| он удари у „<title>Во Јордање</title>“, а лети, опет, отпева „<title>Христос воскресе</title>“. |
| ајући“ ; трећем разреду: „Успех добар“, а кир-Николи и чича-Тими записао је: „Успех врло рђав, |
| желевши старој колегиници и „лаку ноћ“, а то је и сувише: отићи без „лаке ноћи“...</p> <p>Стара |
| девојка!...{S} Но, јесте чули!...{S} А, а!...{S} А гле и господина Тиме!..{S} Е, јесте чули, ба |
| р за неко време свако друштво избегава, а то је <pb n="317" /> тим пре могао учинити, што су, и |
| спанаћем, црно вино ретко употребљава, а прекодан и по сву ноћ о белом вину проводи; ноћу не и |
| Беше му необична та доброћудност очева, а после се, сирота, радовала, да и од оте кајсије, од т |
| ове и општинаре, да га приме за бирова, а они му доказују, да је за све то остарео, него да ће |
| био је ручак већ спреман, супа готова, а у једној великој кастроли је спанаћ; а кад је учитељ |
| .</p> <p>-— Милка је видела г. Папрага, а господин је видео њу, и тим је свршено: довече прстен |
| ="#SRP18760_N3" /> викну кицош на њега, а после се окрете келнерима... — Келнер!{S} Ову пијану |
| и, да је она паметнија и лепша од њега, а то су по већој чести поштовања достојни удовци чинили |
| то, дао ти је Бог нешто мало винограда, а ове је године баш добро родио.{S} А, после, имаш и св |
| осврте два-три пута, да га ко не гледа, а после све хладовином поред плота, докле се и он у гус |
| путовао.</p> <p>Учитељ Тима га погледа, а збрчкани образи му се развукоше на смешење:</p> <p>— |
| ва, нешто проговорити, али које ракија, а које његова природна неспретност, не дадоше му; тек о |
| е од опанака велико-мученика Прокопија, а добро би било да имаш макар и једно зрнце од оне наво |
| ше носило, и све то од скупих материја, а празником се виђала на њој и свила!...{S} Ту је, нара |
| S} У вашем винограду има лепих кајсија, а особито она, што је уза саму колибу...{S} Е, јесте чу |
| исли, које у таким тренуцима на човека, а нарочито на богословца, навалити морају.</p> <p>— Ја |
| ину, други су доле у лађи јели бифтека, а залевали га прилежно вином; а чича-Тима ухватио место |
| приличи да носи једна скромна учитељка, а чича-Тима јој је дао вина и ракије...{S} А то ћете се |
| ред собом, од прилике као нека петачка, а у десну је узео неку дрвену маљицу, — ни буздован Кра |
| } Нарочито, што је то Гркиња захтевала, а и сам он је увиђао да би у својој ватреној љубави мно |
| тек се мало о збрчканоме врату држала, а црна протина мантија беше пуна чичака.</p> <p>— ’Ма ш |
| о неосетљива! — викну на свога даскала, а после, пуна гнева, погледа на четврти разред: — А ви, |
| самљеноме крају, ретко је кога сретала, а кад би кога срела, тај би стао и гледао, не што би на |
| кве беспослице.{S} Она их је превртала, а сузе су јој текле низ увело лице...{S} Је ли то прошл |
| ног сирочета.{S} Дуго је, тако, ћутала, а после се диже, узе из неког сандучета мали један заве |
| илка је, таким мислима занета, ућутала, а споља се чуо притворни глас набељене Гркиње: — Милчиц |
| сироче!</p> <p>Радост је само осећала, а није умела спољним знацима исказати је; тако исто и т |
| љану хартијицу.{S} Кад се мало утишала, а она је продужила жалостивим гласом даље: — Ето, ово с |
| олико коракне; моја мати није то умела, а људи су и за њу говорили, да је васпитана!</p> <p>Те |
| пови, да му се како није срма изгубила, а после изиђе на обалу, стаде онде, па се заблену у сил |
| рчкано чело, а нос и уста је искривила, а затим, као изненађена неком новом појавом, повика вес |
| } Наравно, да није ни једног похвалила, а што је год могла у својој пакости измислити, све је т |
| ацмакана помадом, на лицу товар белила, а хаљина да се и не види од самих пантљика и шепутала; |
| пођа Јустина није за имен-дан спремила, а како <pb n="310" /> су му зуби ретки, може му сав спа |
| између обрва остала; ногу је ишчашила, а леву руку је сасвим пребила...{S} Уосталом, ја видим |
| ни речи, само што је дубоко уздахнула, а чича-Тима, поштапајући се, оде, куда су га позвали.</ |
| нован.{S} Није се ни умио као што ваља, а већ је натукао шешир на главу и оде у чаршију.{S} Кад |
| Из свега се видело да о нечем премишља, а после кратке почивке диже се са свога места и, весело |
| упруга почасти свима сокачким псовкама, а он се само смеје.{S} Лепа Гркиња пребледи од љутине, |
| и!</p> <p>Милка је покрила лице рукама, а лепа Гркиња, прегледајући хартије, поче из прописа чи |
| и.</p> <p>Јадно дете покри лице рукама, а сузе му потекоше низ снежно лице.</p> <pb n="303" /> |
| речи свога оца, оно покри лице рукама, а низ образе му текоше крупне сузе...{S} Утоме куцну не |
| > <p>Гросмутерка се опет пљесну рукама, а Гркиња, после подуже почивке, продужаваше научену пес |
| силе него све девојке султанова харема, а то, наравно, не би била мала заслуга.</p> <p>Кад се с |
| сти, на данашње време слабо кога и има, а да није дужан...</p> <p>— Није то, учитељу, – рече па |
| е сама, погледала је жалостиво за њима, а после се даде сама својим мислима.{S} Она је, сирота, |
| е бити добро|... — мислио је чича Тима, а начелник га још једанпут премери од пете до главе, па |
| гињу; кршио је руке, превртао је очима, а кад је изишао за њом, да је испрати, није могао срцу |
| деца му више нису ишла боса и издрпана, а и сам Никола променио је свој отрцани сламњи шешир с |
| ти...{S} Госпођа Јустина је млада жена, а муж, као што га знате, јектичав...{S} Баш ако би вам |
| , поред ватре, чучала је та стара жена, а дим је око ње са тако несносним смрадом куљао, да се |
| као да је баш збиља у њега и заљубљена, а и чика-Пају је радо предусретала, нарочито ако се дес |
| за њу се није могло рећи, да је ружна, а још мање, да је лепа.{S} Овоме је много штошта недост |
| b n="341" /> стоје њих четири Циганина, а око њих се скупили абаџијски, терзијски, шустерски, о |
| упити саонице, па кад јој буде врућина, а прота и Никола нека се упрегну, а ја ћу остраг гурати |
| мараму.</p> <p>— Добро, кад си спремна, а ти сад узми ону котарицу, што сам је о лањској берби |
| нао је он, да му деца нису баш спремна, а и то је био уверен, да би му стара госпођа у многоме |
| ико не смеје и не <pb n="373" /> клања, а овако ми долази баш као да сам га негде у комендији г |
| добијала је по једну класу унапређења, а осим тога је код чиновника и богаташа добила лепо име |
| дим ту лепоту!{S} Моја мајка беше лепа, а личи ли он на моју милу мајку?...{S} Она имађаше вели |
| ђе, како га пред г. секретаром оговара, а секретар, баш као велико звоно, грми: „Неспособан!“; |
| историја је сасвим љубавног карактера, а ја сам ту посредовала...{S} Дакле, код мене су били и |
| ретар и оданде, као неспособна, истера, а он се, сиромах, наима за црквењака, удара у звоно, у |
| , да је већ у Свилајинцу и да ће сутра, а најдаље до прекосутра, доћи и у сам Перковац.</p> <p> |
| злато!{S} Неће ни добро сванути сутра, а ја ћу се већ доселити, па онда нек’ прсну сви од једа |
| арио није; јер не прође ни четврт сата, а учитељи трећег и четвртог разреда уђоше у деда-Спирин |
| /p> <p>— Купио сам, дакле, два јагњета, а једно ћу добити од газда-Милчића на поклон.{S} Знате, |
| ица, она трже за једно парче конопчета, а незграпна дрвена врата се, шкрипећи, отворише.{S} Дал |
| уге стране на асталу стоје гомиле акта, а пред њиме само једно по табака исписане хартије; наче |
| пе Гркиње сабрали, беху разног узраста, а и црте на лицу беху им разнолике: неки беху црномањас |
| сти се наново наместише на своја места, а све по старешинству; али се весеље није могло продужи |
| тај мир трајао је само неколико минута, а после се претворио у неко зујање, од прилике као кад |
| ају, и ту поклонио десет-дванаест пута, а бакалин га је својим паметним очима, смешећи се, од г |
| а...{S} Учитељ четвртога разреда ућута, а богословац, који га је дотле пажљиво гледао, а који ј |
| по!{S} Они ће пити у здравље младенаца, а ја ћу у Београду са госпођа-Швабићком по свим стазама |
| на којој ће бити и учитељ из Бајковца, а ту је и васпитатељка из Трновника; позвала сам и овда |
| ио.{S} Кад је видео учитеља богословца, а свога колегу, он се рукова с њим и честиташе му весел |
| , на лицу пуно ситних и крупних борица, а уз то је у свако доба добро расположен.{S} Кажу они, |
| доћи ћу и сама!...{S} О, зла неваљалца, а баш ме је за срце ујео..{S} Таке увреде!...{S} Нечуве |
| ћошета, откуда је чула говор свога оца, а после видела и лице свога младожење, кога је Гркиња у |
| старатељку намеће.{S} Васпитан, учтив, а уствари видим, да има нов капут и да се толико пута д |
| сасвим озбиљно, поштапајући се, напред, а за њим остала фамилија по реду и по старешинству.{S} |
| ку знао сам напамет, молитве такође, е, а граматика шта ми и треба у другом разреду?{S} Са децо |
| ше као снег бело, дугуљасто, очи плаве, а у њима, као обично у сирочади, почиваше нека меланхол |
| ештени?</p> <p>— Оче, прала сам судове, а после сам и ручак пристављала... -— правдаше се дете. |
| а-Тима је грискао своје проседе бркове, а Гркиња, како је ушла у кућу, није више ни излазила, с |
| учитељице, шта је теби?{S} И не сједе, а већ се спремаш одлазити! — И он је узе незграпно за р |
| <p>— Лези, вуцибатино!{S} Ревизор иде, а ти још ни катихизиса не знаш!...{S} Лези!{S} Лези!... |
| /> муж појавио; али кад никога не виде, а она га зачуђено запита:</p> <p>— Шта вам је, господин |
| {S} Она се васпитала код моје Јохиниде, а он у Будиму...{S} Ја сам у Атини учио школу, ал’ оно, |
| а се још једанпут рукова с њим, па оде, а он се врати натраг у собу и онде узе опет онај строги |
| стол...{S} То је, наравно, све госпође, а, богме, и постарије госпођице, у целоме Перковцу мора |
| г осмеха, безобразан поглед ишчезао је, а око развучених усница тужно се заиграла она дубока бо |
| адо преселио у нашу кућу.{S} Удовац је, а твој је колега, па то, мислим, да не би никоме у очи |
| тамо у шљивару чуло се, где псето лаје, а унутра у кући потмуло је кашљала стара баба.{S} Кад ј |
| Вечера се спрема, кир-Никола се смеје, а лепа Гркиња се сваком извињаваше, како се није ни оче |
| е чути, како се даскало грохотом смеје, а деца плачу...</p> <p>Кад је стигло вече, и гости се д |
| је старе шљивовице и љуте горке ракије, а поред таког еспапа лако се заборавља и јутрења и вече |
| Успех врло рђав, деца не знају пјеније, а учитељи, осим што су древне пијанице, још су и немора |
| ше сто намештен, али само за њих троје, а деца ће, наравно, да не би разговору и добром располо |
| уо крупан учитељев глас, где грди ђаке, а после писку и јаукање несрећне деце:</p> <p>— Нећу, г |
| и кесе за новце; нигде не видиш женске, а то ли мушке кошуље.</p> <p>— Знам, да ће се господин |
| најобразованија држава после Француске, а сама Пешта по себи са Будимом у нечему је надмашила и |
| и!{S} Исто тако, ако купиш црне ципеле, а ти их белим трачицама и дугмићима ишарај, — то је по |
| ..{S} А она чапља!{S} Оборила очи доле, а поцрвенела као обарен рак; он се примиче њој, а она с |
| ај маријаш, синко, купи себи шећерлеме, а ову јабуку однеси госпођи Гркињи, па јој кажи — памти |
| аком бундом, ал’ које што не беше зиме, а које што се надала да ће до зиме и <pb n="363" /> две |
| је даде побратиму. —- Хвала, побратиме, а ово парче хартије узми, колико, касти, сигурности рад |
| рност...</p> <p>После се рукова с њоме, а затим се окрете осталим учитељима, који онде око њега |
| се усиљено осмехну и рукова се с њоме, а остале учитеље није ни погледао.</p> <p>— Драго ми је |
| алеко оданде били, чуше његово стењане, а после загушљиво крчање.</p> <p>— То је човек... — рећ |
| блед, изнурен, хаљине му беху отрцане, а ципеле од самога блата, које се белело по њима...{S} |
| е сељачки!{S} Него, ако немаш георгине, а ти узми црвеног божура и два-три струка сунцокрета.{S |
| епој Гркињи је пламтело лице од љутине, а очима је чисто стрељала свога дебелога супруга; и она |
| и загасито пепељаве, али свагда сјајне, а оне танке борице око њих даваху им израз ласкавости; |
| S} Ноћ беше тамна, улице узане, мрачне, а калдрма испроваљивана; на сваком скоро кораку падао б |
| вратима се чуло кир-Николино кашљуцање, а затим смеј и церекање...</p> <p>— Хе, хе, хе!...{S} Б |
| је задовољавало присуство лепе Гркиње, а и последње речи њене, које је чуо, беху, по његову ми |
| е беспослице; друге, опет, младе, лепе, а овамо пустиле чеперке на очи баш као ждребице.{S} Ова |
| с девојкама, троше и своје и туђе паре, а хоће да им силом верујемо, да они раде све то у корис |
| ћу, да ви заборавите на ваше две класе, а мој дебели Шпартанац, кад се добро наједе, неће се ви |
| ити добро, пролетос ми узеше две класе, а сад?...— Сиромах чича уздахну. — Ко зна, шта ће данас |
| асти, петком умијете, недељом очешљате, а у среду дате јој и чисту кошуљу; касти, она, се у Пер |
| ше бити.</p> <p>— Ви идите па спавајте, а ја, кад се опоравим, доћи ћу и сама!...{S} О, зла нев |
| црте на лицу Гркињину дођоше забринуте, а и врачара постаде мало озбиљнија; десни кажипут <pb n |
| ад би му упртила и ражањ, да га окреће, а уза сваки почет или довршен посао попио би понеку чаш |
| исписане хартије; начелник је преврће, а лице му је пуно важности, очију и не диже горе, само |
| Отворио је врата, па је изишао из куће, а није ни погледао у њу.</p> <p>Сиромах чича-Тима!...</ |
| едем ти се, пусто, неке добре јаловице, а залијем црним крајинскијем, па, вјера и Бог, госпођо, |
| клупица, две-три ниске дрвене столице, а ону другу половину запремао је низак кревет, застрт н |
| три луткине шарене кецељице и хаљинице, а после неколико згужваних хартијица, на којима беху на |
| бела као белило на лицу лепе домаћице, а мушка црномањаста као гарило на њеним обрвама!...</p> |
| творни глас набељене Гркиње: — Милчице, а зар ти и не мислиш данас ручати? — А после тога окрет |
| им судоперама пружа тек по једно зрнце, а мени читава поскурица!...{S} А што се мога даскала, ч |
| е зна, он га повали, сирото дете плаче, а учитељ се смеје.{S} Е, то му је тако у самој природи! |
| </p> <p>— Знам, да си за ракију — рече, а кад је пандур тако до половину литре испразнио, учите |
| ту нећу!{S} Начелник се, касти, измиче, а он за њим; е, баш мишљах, да ће се на сокаку побити!< |
| 18760_N2" /> скупила се скоро у клупче, а главу је наслонила у крило; залуд <pb n="384" /> је з |
| Јоханиди.</p> <p>Сви се гости ућуташе, а чича-Тима и прота зинули од чуда, па се већ унапред б |
| ин, како се кија!</p> <p>Чаше звекнуше, а, као крупан одјек тим тананим стакленим звуцима, заор |
| а, <pb n="386" /> па га пољуби у образ, а после је у мраку нестаде...{S} Прота се осврте два-тр |
| } Ето, баш о Духовима била сам у цркви, а за мојим леђима шапуће попа-Ђокина попадија са госпођ |
| ља ће прогонити кметови, другог попови, а трећи ће страдати од господе школских ревизора, — как |
| мало у чаршију, колико да се расхлади, а и вече по себи беше дивно.{S} Он је у лицу, истина, о |
| касти, господин начелник што да уради, а да његов Радован не зна, бива ли то?...</p> <p>Таки к |
| олио је, преклињао, само да га погледи, а он ће јој поклонити сву срму, па нека купи себи од цр |
| па сам са собом говори; ко га не види, а чује, рекао би, да их има тројица, што с њиме диване. |
| е ружицу ил’ други какав цвет на груди, а она, глупара, побегне испред њега!{S} И то ми је посл |
| да мало своју унутрашњу муку разблажи, а он оде право кући, да свадбарину спрема; а Папраг, оп |
| је био доста хитар, да на свашта пази, а, друго, што се чича-Тима није умео као што треба прич |
| м живи, и која жена на свога мужа мрзи, а туђе мужеве воли...{S} Све је то начелник перковачки |
| и, не могу, имам важна посла у чаршији, а и глава ми је, касти, мало буновна.{S} Сутра, ваљда, |
| е досетили, па су, богме, неки псовали, а неки су се и злурадо смејали...</p> <p>Начелник је од |
| а тако, да су сви гости у њу погледали, а лепа се Гркиња са неким поносом окрете од ње.</p> <p> |
| вирао је у тамбуру, они су му пљескали, а он им се за то најграциозније поклонио...</p> <p>За њ |
| на ком су се сви конци лепо провидели, а и стари отрцан шешир је са осталим оделом у приличној |
| ису баш много пилића и јагањаца појели, а и они, који су им понекад празником после службе божј |
| ке.{S} Учитељи се још нису ни обредили, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је мало углађенији но |
| судбина у животу: данас су тебе гонили, а сутра мене; данас ћу ја изгубити службу, а сутра ћеш |
| својој соби, у својој рођеној постељи, а ниже себе на миндерлуку види, како му дете мирно спав |
| шевним способностима, у класе подељени, а то тако бива и у Лондону, само у минијатури.</p> <p>У |
| о — обоје у неке шарене хаљине обучени, а на мајмуну и црвена капа; а лане о вашару беше и једн |
| тога, забележио: „Успех ученица средњи, а владање саме васпитатељке — неморално“!...{S} Ја, да |
| уверити.</p> <p>Растом је био осредњи, а у ширину је много боље напредовао: два добра човека т |
| ко плате, да јој и белила задоста купи, а толи друго којешта! — После су ишле разне комбинације |
| на њеној хаљини виде шепутле и карнери, а он је, по њојзи, могао ићи као и друго спадало.</p> < |
| уд, да ништа не зна, шта у пићу говори, а прота се заверио, да ће о томе шкандалу и само минист |
| ек он, сиромах, поче нешто замуцкивати, а после се ућута баш као риба и не проговори ни речице. |
| риђе к њојзи и хтеде се с њом руковати, а стара се госпођа стаде бојажљиво измицати пред њиме.{ |
| еди суделовати, није се могла уздржати, а да се не пљесне рукама.{S} Кад је то учинила, она се |
| , то је ужасно!{S} Он је хтео доказати, а то се може као наставак Живкове беседе сматрати: да ћ |
| -Никола трже и стаде се гласно смејати, а чича-Тима, као електрисан, скочи и стаде на сав глас |
| е сузе...{S} Утоме куцну неко на врати, а чича-Тима се својим храпавим гласом одазва: „Херајн!“ |
| > <p>Чича-Тима поче зловољно кашљуцати, а прота је оборио очи...{S} Трећи разред га опет гурну |
| а уздахну. — Ко зна, шта ће данас бити, а ружно сам снивао, тако ми Свете Богородице!... <pb n= |
| еографи на земљовиду Србије забележити, а то је оно, што је моје српско осећање увредило.</p> < |
| здисао је прота... — ја морам одлазити, а тако бих волео да могу вечно код вас остати, да могу |
| а како ће своју рану завити и утоплити, а за туђу нико и не мари, још гледа, ако може, да је у |
| осмехнуо, није могао ни јести ни пити, а кад би легао да отпочине, морила су га страшна привиђ |
| гибак, руке округле, прстићи дугуљасти, а на њима нокти скоро провидни, лице јој беше као снег |
| иако имамо неких намера, жеља, страсти, а ми имамо и начина и искуства, да то пред осталим свет |
| моћи ни једну тршчану колибу потрести, а то ли зграду једне добро устројене државе.</p> <p>— Н |
| ца!...{S} Једне радости, једне жалости, а скоро та иста судбина у животу: данас су тебе гонили, |
| родужи комбинације о својој будућности, а и сам да се за ту свечаност приуготови...</p> <p>Кад |
| учитеље није могла из места покренути, а последње средство којим се мислила користити <pb n="3 |
| данас је 24., сутра, дакле, може доћи, а за даље је моја брига...</p> <p>— Али,стара госпођо, |
| шета као по рају; а кад су мрачне ноћи, а теби се чини да си насред Мироча, чекаш само, кад ће |
| рнут, могли су га мишеви свега развући, а она не би ни скочила, да га од грабљиваца одбрани; чи |
| м!...{S} Онда, богме, благо целој кући, а није ни теби лоше, мој стари даскало!..{S} Ето, ову х |
| здравље и напредак, добри гости у кући, а годишње бар десет учитељских класа у џепу!</p> <p>Тре |
| се поносито трсковим штапом, по улици, а деца и људи трче за њим, скидају капе и љубе га у рук |
| лати пред олтаром са кадионицом у руци, а златна одежда све трепти на њему, и све јој се чини к |
| ђане детиње играчке, она разрогачи очи, а уста је разглавила скоро до ушију и, подбочивши обе р |
| .</p> <p>Стара учитељка обори опет очи, а после мале почивке поче наново разговор о беседи: — Д |
| и четири каве, па нека г. Папраг реши, а ми да пристанемо: да ли је подела на десет класа боља |
| ваља, ниси ни то заслужила, — па ручај, а ручак, што си га за данас спремила, оставићеш за сутр |
| нела као обарен рак; он се примиче њој, а она се одмиче; он хоће да јој придене ружицу ил’ друг |
| по беломе лицу лебдео је сетан осмејак, а по њему, као по сунчеву зраку, трептала је једна суза |
| е.</p> <p>— Ја сам данас зват на ручак, а ти узми парче хлеба, — душа ваља, ниси ни то заслужил |
| доше му малу белу капицу, плав шлафрок, а на ноге чисте чарапе.{S} Доктор га је хтео и испитива |
| ут, обуче га на рукаве, закопча прслук, а косу је згладио с чела, после се примаче увету свога |
| поклонио твој колега, чича-Тима учитељ, а за онако вино вреди да га човек и двапут пољуби!...</ |
| S} Он је, истина, за данас само учитељ, а кад се ожени, од воље му је, — може се и запопити.</p |
| у моме винограду пивару; кућу већ имам, а воду ће ми вући кир-Никола..{S} А ја и Гркиња, ми ћем |
| програм не могу казати, али једно знам, а то је, да ће госпођа Јоханида осим певања и — декламо |
| више у готову новцу уз девојку добијем, а, после, вели, кретно и некретно његово имање мора мен |
| ељку у Н... казаћу, да живи са писарем, а оне три у Ј.., те су, опет, комункиње; а то све зато, |
| ј отрцани сламњи шешир с новим вуненим, а у лепу Гркињу ниси смео ни погледати: ту су ти шешири |
| јунијској припеци путовати ни здравом, а то ли тако трошноме телу.</p> <p>Код старе госпође би |
| ено корачање називају грациозним ходом, а од белила и руменила замишљају оне дивне ружине боје; |
| p>Побратим га послужи још једном грком, а и сам је смотао једну шљивовицу, која се њему веома д |
| ом, стиште му руку својом десном руком, а левом га поглади по збрчканом лицу; после, неспретно |
| адала га је.</p> <p>Седео је за столом, а главу је наслонио на обе руке; коса му је, онако неуг |
| , они се разиђоше, сваки својим послом, а чича-Тима са својим зетом упоредо оде управо у бакалн |
| он ми ономад приђе, рукова се са мном, а мени се учини као да ми је мртвац за <pb n="356" /> р |
| S} Чича-Тима гледаше неко време за њом, а после се окрете задовољно својој Гркињи:</p> <pb n="3 |
| се кир-Никола казни двомесечном платом, а чича-Тими да се одузму две класе.{S} То их је поразил |
| а-Тима, распаљен Маринковом шљивовицом, а још више раздражен наговором препредене Гркиње. — На |
| чило школу и положило испит са петицом, а на Петровдан — као имендан свога оца — читало у цркви |
| ашњим задахом ударао на црквени тамјан, а својом углађеном спољашњошћу на филистарску помаду, н |
| ћутала; поглед јој беше миран, сталан, а усне је јогунасто једну у другу упила тако, да је у т |
| кући, само чича-Тима не беше задовољан, а још мање весео; та цело је вече протекло, <pb n="324" |
| их гостију својим стањем био задовољан, а нарочито ова последња секретарова похода учинила је н |
| ру, црном капуту, намазан и нафризиран, а она није се скоро ни видела од силних шепутла.{S} Он |
| ато чинила, што је у ње доста краћушан, а на врху мало затупаст и, по маџарски, навише извијен |
| о пуно лице добило је ону веселу румен, а проседе витице је вешто склонила под црну, свакојаким |
| н оџак, који је од плетара био начињен, а жутом земљом тек само површно излепљен.{S} Из оџака ј |
| „Ето, пријатељу, мозак ми је потресен, а у грудима ми је нешто тешко, боли ме, <pb n="352" /> |
| ини, да му је министарски акт саопштен, а рука му је дрхтала; образи му дођоше бледи као у мртв |
| Тима Сремац, онај из Бајковца Гружанин, а учитељ трећег разреда Банаћанин.{S} Али кад се човек |
| Папраг се клањаше на најучтивији начин, а чича-Тима, у ономе расположењу, шта је могао друго чи |
| > </quote> <p>Газда Миладин није могао, а да не примети:</p> <p>— Да не да Бог!</p> <p>Утоме се |
| ловац, који га је дотле пажљиво гледао, а који је, међутим, на друго што, на добру парохију и н |
| а таки реферат и сам министар насмејао, а одговорио му је, да таке будале, као што су чланови п |
| и три корака од Спирине каване одмакао, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је доста чисто обучен |
| бичају, онако просто целу ствар описао, а о загушљивом ваздуху и заборавио је известити министр |
| и се није по њој ни десет минута шетао, а у дивно руменило залазећег сунца није ни погледао...{ |
| о, што сам вас у добром здрављу застао, а видим да сте се и са децом добро потрудили..{S} Ово с |
| е полицајац из начелникове собе изишао, а уђе гросмутерка у својој обичној црној хаљини; просед |
| устити, отворио је врата, па је отишао, а никог око себе ни да је погледао.{S} Успут је сретао |
| ете то учинити?{S} Ако ни за шта друго, а оно да се нагледате оног лепог детињег лица.</p> <p>— |
| се окрете Гркињи: — Хајдемоте, госпођо, а она, касти, кад неће, нека је ђаво носи!{S} Така јој, |
| унке!...</p> <p>— Е, па добро, госпођо, а ви се ослоните на мене, ја ћу гледати да вам још до п |
| по беседи чича-Тима се доцне пробудио, а кад је устао, беше некако зловољан и бунован.{S} Није |
| подин Швабић се на њену тужбу замислио, а после кратког озбиљног ћутања окрете се старој госпођ |
| ва гроша туце.</p> <p>Папраг се збунио, а бакалин, који је у свему био мудар и окретан, да би г |
| берби од оне црномањасте Циганке купио, а мож’ понети и парче хлеба себи за фруштук; а мени ћеш |
| че Тима.{S} Није он добро ни изговорио, а некакав крупан човек, у дебелим сукненим хаљинама, у |
| се расположењу отац из чаршије вратио, а она се уплашено сакрила иза фуруне и оданде страшљиво |
| је, које је он сам са својом децом шио, а по рафовима беше цифрасто понаслагано неколико шарени |
| атким љубавним заносом, уздахну дубоко, а после погледа у бледи месец.{S} Али шта то би месецу? |
| м проматрала испружену руку, зену мало, а затим се весело осмехну:</p> <p>— Госпођо, благо теби |
| за црквењака, удара у звоно, у клепало, а од сваког звука чини му се да чује глас старе госпође |
| е упрла на своје ниско и збрчкано чело, а нос и уста је искривила, а затим, као изненађена неко |
| то пре кратког времена са лутком било, а прексутра ће бити са мном...</p> <p>Милка ућута, по б |
| сти; па кад је то све употребљено било, а без икакве користи, баба је говорила о тешким гресима |
| Папраг чинио: није се још ни разданило, а он је већ испио ракију и сркаше задовољно своју црну |
| це није било ни за два копља одскочило, а лепа Гркиња, набељена и накинђурена, ослањајући се на |
| а ће га Банаћанин на плеву за страшило, а, овамо, се једнако церека и клипи као намолован пајац |
| изгубљену мајку, па се часом насмешило, а махом је бризнула у плач.{S} У таком тужном расположе |
| ну, могао бих ти учинити.{S} Своји смо, а и сигуран сам, побратиме, да ћеш ми вратити; ето, дао |
| ...</p> <p>Трговац га погледа зачуђено, а после климну, сажаљевајући, главом, па тек што полугл |
| > <p>— Па, ето, чича-Тима нека да вино, а кир-Никола шунке...{S} Кажу, да има дивних шунака.</p |
| ра!{S} Њој, дабогда, пресело моје вино, а њему спанаћ и шунка!{S} Здрав си, кир-Никола!{S} Здра |
| а.{S} Био је мало углађенији но обично, а и капут је обукао нов, што га је за Ускрс спремио.</p |
| ан!{S} Ако ништа у томе чину није лепо, а оно су бар приходи, да лепши бити не могу!{S} Умре не |
| о од Милке! </p> <p>Он га погледа тупо, а после као да се хтеде нешто сетити:</p> <p>— Милка?.. |
| а тек онако испод обрва погледа љутито, а очи му севају од једа:</p> <p>— Лепо, вала, господин- |
| <head>Х.</head> <p>Четвртак је освануо, а у само свануће дође и Папраг у чаршију.{S} Отишао је |
| ваке свести својим мутним очима бленуо, а не би ништа одговарао; па и онда је ћутао, кад га је |
| } Он није ни свој отрцани шешир скинуо, а лепа Гркиња стајала је на прагу његове собе, весело с |
| ли, на срећу младенаца, он то није чуо, а Папраг, као човек од такта, да сваку могућу неприлику |
| а нема те важности, коју има Св. Петар, а од Св. Петра је, опет, у рангу већи Св. Илија, и то т |
| значи, да и наша влада удара у клавир, а то је: на јавном месту исмејавати владу!{S} Људи су с |
| е да Југ-Богдан није свирао у гласовир, а Бошко да није био виолиниста, то је све могуће; али д |
| ми!{S} Скоро ће доћи и школски ревизор, а, као што сам чула, по свој прилици ће бити сам г. нач |
| мрло, само је једно једино добило фрас, а друго једно је оћелавело.{S} Па, касти, има л’ ту мој |
| г детињег родитеља извуче понеки дукат, а ако је дете чиновничко, н. пр. начелниково, њему је з |
| асом, — шта је то?{S} Дванаести је сат, а ти још ниси ни собу спремила!{S} И ти се спремаш за у |
| теља стајала ненамештена, сто незастрт, а она, сирота, неумивена и неочешљана — права слика зан |
| ик, који је по самој природи био прост, а школу није баш много посећивао, иако није ама <pb n=" |
| ркиња.{S} Чича-Тима беше мало забринут, а госпођа Јоханда изгледаше срдито: очи јој севаху у ра |
| утра мене; данас ћу ја изгубити службу, а сутра ћеш ти; и то ће тако редом ићи...{S} Једног учи |
| што знају, не могу од страха да искажу, а, овамо опет, учитељи бију; деца плачу, а учитељи кара |
| ло у свима разредима: ученици не знају, а и што знају, не могу од страха да искажу, а, овамо оп |
| вом механом, па пије расхлађену ракију, а попови и ђакони гледају у њега, чудећи му се премудро |
| актом је заклонио ону исписану хартију, а на учитеља погледаше мрким погледом.</p> <p>— Ово нећ |
| се запопим, да добијем ваљану парохију, а ту је нуждан новац!{S} Треба ту давати!{S} Од митропо |
| и чича је једнако ћутао оборених очију, а на лицу си му видео зловољност и забринутост.</p> <p> |
| Тимом и не упита га за испрошену ћерку, а после се окрете лепој Гркињи и, сасвим умиљато осмејк |
| ...{S} Кад дођем пред госпођу Швабићку, а ја ћу се тек онако мало осмехнути...</p> <p>И она гле |
| и нешто из ње вади, па ређа по асталу, а кад му се ко од путника приближи, он брижљиво заклања |
| и.{S} Треба ми и винова лишћа за сарму, а, после, Тимо, каква може бити вечера без вина?{S} Дак |
| тки Тимо, напишите ми једну таку песму, а кад буде ваша слава, ја ћу је декламовати.</p> <p>— С |
| д свега тога половина припада капелану, а често и сав приход!{S} А после част!...{S} Кад се мир |
| киде тигањ с ватре, остави га настрану, а после убриса руке и уведе гошћу у собу.</p> <p>Соба ј |
| ћина, а прота и Никола нека се упрегну, а ја ћу остраг гурати, док се не расхлади...{S} Ха, ха, |
| илних шепутла.{S} Он се клања на једну, а она на другу страну.</p> <p>Кад се дворана напунила г |
| аћу да продрем и, ако не за ову годину, а оно за догодине, да им осигурам премештај; тек, свака |
| ицу изгубе ону безбрижну детињу облину, а наместо њих скупе се прерано оне ситне борице, које б |
| > <p>— Требало би ми, тако, до стотину, а нешто имам и сам; па, касти, ако узмогнеш, а ти гледа |
| а се при овим речима ђаволасто осмехну, а после, сетивши се секретарова апетита, поче сасвим за |
| њу, он се, онако пијано, осмехну на њу, а задај од рума и ракије куљао је из њега као из табарк |
| рну, свакојаким шмизлама ишарану, капу, а обукла је црну хаљину.{S} Знала је, да таква ношња пр |
| ом или президијално господину министру, а ви наведите само један ред, што га је безобразница у |
| послетку. — Да их Бог поживи, млади су, а век је дуг, па, богме, ако где у чему и буде мане, до |
| к, у дебелим сукненим хаљинама, у фесу, а под оружјем, уђе у собу.</p> <p>— Добро јутро, учитељ |
| удовац, ја удовица, ја имам моју плату, а он осим плате има своју кућу и виноград...{S} Поговар |
| је нашао један маријаш, те даде детету, а после дохити са ормана једну јабуку, убриса је од пра |
| е беше јој лако сносити толику несрећу, а то је била за њу права несрећа, морални гроб, који је |
| Тако је то, касти; али сад јаја какоћу, а кокошке ћуте!...{S} Па нека ми ко каже: учитељ Тима н |
| свој црвени појас на испупченом трбуху, а после јој намигну...{S} Она се, као неко невинашце, з |
| емо гледати да најпре уловимо голубицу, а голуб ће и сам доћи!</p> <p>Госпођа гросмутерка беше |
| се куцну са гостом, исказа му здравицу, а после оде у другу собу, да види, шта деца чине.</p> < |
| а!</p> <p>Затим понуди Папрагу столицу, а сам са Тимом оде у споредну собицу, у којој ништа не |
| раше замишљену <pb n="385" /> лепотицу, а после стаде задовољно гладити своју, одавна већ прогр |
| , овамо опет, учитељи бију; деца плачу, а учитељи карају и грде....{S} Само у четвртом женском |
| ..{S} Милка?... — повторавао је старац, а после му преко лица пређе глуп осмејак.</p> <p>— Твој |
| ајка поправљала. — И она бризну у плач, а сузе се слеваху доле на испрљану хартијицу.{S} Кад се |
| то имам и сам; па, касти, ако узмогнеш, а ти гледај да ми колико до четвртка набавиш.{S} Деца с |
| т доста била, да прослави читаву варош, а то ли неће једну кућу...</p> <p>Лева је страна тога с |
| ..{S} То беху већином богаташка деца... а у очима добре, али сиромашне, деце, трептаху сузе нез |
| i>балуце</hi> (најбоље крајинско вино); а ако је учитељ у Шумадији, па не дотера бар једног уго |
| у свету <hi>нема девојачког села</hi>; а ја бих у њему хтела живети...{S} Ја тога човека не по |
| денаца попили, чича-Тима оде, да спава; а лепа Гркиња се најкитњастије обукла и спремаше се, да |
| на, да је сва авлија заударала на њега; а лепа Гркиња је намесила палачинака, гурабија, па и са |
| говори: ево још једног човека од ранга; а после додаде, иако је о противноме био уверен: — Ево, |
| њу ми је поклонио чика-Паја, члан суда; а то те ништа не кошта, само што сам га једанпут лепо п |
| >Гркиња је једнако кроз прозор гледала; а кад је видела, да се авлијска врата отворише, она ист |
| овараху гласно, како је коме воља била; а дотле је чича-Тима са својим зетом слистио неколико ч |
| га она не би својом загорелином допрла; а сад нарочито, где јој све интриге, којима се служила, |
| н оде право кући, да свадбарину спрема; а Папраг, опет, на другу страну, које да продужи комбин |
| с белим пантљикама и зеленим карнерима; а, после, и мода се променила, изишле су и никакве туни |
| итиште и наново је обасипаше пољупцима; а кад се она извила из његова наручја, он жалостиво узд |
| је имао својих и малих и великих мана; а ко их од људи нема...{S} Иначе, беше он добар човек, |
| рота девојка изгледаше бледа, скрушена; а и не беше јој лако сносити толику несрећу, а то је би |
| мени му је говорила, да сам неморална; а неће да гледа себе и своју кућу — срам га било! — нег |
| не обучени, а на мајмуну и црвена капа; а лане о вашару беше и једна комедијашка шатра: пијацо, |
| , наравно, начелник све сам концептира; а за четврти разред додаћу само то, да се једанпут пија |
| ира, персијских шалова и друго којешта; а прота је најљубазнијим осмејком нуди да бира, што јој |
| слабачким грудима усамљеног склоништа; а увреде, којима је после мајчине смрти и од својих и о |
| о дишемо, што још на свету има ваздуха; а после је цифрама доказао, да ће после пет стотина мил |
| о у очи, но некако све испод трепавица; а и ход јој није више прост, него некако по новосадски |
| рати је преко авлије до малих вратница; а ту су опет застали, шапутали су нешто, док она сасвим |
| шајући сањиво цвркутање шарених тичица; а после би над неким потоком мирно застао, па би огледа |
| рудила, да све те природне мане улепша; а ту су јој била разна белила, руменила и гарила на усл |
| било спремљено, кренуше се у виноград; а међутим је на дому лепа Гркиња спремала све оно, што |
| о напуштено, али ће код нас доћи у ред; а, после, наћи ће се, ваљда, и младожења.</p> <p>— Није |
| самоме причешћу <pb n="368" /> такође; а кад се навора дели, ја ћу гледати, како се другим кој |
| уо своју проводаџику, али се опет трже; а, после, и као добар богословац, није се могао отрести |
| кцију, кир-Никола се задовољно насмеје; а ако не зна, он га повали, сирото дете плаче, а учитељ |
| менила замишљају оне дивне ружине боје; а што су им они заклопци испод трепавица модри, то и не |
| тштампану, причицу позамашно награђује; а учитељи, опет, утолико, уколико се од њих његова кућа |
| уке на кукове, па их посматра поиздаље; а кад је видела, да су је они приметили, она пљесну рук |
| нце, кир-Николу ћу преместити у Хомоље; а кад се он са својом вештицом одсели, онда је чича-Тим |
| се по глатким паркетима големе дворане; а кад музика стане, и све се ућути, онда ће на средину |
| ца она борица све је дрхтала од љутине; а како се још није била набелила и наруменила, њени сув |
| оне три у Ј.., те су, опет, комункиње; а то све зато, што ме не уважавају, баш као и она препр |
| евинашце, обори очи и гледаше преда се; а кад ју је начелник загрлио, она га је отискивала, али |
| ани сву ноћ, пио је с њима, здравио се; а ујутру је отишао, да све рапортира, колико је и шта ј |
| а њу да намигне, али му петрахиљ смеће; а после јој све ближе долази и већ ево га, где цео целц |
| , па би сасвим поносито изишла из куће; а он се од жалости само смејао.</p> <p>Они, као што вид |
| дан неофарбан сто и две дрвене столице; а остала мрачна просторија те собе беше запремљена кожи |
| ледао да уграби место до лепе домаћице; а то му није тешко било, јер кад је неки од учтивијих г |
| ка не познајем, што ће да буде мој муж; а мужа треба да волимо!{S} Како ћу га ја волети?{S} Леп |
| " /> оно, што је за Београђанина Париз; а овако, с поремећеним умом, гледао је око себе као у в |
| ="361" /> Гркињи, да се на њега посади; а сама је, с прекрштеним ногама, села на ћилим.</p> <p> |
| e> <p>Људи су га слушали, па су ћутали; а он је, сиромах, једнако млатио рукама, једнако је гов |
| омбиново, докле су гости чаше празнили; а кир-Никола, кад се добро најео и напио, и не сећајући |
| у мајстори, одмах за њима дођу учитељи; а ако се деси у вароши и неки учитељ из села, па се слу |
| рази да прсну, покрети лаки, неусиљени; а не као Београђанке, што своје лено корачање називају |
| “, као што се у отменијем свету говори; а и кад би каква трговкиња или начелниковица својим изв |
| ј мах изгледала као да изазива, пркоси; а кад је Гркиња приступила ближе асталу и већ хтеде сво |
| ијским <pb n="343" /> фактима доказати; а ту ми је сведок и силан Влах Алија.{S} Та зар би се о |
| ив оваке прилике не можете ништа имати; а и млади господин Папраг тешко да ће и он наћи млађу и |
| и једну класу, кир-Николу ћу протерати; а ви, стара госпођо, осим похвалителног листа, добићете |
| на министра!{S} Депешу морам шифрирати; а кад ми те шифре дођу, волио бих бројат’, како ми зубе |
| иколе?...{S} Ништа нам он неће сметати; а, после, старост његова скоро ће нас ослободити...</p> |
| а смиља, — она поче мало брже корачати; а кад је и последњег дућанчета нестало, Гркиња удари на |
| јер није мислио из куће никуд излазити; а и куда би?...{S} Та цела је варошица за његову несрећ |
| и на мојој спољашности даје приметити; а мој дебели даскало, он је прави Атињанин; онде је и н |
| да мало ближе приступи господину проти; а онда ће му шанути:</p> <p>— Е, оче прото, како вам се |
| {S} Очи му засенуше од силне светлости; а људи у црним, салонским, хаљинама, са цвикерима на но |
| могу обећати, треба да сам на дужности; а, друго, ви и сами знате, да се у овим околностима мор |
| да поносито, очи јој севаху од јарости; а кад се он приближио њојзи, у намери да је загрли, да |
| целоме Перковцу морало до срца дирнути; а кад су још дошле и месојеђе, па кад се на Гркињине ве |
| ма, кад нас походите, имаћете шта чути; а сад примите поздрав од ваше —</p> <p>благонаклоне</p> |
| ’ понети и парче хлеба себи за фруштук; а мени ћеш спремити једну литру комовице, — добра ће би |
| и шешир са перјаницом чича-Тима учитељ; а ону хаљину од пикета добила је од неког болтаџије, шт |
| едати у њих, па да се сита не нагледам; а у њега су мале, жмираве, очи, — страх ме хвата, кад и |
| се руковаше и одоше сваки својим путем; а гости, који су још у кавани остали, гледаху за њима, |
| бифтека, а залевали га прилежно вином; а чича-Тима ухватио место за једним асталом близу корма |
| ва на ручак, он оде, наравно, зловољан; а њих двоје, ревизор и гросмутерка, седоше за фину софр |
| самом туђинском владом, скоро потлачен; а омладина, накићена и накинђурена, скупи се у богато, |
| ..{S} Дуго је он у томе положају лежао; а кад се дигао, он се грохотом насмејао:</p> <p>— Лаже |
| — Кад је то говорио, глас му је дрхтао; а, богме, и није, сиромаху, ласно растати се са сто дук |
| а и Гркиња, ми ћемо пити све тазе пиво; а њена деца ће нам певати „<title>Во Јордање</title>“.< |
| школи, тако и у обичном животу, мрзео; а откако је, сиромах, изгубио оне две класе, опасно је |
| добар човек, ретко да је кога увредио; а где је могао у ситнијим стварима коме помоћи, он је п |
| p> <p>Наравно, да је чича-Тима одобрио; а како се с њоме упознао, не беше ничега, што јој он не |
| с главе, они га бацише за њим у блато; а старац, кад га није могао наћи, оде даље, гологлав... |
| и како знаш — викаше чича-Тима љутито; а кад дете оде, он се задовољно осмехну.</p> <pb n="304 |
| намрштио и сео на своје првашње место; а дете, кад је чуло последње речи свога оца, оно покри |
| ука, баш до њене столице, заузео место; а с тога места ни опомене, па ни најжешћи укор самога г |
| тврдица, па, онда, још и ружан и матор; а кад би, опет, чича-Тима за чика-Пајину походу дознао, |
| пала јаму, сломио је руку, одрубио нос; а ону мршаву вештицу с њеним надувеним Шпартанцем прогн |
| божатеља примила, он се чинио и невешт; а тако исто и она, кад би кир-Никола од каквога ђачког |
| а у једној великој кастроли је спанаћ; а кад је учитељ донео шунку и вино, онда се није имало |
| и продаје, па га, ваљда, друкче и зову; а овде му је право име ђинђуве.{S} А, касти, доста су и |
| Тешко јој беше подносити толику увреду; а није ни шала!{S} Она беше у целоме Перковцу уважена.{ |
| оз који се дању човек шета као по рају; а кад су мрачне ноћи, а теби се чини да си насред Мироч |
| место славуја, зелене жабе прижељкују; а десном страном, <pb n="296" /> баш поред плотова, љуб |
| Трновнику хтео да пољуби васпитатељку; а ако и то буде мало да је противу мужа расположи, <pb |
| дугачке шлепове, да се по прашини вуку; а, овамо, како би се беле шлинговане чипчице на паргарс |
| па нека купи себи од црне свиле хаљину; а кад би се на таке глупости остали болесници насмејали |
| а најумиљатијим погледом у лепу Гркињу; а кад му је она истим таким погледом одговорила, он зад |
| авио би на све слаткише на овоме свету; а и ја, рекао бих, да сам баш од чисте његове крви.{S} |
| оца!..</p> <p>Сви гости прснуше у смех; а прота се намргодио, па само што рече куму до себе:</p |
| је нешто тешко, боли ме, <pb n="352" /> а не знам, шта.“ — А, овако, сама и остављена, наслонил |
| а цело је вече протекло, <pb n="324" /> а он није добио прилике да своју обожавану Гркињу загрл |
| } А сви знамо, да је из Новога Сада!{S} А у Новом Саду би се срушио тороњ на саборној цркви, ка |
| и прва знања знали су ама као вода!{S} А у протоколу стоји забележено: „Успех незадовољавајући |
| е бунтовницима и рушитељима поретка!{S} А знате ли ви, о чему је говорио онај Живко Пацић?{S} О |
| зна, каква му је то вештица учинила!{S} А попадија, као свака сирота жена, куда ће, него к мени |
| >— Још сутра, слатки Тимо!{S} Сутра!{S} А прексутра нека свисне стара вештица од муке!{S} Тиме |
| пада капелану, а често и сав приход!{S} А после част!...{S} Кад се мироноше, наравно да ћу ја п |
| ебе, лако може да се одбије од тебе!{S} А, богме, то је лепа прилика!{S} Та колика му је само п |
| и завиде, нек пукну од једа и злобе!{S} А ми ћемо, касти, као и досад, остати једно тело и једн |
| кудице!{S} Једанпут се жени и удаје!{S} А ја ти, вере ми, волим од софре устати гладан но жедан |
| ерана вештица говорила?{S} О љубави!{S} А шта је говорила, то вам не смем ни казати!{S} То је ш |
| мени онај грбави полицајац не јави!{S} А бих, вјере ми, само вас ради дошао.{S} Е, е!...</p> < |
| и дугмићима ишарај, — то је по моди!{S} А кад пођеш на венчање, немој у косу трпати смиља и љуб |
| ко су то двоје, на које она нишани!{S} А после тога још нешто безобразно рече, али то нисам уп |
| </p> <p>— Хе, побратиме, не знаш ти!{S} А то је, касти, мода, па шта ћеш ти мимо свет?{S} Ено, |
| знам ја, како ћу се њојзи осветити!{S} А и ревизора гледаћемо да понудимо неким шмрком чемерик |
| ћи, — ја сам вама потпуно задовољан!{S} А вама, стара госпођо, на вашем великоме труду морам та |
| у сваки, и најпрепреденији, веровао!{S} А после ћу помиловати моју Јустину по белим обрашчићима |
| и ружни, — како је кога Бог створио!{S} А и места рођења беху им разна: кир-Никола беше родом г |
| и, кир-Никола!{S} Здраво, Чича-Тимо!{S} А да Бог поживи цео учитељски еснаф!...{S} Бабу ослон’т |
| оварим, па ако може што бити — лепо!{S} А не хтедне ли барем сто жућака уз његову Милку дати, н |
| рабри.</p> <p>— Добро, синко, добро!{S} А која госпођа те је послала?</p> <p>— Послала ме је го |
| S} Ко зна, шта носи дан, шта ли ноћ!{S} А интереса ти, побратиме, не тражим ни пребијене парице |
| , госпођо, три срца у мени заиграју!{S} А, Бог зна, по лицу ти судећи, рекао бих да и теби није |
| њих одвојила, од тих ледених прсију!{S} А он ми ономад приђе, рукова се са мном, а мени се учин |
| шлафрок, и капицу, и вашу медецину!{S} А ја идем <pb n="396" /> да будем славуј у ружичастоме |
| су, дакле, видели, само беседу нису!{S} А и њу, можда, не би угледали, да случајно не дође за п |
| четврти разред!...{S} Хе, хе, хе!..{S} А које дете још не познаје свога оца?{S} Е!{S} Е!...</p |
| ај, богами, нека се не нада класи!..{S} А то су моје перковачке колеге ово неколико година забо |
| /p> <p>— Сунце ваше|...{S} Хо, хо!..{S} А да ко је онда опирача?...{S} Од кога направисте и ово |
| ја вас више никад погледати нећу!..{S} А донде да се нисте усудили приближити се мени и назива |
| ..{S} Но, јесте чули!...{S} А, а!...{S} А гле и господина Тиме!..{S} Е, јесте чули, баш сте нас |
| ђо, ти си се у срећан дан родила!...{S} А имаш ли макар и мрвице земље са гроба Св. Петке</p> < |
| е белило и руменило: права лорфа!...{S} А ја?...{S} Хе, хе!{S} Бар сам округла и пуначка!{S} Па |
| о зрнце, а мени читава поскурица!...{S} А што се мога даскала, чича-Тиме, и чика-Паје тиче, они |
| ће му бити тесан, то знам напред!...{S} А, после, кад од ње дознам за расположење г. начелника |
| челникова.</p> <p>— Лепо, Данице!...{S} А ову папучу за сат, која је то радила?...</p> <p>— То |
| иса не знаш!...{S} Лези!{S} Лези!...{S} А не после ја за тебе да испаштам!</p> <p>И тако је то |
| ле девојка!...{S} Но, јесте чули!...{S} А, а!...{S} А гле и господина Тиме!..{S} Е, јесте чули, |
| лник.</p> <p>— Начелник...{S} Хм!...{S} А као ради чега те је послао?</p> <pb n="388" /> <p>— Т |
| .{S} И онда збогом, децо и школо!...{S} А секретарима ћу рећи: „Слуга сам покоран, свих пет сек |
| се сетимо, па да јој наздравимо!...{S} А сви знамо, да је из Новога Сада!{S} А у Новом Саду би |
| аестпету класу премести.{S} Јест!...{S} А ово друго ћу продати Чивутима београдским, згрнућу но |
| вадбе купити црну свилену хаљину!...{S} А сад...{S} Гром вас спалио и с варалицом!</p> <p>— Не |
| </p> <p>— Оно, господине, молићу!...{S} А има времена, људи смо, ако је, касти, било какве погр |
| quote> <p>— Јоханида се усмрдела....{S} А господин секретар мисли да су учитељске ципеле пуне м |
| л’ га је опчинила, фландра једна?...{S} А и шта ће му туђа жена?{S} Зар не би боље било да мене |
| љину?{S} Мањ да задужим виноград?...{S} А морам јој купити!{S} И треба јој, — та не може вечито |
| ост, —- па ко би је онаку и узео?...{S} А, овако, све се отимају за њу.</p> <p>Чича-Тима је пог |
| <p>— Добро ти Бог дао, Радоване|...{S} А како си се ти наканио до мене, ха?</p> <p>— Та, ето, |
| о, у ово доба ноћи?{S} Така част|...{S} А ја, сирота, нисам ни слутила!...</p> <p>Прота јој при |
| вели, постала права грчка лепота...{S} А што се мужа њеног тиче, то вам је поштовања достојан |
| напуштено, па није научило на ред...{S} А, управо рећи, да се нисте к нама доселили, не би ника |
| реду усавјетовати, баш као и тебе...{S} А то је: удри грашком о дувар!...</p> <p>— Оно, господи |
| Он каже, да се отпустим из службе...{S} А, не превари старога курјака!{S} Видео сам ја лепо, да |
| ича-Тима јој је дао вина и ракије...{S} А то ћете се сећати, зашто...{S} Штогод жена има у наше |
| буде воља божја, да пође на боље...{S} А како твој чича-Тима, ха? — смејала се баба. — Иде као |
| овника и богаташа добила лепо име...{S} А о мишљењу сиротиње и онако нико не мари...{S} Осим ти |
| му се; је ли венчање, наплати се...{S} А од свега тога половина припада капелану, а често и са |
| з Свете Горе, па ће да га покрсте...{S} А после ће са протођаконом трчати кошију; ко пре стигне |
| ала два мужа; неки говоре, и више...{S} А у другој кући становао је један Грк; тај је, опет, др |
| це?...{S} Клања се и ближи се њој...{S} А она чапља!{S} Оборила очи доле, а поцрвенела као обар |
| сатељ пио и шта је у пићу говорио...{S} А таке услуге у Србији су се свагда високо цениле, па ј |
| поштена реч?...{S} Срам вас било...{S} А онда сте казали, па сте се заклињали, да ћете ми одма |
| се, скоро, све сама деца и удају...{S} А и боље је тако, јер..{S} Та ви већ знате, каква је да |
| е диже горе, само гледа у хартију...{S} А кад се учитељ Тима стао врпољити, па и кашљуцати, као |
| p>– Дошла сам, знате, што ’но реч...{S} А, управо, да вам кажем: била сам на синоћној беседи... |
| имам, а воду ће ми вући кир-Никола..{S} А ја и Гркиња, ми ћемо пити све тазе пиво; а њена деца |
| е ђинђуве, перлице и шарену вуницу..{S} А новости имам да му кажем, да од другог ни за десет го |
| господине Тимо!{S} Ћутаћу као риба.{S} А, верујте, што се мене тиче, не бих вам ни пребијене п |
| стар зна, шта се овамо у земљи кува.{S} А знате ли, ко је завршио беседу?</p> <p>— Шта, зар још |
| вно, да му то нисам допустити могла.{S} А он ми је, поред свега тога, забележио: „Успех ученица |
| S} Сирота жена од муке се и пропила.{S} А и то је све масло те несрећне Гркиње, и то, што чича- |
| аде баба. — Мене длан никад не вара.{S} А после ћеш се жестити.{S} Ево, гледај, свађа у кући!{S |
| .</p> <pb n="297" /> <p>То беше све.{S} А кад би се после тога мало умирио, погладио би мало св |
| ову; а овде му је право име ђинђуве.{S} А, касти, доста су и јефтине: мој побратим их купује у |
| би, задовољно смешећи се, ишла даље.{S} А кад је прошла главну чаршију, и већ дућани постајаху |
| , она ме воли и заљубљена је у мене.{S} А оно, касти, има у кога!{S} Истина, сам мало ушао, кас |
| Кажу, да човек за ноћ оседи, остари.{S} А сироче постаје човек смишљен, озбиљан; и саме црте на |
| , да се онде каје и да тражи помоћи.{S} А ако се нашла каква млада намигуша, која би желела да |
| кроз мале и велике улице јурио кући.{S} А кад се дочепао своје собе, он леже на миндерлук, па ј |
| ла се баба. — Иде као слеп за тобом.{S} А јесам ли ја казала?{S} Та мене никад није глава од сл |
| к испустила с донесеном црном кавом.{S} А добри гости, да би све те учињене гиксове забашурили, |
| да, а ове је године баш добро родио.{S} А, после, имаш и своју поштену службицу!{S} На тако јем |
| итељског срца ублажи, поштено напио.{S} А као напит, прво се наљутио на своју Милку, што је цел |
| ви Атињанин; онде је и науке свршио.{S} А ви сте, слатки Тимо, Сремац!...</p> <p>— Јест, касти, |
| марширати, и не би им се гласа чуло.{S} А кад је већ зора свитала, и гости се, мало накресани, |
| не може бити, него — љубавно писмо.{S} А, уствари, беше то неки ружно исписан пропис.{S} Тешко |
| тељица, које ја тако ценим, као вас.{S} А што вас, опет, моја Јустина воли, госпо, то не можете |
| е, моћи ће још коју поиграти у колу.{S} А сад, дабогда, у здрављу да се видимо и лаку ти ноћ!</ |
| ујем у Лешњик.{S} Знате, послови су.{S} А, после, дужност.{S} Али ме задржа госпођа Јоханида; о |
| ! — храпавим гласом викао је старац.{S} А кад дете изиђе напоље, он покупи парчад од огледала, |
| , велим, биће и то да је нека наука?{S} А право да ти кажем, мени је данашњи свет смешан!{S} Мл |
| а сирота жена, куда ће, него к мени?{S} А и своји смо нешто, те, ето, од јутрошње доба једва са |
| еља је копкало, шта ли то мора бити?{S} А и и стара госпођа узмучила се, и њу је голицало, и не |
| Папраговој мајци и себи мајку наћи?{S} А село?{S} Њено детиње уображење није могло ниједне при |
| ико само одликовања ради, ради ранга! — А кад је у кавани приметио и младога Папрага, који му ј |
| , да су Маџари најцивилизанији народ! — А после додаде, скоро заједљиво, окренувши се Папрагу: |
| е кир-Никола. — Добро, кад сте дошли! — А после се окрете осталим гостима, па, опет смејући се, |
| , — ја нећу данас ручати, ја не могу! — А после додаде уздрхталим гласом: — Оче, ја сам слаба!< |
| и лепа, млада, мужа — додаде врачара, — а после ћеш остати богата удовица...</p> <p>Стара врача |
| о комбиновала, само ако узима куражи, — а старе су бабе у томе и од <pb n="326" /> лава куражни |
| о ми, господине, — рече тихим гласом, — а друго су они!{S} Ми, иако имамо неких намера, жеља, с |
| госпођа Јоханида с њиме да путује?... — А после додаде за себе: „Она му је, сиромаху, и поремет |
| пи?</p> <p>— Олово! — понављаше Тима. — А да шта је срма, кад је ово олово?...</p> <p>Трговац г |
| вас изела! — нашалио би се чича-Тима. — А, напослетку, нос и не приноси лепоти!...{S} Очи, очи! |
| Ја бар мислим — рече поносито Гркиња. — А после сасвим грациозно рукова се са својим човечуљком |
| тара госпођа, окуражена, пође и даље. — А онај професор!{S} Но, то је грозно, то је ужасно!{S} |
| ња у тој намери довела, да је усрећи. — А гле Милчице! — рече, изненађена, Гркиња.{S} Али кад ј |
| уна гнева, погледа на четврти разред: — А ви, господине, ви сте једна пијаница!{S} Ви сте један |
| тељ Тима задовољно, па после настави: — А да ме није ко у господина тужио?...{S} Оно, касти, до |
| јутрењом походом пријатно изненађен: — А камо наже, госпођо?{S} Не каза ми ни „Добро ти јутро, |
| е, а зар ти и не мислиш данас ручати? — А после тога окрете мало у шалу: — Е, ви’те, господин-Т |
| и ме, <pb n="352" /> а не знам, шта.“ — А, овако, сама и остављена, наслонила је своју малаксал |
| ше за сто, наравно, гост у горње чело — а с леве стране кир-Никола, с десне Гркиња.{S} Кад су п |
| Тај гуњац изадрт...“</l> </quote> <p>— А после тога долази онај други део:</p> <p>„Госпођице, |
| ас сви гледају, да нам завиде!</p> <p>— А довече, кад се ваш даскало од вина умори?...{S} Имао |
| ћи на беседу?</p> <p>— Ја јок!</p> <p>— А шта мислите, хоће ли учитељ Тима доћи овамо на каву?< |
| ходан, то сам ја, драга браћо!</p> <p>— А знате ли ви, да ја у Бајковцу нисам могао ни 25 ђака |
| на вјешалима ће се угушити!...</p> <p>— А то ће рећи — настављала је стара госпођа и даље своја |
| S} Није ли то Богу плакати?...</p> <p>— А како се, опет, код мене понашао! — рече, заруменевши |
| е један грубијан!{S} Ви сте...</p> <p>— А ви сте — рече четврти разред, отежући речи, — ви сте, |
| у испије мјеште препеченице...</p> <p>— А знате ли ви, шта то значи? —- питала је стара госпођа |
| о у голубице, хтедосте рећи...</p> <p>— А зар су у голубице пепељаве очи?...</p> <p>— Молим, мо |
| ечење...{S} Шта ће нам више?..</p> <p>— А мелшпајз?....{S} Знате, у Новоме Саду ни обичан ручак |
| ручак не прође без мелшпајза.</p> <p>— А ја сам мислио мало повише вина... па, касти, макар и |
| мам! — рече, уздишући, Гркиња.</p> <p>— А имаш ли лево око од слепог миша, што је ухваћен у пећ |
| дно дете дрхтало је од страха.</p> <p>— А што ова соба није спремљена, ха?{S} Што није опајана, |
| ашње учитеље, осим оне маторе.</p> <p>— А нашто толика част? — питао је чича-Тима зачуђено. — Д |
| каше усне, пакосно смешећи се.</p> <p>— А кир-Никола, он вам је био, по свој прилици, девер... |
| се боји, е ће га ко похарати.</p> <p>— А шта ти је то, учитељ-Тимо2... — запитаће га један трг |
| ?</p> <p>Старац је само ћутао.</p> <p>— А знаш ли, шта је с гросмутерком?...{S} Кад се праштала |
| е би ни на сам Божић огладнео.</p> <p>— А ја сам, ви’те, чула, да ракија отвара апетит?</p> <p> |
| в, што га је за Ускрс спремио.</p> <p>— А гле, ево и чича-Тиме! — рече учитељ IV разреда. — Дед |
| лила за читаву једну котарицу.</p> <p>— А, дакле, да од њих готовите мало по новосадски дунста? |
| зи му се развукоше на смешење:</p> <p>— А зар не видиш?</p> <p>— Та видим — рече трговац; — рек |
| мислио, како ћеш јој здравити?</p> <p>— А нашто то?...{S} Ја ћу онако по новосадски: егзабрукто |
| се човек, који је у Пешти васпитан!...“ А после гласно додаде:</p> <p>— Господин Папраг, сутра |
| удати!{S} Ја не смем питати: „За кога?“ А и нашто да питам, кад су мени сви људи једнаки?{S} Та |
| леђи седео са својим зетом, није могао а да на толику њену ларму не плане: —- Само се ви покри |
| и; али поред свега тога опет није могао а да истога вечера не покаже пред својим препреденим зе |
| , уколико му понеку, с руског преведену а у читанци отштампану, причицу позамашно награђује; а |
| лист; </l> <l>Гркиња је прљава, </l> <l>А паук је чист...</l> </quote> <p>— Јоханида се усмрдел |
| </l> <l>Катраном се поноћ маже, </l> <l>А Гркиња:..{S} Лој козији </l> <l>На дебелу кожу слаже. |
| а, </l> <l>Амор муња из облака; </l> <l>А обоје к мени жури, </l> <l>Та чисто би врхом стреле < |
| </l> <l>Киша пљушти.. дика бежи,</l> <l>А под стрејом псето режи...</l> </quote> <p>— То, видит |
| l:id="SRP18760_C6"> <head>VI.</head> <p>А после се уједанпут осмехну:</p> <p>— Што јест, јест, |
| p> <p>Људи су и њега слушали... </p> <p>А кад је он свршио, изиђе на среду и лепа Гркиња.{S} Ст |
| ква човека!{S} Но, лепа невеста!</p> <p>А кад је видела на столу поређане детиње играчке, она р |
| на корњачи!{S} Али ни драма!...</p> <p>А после, погладивши учитељицу по округлој брадици, дода |
| лико ли тек мора младожењи бити?</p> <p>А после се некако враголасто осмехну, узе капут, обуче |
| ..{S} Љубица је морала климати главом. „А ти, брајко,“ питала сам младожењу, „јеси ли вољан ову |
| срећу чула, сваки ћифта запитао би га: „А, чича-Тимо, где су ти две класе“...{S} Људи су људи, |
| х четири Циганина, а око њих се скупили абаџијски, терзијски, шустерски, опанчарски — и већ сви |
| рјака!{S} Видео сам ја лепо, да су мене аванзовали у двадесетпету класу, са титулом „најстарији |
| о миле воље; навукао је вина, да је сва авлија заударала на њега; а лепа Гркиња је намесила пал |
| кицошки узе под руку, пропрати је преко авлије до малих вратница; а ту су опет застали, шапутал |
| а сам вас изненадила? — скакућући преко авлије, подвикиваше весело Гркиња.</p> <p>Чича-Тима, ка |
| огла гледати кроз прозор, кад је кућа у авлији?{S} И он хтеде нешто говорити, како би сумњичење |
| прозор гледала; а кад је видела, да се авлијска врата отворише, она истрча пред учитеља Тиму:< |
| а могао од ње измамити.{S} Тек кад су у авлију у помрчину изишли, некако му испаде за руком да |
| него као и друге сељачке кућице: уђеш у авлију — коров, у башти — коров, на тавану такође — кор |
| о много вештије него и прави полицијски агенти: од ње је само начелник могао дознати, како се к |
| ајстор: све сама гола господа, трговци, адвокати и учитељи.{S} Ал’ учитељи као да су били у сво |
| на, касти, нисам учио велике науке, али азбуку знао сам напамет, молитве такође, е, а граматика |
| да своју гладну децу захрани, — донде у Ајглерову хотелу свира банда, младићи у финим чојаним х |
| ел са беседама?{S} Докле се сиротиња из ајмашког краја, принуђена невољом и глађу, договара, шт |
| погодим, све ми се чини да рече Шапраг, Акмак или...{S} Ха, сад сам погодио:{S} Папраг!...{S} П |
| и, а за туђу нико и не мари, још гледа, ако може, да је у својој пакости здере и позледи...{S} |
| оју речитост и оштроумље, да се беседа, ако је икако могуће, на највеселији начин бар до ујутру |
| ено, погажено, треба да сам благодарна, ако ме ко у кућу прими!...</p> <p>Тужне су то мисли; те |
| ите мало по новосадски дунста?...{S} Е, ако је баш тако, онда ћу је целу обрати...</p> <p>— Нећ |
| <pb n="326" /> лава куражније, — дакле, ако узима толико смелости да му све што је замислила от |
| иви, млади су, а век је дуг, па, богме, ако где у чему и буде мане, дотераће се, ујдурисаће се. |
| ше. — И тај неће видети своје породице, ако је има...</p> <p>Али уствари није тако било, јер по |
| и његове госпође, гледаћу да продрем и, ако не за ову годину, а оно за догодине, да им осигурам |
| , на пример у Хомоље, у Црну Реку, или, ако је могуће, чак у Турску...</p> <p>— За вашу љубав ћ |
| , више ти ни окусила нисам.{S} Могу ти, ако је по вољи, у длан и у карте гледати, како је теби |
| што скорије, још ових месојеђа, удати, ако не желите да сама отиде...</p> <p>Чича-Тима је једн |
| стотину, а нешто имам и сам; па, касти, ако узмогнеш, а ти гледај да ми колико до четвртка наба |
| иља и љубичице, то је сељачки!{S} Него, ако немаш георгине, а ти узми црвеног божура и два-три |
| да им осигурам премештај; тек, свакако, ако ја уживим, неће се та шкорава Гркиња дуго по Перков |
| ује, да се не да описати!{S} Исто тако, ако купиш црне ципеле, а ти их белим трачицама и дугмић |
| молићу!...{S} А има времена, људи смо, ако је, касти, било какве погрешке, поправиће се...</p> |
| ете!</p> <p>— Има три — рече пандур, —- ако не буде година више; него је, душа ваља, и притврди |
| ко се од њих његова кућа користи, т. ј. ако је неко учитељ у Крајини, па заборави о Светом Нико |
| другог, него вас!...{S} И ја вам кажем: ако ми још овога месеца не купите црну свилену хаљину, |
| ..{S} Кад у школу ступи, он се насмеши; ако му прозвано ђаче зна лекцију, кир-Никола се задовољ |
| капелан!{S} И то баш протин капелан!{S} Ако ништа у томе чину није лепо, а оно су бар приходи, |
| жена, које нису њену помоћ тражиле.{S} Ако, н. пр., није која рађала, она јој је умела наћи чи |
| есто и пева, али само црквене песме.{S} Ако је, н. пр., зимње време, он удари у „<title>Во Јорд |
| чудим — рече, — где се и досад бави.{S} Ако га није што његова обожавана Гркиња задржала — дода |
| кад знам напред, да ћете то учинити?{S} Ако ни за шта друго, а оно да се нагледате оног лепог д |
| само ако би ми хтео позајмити?</p> <p>— Ако није више од стотину, могао бих ти учинити.{S} Свој |
| рота је као луд за тобом!{S} Ја!{S} Ал’ ако те три-четири ствари не узимаш код себе, лако може |
| ат оно, што је и моја стрина знала, ил’ ако није знала, тим је била од њега паметнија, онда изи |
| детињег родитеља извуче понеки дукат, а ако је дете чиновничко, н. пр. начелниково, њему је зат |
| балуце</hi> (најбоље крајинско вино); а ако је учитељ у Шумадији, па не дотера бар једног угоје |
| ију, кир-Никола се задовољно насмеје; а ако не зна, он га повали, сирото дете плаче, а учитељ с |
| мајстори, одмах за њима дођу учитељи; а ако се деси у вароши и неки учитељ из села, па се случа |
| рновнику хтео да пољуби васпитатељку; а ако и то буде мало да је противу мужа расположи, <pb n= |
| да се онде каје и да тражи помоћи.{S} А ако се нашла каква млада намигуша, која би желела да ни |
| ева румен, па и „бледа месечина“; једва ако се кроз зеленкасту боју бистрог пеленаша провиде по |
| ко сутра, са њиме насамо разговарим, па ако може што бити — лепо!{S} А не хтедне ли барем сто ж |
| као нека славом увенчана глумица.{S} Па ако је још у путу срела некога од оних младих зврндова, |
| од беде — забележи: „Успех добар...“ Та ако је ико у целој Србији од учитеља заслужио, да му се |
| и ти све набројао, што сам пометала; те ако буде воља божја, да пође на боље...{S} А како твој |
| звађено око каког липсалог шарова, само ако прими из њене руке част!</p> <p>Кад се Гркиња из го |
| ара госпођа није лудо комбиновала, само ако узима куражи, — а старе су бабе у томе и од <pb n=" |
| ти, овом приликом баш потребовало, само ако би ми хтео позајмити?</p> <p>— Ако није више од сто |
| ика-Пају је радо предусретала, нарочито ако се десило да чича-Тиме није код куће било, е, онда |
| ке школу...</p> <p>— И моји, богме, баш ако нису филозофи, ал’ бар толико знају, да би код поп- |
| ж, као што га знате, јектичав...{S} Баш ако би вам било по вољи, могла бих и вас још ових фериј |
| ?{S} Дакле, и вина пошљите бар једно по акова, само од оног доброг, што га ви и мој Никола пије |
| руг!{S} У којој бакалници нађеш макар и аковче, наћераћу ћифту, да га наштину испије мјеште пре |
| Ево акта! </p> <p>И начелник му показа акт, којим се отпушта из учитељске службе; узроци беху: |
| тписа на полеђини, да му је министарски акт саопштен, а рука му је дрхтала; образи му дођоше бл |
| нисам мојим очима прочитао министарски акт!.,.{S} Он каже, да се отпустим из службе...{S} А, н |
| и с друге стране на асталу стоје гомиле акта, а пред њиме само једно по табака исписане хартије |
| г владања отпустим из службе!...{S} Ево акта! </p> <p>И начелник му показа акт, којим се отпушт |
| ков!...</p> <p>— Ви, опет, нисте држали актерке у квартиру?...{S} Хе!...{S} Па нисте били бабиц |
| е, ви, који сте још и тамо преко држали актерке у квартиру!{S} Само ви немојте ваш прчасти нос |
| квених дјела наложио ми је, ево, својим актом, да вас са вашег неваљалог владања отпустим из сл |
| што ти госпођа казује; ти си још млада, ал’, богме, има их које су и старије, па би, касти, пам |
| ам била једанпут баш у Иригу на беседи, ал’ ово чудо!{S} Но, то ни у Турској нема!</p> <p>Чича- |
| — И моји, богме, баш ако нису филозофи, ал’ бар толико знају, да би код поп-Арона могли капелан |
| било ласно растати се са таком бундом, ал’ које што не беше зиме, а које што се надала да ће д |
| она набељена, отрцана!{S} Она!..{S} Но, ал’ то је већ ужасно!{S} Па знате ли, о чему је та прот |
| Будиму...{S} Ја сам у Атини учио школу, ал’ оно, што он зна, никад нећу знати!...{S} Гледај га |
| ете се чича-Тими, па му бајаги пришану, ал’ тако, како ће и Папраг чути: „Диван младић!{S} Науч |
| Уосталом, ја видим да ме ти не разумеш, ал’ буди бар за часак весео!...{S} Та ово је Бог — не з |
| иње су очи као кувана лобода.</p> <p>—- Ал’ тек је, свакојако, лепша од мужа, што изгледа као н |
| ја, знам!{S} Били сте ви и друго шта... ал’...</p> <p>— Ко?{S} Ја и друго што...{S} Ја!...{S} Г |
| е истерали; можда би се удала, удомила; ал’, овако, ко ће узети обележену „неморалну“ девојку?. |
| — Прота је као луд за тобом!{S} Ја!{S} Ал’ ако те три-четири ствари не узимаш код себе, лако м |
| , да с њоме живи.{S} Лепа парада!...{S} Ал’ ће им и пресести!{S} Хоће, богами!{S} Скоро ће доћи |
| се не расхлади...{S} Ха, ха, ха!...{S} Ал’ сам ја срећан човек|...</p> </div> <div type="chapt |
| асти, по правди, ја и јесам крив!...{S} Ал’ откуд је она могла чути, да сам ја сто дуката дао у |
| сувише младо, како ћу да га удам?...{S} Ал’, ето, она је навалила, да је удам, и ја је морам уд |
| улом „најстарији учитељ у Србији“...{S} Ал’ ће да ми се клањају: и гросмутерка, и прота, и моја |
| Мало сам се, касти, напио ракије...{S} Ал’ је шљивовица у тог Маринка, баш је, касти, ни у Сре |
| ј Дунав на мој виноград навратити...{S} Ал би то дивно сирће изишло!</p> <p>Трговац гледаше, пу |
| о стара човека примили на квартир...{S} Ал’ о томе ћемо друга пут проговорити.</p> <milestone u |
| оспода, трговци, адвокати и учитељи.{S} Ал’ учитељи као да су били у својим посетама најтачнији |
| у Левач и у Стиг, па да и оне знају.{S} Ал’ кад ви друкче хоћете, оно, касти, нека буде по вашо |
| ће и устати — мислио је други.</p> <p>— Ал’, ено, не устаје, сиромах! </p> <p>И он са другом од |
| } Јесте ли јели кадгод лободе?{S} Боже, ала вам је то јело!{S} Преко, тамо код нас у Срему, нај |
| <hi>веди</hi> је она поправљала.{S} О, ала је дивно моја мајка умела писати!{S} Ја сам видела |
| ога дуда?... -– И он је пољуби... — Их, ала је и тај месец безобразан, као год какво распуштено |
| п, заиста бих га мојој Милци купио; ох, ала би јој то јасно црвенило према њену белом лицу доли |
| старачки, цмокну у образ:</p> <p>— Ох, ала би лепо живели, кад би ме у квартир примили!</p> <p |
| г гласа церека:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Ала је лола тај четврти разред!...{S} Хе, хе, хе!..{S} |
| о, па уздишете, касти, — за мном|...{S} Ала би то била песма|...</p> <pb n="364" /> <p>— Па де, |
| , да сам јуче код лепе Гркиње ручао?{S} Ала је то био ручак!{S} Онаке палачинке, касти, не једу |
| пљеном чашом тек ће уздахнути:</p> <p>— Ала је то погана врућина!{S} Колико ли тек мора младоже |
| ле, могло је седам баталијуна пиљарица, алваџија и бозаџија из турског и немачког царства домар |
| ту и панталонама, само је на глави имао алев фес.{S} За њим уђе мајсторица: она беше у српским |
| е у чаршију, да онде купи за десет пара алеве паприке и да натовари пуну торбу најновијих <pb n |
| који још није заборавио на турски селам-алећ, или нека фрајлица, која је од неке куварице научи |
| е терете који га муче, па често и пева, али само црквене песме.{S} Ако је, н. пр., зимње време, |
| дили?</p> <p>— Опростите, драги колега, али ја нисам приметила да је кир-Никола чупав, знате.</ |
| Истина, чича-Тимина Милка још је млада, али то има и своје добре стране: моћи ћете од ње као у |
| ..</p> <p>Чича-Тима хтеде пући од једа, али шта је знао?{S} Узе свој шешир, захвали се на ручку |
| је као да је тиме већ покварена беседа, али Гаја берберин са мајсторицом и са још седам-осам <p |
| собу.</p> <p>Соба јој беше мала, ниска, али са обичним сеоским намештајем: једна неофарбана клу |
| начелник загрлио, она га је отискивала, али пажљиво, да га не повреди, не — увреди.</p> <p>— Др |
| о је, наравно, и стара госпођа дознала, али сад је то није више нимало вређало ни једило; она г |
| у ћерку, која је онде пред њим дрхтала, али се није с места помицала, нити је тренула.{S} Она с |
| ене очи; у лицу је и по себи била бела, али да би добила и ону здраву румену боју, узела је још |
| слабости нисам никад на себи приметила, али сам гледала понеку од мојих познаница.{S} Дође млад |
| задовољства.{S} Гркиња је то приметила, али се чинила невешта и, сасвим обично осмејкујући се, |
| понека би се од умора пустила из кола, али не да понос: но, то би тек лепо било, да се уморила |
| која је кицошу на левом образу израсла, али се он, као опарен, трже, одступи два корака даље, п |
| Те мисли нису приличиле њеним годинама, али сирото дете у нужди и невољи брзо сазрева до човека |
| .. — Хтеде чича-Тима и даље да трабуња, али га Гркиња узе под руку и одведе у своју собу — на р |
| ти!{S} Ја сам видела штампаних прописа, али баш ниједно слово није као моје миле мајке!...</p> |
| није она? </p> <p>Неко куцну на врата, али некако незграпно,јако.</p> <p>— То није њена ручица |
| братим беше добар човек; истина, ћифта, али ни упола себичан као данашња ћифтарија. <pb n="365" |
| истина, од целога разговора баш ништа, али је толико схватило: да то, што јој отац у пићу сам |
| бао да очима искаже, што му срце осећа, али то му није ишло од руке; он, дакле, приближи своју |
| ....{S} И тако гледајући у свога новог, али живосно уображеног, обожаваоца, правила је нове ком |
| а је био средњег, лица доста правилног, али на такоме младоме лицу беше и сувише ситних бора, т |
| пеци четири каве!{S} Изгубио сам!{S} Е, али ко би се, опет, сетио, да су за мустру узети пештан |
| Изгубио сам литру ракије и четири каве, али ми није жао; бар ме је млади господин колега уверио |
| смеј развучена, очи загасито пепељаве, али свагда сјајне, а оне танке борице око њих даваху им |
| едморо деце, могла би се оставити моде, али је млада.</p> <p>Док је чича-Тима тако тужне мисли |
| рвипут осетио да га Гркиња вара и лаже, али није имао толико храбрости, да јој то примети, него |
| молити?“</p> <p>„Господине, жао ме је, али ја сам већ ангажована!“</p> <p>„Дакле корпу?“</p> < |
| ма <pb n="372" /> лежала, поруменео је, али није имао куд, већ је мудро ћутао.</p> <p>— Сад је |
| и наново преметала и јастуке и душеке, али ништа не поможе; напослетку је силом заклапала усиј |
| Истина, касти, нисам учио велике науке, али азбуку знао сам напамет, молитве такође, е, а грама |
| Како ћу га ја волети?{S} Леп је, веле, али ја не видим ту лепоту!{S} Моја мајка беше лепа, а л |
| му беше још неочешљана, руке неопране, али зато у целоме створу њену беше нешто неисказано леп |
| епрату, па би, чисто, на њу да намигне, али му петрахиљ смеће; а после јој све ближе долази и в |
| опет уздахну.</p> <p>— Ствари су скупе, али ја ћу ти их дати, макар и за нешто старо.{S} Па кад |
| ином богаташка деца... а у очима добре, али сиромашне, деце, трептаху сузе незадовољства.{S} Ве |
| А после тога још нешто безобразно рече, али то нисам упамтила, само знам, да је после те средње |
| ве да слиндари са себе, да се преобуче, али све беше доцкан!{S} Он није ни свој отрцани шешир с |
| ку удавачу...{S} Девојче испрва ћуташе, али кад јој је отац пофторио то исто питање, она скоро |
| а-Тима се спремаше да је наново пољуби, али на вратима се чуло кир-Николино кашљуцање, а затим |
| <head>IV.</head> <p>Удар је био велики, али ватреној чича-Тиминој љубави није могао никаква вре |
| из земљописа, истина, мало су храмали, али читанку и прва знања знали су ама као вода!{S} А у |
| .{S} Та јуче сам вам задао целој школи, али од вас нико није умео тако лепо написати као мали А |
| — Хтеде увређени старац и даље псовати, али га задржа будући зет...{S} Стара госпођа сва поцрве |
| p> <p>— Цео вам програм не могу казати, али једно знам, а то је, да ће госпођа Јоханида осим пе |
| дликовати проту, с њиме ћу и шпацирати, али само кад се смркне; нећу да ме оговарају и да износ |
| свога обожаванога Шпартанца искресати, али све бадава, што је немогуће, не може ни бити!...</p |
| Та оно, касти, не би требало ни хитати, али кад ви баш хоћете, оно нека буде!{S} Касти, требало |
| <p>Лепа Гркиња хтеде и даље продужити, али кад је последње речи изустила, стара госпођа врисну |
| е о земљу и већ их хтеде ногама газити, али их Милка, хитро као веверица, покупи и мету у своја |
| <p>Чича-Тима је хтеде наново загрлити, али баш у том тренутку чу се на крају улице неко корача |
| е красне жене, неће више никада женити, али се преварише, јер се он одмах после шест недеља с д |
| озе!...</p> <p>Хтео је он још говорити, али се око њега толика граја подиже, да није умео ни ре |
| е, у име отпоздрава, нешто проговорити, али које ракија, а које његова природна неспретност, не |
| и познао стање и узроке његове болести, али он није умео ништа говорити; бленуо је мутним своји |
| } Затим хтеде нешто и Гркиња да изусти, али у тај мах шушну сирота Милка из свога ћошета, откуд |
| Тимине хаљине, па му рече, да може ићи, али да се најпре пресвуче.{S} Старац је слушао, пресвук |
| а приличи једној скромној васпитатељци, али, уствари, она није била за тај позив: у њеној приро |
| на; приђе му, по детињем обичају, руци, али он не допусти, да га у руку пољуби.</p> <p>— Добро, |
| прошао, она му приђе, по обичају, руци, али он је ни погледао није.{S} Дете је гледало за њим т |
| <p>И он је помилова по њеним старачким, али доста пуначким, образима. — Па де, кажи, дијете, ка |
| не знам, да л’ ћу президијално, писмом, али депешом о томе да извјестим господина министра!{S} |
| .{S} Трећи разред га опет гурну лактом, али ништа не поможе, он је баш хтео све да изговори:</p |
| нама није ниједан могао бити задовољан, али су сви ћутали и нико не смеде ревизору ни беле прим |
| p> <p>Код кир-Николе беше сто намештен, али само за њих троје, а деца ће, наравно, да не би раз |
| словију, старином је, истина, Цинцарин, али се родио у Будиму.{S} Млад, пун учтивости, милина т |
| многом којечем није са четвртим слагао, али га је у многоме, опет, волео, узе га под руку, па, |
| ко би сумњичење старе госпође оповргао, али их у томе стиже фамилијаз.{S} Беше сасвим блед и за |
| ...</p> <p>Учитељ IV разреда се смејао, али не чича-Тимину хвалисању, него му беше смешно како |
| и на врата.{S} Старац се испрва отимао, али напослетку морао је већој сили попустити.{S} Утоме |
| то да одговори.{S} Он би, истина, знао, али где је срца, да се свом идолу противи...{S} После с |
| и стајао.{S} Он је имао и чистије руво, али га не хтеде тога дана обући, јер није мислио из кућ |
| авало њене младе године.{S} Лице младо, али свака цртица показиваше тврду вољу и сталност, која |
| к што је више пије, све би је више пио, али, касти, онако без хлеба.{S} Ха, ха, касти, ја вас о |
| ао...{S} Истина, мало вас је искрмачио, али то се даје израдирати...{S} Ево овако!...</p> <p>И |
| оказа на дете, које је једнако спавало, али које се сваког тренутка могло и пробудити.{S} Чича- |
| .{S} Овоме је много штошта недостајало, али се она по могућству трудила, да све те природне ман |
| >Једног дана донесе му писмоноша писмо, али га он није умео прочитати.{S} Учитељ трећег разреда |
| p>Сакупљени гости се згледаху зачуђено, али нико га не хте узнемиривати у говору, само његов је |
| рече Гркиња, — дете је мало напуштено, али ће код нас доћи у ред; а, после, наћи ће се, ваљда, |
| ало што није уштинуо своју проводаџику, али се опет трже; а, после, и као добар богословац, ниј |
| еца су се, истина, мало бекељили на њу, али нико, па ни сами сељачки пси, који су је, урлајући, |
| сретао људе, који му се уљудно јављаху, али он као да их ни видео није; шешир је набио на очи, |
| да, по обичају, изгрди своју мезимицу, али кад је видео обожавану Гркињу, он се, онако пијано, |
| бије, чинило му се да је насред гробља; али кад је отворио очи, онда се уверио да је у својој с |
| јој се суза преко белих образа котрља; али он беше више сам собом и Гркињом занет, него да би |
| еку два-три пута и ја био гост на њима; али за шта су те беседе и од какве су користи <hi>оваке |
| дало је као да више оца жали него себе; али не рече ни речи, само што је дубоко уздахнула, а чи |
| он се спремаше да га под капут сакрије; али кад му га економ ишчупа из руку, он се продера на њ |
| ладенцима, и њиховој својти, у здравље; али ја сад желим, уколико ми силе допуштају, да наздрав |
| уче.{S} Старац је слушао, пресвукао се; али кад дође да преда шлафрок, то му би криво, те се ис |
| е цивилизованом свету узакоњене, класе; али међу учитељима, ту не би требало да тако што постој |
| није био виолиниста, то је све могуће; али да му је кћи, што је била за Страхинића бана удата, |
| а све Папрагове комплименте одговарати; али није имао куд, морао је мало сести, <pb n="340" /> |
| дан по један у потпуноме мраку бледети; али прота, као да се повампирио, добиваше све јаснији и |
| се то у школи...{S} Тако је то, касти; али сад јаја какоћу, а кокошке ћуте!...{S} Па нека ми к |
| у стара госпођа у многоме могла помоћи; али се узјогунио и не хте тражити њезиних препорука, па |
| зговорена!{S} Говорио сам вам о музици; али не треба то; та, ево, последњи тренуци ове значајне |
| е Гркиње, да какогод у чему не погреши; али поред свега тога опет није могао а да истога вечера |
| ога спавања био мало надувен и туробан; али кад је видео Гркињу, трудио се по могућству да се в |
| са својом домаћицом одгртао и загртао; али као главни производ, који га је и прославио и лепу |
| и, јамачно, покварио цело пријатељство; али, на срећу младенаца, он то није чуо, а Папраг, као |
| њен дебели <pb n="306" /> муж појавио; али кад никога не виде, а она га зачуђено запита:</p> < |
| кувала, све би то њен пољубац засладио; али знам ја, да ће она мало друкче почастити.</p> <p>За |
| не бих вам ни пребијене парице тражио; али баш и сама њена будућност зависиће од тога.</p> <p> |
| на своја места, а све по старешинству; али се весеље није могло продужити.{S} Прота је ћутао к |
| д самог Перковца до у Миличево пружају; али госпођа Гркиња није за онда наумна била да се лепом |
| аког разговора чича-Тима оде у чаршију; али се није по њој ни десет минута шетао, а у дивно рум |
| у, она се хтеде удалити, <pb n="347" /> али он викну, јутрењом походом пријатно изненађен: — А |
| анци.{S} Ја сам вам и сувише казала!{S} Али сам уверена, да ви то моје поверење нећете на зло у |
| могао успети да ове чергаре растера!{S} Али, свакако, гледаћу да осети; познаће и он, ко је ста |
| да је на њој меса колик’ на корњачи!{S} Али ни драма!...</p> <p>А после, погладивши учитељицу п |
| лазите?{S} Е, то ми је, заиста, жао!{S} Али на беседи, ту ћемо се на сваки начин још вечерас ви |
| ојим!{S} Деца ми знају све као воду!{S} Али ће и упамтити, верицу им дечју, кад су учили код Ђо |
| Баш сам се наспавао, ха, ха, ха!...{S} Али ме мој мали Аристид пробуди.{S} Хи, хи, хи!{S} Баш |
| уздишући!</p> <p>— Јесте, душице!...{S} Али... — уздисао је прота... — ја морам одлазити, а так |
| ко господски!{S} Лепо!{S} Отмено!...{S} Али све бадава, дете је сувише младо, како ћу да га уда |
| корпу?“</p> <p>„Молим!{S} Молим|...{S} Али за љубав моје мајке!“</p> <p>„Па, госпођице, где ће |
| сам о феријама у резиденцији била...{S} Али даље вам не смем говорити, историја је сасвим љубав |
| ем да би га појеле за недељу дана...{S} Али шунке, па после бело вино...{S} Верујте, господине, |
| равим, да ми је отаџбина несрећна...{S} Али какву они имају цел са беседама?{S} Докле се сироти |
| е, како јој је баш све од потребе...{S} Али у тај мах свега нестаде, и лепа Гркиња почиваше у н |
| ар је тајна, тиче се части, знате...{S} Али даље ни речи...</p> <p>Учитеља је копкало, шта ли т |
| та; он, опет, флегма до крајности...{S} Али у једноме су се опет слагали: кад је, н. пр. она у |
| ула, још нисам таке сласти окусио...{S} Али кад помислим какве су их ручице месиле, онда се не |
| м смеху и пљескању, распусти коло...{S} Али и јесу здраве паланчанке!{S} Свака је пуна, једра, |
| ли и пољуби обожавану посетитељку...{S} Али га она мало строжије погледа и једним мигом му пока |
| е је Гркиња спремила за чича-Тиму...{S} Али, шлафрока не дам!</p> <p>И он се спремаше да га под |
| !..{S} И чича-Тима је опет цмокну...{S} Али се уједанпут трже и седе сасвим замишљено на своје |
| о којима је цео онај дан премишљала.{S} Али све бадава: чича-Тима, чика-Паја, браца-Трајко цркв |
| м бојама у тузи њеној утешити могла.{S} Али напослетку, љуљана теретом туге своје, опет је засп |
| д, где је одмах настала нема тишина.{S} Али тај мир трајао је само неколико минута, а после се |
| Милчице! — рече, изненађена, Гркиња.{S} Али кад јој је видела очи, како су црвене и исплакане, |
| е се, да се мало по чаршији прошета.{S} Али пре него што ће свога дебелога Шпартанца оставити, |
| је!...{S} Само, касти, још је дете.{S} Али кад је баш тако суђено... е, па оно... — И он опет |
| вали, то вам нико не би умео казати.{S} Али да је био прост као секира, о томе би вас најмање п |
| а у пасуљ гледати, врачати и бајати.{S} Али у самоме Перковцу, и осим таких ситница, беше једно |
| и. — Још сутра навече ћеш је добити.{S} Али мораш ми још казати, каква је љутина у кући и какви |
| ичној дужности никуд морао одлазити.{S} Али, као и остале, тако му је и овај план лепа Гркиња п |
| кажу, могао би им човек и опростити.{S} Али кад они пију шампањера, играју валцера, мазе се с д |
| тно његово имање мора мени припасти.{S} Али не превари, стара намигушо!{S} Уме се Папраг и сам |
| , а учитељ трећег разреда Банаћанин.{S} Али кад се човек размисли, <pb n="322" /> то беше као ј |
| има је једнако зачуђено у њу гледао.{S} Али тај његов поглед није њу ни најмање узнемирио.</p> |
| а чича-Тимин <pb n="329" /> одговор.{S} Али чича је једнако ћутао оборених очију, а на лицу си |
| е, послови су.{S} А, после, дужност.{S} Али ме задржа госпођа Јоханида; она ме је, као чланица |
| и сркаше задовољно своју црну каву.{S} Али није дуго седео сам, наскоро за њим дође и учитељ ч |
| овице, — ту не беше краја оговарању.{S} Али све то као да се лепе Гркиње ништа није ни тицало.{ |
| боко, а после погледа у бледи месец.{S} Али шта то би месецу?...{S} Он се некако искривио, па д |
| госпођице, где ћемо се моћи видети?{S} Али само, са многих разлога, насамо?“</p> <p>„У Марциба |
| и се још који дан у Перковцу бавити?{S} Али што и питам, кад знам напред, да ћете то учинити?{S |
| вас — рече Гркиња, као мало прекорно, — али се надам, да кад се амо доселите, да тако што нећет |
| адржала — додаде, смејући се, учитељ. — Али будите уверени да ће доћи.</p> <p>— Јесте ли ви баш |
| ...{S} Та ово је Бог — не знам, зашто — али све теби за љубав учинио: оној маторој, што је свим |
| p>— Само она матора вештица!..</p> <p>— Али сам јој и очитао — рече чича-Тима. <pb n="346" /> — |
| ћи, а за даље је моја брига...</p> <p>— Али,стара госпођо, — рече учитељ, — каква ли је оно мал |
| ма морам и спремати — дакле...</p> <p>— Али — прекиде му реч Гркиња, — кад чујете, да ћу на бес |
| , што га ви онако радо једете?</p> <p>— Али молим, господине, немојте се наћи увређени, ја, као |
| оје зимско „<title>Во Јордање,</title>“ али се уједанпут трже, лице му доби израз зле воље, и о |
| о муж, несрећниче неосетљиви?...</p> <p>Али на све те псовке кир-Никола није ни речицом одговар |
| ти своје породице, ако је има...</p> <p>Али уствари није тако било, јер после десетак дана чича |
| оказати; а ту ми је сведок и силан Влах Алија.{S} Та зар би се он заљубио у њу, да није била му |
| е, па какве ти речи не говори три сата, ама баш ниједну да му не разбереш!{S} Стајао сам некако |
| може дете удавати?</p> <p>— Дете?...{S} Ама да видите, како умилно погледа у ове практиканте, ш |
| ео, нико не хте од свију тих посластица ама баш ни окусити.</p> <p>Кад су се гости, добро угреј |
| олу није баш много посећивао, иако није ама <pb n="350" /> баш ништа од свега разумео, морао је |
| p>Начелник је од чуда зинуо и није умео ама баш ништа проговорити.{S} То, што је чуо, беше за њ |
| мали, али читанку и прва знања знали су ама као вода!{S} А у протоколу стоји забележено: „Успех |
| инације о својој лепшој будућности. — У Америци, веле, има попова и од нашег пола, па што, као, |
| ало прекорно, — али се надам, да кад се амо доселите, да тако што нећете више ни покушавати...< |
| е по тим осветљеним просторијама тамо и амо гурали, не изгледаху му као прави истински људи; чи |
| поздравља.{S} Па, касти, она се, откако амо дођосмо, лепо и поучила; сад већ и не уме да гледа |
| научену песму:</p> <quote> <l>Амор иде, амор лети,</l> <l>У рукама стрелу држи... </l> <l>Сад п |
| цију:</p> <pb n="344" /> <quote> <title>АМОР.</title> <p>ЉУБАВНА ПЕСМА,</p> <p>сачинио Никола Г |
| одужаваше научену песму:</p> <quote> <l>Амор иде, амор лети,</l> <l>У рукама стрелу држи... </l |
| <l>Стрела лети, стрела ј’ лака, </l> <l>Амор муња из облака; </l> <l>А обоје к мени жури, </l> |
| ако по новосадски, раширила свој зелени амрел, пустила дугачке шлепове, да се по прашини вуку; |
| p>„Господине, жао ме је, али ја сам већ ангажована!“</p> <p>„Дакле корпу?“</p> <p>„Молим!{S} Мо |
| о није умео тако лепо написати као мали Андрица!{S} Он је и вашу мајку написао...{S} Истина, ма |
| ара апетит?</p> <p>— Оно, касти, отвара апетит, те човек што је више пије, све би је више пио, |
| А ја сам, ви’те, чула, да ракија отвара апетит?</p> <p>— Оно, касти, отвара апетит, те човек шт |
| смехну, а после, сетивши се секретарова апетита, поче сасвим забринуто говорити:</p> <p>— Спана |
| као имендан свога оца — читало у цркви апостол...{S} То је, наравно, све госпође, а, богме, и |
| на код мене, па је још о Духовима читао апостол...{S} Чорба, сарма и печење...{S} Шта ће нам ви |
| ади богословац није ни чуо, те је своје аргументе о учитељским класама и даље својом обичном на |
| авао, ха, ха, ха!...{S} Али ме мој мали Аристид пробуди.{S} Хи, хи, хи!{S} Баш је хунцфут!...</ |
| само што своје биргере, бирократе, па и аристократе, на класе дели и одликује, него и сами келн |
| фи, ал’ бар толико знају, да би код поп-Арона могли капеланисати; о томе ће се и сам ревизор ув |
| ијана будала обећао?</p> <p>— Шта, моја Аспазијо?{S} Хи, хи, хи!{S} Мал’ не рекох, аспидо!{S} Ш |
| азијо?{S} Хи, хи, хи!{S} Мал’ не рекох, аспидо!{S} Шта ти је обећао?</p> <p>— Да ће ми купити о |
| ас устајати и зато мора за доњим крајем астала седети.{S} Чича-Тима је одмах на крају миндерлук |
| ом; а чича-Тима ухватио место за једним асталом близу корманоша, па онде простро своју шарену м |
| левати.{S} Што ’но реч, док је чорба на асталу, треба је кусати.</p> <p>— Оно, касти, од сутра |
| то јој је прота подоносио: пред њоме на асталу стојало је пуно најскупоценијег посуђа, на друго |
| слоњачи.{S} С једне и с друге стране на асталу стоје гомиле акта, а пред њиме само једно по таб |
| настрану, зграби оне хартије, што су на асталу стојале, па, и не гледајући их, поче у својој ра |
| ркоси; а кад је Гркиња приступила ближе асталу и већ хтеде својом сувом руком да зграби поређан |
| у мараму и нешто из ње вади, па ређа по асталу, а кад му се ко од путника приближи, он брижљиво |
| еда-Спире, узео је четку, очеткао своју атилу, умио се, загладио косу, попио је каву и спокојно |
| Јохиниде, а он у Будиму...{S} Ја сам у Атини учио школу, ал’ оно, што он зна, никад нећу знати |
| тити; а мој дебели даскало, он је прави Атињанин; онде је и науке свршио.{S} А ви сте, слатки Т |
| !</p> <p>— Бриге, бриге, госпођо!...{S} Ах, кад помислим како бих лепо код вас живео, да нема.. |
| зраку, трептала је једна суза.</p> <p>— Ах, да ми је мајка у животу!</p> <milestone unit="subSe |
| гуша, која би желела да никако не рађа, баба је и од тога знала чини.{S} И за крађу, и за љубав |
| употребљено било, а без икакве користи, баба је говорила о тешким гресима и упутила би је у как |
| праве себи појасеве, и даде га баби.{S} Баба га прегледа добро са свију страна, дуну у њега три |
| унутра у кући потмуло је кашљала стара баба.{S} Кад је Гркиња кућна врата отворила, једва је м |
| та Гркиња једва на ногама држала.{S} Та баба, коју је наша декламаторка походила, беше у целоме |
| угласно Гркиња.</p> <p>— Биће! — додаде баба. — Мене длан никад не вара.{S} А после ћеш се жест |
| оја лепа госпођо!{S} Сад! — говорила је баба, — само док изручим овај пепео из тигања.{S} Е, шт |
| глава од слепог миша преварила! — Утоме баба скиде тигањ с ватре, остави га настрану, а после у |
| то није више ни за шта — пренемагала се баба, — изношено, благо стрини!{S} Та ону твоју стару б |
| А како твој чича-Тима, ха? — смејала се баба. — Иде као слеп за тобом.{S} А јесам ли ја казала? |
| а...</p> <p>— Лепо, лепо! — церекала се баба. — То је морал!{S} То је учитељско владање!{S} Пре |
| а ћилим.</p> <p>— Данас је петак — рече баба; — јутрос како сам мало зелених краставаца јела, в |
| > <p>— Љубав је превртљива ствар — рече баба. — Прота је као луд за тобом!{S} Ја!{S} Ал’ ако те |
| м си ми добром дошла, госпођо? — питаше баба промуклим гласом, мешајући нешто по тигању, који ј |
| ом држала. — Да није опет она мука? — И баба пажљиво посматраше јако удубљене црте на мршавоме |
| казивање била потпуно уверена, — та њу баба још није никад слагала!{S} И кад ће се чича-Тима у |
| а член купио свилену хаљину, и то је од бабе већ унапред дознала; и у свему осталом се по савет |
| га било! — него слуша, шта му којекакве бабе трабуњају...</p> <p>Тек кад је она својим оштрим г |
| ла, само ако узима куражи, — а старе су бабе у томе и од <pb n="326" /> лава куражније, — дакле |
| ештеници праве себи појасеве, и даде га баби.{S} Баба га прегледа добро са свију страна, дуну у |
| ће новци из куће?</p> <p>— Хоћу, благо баби!{S} Хоћу, лепа моја госпођо, само душу мало да одм |
| ом задовољна, растадоше.{S} Гркиња је у бабино казивање била потпуно уверена, — та њу баба још |
| а, која је, међу нама речено, у Срему и бабица била, узалуд се трудула, да чича-Тими учитељу до |
| квартиру?...{S} Хе!...{S} Па нисте били бабица?...{S} Ха!...{S} Лепе су то историјице, тек хајд |
| ти нос свугде забадати!{S} Ви, ислужена бабицо са отрцаном дипломом!{S} Касти...{S} Ви!... — Хт |
| а Бог поживи цео учитељски еснаф!...{S} Бабу ослон’те на мене, знам ја, како ћу се њојзи освети |
| ња кућна врата отворила, једва је могла бабу и назрети; онде, поред ватре, чучала је та стара ж |
| ји је мало уфитиљио. —- Ђаво нек носи и бабу и секретара!{S} Њој, дабогда, пресело моје вино, а |
| ло ушао, касти, и у године; зар је краљ баварски, опет, био млађи од мене?{S} Па како га је Пеп |
| >— Ја се чудим — рече, — где се и досад бави.{S} Ако га није што његова обожавана Гркиња задржа |
| наумна била да се лепом божјом природом бави, да се диви шареним ливадама и загаситом зеленилу |
| .{S} Он је човек који се више политиком бави, него школом и просветом.{S} Просвета га се утолик |
| Па хоћете ли се још који дан у Перковцу бавити?{S} Али што и питам, кад знам напред, да ћете то |
| ен младић!{S} Васпитан младић!...{S} Е, бадава, види се човек, који је у Пешти васпитан!...“ А |
| божаванога Шпартанца искресати, али све бадава, што је немогуће, не може ни бити!...</p> <p>— И |
| дски!{S} Лепо!{S} Отмено!...{S} Али све бадава, дете је сувише младо, како ћу да га удам?...{S} |
| је цео онај дан премишљала.{S} Али све бадава: чича-Тима, чика-Паја, браца-Трајко црквењак, па |
| </head> <p>Сутрадан беше на лађи између Базјаша и Београда пуно путника, који су путовали своји |
| /p> <p>— О, господине прото!... — рече, бајаги плашљиво...{S} Ко би се томе надао, у ово доба н |
| се диже нестрпљиво са столице, па поче бајаги спремати: јастуке је разбацивао с миндерлука на |
| пуно поноса, окрете се чича-Тими, па му бајаги пришану, ал’ тако, како ће и Папраг чути: „Диван |
| на, која зна у пасуљ гледати, врачати и бајати.{S} Али у самоме Перковцу, и осим таких ситница, |
| лену у силне свеће и фењере, који су на бајиру и по улицама светлели.</p> <p>И при чистој свест |
| ом из Јеладе, чича-Тима Сремац, онај из Бајковца Гружанин, а учитељ трећег разреда Банаћанин.{S |
| им вечеру, на којој ће бити и учитељ из Бајковца, а ту је и васпитатељка из Трновника; позвала |
| браћо!</p> <p>— А знате ли ви, да ја у Бајковцу нисам могао ни 25 ђака скупити, и то све због |
| пица соли.</p> <p>Кад је чича-Тима сео, бакалин извади ћутећки кесу иза појаса, па му пажљиво и |
| у, и ту поклонио десет-дванаест пута, а бакалин га је својим паметним очима, смешећи се, од гла |
| гроша туце.</p> <p>Папраг се збунио, а бакалин, који је у свему био мудар и окретан, да би га |
| ="366" /> <p>— Треба, побратиме, — рече бакалин, — и ја ћу ти донде све што ваља спремити, само |
| своје деце!</p> <p>— Дао је Бог — рече бакалин.</p> <p>— Мени би, касти, овом приликом баш пот |
| огледао...{S} Трећи дућан у вароши беше бакалница његова неког побратима; она је била чувена са |
| у чаршију; онде се навртатио на две-три бакалнице и у свакој је попио по две-три грке ракије.{S |
| а за читав перковачки округ!{S} У којој бакалници нађеш макар и аковче, наћераћу ћифту, да га н |
| ма са својим зетом упоредо оде управо у бакалницу, своме побратиму.{S} Папраг се, по обичају, и |
| чича-Тима са својим побратимом вратио у бакалницу, затекоше младог богословца, где преврће неки |
| пословима; неки су, наслоњени на големе бале трговачког еспапа, сасвим безбрижно пушили, или су |
| е зове пред кућом од дрвета начињен као балкон.</note> <note xml:id="SRP18760_N3">Безобразник.< |
| ој години, донети бар једну петачку <hi>балуце</hi> (најбоље крајинско вино); а ако је учитељ у |
| да му је кћи, што је била за Страхинића бана удата, да је она умела у трумбету свирати, то вам |
| продерани од сламе шешир, као да ће га Банаћанин на плеву за страшило, а, овамо, се једнако це |
| ковца Гружанин, а учитељ трећег разреда Банаћанин.{S} Али кад се човек размисли, <pb n="322" /> |
| храни, — донде у Ајглерову хотелу свира банда, младићи у финим чојаним хаљинама, госпе и госпођ |
| ракије и четири каве, али ми није жао; бар ме је млади господин колега уверио, да су Маџари на |
| ава лорфа!...{S} А ја?...{S} Хе, хе!{S} Бар сам округла и пуначка!{S} Па је л’ тај чича-Тима сл |
| у овоме пијаноме Перковцу починише!{S} Бар да је на њој меса колик’ на корњачи!{S} Али ни драм |
| адици, додаде, враголасто смешећи се: — Бар да јој на грудима толико сала, колик’ на твоме подв |
| моји, богме, баш ако нису филозофи, ал’ бар толико знају, да би код поп-Арона могли капеланисат |
| S} Стога је чича-Тима тврдо закључио да бар за неко време свако друштво избегава, а то је <pb n |
| , него у њином мажењу и кривљењу.{S} Ја бар, кад пијем, имам некакве цели; хоћу нешто да пребри |
| , кад је ишла на венчање...</p> <p>— Ја бар мислим — рече поносито Гркиња. — А после сасвим гра |
| ашти...“</p> <p>— И т. д. и т. д.{S} Па бар да не кажу: „У корист <pb n="339" /> страдајуће бра |
| ако је учитељ у Шумадији, па не дотера бар једног угојеног вепра, — тај, богами, нека се не на |
| напредак, добри гости у кући, а годишње бар десет учитељских класа у џепу!</p> <p>Трећи разред |
| чера без вина?{S} Дакле, и вина пошљите бар једно по акова, само од оног доброг, што га ви и мо |
| ја видим да ме ти не разумеш, ал’ буди бар за часак весео!...{S} Та ово је Бог — не знам, зашт |
| итних бора, те да би се могло лепим или бар пријатним назвати.{S} Уста му беху свакипут на смеј |
| а ти то учиним, него други; код мене си бар сигуран да нећеш изићи на глас.{S} Па колико ти тре |
| оли, или најдаље о новој години, донети бар једну петачку <hi>балуце</hi> (најбоље крајинско ви |
| а што, као, не би и у Србији могла бити бар једна жена капелан!{S} И то баш протин капелан!{S} |
| о је икако могуће, на највеселији начин бар до ујутру продужи, те су због тога позвали Цигане у |
| ји...{S} Но, но, немојте тајити, ја вас бар познајем!</p> <p>— Што јест, јест, касти, баш сам с |
| чудим, како досада нису саставиле тужбу бар са две хиљаде потписа, да се хапси, или да се из ов |
| о ништа у томе чину није лепо, а оно су бар приходи, да лепши бити не могу!{S} Умре неко, напла |
| може што бити — лепо!{S} А не хтедне ли барем сто жућака уз његову Милку дати, на част му девој |
| ном начелником просвете, није приметила басамаке, који су водили на доњи бој; поче се, онако по |
| у Цигани дунули у зурле, могло је седам баталијуна пиљарица, алваџија и бозаџија из турског и н |
| ло, о, господине! </p> <p>И лепа Гркиња бацаше чезнуће погледе на <pb n="305" /> свога госта.{S |
| <p>— Ето ти капице, носи је! — И он му баци малу белу капицу у образ. — Шта би рекла Гркиња, д |
| } Утоме му и шешир паде с главе, они га бацише за њим у блато; а старац, кад га није могао наћи |
| и теби није лоше?</p> <p>Стара госпођа, баш као неко невинашце, обори очи и гледаше преда се; а |
| е...{S} Ал’ је шљивовица у тог Маринка, баш је, касти, ни у Срему нема!</p> <p>Док је он тако т |
| Чича-Тима је одмах на крају миндерлука, баш до њене столице, заузео место; а с тога места ни оп |
| ковачким сплеткама на површини пливала, баш као она масна ђинђувица на дебелој говеђој чорби ил |
| а умем стихове правити, као ваш Никола, баш бих направио један стих, касти, како сунце залази — |
| е весело тапкала својим мршавим рукама, баш као дете које се радује Божићу.{S} Напротив, Милка |
| лник се, касти, измиче, а он за њим; е, баш мишљах, да ће се на сокаку побити!</p> <p>Кад се чи |
| м, како и коме, ја бих се тужила.{S} Е, баш ми утуче срећу, Бог га убио! — И заиста, сирота дев |
| одиста намеравају беседу давати?{S} Е, баш сам радознао, како ће испасти!{S} Шта ће и ко ће шт |
| е куљао је из њега као из табарке. — Е, баш сам, касти, на вас мислио, чедо моје бело!{S} Моје |
| то тако иде у бесконачност.</p> <p>— Е, баш кад тако у тим класама уживате — смејао се учитељ I |
| д Ђоке школу...</p> <p>— И моји, богме, баш ако нису филозофи, ал’ бар толико знају, да би код |
| кога смо белегу још код врачаре видели, баш никако да одступе од ње.{S} Најпосле, око пола ноћи |
| е и господина Тиме!..{S} Е, јесте чули, баш сте нас иберашовали!...</p> <p>Чича-Тима се смејао, |
| ва за пару продаје...{S} Е, јесте чули, баш ми се једу кисели краставци!...</p> <p>— Болест вас |
| ам тако могао једну греду усавјетовати, баш као и тебе...{S} А то је: удри грашком о дувар!...< |
| ради капиџик, стаде се весело кикотати, баш као нека безбрижна млада кокета, којој сав живот у |
| ме, додајде ми једну грку!{S} Е, касти, баш ме угуши ова данашња врућина!{S} Све ми се чини, ка |
| знајем!</p> <p>— Што јест, јест, касти, баш сам са тим човеком задовољан; нобл човек, васпитан |
| олим!...{S} У лепе Гркиње су плаве очи, баш као небо плаве...</p> <p>— Варате се, господин-коле |
| .{S} Ох, та прашина, да се човек угуши, баш ме умори!...</p> <p>И није лако по тој јунијској пр |
| ; стари људи приповедају, да су једном, баш некако четресосме године, видели, како Талијани кро |
| ерну школу!{S} Е, јес’ чуо, деда-Спиро, баш ти завидим на тим твојим полићима.{S} Здравља ми, С |
| се у Перковцу о мени говори?...{S} Ето, баш о Духовима била сам у цркви, а за мојим леђима шапу |
| пред г. секретаром оговара, а секретар, баш као велико звоно, грми: „Неспособан!“; после моли к |
| ње; а то све зато, што ме не уважавају, баш као и она препредена Гркиња.{S} За њу сам већ скрој |
| ку не разби огледало, што је на дувару, баш поред Св. Димитрија, висило.{S} Ту се старац још ви |
| рећи ће Ђока, учитељ трећег разреда, —- баш га се ништ’ не бојим!{S} Деца ми знају све као воду |
| више; него је, душа ваља, и притврдио: баш лепо ти тај зна све до корица, па као вода напамет. |
| посећивао, иако није ама <pb n="350" /> баш ништа од свега разумео, морао је тврдити да разуме |
| љкују; а десном страном, <pb n="296" /> баш поред плотова, љубав је прокрчила стазу, па где је |
| радуса лепши и од вас!...{S} Хе, хе!{S} Баш кад хоћете да вам кажем...</p> <p>— Од мене...{S} О |
| мали Аристид пробуди.{S} Хи, хи, хи!{S} Баш је хунцфут!...</p> <p>Чича-Тима хтеде пући од једа, |
| > <pb n="321" /> <p>— Хе, хе, хе!...{S} Баш ће ово да буде вечера!{S} Ха, ха, ха!{S} Та ни кад |
| церекање...</p> <p>— Хе, хе, хе!...{S} Баш сам се наспавао, ха, ха, ха!...{S} Али ме мој мали |
| а муж, као што га знате, јектичав...{S} Баш ако би вам било по вољи, могла бих и вас још ових ф |
| ах старац! — говорио је трећи разред. — Баш га ништа не може разведрити ни ожалостити!...{S} Хе |
| ено посматраше.</p> <pb n="394" /> <p>— Баш вам ружно стоји!... — рече чича-Тима. — Шта би река |
| олеге, учитеља трећег разреда:</p> <p>— Баш никакве уљудности не знамо, драги пријатељу! — шапу |
| не беше јој лако тајну чувати:</p> <p>— Баш кад сте тако навалили, могла бих вам нешто и повери |
| ар учитељ да изгуби две класе?</p> <p>— Баш ми изиђоше на врх главе те ваше две класе — рече уч |
| ћи ћу и сама!...{S} О, зла неваљалца, а баш ме је за срце ујео..{S} Таке увреде!...{S} Нечувено |
| а какве ти речи не говори три сата, ама баш ниједну да му не разбереш!{S} Стајао сам некако пре |
| нико не хте од свију тих посластица ама баш ни окусити.</p> <p>Кад су се гости, добро угрејани, |
| челник је од чуда зинуо и није умео ама баш ништа проговорити.{S} То, што је чуо, беше за њега |
| S} Зато је изабрала перковачка омладина баш та три најчувенија зурлаша, да јаве отменијем перко |
| ког удовца мало ватреније погледала, па баш и кад би неку хаљину од ког обожатеља примила, он с |
| би много улепшао једно женско лице, па баш да је и од оних киселих краставаца, што их чича-Јов |
| разумеваше, истина, од целога разговора баш ништа, али је толико схватило: да то, што јој отац |
| оче нешто замуцкивати, а после се ућута баш као риба и не проговори ни речице.{S} Затим хтеде н |
| стано ласкала, <pb n="327" /> као да је баш збиља у њега и заљубљена, а и чика-Пају је радо пре |
| Само, касти, још је дете.{S} Али кад је баш тако суђено... е, па оно... — И он опет ућута, неси |
| Турској нема!</p> <p>Чича-Тима, који је баш за гросмутеркини леђи седео са својим зетом, није м |
| се само чудила, што осим проте, који је баш до кума седео, нико не хте од свију тих посластица |
| S} Старац, па старац!...{S} Та да ми је баш и венчана жена, не би се више за мене старала, него |
| Српске ми вјере, рећ’ ти морам, е ми је баш драго што си ме тако сабахиле походила, госпо!{S} Ч |
| љно отворила уста, да каже, како јој је баш све од потребе...{S} Али у тај мах свега нестаде, и |
| урну лактом, али ништа не поможе, он је баш хтео све да изговори:</p> <p>— Да, где сам, оно, ст |
| о по новосадски дунста?...{S} Е, ако је баш тако, онда ћу је целу обрати...</p> <p>— Нећу дунст |
| којешта, узимљу оно за необично, што је баш најобичнија женска врлина!{S} Ја, на пример, не поз |
| о самој природи био прост, а школу није баш много посећивао, иако није ама <pb n="350" /> баш н |
| и спремаше се да одлази.</p> <p>— Дакле баш одлазите?{S} Е, то ми је, заиста, жао!{S} Али на бе |
| г нешто мало винограда, а ове је године баш добро родио.{S} А, после, имаш и своју поштену служ |
| те само госпођу Гркињу, какво сам сирће баш сад за сватове спремао!{S} Таке салате није ни цар |
| ти, не би требало ни хитати, али кад ви баш хоћете, оно нека буде!{S} Касти, требало би да пише |
| верени да ће доћи.</p> <p>— Јесте ли ви баш сигурни?</p> <p>— Све доклегод у деда-Спире траје г |
| <pb n="373" /> клања, а овако ми долази баш као да сам га негде у комендији гледао.</p> <p>— Хе |
| S} Ја сам видела штампаних прописа, али баш ниједно слово није као моје миле мајке!...</p> <p>Т |
| Чича-Тима је хтеде наново загрлити, али баш у том тренутку чу се на крају улице неко корачање; |
| бих вам ни пребијене парице тражио; али баш и сама њена будућност зависиће од тога.</p> <p>— До |
| е малодушан, те из сажаљења не хте, или баш код самог министра није могао успети да ове чергаре |
| погледим, све сам више уверен да ће ми баш овај виноград неку велику срећу донети, богаство ил |
| е, лепе, а овамо пустиле чеперке на очи баш као ждребице.{S} Овај твој зет био би красан момак, |
| овоме свету; а и ја, рекао бих, да сам баш од чисте његове крви.{S} Па, касти, побратиме, немо |
| </p> <p>— Мени би, касти, овом приликом баш потребовало, само ако би ми хтео позајмити?</p> <p> |
| своје месечне плате, једнако се церекао баш као намолован пајацо...</p> <p>— Благо њима — говор |
| е)...{S} Не само мене и начелника, него баш и самога вас...{S} О, господине!{S} Молићу, шаљите |
| о отимајући се из његова загрљаја. — То баш није лепо!{S} Молим вас!...</p> <p>— Моја слатка го |
| е је послао?</p> <pb n="388" /> <p>— То баш не знам, само ми толико рече: „Отиди, Радоване, и к |
| вом пријатељу може услугу учинити, и то баш у оно време, кад му је најнужније.{S} Данас у такој |
| у и из каквог краја Италије овамо, и то баш у мој виноград, пренела.{S} Та она, касти, и личи в |
| овољио, уштинуо је тако незграпно, и то баш испод мишке, где је лепа Гркиња најтугаљивија, да у |
| орао је мало сести, <pb n="340" /> и то баш до њега; то је захтевала од њега учтивост...{S} Чим |
| ла бити бар једна жена капелан!{S} И то баш протин капелан!{S} Ако ништа у томе чину није лепо, |
| росмутерка. — Та и ја сам била једанпут баш у Иригу на беседи, ал’ ово чудо!{S} Но, то ни у Тур |
| забринуто, знао је он, да му деца нису баш спремна, а и то је био уверен, да би му стара госпо |
| им нико није сметао...{S} Гости им нису баш много пилића и јагањаца појели, а и они, који су им |
| иле походила, госпо!{S} Чини ми се е ћу баш са тебе вас дан данашњи имати среће.</p> <p>И он је |
| бољих!{S} Па она чачкалица!{S} Е, њу ћу баш поклонити господину Швабићу, и онако знам, да му го |
| бистроме потоку!...</p> <p>С оне стране баште видео је месец, како се кроз најгушћи коров, осла |
| азлога, насамо?“</p> <p>„У Марцибановој башти...“</p> <p>— И т. д. и т. д.{S} Па бар да не кажу |
| ељачке кућице: уђеш у авлију — коров, у башти — коров, на тавану такође — коров!...{S} Дакле, к |
| абић да у протоколу само толико — ка од беде — забележи: „Успех добар...“ Та ако је ико у целој |
| {S} Хаха!... </l> <l>Киша пљушти.. дика бежи,</l> <l>А под стрејом псето режи...</l> </quote> < |
| оворити; бленуо је мутним својим очима, без и најмање свести, у доктора...{S} Остали болесници, |
| учитеље, или је боље онако по староме, без класа?</p> <p>— Господине! — рече најозбиљнијим тон |
| мешта женске радове, управо беспослице, без којих свака поштена кућа може опстати: ту су ти шли |
| и; па кад је то све употребљено било, а без икакве користи, баба је говорила о тешким гресима и |
| одавно забачене играчке.{S} Једна лутка без руку, две-три луткине шарене кецељице и хаљинице, а |
| „код Пужа“ попила и једна кватерка вина без петнаест здравица.</p> <p>— Па јеси ли смислио, как |
| е људи после пет стотина милиона година без ваздуха угушити!....</p> <p>— Он ће се угушити — ре |
| а, после, Тимо, каква може бити вечера без вина?{S} Дакле, и вина пошљите бар једно по акова, |
| Сад се Перковчани питају: како ће прота без Гркиње?</p> <p>Старац је само ћутао.</p> <p>— А зна |
| у Новоме Саду ни обичан ручак не прође без мелшпајза.</p> <p>— А ја сам мислио мало повише вин |
| д ће сиромах учитељ?...{S} Ишао је даље без свести и без икакве намере, лутао је онако по инсти |
| да ћеш имати печених јагањаца, то ће и без искања ђаци донети; ’ма, побратиме, гледај да и у в |
| учитељ?...{S} Ишао је даље без свести и без икакве намере, лутао је онако по инстинкту.{S} Наје |
| {S} Кад би га ко о нечем запитао, он би без сваке свести својим мутним очима бленуо, а не би ни |
| да ли је боље учитељима са класама или без класа?</p> <p>Учитељ Тима је сваку заведену новост, |
| аквог завода.{S} Он је доказивао, да ми без ваздуха не бисмо могли живети и да ми само зато диш |
| и и „лаку ноћ“, а то је и сувише: отићи без „лаке ноћи“...</p> <p>Стара госпођа оста бледа и по |
| у га страшна привиђења: као да је остао без службе, па сад мора да послужује као фамилијаз, пос |
| , све би је више пио, али, касти, онако без хлеба.{S} Ха, ха, касти, ја вас обожавам!... — Хтед |
| и сам професор у својој беседи навео: „Без ваздуха људи не могу живети; па кад ваздуха нестане |
| b n="359" /> обзирала.{S} Она је сасвим безазлено, онако по новосадски, раширила свој зелени ам |
| стаде се весело кикотати, баш као нека безбрижна млада кокета, којој сав живот у церекању и у |
| <p>– Срећно, господин Папраг! —- рече, безбрижно смешећи се, — Ја вам честитам.{S} Истина, чич |
| а големе бале трговачког еспапа, сасвим безбрижно пушили, или су, и не мислећи, гледали у сиву |
| озбиљан; и саме црте на лицу изгубе ону безбрижну детињу облину, а наместо њих скупе се прерано |
| Честит младић тај Папраг — продужаваше бездушна Гркиња; — ваљан, па, веле, и да је научен!...{ |
| нише црте: нестаде умиљавајућег осмеха, безобразан поглед ишчезао је, а око развучених усница т |
| н је пољуби... — Их, ала је и тај месец безобразан, као год какво распуштено дете, чисто нам бр |
| не смем ни казати!{S} То је шкандал!{S} Безобразлук!{S} Кад успишете депешом или президијално г |
| м клештима уштинуо.</p> <p>— Но, ово је безобразлук!{S} Ово је инпертиненција!... — викала је р |
| азни!...</p> <pb n="300" /> <p>— Ко, ја безобразна?...{S} Ја?...{S} Господине, јесте чули, јези |
| ст.</p> <p>— Дакле, Тимо, — продужаваше безобразна жена, — да га доведем, да се најпре упознате |
| тара госпођо колегинице, ви сте, касти, безобразни!...</p> <pb n="300" /> <p>— Ко, ја безобразн |
| о знам, да је после те средње врсте још безобразније додала:</p> <quote> <l>„Кроз сред мене да |
| лкон.</note> <note xml:id="SRP18760_N3">Безобразник.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
| а ви наведите само један ред, што га је безобразница у пуној дворани, пред најотменијим светом, |
| оучила; сад већ и не уме да гледа онако безобразно сељачки, право у очи, но некако све испод тр |
| е она нишани!{S} А после тога још нешто безобразно рече, али то нисам упамтила, само знам, да ј |
| ена.{S} Жене и деца су се, истина, мало бекељили на њу, али нико, па ни сами сељачки пси, који |
| из зелене очи; у лицу је и по себи била бела, али да би добила и ону здраву румену боју, узела |
| вег срца, да им женска деца буду лепа и бела као белило на лицу лепе домаћице, а мушка црномања |
| убе!{S} И више да се нисте усудили мене белајдиговати... јер...{S} Та ви још и не знате, с киме |
| да пројури... </l> <l>Понда пружа руке беле, </l> <l>По недри ми нешто тражи, </l> <l>Та чисто |
| е по прашини вуку; а, овамо, како би се беле шлинговане чипчице на паргарској сукњи боље видети |
| сви ћутали и нико не смеде ревизору ни беле приметити, ни ради самог правдања; тек кад је реви |
| >— У длан! — рече Гркиња.</p> <p>— Мети белегу! </p> <p>Гркиња извади из џепа једно мало парчен |
| ужичастим свиленим појасом, од кога смо белегу још код врачаре видели, баш никако да одступе од |
| цане, а ципеле од самога блата, које се белело по њима...{S} Кад би га ко о нечем запитао, он б |
| му, или је цвикер, ил’ је цилиндар, или бели прслук и гласе рукавице?...{S} Клања се и ближи се |
| дне мане улепша; а ту су јој била разна белила, руменила и гарила на услузи.{S} Једно јој жао б |
| на њојзи било нешто — осим натовареног белила —- необично, него, просто, што су се у томе крај |
| орачање називају грациозним ходом, а од белила и руменила замишљају оне дивне ружине боје; а шт |
| муж јој нема ни толико плате, да јој и белила задоста купи, а толи друго којешта! — После су и |
| , коса нацмакана помадом, на лицу товар белила, а хаљина да се и не види од самих пантљика и ше |
| лави туђа коса, на збрчканоме лицу туђе белило и руменило: права лорфа!...{S} А ја?...{S} Хе, х |
| ли, ту је, наравно, отпадало руменило и белило.</p> <p>— Нисам се надала од вас — рече Гркиња, |
| да им женска деца буду лепа и бела као белило на лицу лепе домаћице, а мушка црномањаста као г |
| је обожаване Јоханиде.</p> <quote> <l>— Белилом се месец дели, </l> <l>Катраном се поноћ маже, |
| } А после ћу помиловати моју Јустину по белим обрашчићима, па ћу јој казати: „Драго дете моје, |
| ј, — та не може вечито у овој плавој, с белим пантљикама и зеленим карнерима; а, после, и мода |
| се ућути, онда ће на средину ступити, у белим рукавицама и црном салонском капуту, нека надувен |
| уздиже обрве високо, своју суву руку у белим рукавицама узвиси скоро до прсију, па кроз оборен |
| то тако, ако купиш црне ципеле, а ти их белим трачицама и дугмићима ишарај, — то је по моди!{S} |
| рку, он би видео, где јој се суза преко белих образа котрља; али он беше више сам собом и Гркињ |
| скоро провидни, лице јој беше као снег бело, дугуљасто, очи плаве, а у њима, као обично у сиро |
| аш сам, касти, на вас мислио, чедо моје бело!{S} Моје јагње, касти...{S} Мало сам се, касти, на |
| а недељу дана...{S} Али шунке, па после бело вино...{S} Верујте, господине, да не знам, где ми |
| дететом, те га нежно, родитељски, у оно бело, глатко, чело пољуби...{S} На тај пољубац се дете |
| аде по Гркињину длану трљати, док се на белој кожи не указа једна модра пругица. — Неко весеље |
| има и по узаноме сокачету.{S} Гркиња је белом марамом запушила нос, да не би удисала онај смрдљ |
| употребљава, а прекодан и по сву ноћ о белом вину проводи; ноћу не излази напоље, јер се боји |
| ала би јој то јасно црвенило према њену белом лицу доликовало!</p> <p>Оба побратима га погледаш |
| бити са мном...</p> <p>Милка ућута, по беломе лицу лебдео је сетан осмејак, а по њему, као по |
| е требало да узимаш црвене пантљике; на белу хаљину свакад се мећу црни накити, то тако дивно д |
| ти капице, носи је! — И он му баци малу белу капицу у образ. — Шта би рекла Гркиња, да ме у так |
| "395" /> свукоше хаљине, дадоше му малу белу капицу, плав шлафрок, а на ноге чисте чарапе.{S} Д |
| рковачкој беседи мало обуче, објасни и, бенгалском ватром осветљен, господину министру достави; |
| и она, скоро не дишући, слушаше и даље бенетање свога занетог оца:</p> <p>— Она ме љуби, па, к |
| и у Хомоље или некуд на другу страну, — Београд ће му бити тесан, то знам напред!...{S} А, посл |
| ника, који су путовали својим послом за Београд.{S} Неки су се по „фердеку“ шетали, премишљајућ |
| .</p> <p>И при чистој свести за њега би Београд био <pb n="393" /> оно, што је за Београђанина |
| вац, — куд си сад наумио?...</p> <p>— У Београд!...{S} Зар не знаш, тамо ће сутра бити крштење? |
| спап, те је лађа сасвим доцкан стигла у Београд.{S} Сваки је путник гледао где ће пре на конак, |
| Копривић!...{S} Ових дана сам намерна у Београд ићи.{S} Наравно, да ћу прво моју госпа-Јустину |
| <p>— Будите уверени, да чим се вратим у Београд, прва ће ми брига бити да је са мужем протерам. |
| до речи:</p> <p>— Један господин... из Београда!...{S} Секретар...{S} Ох, госпођо, казао ми, д |
| иканта у суд перковачки неки правник из Београда, по имену Живко Пацић.{S} Тај Живко беше јако |
| >Сутрадан беше на лађи између Базјаша и Београда пуно путника, који су путовали својим послом з |
| чније знао, него и сам управитељ вароши Београда: где је уочи Божића који списатељ пио и шта је |
| расно је пољуби.{S} То да је нека стара београдска инштитутка видела, заклела би се, да то, што |
| мишљеном, програму, утрвене и неутрвене београдске стазе обилазила, шуњајући се из једног „надл |
| !...{S} А ово друго ћу продати Чивутима београдским, згрнућу новце, па ћу да подигнем у моме ви |
| се, жељна мало отменије, образованије, београдско-новосадске, забаве, поче својски одазивати: |
| аљан, па, веле, и да је научен!...{S} У Београду је учио богословију, старином је, истина, Цинц |
| су и јефтине: мој побратим их купује у Београду по два гроша туце.</p> <p>Папраг се збунио, а |
| ће пити у здравље младенаца, а ја ћу у Београду са госпођа-Швабићком по свим стазама и путовим |
| Швабићке,</p> <p>секретарице. </p> <p>У Београду, 21. јуна 186*</p> </quote> <p>— Дакле, сад ст |
| оград био <pb n="393" /> оно, што је за Београђанина Париз; а овако, с поремећеним умом, гледао |
| рсну, покрети лаки, неусиљени; а не као Београђанке, што своје лено корачање називају грациозни |
| ћутали, само њих два практиканта и Гаја берберин, који је био музикалан, т. ј. свирао је у тамб |
| својом скоро доведеном младом неки Гаја берберин.{S} Њих двоје беху сасвим по европски дотерани |
| је тиме већ покварена беседа, али Гаја берберин са мајсторицом и са још седам-осам <pb n="345" |
| узми ону котарицу, што сам је о лањској берби од оне црномањасте Циганке купио, а мож’ понети и |
| спреми, па ћемо да идемо у виноград, да беремо кајсије, и то од оних лепих кајсија!</p> <p>Дете |
| погледао, видео би, да су му очи мутне, бесвесне...{S} Дуго је он у томе положају лежао; а кад |
| <quote> <p>— Браћо!</p> <p>Ово је прва беседа, коју ће историја вароши Перковца крупним словим |
| тале онамошње забаве уврсти и словенска беседа...</p> <p>У Перковцу људи устију, чим сване, па |
| гледало је као да је тиме већ покварена беседа, али Гаја берберин са мајсторицом и са још седам |
| ће ова вештица да говори?{S} Но, красна беседа!{S} И на њој се имамо захвалити једино полицији! |
| у сву своју речитост и оштроумље, да се беседа, ако је икако могуће, на највеселији начин бар д |
| се у Грковој кавани тога вечера држати беседа.{S} Тако то бива, и кад неко позоришно друштво, |
| срећна...{S} Али какву они имају цел са беседама?{S} Докле се сиротиња из ајмашког краја, прину |
| зати, а то се може као наставак Живкове беседе сматрати: да ће се људи после пет стотина милион |
| дворану богатијег хотела и — онде даје беседе!</p> <p>— Дакле, ви сте противник тих чисто слов |
| ју.{S} Некако наскоро пре те перковачке беседе обудовео је, те због те своје жалости није могао |
| е будале, као што су чланови перковачке беседе, неће моћи ни једну тршчану колибу потрести, а т |
| та, ево, последњи тренуци ове значајне беседе посведочили су вам, какву божанствену силу имају |
| и ја био гост на њима; али за шта су те беседе и од какве су користи <hi>оваке, какве су</hi>.. |
| и топова.{S} За њим ће доћи, као зачин беседе, певачка дружина, па ће у кору да отпева чувену |
| {S} Е, то ми је, заиста, жао!{S} Али на беседи, ту ћемо се на сваки начин још вечерас видети?</ |
| ко ће испасти!{S} Шта ће и ко ће што на беседи говорити?</p> <p>— Цео вам програм не могу казат |
| а и ја сам била једанпут баш у Иригу на беседи, ал’ ово чудо!{S} Но, то ни у Турској нема!</p> |
| е му реч Гркиња, — кад чујете, да ћу на беседи и ја декламовати...{S} Онда?</p> <p>— Онда, нара |
| , као што је то и сам професор у својој беседи навео: „Без ваздуха људи не могу живети; па кад |
| росмутерчин реферат о првој перковачкој беседи мало обуче, објасни и, бенгалском ватром осветље |
| аво, да вам кажем: била сам на синоћној беседи...</p> <p>— На бесједи? — повтораваше начелник. |
| них младих зврндова, што су на синоћној беседи суделовали, с њиме се, као са саучесником сопств |
| која није знала, да ће и Гркиња на тој беседи суделовати, није се могла уздржати, а да се не п |
| је говорило, већ о синоћном прстену и о беседи, која ће се тога вечера држати.{S} Душа ваља, Пе |
| сле мале почивке поче наново разговор о беседи: — Дакле, ви нисте чули, шта је синоћ било?{S} Т |
| one unit="subSection" /> <p>То јутро по беседи чича-Тима се доцне пробудио, а кад је устао, беш |
| <p>За њиме ступи на средину други један беседник, професор некаквог завода.{S} Он је доказивао, |
| ој нашој светковини?...</p> </quote> <p>Беседник се накашља, малко се протегли, уздахну, па ист |
| о чланица овдашње омладине, задржала на беседу.</p> <p>Ха, ха! — смејао се учитељ четвртог разр |
| оваку фландру протера, она је пушта на беседу!{S} Лепо!{S} Прекрасно!</p> <p>Гркиња уздиже обр |
| — рече, — ви као да не мислите доћи на беседу?</p> <p>— Ја јок!</p> <p>— А шта мислите, хоће л |
| није могао синоћног вечера сам лично на беседу доћи, него је послао варошког полицаја, да он ње |
| емљи кува.{S} А знате ли, ко је завршио беседу?</p> <p>— Шта, зар још има?{S} Та докле ћеш, учи |
| каче!...{S} Све су, дакле, видели, само беседу нису!{S} А и њу, можда, не би угледали, да случа |
| b n="337" /> — Дакле, одиста намеравају беседу давати?{S} Е, баш сам радознао, како ће испасти! |
| замерити, што сам изабрао темат за моју беседу који ће бити раван овој нашој светковини?...</p> |
| Господин Папраг, сутра имамо у Перковцу беседу, ја се надам, да ћете нас својим присуством усре |
| а сам на синоћној беседи...</p> <p>— На бесједи? — повтораваше начелник. — Е, гле ти бруке!{S} |
| у рангу већи Св. Илија, и то тако иде у бесконачност.</p> <p>— Е, баш кад тако у тим класама уж |
| , па неке пунђе, пера и друге којекакве беспослице; друге, опет, младе, лепе, а овамо пустиле ч |
| ких краљева и краљица и друге којекакве беспослице.{S} Она их је превртала, а сузе су јој текле |
| ј скамији намешта женске радове, управо беспослице, без којих свака поштена кућа може опстати: |
| у Новом Саду!{S} И синоћ је долазио, ви бесте у винограду; па да знате, како је погледао у Милк |
| амо смејао.</p> <p>Они, као што видите, беху у свему контрасти: она жива жеравица, љута; он, оп |
| а код кир-Николе и лепе Гркиње сабрали, беху разног узраста, а и црте на лицу беху им разнолике |
| е, а и последње речи њене, које је чуо, беху, по његову мишљењу, извор мудрости за једну младу |
| неколико згужваних хартијица, на којима беху нашаране слике неких краљева и краљица и друге кој |
| е кога Бог створио!{S} А и места рођења беху им разна: кир-Никола беше родом главом из Јеладе, |
| младом неки Гаја берберин.{S} Њих двоје беху сасвим по европски дотерани: <pb n="342" /> он у ц |
| г сандучета мали један завежљај, у коме беху смештене њене одавно забачене играчке.{S} Једна лу |
| и наруменила, њени суви збрчкани образи беху жути, од прилике као рђава лојана свећа.</p> <p>— |
| и црте на лицу беху им разнолике: неки беху црномањасти, плави; неки, опет, смеђи; једни беху |
| ањасти, плави; неки, опет, смеђи; једни беху стари, други млади, лепи и ружни, — како је кога Б |
| знавала није.{S} Његова својта и рођаци беху далеко од Перковца, није, дакле, могла знати, хоће |
| се отпушта из учитељске службе; узроци беху: неморално чича-Тимино владање.</p> <p>Учитељ Тима |
| чисто обучен и очешљан, само што му очи беху крмељиве и помало крваве.{S} Кад је видео Папрага, |
| у је стара госпођа препоручила...{S} То беху већином богаташка деца... а у очима добре, али сир |
| м или бар пријатним назвати.{S} Уста му беху свакипут на смеј развучена, очи загасито пепељаве, |
| у лицу је био блед, изнурен, хаљине му беху отрцане, а ципеле од самога блата, које се белело |
| ућута; наочаре, који јој обично на носу беху, скинула је и, метнувши их на сто, наслонила је гл |
| , беху разног узраста, а и црте на лицу беху им разнолике: неки беху црномањасти, плави; неки, |
| илепили зрно сочива, па макар и од оног бечког, што га ви онако радо једете?</p> <p>— Али молим |
| оваке фине ствари!...{S} Не би се ни у Бечу са њима постидела...{S} Та ни у министра нема бољи |
| ба, коју је наша декламаторка походила, беше у целоме округу чувена врачара.</p> <pb n="360" /> |
| самоме Перковцу, и осим таких ситница, беше једно сокаче, које је са своје особености заслужил |
| мана; а ко их од људи нема...{S} Иначе, беше он добар човек, ретко да је кога увредио; а где је |
| и, него — љубавно писмо.{S} А, уствари, беше то неки ружно исписан пропис.{S} Тешко да би га др |
| нека је ђаво носи!{S} Така јој, касти, беше и покојна мати, неваљала, јогунаста!</p> <p>Њих дв |
| ашовали!...</p> <p>Чича-Тима се смејао, беше добре воље; нарочито га је задовољавало присуство |
| дрму.</p> <p>Та висина, са које је пао, беше некакав лагум.{S} Жандари, који нису далеко оданде |
| Тима се доцне пробудио, а кад је устао, беше некако зловољан и бунован.{S} Није се ни умио као |
| ш ништа проговорити.{S} То, што је чуо, беше за њега страшно!{S} Стара госпођа, окуражена, пође |
| вац гледаше, пун саучешћа, у чича-Тиму; беше му жао човека, кога је већ толико година познавао. |
| ргао, али их у томе стиже фамилијаз.{S} Беше сасвим блед и задуван, изгледао је као да се нека |
| сија!</p> <p>Дете се весело осмехну.{S} Беше му необична та доброћудност очева, а после се, сир |
| ка удовца, закани?</p> <p>Стара госпођа беше се у лицу још већма запурила, те, онако збуњена, н |
| ме врату држала, а црна протина мантија беше пуна чичака.</p> <p>— ’Ма шта ви мало пре рекосте, |
| ли ја не видим ту лепоту!{S} Моја мајка беше лепа, а личи ли он на моју милу мајку?...{S} Она и |
| ебало само старца да украшују.{S} Милка беше бледа као лимун; да је имала кога, можда би се, си |
| нства, колико у овоме часу.{S} Та Милка беше свакад мирна, послушна, као свако сироче!</p> <p>Р |
| и сам доћи!</p> <p>Госпођа гросмутерка беше сигурна да ће победити; зато се са неким поносом у |
| места рођења беху им разна: кир-Никола беше родом главом из Јеладе, чича-Тима Сремац, онај из |
| сам са својом децом шио, а по рафовима беше цифрасто понаслагано неколико шарених шамија, цвет |
| и чича-Тима и лепа Гркиња.{S} Чича-Тима беше мало забринут, а госпођа Јоханда изгледаше срдито: |
| ово поглади по образу.</p> <p>Чича-Тима беше усхићен, чисто збуњен, не умеде ни речи проговорит |
| алев фес.{S} За њим уђе мајсторица: она беше у српским хаљинама, само што је носила, колико да |
| и толику увреду; а није ни шала!{S} Она беше у целоме Перковцу уважена.{S} Кажу, да јој је и са |
| Тимом одоше отпочинути, и после по сата беше у кући нема тишина, чуло се само испрекидано чича- |
| ице; а остала мрачна просторија те собе беше запремљена кожицама, памуклијама и са неколико кру |
| индари са себе, да се преобуче, али све беше доцкан!{S} Он није ни свој отрцани шешир скинуо, а |
| да су га позвали.</p> <p>Код кир-Николе беше сто намештен, али само за њих троје, а деца ће, на |
| 0_C8"> <head>VIII.</head> <p>У то време беше у Перковцу начелник неки Букван Суругџић.{S} Откуд |
| } Та ни кад сам се с тобом венчавао, не беше веће гозбе ни части...{S} Хи, хи!</p> <p>— Пази на |
| а одобрио; а како се с њоме упознао, не беше ничега, што јој он не би учинио по вољи.</p> <p>Ми |
| и се чини, касти, да лане у ово доба не беше ове припеке.{S} Шта ти велиш, побратиме?</p> <p>— |
| и и расположени кући, само чича-Тима не беше задовољан, а још мање весео; та цело је вече проте |
| ледала је као одрасла девојка; ништа не беше на њојзи што би одавало њене младе године.{S} Лице |
| оде у споредну собицу, у којој ништа не беше, до један неофарбан сто и две дрвене столице; а ос |
| ођа узмучила се, и њу је голицало, и не беше јој лако тајну чувати:</p> <p>— Баш кад сте тако н |
| војка изгледаше бледа, скрушена; а и не беше јој лако сносити толику несрећу, а то је била за њ |
| и истинитих гласова.{S} У њеној крви не беше ниједне капи женске нежности; она кад се према как |
| ћ се умила и стала се чешљати; њојзи не беше ништа необично што је оца тако рано видела спремна |
| т начелникову..{S} Господин начелник не беше доста препреден, да гросмутерчин реферат о првој п |
| ати се са таком бундом, ал’ које што не беше зиме, а које што се надала да ће до зиме и <pb n=" |
| хтела и удавити, само што у Монакову не беше дубоке воде; заронила се, касти, чак до кукова.</p |
| вци, извикане фрајле и удовице, — ту не беше краја оговарању.{S} Али све то као да се лепе Грки |
| на сваком писмену те испрљане хартијице беше читав свет из њезине детињске прошлости; у свакој |
| колико да се расхлади, а и вече по себи беше дивно.{S} Он је у лицу, истина, од ракије и дневно |
| /p> <p>— Јест, касти, и покојна ми мати беше Сремица.</p> <p>— То је, видите, што све нас везуј |
| ни погледао...{S} Трећи дућан у вароши беше бакалница његова неког побратима; она је била чуве |
| е и уведе гошћу у собу.</p> <p>Соба јој беше мала, ниска, али са обичним сеоским намештајем: је |
| ице!</p> <p>Милка је ћутала; поглед јој беше миран, сталан, а усне је јогунасто једну у другу у |
| на њима нокти скоро провидни, лице јој беше као снег бело, дугуљасто, очи плаве, а у њима, као |
| ођа оста бледа и поражена.{S} Тешко јој беше подносити толику увреду; а није ни шала!{S} Она бе |
| јене парице.</p> <p>Чича-Тимин побратим беше одиста поштен човек; он се радовао што свом пријат |
| о расхладим.</p> <p>Чича-Тимин побратим беше добар човек; истина, ћифта, али ни упола себичан к |
| 60_C13"> <head>XIII.</head> <p>Сутрадан беше на лађи између Базјаша и Београда пуно путника, ко |
| суза преко белих образа котрља; али он беше више сам собом и Гркињом занет, него да би имао вр |
| цем прегледа изложене радове.</p> <p>Он беше дугуљаст, плав човек, и, као што нам је стара госп |
| ла и гарила на услузи.{S} Једно јој жао беше, што не може и пепељаве зенице црно да офарба, тим |
| алостивим гласом даље: — Ето, ово слово беше рђаво, мајка се и наљутила на мене, па га је <pb n |
| ада, по имену Живко Пацић.{S} Тај Живко беше јако образован човек.{S} Жену је узео из Мехадије, |
| ад се човек размисли, <pb n="322" /> то беше као једна породица!...{S} Једне радости, једне жал |
| ко по густоме грању киша шушти...{S} То беше калемегдански парак, кроз који се дању човек шета |
| Хе, хе, хе!..</p> <pb n="297" /> <p>То беше све.{S} А кад би се после тога мало умирио, поглад |
| о моје миле мајке!...</p> <p>Тај пропис беше јој једина успомена на мајку, на сваком писмену те |
| бива ли то?...</p> <p>Таки комплименат беше Радовану, као начелникову љубимцу, по вољи, и он с |
| огао наћи, оде даље, гологлав...{S} Ноћ беше тамна, улице узане, мрачне, а калдрма испроваљиван |
| рекидано чича-Тимино хркање.</p> <p>Ноћ беше дивотна! </p> <p>По плавом небеском простору лутао |
| њих даваху им израз ласкавости; коса му беше плава и, по богословски, низ рамена пуштена, на ње |
| од дванаест година, уђе у собу; коса му беше још неочешљана, руке неопране, али зато у целоме с |
| , али не чича-Тимину хвалисању, него му беше смешно како Папраг брзо окрете лист; но пошто није |
| ренутку уђе чича-Тима у собу.{S} Нос му беше црвенији него обично, очима је закрљештио и већ је |
| жао се коровом обрастао сокачић; у њему беше само једна кућица, кровином покривена.{S} Око ње с |
| неопране, али зато у целоме створу њену беше нешто неисказано лепо: стас гибак, руке округле, п |
| мајмуну и црвена капа; а лане о вашару беше и једна комедијашка шатра: пијацо, један обучен ко |
| а правилног, али на такоме младоме лицу беше и сувише ситних бора, те да би се могло лепим или |
| и његов будући зет за поделу на класе, би, јамачно, покварио цело пријатељство; али, на срећу |
| , да се мало у свету дотера, углади.{S} Би тамо за неко време, па се направи читаво чудо!{S} Шт |
| ели.</p> <p>И при чистој свести за њега би Београд био <pb n="393" /> оно, што је за Београђани |
| у отвореним очима смело пркоси, она, да би избегла сваку могућу неприлику, окрете се, усиљено с |
| аки предлог у рачун ишао. — Дабогме, да би то тако требало удесити!{S} Оно, касти, што је човек |
| — Та, ваљда, ми не мислите доказати, да би лепа Гркиња лепша била, кад би јој, наместо уљуднога |
| сеном црном кавом.{S} А добри гости, да би све те учињене гиксове забашурили, куцали су се чаша |
| који је у свему био мудар и окретан, да би га из те забуне извукао, пређе у разговору на будућу |
| у баш спремна, а и то је био уверен, да би му стара госпођа у многоме могла помоћи; али се узјо |
| ега с прекорним погледом прошла, он, да би је унеколико одобровољио, уштинуо је тако незграпно, |
| > <p>— Чича-Тима ми је и то говорио, да би се радо преселио у нашу кућу.{S} Удовац је, а твој ј |
| нису филозофи, ал’ бар толико знају, да би код поп-Арона могли капеланисати; о томе ће се и сам |
| да у Венецији њих тројица засвирају, да би и само звоно Светога Марка својом писком надгласили. |
| е лицу беше и сувише ситних бора, те да би се могло лепим или бар пријатним назвати.{S} Уста му |
| ; у лицу је и по себи била бела, али да би добила и ону здраву румену боју, узела је још код ку |
| утрос набавила, три краве не верујем да би га појеле за недељу дана...{S} Али шунке, па после б |
| држао две жене!...</p> <p>Ја мислим да би така знатност доста била, да прослави читаву варош, |
| киња захтевала, а и сам он је увиђао да би у својој ватреној љубави много срећнији био, да Милк |
| више сам собом и Гркињом занет, него да би имао времена и на своје дете гледати.</p> <p>— Купио |
| неки ружно исписан пропис.{S} Тешко да би га други ко и могао прочитати, осим онога који га је |
| е напредовао: два добра човека тешко да би га могла обухватити.{S} Родом је био однекуд из ужич |
| није.{S} Данас у такој прилици тешко да би ма ко тако олако прошао.{S} То су још била добра, ст |
| леда као лимун; да је имала кога, можда би се, сирота, и потужила, можда би казала: „Ето, прија |
| можда би се, сирота, и потужила, можда би казала: „Ето, пријатељу, мозак ми је потресен, а у г |
| ила, да су је из службе истерали; можда би се удала, удомила; ал’, овако, ко ће узети обележену |
| Тима за чика-Пајину походу дознао, онда би она то исто и о чика-Паји опетовала, и тиме је, нара |
| ва купи по једну или две хаљине, и онда би се начелниковице наше лепше носиле него све девојке |
| ило да је у некаквој гостионици, и онда би се тужио како је све скупо, и опет им је мршава хран |
| мислио из куће никуд излазити; а и куда би?...{S} Та цела је варошица за његову несрећу чула, с |
| ако се нашла каква млада намигуша, која би желела да никако не рађа, баба је и од тога знала чи |
| дне пријатне слике пред њу изнети, која би је својим заносним бојама у тузи њеној утешити могла |
| ла, примише на себе ону сигурност, која би тек доцније могла диван израз чврстога карактера бит |
| ше, девојке се заруменеше, и већ понека би се од умора пустила из кола, али не да понос: но, то |
| аиста бих га мојој Милци купио; ох, ала би јој то јасно црвенило према њену белом лицу доликова |
| рачки, цмокну у образ:</p> <p>— Ох, ала би лепо живели, кад би ме у квартир примили!</p> <p>— Л |
| а уздишете, касти, — за мном|...{S} Ала би то била песма|...</p> <pb n="364" /> <p>— Па де, мол |
| навише своје наврањене обрве, додавала би хвалисаво: — Да сам родом Јелинка, то се, уосталом, |
| гледала, окренула би му леђа, погледала би се у огледало, па би сасвим поносито изишла из куће; |
| ада...</p> <p>У тим тренуцима погледала би се задовољно у огледало, па, иако је у њему видела в |
| превртала се с лева на десно, устајала би, намештала би и наново преметала и јастуке и душеке, |
| с лева на десно, устајала би, намештала би и наново преметала и јастуке и душеке, али ништа не |
| касти, има шесторо-седморо деце, могла би се оставити моде, али је млада.</p> <p>Док је чича-Т |
| е пада толико становницима у очи, узела би на себе неку голему стару бунду, па би се умотала у |
| а београдска инштитутка видела, заклела би се, да то, што је јадно сироче таком ватром пољубило |
| Лепа Гркиња пребледи од љутине, волела би и искру ватре из свога обожаванога Шпартанца искреса |
| је говорила о тешким гресима и упутила би је у какав манастир, у коме је највише калуђера живе |
| кад би Србија од ње што учила, научила би, да сваког човека с наочарима љуби у руку и да свако |
| S} Она би га презриво гледала, окренула би му леђа, погледала би се у огледало, па би сасвим по |
| , што сам га овога часа замислио, дошла би облија, учитељице, од јајета...</p> <p>Стара госпођа |
| и остали болесници насмејали, чича-Тима би се искревељио, па би их грдио свакојаким именима...{ |
| божавану сапутницу свога живота.{S} Она би га презриво гледала, окренула би му леђа, погледала |
| је целу њену будућност сахранио.{S} Она би, <pb n="323" /> сирота, можда срећнија била, да су ј |
| ашу ракије, убрисао би зној са чела, па би се весело смејао...</p> <pb n="321" /> <p>— Хе, хе, |
| л’, богме, има их које су и старије, па би, касти, паметно учиниле да код госпође у школу дођу; |
| и се чезнућим погледима лепе Гркиње, па би отишли, наравно, после три-четири чаше ракице, кући, |
| сиромах учитељ у блато, застењао би, па би корачао даље у црну, пусту, ноћ.{S} Наједанпут се на |
| ашна неумивена лица, он би се тргао, па би скитао по лугу, слушајући сањиво цвркутање шарених т |
| е би над неким потоком мирно застао, па би огледао своје лице, дивећи се сопственој лепоти...</ |
| смејали, чича-Тима би се искревељио, па би их грдио свакојаким именима...{S} Другипут би му се |
| му леђа, погледала би се у огледало, па би сасвим поносито изишла из куће; а он се од жалости с |
| би на себе неку голему стару бунду, па би се умотала у какву црну исхабану шамију, само да се, |
| чини као да гледа у женску препрату, па би, чисто, на њу да намигне, али му петрахиљ смеће; а п |
| о што да чује господин министар, заиста би га истерао из службе!</p> <p>Чича-Тима се примаче бл |
| јуче умро, данас не бих знао!...{S} Шта би, Спиро, с отом жабарком?{S} Ти као да је наново преп |
| ружно стоји!... — рече чича-Тима. — Шта би рекао господин секретар, да види толику крмачу на мо |
| му баци малу белу капицу у образ. — Шта би рекла Гркиња, да ме у такој капи види...{S} Ево и ча |
| p>Гркињи синуше образи.</p> <p>— Па шта би да ти дам, слатка моја стринчице?</p> <p>— Оно, што |
| зати, да би лепа Гркиња лепша била, кад би јој, наместо уљуднога носа, на оно снежно лице приле |
| ала; па ни онда га не би опоменула, кад би њеноме Николи голи лактови кроз отрцани капут провир |
| чинио и невешт; а тако исто и она, кад би кир-Никола од каквога ђачког родитеља неко прасе или |
| се срушио тороњ на саборној цркви, кад би се „код Пужа“ попила и једна кватерка вина без петна |
| з:</p> <p>— Ох, ала би лепо живели, кад би ме у квартир примили!</p> <p>— Лакше, господине, да |
| у нарави било: кад се нешто наљути, кад би га неко увредио, или кад је у некаквој бризи, — не б |
| блата, које се белело по њима...{S} Кад би га ко о нечем запитао, он би без сваке свести својим |
| им очима горе у чађаве таванице.{S} Кад би га боље погледао, видео би, да су му очи мутне, бесв |
| оме крају, ретко је кога сретала, а кад би кога срела, тај би стао и гледао, не што би на њојзи |
| нуо, није могао ни јести ни пити, а кад би легао да отпочине, морила су га страшна привиђења: к |
| а, па, онда, још и ружан и матор; а кад би, опет, чича-Тима за чика-Пајину походу дознао, онда |
| а купи себи од црне свиле хаљину; а кад би се на таке глупости остали болесници насмејали, чича |
| <pb n="297" /> <p>То беше све.{S} А кад би се после тога мало умирио, погладио би мало свој трб |
| то се мене тиче, ја толико знам: да кад би Србија од ње што учила, научила би, да сваког човека |
| стакла какве сиромашне колибице, па кад би видео оне чађаве, неокречене, дуварове, она сиромашн |
| а пример, умео лепо лозу резати, па кад би га ко умолио, да му ту вештину покаже, он би му сав |
| то се у отменијем свету говори; а и кад би каква трговкиња или начелниковица својим извесним по |
| мало ватреније погледала, па баш и кад би неку хаљину од ког обожатеља примила, он се чинио и |
| ворио у неко зујање, од прилике као кад би у скупу много бумбарева слушао; затим си чуо крупан |
| , по месо, краставце и т. д.{S} Понекад би му упртила и ражањ, да га окреће, а уза сваки почет |
| а, шта жели, не зна куда!...{S} Кадикад би тек провирио кроз мутна стакла какве сиромашне колиб |
| па макар и коприве с реном кувала, све би то њен пољубац засладио; али знам ја, да ће она мало |
| апетит, те човек што је више пије, све би је више пио, али, касти, онако без хлеба.{S} Ха, ха, |
| њених ушију...{S} Дакле, од оте кајсије би ви волели да једете?</p> <p>— Не само да једем, него |
| скупе се прерано оне ситне борице, које би требало само старца да украшују.{S} Милка беше бледа |
| ниле да код госпође у школу дођу; имале би шта чути!</p> <p>Гркиња се задовољно смешила; њој је |
| ест — рече, — у школи међу ђацима могле би још и остати оне три, већ у целоме цивилизованом све |
| ањиво цвркутање шарених тичица; а после би над неким потоком мирно застао, па би огледао своје |
| и пепељаве зенице црно да офарба, тиме би, вели, постала права грчка лепота...{S} А што се муж |
| атељи остати...{S} Та да нема вас, коме би се могао похвалити, да сам јуче код лепе Гркиње руча |
| . — Леп осмејак, красан осмејак, такоме би осмејку сваки, и најпрепреденији, веровао!{S} А посл |
| тво да притаји.{S} Три мужа!{S} Та томе би се макар каква секретарица министарства, па и сама н |
| Али да је био прост као секира, о томе би вас најмање перковачко дете могло уверити.</p> <p>Ра |
| само беседу нису!{S} А и њу, можда, не би угледали, да случајно не дође за практиканта у суд п |
| .{S} Та да ми је баш и венчана жена, не би се више за мене старала, него ова лепа туђинка!{S} Е |
| ни најжешћи укор самога г. министра, не би га могли покренути. — Љубав није шала, па макар она |
| о рећи, да се нисте к нама доселили, не би никад ни знала за уредност, —- па ко би је онаку и у |
| е прстен!...</p> <p>— Та оно, касти, не би требало ни хитати, али кад ви баш хоћете, оно нека б |
| попова и од нашег пола, па што, као, не би и у Србији могла бити бар једна жена капелан!{S} И т |
| јке султанова харема, а то, наравно, не би била мала заслуга.</p> <p>Кад се стара госпођа мало |
| ислим да ни краставац <pb n="299" /> не би много улепшао једно женско лице, па баш да је и од о |
| и, кад види оваке фине ствари!...{S} Не би се ни у Бечу са њима постидела...{S} Та ни у министр |
| едио, или кад је у некаквој бризи, — не би се могао смирити, све док се поштено не накреше; онд |
| свести својим мутним очима бленуо, а не би ништа одговарао; па и онда је ћутао, кад га је обожа |
| пандур, страшљиво осврћући се, да га не би ко из прикрајка чуо. — Има нешто из министарства.</p |
| није му она замерала; па ни онда га не би опоменула, кад би њеноме Николи голи лактови кроз от |
| , нешто прокљувио; дакле, пазите, да не би случајно ушао у траг правој истини, то би била за на |
| само по оке до подне; верујте ми, да не би ни на сам Божић огладнео.</p> <p>— А ја сам, ви’те, |
| а твој је колега, па то, мислим, да не би никоме у очи падало; још би нас хвалили, што смо ста |
| за њих троје, а деца ће, наравно, да не би разговору и добром расположењу сметала, ручати у дру |
| ња је белом марамом запушила нос, да не би удисала онај смрдљиви ваздух, што се са димом ширио. |
| имер, не познајем ниједну жену, која не би могла бити одмах четворици верна!{S} Наравно, да ћу |
| ли су га мишеви свега развући, а она не би ни скочила, да га од грабљиваца одбрани; чича-Тимина |
| е било у чинији зрнцета, до кога она не би својом загорелином допрла; а сад нарочито, где јој с |
| рам признати, да ми ни рођена сестра не би толико чинила, колико ви, лепа и млада госпођо!...</ |
| ог и немачког царства домарширати, и не би им се гласа чуло.{S} А кад је већ зора свитала, и го |
| ам се, да нема човека са очима, који не би увидео, да сам ја у свему лепша од оте несрећне Грки |
| упознао, не беше ничега, што јој он не би учинио по вољи.</p> <p>Милка остаде сама, озбиљно и |
| од другог ни за десет година толико не би могао чути.{S} За ону васпитатељку у Н... казаћу, да |
| д милости тако прозвали, то вам нико не би умео казати.{S} Али да је био прост као секира, о то |
| , одвезао до Перковца... то вам нико не би умео казати...{S} Кад се у Перковцу појавио, сви су |
| .{S} А и шта ће му туђа жена?{S} Зар не би боље било да мене узме?{S} Он удовац, ја удовица, ја |
| голубице, —- тепаше јој прота, — зар не би боље било да идемо тамо у хлад, испод онога дуда?... |
| оњене, класе; али међу учитељима, ту не би требало да тако што постоји!{S} Ја сам свакад био то |
| жје на чашу комовице долазили, заситили би се чезнућим погледима лепе Гркиње, па би отишли, нар |
| чудној лепоти његове жене.</p> <p>Једни би тврдили, да је она паметнија и лепша од њега, а то с |
| ао је Бог — рече бакалин.</p> <p>— Мени би, касти, овом приликом баш потребовало, само ако би м |
| кога сретала, а кад би кога срела, тај би стао и гледао, не што би на њојзи било нешто — осим |
| ичи оној мекој детињој облини, на којој би требало да трепери блажена румен среће и задовољства |
| унав на мој виноград навратити...{S} Ал би то дивно сирће изишло!</p> <p>Трговац гледаше, пун с |
| арове, она сиромашна неумивена лица, он би се тргао, па би скитао по лугу, слушајући сањиво цвр |
| ко умолио, да му ту вештину покаже, он би му сав виноград џабе орезао.</p> <p>— Па, учитељ-Тим |
| ...{S} Кад би га ко о нечем запитао, он би без сваке свести својим мутним очима бленуо, а не би |
| чича-Тима боље погледао своју ћерку, он би видео, где јој се суза преко белих образа котрља; ал |
| ам, шта ће на све то да одговори.{S} Он би, истина, знао, али где је срца, да се свом идолу про |
| ђака!“...{S} Само то да не кажу, могао би им човек и опростити.{S} Али кад они пију шампањера, |
| оштену службицу!{S} На тако јемство дао би ти ма ко у Перковцу.{S} Тек велим, побратиме, боље ј |
| оваљивана; на сваком скоро кораку падао би сиромах учитељ у блато, застењао би, па би корачао д |
| ом говори; ко га не види, а чује, рекао би, да их има тројица, што с њиме диване.{S} На тај нач |
| заљубио?...{S} Све игра, сиромах; рекао би, као нека древна пијаница по просутоме вину, тако и |
| лице заљубљене неке девојчице; — рекао би, да не зна ни сам пута, да не зна, шта жели, не зна |
| дао би сиромах учитељ у блато, застењао би, па би корачао даље у црну, пусту, ноћ.{S} Наједанпу |
| сказано!{S} Јединствено!... — одговарао би зврндов..{S} И тако би, задовољно смешећи се, ишла д |
| ао попио би понеку чашу ракије, убрисао би зној са чела, па би се весело смејао...</p> <pb n="3 |
| егову несрећу чула, сваки ћифта запитао би га: „А, чича-Тимо, где су ти две класе“...{S} Људи с |
| нице.{S} Кад би га боље погледао, видео би, да су му очи мутне, бесвесне...{S} Дуго је он у том |
| ирио, погладио би мало свој трбух и сео би, сасвим задовољан, уз обожавану сапутницу свога живо |
| баш као ждребице.{S} Овај твој зет био би красан момак, само да се толико не смеје и не <pb n= |
| окојни деда поред доброг вина заборавио би на све слаткише на овоме свету; а и ја, рекао бих, д |
| н.</p> <p>На таки комплименат заборавио би старац свих десет учитељских класа, све бриге и свак |
| би се после тога мало умирио, погладио би мало свој трбух и сео би, сасвим задовољан, уз обожа |
| ..</p> <p>— Болест вас изела! — нашалио би се чича-Тима. — А, напослетку, нос и не приноси лепо |
| уза сваки почет или довршен посао попио би понеку чашу ракије, убрисао би зној са чела, па би с |
| /p> <p>— Е, није него роткве! — говорио би чича-Тима. — Та, ваљда, ми не мислите доказати, да б |
| то!... — рече, бајаги плашљиво...{S} Ко би се томе надао, у ово доба ноћи?{S} Така част|...{S} |
| бисмо једно другом на руци били, да ко би други?...{S} Ја, видите, у колико вас волим, у толик |
| би никад ни знала за уредност, —- па ко би је онаку и узео?...{S} А, овако, све се отимају за њ |
| ољством дуго посматрала.</p> <p>— Та ко би и смео споредити мене са Гркињом? — са поносом је го |
| јака, и лево уво од слепог кучета, и ко би ти све набројао, што сам пометала; те ако буде воља |
| тири каве!{S} Изгубио сам!{S} Е, али ко би се, опет, сетио, да су за мустру узети пештански кел |
| овом приликом баш потребовало, само ако би ми хтео позајмити?</p> <p>— Ако није више од стотину |
| ао што га знате, јектичав...{S} Баш ако би вам било по вољи, могла бих и вас још ових ферија с |
| S} Доктор га је хтео и испитивати, како би познао стање и узроке његове болести, али он није ум |
| ији?{S} И он хтеде нешто говорити, како би сумњичење старе госпође оповргао, али их у томе стиж |
| , да се по прашини вуку; а, овамо, како би се беле шлинговане чипчице на паргарској сукњи боље |
| и више пута са поштовањем изразио: како би Србија срећна била, да има више таких васпитатељака! |
| ого лепши него лепа Гркиња...{S} И тако би се иначе присни пријатељи о туђем трошку препирали.{ |
| !... — одговарао би зврндов..{S} И тако би, задовољно смешећи се, ишла даље.{S} А кад је прошла |
| оћете, оно нека буде!{S} Касти, требало би да пишем Милкиним старијим сестрама у Левач и у Стиг |
| колико ти треба и кад?</p> <p>— Требало би ми, тако, до стотину, а нешто имам и сам; па, касти, |
| толико пркоса, толико самосвести, могло би се рећи, јогунства, колико у овоме часу.{S} Та Милка |
| углађена, падала на збрчкано чело; само би кадикад дубоко уздахнуо:</p> <p>— Е, е, оно, касти, |
| нака велико-мученика Прокопија, а добро би било да имаш макар и једно зрнце од оне наворе, коју |
| случајно ушао у траг правој истини, то би била за нас обе пропаст...{S} О феријама, кад нас по |
| устила из кола, али не да понос: но, то би тек лепо било, да се уморила!...{S} Таки случај се у |
| о нисмо, драга колегинице!...{S} Но, то би тек лепо било да се због таких маленкости стари позн |
| ле погледа у бледи месец.{S} Али шта то би месецу?...{S} Он се некако искривио, па да прсне од |
| ва сата пред огледалом седети.{S} Често би у томе усхићеном заносу и заспала, уживајући у својо |
| богиња његове старе љубави?{S} Та чисто би зажелео да у земљу утоне, да га нема!...{S} Хтеде св |
| недри ми нешто тражи, </l> <l>Та чисто би груди вреле</l> <l>Са пољупцем да разблажи...</l> </ |
| l>А обоје к мени жури, </l> <l>Та чисто би врхом стреле </l> <l>Кроз сред мене да пројури... </ |
| > <p>У вароши Перковцу нема ничега, што би било вредно описивања, те га, ваљда, стога и заборав |
| ога срела, тај би стао и гледао, не што би на њојзи било нешто — осим натовареног белила —- нео |
| сла девојка; ништа не беше на њојзи што би одавало њене младе године.{S} Лице младо, али свака |
| је сведок и силан Влах Алија.{S} Та зар би се он заљубио у њу, да није била музикална?...</p> < |
| па, иако је у њему видела вештицу, опет би са неким поносом продужила своја разлагања:</p> <p>— |
| грдио свакојаким именима...{S} Другипут би му се чинило да је у некаквој гостионици, и онда би |
| да је из Новога Сада!{S} А у Новом Саду би се срушио тороњ на саборној цркви, кад би се „код Пу |
| е; али кад дође да преда шлафрок, то му би криво, те се испречи на економа:</p> <p>— Ето ти кап |
| , да ми је хоће учитељ Тима дати, одмах би се женио!“...</p> <p>Гркиња ућута, видело се да чека |
| слим, да не би никоме у очи падало; још би нас хвалили, што смо стара човека примили на квартир |
| то да уради, а да његов Радован не зна, бива ли то?...</p> <p>Таки комплименат беше Радовану, к |
| собностима, у класе подељени, а то тако бива и у Лондону, само у минијатури.</p> <p>Учитељ IV р |
| и тога вечера држати беседа.{S} Тако то бива, и кад неко позоришно друштво, измучено глађу, зал |
| {S} Међутим је каваница све више пунија бивала.{S} Чиновници и трговци долажаху, шапутаху полак |
| од својих и од туђинаца често обасипана бивала, научила се трпљиво сносити...{S} Гркиња је још |
| ћ у тим младим годинама почиње сиротиња бивати незадовољна, јер тако млада срца почињу тровати |
| сав знојав и ломан, чуо је како му срце бије, чинило му се да је насред гробља; али кад је отво |
| ужди ка и метиљава овца, те настрану, у бијег! — Он приђе к њојзи и хтеде се с њом руковати, а |
| то сам те звао, траго ниједна?{S} Да те бијем, да ти уши извучем!</p> <p>Јадно дете дрхтало је |
| траха да искажу, а, овамо опет, учитељи бију; деца плачу, а учитељи карају и грде....{S} Само у |
| ’но реч...{S} А, управо, да вам кажем: била сам на синоћној беседи...</p> <p>— На бесједи? — п |
| , <pb n="323" /> сирота, можда срећнија била, да су је из службе истерали; можда би се удала, у |
| и разговараху гласно, како је коме воља била; а дотле је чича-Тима са својим зетом слистио неко |
| мени говори?...{S} Ето, баш о Духовима била сам у цркви, а за мојим леђима шапуће попа-Ђокина |
| ара госпођа тога дана добро расположена била, па је добро и изгледала: њено пуно лице добило је |
| а и министровице, у свако доба отворена била?...{S} Није се то једанпут дешавало, да неки учите |
| али госпођа Гркиња није за онда наумна била да се лепом божјом природом бави, да се диви шарен |
| штовањем изразио: како би Србија срећна била, да има више таких васпитатељака!{S} Што се мене т |
| ма се нисам познала, така је то красота била!!...</p> <p>То је био њен укус: на глави много цве |
| <p>Ја мислим да би така знатност доста била, да прослави читаву варош, а то ли неће једну кућу |
| је, међу нама речено, у Срему и бабица била, узалуд се трудула, да чича-Тими учитељу докаже, д |
| ла, па макар она и најотрцанијег старца била!</p> <p>Учитељи, који су се тога вечера код кир-Ни |
| слите доказати, да би лепа Гркиња лепша била, кад би јој, наместо уљуднога носа, на оно снежно |
| месечину, са главе лепе Гркиње спала је била шамија и тек се мало о збрчканоме врату држала, а |
| акалница његова неког побратима; она је била чувена са своје старе шљивовице и љуте горке ракиј |
| огаше <pb n="367" /> заспати.{S} Она је била будна.{S} По својој мекој постељи превртала се с л |
| трина знала, ил’ ако није знала, тим је била од њега паметнија, онда изиђе нека стара уседелица |
| умила; како је још у неглиже, — иако је била сва уштиркана, упеглана, набељена и нафракана.{S} |
| , почиваше нека меланхолија...{S} То је била кћи чича-Тимине прве жене, која је после порођаја |
| не знајући, пође управо тамо.{S} То је била чувена гостионица „код Српског краља“...</p> <p>Чи |
| ој лако сносити толику несрећу, а то је била за њу права несрећа, морални гроб, који је целу ње |
| је све могуће; али да му је кћи, што је била за Страхинића бана удата, да је она умела у трумбе |
| јој на близу приступити.</p> <p>Већ је била скоро на крају горње мале, откуда се виде зелене у |
| накинђурена, <pb n="375" /> у стању је била по два сата пред огледалом седети.{S} Често би у т |
| } Та зар би се он заљубио у њу, да није била музикална?...</p> </quote> <p>Људи су га слушали, |
| ој васпитатељци, али, уствари, она није била за тај позив: у њеној природи је било и сувише под |
| љала свога дебелога супруга; и она није била више у стању собом владати.</p> <p>— Одлази ми исп |
| је то и данас било; само што данас није била Гркиња та, која је на вратима прислушкивала, него |
| е дрхтала од љутине; а како се још није била набелила и наруменила, њени суви збрчкани образи б |
| стадоше.{S} Гркиња је у бабино казивање била потпуно уверена, — та њу баба још није никад слага |
| султанова харема, а то, наравно, не би била мала заслуга.</p> <p>Кад се стара госпођа мало при |
| учајно ушао у траг правој истини, то би била за нас обе пропаст...{S} О феријама, кад нас поход |
| ила низ зелене очи; у лицу је и по себи била бела, али да би добила и ону здраву румену боју, у |
| Лане, кад сам о феријама у резиденцији била...{S} Али даље вам не смем говорити, историја је с |
| ве те природне мане улепша; а ту су јој била разна белила, руменила и гарила на услузи.{S} Једн |
| е раздражена гросмутерка. — Та и ја сам била једанпут баш у Иригу на беседи, ал’ ово чудо!{S} Н |
| шете, касти, — за мном|...{S} Ала би то била песма|...</p> <pb n="364" /> <p>— Па де, молим вас |
| ..{S} Је ли то прошлост, што је у стању била у детињим грудима толику тугу покренути?{S} Међу о |
| оспођа је таким резултатом мисли својих била потпуно задовољна, наслонила се на један јастук св |
| и ма ко тако олако прошао.{S} То су још била добра, стара, времена!</p> <p>— Дакле у недељу?{S} |
| по фокошу њихову...</p> <p>Те речи нису биле гласно изговорене, па их млади богословац није ни |
| оштарка?...{S} О, знам вас ја, знам!{S} Били сте ви и друго шта... ал’...</p> <p>— Ко?{S} Ја и |
| разреда уђоше у деда-Спирину кавану.{S} Били су у жестокој неког препирци тако, да од целе расп |
| су Југ-Богдан и његових девет Југовића били музикални...</p> </quote> <p>Сакупљени гости се зг |
| ум.{S} Жандари, који нису далеко оданде били, чуше његово стењане, а после загушљиво крчање.</p |
| к. — Е, гле ти бруке!{S} Дакле и ви сте били?{S} Ви!{S} Па да то мени онај грбави полицајац не |
| ке у квартиру?...{S} Хе!...{S} Па нисте били бабица?...{S} Ха!...{S} Лепе су то историјице, тек |
| и, кад ми не бисмо једно другом на руци били, да ко би други?...{S} Ја, видите, у колико вас во |
| аљда, мислите, што сте још и тамо преко били госпођа поштарка?...{S} О, знам вас ја, знам!{S} Б |
| ати и учитељи.{S} Ал’ учитељи као да су били у својим посетама најтачнији.{S} Чим оду мајстори, |
| ту посредовала...{S} Дакле, код мене су били и састанци.{S} Ја сам вам и сувише казала!{S} Али |
| > <p>— Јест, браћо и господо!{S} Они су били музикални.{S} Могуће да Југ-Богдан није свирао у г |
| А има времена, људи смо, ако је, касти, било какве погрешке, поправиће се...</p> <p>— Доцне, уч |
| каквих и колико је фела разног јестива било, па још и да се учитељ четвртог разреда први опио; |
| ће да гледа себе и своју кућу — срам га било! — него слуша, шта му којекакве бабе трабуњају...< |
| џбаног учитеља.{S} На челу тога прописа било је крупно исписано:</p> <p>„Бог је милостив.“</p> |
| а ће бити уз кајсије!</p> <p>Кад је све било спремљено, кренуше се у виноград; а међутим је на |
| , — како ком у део падне...{S} Отуда је било тога вечера сила разговора; мало је ко од скупљени |
| е била за тај позив: у њеној природи је било и сувише подмуклости, сувише дара за сплеткарење, |
| дувана и да мало продиване.{S} Прво је било да се увере, где ли се сад школски ревизор налази? |
| ромах, изгубио оне две класе, опасно је било и разговарати се с њиме о класама. — Дабогда, им с |
| грли.{S} Два-три љубавна погледа, то је било све, што је целог вечера могао од ње измамити.{S} |
| о и да се не пробуди више.</p> <p>То је било и сувише.{S} Очи у чича-Тиме синуше младићском ват |
| пршка у некаквој маџарској тарани: није било у чинији зрнцета, до кога она не би својом загорел |
| ам се удавала, то да си видела!{S} Није било у Новом Саду фотографа, који ме није молио, да ме |
| лепа Гркиња покварила...{S} Сунце није било ни за два копља одскочило, а лепа Гркиња, набељена |
| шта ће му туђа жена?{S} Зар не би боље било да мене узме?{S} Он удовац, ја удовица, ја имам мо |
| , —- тепаше јој прота, — зар не би боље било да идемо тамо у хлад, испод онога дуда?... -– И он |
| ло повише вина... па, касти, макар и не било мелшпајза...</p> <p>— Куглофа и гурабије...{S} Дра |
| ко се десило да чича-Тиме није код куће било, е, онда га је пред чика-Пајом и кудила, како је н |
| а велико-мученика Прокопија, а добро би било да имаш макар и једно зрнце од оне наворе, коју су |
| p>У вароши Перковцу нема ничега, што би било вредно описивања, те га, ваљда, стога и заборавише |
| грке ракије.{S} То му је тако у нарави било: кад се нешто наљути, кад би га неко увредио, или |
| ај би стао и гледао, не што би на њојзи било нешто — осим натовареног белила —- необично, него, |
| ркиња се замисли мало.{S} Није ни њојзи било ласно растати се са таком бундом, ал’ које што не |
| у.{S} То препреденом богословцу није ни било тешко опазити; прво, што је био доста хитар, да на |
| га знате, јектичав...{S} Баш ако би вам било по вољи, могла бих и вас још ових ферија с њоме ун |
| ако је то пре кратког времена са лутком било, а прексутра ће бити са мном...</p> <p>Милка ућута |
| је има...</p> <p>Али уствари није тако било, јер после десетак дана чича-Тима је оздравео; мог |
| то до лепе домаћице; а то му није тешко било, јер кад је неки од учтивијих гостију понудише, да |
| д довести; па кад је то све употребљено било, а без икакве користи, баба је говорила о тешким г |
| ла, али не да понос: но, то би тек лепо било, да се уморила!...{S} Таки случај се у Перковцу јо |
| га колегинице!...{S} Но, то би тек лепо било да се због таких маленкости стари познаници посвађ |
| , госпођо Јоханидо...</p> <p>Тако је то било.{S} Сирото дете, хтело не хтело, морало се још ист |
| жљиво измицати пред њиме.{S} Њему је то било смешно, те се, старац, грохотом насмеја: — ’Ма, ку |
| е куљао густ дим; па како је време тихо било, падао је доле на земљу и повлачаше се, као нека п |
| је то ваша поштена реч?...{S} Срам вас било...{S} А онда сте казали, па сте се заклињали, да ћ |
| не дознавала.</p> <p>Тако је то и данас било; само што данас није била Гркиња та, која је на вр |
| и: — Дакле, ви нисте чули, шта је синоћ било?{S} Та то вам је, господине, читава ребелија!</p> |
| има је заклао петоро јагањаца, па је ту било чорбе, капаме, печења, до миле воље; навукао је ви |
| на, потпуно разумевао.{S} Он је, дакле, био тај, што је својим огромним духом задахнуо перковач |
| дласку секретарову.{S} Кад се пробудио, био је сав знојав и ломан, чуо је како му срце бије, чи |
| иповедати?{S} Чича-Тима је, као обично, био збуњен, пазио је на сваки миг своје обожаване Гркињ |
| и у године; зар је краљ баварски, опет, био млађи од мене?{S} Па како га је Пепита волела?{S} К |
| обредили, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је мало углађенији но обично, а и капут је обукао н |
| е одмакао, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је доста чисто обучен и очешљан, само што му очи бе |
| из мене, ја вам не бих умео казати.{S} Био сам на њима и у Новом Саду.{S} Варош презадужена; н |
| м, да сам у свом веку два-три пута и ја био гост на њима; али за шта су те беседе и од какве су |
| а вреда нанети.{S} Истина, два-три дана био је као убијен; ни с ким није проговорио, <pb n="316 |
| у, истина, од ракије и дневнога спавања био мало надувен и туробан; али кад је видео Гркињу, тр |
| идео искривљен оџак, који је од плетара био начињен, а жутом земљом тек само површно излепљен.{ |
| о да тако што постоји!{S} Ја сам свакад био тога мњења, да се учитељи према годинама награђују. |
| >И при чистој свести за њега би Београд био <pb n="393" /> оно, што је за Београђанина Париз; а |
| трошноме телу.</p> <p>Код старе госпође био је ручак већ спреман, супа готова, а у једној велик |
| а сам слаба!</p> <p>Чича-Тима, ма да је био пијан, опет није могао да не погледа пажљивије у св |
| ам нико не би умео казати.{S} Али да је био прост као секира, о томе би вас најмање перковачко |
| киња, за њоме један младић.{S} Раста је био средњег, лица доста правилног, али на такоме младом |
| ва практиканта и Гаја берберин, који је био музикалан, т. ј. свирао је у тамбуру, они су му пље |
| ћи се.</p> <p>— А кир-Никола, он вам је био, по свој прилици, девер... ха?...{S} Ил’ је отишао, |
| да би га могла обухватити.{S} Родом је био однекуд из ужичког округа, то се, уосталом, видело |
| ко дете могло уверити.</p> <p>Растом је био осредњи, а у ширину је много боље напредовао: два д |
| њега дође мајстор Глиша ковач.{S} Он је био у немачком капуту и панталонама, само је на глави и |
| > пиво и јестиво...{S} Ревизор, иако је био слабуњав, зато је, опет, боље пио, него многи здрав |
| риморан сам!““...{S} Младожења, како је био прислоњен уз невесту, скотрља се од радости на земљ |
| изрезана глава некаквога мајмуна, то је био младожења!{S} Ја сам се направила попа, те сам круп |
| да му деца нису баш спремна, а и то је био уверен, да би му стара госпођа у многоме могла помо |
| ка је то красота била!!...</p> <p>То је био њен укус: на глави много цвећа и то најдрастичније |
| е по могућству име сачува.</p> <p>То је био као неки ћорсокак, који је водио од цркве касарни.{ |
| нице, још су и неморални.“</p> <p>То је био гром за све учитеље.{S} Таким оценама није ниједан |
| ије ни било тешко опазити; прво, што је био доста хитар, да на свашта пази, а, друго, што се чи |
| P18760_C4"> <head>IV.</head> <p>Удар је био велики, али ватреној чича-Тиминој љубави није могао |
| вили големој промени на њему: у лицу је био блед, изнурен, хаљине му беху отрцане, а ципеле од |
| није свирао у гласовир, а Бошко да није био виолиниста, то је све могуће; али да му је кћи, што |
| ћутао; не што није доста пио и што није био весељак, јок!{S} Та он се у богословији са свог рас |
| Папраг брзо окрете лист; но пошто није био у намери да таста и зета доводи у сукоб, то се само |
| а; а после додаде, иако је о противноме био уверен: — Ево, у литру ракије и четири каве, па нек |
| > <p>Начелник, који је по самој природи био прост, а школу није баш много посећивао, иако није |
| у својој ватреној љубави много срећнији био, да Милку скине с врата.</p> <p>— Да, да, оно, каст |
| а.</p> <p>— Напротив, господине, ја сам био намеран да још данас отпутујем у Лешњик.{S} Знате, |
| е ко од скупљених гостију својим стањем био задовољан, а нарочито ова последња секретарова похо |
| затупаст и, по маџарски, навише извијен био.</p> <p>— Е, није него роткве! — говорио би чича-Ти |
| уче код лепе Гркиње ручао?{S} Ала је то био ручак!{S} Онаке палачинке, касти, не једу се ни у ц |
| очи баш као ждребице.{S} Овај твој зет био би красан момак, само да се толико не смеје и не <p |
| из горње мале вратила, чича-Тима се већ био умио и очешљао и спремаше се да иде мало у чаршију, |
| г се збунио, а бакалин, који је у свему био мудар и окретан, да би га из те забуне извукао, пре |
| прота је најљубазнијим осмејком нуди да бира, што јој се најбоље допада.{S} И она је већ жељно |
| варош у целоме свету, не само што своје биргере, бирократе, па и аристократе, на класе дели и о |
| оли кметове и општинаре, да га приме за бирова, а они му доказују, да је за све то остарео, нег |
| еломе свету, не само што своје биргере, бирократе, па и аристократе, на класе дели и одликује, |
| } Он је доказивао, да ми без ваздуха не бисмо могли живети и да ми само зато дишемо, што још на |
| најљубазнијим погледом. — Па кад се не бисмо ми слагали, кад ми не бисмо једно другом на руци |
| а кад се не бисмо ми слагали, кад ми не бисмо једно другом на руци били, да ко би други?...{S} |
| г доба крстаре по нашем сокачету, ви не бисте рекли, да је то дете...</p> <p>Чича-Тима је обори |
| каква ме у овоме часу осећања море, ви бисте се смиловали!...</p> <p>И он је загрли...</p> <p> |
| ватром нападне на несрећну Гркињу. — Ви бисте се, као власт, само компромитовали, да сте се ма |
| ина“; једва ако се кроз зеленкасту боју бистрог пеленаша провиде погдешто пепељаве очи обожаван |
| о и он својим пуним зрацима да тапка по бистроме потоку!...</p> <p>С оне стране баште видео је |
| Кад се мироноше, наравно да ћу ја прва бити на реду; при самоме причешћу <pb n="368" /> такође |
| м се вратим у Београд, прва ће ми брига бити да је са мужем протерам.</p> <pb n="315" /> <p>— С |
| познајем ниједну жену, која не би могла бити одмах четворици верна!{S} Наравно, да ћу ја од сви |
| ла, па што, као, не би и у Србији могла бити бар једна жена капелан!{S} И то баш протин капелан |
| је могла диван израз чврстога карактера бити.</p> <p>—- Јесам ли задовољна? — Тако ме пита окор |
| и гурабије...{S} Драги колега, то мора бити!</p> <p>Наравно, да је чича-Тима одобрио; а како с |
| > <p>Учитеља је копкало, шта ли то мора бити?{S} А и и стара госпођа узмучила се, и њу је голиц |
| оград!...{S} Зар не знаш, тамо ће сутра бити крштење?...</p> <p>Трговац уздахну.</p> <p>— Довел |
| ви нису христијани...{S} То ће им доста бити, па да их по целоме свету растури!...</p> <p>Стара |
| инем; хоћу некаких мисли, које ме, може бити, море, да се отресем; хоћу, као што је пре мени не |
| ћа за сарму, а, после, Тимо, каква може бити вечера без вина?{S} Дакле, и вина пошљите бар једн |
| мене узети, зове се Папраг; он не може бити гори од мог оца, па што не бих пошла за њега?{S} О |
| ом ватром пољубило, ништа друго не може бити, него — љубавно писмо.{S} А, уствари, беше то неки |
| ашња српска кнежевина за сироте учитеље бити тесна...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ме |
| ремити једну литру комовице, — добра ће бити уз кајсије!</p> <p>Кад је све било спремљено, крен |
| времена са лутком било, а прексутра ће бити са мном...</p> <p>Милка ућута, по беломе лицу лебд |
| тати: шта мислите са свадбом?{S} Кад ће бити?...{S} Не треба много ни оклевати.{S} Што ’но реч, |
| ам изабрао темат за моју беседу који ће бити раван овој нашој светковини?...</p> </quote> <p>Бе |
| а, као што сам чула, по свој прилици ће бити сам г. начелник!{S} Хоћу им, богами, смрсити конце |
| ла довече да правим вечеру, на којој ће бити и учитељ из Бајковца, а ту је и васпитатељка из Тр |
| асти, шта ћемо и да оклевамо?{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас!{S} Ја бих рекао <pb n= |
| едаше мрким погледом.</p> <p>— Ово неће бити добро|... — мислио је чича Тима, а начелник га још |
| з министарства?...{S} Радоване, то неће бити добро, пролетос ми узеше две класе, а сад?...— Сир |
| <p>— Па на тај начин може још то довече бити и прстен — рече брзо Гркиња, којој је много до тог |
| а ће јој на чистоме ваздуху много лакше бити.</p> <p>— Ви идите па спавајте, а ја, кад се опора |
| S} Са децом сам поступао, не може лепше бити.{S} У мом разреду ретко да је које дете и умрло, с |
| овца, није, дакле, могла знати, хоће ли бити у стању да их довољно поштује.{S} Хоће ли им се см |
| све бадава, што је немогуће, не може ни бити!...</p> <p>— Их, гром те спалио!{S} Та кад ћеш јед |
| асти, ја мислим, да сјајније не може ни бити — говорила је; — о томе сам уверена.{S} Дечји радо |
| ти помогнеш, лако ћемо!{S} Неће ни мени бити лоше!</p> <p>Гркињи синуше образи.</p> <p>— Па шта |
| рућина!{S} Колико ли тек мора младожењи бити?</p> <p>А после се некако враголасто осмехну, узе |
| је лепо, а оно су бар приходи, да лепши бити не могу!{S} Умре неко, наплати му се; роди се неко |
| ље.{S} Таким оценама није ниједан могао бити задовољан, али су сви ћутали и нико не смеде ревиз |
| авише!{S} Бо’ме ће ту и сто дуката мало бити|... — Тако је Папраг комбиново, докле су гости чаш |
| ј и свила!...{S} Ту је, наравно, морало бити и оговарања.{S} Паланке су у Србији, као и у остал |
| еном добро смишљеном реферату извештено бити, оде кући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| у пићу сам говори, не може ништа добро бити, и она, скоро не дишући, слушаше и даље бенетање с |
| њиме насамо разговарим, па ако може што бити — лепо!{S} А не хтедне ли барем сто жућака уз њего |
| ах чича уздахну. — Ко зна, шта ће данас бити, а ружно сам снивао, тако ми Свете Богородице!... |
| некуд на другу страну, — Београд ће му бити тесан, то знам напред!...{S} А, после, кад од ње д |
| н ће на сваки начин 25. јуна у Перковцу бити, — наравно, да ће код вас на квартир и кост; морам |
| ки, маџарски ли, заноси?{S} Тек, велим, биће и то да је нека наука?{S} А право да ти кажем, мен |
| дбу! — рече полугласно Гркиња.</p> <p>— Биће! — додаде баба. — Мене длан никад не вара.{S} А по |
| > <p>— Оно, касти, од сутра недељу дана биће венчање; морам поручити и Папрагу, да се још у чет |
| сиву даљину, други су доле у лађи јели бифтека, а залевали га прилежно вином; а чича-Тима ухва |
| ени онај грбави полицајац не јави!{S} А бих, вјере ми, само вас ради дошао.{S} Е, е!...</p> <p> |
| ољна? — Тако ме пита окорели отац, кога бих само наљутити могла, да сам друго што казала, него |
| Ја, да умем и да знам, како и коме, ја бих се тужила.{S} Е, баш ми утуче срећу, Бог га убио! — |
| бити јесенас, нека буде вечерас!{S} Ја бих рекао <pb n="374" /> да је тако најбоље! — И чича-Т |
| ету <hi>нема девојачког села</hi>; а ја бих у њему хтела живети...{S} Ја тога човека не познаје |
| > <p>— Баш кад сте тако навалили, могла бих вам нешто и поверити.{S} Лане, кад сам о феријама у |
| .{S} Баш ако би вам било по вољи, могла бих и вас још ових ферија с њоме унознати...</p> <p>Ста |
| .{S} Знате, кад сте ви код мене, волела бих чисто и да се не пробуди више.</p> <p>То је било и |
| о сунце залази — за мој виноград!{S} Па бих и вас споменуо, како седите испод кајсије, па сте м |
| и ђердан. — Да није сувише скуп, заиста бих га мојој Милци купио; ох, ала би јој то јасно црвен |
| ба.{S} А, верујте, што се мене тиче, не бих вам ни пребијене парице тражио; али баш и сама њена |
| речено, па ту нека и остане, јер ја не бих волео да таке речи дођу до њених ушију...{S} Дакле, |
| ’ме, да цедите восак из мене, ја вам не бих умео казати.{S} Био сам на њима и у Новом Саду.{S} |
| не може бити гори од мог оца, па што не бих пошла за њега?{S} Ова Гркиња неће имати власти у ку |
| нери?{S} То, да сам јуче умро, данас не бих знао!...{S} Шта би, Спиро, с отом жабарком?{S} Ти к |
| имађаше велике отворене очи, по ваздан бих могла гледати у њих, па да се сита не нагледам; а у |
| p> <p>— Ако није више од стотину, могао бих ти учинити.{S} Своји смо, а и сигуран сам, побратим |
| слаткише на овоме свету; а и ја, рекао бих, да сам баш од чисте његове крви.{S} Па, касти, поб |
| S} А, Бог зна, по лицу ти судећи, рекао бих да и теби није лоше?</p> <p>Стара госпођа, баш као |
| > <p>— Та видим — рече трговац; — рекао бих, да су неки комадићи олова?... ’Ма где их толико на |
| киње, те да ме кадикад не угости, цркао бих од глади.</p> <p>Јадно дете покри лице рукама, а су |
| е ваш даскало од вина умори?...{S} Имао бих вам нешто и саопштити!...</p> <p>Гркиња климну глав |
| једете?</p> <p>— Не само да једем, него бих вас молила за читаву једну котарицу.</p> <p>— А, да |
| ифрирати; а кад ми те шифре дођу, волио бих бројат’, како ми зубе ваде, но саставит’ дваест риј |
| е, госпођо!...{S} Ах, кад помислим како бих лепо код вас живео, да нема...</p> <p>— Шта, господ |
| је прота... — ја морам одлазити, а тако бих волео да могу вечно код вас остати, да могу овде ум |
| ем стихове правити, као ваш Никола, баш бих направио један стих, касти, како сунце залази — за |
| лка, — рече, против свог обичаја, скоро благим гласом, — хајде, очешљај се и спреми, па ћемо да |
| а још кад се обучем!...{S} Онда, богме, благо целој кући, а није ни теби лоше, мој стари даскал |
| им се весело осмехну:</p> <p>— Госпођо, благо теби!{S} Ти да знаш, да си се у срећан дан родила |
| шта — пренемагала се баба, — изношено, благо стрини!{S} Та ону твоју стару бунду, што сад вели |
| какви ће новци из куће?</p> <p>— Хоћу, благо баби!{S} Хоћу, лепа моја госпођо, само душу мало |
| се обеси, да полуди, да побесни!...{S} Благо теби, госпођо, ти си се у срећан дан родила!...{S |
| ао баш као намолован пајацо...</p> <p>— Благо њима — говорио је кроза смеј, — обадвоје млади, л |
| м — рече гросмутерка. — У недељу ће они благовати на Папраговој свадби, лепо!{S} Они ће пити у |
| чке омладине на вашем братском саучешћу благодарим!{S} Не треба да вам кажем, — сами сте видели |
| и; сами сте видели, да само њојзи имамо благодарити, што су у погдекојим грудима узбуркане стра |
| ироче остављено, погажено, треба да сам благодарна, ако ме ко у кућу прими!...</p> <p>Тужне су |
| ликоме труду морам такође изјавити моју благодарност...</p> <p>После се рукова с њоме, а затим |
| а сад примите поздрав од ваше —</p> <p>благонаклоне</p> <p>Јустине Швабићке,</p> <p>секретариц |
| ... „Дакле и ти имаш вољу?{S} Е, да сте благословени!...“ Тако је то пре кратког времена са лут |
| облини, на којој би требало да трепери блажена румен среће и задовољства; и сами покрети њена |
| ошао ближе до Гркиње, он стаде, па, пун блаженства, посматраше замишљену <pb n="385" /> лепотиц |
| ине му беху отрцане, а ципеле од самога блата, које се белело по њима...{S} Кад би га ко о нече |
| скоро кораку падао би сиромах учитељ у блато, застењао би, па би корачао даље у црну, пусту, н |
| ир паде с главе, они га бацише за њим у блато; а старац, кад га није могао наћи, оде даље, голо |
| у томе стиже фамилијаз.{S} Беше сасвим блед и задуван, изгледао је као да се нека грдна несрећ |
| големој промени на њему: у лицу је био блед, изнурен, хаљине му беху отрцане, а ципеле од само |
| лаке ноћи“...</p> <p>Стара госпођа оста бледа и поражена.{S} Тешко јој беше подносити толику ув |
| о! — И заиста, сирота девојка изгледаше бледа, скрушена; а и не беше јој лако сносити толику не |
| само старца да украшују.{S} Милка беше бледа као лимун; да је имала кога, можда би се, сирота, |
| јутрења и вечерња сунчева румен, па и „бледа месечина“; једва ако се кроз зеленкасту боју бист |
| ше они један по један у потпуноме мраку бледети; али прота, као да се повампирио, добиваше све |
| а рука му је дрхтала; образи му дођоше бледи као у мртваца, са чела му је цурио крупан зној.{S |
| осом, уздахну дубоко, а после погледа у бледи месец.{S} Али шта то би месецу?...{S} Он се некак |
| ведочише и жиле на сувоме врату, после, бледо лице и упале очи.{S} Кад је видео стару госпођу, |
| ебеском простору лутао је пун месец као бледо лице заљубљене неке девојчице; — рекао би, да не |
| плача поцрвенеле очи и кад је видео оно бледо лице, он се окрете Гркињи: — Хајдемоте, госпођо, |
| ви; чаша је ишла за чашом, док му се по бледоме лицу није прострло оно загасито руменило, које |
| — и већ свију могућих заната шегрти, па блену у гарава лица јевропских номада.{S} Један од њих |
| лести, али он није умео ништа говорити; бленуо је мутним својим очима, без и најмање свести, у |
| би без сваке свести својим мутним очима бленуо, а не би ништа одговарао; па и онда је ћутао, ка |
| , не умеде ни речи проговорити, само је бленуо у своју обожавану и љубведостојну богињу; кршио |
| па кад је то исказао, он је после само бленуо у њене пепељаве очи, које је Гркиња на разне нач |
| ива, пркоси; а кад је Гркиња приступила ближе асталу и већ хтеде својом сувом руком да зграби п |
| али му петрахиљ смеће; а после јој све ближе долази и већ ево га, где цео целцит пред њеним кр |
| аочаре, натаче их на нос, па онда приђе ближе огледалу.{S} Руке је подбочила на кукове, обрве ј |
| из службе!</p> <p>Чича-Тима се примаче ближе њему, па га тек онако испод обрва погледа љутито, |
| ашња младеж!</p> <p>Начелник се примаче ближе њој, па онако намигујући, као што само Ере знају, |
| и слутила!...</p> <p>Прота јој приступи ближе.</p> <p>— Драга госпођо, не знате, како сам срећа |
| поређане ствари, Милка јој приђе корак ближе.</p> <p>— Госпођо, — рече уздрхталим гласом, — ов |
| о насмејао...</p> <p>Кад је прота дошао ближе до Гркиње, он стаде, па, пун блаженства, посматра |
| 80" /> коло, и она нађе прилику да мало ближе приступи господину проти; а онда ће му шанути:</p |
| у могућу неприлику предупреди, приђе му ближе и пошто се, по обичају, једно пет-шест пута покло |
| о дубоких поклона и поклончића приђе му ближе и пољуби га у руку.{S} Стари деда-Спира, који је |
| слук и гласе рукавице?...{S} Клања се и ближи се њој...{S} А она чапља!{S} Оборила очи доле, а |
| , урлајући, облетали, не смедоше јој на близу приступити.</p> <p>Већ је била скоро на крају гор |
| ча-Тима ухватио место за једним асталом близу корманоша, па онде простро своју шарену мараму и |
| овек.{S} Жену је узео из Мехадије, нека блиска рођака Наполеона Трећег!{S} У кући му је клавир, |
| су користи <hi>оваке, какве су</hi>... бо’ме, да цедите восак из мене, ја вам не бих умео каза |
| итрополитова ђакона, хеј, па навише!{S} Бо’ме ће ту и сто дуката мало бити|... — Тако је Папраг |
| оспођо, три срца у мени заиграју!{S} А, Бог зна, по лицу ти судећи, рекао бих да и теби није ло |
| их се тужила.{S} Е, баш ми утуче срећу, Бог га убио! — И заиста, сирота девојка изгледаше бледа |
| наш.{S} Оно, касти, шта вам могу ја?{S} Бог нека вас учи и он нека вам сваку срећу дарује! -— К |
| зове цивилизација, образовање!</p> <p>— Бог и вјера, учитељице, — смејао се начелник, — ја ти о |
| уги млади, лепи и ружни, — како је кога Бог створио!{S} А и места рођења беху им разна: кир-Ник |
| ављаше, заплећући, четврти разред. — Да Бог поживи нашу добру... <pb n="382" /> није добру, нег |
| р-Никола!{S} Здраво, Чича-Тимо!{S} А да Бог поживи цео учитељски еснаф!...{S} Бабу ослон’те на |
| гао, а да не примети:</p> <p>— Да не да Бог!</p> <p>Утоме се и лепа Гркиња приближи Папрагу:</p |
| тиме, да ћеш ми вратити; ето, дао ти је Бог нешто мало винограда, а ове је године баш добро род |
| Богу, и сам своје деце!</p> <p>— Дао је Бог — рече бакалин.</p> <p>— Мени би, касти, овом прили |
| уди бар за часак весео!...{S} Та ово је Бог — не знам, зашто — али све теби за љубав учинио: он |
| се!...{S} Данашња деца каква су, да те Бог сачува!{S} Боље да их човек нема...</p> <p>И тако у |
| залијем црним крајинскијем, па, вјера и Бог, госпођо, три срца у мени заиграју!{S} А, Бог зна, |
| сав облик у носу смештен?{S} Е, вјера и Бог — рече начелник, — голе кости, као да су прије десе |
| утро, учитељ-Тимо!...</p> <p>— Добро ти Бог дао, Радоване|...{S} А како си се ти наканио до мен |
| Тима мргоде?{S} Ћути!...</p> <p>— Да им Бог поживи дечицу, и, дабогда, се ројила по кући, као п |
| Јоханиду... и њенога даскала, да и њему Бог не украти, да им се обојима види и чује, здравље и |
| о побратиме! — рече напослетку. — Да их Бог поживи, млади су, а век је дуг, па, богме, ако где |
| и хартије, поче из прописа читати: „<hi>Бог је милостив...</hi>“ Кад је то прочитала, она тресн |
| рописа било је крупно исписано:</p> <p>„Бог је милостив.“</p> <p>— Јест — рече Милка, — то је м |
| ака.</p> <pb n="309" /> <p>— Маните се, Бога вам, Цигана; после да ми приговарају: овака је и о |
| га је неки милостива срца човек, онако Бога ради, одвезао до Перковца... то вам нико не би уме |
| S} Цео свет зна већ, зашто!...{S} Онда, богами, нек се он сели у Хомоље или некуд на другу стра |
| а!...{S} Ал’ ће им и пресести!{S} Хоће, богами!{S} Скоро ће доћи и школски ревизор, а, као што |
| отера бар једног угојеног вепра, — тај, богами, нека се не нада класи!..{S} А то су моје перков |
| ци ће бити сам г. начелник!{S} Хоћу им, богами, смрсити конце, кир-Николу ћу преместити у Хомољ |
| у, господине!{S} Никад више нећу!...{S} Богами, ћу од корице до корице све да научим, сутра ћу |
| овај виноград неку велику срећу донети, богаство или тако што...{S} И онда збогом, децо и школо |
| — додаде врачара, — а после ћеш остати богата удовица...</p> <p>Стара врачара пљуну мало на св |
| пређења, а осим тога је код чиновника и богаташа добила лепо име...{S} А о мишљењу сиротиње и о |
| спођа препоручила...{S} То беху већином богаташка деца... а у очима добре, али сиромашне, деце, |
| им и дебелим завесама накићену, дворану богатијег хотела и — онде даје беседе!</p> <p>— Дакле, |
| ина, накићена и накинђурена, скупи се у богато, венцима, сликама, танким и дебелим завесама нак |
| илостива, то је чинила само зато, да од богатог детињег родитеља извуче понеки дукат, а ако је |
| а синовима и са снахама у чисто српском богатом оделу.{S} Он је корачао сасвим озбиљно, поштапа |
| Они су били музикални.{S} Могуће да Југ-Богдан није свирао у гласовир, а Бошко да није био виол |
| n="349" /> <p>— Доказивао је, да је Југ-Богдан с девет Југовића свирао у клавир!...</p> <p>— У |
| вам још овог вечера докажем, да су Југ-Богдан и његових девет Југовића били музикални...</p> < |
| млијеко ли му!{S} У гајде!{S} Огубавио, богдице, ка и надухан миех!{S} Какви клавир?{S} Рђао ка |
| Зар у таком отрцаном оделу да га затече богиња његове старе љубави?{S} Та чисто би зажелео да у |
| О, хвала вам, хвала, љубведостојна моја богињо!</p> <p>То је све што је чича-Тима из Видаковиће |
| ишао, да спава, док се ви са обожаваном богињом унтерхалтујете, ха?...{S} Јесам ли погодила?</p |
| ленуо у своју обожавану и љубведостојну богињу; кршио је руке, превртао је очима, а кад је изиш |
| и госпођа казује; ти си још млада, ал’, богме, има их које су и старије, па би, касти, паметно |
| л...{S} То је, наравно, све госпође, а, богме, и постарије госпођице, у целоме Перковцу морало |
| ад је то говорио, глас му је дрхтао; а, богме, и није, сиромаху, ласно растати се са сто дуката |
| , лако може да се одбије од тебе!{S} А, богме, то је лепа прилика!{S} Та колика му је само паро |
| лика, па још кад се обучем!...{S} Онда, богме, благо целој кући, а није ни теби лоше, мој стари |
| Бог поживи, млади су, а век је дуг, па, богме, ако где у чему и буде мане, дотераће се, ујдурис |
| абавиш.{S} Деца су, брига је, треба се, богме, и спремити.</p> <pb n="366" /> <p>— Треба, побра |
| , господин-Тимо, шта чини удаја; ту се, богме, у радости заборавља и ручак и вечера!</p> <p>-— |
| чили код Ђоке школу...</p> <p>— И моји, богме, баш ако нису филозофи, ал’ бар толико знају, да |
| ду!{S} Људи су се томе досетили, па су, богме, неки псовали, а неки су се и злурадо смејали...< |
| новаца дао?</p> <p>— Сто дуката!...{S} Богме је то — рече прота, — на данашње време лепа сумиц |
| е.{S} Шта ти велиш, побратиме?</p> <p>— Богме је ово опасна жега; мораћу и ја једну шљивовицу и |
| арац, грохотом насмеја: — ’Ма, кумим те Богом, госпођо учитељице, шта је теби?{S} И не сједе, а |
| бити, а ружно сам снивао, тако ми Свете Богородице!... <pb n="389" /></p> <p>Као да су сва чети |
| и младожењу: леп младић, научен младић, богослов младић!{S} Само, касти, име не умем да му пого |
| ..{S} Учитељ четвртога разреда ућута, а богословац, који га је дотле пажљиво гледао, а који је, |
| одине! — рече најозбиљнијим тоном млади богословац. — Угарска је призната као најобразованија д |
| ису биле гласно изговорене, па их млади богословац није ни чуо, те је своје аргументе о учитељс |
| но, да ћу остати... — доврши препредени богословац, рукова се још једанпут и оде...</p> </div> |
| Вели, да је красан човек тај њен учитељ богословац!...</p> <p>Чича-Тима је ћутао.</p> <pb n="39 |
| гурно — рече са неком иронијом господин богословац, — на сваки начин, да ви морате више уживања |
| али се опет трже; а, после, и као добар богословац, није се могао отрести од силно нагомиланих |
| то није био весељак, јок!{S} Та он се у богословији са свог раскалашног живота и прославио!{S} |
| да је научен!...{S} У Београду је учио богословију, старином је, истина, Цинцарин, али се роди |
| аз ласкавости; коса му беше плава и, по богословски, низ рамена пуштена, на њему црна душанка и |
| асти први опио.{S} Кад је видео учитеља богословца, а свога колегу, он се рукова с њим и честит |
| аким тренуцима на човека, а нарочито на богословца, навалити морају.</p> <p>— Ја видим — говори |
| мом вратио у бакалницу, затекоше младог богословца, где преврће неки ђердан од црвених земљаних |
| p>— Твоја кћи Милка срећна је са својим богословцем!{S} Тако пише!{S} Та насмеј се, старче, чит |
| воју набељену Гркињу.{S} То препреденом богословцу није ни било тешко опазити; прво, што је био |
| мало новаца; знаш већ, како; имаш, фала Богу, и сам своје деце!</p> <p>— Дао је Бог — рече бака |
| „Успех незадовољавајући“!{S} Није ли то Богу плакати?...</p> <p>— А како се, опет, код мене пон |
| ачајне беседе посведочили су вам, какву божанствену силу имају сиренски гласи јединствене музик |
| ....{S} Јесте ли јели кадгод лободе?{S} Боже, ала вам је то јело!{S} Преко, тамо код нас у Срем |
| изгледа као надуване гајде?...</p> <p>— Боже, сахрани и сачувај!{S} Он је далеко лепши од ње.</ |
| о подне; верујте ми, да не би ни на сам Божић огладнео.</p> <p>— А ја сам, ви’те, чула, да раки |
| {S} Дете је знало, да му је отац сваког Божића и поклада поклањао учитељу прасе.</p> <p>— Ти си |
| управитељ вароши Београда: где је уочи Божића који списатељ пио и шта је у пићу говорио...{S} |
| вим рукама, баш као дете које се радује Божићу.{S} Напротив, Милка је озбиљно ћутала и пришивал |
| јао, што сам пометала; те ако буде воља божја, да пође на боље...{S} А како твој чича-Тима, ха? |
| ји су им понекад празником после службе божје на чашу комовице долазили, заситили би се чезнући |
| ња није за онда наумна била да се лепом божјом природом бави, да се диви шареним ливадама и заг |
| , ако немаш георгине, а ти узми црвеног божура и два-три струка сунцокрета.{S} Ја кад сам се уд |
| е седам баталијуна пиљарица, алваџија и бозаџија из турског и немачког царства домарширати, и н |
| метила басамаке, који су водили на доњи бој; поче се, онако по новосадски, клањати, правити кни |
| њом руковати, а стара се госпођа стаде бојажљиво измицати пред њиме.{S} Њему је то било смешно |
| д њу изнети, која би је својим заносним бојама у тузи њеној утешити могла.{S} Али напослетку, љ |
| прота зинули од чуда, па се већ унапред боје, да им се како идол не повреди, — нарочито чича-Ти |
| а глави много цвећа и то најдрастичније боје, коса нацмакана помадом, на лицу товар белила, а х |
| а и руменила замишљају оне дивне ружине боје; а што су им они заклопци испод трепавица модри, т |
| о заклања своју мараму руком, као да се боји, е ће га ко похарати.</p> <p>— А шта ти је то, учи |
| проводи; ноћу не излази напоље, јер се боји од потчињених му учитеља...</p> <pb n="308" /> <p> |
| љ трећег разреда, —- баш га се ништ’ не бојим!{S} Деца ми знају све као воду!{S} Али ће и упамт |
| прекиде јој чича-Тима реч. — Ја се опет бојим вас!{S} Ви, ваљда, мислите, што сте још и тамо пр |
| а, али да би добила и ону здраву румену боју, узела је још код куће парче храпава сукна, па се |
| месечина“; једва ако се кроз зеленкасту боју бистрог пеленаша провиде погдешто пепељаве очи обо |
| Кудгод погледам, неспремљено — све сам боклук!{S} Кревет ненамештен, соба непометена, прозори |
| чмом, другу с кремењем и са направљеним бокорићима жутога смиља, — она поче мало брже корачати; |
| стити!...{S} Хеј, старче!... ’Ма чу ли, болан, да су и кир-Николу преместили, и то у Хомоље, па |
| ја волети?{S} Теше ме: навићи ћу се!{S} Болесник заборавља на шећер, навикава се на пелен, и вр |
| кар ће, можда, с поносом рећи: „Моја се болесница навикла на горчину“!{S} И то је све, што се о |
| најмање свести, у доктора...{S} Остали болесници, који су у истој соби боловали, посматраху га |
| ну; а кад би се на таке глупости остали болесници насмејали, чича-Тима би се искревељио, па би |
| ва храна.{S} То су, уосталом, и паметни болесници одобравали.</p> <p>Једног дана дође економ, д |
| и се једу кисели краставци!...</p> <p>— Болест вас изела! — нашалио би се чича-Тима. — А, напос |
| моје кривице?{S} Могло је дете и водену болест добити, па зар учитељ да изгуби две класе?</p> < |
| и, како би познао стање и узроке његове болести, али он није умео ништа говорити; бленуо је мут |
| венчао; па кад му је та друга од водене болести умрла, он се и за трећу набрзо постарао, па му |
| отресен, а у грудима ми је нешто тешко, боли ме, <pb n="352" /> а не знам, шта.“ — А, овако, са |
| n="339" /> страдајуће браће!“ „У корист болнице!“ „У „корист овдашње сиротиње!“ „У корист сиром |
| нашле, спровео га је у болницу...{S} У болници му <pb n="395" /> свукоше хаљине, дадоше му мал |
| оје су се у њега нашле, спровео га је у болницу...{S} У болници му <pb n="395" /> свукоше хаљин |
| Остали болесници, који су у истој соби боловали, посматраху га са сажаљењем...</p> <p>— Сирома |
| ону хаљину од пикета добила је од неког болтаџије, што му је дете код кир-Николе учило школу и |
| е паучине све донде срце стеже, докле у болу не препукне.{S} Милка је, таким мислима занета, ућ |
| станемо: да ли је подела на десет класа боља и пробитачнија за учитеље, или је боље онако по ст |
| ко у Перковцу.{S} Тек велим, побратиме, боље ја да ти то учиним, него други; код мене си бар си |
| твојим полићима.{S} Здравља ми, Спиро, боље ти се и с овом мученицом гушити и давити, но с туђ |
| р, иако је био слабуњав, зато је, опет, боље пио, него многи здрави; чаша је ишла за чашом, док |
| шња деца каква су, да те Бог сачува!{S} Боље да их човек нема...</p> <p>И тако у разговору уђош |
| ма горе у чађаве таванице.{S} Кад би га боље погледао, видео би, да су му очи мутне, бесвесне.. |
| овољна сам, оче!</p> <p>Да је чича-Тима боље погледао своју ћерку, он би видео, где јој се суза |
| ала; те ако буде воља божја, да пође на боље...{S} А како твој чича-Тима, ха? — смејала се баба |
| детонаставниче, деде ти кажи, да ли је боље учитељима са класама или без класа?</p> <p>Учитељ |
| боља и пробитачнија за учитеље, или је боље онако по староме, без класа?</p> <p>— Господине! — |
| скоро, све сама деца и удају...{S} А и боље је тако, јер..{S} Та ви већ знате, каква је данашњ |
| } А и шта ће му туђа жена?{S} Зар не би боље било да мене узме?{S} Он удовац, ја удовица, ја им |
| убице, —- тепаше јој прота, — зар не би боље било да идемо тамо у хлад, испод онога дуда?... -– |
| шлинговане чипчице на паргарској сукњи боље видети могле, подигла је предњи скут своје тунике |
| том је био осредњи, а у ширину је много боље напредовао: два добра човека тешко да би га могла |
| варала је стара госпођа; — што брже, то боље; нека господин министар зна, шта се овамо у земљи |
| у се у томе крају ретко виђале жене „из бољег сталежа“, као што се у отменијем свету говори; а |
| ивале су, да је кир-Никола и наученији, бољи и у свему много лепши него лепа Гркиња...{S} И так |
| ми после пребацују и да ме оговарају и бољи и гори од мене...</p> <p>После таког разговора чич |
| а постидела...{S} Та ни у министра нема бољих!{S} Па она чачкалица!{S} Е, њу ћу баш поклонити г |
| акоме младоме лицу беше и сувише ситних бора, те да би се могло лепим или бар пријатним назвати |
| а ће се за њу све донде борити, докле у борби не победи, или не малакше, као што је то и сам пр |
| и једнакости, да ће се за њу све донде борити, докле у борби не победи, или не малакше, као шт |
| них усница тужно се заиграла она дубока борица, што се од носа ка бради повлачила; руке је спус |
| севаху у раздражености, око усница она борица све је дрхтала од љутине; а како се још није бил |
| , омален, на лицу пуно ситних и крупних борица, а уз то је у свако доба добро расположен.{S} Ка |
| епељаве, али свагда сјајне, а оне танке борице око њих даваху им израз ласкавости; коса му беше |
| наместо њих скупе се прерано оне ситне борице, које би требало само старца да украшују.{S} Мил |
| набоље окренуло: деца му више нису ишла боса и издрпана, а и сам Никола променио је свој отрцан |
| да Југ-Богдан није свирао у гласовир, а Бошко да није био виолиниста, то је све могуће; али да |
| и проти, не верујем, да неће заударати брада на изгорелу гриву циганског коња или на извађено |
| ко!...</p> <p>И он га хтеде ухватити за брадавицу, која је кицошу на левом образу израсла, али |
| ла она дубока борица, што се од носа ка бради повлачила; руке је спустила понизно доле низ црну |
| после, погладивши учитељицу по округлој брадици, додаде, враголасто смешећи се: — Бар да јој на |
| и од ње.</p> <p>— Ваљда са оном чупавом брадом, коју су, по свој прилици, гуске опасле, или су |
| о гладити своју, одавна већ прогрушану, браду; затим се сасвим опрезно накашља... и у тај мах с |
| Љубица је морала климати главом. „А ти, брајко,“ питала сам младожењу, „јеси ли вољан ову девој |
| дигао да иде:</p> <p>— Искапи то мало, брат-Радоване, па да идемо!</p> <p>— Да идемо, учитељу, |
| ви морате више уживања налазити онако с братијом, знате, поред добре чаше...{S} Е, јесам ли пог |
| уједињене перковачке омладине на вашем братском саучешћу благодарим!{S} Не треба да вам кажем, |
| жу: „У корист <pb n="339" /> страдајуће браће!“ „У корист болнице!“ „У „корист овдашње сиротиње |
| ајући, да тапка.</p> <quote> <p>— Јест, браћо и господо!{S} Они су били музикални.{S} Могуће да |
| гласом поче говорити:</p> <quote> <p>— Браћо!</p> <p>Ово је прва беседа, коју ће историја варо |
| у се каже превасходан, то сам ја, драга браћо!</p> <p>— А знате ли ви, да ја у Бајковцу нисам м |
| ели враћати.</p> <quote> <p>— Господо и браћо!</p> <p>Ја сам се са свога места, с чашом у руци, |
| акресан, изговорити.</p> <p>— Господо и браћо! — узвикну с највећим патосом четврти разред. — П |
| што лудо изговорити.</p> <p>— Господо и браћо!,.. — понављаше, заплећући, четврти разред. — Да |
| } Али све бадава: чича-Тима, чика-Паја, браца-Трајко црквењак, па и отац-прота, са својим ружич |
| и заборавља и ручак и вечера!</p> <p>-— Бре, нек’ се не заноси — грмео је чича-Тима, — док је н |
| окорићима жутога смиља, — она поче мало брже корачати; а кад је и последњег дућанчета нестало, |
| је — наговарала је стара госпођа; — што брже, то боље; нека господин министар зна, шта се овамо |
| и, слушаоче, </l> <l>Ко је лакши, ко ли бржи: </l> <l>Стрела лети, стрела ј’ лака, </l> <l>Амор |
| ; шешир је набио на очи, па је необично брзим кораком кроз мале и велике улице јурио кући.{S} А |
| лисању, него му беше смешно како Папраг брзо окрете лист; но пошто није био у намери да таста и |
| може још то довече бити и прстен — рече брзо Гркиња, којој је много до тога стало, да јој се ка |
| инама, али сирото дете у нужди и невољи брзо сазрева до човека: големе патње, необичне муке, га |
| колико до четвртка набавиш.{S} Деца су, брига је, треба се, богме, и спремити.</p> <pb n="366" |
| ра, дакле, може доћи, а за даље је моја брига...</p> <p>— Али,стара госпођо, — рече учитељ, — к |
| да чим се вратим у Београд, прва ће ми брига бити да је са мужем протерам.</p> <pb n="315" /> |
| у један мах промењени!</p> <p>— Бриге, бриге, госпођо!...{S} Ах, кад помислим како бих лепо ко |
| дођосте у један мах промењени!</p> <p>— Бриге, бриге, госпођо!...{S} Ах, кад помислим како бих |
| сподине, да не знам, где ми је глава од бриге.</p> <p>— Па, ето, чича-Тима нека да вино, а кир- |
| старац свих десет учитељских класа, све бриге и сваки страх од несигурне будућности; крв му јур |
| јере ми, учитељице, ти ми зададе ђавоље бриге!{S} Сад само не знам, да л’ ћу президијално, писм |
| ене ред, да частим — рећи ће чича-Тима, брижљиво се удаљавајући од проклетих учитељских класа. |
| а кад му се ко од путника приближи, он брижљиво заклања своју мараму руком, као да се боји, е |
| га неко увредио, или кад је у некаквој бризи, — не би се могао смирити, све док се поштено не |
| још моја мила мајка поправљала. — И она бризну у плач, а сузе се слеваху доле на испрљану харти |
| ајку, па се часом насмешило, а махом је бризнула у плач.{S} У таком тужном расположењу затече ј |
| рцани капут провиривали.{S} Она се само бринула, да се на њеној хаљини виде шепутле и карнери, |
| јен, чича-Тима је грискао своје проседе бркове, а Гркиња, како је ушла у кућу, није више ни изл |
| пеле пуне мирисаве помаде, па њоме маже бркове; зато су тако уфитиљени...</p> </div> </body> <b |
| рати; а кад ми те шифре дођу, волио бих бројат’, како ми зубе ваде, но саставит’ дваест ријечи |
| ао год какво распуштено дете, чисто нам броји пољупце!...{S} Хајд’мо, шећерна моја грлице!...</ |
| је купио чика-Паја член, грчки мајорен; бронерске ципеле и шешир са перјаницом чича-Тима учитељ |
| ди? — повтораваше начелник. — Е, гле ти бруке!{S} Дакле и ви сте били?{S} Ви!{S} Па да то мени |
| а.{S} Један од њих четворице држи грдан бубањ пред собом, од прилике као нека петачка, а у десн |
| даскало, знаш ли, шта ми је ова пијана будала обећао?</p> <p>— Шта, моја Аспазијо?{S} Хи, хи, |
| препреденим зетом, да је доста замашна будала и да је, као такав, до ушију заљубљен у своју на |
| оворио је сам у себи, — да је ова стара будала заљубљена у ову уштиркану лутку, и да та лукава |
| ар насмејао, а одговорио му је, да таке будале, као што су чланови перковачке беседе, неће моћи |
| њу света, па ће са свом ватром, која је будали свакад на расположењу, доказивати, да први људи |
| чима, што још учитељ-Тими рече: „Матора будало!“ Осталим гостима није ни „Лаку ноћ!“ рекла, нег |
| о, скоро достојанствено, шта ће даље да буде.{S} Гркиња, откако је познаје, није у њеним цртама |
| } Ја тога човека не познајем, што ће да буде мој муж; а мужа треба да волимо!{S} Како ћу га ја |
| /> <p>— Хе, хе, хе!...{S} Баш ће ово да буде вечера!{S} Ха, ха, ха!{S} Та ни кад сам се с тобом |
| кад ви друкче хоћете, оно, касти, нека буде по вашој, госпођо Јоханидо...</p> <p>Тако је то би |
| оклевамо?{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас!{S} Ја бих рекао <pb n="374" /> да је тако |
| хитати, али кад ви баш хоћете, оно нека буде!{S} Касти, требало би да пишем Милкиним старијим с |
| мо, напишите ми једну таку песму, а кад буде ваша слава, ја ћу је декламовати.</p> <p>— Сад, ка |
| > <p>— Има три — рече пандур, —- ако не буде година више; него је, душа ваља, и притврдио: баш |
| ; ’ма, побратиме, гледај да и у вину не буде оскудице!{S} Једанпут се жени и удаје!{S} А ја ти, |
| век је дуг, па, богме, ако где у чему и буде мане, дотераће се, ујдурисаће се.{S} Има времена, |
| {S} Њојзи ћу купити саонице, па кад јој буде врућина, а прота и Никола нека се упрегну, а ја ћу |
| све набројао, што сам пометала; те ако буде воља божја, да пође на боље...{S} А како твој чича |
| хтео да пољуби васпитатељку; а ако и то буде мало да је противу мужа расположи, <pb n="325" /> |
| едецину!{S} А ја идем <pb n="396" /> да будем славуј у ружичастоме лугу моје обожаване Јоханиде |
| алом, ја видим да ме ти не разумеш, ал’ буди бар за часак весео!...{S} Та ово је Бог — не знам, |
| осле Француске, а сама Пешта по себи са Будимом у нечему је надмашила и Париз...</p> <p>— Знам, |
| се васпитала код моје Јохиниде, а он у Будиму...{S} Ја сам у Атини учио школу, ал’ оно, што он |
| ом је, истина, Цинцарин, али се родио у Будиму.{S} Млад, пун учтивости, милина ти је с њим гово |
| епомично стајаху.</p> <p>— Ви, господо, будите са вашим ученицима спремни за сутра, јер сам при |
| тања окрете се старој госпођи:</p> <p>— Будите уверени, да чим се вратим у Београд, прва ће ми |
| ала — додаде, смејући се, учитељ. — Али будите уверени да ће доћи.</p> <p>— Јесте ли ви баш сиг |
| <pb n="367" /> заспати.{S} Она је била будна.{S} По својој мекој постељи превртала се с лева н |
| а желим од свег срца, да им женска деца буду лепа и бела као белило на лицу лепе домаћице, а му |
| ућута, несигурним погледом мерећи свога будућег зета.</p> <p>— Па на тај начин може још то дове |
| ни старац и даље псовати, али га задржа будући зет...{S} Стара госпођа сва поцрвене као обарен |
| <p>Да је учитељ Тима чуо, да је и његов будући зет за поделу на класе, би, јамачно, покварио це |
| јене парице тражио; али баш и сама њена будућност зависиће од тога.</p> <p>— Добро, добро, на д |
| есрећа, морални гроб, који је целу њену будућност сахранио.{S} Она би, <pb n="323" /> сирота, м |
| а, све бриге и сваки страх од несигурне будућности; крв му јурне навише, и он, с раширеним рука |
| е јој је износило тужне слике неизвесне будућности.{S} Човека који ће је узети није могла волет |
| у, које да продужи комбинације о својој будућности, а и сам да се за ту свечаност приуготови... |
| индерлука и сањаше мирно о својој лепој будућности.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| ила је нове комбинације о својој лепшој будућности. — У Америци, веле, има попова и од нашег по |
| те забуне извукао, пређе у разговору на будућу свадбу. — Дакле, побратиме, ти као велиш, сад у |
| десну је узео неку дрвену маљицу, — ни буздован Краљевића Марка није изгледао страшнији; остал |
| то време беше у Перковцу начелник неки Букван Суругџић.{S} Откуд њему тако име и презиме, да л |
| ао учитељу прасе.</p> <p>— Ти си прасе, букване један!{S} Палачинке хоћу; јеси л’ ме разумео: п |
| ње, од прилике као кад би у скупу много бумбарева слушао; затим си чуо крупан учитељев глас, гд |
| дала да ће до зиме и <pb n="363" /> две бунде од новодобивеног љубавника очупати, тек она прист |
| ни њојзи било ласно растати се са таком бундом, ал’ које што не беше зиме, а које што се надала |
| очупати, тек она пристаде да јој искану бунду за таке скупоцене мађије поклони. — Још сутра нав |
| но, благо стрини!{S} Та ону твоју стару бунду, што сад велике и младе госпође и не носе више... |
| очи, узела би на себе неку голему стару бунду, па би се умотала у какву црну исхабану шамију, с |
| а одморим.{S} Сутра навече, кад донесеш бунду, све ћеш дознати... све, слатка моја госпођо!{S} |
| а кад је устао, беше некако зловољан и бунован.{S} Није се ни умио као што ваља, а већ је нату |
| у чаршији, а и глава ми је, касти, мало буновна.{S} Сутра, ваљда, ће и мени доћи шпуријус.</p> |
| асно, кад и сама власт гледа кроз прсте бунтовницима и рушитељима поретка!{S} А знате ли ви, о |
| говору, само његов један друг из неког буџака што је почео, одобравајући, да тапка.</p> <quote |
| е дођу, волио бих бројат’, како ми зубе ваде, но саставит’ дваест ријечи једну до друге.</p> <p |
| гнао је у планину, да са дивљим мачкама вади очи!,..{S} Та де, смеј се, певај!..{S} Госино му ј |
| остро своју шарену мараму и нешто из ње вади, па ређа по асталу, а кад му се ко од путника приб |
| ати.</p> <p>— Сад, касти, не могу, имам важна посла у чаршији, а и глава ми је, касти, мало бун |
| саму православну веру.{S} Јуда нема те важности, коју има Св. Петар, а од Св. Петра је, опет, |
| начелник је преврће, а лице му је пуно важности, очију и не диже горе, само гледа у хартију... |
| {S} Она имађаше велике отворене очи, по ваздан бих могла гледати у њих, па да се сита не наглед |
| 07" /> у оџаклију око ватре, која је по ваздан на огњишту горукала, да попуше по једну цигару д |
| ила нос, да не би удисала онај смрдљиви ваздух, што се са димом ширио.{S} Кад је дошла до вратн |
| ћи, мој господине, да је у Србији ружан ваздух, да нема доста слободе, и да је народ толико жељ |
| само зато дишемо, што још на свету има ваздуха; а после је цифрама доказао, да ће после пет ст |
| Без ваздуха људи не могу живети; па кад ваздуха нестане, људи ће се угушити!“ Јесте ли ме разум |
| ди после пет стотина милиона година без ваздуха угушити!....</p> <p>— Он ће се угушити — рече н |
| г завода.{S} Он је доказивао, да ми без ваздуха не бисмо могли живети и да ми само зато дишемо, |
| ам професор у својој беседи навео: „Без ваздуха људи не могу живети; па кад ваздуха нестане, љу |
| осле пет стотина милиона година нестати ваздуха, и ми ћемо се — угушити.</p> <p>Људи су и њега |
| ој је врло тешко и да ће јој на чистоме ваздуху много лакше бити.</p> <p>— Ви идите па спавајте |
| росто целу ствар описао, а о загушљивом ваздуху и заборавио је известити министра.{S} Наравно, |
| вши и кусур од ракије; — да идемо, није вајде, лако може и господин запитати: где смо се толико |
| а очи му севају од једа:</p> <p>— Лепо, вала, господин-колега!{S} Оно, касти, кад сте мислили в |
| .{S} Али кад они пију шампањера, играју валцера, мазе се с девојкама, троше и своје и туђе паре |
| ако не буде година више; него је, душа ваља, и притврдио: баш лепо ти тај зна све до корица, п |
| која ће се тога вечера држати.{S} Душа ваља, Перковчани су доживели много којешта: медведа већ |
| на ручак, а ти узми парче хлеба, — душа ваља, ниси ни то заслужила, — па ручај, а ручак, што си |
| ече бакалин, — и ја ћу ти донде све што ваља спремити, само ти напиши мало рецеписа од руке.{S} |
| н и бунован.{S} Није се ни умио као што ваља, а већ је натукао шешир на главу и оде у чаршију.{ |
| јесам ли синоћ моју декламацију као што ваља одекламовала?</p> <p>— Неописано!{S} Неисказано!{S |
| Папраг — продужаваше бездушна Гркиња; — ваљан, па, веле, и да је научен!...{S} У Београду је уч |
| , не!{S} Хоћу да се запопим, да добијем ваљану парохију, а ту је нуждан новац!{S} Треба ту дава |
| , можда, се ово скупо и продаје, па га, ваљда, друкче и зову; а овде му је право име ђинђуве.{S |
| а, што би било вредно описивања, те га, ваљда, стога и заборавише географи на земљовиду Србије |
| а ми је, касти, мало буновна.{S} Сутра, ваљда, ће и мени доћи шпуријус.</p> <p>— Да — рече Грки |
| пичеш?...</p> <p>— Сад, учитељу!{S} Та, ваљда, нећеш од жеђи скапати?</p> <p>Деда-Спира донесе |
| д стара вештица све то да сазна?{S} Та, ваљда, није могла гледати кроз прозор, кад је кућа у ав |
| о роткве! — говорио би чича-Тима. — Та, ваљда, ми не мислите доказати, да би лепа Гркиња лепша |
| д нас доћи у ред; а, после, наћи ће се, ваљда, и младожења.</p> <p>— Није још за удају — рече с |
| има реч. — Ја се опет бојим вас!{S} Ви, ваљда, мислите, што сте још и тамо преко били госпођа п |
| о да ми није онога дериштета!...{S} Ви, ваљда, и не знате, да ја имам и једно дете?</p> <p>— Зн |
| ича-Тима мало увређеним тоном, — та то, ваљда, није мене мислила...{S} Можда кир-Николу?....</p |
| !{S} Он је далеко лепши од ње.</p> <p>— Ваљда са оном чупавом брадом, коју су, по свој прилици, |
| да вам деца ништа не знају, па сад нек’ вам помогне ваша обожавана Гркиња; да видим шта ће вам |
| /p> <pb n="309" /> <p>— Маните се, Бога вам, Цигана; после да ми приговарају: овака је и онака |
| ло, — сад ћемо се огледати.{S} Знам, да вам деца ништа не знају, па сад нек’ вам помогне ваша о |
| свога места, с чашом у руци, дигао, да вам у име уједињене перковачке омладине на вашем братск |
| знате, што ’но реч...{S} А, управо, да вам кажем: била сам на синоћној беседи...</p> <p>— На б |
| ком саучешћу благодарим!{S} Не треба да вам кажем, — сами сте видели, какву моћ има реч у своје |
| вас!...{S} Хе, хе!{S} Баш кад хоћете да вам кажем...</p> <p>— Од мене...{S} Он од мене лепши?.. |
| раги Тимо, познајете, па не треба ни да вам кажем, да је, сиромах, већ од сванућа гладан.</p> < |
| и се ослоните на мене, ја ћу гледати да вам још до подне све набавим.</p> <p>— Молим вас, госпо |
| свој говор:</p> <quote> <p>— Ја хоћу да вам још овог вечера докажем, да су Југ-Богдан и његових |
| >... бо’ме, да цедите восак из мене, ја вам не бих умео казати.{S} Био сам на њима и у Новом Са |
| аг! —- рече, безбрижно смешећи се, — Ја вам честитам.{S} Истина, чича-Тимина Милка још је млада |
| .{S} Никог другог, него вас!...{S} И ја вам кажем: ако ми још овога месеца не купите црну свиле |
| могу ја?{S} Бог нека вас учи и он нека вам сваку срећу дарује! -— Кад је то говорио, глас му ј |
| сте ли јели кадгод лободе?{S} Боже, ала вам је то јело!{S} Преко, тамо код нас у Срему, највећа |
| акле, хоћете да ме примите?{S} О, хвала вам, хвала, љубведостојна моја богињо!</p> <p>То је све |
| </p> <p>— Молим вас, господине, и хвала вам!{S} На ту вашу услугу никада нећу заборавити.</p> < |
| ако ти најбоље знаш.{S} Оно, касти, шта вам могу ја?{S} Бог нека вас учи и он нека вам сваку ср |
| а она га зачуђено запита:</p> <p>— Шта вам је, господине7..{S} Та ви сте уједанпут постали озб |
| ра прстеновати.{S} О самоме прстену шта вам могу приповедати?{S} Чича-Тима је, као обично, био |
| ијама у резиденцији била...{S} Али даље вам не смем говорити, историја је сасвим љубавног карак |
| ваша обожавана Гркиња; да видим шта ће вам помоћи са оним краставцем на окреченоме лицу?...</p |
| што га знате, јектичав...{S} Баш ако би вам било по вољи, могла бих и вас још ових ферија с њом |
| јући се с њиме. — Имам част представити вам нашег новог пријатеља и познаника г. Папрага, учите |
| да ће код вас на квартир и кост; морам вам и то приметити: да најрадије једе шунке са спанаћем |
| код мене су били и састанци.{S} Ја сам вам и сувише казала!{S} Али сам уверена, да ви то моје |
| м прописе мојих ђака?...{S} Та јуче сам вам задао целој школи, али од вас нико није умео тако л |
| своје време изговорена!{S} Говорио сам вам о музици; али не треба то; та, ево, последњи тренуц |
| <p>— Драго ми је — рече, — и захваљујем вам по стопута!...{S} Заиста, морам признати, да ми ни |
| о смешећи се.</p> <p>— А кир-Никола, он вам је био, по свој прилици, девер... ха?...{S} Ил’ је |
| а ми о томе не јави!</p> <p>— Дакле, он вам није доставио?{S} Но, лепо, прекрасно, кад и сама в |
| ће што на беседи говорити?</p> <p>— Цео вам програм не могу казати, али једно знам, а то је, да |
| иња приближи Папрагу:</p> <p>— Но, како вам се допада?</p> <p>— Неописано!</p> <p>— Само она ма |
| му шанути:</p> <p>— Е, оче прото, како вам се допадају ови моји куглови?{S} Па гурабије, па па |
| .</p> <pb n="335" /> <p>— Милостива, то вам не могу обећати, треба да сам на дужности; а, друго |
| ?{S} О љубави!{S} А шта је говорила, то вам не смем ни казати!{S} То је шкандал!{S} Безобразлук |
| пота...{S} А што се мужа њеног тиче, то вам је поштовања достојан човек!{S} Јединствен тип сеос |
| су га људи од милости тако прозвали, то вам нико не би умео казати.{S} Али да је био прост као |
| да је она умела у трумбету свирати, то вам могу историјским <pb n="343" /> фактима доказати; а |
| ко Бога ради, одвезао до Перковца... то вам нико не би умео казати...{S} Кад се у Перковцу поја |
| и?</p> <p>— Пст, ни речи о том...{S} То вам не смем казати, пошто сам жива; ствар је тајна, тич |
| нисте чули, шта је синоћ било?{S} Та то вам је, господине, читава ребелија!</p> <p>— Шта, шта, |
| господине, не можете веровати какви су вам то људи!{S} Ви знате, шта је то јавна женска, — она |
| нуци ове значајне беседе посведочили су вам, какву божанствену силу имају сиренски гласи јединс |
| >— Баш кад сте тако навалили, могла бих вам нешто и поверити.{S} Лане, кад сам о феријама у рез |
| S} А, верујте, што се мене тиче, не бих вам ни пребијене парице тражио; али баш и сама њена буд |
| ш даскало од вина умори?...{S} Имао бих вам нешто и саопштити!...</p> <p>Гркиња климну главом, |
| посматраше.</p> <pb n="394" /> <p>— Баш вам ружно стоји!... — рече чича-Тима. — Шта би рекао го |
| еда, стаде поверљиво шапутати:</p> <p>— Вама, господине, могу се поверити, само вас молим, да н |
| , — ја сам вама потпуно задовољан!{S} А вама, стара госпођо, на вашем великоме труду морам тако |
| да се не чудим што сви мушкарци хоће за вама да полуде“...{S} После тога штогод ми се прохте, н |
| на душа!..{S} Да, збиља, кад ћу се ја к вама доселити?</p> <p>— Још сутра, слатки Тимо!{S} Сутр |
| — рече секретар, кашљуцајући, — ја сам вама потпуно задовољан!{S} А вама, стара госпођо, на ва |
| {S} Тада је првипут осетио да га Гркиња вара и лаже, али није имао толико храбрости, да јој то |
| ће! — додаде баба. — Мене длан никад не вара.{S} А после ћеш се жестити.{S} Ево, гледај, свађа |
| село: — Љубав!{S} Мене дланови никад не варају!{S} Неко високо свештено лице цркава за тобом!{S |
| !...{S} А сад...{S} Гром вас спалио и с варалицом!</p> <p>— Не могу!... — јадиковао је чича-Тим |
| аве очи, баш као небо плаве...</p> <p>— Варате се, господин-колега, нису плаве, него некако, чи |
| јој, како му је попадија из Мартиновца варјачом сав нос изразбијала.{S} Цео свет зна већ, зашт |
| .{S} Био сам на њима и у Новом Саду.{S} Варош презадужена; народ од туђинаца знањем, индустријо |
| акле, и сама Пешта, као најобразованија варош у целоме свету, не само што своје биргере, бирокр |
| сваки дан, како га хомољски Цигани кроз варош проводе; стари људи приповедају, да су једном, ба |
| знатност доста била, да прослави читаву варош, а то ли неће једну кућу...</p> <p>Лева је страна |
| <p>Ово је прва беседа, коју ће историја вароши Перковца крупним словима у своје сјајне листове |
| потписа, да се хапси, или да се из ове вароши протера!{S} Та ниједна жена није са својим мужем |
| им мужем сигурна, све док је она у овој вароши.</p> <p>Господин Швабић се на њену тужбу замисли |
| ачки тачније знао, него и сам управитељ вароши Београда: где је уочи Божића који списатељ пио и |
| х за њима дођу учитељи; а ако се деси у вароши и неки учитељ из села, па се случајно жели још и |
| ца није ни погледао...{S} Трећи дућан у вароши беше бакалница његова неког побратима; она је би |
| :id="SRP18760_C1"> <head>I.</head> <p>У вароши Перковцу нема ничега, што би било вредно описива |
| излазити; а и куда би?...{S} Та цела је варошица за његову несрећу чула, сваки ћифта запитао би |
| ћ, коме се на сваком покрету видела она варошка препреденост. — Драго ми је, колега, што сам та |
| ам лично на беседу доћи, него је послао варошког полицаја, да он његово место заступи и да му у |
| {S} Можда кир-Николу?....</p> <p>— Вас, вас!...{S} Никог другог, него вас!...{S} И ја вам кажем |
| ла...{S} Можда кир-Николу?....</p> <p>— Вас, вас!...{S} Никог другог, него вас!...{S} И ја вам |
| амо мене и начелника, него баш и самога вас...{S} О, господине!{S} Молићу, шаљите тамо војску, |
| S} Ох, госпођо, казао ми, да звоним, да вас зовем... и децу да повратим у школу!...</p> <p>И пр |
| ла наложио ми је, ево, својим актом, да вас са вашег неваљалог владања отпустим из службе!...{S |
| ми је, колега, што сам тако срећан, да вас могу познати!...</p> <p>И чича-Тима хтеде, у име от |
| иња, — није то наслеђе, већ сам рада да вас развеселим; хоћу, да ви заборавите на ваше две клас |
| , него да код вас ручам и станујем и да вас још хиљадупута поздравим...</p> <p>Стара госпођа се |
| љубав ћу све могуће употребити, само да вас задовољим.{S} Чича-Тими ћу одузети једну класу, кир |
| селији...{S} Но, но, немојте тајити, ја вас бар познајем!</p> <p>— Што јест, јест, касти, баш с |
| , онако без хлеба.{S} Ха, ха, касти, ја вас обожавам!... — Хтеде чича-Тима и даље да трабуња, а |
| есеца не купите црну свилену хаљину, ја вас више никад погледати нећу!..{S} А донде да се нисте |
| не, мазећи се, превртала...</p> <p>— Ја вас обожавам!..{S} И чича-Тима је опет цмокну...{S} Али |
| Лепе су то историјице, тек хајд’, нека вас ђаво носи, — сад сте васпитатељка, па квит!{S} Само |
| но, касти, шта вам могу ја?{S} Бог нека вас учи и он нека вам сваку срећу дарује! -— Кад је то |
| на њега:</p> <p>— Оно, касти, све нека вас ђаво носи, и тебе и шлафрок, и капицу, и вашу медец |
| одина пријатељи остати...{S} Та да нема вас, коме би се могао похвалити, да сам јуче код лепе Г |
| ; награђујте кога ви знате, учитељ Тима вас више неће слушати!“...{S} Само, касти, то је међу н |
| као из табарке. — Е, баш сам, касти, на вас мислио, чедо моје бело!{S} Моје јагње, касти...{S} |
| учињеним, услугама, осећам се обвезана вас на долазак мога мужа внимателном учинити; он ће на |
| о, то не можете веровати!...{S} Стопута вас је поздравила, па и на путу ми је писала, да никако |
| Добро дошли!...{S} О, господине, откад вас чекамо, већ смо се поплашили да нећете ни доћи.</p> |
| о и белило.</p> <p>— Нисам се надала од вас — рече Гркиња, као мало прекорно, — али се надам, д |
| ’но кажу, у неколико градуса лепши и од вас!...{S} Хе, хе!{S} Баш кад хоћете да вам кажем...</p |
| јуче сам вам задао целој школи, али од вас нико није умео тако лепо написати као мали Андрица! |
| одине, томе се нисам надао, нарочито од вас, који сте такође из прека родом...</p> <p>— Ви ме н |
| да никако друкче не чиним, него да код вас ручам и станујем и да вас још хиљадупута поздравим. |
| а у Перковцу бити, — наравно, да ће код вас на квартир и кост; морам вам и то приметити: да нај |
| ри.</p> <p>— Оно, касти, зете, тамо код вас у Пешти, можда, се ово скупо и продаје, па га, ваљд |
| ити, а тако бих волео да могу вечно код вас остати, да могу овде умрети...</p> <p>И он је нанов |
| .{S} Ах, кад помислим како бих лепо код вас живео, да нема...</p> <p>— Шта, господине, шта?...{ |
| уби руку и узима себи слободу данас код вас на ручак доћи“...{S} Јеси ли упамтио?</p> <p>— Јеса |
| , госпо!{S} Чини ми се е ћу баш са тебе вас дан данашњи имати среће.</p> <p>И он је помилова по |
| аш ако би вам било по вољи, могла бих и вас још ових ферија с њоме унознати...</p> <p>Стара гос |
| е залази — за мој виноград!{S} Па бих и вас споменуо, како седите испод кајсије, па сте метли р |
| и да је био прост као секира, о томе би вас најмање перковачко дете могло уверити.</p> <p>Расто |
| ко били госпођа поштарка?...{S} О, знам вас ја, знам!{S} Били сте ви и друго шта... ал’...</p> |
| Зар је то ваша поштена реч?...{S} Срам вас било...{S} А онда сте казали, па сте се заклињали, |
| и.</p> <p>— Ха, ха!{S} Је л’ те, да сам вас изненадила? — скакућући преко авлије, подвикиваше в |
| сподин-Тимо, у колико се сјећам, ја сам вас због вашега владања више пута опомињао.</p> <p>— Он |
| <p>— Драго ми је, гросмутерко, што сам вас у добром здрављу застао, а видим да сте се и са дец |
| е јој чича-Тима реч. — Ја се опет бојим вас!{S} Ви, ваљда, мислите, што сте још и тамо преко би |
| ..</p> <pb n="364" /> <p>— Па де, молим вас, слатки Тимо, напишите ми једну таку песму, а кад б |
| загрљаја. — То баш није лепо!{S} Молим вас!...</p> <p>— Моја слатка голубице, —- тепаше јој пр |
| е на све њих јак утисак.</p> <p>— Молим вас, господо! — узе реч учитељ трећег разреда. — Та ви |
| ош до подне све набавим.</p> <p>— Молим вас, господине, и хвала вам!{S} На ту вашу услугу никад |
| е основа дубока мудрост.</p> <p>— Молим вас, господо, — доказивао је учитељ III разреда, — то ћ |
| свилену хаљину!...{S} А сад...{S} Гром вас спалио и с варалицом!</p> <p>— Не могу!... — јадико |
| о је учитељица, које ја тако ценим, као вас.{S} А што вас, опет, моја Јустина воли, госпо, то н |
| <p>— Вас, вас!...{S} Никог другог, него вас!...{S} И ја вам кажем: ако ми још овога месеца не к |
| ко би други?...{S} Ја, видите, у колико вас волим, у толико и вашу Милку; управо рећи, ја сам њ |
| и вашу мајку написао...{S} Истина, мало вас је искрмачио, али то се даје израдирати...{S} Ево о |
| цајац не јави!{S} А бих, вјере ми, само вас ради дошао.{S} Е, е!...</p> <p>— Нисте ништа штетов |
| Вама, господине, могу се поверити, само вас молим, да никоме не казујете, нарочито чича-Тими и |
| , које ја тако ценим, као вас.{S} А што вас, опет, моја Јустина воли, госпо, то не можете веров |
| ду кисели краставци!...</p> <p>— Болест вас изела! — нашалио би се чича-Тима. — А, напослетку, |
| те?</p> <p>— Не само да једем, него бих вас молила за читаву једну котарицу.</p> <p>— А, дакле, |
| ара!...{S} Учи га, чешља га, храни га и васпитава, и то, касти, све из љубави према чича-Тими!{ |
| пи, васпитани!{S} Хе, хе, хе!{S} Она се васпитала код моје Јохиниде, а он у Будиму...{S} Ја сам |
| се од природе изнудити може. „Учтив је, васпитан је“ — тврди ова намолована лутка, што ми се си |
| м са тим човеком задовољан; нобл човек, васпитан човек, човек, касти.</p> <p>— Господин-Тимо, — |
| ти: „Диван младић!{S} Научен младић!{S} Васпитан младић!...{S} Е, бадава, види се човек, који ј |
| то ми се силом за старатељку намеће.{S} Васпитан, учтив, а уствари видим, да има нов капут и да |
| бадава, види се човек, који је у Пешти васпитан!...“ А после гласно додаде:</p> <p>— Господин |
| мела, а људи су и за њу говорили, да је васпитана!</p> <p>Те мисли нису приличиле њеним годинам |
| је кроза смеј, — обадвоје млади, лепи, васпитани!{S} Хе, хе, хе!{S} Она се васпитала код моје |
| ин Папраг тешко да ће и он наћи млађу и васпитанију женску, него што је наша Милка...</p> <pb n |
| м је говорила стара гросмутерка. — Моје васпитање и образовање са глупошћу мојих колега и колег |
| и Србија срећна била, да има више таких васпитатељака!{S} Што се мене тиче, ја толико знам: да |
| понашао! — рече, заруменевши се, млада васпитатељка из Трновника. — Чисто се стидим казати: хт |
| шку препирали.{S} Тако је и једна стара васпитатељка, која је, међу нама речено, у Срему и баби |
| ек хајд’, нека вас ђаво носи, — сад сте васпитатељка, па квит!{S} Само ми се више не мешајте у |
| ће бити и учитељ из Бајковца, а ту је и васпитатељка из Трновника; позвала сам и овдашње учитељ |
| : „Успех ученица средњи, а владање саме васпитатељке — неморално“!...{S} Ја, да умем и да знам, |
| е њен Швабић у Трновнику хтео да пољуби васпитатељку; а ако и то буде мало да је противу мужа р |
| дина толико не би могао чути.{S} За ону васпитатељку у Н... казаћу, да живи са писарем, а оне т |
| да таква ношња приличи једној скромној васпитатељци, али, уствари, она није била за тај позив: |
| ва је могла бабу и назрети; онде, поред ватре, чучала је та стара жена, а дим је око ње са тако |
| заседоше <pb n="307" /> у оџаклију око ватре, која је по ваздан на огњишту горукала, да попуше |
| а преварила! — Утоме баба скиде тигањ с ватре, остави га настрану, а после убриса руке и уведе |
| а пребледи од љутине, волела би и искру ватре из свога обожаванога Шпартанца искресати, али све |
| ино теме приљежно метала, оста она иста ватрена љубав у старчевим грудима, као онога тренутка, |
| кад је, н. пр. она у неког удовца мало ватреније погледала, па баш и кад би неку хаљину од ког |
| уо пољубцима.{S} Кад се Гркиња од свога ватреног обожатеља отела, изгледаше јој лице као искрпљ |
| d>IV.</head> <p>Удар је био велики, али ватреној чича-Тиминој љубави није могао никаква вреда н |
| ла, а и сам он је увиђао да би у својој ватреној љубави много срећнији био, да Милку скине с вр |
| , мешајући нешто по тигању, који је над ватром држала. — Да није опет она мука? — И баба пажљив |
| а просипа.{S} Очи му синуше грозничавом ватром, и он се у доброј вољи куцну са старом госпођом: |
| н.пр., о створењу света, па ће са свом ватром, која је будали свакад на расположењу, доказиват |
| би се, да то, што је јадно сироче таком ватром пољубило, ништа друго не може бити, него — љубав |
| еседи мало обуче, објасни и, бенгалском ватром осветљен, господину министру достави; него је, п |
| е.{S} Очи у чича-Тиме синуше младићском ватром, он је с највећом жестином загрли, и није остало |
| стиште на груди, па је стаде још већом ватром љубити.</p> <p>— Збогом, љубазна моја, збогом!.. |
| росмутерка, спремајући се да што жешћом ватром нападне на несрећну Гркињу. — Ви бисте се, као в |
| а нам завиде!</p> <p>— А довече, кад се ваш даскало од вина умори?...{S} Имао бих вам нешто и с |
| актерке у квартиру!{S} Само ви немојте ваш прчасти нос свугде забадати!{S} Ви, ислужена бабицо |
| че, касти; да умем стихове правити, као ваш Никола, баш бих направио један стих, касти, како су |
| апишите ми једну таку песму, а кад буде ваша слава, ја ћу је декламовати.</p> <p>— Сад, касти, |
| ништа не знају, па сад нек’ вам помогне ваша обожавана Гркиња; да видим шта ће вам помоћи са он |
| ... — говорила је љутито... — Зар је то ваша поштена реч?...{S} Срам вас било...{S} А онда сте |
| у рапортира, шта се све на томе детињем вашару говорило и радило.{S} Полицајац је, опет, са сво |
| и, а на мајмуну и црвена капа; а лане о вашару беше и једна комедијашка шатра: пијацо, један об |
| с развеселим; хоћу, да ви заборавите на ваше две класе, а мој дебели Шпартанац, кад се добро на |
| ћете шта чути; а сад примите поздрав од ваше —</p> <p>благонаклоне</p> <p>Јустине Швабићке,</p> |
| /p> <p>— Баш ми изиђоше на врх главе те ваше две класе — рече учитељ IV разреда, који је мало у |
| Не могу, сунце моје!...</p> <p>— Сунце ваше|...{S} Хо, хо!..{S} А да ко је онда опирача?...{S} |
| има зачуђено. — Да, касти, нисте добили ваше наслеђе?</p> <p>— Ха, ха! — смејаше се Гркиња, — н |
| подине, шта сте се збунили?{S} Та човек ваше снаге и спољашности тек онда добија у своме изглед |
| јој казати: „Драго дете моје, кад видим ваше <pb n="379" /> лепо лице, онда се не чудим што сви |
| љи куцну са старом госпођом:</p> <p>— У ваше здравље, моја драга госмутерко!...{S} Мало је учит |
| жио ми је, ево, својим актом, да вас са вашег неваљалог владања отпустим из службе!...{S} Ево а |
| мо, у колико се сјећам, ја сам вас због вашега владања више пута опомињао.</p> <p>— Оно, касти, |
| задовољан!{S} А вама, стара госпођо, на вашем великоме труду морам такође изјавити моју благода |
| у име уједињене перковачке омладине на вашем братском саучешћу благодарим!{S} Не треба да вам |
| да једем кајсија!{S} Ха, ха, ха!..{S} У вашем винограду има лепих кајсија, а особито она, што ј |
| ка гросмутерко!</p> <p>У смотрењу према вашим, мени учињеним, услугама, осећам се обвезана вас |
| тајаху.</p> <p>— Ви, господо, будите са вашим ученицима спремни за сутра, јер сам принуђен ово |
| Ви, откако сте се упознали са честитим вашим господин-Папрагом, као да сте много веселији...{S |
| друкче хоћете, оно, касти, нека буде по вашој, госпођо Јоханидо...</p> <p>Тако је то било.{S} С |
| је могуће, чак у Турску...</p> <p>— За вашу љубав ћу све могуће употребити, само да вас задово |
| аво носи, и тебе и шлафрок, и капицу, и вашу медецину!{S} А ја идем <pb n="396" /> да будем сла |
| о написати као мали Андрица!{S} Он је и вашу мајку написао...{S} Истина, мало вас је искрмачио, |
| видите, у колико вас волим, у толико и вашу Милку; управо рећи, ја сам њена друга мати.</p> <p |
| м вас, господине, и хвала вам!{S} На ту вашу услугу никада нећу заборавити.</p> <p>У таком разг |
| ногама газити, али их Милка, хитро као веверица, покупи и мету у своја недра.{S} У том тренутк |
| својом руком друго слово; па и оно <hi>веди</hi> је она поправљала.{S} О, ала је дивно моја ма |
| ца.</p> <p>— То је, видите, што све нас везује. — И она га погледа најљубазнијим погледом. — Па |
| слетку. — Да их Бог поживи, млади су, а век је дуг, па, богме, ако где у чему и буде мане, доте |
| а ћеш још четрест година живети!{S} Леп век!{S} Па ћеш још, осим овога, три мужа променити.</p> |
| !{S} Је ли то младожења, са којим ћу ја вековати, кога ћу ја волети?{S} Теше ме: навићи ћу се!{ |
| не лично тиче, признајем, да сам у свом веку два-три пута и ја био гост на њима; али за шта су |
| одужаваше бездушна Гркиња; — ваљан, па, веле, и да је научен!...{S} У Београду је учио богослов |
| мо!{S} Како ћу га ја волети?{S} Леп је, веле, али ја не видим ту лепоту!{S} Моја мајка беше леп |
| својој лепшој будућности. — У Америци, веле, има попова и од нашег пола, па што, као, не би и |
| целог вечера невесело ћутала и што је, вели, напућила те своје усне.{S} И он је због тога толи |
| ову новцу уз девојку добијем, а, после, вели, кретно и некретно његово имање мора мени припасти |
| епељаве зенице црно да офарба, тиме би, вели, постала права грчка лепота...{S} А што се мужа ње |
| Та насмеј се, старче, читуљу му!...{S} Вели, да је красан човек тај њен учитељ богословац!...< |
| иковицом: „Красна жена, млада па лепа — вели — па у каквога се зврндова загледала!“...</p> <p>— |
| и да је све тако, као што стара госпођа вели.</p> <p>— Вјере ми, учитељице, ти ми зададе ђавоље |
| {S} Као дете што погледа у шећер.{S} Па вели: „Ох, да ми је хоће учитељ Тима дати, одмах би се |
| и!{S} Та ону твоју стару бунду, што сад велике и младе госпође и не носе више...</p> <p>Гркиња |
| н на моју милу мајку?...{S} Она имађаше велике отворене очи, по ваздан бих могла гледати у њих, |
| а је необично брзим кораком кроз мале и велике улице јурио кући.{S} А кад се дочепао своје собе |
| ао учитељ.{S} Истина, касти, нисам учио велике науке, али азбуку знао сам напамет, молитве тако |
| } Гледаћу ти у оне карте, што су на сам Велики петак у Туманима на Христову гробу преноћиле.</p |
| 60_C4"> <head>IV.</head> <p>Удар је био велики, али ватреној чича-Тиминој љубави није могао ник |
| се подизао од дебелих врљика плот тако велики, да се од њега једва видео искривљен оџак, који |
| и смео ни погледати: ту су ти шешири са великим перушкама, ту кринолини, карнери, тунике и што |
| су, обукао црни капут, који је само при великим празницима облачио, узео је четку, очистио је м |
| b n="370" /> <p>— То им се познаје и по великим мамузама и по фокошу њихову...</p> <p>Те речи н |
| лом, чича-Тима је имао својих и малих и великих мана; а ко их од људи нема...{S} Иначе, беше он |
| ти ту требати и једно парче од опанака велико-мученика Прокопија, а добро би било да имаш мака |
| секретаром оговара, а секретар, баш као велико звоно, грми: „Неспособан!“; после моли кметове и |
| чинити?....</p> <p>— Хе, хе!...{S} Ово велико парче, које сам растопио од Гркињиних чарапа, то |
| ним стакленим звуцима, заорило се једно велико „многаја љета“, које само учитељи, кад су у добр |
| ак већ спреман, супа готова, а у једној великој кастроли је спанаћ; а кад је учитељ донео шунку |
| , приповедајући радозналоме комшилуку о великој научености новога учитеља и о чудној лепоти њег |
| љан!{S} А вама, стара госпођо, на вашем великоме труду морам такође изјавити моју благодарност. |
| уверен да ће ми баш овај виноград неку велику срећу донети, богаство или тако што...{S} И онда |
| о немачки, маџарски ли, заноси?{S} Тек, велим, биће и то да је нека наука?{S} А право да ти каж |
| ство дао би ти ма ко у Перковцу.{S} Тек велим, побратиме, боље ја да ти то учиним, него други; |
| ратиме, ’ма тешко ми је веровати.{S} Кo велим, још је дете.</p> <p>— Тако је суђено — говорио ј |
| ема годинама награђују.{S} Шта ви на то велите, господин-Тимо?...</p> <p>— Дакако! — тврдио је |
| ово доба не беше ове припеке.{S} Шта ти велиш, побратиме?</p> <p>— Богме је ово опасна жега; мо |
| дућу свадбу. — Дакле, побратиме, ти као велиш, сад у недељу?</p> <p>— Па, касти, шта ћемо и да |
| епоте и сунце љепше сјало!{S} Ма све ка вељу, да се и нама старцима још пођешто мили.{S} Наједе |
| а зурлама лук и вода!{S} Ја мислим да у Венецији њих тројица засвирају, да би и само звоно Свет |
| ићена и накинђурена, скупи се у богато, венцима, сликама, танким и дебелим завесама накићену, д |
| њу сам сву црвеним трачицама и зеленим венцима накитила, па сам онда казала: „Љубице, моје дра |
| Ха, ха, ха!{S} Та ни кад сам се с тобом венчавао, не беше веће гозбе ни части...{S} Хи, хи!</p> |
| рац, па старац!...{S} Та да ми је баш и венчана жена, не би се више за мене старала, него ова л |
| а и пришивала шарене шепутлице на своју венчану хаљину.</p> <pb n="376" /> <p>- Е, јеси ли сад |
| Дакле, драги колега, прекосутра свадба, венчање, весеље?</p> <p>И она је весело тапкала својим |
| едати као грчка краљица, кад је ишла на венчање...</p> <p>— Ја бар мислим — рече поносито Гркињ |
| рај, — то је по моди!{S} А кад пођеш на венчање, немој у косу трпати смиља и љубичице, то је се |
| — Оно, касти, од сутра недељу дана биће венчање; морам поручити и Папрагу, да се још у четвртак |
| се; роди се неко, наплати му се; је ли венчање, наплати се...{S} А од свега тога половина прип |
| се он одмах после шест недеља с другом венчао; па кад му је та друга од водене болести умрла, |
| сти, ни кад сам се са првом мојом женом венчао, нисам се тако веселио!...</p> <p>Стара госпођа |
| је смотао једну шљивовицу, која се њему веома допала.</p> <p>— ’Ма, побратиме, —- рећи ће чича- |
| адији, па не дотера бар једног угојеног вепра, — тај, богами, нека се не нада класи!..{S} А то |
| } Једанпут се жени и удаје!{S} А ја ти, вере ми, волим од софре устати гладан но жедан!</p> <p> |
| наш ли што, Радоване?</p> <p>— Не знам, вере ми! </p> <p>Учитељ Тима се нечем досетио, скиде са |
| ају све као воду!{S} Али ће и упамтити, верицу им дечју, кад су учили код Ђоке школу...</p> <p> |
| , која не би могла бити одмах четворици верна!{S} Наравно, да ћу ја од свију највише одликовати |
| е тиче, они су ми за свакад сигурни!{S} Верност?{S} И ти списатељи говоре све којешта, узимљу о |
| ме би осмејку сваки, и најпрепреденији, веровао!{S} А после ћу помиловати моју Јустину по белим |
| p>— Чуо сам, побратиме, ’ма тешко ми је веровати.{S} Кo велим, још је дете.</p> <p>— Тако је су |
| арила.</p> <p>— О, господине, не можете веровати какви су вам то људи!{S} Ви знате, шта је то ј |
| моја Јустина воли, госпо, то не можете веровати!...{S} Стопута вас је поздравила, па и на путу |
| {S} Узмите за пример и саму православну веру.{S} Јуда нема те важности, коју има Св. Петар, а о |
| нас, него кад сам се родио!...{S} Ко не верује, нека ми пљуне на теме: нигде једне длаке неће н |
| и размућеног мишјака?{S} Па и проти, не верујем, да неће заударати брада на изгорелу гриву цига |
| а сам још јутрос набавила, три краве не верујем да би га појеле за недељу дана...{S} Али шунке, |
| и своје и туђе паре, а хоће да им силом верујемо, да они раде све то у корист народа... е, онда |
| сподине Тимо!{S} Ћутаћу као риба.{S} А, верујте, што се мене тиче, не бих вам ни пребијене пари |
| ове ракије, макар само по оке до подне; верујте ми, да не би ни на сам Божић огладнео.</p> <p>— |
| {S} Али шунке, па после бело вино...{S} Верујте, господине, да не знам, где ми је глава од бриг |
| а томе се та вечера сврши.{S} Сви одоше весели и расположени кући, само чича-Тима не беше задов |
| <p>Коло је, међутим, играло све живље и веселије; млади момци се ознојише, девојке се заруменеш |
| шим господин-Папрагом, као да сте много веселији...{S} Но, но, немојте тајити, ја вас бар позна |
| првом мојом женом венчао, нисам се тако веселио!...</p> <p>Стара госпођа грискаше усне, пакосно |
| Гркиња стајала је на прагу његове собе, весело се смејала и гледала у збуњено лице свога обожат |
| ратке почивке диже се са свога места и, весело ходајући по соби, продужаваше своје смишљене пла |
| изненађена неком новом појавом, повика весело: — Љубав!{S} Мене дланови никад не варају!{S} Не |
| вадба, венчање, весеље?</p> <p>И она је весело тапкала својим мршавим рукама, баш као дете које |
| ео Гркињу, трудио се по могућству да се весело насмеје. — Дивно вече, касти; да умем стихове пр |
| ођа... госпођа...</p> <p>Учитељ Тима се весело осмехну, приђе детету, да га мало охрабри.</p> < |
| а чича-Томиној огради капиџик, стаде се весело кикотати, баш као нека безбрижна млада кокета, к |
| о од оних лепих кајсија!</p> <p>Дете се весело осмехну.{S} Беше му необична та доброћудност оче |
| кије, убрисао би зној са чела, па би се весело смејао...</p> <pb n="321" /> <p>— Хе, хе, хе!... |
| а испружену руку, зену мало, а затим се весело осмехну:</p> <p>— Госпођо, благо теби!{S} Ти да |
| ? — скакућући преко авлије, подвикиваше весело Гркиња.</p> <p>Чича-Тима, кад ју је угледао, он |
| ад га је прочитао, он га продрма, па му весело подвикну:</p> <p>— Хај, старче!{S} Писмо од Милк |
| легу, он се рукова с њим и честиташе му весело прошевину и прстен.</p> <p>– Срећно, господин Па |
| изгледала: њено пуно лице добило је ону веселу румен, а проседе витице је вешто склонила под цр |
| о; не што није доста пио и што није био весељак, јок!{S} Та он се у богословији са свог раскала |
| аги колега, прекосутра свадба, венчање, весеље?</p> <p>И она је весело тапкала својим мршавим р |
| ја места, а све по старешинству; али се весеље није могло продужити.{S} Прота је ћутао као убиј |
| жи не указа једна модра пругица. — Неко весеље ћеш имати у кући...</p> <p>— Свадбу! — рече полу |
| пропастити, — донде је у Перковцу текло весеље.</p> <p>Учитељ Тима је заклао петоро јагањаца, п |
| овину ноћи поред умилне музике у игри и весељу проведу.{S} Кад су Цигани дунули у зурле, могло |
| чича-Тима не беше задовољан, а још мање весео; та цело је вече протекло, <pb n="324" /> а он ни |
| ме ти не разумеш, ал’ буди бар за часак весео!...{S} Та ово је Бог — не знам, зашто — али све т |
| спођа што одговорити, оде фамилијаз као ветар и стаде из све снаге ударати у ђачко звоно.</p> < |
| од силне жестине накашља, исхркну и као ветар оде, и не пожелевши старој колегиници и „лаку ноћ |
| ежала, поруменео је, али није имао куд, већ је мудро ћутао.</p> <p>— Сад је на мене ред, да час |
| — смејаше се Гркиња, — није то наслеђе, већ сам рада да вас развеселим; хоћу, да ви заборавите |
| у ђацима могле би још и остати оне три, већ у целоме цивилизованом свету узакоњене, класе; али |
| ето, твој мали Милован има, ја мислим, већ три године, како учи код мене други разред...{S} Кр |
| тим пре могао учинити, што су, и онако, већ наступиле ферије, није, дакле, по званичној дужност |
| .{S} На тај пољубац се дете није тргло, већ мирно продужаваше крепећи сан.</p> <p>Чича-Тима се |
| н се у Перковцу ни о чем није говорило, већ о синоћном прстену и о беседи, која ће се тога вече |
| !...{S} О, господине, откад вас чекамо, већ смо се поплашили да нећете ни доћи.</p> <p>— Опрост |
| бру или злу домаћицу, жену или госпођу, већ како ви хтеднете.{S} Па хоћете ли се још који дан у |
| треба ни да вам кажем, да је, сиромах, већ од сванућа гладан.</p> <p>— Па, касти, нека пије Ма |
| , деце, трептаху сузе незадовољства.{S} Већ у тим младим годинама почиње сиротиња бивати незадо |
| ван.{S} Није се ни умио као што ваља, а већ је натукао шешир на главу и оде у чаршију.{S} Кад ј |
| читељице, шта је теби?{S} И не сједе, а већ се спремаш одлазити! — И он је узе незграпно за рук |
| је драго дете, ти си већ одрасла, треба већ да се и удаш!“ Па сам јој нашла и младожењу; онај ц |
| чани су доживели много којешта: медведа већ виђају скоро сваки дан, како га хомољски Цигани кро |
| ...{S} Чекајте, сад ћу ја видети, можда већ и спава...{S} Знате, то му му је свакидањи обичај.< |
| о сам онда видео клањања и метаније, ја већ никад у животу нећу!{S} Начелник се, касти, измиче, |
| троги, забринути, изглед.{S} Мала Милка већ се умила и стала се чешљати; њојзи не беше ништа не |
| е стаде задовољно гладити своју, одавна већ прогрушану, браду; затим се сасвим опрезно накашља. |
| ом сав нос изразбијала.{S} Цео свет зна већ, зашто!...{S} Онда, богами, нек се он сели у Хомоље |
| ило.</p> <p>Тако свака српска кућа мора већ и по самој природи имати нешто, што је одиста знатн |
| е се мени жури“...</l> </quote> <p>— Та већ и мала деца знају у Перковцу, ко су то двоје, на ко |
| откако амо дођосмо, лепо и поучила; сад већ и не уме да гледа онако безобразно сељачки, право у |
| н купио свилену хаљину, и то је од бабе већ унапред дознала; и у свему осталом се по саветима с |
| чича-Тиму; беше му жао човека, кога је већ толико година познавао.{S} Уосталом, чича-Тима је и |
| евцу; други, по чувењу, казиваху, да је већ у Свилајинцу и да ће сутра, а најдаље до прекосутра |
| што јој се најбоље допада.{S} И она је већ жељно отворила уста, да каже, како јој је баш све о |
| , и не би им се гласа чуло.{S} А кад је већ зора свитала, и гости се, мало накресани, стадоше ј |
| ни најмање узнемирио.</p> <p>— Дете је већ приспело за удају...{S} И ја сам још нашла младожењ |
| инио: није се још ни разданило, а он је већ испио ракију и сркаше задовољно своју црну каву.{S} |
| на, отрцана!{S} Она!..{S} Но, ал’ то је већ ужасно!{S} Па знате ли, о чему је та протерана вешт |
| } Од кога направисте и ово и оно, те ме већ и свет гледа као неку кугу?...{S} Зар ви мислите да |
| дворане.{S} Изгледало је као да је тиме већ покварена беседа, али Гаја берберин са мајсторицом |
| иња из горње мале вратила, чича-Тима се већ био умио и очешљао и спремаше се да иде мало у чарш |
| чича-Тима и прота зинули од чуда, па се већ унапред боје, да им се како идол не повреди, — наро |
| ; само трговци и господа долазе, кад се већ лепо раздани; онде заседну, претресу сва могућа јев |
| новости у нашем Перковцу?{S} Ела ли се већ једном ови наш лапарави прото помири са његовом поп |
| ту кринолини, карнери, тунике и што се већ у оно време највише носило, и све то од скупих мате |
| p> <p>Кад су стигли у школу, куда су се већ многа деца исповраћала, затекли су господина секрет |
| Неће ни добро сванути сутра, а ја ћу се већ доселити, па онда нек’ прсну сви од једа!</p> <p>Он |
| и се ознојише, девојке се заруменеше, и већ понека би се од умора пустила из кола, али не да по |
| е.{S} А кад је прошла главну чаршију, и већ дућани постајаху ређи, —- тек на погдекоме ћепенку |
| и, терзијски, шустерски, опанчарски — и већ свију могућих заната шегрти, па блену у гарава лица |
| ни „Добро ти јутро, враже, ја чоече!“ и већ ужди ка и метиљава овца, те настрану, у бијег! — Он |
| она у своме меком кревету премишљала и већ је у мислима гледала нове поклоне, што јој је прота |
| етом слистио неколико чашица пеленаша и већ се поче мало живље кретати.</p> <p>—Све ће то своји |
| љ смеће; а после јој све ближе долази и већ ево га, где цео целцит пред њеним креветом стоји, п |
| нији него обично, очима је закрљештио и већ је зинуо, да, по обичају, изгрди своју мезимицу, ал |
| кад је Гркиња приступила ближе асталу и већ хтеде својом сувом руком да зграби поређане ствари, |
| намоловане краљеве и краљице о земљу и већ их хтеде ногама газити, али их Милка, хитро као вев |
| ...{S} А и боље је тако, јер..{S} Та ви већ знате, каква је данашња младеж!...</p> <p>Чича-Тима |
| е Гркиња што не дозна! — Чича-Тима испи већ и пету, па и шесту чашу ракије и спремаше се да одл |
| " /> писма!{S} Лепо!{S} Но, таке ствари већ могу једног честитог младожењу обрадовати!</p> <p>М |
| казала: „Љубице, моје драго дете, ти си већ одрасла, треба већ да се и удаш!“ Па сам јој нашла |
| а!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>Утоме се гости већ почеше разилазити.{S} И младожења се диже, па иако |
| .</p> <p>Код старе госпође био је ручак већ спреман, супа готова, а у једној великој кастроли ј |
| p> <p>„Господине, жао ме је, али ја сам већ ангажована!“</p> <p>„Дакле корпу?“</p> <p>„Молим!{S |
| о и она препредена Гркиња.{S} За њу сам већ скројила план...</p> <p>У таком њеном самозбору куц |
| ас говорити:</p> <p>— Ја, касти, служим већ дваест и три године као учитељ.{S} Истина, касти, н |
| l> </quote> <p>— Шта, наопако!{S} Е, то већ морам црвенијем плајвазом поткријепит’.. .{S} Уоста |
| >Њих двоје одоше, да доручају, и кад су већ ручали и по неколико чаша у здравље срећне женидбе |
| подигнем у моме винограду пивару; кућу већ имам, а воду ће ми вући кир-Никола..{S} А ја и Грки |
| сти, требаће ми нешто мало новаца; знаш већ, како; имаш, фала Богу, и сам своје деце!</p> <p>— |
| смедоше јој на близу приступити.</p> <p>Већ је била скоро на крају горње мале, откуда се виде з |
| ни кад сам се с тобом венчавао, не беше веће гозбе ни части...{S} Хи, хи!</p> <p>— Пази на пече |
| само по обичају поклони, него да двапут већи комплименат направи тако, да се чича-Тима побојао, |
| Петар, а од Св. Петра је, опет, у рангу већи Св. Илија, и то тако иде у бесконачност.</p> <p>— |
| гли, уздахну, па истим патосом и са још већим ударом гласа продужаваше свој говор:</p> <quote> |
| стара госпођа препоручила...{S} То беху већином богаташка деца... а у очима добре, али сиромашн |
| /p> <p>Стара госпођа беше се у лицу још већма запурила, те, онако збуњена, није, сирота, знала, |
| испрва отимао, али напослетку морао је већој сили попустити.{S} Утоме му и шешир паде с главе, |
| а паметнија и лепша од њега, а то су по већој чести поштовања достојни удовци чинили; други, на |
| наново стиште на груди, па је стаде још већом ватром љубити.</p> <p>— Збогом, љубазна моја, збо |
| задовољан, а још мање весео; та цело је вече протекло, <pb n="324" /> а он није добио прилике д |
| кињине вечерње забаве свако друго-треће вече стадоше скупљати застареле младожење, отрцани удов |
| о у чаршију, колико да се расхлади, а и вече по себи беше дивно.{S} Он је у лицу, истина, од ра |
| е, а деца плачу...</p> <p>Кад је стигло вече, и гости се давно разиђоше, Гркиња је забринуто се |
| могућству да се весело насмеје. — Дивно вече, касти; да умем стихове правити, као ваш Никола, б |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>То вече Милка дуго није могла заспати.{S} Њено уображење ј |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Вече је.{S} Пред Грковом каваном у Перковцу <pb n="341" |
| и!</p> <p>Тако је то текло цели дан.{S} Вечера се спрема, кир-Никола се смеје, а лепа Гркиња се |
| миљавајући се, ређаше даље потребе тога вечера:</p> <p>- Кајсије ћете ми донети.{S} Треба ми и |
| ном прстену и о беседи, која ће се тога вечера држати.{S} Душа ваља, Перковчани су доживели мно |
| а била!</p> <p>Учитељи, који су се тога вечера код кир-Николе и лепе Гркиње сабрали, беху разно |
| ој Скадарској улици?...{S} Он је и тога вечера добро потегао тако, да и он умало што није уштин |
| м свету, да ће се у Грковој кавани тога вечера држати беседа.{S} Тако то бива, и кад неко позор |
| ом у део падне...{S} Отуда је било тога вечера сила разговора; мало је ко од скупљених гостију |
| свега тога опет није могао а да истога вечера не покаже пред својим препреденим зетом, да је д |
| е, хтело не хтело, морало се још истога вечера прстеновати.{S} О самоме прстену шта вам могу пр |
| свечано отпевати...{S} И на томе се та вечера сврши.{S} Сви одоше весели и расположени кући, с |
| p> <quote> <p>— Ја хоћу да вам још овог вечера докажем, да су Југ-Богдан и његових девет Југови |
| а погледа, то је било све, што је целог вечера могао од ње измамити.{S} Тек кад су у авлију у п |
| се наљутио на своју Милку, што је целог вечера невесело ћутала и што је, вели, напућила те свој |
| ог те своје жалости није могао синоћног вечера сам лично на беседу доћи, него је послао варошко |
| >— Хе, хе, хе!...{S} Баш ће ово да буде вечера!{S} Ха, ха, ха!{S} Та ни кад сам се с тобом венч |
| е, богме, у радости заборавља и ручак и вечера!</p> <p>-— Бре, нек’ се не заноси — грмео је чич |
| сарму, а, после, Тимо, каква може бити вечера без вина?{S} Дакле, и вина пошљите бар једно по |
| вамо?{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас!{S} Ја бих рекао <pb n="374" /> да је тако најб |
| а беседи, ту ћемо се на сваки начин још вечерас видети?</p> <p>После тога се руковаше и одоше с |
| ог еспапа лако се заборавља и јутрења и вечерња сунчева румен, па и „бледа месечина“; једва ако |
| дошле и месојеђе, па кад се на Гркињине вечерње забаве свако друго-треће вече стадоше скупљати |
| епа Гркиња спремала све оно, што јој за вечеру треба.{S} Наравно, да јој је у свему помагао њен |
| вила, да дођете на вечеру.... — Није на вечеру, него на ручак...</p> <p>Чича-Тима извади из џеп |
| спођа Гркиња и поздравила, да дођете на вечеру.... — Није на вечеру, него на ручак...</p> <p>Чи |
| ња, — него сам наумила довече да правим вечеру, на којој ће бити и учитељ из Бајковца, а ту је |
| ој купити!{S} И треба јој, — та не може вечито у овој плавој, с белим пантљикама и зеленим карн |
| орам одлазити, а тако бих волео да могу вечно код вас остати, да могу овде умрети...</p> <p>И о |
| ећу набрзо постарао, па му и та трећа у вечност оде, и он по трећипут остаде удовац...</p> <p>— |
| госпођа умела и шпијунисати, и то много вештије него и прави полицијски агенти: од ње је само н |
| езати, па кад би га ко умолио, да му ту вештину покаже, он би му сав виноград џабе орезао.</p> |
| ече гросмутерка гласно, — шта ли ће ова вештица да говори?{S} Но, красна беседа!{S} И на њој се |
| {S} Па знате ли, о чему је та протерана вештица говорила?{S} О љубави!{S} А шта је говорила, то |
| " /> <p>Чича-Тима се чудио, откуд стара вештица све то да сазна?{S} Та, ваљда, није могла гледа |
| Сутра!{S} А прексутра нека свисне стара вештица од муке!{S} Тиме се та јутарња похода свршила.{ |
| ти, падати на ум да некога грди, матора вештица!...</p> <p>У томе и таком разговору сви се рази |
| видите — рече Гркиња, — све она матора вештица крива!...{S} Чула сам ја, и о мени му је говори |
| p>— Неописано!</p> <p>— Само она матора вештица!..</p> <p>— Али сам јој и очитао — рече чича-Ти |
| сиромах, пропио; ко зна, каква му је то вештица учинила!{S} А попадија, као свака сирота жена, |
| ти помамила, траго чупава?{S} Ха?...{S} Вештице!</p> <p>Милка је ћутала; поглед јој беше миран, |
| местити у Хомоље; а кад се он са својом вештицом одсели, онда је чича-Тима мој!...</p> <p>Стара |
| о у огледало, па, иако је у њему видела вештицу, опет би са неким поносом продужила своја разла |
| омио је руку, одрубио нос; а ону мршаву вештицу с њеним надувеним Шпартанцем прогнао је у плани |
| , док је стара госпођа, по своме, доста вешто смишљеном, програму, утрвене и неутрвене београдс |
| хаљини; проседу своју косу склонила је вешто под црну капу, само је један смеђ прамичак, који |
| е ону веселу румен, а проседе витице је вешто склонила под црну, свакојаким шмизлама ишарану, к |
| > <p>— И тако, за љубав оног дериштета, ви мене да обманене!... — говорила је љутито... — Зар ј |
| — А после тога окрете мало у шалу: — Е, ви’те, господин-Тимо, шта чини удаја; ту се, богме, у р |
| поче наново разговор о беседи: — Дакле, ви нисте чули, шта је синоћ било?{S} Та то вам је, госп |
| а и — онде даје беседе!</p> <p>— Дакле, ви сте противник тих чисто словенских забава?{S} Е, гос |
| а на четврти разред: — А ви, господине, ви сте једна пијаница!{S} Ви сте један грубијан!{S} Ви |
| те, каква ме у овоме часу осећања море, ви бисте се смиловали!...</p> <p>И он је загрли...</p> |
| ито окренув се госпи; — само ви ћутите, ви, који сте још и тамо преко држали актерке у квартиру |
| , јесте чули, стара госпођо колегинице, ви сте, касти, безобразни!...</p> <pb n="300" /> <p>— К |
| колега, и друго што!{S} Но, јесте чули, ви сте један нитков!...</p> <p>— Ви, опет, нисте држали |
| срећу старам.</p> <p>— Оно јест, касти, ви је учите, како треба да држи кашику, кад руча, како |
| сам Божић огладнео.</p> <p>— А ја сам, ви’те, чула, да ракија отвара апетит?</p> <p>— Оно, кас |
| ти, треба да сам на дужности; а, друго, ви и сами знате, да се у овим околностима морам и спрем |
| ам у Новом Саду!{S} И синоћ је долазио, ви бесте у винограду; па да знате, како је погледао у М |
| д неког доба крстаре по нашем сокачету, ви не бисте рекли, да је то дете...</p> <p>Чича-Тима је |
| . — рече учитељ четвртога разреда... —- Ви свакипут, некако, прва извешћа добијате...</p> <p>Ст |
| уга мати.</p> <p>— Оно, касти, тако је; ви је, касти, петком умијете, недељом очешљате, а у сре |
| даскало досад је давно исплазио језик; ви га, драги Тимо, познајете, па не треба ни да вам каж |
| и, господине, ви сте једна пијаница!{S} Ви сте један грубијан!{S} Ви сте...</p> <p>— А ви сте — |
| ме пропису?...{S} Одмах доле с њоме!{S} Ви сте, господине, писани за испит|...</p> <p>— <foreig |
| онакоме друштву...{S} О, господине!{S} Ви немате појма на ком је степену покварености данашња |
| ожете веровати какви су вам то људи!{S} Ви знате, шта је то јавна женска, — она је још гора и ц |
| јте ваш прчасти нос свугде забадати!{S} Ви, ислужена бабицо са отрцаном дипломом!{S} Касти...{S |
| пијаница!{S} Ви сте један грубијан!{S} Ви сте...</p> <p>— А ви сте — рече четврти разред, отеж |
| ча-Тима реч. — Ја се опет бојим вас!{S} Ви, ваљда, мислите, што сте још и тамо преко били госпо |
| само да ми није онога дериштета!...{S} Ви, ваљда, и не знате, да ја имам и једно дете?</p> <p> |
| ...</p> <p>— Шта, господине, шта?...{S} Ви, можда, мислите: да нема мога Николе?...{S} Ништа на |
| цо са отрцаном дипломом!{S} Касти...{S} Ви!... — Хтеде увређени старац и даље псовати, али га з |
| ле ти бруке!{S} Дакле и ви сте били?{S} Ви!{S} Па да то мени онај грбави полицајац не јави!{S} |
| е равнодушно учитељ четвртог разреда, — ви имате пуно право!{S} Ја више уживам у вину, него у њ |
| рити.</p> <p>— Дакле, колега, — рече, — ви као да не мислите доћи на беседу?</p> <p>— Ја јок!</ |
| — рече четврти разред, отежући речи, — ви сте, госпођо, по најновијем систему удешен чамац, на |
| лимо! — рече, осмејкујући се пакосно. — Ви као да се још љутите?...</p> <p>Стара госпођа га пог |
| ом ватром нападне на несрећну Гркињу. — Ви бисте се, као власт, само компромитовали, да сте се |
| коро заједљиво, окренувши се Папрагу: — Ви сте, по свој прилици, у самој резиденцији маџарској |
| воме чича-Тими:</p> <pb n="355" /> <p>— Ви, откако сте се упознали са честитим вашим господин-П |
| чули, ви сте један нитков!...</p> <p>— Ви, опет, нисте држали актерке у квартиру?...{S} Хе!... |
| и сте такође из прека родом...</p> <p>— Ви ме нисте разумели.{S} Што се те сорте забава тиче, п |
| томе ваздуху много лакше бити.</p> <p>— Ви идите па спавајте, а ја, кад се опоравим, доћи ћу и |
| знајем, да за њих слабо марим.</p> <p>— Ви, сигурно — рече са неком иронијом господин богослова |
| поштовањем, непомично стајаху.</p> <p>— Ви, господо, будите са вашим ученицима спремни за сутра |
| ке!...</p> <p>— Е, па добро, госпођо, а ви се ослоните на мене, ја ћу гледати да вам још до под |
| или президијално господину министру, а ви наведите само један ред, што га је безобразница у пу |
| једну класу, кир-Николу ћу протерати; а ви, стара госпођо, осим похвалителног листа, добићете и |
| Атињанин; онде је и науке свршио.{S} А ви сте, слатки Тимо, Сремац!...</p> <p>— Јест, касти, и |
| а гнева, погледа на четврти разред: — А ви, господине, ви сте једна пијаница!{S} Ви сте један г |
| један грубијан!{S} Ви сте...</p> <p>— А ви сте — рече четврти разред, отежући речи, — ви сте, г |
| чива, па макар и од оног бечког, што га ви онако радо једете?</p> <p>— Али молим, господине, не |
| о по акова, само од оног доброг, што га ви и мој Никола пијете — и лепа Гркиња га наново поглад |
| ајте одсад коме хоћете; награђујте кога ви знате, учитељ Тима вас више неће слушати!“...{S} Сам |
| и сувише казала!{S} Али сам уверена, да ви то моје поверење нећете на зло употребити...{S} Госп |
| сподин богословац, — на сваки начин, да ви морате више уживања налазити онако с братијом, знате |
| ећ сам рада да вас развеселим; хоћу, да ви заборавите на ваше две класе, а мој дебели Шпартанац |
| дили мене белајдиговати... јер...{S} Та ви још и не знате, с киме говорите...</p> <p>— Е, чуда! |
| /p> <p>— Шта вам је, господине7..{S} Та ви сте уједанпут постали озбиљни као неки грчки филозоф |
| ају...{S} А и боље је тако, јер..{S} Та ви већ знате, каква је данашња младеж!...</p> <p>Чича-Т |
| ! — узе реч учитељ трећег разреда. — Та ви сви знате, колико сам се око те несрећне деце трудио |
| читељи према годинама награђују.{S} Шта ви на то велите, господин-Тимо?...</p> <p>— Дакако! — т |
| азива, до зоре трајало!</p> <p>— Да шта ви мислите?...{S} Кад су њих двоје изговорили, диже се |
| тија беше пуна чичака.</p> <p>— ’Ма шта ви мало пре рекосте, оче прото...{S} Да је чича-Тима уз |
| и у Стиг, па да и оне знају.{S} Ал’ кад ви друкче хоћете, оно, касти, нека буде по вашој, госпо |
| касти, не би требало ни хитати, али кад ви баш хоћете, оно нека буде!{S} Касти, требало би да п |
| ?...{S} Ил’ је отишао, да спава, док се ви са обожаваном богињом унтерхалтујете, ха?...{S} Јеса |
| толику њену ларму не плане: —- Само се ви покријте ушима — рече, љутито окренув се госпи; — са |
| омотно разговарати...{S} Знате, кад сте ви код мене, волела бих чисто и да се не пробуди више.< |
| ..{S} О, знам вас ја, знам!{S} Били сте ви и друго шта... ал’...</p> <p>— Ко?{S} Ја и друго што |
| p> <p>— Јест, тако је, драги Тимо!{S} И ви је морате што скорије, још ових месојеђа, удати, ако |
| начелник. — Е, гле ти бруке!{S} Дакле и ви сте били?{S} Ви!{S} Па да то мени онај грбави полица |
| о да је о оној маленкости, у коју сте и ви уплетени, нешто прокљувио; дакле, пазите, да не би с |
| каква ли је оно маленкост, у коју сте и ви уплетени?</p> <p>— Пст, ни речи о том...{S} То вам н |
| их ушију...{S} Дакле, од оте кајсије би ви волели да једете?</p> <p>— Не само да једем, него би |
| има и рушитељима поретка!{S} А знате ли ви, о чему је говорио онај Живко Пацић?{S} Онај пропага |
| ам ја, драга браћо!</p> <p>— А знате ли ви, да ја у Бајковцу нисам могао ни 25 ђака скупити, и |
| еште препеченице...</p> <p>— А знате ли ви, шта то значи? —- питала је стара госпођа, пажљиво п |
| е уверени да ће доћи.</p> <p>— Јесте ли ви баш сигурни?</p> <p>— Све доклегод у деда-Спире трај |
| лу домаћицу, жену или госпођу, већ како ви хтеднете.{S} Па хоћете ли се још који дан у Перковцу |
| ђена сестра не би толико чинила, колико ви, лепа и млада госпођо!...</p> <p>Лепа Гркиња, са пун |
| реко држали актерке у квартиру!{S} Само ви немојте ваш прчасти нос свугде забадати!{S} Ви, ислу |
| — рече, љутито окренув се госпи; — само ви ћутите, ви, који сте још и тамо преко држали актерке |
| ћ и свет гледа као неку кугу?...{S} Зар ви мислите да ја не знам, шта се у Перковцу о мени гово |
| ћком по свим стазама и путовима удесити вигове, како само ја и госпођа Швабићка умемо; па ћемо |
| о!</p> <p>То је све што је чича-Тима из Видаковићевих романа упамтио; па кад је то исказао, он |
| да чује, где некакви људи говоре, после виде и свеће, па, и не знајући, пође управо тамо.{S} То |
| "306" /> муж појавио; али кад никога не виде, а она га зачуђено запита:</p> <p>— Шта вам је, го |
| ла скоро на крају горње мале, откуда се виде зелене утрине, што се од самог Перковца до у Милич |
| се само бринула, да се на њеној хаљини виде шепутле и карнери, а он је, по њојзи, могао ићи ка |
| умен дошла.</p> <p>Кад је стара госпођа видела господина начелника да је још у неглижеу, она се |
| да је нека стара београдска инштитутка видела, заклела би се, да то, што је јадно сироче таком |
| планови не покваре.</p> <p>-— Милка је видела г. Папрага, а господин је видео њу, и тим је свр |
| , него његова кћи Милка.{S} Она, кад је видела, у каквом јој се расположењу отац из чаршије вра |
| е једнако кроз прозор гледала; а кад је видела, да се авлијска врата отворише, она истрча пред |
| кове, па их посматра поиздаље; а кад је видела, да су је они приметили, она пљесну рукама и на |
| а!{S} Но, лепа невеста!</p> <p>А кад је видела на столу поређане детиње играчке, она разрогачи |
| емери својим пепељавим очима, па кад је видела да дете њеном измајсторисаном погледу отвореним |
| , изненађена, Гркиња.{S} Али кад јој је видела очи, како су црвене и исплакане, она се трже и у |
| откуда је чула говор свога оца, а после видела и лице свога младожење, кога је Гркиња у тој нам |
| ан и нафризиран, а она није се скоро ни видела од силних шепутла.{S} Он се клања на једну, а он |
| ета.{S} Ја кад сам се удавала, то да си видела!{S} Није било у Новом Саду фотографа, који ме ни |
| ивно моја мајка умела писати!{S} Ја сам видела штампаних прописа, али баш ниједно слово није ка |
| {S} Кога је год у путу или пред дућаном видела, она му се поклонила, погледала га је својим чез |
| еше ништа необично што је оца тако рано видела спремна и обучена; приђе му, по детињем обичају, |
| је тога јутра нечувен и невиђен призор видела.{S} Чича-Тима гледаше неко време за њом, а после |
| адовољно у огледало, па, иако је у њему видела вештицу, опет би са неким поносом продужила свој |
| рече младић, коме се на сваком покрету видела она варошка препреденост. — Драго ми је, колега, |
| , ја нисам ни у самом Новом Саду лепших видела!</p> <p>— Та оно, касти, та кајсија и тешко да ј |
| по конопцу скаче!...{S} Све су, дакле, видели, само беседу нису!{S} А и њу, можда, не би углед |
| у једном, баш некако четресосме године, видели, како Талијани кроз Перковац проводе мајмуна и п |
| сом, од кога смо белегу још код врачаре видели, баш никако да одступе од ње.{S} Најпосле, око п |
| нствене музике на дух човечји; сами сте видели, да само њојзи имамо благодарити, што су у погде |
| м!{S} Не треба да вам кажем, — сами сте видели, какву моћ има реч у своје време изговорена!{S} |
| раку једва натрапају на њега; па кад су видели, у каквом је стању, они га узеше под пазухо, па |
| х би се женио!“...</p> <p>Гркиња ућута, видело се да чека чича-Тимин <pb n="329" /> одговор.{S} |
| куд из ужичког округа, то се, уосталом, видело и по његову јужном наречју.{S} Некако наскоро пр |
| ете је гледало за њим тужно, замишљено; видело је, сироче, да је са мајком и оца изгубило.{S} К |
| лонила је главу на руку.{S} Из свега се видело да о нечем премишља, а после кратке почивке диже |
| наћ у зубима остати.</p> <p>По свему се видело, да је стара госпођа тога дана добро расположена |
| е таванице.{S} Кад би га боље погледао, видео би, да су му очи мутне, бесвесне...{S} Дуго је он |
| ..{S} А, не превари старога курјака!{S} Видео сам ја лепо, да су мене аванзовали у двадесетпету |
| а плот тако велики, да се од њега једва видео искривљен оџак, који је од плетара био начињен, а |
| один-начелником састао.{S} Што сам онда видео клањања и метаније, ја већ никад у животу нећу!{S |
| ледом прегледа целу дворану, па, кад је видео, да је дупке пуна, да сви ћуте и да су упрли очи |
| е имало ништа чекати.{S} Учитељ, кад је видео, да га нико не задржава на ручак, он оде, наравно |
| еху крмељиве и помало крваве.{S} Кад је видео Папрага, он се збунио и само зато, што није умео |
| осле, бледо лице и упале очи.{S} Кад је видео стару госпођу, он се усиљено осмехну и рукова се |
| на Гркињиној части први опио.{S} Кад је видео учитеља богословца, а свога колегу, он се рукова |
| а пажљивије у своју мезимицу; па кад је видео од плача поцрвенеле очи и кад је видео оно бледо |
| видео од плача поцрвенеле очи и кад је видео оно бледо лице, он се окрете Гркињи: — Хајдемоте, |
| чају, изгрди своју мезимицу, али кад је видео обожавану Гркињу, он се, онако пијано, осмехну на |
| био мало надувен и туробан; али кад је видео Гркињу, трудио се по могућству да се весело насме |
| лка је видела г. Папрага, а господин је видео њу, и тим је свршено: довече прстен!...</p> <p>— |
| ме потоку!...</p> <p>С оне стране баште видео је месец, како се кроз најгушћи коров, ослањајући |
| кла какве сиромашне колибице, па кад би видео оне чађаве, неокречене, дуварове, она сиромашна н |
| а-Тима боље погледао своју ћерку, он би видео, где јој се суза преко белих образа котрља; али о |
| се уљудно јављаху, али он као да их ни видео није; шешир је набио на очи, па је необично брзим |
| о ћутао оборених очију, а на лицу си му видео зловољност и забринутост.</p> <p>— Дакле, Тимо, — |
| , кад је првипут своју обожавану Гркињу видео!...{S} Кир-Николу и остале учитеље није могла из |
| прави Луцифер!...{S} Чекајте, сад ћу ја видети, можда већ и спава...{S} Знате, то му му је свак |
| говане чипчице на паргарској сукњи боље видети могле, подигла је предњи скут своје тунике чак д |
| p> <p>— Сиромах! — рекоше. — И тај неће видети своје породице, ако је има...</p> <p>Али уствари |
| /p> <p>„Па, госпођице, где ћемо се моћи видети?{S} Али само, са многих разлога, насамо?“</p> <p |
| , ту ћемо се на сваки начин још вечерас видети?</p> <p>После тога се руковаше и одоше сваки сво |
| ћ!{S} Васпитан младић!...{S} Е, бадава, види се човек, који је у Пешти васпитан!...“ А после гл |
| ега, чудећи му се премудрости; после га види у цркви, како се млати пред олтаром са кадионицом |
| а. — Шта би рекао господин секретар, да види толику крмачу на моме пропису?...{S} Одмах доле с |
| здравицу, а после оде у другу собу, да види, шта деца чине.</p> <p>— Не знате, како ми је мило |
| о да понудимо неким шмрком чемерике; да види и господин, како се кија!</p> <p>Чаше звекнуше, а, |
| и њему Бог не украти, да им се обојима види и чује, здравље и напредак, добри гости у кући, а |
| ође прекрасни, морају му очи стати, кад види оне стаклене ђинђуве, перлице и шарену вуницу..{S} |
| а ће се господин Швабић изненадити, кад види оваке фине ствари!...{S} Не би се ни у Бечу са њим |
| узме, па сам са собом говори; ко га не види, а чује, рекао би, да их има тројица, што с њиме д |
| рак!...{S} Нема више улица, нигде се не види осветљен прозор или фењер, пред њиме стоји мрачна |
| лицу товар белила, а хаљина да се и не види од самих пантљика и шепутала; тако намештена и нак |
| Шта би рекла Гркиња, да ме у такој капи види...{S} Ево и чарапе, друкчије је Гркиња спремила за |
| еној постељи, а ниже себе на миндерлуку види, како му дете мирно спава.{S} Он се диже из кревет |
| што сам вас у добром здрављу застао, а видим да сте се и са децом добро потрудили..{S} Ово су |
| лина ти је с њим говорити!{S} Ја кад га видим, све ми се чини да сам још девојка, па да сам у Н |
| ’ вам помогне ваша обожавана Гркиња; да видим шта ће вам помоћи са оним краставцем на окреченом |
| ку је сасвим пребила...{S} Уосталом, ја видим да ме ти не разумеш, ал’ буди бар за часак весео! |
| огословца, навалити морају.</p> <p>— Ја видим — говорио је сам у себи, — да је ова стара будала |
| е:</p> <p>— А зар не видиш?</p> <p>— Та видим — рече трговац; — рекао бих, да су неки комадићи |
| па ћу јој казати: „Драго дете моје, кад видим ваше <pb n="379" /> лепо лице, онда се не чудим ш |
| знам, до, ево, данас у ови час.{S} Сад видим да су моје Ере најцивиластије у свијету: не мореш |
| — милина ти је погледати!{S} Ја кад је видим, касти, не могу чисто да <pb n="328" /> је познам |
| а ја волети?{S} Леп је, веле, али ја не видим ту лепоту!{S} Моја мајка беше лепа, а личи ли он |
| у намеће.{S} Васпитан, учтив, а уствари видим, да има нов капут и да се толико пута до земље по |
| па се, можда, и угрувао?...{S} Хајде да видимо! </p> <p>— Како је пао, тако ће и устати — мисли |
| олу.{S} А сад, дабогда, у здрављу да се видимо и лаку ти ноћ!</p> <milestone unit="subSection" |
| стове забележити.{S} Па кад сви знамо и видимо, како је ово свечан тренутак у нашем животу, у ж |
| на руци били, да ко би други?...{S} Ја, видите, у колико вас волим, у толико и вашу Милку; упра |
| „неморалну“ девојку?...</p> <p>— То је, видите — рече Гркиња, — све она матора вештица крива!.. |
| а ми мати беше Сремица.</p> <p>— То је, видите, што све нас везује. — И она га погледа најљубаз |
| о, обојицу задовољавала...</p> <p>— Ми, видите, Тимо, немамо никога свога у овоме несрећном Пер |
| јом псето режи...</l> </quote> <p>— То, видите, све Новосатке у дромбољу свирају...{S} Само да |
| то! — рече тихо; — свачему има времена; видите, да нас сви гледају, да нам завиде!</p> <p>— А д |
| те удавати?</p> <p>— Дете?...{S} Ама да видите, како умилно погледа у ове практиканте, што од н |
| ну такође — коров!...{S} Дакле, као што видите, прави идеал скромне усамљености...{S} Што се па |
| алости само смејао.</p> <p>Они, као што видите, беху у свему контрасти: она жива жеравица, љута |
| продужила своја разлагања:</p> <p>— Ја, видиш, иако сам изродила седморо деце, ја сам опет лепа |
| томе је лепа Гркиња руководи.</p> <p>— Видиш, Милчице, није требало да узимаш црвене пантљике; |
| могао ићи као и друго спадало.</p> <p>— Видиш, Никола, ти си мало ушао и у године, за тебе је д |
| ане дуванкесе и кесе за новце; нигде не видиш женске, а то ли мушке кошуље.</p> <p>— Знам, да ћ |
| развукоше на смешење:</p> <p>— А зар не видиш?</p> <p>— Та видим — рече трговац; — рекао бих, д |
| на њега незадовољно Гркиња, — та зар не видиш, да је једна страна сасвим прегорела?...{S} Их, г |
| ред га гурну лактом.</p> <p>— Та зар не видиш — шану му, да се и прота и чича-Тима мргоде?{S} Ћ |
| ајаху ређи, —- тек на погдекоме ћепенку видиш два-три црвена лонца, једну чинију са сачмом, дру |
| су доживели много којешта: медведа већ виђају скоро сваки дан, како га хомољски Цигани кроз ва |
| е то од скупих материја, а празником се виђала на њој и свила!...{S} Ту је, наравно, морало бит |
| о, просто, што су се у томе крају ретко виђале жене „из бољег сталежа“, као што се у отменијем |
| расти утишане.{S} Живели, господо, и до виђења!</p> </quote> <p>Газда Миладин није могао, а да |
| бразлук!{S} Ово је инпертиненција!... — викала је раздражена гросмутерка. — Та и ја сам била је |
| а.{S} Е, кад се тај од силног млатања и викања уморио, доказујући по читав сат оно, што је и мо |
| — На ручак се вуци, опајдаро ниједна! — викао је чича-Тима, распаљен Маринковом шљивовицом, а ј |
| очију, несрећо једна! — храпавим гласом викао је старац.{S} А кад дете изиђе напоље, он покупи |
| ..{S} Хи, хи!</p> <p>— Пази на печење — викаше на њега незадовољно Гркиња, — та зар не видиш, д |
| и се напоље, па кажи, што и како знаш — викаше чича-Тима љутито; а кад дете оде, он се задовољн |
| </foreign><ref target="#SRP18760_N3" /> викну кицош на њега, а после се окрете келнерима... — К |
| ази ми испред очију, куго неосетљива! — викну на свога даскала, а после, пуна гнева, погледа на |
| т диже Живко Пацић:</p> <p>— Господо! — викну, што га грло доноси, тако, да су се и гости са со |
| а капут.</p> <p>— Шта хоћете са мном? — викну на њега кицош.</p> <p>— Хм! — рече чича-Тима, маш |
| се хтеде удалити, <pb n="347" /> али он викну, јутрењом походом пријатно изненађен: — А камо на |
| ивати, да први људи нису јели гвозденом виљушком печење, него сопственим прстима.{S} Е, кад се |
| те, коме мати још и није смела поверити виљушку у руку, и то ће дете својим врапчјим гласом да |
| и се „код Пужа“ попила и једна кватерка вина без петнаест здравица.</p> <p>— Па јеси ли смислио |
| сећам, и мој покојни деда поред доброг вина заборавио би на све слаткише на овоме свету; а и ј |
| p> <p>— А довече, кад се ваш даскало од вина умори?...{S} Имао бих вам нешто и саопштити!...</p |
| апаме, печења, до миле воље; навукао је вина, да је сва авлија заударала на њега; а лепа Гркиња |
| јде, или да ожедни, те да за љубав чаше вина престане свирати, па се тек у томе случају, у најв |
| а.</p> <p>— А ја сам мислио мало повише вина... па, касти, макар и не било мелшпајза...</p> <p> |
| после, Тимо, каква може бити вечера без вина?{S} Дакле, и вина пошљите бар једно по акова, само |
| може бити вечера без вина?{S} Дакле, и вина пошљите бар једно по акова, само од оног доброг, ш |
| иговарају: овака је и онака је, нема ни вина, ни шунке!...</p> <p>— Е, па добро, госпођо, а ви |
| кромна учитељка, а чича-Тима јој је дао вина и ракије...{S} А то ћете се сећати, зашто...{S} Шт |
| ге.</p> <p>— Па, ето, чича-Тима нека да вино, а кир-Никола шунке...{S} Кажу, да има дивних шуна |
| е имати може; чули су и за кајсије и за вино; знали су, и каквих и колико је фела разног јестив |
| је прострло оно загасито руменило, које вино раскошно по лицу својих љубимаца просипа.{S} Очи м |
| екретара!{S} Њој, дабогда, пресело моје вино, а њему спанаћ и шунка!{S} Здрав си, кир-Никола!{S |
| е спанаћ; а кад је учитељ донео шунку и вино, онда се није имало ништа чекати.{S} Учитељ, кад ј |
| ој колега, чича-Тима учитељ, а за онако вино вреди да га човек и двапут пољуби!...</p> <p>Кир-Н |
| ачку <hi>балуце</hi> (најбоље крајинско вино); а ако је учитељ у Шумадији, па не дотера бар јед |
| ељу дана...{S} Али шунке, па после бело вино...{S} Верујте, господине, да не знам, где ми је гл |
| га једанпут лепо погледала; тако и оно вино и ракија, што је у подруму, то ми је све за један |
| најрадије једе шунке са спанаћем, црно вино ретко употребљава, а прекодан и по сву ноћ о белом |
| - Кајсије ћете ми донети.{S} Треба ми и винова лишћа за сарму, а, после, Тимо, каква може бити |
| у част.{S} Знали су и то, откуда Гркињи виново лишће, иако га у то доба свака кућа у Перковцу н |
| , да му ту вештину покаже, он би му сав виноград џабе орезао.</p> <p>— Па, учитељ-Тимо, — питао |
| плату, а он осим плате има своју кућу и виноград...{S} Поговара се, да ће се и одселити, да с њ |
| , све сам више уверен да ће ми баш овај виноград неку велику срећу донети, богаство или тако шт |
| стих, касти, како сунце залази — за мој виноград!{S} Па бих и вас споменуо, како седите испод к |
| у...{S} Само да ми је овај Дунав на мој виноград навратити...{S} Ал би то дивно сирће изишло!</ |
| вог краја Италије овамо, и то баш у мој виноград, пренела.{S} Та она, касти, и личи више на пом |
| црну свилену хаљину?{S} Мањ да задужим виноград?...{S} А морам јој купити!{S} И треба јој, — т |
| Кад је све било спремљено, кренуше се у виноград; а међутим је на дому лепа Гркиња спремала све |
| очешљај се и спреми, па ћемо да идемо у виноград, да беремо кајсије, и то од оних лепих кајсија |
| га и т. д.{S} Осим тога је имао и парче винограда, који је сам са својом домаћицом одгртао и за |
| вратити; ето, дао ти је Бог нешто мало винограда, а ове је године баш добро родио.{S} А, после |
| згрнућу новце, па ћу да подигнем у моме винограду пивару; кућу већ имам, а воду ће ми вући кир- |
| ем кајсија!{S} Ха, ха, ха!..{S} У вашем винограду има лепих кајсија, а особито она, што је уза |
| а, који се у тај мах налазио код њега у винограду, отвори писмо, па кад га је прочитао, он га п |
| Саду!{S} И синоћ је долазио, ви бесте у винограду; па да знате, како је погледао у Милку!{S} Ка |
| ђи јели бифтека, а залевали га прилежно вином; а чича-Тима ухватио место за једним асталом близ |
| , као нека древна пијаница по просутоме вину, тако и он својим пуним зрацима да тапка по бистро |
| ебљава, а прекодан и по сву ноћ о белом вину проводи; ноћу не излази напоље, јер се боји од пот |
| и донети; ’ма, побратиме, гледај да и у вину не буде оскудице!{S} Једанпут се жени и удаје!{S} |
| и имате пуно право!{S} Ја више уживам у вину, него у њином мажењу и кривљењу.{S} Ја бар, кад пи |
| свирао у гласовир, а Бошко да није био виолиниста, то је све могуће; али да му је кћи, што је |
| а се провиди кроз њих; ено, по дуварима виси паучина, на орману пала прашина, у кујни судови не |
| је на дувару, баш поред Св. Димитрија, висило.{S} Ту се старац још више разгоропадио:</p> <p>— |
| онесвешћен, на тврду калдрму.</p> <p>Та висина, са које је пао, беше некакав лагум.{S} Жандари, |
| ту, ноћ.{S} Наједанпут се нађе на некој висини, он није могао да разазна, где се налази, корачи |
| или, која је једнако нешто шапутала, па високим гласом поче своју декламацију:</p> <pb n="344" |
| {S} А таке услуге у Србији су се свагда високо цениле, па је ли чудо, да су старој госпођи сва |
| } Прекрасно!</p> <p>Гркиња уздиже обрве високо, своју суву руку у белим рукавицама узвиси скоро |
| а; њој је ласкало што је чича-Тима тако високо цени.</p> <p>— Дакле, драги колега, прекосутра с |
| } Мене дланови никад не варају!{S} Неко високо свештено лице цркава за тобом!{S} Владика, прота |
| ено место сам г. Живко Пацић.{S} Једним високоумним погледом прегледа целу дворану, па, кад је |
| е добило је ону веселу румен, а проседе витице је вешто склонила под црну, свакојаким шмизлама |
| како сам мало зелених краставаца јела, више ти ни окусила нисам.{S} Могу ти, ако је по вољи, у |
| да ћу прво моју госпа-Јустину походити; више му не треба, него да њојзи приповедим, како је њен |
| е силом заклапала усијане трепавице, да више не гледа свакојака лица својих обожатеља, о којима |
| а сасвим жалостиво, изгледало је као да више оца жали него себе; али не рече ни речи, само што |
| г разреда, — ви имате пуно право!{S} Ја више уживам у вину, него у њином мажењу и кривљењу.{S} |
| итељских, па макар ниједна класа немала више него девет пара чаршијских повишице, колико само о |
| свога дебелога супруга; и она није била више у стању собом владати.</p> <p>— Одлази ми испред о |
| ве мрачније, уједанпут мрак!...{S} Нема више улица, нигде се не види осветљен прозор или фењер, |
| зио: како би Србија срећна била, да има више таких васпитатељака!{S} Што се мене тиче, ја толик |
| ри — рече пандур, —- ако не буде година више; него је, душа ваља, и притврдио: баш лепо ти тај |
| сјећам, ја сам вас због вашега владања више пута опомињао.</p> <p>— Оно, касти, — муцао је чич |
| еце:</p> <p>— Нећу, господине!{S} Никад више нећу!...{S} Богами, ћу од корице до корице све да |
| сам срећан!... — шапутао је прота, све више приљубљујући се њојзи... — Ох, да знате, каква ме |
| до другога.{S} Међутим је каваница све више пунија бивала.{S} Чиновници и трговци долажаху, ша |
| т, те човек што је више пије, све би је више пио, али, касти, онако без хлеба.{S} Ха, ха, касти |
| , касти, отвара апетит, те човек што је више пије, све би је више пио, али, касти, онако без хл |
| ве, а Гркиња, како је ушла у кућу, није више ни излазила, само си могао из куће чути, како се д |
| о све испод трепавица; а и ход јој није више прост, него некако по новосадски извијен, искривље |
| би ми хтео позајмити?</p> <p>— Ако није више од стотину, могао бих ти учинити.{S} Своји смо, а |
| ара госпођа дознала, али сад је то није више нимало вређало ни једило; она га је омрзла и презр |
| <p>— Оно, што ти не треба.{S} Што није више ни за шта — пренемагала се баба, — изношено, благо |
| о примети, него је само ћутао и није се више усудио подићи очију, да мери лажљиво лице лепе Грк |
| Шпартанац, кад се добро наједе, неће се више ни сећати двомесечне плате...{S} Е, то хоћу, мој љ |
| а да ми је баш и венчана жена, не би се више за мене старала, него ова лепа туђинка!{S} Ето, на |
| свим други план.{S} Он је човек који се више политиком бави, него школом и просветом.{S} Просве |
| те васпитатељка, па квит!{S} Само ми се више не мешајте у густ!...{S} Јер...</p> <p>Ту се чича- |
| то сад велике и младе госпође и не носе више...</p> <p>Гркиња се замисли мало.{S} Није ни њојзи |
| ословац, — на сваки начин, да ви морате више уживања налазити онако с братијом, знате, поред до |
| кад се амо доселите, да тако што нећете више ни покушавати...</p> <p>— Дакле, хоћете да ме прим |
| ича-Тима, после онаке красне жене, неће више никада женити, али се преварише, јер се он одмах п |
| преко белих образа котрља; али он беше више сам собом и Гркињом занет, него да би имао времена |
| , што је имала два мужа; неки говоре, и више...{S} А у другој кући становао је један Грк; тај ј |
| подине, јесте чули, језик за зубе!{S} И више да се нисте усудили мене белајдиговати... јер...{S |
| не, волела бих чисто и да се не пробуди више.</p> <p>То је било и сувише.{S} Очи у чича-Тиме си |
| истарства много наклоњен, да се о њојзи више пута са поштовањем изразио: како би Србија срећна |
| град, пренела.{S} Та она, касти, и личи више на поморанџу, него на обичну перковачку кајсију, и |
| Чорба, сарма и печење...{S} Шта ће нам више?..</p> <p>— А мелшпајз?....{S} Знате, у Новоме Сад |
| ију, и ја, кад је год погледим, све сам више уверен да ће ми баш овај виноград неку велику срећ |
| игла је предњи скут своје тунике чак до више колена.{S} Жене и деца су се, истина, мало бекељил |
| нда добија у своме изгледу, кад је мало више неглиже обучен.</p> <p>На таки комплименат заборав |
| торог обожатеља за мене заузети, да што више у готову новцу уз девојку добијем, а, после, вели, |
| а не купите црну свилену хаљину, ја вас више никад погледати нећу!..{S} А донде да се нисте усу |
| грађујте кога ви знате, учитељ Тима вас више неће слушати!“...{S} Само, касти, то је међу нама |
| оселио, све се набоље окренуло: деца му више нису ишла боса и издрпана, а и сам Никола променио |
| , распаљен Маринковом шљивовицом, а још више раздражен наговором препредене Гркиње. — На ручак, |
| Димитрија, висило.{S} Ту се старац још више разгоропадио:</p> <p>— Милка!{S} Милка!{S} Где си, |
| иване.{S} На тај начин је и лепа Гркиња вишепута прислушкивала на вратима и на тај начин његове |
| ми се само не допада, што је, кад сања, вишепути чујем, где плаче...</p> <p>— Дете је размажено |
| вице, а залијем црним крајинскијем, па, вјера и Бог, госпођо, три срца у мени заиграју!{S} А, Б |
| о му је сав облик у носу смештен?{S} Е, вјера и Бог — рече начелник, — голе кости, као да су пр |
| ивилизација, образовање!</p> <p>— Бог и вјера, учитељице, — смејао се начелник, — ја ти о томе |
| епубликанац, комунац?</p> <p>— Не знам, вјере ми, учитељице!{S} Тако ми тепелука моје покојне ж |
| нај грбави полицајац не јави!{S} А бих, вјере ми, само вас ради дошао.{S} Е, е!...</p> <p>— Нис |
| о, као што стара госпођа вели.</p> <p>— Вјере ми, учитељице, ти ми зададе ђавоље бриге!{S} Сад |
| лоне, посади се и он до ње: — Српске ми вјере, рећ’ ти морам, е ми је баш драго што си ме тако |
| /> <p>— Оно, знади, учитељице, да и сам вјерујем е је за наше младости и љепоте и сунце љепше с |
| угушити — рече начелник, — у хапсу, на вјешалима ће се угушити!...</p> <p>— А то ће рећи — нас |
| син оног Железниковића, што га је наша влада у Париз слала, сигурно зато, што овде није могао |
| начелникова лица. — То значи, да и наша влада удара у клавир, а то је: на јавном месту исмејава |
| тупавним мозгом, толико и његовом кесом влада.{S} Она ми је, истина, обећала да ће се код свога |
| му осталом се по саветима старе врачаре владала.{S} Та зар је сиромах њен Никола, Тима, чика-Па |
| олико се сјећам, ја сам вас због вашега владања више пута опомињао.</p> <p>— Оно, касти, — муца |
| својим актом, да вас са вашег неваљалог владања отпустим из службе!...{S} Ево акта! </p> <p>И н |
| га, забележио: „Успех ученица средњи, а владање саме васпитатељке — неморално“!...{S} Ја, да ум |
| баба. — То је морал!{S} То је учитељско владање!{S} Преизредно!...</p> <p>После тога, исправивш |
| жбе; узроци беху: неморално чича-Тимино владање.</p> <p>Учитељ Тима потписа на полеђини, да му |
| уга; и она није била више у стању собом владати.</p> <p>— Одлази ми испред очију, куго неосетљи |
| м водом полила. — Противу државе, реда, владе?...{S} И онај грбави, глупави полицајац ништа да |
| исоко свештено лице цркава за тобом!{S} Владика, прота, ђакон, црквењак?{S} Да, госпођо, не зна |
| дустријом, науком, па и самом туђинском владом, скоро потлачен; а омладина, накићена и накинђур |
| ир, а то је: на јавном месту исмејавати владу!{S} Људи су се томе досетили, па су, богме, неки |
| вио?{S} Но, лепо, прекрасно, кад и сама власт гледа кроз прсте бунтовницима и рушитељима поретк |
| на несрећну Гркињу. — Ви бисте се, као власт, само компромитовали, да сте се ма и показали у о |
| пошла за њега?{S} Ова Гркиња неће имати власти у кући мога мужа, па шта се имам предомишљати?{S |
| има доказати; а ту ми је сведок и силан Влах Алија.{S} Та зар би се он заљубио у њу, да није би |
| ам се обвезана вас на долазак мога мужа внимателном учинити; он ће на сваки начин 25. јуна у Пе |
| пиво; а њена деца ће нам певати „<title>Во Јордање</title>“.</p> <p>И чича-Тима стаде се кревељ |
| цу, стаде певукати своје зимско „<title>Во Јордање,</title>“ али се уједанпут трже, лице му доб |
| н. пр., зимње време, он удари у „<title>Во Јордање</title>“, а лети, опет, отпева „<title>Христ |
| и, певајући на сав глас</p> <quote> <l>„Во Јордање крешчајушчу сеја“ —</l> </quote> <pb n="392" |
| менти?{S} Све је то према зурлама лук и вода!{S} Ја мислим да у Венецији њих тројица засвирају, |
| е...{S} Зна немачки, зна маџарски — као вода!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>Утоме се гости већ почеше р |
| и читанку и прва знања знали су ама као вода!{S} А у протоколу стоји забележено: „Успех незадов |
| ш лепо ти тај зна све до корица, па као вода напамет.</p> <p>— Да, да! — кашљуцну учитељ Тима з |
| ити, само што у Монакову не беше дубоке воде; заронила се, касти, чак до кукова.</p> <p>Дете, к |
| другом венчао; па кад му је та друга од водене болести умрла, он се и за трећу набрзо постарао, |
| л’ ту моје кривице?{S} Могло је дете и водену болест добити, па зар учитељ да изгуби две класе |
| свете, није приметила басамаке, који су водили на доњи бој; поче се, онако по новосадски, клања |
| <p>То је био као неки ћорсокак, који је водио од цркве касарни.{S} Одмах у првој кући тога сока |
| разумети, <pb n="369" /> до да се говор водио око десет учитељских класа.{S} И учитељ првог и у |
| начелник, као да га је учитељка хладном водом полила. — Противу државе, реда, владе?...{S} И он |
| моме винограду пивару; кућу већ имам, а воду ће ми вући кир-Никола..{S} А ја и Гркиња, ми ћемо |
| ишт’ не бојим!{S} Деца ми знају све као воду!{S} Али ће и упамтити, верицу им дечју, кад су учи |
| S} О, господине!{S} Молићу, шаљите тамо војску, жандаре, док се није сав Перковац побунио!...“ |
| ди, то је шкандал!... (Господа у Србији воле, кад им се понека страна реч уплете)...{S} Не само |
| арати...{S} Знате, кад сте ви код мене, волела бих чисто и да се не пробуди више.</p> <p>То је |
| еје.{S} Лепа Гркиња пребледи од љутине, волела би и искру ватре из свога обожаванога Шпартанца |
| млађи од мене?{S} Па како га је Пепита волела?{S} Кажу, да се једанпут из превелике љубави хте |
| ушију...{S} Дакле, од оте кајсије би ви волели да једете?</p> <p>— Не само да једем, него бих в |
| ртим слагао, али га је у многоме, опет, волео, узе га под руку, па, шапћући му нешто на уво, од |
| ено, па ту нека и остане, јер ја не бих волео да таке речи дођу до њених ушију...{S} Дакле, од |
| рота... — ја морам одлазити, а тако бих волео да могу вечно код вас остати, да могу овде умрети |
| мужа треба да волимо!{S} Како ћу га ја волети?{S} Леп је, веле, али ја не видим ту лепоту!{S} |
| ња, са којим ћу ја вековати, кога ћу ја волети?{S} Теше ме: навићи ћу се!{S} Болесник заборавља |
| .{S} Човека који ће је узети није могла волети, јер га ни познавала није.{S} Његова својта и ро |
| о вас.{S} А што вас, опет, моја Јустина воли, госпо, то не можете веровати!...{S} Стопута вас ј |
| жена на свога мужа мрзи, а туђе мужеве воли...{S} Све је то начелник перковачки тачније знао, |
| </p> <p>— Што јест, јест, касти, она ме воли и заљубљена је у мене.{S} А оно, касти, има у кога |
| т се жени и удаје!{S} А ја ти, вере ми, волим од софре устати гладан но жедан!</p> <p>— Тако је |
| и други?...{S} Ја, видите, у колико вас волим, у толико и вашу Милку; управо рећи, ја сам њена |
| што ће да буде мој муж; а мужа треба да волимо!{S} Како ћу га ја волети?{S} Леп је, веле, али ј |
| орам шифрирати; а кад ми те шифре дођу, волио бих бројат’, како ми зубе ваде, но саставит’ двае |
| набројао, што сам пометала; те ако буде воља божја, да пође на боље...{S} А како твој чича-Тима |
| лако и разговараху гласно, како је коме воља била; а дотле је чича-Тима са својим зетом слистио |
| брајко,“ питала сам младожењу, „јеси ли вољан ову девојку себи за супругу узети...{S} Немој, си |
| а данас само учитељ, а кад се ожени, од воље му је, — може се и запопити.</p> <p>Чича-Тима слеж |
| уједанпут трже, лице му доби израз зле воље, и он устаде са свога места и поче тешким корацима |
| ту било чорбе, капаме, печења, до миле воље; навукао је вина, да је сва авлија заударала на ње |
| </p> <p>Чича-Тима се смејао, беше добре воље; нарочито га је задовољавало присуство лепе Гркиње |
| ше грозничавом ватром, и он се у доброј вољи куцну са старом госпођом:</p> <p>— У ваше здравље, |
| е Радовану, као начелникову љубимцу, по вољи, и он се задовољно осмехну:</p> <p>— Та, оно, знаш |
| ни окусила нисам.{S} Могу ти, ако је по вољи, у длан и у карте гледати, како је теби угодније.< |
| беше ничега, што јој он не би учинио по вољи.</p> <p>Милка остаде сама, озбиљно и замишљено гле |
| , јектичав...{S} Баш ако би вам било по вољи, могла бих и вас још ових ферија с њоме унознати.. |
| оју накићену лутку: „Љубице, имаш ли ти вољу за овога младића поћи?“...{S} Љубица је морала кли |
| ладо, али свака цртица показиваше тврду вољу и сталност, која у тим годинама не приличи оној ме |
| од радости на земљу... „Дакле и ти имаш вољу?{S} Е, да сте благословени!...“ Тако је то пре кра |
| ваке, какве су</hi>... бо’ме, да цедите восак из мене, ја вам не бих умео казати.{S} Био сам на |
| “, а лети, опет, отпева „<title>Христос воскресе</title>“.{S} Некад, опет, узме, па сам са собо |
| оје добре стране: моћи ћете од ње као у воску направити што хоћете, добру или злу домаћицу, жен |
| раги Тимо, што сам дошла?... — Па онда, враголасто смешећи се, додаде: — Пало ми је на ум да је |
| учитељицу по округлој брадици, додаде, враголасто смешећи се: — Бар да јој на грудима толико с |
| ладожењи бити?</p> <p>А после се некако враголасто осмехну, узе капут, обуче га на рукаве, зако |
| пођо?{S} Не каза ми ни „Добро ти јутро, враже, ја чоече!“ и већ ужди ка и метиљава овца, те нас |
| ити виљушку у руку, и то ће дете својим врапчјим гласом да декламује неку убојну песму, пуну ко |
| па је ли чудо, да су старој госпођи сва врата, од писара и писаровице па до министра и министро |
| ледала; а кад је видела, да се авлијска врата отворише, она истрча пред учитеља Тиму:</p> <p>— |
| идањи обичај.</p> <p>Она отвори кујнска врата, завири у другу собу, па се врати натраг, задовољ |
| је Гркињу изненадило.{S} Она погледа на врата, мислила је да се није, како, њен дебели <pb n="3 |
| ватише чича-Тиму и стадоше га гурати на врата.{S} Старац се испрва отимао, али напослетку морао |
| <p>— Да није она? </p> <p>Неко куцну на врата, али некако незграпно,јако.</p> <p>— То није њена |
| дно парче конопчета, а незграпна дрвена врата се, шкрипећи, отворише.{S} Далеко тамо у шљивару |
| љала стара баба.{S} Кад је Гркиња кућна врата отворила, једва је могла бабу и назрети; онде, по |
| није могао ни речи изустити, отворио је врата, па је отишао, а никог око себе ни да је погледао |
| Гркиња из куће истерала.{S} Отворио је врата, па је изишао из куће, а није ни погледао у њу.</ |
| </p> <pb n="357" /> <p>Утом се отворише врата, и чича-Тима закрљештеним очима гледао је у своју |
| а фурија, оде из собе, лупивши за собом врата, да су се прозори потресали...{S} Чича-Тима је ос |
| че, ја сам спремна — рече, огрнувши око врата неку стару мараму.</p> <p>— Добро, кад си спремна |
| ви много срећнији био, да Милку скине с врата.</p> <p>— Да, да, оно, касти, тако је!...{S} Само |
| е крупне сузе...{S} Утоме куцну неко на врати, а чича-Тима се својим храпавим гласом одазва: „Х |
| јнска врата, завири у другу собу, па се врати натраг, задовољно смешећи се:</p> <p>— Рихтиг, сп |
| једанпут рукова с њим, па оде, а он се врати натраг у собу и онде узе опет онај строги, забрин |
| аст!</p> <p>Кад се Гркиња из горње мале вратила, чича-Тима се већ био умио и очешљао и спремаше |
| ођи:</p> <p>— Будите уверени, да чим се вратим у Београд, прва ће ми брига бити да је са мужем |
| и лепа Гркиња вишепута прислушкивала на вратима и на тај начин његове најдубље тајне дознавала. |
| о данас није била Гркиња та, која је на вратима прислушкивала, него његова кћи Милка.{S} Она, к |
| се спремаше да је наново пољуби, али на вратима се чуло кир-Николино кашљуцање, а затим смеј и |
| е мисли премишљао, неко се накашља пред вратима.{S} Чича-Тима се трже.</p> <p>— Да није она? </ |
| квом јој се расположењу отац из чаршије вратио, а она се уплашено сакрила иза фуруне и оданде с |
| p>Кад се чича-Тима са својим побратимом вратио у бакалницу, затекоше младог богословца, где пре |
| , а и сигуран сам, побратиме, да ћеш ми вратити; ето, дао ти је Бог нешто мало винограда, а ове |
| о се са димом ширио.{S} Кад је дошла до вратница, она трже за једно парче конопчета, а незграпн |
| руку, пропрати је преко авлије до малих вратница; а ту су опет застали, шапутали су нешто, док |
| ако, да су им од напрезања на челу и на врату све жиле с прста поискакале. — Шта је кларинета, |
| ктици; то му сведочише и жиле на сувоме врату, после, бледо лице и упале очи.{S} Кад је видео с |
| била шамија и тек се мало о збрчканоме врату држала, а црна протина мантија беше пуна чичака.< |
| се и гости са сокака на ту ларму почели враћати.</p> <quote> <p>— Господо и браћо!</p> <p>Ја са |
| а походила, беше у целоме округу чувена врачара.</p> <pb n="360" /> <p>У Перковцу мало има жена |
| ш остати богата удовица...</p> <p>Стара врачара пљуну мало на свој палац и стаде по Гркињину дл |
| /p> <p>— Три лепа, млада, мужа — додаде врачара, — а после ћеш остати богата удовица...</p> <p> |
| ...</p> <p>— Прота, прота! — прекиде је врачара. — Хоће да умре за тобом, да се обеси, да полуд |
| на лицу Гркињину дођоше забринуте, а и врачара постаде мало озбиљнија; десни кажипут <pb n="36 |
| ним појасом, од кога смо белегу још код врачаре видели, баш никако да одступе од ње.{S} Најпосл |
| и у свему осталом се по саветима старе врачаре владала.{S} Та зар је сиромах њен Никола, Тима, |
| нека стрина, која зна у пасуљ гледати, врачати и бајати.{S} Али у самоме Перковцу, и осим таки |
| чича-Тиминој љубави није могао никаква вреда нанети.{S} Истина, два-три дана био је као убијен |
| лега, чича-Тима учитељ, а за онако вино вреди да га човек и двапут пољуби!...</p> <p>Кир-Никола |
| ароши Перковцу нема ничега, што би било вредно описивања, те га, ваљда, стога и заборавише геог |
| ају, да наздравим нашој лепој домаћици, вредној госпођи Јоханиди.</p> <p>Сви се гости ућуташе, |
| дознала, али сад је то није више нимало вређало ни једило; она га је омрзла и презрела.{S} Једн |
| -колега!{S} Оно, касти, кад сте мислили вређати, нисте требали ни да говорите!</p> <p>— Шта, да |
| нешто тражи, </l> <l>Та чисто би груди вреле</l> <l>Са пољупцем да разблажи...</l> </quote> <p |
| -Тимо, — прекиде му реч лепа Гркиња, -— време је да се руча.{S} Извол’те, мој дебели даскало до |
| Из оџака је куљао густ дим; па како је време тихо било, падао је доле на земљу и повлачаше се, |
| и сте видели, какву моћ има реч у своје време изговорена!{S} Говорио сам вам о музици; али не т |
| црквене песме.{S} Ако је, н. пр., зимње време, он удари у „<title>Во Јордање</title>“, а лети, |
| да, за дуг...{S} Оно, касти, на данашње време слабо кога и има, а да није дужан...</p> <p>— Ниј |
| Богме је то — рече прота, — на данашње време лепа сумица, сто дуката!</p> <p>— Сто дуката — по |
| вету дотера, углади.{S} Би тамо за неко време, па се направи читаво чудо!{S} Шта ти није натова |
| чича-Тима тврдо закључио да бар за неко време свако друштво избегава, а то је <pb n="317" /> ти |
| ризор видела.{S} Чича-Тима гледаше неко време за њом, а после се окрете задовољно својој Гркињи |
| ом из семинарије утекао, да обиђе у оно време јако и лепо осветљену „Црвену Лампу“, па и „Лепу |
| ини, карнери, тунике и што се већ у оно време највише носило, и све то од скупих материја, а пр |
| ељу може услугу учинити, и то баш у оно време, кад му је најнужније.{S} Данас у такој прилици т |
| алу <pb n="301" /> посматраше.{S} За то време нестаде и најмањих трагова незадовољства на њену |
| RP18760_C8"> <head>VIII.</head> <p>У то време беше у Перковцу начелник неки Букван Суругџић.{S} |
| прошао.{S} То су још била добра, стара, времена!</p> <p>— Дакле у недељу?{S} Лепо, побратиме!{S |
| ане, дотераће се, ујдурисаће се.{S} Има времена, само нек’ су деца жива!</p> <p>Затим понуди Па |
| p>— Оно, господине, молићу!...{S} А има времена, људи смо, ако је, касти, било какве погрешке, |
| одине прото! — рече тихо; — свачему има времена; видите, да нас сви гледају, да нам завиде!</p> |
| у гранатога дуда.{S} Кад су после неког времена изишли на месечину, са главе лепе Гркиње спала |
| n="377" /> за удају!...{S} Пре кратког времена играла сам се луткама; ону највећу, моју лепу Љ |
| лагословени!...“ Тако је то пре кратког времена са лутком било, а прексутра ће бити са мном...< |
| собом и Гркињом занет, него да би имао времена и на своје дете гледати.</p> <p>— Купио сам, да |
| равља на шећер, навикава се на пелен, и временом лекар ће, можда, с поносом рећи: „Моја се боле |
| е последње речи изустила, стара госпођа врисну, као да је неко усијаним клештима уштинуо.</p> < |
| необично, што је баш најобичнија женска врлина!{S} Ја, на пример, не познајем ниједну жену, кој |
| само одговарала, да не може, да јој је врло тешко и да ће јој на чистоме ваздуху много лакше б |
| ифтарија. <pb n="365" /> Он је у дућану врло мало еспапа имао; тек колико да се назове трговац. |
| р-Николи и чича-Тими записао је: „Успех врло рђав, деца не знају пјеније, а учитељи, осим што с |
| ривена.{S} Око ње се подизао од дебелих врљика плот тако велики, да се од њега једва видео искр |
| хартију...{S} А кад се учитељ Тима стао врпољити, па и кашљуцати, као за знак, да је и он у соб |
| мтила, само знам, да је после те средње врсте још безобразније додала:</p> <quote> <l>„Кроз сре |
| ће уздахнути:</p> <p>— Ала је то погана врућина!{S} Колико ли тек мора младожењи бити?</p> <p>А |
| !{S} Е, касти, баш ме угуши ова данашња врућина!{S} Све ми се чини, касти, да лане у ово доба н |
| ојзи ћу купити саонице, па кад јој буде врућина, а прота и Никола нека се упрегну, а ја ћу остр |
| емећеним умом, гледао је око себе као у врућици или у неком тешком сну: све се око њега окретал |
| и две класе?</p> <p>— Баш ми изиђоше на врх главе те ваше две класе — рече учитељ IV разреда, к |
| обоје к мени жури, </l> <l>Та чисто би врхом стреле </l> <l>Кроз сред мене да пројури... </l> |
| инила, што је у ње доста краћушан, а на врху мало затупаст и, по маџарски, навише извијен био.< |
| грлице!...</p> <p>И он је, као насилу, вукао доле у густу хладовину гранатога дуда.{S} Кад су |
| стила дугачке шлепове, да се по прашини вуку; а, овамо, како би се беле шлинговане чипчице на п |
| ио је свој отрцани сламњи шешир с новим вуненим, а у лепу Гркињу ниси смео ни погледати: ту су |
| оне стаклене ђинђуве, перлице и шарену вуницу..{S} А новости имам да му кажем, да од другог ни |
| аду пивару; кућу већ имам, а воду ће ми вући кир-Никола..{S} А ја и Гркиња, ми ћемо пити све та |
| из снежно лице.</p> <pb n="303" /> <p>— Вуци ми се испред очију, несрећо једна! — храпавим глас |
| >— Знам, господине: лапачинке.</p> <p>— Вуци се напоље, па кажи, што и како знаш — викаше чича- |
| у нападају пркоси.</p> <p>— На ручак се вуци, опајдаро ниједна! — викао је чича-Тима, распаљен |
| асић. — Сад ћу доћи!</p> <p>— У собу се вуци, опајдаро ниједна! </p> <p>Дете, тако од дванаест |
| д Мироча, чекаш само, кад ће те напасти вуци или хајдуци...{S} Куд ће сиромах учитељ?...{S} Иша |
| чим, сутра ћу да научим!</p> <p>— Лези, вуцибатино!{S} Ревизор иде, а ти још ни катихизиса не з |
| јдер ми, деда, још једну грку, па да се вучем у ту дерну школу!{S} Е, јес’ чуо, деда-Спиро, баш |
| ни опомене, па ни најжешћи укор самога г. министра, не би га могли покренути. — Љубав није шал |
| , у литру ракије и четири каве, па нека г. Папраг реши, а ми да пристанемо: да ли је подела на |
| и вам нашег новог пријатеља и познаника г. Папрага, учитеља из Лешњика.</p> <p>Младић се прибли |
| и не покваре.</p> <p>-— Милка је видела г. Папрага, а господин је видео њу, и тим је свршено: д |
| војим путем, наравно, да још истог дана г. начелнику приповеди, какав је тога јутра нечувен и н |
| а чује глас старе госпође, како га пред г. секретаром оговара, а секретар, баш као велико звоно |
| ебрежења капетанова и ћатина; па кад је г. ревизор дошао, нашао је празну школу: у свакој сками |
| после, кад од ње дознам за расположење г. начелника и његове госпође, гледаћу да продрем и, ак |
| ати са новим пријатељем: — Дакле, драги г. Тимо, ово је тај младић, о коме смо јутрос онако мно |
| орак натраг. — Слуга сам покоран, драги г. колега! — рече младић, коме се на сваком покрету вид |
| о сам чула, по свој прилици ће бити сам г. начелник!{S} Хоћу им, богами, смрсити конце, кир-Ник |
| анији начин ступи на узвишено место сам г. Живко Пацић.{S} Једним високоумним погледом прегледа |
| иково, њему је зато ласкала, да је отац г. министру препоручи.{S} И она је на тај начин, збиља, |
| {S} Па је л’ тај чича-Тима слеп?{S} Ил’ га је опчинила, фландра једна?...{S} А и шта ће му туђа |
| себи појасеве, и даде га баби.{S} Баба га прегледа добро са свију страна, дуну у њега трипута, |
| и; кад хоће несрећа да обори човека, да га упропасти, оно се нађе ма шта!...{S} Сад како да јој |
| ега развући, а она не би ни скочила, да га од грабљиваца одбрани; чича-Тимина је постеља стајал |
| ...{S} Прота се осврте два-три пута, да га ко не гледа, а после све хладовином поред плота, док |
| едно ђаче у собу, скиде капу и пође, да га пољуби у руку.{S} Чича-Тима га љутито одби:</p> <p>— |
| а чисто би зажелео да у земљу утоне, да га нема!...{S} Хтеде све да слиндари са себе, да се пре |
| н!“; после моли кметове и општинаре, да га приме за бирова, а они му доказују, да је за све то |
| рече пандур, страшљиво осврћући се, да га не би ко из прикрајка чуо. — Има нешто из министарст |
| ем обичају, руци, али он не допусти, да га у руку пољуби.</p> <p>— Добро, добро, Милка, — рече, |
| д.{S} Понекад би му упртила и ражањ, да га окреће, а уза сваки почет или довршен посао попио би |
| , она га је отискивала, али пажљиво, да га не повреди, не — увреди.</p> <p>— Друго смо ми, госп |
| шта чекати.{S} Учитељ, кад је видео, да га нико не задржава на ручак, он оде, наравно, зловољан |
| има се весело осмехну, приђе детету, да га мало охрабри.</p> <p>— Добро, синко, добро!{S} А кој |
| ађеш макар и аковче, наћераћу ћифту, да га наштину испије мјеште препеченице...</p> <p>— А знат |
| а (или прекрасна) господична!“...{S} Да га изедеш од милости!{S} Не знаш, шта је дивније на њем |
| мо, — продужаваше безобразна жена, — да га доведем, да се најпре упознате, па после, наравно, д |
| ријега калуђера из Свете Горе, па ће да га покрсте...{S} А после ће са протођаконом трчати коши |
| рока не дам!</p> <p>И он се спремаше да га под капут сакрије; али кад му га економ ишчупа из ру |
| а-Тима учитељ, а за онако вино вреди да га човек и двапут пољуби!...</p> <p>Кир-Никола се слатк |
| а, ребелија? —- питаше начелник, као да га је учитељка хладном водом полила. — Противу државе, |
| замишено.{S} Тада је првипут осетио да га Гркиња вара и лаже, али није имао толико храбрости, |
| ну Гркињу; молио је, преклињао, само да га погледи, а он ће јој поклонити сву срму, па нека куп |
| трнуо.{S} Зар у таком отрцаном оделу да га затече богиња његове старе љубави?{S} Та чисто би за |
| адава, дете је сувише младо, како ћу да га удам?...{S} Ал’, ето, она је навалила, да је удам, и |
| му је тако у самој природи!{S} Каткада га лепа његова супруга почасти свима сокачким псовкама, |
| ејкујући се, ухвати га за руку, погледа га мазно, па онда, отежући речи, пришапта му полугласно |
| а чича-Тиме није код куће било, е, онда га је пред чика-Пајом и кудила, како је незграпан, нева |
| росио, није му она замерала; па ни онда га не би опоменула, кад би њеноме Николи голи лактови к |
| се још љутите?...</p> <p>Стара госпођа га погледа, презирући:</p> <p>— Господине, ми као да см |
| кући.{S} Нека неописана туга надвладала га је.</p> <p>Седео је за столом, а главу је наслонио н |
| видела, она му се поклонила, погледала га је својим чезнућим погледом, па је ишла даље, као не |
| за моје дете стара!...{S} Учи га, чешља га, храни га и васпитава, и то, касти, све из љубави пр |
| истој лађи путовао.</p> <p>Учитељ Тима га погледа, а збрчкани образи му се развукоше на смешењ |
| пође, да га пољуби у руку.{S} Чича-Тима га љутито одби:</p> <p>— Шта ћеш?{S} Што си дошао, је л |
| м лицу доликовало!</p> <p>Оба побратима га погледаше зачуђено; чича-Тима се мало накашљао, јер |
| намери да је загрли, да је пољуби, она га немилостиво гурну од себе...</p> <p>— Да се нисте ус |
| а се; а кад ју је начелник загрлио, она га је отискивала, али пажљиво, да га не повреди, не — у |
| није више нимало вређало ни једило; она га је омрзла и презрела.{S} Једно је само мучило, — што |
| појавио; али кад никога не виде, а она га зачуђено запита:</p> <p>— Шта вам је, господине7..{S |
| је, видите, што све нас везује. — И она га погледа најљубазнијим погледом. — Па кад се не бисмо |
| нисте усудили|...{S} Јер... </p> <p>Она га погледа претећи, па после, као нека фурија, оде из с |
| љеник што тражи избављења....{S} Гркиња га погледа поносито, очи јој севаху од јарости; а кад с |
| ви и мој Никола пијете — и лепа Гркиња га наново поглади по образу.</p> <p>Чича-Тима беше усхи |
| а свију страна, дуну у њега трипута, па га стави Гркињи насред длана.{S} После је највећом пажњ |
| ешти, можда, се ово скупо и продаје, па га, ваљда, друкче и зову; а овде му је право име ђинђув |
| невинашце, застиде, обори очи доле, па га тек онако, полуотвореним очима, испод трепавица погл |
| арен, трже, одступи два корака даље, па га зачуђено посматраше.</p> <pb n="394" /> <p>— Баш вам |
| рђаво, мајка се и наљутила на мене, па га је <pb n="353" /> прецртала и написала лепо сама сво |
| м је стању, они га узеше под пазухо, па га однесоше у главну полицију.{S} Писар који је те ноћи |
| <p>Чича-Тима се примаче ближе њему, па га тек онако испод обрва погледа љутито, а очи му севај |
| рече збуњено Гркиња, <pb n="386" /> па га пољуби у образ, а после је у мраку нестаде...{S} Про |
| и, него школом и просветом.{S} Просвета га се утолико тиче, уколико му понеку, с руског преведе |
| } Он се рукова са чича-Тимом и не упита га за испрошену ћерку, а после се окрете лепој Гркињи и |
| S} Преко, тамо код нас у Срему, највећа га господа једу...{S} Дакле, знате, у Гркиње су очи као |
| е тужила.{S} Е, баш ми утуче срећу, Бог га убио! — И заиста, сирота девојка изгледаше бледа, ск |
| .{S} Писар који је те ноћи дежурао, кад га је прегледао и пописао ствари, које су се у њега наш |
| ишта одговарао; па и онда је ћутао, кад га је обожавана Гркиња из куће истерала.{S} Отворио је |
| га бацише за њим у блато; а старац, кад га није могао наћи, оде даље, гологлав...{S} Ноћ беше т |
| милина ти је с њим говорити!{S} Ја кад га видим, све ми се чини да сам још девојка, па да сам |
| њега у винограду, отвори писмо, па кад га је прочитао, он га продрма, па му весело подвикну:</ |
| прота је оборио очи...{S} Трећи разред га опет гурну лактом, али ништа не поможе, он је баш хт |
| љских класа у џепу!</p> <p>Трећи разред га гурну лактом.</p> <p>— Та зар не видиш — шану му, да |
| и људи трче за њим, скидају капе и љубе га у руку; после га гледа међу свештеницима из оближњих |
| свештеници праве себи појасеве, и даде га баби.{S} Баба га прегледа добро са свију страна, дун |
| извади из недара једно писамце и стаде га своме колеги на уво читати:</p> <quote> <p>„Слатка г |
| ку, па, шапћући му нешто на уво, одведе га из те галаме...{S} Гости се наново наместише на свој |
| ариз...</p> <p>— Знам, у чему — прекиде га учитељ IV разреда. — У окладу, да сте у тој надмашно |
| , али га је у многоме, опет, волео, узе га под руку, па, шапћући му нешто на уво, одведе га из |
| !{S} Како је леп овај јастучић!{S} Чије га је дете хекловало?...</p> <pb n="313" /> <p>— Даница |
| мора да послужује као фамилијаз, после га секретар и оданде, као неспособна, истера, а он се, |
| у њега, чудећи му се премудрости; после га види у цркви, како се млати пред олтаром са кадиониц |
| м, скидају капе и љубе га у руку; после га гледа међу свештеницима из оближњих села, како седи |
| продужила својим окретним језиком даље га упознавати са новим пријатељем: — Дакле, драги г. Ти |
| ичега, што би било вредно описивања, те га, ваљда, стога и заборавише географи на земљовиду Срб |
| .{S} Оданде узе један сламњи јастук, те га понуди <pb n="361" /> Гркињи, да се на њега посади; |
| саже над својим спавајућим дететом, те га нежно, родитељски, у оно бело, глатко, чело пољуби.. |
| ремила, оставићеш за сутра.</p> <p>Дете га својим паметним очима погледа сасвим жалостиво, изгл |
| нај продерани од сламе шешир, као да ће га Банаћанин на плеву за страшило, а, овамо, се једнако |
| ју, да је за све то остарео, него да ће га поставити за гробара...</p> <p>Тако је нешто сањао т |
| воју мараму руком, као да се боји, е ће га ко похарати.</p> <p>— А шта ти је то, учитељ-Тимо2.. |
| та ти је то, учитељ-Тимо2... — запитаће га један трговац из Перковца, који је такођер на истој |
| ко враголасто осмехну, узе капут, обуче га на рукаве, закопча прслук, а косу је згладио с чела, |
| долетеше, ухватише чича-Тиму и стадоше га гурати на врата.{S} Старац се испрва отимао, али нап |
| и је у свему био мудар и окретан, да би га из те забуне извукао, пређе у разговору на будућу св |
| ос набавила, три краве не верујем да би га појеле за недељу дана...{S} Али шунке, па после бело |
| ки ружно исписан пропис.{S} Тешко да би га други ко и могао прочитати, осим онога који га је пи |
| апредовао: два добра човека тешко да би га могла обухватити.{S} Родом је био однекуд из ужичког |
| авану сапутницу свога живота.{S} Она би га презриво гледала, окренула би му леђа, погледала би |
| то да чује господин министар, заиста би га истерао из службе!</p> <p>Чича-Тима се примаче ближе |
| арави било: кад се нешто наљути, кад би га неко увредио, или кад је у некаквој бризи, — не би с |
| та, које се белело по њима...{S} Кад би га ко о нечем запитао, он би без сваке свести својим му |
| очима горе у чађаве таванице.{S} Кад би га боље погледао, видео би, да су му очи мутне, бесвесн |
| ример, умео лепо лозу резати, па кад би га ко умолио, да му ту вештину покаже, он би му сав вин |
| најжешћи укор самога г. министра, не би га могли покренути. — Љубав није шала, па макар она и н |
| ву несрећу чула, сваки ћифта запитао би га: „А, чича-Тимо, где су ти две класе“...{S} Људи су љ |
| на и поклончића приђе му ближе и пољуби га у руку.{S} Стари деда-Спира, који је ту параду из пр |
| скало досад је давно исплазио језик; ви га, драги Тимо, познајете, па не треба ни да вам кажем, |
| Утоме баба скиде тигањ с ватре, остави га настрану, а после убриса руке и уведе гошћу у собу.< |
| загртао; али као главни производ, који га је и прославио и лепу му парицу доносио, остаје њего |
| ртога разреда ућута, а богословац, који га је дотле пажљиво гледао, а који је, међутим, на друг |
| и ко и могао прочитати, осим онога који га је писао, или неког старог извеџбаног учитеља.{S} На |
| креше; онда заборави на све терете који га муче, па често и пева, али само црквене песме.{S} Ак |
| Хтеде чича-Тима и даље да трабуња, али га Гркиња узе под руку и одведе у своју собу — на ручак |
| еде увређени старац и даље псовати, али га задржа будући зет...{S} Стара госпођа сва поцрвене к |
| ом којечем није са четвртим слагао, али га је у многоме, опет, волео, узе га под руку, па, шапћ |
| ајао.{S} Он је имао и чистије руво, али га не хтеде тога дана обући, јер није мислио из куће ни |
| ног дана донесе му писмоноша писмо, али га он није умео прочитати.{S} Учитељ трећег разреда, ко |
| пољуби обожавану посетитељку...{S} Али га она мало строжије погледа и једним мигом му показа н |
| су доле у лађи јели бифтека, а залевали га прилежно вином; а чича-Тима ухватио место за једним |
| је он путовао, пешке или на колима, или га је неки милостива срца човек, онако Бога ради, одвез |
| те стара!...{S} Учи га, чешља га, храни га и васпитава, и то, касти, све из љубави према чича-Т |
| .{S} Утоме му и шешир паде с главе, они га бацише за њим у блато; а старац, кад га није могао н |
| а кад су видели, у каквом је стању, они га узеше под пазухо, па га однесоше у главну полицију.{ |
| заслужила, — па ручај, а ручак, што си га за данас спремила, оставићеш за сутра.</p> <p>Дете г |
| и, сасвим обично осмејкујући се, ухвати га за руку, погледа га мазно, па онда, отежући речи, пр |
| па, наравно, из уљудности и поздрављати га.</p> <p>— И тај господин Швабић — говорила је стара |
| ше сирото девојче, скоро и не гледајући га.</p> <p>— Што сам те звао, траго ниједна?{S} Да те б |
| чак се и за моје дете стара!...{S} Учи га, чешља га, храни га и васпитава, и то, касти, све из |
| /p> <pb n="319" /> <p>И она, погледавши га својим обичним чезнућим погледом, стиште му руку сво |
| он зна, никад нећу знати!...{S} Гледај га само, како се клања, памет да ти стане...{S} Зна нем |
| о|... — мислио је чича Тима, а начелник га још једанпут премери од пете до главе, па се испречи |
| неће да гледа себе и своју кућу — срам га било! — него слуша, шта му којекакве бабе трабуњају. |
| клања, а овако ми долази баш као да сам га негде у комендији гледао.</p> <p>— Хе, побратиме, не |
| на твоме подваљку, гријеха ми, што сам га овога часа замислио, дошла би облија, учитељице, од |
| а; а то те ништа не кошта, само што сам га једанпут лепо погледала; тако и оно вино и ракија, ш |
| а две сам ноге и дошао.</p> <p>Побратим га послужи још једном грком, а и сам је смотао једну шљ |
| је захтевала од њега учтивост...{S} Чим га је Папраг приметио, он скочи са свога места и после |
| те му руку својом десном руком, а левом га поглади по збрчканом лицу; после, неспретно умиљавај |
| поклонио десет-дванаест пута, а бакалин га је својим паметним очима, смешећи се, од главе до пе |
| се задовољно насмеје; а ако не зна, он га повали, сирото дете плаче, а учитељ се смеје.{S} Е, |
| отвори писмо, па кад га је прочитао, он га продрма, па му весело подвикну:</p> <p>— Хај, старче |
| д је један од њих поред њега прошао, он га ухвати за капут.</p> <p>— Шта хоћете са мном? — викн |
| адирати...{S} Ево овако!...</p> <p>И он га хтеде ухватити за брадавицу, која је кицошу на левом |
| , старче!{S} Писмо од Милке! </p> <p>Он га погледа тупо, а после као да се хтеде нешто сетити:< |
| итељ Тима дошао пред начелника, затекао га је, где сасвим озбиљно седи у наслоњачи.{S} С једне |
| езао.</p> <p>— Па, учитељ-Тимо, — питао га је трговац, — куд си сад наумио?...</p> <p>— У Беогр |
| а после јој све ближе долази и већ ево га, где цео целцит пред њеним креветом стоји, па тек шт |
| твари, које су се у њега нашле, спровео га је у болницу...{S} У болници му <pb n="395" /> свуко |
| опет, узме, па сам са собом говори; ко га не види, а чује, рекао би, да их има тројица, што с |
| м — рече, — где се и досад бави.{S} Ако га није што његова обожавана Гркиња задржала — додаде, |
| и то, откуда Гркињи виново лишће, иако га у то доба свака кућа у Перковцу на товаре имати може |
| му се да чује глас старе госпође, како га пред г. секретаром оговара, а секретар, баш као вели |
| едведа већ виђају скоро сваки дан, како га хомољски Цигани кроз варош проводе; стари људи припо |
| ки, опет, био млађи од мене?{S} Па како га је Пепита волела?{S} Кажу, да се једанпут из превели |
| ни гости се згледаху зачуђено, али нико га не хте узнемиривати у говору, само његов један друг |
| ма се смејао, беше добре воље; нарочито га је задовољавало присуство лепе Гркиње, а и последње |
| јој и то, да спреми и од оног јела, што га ја најрадије једем.</p> <p>— Хоћу господине, казаћу, |
| гледам пре, син оног Железниковића, што га је наша влада у Париз слала, сигурно зато, што овде |
| но обично, а и капут је обукао нов, што га је за Ускрс спремио.</p> <p>— А гле, ево и чича-Тиме |
| сочива, па макар и од оног бечког, што га ви онако радо једете?</p> <p>— Али молим, господине, |
| едно по акова, само од оног доброг, што га ви и мој Никола пијете — и лепа Гркиња га наново пог |
| стру, а ви наведите само један ред, што га је безобразница у пуној дворани, пред најотменијим с |
| о Пацић:</p> <p>— Господо! — викну, што га грло доноси, тако, да су се и гости са сокака на ту |
| а Јустина је млада жена, а муж, као што га знате, јектичав...{S} Баш ако би вам било по вољи, м |
| који ће је узети није могла волети, јер га ни познавала није.{S} Његова својта и рођаци беху да |
| фрок, а на ноге чисте чарапе.{S} Доктор га је хтео и испитивати, како би познао стање и узроке |
| ве јаснији и опредељенији облик.{S} Час га је гледала, како иде, поштапајући се поносито трсков |
| аше да га под капут сакрије; али кад му га економ ишчупа из руку, он се продера на њега:</p> <p |
| чича-Тима, поштапајући се, оде, куда су га позвали.</p> <p>Код кир-Николе беше сто намештен, ал |
| , а кад би легао да отпочине, морила су га страшна привиђења: као да је остао без службе, па са |
| а музикална?...</p> </quote> <p>Људи су га слушали, па су ћутали; а он је, сиромах, једнако мла |
| добро расположен.{S} Кажу они, који су га још из малена познавали, да се и као дете радо смеја |
| стајао је хлебац и недодирнут, могли су га мишеви свега развући, а она не би ни скочила, да га |
| му је то тако од старина остало, или су га људи од милости тако прозвали, то вам нико не би уме |
| муж; а мужа треба да волимо!{S} Како ћу га ја волети?{S} Леп је, веле, али ја не видим ту лепот |
| ји су у истој соби боловали, посматраху га са сажаљењем...</p> <p>— Сиромах! — рекоше. — И тај |
| рдан. — Да није сувише скуп, заиста бих га мојој Милци купио; ох, ала би јој то јасно црвенило |
| ма, кад је ово олово?...</p> <p>Трговац га погледа зачуђено, а после климну, сажаљевајући, глав |
| ће Ђока, учитељ трећег разреда, —- баш га се ништ’ не бојим!{S} Деца ми знају све као воду!{S} |
| тарац! — говорио је трећи разред. — Баш га ништа не може разведрити ни ожалостити!...{S} Хеј, с |
| Ере најцивиластије у свијету: не мореш га ни за реп ни за ухо, — ка чик је гладак, ка жива хит |
| до човека: големе патње, необичне муке, гажење и тиранија стварају, често тренутно, од обичног |
| м мили-и са три лојане свеће осветљену, газда Миладин свињарски трговац, са својом супругом, са |
| радила?...</p> <p>— То је Ленка, ћерка газда-Живка Ћорбуџаковића...</p> <p>— Лепо, Ленка, треб |
| акле, два јагњета, а једно ћу добити од газда-Милчића на поклон.{S} Знате, има сина код мене, п |
| , господо, и до виђења!</p> </quote> <p>Газда Миладин није могао, а да не примети:</p> <p>— Да |
| и краљице о земљу и већ их хтеде ногама газити, али их Милка, хитро као веверица, покупи и мету |
| и су ћутали, само њих два практиканта и Гаја берберин, који је био музикалан, т. ј. свирао је у |
| е са својом скоро доведеном младом неки Гаја берберин.{S} Њих двоје беху сасвим по европски дот |
| ао да је тиме већ покварена беседа, али Гаја берберин са мајсторицом и са још седам-осам <pb n= |
| лепша од мужа, што изгледа као надуване гајде?...</p> <p>— Боже, сахрани и сачувај!{S} Он је да |
| p> <p>— У дромбуљу, млијеко ли му!{S} У гајде!{S} Огубавио, богдице, ка и надухан миех!{S} Какв |
| ре треба свирац да се умори, дувајући у гајде, или да ожедни, те да за љубав чаше вина престане |
| апћући му нешто на уво, одведе га из те галаме...{S} Гости се наново наместише на своја места, |
| свију могућих заната шегрти, па блену у гарава лица јевропских номада.{S} Један од њих четвориц |
| ту су јој била разна белила, руменила и гарила на услузи.{S} Једно јој жао беше, што не може и |
| лепе домаћице, а мушка црномањаста као гарило на њеним обрвама!...</p> <pb n="383" /> <p>Цело |
| ењу, доказивати, да први људи нису јели гвозденом виљушком печење, него сопственим прстима.{S} |
| осле јој све ближе долази и већ ево га, где цео целцит пред њеним креветом стоји, па тек што не |
| баш хтео све да изговори:</p> <p>— Да, где сам, оно, стао?...{S} Право, у кованлуку код деце.. |
| некој висини, он није могао да разазна, где се налази, корачи један корак даље и у исти мах пад |
| бакалницу, затекоше младог богословца, где преврће неки ђердан од црвених земљаних ђинђувица, |
| аком разговору свако оде у свој разред, где је одмах настала нема тишина.{S} Али тај мир трајао |
| ма дошао пред начелника, затекао га је, где сасвим озбиљно седи у наслоњачи.{S} С једне и с дру |
| Наједанпут стаде; учини му се да чује, где некакви људи говоре, после виде и свеће, па, и не з |
| е тако незграпно, и то баш испод мишке, где је лепа Гркиња најтугаљивија, да умал’, сирота, ниј |
| продиване.{S} Прво је било да се увере, где ли се сад школски ревизор налази?{S} Једни су тврди |
| рише.{S} Далеко тамо у шљивару чуло се, где псето лаје, а унутра у кући потмуло је кашљала стар |
| бав моје мајке!“</p> <p>„Па, госпођице, где ћемо се моћи видети?{S} Али само, са многих разлога |
| волте, седите! — И они су сви поседали, где је који најближе стојао, само је чича-Тима гледао д |
| о...{S} Верујте, господине, да не знам, где ми је глава од бриге.</p> <p>— Па, ето, чича-Тима н |
| пада, што је, кад сања, вишепути чујем, где плаче...</p> <p>— Дете је размажено, напуштено, па |
| боље погледао своју ћерку, он би видео, где јој се суза преко белих образа котрља; али он беше |
| аки ћифта запитао би га: „А, чича-Тимо, где су ти две класе“...{S} Људи су људи, сваки гледа ка |
| јом загорелином допрла; а сад нарочито, где јој све интриге, којима се служила, не могоше ни у |
| шао; затим си чуо крупан учитељев глас, где грди ђаке, а после писку и јаукање несрећне деце:</ |
| а секретара у четвртом женском разреду, где с најозбиљнијим лицем прегледа изложене радове.</p> |
| итељ Тима дошао кући, затекао је Милку, где сасвим озбиљно шије, кроји, па опет прекраја, додај |
| , него и сам управитељ вароши Београда: где је уочи Божића који списатељ пио и шта је у пићу го |
| е вајде, лако може и господин запитати: где смо се толико забавили?...</p> <p>Кад је учитељ Тим |
| горопадио:</p> <p>— Милка!{S} Милка!{S} Где си, несрећнице једна?</p> <p>— Ево ме, оче! — одгов |
| на каву?</p> <p>— Ја се чудим — рече, — где се и досад бави.{S} Ако га није што његова обожаван |
| обар човек, ретко да је кога увредио; а где је могао у ситнијим стварима коме помоћи, он је пом |
| бих, да су неки комадићи олова?... ’Ма где их толико накупи?</p> <p>— Олово! — понављаше Тима. |
| све из љубави према чича-Тими!{S} Е, па где су данас младићи, у које ће се младе жене и девојке |
| д плотова, љубав је прокрчила стазу, па где је најшира, најутрвенија, ту је и кућа лепе госпође |
| а одговори.{S} Он би, истина, знао, али где је срца, да се свом идолу противи...{S} После се, о |
| ла у Београд.{S} Сваки је путник гледао где ће пре на конак, па и чича-Тима најпре добро заглед |
| млади су, а век је дуг, па, богме, ако где у чему и буде мане, дотераће се, ујдурисаће се.{S} |
| ивања, те га, ваљда, стога и заборавише географи на земљовиду Србије забележити, а то је оно, ш |
| чице, то је сељачки!{S} Него, ако немаш георгине, а ти узми црвеног божура и два-три струка сун |
| у њену беше нешто неисказано лепо: стас гибак, руке округле, прстићи дугуљасти, а на њима нокти |
| {S} А добри гости, да би све те учињене гиксове забашурили, куцали су се чашама, здрављали су м |
| црни штап мога оца, на коме је изрезана глава некаквога мајмуна, то је био младожења!{S} Ја сам |
| рујте, господине, да не знам, где ми је глава од бриге.</p> <p>— Па, ето, чича-Тима нека да вин |
| сам ли ја казала?{S} Та мене никад није глава од слепог миша преварила! — Утоме баба скиде тига |
| е могу, имам важна посла у чаршији, а и глава ми је, касти, мало буновна.{S} Сутра, ваљда, ће и |
| ле неког времена изишли на месечину, са главе лепе Гркиње спала је била шамија и тек се мало о |
| е својим паметним очима, смешећи се, од главе до пете мерио. — Е, па срећно, срећно побратиме! |
| лник га још једанпут премери од пете до главе, па се испречи на њега:</p> <p>— Господин-Тимо, у |
| и попустити.{S} Утоме му и шешир паде с главе, они га бацише за њим у блато; а старац, кад га н |
| е класе?</p> <p>— Баш ми изиђоше на врх главе те ваше две класе — рече учитељ IV разреда, који |
| била!!...</p> <p>То је био њен укус: на глави много цвећа и то најдрастичније боје, коса нацмак |
| Шта има на њојзи?{S} Кожа и кост!{S} На глави туђа коса, на збрчканоме лицу туђе белило и румен |
| од чега ће му се кожа јежити и коса на глави кострешити.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| мачком капуту и панталонама, само је на глави имао алев фес.{S} За њим уђе мајсторица: она беше |
| остављена, наслонила је своју малаксалу главицу на суву руку, па је замишљено гледала преда се. |
| ом домаћицом одгртао и загртао; али као главни производ, који га је и прославио и лепу му париц |
| ешећи се, ишла даље.{S} А кад је прошла главну чаршију, и већ дућани постајаху ређи, —- тек на |
| и га узеше под пазухо, па га однесоше у главну полицију.{S} Писар који је те ноћи дежурао, кад |
| зачуђено, а после климну, сажаљевајући, главом, па тек што полугласно рече:</p> <p>— Сиромах ст |
| а поћи?“...{S} Љубица је морала климати главом. „А ти, брајко,“ питала сам младожењу, „јеси ли |
| .</p> <p>— Хм! — рече чича-Тима, машући главом, — Ко да ја не познајем прописе мојих ђака?...{S |
| ња беху им разна: кир-Никола беше родом главом из Јеладе, чича-Тима Сремац, онај из Бајковца Гр |
| то и саопштити!...</p> <p>Гркиња климну главом, одобравајући, и одскакута даље...</p> <p>Коло ј |
| 760_N2" /> скупила се скоро у клупче, а главу је наслонила у крило; залуд <pb n="384" /> је зва |
| ала га је.</p> <p>Седео је за столом, а главу је наслонио на обе руке; коса му је, онако неугла |
| а мртва, ја сам на њене груди наслонила главу и једва сам се од њих одвојила, од тих ледених пр |
| као што ваља, а већ је натукао шешир на главу и оде у чаршију.{S} Кад је поред своје Милке прош |
| је и, метнувши их на сто, наслонила је главу на руку.{S} Из свега се видело да о нечем премишљ |
| реш га ни за реп ни за ухо, — ка чик је гладак, ка жива хитар.</p> <p>Стара учитељка обори опет |
| м кажем, да је, сиромах, већ од сванућа гладан.</p> <p>— Па, касти, нека пије Маринкове ракије, |
| А ја ти, вере ми, волим од софре устати гладан но жедан!</p> <p>— Тако је! — тврдио је учитељ Т |
| е да ме кадикад не угости, цркао бих од глади.</p> <p>Јадно дете покри лице рукама, а сузе му п |
| 5" /> лепотицу, а после стаде задовољно гладити своју, одавна већ прогрушану, браду; затим се с |
| <pb n="338" /> ноћи похарати, да своју гладну децу захрани, — донде у Ајглерову хотелу свира б |
| из ајмашког краја, принуђена невољом и глађу, договара, шта ће и кога ће те <pb n="338" /> ноћ |
| и кад неко позоришно друштво, измучено глађу, залута случајно и у Перковац.{S} Ти Цигани су њи |
| аку срећу дарује! -— Кад је то говорио, глас му је дрхтао; а, богме, и није, сиромаху, ласно ра |
| д мене си бар сигуран да нећеш изићи на глас.{S} Па колико ти треба и кад?</p> <p>— Требало би |
| и обе руке на суве кукове, стаде на сав глас зипарати:</p> <p>— Сад ти још и лутке требају!{S} |
| а, као електрисан, скочи и стаде на сав глас говорити:</p> <p>— Ја, касти, служим већ дваест и |
| евод из некакве немачке купусаре на сав глас с највећим патосом читати, н.пр., о створењу света |
| има стаде се кревељити, певајући на сав глас</p> <quote> <l>„Во Јордање крешчајушчу сеја“ —</l> |
| ва слушао; затим си чуо крупан учитељев глас, где грди ђаке, а после писку и јаукање несрећне д |
| о, а од сваког звука чини му се да чује глас старе госпође, како га пред г. секретаром оговара, |
| риметили, она пљесну рукама и на сав се глас насмејала...</p> <p>— Лепо, лепо! — церекала се ба |
| нета, ућутала, а споља се чуо притворни глас набељене Гркиње: — Милчице, а зар ти и не мислиш д |
| -Никола ухватио за трбух, па се из свег гласа церека:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Ала је лола тај ч |
| чког царства домарширати, и не би им се гласа чуло.{S} А кад је већ зора свитала, и гости се, м |
| па истим патосом и са још већим ударом гласа продужаваше свој говор:</p> <quote> <p>— Ја хоћу |
| кер, ил’ је цилиндар, или бели прслук и гласе рукавице?...{S} Клања се и ближи се њој...{S} А о |
| , какву божанствену силу имају сиренски гласи јединствене музике на дух човечји; сами сте видел |
| о ме, оче! — одговарао је звучан детињи гласић. — Сад ћу доћи!</p> <p>— У собу се вуци, опајдар |
| е од ње.</p> <p>— Но — рече гросмутерка гласно, — шта ли ће ова вештица да говори?{S} Но, красн |
| ,..{S} Па здравља ти, учитељу, — додаде гласно, — шта мислиш с толиком срмом чинити?....</p> <p |
| кошу њихову...</p> <p>Те речи нису биле гласно изговорене, па их млади богословац није ни чуо, |
| , који је у Пешти васпитан!...“ А после гласно додаде:</p> <p>— Господин Папраг, сутра имамо у |
| не рукама.{S} Кад је то учинила, она се гласно насмеја тако, да су сви гости у њу погледали, а |
| ила, онда се кир-Никола трже и стаде се гласно смејати, а чича-Тима, као електрисан, скочи и ст |
| тали, шапутали су нешто, док она сасвим гласно не рече:</p> <p>— Е, па нек’ поцркају сви од мук |
| долажаху, шапутаху полако и разговараху гласно, како је коме воља била; а дотле је чича-Тима са |
| карење, за пренашање лажних и истинитих гласова.{S} У њеној крви не беше ниједне капи женске не |
| .{S} Могуће да Југ-Богдан није свирао у гласовир, а Бошко да није био виолиниста, то је све мог |
| испред очију, несрећо једна! — храпавим гласом викао је старац.{S} А кад дете изиђе напоље, он |
| довољно око себе, па онда поче храпавим гласом говорити:</p> <p>— Кудгод погледам, неспремљено |
| а врати, а чича-Тима се својим храпавим гласом одазва: „Херајн!“</p> <pb n="331" /> <p>У собу у |
| утишала, а она је продужила жалостивим гласом даље: — Ето, ово слово беше рђаво, мајка се и на |
| рече, против свог обичаја, скоро благим гласом, — хајде, очешљај се и спреми, па ћемо да идемо |
| ку у руку, и то ће дете својим врапчјим гласом да декламује неку убојну песму, пуну копаља, саб |
| а је једнако нешто шапутала, па високим гласом поче своју декламацију:</p> <pb n="344" /> <quot |
| аправила попа, те сам крупним поповским гласом питала, по обичају, моју накићену лутку: „Љубице |
| ја не могу! — А после додаде уздрхталим гласом: — Оче, ја сам слаба!</p> <p>Чича-Тима, ма да је |
| же.</p> <p>— Госпођо, — рече уздрхталим гласом, — ово су моје ствари!</p> <p>— Шта?{S} И још се |
| дошла, госпођо? — питаше баба промуклим гласом, мешајући нешто по тигању, који је над ватром др |
| , синко, новци! — рече скоро разнеженим гласом. — Иди, па купуј и спреми се, како ти најбоље зн |
| њега, он се још мало издиже и узвишеним гласом поче говорити:</p> <quote> <p>— Браћо!</p> <p>Ов |
| орио то исто питање, она скоро нечујним гласом рече: — Јесам!{S} Задовољна сам, оче!</p> <p>Да |
| у, уздиже је увис, па онда поче крупним гласом говорити тако, да су гости, хтели не хтели, сви |
| ...</p> <p>Тек кад је она својим оштрим гласом проговорила, онда се кир-Никола трже и стаде се |
| о, Милка, — продера се својим крештећим гласом, — шта је то?{S} Дванаести је сат, а ти још ниси |
| — Друго смо ми, господине, — рече тихим гласом, — а друго су они!{S} Ми, иако имамо неких намер |
| у тешкој свили и кадифи тоциљају се по глатким паркетима големе дворане; а кад музика стане, и |
| м, те га нежно, родитељски, у оно бело, глатко, чело пољуби...{S} На тај пољубац се дете није т |
| > <p>— Шта?{S} И још се усуђујеш!{S} Е, гле ти штенета! — и она гурну јадно дете настрану, згра |
| а бесједи? — повтораваше начелник. — Е, гле ти бруке!{S} Дакле и ви сте били?{S} Ви!{S} Па да т |
| {S} Но, јесте чули!...{S} А, а!...{S} А гле и господина Тиме!..{S} Е, јесте чули, баш сте нас и |
| у тој намери довела, да је усрећи. — А гле Милчице! — рече, изненађена, Гркиња.{S} Али кад јој |
| што га је за Ускрс спремио.</p> <p>— А гле, ево и чича-Тиме! — рече учитељ IV разреда. — Деде |
| ане, те још ударају мртвијем задахом, и гле, шта у овоме пијаноме Перковцу починише!{S} Бар да |
| скидају капе и љубе га у руку; после га гледа међу свештеницима из оближњих села, како седи пре |
| руча, како треба на сокаку да ходи, да гледа, на који начин да се поздравља.{S} Па, касти, она |
| мо, лепо и поучила; сад већ и не уме да гледа онако безобразно сељачки, право у очи, но некако |
| е говорила, да сам неморална; а неће да гледа себе и своју кућу — срам га било! — него слуша, ш |
| репти на њему, и све јој се чини као да гледа у женску препрату, па би, чисто, на њу да намигне |
| заклапала усијане трепавице, да више не гледа свакојака лица својих обожатеља, о којима је цео |
| ота се осврте два-три пута, да га ко не гледа, а после све хладовином поред плота, докле се и о |
| ми, побратиме, још једну грку, па да се гледа за послом!</p> <p>Кад је и ту чашу грке искапио, |
| ти две класе“...{S} Људи су људи, сваки гледа како ће своју рану завити и утоплити, а за туђу н |
| но важности, очију и не диже горе, само гледа у хартију...{S} А кад се учитељ Тима стао врпољит |
| аправисте и ово и оно, те ме већ и свет гледа као неку кугу?...{S} Зар ви мислите да ја не знам |
| } Но, лепо, прекрасно, кад и сама власт гледа кроз прсте бунтовницима и рушитељима поретка!{S} |
| утоплити, а за туђу нико и не мари, још гледа, ако може, да је у својој пакости здере и позледи |
| без искања ђаци донети; ’ма, побратиме, гледај да и у вину не буде оскудице!{S} Једанпут се жен |
| ара.{S} А после ћеш се жестити.{S} Ево, гледај, свађа у кући!{S} Новац из куће!{S} Неприлика!</ |
| но, што он зна, никад нећу знати!...{S} Гледај га само, како се клања, памет да ти стане...{S} |
| ам и сам; па, касти, ако узмогнеш, а ти гледај да ми колико до четвртка набавиш.{S} Деца су, бр |
| Један је чича-Тима у Перковцу!{S} Само гледај да о томе Гркиња што не дозна! — Чича-Тима испи |
| свачему има времена; видите, да нас сви гледају, да нам завиде!</p> <p>— А довече, кад се ваш д |
| је расхлађену ракију, а попови и ђакони гледају у њега, чудећи му се премудрости; после га види |
| прсне од смеја!{S} Да се није опио?{S} Гледајући у лепу Гркињу, да се није заљубио?...{S} Све |
| ије, што су на асталу стојале, па, и не гледајући их, поче у својој раздражености као свака пиљ |
| ли? — тепаше сирото девојче, скоро и не гледајући га.</p> <p>— Што сам те звао, траго ниједна?{ |
| , па тек што не проговори....{S} И тако гледајући у свога новог, али живосно уображеног, обожав |
| >Милка остаде сама, озбиљно и замишљено гледајући у свој посао.{S} Изгледала је као одрасла дев |
| м кревету премишљала и већ је у мислима гледала нове поклоне, што јој је прота подоносио: пред |
| нији и опредељенији облик.{S} Час га је гледала, како иде, поштапајући се поносито трсковим шта |
| прагу његове собе, весело се смејала и гледала у збуњено лице свога обожатеља.</p> <p>— Но, но |
| нисам никад на себи приметила, али сам гледала понеку од мојих познаница.{S} Дође млад, отмен, |
| ицу свога живота.{S} Она би га презриво гледала, окренула би му леђа, погледала би се у огледал |
| у главицу на суву руку, па је замишљено гледала преда се.{S} На запећку стајао је хлебац и недо |
| и.</p> <p>Гркиња је једнако кроз прозор гледала; а кад је видела, да се авлијска врата отворише |
| безбрижно пушили, или су, и не мислећи, гледали у сиву даљину, други су доле у лађи јели бифтек |
| прошлости; у свакој цртици тога прописа гледало је јадно дете своју изгубљену мајку, па се часо |
| али он је ни погледао није.{S} Дете је гледало за њим тужно, замишљено; видело је, сироче, да |
| мода, па шта ћеш ти мимо свет?{S} Ено, гледам пре, син оног Железниковића, што га је наша влад |
| ина Париз; а овако, с поремећеним умом, гледао је око себе као у врућици или у неком тешком сну |
| а-Спира, који је ту параду из прикрајка гледао, накашља се зловољно и прогунђа у себи: „Но, и т |
| који најближе стојао, само је чича-Тима гледао да уграби место до лепе домаћице; а то му није т |
| е врата, и чича-Тима закрљештеним очима гледао је у своју уплашену ћерку, која је онде пред њим |
| своје собе, он леже на миндерлук, па је гледао укоченим очима горе у чађаве таванице.{S} Кад би |
| ала, а кад би кога срела, тај би стао и гледао, не што би на њојзи било нешто — осим натоварено |
| ази баш као да сам га негде у комендији гледао.</p> <p>— Хе, побратиме, не знаш ти!{S} А то је, |
| ан стигла у Београд.{S} Сваки је путник гледао где ће пре на конак, па и чича-Тима најпре добро |
| а богословац, који га је дотле пажљиво гледао, а који је, међутим, на друго што, на добру паро |
| > <p>Чича-Тима је једнако зачуђено у њу гледао.{S} Али тај његов поглед није њу ни најмање узне |
| е то да сазна?{S} Та, ваљда, није могла гледати кроз прозор, кад је кућа у авлији?{S} И он хтед |
| елике отворене очи, по ваздан бих могла гледати у њих, па да се сита не нагледам; а у њега су м |
| него да би имао времена и на своје дете гледати.</p> <p>— Купио сам, дакле, два јагњета, а једн |
| гу ти, ако је по вољи, у длан и у карте гледати, како је теби угодније.</p> <p>— У длан! — рече |
| послетку, нека стрина, која зна у пасуљ гледати, врачати и бајати.{S} Али у самоме Перковцу, и |
| мо ја и госпођа Швабићка умемо; па ћемо гледати да најпре уловимо голубицу, а голуб ће и сам до |
| оспођо, а ви се ослоните на мене, ја ћу гледати да вам још до подне све набавим.</p> <p>— Молим |
| /> такође; а кад се навора дели, ја ћу гледати, како се другим којекаквим судоперама пружа тек |
| раг и сам за себе старати!{S} И тако ћу гледати да се, колико сутра, са њиме насамо разговарим, |
| о ћу се њојзи осветити!{S} А и ревизора гледаћемо да понудимо неким шмрком чемерике; да види и |
| положење г. начелника и његове госпође, гледаћу да продрем и, ако не за ову годину, а оно за до |
| а ове чергаре растера!{S} Али, свакако, гледаћу да осети; познаће и он, ко је стара госпођа фон |
| дознати... све, слатка моја госпођо!{S} Гледаћу ти у оне карте, што су на сам Велики петак у Ту |
| ; а гости, који су још у кавани остали, гледаху за њима, говораху о прстену тако младе девојке, |
| н и невиђен призор видела.{S} Чича-Тима гледаше неко време за њом, а после се окрете задовољно |
| ек онако мало осмехнути...</p> <p>И она гледаше у огледалу, како јој по дебелим образима плива |
| ђа, баш као неко невинашце, обори очи и гледаше преда се; а кад ју је начелник загрлио, она га |
| и то дивно сирће изишло!</p> <p>Трговац гледаше, пун саучешћа, у чича-Тиму; беше му жао човека, |
| од кајсије, па сте метли руку на срце и гледите меланхолично на небо, па уздишете, касти, — за |
| тарешинству.{S} После њега дође мајстор Глиша ковач.{S} Он је био у немачком капуту и панталона |
| је ишла даље, као нека славом увенчана глумица.{S} Па ако је још у путу срела некога од оних м |
| је старац, а после му преко лица пређе глуп осмејак.</p> <p>— Твоја кћи Милка срећна је са сво |
| жаве, реда, владе?...{S} И онај грбави, глупави полицајац ништа да ми о томе не јави!</p> <p>— |
| у ил’ други какав цвет на груди, а она, глупара, побегне испред њега!{S} И то ми је после девој |
| а користити <pb n="378" /> разбило се о глупост начелникову..{S} Господин начелник не беше дост |
| црне свиле хаљину; а кад би се на таке глупости остали болесници насмејали, чича-Тима би се ис |
| терка. — Моје васпитање и образовање са глупошћу мојих колега и колегиница?...{S} Кад дођем пре |
| — викну на свога даскала, а после, пуна гнева, погледа на четврти разред: — А ви, господине, ви |
| баш као она масна ђинђувица на дебелој говеђој чорби или као загорела запршка у некаквој маџар |
| а Милка из свога ћошета, откуда је чула говор свога оца, а после видела и лице свога младожење, |
| ти ни разумети, <pb n="369" /> до да се говор водио око десет учитељских класа.{S} И учитељ прв |
| о је чича-Тима могао да предупреди даљи говор, четврти разред се подиже и поче наново говорити: |
| још већим ударом гласа продужаваше свој говор:</p> <quote> <p>— Ја хоћу да вам још овог вечера |
| орити о моралу!{S} Кад се и та наситила говора, изиђе неко мало дете, коме мати још и није смел |
| у још у кавани остали, гледаху за њима, говораху о прстену тако младе девојке, па се и они рази |
| ; учини му се да чује, где некакви људи говоре, после виде и свеће, па, и не знајући, пође упра |
| дна Гркиња, што је имала два мужа; неки говоре, и више...{S} А у другој кући становао је један |
| сигурни!{S} Верност?{S} И ти списатељи говоре све којешта, узимљу оно за необично, што је баш |
| ерка гласно, — шта ли ће ова вештица да говори?{S} Но, красна беседа!{S} И на њој се имамо захв |
| натоварио на себе, па какве ти речи не говори три сата, ама баш ниједну да му не разбереш!{S} |
| да ја не знам, шта се у Перковцу о мени говори?...{S} Ето, баш о Духовима била сам у цркви, а з |
| хватило: да то, што јој отац у пићу сам говори, не може ништа добро бити, и она, скоро не дишућ |
| .{S} Некад, опет, узме, па сам са собом говори; ко га не види, а чује, рекао би, да их има трој |
| лог папипа!{S} Зар не нађе да друго што говори, књигу ли му и ко је написа!{S} Е, знади, учитељ |
| сталежа“, као што се у отменијем свету говори; а и кад би каква трговкиња или начелниковица св |
| е он — луд, да ништа не зна, шта у пићу говори, а прота се заверио, да ће о томе шкандалу и сам |
| навао, да нема речитости, и, кад у пићу говори, да ће ма што лудо изговорити.</p> <p>— Господо |
| Сад ћу ја, моја лепа госпођо!{S} Сад! — говорила је баба, — само док изручим овај пепео из тига |
| ог дериштета, ви мене да обманене!... — говорила је љутито... — Зар је то ваша поштена реч?...{ |
| лива осмејак.</p> <p>— Преизредно!... — говорила је, пуна задовољства. — Леп осмејак, красан ос |
| у свему лепша од оте несрећне Гркиње — говорила је у себи. — Шта има на њојзи?{S} Кожа и кост! |
| а мислим, да сјајније не може ни бити — говорила је; — о томе сам уверена.{S} Дечји радови су т |
| ти га.</p> <p>— И тај господин Швабић — говорила је стара госпођа, — или је малодушан, те из са |
| о својој судбини, да мисли... — Кажу — говорила је тек онако полугласно, — да се девојке <hi>м |
| нате ли, о чему је та протерана вештица говорила?{S} О љубави!{S} А шта је говорила, то вам не |
| ено било, а без икакве користи, баба је говорила о тешким гресима и упутила би је у какав манас |
| тица говорила?{S} О љубави!{S} А шта је говорила, то вам не смем ни казати!{S} То је шкандал!{S |
| редити мене са Гркињом? — са поносом је говорила стара гросмутерка. — Моје васпитање и образова |
| рива!...{S} Чула сам ја, и о мени му је говорила, да сам неморална; а неће да гледа себе и свој |
| а мати није то умела, а људи су и за њу говорили, да је васпитана!</p> <p>Те мисли нису приличи |
| <p>Сутрадан се у Перковцу ни о чем није говорило, већ о синоћном прстену и о беседи, која ће се |
| тира, шта се све на томе детињем вашару говорило и радило.{S} Полицајац је, опет, са своје стра |
| оћ има реч у своје време изговорена!{S} Говорио сам вам о музици; али не треба то; та, ево, пос |
| могао је лепо ходити, јести и пити.{S} Говорио је, наравно, све којешта: час је замишљао да је |
| ен био.</p> <p>— Е, није него роткве! — говорио би чича-Тима. — Та, ваљда, ми не мислите доказа |
| > <pb n="397" /> <p>— Сиромах старац! — говорио је трећи разред. — Баш га ништа не може разведр |
| молован пајацо...</p> <p>— Благо њима — говорио је кроза смеј, — обадвоје млади, лепи, васпитан |
| а, навалити морају.</p> <p>— Ја видим — говорио је сам у себи, — да је ова стара будала заљубље |
| још је дете.</p> <p>— Тако је суђено — говорио је учитељ Тима. — Него, касти, требаће ми нешто |
| омах, једнако млатио рукама, једнако је говорио и доказивао, у доказивању је тако далеко отишао |
| ма поретка!{S} А знате ли ви, о чему је говорио онај Живко Пацић?{S} Онај пропагандиста, републ |
| је могао три дана ручати, ни с ким није говорио и једнако је мислио о изгубљеним класама.</p> < |
| ка вам сваку срећу дарује! -— Кад је то говорио, глас му је дрхтао; а, богме, и није, сиромаху, |
| pb n="298" /> <p>— Чича-Тима ми је и то говорио, да би се радо преселио у нашу кућу.{S} Удовац |
| ожића који списатељ пио и шта је у пићу говорио...{S} А таке услуге у Србији су се свагда висок |
| те мислили вређати, нисте требали ни да говорите!</p> <p>— Шта, да нисам опет што погрешио?...{ |
| јер...{S} Та ви још и не знате, с киме говорите...</p> <p>— Е, чуда! —- прекиде јој чича-Тима |
| честитог мужа наћи.{S} Та ће, наравно, говорити о моралу!{S} Кад се и та наситила говора, изиђ |
| његове болести, али он није умео ништа говорити; бленуо је мутним својим очима, без и најмање |
| још мало издиже и узвишеним гласом поче говорити:</p> <quote> <p>— Браћо!</p> <p>Ово је прва бе |
| спасти!{S} Шта ће и ко ће што на беседи говорити?</p> <p>— Цео вам програм не могу казати, али |
| , –- само ћутите, немојте ником ни речи говорити; данас је 24., сутра, дакле, може доћи, а за д |
| денцији била...{S} Али даље вам не смем говорити, историја је сасвим љубавног карактера, а ја с |
| Млад, пун учтивости, милина ти је с њим говорити!{S} Ја кад га видим, све ми се чини да сам још |
| око себе, па онда поче храпавим гласом говорити:</p> <p>— Кудгод погледам, неспремљено — све с |
| же је увис, па онда поче крупним гласом говорити тако, да су гости, хтели не хтели, сви умукли, |
| ек се онда тргао, кад је учитељ престао говорити.</p> <p>— Дакле, колега, — рече, — ви као да н |
| четврти разред се подиже и поче наново говорити:</p> <p>— Па онда желим од свег срца, да им же |
| ретарова апетита, поче сасвим забринуто говорити:</p> <p>— Спанаћа сам још јутрос набавила, три |
| д је кућа у авлији?{S} И он хтеде нешто говорити, како би сумњичење старе госпође оповргао, али |
| о електрисан, скочи и стаде на сав глас говорити:</p> <p>— Ја, касти, служим већ дваест и три г |
| нио!...“ — И још много друго којешта ћу говорити, од чега ће му се кожа јежити и коса на глави |
| спапи превозе!...</p> <p>Хтео је он још говорити, али се око њега толика граја подиже, да није |
| ђено, али нико га не хте узнемиривати у говору, само његов један друг из неког буџака што је по |
| је прошла кроз целу чаршију.{S} Кога је год у путу или пред дућаном видела, она му се поклонила |
| обичну перковачку кајсију, и ја, кад је год погледим, све сам више уверен да ће ми баш овај вин |
| , да није ни једног похвалила, а што је год могла у својој пакости измислити, све је то на кир- |
| Их, ала је и тај месец безобразан, као год какво распуштено дете, чисто нам броји пољупце!...{ |
| згледаше јој лице као искрпљено: куд су год Тимини пољубци падали, ту је, наравно, отпадало рум |
| оказао, да ће после пет стотина милиона година нестати ваздуха, и ми ћемо се — угушити.</p> <p> |
| да ће се људи после пет стотина милиона година без ваздуха угушити!....</p> <p>— Он ће се угуши |
| — Има три — рече пандур, —- ако не буде година више; него је, душа ваља, и притврдио: баш лепо |
| а се, штавише, надам, да ћемо још много година пријатељи остати...{S} Та да нема вас, коме би с |
| су моје перковачке колеге ово неколико година заборавиле.{S} Мимо то ћу му казати, да не иду р |
| беше му жао човека, кога је већ толико година познавао.{S} Уосталом, чича-Тима је имао својих |
| м да му кажем, да од другог ни за десет година толико не би могао чути.{S} За ону васпитатељку |
| зиних препорука, па макар још за дваест година не добио класе...</p> <p>Кад су стигли у школу, |
| ниједна! </p> <p>Дете, тако од дванаест година, уђе у собу; коса му беше још неочешљана, руке н |
| мо што не проговори, да ћеш још четрест година живети!{S} Леп век!{S} Па ћеш још, осим овога, т |
| — голе кости, као да су прије десетину година из гроба ископане, те још ударају мртвијем задах |
| кад био тога мњења, да се учитељи према годинама награђују.{S} Шта ви на то велите, господин-Ти |
| сузе незадовољства.{S} Већ у тим младим годинама почиње сиротиња бивати незадовољна, јер тако м |
| а!</p> <p>Те мисли нису приличиле њеним годинама, али сирото дете у нужди и невољи брзо сазрева |
| иваше тврду вољу и сталност, која у тим годинама не приличи оној мекој детињој облини, на којој |
| н, збиља, и напредовала.{S} Сваке друге године добијала је по једну класу унапређења, а осим то |
| беше на њојзи што би одавало њене младе године.{S} Лице младо, али свака цртица показиваше тврд |
| и је Бог нешто мало винограда, а ове је године баш добро родио.{S} А, после, имаш и своју поште |
| ју, да су једном, баш некако четресосме године, видели, како Талијани кроз Перковац проводе мај |
| уседелица, која до своје четрдесет пете године није могла себи повољног и честитог мужа наћи.{S |
| <p>— Ја, касти, служим већ дваест и три године као учитељ.{S} Истина, касти, нисам учио велике |
| ој мали Милован има, ја мислим, већ три године, како учи код мене други разред...{S} Красно дет |
| а!{S} Истина, сам мало ушао, касти, и у године; зар је краљ баварски, опет, био млађи од мене?{ |
| <p>— Видиш, Никола, ти си мало ушао и у године, за тебе је добро, како се може; ја, ја сам још |
| ви о Светом Николи, или најдаље о новој години, донети бар једну петачку <hi>балуце</hi> (најбо |
| ђе, гледаћу да продрем и, ако не за ову годину, а оно за догодине, да им осигурам премештај; те |
| равље и напредак, добри гости у кући, а годишње бар десет учитељских класа у џепу!</p> <p>Трећи |
| д сам се с тобом венчавао, не беше веће гозбе ни части...{S} Хи, хи!</p> <p>— Пази на печење — |
| послом, завирио какав мајстор: све сама гола господа, трговци, адвокати и учитељи.{S} Ал’ учите |
| н?{S} Е, вјера и Бог — рече начелник, — голе кости, као да су прије десетину година из гроба ис |
| нужди и невољи брзо сазрева до човека: големе патње, необичне муке, гажење и тиранија стварају |
| кадифи тоциљају се по глатким паркетима големе дворане; а кад музика стане, и све се ућути, онд |
| 91" /> пословима; неки су, наслоњени на големе бале трговачког еспапа, сасвим безбрижно пушили, |
| у Перковцу појавио, сви су се задивили големој промени на њему: у лицу је био блед, изнурен, х |
| ановницима у очи, узела би на себе неку голему стару бунду, па би се умотала у какву црну исхаб |
| а не би опоменула, кад би њеноме Николи голи лактови кроз отрцани капут провиривали.{S} Она се |
| и и стара госпођа узмучила се, и њу је голицало, и не беше јој лако тајну чувати:</p> <p>— Баш |
| арац, кад га није могао наћи, оде даље, гологлав...{S} Ноћ беше тамна, улице узане, мрачне, а к |
| осталим учитељима, који онде око њега, гологлави, са највећим страхопоштовањем, непомично стај |
| о гледати да најпре уловимо голубицу, а голуб ће и сам доћи!</p> <p>Госпођа гросмутерка беше си |
| !{S} Молим вас!...</p> <p>— Моја слатка голубице, —- тепаше јој прота, — зар не би боље било да |
| удних очију, као у жабе!</p> <p>— Као у голубице, хтедосте рећи...</p> <p>— А зар су у голубице |
| е, хтедосте рећи...</p> <p>— А зар су у голубице пепељаве очи?...</p> <p>— Молим, молим!...{S} |
| мемо; па ћемо гледати да најпре уловимо голубицу, а голуб ће и сам доћи!</p> <p>Госпођа гросмут |
| једне и с друге стране на асталу стоје гомиле акта, а пред њиме само једно по табака исписане |
| орене трепавице погледа још једанпут по гомили, која је једнако нешто шапутала, па високим глас |
| та иста судбина у животу: данас су тебе гонили, а сутра мене; данас ћу ја изгубити службу, а су |
| е, шта је то јавна женска, — она је још гора и црња!{S} Ено, пре јој је купио чика-Паја свилену |
| миндерлук, па је гледао укоченим очима горе у чађаве таванице.{S} Кад би га боље погледао, вид |
| це му је пуно важности, очију и не диже горе, само гледа у хартију...{S} А кад се учитељ Тима с |
| овели су најстаријега калуђера из Свете Горе, па ће да га покрсте...{S} А после ће са протођако |
| ога места и поче тешким корацима ходати горе и доле по соби...</p> </div> <pb n="330" /> <div t |
| коју су пред своју смрт поделила у Св. Гори три јерарха...</p> <p>Гркиња је дубоко уздахнула.< |
| ле пребацују и да ме оговарају и бољи и гори од мене...</p> <p>После таког разговора чича-Тима |
| узети, зове се Папраг; он не може бити гори од мог оца, па што не бих пошла за њега?{S} Ова Гр |
| p> <p>— Све доклегод у деда-Спире траје горке ракије, ја сам сигуран да ће и чича-Тима овамо до |
| чувена са своје старе шљивовице и љуте горке ракије, а поред таког еспапа лако се заборавља и |
| д учтивијих гостију понудише, да заузме горње чело, она се извињаваше тиме, да, као домаћица, м |
| њене руке част!</p> <p>Кад се Гркиња из горње мале вратила, чича-Тима се већ био умио и очешљао |
| у собу, седоше за сто, наравно, гост у горње чело — а с леве стране кир-Никола, с десне Гркиња |
| пити.</p> <p>Већ је била скоро на крају горње мале, откуда се виде зелене утрине, што се од сам |
| че, па прошавши онуда, упутила се право горњој мали.{S} Ту, у томе усамљеноме крају, ретко је к |
| око ватре, која је по ваздан на огњишту горукала, да попуше по једну цигару дувана и да мало пр |
| сом рећи: „Моја се болесница навикла на горчину“!{S} И то је све, што се од природе изнудити мо |
| очи!,..{S} Та де, смеј се, певај!..{S} Госино му ја...</p> <p>Чича-Тима стаде скакати:</p> <qu |
| ом:</p> <p>— У ваше здравље, моја драга госмутерко!...{S} Мало је учитељица, које ја тако ценим |
| а, се у Перковцу чистије носи и од саме госпа-начелниковице.</p> <p>— Па се ја и за њену срећу |
| еоград ићи.{S} Наравно, да ћу прво моју госпа-Јустину походити; више му не треба, него да њојзи |
| анда, младићи у финим чојаним хаљинама, госпе и госпођице у тешкој свили и кадифи тоциљају се п |
| окријте ушима — рече, љутито окренув се госпи; — само ви ћутите, ви, који сте још и тамо преко |
| драго што си ме тако сабахиле походила, госпо!{S} Чини ми се е ћу баш са тебе вас дан данашњи и |
| {S} А што вас, опет, моја Јустина воли, госпо, то не можете веровати!...{S} Стопута вас је позд |
| Преко, тамо код нас у Срему, највећа га господа једу...{S} Дакле, знате, у Гркиње су очи као ку |
| м, завирио какав мајстор: све сама гола господа, трговци, адвокати и учитељи.{S} Ал’ учитељи ка |
| длазе у своје радионице; само трговци и господа долазе, кад се већ лепо раздани; онде заседну, |
| се у Перковцу ради, то је шкандал!... (Господа у Србији воле, кад им се понека страна реч упле |
| , другог попови, а трећи ће страдати од господе школских ревизора, — како ком у део падне...{S} |
| му севају од једа:</p> <p>— Лепо, вала, господин-колега!{S} Оно, касти, кад сте мислили вређати |
| ш као небо плаве...</p> <p>— Варате се, господин-колега, нису плаве, него некако, чини ми се, з |
| ле тога окрете мало у шалу: — Е, ви’те, господин-Тимо, шта чини удаја; ту се, богме, у радости |
| нама награђују.{S} Шта ви на то велите, господин-Тимо?...</p> <p>— Дакако! — тврдио је Тима, ко |
| итељ се насмеја: ·</p> <p>— Оно, касти, господин начелник што да уради, а да његов Радован не з |
| ло прошевину и прстен.</p> <p>– Срећно, господин Папраг! —- рече, безбрижно смешећи се, — Ја ва |
| ће се...</p> <p>— Доцне, учитељу!...{S} Господин министар просвјете <pb n="390" /> и црквених д |
| > разбило се о глупост начелникову..{S} Господин начелник не беше доста препреден, да гросмутер |
| васпитан човек, човек, касти.</p> <p>— Господин-Тимо, — прекиде му реч лепа Гркиња, -— време ј |
| главе, па се испречи на њега:</p> <p>— Господин-Тимо, у колико се сјећам, ја сам вас због ваше |
| ан!...“ А после гласно додаде:</p> <p>— Господин Папраг, сутра имамо у Перковцу беседу, ја се н |
| /p> <p>-— Милка је видела г. Папрага, а господин је видео њу, и тим је свршено: довече прстен!. |
| ote> <p>— Јоханида се усмрдела....{S} А господин секретар мисли да су учитељске ципеле пуне мир |
| тара госпођа; — што брже, то боље; нека господин министар зна, шта се овамо у земљи кува.{S} А |
| екако пред Трајковом механом, кад се са господин-начелником састао.{S} Што сам онда видео клања |
| се опио!...{S} Е, сад тако што да чује господин министар, заиста би га истерао из службе!</p> |
| о мене, ха?</p> <p>— Та, ето, послао ме господин начелник.</p> <p>— Начелник...{S} Хм!...{S} А |
| и мушке кошуље.</p> <p>— Знам, да ће се господин Швабић изненадити, кад види оваке фине ствари! |
| је; — да идемо, није вајде, лако може и господин запитати: где смо се толико забавили?...</p> < |
| оћи у деда-Спирину кавану.{S} Тако је и господин Папраг чинио: није се још ни разданило, а он ј |
| нудимо неким шмрком чемерике; да види и господин, како се кија!</p> <p>Чаше звекнуше, а, као кр |
| каве, али ми није жао; бар ме је млади господин колега уверио, да су Маџари најцивилизанији на |
| рилике не можете ништа имати; а и млади господин Папраг тешко да ће и он наћи млађу и васпитани |
| дности и поздрављати га.</p> <p>— И тај господин Швабић — говорила је стара госпођа, — или је м |
| ковцу уважена.{S} Кажу, да јој је и сам господин начелник министарства много наклоњен, да се о |
| ткако сте се упознали са честитим вашим господин-Папрагом, као да сте много веселији...{S} Но, |
| >— Ви, сигурно — рече са неком иронијом господин богословац, — на сваки начин, да ви морате виш |
| једва је дошао до речи:</p> <p>— Један господин... из Београда!...{S} Секретар...{S} Ох, госпо |
| ји!... — рече чича-Тима. — Шта би рекао господин секретар, да види толику крмачу на моме пропис |
| а, све док је она у овој вароши.</p> <p>Господин Швабић се на њену тужбу замислио, а после крат |
| шла.</p> <p>Кад је стара госпођа видела господина начелника да је још у неглижеу, она се хтеде |
| , јесте чули!...{S} А, а!...{S} А гле и господина Тиме!..{S} Е, јесте чули, баш сте нас иберашо |
| писмом, али депешом о томе да извјестим господина министра!{S} Депешу морам шифрирати; а кад ми |
| , па после настави: — А да ме није ко у господина тужио?...{S} Оно, касти, док је човек у живот |
| већ многа деца исповраћала, затекли су господина секретара у четвртом женском разреду, где с н |
| таде поверљиво шапутати:</p> <p>— Вама, господине, могу се поверити, само вас молим, да никоме |
| код вас живео, да нема...</p> <p>— Шта, господине, шта?...{S} Ви, можда, мислите: да нема мога |
| лепог детињег лица.</p> <p>— Напротив, господине, ја сам био намеран да још данас отпутујем у |
| вник тих чисто словенских забава?{S} Е, господине, томе се нисам надао, нарочито од вас, који с |
| наге ударати у ђачко звоно.</p> <p>— Е, господине колега, — рече стара госпођа подмукло, — сад |
| <pb n="315" /> <p>— Само далеко одавде, господине, на пример у Хомоље, у Црну Реку, или, ако је |
| а зачуђено запита:</p> <p>— Шта вам је, господине7..{S} Та ви сте уједанпут постали озбиљни као |
| ли, шта је синоћ било?{S} Та то вам је, господине, читава ребелија!</p> <p>— Шта, шта, ребелија |
| ..{S} Е, јесам ли погодио?</p> <p>— Не, господине, то нисте — рече, скоро сажаљевајући, Папраг; |
| унке, па после бело вино...{S} Верујте, господине, да не знам, где ми је глава од бриге.</p> <p |
| су?...{S} Одмах доле с њоме!{S} Ви сте, господине, писани за испит|...</p> <p>— <foreign xml:la |
| о је чича-Тима, — није да нисте, јесте, господине.</p> <p>— Па шта поможе?{S} Ништа!...{S} Исто |
| и ме у квартир примили!</p> <p>— Лакше, господине, да нас Никола не чује!{S} Не знате, како је |
| ева, погледа на четврти разред: — А ви, господине, ви сте једна пијаница!{S} Ви сте један груби |
| , е!...</p> <p>— Нисте ништа штетовали, господине, — рече гросмутерка, спремајући се да што жеш |
| ди, не — увреди.</p> <p>— Друго смо ми, господине, — рече тихим гласом, — а друго су они!{S} Ми |
| е разумео: палачинке?...</p> <p>— Знам, господине: лапачинке.</p> <p>— Вуци се напоље, па кажи, |
| ...{S} Јеси ли упамтио?</p> <p>— Јесам, господине!</p> <p>— Кажи јој и то, да спреми и од оног |
| не панталоне.</p> <p>— Добар дан желим, господине Тимо! — рече Гркиња, рукујући се с њиме. — Им |
| онако радо једете?</p> <p>— Али молим, господине, немојте се наћи увређени, ја, као сирота удо |
| </p> <p>— Не знате, како ми је мило, о, господине! </p> <p>И лепа Гркиња бацаше чезнуће погледе |
| ља Тиму:</p> <p>— Добро дошли!...{S} О, господине, откад вас чекамо, већ смо се поплашили да не |
| челника, него баш и самога вас...{S} О, господине!{S} Молићу, шаљите тамо војску, жандаре, док |
| а и показали у онакоме друштву...{S} О, господине!{S} Ви немате појма на ком је степену покваре |
| у и лепу Гркињу натоварила.</p> <p>— О, господине, не можете веровати какви су вам то људи!{S} |
| и у тај мах се Гркиња трже.</p> <p>— О, господине прото!... — рече, бајаги плашљиво...{S} Ко би |
| удри грашком о дувар!...</p> <p>— Оно, господине, молићу!...{S} А има времена, људи смо, ако ј |
| подне све набавим.</p> <p>— Молим вас, господине, и хвала вам!{S} На ту вашу услугу никада нећ |
| и јаукање несрећне деце:</p> <p>— Нећу, господине!{S} Никад више нећу!...{S} Богами, ћу од кори |
| сам се на једну шљивовицу.</p> <p>— Ох, господине, маните се!...{S} Данашња деца каква су, да т |
| — Ко?{S} Ја и друго што...{S} Ја!...{S} Господине колега, и друго што!{S} Но, јесте чули, ви ст |
| <p>— Ко, ја безобразна?...{S} Ја?...{S} Господине, јесте чули, језик за зубе!{S} И више да се н |
| ма, испод трепавица погледаше.</p> <p>— Господине прото! — рече тихо; — свачему има времена; ви |
| госпођа га погледа, презирући:</p> <p>— Господине, ми као да смо још јуче за свакад свршили наш |
| е онако по староме, без класа?</p> <p>— Господине! — рече најозбиљнијим тоном млади богословац. |
| дошао, је ли, чупави магарче?</p> <p>— Господине, — замуцкиваше дете, — послала ме Грк... госп |
| тамо преко сам научила!)..{S} Милостиви господине!{S} То што се у Перковцу ради, то је шкандал! |
| свога обожатеља.</p> <p>— Но, но, драги господине, шта сте се збунили?{S} Та човек ваше снаге и |
| не прославе, и руковала. — Дакле, млади господине, јесам ли синоћ моју декламацију као што ваља |
| Гркињом.</p> <p>— Молим, молим, слатки господине Тимо!{S} Ћутаћу као риба.{S} А, верујте, што |
| ао да је клонула.</p> <p>— „Преузвишени господине!... (О, знам ја титулирати, још тамо преко са |
| даље своја тумачења, — то ће рећи, мој господине, да је у Србији ружан ваздух, да нема доста с |
| то га ја најрадије једем.</p> <p>— Хоћу господине, казаћу, да спреми прасе.{S} Дете је знало, д |
| <p>„Госпођице, смем ли молити?“</p> <p>„Господине, жао ме је, али ја сам већ ангажована!“</p> < |
| гросмутерком?...{S} Кад се праштала са господином начелником просвете, није приметила басамаке |
| објасни и, бенгалском ватром осветљен, господину министру достави; него је, по обичају, онако |
| она нађе прилику да мало ближе приступи господину проти; а онда ће му шанути:</p> <p>— Е, оче п |
| на чачкалица!{S} Е, њу ћу баш поклонити господину Швабићу, и онако знам, да му госпођа Јустина |
| } Кад успишете депешом или президијално господину министру, а ви наведите само један ред, што г |
| д мојих познаница.{S} Дође млад, отмен, господичић, завитла несташно штапићем, поклони се по об |
| нижајши, моја дражајша (или прекрасна) господична!“...{S} Да га изедеш од милости!{S} Не знаш, |
| овањем, непомично стајаху.</p> <p>— Ви, господо, будите са вашим ученицима спремни за сутра, је |
| а узбуркане страсти утишане.{S} Живели, господо, и до виђења!</p> </quote> <p>Газда Миладин ниј |
| све њих јак утисак.</p> <p>— Молим вас, господо! — узе реч учитељ трећег разреда. — Та ви сви з |
| ова дубока мудрост.</p> <p>— Молим вас, господо, — доказивао је учитељ III разреда, — то ћете м |
| ларму почели враћати.</p> <quote> <p>— Господо и браћо!</p> <p>Ја сам се са свога места, с чаш |
| н, онако накресан, изговорити.</p> <p>— Господо и браћо! — узвикну с највећим патосом четврти р |
| да ће ма што лудо изговорити.</p> <p>— Господо и браћо!,.. — понављаше, заплећући, четврти раз |
| још једанпут диже Живко Пацић:</p> <p>— Господо! — викну, што га грло доноси, тако, да су се и |
| а тапка.</p> <quote> <p>— Јест, браћо и господо!{S} Они су били музикални.{S} Могуће да Југ-Бог |
| телства“ у друго и обилазећи све могуће господске станове, у намери да све оне, који јој сујети |
| апраг!{S} Папраг!{S} И име му је некако господски!{S} Лепо!{S} Отмено!...{S} Али све бадава, де |
| еђу на месне новости.</p> <p>Таку једну господско-трговачку кавану држао је у Перковцу неки дед |
| ше дете, — послала ме Грк... госпођа... госпођа...</p> <p>Учитељ Тима се весело осмехну, приђе |
| — замуцкиваше дете, — послала ме Грк... госпођа... госпођа...</p> <p>Учитељ Тима се весело осме |
| поверење нећете на зло употребити...{S} Госпођа Јустина је млада жена, а муж, као што га знате, |
| иња.{S} Чича-Тима беше мало забринут, а госпођа Јоханда изгледаше срдито: очи јој севаху у разд |
| {S} А, после, дужност.{S} Али ме задржа госпођа Јоханида; она ме је, као чланица овдашње омлади |
| /p> <p>— Добро, синко, добро!{S} А која госпођа те је послала?</p> <p>— Послала ме је госпођа Г |
| ли кад је последње речи изустила, стара госпођа врисну, као да је неко усијаним клештима уштину |
| женском разреду мирније изгледа: стара госпођа, осмејкујући се, по првој скамији намешта женск |
| је чуо, беше за њега страшно!{S} Стара госпођа, окуражена, пође и даље. — А онај професор!{S} |
| обоје се укочише од чуђења...{S} Стара госпођа гросмутерка, у својој црној хаљини, на нос је н |
| и, али га задржа будући зет...{S} Стара госпођа сва поцрвене као обарен рак, само, севајући очи |
| изиђе на среду и лепа Гркиња.{S} Стара госпођа гросмутерка, која није знала, да ће и Гркиња на |
| !...</p> <p>И пре но што је могла стара госпођа што одговорити, оде фамилијаз као ветар и стаде |
| </p> <p>По свему се видело, да је стара госпођа тога дана добро расположена била, па је добро и |
| <p>— А то ће рећи — настављала је стара госпођа и даље своја тумачења, — то ће рећи, мој господ |
| и то што скорије — наговарала је стара госпођа; — што брже, то боље; нека господин министар зн |
| ли ви, шта то значи? —- питала је стара госпођа, пажљиво посматрајући сваку црту начелникова ли |
| тај господин Швабић — говорила је стара госпођа, — или је малодушан, те из сажаљења не хте, или |
| иродна румен дошла.</p> <p>Кад је стара госпођа видела господина начелника да је још у неглижеу |
| ead>XI.</head> <p>Међутим, док је стара госпођа, по своме, доста вешто смишљеном, програму, утр |
| ст, плав човек, и, као што нам је стара госпођа унапред казала, јако наклоњен јектици; то му св |
| аћу да осети; познаће и он, ко је стара госпођа фон Копривић!...{S} Ових дана сам намерна у Бео |
| , даде оним ученицама, које му је стара госпођа препоручила...{S} То беху већином богаташка дец |
| била мала заслуга.</p> <p>Кад се стара госпођа мало прибрала, она извади из недара своје наоча |
| <p>— Е, господине колега, — рече стара госпођа подмукло, — сад ћемо се огледати.{S} Знам, да в |
| -Николе.</p> <p>То је, наравно, и стара госпођа дознала, али сад је то није више нимало вређало |
| /p> <p>— Лепо, сад слушајте!{S} И стара госпођа извади из недара једно писамце и стаде га своме |
| ло, шта ли то мора бити?{S} А и и стара госпођа узмучила се, и њу је голицало, и не беше јој ла |
| разуме и да је све тако, као што стара госпођа вели.</p> <p>— Вјере ми, учитељице, ти ми задад |
| а, а и то је био уверен, да би му стара госпођа у многоме могла помоћи; али се узјогунио и не х |
| milestone unit="subSection" /> <p>Стара госпођа гросмутерка, која је и иначе у свима перковачки |
| о целоме свету растури!...</p> <p>Стара госпођа није лудо комбиновала, само ако узима куражи, — |
| онда је чича-Тима мој!...</p> <p>Стара госпођа је таким резултатом мисли својих била потпуно з |
| нисам се тако веселио!...</p> <p>Стара госпођа грискаше усне, пакосно смешећи се.</p> <p>— А к |
| и као да се још љутите?...</p> <p>Стара госпођа га погледа, презирући:</p> <p>— Господине, ми к |
| : отићи без „лаке ноћи“...</p> <p>Стара госпођа оста бледа и поражена.{S} Тешко јој беше поднос |
| а, учитељице, од јајета...</p> <p>Стара госпођа обори застиђено очи, рукова се с њиме и, задово |
| , прва извешћа добијате...</p> <p>Стара госпођа, учитељица четвртог женског разреда, осмехну се |
| ферија с њоме унознати...</p> <p>Стара госпођа се при овим речима ђаволасто осмехну, а после, |
| ош хиљадупута поздравим...</p> <p>Стара госпођа се захвалила, клањајући се и успијајући устима, |
| о бих да и теби није лоше?</p> <p>Стара госпођа, баш као неко невинашце, обори очи и гледаше пр |
| , сиромака удовца, закани?</p> <p>Стара госпођа беше се у лицу још већма запурила, те, онако зб |
| дравље младенаца, а ја ћу у Београду са госпођа-Швабићком по свим стазама и путовима удесити ви |
| .{S} Осим тих свију својстава, стара је госпођа умела и шпијунисати, и то много вештије него и |
| а те је послала?</p> <p>— Послала ме је госпођа Гркиња и поздравила, да дођете на вечеру.... — |
| и и хтеде се с њом руковати, а стара се госпођа стаде бојажљиво измицати пред њиме.{S} Њему је |
| казати, али једно знам, а то је, да ће госпођа Јоханида осим певања и — декламовати.</p> <p>Уч |
| путовима удесити вигове, како само ја и госпођа Швабићка умемо; па ћемо гледати да најпре улови |
| колу преместили, и то у Хомоље, па ће и госпођа Јоханида с њиме да путује?... — А после додаде |
| мог Перковца до у Миличево пружају; али госпођа Гркиња није за онда наумна била да се лепом бож |
| мислите, што сте још и тамо преко били госпођа поштарка?...{S} О, знам вас ја, знам!{S} Били с |
| ако, дете моје, учи се и слушај, што ти госпођа казује; ти си још млада, ал’, богме, има их кој |
| господину Швабићу, и онако знам, да му госпођа Јустина није за имен-дан спремила, а како <pb n |
| голубицу, а голуб ће и сам доћи!</p> <p>Госпођа гросмутерка беше сигурна да ће победити; зато с |
| љу! — шапутао је. — Толика услужност од госпође Јоханиде, и ми ниједан да се сетимо, па да јој |
| е, па би, касти, паметно учиниле да код госпође у школу дођу; имале би шта чути!</p> <p>Гркиња |
| ам за расположење г. начелника и његове госпође, гледаћу да продрем и, ако не за ову годину, а |
| цркви апостол...{S} То је, наравно, све госпође, а, богме, и постарије госпођице, у целоме Перк |
| оју стару бунду, што сад велике и младе госпође и не носе више...</p> <p>Гркиња се замисли мало |
| ајшира, најутрвенија, ту је и кућа лепе госпође Гркиње.{S} Није то кристал-палата, него као и д |
| ли тако трошноме телу.</p> <p>Код старе госпође био је ручак већ спреман, супа готова, а у једн |
| нешто говорити, како би сумњичење старе госпође оповргао, али их у томе стиже фамилијаз.{S} Беш |
| и сви су погодили, да је то масло старе госпође гросмутерке; и сваки се од њих заверио, да ће ј |
| ког звука чини му се да чује глас старе госпође, како га пред г. секретаром оговара, а секретар |
| евизор искупи све учитеље у стану старе госпође, да свакога од њих према заслугама оцени и свој |
| упи себи шећерлеме, а ову јабуку однеси госпођи Гркињи, па јој кажи — памти добро! — „Поздравио |
| наздравим нашој лепој домаћици, вредној госпођи Јоханиди.</p> <p>Сви се гости ућуташе, а чича-Т |
| тити, <pb n="311" /> поклањао је старој госпођи; па и она сама умела је уважавати свој уплив и |
| ратког озбиљног ћутања окрете се старој госпођи:</p> <p>— Будите уверени, да чим се вратим у Бе |
| око цениле, па је ли чудо, да су старој госпођи сва врата, од писара и писаровице па до министр |
| } Али за љубав моје мајке!“</p> <p>„Па, госпођице, где ћемо се моћи видети?{S} Али само, са мно |
| вно, све госпође, а, богме, и постарије госпођице, у целоме Перковцу морало до срца дирнути; а |
| адићи у финим чојаним хаљинама, госпе и госпођице у тешкој свили и кадифи тоциљају се по глатки |
| сле тога долази онај други део:</p> <p>„Госпођице, смем ли молити?“</p> <p>„Господине, жао ме ј |
| Владика, прота, ђакон, црквењак?{S} Да, госпођо, не знам.</p> <p>— Прота!{S} И јуче је...</p> < |
| .</p> <p>— Па којим си ми добром дошла, госпођо? — питаше баба промуклим гласом, мешајући нешто |
| ем црним крајинскијем, па, вјера и Бог, госпођо, три срца у мени заиграју!{S} А, Бог зна, по ли |
| н мах промењени!</p> <p>— Бриге, бриге, госпођо!...{S} Ах, кад помислим како бих лепо код вас ж |
| одом пријатно изненађен: — А камо наже, госпођо?{S} Не каза ми ни „Добро ти јутро, враже, ја чо |
| лице, он се окрете Гркињи: — Хајдемоте, госпођо, а она, касти, кад неће, нека је ђаво носи!{S} |
| четврти разред, отежући речи, — ви сте, госпођо, по најновијем систему удешен чамац, на коме се |
| а полуди, да побесни!...{S} Благо теби, госпођо, ти си се у срећан дан родила!...{S} А имаш ли |
| {S} Та колика му је само парохија, хеј, госпођо!</p> <p>Гркиња опет уздахну.</p> <p>— Ствари су |
| хоћете, оно, касти, нека буде по вашој, госпођо Јоханидо...</p> <p>Тако је то било.{S} Сирото д |
| рохотом насмеја: — ’Ма, кумим те Богом, госпођо учитељице, шта је теби?{S} И не сједе, а већ се |
| ина, ни шунке!...</p> <p>— Е, па добро, госпођо, а ви се ослоните на мене, ја ћу гледати да вам |
| м покупила све што ми треба: има ти ту, госпођо, да простиш, и мишјака, и лево уво од слепог ку |
| . из Београда!...{S} Секретар...{S} Ох, госпођо, казао ми, да звоним, да вас зовем... и децу да |
| , Милка јој приђе корак ближе.</p> <p>— Госпођо, — рече уздрхталим гласом, — ово су моје ствари |
| ло, а затим се весело осмехну:</p> <p>— Госпођо, благо теби!{S} Ти да знаш, да си се у срећан д |
| рота јој приступи ближе.</p> <p>— Драга госпођо, не знате, како сам срећан!... — шапутао је про |
| толико чинила, колико ви, лепа и млада госпођо!...</p> <p>Лепа Гркиња, са пуно поноса, окрете |
| ду, све ћеш дознати... све, слатка моја госпођо!{S} Гледаћу ти у оне карте, што су на сам Велик |
| >— Хоћу, благо баби!{S} Хоћу, лепа моја госпођо, само душу мало да одморим.{S} Сутра навече, ка |
| ицу своје гошће. — Сад ћу ја, моја лепа госпођо!{S} Сад! — говорила је баба, — само док изручим |
| ама потпуно задовољан!{S} А вама, стара госпођо, на вашем великоме труду морам такође изјавити |
| S} Јесте ли добили каква извешћа, стара госпођо?... — рече учитељ четвртога разреда... —- Ви св |
| у, кир-Николу ћу протерати; а ви, стара госпођо, осим похвалителног листа, добићете и једну кла |
| мене лепши?...{S} Но, јесте чули, стара госпођо колегинице, ви сте, касти, безобразни!...</p> < |
| аље је моја брига...</p> <p>— Али,стара госпођо, — рече учитељ, — каква ли је оно маленкост, у |
| м леђима шапуће попа-Ђокина попадија са госпођом помоћниковицом: „Красна жена, млада па лепа — |
| , и он се у доброј вољи куцну са старом госпођом:</p> <p>— У ваше здравље, моја драга госмутерк |
| лега и колегиница?...{S} Кад дођем пред госпођу Швабићку, а ја ћу се тек онако мало осмехнути.. |
| оћете, добру или злу домаћицу, жену или госпођу, већ како ви хтеднете.{S} Па хоћете ли се још к |
| се у школи уче.{S} Ето, па питајте само госпођу Гркињу, какво сам сирће баш сад за сватове спре |
| {S} Чича-Тима, кашљуцајући, стиже стару госпођу, која је унеколико напред умакла:</p> <p>— Добр |
| лице и упале очи.{S} Кад је видео стару госпођу, он се усиљено осмехну и рукова се с њоме, а ос |
| > <p>— Дакле, сад сте чули — рече стара госпоћа, коју су многи и гросмутерком називали, –- само |
| у уђоше у собу, седоше за сто, наравно, гост у горње чело — а с леве стране кир-Никола, с десне |
| а сам у свом веку два-три пута и ја био гост на њима; али за шта су те беседе и од какве су кор |
| чезнуће погледе на <pb n="305" /> свога госта.{S} И чича-Тима је пробао да очима искаже, што му |
| то на уво, одведе га из те галаме...{S} Гости се наново наместише на своја места, а све по стар |
| ости и у томе им нико није сметао...{S} Гости им нису баш много пилића и јагањаца појели, а и о |
| руковаше и одоше сваки својим путем; а гости, који су још у кавани остали, гледаху за њима, го |
| ао вода!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>Утоме се гости већ почеше разилазити.{S} И младожења се диже, па |
| вредној госпођи Јоханиди.</p> <p>Сви се гости ућуташе, а чича-Тима и прота зинули од чуда, па с |
| ца ама баш ни окусити.</p> <p>Кад су се гости, добро угрејани, ухватили у <pb n="380" /> коло, |
| а чуло.{S} А кад је већ зора свитала, и гости се, мало накресани, стадоше један за другим разил |
| а плачу...</p> <p>Кад је стигло вече, и гости се давно разиђоше, Гркиња је забринуто села на ћо |
| у, што га грло доноси, тако, да су се и гости са сокака на ту ларму почели враћати.</p> <quote> |
| , она се гласно насмеја тако, да су сви гости у њу погледали, а лепа се Гркиња са неким поносом |
| етенце да позна свога оца!..</p> <p>Сви гости прснуше у смех; а прота се намргодио, па само што |
| и....{S} Чича-Тима, прота, кум и остали гости, сви повикаше на њега, сви се трудише да му докаж |
| музикални...</p> </quote> <p>Сакупљени гости се згледаху зачуђено, али нико га не хте узнемири |
| види и чује, здравље и напредак, добри гости у кући, а годишње бар десет учитељских класа у џе |
| ила с донесеном црном кавом.{S} А добри гости, да би све те учињене гиксове забашурили, куцали |
| оче крупним гласом говорити тако, да су гости, хтели не хтели, сви умукли, чекајући, шта ли ће |
| .. — Тако је Папраг комбиново, докле су гости чаше празнили; а кир-Никола, кад се добро најео и |
| страну.</p> <p>Кад се дворана напунила гостију, на најсвечанији начин ступи на узвишено место |
| ешко било, јер кад је неки од учтивијих гостију понудише, да заузме горње чело, она се извињава |
| сила разговора; мало је ко од скупљених гостију својим стањем био задовољан, а нарочито ова пос |
| тељ-Тими рече: „Матора будало!“ Осталим гостима није ни „Лаку ноћ!“ рекла, него се као фурија у |
| сте дошли! — А после се окрете осталим гостима, па, опет смејући се, понуди све редом, да посе |
| пође управо тамо.{S} То је била чувена гостионица „код Српског краља“...</p> <p>Чича-Тима уђе |
| лнер!{S} Ову пијану луду да избаците из гостионице!</p> <p>Њих пет-шест келнера долетеше, ухват |
| угипут би му се чинило да је у некаквој гостионици, и онда би се тужио како је све скупо, и опе |
| S} Кад су поручали, домаћин се куцну са гостом, исказа му здравицу, а после оде у другу собу, д |
| госпође био је ручак већ спреман, супа готова, а у једној великој кастроли је спанаћ; а кад је |
| котарицу.</p> <p>— А, дакле, да од њих готовите мало по новосадски дунста?...{S} Е, ако је баш |
| ата.{S} Чича-Тима извади из џепа квиту, готову потписану, па је даде побратиму. —- Хвала, побра |
| божатеља за мене заузети, да што више у готову новцу уз девојку добијем, а, после, вели, кретно |
| ко удубљене црте на мршавоме лицу своје гошће. — Сад ћу ја, моја лепа госпођо!{S} Сад! — говори |
| а настрану, а после убриса руке и уведе гошћу у собу.</p> <p>Соба јој беше мала, ниска, али са |
| , седоше за фину софру и стадоше лакомо грабити принесено <pb n="314" /> пиво и јестиво...{S} Р |
| звући, а она не би ни скочила, да га од грабљиваца одбрани; чича-Тимина је постеља стајала нена |
| пет је, знате, што ’но кажу, у неколико градуса лепши и од вас!...{S} Хе, хе!{S} Баш кад хоћете |
| којима се, опет по казивању перковачких грађана, потпуно разумевао.{S} Он је, дакле, био тај, ш |
| мо су учитељи са још неколико остарелих грађана, са кумом, протом и старим сватом, остали <pb n |
| огао дознати, како се који чиновник или грађанин са својом женом живи, и која жена на свога муж |
| нутак у нашем животу, у животу овдашњег грађанства, онда може ли ми ко замерити, што сам изабра |
| он још говорити, али се око њега толика граја подиже, да није умео ни речи проговорити....{S} Ч |
| знао сам напамет, молитве такође, е, а граматика шта ми и треба у другом разреду?{S} Са децом |
| ао насилу, вукао доле у густу хладовину гранатога дуда.{S} Кад су после неког времена изишли на |
| чна шума.{S} Чује само, како по густоме грању киша шушти...{S} То беше калемегдански парак, кро |
| ђанке, што своје лено корачање називају грациозним ходом, а од белила и руменила замишљају оне |
| рече поносито Гркиња. — А после сасвим грациозно рукова се са својим човечуљком и оде у чаршиј |
| ати, баш као и тебе...{S} А то је: удри грашком о дувар!...</p> <p>— Оно, господине, молићу!... |
| отиву државе, реда, владе?...{S} И онај грбави, глупави полицајац ништа да ми о томе не јави!</ |
| сте били?{S} Ви!{S} Па да то мени онај грбави полицајац не јави!{S} А бих, вјере ми, само вас |
| тамо, опет, матора жена навукла на себе грдан кринолин, па неке пунђе, пера и друге којекакве б |
| номада.{S} Један од њих четворице држи грдан бубањ пред собом, од прилике као нека петачка, а |
| љи бију; деца плачу, а учитељи карају и грде....{S} Само у четвртом женском разреду мирније изг |
| Неће јој, касти, падати на ум да некога грди, матора вештица!...</p> <p>У томе и таком разговор |
| затим си чуо крупан учитељев глас, где грди ђаке, а после писку и јаукање несрећне деце:</p> < |
| И он је због тога толико <pb n="333" /> грдио, да је сирото дете, застиђено, почело плакати.{S} |
| и, чича-Тима би се искревељио, па би их грдио свакојаким именима...{S} Другипут би му се чинило |
| д и задуван, изгледао је као да се нека грдна несрећа догодила и једва је дошао до речи:</p> <p |
| Ништа!...{S} Исто сам тако могао једну греду усавјетовати, баш као и тебе...{S} А то је: удри |
| акве користи, баба је говорила о тешким гресима и упутила би је у какав манастир, у коме је нај |
| Гркиње, и то, што чича-Тима удаје онако грешно дете, све је то њен посао.</p> <p>— Зар оног нам |
| ем, да неће заударати брада на изгорелу гриву циганског коња или на извађено око каког липсалог |
| толико сала, колик’ на твоме подваљку, гријеха ми, што сам га овога часа замислио, дошла би об |
| Прота је ћутао као убијен, чича-Тима је грискао своје проседе бркове, а Гркиња, како је ушла у |
| е тако веселио!...</p> <p>Стара госпођа грискаше усне, пакосно смешећи се.</p> <p>— А кир-Никол |
| одине, — замуцкиваше дете, — послала ме Грк... госпођа... госпођа...</p> <p>Учитељ Тима се весе |
| ..{S} А у другој кући становао је један Грк; тај је, опет, држао две жене!...</p> <p>Ја мислим |
| и лепу му парицу доносио, остаје његова грка ракија.</p> <p>— Е, касти, ова ти ракија кошта нов |
| акалнице и у свакој је попио по две-три грке ракије.{S} То му је тако у нарави било: кад се неш |
| леда за послом!</p> <p>Кад је и ту чашу грке искапио, да мало своју унутрашњу муку разблажи, а |
| и. — А гле Милчице! — рече, изненађена, Гркиња.{S} Али кад јој је видела очи, како су црвене и |
| стигло вече, и гости се давно разиђоше, Гркиња је забринуто села на ћошку,<ref target="#SRP1876 |
| Петке</p> <p>— Немам! — рече, уздишући, Гркиња.</p> <p>— А имаш ли лево око од слепог миша, што |
| а кад је и последњег дућанчета нестало, Гркиња удари налево, кроз једно тесно сокаче, па прошав |
| ао утопљеник што тражи избављења....{S} Гркиња га погледа поносито, очи јој севаху од јарости; |
| ивала, научила се трпљиво сносити...{S} Гркиња је још једанпут премери својим пепељавим очима, |
| би израз негодовања и незадовољства.{S} Гркиња је то приметила, али се чинила невешта и, сасвим |
| достојанствено, шта ће даље да буде.{S} Гркиња, откако је познаје, није у њеним цртама приметил |
| , једна другом задовољна, растадоше.{S} Гркиња је у бабино казивање била потпуно уверена, — та |
| ним шљиварима и по узаноме сокачету.{S} Гркиња је белом марамом запушила нос, да не би удисала |
| <p>Гросмутерка се опет пљесну рукама, а Гркиња, после подуже почивке, продужаваше научену песму |
| Тима је грискао своје проседе бркове, а Гркиња, како је ушла у кућу, није више ни излазила, сам |
| l> <l>Катраном се поноћ маже, </l> <l>А Гркиња:..{S} Лој козији </l> <l>На дебелу кожу слаже... |
| а у ову уштиркану лутку, и да та лукава Гркиња, колико његовим недотупавним мозгом, толико и ње |
| како, ако ја уживим, неће се та шкорава Гркиња дуго по Перковцу ширити!...</p> <p>Кад је то изг |
| ца, па што не бих пошла за њега?{S} Ова Гркиња неће имати власти у кући мога мужа, па шта се им |
| мишено.{S} Тада је првипут осетио да га Гркиња вара и лаже, али није имао толико храбрости, да |
| еде чича-Тима и даље да трабуња, али га Гркиња узе под руку и одведе у своју собу — на ручак.{S |
| послала?</p> <p>— Послала ме је госпођа Гркиња и поздравила, да дођете на вечеру.... — Није на |
| овца до у Миличево пружају; али госпођа Гркиња није за онда наумна била да се лепом божјом прир |
| и данас било; само што данас није била Гркиња та, која је на вратима прислушкивала, него његов |
| алу белу капицу у образ. — Шта би рекла Гркиња, да ме у такој капи види...{S} Ево и чарапе, дру |
| ви.{S} Ако га није што његова обожавана Гркиња задржала — додаде, смејући се, учитељ. — Али буд |
| па сад нек’ вам помогне ваша обожавана Гркиња; да видим шта ће вам помоћи са оним краставцем н |
| па и онда је ћутао, кад га је обожавана Гркиња из куће истерала.{S} Отворио је врата, па је изи |
| рвој кући тога сокачета живела је једна Гркиња, што је имала два мужа; неки говоре, и више...{S |
| не уважавају, баш као и она препредена Гркиња.{S} За њу сам већ скројила план...</p> <p>У тако |
| ладић тај Папраг — продужаваше бездушна Гркиња; — ваљан, па, веле, и да је научен!...{S} У Беог |
| subSection" /> <p>Дакле, она и он, лепа Гркиња и кир-Никола, живљаху мирно у својој скромној ус |
| м псовкама, а он се само смеје.{S} Лепа Гркиња пребледи од љутине, волела би и искру ватре из с |
| <p>Милка је покрила лице рукама, а лепа Гркиња, прегледајући хартије, поче из прописа читати: „ |
| се спрема, кир-Никола се смеје, а лепа Гркиња се сваком извињаваше, како се није ни очешљала, |
| било ни за два копља одскочило, а лепа Гркиња, набељена и накинђурена, ослањајући се на свој з |
| је ни свој отрцани шешир скинуо, а лепа Гркиња стајала је на прагу његове собе, весело се смеја |
| попили, чича-Тима оде, да спава; а лепа Гркиња се најкитњастије обукла и спремаше се, да се мал |
| је сва авлија заударала на њега; а лепа Гркиња је намесила палачинака, гурабија, па и саме торт |
| “</p> <pb n="331" /> <p>У собу уђе лепа Гркиња, за њоме један младић.{S} Раста је био средњег, |
| ћошету куће сита наплаче, и кад је лепа Гркиња поред њега с прекорним погледом прошла, он, да б |
| апно, и то баш испод мишке, где је лепа Гркиња најтугаљивија, да умал’, сирота, није служавник |
| пке и шепутлице, и у свему томе је лепа Гркиња руководи.</p> <p>— Видиш, Милчице, није требало |
| аумила походити.{S} Наравно, да се лепа Гркиња на таке маленкости није <pb n="359" /> обзирала. |
| {S} Али у тај мах свега нестаде, и лепа Гркиња почиваше у најдубљем сну...</p> </div> <div type |
| што га ви и мој Никола пијете — и лепа Гркиња га наново поглади по образу.</p> <p>Чича-Тима бе |
| затвореној соби седели чича-Тима и лепа Гркиња.{S} Чича-Тима беше мало забринут, а госпођа Јоха |
| ком тужном расположењу затече је и лепа Гркиња.</p> <p>— Но, Милка, — продера се својим крештећ |
| њиме диване.{S} На тај начин је и лепа Гркиња вишепута прислушкивала на вратима и на тај начин |
| >— Да не да Бог!</p> <p>Утоме се и лепа Гркиња приближи Папрагу:</p> <p>— Но, како вам се допад |
| сви остали заљубљени људи, тако и лепа Гркиња, опијена слатким љубавним заносом, уздахну дубок |
| кад је он свршио, изиђе на среду и лепа Гркиња.{S} Стара госпођа гросмутерка, која није знала, |
| и је мило, о, господине! </p> <p>И лепа Гркиња бацаше чезнуће погледе на <pb n="305" /> свога г |
| љда, ми не мислите доказати, да би лепа Гркиња лепша била, кад би јој, наместо уљуднога носа, н |
| о и остале, тако му је и овај план лепа Гркиња покварила...{S} Сунце није било ни за два копља |
| и, бољи и у свему много лепши него лепа Гркиња...{S} И тако би се иначе присни пријатељи о туђе |
| е у виноград; а међутим је на дому лепа Гркиња спремала све оно, што јој за вечеру треба.{S} На |
| >— Господин-Тимо, — прекиде му реч лепа Гркиња, -— време је да се руча.{S} Извол’те, мој дебели |
| цем да разблажи...</l> </quote> <p>Лепа Гркиња хтеде и даље продужити, али кад је последње речи |
| и, лепа и млада госпођо!...</p> <p>Лепа Гркиња, са пуно поноса, окрете се чича-Тими, па му баја |
| скоро ће нас ослободити...</p> <p>Лепа Гркиња није могла све изговорити.{S} Чича-Тима је прити |
| о несносним смрадом куљао, да се сирота Гркиња једва на ногама држала.{S} Та баба, коју је наша |
| видела и лице свога младожење, кога је Гркиња у тој намери довела, да је усрећи. — А гле Милчи |
| отмуло је кашљала стара баба.{S} Кад је Гркиња кућна врата отворила, једва је могла бабу и назр |
| ледала као да изазива, пркоси; а кад је Гркиња приступила ближе асталу и већ хтеде својом сувом |
| пи види...{S} Ево и чарапе, друкчије је Гркиња спремила за чича-Тиму...{S} Али, шлафрока не дам |
| амо бленуо у њене пепељаве очи, које је Гркиња на разне начине, мазећи се, превртала...</p> <p> |
| и је и то песма!...{S} Као да мене није Гркиња научила сасвим нову:</p> <quote> <l>Док по небу |
| ма у Перковцу!{S} Само гледај да о томе Гркиња што не дозна! — Чича-Тима испи већ и пету, па и |
| о — а с леве стране кир-Никола, с десне Гркиња.{S} Кад су поручали, домаћин се куцну са гостом, |
| ти...</p> <p>— Нећу дунста — смејала се Гркиња, — него сам наумила довече да правим вечеру, на |
| /p> <p>Док је он тако трабуњао, лепа се Гркиња прибрала мало и, преврћући, по обичају, очима, о |
| су сви гости у њу погледали, а лепа се Гркиња са неким поносом окрете од ње.</p> <p>— Но — реч |
| е чича-Тима обасуо пољубцима.{S} Кад се Гркиња од свога ватреног обожатеља отела, изгледаше јој |
| прими из њене руке част!</p> <p>Кад се Гркиња из горње мале вратила, чича-Тима се већ био умио |
| наслеђе?</p> <p>— Ха, ха! — смејаше се Гркиња, — није то наслеђе, већ сам рада да вас развесел |
| асвим опрезно накашља... и у тај мах се Гркиња трже.</p> <p>— О, господине прото!... — рече, ба |
| теби угодније.</p> <p>— У длан! — рече Гркиња.</p> <p>— Мети белегу! </p> <p>Гркиња извади из |
| Добар дан желим, господине Тимо! — рече Гркиња, рукујући се с њиме. — Имам част представити вам |
| мени доћи шпуријус.</p> <p>— Да — рече Гркиња, — та ја сам и заборавила питати: шта мислите са |
| војку?...</p> <p>— То је, видите — рече Гркиња, — све она матора вештица крива!...{S} Чула сам |
| имам и једно дете?</p> <p>— Знам — рече Гркиња, — дете је мало напуштено, али ће код нас доћи у |
| </p> <p>— Нисам се надала од вас — рече Гркиња, као мало прекорно, — али се надам, да кад се ам |
| дуката!</p> <p>— Сто дуката — понављаше Гркиња, уздишући!</p> <p>— Јесте, душице!...{S} Али... |
| воду ће ми вући кир-Никола..{S} А ја и Гркиња, ми ћемо пити све тазе пиво; а њена деца ће нам |
| а гросмутерка, која није знала, да ће и Гркиња на тој беседи суделовати, није се могла уздржати |
| овори ни речице.{S} Затим хтеде нешто и Гркиња да изусти, али у тај мах шушну сирота Милка из с |
| > <p>— Та лако је са спремом — прихвати Гркиња, — зар ту толико треба?</p> <p>— Оно, касти, опе |
| из Новог Сада, премда сам и ја пореклом Гркиња. — И, уздигнувши мало навише своје наврањене обр |
| још то довече бити и прстен — рече брзо Гркиња, којој је много до тога стало, да јој се како пл |
| кућући преко авлије, подвикиваше весело Гркиња.</p> <p>Чича-Тима, кад ју је угледао, он је сав |
| ом туге своје, опет је заспала.{S} Само Гркиња не могаше <pb n="367" /> заспати.{S} Она је била |
| p>— Збогом, очи моје!... — рече збуњено Гркиња, <pb n="386" /> па га пољуби у образ, а после је |
| на печење — викаше на њега незадовољно Гркиња, — та зар не видиш, да је једна страна сасвим пр |
| и...</p> <p>— Свадбу! — рече полугласно Гркиња.</p> <p>— Биће! — додаде баба. — Мене длан никад |
| ашта пристајати?{S} Нарочито, што је то Гркиња захтевала, а и сам он је увиђао да би у својој в |
| </p> <p>— Ја бар мислим — рече поносито Гркиња. — А после сасвим грациозно рукова се са својим |
| дакле...</p> <p>— Али — прекиде му реч Гркиња, — кад чујете, да ћу на беседи и ја декламовати. |
| мушицу, </l> <l>Гусеница лист; </l> <l>Гркиња је прљава, </l> <l>А паук је чист...</l> </quote |
| l:id="SRP18760_C9"> <head>IX.</head> <p>Гркиња је прошла кроз целу чаршију.{S} Кога је год у пу |
| е Гркиња.</p> <p>— Мети белегу! </p> <p>Гркиња извади из џепа једно мало парченце од оне тешке |
| у школу дођу; имале би шта чути!</p> <p>Гркиња се задовољно смешила; њој је ласкало што је чича |
| је само парохија, хеј, госпођо!</p> <p>Гркиња опет уздахну.</p> <p>— Ствари су скупе, али ја ћ |
| а беседу!{S} Лепо!{S} Прекрасно!</p> <p>Гркиња уздиже обрве високо, своју суву руку у белим рук |
| ао бих вам нешто и саопштити!...</p> <p>Гркиња климну главом, одобравајући, и одскакута даље... |
| има дати, одмах би се женио!“...</p> <p>Гркиња ућута, видело се да чека чича-Тимин <pb n="329" |
| делила у Св. Гори три јерарха...</p> <p>Гркиња је дубоко уздахнула.</p> <p>— Љубав је превртљив |
| младе госпође и не носе више...</p> <p>Гркиња се замисли мало.{S} Није ни њојзи било ласно рас |
| сметала, ручати у другој собици.</p> <p>Гркиња је једнако кроз прозор гледала; а кад је видела, |
| најутрвенија, ту је и кућа лепе госпође Гркиње.{S} Није то кристал-палата, него као и друге сељ |
| , пазио је на сваки миг своје обожаване Гркиње, да какогод у чему не погреши; али поред свега т |
| провиде погдешто пепељаве очи обожаване Гркиње.</p> <p>— Побратиме, — рече учитељ Тима, улазећи |
| још више раздражен наговором препредене Гркиње. — На ручак, док ти нисам ишчупао те твоје чупав |
| а споља се чуо притворни глас набељене Гркиње: — Милчице, а зар ти и не мислиш данас ручати? — |
| } Красан ми је то ручак!{S} Да нема оне Гркиње, те да ме кадикад не угости, цркао бих од глади. |
| ила.{S} А и то је све масло те несрећне Гркиње, и то, што чича-Тима удаје онако грешно дете, св |
| да сам ја у свему лепша од оте несрећне Гркиње — говорила је у себи. — Шта има на њојзи?{S} Кож |
| заситили би се чезнућим погледима лепе Гркиње, па би отишли, наравно, после три-четири чаше ра |
| е могао похвалити, да сам јуче код лепе Гркиње ручао?{S} Ала је то био ручак!{S} Онаке палачинк |
| емена изишли на месечину, са главе лепе Гркиње спала је била шамија и тек се мало о збрчканоме |
| оговарању.{S} Али све то као да се лепе Гркиње ништа није ни тицало.{S} Она је познавала своје |
| подићи очију, да мери лажљиво лице лепе Гркиње. — Честит младић тај Папраг — продужаваше бездуш |
| су се тога вечера код кир-Николе и лепе Гркиње сабрали, беху разног узраста, а и црте на лицу б |
| очито га је задовољавало присуство лепе Гркиње, а и последње речи њене, које је чуо, беху, по њ |
| ...</p> <p>— Молим, молим!...{S} У лепе Гркиње су плаве очи, баш као небо плаве...</p> <p>— Вар |
| агрли, и није остало места на лицу лепе Гркиње које није чича-Тима обасуо пољубцима.{S} Кад се |
| се Перковчани питају: како ће прота без Гркиње?</p> <p>Старац је само ћутао.</p> <p>— А знаш ли |
| о...</p> <p>Кад је прота дошао ближе до Гркиње, он стаде, па, пун блаженства, посматраше замишљ |
| а га господа једу...{S} Дакле, знате, у Гркиње су очи као кувана лобода.</p> <p>—- Ал’ тек је, |
| мњи јастук, те га понуди <pb n="361" /> Гркињи, да се на њега посади; а сама је, с прекрштеним |
| у Гркову част.{S} Знали су и то, откуда Гркињи виново лишће, иако га у то доба свака кућа у Пер |
| је ли чудо што су се жене питале: откуд Гркињи свила, и ко је она и шта је она, да се и од саме |
| д је видео оно бледо лице, он се окрете Гркињи: — Хајдемоте, госпођо, а она, касти, кад неће, н |
| трана, дуну у њега трипута, па га стави Гркињи насред длана.{S} После је највећом пажњом промат |
| шећерлеме, а ову јабуку однеси госпођи Гркињи, па јој кажи — памти добро! — „Поздравио учитељ |
| њом, а после се окрете задовољно својој Гркињи:</p> <pb n="320" /> <p>— Нека их, моја слатка Јо |
| спрошену ћерку, а после се окрете лепој Гркињи и, сасвим умиљато осмејкујући се, пољуби је у ње |
| свога оца?{S} Е!{S} Е!...</p> <p>Лепој Гркињи је пламтело лице од љутине, а очима је чисто стр |
| ћемо!{S} Неће ни мени бити лоше!</p> <p>Гркињи синуше образи.</p> <p>— Па шта би да ти дам, сла |
| осим овога, три мужа променити.</p> <p>Гркињи пређе преко лица лак осмејак, и није никако могл |
| д су још дошле и месојеђе, па кад се на Гркињине вечерње забаве свако друго-треће вече стадоше |
| Ово велико парче, које сам растопио од Гркињиних чарапа, то ћу поклонити моме једном човеку, ш |
| учитељ четвртог разреда, онај што се на Гркињиној части први опио.{S} Кад је видео учитеља бого |
| ара пљуну мало на свој палац и стаде по Гркињину длану трљати, док се на белој кожи не указа је |
| ће!{S} Неприлика!</p> <p>И црте на лицу Гркињину дођоше забринуте, а и врачара постаде мало озб |
| <p>— Та ко би и смео споредити мене са Гркињом? — са поносом је говорила стара гросмутерка. — |
| м нашем разговору ћутати, нарочито пред Гркињом.</p> <p>— Молим, молим, слатки господине Тимо!{ |
| за котрља; али он беше више сам собом и Гркињом занет, него да би имао времена и на своје дете |
| љено на своје првашње место...{S} То је Гркињу изненадило.{S} Она погледа на врата, мислила је |
| ало надувен и туробан; али кад је видео Гркињу, трудио се по могућству да се весело насмеје. — |
| ли уче.{S} Ето, па питајте само госпођу Гркињу, какво сам сирће баш сад за сватове спремао!{S} |
| ју мезимицу, али кад је видео обожавану Гркињу, он се, онако пијано, осмехну на њу, а задај од |
| н није добио прилике да своју обожавану Гркињу загрли.{S} Два-три љубавна погледа, то је било с |
| а је у занетости тражио своју обожавану Гркињу; молио је, преклињао, само да га погледи, а он ћ |
| ренутка, кад је првипут своју обожавану Гркињу видео!...{S} Кир-Николу и остале учитеље није мо |
| кав, до ушију заљубљен у своју набељену Гркињу.{S} То препреденом богословцу није ни било тешко |
| а што жешћом ватром нападне на несрећну Гркињу. — Ви бисте се, као власт, само компромитовали, |
| мислити, све је то на кир-Николу и лепу Гркињу натоварила.</p> <p>— О, господине, не можете вер |
| .. <pb n="382" /> није добру, него лепу Гркињу... хоћу рећи, Јоханиду... и њенога даскала, да и |
| сламњи шешир с новим вуненим, а у лепу Гркињу ниси смео ни погледати: ту су ти шешири са велик |
| S} Да се није опио?{S} Гледајући у лепу Гркињу, да се није заљубио?...{S} Све игра, сиромах; ре |
| н погледа најумиљатијим погледом у лепу Гркињу; а кад му је она истим таким погледом одговорила |
| отменијем перковачком свету, да ће се у Грковој кавани тога вечера држати беседа.{S} Тако то би |
| nit="subSection" /> <p>Вече је.{S} Пред Грковом каваном у Перковцу <pb n="341" /> стоје њих чет |
| <p>Сутрадан је сав Перковац знао за ту Гркову част.{S} Знали су и то, откуда Гркињи виново лиш |
| .</p> <p>Побратим га послужи још једном грком, а и сам је смотао једну шљивовицу, која се њему |
| ашину.</p> <p>Кад је учитељ попио своју грку, он се препоручи и оде у своју школу.{S} Није се ј |
| местити, -— побратиме, додајде ми једну грку!{S} Е, касти, баш ме угуши ова данашња врућина!{S} |
| еда-Спири: — Дајдер ми, деда, још једну грку, па да се вучем у ту дерну школу!{S} Е, јес’ чуо, |
| </p> <p>— Дај ми, побратиме, још једну грку, па да се гледа за послом!</p> <p>Кад је и ту чашу |
| ји пољупце!...{S} Хајд’мо, шећерна моја грлице!...</p> <p>И он је, као насилу, вукао доле у гус |
| ацић:</p> <p>— Господо! — викну, што га грло доноси, тако, да су се и гости са сокака на ту лар |
| ера!</p> <p>-— Бре, нек’ се не заноси — грмео је чича-Тима, — док је није ђаво однео!</p> <pb n |
| вара, а секретар, баш као велико звоно, грми: „Неспособан!“; после моли кметове и општинаре, да |
| то је била за њу права несрећа, морални гроб, који је целу њену будућност сахранио.{S} Она би, |
| ..{S} А имаш ли макар и мрвице земље са гроба Св. Петке</p> <p>— Немам! — рече, уздишући, Гркињ |
| сти, као да су прије десетину година из гроба ископане, те још ударају мртвијем задахом, и гле, |
| то остарео, него да ће га поставити за гробара...</p> <p>Тако је нешто сањао трећи дан по одла |
| му срце бије, чинило му се да је насред гробља; али кад је отворио очи, онда се уверио да је у |
| сам Велики петак у Туманима на Христову гробу преноћиле.</p> <p>И тако се обе, једна другом зад |
| ојих љубимаца просипа.{S} Очи му синуше грозничавом ватром, и он се у доброј вољи куцну са стар |
| и даље. — А онај професор!{S} Но, то је грозно, то је ужасно!{S} Он је хтео доказати, а то се м |
| една страна сасвим прегорела?...{S} Их, гром те спалио!{S} Та све ћу палачинке само због тебе п |
| огуће, не може ни бити!...</p> <p>— Их, гром те спалио!{S} Та кад ћеш једном изгледати као чове |
| црну свилену хаљину!...{S} А сад...{S} Гром вас спалио и с варалицом!</p> <p>— Не могу!... — ј |
| , још су и неморални.“</p> <p>То је био гром за све учитеље.{S} Таким оценама није ниједан мога |
| е укочише од чуђења...{S} Стара госпођа гросмутерка, у својој црној хаљини, на нос је натакла н |
| а среду и лепа Гркиња.{S} Стара госпођа гросмутерка, која није знала, да ће и Гркиња на тој бес |
| e unit="subSection" /> <p>Стара госпођа гросмутерка, која је и иначе у свима перковачким сплетк |
| , а голуб ће и сам доћи!</p> <p>Госпођа гросмутерка беше сигурна да ће победити; зато се са нек |
| пертиненција!... — викала је раздражена гросмутерка. — Та и ја сам била једанпут баш у Иригу на |
| Гркињом? — са поносом је говорила стара гросмутерка. — Моје васпитање и образовање са глупошћу |
| После тога, исправивши се поносито, оде гросмутерка даље својим путем, наравно, да још истог да |
| цајац из начелникове собе изишао, а уђе гросмутерка у својој обичној црној хаљини; проседу свој |
| исте ништа штетовали, господине, — рече гросмутерка, спремајући се да што жешћом ватром нападне |
| ми не остаје, него да сама одем — рече гросмутерка. — У недељу ће они благовати на Папраговој |
| оносом окрете од ње.</p> <p>— Но — рече гросмутерка гласно, — шта ли ће ова вештица да говори?{ |
| рбији“...{S} Ал’ ће да ми се клањају: и гросмутерка, и прота, и моја Јоханида!...{S} Њојзи ћу к |
| равно, зловољан; а њих двоје, ревизор и гросмутерка, седоше за фину софру и стадоше лакомо граб |
| p>сачинио Никола Грчић.</p> </quote> <p>Гросмутерка се опет пљесну рукама, а Гркиња, после поду |
| погодили, да је то масло старе госпође гросмутерке; и сваки се од њих заверио, да ће јој се, к |
| нема!</p> <p>Чича-Тима, који је баш за гросмутеркини леђи седео са својим зетом, није могао а |
| није ни погледао.</p> <p>— Драго ми је, гросмутерко, што сам вас у добром здрављу застао, а вид |
| и на уво читати:</p> <quote> <p>„Слатка гросмутерко!</p> <p>У смотрењу према вашим, мени учињен |
| и — рече стара госпоћа, коју су многи и гросмутерком називали, –- само ћутите, немојте ником ни |
| амо ћутао.</p> <p>— А знаш ли, шта је с гросмутерком?...{S} Кад се праштала са господином начел |
| ин начелник не беше доста препреден, да гросмутерчин реферат о првој перковачкој беседи мало об |
| Њему је то било смешно, те се, старац, грохотом насмеја: — ’Ма, кумим те Богом, госпођо учитељ |
| е положају лежао; а кад се дигао, он се грохотом насмејао:</p> <p>— Лаже начелник!...{S} Хе, хе |
| си могао из куће чути, како се даскало грохотом смеје, а деца плачу...</p> <p>Кад је стигло ве |
| ој побратим их купује у Београду по два гроша туце.</p> <p>Папраг се збунио, а бакалин, који је |
| ви сте једна пијаница!{S} Ви сте један грубијан!{S} Ви сте...</p> <p>— А ви сте — рече четврти |
| рети...</p> <p>И он је наново стиште на груди, па је стаде још већом ватром љубити.</p> <p>— Зб |
| придене ружицу ил’ други какав цвет на груди, а она, глупара, побегне испред њега!{S} И то ми |
| а мајка је лежала мртва, ја сам на њене груди наслонила главу и једва сам се од њих одвојила, о |
| дри ми нешто тражи, </l> <l>Та чисто би груди вреле</l> <l>Са пољупцем да разблажи...</l> </quo |
| враголасто смешећи се: — Бар да јој на грудима толико сала, колик’ на твоме подваљку, гријеха |
| оста она иста ватрена љубав у старчевим грудима, као онога тренутка, кад је првипут своју обожа |
| имамо благодарити, што су у погдекојим грудима узбуркане страсти утишане.{S} Живели, господо, |
| туга налазила је само у њеним слабачким грудима усамљеног склоништа; а увреде, којима је после |
| прошлост, што је у стању била у детињим грудима толику тугу покренути?{S} Међу осталим ситницам |
| о, пријатељу, мозак ми је потресен, а у грудима ми је нешто тешко, боли ме, <pb n="352" /> а не |
| аде, чича-Тима Сремац, онај из Бајковца Гружанин, а учитељ трећег разреда Банаћанин.{S} Али кад |
| осталих хартија, размота је пажљиво и, грчевито притиснувши је на своја усташца, страсно је по |
| <p>ЉУБАВНА ПЕСМА,</p> <p>сачинио Никола Грчић.</p> </quote> <p>Гросмутерка се опет пљесну рукам |
| да офарба, тиме би, вели, постала права грчка лепота...{S} А што се мужа њеног тиче, то вам је |
| , хе, хе!{S} Па ти ћеш ми изгледати као грчка краљица, кад је ишла на венчање...</p> <p>— Ја ба |
| ену хаљину јој је купио чика-Паја член, грчки мајорен; бронерске ципеле и шешир са перјаницом ч |
| сте уједанпут постали озбиљни као неки грчки филозоф, н. пр., Сократес...{S} Тако ми дођосте у |
| вену убојну песму:</p> <quote> <l>„ Тај гуњац изадрт...“</l> </quote> <p>— А после тога долази |
| ; а лепа Гркиња је намесила палачинака, гурабија, па и саме торте и куглова; једно се само чуди |
| вам се допадају ови моји куглови?{S} Па гурабије, па палачинке, па торте...</p> <p>— Преизредно |
| не било мелшпајза...</p> <p>— Куглофа и гурабије...{S} Драги колега, то мора бити!</p> <p>Нарав |
| тим осветљеним просторијама тамо и амо гурали, не изгледаху му као прави истински људи; чинило |
| летеше, ухватише чича-Тиму и стадоше га гурати на врата.{S} Старац се испрва отимао, али напосл |
| Никола нека се упрегну, а ја ћу остраг гурати, док се не расхлади...{S} Ха, ха, ха!...{S} Ал’ |
| их класа у џепу!</p> <p>Трећи разред га гурну лактом.</p> <p>— Та зар не видиш — шану му, да се |
| усуђујеш!{S} Е, гле ти штенета! — и она гурну јадно дете настрану, зграби оне хартије, што су н |
| агрли, да је пољуби, она га немилостиво гурну од себе...</p> <p>— Да се нисте усудили|...{S} Је |
| е оборио очи...{S} Трећи разред га опет гурну лактом, али ништа не поможе, он је баш хтео све д |
| <quote> <l>— Паук једе мушицу, </l> <l>Гусеница лист; </l> <l>Гркиња је прљава, </l> <l>А паук |
| павом брадом, коју су, по свој прилици, гуске опасле, или су је шилом садили?</p> <p>— Опростит |
| површно излепљен.{S} Из оџака је куљао густ дим; па како је време тихо било, падао је доле на |
| а квит!{S} Само ми се више не мешајте у густ!...{S} Јер...</p> <p>Ту се чича-Тима учитељ од сил |
| се, као нека провидљива плава магла, по густо засађеним шљиварима и по узаноме сокачету.{S} Грк |
| страна тога сокачета коровом, као неком густом шумом, обрасла, у којој, место славуја, зелене ж |
| тоји мрачна шума.{S} Чује само, како по густоме грању киша шушти...{S} То беше калемегдански па |
| хладовином поред плота, докле се и он у густоме корову није изгубио.</p> </div> <div type="chap |
| p> <p>И он је, као насилу, вукао доле у густу хладовину гранатога дуда.{S} Кад су после неког в |
| и давити, но с туђом децом свађати се и гутати ону школску прашину.</p> <p>Кад је учитељ попио |
| и, Спиро, боље ти се и с овом мученицом гушити и давити, но с туђом децом свађати се и гутати о |
| бановој башти...“</p> <p>— И т. д. и т. д.{S} Па бар да не кажу: „У корист <pb n="339" /> страд |
| „У Марцибановој башти...“</p> <p>— И т. д. и т. д.{S} Па бар да не кажу: „У корист <pb n="339" |
| , цветова, машина, кремења, крчага и т. д.{S} Осим тога је имао и парче винограда, који је сам |
| нач; час, опет, по месо, краставце и т. д.{S} Понекад би му упртила и ражањ, да га окреће, а уз |
| трасти, а ми имамо и начина и искуства, да то пред осталим светом прикријемо или забашуримо.{S} |
| о, да Милку скине с врата.</p> <p>— Да, да, оно, касти, тако је!...{S} Само, касти, још је дете |
| рица, па као вода напамет.</p> <p>— Да, да! — кашљуцну учитељ Тима задовољно, па после настави: |
| ..{S} Е, јесам ли погодио?</p> <p>— Да, да, –—- тврђаше равнодушно учитељ четвртог разреда, — в |
| ме васпитатељке — неморално“!...{S} Ја, да умем и да знам, како и коме, ја бих се тужила.{S} Е, |
| и то њен пољубац засладио; али знам ја, да ће она мало друкче почастити.</p> <p>Затим се мало и |
| доћи, него је послао варошког полицаја, да он његово место заступи и да му ујутру рапортира, шт |
| о сам пометала; те ако буде воља божја, да пође на боље...{S} А како твој чича-Тима, ха? — смеј |
| ишке, где је лепа Гркиња најтугаљивија, да умал’, сирота, није служавник испустила с донесеном |
| асти; кад хоће несрећа да обори човека, да га упропасти, оно се нађе ма шта!...{S} Сад како да |
| ст очева, а после се, сирота, радовала, да и од оте кајсије, од тога за њу забрањеног плода, ок |
| оћу рећи, Јоханиду... и њенога даскала, да и њему Бог не украти, да им се обојима види и чује, |
| пр. начелниково, њему је зато ласкала, да је отац г. министру препоручи.{S} И она је на тај на |
| која је по ваздан на огњишту горукала, да попуше по једну цигару дувана и да мало продиване.{S |
| а госпођа гросмутерка, која није знала, да ће и Гркиња на тој беседи суделовати, није се могла |
| да уђе унутра, она је само одговарала, да не може, да јој је врло тешко и да ће јој на чистоме |
| поздравила, па и на путу ми је писала, да никако друкче не чиним, него да код вас ручам и стан |
| ели отац, кога бих само наљутити могла, да сам друго што казала, него „Задовољна сам!“...{S} И |
| ње, кога је Гркиња у тој намери довела, да је усрећи. — А гле Милчице! — рече, изненађена, Грки |
| о кроз прозор гледала; а кад је видела, да се авлијска врата отворише, она истрча пред учитеља |
| их посматра поиздаље; а кад је видела, да су је они приметили, она пљесну рукама и на сав се г |
| n="323" /> сирота, можда срећнија била, да су је из службе истерали; можда би се удала, удомила |
| ем изразио: како би Србија срећна била, да има више таких васпитатељака!{S} Што се мене тиче, ј |
| мислим да би така знатност доста била, да прослави читаву варош, а то ли неће једну кућу...</p |
| лала ме је госпођа Гркиња и поздравила, да дођете на вечеру.... — Није на вечеру, него на ручак |
| им послом те ратарске крајеве походила, да не пада толико становницима у очи, узела би на себе |
| ајало, али се она по могућству трудила, да све те природне мане улепша; а ту су јој била разна |
| удам?...{S} Ал’, ето, она је навалила, да је удам, и ја је морам удати.</p> <p>Чича-Тима се на |
| } Чула сам ја, и о мени му је говорила, да сам неморална; а неће да гледа себе и своју кућу — с |
| свега развући, а она не би ни скочила, да га од грабљиваца одбрани; чича-Тимина је постеља ста |
| ваху и деца, и чича-Тима, и кир-Никола, да уђе унутра, она је само одговарала, да не може, да ј |
| Срему и бабица била, узалуд се трудула, да чича-Тими учитељу докаже, да женскоме чељадету никак |
| ут провиривали.{S} Она се само бринула, да се на њеној хаљини виде шепутле и карнери, а он је, |
| ладнео.</p> <p>— А ја сам, ви’те, чула, да ракија отвара апетит?</p> <p>— Оно, касти, отвара ап |
| кад је Милка, онако ожалошћена, отишла, да се у неком усамљеном ћошету куће сита наплаче, и кад |
| ам и сувише казала!{S} Али сам уверена, да ви то моје поверење нећете на зло употребити...{S} Г |
| печења, до миле воље; навукао је вина, да је сва авлија заударала на њега; а лепа Гркиња је на |
| подне одмарати се...{S} Ох, та прашина, да се човек угуши, баш ме умори!...</p> <p>И није лако |
| леду отвореним очима смело пркоси, она, да би избегла сваку могућу неприлику, окрете се, усиљен |
| Гркињи свила, и ко је она и шта је она, да се и од саме окружне начелниковице шареније носи?{S} |
| ну, па, кад је видео, да је дупке пуна, да сви ћуте и да су упрли очи у њега, он се још мало из |
| ју; ко пре стигне, добиће литру сапуна, да опере зубе...</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| стоји!{S} Ја сам свакад био тога мњења, да се учитељи према годинама награђују.{S} Шта ви на то |
| капицу у образ. — Шта би рекла Гркиња, да ме у такој капи види...{S} Ево и чарапе, друкчије је |
| тавиле тужбу бар са две хиљаде потписа, да се хапси, или да се из ове вароши протера!{S} Та ниј |
| , што је била за Страхинића бана удата, да је она умела у трумбету свирати, то вам могу историј |
| а, оде из собе, лупивши за собом врата, да су се прозори потресали...{S} Чича-Тима је остао сам |
| није чуо, а Папраг, као човек од такта, да сваку могућу неприлику предупреди, приђе му ближе и |
| а.{S} И она је већ жељно отворила уста, да каже, како јој је баш све од потребе...{S} Али у тај |
| аде...{S} Прота се осврте два-три пута, да га ко не гледа, а после све хладовином поред плота, |
| ице; — рекао би, да не зна ни сам пута, да не зна, шта жели, не зна куда!...{S} Кадикад би тек |
| е требали ни да говорите!</p> <p>— Шта, да нисам опет што погрешио?...{S} Е, кад је тако, сад ћ |
| и:</p> <p>— Па онда желим од свег срца, да им женска деца буду лепа и бела као белило на лицу л |
| } Он би, истина, знао, али где је срца, да се свом идолу противи...{S} После се, онако збуњен, |
| младина баш та три најчувенија зурлаша, да јаве отменијем перковачком свету, да ће се у Грковој |
| и спреми, па ћемо да идемо у виноград, да беремо кајсије, и то од оних лепих кајсија!</p> <p>Д |
| дро ћутао.</p> <p>— Сад је на мене ред, да частим — рећи ће чича-Тима, брижљиво се удаљавајући |
| и?{S} Али што и питам, кад знам напред, да ћете то учинити?{S} Ако ни за шта друго, а оно да се |
| е трудише да му докажу, да је он — луд, да ништа не зна, шта у пићу говори, а прота се заверио, |
| а земљу... „Дакле и ти имаш вољу?{S} Е, да сте благословени!...“ Тако је то пре кратког времена |
| а!...{S} Хтеде све да слиндари са себе, да се преобуче, али све беше доцкан!{S} Он није ни свој |
| зелени амрел, пустила дугачке шлепове, да се по прашини вуку; а, овамо, како би се беле шлинго |
| идбе и младенаца попили, чича-Тима оде, да спава; а лепа Гркиња се најкитњастије обукла и спрем |
| навише, и он, с раширеним рукама, пође, да загрли и пољуби обожавану посетитељку...{S} Али га о |
| е једно ђаче у собу, скиде капу и пође, да га пољуби у руку.{S} Чича-Тима га љутито одби:</p> < |
| купи све учитеље у стану старе госпође, да свакога од њих према заслугама оцени и своје оцене у |
| рочитао министарски акт!.,.{S} Он каже, да се отпустим из службе...{S} А, не превари старога ку |
| е трудула, да чича-Тими учитељу докаже, да женскоме чељадету никако не доликује дугачак нос.{S} |
| и, али се око њега толика граја подиже, да није умео ни речи проговорити....{S} Чича-Тима, прот |
| ра, она је само одговарала, да не може, да јој је врло тешко и да ће јој на чистоме ваздуху мно |
| ђу нико и не мари, још гледа, ако може, да је у својој пакости здере и позледи...{S} Стога је ч |
| , а обукла је црну хаљину.{S} Знала је, да таква ношња приличи једној скромној васпитатељци, ал |
| !</p> <pb n="349" /> <p>— Доказивао је, да је Југ-Богдан с девет Југовића свирао у клавир!...</ |
| е могу казати, али једно знам, а то је, да ће госпођа Јоханида осим певања и — декламовати.</p> |
| м министар насмејао, а одговорио му је, да таке будале, као што су чланови перковачке беседе, н |
| зинули од чуда, па се већ унапред боје, да им се како идол не повреди, — нарочито чича-Тима, ко |
| ћу црни накити, то тако дивно доликује, да се не да описати!{S} Исто тако, ако купиш црне ципел |
| таву једну котарицу.</p> <p>— А, дакле, да од њих готовите мало по новосадски дунста?...{S} Е, |
| били су сву своју речитост и оштроумље, да се беседа, ако је икако могуће, на највеселији начин |
| исти <hi>оваке, какве су</hi>... бо’ме, да цедите восак из мене, ја вам не бих умео казати.{S} |
| , таки предлог у рачун ишао. — Дабогме, да би то тако требало удесити!{S} Оно, касти, што је чо |
| гџић.{S} Откуд њему тако име и презиме, да ли му је то тако од старина остало, или су га људи о |
| зме горње чело, она се извињаваше тиме, да, као домаћица, мора сваки час устајати и зато мора з |
| Своји смо, а и сигуран сам, побратиме, да ћеш ми вратити; ето, дао ти је Бог нешто мало виногр |
| ко не за ову годину, а оно за догодине, да им осигурам премештај; тек, свакако, ако ја уживим, |
| сле бело вино...{S} Верујте, господине, да не знам, где ми је глава од бриге.</p> <p>— Па, ето, |
| тир примили!</p> <p>— Лакше, господине, да нас Никола не чује!{S} Не знате, како је сумњив, пра |
| тумачења, — то ће рећи, мој господине, да је у Србији ружан ваздух, да нема доста слободе, и д |
| } Та чисто би зажелео да у земљу утоне, да га нема!...{S} Хтеде све да слиндари са себе, да се |
| је могло рећи, да је ружна, а још мање, да је лепа.{S} Овоме је много штошта недостајало, али с |
| је на сваки миг своје обожаване Гркиње, да какогод у чему не погреши; али поред свега тога опет |
| обан!“; после моли кметове и општинаре, да га приме за бирова, а они му доказују, да је за све |
| екаких мисли, које ме, може бити, море, да се отресем; хоћу, као што је пре мени неко казао, да |
| воју кућу и виноград...{S} Поговара се, да ће се и одселити, да с њоме живи.{S} Лепа парада!... |
| се најкитњастије обукла и спремаше се, да се мало по чаршији прошета.{S} Али пре него што ће с |
| адска инштитутка видела, заклела би се, да то, што је јадно сироче таком ватром пољубило, ништа |
| , – рече пандур, страшљиво осврћући се, да га не би ко из прикрајка чуо. — Има нешто из министа |
| , задовољно осмехну:</p> <p>— Надам се, да нема човека са очима, који не би увидео, да сам ја у |
| пролази.</p> <p>— Ха, ха!{S} Је л’ те, да сам вас изненадила? — скакућући преко авлије, подвик |
| си?{S} Та муж јој нема ни толико плате, да јој и белила задоста купи, а толи друго којешта! — П |
| дериштета!...{S} Ви, ваљда, и не знате, да ја имам и једно дете?</p> <p>— Знам — рече Гркиња, — |
| на дужности; а, друго, ви и сами знате, да се у овим околностима морам и спремати — дакле...</p |
| — прекиде му реч Гркиња, — кад чујете, да ћу на беседи и ја декламовати...{S} Онда?</p> <p>— О |
| че тихо; — свачему има времена; видите, да нас сви гледају, да нам завиде!</p> <p>— А довече, к |
| летени, нешто прокљувио; дакле, пазите, да не би случајно ушао у траг правој истини, то би била |
| — али се надам, да кад се амо доселите, да тако што нећете више ни покушавати...</p> <p>— Дакле |
| у је силом заклапала усијане трепавице, да више не гледа свакојака лица својих обожатеља, о кој |
| и ко је написа!{S} Е, знади, учитељице, да ћу забранит’ продају мастила за читав перковачки окр |
| n="348" /> <p>— Оно, знади, учитељице, да и сам вјерујем е је за наше младости и љепоте и сунц |
| донесе чича-Тимине хаљине, па му рече, да може ићи, али да се најпре пресвуче.{S} Старац је сл |
| им тужно, замишљено; видело је, сироче, да је са мајком и оца изгубило.{S} Кажу, да човек за но |
| је неки од учтивијих гостију понудише, да заузме горње чело, она се извињаваше тиме, да, као д |
| ала, јогунаста!</p> <p>Њих двоје одоше, да доручају, и кад су већ ручали и по неколико чаша у з |
| би Србија од ње што учила, научила би, да сваког човека с наочарима љуби у руку и да свакој на |
| овори; ко га не види, а чује, рекао би, да их има тројица, што с њиме диване.{S} На тај начин ј |
| е заљубљене неке девојчице; — рекао би, да не зна ни сам пута, да не зна, шта жели, не зна куда |
| .{S} Кад би га боље погледао, видео би, да су му очи мутне, бесвесне...{S} Дуго је он у томе по |
| а, драга браћо!</p> <p>— А знате ли ви, да ја у Бајковцу нисам могао ни 25 ђака скупити, и то с |
| била да се лепом божјом природом бави, да се диви шареним ливадама и загаситом зеленилу праста |
| ча-Тима најпре добро загледа по џепови, да му се како није срма изгубила, а после изиђе на обал |
| кад руча, како треба на сокаку да ходи, да гледа, на који начин да се поздравља.{S} Па, касти, |
| е чину није лепо, а оно су бар приходи, да лепши бити не могу!{S} Умре неко, наплати му се; род |
| умре за тобом, да се обеси, да полуди, да побесни!...{S} Благо теби, госпођо, ти си се у срећа |
| опробани детонаставниче, деде ти кажи, да ли је боље учитељима са класама или без класа?</p> < |
| зао од дебелих врљика плот тако велики, да се од њега једва видео искривљен оџак, који је од пл |
| ни, који су га још из малена познавали, да се и као дете радо смејао тако, да често није могао |
| сте се, као власт, само компромитовали, да сте се ма и показали у онакоме друштву...{S} О, госп |
| нису!{S} А и њу, можда, не би угледали, да случајно не дође за практиканта у суд перковачки нек |
| А онда сте казали, па сте се заклињали, да ћете ми одмах после свадбе купити црну свилену хаљин |
| смеј се, старче, читуљу му!...{S} Вели, да је красан човек тај њен учитељ богословац!...</p> <p |
| музике на дух човечји; сами сте видели, да само њојзи имамо благодарити, што су у погдекојим гр |
| ми не бисмо једно другом на руци били, да ко би други?...{S} Ја, видите, у колико вас волим, у |
| да почеше резоновати и сви су погодили, да је то масло старе госпође гросмутерке; и сваки се од |
| и његове жене.</p> <p>Једни би тврдили, да је она паметнија и лепша од њега, а то су по већој ч |
| ки ревизор налази?{S} Једни су тврдили, да је још у Крагујевцу; други, по чувењу, казиваху, да |
| е то умела, а људи су и за њу говорили, да је васпитана!</p> <p>Те мисли нису приличиле њеним г |
| е по нашем сокачету, ви не бисте рекли, да је то дете...</p> <p>Чича-Тима је оборио очи и ћути |
| приближио њојзи, у намери да је загрли, да је пољуби, она га немилостиво гурну од себе...</p> < |
| макар само по оке до подне; верујте ми, да не би ни на сам Божић огладнео.</p> <p>— А ја сам, в |
| } Секретар...{S} Ох, госпођо, казао ми, да звоним, да вас зовем... и децу да повратим у школу!. |
| : „Отиди, Радоване, и кажи учитељ-Тими, да у девет сати непремјено дође до мене ради неког саоп |
| тарој госпођи:</p> <p>— Будите уверени, да чим се вратим у Београд, прва ће ми брига бити да је |
| о почела сама о себи, о својој судбини, да мисли... — Кажу — говорила је тек онако полугласно, |
| /p> <p>Учитељ Тима потписа на полеђини, да му је министарски акт саопштен, а рука му је дрхтала |
| ук, те га понуди <pb n="361" /> Гркињи, да се на њега посади; а сама је, с прекрштеним ногама, |
| а нема речитости, и, кад у пићу говори, да ће ма што лудо изговорити.</p> <p>— Господо и браћо! |
| д длана повлачи, само што не проговори, да ћеш још четрест година живети!{S} Леп век!{S} Па ћеш |
| . — Хоће да умре за тобом, да се обеси, да полуди, да побесни!...{S} Благо теби, госпођо, ти си |
| тиме, —- рећи ће чича-Тима, — чу ли ти, да ја удајем моју Милку?</p> <p>— Чуо сам, побратиме, ’ |
| дали свакад на расположењу, доказивати, да први људи нису јели гвозденом виљушком печење, него |
| — да се девојке <hi>морају</hi> удати, да нигде у свету <hi>нема девојачког села</hi>; а ја би |
| на заборавиле.{S} Мимо то ћу му казати, да не иду редовно у цркву, да се исмевају министарским |
| а. — Та, ваљда, ми не мислите доказати, да би лепа Гркиња лепша била, кад би јој, наместо уљудн |
| стопута!...{S} Заиста, морам признати, да ми ни рођена сестра не би толико чинила, колико ви, |
| ога ће те <pb n="338" /> ноћи похарати, да своју гладну децу захрани, — донде у Ајглерову хотел |
| енога даскала, да и њему Бог не украти, да им се обојима види и чује, здравље и напредак, добри |
| бих волео да могу вечно код вас остати, да могу овде умрети...</p> <p>И он је наново стиште на |
| вога маторог обожатеља за мене заузети, да што више у готову новцу уз девојку добијем, а, после |
| а нема вас, коме би се могао похвалити, да сам јуче код лепе Гркиње ручао?{S} Ала је то био руч |
| ..{S} Поговара се, да ће се и одселити, да с њоме живи.{S} Лепа парада!...{S} Ал’ ће им и пресе |
| II разреда, — то ћете ми тек допустити, да у сваком сталежу и свугде има постепености, која се |
| де није могао ништа научити, па, касти, да се мало у свету дотера, углади.{S} Би тамо за неко в |
| ашња врућина!{S} Све ми се чини, касти, да лане у ово доба не беше ове припеке.{S} Шта ти велиш |
| е много којешта и требати; нећу, касти, да ми после пребацују и да ме оговарају и бољи и гори о |
| онесеном црном кавом.{S} А добри гости, да би све те учињене гиксове забашурили, куцали су се ч |
| измишљене равноправности и једнакости, да ће се за њу све донде борити, докле у борби не побед |
| и лаже, али није имао толико храбрости, да јој то примети, него је само ћутао и није се више ус |
| тињем обичају, руци, али он не допусти, да га у руку пољуби.</p> <p>— Добро, добро, Милка, — ре |
| рив!...{S} Ал’ откуд је она могла чути, да сам ја сто дуката дао уз Милку?...{S} Ко ли јој је т |
| је научило на ред...{S} А, управо рећи, да се нисте к нама доселили, не би никад ни знала за ур |
| ти њене тиче, за њу се није могло рећи, да је ружна, а још мање, да је лепа.{S} Овоме је много |
| еког буџака што је почео, одобравајући, да тапка.</p> <quote> <p>— Јест, браћо и господо!{S} Он |
| шњу муку разблажи, а он оде право кући, да свадбарину спрема; а Папраг, опет, на другу страну, |
| ваку црту начелникова лица. — То значи, да и наша влада удара у клавир, а то је: на јавном мест |
| врпољити, па и кашљуцати, као за знак, да је и он у соби, онда и начелник узе другу позитуру: |
| то треба причувати, него се, као човек, да тугу свога родитељског срца ублажи, поштено напио.{S |
| има заједљиво. — Ја се, штавише, надам, да ћемо још много година пријатељи остати...{S} Та да н |
| а имамо у Перковцу беседу, ја се надам, да ћете нас својим присуством усрећити.</p> <p>Папраг з |
| иња, као мало прекорно, — али се надам, да кад се амо доселите, да тако што нећете више ни поку |
| у недељу?{S} Лепо, побратиме!{S} Знам, да ћеш имати печених јагањаца, то ће и без искања ђаци |
| мукло, — сад ћемо се огледати.{S} Знам, да вам деца ништа не знају, па сад нек’ вам помогне ваш |
| е, а то ли мушке кошуље.</p> <p>— Знам, да ће се господин Швабић изненадити, кад види оваке фин |
| м, па је понуди пандуру:</p> <p>— Знам, да си за ракију — рече, а кад је пандур тако до половин |
| даде ђавоље бриге!{S} Сад само не знам, да л’ ћу президијално, писмом, али депешом о томе да из |
| лонити господину Швабићу, и онако знам, да му госпођа Јустина није за имен-дан спремила, а како |
| рече, али то нисам упамтила, само знам, да је после те средње врсте још безобразније додала:</p |
| аваше безобразна жена, — да га доведем, да се најпре упознате, па после, наравно, да се прстену |
| познајете, па не треба ни да вам кажем, да је, сиромах, већ од сванућа гладан.</p> <p>— Па, кас |
| вуницу..{S} А новости имам да му кажем, да од другог ни за десет година толико не би могао чути |
| Ја хоћу да вам још овог вечера докажем, да су Југ-Богдан и његових девет Југовића били музикалн |
| Што се те сорте забава тиче, признајем, да за њих слабо марим.</p> <p>— Ви, сигурно — рече са н |
| н, — што се мене лично тиче, признајем, да сам у свом веку два-три пута и ја био гост на њима; |
| те звао, траго ниједна?{S} Да те бијем, да ти уши извучем!</p> <p>Јадно дете дрхтало је од стра |
| ног мишјака?{S} Па и проти, не верујем, да неће заударати брада на изгорелу гриву циганског коњ |
| о је пре мени неко казао, да заборавим, да ми је отаџбина несрећна...{S} Али какву они имају це |
| е.{S} Васпитан, учтив, а уствари видим, да има нов капут и да се толико пута до земље поклони, |
| дине, могу се поверити, само вас молим, да никоме не казујете, нарочито чича-Тими и кир-Николи, |
| ац је, а твој је колега, па то, мислим, да не би никоме у очи падало; још би нас хвалили, што с |
| p> <p>— Испит ће ми испасти, ја мислим, да сјајније не може ни бити — говорила је; — о томе сам |
| ..{S} Ох, госпођо, казао ми, да звоним, да вас зовем... и децу да повратим у школу!...</p> <p>И |
| учитељујем, не!{S} Хоћу да се запопим, да добијем ваљану парохију, а ту је нуждан новац!{S} Тр |
| де је врачара. — Хоће да умре за тобом, да се обеси, да полуди, да побесни!...{S} Благо теби, г |
| па, опет смејући се, понуди све редом, да поседају. — Изволте, седите! — И они су сви поседали |
| вртао је очима, а кад је изишао за њом, да је испрати, није могао срцу одолети, него је онде у |
| е покаже пред својим препреденим зетом, да је доста замашна будала и да је, као такав, до ушију |
| дјела наложио ми је, ево, својим актом, да вас са вашег неваљалог владања отпустим из службе!.. |
| ..{S} Хеј, старче!... ’Ма чу ли, болан, да су и кир-Николу преместили, и то у Хомоље, па ће и г |
| н, који је у свему био мудар и окретан, да би га из те забуне извукао, пређе у разговору на буд |
| аго ми је, колега, што сам тако срећан, да вас могу познати!...</p> <p>И чича-Тима хтеде, у име |
| подин начелник не беше доста препреден, да гросмутерчин реферат о првој перковачкој беседи мало |
| н начелник министарства много наклоњен, да се о њојзи више пута са поштовањем изразио: како би |
| нису баш спремна, а и то је био уверен, да би му стара госпођа у многоме могла помоћи; али се у |
| господин богословац, — на сваки начин, да ви морате више уживања налазити онако с братијом, зн |
| д њега с прекорним погледом прошла, он, да би је унеколико одобровољио, уштинуо је тако незграп |
| ча-Тима је ћутао забринуто, знао је он, да му деца нису баш спремна, а и то је био уверен, да б |
| т. д.{S} Понекад би му упртила и ражањ, да га окреће, а уза сваки почет или довршен посао попио |
| ча-Тима, који је свога колегу познавао, да нема речитости, и, кад у пићу говори, да ће ма што л |
| ор некаквог завода.{S} Он је доказивао, да ми без ваздуха не бисмо могли живети и да ми само за |
| са свога места, с чашом у руци, дигао, да вам у име уједињене перковачке омладине на вашем бра |
| ; хоћу, као што је пре мени неко казао, да заборавим, да ми је отаџбина несрећна...{S} Али какв |
| ив, ја сам у најпростијем смислу казао, да су Маџари после Француза најцивилизованији народ.</p |
| ма ваздуха; а после је цифрама доказао, да ће после пет стотина милиона година нестати ваздуха, |
| направи тако, да се чича-Тима побојао, да му како зет не разбије нос.{S} Он се рукова са чича- |
| ишљеницима кришом из семинарије утекао, да обиђе у оно време јако и лепо осветљену „Црвену Ламп |
| око ње са тако несносним смрадом куљао, да се сирота Гркиња једва на ногама држала.{S} Та баба, |
| лици, девер... ха?...{S} Ил’ је отишао, да спава, док се ви са обожаваном богињом унтерхалтујет |
| с њима, здравио се; а ујутру је отишао, да све рапортира, колико је и шта је од целе те коменди |
| ао, у доказивању је тако далеко отишао, да је и то хтео фактима доказати: да човек који не свир |
| ам, знате, што ’но реч...{S} А, управо, да вам кажем: била сам на синоћној беседи...</p> <p>— Н |
| лио, она га је отискивала, али пажљиво, да га не повреди, не — увреди.</p> <p>— Друго смо ми, г |
| се свагда високо цениле, па је ли чудо, да су старој госпођи сва врата, од писара и писаровице |
| а све што ми треба: има ти ту, госпођо, да простиш, и мишјака, и лево уво од слепог кучета, и к |
| д помислим како бих лепо код вас живео, да нема...</p> <p>— Шта, господине, шта?...{S} Ви, можд |
| регледа целу дворану, па, кад је видео, да је дупке пуна, да сви ћуте и да су упрли очи у њега, |
| ништа чекати.{S} Учитељ, кад је видео, да га нико не задржава на ручак, он оде, наравно, злово |
| ема човека са очима, који не би увидео, да сам ја у свему лепша од оте несрећне Гркиње — говори |
| јој ватреној љубави много срећнији био, да Милку скине с врата.</p> <p>— Да, да, оно, касти, та |
| дном човеку, што је у министра израдио, да ме у дваестпету класу премести.{S} Јест!...{S} А ово |
| због тога толико <pb n="333" /> грдио, да је сирото дете, застиђено, почело плакати.{S} После, |
| ико у целој Србији од учитеља заслужио, да му се каже превасходан, то сам ја, драга браћо!</p> |
| вом Саду фотографа, који ме није молио, да ме сними; један ме је сликао, па је ориђинал послао |
| по лозу резати, па кад би га ко умолио, да му ту вештину покаже, он би му сав виноград џабе оре |
| !</p> <p>Кад је и ту чашу грке искапио, да мало своју унутрашњу муку разблажи, а он оде право к |
| шта у пићу говори, а прота се заверио, да ће о томе шкандалу и само министарство известити...{ |
| гросмутерке; и сваки се од њих заверио, да ће јој се, кад-тад, осветити...</p> <p>Ствар је, дак |
| бар ме је млади господин колега уверио, да су Маџари најцивилизанији народ! — А после додаде, с |
| " /> <p>— Чича-Тима ми је и то говорио, да би се радо преселио у нашу кућу.{S} Удовац је, а тво |
| о сам!{S} Е, али ко би се, опет, сетио, да су за мустру узети пештански келнери?{S} То, да сам |
| нако по најновијој моди изрезани, тако, да кад је један од њих поред њега прошао, он га ухвати |
| одо! — викну, што га грло доноси, тако, да су се и гости са сокака на ту ларму почели враћати.< |
| то учинила, она се гласно насмеја тако, да су сви гости у њу погледали, а лепа се Гркиња са нек |
| је јогунасто једну у другу упила тако, да је у тај мах изгледала као да изазива, пркоси; а кад |
| их џигерица служи, дувају у зурле тако, да су им од напрезања на челу и на врату све жиле с прс |
| а двапут већи комплименат направи тако, да се чича-Тима побојао, да му како зет не разбије нос. |
| онда поче крупним гласом говорити тако, да су гости, хтели не хтели, сви умукли, чекајући, шта |
| Били су у жестокој неког препирци тако, да од целе распре ништа друго ниси могао чути ни разуме |
| Он је и тога вечера добро потегао тако, да и он умало што није уштинуо своју проводаџику, али с |
| али, да се и као дете радо смејао тако, да често није могао ни лекцију пред учитељем изговорити |
| би за супругу узети...{S} Немој, синко, да после кажеш: „„Наговорио ме тај и тај, приморан сам! |
| ла?...{S} Није се то једанпут дешавало, да неки учитељ из околних села, желећи премештаја ил’ д |
| аћу, да спреми прасе.{S} Дете је знало, да му је отац сваког Божића и поклада поклањао учитељу |
| о Гркиња, којој је много до тога стало, да јој се како планови не покваре.</p> <p>-— Милка је в |
| тир, у коме је највише калуђера живело, да се онде каје и да тражи помоћи.{S} А ако се нашла ка |
| бима остати.</p> <p>По свему се видело, да је стара госпођа тога дана добро расположена била, п |
| и не да понос: но, то би тек лепо било, да се уморила!...{S} Таки случај се у Перковцу још није |
| које је са своје особености заслужило, да му се по могућству име сачува.</p> <p>То је био као |
| а да јој наздравимо!...{S} А сви знамо, да је из Новога Сада!{S} А у Новом Саду би се срушио то |
| туђе паре, а хоће да им силом верујемо, да они раде све то у корист народа... е, онда...{S} Учи |
| ати...{S} Онда?</p> <p>— Онда, наравно, да ћу остати... — доврши препредени богословац, рукова |
| се најпре упознате, па после, наравно, да се прстенује.{S} Он је, истина, за данас само учитељ |
| само за њих троје, а деца ће, наравно, да не би разговору и добром расположењу сметала, ручати |
| жели још и с колегама састати, наравно, да ће доћи у деда-Спирину кавану.{S} Тако је и господин |
| гросмутерка даље својим путем, наравно, да још истог дана г. начелнику приповеди, какав је тога |
| бити одмах четворици верна!{S} Наравно, да ћу ја од свију највише одликовати проту, с њиме ћу и |
| азати: хтео ме је пољубити!{S} Наравно, да му то нисам допустити могла.{S} А он ми је, поред св |
| рохте, неће ми се одрећи...{S} Наравно, да ћу пред министром друкче стојати...</p> <p>И уједанп |
| о, што јој за вечеру треба.{S} Наравно, да јој је у свему помагао њен филозоф, кир-Никола.{S} С |
| авио је известити министра.{S} Наравно, да се на таки реферат и сам министар насмејао, а одгово |
| војим колегама разговарати.{S} Наравно, да није ни једног похвалила, а што је год могла у својо |
| , које је наумила походити.{S} Наравно, да се лепа Гркиња на таке маленкости није <pb n="359" / |
| сам намерна у Београд ићи.{S} Наравно, да ћу прво моју госпа-Јустину походити; више му не треб |
| n="381" /> за пуном софром.{S} Наравно, да су се и они ознојили.{S} Учитељ четвртог разреда ски |
| ин 25. јуна у Перковцу бити, — наравно, да ће код вас на квартир и кост; морам вам и то примети |
| и колега, то мора бити!</p> <p>Наравно, да је чича-Тима одобрио; а како се с њоме упознао, не б |
| старога курјака!{S} Видео сам ја лепо, да су мене аванзовали у двадесетпету класу, са титулом |
| мустру узети пештански келнери?{S} То, да сам јуче умро, данас не бих знао!...{S} Шта би, Спир |
| сам, господине!</p> <p>— Кажи јој и то, да спреми и од оног јела, што га ја најрадије једем.</p |
| ра; а за четврти разред додаћу само то, да се једанпут пијан у механи изразио да попови нису хр |
| вала милостива, то је чинила само зато, да од богатог детињег родитеља извуче понеки дукат, а а |
| села, желећи премештаја ил’ друго што, да се за препоруку њојзи обраћао, па често и онај покло |
| но, очима је закрљештио и већ је зинуо, да, по обичају, изгрди своју мезимицу, али кад је видео |
| pb n="371" /> <p>Да је учитељ Тима чуо, да је и његов будући зет за поделу на класе, би, јамачн |
| Тима. — Шта би рекао господин секретар, да види толику крмачу на моме пропису?...{S} Одмах доле |
| опазити; прво, што је био доста хитар, да на свашта пази, а, друго, што се чича-Тима није умео |
| е и том је приликом тако нагњечила нос, да је од њега једва она мања половина између обрва оста |
| } Гркиња је белом марамом запушила нос, да не би удисала онај смрдљиви ваздух, што се са димом |
| му здравицу, а после оде у другу собу, да види, шта деца чине.</p> <p>— Не знате, како ми је м |
| у му казати, да не иду редовно у цркву, да се исмевају министарским расписима, које, наравно, н |
| биће венчање; морам поручити и Папрагу, да се још у четвртак у чаршији нађе; треба, касти, и да |
| екиде га учитељ IV разреда. — У окладу, да сте у тој надмашности разумевали маџарску нарогушено |
| да вино, а кир-Никола шунке...{S} Кажу, да има дивних шунака.</p> <pb n="309" /> <p>— Маните се |
| еше у целоме Перковцу уважена.{S} Кажу, да јој је и сам господин начелник министарства много на |
| а је са мајком и оца изгубило.{S} Кажу, да човек за ноћ оседи, остари.{S} А сироче постаје чове |
| } Па како га је Пепита волела?{S} Кажу, да се једанпут из превелике љубави хтела и удавити, сам |
| е на њега, сви се трудише да му докажу, да је он — луд, да ништа не зна, шта у пићу говори, а п |
| варош проводе; стари људи приповедају, да су једном, баш некако четресосме године, видели, как |
| ма времена; видите, да нас сви гледају, да нам завиде!</p> <p>— А довече, кад се ваш даскало од |
| ко нису филозофи, ал’ бар толико знају, да би код поп-Арона могли капеланисати; о томе ће се и |
| им да у Венецији њих тројица засвирају, да би и само звоно Светога Марка својом писком надгласи |
| а сад желим, уколико ми силе допуштају, да наздравим нашој лепој домаћици, вредној госпођи Јоха |
| тао и није се више усудио подићи очију, да мери лажљиво лице лепе Гркиње. — Честит младић тај П |
| е са својим човечуљком и оде у чаршију, да онде купи за десет пара алеве паприке и да натовари |
| га приме за бирова, а они му доказују, да је за све то остарео, него да ће га поставити за гро |
| и сунце љепше сјало!{S} Ма све ка вељу, да се и нама старцима још пођешто мили.{S} Наједем ти с |
| ом.</p> <p>— Та зар не видиш — шану му, да се и прота и чича-Тима мргоде?{S} Ћути!...</p> <p>— |
| су због тога позвали Цигане у дворану, да ону другу половину ноћи поред умилне музике у игри и |
| ним духом задахнуо перковачку омладину, да се међу остале онамошње забаве уврсти и словенска бе |
| увеним Шпартанцем прогнао је у планину, да са дивљим мачкама вади очи!,..{S} Та де, смеј се, пе |
| м ћошку, загрли и тако је силно цмокну, да се дете у соби пробудило.{S} После је сасвим кицошки |
| Алија.{S} Та зар би се он заљубио у њу, да није била музикална?...</p> </quote> <p>Људи су га с |
| није опио?{S} Гледајући у лепу Гркињу, да се није заљубио?...{S} Све игра, сиромах; рекао би, |
| маните се!...{S} Данашња деца каква су, да те Бог сачува!{S} Боље да их човек нема...</p> <p>И |
| нарочито старе удовице, доказивале су, да је кир-Никола и наученији, бољи и у свему много лепш |
| а, да јаве отменијем перковачком свету, да ће се у Грковој кавани тога вечера држати беседа.{S} |
| љ Тима се весело осмехну, приђе детету, да га мало охрабри.</p> <p>— Добро, синко, добро!{S} А |
| и нађеш макар и аковче, наћераћу ћифту, да га наштину испије мјеште препеченице...</p> <p>— А з |
| једем.</p> <p>— Хоћу господине, казаћу, да спреми прасе.{S} Дете је знало, да му је отац сваког |
| .{S} За ону васпитатељку у Н... казаћу, да живи са писарем, а оне три у Ј.., те су, опет, комун |
| , већ сам рада да вас развеселим; хоћу, да ви заборавите на ваше две класе, а мој дебели Шпарта |
| Крагујевцу; други, по чувењу, казиваху, да је већ у Свилајинцу и да ће сутра, а најдаље до прек |
| у, трептала је једна суза.</p> <p>— Ах, да ми је мајка у животу!</p> <milestone unit="subSectio |
| ти, измиче, а он за њим; е, баш мишљах, да ће се на сокаку побити!</p> <p>Кад се чича-Тима са с |
| кише на овоме свету; а и ја, рекао бих, да сам баш од чисте његове крви.{S} Па, касти, побратим |
| — Та видим — рече трговац; — рекао бих, да су неки комадићи олова?... ’Ма где их толико накупи? |
| све више приљубљујући се њојзи... — Ох, да знате, каква ме у овоме часу осећања море, ви бисте |
| е што погледа у шећер.{S} Па вели: „Ох, да ми је хоће учитељ Тима дати, одмах би се женио!“...< |
| господине, да је у Србији ружан ваздух, да нема доста слободе, и да је народ толико жељан те њи |
| p>— Госпођо, благо теби!{S} Ти да знаш, да си се у срећан дан родила!{S} Ето, ова жилица, што т |
| незадовољно Гркиња, — та зар не видиш, да је једна страна сасвим прегорела?...{S} Их, гром те |
| сподине, шта?...{S} Ви, можда, мислите: да нема мога Николе?...{S} Ништа нам он неће сметати; а |
| ишао, да је и то хтео фактима доказати: да човек који не свира ма у који инструменат није у ста |
| е као наставак Живкове беседе сматрати: да ће се људи после пет стотина милиона година без вазд |
| артир и кост; морам вам и то приметити: да најрадије једе шунке са спанаћем, црно вино ретко уп |
| а!{S} Што се мене тиче, ја толико знам: да кад би Србија од ње што учила, научила би, да сваког |
| вора баш ништа, али је толико схватило: да то, што јој отац у пићу сам говори, не може ништа до |
| ека г. Папраг реши, а ми да пристанемо: да ли је подела на десет класа боља и пробитачнија за у |
| ошло од министарства просвете званично: да се кир-Никола казни двомесечном платом, а чича-Тими |
| нек’ вам помогне ваша обожавана Гркиња; да видим шта ће вам помоћи са оним краставцем на окрече |
| ћемо да понудимо неким шмрком чемерике; да види и господин, како се кија!</p> <p>Чаше звекнуше, |
| се весело насмеје. — Дивно вече, касти; да умем стихове правити, као ваш Никола, баш бих направ |
| крашују.{S} Милка беше бледа као лимун; да је имала кога, можда би се, сирота, и потужила, можд |
| вечерас!{S} Ја бих рекао <pb n="374" /> да је тако најбоље! — И чича-Тима извади из џепа кесу, |
| у медецину!{S} А ја идем <pb n="396" /> да будем славуј у ружичастоме лугу моје обожаване Јохан |
| како искривио, па да прсне од смеја!{S} Да се није опио?{S} Гледајући у лепу Гркињу, да се није |
| p>— Ручак!{S} Красан ми је то ручак!{S} Да нема оне Гркиње, те да ме кадикад не угости, цркао б |
| д, остати једно тело и једна душа!..{S} Да, збиља, кад ћу се ја к вама доселити?</p> <p>— Још с |
| ајша (или прекрасна) господична!“...{S} Да га изедеш од милости!{S} Не знаш, шта је дивније на |
| прашина, у кујни судови неопрани...{S} Да свисне човек од муке:!...</p> <pb n="302" /> <p>Утом |
| та ви мало пре рекосте, оче прото...{S} Да је чича-Тима уз своје оно дериште и новаца дао?</p> |
| <p>— Што сам те звао, траго ниједна?{S} Да те бијем, да ти уши извучем!</p> <p>Јадно дете дрхта |
| {S} Владика, прота, ђакон, црквењак?{S} Да, госпођо, не знам.</p> <p>— Прота!{S} И јуче је...</ |
| Тимо, — продужаваше безобразна жена, — да га доведем, да се најпре упознате, па после, наравно |
| p>— Ја видим — говорио је сам у себи, — да је ова стара будала заљубљена у ову уштиркану лутку, |
| у — говорила је тек онако полугласно, — да се девојке <hi>морају</hi> удати, да нигде у свету < |
| по тигању, који је над ватром држала. — Да није опет она мука? — И баба пажљиво посматраше јако |
| понављаше, заплећући, четврти разред. — Да Бог поживи нашу добру... <pb n="382" /> није добру, |
| рече, научењачки проматрајући ђердан. — Да није сувише скуп, заиста бих га мојој Милци купио; о |
| част? — питао је чича-Тима зачуђено. — Да, касти, нисте добили ваше наслеђе?</p> <p>— Ха, ха! |
| срећно побратиме! — рече напослетку. — Да их Бог поживи, млади су, а век је дуг, па, богме, ак |
| врањене обрве, додавала би хвалисаво: — Да сам родом Јелинка, то се, уосталом, и на мојој споља |
| пандур, искапивши и кусур од ракије; — да идемо, није вајде, лако може и господин запитати: гд |
| ми наказива, до зоре трајало!</p> <p>— Да шта ви мислите?...{S} Кад су њих двоје изговорили, д |
| о, брат-Радоване, па да идемо!</p> <p>— Да идемо, учитељу, — рече пандур, искапивши и кусур од |
| чича-Тима мргоде?{S} Ћути!...</p> <p>— Да им Бог поживи дечицу, и, дабогда, се ројила по кући, |
| а немилостиво гурну од себе...</p> <p>— Да се нисте усудили|...{S} Јер... </p> <p>Она га поглед |
| и био, да Милку скине с врата.</p> <p>— Да, да, оно, касти, тако је!...{S} Само, касти, још је |
| вратима.{S} Чича-Тима се трже.</p> <p>— Да није она? </p> <p>Неко куцну на врата, али некако не |
| аљда, ће и мени доћи шпуријус.</p> <p>— Да — рече Гркиња, — та ја сам и заборавила питати: шта |
| о корица, па као вода напамет.</p> <p>— Да, да! — кашљуцну учитељ Тима задовољно, па после наст |
| н је баш хтео све да изговори:</p> <p>— Да, где сам, оно, стао?...{S} Право, у кованлуку код де |
| н није могао, а да не примети:</p> <p>— Да не да Бог!</p> <p>Утоме се и лепа Гркиња приближи Па |
| , аспидо!{S} Шта ти је обећао?</p> <p>— Да ће ми купити од тешке црне свиле хаљину, и то још ов |
| аше...{S} Е, јесам ли погодио?</p> <p>— Да, да, –—- тврђаше равнодушно учитељ четвртог разреда, |
| и, на данашње време слабо кога и има, а да није дужан...</p> <p>— Није то, учитељу, – рече панд |
| асти, господин начелник што да уради, а да његов Радован не зна, бива ли то?...</p> <p>Таки ком |
| и суделовати, није се могла уздржати, а да се не пљесне рукама.{S} Кад је то учинила, она се гл |
| </quote> <p>Газда Миладин није могао, а да не примети:</p> <p>— Да не да Бог!</p> <p>Утоме се и |
| кир-Никола!{S} Здраво, Чича-Тимо!{S} А да Бог поживи цео учитељски еснаф!...{S} Бабу ослон’те |
| > <p>— Сунце ваше|...{S} Хо, хо!..{S} А да ко је онда опирача?...{S} Од кога направисте и ово и |
| ?</p> <p>— Олово! — понављаше Тима. — А да шта је срма, кад је ово олово?...</p> <p>Трговац га |
| љ Тима задовољно, па после настави: — А да ме није ко у господина тужио?...{S} Оно, касти, док |
| еђи седео са својим зетом, није могао а да на толику њену ларму не плане: —- Само се ви покријт |
| али поред свега тога опет није могао а да истога вечера не покаже пред својим препреденим зето |
| илостива, то вам не могу обећати, треба да сам на дужности; а, друго, ви и сами знате, да се у |
| а сам сироче остављено, погажено, треба да сам благодарна, ако ме ко у кућу прими!...</p> <p>Ту |
| м, што ће да буде мој муж; а мужа треба да волимо!{S} Како ћу га ја волети?{S} Леп је, веле, ал |
| Милка.{S} Данашња млада и девојка треба да пада у очи, нема ти ту стида и скромности!{S} Истина |
| атском саучешћу благодарим!{S} Не треба да вам кажем, — сами сте видели, какву моћ има реч у св |
| но јест, касти, ви је учите, како треба да држи кашику, кад руча, како треба на сокаку да ходи, |
| Гркиња, — није то наслеђе, већ сам рада да вас развеселим; хоћу, да ви заборавите на ваше две к |
| ковцу.{S} Тек велим, побратиме, боље ја да ти то учиним, него други; код мене си бар сигуран да |
| проклетих учитељских класа. — Хоћу и ја да частим; оно, касти, ја и удајем кћер!</p> <p>Деда-Сп |
| филистарску помаду, није могао од смеја да се уздржи и у себи да не проговори: ево још једног ч |
| ни требају новци, хе!{S} Нећу ја довека да учитељујем, не!{S} Хоћу да се запопим, да добијем ва |
| бриге.</p> <p>— Па, ето, чича-Тима нека да вино, а кир-Никола шунке...{S} Кажу, да има дивних ш |
| тара госпођа видела господина начелника да је још у неглижеу, она се хтеде удалити, <pb n="347" |
| што не беше зиме, а које што се надала да ће до зиме и <pb n="363" /> две бунде од новодобивен |
| ом влада.{S} Она ми је, истина, обећала да ће се код свога маторог обожатеља за мене заузети, д |
| војим пепељавим очима, па кад је видела да дете њеном измајсторисаном погледу отвореним очима с |
| ла каква млада намигуша, која би желела да никако не рађа, баба је и од тога знала чини.{S} И з |
| госпођа Гркиња није за онда наумна била да се лепом божјом природом бави, да се диви шареним ли |
| е, драги колега, али ја нисам приметила да је кир-Никола чупав, знате.</p> <p>— Чупав је, клопа |
| цала, нити је тренула.{S} Она се решила да сваком њихову нападају пркоси.</p> <p>— На ручак се |
| Оче, ја сам слаба!</p> <p>Чича-Тима, ма да је био пијан, опет није могао да не погледа пажљивиј |
| дете удавати?</p> <p>— Дете?...{S} Ама да видите, како умилно погледа у ове практиканте, што о |
| не чудим што сви мушкарци хоће за вама да полуде“...{S} После тога штогод ми се прохте, неће м |
| ме вину, тако и он својим пуним зрацима да тапка по бистроме потоку!...</p> <p>С оне стране баш |
| а, само што је носила, колико да се зна да отменијој перковачкој класи припада, доста огроман к |
| помадом, на лицу товар белила, а хаљина да се и не види од самих пантљика и шепутала; тако наме |
| /p> <p>Госпођа гросмутерка беше сигурна да ће победити; зато се са неким поносом уздиже и стаде |
| и речице.{S} Затим хтеде нешто и Гркиња да изусти, али у тај мах шушну сирота Милка из свога ћо |
| , све ми се чини да сам још девојка, па да сам у Новом Саду!{S} И синоћ је долазио, ви бесте у |
| старијим сестрама у Левач и у Стиг, па да и оне знају.{S} Ал’ кад ви друкче хоћете, оно, касти |
| <p>— Искапи то мало, брат-Радоване, па да идемо!</p> <p>— Да идемо, учитељу, — рече пандур, ис |
| ристијани...{S} То ће им доста бити, па да их по целоме свету растури!...</p> <p>Стара госпођа |
| месецу?...{S} Он се некако искривио, па да прсне од смеја!{S} Да се није опио?{S} Гледајући у л |
| Јоханиде, и ми ниједан да се сетимо, па да јој наздравимо!...{S} А сви знамо, да је из Новога С |
| : — Дајдер ми, деда, још једну грку, па да се вучем у ту дерну школу!{S} Е, јес’ чуо, деда-Спир |
| — Дај ми, побратиме, још једну грку, па да се гледа за послом!</p> <p>Кад је и ту чашу грке иск |
| , по ваздан бих могла гледати у њих, па да се сита не нагледам; а у њега су мале, жмираве, очи, |
| сти, мало се и наљутио на моје дете; па да се, касти, одљутим, свратио сам се на једну шљивовиц |
| оћ је долазио, ви бесте у винограду; па да знате, како је погледао у Милку!{S} Као дете што пог |
| е!{S} Дакле и ви сте били?{S} Ви!{S} Па да то мени онај грбави полицајац не јави!{S} А бих, вје |
| ијеши ланац, те с њиме насриједу!{S} Па да је прав ка свијећа, само зато, што те је уплашио, ки |
| као да је остао без службе, па сад мора да послужује као фамилијаз, после га секретар и оданде, |
| вољно и прогунђа у себи: „Но, и то мора да је неки Шваба!{S} Шерет!...{S} Млеко ли му швапско!“ |
| Хе, хе!{S} Старац, па старац!...{S} Та да ми је баш и венчана жена, не би се више за мене стар |
| много година пријатељи остати...{S} Та да нема вас, коме би се могао похвалити, да сам јуче ко |
| И онај грбави, глупави полицајац ништа да ми о томе не јави!</p> <p>— Дакле, он вам није доста |
| S} Оно је тако, касти; кад хоће несрећа да обори човека, да га упропасти, оно се нађе ма шта!.. |
| знају, а и што знају, не могу од страха да искажу, а, овамо опет, учитељи бију; деца плачу, а у |
| мутерка гласно, — шта ли ће ова вештица да говори?{S} Но, красна беседа!{S} И на њој се имамо з |
| тне борице, које би требало само старца да украшују.{S} Милка беше бледа као лимун; да је имала |
| и!{S} Лези!...{S} А не после ја за тебе да испаштам!</p> <p>И тако је то ишло у свима разредима |
| емљу утоне, да га нема!...{S} Хтеде све да слиндари са себе, да се преобуче, али све беше доцка |
| .{S} Богами, ћу од корице до корице све да научим, сутра ћу да научим!</p> <p>— Лези, вуцибатин |
| али ништа не поможе, он је баш хтео све да изговори:</p> <p>— Да, где сам, оно, стао?...{S} Пра |
| ног љубавника очупати, тек она пристаде да јој искану бунду за таке скупоцене мађије поклони. — |
| к, па се, можда, и угрувао?...{S} Хајде да видимо! </p> <p>— Како је пао, тако ће и устати — ми |
| више никад погледати нећу!..{S} А донде да се нисте усудили приближити се мени и називати ме св |
| тковица липсалог папипа!{S} Зар не нађе да друго што говори, књигу ли му и ко је написа!{S} Е, |
| ц је слушао, пресвукао се; али кад дође да преда шлафрок, то му би криво, те се испречи на екон |
| ри ствари не узимаш код себе, лако може да се одбије од тебе!{S} А, богме, то је лепа прилика!{ |
| ло.{S} Она погледа на врата, мислила је да се није, како, њен дебели <pb n="306" /> муж појавио |
| прекиде му реч лепа Гркиња, -— време је да се руча.{S} Извол’те, мој дебели даскало досад је да |
| но, касти, — муцао је чича-Тима, — није да нисте, јесте, господине.</p> <p>— Па шта поможе?{S} |
| ; а Папраг, опет, на другу страну, које да продужи комбинације о својој будућности, а и сам да |
| <pb n="324" /> а он није добио прилике да своју обожавану Гркињу загрли.{S} Два-три љубавна по |
| старије, па би, касти, паметно учиниле да код госпође у школу дођу; имале би шта чути!</p> <p> |
| <p>— Маните се, Бога вам, Цигана; после да ми приговарају: овака је и онака је, нема ни вина, н |
| ирно, скоро достојанствено, шта ће даље да буде.{S} Гркиња, откако је познаје, није у њеним црт |
| а...</p> <p>— Лепо, Ленка, треба и даље да се трудиш! </p> <p>И тако је ревизор сву децу за њих |
| с обожавам!... — Хтеде чича-Тима и даље да трабуња, али га Гркиња узе под руку и одведе у своју |
| еца каква су, да те Бог сачува!{S} Боље да их човек нема...</p> <p>И тако у разговору уђоше у с |
| Хомоље, па ће и госпођа Јоханида с њиме да путује?... — А после додаде за себе: „Она му је, сир |
| резидијално, писмом, али депешом о томе да извјестим господина министра!{S} Депешу морам шифрир |
| ђосмо, лепо и поучила; сад већ и не уме да гледа онако безобразно сељачки, право у очи, но нека |
| могао, а да не примети:</p> <p>— Да не да Бог!</p> <p>Утоме се и лепа Гркиња приближи Папрагу: |
| акити, то тако дивно доликује, да се не да описати!{S} Исто тако, ако купиш црне ципеле, а ти и |
| би се од умора пустила из кола, али не да понос: но, то би тек лепо било, да се уморила!...{S} |
| би врхом стреле </l> <l>Кроз сред мене да пројури... </l> <l>Понда пружа руке беле, </l> <l>По |
| додала:</p> <quote> <l>„Кроз сред мене да пројури!“...</l> </quote> <p>— Шта, наопако!{S} Е, т |
| тако, за љубав оног дериштета, ви мене да обманене!... — говорила је љутито... — Зар је то ваш |
| у, па и шесту чашу ракије и спремаше се да одлази.</p> <p>— Дакле баш одлазите?{S} Е, то ми је, |
| се већ био умио и очешљао и спремаше се да иде мало у чаршију, колико да се расхлади, а и вече |
| дине, — рече гросмутерка, спремајући се да што жешћом ватром нападне на несрећну Гркињу. — Ви б |
| нио!“...</p> <p>Гркиња ућута, видело се да чека чича-Тимин <pb n="329" /> одговор.{S} Али чича |
| у клепало, а од сваког звука чини му се да чује глас старе госпође, како га пред г. секретаром |
| инкту.{S} Наједанпут стаде; учини му се да чује, где некакви људи говоре, после виде и свеће, п |
| чуо је како му срце бије, чинило му се да је насред гробља; али кад је отворио очи, онда се ув |
| и куће, па и читаве улице, чинило му се да пролазе мимо њега.{S} Он није знао, на коју ће стран |
| у као прави истински људи; чинило му се да су од хартије онако по најновијој моди изрезани, так |
| доме лицу беше и сувише ситних бора, те да би се могло лепим или бар пријатним назвати.{S} Уста |
| је то ручак!{S} Да нема оне Гркиње, те да ме кадикад не угости, цркао бих од глади.</p> <p>Јад |
| ри, дувајући у гајде, или да ожедни, те да за љубав чаше вина престане свирати, па се тек у том |
| немој заборавити да поздравиш снају, те да се она спреми; млада је, моћи ће још коју поиграти у |
| ни покушавати...</p> <p>— Дакле, хоћете да ме примите?{S} О, хвала вам, хвала, љубведостојна мо |
| од вас!...{S} Хе, хе!{S} Баш кад хоћете да вам кажем...</p> <p>— Од мене...{S} Он од мене лепши |
| још ових месојеђа, удати, ако не желите да сама отиде...</p> <p>Чича-Тима је једнако зачуђено у |
| еда као неку кугу?...{S} Зар ви мислите да ја не знам, шта се у Перковцу о мени говори?...{S} Е |
| ајстарији учитељ у Србији“...{S} Ал’ ће да ми се клањају: и гросмутерка, и прота, и моја Јохани |
| старијега калуђера из Свете Горе, па ће да га покрсте...{S} А после ће са протођаконом трчати к |
| се мало накашљао, јер није знао, шта ће да му одговори.</p> <p>— Оно, касти, зете, тамо код вас |
| .{S} Ја тога човека не познајем, што ће да буде мој муж; а мужа треба да волимо!{S} Како ћу га |
| у је говорила, да сам неморална; а неће да гледа себе и своју кућу — срам га било! — него слуша |
| та, прота! — прекиде је врачара. — Хоће да умре за тобом, да се обеси, да полуди, да побесни!.. |
| кама, троше и своје и туђе паре, а хоће да им силом верујемо, да они раде све то у корист народ |
| е примиче њој, а она се одмиче; он хоће да јој придене ружицу ил’ други какав цвет на груди, а |
| до!{S} Они су били музикални.{S} Могуће да Југ-Богдан није свирао у гласовир, а Бошко да није б |
| ницу, тако, дабогда, свако њино детенце да позна свога оца!..</p> <p>Сви гости прснуше у смех; |
| ла се Гркиња, — него сам наумила довече да правим вечеру, на којој ће бити и учитељ из Бајковца |
| су одузео...</p> <p>И стари учитељ поче да се спрема: згладио је косу, обукао црни капут, који |
| младеж!...</p> <p>Чича-Тима се спремаше да је наново пољуби, али на вратима се чуло кир-Николин |
| лафрока не дам!</p> <p>И он се спремаше да га под капут сакрије; али кад му га економ ишчупа из |
| е, јесте чули, језик за зубе!{S} И више да се нисте усудили мене белајдиговати... јер...{S} Та |
| и, сви повикаше на њега, сви се трудише да му докажу, да је он — луд, да ништа не зна, шта у пи |
| ружан ваздух, да нема доста слободе, и да је народ толико жељан те њине измишљене равноправнос |
| е бездушна Гркиња; — ваљан, па, веле, и да је научен!...{S} У Београду је учио богословију, ста |
| етвртак у чаршији нађе; треба, касти, и да се спрема.</p> <p>— Та лако је са спремом — прихвати |
| дала заљубљена у ову уштиркану лутку, и да та лукава Гркиња, колико његовим недотупавним мозгом |
| ним зетом, да је доста замашна будала и да је, као такав, до ушију заљубљен у своју набељену Гр |
| ала, да попуше по једну цигару дувана и да мало продиване.{S} Прво је било да се увере, где ли |
| више калуђера живело, да се онде каје и да тражи помоћи.{S} А ако се нашла каква млада намигуша |
| онде купи за десет пара алеве паприке и да натовари пуну торбу најновијих <pb n="358" /> лагари |
| а разумео, морао је тврдити да разуме и да је све тако, као што стара госпођа вели.</p> <p>— Вј |
| видео, да је дупке пуна, да сви ћуте и да су упрли очи у њега, он се још мало издиже и узвишен |
| испаде за руком да је загрли и пољуби и да јој пришапне:</p> <p>— Лаку ноћ, моје суво злато!{S} |
| полицаја, да он његово место заступи и да му ујутру рапортира, шта се све на томе детињем ваша |
| ми без ваздуха не бисмо могли живети и да ми само зато дишемо, што још на свету има ваздуха; а |
| ним, него да код вас ручам и станујем и да вас још хиљадупута поздравим...</p> <p>Стара госпођа |
| тељке — неморално“!...{S} Ја, да умем и да знам, како и коме, ја бих се тужила.{S} Е, баш ми ут |
| ала, да не може, да јој је врло тешко и да ће јој на чистоме ваздуху много лакше бити.</p> <p>— |
| недељу?</p> <p>— Па, касти, шта ћемо и да оклевамо?{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас! |
| кад сте ви код мене, волела бих чисто и да се не пробуди више.</p> <p>То је било и сувише.{S} О |
| ив, а уствари видим, да има нов капут и да се толико пута до земље поклони, колико коракне; мој |
| о кад се смркне; нећу да ме оговарају и да износе којешта противу мога имена, као што се о оној |
| и; нећу, касти, да ми после пребацују и да ме оговарају и бољи и гори од мене...</p> <p>После т |
| сваког човека с наочарима љуби у руку и да свакој начелниковици министарства купи по једну или |
| ењу, казиваху, да је већ у Свилајинцу и да ће сутра, а најдаље до прекосутра, доћи и у сам Перк |
| о је фела разног јестива било, па још и да се учитељ четвртог разреда први опио; и то су дочули |
| ркињи синуше образи.</p> <p>— Па шта би да ти дам, слатка моја стринчице?</p> <p>— Оно, што ти |
| те, оно нека буде!{S} Касти, требало би да пишем Милкиним старијим сестрама у Левач и у Стиг, п |
| је могао од смеја да се уздржи и у себи да не проговори: ево још једног човека од ранга; а посл |
| чича-Тима учитељ, а за онако вино вреди да га човек и двапут пољуби!...</p> <p>Кир-Никола се сл |
| а прота је најљубазнијим осмејком нуди да бира, што јој се најбоље допада.{S} И она је већ жељ |
| нчанке!{S} Свака је пуна, једра, образи да прсну, покрети лаки, неусиљени; а не као Београђанке |
| очи; у лицу је и по себи била бела, али да би добила и ону здраву румену боју, узела је још код |
| не хаљине, па му рече, да може ићи, али да се најпре пресвуче.{S} Старац је слушао, пресвукао с |
| е био виолиниста, то је све могуће; али да му је кћи, што је била за Страхинића бана удата, да |
| , то вам нико не би умео казати.{S} Али да је био прост као секира, о томе би вас најмање перко |
| .{S} Дакле, од оте кајсије би ви волели да једете?</p> <p>— Не само да једем, него бих вас моли |
| ирац да се умори, дувајући у гајде, или да ожедни, те да за љубав чаше вина престане свирати, п |
| са две хиљаде потписа, да се хапси, или да се из ове вароши протера!{S} Та ниједна жена није са |
| ле порођаја и умрла.{S} Људи су мислили да се чича-Тима, после онаке красне жене, неће више ник |
| откад вас чекамо, већ смо се поплашили да нећете ни доћи.</p> <p>— Опростите, молим, ја сам, з |
| мрдела....{S} А господин секретар мисли да су учитељске ципеле пуне мирисаве помаде, па њоме ма |
| тири каве, па нека г. Папраг реши, а ми да пристанемо: да ли је подела на десет класа боља и пр |
| а казни двомесечном платом, а чича-Тими да се одузму две класе.{S} То их је поразило...{S} Чича |
| , драги Тимо, познајете, па не треба ни да вам кажем, да је, сиромах, већ од сванућа гладан.</p |
| рата, па је отишао, а никог око себе ни да је погледао.{S} Успут је сретао људе, који му се уљу |
| д сте мислили вређати, нисте требали ни да говорите!</p> <p>— Шта, да нисам опет што погрешио?. |
| и десет класа расточио!...{S} Они мени да узму две класе!{S} Е, касти, то им никад не могу заб |
| мејући се, учитељ. — Али будите уверени да ће доћи.</p> <p>— Јесте ли ви баш сигурни?</p> <p>— |
| у; а кад су мрачне ноћи, а теби се чини да си насред Мироча, чекаш само, кад ће те напасти вуци |
| ити!{S} Ја кад га видим, све ми се чини да сам још девојка, па да сам у Новом Саду!{S} И синоћ |
| е не умем да му погодим, све ми се чини да рече Шапраг, Акмак или...{S} Ха, сад сам погодио:{S} |
| све могуће господске станове, у намери да све оне, који јој сујети не ласкају, једним ударцем |
| ; а кад се он приближио њојзи, у намери да је загрли, да је пољуби, она га немилостиво гурну од |
| окрете лист; но пошто није био у намери да таста и зета доводи у сукоб, то се само осмехнуо. — |
| ну:</p> <p>— Госпођо, благо теби!{S} Ти да знаш, да си се у срећан дан родила!{S} Ето, ова жили |
| госпођа Швабићка умемо; па ћемо гледати да најпре уловимо голубицу, а голуб ће и сам доћи!</p> |
| а ви се ослоните на мене, ја ћу гледати да вам још до подне све набавим.</p> <p>— Молим вас, го |
| м за себе старати!{S} И тако ћу гледати да се, колико сутра, са њиме насамо разговарим, па ако |
| аш код самог министра није могао успети да ове чергаре растера!{S} Али, свакако, гледаћу да осе |
| вратим у Београд, прва ће ми брига бити да је са мужем протерам.</p> <pb n="315" /> <p>— Само д |
| Па, касти, побратиме, немој заборавити да поздравиш снају, те да се она спреми; млада је, моћи |
| ишта од свега разумео, морао је тврдити да разуме и да је све тако, као што стара госпођа вели. |
| ије, — дакле, ако узима толико смелости да му све што је замислила отворено искаже, онда ће дан |
| аљину са карнерима, што се и не приличи да носи једна скромна учитељка, а чича-Тима јој је дао |
| ања ђаци донети; ’ма, побратиме, гледај да и у вину не буде оскудице!{S} Једанпут се жени и уда |
| м; па, касти, ако узмогнеш, а ти гледај да ми колико до четвртка набавиш.{S} Деца су, брига је, |
| је чича-Тима у Перковцу!{S} Само гледај да о томе Гркиња што не дозна! — Чича-Тима испи већ и п |
| p> <p>Чича-Тима слеже раменима, за знак да не зна ни сам, шта ће на све то да одговори.{S} Он б |
| е и водену болест добити, па зар учитељ да изгуби две класе?</p> <p>— Баш ми изиђоше на врх гла |
| ице и шарену вуницу..{S} А новости имам да му кажем, да од другог ни за десет година толико не |
| омбинације о својој будућности, а и сам да се за ту свечаност приуготови...</p> <p>Кад је учите |
| ш јутрос набавила, три краве не верујем да би га појеле за недељу дана...{S} Али шунке, па посл |
| лов младић!{S} Само, касти, име не умем да му погодим, све ми се чини да рече Шапраг, Акмак или |
| чисто би груди вреле</l> <l>Са пољупцем да разблажи...</l> </quote> <p>Лепа Гркиња хтеде и даље |
| ам вас у добром здрављу застао, а видим да сте се и са децом добро потрудили..{S} Ово су дивни |
| сасвим пребила...{S} Уосталом, ја видим да ме ти не разумеш, ал’ буди бар за часак весео!...{S} |
| до, ево, данас у ови час.{S} Сад видим да су моје Ере најцивиластије у свијету: не мореш га ни |
| вређени, ја, као сирота удовица, мислим да ни краставац <pb n="299" /> не би много улепшао једн |
| много разговарали.{S} Уосталом, мислим да против оваке прилике не можете ништа имати; а и млад |
| према зурлама лук и вода!{S} Ја мислим да у Венецији њих тројица засвирају, да би и само звоно |
| ет, држао две жене!...</p> <p>Ја мислим да би така знатност доста била, да прослави читаву варо |
| упан зној.{S} Кад је хтео са начелником да се опрости, није могао ни речи изустити, отворио је |
| рчину изишли, некако му испаде за руком да је загрли и пољуби и да јој пришапне:</p> <p>— Лаку |
| е асталу и већ хтеде својом сувом руком да зграби поређане ствари, Милка јој приђе корак ближе. |
| ку, и то ће дете својим врапчјим гласом да декламује неку убојну песму, пуну копаља, сабаља, пу |
| смешећи се, додаде: — Пало ми је на ум да једем кајсија!{S} Ха, ха, ха!..{S} У вашем винограду |
| 346" /> — Неће јој, касти, падати на ум да некога грди, матора вештица!...</p> <p>У томе и тако |
| жност од госпође Јоханиде, и ми ниједан да се сетимо, па да јој наздравимо!...{S} А сви знамо, |
| Напротив, господине, ја сам био намеран да још данас отпутујем у Лешњик.{S} Знате, послови су.{ |
| пире траје горке ракије, ја сам сигуран да ће и чича-Тима овамо долазити.</p> <p>Затим се учите |
| им, него други; код мене си бар сигуран да нећеш изићи на глас.{S} Па колико ти треба и кад?</p |
| ад је год погледим, све сам више уверен да ће ми баш овај виноград неку велику срећу донети, бо |
| сокаку да ходи, да гледа, на који начин да се поздравља.{S} Па, касти, она се, откако амо дођос |
| а јој купим црну свилену хаљину?{S} Мањ да задужим виноград?...{S} А морам јој купити!{S} И тре |
| > свога госта.{S} И чича-Тима је пробао да очима искаже, што му срце осећа, али то му није ишло |
| могао ни јести ни пити, а кад би легао да отпочине, морила су га страшна привиђења: као да је |
| е, узео је поштапач у руке, па се дигао да иде:</p> <p>— Искапи то мало, брат-Радоване, па да и |
| p> <p>И пре него што је чича-Тима могао да предупреди даљи говор, четврти разред се подиже и по |
| > <p>Учитељ четвртог разреда није могао да се не насмеје. — Уосталом — рече он, — што се мене л |
| се нађе на некој висини, он није могао да разазна, где се налази, корачи један корак даље и у |
| ма, ма да је био пијан, опет није могао да не погледа пажљивије у своју мезимицу; па кад је вид |
| јближе стојао, само је чича-Тима гледао да уграби место до лепе домаћице; а то му није тешко би |
| Гркиња захтевала, а и сам он је увиђао да би у својој ватреној љубави много срећнији био, да М |
| ијум, за који је, наравно, добар стојао да неће изостати, као што се ни преварио није; јер не п |
| е о оној шкорпији маторој поговара, као да живи са начелником...{S} То само нећу!...</p> <p>Так |
| потпуноме мраку бледети; али прота, као да се повампирио, добиваше све јаснији и опредељенији о |
| Бог — рече начелник, — голе кости, као да су прије десетину година из гроба ископане, те још у |
| шта, ребелија? —- питаше начелник, као да га је учитељка хладном водом полила. — Противу држав |
| чисто да <pb n="328" /> је познам, као да је из Париза...{S} Једно ми се само не допада, што ј |
| а честитим вашим господин-Папрагом, као да сте много веселији...{S} Но, но, немојте тајити, ја |
| рижљиво заклања своју мараму руком, као да се боји, е ће га ко похарати.</p> <p>— А шта ти је т |
| рећити.</p> <p>Папраг застаде мало, као да се премишља.</p> <pb n="335" /> <p>— Милостива, то в |
| укао онај продерани од сламе шешир, као да ће га Банаћанин на плеву за страшило, а, овамо, се ј |
| ечи изустила, стара госпођа врисну, као да је неко усијаним клештима уштинуо.</p> <p>— Но, ово |
| не, морила су га страшна привиђења: као да је остао без службе, па сад мора да послужује као фа |
| непрестано ласкала, <pb n="327" /> као да је баш збиља у њега и заљубљена, а и чика-Пају је ра |
| > <p>— Опет ми је и то песма!...{S} Као да мене није Гркиња научила сасвим нову:</p> <quote> <l |
| Лаже начелник!...{S} Хе, хе!...{S} Као да ја нисам мојим очима прочитао министарски акт!.,.{S} |
| ила тако, да је у тај мах изгледала као да изазива, пркоси; а кад је Гркиња приступила ближе ас |
| сасвим блед и задуван, изгледао је као да се нека грдна несрећа догодила и једва је дошао до р |
| леда сасвим жалостиво, изгледало је као да више оца жали него себе; али не рече ни речи, само ш |
| удалила из дворане.{S} Изгледало је као да је тиме већ покварена беседа, али Гаја берберин са м |
| </p> <p>Он га погледа тупо, а после као да се хтеде нешто сетити:</p> <p>— Милка?...{S} Милка?. |
| p> <p>— Дакле, колега, — рече, — ви као да не мислите доћи на беседу?</p> <p>— Ја јок!</p> <p>— |
| рече, осмејкујући се пакосно. — Ви као да се још љутите?...</p> <p>Стара госпођа га погледа, п |
| адвокати и учитељи.{S} Ал’ учитељи као да су били у својим посетама најтачнији.{S} Чим оду мај |
| , презирући:</p> <p>— Господине, ми као да смо још јуче за свакад свршили наш разговор?</p> <p> |
| е трепти на њему, и све јој се чини као да гледа у женску препрату, па би, чисто, на њу да нами |
| рукова се са мном, а мени се учини као да ми је мртвац за <pb n="356" /> руку стегнуо, — сва м |
| а би, Спиро, с отом жабарком?{S} Ти као да је наново препичеш?...</p> <p>— Сад, учитељу!{S} Та, |
| о доле низ црну хаљину, па и стасом као да је клонула.</p> <p>— „Преузвишени господине!... (О, |
| , који му се уљудно јављаху, али он као да их ни видео није; шешир је набио на очи, па је необи |
| учитеља...</p> <pb n="308" /> <p>Он као да је о оној маленкости, у коју сте и ви уплетени, нешт |
| беше краја оговарању.{S} Али све то као да се лепе Гркиње ништа није ни тицало.{S} Она је позна |
| 73" /> клања, а овако ми долази баш као да сам га негде у комендији гледао.</p> <p>— Хе, побрат |
| огородице!... <pb n="389" /></p> <p>Као да су сва четири секретара дошла у Перковац, па ми је с |
| , наравно, све којешта: час је замишљао да је код своје куће, па је у занетости тражио своју об |
| биће и то да је нека наука?{S} А право да ти кажем, мени је данашњи свет смешан!{S} Млад човек |
| 1" /> <p>— Хе, хе, хе!...{S} Баш ће ово да буде вечера!{S} Ха, ха, ха!{S} Та ни кад сам се с то |
| икако могла своје унутрашње задовољство да притаји.{S} Три мужа!{S} Та томе би се макар каква с |
| устину походити; више му не треба, него да њојзи приповедим, како је њен Швабић у Трновнику хте |
| жаве.</p> <p>— Ништа ми не остаје, него да сама одем — рече гросмутерка. — У недељу ће они благ |
| -Тимом не само по обичају поклони, него да двапут већи комплименат направи тако, да се чича-Тим |
| писала, да никако друкче не чиним, него да код вас ручам и станујем и да вас још хиљадупута поз |
| доказују, да је за све то остарео, него да ће га поставити за гробара...</p> <p>Тако је нешто с |
| ше више сам собом и Гркињом занет, него да би имао времена и на своје дете гледати.</p> <p>— Ку |
| гао чути ни разумети, <pb n="369" /> до да се говор водио око десет учитељских класа.{S} И учит |
| ве старе љубави?{S} Та чисто би зажелео да у земљу утоне, да га нема!...{S} Хтеде све да слинда |
| а ту нека и остане, јер ја не бих волео да таке речи дођу до њених ушију...{S} Дакле, од оте ка |
| . — ја морам одлазити, а тако бих волео да могу вечно код вас остати, да могу овде умрети...</p |
| им, како је њен Швабић у Трновнику хтео да пољуби васпитатељку; а ако и то буде мало да је прот |
| , да се једанпут пијан у механи изразио да попови нису христијани...{S} То ће им доста бити, па |
| али кад је отворио очи, онда се уверио да је у својој соби, у својој рођеној постељи, а ниже с |
| ути замишено.{S} Тада је првипут осетио да га Гркиња вара и лаже, али није имао толико храброст |
| ..{S} Стога је чича-Тима тврдо закључио да бар за неко време свако друштво избегава, а то је <p |
| ! — рече чича-Тима, машући главом, — Ко да ја не познајем прописе мојих ђака?...{S} Та јуче сам |
| сти, оно се нађе ма шта!...{S} Сад како да јој купим црну свилену хаљину?{S} Мањ да задужим вин |
| ко збуњена, није, сирота, знала, никако да искаже, због чега је до њега дошла.</p> <p>– Дошла с |
| легу још код врачаре видели, баш никако да одступе од ње.{S} Најпосле, око пола ноћи, почеше он |
| им хаљинама, само што је носила, колико да се зна да отменијој перковачкој класи припада, доста |
| у и ја једну шљивовицу искапити, колико да се мало расхладим.</p> <p>Чича-Тимин побратим беше д |
| ремаше се да иде мало у чаршију, колико да се расхлади, а и вече по себи беше дивно.{S} Он је у |
| ућану врло мало еспапа имао; тек колико да се назове трговац.{S} На једној страни дућана стојал |
| ..{S} Иначе, беше он добар човек, ретко да је кога увредио; а где је могао у ситнијим стварима |
| може лепше бити.{S} У мом разреду ретко да је које дете и умрло, само је једно једино добило фр |
| ки деда-Спира.{S} У његову кавану ретко да је кадгод, и то сигурно послом, завирио какав мајсто |
| то неки ружно исписан пропис.{S} Тешко да би га други ко и могао прочитати, осим онога који га |
| боље напредовао: два добра човека тешко да би га могла обухватити.{S} Родом је био однекуд из у |
| имати; а и млади господин Папраг тешко да ће и он наћи млађу и васпитанију женску, него што је |
| <p>— Та оно, касти, та кајсија и тешко да је из Перковца; ко зна, каква је тица њену коштицу и |
| нужније.{S} Данас у такој прилици тешко да би ма ко тако олако прошао.{S} То су још била добра, |
| -Богдан није свирао у гласовир, а Бошко да није био виолиниста, то је све могуће; али да му је |
| .</p> <p>— Видиш, Милчице, није требало да узимаш црвене пантљике; на белу хаљину свакад се мећ |
| е; али међу учитељима, ту не би требало да тако што постоји!{S} Ја сам свакад био тога мњења, д |
| кој детињој облини, на којој би требало да трепери блажена румен среће и задовољства; и сами по |
| љуби васпитатељку; а ако и то буде мало да је противу мужа расположи, <pb n="325" /> — приповед |
| Хоћу, лепа моја госпођо, само душу мало да одморим.{S} Сутра навече, кад донесеш бунду, све ћеш |
| омало климао ногама, то му није сметало да се пред чича-Тимом не само по обичају поклони, него |
| је главу на руку.{S} Из свега се видело да о нечем премишља, а после кратке почивке диже се са |
| на и да мало продиване.{S} Прво је било да се увере, где ли се сад школски ревизор налази?{S} Ј |
| ће му туђа жена?{S} Зар не би боље било да мене узме?{S} Он удовац, ја удовица, ја имам моју пл |
| тепаше јој прота, — зар не би боље било да идемо тамо у хлад, испод онога дуда?... -– И он је п |
| ико-мученика Прокопија, а добро би било да имаш макар и једно зрнце од оне наворе, коју су пред |
| легинице!...{S} Но, то би тек лепо било да се због таких маленкости стари познаници посвађају! |
| именима...{S} Другипут би му се чинило да је у некаквој гостионици, и онда би се тужио како је |
| до предусретала, нарочито ако се десило да чича-Тиме није код куће било, е, онда га је пред чик |
| шу љубав ћу све могуће употребити, само да вас задовољим.{S} Чича-Тими ћу одузети једну класу, |
| Овај твој зет био би красан момак, само да се толико не смеје и не <pb n="373" /> клања, а овак |
| авану Гркињу; молио је, преклињао, само да га погледи, а он ће јој поклонити сву срму, па нека |
| тала у какву црну исхабану шамију, само да се, колико толико, са онима изравна, које је наумила |
| он жалостиво уздахну:</p> <p>— Ох, само да ми није онога дериштета!...{S} Ви, ваљда, и не знате |
| ће се и сам ревизор уверити...{S} Само да ми је знати, кад ће доћи!{S} Јесте ли добили каква и |
| Новосатке у дромбољу свирају...{S} Само да ми је овај Дунав на мој виноград навратити...{S} Ал |
| и ви волели да једете?</p> <p>— Не само да једем, него бих вас молила за читаву једну котарицу. |
| , — хајде, очешљај се и спреми, па ћемо да идемо у виноград, да беремо кајсије, и то од оних ле |
| јзи осветити!{S} А и ревизора гледаћемо да понудимо неким шмрком чемерике; да види и господин, |
| ле част!...{S} Кад се мироноше, наравно да ћу ја прва бити на реду; при самоме причешћу <pb n=" |
| учинити?{S} Ако ни за шта друго, а оно да се нагледате оног лепог детињег лица.</p> <p>— Напро |
| еше, што не може и пепељаве зенице црно да офарба, тиме би, вели, постала права грчка лепота... |
| унцокрета.{S} Ја кад сам се удавала, то да си видела!{S} Није било у Новом Саду фотографа, који |
| своја усташца, страсно је пољуби.{S} То да је нека стара београдска инштитутка видела, заклела |
| знак да не зна ни сам, шта ће на све то да одговори.{S} Он би, истина, знао, али где је срца, д |
| ма се чудио, откуд стара вештица све то да сазна?{S} Та, ваљда, није могла гледати кроз прозор, |
| ки ли, заноси?{S} Тек, велим, биће и то да је нека наука?{S} А право да ти кажем, мени је данаш |
| корист сиромашних ђака!“...{S} Само то да не кажу, могао би им човек и опростити.{S} Али кад о |
| мо захвалити једино полицији!{S} Уместо да оваку фландру протера, она је пушта на беседу!{S} Ле |
| } Ја кад је видим, касти, не могу чисто да <pb n="328" /> је познам, као да је из Париза...{S} |
| <p>— Оно, касти, господин начелник што да уради, а да његов Радован не зна, бива ли то?...</p> |
| , и опет се опио!...{S} Е, сад тако што да чује господин министар, заиста би га истерао из служ |
| Ја не смем питати: „За кога?“ А и нашто да питам, кад су мени сви људи једнаки?{S} Тај, што ће |
| ад пијем, имам некакве цели; хоћу нешто да пребринем; хоћу некаких мисли, које ме, може бити, м |
| воме пијаноме Перковцу починише!{S} Бар да је на њој меса колик’ на корњачи!{S} Али ни драма!.. |
| и, додаде, враголасто смешећи се: — Бар да јој на грудима толико сала, колик’ на твоме подваљку |
| ...“</p> <p>— И т. д. и т. д.{S} Па бар да не кажу: „У корист <pb n="339" /> страдајуће браће!“ |
| то дуката и са својим дететом, па макар да је колико окорео. </p> <p>— Дај ми, побратиме, још ј |
| S} Гледај га само, како се клања, памет да ти стане...{S} Зна немачки, зна маџарски — као вода! |
| раго дете, ти си већ одрасла, треба већ да се и удаш!“ Па сам јој нашла и младожењу; онај црни |
| не деце трудио, и мени јектичави Швабић да у протоколу само толико — ка од беде — забележи: „Ус |
| је видео Гркињу, трудио се по могућству да се весело насмеје. — Дивно вече, касти; да умем стих |
| лнерима... — Келнер!{S} Ову пијану луду да избаците из гостионице!</p> <p>Њих пет-шест келнера |
| кашику, кад руча, како треба на сокаку да ходи, да гледа, на који начин да се поздравља.{S} Па |
| <pb n="380" /> коло, и она нађе прилику да мало ближе приступи господину проти; а онда ће му ша |
| претрнуо.{S} Зар у таком отрцаном оделу да га затече богиња његове старе љубави?{S} Та чисто би |
| ти у колу.{S} А сад, дабогда, у здрављу да се видимо и лаку ти ноћ!</p> <milestone unit="subSec |
| ечи не говори три сата, ама баш ниједну да му не разбереш!{S} Стајао сам некако пред Трајковом |
| у женску препрату, па би, чисто, на њу да намигне, али му петрахиљ смеће; а после јој све ближ |
| акле, могла знати, хоће ли бити у стању да их довољно поштује.{S} Хоће ли им се смети у тузи св |
| н беседе, певачка дружина, па ће у кору да отпева чувену убојну песму:</p> <quote> <l>„ Тај гуњ |
| утима београдским, згрнућу новце, па ћу да подигнем у моме винограду пивару; кућу већ имам, а в |
| орице до корице све да научим, сутра ћу да научим!</p> <p>— Лези, вуцибатино!{S} Ревизор иде, а |
| е бадава, дете је сувише младо, како ћу да га удам?...{S} Ал’, ето, она је навалила, да је удам |
| г. начелника и његове госпође, гледаћу да продрем и, ако не за ову годину, а оно за догодине, |
| ргаре растера!{S} Али, свакако, гледаћу да осети; познаће и он, ко је стара госпођа фон Коприви |
| шпацирати, али само кад се смркне; нећу да ме оговарају и да износе којешта противу мога имена, |
| ћу ја довека да учитељујем, не!{S} Хоћу да се запопим, да добијем ваљану парохију, а ту је нужд |
| ше свој говор:</p> <quote> <p>— Ја хоћу да вам још овог вечера докажем, да су Југ-Богдан и њего |
| о ми, да звоним, да вас зовем... и децу да повратим у школу!...</p> <p>И пре но што је могла ст |
| , Бог зна, по лицу ти судећи, рекао бих да и теби није лоше?</p> <p>Стара госпођа, баш као неко |
| није догодио...{S} Најпре треба свирац да се умори, дувајући у гајде, или да ожедни, те да за |
| много улепшао једно женско лице, па баш да је и од оних киселих краставаца, што их чича-Јова пр |
| оре клепетуше!...</p> <pb n="371" /> <p>Да је учитељ Тима чуо, да је и његов будући зет за поде |
| — Јесам!{S} Задовољна сам, оче!</p> <p>Да је чича-Тима боље погледао своју ћерку, он би видео, |
| раво, у кованлуку код деце...{S} Е, па, дабогда, као што она најмања пчелица позна своју кошниц |
| ће још коју поиграти у колу.{S} А сад, дабогда, у здрављу да се видимо и лаку ти ноћ!</p> <mil |
| ..</p> <p>— Да им Бог поживи дечицу, и, дабогда, се ројила по кући, као пчеле у кованлуку! </p> |
| во нек носи и бабу и секретара!{S} Њој, дабогда, пресело моје вино, а њему спанаћ и шунка!{S} З |
| мања пчелица позна своју кошницу, тако, дабогда, свако њино детенце да позна свога оца!..</p> < |
| ло и разговарати се с њиме о класама. — Дабогда, им се мозак у сто и десет класа расточио!...{S |
| , наравно, таки предлог у рачун ишао. — Дабогме, да би то тако требало удесити!{S} Оно, касти, |
| 7" /> — Дакле, одиста намеравају беседу давати?{S} Е, баш сам радознао, како ће испасти!{S} Шта |
| хију, а ту је нуждан новац!{S} Треба ту давати!{S} Од митрополитова ђакона, хеј, па навише!{S} |
| агда сјајне, а оне танке борице око њих даваху им израз ласкавости; коса му беше плава и, по бо |
| боље ти се и с овом мученицом гушити и давити, но с туђом децом свађати се и гутати ону школск |
| } Извол’те, мој дебели даскало досад је давно исплазио језик; ви га, драги Тимо, познајете, па |
| .</p> <p>Кад је стигло вече, и гости се давно разиђоше, Гркиња је забринуто села на ћошку,<ref |
| ића неколико књига, те их, као награду, даде оним ученицама, које му је стара госпођа препоручи |
| из џепа квиту, готову потписану, па је даде побратиму. —- Хвала, побратиме, а ово парче хартиј |
| ледала је жалостиво за њима, а после се даде сама својим мислима.{S} Она је, сирота, рано почел |
| и, све док није нашао један маријаш, те даде детету, а после дохити са ормана једну јабуку, убр |
| нији“ свештеници праве себи појасеве, и даде га баби.{S} Баба га прегледа добро са свију страна |
| лници му <pb n="395" /> свукоше хаљине, дадоше му малу белу капицу, плав шлафрок, а на ноге чис |
| а које његова природна неспретност, не дадоше му; тек он, сиромах, поче нешто замуцкивати, а п |
| па макар да је колико окорео. </p> <p>— Дај ми, побратиме, још једну грку, па да се гледа за по |
| ца, побратиме!{S} Прави мелем!{S} Него, дајде још једну, касти; на две сам ноге и дошао.</p> <p |
| <p>Затим се учитељ окрете деда-Спири: — Дајдер ми, деда, још једну грку, па да се вучем у ту де |
| ћену, дворану богатијег хотела и — онде даје беседе!</p> <p>— Дакле, ви сте противник тих чисто |
| стина, мало вас је искрмачио, али то се даје израдирати...{S} Ево овако!...</p> <p>И он га хтед |
| то се, уосталом, и на мојој спољашности даје приметити; а мој дебели даскало, он је прави Атиња |
| а то велите, господин-Тимо?...</p> <p>— Дакако! — тврдио је Тима, коме је, наравно, таки предло |
| а за читаву једну котарицу.</p> <p>— А, дакле, да од њих готовите мало по новосадски дунста?... |
| ни речи говорити; данас је 24., сутра, дакле, може доћи, а за даље је моја брига...</p> <p>— А |
| х грађана, потпуно разумевао.{S} Он је, дакле, био тај, што је својим огромним духом задахнуо п |
| , кад-тад, осветити...</p> <p>Ствар је, дакле, узела на себе сасвим озбиљан карактер, нарочито |
| и рођаци беху далеко од Перковца, није, дакле, могла знати, хоће ли бити у стању да их довољно |
| у, и онако, већ наступиле ферије, није, дакле, по званичној дужности никуд морао одлазити.{S} А |
| своје дете гледати.</p> <p>— Купио сам, дакле, два јагњета, а једно ћу добити од газда-Милчића |
| осећа, али то му није ишло од руке; он, дакле, приближи своју столицу њеној, загрли је, па је, |
| ек, што по конопцу скаче!...{S} Све су, дакле, видели, само беседу нису!{S} А и њу, можда, не б |
| оју сте и ви уплетени, нешто прокљувио; дакле, пазите, да не би случајно ушао у траг правој ист |
| ораваше начелник. — Е, гле ти бруке!{S} Дакле и ви сте били?{S} Ви!{S} Па да то мени онај грбав |
| коров, на тавану такође — коров!...{S} Дакле, као што видите, прави идеал скромне усамљености. |
| арактера, а ја сам ту посредовала...{S} Дакле, код мене су били и састанци.{S} Ја сам вам и сув |
| у Срему, највећа га господа једу...{S} Дакле, знате, у Гркиње су очи као кувана лобода.</p> <p |
| да таке речи дођу до њених ушију...{S} Дакле, од оте кајсије би ви волели да једете?</p> <p>— |
| мо, каква може бити вечера без вина?{S} Дакле, и вина пошљите бар једно по акова, само од оног |
| е и од <pb n="326" /> лава куражније, — дакле, ако узима толико смелости да му све што је замис |
| ником сопствене прославе, и руковала. — Дакле, млади господине, јесам ли синоћ моју декламацију |
| , пређе у разговору на будућу свадбу. — Дакле, побратиме, ти као велиш, сад у недељу?</p> <p>— |
| очивке поче наново разговор о беседи: — Дакле, ви нисте чули, шта је синоћ било?{S} Та то вам ј |
| нца оставити, морала му се похвалити: — Дакле, мој дебели даскало, знаш ли, шта ми је ова пијан |
| ље га упознавати са новим пријатељем: — Дакле, драги г. Тимо, ово је тај младић, о коме смо јут |
| бичном научењачком мирноћом продужио: — Дакле, и сама Пешта, као најобразованија варош у целоме |
| итељ четвртог разреда. <pb n="337" /> — Дакле, одиста намеравају беседу давати?{S} Е, баш сам р |
| е у овим околностима морам и спремати — дакле...</p> <p>— Али — прекиде му реч Гркиња, — кад чу |
| ограду, 21. јуна 186*</p> </quote> <p>— Дакле, сад сте чули — рече стара госпоћа, коју су многи |
| ош била добра, стара, времена!</p> <p>— Дакле у недељу?{S} Лепо, побратиме!{S} Знам, да ћеш има |
| г хотела и — онде даје беседе!</p> <p>— Дакле, ви сте противник тих чисто словенских забава?{S} |
| ац ништа да ми о томе не јави!</p> <p>— Дакле, он вам није доставио?{S} Но, лепо, прекрасно, ка |
| о нећете више ни покушавати...</p> <p>— Дакле, хоћете да ме примите?{S} О, хвала вам, хвала, љу |
| акије и спремаше се да одлази.</p> <p>— Дакле баш одлазите?{S} Е, то ми је, заиста, жао!{S} Али |
| је чича-Тима тако високо цени.</p> <p>— Дакле, драги колега, прекосутра свадба, венчање, весеље |
| ад је учитељ престао говорити.</p> <p>— Дакле, колега, — рече, — ви као да не мислите доћи на б |
| идео зловољност и забринутост.</p> <p>— Дакле, Тимо, — продужаваше безобразна жена, — да га дов |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дакле, она и он, лепа Гркиња и кир-Никола, живљаху мирн |
| сту, скотрља се од радости на земљу... „Дакле и ти имаш вољу?{S} Е, да сте благословени!...“ Та |
| је, али ја сам већ ангажована!“</p> <p>„Дакле корпу?“</p> <p>„Молим!{S} Молим|...{S} Али за љуб |
| ираве, очи, — страх ме хвата, кад их из далека смотрим!{S} Моја мајка је лежала мртва, ја сам н |
| дрвена врата се, шкрипећи, отворише.{S} Далеко тамо у шљивару чуло се, где псето лаје, а унутра |
| <p>— Боже, сахрани и сачувај!{S} Он је далеко лепши од ње.</p> <p>— Ваљда са оном чупавом брад |
| ворио и доказивао, у доказивању је тако далеко отишао, да је и то хтео фактима доказати: да чов |
| протерам.</p> <pb n="315" /> <p>— Само далеко одавде, господине, на пример у Хомоље, у Црну Ре |
| ше некакав лагум.{S} Жандари, који нису далеко оданде били, чуше његово стењане, а после загушљ |
| ла није.{S} Његова својта и рођаци беху далеко од Перковца, није, дакле, могла знати, хоће ли б |
| с је 24., сутра, дакле, може доћи, а за даље је моја брига...</p> <p>— Али,стара госпођо, — реч |
| н, као опарен, трже, одступи два корака даље, па га зачуђено посматраше.</p> <pb n="394" /> <p> |
| исправивши се поносито, оде гросмутерка даље својим путем, наравно, да још истог дана г. начелн |
| } И тако би, задовољно смешећи се, ишла даље.{S} А кад је прошла главну чаршију, и већ дућани п |
| је својим чезнућим погледом, па је ишла даље, као нека славом увенчана глумица.{S} Па ако је јо |
| лимну главом, одобравајући, и одскакута даље...</p> <p>Коло је, међутим, играло све живље и вес |
| ; а старац, кад га није могао наћи, оде даље, гологлав...{S} Ноћ беше тамна, улице узане, мрачн |
| S} Куд ће сиромах учитељ?...{S} Ишао је даље без свести и без икакве намере, лутао је онако по |
| аше мирно, скоро достојанствено, шта ће даље да буде.{S} Гркиња, откако је познаје, није у њени |
| после, неспретно умиљавајући се, ређаше даље потребе тога вечера:</p> <p>- Кајсије ћете ми доне |
| ковића...</p> <p>— Лепо, Ленка, треба и даље да се трудиш! </p> <p>И тако је ревизор сву децу з |
| ће рећи — настављала је стара госпођа и даље своја тумачења, — то ће рећи, мој господине, да је |
| своје аргументе о учитељским класама и даље својом обичном научењачком мирноћом продужио: — Да |
| ја вас обожавам!... — Хтеде чича-Тима и даље да трабуња, али га Гркиња узе под руку и одведе у |
| ...</l> </quote> <p>Лепа Гркиња хтеде и даље продужити, али кад је последње речи изустила, стар |
| но!{S} Стара госпођа, окуражена, пође и даље. — А онај професор!{S} Но, то је грозно, то је ужа |
| ам рад казиват’, страх ме је, е ће се и даље чути...{S} Знаш, људи смо...</p> <p>— Па зар ни ме |
| бити, и она, скоро не дишући, слушаше и даље бенетање свога занетог оца:</p> <p>— Она ме љуби, |
| ...{S} Ви!... — Хтеде увређени старац и даље псовати, али га задржа будући зет...{S} Стара госп |
| о феријама у резиденцији била...{S} Али даље вам не смем говорити, историја је сасвим љубавног |
| е тајна, тиче се части, знате...{S} Али даље ни речи...</p> <p>Учитеља је копкало, шта ли то мо |
| азна, где се налази, корачи један корак даље и у исти мах паде, онесвешћен, на тврду калдрму.</ |
| е тек продужила својим окретним језиком даље га упознавати са новим пријатељем: — Дакле, драги |
| а, а она је продужила жалостивим гласом даље: — Ето, ово слово беше рђаво, мајка се и наљутила |
| тељ у блато, застењао би, па би корачао даље у црну, пусту, ноћ.{S} Наједанпут се нађе на некој |
| го што је чича-Тима могао да предупреди даљи говор, четврти разред се подиже и поче наново гово |
| и, или су, и не мислећи, гледали у сиву даљину, други су доле у лађи јели бифтека, а залевали г |
| ила за чича-Тиму...{S} Али, шлафрока не дам!</p> <p>И он се спремаше да га под капут сакрије; а |
| аже ко шта хоће!{S} Ја моје искуство не дам за све науке што се у школи уче.{S} Ето, па питајте |
| синуше образи.</p> <p>— Па шта би да ти дам, слатка моја стринчице?</p> <p>— Оно, што ти не тре |
| сиће од тога.</p> <p>— Добро, добро, на дан свадбе добићеш сто дуката.{S} Један је чича-Тима у |
| и хтеднете.{S} Па хоћете ли се још који дан у Перковцу бавити?{S} Али што и питам, кад знам нап |
| којешта: медведа већ виђају скоро сваки дан, како га хомољски Цигани кроз варош проводе; стари |
| покварити!</p> <p>Тако је то текло цели дан.{S} Вечера се спрема, кир-Никола се смеје, а лепа Г |
| руке.{S} Људи смо!{S} Ко зна, шта носи дан, шта ли ноћ!{S} А интереса ти, побратиме, не тражим |
| ара...</p> <p>Тако је нешто сањао трећи дан по одласку секретарову.{S} Кад се пробудио, био је |
| својих обожатеља, о којима је цео онај дан премишљала.{S} Али све бадава: чича-Тима, чика-Паја |
| теби!{S} Ти да знаш, да си се у срећан дан родила!{S} Ето, ова жилица, што ти се преко сред дл |
| Благо теби, госпођо, ти си се у срећан дан родила!...{S} А имаш ли макар и мрвице земље са гро |
| ушанка и црне панталоне.</p> <p>— Добар дан желим, господине Тимо! — рече Гркиња, рукујући се с |
| спо!{S} Чини ми се е ћу баш са тебе вас дан данашњи имати среће.</p> <p>И он је помилова по њен |
| P18760_C12"> <head>XII.</head> <p>Сутра-дан су у затвореној соби седели чича-Тима и лепа Гркиња |
| нам, да му госпођа Јустина није за имен-дан спремила, а како <pb n="310" /> су му зуби ретки, м |
| ему се видело, да је стара госпођа тога дана добро расположена била, па је добро и изгледала: њ |
| ао и чистије руво, али га не хтеде тога дана обући, јер није мислио из куће никуд излазити; а и |
| <p>Сиромах чича-Тима!...</p> <p>Једног дана донесе му писмоноша писмо, али га он није умео про |
| тни болесници одобравали.</p> <p>Једног дана дође економ, донесе чича-Тимине хаљине, па му рече |
| аље својим путем, наравно, да још истог дана г. начелнику приповеди, какав је тога јутра нечуве |
| а, што ће и само министарство још истог дана о њеном добро смишљеном реферату извештено бити, о |
| поразило...{S} Чича-Тима није могао три дана ручати, ни с ким није говорио и једнако је мислио |
| икаква вреда нанети.{S} Истина, два-три дана био је као убијен; ни с ким није проговорио, <pb n |
| твари није тако било, јер после десетак дана чича-Тима је оздравео; могао је лепо ходити, јести |
| ве не верујем да би га појеле за недељу дана...{S} Али шунке, па после бело вино...{S} Верујте, |
| и.</p> <p>— Оно, касти, од сутра недељу дана биће венчање; морам поручити и Папрагу, да се још |
| стара госпођа фон Копривић!...{S} Ових дана сам намерна у Београд ићи.{S} Наравно, да ћу прво |
| — ја ти о томе ништа не знам, до, ево, данас у ови час.{S} Сад видим да су моје Ере најцивилас |
| ански келнери?{S} То, да сам јуче умро, данас не бих знао!...{S} Шта би, Спиро, с отом жабарком |
| ости, а скоро та иста судбина у животу: данас су тебе гонили, а сутра мене; данас ћу ја изгубит |
| ту: данас су тебе гонили, а сутра мене; данас ћу ја изгубити службу, а сутра ћеш ти; и то ће та |
| ћутите, немојте ником ни речи говорити; данас је 24., сутра, дакле, може доћи, а за даље је мој |
| ш у оно време, кад му је најнужније.{S} Данас у такој прилици тешко да би ма ко тако олако прош |
| рштеним ногама, села на ћилим.</p> <p>— Данас је петак — рече баба; — јутрос како сам мало зеле |
| , да се прстенује.{S} Он је, истина, за данас само учитељ, а кад се ожени, од воље му је, — мож |
| жила, — па ручај, а ручак, што си га за данас спремила, оставићеш за сутра.</p> <p>Дете га свој |
| Сиромах чича уздахну. — Ко зна, шта ће данас бити, а ружно сам снивао, тако ми Свете Богородиц |
| ље тајне дознавала.</p> <p>Тако је то и данас било; само што данас није била Гркиња та, која је |
| говараше дете из кујне.</p> <p>— Ја сам данас зват на ручак, а ти узми парче хлеба, — душа ваља |
| } Шалај!...</l> </quote> <p>— Млађи сам данас, него кад сам се родио!...{S} Ко не верује, нека |
| p> <p>Тако је то и данас било; само што данас није била Гркиња та, која је на вратима прислушки |
| ељ Тима, љуби руку и узима себи слободу данас код вас на ручак доћи“...{S} Јеси ли упамтио?</p> |
| љубави према чича-Тими!{S} Е, па где су данас младићи, у које ће се младе жене и девојке толико |
| <p>— Оче, — рече Милка мирно, — ја нећу данас ручати, ја не могу! — А после додаде уздрхталим г |
| Гркиње: — Милчице, а зар ти и не мислиш данас ручати? — А после тога окрете мало у шалу: — Е, в |
| в, господине, ја сам био намеран да још данас отпутујем у Лешњик.{S} Знате, послови су.{S} А, п |
| p> <p>— Ох, господине, маните се!...{S} Данашња деца каква су, да те Бог сачува!{S} Боље да их |
| ти.</p> <p>— Тако је то, моја Милка.{S} Данашња млада и девојка треба да пада у очи, нема ти ту |
| дну грку!{S} Е, касти, баш ме угуши ова данашња врућина!{S} Све ми се чини, касти, да лане у ов |
| ако, јер..{S} Та ви већ знате, каква је данашња младеж!...</p> <p>Чича-Тима се спремаше да је н |
| о је замислила отворено искаже, онда ће данашња српска кнежевина за сироте учитеље бити тесна.. |
| те појма на ком је степену покварености данашња младеж!</p> <p>Начелник се примаче ближе њој, п |
| истина, ћифта, али ни упола себичан као данашња ћифтарија. <pb n="365" /> Он је у дућану врло м |
| је, можда, за дуг...{S} Оно, касти, на данашње време слабо кога и има, а да није дужан...</p> |
| а!...{S} Богме је то — рече прота, — на данашње време лепа сумица, сто дуката!</p> <p>— Сто дук |
| денцији маџарској положили основе своме данашњем образовању?</p> <p>Папраг је осетио жаоку, што |
| наука?{S} А право да ти кажем, мени је данашњи свет смешан!{S} Млад човек натакарио наочаре, т |
| {S} Чини ми се е ћу баш са тебе вас дан данашњи имати среће.</p> <p>И он је помилова по њеним с |
| е хекловало?...</p> <pb n="313" /> <p>— Даница начелникова.</p> <p>— Лепо, Данице!...{S} А ову |
| <p>— Даница начелникова.</p> <p>— Лепо, Данице!...{S} А ову папучу за сат, која је то радила?.. |
| беше калемегдански парак, кроз који се дању човек шета као по рају; а кад су мрачне ноћи, а те |
| сам, побратиме, да ћеш ми вратити; ето, дао ти је Бог нешто мало винограда, а ове је године баш |
| , фала Богу, и сам своје деце!</p> <p>— Дао је Бог — рече бакалин.</p> <p>— Мени би, касти, ово |
| је она могла чути, да сам ја сто дуката дао уз Милку?...{S} Ко ли јој је то могао доставити?{S} |
| чича-Тима уз своје оно дериште и новаца дао?</p> <p>— Сто дуката!...{S} Богме је то — рече прот |
| , учитељ-Тимо!...</p> <p>— Добро ти Бог дао, Радоване|...{S} А како си се ти наканио до мене, х |
| на скромна учитељка, а чича-Тима јој је дао вина и ракије...{S} А то ћете се сећати, зашто...{S |
| ју поштену службицу!{S} На тако јемство дао би ти ма ко у Перковцу.{S} Тек велим, побратиме, бо |
| ди је било и сувише подмуклости, сувише дара за сплеткарење, за пренашање лажних и истинитих гл |
| нека вас учи и он нека вам сваку срећу дарује! -— Кад је то говорио, глас му је дрхтао; а, бог |
| чију, куго неосетљива! — викну на свога даскала, а после, пуна гнева, погледа на четврти разред |
| и читава поскурица!...{S} А што се мога даскала, чича-Тиме, и чика-Паје тиче, они су ми за свак |
| кињу... хоћу рећи, Јоханиду... и њенога даскала, да и њему Бог не украти, да им се обојима види |
| ла, само си могао из куће чути, како се даскало грохотом смеје, а деца плачу...</p> <p>Кад је с |
| ла му се похвалити: — Дакле, мој дебели даскало, знаш ли, шта ми је ова пијана будала обећао?</ |
| је да се руча.{S} Извол’те, мој дебели даскало досад је давно исплазио језик; ви га, драги Тим |
| пољашности даје приметити; а мој дебели даскало, он је прави Атињанин; онде је и науке свршио.{ |
| ој кући, а није ни теби лоше, мој стари даскало!..{S} Ето, ову хаљину, што је на мени, њу ми је |
| м завиде!</p> <p>— А довече, кад се ваш даскало од вина умори?...{S} Имао бих вам нешто и саопш |
| Тима.</p> <p>— Јест, Јоханида са својим даскалом мора оставити Перковац...{S} Сад се Перковчани |
| ом умијете, недељом очешљате, а у среду дате јој и чисту кошуљу; касти, она, се у Перковцу чист |
| Па вели: „Ох, да ми је хоће учитељ Тима дати, одмах би се женио!“...</p> <p>Гркиња ућута, видел |
| дне ли барем сто жућака уз његову Милку дати, на част му девојка! <pb n="334" /> Мени требају н |
| > <p>— Ствари су скупе, али ја ћу ти их дати, макар и за нешто старо.{S} Па кад се ти помогнеш, |
| могао никаква вреда нанети.{S} Истина, два-три дана био је као убијен; ни с ким није проговори |
| ете гледати.</p> <p>— Купио сам, дакле, два јагњета, а једно ћу добити од газда-Милчића на покл |
| и, а у ширину је много боље напредовао: два добра човека тешко да би га могла обухватити.{S} Ро |
| ке да своју обожавану Гркињу загрли.{S} Два-три љубавна погледа, то је било све, што је целог в |
| а покварила...{S} Сунце није било ни за два копља одскочило, а лепа Гркиња, набељена и накинђур |
| та живела је једна Гркиња, што је имала два мужа; неки говоре, и више...{S} А у другој кући ста |
| е у мраку нестаде...{S} Прота се осврте два-три пута, да га ко не гледа, а после све хладовином |
| аш георгине, а ти узми црвеног божура и два-три струка сунцокрета.{S} Ја кад сам се удавала, то |
| а, али се он, као опарен, трже, одступи два корака даље, па га зачуђено посматраше.</p> <pb n=" |
| што их чича-Јова пред Трајковом механом два за пару продаје...{S} Е, јесте чули, баш ми се једу |
| рена, <pb n="375" /> у стању је била по два сата пред огледалом седети.{S} Често би у томе усхи |
| е: мој побратим их купује у Београду по два гроша туце.</p> <p>Папраг се збунио, а бакалин, кој |
| чно тиче, признајем, да сам у свом веку два-три пута и ја био гост на њима; али за шта су те бе |
| погинути...{S} Људи су ћутали, само њих два практиканта и Гаја берберин, који је био музикалан, |
| ређи, —- тек на погдекоме ћепенку видиш два-три црвена лонца, једну чинију са сачмом, другу с к |
| ео сам ја лепо, да су мене аванзовали у двадесетпету класу, са титулом „најстарији учитељ у Срб |
| ројат’, како ми зубе ваде, но саставит’ дваест ријечи једну до друге.</p> <p>— Треба јавити, и |
| аних ђинђувица, што их младе сељанке за дваест пара по чаршији купују.</p> <p>— Ово је диван ко |
| жити њезиних препорука, па макар још за дваест година не добио класе...</p> <p>Кад су стигли у |
| оворити:</p> <p>— Ја, касти, служим већ дваест и три године као учитељ.{S} Истина, касти, нисам |
| еку, што је у министра израдио, да ме у дваестпету класу премести.{S} Јест!...{S} А ово друго ћ |
| опајдаро ниједна! </p> <p>Дете, тако од дванаест година, уђе у собу; коса му беше још неочешљан |
| раг се, по обичају, и ту поклонио десет-дванаест пута, а бакалин га је својим паметним очима, с |
| војим крештећим гласом, — шта је то?{S} Дванаести је сат, а ти још ниси ни собу спремила!{S} И |
| мом не само по обичају поклони, него да двапут већи комплименат направи тако, да се чича-Тима п |
| ељ, а за онако вино вреди да га човек и двапут пољуби!...</p> <p>Кир-Никола се слатко насмејао, |
| м намештајем: једна неофарбана клупица, две-три ниске дрвене столице, а ону другу половину запр |
| ачене играчке.{S} Једна лутка без руку, две-три луткине шарене кецељице и хаљинице, а после нек |
| е надала да ће до зиме и <pb n="363" /> две бунде од новодобивеног љубавника очупати, тек она п |
| , то им никад не могу заборавити!...{S} Две класе!{S} И то, касти, све за љубав оне маторе клеп |
| ем!{S} Него, дајде још једну, касти; на две сам ноге и дошао.</p> <p>Побратим га послужи још је |
| е некуд у чаршију; онде се навртатио на две-три бакалнице и у свакој је попио по две-три грке р |
| како досада нису саставиле тужбу бар са две хиљаде потписа, да се хапси, или да се из ове варош |
| рзео; а откако је, сиромах, изгубио оне две класе, опасно је било и разговарати се с њиме о кла |
| веселим; хоћу, да ви заборавите на ваше две класе, а мој дебели Шпартанац, кад се добро наједе, |
| p>— Баш ми изиђоше на врх главе те ваше две класе — рече учитељ IV разреда, који је мало уфитиљ |
| , то неће бити добро, пролетос ми узеше две класе, а сад?...— Сиромах чича уздахну. — Ко зна, ш |
| ништа не беше, до један неофарбан сто и две дрвене столице; а остала мрачна просторија те собе |
| болест добити, па зар учитељ да изгуби две класе?</p> <p>— Баш ми изиђоше на врх главе те ваше |
| никовици министарства купи по једну или две хаљине, и онда би се начелниковице наше лепше носил |
| запитао би га: „А, чича-Тимо, где су ти две класе“...{S} Људи су људи, сваки гледа како ће свој |
| новао је један Грк; тај је, опет, држао две жене!...</p> <p>Ја мислим да би така знатност доста |
| имају посла у пољу, попију код куће по две-три чаше ракије, па иду на посао; мајстори се <pb n |
| ве-три бакалнице и у свакој је попио по две-три грке ракије.{S} То му је тако у нарави било: ка |
| класа расточио!...{S} Они мени да узму две класе!{S} Е, касти, то им никад не могу заборавити! |
| сечном платом, а чича-Тими да се одузму две класе.{S} То их је поразило...{S} Чича-Тима није мо |
| празну школу: у свакој скамији седе по двоје или по један; из земљописа, истина, мало су храма |
| и мала деца знају у Перковцу, ко су то двоје, на које она нишани!{S} А после тога још нешто бе |
| деном младом неки Гаја берберин.{S} Њих двоје беху сасвим по европски дотерани: <pb n="342" /> |
| ручак, он оде, наравно, зловољан; а њих двоје, ревизор и гросмутерка, седоше за фину софру и ст |
| p>— Да шта ви мислите?...{S} Кад су њих двоје изговорили, диже се она протерана Новосаткиња; он |
| а мати, неваљала, јогунаста!</p> <p>Њих двоје одоше, да доручају, и кад су већ ручали и по неко |
| се добро наједе, неће се више ни сећати двомесечне плате...{S} Е, то хоћу, мој љубазни Тимо!... |
| освете званично: да се кир-Никола казни двомесечном платом, а чича-Тими да се одузму две класе. |
| у, а она на другу страну.</p> <p>Кад се дворана напунила гостију, на најсвечанији начин ступи н |
| тоциљају се по глатким паркетима големе дворане; а кад музика стане, и све се ућути, онда ће на |
| !“ рекла, него се као фурија удалила из дворане.{S} Изгледало је као да је тиме већ покварена б |
| тпостављеног, преџоњао је у омладинској дворани сву ноћ, пио је с њима, здравио се; а ујутру је |
| дан ред, што га је безобразница у пуној дворани, пред најотменијим светом, јавно изговорила:</p |
| ма, танким и дебелим завесама накићену, дворану богатијег хотела и — онде даје беседе!</p> <p>— |
| аве, поче својски одазивати: прво уђе у дворану, једном мили-и са три лојане свеће осветљену, г |
| одужи, те су због тога позвали Цигане у дворану, да ону другу половину ноћи поред умилне музике |
| дним високоумним погледом прегледа целу дворану, па, кад је видео, да је дупке пуна, да сви ћут |
| лачинке, касти, не једу се ни у царском двору.{S} Е, јесте чули, што сам јуче лепо провео, каст |
| ким, али доста пуначким, образима. — Па де, кажи, дијете, каквим ли се послом до мене, сиромака |
| ла песма|...</p> <pb n="364" /> <p>— Па де, молим вас, слатки Тимо, напишите ми једну таку песм |
| да са дивљим мачкама вади очи!,..{S} Та де, смеј се, певај!..{S} Госино му ја...</p> <p>Чича-Ти |
| , изгубио сам!{S} Деда-Спиро, докотурај-де једну литру старе жабарке и испеци четири каве!{S} И |
| з најгушћи коров, ослањајући се на свој дебели штап, провлачи прота; и то је сав узрок, што се |
| и, морала му се похвалити: — Дакле, мој дебели даскало, знаш ли, шта ми је ова пијана будала об |
| — време је да се руча.{S} Извол’те, мој дебели даскало досад је давно исплазио језик; ви га, др |
| ви заборавите на ваше две класе, а мој дебели Шпартанац, кад се добро наједе, неће се више ни |
| мојој спољашности даје приметити; а мој дебели даскало, он је прави Атињанин; онде је и науке с |
| врата, мислила је да се није, како, њен дебели <pb n="306" /> муж појавио; али кад никога не ви |
| се у богато, венцима, сликама, танким и дебелим завесама накићену, дворану богатијег хотела и — |
| p>И она гледаше у огледалу, како јој по дебелим образима плива осмејак.</p> <p>— Преизредно!... |
| ни изговорио, а некакав крупан човек, у дебелим сукненим хаљинама, у фесу, а под оружјем, уђе у |
| ином покривена.{S} Око ње се подизао од дебелих врљика плот тако велики, да се од њега једва ви |
| љутине, а очима је чисто стрељала свога дебелога супруга; и она није била више у стању собом вл |
| и прошета.{S} Али пре него што ће свога дебелога Шпартанца оставити, морала му се похвалити: — |
| пливала, баш као она масна ђинђувица на дебелој говеђој чорби или као загорела запршка у некакв |
| <l>А Гркиња:..{S} Лој козији </l> <l>На дебелу кожу слаже...</l> <l>...{S} Шалај!...</l> </quot |
| инствен тип сеоског учитеља; човек пун, дебео, омален, на лицу пуно ситних и крупних борица, а |
| ељ IV разреда, — штета што није удешено деведесет и девет класа учитељских, па макар ниједна кл |
| Никола, он вам је био, по свој прилици, девер... ха?...{S} Ил’ је отишао, да спава, док се ви с |
| а, — штета што није удешено деведесет и девет класа учитељских, па макар ниједна класа немала в |
| па макар ниједна класа немала више него девет пара чаршијских повишице, колико само одликовања |
| > <p>— Доказивао је, да је Југ-Богдан с девет Југовића свирао у клавир!...</p> <p>— У дромбуљу, |
| иди, Радоване, и кажи учитељ-Тими, да у девет сати непремјено дође до мене ради неког саопштења |
| ера докажем, да су Југ-Богдан и његових девет Југовића били музикални...</p> </quote> <p>Сакупљ |
| Та, ено, погледајте, какав изгледа, као девето чудо: натукао онај продерани од сламе шешир, као |
| у</hi> удати, да нигде у свету <hi>нема девојачког села</hi>; а ја бих у њему хтела живети...{S |
| } Прекрасно!{S} Но, то ми се допада!{S} Девојка под прстеном, па чим се забавља?{S} Прегледа ст |
| свој посао.{S} Изгледала је као одрасла девојка; ништа не беше на њојзи што би одавало њене мла |
| срећу, Бог га убио! — И заиста, сирота девојка изгледаше бледа, скрушена; а и не беше јој лако |
| обегне испред њега!{S} И то ми је после девојка!...{S} Но, јесте чули!...{S} А, а!...{S} А гле |
| о је то, моја Милка.{S} Данашња млада и девојка треба да пада у очи, нема ти ту стида и скромно |
| жућака уз његову Милку дати, на част му девојка! <pb n="334" /> Мени требају новци, хе!{S} Нећу |
| кад га видим, све ми се чини да сам још девојка, па да сам у Новом Саду!{S} И синоћ је долазио, |
| ју шампањера, играју валцера, мазе се с девојкама, троше и своје и туђе паре, а хоће да им сило |
| ље и веселије; млади момци се ознојише, девојке се заруменеше, и већ понека би се од умора пуст |
| ачелниковице наше лепше носиле него све девојке султанова харема, а то, наравно, не би била мал |
| за њима, говораху о прстену тако младе девојке, па се и они разиђоше; остаде само смрад од дув |
| ворила је тек онако полугласно, — да се девојке <hi>морају</hi> удати, да нигде у свету <hi>нем |
| анас младићи, у које ће се младе жене и девојке толико заљубити, као у мене старца...{S} Хе, хе |
| вако, ко ће узети обележену „неморалну“ девојку?...</p> <p>— То је, видите — рече Гркиња, — све |
| заузети, да што више у готову новцу уз девојку добијем, а, после, вели, кретно и некретно њего |
| итала сам младожењу, „јеси ли вољан ову девојку себи за супругу узети...{S} Немој, синко, да по |
| мишљењу, извор мудрости за једну младу девојку.</p> <p>— Тако, Милка, тако, дете моје, учи се |
| је чича-Тима своју ћерку удавачу...{S} Девојче испрва ћуташе, али кад јој је отац пофторио то |
| Оче, што сте ме звали? — тепаше сирото девојче, скоро и не гледајући га.</p> <p>— Што сам те з |
| пун месец као бледо лице заљубљене неке девојчице; — рекао би, да не зна ни сам пута, да не зна |
| учитељ окрете деда-Спири: — Дајдер ми, деда, још једну грку, па да се вучем у ту дерну школу!{ |
| вучем у ту дерну школу!{S} Е, јес’ чуо, деда-Спиро, баш ти завидим на тим твојим полићима.{S} З |
| е слатко насмејао: — Е, изгубио сам!{S} Деда-Спиро, докотурај-де једну литру старе жабарке и ис |
| долазити.</p> <p>Затим се учитељ окрете деда-Спири: — Дајдер ми, деда, још једну грку, па да се |
| говачку кавану држао је у Перковцу неки деда-Спира.{S} У његову кавану ретко да је кадгод, и то |
| , касти, колико се сећам, и мој покојни деда поред доброг вина заборавио би на све слаткише на |
| е му ближе и пољуби га у руку.{S} Стари деда-Спира, који је ту параду из прикрајка гледао, нака |
| Папраг у чаршију.{S} Отишао је мало до деда-Спире, узео је четку, очеткао своју атилу, умио се |
| ви баш сигурни?</p> <p>— Све доклегод у деда-Спире траје горке ракије, ја сам сигуран да ће и ч |
| итељи трећег и четвртог разреда уђоше у деда-Спирину кавану.{S} Били су у жестокој неког препир |
| колегама састати, наравно, да ће доћи у деда-Спирину кавану.{S} Тако је и господин Папраг чинио |
| м; оно, касти, ја и удајем кћер!</p> <p>Деда-Спира изнесе још једну литру жабарке и још по једн |
| а, ваљда, нећеш од жеђи скапати?</p> <p>Деда-Спира донесе на служавнику три-четири ракијске чаш |
| еде ти, стари, опробани детонаставниче, деде ти кажи, да ли је боље учитељима са класама или бе |
| чича-Тиме! — рече учитељ IV разреда. — Деде ти, стари, опробани детонаставниче, деде ти кажи, |
| авну полицију.{S} Писар који је те ноћи дежурао, кад га је прегледао и пописао ствари, које су |
| ногама држала.{S} Та баба, коју је наша декламаторка походила, беше у целоме округу чувена врач |
| шапутала, па високим гласом поче своју декламацију:</p> <pb n="344" /> <quote> <title>АМОР.</t |
| е, млади господине, јесам ли синоћ моју декламацију као што ваља одекламовала?</p> <p>— Неописа |
| да ће госпођа Јоханида осим певања и — декламовати.</p> <p>Учитељ четвртог разреда није могао |
| иња, — кад чујете, да ћу на беседи и ја декламовати...{S} Онда?</p> <p>— Онда, наравно, да ћу о |
| песму, а кад буде ваша слава, ја ћу је декламовати.</p> <p>— Сад, касти, не могу, имам важна п |
| и то ће дете својим врапчјим гласом да декламује неку убојну песму, пуну копаља, сабаља, пушак |
| <pb n="368" /> такође; а кад се навора дели, ја ћу гледати, како се другим којекаквим судопера |
| , бирократе, па и аристократе, на класе дели и одликује, него и сами келнери су онде, наравно, |
| ниде.</p> <quote> <l>— Белилом се месец дели, </l> <l>Катраном се поноћ маже, </l> <l>А Гркиња: |
| te> <p>— А после тога долази онај други део:</p> <p>„Госпођице, смем ли молити?“</p> <p>„Господ |
| господе школских ревизора, — како ком у део падне...{S} Отуда је било тога вечера сила разговор |
| кандал!{S} Безобразлук!{S} Кад успишете депешом или президијално господину министру, а ви навед |
| нам, да л’ ћу президијално, писмом, али депешом о томе да извјестим господина министра!{S} Депе |
| оме да извјестим господина министра!{S} Депешу морам шифрирати; а кад ми те шифре дођу, волио б |
| рото...{S} Да је чича-Тима уз своје оно дериште и новаца дао?</p> <p>— Сто дуката!...{S} Богме |
| хну:</p> <p>— Ох, само да ми није онога дериштета!...{S} Ви, ваљда, и не знате, да ја имам и је |
| а свећа.</p> <p>— И тако, за љубав оног дериштета, ви мене да обманене!... — говорила је љутито |
| да, још једну грку, па да се вучем у ту дерну школу!{S} Е, јес’ чуо, деда-Спиро, баш ти завидим |
| ти имам да му кажем, да од другог ни за десет година толико не би могао чути.{S} За ону васпита |
| чуљком и оде у чаршију, да онде купи за десет пара алеве паприке и да натовари пуну торбу најно |
| а ми да пристанемо: да ли је подела на десет класа боља и пробитачнија за учитеље, или је боље |
| класама. — Дабогда, им се мозак у сто и десет класа расточио!...{S} Они мени да узму две класе! |
| ма оде у чаршију; али се није по њој ни десет минута шетао, а у дивно руменило залазећег сунца |
| S} Папраг се, по обичају, и ту поклонио десет-дванаест пута, а бакалин га је својим паметним оч |
| <pb n="369" /> до да се говор водио око десет учитељских класа.{S} И учитељ првог и учитељ трећ |
| едак, добри гости у кући, а годишње бар десет учитељских класа у џепу!</p> <p>Трећи разред га г |
| ћег разреда хвалили су поделу учитеља у десет класа, којој је основа дубока мудрост.</p> <p>— М |
| ки комплименат заборавио би старац свих десет учитељских класа, све бриге и сваки страх од неси |
| p>Али уствари није тако било, јер после десетак дана чича-Тима је оздравео; могао је лепо ходит |
| начелник, — голе кости, као да су прије десетину година из гроба ископане, те још ударају мртви |
| и, одмах за њима дођу учитељи; а ако се деси у вароши и неки учитељ из села, па се случајно жел |
| у је радо предусретала, нарочито ако се десило да чича-Тиме није код куће било, е, онда га је п |
| it="subSection" /> <p>На једној станици десне обале дуго се задржала лађа: товарили су и растов |
| ње чело — а с леве стране кир-Никола, с десне Гркиња.{S} Кад су поручали, домаћин се куцну са г |
| те, а и врачара постаде мало озбиљнија; десни кажипут <pb n="362" /> је упрла на своје ниско и |
| ој мекој постељи превртала се с лева на десно, устајала би, намештала би и наново преметала и ј |
| есто славуја, зелене жабе прижељкују; а десном страном, <pb n="296" /> баш поред плотова, љубав |
| езнућим погледом, стиште му руку својом десном руком, а левом га поглади по збрчканом лицу; пос |
| а узвиљашеним обрвама пред огледало.{S} Десну руку је подбочила на кук и тако се с неким особит |
| собом, од прилике као нека петачка, а у десну је узео неку дрвену маљицу, — ни буздован Краљеви |
| Лепо!{S} Отмено!...{S} Али све бадава, дете је сувише младо, како ћу да га удам?...{S} Ал’, ет |
| ду девојку.</p> <p>— Тако, Милка, тако, дете моје, учи се и слушај, што ти госпођа казује; ти с |
| у, руци, али он је ни погледао није.{S} Дете је гледало за њим тужно, замишљено; видело је, сир |
| господине, казаћу, да спреми прасе.{S} Дете је знало, да му је отац сваког Божића и поклада по |
| но дете?</p> <p>— Знам — рече Гркиња, — дете је мало напуштено, али ће код нас доћи у ред; а, п |
| , вишепути чујем, где плаче...</p> <p>— Дете је размажено, напуштено, па није научило на ред... |
| није њу ни најмање узнемирио.</p> <p>— Дете је већ приспело за удају...{S} И ја сам још нашла |
| {S} Како се може дете удавати?</p> <p>— Дете?...{S} Ама да видите, како умилно погледа у ове пр |
| амрштио и сео на своје првашње место; а дете, кад је чуло последње речи свога оца, оно покри ли |
| им пепељавим очима, па кад је видела да дете њеном измајсторисаном погледу отвореним очима смел |
| о ова лепа туђинка!{S} Ето, нашла је за дете и младожењу: леп младић, научен младић, богослов м |
| ије погледа и једним мигом му показа на дете, које је једнако спавало, али које се сваког трену |
| о знаш — викаше чича-Тима љутито; а кад дете оде, он се задовољно осмехну.</p> <pb n="304" /> < |
| апавим гласом викао је старац.{S} А кад дете изиђе напоље, он покупи парчад од огледала, па их |
| касти, она је још дете.{S} Како се може дете удавати?</p> <p>— Дете?...{S} Ама да видите, како |
| ако је леп овај јастучић!{S} Чије га је дете хекловало?...</p> <pb n="313" /> <p>— Даница начел |
| родитеља извуче понеки дукат, а ако је дете чиновничко, н. пр. начелниково, њему је зато ласка |
| ти, има л’ ту моје кривице?{S} Могло је дете и водену болест добити, па зар учитељ да изгуби дв |
| добила је од неког болтаџије, што му је дете код кир-Николе учило школу и положило испит са пет |
| сти, тако је!...{S} Само, касти, још је дете.{S} Али кад је баш тако суђено... е, па оно... — И |
| шко ми је веровати.{S} Кo велим, још је дете.</p> <p>— Тако је суђено — говорио је учитељ Тима. |
| нет, него да би имао времена и на своје дете гледати.</p> <p>— Купио сам, дакле, два јагњета, а |
| и разред!...{S} Хе, хе, хе!..{S} А које дете још не познаје свога оца?{S} Е!{S} Е!...</p> <p>Ле |
| бити.{S} У мом разреду ретко да је које дете и умрло, само је једно једино добило фрас, а друго |
| на ме љуби, па, касти, чак се и за моје дете стара!...{S} Учи га, чешља га, храни га и васпитав |
| знате, касти, мало се и наљутио на моје дете; па да се, касти, одљутим, свратио сам се на једну |
| у, загрли и тако је силно цмокну, да се дете у соби пробудило.{S} После је сасвим кицошки узе п |
| м и ручак пристављала... -— правдаше се дете.</p> <p>— Ручак!{S} Красан ми је то ручак!{S} Да н |
| ко, чело пољуби...{S} На тај пољубац се дете није тргло, већ мирно продужаваше крепећи сан.</p> |
| смела поверити виљушку у руку, и то ће дете својим врапчјим гласом да декламује неку убојну пе |
| арче?</p> <p>— Господине, — замуцкиваше дете, — послала ме Грк... госпођа... госпођа...</p> <p> |
| илка!</p> <p>— Чујем, оче! — одговараше дете из кујне.</p> <p>— Ја сам данас зват на ручак, а т |
| знате, како је погледао у Милку!{S} Као дете што погледа у шећер.{S} Па вели: „Ох, да ми је хоћ |
| га још из малена познавали, да се и као дете радо смејао тако, да често није могао ни лекцију п |
| тапкала својим мршавим рукама, баш као дете које се радује Божићу.{S} Напротив, Милка је озбиљ |
| па сам онда казала: „Љубице, моје драго дете, ти си већ одрасла, треба већ да се и удаш!“ Па са |
| м обрашчићима, па ћу јој казати: „Драго дете моје, кад видим ваше <pb n="379" /> лепо лице, онд |
| екира, о томе би вас најмање перковачко дете могло уверити.</p> <p>Растом је био осредњи, а у ш |
| е и та наситила говора, изиђе неко мало дете, коме мати још и није смела поверити виљушку у рук |
| ој цртици тога прописа гледало је јадно дете своју изгубљену мајку, па се часом насмешило, а ма |
| Е, гле ти штенета! — и она гурну јадно дете настрану, зграби оне хартије, што су на асталу сто |
| бијем, да ти уши извучем!</p> <p>Јадно дете дрхтало је од страха.</p> <p>— А што ова соба није |
| гости, цркао бих од глади.</p> <p>Јадно дете покри лице рукама, а сузе му потекоше низ снежно л |
| , ваљда, и не знате, да ја имам и једно дете?</p> <p>— Знам — рече Гркиња, — дете је мало напуш |
| ец безобразан, као год какво распуштено дете, чисто нам броји пољупце!...{S} Хајд’мо, шећерна м |
| учи код мене други разред...{S} Красно дете!</p> <p>— Има три — рече пандур, —- ако не буде го |
| и то, што чича-Тима удаје онако грешно дете, све је то њен посао.</p> <p>— Зар оног намоловано |
| м сокачету, ви не бисте рекли, да је то дете...</p> <p>Чича-Тима је оборио очи и ћути замишено. |
| еје; а ако не зна, он га повали, сирото дете плаче, а учитељ се смеје.{S} Е, то му је тако у са |
| до...</p> <p>Тако је то било.{S} Сирото дете, хтело не хтело, морало се још истога вечера прсте |
| лико <pb n="333" /> грдио, да је сирото дете, застиђено, почело плакати.{S} После, опет, кад је |
| су приличиле њеним годинама, али сирото дете у нужди и невољи брзо сазрева до човека: големе па |
| а ниже себе на миндерлуку види, како му дете мирно спава.{S} Он се диже из кревета, и то је, мо |
| адожењу.</p> <p>— Та, касти, она је још дете.{S} Како се може дете удавати?</p> <p>— Дете?...{S |
| собу се вуци, опајдаро ниједна! </p> <p>Дете, тако од дванаест година, уђе у собу; коса му беше |
| ије, и то од оних лепих кајсија!</p> <p>Дете се весело осмехну.{S} Беше му необична та доброћуд |
| ронила се, касти, чак до кукова.</p> <p>Дете, које је сав тај разговор с напрегнутошћу слушало, |
| ас спремила, оставићеш за сутра.</p> <p>Дете га својим паметним очима погледа сасвим жалостиво, |
| воју кошницу, тако, дабогда, свако њино детенце да позна свога оца!..</p> <p>Сви гости прснуше |
| но растати се са сто дуката и са својим дететом, па макар да је колико окорео. </p> <p>— Дај ми |
| воту, што се саже над својим спавајућим дететом, те га нежно, родитељски, у оно бело, глатко, ч |
| е док није нашао један маријаш, те даде детету, а после дохити са ормана једну јабуку, убриса ј |
| <p>Учитељ Тима се весело осмехну, приђе детету, да га мало охрабри.</p> <p>— Добро, синко, добр |
| енске нежности; она кад се према каквом детету показивала милостива, то је чинила само зато, да |
| p> <p>А кад је видела на столу поређане детиње играчке, она разрогачи очи, а уста је разглавила |
| и и себи мајку наћи?{S} А село?{S} Њено детиње уображење није могло ниједне пријатне слике пред |
| друго, а оно да се нагледате оног лепог детињег лица.</p> <p>— Напротив, господине, ја сам био |
| , то је чинила само зато, да од богатог детињег родитеља извуче понеки дукат, а ако је дете чин |
| му ујутру рапортира, шта се све на томе детињем вашару говорило и радило.{S} Полицајац је, опет |
| видела спремна и обучена; приђе му, по детињем обичају, руци, али он не допусти, да га у руку |
| <p>— Ево ме, оче! — одговарао је звучан детињи гласић. — Сад ћу доћи!</p> <p>— У собу се вуци, |
| е ли то прошлост, што је у стању била у детињим грудима толику тугу покренути?{S} Међу осталим |
| ја у тим годинама не приличи оној мекој детињој облини, на којој би требало да трепери блажена |
| ане хартијице беше читав свет из њезине детињске прошлости; у свакој цртици тога прописа гледал |
| саме црте на лицу изгубе ону безбрижну детињу облину, а наместо њих скупе се прерано оне ситне |
| IV разреда. — Деде ти, стари, опробани детонаставниче, деде ти кажи, да ли је боље учитељима с |
| чича-Тими записао је: „Успех врло рђав, деца не знају пјеније, а учитељи, осим што су древне пи |
| а-Тима доселио, све се набоље окренуло: деца му више нису ишла боса и издрпана, а и сам Никола |
| да искажу, а, овамо опет, учитељи бију; деца плачу, а учитељи карају и грде....{S} Само у четвр |
| азреда, —- баш га се ништ’ не бојим!{S} Деца ми знају све као воду!{S} Али ће и упамтити, вериц |
| ај да ми колико до четвртка набавиш.{S} Деца су, брига је, треба се, богме, и спремити.</p> <pb |
| чути, како се даскало грохотом смеје, а деца плачу...</p> <p>Кад је стигло вече, и гости се дав |
| сто намештен, али само за њих троје, а деца ће, наравно, да не би разговору и добром расположе |
| е поносито трсковим штапом, по улици, а деца и људи трче за њим, скидају капе и љубе га у руку; |
| су стигли у школу, куда су се већ многа деца исповраћала, затекли су господина секретара у четв |
| а онда желим од свег срца, да им женска деца буду лепа и бела као белило на лицу лепе домаћице, |
| оручила...{S} То беху већином богаташка деца... а у очима добре, али сиромашне, деце, трептаху |
| ури“...</l> </quote> <p>— Та већ и мала деца знају у Перковцу, ко су то двоје, на које она ниша |
| -Тима.</p> <p>— Сад се, скоро, све сама деца и удају...{S} А и боље је тако, јер..{S} Та ви већ |
| иња, ми ћемо пити све тазе пиво; а њена деца ће нам певати „<title>Во Јордање</title>“.</p> <p> |
| Ох, господине, маните се!...{S} Данашња деца каква су, да те Бог сачува!{S} Боље да их човек не |
| а после оде у другу собу, да види, шта деца чине.</p> <p>— Не знате, како ми је мило, о, госпо |
| је тунике чак до више колена.{S} Жене и деца су се, истина, мало бекељили на њу, али нико, па н |
| крило; залуд <pb n="384" /> је зваху и деца, и чича-Тима, и кир-Никола, да уђе унутра, она је |
| — сад ћемо се огледати.{S} Знам, да вам деца ништа не знају, па сад нек’ вам помогне ваша обожа |
| а је ћутао забринуто, знао је он, да му деца нису баш спремна, а и то је био уверен, да би му с |
| рисаће се.{S} Има времена, само нек’ су деца жива!</p> <p>Затим понуди Папрагу столицу, а сам с |
| деца... а у очима добре, али сиромашне, деце, трептаху сузе незадовољства.{S} Већ у тим младим |
| оно, стао?...{S} Право, у кованлуку код деце...{S} Е, па, дабогда, као што она најмања пчелица |
| већ, како; имаш, фала Богу, и сам своје деце!</p> <p>— Дао је Бог — рече бакалин.</p> <p>— Мени |
| ђаке, а после писку и јаукање несрећне деце:</p> <p>— Нећу, господине!{S} Никад више нећу!...{ |
| ви знате, колико сам се око те несрећне деце трудио, и мени јектичави Швабић да у протоколу сам |
| >— Ја, видиш, иако сам изродила седморо деце, ја сам опет лепа и младолика, па још кад се обуче |
| е...{S} Оно, касти, има шесторо-седморо деце, могла би се оставити моде, али је млада.</p> <p>Д |
| аство или тако што...{S} И онда збогом, децо и школо!...{S} А секретарима ћу рећи: „Слуга сам п |
| реде, које им неправда наноси!</p> <p>— Децо, — рече секретар, кашљуцајући, — ја сам вама потпу |
| шта ми и треба у другом разреду?{S} Са децом сам поступао, не може лепше бити.{S} У мом разред |
| здрављу застао, а видим да сте се и са децом добро потрудили..{S} Ово су дивни радови!{S} Како |
| м мученицом гушити и давити, но с туђом децом свађати се и гутати ону школску прашину.</p> <p>К |
| ане памуклије, које је он сам са својом децом шио, а по рафовима беше цифрасто понаслагано неко |
| м у несвест пала...</p> <p>Кир-Никола с децом и чича-Тимом одоше отпочинути, и после по сата бе |
| казао ми, да звоним, да вас зовем... и децу да повратим у школу!...</p> <p>И пре но што је мог |
| е трудиш! </p> <p>И тако је ревизор сву децу за њихове радове редом похваљивао, и после је, јед |
| "338" /> ноћи похарати, да своју гладну децу захрани, — донде у Ајглерову хотелу свира банда, м |
| ?{S} Ћути!...</p> <p>— Да им Бог поживи дечицу, и, дабогда, се ројила по кући, као пчеле у кова |
| — говорила је; — о томе сам уверена.{S} Дечји радови су такође прекрасни, морају му очи стати, |
| о воду!{S} Али ће и упамтити, верицу им дечју, кад су учили код Ђоке школу...</p> <p>— И моји, |
| творена била?...{S} Није се то једанпут дешавало, да неки учитељ из околних села, желећи премеш |
| се и изговарати покварено немачки: „Кис ди хонд!“<ref target="#SRP18760_N1" /> или, напослетку, |
| ну сигурност, која би тек доцније могла диван израз чврстога карактера бити.</p> <p>—- Јесам ли |
| пара по чаршији купују.</p> <p>— Ово је диван корал — рече, научењачки проматрајући ђердан. — Д |
| шану, ал’ тако, како ће и Папраг чути: „Диван младић!{S} Научен младић!{S} Васпитан младић!...{ |
| рекао би, да их има тројица, што с њиме диване.{S} На тај начин је и лепа Гркиња вишепута присл |
| мирно застао, па би огледао своје лице, дивећи се сопственој лепоти...</p> <p>Као и сви остали |
| да се лепом божјом природом бави, да се диви шареним ливадама и загаситом зеленилу прастарих лу |
| Шпартанцем прогнао је у планину, да са дивљим мачкама вади очи!,..{S} Та де, смеј се, певај!.. |
| м, а од белила и руменила замишљају оне дивне ружине боје; а што су им они заклопци испод трепа |
| и са децом добро потрудили..{S} Ово су дивни радови!{S} Како је леп овај јастучић!{S} Чије га |
| а изедеш од милости!{S} Не знаш, шта је дивније на њему, или је цвикер, ил’ је цилиндар, или бе |
| , а кир-Никола шунке...{S} Кажу, да има дивних шунака.</p> <pb n="309" /> <p>— Маните се, Бога |
| се по могућству да се весело насмеје. — Дивно вече, касти; да умем стихове правити, као ваш Ник |
| ди</hi> је она поправљала.{S} О, ала је дивно моја мајка умела писати!{S} Ја сам видела штампан |
| о да се расхлади, а и вече по себи беше дивно.{S} Он је у лицу, истина, од ракије и дневнога сп |
| ину свакад се мећу црни накити, то тако дивно доликује, да се не да описати!{S} Исто тако, ако |
| а мој виноград навратити...{S} Ал би то дивно сирће изишло!</p> <p>Трговац гледаше, пун саучешћ |
| није по њој ни десет минута шетао, а у дивно руменило залазећег сунца није ни погледао...{S} Т |
| ано чича-Тимино хркање.</p> <p>Ноћ беше дивотна! </p> <p>По плавом небеском простору лутао је п |
| сам се са свога места, с чашом у руци, дигао, да вам у име уједињене перковачке омладине на ва |
| нталоне, узео је поштапач у руке, па се дигао да иде:</p> <p>— Искапи то мало, брат-Радоване, п |
| о је он у томе положају лежао; а кад се дигао, он се грохотом насмејао:</p> <p>— Лаже начелник! |
| ите?...{S} Кад су њих двоје изговорили, диже се она протерана Новосаткиња; она набељена, отрцан |
| нечем премишља, а после кратке почивке диже се са свога места и, весело ходајући по соби, прод |
| а лице му је пуно важности, очију и не диже горе, само гледа у хартију...{S} А кад се учитељ Т |
| ећ почеше разилазити.{S} И младожења се диже, па иако је помало климао ногама, то му није смета |
| а.{S} Дуго је, тако, ћутала, а после се диже, узе из неког сандучета мали један завежљај, у ком |
| муке:!...</p> <pb n="302" /> <p>Утом се диже нестрпљиво са столице, па поче бајаги спремати: ја |
| иди, како му дете мирно спава.{S} Он се диже из кревета, и то је, можда, првипут у животу, што |
| новосадски: егзабрукто. </p> <p>И он се диже са столице, накашља се мало, узе чашу, уздиже је у |
| другим разилазити, онда је још једанпут диже Живко Пацић:</p> <p>— Господо! — викну, што га грл |
| оста пуначким, образима. — Па де, кажи, дијете, каквим ли се послом до мене, сиромака удовца, з |
| Хаха!{S} Хаха!... </l> <l>Киша пљушти.. дика бежи,</l> <l>А под стрејом псето режи...</l> </quo |
| поред ватре, чучала је та стара жена, а дим је око ње са тако несносним смрадом куљао, да се си |
| шно излепљен.{S} Из оџака је куљао густ дим; па како је време тихо било, падао је доле на земљу |
| ледало, што је на дувару, баш поред Св. Димитрија, висило.{S} Ту се старац још више разгоропади |
| удисала онај смрдљиви ваздух, што се са димом ширио.{S} Кад је дошла до вратница, она трже за ј |
| ати!{S} Ви, ислужена бабицо са отрцаном дипломом!{S} Касти...{S} Ви!... — Хтеде увређени старац |
| ођице, у целоме Перковцу морало до срца дирнути; а кад су још дошле и месојеђе, па кад се на Гр |
| не бисмо могли живети и да ми само зато дишемо, што још на свету има ваздуха; а после је цифрам |
| може ништа добро бити, и она, скоро не дишући, слушаше и даље бенетање свога занетог оца:</p> |
| тар просвјете <pb n="390" /> и црквених дјела наложио ми је, ево, својим актом, да вас са вашег |
| ује, нека ми пљуне на теме: нигде једне длаке неће на њему поквасити...</p> <p>Чича-Тима оде... |
| а.</p> <p>— Биће! — додаде баба. — Мене длан никад не вара.{S} А после ћеш се жестити.{S} Ево, |
| ла нисам.{S} Могу ти, ако је по вољи, у длан и у карте гледати, како је теби угодније.</p> <p>— |
| дати, како је теби угодније.</p> <p>— У длан! — рече Гркиња.</p> <p>— Мети белегу! </p> <p>Грки |
| } Ето, ова жилица, што ти се преко сред длана повлачи, само што не проговори, да ћеш још четрес |
| њега трипута, па га стави Гркињи насред длана.{S} После је највећом пажњом проматрала испружену |
| ојавом, повика весело: — Љубав!{S} Мене дланови никад не варају!{S} Неко високо свештено лице ц |
| мало на свој палац и стаде по Гркињину длану трљати, док се на белој кожи не указа једна модра |
| о.{S} Он је у лицу, истина, од ракије и дневнога спавања био мало надувен и туробан; али кад је |
| богу?{S} Та то је, као што ми наказива, до зоре трајало!</p> <p>— Да шта ви мислите?...{S} Кад |
| а, па је ту било чорбе, капаме, печења, до миле воље; навукао је вина, да је сва авлија заудара |
| кој тарани: није било у чинији зрнцета, до кога она не би својом загорелином допрла; а сад наро |
| оста замашна будала и да је, као такав, до ушију заљубљен у своју набељену Гркињу.{S} То препре |
| споредну собицу, у којој ништа не беше, до један неофарбан сто и две дрвене столице; а остала м |
| начелник, — ја ти о томе ништа не знам, до, ево, данас у ови час.{S} Сад видим да су моје Ере н |
| ба и кад?</p> <p>— Требало би ми, тако, до стотину, а нешто имам и сам; па, касти, ако узмогнеш |
| могао чути ни разумети, <pb n="369" /> до да се говор водио око десет учитељских класа.{S} И у |
| рото дете у нужди и невољи брзо сазрева до човека: големе патње, необичне муке, гажење и тирани |
| , онда изиђе нека стара уседелица, која до своје четрдесет пете године није могла себи повољног |
| што се са димом ширио.{S} Кад је дошла до вратница, она трже за једно парче конопчета, а незгр |
| а жива жеравица, љута; он, опет, флегма до крајности...{S} Али у једноме су се опет слагали: ка |
| ђи сва врата, од писара и писаровице па до министра и министровице, у свако доба отворена била? |
| м, да има нов капут и да се толико пута до земље поклони, колико коракне; моја мати није то уме |
| зелене утрине, што се од самог Перковца до у Миличево пружају; али госпођа Гркиња није за онда |
| им паметним очима, смешећи се, од главе до пете мерио. — Е, па срећно, срећно побратиме! — рече |
| а, и притврдио: баш лепо ти тај зна све до корица, па као вода напамет.</p> <p>— Да, да! — кашљ |
| љ-Тими, да у девет сати непремјено дође до мене ради неког саопштења“.</p> <p>— Какво ли је то |
| ејао...</p> <p>Кад је прота дошао ближе до Гркиње, он стаде, па, пун блаженства, посматраше зам |
| , знала, никако да искаже, због чега је до њега дошла.</p> <p>– Дошла сам, знате, што ’но реч.. |
| узе под руку, пропрати је преко авлије до малих вратница; а ту су опет застали, шапутали су не |
| ије Маринкове ракије, макар само по оке до подне; верујте ми, да не би ни на сам Божић огладнео |
| ћ у Свилајинцу и да ће сутра, а најдаље до прекосутра, доћи и у сам Перковац.</p> <p>— Што се м |
| ачелник га још једанпут премери од пете до главе, па се испречи на њега:</p> <p>— Господин-Тимо |
| е беше зиме, а које што се надала да ће до зиме и <pb n="363" /> две бунде од новодобивеног љуб |
| д више нећу!...{S} Богами, ћу од корице до корице све да научим, сутра ћу да научим!</p> <p>— Л |
| страсти утишане.{S} Живели, господо, и до виђења!</p> </quote> <p>Газда Миладин није могао, а |
| ше дубоке воде; заронила се, касти, чак до кукова.</p> <p>Дете, које је сав тај разговор с напр |
| подигла је предњи скут своје тунике чак до више колена.{S} Жене и деца су се, истина, мало беке |
| а де, кажи, дијете, каквим ли се послом до мене, сиромака удовца, закани?</p> <p>Стара госпођа |
| клона седоше оба, и старац и зет, један до другога.{S} Међутим је каваница све више пунија бива |
| о своје плаве панталоне, посади се и он до ње: — Српске ми вјере, рећ’ ти морам, е ми је баш др |
| ва срца човек, онако Бога ради, одвезао до Перковца... то вам нико не би умео казати...{S} Кад |
| грдна несрећа догодила и једва је дошао до речи:</p> <p>— Један господин... из Београда!...{S} |
| стен — рече брзо Гркиња, којој је много до тога стало, да јој се како планови не покваре.</p> < |
| Радоване|...{S} А како си се ти наканио до мене, ха?</p> <p>— Та, ето, послао ме господин начел |
| о обичају, једно пет-шест пута поклонио до земљице црне, поче и сам ударати противу класа. — Он |
| за ракију — рече, а кад је пандур тако до половину литре испразнио, учитељ се насмеја: ·</p> < |
| ако узмогнеш, а ти гледај да ми колико до четвртка набавиш.{S} Деца су, брига је, треба се, бо |
| е и Папраг у чаршију.{S} Отишао је мало до деда-Спире, узео је четку, очеткао своју атилу, умио |
| ије госпођице, у целоме Перковцу морало до срца дирнути; а кад су још дошле и месојеђе, па кад |
| зрогачи очи, а уста је разглавила скоро до ушију и, подбочивши обе руке на суве кукове, стаде н |
| ву руку у белим рукавицама узвиси скоро до прсију, па кроз оборене трепавице погледа још једанп |
| амо је чича-Тима гледао да уграби место до лепе домаћице; а то му није тешко било, јер кад је н |
| икако могуће, на највеселији начин бар до ујутру продужи, те су због тога позвали Цигане у дво |
| , јер ја не бих волео да таке речи дођу до њених ушију...{S} Дакле, од оте кајсије би ви волели |
| ота се намргодио, па само што рече куму до себе:</p> <p>— Ето несрећника, и опет се опио!...{S} |
| ваде, но саставит’ дваест ријечи једну до друге.</p> <p>— Треба јавити, и то што скорије — наг |
| -Тима је одмах на крају миндерлука, баш до њене столице, заузео место; а с тога места ни опомен |
| амо чудила, што осим проте, који је баш до кума седео, нико не хте од свију тих посластица ама |
| је мало сести, <pb n="340" /> и то баш до њега; то је захтевала од њега учтивост...{S} Чим га |
| оните на мене, ја ћу гледати да вам још до подне све набавим.</p> <p>— Молим вас, господине, и |
| погледа у ове практиканте, што од неког доба крстаре по нашем сокачету, ви не бисте рекли, да ј |
| не тешке црвене свиле, од које у новије доба по Србији „изображенији“ свештеници праве себи пој |
| и своји смо нешто, те, ето, од јутрошње доба једва сам покупила све што ми треба: има ти ту, го |
| ашљиво...{S} Ко би се томе надао, у ово доба ноћи?{S} Така част|...{S} А ја, сирота, нисам ни с |
| S} Све ми се чини, касти, да лане у ово доба не беше ове припеке.{S} Шта ти велиш, побратиме?</ |
| па до министра и министровице, у свако доба отворена била?...{S} Није се то једанпут дешавало, |
| их и крупних борица, а уз то је у свако доба добро расположен.{S} Кажу они, који су га још из м |
| /> лагарија, којима је Перковац у свако доба изобиловао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| ткуда Гркињи виново лишће, иако га у то доба свака кућа у Перковцу на товаре имати може; чули с |
| итељски колегијум, за који је, наравно, добар стојао да неће изостати, као што се ни преварио н |
| црна душанка и црне панталоне.</p> <p>— Добар дан желим, господине Тимо! — рече Гркиња, рукујућ |
| хладим.</p> <p>Чича-Тимин побратим беше добар човек; истина, ћифта, али ни упола себичан као да |
| ко их од људи нема...{S} Иначе, беше он добар човек, ретко да је кога увредио; а где је могао у |
| џику, али се опет трже; а, после, и као добар богословац, није се могао отрести од силно нагоми |
| толико — ка од беде — забележи: „Успех добар...“ Та ако је ико у целој Србији од учитеља заслу |
| адовољавајући“ ; трећем разреду: „Успех добар“, а кир-Николи и чича-Тими записао је: „Успех врл |
| /title>“ али се уједанпут трже, лице му доби израз зле воље, и он устаде са свога места и поче |
| Чича-Тима је дубоко уздахнуо, и лице му доби израз негодовања и незадовољства.{S} Гркиња је то |
| едети; али прота, као да се повампирио, добиваше све јаснији и опредељенији облик.{S} Час га је |
| човек ваше снаге и спољашности тек онда добија у своме изгледу, кад је мало више неглиже обучен |
| а, и напредовала.{S} Сваке друге године добијала је по једну класу унапређења, а осим тога је к |
| .. —- Ви свакипут, некако, прва извешћа добијате...</p> <p>Стара госпођа, учитељица четвртог же |
| итељујем, не!{S} Хоћу да се запопим, да добијем ваљану парохију, а ту је нуждан новац!{S} Треба |
| , да што више у готову новцу уз девојку добијем, а, после, вели, кретно и некретно његово имање |
| ича-Тима учитељ; а ону хаљину од пикета добила је од неког болтаџије, што му је дете код кир-Ни |
| а осим тога је код чиновника и богаташа добила лепо име...{S} А о мишљењу сиротиње и онако нико |
| лицу је и по себи била бела, али да би добила и ону здраву румену боју, узела је још код куће |
| чича-Тима зачуђено. — Да, касти, нисте добили ваше наслеђе?</p> <p>— Ха, ха! — смејаше се Грки |
| а ми је знати, кад ће доћи!{S} Јесте ли добили каква извешћа, стара госпођо?... — рече учитељ ч |
| па је добро и изгледала: њено пуно лице добило је ону веселу румен, а проседе витице је вешто с |
| које дете и умрло, само је једно једино добило фрас, а друго једно је оћелавело.{S} Па, касти, |
| вече протекло, <pb n="324" /> а он није добио прилике да своју обожавану Гркињу загрли.{S} Два- |
| орука, па макар још за дваест година не добио класе...</p> <p>Кад су стигли у школу, куда су се |
| ђије поклони. — Још сутра навече ћеш је добити.{S} Али мораш ми још казати, каква је љутина у к |
| ивице?{S} Могло је дете и водену болест добити, па зар учитељ да изгуби две класе?</p> <p>— Баш |
| пио сам, дакле, два јагњета, а једно ћу добити од газда-Милчића на поклон.{S} Знате, има сина к |
| тођаконом трчати кошију; ко пре стигне, добиће литру сапуна, да опере зубе...</p> <milestone un |
| тара госпођо, осим похвалителног листа, добићете и једну класу...</p> <p>Сутрадан, кад су се пр |
| а.</p> <p>— Добро, добро, на дан свадбе добићеш сто дуката.{S} Један је чича-Тима у Перковцу!{S |
| ни ћеш спремити једну литру комовице, — добра ће бити уз кајсије!</p> <p>Кад је све било спремљ |
| у ширину је много боље напредовао: два добра човека тешко да би га могла обухватити.{S} Родом |
| ко тако олако прошао.{S} То су још била добра, стара, времена!</p> <p>— Дакле у недељу?{S} Лепо |
| еху већином богаташка деца... а у очима добре, али сиромашне, деце, трептаху сузе незадовољства |
| налазити онако с братијом, знате, поред добре чаше...{S} Е, јесам ли погодио?</p> <p>— Да, да, |
| Милка још је млада, али то има и своје добре стране: моћи ћете од ње као у воску направити што |
| што мили.{S} Наједем ти се, пусто, неке добре јаловице, а залијем црним крајинскијем, па, вјера |
| ли!...</p> <p>Чича-Тима се смејао, беше добре воље; нарочито га је задовољавало присуство лепе |
| бојима види и чује, здравље и напредак, добри гости у кући, а годишње бар десет учитељских клас |
| испустила с донесеном црном кавом.{S} А добри гости, да би све те учињене гиксове забашурили, к |
| баш ни окусити.</p> <p>Кад су се гости, добро угрејани, ухватили у <pb n="380" /> коло, и она н |
| га мало охрабри.</p> <p>— Добро, синко, добро!{S} А која госпођа те је послала?</p> <p>— Послал |
| ћност зависиће од тога.</p> <p>— Добро, добро, на дан свадбе добићеш сто дуката.{S} Један је чи |
| и, да га у руку пољуби.</p> <p>— Добро, добро, Милка, — рече, против свог обичаја, скоро благим |
| — Ха, ха, ха! — смејао се кир-Никола. — Добро, кад сте дошли! — А после се окрете осталим гости |
| — Добро јутро, учитељ-Тимо!...</p> <p>— Добро ти Бог дао, Радоване|...{S} А како си се ти накан |
| на будућност зависиће од тога.</p> <p>— Добро, добро, на дан свадбе добићеш сто дуката.{S} Једа |
| допусти, да га у руку пољуби.</p> <p>— Добро, добро, Милка, — рече, против свог обичаја, скоро |
| ђе детету, да га мало охрабри.</p> <p>— Добро, синко, добро!{S} А која госпођа те је послала?</ |
| су, а под оружјем, уђе у собу.</p> <p>— Добро јутро, учитељ-Тимо!...</p> <p>— Добро ти Бог дао, |
| и око врата неку стару мараму.</p> <p>— Добро, кад си спремна, а ти сад узми ону котарицу, што |
| ја је унеколико напред умакла:</p> <p>— Добро јутро желимо! — рече, осмејкујући се пакосно. — В |
| она истрча пред учитеља Тиму:</p> <p>— Добро дошли!...{S} О, господине, откад вас чекамо, већ |
| од опанака велико-мученика Прокопија, а добро би било да имаш макар и једно зрнце од оне наворе |
| крупних борица, а уз то је у свако доба добро расположен.{S} Кажу они, који су га још из малена |
| ве, и даде га баби.{S} Баба га прегледа добро са свију страна, дуну у њега трипута, па га стави |
| е видело, да је стара госпођа тога дана добро расположена била, па је добро и изгледала: њено п |
| ма ни вина, ни шунке!...</p> <p>— Е, па добро, госпођо, а ви се ослоните на мене, ја ћу гледати |
| арској улици?...{S} Он је и тога вечера добро потегао тако, да и он умало што није уштинуо свој |
| ј отац у пићу сам говори, не може ништа добро бити, и она, скоро не дишући, слушаше и даље бене |
| тога дана добро расположена била, па је добро и изгледала: њено пуно лице добило је ону веселу |
| ти си мало ушао и у године, за тебе је добро, како се може; ја, ја сам још млада...</p> <p>У т |
| у колибу потрести, а то ли зграду једне добро устројене државе.</p> <p>— Ништа ми не остаје, не |
| ће пре на конак, па и чича-Тима најпре добро загледа по џепови, да му се како није срма изгуби |
| сти чаше празнили; а кир-Никола, кад се добро најео и напио, и не сећајући се своје месечне пла |
| е класе, а мој дебели Шпартанац, кад се добро наједе, неће се више ни сећати двомесечне плате.. |
| — Лаку ноћ, моје суво злато!{S} Неће ни добро сванути сутра, а ја ћу се већ доселити, па онда н |
| мрким погледом.</p> <p>— Ово неће бити добро|... — мислио је чича Тима, а начелник га још једа |
| истарства?...{S} Радоване, то неће бити добро, пролетос ми узеше две класе, а сад?...— Сиромах |
| еси госпођи Гркињи, па јој кажи — памти добро! — „Поздравио учитељ Тима, љуби руку и узима себи |
| амо министарство још истог дана о њеном добро смишљеном реферату извештено бити, оде кући.</p> |
| љу застао, а видим да сте се и са децом добро потрудили..{S} Ово су дивни радови!{S} Како је ле |
| .{S} Херајн!... — рече Тима.{S} Није он добро ни изговорио, а некакав крупан човек, у дебелим с |
| што мало винограда, а ове је године баш добро родио.{S} А, после, имаш и своју поштену службицу |
| А камо наже, госпођо?{S} Не каза ми ни „Добро ти јутро, враже, ја чоече!“ и већ ужди ка и метиљ |
| ошљите бар једно по акова, само од оног доброг, што га ви и мој Никола пијете — и лепа Гркиња г |
| лико се сећам, и мој покојни деда поред доброг вина заборавио би на све слаткише на овоме свету |
| му синуше грозничавом ватром, и он се у доброј вољи куцну са старом госпођом:</p> <p>— У ваше з |
| деца ће, наравно, да не би разговору и добром расположењу сметала, ручати у другој собици.</p> |
| мађија и чини.</p> <p>— Па којим си ми добром дошла, госпођо? — питаше баба промуклим гласом, |
| Драго ми је, гросмутерко, што сам вас у добром здрављу застао, а видим да сте се и са децом доб |
| гаја љета“, које само учитељи, кад су у добром расположењу, умеју онако свечано отпевати...{S} |
| весело осмехну.{S} Беше му необична та доброћудност очева, а после се, сирота, радовала, да и |
| од ње као у воску направити што хоћете, добру или злу домаћицу, жену или госпођу, већ како ви х |
| о, а који је, међутим, на друго што, на добру парохију и на женидбени мираз, мислио, тек се онд |
| оживи нашу добру... <pb n="382" /> није добру, него лепу Гркињу... хоћу рећи, Јоханиду... и њен |
| и, четврти разред. — Да Бог поживи нашу добру... <pb n="382" /> није добру, него лепу Гркињу... |
| — продужаваше безобразна жена, — да га доведем, да се најпре упознате, па после, наравно, да с |
| .{S} Наскоро затим дође са својом скоро доведеном младом неки Гаја берберин.{S} Њих двоје беху |
| " /> Мени требају новци, хе!{S} Нећу ја довека да учитељујем, не!{S} Хоћу да се запопим, да доб |
| младожење, кога је Гркиња у тој намери довела, да је усрећи. — А гле Милчице! — рече, изненађе |
| ње?...</p> <p>Трговац уздахну.</p> <p>— Довели су најстаријега калуђера из Свете Горе, па ће да |
| е, којима ће „плод чрева својего“ у ред довести; па кад је то све употребљено било, а без икакв |
| господин је видео њу, и тим је свршено: довече прстен!...</p> <p>— Та оно, касти, не би требало |
| сви гледају, да нам завиде!</p> <p>— А довече, кад се ваш даскало од вина умори?...{S} Имао би |
| — смејала се Гркиња, — него сам наумила довече да правим вечеру, на којој ће бити и учитељ из Б |
| а.</p> <p>— Па на тај начин може још то довече бити и прстен — рече брзо Гркиња, којој је много |
| пошто није био у намери да таста и зета доводи у сукоб, то се само осмехнуо. — Изгубио сам литр |
| могла знати, хоће ли бити у стању да их довољно поштује.{S} Хоће ли им се смети у тузи својој и |
| ањ, да га окреће, а уза сваки почет или довршен посао попио би понеку чашу ракије, убрисао би з |
| > <p>— Онда, наравно, да ћу остати... — доврши препредени богословац, рукова се још једанпут и |
| ашког краја, принуђена невољом и глађу, договара, шта ће и кога ће те <pb n="338" /> ноћи похар |
| згледао је као да се нека грдна несрећа догодила и једва је дошао до речи:</p> <p>— Један госпо |
| одрем и, ако не за ову годину, а оно за догодине, да им осигурам премештај; тек, свакако, ако ј |
| .{S} Таки случај се у Перковцу још није догодио...{S} Најпре треба свирац да се умори, дувајући |
| увши мало навише своје наврањене обрве, додавала би хвалисаво: — Да сам родом Јелинка, то се, у |
| а?... — Па онда, враголасто смешећи се, додаде: — Пало ми је на ум да једем кајсија!{S} Ха, ха, |
| гладивши учитељицу по округлој брадици, додаде, враголасто смешећи се: — Бар да јој на грудима |
| ече полугласно Гркиња.</p> <p>— Биће! — додаде баба. — Мене длан никад не вара.{S} А после ћеш |
| очекао!,..{S} Па здравља ти, учитељу, — додаде гласно, — шта мислиш с толиком срмом чинити?.... |
| овати!</p> <p>— Три лепа, млада, мужа — додаде врачара, — а после ћеш остати богата удовица...< |
| што његова обожавана Гркиња задржала — додаде, смејући се, учитељ. — Али будите уверени да ће |
| ево још једног човека од ранга; а после додаде, иако је о противноме био уверен: — Ево, у литру |
| Маџари најцивилизанији народ! — А после додаде, скоро заједљиво, окренувши се Папрагу: — Ви сте |
| ећу данас ручати, ја не могу! — А после додаде уздрхталим гласом: — Оче, ја сам слаба!</p> <p>Ч |
| Јоханида с њиме да путује?... — А после додаде за себе: „Она му је, сиромаху, и пореметила моза |
| је у Пешти васпитан!...“ А после гласно додаде:</p> <p>— Господин Папраг, сутра имамо у Перковц |
| пенку комотније сместити, -— побратиме, додајде ми једну грку!{S} Е, касти, баш ме угуши ова да |
| озбиљно шије, кроји, па опет прекраја, додаје чипке и шепутлице, и у свему томе је лепа Гркиња |
| после те средње врсте још безобразније додала:</p> <quote> <l>„Кроз сред мене да пројури!“...< |
| све сам концептира; а за четврти разред додаћу само то, да се једанпут пијан у механи изразио д |
| читељи се још нису ни обредили, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је мало углађенији но обично, |
| рака од Спирине каване одмакао, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је доста чисто обучен и очешља |
| а и нафракана.{S} Кад се сасвим смркло, дође и чича-Тима.</p> <p>—— Ха, ха, ха! — смејао се кир |
| м гледала понеку од мојих познаница.{S} Дође млад, отмен, господичић, завитла несташно штапићем |
| о реду и по старешинству.{S} После њега дође мајстор Глиша ковач.{S} Он је био у немачком капут |
| олесници одобравали.</p> <p>Једног дана дође економ, донесе чича-Тимине хаљине, па му рече, да |
| Старац је слушао, пресвукао се; али кад дође да преда шлафрок, то му би криво, те се испречи на |
| , можда, не би угледали, да случајно не дође за практиканта у суд перковачки неки правник из Бе |
| p>Четвртак је освануо, а у само свануће дође и Папраг у чаршију.{S} Отишао је мало до деда-Спир |
| Али није дуго седео сам, наскоро за њим дође и учитељ четвртог разреда, онај што се на Гркињино |
| оста огроман кринолин.{S} Наскоро затим дође са својом скоро доведеном младом неки Гаја бербери |
| учитељ-Тими, да у девет сати непремјено дође до мене ради неког саопштења“.</p> <p>— Какво ли ј |
| ћу мојих колега и колегиница?...{S} Кад дођем пред госпођу Швабићку, а ја ћу се тек онако мало |
| а ме је госпођа Гркиња и поздравила, да дођете на вечеру.... — Није на вечеру, него на ручак... |
| равља.{S} Па, касти, она се, откако амо дођосмо, лепо и поучила; сад већ и не уме да гледа онак |
| филозоф, н. пр., Сократес...{S} Тако ми дођосте у један мах промењени!</p> <p>— Бриге, бриге, г |
| општен, а рука му је дрхтала; образи му дођоше бледи као у мртваца, са чела му је цурио крупан |
| прилика!</p> <p>И црте на лицу Гркињину дођоше забринуте, а и врачара постаде мало озбиљнија; д |
| ији.{S} Чим оду мајстори, одмах за њима дођу учитељи; а ако се деси у вароши и неки учитељ из с |
| пешу морам шифрирати; а кад ми те шифре дођу, волио бих бројат’, како ми зубе ваде, но саставит |
| стане, јер ја не бих волео да таке речи дођу до њених ушију...{S} Дакле, од оте кајсије би ви в |
| паметно учиниле да код госпође у школу дођу; имале би шта чути!</p> <p>Гркиња се задовољно сме |
| ера држати.{S} Душа ваља, Перковчани су доживели много којешта: медведа већ виђају скоро сваки |
| {S} Само гледај да о томе Гркиња што не дозна! — Чича-Тима испи већ и пету, па и шесту чашу рак |
| ма и на тај начин његове најдубље тајне дознавала.</p> <p>Тако је то и данас било; само што дан |
| плајвазом поткријепит’.. .{S} Уосталом, дознаде ли још каквијех новости у нашем Перковцу?{S} Ел |
| </p> <p>То је, наравно, и стара госпођа дознала, али сад је то није више нимало вређало ни једи |
| ену хаљину, и то је од бабе већ унапред дознала; и у свему осталом се по саветима старе врачаре |
| знам напред!...{S} А, после, кад од ње дознам за расположење г. начелника и његове госпође, гл |
| , опет, чича-Тима за чика-Пајину походу дознао, онда би она то исто и о чика-Паји опетовала, и |
| ки агенти: од ње је само начелник могао дознати, како се који чиновник или грађанин са својом ж |
| утра навече, кад донесеш бунду, све ћеш дознати... све, слатка моја госпођо!{S} Гледаћу ти у он |
| р... ха?...{S} Ил’ је отишао, да спава, док се ви са обожаваном богињом унтерхалтујете, ха?...{ |
| S} Молићу, шаљите тамо војску, жандаре, док се није сав Перковац побунио!...“ — И још много дру |
| палац и стаде по Гркињину длану трљати, док се на белој кожи не указа једна модра пругица. — Не |
| нека се упрегну, а ја ћу остраг гурати, док се не расхлади...{S} Ха, ха, ха!...{S} Ал’ сам ја с |
| ко у господина тужио?...{S} Оно, касти, док је човек у животу, има и непријатеља, завидљиваца.. |
| аговором препредене Гркиње. — На ручак, док ти нисам ишчупао те твоје чупаве курјуке!</p> <p>— |
| лука на кревет, с кревета на миндерлук, док напослетку не разби огледало, што је на дувару, баш |
| 8760_C11"> <head>XI.</head> <p>Међутим, док је стара госпођа, по своме, доста вешто смишљеном, |
| го многи здрави; чаша је ишла за чашом, док му се по бледоме лицу није прострло оно загасито ру |
| ту су опет застали, шапутали су нешто, док она сасвим гласно не рече:</p> <p>— Е, па нек’ поцр |
| реба много ни оклевати.{S} Што ’но реч, док је чорба на асталу, треба је кусати.</p> <p>— Оно, |
| к’ се не заноси — грмео је чича-Тима, — док је није ђаво однео!</p> <pb n="357" /> <p>Утом се о |
| жена није са својим мужем сигурна, све док је она у овој вароши.</p> <p>Господин Швабић се на |
| е и исплакане, она се трже и ућута, све док Милка није изишла напоље; после је тек продужила св |
| и из џепа кесу, претураше по њојзи, све док није нашао један маријаш, те даде детету, а после д |
| ој бризи, — не би се могао смирити, све док се поштено не накреше; онда заборави на све терете |
| а сукна, па се њиме трљала по лицу, све док није природна румен дошла.</p> <p>Кад је стара госп |
| ођо!{S} Сад! — говорила је баба, — само док изручим овај пепео из тигања.{S} Е, шта знам!{S} Љу |
| иња научила сасвим нову:</p> <quote> <l>Док по небу месец лети, </l> <l>У душеку жаба крешти.</ |
| баш је, касти, ни у Срему нема!</p> <p>Док је он тако трабуњао, лепа се Гркиња прибрала мало и |
| се оставити моде, али је млада.</p> <p>Док је чича-Тима тако тужне мисли премишљао, неко се на |
| узалуд се трудула, да чича-Тими учитељу докаже, да женскоме чељадету никако не доликује дугачак |
| te> <p>— Ја хоћу да вам још овог вечера докажем, да су Југ-Богдан и његових девет Југовића били |
| повикаше на њега, сви се трудише да му докажу, да је он — луд, да ништа не зна, шта у пићу гов |
| а свету има ваздуха; а после је цифрама доказао, да ће после пет стотина милиона година нестати |
| могу историјским <pb n="343" /> фактима доказати; а ту ми је сведок и силан Влах Алија.{S} Та з |
| далеко отишао, да је и то хтео фактима доказати: да човек који не свира ма у који инструменат |
| и чича-Тима. — Та, ваљда, ми не мислите доказати, да би лепа Гркиња лепша била, кад би јој, нам |
| је грозно, то је ужасно!{S} Он је хтео доказати, а то се може као наставак Живкове беседе смат |
| чинили; други, нарочито старе удовице, доказивале су, да је кир-Никола и наученији, бољи и у с |
| кама, једнако је говорио и доказивао, у доказивању је тако далеко отишао, да је и то хтео факти |
| мудрост.</p> <p>— Молим вас, господо, — доказивао је учитељ III разреда, — то ћете ми тек допус |
| кихаће робијом!</p> <pb n="349" /> <p>— Доказивао је, да је Југ-Богдан с девет Југовића свирао |
| ник, професор некаквог завода.{S} Он је доказивао, да ми без ваздуха не бисмо могли живети и да |
| ако млатио рукама, једнако је говорио и доказивао, у доказивању је тако далеко отишао, да је и |
| , која је будали свакад на расположењу, доказивати, да први људи нису јели гвозденом виљушком п |
| тинаре, да га приме за бирова, а они му доказују, да је за све то остарео, него да ће га постав |
| тај од силног млатања и викања уморио, доказујући по читав сат оно, што је и моја стрина знала |
| да, а после све хладовином поред плота, докле се и он у густоме корову није изгубио.</p> </div> |
| цом своје паучине све донде срце стеже, докле у болу не препукне.{S} Милка је, таким мислима за |
| кости, да ће се за њу све донде борити, докле у борби не победи, или не малакше, као што је то |
| ло бити|... — Тако је Папраг комбиново, докле су гости чаше празнили; а кир-Никола, кад се добр |
| Али какву они имају цел са беседама?{S} Докле се сиротиња из ајмашког краја, принуђена невољом |
| еседу?</p> <p>— Шта, зар још има?{S} Та докле ћеш, учитељице, побогу?{S} Та то је, као што ми н |
| — Јесте ли ви баш сигурни?</p> <p>— Све доклегод у деда-Спире траје горке ракије, ја сам сигура |
| мејао: — Е, изгубио сам!{S} Деда-Спиро, докотурај-де једну литру старе жабарке и испеци четири |
| лав шлафрок, а на ноге чисте чарапе.{S} Доктор га је хтео и испитивати, како би познао стање и |
| м својим очима, без и најмање свести, у доктора...{S} Остали болесници, који су у истој соби бо |
| е пунија бивала.{S} Чиновници и трговци долажаху, шапутаху полако и разговараху гласно, како је |
| им, услугама, осећам се обвезана вас на долазак мога мужа внимателном учинити; он ће на сваки н |
| своје радионице; само трговци и господа долазе, кад се већ лепо раздани; онде заседну, претресу |
| адрт...“</l> </quote> <p>— А после тога долази онај други део:</p> <p>„Госпођице, смем ли молит |
| у петрахиљ смеће; а после јој све ближе долази и већ ево га, где цео целцит пред њеним креветом |
| е и не <pb n="373" /> клања, а овако ми долази баш као да сам га негде у комендији гледао.</p> |
| ком после службе божје на чашу комовице долазили, заситили би се чезнућим погледима лепе Гркиње |
| , па да сам у Новом Саду!{S} И синоћ је долазио, ви бесте у винограду; па да знате, како је пог |
| ја сам сигуран да ће и чича-Тима овамо долазити.</p> <p>Затим се учитељ окрете деда-Спири: — Д |
| м; па како је време тихо било, падао је доле на земљу и повлачаше се, као нека провидљива плава |
| та и поче тешким корацима ходати горе и доле по соби...</p> </div> <pb n="330" /> <div type="ch |
| е њој...{S} А она чапља!{S} Оборила очи доле, а поцрвенела као обарен рак; он се примиче њој, а |
| као неко невинашце, застиде, обори очи доле, па га тек онако, полуотвореним очима, испод трепа |
| е!...</p> <p>И он је, као насилу, вукао доле у густу хладовину гранатога дуда.{S} Кад су после |
| ади повлачила; руке је спустила понизно доле низ црну хаљину, па и стасом као да је клонула.</p |
| ислећи, гледали у сиву даљину, други су доле у лађи јели бифтека, а залевали га прилежно вином; |
| И она бризну у плач, а сузе се слеваху доле на испрљану хартијицу.{S} Кад се мало утишала, а о |
| ику крмачу на моме пропису?...{S} Одмах доле с њоме!{S} Ви сте, господине, писани за испит|...< |
| гостионице!</p> <p>Њих пет-шест келнера долетеше, ухватише чича-Тиму и стадоше га гурати на вра |
| то јасно црвенило према њену белом лицу доликовало!</p> <p>Оба побратима га погледаше зачуђено; |
| докаже, да женскоме чељадету никако не доликује дугачак нос.{S} Она је то, можда, и зато чинил |
| акад се мећу црни накити, то тако дивно доликује, да се не да описати!{S} Исто тако, ако купиш |
| бозаџија из турског и немачког царства домарширати, и не би им се гласа чуло.{S} А кад је већ |
| „фердеку“ шетали, премишљајући о својим домаћим и шпекулативним <pb n="391" /> пословима; неки |
| ла, с десне Гркиња.{S} Кад су поручали, домаћин се куцну са гостом, исказа му здравицу, а после |
| е чело, она се извињаваше тиме, да, као домаћица, мора сваки час устајати и зато мора за доњим |
| ича-Тима гледао да уграби место до лепе домаћице; а то му није тешко било, јер кад је неки од у |
| уду лепа и бела као белило на лицу лепе домаћице, а мушка црномањаста као гарило на њеним обрва |
| иле допуштају, да наздравим нашој лепој домаћици, вредној госпођи Јоханиди.</p> <p>Сви се гости |
| парче винограда, који је сам са својом домаћицом одгртао и загртао; али као главни производ, к |
| ску направити што хоћете, добру или злу домаћицу, жену или госпођу, већ како ви хтеднете.{S} Па |
| кренуше се у виноград; а међутим је на дому лепа Гркиња спремала све оно, што јој за вечеру тр |
| харати, да своју гладну децу захрани, — донде у Ајглерову хотелу свира банда, младићи у финим ч |
| ласкају, једним ударцем упропастити, — донде је у Перковцу текло весеље.</p> <p>Учитељ Тима је |
| а вас више никад погледати нећу!..{S} А донде да се нисте усудили приближити се мени и називати |
| то ти танком пређицом своје паучине све донде срце стеже, докле у болу не препукне.{S} Милка је |
| вности и једнакости, да ће се за њу све донде борити, докле у борби не победи, или не малакше, |
| побратиме, — рече бакалин, — и ја ћу ти донде све што ваља спремити, само ти напиши мало рецепи |
| кој кастроли је спанаћ; а кад је учитељ донео шунку и вино, онда се није имало ништа чекати.{S} |
| равали.</p> <p>Једног дана дође економ, донесе чича-Тимине хаљине, па му рече, да може ићи, али |
| иромах чича-Тима!...</p> <p>Једног дана донесе му писмоноша писмо, али га он није умео прочитат |
| ећеш од жеђи скапати?</p> <p>Деда-Спира донесе на служавнику три-четири ракијске чашице и једну |
| ал’, сирота, није служавник испустила с донесеном црном кавом.{S} А добри гости, да би све те у |
| у мало да одморим.{S} Сутра навече, кад донесеш бунду, све ћеш дознати... све, слатка моја госп |
| том Николи, или најдаље о новој години, донети бар једну петачку <hi>балуце</hi> (најбоље краји |
| е тога вечера:</p> <p>- Кајсије ћете ми донети.{S} Треба ми и винова лишћа за сарму, а, после, |
| чених јагањаца, то ће и без искања ђаци донети; ’ма, побратиме, гледај да и у вину не буде оску |
| ми баш овај виноград неку велику срећу донети, богаство или тако што...{S} И онда збогом, децо |
| </p> <p>— Господо! — викну, што га грло доноси, тако, да су се и гости са сокака на ту ларму по |
| који га је и прославио и лепу му парицу доносио, остаје његова грка ракија.</p> <p>— Е, касти, |
| е приметила басамаке, који су водили на доњи бој; поче се, онако по новосадски, клањати, правит |
| мора сваки час устајати и зато мора за доњим крајем астала седети.{S} Чича-Тима је одмах на кр |
| мејком нуди да бира, што јој се најбоље допада.{S} И она је већ жељно отворила уста, да каже, к |
| је из Париза...{S} Једно ми се само не допада, што је, кад сања, вишепути чујем, где плаче...< |
| : — Лепо!{S} Прекрасно!{S} Но, то ми се допада!{S} Девојка под прстеном, па чим се забавља?{S} |
| асти, сигурности ради.{S} Па како ти се допада младожења, ха?</p> <p>— Оно, побратиме, на очима |
| ближи Папрагу:</p> <p>— Но, како вам се допада?</p> <p>— Неописано!</p> <p>— Само она матора ве |
| ути:</p> <p>— Е, оче прото, како вам се допадају ови моји куглови?{S} Па гурабије, па палачинке |
| тао једну шљивовицу, која се њему веома допала.</p> <p>— ’Ма, побратиме, —- рећи ће чича-Тима, |
| .</p> <p>Кир-Никола се слатко насмејао, допало му се што му је жена тако оштроумна.</p> <pb n=" |
| а, до кога она не би својом загорелином допрла; а сад нарочито, где јој све интриге, којима се |
| му, по детињем обичају, руци, али он не допусти, да га у руку пољуби.</p> <p>— Добро, добро, Ми |
| је учитељ III разреда, — то ћете ми тек допустити, да у сваком сталежу и свугде има постепеност |
| је пољубити!{S} Наравно, да му то нисам допустити могла.{S} А он ми је, поред свега тога, забел |
| авље; али ја сад желим, уколико ми силе допуштају, да наздравим нашој лепој домаћици, вредној г |
| пу Пастирку“ и друга занимљива места по Дорћолу и садашњој Скадарској улици?...{S} Он је и тога |
| , јогунаста!</p> <p>Њих двоје одоше, да доручају, и кад су већ ручали и по неколико чаша у здра |
| /p> <p>— Ја се чудим — рече, — где се и досад бави.{S} Ако га није што његова обожавана Гркиња |
| еда и злобе!{S} А ми ћемо, касти, као и досад, остати једно тело и једна душа!..{S} Да, збиља, |
| е руча.{S} Извол’те, мој дебели даскало досад је давно исплазио језик; ви га, драги Тимо, позна |
| цу, све су је омрзле; ја се чудим, како досада нису саставиле тужбу бар са две хиљаде потписа, |
| .{S} А, управо рећи, да се нисте к нама доселили, не би никад ни знала за уредност, —- па ко би |
| код кир-Николе, откако им се чича-Тима доселио, све се набоље окренуло: деца му више нису ишла |
| прекорно, — али се надам, да кад се амо доселите, да тако што нећете више ни покушавати...</p> |
| ша!..{S} Да, збиља, кад ћу се ја к вама доселити?</p> <p>— Још сутра, слатки Тимо!{S} Сутра!{S} |
| ни добро сванути сутра, а ја ћу се већ доселити, па онда нек’ прсну сви од једа!</p> <p>Она му |
| ту исмејавати владу!{S} Људи су се томе досетили, па су, богме, неки псовали, а неки су се и зл |
| , вере ми! </p> <p>Учитељ Тима се нечем досетио, скиде са полице литру с ракијом, па је понуди |
| да отменијој перковачкој класи припада, доста огроман кринолин.{S} Наскоро затим дође са својом |
| еђутим, док је стара госпођа, по своме, доста вешто смишљеном, програму, утрвене и неутрвене бе |
| е му је право име ђинђуве.{S} А, касти, доста су и јефтине: мој побратим их купује у Београду п |
| е, да је у Србији ружан ваздух, да нема доста слободе, и да је народ толико жељан те њине измиш |
| н младић.{S} Раста је био средњег, лица доста правилног, али на такоме младоме лицу беше и суви |
| же пред својим препреденим зетом, да је доста замашна будала и да је, као такав, до ушију заљуб |
| а?</p> <p>— Оно, побратиме, на очима је доста чист и угледан, само што ми нешто мало по немачки |
| ао, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је доста чисто обучен и очешљан, само што му очи беху крме |
| је Папраг замишљено ћутао; не што није доста пио и што није био весељак, јок!{S} Та он се у бо |
| е то, можда, и зато чинила, што је у ње доста краћушан, а на врху мало затупаст и, по маџарски, |
| елникову..{S} Господин начелник не беше доста препреден, да гросмутерчин реферат о првој перков |
| он је помилова по њеним старачким, али доста пуначким, образима. — Па де, кажи, дијете, каквим |
| а попови нису христијани...{S} То ће им доста бити, па да их по целоме свету растури!...</p> <p |
| ни било тешко опазити; прво, што је био доста хитар, да на свашта пази, а, друго, што се чича-Т |
| ..</p> <p>Ја мислим да би така знатност доста била, да прослави читаву варош, а то ли неће једн |
| ком ватром осветљен, господину министру достави; него је, по обичају, онако просто целу ствар о |
| ме не јави!</p> <p>— Дакле, он вам није доставио?{S} Но, лепо, прекрасно, кад и сама власт глед |
| о уз Милку?...{S} Ко ли јој је то могао доставити?{S} Е, е!...{S} Оно је тако, касти; кад хоће |
| се мужа њеног тиче, то вам је поштовања достојан човек!{S} Јединствен тип сеоског учитеља; чове |
| е од суза очи и ишчекиваше мирно, скоро достојанствено, шта ће даље да буде.{S} Гркиња, откако |
| на сама умела је уважавати свој уплив и достојанство.</p> <p>— Испит ће ми испасти, ја мислим, |
| њега, а то су по већој чести поштовања достојни удовци чинили; други, нарочито старе удовице, |
| ино); а ако је учитељ у Шумадији, па не дотера бар једног угојеног вепра, — тај, богами, нека с |
| научити, па, касти, да се мало у свету дотера, углади.{S} Би тамо за неко време, па се направи |
| н.{S} Њих двоје беху сасвим по европски дотерани: <pb n="342" /> он у цилиндру, црном капуту, н |
| па, богме, ако где у чему и буде мане, дотераће се, ујдурисаће се.{S} Има времена, само нек’ с |
| араху гласно, како је коме воља била; а дотле је чича-Тима са својим зетом слистио неколико чаш |
| разреда ућута, а богословац, који га је дотле пажљиво гледао, а који је, међутим, на друго што, |
| и да ће сутра, а најдаље до прекосутра, доћи и у сам Перковац.</p> <p>— Што се мене тиче — рећи |
| ите па спавајте, а ја, кад се опоравим, доћи ћу и сама!...{S} О, зла неваљалца, а баш ме је за |
| <p>— А шта мислите, хоће ли учитељ Тима доћи овамо на каву?</p> <p>— Ја се чудим — рече, — где |
| орити; данас је 24., сутра, дакле, може доћи, а за даље је моја брига...</p> <p>— Али,стара гос |
| колега, — рече, — ви као да не мислите доћи на беседу?</p> <p>— Ја јок!</p> <p>— А шта мислите |
| ош и с колегама састати, наравно, да ће доћи у деда-Спирину кавану.{S} Тако је и господин Папра |
| се, учитељ. — Али будите уверени да ће доћи.</p> <p>— Јесте ли ви баш сигурни?</p> <p>— Све до |
| ерити...{S} Само да ми је знати, кад ће доћи!{S} Јесте ли добили каква извешћа, стара госпођо?. |
| , сабаља, пушака и топова.{S} За њим ће доћи, као зачин беседе, певачка дружина, па ће у кору д |
| пресести!{S} Хоће, богами!{S} Скоро ће доћи и школски ревизор, а, као што сам чула, по свој пр |
| камо, већ смо се поплашили да нећете ни доћи.</p> <p>— Опростите, молим, ја сам, знате, касти, |
| ало буновна.{S} Сутра, ваљда, ће и мени доћи шпуријус.</p> <p>— Да — рече Гркиња, — та ја сам и |
| има себи слободу данас код вас на ручак доћи“...{S} Јеси ли упамтио?</p> <p>— Јесам, господине! |
| јпре уловимо голубицу, а голуб ће и сам доћи!</p> <p>Госпођа гросмутерка беше сигурна да ће поб |
| дете је мало напуштено, али ће код нас доћи у ред; а, после, наћи ће се, ваљда, и младожења.</ |
| гао синоћног вечера сам лично на беседу доћи, него је послао варошког полицаја, да он његово ме |
| варао је звучан детињи гласић. — Сад ћу доћи!</p> <p>— У собу се вуци, опајдаро ниједна! </p> < |
| један маријаш, те даде детету, а после дохити са ормана једну јабуку, убриса је од прашине, па |
| и са себе, да се преобуче, али све беше доцкан!{S} Он није ни свој отрцани шешир скинуо, а лепа |
| варивали силан еспап, те је лађа сасвим доцкан стигла у Београд.{S} Сваки је путник гледао где |
| акве погрешке, поправиће се...</p> <p>— Доцне, учитељу!...{S} Господин министар просвјете <pb n |
| " /> <p>То јутро по беседи чича-Тима се доцне пробудио, а кад је устао, беше некако зловољан и |
| мише на себе ону сигурност, која би тек доцније могла диван израз чврстога карактера бити.</p> |
| о рече:</p> <p>— Сиромах старац, шта је дочекао!,..{S} Па здравља ти, учитељу, — додаде гласно, |
| и велике улице јурио кући.{S} А кад се дочепао своје собе, он леже на миндерлук, па је гледао |
| тељ четвртог разреда први опио; и то су дочули, па и то, како се ујутру зором чича-Тима пресели |
| забавили?...</p> <p>Кад је учитељ Тима дошао пред начелника, затекао га је, где сасвим озбиљно |
| приуготови...</p> <p>Кад је учитељ Тима дошао кући, затекао је Милку, где сасвим озбиљно шије, |
| слатко насмејао...</p> <p>Кад је прота дошао ближе до Гркиње, он стаде, па, пун блаженства, по |
| нека грдна несрећа догодила и једва је дошао до речи:</p> <p>— Један господин... из Београда!. |
| јде још једну, касти; на две сам ноге и дошао.</p> <p>Побратим га послужи још једном грком, а и |
| јави!{S} А бих, вјере ми, само вас ради дошао.{S} Е, е!...</p> <p>— Нисте ништа штетовали, госп |
| утито одби:</p> <p>— Шта ћеш?{S} Што си дошао, је ли, чупави магарче?</p> <p>— Господине, — зам |
| петанова и ћатина; па кад је г. ревизор дошао, нашао је празну школу: у свакој скамији седе по |
| еха ми, што сам га овога часа замислио, дошла би облија, учитељице, од јајета...</p> <p>Стара г |
| е, због чега је до њега дошла.</p> <p>– Дошла сам, знате, што ’но реч...{S} А, управо, да вам к |
| никако да искаже, због чега је до њега дошла.</p> <p>– Дошла сам, знате, што ’но реч...{S} А, |
| ></p> <p>Као да су сва четири секретара дошла у Перковац, па ми је сваки од њих по једну класу |
| аздух, што се са димом ширио.{S} Кад је дошла до вратница, она трже за једно парче конопчета, а |
| обожатеља.{S} И Милка је, међутим, себи дошла, убрисила је од суза очи и ишчекиваше мирно, скор |
| " /> <p>— Знате ли, драги Тимо, што сам дошла?... — Па онда, враголасто смешећи се, додаде: — П |
| и чини.</p> <p>— Па којим си ми добром дошла, госпођо? — питаше баба промуклим гласом, мешајућ |
| ла по лицу, све док није природна румен дошла.</p> <p>Кад је стара госпођа видела господина нач |
| цу морало до срца дирнути; а кад су још дошле и месојеђе, па кад се на Гркињине вечерње забаве |
| смејао се кир-Никола. — Добро, кад сте дошли! — А после се окрете осталим гостима, па, опет см |
| стрча пред учитеља Тиму:</p> <p>— Добро дошли!...{S} О, господине, откад вас чекамо, већ смо се |
| , нарочито кад је после неколико месеци дошло од министарства просвете званично: да се кир-Нико |
| , да му се каже превасходан, то сам ја, драга браћо!</p> <p>— А знате ли ви, да ја у Бајковцу н |
| вршили наш разговор?</p> <p>— То нисмо, драга колегинице!...{S} Но, то би тек лепо било да се з |
| > <p>Прота јој приступи ближе.</p> <p>— Драга госпођо, не знате, како сам срећан!... — шапутао |
| госпођом:</p> <p>— У ваше здравље, моја драга госмутерко!...{S} Мало је учитељица, које ја тако |
| о досад је давно исплазио језик; ви га, драги Тимо, познајете, па не треба ни да вам кажем, да |
| гледа зачуђено.</p> <p>— Јест, тако је, драги Тимо!{S} И ви је морате што скорије, још ових мес |
| познавати са новим пријатељем: — Дакле, драги г. Тимо, ово је тај младић, о коме смо јутрос она |
| -Тима тако високо цени.</p> <p>— Дакле, драги колега, прекосутра свадба, венчање, весеље?</p> < |
| су је шилом садили?</p> <p>— Опростите, драги колега, али ја нисам приметила да је кир-Никола ч |
| асно:</p> <pb n="318" /> <p>— Знате ли, драги Тимо, што сам дошла?... — Па онда, враголасто сме |
| едан корак натраг. — Слуга сам покоран, драги г. колега! — рече младић, коме се на сваком покре |
| p> <p>— Баш никакве уљудности не знамо, драги пријатељу! — шапутао је. — Толика услужност од го |
| лице свога обожатеља.</p> <p>— Но, но, драги господине, шта сте се збунили?{S} Та човек ваше с |
| за...</p> <p>— Куглофа и гурабије...{S} Драги колега, то мора бити!</p> <p>Наравно, да је чича- |
| рету видела она варошка препреденост. — Драго ми је, колега, што сам тако срећан, да вас могу п |
| тале учитеље није ни погледао.</p> <p>— Драго ми је, гросмутерко, што сам вас у добром здрављу |
| пољуби је у њену мршаву руку.</p> <p>— Драго ми је — рече, — и захваљујем вам по стопута!...{S |
| тила, па сам онда казала: „Љубице, моје драго дете, ти си већ одрасла, треба већ да се и удаш!“ |
| ке ми вјере, рећ’ ти морам, е ми је баш драго што си ме тако сабахиле походила, госпо!{S} Чини |
| о белим обрашчићима, па ћу јој казати: „Драго дете моје, кад видим ваше <pb n="379" /> лепо лиц |
| чају, па онда: „Слуга сам нижајши, моја дражајша (или прекрасна) господична!“...{S} Да га изеде |
| ересе, па од њих није хтела никако ни у драм одступати: чича-Тими је непрестано ласкала, <pb n= |
| а њој меса колик’ на корњачи!{S} Али ни драма!...</p> <p>А после, погладивши учитељицу по округ |
| е за једно парче конопчета, а незграпна дрвена врата се, шкрипећи, отворише.{S} Далеко тамо у ш |
| а не беше, до један неофарбан сто и две дрвене столице; а остала мрачна просторија те собе беше |
| једна неофарбана клупица, две-три ниске дрвене столице, а ону другу половину запремао је низак |
| ао нека петачка, а у десну је узео неку дрвену маљицу, — ни буздован Краљевића Марка није изгле |
| RP18760_N2">Ћошка се зове пред кућом од дрвета начињен као балкон.</note> <note xml:id="SRP1876 |
| } Све игра, сиромах; рекао би, као нека древна пијаница по просутоме вину, тако и он својим пун |
| е знају пјеније, а учитељи, осим што су древне пијанице, још су и неморални.“</p> <p>То је био |
| Угарска је призната као најобразованија држава после Француске, а сама Пешта по себи са Будимом |
| и, а то ли зграду једне добро устројене државе.</p> <p>— Ништа ми не остаје, него да сама одем |
| читељка хладном водом полила. — Противу државе, реда, владе?...{S} И онај грбави, глупави полиц |
| ао, да се сирота Гркиња једва на ногама држала.{S} Та баба, коју је наша декламаторка походила, |
| ући нешто по тигању, који је над ватром држала. — Да није опет она мука? — И баба пажљиво посма |
| шамија и тек се мало о збрчканоме врату држала, а црна протина мантија беше пуна чичака.</p> <p |
| дан нитков!...</p> <p>— Ви, опет, нисте држали актерке у квартиру?...{S} Хе!...{S} Па нисте бил |
| и ћутите, ви, који сте још и тамо преко држали актерке у квартиру!{S} Само ви немојте ваш прчас |
| ћи становао је један Грк; тај је, опет, држао две жене!...</p> <p>Ја мислим да би така знатност |
| е кир-Никола није ни речицом одговарао; држао се за испућени трбух, па се тресао од силнога сме |
| p>Таку једну господско-трговачку кавану држао је у Перковцу неки деда-Спира.{S} У његову кавану |
| тену и о беседи, која ће се тога вечера држати.{S} Душа ваља, Перковчани су доживели много које |
| , да ће се у Грковој кавани тога вечера држати беседа.{S} Тако то бива, и кад неко позоришно др |
| јест, касти, ви је учите, како треба да држи кашику, кад руча, како треба на сокаку да ходи, да |
| пских номада.{S} Један од њих четворице држи грдан бубањ пред собом, од прилике као нека петачк |
| иде, амор лети,</l> <l>У рукама стрелу држи... </l> <l>Сад помисли, слушаоче, </l> <l>Ко је ла |
| quote> <p>— То, видите, све Новосатке у дромбољу свирају...{S} Само да ми је овај Дунав на мој |
| Југовића свирао у клавир!...</p> <p>— У дромбуљу, млијеко ли му!{S} У гајде!{S} Огубавио, богди |
| узнемиривати у говору, само његов један друг из неког буџака што је почео, одобравајући, да тап |
| и вашу Милку; управо рећи, ја сам њена друга мати.</p> <p>— Оно, касти, тако је; ви је, касти, |
| недеља с другом венчао; па кад му је та друга од водене болести умрла, он се и за трећу набрзо |
| „Црвену Лампу“, па и „Лепу Пастирку“ и друга занимљива места по Дорћолу и садашњој Скадарској |
| римили на квартир...{S} Ал’ о томе ћемо друга пут проговорити.</p> <milestone unit="subSection" |
| нђе, пера и друге којекакве беспослице; друге, опет, младе, лепе, а овамо пустиле чеперке на оч |
| ј начин, збиља, и напредовала.{S} Сваке друге године добијала је по једну класу унапређења, а о |
| е грдан кринолин, па неке пунђе, пера и друге којекакве беспослице; друге, опет, младе, лепе, а |
| ашаране слике неких краљева и краљица и друге којекакве беспослице.{S} Она их је превртала, а с |
| .{S} Није то кристал-палата, него као и друге сељачке кућице: уђеш у авлију — коров, у башти — |
| де, но саставит’ дваест ријечи једну до друге.</p> <p>— Треба јавити, и то што скорије — нагова |
| збиљно седи у наслоњачи.{S} С једне и с друге стране на асталу стоје гомиле акта, а пред њиме с |
| и; неки, опет, смеђи; једни беху стари, други млади, лепи и ружни, — како је кога Бог створио!{ |
| у, и не мислећи, гледали у сиву даљину, други су доле у лађи јели бифтека, а залевали га прилеж |
| чести поштовања достојни удовци чинили; други, нарочито старе удовице, доказивале су, да је кир |
| дни су тврдили, да је још у Крагујевцу; други, по чувењу, казиваху, да је већ у Свилајинцу и да |
| миче; он хоће да јој придене ружицу ил’ други какав цвет на груди, а она, глупара, побегне испр |
| ружно исписан пропис.{S} Тешко да би га други ко и могао прочитати, осим онога који га је писао |
| ко је пао, тако ће и устати — мислио је други.</p> <p>— Ал’, ено, не устаје, сиромах! </p> <p>И |
| слим, већ три године, како учи код мене други разред...{S} Красно дете!</p> <p>— Има три — рече |
| е сиромах њен Никола, Тима, чика-Паја и други њени обожатељи, зар су једанпут у ракији попили р |
| — Шта је кларинета, пикула, трумбета и други подобни инштрументи?{S} Све је то према зурлама л |
| У кући му је клавир, ћемане, трумбета и други сваковрсни инструменти, у којима се, опет по кази |
| смо једно другом на руци били, да ко би други?...{S} Ја, видите, у колико вас волим, у толико и |
| </quote> <p>— А после тога долази онај други део:</p> <p>„Госпођице, смем ли молити?“</p> <p>„ |
| вати:</p> <p>— За начелника имам сасвим други план.{S} Он је човек који се више политиком бави, |
| обратиме, боље ја да ти то учиним, него други; код мене си бар сигуран да нећеш изићи на глас.{ |
| онио...</p> <p>За њиме ступи на средину други један беседник, професор некаквог завода.{S} Он ј |
| ти се, мало накресани, стадоше један за другим разилазити, онда је још једанпут диже Живко Паци |
| се навора дели, ја ћу гледати, како се другим којекаквим судоперама пружа тек по једно зрнце, |
| па би их грдио свакојаким именима...{S} Другипут би му се чинило да је у некаквој гостионици, и |
| сле је, једну по једну, из катихизиса и других предмета испитивао, исказујући свима своје задов |
| био доста хитар, да на свашта пази, а, друго, што се чича-Тима није умео као што треба причува |
| у обећати, треба да сам на дужности; а, друго, ви и сами знате, да се у овим околностима морам |
| да га не повреди, не — увреди.</p> <p>— Друго смо ми, господине, — рече тихим гласом, — а друго |
| из околних села, желећи премештаја ил’ друго што, да се за препоруку њојзи обраћао, па често и |
| ло, само је једно једино добило фрас, а друго једно је оћелавело.{S} Па, касти, има л’ ту моје |
| ми, господине, — рече тихим гласом, — а друго су они!{S} Ми, иако имамо неких намера, жеља, стр |
| вица липсалог папипа!{S} Зар не нађе да друго што говори, књигу ли му и ко је написа!{S} Е, зна |
| пажљиво гледао, а који је, међутим, на друго што, на добру парохију и на женидбени мираз, мисл |
| д, да ћете то учинити?{S} Ако ни за шта друго, а оно да се нагледате оног лепог детињег лица.</ |
| дно сироче таком ватром пољубило, ништа друго не може бити, него — љубавно писмо.{S} А, уствари |
| препирци тако, да од целе распре ништа друго ниси могао чути ни разумети, <pb n="369" /> до да |
| што...{S} Ја!...{S} Господине колега, и друго што!{S} Но, јесте чули, ви сте један нитков!...</ |
| свиле, од кашмира, персијских шалова и друго којешта; а прота је најљубазнијим осмејком нуди д |
| руго шта... ал’...</p> <p>— Ко?{S} Ја и друго што...{S} Ја!...{S} Господине колега, и друго што |
| О, знам вас ја, знам!{S} Били сте ви и друго шта... ал’...</p> <p>— Ко?{S} Ја и друго што...{S |
| ери, а он је, по њојзи, могао ићи као и друго спадало.</p> <p>— Видиш, Никола, ти си мало ушао |
| е, да јој и белила задоста купи, а толи друго којешта! — После су ишле разне комбинације: свиле |
| ц, кога бих само наљутити могла, да сам друго што казала, него „Задовољна сам!“...{S} И ја сам |
| ртала и написала лепо сама својом руком друго слово; па и оно <hi>веди</hi> је она поправљала.{ |
| Тима, у ономе расположењу, шта је могао друго чинити, него на свашта пристајати?{S} Нарочито, ш |
| ту класу премести.{S} Јест!...{S} А ово друго ћу продати Чивутима београдским, згрнућу новце, п |
| сав Перковац побунио!...“ — И још много друго којешта ћу говорити, од чега ће му се кожа јежити |
| кад се на Гркињине вечерње забаве свако друго-треће вече стадоше скупљати застареле младожење, |
| уњајући се из једног „надлежателства“ у друго и обилазећи све могуће господске станове, у намер |
| S} Једног учитеља ће прогонити кметови, другог попови, а трећи ће страдати од господе школских |
| олу?....</p> <p>— Вас, вас!...{S} Никог другог, него вас!...{S} И ја вам кажем: ако ми још овог |
| ..{S} А новости имам да му кажем, да од другог ни за десет година толико не би могао чути.{S} З |
| на седоше оба, и старац и зет, један до другога.{S} Међутим је каваница све више пунија бивала. |
| јало је пуно најскупоценијег посуђа, на другој, опет, страни неки штофори за хаљине од тешке св |
| два мужа; неки говоре, и више...{S} А у другој кући становао је један Грк; тај је, опет, држао |
| и добром расположењу сметала, ручати у другој собици.</p> <p>Гркиња је једнако кроз прозор гле |
| преноћиле.</p> <p>И тако се обе, једна другом задовољна, растадоше.{S} Гркиња је у бабино кази |
| но, не устаје, сиромах! </p> <p>И он са другом оде.{S} У мраку једва натрапају на њега; па кад |
| бисмо ми слагали, кад ми не бисмо једно другом на руци били, да ко би други?...{S} Ја, видите, |
| ше, јер се он одмах после шест недеља с другом венчао; па кад му је та друга од водене болести |
| такође, е, а граматика шта ми и треба у другом разреду?{S} Са децом сам поступао, не може лепше |
| и црвена лонца, једну чинију са сачмом, другу с кремењем и са направљеним бокорићима жутога сми |
| а свадбарину спрема; а Папраг, опет, на другу страну, које да продужи комбинације о својој буду |
| утла.{S} Он се клања на једну, а она на другу страну.</p> <p>Кад се дворана напунила гостију, н |
| и, нек се он сели у Хомоље или некуд на другу страну, — Београд ће му бити тесан, то знам напре |
| да је и он у соби, онда и начелник узе другу позитуру: искосири се мало у наслоњачи, лактом је |
| стом, исказа му здравицу, а после оде у другу собу, да види, шта деца чине.</p> <p>— Не знате, |
| > <p>Она отвори кујнска врата, завири у другу собу, па се врати натраг, задовољно смешећи се:</ |
| ан, сталан, а усне је јогунасто једну у другу упила тако, да је у тај мах изгледала као да изаз |
| ца, две-три ниске дрвене столице, а ону другу половину запремао је низак кревет, застрт неким с |
| г тога позвали Цигане у дворану, да ону другу половину ноћи поред умилне музике у игри и весељу |
| њим ће доћи, као зачин беседе, певачка дружина, па ће у кору да отпева чувену убојну песму:</p |
| , се ово скупо и продаје, па га, ваљда, друкче и зову; а овде му је право име ђинђуве.{S} А, ка |
| Стиг, па да и оне знају.{S} Ал’ кад ви друкче хоћете, оно, касти, нека буде по вашој, госпођо |
| ећи...{S} Наравно, да ћу пред министром друкче стојати...</p> <p>И уједанпута се на њеноме лицу |
| а, па и на путу ми је писала, да никако друкче не чиним, него да код вас ручам и станујем и да |
| ц засладио; али знам ја, да ће она мало друкче почастити.</p> <p>Затим се мало исправио, зглади |
| е у такој капи види...{S} Ево и чарапе, друкчије је Гркиња спремила за чича-Тиму...{S} Али, шла |
| рдо закључио да бар за неко време свако друштво избегава, а то је <pb n="317" /> тим пре могао |
| обрвама!...</p> <pb n="383" /> <p>Цело друштво се ућута, нико није ништа умео рећи, само се ки |
| .{S} Тако то бива, и кад неко позоришно друштво, измучено глађу, залута случајно и у Перковац.{ |
| вали, да сте се ма и показали у онакоме друштву...{S} О, господине!{S} Ви немате појма на ком ј |
| ражености, око усница она борица све је дрхтала од љутине; а како се још није била набелила и н |
| министарски акт саопштен, а рука му је дрхтала; образи му дођоше бледи као у мртваца, са чела |
| у уплашену ћерку, која је онде пред њим дрхтала, али се није с места помицала, нити је тренула. |
| м, да ти уши извучем!</p> <p>Јадно дете дрхтало је од страха.</p> <p>— А што ова соба није спре |
| арује! -— Кад је то говорио, глас му је дрхтао; а, богме, и није, сиромаху, ласно растати се са |
| учитеља у десет класа, којој је основа дубока мудрост.</p> <p>— Молим вас, господо, — доказива |
| развучених усница тужно се заиграла она дубока борица, што се од носа ка бради повлачила; руке |
| и удавити, само што у Монакову не беше дубоке воде; заронила се, касти, чак до кукова.</p> <p> |
| н скочи са свога места и после неколико дубоких поклона и поклончића приђе му ближе и пољуби га |
| адала на збрчкано чело; само би кадикад дубоко уздахнуо:</p> <p>— Е, е, оно, касти, по правди, |
| утка могло и пробудити.{S} Чича-Тима је дубоко уздахнуо, и лице му доби израз негодовања и неза |
| в. Гори три јерарха...</p> <p>Гркиња је дубоко уздахнула.</p> <p>— Љубав је превртљива ствар — |
| себе; али не рече ни речи, само што је дубоко уздахнула, а чича-Тима, поштапајући се, оде, куд |
| ијена слатким љубавним заносом, уздахну дубоко, а после погледа у бледи месец.{S} Али шта то би |
| љештили очи, па, што их џигерица служи, дувају у зурле тако, да су им од напрезања на челу и на |
| ...{S} Најпре треба свирац да се умори, дувајући у гајде, или да ожедни, те да за љубав чаше ви |
| се и они разиђоше; остаде само смрад од дувана и кужна задаја од просуте и попијене ракије.</p> |
| шту горукала, да попуше по једну цигару дувана и да мало продиване.{S} Прво је било да се увере |
| а чачкала за зубе, па перлицама ишаране дуванкесе и кесе за новце; нигде не видиш женске, а то |
| ао и тебе...{S} А то је: удри грашком о дувар!...</p> <p>— Оно, господине, молићу!...{S} А има |
| ени, једва се провиди кроз њих; ено, по дуварима виси паучина, на орману пала прашина, у кујни |
| па кад би видео оне чађаве, неокречене, дуварове, она сиромашна неумивена лица, он би се тргао, |
| напослетку не разби огледало, што је на дувару, баш поред Св. Димитрија, висило.{S} Ту се стара |
| ља, завидљиваца...{S} Или је, можда, за дуг...{S} Оно, касти, на данашње време слабо кога и има |
| — Да их Бог поживи, млади су, а век је дуг, па, богме, ако где у чему и буде мане, дотераће се |
| да женскоме чељадету никако не доликује дугачак нос.{S} Она је то, можда, и зато чинила, што је |
| ки, раширила свој зелени амрел, пустила дугачке шлепове, да се по прашини вуку; а, овамо, како |
| црне ципеле, а ти их белим трачицама и дугмићима ишарај, — то је по моди!{S} А кад пођеш на ве |
| би, да су му очи мутне, бесвесне...{S} Дуго је он у томе положају лежао; а кад се дигао, он се |
| — права слика занемареног сирочета.{S} Дуго је, тако, ћутала, а после се диже, узе из неког са |
| e unit="subSection" /> <p>То вече Милка дуго није могла заспати.{S} Њено уображење јој је износ |
| ко ја уживим, неће се та шкорава Гркиња дуго по Перковцу ширити!...</p> <p>Кад је то изговорила |
| задовољно своју црну каву.{S} Али није дуго седео сам, наскоро за њим дође и учитељ четвртог р |
| on" /> <p>На једној станици десне обале дуго се задржала лађа: товарили су и растоваривали сила |
| и тако се с неким особитим задовољством дуго посматрала.</p> <p>— Та ко би и смео споредити мен |
| регледа изложене радове.</p> <p>Он беше дугуљаст, плав човек, и, као што нам је стара госпођа у |
| лепо: стас гибак, руке округле, прстићи дугуљасти, а на њима нокти скоро провидни, лице јој беш |
| провидни, лице јој беше као снег бело, дугуљасто, очи плаве, а у њима, као обично у сирочади, |
| било да идемо тамо у хлад, испод онога дуда?... -– И он је пољуби... — Их, ала је и тај месец |
| вукао доле у густу хладовину гранатога дуда.{S} Кад су после неког времена изишли на месечину, |
| нашње време слабо кога и има, а да није дужан...</p> <p>— Није то, учитељу, – рече пандур, стра |
| њик.{S} Знате, послови су.{S} А, после, дужност.{S} Али ме задржа госпођа Јоханида; она ме је, |
| то вам не могу обећати, треба да сам на дужности; а, друго, ви и сами знате, да се у овим околн |
| упиле ферије, није, дакле, по званичној дужности никуд морао одлазити.{S} Али, као и остале, та |
| богатог детињег родитеља извуче понеки дукат, а ако је дете чиновничко, н. пр. начелниково, ње |
| та, — на данашње време лепа сумица, сто дуката!</p> <p>— Сто дуката — понављаше Гркиња, уздишућ |
| е лепа сумица, сто дуката!</p> <p>— Сто дуката — понављаше Гркиња, уздишући!</p> <p>— Јесте, ду |
| оно дериште и новаца дао?</p> <p>— Сто дуката!...{S} Богме је то — рече прота, — на данашње вр |
| откуд је она могла чути, да сам ја сто дуката дао уз Милку?...{S} Ко ли јој је то могао достав |
| није, сиромаху, ласно растати се са сто дуката и са својим дететом, па макар да је колико окоре |
| а, хеј, па навише!{S} Бо’ме ће ту и сто дуката мало бити|... — Тако је Папраг комбиново, докле |
| наново онде на тезги избројао оних сто дуката, што је зету наменио. — Ево ти, синко, новци! — |
| Добро, добро, на дан свадбе добићеш сто дуката.{S} Један је чича-Тима у Перковцу!{S} Само гледа |
| а појаса, па му пажљиво изброји стотину дуката.{S} Чича-Тима извади из џепа квиту, готову потпи |
| омбољу свирају...{S} Само да ми је овај Дунав на мој виноград навратити...{S} Ал би то дивно си |
| , да од њих готовите мало по новосадски дунста?...{S} Е, ако је баш тако, онда ћу је целу обрат |
| онда ћу је целу обрати...</p> <p>— Нећу дунста — смејала се Гркиња, — него сам наумила довече д |
| Баба га прегледа добро са свију страна, дуну у њега трипута, па га стави Гркињи насред длана.{S |
| игри и весељу проведу.{S} Кад су Цигани дунули у зурле, могло је седам баталијуна пиљарица, алв |
| а целу дворану, па, кад је видео, да је дупке пуна, да сви ћуте и да су упрли очи у њега, он се |
| ећег сунца није ни погледао...{S} Трећи дућан у вароши беше бакалница његова неког побратима; о |
| обратиме, — рече учитељ Тима, улазећи у дућан и намештајући се, како ће се на ћепенку комотније |
| се назове трговац.{S} На једној страни дућана стојале су наслагане памуклије, које је он сам с |
| } А кад је прошла главну чаршију, и већ дућани постајаху ређи, —- тек на погдекоме ћепенку види |
| чаршију.{S} Кога је год у путу или пред дућаном видела, она му се поклонила, погледала га је св |
| нашња ћифтарија. <pb n="365" /> Он је у дућану врло мало еспапа имао; тек колико да се назове т |
| ало брже корачати; а кад је и последњег дућанчета нестало, Гркиња удари налево, кроз једно тесн |
| ју сиренски гласи јединствене музике на дух човечји; сами сте видели, да само њојзи имамо благо |
| ерковцу о мени говори?...{S} Ето, баш о Духовима била сам у цркви, а за мојим леђима шапуће поп |
| } Знате, има сина код мене, па је још о Духовима читао апостол...{S} Чорба, сарма и печење...{S |
| дакле, био тај, што је својим огромним духом задахнуо перковачку омладину, да се међу остале о |
| р, —- ако не буде година више; него је, душа ваља, и притврдио: баш лепо ти тај зна све до кори |
| седи, која ће се тога вечера држати.{S} Душа ваља, Перковчани су доживели много којешта: медвед |
| зват на ручак, а ти узми парче хлеба, — душа ваља, ниси ни то заслужила, — па ручај, а ручак, ш |
| као и досад, остати једно тело и једна душа!..{S} Да, збиља, кад ћу се ја к вама доселити?</p> |
| овски, низ рамена пуштена, на њему црна душанка и црне панталоне.</p> <p>— Добар дан желим, гос |
| келнери су онде, наравно, према својим душевним способностима, у класе подељени, а то тако бив |
| штала би и наново преметала и јастуке и душеке, али ништа не поможе; напослетку је силом заклап |
| e> <l>Док по небу месец лети, </l> <l>У душеку жаба крешти.</l> <l>...{S} Хаха!{S} Хаха!... </l |
| вљаше Гркиња, уздишући!</p> <p>— Јесте, душице!...{S} Али... — уздисао је прота... — ја морам о |
| баби!{S} Хоћу, лепа моја госпођо, само душу мало да одморим.{S} Сутра навече, кад донесеш бунд |
| љ IV разреда, који је мало уфитиљио. —- Ђаво нек носи и бабу и секретара!{S} Њој, дабогда, прес |
| оспођо, а она, касти, кад неће, нека је ђаво носи!{S} Така јој, касти, беше и покојна мати, нев |
| оси — грмео је чича-Тима, — док је није ђаво однео!</p> <pb n="357" /> <p>Утом се отворише врат |
| е су то историјице, тек хајд’, нека вас ђаво носи, — сад сте васпитатељка, па квит!{S} Само ми |
| њега:</p> <p>— Оно, касти, све нека вас ђаво носи, и тебе и шлафрок, и капицу, и вашу медецину! |
| /p> <p>Стара госпођа се при овим речима ђаволасто осмехну, а после, сетивши се секретарова апет |
| <p>— Вјере ми, учитељице, ти ми зададе ђавоље бриге!{S} Сад само не знам, да л’ ћу президијалн |
| ви, да ја у Бајковцу нисам могао ни 25 ђака скупити, и то све због небрежења капетанова и ћати |
| м, — Ко да ја не познајем прописе мојих ђака?...{S} Та јуче сам вам задао целој школи, али од в |
| овдашње сиротиње!“ „У корист сиромашних ђака!“...{S} Само то да не кажу, могао би им човек и оп |
| м си чуо крупан учитељев глас, где грди ђаке, а после писку и јаукање несрећне деце:</p> <p>— Н |
| ице цркава за тобом!{S} Владика, прота, ђакон, црквењак?{S} Да, госпођо, не знам.</p> <p>— Прот |
| S} Треба ту давати!{S} Од митрополитова ђакона, хеј, па навише!{S} Бо’ме ће ту и сто дуката мал |
| , па пије расхлађену ракију, а попови и ђакони гледају у њега, чудећи му се премудрости; после |
| ти печених јагањаца, то ће и без искања ђаци донети; ’ма, побратиме, гледај да и у вину не буде |
| ласа. — Оно јест — рече, — у школи међу ђацима могле би још и остати оне три, већ у целоме циви |
| у ступи, он се насмеши; ако му прозвано ђаче зна лекцију, кир-Никола се задовољно насмеје; а ак |
| орен прозор.</p> <p>У тај мах уђе једно ђаче у собу, скиде капу и пође, да га пољуби у руку.{S} |
| буку, убриса је од прашине, па је пружи ђачету:</p> <p>— За тај маријаш, синко, купи себи шећер |
| ао ветар и стаде из све снаге ударати у ђачко звоно.</p> <p>— Е, господине колега, — рече стара |
| сто и она, кад би кир-Никола од каквога ђачког родитеља неко прасе или рубљу испросио, није му |
| оше младог богословца, где преврће неки ђердан од црвених земљаних ђинђувица, што их младе сеља |
| н корал — рече, научењачки проматрајући ђердан. — Да није сувише скуп, заиста бих га мојој Милц |
| , друкче и зову; а овде му је право име ђинђуве.{S} А, касти, доста су и јефтине: мој побратим |
| ају му очи стати, кад види оне стаклене ђинђуве, перлице и шарену вуницу..{S} А новости имам да |
| на површини пливала, баш као она масна ђинђувица на дебелој говеђој чорби или као загорела зап |
| преврће неки ђердан од црвених земљаних ђинђувица, што их младе сељанке за дваест пара по чарши |
| и, сваки има своју невољу!{S} Ето, попа Ђока се, сиромах, пропио; ко зна, каква му је то вештиц |
| ац.</p> <p>— Што се мене тиче — рећи ће Ђока, учитељ трећег разреда, —- баш га се ништ’ не боји |
| тити, верицу им дечју, кад су учили код Ђоке школу...</p> <p>— И моји, богме, баш ако нису фило |
| у цркви, а за мојим леђима шапуће попа-Ђокина попадија са госпођом помоћниковицом: „Красна жен |
| х, вјере ми, само вас ради дошао.{S} Е, е!...</p> <p>— Нисте ништа штетовали, господине, — рече |
| Ко ли јој је то могао доставити?{S} Е, е!...{S} Оно је тако, касти; кад хоће несрећа да обори |
| би кадикад дубоко уздахнуо:</p> <p>— Е, е, оно, касти, по правди, ја и јесам крив!...{S} Ал’ от |
| збуку знао сам напамет, молитве такође, е, а граматика шта ми и треба у другом разреду?{S} Са д |
| о, ’ма нисам рад казиват’, страх ме је, е ће се и даље чути...{S} Знаш, људи смо...</p> <p>— Па |
| ања своју мараму руком, као да се боји, е ће га ко похарати.</p> <p>— А шта ти је то, учитељ-Ти |
| о ње: — Српске ми вјере, рећ’ ти морам, е ми је баш драго што си ме тако сабахиле походила, гос |
| десило да чича-Тиме није код куће било, е, онда га је пред чика-Пајом и кудила, како је незграп |
| венчану хаљину.</p> <pb n="376" /> <p>- Е, јеси ли сад задовољна? —— питао је чича-Тима своју ћ |
| , да они раде све то у корист народа... е, онда...{S} Учитељ четвртога разреда ућута, а богосло |
| дете.{S} Али кад је баш тако суђено... е, па оно... — И он опет ућута, несигурним погледом мер |
| ачелник се, касти, измиче, а он за њим; е, баш мишљах, да ће се на сокаку побити!</p> <p>Кад се |
| говори, књигу ли му и ко је написа!{S} Е, знади, учитељице, да ћу забранит’ продају мастила за |
| тра нема бољих!{S} Па она чачкалица!{S} Е, њу ћу баш поклонити господину Швабићу, и онако знам, |
| дете још не познаје свога оца?{S} Е!{S} Е!...</p> <p>Лепој Гркињи је пламтело лице од љутине, а |
| о!...{S} Они мени да узму две класе!{S} Е, касти, то им никад не могу заборавити!...{S} Две кла |
| асти, све из љубави према чича-Тими!{S} Е, па где су данас младићи, у које ће се младе жене и д |
| испеци четири каве!{S} Изгубио сам!{S} Е, али ко би се, опет, сетио, да су за мустру узети пеш |
| “...</l> </quote> <p>— Шта, наопако!{S} Е, то већ морам црвенијем плајвазом поткријепит’.. .{S} |
| -— побратиме, додајде ми једну грку!{S} Е, касти, баш ме угуши ова данашња врућина!{S} Све ми с |
| ку, па да се вучем у ту дерну школу!{S} Е, јес’ чуо, деда-Спиро, баш ти завидим на тим твојим п |
| </p> <p>— Шта?{S} И још се усуђујеш!{S} Е, гле ти штенета! — и она гурну јадно дете настрану, з |
| , а!...{S} А гле и господина Тиме!..{S} Е, јесте чули, баш сте нас иберашовали!...</p> <p>Чича- |
| — Ето несрећника, и опет се опио!...{S} Е, сад тако што да чује господин министар, заиста би га |
| аучен младић!{S} Васпитан младић!...{S} Е, бадава, види се човек, који је у Пешти васпитан!...“ |
| товите мало по новосадски дунста?...{S} Е, ако је баш тако, онда ћу је целу обрати...</p> <p>— |
| Шта, да нисам опет што погрешио?...{S} Е, кад је тако, сад ћу ја све то поправити!</p> <p>И пр |
| ковом механом два за пару продаје...{S} Е, јесте чули, баш ми се једу кисели краставци!...</p> |
| е више ни сећати двомесечне плате...{S} Е, то хоћу, мој љубазни Тимо!...</p> <pb n="319" /> <p> |
| ..{S} Право, у кованлуку код деце...{S} Е, па, дабогда, као што она најмања пчелица позна своју |
| братијом, знате, поред добре чаше...{S} Е, јесам ли погодио?</p> <p>— Да, да, –—- тврђаше равно |
| разумевали маџарску нарогушеност...{S} Е, јесам ли погодио?</p> <p>— Не, господине, то нисте — |
| обито она, што је уза саму колибу...{S} Е, јесте чули, ја нисам ни у самом Новом Саду лепших ви |
| знам, како и коме, ја бих се тужила.{S} Е, баш ми утуче срећу, Бог га убио! — И заиста, сирота |
| ком печење, него сопственим прстима.{S} Е, кад се тај од силног млатања и викања уморио, доказу |
| мо док изручим овај пепео из тигања.{S} Е, шта знам!{S} Људи су људи, сваки има своју невољу!{S |
| ирото дете плаче, а учитељ се смеје.{S} Е, то му је тако у самој природи!{S} Каткада га лепа ње |
| бих, вјере ми, само вас ради дошао.{S} Е, е!...</p> <p>— Нисте ништа штетовали, господине, — р |
| асти, не једу се ни у царском двору.{S} Е, јесте чули, што сам јуче лепо провео, касти, ни кад |
| отивник тих чисто словенских забава?{S} Е, господине, томе се нисам надао, нарочито од вас, кој |
| које дете још не познаје свога оца?{S} Е!{S} Е!...</p> <p>Лепој Гркињи је пламтело лице од љут |
| одлази.</p> <p>— Дакле баш одлазите?{S} Е, то ми је, заиста, жао!{S} Али на беседи, ту ћемо се |
| ле, одиста намеравају беседу давати?{S} Е, баш сам радознао, како ће испасти!{S} Шта ће и ко ће |
| {S} Ко ли јој је то могао доставити?{S} Е, е!...{S} Оно је тако, касти; кад хоће несрећа да обо |
| Што му је сав облик у носу смештен?{S} Е, вјера и Бог — рече начелник, — голе кости, као да су |
| и на земљу... „Дакле и ти имаш вољу?{S} Е, да сте благословени!...“ Тако је то пре кратког врем |
| кије куљао је из њега као из табарке. — Е, баш сам, касти, на вас мислио, чедо моје бело!{S} Мо |
| — На бесједи? — повтораваше начелник. — Е, гле ти бруке!{S} Дакле и ви сте били?{S} Ви!{S} Па д |
| , смешећи се, од главе до пете мерио. — Е, па срећно, срећно побратиме! — рече напослетку. — Да |
| Учитељ IV разреда се слатко насмејао: — Е, изгубио сам!{S} Деда-Спиро, докотурај-де једну литру |
| и? — А после тога окрете мало у шалу: — Е, ви’те, господин-Тимо, шта чини удаја; ту се, богме, |
| је, нема ни вина, ни шунке!...</p> <p>— Е, па добро, госпођо, а ви се ослоните на мене, ја ћу г |
| и не знате, с киме говорите...</p> <p>— Е, чуда! —- прекиде јој чича-Тима реч. — Ја се опет бој |
| ио, остаје његова грка ракија.</p> <p>— Е, касти, ова ти ракија кошта новаца, побратиме!{S} Пра |
| маџарски, навише извијен био.</p> <p>— Е, није него роткве! — говорио би чича-Тима. — Та, ваљд |
| е снаге ударати у ђачко звоно.</p> <p>— Е, господине колега, — рече стара госпођа подмукло, — с |
| и то тако иде у бесконачност.</p> <p>— Е, баш кад тако у тим класама уживате — смејао се учите |
| док она сасвим гласно не рече:</p> <p>— Е, па нек’ поцркају сви од муке!{S} Шта нам могу? </p> |
| ну проти; а онда ће му шанути:</p> <p>— Е, оче прото, како вам се допадају ови моји куглови?{S} |
| мо би кадикад дубоко уздахнуо:</p> <p>— Е, е, оно, касти, по правди, ја и јесам крив!...{S} Ал’ |
| сабахиле походила, госпо!{S} Чини ми се е ћу баш са тебе вас дан данашњи имати среће.</p> <p>И |
| но, знади, учитељице, да и сам вјерујем е је за наше младости и љепоте и сунце љепше сјало!{S} |
| {S} Учитељи се још нису ни обредили, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је мало углађенији но оби |
| ри корака од Спирине каване одмакао, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је доста чисто обучен и о |
| сам вам о музици; али не треба то; та, ево, последњи тренуци ове значајне беседе посведочили с |
| 390" /> и црквених дјела наложио ми је, ево, својим актом, да вас са вашег неваљалог владања от |
| га је за Ускрс спремио.</p> <p>— А гле, ево и чича-Тиме! — рече учитељ IV разреда. — Деде ти, с |
| зговорити, све од силнога смеја; па се, ево, сиромах, и сада смеје, једнако се церека и смеје.. |
| лник, — ја ти о томе ништа не знам, до, ево, данас у ови час.{S} Сад видим да су моје Ере најци |
| да се уздржи и у себи да не проговори: ево још једног човека од ранга; а после додаде, иако је |
| љалог владања отпустим из службе!...{S} Ево акта! </p> <p>И начелник му показа акт, којим се от |
| а Гркиња, да ме у такој капи види...{S} Ево и чарапе, друкчије је Гркиња спремила за чича-Тиму. |
| рмачио, али то се даје израдирати...{S} Ево овако!...</p> <p>И он га хтеде ухватити за брадавиц |
| не вара.{S} А после ћеш се жестити.{S} Ево, гледај, свађа у кући!{S} Новац из куће!{S} Неприли |
| оних сто дуката, што је зету наменио. — Ево ти, синко, новци! — рече скоро разнеженим гласом. — |
| аде, иако је о противноме био уверен: — Ево, у литру ракије и четири каве, па нека г. Папраг ре |
| !{S} Где си, несрећнице једна?</p> <p>— Ево ме, оче! — одговарао је звучан детињи гласић. — Сад |
| еће; а после јој све ближе долази и већ ево га, где цео целцит пред њеним креветом стоји, па те |
| а берберин.{S} Њих двоје беху сасвим по европски дотерани: <pb n="342" /> он у цилиндру, црном |
| то то?...{S} Ја ћу онако по новосадски: егзабрукто. </p> <p>И он се диже са столице, накашља се |
| да га под капут сакрије; али кад му га економ ишчупа из руку, он се продера на њега:</p> <p>— |
| ици одобравали.</p> <p>Једног дана дође економ, донесе чича-Тимине хаљине, па му рече, да може |
| афрок, то му би криво, те се испречи на економа:</p> <p>— Ето ти капице, носи је! — И он му бац |
| ш каквијех новости у нашем Перковцу?{S} Ела ли се већ једном ови наш лапарави прото помири са њ |
| аде се гласно смејати, а чича-Тима, као електрисан, скочи и стаде на сав глас говорити:</p> <p> |
| устати — мислио је други.</p> <p>— Ал’, ено, не устаје, сиромах! </p> <p>И он са другом оде.{S} |
| е.</p> <p>— Чупав је, клопав је!{S} Та, ено, погледајте, какав изгледа, као девето чудо: натука |
| неочишћени, једва се провиди кроз њих; ено, по дуварима виси паучина, на орману пала прашина, |
| на женска, — она је још гора и црња!{S} Ено, пре јој је купио чика-Паја свилену хаљину са карне |
| асти, мода, па шта ћеш ти мимо свет?{S} Ено, гледам пре, син оног Железниковића, што га је наша |
| анас у ови час.{S} Сад видим да су моје Ере најцивиластије у свијету: не мореш га ни за реп ни |
| њој, па онако намигујући, као што само Ере знају, поглади је по запуреном образу:</p> <pb n="3 |
| -Тимо!{S} А да Бог поживи цео учитељски еснаф!...{S} Бабу ослон’те на мене, знам ја, како ћу се |
| лађа: товарили су и растоваривали силан еспап, те је лађа сасвим доцкан стигла у Београд.{S} Св |
| вице и љуте горке ракије, а поред таког еспапа лако се заборавља и јутрења и вечерња сунчева ру |
| су, наслоњени на големе бале трговачког еспапа, сасвим безбрижно пушили, или су, и не мислећи, |
| <pb n="365" /> Он је у дућану врло мало еспапа имао; тек колико да се назове трговац.{S} На јед |
| тему удешен чамац, на коме се свакојаки еспапи превозе!...</p> <p>Хтео је он још говорити, али |
| е младо, како ћу да га удам?...{S} Ал’, ето, она је навалила, да је удам, и ја је морам удати.< |
| где ми је глава од бриге.</p> <p>— Па, ето, чича-Тима нека да вино, а кир-Никола шунке...{S} К |
| ..{S} И ја сам одиста задовољна!{S} Та, ето, шијем и спремам се <pb n="377" /> за удају!...{S} |
| ар ни мени, твоме староме учи...{S} Та, ето, твој мали Милован има, ја мислим, већ три године, |
| се ти наканио до мене, ха?</p> <p>— Та, ето, послао ме господин начелник.</p> <p>— Начелник...{ |
| его к мени?{S} А и своји смо нешто, те, ето, од јутрошње доба једва сам покупила све што ми тре |
| уран сам, побратиме, да ћеш ми вратити; ето, дао ти је Бог нешто мало винограда, а ове је годин |
| мене старала, него ова лепа туђинка!{S} Ето, нашла је за дете и младожењу: леп младић, научен м |
| знаш, да си се у срећан дан родила!{S} Ето, ова жилица, што ти се преко сред длана повлачи, са |
| уди су људи, сваки има своју невољу!{S} Ето, попа Ђока се, сиромах, пропио; ко зна, каква му је |
| е ни теби лоше, мој стари даскало!..{S} Ето, ову хаљину, што је на мени, њу ми је поклонио чика |
| шта се у Перковцу о мени говори?...{S} Ето, баш о Духовима била сам у цркви, а за мојим леђима |
| дам за све науке што се у школи уче.{S} Ето, па питајте само госпођу Гркињу, какво сам сирће ба |
| је продужила жалостивим гласом даље: — Ето, ово слово беше рђаво, мајка се и наљутила на мене, |
| иво, те се испречи на економа:</p> <p>— Ето ти капице, носи је! — И он му баци малу белу капицу |
| па само што рече куму до себе:</p> <p>— Ето несрећника, и опет се опио!...{S} Е, сад тако што д |
| , сирота, и потужила, можда би казала: „Ето, пријатељу, мозак ми је потресен, а у грудима ми је |
| ок по небу месец лети, </l> <l>У душеку жаба крешти.</l> <l>...{S} Хаха!{S} Хаха!... </l> <l>Ки |
| а-Спиро, докотурај-де једну литру старе жабарке и испеци четири каве!{S} Изгубио сам!{S} Е, али |
| ири ракијске чашице и једну литру старе жабарке.{S} Учитељи се још нису ни обредили, а, ево, до |
| p> <p>Деда-Спира изнесе још једну литру жабарке и још по једну црну каву.{S} Кад су то попили, |
| е бих знао!...{S} Шта би, Спиро, с отом жабарком?{S} Ти као да је наново препичеш?...</p> <p>— |
| обрасла, у којој, место славуја, зелене жабе прижељкују; а десном страном, <pb n="296" /> баш п |
| ..</p> <p>— Опет ми чудних очију, као у жабе!</p> <p>— Као у голубице, хтедосте рећи...</p> <p> |
| жалостиво, изгледало је као да више оца жали него себе; али не рече ни речи, само што је дубоко |
| вим поносито изишла из куће; а он се од жалости само смејао.</p> <p>Они, као што видите, беху у |
| ке беседе обудовео је, те због те своје жалости није могао синоћног вечера сам лично на беседу |
| на породица!...{S} Једне радости, једне жалости, а скоро та иста судбина у животу: данас су теб |
| Кад се мало утишала, а она је продужила жалостивим гласом даље: — Ето, ово слово беше рђаво, ма |
| чак.{S} Милка остаде сама, погледала је жалостиво за њима, а после се даде сама својим мислима. |
| га својим паметним очима погледа сасвим жалостиво, изгледало је као да више оца жали него себе; |
| кад се она извила из његова наручја, он жалостиво уздахну:</p> <p>— Ох, само да ми није онога д |
| сподине!{S} Молићу, шаљите тамо војску, жандаре, док се није сав Перковац побунио!...“ — И још |
| са које је пао, беше некакав лагум.{S} Жандари, који нису далеко оданде били, чуше његово стењ |
| е баш одлазите?{S} Е, то ми је, заиста, жао!{S} Али на беседи, ту ћемо се на сваки начин још ве |
| це, смем ли молити?“</p> <p>„Господине, жао ме је, али ја сам већ ангажована!“</p> <p>„Дакле ко |
| литру ракије и четири каве, али ми није жао; бар ме је млади господин колега уверио, да су Маџа |
| менила и гарила на услузи.{S} Једно јој жао беше, што не може и пепељаве зенице црно да офарба, |
| аше, пун саучешћа, у чича-Тиму; беше му жао човека, кога је већ толико година познавао.{S} Уост |
| њем образовању?</p> <p>Папраг је осетио жаоку, што је у тим речима <pb n="372" /> лежала, порум |
| а овамо пустиле чеперке на очи баш као ждребице.{S} Овај твој зет био би красан момак, само да |
| побратиме?</p> <p>— Богме је ово опасна жега; мораћу и ја једну шљивовицу искапити, колико да с |
| ере ми, волим од софре устати гладан но жедан!</p> <p>— Тако је! — тврдио је учитељ Тима. — Оно |
| >— Сад, учитељу!{S} Та, ваљда, нећеш од жеђи скапати?</p> <p>Деда-Спира донесе на служавнику тр |
| мимо свет?{S} Ено, гледам пре, син оног Железниковића, што га је наша влада у Париз слала, сигу |
| се нашла каква млада намигуша, која би желела да никако не рађа, баба је и од тога знала чини. |
| шавало, да неки учитељ из околних села, желећи премештаја ил’ друго што, да се за препоруку њој |
| , да не зна ни сам пута, да не зна, шта жели, не зна куда!...{S} Кадикад би тек провирио кроз м |
| и и неки учитељ из села, па се случајно жели још и с колегама састати, наравно, да ће доћи у де |
| поче наново говорити:</p> <p>— Па онда желим од свег срца, да им женска деца буду лепа и бела |
| и њиховој својти, у здравље; али ја сад желим, уколико ми силе допуштају, да наздравим нашој ле |
| ка и црне панталоне.</p> <p>— Добар дан желим, господине Тимо! — рече Гркиња, рукујући се с њим |
| ико напред умакла:</p> <p>— Добро јутро желимо! — рече, осмејкујући се пакосно. — Ви као да се |
| орије, још ових месојеђа, удати, ако не желите да сама отиде...</p> <p>Чича-Тима је једнако зач |
| су они!{S} Ми, иако имамо неких намера, жеља, страсти, а ми имамо и начина и искуства, да то пр |
| ема доста слободе, и да је народ толико жељан те њине измишљене равноправности и једнакости, да |
| на цедуља.</p> <p>И заиста, публика се, жељна мало отменије, образованије, београдско-новосадск |
| јој се најбоље допада.{S} И она је већ жељно отворила уста, да каже, како јој је баш све од по |
| отребити...{S} Госпођа Јустина је млада жена, а муж, као што га знате, јектичав...{S} Баш ако б |
| фландра једна?...{S} А и шта ће му туђа жена?{S} Зар не би боље било да мене узме?{S} Он удовац |
| и грађанин са својом женом живи, и која жена на свога мужа мрзи, а туђе мужеве воли...{S} Све ј |
| > <pb n="360" /> <p>У Перковцу мало има жена, које нису њену помоћ тражиле.{S} Ако, н. пр., ниј |
| старац!...{S} Та да ми је баш и венчана жена, не би се више за мене старала, него ова лепа туђи |
| , не би и у Србији могла бити бар једна жена капелан!{S} И то баш протин капелан!{S} Ако ништа |
| се из ове вароши протера!{S} Та ниједна жена није са својим мужем сигурна, све док је она у ово |
| — Дакле, Тимо, — продужаваше безобразна жена, — да га доведем, да се најпре упознате, па после, |
| ија са госпођом помоћниковицом: „Красна жена, млада па лепа — вели — па у каквога се зврндова з |
| ; онде, поред ватре, чучала је та стара жена, а дим је око ње са тако несносним смрадом куљао, |
| к натакарио наочаре, тамо, опет, матора жена навукла на себе грдан кринолин, па неке пунђе, пер |
| 1" /> <p>— Камена се помирио!{S} Сирота жена од муке се и пропила.{S} А и то је све масло те не |
| чинила!{S} А попадија, као свака сирота жена, куда ће, него к мени?{S} А и своји смо нешто, те, |
| А то ћете се сећати, зашто...{S} Штогод жена има у нашем Перковцу, све су је омрзле; ја се чуди |
| слатко насмејао, допало му се што му је жена тако оштроумна.</p> <pb n="298" /> <p>— Чича-Тима |
| кут своје тунике чак до више колена.{S} Жене и деца су се, истина, мало бекељили на њу, али ник |
| о је један Грк; тај је, опет, држао две жене!...</p> <p>Ја мислим да би така знатност доста бил |
| новога учитеља и о чудној лепоти његове жене.</p> <p>Једни би тврдили, да је она паметнија и ле |
| а...{S} То је била кћи чича-Тимине прве жене, која је после порођаја и умрла.{S} Људи су мислил |
| де су данас младићи, у које ће се младе жене и девојке толико заљубити, као у мене старца...{S} |
| то, што су се у томе крају ретко виђале жене „из бољег сталежа“, као што се у отменијем свету г |
| ељице!{S} Тако ми тепелука моје покојне жене, не знам!{S} Ну одријеши ланац, те с њиме насријед |
| или да се чича-Тима, после онаке красне жене, неће више никада женити, али се преварише, јер се |
| ога познаје, —- па је ли чудо што су се жене питале: откуд Гркињи свила, и ко је она и шта је о |
| у вину не буде оскудице!{S} Једанпут се жени и удаје!{S} А ја ти, вере ми, волим од софре устат |
| али и по неколико чаша у здравље срећне женидбе и младенаца попили, чича-Тима оде, да спава; а |
| м, на друго што, на добру парохију и на женидбени мираз, мислио, тек се онда тргао, кад је учит |
| и је хоће учитељ Тима дати, одмах би се женио!“...</p> <p>Гркиња ућута, видело се да чека чича- |
| сле онаке красне жене, неће више никада женити, али се преварише, јер се он одмах после шест не |
| се који чиновник или грађанин са својом женом живи, и која жена на свога мужа мрзи, а туђе муже |
| ео, касти, ни кад сам се са првом мојом женом венчао, нисам се тако веселио!...</p> <p>Стара го |
| оно за необично, што је баш најобичнија женска врлина!{S} Ја, на пример, не познајем ниједну же |
| м то људи!{S} Ви знате, шта је то јавна женска, — она је још гора и црња!{S} Ено, пре јој је ку |
| <p>— Па онда желим од свег срца, да им женска деца буду лепа и бела као белило на лицу лепе до |
| смејкујући се, по првој скамији намешта женске радове, управо беспослице, без којих свака поште |
| а.{S} У њеној крви не беше ниједне капи женске нежности; она кад се према каквом детету показив |
| ванкесе и кесе за новце; нигде не видиш женске, а то ли мушке кошуље.</p> <p>— Знам, да ће се г |
| pb n="299" /> не би много улепшао једно женско лице, па баш да је и од оних киселих краставаца, |
| p> <p>Стара госпођа, учитељица четвртог женског разреда, осмехну се поносито, па онда извади из |
| текли су господина секретара у четвртом женском разреду, где с најозбиљнијим лицем прегледа изл |
| љи карају и грде....{S} Само у четвртом женском разреду мирније изгледа: стара госпођа, осмејку |
| рудула, да чича-Тими учитељу докаже, да женскоме чељадету никако не доликује дугачак нос.{S} Он |
| њему, и све јој се чини као да гледа у женску препрату, па би, чисто, на њу да намигне, али му |
| шко да ће и он наћи млађу и васпитанију женску, него што је наша Милка...</p> <pb n="332" /> <p |
| ити што хоћете, добру или злу домаћицу, жену или госпођу, већ како ви хтеднете.{S} Па хоћете ли |
| Тај Живко беше јако образован човек.{S} Жену је узео из Мехадије, нека блиска рођака Наполеона |
| !{S} Ја, на пример, не познајем ниједну жену, која не би могла бити одмах четворици верна!{S} Н |
| идите, беху у свему контрасти: она жива жеравица, љута; он, опет, флегма до крајности...{S} Али |
| </p> <p>Ту се чича-Тима учитељ од силне жестине накашља, исхркну и као ветар оде, и не пожелевш |
| уше младићском ватром, он је с највећом жестином загрли, и није остало места на лицу лепе Гркињ |
| е длан никад не вара.{S} А после ћеш се жестити.{S} Ево, гледај, свађа у кући!{S} Новац из куће |
| оше у деда-Спирину кавану.{S} Били су у жестокој неког препирци тако, да од целе распре ништа д |
| рече гросмутерка, спремајући се да што жешћом ватром нападне на несрећну Гркињу. — Ви бисте се |
| а реп ни за ухо, — ка чик је гладак, ка жива хитар.</p> <p>Стара учитељка обори опет очи, а пос |
| што видите, беху у свему контрасти: она жива жеравица, љута; он, опет, флегма до крајности...{S |
| е се.{S} Има времена, само нек’ су деца жива!</p> <p>Затим понуди Папрагу столицу, а сам са Тим |
| ...{S} То вам не смем казати, пошто сам жива; ствар је тајна, тиче се части, знате...{S} Али да |
| ни.{S} Одмах у првој кући тога сокачета живела је једна Гркиња, што је имала два мужа; неки гов |
| м грудима узбуркане страсти утишане.{S} Живели, господо, и до виђења!</p> </quote> <p>Газда Мил |
| мокну у образ:</p> <p>— Ох, ала би лепо живели, кад би ме у квартир примили!</p> <p>— Лакше, го |
| ав манастир, у коме је највише калуђера живело, да се онде каје и да тражи помоћи.{S} А ако се |
| Ах, кад помислим како бих лепо код вас живео, да нема...</p> <p>— Шта, господине, шта?...{S} В |
| јачког села</hi>; а ја бих у њему хтела живети...{S} Ја тога човека не познајем, што ће да буде |
| не проговори, да ћеш још четрест година живети!{S} Леп век!{S} Па ћеш још, осим овога, три мужа |
| зивао, да ми без ваздуха не бисмо могли живети и да ми само зато дишемо, што још на свету има в |
| беседи навео: „Без ваздуха људи не могу живети; па кад ваздуха нестане, људи ће се угушити!“ Је |
| } За ону васпитатељку у Н... казаћу, да живи са писарем, а оне три у Ј.., те су, опет, комункињ |
| оној шкорпији маторој поговара, као да живи са начелником...{S} То само нећу!...</p> <p>Тако ј |
| вара се, да ће се и одселити, да с њоме живи.{S} Лепа парада!...{S} Ал’ ће им и пресести!{S} Хо |
| и чиновник или грађанин са својом женом живи, и која жена на свога мужа мрзи, а туђе мужеве вол |
| а?...</p> <p>— То је Ленка, ћерка газда-Живка Ћорбуџаковића...</p> <p>— Лепо, Ленка, треба и да |
| ји начин ступи на узвишено место сам г. Живко Пацић.{S} Једним високоумним погледом прегледа це |
| м разилазити, онда је још једанпут диже Живко Пацић:</p> <p>— Господо! — викну, што га грло дон |
| } А знате ли ви, о чему је говорио онај Живко Пацић?{S} Онај пропагандиста, републиканац, комун |
| Београда, по имену Живко Пацић.{S} Тај Живко беше јако образован човек.{S} Жену је узео из Мех |
| ачки неки правник из Београда, по имену Живко Пацић.{S} Тај Живко беше јако образован човек.{S} |
| тео доказати, а то се може као наставак Живкове беседе сматрати: да ће се људи после пет стотин |
| ле, она и он, лепа Гркиња и кир-Никола, живљаху мирно у својој скромној усамљености и у томе им |
| ...</p> <p>Коло је, међутим, играло све живље и веселије; млади момци се ознојише, девојке се з |
| лико чашица пеленаша и већ се поче мало живље кретати.</p> <p>—Све ће то својим редом ићи — реч |
| {S} И тако гледајући у свога новог, али живосно уображеног, обожаваоца, правила је нове комбина |
| нека безбрижна млада кокета, којој сав живот у церекању и у мажењу пролази.</p> <p>— Ха, ха!{S |
| задовољан, уз обожавану сапутницу свога живота.{S} Она би га презриво гледала, окренула би му л |
| .</head> <head>ПРИПОВЕТКА ИЗ УЧИТЕЉСКОГ ЖИВОТА.</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18760_C1" |
| он се у богословији са свог раскалашног живота и прославио!{S} Та зар је једанпут са својим јед |
| мо, како је ово свечан тренутак у нашем животу, у животу овдашњег грађанства, онда може ли ми к |
| новост, како у школи, тако и у обичном животу, мрзео; а откако је, сиромах, изгубио оне две кл |
| е ово свечан тренутак у нашем животу, у животу овдашњег грађанства, онда може ли ми ко замерити |
| дна суза.</p> <p>— Ах, да ми је мајка у животу!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Стара го |
| едне жалости, а скоро та иста судбина у животу: данас су тебе гонили, а сутра мене; данас ћу ја |
| идео клањања и метаније, ја већ никад у животу нећу!{S} Начелник се, касти, измиче, а он за њим |
| тужио?...{S} Оно, касти, док је човек у животу, има и непријатеља, завидљиваца...{S} Или је, мо |
| е из кревета, и то је, можда, првипут у животу, што се саже над својим спавајућим дететом, те г |
| им од напрезања на челу и на врату све жиле с прста поискакале. — Шта је кларинета, пикула, тр |
| ако наклоњен јектици; то му сведочише и жиле на сувоме врату, после, бледо лице и упале очи.{S} |
| си се у срећан дан родила!{S} Ето, ова жилица, што ти се преко сред длана повлачи, само што не |
| се сита не нагледам; а у њега су мале, жмираве, очи, — страх ме хвата, кад их из далека смотри |
| говорила:</p> <quote> <l>„Обоје се мени жури“...</l> </quote> <p>— Та већ и мала деца знају у П |
| муња из облака; </l> <l>А обоје к мени жури, </l> <l>Та чисто би врхом стреле </l> <l>Кроз сре |
| уменила, њени суви збрчкани образи беху жути, од прилике као рђава лојана свећа.</p> <p>— И так |
| с кремењем и са направљеним бокорићима жутога смиља, — она поче мало брже корачати; а кад је и |
| оџак, који је од плетара био начињен, а жутом земљом тек само површно излепљен.{S} Из оџака је |
| ити — лепо!{S} А не хтедне ли барем сто жућака уз његову Милку дати, на част му девојка! <pb n= |
| е неке старе искрпљене панталоне и неки жућкастозелени капут, на ком су се сви конци лепо прови |
| атеља, завидљиваца...{S} Или је, можда, за дуг...{S} Оно, касти, на данашње време слабо кога и |
| опити.</p> <p>Чича-Тима слеже раменима, за знак да не зна ни сам, шта ће на све то да одговори. |
| вно, да се прстенује.{S} Он је, истина, за данас само учитељ, а кад се ожени, од воље му је, — |
| b n="331" /> <p>У собу уђе лепа Гркиња, за њоме један младић.{S} Раста је био средњег, лица дос |
| иш, Никола, ти си мало ушао и у године, за тебе је добро, како се може; ја, ја сам још млада... |
| одмуклости, сувише дара за сплеткарење, за пренашање лажних и истинитих гласова.{S} У њеној крв |
| {S} Што се пак саме личности њене тиче, за њу се није могло рећи, да је ружна, а још мање, да ј |
| спокојно очекиваше учитељски колегијум, за који је, наравно, добар стојао да неће изостати, као |
| ао рђава лојана свећа.</p> <p>— И тако, за љубав оног дериштета, ви мене да обманене!... — гово |
| и старим сватом, остали <pb n="381" /> за пуном софром.{S} Наравно, да су се и они ознојили.{S |
| ето, шијем и спремам се <pb n="377" /> за удају!...{S} Пре кратког времена играла сам се лутка |
| уну копаља, сабаља, пушака и топова.{S} За њим ће доћи, као зачин беседе, певачка дружина, па ћ |
| ју, баш као и она препредена Гркиња.{S} За њу сам већ скројила план...</p> <p>У таком њеном сам |
| огледалу <pb n="301" /> посматраше.{S} За то време нестаде и најмањих трагова незадовољства на |
| есет година толико не би могао чути.{S} За ону васпитатељку у Н... казаћу, да живи са писарем, |
| ама, само је на глави имао алев фес.{S} За њим уђе мајсторица: она беше у српским хаљинама, сам |
| нхолично на небо, па уздишете, касти, — за мном|...{S} Ала би то била песма|...</p> <pb n="364" |
| један стих, касти, како сунце залази — за мој виноград!{S} Па бих и вас споменуо, како седите |
| ако је могуће, чак у Турску...</p> <p>— За вашу љубав ћу све могуће употребити, само да вас зад |
| планове полугласно исказивати:</p> <p>— За начелника имам сасвим други план.{S} Он је човек кој |
| д прашине, па је пружи ђачету:</p> <p>— За тај маријаш, синко, купи себи шећерлеме, а ову јабук |
| свим озбиљно, поштапајући се, напред, а за њим остала фамилија по реду и по старешинству.{S} По |
| Ето, баш о Духовима била сам у цркви, а за мојим леђима шапуће попа-Ђокина попадија са госпођом |
| како ће своју рану завити и утоплити, а за туђу нико и не мари, још гледа, ако може, да је у св |
| анас је 24., сутра, дакле, може доћи, а за даље је моја брига...</p> <p>— Али,стара госпођо, — |
| клонио твој колега, чича-Тима учитељ, а за онако вино вреди да га човек и двапут пољуби!...</p> |
| наравно, начелник све сам концептира; а за четврти разред додаћу само то, да се једанпут пијан |
| ју!{S} Неко високо свештено лице цркава за тобом!{S} Владика, прота, ђакон, црквењак?{S} Да, го |
| их чича-Јова пред Трајковом механом два за пару продаје...{S} Е, јесте чули, баш ми се једу кис |
| н се рукова са чича-Тимом и не упита га за испрошену ћерку, а после се окрете лепој Гркињи и, с |
| служила, — па ручај, а ручак, што си га за данас спремила, оставићеш за сутра.</p> <p>Дете га с |
| сасвим обично осмејкујући се, ухвати га за руку, погледа га мазно, па онда, отежући речи, приша |
| радовала, да и од оте кајсије, од тога за њу забрањеног плода, окуси.</p> <p>— Оче, ја сам спр |
| се те сорте забава тиче, признајем, да за њих слабо марим.</p> <p>— Ви, сигурно — рече са неко |
| дувајући у гајде, или да ожедни, те да за љубав чаше вина престане свирати, па се тек у томе с |
| братиме, још једну грку, па да се гледа за послом!</p> <p>Кад је и ту чашу грке искапио, да мал |
| .{S} Лези!{S} Лези!...{S} А не после ја за тебе да испаштам!</p> <p>И тако је то ишло у свима р |
| дела на десет класа боља и пробитачнија за учитеље, или је боље онако по староме, без класа?</p |
| шлингераји, штикераји, па онда чачкала за зубе, па перлицама ишаране дуванкесе и кесе за новце |
| е к нама доселили, не би никад ни знала за уредност, —- па ко би је онаку и узео?...{S} А, овак |
| ко сносити толику несрећу, а то је била за њу права несрећа, морални гроб, који је целу њену бу |
| е могуће; али да му је кћи, што је била за Страхинића бана удата, да је она умела у трумбету св |
| спитатељци, али, уствари, она није била за тај позив: у њеној природи је било и сувише подмукло |
| о ушао у траг правој истини, то би била за нас обе пропаст...{S} О феријама, кад нас походите, |
| — Не само да једем, него бих вас молила за читаву једну котарицу.</p> <p>— А, дакле, да од њих |
| о и чарапе, друкчије је Гркиња спремила за чича-Тиму...{S} Али, шлафрока не дам!</p> <p>И он се |
| тељице, да ћу забранит’ продају мастила за читав перковачки округ!{S} У којој бакалници нађеш м |
| ље пио, него многи здрави; чаша је ишла за чашом, док му се по бледоме лицу није прострло оно з |
| ти гори од мог оца, па што не бих пошла за њега?{S} Ова Гркиња неће имати власти у кући мога му |
| ла да ће се код свога маторог обожатеља за мене заузети, да што више у готову новцу уз девојку |
| особна, истера, а он се, сиромах, наима за црквењака, удара у звоно, у клепало, а од сваког зву |
| ужан и матор; а кад би, опет, чича-Тима за чика-Пајину походу дознао, онда би она то исто и о ч |
| скаже, онда ће данашња српска кнежевина за сироте учитеље бити тесна...</p> <milestone unit="su |
| и капут, откопчао на кошуљи рукаве, па за сваком искапљеном чашом тек ће уздахнути:</p> <p>— А |
| било и сувише подмуклости, сувише дара за сплеткарење, за пренашање лажних и истинитих гласова |
| ца, мора сваки час устајати и зато мора за доњим крајем астала седети.{S} Чича-Тима је одмах на |
| е ми донети.{S} Треба ми и винова лишћа за сарму, а, после, Тимо, каква може бити вечера без ви |
| а и куда би?...{S} Та цела је варошица за његову несрећу чула, сваки ћифта запитао би га: „А, |
| госпођу Гркињу, какво сам сирће баш сад за сватове спремао!{S} Таке салате није ни цар јео, као |
| а ствар — рече баба. — Прота је као луд за тобом!{S} Ја!{S} Ал’ ако те три-четири ствари не узи |
| и!...{S} Две класе!{S} И то, касти, све за љубав оне маторе клепетуше!...</p> <pb n="371" /> <p |
| ракија, што је у подруму, то ми је све за један пољубац поклонио твој колега, чича-Тима учитељ |
| а с њиме да путује?... — А после додаде за себе: „Она му је, сиромаху, и пореметила мозак!...“< |
| ију у помрчину изишли, некако му испаде за руком да је загрли и пољуби и да јој пришапне:</p> < |
| да, не би угледали, да случајно не дође за практиканта у суд перковачки неки правник из Београд |
| .{S} Кад је дошла до вратница, она трже за једно парче конопчета, а незграпна дрвена врата се, |
| чно, а и капут је обукао нов, што га је за Ускрс спремио.</p> <p>— А гле, ево и чича-Тиме! — ре |
| име за бирова, а они му доказују, да је за све то остарео, него да ће га поставити за гробара.. |
| него ова лепа туђинка!{S} Ето, нашла је за дете и младожењу: леп младић, научен младић, богосло |
| нади, учитељице, да и сам вјерујем е је за наше младости и љепоте и сунце љепше сјало!{S} Ма св |
| ма!...{S} О, зла неваљалца, а баш ме је за срце ујео..{S} Таке увреде!...{S} Нечувено!...{S} Чу |
| туга надвладала га је.</p> <p>Седео је за столом, а главу је наслонио на обе руке; коса му је, |
| Београд био <pb n="393" /> оно, што је за Београђанина Париз; а овако, с поремећеним умом, гле |
| онако знам, да му госпођа Јустина није за имен-дан спремила, а како <pb n="310" /> су му зуби |
| личево пружају; али госпођа Гркиња није за онда наумна била да се лепом божјом природом бави, д |
| емљаних ђинђувица, што их младе сељанке за дваест пара по чаршији купују.</p> <p>— Ово је диван |
| а, три краве не верујем да би га појеле за недељу дана...{S} Али шунке, па после бело вино...{S |
| видела.{S} Чича-Тима гледаше неко време за њом, а после се окрете задовољно својој Гркињи:</p> |
| е моли кметове и општинаре, да га приме за бирова, а они му доказују, да је за све то остарео, |
| е госпође, гледаћу да продрем и, ако не за ову годину, а оно за догодине, да им осигурам премеш |
| а! — прекиде је врачара. — Хоће да умре за тобом, да се обеси, да полуди, да побесни!...{S} Бла |
| желећи премештаја ил’ друго што, да се за препоруку њојзи обраћао, па често и онај поклон, кој |
| ције о својој будућности, а и сам да се за ту свечаност приуготови...</p> <p>Кад је учитељ Тима |
| е равноправности и једнакости, да ће се за њу све донде борити, докле у борби не победи, или не |
| тамбуру, они су му пљескали, а он им се за то најграциозније поклонио...</p> <p>За њиме ступи н |
| ола није ни речицом одговарао; држао се за испућени трбух, па се тресао од силнога смеја:</p> < |
| , па перлицама ишаране дуванкесе и кесе за новце; нигде не видиш женске, а то ли мушке кошуље.< |
| основних школа назива класа!{S} Узмите за пример и саму православну веру.{S} Јуда нема те важн |
| онда се не чудим што сви мушкарци хоће за вама да полуде“...{S} После тога штогод ми се прохте |
| им штапом, по улици, а деца и људи трче за њим, скидају капе и љубе га у руку; после га гледа м |
| <p>— Господине, ми као да смо још јуче за свакад свршили наш разговор?</p> <p>— То нисмо, драг |
| та проговорити.{S} То, што је чуо, беше за њега страшно!{S} Стара госпођа, окуражена, пође и да |
| ми је баш и венчана жена, не би се више за мене старала, него ова лепа туђинка!{S} Ето, нашла ј |
| му и шешир паде с главе, они га бацише за њим у блато; а старац, кад га није могао наћи, оде д |
| их двоје, ревизор и гросмутерка, седоше за фину софру и стадоше лакомо грабити принесено <pb n= |
| И тако у разговору уђоше у собу, седоше за сто, наравно, гост у горње чело — а с леве стране ки |
| нала чини.{S} И за крађу, и за љубав, и за мржњу, од свачега је она имала мађија и чини.</p> <p |
| и од тога знала чини.{S} И за крађу, и за љубав, и за мржњу, од свачега је она имала мађија и |
| ађа, баба је и од тога знала чини.{S} И за крађу, и за љубав, и за мржњу, од свачега је она има |
| оспа-начелниковице.</p> <p>— Па се ја и за њену срећу старам.</p> <p>— Оно јест, касти, ви је у |
| варе имати може; чули су и за кајсије и за вино; знали су, и каквих и колико је фела разног јес |
| > <p>— Она ме љуби, па, касти, чак се и за моје дете стара!...{S} Учи га, чешља га, храни га и |
| друга од водене болести умрла, он се и за трећу набрзо постарао, па му и та трећа у вечност од |
| су скупе, али ја ћу ти их дати, макар и за нешто старо.{S} Па кад се ти помогнеш, лако ћемо!{S} |
| е; моја мати није то умела, а људи су и за њу говорили, да је васпитана!</p> <p>Те мисли нису п |
| ерковцу на товаре имати може; чули су и за кајсије и за вино; знали су, и каквих и колико је фе |
| купио, а мож’ понети и парче хлеба себи за фруштук; а мени ћеш спремити једну литру комовице, — |
| дожењу, „јеси ли вољан ову девојку себи за супругу узети...{S} Немој, синко, да после кажеш: „„ |
| је Бог — не знам, зашто — али све теби за љубав учинио: оној маторој, што је свима нама копала |
| два-три пута и ја био гост на њима; али за шта су те беседе и од какве су користи <hi>оваке, ка |
| пу?“</p> <p>„Молим!{S} Молим|...{S} Али за љубав моје мајке!“</p> <p>„Па, госпођице, где ћемо с |
| чича-Тиме, и чика-Паје тиче, они су ми за свакад сигурни!{S} Верност?{S} И ти списатељи говоре |
| ајцивиластије у свијету: не мореш га ни за реп ни за ухо, — ка чик је гладак, ка жива хитар.</p |
| вости имам да му кажем, да од другог ни за десет година толико не би могао чути.{S} За ону васп |
| о, што ти не треба.{S} Што није више ни за шта — пренемагала се баба, — изношено, благо стрини! |
| м напред, да ћете то учинити?{S} Ако ни за шта друго, а оно да се нагледате оног лепог детињег |
| киња покварила...{S} Сунце није било ни за два копља одскочило, а лепа Гркиња, набељена и накин |
| ије у свијету: не мореш га ни за реп ни за ухо, — ка чик је гладак, ка жива хитар.</p> <p>Стара |
| ле с њоме!{S} Ви сте, господине, писани за испит|...</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Das ist ei |
| подо, будите са вашим ученицима спремни за сутра, јер сам принуђен ово после подне одмарати се. |
| овечуљком и оде у чаршију, да онде купи за десет пара алеве паприке и да натовари пуну торбу на |
| а, на другој, опет, страни неки штофори за хаљине од тешке свиле, од кашмира, персијских шалова |
| је понуди пандуру:</p> <p>— Знам, да си за ракију — рече, а кад је пандур тако до половину литр |
| од њих поред њега прошао, он га ухвати за капут.</p> <p>— Шта хоћете са мном? — викну на њега |
| све то остарео, него да ће га поставити за гробара...</p> <p>Тако је нешто сањао трећи дан по о |
| овако!...</p> <p>И он га хтеде ухватити за брадавицу, која је кицошу на левом образу израсла, а |
| ма светлели.</p> <p>И при чистој свести за њега би Београд био <pb n="393" /> оно, што је за Бе |
| беху, по његову мишљењу, извор мудрости за једну младу девојку.</p> <p>— Тако, Милка, тако, дет |
| , као нека фурија, оде из собе, лупивши за собом врата, да су се прозори потресали...{S} Чича-Т |
| у лепа Гркиња спремала све оно, што јој за вечеру треба.{S} Наравно, да јој је у свему помагао |
| ајком и оца изгубило.{S} Кажу, да човек за ноћ оседи, остари.{S} А сироче постаје човек смишљен |
| Ја?...{S} Господине, јесте чули, језик за зубе!{S} И више да се нисте усудили мене белајдигова |
| ко шта хоће!{S} Ја моје искуство не дам за све науке што се у школи уче.{S} Ето, па питајте сам |
| апред!...{S} А, после, кад од ње дознам за расположење г. начелника и његове госпође, гледаћу д |
| стара намигушо!{S} Уме се Папраг и сам за себе старати!{S} И тако ћу гледати да се, колико сут |
| и ова намолована лутка, што ми се силом за старатељку намеће.{S} Васпитан, учтив, а уствари вид |
| путника, који су путовали својим послом за Београд.{S} Неки су се по „фердеку“ шетали, премишља |
| су и неморални.“</p> <p>То је био гром за све учитеље.{S} Таким оценама није ниједан могао бит |
| гости се, мало накресани, стадоше један за другим разилазити, онда је још једанпут диже Живко П |
| ћу!{S} Начелник се, касти, измиче, а он за њим; е, баш мишљах, да ће се на сокаку побити!</p> < |
| Тима стао врпољити, па и кашљуцати, као за знак, да је и он у соби, онда и начелник узе другу п |
| /head> <p>Сутрадан је сав Перковац знао за ту Гркову част.{S} Знали су и то, откуда Гркињи вино |
| уке, превртао је очима, а кад је изишао за њом, да је испрати, није могао срцу одолети, него је |
| лка остаде сама, погледала је жалостиво за њима, а после се даде сама својим мислима.{S} Она је |
| е у пијанога оца...{S} Он је најпре сео за сто, па онде, са искревељеним цртама на лицу, стаде |
| а умео рећи, само се кир-Никола ухватио за трбух, па се из свег гласа церека:</p> <p>— Ха, ха, |
| је ни погледао није.{S} Дете је гледало за њим тужно, замишљено; видело је, сироче, да је са ма |
| знемирио.</p> <p>— Дете је већ приспело за удају...{S} И ја сам још нашла младожењу.</p> <p>— Т |
| кир-Николе беше сто намештен, али само за њих троје, а деца ће, наравно, да не би разговору и |
| мало у свету дотера, углади.{S} Би тамо за неко време, па се направи читаво чудо!{S} Шта ти ниј |
| продрем и, ако не за ову годину, а оно за догодине, да им осигурам премештај; тек, свакако, ак |
| писатељи говоре све којешта, узимљу оно за необично, што је баш најобичнија женска врлина!{S} Ј |
| ремаш одлазити! — И он је узе незграпно за руку, па је посади на миндерлук, па, онако у кошуљи, |
| ву.{S} Али није дуго седео сам, наскоро за њим дође и учитељ четвртог разреда, онај што се на Г |
| мила!{S} И ти се спремаш за удају, и то за каква човека!{S} Но, лепа невеста!</p> <p>А кад је в |
| илежно вином; а чича-Тима ухватио место за једним асталом близу корманоша, па онде простро свој |
| , ха? — смејала се баба. — Иде као слеп за тобом.{S} А јесам ли ја казала?{S} Та мене никад ниј |
| тога је чича-Тима тврдо закључио да бар за неко време свако друштво избегава, а то је <pb n="31 |
| видим да ме ти не разумеш, ал’ буди бар за часак весео!...{S} Та ово је Бог — не знам, зашто — |
| и ми ко замерити, што сам изабрао темат за моју беседу који ће бити раван овој нашој светковини |
| итељ Тима чуо, да је и његов будући зет за поделу на класе, би, јамачно, покварио цело пријатељ |
| шешир, као да ће га Банаћанин на плеву за страшило, а, овамо, се једнако церека и клипи као на |
| и, тек она пристаде да јој искану бунду за таке скупоцене мађије поклони. — Још сутра навече ће |
| и узео?...{S} А, овако, све се отимају за њу.</p> <p>Чича-Тима је погледа зачуђено.</p> <p>— Ј |
| акићену лутку: „Љубице, имаш ли ти вољу за овога младића поћи?“...{S} Љубица је морала климати |
| вира ма у који инструменат није у стању за свој народ погинути...{S} Људи су ћутали, само њих д |
| {S} Е, али ко би се, опет, сетио, да су за мустру узети пештански келнери?{S} То, да сам јуче у |
| и, који су још у кавани остали, гледаху за њима, говораху о прстену тако младе девојке, па се и |
| диш! </p> <p>И тако је ревизор сву децу за њихове радове редом похваљивао, и после је, једну по |
| > <p>— Лепо, Данице!...{S} А ову папучу за сат, која је то радила?...</p> <p>— То је Ленка, ћер |
| најтачнији.{S} Чим оду мајстори, одмах за њима дођу учитељи; а ако се деси у вароши и неки учи |
| ом, а мени се учини као да ми је мртвац за <pb n="356" /> руку стегнуо, — сва ми се кожа најежи |
| кој нема!</p> <p>Чича-Тима, који је баш за гросмутеркини леђи седео са својим зетом, није могао |
| си ни собу спремила!{S} И ти се спремаш за удају, и то за каква човека!{S} Но, лепа невеста!</p |
| што си га за данас спремила, оставићеш за сутра.</p> <p>Дете га својим паметним очима погледа |
| , ваљда, и младожења.</p> <p>— Није још за удају — рече снуждено чича-Тима.</p> <p>— Сад се, ск |
| тражити њезиних препорука, па макар још за дваест година не добио класе...</p> <p>Кад су стигли |
| за то најграциозније поклонио...</p> <p>За њиме ступи на средину други један беседник, професор |
| се морам удати!{S} Ја не смем питати: „За кога?“ А и нашто да питам, кад су мени сви људи једн |
| и ме нисте разумели.{S} Што се те сорте забава тиче, признајем, да за њих слабо марим.</p> <p>— |
| , ви сте противник тих чисто словенских забава?{S} Е, господине, томе се нисам надао, нарочито |
| е, образованије, београдско-новосадске, забаве, поче својски одазивати: прво уђе у дворану, јед |
| месојеђе, па кад се на Гркињине вечерње забаве свако друго-треће вече стадоше скупљати застарел |
| ку омладину, да се међу остале онамошње забаве уврсти и словенска беседа...</p> <p>У Перковцу љ |
| и господин запитати: где смо се толико забавили?...</p> <p>Кад је учитељ Тима дошао пред начел |
| ада!{S} Девојка под прстеном, па чим се забавља?{S} Прегледа старе лутке и преврће нова љубавна |
| Само ви немојте ваш прчасти нос свугде забадати!{S} Ви, ислужена бабицо са отрцаном дипломом!{ |
| ежљај, у коме беху смештене њене одавно забачене играчке.{S} Једна лутка без руку, две-три лутк |
| бри гости, да би све те учињене гиксове забашурили, куцали су се чашама, здрављали су младенцим |
| а то пред осталим светом прикријемо или забашуримо.{S} И то је оно, што се зове цивилизација, о |
| су ама као вода!{S} А у протоколу стоји забележено: „Успех незадовољавајући“!{S} Није ли то Бог |
| у протоколу само толико — ка од беде — забележи: „Успех добар...“ Та ако је ико у целој Србији |
| могла.{S} А он ми је, поред свега тога, забележио: „Успех ученица средњи, а владање саме васпит |
| крупним словима у своје сјајне листове забележити.{S} Па кад сви знамо и видимо, како је ово с |
| заборавише географи на земљовиду Србије забележити, а то је оно, што је моје српско осећање увр |
| после изиђе на обалу, стаде онде, па се заблену у силне свеће и фењере, који су на бајиру и по |
| ти, све док се поштено не накреше; онда заборави на све терете који га муче, па често и пева, а |
| т. ј. ако је неко учитељ у Крајини, па заборави о Светом Николи, или најдаље о новој години, д |
| p> <p>— Да — рече Гркиња, — та ја сам и заборавила питати: шта мислите са свадбом?{S} Кад ће би |
| е перковачке колеге ово неколико година заборавиле.{S} Мимо то ћу му казати, да не иду редовно |
| оћу, као што је пре мени неко казао, да заборавим, да ми је отаџбина несрећна...{S} Али какву о |
| м, и мој покојни деда поред доброг вина заборавио би на све слаткише на овоме свету; а и ја, ре |
| ора наћи или неки старац, који још није заборавио на турски селам-алећ, или нека фрајлица, која |
| ствар описао, а о загушљивом ваздуху и заборавио је известити министра.{S} Наравно, да се на т |
| лиже обучен.</p> <p>На таки комплименат заборавио би старац свих десет учитељских класа, све бр |
| сам рада да вас развеселим; хоћу, да ви заборавите на ваше две класе, а мој дебели Шпартанац, к |
| ве крви.{S} Па, касти, побратиме, немој заборавити да поздравиш снају, те да се она спреми; мла |
| класе!{S} Е, касти, то им никад не могу заборавити!...{S} Две класе!{S} И то, касти, све за љуб |
| а вам!{S} На ту вашу услугу никада нећу заборавити.</p> <p>У таком разговору свако оде у свој р |
| вредно описивања, те га, ваљда, стога и заборавише географи на земљовиду Србије забележити, а т |
| ке ракије, а поред таког еспапа лако се заборавља и јутрења и вечерња сунчева румен, па и „блед |
| шта чини удаја; ту се, богме, у радости заборавља и ручак и вечера!</p> <p>-— Бре, нек’ се не з |
| ?{S} Теше ме: навићи ћу се!{S} Болесник заборавља на шећер, навикава се на пелен, и временом ле |
| е написа!{S} Е, знади, учитељице, да ћу забранит’ продају мастила за читав перковачки округ!{S} |
| ала, да и од оте кајсије, од тога за њу забрањеног плода, окуси.</p> <p>— Оче, ја сам спремна — |
| а и лепа Гркиња.{S} Чича-Тима беше мало забринут, а госпођа Јоханда изгледаше срдито: очи јој с |
| !</p> <p>И црте на лицу Гркињину дођоше забринуте, а и врачара постаде мало озбиљнија; десни ка |
| раг у собу и онде узе опет онај строги, забринути, изглед.{S} Мала Милка већ се умила и стала с |
| е, и гости се давно разиђоше, Гркиња је забринуто села на ћошку,<ref target="#SRP18760_N2" /> с |
| вши се секретарова апетита, поче сасвим забринуто говорити:</p> <p>— Спанаћа сам још јутрос наб |
| номе лицу?...</p> <p>Чича-Тима је ћутао забринуто, знао је он, да му деца нису баш спремна, а и |
| ију, а на лицу си му видео зловољност и забринутост.</p> <p>— Дакле, Тимо, — продужаваше безобр |
| ему био мудар и окретан, да би га из те забуне извукао, пређе у разговору на будућу свадбу. — Д |
| без класа?</p> <p>Учитељ Тима је сваку заведену новост, како у школи, тако и у обичном животу, |
| диже, узе из неког сандучета мали један завежљај, у коме беху смештене њене одавно забачене игр |
| покренути?{S} Међу осталим ситницама у завежљају нађе она једно парче још прљавије и згужваниј |
| а не зна, шта у пићу говори, а прота се заверио, да ће о томе шкандалу и само министарство изве |
| госпође гросмутерке; и сваки се од њих заверио, да ће јој се, кад-тад, осветити...</p> <p>Ства |
| ато, венцима, сликама, танким и дебелим завесама накићену, дворану богатијег хотела и — онде да |
| , моја слатка Јоханидо!{S} Нека нам они завиде, нек пукну од једа и злобе!{S} А ми ћемо, касти, |
| ена; видите, да нас сви гледају, да нам завиде!</p> <p>— А довече, кад се ваш даскало од вина у |
| олу!{S} Е, јес’ чуо, деда-Спиро, баш ти завидим на тим твојим полићима.{S} Здравља ми, Спиро, б |
| к је човек у животу, има и непријатеља, завидљиваца...{S} Или је, можда, за дуг...{S} Оно, каст |
| бичај.</p> <p>Она отвори кујнска врата, завири у другу собу, па се врати натраг, задовољно смеш |
| етко да је кадгод, и то сигурно послом, завирио какав мајстор: све сама гола господа, трговци, |
| е тражио; али баш и сама њена будућност зависиће од тога.</p> <p>— Добро, добро, на дан свадбе |
| су људи, сваки гледа како ће своју рану завити и утоплити, а за туђу нико и не мари, још гледа, |
| аница.{S} Дође млад, отмен, господичић, завитла несташно штапићем, поклони се по обичају, па он |
| други један беседник, професор некаквог завода.{S} Он је доказивао, да ми без ваздуха не бисмо |
| вамо у земљи кува.{S} А знате ли, ко је завршио беседу?</p> <p>— Шта, зар још има?{S} Та докле |
| му беху свакипут на смеј развучена, очи загасито пепељаве, али свагда сјајне, а оне танке бориц |
| му се по бледоме лицу није прострло оно загасито руменило, које вино раскошно по лицу својих љу |
| дом бави, да се диви шареним ливадама и загаситом зеленилу прастарих лугова.{S} Она тамо ни пог |
| је четку, очеткао своју атилу, умио се, загладио косу, попио је каву и спокојно очекиваше учите |
| е на конак, па и чича-Тима најпре добро загледа по џепови, да му се како није срма изгубила, а |
| лепа — вели — па у каквога се зврндова загледала!“...</p> <p>— Оно, касти — рече чича-Тима мал |
| {S} И кад ће се чича-Тима у њену лепоту загледати, она јој је предсказала; и кад јој је чика-Па |
| ђувица на дебелој говеђој чорби или као загорела запршка у некаквој маџарској тарани: није било |
| инији зрнцета, до кога она не би својом загорелином допрла; а сад нарочито, где јој све интриге |
| н, дакле, приближи своју столицу њеној, загрли је, па је, онако старачки, цмокну у образ:</p> < |
| , него је онде у кујни, у једном ћошку, загрли и тако је силно цмокну, да се дете у соби пробуд |
| ише, и он, с раширеним рукама, пође, да загрли и пољуби обожавану посетитељку...{S} Али га она |
| д се он приближио њојзи, у намери да је загрли, да је пољуби, она га немилостиво гурну од себе. |
| изишли, некако му испаде за руком да је загрли и пољуби и да јој пришапне:</p> <p>— Лаку ноћ, м |
| и бисте се смиловали!...</p> <p>И он је загрли...</p> <p>— Оче прото!... — рече прекорно, помал |
| ћском ватром, он је с највећом жестином загрли, и није остало места на лицу лепе Гркиње које ни |
| добио прилике да своју обожавану Гркињу загрли.{S} Два-три љубавна погледа, то је било све, што |
| гледаше преда се; а кад ју је начелник загрлио, она га је отискивала, али пажљиво, да га не по |
| могу? </p> <p>Чича-Тима је хтеде наново загрлити, али баш у том тренутку чу се на крају улице н |
| орно, помало као отимајући се из његова загрљаја. — То баш није лепо!{S} Молим вас!...</p> <p>— |
| ји је сам са својом домаћицом одгртао и загртао; али као главни производ, који га је и прослави |
| анде били, чуше његово стењане, а после загушљиво крчање.</p> <p>— То је човек... — рећи ће јед |
| ју, онако просто целу ствар описао, а о загушљивом ваздуху и заборавио је известити министра.{S |
| ли.</p> <p>— Вјере ми, учитељице, ти ми зададе ђавоље бриге!{S} Сад само не знам, да л’ ћу през |
| , он се, онако пијано, осмехну на њу, а задај од рума и ракије куљао је из њега као из табарке. |
| ше; остаде само смрад од дувана и кужна задаја од просуте и попијене ракије.</p> <milestone uni |
| описе мојих ђака?...{S} Та јуче сам вам задао целој школи, али од вас нико није умео тако лепо |
| , био тај, што је својим огромним духом задахнуо перковачку омладину, да се међу остале онамошњ |
| гроба ископане, те још ударају мртвијем задахом, и гле, шта у овоме пијаноме Перковцу починише! |
| који му је и сувише својим изнутрашњим задахом ударао на црквени тамјан, а својом углађеном сп |
| S} Кад се у Перковцу појавио, сви су се задивили големој промени на њему: у лицу је био блед, и |
| опетовала, и тиме је, наравно, обојицу задовољавала...</p> <p>— Ми, видите, Тимо, немамо никог |
| смејао, беше добре воље; нарочито га је задовољавало присуство лепе Гркиње, а и последње речи њ |
| асположени кући, само чича-Тима не беше задовољан, а још мање весео; та цело је вече протекло, |
| } Таким оценама није ниједан могао бити задовољан, али су сви ћутали и нико не смеде ревизору н |
| дио би мало свој трбух и сео би, сасвим задовољан, уз обожавану сапутницу свога живота.{S} Она |
| ст, јест, касти, баш сам са тим човеком задовољан; нобл човек, васпитан човек, човек, касти.</p |
| од скупљених гостију својим стањем био задовољан, а нарочито ова последња секретарова похода у |
| тар, кашљуцајући, — ја сам вама потпуно задовољан!{S} А вама, стара госпођо, на вашем великоме |
| в ћу све могуће употребити, само да вас задовољим.{S} Чича-Тими ћу одузети једну класу, кир-Ник |
| бори застиђено очи, рукова се с њиме и, задовољна, што ће и само министарство још истог дана о |
| скоро нечујним гласом рече: — Јесам!{S} Задовољна сам, оче!</p> <p>Да је чича-Тима боље погледа |
| „Задовољна сам!“...{S} И ја сам одиста задовољна!{S} Та, ето, шијем и спремам се <pb n="377" / |
| </p> <pb n="376" /> <p>- Е, јеси ли сад задовољна? —— питао је чича-Тима своју ћерку удавачу... |
| тога карактера бити.</p> <p>—- Јесам ли задовољна? — Тако ме пита окорели отац, кога бих само н |
| иле.</p> <p>И тако се обе, једна другом задовољна, растадоше.{S} Гркиња је у бабино казивање би |
| им резултатом мисли својих била потпуно задовољна, наслонила се на један јастук свога миндерлук |
| и могла, да сам друго што казала, него „Задовољна сам!“...{S} И ја сам одиста задовољна!{S} Та, |
| авири у другу собу, па се врати натраг, задовољно смешећи се:</p> <p>— Рихтиг, спава!...{S} И с |
| — одговарао би зврндов..{S} И тако би, задовољно смешећи се, ишла даље.{S} А кад је прошла гла |
| тва на њену лицу, и она се, напослетку, задовољно осмехну:</p> <p>— Надам се, да нема човека са |
| /p> <p>— Да, да! — кашљуцну учитељ Тима задовољно, па после настави: — А да ме није ко у господ |
| <pb n="385" /> лепотицу, а после стаде задовољно гладити своју, одавна већ прогрушану, браду; |
| розвано ђаче зна лекцију, кир-Никола се задовољно насмеје; а ако не зна, он га повали, сирото д |
| ђу; имале би шта чути!</p> <p>Гркиња се задовољно смешила; њој је ласкало што је чича-Тима тако |
| </p> <p>У тим тренуцима погледала би се задовољно у огледало, па, иако је у њему видела вештицу |
| чича-Тима љутито; а кад дете оде, он се задовољно осмехну.</p> <pb n="304" /> <p>— Само кад сам |
| о начелникову љубимцу, по вољи, и он се задовољно осмехну:</p> <p>— Та, оно, знаш, учитељу, неш |
| ше неко време за њом, а после се окрете задовољно својој Гркињи:</p> <pb n="320" /> <p>— Нека и |
| нило, а он је већ испио ракију и сркаше задовољно своју црну каву.{S} Али није дуго седео сам, |
| она истим таким погледом одговорила, он задовољно стаде намештати свој црвени појас на испупчен |
| <p>— Преизредно!... — говорила је, пуна задовољства. — Леп осмејак, красан осмејак, такоме би о |
| ребало да трепери блажена румен среће и задовољства; и сами покрети њена још неразвијена тела, |
| дмета испитивао, исказујући свима своје задовољство.{S} Кад је све то свршено, он извади из јед |
| ак, и није никако могла своје унутрашње задовољство да притаји.{S} Три мужа!{S} Та томе би се м |
| очила на кук и тако се с неким особитим задовољством дуго посматрала.</p> <p>— Та ко би и смео |
| ј нема ни толико плате, да јој и белила задоста купи, а толи друго којешта! — После су ишле раз |
| увређени старац и даље псовати, али га задржа будући зет...{S} Стара госпођа сва поцрвене као |
| ови су.{S} А, после, дужност.{S} Али ме задржа госпођа Јоханида; она ме је, као чланица овдашње |
| {S} Учитељ, кад је видео, да га нико не задржава на ручак, он оде, наравно, зловољан; а њих дво |
| на ме је, као чланица овдашње омладине, задржала на беседу.</p> <p>Ха, ха! — смејао се учитељ ч |
| Ако га није што његова обожавана Гркиња задржала — додаде, смејући се, учитељ. — Али будите уве |
| p>На једној станици десне обале дуго се задржала лађа: товарили су и растоваривали силан еспап, |
| стиже фамилијаз.{S} Беше сасвим блед и задуван, изгледао је као да се нека грдна несрећа догод |
| ој купим црну свилену хаљину?{S} Мањ да задужим виноград?...{S} А морам јој купити!{S} И треба |
| иња његове старе љубави?{S} Та чисто би зажелео да у земљу утоне, да га нема!...{S} Хтеде све д |
| , вјера и Бог, госпођо, три срца у мени заиграју!{S} А, Бог зна, по лицу ти судећи, рекао бих д |
| ао је, а око развучених усница тужно се заиграла она дубока борица, што се од носа ка бради пов |
| p>— Дакле баш одлазите?{S} Е, то ми је, заиста, жао!{S} Али на беседи, ту ћемо се на сваки начи |
| атрајући ђердан. — Да није сувише скуп, заиста бих га мојој Милци купио; ох, ала би јој то јасн |
| сад тако што да чује господин министар, заиста би га истерао из службе!</p> <p>Чича-Тима се при |
| е, — и захваљујем вам по стопута!...{S} Заиста, морам признати, да ми ни рођена сестра не би то |
| Е, баш ми утуче срећу, Бог га убио! — И заиста, сирота девојка изгледаше бледа, скрушена; а и н |
| акат, њихова позоришна цедуља.</p> <p>И заиста, публика се, жељна мало отменије, образованије, |
| и познаници посвађају! — рече чича-Тима заједљиво. — Ја се, штавише, надам, да ћемо још много г |
| лизанији народ! — А после додаде, скоро заједљиво, окренувши се Папрагу: — Ви сте, по свој прил |
| ли се послом до мене, сиромака удовца, закани?</p> <p>Стара госпођа беше се у лицу још већма з |
| се ко од путника приближи, он брижљиво заклања своју мараму руком, као да се боји, е ће га ко |
| вцу текло весеље.</p> <p>Учитељ Тима је заклао петоро јагањаца, па је ту било чорбе, капаме, пе |
| ли ништа не поможе; напослетку је силом заклапала усијане трепавице, да више не гледа свакојака |
| ека стара београдска инштитутка видела, заклела би се, да то, што је јадно сироче таком ватром |
| било...{S} А онда сте казали, па сте се заклињали, да ћете ми одмах после свадбе купити црну св |
| искосири се мало у наслоњачи, лактом је заклонио ону исписану хартију, а на учитеља погледаше м |
| оне дивне ружине боје; а што су им они заклопци испод трепавица модри, то и не узимају на ум!< |
| позледи...{S} Стога је чича-Тима тврдо закључио да бар за неко време свако друштво избегава, а |
| осмехну, узе капут, обуче га на рукаве, закопча прслук, а косу је згладио с чела, после се прим |
| <p>Утом се отворише врата, и чича-Тима закрљештеним очима гледао је у своју уплашену ћерку, ко |
| му беше црвенији него обично, очима је закрљештио и већ је зинуо, да, по обичају, изгрди своју |
| десет минута шетао, а у дивно руменило залазећег сунца није ни погледао...{S} Трећи дућан у ва |
| направио један стих, касти, како сунце залази — за мој виноград!{S} Па бих и вас споменуо, как |
| у, други су доле у лађи јели бифтека, а залевали га прилежно вином; а чича-Тима ухватио место з |
| ем ти се, пусто, неке добре јаловице, а залијем црним крајинскијем, па, вјера и Бог, госпођо, т |
| у клупче, а главу је наслонила у крило; залуд <pb n="384" /> је зваху и деца, и чича-Тима, и ки |
| неко позоришно друштво, измучено глађу, залута случајно и у Перковац.{S} Ти Цигани су њихов пла |
| {S} Гледајући у лепу Гркињу, да се није заљубио?...{S} Све игра, сиромах; рекао би, као нека др |
| и силан Влах Алија.{S} Та зар би се он заљубио у њу, да није била музикална?...</p> </quote> < |
| које ће се младе жене и девојке толико заљубити, као у мене старца...{S} Хе, хе!{S} Старац, па |
| шна будала и да је, као такав, до ушију заљубљен у своју набељену Гркињу.{S} То препреденом бог |
| је сам у себи, — да је ова стара будала заљубљена у ову уштиркану лутку, и да та лукава Гркиња, |
| n="327" /> као да је баш збиља у њега и заљубљена, а и чика-Пају је радо предусретала, нарочито |
| >— Што јест, јест, касти, она ме воли и заљубљена је у мене.{S} А оно, касти, има у кога!{S} Ис |
| стору лутао је пун месец као бледо лице заљубљене неке девојчице; — рекао би, да не зна ни сам |
| веној лепоти...</p> <p>Као и сви остали заљубљени људи, тако и лепа Гркиња, опијена слатким љуб |
| д својим препреденим зетом, да је доста замашна будала и да је, као такав, до ушију заљубљен у |
| о прасе или рубљу испросио, није му она замерала; па ни онда га не би опоменула, кад би њеноме |
| овдашњег грађанства, онда може ли ми ко замерити, што сам изабрао темат за моју беседу који ће |
| пође и не носе више...</p> <p>Гркиња се замисли мало.{S} Није ни њојзи било ласно растати се са |
| узима толико смелости да му све што је замислила отворено искаже, онда ће данашња српска кнеже |
| аљку, гријеха ми, што сам га овога часа замислио, дошла би облија, учитељице, од јајета...</p> |
| /p> <p>Господин Швабић се на њену тужбу замислио, а после кратког озбиљног ћутања окрете се ста |
| .</p> <p>Чича-Тима је оборио очи и ћути замишено.{S} Тада је првипут осетио да га Гркиња вара и |
| рациозним ходом, а од белила и руменила замишљају оне дивне ружине боје; а што су им они заклоп |
| оворио је, наравно, све којешта: час је замишљао да је код своје куће, па је у занетости тражио |
| није.{S} Дете је гледало за њим тужно, замишљено; видело је, сироче, да је са мајком и оца изг |
| /p> <p>У целој тој ларми само је Папраг замишљено ћутао; не што није доста пио и што није био в |
| у малаксалу главицу на суву руку, па је замишљено гледала преда се.{S} На запећку стајао је хле |
| љи.</p> <p>Милка остаде сама, озбиљно и замишљено гледајући у свој посао.{S} Изгледала је као о |
| {S} Али се уједанпут трже и седе сасвим замишљено на своје првашње место...{S} То је Гркињу изн |
| н стаде, па, пун блаженства, посматраше замишљену <pb n="385" /> лепотицу, а после стаде задово |
| дадоше му; тек он, сиромах, поче нешто замуцкивати, а после се ућута баш као риба и не прогово |
| , чупави магарче?</p> <p>— Господине, — замуцкиваше дете, — послала ме Грк... госпођа... госпођ |
| ерски, опанчарски — и већ свију могућих заната шегрти, па блену у гарава лица јевропских номада |
| а, неумивена и неочешљана — права слика занемареног сирочета.{S} Дуго је, тако, ћутала, а после |
| а; али он беше више сам собом и Гркињом занет, него да би имао времена и на своје дете гледати. |
| не препукне.{S} Милка је, таким мислима занета, ућутала, а споља се чуо притворни глас набељене |
| е дишући, слушаше и даље бенетање свога занетог оца:</p> <p>— Она ме љуби, па, касти, чак се и |
| замишљао да је код своје куће, па је у занетости тражио своју обожавану Гркињу; молио је, прек |
| ну Лампу“, па и „Лепу Пастирку“ и друга занимљива места по Дорћолу и садашњој Скадарској улици? |
| ми нешто мало по немачки, маџарски ли, заноси?{S} Тек, велим, биће и то да је нека наука?{S} А |
| чак и вечера!</p> <p>-— Бре, нек’ се не заноси — грмео је чича-Тима, — док је није ђаво однео!< |
| слике пред њу изнети, која би је својим заносним бојама у тузи њеној утешити могла.{S} Али напо |
| и лепа Гркиња, опијена слатким љубавним заносом, уздахну дубоко, а после погледа у бледи месец. |
| ом седети.{S} Често би у томе усхићеном заносу и заспала, уживајући у својој лепоти.</p> <p>— Т |
| ан одјек тим тананим стакленим звуцима, заорило се једно велико „многаја љета“, које само учите |
| па је замишљено гледала преда се.{S} На запећку стајао је хлебац и недодирнут, могли су га мише |
| е стави.{S} Учитељу четвртог разреда је записао: „Успех незадовољавајући“ ; трећем разреду: „Ус |
| „Успех добар“, а кир-Николи и чича-Тими записао је: „Успех врло рђав, деца не знају пјеније, а |
| и кад никога не виде, а она га зачуђено запита:</p> <p>— Шта вам је, господине7..{S} Та ви сте |
| ица за његову несрећу чула, сваки ћифта запитао би га: „А, чича-Тимо, где су ти две класе“...{S |
| лело по њима...{S} Кад би га ко о нечем запитао, он би без сваке свести својим мутним очима бле |
| идемо, није вајде, лако може и господин запитати: где смо се толико забавили?...</p> <p>Кад је |
| <p>— А шта ти је то, учитељ-Тимо2... — запитаће га један трговац из Перковца, који је такођер |
| > <p>— Господо и браћо!,.. — понављаше, заплећући, четврти разред. — Да Бог поживи нашу добру.. |
| уга сам покоран, свих пет секретара!{S} Заповедајте одсад коме хоћете; награђујте кога ви знате |
| довека да учитељујем, не!{S} Хоћу да се запопим, да добијем ваљану парохију, а ту је нуждан нов |
| ад се ожени, од воље му је, — може се и запопити.</p> <p>Чича-Тима слеже раменима, за знак да н |
| ке дрвене столице, а ону другу половину запремао је низак кревет, застрт неким старим ћилимима. |
| а остала мрачна просторија те собе беше запремљена кожицама, памуклијама и са неколико крупица |
| дебелој говеђој чорби или као загорела запршка у некаквој маџарској тарани: није било у чинији |
| , као што само Ере знају, поглади је по запуреном образу:</p> <pb n="348" /> <p>— Оно, знади, у |
| >Стара госпођа беше се у лицу још већма запурила, те, онако збуњена, није, сирота, знала, никак |
| ме сокачету.{S} Гркиња је белом марамом запушила нос, да не би удисала онај смрдљиви ваздух, шт |
| ли, ко је завршио беседу?</p> <p>— Шта, зар још има?{S} Та докле ћеш, учитељице, побогу?{S} Та |
| Тима, чика-Паја и други њени обожатељи, зар су једанпут у ракији попили размућеног мишјака?{S} |
| тина, сам мало ушао, касти, и у године; зар је краљ баварски, опет, био млађи од мене?{S} Па ка |
| } Рђао ка потковица липсалог папипа!{S} Зар не нађе да друго што говори, књигу ли му и ко је на |
| ад наумио?...</p> <p>— У Београд!...{S} Зар не знаш, тамо ће сутра бити крштење?...</p> <p>Трго |
| е већ и свет гледа као неку кугу?...{S} Зар ви мислите да ја не знам, шта се у Перковцу о мени |
| д ју је угледао, он је сав претрнуо.{S} Зар у таком отрцаном оделу да га затече богиња његове с |
| една?...{S} А и шта ће му туђа жена?{S} Зар не би боље било да мене узме?{S} Он удовац, ја удов |
| лако је са спремом — прихвати Гркиња, — зар ту толико треба?</p> <p>— Оно, касти, опет ће много |
| слатка голубице, —- тепаше јој прота, — зар не би боље било да идемо тамо у хлад, испод онога д |
| обманене!... — говорила је љутито... — Зар је то ваша поштена реч?...{S} Срам вас било...{S} А |
| шно дете, све је то њен посао.</p> <p>— Зар оног намолованог костура, што му клопарају сува реб |
| орни глас набељене Гркиње: — Милчице, а зар ти и не мислиш данас ручати? — А после тога окрете |
| у голубице, хтедосте рећи...</p> <p>— А зар су у голубице пепељаве очи?...</p> <p>— Молим, моли |
| му се развукоше на смешење:</p> <p>— А зар не видиш?</p> <p>— Та видим — рече трговац; — рекао |
| огло је дете и водену болест добити, па зар учитељ да изгуби две класе?</p> <p>— Баш ми изиђоше |
| ути...{S} Знаш, људи смо...</p> <p>— Па зар ни мени, твоме староме учи...{S} Та, ето, твој мали |
| г раскалашног живота и прославио!{S} Та зар је једанпут са својим једномишљеницима кришом из се |
| ми је сведок и силан Влах Алија.{S} Та зар би се он заљубио у њу, да није била музикална?...</ |
| о саветима старе врачаре владала.{S} Та зар је сиромах њен Никола, Тима, чика-Паја и други њени |
| викаше на њега незадовољно Гркиња, — та зар не видиш, да је једна страна сасвим прегорела?...{S |
| ећи разред га гурну лактом.</p> <p>— Та зар не видиш — шану му, да се и прота и чича-Тима мргод |
| амо што у Монакову не беше дубоке воде; заронила се, касти, чак до кукова.</p> <p>Дете, које је |
| ако се, опет, код мене понашао! — рече, заруменевши се, млада васпитатељка из Трновника. — Чист |
| је; млади момци се ознојише, девојке се заруменеше, и већ понека би се од умора пустила из кола |
| о нека провидљива плава магла, по густо засађеним шљиварима и по узаноме сокачету.{S} Гркиња је |
| {S} Ја мислим да у Венецији њих тројица засвирају, да би и само звоно Светога Марка својом писк |
| а долазе, кад се већ лепо раздани; онде заседну, претресу сва могућа јевропска питања, па онда |
| , и пре него ће почети своја предавања, заседоше <pb n="307" /> у оџаклију око ватре, која је п |
| </p> <p>Чича-Тима уђе унутра.{S} Очи му засенуше од силне светлости; а људи у црним, салонским, |
| службе божје на чашу комовице долазили, заситили би се чезнућим погледима лепе Гркиње, па би от |
| е с реном кувала, све би то њен пољубац засладио; али знам ја, да ће она мало друкче почастити. |
| харема, а то, наравно, не би била мала заслуга.</p> <p>Кад се стара госпођа мало прибрала, она |
| старе госпође, да свакога од њих према заслугама оцени и своје оцене у протоколе стави.{S} Учи |
| ми парче хлеба, — душа ваља, ниси ни то заслужила, — па ручај, а ручак, што си га за данас спре |
| дно сокаче, које је са своје особености заслужило, да му се по могућству име сачува.</p> <p>То |
| Та ако је ико у целој Србији од учитеља заслужио, да му се каже превасходан, то сам ја, драга б |
| тку, љуљана теретом туге своје, опет је заспала.{S} Само Гркиња не могаше <pb n="367" /> заспат |
| .{S} Често би у томе усхићеном заносу и заспала, уживајући у својој лепоти.</p> <p>— Тако је то |
| S} Само Гркиња не могаше <pb n="367" /> заспати.{S} Она је била будна.{S} По својој мекој посте |
| on" /> <p>То вече Милка дуго није могла заспати.{S} Њено уображење јој је износило тужне слике |
| ојим присуством усрећити.</p> <p>Папраг застаде мало, као да се премишља.</p> <pb n="335" /> <p |
| авлије до малих вратница; а ту су опет застали, шапутали су нешто, док она сасвим гласно не ре |
| ица; а после би над неким потоком мирно застао, па би огледао своје лице, дивећи се сопственој |
| осмутерко, што сам вас у добром здрављу застао, а видим да сте се и са децом добро потрудили..{ |
| свако друго-треће вече стадоше скупљати застареле младожење, отрцани удовци, извикане фрајле и |
| кораку падао би сиромах учитељ у блато, застењао би, па би корачао даље у црну, пусту, ноћ.{S} |
| мигну...{S} Она се, као неко невинашце, застиде, обори очи доле, па га тек онако, полуотвореним |
| pb n="333" /> грдио, да је сирото дете, застиђено, почело плакати.{S} После, опет, кад је Милка |
| од јајета...</p> <p>Стара госпођа обори застиђено очи, рукова се с њиме и, задовољна, што ће и |
| ругу половину запремао је низак кревет, застрт неким старим ћилимима.{S} Оданде узе један сламњ |
| о варошког полицаја, да он његово место заступи и да му ујутру рапортира, шта се све на томе де |
| 2"> <head>XII.</head> <p>Сутра-дан су у затвореној соби седели чича-Тима и лепа Гркиња.{S} Чича |
| ад је учитељ Тима дошао пред начелника, затекао га је, где сасвим озбиљно седи у наслоњачи.{S} |
| .</p> <p>Кад је учитељ Тима дошао кући, затекао је Милку, где сасвим озбиљно шије, кроји, па оп |
| куда су се већ многа деца исповраћала, затекли су господина секретара у четвртом женском разре |
| а својим побратимом вратио у бакалницу, затекоше младог богословца, где преврће неки ђердан од |
| уо.{S} Зар у таком отрцаном оделу да га затече богиња његове старе љубави?{S} Та чисто би зажел |
| а у плач.{S} У таком тужном расположењу затече је и лепа Гркиња.</p> <p>— Но, Милка, — продера |
| кад би у скупу много бумбарева слушао; затим си чуо крупан учитељев глас, где грди ђаке, а пос |
| ти своју, одавна већ прогрушану, браду; затим се сасвим опрезно накашља... и у тај мах се Гркињ |
| ш као риба и не проговори ни речице.{S} Затим хтеде нешто и Гркиња да изусти, али у тај мах шуш |
| кано чело, а нос и уста је искривила, а затим, као изненађена неком новом појавом, повика весел |
| ост...</p> <p>После се рукова с њоме, а затим се окрете осталим учитељима, који онде око њега, |
| атима се чуло кир-Николино кашљуцање, а затим смеј и церекање...</p> <p>— Хе, хе, хе!...{S} Баш |
| проматрала испружену руку, зену мало, а затим се весело осмехну:</p> <p>— Госпођо, благо теби!{ |
| ада, доста огроман кринолин.{S} Наскоро затим дође са својом скоро доведеном младом неки Гаја б |
| времена, само нек’ су деца жива!</p> <p>Затим понуди Папрагу столицу, а сам са Тимом оде у спор |
| а ће и чича-Тима овамо долазити.</p> <p>Затим се учитељ окрете деда-Спири: — Дајдер ми, деда, ј |
| да ће она мало друкче почастити.</p> <p>Затим се мало исправио, згладио је косу, наместио јаку |
| во...{S} Ревизор, иако је био слабуњав, зато је, опет, боље пио, него многи здрави; чаша је ишл |
| е мирисаве помаде, па њоме маже бркове; зато су тако уфитиљени...</p> </div> </body> <back> <di |
| росмутерка беше сигурна да ће победити; зато се са неким поносом уздиже и стаде са узвиљашеним |
| га Марка својом писком надгласили...{S} Зато је изабрала перковачка омладина баш та три најчуве |
| у Ј.., те су, опет, комункиње; а то све зато, што ме не уважавају, баш као и она препредена Грк |
| чиновничко, н. пр. начелниково, њему је зато ласкала, да је отац г. министру препоручи.{S} И он |
| ује дугачак нос.{S} Она је то, можда, и зато чинила, што је у ње доста краћушан, а на врху мало |
| као домаћица, мора сваки час устајати и зато мора за доњим крајем астала седети.{S} Чича-Тима ј |
| беше још неочешљана, руке неопране, али зато у целоме створу њену беше нешто неисказано лепо: с |
| једу!{S} Па да је прав ка свијећа, само зато, што те је уплашио, кихаће робијом!</p> <pb n="349 |
| показивала милостива, то је чинила само зато, да од богатог детињег родитеља извуче понеки дука |
| д је видео Папрага, он се збунио и само зато, што није умео на све Папрагове комплименте одгова |
| духа не бисмо могли живети и да ми само зато дишемо, што још на свету има ваздуха; а после је ц |
| га је наша влада у Париз слала, сигурно зато, што овде није могао ништа научити, па, касти, да |
| је у ње доста краћушан, а на врху мало затупаст и, по маџарски, навише извијен био.</p> <p>— Е |
| воље; навукао је вина, да је сва авлија заударала на њега; а лепа Гркиња је намесила палачинака |
| ака?{S} Па и проти, не верујем, да неће заударати брада на изгорелу гриву циганског коња или на |
| крају миндерлука, баш до њене столице, заузео место; а с тога места ни опомене, па ни најжешћи |
| се код свога маторог обожатеља за мене заузети, да што више у готову новцу уз девојку добијем, |
| неки од учтивијих гостију понудише, да заузме горње чело, она се извињаваше тиме, да, као дома |
| да, али шта је знао?{S} Узе свој шешир, захвали се на ручку и оде кући.</p> </div> <div type="c |
| та поздравим...</p> <p>Стара госпођа се захвалила, клањајући се и успијајући устима, и, учинивш |
| Но, красна беседа!{S} И на њој се имамо захвалити једино полицији!{S} Уместо да оваку фландру п |
| руку.</p> <p>— Драго ми је — рече, — и захваљујем вам по стопута!...{S} Заиста, морам признати |
| /> ноћи похарати, да своју гладну децу захрани, — донде у Ајглерову хотелу свира банда, младић |
| истајати?{S} Нарочито, што је то Гркиња захтевала, а и сам он је увиђао да би у својој ватреној |
| <pb n="340" /> и то баш до њега; то је захтевала од њега учтивост...{S} Чим га је Папраг приме |
| пушака и топова.{S} За њим ће доћи, као зачин беседе, певачка дружина, па ће у кору да отпева ч |
| јавио; али кад никога не виде, а она га зачуђено запита:</p> <p>— Шта вам је, господине7..{S} Т |
| н, трже, одступи два корака даље, па га зачуђено посматраше.</p> <pb n="394" /> <p>— Баш вам ру |
| ово олово?...</p> <p>Трговац га погледа зачуђено, а после климну, сажаљевајући, главом, па тек |
| мају за њу.</p> <p>Чича-Тима је погледа зачуђено.</p> <p>— Јест, тако је, драги Тимо!{S} И ви ј |
| нашто толика част? — питао је чича-Тима зачуђено. — Да, касти, нисте добили ваше наслеђе?</p> < |
| вало!</p> <p>Оба побратима га погледаше зачуђено; чича-Тима се мало накашљао, јер није знао, шт |
| ма отиде...</p> <p>Чича-Тима је једнако зачуђено у њу гледао.{S} Али тај његов поглед није њу н |
| </quote> <p>Сакупљени гости се згледаху зачуђено, али нико га не хте узнемиривати у говору, сам |
| ина и ракије...{S} А то ћете се сећати, зашто...{S} Штогод жена има у нашем Перковцу, све су је |
| к весео!...{S} Та ово је Бог — не знам, зашто — али све теби за љубав учинио: оној маторој, што |
| в нос изразбијала.{S} Цео свет зна већ, зашто!...{S} Онда, богами, нек се он сели у Хомоље или |
| емљена, ха?{S} Што није опајана, ха?{S} Зашто кревети нису намештени?</p> <p>— Оче, прала сам с |
| стати једно тело и једна душа!..{S} Да, збиља, кад ћу се ја к вама доселити?</p> <p>— Још сутра |
| ру препоручи.{S} И она је на тај начин, збиља, и напредовала.{S} Сваке друге године добијала је |
| о ласкала, <pb n="327" /> као да је баш збиља у њега и заљубљена, а и чика-Пају је радо предуср |
| није, сирота, знала, никако да искаже, због чега је до њега дошла.</p> <p>– Дошла сам, знате, |
| исам могао ни 25 ђака скупити, и то све због небрежења капетанова и ћатина; па кад је г. ревизо |
| ели, напућила те своје усне.{S} И он је због тога толико <pb n="333" /> грдио, да је сирото дет |
| це!...{S} Но, то би тек лепо било да се због таких маленкости стари познаници посвађају! — рече |
| ре те перковачке беседе обудовео је, те због те своје жалости није могао синоћног вечера сам ли |
| те спалио!{S} Та све ћу палачинке само због тебе покварити!</p> <p>Тако је то текло цели дан.{ |
| ин-Тимо, у колико се сјећам, ја сам вас због вашега владања више пута опомињао.</p> <p>— Оно, к |
| лији начин бар до ујутру продужи, те су због тога позвали Цигане у дворану, да ону другу полови |
| љубити.</p> <p>— Збогом, љубазна моја, збогом!...</p> <p>— Збогом, очи моје!... — рече збуњено |
| огом, љубазна моја, збогом!...</p> <p>— Збогом, очи моје!... — рече збуњено Гркиња, <pb n="386" |
| стаде још већом ватром љубити.</p> <p>— Збогом, љубазна моја, збогом!...</p> <p>— Збогом, очи м |
| ети, богаство или тако што...{S} И онда збогом, децо и школо!...{S} А секретарима ћу рећи: „Слу |
| товао.</p> <p>Учитељ Тима га погледа, а збрчкани образи му се развукоше на смешење:</p> <p>— А |
| е била набелила и наруменила, њени суви збрчкани образи беху жути, од прилике као рђава лојана |
| коса му је, онако неуглађена, падала на збрчкано чело; само би кадикад дубоко уздахнуо:</p> <p> |
| pb n="362" /> је упрла на своје ниско и збрчкано чело, а нос и уста је искривила, а затим, као |
| јом десном руком, а левом га поглади по збрчканом лицу; после, неспретно умиљавајући се, ређаше |
| Кожа и кост!{S} На глави туђа коса, на збрчканоме лицу туђе белило и руменило: права лорфа!... |
| ње спала је била шамија и тек се мало о збрчканоме врату држала, а црна протина мантија беше пу |
| p>— Но, но, драги господине, шта сте се збунили?{S} Та човек ваше снаге и спољашности тек онда |
| аду по два гроша туце.</p> <p>Папраг се збунио, а бакалин, који је у свему био мудар и окретан, |
| крваве.{S} Кад је видео Папрага, он се збунио и само зато, што није умео на све Папрагове комп |
| едати?{S} Чича-Тима је, као обично, био збуњен, пазио је на сваки миг своје обожаване Гркиње, д |
| вом идолу противи...{S} После се, онако збуњен, накашља, узе шешир и оде некуд у чаршију; онде |
| у.</p> <p>Чича-Тима беше усхићен, чисто збуњен, не умеде ни речи проговорити, само је бленуо у |
| се у лицу још већма запурила, те, онако збуњена, није, сирота, знала, никако да искаже, због че |
| ..</p> <p>— Збогом, очи моје!... — рече збуњено Гркиња, <pb n="386" /> па га пољуби у образ, а |
| ове собе, весело се смејала и гледала у збуњено лице свога обожатеља.</p> <p>— Но, но, драги го |
| таде удовац...</p> <p>— Оче, што сте ме звали? — тепаше сирото девојче, скоро и не гледајући га |
| о месеци дошло од министарства просвете званично: да се кир-Никола казни двомесечном платом, а |
| , већ наступиле ферије, није, дакле, по званичној дужности никуд морао одлазити.{S} Али, као и |
| и не гледајући га.</p> <p>— Што сам те звао, траго ниједна?{S} Да те бијем, да ти уши извучем! |
| ше дете из кујне.</p> <p>— Ја сам данас зват на ручак, а ти узми парче хлеба, — душа ваља, ниси |
| лонила у крило; залуд <pb n="384" /> је зваху и деца, и чича-Тима, и кир-Никола, да уђе унутра, |
| и и господин, како се кија!</p> <p>Чаше звекнуше, а, као крупан одјек тим тананим стакленим зву |
| екретар...{S} Ох, госпођо, казао ми, да звоним, да вас зовем... и децу да повратим у школу!...< |
| ром оговара, а секретар, баш као велико звоно, грми: „Неспособан!“; после моли кметове и општин |
| ар и стаде из све снаге ударати у ђачко звоно.</p> <p>— Е, господине колега, — рече стара госпо |
| ији њих тројица засвирају, да би и само звоно Светога Марка својом писком надгласили...{S} Зато |
| е, сиромах, наима за црквењака, удара у звоно, у клепало, а од сваког звука чини му се да чује |
| </p> <p>У таком њеном самозбору куцну и звонце, и сви учитељи изиђоше из својих разреда.{S} Чич |
| зано!{S} Јединствено!... — одговарао би зврндов..{S} И тако би, задовољно смешећи се, ишла даље |
| млада па лепа — вели — па у каквога се зврндова загледала!“...</p> <p>— Оно, касти — рече чича |
| још у путу срела некога од оних младих зврндова, што су на синоћној беседи суделовали, с њиме |
| , удара у звоно, у клепало, а од сваког звука чини му се да чује глас старе госпође, како га пр |
| као крупан одјек тим тананим стакленим звуцима, заорило се једно велико „многаја љета“, које с |
| а?</p> <p>— Ево ме, оче! — одговарао је звучан детињи гласић. — Сад ћу доћи!</p> <p>— У собу се |
| частити.</p> <p>Затим се мало исправио, згладио је косу, наместио јаку на капуту, узео штап у р |
| p> <p>И стари учитељ поче да се спрема: згладио је косу, обукао црни капут, који је само при ве |
| га на рукаве, закопча прслук, а косу је згладио с чела, после се примаче увету свога колеге, уч |
| и...</p> </quote> <p>Сакупљени гости се згледаху зачуђено, али нико га не хте узнемиривати у го |
| ар јео, као што ћу је ја мојим сирћетом зготовити!{S} Па учи л’ се то у школи...{S} Тако је то, |
| ета! — и она гурну јадно дете настрану, зграби оне хартије, што су на асталу стојале, па, и не |
| сталу и већ хтеде својом сувом руком да зграби поређане ствари, Милка јој приђе корак ближе.</p |
| се мора с њим, као с колегом, у једној згради састајати, па, наравно, из уљудности и поздравља |
| једну тршчану колибу потрести, а то ли зграду једне добро устројене државе.</p> <p>— Ништа ми |
| друго ћу продати Чивутима београдским, згрнућу новце, па ћу да подигнем у моме винограду пивар |
| ају нађе она једно парче још прљавије и згужваније хартијице од осталих хартија, размота је паж |
| е кецељице и хаљинице, а после неколико згужваних хартијица, на којима беху нашаране слике неки |
| гледа, ако може, да је у својој пакости здере и позледи...{S} Стога је чича-Тима тврдо закључио |
| ло моје вино, а њему спанаћ и шунка!{S} Здрав си, кир-Никола!{S} Здраво, Чича-Тимо!{S} А да Бог |
| љескању, распусти коло...{S} Али и јесу здраве паланчанке!{S} Свака је пуна, једра, образи да п |
| ав, зато је, опет, боље пио, него многи здрави; чаша је ишла за чашом, док му се по бледоме лиц |
| динској дворани сву ноћ, пио је с њима, здравио се; а ујутру је отишао, да све рапортира, колик |
| > <p>— Па јеси ли смислио, како ћеш јој здравити?</p> <p>— А нашто то?...{S} Ја ћу онако по нов |
| пила и једна кватерка вина без петнаест здравица.</p> <p>— Па јеси ли смислио, како ћеш јој здр |
| , домаћин се куцну са гостом, исказа му здравицу, а после оде у другу собу, да види, шта деца ч |
| ш ти завидим на тим твојим полићима.{S} Здравља ми, Спиро, боље ти се и с овом мученицом гушити |
| иромах старац, шта је дочекао!,..{S} Па здравља ти, учитељу, — додаде гласно, — шта мислиш с то |
| иксове забашурили, куцали су се чашама, здрављали су младенцима и певали: „многаја љета!“</p> < |
| е украти, да им се обојима види и чује, здравље и напредак, добри гости у кући, а годишње бар д |
| цну са старом госпођом:</p> <p>— У ваше здравље, моја драга госмутерко!...{S} Мало је учитељица |
| у, па и младенцима, и њиховој својти, у здравље; али ја сад желим, уколико ми силе допуштају, д |
| кад су већ ручали и по неколико чаша у здравље срећне женидбе и младенаца попили, чича-Тима од |
| праговој свадби, лепо!{S} Они ће пити у здравље младенаца, а ја ћу у Београду са госпођа-Швабић |
| и је, гросмутерко, што сам вас у добром здрављу застао, а видим да сте се и са децом добро потр |
| у поиграти у колу.{S} А сад, дабогда, у здрављу да се видимо и лаку ти ноћ!</p> <milestone unit |
| аћ и шунка!{S} Здрав си, кир-Никола!{S} Здраво, Чича-Тимо!{S} А да Бог поживи цео учитељски есн |
| ко по тој јунијској припеци путовати ни здравом, а то ли тако трошноме телу.</p> <p>Код старе г |
| себи била бела, али да би добила и ону здраву румену боју, узела је још код куће парче храпава |
| шумом, обрасла, у којој, место славуја, зелене жабе прижељкују; а десном страном, <pb n="296" / |
| оро на крају горње мале, откуда се виде зелене утрине, што се од самог Перковца до у Миличево п |
| чак, који још није избелео, пустила низ зелене очи; у лицу је и по себи била бела, али да би до |
| ено, онако по новосадски, раширила свој зелени амрел, пустила дугачке шлепове, да се по прашини |
| на и накинђурена, ослањајући се на свој зелени сунцобран, отварајући на чича-Томиној огради кап |
| да се диви шареним ливадама и загаситом зеленилу прастарих лугова.{S} Она тамо ни погледала ниј |
| ито у овој плавој, с белим пантљикама и зеленим карнерима; а, после, и мода се променила, изишл |
| Љубицу, њу сам сву црвеним трачицама и зеленим венцима накитила, па сам онда казала: „Љубице, |
| так — рече баба; — јутрос како сам мало зелених краставаца јела, више ти ни окусила нисам.{S} М |
| а и „бледа месечина“; једва ако се кроз зеленкасту боју бистрог пеленаша провиде погдешто пепељ |
| вца, где преврће неки ђердан од црвених земљаних ђинђувица, што их младе сељанке за дваест пара |
| родила!...{S} А имаш ли макар и мрвице земље са гроба Св. Петке</p> <p>— Немам! — рече, уздишу |
| да има нов капут и да се толико пута до земље поклони, колико коракне; моја мати није то умела, |
| а господин министар зна, шта се овамо у земљи кува.{S} А знате ли, ко је завршио беседу?</p> <p |
| бичају, једно пет-шест пута поклонио до земљице црне, поче и сам ударати противу класа. — Оно ј |
| , ваљда, стога и заборавише географи на земљовиду Србије забележити, а то је оно, што је моје с |
| који је од плетара био начињен, а жутом земљом тек само површно излепљен.{S} Из оџака је куљао |
| скамији седе по двоје или по један; из земљописа, истина, мало су храмали, али читанку и прва |
| ко је време тихо било, падао је доле на земљу и повлачаше се, као нека провидљива плава магла, |
| ен уз невесту, скотрља се од радости на земљу... „Дакле и ти имаш вољу?{S} Е, да сте благослове |
| рописе и намоловане краљеве и краљице о земљу и већ их хтеде ногама газити, али их Милка, хитро |
| аре љубави?{S} Та чисто би зажелео да у земљу утоне, да га нема!...{S} Хтеде све да слиндари са |
| но јој жао беше, што не може и пепељаве зенице црно да офарба, тиме би, вели, постала права грч |
| већом пажњом проматрала испружену руку, зену мало, а затим се весело осмехну:</p> <p>— Госпођо, |
| осле тих поклона седоше оба, и старац и зет, један до другога.{S} Међутим је каваница све више |
| ац и даље псовати, али га задржа будући зет...{S} Стара госпођа сва поцрвене као обарен рак, са |
| е учитељ Тима чуо, да је и његов будући зет за поделу на класе, би, јамачно, покварио цело приј |
| е на очи баш као ждребице.{S} Овај твој зет био би красан момак, само да се толико не смеје и н |
| ко, да се чича-Тима побојао, да му како зет не разбије нос.{S} Он се рукова са чича-Тимом и не |
| есигурним погледом мерећи свога будућег зета.</p> <p>— Па на тај начин може још то довече бити |
| ; но пошто није био у намери да таста и зета доводи у сукоб, то се само осмехнуо. — Изгубио сам |
| ће да му одговори.</p> <p>— Оно, касти, зете, тамо код вас у Пешти, можда, се ово скупо и прода |
| ки својим послом, а чича-Тима са својим зетом упоредо оде управо у бакалницу, своме побратиму.{ |
| ља била; а дотле је чича-Тима са својим зетом слистио неколико чашица пеленаша и већ се поче ма |
| ш за гросмутеркини леђи седео са својим зетом, није могао а да на толику њену ларму не плане: — |
| ечера не покаже пред својим препреденим зетом, да је доста замашна будала и да је, као такав, д |
| тезги избројао оних сто дуката, што је зету наменио. — Ево ти, синко, новци! — рече скоро разн |
| е са таком бундом, ал’ које што не беше зиме, а које што се надала да ће до зиме и <pb n="363" |
| еше зиме, а које што се надала да ће до зиме и <pb n="363" /> две бунде од новодобивеног љубавн |
| само црквене песме.{S} Ако је, н. пр., зимње време, он удари у „<title>Во Јордање</title>“, а |
| им цртама на лицу, стаде певукати своје зимско „<title>Во Јордање,</title>“ али се уједанпут тр |
| и се гости ућуташе, а чича-Тима и прота зинули од чуда, па се већ унапред боје, да им се како и |
| о смејали...</p> <p>Начелник је од чуда зинуо и није умео ама баш ништа проговорити.{S} То, што |
| го обично, очима је закрљештио и већ је зинуо, да, по обичају, изгрди своју мезимицу, али кад ј |
| руке на суве кукове, стаде на сав глас зипарати:</p> <p>— Сад ти још и лутке требају!{S} Лутке |
| д се опоравим, доћи ћу и сама!...{S} О, зла неваљалца, а баш ме је за срце ујео..{S} Таке увред |
| ти пред олтаром са кадионицом у руци, а златна одежда све трепти на њему, и све јој се чини као |
| пришапне:</p> <p>— Лаку ноћ, моје суво злато!{S} Неће ни добро сванути сутра, а ја ћу се већ д |
| и се уједанпут трже, лице му доби израз зле воље, и он устаде са свога места и поче тешким кора |
| ерена, да ви то моје поверење нећете на зло употребити...{S} Госпођа Јустина је млада жена, а м |
| ека нам они завиде, нек пукну од једа и злобе!{S} А ми ћемо, касти, као и досад, остати једно т |
| не задржава на ручак, он оде, наравно, зловољан; а њих двоје, ревизор и гросмутерка, седоше за |
| е пробудио, а кад је устао, беше некако зловољан и бунован.{S} Није се ни умио као што ваља, а |
| параду из прикрајка гледао, накашља се зловољно и прогунђа у себи: „Но, и то мора да је неки Ш |
| еле у кованлуку! </p> <p>Чича-Тима поче зловољно кашљуцати, а прота је оборио очи...{S} Трећи р |
| о оборених очију, а на лицу си му видео зловољност и забринутост.</p> <p>— Дакле, Тимо, — проду |
| у воску направити што хоћете, добру или злу домаћицу, жену или госпођу, већ како ви хтеднете.{S |
| су, богме, неки псовали, а неки су се и злурадо смејали...</p> <p>Начелник је од чуда зинуо и н |
| а, памет да ти стане...{S} Зна немачки, зна маџарски — као вода!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>Утоме се |
| како се клања, памет да ти стане...{S} Зна немачки, зна маџарски — као вода!{S} Ха, ха, ха!</p |
| " /> или, напослетку, нека стрина, која зна у пасуљ гледати, врачати и бајати.{S} Али у самоме |
| ђо, три срца у мени заиграју!{S} А, Бог зна, по лицу ти судећи, рекао бих да и теби није лоше?< |
| на ни сам пута, да не зна, шта жели, не зна куда!...{S} Кадикад би тек провирио кроз мутна стак |
| рекао би, да не зна ни сам пута, да не зна, шта жели, не зна куда!...{S} Кадикад би тек провир |
| бљене неке девојчице; — рекао би, да не зна ни сам пута, да не зна, шта жели, не зна куда!...{S |
| Чича-Тима слеже раменима, за знак да не зна ни сам, шта ће на све то да одговори.{S} Он би, ист |
| .{S} Па нека ми ко каже: учитељ Тима не зна ништа!...</p> <p>Учитељ IV разреда се смејао, али н |
| му докажу, да је он — луд, да ништа не зна, шта у пићу говори, а прота се заверио, да ће о том |
| ник што да уради, а да његов Радован не зна, бива ли то?...</p> <p>Таки комплименат беше Радова |
| р-Никола се задовољно насмеје; а ако не зна, он га повали, сирото дете плаче, а учитељ се смеје |
| инама, само што је носила, колико да се зна да отменијој перковачкој класи припада, доста огром |
| пи, он се насмеши; ако му прозвано ђаче зна лекцију, кир-Никола се задовољно насмеје; а ако не |
| душа ваља, и притврдио: баш лепо ти тај зна све до корица, па као вода напамет.</p> <p>— Да, да |
| сам у Атини учио школу, ал’ оно, што он зна, никад нећу знати!...{S} Гледај га само, како се кл |
| а кајсија и тешко да је из Перковца; ко зна, каква је тица њену коштицу и из каквог краја Итали |
| Ето, попа Ђока се, сиромах, пропио; ко зна, каква му је то вештица учинила!{S} А попадија, као |
| ло рецеписа од руке.{S} Људи смо!{S} Ко зна, шта носи дан, шта ли ноћ!{S} А интереса ти, побрат |
| , а сад?...— Сиромах чича уздахну. — Ко зна, шта ће данас бити, а ружно сам снивао, тако ми Све |
| о брже, то боље; нека господин министар зна, шта се овамо у земљи кува.{S} А знате ли, ко је за |
| рјачом сав нос изразбијала.{S} Цео свет зна већ, зашто!...{S} Онда, богами, нек се он сели у Хо |
| вори, књигу ли му и ко је написа!{S} Е, знади, учитељице, да ћу забранит’ продају мастила за чи |
| ом образу:</p> <pb n="348" /> <p>— Оно, знади, учитељице, да и сам вјерујем е је за наше младос |
| ..</l> </quote> <p>— Та већ и мала деца знају у Перковцу, ко су то двоје, на које она нишани!{S |
| огледати.{S} Знам, да вам деца ништа не знају, па сад нек’ вам помогне ваша обожавана Гркиња; д |
| и записао је: „Успех врло рђав, деца не знају пјеније, а учитељи, осим што су древне пијанице, |
| е то ишло у свима разредима: ученици не знају, а и што знају, не могу од страха да искажу, а, о |
| сестрама у Левач и у Стиг, па да и оне знају.{S} Ал’ кад ви друкче хоћете, оно, касти, нека бу |
| , па онако намигујући, као што само Ере знају, поглади је по запуреном образу:</p> <pb n="348" |
| —- баш га се ништ’ не бојим!{S} Деца ми знају све као воду!{S} Али ће и упамтити, верицу им деч |
| , баш ако нису филозофи, ал’ бар толико знају, да би код поп-Арона могли капеланисати; о томе ћ |
| ма разредима: ученици не знају, а и што знају, не могу од страха да искажу, а, овамо опет, учит |
| ди говоре, после виде и свеће, па, и не знајући, пође управо тамо.{S} То је била чувена гостион |
| ти.</p> <p>Чича-Тима слеже раменима, за знак да не зна ни сам, шта ће на све то да одговори.{S} |
| а стао врпољити, па и кашљуцати, као за знак, да је и он у соби, онда и начелник узе другу пози |
| урила, те, онако збуњена, није, сирота, знала, никако да искаже, због чега је до њега дошла.</p |
| рану, капу, а обукла је црну хаљину.{S} Знала је, да таква ношња приличи једној скромној васпит |
| ла да никако не рађа, баба је и од тога знала чини.{S} И за крађу, и за љубав, и за мржњу, од с |
| по читав сат оно, што је и моја стрина знала, ил’ ако није знала, тим је била од њега паметниј |
| S} Стара госпођа гросмутерка, која није знала, да ће и Гркиња на тој беседи суделовати, није се |
| то је и моја стрина знала, ил’ ако није знала, тим је била од њега паметнија, онда изиђе нека с |
| е нисте к нама доселили, не би никад ни знала за уредност, —- па ко би је онаку и узео?...{S} А |
| и може; чули су и за кајсије и за вино; знали су, и каквих и колико је фела разног јестива било |
| сав Перковац знао за ту Гркову част.{S} Знали су и то, откуда Гркињи виново лишће, иако га у то |
| ло су храмали, али читанку и прва знања знали су ама као вода!{S} А у протоколу стоји забележен |
| не, казаћу, да спреми прасе.{S} Дете је знало, да му је отац сваког Божића и поклада поклањао у |
| госпођа поштарка?...{S} О, знам вас ја, знам!{S} Били сте ви и друго шта... ал’...</p> <p>— Ко? |
| ски еснаф!...{S} Бабу ослон’те на мене, знам ја, како ћу се њојзи осветити!{S} А и ревизора гле |
| о преко били госпођа поштарка?...{S} О, знам вас ја, знам!{S} Били сте ви и друго шта... ал’... |
| /p> <p>— „Преузвишени господине!... (О, знам ја титулирати, још тамо преко сам научила!)..{S} М |
| Дакле у недељу?{S} Лепо, побратиме!{S} Знам, да ћеш имати печених јагањаца, то ће и без искања |
| ђа подмукло, — сад ћемо се огледати.{S} Знам, да вам деца ништа не знају, па сад нек’ вам помог |
| и л’ ме разумео: палачинке?...</p> <p>— Знам, господине: лапачинке.</p> <p>— Вуци се напоље, па |
| нечему је надмашила и Париз...</p> <p>— Знам, у чему — прекиде га учитељ IV разреда. — У окладу |
| женске, а то ли мушке кошуље.</p> <p>— Знам, да ће се господин Швабић изненадити, кад види ова |
| ракијом, па је понуди пандуру:</p> <p>— Знам, да си за ракију — рече, а кад је пандур тако до п |
| нате, да ја имам и једно дете?</p> <p>— Знам — рече Гркиња, — дете је мало напуштено, али ће ко |
| ке — неморално“!...{S} Ја, да умем и да знам, како и коме, ја бих се тужила.{S} Е, баш ми утуче |
| изручим овај пепео из тигања.{S} Е, шта знам!{S} Људи су људи, сваки има своју невољу!{S} Ето, |
| ерковцу бавити?{S} Али што и питам, кад знам напред, да ћете то учинити?{S} Ако ни за шта друго |
| Тако ми тепелука моје покојне жене, не знам!{S} Ну одријеши ланац, те с њиме насриједу!{S} Па |
| та, ђакон, црквењак?{S} Да, госпођо, не знам.</p> <p>— Прота!{S} И јуче је...</p> <p>— Прота, п |
| а часак весео!...{S} Та ово је Бог — не знам, зашто — али све теби за љубав учинио: оној маторо |
| .{S} Знаш ли што, Радоване?</p> <p>— Не знам, вере ми! </p> <p>Учитељ Тима се нечем досетио, ск |
| ста, републиканац, комунац?</p> <p>— Не знам, вјере ми, учитељице!{S} Тако ми тепелука моје пок |
| што тешко, боли ме, <pb n="352" /> а не знам, шта.“ — А, овако, сама и остављена, наслонила је |
| ло вино...{S} Верујте, господине, да не знам, где ми је глава од бриге.</p> <p>— Па, ето, чича- |
| еку кугу?...{S} Зар ви мислите да ја не знам, шта се у Перковцу о мени говори?...{S} Ето, баш о |
| ао се начелник, — ја ти о томе ништа не знам, до, ево, данас у ови час.{S} Сад видим да су моје |
| ми зададе ђавоље бриге!{S} Сад само не знам, да л’ ћу президијално, писмом, али депешом о томе |
| слао?</p> <pb n="388" /> <p>— То баш не знам, само ми толико рече: „Отиди, Радоване, и кажи учи |
| ла, све би то њен пољубац засладио; али знам ја, да ће она мало друкче почастити.</p> <p>Затим |
| аш поклонити господину Швабићу, и онако знам, да му госпођа Јустина није за имен-дан спремила, |
| атељака!{S} Што се мене тиче, ја толико знам: да кад би Србија од ње што учила, научила би, да |
| разно рече, али то нисам упамтила, само знам, да је после те средње врсте још безобразније дода |
| о вам програм не могу казати, али једно знам, а то је, да ће госпођа Јоханида осим певања и — д |
| страну, — Београд ће му бити тесан, то знам напред!...{S} А, после, кад од ње дознам за распол |
| реда:</p> <p>— Баш никакве уљудности не знамо, драги пријатељу! — шапутао је. — Толика услужнос |
| тимо, па да јој наздравимо!...{S} А сви знамо, да је из Новога Сада!{S} А у Новом Саду би се ср |
| јајне листове забележити.{S} Па кад сви знамо и видимо, како је ово свечан тренутак у нашем жив |
| на, мало су храмали, али читанку и прва знања знали су ама као вода!{S} А у протоколу стоји заб |
| S} Варош презадужена; народ од туђинаца знањем, индустријом, науком, па и самом туђинском владо |
| а све то да одговори.{S} Он би, истина, знао, али где је срца, да се свом идолу противи...{S} П |
| ..</p> <p>Чича-Тима је ћутао забринуто, знао је он, да му деца нису баш спремна, а и то је био |
| ича-Тима хтеде пући од једа, али шта је знао?{S} Узе свој шешир, захвали се на ручку и оде кући |
| му се да пролазе мимо њега.{S} Он није знао, на коју ће страну, па напослетку се обрте налево. |
| о; чича-Тима се мало накашљао, јер није знао, шта ће да му одговори.</p> <p>— Оно, касти, зете, |
| } Све је то начелник перковачки тачније знао, него и сам управитељ вароши Београда: где је уочи |
| ти, нисам учио велике науке, али азбуку знао сам напамет, молитве такође, е, а граматика шта ми |
| ?{S} То, да сам јуче умро, данас не бих знао!...{S} Шта би, Спиро, с отом жабарком?{S} Ти као д |
| d>V.</head> <p>Сутрадан је сав Перковац знао за ту Гркову част.{S} Знали су и то, откуда Гркињи |
| нисам приметила да је кир-Никола чупав, знате.</p> <p>— Чупав је, клопав је!{S} Та, ено, поглед |
| амолован пајацо.</p> <p>— Па и опет је, знате, што ’но кажу, у неколико градуса лепши и од вас! |
| у, највећа га господа једу...{S} Дакле, знате, у Гркиње су очи као кувана лобода.</p> <p>—- Ал’ |
| а, нису плаве, него некако, чини ми се, знате, као лист лободе....{S} Јесте ли јели кадгод лобо |
| ам жива; ствар је тајна, тиче се части, знате...{S} Али даље ни речи...</p> <p>Учитеља је копка |
| оћи.</p> <p>— Опростите, молим, ја сам, знате, касти, мало се и наљутио на моје дете; па да се, |
| а је до њега дошла.</p> <p>– Дошла сам, знате, што ’но реч...{S} А, управо, да вам кажем: била |
| више уживања налазити онако с братијом, знате, поред добре чаше...{S} Е, јесам ли погодио?</p> |
| нам више?..</p> <p>— А мелшпајз?....{S} Знате, у Новоме Саду ни обичан ручак не прође без мелшп |
| д ћу ја видети, можда већ и спава...{S} Знате, то му му је свакидањи обичај.</p> <p>Она отвори |
| сад се можемо комотно разговарати...{S} Знате, кад сте ви код мене, волела бих чисто и да се не |
| ран да још данас отпутујем у Лешњик.{S} Знате, послови су.{S} А, после, дужност.{S} Али ме задр |
| у добити од газда-Милчића на поклон.{S} Знате, има сина код мене, па је још о Духовима читао ап |
| му полугласно:</p> <pb n="318" /> <p>— Знате ли, драги Тимо, што сам дошла?... — Па онда, враг |
| бунтовницима и рушитељима поретка!{S} А знате ли ви, о чему је говорио онај Живко Пацић?{S} Она |
| ар зна, шта се овамо у земљи кува.{S} А знате ли, ко је завршио беседу?</p> <p>— Шта, зар још и |
| дан, то сам ја, драга браћо!</p> <p>— А знате ли ви, да ја у Бајковцу нисам могао ни 25 ђака ск |
| испије мјеште препеченице...</p> <p>— А знате ли ви, шта то значи? —- питала је стара госпођа, |
| устина је млада жена, а муж, као што га знате, јектичав...{S} Баш ако би вам било по вољи, могл |
| више приљубљујући се њојзи... — Ох, да знате, каква ме у овоме часу осећања море, ви бисте се |
| је долазио, ви бесте у винограду; па да знате, како је погледао у Милку!{S} Као дете што поглед |
| а!..{S} Но, ал’ то је већ ужасно!{S} Па знате ли, о чему је та протерана вештица говорила?{S} О |
| ступи ближе.</p> <p>— Драга госпођо, не знате, како сам срећан!... — шапутао је прота, све више |
| господине, да нас Никола не чује!{S} Не знате, како је сумњив, прави Луцифер!...{S} Чекајте, са |
| бу, да види, шта деца чине.</p> <p>— Не знате, како ми је мило, о, господине! </p> <p>И лепа Гр |
| онога дериштета!...{S} Ви, ваљда, и не знате, да ја имам и једно дете?</p> <p>— Знам — рече Гр |
| лајдиговати... јер...{S} Та ви још и не знате, с киме говорите...</p> <p>— Е, чуда! —- прекиде |
| те веровати какви су вам то људи!{S} Ви знате, шта је то јавна женска, — она је још гора и црња |
| е одсад коме хоћете; награђујте кога ви знате, учитељ Тима вас више неће слушати!“...{S} Само, |
| реч учитељ трећег разреда. — Та ви сви знате, колико сам се око те несрећне деце трудио, и мен |
| да сам на дужности; а, друго, ви и сами знате, да се у овим околностима морам и спремати — дакл |
| оме несрећном Перковцу; ја сам, као што знате, из Новог Сада, премда сам и ја пореклом Гркиња. |
| S} А и боље је тако, јер..{S} Та ви већ знате, каква је данашња младеж!...</p> <p>Чича-Тима се |
| далеко од Перковца, није, дакле, могла знати, хоће ли бити у стању да их довољно поштује.{S} Х |
| сам ревизор уверити...{S} Само да ми је знати, кад ће доћи!{S} Јесте ли добили каква извешћа, с |
| школу, ал’ оно, што он зна, никад нећу знати!...{S} Гледај га само, како се клања, памет да ти |
| амој природи имати нешто, што је одиста знатно.{S} У свакој се мора наћи или неки старац, који |
| ве жене!...</p> <p>Ја мислим да би така знатност доста била, да прослави читаву варош, а то ли |
| т је само осећала, а није умела спољним знацима исказати је; тако исто и туга налазила је само |
| треба то; та, ево, последњи тренуци ове значајне беседе посведочили су вам, какву божанствену с |
| ајући сваку црту начелникова лица. — То значи, да и наша влада удара у клавир, а то је: на јавн |
| енице...</p> <p>— А знате ли ви, шта то значи? —- питала је стара госпођа, пажљиво посматрајући |
| похвалити: — Дакле, мој дебели даскало, знаш ли, шта ми је ова пијана будала обећао?</p> <p>— Ш |
| се задовољно осмехну:</p> <p>— Та, оно, знаш, учитељу, нешто ми је ка и познато, ’ма нисам рад |
| о, касти, требаће ми нешто мало новаца; знаш већ, како; имаш, фала Богу, и сам своје деце!</p> |
| ли је то саопштење?...{S} Хм, хм!..{S} Знаш ли што, Радоване?</p> <p>— Не знам, вере ми! </p> |
| страх ме је, е ће се и даље чути...{S} Знаш, људи смо...</p> <p>— Па зар ни мени, твоме старом |
| /p> <p>Старац је само ћутао.</p> <p>— А знаш ли, шта је с гросмутерком?...{S} Кад се праштала с |
| </p> <p>— Госпођо, благо теби!{S} Ти да знаш, да си се у срећан дан родила!{S} Ето, ова жилица, |
| , па купуј и спреми се, како ти најбоље знаш.{S} Оно, касти, шта вам могу ја?{S} Бог нека вас у |
| дији гледао.</p> <p>— Хе, побратиме, не знаш ти!{S} А то је, касти, мода, па шта ћеш ти мимо св |
| !“...{S} Да га изедеш од милости!{S} Не знаш, шта је дивније на њему, или је цвикер, ил’ је цил |
| Ревизор иде, а ти још ни катихизиса не знаш!...{S} Лези!{S} Лези!...{S} А не после ја за тебе |
| ио?...</p> <p>— У Београд!...{S} Зар не знаш, тамо ће сутра бити крштење?...</p> <p>Трговац узд |
| p>— Вуци се напоље, па кажи, што и како знаш — викаше чича-Тима љутито; а кад дете оде, он се з |
| попио би понеку чашу ракије, убрисао би зној са чела, па би се весело смејао...</p> <pb n="321" |
| о у мртваца, са чела му је цурио крупан зној.{S} Кад је хтео са начелником да се опрости, није |
| етарову.{S} Кад се пробудио, био је сав знојав и ломан, чуо је како му срце бије, чинило му се |
| уди једнаки?{S} Тај, што ће мене узети, зове се Папраг; он не може бити гори од мог оца, па што |
| te> <note xml:id="SRP18760_N2">Ћошка се зове пред кућом од дрвета начињен као балкон.</note> <n |
| или забашуримо.{S} И то је оно, што се зове цивилизација, образовање!</p> <p>— Бог и вјера, уч |
| х, госпођо, казао ми, да звоним, да вас зовем... и децу да повратим у школу!...</p> <p>И пре но |
| скупо и продаје, па га, ваљда, друкче и зову; а овде му је право име ђинђуве.{S} А, касти, дост |
| не би им се гласа чуло.{S} А кад је већ зора свитала, и гости се, мало накресани, стадоше један |
| у?{S} Та то је, као што ми наказива, до зоре трајало!</p> <p>— Да шта ви мислите?...{S} Кад су |
| и то су дочули, па и то, како се ујутру зором чича-Тима преселио са станом код кир-Николе.</p> |
| етан осмејак, а по њему, као по сунчеву зраку, трептала је једна суза.</p> <p>— Ах, да ми је ма |
| просутоме вину, тако и он својим пуним зрацима да тапка по бистроме потоку!...</p> <p>С оне ст |
| нога носа, на оно снежно лице прилепили зрно сочива, па макар и од оног бечког, што га ви онако |
| , а добро би било да имаш макар и једно зрнце од оне наворе, коју су пред своју смрт поделила у |
| ојекаквим судоперама пружа тек по једно зрнце, а мени читава поскурица!...{S} А што се мога дас |
| ој маџарској тарани: није било у чинији зрнцета, до кога она не би својом загорелином допрла; а |
| ингераји, штикераји, па онда чачкала за зубе, па перлицама ишаране дуванкесе и кесе за новце; н |
| ?...{S} Господине, јесте чули, језик за зубе!{S} И више да се нисте усудили мене белајдиговати. |
| е стигне, добиће литру сапуна, да опере зубе...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>На једно |
| шифре дођу, волио бих бројат’, како ми зубе ваде, но саставит’ дваест ријечи једну до друге.</ |
| н спремила, а како <pb n="310" /> су му зуби ретки, може му сав спанаћ у зубима остати.</p> <p> |
| су му зуби ретки, може му сав спанаћ у зубима остати.</p> <p>По свему се видело, да је стара г |
| ико минута, а после се претворио у неко зујање, од прилике као кад би у скупу много бумбарева с |
| подобни инштрументи?{S} Све је то према зурлама лук и вода!{S} Ја мислим да у Венецији њих трој |
| ковачка омладина баш та три најчувенија зурлаша, да јаве отменијем перковачком свету, да ће се |
| сељу проведу.{S} Кад су Цигани дунули у зурле, могло је седам баталијуна пиљарица, алваџија и б |
| чи, па, што их џигерица служи, дувају у зурле тако, да су им од напрезања на челу и на врату св |
| швапско!“ После тих поклона седоше оба, и старац и зет, један до другога.{S} Међутим је каваниц |
| Учи га, чешља га, храни га и васпитава, и то, касти, све из љубави према чича-Тими!{S} Е, па гд |
| вечера држати беседа.{S} Тако то бива, и кад неко позоришно друштво, измучено глађу, залута сл |
| о што...{S} Ја!...{S} Господине колега, и друго што!{S} Но, јесте чули, ви сте један нитков!... |
| њих. — Пао је, несрећник, па се, можда, и угрувао?...{S} Хајде да видимо! </p> <p>— Како је пао |
| икује дугачак нос.{S} Она је то, можда, и зато чинила, што је у ње доста краћушан, а на врху ма |
| оћи у ред; а, после, наћи ће се, ваљда, и младожења.</p> <p>— Није још за удају — рече снуждено |
| није онога дериштета!...{S} Ви, ваљда, и не знате, да ја имам и једно дете?</p> <p>— Знам — ре |
| атора вештица крива!...{S} Чула сам ја, и о мени му је говорила, да сам неморална; а неће да гл |
| Петра је, опет, у рангу већи Св. Илија, и то тако иде у бесконачност.</p> <p>— Е, баш кад тако |
| ти ту, госпођо, да простиш, и мишјака, и лево уво од слепог кучета, и ко би ти све набројао, ш |
| куму до себе:</p> <p>— Ето несрећника, и опет се опио!...{S} Е, сад тако што да чује господин |
| Ал’ ће да ми се клањају: и гросмутерка, и прота, и моја Јоханида!...{S} Њојзи ћу купити саонице |
| би она то исто и о чика-Паји опетовала, и тиме је, наравно, обојицу задовољавала...</p> <p>— Ми |
| аса чуло.{S} А кад је већ зора свитала, и гости се, мало накресани, стадоше један за другим раз |
| су се жене питале: откуд Гркињи свила, и ко је она и шта је она, да се и од саме окружне начел |
| е буде година више; него је, душа ваља, и притврдио: баш лепо ти тај зна све до корица, па као |
| оручи.{S} И она је на тај начин, збиља, и напредовала.{S} Сваке друге године добијала је по јед |
| ="384" /> је зваху и деца, и чича-Тима, и кир-Никола, да уђе унутра, она је само одговарала, да |
| лила, клањајући се и успијајући устима, и, учинивши шећерну мину, стаде о својим колегама разго |
| куму, и старом свату, па и младенцима, и њиховој својти, у здравље; али ја сад желим, уколико |
| хартије, што су на асталу стојале, па, и не гледајући их, поче у својој раздражености као свак |
| ви људи говоре, после виде и свеће, па, и не знајући, пође управо тамо.{S} То је била чувена го |
| b n="357" /> <p>Утом се отворише врата, и чича-Тима закрљештеним очима гледао је у своју уплаше |
| мирно спава.{S} Он се диже из кревета, и то је, можда, првипут у животу, што се саже над своји |
| и мишјака, и лево уво од слепог кучета, и ко би ти све набројао, што сам пометала; те ако буде |
| да је имала кога, можда би се, сирота, и потужила, можда би казала: „Ето, пријатељу, мозак ми |
| ми се клањају: и гросмутерка, и прота, и моја Јоханида!...{S} Њојзи ћу купити саонице, па кад |
| стотина милиона година нестати ваздуха, и ми ћемо се — угушити.</p> <p>Људи су и њега слушали.. |
| ; залуд <pb n="384" /> је зваху и деца, и чича-Тима, и кир-Никола, да уђе унутра, она је само о |
| знала чини.{S} И за крађу, и за љубав, и за мржњу, од свачега је она имала мађија и чини.</p> |
| {S} У његову кавану ретко да је кадгод, и то сигурно послом, завирио какав мајстор: све сама го |
| као са саучесником сопствене прославе, и руковала. — Дакле, млади господине, јесам ли синоћ мо |
| женији“ свештеници праве себи појасеве, и даде га баби.{S} Баба га прегледа добро са свију стра |
| ребе...{S} Али у тај мах свега нестаде, и лепа Гркиња почиваше у најдубљем сну...</p> </div> <d |
| — Толика услужност од госпође Јоханиде, и ми ниједан да се сетимо, па да јој наздравимо!...{S} |
| стине накашља, исхркну и као ветар оде, и не пожелевши старој колегиници и „лаку ноћ“, а то је |
| старао, па му и та трећа у вечност оде, и он по трећипут остаде удовац...</p> <p>— Оче, што сте |
| ји ружан ваздух, да нема доста слободе, и да је народ толико жељан те њине измишљене равноправн |
| да идемо у виноград, да беремо кајсије, и то од оних лепих кајсија!</p> <p>Дете се весело осмех |
| аше бездушна Гркиња; — ваљан, па, веле, и да је научен!...{S} У Београду је учио богословију, с |
| ва може бити вечера без вина?{S} Дакле, и вина пошљите бар једно по акова, само од оног доброг, |
| научењачком мирноћом продужио: — Дакле, и сама Пешта, као најобразованија варош у целоме свету, |
| нтљикама и зеленим карнерима; а, после, и мода се променила, изишле су и никакве тунике...{S} О |
| роводаџику, али се опет трже; а, после, и као добар богословац, није се могао отрести од силно |
| нпут трже, лице му доби израз зле воље, и он устаде са свога места и поче тешким корацима ходат |
| То је, наравно, све госпође, а, богме, и постарије госпођице, у целоме Перковцу морало до срца |
| о говорио, глас му је дрхтао; а, богме, и није, сиромаху, ласно растати се са сто дуката и са с |
| {S} Деца су, брига је, треба се, богме, и спремити.</p> <pb n="366" /> <p>— Треба, побратиме, — |
| ..{S} А што се мога даскала, чича-Тиме, и чика-Паје тиче, они су ми за свакад сигурни!{S} Верно |
| само ми толико рече: „Отиди, Радоване, и кажи учитељ-Тими, да у девет сати непремјено дође до |
| има големе дворане; а кад музика стане, и све се ућути, онда ће на средину ступити, у белим рук |
| набавим.</p> <p>— Молим вас, господине, и хвала вам!{S} На ту вашу услугу никада нећу заборавит |
| истарства купи по једну или две хаљине, и онда би се начелниковице наше лепше носиле него све д |
| А и то је све масло те несрећне Гркиње, и то, што чича-Тима удаје онако грешно дете, све је то |
| ња, што је имала два мужа; неки говоре, и више...{S} А у другој кући становао је један Грк; тај |
| ти?{S} А и и стара госпођа узмучила се, и њу је голицало, и не беше јој лако тајну чувати:</p> |
| сну: све се око њега окретало, и свеће, и људи, и куће, па и читаве улице, чинило му се да прол |
| иоца, филозофа.</p> <p>— Мој отац хоће, и ја се морам удати!{S} Ја не смем питати: „За кога?“ А |
| пет прекраја, додаје чипке и шепутлице, и у свему томе је лепа Гркиња руководи.</p> <p>— Видиш, |
| У таком њеном самозбору куцну и звонце, и сви учитељи изиђоше из својих разреда.{S} Чича-Тима, |
| ком усамљеном ћошету куће сита наплаче, и кад је лепа Гркиња поред њега с прекорним погледом пр |
| еца плачу...</p> <p>Кад је стигло вече, и гости се давно разиђоше, Гркиња је забринуто села на |
| мци се ознојише, девојке се заруменеше, и већ понека би се од умора пустила из кола, али не да |
| игурне будућности; крв му јурне навише, и он, с раширеним рукама, пође, да загрли и пољуби обож |
| вник или грађанин са својом женом живи, и која жена на свога мужа мрзи, а туђе мужеве воли...{S |
| се око њега окретало, и свеће, и људи, и куће, па и читаве улице, чинило му се да пролазе мимо |
| расан осмејак, такоме би осмејку сваки, и најпрепреденији, веровао!{S} А после ћу помиловати мо |
| , кад су се учитељи и учитељке скупили, и пре него ће почети своја предавања, заседоше <pb n="3 |
| , болан, да су и кир-Николу преместили, и то у Хомоље, па ће и госпођа Јоханида с њиме да путуј |
| тром, он је с највећом жестином загрли, и није остало места на лицу лепе Гркиње које није чича- |
| вану, као начелникову љубимцу, по вољи, и он се задовољно осмехну:</p> <p>— Та, оно, знаш, учит |
| p>— Оно, касти, све нека вас ђаво носи, и тебе и шлафрок, и капицу, и вашу медецину!{S} А ја ид |
| турског и немачког царства домарширати, и не би им се гласа чуло.{S} А кад је већ зора свитала, |
| , стара је госпођа умела и шпијунисати, и то много вештије него и прави полицијски агенти: од њ |
| у сам говори, не може ништа добро бити, и она, скоро не дишући, слушаше и даље бенетање свога з |
| једну до друге.</p> <p>— Треба јавити, и то што скорије — наговарала је стара госпођа; — што б |
| што свом пријатељу може услугу учинити, и то баш у оно време, кад му је најнужније.{S} Данас у |
| ајковцу нисам могао ни 25 ђака скупити, и то све због небрежења капетанова и ћатина; па кад је |
| четвртак у чаршији нађе; треба, касти, и да се спрема.</p> <p>— Та лако је са спремом — прихва |
| ој виноград, пренела.{S} Та она, касти, и личи више на поморанџу, него на обичну перковачку кај |
| кога!{S} Истина, сам мало ушао, касти, и у године; зар је краљ баварски, опет, био млађи од ме |
| Тимо, Сремац!...</p> <p>— Јест, касти, и покојна ми мати беше Сремица.</p> <p>— То је, видите, |
| ога колегу познавао, да нема речитости, и, кад у пићу говори, да ће ма што лудо изговорити.</p> |
| с децом и чича-Тимом одоше отпочинути, и после по сата беше у кући нема тишина, чуло се само и |
| <p>Гркиња климну главом, одобравајући, и одскакута даље...</p> <p>Коло је, међутим, играло све |
| се чинило да је у некаквој гостионици, и онда би се тужио како је све скупо, и опет им је мрша |
| <p>Гркињи пређе преко лица лак осмејак, и није никако могла своје унутрашње задовољство да прит |
| е.</p> <p>Он беше дугуљаст, плав човек, и, као што нам је стара госпођа унапред казала, јако на |
| е нека вас ђаво носи, и тебе и шлафрок, и капицу, и вашу медецину!{S} А ја идем <pb n="396" /> |
| Ал’, ето, она је навалила, да је удам, и ја је морам удати.</p> <p>Чича-Тима се наново намршти |
| ељ Тима. — Оно, касти, колико се сећам, и мој покојни деда поред доброг вина заборавио би на св |
| Да сам родом Јелинка, то се, уосталом, и на мојој спољашности даје приметити; а мој дебели дас |
| им је мршава храна.{S} То су, уосталом, и паметни болесници одобравали.</p> <p>Једног дана дође |
| а.{S} Очи му синуше грозничавом ватром, и он се у доброј вољи куцну са старом госпођом:</p> <p> |
| опане, те још ударају мртвијем задахом, и гле, шта у овоме пијаноме Перковцу починише!{S} Бар д |
| боравља на шећер, навикава се на пелен, и временом лекар ће, можда, с поносом рећи: „Моја се бо |
| децу за њихове радове редом похваљивао, и после је, једну по једну, из катихизиса и других пред |
| не страсти утишане.{S} Живели, господо, и до виђења!</p> </quote> <p>Газда Миладин није могао, |
| ико сам се око те несрећне деце трудио, и мени јектичави Швабић да у протоколу само толико — ка |
| кир-Никола, кад се добро најео и напио, и не сећајући се своје месечне плате, једнако се церека |
| м тешком сну: све се око њега окретало, и свеће, и људи, и куће, па и читаве улице, чинило му с |
| госпођа узмучила се, и њу је голицало, и не беше јој лако тајну чувати:</p> <p>— Баш кад сте т |
| што се већ у оно време највише носило, и све то од скупих материја, а празником се виђала на њ |
| рејани, ухватили у <pb n="380" /> коло, и она нађе прилику да мало ближе приступи господину про |
| оштицу и из каквог краја Италије овамо, и то баш у мој виноград, пренела.{S} Та она, касти, и л |
| шља се зловољно и прогунђа у себи: „Но, и то мора да је неки Шваба!{S} Шерет!...{S} Млеко ли му |
| код кир-Николе.</p> <p>То је, наравно, и стара госпођа дознала, али сад је то није више нимало |
| одобровољио, уштинуо је тако незграпно, и то баш испод мишке, где је лепа Гркиња најтугаљивија, |
| , и онда би се тужио како је све скупо, и опет им је мршава храна.{S} То су, уосталом, и паметн |
| удити.{S} Чича-Тима је дубоко уздахнуо, и лице му доби израз негодовања и незадовољства.{S} Грк |
| оваца; знаш већ, како; имаш, фала Богу, и сам своје деце!</p> <p>— Дао је Бог — рече бакалин.</ |
| је и од тога знала чини.{S} И за крађу, и за љубав, и за мржњу, од свачега је она имала мађија |
| спремила!{S} И ти се спремаш за удају, и то за каква човека!{S} Но, лепа невеста!</p> <p>А кад |
| ме побратиму.{S} Папраг се, по обичају, и ту поклонио десет-дванаест пута, а бакалин га је свој |
| а!</p> <p>Њих двоје одоше, да доручају, и кад су већ ручали и по неколико чаша у здравље срећне |
| нџу, него на обичну перковачку кајсију, и ја, кад је год погледим, све сам више уверен да ће ми |
| аље.{S} А кад је прошла главну чаршију, и већ дућани постајаху ређи, —- тек на погдекоме ћепенк |
| будала заљубљена у ову уштиркану лутку, и да та лукава Гркиња, колико његовим недотупавним мозг |
| ш и није смела поверити виљушку у руку, и то ће дете својим врапчјим гласом да декламује неку у |
| ци, а златна одежда све трепти на њему, и све јој се чини као да гледа у женску препрату, па би |
| патосом четврти разред. — Писмо и куму, и старом свату, па и младенцима, и њиховој својти, у зд |
| е ми купити од тешке црне свиле хаљину, и то још ове јесени!</p> <p>— Хе, хе, хе!{S} Па ти ћеш |
| је чика-Паја член купио свилену хаљину, и то је од бабе већ унапред дознала; и у свему осталом |
| ела г. Папрага, а господин је видео њу, и тим је свршено: довече прстен!...</p> <p>— Та оно, ка |
| ли су и за кајсије и за вино; знали су, и каквих и колико је фела разног јестива било, па још и |
| спапа, сасвим безбрижно пушили, или су, и не мислећи, гледали у сиву даљину, други су доле у ла |
| "317" /> тим пре могао учинити, што су, и онако, већ наступиле ферије, није, дакле, по званично |
| њу ћу баш поклонити господину Швабићу, и онако знам, да му госпођа Јустина није за имен-дан сп |
| е додаде за себе: „Она му је, сиромаху, и пореметила мозак!...“</p> <p>— Јоханида!...{S} Јохани |
| ати и бајати.{S} Али у самоме Перковцу, и осим таких ситница, беше једно сокаче, које је са сво |
| њих трагова незадовољства на њену лицу, и она се, напослетку, задовољно осмехну:</p> <p>— Надам |
| ђаво носи, и тебе и шлафрок, и капицу, и вашу медецину!{S} А ја идем <pb n="396" /> да будем с |
| и!...</p> <p>— Да им Бог поживи дечицу, и, дабогда, се ројила по кући, као пчеле у кованлуку! < |
| од силнога смеја; па се, ево, сиромах, и сада смеје, једнако се церека и смеје...{S} Кад у шко |
| треба: има ти ту, госпођо, да простиш, и мишјака, и лево уво од слепог кучета, и ко би ти све |
| аду; затим се сасвим опрезно накашља... и у тај мах се Гркиња трже.</p> <p>— О, господине прото |
| о, казао ми, да звоним, да вас зовем... и децу да повратим у школу!...</p> <p>И пре но што је м |
| о лепу Гркињу... хоћу рећи, Јоханиду... и њенога даскала, да и њему Бог не украти, да им се обо |
| Марцибановој башти...“</p> <p>— И т. д. и т. д.{S} Па бар да не кажу: „У корист <pb n="339" /> |
| Србији“...{S} Ал’ ће да ми се клањају: и гросмутерка, и прота, и моја Јоханида!...{S} Њојзи ћу |
| пери блажена румен среће и задовољства; и сами покрети њена још неразвијена тела, примише на се |
| чисто стрељала свога дебелога супруга; и она није била више у стању собом владати.</p> <p>— Од |
| поту загледати, она јој је предсказала; и кад јој је чика-Паја член купио свилену хаљину, и то |
| у, и то је од бабе већ унапред дознала; и у свему осталом се по саветима старе врачаре владала. |
| се на свој дебели штап, провлачи прота; и то је сав узрок, што се онако слатко насмејао...</p> |
| је то масло старе госпође гросмутерке; и сваки се од њих заверио, да ће јој се, кад-тад, освет |
| ћу ја изгубити службу, а сутра ћеш ти; и то ће тако редом ићи...{S} Једног учитеља ће прогонит |
| сироче постаје човек смишљен, озбиљан; и саме црте на лицу изгубе ону безбрижну детињу облину, |
| а се учитељ четвртог разреда први опио; и то су дочули, па и то, како се ујутру зором чича-Тима |
| уд, морао је мало сести, <pb n="340" /> и то баш до њега; то је захтевала од њега учтивост...{S |
| подин министар просвјете <pb n="390" /> и црквених дјела наложио ми је, ево, својим актом, да в |
| ја се болесница навикла на горчину“!{S} И то је све, што се од природе изнудити може. „Учтив је |
| а она, глупара, побегне испред њега!{S} И то ми је после девојка!...{S} Но, јесте чули!...{S} А |
| ица да говори?{S} Но, красна беседа!{S} И на њој се имамо захвалити једино полицији!{S} Уместо |
| — та њу баба још није никад слагала!{S} И кад ће се чича-Тима у њену лепоту загледати, она јој |
| сат, а ти још ниси ни собу спремила!{S} И ти се спремаш за удају, и то за каква човека!{S} Но, |
| а, госпођо, не знам.</p> <p>— Прота!{S} И јуче је...</p> <p>— Прота, прота! — прекиде је врачар |
| {S} Папраг!...{S} Папраг!{S} Папраг!{S} И име му је некако господски!{S} Лепо!{S} Отмено!...{S} |
| осподине, јесте чули, језик за зубе!{S} И више да се нисте усудили мене белајдиговати... јер... |
| не могу заборавити!...{S} Две класе!{S} И то, касти, све за љубав оне маторе клепетуше!...</p> |
| азумем!</p> <p>— Лепо, сад слушајте!{S} И стара госпођа извади из недара једно писамце и стаде |
| Уме се Папраг и сам за себе старати!{S} И тако ћу гледати да се, колико сутра, са њиме насамо р |
| виноград?...{S} А морам јој купити!{S} И треба јој, — та не може вечито у овој плавој, с белим |
| и могла бити бар једна жена капелан!{S} И то баш протин капелан!{S} Ако ништа у томе чину није |
| </p> <p>— Јест, тако је, драги Тимо!{S} И ви је морате што скорије, још ових месојеђа, удати, а |
| још девојка, па да сам у Новом Саду!{S} И синоћ је долазио, ви бесте у винограду; па да знате, |
| ртала...</p> <p>— Ја вас обожавам!..{S} И чича-Тима је опет цмокну...{S} Али се уједанпут трже |
| ешећи се:</p> <p>— Рихтиг, спава!...{S} И сад се можемо комотно разговарати...{S} Знате, кад ст |
| ас!...{S} Никог другог, него вас!...{S} И ја вам кажем: ако ми још овога месеца не купите црну |
| м стоји, па тек што не проговори....{S} И тако гледајући у свога новог, али живосно уображеног, |
| а. — Противу државе, реда, владе?...{S} И онај грбави, глупави полицајац ништа да ми о томе не |
| што казала, него „Задовољна сам!“...{S} И ја сам одиста задовољна!{S} Та, ето, шијем и спремам |
| вему много лепши него лепа Гркиња...{S} И тако би се иначе присни пријатељи о туђем трошку преп |
| ењу, умеју онако свечано отпевати...{S} И на томе се та вечера сврши.{S} Сви одоше весели и рас |
| ећу донети, богаство или тако што...{S} И онда збогом, децо и школо!...{S} А секретарима ћу рећ |
| p>— Дете је већ приспело за удају...{S} И ја сам још нашла младожењу.</p> <p>— Та, касти, она ј |
| нствено!... — одговарао би зврндов..{S} И тако би, задовољно смешећи се, ишла даље.{S} А кад је |
| да бира, што јој се најбоље допада.{S} И она је већ жељно отворила уста, да каже, како јој је |
| умиљато на свога маторог обожатеља.{S} И Милка је, међутим, себи дошла, убрисила је од суза оч |
| ор водио око десет учитељских класа.{S} И учитељ првог и учитељ трећег разреда хвалили су подел |
| гледе на <pb n="305" /> свога госта.{S} И чича-Тима је пробао да очима искаже, што му срце осећ |
| то је, вели, напућила те своје усне.{S} И он је због тога толико <pb n="333" /> грдио, да је си |
| рађа, баба је и од тога знала чини.{S} И за крађу, и за љубав, и за мржњу, од свачега је она и |
| томе се гости већ почеше разилазити.{S} И младожења се диже, па иако је помало климао ногама, т |
| а, да је отац г. министру препоручи.{S} И она је на тај начин, збиља, и напредовала.{S} Сваке д |
| им светом прикријемо или забашуримо.{S} И то је оно, што се зове цивилизација, образовање!</p> |
| д једа!</p> <p>Она му притиште руку.{S} И остали се руковаше, па одоше.</p> </div> <div type="c |
| — ово су моје ствари!</p> <p>— Шта?{S} И још се усуђујеш!{S} Е, гле ти штенета! — и она гурну |
| гом, госпођо учитељице, шта је теби?{S} И не сједе, а већ се спремаш одлазити! — И он је узе не |
| и кроз прозор, кад је кућа у авлији?{S} И он хтеде нешто говорити, како би сумњичење старе госп |
| су ми за свакад сигурни!{S} Верност?{S} И ти списатељи говоре све којешта, узимљу оно за необич |
| мо тамо у хлад, испод онога дуда?... -– И он је пољуби... — Их, ала је и тај месец безобразан, |
| ош се усуђујеш!{S} Е, гле ти штенета! — и она гурну јадно дете настрану, зграби оне хартије, шт |
| ома:</p> <p>— Ето ти капице, носи је! — И он му баци малу белу капицу у образ. — Шта би рекла Г |
| ао <pb n="374" /> да је тако најбоље! — И чича-Тима извади из џепа кесу, па је наново онде на т |
| едом, да поседају. — Изволте, седите! — И они су сви поседали, где је који најближе стојао, сам |
| не сједе, а већ се спремаш одлазити! — И он је узе незграпно за руку, па је посади на миндерлу |
| } Е, баш ми утуче срећу, Бог га убио! — И заиста, сирота девојка изгледаше бледа, скрушена; а и |
| ву руку.</p> <p>— Драго ми је — рече, — и захваљујем вам по стопута!...{S} Заиста, морам призна |
| p>— Треба, побратиме, — рече бакалин, — и ја ћу ти донде све што ваља спремити, само ти напиши |
| ад је баш тако суђено... е, па оно... — И он опет ућута, несигурним погледом мерећи свога будућ |
| ми је још моја мила мајка поправљала. — И она бризну у плач, а сузе се слеваху доле на испрљану |
| ада, премда сам и ја пореклом Гркиња. — И, уздигнувши мало навише своје наврањене обрве, додава |
| >— То је, видите, што све нас везује. — И она га погледа најљубазнијим погледом. — Па кад се не |
| аљењем...</p> <p>— Сиромах! — рекоше. — И тај неће видети своје породице, ако је има...</p> <p> |
| тром држала. — Да није опет она мука? — И баба пажљиво посматраше јако удубљене црте на мршавом |
| док се није сав Перковац побунио!...“ — И још много друго којешта ћу говорити, од чега ће му се |
| доброг, што га ви и мој Никола пијете — и лепа Гркиња га наново поглади по образу.</p> <p>Чича- |
| ски, терзијски, шустерски, опанчарски — и већ свију могућих заната шегрти, па блену у гарава ли |
| кад су учили код Ђоке школу...</p> <p>— И моји, богме, баш ако нису филозофи, ал’ бар толико зн |
| из уљудности и поздрављати га.</p> <p>— И тај господин Швабић — говорила је стара госпођа, — ил |
| рилике као рђава лојана свећа.</p> <p>— И тако, за љубав оног дериштета, ви мене да обманене!.. |
| > <p>„У Марцибановој башти...“</p> <p>— И т. д. и т. д.{S} Па бар да не кажу: „У корист <pb n=" |
| и ни „Добро ти јутро, враже, ја чоече!“ и већ ужди ка и метиљава овца, те настрану, у бијег! — |
| ну „Црвену Лампу“, па и „Лепу Пастирку“ и друга занимљива места по Дорћолу и садашњој Скадарско |
| Нарочито, што је то Гркиња захтевала, а и сам он је увиђао да би у својој ватреној љубави много |
| ца му више нису ишла боса и издрпана, а и сам Никола променио је свој отрцани сламњи шешир с но |
| о да је баш збиља у њега и заљубљена, а и чика-Пају је радо предусретала, нарочито ако се десил |
| о је он, да му деца нису баш спремна, а и то је био уверен, да би му стара госпођа у многоме мо |
| Гркиње сабрали, беху разног узраста, а и црте на лицу беху им разнолике: неки беху црномањасти |
| е задовољавало присуство лепе Гркиње, а и последње речи њене, које је чуо, беху, по његову мишљ |
| те на лицу Гркињину дођоше забринуте, а и врачара постаде мало озбиљнија; десни кажипут <pb n=" |
| ало у чаршију, колико да се расхлади, а и вече по себи беше дивно.{S} Он је у лицу, истина, од |
| не могу, имам важна посла у чаршији, а и глава ми је, касти, мало буновна.{S} Сутра, ваљда, ће |
| а ком су се сви конци лепо провидели, а и стари отрцан шешир је са осталим оделом у приличној х |
| у баш много пилића и јагањаца појели, а и они, који су им понекад празником после службе божје |
| дужи комбинације о својој будућности, а и сам да се за ту свечаност приуготови...</p> <p>Кад је |
| Побратим га послужи још једном грком, а и сам је смотао једну шљивовицу, која се њему веома доп |
| , могао бих ти учинити.{S} Своји смо, а и сигуран сам, побратиме, да ћеш ми вратити; ето, дао т |
| {S} Био је мало углађенији но обично, а и капут је обукао нов, што га је за Ускрс спремио.</p> |
| у свима разредима: ученици не знају, а и што знају, не могу од страха да искажу, а, овамо опет |
| та девојка изгледаше бледа, скрушена; а и не беше јој лако сносити толику несрећу, а то је била |
| у очи, но некако све испод трепавица; а и ход јој није више прост, него некако по новосадски из |
| као што се у отменијем свету говори; а и кад би каква трговкиња или начелниковица својим извес |
| оваке прилике не можете ништа имати; а и млади господин Папраг тешко да ће и он наћи млађу и в |
| р није мислио из куће никуд излазити; а и куда би?...{S} Та цела је варошица за његову несрећу |
| ио би на све слаткише на овоме свету; а и ја, рекао бих, да сам баш од чисте његове крви.{S} Па |
| нам ја, како ћу се њојзи осветити!{S} А и ревизора гледаћемо да понудимо неким шмрком чемерике; |
| ружни, — како је кога Бог створио!{S} А и места рођења беху им разна: кир-Никола беше родом гла |
| , дакле, видели, само беседу нису!{S} А и њу, можда, не би угледали, да случајно не дође за пра |
| га је опчинила, фландра једна?...{S} А и шта ће му туђа жена?{S} Зар не би боље било да мене у |
| е, скоро, све сама деца и удају...{S} А и боље је тако, јер..{S} Та ви већ знате, каква је дана |
| Сирота жена од муке се и пропила.{S} А и то је све масло те несрећне Гркиње, и то, што чича-Ти |
| сирота жена, куда ће, него к мени?{S} А и своји смо нешто, те, ето, од јутрошње доба једва сам |
| а је копкало, шта ли то мора бити?{S} А и и стара госпођа узмучила се, и њу је голицало, и не б |
| ати!{S} Ја не смем питати: „За кога?“ А и нашто да питам, кад су мени сви људи једнаки?{S} Тај, |
| џаковића...</p> <p>— Лепо, Ленка, треба и даље да се трудиш! </p> <p>И тако је ревизор сву децу |
| еш изићи на глас.{S} Па колико ти треба и кад?</p> <p>— Требало би ми, тако, до стотину, а нешт |
| уцкивати, а после се ућута баш као риба и не проговори ни речице.{S} Затим хтеде нешто и Гркиња |
| им израз ласкавости; коса му беше плава и, по богословски, низ рамена пуштена, на њему црна душ |
| ојима беху нашаране слике неких краљева и краљица и друге којекакве беспослице.{S} Она их је пр |
| самоме крају мале, између неких кошева и шљивика, пружао се коровом обрастао сокачић; у њему б |
| стима, у класе подељени, а то тако бива и у Лондону, само у минијатури.</p> <p>Учитељ IV разред |
| ке свиле, од кашмира, персијских шалова и друго којешта; а прота је најљубазнијим осмејком нуди |
| ити, и то све због небрежења капетанова и ћатина; па кад је г. ревизор дошао, нашао је празну ш |
| дућности. — У Америци, веле, има попова и од нашег пола, па што, као, не би и у Србији могла би |
| стара!...{S} Учи га, чешља га, храни га и васпитава, и то, касти, све из љубави према чича-Тими |
| амија, цветова, машина, кремења, крчага и т. д.{S} Осим тога је имао и парче винограда, који је |
| е и образовање са глупошћу мојих колега и колегиница?...{S} Кад дођем пред госпођу Швабићку, а |
| b n="327" /> као да је баш збиља у њега и заљубљена, а и чика-Пају је радо предусретала, нарочи |
| Оно, касти, на данашње време слабо кога и има, а да није дужан...</p> <p>— Није то, учитељу, – |
| о вредно описивања, те га, ваљда, стога и заборавише географи на земљовиду Србије забележити, а |
| очева, а после се, сирота, радовала, да и од оте кајсије, од тога за њу забрањеног плода, окуси |
| рећи, Јоханиду... и њенога даскала, да и њему Бог не украти, да им се обојима види и чује, здр |
| "348" /> <p>— Оно, знади, учитељице, да и сам вјерујем е је за наше младости и љепоте и сунце љ |
| у црту начелникова лица. — То значи, да и наша влада удара у клавир, а то је: на јавном месту и |
| је и тога вечера добро потегао тако, да и он умало што није уштинуо своју проводаџику, али се о |
| аријим сестрама у Левач и у Стиг, па да и оне знају.{S} Ал’ кад ви друкче хоћете, оно, касти, н |
| ђаци донети; ’ма, побратиме, гледај да и у вину не буде оскудице!{S} Једанпут се жени и удаје! |
| ог зна, по лицу ти судећи, рекао бих да и теби није лоше?</p> <p>Стара госпођа, баш као неко не |
| ако је то, моја Милка.{S} Данашња млада и девојка треба да пада у очи, нема ти ту стида и скром |
| Нека нам они завиде, нек пукну од једа и злобе!{S} А ми ћемо, касти, као и досад, остати једно |
| оћи“...</p> <p>Стара госпођа оста бледа и поражена.{S} Тешко јој беше подносити толику увреду; |
| ...{S} Али га она мало строжије погледа и једним мигом му показа на дете, које је једнако спава |
| а треба да пада у очи, нема ти ту стида и скромности!{S} Истина, ја те слабости нисам никад на |
| и, као за знак, да је и он у соби, онда и начелник узе другу позитуру: искосири се мало у насло |
| о ће рећи — настављала је стара госпођа и даље своја тумачења, — то ће рећи, мој господине, да |
| је у себи. — Шта има на њојзи?{S} Кожа и кост!{S} На глави туђа коса, на збрчканоме лицу туђе |
| p> <p>— Е, е, оно, касти, по правди, ја и јесам крив!...{S} Ал’ откуд је она могла чути, да сам |
| . — Хоћу и ја да частим; оно, касти, ја и удајем кћер!</p> <p>Деда-Спира изнесе још једну литру |
| друго шта... ал’...</p> <p>— Ко?{S} Ја и друго што...{S} Ја!...{S} Господине колега, и друго ш |
| а воду ће ми вући кир-Никола..{S} А ја и Гркиња, ми ћемо пити све тазе пиво; а њена деца ће на |
| госпа-начелниковице.</p> <p>— Па се ја и за њену срећу старам.</p> <p>— Оно јест, касти, ви је |
| и путовима удесити вигове, како само ја и госпођа Швабићка умемо; па ћемо гледати да најпре уло |
| имине прве жене, која је после порођаја и умрла.{S} Људи су мислили да се чича-Тима, после онак |
| је сиромах њен Никола, Тима, чика-Паја и други њени обожатељи, зар су једанпут у ракији попили |
| а мржњу, од свачега је она имала мађија и чини.</p> <p>— Па којим си ми добром дошла, госпођо? |
| главе лепе Гркиње спала је била шамија и тек се мало о збрчканоме врату држала, а црна протина |
| p>Једни би тврдили, да је она паметнија и лепша од њега, а то су по већој чести поштовања досто |
| ела!</p> <p>— Та оно, касти, та кајсија и тешко да је из Перковца; ко зна, каква је тица њену к |
| је седам баталијуна пиљарица, алваџија и бозаџија из турског и немачког царства домарширати, и |
| у!{S} У гајде!{S} Огубавио, богдице, ка и надухан миех!{S} Какви клавир?{S} Рђао ка потковица л |
| Та, оно, знаш, учитељу, нешто ми је ка и познато, ’ма нисам рад казиват’, страх ме је, е ће се |
| јутро, враже, ја чоече!“ и већ ужди ка и метиљава овца, те настрану, у бијег! — Он приђе к њој |
| ојну песму, пуну копаља, сабаља, пушака и топова.{S} За њим ће доћи, као зачин беседе, певачка |
| сти, то је међу нама речено, па ту нека и остане, јер ја не бих волео да таке речи дођу до њени |
| иромах, и сада смеје, једнако се церека и смеје...{S} Кад у школу ступи, он се насмеши; ако му |
| а страшило, а, овамо, се једнако церека и клипи као намолован пајацо.</p> <p>— Па и опет је, зн |
| аљина да се и не види од самих пантљика и шепутала; тако намештена и накинђурена, <pb n="375" / |
| напређења, а осим тога је код чиновника и богаташа добила лепо име...{S} А о мишљењу сиротиње и |
| д ње дознам за расположење г. начелника и његове госпође, гледаћу да продрем и, ако не за ову г |
| из рамена пуштена, на њему црна душанка и црне панталоне.</p> <p>— Добар дан желим, господине Т |
| ила се на један јастук свога миндерлука и сањаше мирно о својој лепој будућности.</p> </div> <d |
| деним зетом, да је доста замашна будала и да је, као такав, до ушију заљубљен у своју набељену |
| на прагу његове собе, весело се смејала и гледала у збуњено лице свога обожатеља.</p> <p>— Но, |
| је она у своме меком кревету премишљала и већ је у мислима гледала нове поклоне, што јој је про |
| ала би, намештала би и наново преметала и јастуке и душеке, али ништа не поможе; напослетку је |
| мене, па га је <pb n="353" /> прецртала и написала лепо сама својом руком друго слово; па и оно |
| ку, што је целог вечера невесело ћутала и што је, вели, напућила те своје усне.{S} И он је због |
| у.{S} Напротив, Милка је озбиљно ћутала и пришивала шарене шепутлице на своју венчану хаљину.</ |
| А ја?...{S} Хе, хе!{S} Бар сам округла и пуначка!{S} Па је л’ тај чича-Тима слеп?{S} Ил’ га је |
| је чула говор свога оца, а после видела и лице свога младожење, кога је Гркиња у тој намери дов |
| свију својстава, стара је госпођа умела и шпијунисати, и то много вештије него и прави полицијс |
| сама накићену, дворану богатијег хотела и — онде даје беседе!</p> <p>— Дакле, ви сте противник |
| а се једанпут из превелике љубави хтела и удавити, само што у Монакову не беше дубоке воде; зар |
| ало вређало ни једило; она га је омрзла и презрела.{S} Једно је само мучило, — што се мора с њи |
| е и по себи била бела, али да би добила и ону здраву румену боју, узела је још код куће парче х |
| е као да се нека грдна несрећа догодила и једва је дошао до речи:</p> <p>— Један господин... из |
| називају грациозним ходом, а од белила и руменила замишљају оне дивне ружине боје; а што су им |
| утине; а како се још није била набелила и наруменила, њени суви збрчкани образи беху жути, од п |
| ути, изглед.{S} Мала Милка већ се умила и стала се чешљати; њојзи не беше ништа необично што је |
| а ту су јој била разна белила, руменила и гарила на услузи.{S} Једно јој жао беше, што не може |
| рној цркви, кад би се „код Пужа“ попила и једна кватерка вина без петнаест здравица.</p> <p>— П |
| ставце и т. д.{S} Понекад би му упртила и ражањ, да га окреће, а уза сваки почет или довршен по |
| о себи са Будимом у нечему је надмашила и Париз...</p> <p>— Знам, у чему — прекиде га учитељ IV |
| ; а лепа Гркиња се најкитњастије обукла и спремаше се, да се мало по чаршији прошета.{S} Али пр |
| довице, доказивале су, да је кир-Никола и наученији, бољи и у свему много лепши него лепа Гркињ |
| еба већ да се и удаш!“ Па сам јој нашла и младожењу; онај црни штап мога оца, на коме је изреза |
| а поред таког еспапа лако се заборавља и јутрења и вечерња сунчева румен, па и „бледа месечина |
| даја; ту се, богме, у радости заборавља и ручак и вечера!</p> <p>-— Бре, нек’ се не заноси — гр |
| т представити вам нашег новог пријатеља и познаника г. Папрага, учитеља из Лешњика.</p> <p>Млад |
| уку о великој научености новога учитеља и о чудној лепоти његове жене.</p> <p>Једни би тврдили, |
| ш на венчање, немој у косу трпати смиља и љубичице, то је сељачки!{S} Него, ако немаш георгине, |
| мо: да ли је подела на десет класа боља и пробитачнија за учитеље, или је боље онако по староме |
| ласт, само компромитовали, да сте се ма и показали у онакоме друштву...{S} О, господине!{S} Ви |
| родом бави, да се диви шареним ливадама и загаситом зеленилу прастарих лугова.{S} Она тамо ни п |
| ду са госпођа-Швабићком по свим стазама и путовима удесити вигове, како само ја и госпођа Шваби |
| То им се познаје и по великим мамузама и по фокошу њихову...</p> <p>Те речи нису биле гласно и |
| е беше запремљена кожицама, памуклијама и са неколико крупица соли.</p> <p>Кад је чича-Тима сео |
| ечито у овој плавој, с белим пантљикама и зеленим карнерима; а, после, и мода се променила, изи |
| су је они приметили, она пљесну рукама и на сав се глас насмејала...</p> <p>— Лепо, лепо! — це |
| 2" /> а не знам, шта.“ — А, овако, сама и остављена, наслонила је своју малаксалу главицу на су |
| је своје аргументе о учитељским класама и даље својом обичном научењачком мирноћом продужио: — |
| на средину ступити, у белим рукавицама и црном салонском капуту, нека надувена стеница, па ће |
| иш црне ципеле, а ти их белим трачицама и дугмићима ишарај, — то је по моди!{S} А кад пођеш на |
| пу Љубицу, њу сам сву црвеним трачицама и зеленим венцима накитила, па сам онда казала: „Љубице |
| Оно, касти, док је човек у животу, има и непријатеља, завидљиваца...{S} Или је, можда, за дуг. |
| а-Тимина Милка још је млада, али то има и своје добре стране: моћи ћете од ње као у воску напра |
| рговац, са својом супругом, са синовима и са снахама у чисто српском богатом оделу.{S} Он је ко |
| не бих умео казати.{S} Био сам на њима и у Новом Саду.{S} Варош презадужена; народ од туђинаца |
| ава магла, по густо засађеним шљиварима и по узаноме сокачету.{S} Гркиња је белом марамом запуш |
| исти, баба је говорила о тешким гресима и упутила би је у какав манастир, у коме је највише кал |
| p> <p>Сви се гости ућуташе, а чича-Тима и прота зинули од чуда, па се већ унапред боје, да им с |
| , ја вас обожавам!... — Хтеде чича-Тима и даље да трабуња, али га Гркиња узе под руку и одведе |
| н су у затвореној соби седели чича-Тима и лепа Гркиња.{S} Чича-Тима беше мало забринут, а госпо |
| ркиња вишепута прислушкивала на вратима и на тај начин његове најдубље тајне дознавала.</p> <p> |
| ама власт гледа кроз прсте бунтовницима и рушитељима поретка!{S} А знате ли ви, о чему је говор |
| и су се чашама, здрављали су младенцима и певали: „многаја љета!“</p> <p>У целој тој ларми само |
| ховима читао апостол...{S} Чорба, сарма и печење...{S} Шта ће нам више?..</p> <p>— А мелшпајз?. |
| пијано, осмехну на њу, а задај од рума и ракије куљао је из њега као из табарке. — Е, баш сам, |
| и разиђоше; остаде само смрад од дувана и кужна задаја од просуте и попијене ракије.</p> <miles |
| укала, да попуше по једну цигару дувана и да мало продиване.{S} Прво је било да се увере, где л |
| сто незастрт, а она, сирота, неумивена и неочешљана — права слика занемареног сирочета.{S} Дуг |
| била сва уштиркана, упеглана, набељена и нафракана.{S} Кад се сасвим смркло, дође и чича-Тима. |
| опља одскочило, а лепа Гркиња, набељена и накинђурена, ослањајући се на свој зелени сунцобран, |
| Гркињом занет, него да би имао времена и на своје дете гледати.</p> <p>— Купио сам, дакле, два |
| мих пантљика и шепутала; тако намештена и накинђурена, <pb n="375" /> у стању је била по два са |
| м, скоро потлачен; а омладина, накићена и накинђурена, скупи се у богато, венцима, сликама, тан |
| а учитељка, а чича-Тима јој је дао вина и ракије...{S} А то ћете се сећати, зашто...{S} Штогод |
| ера, жеља, страсти, а ми имамо и начина и искуства, да то пред осталим светом прикријемо или за |
| чно што је оца тако рано видела спремна и обучена; приђе му, по детињем обичају, руци, али он н |
| tone unit="subSection" /> <p>Дакле, она и он, лепа Гркиња и кир-Никола, живљаху мирно у својој |
| питале: откуд Гркињи свила, и ко је она и шта је она, да се и од саме окружне начелниковице шар |
| ренути. — Љубав није шала, па макар она и најотрцанијег старца била!</p> <p>Учитељи, који су се |
| места и после неколико дубоких поклона и поклончића приђе му ближе и пољуби га у руку.{S} Стар |
| Талијани кроз Перковац проводе мајмуна и псето — обоје у неке шарене хаљине обучени, а на мајм |
| је, да ће госпођа Јоханида осим певања и — декламовати.</p> <p>Учитељ четвртог разреда није мо |
| дахнуо, и лице му доби израз негодовања и незадовољства.{S} Гркиња је то приметила, али се чини |
| м састао.{S} Што сам онда видео клањања и метаније, ја већ никад у животу нећу!{S} Начелник се, |
| има.{S} Е, кад се тај од силног млатања и викања уморио, доказујући по читав сат оно, што је и |
| аког еспапа лако се заборавља и јутрења и вечерња сунчева румен, па и „бледа месечина“; једва а |
| ?</p> <p>— Послала ме је госпођа Гркиња и поздравила, да дођете на вечеру.... — Није на вечеру, |
| ion" /> <p>Дакле, она и он, лепа Гркиња и кир-Никола, живљаху мирно у својој скромној усамљенос |
| ако и лепо осветљену „Црвену Лампу“, па и „Лепу Пастирку“ и друга занимљива места по Дорћолу и |
| акар каква секретарица министарства, па и сама начелниковица, могла обрадовати!</p> <p>— Три ле |
| ња је намесила палачинака, гурабија, па и саме торте и куглова; једно се само чудила, што осим |
| ти!...{S} Стопута вас је поздравила, па и на путу ми је писала, да никако друкче не чиним, него |
| е само што своје биргере, бирократе, па и аристократе, на класе дели и одликује, него и сами ке |
| а окретало, и свеће, и људи, и куће, па и читаве улице, чинило му се да пролазе мимо њега.{S} О |
| г разреда први опио; и то су дочули, па и то, како се ујутру зором чича-Тима преселио са станом |
| А кад се учитељ Тима стао врпољити, па и кашљуцати, као за знак, да је и он у соби, онда и нач |
| е путник гледао где ће пре на конак, па и чича-Тима најпре добро загледа по џепови, да му се ка |
| а, чика-Паја, браца-Трајко црквењак, па и отац-прота, са својим ружичастим свиленим појасом, од |
| уђинаца знањем, индустријом, науком, па и самом туђинском владом, скоро потлачен; а омладина, н |
| а и јутрења и вечерња сунчева румен, па и „бледа месечина“; једва ако се кроз зеленкасту боју б |
| устила понизно доле низ црну хаљину, па и стасом као да је клонула.</p> <p>— „Преузвишени госпо |
| ред. — Писмо и куму, и старом свату, па и младенцима, и њиховој својти, у здравље; али ја сад ж |
| дозна! — Чича-Тима испи већ и пету, па и шесту чашу ракије и спремаше се да одлази.</p> <p>— Д |
| "311" /> поклањао је старој госпођи; па и она сама умела је уважавати свој уплив и достојанство |
| има бленуо, а не би ништа одговарао; па и онда је ћутао, кад га је обожавана Гркиња из куће ист |
| лепо сама својом руком друго слово; па и оно <hi>веди</hi> је она поправљала.{S} О, ала је див |
| ракији попили размућеног мишјака?{S} Па и проти, не верујем, да неће заударати брада на изгорел |
| клипи као намолован пајацо.</p> <p>— Па и опет је, знате, што ’но кажу, у неколико градуса лепш |
| ра не би толико чинила, колико ви, лепа и млада госпођо!...</p> <p>Лепа Гркиња, са пуно поноса, |
| изродила седморо деце, ја сам опет лепа и младолика, па још кад се обучем!...{S} Онда, богме, б |
| свег срца, да им женска деца буду лепа и бела као белило на лицу лепе домаћице, а мушка црнома |
| ада је првипут осетио да га Гркиња вара и лаже, али није имао толико храбрости, да јој то приме |
| су старој госпођи сва врата, од писара и писаровице па до министра и министровице, у свако доб |
| а залијем црним крајинскијем, па, вјера и Бог, госпођо, три срца у мени заиграју!{S} А, Бог зна |
| е сав облик у носу смештен?{S} Е, вјера и Бог — рече начелник, — голе кости, као да су прије де |
| ебе грдан кринолин, па неке пунђе, пера и друге којекакве беспослице; друге, опет, младе, лепе, |
| а је то јавна женска, — она је још гора и црња!{S} Ено, пре јој је купио чика-Паја свилену хаљи |
| , од писара и писаровице па до министра и министровице, у свако доба отворена била?...{S} Није |
| емаш георгине, а ти узми црвеног божура и два-три струка сунцокрета.{S} Ја кад сам се удавала, |
| после је, једну по једну, из катихизиса и других предмета испитивао, исказујући свима своје зад |
| е окренуло: деца му више нису ишла боса и издрпана, а и сам Никола променио је свој отрцани сла |
| викала је раздражена гросмутерка. — Та и ја сам била једанпут баш у Иригу на беседи, ал’ ово ч |
| иромаху, ласно растати се са сто дуката и са својим дететом, па макар да је колико окорео. </p> |
| е. — Шта је кларинета, пикула, трумбета и други подобни инштрументи?{S} Све је то према зурлама |
| } У кући му је клавир, ћемане, трумбета и други сваковрсни инструменти, у којима се, опет по ка |
| га ни познавала није.{S} Његова својта и рођаци беху далеко од Перковца, није, дакле, могла зн |
| уди су ћутали, само њих два практиканта и Гаја берберин, који је био музикалан, т. ј. свирао је |
| богословији са свог раскалашног живота и прославио!{S} Та зар је једанпут са својим једномишље |
| онице, па кад јој буде врућина, а прота и Никола нека се упрегну, а ја ћу остраг гурати, док се |
| а зар не видиш — шану му, да се и прота и чича-Тима мргоде?{S} Ћути!...</p> <p>— Да им Бог пожи |
| ст; но пошто није био у намери да таста и зета доводи у сукоб, то се само осмехнуо. — Изгубио с |
| аз зле воље, и он устаде са свога места и поче тешким корацима ходати горе и доле по соби...</p |
| е кратке почивке диже се са свога места и, весело ходајући по соби, продужаваше своје смишљене |
| апраг приметио, он скочи са свога места и после неколико дубоких поклона и поклончића приђе му |
| знајем, да сам у свом веку два-три пута и ја био гост на њима; али за шта су те беседе и од как |
| је то приметила, али се чинила невешта и, сасвим обично осмејкујући се, ухвати га за руку, пог |
| <p>— Оно, касти, опет ће много којешта и требати; нећу, касти, да ми после пребацују и да ме о |
| о је био њен укус: на глави много цвећа и то најдрастичније боје, коса нацмакана помадом, на ли |
| е је знало, да му је отац сваког Божића и поклада поклањао учитељу прасе.</p> <p>— Ти си прасе, |
| ао...{S} Гости им нису баш много пилића и јагањаца појели, а и они, који су им понекад празнико |
| и не било мелшпајза...</p> <p>— Куглофа и гурабије...{S} Драги колега, то мора бити!</p> <p>Нар |
| осито трсковим штапом, по улици, а деца и људи трче за њим, скидају капе и љубе га у руку; посл |
| .</p> <p>— Сад се, скоро, све сама деца и удају...{S} А и боље је тако, јер..{S} Та ви већ знат |
| нашаране слике неких краљева и краљица и друге којекакве беспослице.{S} Она их је превртала, а |
| <p>Сутрадан беше на лађи између Базјаша и Београда пуно путника, који су путовали својим послом |
| зетом слистио неколико чашица пеленаша и већ се поче мало живље кретати.</p> <p>—Све ће то сво |
| .{S} Кад се пробудио, био је сав знојав и ломан, чуо је како му срце бије, чинило му се да је н |
| она сама умела је уважавати свој уплив и достојанство.</p> <p>— Испит ће ми испасти, ја мислим |
| евари, стара намигушо!{S} Уме се Папраг и сам за себе старати!{S} И тако ћу гледати да се, коли |
| прође ни четврт сата, а учитељи трећег и четвртог разреда уђоше у деда-Спирину кавану.{S} Били |
| цивилизација, образовање!</p> <p>— Бог и вјера, учитељице, — смејао се начелник, — ја ти о том |
| сет учитељских класа.{S} И учитељ првог и учитељ трећег разреда хвалили су поделу учитеља у дес |
| иљарица, алваџија и бозаџија из турског и немачког царства домарширати, и не би им се гласа чул |
| ет пете године није могла себи повољног и честитог мужа наћи.{S} Та ће, наравно, говорити о мор |
| е доставио?{S} Но, лепо, прекрасно, кад и сама власт гледа кроз прсте бунтовницима и рушитељима |
| ме стиже фамилијаз.{S} Беше сасвим блед и задуван, изгледао је као да се нека грдна несрећа дог |
| неколико чаша у здравље срећне женидбе и младенаца попили, чича-Тима оде, да спава; а лепа Грк |
| да сам неморална; а неће да гледа себе и своју кућу — срам га било! — него слуша, шта му којек |
| , касти, све нека вас ђаво носи, и тебе и шлафрок, и капицу, и вашу медецину!{S} А ја идем <pb |
| а тресну и прописе и намоловане краљеве и краљице о земљу и већ их хтеде ногама газити, али их |
| очешљан, само што му очи беху крмељиве и помало крваве.{S} Кад је видео Папрага, он се збунио |
| грми: „Неспособан!“; после моли кметове и општинаре, да га приме за бирова, а они му доказују, |
| сте се збунили?{S} Та човек ваше снаге и спољашности тек онда добија у своме изгледу, кад је м |
| свих десет учитељских класа, све бриге и сваки страх од несигурне будућности; крв му јурне нав |
| дајде још једну, касти; на две сам ноге и дошао.</p> <p>Побратим га послужи још једном грком, а |
| " /> посматраше.{S} За то време нестаде и најмањих трагова незадовољства на њену лицу, и она се |
| о гост на њима; али за шта су те беседе и од какве су користи <hi>оваке, какве су</hi>... бо’ме |
| жи...</l> </quote> <p>Лепа Гркиња хтеде и даље продужити, али кад је последње речи изустила, ст |
| је, где некакви људи говоре, после виде и свеће, па, и не знајући, пође управо тамо.{S} То је б |
| и се још нису ни обредили, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је мало углађенији но обично, а и к |
| од Спирине каване одмакао, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је доста чисто обучен и очешљан, са |
| афракана.{S} Кад се сасвим смркло, дође и чича-Тима.</p> <p>—— Ха, ха, ха! — смејао се кир-Нико |
| вртак је освануо, а у само свануће дође и Папраг у чаршију.{S} Отишао је мало до деда-Спире, уз |
| ије дуго седео сам, наскоро за њим дође и учитељ четвртог разреда, онај што се на Гркињиној час |
| ашно!{S} Стара госпођа, окуражена, пође и даље. — А онај професор!{S} Но, то је грозно, то је у |
| у бунду, што сад велике и младе госпође и не носе више...</p> <p>Гркиња се замисли мало.{S} Ниј |
| упрли очи у њега, он се још мало издиже и узвишеним гласом поче говорити:</p> <quote> <p>— Браћ |
| бедити; зато се са неким поносом уздиже и стаде са узвиљашеним обрвама пред огледало.{S} Десну |
| ди даљи говор, четврти разред се подиже и поче наново говорити:</p> <p>— Па онда желим од свег |
| ћу неприлику предупреди, приђе му ближе и пошто се, по обичају, једно пет-шест пута поклонио до |
| ких поклона и поклончића приђе му ближе и пољуби га у руку.{S} Стари деда-Спира, који је ту пар |
| никсове, па се у један мах сроза наниже и том је приликом тако нагњечила нос, да је од њега јед |
| узи.{S} Једно јој жао беше, што не може и пепељаве зенице црно да офарба, тиме би, вели, постал |
| кије; — да идемо, није вајде, лако може и господин запитати: где смо се толико забавили?...</p> |
| ом проговорила, онда се кир-Никола трже и стаде се гласно смејати, а чича-Тима, као електрисан, |
| како су црвене и исплакане, она се трже и ућута, све док Милка није изишла напоље; после је тек |
| опет цмокну...{S} Али се уједанпут трже и седе сасвим замишљено на своје првашње место...{S} То |
| ја би желела да никако не рађа, баба је и од тога знала чини.{S} И за крађу, и за љубав, и за м |
| ао; али као главни производ, који га је и прославио и лепу му парицу доносио, остаје његова грк |
| ити, па и кашљуцати, као за знак, да је и он у соби, онда и начелник узе другу позитуру: искоси |
| доказивању је тако далеко отишао, да је и то хтео фактима доказати: да човек који не свира ма у |
| 371" /> <p>Да је учитељ Тима чуо, да је и његов будући зет за поделу на класе, би, јамачно, пок |
| улепшао једно женско лице, па баш да је и од оних киселих краставаца, што их чича-Јова пред Тра |
| > <p>Стара госпођа гросмутерка, која је и иначе у свима перковачким сплеткама на површини плива |
| гана; после да ми приговарају: овака је и онака је, нема ни вина, ни шунке!...</p> <p>— Е, па д |
| а?... -– И он је пољуби... — Их, ала је и тај месец безобразан, као год какво распуштено дете, |
| оји јој обично на носу беху, скинула је и, метнувши их на сто, наслонила је главу на руку.{S} И |
| — она поче мало брже корачати; а кад је и последњег дућанчета нестало, Гркиња удари налево, кро |
| па да се гледа за послом!</p> <p>Кад је и ту чашу грке искапио, да мало своју унутрашњу муку ра |
| даскало, он је прави Атињанин; онде је и науке свршио.{S} А ви сте, слатки Тимо, Сремац!...</p |
| S} У таком тужном расположењу затече је и лепа Гркиња.</p> <p>— Но, Милка, — продера се својим |
| /p> <pb n="298" /> <p>— Чича-Тима ми је и то говорио, да би се радо преселио у нашу кућу.{S} Уд |
| </quote> <pb n="392" /> <p>— Опет ми је и то песма!...{S} Као да мене није Гркиња научила сасви |
| ме Перковцу уважена.{S} Кажу, да јој је и сам господин начелник министарства много наклоњен, да |
| , што с њиме диване.{S} На тај начин је и лепа Гркиња вишепута прислушкивала на вратима и на та |
| епо написати као мали Андрица!{S} Он је и вашу мајку написао...{S} Истина, мало вас је искрмачи |
| садашњој Скадарској улици?...{S} Он је и тога вечера добро потегао тако, да и он умало што ниј |
| љи о туђем трошку препирали.{S} Тако је и једна стара васпитатељка, која је, међу нама речено, |
| доћи у деда-Спирину кавану.{S} Тако је и господин Папраг чинио: није се још ни разданило, а он |
| је отишао, да све рапортира, колико је и шта је од целе те комендије упамтио.</p> <p>Таман је |
| Оно, касти, што је човек старији, то је и искуснији и паметнији!{S} Па нека каже ко шта хоће!{S |
| старој колегиници и „лаку ноћ“, а то је и сувише: отићи без „лаке ноћи“...</p> <p>Стара госпођа |
| ио, доказујући по читав сат оно, што је и моја стрина знала, ил’ ако није знала, тим је била од |
| и.{S} Учитељ четвртог разреда скинуо је и капу и капут, откопчао на кошуљи рукаве, па за сваком |
| приметио и младога Папрага, који му је и сувише својим изнутрашњим задахом ударао на црквени т |
| азити.{S} Али, као и остале, тако му је и овај план лепа Гркиња покварила...{S} Сунце није било |
| па где је најшира, најутрвенија, ту је и кућа лепе госпође Гркиње.{S} Није то кристал-палата, |
| ј ће бити и учитељ из Бајковца, а ту је и васпитатељка из Трновника; позвала сам и овдашње учит |
| елео, пустила низ зелене очи; у лицу је и по себи била бела, али да би добила и ону здраву руме |
| ајвише калуђера живело, да се онде каје и да тражи помоћи.{S} А ако се нашла каква млада намигу |
| p> <pb n="370" /> <p>— То им се познаје и по великим мамузама и по фокошу њихову...</p> <p>Те р |
| расан момак, само да се толико не смеје и не <pb n="373" /> клања, а овако ми долази баш као да |
| жљају нађе она једно парче још прљавије и згужваније хартијице од осталих хартија, размота је п |
| вно.{S} Он је у лицу, истина, од ракије и дневнога спавања био мало надувен и туробан; али кад |
| мо осмехнуо. — Изгубио сам литру ракије и четири каве, али ми није жао; бар ме је млади господи |
| вноме био уверен: — Ево, у литру ракије и четири каве, па нека г. Папраг реши, а ми да пристане |
| испи већ и пету, па и шесту чашу ракије и спремаше се да одлази.</p> <p>— Дакле баш одлазите?{S |
| товаре имати може; чули су и за кајсије и за вино; знали су, и каквих и колико је фела разног ј |
| ера, мазе се с девојкама, троше и своје и туђе паре, а хоће да им силом верујемо, да они раде с |
| а ону твоју стару бунду, што сад велике и младе госпође и не носе више...</p> <p>Гркиња се зами |
| ерушкама, ту кринолини, карнери, тунике и што се већ у оно време највише носило, и све то од ск |
| а онде купи за десет пара алеве паприке и да натовари пуну торбу најновијих <pb n="358" /> лага |
| , кроји, па опет прекраја, додаје чипке и шепутлице, и у свему томе је лепа Гркиња руководи.</p |
| докотурај-де једну литру старе жабарке и испеци четири каве!{S} Изгубио сам!{S} Е, али ко би с |
| да-Спира изнесе још једну литру жабарке и још по једну црну каву.{S} Кад су то попили, они се р |
| чим се забавља?{S} Прегледа старе лутке и преврће нова љубавна <pb n="354" /> писма!{S} Лепо!{S |
| остави га настрану, а после убриса руке и уведе гошћу у собу.</p> <p>Соба јој беше мала, ниска, |
| местио јаку на капуту, узео штап у руке и спремаше се са одлазак:</p> <p>— Милка!</p> <p>— Чује |
| мештала би и наново преметала и јастуке и душеке, али ништа не поможе; напослетку је силом закл |
| па је необично брзим кораком кроз мале и велике улице јурио кући.{S} А кад се дочепао своје со |
| Но, јесте чули!...{S} А, а!...{S} А гле и господина Тиме!..{S} Е, јесте чули, баш сте нас ибера |
| а член, грчки мајорен; бронерске ципеле и шешир са перјаницом чича-Тима учитељ; а ону хаљину од |
| дожење, отрцани удовци, извикане фрајле и удовице, — ту не беше краја оговарању.{S} Али све то |
| е начелник. — Е, гле ти бруке!{S} Дакле и ви сте били?{S} Ви!{S} Па да то мени онај грбави поли |
| котрља се од радости на земљу... „Дакле и ти имаш вољу?{S} Е, да сте благословени!...“ Тако је |
| , који су се тога вечера код кир-Николе и лепе Гркиње сабрали, беху разног узраста, а и црте на |
| ула, да се на њеној хаљини виде шепутле и карнери, а он је, по њојзи, могао ићи као и друго спа |
| ало до срца дирнути; а кад су још дошле и месојеђе, па кад се на Гркињине вечерње забаве свако |
| где се налази, корачи један корак даље и у исти мах паде, онесвешћен, на тврду калдрму.</p> <p |
| , да им се обојима види и чује, здравље и напредак, добри гости у кући, а годишње бар десет учи |
| > <p>Коло је, међутим, играло све живље и веселије; млади момци се ознојише, девојке се зарумен |
| Букван Суругџић.{S} Откуд њему тако име и презиме, да ли му је то тако од старина остало, или с |
| име, а које што се надала да ће до зиме и <pb n="363" /> две бунде од новодобивеног љубавника о |
| а обори застиђено очи, рукова се с њиме и, задовољна, што ће и само министарство још истог дана |
| узима куражи, — а старе су бабе у томе и од <pb n="326" /> лава куражније, — дакле, ако узима |
| грди, матора вештица!...</p> <p>У томе и таком разговору сви се разиђоше.</p> </div> <div type |
| ега разумео, морао је тврдити да разуме и да је све тако, као што стара госпођа вели.</p> <p>— |
| им озбиљно седи у наслоњачи.{S} С једне и с друге стране на асталу стоје гомиле акта, а пред њи |
| оста вешто смишљеном, програму, утрвене и неутрвене београдске стазе обилазила, шуњајући се из |
| и кад јој је видела очи, како су црвене и исплакане, она се трже и ућута, све док Милка није из |
| воје тунике чак до више колена.{S} Жене и деца су се, истина, мало бекељили на њу, али нико, па |
| данас младићи, у које ће се младе жене и девојке толико заљубити, као у мене старца...{S} Хе, |
| а страна реч уплете)...{S} Не само мене и начелника, него баш и самога вас...{S} О, господине!{ |
| а, обуче неке старе искрпљене панталоне и неки жућкастозелени капут, на ком су се сви конци леп |
| о, а она се уплашено сакрила иза фуруне и оданде страшљиво погледаше у пијанога оца...{S} Он је |
| ила стара гросмутерка. — Моје васпитање и образовање са глупошћу мојих колега и колегиница?...{ |
| хтео и испитивати, како би познао стање и узроке његове болести, али он није умео ништа говорит |
| ка: големе патње, необичне муке, гажење и тиранија стварају, често тренутно, од обичног човека |
| ила лепо име...{S} А о мишљењу сиротиње и онако нико не мари...{S} Осим тих свију својстава, ст |
| а деца и људи трче за њим, скидају капе и љубе га у руку; после га гледа међу свештеницима из о |
| младићи у финим чојаним хаљинама, госпе и госпођице у тешкој свили и кадифи тоциљају се по глат |
| ако може, да је у својој пакости здере и позледи...{S} Стога је чича-Тима тврдо закључио да ба |
| еста и поче тешким корацима ходати горе и доле по соби...</p> </div> <pb n="330" /> <div type=" |
| адић се приближи учитељ-Тими, рукова се и са најумиљатијим смешењем одступи један корак натраг. |
| свила, и ко је она и шта је она, да се и од саме окружне начелниковице шареније носи?{S} Та му |
| ји су га још из малена познавали, да се и као дете радо смејао тако, да често није могао ни лек |
| е љепше сјало!{S} Ма све ка вељу, да се и нама старцима још пођешто мили.{S} Наједем ти се, пус |
| > <p>— Та зар не видиш — шану му, да се и прота и чича-Тима мргоде?{S} Ћути!...</p> <p>— Да им |
| м, на лицу товар белила, а хаљина да се и не види од самих пантљика и шепутала; тако намештена |
| ете, ти си већ одрасла, треба већ да се и удаш!“ Па сам јој нашла и младожењу; онај црни штап м |
| : — Ето, ово слово беше рђаво, мајка се и наљутила на мене, па га је <pb n="353" /> прецртала и |
| прслук и гласе рукавице?...{S} Клања се и ближи се њој...{S} А она чапља!{S} Оборила очи доле, |
| аху о прстену тако младе девојке, па се и они разиђоше; остаде само смрад од дувана и кужна зад |
| , наравно, говорити о моралу!{S} Кад се и та наситила говора, изиђе неко мало дете, коме мати ј |
| ?</p> <p>— Ја се чудим — рече, — где се и досад бави.{S} Ако га није што његова обожавана Гркињ |
| кад се ожени, од воље му је, — може се и запопити.</p> <p>Чича-Тима слеже раменима, за знак да |
| а се помирио!{S} Сирота жена од муке се и пропила.{S} А и то је све масло те несрећне Гркиње, и |
| ле све хладовином поред плота, докле се и он у густоме корову није изгубио.</p> </div> <div typ |
| </p> <p>— Да не да Бог!</p> <p>Утоме се и лепа Гркиња приближи Папрагу:</p> <p>— Но, како вам с |
| обром здрављу застао, а видим да сте се и са децом добро потрудили..{S} Ово су дивни радови!{S} |
| и виноград...{S} Поговара се, да ће се и одселити, да с њоме живи.{S} Лепа парада!...{S} Ал’ ћ |
| исам рад казиват’, страх ме је, е ће се и даље чути...{S} Знаш, људи смо...</p> <p>— Па зар ни |
| -Арона могли капеланисати; о томе ће се и сам ревизор уверити...{S} Само да ми је знати, кад ће |
| обукао своје плаве панталоне, посади се и он до ње: — Српске ми вјере, рећ’ ти морам, е ми је б |
| ићима.{S} Здравља ми, Спиро, боље ти се и с овом мученицом гушити и давити, но с туђом децом св |
| и и давити, но с туђом децом свађати се и гутати ону школску прашину.</p> <p>Кад је учитељ попи |
| је од неке куварице научила успијати се и изговарати покварено немачки: „Кис ди хонд!“<ref targ |
| тара госпођа се захвалила, клањајући се и успијајући устима, и, учинивши шећерну мину, стаде о |
| >— Тако, Милка, тако, дете моје, учи се и слушај, што ти госпођа казује; ти си још млада, ал’, |
| коро благим гласом, — хајде, очешљај се и спреми, па ћемо да идемо у виноград, да беремо кајсиј |
| /p> <p>— Она ме љуби, па, касти, чак се и за моје дете стара!...{S} Учи га, чешља га, храни га |
| та друга од водене болести умрла, он се и за трећу набрзо постарао, па му и та трећа у вечност |
| е, молим, ја сам, знате, касти, мало се и наљутио на моје дете; па да се, касти, одљутим, сврат |
| аја свилену хаљину са карнерима, што се и не приличи да носи једна скромна учитељка, а чича-Тим |
| кну, што га грло доноси, тако, да су се и гости са сокака на ту ларму почели враћати.</p> <quot |
| > за пуном софром.{S} Наравно, да су се и они ознојили.{S} Учитељ четвртог разреда скинуо је и |
| а су, богме, неки псовали, а неки су се и злурадо смејали...</p> <p>Начелник је од чуда зинуо и |
| за зубе, па перлицама ишаране дуванкесе и кесе за новце; нигде не видиш женске, а то ли мушке к |
| д је то прочитала, она тресну и прописе и намоловане краљеве и краљице о земљу и већ их хтеде н |
| лепа туђинка!{S} Ето, нашла је за дете и младожењу: леп младић, научен младић, богослов младић |
| ма л’ ту моје кривице?{S} Могло је дете и водену болест добити, па зар учитељ да изгуби две кла |
| {S} У мом разреду ретко да је које дете и умрло, само је једно једино добило фрас, а друго једн |
| ођо, осим похвалителног листа, добићете и једну класу...</p> <p>Сутрадан, кад су се предвече св |
| вјерујем е је за наше младости и љепоте и сунце љепше сјало!{S} Ма све ка вељу, да се и нама ст |
| а палачинака, гурабија, па и саме торте и куглова; једно се само чудила, што осим проте, који ј |
| као да је о оној маленкости, у коју сте и ви уплетени, нешто прокљувио; дакле, пазите, да не би |
| — каква ли је оно маленкост, у коју сте и ви уплетени?</p> <p>— Пст, ни речи о том...{S} То вам |
| онда опирача?...{S} Од кога направисте и ово и оно, те ме већ и свет гледа као неку кугу?...{S |
| рад од дувана и кужна задаја од просуте и попијене ракије.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| је видео, да је дупке пуна, да сви ћуте и да су упрли очи у њега, он се још мало издиже и узвиш |
| S} Да је чича-Тима уз своје оно дериште и новаца дао?</p> <p>— Сто дуката!...{S} Богме је то — |
| ве изговорити.{S} Чича-Тима је притиште и наново је обасипаше пољупцима; а кад се она извила из |
| асти, мало буновна.{S} Сутра, ваљда, ће и мени доћи шпуријус.</p> <p>— Да — рече Гркиња, — та ј |
| ођа гросмутерка, која није знала, да ће и Гркиња на тој беседи суделовати, није се могла уздржа |
| раје горке ракије, ја сам сигуран да ће и чича-Тима овамо долазити.</p> <p>Затим се учитељ окре |
| ; а и млади господин Папраг тешко да ће и он наћи млађу и васпитанију женску, него што је наша |
| Николу преместили, и то у Хомоље, па ће и госпођа Јоханида с њиме да путује?... — А после додад |
| уђена невољом и глађу, договара, шта ће и кога ће те <pb n="338" /> ноћи похарати, да своју гла |
| ам радознао, како ће испасти!{S} Шта ће и ко ће што на беседи говорити?</p> <p>— Цео вам програ |
| да најпре уловимо голубицу, а голуб ће и сам доћи!</p> <p>Госпођа гросмутерка беше сигурна да |
| } Деца ми знају све као воду!{S} Али ће и упамтити, верицу им дечју, кад су учили код Ђоке школ |
| па му бајаги пришану, ал’ тако, како ће и Папраг чути: „Диван младић!{S} Научен младић!{S} Васп |
| видимо! </p> <p>— Како је пао, тако ће и устати — мислио је други.</p> <p>— Ал’, ено, не устај |
| м, да ћеш имати печених јагањаца, то ће и без искања ђаци донети; ’ма, побратиме, гледај да и у |
| , рукова се с њиме и, задовољна, што ће и само министарство још истог дана о њеном добро смишље |
| Али, свакако, гледаћу да осети; познаће и он, ко је стара госпођа фон Копривић!...{S} Ових дана |
| стаде онде, па се заблену у силне свеће и фењере, који су на бајиру и по улицама светлели.</p> |
| требало да трепери блажена румен среће и задовољства; и сами покрети њена још неразвијена тела |
| аџарски ли, заноси?{S} Тек, велим, биће и то да је нека наука?{S} А право да ти кажем, мени је |
| пиринач; час, опет, по месо, краставце и т. д.{S} Понекад би му упртила и ражањ, да га окреће, |
| је била чувена са своје старе шљивовице и љуте горке ракије, а поред таког еспапа лако се забор |
| жиле на сувоме врату, после, бледо лице и упале очи.{S} Кад је видео стару госпођу, он се усиље |
| кад види оне стаклене ђинђуве, перлице и шарену вуницу..{S} А новости имам да му кажем, да од |
| з руку, две-три луткине шарене кецељице и хаљинице, а после неколико згужваних хартијица, на ко |
| онде се навртатио на две-три бакалнице и у свакој је попио по две-три грке ракије.{S} То му је |
| а служавнику три-четири ракијске чашице и једну литру старе жабарке.{S} Учитељи се још нису ни |
| госпођа извади из недара једно писамце и стаде га своме колеги на уво читати:</p> <quote> <p>„ |
| спод кајсије, па сте метли руку на срце и гледите меланхолично на небо, па уздишете, касти, — з |
| о скупо и продаје, па га, ваљда, друкче и зову; а овде му је право име ђинђуве.{S} А, касти, до |
| ест пута поклонио до земљице црне, поче и сам ударати противу класа. — Оно јест — рече, — у шко |
| с видети?</p> <p>После тога се руковаше и одоше сваки својим путем; а гости, који су још у кава |
| о бити, и она, скоро не дишући, слушаше и даље бенетање свога занетог оца:</p> <p>— Она ме љуби |
| је ђаво носи!{S} Така јој, касти, беше и покојна мати, неваљала, јогунаста!</p> <p>Њих двоје о |
| уну и црвена капа; а лане о вашару беше и једна комедијашка шатра: пијацо, један обучен коњ и ч |
| вилног, али на такоме младоме лицу беше и сувише ситних бора, те да би се могло лепим или бар п |
| јако наклоњен јектици; то му сведочише и жиле на сувоме врату, после, бледо лице и упале очи.{ |
| ају валцера, мазе се с девојкама, троше и своје и туђе паре, а хоће да им силом верујемо, да он |
| ити; бленуо је мутним својим очима, без и најмање свести, у доктора...{S} Остали болесници, кој |
| је копкало, шта ли то мора бити?{S} А и и стара госпођа узмучила се, и њу је голицало, и не беш |
| у Венецији њих тројица засвирају, да би и само звоно Светога Марка својом писком надгласили...{ |
| ева на десно, устајала би, намештала би и наново преметала и јастуке и душеке, али ништа не пом |
| па Гркиња пребледи од љутине, волела би и искру ватре из свога обожаванога Шпартанца искресати, |
| ова и од нашег пола, па што, као, не би и у Србији могла бити бар једна жена капелан!{S} И то б |
| твом дуго посматрала.</p> <p>— Та ко би и смео споредити мене са Гркињом? — са поносом је говор |
| у испаде за руком да је загрли и пољуби и да јој пришапне:</p> <p>— Лаку ноћ, моје суво злато!{ |
| треба да сам на дужности; а, друго, ви и сами знате, да се у овим околностима морам и спремати |
| о акова, само од оног доброг, што га ви и мој Никола пијете — и лепа Гркиња га наново поглади п |
| S} О, знам вас ја, знам!{S} Били сте ви и друго шта... ал’...</p> <p>— Ко?{S} Ја и друго што... |
| ом, па пије расхлађену ракију, а попови и ђакони гледају у њега, чудећи му се премудрости; посл |
| ули — рече стара госпоћа, коју су многи и гросмутерком називали, –- само ћутите, немојте ником |
| ч Гркиња, — кад чујете, да ћу на беседи и ја декламовати...{S} Онда?</p> <p>— Онда, наравно, да |
| њеним годинама, али сирото дете у нужди и невољи брзо сазрева до човека: големе патње, необичне |
| понудимо неким шмрком чемерике; да види и господин, како се кија!</p> <p>Чаше звекнуше, а, као |
| му Бог не украти, да им се обојима види и чује, здравље и напредак, добри гости у кући, а годиш |
| омаду, није могао од смеја да се уздржи и у себи да не проговори: ево још једног човека од ранг |
| хиљ смеће; а после јој све ближе долази и већ ево га, где цео целцит пред њеним креветом стоји, |
| е настрану, у бијег! — Он приђе к њојзи и хтеде се с њом руковати, а стара се госпођа стаде бој |
| да се повампирио, добиваше све јаснији и опредељенији облик.{S} Час га је гледала, како иде, п |
| што је човек старији, то је и искуснији и паметнији!{S} Па нека каже ко шта хоће!{S} Ја моје ис |
| еху и пљескању, распусти коло...{S} Али и јесу здраве паланчанке!{S} Свака је пуна, једра, обра |
| могао бити задовољан, али су сви ћутали и нико не смеде ревизору ни беле приметити, ни ради сам |
| одоше, да доручају, и кад су већ ручали и по неколико чаша у здравље срећне женидбе и младенаца |
| ократе, па и аристократе, на класе дели и одликује, него и сами келнери су онде, наравно, према |
| се та вечера сврши.{S} Сви одоше весели и расположени кући, само чича-Тима не беше задовољан, а |
| средовала...{S} Дакле, код мене су били и састанци.{S} Ја сам вам и сувише казала!{S} Али сам у |
| инама, госпе и госпођице у тешкој свили и кадифи тоциљају се по глатким паркетима големе дворан |
| <p>— Што јест, јест, касти, она ме воли и заљубљена је у мене.{S} А оно, касти, има у кога!{S} |
| ем разреду: „Успех добар“, а кир-Николи и чича-Тими записао је: „Успех врло рђав, деца не знају |
| је онде у кујни, у једном ћошку, загрли и тако је силно цмокну, да се дете у соби пробудило.{S} |
| он, с раширеним рукама, пође, да загрли и пољуби обожавану посетитељку...{S} Али га она мало ст |
| некако му испаде за руком да је загрли и пољуби и да јој пришапне:</p> <p>— Лаку ноћ, моје сув |
| .</head> <p>Сутрадан, кад су се учитељи и учитељке скупили, и пре него ће почети своја предавањ |
| су, да је кир-Никола и наученији, бољи и у свему много лепши него лепа Гркиња...{S} И тако би |
| осле пребацују и да ме оговарају и бољи и гори од мене...</p> <p>После таког разговора чича-Тим |
| p>- Кајсије ћете ми донети.{S} Треба ми и винова лишћа за сарму, а, после, Тимо, каква може бит |
| , молитве такође, е, а граматика шта ми и треба у другом разреду?{S} Са децом сам поступао, не |
| дине!</p> <p>— Кажи јој и то, да спреми и од оног јела, што га ја најрадије једем.</p> <p>— Хоћ |
| никоме не казујете, нарочито чича-Тими и кир-Николи, разумете ли ме?...</p> <p>— Разумем!</p> |
| дуване гајде?...</p> <p>— Боже, сахрани и сачувај!{S} Он је далеко лепши од ње.</p> <p>— Ваљда |
| у не буде оскудице!{S} Једанпут се жени и удаје!{S} А ја ти, вере ми, волим од софре устати гла |
| да се нисте усудили приближити се мени и називати ме свакојаким мазним именима!</p> <pb n="387 |
| да свакога од њих према заслугама оцени и своје оцене у протоколе стави.{S} Учитељу четвртог ра |
| која рађала, она јој је умела наћи чини и мађије, којима ће „плод чрева својего“ у ред довести; |
| перковачкој беседи мало обуче, објасни и, бенгалском ватром осветљен, господину министру доста |
| у ћерку, а после се окрете лепој Гркињи и, сасвим умиљато осмејкујући се, пољуби је у њену мрша |
| ђи; једни беху стари, други млади, лепи и ружни, — како је кога Бог створио!{S} А и места рођењ |
| ли их Милка, хитро као веверица, покупи и мету у своја недра.{S} У том тренутку уђе чича-Тима у |
| ог полицаја, да он његово место заступи и да му ујутру рапортира, шта се све на томе детињем ва |
| оловину ноћи поред умилне музике у игри и весељу проведу.{S} Кад су Цигани дунули у зурле, могл |
| касти, она, се у Перковцу чистије носи и од саме госпа-начелниковице.</p> <p>— Па се ја и за њ |
| који је мало уфитиљио. —- Ђаво нек носи и бабу и секретара!{S} Њој, дабогда, пресело моје вино, |
| ас набељене Гркиње: — Милчице, а зар ти и не мислиш данас ручати? — А после тога окрете мало у |
| ..{S} Немаш, ја!{S} Па ће ти ту требати и једно парче од опанака велико-мученика Прокопија, а д |
| отишао из места, онда почеше резоновати и сви су погодили, да је то масло старе госпође гросмут |
| , као домаћица, мора сваки час устајати и зато мора за доњим крајем астала седети.{S} Чича-Тима |
| ве сама гола господа, трговци, адвокати и учитељи.{S} Ал’ учитељи као да су били у својим посет |
| рина, која зна у пасуљ гледати, врачати и бајати.{S} Али у самоме Перковцу, и осим таких ситниц |
| да ми без ваздуха не бисмо могли живети и да ми само зато дишемо, што још на свету има ваздуха; |
| рномањасте Циганке купио, а мож’ понети и парче хлеба себи за фруштук; а мени ћеш спремити једн |
| вече да правим вечеру, на којој ће бити и учитељ из Бајковца, а ту је и васпитатељка из Трновни |
| Па на тај начин може још то довече бити и прстен — рече брзо Гркиња, којој је много до тога ста |
| вила!...{S} Ту је, наравно, морало бити и оговарања.{S} Паланке су у Србији, као и у осталом св |
| , сваки гледа како ће своју рану завити и утоплити, а за туђу нико и не мари, још гледа, ако мо |
| говорити, од чега ће му се кожа јежити и коса на глави кострешити.</p> </div> <div type="chapt |
| едељу дана биће венчање; морам поручити и Папрагу, да се још у четвртак у чаршији нађе; треба, |
| о, боље ти се и с овом мученицом гушити и давити, но с туђом децом свађати се и гутати ону школ |
| а увреде, којима је после мајчине смрти и од својих и од туђинаца често обасипана бивала, научи |
| х учитељ?...{S} Ишао је даље без свести и без икакве намере, лутао је онако по инстинкту.{S} На |
| е оздравео; могао је лепо ходити, јести и пити.{S} Говорио је, наравно, све којешта: час је зам |
| да и сам вјерујем е је за наше младости и љепоте и сунце љепше сјало!{S} Ма све ка вељу, да се |
| жељан те њине измишљене равноправности и једнакости, да ће се за њу све донде борити, докле у |
| ди састајати, па, наравно, из уљудности и поздрављати га.</p> <p>— И тај господин Швабић — гово |
| аху мирно у својој скромној усамљености и у томе им нико није сметао...{S} Гости им нису баш мн |
| а се међу остале онамошње забаве уврсти и словенска беседа...</p> <p>У Перковцу људи устију, чи |
| ће сутра, а најдаље до прекосутра, доћи и у сам Перковац.</p> <p>— Што се мене тиче — рећи ће Ђ |
| ести!{S} Хоће, богами!{S} Скоро ће доћи и школски ревизор, а, као што сам чула, по свој прилици |
| ш ми још казати, каква је љутина у кући и какви ће новци из куће?</p> <p>— Хоћу, благо баби!{S} |
| одлазе у своје радионице; само трговци и господа долазе, кад се већ лепо раздани; онде заседну |
| ца све више пунија бивала.{S} Чиновници и трговци долажаху, шапутаху полако и разговараху гласн |
| р оде, и не пожелевши старој колегиници и „лаку ноћ“, а то је и сувише: отићи без „лаке ноћи“.. |
| поверити?{S} Хоће ли у Папраговој мајци и себи мајку наћи?{S} А село?{S} Њено детиње уображење |
| им, себи дошла, убрисила је од суза очи и ишчекиваше мирно, скоро достојанствено, шта ће даље д |
| па кад је видео од плача поцрвенеле очи и кад је видео оно бледо лице, он се окрете Гркињи: — Х |
| пођа, баш као неко невинашце, обори очи и гледаше преда се; а кад ју је начелник загрлио, она г |
| дете...</p> <p>Чича-Тима је оборио очи и ћути замишено.{S} Тада је првипут осетио да га Гркиња |
| ати, а чича-Тима, као електрисан, скочи и стаде на сав глас говорити:</p> <p>— Ја, касти, служи |
| и, шта вам могу ја?{S} Бог нека вас учи и он нека вам сваку срећу дарује! -— Кад је то говорио, |
| читељ попио своју грку, он се препоручи и оде у своју школу.{S} Није се још ни три корака од Сп |
| демо, учитељу, — рече пандур, искапивши и кусур од ракије; — да идемо, није вајде, лако може и |
| ма дођу учитељи; а ако се деси у вароши и неки учитељ из села, па се случајно жели још и с коле |
| што ’но кажу, у неколико градуса лепши и од вас!...{S} Хе, хе!{S} Баш кад хоћете да вам кажем. |
| нко, да после кажеш: „„Наговорио ме тај и тај, приморан сам!““...{S} Младожења, како је био при |
| ло кир-Николино кашљуцање, а затим смеј и церекање...</p> <p>— Хе, хе, хе!...{S} Баш сам се нас |
| Та муж јој нема ни толико плате, да јој и белила задоста купи, а толи друго којешта! — После су |
| е, недељом очешљате, а у среду дате јој и чисту кошуљу; касти, она, се у Перковцу чистије носи |
| p>— Јесам, господине!</p> <p>— Кажи јој и то, да спреми и од оног јела, што га ја најрадије јед |
| матора вештица!..</p> <p>— Али сам јој и очитао — рече чича-Тима. <pb n="346" /> — Неће јој, к |
| материја, а празником се виђала на њој и свила!...{S} Ту је, наравно, морало бити и оговарања. |
| коро разнеженим гласом. — Иди, па купуј и спреми се, како ти најбоље знаш.{S} Оно, касти, шта в |
| се, богме, у радости заборавља и ручак и вечера!</p> <p>-— Бре, нек’ се не заноси — грмео је ч |
| итељ, а за онако вино вреди да га човек и двапут пољуби!...</p> <p>Кир-Никола се слатко насмеја |
| } Само то да не кажу, могао би им човек и опростити.{S} Али кад они пију шампањера, играју валц |
| /> фактима доказати; а ту ми је сведок и силан Влах Алија.{S} Та зар би се он заљубио у њу, да |
| дало.{S} Десну руку је подбочила на кук и тако се с неким особитим задовољством дуго посматрала |
| рументи?{S} Све је то према зурлама лук и вода!{S} Ја мислим да у Венецији њих тројица засвирај |
| викер, ил’ је цилиндар, или бели прслук и гласе рукавице?...{S} Клања се и ближи се њој...{S} А |
| ће код вас на квартир и кост; морам вам и то приметити: да најрадије једе шунке са спанаћем, цр |
| мене су били и састанци.{S} Ја сам вам и сувише казала!{S} Али сам уверена, да ви то моје пове |
| ..{S} Ви, ваљда, и не знате, да ја имам и једно дете?</p> <p>— Знам — рече Гркиња, — дете је ма |
| о би ми, тако, до стотину, а нешто имам и сам; па, касти, ако узмогнеш, а ти гледај да ми колик |
| и знате, да се у овим околностима морам и спремати — дакле...</p> <p>— Али — прекиде му реч Грк |
| ао што знате, из Новог Сада, премда сам и ја пореклом Гркиња. — И, уздигнувши мало навише своје |
| </p> <p>— Да — рече Гркиња, — та ја сам и заборавила питати: шта мислите са свадбом?{S} Кад ће |
| васпитатељка из Трновника; позвала сам и овдашње учитеље, осим оне маторе.</p> <p>— А нашто то |
| <p>— Оче, прала сам судове, а после сам и ручак пристављала... -— правдаше се дете.</p> <p>— Ру |
| друкче не чиним, него да код вас ручам и станујем и да вас још хиљадупута поздравим...</p> <p> |
| сам одиста задовољна!{S} Та, ето, шијем и спремам се <pb n="377" /> за удају!...{S} Пре кратког |
| чиним, него да код вас ручам и станујем и да вас још хиљадупута поздравим...</p> <p>Стара госпо |
| татељке — неморално“!...{S} Ја, да умем и да знам, како и коме, ја бих се тужила.{S} Е, баш ми |
| едну чинију са сачмом, другу с кремењем и са направљеним бокорићима жутога смиља, — она поче ма |
| ка и његове госпође, гледаћу да продрем и, ако не за ову годину, а оно за догодине, да им осигу |
| е живи.{S} Лепа парада!...{S} Ал’ ће им и пресести!{S} Хоће, богами!{S} Скоро ће доћи и школски |
| и се у богато, венцима, сликама, танким и дебелим завесама накићену, дворану богатијег хотела и |
| вца, а свога колегу, он се рукова с њим и честиташе му весело прошевину и прстен.</p> <p>– Срећ |
| “ шетали, премишљајући о својим домаћим и шпекулативним <pb n="391" /> пословима; неки су, насл |
| раза котрља; али он беше више сам собом и Гркињом занет, него да би имао времена и на своје дет |
| авану, па се онде почасте понеком кавом и одлазе у своје радионице; само трговци и господа дола |
| уће било, е, онда га је пред чика-Пајом и кудила, како је незграпан, неваспитан, тврдица, па, о |
| ено; видело је, сироче, да је са мајком и оца изгубило.{S} Кажу, да човек за ноћ оседи, остари. |
| рациозно рукова се са својим човечуљком и оде у чаршију, да онде купи за десет пара алеве папри |
| оји се више политиком бави, него школом и просветом.{S} Просвета га се утолико тиче, уколико му |
| ња из ајмашког краја, принуђена невољом и глађу, договара, шта ће и кога ће те <pb n="338" /> н |
| бије нос.{S} Он се рукова са чича-Тимом и не упита га за испрошену ћерку, а после се окрете леп |
| се протегли, уздахну, па истим патосом и са још већим ударом гласа продужаваше свој говор:</p> |
| ико остарелих грађана, са кумом, протом и старим сватом, остали <pb n="381" /> за пуном софром. |
| свест пала...</p> <p>Кир-Никола с децом и чича-Тимом одоше отпочинути, и после по сата беше у к |
| еседа, али Гаја берберин са мајсторицом и са још седам-осам <pb n="345" /> практиканата употреб |
| роговорити....{S} Чича-Тима, прота, кум и остали гости, сви повикаше на њега, сви се трудише да |
| ш овог вечера докажем, да су Југ-Богдан и његових девет Југовића били музикални...</p> </quote> |
| црно вино ретко употребљава, а прекодан и по сву ноћ о белом вину проводи; ноћу не излази напољ |
| аспитан, тврдица, па, онда, још и ружан и матор; а кад би, опет, чича-Тима за чика-Пајину поход |
| /> он у цилиндру, црном капуту, намазан и нафризиран, а она није се скоро ни видела од силних ш |
| сам.{S} Могу ти, ако је по вољи, у длан и у карте гледати, како је теби угодније.</p> <p>— У дл |
| о, а кад је устао, беше некако зловољан и бунован.{S} Није се ни умио као што ваља, а већ је на |
| ме, — рече учитељ Тима, улазећи у дућан и намештајући се, како ће се на ћепенку комотније смест |
| ије и дневнога спавања био мало надувен и туробан; али кад је видео Гркињу, трудио се по могућс |
| приповеди, какав је тога јутра нечувен и невиђен призор видела.{S} Чича-Тима гледаше неко врем |
| чича-Тима.{S} Био је доста чисто обучен и очешљан, само што му очи беху крмељиве и помало крвав |
| дијашка шатра: пијацо, један обучен коњ и човек, што по конопцу скаче!...{S} Све су, дакле, вид |
| је те ноћи дежурао, кад га је прегледао и пописао ствари, које су се у њега нашле, спровео га ј |
| оговарања.{S} Паланке су у Србији, као и у осталом свету, мале, у њима свако свакога познаје, |
| ности никуд морао одлазити.{S} Али, као и остале, тако му је и овај план лепа Гркиња покварила. |
| једа и злобе!{S} А ми ћемо, касти, као и досад, остати једно тело и једна душа!..{S} Да, збиља |
| рнери, а он је, по њојзи, могао ићи као и друго спадало.</p> <p>— Видиш, Никола, ти си мало уша |
| ње.{S} Није то кристал-палата, него као и друге сељачке кућице: уђеш у авлију — коров, у башти |
| могао једну греду усавјетовати, баш као и тебе...{S} А то је: удри грашком о дувар!...</p> <p>— |
| све зато, што ме не уважавају, баш као и она препредена Гркиња.{S} За њу сам већ скројила план |
| већи се сопственој лепоти...</p> <p>Као и сви остали заљубљени људи, тако и лепа Гркиња, опијен |
| ла, чича-Тима се већ био умио и очешљао и спремаше се да иде мало у чаршију, колико да се расхл |
| ња, крчага и т. д.{S} Осим тога је имао и парче винограда, који је сам са својом домаћицом одгр |
| иличној хармонији стајао.{S} Он је имао и чистије руво, али га не хтеде тога дана обући, јер ни |
| који је сам са својом домаћицом одгртао и загртао; али као главни производ, који га је и просла |
| етала, а кад би кога срела, тај би стао и гледао, не што би на њојзи било нешто — осим натоваре |
| , да јој то примети, него је само ћутао и није се више усудио подићи очију, да мери лажљиво лиц |
| /p> <p>— Видиш, Никола, ти си мало ушао и у године, за тебе је добро, како се може; ја, ја сам |
| е за Ускрс спремио.</p> <p>— А гле, ево и чича-Тиме! — рече учитељ IV разреда. — Деде ти, стари |
| киња, да ме у такој капи види...{S} Ево и чарапе, друкчије је Гркиња спремила за чича-Тиму...{S |
| од осталих хартија, размота је пажљиво и, грчевито притиснувши је на своја усташца, страсно је |
| о грабити принесено <pb n="314" /> пиво и јестиво...{S} Ревизор, иако је био слабуњав, зато је, |
| опирача?...{S} Од кога направисте и ово и оно, те ме већ и свет гледа као неку кугу?...{S} Зар |
| тократе, на класе дели и одликује, него и сами келнери су онде, наравно, према својим душевним |
| начелник перковачки тачније знао, него и сам управитељ вароши Београда: где је уочи Божића кој |
| и шпијунисати, и то много вештије него и прави полицијски агенти: од ње је само начелник могао |
| и се из једног „надлежателства“ у друго и обилазећи све могуће господске станове, у намери да с |
| очели враћати.</p> <quote> <p>— Господо и браћо!</p> <p>Ја сам се са свога места, с чашом у руц |
| накресан, изговорити.</p> <p>— Господо и браћо! — узвикну с највећим патосом четврти разред. — |
| а што лудо изговорити.</p> <p>— Господо и браћо!,.. — понављаше, заплећући, четврти разред. — Д |
| знили; а кир-Никола, кад се добро најео и напио, и не сећајући се своје месечне плате, једнако |
| ноге чисте чарапе.{S} Доктор га је хтео и испитивати, како би познао стање и узроке његове боле |
| главни производ, који га је и прославио и лепу му парицу доносио, остаје његова грка ракија.</p |
| љину!...{S} А сад...{S} Гром вас спалио и с варалицом!</p> <p>— Не могу!... — јадиковао је чича |
| мале вратила, чича-Тима се већ био умио и очешљао и спремаше се да иде мало у чаршију, колико д |
| у од ког обожатеља примила, он се чинио и невешт; а тако исто и она, кад би кир-Никола од какво |
| .{S} Кад је видео Папрага, он се збунио и само зато, што није умео на све Папрагове комплименте |
| многоме могла помоћи; али се узјогунио и не хте тражити њезиних препорука, па макар још за два |
| замишљено ћутао; не што није доста пио и што није био весељак, јок!{S} Та он се у богословији |
| а: где је уочи Божића који списатељ пио и шта је у пићу говорио...{S} А таке услуге у Србији су |
| днако млатио рукама, једнако је говорио и доказивао, у доказивању је тако далеко отишао, да је |
| три дана ручати, ни с ким није говорио и једнако је мислио о изгубљеним класама.</p> </div> <d |
| — рече Папрагу. — Све сам ја то удесио и уредио, само, наравно, ти ћеш, синко, о целом нашем р |
| ади ранга! — А кад је у кавани приметио и младога Папрага, који му је и сувише својим изнутрашњ |
| венији него обично, очима је закрљештио и већ је зинуо, да, по обичају, изгрди своју мезимицу, |
| ти.</p> <p>Чича-Тима се наново намрштио и сео на своје првашње место; а дете, кад је чуло после |
| исан пропис.{S} Тешко да би га други ко и могао прочитати, осим онога који га је писао, или нек |
| нику хтео да пољуби васпитатељку; а ако и то буде мало да је противу мужа расположи, <pb n="325 |
| арије утекао, да обиђе у оно време јако и лепо осветљену „Црвену Лампу“, па и „Лепу Пастирку“ и |
| лно“!...{S} Ја, да умем и да знам, како и коме, ја бих се тужила.{S} Е, баш ми утуче срећу, Бог |
| ици и трговци долажаху, шапутаху полако и разговараху гласно, како је коме воља била; а дотле ј |
| p>Као и сви остали заљубљени људи, тако и лепа Гркиња, опијена слатким љубавним заносом, уздахн |
| аку заведену новост, како у школи, тако и у обичном животу, мрзео; а откако је, сиромах, изгуби |
| древна пијаница по просутоме вину, тако и он својим пуним зрацима да тапка по бистроме потоку!. |
| то сам га једанпут лепо погледала; тако и оно вино и ракија, што је у подруму, то ми је све за |
| ико његовим недотупавним мозгом, толико и његовом кесом влада.{S} Она ми је, истина, обећала да |
| а, видите, у колико вас волим, у толико и вашу Милку; управо рећи, ја сам њена друга мати.</p> |
| рану завити и утоплити, а за туђу нико и не мари, још гледа, ако може, да је у својој пакости |
| <pb n="362" /> је упрла на своје ниско и збрчкано чело, а нос и уста је искривила, а затим, ка |
| арала, да не може, да јој је врло тешко и да ће јој на чистоме ваздуху много лакше бити.</p> <p |
| трабуњао, лепа се Гркиња прибрала мало и, преврћући, по обичају, очима, осмејкивала се умиљато |
| вало, али које се сваког тренутка могло и пробудити.{S} Чича-Тима је дубоко уздахнуо, и лице му |
| ужичког округа, то се, уосталом, видело и по његову јужном наречју.{S} Некако наскоро пре те пе |
| , касти, као и досад, остати једно тело и једна душа!..{S} Да, збиља, кад ћу се ја к вама досел |
| а за тај позив: у њеној природи је било и сувише подмуклости, сувише дара за сплеткарење, за пр |
| , изгубио оне две класе, опасно је било и разговарати се с њиме о класама. — Дабогда, им се моз |
| а се не пробуди више.</p> <p>То је било и сувише.{S} Очи у чича-Тиме синуше младићском ватром, |
| ђа коса, на збрчканоме лицу туђе белило и руменило: права лорфа!...{S} А ја?...{S} Хе, хе!{S} Б |
| дали, ту је, наравно, отпадало руменило и белило.</p> <p>— Нисам се надала од вас — рече Гркиња |
| се све на томе детињем вашару говорило и радило.{S} Полицајац је, опет, са своје стране савесн |
| неких намера, жеља, страсти, а ми имамо и начина и искуства, да то пред осталим светом прикрије |
| листове забележити.{S} Па кад сви знамо и видимо, како је ово свечан тренутак у нашем животу, у |
| се по тим осветљеним просторијама тамо и амо гурали, не изгледаху му као прави истински људи; |
| ају улице неко корачање; погледаше тамо и обоје се укочише од чуђења...{S} Стара госпођа гросму |
| у недељу?</p> <p>— Па, касти, шта ћемо и да оклевамо?{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечера |
| А сад, дабогда, у здрављу да се видимо и лаку ти ноћ!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Т |
| ајвећим патосом четврти разред. — Писмо и куму, и старом свату, па и младенцима, и њиховој свој |
| еданпут лепо погледала; тако и оно вино и ракија, што је у подруму, то ми је све за један пољуб |
| руштво, измучено глађу, залута случајно и у Перковац.{S} Ти Цигани су њихов плакат, њихова позо |
| вољи.</p> <p>Милка остаде сама, озбиљно и замишљено гледајући у свој посао.{S} Изгледала је као |
| з прикрајка гледао, накашља се зловољно и прогунђа у себи: „Но, и то мора да је неки Шваба!{S} |
| девојку добијем, а, после, вели, кретно и некретно његово имање мора мени припасти.{S} Али не п |
| касти, она се, откако амо дођосмо, лепо и поучила; сад већ и не уме да гледа онако безобразно с |
| мо код вас у Пешти, можда, се ово скупо и продаје, па га, ваљда, друкче и зову; а овде му је пр |
| ана добро расположена била, па је добро и изгледала: њено пуно лице добило је ону веселу румен, |
| е звали? — тепаше сирото девојче, скоро и не гледајући га.</p> <p>— Што сам те звао, траго није |
| они заклопци испод трепавица модри, то и не узимају на ум!</p> <p>Само су учитељи са још некол |
| убље тајне дознавала.</p> <p>Тако је то и данас било; само што данас није била Гркиња та, која |
| е победи, или не малакше, као што је то и сам професор у својој беседи навео: „Без ваздуха људи |
| ј ништа не беше, до један неофарбан сто и две дрвене столице; а остала мрачна просторија те соб |
| о класама. — Дабогда, им се мозак у сто и десет класа расточио!...{S} Они мени да узму две клас |
| тога половина припада капелану, а често и сав приход!{S} А после част!...{S} Кад се мироноше, н |
| ви на све терете који га муче, па често и пева, али само црквене песме.{S} Ако је, н. пр., зимњ |
| се за препоруку њојзи обраћао, па често и онај поклон, којим је мислио секретара подмитити, <pb |
| спољним знацима исказати је; тако исто и туга налазила је само у њеним слабачким грудима усамљ |
| мила, он се чинио и невешт; а тако исто и она, кад би кир-Никола од каквога ђачког родитеља нек |
| јину походу дознао, онда би она то исто и о чика-Паји опетовала, и тиме је, наравно, обојицу за |
| , кад сте ви код мене, волела бих чисто и да се не пробуди више.</p> <p>То је било и сувише.{S} |
| .</p> <p>— Вуци се напоље, па кажи, што и како знаш — викаше чича-Тима љутито; а кад дете оде, |
| који дан у Перковцу бавити?{S} Али што и питам, кад знам напред, да ћете то учинити?{S} Ако ни |
| оговори ни речице.{S} Затим хтеде нешто и Гркиња да изусти, али у тај мах шушну сирота Милка из |
| сте тако навалили, могла бих вам нешто и поверити.{S} Лане, кад сам о феријама у резиденцији б |
| од вина умори?...{S} Имао бих вам нешто и саопштити!...</p> <p>Гркиња климну главом, одобравају |
| да тапка.</p> <quote> <p>— Јест, браћо и господо!{S} Они су били музикални.{S} Могуће да Југ-Б |
| али...</p> <p>Начелник је од чуда зинуо и није умео ама баш ништа проговорити.{S} То, што је чу |
| или тако што...{S} И онда збогом, децо и школо!...{S} А секретарима ћу рећи: „Слуга сам покора |
| о, а бакалин, који је у свему био мудар и окретан, да би га из те забуне извукао, пређе у разго |
| и су скупе, али ја ћу ти их дати, макар и за нешто старо.{S} Па кад се ти помогнеш, лако ћемо!{ |
| ио мало повише вина... па, касти, макар и не било мелшпајза...</p> <p>— Куглофа и гурабије...{S |
| но лице прилепили зрно сочива, па макар и од оног бечког, што га ви онако радо једете?</p> <p>— |
| " /> <p>— Само кад сам код ње, па макар и коприве с реном кувала, све би то њен пољубац заслади |
| рећан дан родила!...{S} А имаш ли макар и мрвице земље са гроба Св. Петке</p> <p>— Немам! — реч |
| рокопија, а добро би било да имаш макар и једно зрнце од оне наворе, коју су пред своју смрт по |
| округ!{S} У којој бакалници нађеш макар и аковче, наћераћу ћифту, да га наштину испије мјеште п |
| што одговорити, оде фамилијаз као ветар и стаде из све снаге ударати у ђачко звоно.</p> <p>— Е, |
| лужује као фамилијаз, после га секретар и оданде, као неспособна, истера, а он се, сиромах, наи |
| школа назива класа!{S} Узмите за пример и саму православну веру.{S} Јуда нема те важности, коју |
| ти, — наравно, да ће код вас на квартир и кост; морам вам и то приметити: да најрадије једе шун |
| ле се, онако збуњен, накашља, узе шешир и оде некуд у чаршију; онде се навртатио на две-три бак |
| о, узео је четку, очистио је мало шешир и панталоне, узео је поштапач у руке, па се дигао да ид |
| наравно, зловољан; а њих двоје, ревизор и гросмутерка, седоше за фину софру и стадоше лакомо гр |
| о би се чича-Тима. — А, напослетку, нос и не приноси лепоти!...{S} Очи, очи!!...</p> <p>— Опет |
| а на своје ниско и збрчкано чело, а нос и уста је искривила, а затим, као изненађена неком ново |
| из џепа своје наочаре, натаче их на нос и, приближивши се учитељу четвртог разреда, стаде повер |
| стра.{S} Наравно, да се на таки реферат и сам министар насмејао, а одговорио му је, да таке буд |
| еда, — штета што није удешено деведесет и девет класа учитељских, па макар ниједна класа немала |
| доста краћушан, а на врху мало затупаст и, по маџарски, навише извијен био.</p> <p>— Е, није не |
| :</p> <p>— Ја, касти, служим већ дваест и три године као учитељ.{S} Истина, касти, нисам учио в |
| Оно, побратиме, на очима је доста чист и угледан, само што ми нешто мало по немачки, маџарски |
| очију, а на лицу си му видео зловољност и забринутост.</p> <p>— Дакле, Тимо, — продужаваше безо |
| каната употребили су сву своју речитост и оштроумље, да се беседа, ако је икако могуће, на најв |
| чтив, а уствари видим, да има нов капут и да се толико пута до земље поклони, колико коракне; м |
| дени богословац, рукова се још једанпут и оде...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1876 |
| богда, пресело моје вино, а њему спанаћ и шунка!{S} Здрав си, кир-Никола!{S} Здраво, Чича-Тимо! |
| S} Чекајте, сад ћу ја видети, можда већ и спава...{S} Знате, то му му је свакидањи обичај.</p> |
| </p> <p>Тако свака српска кућа мора већ и по самој природи имати нешто, што је одиста знатно.{S |
| мени жури“...</l> </quote> <p>— Та већ и мала деца знају у Перковцу, ко су то двоје, на које о |
| ко амо дођосмо, лепо и поучила; сад већ и не уме да гледа онако безобразно сељачки, право у очи |
| кога направисте и ово и оно, те ме већ и свет гледа као неку кугу?...{S} Зар ви мислите да ја |
| киња што не дозна! — Чича-Тима испи већ и пету, па и шесту чашу ракије и спремаше се да одлази. |
| ћна врата отворила, једва је могла бабу и назрети; онде, поред ватре, чучала је та стара жена, |
| мало уфитиљио. —- Ђаво нек носи и бабу и секретара!{S} Њој, дабогда, пресело моје вино, а њему |
| им, па оде, а он се врати натраг у собу и онде узе опет онај строги, забринути, изглед.{S} Мала |
| , умио се, загладио косу, попио је каву и спокојно очекиваше учитељски колегијум, за који је, н |
| а, ја сам на њене груди наслонила главу и једва сам се од њих одвојила, од тих ледених прсију!{ |
| о ваља, а већ је натукао шешир на главу и оде у чаршију.{S} Кад је поред своје Милке прошао, он |
| апред, а за њим остала фамилија по реду и по старешинству.{S} После њега дође мајстор Глиша ков |
| > <p>А кад је он свршио, изиђе на среду и лепа Гркиња.{S} Стара госпођа гросмутерка, која није |
| один Папраг тешко да ће и он наћи млађу и васпитанију женску, него што је наша Милка...</p> <pb |
| е ми тек допустити, да у сваком сталежу и свугде има постепености, која се код нас учитеља осно |
| да ми после пребацују и да ме оговарају и бољи и гори од мене...</p> <p>После таког разговора ч |
| амо кад се смркне; нећу да ме оговарају и да износе којешта противу мога имена, као што се о он |
| тељи бију; деца плачу, а учитељи карају и грде....{S} Само у четвртом женском разреду мирније и |
| ни разданило, а он је већ испио ракију и сркаше задовољно своју црну каву.{S} Али није дуго се |
| еђутим, на друго што, на добру парохију и на женидбени мираз, мислио, тек се онда тргао, кад је |
| врће, а лице му је пуно важности, очију и не диже горе, само гледа у хартију...{S} А кад се учи |
| чи, а уста је разглавила скоро до ушију и, подбочивши обе руке на суве кукове, стаде на сав гла |
| ати; нећу, касти, да ми после пребацују и да ме оговарају и бољи и гори од мене...</p> <p>После |
| знала за уредност, —- па ко би је онаку и узео?...{S} А, овако, све се отимају за њу.</p> <p>Чи |
| а, истина, мало су храмали, али читанку и прва знања знали су ама као вода!{S} А у протоколу ст |
| је спанаћ; а кад је учитељ донео шунку и вино, онда се није имало ништа чекати.{S} Учитељ, кад |
| ељев глас, где грди ђаке, а после писку и јаукање несрећне деце:</p> <p>— Нећу, господине!{S} Н |
| да трабуња, али га Гркиња узе под руку и одведе у своју собу — на ручак.{S} Милка остаде сама, |
| ро! — „Поздравио учитељ Тима, љуби руку и узима себи слободу данас код вас на ручак доћи“...{S} |
| а сваког човека с наочарима љуби у руку и да свакој начелниковици министарства купи по једну ил |
| {S} Узе свој шешир, захвали се на ручку и оде кући.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| прота се заверио, да ће о томе шкандалу и само министарство известити...{S} Трећи разред, који |
| а кад је Гркиња приступила ближе асталу и већ хтеде својом сувом руком да зграби поређане ствар |
| рле тако, да су им од напрезања на челу и на врату све жиле с прста поискакале. — Шта је кларин |
| божавану Гркињу видео!...{S} Кир-Николу и остале учитеље није могла из места покренути, а после |
| ости измислити, све је то на кир-Николу и лепу Гркињу натоварила.</p> <p>— О, господине, не мож |
| о му је дете код кир-Николе учило школу и положило испит са петицом, а на Петровдан — као именд |
| рку“ и друга занимљива места по Дорћолу и садашњој Скадарској улици?...{S} Он је и тога вечера |
| време тихо било, падао је доле на земљу и повлачаше се, као нека провидљива плава магла, по гус |
| и намоловане краљеве и краљице о земљу и већ их хтеде ногама газити, али их Милка, хитро као в |
| али свака цртица показиваше тврду вољу и сталност, која у тим годинама не приличи оној мекој д |
| он се и за трећу набрзо постарао, па му и та трећа у вечност оде, и он по трећипут остаде удова |
| ао је већој сили попустити.{S} Утоме му и шешир паде с главе, они га бацише за њим у блато; а с |
| е нађе да друго што говори, књигу ли му и ко је написа!{S} Е, знади, учитељице, да ћу забранит’ |
| ша, па онде простро своју шарену мараму и нешто из ње вади, па ређа по асталу, а кад му се ко о |
| љка, која је, међу нама речено, у Срему и бабица била, узалуд се трудула, да чича-Тими учитељу |
| а век је дуг, па, богме, ако где у чему и буде мане, дотераће се, ујдурисаће се.{S} Има времена |
| ст келнера долетеше, ухватише чича-Тиму и стадоше га гурати на врата.{S} Старац се испрва отима |
| орити, само је бленуо у своју обожавану и љубведостојну богињу; кршио је руке, превртао је очим |
| м није говорило, већ о синоћном прстену и о беседи, која ће се тога вечера држати.{S} Душа ваља |
| а с њим и честиташе му весело прошевину и прстен.</p> <p>– Срећно, господин Папраг! —- рече, бе |
| читељ од силне жестине накашља, исхркну и као ветар оде, и не пожелевши старој колегиници и „ла |
| .</hi>“ Кад је то прочитала, она тресну и прописе и намоловане краљеве и краљице о земљу и већ |
| еке шарене хаљине обучени, а на мајмуну и црвена капа; а лане о вашару беше и једна комедијашка |
| ео стару госпођу, он се усиљено осмехну и рукова се с њоме, а остале учитеље није ни погледао.< |
| ..</p> <p>У таком њеном самозбору куцну и звонце, и сви учитељи изиђоше из својих разреда.{S} Ч |
| лада кокета, којој сав живот у церекању и у мажењу пролази.</p> <p>— Ха, ха!{S} Је л’ те, да са |
| више уживам у вину, него у њином мажењу и кривљењу.{S} Ја бар, кад пијем, имам некакве цели; хо |
| ј мах уђе једно ђаче у собу, скиде капу и пође, да га пољуби у руку.{S} Чича-Тима га љутито одб |
| читељ четвртог разреда скинуо је и капу и капут, откопчао на кошуљи рукаве, па за сваком искапљ |
| силне свеће и фењере, који су на бајиру и по улицама светлели.</p> <p>И при чистој свести за ње |
| а деца ће, наравно, да не би разговору и добром расположењу сметала, ручати у другој собици.</ |
| зор и гросмутерка, седоше за фину софру и стадоше лакомо грабити принесено <pb n="314" /> пиво |
| Хеј, старче!... ’Ма чу ли, болан, да су и кир-Николу преместили, и то у Хомоље, па ће и госпођа |
| раво име ђинђуве.{S} А, касти, доста су и јефтине: мој побратим их купује у Београду по два гро |
| и још млада, ал’, богме, има их које су и старије, па би, касти, паметно учиниле да код госпође |
| , после, и мода се променила, изишле су и никакве тунике...{S} Оно, касти, има шесторо-седморо |
| кне; моја мати није то умела, а људи су и за њу говорили, да је васпитана!</p> <p>Те мисли нису |
| и ми ћемо се — угушити.</p> <p>Људи су и њега слушали... </p> <p>А кад је он свршио, изиђе на |
| вац знао за ту Гркову част.{S} Знали су и то, откуда Гркињи виново лишће, иако га у то доба сва |
| бале дуго се задржала лађа: товарили су и растоваривали силан еспап, те је лађа сасвим доцкан с |
| Перковцу на товаре имати може; чули су и за кајсије и за вино; знали су, и каквих и колико је |
| љи, осим што су древне пијанице, још су и неморални.“</p> <p>То је био гром за све учитеље.{S} |
| ти.{S} Често би у томе усхићеном заносу и заспала, уживајући у својој лепоти.</p> <p>— Тако је |
| ђакона, хеј, па навише!{S} Бо’ме ће ту и сто дуката мало бити|... — Тако је Папраг комбиново, |
| а ковач.{S} Он је био у немачком капуту и панталонама, само је на глави имао алев фес.{S} За њи |
| ију највише одликовати проту, с њиме ћу и шпацирати, али само кад се смркне; нећу да ме оговара |
| павајте, а ја, кад се опоравим, доћи ћу и сама!...{S} О, зла неваљалца, а баш ме је за срце ује |
| > <p>— Богме је ово опасна жега; мораћу и ја једну шљивовицу искапити, колико да се мало расхла |
| и од проклетих учитељских класа. — Хоћу и ја да частим; оно, касти, ја и удајем кћер!</p> <p>Де |
| у плату, а он осим плате има своју кућу и виноград...{S} Поговара се, да ће се и одселити, да с |
| у крило; залуд <pb n="384" /> је зваху и деца, и чича-Тима, и кир-Никола, да уђе унутра, она ј |
| се тек у томе случају, у највећем смеху и пљескању, распусти коло...{S} Али и јесу здраве палан |
| лу ствар описао, а о загушљивом ваздуху и заборавио је известити министра.{S} Наравно, да се на |
| вца; ко зна, каква је тица њену коштицу и из каквог краја Италије овамо, и то баш у мој виногра |
| увењу, казиваху, да је већ у Свилајинцу и да ће сутра, а најдаље до прекосутра, доћи и у сам Пе |
| Баш ако би вам било по вољи, могла бих и вас још ових ферија с њоме унознати...</p> <p>Стара г |
| нце залази — за мој виноград!{S} Па бих и вас споменуо, како седите испод кајсије, па сте метли |
| а кајсије и за вино; знали су, и каквих и колико је фела разног јестива било, па још и да се уч |
| јима је после мајчине смрти и од својих и од туђинаца често обасипана бивала, научила се трпљив |
| .{S} Уосталом, чича-Тима је имао својих и малих и великих мана; а ко их од људи нема...{S} Инач |
| талом, чича-Тима је имао својих и малих и великих мана; а ко их од људи нема...{S} Иначе, беше |
| ара за сплеткарење, за пренашање лажних и истинитих гласова.{S} У њеној крви не беше ниједне ка |
| пун, дебео, омален, на лицу пуно ситних и крупних борица, а уз то је у свако доба добро располо |
| ало умирио, погладио би мало свој трбух и сео би, сасвим задовољан, уз обожавану сапутницу свог |
| реда се.{S} На запећку стајао је хлебац и недодирнут, могли су га мишеви свега развући, а она н |
| >Стара врачара пљуну мало на свој палац и стаде по Гркињину длану трљати, док се на белој кожи |
| После тих поклона седоше оба, и старац и зет, један до другога.{S} Међутим је каваница све виш |
| ти...{S} Ви!... — Хтеде увређени старац и даље псовати, али га задржа будући зет...{S} Стара го |
| ишем Милкиним старијим сестрама у Левач и у Стиг, па да и оне знају.{S} Ал’ кад ви друкче хоћет |
| удовца мало ватреније погледала, па баш и кад би неку хаљину од ког обожатеља примила, он се чи |
| тарац, па старац!...{S} Та да ми је баш и венчана жена, не би се више за мене старала, него ова |
| вам ни пребијене парице тражио; али баш и сама њена будућност зависиће од тога.</p> <p>— Добро, |
| .{S} Не само мене и начелника, него баш и самога вас...{S} О, господине!{S} Молићу, шаљите тамо |
| дине баш добро родио.{S} А, после, имаш и своју поштену службицу!{S} На тако јемство дао би ти |
| пан, неваспитан, тврдица, па, онда, још и ружан и матор; а кад би, опет, чича-Тима за чика-Паји |
| ико је фела разног јестива било, па још и да се учитељ четвртог разреда први опио; и то су дочу |
| спи; — само ви ћутите, ви, који сте још и тамо преко држали актерке у квартиру!{S} Само ви немо |
| вас!{S} Ви, ваљда, мислите, што сте још и тамо преко били госпођа поштарка?...{S} О, знам вас ј |
| ече, — у школи међу ђацима могле би још и остати оне три, већ у целоме цивилизованом свету узак |
| не белајдиговати... јер...{S} Та ви још и не знате, с киме говорите...</p> <p>— Е, чуда! —- пре |
| учитељ из села, па се случајно жели још и с колегама састати, наравно, да ће доћи у деда-Спирин |
| сав глас зипарати:</p> <p>— Сад ти још и лутке требају!{S} Лутке!{S} Невеста!{S} Ха, ха, ха!{S |
| ра, изиђе неко мало дете, коме мати још и није смела поверити виљушку у руку, и то ће дете свој |
| зивати: прво уђе у дворану, једном мили-и са три лојане свеће осветљену, газда Миладин свињарск |
| љубазни Тимо!...</p> <pb n="319" /> <p>И она, погледавши га својим обичним чезнућим погледом, |
| стим из службе!...{S} Ево акта! </p> <p>И начелник му показа акт, којим се отпушта из учитељске |
| како ми је мило, о, господине! </p> <p>И лепа Гркиња бацаше чезнуће погледе на <pb n="305" /> |
| — Ал’, ено, не устаје, сиромах! </p> <p>И он са другом оде.{S} У мраку једва натрапају на њега; |
| нка, треба и даље да се трудиш! </p> <p>И тако је ревизор сву децу за њихове радове редом похва |
| нако по новосадски: егзабрукто. </p> <p>И он се диже са столице, накашља се мало, узе чашу, узд |
| {S} Новац из куће!{S} Неприлика!</p> <p>И црте на лицу Гркињину дођоше забринуте, а и врачара п |
| ако, сад ћу ја све то поправити!</p> <p>И пре него што је чича-Тима могао да предупреди даљи го |
| Тиму...{S} Али, шлафрока не дам!</p> <p>И он се спремаше да га под капут сакрије; али кад му га |
| не после ја за тебе да испаштам!</p> <p>И тако је то ишло у свима разредима: ученици не знају, |
| Хајд’мо, шећерна моја грлице!...</p> <p>И он је, као насилу, вукао доле у густу хладовину грана |
| море, ви бисте се смиловали!...</p> <p>И он је загрли...</p> <p>— Оче прото!... — рече прекорн |
| се човек угуши, баш ме умори!...</p> <p>И није лако по тој јунијској припеци путовати ни здраво |
| срећан, да вас могу познати!...</p> <p>И чича-Тима хтеде, у име отпоздрава, нешто проговорити, |
| ице месиле, онда се не чудим!...</p> <p>И он погледа најумиљатијим погледом у лепу Гркињу; а ка |
| е израдирати...{S} Ево овако!...</p> <p>И он га хтеде ухватити за брадавицу, која је кицошу на |
| . и децу да повратим у школу!...</p> <p>И пре но што је могла стара госпођа што одговорити, оде |
| ува!{S} Боље да их човек нема...</p> <p>И тако у разговору уђоше у собу, седоше за сто, наравно |
| пред министром друкче стојати...</p> <p>И уједанпута се на њеноме лицу променише црте: нестаде |
| с остати, да могу овде умрети...</p> <p>И он је наново стиште на груди, па је стаде још већом в |
| у се тек онако мало осмехнути...</p> <p>И она гледаше у огледалу, како јој по дебелим образима |
| од њих по једну класу одузео...</p> <p>И стари учитељ поче да се спрема: згладио је косу, обук |
| ати „<title>Во Јордање</title>“.</p> <p>И чича-Тима стаде се кревељити, певајући на сав глас</p |
| плакат, њихова позоришна цедуља.</p> <p>И заиста, публика се, жељна мало отменије, образованије |
| има на Христову гробу преноћиле.</p> <p>И тако се обе, једна другом задовољна, растадоше.{S} Гр |
| ебе вас дан данашњи имати среће.</p> <p>И он је помилова по њеним старачким, али доста пуначким |
| на бајиру и по улицама светлели.</p> <p>И при чистој свести за њега би Београд био <pb n="393" |
| косутра свадба, венчање, весеље?</p> <p>И она је весело тапкала својим мршавим рукама, баш као |
| гледала би се задовољно у огледало, па, иако је у њему видела вештицу, опет би са неким поносом |
| једног човека од ранга; а после додаде, иако је о противноме био уверен: — Ево, у литру ракије |
| ли су и то, откуда Гркињи виново лишће, иако га у то доба свака кућа у Перковцу на товаре имати |
| тихим гласом, — а друго су они!{S} Ми, иако имамо неких намера, жеља, страсти, а ми имамо и на |
| рост, а школу није баш много посећивао, иако није ама <pb n="350" /> баш ништа од свега разумео |
| ="314" /> пиво и јестиво...{S} Ревизор, иако је био слабуњав, зато је, опет, боље пио, него мно |
| ла своја разлагања:</p> <p>— Ја, видиш, иако сам изродила седморо деце, ја сам опет лепа и млад |
| ала, ни умила; како је још у неглиже, — иако је била сва уштиркана, упеглана, набељена и нафрак |
| разилазити.{S} И младожења се диже, па иако је помало климао ногама, то му није сметало да се |
| а Тиме!..{S} Е, јесте чули, баш сте нас иберашовали!...</p> <p>Чича-Тима се смејао, беше добре |
| у Гркињу, да се није заљубио?...{S} Све игра, сиромах; рекао би, као нека древна пијаница по пр |
| ростити.{S} Али кад они пију шампањера, играју валцера, мазе се с девојкама, троше и своје и ту |
| /> за удају!...{S} Пре кратког времена играла сам се луткама; ону највећу, моју лепу Љубицу, њ |
| какута даље...</p> <p>Коло је, међутим, играло све живље и веселије; млади момци се ознојише, д |
| коме беху смештене њене одавно забачене играчке.{S} Једна лутка без руку, две-три луткине шарен |
| кад је видела на столу поређане детиње играчке, она разрогачи очи, а уста је разглавила скоро |
| угу половину ноћи поред умилне музике у игри и весељу проведу.{S} Кад су Цигани дунули у зурле, |
| вој чича-Тима, ха? — смејала се баба. — Иде као слеп за тобом.{S} А јесам ли ја казала?{S} Та м |
| већ био умио и очешљао и спремаше се да иде мало у чаршију, колико да се расхлади, а и вече по |
| узео је поштапач у руке, па се дигао да иде:</p> <p>— Искапи то мало, брат-Радоване, па да идем |
| енији облик.{S} Час га је гледала, како иде, поштапајући се поносито трсковим штапом, по улици, |
| опет, у рангу већи Св. Илија, и то тако иде у бесконачност.</p> <p>— Е, баш кад тако у тим клас |
| !</p> <p>— Лези, вуцибатино!{S} Ревизор иде, а ти још ни катихизиса не знаш!...{S} Лези!{S} Лез |
| ваше научену песму:</p> <quote> <l>Амор иде, амор лети,</l> <l>У рукама стрелу држи... </l> <l> |
| ров!...{S} Дакле, као што видите, прави идеал скромне усамљености...{S} Што се пак саме личност |
| рок, и капицу, и вашу медецину!{S} А ја идем <pb n="396" /> да будем славуј у ружичастоме лугу |
| ндур, искапивши и кусур од ракије; — да идемо, није вајде, лако може и господин запитати: где с |
| брат-Радоване, па да идемо!</p> <p>— Да идемо, учитељу, — рече пандур, искапивши и кусур од рак |
| >— Искапи то мало, брат-Радоване, па да идемо!</p> <p>— Да идемо, учитељу, — рече пандур, искап |
| аше јој прота, — зар не би боље било да идемо тамо у хлад, испод онога дуда?... -– И он је пољу |
| хајде, очешљај се и спреми, па ћемо да идемо у виноград, да беремо кајсије, и то од оних лепих |
| овци! — рече скоро разнеженим гласом. — Иди, па купуј и спреми се, како ти најбоље знаш.{S} Оно |
| е ваздуху много лакше бити.</p> <p>— Ви идите па спавајте, а ја, кад се опоравим, доћи ћу и сам |
| , па се већ унапред боје, да им се како идол не повреди, — нарочито чича-Тима, који је свога ко |
| тина, знао, али где је срца, да се свом идолу противи...{S} После се, онако збуњен, накашља, уз |
| ију код куће по две-три чаше ракије, па иду на посао; мајстори се <pb n="336" /> сврате још пре |
| оравиле.{S} Мимо то ћу му казати, да не иду редовно у цркву, да се исмевају министарским распис |
| рећном Перковцу; ја сам, као што знате, из Новог Сада, премда сам и ја пореклом Гркиња. — И, уз |
| у једној згради састајати, па, наравно, из уљудности и поздрављати га.</p> <p>— И тај господин |
| похваљивао, и после је, једну по једну, из катихизиса и других предмета испитивао, исказујући с |
| шао до речи:</p> <p>— Један господин... из Београда!...{S} Секретар...{S} Ох, госпођо, казао ми |
| кој скамији седе по двоје или по један; из земљописа, истина, мало су храмали, али читанку и пр |
| ом земљом тек само површно излепљен.{S} Из оџака је куљао густ дим; па како је време тихо било, |
| на сто, наслонила је главу на руку.{S} Из свега се видело да о нечем премишља, а после кратке |
| .</p> <p>Учитељ Тима пребледе:</p> <p>— Из министарства?...{S} Радоване, то неће бити добро, пр |
| па, шапћући му нешто на уво, одведе га из те галаме...{S} Гости се наново наместише на своја м |
| е у свему био мудар и окретан, да би га из те забуне извукао, пређе у разговору на будућу свадб |
| — приповедићу јој, како му је попадија из Мартиновца варјачом сав нос изразбијала.{S} Цео свет |
| аталијуна пиљарица, алваџија и бозаџија из турског и немачког царства домарширати, и не би им с |
| зусти, али у тај мах шушну сирота Милка из свога ћошета, откуда је чула говор свога оца, а посл |
| ече, заруменевши се, млада васпитатељка из Трновника. — Чисто се стидим казати: хтео ме је пољу |
| тељ из Бајковца, а ту је и васпитатељка из Трновника; позвала сам и овдашње учитеље, осим оне м |
| head>ЧИЧА ТИМА.</head> <head>ПРИПОВЕТКА ИЗ УЧИТЕЉСКОГ ЖИВОТА.</head> <div type="chapter" xml:id |
| Кир-Николу и остале учитеље није могла из места покренути, а последње средство којим се мислил |
| басипаше пољупцима; а кад се она извила из његова наручја, он жалостиво уздахну:</p> <p>— Ох, с |
| ноћ!“ рекла, него се као фурија удалила из дворане.{S} Изгледало је као да је тиме већ покварен |
| ше, и већ понека би се од умора пустила из кола, али не да понос: но, то би тек лепо било, да с |
| огледало, па би сасвим поносито изишла из куће; а он се од жалости само смејао.</p> <p>Они, ка |
| ијатеља и познаника г. Папрага, учитеља из Лешњика.</p> <p>Младић се приближи учитељ-Тими, руко |
| гињо!</p> <p>То је све што је чича-Тима из Видаковићевих романа упамтио; па кад је то исказао, |
| руку; после га гледа међу свештеницима из оближњих села, како седи пред Милошевом механом, па |
| кости, као да су прије десетину година из гроба ископане, те још ударају мртвијем задахом, и г |
| да је ћутао, кад га је обожавана Гркиња из куће истерала.{S} Отворио је врата, па је изишао из |
| из њене руке част!</p> <p>Кад се Гркиња из горње мале вратила, чича-Тима се већ био умио и очеш |
| у цел са беседама?{S} Докле се сиротиња из ајмашког краја, принуђена невољом и глађу, договара, |
| лети, стрела ј’ лака, </l> <l>Амор муња из облака; </l> <l>А обоје к мени жури, </l> <l>Та чист |
| ут сакрије; али кад му га економ ишчупа из руку, он се продера на њега:</p> <p>— Оно, касти, св |
| p> <p>— Довели су најстаријега калуђера из Свете Горе, па ће да га покрсте...{S} А после ће са |
| ачелник му показа акт, којим се отпушта из учитељске службе; узроци беху: неморално чича-Тимино |
| иривати у говору, само његов један друг из неког буџака што је почео, одобравајући, да тапка.</ |
| а стеница, па ће какав неспретан превод из некакве немачке купусаре на сав глас с највећим пато |
| гла обухватити.{S} Родом је био однекуд из ужичког округа, то се, уосталом, видело и по његову |
| храни га и васпитава, и то, касти, све из љубави према чича-Тими!{S} Е, па где су данас младић |
| ворити, оде фамилијаз као ветар и стаде из све снаге ударати у ђачко звоно.</p> <p>— Е, господи |
| претећи, па после, као нека фурија, оде из собе, лупивши за собом врата, да су се прозори потре |
| надао, нарочито од вас, који сте такође из прека родом...</p> <p>— Ви ме нисте разумели.{S} Што |
| како му дете мирно спава.{S} Он се диже из кревета, и то је, можда, првипут у животу, што се са |
| је, тако, ћутала, а после се диже, узе из неког сандучета мали један завежљај, у коме беху сме |
| ој наздравимо!...{S} А сви знамо, да је из Новога Сада!{S} А у Новом Саду би се срушио тороњ на |
| да <pb n="328" /> је познам, као да је из Париза...{S} Једно ми се само не допада, што је, кад |
| Та оно, касти, та кајсија и тешко да је из Перковца; ко зна, каква је тица њену коштицу и из ка |
| а њу, а задај од рума и ракије куљао је из њега као из табарке. — Е, баш сам, касти, на вас мис |
| > сирота, можда срећнија била, да су је из службе истерали; можда би се удала, удомила; ал’, ов |
| леди од љутине, волела би и искру ватре из свога обожаванога Шпартанца искресати, али све бадав |
| хиљаде потписа, да се хапси, или да се из ове вароши протера!{S} Та ниједна жена није са своји |
| о се кир-Никола ухватио за трбух, па се из свег гласа церека:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Ала је ло |
| рече прекорно, помало као отимајући се из његова загрљаја. — То баш није лепо!{S} Молим вас!.. |
| београдске стазе обилазила, шуњајући се из једног „надлежателства“ у друго и обилазећи све могу |
| е стара госпођа, — или је малодушан, те из сажаљења не хте, или баш код самог министра није мог |
| </p> <p>— Чујем, оче! — одговараше дете из кујне.</p> <p>— Ја сам данас зват на ручак, а ти узм |
| Келнер!{S} Ову пијану луду да избаците из гостионице!</p> <p>Њих пет-шест келнера долетеше, ух |
| лепа Гркиња, прегледајући хартије, поче из прописа читати: „<hi>Бог је милостив...</hi>“ Кад је |
| у куцну и звонце, и сви учитељи изиђоше из својих разреда.{S} Чича-Тима, кашљуцајући, стиже ста |
| а; ко зна, каква је тица њену коштицу и из каквог краја Италије овамо, и то баш у мој виноград, |
| да, осмехну се поносито, па онда извади из џепа своје наочаре, натаче их на нос и, приближивши |
| сад слушајте!{S} И стара госпођа извади из недара једно писамце и стаде га своме колеги на уво |
| оји стотину дуката.{S} Чича-Тима извади из џепа квиту, готову потписану, па је даде побратиму. |
| а је тако најбоље! — И чича-Тима извади из џепа кесу, па је наново онде на тезги избројао оних |
| его на ручак...</p> <p>Чича-Тима извади из џепа кесу, претураше по њојзи, све док није нашао је |
| стара госпођа мало прибрала, она извади из недара своје наочаре, натаче их на нос, па онда приђ |
| <p>— Мети белегу! </p> <p>Гркиња извади из џепа једно мало парченце од оне тешке црвене свиле, |
| во.{S} Кад је све то свршено, он извади из једног пакетића неколико књига, те их, као награду, |
| о каког липсалог шарова, само ако прими из њене руке част!</p> <p>Кад се Гркиња из горње мале в |
| каква је љутина у кући и какви ће новци из куће?</p> <p>— Хоћу, благо баби!{S} Хоћу, лепа моја |
| лавом из Јеладе, чича-Тима Сремац, онај из Бајковца Гружанин, а учитељ трећег разреда Банаћанин |
| какве су</hi>... бо’ме, да цедите восак из мене, ја вам не бих умео казати.{S} Био сам на њима |
| актиканта у суд перковачки неки правник из Београда, по имену Живко Пацић.{S} Тај Живко беше ја |
| равим вечеру, на којој ће бити и учитељ из Бајковца, а ту је и васпитатељка из Трновника; позва |
| се то једанпут дешавало, да неки учитељ из околних села, желећи премештаја ил’ друго што, да се |
| и; а ако се деси у вароши и неки учитељ из села, па се случајно жели још и с колегама састати, |
| вас са вашег неваљалог владања отпустим из службе!...{S} Ево акта! </p> <p>И начелник му показа |
| рски акт!.,.{S} Он каже, да се отпустим из службе...{S} А, не превари старога курјака!{S} Видео |
| им разна: кир-Никола беше родом главом из Јеладе, чича-Тима Сремац, онај из Бајковца Гружанин, |
| анпут са својим једномишљеницима кришом из семинарије утекао, да обиђе у оно време јако и лепо |
| у, није више ни излазила, само си могао из куће чути, како се даскало грохотом смеје, а деца пл |
| ј од рума и ракије куљао је из њега као из табарке. — Е, баш сам, касти, на вас мислио, чедо мо |
| господин министар, заиста би га истерао из службе!</p> <p>Чича-Тима се примаче ближе њему, па г |
| рала.{S} Отворио је врата, па је изишао из куће, а није ни погледао у њу.</p> <p>Сиромах чича-Т |
| мог правдања; тек кад је ревизор отишао из места, онда почеше резоновати и сви су погодили, да |
| е јако образован човек.{S} Жену је узео из Мехадије, нека блиска рођака Наполеона Трећег!{S} У |
| је баба, — само док изручим овај пепео из тигања.{S} Е, шта знам!{S} Људи су људи, сваки има с |
| хтеде тога дана обући, јер није мислио из куће никуд излазити; а и куда би?...{S} Та цела је в |
| , страшљиво осврћући се, да га не би ко из прикрајка чуо. — Има нешто из министарства.</p> <p>У |
| не би ко из прикрајка чуо. — Има нешто из министарства.</p> <p>Учитељ Тима пребледе:</p> <p>— |
| нде простро своју шарену мараму и нешто из ње вади, па ређа по асталу, а кад му се ко од путник |
| у те испрљане хартијице беше читав свет из њезине детињске прошлости; у свакој цртици тога проп |
| Пепита волела?{S} Кажу, да се једанпут из превелике љубави хтела и удавити, само што у Монаков |
| {S} Стари деда-Спира, који је ту параду из прикрајка гледао, накашља се зловољно и прогунђа у с |
| жмираве, очи, — страх ме хвата, кад их из далека смотрим!{S} Моја мајка је лежала мртва, ја са |
| ељ-Тимо2... — запитаће га један трговац из Перковца, који је такођер на истој лађи путовао.</p> |
| {S} Ево, гледај, свађа у кући!{S} Новац из куће!{S} Неприлика!</p> <p>И црте на лицу Гркињину д |
| дије упамтио.</p> <p>Таман је полицајац из начелникове собе изишао, а уђе гросмутерка у својој |
| идела, у каквом јој се расположењу отац из чаршије вратио, а она се уплашено сакрила иза фуруне |
| расположен.{S} Кажу они, који су га још из малена познавали, да се и као дете радо смејао тако, |
| о су се у томе крају ретко виђале жене „из бољег сталежа“, као што се у отменијем свету говори; |
| ршије вратио, а она се уплашено сакрила иза фуруне и оданде страшљиво погледаше у пијанога оца. |
| а-Тима сео, бакалин извади ћутећки кесу иза појаса, па му пажљиво изброји стотину дуката.{S} Чи |
| својом писком надгласили...{S} Зато је изабрала перковачка омладина баш та три најчувенија зур |
| а, онда може ли ми ко замерити, што сам изабрао темат за моју беседу који ће бити раван овој на |
| бојну песму:</p> <quote> <l>„ Тај гуњац изадрт...“</l> </quote> <p>— А после тога долази онај д |
| тако, да је у тај мах изгледала као да изазива, пркоси; а кад је Гркиња приступила ближе астал |
| е пружио њојзи, као утопљеник што тражи избављења....{S} Гркиња га погледа поносито, очи јој се |
| рима... — Келнер!{S} Ову пијану луду да избаците из гостионице!</p> <p>Њих пет-шест келнера дол |
| учио да бар за неко време свако друштво избегава, а то је <pb n="317" /> тим пре могао учинити, |
| твореним очима смело пркоси, она, да би избегла сваку могућу неприлику, окрете се, усиљено смеј |
| о је један смеђ прамичак, који још није избелео, пустила низ зелене очи; у лицу је и по себи би |
| з џепа кесу, па је наново онде на тезги избројао оних сто дуката, што је зету наменио. — Ево ти |
| ћутећки кесу иза појаса, па му пажљиво изброји стотину дуката.{S} Чича-Тима извади из џепа кви |
| г разреда, осмехну се поносито, па онда извади из џепа своје наочаре, натаче их на нос и, прибл |
| Лепо, сад слушајте!{S} И стара госпођа извади из недара једно писамце и стаде га своме колеги |
| во изброји стотину дуката.{S} Чича-Тима извади из џепа квиту, готову потписану, па је даде побр |
| 4" /> да је тако најбоље! — И чича-Тима извади из џепа кесу, па је наново онде на тезги изброја |
| черу, него на ручак...</p> <p>Чича-Тима извади из џепа кесу, претураше по њојзи, све док није н |
| Кад се стара госпођа мало прибрала, она извади из недара своје наочаре, натаче их на нос, па он |
| а.</p> <p>— Мети белегу! </p> <p>Гркиња извади из џепа једно мало парченце од оне тешке црвене |
| и.</p> <p>Кад је чича-Тима сео, бакалин извади ћутећки кесу иза појаса, па му пажљиво изброји с |
| довољство.{S} Кад је све то свршено, он извади из једног пакетића неколико књига, те их, као на |
| на изгорелу гриву циганског коња или на извађено око каког липсалог шарова, само ако прими из њ |
| аква трговкиња или начелниковица својим извесним послом те ратарске крајеве походила, да не пад |
| , а о загушљивом ваздуху и заборавио је известити министра.{S} Наравно, да се на таки реферат и |
| ће о томе шкандалу и само министарство известити...{S} Трећи разред, који се у многом којечем |
| нога који га је писао, или неког старог извеџбаног учитеља.{S} На челу тога прописа било је кру |
| г дана о њеном добро смишљеном реферату извештено бити, оде кући.</p> <milestone unit="subSecti |
| , кад ће доћи!{S} Јесте ли добили каква извешћа, стара госпођо?... — рече учитељ четвртога разр |
| разреда... —- Ви свакипут, некако, прва извешћа добијате...</p> <p>Стара госпођа, учитељица чет |
| ху мало затупаст и, по маџарски, навише извијен био.</p> <p>— Е, није него роткве! — говорио би |
| е више прост, него некако по новосадски извијен, искривљен, — милина ти је погледати!{S} Ја кад |
| ти застареле младожење, отрцани удовци, извикане фрајле и удовице, — ту не беше краја оговарању |
| во је обасипаше пољупцима; а кад се она извила из његова наручја, он жалостиво уздахну:</p> <p> |
| понудише, да заузме горње чело, она се извињаваше тиме, да, као домаћица, мора сваки час устај |
| икола се смеје, а лепа Гркиња се сваком извињаваше, како се није ни очешљала, ни умила; како је |
| идијално, писмом, али депешом о томе да извјестим господина министра!{S} Депешу морам шифрирати |
| лепа Гркиња, -— време је да се руча.{S} Извол’те, мој дебели даскало досад је давно исплазио је |
| ћи се, понуди све редом, да поседају. — Изволте, седите! — И они су сви поседали, где је који н |
| , које је чуо, беху, по његову мишљењу, извор мудрости за једну младу девојку.</p> <p>— Тако, М |
| цајац је, опет, са своје стране савесно извршио налог свога претпостављеног, преџоњао је у омла |
| мудар и окретан, да би га из те забуне извукао, пређе у разговору на будућу свадбу. — Дакле, п |
| мо зато, да од богатог детињег родитеља извуче понеки дукат, а ако је дете чиновничко, н. пр. н |
| раго ниједна?{S} Да те бијем, да ти уши извучем!</p> <p>Јадно дете дрхтало је од страха.</p> <p |
| и онде узе опет онај строги, забринути, изглед.{S} Мала Милка већ се умила и стала се чешљати; |
| лопав је!{S} Та, ено, погледајте, какав изгледа, као девето чудо: натукао онај продерани од сла |
| Само у четвртом женском разреду мирније изгледа: стара госпођа, осмејкујући се, по првој скамиј |
| ’ тек је, свакојако, лепша од мужа, што изгледа као надуване гајде?...</p> <p>— Боже, сахрани и |
| и замишљено гледајући у свој посао.{S} Изгледала је као одрасла девојка; ништа не беше на њојз |
| а добро расположена била, па је добро и изгледала: њено пуно лице добило је ону веселу румен, а |
| дну у другу упила тако, да је у тај мах изгледала као да изазива, пркоси; а кад је Гркиња прист |
| аметним очима погледа сасвим жалостиво, изгледало је као да више оца жали него себе; али не реч |
| го се као фурија удалила из дворане.{S} Изгледало је као да је тиме већ покварена беседа, али Г |
| милијаз.{S} Беше сасвим блед и задуван, изгледао је као да се нека грдна несрећа догодила и јед |
| ицу, — ни буздован Краљевића Марка није изгледао страшнији; остала тројица искрљештили очи, па, |
| и!</p> <p>— Хе, хе, хе!{S} Па ти ћеш ми изгледати као грчка краљица, кад је ишла на венчање...< |
| х, гром те спалио!{S} Та кад ћеш једном изгледати као човек, као муж, несрећниче неосетљиви?... |
| еним просторијама тамо и амо гурали, не изгледаху му као прави истински људи; чинило му се да с |
| киња од свога ватреног обожатеља отела, изгледаше јој лице као искрпљено: куд су год Тимини пољ |
| а беше мало забринут, а госпођа Јоханда изгледаше срдито: очи јој севаху у раздражености, око у |
| Бог га убио! — И заиста, сирота девојка изгледаше бледа, скрушена; а и не беше јој лако сносити |
| е и спољашности тек онда добија у своме изгледу, кад је мало више неглиже обучен.</p> <p>На так |
| од неке куварице научила успијати се и изговарати покварено немачки: „Кис ди хонд!“<ref target |
| видели, какву моћ има реч у своје време изговорена!{S} Говорио сам вам о музици; али не треба т |
| хову...</p> <p>Те речи нису биле гласно изговорене, па их млади богословац није ни чуо, те је с |
| ништа не поможе, он је баш хтео све да изговори:</p> <p>— Да, где сам, оно, стао?...{S} Право, |
| ворани, пред најотменијим светом, јавно изговорила:</p> <quote> <l>„Обоје се мени жури“...</l> |
| по Перковцу ширити!...</p> <p>Кад је то изговорила, она ућута; наочаре, који јој обично на носу |
| шта ви мислите?...{S} Кад су њих двоје изговорили, диже се она протерана Новосаткиња; она набе |
| јн!... — рече Тима.{S} Није он добро ни изговорио, а некакав крупан човек, у дебелим сукненим х |
| чекајући, шта ли ће он, онако накресан, изговорити.</p> <p>— Господо и браћо! — узвикну с најве |
| ти...</p> <p>Лепа Гркиња није могла све изговорити.{S} Чича-Тима је притиште и наново је обасип |
| сто није могао ни лекцију пред учитељем изговорити, све од силнога смеја; па се, ево, сиромах, |
| и, кад у пићу говори, да ће ма што лудо изговорити.</p> <p>— Господо и браћо!,.. — понављаше, з |
| не верујем, да неће заударати брада на изгорелу гриву циганског коња или на извађено око каког |
| рљештио и већ је зинуо, да, по обичају, изгрди своју мезимицу, али кад је видео обожавану Гркињ |
| к смишљен, озбиљан; и саме црте на лицу изгубе ону безбрижну детињу облину, а наместо њих скупе |
| водену болест добити, па зар учитељ да изгуби две класе?</p> <p>— Баш ми изиђоше на врх главе |
| леда по џепови, да му се како није срма изгубила, а после изиђе на обалу, стаде онде, па се заб |
| идело је, сироче, да је са мајком и оца изгубило.{S} Кажу, да човек за ноћ оседи, остари.{S} А |
| тељ IV разреда се слатко насмејао: — Е, изгубио сам!{S} Деда-Спиро, докотурај-де једну литру ст |
| ом животу, мрзео; а откако је, сиромах, изгубио оне две класе, опасно је било и разговарати се |
| старе жабарке и испеци четири каве!{S} Изгубио сам!{S} Е, али ко би се, опет, сетио, да су за |
| доводи у сукоб, то се само осмехнуо. — Изгубио сам литру ракије и четири каве, али ми није жао |
| та, докле се и он у густоме корову није изгубио.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1876 |
| тебе гонили, а сутра мене; данас ћу ја изгубити службу, а сутра ћеш ти; и то ће тако редом ићи |
| ким није говорио и једнако је мислио о изгубљеним класама.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| ога прописа гледало је јадно дете своју изгубљену мајку, па се часом насмешило, а махом је бриз |
| да су упрли очи у њега, он се још мало издиже и узвишеним гласом поче говорити:</p> <quote> <p |
| окренуло: деца му више нису ишла боса и издрпана, а и сам Никола променио је свој отрцани сламњ |
| или прекрасна) господична!“...{S} Да га изедеш од милости!{S} Не знаш, шта је дивније на њему, |
| исели краставци!...</p> <p>— Болест вас изела! — нашалио би се чича-Тима. — А, напослетку, нос |
| моралу!{S} Кад се и та наситила говора, изиђе неко мало дете, коме мати још и није смела повери |
| слушали... </p> <p>А кад је он свршио, изиђе на среду и лепа Гркиња.{S} Стара госпођа гросмуте |
| ла, тим је била од њега паметнија, онда изиђе нека стара уседелица, која до своје четрдесет пет |
| му се како није срма изгубила, а после изиђе на обалу, стаде онде, па се заблену у силне свеће |
| м гласом викао је старац.{S} А кад дете изиђе напоље, он покупи парчад од огледала, па их љутит |
| самозбору куцну и звонце, и сви учитељи изиђоше из својих разреда.{S} Чича-Тима, кашљуцајући, с |
| ељ да изгуби две класе?</p> <p>— Баш ми изиђоше на врх главе те ваше две класе — рече учитељ IV |
| други; код мене си бар сигуран да нећеш изићи на глас.{S} Па колико ти треба и кад?</p> <p>— Тр |
| >Таман је полицајац из начелникове собе изишао, а уђе гросмутерка у својој обичној црној хаљини |
| ће истерала.{S} Отворио је врата, па је изишао из куће, а није ни погледао у њу.</p> <p>Сиромах |
| ио је руке, превртао је очима, а кад је изишао за њом, да је испрати, није могао срцу одолети, |
| она се трже и ућута, све док Милка није изишла напоље; после је тек продужила својим окретним ј |
| би се у огледало, па би сасвим поносито изишла из куће; а он се од жалости само смејао.</p> <p> |
| рнерима; а, после, и мода се променила, изишле су и никакве тунике...{S} Оно, касти, има шестор |
| ога дуда.{S} Кад су после неког времена изишли на месечину, са главе лепе Гркиње спала је била |
| мити.{S} Тек кад су у авлију у помрчину изишли, некако му испаде за руком да је загрли и пољуби |
| ад навратити...{S} Ал би то дивно сирће изишло!</p> <p>Трговац гледаше, пун саучешћа, у чича-Ти |
| о, на вашем великоме труду морам такође изјавити моју благодарност...</p> <p>После се рукова с |
| о сву ноћ о белом вину проводи; ноћу не излази напоље, јер се боји од потчињених му учитеља...< |
| киња, како је ушла у кућу, није више ни излазила, само си могао из куће чути, како се даскало г |
| на обући, јер није мислио из куће никуд излазити; а и куда би?...{S} Та цела је варошица за њег |
| ачињен, а жутом земљом тек само површно излепљен.{S} Из оџака је куљао густ дим; па како је вре |
| еду, где с најозбиљнијим лицем прегледа изложене радове.</p> <p>Он беше дугуљаст, плав човек, и |
| м очима, па кад је видела да дете њеном измајсторисаном погледу отвореним очима смело пркоси, о |
| ло све, што је целог вечера могао од ње измамити.{S} Тек кад су у авлију у помрчину изишли, нек |
| огледала није.{S} На самоме крају мале, између неких кошева и шљивика, пружао се коровом обраст |
| , да је од њега једва она мања половина између обрва остала; ногу је ишчашила, а леву руку је с |
| d>XIII.</head> <p>Сутрадан беше на лађи између Базјаша и Београда пуно путника, који су путовал |
| ла, а што је год могла у својој пакости измислити, све је то на кир-Николу и лепу Гркињу натова |
| ати, а стара се госпођа стаде бојажљиво измицати пред њиме.{S} Њему је то било смешно, те се, с |
| д у животу нећу!{S} Начелник се, касти, измиче, а он за њим; е, баш мишљах, да ће се на сокаку |
| оде, и да је народ толико жељан те њине измишљене равноправности и једнакости, да ће се за њу с |
| то бива, и кад неко позоришно друштво, измучено глађу, залута случајно и у Перковац.{S} Ти Циг |
| p> <p>— Ха, ха!{S} Је л’ те, да сам вас изненадила? — скакућући преко авлије, подвикиваше весел |
| своје првашње место...{S} То је Гркињу изненадило.{S} Она погледа на врата, мислила је да се н |
| /p> <p>— Знам, да ће се господин Швабић изненадити, кад види оваке фине ствари!...{S} Не би се |
| али он викну, јутрењом походом пријатно изненађен: — А камо наже, госпођо?{S} Не каза ми ни „До |
| да је усрећи. — А гле Милчице! — рече, изненађена, Гркиња.{S} Али кад јој је видела очи, како |
| а нос и уста је искривила, а затим, као изненађена неком новом појавом, повика весело: — Љубав! |
| ти, ја и удајем кћер!</p> <p>Деда-Спира изнесе још једну литру жабарке и још по једну црну каву |
| је могло ниједне пријатне слике пред њу изнети, која би је својим заносним бојама у тузи њеној |
| ад се смркне; нећу да ме оговарају и да износе којешта противу мога имена, као што се о оној шк |
| могла заспати.{S} Њено уображење јој је износило тужне слике неизвесне будућности.{S} Човека ко |
| више ни за шта — пренемагала се баба, — изношено, благо стрини!{S} Та ону твоју стару бунду, шт |
| ину“!{S} И то је све, што се од природе изнудити може. „Учтив је, васпитан је“ — тврди ова намо |
| ој промени на њему: у лицу је био блед, изнурен, хаљине му беху отрцане, а ципеле од самога бла |
| ога Папрага, који му је и сувише својим изнутрашњим задахом ударао на црквени тамјан, а својом |
| гарија, којима је Перковац у свако доба изобиловао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| свиле, од које у новије доба по Србији „изображенији“ свештеници праве себи појасеве, и даде га |
| који је, наравно, добар стојао да неће изостати, као што се ни преварио није; јер не прође ни |
| ју, само да се, колико толико, са онима изравна, које је наумила походити.{S} Наравно, да се ле |
| и моме једном човеку, што је у министра израдио, да ме у дваестпету класу премести.{S} Јест!... |
| , мало вас је искрмачио, али то се даје израдирати...{S} Ево овако!...</p> <p>И он га хтеде ухв |
| e>“ али се уједанпут трже, лице му доби израз зле воље, и он устаде са свога места и поче тешки |
| Тима је дубоко уздахнуо, и лице му доби израз негодовања и незадовољства.{S} Гркиња је то приме |
| е, а оне танке борице око њих даваху им израз ласкавости; коса му беше плава и, по богословски, |
| урност, која би тек доцније могла диван израз чврстога карактера бити.</p> <p>—- Јесам ли задов |
| попадија из Мартиновца варјачом сав нос изразбијала.{S} Цео свет зна већ, зашто!...{S} Онда, бо |
| само то, да се једанпут пијан у механи изразио да попови нису христијани...{S} То ће им доста |
| , да се о њојзи више пута са поштовањем изразио: како би Србија срећна била, да има више таких |
| адавицу, која је кицошу на левом образу израсла, али се он, као опарен, трже, одступи два корак |
| њу; онај црни штап мога оца, на коме је изрезана глава некаквога мајмуна, то је био младожења!{ |
| су од хартије онако по најновијој моди изрезани, тако, да кад је један од њих поред њега проша |
| разлагања:</p> <p>— Ја, видиш, иако сам изродила седморо деце, ја сам опет лепа и младолика, па |
| {S} Сад! — говорила је баба, — само док изручим овај пепео из тигања.{S} Е, шта знам!{S} Људи с |
| ечице.{S} Затим хтеде нешто и Гркиња да изусти, али у тај мах шушну сирота Милка из свога ћошет |
| аље продужити, али кад је последње речи изустила, стара госпођа врисну, као да је неко усијаним |
| ником да се опрости, није могао ни речи изустити, отворио је врата, па је отишао, а никог око с |
| а кад је то све употребљено било, а без икакве користи, баба је говорила о тешким гресима и упу |
| ељ?...{S} Ишао је даље без свести и без икакве намере, лутао је онако по инстинкту.{S} Наједанп |
| итост и оштроумље, да се беседа, ако је икако могуће, на највеселији начин бар до ујутру продуж |
| — забележи: „Успех добар...“ Та ако је ико у целој Србији од учитеља заслужио, да му се каже п |
| ав сат оно, што је и моја стрина знала, ил’ ако није знала, тим је била од њега паметнија, онда |
| шта је дивније на њему, или је цвикер, ил’ је цилиндар, или бели прслук и гласе рукавице?...{S |
| ио, по свој прилици, девер... ха?...{S} Ил’ је отишао, да спава, док се ви са обожаваном богињо |
| чка!{S} Па је л’ тај чича-Тима слеп?{S} Ил’ га је опчинила, фландра једна?...{S} А и шта ће му |
| итељ из околних села, желећи премештаја ил’ друго што, да се за препоруку њојзи обраћао, па чес |
| е одмиче; он хоће да јој придене ружицу ил’ други какав цвет на груди, а она, глупара, побегне |
| ако је он путовао, пешке или на колима, или га је неки милостива срца човек, онако Бога ради, о |
| а свирац да се умори, дувајући у гајде, или да ожедни, те да за љубав чаше вина престане свират |
| коју су, по свој прилици, гуске опасле, или су је шилом садили?</p> <p>— Опростите, драги колег |
| т класа боља и пробитачнија за учитеље, или је боље онако по староме, без класа?</p> <p>— Госпо |
| ли је малодушан, те из сажаљења не хте, или баш код самог министра није могао успети да ове чер |
| донде борити, докле у борби не победи, или не малакше, као што је то и сам професор у својој б |
| вачког еспапа, сасвим безбрижно пушили, или су, и не мислећи, гледали у сиву даљину, други су д |
| у Крајини, па заборави о Светом Николи, или најдаље о новој години, донети бар једну петачку <h |
| бар са две хиљаде потписа, да се хапси, или да се из ове вароши протера!{S} Та ниједна жена ниј |
| прочитати, осим онога који га је писао, или неког старог извеџбаног учитеља.{S} На челу тога пр |
| е нешто наљути, кад би га неко увредио, или кад је у некаквој бризи, — не би се могао смирити, |
| да ли му је то тако од старина остало, или су га људи од милости тако прозвали, то вам нико не |
| а њему, или је цвикер, ил’ је цилиндар, или бели прслук и гласе рукавице?...{S} Клања се и ближ |
| ош није заборавио на турски селам-алећ, или нека фрајлица, која је од неке куварице научила усп |
| одине, на пример у Хомоље, у Црну Реку, или, ако је могуће, чак у Турску...</p> <p>— За вашу љу |
| ти!{S} Не знаш, шта је дивније на њему, или је цвикер, ил’ је цилиндар, или бели прслук и гласе |
| ди хонд!“<ref target="#SRP18760_N1" /> или, напослетку, нека стрина, која зна у пасуљ гледати, |
| у, има и непријатеља, завидљиваца...{S} Или је, можда, за дуг...{S} Оно, касти, на данашње врем |
| н Швабић — говорила је стара госпођа, — или је малодушан, те из сажаљења не хте, или баш код са |
| ажи, да ли је боље учитељима са класама или без класа?</p> <p>Учитељ Тима је сваку заведену нов |
| вету говори; а и кад би каква трговкиња или начелниковица својим извесним послом те ратарске кр |
| брада на изгорелу гриву циганског коња или на извађено око каког липсалог шарова, само ако при |
| у школу: у свакој скамији седе по двоје или по један; из земљописа, истина, мало су храмали, ал |
| има оде...{S} Како је он путовао, пешке или на колима, или га је неки милостива срца човек, она |
| } Онда, богами, нек се он сели у Хомоље или некуд на другу страну, — Београд ће му бити тесан, |
| а од каквога ђачког родитеља неко прасе или рубљу испросио, није му она замерала; па ни онда га |
| асна ђинђувица на дебелој говеђој чорби или као загорела запршка у некаквој маџарској тарани: н |
| одиста знатно.{S} У свакој се мора наћи или неки старац, који још није заборавио на турски села |
| умом, гледао је око себе као у врућици или у неком тешком сну: све се око њега окретало, и све |
| оча, чекаш само, кад ће те напасти вуци или хајдуци...{S} Куд ће сиромах учитељ?...{S} Ишао је |
| е.{S} Хоће ли им се смети у тузи својој или у радости поверити?{S} Хоће ли у Папраговој мајци и |
| м, све ми се чини да рече Шапраг, Акмак или...{S} Ха, сад сам погодио:{S} Папраг!...{S} Папраг! |
| ик могао дознати, како се који чиновник или грађанин са својом женом живи, и која жена на свога |
| ше ситних бора, те да би се могло лепим или бар пријатним назвати.{S} Уста му беху свакипут на |
| S} Безобразлук!{S} Кад успишете депешом или президијално господину министру, а ви наведите само |
| град неку велику срећу донети, богаство или тако што...{S} И онда збогом, децо и школо!...{S} А |
| а, да то пред осталим светом прикријемо или забашуримо.{S} И то је оно, што се зове цивилизациј |
| улица, нигде се не види осветљен прозор или фењер, пред њиме стоји мрачна шума.{S} Чује само, к |
| ражањ, да га окреће, а уза сваки почет или довршен посао попио би понеку чашу ракије, убрисао |
| ачелниковици министарства купи по једну или две хаљине, и онда би се начелниковице наше лепше н |
| то хоћете, добру или злу домаћицу, жену или госпођу, већ како ви хтеднете.{S} Па хоћете ли се ј |
| као у воску направити што хоћете, добру или злу домаћицу, жену или госпођу, већ како ви хтеднет |
| роз целу чаршију.{S} Кога је год у путу или пред дућаном видела, она му се поклонила, погледала |
| нда: „Слуга сам нижајши, моја дражајша (или прекрасна) господична!“...{S} Да га изедеш од милос |
| од Св. Петра је, опет, у рангу већи Св. Илија, и то тако иде у бесконачност.</p> <p>— Е, баш ка |
| оварати се с њиме о класама. — Дабогда, им се мозак у сто и десет класа расточио!...{S} Они мен |
| /p> <p>— Па онда желим од свег срца, да им женска деца буду лепа и бела као белило на лицу лепе |
| ули од чуда, па се већ унапред боје, да им се како идол не повреди, — нарочито чича-Тима, који |
| не за ову годину, а оно за догодине, да им осигурам премештај; тек, свакако, ако ја уживим, нећ |
| га даскала, да и њему Бог не украти, да им се обојима види и чује, здравље и напредак, добри го |
| ча-Тима мргоде?{S} Ћути!...</p> <p>— Да им Бог поживи дечицу, и, дабогда, се ројила по кући, ка |
| а, троше и своје и туђе паре, а хоће да им силом верујемо, да они раде све то у корист народа.. |
| шкандал!... (Господа у Србији воле, кад им се понека страна реч уплете)...{S} Не само мене и на |
| млада срца почињу тровати увреде, које им неправда наноси!</p> <p>— Децо, — рече секретар, каш |
| у својој скромној усамљености и у томе им нико није сметао...{S} Гости им нису баш много пилић |
| њоме живи.{S} Лепа парада!...{S} Ал’ ће им и пресести!{S} Хоће, богами!{S} Скоро ће доћи и школ |
| о да попови нису христијани...{S} То ће им доста бити, па да их по целоме свету растури!...</p> |
| и немачког царства домарширати, и не би им се гласа чуло.{S} А кад је већ зора свитала, и гости |
| ка!“...{S} Само то да не кажу, могао би им човек и опростити.{S} Али кад они пију шампањера, иг |
| стању да их довољно поштује.{S} Хоће ли им се смети у тузи својој или у радости поверити?{S} Хо |
| у томе им нико није сметао...{S} Гости им нису баш много пилића и јагањаца појели, а и они, ко |
| је у тамбуру, они су му пљескали, а он им се за то најграциозније поклонио...</p> <p>За њиме с |
| " /> <p>Међутим, код кир-Николе, откако им се чича-Тима доселио, све се набоље окренуло: деца м |
| мени да узму две класе!{S} Е, касти, то им никад не могу заборавити!...{S} Две класе!{S} И то, |
| анији народ.</p> <pb n="370" /> <p>— То им се познаје и по великим мамузама и по фокошу њихову. |
| а би се тужио како је све скупо, и опет им је мршава храна.{S} То су, уосталом, и паметни болес |
| ерица служи, дувају у зурле тако, да су им од напрезања на челу и на врату све жиле с прста пои |
| ића и јагањаца појели, а и они, који су им понекад празником после службе божје на чашу комовиц |
| мишљају оне дивне ружине боје; а што су им они заклопци испод трепавица модри, то и не узимају |
| рилици ће бити сам г. начелник!{S} Хоћу им, богами, смрсити конце, кир-Николу ћу преместити у Х |
| ајне, а оне танке борице око њих даваху им израз ласкавости; коса му беше плава и, по богословс |
| а Бог створио!{S} А и места рођења беху им разна: кир-Никола беше родом главом из Јеладе, чича- |
| у разног узраста, а и црте на лицу беху им разнолике: неки беху црномањасти, плави; неки, опет, |
| као воду!{S} Али ће и упамтити, верицу им дечју, кад су учили код Ђоке школу...</p> <p>— И мој |
| ј лепшој будућности. — У Америци, веле, има попова и од нашег пола, па што, као, не би и у Срби |
| ђа казује; ти си још млада, ал’, богме, има их које су и старије, па би, касти, паметно учиниле |
| и од газда-Милчића на поклон.{S} Знате, има сина код мене, па је још о Духовима читао апостол.. |
| друго једно је оћелавело.{S} Па, касти, има л’ ту моје кривице?{S} Могло је дете и водену болес |
| е су и никакве тунике...{S} Оно, касти, има шесторо-седморо деце, могла би се оставити моде, ал |
| и заљубљена је у мене.{S} А оно, касти, има у кога!{S} Истина, сам мало ушао, касти, и у године |
| .{S} Оно, касти, док је човек у животу, има и непријатеља, завидљиваца...{S} Или је, можда, за |
| ба једва сам покупила све што ми треба: има ти ту, госпођо, да простиш, и мишјака, и лево уво о |
| де мане, дотераће се, ујдурисаће се.{S} Има времена, само нек’ су деца жива!</p> <p>Затим понуд |
| се, да га не би ко из прикрајка чуо. — Има нешто из министарства.</p> <p>Учитељ Тима пребледе: |
| руги разред...{S} Красно дете!</p> <p>— Има три — рече пандур, —- ако не буде година више; него |
| p> <p>— Оно, господине, молићу!...{S} А има времена, људи смо, ако је, касти, било какве погреш |
| изразио: како би Србија срећна била, да има више таких васпитатељака!{S} Што се мене тиче, ја т |
| S} Васпитан, учтив, а уствари видим, да има нов капут и да се толико пута до земље поклони, кол |
| вино, а кир-Никола шунке...{S} Кажу, да има дивних шунака.</p> <pb n="309" /> <p>— Маните се, Б |
| ћете се сећати, зашто...{S} Штогод жена има у нашем Перковцу, све су је омрзле; ја се чудим, ка |
| ећне Гркиње — говорила је у себи. — Шта има на њојзи?{S} Кожа и кост!{S} На глави туђа коса, на |
| допустити, да у сваком сталежу и свугде има постепености, која се код нас учитеља основних школ |
| тај неће видети своје породице, ако је има...</p> <p>Али уствари није тако било, јер после дес |
| ца, ја имам моју плату, а он осим плате има своју кућу и виноград...{S} Поговара се, да ће се и |
| о, касти, на данашње време слабо кога и има, а да није дужан...</p> <p>— Није то, учитељу, – ре |
| {S} Е, шта знам!{S} Људи су људи, сваки има своју невољу!{S} Ето, попа Ђока се, сиромах, пропио |
| ме учи...{S} Та, ето, твој мали Милован има, ја мислим, већ три године, како учи код мене други |
| .</p> <pb n="360" /> <p>У Перковцу мало има жена, које нису њену помоћ тражиле.{S} Ако, н. пр., |
| чича-Тимина Милка још је млада, али то има и своје добре стране: моћи ћете од ње као у воску н |
| вам кажем, — сами сте видели, какву моћ има реч у своје време изговорена!{S} Говорио сам вам о |
| !{S} Ха, ха, ха!..{S} У вашем винограду има лепих кајсија, а особито она, што је уза саму колиб |
| ну веру.{S} Јуда нема те важности, коју има Св. Петар, а од Св. Петра је, опет, у рангу већи Св |
| Господине прото! — рече тихо; — свачему има времена; видите, да нас сви гледају, да нам завиде! |
| а ми само зато дишемо, што још на свету има ваздуха; а после је цифрама доказао, да ће после пе |
| ко га не види, а чује, рекао би, да их има тројица, што с њиме диване.{S} На тај начин је и ле |
| е завршио беседу?</p> <p>— Шта, зар још има?{S} Та докле ћеш, учитељице, побогу?{S} Та то је, к |
| ичи ли он на моју милу мајку?...{S} Она имађаше велике отворене очи, по ваздан бих могла гледат |
| цу људи устију, чим сване, па они, који имају посла у пољу, попију код куће по две-три чаше рак |
| е отаџбина несрећна...{S} Али какву они имају цел са беседама?{S} Докле се сиротиња из ајмашког |
| ведочили су вам, какву божанствену силу имају сиренски гласи јединствене музике на дух човечји; |
| за љубав, и за мржњу, од свачега је она имала мађија и чини.</p> <p>— Па којим си ми добром дош |
| у.{S} Милка беше бледа као лимун; да је имала кога, можда би се, сирота, и потужила, можда би к |
| сокачета живела је једна Гркиња, што је имала два мужа; неки говоре, и више...{S} А у другој ку |
| но учиниле да код госпође у школу дођу; имале би шта чути!</p> <p>Гркиња се задовољно смешила; |
| учитељ донео шунку и вино, онда се није имало ништа чекати.{S} Учитељ, кад је видео, да га нико |
| ажењу и кривљењу.{S} Ја бар, кад пијем, имам некакве цели; хоћу нешто да пребринем; хоћу некаки |
| ламовати.</p> <p>— Сад, касти, не могу, имам важна посла у чаршији, а и глава ми је, касти, мал |
| о! — рече Гркиња, рукујући се с њиме. — Имам част представити вам нашег новог пријатеља и позна |
| мене узме?{S} Он удовац, ја удовица, ја имам моју плату, а он осим плате има своју кућу и виног |
| ета!...{S} Ви, ваљда, и не знате, да ја имам и једно дете?</p> <p>— Знам — рече Гркиња, — дете |
| ласно исказивати:</p> <p>— За начелника имам сасвим други план.{S} Он је човек који се више пол |
| мати власти у кући мога мужа, па шта се имам предомишљати?{S} Ја сам сироче остављено, погажено |
| перлице и шарену вуницу..{S} А новости имам да му кажем, да од другог ни за десет година толик |
| ребало би ми, тако, до стотину, а нешто имам и сам; па, касти, ако узмогнеш, а ти гледај да ми |
| игнем у моме винограду пивару; кућу већ имам, а воду ће ми вући кир-Никола..{S} А ја и Гркиња, |
| додаде:</p> <p>— Господин Папраг, сутра имамо у Перковцу беседу, ја се надам, да ћете нас своји |
| и?{S} Но, красна беседа!{S} И на њој се имамо захвалити једино полицији!{S} Уместо да оваку фла |
| човечји; сами сте видели, да само њојзи имамо благодарити, што су у погдекојим грудима узбуркан |
| имамо неких намера, жеља, страсти, а ми имамо и начина и искуства, да то пред осталим светом пр |
| м гласом, — а друго су они!{S} Ми, иако имамо неких намера, жеља, страсти, а ми имамо и начина |
| , после, вели, кретно и некретно његово имање мора мени припасти.{S} Али не превари, стара нами |
| кад се ваш даскало од вина умори?...{S} Имао бих вам нешто и саопштити!...</p> <p>Гркиња климну |
| 365" /> Он је у дућану врло мало еспапа имао; тек колико да се назове трговац.{S} На једној стр |
| кремења, крчага и т. д.{S} Осим тога је имао и парче винограда, који је сам са својом домаћицом |
| ина познавао.{S} Уосталом, чича-Тима је имао својих и малих и великих мана; а ко их од људи нем |
| у приличној хармонији стајао.{S} Он је имао и чистије руво, али га не хтеде тога дана обући, ј |
| етио да га Гркиња вара и лаже, али није имао толико храбрости, да јој то примети, него је само |
| "372" /> лежала, поруменео је, али није имао куд, већ је мудро ћутао.</p> <p>— Сад је на мене р |
| рагове комплименте одговарати; али није имао куд, морао је мало сести, <pb n="340" /> и то баш |
| е сам собом и Гркињом занет, него да би имао времена и на своје дете гледати.</p> <p>— Купио са |
| капуту и панталонама, само је на глави имао алев фес.{S} За њим уђе мајсторица: она беше у срп |
| авнодушно учитељ четвртог разреда, — ви имате пуно право!{S} Ја више уживам у вину, него у њино |
| да против оваке прилике не можете ништа имати; а и млади господин Папраг тешко да ће и он наћи |
| то доба свака кућа у Перковцу на товаре имати може; чули су и за кајсије и за вино; знали су, и |
| е бих пошла за њега?{S} Ова Гркиња неће имати власти у кући мога мужа, па шта се имам предомишљ |
| српска кућа мора већ и по самој природи имати нешто, што је одиста знатно.{S} У свакој се мора |
| ми се е ћу баш са тебе вас дан данашњи имати среће.</p> <p>И он је помилова по њеним старачким |
| љу?{S} Лепо, побратиме!{S} Знам, да ћеш имати печених јагањаца, то ће и без искања ђаци донети; |
| једна модра пругица. — Неко весеље ћеш имати у кући...</p> <p>— Свадбу! — рече полугласно Грки |
| аст...{S} О феријама, кад нас походите, имаћете шта чути; а сад примите поздрав од ваше —</p> < |
| је године баш добро родио.{S} А, после, имаш и своју поштену службицу!{S} На тако јемство дао б |
| обичају, моју накићену лутку: „Љубице, имаш ли ти вољу за овога младића поћи?“...{S} Љубица је |
| е ми нешто мало новаца; знаш већ, како; имаш, фала Богу, и сам своје деце!</p> <p>— Дао је Бог |
| , ти си се у срећан дан родила!...{S} А имаш ли макар и мрвице земље са гроба Св. Петке</p> <p> |
| м! — рече, уздишући, Гркиња.</p> <p>— А имаш ли лево око од слепог миша, што је ухваћен у пећин |
| -мученика Прокопија, а добро би било да имаш макар и једно зрнце од оне наворе, коју су пред св |
| а се од радости на земљу... „Дакле и ти имаш вољу?{S} Е, да сте благословени!...“ Тако је то пр |
| ладић, богослов младић!{S} Само, касти, име не умем да му погодим, све ми се чини да рече Шапра |
| } Папраг!...{S} Папраг!{S} Папраг!{S} И име му је некако господски!{S} Лепо!{S} Отмено!...{S} А |
| аљда, друкче и зову; а овде му је право име ђинђуве.{S} А, касти, доста су и јефтине: мој побра |
| еки Букван Суругџић.{S} Откуд њему тако име и презиме, да ли му је то тако од старина остало, и |
| је код чиновника и богаташа добила лепо име...{S} А о мишљењу сиротиње и онако нико не мари...{ |
| познати!...</p> <p>И чича-Тима хтеде, у име отпоздрава, нешто проговорити, али које ракија, а к |
| места, с чашом у руци, дигао, да вам у име уједињене перковачке омладине на вашем братском сау |
| ености заслужило, да му се по могућству име сачува.</p> <p>То је био као неки ћорсокак, који је |
| ако знам, да му госпођа Јустина није за имен-дан спремила, а како <pb n="310" /> су му зуби рет |
| варају и да износе којешта противу мога имена, као што се о оној шкорпији маторој поговара, као |
| испит са петицом, а на Петровдан — као имендан свога оца — читало у цркви апостол...{S} То је, |
| е искревељио, па би их грдио свакојаким именима...{S} Другипут би му се чинило да је у некаквој |
| се мени и називати ме свакојаким мазним именима!</p> <pb n="387" /> <p>Чича-Тима је погледа мол |
| перковачки неки правник из Београда, по имену Живко Пацић.{S} Тај Живко беше јако образован чов |
| еликих мана; а ко их од људи нема...{S} Иначе, беше он добар човек, ретко да је кога увредио; а |
| пши него лепа Гркиња...{S} И тако би се иначе присни пријатељи о туђем трошку препирали.{S} Так |
| <p>Стара госпођа гросмутерка, која је и иначе у свима перковачким сплеткама на површини пливала |
| презадужена; народ од туђинаца знањем, индустријом, науком, па и самом туђинском владом, скоро |
| <p>— Но, ово је безобразлук!{S} Ово је инпертиненција!... — викала је раздражена гросмутерка. |
| и без икакве намере, лутао је онако по инстинкту.{S} Наједанпут стаде; учини му се да чује, гд |
| азати: да човек који не свира ма у који инструменат није у стању за свој народ погинути...{S} Љ |
| ир, ћемане, трумбета и други сваковрсни инструменти, у којима се, опет по казивању перковачких |
| Ко зна, шта носи дан, шта ли ноћ!{S} А интереса ти, побратиме, не тражим ни пребијене парице.< |
| је ни тицало.{S} Она је познавала своје интересе, па од њих није хтела никако ни у драм одступа |
| ном допрла; а сад нарочито, где јој све интриге, којима се служила, не могоше ни у чему помоћи. |
| љуби.{S} То да је нека стара београдска инштитутка видела, заклела би се, да то, што је јадно с |
| инета, пикула, трумбета и други подобни инштрументи?{S} Све је то према зурлама лук и вода!{S} |
| ерка. — Та и ја сам била једанпут баш у Иригу на беседи, ал’ ово чудо!{S} Но, то ни у Турској н |
| м.</p> <p>— Ви, сигурно — рече са неком иронијом господин богословац, — на сваки начин, да ви м |
| збуњена, није, сирота, знала, никако да искаже, због чега је до њега дошла.</p> <p>– Дошла сам, |
| оста.{S} И чича-Тима је пробао да очима искаже, што му срце осећа, али то му није ишло од руке; |
| сти да му све што је замислила отворено искаже, онда ће данашња српска кнежевина за сироте учит |
| ју, а и што знају, не могу од страха да искажу, а, овамо опет, учитељи бију; деца плачу, а учит |
| у поручали, домаћин се куцну са гостом, исказа му здравицу, а после оде у другу собу, да види, |
| аковићевих романа упамтио; па кад је то исказао, он је после само бленуо у њене пепељаве очи, к |
| о осећала, а није умела спољним знацима исказати је; тако исто и туга налазила је само у њеним |
| аваше своје смишљене планове полугласно исказивати:</p> <p>— За начелника имам сасвим други пла |
| катихизиса и других предмета испитивао, исказујући свима своје задовољство.{S} Кад је све то св |
| авника очупати, тек она пристаде да јој искану бунду за таке скупоцене мађије поклони. — Још су |
| ћеш имати печених јагањаца, то ће и без искања ђаци донети; ’ма, побратиме, гледај да и у вину |
| ач у руке, па се дигао да иде:</p> <p>— Искапи то мало, брат-Радоване, па да идемо!</p> <p>— Да |
| <p>— Да идемо, учитељу, — рече пандур, искапивши и кусур од ракије; — да идемо, није вајде, ла |
| за послом!</p> <p>Кад је и ту чашу грке искапио, да мало своју унутрашњу муку разблажи, а он од |
| пасна жега; мораћу и ја једну шљивовицу искапити, колико да се мало расхладим.</p> <p>Чича-Тими |
| откопчао на кошуљи рукаве, па за сваком искапљеном чашом тек ће уздахнути:</p> <p>— Ала је то п |
| ао да су прије десетину година из гроба ископане, те још ударају мртвијем задахом, и гле, шта у |
| би, онда и начелник узе другу позитуру: искосири се мало у наслоњачи, лактом је заклонио ону ис |
| подбочила на кукове, обрве је уздигла, искосирила се мало настрану, па се тако неколико тренут |
| S} Он је најпре сео за сто, па онде, са искревељеним цртама на лицу, стаде певукати своје зимск |
| ли болесници насмејали, чича-Тима би се искревељио, па би их грдио свакојаким именима...{S} Дру |
| ру ватре из свога обожаванога Шпартанца искресати, али све бадава, што је немогуће, не може ни |
| ниско и збрчкано чело, а нос и уста је искривила, а затим, као изненађена неком новом појавом, |
| ли шта то би месецу?...{S} Он се некако искривио, па да прсне од смеја!{S} Да се није опио?{S} |
| ост, него некако по новосадски извијен, искривљен, — милина ти је погледати!{S} Ја кад је видим |
| тако велики, да се од њега једва видео искривљен оџак, који је од плетара био начињен, а жутом |
| није изгледао страшнији; остала тројица искрљештили очи, па, што их џигерица служи, дувају у зу |
| мајку написао...{S} Истина, мало вас је искрмачио, али то се даје израдирати...{S} Ево овако!.. |
| зме са кратким сарама, обуче неке старе искрпљене панталоне и неки жућкастозелени капут, на ком |
| обожатеља отела, изгледаше јој лице као искрпљено: куд су год Тимини пољубци падали, ту је, нар |
| Гркиња пребледи од љутине, волела би и искру ватре из свога обожаванога Шпартанца искресати, а |
| су се предвече свршили испити, ревизор искупи све учитеље у стану старе госпође, да свакога од |
| о, касти, што је човек старији, то је и искуснији и паметнији!{S} Па нека каже ко шта хоће!{S} |
| а, жеља, страсти, а ми имамо и начина и искуства, да то пред осталим светом прикријемо или заба |
| S} Па нека каже ко шта хоће!{S} Ја моје искуство не дам за све науке што се у школи уче.{S} Ето |
| ваш прчасти нос свугде забадати!{S} Ви, ислужена бабицо са отрцаном дипломом!{S} Касти...{S} Ви |
| азати, да не иду редовно у цркву, да се исмевају министарским расписима, које, наравно, начелни |
| дара у клавир, а то је: на јавном месту исмејавати владу!{S} Људи су се томе досетили, па су, б |
| у у авлију у помрчину изишли, некако му испаде за руком да је загрли и пољуби и да јој пришапне |
| давати?{S} Е, баш сам радознао, како ће испасти!{S} Шта ће и ко ће што на беседи говорити?</p> |
| ив и достојанство.</p> <p>— Испит ће ми испасти, ја мислим, да сјајније не може ни бити — говор |
| S} Лези!...{S} А не после ја за тебе да испаштам!</p> <p>И тако је то ишло у свима разредима: у |
| окотурај-де једну литру старе жабарке и испеци четири каве!{S} Изгубио сам!{S} Е, али ко би се, |
| о томе Гркиња што не дозна! — Чича-Тима испи већ и пету, па и шесту чашу ракије и спремаше се д |
| и аковче, наћераћу ћифту, да га наштину испије мјеште препеченице...</p> <p>— А знате ли ви, шт |
| : није се још ни разданило, а он је већ испио ракију и сркаше задовољно своју црну каву.{S} Али |
| исмо.{S} А, уствари, беше то неки ружно исписан пропис.{S} Тешко да би га други ко и могао проч |
| акта, а пред њиме само једно по табака исписане хартије; начелник је преврће, а лице му је пун |
| {S} На челу тога прописа било је крупно исписано:</p> <p>„Бог је милостив.“</p> <p>— Јест — реч |
| ало у наслоњачи, лактом је заклонио ону исписану хартију, а на учитеља погледаше мрким погледом |
| ати свој уплив и достојанство.</p> <p>— Испит ће ми испасти, ја мислим, да сјајније не може ни |
| с њоме!{S} Ви сте, господине, писани за испит|...</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Das ist ein i |
| е код кир-Николе учило школу и положило испит са петицом, а на Петровдан — као имендан свога оц |
| <p>Сутрадан, кад су се предвече свршили испити, ревизор искупи све учитеље у стану старе госпођ |
| једну, из катихизиса и других предмета испитивао, исказујући свима своје задовољство.{S} Кад ј |
| ге чисте чарапе.{S} Доктор га је хтео и испитивати, како би познао стање и узроке његове болест |
| л’те, мој дебели даскало досад је давно исплазио језик; ви га, драги Тимо, познајете, па не тре |
| кад јој је видела очи, како су црвене и исплакане, она се трже и ућута, све док Милка није изиш |
| игли у школу, куда су се већ многа деца исповраћала, затекли су господина секретара у четвртом |
| , па га тек онако, полуотвореним очима, испод трепавица погледаше.</p> <p>— Господине прото! — |
| р не би боље било да идемо тамо у хлад, испод онога дуда?... -– И он је пољуби... — Их, ала је |
| зно сељачки, право у очи, но некако све испод трепавица; а и ход јој није више прост, него нека |
| !{S} Па бих и вас споменуо, како седите испод кајсије, па сте метли руку на срце и гледите мела |
| е ружине боје; а што су им они заклопци испод трепавица модри, то и не узимају на ум!</p> <p>Са |
| се примаче ближе њему, па га тек онако испод обрва погледа љутито, а очи му севају од једа:</p |
| ио, уштинуо је тако незграпно, и то баш испод мишке, где је лепа Гркиња најтугаљивија, да умал’ |
| е!{S} Преизредно!...</p> <p>После тога, исправивши се поносито, оде гросмутерка даље својим пут |
| друкче почастити.</p> <p>Затим се мало исправио, згладио је косу, наместио јаку на капуту, узе |
| а кад је пандур тако до половину литре испразнио, учитељ се насмеја: ·</p> <p>— Оно, касти, го |
| је очима, а кад је изишао за њом, да је испрати, није могао срцу одолети, него је онде у кујни, |
| тадоше га гурати на врата.{S} Старац се испрва отимао, али напослетку морао је већој сили попус |
| -Тима своју ћерку удавачу...{S} Девојче испрва ћуташе, али кад јој је отац пофторио то исто пит |
| цвет на груди, а она, глупара, побегне испред њега!{S} И то ми је после девојка!...{S} Но, јес |
| ице.</p> <pb n="303" /> <p>— Вуци ми се испред очију, несрећо једна! — храпавим гласом викао је |
| стању собом владати.</p> <p>— Одлази ми испред очију, куго неосетљива! — викну на свога даскала |
| а беше у кући нема тишина, чуло се само испрекидано чича-Тимино хркање.</p> <p>Ноћ беше дивотна |
| еданпут премери од пете до главе, па се испречи на њега:</p> <p>— Господин-Тимо, у колико се сј |
| да преда шлафрок, то му би криво, те се испречи на економа:</p> <p>— Ето ти капице, носи је! — |
| успомена на мајку, на сваком писмену те испрљане хартијице беше читав свет из њезине детињске п |
| ризну у плач, а сузе се слеваху доле на испрљану хартијицу.{S} Кад се мало утишала, а она је пр |
| е тамна, улице узане, мрачне, а калдрма испроваљивана; на сваком скоро кораку падао би сиромах |
| га ђачког родитеља неко прасе или рубљу испросио, није му она замерала; па ни онда га не би опо |
| е рукова са чича-Тимом и не упита га за испрошену ћерку, а после се окрете лепој Гркињи и, сасв |
| {S} После је највећом пажњом проматрала испружену руку, зену мало, а затим се весело осмехну:</ |
| но стаде намештати свој црвени појас на испупченом трбуху, а после јој намигну...{S} Она се, ка |
| ивија, да умал’, сирота, није служавник испустила с донесеном црном кавом.{S} А добри гости, да |
| није ни речицом одговарао; држао се за испућени трбух, па се тресао од силнога смеја:</p> <p>— |
| а-Тимино теме приљежно метала, оста она иста ватрена љубав у старчевим грудима, као онога трену |
| едне радости, једне жалости, а скоро та иста судбина у животу: данас су тебе гонили, а сутра ме |
| е га секретар и оданде, као неспособна, истера, а он се, сиромах, наима за црквењака, удара у з |
| тао, кад га је обожавана Гркиња из куће истерала.{S} Отворио је врата, па је изишао из куће, а |
| можда срећнија била, да су је из службе истерали; можда би се удала, удомила; ал’, овако, ко ће |
| да чује господин министар, заиста би га истерао из службе!</p> <p>Чича-Тима се примаче ближе ње |
| се налази, корачи један корак даље и у исти мах паде, онесвешћен, на тврду калдрму.</p> <p>Та |
| погледом у лепу Гркињу; а кад му је она истим таким погледом одговорила, он задовољно стаде нам |
| накашља, малко се протегли, уздахну, па истим патосом и са још већим ударом гласа продужаваше с |
| де по двоје или по један; из земљописа, истина, мало су храмали, али читанку и прва знања знали |
| ко и његовом кесом влада.{S} Она ми је, истина, обећала да ће се код свога маторог обожатеља за |
| граду је учио богословију, старином је, истина, Цинцарин, али се родио у Будиму.{S} Млад, пун у |
| ле, наравно, да се прстенује.{S} Он је, истина, за данас само учитељ, а кад се ожени, од воље м |
| к до више колена.{S} Жене и деца су се, истина, мало бекељили на њу, али нико, па ни сами сељач |
| с напрегнутошћу слушало, не разумеваше, истина, од целога разговора баш ништа, али је толико сх |
| шта ће на све то да одговори.{S} Он би, истина, знао, али где је срца, да се свом идолу противи |
| че по себи беше дивно.{S} Он је у лицу, истина, од ракије и дневнога спавања био мало надувен и |
| p>Чича-Тимин побратим беше добар човек; истина, ћифта, али ни упола себичан као данашња ћифтари |
| у мене.{S} А оно, касти, има у кога!{S} Истина, сам мало ушао, касти, и у године; зар је краљ б |
| очи, нема ти ту стида и скромности!{S} Истина, ја те слабости нисам никад на себи приметила, а |
| ца!{S} Он је и вашу мајку написао...{S} Истина, мало вас је искрмачио, али то се даје израдират |
| ави није могао никаква вреда нанети.{S} Истина, два-три дана био је као убијен; ни с ким није п |
| већ дваест и три године као учитељ.{S} Истина, касти, нисам учио велике науке, али азбуку знао |
| рижно смешећи се, — Ја вам честитам.{S} Истина, чича-Тимина Милка још је млада, али то има и св |
| е, да не би случајно ушао у траг правој истини, то би била за нас обе пропаст...{S} О феријама, |
| а за сплеткарење, за пренашање лажних и истинитих гласова.{S} У њеној крви не беше ниједне капи |
| и амо гурали, не изгледаху му као прави истински људи; чинило му се да су од хартије онако по н |
| дивно доликује, да се не да описати!{S} Исто тако, ако купиш црне ципеле, а ти их белим трачица |
| /p> <p>— Па шта поможе?{S} Ништа!...{S} Исто сам тако могао једну греду усавјетовати, баш као и |
| умела спољним знацима исказати је; тако исто и туга налазила је само у њеним слабачким грудима |
| а примила, он се чинио и невешт; а тако исто и она, кад би кир-Никола од каквога ђачког родитељ |
| ка-Пајину походу дознао, онда би она то исто и о чика-Паји опетовала, и тиме је, наравно, обоји |
| ћуташе, али кад јој је отац пофторио то исто питање, она скоро нечујним гласом рече: — Јесам!{S |
| ерка даље својим путем, наравно, да још истог дана г. начелнику приповеди, какав је тога јутра |
| довољна, што ће и само министарство још истог дана о њеном добро смишљеном реферату извештено б |
| и поред свега тога опет није могао а да истога вечера не покаже пред својим препреденим зетом, |
| ото дете, хтело не хтело, морало се још истога вечера прстеновати.{S} О самоме прстену шта вам |
| трговац из Перковца, који је такођер на истој лађи путовао.</p> <p>Учитељ Тима га погледа, а зб |
| ктора...{S} Остали болесници, који су у истој соби боловали, посматраху га са сажаљењем...</p> |
| ла...{S} Али даље вам не смем говорити, историја је сасвим љубавног карактера, а ја сам ту поср |
| аћо!</p> <p>Ово је прва беседа, коју ће историја вароши Перковца крупним словима у своје сјајне |
| били бабица?...{S} Ха!...{S} Лепе су то историјице, тек хајд’, нека вас ђаво носи, — сад сте ва |
| а умела у трумбету свирати, то вам могу историјским <pb n="343" /> фактима доказати; а ту ми је |
| ела, да се авлијска врата отворише, она истрча пред учитеља Тиму:</p> <p>— Добро дошли!...{S} О |
| ру бунду, па би се умотала у какву црну исхабану шамију, само да се, колико толико, са онима из |
| а-Тима учитељ од силне жестине накашља, исхркну и као ветар оде, и не пожелевши старој колегини |
| је тица њену коштицу и из каквог краја Италије овамо, и то баш у мој виноград, пренела.{S} Та |
| !...{S} Ових дана сам намерна у Београд ићи.{S} Наравно, да ћу прво моју госпа-Јустину походити |
| чича-Тимине хаљине, па му рече, да може ићи, али да се најпре пресвуче.{S} Старац је слушао, пр |
| кретати.</p> <p>—Све ће то својим редом ићи — рече Папрагу. — Све сам ја то удесио и уредио, са |
| жбу, а сутра ћеш ти; и то ће тако редом ићи...{S} Једног учитеља ће прогонити кметови, другог п |
| тле и карнери, а он је, по њојзи, могао ићи као и друго спадало.</p> <p>— Видиш, Никола, ти си |
| је једна страна сасвим прегорела?...{S} Их, гром те спалио!{S} Та све ћу палачинке само због те |
| д онога дуда?... -– И он је пољуби... — Их, ала је и тај месец безобразан, као год какво распуш |
| немогуће, не може ни бити!...</p> <p>— Их, гром те спалио!{S} Та кад ћеш једном изгледати као |
| ри; ко га не види, а чује, рекао би, да их има тројица, што с њиме диване.{S} На тај начин је и |
| ећно побратиме! — рече напослетку. — Да их Бог поживи, млади су, а век је дуг, па, богме, ако г |
| тијани...{S} То ће им доста бити, па да их по целоме свету растури!...</p> <p>Стара госпођа ниј |
| каква су, да те Бог сачува!{S} Боље да их човек нема...</p> <p>И тако у разговору уђоше у собу |
| оји му се уљудно јављаху, али он као да их ни видео није; шешир је набио на очи, па је необично |
| е, могла знати, хоће ли бити у стању да их довољно поштује.{S} Хоће ли им се смети у тузи својо |
| ој Гркињи:</p> <pb n="320" /> <p>— Нека их, моја слатка Јоханидо!{S} Нека нам они завиде, нек п |
| азује; ти си још млада, ал’, богме, има их које су и старије, па би, касти, паметно учиниле да |
| ца и друге којекакве беспослице.{S} Она их је превртала, а сузе су јој текле низ увело лице...{ |
| апоље, он покупи парчад од огледала, па их љутито тресну кроз отворен прозор.</p> <p>У тај мах |
| подбочила се са обе руке на кукове, па их посматра поиздаље; а кад је видела, да су је они при |
| Те речи нису биле гласно изговорене, па их млади богословац није ни чуо, те је своје аргументе |
| ле, жмираве, очи, — страх ме хвата, кад их из далека смотрим!{S} Моја мајка је лежала мртва, ја |
| , да су неки комадићи олова?... ’Ма где их толико накупи?</p> <p>— Олово! — понављаше Тима. — А |
| и из једног пакетића неколико књига, те их, као награду, даде оним ученицама, које му је стара |
| да извади из џепа своје наочаре, натаче их на нос и, приближивши се учитељу четвртог разреда, с |
| извади из недара своје наочаре, натаче их на нос, па онда приђе ближе огледалу.{S} Руке је под |
| јали, чича-Тима би се искревељио, па би их грдио свакојаким именима...{S} Другипут би му се чин |
| земљу и већ их хтеде ногама газити, али их Милка, хитро као веверица, покупи и мету у своја нед |
| и сумњичење старе госпође оповргао, али их у томе стиже фамилијаз.{S} Беше сасвим блед и задува |
| Исто тако, ако купиш црне ципеле, а ти их белим трачицама и дугмићима ишарај, — то је по моди! |
| </p> <p>— Ствари су скупе, али ја ћу ти их дати, макар и за нешто старо.{S} Па кад се ти помогн |
| у на асталу стојале, па, и не гледајући их, поче у својој раздражености као свака пиљарица резо |
| но на носу беху, скинула је и, метнувши их на сто, наслонила је главу на руку.{S} Из свега се в |
| касти, доста су и јефтине: мој побратим их купује у Београду по два гроша туце.</p> <p>Папраг с |
| мао својих и малих и великих мана; а ко их од људи нема...{S} Иначе, беше он добар човек, ретко |
| чича-Тими да се одузму две класе.{S} То их је поразило...{S} Чича-Тима није могао три дана руча |
| остала тројица искрљештили очи, па, што их џигерица служи, дувају у зурле тако, да су им од нап |
| да је и од оних киселих краставаца, што их чича-Јова пред Трајковом механом два за пару продаје |
| рдан од црвених земљаних ђинђувица, што их младе сељанке за дваест пара по чаршији купују.</p> |
| оловане краљеве и краљице о земљу и већ их хтеде ногама газити, али их Милка, хитро као вевериц |
| окусио...{S} Али кад помислим какве су их ручице месиле, онда се не чудим!...</p> <p>И он погл |
| дуци...{S} Куд ће сиромах учитељ?...{S} Ишао је даље без свести и без икакве намере, лутао је о |
| рану, па напослетку се обрте налево.{S} Ишао је све навише, Калемегдану.{S} Киша је почела сипи |
| коме је, наравно, таки предлог у рачун ишао. — Дабогме, да би то тако требало удесити!{S} Оно, |
| ле, а ти их белим трачицама и дугмићима ишарај, — то је по моди!{S} А кад пођеш на венчање, нем |
| , па онда чачкала за зубе, па перлицама ишаране дуванкесе и кесе за новце; нигде не видиш женск |
| склонила под црну, свакојаким шмизлама ишарану, капу, а обукла је црну хаљину.{S} Знала је, да |
| в..{S} И тако би, задовољно смешећи се, ишла даље.{S} А кад је прошла главну чаршију, и већ дућ |
| а га је својим чезнућим погледом, па је ишла даље, као нека славом увенчана глумица.{S} Па ако |
| т, боље пио, него многи здрави; чаша је ишла за чашом, док му се по бледоме лицу није прострло |
| ми изгледати као грчка краљица, кад је ишла на венчање...</p> <p>— Ја бар мислим — рече поноси |
| е се набоље окренуло: деца му више нису ишла боса и издрпана, а и сам Никола променио је свој о |
| купи, а толи друго којешта! — После су ишле разне комбинације: свилену хаљину јој је купио чик |
| каже, што му срце осећа, али то му није ишло од руке; он, дакле, приближи своју столицу њеној, |
| а тебе да испаштам!</p> <p>И тако је то ишло у свима разредима: ученици не знају, а и што знају |
| а половина између обрва остала; ногу је ишчашила, а леву руку је сасвим пребила...{S} Уосталом, |
| умиљавајућег осмеха, безобразан поглед ишчезао је, а око развучених усница тужно се заиграла о |
| , себи дошла, убрисила је од суза очи и ишчекиваше мирно, скоро достојанствено, шта ће даље да |
| под капут сакрије; али кад му га економ ишчупа из руку, он се продера на њега:</p> <p>— Оно, ка |
| редене Гркиње. — На ручак, док ти нисам ишчупао те твоје чупаве курјуке!</p> <p>— Оче, — рече М |
| олико се од њих његова кућа користи, т. ј. ако је неко учитељ у Крајини, па заборави о Светом Н |
| аја берберин, који је био музикалан, т. ј. свирао је у тамбуру, они су му пљескали, а он им се |
| ко ли бржи: </l> <l>Стрела лети, стрела ј’ лака, </l> <l>Амор муња из облака; </l> <l>А обоје к |
| казаћу, да живи са писарем, а оне три у Ј.., те су, опет, комункиње; а то све зато, што ме не у |
| едну таку песму, а кад буде ваша слава, ја ћу је декламовати.</p> <p>— Сад, касти, не могу, има |
| смотрим!{S} Моја мајка је лежала мртва, ја сам на њене груди наслонила главу и једва сам се од |
| не, за тебе је добро, како се може; ја, ја сам још млада...</p> <p>У тим тренуцима погледала би |
| и...{S} Та, ето, твој мали Милован има, ја мислим, већ три године, како учи код мене други разр |
| ма ти ту стида и скромности!{S} Истина, ја те слабости нисам никад на себи приметила, али сам г |
| да мене узме?{S} Он удовац, ја удовица, ја имам моју плату, а он осим плате има своју кућу и ви |
| скоро сажаљевајући, Папраг; — напротив, ја сам у најпростијем смислу казао, да су Маџари после |
| } Не каза ми ни „Добро ти јутро, враже, ја чоече!“ и већ ужди ка и метиљава овца, те настрану, |
| клегод у деда-Спире траје горке ракије, ја сам сигуран да ће и чича-Тима овамо долазити.</p> <p |
| Што сам онда видео клањања и метаније, ја већ никад у животу нећу!{S} Начелник се, касти, изми |
| {S} Ја, да умем и да знам, како и коме, ја бих се тужила.{S} Е, баш ми утуче срећу, Бог га убио |
| бро, госпођо, а ви се ослоните на мене, ја ћу гледати да вам још до подне све набавим.</p> <p>— |
| /hi>... бо’ме, да цедите восак из мене, ја вам не бих умео казати.{S} Био сам на њима и у Новом |
| њег лица.</p> <p>— Напротив, господине, ја сам био намеран да још данас отпутујем у Лешњик.{S} |
| видиш, иако сам изродила седморо деце, ја сам опет лепа и младолика, па још кад се обучем!...{ |
| ких васпитатељака!{S} Што се мене тиче, ја толико знам: да кад би Србија од ње што учила, научи |
| после додаде уздрхталим гласом: — Оче, ја сам слаба!</p> <p>Чича-Тима, ма да је био пијан, опе |
| забрањеног плода, окуси.</p> <p>— Оче, ја сам спремна — рече, огрнувши око врата неку стару ма |
| :</p> <p>— Е, е, оно, касти, по правди, ја и јесам крив!...{S} Ал’ откуд је она могла чути, да |
| ="368" /> такође; а кад се навора дели, ја ћу гледати, како се другим којекаквим судоперама пру |
| је уза саму колибу...{S} Е, јесте чули, ја нисам ни у самом Новом Саду лепших видела!</p> <p>— |
| м, господине, немојте се наћи увређени, ја, као сирота удовица, мислим да ни краставац <pb n="2 |
| че Милка мирно, — ја нећу данас ручати, ја не могу! — А после додаде уздрхталим гласом: — Оче, |
| веселији...{S} Но, но, немојте тајити, ја вас бар познајем!</p> <p>— Што јест, јест, касти, ба |
| сти, онако без хлеба.{S} Ха, ха, касти, ја вас обожавам!... — Хтеде чича-Тима и даље да трабуња |
| аса. — Хоћу и ја да частим; оно, касти, ја и удајем кћер!</p> <p>Деда-Спира изнесе још једну ли |
| ојанство.</p> <p>— Испит ће ми испасти, ја мислим, да сјајније не може ни бити — говорила је; — |
| им, у толико и вашу Милку; управо рећи, ја сам њена друга мати.</p> <p>— Оно, касти, тако је; в |
| <p>— Господин-Тимо, у колико се сјећам, ја сам вас због вашега владања више пута опомињао.</p> |
| ете ни доћи.</p> <p>— Опростите, молим, ја сам, знате, касти, мало се и наљутио на моје дете; п |
| руку је сасвим пребила...{S} Уосталом, ја видим да ме ти не разумеш, ал’ буди бар за часак вес |
| образни!...</p> <pb n="300" /> <p>— Ко, ја безобразна?...{S} Ја?...{S} Господине, јесте чули, ј |
| Папраг, сутра имамо у Перковцу беседу, ја се надам, да ћете нас својим присуством усрећити.</p |
| а месеца не купите црну свилену хаљину, ја вас више никад погледати нећу!..{S} А донде да се ни |
| и боље било да мене узме?{S} Он удовац, ја удовица, ја имам моју плату, а он осим плате има сво |
| а, што је ухваћен у пећини...{S} Немаш, ја!{S} Па ће ти ту требати и једно парче од опанака вел |
| године, за тебе је добро, како се може; ја, ја сам још млада...</p> <p>У тим тренуцима погледал |
| има у нашем Перковцу, све су је омрзле; ја се чудим, како досада нису саставиле тужбу бар са дв |
| као, па је ориђинал послао чак у Париз; ја сама се нисам познала, така је то красота била!!...< |
| икога свога у овоме несрећном Перковцу; ја сам, као што знате, из Новог Сада, премда сам и ја п |
| Све је то према зурлама лук и вода!{S} Ја мислим да у Венецији њих тројица засвирају, да би и |
| то је баш најобичнија женска врлина!{S} Ја, на пример, не познајем ниједну жену, која не би мог |
| аквога мајмуна, то је био младожења!{S} Ја сам се направила попа, те сам крупним поповским глас |
| етнији!{S} Па нека каже ко шта хоће!{S} Ја моје искуство не дам за све науке што се у школи уче |
| у не би требало да тако што постоји!{S} Ја сам свакад био тога мњења, да се учитељи према годин |
| искривљен, — милина ти је погледати!{S} Ја кад је видим, касти, не могу чисто да <pb n="328" /> |
| Мој отац хоће, и ја се морам удати!{S} Ја не смем питати: „За кога?“ А и нашто да питам, кад с |
| ла је дивно моја мајка умела писати!{S} Ја сам видела штампаних прописа, али баш ниједно слово |
| ивости, милина ти је с њим говорити!{S} Ја кад га видим, све ми се чини да сам још девојка, па |
| е баба. — Прота је као луд за тобом!{S} Ја!{S} Ал’ ако те три-четири ствари не узимаш код себе, |
| ртог разреда, — ви имате пуно право!{S} Ја више уживам у вину, него у њином мажењу и кривљењу.{ |
| ће бити јесенас, нека буде вечерас!{S} Ја бих рекао <pb n="374" /> да је тако најбоље! — И чич |
| е саме васпитатељке — неморално“!...{S} Ја, да умем и да знам, како и коме, ја бих се тужила.{S |
| ="300" /> <p>— Ко, ја безобразна?...{S} Ја?...{S} Господине, јесте чули, језик за зубе!{S} И ви |
| гом на руци били, да ко би други?...{S} Ја, видите, у колико вас волим, у толико и вашу Милку; |
| ој здравити?</p> <p>— А нашто то?...{S} Ја ћу онако по новосадски: егзабрукто. </p> <p>И он се |
| hi>; а ја бих у њему хтела живети...{S} Ја тога човека не познајем, што ће да буде мој муж; а м |
| ..</p> <p>— Ко?{S} Ја и друго што...{S} Ја!...{S} Господине колега, и друго што!{S} Но, јесте ч |
| код моје Јохиниде, а он у Будиму...{S} Ја сам у Атини учио школу, ал’ оно, што он зна, никад н |
| божура и два-три струка сунцокрета.{S} Ја кад сам се удавала, то да си видела!{S} Није било у |
| Дакле, код мене су били и састанци.{S} Ја сам вам и сувише казала!{S} Али сам уверена, да ви т |
| ину, него у њином мажењу и кривљењу.{S} Ја бар, кад пијем, имам некакве цели; хоћу нешто да пре |
| а мужа, па шта се имам предомишљати?{S} Ја сам сироче остављено, погажено, треба да сам благода |
| и и друго шта... ал’...</p> <p>— Ко?{S} Ја и друго што...{S} Ја!...{S} Господине колега, и друг |
| апраг! —- рече, безбрижно смешећи се, — Ја вам честитам.{S} Истина, чича-Тимина Милка још је мл |
| — Децо, — рече секретар, кашљуцајући, — ја сам вама потпуно задовољан!{S} А вама, стара госпођо |
| ера, учитељице, — смејао се начелник, — ја ти о томе ништа не знам, до, ево, данас у ови час.{S |
| ке!</p> <p>— Оче, — рече Милка мирно, — ја нећу данас ручати, ја не могу! — А после додаде уздр |
| е!...{S} Али... — уздисао је прота... — ја морам одлазити, а тако бих волео да могу вечно код в |
| освађају! — рече чича-Тима заједљиво. — Ја се, штавише, надам, да ћемо још много година пријате |
| , чуда! —- прекиде јој чича-Тима реч. — Ја се опет бојим вас!{S} Ви, ваљда, мислите, што сте јо |
| родужаваше свој говор:</p> <quote> <p>— Ја хоћу да вам још овог вечера докажем, да су Југ-Богда |
| ачине, мазећи се, превртала...</p> <p>— Ја вас обожавам!..{S} И чича-Тима је опет цмокну...{S} |
| ица, кад је ишла на венчање...</p> <p>— Ја бар мислим — рече поносито Гркиња. — А после сасвим |
| е! — одговараше дете из кујне.</p> <p>— Ја сам данас зват на ручак, а ти узми парче хлеба, — ду |
| а богословца, навалити морају.</p> <p>— Ја видим — говорио је сам у себи, — да је ова стара буд |
| сом продужила своја разлагања:</p> <p>— Ја, видиш, иако сам изродила седморо деце, ја сам опет |
| и стаде на сав глас говорити:</p> <p>— Ја, касти, служим већ дваест и три године као учитељ.{S |
| читељ Тима доћи овамо на каву?</p> <p>— Ја се чудим — рече, — где се и досад бави.{S} Ако га ни |
| да не мислите доћи на беседу?</p> <p>— Ја јок!</p> <p>— А шта мислите, хоће ли учитељ Тима доћ |
| сторија је сасвим љубавног карактера, а ја сам ту посредовала...{S} Дакле, код мене су били и с |
| лато!{S} Неће ни добро сванути сутра, а ја ћу се већ доселити, па онда нек’ прсну сви од једа!< |
| !{S} Они ће пити у здравље младенаца, а ја ћу у Београду са госпођа-Швабићком по свим стазама и |
| бити.</p> <p>— Ви идите па спавајте, а ја, кад се опоравим, доћи ћу и сама!...{S} О, зла неваљ |
| .{S} Кад дођем пред госпођу Швабићку, а ја ћу се тек онако мало осмехнути...</p> <p>И она гледа |
| на, а прота и Никола нека се упрегну, а ја ћу остраг гурати, док се не расхлади...{S} Ха, ха, х |
| свету <hi>нема девојачког села</hi>; а ја бих у њему хтела живети...{S} Ја тога човека не позн |
| дице!{S} Једанпут се жени и удаје!{S} А ја ти, вере ми, волим од софре устати гладан но жедан!< |
| лафрок, и капицу, и вашу медецину!{S} А ја идем <pb n="396" /> да будем славуј у ружичастоме лу |
| белило и руменило: права лорфа!...{S} А ја?...{S} Хе, хе!{S} Бар сам округла и пуначка!{S} Па ј |
| у ово доба ноћи?{S} Така част|...{S} А ја, сирота, нисам ни слутила!...</p> <p>Прота јој прист |
| ам, а воду ће ми вући кир-Никола..{S} А ја и Гркиња, ми ћемо пити све тазе пиво; а њена деца ће |
| учак не прође без мелшпајза.</p> <p>— А ја сам мислио мало повише вина... па, касти, макар и не |
| би ни на сам Божић огладнео.</p> <p>— А ја сам, ви’те, чула, да ракија отвара апетит?</p> <p>— |
| и то, да спреми и од оног јела, што га ја најрадије једем.</p> <p>— Хоћу господине, казаћу, да |
| ; а мужа треба да волимо!{S} Како ћу га ја волети?{S} Леп је, веле, али ја не видим ту лепоту!{ |
| иштета!...{S} Ви, ваљда, и не знате, да ја имам и једно дете?</p> <p>— Знам — рече Гркиња, — де |
| драга браћо!</p> <p>— А знате ли ви, да ја у Бајковцу нисам могао ни 25 ђака скупити, и то све |
| е, —- рећи ће чича-Тима, — чу ли ти, да ја удајем моју Милку?</p> <p>— Чуо сам, побратиме, ’ма |
| као неку кугу?...{S} Зар ви мислите да ја не знам, шта се у Перковцу о мени говори?...{S} Ето, |
| же начелник!...{S} Хе, хе!...{S} Као да ја нисам мојим очима прочитао министарски акт!.,.{S} Он |
| рече чича-Тима, машући главом, — Ко да ја не познајем прописе мојих ђака?...{S} Та јуче сам ва |
| уријус.</p> <p>— Да — рече Гркиња, — та ја сам и заборавила питати: шта мислите са свадбом?{S} |
| е салате није ни цар јео, као што ћу је ја мојим сирћетом зготовити!{S} Па учи л’ се то у школи |
| смутерко!...{S} Мало је учитељица, које ја тако ценим, као вас.{S} А што вас, опет, моја Јустин |
| !...{S} Лези!{S} Лези!...{S} А не после ја за тебе да испаштам!</p> <p>И тако је то ишло у свим |
| Перковцу.{S} Тек велим, побратиме, боље ја да ти то учиним, него други; код мене си бар сигуран |
| аме госпа-начелниковице.</p> <p>— Па се ја и за њену срећу старам.</p> <p>— Оно јест, касти, ви |
| и једна душа!..{S} Да, збиља, кад ћу се ја к вама доселити?</p> <p>— Још сутра, слатки Тимо!{S} |
| ца, филозофа.</p> <p>— Мој отац хоће, и ја се морам удати!{S} Ја не смем питати: „За кога?“ А и |
| л’, ето, она је навалила, да је удам, и ја је морам удати.</p> <p>Чича-Тима се наново намрштио |
| у, него на обичну перковачку кајсију, и ја, кад је год погледим, све сам више уверен да ће ми б |
| !...{S} Никог другог, него вас!...{S} И ја вам кажем: ако ми још овога месеца не купите црну св |
| о казала, него „Задовољна сам!“...{S} И ја сам одиста задовољна!{S} Та, ето, шијем и спремам се |
| — Дете је већ приспело за удају...{S} И ја сам још нашла младожењу.</p> <p>— Та, касти, она је |
| — Треба, побратиме, — рече бакалин, — и ја ћу ти донде све што ваља спремити, само ти напиши ма |
| би на све слаткише на овоме свету; а и ја, рекао бих, да сам баш од чисте његове крви.{S} Па, |
| икала је раздражена гросмутерка. — Та и ја сам била једанпут баш у Иригу на беседи, ал’ ово чуд |
| ајем, да сам у свом веку два-три пута и ја био гост на њима; али за шта су те беседе и од какве |
| Гркиња, — кад чујете, да ћу на беседи и ја декламовати...{S} Онда?</p> <p>— Онда, наравно, да ћ |
| што знате, из Новог Сада, премда сам и ја пореклом Гркиња. — И, уздигнувши мало навише своје н |
| <p>— Богме је ово опасна жега; мораћу и ја једну шљивовицу искапити, колико да се мало расхлади |
| од проклетих учитељских класа. — Хоћу и ја да частим; оно, касти, ја и удајем кћер!</p> <p>Деда |
| — Иде као слеп за тобом.{S} А јесам ли ја казала?{S} Та мене никад није глава од слепог миша п |
| ?</p> <p>— Опростите, драги колега, али ја нисам приметила да је кир-Никола чупав, знате.</p> < |
| ити?“</p> <p>„Господине, жао ме је, али ја сам већ ангажована!“</p> <p>„Дакле корпу?“</p> <p>„М |
| о ћу га ја волети?{S} Леп је, веле, али ја не видим ту лепоту!{S} Моја мајка беше лепа, а личи |
| уздахну.</p> <p>— Ствари су скупе, али ја ћу ти их дати, макар и за нешто старо.{S} Па кад се |
| нцима, и њиховој својти, у здравље; али ја сад желим, уколико ми силе допуштају, да наздравим н |
| снаф!...{S} Бабу ослон’те на мене, знам ја, како ћу се њојзи осветити!{S} А и ревизора гледаћем |
| p>— „Преузвишени господине!... (О, знам ја титулирати, још тамо преко сам научила!)..{S} Милост |
| ве би то њен пољубац засладио; али знам ја, да ће она мало друкче почастити.</p> <p>Затим се ма |
| асхлади...{S} Ха, ха, ха!...{S} Ал’ сам ја срећан човек|...</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| {S} Ал’ откуд је она могла чути, да сам ја сто дуката дао уз Милку?...{S} Ко ли јој је то могао |
| ека са очима, који не би увидео, да сам ја у свему лепша од оте несрећне Гркиње — говорила је у |
| на матора вештица крива!...{S} Чула сам ја, и о мени му је говорила, да сам неморална; а неће д |
| јим редом ићи — рече Папрагу. — Све сам ја то удесио и уредио, само, наравно, ти ћеш, синко, о |
| е превари старога курјака!{S} Видео сам ја лепо, да су мене аванзовали у двадесетпету класу, са |
| ужио, да му се каже превасходан, то сам ја, драга браћо!</p> <p>— А знате ли ви, да ја у Бајков |
| м осигурам премештај; тек, свакако, ако ја уживим, неће се та шкорава Гркиња дуго по Перковцу ш |
| ма и путовима удесити вигове, како само ја и госпођа Швабићка умемо; па ћемо гледати да најпре |
| у нама речено, па ту нека и остане, јер ја не бих волео да таке речи дођу до њених ушију...{S} |
| или госпођа поштарка?...{S} О, знам вас ја, знам!{S} Били сте ви и друго шта... ал’...</p> <p>— |
| јбоље знаш.{S} Оно, касти, шта вам могу ја?{S} Бог нека вас учи и он нека вам сваку срећу даруј |
| } Та де, смеј се, певај!..{S} Госино му ја...</p> <p>Чича-Тима стаде скакати:</p> <quote> <l>— |
| ожења, са којим ћу ја вековати, кога ћу ја волети?{S} Теше ме: навићи ћу се!{S} Болесник забора |
| дмах четворици верна!{S} Наравно, да ћу ја од свију највише одликовати проту, с њиме ћу и шпаци |
| т!...{S} Кад се мироноше, наравно да ћу ја прва бити на реду; при самоме причешћу <pb n="368" / |
| в, прави Луцифер!...{S} Чекајте, сад ћу ја видети, можда већ и спава...{S} Знате, то му му је с |
| погрешио?...{S} Е, кад је тако, сад ћу ја све то поправити!</p> <p>И пре него што је чича-Тима |
| на мршавоме лицу своје гошће. — Сад ћу ја, моја лепа госпођо!{S} Сад! — говорила је баба, — са |
| ила!{S} Је ли то младожења, са којим ћу ја вековати, кога ћу ја волети?{S} Теше ме: навићи ћу с |
| су тебе гонили, а сутра мене; данас ћу ја изгубити службу, а сутра ћеш ти; и то ће тако редом |
| 334" /> Мени требају новци, хе!{S} Нећу ја довека да учитељујем, не!{S} Хоћу да се запопим, да |
| p> <quote> <p>— Господо и браћо!</p> <p>Ја сам се са свога места, с чашом у руци, дигао, да вам |
| тај је, опет, држао две жене!...</p> <p>Ја мислим да би така знатност доста била, да прослави ч |
| ијаш, синко, купи себи шећерлеме, а ову јабуку однеси госпођи Гркињи, па јој кажи — памти добро |
| детету, а после дохити са ормана једну јабуку, убриса је од прашине, па је пружи ђачету:</p> < |
| дина баш та три најчувенија зурлаша, да јаве отменијем перковачком свету, да ће се у Грковој ка |
| глупави полицајац ништа да ми о томе не јави!</p> <p>— Дакле, он вам није доставио?{S} Но, лепо |
| Па да то мени онај грбави полицајац не јави!{S} А бих, вјере ми, само вас ради дошао.{S} Е, е! |
| т ријечи једну до друге.</p> <p>— Треба јавити, и то што скорије — наговарала је стара госпођа; |
| Успут је сретао људе, који му се уљудно јављаху, али он као да их ни видео није; шешир је набио |
| су вам то људи!{S} Ви знате, шта је то јавна женска, — она је још гора и црња!{S} Ено, пре јој |
| уној дворани, пред најотменијим светом, јавно изговорила:</p> <quote> <l>„Обоје се мени жури“.. |
| наша влада удара у клавир, а то је: на јавном месту исмејавати владу!{S} Људи су се томе досет |
| ...{S} Гости им нису баш много пилића и јагањаца појели, а и они, који су им понекад празником |
| ље.</p> <p>Учитељ Тима је заклао петоро јагањаца, па је ту било чорбе, капаме, печења, до миле |
| обратиме!{S} Знам, да ћеш имати печених јагањаца, то ће и без искања ђаци донети; ’ма, побратим |
| на вас мислио, чедо моје бело!{S} Моје јагње, касти...{S} Мало сам се, касти, напио ракије...{ |
| гледати.</p> <p>— Купио сам, дакле, два јагњета, а једно ћу добити од газда-Милчића на поклон.{ |
| о и с варалицом!</p> <p>— Не могу!... — јадиковао је чича-Тима.{S} - Не могу, сунце моје!...</p |
| у свакој цртици тога прописа гледало је јадно дете своју изгубљену мајку, па се часом насмешило |
| ка видела, заклела би се, да то, што је јадно сироче таком ватром пољубило, ништа друго не може |
| еш!{S} Е, гле ти штенета! — и она гурну јадно дете настрану, зграби оне хартије, што су на аста |
| Да те бијем, да ти уши извучем!</p> <p>Јадно дете дрхтало је од страха.</p> <p>— А што ова соб |
| д не угости, цркао бих од глади.</p> <p>Јадно дете покри лице рукама, а сузе му потекоше низ сн |
| школи...{S} Тако је то, касти; али сад јаја какоћу, а кокошке ћуте!...{S} Па нека ми ко каже: |
| амислио, дошла би облија, учитељице, од јајета...</p> <p>Стара госпођа обори застиђено очи, рук |
| екретарова похода учинила је на све њих јак утисак.</p> <p>— Молим вас, господо! — узе реч учит |
| то нам је стара госпођа унапред казала, јако наклоњен јектици; то му сведочише и жиле на сувоме |
| семинарије утекао, да обиђе у оно време јако и лепо осветљену „Црвену Лампу“, па и „Лепу Пастир |
| т она мука? — И баба пажљиво посматраше јако удубљене црте на мршавоме лицу своје гошће. — Сад |
| по имену Живко Пацић.{S} Тај Живко беше јако образован човек.{S} Жену је узео из Мехадије, нека |
| ко куцну на врата, али некако незграпно,јако.</p> <p>— То није њена ручица!...{S} Херајн!... — |
| ало исправио, згладио је косу, наместио јаку на капуту, узео штап у руке и спремаше се са одлаз |
| ли.{S} Наједем ти се, пусто, неке добре јаловице, а залијем црним крајинскијем, па, вјера и Бог |
| егов будући зет за поделу на класе, би, јамачно, покварио цело пријатељство; али, на срећу млад |
| оној маторој, што је свима нама копала јаму, сломио је руку, одрубио нос; а ону мршаву вештицу |
| га погледа поносито, очи јој севаху од јарости; а кад се он приближио њојзи, у намери да је за |
| ота, као да се повампирио, добиваше све јаснији и опредељенији облик.{S} Час га је гледала, как |
| га мојој Милци купио; ох, ала би јој то јасно црвенило према њену белом лицу доликовало!</p> <p |
| им ћилимима.{S} Оданде узе један сламњи јастук, те га понуди <pb n="361" /> Гркињи, да се на ње |
| отпуно задовољна, наслонила се на један јастук свога миндерлука и сањаше мирно о својој лепој б |
| во са столице, па поче бајаги спремати: јастуке је разбацивао с миндерлука на кревет, с кревета |
| а би, намештала би и наново преметала и јастуке и душеке, али ништа не поможе; напослетку је си |
| во су дивни радови!{S} Како је леп овај јастучић!{S} Чије га је дете хекловало?...</p> <pb n="3 |
| ев глас, где грди ђаке, а после писку и јаукање несрећне деце:</p> <p>— Нећу, господине!{S} Ник |
| дби:</p> <p>— Шта ћеш?{S} Што си дошао, је ли, чупави магарче?</p> <p>— Господине, — замуцкиваш |
| ати му се; роди се неко, наплати му се; је ли венчање, наплати се...{S} А од свега тога половин |
| озбиљнија; десни кажипут <pb n="362" /> је упрла на своје ниско и збрчкано чело, а нос и уста ј |
| наслонила у крило; залуд <pb n="384" /> је зваху и деца, и чича-Тима, и кир-Никола, да уђе унут |
| касти, не могу чисто да <pb n="328" /> је познам, као да је из Париза...{S} Једно ми се само н |
| ком друго слово; па и оно <hi>веди</hi> је она поправљала.{S} О, ала је дивно моја мајка умела |
| стегнуо, — сва ми се кожа најежила!{S} Је ли то младожења, са којим ћу ја вековати, кога ћу ја |
| и у мажењу пролази.</p> <p>— Ха, ха!{S} Је л’ те, да сам вас изненадила? — скакућући преко авли |
| сузе су јој текле низ увело лице...{S} Је ли то прошлост, што је у стању била у детињим грудим |
| о сам се, касти, напио ракије...{S} Ал’ је шљивовица у тог Маринка, баш је, касти, ни у Срему н |
| је дивније на њему, или је цвикер, ил’ је цилиндар, или бели прслук и гласе рукавице?...{S} Кл |
| по свој прилици, девер... ха?...{S} Ил’ је отишао, да спава, док се ви са обожаваном богињом ун |
| која би желела да никако не рађа, баба је и од тога знала чини.{S} И за крађу, и за љубав, и з |
| ебљено било, а без икакве користи, баба је говорила о тешким гресима и упутила би је у какав ма |
| ’но реч, док је чорба на асталу, треба је кусати.</p> <p>— Оно, касти, од сутра недељу дана би |
| д је Гркиња кућна врата отворила, једва је могла бабу и назрети; онде, поред ватре, чучала је т |
| се нека грдна несрећа догодила и једва је дошао до речи:</p> <p>— Један господин... из Београд |
| а то ли неће једну кућу...</p> <p>Лева је страна тога сокачета коровом, као неком густом шумом |
| тешко да је из Перковца; ко зна, каква је тица њену коштицу и из каквог краја Италије овамо, и |
| е тако, јер..{S} Та ви већ знате, каква је данашња младеж!...</p> <p>Чича-Тима се спремаше да ј |
| бити.{S} Али мораш ми још казати, каква је љутина у кући и какви ће новци из куће?</p> <p>— Хоћ |
| Па је л’ тај чича-Тима слеп?{S} Ил’ га је опчинила, фландра једна?...{S} А и шта ће му туђа же |
| ребелија? —- питаше начелник, као да га је учитељка хладном водом полила. — Противу државе, ред |
| ича-Тиме није код куће било, е, онда га је пред чика-Пајом и кудила, како је незграпан, неваспи |
| и.{S} Нека неописана туга надвладала га је.</p> <p>Седео је за столом, а главу је наслонио на о |
| дела, она му се поклонила, погледала га је својим чезнућим погледом, па је ишла даље, као нека |
| е; а кад ју је начелник загрлио, она га је отискивала, али пажљиво, да га не повреди, не — увре |
| е више нимало вређало ни једило; она га је омрзла и презрела.{S} Једно је само мучило, — што се |
| аво, мајка се и наљутила на мене, па га је <pb n="353" /> прецртала и написала лепо сама својом |
| } Писар који је те ноћи дежурао, кад га је прегледао и пописао ствари, које су се у њега нашле, |
| а одговарао; па и онда је ћутао, кад га је обожавана Гркиња из куће истерала.{S} Отворио је вра |
| га у винограду, отвори писмо, па кад га је прочитао, он га продрма, па му весело подвикну:</p> |
| } Како је леп овај јастучић!{S} Чије га је дете хекловало?...</p> <pb n="313" /> <p>— Даница на |
| гртао; али као главни производ, који га је и прославио и лепу му парицу доносио, остаје његова |
| га разреда ућута, а богословац, који га је дотле пажљиво гледао, а који је, међутим, на друго ш |
| о и могао прочитати, осим онога који га је писао, или неког старог извеџбаног учитеља.{S} На че |
| којечем није са четвртим слагао, али га је у многоме, опет, волео, узе га под руку, па, шапћући |
| он путовао, пешке или на колима, или га је неки милостива срца човек, онако Бога ради, одвезао |
| захтевала од њега учтивост...{S} Чим га је Папраг приметио, он скочи са свога места и после нек |
| лонио десет-дванаест пута, а бакалин га је својим паметним очима, смешећи се, од главе до пете |
| љ Тима дошао пред начелника, затекао га је, где сасвим озбиљно седи у наслоњачи.{S} С једне и с |
| о.</p> <p>— Па, учитељ-Тимо, — питао га је трговац, — куд си сад наумио?...</p> <p>— У Београд! |
| ри, које су се у њега нашле, спровео га је у болницу...{S} У болници му <pb n="395" /> свукоше |
| опет, био млађи од мене?{S} Па како га је Пепита волела?{S} Кажу, да се једанпут из превелике |
| се смејао, беше добре воље; нарочито га је задовољавало присуство лепе Гркиње, а и последње реч |
| дам пре, син оног Железниковића, што га је наша влада у Париз слала, сигурно зато, што овде ниј |
| обично, а и капут је обукао нов, што га је за Ускрс спремио.</p> <p>— А гле, ево и чича-Тиме! — |
| у, а ви наведите само један ред, што га је безобразница у пуној дворани, пред најотменијим свет |
| к, а на ноге чисте чарапе.{S} Доктор га је хтео и испитивати, како би познао стање и узроке њег |
| јаснији и опредељенији облик.{S} Час га је гледала, како иде, поштапајући се поносито трсковим |
| ота, знала, никако да искаже, због чега је до њега дошла.</p> <p>– Дошла сам, знате, што ’но ре |
| ађу, и за љубав, и за мржњу, од свачега је она имала мађија и чини.</p> <p>— Па којим си ми доб |
| до четвртка набавиш.{S} Деца су, брига је, треба се, богме, и спремити.</p> <pb n="366" /> <p> |
| , у чича-Тиму; беше му жао човека, кога је већ толико година познавао.{S} Уосталом, чича-Тима ј |
| сле видела и лице свога младожење, кога је Гркиња у тој намери довела, да је усрећи. — А гле Ми |
| ња је прошла кроз целу чаршију.{S} Кога је год у путу или пред дућаном видела, она му се поклон |
| а, кремења, крчага и т. д.{S} Осим тога је имао и парче винограда, који је сам са својом домаћи |
| по једну класу унапређења, а осим тога је код чиновника и богаташа добила лепо име...{S} А о м |
| јој пакости здере и позледи...{S} Стога је чича-Тима тврдо закључио да бар за неко време свако |
| . начелниково, њему је зато ласкала, да је отац г. министру препоручи.{S} И она је на тај начин |
| кога је Гркиња у тој намери довела, да је усрећи. — А гле Милчице! — рече, изненађена, Гркиња. |
| ам?...{S} Ал’, ето, она је навалила, да је удам, и ја је морам удати.</p> <p>Чича-Тима се нанов |
| чења, до миле воље; навукао је вина, да је сва авлија заударала на њега; а лепа Гркиња је намес |
| то је била за Страхинића бана удата, да је она умела у трумбету свирати, то вам могу историјски |
| нико и не мари, још гледа, ако може, да је у својој пакости здере и позледи...{S} Стога је чича |
| p> <pb n="349" /> <p>— Доказивао је, да је Југ-Богдан с девет Југовића свирао у клавир!...</p> |
| мачења, — то ће рећи, мој господине, да је у Србији ружан ваздух, да нема доста слободе, и да ј |
| могло рећи, да је ружна, а још мање, да је лепа.{S} Овоме је много штошта недостајало, али се о |
| тужно, замишљено; видело је, сироче, да је са мајком и оца изгубило.{S} Кажу, да човек за ноћ о |
| ј се, старче, читуљу му!...{S} Вели, да је красан човек тај њен учитељ богословац!...</p> <p>Чи |
| почеше резоновати и сви су погодили, да је то масло старе госпође гросмутерке; и сваки се од њи |
| егове жене.</p> <p>Једни би тврдили, да је она паметнија и лепша од њега, а то су по већој чест |
| ревизор налази?{S} Једни су тврдили, да је још у Крагујевцу; други, по чувењу, казиваху, да је |
| о умела, а људи су и за њу говорили, да је васпитана!</p> <p>Те мисли нису приличиле њеним годи |
| о нашем сокачету, ви не бисте рекли, да је то дете...</p> <p>Чича-Тима је оборио очи и ћути зам |
| ближио њојзи, у намери да је загрли, да је пољуби, она га немилостиво гурну од себе...</p> <p>— |
| њене тиче, за њу се није могло рећи, да је ружна, а још мање, да је лепа.{S} Овоме је много што |
| пољити, па и кашљуцати, као за знак, да је и он у соби, онда и начелник узе другу позитуру: иск |
| е, али то нисам упамтила, само знам, да је после те средње врсте још безобразније додала:</p> < |
| најете, па не треба ни да вам кажем, да је, сиромах, већ од сванућа гладан.</p> <p>— Па, касти, |
| ао је очима, а кад је изишао за њом, да је испрати, није могао срцу одолети, него је онде у куј |
| окаже пред својим препреденим зетом, да је доста замашна будала и да је, као такав, до ушију за |
| у доказивању је тако далеко отишао, да је и то хтео фактима доказати: да човек који не свира м |
| леда целу дворану, па, кад је видео, да је дупке пуна, да сви ћуте и да су упрли очи у њега, он |
| ог тога толико <pb n="333" /> грдио, да је сирото дете, застиђено, почело плакати.{S} После, оп |
| јогунасто једну у другу упила тако, да је у тај мах изгледала као да изазива, пркоси; а кад је |
| а остати.</p> <p>По свему се видело, да је стара госпођа тога дана добро расположена била, па ј |
| а јој наздравимо!...{S} А сви знамо, да је из Новога Сада!{S} А у Новом Саду би се срушио тороњ |
| олега, то мора бити!</p> <p>Наравно, да је чича-Тима одобрио; а како се с њоме упознао, не беше |
| n="371" /> <p>Да је учитељ Тима чуо, да је и његов будући зет за поделу на класе, би, јамачно, |
| том је приликом тако нагњечила нос, да је од њега једва она мања половина између обрва остала; |
| а њега, сви се трудише да му докажу, да је он — луд, да ништа не зна, шта у пићу говори, а прот |
| приме за бирова, а они му доказују, да је за све то остарео, него да ће га поставити за гробар |
| рочито старе удовице, доказивале су, да је кир-Никола и наученији, бољи и у свему много лепши н |
| гујевцу; други, по чувењу, казиваху, да је већ у Свилајинцу и да ће сутра, а најдаље до прекосу |
| задовољно Гркиња, — та зар не видиш, да је једна страна сасвим прегорела?...{S} Их, гром те спа |
| шују.{S} Милка беше бледа као лимун; да је имала кога, можда би се, сирота, и потужила, можда б |
| ерас!{S} Ја бих рекао <pb n="374" /> да је тако најбоље! — И чича-Тима извади из џепа кесу, па |
| ви мало пре рекосте, оче прото...{S} Да је чича-Тима уз своје оно дериште и новаца дао?</p> <p> |
| Ја видим — говорио је сам у себи, — да је ова стара будала заљубљена у ову уштиркану лутку, и |
| а госпођа видела господина начелника да је још у неглижеу, она се хтеде удалити, <pb n="347" /> |
| драги колега, али ја нисам приметила да је кир-Никола чупав, знате.</p> <p>— Чупав је, клопав ј |
| , ја сам слаба!</p> <p>Чича-Тима, ма да је био пијан, опет није могао да не погледа пажљивије у |
| ши ланац, те с њиме насриједу!{S} Па да је прав ка свијећа, само зато, што те је уплашио, кихаћ |
| но и прогунђа у себи: „Но, и то мора да је неки Шваба!{S} Шерет!...{S} Млеко ли му швапско!“ По |
| о је како му срце бије, чинило му се да је насред гробља; али кад је отворио очи, онда се увери |
| деж!...</p> <p>Чича-Тима се спремаше да је наново пољуби, али на вратима се чуло кир-Николино к |
| жан ваздух, да нема доста слободе, и да је народ толико жељан те њине измишљене равноправности |
| ездушна Гркиња; — ваљан, па, веле, и да је научен!...{S} У Београду је учио богословију, старин |
| зетом, да је доста замашна будала и да је, као такав, до ушију заљубљен у своју набељену Гркињ |
| азумео, морао је тврдити да разуме и да је све тако, као што стара госпођа вели.</p> <p>— Вјере |
| о вам нико не би умео казати.{S} Али да је био прост као секира, о томе би вас најмање перковач |
| а, па је отишао, а никог око себе ни да је погледао.{S} Успут је сретао људе, који му се уљудно |
| кад се он приближио њојзи, у намери да је загрли, да је пољуби, она га немилостиво гурну од се |
| тим у Београд, прва ће ми брига бити да је са мужем протерам.</p> <pb n="315" /> <p>— Само дале |
| ну изишли, некако му испаде за руком да је загрли и пољуби и да јој пришапне:</p> <p>— Лаку ноћ |
| сто да <pb n="328" /> је познам, као да је из Париза...{S} Једно ми се само не допада, што је, |
| изустила, стара госпођа врисну, као да је неко усијаним клештима уштинуо.</p> <p>— Но, ово је |
| морила су га страшна привиђења: као да је остао без службе, па сад мора да послужује као фамил |
| престано ласкала, <pb n="327" /> као да је баш збиља у њега и заљубљена, а и чика-Пају је радо |
| лила из дворане.{S} Изгледало је као да је тиме већ покварена беседа, али Гаја берберин са мајс |
| и, Спиро, с отом жабарком?{S} Ти као да је наново препичеш?...</p> <p>— Сад, учитељу!{S} Та, ва |
| оле низ црну хаљину, па и стасом као да је клонула.</p> <p>— „Преузвишени господине!... (О, зна |
| теља...</p> <pb n="308" /> <p>Он као да је о оној маленкости, у коју сте и ви уплетени, нешто п |
| аравно, све којешта: час је замишљао да је код своје куће, па је у занетости тражио своју обожа |
| и кад је отворио очи, онда се уверио да је у својој соби, у својој рођеној постељи, а ниже себе |
| S} Иначе, беше он добар човек, ретко да је кога увредио; а где је могао у ситнијим стварима ком |
| е лепше бити.{S} У мом разреду ретко да је које дете и умрло, само је једно једино добило фрас, |
| деда-Спира.{S} У његову кавану ретко да је кадгод, и то сигурно послом, завирио какав мајстор: |
| >— Та оно, касти, та кајсија и тешко да је из Перковца; ко зна, каква је тица њену коштицу и из |
| и васпитатељку; а ако и то буде мало да је противу мужа расположи, <pb n="325" /> — приповедићу |
| енима...{S} Другипут би му се чинило да је у некаквој гостионици, и онда би се тужио како је св |
| ја усташца, страсно је пољуби.{S} То да је нека стара београдска инштитутка видела, заклела би |
| ли, заноси?{S} Тек, велим, биће и то да је нека наука?{S} А право да ти кажем, мени је данашњи |
| е пијаноме Перковцу починише!{S} Бар да је на њој меса колик’ на корњачи!{S} Али ни драма!...</ |
| дуката и са својим дететом, па макар да је колико окорео. </p> <p>— Дај ми, побратиме, још једн |
| го улепшао једно женско лице, па баш да је и од оних киселих краставаца, што их чича-Јова пред |
| клепетуше!...</p> <pb n="371" /> <p>Да је учитељ Тима чуо, да је и његов будући зет за поделу |
| Јесам!{S} Задовољна сам, оче!</p> <p>Да је чича-Тима боље погледао своју ћерку, он би видео, гд |
| равиш снају, те да се она спреми; млада је, моћи ће још коју поиграти у колу.{S} А сад, дабогда |
| је оборио очи и ћути замишено.{S} Тада је првипут осетио да га Гркиња вара и лаже, али није им |
| коле стави.{S} Учитељу четвртог разреда је записао: „Успех незадовољавајући“ ; трећем разреду: |
| д се он са својом вештицом одсели, онда је чича-Тима мој!...</p> <p>Стара госпођа је таким резу |
| тадоше један за другим разилазити, онда је још једанпут диже Живко Пацић:</p> <p>— Господо! — в |
| нуо, а не би ништа одговарао; па и онда је ћутао, кад га је обожавана Гркиња из куће истерала.{ |
| ну сирота Милка из свога ћошета, откуда је чула говор свога оца, а после видела и лице свога мл |
| ора, — како ком у део падне...{S} Отуда је било тога вечера сила разговора; мало је ко од скупљ |
| чича-Тима мој!...</p> <p>Стара госпођа је таким резултатом мисли својих била потпуно задовољна |
| ето, она је навалила, да је удам, и ја је морам удати.</p> <p>Чича-Тима се наново намрштио и с |
| Али даље вам не смем говорити, историја је сасвим љубавног карактера, а ја сам ту посредовала.. |
| ако је и једна стара васпитатељка, која је, међу нама речено, у Срему и бабица била, узалуд се |
| " /> <p>Стара госпођа гросмутерка, која је и иначе у свима перковачким сплеткама на површини пл |
| амо што данас није била Гркиња та, која је на вратима прислушкивала, него његова кћи Милка.{S} |
| ски селам-алећ, или нека фрајлица, која је од неке куварице научила успијати се и изговарати по |
| је била кћи чича-Тимине прве жене, која је после порођаја и умрла.{S} Људи су мислили да се чич |
| b n="307" /> у оџаклију око ватре, која је по ваздан на огњишту горукала, да попуше по једну ци |
| це погледа још једанпут по гомили, која је једнако нешто шапутала, па високим гласом поче своју |
| орењу света, па ће са свом ватром, која је будали свакад на расположењу, доказивати, да први љу |
| Данице!...{S} А ову папучу за сат, која је то радила?...</p> <p>— То је Ленка, ћерка газда-Живк |
| кашљуцајући, стиже стару госпођу, која је унеколико напред умакла:</p> <p>— Добро јутро желимо |
| гледао је у своју уплашену ћерку, која је онде пред њим дрхтала, али се није с места помицала, |
| он га хтеде ухватити за брадавицу, која је кицошу на левом образу израсла, али се он, као опаре |
| Цигана; после да ми приговарају: овака је и онака је, нема ни вина, ни шунке!...</p> <p>— Е, п |
| Али и јесу здраве паланчанке!{S} Свака је пуна, једра, образи да прсну, покрети лаки, неусиљен |
| сле да ми приговарају: овака је и онака је, нема ни вина, ни шунке!...</p> <p>— Е, па добро, го |
| у Париз; ја сама се нисам познала, така је то красота била!!...</p> <p>То је био њен укус: на г |
| тек само површно излепљен.{S} Из оџака је куљао густ дим; па како је време тихо било, падао је |
| , госпођо, а она, касти, кад неће, нека је ђаво носи!{S} Така јој, касти, беше и покојна мати, |
| кад их из далека смотрим!{S} Моја мајка је лежала мртва, ја сам на њене груди наслонила главу и |
| је се радује Божићу.{S} Напротив, Милка је озбиљно ћутала и пришивала шарене шепутлице на своју |
| еже, докле у болу не препукне.{S} Милка је, таким мислима занета, ућутала, а споља се чуо притв |
| ако планови не покваре.</p> <p>-— Милка је видела г. Папрага, а господин је видео њу, и тим је |
| на свога маторог обожатеља.{S} И Милка је, међутим, себи дошла, убрисила је од суза очи и ишче |
| ава?{S} Ха?...{S} Вештице!</p> <p>Милка је ћутала; поглед јој беше миран, сталан, а усне је јог |
| итог младожењу обрадовати!</p> <p>Милка је покрила лице рукама, а лепа Гркиња, прегледајући хар |
| нијим тоном млади богословац. — Угарска је призната као најобразованија држава после Француске, |
| >веди</hi> је она поправљала.{S} О, ала је дивно моја мајка умела писати!{S} Ја сам видела штам |
| дуда?... -– И он је пољуби... — Их, ала је и тај месец безобразан, као год какво распуштено дет |
| аса церека:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Ала је лола тај четврти разред!...{S} Хе, хе, хе!..{S} А ко |
| сам јуче код лепе Гркиње ручао?{S} Ала је то био ручак!{S} Онаке палачинке, касти, не једу се |
| ом чашом тек ће уздахнути:</p> <p>— Ала је то погана врућина!{S} Колико ли тек мора младожењи б |
| но гледајући у свој посао.{S} Изгледала је као одрасла девојка; ништа не беше на њојзи што би о |
| ручак.{S} Милка остаде сама, погледала је жалостиво за њима, а после се даде сама својим мисли |
| ани шешир скинуо, а лепа Гркиња стајала је на прагу његове собе, весело се смејала и гледала у |
| едовала.{S} Сваке друге године добијала је по једну класу унапређења, а осим тога је код чиновн |
| !{S} Ово је инпертиненција!... — викала је раздражена гросмутерка. — Та и ја сам била једанпут |
| !...</p> <p>— А то ће рећи — настављала је стара госпођа и даље своја тумачења, — то ће рећи, м |
| капу, а обукла је црну хаљину.{S} Знала је, да таква ношња приличи једној скромној васпитатељци |
| на месечину, са главе лепе Гркиње спала је била шамија и тек се мало о збрчканоме врату држала, |
| а јавити, и то што скорије — наговарала је стара госпођа; — што брже, то боље; нека господин ми |
| А знате ли ви, шта то значи? —- питала је стара госпођа, пажљиво посматрајући сваку црту начел |
| по њему, као по сунчеву зраку, трептала је једна суза.</p> <p>— Ах, да ми је мајка у животу!</p |
| бу и назрети; онде, поред ватре, чучала је та стара жена, а дим је око ње са тако несносним смр |
| арској сукњи боље видети могле, подигла је предњи скут своје тунике чак до више колена.{S} Жене |
| Одмах у првој кући тога сокачета живела је једна Гркиња, што је имала два мужа; неки говоре, и |
| добила и ону здраву румену боју, узела је још код куће парче храпава сукна, па се њиме трљала |
| је старој госпођи; па и она сама умела је уважавати свој уплив и достојанство.</p> <p>— Испит |
| уд излазити; а и куда би?...{S} Та цела је варошица за његову несрећу чула, сваки ћифта запитао |
| а учитељ; а ону хаљину од пикета добила је од неког болтаџије, што му је дете код кир-Николе уч |
| живосно уображеног, обожаваоца, правила је нове комбинације о својој лепшој будућности. — У Аме |
| исказати је; тако исто и туга налазила је само у њеним слабачким грудима усамљеног склоништа; |
| адило.{S} Она погледа на врата, мислила је да се није, како, њен дебели <pb n="306" /> муж поја |
| ова последња секретарова похода учинила је на све њих јак утисак.</p> <p>— Молим вас, господо! |
| ној хаљини; проседу своју косу склонила је вешто под црну капу, само је један смеђ прамичак, ко |
| — А, овако, сама и остављена, наслонила је своју малаксалу главицу на суву руку, па је замишљен |
| ула је и, метнувши их на сто, наслонила је главу на руку.{S} Из свега се видело да о нечем прем |
| , моја лепа госпођо!{S} Сад! — говорила је баба, — само док изручим овај пепео из тигања.{S} Е, |
| ета, ви мене да обманене!... — говорила је љутито... — Зар је то ваша поштена реч?...{S} Срам в |
| јак.</p> <p>— Преизредно!... — говорила је, пуна задовољства. — Леп осмејак, красан осмејак, та |
| лепша од оте несрећне Гркиње — говорила је у себи. — Шта има на њојзи?{S} Кожа и кост!{S} На гл |
| да сјајније не може ни бити — говорила је; — о томе сам уверена.{S} Дечји радови су такође пре |
| > <p>— И тај господин Швабић — говорила је стара госпођа, — или је малодушан, те из сажаљења не |
| судбини, да мисли... — Кажу — говорила је тек онако полугласно, — да се девојке <hi>морају</hi |
| Милка је, међутим, себи дошла, убрисила је од суза очи и ишчекиваше мирно, скоро достојанствено |
| ојаким шмизлама ишарану, капу, а обукла је црну хаљину.{S} Знала је, да таква ношња приличи јед |
| , који јој обично на носу беху, скинула је и, метнувши их на сто, наслонила је главу на руку.{S |
| а, него ова лепа туђинка!{S} Ето, нашла је за дете и младожењу: леп младић, научен младић, бого |
| .{S} Али даље ни речи...</p> <p>Учитеља је копкало, шта ли то мора бити?{S} А и и стара госпођа |
| /> Гркињи, да се на њега посади; а сама је, с прекрштеним ногама, села на ћилим.</p> <p>— Данас |
| новијих <pb n="358" /> лагарија, којима је Перковац у свако доба изобиловао.</p> </div> <div ty |
| а усамљеног склоништа; а увреде, којима је после мајчине смрти и од својих и од туђинаца често |
| акојака лица својих обожатеља, о којима је цео онај дан премишљала.{S} Али све бадава: чича-Тим |
| 60_C2"> <head>II.</head> <p>Учитељ Тима је, наљућен, отишао право кући својој, седе, онако срди |
| рковцу текло весеље.</p> <p>Учитељ Тима је заклао петоро јагањаца, па је ту било чорбе, капаме, |
| асама или без класа?</p> <p>Учитељ Тима је сваку заведену новост, како у школи, тако и у обично |
| година познавао.{S} Уосталом, чича-Тима је имао својих и малих и великих мана; а ко их од људи |
| S} Прота је ћутао као убијен, чича-Тима је грискао своје проседе бркове, а Гркиња, како је ушла |
| су се прозори потресали...{S} Чича-Тима је остао сам у кући.{S} Нека неописана туга надвладала |
| оњим крајем астала седети.{S} Чича-Тима је одмах на крају миндерлука, баш до њене столице, зауз |
| ренутка могло и пробудити.{S} Чича-Тима је дубоко уздахнуо, и лице му доби израз негодовања и н |
| није могла све изговорити.{S} Чича-Тима је притиште и наново је обасипаше пољупцима; а кад се о |
| шта вам могу приповедати?{S} Чича-Тима је, као обично, био збуњен, пазио је на сваки миг своје |
| било, јер после десетак дана чича-Тима је оздравео; могао је лепо ходити, јести и пити.{S} Гов |
| <p>— Ја вас обожавам!..{S} И чича-Тима је опет цмокну...{S} Али се уједанпут трже и седе сасви |
| n="305" /> свога госта.{S} И чича-Тима је пробао да очима искаже, што му срце осећа, али то му |
| менима!</p> <pb n="387" /> <p>Чича-Тима је погледа молећи, руке је пружио њојзи, као утопљеник |
| уке!{S} Шта нам могу? </p> <p>Чича-Тима је хтеде наново загрлити, али баш у том тренутку чу се |
| учитељ богословац!...</p> <p>Чича-Тима је ћутао.</p> <pb n="397" /> <p>— Сиромах старац! — гов |
| на окреченоме лицу?...</p> <p>Чича-Тима је ћутао забринуто, знао је он, да му деца нису баш спр |
| елите да сама отиде...</p> <p>Чича-Тима је једнако зачуђено у њу гледао.{S} Али тај његов погле |
| екли, да је то дете...</p> <p>Чича-Тима је оборио очи и ћути замишено.{S} Тада је првипут осети |
| све се отимају за њу.</p> <p>Чича-Тима је погледа зачуђено.</p> <p>— Јест, тако је, драги Тимо |
| Нос му беше црвенији него обично, очима је закрљештио и већ је зинуо, да, по обичају, изгрди св |
| ињи је пламтело лице од љутине, а очима је чисто стрељала свога дебелога супруга; и она није би |
| , ха?</p> <p>— Оно, побратиме, на очима је доста чист и угледан, само што ми нешто мало по нема |
| т, јест, касти, она ме воли и заљубљена је у мене.{S} А оно, касти, има у кога!{S} Истина, сам |
| а га од грабљиваца одбрани; чича-Тимина је постеља стајала ненамештена, сто незастрт, а она, си |
| на зло употребити...{S} Госпођа Јустина је млада жена, а муж, као што га знате, јектичав...{S} |
| S} Уместо да оваку фландру протера, она је пушта на беседу!{S} Лепо!{S} Прекрасно!</p> <p>Гркињ |
| -Тима, и кир-Никола, да уђе унутра, она је само одговарала, да не може, да јој је врло тешко и |
| ашла младожењу.</p> <p>— Та, касти, она је још дете.{S} Како се може дете удавати?</p> <p>— Дет |
| како ћу да га удам?...{S} Ал’, ето, она је навалила, да је удам, и ја је морам удати.</p> <p>Чи |
| е бакалница његова неког побратима; она је била чувена са своје старе шљивовице и љуте горке ра |
| ти није <pb n="359" /> обзирала.{S} Она је сасвим безазлено, онако по новосадски, раширила свој |
| сле се даде сама својим мислима.{S} Она је, сирота, рано почела сама о себи, о својој судбини, |
| е могаше <pb n="367" /> заспати.{S} Она је била будна.{S} По својој мекој постељи превртала се |
| епе Гркиње ништа није ни тицало.{S} Она је познавала своје интересе, па од њих није хтела никак |
| никако не доликује дугачак нос.{S} Она је то, можда, и зато чинила, што је у ње доста краћушан |
| Ви знате, шта је то јавна женска, — она је још гора и црња!{S} Ено, пре јој је купио чика-Паја |
| артијицу.{S} Кад се мало утишала, а она је продужила жалостивим гласом даље: — Ето, ово слово б |
| ра, што јој се најбоље допада.{S} И она је већ жељно отворила уста, да каже, како јој је баш св |
| је отац г. министру препоручи.{S} И она је на тај начин, збиља, и напредовала.{S} Сваке друге г |
| а свадба, венчање, весеље?</p> <p>И она је весело тапкала својим мршавим рукама, баш као дете к |
| смејак.</p> <p>— Твоја кћи Милка срећна је са својим богословцем!{S} Тако пише!{S} Та насмеј се |
| вече, и гости се давно разиђоше, Гркиња је забринуто села на ћошку,<ref target="#SRP18760_N2" / |
| научила се трпљиво сносити...{S} Гркиња је још једанпут премери својим пепељавим очима, па кад |
| з негодовања и незадовољства.{S} Гркиња је то приметила, али се чинила невешта и, сасвим обично |
| другом задовољна, растадоше.{S} Гркиња је у бабино казивање била потпуно уверена, — та њу баба |
| варима и по узаноме сокачету.{S} Гркиња је белом марамом запушила нос, да не би удисала онај см |
| авлија заударала на њега; а лепа Гркиња је намесила палачинака, гурабија, па и саме торте и куг |
| , </l> <l>Гусеница лист; </l> <l>Гркиња је прљава, </l> <l>А паук је чист...</l> </quote> <p>— |
| RP18760_C9"> <head>IX.</head> <p>Гркиња је прошла кроз целу чаршију.{S} Кога је год у путу или |
| у Св. Гори три јерарха...</p> <p>Гркиња је дубоко уздахнула.</p> <p>— Љубав је превртљива ствар |
| , ручати у другој собици.</p> <p>Гркиња је једнако кроз прозор гледала; а кад је видела, да се |
| ђа тога дана добро расположена била, па је добро и изгледала: њено пуно лице добило је ону весе |
| ни речи изустити, отворио је врата, па је отишао, а никог око себе ни да је погледао.{S} Успут |
| куће истерала.{S} Отворио је врата, па је изишао из куће, а није ни погледао у њу.</p> <p>Сиро |
| итељ Тима је заклао петоро јагањаца, па је ту било чорбе, капаме, печења, до миле воље; навукао |
| лижи своју столицу њеној, загрли је, па је, онако старачки, цмокну у образ:</p> <p>— Ох, ала би |
| у Србији су се свагда високо цениле, па је ли чудо, да су старој госпођи сва врата, од писара и |
| поклон.{S} Знате, има сина код мене, па је још о Духовима читао апостол...{S} Чорба, сарма и пе |
| једну јабуку, убриса је од прашине, па је пружи ђачету:</p> <p>— За тај маријаш, синко, купи с |
| ас је замишљао да је код своје куће, па је у занетости тражио своју обожавану Гркињу; молио је, |
| > <p>И он је наново стиште на груди, па је стаде још већом ватром љубити.</p> <p>— Збогом, љуба |
| и видео није; шешир је набио на очи, па је необично брзим кораком кроз мале и велике улице јури |
| ао своје собе, он леже на миндерлук, па је гледао укоченим очима горе у чађаве таванице.{S} Кад |
| дала га је својим чезнућим погледом, па је ишла даље, као нека славом увенчана глумица.{S} Па а |
| ио, скиде са полице литру с ракијом, па је понуди пандуру:</p> <p>— Знам, да си за ракију — реч |
| ио, да ме сними; један ме је сликао, па је ориђинал послао чак у Париз; ја сама се нисам познал |
| ти! — И он је узе незграпно за руку, па је посади на миндерлук, па, онако у кошуљи, неочешљан, |
| воју малаксалу главицу на суву руку, па је замишљено гледала преда се.{S} На запећку стајао је |
| ади из џепа квиту, готову потписану, па је даде побратиму. —- Хвала, побратиме, а ово парче хар |
| ! — И чича-Тима извади из џепа кесу, па је наново онде на тезги избројао оних сто дуката, што ј |
| ле, у њима свако свакога познаје, —- па је ли чудо што су се жене питале: откуд Гркињи свила, и |
| хе!{S} Бар сам округла и пуначка!{S} Па је л’ тај чича-Тима слеп?{S} Ил’ га је опчинила, фландр |
| и...{S} Осим тих свију својстава, стара је госпођа умела и шпијунисати, и то много вештије него |
| сти, коју има Св. Петар, а од Св. Петра је, опет, у рангу већи Св. Илија, и то тако иде у беско |
| е дохити са ормана једну јабуку, убриса је од прашине, па је пружи ђачету:</p> <p>— За тај мари |
| е хартијице од осталих хартија, размота је пажљиво и, грчевито притиснувши је на своја усташца, |
| е весеље није могло продужити.{S} Прота је ћутао као убијен, чича-Тима је грискао своје проседе |
| е превртљива ствар — рече баба. — Прота је као луд за тобом!{S} Ја!{S} Ал’ ако те три-четири ст |
| а-Тима поче зловољно кашљуцати, а прота је оборио очи...{S} Трећи разред га опет гурну лактом, |
| сијских шалова и друго којешта; а прота је најљубазнијим осмејком нуди да бира, што јој се најб |
| Гркиња, за њоме један младић.{S} Раста је био средњег, лица доста правилног, али на такоме мла |
| тиње играчке, она разрогачи очи, а уста је разглавила скоро до ушију и, подбочивши обе руке на |
| оје ниско и збрчкано чело, а нос и уста је искривила, а затим, као изненађена неком новом појав |
| какви су вам то људи!{S} Ви знате, шта је то јавна женска, — она је још гора и црња!{S} Ено, п |
| кумим те Богом, госпођо учитељице, шта је теби?{S} И не сједе, а већ се спремаш одлазити! — И |
| је само ћутао.</p> <p>— А знаш ли, шта је с гросмутерком?...{S} Кад се праштала са господином |
| р о беседи: — Дакле, ви нисте чули, шта је синоћ било?{S} Та то вам је, господине, читава ребел |
| , а чича-Тима, у ономе расположењу, шта је могао друго чинити, него на свашта пристајати?{S} На |
| асно рече:</p> <p>— Сиромах старац, шта је дочекао!,..{S} Па здравља ти, учитељу, — додаде глас |
| а га изедеш од милости!{S} Не знаш, шта је дивније на њему, или је цвикер, ил’ је цилиндар, или |
| одера се својим крештећим гласом, — шта је то?{S} Дванаести је сат, а ти још ниси ни собу спрем |
| рату све жиле с прста поискакале. — Шта је кларинета, пикула, трумбета и други подобни инштруме |
| вештица говорила?{S} О љубави!{S} А шта је говорила, то вам не смем ни казати!{S} То је шкандал |
| p>— Олово! — понављаше Тима. — А да шта је срма, кад је ово олово?...</p> <p>Трговац га погледа |
| : откуд Гркињи свила, и ко је она и шта је она, да се и од саме окружне начелниковице шареније |
| ишао, да све рапортира, колико је и шта је од целе те комендије упамтио.</p> <p>Таман је полица |
| је уочи Божића који списатељ пио и шта је у пићу говорио...{S} А таке услуге у Србији су се св |
| p>Чича-Тима хтеде пући од једа, али шта је знао?{S} Узе свој шешир, захвали се на ручку и оде к |
| љу за овога младића поћи?“...{S} Љубица је морала климати главом. „А ти, брајко,“ питала сам мл |
| мин <pb n="329" /> одговор.{S} Али чича је једнако ћутао оборених очију, а на лицу си му видео |
| опет, боље пио, него многи здрави; чаша је ишла за чашом, док му се по бледоме лицу није простр |
| шао је све навише, Калемегдану.{S} Киша је почела сипити, улице постајаху све мрачније, уједанп |
| <pb n="296" /> баш поред плотова, љубав је прокрчила стазу, па где је најшира, најутрвенија, ту |
| иња је дубоко уздахнула.</p> <p>— Љубав је превртљива ствар — рече баба. — Прота је као луд за |
| стог дана г. начелнику приповеди, какав је тога јутра нечувен и невиђен призор видела.{S} Чича- |
| чупав, знате.</p> <p>— Чупав је, клопав је!{S} Та, ено, погледајте, какав изгледа, као девето ч |
| кир-Никола чупав, знате.</p> <p>— Чупав је, клопав је!{S} Та, ено, погледајте, какав изгледа, к |
| што се од природе изнудити може. „Учтив је, васпитан је“ — тврди ова намолована лутка, што ми с |
| воме данашњем образовању?</p> <p>Папраг је осетио жаоку, што је у тим речима <pb n="372" /> леж |
| ртије, поче из прописа читати: „<hi>Бог је милостив...</hi>“ Кад је то прочитала, она тресну и |
| са било је крупно исписано:</p> <p>„Бог је милостив.“</p> <p>— Јест — рече Милка, — то је мој п |
| на обичну перковачку кајсију, и ја, кад је год погледим, све сам више уверен да ће ми баш овај |
| рчевим грудима, као онога тренутка, кад је првипут своју обожавану Гркињу видео!...{S} Кир-Нико |
| понављаше Тима. — А да шта је срма, кад је ово олово?...</p> <p>Трговац га погледа зачуђено, а |
| ала, него његова кћи Милка.{S} Она, кад је видела, у каквом јој се расположењу отац из чаршије |
| погледом прегледа целу дворану, па, кад је видео, да је дупке пуна, да сви ћуте и да су упрли о |
| ћеш ми изгледати као грчка краљица, кад је ишла на венчање...</p> <p>— Ја бар мислим — рече пон |
| а нисам опет што погрешио?...{S} Е, кад је тако, сад ћу ја све то поправити!</p> <p>И пре него |
| сео на своје првашње место; а дете, кад је чуло последње речи свога оца, оно покри лице рукама, |
| није имало ништа чекати.{S} Учитељ, кад је видео, да га нико не задржава на ручак, он оде, нара |
| и мираз, мислио, тек се онда тргао, кад је учитељ престао говорити.</p> <p>— Дакле, колега, — р |
| да, није могла гледати кроз прозор, кад је кућа у авлији?{S} И он хтеде нешто говорити, како би |
| но, почело плакати.{S} После, опет, кад је Милка, онако ожалошћена, отишла, да се у неком усамљ |
| ти тек онда добија у своме изгледу, кад је мало више неглиже обучен.</p> <p>На таки комплименат |
| } Али у једноме су се опет слагали: кад је, н. пр. она у неког удовца мало ватреније погледала, |
| и потмуло је кашљала стара баба.{S} Кад је Гркиња кућна врата отворила, једва је могла бабу и н |
| ржати, а да се не пљесне рукама.{S} Кад је то учинила, она се гласно насмеја тако, да су сви го |
| и беху крмељиве и помало крваве.{S} Кад је видео Папрага, он се збунио и само зато, што није ум |
| , после, бледо лице и упале очи.{S} Кад је видео стару госпођу, он се усиљено осмехну и рукова |
| са чела му је цурио крупан зној.{S} Кад је хтео са начелником да се опрости, није могао ни речи |
| азујући свима своје задовољство.{S} Кад је све то свршено, он извади из једног пакетића неколик |
| се на Гркињиној части први опио.{S} Кад је видео учитеља богословца, а свога колегу, он се руко |
| и ваздух, што се са димом ширио.{S} Кад је дошла до вратница, она трже за једно парче конопчета |
| шешир на главу и оде у чаршију.{S} Кад је поред своје Милке прошао, она му приђе, по обичају, |
| он нека вам сваку срећу дарује! -— Кад је то говорио, глас му је дрхтао; а, богме, и није, сир |
| тати: „<hi>Бог је милостив...</hi>“ Кад је то прочитала, она тресну и прописе и намоловане краљ |
| кршио је руке, превртао је очима, а кад је изишао за њом, да је испрати, није могао срцу одолет |
| p>— Знам, да си за ракију — рече, а кад је пандур тако до половину литре испразнио, учитељ се н |
| седи чича-Тима се доцне пробудио, а кад је устао, беше некако зловољан и бунован.{S} Није се ни |
| а је једнако кроз прозор гледала; а кад је видела, да се авлијска врата отворише, она истрча пр |
| кукове, па их посматра поиздаље; а кад је видела, да су је они приметили, она пљесну рукама и |
| изгледала као да изазива, пркоси; а кад је Гркиња приступила ближе асталу и већ хтеде својом су |
| а, — она поче мало брже корачати; а кад је и последњег дућанчета нестало, Гркиња удари налево, |
| едној великој кастроли је спанаћ; а кад је учитељ донео шунку и вино, онда се није имало ништа |
| довољно смешећи се, ишла даље.{S} А кад је прошла главну чаршију, и већ дућани постајаху ређи, |
| ати, и не би им се гласа чуло.{S} А кад је већ зора свитала, и гости се, мало накресани, стадош |
| мо одликовања ради, ради ранга! — А кад је у кавани приметио и младога Папрага, који му је и су |
| Људи су и њега слушали... </p> <p>А кад је он свршио, изиђе на среду и лепа Гркиња.{S} Стара го |
| века!{S} Но, лепа невеста!</p> <p>А кад је видела на столу поређане детиње играчке, она разрога |
| најновијој моди изрезани, тако, да кад је један од њих поред њега прошао, он га ухвати за капу |
| ен, — милина ти је погледати!{S} Ја кад је видим, касти, не могу чисто да <pb n="328" /> је поз |
| премери својим пепељавим очима, па кад је видела да дете њеном измајсторисаном погледу отворен |
| г небрежења капетанова и ћатина; па кад је г. ревизор дошао, нашао је празну школу: у свакој ск |
| од чрева својего“ у ред довести; па кад је то све употребљено било, а без икакве користи, баба |
| из Видаковићевих романа упамтио; па кад је то исказао, он је после само бленуо у њене пепељаве |
| леда пажљивије у своју мезимицу; па кад је видео од плача поцрвенеле очи и кад је видео оно бле |
| амљеном ћошету куће сита наплаче, и кад је лепа Гркиња поред њега с прекорним погледом прошла, |
| је видео од плача поцрвенеле очи и кад је видео оно бледо лице, он се окрете Гркињи: — Хајдемо |
| Гркиња хтеде и даље продужити, али кад је последње речи изустила, стара госпођа врисну, као да |
| обичају, изгрди своју мезимицу, али кад је видео обожавану Гркињу, он се, онако пијано, осмехну |
| нило му се да је насред гробља; али кад је отворио очи, онда се уверио да је у својој соби, у с |
| ања био мало надувен и туробан; али кад је видео Гркињу, трудио се по могућству да се весело на |
| S} Само, касти, још је дете.{S} Али кад је баш тако суђено... е, па оно... — И он опет ућута, н |
| наљути, кад би га неко увредио, или кад је у некаквој бризи, — не би се могао смирити, све док |
| метити, ни ради самог правдања; тек кад је ревизор отишао из места, онда почеше резоновати и св |
| екакве бабе трабуњају...</p> <p>Тек кад је она својим оштрим гласом проговорила, онда се кир-Ни |
| е сасвим озбиљан карактер, нарочито кад је после неколико месеци дошло од министарства просвете |
| аћице; а то му није тешко било, јер кад је неки од учтивијих гостију понудише, да заузме горње |
| — добра ће бити уз кајсије!</p> <p>Кад је све било спремљено, кренуше се у виноград; а међутим |
| у, па да се гледа за послом!</p> <p>Кад је и ту чашу грке искапио, да мало своју унутрашњу муку |
| дуго по Перковцу ширити!...</p> <p>Кад је то изговорила, она ућута; наочаре, који јој обично н |
| е смо се толико забавили?...</p> <p>Кад је учитељ Тима дошао пред начелника, затекао га је, где |
| а ту свечаност приуготови...</p> <p>Кад је учитељ Тима дошао кући, затекао је Милку, где сасвим |
| се онако слатко насмејао...</p> <p>Кад је прота дошао ближе до Гркиње, он стаде, па, пун блаже |
| хотом смеје, а деца плачу...</p> <p>Кад је стигло вече, и гости се давно разиђоше, Гркиња је за |
| к није природна румен дошла.</p> <p>Кад је стара госпођа видела господина начелника да је још у |
| и са неколико крупица соли.</p> <p>Кад је чича-Тима сео, бакалин извади ћутећки кесу иза појас |
| гутати ону школску прашину.</p> <p>Кад је учитељ попио своју грку, он се препоручи и оде у сво |
| о куд, већ је мудро ћутао.</p> <p>— Сад је на мене ред, да частим — рећи ће чича-Тима, брижљиво |
| равно, и стара госпођа дознала, али сад је то није више нимало вређало ни једило; она га је омр |
| .{S} Извол’те, мој дебели даскало досад је давно исплазио језик; ви га, драги Тимо, познајете, |
| равди, ја и јесам крив!...{S} Ал’ откуд је она могла чути, да сам ја сто дуката дао уз Милку?.. |
| , знади, учитељице, да и сам вјерујем е је за наше младости и љепоте и сунце љепше сјало!{S} Ма |
| ла, ти си мало ушао и у године, за тебе је добро, како се може; ја, ја сам још млада...</p> <p> |
| о ти је Бог нешто мало винограда, а ове је године баш добро родио.{S} А, после, имаш и своју по |
| .{S} Руке је подбочила на кукове, обрве је уздигла, искосирила се мало настрану, па се тако нек |
| чича-Тима удаје онако грешно дете, све је то њен посао.</p> <p>— Зар оног намолованог костура, |
| д могла у својој пакости измислити, све је то на кир-Николу и лепу Гркињу натоварила.</p> <p>— |
| мужа мрзи, а туђе мужеве воли...{S} Све је то начелник перковачки тачније знао, него и сам упра |
| ета и други подобни инштрументи?{S} Све је то према зурлама лук и вода!{S} Ја мислим да у Венец |
| аздражености, око усница она борица све је дрхтала од љутине; а како се још није била набелила |
| разговору свако оде у свој разред, где је одмах настала нема тишина.{S} Али тај мир трајао је |
| ко незграпно, и то баш испод мишке, где је лепа Гркиња најтугаљивија, да умал’, сирота, није сл |
| е, седите! — И они су сви поседали, где је који најближе стојао, само је чича-Тима гледао да уг |
| го и сам управитељ вароши Београда: где је уочи Божића који списатељ пио и шта је у пићу говори |
| човек, ретко да је кога увредио; а где је могао у ситнијим стварима коме помоћи, он је помагао |
| отова, љубав је прокрчила стазу, па где је најшира, најутрвенија, ту је и кућа лепе госпође Грк |
| говори.{S} Он би, истина, знао, али где је срца, да се свом идолу противи...{S} После се, онако |
| је...</p> <p>— Прота, прота! — прекиде је врачара. — Хоће да умре за тобом, да се обеси, да по |
| ели даскало, он је прави Атињанин; онде је и науке свршио.{S} А ви сте, слатки Тимо, Сремац!... |
| ју, једним ударцем упропастити, — донде је у Перковцу текло весеље.</p> <p>Учитељ Тима је закла |
| лице, накашља се мало, узе чашу, уздиже је увис, па онда поче крупним гласом говорити тако, да |
| капи види...{S} Ево и чарапе, друкчије је Гркиња спремила за чича-Тиму...{S} Али, шлафрока не |
| оћи.{S} Поред свих хладних облога, које је на ћелаво чича-Тимино теме приљежно метала, оста она |
| , колико толико, са онима изравна, које је наумила походити.{S} Наравно, да се лепа Гркиња на т |
| на стојале су наслагане памуклије, које је он сам са својом децом шио, а по рафовима беше цифра |
| пе Гркиње, а и последње речи њене, које је чуо, беху, по његову мишљењу, извор мудрости за једн |
| и једним мигом му показа на дете, које је једнако спавало, али које се сваког тренутка могло и |
| касти, чак до кукова.</p> <p>Дете, које је сав тај разговор с напрегнутошћу слушало, не разумев |
| таких ситница, беше једно сокаче, које је са своје особености заслужило, да му се по могућству |
| е само бленуо у њене пепељаве очи, које је Гркиња на разне начине, мазећи се, превртала...</p> |
| врду калдрму.</p> <p>Та висина, са које је пао, беше некакав лагум.{S} Жандари, који нису далек |
| /> <p>Чича-Тима је погледа молећи, руке је пружио њојзи, као утопљеник што тражи избављења....{ |
| што се од носа ка бради повлачила; руке је спустила понизно доле низ црну хаљину, па и стасом к |
| , па онда приђе ближе огледалу.{S} Руке је подбочила на кукове, обрве је уздигла, искосирила се |
| олице, па поче бајаги спремати: јастуке је разбацивао с миндерлука на кревет, с кревета на минд |
| све док Милка није изишла напоље; после је тек продужила својим окретним језиком даље га упозна |
| га стави Гркињи насред длана.{S} После је највећом пажњом проматрала испружену руку, зену мало |
| , да се дете у соби пробудило.{S} После је сасвим кицошки узе под руку, пропрати је преко авлиј |
| ="386" /> па га пољуби у образ, а после је у мраку нестаде...{S} Прота се осврте два-три пута, |
| , што још на свету има ваздуха; а после је цифрама доказао, да ће после пет стотина милиона год |
| њихове радове редом похваљивао, и после је, једну по једну, из катихизиса и других предмета исп |
| гласно, како је коме воља била; а дотле је чича-Тима са својим зетом слистио неколико чашица пе |
| 24., сутра, дакле, може доћи, а за даље је моја брига...</p> <p>— Али,стара госпођо, — рече учи |
| о, све сама деца и удају...{S} А и боље је тако, јер..{S} Та ви већ знате, каква је данашња мла |
| пођа те је послала?</p> <p>— Послала ме је госпођа Гркиња и поздравила, да дођете на вечеру.... |
| Али ме задржа госпођа Јоханида; она ме је, као чланица овдашње омладине, задржала на беседу.</ |
| ји ме није молио, да ме сними; један ме је сликао, па је ориђинал послао чак у Париз; ја сама с |
| м ли молити?“</p> <p>„Господине, жао ме је, али ја сам већ ангажована!“</p> <p>„Дакле корпу?“</ |
| ника. — Чисто се стидим казати: хтео ме је пољубити!{S} Наравно, да му то нисам допустити могла |
| и четири каве, али ми није жао; бар ме је млади господин колега уверио, да су Маџари најцивили |
| знато, ’ма нисам рад казиват’, страх ме је, е ће се и даље чути...{S} Знаш, људи смо...</p> <p> |
| сама!...{S} О, зла неваљалца, а баш ме је за срце ујео..{S} Таке увреде!...{S} Нечувено!...{S} |
| а дао?</p> <p>— Сто дуката!...{S} Богме је то — рече прота, — на данашње време лепа сумица, сто |
| Шта ти велиш, побратиме?</p> <p>— Богме је ово опасна жега; мораћу и ја једну шљивовицу искапит |
| — прекиде му реч лепа Гркиња, -— време је да се руча.{S} Извол’те, мој дебели даскало досад је |
| то исто и о чика-Паји опетовала, и тиме је, наравно, обојицу задовољавала...</p> <p>— Ми, видит |
| ружна, а још мање, да је лепа.{S} Овоме је много штошта недостајало, али се она по могућству тр |
| /p> <p>— Дакако! — тврдио је Тима, коме је, наравно, таки предлог у рачун ишао. — Дабогме, да б |
| ожењу; онај црни штап мога оца, на коме је изрезана глава некаквога мајмуна, то је био младожењ |
| упутила би је у какав манастир, у коме је највише калуђера живело, да се онде каје и да тражи |
| одаје чипке и шепутлице, и у свему томе је лепа Гркиња руководи.</p> <p>— Видиш, Милчице, није |
| ; поглед јој беше миран, сталан, а усне је јогунасто једну у другу упила тако, да је у тај мах |
| е него и прави полицијски агенти: од ње је само начелник могао дознати, како се који чиновник и |
| па их млади богословац није ни чуо, те је своје аргументе о учитељским класама и даље својом о |
| рили су и растоваривали силан еспап, те је лађа сасвим доцкан стигла у Београд.{S} Сваки је пут |
| лник...{S} Хм!...{S} А као ради чега те је послао?</p> <pb n="388" /> <p>— То баш не знам, само |
| бро, синко, добро!{S} А која госпођа те је послала?</p> <p>— Послала ме је госпођа Гркиња и поз |
| а је прав ка свијећа, само зато, што те је уплашио, кихаће робијом!</p> <pb n="349" /> <p>— Док |
| !{S} Отмено!...{S} Али све бадава, дете је сувише младо, како ћу да га удам?...{S} Ал’, ето, он |
| ци, али он је ни погледао није.{S} Дете је гледало за њим тужно, замишљено; видело је, сироче, |
| одине, казаћу, да спреми прасе.{S} Дете је знало, да му је отац сваког Божића и поклада поклања |
| те?</p> <p>— Знам — рече Гркиња, — дете је мало напуштено, али ће код нас доћи у ред; а, после, |
| епути чујем, где плаче...</p> <p>— Дете је размажено, напуштено, па није научило на ред...{S} А |
| њу ни најмање узнемирио.</p> <p>— Дете је већ приспело за удају...{S} И ја сам још нашла младо |
| неизвесне будућности.{S} Човека који ће је узети није могла волети, јер га ни познавала није.{S |
| о је ону веселу румен, а проседе витице је вешто склонила под црну, свакојаким шмизлама ишарану |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Вече је.{S} Пред Грковом каваном у Перковцу <pb n="341" /> с |
| ч.{S} У таком тужном расположењу затече је и лепа Гркиња.</p> <p>— Но, Милка, — продера се свој |
| ођо, не знам.</p> <p>— Прота!{S} И јуче је...</p> <p>— Прота, прота! — прекиде је врачара. — Хо |
| с прекорним погледом прошла, он, да би је унеколико одобровољио, уштинуо је тако незграпно, и |
| пријатне слике пред њу изнети, која би је својим заносним бојама у тузи њеној утешити могла.{S |
| говорила о тешким гресима и упутила би је у какав манастир, у коме је највише калуђера живело, |
| етит, те човек што је више пије, све би је више пио, али, касти, онако без хлеба.{S} Ха, ха, ка |
| никад ни знала за уредност, —- па ко би је онаку и узео?...{S} А, овако, све се отимају за њу.< |
| , сасвим умиљато осмејкујући се, пољуби је у њену мршаву руку.</p> <p>— Драго ми је — рече, — и |
| ћу старам.</p> <p>— Оно јест, касти, ви је учите, како треба да држи кашику, кад руча, како тре |
| мати.</p> <p>— Оно, касти, тако је; ви је, касти, петком умијете, недељом очешљате, а у среду |
| <p>— Јест, тако је, драги Тимо!{S} И ви је морате што скорије, још ових месојеђа, удати, ако не |
| гујући, као што само Ере знају, поглади је по запуреном образу:</p> <pb n="348" /> <p>— Оно, зн |
| није била за тај позив: у њеној природи је било и сувише подмуклости, сувише дара за сплеткарењ |
| им тога је имао и парче винограда, који је сам са својом домаћицом одгртао и загртао; али као г |
| ве класе — рече учитељ IV разреда, који је мало уфитиљио. —- Ђаво нек носи и бабу и секретара!{ |
| не повреди, — нарочито чича-Тима, који је свога колегу познавао, да нема речитости, и, кад у п |
| у Турској нема!</p> <p>Чича-Тима, који је баш за гросмутеркини леђи седео са својим зетом, ниј |
| би га у руку.{S} Стари деда-Спира, који је ту параду из прикрајка гледао, накашља се зловољно и |
| таће га један трговац из Перковца, који је такођер на истој лађи путовао.</p> <p>Учитељ Тима га |
| за њу права несрећа, морални гроб, који је целу њену будућност сахранио.{S} Она би, <pb n="323" |
| но се само чудила, што осим проте, који је баш до кума седео, нико не хте од свију тих посласти |
| p> <p>То је био као неки ћорсокак, који је водио од цркве касарни.{S} Одмах у првој кући тога с |
| д њега једва видео искривљен оџак, који је од плетара био начињен, а жутом земљом тек само повр |
| ћ!...{S} Е, бадава, види се човек, који је у Пешти васпитан!...“ А после гласно додаде:</p> <p> |
| е ли ме разумели?</p> <p>Начелник, који је по самој природи био прост, а школу није баш много п |
| p> <p>Папраг се збунио, а бакалин, који је у свему био мудар и окретан, да би га из те забуне и |
| х два практиканта и Гаја берберин, који је био музикалан, т. ј. свирао је у тамбуру, они су му |
| гладио је косу, обукао црни капут, који је само при великим празницима облачио, узео је четку, |
| гласом, мешајући нешто по тигању, који је над ватром држала. — Да није опет она мука? — И баба |
| који га је дотле пажљиво гледао, а који је, међутим, на друго што, на добру парохију и на женид |
| очекиваше учитељски колегијум, за који је, наравно, добар стојао да неће изостати, као што се |
| несоше у главну полицију.{S} Писар који је те ноћи дежурао, кад га је прегледао и пописао ствар |
| асвим доцкан стигла у Београд.{S} Сваки је путник гледао где ће пре на конак, па и чича-Тима на |
| тара госпођо, — рече учитељ, — каква ли је оно маленкост, у коју сте и ви уплетени?</p> <p>— Пс |
| ани детонаставниче, деде ти кажи, да ли је боље учитељима са класама или без класа?</p> <p>Учит |
| Папраг реши, а ми да пристанемо: да ли је подела на десет класа боља и пробитачнија за учитеље |
| ади неког саопштења“.</p> <p>— Какво ли је то саопштење?...{S} Хм, хм!..{S} Знаш ли што, Радова |
| ина, од целога разговора баш ништа, али је толико схватило: да то, што јој отац у пићу сам гово |
| ро деце, могла би се оставити моде, али је млада.</p> <p>Док је чича-Тима тако тужне мисли прем |
| аса боља и пробитачнија за учитеље, или је боље онако по староме, без класа?</p> <p>— Господине |
| S} Не знаш, шта је дивније на њему, или је цвикер, ил’ је цилиндар, или бели прслук и гласе рук |
| ма и непријатеља, завидљиваца...{S} Или је, можда, за дуг...{S} Оно, касти, на данашње време сл |
| абић — говорила је стара госпођа, — или је малодушан, те из сажаљења не хте, или баш код самог |
| упа готова, а у једној великој кастроли је спанаћ; а кад је учитељ донео шунку и вино, онда се |
| е, приближи своју столицу њеној, загрли је, па је, онако старачки, цмокну у образ:</p> <p>— Ох, |
| мам важна посла у чаршији, а и глава ми је, касти, мало буновна.{S} Сутра, ваљда, ће и мени доћ |
| ре мени неко казао, да заборавим, да ми је отаџбина несрећна...{S} Али какву они имају цел са б |
| птала је једна суза.</p> <p>— Ах, да ми је мајка у животу!</p> <milestone unit="subSection" /> |
| погледа у шећер.{S} Па вели: „Ох, да ми је хоће учитељ Тима дати, одмах би се женио!“...</p> <p |
| е!{S} Старац, па старац!...{S} Та да ми је баш и венчана жена, не би се више за мене старала, н |
| а се са мном, а мени се учини као да ми је мртвац за <pb n="356" /> руку стегнуо, — сва ми се к |
| и сам ревизор уверити...{S} Само да ми је знати, кад ће доћи!{S} Јесте ли добили каква извешћа |
| тке у дромбољу свирају...{S} Само да ми је овај Дунав на мој виноград навратити...{S} Ал би то |
| у, мозак ми је потресен, а у грудима ми је нешто тешко, боли ме, <pb n="352" /> а не знам, шта. |
| а.</p> <pb n="298" /> <p>— Чича-Тима ми је и то говорио, да би се радо преселио у нашу кућу.{S} |
| толико и његовом кесом влада.{S} Она ми је, истина, обећала да ће се код свога маторог обожатељ |
| етири секретара дошла у Перковац, па ми је сваки од њих по једну класу одузео...</p> <p>И стари |
| ле, мој дебели даскало, знаш ли, шта ми је ова пијана будала обећао?</p> <p>— Шта, моја Аспазиј |
| — Српске ми вјере, рећ’ ти морам, е ми је баш драго што си ме тако сабахиле походила, госпо!{S |
| Верујте, господине, да не знам, где ми је глава од бриге.</p> <p>— Па, ето, чича-Тима нека да |
| да би казала: „Ето, пријатељу, мозак ми је потресен, а у грудима ми је нешто тешко, боли ме, <p |
| е се дете.</p> <p>— Ручак!{S} Красан ми је то ручак!{S} Да нема оне Гркиње, те да ме кадикад не |
| му то нисам допустити могла.{S} А он ми је, поред свега тога, забележио: „Успех ученица средњи, |
| ла она варошка препреденост. — Драго ми је, колега, што сам тако срећан, да вас могу познати!.. |
| еље није ни погледао.</p> <p>— Драго ми је, гросмутерко, што сам вас у добром здрављу застао, а |
| е у њену мршаву руку.</p> <p>— Драго ми је — рече, — и захваљујем вам по стопута!...{S} Заиста, |
| n="390" /> и црквених дјела наложио ми је, ево, својим актом, да вас са вашег неваљалог владањ |
| а деца чине.</p> <p>— Не знате, како ми је мило, о, господине! </p> <p>И лепа Гркиња бацаше чез |
| > <p>— Чуо сам, побратиме, ’ма тешко ми је веровати.{S} Кo велим, још је дете.</p> <p>— Тако је |
| раголасто смешећи се, додаде: — Пало ми је на ум да једем кајсија!{S} Ха, ха, ха!..{S} У вашем |
| p> <p>— Дакле баш одлазите?{S} Е, то ми је, заиста, жао!{S} Али на беседи, ту ћемо се на сваки |
| вино и ракија, што је у подруму, то ми је све за један пољубац поклонио твој колега, чича-Тима |
| лупара, побегне испред њега!{S} И то ми је после девојка!...{S} Но, јесте чули!...{S} А, а!...{ |
| рече Милка, — то је мој пропис, што ми је још моја мила мајка поправљала. — И она бризну у пла |
| > <p>— Та, оно, знаш, учитељу, нешто ми је ка и познато, ’ма нисам рад казиват’, страх ме је, е |
| l> </quote> <pb n="392" /> <p>— Опет ми је и то песма!...{S} Као да мене није Гркиња научила са |
| Ето, ову хаљину, што је на мени, њу ми је поклонио чика-Паја, члан суда; а то те ништа не кошт |
| pb n="343" /> фактима доказати; а ту ми је сведок и силан Влах Алија.{S} Та зар би се он заљуби |
| пута вас је поздравила, па и на путу ми је писала, да никако друкче не чиним, него да код вас р |
| а никако ни у драм одступати: чича-Тими је непрестано ласкала, <pb n="327" /> као да је баш зби |
| ека наука?{S} А право да ти кажем, мени је данашњи свет смешан!{S} Млад човек натакарио наочаре |
| оца?{S} Е!{S} Е!...</p> <p>Лепој Гркињи је пламтело лице од љутине, а очима је чисто стрељала с |
| а економа:</p> <p>— Ето ти капице, носи је! — И он му баци малу белу капицу у образ. — Шта би р |
| диму.{S} Млад, пун учтивости, милина ти је с њим говорити!{S} Ја кад га видим, све ми се чини д |
| осадски извијен, искривљен, — милина ти је погледати!{S} Ја кад је видим, касти, не могу чисто |
| хи!{S} Мал’ не рекох, аспидо!{S} Шта ти је обећао?</p> <p>— Да ће ми купити од тешке црне свиле |
| е ће га ко похарати.</p> <p>— А шта ти је то, учитељ-Тимо2... — запитаће га један трговац из П |
| братиме, да ћеш ми вратити; ето, дао ти је Бог нешто мало винограда, а ове је године баш добро |
| , а није умела спољним знацима исказати је; тако исто и туга налазила је само у њеним слабачким |
| е сасвим кицошки узе под руку, пропрати је преко авлије до малих вратница; а ту су опет застали |
| ала, али се није с места помицала, нити је тренула.{S} Она се решила да сваком њихову нападају |
| тећим гласом, — шта је то?{S} Дванаести је сат, а ти још ниси ни собу спремила!{S} И ти се спре |
| мота је пажљиво и, грчевито притиснувши је на своја усташца, страсно је пољуби.{S} То да је нек |
| другој кући становао је један Грк; тај је, опет, држао две жене!...</p> <p>Ја мислим да би так |
| селио у нашу кућу.{S} Удовац је, а твој је колега, па то, мислим, да не би никоме у очи падало; |
| је само одговарала, да не може, да јој је врло тешко и да ће јој на чистоме ваздуху много лакш |
| јој за вечеру треба.{S} Наравно, да јој је у свему помагао њен филозоф, кир-Никола.{S} Сав се, |
| еломе Перковцу уважена.{S} Кажу, да јој је и сам господин начелник министарства много наклоњен, |
| једна скромна учитељка, а чича-Тима јој је дао вина и ракије...{S} А то ћете се сећати, зашто.. |
| Ако, н. пр., није која рађала, она јој је умела наћи чини и мађије, којима ће „плод чрева свој |
| а-Тима у њену лепоту загледати, она јој је предсказала; и кад јој је чика-Паја член купио свиле |
| дати, она јој је предсказала; и кад јој је чика-Паја член купио свилену хаљину, и то је од бабе |
| .{S} Девојче испрва ћуташе, али кад јој је отац пофторио то исто питање, она скоро нечујним гла |
| ече, изненађена, Гркиња.{S} Али кад јој је видела очи, како су црвене и исплакане, она се трже |
| је могла заспати.{S} Њено уображење јој је износило тужне слике неизвесне будућности.{S} Човека |
| она је још гора и црња!{S} Ено, пре јој је купио чика-Паја свилену хаљину са карнерима, што се |
| то дуката дао уз Милку?...{S} Ко ли јој је то могао доставити?{S} Е, е!...{S} Оно је тако, каст |
| жељно отворила уста, да каже, како јој је баш све од потребе...{S} Али у тај мах свега нестаде |
| у мислима гледала нове поклоне, што јој је прота подоносио: пред њоме на асталу стојало је пуно |
| е разне комбинације: свилену хаљину јој је купио чика-Паја член, грчки мајорен; бронерске ципел |
| бити и прстен — рече брзо Гркиња, којој је много до тога стало, да јој се како планови не поква |
| су поделу учитеља у десет класа, којој је основа дубока мудрост.</p> <p>— Молим вас, господо, |
| вртатио на две-три бакалнице и у свакој је попио по две-три грке ракије.{S} То му је тако у нар |
| /p> <p>Гркиња се задовољно смешила; њој је ласкало што је чича-Тима тако високо цени.</p> <p>— |
| 18760_C10"> <head>Х.</head> <p>Четвртак је освануо, а у само свануће дође и Папраг у чаршију.{S |
| ку. — Да их Бог поживи, млади су, а век је дуг, па, богме, ако где у чему и буде мане, дотераће |
| чи као кувана лобода.</p> <p>—- Ал’ тек је, свакојако, лепша од мужа, што изгледа као надуване |
| но по табака исписане хартије; начелник је преврће, а лице му је пуно важности, очију и не диже |
| се и злурадо смејали...</p> <p>Начелник је од чуда зинуо и није умео ама баш ништа проговорити. |
| мореш га ни за реп ни за ухо, — ка чик је гладак, ка жива хитар.</p> <p>Стара учитељка обори о |
| господина тужио?...{S} Оно, касти, док је човек у животу, има и непријатеља, завидљиваца...{S} |
| _C11"> <head>XI.</head> <p>Међутим, док је стара госпођа, по своме, доста вешто смишљеном, прог |
| много ни оклевати.{S} Што ’но реч, док је чорба на асталу, треба је кусати.</p> <p>— Оно, каст |
| е не заноси — грмео је чича-Тима, — док је није ђаво однео!</p> <pb n="357" /> <p>Утом се отвор |
| а није са својим мужем сигурна, све док је она у овој вароши.</p> <p>Господин Швабић се на њену |
| је, касти, ни у Срему нема!</p> <p>Док је он тако трабуњао, лепа се Гркиња прибрала мало и, пр |
| оставити моде, али је млада.</p> <p>Док је чича-Тима тако тужне мисли премишљао, неко се накашљ |
| /l> <l>Гркиња је прљава, </l> <l>А паук је чист...</l> </quote> <p>— Јоханида се усмрдела....{S |
| ли јели кадгод лободе?{S} Боже, ала вам је то јело!{S} Преко, тамо код нас у Срему, највећа га |
| на га зачуђено запита:</p> <p>— Шта вам је, господине7..{S} Та ви сте уједанпут постали озбиљни |
| ешећи се.</p> <p>— А кир-Никола, он вам је био, по свој прилици, девер... ха?...{S} Ил’ је отиш |
| ...{S} А што се мужа њеног тиче, то вам је поштовања достојан човек!{S} Јединствен тип сеоског |
| е чули, шта је синоћ било?{S} Та то вам је, господине, читава ребелија!</p> <p>— Шта, шта, ребе |
| ше дугуљаст, плав човек, и, као што нам је стара госпођа унапред казала, јако наклоњен јектици; |
| им га послужи још једном грком, а и сам је смотао једну шљивовицу, која се њему веома допала.</ |
| на, а ти сад узми ону котарицу, што сам је о лањској берби од оне црномањасте Циганке купио, а |
| и се тужио како је све скупо, и опет им је мршава храна.{S} То су, уосталом, и паметни болесниц |
| д ватре, чучала је та стара жена, а дим је око ње са тако несносним смрадом куљао, да се сирота |
| обраћао, па често и онај поклон, којим је мислио секретара подмитити, <pb n="311" /> поклањао |
| а стрина знала, ил’ ако није знала, тим је била од њега паметнија, онда изиђе нека стара уседел |
| Папрага, а господин је видео њу, и тим је свршено: довече прстен!...</p> <p>— Та оно, касти, н |
| рац и зет, један до другога.{S} Међутим је каваница све више пунија бивала.{S} Чиновници и трго |
| мљено, кренуше се у виноград; а међутим је на дому лепа Гркиња спремала све оно, што јој за веч |
| ају на њега; па кад су видели, у каквом је стању, они га узеше под пазухо, па га однесоше у гла |
| шко да би га могла обухватити.{S} Родом је био однекуд из ужичког округа, то се, уосталом, виде |
| О, господине!{S} Ви немате појма на ком је степену покварености данашња младеж!</p> <p>Начелник |
| Београду је учио богословију, старином је, истина, Цинцарин, али се родио у Будиму.{S} Млад, п |
| споредити мене са Гркињом? — са поносом је говорила стара гросмутерка. — Моје васпитање и образ |
| е, па се у један мах сроза наниже и том је приликом тако нагњечила нос, да је од њега једва она |
| у: искосири се мало у наслоњачи, лактом је заклонио ону исписану хартију, а на учитеља погледаш |
| вачко дете могло уверити.</p> <p>Растом је био осредњи, а у ширину је много боље напредовао: дв |
| у мајку, па се часом насмешило, а махом је бризнула у плач.{S} У таком тужном расположењу затеч |
| P18760_C5"> <head>V.</head> <p>Сутрадан је сав Перковац знао за ту Гркову част.{S} Знали су и т |
| дан свадбе добићеш сто дуката.{S} Један је чича-Тима у Перковцу!{S} Само гледај да о томе Гркињ |
| целе те комендије упамтио.</p> <p>Таман је полицајац из начелникове собе изишао, а уђе гросмуте |
| роде изнудити може. „Учтив је, васпитан је“ — тврди ова намолована лутка, што ми се силом за ст |
| Милка је видела г. Папрага, а господин је видео њу, и тим је свршено: довече прстен!...</p> <p |
| ица, што с њиме диване.{S} На тај начин је и лепа Гркиња вишепута прислушкивала на вратима и на |
| т гурну лактом, али ништа не поможе, он је баш хтео све да изговори:</p> <p>— Да, где сам, оно, |
| гао у ситнијим стварима коме помоћи, он је помагао.{S} Он је, на пример, умео лепо лозу резати, |
| чича-Тиме синуше младићском ватром, он је с највећом жестином загрли, и није остало места на л |
| /p> <p>Чича-Тима, кад ју је угледао, он је сав претрнуо.{S} Зар у таком отрцаном оделу да га за |
| омана упамтио; па кад је то исказао, он је после само бленуо у њене пепељаве очи, које је Гркињ |
| аје приметити; а мој дебели даскало, он је прави Атињанин; онде је и науке свршио.{S} А ви сте, |
| ао данашња ћифтарија. <pb n="365" /> Он је у дућану врло мало еспапа имао; тек колико да се наз |
| о лепо написати као мали Андрица!{S} Он је и вашу мајку написао...{S} Истина, мало вас је искрм |
| /p> <p>— Боже, сахрани и сачувај!{S} Он је далеко лепши од ње.</p> <p>— Ваљда са оном чупавом б |
| } Но, то је грозно, то је ужасно!{S} Он је хтео доказати, а то се може као наставак Живкове бес |
| у и садашњој Скадарској улици?...{S} Он је и тога вечера добро потегао тако, да и он умало што |
| шљиво погледаше у пијанога оца...{S} Он је најпре сео за сто, па онде, са искревељеним цртама н |
| седник, професор некаквог завода.{S} Он је доказивао, да ми без ваздуха не бисмо могли живети и |
| после, наравно, да се прстенује.{S} Он је, истина, за данас само учитељ, а кад се ожени, од во |
| начелника имам сасвим други план.{S} Он је човек који се више политиком бави, него школом и про |
| ачких грађана, потпуно разумевао.{S} Он је, дакле, био тај, што је својим огромним духом задахн |
| арима коме помоћи, он је помагао.{S} Он је, на пример, умео лепо лозу резати, па кад би га ко у |
| лом у приличној хармонији стајао.{S} Он је имао и чистије руво, али га не хтеде тога дана обући |
| ади, а и вече по себи беше дивно.{S} Он је у лицу, истина, од ракије и дневнога спавања био мал |
| ма у чисто српском богатом оделу.{S} Он је корачао сасвим озбиљно, поштапајући се, напред, а за |
| ле њега дође мајстор Глиша ковач.{S} Он је био у немачком капуту и панталонама, само је на глав |
| ној хаљини виде шепутле и карнери, а он је, по њојзи, могао ићи као и друго спадало.</p> <p>— В |
| г чинио: није се још ни разданило, а он је већ испио ракију и сркаше задовољно своју црну каву. |
| >Људи су га слушали, па су ћутали; а он је, сиромах, једнако млатио рукама, једнако је говорио |
| , вели, напућила те своје усне.{S} И он је због тога толико <pb n="333" /> грдио, да је сирото |
| мо у хлад, испод онога дуда?... -– И он је пољуби... — Их, ала је и тај месец безобразан, као г |
| једе, а већ се спремаш одлазити! — И он је узе незграпно за руку, па је посади на миндерлук, па |
| мо, шећерна моја грлице!...</p> <p>И он је, као насилу, вукао доле у густу хладовину гранатога |
| , ви бисте се смиловали!...</p> <p>И он је загрли...</p> <p>— Оче прото!... — рече прекорно, по |
| ати, да могу овде умрети...</p> <p>И он је наново стиште на груди, па је стаде још већом ватром |
| ас дан данашњи имати среће.</p> <p>И он је помилова по њеним старачким, али доста пуначким, обр |
| она му приђе, по обичају, руци, али он је ни погледао није.{S} Дете је гледало за њим тужно, з |
| што је то Гркиња захтевала, а и сам он је увиђао да би у својој ватреној љубави много срећнији |
| p>— Милка?...{S} Милка?... — повторавао је старац, а после му преко лица пређе глуп осмејак.</p |
| p> <p>— Молим вас, господо, — доказивао је учитељ III разреда, — то ћете ми тек допустити, да у |
| ијом!</p> <pb n="349" /> <p>— Доказивао је, да је Југ-Богдан с девет Југовића свирао у клавир!. |
| лицом!</p> <p>— Не могу!... — јадиковао је чича-Тима.{S} - Не могу, сунце моје!...</p> <p>— Сун |
| , и више...{S} А у другој кући становао је један Грк; тај је, опет, држао две жене!...</p> <p>Ј |
| сетак дана чича-Тима је оздравео; могао је лепо ходити, јести и пити.{S} Говорио је, наравно, с |
| ла Богу, и сам своје деце!</p> <p>— Дао је Бог — рече бакалин.</p> <p>— Мени би, касти, овом пр |
| дим; па како је време тихо било, падао је доле на земљу и повлачаше се, као нека провидљива пл |
| из; а овако, с поремећеним умом, гледао је око себе као у врућици или у неком тешком сну: све с |
| , и чича-Тима закрљештеним очима гледао је у своју уплашену ћерку, која је онде пред њим дрхтал |
| S} Беше сасвим блед и задуван, изгледао је као да се нека грдна несрећа догодила и једва је дош |
| једну господско-трговачку кавану држао је у Перковцу неки деда-Спира.{S} У његову кавану ретко |
| јућег осмеха, безобразан поглед ишчезао је, а око развучених усница тужно се заиграла она дубок |
| тала нема тишина.{S} Али тај мир трајао је само неколико минута, а после се претворио у неко зу |
| гледала преда се.{S} На запећку стајао је хлебац и недодирнут, могли су га мишеви свега развућ |
| >Кад је учитељ Тима дошао кући, затекао је Милку, где сасвим озбиљно шије, кроји, па опет прекр |
| учак се вуци, опајдаро ниједна! — викао је чича-Тима, распаљен Маринковом шљивовицом, а још виш |
| несрећо једна! — храпавим гласом викао је старац.{S} А кад дете изиђе напоље, он покупи парчад |
| , капаме, печења, до миле воље; навукао је вина, да је сва авлија заударала на њега; а лепа Грк |
| Јоханида!...{S} Јоханида!.. — понављао је чича-Тима.</p> <p>— Јест, Јоханида са својим даскало |
| у на њу, а задај од рума и ракије куљао је из њега као из табарке. — Е, баш сам, касти, на вас |
| столице, а ону другу половину запремао је низак кревет, застрт неким старим ћилимима.{S} Оданд |
| цу с њеним надувеним Шпартанцем прогнао је у планину, да са дивљим мачкама вади очи!,..{S} Та д |
| > <p>Чича-Тима је ћутао забринуто, знао је он, да му деца нису баш спремна, а и то је био увере |
| тара подмитити, <pb n="311" /> поклањао је старој госпођи; па и она сама умела је уважавати сво |
| о налог свога претпостављеног, преџоњао је у омладинској дворани сву ноћ, пио је с њима, здрави |
| човек... — рећи ће један од њих. — Пао је, несрећник, па се, можда, и угрувао?...{S} Хајде да |
| една?</p> <p>— Ево ме, оче! — одговарао је звучан детињи гласић. — Сад ћу доћи!</p> <p>— У собу |
| ин, који је био музикалан, т. ј. свирао је у тамбуру, они су му пљескали, а он им се за то најг |
| те одговарати; али није имао куд, морао је мало сести, <pb n="340" /> и то баш до њега; то је з |
| 0" /> баш ништа од свега разумео, морао је тврдити да разуме и да је све тако, као што стара го |
| се испрва отимао, али напослетку морао је већој сили попустити.{S} Утоме му и шешир паде с гла |
| — Јесте, душице!...{S} Али... — уздисао је прота... — ја морам одлазити, а тако бих волео да мо |
| обар“, а кир-Николи и чича-Тими записао је: „Успех врло рђав, деца не знају пјеније, а учитељи, |
| .</p> <p>— А нашто толика част? — питао је чича-Тима зачуђено. — Да, касти, нисте добили ваше н |
| <p>- Е, јеси ли сад задовољна? —— питао је чича-Тима своју ћерку удавачу...{S} Девојче испрва ћ |
| остојну богињу; кршио је руке, превртао је очима, а кад је изишао за њом, да је испрати, није м |
| е без свести и без икакве намере, лутао је онако по инстинкту.{S} Наједанпут стаде; учини му се |
| p> <p>По плавом небеском простору лутао је пун месец као бледо лице заљубљене неке девојчице; — |
| ти не знамо, драги пријатељу! — шапутао је. — Толика услужност од госпође Јоханиде, и ми ниједа |
| не знате, како сам срећан!... — шапутао је прота, све више приљубљујући се њојзи... — Ох, да зн |
| опомињао.</p> <p>— Оно, касти, — муцао је чича-Тима, — није да нисте, јесте, господине.</p> <p |
| тина; па кад је г. ревизор дошао, нашао је празну школу: у свакој скамији седе по двоје или по |
| ..{S} Куд ће сиромах учитељ?...{S} Ишао је даље без свести и без икакве намере, лутао је онако |
| па напослетку се обрте налево.{S} Ишао је све навише, Калемегдану.{S} Киша је почела сипити, у |
| нуће дође и Папраг у чаршију.{S} Отишао је мало до деда-Спире, узео је четку, очеткао своју ати |
| пријатељем: — Дакле, драги г. Тимо, ово је тај младић, о коме смо јутрос онако много разговарал |
| аним клештима уштинуо.</p> <p>— Но, ово је безобразлук!{S} Ово је инпертиненција!... — викала ј |
| /p> <p>— Но, ово је безобразлук!{S} Ово је инпертиненција!... — викала је раздражена гросмутерк |
| ст пара по чаршији купују.</p> <p>— Ово је диван корал — рече, научењачки проматрајући ђердан. |
| ’ буди бар за часак весео!...{S} Та ово је Бог — не знам, зашто — али све теби за љубав учинио: |
| ити:</p> <quote> <p>— Браћо!</p> <p>Ово је прва беседа, коју ће историја вароши Перковца крупни |
| рити.{S} Чича-Тима је притиште и наново је обасипаше пољупцима; а кад се она извила из његова н |
| ару дувана и да мало продиване.{S} Прво је било да се увере, где ли се сад школски ревизор нала |
| испрати, није могао срцу одолети, него је онде у кујни, у једном ћошку, загрли и тако је силно |
| лико храбрости, да јој то примети, него је само ћутао и није се више усудио подићи очију, да ме |
| г вечера сам лично на беседу доћи, него је послао варошког полицаја, да он његово место заступи |
| андур, —- ако не буде година више; него је, душа ваља, и притврдио: баш лепо ти тај зна све до |
| етљен, господину министру достави; него је, по обичају, онако просто целу ствар описао, а о заг |
| да су му очи мутне, бесвесне...{S} Дуго је он у томе положају лежао; а кад се дигао, он се грох |
| ава слика занемареног сирочета.{S} Дуго је, тако, ћутала, а после се диже, узе из неког сандуче |
| скоро пре те перковачке беседе обудовео је, те због те своје жалости није могао синоћног вечера |
| > <p>Милка ућута, по беломе лицу лебдео је сетан осмејак, а по њему, као по сунчеву зраку, треп |
| ана туга надвладала га је.</p> <p>Седео је за столом, а главу је наслонио на обе руке; коса му |
| оку!...</p> <p>С оне стране баште видео је месец, како се кроз најгушћи коров, ослањајући се на |
| очистио је мало шешир и панталоне, узео је поштапач у руке, па се дигао да иде:</p> <p>— Искапи |
| .{S} Отишао је мало до деда-Спире, узео је четку, очеткао своју атилу, умио се, загладио косу, |
| мо при великим празницима облачио, узео је четку, очистио је мало шешир и панталоне, узео је по |
| p> <p>-— Бре, нек’ се не заноси — грмео је чича-Тима, — док је није ђаво однео!</p> <pb n="357" |
| речима <pb n="372" /> лежала, поруменео је, али није имао куд, већ је мудро ћутао.</p> <p>— Сад |
| вакојаки еспапи превозе!...</p> <p>Хтео је он још говорити, али се око њега толика граја подиже |
| ку секретарову.{S} Кад се пробудио, био је сав знојав и ломан, чуо је како му срце бије, чинило |
| едили, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је мало углађенији но обично, а и капут је обукао нов, |
| макао, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је доста чисто обучен и очешљан, само што му очи беху к |
| еда нанети.{S} Истина, два-три дана био је као убијен; ни с ким није проговорио, <pb n="316" /> |
| номе телу.</p> <p>Код старе госпође био је ручак већ спреман, супа готова, а у једној великој к |
| сао, а о загушљивом ваздуху и заборавио је известити министра.{S} Наравно, да се на таки рефера |
| </p> <p>Затим се мало исправио, згладио је косу, наместио јаку на капуту, узео штап у руке и сп |
| стари учитељ поче да се спрема: згладио је косу, обукао црни капут, који је само при великим пр |
| ан но жедан!</p> <p>— Тако је! — тврдио је учитељ Тима. — Оно, касти, колико се сећам, и мој по |
| один-Тимо?...</p> <p>— Дакако! — тврдио је Тима, коме је, наравно, таки предлог у рачун ишао. — |
| -Тима је, као обично, био збуњен, пазио је на сваки миг своје обожаване Гркиње, да какогод у че |
| ти тражио своју обожавану Гркињу; молио је, преклињао, само да га погледи, а он ће јој поклонит |
| > <p>— Ово неће бити добро|... — мислио је чича Тима, а начелник га још једанпут премери од пет |
| Како је пао, тако ће и устати — мислио је други.</p> <p>— Ал’, ено, не устаје, сиромах! </p> < |
| , што је свима нама копала јаму, сломио је руку, одрубио нос; а ону мршаву вештицу с њеним наду |
| оса и издрпана, а и сам Никола променио је свој отрцани сламњи шешир с новим вуненим, а у лепу |
| о је у омладинској дворани сву ноћ, пио је с њима, здравио се; а ујутру је отишао, да све рапор |
| ју атилу, умио се, загладио косу, попио је каву и спокојно очекиваше учитељски колегијум, за ко |
| е лепо ходити, јести и пити.{S} Говорио је, наравно, све којешта: час је замишљао да је код сво |
| "397" /> <p>— Сиромах старац! — говорио је трећи разред. — Баш га ништа не може разведрити ни о |
| пајацо...</p> <p>— Благо њима — говорио је кроза смеј, — обадвоје млади, лепи, васпитани!{S} Хе |
| ити морају.</p> <p>— Ја видим — говорио је сам у себи, — да је ова стара будала заљубљена у ову |
| дете.</p> <p>— Тако је суђено — говорио је учитељ Тима. — Него, касти, требаће ми нешто мало но |
| и, није могао ни речи изустити, отворио је врата, па је отишао, а никог око себе ни да је погле |
| ана Гркиња из куће истерала.{S} Отворио је врата, па је изишао из куће, а није ни погледао у њу |
| зницима облачио, узео је четку, очистио је мало шешир и панталоне, узео је поштапач у руке, па |
| обожавану и љубведостојну богињу; кршио је руке, превртао је очима, а кад је изишао за њом, да |
| е овамо у земљи кува.{S} А знате ли, ко је завршио беседу?</p> <p>— Шта, зар још има?{S} Та док |
| ако, гледаћу да осети; познаће и он, ко је стара госпођа фон Копривић!...{S} Ових дана сам наме |
| Сунце ваше|...{S} Хо, хо!..{S} А да ко је онда опирача?...{S} Од кога направисте и ово и оно, |
| е жене питале: откуд Гркињи свила, и ко је она и шта је она, да се и од саме окружне начелников |
| е да друго што говори, књигу ли му и ко је написа!{S} Е, знади, учитељице, да ћу забранит’ прод |
| l> <l>Сад помисли, слушаоче, </l> <l>Ко је лакши, ко ли бржи: </l> <l>Стрела лети, стрела ј’ ла |
| речитост и оштроумље, да се беседа, ако је икако могуће, на највеселији начин бар до ујутру про |
| мало по новосадски дунста?...{S} Е, ако је баш тако, онда ћу је целу обрати...</p> <p>— Нећу ду |
| — И тај неће видети своје породице, ако је има...</p> <p>Али уствари није тако било, јер после |
| пример у Хомоље, у Црну Реку, или, ако је могуће, чак у Турску...</p> <p>— За вашу љубав ћу св |
| ше ти ни окусила нисам.{S} Могу ти, ако је по вољи, у длан и у карте гледати, како је теби угод |
| ићу!...{S} А има времена, људи смо, ако је, касти, било какве погрешке, поправиће се...</p> <p> |
| е од њих његова кућа користи, т. ј. ако је неко учитељ у Крајини, па заборави о Светом Николи, |
| и пева, али само црквене песме.{S} Ако је, н. пр., зимње време, он удари у „<title>Во Јордање< |
| њег родитеља извуче понеки дукат, а ако је дете чиновничко, н. пр. начелниково, њему је зато ла |
| це</hi> (најбоље крајинско вино); а ако је учитељ у Шумадији, па не дотера бар једног угојеног |
| нека славом увенчана глумица.{S} Па ако је још у путу срела некога од оних младих зврндова, што |
| еде — забележи: „Успех добар...“ Та ако је ико у целој Србији од учитеља заслужио, да му се каж |
| ла би се задовољно у огледало, па, иако је у њему видела вештицу, опет би са неким поносом прод |
| г човека од ранга; а после додаде, иако је о противноме био уверен: — Ево, у литру ракије и чет |
| " /> пиво и јестиво...{S} Ревизор, иако је био слабуњав, зато је, опет, боље пио, него многи зд |
| ни умила; како је још у неглиже, — иако је била сва уштиркана, упеглана, набељена и нафракана.{ |
| лазити.{S} И младожења се диже, па иако је помало климао ногама, то му није сметало да се пред |
| да га је пред чика-Пајом и кудила, како је незграпан, неваспитан, тврдица, па, онда, још и ружа |
| , приморан сам!““...{S} Младожења, како је био прислоњен уз невесту, скотрља се од радости на з |
| ао своје проседе бркове, а Гркиња, како је ушла у кућу, није више ни излазила, само си могао из |
| ви бесте у винограду; па да знате, како је погледао у Милку!{S} Као дете што погледа у шећер.{S |
| а нас Никола не чује!{S} Не знате, како је сумњив, прави Луцифер!...{S} Чекајте, сад ћу ја виде |
| по вољи, у длан и у карте гледати, како је теби угодније.</p> <p>— У длан! — рече Гркиња.</p> < |
| е треба, него да њојзи приповедим, како је њен Швабић у Трновнику хтео да пољуби васпитатељку; |
| ити.{S} Па кад сви знамо и видимо, како је ово свечан тренутак у нашем животу, у животу овдашње |
| утаху полако и разговараху гласно, како је коме воља била; а дотле је чича-Тима са својим зетом |
| ако се није ни очешљала, ни умила; како је још у неглиже, — иако је била сва уштиркана, упеглан |
| удили..{S} Ово су дивни радови!{S} Како је леп овај јастучић!{S} Чије га је дете хекловало?...< |
| сити...</p> <p>Чича-Тима оде...{S} Како је он путовао, пешке или на колима, или га је неки мило |
| тари, други млади, лепи и ружни, — како је кога Бог створио!{S} А и места рођења беху им разна: |
| ?...{S} Хајде да видимо! </p> <p>— Како је пао, тако ће и устати — мислио је други.</p> <p>— Ал |
| {S} Из оџака је куљао густ дим; па како је време тихо било, падао је доле на земљу и повлачаше |
| вој гостионици, и онда би се тужио како је све скупо, и опет им је мршава храна.{S} То су, уост |
| шта ће даље да буде.{S} Гркиња, откако је познаје, није у њеним цртама приметила толико пркоса |
| но!{S} Лепо!{S} Неописано!...{S} Откако је моја протиница преминула, још нисам таке сласти окус |
| ако и у обичном животу, мрзео; а откако је, сиромах, изгубио оне две класе, опасно је било и ра |
| касти, и да се спрема.</p> <p>— Та лако је са спремом — прихвати Гркиња, — зар ту толико треба? |
| сиромах, једнако млатио рукама, једнако је говорио и доказивао, у доказивању је тако далеко оти |
| ручати, ни с ким није говорио и једнако је мислио о изгубљеним класама.</p> </div> <div type="c |
| рата.</p> <p>— Да, да, оно, касти, тако је!...{S} Само, касти, још је дете.{S} Али кад је баш т |
| а друга мати.</p> <p>— Оно, касти, тако је; ви је, касти, петком умијете, недељом очешљате, а у |
| е погледа зачуђено.</p> <p>— Јест, тако је, драги Тимо!{S} И ви је морате што скорије, још ових |
| !{S} Па учи л’ се то у школи...{S} Тако је то, касти; али сад јаја какоћу, а кокошке ћуте!...{S |
| атељи о туђем трошку препирали.{S} Тако је и једна стара васпитатељка, која је, међу нама речен |
| ће доћи у деда-Спирину кавану.{S} Тако је и господин Папраг чинио: није се још ни разданило, а |
| ће ту и сто дуката мало бити|... — Тако је Папраг комбиново, докле су гости чаше празнили; а ки |
| е устати гладан но жедан!</p> <p>— Тако је! — тврдио је учитељ Тима. — Оно, касти, колико се се |
| S} Кo велим, још је дете.</p> <p>— Тако је суђено — говорио је учитељ Тима. — Него, касти, треб |
| живајући у својој лепоти.</p> <p>— Тако је то, моја Милка.{S} Данашња млада и девојка треба да |
| љу?{S} Е, да сте благословени!...“ Тако је то пре кратког времена са лутком било, а прексутра ћ |
| у кујни, у једном ћошку, загрли и тако је силно цмокну, да се дете у соби пробудило.{S} После |
| еба и даље да се трудиш! </p> <p>И тако је ревизор сву децу за њихове радове редом похваљивао, |
| е ја за тебе да испаштам!</p> <p>И тако је то ишло у свима разредима: ученици не знају, а и што |
| е само због тебе покварити!</p> <p>Тако је то текло цели дан.{S} Вечера се спрема, кир-Никола с |
| иком...{S} То само нећу!...</p> <p>Тако је она у своме меком кревету премишљала и већ је у мисл |
| га поставити за гробара...</p> <p>Тако је нешто сањао трећи дан по одласку секретарову.{S} Кад |
| вашој, госпођо Јоханидо...</p> <p>Тако је то било.{S} Сирото дете, хтело не хтело, морало се ј |
| е најдубље тајне дознавала.</p> <p>Тако је то и данас било; само што данас није била Гркиња та, |
| тру је отишао, да све рапортира, колико је и шта је од целе те комендије упамтио.</p> <p>Таман |
| и за вино; знали су, и каквих и колико је фела разног јестива било, па још и да се учитељ четв |
| .{S} Ту, у томе усамљеноме крају, ретко је кога сретала, а кад би кога срела, тај би стао и гле |
| и; у свакој цртици тога прописа гледало је јадно дете своју изгубљену мајку, па се часом насмеш |
| има погледа сасвим жалостиво, изгледало је као да више оца жали него себе; али не рече ни речи, |
| фурија удалила из дворане.{S} Изгледало је као да је тиме већ покварена беседа, али Гаја бербер |
| подоносио: пред њоме на асталу стојало је пуно најскупоценијег посуђа, на другој, опет, страни |
| е било тога вечера сила разговора; мало је ко од скупљених гостију својим стањем био задовољан, |
| авље, моја драга госмутерко!...{S} Мало је учитељица, које ја тако ценим, као вас.{S} А што вас |
| уши извучем!</p> <p>Јадно дете дрхтало је од страха.</p> <p>— А што ова соба није спремљена, х |
| {S} Кад су Цигани дунули у зурле, могло је седам баталијуна пиљарица, алваџија и бозаџија из ту |
| касти, има л’ ту моје кривице?{S} Могло је дете и водену болест добити, па зар учитељ да изгуби |
| гледало за њим тужно, замишљено; видело је, сироче, да је са мајком и оца изгубило.{S} Кажу, да |
| ше задовољан, а још мање весео; та цело је вече протекло, <pb n="324" /> а он није добио прилик |
| г учитеља.{S} На челу тога прописа било је крупно исписано:</p> <p>„Бог је милостив.“</p> <p>— |
| обро и изгледала: њено пуно лице добило је ону веселу румен, а проседе витице је вешто склонила |
| вајући, и одскакута даље...</p> <p>Коло је, међутим, играло све живље и веселије; млади момци с |
| где псето лаје, а унутра у кући потмуло је кашљала стара баба.{S} Кад је Гркиња кућна врата отв |
| о у немачком капуту и панталонама, само је на глави имао алев фес.{S} За њим уђе мајсторица: он |
| њен, не умеде ни речи проговорити, само је бленуо у своју обожавану и љубведостојну богињу; крш |
| дали, где је који најближе стојао, само је чича-Тима гледао да уграби место до лепе домаћице; а |
| еду ретко да је које дете и умрло, само је једно једино добило фрас, а друго једно је оћелавело |
| у склонила је вешто под црну капу, само је један смеђ прамичак, који још није избелео, пустила |
| ја љета!“</p> <p>У целој тој ларми само је Папраг замишљено ћутао; не што није доста пио и што |
| ; она га је омрзла и презрела.{S} Једно је само мучило, — што се мора с њим, као с колегом, у ј |
| једно једино добило фрас, а друго једно је оћелавело.{S} Па, касти, има л’ ту моје кривице?{S} |
| то могао доставити?{S} Е, е!...{S} Оно је тако, касти; кад хоће несрећа да обори човека, да га |
| сиромах, изгубио оне две класе, опасно је било и разговарати се с њиме о класама. — Дабогда, и |
| ритиснувши је на своја усташца, страсно је пољуби.{S} То да је нека стара београдска инштитутка |
| каквом детету показивала милостива, то је чинила само зато, да од богатог детињег родитеља изв |
| загрли.{S} Два-три љубавна погледа, то је било све, што је целог вечера могао од ње измамити.{ |
| је изрезана глава некаквога мајмуна, то је био младожења!{S} Ја сам се направила попа, те сам к |
| вир, а Бошко да није био виолиниста, то је све могуће; али да му је кћи, што је била за Страхин |
| е да се одбије од тебе!{S} А, богме, то је лепа прилика!{S} Та колика му је само парохија, хеј, |
| емој у косу трпати смиља и љубичице, то је сељачки!{S} Него, ако немаш георгине, а ти узми црве |
| одине!{S} То што се у Перковцу ради, то је шкандал!... (Господа у Србији воле, кад им се понека |
| S} Оно, касти, што је човек старији, то је и искуснији и паметнији!{S} Па нека каже ко шта хоће |
| ше неће слушати!“...{S} Само, касти, то је међу нама речено, па ту нека и остане, јер ја не бих |
| ђе и даље. — А онај професор!{S} Но, то је грозно, то је ужасно!{S} Он је хтео доказати, а то с |
| онај професор!{S} Но, то је грозно, то је ужасно!{S} Он је хтео доказати, а то се може као нас |
| ти, <pb n="340" /> и то баш до њега; то је захтевала од њега учтивост...{S} Чим га је Папраг пр |
| ; тешко ономе, ко се у њих удубе!{S} То је отрован паук, што ти танком пређицом своје паучине с |
| ворила, то вам не смем ни казати!{S} То је шкандал!{S} Безобразлук!{S} Кад успишете депешом или |
| церекала се баба. — То је морал!{S} То је учитељско владање!{S} Преизредно!...</p> <p>После то |
| ади, почиваше нека меланхолија...{S} То је била кћи чича-Тимине прве жене, која је после порођа |
| а оца — читало у цркви апостол...{S} То је, наравно, све госпође, а, богме, и постарије госпођи |
| мишљено на своје првашње место...{S} То је Гркињу изненадило.{S} Она погледа на врата, мислила |
| , и не знајући, пође управо тамо.{S} То је била чувена гостионица „код Српског краља“...</p> <p |
| стив.“</p> <p>— Јест — рече Милка, — то је мој пропис, што ми је још моја мила мајка поправљала |
| елим трачицама и дугмићима ишарај, — то је по моди!{S} А кад пођеш на венчање, немој у косу трп |
| >— Лепо, лепо! — церекала се баба. — То је морал!{S} То је учитељско владање!{S} Преизредно!... |
| сат, која је то радила?...</p> <p>— То је Ленка, ћерка газда-Живка Ћорбуџаковића...</p> <p>— Л |
| ену „неморалну“ девојку?...</p> <p>— То је, видите — рече Гркиња, — све она матора вештица крив |
| којна ми мати беше Сремица.</p> <p>— То је, видите, што све нас везује. — И она га погледа најљ |
| , а после загушљиво крчање.</p> <p>— То је човек... — рећи ће један од њих. — Пао је, несрећник |
| ељена, отрцана!{S} Она!..{S} Но, ал’ то је већ ужасно!{S} Па знате ли, о чему је та протерана в |
| ши старој колегиници и „лаку ноћ“, а то је и сувише: отићи без „лаке ноћи“...</p> <p>Стара госп |
| неко време свако друштво избегава, а то је <pb n="317" /> тим пре могао учинити, што су, и онак |
| фи на земљовиду Србије забележити, а то је оно, што је моје српско осећање увредило.</p> <p>Так |
| ам не могу казати, али једно знам, а то је, да ће госпођа Јоханида осим певања и — декламовати. |
| и, да и наша влада удара у клавир, а то је: на јавном месту исмејавати владу!{S} Људи су се том |
| е јој лако сносити толику несрећу, а то је била за њу права несрећа, морални гроб, који је целу |
| <p>— Хе, побратиме, не знаш ти!{S} А то је, касти, мода, па шта ћеш ти мимо свет?{S} Ено, гледа |
| усавјетовати, баш као и тебе...{S} А то је: удри грашком о дувар!...</p> <p>— Оно, господине, м |
| докле ћеш, учитељице, побогу?{S} Та то је, као што ми наказива, до зоре трајало!</p> <p>— Да ш |
| у пуно ситних и крупних борица, а уз то је у свако доба добро расположен.{S} Кажу они, који су |
| о спава.{S} Он се диже из кревета, и то је, можда, првипут у животу, што се саже над својим спа |
| ка-Паја член купио свилену хаљину, и то је од бабе већ унапред дознала; и у свему осталом се по |
| свој дебели штап, провлачи прота; и то је сав узрок, што се онако слатко насмејао...</p> <p>Ка |
| болесница навикла на горчину“!{S} И то је све, што се од природе изнудити може. „Учтив је, вас |
| етом прикријемо или забашуримо.{S} И то је оно, што се зове цивилизација, образовање!</p> <p>— |
| он, да му деца нису баш спремна, а и то је био уверен, да би му стара госпођа у многоме могла п |
| та жена од муке се и пропила.{S} А и то је све масло те несрећне Гркиње, и то, што чича-Тима уд |
| а, љубведостојна моја богињо!</p> <p>То је све што је чича-Тима из Видаковићевих романа упамтио |
| така је то красота била!!...</p> <p>То је био њен укус: на глави много цвећа и то најдрастични |
| у се по могућству име сачува.</p> <p>То је био као неки ћорсокак, који је водио од цркве касарн |
| лио са станом код кир-Николе.</p> <p>То је, наравно, и стара госпођа дознала, али сад је то ниј |
| исто и да се не пробуди више.</p> <p>То је било и сувише.{S} Очи у чича-Тиме синуше младићском |
| ијанице, још су и неморални.“</p> <p>То је био гром за све учитеље.{S} Таким оценама није нијед |
| {S} Ревизор, иако је био слабуњав, зато је, опет, боље пио, него многи здрави; чаша је ишла за |
| рка својом писком надгласили...{S} Зато је изабрала перковачка омладина баш та три најчувенија |
| партанца искресати, али све бадава, што је немогуће, не може ни бити!...</p> <p>— Их, гром те с |
| а...{S} Једно ми се само не допада, што је, кад сања, вишепути чујем, где плаче...</p> <p>— Дет |
| огледала; тако и оно вино и ракија, што је у подруму, то ми је све за један пољубац поклонио тв |
| S} Она је то, можда, и зато чинила, што је у ње доста краћушан, а на врху мало затупаст и, по м |
| у има лепих кајсија, а особито она, што је уза саму колибу...{S} Е, јесте чули, ја нисам ни у с |
| га сокачета живела је једна Гркиња, што је имала два мужа; неки говоре, и више...{S} А у другој |
| на тезги избројао оних сто дуката, што је зету наменио. — Ево ти, синко, новци! — рече скоро р |
| А имаш ли лево око од слепог миша, што је ухваћен у пећини...{S} Немаш, ја!{S} Па ће ти ту тре |
| ри љубавна погледа, то је било све, што је целог вечера могао од ње измамити.{S} Тек кад су у а |
| ако требало удесити!{S} Оно, касти, што је човек старији, то је и искуснији и паметнији!{S} Па |
| то је све могуће; али да му је кћи, што је била за Страхинића бана удата, да је она умела у тру |
| азумевао.{S} Он је, дакле, био тај, што је својим огромним духом задахнуо перковачку омладину, |
| теби за љубав учинио: оној маторој, што је свима нама копала јаму, сломио је руку, одрубио нос; |
| у није ни било тешко опазити; прво, што је био доста хитар, да на свашта пази, а, друго, што се |
| , док напослетку не разби огледало, што је на дувару, баш поред Св. Димитрија, висило.{S} Ту се |
| би Београд био <pb n="393" /> оно, што је за Београђанина Париз; а овако, с поремећеним умом, |
| иду Србије забележити, а то је оно, што је моје српско осећање увредило.</p> <p>Тако свака српс |
| морио, доказујући по читав сат оно, што је и моја стрина знала, ил’ ако није знала, тим је била |
| ве којешта, узимљу оно за необично, што је баш најобичнија женска врлина!{S} Ја, на пример, не |
| о ама баш ништа проговорити.{S} То, што је чуо, беше за њега страшно!{S} Стара госпођа, окураже |
| тутка видела, заклела би се, да то, што је јадно сироче таком ватром пољубило, ништа друго не м |
| на свашта пристајати?{S} Нарочито, што је то Гркиња захтевала, а и сам он је увиђао да би у св |
| већ и по самој природи имати нешто, што је одиста знатно.{S} У свакој се мора наћи или неки ста |
| увело лице...{S} Је ли то прошлост, што је у стању била у детињим грудима толику тугу покренути |
| то ћу поклонити моме једном човеку, што је у министра израдио, да ме у дваестпету класу премест |
| ит, прво се наљутио на своју Милку, што је целог вечера невесело ћутала и што је, вели, напућил |
| ању?</p> <p>Папраг је осетио жаоку, што је у тим речима <pb n="372" /> лежала, поруменео је, ал |
| тари даскало!..{S} Ето, ову хаљину, што је на мени, њу ми је поклонио чика-Паја, члан суда; а т |
| вно, да није ни једног похвалила, а што је год могла у својој пакости измислити, све је то на к |
| мо његов један друг из неког буџака што је почео, одобравајући, да тапка.</p> <quote> <p>— Јест |
| тојна моја богињо!</p> <p>То је све што је чича-Тима из Видаковићевих романа упамтио; па кад је |
| ако узима толико смелости да му све што је замислила отворено искаже, онда ће данашња српска кн |
| о је целог вечера невесело ћутала и што је, вели, напућила те своје усне.{S} И он је због тога |
| Оно, касти, отвара апетит, те човек што је више пије, све би је више пио, али, касти, онако без |
| орби не победи, или не малакше, као што је то и сам професор у својој беседи навео: „Без ваздух |
| ити, море, да се отресем; хоћу, као што је пре мени неко казао, да заборавим, да ми је отаџбина |
| ћи млађу и васпитанију женску, него што је наша Милка...</p> <pb n="332" /> <p>Папраг се клањаш |
| све то поправити!</p> <p>И пре него што је чича-Тима могао да предупреди даљи говор, четврти ра |
| е задовољно смешила; њој је ласкало што је чича-Тима тако високо цени.</p> <p>— Дакле, драги ко |
| : она беше у српским хаљинама, само што је носила, колико да се зна да отменијој перковачкој кл |
| его себе; али не рече ни речи, само што је дубоко уздахнула, а чича-Тима, поштапајући се, оде, |
| па, онако у кошуљи, неочешљан, само што је обукао своје плаве панталоне, посади се и он до ње: |
| овратим у школу!...</p> <p>И пре но што је могла стара госпођа што одговорити, оде фамилијаз ка |
| шљати; њојзи не беше ништа необично што је оца тако рано видела спремна и обучена; приђе му, по |
| али он није умео ништа говорити; бленуо је мутним својим очима, без и најмање свести, у доктора |
| јили.{S} Учитељ четвртог разреда скинуо је и капу и капут, откопчао на кошуљи рукаве, па за сва |
| да би је унеколико одобровољио, уштинуо је тако незграпно, и то баш испод мишке, где је лепа Гр |
| робудио, био је сав знојав и ломан, чуо је како му срце бије, чинило му се да је насред гробља; |
| волимо!{S} Како ћу га ја волети?{S} Леп је, веле, али ја не видим ту лепоту!{S} Моја мајка беше |
| м не смем казати, пошто сам жива; ствар је тајна, тиче се части, знате...{S} Али даље ни речи.. |
| ј се, кад-тад, осветити...</p> <p>Ствар је, дакле, узела на себе сасвим озбиљан карактер, нароч |
| "SRP18760_C4"> <head>IV.</head> <p>Удар је био велики, али ватреној чича-Тиминој љубави није мо |
| , сам мало ушао, касти, и у године; зар је краљ баварски, опет, био млађи од мене?{S} Па како г |
| анене!... — говорила је љутито... — Зар је то ваша поштена реч?...{S} Срам вас било...{S} А онд |
| скалашног живота и прославио!{S} Та зар је једанпут са својим једномишљеницима кришом из семина |
| ветима старе врачаре владала.{S} Та зар је сиромах њен Никола, Тима, чика-Паја и други њени обо |
| , али он као да их ни видео није; шешир је набио на очи, па је необично брзим кораком кроз мале |
| лепо провидели, а и стари отрцан шешир је са осталим оделом у приличној хармонији стајао.{S} О |
| о не можете веровати!...{S} Стопута вас је поздравила, па и на путу ми је писала, да никако дру |
| шу мајку написао...{S} Истина, мало вас је искрмачио, али то се даје израдирати...{S} Ево овако |
| , немојте ником ни речи говорити; данас је 24., сутра, дакле, може доћи, а за даље је моја бриг |
| м ногама, села на ћилим.</p> <p>— Данас је петак — рече баба; — јутрос како сам мало зелених кр |
| } Говорио је, наравно, све којешта: час је замишљао да је код своје куће, па је у занетости тра |
| ла.{S} Сав се, сиромах, ознојио.{S} Час је трчао по шећер, каву, пиринач; час, опет, по месо, к |
| смутерка, у својој црној хаљини, на нос је натакла наочаре, подбочила се са обе руке на кукове, |
| слетку, љуљана теретом туге своје, опет је заспала.{S} Само Гркиња не могаше <pb n="367" /> зас |
| ао намолован пајацо.</p> <p>— Па и опет је, знате, што ’но кажу, у неколико градуса лепши и од |
| слушна, као свако сироче!</p> <p>Радост је само осећала, а није умела спољним знацима исказати |
| је мало углађенији но обично, а и капут је обукао нов, што га је за Ускрс спремио.</p> <p>— А г |
| ог око себе ни да је погледао.{S} Успут је сретао људе, који му се уљудно јављаху, али он као д |
| а, поруменео је, али није имао куд, већ је мудро ћутао.</p> <p>— Сад је на мене ред, да частим |
| {S} Није се ни умио као што ваља, а већ је натукао шешир на главу и оде у чаршију.{S} Кад је по |
| у своме меком кревету премишљала и већ је у мислима гледала нове поклоне, што јој је прота под |
| него обично, очима је закрљештио и већ је зинуо, да, по обичају, изгрди своју мезимицу, али ка |
| оше јој на близу приступити.</p> <p>Већ је била скоро на крају горње мале, откуда се виде зелен |
| јка, па да сам у Новом Саду!{S} И синоћ је долазио, ви бесте у винограду; па да знате, како је |
| " /> скупила се скоро у клупче, а главу је наслонила у крило; залуд <pb n="384" /> је зваху и д |
| је.</p> <p>Седео је за столом, а главу је наслонио на обе руке; коса му је, онако неуглађена, |
| мања половина између обрва остала; ногу је ишчашила, а леву руку је сасвим пребила...{S} Уостал |
| веле, и да је научен!...{S} У Београду је учио богословију, старином је, истина, Цинцарин, али |
| весело Гркиња.</p> <p>Чича-Тима, кад ју је угледао, он је сав претрнуо.{S} Зар у таком отрцаном |
| обори очи и гледаше преда се; а кад ју је начелник загрлио, она га је отискивала, али пажљиво, |
| збиља у њега и заљубљена, а и чика-Пају је радо предусретала, нарочито ако се десило да чича-Ти |
| едва на ногама држала.{S} Та баба, коју је наша декламаторка походила, беше у целоме округу чув |
| душеке, али ништа не поможе; напослетку је силом заклапала усијане трепавице, да више не гледа |
| а остала; ногу је ишчашила, а леву руку је сасвим пребила...{S} Уосталом, ја видим да ме ти не |
| им обрвама пред огледало.{S} Десну руку је подбочила на кук и тако се с неким особитим задовољс |
| а се, сиромах, пропио; ко зна, каква му је то вештица учинила!{S} А попадија, као свака сирота |
| >Учитељ Тима потписа на полеђини, да му је министарски акт саопштен, а рука му је дрхтала; обра |
| а спреми прасе.{S} Дете је знало, да му је отац сваког Божића и поклада поклањао учитељу прасе. |
| виолиниста, то је све могуће; али да му је кћи, што је била за Страхинића бана удата, да је она |
| ме, то је лепа прилика!{S} Та колика му је само парохија, хеј, госпођо!</p> <p>Гркиња опет узда |
| је министарски акт саопштен, а рука му је дрхтала; образи му дођоше бледи као у мртваца, са че |
| дођоше бледи као у мртваца, са чела му је цурио крупан зној.{S} Кад је хтео са начелником да с |
| е?... — А после додаде за себе: „Она му је, сиромаху, и пореметила мозак!...“</p> <p>— Јоханида |
| главу је наслонио на обе руке; коса му је, онако неуглађена, падала на збрчкано чело; само би |
| у учинити, и то баш у оно време, кад му је најнужније.{S} Данас у такој прилици тешко да би ма |
| атијим погледом у лепу Гркињу; а кад му је она истим таким погледом одговорила, он задовољно ст |
| шест недеља с другом венчао; па кад му је та друга од водене болести умрла, он се и за трећу н |
| па га, ваљда, друкче и зову; а овде му је право име ђинђуве.{S} А, касти, доста су и јефтине: |
| о награду, даде оним ученицама, које му је стара госпођа препоручила...{S} То беху већином бога |
| само учитељ, а кад се ожени, од воље му је, — може се и запопити.</p> <p>Чича-Тима слеже рамени |
| г!...{S} Папраг!{S} Папраг!{S} И име му је некако господски!{S} Лепо!{S} Отмено!...{S} Али све |
| хартије; начелник је преврће, а лице му је пуно важности, очију и не диже горе, само гледа у ха |
| ани приметио и младога Папрага, који му је и сувише својим изнутрашњим задахом ударао на црквен |
| Откуд њему тако име и презиме, да ли му је то тако од старина остало, или су га људи од милости |
| а крива!...{S} Чула сам ја, и о мени му је говорила, да сам неморална; а неће да гледа себе и с |
| а рођака Наполеона Трећег!{S} У кући му је клавир, ћемане, трумбета и други сваковрсни инструме |
| и сам министар насмејао, а одговорио му је, да таке будале, као што су чланови перковачке бесед |
| b n="325" /> — приповедићу јој, како му је попадија из Мартиновца варјачом сав нос изразбијала. |
| одлазити.{S} Али, као и остале, тако му је и овај план лепа Гркиња покварила...{S} Сунце није б |
| е плаче, а учитељ се смеје.{S} Е, то му је тако у самој природи!{S} Каткада га лепа његова супр |
| попио по две-три грке ракије.{S} То му је тако у нарави било: кад се нешто наљути, кад би га н |
| та добила је од неког болтаџије, што му је дете код кир-Николе учило школу и положило испит са |
| ју сува ребра у празној кожи?{S} Што му је сав облик у носу смештен?{S} Е, вјера и Бог — рече н |
| се слатко насмејао, допало му се што му је жена тако оштроумна.</p> <pb n="298" /> <p>— Чича-Ти |
| у дарује! -— Кад је то говорио, глас му је дрхтао; а, богме, и није, сиромаху, ласно растати се |
| можда већ и спава...{S} Знате, то му му је свакидањи обичај.</p> <p>Она отвори кујнска врата, з |
| те чиновничко, н. пр. начелниково, њему је зато ласкала, да је отац г. министру препоручи.{S} И |
| е бојажљиво измицати пред њиме.{S} Њему је то било смешно, те се, старац, грохотом насмеја: — ’ |
| ељима поретка!{S} А знате ли ви, о чему је говорио онај Живко Пацић?{S} Онај пропагандиста, реп |
| о је већ ужасно!{S} Па знате ли, о чему је та протерана вештица говорила?{S} О љубави!{S} А шта |
| сама Пешта по себи са Будимом у нечему је надмашила и Париз...</p> <p>— Знам, у чему — прекиде |
| ивко беше јако образован човек.{S} Жену је узео из Мехадије, нека блиска рођака Наполеона Треће |
| p> <p>Растом је био осредњи, а у ширину је много боље напредовао: два добра човека тешко да би |
| од прилике као нека петачка, а у десну је узео неку дрвену маљицу, — ни буздован Краљевића Мар |
| } А и и стара госпођа узмучила се, и њу је голицало, и не беше јој лако тајну чувати:</p> <p>— |
| ко је говорио и доказивао, у доказивању је тако далеко отишао, да је и то хтео фактима доказати |
| а и накинђурена, <pb n="375" /> у стању је била по два сата пред огледалом седети.{S} Често би |
| оћ, пио је с њима, здравио се; а ујутру је отишао, да све рапортира, колико је и шта је од целе |
| сматра поиздаље; а кад је видела, да су је они приметили, она пљесну рукама и на сав се глас на |
| " /> сирота, можда срећнија била, да су је из службе истерали; можда би се удала, удомила; ал’, |
| тогод жена има у нашем Перковцу, све су је омрзле; ја се чудим, како досада нису саставиле тужб |
| и нико, па ни сами сељачки пси, који су је, урлајући, облетали, не смедоше јој на близу приступ |
| , по свој прилици, гуске опасле, или су је шилом садили?</p> <p>— Опростите, драги колега, али |
| че га на рукаве, закопча прслук, а косу је згладио с чела, после се примаче увету свога колеге, |
| зу, па где је најшира, најутрвенија, ту је и кућа лепе госпође Гркиње.{S} Није то кристал-палат |
| о: куд су год Тимини пољубци падали, ту је, наравно, отпадало руменило и белило.</p> <p>— Нисам |
| иком се виђала на њој и свила!...{S} Ту је, наравно, морало бити и оговарања.{S} Паланке су у С |
| ојој ће бити и учитељ из Бајковца, а ту је и васпитатељка из Трновника; позвала сам и овдашње у |
| попим, да добијем ваљану парохију, а ту је нуждан новац!{S} Треба ту давати!{S} Од митрополитов |
| нста?...{S} Е, ако је баш тако, онда ћу је целу обрати...</p> <p>— Нећу дунста — смејала се Грк |
| аку песму, а кад буде ваша слава, ја ћу је декламовати.</p> <p>— Сад, касти, не могу, имам важн |
| Таке салате није ни цар јео, као што ћу је ја мојим сирћетом зготовити!{S} Па учи л’ се то у шк |
| адивили големој промени на њему: у лицу је био блед, изнурен, хаљине му беху отрцане, а ципеле |
| избелео, пустила низ зелене очи; у лицу је и по себи била бела, али да би добила и ону здраву р |
| и друге којекакве беспослице.{S} Она их је превртала, а сузе су јој текле низ увело лице...{S} |
| а-Тими да се одузму две класе.{S} То их је поразило...{S} Чича-Тима није могао три дана ручати, |
| се радо преселио у нашу кућу.{S} Удовац је, а твој је колега, па то, мислим, да не би никоме у |
| вашару говорило и радило.{S} Полицајац је, опет, са своје стране савесно извршио налог свога п |
| и, али да се најпре пресвуче.{S} Старац је слушао, пресвукао се; али кад дође да преда шлафрок, |
| како ће прота без Гркиње?</p> <p>Старац је само ћутао.</p> <p>— А знаш ли, шта је с гросмутерко |
| {S} Ал’ је шљивовица у тог Маринка, баш је, касти, ни у Срему нема!</p> <p>Док је он тако трабу |
| Аристид пробуди.{S} Хи, хи, хи!{S} Баш је хунцфут!...</p> <p>Чича-Тима хтеде пући од једа, али |
| мађије поклони. — Још сутра навече ћеш је добити.{S} Али мораш ми још казати, каква је љутина |
| касти, тако је!...{S} Само, касти, још је дете.{S} Али кад је баш тако суђено... е, па оно... |
| тешко ми је веровати.{S} Кo велим, још је дете.</p> <p>— Тако је суђено — говорио је учитељ Ти |
| титам.{S} Истина, чича-Тимина Милка још је млада, али то има и своје добре стране: моћи ћете од |
| дани; онде заседну, претресу сва могућа јевропска питања, па онда пређу на месне новости.</p> < |
| х заната шегрти, па блену у гарава лица јевропских номада.{S} Један од њих четворице држи грдан |
| већ доселити, па онда нек’ прсну сви од једа!</p> <p>Она му притиште руку.{S} И остали се руков |
| цфут!...</p> <p>Чича-Тима хтеде пући од једа, али шта је знао?{S} Узе свој шешир, захвали се на |
| брва погледа љутито, а очи му севају од једа:</p> <p>— Лепо, вала, господин-колега!{S} Оно, кас |
| о!{S} Нека нам они завиде, нек пукну од једа и злобе!{S} А ми ћемо, касти, као и досад, остати |
| беше и једна комедијашка шатра: пијацо, један обучен коњ и човек, што по конопцу скаче!...{S} С |
| тих поклона седоше оба, и старац и зет, један до другога.{S} Међутим је каваница све више пуниј |
| графа, који ме није молио, да ме сними; један ме је сликао, па је ориђинал послао чак у Париз; |
| ену у гарава лица јевропских номада.{S} Један од њих четворице држи грдан бубањ пред собом, од |
| о, на дан свадбе добићеш сто дуката.{S} Један је чича-Тима у Перковцу!{S} Само гледај да о томе |
| дила и једва је дошао до речи:</p> <p>— Један господин... из Београда!...{S} Секретар...{S} Ох, |
| ти је то, учитељ-Тимо2... — запитаће га један трговац из Перковца, који је такођер на истој лађ |
| кија, што је у подруму, то ми је све за један пољубац поклонио твој колега, чича-Тима учитељ, а |
| била потпуно задовољна, наслонила се на један јастук свога миндерлука и сањаше мирно о својој л |
| е хте узнемиривати у говору, само његов један друг из неког буџака што је почео, одобравајући, |
| рт неким старим ћилимима.{S} Оданде узе један сламњи јастук, те га понуди <pb n="361" /> Гркињи |
| јновијој моди изрезани, тако, да кад је један од њих поред њега прошао, он га ухвати за капут.< |
| више...{S} А у другој кући становао је један Грк; тај је, опет, држао две жене!...</p> <p>Ја м |
| клонила је вешто под црну капу, само је један смеђ прамичак, који још није избелео, пустила низ |
| " /> <p>У собу уђе лепа Гркиња, за њоме један младић.{S} Раста је био средњег, лица доста прави |
| љу прасе.</p> <p>— Ти си прасе, букване један!{S} Палачинке хоћу; јеси л’ ме разумео: палачинке |
| и друго што!{S} Но, јесте чули, ви сте један нитков!...</p> <p>— Ви, опет, нисте држали актерк |
| одине, ви сте једна пијаница!{S} Ви сте један грубијан!{S} Ви сте...</p> <p>— А ви сте — рече ч |
| чање.</p> <p>— То је човек... — рећи ће један од њих. — Пао је, несрећник, па се, можда, и угру |
| ла, и гости се, мало накресани, стадоше један за другим разилазити, онда је још једанпут диже Ж |
| .</p> <p>За њиме ступи на средину други један беседник, професор некаквог завода.{S} Он је дока |
| ле се диже, узе из неког сандучета мали један завежљај, у коме беху смештене њене одавно забаче |
| {S} Најпосле, око пола ноћи, почеше они један по један у потпуноме мраку бледети; али прота, ка |
| се и са најумиљатијим смешењем одступи један корак натраг. — Слуга сам покоран, драги г. колег |
| могао да разазна, где се налази, корачи један корак даље и у исти мах паде, онесвешћен, на тврд |
| претураше по њојзи, све док није нашао један маријаш, те даде детету, а после дохити са ормана |
| редну собицу, у којој ништа не беше, до један неофарбан сто и две дрвене столице; а остала мрач |
| авити, као ваш Никола, баш бих направио један стих, касти, како сунце залази — за мој виноград! |
| господину министру, а ви наведите само један ред, што га је безобразница у пуној дворани, пред |
| : у свакој скамији седе по двоје или по један; из земљописа, истина, мало су храмали, али читан |
| сле, око пола ноћи, почеше они један по један у потпуноме мраку бледети; али прота, као да се п |
| ски, клањати, правити книксове, па се у један мах сроза наниже и том је приликом тако нагњечила |
| . пр., Сократес...{S} Тако ми дођосте у један мах промењени!</p> <p>— Бриге, бриге, госпођо!... |
| гледај да и у вину не буде оскудице!{S} Једанпут се жени и удаје!{S} А ја ти, вере ми, волим од |
| а то те ништа не кошта, само што сам га једанпут лепо погледала; тако и оно вино и ракија, што |
| дражена гросмутерка. — Та и ја сам била једанпут баш у Иригу на беседи, ал’ ово чудо!{S} Но, то |
| лашног живота и прославио!{S} Та зар је једанпут са својим једномишљеницима кришом из семинариј |
| за четврти разред додаћу само то, да се једанпут пијан у механи изразио да попови нису христија |
| ако га је Пепита волела?{S} Кажу, да се једанпут из превелике љубави хтела и удавити, само што |
| ко доба отворена била?...{S} Није се то једанпут дешавало, да неки учитељ из околних села, желе |
| ика-Паја и други њени обожатељи, зар су једанпут у ракији попили размућеног мишјака?{S} Па и пр |
| мислио је чича Тима, а начелник га још једанпут премери од пете до главе, па се испречи на њег |
| , па кроз оборене трепавице погледа још једанпут по гомили, која је једнако нешто шапутала, па |
| један за другим разилазити, онда је још једанпут диже Живко Пацић:</p> <p>— Господо! — викну, ш |
| се трпљиво сносити...{S} Гркиња је још једанпут премери својим пепељавим очима, па кад је виде |
| ши препредени богословац, рукова се још једанпут и оде...</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| а јутарња похода свршила.{S} Она се још једанпут рукова с њим, па оде, а он се врати натраг у с |
| {S} Кад је Гркиња кућна врата отворила, једва је могла бабу и назрети; онде, поред ватре, чучал |
| н, соба непометена, прозори неочишћени, једва се провиди кроз њих; ено, по дуварима виси паучин |
| а сунчева румен, па и „бледа месечина“; једва ако се кроз зеленкасту боју бистрог пеленаша пров |
| ји смо нешто, те, ето, од јутрошње доба једва сам покупила све што ми треба: има ти ту, госпођо |
| ликом тако нагњечила нос, да је од њега једва она мања половина између обрва остала; ногу је иш |
| врљика плот тако велики, да се од њега једва видео искривљен оџак, који је од плетара био начи |
| сним смрадом куљао, да се сирота Гркиња једва на ногама држала.{S} Та баба, коју је наша деклам |
| као да се нека грдна несрећа догодила и једва је дошао до речи:</p> <p>— Један господин... из Б |
| ја сам на њене груди наслонила главу и једва сам се од њих одвојила, од тих ледених прсију!{S} |
| </p> <p>И он са другом оде.{S} У мраку једва натрапају на њега; па кад су видели, у каквом је |
| морам вам и то приметити: да најрадије једе шунке са спанаћем, црно вино ретко употребљава, а |
| ма стаде скакати:</p> <quote> <l>— Паук једе мушицу, </l> <l>Гусеница лист; </l> <l>Гркиња је п |
| ешећи се, додаде: — Пало ми је на ум да једем кајсија!{S} Ха, ха, ха!..{S} У вашем винограду им |
| и волели да једете?</p> <p>— Не само да једем, него бих вас молила за читаву једну котарицу.</p |
| еми и од оног јела, што га ја најрадије једем.</p> <p>— Хоћу господине, казаћу, да спреми прасе |
| } Дакле, од оте кајсије би ви волели да једете?</p> <p>— Не само да једем, него бих вас молила |
| и од оног бечког, што га ви онако радо једете?</p> <p>— Али молим, господине, немојте се наћи |
| и сад је то није више нимало вређало ни једило; она га је омрзла и презрела.{S} Једно је само м |
| ле мајке!...</p> <p>Тај пропис беше јој једина успомена на мајку, на сваком писмену те испрљане |
| беседа!{S} И на њој се имамо захвалити једино полицији!{S} Уместо да оваку фландру протера, он |
| да је које дете и умрло, само је једно једино добило фрас, а друго једно је оћелавело.{S} Па, |
| то вам је поштовања достојан човек!{S} Јединствен тип сеоског учитеља; човек пун, дебео, омале |
| у божанствену силу имају сиренски гласи јединствене музике на дух човечји; сами сте видели, да |
| ?</p> <p>— Неописано!{S} Неисказано!{S} Јединствено!... — одговарао би зврндов..{S} И тако би, |
| гробу преноћиле.</p> <p>И тако се обе, једна другом задовољна, растадоше.{S} Гркиња је у бабин |
| ска, али са обичним сеоским намештајем: једна неофарбана клупица, две-три ниске дрвене столице, |
| ештене њене одавно забачене играчке.{S} Једна лутка без руку, две-три луткине шарене кецељице и |
| у трљати, док се на белој кожи не указа једна модра пругица. — Неко весеље ћеш имати у кући...< |
| ма слеп?{S} Ил’ га је опчинила, фландра једна?...{S} А и шта ће му туђа жена?{S} Зар не би боље |
| овољно Гркиња, — та зар не видиш, да је једна страна сасвим прегорела?...{S} Их, гром те спалио |
| њему, као по сунчеву зраку, трептала је једна суза.</p> <p>— Ах, да ми је мајка у животу!</p> < |
| ах у првој кући тога сокачета живела је једна Гркиња, што је имала два мужа; неки говоре, и виш |
| тврти разред: — А ви, господине, ви сте једна пијаница!{S} Ви сте један грубијан!{S} Ви сте...< |
| Милка!{S} Милка!{S} Где си, несрећнице једна?</p> <p>— Ево ме, оче! — одговарао је звучан дети |
| ој цркви, кад би се „код Пужа“ попила и једна кватерка вина без петнаест здравица.</p> <p>— Па |
| о туђем трошку препирали.{S} Тако је и једна стара васпитатељка, која је, међу нама речено, у |
| у и црвена капа; а лане о вашару беше и једна комедијашка шатра: пијацо, један обучен коњ и чов |
| касти, као и досад, остати једно тело и једна душа!..{S} Да, збиља, кад ћу се ја к вама доселит |
| карнерима, што се и не приличи да носи једна скромна учитељка, а чича-Тима јој је дао вина и р |
| ек размисли, <pb n="322" /> то беше као једна породица!...{S} Једне радости, једне жалости, а с |
| овом обрастао сокачић; у њему беше само једна кућица, кровином покривена.{S} Око ње се подизао |
| > <p>— Вуци ми се испред очију, несрећо једна! — храпавим гласом викао је старац.{S} А кад дете |
| о, као, не би и у Србији могла бити бар једна жена капелан!{S} И то баш протин капелан!{S} Ако |
| и нашто да питам, кад су мени сви људи једнаки?{S} Тај, што ће мене узети, зове се Папраг; он |
| он је, сиромах, једнако млатио рукама, једнако је говорио и доказивао, у доказивању је тако да |
| еја; па се, ево, сиромах, и сада смеје, једнако се церека и смеје...{S} Кад у школу ступи, он с |
| , и не сећајући се своје месечне плате, једнако се церекао баш као намолован пајацо...</p> <p>— |
| лушали, па су ћутали; а он је, сиромах, једнако млатио рукама, једнако је говорио и доказивао, |
| погледа још једанпут по гомили, која је једнако нешто шапутала, па високим гласом поче своју де |
| те да сама отиде...</p> <p>Чича-Тима је једнако зачуђено у њу гледао.{S} Али тај његов поглед н |
| учати у другој собици.</p> <p>Гркиња је једнако кроз прозор гледала; а кад је видела, да се авл |
| <pb n="329" /> одговор.{S} Али чича је једнако ћутао оборених очију, а на лицу си му видео зло |
| једним мигом му показа на дете, које је једнако спавало, али које се сваког тренутка могло и пр |
| анин на плеву за страшило, а, овамо, се једнако церека и клипи као намолован пајацо.</p> <p>— П |
| ри дана ручати, ни с ким није говорио и једнако је мислио о изгубљеним класама.</p> </div> <div |
| ељан те њине измишљене равноправности и једнакости, да ће се за њу све донде борити, докле у бо |
| ао једна породица!...{S} Једне радости, једне жалости, а скоро та иста судбина у животу: данас |
| 2" /> то беше као једна породица!...{S} Једне радости, једне жалости, а скоро та иста судбина у |
| не верује, нека ми пљуне на теме: нигде једне длаке неће на њему поквасити...</p> <p>Чича-Тима |
| е сасвим озбиљно седи у наслоњачи.{S} С једне и с друге стране на асталу стоје гомиле акта, а п |
| тршчану колибу потрести, а то ли зграду једне добро устројене државе.</p> <p>— Ништа ми не оста |
| црномањасти, плави; неки, опет, смеђи; једни беху стари, други млади, лепи и ружни, — како је |
| де ли се сад школски ревизор налази?{S} Једни су тврдили, да је још у Крагујевцу; други, по чув |
| а и о чудној лепоти његове жене.</p> <p>Једни би тврдили, да је она паметнија и лепша од њега, |
| да све оне, који јој сујети не ласкају, једним ударцем упропастити, — донде је у Перковцу текло |
| а узвишено место сам г. Живко Пацић.{S} Једним високоумним погледом прегледа целу дворану, па, |
| жно вином; а чича-Тима ухватио место за једним асталом близу корманоша, па онде простро своју ш |
| .{S} Али га она мало строжије погледа и једним мигом му показа на дете, које је једнако спавало |
| приђе му ближе и пошто се, по обичају, једно пет-шест пута поклонио до земљице црне, поче и са |
| а, гурабија, па и саме торте и куглова; једно се само чудила, што осим проте, који је баш до ку |
| /> је познам, као да је из Париза...{S} Једно ми се само не допада, што је, кад сања, вишепути |
| једило; она га је омрзла и презрела.{S} Једно је само мучило, — што се мора с њим, као с колего |
| белила, руменила и гарила на услузи.{S} Једно јој жао беше, што не може и пепељаве зенице црно |
| > <p>— Купио сам, дакле, два јагњета, а једно ћу добити од газда-Милчића на поклон.{S} Знате, и |
| } Кад је дошла до вратница, она трже за једно парче конопчета, а незграпна дрвена врата се, шкр |
| осталим ситницама у завежљају нађе она једно парче још прљавије и згужваније хартијице од оста |
| и белегу! </p> <p>Гркиња извади из џепа једно мало парченце од оне тешке црвене свиле, од које |
| те!{S} И стара госпођа извади из недара једно писамце и стаде га своме колеги на уво читати:</p |
| оз отворен прозор.</p> <p>У тај мах уђе једно ђаче у собу, скиде капу и пође, да га пољуби у ру |
| ретко да је које дете и умрло, само је једно једино добило фрас, а друго једно је оћелавело.{S |
| м тананим стакленим звуцима, заорило се једно велико „многаја љета“, које само учитељи, кад су |
| ме Перковцу, и осим таких ситница, беше једно сокаче, које је са своје особености заслужило, да |
| чета нестало, Гркиња удари налево, кроз једно тесно сокаче, па прошавши онуда, упутила се право |
| {S} Немаш, ја!{S} Па ће ти ту требати и једно парче од опанака велико-мученика Прокопија, а доб |
| {S} Ви, ваљда, и не знате, да ја имам и једно дете?</p> <p>— Знам — рече Гркиња, — дете је мало |
| копија, а добро би било да имаш макар и једно зрнце од оне наворе, коју су пред своју смрт поде |
| p>— Цео вам програм не могу казати, али једно знам, а то је, да ће госпођа Јоханида осим певања |
| } А ми ћемо, касти, као и досад, остати једно тело и једна душа!..{S} Да, збиља, кад ћу се ја к |
| авац <pb n="299" /> не би много улепшао једно женско лице, па баш да је и од оних киселих краст |
| мо је једно једино добило фрас, а друго једно је оћелавело.{S} Па, касти, има л’ ту моје кривиц |
| алу стоје гомиле акта, а пред њиме само једно по табака исписане хартије; начелник је преврће, |
| се не бисмо ми слагали, кад ми не бисмо једно другом на руци били, да ко би други?...{S} Ја, ви |
| угим којекаквим судоперама пружа тек по једно зрнце, а мени читава поскурица!...{S} А што се мо |
| без вина?{S} Дакле, и вина пошљите бар једно по акова, само од оног доброг, што га ви и мој Ни |
| ра ћеш ти; и то ће тако редом ићи...{S} Једног учитеља ће прогонити кметови, другог попови, а т |
| градске стазе обилазила, шуњајући се из једног „надлежателства“ у друго и обилазећи све могуће |
| {S} Кад је све то свршено, он извади из једног пакетића неколико књига, те их, као награду, дад |
| ама разговарати.{S} Наравно, да није ни једног похвалила, а што је год могла у својој пакости и |
| је учитељ у Шумадији, па не дотера бар једног угојеног вепра, — тај, богами, нека се не нада к |
| а!{S} Лепо!{S} Но, таке ствари већ могу једног честитог младожењу обрадовати!</p> <p>Милка је п |
| здржи и у себи да не проговори: ево још једног човека од ранга; а после додаде, иако је о проти |
| њу.</p> <p>Сиромах чича-Тима!...</p> <p>Једног дана донесе му писмоноша писмо, али га он није у |
| и паметни болесници одобравали.</p> <p>Једног дана дође економ, донесе чича-Тимине хаљине, па |
| тек колико да се назове трговац.{S} На једној страни дућана стојале су наслагане памуклије, ко |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>На једној станици десне обале дуго се задржала лађа: товар |
| ну.{S} Знала је, да таква ношња приличи једној скромној васпитатељци, али, уствари, она није би |
| , — што се мора с њим, као с колегом, у једној згради састајати, па, наравно, из уљудности и по |
| је ручак већ спреман, супа готова, а у једној великој кастроли је спанаћ; а кад је учитељ доне |
| својски одазивати: прво уђе у дворану, једном мили-и са три лојане свеће осветљену, газда Мила |
| Гркињиних чарапа, то ћу поклонити моме једном човеку, што је у министра израдио, да ме у дваес |
| ости у нашем Перковцу?{S} Ела ли се већ једном ови наш лапарави прото помири са његовом попадиј |
| о срцу одолети, него је онде у кујни, у једном ћошку, загрли и тако је силно цмокну, да се дете |
| проводе; стари људи приповедају, да су једном, баш некако четресосме године, видели, како Тали |
| <p>— Их, гром те спалио!{S} Та кад ћеш једном изгледати као човек, као муж, несрећниче неосетљ |
| и дошао.</p> <p>Побратим га послужи још једном грком, а и сам је смотао једну шљивовицу, која с |
| , опет, флегма до крајности...{S} Али у једноме су се опет слагали: кад је, н. пр. она у неког |
| славио!{S} Та зар је једанпут са својим једномишљеницима кришом из семинарије утекао, да обиђе |
| оме ћепенку видиш два-три црвена лонца, једну чинију са сачмом, другу с кремењем и са направљен |
| ве радове редом похваљивао, и после је, једну по једну, из катихизиса и других предмета испитив |
| у, по његову мишљењу, извор мудрости за једну младу девојку.</p> <p>— Тако, Милка, тако, дете м |
| — Богме је ово опасна жега; мораћу и ја једну шљивовицу искапити, колико да се мало расхладим.< |
| раво кући својој, седе, онако срдит, на једну столицу, погледа незадовољно око себе, па онда по |
| ла од силних шепутла.{S} Он се клања на једну, а она на другу страну.</p> <p>Кад се дворана нап |
| а се, касти, одљутим, свратио сам се на једну шљивовицу.</p> <p>— Ох, господине, маните се!...{ |
| е даде детету, а после дохити са ормана једну јабуку, убриса је од прашине, па је пружи ђачету: |
| згубио сам!{S} Деда-Спиро, докотурај-де једну литру старе жабарке и испеци четири каве!{S} Изгу |
| да прослави читаву варош, а то ли неће једну кућу...</p> <p>Лева је страна тога сокачета коров |
| о, осим похвалителног листа, добићете и једну класу...</p> <p>Сутрадан, кад су се предвече сврш |
| служавнику три-четири ракијске чашице и једну литру старе жабарке.{S} Учитељи се још нису ни об |
| није сместити, -— побратиме, додајде ми једну грку!{S} Е, касти, баш ме угуши ова данашња врући |
| де, молим вас, слатки Тимо, напишите ми једну таку песму, а кад буде ваша слава, ја ћу је декла |
| чланови перковачке беседе, неће моћи ни једну тршчану колибу потрести, а то ли зграду једне доб |
| вас задовољим.{S} Чича-Тими ћу одузети једну класу, кир-Николу ћу протерати; а ви, стара госпо |
| ба себи за фруштук; а мени ћеш спремити једну литру комовице, — добра ће бити уз кајсије!</p> < |
| и зубе ваде, но саставит’ дваест ријечи једну до друге.</p> <p>— Треба јавити, и то што скорије |
| же?{S} Ништа!...{S} Исто сам тако могао једну греду усавјетовати, баш као и тебе...{S} А то је: |
| ужи још једном грком, а и сам је смотао једну шљивовицу, која се њему веома допала.</p> <p>— ’М |
| а.{S} Сваке друге године добијала је по једну класу унапређења, а осим тога је код чиновника и |
| аздан на огњишту горукала, да попуше по једну цигару дувана и да мало продиване.{S} Прво је бил |
| акој начелниковици министарства купи по једну или две хаљине, и онда би се начелниковице наше л |
| редом похваљивао, и после је, једну по једну, из катихизиса и других предмета испитивао, исказ |
| ла у Перковац, па ми је сваки од њих по једну класу одузео...</p> <p>И стари учитељ поче да се |
| изнесе још једну литру жабарке и још по једну црну каву.{S} Кад су то попили, они се разиђоше, |
| беше миран, сталан, а усне је јогунасто једну у другу упила тако, да је у тај мах изгледала као |
| или најдаље о новој години, донети бар једну петачку <hi>балуце</hi> (најбоље крајинско вино); |
| да једем, него бих вас молила за читаву једну котарицу.</p> <p>— А, дакле, да од њих готовите м |
| нда пређу на месне новости.</p> <p>Таку једну господско-трговачку кавану држао је у Перковцу не |
| рете деда-Спири: — Дајдер ми, деда, још једну грку, па да се вучем у ту дерну школу!{S} Е, јес’ |
| корео. </p> <p>— Дај ми, побратиме, још једну грку, па да се гледа за послом!</p> <p>Кад је и т |
| име!{S} Прави мелем!{S} Него, дајде још једну, касти; на две сам ноге и дошао.</p> <p>Побратим |
| ајем кћер!</p> <p>Деда-Спира изнесе још једну литру жабарке и још по једну црну каву.{S} Кад су |
| су здраве паланчанке!{S} Свака је пуна, једра, образи да прсну, покрети лаки, неусиљени; а не к |
| амо код нас у Срему, највећа га господа једу...{S} Дакле, знате, у Гркиње су очи као кувана лоб |
| ио ручак!{S} Онаке палачинке, касти, не једу се ни у царском двору.{S} Е, јесте чули, што сам ј |
| продаје...{S} Е, јесте чули, баш ми се једу кисели краставци!...</p> <p>— Болест вас изела! — |
| ешта ћу говорити, од чега ће му се кожа јежити и коса на глави кострешити.</p> </div> <div type |
| ...{S} Ја?...{S} Господине, јесте чули, језик за зубе!{S} И више да се нисте усудили мене белај |
| дебели даскало досад је давно исплазио језик; ви га, драги Тимо, познајете, па не треба ни да |
| после је тек продужила својим окретним језиком даље га упознавати са новим пријатељем: — Дакле |
| а госпођа унапред казала, јако наклоњен јектици; то му сведочише и жиле на сувоме врату, после, |
| је млада жена, а муж, као што га знате, јектичав...{S} Баш ако би вам било по вољи, могла бих и |
| се око те несрећне деце трудио, и мени јектичави Швабић да у протоколу само толико — ка од бед |
| јутрос како сам мало зелених краставаца јела, више ти ни окусила нисам.{S} Могу ти, ако је по в |
| <p>— Кажи јој и то, да спреми и од оног јела, што га ја најрадије једем.</p> <p>— Хоћу господин |
| разна: кир-Никола беше родом главом из Јеладе, чича-Тима Сремац, онај из Бајковца Гружанин, а |
| али у сиву даљину, други су доле у лађи јели бифтека, а залевали га прилежно вином; а чича-Тима |
| знате, као лист лободе....{S} Јесте ли јели кадгод лободе?{S} Боже, ала вам је то јело!{S} Пре |
| положењу, доказивати, да први људи нису јели гвозденом виљушком печење, него сопственим прстима |
| , додавала би хвалисаво: — Да сам родом Јелинка, то се, уосталом, и на мојој спољашности даје п |
| и кадгод лободе?{S} Боже, ала вам је то јело!{S} Преко, тамо код нас у Срему, највећа га господ |
| аш и своју поштену службицу!{S} На тако јемство дао би ти ма ко у Перковцу.{S} Тек велим, побра |
| ове спремао!{S} Таке салате није ни цар јео, као што ћу је ја мојим сирћетом зготовити!{S} Па у |
| ама почиње сиротиња бивати незадовољна, јер тако млада срца почињу тровати увреде, које им непр |
| те са вашим ученицима спремни за сутра, јер сам принуђен ово после подне одмарати се...{S} Ох, |
| ом вину проводи; ноћу не излази напоље, јер се боји од потчињених му учитеља...</p> <pb n="308" |
| међу нама речено, па ту нека и остане, јер ја не бих волео да таке речи дођу до њених ушију... |
| е више никада женити, али се преварише, јер се он одмах после шест недеља с другом венчао; па к |
| ека који ће је узети није могла волети, јер га ни познавала није.{S} Његова својта и рођаци бех |
| руво, али га не хтеде тога дана обући, јер није мислио из куће никуд излазити; а и куда би?... |
| е зачуђено; чича-Тима се мало накашљао, јер није знао, шта ће да му одговори.</p> <p>— Оно, кас |
| ма деца и удају...{S} А и боље је тако, јер..{S} Та ви већ знате, каква је данашња младеж!...</ |
| а...</p> <p>Али уствари није тако било, јер после десетак дана чича-Тима је оздравео; могао је |
| лепе домаћице; а то му није тешко било, јер кад је неки од учтивијих гостију понудише, да заузм |
| се нисте усудили мене белајдиговати... јер...{S} Та ви још и не знате, с киме говорите...</p> |
| изостати, као што се ни преварио није; јер не прође ни четврт сата, а учитељи трећег и четврто |
| амо ми се више не мешајте у густ!...{S} Јер...</p> <p>Ту се чича-Тима учитељ од силне жестине н |
| ...</p> <p>— Да се нисте усудили|...{S} Јер... </p> <p>Она га погледа претећи, па после, као не |
| пред своју смрт поделила у Св. Гори три јерарха...</p> <p>Гркиња је дубоко уздахнула.</p> <p>— |
| па да се вучем у ту дерну школу!{S} Е, јес’ чуо, деда-Спиро, баш ти завидим на тим твојим поли |
| тијом, знате, поред добре чаше...{S} Е, јесам ли погодио?</p> <p>— Да, да, –—- тврђаше равнодуш |
| зумевали маџарску нарогушеност...{S} Е, јесам ли погодио?</p> <p>— Не, господине, то нисте — ре |
| , и руковала. — Дакле, млади господине, јесам ли синоћ моју декламацију као што ваља одекламова |
| зраз чврстога карактера бити.</p> <p>—- Јесам ли задовољна? — Тако ме пита окорели отац, кога б |
| ваном богињом унтерхалтујете, ха?...{S} Јесам ли погодила?</p> <pb n="312" /> <p>Чича-Тима се ч |
| тање, она скоро нечујним гласом рече: — Јесам!{S} Задовољна сам, оче!</p> <p>Да је чича-Тима бо |
| к доћи“...{S} Јеси ли упамтио?</p> <p>— Јесам, господине!</p> <p>— Кажи јој и то, да спреми и о |
| се баба. — Иде као слеп за тобом.{S} А јесам ли ја казала?{S} Та мене никад није глава од слеп |
| <p>— Е, е, оно, касти, по правди, ја и јесам крив!...{S} Ал’ откуд је она могла чути, да сам ј |
| шта ћемо и да оклевамо?{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас!{S} Ја бих рекао <pb n="374" |
| д тешке црне свиле хаљину, и то још ове јесени!</p> <p>— Хе, хе, хе!{S} Па ти ћеш ми изгледати |
| чану хаљину.</p> <pb n="376" /> <p>- Е, јеси ли сад задовољна? —— питао је чича-Тима своју ћерк |
| расе, букване један!{S} Палачинке хоћу; јеси л’ ме разумео: палачинке?...</p> <p>— Знам, господ |
| S} Лутке!{S} Невеста!{S} Ха, ха, ха!{S} Јеси ли се ти помамила, траго чупава?{S} Ха?...{S} Вешт |
| боду данас код вас на ручак доћи“...{S} Јеси ли упамтио?</p> <p>— Јесам, господине!</p> <p>— Ка |
| вина без петнаест здравица.</p> <p>— Па јеси ли смислио, како ћеш јој здравити?</p> <p>— А нашт |
| „А ти, брајко,“ питала сам младожењу, „јеси ли вољан ову девојку себи за супругу узети...{S} Н |
| ја вас бар познајем!</p> <p>— Што јест, јест, касти, баш сам са тим човеком задовољан; нобл чов |
| е уједанпут осмехну:</p> <p>— Што јест, јест, касти, она ме воли и заљубљена је у мене.{S} А он |
| , да ме у дваестпету класу премести.{S} Јест!...{S} А ово друго ћу продати Чивутима београдским |
| добравајући, да тапка.</p> <quote> <p>— Јест, браћо и господо!{S} Они су били музикални.{S} Мог |
| и сте, слатки Тимо, Сремац!...</p> <p>— Јест, касти, и покојна ми мати беше Сремица.</p> <p>— Т |
| да!.. — понављао је чича-Тима.</p> <p>— Јест, Јоханида са својим даскалом мора оставити Перкова |
| Чича-Тима је погледа зачуђено.</p> <p>— Јест, тако је, драги Тимо!{S} И ви је морате што скориј |
| ано:</p> <p>„Бог је милостив.“</p> <p>— Јест — рече Милка, — то је мој пропис, што ми је још мо |
| поче и сам ударати противу класа. — Оно јест — рече, — у школи међу ђацима могле би још и остат |
| ја и за њену срећу старам.</p> <p>— Оно јест, касти, ви је учите, како треба да држи кашику, ка |
| јити, ја вас бар познајем!</p> <p>— Што јест, јест, касти, баш сам са тим човеком задовољан; но |
| осле се уједанпут осмехну:</p> <p>— Што јест, јест, касти, она ме воли и заљубљена је у мене.{S |
| !...{S} А гле и господина Тиме!..{S} Е, јесте чули, баш сте нас иберашовали!...</p> <p>Чича-Тим |
| ом механом два за пару продаје...{S} Е, јесте чули, баш ми се једу кисели краставци!...</p> <p> |
| то она, што је уза саму колибу...{S} Е, јесте чули, ја нисам ни у самом Новом Саду лепших видел |
| и, не једу се ни у царском двору.{S} Е, јесте чули, што сам јуче лепо провео, касти, ни кад сам |
| безобразна?...{S} Ја?...{S} Господине, јесте чули, језик за зубе!{S} И више да се нисте усудил |
| — муцао је чича-Тима, — није да нисте, јесте, господине.</p> <p>— Па шта поможе?{S} Ништа!...{ |
| } Господине колега, и друго што!{S} Но, јесте чули, ви сте један нитков!...</p> <p>— Ви, опет, |
| {S} И то ми је после девојка!...{S} Но, јесте чули!...{S} А, а!...{S} А гле и господина Тиме!.. |
| мене...{S} Он од мене лепши?...{S} Но, јесте чули, стара госпођо колегинице, ви сте, касти, бе |
| S} Само да ми је знати, кад ће доћи!{S} Јесте ли добили каква извешћа, стара госпођо?... — рече |
| ни ми се, знате, као лист лободе....{S} Јесте ли јели кадгод лободе?{S} Боже, ала вам је то јел |
| — понављаше Гркиња, уздишући!</p> <p>— Јесте, душице!...{S} Али... — уздисао је прота... — ја |
| Али будите уверени да ће доћи.</p> <p>— Јесте ли ви баш сигурни?</p> <p>— Све доклегод у деда-С |
| д ваздуха нестане, људи ће се угушити!“ Јесте ли ме разумели?</p> <p>Начелник, који је по самој |
| Тима је оздравео; могао је лепо ходити, јести и пити.{S} Говорио је, наравно, све којешта: час |
| 316" /> није се осмехнуо, није могао ни јести ни пити, а кад би легао да отпочине, морила су га |
| ли су, и каквих и колико је фела разног јестива било, па још и да се учитељ четвртог разреда пр |
| грабити принесено <pb n="314" /> пиво и јестиво...{S} Ревизор, иако је био слабуњав, зато је, о |
| у и пљескању, распусти коло...{S} Али и јесу здраве паланчанке!{S} Свака је пуна, једра, образи |
| во име ђинђуве.{S} А, касти, доста су и јефтине: мој побратим их купује у Београду по два гроша |
| од оних киселих краставаца, што их чича-Јова пред Трајковом механом два за пару продаје...{S} Е |
| , касти, беше и покојна мати, неваљала, јогунаста!</p> <p>Њих двоје одоше, да доручају, и кад с |
| оглед јој беше миран, сталан, а усне је јогунасто једну у другу упила тако, да је у тај мах изг |
| а, толико самосвести, могло би се рећи, јогунства, колико у овоме часу.{S} Та Милка беше свакад |
| д?...{S} А морам јој купити!{S} И треба јој, — та не може вечито у овој плавој, с белим пантљик |
| руке и уведе гошћу у собу.</p> <p>Соба јој беше мала, ниска, али са обичним сеоским намештајем |
| она је само одговарала, да не може, да јој је врло тешко и да ће јој на чистоме ваздуху много |
| {S} Та муж јој нема ни толико плате, да јој и белила задоста купи, а толи друго којешта! — Посл |
| аже, али није имао толико храбрости, да јој то примети, него је само ћутао и није се више усуди |
| ркиња, којој је много до тога стало, да јој се како планови не покваре.</p> <p>-— Милка је виде |
| што јој за вечеру треба.{S} Наравно, да јој је у свему помагао њен филозоф, кир-Никола.{S} Сав |
| у целоме Перковцу уважена.{S} Кажу, да јој је и сам господин начелник министарства много накло |
| аниде, и ми ниједан да се сетимо, па да јој наздравимо!...{S} А сви знамо, да је из Новога Сада |
| љубавника очупати, тек она пристаде да јој искану бунду за таке скупоцене мађије поклони. — Јо |
| римиче њој, а она се одмиче; он хоће да јој придене ружицу ил’ други какав цвет на груди, а она |
| аде за руком да је загрли и пољуби и да јој пришапне:</p> <p>— Лаку ноћ, моје суво злато!{S} Не |
| , оно се нађе ма шта!...{S} Сад како да јој купим црну свилену хаљину?{S} Мањ да задужим виногр |
| додаде, враголасто смешећи се: — Бар да јој на грудима толико сала, колик’ на твоме подваљку, г |
| и, кад неће, нека је ђаво носи!{S} Така јој, касти, беше и покојна мати, неваљала, јогунаста!</ |
| руком да зграби поређане ствари, Милка јој приђе корак ближе.</p> <p>— Госпођо, — рече уздрхта |
| оси једна скромна учитељка, а чича-Тима јој је дао вина и ракије...{S} А то ћете се сећати, заш |
| .{S} Ако, н. пр., није која рађала, она јој је умела наћи чини и мађије, којима ће „плод чрева |
| чича-Тима у њену лепоту загледати, она јој је предсказала; и кад јој је чика-Паја член купио с |
| а ову јабуку однеси госпођи Гркињи, па јој кажи — памти добро! — „Поздравио учитељ Тима, љуби |
| рота, нисам ни слутила!...</p> <p>Прота јој приступи ближе.</p> <p>— Драга госпођо, не знате, к |
| !...{S} Њојзи ћу купити саонице, па кад јој буде врућина, а прота и Никола нека се упрегну, а ј |
| агледати, она јој је предсказала; и кад јој је чика-Паја член купио свилену хаљину, и то је од |
| чу...{S} Девојче испрва ћуташе, али кад јој је отац пофторио то исто питање, она скоро нечујним |
| — рече, изненађена, Гркиња.{S} Али кад јој је видела очи, како су црвене и исплакане, она се т |
| Вештице!</p> <p>Милка је ћутала; поглед јој беше миран, сталан, а усне је јогунасто једну у дру |
| но некако све испод трепавица; а и ход јој није више прост, него некако по новосадски извијен, |
| златна одежда све трепти на њему, и све јој се чини као да гледа у женску препрату, па би, чист |
| погледао своју ћерку, он би видео, где јој се суза преко белих образа котрља; али он беше више |
| загорелином допрла; а сад нарочито, где јој све интриге, којима се служила, не могоше ни у чему |
| оворите...</p> <p>— Е, чуда! —- прекиде јој чича-Тима реч. — Ја се опет бојим вас!{S} Ви, ваљда |
| ени појас на испупченом трбуху, а после јој намигну...{S} Она се, као неко невинашце, застиде, |
| намигне, али му петрахиљ смеће; а после јој све ближе долази и већ ево га, где цео целцит пред |
| о није могла заспати.{S} Њено уображење јој је износило тужне слике неизвесне будућности.{S} Чо |
| , — она је још гора и црња!{S} Ено, пре јој је купио чика-Паја свилену хаљину са карнерима, што |
| ијете, недељом очешљате, а у среду дате јој и чисту кошуљу; касти, она, се у Перковцу чистије н |
| терке; и сваки се од њих заверио, да ће јој се, кад-тад, осветити...</p> <p>Ствар је, дакле, уз |
| а не може, да јој је врло тешко и да ће јој на чистоме ваздуху много лакше бити.</p> <p>— Ви ид |
| преклињао, само да га погледи, а он ће јој поклонити сву срму, па нека купи себи од црне свиле |
| — рече чича-Тима. <pb n="346" /> — Неће јој, касти, падати на ум да некога грди, матора вештица |
| и, а на њима нокти скоро провидни, лице јој беше као снег бело, дугуљасто, очи плаве, а у њима, |
| ога ватреног обожатеља отела, изгледаше јој лице као искрпљено: куд су год Тимини пољубци падал |
| p> <p>— Моја слатка голубице, —- тепаше јој прота, — зар не би боље било да идемо тамо у хлад, |
| змучила се, и њу је голицало, и не беше јој лако тајну чувати:</p> <p>— Баш кад сте тако навали |
| изгледаше бледа, скрушена; а и не беше јој лако сносити толику несрећу, а то је била за њу пра |
| е миле мајке!...</p> <p>Тај пропис беше јој једина успомена на мајку, на сваком писмену те испр |
| и су је, урлајући, облетали, не смедоше јој на близу приступити.</p> <p>Већ је била скоро на кр |
| начелниковице шареније носи?{S} Та муж јој нема ни толико плате, да јој и белила задоста купи, |
| та бих га мојој Милци купио; ох, ала би јој то јасно црвенило према њену белом лицу доликовало! |
| и, да би лепа Гркиња лепша била, кад би јој, наместо уљуднога носа, на оно снежно лице прилепил |
| p> <p>— Јесам, господине!</p> <p>— Кажи јој и то, да спреми и од оног јела, што га ја најрадије |
| дске станове, у намери да све оне, који јој сујети не ласкају, једним ударцем упропастити, — до |
| то изговорила, она ућута; наочаре, који јој обично на носу беху, скинула је и, метнувши их на с |
| ја сто дуката дао уз Милку?...{S} Ко ли јој је то могао доставити?{S} Е, е!...{S} Оно је тако, |
| ....{S} Гркиња га погледа поносито, очи јој севаху од јарости; а кад се он приближио њојзи, у н |
| а госпођа Јоханда изгледаше срдито: очи јој севаху у раздражености, око усница она борица све ј |
| Мањ да задужим виноград?...{S} А морам јој купити!{S} И треба јој, — та не може вечито у овој |
| драсла, треба већ да се и удаш!“ Па сам јој нашла и младожењу; онај црни штап мога оца, на коме |
| она матора вештица!..</p> <p>— Али сам јој и очитао — рече чича-Тима. <pb n="346" /> — Неће јо |
| Милка.{S} Она, кад је видела, у каквом јој се расположењу отац из чаршије вратио, а она се упл |
| већ жељно отворила уста, да каже, како јој је баш све од потребе...{S} Али у тај мах свега нес |
| .</p> <p>И она гледаше у огледалу, како јој по дебелим образима плива осмејак.</p> <p>— Преизре |
| госпођа оста бледа и поражена.{S} Тешко јој беше подносити толику увреду; а није ни шала!{S} Он |
| , руменила и гарила на услузи.{S} Једно јој жао беше, што не може и пепељаве зенице црно да офа |
| се с њоме упознао, не беше ничега, што јој он не би учинио по вољи.</p> <p>Милка остаде сама, |
| ајљубазнијим осмејком нуди да бира, што јој се најбоље допада.{S} И она је већ жељно отворила у |
| је у мислима гледала нове поклоне, што јој је прота подоносио: пред њоме на асталу стојало је |
| дому лепа Гркиња спремала све оно, што јој за вечеру треба.{S} Наравно, да јој је у свему пома |
| шта, али је толико схватило: да то, што јој отац у пићу сам говори, не може ништа добро бити, и |
| ишле разне комбинације: свилену хаљину јој је купио чика-Паја член, грчки мајорен; бронерске ц |
| лице.{S} Она их је превртала, а сузе су јој текле низ увело лице...{S} Је ли то прошлост, што ј |
| да све те природне мане улепша; а ту су јој била разна белила, руменила и гарила на услузи.{S} |
| оју Јустину по белим обрашчићима, па ћу јој казати: „Драго дете моје, кад видим ваше <pb n="379 |
| расположи, <pb n="325" /> — приповедићу јој, како му је попадија из Мартиновца варјачом сав нос |
| .</p> <p>— Па јеси ли смислио, како ћеш јој здравити?</p> <p>— А нашто то?...{S} Ја ћу онако по |
| није доста пио и што није био весељак, јок!{S} Та он се у богословији са свог раскалашног живо |
| не мислите доћи на беседу?</p> <p>— Ја јок!</p> <p>— А шта мислите, хоће ли учитељ Тима доћи о |
| о; а њена деца ће нам певати „<title>Во Јордање</title>“.</p> <p>И чича-Тима стаде се кревељити |
| стаде певукати своје зимско „<title>Во Јордање,</title>“ али се уједанпут трже, лице му доби и |
| пр., зимње време, он удари у „<title>Во Јордање</title>“, а лети, опет, отпева „<title>Христос |
| певајући на сав глас</p> <quote> <l>„Во Јордање крешчајушчу сеја“ —</l> </quote> <pb n="392" /> |
| Чича-Тима беше мало забринут, а госпођа Јоханда изгледаше срдито: очи јој севаху у раздраженост |
| — понављао је чича-Тима.</p> <p>— Јест, Јоханида са својим даскалом мора оставити Перковац...{S |
| ила мозак!...“</p> <p>— Јоханида!...{S} Јоханида!.. — понављао је чича-Тима.</p> <p>— Јест, Јох |
| <l>А паук је чист...</l> </quote> <p>— Јоханида се усмрдела....{S} А господин секретар мисли д |
| омаху, и пореметила мозак!...“</p> <p>— Јоханида!...{S} Јоханида!.. — понављао је чича-Тима.</p |
| осле, дужност.{S} Али ме задржа госпођа Јоханида; она ме је, као чланица овдашње омладине, задр |
| али једно знам, а то је, да ће госпођа Јоханида осим певања и — декламовати.</p> <p>Учитељ чет |
| местили, и то у Хомоље, па ће и госпођа Јоханида с њиме да путује?... — А после додаде за себе: |
| клањају: и гросмутерка, и прота, и моја Јоханида!...{S} Њојзи ћу купити саонице, па кад јој буд |
| путао је. — Толика услужност од госпође Јоханиде, и ми ниједан да се сетимо, па да јој наздрави |
| лавуј у ружичастоме лугу моје обожаване Јоханиде.</p> <quote> <l>— Белилом се месец дели, </l> |
| м нашој лепој домаћици, вредној госпођи Јоханиди.</p> <p>Сви се гости ућуташе, а чича-Тима и пр |
| pb n="320" /> <p>— Нека их, моја слатка Јоханидо!{S} Нека нам они завиде, нек пукну од једа и з |
| оно, касти, нека буде по вашој, госпођо Јоханидо...</p> <p>Тако је то било.{S} Сирото дете, хте |
| е добру, него лепу Гркињу... хоћу рећи, Јоханиду... и њенога даскала, да и њему Бог не украти, |
| е, хе, хе!{S} Она се васпитала код моје Јохиниде, а он у Будиму...{S} Ја сам у Атини учио школу |
| љ окрете деда-Спири: — Дајдер ми, деда, још једну грку, па да се вучем у ту дерну школу!{S} Е, |
| зграпан, неваспитан, тврдица, па, онда, још и ружан и матор; а кад би, опет, чича-Тима за чика- |
| {S} Откако је моја протиница преминула, још нисам таке сласти окусио...{S} Али кад помислим как |
| ги Тимо!{S} И ви је морате што скорије, још ових месојеђа, удати, ако не желите да сама отиде.. |
| ко окорео. </p> <p>— Дај ми, побратиме, још једну грку, па да се гледа за послом!</p> <p>Кад је |
| а учитељи, осим што су древне пијанице, још су и неморални.“</p> <p>То је био гром за све учите |
| и и утоплити, а за туђу нико и не мари, још гледа, ако може, да је у својој пакости здере и поз |
| и господине!... (О, знам ја титулирати, још тамо преко сам научила!)..{S} Милостиви господине!{ |
| оно, касти, тако је!...{S} Само, касти, још је дете.{S} Али кад је баш тако суђено... е, па оно |
| ’ма тешко ми је веровати.{S} Кo велим, још је дете.</p> <p>— Тако је суђено — говорио је учите |
| , мислим, да не би никоме у очи падало; још би нас хвалили, што смо стара човека примили на ква |
| нду за таке скупоцене мађије поклони. — Још сутра навече ћеш је добити.{S} Али мораш ми још каз |
| кад ћу се ја к вама доселити?</p> <p>— Још сутра, слатки Тимо!{S} Сутра!{S} А прексутра нека с |
| а њу се није могло рећи, да је ружна, а још мање, да је лепа.{S} Овоме је много штошта недостај |
| Тима, распаљен Маринковом шљивовицом, а још више раздражен наговором препредене Гркиње. — На ру |
| ћи, само чича-Тима не беше задовољан, а још мање весео; та цело је вече протекло, <pb n="324" / |
| вање била потпуно уверена, — та њу баба још није никад слагала!{S} И кад ће се чича-Тима у њену |
| .. — мислио је чича Тима, а начелник га још једанпут премери од пете до главе, па се испречи на |
| бро расположен.{S} Кажу они, који су га још из малена познавали, да се и као дете радо смејао т |
| је, на које она нишани!{S} А после тога још нешто безобразно рече, али то нисам упамтила, само |
| смутерка даље својим путем, наравно, да још истог дана г. начелнику приповеди, какав је тога ју |
| ротив, господине, ја сам био намеран да још данас отпутујем у Лешњик.{S} Знате, послови су.{S} |
| сију, па кроз оборене трепавице погледа још једанпут по гомили, која је једнако нешто шапутала, |
| честитам.{S} Истина, чича-Тимина Милка још је млада, али то има и своје добре стране: моћи ћет |
| } Ма све ка вељу, да се и нама старцима још пођешто мили.{S} Наједем ти се, пусто, неке добре ј |
| реће и задовољства; и сами покрети њена још неразвијена тела, примише на себе ону сигурност, ко |
| деце, ја сам опет лепа и младолика, па још кад се обучем!...{S} Онда, богме, благо целој кући, |
| колико је фела разног јестива било, па још и да се учитељ четвртог разреда први опио; и то су |
| ротегли, уздахну, па истим патосом и са још већим ударом гласа продужаваше свој говор:</p> <quo |
| , али Гаја берберин са мајсторицом и са још седам-осам <pb n="345" /> практиканата употребили с |
| зимају на ум!</p> <p>Само су учитељи са још неколико остарелих грађана, са кумом, протом и стар |
| је наново стиште на груди, па је стаде још већом ватром љубити.</p> <p>— Збогом, љубазна моја, |
| братиме!{S} Прави мелем!{S} Него, дајде још једну, касти; на две сам ноге и дошао.</p> <p>Побра |
| ћег зета.</p> <p>— Па на тај начин може још то довече бити и прстен — рече брзо Гркиња, којој ј |
| изор налази?{S} Једни су тврдили, да је још у Крагујевцу; други, по чувењу, казиваху, да је већ |
| оспођа видела господина начелника да је још у неглижеу, она се хтеде удалити, <pb n="347" /> ал |
| оше један за другим разилазити, онда је још једанпут диже Живко Пацић:</p> <p>— Господо! — викн |
| била и ону здраву румену боју, узела је још код куће парче храпава сукна, па се њиме трљала по |
| а младожењу.</p> <p>— Та, касти, она је још дете.{S} Како се може дете удавати?</p> <p>— Дете?. |
| знате, шта је то јавна женска, — она је још гора и црња!{S} Ено, пре јој је купио чика-Паја сви |
| чила се трпљиво сносити...{S} Гркиња је још једанпут премери својим пепељавим очима, па кад је |
| лон.{S} Знате, има сина код мене, па је још о Духовима читао апостол...{S} Чорба, сарма и печењ |
| че Милка, — то је мој пропис, што ми је још моја мила мајка поправљала. — И она бризну у плач, |
| а славом увенчана глумица.{S} Па ако је још у путу срела некога од оних младих зврндова, што су |
| се није ни очешљала, ни умила; како је још у неглиже, — иако је била сва уштиркана, упеглана, |
| е се, ваљда, и младожења.</p> <p>— Није још за удају — рече снуждено чича-Тима.</p> <p>— Сад се |
| доврши препредени богословац, рукова се још једанпут и оде...</p> </div> <div type="chapter" xm |
| енчање; морам поручити и Папрагу, да се још у четвртак у чаршији нађе; треба, касти, и да се сп |
| осмејкујући се пакосно. — Ви као да се још љутите?...</p> <p>Стара госпођа га погледа, презиру |
| се та јутарња похода свршила.{S} Она се још једанпут рукова с њим, па оде, а он се врати натраг |
| ако је и господин Папраг чинио: није се још ни разданило, а он је већ испио ракију и сркаше зад |
| епоручи и оде у своју школу.{S} Није се још ни три корака од Спирине каване одмакао, а, ево, до |
| ећ како ви хтеднете.{S} Па хоћете ли се још који дан у Перковцу бавити?{S} Али што и питам, кад |
| едну литру старе жабарке.{S} Учитељи се још нису ни обредили, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био |
| ви ћуте и да су упрли очи у њега, он се још мало издиже и узвишеним гласом поче говорити:</p> < |
| ица све је дрхтала од љутине; а како се још није била набелила и наруменила, њени суви збрчкани |
| Сирото дете, хтело не хтело, морало се још истога вечера прстеновати.{S} О самоме прстену шта |
| и удајем кћер!</p> <p>Деда-Спира изнесе још једну литру жабарке и још по једну црну каву.{S} Ка |
| е десетину година из гроба ископане, те још ударају мртвијем задахом, и гле, шта у овоме пијано |
| осао; мајстори се <pb n="336" /> сврате још пре сванућа у кавану, па се онде почасте понеком ка |
| ред!...{S} Хе, хе, хе!..{S} А које дете још не познаје свога оца?{S} Е!{S} Е!...</p> <p>Лепој Г |
| е госпи; — само ви ћутите, ви, који сте још и тамо преко држали актерке у квартиру!{S} Само ви |
| јим вас!{S} Ви, ваљда, мислите, што сте још и тамо преко били госпођа поштарка?...{S} О, знам в |
| само знам, да је после те средње врсте још безобразније додала:</p> <quote> <l>„Кроз сред мене |
| те да се она спреми; млада је, моћи ће још коју поиграти у колу.{S} А сад, дабогда, у здрављу |
| ницама у завежљају нађе она једно парче још прљавије и згужваније хартијице од осталих хартија, |
| анаест година, уђе у собу; коса му беше још неочешљана, руке неопране, али зато у целоме створу |
| ово су моје ствари!</p> <p>— Шта?{S} И још се усуђујеш!{S} Е, гле ти штенета! — и она гурну ја |
| к се није сав Перковац побунио!...“ — И још много друго којешта ћу говорити, од чега ће му се к |
| -Спира изнесе још једну литру жабарке и још по једну црну каву.{S} Кад су то попили, они се раз |
| — рече, — у школи међу ђацима могле би још и остати оне три, већ у целоме цивилизованом свету |
| и мене белајдиговати... јер...{S} Та ви још и не знате, с киме говорите...</p> <p>— Е, чуда! —- |
| оге и дошао.</p> <p>Побратим га послужи још једном грком, а и сам је смотао једну шљивовицу, ко |
| капу, само је један смеђ прамичак, који још није избелео, пустила низ зелене очи; у лицу је и п |
| акој се мора наћи или неки старац, који још није заборавио на турски селам-алећ, или нека фрајл |
| откријепит’.. .{S} Уосталом, дознаде ли још каквијех новости у нашем Перковцу?{S} Ела ли се већ |
| еки учитељ из села, па се случајно жели још и с колегама састати, наравно, да ће доћи у деда-Сп |
| него вас!...{S} И ја вам кажем: ако ми још овога месеца не купите црну свилену хаљину, ја вас |
| а навече ћеш је добити.{S} Али мораш ми још казати, каква је љутина у кући и какви ће новци из |
| и слушај, што ти госпођа казује; ти си још млада, ал’, богме, има их које су и старије, па би, |
| Лези, вуцибатино!{S} Ревизор иде, а ти још ни катихизиса не знаш!...{S} Лези!{S} Лези!...{S} А |
| — шта је то?{S} Дванаести је сат, а ти још ниси ни собу спремила!{S} И ти се спремаш за удају, |
| е на сав глас зипарати:</p> <p>— Сад ти још и лутке требају!{S} Лутке!{S} Невеста!{S} Ха, ха, х |
| говора, изиђе неко мало дете, коме мати још и није смела поверити виљушку у руку, и то ће дете |
| ослоните на мене, ја ћу гледати да вам још до подне све набавим.</p> <p>— Молим вас, господине |
| говор:</p> <quote> <p>— Ја хоћу да вам још овог вечера докажем, да су Југ-Богдан и његових дев |
| Ја кад га видим, све ми се чини да сам још девојка, па да сам у Новом Саду!{S} И синоћ је дола |
| тебе је добро, како се може; ја, ја сам још млада...</p> <p>У тим тренуцима погледала би се зад |
| је већ приспело за удају...{S} И ја сам још нашла младожењу.</p> <p>— Та, касти, она је још дет |
| абринуто говорити:</p> <p>— Спанаћа сам још јутрос набавила, три краве не верујем да би га поје |
| ли на беседи, ту ћемо се на сваки начин још вечерас видети?</p> <p>После тога се руковаше и одо |
| ки еспапи превозе!...</p> <p>Хтео је он још говорити, али се око њега толика граја подиже, да н |
| се уздржи и у себи да не проговори: ево још једног човека од ранга; а после додаде, иако је о п |
| , задовољна, што ће и само министарство још истог дана о њеном добро смишљеном реферату извеште |
| дљиво. — Ја се, штавише, надам, да ћемо још много година пријатељи остати...{S} Та да нема вас, |
| рући:</p> <p>— Господине, ми као да смо још јуче за свакад свршили наш разговор?</p> <p>— То ни |
| купити од тешке црне свиле хаљину, и то још ове јесени!</p> <p>— Хе, хе, хе!{S} Па ти ћеш ми из |
| о обарен рак, само, севајући очима, што још учитељ-Тими рече: „Матора будало!“ Осталим гостима |
| ли живети и да ми само зато дишемо, што још на свету има ваздуха; а после је цифрама доказао, д |
| ко је завршио беседу?</p> <p>— Шта, зар још има?{S} Та докле ћеш, учитељице, побогу?{S} Та то ј |
| хте тражити њезиних препорука, па макар још за дваест година не добио класе...</p> <p>Кад су ст |
| го да код вас ручам и станујем и да вас још хиљадупута поздравим...</p> <p>Стара госпођа се зах |
| ко би вам било по вољи, могла бих и вас још ових ферија с њоме унознати...</p> <p>Стара госпођа |
| им свиленим појасом, од кога смо белегу још код врачаре видели, баш никако да одступе од ње.{S} |
| рковцу морало до срца дирнути; а кад су још дошле и месојеђе, па кад се на Гркињине вечерње заб |
| ше сваки својим путем; а гости, који су још у кавани остали, гледаху за њима, говораху о прстен |
| да би ма ко тако олако прошао.{S} То су још била добра, стара, времена!</p> <p>— Дакле у недељу |
| морила!...{S} Таки случај се у Перковцу још није догодио...{S} Најпре треба свирац да се умори, |
| ни?</p> <p>Стара госпођа беше се у лицу још већма запурила, те, онако збуњена, није, сирота, зн |
| Св. Димитрија, висило.{S} Ту се старац још више разгоропадио:</p> <p>— Милка!{S} Милка!{S} Где |
| повлачи, само што не проговори, да ћеш још четрест година живети!{S} Леп век!{S} Па ћеш још, о |
| ст година живети!{S} Леп век!{S} Па ћеш још, осим овога, три мужа променити.</p> <p>Гркињи пређ |
| ше весело Гркиња.</p> <p>Чича-Тима, кад ју је угледао, он је сав претрнуо.{S} Зар у таком отрца |
| це, обори очи и гледаше преда се; а кад ју је начелник загрлио, она га је отискивала, али пажљи |
| {S} Они су били музикални.{S} Могуће да Југ-Богдан није свирао у гласовир, а Бошко да није био |
| <pb n="349" /> <p>— Доказивао је, да је Југ-Богдан с девет Југовића свирао у клавир!...</p> <p> |
| у да вам још овог вечера докажем, да су Југ-Богдан и његових девет Југовића били музикални...</ |
| Доказивао је, да је Југ-Богдан с девет Југовића свирао у клавир!...</p> <p>— У дромбуљу, млије |
| кажем, да су Југ-Богдан и његових девет Југовића били музикални...</p> </quote> <p>Сакупљени го |
| е за пример и саму православну веру.{S} Јуда нема те важности, коју има Св. Петар, а од Св. Пет |
| га, то се, уосталом, видело и по његову јужном наречју.{S} Некако наскоро пре те перковачке бес |
| <p>секретарице. </p> <p>У Београду, 21. јуна 186*</p> </quote> <p>— Дакле, сад сте чули — рече |
| елном учинити; он ће на сваки начин 25. јуна у Перковцу бити, — наравно, да ће код вас на кварт |
| ме умори!...</p> <p>И није лако по тој јунијској припеци путовати ни здравом, а то ли тако тро |
| брзим кораком кроз мале и велике улице јурио кући.{S} А кад се дочепао своје собе, он леже на |
| и страх од несигурне будућности; крв му јурне навише, и он, с раширеним рукама, пође, да загрли |
| нећете на зло употребити...{S} Госпођа Јустина је млада жена, а муж, као што га знате, јектича |
| ну Швабићу, и онако знам, да му госпођа Јустина није за имен-дан спремила, а како <pb n="310" / |
| еним, као вас.{S} А што вас, опет, моја Јустина воли, госпо, то не можете веровати!...{S} Стопу |
| ав од ваше —</p> <p>благонаклоне</p> <p>Јустине Швабићке,</p> <p>секретарице. </p> <p>У Београд |
| веровао!{S} А после ћу помиловати моју Јустину по белим обрашчићима, па ћу јој казати: „Драго |
| ићи.{S} Наравно, да ћу прво моју госпа-Јустину походити; више му не треба, него да њојзи припо |
| не стара вештица од муке!{S} Тиме се та јутарња похода свршила.{S} Она се још једанпут рукова с |
| а г. начелнику приповеди, какав је тога јутра нечувен и невиђен призор видела.{S} Чича-Тима гле |
| поред таког еспапа лако се заборавља и јутрења и вечерња сунчева румен, па и „бледа месечина“; |
| е удалити, <pb n="347" /> али он викну, јутрењом походом пријатно изненађен: — А камо наже, гос |
| же, госпођо?{S} Не каза ми ни „Добро ти јутро, враже, ја чоече!“ и већ ужди ка и метиљава овца, |
| под оружјем, уђе у собу.</p> <p>— Добро јутро, учитељ-Тимо!...</p> <p>— Добро ти Бог дао, Радов |
| унеколико напред умакла:</p> <p>— Добро јутро желимо! — рече, осмејкујући се пакосно. — Ви као |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>То јутро по беседи чича-Тима се доцне пробудио, а кад је у |
| </p> <p>— Данас је петак — рече баба; — јутрос како сам мало зелених краставаца јела, више ти н |
| г. Тимо, ово је тај младић, о коме смо јутрос онако много разговарали.{S} Уосталом, мислим да |
| нуто говорити:</p> <p>— Спанаћа сам још јутрос набавила, три краве не верујем да би га појеле з |
| ни?{S} А и своји смо нешто, те, ето, од јутрошње доба једва сам покупила све што ми треба: има |
| е познајем прописе мојих ђака?...{S} Та јуче сам вам задао целој школи, али од вас нико није ум |
| госпођо, не знам.</p> <p>— Прота!{S} И јуче је...</p> <p>— Прота, прота! — прекиде је врачара. |
| вас, коме би се могао похвалити, да сам јуче код лепе Гркиње ручао?{S} Ала је то био ручак!{S} |
| узети пештански келнери?{S} То, да сам јуче умро, данас не бих знао!...{S} Шта би, Спиро, с от |
| арском двору.{S} Е, јесте чули, што сам јуче лепо провео, касти, ни кад сам се са првом мојом ж |
| :</p> <p>— Господине, ми као да смо још јуче за свакад свршили наш разговор?</p> <p>— То нисмо, |
| една душа!..{S} Да, збиља, кад ћу се ја к вама доселити?</p> <p>— Још сутра, слатки Тимо!{S} Су |
| овца, те настрану, у бијег! — Он приђе к њојзи и хтеде се с њом руковати, а стара се госпођа с |
| <l>Амор муња из облака; </l> <l>А обоје к мени жури, </l> <l>Та чисто би врхом стреле </l> <l>К |
| а ред...{S} А, управо рећи, да се нисте к нама доселили, не би никад ни знала за уредност, —- п |
| а, као свака сирота жена, куда ће, него к мени?{S} А и своји смо нешто, те, ето, од јутрошње до |
| и му!{S} У гајде!{S} Огубавио, богдице, ка и надухан миех!{S} Какви клавир?{S} Рђао ка потковиц |
| и за реп ни за ухо, — ка чик је гладак, ка жива хитар.</p> <p>Стара учитељка обори опет очи, а |
| ету: не мореш га ни за реп ни за ухо, — ка чик је гладак, ка жива хитар.</p> <p>Стара учитељка |
| ави Швабић да у протоколу само толико — ка од беде — забележи: „Успех добар...“ Та ако је ико у |
| грала она дубока борица, што се од носа ка бради повлачила; руке је спустила понизно доле низ ц |
| , те с њиме насриједу!{S} Па да је прав ка свијећа, само зато, што те је уплашио, кихаће робијо |
| и љепоте и сунце љепше сјало!{S} Ма све ка вељу, да се и нама старцима још пођешто мили.{S} Нај |
| p>— Та, оно, знаш, учитељу, нешто ми је ка и познато, ’ма нисам рад казиват’, страх ме је, е ће |
| ти јутро, враже, ја чоече!“ и већ ужди ка и метиљава овца, те настрану, у бијег! — Он приђе к |
| надухан миех!{S} Какви клавир?{S} Рђао ка потковица липсалог папипа!{S} Зар не нађе да друго ш |
| S} Није се још ни три корака од Спирине каване одмакао, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је дос |
| м перковачком свету, да ће се у Грковој кавани тога вечера држати беседа.{S} Тако то бива, и ка |
| ликовања ради, ради ранга! — А кад је у кавани приметио и младога Папрага, који му је и сувише |
| ки својим путем; а гости, који су још у кавани остали, гледаху за њима, говораху о прстену тако |
| и зет, један до другога.{S} Међутим је каваница све више пунија бивала.{S} Чиновници и трговци |
| Section" /> <p>Вече је.{S} Пред Грковом каваном у Перковцу <pb n="341" /> стоје њих четири Цига |
| <pb n="336" /> сврате још пре сванућа у кавану, па се онде почасте понеком кавом и одлазе у сво |
| у Перковцу неки деда-Спира.{S} У његову кавану ретко да је кадгод, и то сигурно послом, завирио |
| .</p> <p>Таку једну господско-трговачку кавану држао је у Перковцу неки деда-Спира.{S} У његову |
| и четвртог разреда уђоше у деда-Спирину кавану.{S} Били су у жестокој неког препирци тако, да о |
| ати, наравно, да ће доћи у деда-Спирину кавану.{S} Тако је и господин Папраг чинио: није се још |
| уо. — Изгубио сам литру ракије и четири каве, али ми није жао; бар ме је млади господин колега |
| уверен: — Ево, у литру ракије и четири каве, па нека г. Папраг реши, а ми да пристанемо: да ли |
| дну литру старе жабарке и испеци четири каве!{S} Изгубио сам!{S} Е, али ко би се, опет, сетио, |
| ћа у кавану, па се онде почасте понеком кавом и одлазе у своје радионице; само трговци и господ |
| е служавник испустила с донесеном црном кавом.{S} А добри гости, да би све те учињене гиксове з |
| мах, ознојио.{S} Час је трчао по шећер, каву, пиринач; час, опет, по месо, краставце и т. д.{S} |
| лите, хоће ли учитељ Тима доћи овамо на каву?</p> <p>— Ја се чудим — рече, — где се и досад бав |
| атилу, умио се, загладио косу, попио је каву и спокојно очекиваше учитељски колегијум, за који |
| ио ракију и сркаше задовољно своју црну каву.{S} Али није дуго седео сам, наскоро за њим дође и |
| једну литру жабарке и још по једну црну каву.{S} Кад су то попили, они се разиђоше, сваки своји |
| и.</p> <p>— Ви идите па спавајте, а ја, кад се опоравим, доћи ћу и сама!...{S} О, зла неваљалца |
| его на обичну перковачку кајсију, и ја, кад је год погледим, све сам више уверен да ће ми баш о |
| старчевим грудима, као онога тренутка, кад је првипут своју обожавану Гркињу видео!...{S} Кир- |
| доказати, да би лепа Гркиња лепша била, кад би јој, наместо уљуднога носа, на оно снежно лице п |
| е су гости чаше празнили; а кир-Никола, кад се добро најео и напио, и не сећајући се своје месе |
| амерала; па ни онда га не би опоменула, кад би њеноме Николи голи лактови кроз отрцани капут пр |
| едно тело и једна душа!..{S} Да, збиља, кад ћу се ја к вама доселити?</p> <p>— Још сутра, слатк |
| ла за нас обе пропаст...{S} О феријама, кад нас походите, имаћете шта чути; а сад примите поздр |
| киваше весело Гркиња.</p> <p>Чича-Тима, кад ју је угледао, он је сав претрнуо.{S} Зар у таком о |
| ! — понављаше Тима. — А да шта је срма, кад је ово олово?...</p> <p>Трговац га погледа зачуђено |
| шкивала, него његова кћи Милка.{S} Она, кад је видела, у каквом јој се расположењу отац из чарш |
| н се чинио и невешт; а тако исто и она, кад би кир-Никола од каквога ђачког родитеља неко прасе |
| ним погледом прегледа целу дворану, па, кад је видео, да је дупке пуна, да сви ћуте и да су упр |
| у мале, жмираве, очи, — страх ме хвата, кад их из далека смотрим!{S} Моја мајка је лежала мртва |
| ти ћеш ми изгледати као грчка краљица, кад је ишла на венчање...</p> <p>— Ја бар мислим — рече |
| а, да нисам опет што погрешио?...{S} Е, кад је тако, сад ћу ја све то поправити!</p> <p>И пре н |
| печење, него сопственим прстима.{S} Е, кад се тај од силног млатања и викања уморио, доказујућ |
| дионице; само трговци и господа долазе, кад се већ лепо раздани; онде заседну, претресу сва мог |
| {S} Једно ми се само не допада, што је, кад сања, вишепути чујем, где плаче...</p> <p>— Дете је |
| ма, па ћу јој казати: „Драго дете моје, кад видим ваше <pb n="379" /> лепо лице, онда се не чуд |
| је шкандал!... (Господа у Србији воле, кад им се понека страна реч уплете)...{S} Не само мене |
| тесан, то знам напред!...{S} А, после, кад од ње дознам за расположење г. начелника и његове г |
| е услугу учинити, и то баш у оно време, кад му је најнужније.{S} Данас у такој прилици тешко да |
| огла бих вам нешто и поверити.{S} Лане, кад сам о феријама у резиденцији била...{S} Али даље ва |
| сваки се од њих заверио, да ће јој се, кад-тад, осветити...</p> <p>Ствар је, дакле, узела на с |
| можемо комотно разговарати...{S} Знате, кад сте ви код мене, волела бих чисто и да се не пробуд |
| о и сео на своје првашње место; а дете, кад је чуло последње речи свога оца, оно покри лице рук |
| душу мало да одморим.{S} Сутра навече, кад донесеш бунду, све ћеш дознати... све, слатка моја |
| дају, да нам завиде!</p> <p>— А довече, кад се ваш даскало од вина умори?...{S} Имао бих вам не |
| колегу познавао, да нема речитости, и, кад у пићу говори, да ће ма што лудо изговорити.</p> <p |
| у би се срушио тороњ на саборној цркви, кад би се „код Пужа“ попила и једна кватерка вина без п |
| ледом. — Па кад се не бисмо ми слагали, кад ми не бисмо једно другом на руци били, да ко би дру |
| образ:</p> <p>— Ох, ала би лепо живели, кад би ме у квартир примили!</p> <p>— Лакше, господине, |
| лико „многаја љета“, које само учитељи, кад су у добром расположењу, умеју онако свечано отпева |
| изор уверити...{S} Само да ми је знати, кад ће доћи!{S} Јесте ли добили каква извешћа, стара го |
| такође прекрасни, морају му очи стати, кад види оне стаклене ђинђуве, перлице и шарену вуницу. |
| м, да ће се господин Швабић изненадити, кад види оваке фине ствари!...{S} Не би се ни у Бечу са |
| њи: — Хајдемоте, госпођо, а она, касти, кад неће, нека је ђаво носи!{S} Така јој, касти, беше и |
| , вала, господин-колега!{S} Оно, касти, кад сте мислили вређати, нисте требали ни да говорите!< |
| ако у нарави било: кад се нешто наљути, кад би га неко увредио, или кад је у некаквој бризи, — |
| се није имало ништа чекати.{S} Учитељ, кад је видео, да га нико не задржава на ручак, он оде, |
| питати: „За кога?“ А и нашто да питам, кад су мени сви људи једнаки?{S} Тај, што ће мене узети |
| у Перковцу бавити?{S} Али што и питам, кад знам напред, да ћете то учинити?{S} Ако ни за шта д |
| ајао сам некако пред Трајковом механом, кад се са господин-начелником састао.{S} Што сам онда в |
| 760_C3"> <head>III.</head> <p>Сутрадан, кад су се учитељи и учитељке скупили, и пре него ће поч |
| ићете и једну класу...</p> <p>Сутрадан, кад су се предвече свршили испити, ревизор искупи све у |
| дбени мираз, мислио, тек се онда тргао, кад је учитељ престао говорити.</p> <p>— Дакле, колега, |
| цију.{S} Писар који је те ноћи дежурао, кад га је прегледао и пописао ствари, које су се у њега |
| би ништа одговарао; па и онда је ћутао, кад га је обожавана Гркиња из куће истерала.{S} Отворио |
| е чини да си насред Мироча, чекаш само, кад ће те напасти вуци или хајдуци...{S} Куд ће сиромах |
| није доставио?{S} Но, лепо, прекрасно, кад и сама власт гледа кроз прсте бунтовницима и рушите |
| а, ха! — смејао се кир-Никола. — Добро, кад сте дошли! — А после се окрете осталим гостима, па, |
| рата неку стару мараму.</p> <p>— Добро, кад си спремна, а ти сад узми ону котарицу, што сам је |
| о у њином мажењу и кривљењу.{S} Ја бар, кад пијем, имам некакве цели; хоћу нешто да пребринем; |
| ваљда, није могла гледати кроз прозор, кад је кућа у авлији?{S} И он хтеде нешто говорити, как |
| тиђено, почело плакати.{S} После, опет, кад је Милка, онако ожалошћена, отишла, да се у неком у |
| шности тек онда добија у своме изгледу, кад је мало више неглиже обучен.</p> <p>На таки комплим |
| {S} Али ће и упамтити, верицу им дечју, кад су учили код Ђоке школу...</p> <p>— И моји, богме, |
| ви је учите, како треба да држи кашику, кад руча, како треба на сокаку да ходи, да гледа, на ко |
| > <p>— Бриге, бриге, госпођо!...{S} Ах, кад помислим како бих лепо код вас живео, да нема...</p |
| ваше две класе, а мој дебели Шпартанац, кад се добро наједе, неће се више ни сећати двомесечне |
| они га бацише за њим у блато; а старац, кад га није могао наћи, оде даље, гологлав...{S} Ноћ бе |
| ..{S} Али у једноме су се опет слагали: кад је, н. пр. она у неког удовца мало ватреније поглед |
| ракије.{S} То му је тако у нарави било: кад се нешто наљути, кад би га неко увредио, или кад је |
| ити?{S} Е, е!...{S} Оно је тако, касти; кад хоће несрећа да обори човека, да га упропасти, оно |
| и!{S} То је шкандал!{S} Безобразлук!{S} Кад успишете депешом или президијално господину министр |
| } Та ће, наравно, говорити о моралу!{S} Кад се и та наситила говора, изиђе неко мало дете, коме |
| то и сав приход!{S} А после част!...{S} Кад се мироноше, наравно да ћу ја прва бити на реду; пр |
| упошћу мојих колега и колегиница?...{S} Кад дођем пред госпођу Швабићку, а ја ћу се тек онако м |
| јало!</p> <p>— Да шта ви мислите?...{S} Кад су њих двоје изговорили, диже се она протерана Ново |
| А знаш ли, шта је с гросмутерком?...{S} Кад се праштала са господином начелником просвете, није |
| ога блата, које се белело по њима...{S} Кад би га ко о нечем запитао, он би без сваке свести св |
| смеје, једнако се церека и смеје...{S} Кад у школу ступи, он се насмеши; ако му прозвано ђаче |
| ... то вам нико не би умео казати...{S} Кад се у Перковцу појавио, сви су се задивили големој п |
| кући потмуло је кашљала стара баба.{S} Кад је Гркиња кућна врата отворила, једва је могла бабу |
| ле у густу хладовину гранатога дуда.{S} Кад су после неког времена изишли на месечину, са главе |
| уздржати, а да се не пљесне рукама.{S} Кад је то учинила, она се гласно насмеја тако, да су св |
| оје није чича-Тима обасуо пољубцима.{S} Кад се Гркиња од свога ватреног обожатеља отела, изглед |
| ана, упеглана, набељена и нафракана.{S} Кад се сасвим смркло, дође и чича-Тима.</p> <p>—— Ха, х |
| е стране кир-Никола, с десне Гркиња.{S} Кад су поручали, домаћин се куцну са гостом, исказа му |
| у очи беху крмељиве и помало крваве.{S} Кад је видео Папрага, он се збунио и само зато, што ниј |
| оченим очима горе у чађаве таванице.{S} Кад би га боље погледао, видео би, да су му очи мутне, |
| рату, после, бледо лице и упале очи.{S} Кад је видео стару госпођу, он се усиљено осмехну и рук |
| ца, са чела му је цурио крупан зној.{S} Кад је хтео са начелником да се опрости, није могао ни |
| исказујући свима своје задовољство.{S} Кад је све то свршено, он извади из једног пакетића нек |
| што се на Гркињиној части први опио.{S} Кад је видео учитеља богословца, а свога колегу, он се |
| дљиви ваздух, што се са димом ширио.{S} Кад је дошла до вратница, она трже за једно парче коноп |
| ру жабарке и још по једну црну каву.{S} Кад су то попили, они се разиђоше, сваки својим послом, |
| ао трећи дан по одласку секретарову.{S} Кад се пробудио, био је сав знојав и ломан, чуо је како |
| илне музике у игри и весељу проведу.{S} Кад су Цигани дунули у зурле, могло је седам баталијуна |
| укао шешир на главу и оде у чаршију.{S} Кад је поред своје Милке прошао, она му приђе, по обича |
| слеваху доле на испрљану хартијицу.{S} Кад се мало утишала, а она је продужила жалостивим глас |
| вила питати: шта мислите са свадбом?{S} Кад ће бити?...{S} Не треба много ни оклевати.{S} Што ’ |
| /p> <p>— Али — прекиде му реч Гркиња, — кад чујете, да ћу на беседи и ја декламовати...{S} Онда |
| чи и он нека вам сваку срећу дарује! -— Кад је то говорио, глас му је дрхтао; а, богме, и није, |
| вач и у Стиг, па да и оне знају.{S} Ал’ кад ви друкче хоћете, оно, касти, нека буде по вашој, г |
| а читати: „<hi>Бог је милостив...</hi>“ Кад је то прочитала, она тресну и прописе и намоловане |
| мљеноме крају, ретко је кога сретала, а кад би кога срела, тај би стао и гледао, не што би на њ |
| њу; кршио је руке, превртао је очима, а кад је изишао за њом, да је испрати, није могао срцу од |
| p> <p>— Знам, да си за ракију — рече, а кад је пандур тако до половину литре испразнио, учитељ |
| смехнуо, није могао ни јести ни пити, а кад би легао да отпочине, морила су га страшна привиђењ |
| Он је, истина, за данас само учитељ, а кад се ожени, од воље му је, — може се и запопити.</p> |
| о беседи чича-Тима се доцне пробудио, а кад је устао, беше некако зловољан и бунован.{S} Није с |
| нешто из ње вади, па ређа по асталу, а кад му се ко од путника приближи, он брижљиво заклања с |
| и Тимо, напишите ми једну таку песму, а кад буде ваша слава, ја ћу је декламовати.</p> <p>— Сад |
| ркиња је једнако кроз прозор гледала; а кад је видела, да се авлијска врата отворише, она истрч |
| иште и наново је обасипаше пољупцима; а кад се она извила из његова наручја, он жалостиво уздах |
| амоме причешћу <pb n="368" /> такође; а кад се навора дели, ја ћу гледати, како се другим којек |
| е на кукове, па их посматра поиздаље; а кад је видела, да су је они приметили, она пљесну рукам |
| е, кир-Николу ћу преместити у Хомоље; а кад се он са својом вештицом одсели, онда је чича-Тима |
| по глатким паркетима големе дворане; а кад музика стане, и све се ућути, онда ће на средину ст |
| инашце, обори очи и гледаше преда се; а кад ју је начелник загрлио, она га је отискивала, али п |
| мах изгледала као да изазива, пркоси; а кад је Гркиња приступила ближе асталу и већ хтеде својо |
| министра!{S} Депешу морам шифрирати; а кад ми те шифре дођу, волио бих бројат’, како ми зубе в |
| смиља, — она поче мало брже корачати; а кад је и последњег дућанчета нестало, Гркиња удари нале |
| поносито, очи јој севаху од јарости; а кад се он приближио њојзи, у намери да је загрли, да је |
| ломе Перковцу морало до срца дирнути; а кад су још дошле и месојеђе, па кад се на Гркињине вече |
| {S} Дуго је он у томе положају лежао; а кад се дигао, он се грохотом насмејао:</p> <p>— Лаже на |
| како знаш — викаше чича-Тима љутито; а кад дете оде, он се задовољно осмехну.</p> <pb n="304" |
| рдица, па, онда, још и ружан и матор; а кад би, опет, чича-Тима за чика-Пајину походу дознао, о |
| у једној великој кастроли је спанаћ; а кад је учитељ донео шунку и вино, онда се није имало ни |
| који се дању човек шета као по рају; а кад су мрачне ноћи, а теби се чини да си насред Мироча, |
| нека купи себи од црне свиле хаљину; а кад би се на таке глупости остали болесници насмејали, |
| најумиљатијим погледом у лепу Гркињу; а кад му је она истим таким погледом одговорила, он задов |
| дугмићима ишарај, — то је по моди!{S} А кад пођеш на венчање, немој у косу трпати смиља и љубич |
| диже горе, само гледа у хартију...{S} А кад се учитељ Тима стао врпољити, па и кашљуцати, као з |
| /p> <pb n="297" /> <p>То беше све.{S} А кад би се после тога мало умирио, погладио би мало свој |
| , задовољно смешећи се, ишла даље.{S} А кад је прошла главну чаршију, и већ дућани постајаху ре |
| оз мале и велике улице јурио кући.{S} А кад се дочепао своје собе, он леже на миндерлук, па је |
| рширати, и не би им се гласа чуло.{S} А кад је већ зора свитала, и гости се, мало накресани, ст |
| — храпавим гласом викао је старац.{S} А кад дете изиђе напоље, он покупи парчад од огледала, па |
| о само одликовања ради, ради ранга! — А кад је у кавани приметио и младога Папрага, који му је |
| <p>Људи су и њега слушали... </p> <p>А кад је он свршио, изиђе на среду и лепа Гркиња.{S} Стар |
| а човека!{S} Но, лепа невеста!</p> <p>А кад је видела на столу поређане детиње играчке, она раз |
| , као мало прекорно, — али се надам, да кад се амо доселите, да тако што нећете више ни покушав |
| о по најновијој моди изрезани, тако, да кад је један од њих поред њега прошао, он га ухвати за |
| S} Што се мене тиче, ја толико знам: да кад би Србија од ње што учила, научила би, да сваког чо |
| ривљен, — милина ти је погледати!{S} Ја кад је видим, касти, не могу чисто да <pb n="328" /> је |
| сти, милина ти је с њим говорити!{S} Ја кад га видим, све ми се чини да сам још девојка, па да |
| жура и два-три струка сунцокрета.{S} Ја кад сам се удавала, то да си видела!{S} Није било у Нов |
| беше ниједне капи женске нежности; она кад се према каквом детету показивала милостива, то је |
| нпут премери својим пепељавим очима, па кад је видела да дете њеном измајсторисаном погледу отв |
| нути; а кад су још дошле и месојеђе, па кад се на Гркињине вечерње забаве свако друго-треће веч |
| тна стакла какве сиромашне колибице, па кад би видео оне чађаве, неокречене, дуварове, она сиро |
| нида!...{S} Њојзи ћу купити саонице, па кад јој буде врућина, а прота и Никола нека се упрегну, |
| е, на пример, умео лепо лозу резати, па кад би га ко умолио, да му ту вештину покаже, он би му |
| код њега у винограду, отвори писмо, па кад га је прочитао, он га продрма, па му весело подвикн |
| {S} У мраку једва натрапају на њега; па кад су видели, у каквом је стању, они га узеше под пазу |
| због небрежења капетанова и ћатина; па кад је г. ревизор дошао, нашао је празну школу: у свако |
| о: „Без ваздуха људи не могу живети; па кад ваздуха нестане, људи ће се угушити!“ Јесте ли ме р |
| „плод чрева својего“ у ред довести; па кад је то све употребљено било, а без икакве користи, б |
| х после шест недеља с другом венчао; па кад му је та друга од водене болести умрла, он се и за |
| има из Видаковићевих романа упамтио; па кад је то исказао, он је после само бленуо у њене пепељ |
| погледа пажљивије у своју мезимицу; па кад је видео од плача поцрвенеле очи и кад је видео оно |
| своје сјајне листове забележити.{S} Па кад сви знамо и видимо, како је ово свечан тренутак у н |
| их дати, макар и за нешто старо.{S} Па кад се ти помогнеш, лако ћемо!{S} Неће ни мени бити лош |
| га погледа најљубазнијим погледом. — Па кад се не бисмо ми слагали, кад ми не бисмо једно друго |
| !...</p> <p>— Их, гром те спалио!{S} Та кад ћеш једном изгледати као човек, као муж, несрећниче |
| ечера држати беседа.{S} Тако то бива, и кад неко позоришно друштво, измучено глађу, залута случ |
| м усамљеном ћошету куће сита наплаче, и кад је лепа Гркиња поред њега с прекорним погледом прош |
| </p> <p>Њих двоје одоше, да доручају, и кад су већ ручали и по неколико чаша у здравље срећне ж |
| ту загледати, она јој је предсказала; и кад јој је чика-Паја член купио свилену хаљину, и то је |
| та њу баба још није никад слагала!{S} И кад ће се чича-Тима у њену лепоту загледати, она јој је |
| ао што се у отменијем свету говори; а и кад би каква трговкиња или начелниковица својим извесни |
| изићи на глас.{S} Па колико ти треба и кад?</p> <p>— Требало би ми, тако, до стотину, а нешто |
| кад је видео од плача поцрвенеле очи и кад је видео оно бледо лице, он се окрете Гркињи: — Хај |
| овца мало ватреније погледала, па баш и кад би неку хаљину од ког обожатеља примила, он се чини |
| давачу...{S} Девојче испрва ћуташе, али кад јој је отац пофторио то исто питање, она скоро нечу |
| но, касти, не би требало ни хитати, али кад ви баш хоћете, оно нека буде!{S} Касти, требало би |
| Лепа Гркиња хтеде и даље продужити, али кад је последње речи изустила, стара госпођа врисну, ка |
| по обичају, изгрди своју мезимицу, али кад је видео обожавану Гркињу, он се, онако пијано, осм |
| , чинило му се да је насред гробља; али кад је отворио очи, онда се уверио да је у својој соби, |
| е спремаше да га под капут сакрије; али кад му га економ ишчупа из руку, он се продера на њега: |
| {S} Старац је слушао, пресвукао се; али кад дође да преда шлафрок, то му би криво, те се испреч |
| спавања био мало надувен и туробан; али кад је видео Гркињу, трудио се по могућству да се весел |
| дебели <pb n="306" /> муж појавио; али кад никога не виде, а она га зачуђено запита:</p> <p>— |
| још нисам таке сласти окусио...{S} Али кад помислим какве су их ручице месиле, онда се не чуди |
| ице! — рече, изненађена, Гркиња.{S} Али кад јој је видела очи, како су црвене и исплакане, она |
| ...{S} Само, касти, још је дете.{S} Али кад је баш тако суђено... е, па оно... — И он опет ућут |
| , могао би им човек и опростити.{S} Али кад они пију шампањера, играју валцера, мазе се с девој |
| учитељ трећег разреда Банаћанин.{S} Али кад се човек размисли, <pb n="322" /> то беше као једна |
| што наљути, кад би га неко увредио, или кад је у некаквој бризи, — не би се могао смирити, све |
| ли, што сам јуче лепо провео, касти, ни кад сам се са првом мојом женом венчао, нисам се тако в |
| да буде вечера!{S} Ха, ха, ха!{S} Та ни кад сам се с тобом венчавао, не беше веће гозбе ни част |
| приметити, ни ради самог правдања; тек кад је ревизор отишао из места, онда почеше резоновати |
| лог вечера могао од ње измамити.{S} Тек кад су у авлију у помрчину изишли, некако му испаде за |
| којекакве бабе трабуњају...</p> <p>Тек кад је она својим оштрим гласом проговорила, онда се ки |
| претворио у неко зујање, од прилике као кад би у скупу много бумбарева слушао; затим си чуо кру |
| /l> </quote> <p>— Млађи сам данас, него кад сам се родио!...{S} Ко не верује, нека ми пљуне на |
| о осмехну.</p> <pb n="304" /> <p>— Само кад сам код ње, па макар и коприве с реном кувала, све |
| проту, с њиме ћу и шпацирати, али само кад се смркне; нећу да ме оговарају и да износе којешта |
| себе сасвим озбиљан карактер, нарочито кад је после неколико месеци дошло од министарства прос |
| домаћице; а то му није тешко било, јер кад је неки од учтивијих гостију понудише, да заузме го |
| ако иде у бесконачност.</p> <p>— Е, баш кад тако у тим класама уживате — смејао се учитељ IV ра |
| са лепши и од вас!...{S} Хе, хе!{S} Баш кад хоћете да вам кажем...</p> <p>— Од мене...{S} Он од |
| еше јој лако тајну чувати:</p> <p>— Баш кад сте тако навалили, могла бих вам нешто и поверити.{ |
| е, ја сам опет лепа и младолика, па још кад се обучем!...{S} Онда, богме, благо целој кући, а н |
| ице, — добра ће бити уз кајсије!</p> <p>Кад је све било спремљено, кренуше се у виноград; а међ |
| шљах, да ће се на сокаку побити!</p> <p>Кад се чича-Тима са својим побратимом вратио у бакалниц |
| грку, па да се гледа за послом!</p> <p>Кад је и ту чашу грке искапио, да мало своју унутрашњу |
| амо ако прими из њене руке част!</p> <p>Кад се Гркиња из горње мале вратила, чича-Тима се већ б |
| киња дуго по Перковцу ширити!...</p> <p>Кад је то изговорила, она ућута; наочаре, који јој обич |
| : где смо се толико забавили?...</p> <p>Кад је учитељ Тима дошао пред начелника, затекао га је, |
| дваест година не добио класе...</p> <p>Кад су стигли у школу, куда су се већ многа деца исповр |
| се за ту свечаност приуготови...</p> <p>Кад је учитељ Тима дошао кући, затекао је Милку, где са |
| што се онако слатко насмејао...</p> <p>Кад је прота дошао ближе до Гркиње, он стаде, па, пун б |
| грохотом смеје, а деца плачу...</p> <p>Кад је стигло вече, и гости се давно разиђоше, Гркиња ј |
| аравно, не би била мала заслуга.</p> <p>Кад се стара госпођа мало прибрала, она извади из недар |
| е док није природна румен дошла.</p> <p>Кад је стара госпођа видела господина начелника да је ј |
| јама и са неколико крупица соли.</p> <p>Кад је чича-Тима сео, бакалин извади ћутећки кесу иза п |
| х посластица ама баш ни окусити.</p> <p>Кад су се гости, добро угрејани, ухватили у <pb n="380" |
| на једну, а она на другу страну.</p> <p>Кад се дворана напунила гостију, на најсвечанији начин |
| се и гутати ону школску прашину.</p> <p>Кад је учитељ попио своју грку, он се препоручи и оде у |
| а-Спира.{S} У његову кавану ретко да је кадгод, и то сигурно послом, завирио какав мајстор: све |
| е, као лист лободе....{S} Јесте ли јели кадгод лободе?{S} Боже, ала вам је то јело!{S} Преко, т |
| да не зна, шта жели, не зна куда!...{S} Кадикад би тек провирио кроз мутна стакла какве сиромаш |
| ручак!{S} Да нема оне Гркиње, те да ме кадикад не угости, цркао бих од глади.</p> <p>Јадно дет |
| ађена, падала на збрчкано чело; само би кадикад дубоко уздахнуо:</p> <p>— Е, е, оно, касти, по |
| у цркви, како се млати пред олтаром са кадионицом у руци, а златна одежда све трепти на њему, |
| ама, госпе и госпођице у тешкој свили и кадифи тоциљају се по глатким паркетима големе дворане; |
| S} И она је већ жељно отворила уста, да каже, како јој је баш све од потребе...{S} Али у тај ма |
| је и искуснији и паметнији!{S} Па нека каже ко шта хоће!{S} Ја моје искуство не дам за све нау |
| ој Србији од учитеља заслужио, да му се каже превасходан, то сам ја, драга браћо!</p> <p>— А зн |
| чима прочитао министарски акт!.,.{S} Он каже, да се отпустим из службе...{S} А, не превари стар |
| ћу, а кокошке ћуте!...{S} Па нека ми ко каже: учитељ Тима не зна ништа!...</p> <p>Учитељ IV раз |
| и то да је нека наука?{S} А право да ти кажем, мени је данашњи свет смешан!{S} Млад човек натак |
| те, што ’но реч...{S} А, управо, да вам кажем: била сам на синоћној беседи...</p> <p>— На бесје |
| саучешћу благодарим!{S} Не треба да вам кажем, — сами сте видели, какву моћ има реч у своје вре |
| ...{S} Хе, хе!{S} Баш кад хоћете да вам кажем...</p> <p>— Од мене...{S} Он од мене лепши?...{S} |
| Тимо, познајете, па не треба ни да вам кажем, да је, сиромах, већ од сванућа гладан.</p> <p>— |
| Никог другог, него вас!...{S} И ја вам кажем: ако ми још овога месеца не купите црну свилену х |
| шарену вуницу..{S} А новости имам да му кажем, да од другог ни за десет година толико не би мог |
| ругу узети...{S} Немој, синко, да после кажеш: „„Наговорио ме тај и тај, приморан сам!““...{S} |
| али доста пуначким, образима. — Па де, кажи, дијете, каквим ли се послом до мене, сиромака удо |
| ио?</p> <p>— Јесам, господине!</p> <p>— Кажи јој и то, да спреми и од оног јела, што га ја најр |
| лапачинке.</p> <p>— Вуци се напоље, па кажи, што и како знаш — викаше чича-Тима љутито; а кад |
| амо ми толико рече: „Отиди, Радоване, и кажи учитељ-Тими, да у девет сати непремјено дође до ме |
| стари, опробани детонаставниче, деде ти кажи, да ли је боље учитељима са класама или без класа? |
| ву јабуку однеси госпођи Гркињи, па јој кажи — памти добро! — „Поздравио учитељ Тима, љуби руку |
| и врачара постаде мало озбиљнија; десни кажипут <pb n="362" /> је упрла на своје ниско и збрчка |
| нека да вино, а кир-Никола шунке...{S} Кажу, да има дивних шунака.</p> <pb n="309" /> <p>— Ман |
| Она беше у целоме Перковцу уважена.{S} Кажу, да јој је и сам господин начелник министарства мн |
| то је у свако доба добро расположен.{S} Кажу они, који су га још из малена познавали, да се и к |
| оче, да је са мајком и оца изгубило.{S} Кажу, да човек за ноћ оседи, остари.{S} А сироче постај |
| ене?{S} Па како га је Пепита волела?{S} Кажу, да се једанпут из превелике љубави хтела и удавит |
| о себи, о својој судбини, да мисли... — Кажу — говорила је тек онако полугласно, — да се девојк |
| т сиромашних ђака!“...{S} Само то да не кажу, могао би им човек и опростити.{S} Али кад они пиј |
| p> <p>— И т. д. и т. д.{S} Па бар да не кажу: „У корист <pb n="339" /> страдајуће браће!“ „У ко |
| .</p> <p>— Па и опет је, знате, што ’но кажу, у неколико градуса лепши и од вас!...{S} Хе, хе!{ |
| зненађен: — А камо наже, госпођо?{S} Не каза ми ни „Добро ти јутро, враже, ја чоече!“ и већ ужд |
| и зеленим венцима накитила, па сам онда казала: „Љубице, моје драго дете, ти си већ одрасла, тр |
| Иде као слеп за тобом.{S} А јесам ли ја казала?{S} Та мене никад није глава од слепог миша прев |
| и, као што нам је стара госпођа унапред казала, јако наклоњен јектици; то му сведочише и жиле н |
| били и састанци.{S} Ја сам вам и сувише казала!{S} Али сам уверена, да ви то моје поверење неће |
| жда би се, сирота, и потужила, можда би казала: „Ето, пријатељу, мозак ми је потресен, а у груд |
| х само наљутити могла, да сам друго што казала, него „Задовољна сам!“...{S} И ја сам одиста зад |
| ч?...{S} Срам вас било...{S} А онда сте казали, па сте се заклињали, да ћете ми одмах после сва |
| рада!...{S} Секретар...{S} Ох, госпођо, казао ми, да звоним, да вас зовем... и децу да повратим |
| отресем; хоћу, као што је пре мени неко казао, да заборавим, да ми је отаџбина несрећна...{S} А |
| напротив, ја сам у најпростијем смислу казао, да су Маџари после Француза најцивилизованији на |
| S} А шта је говорила, то вам не смем ни казати!{S} То је шкандал!{S} Безобразлук!{S} Кад успише |
| Јустину по белим обрашчићима, па ћу јој казати: „Драго дете моје, кад видим ваше <pb n="379" /> |
| Пст, ни речи о том...{S} То вам не смем казати, пошто сам жива; ствар је тајна, тиче се части, |
| татељка из Трновника. — Чисто се стидим казати: хтео ме је пољубити!{S} Наравно, да му то нисам |
| и тако прозвали, то вам нико не би умео казати.{S} Али да је био прост као секира, о томе би ва |
| о до Перковца... то вам нико не би умео казати...{S} Кад се у Перковцу појавио, сви су се задив |
| едите восак из мене, ја вам не бих умео казати.{S} Био сам на њима и у Новом Саду.{S} Варош пре |
| орити?</p> <p>— Цео вам програм не могу казати, али једно знам, а то је, да ће госпођа Јоханида |
| ико година заборавиле.{S} Мимо то ћу му казати, да не иду редовно у цркву, да се исмевају минис |
| вече ћеш је добити.{S} Али мораш ми још казати, каква је љутина у кући и какви ће новци из куће |
| јрадије једем.</p> <p>— Хоћу господине, казаћу, да спреми прасе.{S} Дете је знало, да му је ота |
| гао чути.{S} За ону васпитатељку у Н... казаћу, да живи са писарем, а оне три у Ј.., те су, опе |
| вољна, растадоше.{S} Гркиња је у бабино казивање била потпуно уверена, — та њу баба још није ни |
| врсни инструменти, у којима се, опет по казивању перковачких грађана, потпуно разумевао.{S} Он |
| нешто ми је ка и познато, ’ма нисам рад казиват’, страх ме је, е ће се и даље чути...{S} Знаш, |
| је још у Крагујевцу; други, по чувењу, казиваху, да је већ у Свилајинцу и да ће сутра, а најда |
| тва просвете званично: да се кир-Никола казни двомесечном платом, а чича-Тими да се одузму две |
| е моје, учи се и слушај, што ти госпођа казује; ти си још млада, ал’, богме, има их које су и с |
| поверити, само вас молим, да никоме не казујете, нарочито чича-Тими и кир-Николи, разумете ли |
| је највише калуђера живело, да се онде каје и да тражи помоћи.{S} А ако се нашла каква млада н |
| пших видела!</p> <p>— Та оно, касти, та кајсија и тешко да је из Перковца; ко зна, каква је тиц |
| се, додаде: — Пало ми је на ум да једем кајсија!{S} Ха, ха, ха!..{S} У вашем винограду има лепи |
| а, ха!..{S} У вашем винограду има лепих кајсија, а особито она, што је уза саму колибу...{S} Е, |
| , да беремо кајсије, и то од оних лепих кајсија!</p> <p>Дете се весело осмехну.{S} Беше му необ |
| ђаше даље потребе тога вечера:</p> <p>- Кајсије ћете ми донети.{S} Треба ми и винова лишћа за с |
| овцу на товаре имати може; чули су и за кајсије и за вино; знали су, и каквих и колико је фела |
| а бих и вас споменуо, како седите испод кајсије, па сте метли руку на срце и гледите меланхолич |
| дођу до њених ушију...{S} Дакле, од оте кајсије би ви волели да једете?</p> <p>— Не само да јед |
| после се, сирота, радовала, да и од оте кајсије, од тога за њу забрањеног плода, окуси.</p> <p> |
| едну литру комовице, — добра ће бити уз кајсије!</p> <p>Кад је све било спремљено, кренуше се у |
| па ћемо да идемо у виноград, да беремо кајсије, и то од оних лепих кајсија!</p> <p>Дете се вес |
| на поморанџу, него на обичну перковачку кајсију, и ја, кад је год погледим, све сам више уверен |
| је, клопав је!{S} Та, ено, погледајте, какав изгледа, као девето чудо: натукао онај продерани |
| још истог дана г. начелнику приповеди, какав је тога јутра нечувен и невиђен призор видела.{S} |
| ом капуту, нека надувена стеница, па ће какав неспретан превод из некакве немачке купусаре на с |
| он хоће да јој придене ружицу ил’ други какав цвет на груди, а она, глупара, побегне испред њег |
| је кадгод, и то сигурно послом, завирио какав мајстор: све сама гола господа, трговци, адвокати |
| рила о тешким гресима и упутила би је у какав манастир, у коме је највише калуђера живело, да с |
| сија и тешко да је из Перковца; ко зна, каква је тица њену коштицу и из каквог краја Италије ов |
| попа Ђока се, сиромах, пропио; ко зна, каква му је то вештица учинила!{S} А попадија, као свак |
| риљубљујући се њојзи... — Ох, да знате, каква ме у овоме часу осећања море, ви бисте се смилова |
| боље је тако, јер..{S} Та ви већ знате, каква је данашња младеж!...</p> <p>Чича-Тима се спремаш |
| је добити.{S} Али мораш ми још казати, каква је љутина у кући и какви ће новци из куће?</p> <p |
| винова лишћа за сарму, а, после, Тимо, каква може бити вечера без вина?{S} Дакле, и вина пошљи |
| p>— Али,стара госпођо, — рече учитељ, — каква ли је оно маленкост, у коју сте и ви уплетени?</p |
| а!{S} И ти се спремаш за удају, и то за каква човека!{S} Но, лепа невеста!</p> <p>А кад је виде |
| је и да тражи помоћи.{S} А ако се нашла каква млада намигуша, која би желела да никако не рађа, |
| осподине, маните се!...{S} Данашња деца каква су, да те Бог сачува!{S} Боље да их човек нема... |
| се у отменијем свету говори; а и кад би каква трговкиња или начелниковица својим извесним посло |
| знати, кад ће доћи!{S} Јесте ли добили каква извешћа, стара госпођо?... — рече учитељ четвртог |
| ји.{S} Три мужа!{S} Та томе би се макар каква секретарица министарства, па и сама начелниковица |
| беседе и од какве су користи <hi>оваке, какве су</hi>... бо’ме, да цедите восак из мене, ја вам |
| дикад би тек провирио кроз мутна стакла какве сиромашне колибице, па кад би видео оне чађаве, н |
| о!{S} Шта ти није натоварио на себе, па какве ти речи не говори три сата, ама баш ниједну да му |
| т на њима; али за шта су те беседе и од какве су користи <hi>оваке, какве су</hi>... бо’ме, да |
| ке сласти окусио...{S} Али кад помислим какве су их ручице месиле, онда се не чудим!...</p> <p> |
| времена, људи смо, ако је, касти, било какве погрешке, поправиће се...</p> <p>— Доцне, учитељу |
| губавио, богдице, ка и надухан миех!{S} Какви клавир?{S} Рђао ка потковица липсалог папипа!{S} |
| ми још казати, каква је љутина у кући и какви ће новци из куће?</p> <p>— Хоћу, благо баби!{S} Х |
| > <p>— О, господине, не можете веровати какви су вам то људи!{S} Ви знате, шта је то јавна женс |
| ијепит’.. .{S} Уосталом, дознаде ли још каквијех новости у нашем Перковцу?{S} Ела ли се већ јед |
| ачким, образима. — Па де, кажи, дијете, каквим ли се послом до мене, сиромака удовца, закани?</ |
| су и за кајсије и за вино; знали су, и каквих и колико је фела разног јестива било, па још и д |
| S} Ето, па питајте само госпођу Гркињу, какво сам сирће баш сад за сватове спремао!{S} Таке сал |
| до мене ради неког саопштења“.</p> <p>— Какво ли је то саопштење?...{S} Хм, хм!..{S} Знаш ли шт |
| ала је и тај месец безобразан, као год какво распуштено дете, чисто нам броји пољупце!...{S} Х |
| ко зна, каква је тица њену коштицу и из каквог краја Италије овамо, и то баш у мој виноград, пр |
| а тако исто и она, кад би кир-Никола од каквога ђачког родитеља неко прасе или рубљу испросио, |
| расна жена, млада па лепа — вели — па у каквога се зврндова загледала!“...</p> <p>— Оно, касти |
| капи женске нежности; она кад се према каквом детету показивала милостива, то је чинила само з |
| ова кћи Милка.{S} Она, кад је видела, у каквом јој се расположењу отац из чаршије вратио, а она |
| натрапају на њега; па кад су видели, у каквом је стању, они га узеше под пазухо, па га однесош |
| треба да вам кажем, — сами сте видели, какву моћ има реч у своје време изговорена!{S} Говорио |
| ове значајне беседе посведочили су вам, какву божанствену силу имају сиренски гласи јединствене |
| м, да ми је отаџбина несрећна...{S} Али какву они имају цел са беседама?{S} Докле се сиротиња и |
| голему стару бунду, па би се умотала у какву црну исхабану шамију, само да се, колико толико, |
| ад ми те шифре дођу, волио бих бројат’, како ми зубе ваде, но саставит’ дваест ријечи једну до |
| !...{S} Бабу ослон’те на мене, знам ја, како ћу се њојзи осветити!{S} А и ревизора гледаћемо да |
| редељенији облик.{S} Час га је гледала, како иде, поштапајући се поносито трсковим штапом, по у |
| еда међу свештеницима из оближњих села, како седи пред Милошевом механом, па пије расхлађену ра |
| е, онда га је пред чика-Пајом и кудила, како је незграпан, неваспитан, тврдица, па, онда, још и |
| и тај, приморан сам!““...{S} Младожења, како је био прислоњен уз невесту, скотрља се од радости |
| грискао своје проседе бркове, а Гркиња, како је ушла у кућу, није више ни излазила, само си мог |
| е, како треба да држи кашику, кад руча, како треба на сокаку да ходи, да гледа, на који начин д |
| свим стазама и путовима удесити вигове, како само ја и госпођа Швабићка умемо; па ћемо гледати |
| чини му се да чује глас старе госпође, како га пред г. секретаром оговара, а секретар, баш као |
| на је већ жељно отворила уста, да каже, како јој је баш све од потребе...{S} Али у тај мах свег |
| огледа на врата, мислила је да се није, како, њен дебели <pb n="306" /> муж појавио; али кад ни |
| Милован има, ја мислим, већ три године, како учи код мене други разред...{S} Красно дете!</p> < |
| им гласом. — Иди, па купуј и спреми се, како ти најбоље знаш.{S} Оно, касти, шта вам могу ја?{S |
| Тима, улазећи у дућан и намештајући се, како ће се на ћепенку комотније сместити, -— побратиме, |
| зио, ви бесте у винограду; па да знате, како је погледао у Милку!{S} Као дете што погледа у шећ |
| лиже.</p> <p>— Драга госпођо, не знате, како сам срећан!... — шапутао је прота, све више приљуб |
| не, да нас Никола не чује!{S} Не знате, како је сумњив, прави Луцифер!...{S} Чекајте, сад ћу ја |
| види, шта деца чине.</p> <p>— Не знате, како ми је мило, о, господине! </p> <p>И лепа Гркиња ба |
| ти?</p> <p>— Дете?...{S} Ама да видите, како умилно погледа у ове практиканте, што од неког доб |
| </p> <p>— Оно јест, касти, ви је учите, како треба да држи кашику, кад руча, како треба на сока |
| је, а лепа Гркиња се сваком извињаваше, како се није ни очешљала, ни умила; како је још у негли |
| се премудрости; после га види у цркви, како се млати пред олтаром са кадионицом у руци, а злат |
| остељи, а ниже себе на миндерлуку види, како му дете мирно спава.{S} Он се диже из кревета, и т |
| , баш некако четресосме године, видели, како Талијани кроз Перковац проводе мајмуна и псето — о |
| апе.{S} Доктор га је хтео и испитивати, како би познао стање и узроке његове болести, али он ни |
| о је по вољи, у длан и у карте гледати, како је теби угодније.</p> <p>— У длан! — рече Гркиња.< |
| е; а кад се навора дели, ја ћу гледати, како се другим којекаквим судоперама пружа тек по једно |
| : од ње је само начелник могао дознати, како се који чиновник или грађанин са својом женом живи |
| у авлији?{S} И он хтеде нешто говорити, како би сумњичење старе госпође оповргао, али их у томе |
| ла, баш бих направио један стих, касти, како сунце залази — за мој виноград!{S} Па бих и вас сп |
| и излазила, само си могао из куће чути, како се даскало грохотом смеје, а деца плачу...</p> <p> |
| , Гркиња.{S} Али кад јој је видела очи, како су црвене и исплакане, она се трже и ућута, све до |
| ложи, <pb n="325" /> — приповедићу јој, како му је попадија из Мартиновца варјачом сав нос изра |
| еморално“!...{S} Ја, да умем и да знам, како и коме, ја бих се тужила.{S} Е, баш ми утуче срећу |
| му не треба, него да њојзи приповедим, како је њен Швабић у Трновнику хтео да пољуби васпитате |
| ерковцу, све су је омрзле; ја се чудим, како досада нису саставиле тужбу бар са две хиљаде потп |
| та: медведа већ виђају скоро сваки дан, како га хомољски Цигани кроз варош проводе; стари људи |
| им шмрком чемерике; да види и господин, како се кија!</p> <p>Чаше звекнуше, а, као крупан одјек |
| беседу давати?{S} Е, баш сам радознао, како ће испасти!{S} Шта ће и ко ће што на беседи говори |
| } Али све бадава, дете је сувише младо, како ћу да га удам?...{S} Ал’, ето, она је навалила, да |
| здравица.</p> <p>— Па јеси ли смислио, како ћеш јој здравити?</p> <p>— А нашто то?...{S} Ја ћу |
| а-Тими, па му бајаги пришану, ал’ тако, како ће и Папраг чути: „Диван младић!{S} Научен младић! |
| епове, да се по прашини вуку; а, овамо, како би се беле шлинговане чипчице на паргарској сукњи |
| никад нећу знати!...{S} Гледај га само, како се клања, памет да ти стане...{S} Зна немачки, зна |
| д њиме стоји мрачна шума.{S} Чује само, како по густоме грању киша шушти...{S} То беше калемегд |
| бележити.{S} Па кад сви знамо и видимо, како је ово свечан тренутак у нашем животу, у животу ов |
| а Гркиња приближи Папрагу:</p> <p>— Но, како вам се допада?</p> <p>— Неописано!</p> <p>— Само о |
| , шапутаху полако и разговараху гласно, како је коме воља била; а дотле је чича-Тима са својим |
| мало ушао и у године, за тебе је добро, како се може; ја, ја сам још млада...</p> <p>У тим трен |
| еда први опио; и то су дочули, па и то, како се ујутру зором чича-Тима преселио са станом код к |
| да ће му шанути:</p> <p>— Е, оче прото, како вам се допадају ови моји куглови?{S} Па гурабије, |
| мој виноград!{S} Па бих и вас споменуо, како седите испод кајсије, па сте метли руку на срце и |
| p>Учитељ Тима је сваку заведену новост, како у школи, тако и у обичном животу, мрзео; а откако |
| требаће ми нешто мало новаца; знаш већ, како; имаш, фала Богу, и сам своје деце!</p> <p>— Дао ј |
| ути...</p> <p>И она гледаше у огледалу, како јој по дебелим образима плива осмејак.</p> <p>— Пр |
| > <p>С оне стране баште видео је месец, како се кроз најгушћи коров, ослањајући се на свој дебе |
| њојзи више пута са поштовањем изразио: како би Србија срећна била, да има више таких васпитате |
| ерковац...{S} Сад се Перковчани питају: како ће прота без Гркиње?</p> <p>Старац је само ћутао.< |
| ше, како се није ни очешљала, ни умила; како је још у неглиже, — иако је била сва уштиркана, уп |
| потрудили..{S} Ово су дивни радови!{S} Како је леп овај јастучић!{S} Чије га је дете хекловало |
| уде мој муж; а мужа треба да волимо!{S} Како ћу га ја волети?{S} Леп је, веле, али ја не видим |
| поквасити...</p> <p>Чича-Тима оде...{S} Како је он путовао, пешке или на колима, или га је неки |
| /p> <p>— Та, касти, она је још дете.{S} Како се може дете удавати?</p> <p>— Дете?...{S} Ама да |
| традати од господе школских ревизора, — како ком у део падне...{S} Отуда је било тога вечера си |
| еху стари, други млади, лепи и ружни, — како је кога Бог створио!{S} А и места рођења беху им р |
| рувао?...{S} Хајде да видимо! </p> <p>— Како је пао, тако ће и устати — мислио је други.</p> <p |
| ђа Јустина није за имен-дан спремила, а како <pb n="310" /> су му зуби ретки, може му сав спана |
| она борица све је дрхтала од љутине; а како се још није била набелила и наруменила, њени суви |
| <p>Наравно, да је чича-Тима одобрио; а како се с њоме упознао, не беше ничега, што јој он не б |
| p>— Добро ти Бог дао, Радоване|...{S} А како си се ти наканио до мене, ха?</p> <p>— Та, ето, по |
| уде воља божја, да пође на боље...{S} А како твој чича-Тима, ха? — смејала се баба. — Иде као с |
| Није ли то Богу плакати?...</p> <p>— А како се, опет, код мене понашао! — рече, заруменевши се |
| класе“...{S} Људи су људи, сваки гледа како ће своју рану завити и утоплити, а за туђу нико и |
| пљен.{S} Из оџака је куљао густ дим; па како је време тихо било, падао је доле на земљу и повла |
| , колико, касти, сигурности ради.{S} Па како ти се допада младожења, ха?</p> <p>— Оно, побратим |
| аварски, опет, био млађи од мене?{S} Па како га је Пепита волела?{S} Кажу, да се једанпут из пр |
| пропасти, оно се нађе ма шта!...{S} Сад како да јој купим црну свилену хаљину?{S} Мањ да задужи |
| удио, био је сав знојав и ломан, чуо је како му срце бије, чинило му се да је насред гробља; ал |
| којој је много до тога стало, да јој се како планови не покваре.</p> <p>-— Милка је видела г. П |
| чуда, па се већ унапред боје, да им се како идол не повреди, — нарочито чича-Тима, који је сво |
| ајпре добро загледа по џепови, да му се како није срма изгубила, а после изиђе на обалу, стаде |
| /p> <p>— Вуци се напоље, па кажи, што и како знаш — викаше чича-Тима љутито; а кад дете оде, он |
| бриге, госпођо!...{S} Ах, кад помислим како бих лепо код вас живео, да нема...</p> <p>— Шта, г |
| некаквој гостионици, и онда би се тужио како је све скупо, и опет им је мршава храна.{S} То су, |
| де!...{S} Нечувено!...{S} Чудим се само како нисам у несвест пала...</p> <p>Кир-Никола с децом |
| а-Тимину хвалисању, него му беше смешно како Папраг брзо окрете лист; но пошто није био у намер |
| >— Данас је петак — рече баба; — јутрос како сам мало зелених краставаца јела, више ти ни окуси |
| или злу домаћицу, жену или госпођу, већ како ви хтеднете.{S} Па хоћете ли се још који дан у Пер |
| ви тако, да се чича-Тима побојао, да му како зет не разбије нос.{S} Он се рукова са чича-Тимом |
| риву циганског коња или на извађено око каког липсалог шарова, само ако прими из њене руке част |
| на сваки миг своје обожаване Гркиње, да какогод у чему не погреши; али поред свега тога опет ни |
| и...{S} Тако је то, касти; али сад јаја какоћу, а кокошке ћуте!...{S} Па нека ми ко каже: учите |
| Ноћ беше тамна, улице узане, мрачне, а калдрма испроваљивана; на сваком скоро кораку падао би |
| и у исти мах паде, онесвешћен, на тврду калдрму.</p> <p>Та висина, са које је пао, беше некакав |
| густоме грању киша шушти...{S} То беше калемегдански парак, кроз који се дању човек шета као п |
| се обрте налево.{S} Ишао је све навише, Калемегдану.{S} Киша је почела сипити, улице постајаху |
| здахну.</p> <p>— Довели су најстаријега калуђера из Свете Горе, па ће да га покрсте...{S} А пос |
| је у какав манастир, у коме је највише калуђера живело, да се онде каје и да тражи помоћи.{S} |
| м попадијом?...</p> <pb n="351" /> <p>— Камена се помирио!{S} Сирота жена од муке се и пропила. |
| утрењом походом пријатно изненађен: — А камо наже, госпођо?{S} Не каза ми ни „Добро ти јутро, в |
| у ретко виђале жене „из бољег сталежа“, као што се у отменијем свету говори; а и кад би каква т |
| како се кија!</p> <p>Чаше звекнуше, а, као крупан одјек тим тананим стакленим звуцима, заорило |
| {S} Скоро ће доћи и школски ревизор, а, као што сам чула, по свој прилици ће бити сам г. начелн |
| горње чело, она се извињаваше тиме, да, као домаћица, мора сваки час устајати и зато мора за до |
| ованлуку код деце...{S} Е, па, дабогда, као што она најмања пчелица позна своју кошницу, тако, |
| {S} Та, ено, погледајте, какав изгледа, као девето чудо: натукао онај продерани од сламе шешир, |
| осподине, немојте се наћи увређени, ја, као сирота удовица, мислим да ни краставац <pb n="299" |
| у је то вештица учинила!{S} А попадија, као свака сирота жена, куда ће, него к мени?{S} А и сво |
| иста ватрена љубав у старчевим грудима, као онога тренутка, кад је првипут своју обожавану Грки |
| г бело, дугуљасто, очи плаве, а у њима, као обично у сирочади, почиваше нека меланхолија...{S} |
| и стаде се гласно смејати, а чича-Тима, као електрисан, скочи и стаде на сав глас говорити:</p> |
| и да износе којешта противу мога имена, као што се о оној шкорпији маторој поговара, као да жив |
| } Та Милка беше свакад мирна, послушна, као свако сироче!</p> <p>Радост је само осећала, а није |
| — Нисам се надала од вас — рече Гркиња, као мало прекорно, — али се надам, да кад се амо досели |
| то се о оној шкорпији маторој поговара, као да живи са начелником...{S} То само нећу!...</p> <p |
| н у потпуноме мраку бледети; али прота, као да се повампирио, добиваше све јаснији и опредељени |
| рноћом продужио: — Дакле, и сама Пешта, као најобразованија варош у целоме свету, не само што с |
| ћу младенаца, он то није чуо, а Папраг, као човек од такта, да сваку могућу неприлику предупред |
| фамилијаз, после га секретар и оданде, као неспособна, истера, а он се, сиромах, наима за цркв |
| ом, да је доста замашна будала и да је, као такав, до ушију заљубљен у своју набељену Гркињу.{S |
| вам могу приповедати?{S} Чича-Тима је, као обично, био збуњен, пазио је на сваки миг своје обо |
| ме задржа госпођа Јоханида; она ме је, као чланица овдашње омладине, задржала на беседу.</p> < |
| шећерна моја грлице!...</p> <p>И он је, као насилу, вукао доле у густу хладовину гранатога дуда |
| ле ћеш, учитељице, побогу?{S} Та то је, као што ми наказива, до зоре трајало!</p> <p>— Да шта в |
| јао, а одговорио му је, да таке будале, као што су чланови перковачке беседе, неће моћи ни једн |
| на тавану такође — коров!...{S} Дакле, као што видите, прави идеал скромне усамљености...{S} Ш |
| p> <p>Она га погледа претећи, па после, као нека фурија, оде из собе, лупивши за собом врата, д |
| јим чезнућим погледом, па је ишла даље, као нека славом увенчана глумица.{S} Па ако је још у пу |
| буху, а после јој намигну...{S} Она се, као неко невинашце, застиде, обори очи доле, па га тек |
| синоћној беседи суделовали, с њиме се, као са саучесником сопствене прославе, и руковала. — Да |
| адне на несрећну Гркињу. — Ви бисте се, као власт, само компромитовали, да сте се ма и показали |
| падао је доле на земљу и повлачаше се, као нека провидљива плава магла, по густо засађеним шљи |
| умео као што треба причувати, него се, као човек, да тугу свога родитељског срца ублажи, поште |
| плаве, него некако, чини ми се, знате, као лист лободе....{S} Јесте ли јели кадгод лободе?{S} |
| окле у борби не победи, или не малакше, као што је то и сам професор у својој беседи навео: „Бе |
| } Госпођа Јустина је млада жена, а муж, као што га знате, јектичав...{S} Баш ако би вам било по |
| /p> <p>Он беше дугуљаст, плав човек, и, као што нам је стара госпођа унапред казала, јако накло |
| био?...{S} Све игра, сиромах; рекао би, као нека древна пијаница по просутоме вину, тако и он с |
| е погледа молећи, руке је пружио њојзи, као утопљеник што тражи избављења....{S} Гркиња га погл |
| ти и оговарања.{S} Паланке су у Србији, као и у осталом свету, мале, у њима свако свакога позна |
| дужности никуд морао одлазити.{S} Али, као и остале, тако му је и овај план лепа Гркиња поквар |
| се од жалости само смејао.</p> <p>Они, као што видите, беху у свему контрасти: она жива жерави |
| наравно, добар стојао да неће изостати, као што се ни преварио није; јер не прође ни четврт сат |
| тељ Тима стао врпољити, па и кашљуцати, као за знак, да је и он у соби, онда и начелник узе дру |
| е младе жене и девојке толико заљубити, као у мене старца...{S} Хе, хе!{S} Старац, па старац!.. |
| о вече, касти; да умем стихове правити, као ваш Никола, баш бих направио један стих, касти, как |
| у од једа и злобе!{S} А ми ћемо, касти, као и досад, остати једно тело и једна душа!..{S} Да, з |
| ра и Бог — рече начелник, — голе кости, као да су прије десетину година из гроба ископане, те ј |
| ља, пушака и топова.{S} За њим ће доћи, као зачин беседе, певачка дружина, па ће у кору да отпе |
| примаче ближе њој, па онако намигујући, као што само Ере знају, поглади је по запуреном образу: |
| дечицу, и, дабогда, се ројила по кући, као пчеле у кованлуку! </p> <p>Чича-Тима поче зловољно |
| Та кад ћеш једном изгледати као човек, као муж, несрећниче неосетљиви?...</p> <p>Али на све те |
| Шта, шта, ребелија? —- питаше начелник, као да га је учитељка хладном водом полила. — Противу д |
| могу чисто да <pb n="328" /> је познам, као да је из Париза...{S} Једно ми се само не допада, ш |
| ога у овоме несрећном Перковцу; ја сам, као што знате, из Новог Сада, премда сам и ја пореклом |
| Мало је учитељица, које ја тако ценим, као вас.{S} А што вас, опет, моја Јустина воли, госпо, |
| но је само мучило, — што се мора с њим, као с колегом, у једној згради састајати, па, наравно, |
| ло, а нос и уста је искривила, а затим, као изненађена неком новом појавом, повика весело: — Љу |
| p>Лева је страна тога сокачета коровом, као неком густом шумом, обрасла, у којој, место славуја |
| ли са честитим вашим господин-Папрагом, као да сте много веселији...{S} Но, но, немојте тајити, |
| он брижљиво заклања своју мараму руком, као да се боји, е ће га ко похарати.</p> <p>— А шта ти |
| .. — Их, ала је и тај месец безобразан, као год какво распуштено дете, чисто нам броји пољупце! |
| ошу на левом образу израсла, али се он, као опарен, трже, одступи два корака даље, па га зачуђе |
| премао!{S} Таке салате није ни цар јео, као што ћу је ја мојим сирћетом зготовити!{S} Па учи л’ |
| је тврдити да разуме и да је све тако, као што стара госпођа вели.</p> <p>— Вјере ми, учитељиц |
| м усрећити.</p> <p>Папраг застаде мало, као да се премишља.</p> <pb n="335" /> <p>— Милостива, |
| ле, има попова и од нашег пола, па што, као, не би и у Србији могла бити бар једна жена капелан |
| натукао онај продерани од сламе шешир, као да ће га Банаћанин на плеву за страшило, а, овамо, |
| очи!!...</p> <p>— Опет ми чудних очију, као у жабе!</p> <p>— Као у голубице, хтедосте рећи...</ |
| ицу лебдео је сетан осмејак, а по њему, као по сунчеву зраку, трептала је једна суза.</p> <p>— |
| </p> <p>Таки комплименат беше Радовану, као начелникову љубимцу, по вољи, и он се задовољно осм |
| ње речи изустила, стара госпођа врисну, као да је неко усијаним клештима уштинуо.</p> <p>— Но, |
| , може бити, море, да се отресем; хоћу, као што је пре мени неко казао, да заборавим, да ми је |
| једног пакетића неколико књига, те их, као награду, даде оним ученицама, које му је стара госп |
| почине, морила су га страшна привиђења: као да је остао без службе, па сад мора да послужује ка |
| и је непрестано ласкала, <pb n="327" /> као да је баш збиља у њега и заљубљена, а и чика-Пају ј |
| да знате, како је погледао у Милку!{S} Као дете што погледа у шећер.{S} Па вели: „Ох, да ми је |
| 2" /> <p>— Опет ми је и то песма!...{S} Као да мене није Гркиња научила сасвим нову:</p> <quote |
| <p>— Лаже начелник!...{S} Хе, хе!...{S} Као да ја нисам мојим очима прочитао министарски акт!., |
| стане...{S} Зна немачки, зна маџарски — као вода!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>Утоме се гости већ поче |
| жило испит са петицом, а на Петровдан — као имендан свога оца — читало у цркви апостол...{S} То |
| т ми чудних очију, као у жабе!</p> <p>— Као у голубице, хтедосте рећи...</p> <p>— А зар су у го |
| ик.</p> <p>— Начелник...{S} Хм!...{S} А као ради чега те је послао?</p> <pb n="388" /> <p>— То |
| ељског срца ублажи, поштено напио.{S} А као напит, прво се наљутио на своју Милку, што је целог |
| задај од рума и ракије куљао је из њега као из табарке. — Е, баш сам, касти, на вас мислио, чед |
| старца да украшују.{S} Милка беше бледа као лимун; да је имала кога, можда би се, сирота, и пот |
| сте и ово и оно, те ме већ и свет гледа као неку кугу?...{S} Зар ви мислите да ја не знам, шта |
| , свакојако, лепша од мужа, што изгледа као надуване гајде?...</p> <p>— Боже, сахрани и сачувај |
| у упила тако, да је у тај мах изгледала као да изазива, пркоси; а кад је Гркиња приступила ближ |
| рца, да им женска деца буду лепа и бела као белило на лицу лепе домаћице, а мушка црномањаста к |
| апља!{S} Оборила очи доле, а поцрвенела као обарен рак; он се примиче њој, а она се одмиче; он |
| , али читанку и прва знања знали су ама као вода!{S} А у протоколу стоји забележено: „Успех нез |
| : баш лепо ти тај зна све до корица, па као вода напамет.</p> <p>— Да, да! — кашљуцну учитељ Ти |
| млади богословац. — Угарска је призната као најобразованија држава после Француске, а сама Пешт |
| ски парак, кроз који се дању човек шета као по рају; а кад су мрачне ноћи, а теби се чини да си |
| лицу лепе домаћице, а мушка црномањаста као гарило на њеним обрвама!...</p> <pb n="383" /> <p>Ц |
| с поремећеним умом, гледао је око себе као у врућици или у неком тешком сну: све се око њега о |
| се ништ’ не бојим!{S} Деца ми знају све као воду!{S} Али ће и упамтити, верицу им дечју, кад су |
| чича-Тима, ха? — смејала се баба. — Иде као слеп за тобом.{S} А јесам ли ја казала?{S} Та мене |
| о!{S} Он је хтео доказати, а то се може као наставак Живкове беседе сматрати: да ће се људи пос |
| гледајући у свој посао.{S} Изгледала је као одрасла девојка; ништа не беше на њојзи што би одав |
| ревртљива ствар — рече баба. — Прота је као луд за тобом!{S} Ја!{S} Ал’ ако те три-четири ствар |
| Беше сасвим блед и задуван, изгледао је као да се нека грдна несрећа догодила и једва је дошао |
| нанети.{S} Истина, два-три дана био је као убијен; ни с ким није проговорио, <pb n="316" /> ни |
| погледа сасвим жалостиво, изгледало је као да више оца жали него себе; али не рече ни речи, са |
| ија удалила из дворане.{S} Изгледало је као да је тиме већ покварена беседа, али Гаја берберин |
| них прописа, али баш ниједно слово није као моје миле мајке!...</p> <p>Тај пропис беше јој једи |
| ао без службе, па сад мора да послужује као фамилијаз, после га секретар и оданде, као неспособ |
| се претворио у неко зујање, од прилике као кад би у скупу много бумбарева слушао; затим си чуо |
| и збрчкани образи беху жути, од прилике као рђава лојана свећа.</p> <p>— И тако, за љубав оног |
| држи грдан бубањ пред собом, од прилике као нека петачка, а у десну је узео неку дрвену маљицу, |
| ке! </p> <p>Он га погледа тупо, а после као да се хтеде нешто сетити:</p> <p>— Милка?...{S} Мил |
| да прсну, покрети лаки, неусиљени; а не као Београђанке, што своје лено корачање називају граци |
| ћи зет...{S} Стара госпођа сва поцрвене као обарен рак, само, севајући очима, што још учитељ-Ти |
| , касти, служим већ дваест и три године као учитељ.{S} Истина, касти, нисам учио велике науке, |
| а и своје добре стране: моћи ћете од ње као у воску направити што хоћете, добру или злу домаћиц |
| тима није ни „Лаку ноћ!“ рекла, него се као фурија удалила из дворане.{S} Изгледало је као да ј |
| ног обожатеља отела, изгледаше јој лице као искрпљено: куд су год Тимини пољубци падали, ту је, |
| има нокти скоро провидни, лице јој беше као снег бело, дугуљасто, очи плаве, а у њима, као обич |
| човек размисли, <pb n="322" /> то беше као једна породица!...{S} Једне радости, једне жалости, |
| а госпођа што одговорити, оде фамилијаз као ветар и стаде из све снаге ударати у ђачко звоно.</ |
| водаџику, али се опет трже; а, после, и као добар богословац, није се могао отрести од силно на |
| су га још из малена познавали, да се и као дете радо смејао тако, да често није могао ни лекци |
| тељ од силне жестине накашља, исхркну и као ветар оде, и не пожелевши старој колегиници и „лаку |
| и.</p> <p>— Дакле, колега, — рече, — ви као да не мислите доћи на беседу?</p> <p>— Ја јок!</p> |
| о! — рече, осмејкујући се пакосно. — Ви као да се још љутите?...</p> <p>Стара госпођа га поглед |
| а му је дрхтала; образи му дођоше бледи као у мртваца, са чела му је цурио крупан зној.{S} Кад |
| својом домаћицом одгртао и загртао; али као главни производ, који га је и прославио и лепу му п |
| ђинђувица на дебелој говеђој чорби или као загорела запршка у некаквој маџарској тарани: није |
| вци, адвокати и учитељи.{S} Ал’ учитељи као да су били у својим посетама најтачнији.{S} Чим оду |
| леда, презирући:</p> <p>— Господине, ми као да смо још јуче за свакад свршили наш разговор?</p> |
| а све трепти на њему, и све јој се чини као да гледа у женску препрату, па би, чисто, на њу да |
| иђе, рукова се са мном, а мени се учини као да ми је мртвац за <pb n="356" /> руку стегнуо, — с |
| {S} Та ви сте уједанпут постали озбиљни као неки грчки филозоф, н. пр., Сократес...{S} Тако ми |
| ло, а, овамо, се једнако церека и клипи као намолован пајацо.</p> <p>— Па и опет је, знате, што |
| а будућу свадбу. — Дакле, побратиме, ти као велиш, сад у недељу?</p> <p>— Па, касти, шта ћемо и |
| } Шта би, Спиро, с отом жабарком?{S} Ти као да је наново препичеш?...</p> <p>— Сад, учитељу!{S} |
| — Хе, хе, хе!{S} Па ти ћеш ми изгледати као грчка краљица, кад је ишла на венчање...</p> <p>— Ј |
| спалио!{S} Та кад ћеш једном изгледати као човек, као муж, несрећниче неосетљиви?...</p> <p>Ал |
| д вас нико није умео тако лепо написати као мали Андрица!{S} Он је и вашу мајку написао...{S} И |
| едајући их, поче у својој раздражености као свака пиљарица резоновати: — Лепо!{S} Прекрасно!{S} |
| и карнери, а он је, по њојзи, могао ићи као и друго спадало.</p> <p>— Видиш, Никола, ти си мало |
| еду...{S} Дакле, знате, у Гркиње су очи као кувана лобода.</p> <p>—- Ал’ тек је, свакојако, леп |
| низно доле низ црну хаљину, па и стасом као да је клонула.</p> <p>— „Преузвишени господине!... |
| ек; истина, ћифта, али ни упола себичан као данашња ћифтарија. <pb n="365" /> Он је у дућану вр |
| ка се зове пред кућом од дрвета начињен као балкон.</note> <note xml:id="SRP18760_N3">Безобразн |
| људе, који му се уљудно јављаху, али он као да их ни видео није; шешир је набио на очи, па је н |
| му учитеља...</p> <pb n="308" /> <p>Он као да је о оној маленкости, у коју сте и ви уплетени, |
| није могло продужити.{S} Прота је ћутао као убијен, чича-Тима је грискао своје проседе бркове, |
| Гркиње.{S} Није то кристал-палата, него као и друге сељачке кућице: уђеш у авлију — коров, у ба |
| и, а, друго, што се чича-Тима није умео као што треба причувати, него се, као човек, да тугу св |
| могућству име сачува.</p> <p>То је био као неки ћорсокак, који је водио од цркве касарни.{S} О |
| зловољан и бунован.{S} Није се ни умио као што ваља, а већ је натукао шешир на главу и оде у ч |
| — Оче прото!... — рече прекорно, помало као отимајући се из његова загрљаја. — То баш није лепо |
| теде ногама газити, али их Милка, хитро као веверица, покупи и мету у своја недра.{S} У том тре |
| не беше краја оговарању.{S} Али све то као да се лепе Гркиње ништа није ни тицало.{S} Она је п |
| би умео казати.{S} Али да је био прост као секира, о томе би вас најмање перковачко дете могло |
| подине, јесам ли синоћ моју декламацију као што ваља одекламовала?</p> <p>— Неописано!{S} Неиск |
| јама тамо и амо гурали, не изгледаху му као прави истински људи; чинило му се да су од хартије |
| молим, слатки господине Тимо!{S} Ћутаћу као риба.{S} А, верујте, што се мене тиче, не бих вам н |
| ом небеском простору лутао је пун месец као бледо лице заљубљене неке девојчице; — рекао би, да |
| би није лоше?</p> <p>Стара госпођа, баш као неко невинашце, обори очи и гледаше преда се; а кад |
| чким сплеткама на површини пливала, баш као она масна ђинђувица на дебелој говеђој чорби или ка |
| село тапкала својим мршавим рукама, баш као дете које се радује Божићу.{S} Напротив, Милка је о |
| ако могао једну греду усавјетовати, баш као и тебе...{S} А то је: удри грашком о дувар!...</p> |
| капиџик, стаде се весело кикотати, баш као нека безбрижна млада кокета, којој сав живот у цере |
| !...{S} У лепе Гркиње су плаве очи, баш као небо плаве...</p> <p>— Варате се, господин-колега, |
| г. секретаром оговара, а секретар, баш као велико звоно, грми: „Неспособан!“; после моли кмето |
| а то све зато, што ме не уважавају, баш као и она препредена Гркиња.{S} За њу сам већ скројила |
| нешто замуцкивати, а после се ућута баш као риба и не проговори ни речице.{S} Затим хтеде нешто |
| n="373" /> клања, а овако ми долази баш као да сам га негде у комендији гледао.</p> <p>— Хе, по |
| епе, а овамо пустиле чеперке на очи баш као ждребице.{S} Овај твој зет био би красан момак, сам |
| е месечне плате, једнако се церекао баш као намолован пајацо...</p> <p>— Благо њима — говорио ј |
| , дивећи се сопственој лепоти...</p> <p>Као и сви остали заљубљени људи, тако и лепа Гркиња, оп |
| те Богородице!... <pb n="389" /></p> <p>Као да су сва четири секретара дошла у Перковац, па ми |
| е хаљине обучени, а на мајмуну и црвена капа; а лане о вашару беше и једна комедијашка шатра: п |
| о петоро јагањаца, па је ту било чорбе, капаме, печења, до миле воље; навукао је вина, да је св |
| ици, а деца и људи трче за њим, скидају капе и љубе га у руку; после га гледа међу свештеницима |
| би и у Србији могла бити бар једна жена капелан!{S} И то баш протин капелан!{S} Ако ништа у том |
| једна жена капелан!{S} И то баш протин капелан!{S} Ако ништа у томе чину није лепо, а оно су б |
| толико знају, да би код поп-Арона могли капеланисати; о томе ће се и сам ревизор уверити...{S} |
| ...{S} А од свега тога половина припада капелану, а често и сав приход!{S} А после част!...{S} |
| 5 ђака скупити, и то све због небрежења капетанова и ћатина; па кад је г. ревизор дошао, нашао |
| ласова.{S} У њеној крви не беше ниједне капи женске нежности; она кад се према каквом детету по |
| з. — Шта би рекла Гркиња, да ме у такој капи види...{S} Ево и чарапе, друкчије је Гркиња спреми |
| се испречи на економа:</p> <p>— Ето ти капице, носи је! — И он му баци малу белу капицу у обра |
| нека вас ђаво носи, и тебе и шлафрок, и капицу, и вашу медецину!{S} А ја идем <pb n="396" /> да |
| пице, носи је! — И он му баци малу белу капицу у образ. — Шта би рекла Гркиња, да ме у такој ка |
| /> свукоше хаљине, дадоше му малу белу капицу, плав шлафрок, а на ноге чисте чарапе.{S} Доктор |
| бран, отварајући на чича-Томиној огради капиџик, стаде се весело кикотати, баш као нека безбриж |
| под црну, свакојаким шмизлама ишарану, капу, а обукла је црну хаљину.{S} Знала је, да таква но |
| >У тај мах уђе једно ђаче у собу, скиде капу и пође, да га пољуби у руку.{S} Чича-Тима га љутит |
| {S} Учитељ четвртог разреда скинуо је и капу и капут, откопчао на кошуљи рукаве, па за сваком и |
| у своју косу склонила је вешто под црну капу, само је један смеђ прамичак, који још није избеле |
| њих поред њега прошао, он га ухвати за капут.</p> <p>— Шта хоћете са мном? — викну на њега киц |
| тан, учтив, а уствари видим, да има нов капут и да се толико пута до земље поклони, колико кора |
| дам!</p> <p>И он се спремаше да га под капут сакрије; али кад му га економ ишчупа из руку, он |
| после се некако враголасто осмехну, узе капут, обуче га на рукаве, закопча прслук, а косу је зг |
| } Био је мало углађенији но обично, а и капут је обукао нов, што га је за Ускрс спремио.</p> <p |
| тељ четвртог разреда скинуо је и капу и капут, откопчао на кошуљи рукаве, па за сваком искапљен |
| њеноме Николи голи лактови кроз отрцани капут провиривали.{S} Она се само бринула, да се на њен |
| крпљене панталоне и неки жућкастозелени капут, на ком су се сви конци лепо провидели, а и стари |
| се спрема: згладио је косу, обукао црни капут, који је само при великим празницима облачио, узе |
| авио, згладио је косу, наместио јаку на капуту, узео штап у руке и спремаше се са одлазак:</p> |
| и, у белим рукавицама и црном салонском капуту, нека надувена стеница, па ће какав неспретан пр |
| ор Глиша ковач.{S} Он је био у немачком капуту и панталонама, само је на глави имао алев фес.{S |
| ни: <pb n="342" /> он у цилиндру, црном капуту, намазан и нафризиран, а она није се скоро ни ви |
| ет, учитељи бију; деца плачу, а учитељи карају и грде....{S} Само у четвртом женском разреду ми |
| је, дакле, узела на себе сасвим озбиљан карактер, нарочито кад је после неколико месеци дошло о |
| тек доцније могла диван израз чврстога карактера бити.</p> <p>—- Јесам ли задовољна? — Тако ме |
| м говорити, историја је сасвим љубавног карактера, а ја сам ту посредовала...{S} Дакле, код мен |
| ири са великим перушкама, ту кринолини, карнери, тунике и што се већ у оно време највише носило |
| а, да се на њеној хаљини виде шепутле и карнери, а он је, по њојзи, могао ићи као и друго спада |
| ој је купио чика-Паја свилену хаљину са карнерима, што се и не приличи да носи једна скромна уч |
| ој плавој, с белим пантљикама и зеленим карнерима; а, после, и мода се променила, изишле су и н |
| латка моја госпођо!{S} Гледаћу ти у оне карте, што су на сам Велики петак у Туманима на Христов |
| {S} Могу ти, ако је по вољи, у длан и у карте гледати, како је теби угодније.</p> <p>— У длан! |
| о неки ћорсокак, који је водио од цркве касарни.{S} Одмах у првој кући тога сокачета живела је |
| ; а овде му је право име ђинђуве.{S} А, касти, доста су и јефтине: мој побратим их купује у Бео |
| е још у четвртак у чаршији нађе; треба, касти, и да се спрема.</p> <p>— Та лако је са спремом — |
| т? — питао је чича-Тима зачуђено. — Да, касти, нисте добили ваше наслеђе?</p> <p>— Ха, ха! — см |
| таде на сав глас говорити:</p> <p>— Ја, касти, служим већ дваест и три године као учитељ.{S} Ис |
| ест и три године као учитељ.{S} Истина, касти, нисам учио велике науке, али азбуку знао сам нап |
| те Гркињи: — Хајдемоте, госпођо, а она, касти, кад неће, нека је ђаво носи!{S} Така јој, касти, |
| баш у мој виноград, пренела.{S} Та она, касти, и личи више на поморанџу, него на обичну перкова |
| занетог оца:</p> <p>— Она ме љуби, па, касти, чак се и за моје дете стара!...{S} Учи га, чешља |
| што овде није могао ништа научити, па, касти, да се мало у свету дотера, углади.{S} Би тамо за |
| А ја сам мислио мало повише вина... па, касти, макар и не било мелшпајза...</p> <p>— Куглофа и |
| ко, до стотину, а нешто имам и сам; па, касти, ако узмогнеш, а ти гледај да ми колико до четврт |
| , на који начин да се поздравља.{S} Па, касти, она се, откако амо дођосмо, лепо и поучила; сад |
| да сам баш од чисте његове крви.{S} Па, касти, побратиме, немој заборавити да поздравиш снају, |
| рас, а друго једно је оћелавело.{S} Па, касти, има л’ ту моје кривице?{S} Могло је дете и воден |
| ах, већ од сванућа гладан.</p> <p>— Па, касти, нека пије Маринкове ракије, макар само по оке до |
| и као велиш, сад у недељу?</p> <p>— Па, касти, шта ћемо и да оклевамо?{S} Што ће бити јесенас, |
| а сам још нашла младожењу.</p> <p>— Та, касти, она је још дете.{S} Како се може дете удавати?</ |
| али, касти, онако без хлеба.{S} Ха, ха, касти, ја вас обожавам!... — Хтеде чича-Тима и даље да |
| ва, ја ћу је декламовати.</p> <p>— Сад, касти, не могу, имам важна посла у чаршији, а и глава м |
| ..{S} Они мени да узму две класе!{S} Е, касти, то им никад не могу заборавити!...{S} Две класе! |
| побратиме, додајде ми једну грку!{S} Е, касти, баш ме угуши ова данашња врућина!{S} Све ми се ч |
| остаје његова грка ракија.</p> <p>— Е, касти, ова ти ракија кошта новаца, побратиме!{S} Прави |
| и.</p> <p>— Оно, касти, тако је; ви је, касти, петком умијете, недељом очешљате, а у среду дате |
| важна посла у чаршији, а и глава ми је, касти, мало буновна.{S} Сутра, ваљда, ће и мени доћи шп |
| ...{S} А има времена, људи смо, ако је, касти, било какве погрешке, поправиће се...</p> <p>— До |
| Хе, побратиме, не знаш ти!{S} А то је, касти, мода, па шта ћеш ти мимо свет?{S} Ено, гледам пр |
| Ал’ је шљивовица у тог Маринка, баш је, касти, ни у Срему нема!</p> <p>Док је он тако трабуњао, |
| ла је то био ручак!{S} Онаке палачинке, касти, не једу се ни у царском двору.{S} Е, јесте чули, |
| мислио, чедо моје бело!{S} Моје јагње, касти...{S} Мало сам се, касти, напио ракије...{S} Ал’ |
| ло се и наљутио на моје дете; па да се, касти, одљутим, свратио сам се на једну шљивовицу.</p> |
| акову не беше дубоке воде; заронила се, касти, чак до кукова.</p> <p>Дете, које је сав тај разг |
| ећ никад у животу нећу!{S} Начелник се, касти, измиче, а он за њим; е, баш мишљах, да ће се на |
| S} Моје јагње, касти...{S} Мало сам се, касти, напио ракије...{S} Ал’ је шљивовица у тог Маринк |
| > <p>— Опростите, молим, ја сам, знате, касти, мало се и наљутио на моје дете; па да се, касти, |
| дите меланхолично на небо, па уздишете, касти, — за мном|...{S} Ала би то била песма|...</p> <p |
| чули, стара госпођо колегинице, ви сте, касти, безобразни!...</p> <pb n="300" /> <p>— Ко, ја бе |
| тву да се весело насмеје. — Дивно вече, касти; да умем стихове правити, као ваш Никола, баш бих |
| богме, има их које су и старије, па би, касти, паметно учиниле да код госпође у школу дођу; има |
| е Бог — рече бакалин.</p> <p>— Мени би, касти, овом приликом баш потребовало, само ако би ми хт |
| је више пије, све би је више пио, али, касти, онако без хлеба.{S} Ха, ха, касти, ја вас обожав |
| ова данашња врућина!{S} Све ми се чини, касти, да лане у ово доба не беше ове припеке.{S} Шта т |
| д неће, нека је ђаво носи!{S} Така јој, касти, беше и покојна мати, неваљала, јогунаста!</p> <p |
| е чича-Тима. <pb n="346" /> — Неће јој, касти, падати на ум да некога грди, матора вештица!...< |
| љан; нобл човек, васпитан човек, човек, касти.</p> <p>— Господин-Тимо, — прекиде му реч лепа Гр |
| е из њега као из табарке. — Е, баш сам, касти, на вас мислио, чедо моје бело!{S} Моје јагње, ка |
| на ти је погледати!{S} Ја кад је видим, касти, не могу чисто да <pb n="328" /> је познам, као д |
| , има у кога!{S} Истина, сам мало ушао, касти, и у године; зар је краљ баварски, опет, био млађ |
| уђено — говорио је учитељ Тима. — Него, касти, требаће ми нешто мало новаца; знаш већ, како; им |
| , јесте чули, што сам јуче лепо провео, касти, ни кад сам се са првом мојом женом венчао, нисам |
| доставити?{S} Е, е!...{S} Оно је тако, касти; кад хоће несрећа да обори човека, да га упропаст |
| тиме, а ово парче хартије узми, колико, касти, сигурности ради.{S} Па како ти се допада младоже |
| аучен младић, богослов младић!{S} Само, касти, име не умем да му погодим, све ми се чини да реч |
| а, да, оно, касти, тако је!...{S} Само, касти, још је дете.{S} Али кад је баш тако суђено... е, |
| има вас више неће слушати!“...{S} Само, касти, то је међу нама речено, па ту нека и остане, јер |
| ек пукну од једа и злобе!{S} А ми ћемо, касти, као и досад, остати једно тело и једна душа!..{S |
| ку скине с врата.</p> <p>— Да, да, оно, касти, тако је!...{S} Само, касти, још је дете.{S} Али |
| ад дубоко уздахнуо:</p> <p>— Е, е, оно, касти, по правди, ја и јесам крив!...{S} Ал’ откуд је о |
| нају.{S} Ал’ кад ви друкче хоћете, оно, касти, нека буде по вашој, госпођо Јоханидо...</p> <p>Т |
| ских класа. — Хоћу и ја да частим; оно, касти, ја и удајем кћер!</p> <p>Деда-Спира изнесе још ј |
| >— Лепо, вала, господин-колега!{S} Оно, касти, кад сте мислили вређати, нисте требали ни да гов |
| да би то тако требало удесити!{S} Оно, касти, што је човек старији, то је и искуснији и паметн |
| е није ко у господина тужио?...{S} Оно, касти, док је човек у животу, има и непријатеља, завидљ |
| ...{S} Или је, можда, за дуг...{S} Оно, касти, на данашње време слабо кога и има, а да није дуж |
| , изишле су и никакве тунике...{S} Оно, касти, има шесторо-седморо деце, могла би се оставити м |
| преми се, како ти најбоље знаш.{S} Оно, касти, шта вам могу ја?{S} Бог нека вас учи и он нека в |
| ако је! — тврдио је учитељ Тима. — Оно, касти, колико се сећам, и мој покојни деда поред доброг |
| е зврндова загледала!“...</p> <p>— Оно, касти — рече чича-Тима мало увређеним тоном, — та то, в |
| о, шта ће да му одговори.</p> <p>— Оно, касти, зете, тамо код вас у Пешти, можда, се ово скупо |
| , ја сам њена друга мати.</p> <p>— Оно, касти, тако је; ви је, касти, петком умијете, недељом о |
| асталу, треба је кусати.</p> <p>— Оно, касти, од сутра недељу дана биће венчање; морам поручит |
| адања више пута опомињао.</p> <p>— Оно, касти, — муцао је чича-Тима, — није да нисте, јесте, го |
| у, он се продера на њега:</p> <p>— Оно, касти, све нека вас ђаво носи, и тебе и шлафрок, и капи |
| а, — зар ту толико треба?</p> <p>— Оно, касти, опет ће много којешта и требати; нећу, касти, да |
| да ракија отвара апетит?</p> <p>— Оно, касти, отвара апетит, те човек што је више пије, све би |
| нио, учитељ се насмеја: ·</p> <p>— Оно, касти, господин начелник што да уради, а да његов Радов |
| е воли и заљубљена је у мене.{S} А оно, касти, има у кога!{S} Истина, сам мало ушао, касти, и у |
| ом Саду лепших видела!</p> <p>— Та оно, касти, та кајсија и тешко да је из Перковца; ко зна, ка |
| ено: довече прстен!...</p> <p>— Та оно, касти, не би требало ни хитати, али кад ви баш хоћете, |
| учи л’ се то у школи...{S} Тако је то, касти; али сад јаја какоћу, а кокошке ћуте!...{S} Па не |
| , чешља га, храни га и васпитава, и то, касти, све из љубави према чича-Тими!{S} Е, па где су д |
| у заборавити!...{S} Две класе!{S} И то, касти, све за љубав оне маторе клепетуше!...</p> <pb n= |
| бар познајем!</p> <p>— Што јест, јест, касти, баш сам са тим човеком задовољан; нобл човек, ва |
| анпут осмехну:</p> <p>— Што јест, јест, касти, она ме воли и заљубљена је у мене.{S} А оно, кас |
| слатки Тимо, Сремац!...</p> <p>— Јест, касти, и покојна ми мати беше Сремица.</p> <p>— То је, |
| а њену срећу старам.</p> <p>— Оно јест, касти, ви је учите, како треба да држи кашику, кад руча |
| Прави мелем!{S} Него, дајде још једну, касти; на две сам ноге и дошао.</p> <p>Побратим га посл |
| опет ће много којешта и требати; нећу, касти, да ми после пребацују и да ме оговарају и бољи и |
| аш Никола, баш бих направио један стих, касти, како сунце залази — за мој виноград!{S} Па бих и |
| ате, а у среду дате јој и чисту кошуљу; касти, она, се у Перковцу чистије носи и од саме госпа- |
| ли кад ви баш хоћете, оно нека буде!{S} Касти, требало би да пишем Милкиним старијим сестрама у |
| служена бабицо са отрцаном дипломом!{S} Касти...{S} Ви!... — Хтеде увређени старац и даље псова |
| преман, супа готова, а у једној великој кастроли је спанаћ; а кад је учитељ донео шунку и вино, |
| ваљивао, и после је, једну по једну, из катихизиса и других предмета испитивао, исказујући свим |
| вуцибатино!{S} Ревизор иде, а ти још ни катихизиса не знаш!...{S} Лези!{S} Лези!...{S} А не пос |
| S} Е, то му је тако у самој природи!{S} Каткада га лепа његова супруга почасти свима сокачким п |
| te> <l>— Белилом се месец дели, </l> <l>Катраном се поноћ маже, </l> <l>А Гркиња:..{S} Лој кози |
| касти, ви је учите, како треба да држи кашику, кад руча, како треба на сокаку да ходи, да глед |
| псето лаје, а унутра у кући потмуло је кашљала стара баба.{S} Кад је Гркиња кућна врата отвори |
| зиђоше из својих разреда.{S} Чича-Тима, кашљуцајући, стиже стару госпођу, која је унеколико нап |
| наноси!</p> <p>— Децо, — рече секретар, кашљуцајући, — ја сам вама потпуно задовољан!{S} А вама |
| би, али на вратима се чуло кир-Николино кашљуцање, а затим смеј и церекање...</p> <p>— Хе, хе, |
| кад се учитељ Тима стао врпољити, па и кашљуцати, као за знак, да је и он у соби, онда и начел |
| анлуку! </p> <p>Чича-Тима поче зловољно кашљуцати, а прота је оборио очи...{S} Трећи разред га |
| па као вода напамет.</p> <p>— Да, да! — кашљуцну учитељ Тима задовољно, па после настави: — А д |
| ки штофори за хаљине од тешке свиле, од кашмира, персијских шалова и друго којешта; а прота је |
| валили, што смо стара човека примили на квартир...{S} Ал’ о томе ћемо друга пут проговорити.</p |
| ковцу бити, — наравно, да ће код вас на квартир и кост; морам вам и то приметити: да најрадије |
| p>— Ох, ала би лепо живели, кад би ме у квартир примили!</p> <p>— Лакше, господине, да нас Нико |
| > <p>— Ви, опет, нисте држали актерке у квартиру?...{S} Хе!...{S} Па нисте били бабица?...{S} Х |
| и сте још и тамо преко држали актерке у квартиру!{S} Само ви немојте ваш прчасти нос свугде заб |
| ви, кад би се „код Пужа“ попила и једна кватерка вина без петнаест здравица.</p> <p>— Па јеси л |
| с ђаво носи, — сад сте васпитатељка, па квит!{S} Само ми се више не мешајте у густ!...{S} Јер.. |
| ину дуката.{S} Чича-Тима извади из џепа квиту, готову потписану, па је даде побратиму. —- Хвала |
| њега, а после се окрете келнерима... — Келнер!{S} Ову пијану луду да избаците из гостионице!</ |
| ците из гостионице!</p> <p>Њих пет-шест келнера долетеше, ухватише чича-Тиму и стадоше га гурат |
| сетио, да су за мустру узети пештански келнери?{S} То, да сам јуче умро, данас не бих знао!... |
| , на класе дели и одликује, него и сами келнери су онде, наравно, према својим душевним способн |
| викну кицош на њега, а после се окрете келнерима... — Келнер!{S} Ову пијану луду да избаците и |
| зубе, па перлицама ишаране дуванкесе и кесе за новце; нигде не видиш женске, а то ли мушке кош |
| м недотупавним мозгом, толико и његовом кесом влада.{S} Она ми је, истина, обећала да ће се код |
| о најбоље! — И чича-Тима извади из џепа кесу, па је наново онде на тезги избројао оних сто дука |
| учак...</p> <p>Чича-Тима извади из џепа кесу, претураше по њојзи, све док није нашао један мари |
| е чича-Тима сео, бакалин извади ћутећки кесу иза појаса, па му пажљиво изброји стотину дуката.{ |
| лутка без руку, две-три луткине шарене кецељице и хаљинице, а после неколико згужваних хартији |
| м чемерике; да види и господин, како се кија!</p> <p>Чаше звекнуше, а, као крупан одјек тим тан |
| Томиној огради капиџик, стаде се весело кикотати, баш као нека безбрижна млада кокета, којој са |
| а-Тима није могао три дана ручати, ни с ким није говорио и једнако је мислио о изгубљеним класа |
| а, два-три дана био је као убијен; ни с ким није проговорио, <pb n="316" /> није се осмехнуо, н |
| ти... јер...{S} Та ви још и не знате, с киме говорите...</p> <p>— Е, чуда! —- прекиде јој чича- |
| то текло цели дан.{S} Вечера се спрема, кир-Никола се смеје, а лепа Гркиња се сваком извињаваше |
| ник!{S} Хоћу им, богами, смрсити конце, кир-Николу ћу преместити у Хомоље; а кад се он са својо |
| но, а њему спанаћ и шунка!{S} Здрав си, кир-Никола!{S} Здраво, Чича-Тимо!{S} А да Бог поживи це |
| меши; ако му прозвано ђаче зна лекцију, кир-Никола се задовољно насмеје; а ако не зна, он га по |
| м.{S} Чича-Тими ћу одузети једну класу, кир-Николу ћу протерати; а ви, стара госпођо, осим похв |
| да јој је у свему помагао њен филозоф, кир-Никола.{S} Сав се, сиромах, ознојио.{S} Час је трча |
| рио!{S} А и места рођења беху им разна: кир-Никола беше родом главом из Јеладе, чича-Тима Срема |
| пут своју обожавану Гркињу видео!...{S} Кир-Николу и остале учитеље није могла из места покрену |
| ући“ ; трећем разреду: „Успех добар“, а кир-Николи и чича-Тими записао је: „Успех врло рђав, де |
| <p>— Па, ето, чича-Тима нека да вино, а кир-Никола шунке...{S} Кажу, да има дивних шунака.</p> |
| биново, докле су гости чаше празнили; а кир-Никола, кад се добро најео и напио, и не сећајући с |
| ше усне, пакосно смешећи се.</p> <p>— А кир-Никола, он вам је био, по свој прилици, девер... ха |
| о, ваљда, није мене мислила...{S} Можда кир-Николу?....</p> <p>— Вас, вас!...{S} Никог другог, |
| својој пакости измислити, све је то на кир-Николу и лепу Гркињу натоварила.</p> <p>— О, господ |
| ne unit="subSection" /> <p>Међутим, код кир-Николе, откако им се чича-Тима доселио, све се набо |
| <p>Учитељи, који су се тога вечера код кир-Николе и лепе Гркиње сабрали, беху разног узраста, |
| од неког болтаџије, што му је дете код кир-Николе учило школу и положило испит са петицом, а н |
| зором чича-Тима преселио са станом код кир-Николе.</p> <p>То је, наравно, и стара госпођа дозн |
| се, оде, куда су га позвали.</p> <p>Код кир-Николе беше сто намештен, али само за њих троје, а |
| ито старе удовице, доказивале су, да је кир-Никола и наученији, бољи и у свему много лепши него |
| ги колега, али ја нисам приметила да је кир-Никола чупав, знате.</p> <p>— Чупав је, клопав је!{ |
| сетљиви?...</p> <p>Али на све те псовке кир-Никола није ни речицом одговарао; држао се за испућ |
| но, гост у горње чело — а с леве стране кир-Никола, с десне Гркиња.{S} Кад су поручали, домаћин |
| д министарства просвете званично: да се кир-Никола казни двомесечном платом, а чича-Тими да се |
| ојим оштрим гласом проговорила, онда се кир-Никола трже и стаде се гласно смејати, а чича-Тима, |
| Тима.</p> <p>—— Ха, ха, ха! — смејао се кир-Никола. — Добро, кад сте дошли! — А после се окрете |
| ута, нико није ништа умео рећи, само се кир-Никола ухватио за трбух, па се из свег гласа церека |
| 384" /> је зваху и деца, и чича-Тима, и кир-Никола, да уђе унутра, она је само одговарала, да н |
| n" /> <p>Дакле, она и он, лепа Гркиња и кир-Никола, живљаху мирно у својој скромној усамљености |
| икоме не казујете, нарочито чича-Тими и кир-Николи, разумете ли ме?...</p> <p>— Разумем!</p> <p |
| ј, старче!... ’Ма чу ли, болан, да су и кир-Николу преместили, и то у Хомоље, па ће и госпођа Ј |
| нио и невешт; а тако исто и она, кад би кир-Никола од каквога ђачког родитеља неко прасе или ру |
| ивару; кућу већ имам, а воду ће ми вући кир-Никола..{S} А ја и Гркиња, ми ћемо пити све тазе пи |
| е наново пољуби, али на вратима се чуло кир-Николино кашљуцање, а затим смеј и церекање...</p> |
| да га човек и двапут пољуби!...</p> <p>Кир-Никола се слатко насмејао, допало му се што му је ж |
| амо како нисам у несвест пала...</p> <p>Кир-Никола с децом и чича-Тимом одоше отпочинути, и пос |
| ати се и изговарати покварено немачки: „Кис ди хонд!“<ref target="#SRP18760_N1" /> или, напосле |
| аје...{S} Е, јесте чули, баш ми се једу кисели краставци!...</p> <p>— Болест вас изела! — нашал |
| дно женско лице, па баш да је и од оних киселих краставаца, што их чича-Јова пред Трајковом мех |
| свијећа, само зато, што те је уплашио, кихаће робијом!</p> <pb n="349" /> <p>— Доказивао је, д |
| p>— Шта хоћете са мном? — викну на њега кицош.</p> <p>— Хм! — рече чича-Тима, машући главом, — |
| ign><ref target="#SRP18760_N3" /> викну кицош на њега, а после се окрете келнерима... — Келнер! |
| те у соби пробудило.{S} После је сасвим кицошки узе под руку, пропрати је преко авлије до малих |
| га хтеде ухватити за брадавицу, која је кицошу на левом образу израсла, али се он, као опарен, |
| {S} Ишао је све навише, Калемегдану.{S} Киша је почела сипити, улице постајаху све мрачније, уј |
| ма.{S} Чује само, како по густоме грању киша шушти...{S} То беше калемегдански парак, кроз који |
| /l> <l>...{S} Хаха!{S} Хаха!... </l> <l>Киша пљушти.. дика бежи,</l> <l>А под стрејом псето реж |
| ођака Наполеона Трећег!{S} У кући му је клавир, ћемане, трумбета и други сваковрсни инструменти |
| о, богдице, ка и надухан миех!{S} Какви клавир?{S} Рђао ка потковица липсалог папипа!{S} Зар не |
| ца. — То значи, да и наша влада удара у клавир, а то је: на јавном месту исмејавати владу!{S} Љ |
| је Југ-Богдан с девет Југовића свирао у клавир!...</p> <p>— У дромбуљу, млијеко ли му!{S} У гај |
| се толико не смеје и не <pb n="373" /> клања, а овако ми долази баш као да сам га негде у коме |
| или бели прслук и гласе рукавице?...{S} Клања се и ближи се њој...{S} А она чапља!{S} Оборила о |
| о ни видела од силних шепутла.{S} Он се клања на једну, а она на другу страну.</p> <p>Кад се дв |
| ћу знати!...{S} Гледај га само, како се клања, памет да ти стане...{S} Зна немачки, зна маџарск |
| учитељ у Србији“...{S} Ал’ ће да ми се клањају: и гросмутерка, и прота, и моја Јоханида!...{S} |
| м...</p> <p>Стара госпођа се захвалила, клањајући се и успијајући устима, и, учинивши шећерну м |
| ачелником састао.{S} Што сам онда видео клањања и метаније, ја већ никад у животу нећу!{S} Наче |
| доњи бој; поче се, онако по новосадски, клањати, правити книксове, па се у један мах сроза нани |
| илка...</p> <pb n="332" /> <p>Папраг се клањаше на најучтивији начин, а чича-Тима, у ономе расп |
| у све жиле с прста поискакале. — Шта је кларинета, пикула, трумбета и други подобни инштрументи |
| е код нас учитеља основних школа назива класа!{S} Узмите за пример и саму православну веру.{S} |
| евет класа учитељских, па макар ниједна класа немала више него девет пара чаршијских повишице, |
| теље, или је боље онако по староме, без класа?</p> <p>— Господине! — рече најозбиљнијим тоном м |
| ли је боље учитељима са класама или без класа?</p> <p>Учитељ Тима је сваку заведену новост, как |
| тета што није удешено деведесет и девет класа учитељских, па макар ниједна класа немала више не |
| да пристанемо: да ли је подела на десет класа боља и пробитачнија за учитеље, или је боље онако |
| а. — Дабогда, им се мозак у сто и десет класа расточио!...{S} Они мени да узму две класе!{S} Е, |
| зреда хвалили су поделу учитеља у десет класа, којој је основа дубока мудрост.</p> <p>— Молим в |
| емљице црне, поче и сам ударати противу класа. — Оно јест — рече, — у школи међу ђацима могле б |
| да се говор водио око десет учитељских класа.{S} И учитељ првог и учитељ трећег разреда хвалил |
| у кући, а годишње бар десет учитељских класа у џепу!</p> <p>Трећи разред га гурну лактом.</p> |
| боравио би старац свих десет учитељских класа, све бриге и сваки страх од несигурне будућности; |
| се удаљавајући од проклетих учитељских класа. — Хоћу и ја да частим; оно, касти, ја и удајем к |
| еде ти кажи, да ли је боље учитељима са класама или без класа?</p> <p>Учитељ Тима је сваку заве |
| чуо, те је своје аргументе о учитељским класама и даље својом обичном научењачком мирноћом прод |
| оворио и једнако је мислио о изгубљеним класама.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1876 |
| начност.</p> <p>— Е, баш кад тако у тим класама уживате — смејао се учитељ IV разреда, — штета |
| пасно је било и разговарати се с њиме о класама. — Дабогда, им се мозак у сто и десет класа рас |
| у целоме цивилизованом свету узакоњене, класе; али међу учитељима, ту не би требало да тако што |
| иргере, бирократе, па и аристократе, на класе дели и одликује, него и сами келнери су онде, нар |
| , да је и његов будући зет за поделу на класе, би, јамачно, покварио цело пријатељство; али, на |
| им никад не могу заборавити!...{S} Две класе!{S} И то, касти, све за љубав оне маторе клепетуш |
| ; а откако је, сиромах, изгубио оне две класе, опасно је било и разговарати се с њиме о класама |
| лим; хоћу, да ви заборавите на ваше две класе, а мој дебели Шпартанац, кад се добро наједе, нећ |
| Баш ми изиђоше на врх главе те ваше две класе — рече учитељ IV разреда, који је мало уфитиљио. |
| неће бити добро, пролетос ми узеше две класе, а сад?...— Сиромах чича уздахну. — Ко зна, шта ћ |
| ест добити, па зар учитељ да изгуби две класе?</p> <p>— Баш ми изиђоше на врх главе те ваше две |
| тао би га: „А, чича-Тимо, где су ти две класе“...{S} Људи су људи, сваки гледа како ће своју ра |
| са расточио!...{S} Они мени да узму две класе!{S} Е, касти, то им никад не могу заборавити!...{ |
| ом платом, а чича-Тими да се одузму две класе.{S} То их је поразило...{S} Чича-Тима није могао |
| па макар још за дваест година не добио класе...</p> <p>Кад су стигли у школу, куда су се већ м |
| према својим душевним способностима, у класе подељени, а то тако бива и у Лондону, само у мини |
| г вепра, — тај, богами, нека се не нада класи!..{S} А то су моје перковачке колеге ово неколико |
| лико да се зна да отменијој перковачкој класи припада, доста огроман кринолин.{S} Наскоро затим |
| м похвалителног листа, добићете и једну класу...</p> <p>Сутрадан, кад су се предвече свршили ис |
| адовољим.{S} Чича-Тими ћу одузети једну класу, кир-Николу ћу протерати; а ви, стара госпођо, ос |
| Сваке друге године добијала је по једну класу унапређења, а осим тога је код чиновника и богата |
| ерковац, па ми је сваки од њих по једну класу одузео...</p> <p>И стари учитељ поче да се спрема |
| о, да су мене аванзовали у двадесетпету класу, са титулом „најстарији учитељ у Србији“...{S} Ал |
| у министра израдио, да ме у дваестпету класу премести.{S} Јест!...{S} А ово друго ћу продати Ч |
| х, наима за црквењака, удара у звоно, у клепало, а од сваког звука чини му се да чује глас стар |
| S} И то, касти, све за љубав оне маторе клепетуше!...</p> <pb n="371" /> <p>Да је учитељ Тима ч |
| госпођа врисну, као да је неко усијаним клештима уштинуо.</p> <p>— Но, ово је безобразлук!{S} О |
| И младожења се диже, па иако је помало климао ногама, то му није сметало да се пред чича-Тимом |
| а младића поћи?“...{S} Љубица је морала климати главом. „А ти, брајко,“ питала сам младожењу, „ |
| вам нешто и саопштити!...</p> <p>Гркиња климну главом, одобравајући, и одскакута даље...</p> <p |
| <p>Трговац га погледа зачуђено, а после климну, сажаљевајући, главом, па тек што полугласно реч |
| страшило, а, овамо, се једнако церека и клипи као намолован пајацо.</p> <p>— Па и опет је, знат |
| низ црну хаљину, па и стасом као да је клонула.</p> <p>— „Преузвишени господине!... (О, знам ј |
| Никола чупав, знате.</p> <p>— Чупав је, клопав је!{S} Та, ено, погледајте, какав изгледа, као д |
| >— Зар оног намолованог костура, што му клопарају сува ребра у празној кожи?{S} Што му је сав о |
| им сеоским намештајем: једна неофарбана клупица, две-три ниске дрвене столице, а ону другу поло |
| et="#SRP18760_N2" /> скупила се скоро у клупче, а главу је наслонила у крило; залуд <pb n="384" |
| звоно, грми: „Неспособан!“; после моли кметове и општинаре, да га приме за бирова, а они му до |
| м ићи...{S} Једног учитеља ће прогонити кметови, другог попови, а трећи ће страдати од господе |
| отворено искаже, онда ће данашња српска кнежевина за сироте учитеље бити тесна...</p> <mileston |
| , онако по новосадски, клањати, правити книксове, па се у један мах сроза наниже и том је прили |
| , он извади из једног пакетића неколико књига, те их, као награду, даде оним ученицама, које му |
| па!{S} Зар не нађе да друго што говори, књигу ли му и ко је написа!{S} Е, знади, учитељице, да |
| </p> <p>Тужне су то мисли; тешко ономе, ко се у њих удубе!{S} То је отрован паук, што ти танком |
| а се овамо у земљи кува.{S} А знате ли, ко је завршио беседу?</p> <p>— Шта, зар још има?{S} Та |
| помисли, слушаоче, </l> <l>Ко је лакши, ко ли бржи: </l> <l>Стрела лети, стрела ј’ лака, </l> < |
| вакако, гледаћу да осети; познаће и он, ко је стара госпођа фон Копривић!...{S} Ових дана сам н |
| можда би се удала, удомила; ал’, овако, ко ће узети обележену „неморалну“ девојку?...</p> <p>— |
| >— Та већ и мала деца знају у Перковцу, ко су то двоје, на које она нишани!{S} А после тога још |
| , та кајсија и тешко да је из Перковца; ко зна, каква је тица њену коштицу и из каквог краја Ит |
| ад, опет, узме, па сам са собом говори; ко га не види, а чује, рекао би, да их има тројица, што |
| {S} Ето, попа Ђока се, сиромах, пропио; ко зна, каква му је то вештица учинила!{S} А попадија, |
| после ће са протођаконом трчати кошију; ко пре стигне, добиће литру сапуна, да опере зубе...</p |
| мало рецеписа од руке.{S} Људи смо!{S} Ко зна, шта носи дан, шта ли ноћ!{S} А интереса ти, поб |
| сам данас, него кад сам се родио!...{S} Ко не верује, нека ми пљуне на теме: нигде једне длаке |
| а сам ја сто дуката дао уз Милку?...{S} Ко ли јој је то могао доставити?{S} Е, е!...{S} Оно је |
| прото!... — рече, бајаги плашљиво...{S} Ко би се томе надао, у ово доба ноћи?{S} Така част|...{ |
| Хм! — рече чича-Тима, машући главом, — Ко да ја не познајем прописе мојих ђака?...{S} Та јуче |
| асе, а сад?...— Сиромах чича уздахну. — Ко зна, шта ће данас бити, а ружно сам снивао, тако ми |
| безобразни!...</p> <pb n="300" /> <p>— Ко, ја безобразна?...{S} Ја?...{S} Господине, јесте чул |
| и сте ви и друго шта... ал’...</p> <p>— Ко?{S} Ја и друго што...{S} Ја!...{S} Господине колега, |
| е имао својих и малих и великих мана; а ко их од људи нема...{S} Иначе, беше он добар човек, ре |
| {S} Прота се осврте два-три пута, да га ко не гледа, а после све хладовином поред плота, докле |
| у мараму руком, као да се боји, е ће га ко похарати.</p> <p>— А шта ти је то, учитељ-Тимо2... — |
| које се белело по њима...{S} Кад би га ко о нечем запитао, он би без сваке свести својим мутни |
| ер, умео лепо лозу резати, па кад би га ко умолио, да му ту вештину покаже, он би му сав виногр |
| не бисмо једно другом на руци били, да ко би други?...{S} Ја, видите, у колико вас волим, у то |
| p>— Сунце ваше|...{S} Хо, хо!..{S} А да ко је онда опирача?...{S} Од кога направисте и ово и он |
| S} Данас у такој прилици тешко да би ма ко тако олако прошао.{S} То су још била добра, стара, в |
| ужбицу!{S} На тако јемство дао би ти ма ко у Перковцу.{S} Тек велим, побратиме, боље ја да ти т |
| не би никад ни знала за уредност, —- па ко би је онаку и узео?...{S} А, овако, све се отимају з |
| довољством дуго посматрала.</p> <p>— Та ко би и смео споредити мене са Гркињом? — са поносом је |
| искуснији и паметнији!{S} Па нека каже ко шта хоће!{S} Ја моје искуство не дам за све науке шт |
| ило тога вечера сила разговора; мало је ко од скупљених гостију својим стањем био задовољан, а |
| вољно, па после настави: — А да ме није ко у господина тужио?...{S} Оно, касти, док је човек у |
| гажено, треба да сам благодарна, ако ме ко у кућу прими!...</p> <p>Тужне су то мисли; тешко оно |
| ње вади, па ређа по асталу, а кад му се ко од путника приближи, он брижљиво заклања своју марам |
| у се жене питале: откуд Гркињи свила, и ко је она и шта је она, да се и од саме окружне начелни |
| мишјака, и лево уво од слепог кучета, и ко би ти све набројао, што сам пометала; те ако буде во |
| радознао, како ће испасти!{S} Шта ће и ко ће што на беседи говорити?</p> <p>— Цео вам програм |
| нађе да друго што говори, књигу ли му и ко је написа!{S} Е, знади, учитељице, да ћу забранит’ п |
| дур, страшљиво осврћући се, да га не би ко из прикрајка чуо. — Има нешто из министарства.</p> < |
| исписан пропис.{S} Тешко да би га други ко и могао прочитати, осим онога који га је писао, или |
| четири каве!{S} Изгубио сам!{S} Е, али ко би се, опет, сетио, да су за мустру узети пештански |
| акоћу, а кокошке ћуте!...{S} Па нека ми ко каже: учитељ Тима не зна ништа!...</p> <p>Учитељ IV |
| ту овдашњег грађанства, онда може ли ми ко замерити, што сам изабрао темат за моју беседу који |
| </l> <l>Сад помисли, слушаоче, </l> <l>Ко је лакши, ко ли бржи: </l> <l>Стрела лети, стрела ј’ |
| Да, где сам, оно, стао?...{S} Право, у кованлуку код деце...{S} Е, па, дабогда, као што она на |
| дабогда, се ројила по кући, као пчеле у кованлуку! </p> <p>Чича-Тима поче зловољно кашљуцати, а |
| нству.{S} После њега дође мајстор Глиша ковач.{S} Он је био у немачком капуту и панталонама, са |
| гледала, па баш и кад би неку хаљину од ког обожатеља примила, он се чинио и невешт; а тако ист |
| чешћа, у чича-Тиму; беше му жао човека, кога је већ толико година познавао.{S} Уосталом, чича-Т |
| а после видела и лице свога младожење, кога је Гркиња у тој намери довела, да је усрећи. — А г |
| то младожења, са којим ћу ја вековати, кога ћу ја волети?{S} Теше ме: навићи ћу се!{S} Болесни |
| задовољна? — Тако ме пита окорели отац, кога бих само наљутити могла, да сам друго што казала, |
| >Гркиња је прошла кроз целу чаршију.{S} Кога је год у путу или пред дућаном видела, она му се п |
| морам удати!{S} Ја не смем питати: „За кога?“ А и нашто да питам, кад су мени сви људи једнаки |
| Милка беше бледа као лимун; да је имала кога, можда би се, сирота, и потужила, можда би казала: |
| својим ружичастим свиленим појасом, од кога смо белегу још код врачаре видели, баш никако да о |
| ..{S} А да ко је онда опирача?...{S} Од кога направисте и ово и оно, те ме већ и свет гледа као |
| Иначе, беше он добар човек, ретко да је кога увредио; а где је могао у ситнијим стварима коме п |
| и, други млади, лепи и ружни, — како је кога Бог створио!{S} А и места рођења беху им разна: ки |
| } Ту, у томе усамљеноме крају, ретко је кога сретала, а кад би кога срела, тај би стао и гледао |
| поведајте одсад коме хоћете; награђујте кога ви знате, учитељ Тима вас више неће слушати!“...{S |
| ена невољом и глађу, договара, шта ће и кога ће те <pb n="338" /> ноћи похарати, да своју гладн |
| крају, ретко је кога сретала, а кад би кога срела, тај би стао и гледао, не што би на њојзи би |
| .{S} Оно, касти, на данашње време слабо кога и има, а да није дужан...</p> <p>— Није то, учитељ |
| тарани: није било у чинији зрнцета, до кога она не би својом загорелином допрла; а сад нарочит |
| бљена је у мене.{S} А оно, касти, има у кога!{S} Истина, сам мало ушао, касти, и у године; зар |
| а, а ја сам ту посредовала...{S} Дакле, код мене су били и састанци.{S} Ја сам вам и сувише каз |
| estone unit="subSection" /> <p>Међутим, код кир-Николе, откако им се чича-Тима доселио, све се |
| у плакати?...</p> <p>— А како се, опет, код мене понашао! — рече, заруменевши се, млада васпита |
| е, боље ја да ти то учиним, него други; код мене си бар сигуран да нећеш изићи на глас.{S} Па к |
| арије, па би, касти, паметно учиниле да код госпође у школу дођу; имале би шта чути!</p> <p>Грк |
| ала, да никако друкче не чиним, него да код вас ручам и станујем и да вас још хиљадупута поздра |
| ани!{S} Хе, хе, хе!{S} Она се васпитала код моје Јохиниде, а он у Будиму...{S} Ја сам у Атини у |
| а-Милчића на поклон.{S} Знате, има сина код мене, па је још о Духовима читао апостол...{S} Чорб |
| </p> <p>Учитељи, који су се тога вечера код кир-Николе и лепе Гркиње сабрали, беху разног узрас |
| једну класу унапређења, а осим тога је код чиновника и богаташа добила лепо име...{S} А о мишљ |
| вно, све којешта: час је замишљао да је код своје куће, па је у занетости тражио своју обожаван |
| арочито ако се десило да чича-Тиме није код куће било, е, онда га је пред чика-Пајом и кудила, |
| лежу и свугде има постепености, која се код нас учитеља основних школа назива класа!{S} Узмите |
| {S} Она ми је, истина, обећала да ће се код свога маторог обожатеља за мене заузети, да што виш |
| а је од неког болтаџије, што му је дете код кир-Николе учило школу и положило испит са петицом, |
| јуна у Перковцу бити, — наравно, да ће код вас на квартир и кост; морам вам и то приметити: да |
| ркиња, — дете је мало напуштено, али ће код нас доћи у ред; а, после, наћи ће се, ваљда, и млад |
| коме би се могао похвалити, да сам јуче код лепе Гркиње ручао?{S} Ала је то био ручак!{S} Онаке |
| у филозофи, ал’ бар толико знају, да би код поп-Арона могли капеланисати; о томе ће се и сам ре |
| тно разговарати...{S} Знате, кад сте ви код мене, волела бих чисто и да се не пробуди више.</p> |
| упамтити, верицу им дечју, кад су учили код Ђоке школу...</p> <p>— И моји, богме, баш ако нису |
| ма, ја мислим, већ три године, како учи код мене други разред...{S} Красно дете!</p> <p>— Има т |
| у.</p> <pb n="304" /> <p>— Само кад сам код ње, па макар и коприве с реном кувала, све би то ње |
| утру зором чича-Тима преселио са станом код кир-Николе.</p> <p>То је, наравно, и стара госпођа |
| ећег разреда, који се у тај мах налазио код њега у винограду, отвори писмо, па кад га је прочит |
| говори.</p> <p>— Оно, касти, зете, тамо код вас у Пешти, можда, се ово скупо и продаје, па га, |
| оже, ала вам је то јело!{S} Преко, тамо код нас у Срему, највећа га господа једу...{S} Дакле, з |
| длазити, а тако бих волео да могу вечно код вас остати, да могу овде умрети...</p> <p>И он је н |
| о!...{S} Ах, кад помислим како бих лепо код вас живео, да нема...</p> <p>— Шта, господине, шта? |
| а, љуби руку и узима себи слободу данас код вас на ручак доћи“...{S} Јеси ли упамтио?</p> <p>— |
| па они, који имају посла у пољу, попију код куће по две-три чаше ракије, па иду на посао; мајст |
| ам, оно, стао?...{S} Право, у кованлуку код деце...{S} Е, па, дабогда, као што она најмања пчел |
| лодушан, те из сажаљења не хте, или баш код самог министра није могао успети да ове чергаре рас |
| Ал’ ако те три-четири ствари не узимаш код себе, лако може да се одбије од тебе!{S} А, богме, |
| и ону здраву румену боју, узела је још код куће парче храпава сукна, па се њиме трљала по лицу |
| виленим појасом, од кога смо белегу још код врачаре видели, баш никако да одступе од ње.{S} Нај |
| ући се, оде, куда су га позвали.</p> <p>Код кир-Николе беше сто намештен, али само за њих троје |
| вом, а то ли тако трошноме телу.</p> <p>Код старе госпође био је ручак већ спреман, супа готова |
| тамо.{S} То је била чувена гостионица „код Српског краља“...</p> <p>Чича-Тима уђе унутра.{S} О |
| шио тороњ на саборној цркви, кад би се „код Пужа“ попила и једна кватерка вина без петнаест здр |
| орила је у себи. — Шта има на њојзи?{S} Кожа и кост!{S} На глави туђа коса, на збрчканоме лицу |
| pb n="356" /> руку стегнуо, — сва ми се кожа најежила!{S} Је ли то младожења, са којим ћу ја ве |
| о којешта ћу говорити, од чега ће му се кожа јежити и коса на глави кострешити.</p> </div> <div |
| Гркињину длану трљати, док се на белој кожи не указа једна модра пругица. — Неко весеље ћеш им |
| , што му клопарају сува ребра у празној кожи?{S} Што му је сав облик у носу смештен?{S} Е, вјер |
| ачна просторија те собе беше запремљена кожицама, памуклијама и са неколико крупица соли.</p> < |
| киња:..{S} Лој козији </l> <l>На дебелу кожу слаже...</l> <l>...{S} Шалај!...</l> </quote> <p>— |
| поноћ маже, </l> <l>А Гркиња:..{S} Лој козији </l> <l>На дебелу кожу слаже...</l> <l>...{S} Ша |
| {S} Тако је и једна стара васпитатељка, која је, међу нама речено, у Срему и бабица била, узалу |
| а Гркиња.{S} Стара госпођа гросмутерка, која није знала, да ће и Гркиња на тој беседи суделоват |
| ction" /> <p>Стара госпођа гросмутерка, која је и иначе у свима перковачким сплеткама на површи |
| 60_N1" /> или, напослетку, нека стрина, која зна у пасуљ гледати, врачати и бајати.{S} Али у са |
| ло; само што данас није била Гркиња та, која је на вратима прислушкивала, него његова кћи Милка |
| тнија, онда изиђе нека стара уседелица, која до своје четрдесет пете године није могла себи пов |
| а турски селам-алећ, или нека фрајлица, која је од неке куварице научила успијати се и изговара |
| S} А ако се нашла каква млада намигуша, која би желела да никако не рађа, баба је и од тога зна |
| } То је била кћи чича-Тимине прве жене, која је после порођаја и умрла.{S} Људи су мислили да с |
| ше <pb n="307" /> у оџаклију око ватре, која је по ваздан на огњишту горукала, да попуше по јед |
| ило, већ о синоћном прстену и о беседи, која ће се тога вечера држати.{S} Душа ваља, Перковчани |
| епавице погледа још једанпут по гомили, која је једнако нешто шапутала, па високим гласом поче |
| ниједне пријатне слике пред њу изнети, која би је својим заносним бојама у тузи њеној утешити |
| аком сталежу и свугде има постепености, која се код нас учитеља основних школа назива класа!{S} |
| о створењу света, па ће са свом ватром, која је будали свакад на расположењу, доказивати, да пр |
| епо, Данице!...{S} А ову папучу за сат, која је то радила?...</p> <p>— То је Ленка, ћерка газда |
| ртица показиваше тврду вољу и сталност, која у тим годинама не приличи оној мекој детињој облин |
| на тела, примише на себе ону сигурност, која би тек доцније могла диван израз чврстога карактер |
| Тима, кашљуцајући, стиже стару госпођу, која је унеколико напред умакла:</p> <p>— Добро јутро ж |
| очима гледао је у своју уплашену ћерку, која је онде пред њим дрхтала, али се није с места поми |
| а, на пример, не познајем ниједну жену, која не би могла бити одмах четворици верна!{S} Наравно |
| <p>И он га хтеде ухватити за брадавицу, која је кицошу на левом образу израсла, али се он, као |
| ком, а и сам је смотао једну шљивовицу, која се њему веома допала.</p> <p>— ’Ма, побратиме, —- |
| бри.</p> <p>— Добро, синко, добро!{S} А која госпођа те је послала?</p> <p>— Послала ме је госп |
| ену помоћ тражиле.{S} Ако, н. пр., није која рађала, она јој је умела наћи чини и мађије, којим |
| ик или грађанин са својом женом живи, и која жена на свога мужа мрзи, а туђе мужеве воли...{S} |
| заорило се једно велико „многаја љета“, које само учитељи, кад су у добром расположењу, умеју о |
| у помоћи.{S} Поред свих хладних облога, које је на ћелаво чича-Тимино теме приљежно метала, ост |
| е их, као награду, даде оним ученицама, које му је стара госпођа препоручила...{S} То беху већи |
| да се исмевају министарским расписима, које, наравно, начелник све сам концептира; а за четврт |
| да се, колико толико, са онима изравна, које је наумила походити.{S} Наравно, да се лепа Гркиња |
| n="360" /> <p>У Перковцу мало има жена, које нису њену помоћ тражиле.{S} Ако, н. пр., није која |
| беху отрцане, а ципеле од самога блата, које се белело по њима...{S} Кад би га ко о нечем запит |
| га госмутерко!...{S} Мало је учитељица, које ја тако ценим, као вас.{S} А што вас, опет, моја Ј |
| тако млада срца почињу тровати увреде, које им неправда наноси!</p> <p>— Децо, — рече секретар |
| дућана стојале су наслагане памуклије, које је он сам са својом децом шио, а по рафовима беше |
| во лепе Гркиње, а и последње речи њене, које је чуо, беху, по његову мишљењу, извор мудрости за |
| гледа и једним мигом му показа на дете, које је једнако спавало, али које се сваког тренутка мо |
| се, касти, чак до кукова.</p> <p>Дете, које је сав тај разговор с напрегнутошћу слушало, не ра |
| њих скупе се прерано оне ситне борице, које би требало само старца да украшују.{S} Милка беше |
| осим таких ситница, беше једно сокаче, које је са своје особености заслужило, да му се по могу |
| p> <p>— Хе, хе!...{S} Ово велико парче, које сам растопио од Гркињиних чарапа, то ћу поклонити |
| нешто да пребринем; хоћу некаких мисли, које ме, може бити, море, да се отресем; хоћу, као што |
| гао отрести од силно нагомиланих мисли, које у таким тренуцима на човека, а нарочито на богосло |
| , кад га је прегледао и пописао ствари, које су се у њега нашле, спровео га је у болницу...{S} |
| после само бленуо у њене пепељаве очи, које је Гркиња на разне начине, мазећи се, превртала... |
| цу није прострло оно загасито руменило, које вино раскошно по лицу својих љубимаца просипа.{S} |
| према; а Папраг, опет, на другу страну, које да продужи комбинације о својој будућности, а и са |
| о ласно растати се са таком бундом, ал’ које што не беше зиме, а које што се надала да ће до зи |
| , нешто проговорити, али које ракија, а које његова природна неспретност, не дадоше му; тек он, |
| ом бундом, ал’ које што не беше зиме, а које што се надала да ће до зиме и <pb n="363" /> две б |
| етврти разред!...{S} Хе, хе, хе!..{S} А које дете још не познаје свога оца?{S} Е!{S} Е!...</p> |
| ца знају у Перковцу, ко су то двоје, на које она нишани!{S} А после тога још нешто безобразно р |
| на тврду калдрму.</p> <p>Та висина, са које је пао, беше некакав лагум.{S} Жандари, који нису |
| парченце од оне тешке црвене свиле, од које у новије доба по Србији „изображенији“ свештеници |
| епше бити.{S} У мом разреду ретко да је које дете и умрло, само је једно једино добило фрас, а |
| и није остало места на лицу лепе Гркиње које није чича-Тима обасуо пољубцима.{S} Кад се Гркиња |
| ала својим мршавим рукама, баш као дете које се радује Божићу.{S} Напротив, Милка је озбиљно ћу |
| име отпоздрава, нешто проговорити, али које ракија, а које његова природна неспретност, не дад |
| а на дете, које је једнако спавало, али које се сваког тренутка могло и пробудити.{S} Чича-Тима |
| -Тими!{S} Е, па где су данас младићи, у које ће се младе жене и девојке толико заљубити, као у |
| је; ти си још млада, ал’, богме, има их које су и старије, па би, касти, паметно учиниле да код |
| н кринолин, па неке пунђе, пера и друге којекакве беспослице; друге, опет, младе, лепе, а овамо |
| е слике неких краљева и краљица и друге којекакве беспослице.{S} Она их је превртала, а сузе су |
| ћу — срам га било! — него слуша, шта му којекакве бабе трабуњају...</p> <p>Тек кад је она своји |
| ора дели, ја ћу гледати, како се другим којекаквим судоперама пружа тек по једно зрнце, а мени |
| ти...{S} Трећи разред, који се у многом којечем није са четвртим слагао, али га је у многоме, о |
| сти и пити.{S} Говорио је, наравно, све којешта: час је замишљао да је код своје куће, па је у |
| } Верност?{S} И ти списатељи говоре све којешта, узимљу оно за необично, што је баш најобичнија |
| мркне; нећу да ме оговарају и да износе којешта противу мога имена, као што се о оној шкорпији |
| еба?</p> <p>— Оно, касти, опет ће много којешта и требати; нећу, касти, да ми после пребацују и |
| Душа ваља, Перковчани су доживели много којешта: медведа већ виђају скоро сваки дан, како га хо |
| , од кашмира, персијских шалова и друго којешта; а прота је најљубазнијим осмејком нуди да бира |
| јој и белила задоста купи, а толи друго којешта! — После су ишле разне комбинације: свилену хаљ |
| рковац побунио!...“ — И још много друго којешта ћу говорити, од чега ће му се кожа јежити и кос |
| је у кавани приметио и младога Папрага, који му је и сувише својим изнутрашњим задахом ударао н |
| S} Осим тога је имао и парче винограда, који је сам са својом домаћицом одгртао и загртао; али |
| ео прочитати.{S} Учитељ трећег разреда, који се у тај мах налазио код њега у винограду, отвори |
| аше две класе — рече учитељ IV разреда, који је мало уфитиљио. —- Ђаво нек носи и бабу и секрет |
| између Базјаша и Београда пуно путника, који су путовали својим послом за Београд.{S} Неки су с |
| е, а затим се окрете осталим учитељима, који онде око њега, гологлави, са највећим страхопоштов |
| идол не повреди, — нарочито чича-Тима, који је свога колегу познавао, да нема речитости, и, ка |
| то ни у Турској нема!</p> <p>Чича-Тима, који је баш за гросмутеркини леђи седео са својим зетом |
| <p>— Надам се, да нема човека са очима, који не би увидео, да сам ја у свему лепша од оте несре |
| пољуби га у руку.{S} Стари деда-Спира, који је ту параду из прикрајка гледао, накашља се злово |
| а!{S} Није било у Новом Саду фотографа, који ме није молио, да ме сними; један ме је сликао, па |
| запитаће га један трговац из Перковца, који је такођер на истој лађи путовао.</p> <p>Учитељ Ти |
| била за њу права несрећа, морални гроб, који је целу њену будућност сахранио.{S} Она би, <pb n= |
| истарство известити...{S} Трећи разред, који се у многом којечем није са четвртим слагао, али г |
| тао и загртао; али као главни производ, који га је и прославио и лепу му парицу доносио, остаје |
| а је погледао.{S} Успут је сретао људе, који му се уљудно јављаху, али он као да их ни видео ни |
| иком просвете, није приметила басамаке, који су водили на доњи бој; поче се, онако по новосадск |
| господске станове, у намери да све оне, који јој сујети не ласкају, једним ударцем упропастити, |
| д је то изговорила, она ућута; наочаре, који јој обично на носу беху, скинула је и, метнувши их |
| , па се заблену у силне свеће и фењере, који су на бајиру и по улицама светлели.</p> <p>И при ч |
| ; једно се само чудила, што осим проте, који је баш до кума седео, нико не хте од свију тих пос |
| окренув се госпи; — само ви ћутите, ви, који сте још и тамо преко држали актерке у квартиру!{S} |
| отрцанијег старца била!</p> <p>Учитељи, који су се тога вечера код кир-Николе и лепе Гркиње саб |
| ерковцу људи устију, чим сване, па они, који имају посла у пољу, попију код куће по две-три чаш |
| ного пилића и јагањаца појели, а и они, који су им понекад празником после службе божје на чашу |
| ако доба добро расположен.{S} Кажу они, који су га још из малена познавали, да се и као дете ра |
| је пао, беше некакав лагум.{S} Жандари, који нису далеко оданде били, чуше његово стењане, а по |
| а њу, али нико, па ни сами сељачки пси, који су је, урлајући, облетали, не смедоше јој на близу |
| ше и одоше сваки својим путем; а гости, који су још у кавани остали, гледаху за њима, говораху |
| ести, у доктора...{S} Остали болесници, који су у истој соби боловали, посматраху га са сажаљењ |
| ва.</p> <p>То је био као неки ћорсокак, који је водио од цркве касарни.{S} Одмах у првој кући т |
| црну капу, само је један смеђ прамичак, који још није избелео, пустила низ зелене очи; у лицу ј |
| се од њега једва видео искривљен оџак, који је од плетара био начињен, а жутом земљом тек само |
| младић!...{S} Е, бадава, види се човек, који је у Пешти васпитан!...“ А после гласно додаде:</p |
| Јесте ли ме разумели?</p> <p>Начелник, који је по самој природи био прост, а школу није баш мн |
| це.</p> <p>Папраг се збунио, а бакалин, који је у свему био мудар и окретан, да би га из те заб |
| мо њих два практиканта и Гаја берберин, који је био музикалан, т. ј. свирао је у тамбуру, они с |
| , томе се нисам надао, нарочито од вас, који сте такође из прека родом...</p> <p>— Ви ме нисте |
| ма: згладио је косу, обукао црни капут, који је само при великим празницима облачио, узео је че |
| уклим гласом, мешајући нешто по тигању, који је над ватром држала. — Да није опет она мука? — И |
| четвртога разреда ућута, а богословац, који га је дотле пажљиво гледао, а који је, међутим, на |
| У свакој се мора наћи или неки старац, који још није заборавио на турски селам-алећ, или нека |
| вац, који га је дотле пажљиво гледао, а који је, међутим, на друго што, на добру парохију и на |
| други ко и могао прочитати, осим онога који га је писао, или неког старог извеџбаног учитеља.{ |
| којно очекиваше учитељски колегијум, за који је, наравно, добар стојао да неће изостати, као шт |
| е слике неизвесне будућности.{S} Човека који ће је узети није могла волети, јер га ни познавала |
| о треба на сокаку да ходи, да гледа, на који начин да се поздравља.{S} Па, касти, она се, откак |
| тељ вароши Београда: где је уочи Божића који списатељ пио и шта је у пићу говорио...{S} А таке |
| седите! — И они су сви поседали, где је који најближе стојао, само је чича-Тима гледао да уграб |
| је само начелник могао дознати, како се који чиновник или грађанин са својом женом живи, и која |
| не накреше; онда заборави на све терете који га муче, па често и пева, али само црквене песме.{ |
| ..{S} То беше калемегдански парак, кроз који се дању човек шета као по рају; а кад су мрачне но |
| је и то хтео фактима доказати: да човек који не свира ма у који инструменат није у стању за сво |
| имам сасвим други план.{S} Он је човек који се више политиком бави, него школом и просветом.{S |
| га однесоше у главну полицију.{S} Писар који је те ноћи дежурао, кад га је прегледао и пописао |
| а доказати: да човек који не свира ма у који инструменат није у стању за свој народ погинути... |
| и, што сам изабрао темат за моју беседу који ће бити раван овој нашој светковини?...</p> </quot |
| ако ви хтеднете.{S} Па хоћете ли се још који дан у Перковцу бавити?{S} Али што и питам, кад зна |
| њојзи обраћао, па често и онај поклон, којим је мислио секретара подмитити, <pb n="311" /> пок |
| акта! </p> <p>И начелник му показа акт, којим се отпушта из учитељске службе; узроци беху: немо |
| је она имала мађија и чини.</p> <p>— Па којим си ми добром дошла, госпођо? — питаше баба промук |
| ожа најежила!{S} Је ли то младожења, са којим ћу ја вековати, кога ћу ја волети?{S} Теше ме: на |
| из места покренути, а последње средство којим се мислила користити <pb n="378" /> разбило се о |
| рбу најновијих <pb n="358" /> лагарија, којима је Перковац у свако доба изобиловао.</p> </div> |
| а; а сад нарочито, где јој све интриге, којима се служила, не могоше ни у чему помоћи.{S} Поред |
| грудима усамљеног склоништа; а увреде, којима је после мајчине смрти и од својих и од туђинаца |
| а, она јој је умела наћи чини и мађије, којима ће „плод чрева својего“ у ред довести; па кад је |
| после неколико згужваних хартијица, на којима беху нашаране слике неких краљева и краљица и др |
| леда свакојака лица својих обожатеља, о којима је цео онај дан премишљала.{S} Али све бадава: ч |
| мбета и други сваковрсни инструменти, у којима се, опет по казивању перковачких грађана, потпун |
| а женске радове, управо беспослице, без којих свака поштена кућа може опстати: ту су ти шлингер |
| овече бити и прстен — рече брзо Гркиња, којој је много до тога стало, да јој се како планови не |
| валили су поделу учитеља у десет класа, којој је основа дубока мудрост.</p> <p>— Молим вас, гос |
| и, баш као нека безбрижна млада кокета, којој сав живот у церекању и у мажењу пролази.</p> <p>— |
| е приличи оној мекој детињој облини, на којој би требало да трепери блажена румен среће и задов |
| сам наумила довече да правим вечеру, на којој ће бити и учитељ из Бајковца, а ту је и васпитате |
| вом, као неком густом шумом, обрасла, у којој, место славуја, зелене жабе прижељкују; а десном |
| а сам са Тимом оде у споредну собицу, у којој ништа не беше, до један неофарбан сто и две дрвен |
| мастила за читав перковачки округ!{S} У којој бакалници нађеш макар и аковче, наћераћу ћифту, д |
| иња једва на ногама држала.{S} Та баба, коју је наша декламаторка походила, беше у целоме округ |
| <p>— Браћо!</p> <p>Ово је прва беседа, коју ће историја вароши Перковца крупним словима у свој |
| кле, сад сте чули — рече стара госпоћа, коју су многи и гросмутерком називали, –- само ћутите, |
| имаш макар и једно зрнце од оне наворе, коју су пред своју смрт поделила у Св. Гори три јерарха |
| ославну веру.{S} Јуда нема те важности, коју има Св. Петар, а од Св. Петра је, опет, у рангу ве |
| </p> <p>— Ваљда са оном чупавом брадом, коју су, по свој прилици, гуске опасле, или су је шилом |
| пролазе мимо њега.{S} Он није знао, на коју ће страну, па напослетку се обрте налево.{S} Ишао |
| /> <p>Он као да је о оној маленкости, у коју сте и ви уплетени, нешто прокљувио; дакле, пазите, |
| учитељ, — каква ли је оно маленкост, у коју сте и ви уплетени?</p> <p>— Пст, ни речи о том...{ |
| да се она спреми; млада је, моћи ће још коју поиграти у колу.{S} А сад, дабогда, у здрављу да с |
| кикотати, баш као нека безбрижна млада кокета, којој сав живот у церекању и у мажењу пролази.< |
| ко је то, касти; али сад јаја какоћу, а кокошке ћуте!...{S} Па нека ми ко каже: учитељ Тима не |
| и већ понека би се од умора пустила из кола, али не да понос: но, то би тек лепо било, да се у |
| на варошка препреденост. — Драго ми је, колега, што сам тако срећан, да вас могу познати!...</p |
| читељ престао говорити.</p> <p>— Дакле, колега, — рече, — ви као да не мислите доћи на беседу?< |
| к натраг. — Слуга сам покоран, драги г. колега! — рече младић, коме се на сваком покрету видела |
| ио у нашу кућу.{S} Удовац је, а твој је колега, па то, мислим, да не би никоме у очи падало; јо |
| ти у ђачко звоно.</p> <p>— Е, господине колега, — рече стара госпођа подмукло, — сад ћемо се ог |
| а и друго што...{S} Ја!...{S} Господине колега, и друго што!{S} Но, јесте чули, ви сте један ни |
| тако високо цени.</p> <p>— Дакле, драги колега, прекосутра свадба, венчање, весеље?</p> <p>И он |
| шилом садили?</p> <p>— Опростите, драги колега, али ја нисам приметила да је кир-Никола чупав, |
| /p> <p>— Куглофа и гурабије...{S} Драги колега, то мора бити!</p> <p>Наравно, да је чича-Тима о |
| и је све за један пољубац поклонио твој колега, чича-Тима учитељ, а за онако вино вреди да га ч |
| и ми није жао; бар ме је млади господин колега уверио, да су Маџари најцивилизанији народ! — А |
| аспитање и образовање са глупошћу мојих колега и колегиница?...{S} Кад дођем пред госпођу Шваби |
| од једа:</p> <p>— Лепо, вала, господин-колега!{S} Оно, касти, кад сте мислили вређати, нисте т |
| о плаве...</p> <p>— Варате се, господин-колега, нису плаве, него некако, чини ми се, знате, као |
| , учинивши шећерну мину, стаде о својим колегама разговарати.{S} Наравно, да није ни једног пох |
| ељ из села, па се случајно жели још и с колегама састати, наравно, да ће доћи у деда-Спирину ка |
| ио с чела, после се примаче увету свога колеге, учитеља трећег разреда:</p> <p>— Баш никакве уљ |
| ада класи!..{S} А то су моје перковачке колеге ово неколико година заборавиле.{S} Мимо то ћу му |
| з недара једно писамце и стаде га своме колеги на уво читати:</p> <quote> <p>„Слатка гросмутерк |
| је каву и спокојно очекиваше учитељски колегијум, за који је, наравно, добар стојао да неће из |
| и образовање са глупошћу мојих колега и колегиница?...{S} Кад дођем пред госпођу Швабићку, а ја |
| наш разговор?</p> <p>— То нисмо, драга колегинице!...{S} Но, то би тек лепо било да се због та |
| ши?...{S} Но, јесте чули, стара госпођо колегинице, ви сте, касти, безобразни!...</p> <pb n="30 |
| и као ветар оде, и не пожелевши старој колегиници и „лаку ноћ“, а то је и сувише: отићи без „л |
| само мучило, — што се мора с њим, као с колегом, у једној згради састајати, па, наравно, из уљу |
| ад је видео учитеља богословца, а свога колегу, он се рукова с њим и честиташе му весело прошев |
| ди, — нарочито чича-Тима, који је свога колегу познавао, да нема речитости, и, кад у пићу говор |
| је предњи скут своје тунике чак до више колена.{S} Жене и деца су се, истина, мало бекељили на |
| вирио кроз мутна стакла какве сиромашне колибице, па кад би видео оне чађаве, неокречене, дувар |
| кајсија, а особито она, што је уза саму колибу...{S} Е, јесте чули, ја нисам ни у самом Новом С |
| ачке беседе, неће моћи ни једну тршчану колибу потрести, а то ли зграду једне добро устројене д |
| е: — Бар да јој на грудима толико сала, колик’ на твоме подваљку, гријеха ми, што сам га овога |
| овцу починише!{S} Бар да је на њој меса колик’ на корњачи!{S} Али ни драма!...</p> <p>А после, |
| {S} А, богме, то је лепа прилика!{S} Та колика му је само парохија, хеј, госпођо!</p> <p>Гркиња |
| амосвести, могло би се рећи, јогунства, колико у овоме часу.{S} Та Милка беше свакад мирна, пос |
| и ни рођена сестра не би толико чинила, колико ви, лепа и млада госпођо!...</p> <p>Лепа Гркиња, |
| у српским хаљинама, само што је носила, колико да се зна да отменијој перковачкој класи припада |
| уштиркану лутку, и да та лукава Гркиња, колико његовим недотупавним мозгом, толико и његовом ке |
| ; а ујутру је отишао, да све рапортира, колико је и шта је од целе те комендије упамтио.</p> <p |
| бе старати!{S} И тако ћу гледати да се, колико сутра, са њиме насамо разговарим, па ако може шт |
| какву црну исхабану шамију, само да се, колико толико, са онима изравна, које је наумила походи |
| итељ трећег разреда. — Та ви сви знате, колико сам се око те несрећне деце трудио, и мени јекти |
| ше него девет пара чаршијских повишице, колико само одликовања ради, ради ранга! — А кад је у к |
| а, побратиме, а ово парче хартије узми, колико, касти, сигурности ради.{S} Па како ти се допада |
| т и да се толико пута до земље поклони, колико коракне; моја мати није то умела, а људи су и за |
| ; мораћу и ја једну шљивовицу искапити, колико да се мало расхладим.</p> <p>Чича-Тимин побратим |
| — тврдио је учитељ Тима. — Оно, касти, колико се сећам, и мој покојни деда поред доброг вина з |
| ао и спремаше се да иде мало у чаршију, колико да се расхлади, а и вече по себи беше дивно.{S} |
| :</p> <p>— Ала је то погана врућина!{S} Колико ли тек мора младожењи бити?</p> <p>А после се не |
| р сигуран да нећеш изићи на глас.{S} Па колико ти треба и кад?</p> <p>— Требало би ми, тако, до |
| ата и са својим дететом, па макар да је колико окорео. </p> <p>— Дај ми, побратиме, још једну г |
| кајсије и за вино; знали су, и каквих и колико је фела разног јестива било, па још и да се учит |
| касти, ако узмогнеш, а ти гледај да ми колико до четвртка набавиш.{S} Деца су, брига је, треба |
| је у дућану врло мало еспапа имао; тек колико да се назове трговац.{S} На једној страни дућана |
| ли, да ко би други?...{S} Ја, видите, у колико вас волим, у толико и вашу Милку; управо рећи, ј |
| речи на њега:</p> <p>— Господин-Тимо, у колико се сјећам, ја сам вас због вашега владања више п |
| ...{S} Како је он путовао, пешке или на колима, или га је неки милостива срца човек, онако Бога |
| бро угрејани, ухватили у <pb n="380" /> коло, и она нађе прилику да мало ближе приступи господи |
| , у највећем смеху и пљескању, распусти коло...{S} Али и јесу здраве паланчанке!{S} Свака је пу |
| добравајући, и одскакута даље...</p> <p>Коло је, међутим, играло све живље и веселије; млади мо |
| ; млада је, моћи ће још коју поиграти у колу.{S} А сад, дабогда, у здрављу да се видимо и лаку |
| нталоне и неки жућкастозелени капут, на ком су се сви конци лепо провидели, а и стари отрцан ше |
| {S} О, господине!{S} Ви немате појма на ком је степену покварености данашња младеж!</p> <p>Наче |
| ти од господе школских ревизора, — како ком у део падне...{S} Отуда је било тога вечера сила ра |
| — рече трговац; — рекао бих, да су неки комадићи олова?... ’Ма где их толико накупи?</p> <p>— О |
| уображеног, обожаваоца, правила је нове комбинације о својој лепшој будућности. — У Америци, ве |
| ли друго којешта! — После су ишле разне комбинације: свилену хаљину јој је купио чика-Паја член |
| опет, на другу страну, које да продужи комбинације о својој будућности, а и сам да се за ту св |
| тури!...</p> <p>Стара госпођа није лудо комбиновала, само ако узима куражи, — а старе су бабе у |
| о дуката мало бити|... — Тако је Папраг комбиново, докле су гости чаше празнили; а кир-Никола, |
| ?...</p> <p>— Дакако! — тврдио је Тима, коме је, наравно, таки предлог у рачун ишао. — Дабогме, |
| наситила говора, изиђе неко мало дете, коме мати још и није смела поверити виљушку у руку, и т |
| пријатељи остати...{S} Та да нема вас, коме би се могао похвалити, да сам јуче код лепе Гркиње |
| окоран, драги г. колега! — рече младић, коме се на сваком покрету видела она варошка препредено |
| дио; а где је могао у ситнијим стварима коме помоћи, он је помагао.{S} Он је, на пример, умео л |
| младожењу; онај црни штап мога оца, на коме је изрезана глава некаквога мајмуна, то је био мла |
| по најновијем систему удешен чамац, на коме се свакојаки еспапи превозе!...</p> <p>Хтео је он |
| вих пет секретара!{S} Заповедајте одсад коме хоћете; награђујте кога ви знате, учитељ Тима вас |
| ху полако и разговараху гласно, како је коме воља била; а дотле је чича-Тима са својим зетом сл |
| о“!...{S} Ја, да умем и да знам, како и коме, ја бих се тужила.{S} Е, баш ми утуче срећу, Бог г |
| ле, драги г. Тимо, ово је тај младић, о коме смо јутрос онако много разговарали.{S} Уосталом, м |
| неког сандучета мали један завежљај, у коме беху смештене њене одавно забачене играчке.{S} Јед |
| има и упутила би је у какав манастир, у коме је највише калуђера живело, да се онде каје и да т |
| вена капа; а лане о вашару беше и једна комедијашка шатра: пијацо, један обучен коњ и човек, шт |
| апортира, колико је и шта је од целе те комендије упамтио.</p> <p>Таман је полицајац из начелни |
| ако ми долази баш као да сам га негде у комендији гледао.</p> <p>— Хе, побратиме, не знаш ти!{S |
| руштук; а мени ћеш спремити једну литру комовице, — добра ће бити уз кајсије!</p> <p>Кад је све |
| ад празником после службе божје на чашу комовице долазили, заситили би се чезнућим погледима ле |
| и намештајући се, како ће се на ћепенку комотније сместити, -— побратиме, додајде ми једну грку |
| >— Рихтиг, спава!...{S} И сад се можемо комотно разговарати...{S} Знате, кад сте ви код мене, в |
| ало више неглиже обучен.</p> <p>На таки комплименат заборавио би старац свих десет учитељских к |
| ован не зна, бива ли то?...</p> <p>Таки комплименат беше Радовану, као начелникову љубимцу, по |
| по обичају поклони, него да двапут већи комплименат направи тако, да се чича-Тима побојао, да м |
| мо зато, што није умео на све Папрагове комплименте одговарати; али није имао куд, морао је мал |
| Гркињу. — Ви бисте се, као власт, само компромитовали, да сте се ма и показали у онакоме друшт |
| ћ?{S} Онај пропагандиста, републиканац, комунац?</p> <p>— Не знам, вјере ми, учитељице!{S} Тако |
| писарем, а оне три у Ј.., те су, опет, комункиње; а то све зато, што ме не уважавају, баш као |
| ракице, кући, приповедајући радозналоме комшилуку о великој научености новога учитеља и о чудно |
| S} Сваки је путник гледао где ће пре на конак, па и чича-Тима најпре добро загледа по џепови, д |
| ијацо, један обучен коњ и човек, што по конопцу скаче!...{S} Све су, дакле, видели, само беседу |
| ла до вратница, она трже за једно парче конопчета, а незграпна дрвена врата се, шкрипећи, отвор |
| p> <p>Они, као што видите, беху у свему контрасти: она жива жеравица, љута; он, опет, флегма до |
| . начелник!{S} Хоћу им, богами, смрсити конце, кир-Николу ћу преместити у Хомоље; а кад се он с |
| писима, које, наравно, начелник све сам концептира; а за четврти разред додаћу само то, да се ј |
| жућкастозелени капут, на ком су се сви конци лепо провидели, а и стари отрцан шешир је са оста |
| комедијашка шатра: пијацо, један обучен коњ и човек, што по конопцу скаче!...{S} Све су, дакле, |
| арати брада на изгорелу гриву циганског коња или на извађено око каког липсалог шарова, само ак |
| учинио: оној маторој, што је свима нама копала јаму, сломио је руку, одрубио нос; а ону мршаву |
| ом да декламује неку убојну песму, пуну копаља, сабаља, пушака и топова.{S} За њим ће доћи, као |
| } Али даље ни речи...</p> <p>Учитеља је копкало, шта ли то мора бити?{S} А и и стара госпођа уз |
| кварила...{S} Сунце није било ни за два копља одскочило, а лепа Гркиња, набељена и накинђурена, |
| /> <p>— Само кад сам код ње, па макар и коприве с реном кувала, све би то њен пољубац засладио; |
| ; познаће и он, ко је стара госпођа фон Копривић!...{S} Ових дана сам намерна у Београд ићи.{S} |
| зграби поређане ствари, Милка јој приђе корак ближе.</p> <p>— Госпођо, — рече уздрхталим гласом |
| са најумиљатијим смешењем одступи један корак натраг. — Слуга сам покоран, драги г. колега! — р |
| да разазна, где се налази, корачи један корак даље и у исти мах паде, онесвешћен, на тврду калд |
| ли се он, као опарен, трже, одступи два корака даље, па га зачуђено посматраше.</p> <pb n="394" |
| де у своју школу.{S} Није се још ни три корака од Спирине каване одмакао, а, ево, дође и чича-Т |
| се толико пута до земље поклони, колико коракне; моја мати није то умела, а људи су и за њу гов |
| р је набио на очи, па је необично брзим кораком кроз мале и велике улице јурио кући.{S} А кад с |
| калдрма испроваљивана; на сваком скоро кораку падао би сиромах учитељ у блато, застењао би, па |
| о чаршији купују.</p> <p>— Ово је диван корал — рече, научењачки проматрајући ђердан. — Да није |
| он устаде са свога места и поче тешким корацима ходати горе и доле по соби...</p> </div> <pb n |
| том тренутку чу се на крају улице неко корачање; погледаше тамо и обоје се укочише од чуђења.. |
| и; а не као Београђанке, што своје лено корачање називају грациозним ходом, а од белила и румен |
| у чисто српском богатом оделу.{S} Он је корачао сасвим озбиљно, поштапајући се, напред, а за њи |
| омах учитељ у блато, застењао би, па би корачао даље у црну, пусту, ноћ.{S} Наједанпут се нађе |
| ћима жутога смиља, — она поче мало брже корачати; а кад је и последњег дућанчета нестало, Гркињ |
| н није могао да разазна, где се налази, корачи један корак даље и у исти мах паде, онесвешћен, |
| им силом верујемо, да они раде све то у корист народа... е, онда...{S} Учитељ четвртога разреда |
| т. д. и т. д.{S} Па бар да не кажу: „У корист <pb n="339" /> страдајуће браће!“ „У корист болн |
| нице!“ „У „корист овдашње сиротиње!“ „У корист сиромашних ђака!“...{S} Само то да не кажу, мога |
| ст <pb n="339" /> страдајуће браће!“ „У корист болнице!“ „У „корист овдашње сиротиње!“ „У корис |
| адајуће браће!“ „У корист болнице!“ „У „корист овдашње сиротиње!“ „У корист сиромашних ђака!“.. |
| утолико, уколико се од њих његова кућа користи, т. ј. ако је неко учитељ у Крајини, па заборав |
| е то све употребљено било, а без икакве користи, баба је говорила о тешким гресима и упутила би |
| ; али за шта су те беседе и од какве су користи <hi>оваке, какве су</hi>... бо’ме, да цедите во |
| и, а последње средство којим се мислила користити <pb n="378" /> разбило се о глупост начелнико |
| и притврдио: баш лепо ти тај зна све до корица, па као вода напамет.</p> <p>— Да, да! — кашљуцн |
| S} Никад више нећу!...{S} Богами, ћу од корице до корице све да научим, сутра ћу да научим!</p> |
| ише нећу!...{S} Богами, ћу од корице до корице све да научим, сутра ћу да научим!</p> <p>— Лези |
| а ухватио место за једним асталом близу корманоша, па онде простро своју шарену мараму и нешто |
| ише!{S} Бар да је на њој меса колик’ на корњачи!{S} Али ни драма!...</p> <p>А после, погладивши |
| ов, у башти — коров, на тавану такође — коров!...{S} Дакле, као што видите, прави идеал скромне |
| ућице: уђеш у авлију — коров, у башти — коров, на тавану такође — коров!...{S} Дакле, као што в |
| и друге сељачке кућице: уђеш у авлију — коров, у башти — коров, на тавану такође — коров!...{S} |
| е видео је месец, како се кроз најгушћи коров, ослањајући се на свој дебели штап, провлачи прот |
| ...</p> <p>Лева је страна тога сокачета коровом, као неком густом шумом, обрасла, у којој, мест |
| змеђу неких кошева и шљивика, пружао се коровом обрастао сокачић; у њему беше само једна кућица |
| ом поред плота, докле се и он у густоме корову није изгубио.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| и ја сам већ ангажована!“</p> <p>„Дакле корпу?“</p> <p>„Молим!{S} Молим|...{S} Али за љубав мој |
| зачин беседе, певачка дружина, па ће у кору да отпева чувену убојну песму:</p> <quote> <l>„ Та |
| и много цвећа и то најдрастичније боје, коса нацмакана помадом, на лицу товар белила, а хаљина |
| толом, а главу је наслонио на обе руке; коса му је, онако неуглађена, падала на збрчкано чело; |
| ице око њих даваху им израз ласкавости; коса му беше плава и, по богословски, низ рамена пуштен |
| е, тако од дванаест година, уђе у собу; коса му беше још неочешљана, руке неопране, али зато у |
| њојзи?{S} Кожа и кост!{S} На глави туђа коса, на збрчканоме лицу туђе белило и руменило: права |
| оворити, од чега ће му се кожа јежити и коса на глави кострешити.</p> </div> <div type="chapter |
| е у себи. — Шта има на њојзи?{S} Кожа и кост!{S} На глави туђа коса, на збрчканоме лицу туђе бе |
| , — наравно, да ће код вас на квартир и кост; морам вам и то приметити: да најрадије једе шунке |
| Е, вјера и Бог — рече начелник, — голе кости, као да су прије десетину година из гроба ископан |
| га ће му се кожа јежити и коса на глави кострешити.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| ен посао.</p> <p>— Зар оног намолованог костура, што му клопарају сува ребра у празној кожи?{S} |
| , обуче га на рукаве, закопча прслук, а косу је згладио с чела, после се примаче увету свога ко |
| > <p>Затим се мало исправио, згладио је косу, наместио јаку на капуту, узео штап у руке и спрем |
| ри учитељ поче да се спрема: згладио је косу, обукао црни капут, који је само при великим празн |
| очеткао своју атилу, умио се, загладио косу, попио је каву и спокојно очекиваше учитељски коле |
| оди!{S} А кад пођеш на венчање, немој у косу трпати смиља и љубичице, то је сељачки!{S} Него, а |
| јој обичној црној хаљини; проседу своју косу склонила је вешто под црну капу, само је један сме |
| ем, него бих вас молила за читаву једну котарицу.</p> <p>— А, дакле, да од њих готовите мало по |
| обро, кад си спремна, а ти сад узми ону котарицу, што сам је о лањској берби од оне црномањасте |
| део, где јој се суза преко белих образа котрља; али он беше више сам собом и Гркињом занет, нег |
| .{S} На самоме крају мале, између неких кошева и шљивика, пружао се коровом обрастао сокачић; у |
| ..{S} А после ће са протођаконом трчати кошију; ко пре стигне, добиће литру сапуна, да опере зу |
| као што она најмања пчелица позна своју кошницу, тако, дабогда, свако њино детенце да позна сво |
| акија.</p> <p>— Е, касти, ова ти ракија кошта новаца, побратиме!{S} Прави мелем!{S} Него, дајде |
| чика-Паја, члан суда; а то те ништа не кошта, само што сам га једанпут лепо погледала; тако и |
| из Перковца; ко зна, каква је тица њену коштицу и из каквог краја Италије овамо, и то баш у мој |
| е; нигде не видиш женске, а то ли мушке кошуље.</p> <p>— Знам, да ће се господин Швабић изненад |
| а скинуо је и капу и капут, откопчао на кошуљи рукаве, па за сваком искапљеном чашом тек ће узд |
| па је посади на миндерлук, па, онако у кошуљи, неочешљан, само што је обукао своје плаве панта |
| ом очешљате, а у среду дате јој и чисту кошуљу; касти, она, се у Перковцу чистије носи и од сам |
| >— Спанаћа сам још јутрос набавила, три краве не верујем да би га појеле за недељу дана...{S} А |
| алази?{S} Једни су тврдили, да је још у Крагујевцу; други, по чувењу, казиваху, да је већ у Сви |
| , баба је и од тога знала чини.{S} И за крађу, и за љубав, и за мржњу, од свачега је она имала |
| каква је тица њену коштицу и из каквог краја Италије овамо, и то баш у мој виноград, пренела.{ |
| едама?{S} Докле се сиротиња из ајмашког краја, принуђена невољом и глађу, договара, шта ће и ко |
| извикане фрајле и удовице, — ту не беше краја оговарању.{S} Али све то као да се лепе Гркиње ни |
| вица својим извесним послом те ратарске крајеве походила, да не пада толико становницима у очи, |
| сваки час устајати и зато мора за доњим крајем астала седети.{S} Чича-Тима је одмах на крају ми |
| ућа користи, т. ј. ако је неко учитељ у Крајини, па заборави о Светом Николи, или најдаље о нов |
| о, неке добре јаловице, а залијем црним крајинскијем, па, вјера и Бог, госпођо, три срца у мени |
| једну петачку <hi>балуце</hi> (најбоље крајинско вино); а ако је учитељ у Шумадији, па не доте |
| ива жеравица, љута; он, опет, флегма до крајности...{S} Али у једноме су се опет слагали: кад ј |
| грлити, али баш у том тренутку чу се на крају улице неко корачање; погледаше тамо и обоје се ук |
| приступити.</p> <p>Већ је била скоро на крају горње мале, откуда се виде зелене утрине, што се |
| астала седети.{S} Чича-Тима је одмах на крају миндерлука, баш до њене столице, заузео место; а |
| на тамо ни погледала није.{S} На самоме крају мале, између неких кошева и шљивика, пружао се ко |
| о горњој мали.{S} Ту, у томе усамљеноме крају, ретко је кога сретала, а кад би кога срела, тај |
| еобично, него, просто, што су се у томе крају ретко виђале жене „из бољег сталежа“, као што се |
| ам мало ушао, касти, и у године; зар је краљ баварски, опет, био млађи од мене?{S} Па како га ј |
| је била чувена гостионица „код Српског краља“...</p> <p>Чича-Тима уђе унутра.{S} Очи му засену |
| ца, на којима беху нашаране слике неких краљева и краљица и друге којекакве беспослице.{S} Она |
| тала, она тресну и прописе и намоловане краљеве и краљице о земљу и већ их хтеде ногама газити, |
| узео неку дрвену маљицу, — ни буздован Краљевића Марка није изгледао страшнији; остала тројица |
| хе!{S} Па ти ћеш ми изгледати као грчка краљица, кад је ишла на венчање...</p> <p>— Ја бар мисл |
| има беху нашаране слике неких краљева и краљица и друге којекакве беспослице.{S} Она их је прев |
| тресну и прописе и намоловане краљеве и краљице о земљу и већ их хтеде ногама газити, али их Ми |
| ла је, пуна задовољства. — Леп осмејак, красан осмејак, такоме би осмејку сваки, и најпрепреден |
| -— правдаше се дете.</p> <p>— Ручак!{S} Красан ми је то ручак!{S} Да нема оне Гркиње, те да ме |
| е, старче, читуљу му!...{S} Вели, да је красан човек тај њен учитељ богословац!...</p> <p>Чича- |
| ш као ждребице.{S} Овај твој зет био би красан момак, само да се толико не смеје и не <pb n="37 |
| шта ли ће ова вештица да говори?{S} Но, красна беседа!{S} И на њој се имамо захвалити једино по |
| а попадија са госпођом помоћниковицом: „Красна жена, млада па лепа — вели — па у каквога се звр |
| су мислили да се чича-Тима, после онаке красне жене, неће више никада женити, али се преварише, |
| е, како учи код мене други разред...{S} Красно дете!</p> <p>— Има три — рече пандур, —- ако не |
| з; ја сама се нисам познала, така је то красота била!!...</p> <p>То је био њен укус: на глави м |
| и, ја, као сирота удовица, мислим да ни краставац <pb n="299" /> не би много улепшао једно женс |
| ко лице, па баш да је и од оних киселих краставаца, што их чича-Јова пред Трајковом механом два |
| че баба; — јутрос како сам мало зелених краставаца јела, више ти ни окусила нисам.{S} Могу ти, |
| ћер, каву, пиринач; час, опет, по месо, краставце и т. д.{S} Понекад би му упртила и ражањ, да |
| иња; да видим шта ће вам помоћи са оним краставцем на окреченоме лицу?...</p> <p>Чича-Тима је ћ |
| S} Е, јесте чули, баш ми се једу кисели краставци!...</p> <p>— Болест вас изела! — нашалио би с |
| се видело да о нечем премишља, а после кратке почивке диже се са свога места и, весело ходајућ |
| полако облачити.{S} Узе своје чизме са кратким сарама, обуче неке старе искрпљене панталоне и |
| абић се на њену тужбу замислио, а после кратког озбиљног ћутања окрете се старој госпођи:</p> < |
| м се <pb n="377" /> за удају!...{S} Пре кратког времена играла сам се луткама; ону највећу, мој |
| да сте благословени!...“ Тако је то пре кратког времена са лутком било, а прексутра ће бити са |
| можда, и зато чинила, што је у ње доста краћушан, а на врху мало затупаст и, по маџарски, навиш |
| и сваки страх од несигурне будућности; крв му јурне навише, и он, с раширеним рукама, пође, да |
| само што му очи беху крмељиве и помало крваве.{S} Кад је видео Папрага, он се збунио и само за |
| , рекао бих, да сам баш од чисте његове крви.{S} Па, касти, побратиме, немој заборавити да позд |
| лажних и истинитих гласова.{S} У њеној крви не беше ниједне капи женске нежности; она кад се п |
| е</title>“.</p> <p>И чича-Тима стаде се кревељити, певајући на сав глас</p> <quote> <l>„Во Јорд |
| ледам, неспремљено — све сам боклук!{S} Кревет ненамештен, соба непометена, прозори неочишћени, |
| : јастуке је разбацивао с миндерлука на кревет, с кревета на миндерлук, док напослетку не разби |
| а ону другу половину запремао је низак кревет, застрт неким старим ћилимима.{S} Оданде узе јед |
| о му дете мирно спава.{S} Он се диже из кревета, и то је, можда, првипут у животу, што се саже |
| је разбацивао с миндерлука на кревет, с кревета на миндерлук, док напослетку не разби огледало, |
| , ха?{S} Што није опајана, ха?{S} Зашто кревети нису намештени?</p> <p>— Оче, прала сам судове, |
| и већ ево га, где цео целцит пред њеним креветом стоји, па тек што не проговори....{S} И тако г |
| ћу!...</p> <p>Тако је она у своме меком кревету премишљала и већ је у мислима гледала нове покл |
| колико шарених шамија, цветова, машина, кремења, крчага и т. д.{S} Осим тога је имао и парче ви |
| лонца, једну чинију са сачмом, другу с кремењем и са направљеним бокорићима жутога смиља, — он |
| сије!</p> <p>Кад је све било спремљено, кренуше се у виноград; а међутим је на дому лепа Гркиња |
| дете није тргло, већ мирно продужаваше крепећи сан.</p> <p>Чича-Тима се поче полако облачити.{ |
| ашица пеленаша и већ се поче мало живље кретати.</p> <p>—Све ће то својим редом ићи — рече Папр |
| вцу уз девојку добијем, а, после, вели, кретно и некретно његово имање мора мени припасти.{S} А |
| /p> <p>— Но, Милка, — продера се својим крештећим гласом, — шта је то?{S} Дванаести је сат, а т |
| небу месец лети, </l> <l>У душеку жаба крешти.</l> <l>...{S} Хаха!{S} Хаха!... </l> <l>Киша пљ |
| на сав глас</p> <quote> <l>„Во Јордање крешчајушчу сеја“ —</l> </quote> <pb n="392" /> <p>— Оп |
| Е, е, оно, касти, по правди, ја и јесам крив!...{S} Ал’ откуд је она могла чути, да сам ја сто |
| — рече Гркиња, — све она матора вештица крива!...{S} Чула сам ја, и о мени му је говорила, да с |
| оћелавело.{S} Па, касти, има л’ ту моје кривице?{S} Могло је дете и водену болест добити, па за |
| ше уживам у вину, него у њином мажењу и кривљењу.{S} Ја бар, кад пијем, имам некакве цели; хоћу |
| али кад дође да преда шлафрок, то му би криво, те се испречи на економа:</p> <p>— Ето ти капице |
| скоро у клупче, а главу је наслонила у крило; залуд <pb n="384" /> је зваху и деца, и чича-Тим |
| опет, матора жена навукла на себе грдан кринолин, па неке пунђе, пера и друге којекакве беспосл |
| ерковачкој класи припада, доста огроман кринолин.{S} Наскоро затим дође са својом скоро доведен |
| у су ти шешири са великим перушкама, ту кринолини, карнери, тунике и што се већ у оно време нај |
| и кућа лепе госпође Гркиње.{S} Није то кристал-палата, него као и друге сељачке кућице: уђеш у |
| је једанпут са својим једномишљеницима кришом из семинарије утекао, да обиђе у оно време јако |
| рекао господин секретар, да види толику крмачу на моме пропису?...{S} Одмах доле с њоме!{S} Ви |
| обучен и очешљан, само што му очи беху крмељиве и помало крваве.{S} Кад је видео Папрага, он с |
| сокачић; у њему беше само једна кућица, кровином покривена.{S} Око ње се подизао од дебелих врљ |
| ушти...{S} То беше калемегдански парак, кроз који се дању човек шета као по рају; а кад су мрач |
| дућанчета нестало, Гркиња удари налево, кроз једно тесно сокаче, па прошавши онуда, упутила се |
| лепо, прекрасно, кад и сама власт гледа кроз прсте бунтовницима и рушитељима поретка!{S} А знат |
| "> <head>IX.</head> <p>Гркиња је прошла кроз целу чаршију.{S} Кога је год у путу или пред дућан |
| м рукавицама узвиси скоро до прсију, па кроз оборене трепавице погледа још једанпут по гомили, |
| ен, па и „бледа месечина“; једва ако се кроз зеленкасту боју бистрог пеленаша провиде погдешто |
| не стране баште видео је месец, како се кроз најгушћи коров, ослањајући се на свој дебели штап, |
| нула, кад би њеноме Николи голи лактови кроз отрцани капут провиривали.{S} Она се само бринула, |
| а, прозори неочишћени, једва се провиди кроз њих; ено, по дуварима виси паучина, на орману пала |
| коро сваки дан, како га хомољски Цигани кроз варош проводе; стари људи приповедају, да су једно |
| етресосме године, видели, како Талијани кроз Перковац проводе мајмуна и псето — обоје у неке ша |
| сазна?{S} Та, ваљда, није могла гледати кроз прозор, кад је кућа у авлији?{S} И он хтеде нешто |
| ио на очи, па је необично брзим кораком кроз мале и велике улице јурио кући.{S} А кад се дочепа |
| зна куда!...{S} Кадикад би тек провирио кроз мутна стакла какве сиромашне колибице, па кад би в |
| другој собици.</p> <p>Гркиња је једнако кроз прозор гледала; а кад је видела, да се авлијска вр |
| парчад од огледала, па их љутито тресну кроз отворен прозор.</p> <p>У тај мах уђе једно ђаче у |
| /l> <l>Та чисто би врхом стреле </l> <l>Кроз сред мене да пројури... </l> <l>Понда пружа руке б |
| ош безобразније додала:</p> <quote> <l>„Кроз сред мене да пројури!“...</l> </quote> <p>— Шта, н |
| ацо...</p> <p>— Благо њима — говорио је кроза смеј, — обадвоје млади, лепи, васпитани!{S} Хе, х |
| екао је Милку, где сасвим озбиљно шије, кроји, па опет прекраја, додаје чипке и шепутлице, и у |
| да у ове практиканте, што од неког доба крстаре по нашем сокачету, ви не бисте рекли, да је то |
| } Није он добро ни изговорио, а некакав крупан човек, у дебелим сукненим хаљинама, у фесу, а по |
| о се кија!</p> <p>Чаше звекнуше, а, као крупан одјек тим тананим стакленим звуцима, заорило се |
| леди као у мртваца, са чела му је цурио крупан зној.{S} Кад је хтео са начелником да се опрости |
| пу много бумбарева слушао; затим си чуо крупан учитељев глас, где грди ђаке, а после писку и ја |
| ена кожицама, памуклијама и са неколико крупица соли.</p> <p>Кад је чича-Тима сео, бакалин изва |
| кри лице рукама, а низ образе му текоше крупне сузе...{S} Утоме куцну неко на врати, а чича-Тим |
| еседа, коју ће историја вароши Перковца крупним словима у своје сјајне листове забележити.{S} П |
| узе чашу, уздиже је увис, па онда поче крупним гласом говорити тако, да су гости, хтели не хте |
| ња!{S} Ја сам се направила попа, те сам крупним поповским гласом питала, по обичају, моју накић |
| н, дебео, омален, на лицу пуно ситних и крупних борица, а уз то је у свако доба добро расположе |
| читеља.{S} На челу тога прописа било је крупно исписано:</p> <p>„Бог је милостив.“</p> <p>— Јес |
| рених шамија, цветова, машина, кремења, крчага и т. д.{S} Осим тога је имао и парче винограда, |
| чуше његово стењане, а после загушљиво крчање.</p> <p>— То је човек... — рећи ће један од њих. |
| своју обожавану и љубведостојну богињу; кршио је руке, превртао је очима, а кад је изишао за њо |
| !...{S} Зар не знаш, тамо ће сутра бити крштење?...</p> <p>Трговац уздахну.</p> <p>— Довели су |
| и ја да частим; оно, касти, ја и удајем кћер!</p> <p>Деда-Спира изнесе још једну литру жабарке |
| е на вратима прислушкивала, него његова кћи Милка.{S} Она, кад је видела, у каквом јој се распо |
| лица пређе глуп осмејак.</p> <p>— Твоја кћи Милка срећна је са својим богословцем!{S} Тако пише |
| иваше нека меланхолија...{S} То је била кћи чича-Тимине прве жене, која је после порођаја и умр |
| линиста, то је све могуће; али да му је кћи, што је била за Страхинића бана удата, да је она ум |
| один министар зна, шта се овамо у земљи кува.{S} А знате ли, ко је завршио беседу?</p> <p>— Шта |
| сам код ње, па макар и коприве с реном кувала, све би то њен пољубац засладио; али знам ја, да |
| ..{S} Дакле, знате, у Гркиње су очи као кувана лобода.</p> <p>—- Ал’ тек је, свакојако, лепша о |
| лећ, или нека фрајлица, која је од неке куварице научила успијати се и изговарати покварено нем |
| палачинака, гурабија, па и саме торте и куглова; једно се само чудила, што осим проте, који је |
| че прото, како вам се допадају ови моји куглови?{S} Па гурабије, па палачинке, па торте...</p> |
| , макар и не било мелшпајза...</p> <p>— Куглофа и гурабије...{S} Драги колега, то мора бити!</p |
| адати.</p> <p>— Одлази ми испред очију, куго неосетљива! — викну на свога даскала, а после, пун |
| и оно, те ме већ и свет гледа као неку кугу?...{S} Зар ви мислите да ја не знам, шта се у Перк |
| тела, изгледаше јој лице као искрпљено: куд су год Тимини пољубци падали, ту је, наравно, отпад |
| ад ће те напасти вуци или хајдуци...{S} Куд ће сиромах учитељ?...{S} Ишао је даље без свести и |
| , учитељ-Тимо, — питао га је трговац, — куд си сад наумио?...</p> <p>— У Београд!...{S} Зар не |
| /> лежала, поруменео је, али није имао куд, већ је мудро ћутао.</p> <p>— Сад је на мене ред, д |
| е комплименте одговарати; али није имао куд, морао је мало сести, <pb n="340" /> и то баш до ње |
| !{S} А попадија, као свака сирота жена, куда ће, него к мени?{S} А и своји смо нешто, те, ето, |
| нула, а чича-Тима, поштапајући се, оде, куда су га позвали.</p> <p>Код кир-Николе беше сто наме |
| класе...</p> <p>Кад су стигли у школу, куда су се већ многа деца исповраћала, затекли су госпо |
| и сам пута, да не зна, шта жели, не зна куда!...{S} Кадикад би тек провирио кроз мутна стакла к |
| није мислио из куће никуд излазити; а и куда би?...{S} Та цела је варошица за његову несрећу чу |
| поче храпавим гласом говорити:</p> <p>— Кудгод погледам, неспремљено — све сам боклук!{S} Креве |
| е било, е, онда га је пред чика-Пајом и кудила, како је незграпан, неваспитан, тврдица, па, онд |
| разиђоше; остаде само смрад од дувана и кужна задаја од просуте и попијене ракије.</p> <milesto |
| > <p>— Чујем, оче! — одговараше дете из кујне.</p> <p>— Ја сам данас зват на ручак, а ти узми п |
| виси паучина, на орману пала прашина, у кујни судови неопрани...{S} Да свисне човек од муке:!.. |
| није могао срцу одолети, него је онде у кујни, у једном ћошку, загрли и тако је силно цмокну, д |
| је свакидањи обичај.</p> <p>Она отвори кујнска врата, завири у другу собу, па се врати натраг, |
| огледало.{S} Десну руку је подбочила на кук и тако се с неким особитим задовољством дуго посмат |
| дубоке воде; заронила се, касти, чак до кукова.</p> <p>Дете, које је сав тај разговор с напрегн |
| ближе огледалу.{S} Руке је подбочила на кукове, обрве је уздигла, искосирила се мало настрану, |
| ла наочаре, подбочила се са обе руке на кукове, па их посматра поиздаље; а кад је видела, да су |
| до ушију и, подбочивши обе руке на суве кукове, стаде на сав глас зипарати:</p> <p>— Сад ти још |
| к само површно излепљен.{S} Из оџака је куљао густ дим; па како је време тихо било, падао је до |
| осмехну на њу, а задај од рума и ракије куљао је из њега као из табарке. — Е, баш сам, касти, н |
| дим је око ње са тако несносним смрадом куљао, да се сирота Гркиња једва на ногама држала.{S} Т |
| чи проговорити....{S} Чича-Тима, прота, кум и остали гости, сви повикаше на њега, сви се трудиш |
| чудила, што осим проте, који је баш до кума седео, нико не хте од свију тих посластица ама баш |
| те се, старац, грохотом насмеја: — ’Ма, кумим те Богом, госпођо учитељице, шта је теби?{S} И не |
| и са још неколико остарелих грађана, са кумом, протом и старим сватом, остали <pb n="381" /> за |
| а прота се намргодио, па само што рече куму до себе:</p> <p>— Ето несрећника, и опет се опио!. |
| већим патосом четврти разред. — Писмо и куму, и старом свату, па и младенцима, и њиховој својти |
| ђачету:</p> <p>— За тај маријаш, синко, купи себи шећерлеме, а ову јабуку однеси госпођи Гркињи |
| и да свакој начелниковици министарства купи по једну или две хаљине, и онда би се начелниковиц |
| а он ће јој поклонити сву срму, па нека купи себи од црне свиле хаљину; а кад би се на таке глу |
| и толико плате, да јој и белила задоста купи, а толи друго којешта! — После су ишле разне комби |
| јим човечуљком и оде у чаршију, да онде купи за десет пара алеве паприке и да натовари пуну тор |
| о се нађе ма шта!...{S} Сад како да јој купим црну свилену хаљину?{S} Мањ да задужим виноград?. |
| емена и на своје дете гледати.</p> <p>— Купио сам, дакле, два јагњета, а једно ћу добити од газ |
| је још гора и црња!{S} Ено, пре јој је купио чика-Паја свилену хаљину са карнерима, што се и н |
| азне комбинације: свилену хаљину јој је купио чика-Паја член, грчки мајорен; бронерске ципеле и |
| ањској берби од оне црномањасте Циганке купио, а мож’ понети и парче хлеба себи за фруштук; а м |
| сувише скуп, заиста бих га мојој Милци купио; ох, ала би јој то јасно црвенило према њену бело |
| редсказала; и кад јој је чика-Паја член купио свилену хаљину, и то је од бабе већ унапред дозна |
| а вам кажем: ако ми још овога месеца не купите црну свилену хаљину, ја вас више никад погледати |
| аклињали, да ћете ми одмах после свадбе купити црну свилену хаљину!...{S} А сад...{S} Гром вас |
| {S} Шта ти је обећао?</p> <p>— Да ће ми купити од тешке црне свиле хаљину, и то још ове јесени! |
| да задужим виноград?...{S} А морам јој купити!{S} И треба јој, — та не може вечито у овој плав |
| прота, и моја Јоханида!...{S} Њојзи ћу купити саонице, па кад јој буде врућина, а прота и Нико |
| да се не да описати!{S} Исто тако, ако купиш црне ципеле, а ти их белим трачицама и дугмићима |
| рече скоро разнеженим гласом. — Иди, па купуј и спреми се, како ти најбоље знаш.{S} Оно, касти, |
| ти, доста су и јефтине: мој побратим их купује у Београду по два гроша туце.</p> <p>Папраг се з |
| младе сељанке за дваест пара по чаршији купују.</p> <p>— Ово је диван корал — рече, научењачки |
| кав неспретан превод из некакве немачке купусаре на сав глас с највећим патосом читати, н.пр., |
| а није лудо комбиновала, само ако узима куражи, — а старе су бабе у томе и од <pb n="326" /> ла |
| су бабе у томе и од <pb n="326" /> лава куражније, — дакле, ако узима толико смелости да му све |
| м из службе...{S} А, не превари старога курјака!{S} Видео сам ја лепо, да су мене аванзовали у |
| к, док ти нисам ишчупао те твоје чупаве курјуке!</p> <p>— Оче, — рече Милка мирно, — ја нећу да |
| о реч, док је чорба на асталу, треба је кусати.</p> <p>— Оно, касти, од сутра недељу дана биће |
| мо, учитељу, — рече пандур, искапивши и кусур од ракије; — да идемо, није вајде, лако може и го |
| опет, утолико, уколико се од њих његова кућа користи, т. ј. ако је неко учитељ у Крајини, па за |
| и виново лишће, иако га у то доба свака кућа у Перковцу на товаре имати може; чули су и за кајс |
| ћање увредило.</p> <p>Тако свака српска кућа мора већ и по самој природи имати нешто, што је од |
| аво беспослице, без којих свака поштена кућа може опстати: ту су ти шлингераји, штикераји, па о |
| није могла гледати кроз прозор, кад је кућа у авлији?{S} И он хтеде нешто говорити, како би су |
| а где је најшира, најутрвенија, ту је и кућа лепе госпође Гркиње.{S} Није то кристал-палата, не |
| ито ако се десило да чича-Тиме није код куће било, е, онда га је пред чика-Пајом и кудила, како |
| ни, који имају посла у пољу, попију код куће по две-три чаше ракије, па иду на посао; мајстори |
| ну здраву румену боју, узела је још код куће парче храпава сукна, па се њиме трљала по лицу, св |
| ојешта: час је замишљао да је код своје куће, па је у занетости тражио своју обожавану Гркињу; |
| ледало, па би сасвим поносито изишла из куће; а он се од жалости само смејао.</p> <p>Они, као ш |
| је ћутао, кад га је обожавана Гркиња из куће истерала.{S} Отворио је врата, па је изишао из кућ |
| ва је љутина у кући и какви ће новци из куће?</p> <p>— Хоћу, благо баби!{S} Хоћу, лепа моја гос |
| није више ни излазила, само си могао из куће чути, како се даскало грохотом смеје, а деца плачу |
| а.{S} Отворио је врата, па је изишао из куће, а није ни погледао у њу.</p> <p>Сиромах чича-Тима |
| еде тога дана обући, јер није мислио из куће никуд излазити; а и куда би?...{S} Та цела је варо |
| Ево, гледај, свађа у кући!{S} Новац из куће!{S} Неприлика!</p> <p>И црте на лицу Гркињину дођо |
| е око њега окретало, и свеће, и људи, и куће, па и читаве улице, чинило му се да пролазе мимо њ |
| отишла, да се у неком усамљеном ћошету куће сита наплаче, и кад је лепа Гркиња поред њега с пр |
| наравно, после три-четири чаше ракице, кући, приповедајући радозналоме комшилуку о великој нау |
| смишљеном реферату извештено бити, оде кући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>То јутро п |
| е свој шешир, захвали се на ручку и оде кући.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18760_C |
| врши.{S} Сви одоше весели и расположени кући, само чича-Тима не беше задовољан, а још мање весе |
| одио од цркве касарни.{S} Одмах у првој кући тога сокачета живела је једна Гркиња, што је имала |
| а; неки говоре, и више...{S} А у другој кући становао је један Грк; тај је, опет, држао две жен |
| обучем!...{S} Онда, богме, благо целој кући, а није ни теби лоше, мој стари даскало!..{S} Ето, |
| тови...</p> <p>Кад је учитељ Тима дошао кући, затекао је Милку, где сасвим озбиљно шије, кроји, |
| унутрашњу муку разблажи, а он оде право кући, да свадбарину спрема; а Папраг, опет, на другу ст |
| p>Учитељ Тима је, наљућен, отишао право кући својој, седе, онако срдит, на једну столицу, погле |
| кораком кроз мале и велике улице јурио кући.{S} А кад се дочепао своје собе, он леже на миндер |
| поживи дечицу, и, дабогда, се ројила по кући, као пчеле у кованлуку! </p> <p>Чича-Тима поче зло |
| ка блиска рођака Наполеона Трећег!{S} У кући му је клавир, ћемане, трумбета и други сваковрсни |
| ћеш се жестити.{S} Ево, гледај, свађа у кући!{S} Новац из куће!{S} Неприлика!</p> <p>И црте на |
| мораш ми још казати, каква је љутина у кући и какви ће новци из куће?</p> <p>— Хоћу, благо баб |
| ару чуло се, где псето лаје, а унутра у кући потмуло је кашљала стара баба.{S} Кад је Гркиња ку |
| доше отпочинути, и после по сата беше у кући нема тишина, чуло се само испрекидано чича-Тимино |
| одра пругица. — Неко весеље ћеш имати у кући...</p> <p>— Свадбу! — рече полугласно Гркиња.</p> |
| њега?{S} Ова Гркиња неће имати власти у кући мога мужа, па шта се имам предомишљати?{S} Ја сам |
| чује, здравље и напредак, добри гости у кући, а годишње бар десет учитељских класа у џепу!</p> |
| отресали...{S} Чича-Тима је остао сам у кући.{S} Нека неописана туга надвладала га је.</p> <p>С |
| брастао сокачић; у њему беше само једна кућица, кровином покривена.{S} Око ње се подизао од деб |
| ристал-палата, него као и друге сељачке кућице: уђеш у авлију — коров, у башти — коров, на тава |
| је кашљала стара баба.{S} Кад је Гркиња кућна врата отворила, једва је могла бабу и назрети; он |
| xml:id="SRP18760_N2">Ћошка се зове пред кућом од дрвета начињен као балкон.</note> <note xml:id |
| ћу да подигнем у моме винограду пивару; кућу већ имам, а воду ће ми вући кир-Никола..{S} А ја и |
| роседе бркове, а Гркиња, како је ушла у кућу, није више ни излазила, само си могао из куће чути |
| о, треба да сам благодарна, ако ме ко у кућу прими!...</p> <p>Тужне су то мисли; тешко ономе, к |
| м моју плату, а он осим плате има своју кућу и виноград...{S} Поговара се, да ће се и одселити, |
| неморална; а неће да гледа себе и своју кућу — срам га било! — него слуша, шта му којекакве баб |
| ослави читаву варош, а то ли неће једну кућу...</p> <p>Лева је страна тога сокачета коровом, ка |
| говорио, да би се радо преселио у нашу кућу.{S} Удовац је, а твој је колега, па то, мислим, да |
| а би све те учињене гиксове забашурили, куцали су се чашама, здрављали су младенцима и певали: |
| бразе му текоше крупне сузе...{S} Утоме куцну неко на врати, а чича-Тима се својим храпавим гла |
| Гркиња.{S} Кад су поручали, домаћин се куцну са гостом, исказа му здравицу, а после оде у друг |
| озничавом ватром, и он се у доброј вољи куцну са старом госпођом:</p> <p>— У ваше здравље, моја |
| рже.</p> <p>— Да није она? </p> <p>Неко куцну на врата, али некако незграпно,јако.</p> <p>— То |
| план...</p> <p>У таком њеном самозбору куцну и звонце, и сви учитељи изиђоше из својих разреда |
| ростиш, и мишјака, и лево уво од слепог кучета, и ко би ти све набројао, што сам пометала; те а |
| побратиме, ’ма тешко ми је веровати.{S} Кo велим, још је дете.</p> <p>— Тако је суђено — говори |
| е ђавоље бриге!{S} Сад само не знам, да л’ ћу президијално, писмом, али депешом о томе да извје |
| о једно је оћелавело.{S} Па, касти, има л’ ту моје кривице?{S} Могло је дете и водену болест до |
| мажењу пролази.</p> <p>— Ха, ха!{S} Је л’ те, да сам вас изненадила? — скакућући преко авлије, |
| {S} Бар сам округла и пуначка!{S} Па је л’ тај чича-Тима слеп?{S} Ил’ га је опчинила, фландра ј |
| букване један!{S} Палачинке хоћу; јеси л’ ме разумео: палачинке?...</p> <p>— Знам, господине: |
| ја мојим сирћетом зготовити!{S} Па учи л’ се то у школи...{S} Тако је то, касти; али сад јаја |
| таре су бабе у томе и од <pb n="326" /> лава куражније, — дакле, ако узима толико смелости да м |
| ри пуну торбу најновијих <pb n="358" /> лагарија, којима је Перковац у свако доба изобиловао.</ |
| Та висина, са које је пао, беше некакав лагум.{S} Жандари, који нису далеко оданде били, чуше њ |
| ој станици десне обале дуго се задржала лађа: товарили су и растоваривали силан еспап, те је ла |
| и су и растоваривали силан еспап, те је лађа сасвим доцкан стигла у Београд.{S} Сваки је путник |
| <head>XIII.</head> <p>Сутрадан беше на лађи између Базјаша и Београда пуно путника, који су пу |
| ц из Перковца, који је такођер на истој лађи путовао.</p> <p>Учитељ Тима га погледа, а збрчкани |
| гледали у сиву даљину, други су доле у лађи јели бифтека, а залевали га прилежно вином; а чича |
| игао, он се грохотом насмејао:</p> <p>— Лаже начелник!...{S} Хе, хе!...{S} Као да ја нисам моји |
| а је првипут осетио да га Гркиња вара и лаже, али није имао толико храбрости, да јој то примети |
| је се више усудио подићи очију, да мери лажљиво лице лепе Гркиње. — Честит младић тај Папраг — |
| увише дара за сплеткарење, за пренашање лажних и истинитих гласова.{S} У њеној крви не беше ниј |
| алеко тамо у шљивару чуло се, где псето лаје, а унутра у кући потмуло је кашљала стара баба.{S} |
| оменити.</p> <p>Гркињи пређе преко лица лак осмејак, и није никако могла своје унутрашње задово |
| ли бржи: </l> <l>Стрела лети, стрела ј’ лака, </l> <l>Амор муња из облака; </l> <l>А обоје к ме |
| лаку ноћ“, а то је и сувише: отићи без „лаке ноћи“...</p> <p>Стара госпођа оста бледа и поражен |
| е пуна, једра, образи да прсну, покрети лаки, неусиљени; а не као Београђанке, што своје лено к |
| е три-четири ствари не узимаш код себе, лако може да се одбије од тебе!{S} А, богме, то је лепа |
| усур од ракије; — да идемо, није вајде, лако може и господин запитати: где смо се толико забави |
| нешто старо.{S} Па кад се ти помогнеш, лако ћемо!{S} Неће ни мени бити лоше!</p> <p>Гркињи син |
| љуте горке ракије, а поред таког еспапа лако се заборавља и јутрења и вечерња сунчева румен, па |
| еба, касти, и да се спрема.</p> <p>— Та лако је са спремом — прихвати Гркиња, — зар ту толико т |
| к угуши, баш ме умори!...</p> <p>И није лако по тој јунијској припеци путовати ни здравом, а то |
| ила се, и њу је голицало, и не беше јој лако тајну чувати:</p> <p>— Баш кад сте тако навалили, |
| ледаше бледа, скрушена; а и не беше јој лако сносити толику несрећу, а то је била за њу права н |
| мутерка, седоше за фину софру и стадоше лакомо грабити принесено <pb n="314" /> пиво и јестиво. |
| би опоменула, кад би њеноме Николи голи лактови кроз отрцани капут провиривали.{S} Она се само |
| позитуру: искосири се мало у наслоњачи, лактом је заклонио ону исписану хартију, а на учитеља п |
| са у џепу!</p> <p>Трећи разред га гурну лактом.</p> <p>— Та зар не видиш — шану му, да се и про |
| ио очи...{S} Трећи разред га опет гурну лактом, али ништа не поможе, он је баш хтео све да изго |
| ли и пољуби и да јој пришапне:</p> <p>— Лаку ноћ, моје суво злато!{S} Неће ни добро сванути сут |
| сад, дабогда, у здрављу да се видимо и лаку ти ноћ!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>То |
| де, и не пожелевши старој колегиници и „лаку ноћ“, а то је и сувише: отићи без „лаке ноћи“...</ |
| атора будало!“ Осталим гостима није ни „Лаку ноћ!“ рекла, него се као фурија удалила из дворане |
| , кад би ме у квартир примили!</p> <p>— Лакше, господине, да нас Никола не чује!{S} Не знате, к |
| ко и да ће јој на чистоме ваздуху много лакше бити.</p> <p>— Ви идите па спавајте, а ја, кад се |
| <l>Сад помисли, слушаоче, </l> <l>Ко је лакши, ко ли бржи: </l> <l>Стрела лети, стрела ј’ лака, |
| оно време јако и лепо осветљену „Црвену Лампу“, па и „Лепу Пастирку“ и друга занимљива места по |
| е покојне жене, не знам!{S} Ну одријеши ланац, те с њиме насриједу!{S} Па да је прав ка свијећа |
| или, могла бих вам нешто и поверити.{S} Лане, кад сам о феријама у резиденцији била...{S} Али д |
| обучени, а на мајмуну и црвена капа; а лане о вашару беше и једна комедијашка шатра: пијацо, ј |
| а врућина!{S} Све ми се чини, касти, да лане у ово доба не беше ове припеке.{S} Шта ти велиш, п |
| ти сад узми ону котарицу, што сам је о лањској берби од оне црномањасте Циганке купио, а мож’ |
| рковцу?{S} Ела ли се већ једном ови наш лапарави прото помири са његовом попадијом?...</p> <pb |
| палачинке?...</p> <p>— Знам, господине: лапачинке.</p> <p>— Вуци се напоље, па кажи, што и како |
| али: „многаја љета!“</p> <p>У целој тој ларми само је Папраг замишљено ћутао; не што није доста |
| м зетом, није могао а да на толику њену ларму не плане: —- Само се ви покријте ушима — рече, љу |
| тако, да су се и гости са сокака на ту ларму почели враћати.</p> <quote> <p>— Господо и браћо! |
| не танке борице око њих даваху им израз ласкавости; коса му беше плава и, по богословски, низ р |
| у намери да све оне, који јој сујети не ласкају, једним ударцем упропастити, — донде је у Перко |
| драм одступати: чича-Тими је непрестано ласкала, <pb n="327" /> као да је баш збиља у њега и за |
| ничко, н. пр. начелниково, њему је зато ласкала, да је отац г. министру препоручи.{S} И она је |
| <p>Гркиња се задовољно смешила; њој је ласкало што је чича-Тима тако високо цени.</p> <p>— Дак |
| је дрхтао; а, богме, и није, сиромаху, ласно растати се са сто дуката и са својим дететом, па |
| се замисли мало.{S} Није ни њојзи било ласно растати се са таком бундом, ал’ које што не беше |
| м...</p> <p>Милка ућута, по беломе лицу лебдео је сетан осмејак, а по њему, као по сунчеву зрак |
| По својој мекој постељи превртала се с лева на десно, устајала би, намештала би и наново преме |
| арош, а то ли неће једну кућу...</p> <p>Лева је страна тога сокачета коровом, као неком густом |
| и да пишем Милкиним старијим сестрама у Левач и у Стиг, па да и оне знају.{S} Ал’ кад ви друкче |
| а сто, наравно, гост у горње чело — а с леве стране кир-Никола, с десне Гркиња.{S} Кад су поруч |
| и ту, госпођо, да простиш, и мишјака, и лево уво од слепог кучета, и ко би ти све набројао, што |
| е, уздишући, Гркиња.</p> <p>— А имаш ли лево око од слепог миша, што је ухваћен у пећини...{S} |
| , стиште му руку својом десном руком, а левом га поглади по збрчканом лицу; после, неспретно ум |
| хватити за брадавицу, која је кицошу на левом образу израсла, али се он, као опарен, трже, одст |
| змеђу обрва остала; ногу је ишчашила, а леву руку је сасвим пребила...{S} Уосталом, ја видим да |
| , није могао ни јести ни пити, а кад би легао да отпочине, морила су га страшна привиђења: као |
| и једва сам се од њих одвојила, од тих ледених прсију!{S} А он ми ономад приђе, рукова се са м |
| би га презриво гледала, окренула би му леђа, погледала би се у огледало, па би сасвим поносито |
| Чича-Тима, који је баш за гросмутеркини леђи седео са својим зетом, није могао а да на толику њ |
| о Духовима била сам у цркви, а за мојим леђима шапуће попа-Ђокина попадија са госпођом помоћник |
| оку, што је у тим речима <pb n="372" /> лежала, поруменео је, али није имао куд, већ је мудро ћ |
| их из далека смотрим!{S} Моја мајка је лежала мртва, ја сам на њене груди наслонила главу и је |
| свесне...{S} Дуго је он у томе положају лежао; а кад се дигао, он се грохотом насмејао:</p> <p> |
| ући.{S} А кад се дочепао своје собе, он леже на миндерлук, па је гледао укоченим очима горе у ч |
| ш ни катихизиса не знаш!...{S} Лези!{S} Лези!...{S} А не после ја за тебе да испаштам!</p> <p>И |
| , а ти још ни катихизиса не знаш!...{S} Лези!{S} Лези!...{S} А не после ја за тебе да испаштам! |
| да научим, сутра ћу да научим!</p> <p>— Лези, вуцибатино!{S} Ревизор иде, а ти још ни катихизис |
| шећер, навикава се на пелен, и временом лекар ће, можда, с поносом рећи: „Моја се болесница нав |
| он се насмеши; ако му прозвано ђаче зна лекцију, кир-Никола се задовољно насмеје; а ако не зна, |
| адо смејао тако, да често није могао ни лекцију пред учитељем изговорити, све од силнога смеја; |
| а-Живка Ћорбуџаковића...</p> <p>— Лепо, Ленка, треба и даље да се трудиш! </p> <p>И тако је рев |
| т, која је то радила?...</p> <p>— То је Ленка, ћерка газда-Живка Ћорбуџаковића...</p> <p>— Лепо |
| сиљени; а не као Београђанке, што своје лено корачање називају грациозним ходом, а од белила и |
| !{S} Ето, нашла је за дете и младожењу: леп младић, научен младић, богослов младић!{S} Само, ка |
| и, да ћеш још четрест година живети!{S} Леп век!{S} Па ћеш још, осим овога, три мужа променити. |
| да волимо!{S} Како ћу га ја волети?{S} Леп је, веле, али ја не видим ту лепоту!{S} Моја мајка |
| !... — говорила је, пуна задовољства. — Леп осмејак, красан осмејак, такоме би осмејку сваки, и |
| ли..{S} Ово су дивни радови!{S} Како је леп овај јастучић!{S} Чије га је дете хекловало?...</p> |
| сестра не би толико чинила, колико ви, лепа и млада госпођо!...</p> <p>Лепа Гркиња, са пуно по |
| nit="subSection" /> <p>Дакле, она и он, лепа Гркиња и кир-Никола, живљаху мирно у својој скромн |
| у нема!</p> <p>Док је он тако трабуњао, лепа се Гркиња прибрала мало и, преврћући, по обичају, |
| за удају, и то за каква човека!{S} Но, лепа невеста!</p> <p>А кад је видела на столу поређане |
| ће?</p> <p>— Хоћу, благо баби!{S} Хоћу, лепа моја госпођо, само душу мало да одморим.{S} Сутра |
| качким псовкама, а он се само смеје.{S} Лепа Гркиња пребледи од љутине, волела би и искру ватре |
| да ће се и одселити, да с њоме живи.{S} Лепа парада!...{S} Ал’ ће им и пресести!{S} Хоће, богам |
| </p> <p>Милка је покрила лице рукама, а лепа Гркиња, прегледајући хартије, поче из прописа чита |
| ечера се спрема, кир-Никола се смеје, а лепа Гркиња се сваком извињаваше, како се није ни очешљ |
| тако, да су сви гости у њу погледали, а лепа се Гркиња са неким поносом окрете од ње.</p> <p>— |
| није било ни за два копља одскочило, а лепа Гркиња, набељена и накинђурена, ослањајући се на с |
| Он није ни свој отрцани шешир скинуо, а лепа Гркиња стајала је на прагу његове собе, весело се |
| наца попили, чича-Тима оде, да спава; а лепа Гркиња се најкитњастије обукла и спремаше се, да с |
| , да је сва авлија заударала на њега; а лепа Гркиња је намесила палачинака, гурабија, па и саме |
| не би се више за мене старала, него ова лепа туђинка!{S} Ето, нашла је за дете и младожењу: леп |
| је тако у самој природи!{S} Каткада га лепа његова супруга почасти свима сокачким псовкама, а |
| оме лицу своје гошће. — Сад ћу ја, моја лепа госпођо!{S} Сад! — говорила је баба, — само док из |
| помоћниковицом: „Красна жена, млада па лепа — вели — па у каквога се зврндова загледала!“...</ |
| рајн!“</p> <pb n="331" /> <p>У собу уђе лепа Гркиња, за њоме један младић.{S} Раста је био сред |
| ло рећи, да је ружна, а још мање, да је лепа.{S} Овоме је много штошта недостајало, али се она |
| еном ћошету куће сита наплаче, и кад је лепа Гркиња поред њега с прекорним погледом прошла, он, |
| незграпно, и то баш испод мишке, где је лепа Гркиња најтугаљивија, да умал’, сирота, није служа |
| је чипке и шепутлице, и у свему томе је лепа Гркиња руководи.</p> <p>— Видиш, Милчице, није тре |
| а се одбије од тебе!{S} А, богме, то је лепа прилика!{S} Та колика му је само парохија, хеј, го |
| је то — рече прота, — на данашње време лепа сумица, сто дуката!</p> <p>— Сто дуката — понављаш |
| је наумила походити.{S} Наравно, да се лепа Гркиња на таке маленкости није <pb n="359" /> обзи |
| не видим ту лепоту!{S} Моја мајка беше лепа, а личи ли он на моју милу мајку?...{S} Она имађаш |
| бе...{S} Али у тај мах свега нестаде, и лепа Гркиња почиваше у најдубљем сну...</p> </div> <div |
| брог, што га ви и мој Никола пијете — и лепа Гркиња га наново поглади по образу.</p> <p>Чича-Ти |
| су у затвореној соби седели чича-Тима и лепа Гркиња.{S} Чича-Тима беше мало забринут, а госпођа |
| У таком тужном расположењу затече је и лепа Гркиња.</p> <p>— Но, Милка, — продера се својим кр |
| што с њиме диване.{S} На тај начин је и лепа Гркиња вишепута прислушкивала на вратима и на тај |
| p> <p>— Да не да Бог!</p> <p>Утоме се и лепа Гркиња приближи Папрагу:</p> <p>— Но, како вам се |
| Као и сви остали заљубљени људи, тако и лепа Гркиња, опијена слатким љубавним заносом, уздахну |
| <p>А кад је он свршио, изиђе на среду и лепа Гркиња.{S} Стара госпођа гросмутерка, која није зн |
| ако ми је мило, о, господине! </p> <p>И лепа Гркиња бацаше чезнуће погледе на <pb n="305" /> св |
| а, ваљда, ми не мислите доказати, да би лепа Гркиња лепша била, кад би јој, наместо уљуднога но |
| иковица, могла обрадовати!</p> <p>— Три лепа, млада, мужа — додаде врачара, — а после ћеш остат |
| и, као и остале, тако му је и овај план лепа Гркиња покварила...{S} Сунце није било ни за два к |
| ченији, бољи и у свему много лепши него лепа Гркиња...{S} И тако би се иначе присни пријатељи о |
| сам изродила седморо деце, ја сам опет лепа и младолика, па још кад се обучем!...{S} Онда, бог |
| им од свег срца, да им женска деца буду лепа и бела као белило на лицу лепе домаћице, а мушка ц |
| уше се у виноград; а међутим је на дому лепа Гркиња спремала све оно, што јој за вечеру треба.{ |
| p> <p>— Господин-Тимо, — прекиде му реч лепа Гркиња, -— време је да се руча.{S} Извол’те, мој д |
| пољупцем да разблажи...</l> </quote> <p>Лепа Гркиња хтеде и даље продужити, али кад је последње |
| ико ви, лепа и млада госпођо!...</p> <p>Лепа Гркиња, са пуно поноса, окрете се чича-Тими, па му |
| егова скоро ће нас ослободити...</p> <p>Лепа Гркиња није могла све изговорити.{S} Чича-Тима је |
| јекакве беспослице; друге, опет, младе, лепе, а овамо пустиле чеперке на очи баш као ждребице.{ |
| } Па нисте били бабица?...{S} Ха!...{S} Лепе су то историјице, тек хајд’, нека вас ђаво носи, — |
| зили, заситили би се чезнућим погледима лепе Гркиње, па би отишли, наравно, после три-четири ча |
| је најшира, најутрвенија, ту је и кућа лепе госпође Гркиње.{S} Није то кристал-палата, него ка |
| би се могао похвалити, да сам јуче код лепе Гркиње ручао?{S} Ала је то био ручак!{S} Онаке пал |
| ог времена изишли на месечину, са главе лепе Гркиње спала је била шамија и тек се мало о збрчка |
| раја оговарању.{S} Али све то као да се лепе Гркиње ништа није ни тицало.{S} Она је познавала с |
| удио подићи очију, да мери лажљиво лице лепе Гркиње. — Честит младић тај Папраг — продужаваше б |
| који су се тога вечера код кир-Николе и лепе Гркиње сабрали, беху разног узраста, а и црте на л |
| ; нарочито га је задовољавало присуство лепе Гркиње, а и последње речи њене, које је чуо, беху, |
| је чича-Тима гледао да уграби место до лепе домаћице; а то му није тешко било, јер кад је неки |
| очи?...</p> <p>— Молим, молим!...{S} У лепе Гркиње су плаве очи, баш као небо плаве...</p> <p> |
| ном загрли, и није остало места на лицу лепе Гркиње које није чича-Тима обасуо пољубцима.{S} Ка |
| еца буду лепа и бела као белило на лицу лепе домаћице, а мушка црномањаста као гарило на њеним |
| оворио је кроза смеј, — обадвоје млади, лепи, васпитани!{S} Хе, хе, хе!{S} Она се васпитала код |
| , смеђи; једни беху стари, други млади, лепи и ружни, — како је кога Бог створио!{S} А и места |
| и сувише ситних бора, те да би се могло лепим или бар пријатним назвати.{S} Уста му беху свакип |
| Ха, ха, ха!..{S} У вашем винограду има лепих кајсија, а особито она, што је уза саму колибу... |
| ноград, да беремо кајсије, и то од оних лепих кајсија!</p> <p>Дете се весело осмехну.{S} Беше м |
| ће они благовати на Папраговој свадби, лепо!{S} Они ће пити у здравље младенаца, а ја ћу у Бео |
| Па, касти, она се, откако амо дођосмо, лепо и поучила; сад већ и не уме да гледа онако безобра |
| p>— Дакле, он вам није доставио?{S} Но, лепо, прекрасно, кад и сама власт гледа кроз прсте бунт |
| сав се глас насмејала...</p> <p>— Лепо, лепо! — церекала се баба. — То је морал!{S} То је учите |
| ете моје, кад видим ваше <pb n="379" /> лепо лице, онда се не чудим што сви мушкарци хоће за ва |
| е нова љубавна <pb n="354" /> писма!{S} Лепо!{S} Но, таке ствари већ могу једног честитог младо |
| аг!{S} И име му је некако господски!{S} Лепо!{S} Отмено!...{S} Али све бадава, дете је сувише м |
| ке, па торте...</p> <p>— Преизредно!{S} Лепо!{S} Неописано!...{S} Откако је моја протиница прем |
| дру протера, она је пушта на беседу!{S} Лепо!{S} Прекрасно!</p> <p>Гркиња уздиже обрве високо, |
| а, времена!</p> <p>— Дакле у недељу?{S} Лепо, побратиме!{S} Знам, да ћеш имати печених јагањаца |
| ености као свака пиљарица резоновати: — Лепо!{S} Прекрасно!{S} Но, то ми се допада!{S} Девојка |
| само разговарим, па ако може што бити — лепо!{S} А не хтедне ли барем сто жућака уз његову Милк |
| те ли ме?...</p> <p>— Разумем!</p> <p>— Лепо, сад слушајте!{S} И стара госпођа извади из недара |
| и на сав се глас насмејала...</p> <p>— Лепо, лепо! — церекала се баба. — То је морал!{S} То је |
| а газда-Живка Ћорбуџаковића...</p> <p>— Лепо, Ленка, треба и даље да се трудиш! </p> <p>И тако |
| 3" /> <p>— Даница начелникова.</p> <p>— Лепо, Данице!...{S} А ову папучу за сат, која је то рад |
| тито, а очи му севају од једа:</p> <p>— Лепо, вала, господин-колега!{S} Оно, касти, кад сте мис |
| ревари старога курјака!{S} Видео сам ја лепо, да су мене аванзовали у двадесетпету класу, са ти |
| је <pb n="353" /> прецртала и написала лепо сама својом руком друго слово; па и оно <hi>веди</ |
| тога је код чиновника и богаташа добила лепо име...{S} А о мишљењу сиротиње и онако нико не мар |
| ак дана чича-Тима је оздравео; могао је лепо ходити, јести и пити.{S} Говорио је, наравно, све |
| капелан!{S} Ако ништа у томе чину није лепо, а оно су бар приходи, да лепши бити не могу!{S} У |
| ћи се из његова загрљаја. — То баш није лепо!{S} Молим вас!...</p> <p>— Моја слатка голубице, — |
| м двору.{S} Е, јесте чули, што сам јуче лепо провео, касти, ни кад сам се са првом мојом женом |
| ије утекао, да обиђе у оно време јако и лепо осветљену „Црвену Лампу“, па и „Лепу Пастирку“ и д |
| ки, цмокну у образ:</p> <p>— Ох, ала би лепо живели, кад би ме у квартир примили!</p> <p>— Лакш |
| стозелени капут, на ком су се сви конци лепо провидели, а и стари отрцан шешир је са осталим од |
| из кола, али не да понос: но, то би тек лепо било, да се уморила!...{S} Таки случај се у Перков |
| , драга колегинице!...{S} Но, то би тек лепо било да се због таких маленкости стари познаници п |
| н је помагао.{S} Он је, на пример, умео лепо лозу резати, па кад би га ко умолио, да му ту вешт |
| ј школи, али од вас нико није умео тако лепо написати као мали Андрица!{S} Он је и вашу мајку н |
| еломе створу њену беше нешто неисказано лепо: стас гибак, руке округле, прстићи дугуљасти, а на |
| ишта не кошта, само што сам га једанпут лепо погледала; тако и оно вино и ракија, што је у подр |
| мо трговци и господа долазе, кад се већ лепо раздани; онде заседну, претресу сва могућа јевропс |
| оспођо!...{S} Ах, кад помислим како бих лепо код вас живео, да нема...</p> <p>— Шта, господине, |
| е; него је, душа ваља, и притврдио: баш лепо ти тај зна све до корица, па као вода напамет.</p> |
| а шта друго, а оно да се нагледате оног лепог детињег лица.</p> <p>— Напротив, господине, ја са |
| а за испрошену ћерку, а после се окрете лепој Гркињи и, сасвим умиљато осмејкујући се, пољуби ј |
| вога миндерлука и сањаше мирно о својој лепој будућности.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| о ми силе допуштају, да наздравим нашој лепој домаћици, вредној госпођи Јоханиди.</p> <p>Сви се |
| ознаје свога оца?{S} Е!{S} Е!...</p> <p>Лепој Гркињи је пламтело лице од љутине, а очима је чис |
| а Гркиња није за онда наумна била да се лепом божјом природом бави, да се диви шареним ливадама |
| рба, тиме би, вели, постала права грчка лепота...{S} А што се мужа њеног тиче, то вам је поштов |
| Тима. — А, напослетку, нос и не приноси лепоти!...{S} Очи, очи!!...</p> <p>— Опет ми чудних очи |
| ом заносу и заспала, уживајући у својој лепоти.</p> <p>— Тако је то, моја Милка.{S} Данашња мла |
| ој научености новога учитеља и о чудној лепоти његове жене.</p> <p>Једни би тврдили, да је она |
| гледао своје лице, дивећи се сопственој лепоти...</p> <p>Као и сви остали заљубљени људи, тако |
| ва, посматраше замишљену <pb n="385" /> лепотицу, а после стаде задовољно гладити своју, одавна |
| лагала!{S} И кад ће се чича-Тима у њену лепоту загледати, она јој је предсказала; и кад јој је |
| ти?{S} Леп је, веле, али ја не видим ту лепоту!{S} Моја мајка беше лепа, а личи ли он на моју м |
| авни производ, који га је и прославио и лепу му парицу доносио, остаје његова грка ракија.</p> |
| ти измислити, све је то на кир-Николу и лепу Гркињу натоварила.</p> <p>— О, господине, не может |
| обру... <pb n="382" /> није добру, него лепу Гркињу... хоћу рећи, Јоханиду... и њенога даскала, |
| рцани сламњи шешир с новим вуненим, а у лепу Гркињу ниси смео ни погледати: ту су ти шешири са |
| еја!{S} Да се није опио?{S} Гледајући у лепу Гркињу, да се није заљубио?...{S} Све игра, сирома |
| p>И он погледа најумиљатијим погледом у лепу Гркињу; а кад му је она истим таким погледом одгов |
| грала сам се луткама; ону највећу, моју лепу Љубицу, њу сам сву црвеним трачицама и зеленим вен |
| и лепо осветљену „Црвену Лампу“, па и „Лепу Пастирку“ и друга занимљива места по Дорћолу и сад |
| обода.</p> <p>—- Ал’ тек је, свакојако, лепша од мужа, што изгледа као надуване гајде?...</p> < |
| не мислите доказати, да би лепа Гркиња лепша била, кад би јој, наместо уљуднога носа, на оно с |
| Једни би тврдили, да је она паметнија и лепша од њега, а то су по већој чести поштовања достојн |
| а, који не би увидео, да сам ја у свему лепша од оте несрећне Гркиње — говорила је у себи. — Шт |
| реду?{S} Са децом сам поступао, не може лепше бити.{S} У мом разреду ретко да је које дете и ум |
| хаљине, и онда би се начелниковице наше лепше носиле него све девојке султанова харема, а то, н |
| ину није лепо, а оно су бар приходи, да лепши бити не могу!{S} Умре неко, наплати му се; роди с |
| знате, што ’но кажу, у неколико градуса лепши и од вас!...{S} Хе, хе!{S} Баш кад хоћете да вам |
| ем...</p> <p>— Од мене...{S} Он од мене лепши?...{S} Но, јесте чули, стара госпођо колегинице, |
| икола и наученији, бољи и у свему много лепши него лепа Гркиња...{S} И тако би се иначе присни |
| оже, сахрани и сачувај!{S} Он је далеко лепши од ње.</p> <p>— Ваљда са оном чупавом брадом, кој |
| те чули, ја нисам ни у самом Новом Саду лепших видела!</p> <p>— Та оно, касти, та кајсија и теш |
| а, правила је нове комбинације о својој лепшој будућности. — У Америци, веле, има попова и од н |
| удари у „<title>Во Јордање</title>“, а лети, опет, отпева „<title>Христос воскресе</title>“.{S |
| Ко је лакши, ко ли бржи: </l> <l>Стрела лети, стрела ј’ лака, </l> <l>Амор муња из облака; </l> |
| ну песму:</p> <quote> <l>Амор иде, амор лети,</l> <l>У рукама стрелу држи... </l> <l>Сад помисл |
| нову:</p> <quote> <l>Док по небу месец лети, </l> <l>У душеку жаба крешти.</l> <l>...{S} Хаха! |
| ам био намеран да још данас отпутујем у Лешњик.{S} Знате, послови су.{S} А, после, дужност.{S} |
| теља и познаника г. Папрага, учитеља из Лешњика.</p> <p>Младић се приближи учитељ-Тими, рукова |
| уради, а да његов Радован не зна, бива ли то?...</p> <p>Таки комплименат беше Радовану, као на |
| и,стара госпођо, — рече учитељ, — каква ли је оно маленкост, у коју сте и ви уплетени?</p> <p>— |
| ћ.{S} Откуд њему тако име и презиме, да ли му је то тако од старина остало, или су га људи од м |
| робани детонаставниче, деде ти кажи, да ли је боље учитељима са класама или без класа?</p> <p>У |
| г. Папраг реши, а ми да пристанемо: да ли је подела на десет класа боља и пробитачнија за учит |
| квијех новости у нашем Перковцу?{S} Ела ли се већ једном ови наш лапарави прото помири са његов |
| ели не хтели, сви умукли, чекајући, шта ли ће он, онако накресан, изговорити.</p> <p>— Господо |
| Људи смо!{S} Ко зна, шта носи дан, шта ли ноћ!{S} А интереса ти, побратиме, не тражим ни преби |
| речи...</p> <p>Учитеља је копкало, шта ли то мора бити?{S} А и и стара госпођа узмучила се, и |
| p>— Но — рече гросмутерка гласно, — шта ли ће ова вештица да говори?{S} Но, красна беседа!{S} И |
| м поткријепит’.. .{S} Уосталом, дознаде ли још каквијех новости у нашем Перковцу?{S} Ела ли се |
| иване.{S} Прво је било да се увере, где ли се сад школски ревизор налази?{S} Једни су тврдили, |
| у животу овдашњег грађанства, онда може ли ми ко замерити, што сам изабрао темат за моју беседу |
| :</p> <p>— Шта ћеш?{S} Што си дошао, је ли, чупави магарче?</p> <p>— Господине, — замуцкиваше д |
| му се; роди се неко, наплати му се; је ли венчање, наплати се...{S} А од свега тога половина п |
| егнуо, — сва ми се кожа најежила!{S} Је ли то младожења, са којим ћу ја вековати, кога ћу ја во |
| зе су јој текле низ увело лице...{S} Је ли то прошлост, што је у стању била у детињим грудима т |
| рбији су се свагда високо цениле, па је ли чудо, да су старој госпођи сва врата, од писара и пи |
| у њима свако свакога познаје, —- па је ли чудо што су се жене питале: откуд Гркињи свила, и ко |
| жено: „Успех незадовољавајући“!{S} Није ли то Богу плакати?...</p> <p>— А како се, опет, код ме |
| ко може што бити — лепо!{S} А не хтедне ли барем сто жућака уз његову Милку дати, на част му де |
| лугласно:</p> <pb n="318" /> <p>— Знате ли, драги Тимо, што сам дошла?... — Па онда, враголасто |
| ницима и рушитељима поретка!{S} А знате ли ви, о чему је говорио онај Живко Пацић?{S} Онај проп |
| , шта се овамо у земљи кува.{S} А знате ли, ко је завршио беседу?</p> <p>— Шта, зар још има?{S} |
| о сам ја, драга браћо!</p> <p>— А знате ли ви, да ја у Бајковцу нисам могао ни 25 ђака скупити, |
| мјеште препеченице...</p> <p>— А знате ли ви, шта то значи? —- питала је стара госпођа, пажљив |
| } Но, ал’ то је већ ужасно!{S} Па знате ли, о чему је та протерана вештица говорила?{S} О љубав |
| рочито чича-Тими и кир-Николи, разумете ли ме?...</p> <p>— Разумем!</p> <p>— Лепо, сад слушајте |
| ођу, већ како ви хтеднете.{S} Па хоћете ли се још који дан у Перковцу бавити?{S} Али што и пита |
| о да ми је знати, кад ће доћи!{S} Јесте ли добили каква извешћа, стара госпођо?... — рече учите |
| се, знате, као лист лободе....{S} Јесте ли јели кадгод лободе?{S} Боже, ала вам је то јело!{S} |
| дите уверени да ће доћи.</p> <p>— Јесте ли ви баш сигурни?</p> <p>— Све доклегод у деда-Спире т |
| уха нестане, људи ће се угушити!“ Јесте ли ме разумели?</p> <p>Начелник, који је по самој приро |
| >— Ја јок!</p> <p>— А шта мислите, хоће ли учитељ Тима доћи овамо на каву?</p> <p>— Ја се чудим |
| ерковца, није, дакле, могла знати, хоће ли бити у стању да их довољно поштује.{S} Хоће ли им се |
| у стању да их довољно поштује.{S} Хоће ли им се смети у тузи својој или у радости поверити?{S} |
| својој или у радости поверити?{S} Хоће ли у Папраговој мајци и себи мајку наћи?{S} А село?{S} |
| што ми нешто мало по немачки, маџарски ли, заноси?{S} Тек, велим, биће и то да је нека наука?{ |
| хаљину.</p> <pb n="376" /> <p>- Е, јеси ли сад задовољна? —— питао је чича-Тима своју ћерку уда |
| тке!{S} Невеста!{S} Ха, ха, ха!{S} Јеси ли се ти помамила, траго чупава?{S} Ха?...{S} Вештице!< |
| данас код вас на ручак доћи“...{S} Јеси ли упамтио?</p> <p>— Јесам, господине!</p> <p>— Кажи јо |
| без петнаест здравица.</p> <p>— Па јеси ли смислио, како ћеш јој здравити?</p> <p>— А нашто то? |
| и, брајко,“ питала сам младожењу, „јеси ли вољан ову девојку себи за супругу узети...{S} Немој, |
| лепоту!{S} Моја мајка беше лепа, а личи ли он на моју милу мајку?...{S} Она имађаше велике отво |
| знате, поред добре чаше...{S} Е, јесам ли погодио?</p> <p>— Да, да, –—- тврђаше равнодушно учи |
| ли маџарску нарогушеност...{S} Е, јесам ли погодио?</p> <p>— Не, господине, то нисте — рече, ск |
| ковала. — Дакле, млади господине, јесам ли синоћ моју декламацију као што ваља одекламовала?</p |
| врстога карактера бити.</p> <p>—- Јесам ли задовољна? — Тако ме пита окорели отац, кога бих сам |
| богињом унтерхалтујете, ха?...{S} Јесам ли погодила?</p> <pb n="312" /> <p>Чича-Тима се чудио, |
| ба. — Иде као слеп за тобом.{S} А јесам ли ја казала?{S} Та мене никад није глава од слепог миш |
| онај други део:</p> <p>„Госпођице, смем ли молити?“</p> <p>„Господине, жао ме је, али ја сам ве |
| образима. — Па де, кажи, дијете, каквим ли се послом до мене, сиромака удовца, закани?</p> <p>С |
| е ради неког саопштења“.</p> <p>— Какво ли је то саопштење?...{S} Хм, хм!..{S} Знаш ли што, Рад |
| исли, слушаоче, </l> <l>Ко је лакши, ко ли бржи: </l> <l>Стрела лети, стрела ј’ лака, </l> <l>А |
| ам ја сто дуката дао уз Милку?...{S} Ко ли јој је то могао доставити?{S} Е, е!...{S} Оно је так |
| клавир!...</p> <p>— У дромбуљу, млијеко ли му!{S} У гајде!{S} Огубавио, богдице, ка и надухан м |
| да је неки Шваба!{S} Шерет!...{S} Млеко ли му швапско!“ После тих поклона седоше оба, и старац |
| p>— Ала је то погана врућина!{S} Колико ли тек мора младожењи бити?</p> <p>А после се некако вр |
| е за новце; нигде не видиш женске, а то ли мушке кошуље.</p> <p>— Знам, да ће се господин Шваби |
| ни једну тршчану колибу потрести, а то ли зграду једне добро устројене државе.</p> <p>— Ништа |
| јској припеци путовати ни здравом, а то ли тако трошноме телу.</p> <p>Код старе госпође био је |
| та била, да прослави читаву варош, а то ли неће једну кућу...</p> <p>Лева је страна тога сокаче |
| Зар не нађе да друго што говори, књигу ли му и ко је написа!{S} Е, знади, учитељице, да ћу заб |
| , побратиме, —- рећи ће чича-Тима, — чу ли ти, да ја удајем моју Милку?</p> <p>— Чуо сам, побра |
| жалостити!...{S} Хеј, старче!... ’Ма чу ли, болан, да су и кир-Николу преместили, и то у Хомоље |
| ају, моју накићену лутку: „Љубице, имаш ли ти вољу за овога младића поћи?“...{S} Љубица је мора |
| си се у срећан дан родила!...{S} А имаш ли макар и мрвице земље са гроба Св. Петке</p> <p>— Нем |
| рече, уздишући, Гркиња.</p> <p>— А имаш ли лево око од слепог миша, што је ухваћен у пећини...{ |
| лити: — Дакле, мој дебели даскало, знаш ли, шта ми је ова пијана будала обећао?</p> <p>— Шта, м |
| е то саопштење?...{S} Хм, хм!..{S} Знаш ли што, Радоване?</p> <p>— Не знам, вере ми! </p> <p>Уч |
| p>Старац је само ћутао.</p> <p>— А знаш ли, шта је с гросмутерком?...{S} Кад се праштала са гос |
| ожјом природом бави, да се диви шареним ливадама и загаситом зеленилу прастарих лугова.{S} Она |
| ца да украшују.{S} Милка беше бледа као лимун; да је имала кога, можда би се, сирота, и потужил |
| !{S} Какви клавир?{S} Рђао ка потковица липсалог папипа!{S} Зар не нађе да друго што говори, књ |
| иганског коња или на извађено око каког липсалог шарова, само ако прими из њене руке част!</p> |
| <l>— Паук једе мушицу, </l> <l>Гусеница лист; </l> <l>Гркиња је прљава, </l> <l>А паук је чист. |
| му беше смешно како Папраг брзо окрете лист; но пошто није био у намери да таста и зета доводи |
| ве, него некако, чини ми се, знате, као лист лободе....{S} Јесте ли јели кадгод лободе?{S} Боже |
| а ви, стара госпођо, осим похвалителног листа, добићете и једну класу...</p> <p>Сутрадан, кад с |
| Перковца крупним словима у своје сјајне листове забележити.{S} Па кад сви знамо и видимо, како |
| рече, а кад је пандур тако до половину литре испразнио, учитељ се насмеја: ·</p> <p>— Оно, кас |
| ом трчати кошију; ко пре стигне, добиће литру сапуна, да опере зубе...</p> <milestone unit="sub |
| Тима се нечем досетио, скиде са полице литру с ракијом, па је понуди пандуру:</p> <p>— Знам, д |
| коб, то се само осмехнуо. — Изгубио сам литру ракије и четири каве, али ми није жао; бар ме је |
| ко је о противноме био уверен: — Ево, у литру ракије и четири каве, па нека г. Папраг реши, а м |
| сам!{S} Деда-Спиро, докотурај-де једну литру старе жабарке и испеци четири каве!{S} Изгубио са |
| нику три-четири ракијске чашице и једну литру старе жабарке.{S} Учитељи се још нису ни обредили |
| и за фруштук; а мени ћеш спремити једну литру комовице, — добра ће бити уз кајсије!</p> <p>Кад |
| ћер!</p> <p>Деда-Спира изнесе још једну литру жабарке и још по једну црну каву.{S} Кад су то по |
| један младић.{S} Раста је био средњег, лица доста правилног, али на такоме младоме лицу беше и |
| огућих заната шегрти, па блену у гарава лица јевропских номада.{S} Један од њих четворице држи |
| иво посматрајући сваку црту начелникова лица. — То значи, да и наша влада удара у клавир, а то |
| е трепавице, да више не гледа свакојака лица својих обожатеља, о којима је цео онај дан премишљ |
| чене, дуварове, она сиромашна неумивена лица, он би се тргао, па би скитао по лугу, слушајући с |
| оно да се нагледате оног лепог детињег лица.</p> <p>— Напротив, господине, ја сам био намеран |
| жа променити.</p> <p>Гркињи пређе преко лица лак осмејак, и није никако могла своје унутрашње з |
| повторавао је старац, а после му преко лица пређе глуп осмејак.</p> <p>— Твоја кћи Милка срећн |
| ордање,</title>“ али се уједанпут трже, лице му доби израз зле воље, и он устаде са свога места |
| уљасти, а на њима нокти скоро провидни, лице јој беше као снег бело, дугуљасто, очи плаве, а у |
| зи што би одавало њене младе године.{S} Лице младо, али свака цртица показиваше тврду вољу и ст |
| списане хартије; начелник је преврће, а лице му је пуно важности, очију и не диже горе, само гл |
| ењу обрадовати!</p> <p>Милка је покрила лице рукама, а лепа Гркиња, прегледајући хартије, поче |
| током мирно застао, па би огледао своје лице, дивећи се сопственој лепоти...</p> <p>Као и сви о |
| ити.{S} Чича-Тима је дубоко уздахнуо, и лице му доби израз негодовања и незадовољства.{S} Гркињ |
| чула говор свога оца, а после видела и лице свога младожење, кога је Гркиња у тој намери довел |
| о бих од глади.</p> <p>Јадно дете покри лице рукама, а сузе му потекоше низ снежно лице.</p> <p |
| чуло последње речи свога оца, оно покри лице рукама, а низ образе му текоше крупне сузе...{S} У |
| ватреног обожатеља отела, изгледаше јој лице као искрпљено: куд су год Тимини пољубци падали, т |
| ше усудио подићи очију, да мери лажљиво лице лепе Гркиње. — Честит младић тај Папраг — продужав |
| ше и жиле на сувоме врату, после, бледо лице и упале очи.{S} Кад је видео стару госпођу, он се |
| м простору лутао је пун месец као бледо лице заљубљене неке девојчице; — рекао би, да не зна ни |
| поцрвенеле очи и кад је видео оно бледо лице, он се окрете Гркињи: — Хајдемоте, госпођо, а она, |
| 99" /> не би много улепшао једно женско лице, па баш да је и од оних киселих краставаца, што их |
| ревртала, а сузе су јој текле низ увело лице...{S} Је ли то прошлост, што је у стању била у дет |
| } Е!...</p> <p>Лепој Гркињи је пламтело лице од љутине, а очима је чисто стрељала свога дебелог |
| , весело се смејала и гледала у збуњено лице свога обожатеља.</p> <p>— Но, но, драги господине, |
| икад не варају!{S} Неко високо свештено лице цркава за тобом!{S} Владика, прота, ђакон, црквења |
| е рукама, а сузе му потекоше низ снежно лице.</p> <pb n="303" /> <p>— Вуци ми се испред очију, |
| ј, наместо уљуднога носа, на оно снежно лице прилепили зрно сочива, па макар и од оног бечког, |
| ила, па је добро и изгледала: њено пуно лице добило је ону веселу румен, а проседе витице је ве |
| оје, кад видим ваше <pb n="379" /> лепо лице, онда се не чудим што сви мушкарци хоће за вама да |
| ом женском разреду, где с најозбиљнијим лицем прегледа изложене радове.</p> <p>Он беше дугуљаст |
| ичније боје, коса нацмакана помадом, на лицу товар белила, а хаљина да се и не види од самих па |
| г учитеља; човек пун, дебео, омален, на лицу пуно ситних и крупних борица, а уз то је у свако д |
| а је једнако ћутао оборених очију, а на лицу си му видео зловољност и забринутост.</p> <p>— Дак |
| сто, па онде, са искревељеним цртама на лицу, стаде певукати своје зимско „<title>Во Јордање,</ |
| жестином загрли, и није остало места на лицу лепе Гркиње које није чича-Тима обасуо пољубцима.{ |
| човек смишљен, озбиљан; и саме црте на лицу изгубе ону безбрижну детињу облину, а наместо њих |
| брали, беху разног узраста, а и црте на лицу беху им разнолике: неки беху црномањасти, плави; н |
| из куће!{S} Неприлика!</p> <p>И црте на лицу Гркињину дођоше забринуте, а и врачара постаде мал |
| ска деца буду лепа и бела као белило на лицу лепе домаћице, а мушка црномањаста као гарило на њ |
| сматраше јако удубљене црте на мршавоме лицу своје гошће. — Сад ћу ја, моја лепа госпођо!{S} Са |
| доста правилног, али на такоме младоме лицу беше и сувише ситних бора, те да би се могло лепим |
| је ишла за чашом, док му се по бледоме лицу није прострло оно загасито руменило, које вино рас |
| а мном...</p> <p>Милка ућута, по беломе лицу лебдео је сетан осмејак, а по њему, као по сунчеву |
| т!{S} На глави туђа коса, на збрчканоме лицу туђе белило и руменило: права лорфа!...{S} А ја?.. |
| ати...</p> <p>И уједанпута се на њеноме лицу променише црте: нестаде умиљавајућег осмеха, безоб |
| помоћи са оним краставцем на окреченоме лицу?...</p> <p>Чича-Тима је ћутао забринуто, знао је о |
| јој то јасно црвенило према њену белом лицу доликовало!</p> <p>Оба побратима га погледаше зачу |
| руком, а левом га поглади по збрчканом лицу; после, неспретно умиљавајући се, ређаше даље потр |
| срца у мени заиграју!{S} А, Бог зна, по лицу ти судећи, рекао бих да и теби није лоше?</p> <p>С |
| рче храпава сукна, па се њиме трљала по лицу, све док није природна румен дошла.</p> <p>Кад је |
| агасито руменило, које вино раскошно по лицу својих љубимаца просипа.{S} Очи му синуше грознича |
| се задивили големој промени на њему: у лицу је био блед, изнурен, хаљине му беху отрцане, а ци |
| није избелео, пустила низ зелене очи; у лицу је и по себи била бела, али да би добила и ону здр |
| а и вече по себи беше дивно.{S} Он је у лицу, истина, од ракије и дневнога спавања био мало над |
| закани?</p> <p>Стара госпођа беше се у лицу још већма запурила, те, онако збуњена, није, сирот |
| најмањих трагова незадовољства на њену лицу, и она се, напослетку, задовољно осмехну:</p> <p>— |
| м ту лепоту!{S} Моја мајка беше лепа, а личи ли он на моју милу мајку?...{S} Она имађаше велике |
| виноград, пренела.{S} Та она, касти, и личи више на поморанџу, него на обичну перковачку кајси |
| је. — Уосталом — рече он, — што се мене лично тиче, признајем, да сам у свом веку два-три пута |
| жалости није могао синоћног вечера сам лично на беседу доћи, него је послао варошког полицаја, |
| ромне усамљености...{S} Што се пак саме личности њене тиче, за њу се није могло рећи, да је руж |
| је ћете ми донети.{S} Треба ми и винова лишћа за сарму, а, после, Тимо, каква може бити вечера |
| {S} Знали су и то, откуда Гркињи виново лишће, иако га у то доба свака кућа у Перковцу на товар |
| акле, знате, у Гркиње су очи као кувана лобода.</p> <p>—- Ал’ тек је, свакојако, лепша од мужа, |
| лист лободе....{S} Јесте ли јели кадгод лободе?{S} Боже, ала вам је то јело!{S} Преко, тамо код |
| его некако, чини ми се, знате, као лист лободе....{S} Јесте ли јели кадгод лободе?{S} Боже, ала |
| помагао.{S} Он је, на пример, умео лепо лозу резати, па кад би га ко умолио, да му ту вештину п |
| м се поноћ маже, </l> <l>А Гркиња:..{S} Лој козији </l> <l>На дебелу кожу слаже...</l> <l>...{S |
| образи беху жути, од прилике као рђава лојана свећа.</p> <p>— И тако, за љубав оног дериштета, |
| рво уђе у дворану, једном мили-и са три лојане свеће осветљену, газда Миладин свињарски трговац |
| церека:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Ала је лола тај четврти разред!...{S} Хе, хе, хе!..{S} А које |
| S} Кад се пробудио, био је сав знојав и ломан, чуо је како му срце бије, чинило му се да је нас |
| а, у класе подељени, а то тако бива и у Лондону, само у минијатури.</p> <p>Учитељ IV разреда се |
| погдекоме ћепенку видиш два-три црвена лонца, једну чинију са сачмом, другу с кремењем и са на |
| номе лицу туђе белило и руменило: права лорфа!...{S} А ја?...{S} Хе, хе!{S} Бар сам округла и п |
| ицу ти судећи, рекао бих да и теби није лоше?</p> <p>Стара госпођа, баш као неко невинашце, обо |
| богме, благо целој кући, а није ни теби лоше, мој стари даскало!..{S} Ето, ову хаљину, што је н |
| могнеш, лако ћемо!{S} Неће ни мени бити лоше!</p> <p>Гркињи синуше образи.</p> <p>— Па шта би д |
| ливадама и загаситом зеленилу прастарих лугова.{S} Она тамо ни погледала није.{S} На самоме кра |
| ="396" /> да будем славуј у ружичастоме лугу моје обожаване Јоханиде.</p> <quote> <l>— Белилом |
| а лица, он би се тргао, па би скитао по лугу, слушајући сањиво цвркутање шарених тичица; а посл |
| сви се трудише да му докажу, да је он — луд, да ништа не зна, шта у пићу говори, а прота се зав |
| тљива ствар — рече баба. — Прота је као луд за тобом!{S} Ја!{S} Ал’ ако те три-четири ствари не |
| у растури!...</p> <p>Стара госпођа није лудо комбиновала, само ако узима куражи, — а старе су б |
| сти, и, кад у пићу говори, да ће ма што лудо изговорити.</p> <p>— Господо и браћо!,.. — понавља |
| те келнерима... — Келнер!{S} Ову пијану луду да избаците из гостионице!</p> <p>Њих пет-шест кел |
| инштрументи?{S} Све је то према зурлама лук и вода!{S} Ја мислим да у Венецији њих тројица засв |
| аљубљена у ову уштиркану лутку, и да та лукава Гркиња, колико његовим недотупавним мозгом, толи |
| па после, као нека фурија, оде из собе, лупивши за собом врата, да су се прозори потресали...{S |
| је даље без свести и без икакве намере, лутао је онако по инстинкту.{S} Наједанпут стаде; учини |
| на! </p> <p>По плавом небеском простору лутао је пун месец као бледо лице заљубљене неке девојч |
| је, васпитан је“ — тврди ова намолована лутка, што ми се силом за старатељку намеће.{S} Васпита |
| њене одавно забачене играчке.{S} Једна лутка без руку, две-три луткине шарене кецељице и хаљин |
| ..{S} Пре кратког времена играла сам се луткама; ону највећу, моју лепу Љубицу, њу сам сву црве |
| /p> <p>— Сад ти још и лутке требају!{S} Лутке!{S} Невеста!{S} Ха, ха, ха!{S} Јеси ли се ти пома |
| м, па чим се забавља?{S} Прегледа старе лутке и преврће нова љубавна <pb n="354" /> писма!{S} Л |
| ав глас зипарати:</p> <p>— Сад ти још и лутке требају!{S} Лутке!{S} Невеста!{S} Ха, ха, ха!{S} |
| рачке.{S} Једна лутка без руку, две-три луткине шарене кецељице и хаљинице, а после неколико зг |
| !...“ Тако је то пре кратког времена са лутком било, а прексутра ће бити са мном...</p> <p>Милк |
| стара будала заљубљена у ову уштиркану лутку, и да та лукава Гркиња, колико његовим недотупавн |
| ласом питала, по обичају, моју накићену лутку: „Љубице, имаш ли ти вољу за овога младића поћи?“ |
| ује!{S} Не знате, како је сумњив, прави Луцифер!...{S} Чекајте, сад ћу ја видети, можда већ и с |
| и сам вјерујем е је за наше младости и љепоте и сунце љепше сјало!{S} Ма све ка вељу, да се и |
| е је за наше младости и љепоте и сунце љепше сјало!{S} Ма све ка вељу, да се и нама старцима ј |
| ављали су младенцима и певали: „многаја љета!“</p> <p>У целој тој ларми само је Папраг замишљен |
| уцима, заорило се једно велико „многаја љета“, које само учитељи, кад су у добром расположењу, |
| аном, <pb n="296" /> баш поред плотова, љубав је прокрчила стазу, па где је најшира, најутрвени |
| . министра, не би га могли покренути. — Љубав није шала, па макар она и најотрцанијег старца би |
| а неком новом појавом, повика весело: — Љубав!{S} Мене дланови никад не варају!{S} Неко високо |
| <p>Гркиња је дубоко уздахнула.</p> <p>— Љубав је превртљива ствар — рече баба. — Прота је као л |
| рђава лојана свећа.</p> <p>— И тако, за љубав оног дериштета, ви мене да обманене!... — говорил |
| вајући у гајде, или да ожедни, те да за љубав чаше вина престане свирати, па се тек у томе случ |
| ..{S} Две класе!{S} И то, касти, све за љубав оне маторе клепетуше!...</p> <pb n="371" /> <p>Да |
| од тога знала чини.{S} И за крађу, и за љубав, и за мржњу, од свачега је она имала мађија и чин |
| Бог — не знам, зашто — али све теби за љубав учинио: оној маторој, што је свима нама копала ја |
| “</p> <p>„Молим!{S} Молим|...{S} Али за љубав моје мајке!“</p> <p>„Па, госпођице, где ћемо се м |
| приљежно метала, оста она иста ватрена љубав у старчевим грудима, као онога тренутка, кад је п |
| огуће, чак у Турску...</p> <p>— За вашу љубав ћу све могуће употребити, само да вас задовољим.{ |
| а?{S} Кажу, да се једанпут из превелике љубави хтела и удавити, само што у Монакову не беше дуб |
| оделу да га затече богиња његове старе љубави?{S} Та чисто би зажелео да у земљу утоне, да га |
| ани га и васпитава, и то, касти, све из љубави према чича-Тими!{S} Е, па где су данас младићи, |
| ам он је увиђао да би у својој ватреној љубави много срећнији био, да Милку скине с врата.</p> |
| е био велики, али ватреној чича-Тиминој љубави није могао никаква вреда нанети.{S} Истина, два- |
| је та протерана вештица говорила?{S} О љубави!{S} А шта је говорила, то вам не смем ни казати! |
| {S} Прегледа старе лутке и преврће нова љубавна <pb n="354" /> писма!{S} Лепо!{S} Но, таке ства |
| оју обожавану Гркињу загрли.{S} Два-три љубавна погледа, то је било све, што је целог вечера мо |
| 344" /> <quote> <title>АМОР.</title> <p>ЉУБАВНА ПЕСМА,</p> <p>сачинио Никола Грчић.</p> </quote |
| b n="363" /> две бунде од новодобивеног љубавника очупати, тек она пристаде да јој искану бунду |
| ди, тако и лепа Гркиња, опијена слатким љубавним заносом, уздахну дубоко, а после погледа у бле |
| убило, ништа друго не може бити, него — љубавно писмо.{S} А, уствари, беше то неки ружно исписа |
| ам не смем говорити, историја је сасвим љубавног карактера, а ја сам ту посредовала...{S} Дакле |
| ш већом ватром љубити.</p> <p>— Збогом, љубазна моја, збогом!...</p> <p>— Збогом, очи моје!... |
| двомесечне плате...{S} Е, то хоћу, мој љубазни Тимо!...</p> <pb n="319" /> <p>И она, погледавш |
| да ме примите?{S} О, хвала вам, хвала, љубведостојна моја богињо!</p> <p>То је све што је чича |
| ити, само је бленуо у своју обожавану и љубведостојну богињу; кршио је руке, превртао је очима, |
| деца и људи трче за њим, скидају капе и љубе га у руку; после га гледа међу свештеницима из обл |
| памти добро! — „Поздравио учитељ Тима, љуби руку и узима себи слободу данас код вас на ручак д |
| аучила би, да сваког човека с наочарима љуби у руку и да свакој начелниковици министарства купи |
| тање свога занетог оца:</p> <p>— Она ме љуби, па, касти, чак се и за моје дете стара!...{S} Учи |
| ype="notes"> <note xml:id="SRP18760_N1">Љубим руку!</note> <note xml:id="SRP18760_N2">Ћошка се |
| нило, које вино раскошно по лицу својих љубимаца просипа.{S} Очи му синуше грозничавом ватром, |
| плименат беше Радовану, као начелникову љубимцу, по вољи, и он се задовољно осмехну:</p> <p>— Т |
| на груди, па је стаде још већом ватром љубити.</p> <p>— Збогом, љубазна моја, збогом!...</p> < |
| и ти вољу за овога младића поћи?“...{S} Љубица је морала климати главом. „А ти, брајко,“ питала |
| венцима накитила, па сам онда казала: „Љубице, моје драго дете, ти си већ одрасла, треба већ д |
| тала, по обичају, моју накићену лутку: „Љубице, имаш ли ти вољу за овога младића поћи?“...{S} Љ |
| сам се луткама; ону највећу, моју лепу Љубицу, њу сам сву црвеним трачицама и зеленим венцима |
| на венчање, немој у косу трпати смиља и љубичице, то је сељачки!{S} Него, ако немаш георгине, а |
| е ни да је погледао.{S} Успут је сретао људе, који му се уљудно јављаху, али он као да их ни ви |
| господине, молићу!...{S} А има времена, људи смо, ако је, касти, било какве погрешке, поправиће |
| не могу живети; па кад ваздуха нестане, људи ће се угушити!“ Јесте ли ме разумели?</p> <p>Начел |
| ме је, е ће се и даље чути...{S} Знаш, људи смо...</p> <p>— Па зар ни мени, твоме староме учи. |
| вај пепео из тигања.{S} Е, шта знам!{S} Људи су људи, сваки има своју невољу!{S} Ето, попа Ђока |
| е: на јавном месту исмејавати владу!{S} Људи су се томе досетили, па су, богме, неки псовали, а |
| , чича-Тимо, где су ти две класе“...{S} Људи су људи, сваки гледа како ће своју рану завити и у |
| је у стању за свој народ погинути...{S} Људи су ћутали, само њих два практиканта и Гаја бербери |
| ене, која је после порођаја и умрла.{S} Људи су мислили да се чича-Тима, после онаке красне жен |
| амо ти напиши мало рецеписа од руке.{S} Људи смо!{S} Ко зна, шта носи дан, шта ли ноћ!{S} А инт |
| ико коракне; моја мати није то умела, а људи су и за њу говорили, да је васпитана!</p> <p>Те ми |
| } Очи му засенуше од силне светлости; а људи у црним, салонским, хаљинама, са цвикерима на носу |
| је то тако од старина остало, или су га људи од милости тако прозвали, то вам нико не би умео к |
| сор у својој беседи навео: „Без ваздуха људи не могу живети; па кад ваздуха нестане, људи ће се |
| ојих и малих и великих мана; а ко их од људи нема...{S} Иначе, беше он добар човек, ретко да је |
| тавак Живкове беседе сматрати: да ће се људи после пет стотина милиона година без ваздуха угуши |
| у: све се око њега окретало, и свеће, и људи, и куће, па и читаве улице, чинило му се да пролаз |
| ито трсковим штапом, по улици, а деца и људи трче за њим, скидају капе и љубе га у руку; после |
| стаде; учини му се да чује, где некакви људи говоре, после виде и свеће, па, и не знајући, пође |
| кад на расположењу, доказивати, да први људи нису јели гвозденом виљушком печење, него сопствен |
| а?“ А и нашто да питам, кад су мени сви људи једнаки?{S} Тај, што ће мене узети, зове се Папраг |
| али, не изгледаху му као прави истински људи; чинило му се да су од хартије онако по најновијој |
| ти...</p> <p>Као и сви остали заљубљени људи, тако и лепа Гркиња, опијена слатким љубавним зано |
| мољски Цигани кроз варош проводе; стари људи приповедају, да су једном, баш некако четресосме г |
| ине, не можете веровати какви су вам то људи!{S} Ви знате, шта је то јавна женска, — она је још |
| о из тигања.{S} Е, шта знам!{S} Људи су људи, сваки има своју невољу!{S} Ето, попа Ђока се, сир |
| имо, где су ти две класе“...{S} Људи су људи, сваки гледа како ће своју рану завити и утоплити, |
| и словенска беседа...</p> <p>У Перковцу људи устију, чим сване, па они, који имају посла у пољу |
| није била музикална?...</p> </quote> <p>Људи су га слушали, па су ћутали; а он је, сиромах, јед |
| ваздуха, и ми ћемо се — угушити.</p> <p>Људи су и њега слушали... </p> <p>А кад је он свршио, и |
| њеној утешити могла.{S} Али напослетку, љуљана теретом туге своје, опет је заспала.{S} Само Грк |
| у у свему контрасти: она жива жеравица, љута; он, опет, флегма до крајности...{S} Али у једноме |
| била чувена са своје старе шљивовице и љуте горке ракије, а поред таког еспапа лако се заборав |
| и.{S} Али мораш ми још казати, каква је љутина у кући и какви ће новци из куће?</p> <p>— Хоћу, |
| око усница она борица све је дрхтала од љутине; а како се још није била набелила и наруменила, |
| /p> <p>Лепој Гркињи је пламтело лице од љутине, а очима је чисто стрељала свога дебелога супруг |
| само смеје.{S} Лепа Гркиња пребледи од љутине, волела би и искру ватре из свога обожаванога Шп |
| ејкујући се пакосно. — Ви као да се још љутите?...</p> <p>Стара госпођа га погледа, презирући:< |
| е: —- Само се ви покријте ушима — рече, љутито окренув се госпи; — само ви ћутите, ви, који сте |
| е, да га пољуби у руку.{S} Чича-Тима га љутито одби:</p> <p>— Шта ћеш?{S} Што си дошао, је ли, |
| му, па га тек онако испод обрва погледа љутито, а очи му севају од једа:</p> <p>— Лепо, вала, г |
| ажи, што и како знаш — викаше чича-Тима љутито; а кад дете оде, он се задовољно осмехну.</p> <p |
| , ви мене да обманене!... — говорила је љутито... — Зар је то ваша поштена реч?...{S} Срам вас |
| ље, он покупи парчад од огледала, па их љутито тресну кроз отворен прозор.</p> <p>У тај мах уђе |
| — Оче, ја сам слаба!</p> <p>Чича-Тима, ма да је био пијан, опет није могао да не погледа пажљи |
| адости и љепоте и сунце љепше сјало!{S} Ма све ка вељу, да се и нама старцима још пођешто мили. |
| актима доказати: да човек који не свира ма у који инструменат није у стању за свој народ погину |
| ри човека, да га упропасти, оно се нађе ма шта!...{S} Сад како да јој купим црну свилену хаљину |
| о власт, само компромитовали, да сте се ма и показали у онакоме друштву...{S} О, господине!{S} |
| речитости, и, кад у пићу говори, да ће ма што лудо изговорити.</p> <p>— Господо и браћо!,.. — |
| е.{S} Данас у такој прилици тешко да би ма ко тако олако прошао.{S} То су још била добра, стара |
| службицу!{S} На тако јемство дао би ти ма ко у Перковцу.{S} Тек велим, побратиме, боље ја да т |
| ју Милку?</p> <p>— Чуо сам, побратиме, ’ма тешко ми је веровати.{S} Кo велим, још је дете.</p> |
| аш, учитељу, нешто ми је ка и познато, ’ма нисам рад казиват’, страх ме је, е ће се и даље чути |
| и ни ожалостити!...{S} Хеј, старче!... ’Ма чу ли, болан, да су и кир-Николу преместили, и то у |
| као бих, да су неки комадићи олова?... ’Ма где их толико накупи?</p> <p>— Олово! — понављаше Ти |
| ањаца, то ће и без искања ђаци донети; ’ма, побратиме, гледај да и у вину не буде оскудице!{S} |
| но, те се, старац, грохотом насмеја: — ’Ма, кумим те Богом, госпођо учитељице, шта је теби?{S} |
| ина мантија беше пуна чичака.</p> <p>— ’Ма шта ви мало пре рекосте, оче прото...{S} Да је чича- |
| у, која се њему веома допала.</p> <p>— ’Ма, побратиме, —- рећи ће чича-Тима, — чу ли ти, да ја |
| Шта ћеш?{S} Што си дошао, је ли, чупави магарче?</p> <p>— Господине, — замуцкиваше дете, — посл |
| повлачаше се, као нека провидљива плава магла, по густо засађеним шљиварима и по узаноме сокаче |
| ав, и за мржњу, од свачега је она имала мађија и чини.</p> <p>— Па којим си ми добром дошла, го |
| е да јој искану бунду за таке скупоцене мађије поклони. — Још сутра навече ћеш је добити.{S} Ал |
| ја рађала, она јој је умела наћи чини и мађије, којима ће „плод чрева својего“ у ред довести; п |
| ке ципеле пуне мирисаве помаде, па њоме маже бркове; зато су тако уфитиљени...</p> </div> </bod |
| е месец дели, </l> <l>Катраном се поноћ маже, </l> <l>А Гркиња:..{S} Лој козији </l> <l>На дебе |
| {S} Ја више уживам у вину, него у њином мажењу и кривљењу.{S} Ја бар, кад пијем, имам некакве ц |
| кокета, којој сав живот у церекању и у мажењу пролази.</p> <p>— Ха, ха!{S} Је л’ те, да сам ва |
| кад они пију шампањера, играју валцера, мазе се с девојкама, троше и своје и туђе паре, а хоће |
| ве очи, које је Гркиња на разне начине, мазећи се, превртала...</p> <p>— Ја вас обожавам!..{S} |
| лижити се мени и називати ме свакојаким мазним именима!</p> <pb n="387" /> <p>Чича-Тима је погл |
| ујући се, ухвати га за руку, погледа га мазно, па онда, отежући речи, пришапта му полугласно:</ |
| асом даље: — Ето, ово слово беше рђаво, мајка се и наљутила на мене, па га је <pb n="353" /> пр |
| вата, кад их из далека смотрим!{S} Моја мајка је лежала мртва, ја сам на њене груди наслонила г |
| еле, али ја не видим ту лепоту!{S} Моја мајка беше лепа, а личи ли он на моју милу мајку?...{S} |
| она поправљала.{S} О, ала је дивно моја мајка умела писати!{S} Ја сам видела штампаних прописа, |
| је мој пропис, што ми је још моја мила мајка поправљала. — И она бризну у плач, а сузе се слев |
| ла је једна суза.</p> <p>— Ах, да ми је мајка у животу!</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| олим!{S} Молим|...{S} Али за љубав моје мајке!“</p> <p>„Па, госпођице, где ћемо се моћи видети? |
| ли баш ниједно слово није као моје миле мајке!...</p> <p>Тај пропис беше јој једина успомена на |
| замишљено; видело је, сироче, да је са мајком и оца изгубило.{S} Кажу, да човек за ноћ оседи, |
| >Тај пропис беше јој једина успомена на мајку, на сваком писмену те испрљане хартијице беше чит |
| и?{S} Хоће ли у Папраговој мајци и себи мајку наћи?{S} А село?{S} Њено детиње уображење није мо |
| ка беше лепа, а личи ли он на моју милу мајку?...{S} Она имађаше велике отворене очи, по ваздан |
| а гледало је јадно дете своју изгубљену мајку, па се часом насмешило, а махом је бризнула у пла |
| исати као мали Андрица!{S} Он је и вашу мајку написао...{S} Истина, мало вас је искрмачио, али |
| ца, на коме је изрезана глава некаквога мајмуна, то је био младожења!{S} Ја сам се направила по |
| ли, како Талијани кроз Перковац проводе мајмуна и псето — обоје у неке шарене хаљине обучени, а |
| боје у неке шарене хаљине обучени, а на мајмуну и црвена капа; а лане о вашару беше и једна ком |
| љину јој је купио чика-Паја член, грчки мајорен; бронерске ципеле и шешир са перјаницом чича-Ти |
| год, и то сигурно послом, завирио какав мајстор: све сама гола господа, трговци, адвокати и учи |
| у и по старешинству.{S} После њега дође мајстор Глиша ковач.{S} Он је био у немачком капуту и п |
| о две-три чаше ракије, па иду на посао; мајстори се <pb n="336" /> сврате још пре сванућа у кав |
| својим посетама најтачнији.{S} Чим оду мајстори, одмах за њима дођу учитељи; а ако се деси у в |
| е на глави имао алев фес.{S} За њим уђе мајсторица: она беше у српским хаљинама, само што је но |
| покварена беседа, али Гаја берберин са мајсторицом и са још седам-осам <pb n="345" /> практика |
| дости поверити?{S} Хоће ли у Папраговој мајци и себи мајку наћи?{S} А село?{S} Њено детиње уобр |
| ог склоништа; а увреде, којима је после мајчине смрти и од својих и од туђинаца често обасипана |
| Па, касти, нека пије Маринкове ракије, макар само по оке до подне; верујте ми, да не би ни на |
| Ствари су скупе, али ја ћу ти их дати, макар и за нешто старо.{S} Па кад се ти помогнеш, лако |
| м мислио мало повише вина... па, касти, макар и не било мелшпајза...</p> <p>— Куглофа и гурабиј |
| о снежно лице прилепили зрно сочива, па макар и од оног бечког, што га ви онако радо једете?</p |
| и не хте тражити њезиних препорука, па макар још за дваест година не добио класе...</p> <p>Кад |
| могли покренути. — Љубав није шала, па макар она и најотрцанијег старца била!</p> <p>Учитељи, |
| n="304" /> <p>— Само кад сам код ње, па макар и коприве с реном кувала, све би то њен пољубац з |
| е са сто дуката и са својим дететом, па макар да је колико окорео. </p> <p>— Дај ми, побратиме, |
| деведесет и девет класа учитељских, па макар ниједна класа немала више него девет пара чаршијс |
| притаји.{S} Три мужа!{S} Та томе би се макар каква секретарица министарства, па и сама начелни |
| се у срећан дан родила!...{S} А имаш ли макар и мрвице земље са гроба Св. Петке</p> <p>— Немам! |
| ника Прокопија, а добро би било да имаш макар и једно зрнце од оне наворе, коју су пред своју с |
| вачки округ!{S} У којој бакалници нађеш макар и аковче, наћераћу ћифту, да га наштину испије мј |
| — Шта, моја Аспазијо?{S} Хи, хи, хи!{S} Мал’ не рекох, аспидо!{S} Шта ти је обећао?</p> <p>— Да |
| опет онај строги, забринути, изглед.{S} Мала Милка већ се умила и стала се чешљати; њојзи не бе |
| анова харема, а то, наравно, не би била мала заслуга.</p> <p>Кад се стара госпођа мало прибрала |
| веде гошћу у собу.</p> <p>Соба јој беше мала, ниска, али са обичним сеоским намештајем: једна н |
| ени жури“...</l> </quote> <p>— Та већ и мала деца знају у Перковцу, ко су то двоје, на које она |
| о, сама и остављена, наслонила је своју малаксалу главицу на суву руку, па је замишљено гледала |
| борити, докле у борби не победи, или не малакше, као што је то и сам професор у својој беседи н |
| нке су у Србији, као и у осталом свету, мале, у њима свако свакога познаје, —- па је ли чудо шт |
| >Стара учитељка обори опет очи, а после мале почивке поче наново разговор о беседи: — Дакле, ви |
| уке част!</p> <p>Кад се Гркиња из горње мале вратила, чича-Тима се већ био умио и очешљао и спр |
| /p> <p>Већ је била скоро на крају горње мале, откуда се виде зелене утрине, што се од самог Пер |
| очи, па је необично брзим кораком кроз мале и велике улице јурио кући.{S} А кад се дочепао сво |
| о ни погледала није.{S} На самоме крају мале, између неких кошева и шљивика, пружао се коровом |
| па да се сита не нагледам; а у њега су мале, жмираве, очи, — страх ме хвата, кад их из далека |
| положен.{S} Кажу они, који су га још из малена познавали, да се и као дете радо смејао тако, да |
| спођо, — рече учитељ, — каква ли је оно маленкост, у коју сте и ви уплетени?</p> <p>— Пст, ни р |
| .{S} Наравно, да се лепа Гркиња на таке маленкости није <pb n="359" /> обзирала.{S} Она је сасв |
| > <pb n="308" /> <p>Он као да је о оној маленкости, у коју сте и ви уплетени, нешто прокљувио; |
| о, то би тек лепо било да се због таких маленкости стари познаници посвађају! — рече чича-Тима |
| а после се диже, узе из неког сандучета мали један завежљај, у коме беху смештене њене одавно з |
| , твоме староме учи...{S} Та, ето, твој мали Милован има, ја мислим, већ три године, како учи к |
| наспавао, ха, ха, ха!...{S} Али ме мој мали Аристид пробуди.{S} Хи, хи, хи!{S} Баш је хунцфут! |
| прошавши онуда, упутила се право горњој мали.{S} Ту, у томе усамљеноме крају, ретко је кога сре |
| с нико није умео тако лепо написати као мали Андрица!{S} Он је и вашу мајку написао...{S} Истин |
| S} Уосталом, чича-Тима је имао својих и малих и великих мана; а ко их од људи нема...{S} Иначе, |
| е под руку, пропрати је преко авлије до малих вратница; а ту су опет застали, шапутали су нешто |
| ..</p> </quote> <p>Беседник се накашља, малко се протегли, уздахну, па истим патосом и са још в |
| оје или по један; из земљописа, истина, мало су храмали, али читанку и прва знања знали су ама |
| е колена.{S} Жене и деца су се, истина, мало бекељили на њу, али нико, па ни сами сељачки пси, |
| н је и вашу мајку написао...{S} Истина, мало вас је искрмачио, али то се даје израдирати...{S} |
| А кад је већ зора свитала, и гости се, мало накресани, стадоше један за другим разилазити, онд |
| осла у чаршији, а и глава ми је, касти, мало буновна.{S} Сутра, ваљда, ће и мени доћи шпуријус. |
| Опростите, молим, ја сам, знате, касти, мало се и наљутио на моје дете; па да се, касти, одљути |
| уда је било тога вечера сила разговора; мало је ко од скупљених гостију својим стањем био задов |
| е здравље, моја драга госмутерко!...{S} Мало је учитељица, које ја тако ценим, као вас.{S} А шт |
| о моје бело!{S} Моје јагње, касти...{S} Мало сам се, касти, напио ракије...{S} Ал’ је шљивовица |
| се весело осмехну, приђе детету, да га мало охрабри.</p> <p>— Добро, синко, добро!{S} А која г |
| >То беше све.{S} А кад би се после тога мало умирио, погладио би мало свој трбух и сео би, сасв |
| p> <p>Кад је и ту чашу грке искапио, да мало своју унутрашњу муку разблажи, а он оде право кући |
| , да попуше по једну цигару дувана и да мало продиване.{S} Прво је било да се увере, где ли се |
| n="380" /> коло, и она нађе прилику да мало ближе приступи господину проти; а онда ће му шанут |
| ла заслуга.</p> <p>Кад се стара госпођа мало прибрала, она извади из недара своје наочаре, ната |
| тако трабуњао, лепа се Гркиња прибрала мало и, преврћући, по обичају, очима, осмејкивала се ум |
| ..</p> <p>— Оно, касти — рече чича-Тима мало увређеним тоном, — та то, ваљда, није мене мислила |
| уља.</p> <p>И заиста, публика се, жељна мало отменије, образованије, београдско-новосадске, заб |
| обожавану посетитељку...{S} Али га она мало строжије погледа и једним мигом му показа на дете, |
| ољубац засладио; али знам ја, да ће она мало друкче почастити.</p> <p>Затим се мало исправио, з |
| па навише!{S} Бо’ме ће ту и сто дуката мало бити|... — Тако је Папраг комбиново, докле су гост |
| гали: кад је, н. пр. она у неког удовца мало ватреније погледала, па баш и кад би неку хаљину о |
| суством усрећити.</p> <p>Папраг застаде мало, као да се премишља.</p> <pb n="335" /> <p>— Милос |
| у дођоше забринуте, а и врачара постаде мало озбиљнија; десни кажипут <pb n="362" /> је упрла н |
| био умио и очешљао и спремаше се да иде мало у чаршију, колико да се расхлади, а и вече по себи |
| да пољуби васпитатељку; а ако и то буде мало да је противу мужа расположи, <pb n="325" /> — при |
| тек онда добија у своме изгледу, кад је мало више неглиже обучен.</p> <p>На таки комплименат за |
| </p> <p>— Знам — рече Гркиња, — дете је мало напуштено, али ће код нас доћи у ред; а, после, на |
| класе — рече учитељ IV разреда, који је мало уфитиљио. —- Ђаво нек носи и бабу и секретара!{S} |
| одговарати; али није имао куд, морао је мало сести, <pb n="340" /> и то баш до њега; то је захт |
| е дође и Папраг у чаршију.{S} Отишао је мало до деда-Спире, узео је четку, очеткао своју атилу, |
| ли, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је мало углађенији но обично, а и капут је обукао нов, што |
| цима облачио, узео је четку, очистио је мало шешир и панталоне, узео је поштапач у руке, па се |
| јкитњастије обукла и спремаше се, да се мало по чаршији прошета.{S} Али пре него што ће свога д |
| е могао ништа научити, па, касти, да се мало у свету дотера, углади.{S} Би тамо за неко време, |
| једну шљивовицу искапити, колико да се мало расхладим.</p> <p>Чича-Тимин побратим беше добар ч |
| кукове, обрве је уздигла, искосирила се мало настрану, па се тако неколико тренутака само у огл |
| <p>И он се диже са столице, накашља се мало, узе чашу, уздиже је увис, па онда поче крупним гл |
| има га погледаше зачуђено; чича-Тима се мало накашљао, јер није знао, шта ће да му одговори.</p |
| у доле на испрљану хартијицу.{S} Кад се мало утишала, а она је продужила жалостивим гласом даље |
| ачелник узе другу позитуру: искосири се мало у наслоњачи, лактом је заклонио ону исписану харти |
| пе Гркиње спала је била шамија и тек се мало о збрчканоме врату држала, а црна протина мантија |
| мало друкче почастити.</p> <p>Затим се мало исправио, згладио је косу, наместио јаку на капуту |
| лиш данас ручати? — А после тога окрете мало у шалу: — Е, ви’те, господин-Тимо, шта чини удаја; |
| .</p> <p>— А, дакле, да од њих готовите мало по новосадски дунста?...{S} Е, ако је баш тако, он |
| ним бокорићима жутога смиља, — она поче мало брже корачати; а кад је и последњег дућанчета нест |
| неколико чашица пеленаша и већ се поче мало живље кретати.</p> <p>—Све ће то својим редом ићи |
| а-Тима и лепа Гркиња.{S} Чича-Тима беше мало забринут, а госпођа Јоханда изгледаше срдито: очи |
| се после тога мало умирио, погладио би мало свој трбух и сео би, сасвим задовољан, уз обожаван |
| а беше пуна чичака.</p> <p>— ’Ма шта ви мало пре рекосте, оче прото...{S} Да је чича-Тима уз св |
| рчин реферат о првој перковачкој беседи мало обуче, објасни и, бенгалском ватром осветљен, госп |
| е носе више...</p> <p>Гркиња се замисли мало.{S} Није ни њојзи било ласно растати се са таком б |
| спадало.</p> <p>— Видиш, Никола, ти си мало ушао и у године, за тебе је добро, како се може; ј |
| м и ја пореклом Гркиња. — И, уздигнувши мало навише своје наврањене обрве, додавала би хвалисав |
| е све што ваља спремити, само ти напиши мало рецеписа од руке.{S} Људи смо!{S} Ко зна, шта носи |
| оно, касти, има у кога!{S} Истина, сам мало ушао, касти, и у године; зар је краљ баварски, опе |
| је петак — рече баба; — јутрос како сам мало зелених краставаца јела, више ти ни окусила нисам. |
| сам се надала од вас — рече Гркиња, као мало прекорно, — али се надам, да кад се амо доселите, |
| стина, од ракије и дневнога спавања био мало надувен и туробан; али кад је видео Гркињу, трудио |
| без мелшпајза.</p> <p>— А ја сам мислио мало повише вина... па, касти, макар и не било мелшпајз |
| госпођу Швабићку, а ја ћу се тек онако мало осмехнути...</p> <p>И она гледаше у огледалу, како |
| Кад се и та наситила говора, изиђе неко мало дете, коме мати још и није смела поверити виљушку |
| ија. <pb n="365" /> Он је у дућану врло мало еспапа имао; тек колико да се назове трговац.{S} Н |
| гу! </p> <p>Гркиња извади из џепа једно мало парченце од оне тешке црвене свиле, од које у нови |
| па се дигао да иде:</p> <p>— Искапи то мало, брат-Радоване, па да идемо!</p> <p>— Да идемо, уч |
| еш ми вратити; ето, дао ти је Бог нешто мало винограда, а ове је године баш добро родио.{S} А, |
| љ Тима. — Него, касти, требаће ми нешто мало новаца; знаш већ, како; имаш, фала Богу, и сам сво |
| доста чист и угледан, само што ми нешто мало по немачки, маџарски ли, заноси?{S} Тек, велим, би |
| пажњом проматрала испружену руку, зену мало, а затим се весело осмехну:</p> <p>— Госпођо, благ |
| а удовица...</p> <p>Стара врачара пљуну мало на свој палац и стаде по Гркињину длану трљати, до |
| , што је у ње доста краћушан, а на врху мало затупаст и, по маџарски, навише извијен био.</p> < |
| ачара.</p> <pb n="360" /> <p>У Перковцу мало има жена, које нису њену помоћ тражиле.{S} Ако, н. |
| !{S} Хоћу, лепа моја госпођо, само душу мало да одморим.{S} Сутра навече, кад донесеш бунду, св |
| уте и да су упрли очи у њега, он се још мало издиже и узвишеним гласом поче говорити:</p> <quot |
| ћ — говорила је стара госпођа, — или је малодушан, те из сажаљења не хте, или баш код самог мин |
| Ето ти капице, носи је! — И он му баци малу белу капицу у образ. — Шта би рекла Гркиња, да ме |
| pb n="395" /> свукоше хаљине, дадоше му малу белу капицу, плав шлафрок, а на ноге чисте чарапе. |
| петачка, а у десну је узео неку дрвену маљицу, — ни буздован Краљевића Марка није изгледао стр |
| " /> <p>— То им се познаје и по великим мамузама и по фокошу њихову...</p> <p>Те речи нису биле |
| а-Тима је имао својих и малих и великих мана; а ко их од људи нема...{S} Иначе, беше он добар ч |
| тешким гресима и упутила би је у какав манастир, у коме је највише калуђера живело, да се онде |
| е дуг, па, богме, ако где у чему и буде мане, дотераће се, ујдурисаће се.{S} Има времена, само |
| о могућству трудила, да све те природне мане улепша; а ту су јој била разна белила, руменила и |
| едну шљивовицу.</p> <p>— Ох, господине, маните се!...{S} Данашња деца каква су, да те Бог сачув |
| дивних шунака.</p> <pb n="309" /> <p>— Маните се, Бога вам, Цигана; после да ми приговарају: о |
| збрчканоме врату држала, а црна протина мантија беше пуна чичака.</p> <p>— ’Ма шта ви мало пре |
| ко да јој купим црну свилену хаљину?{S} Мањ да задужим виноград?...{S} А морам јој купити!{S} И |
| нагњечила нос, да је од њега једва она мања половина између обрва остала; ногу је ишчашила, а |
| се није могло рећи, да је ружна, а још мање, да је лепа.{S} Овоме је много штошта недостајало, |
| само чича-Тима не беше задовољан, а још мање весео; та цело је вече протекло, <pb n="324" /> а |
| по узаноме сокачету.{S} Гркиња је белом марамом запушила нос, да не би удисала онај смрдљиви ва |
| ика приближи, он брижљиво заклања своју мараму руком, као да се боји, е ће га ко похарати.</p> |
| корманоша, па онде простро своју шарену мараму и нешто из ње вади, па ређа по асталу, а кад му |
| а — рече, огрнувши око врата неку стару мараму.</p> <p>— Добро, кад си спремна, а ти сад узми о |
| завити и утоплити, а за туђу нико и не мари, још гледа, ако може, да је у својој пакости здере |
| S} А о мишљењу сиротиње и онако нико не мари...{S} Осим тих свију својстава, стара је госпођа у |
| не, па је пружи ђачету:</p> <p>— За тај маријаш, синко, купи себи шећерлеме, а ову јабуку однес |
| раше по њојзи, све док није нашао један маријаш, те даде детету, а после дохити са ормана једну |
| забава тиче, признајем, да за њих слабо марим.</p> <p>— Ви, сигурно — рече са неком иронијом го |
| пио ракије...{S} Ал’ је шљивовица у тог Маринка, баш је, касти, ни у Срему нема!</p> <p>Док је |
| а гладан.</p> <p>— Па, касти, нека пије Маринкове ракије, макар само по оке до подне; верујте м |
| ниједна! — викао је чича-Тима, распаљен Маринковом шљивовицом, а још више раздражен наговором п |
| а засвирају, да би и само звоно Светога Марка својом писком надгласили...{S} Зато је изабрала п |
| дрвену маљицу, — ни буздован Краљевића Марка није изгледао страшнији; остала тројица искрљешти |
| приповедићу јој, како му је попадија из Мартиновца варјачом сав нос изразбијала.{S} Цео свет зн |
| , са многих разлога, насамо?“</p> <p>„У Марцибановој башти...“</p> <p>— И т. д. и т. д.{S} Па б |
| од муке се и пропила.{S} А и то је све масло те несрећне Гркиње, и то, што чича-Тима удаје она |
| резоновати и сви су погодили, да је то масло старе госпође гросмутерке; и сваки се од њих заве |
| еткама на површини пливала, баш као она масна ђинђувица на дебелој говеђој чорби или као загоре |
| ади, учитељице, да ћу забранит’ продају мастила за читав перковачки округ!{S} У којој бакалници |
| реме највише носило, и све то од скупих материја, а празником се виђала на њој и свила!...{S} Т |
| у Милку; управо рећи, ја сам њена друга мати.</p> <p>— Оно, касти, тако је; ви је, касти, петко |
| до земље поклони, колико коракне; моја мати није то умела, а људи су и за њу говорили, да је в |
| оси!{S} Така јој, касти, беше и покојна мати, неваљала, јогунаста!</p> <p>Њих двоје одоше, да д |
| тила говора, изиђе неко мало дете, коме мати још и није смела поверити виљушку у руку, и то ће |
| !...</p> <p>— Јест, касти, и покојна ми мати беше Сремица.</p> <p>— То је, видите, што све нас |
| питан, тврдица, па, онда, још и ружан и матор; а кад би, опет, чича-Тима за чика-Пајину походу |
| ој, касти, падати на ум да некога грди, матора вештица!...</p> <p>У томе и таком разговору сви |
| ад човек натакарио наочаре, тамо, опет, матора жена навукла на себе грдан кринолин, па неке пун |
| То је, видите — рече Гркиња, — све она матора вештица крива!...{S} Чула сам ја, и о мени му је |
| ?</p> <p>— Неописано!</p> <p>— Само она матора вештица!..</p> <p>— Али сам јој и очитао — рече |
| ајући очима, што још учитељ-Тими рече: „Матора будало!“ Осталим гостима није ни „Лаку ноћ!“ рек |
| класе!{S} И то, касти, све за љубав оне маторе клепетуше!...</p> <pb n="371" /> <p>Да је учитељ |
| позвала сам и овдашње учитеље, осим оне маторе.</p> <p>— А нашто толика част? — питао је чича-Т |
| очима, осмејкивала се умиљато на свога маторог обожатеља.{S} И Милка је, међутим, себи дошла, |
| је, истина, обећала да ће се код свога маторог обожатеља за мене заузети, да што више у готову |
| мога имена, као што се о оној шкорпији маторој поговара, као да живи са начелником...{S} То са |
| то — али све теби за љубав учинио: оној маторој, што је свима нама копала јаму, сломио је руку, |
| алази, корачи један корак даље и у исти мах паде, онесвешћен, на тврду калдрму.</p> <p>Та висин |
| о једну у другу упила тако, да је у тај мах изгледала као да изазива, пркоси; а кад је Гркиња п |
| S} Учитељ трећег разреда, који се у тај мах налазио код њега у винограду, отвори писмо, па кад |
| им се сасвим опрезно накашља... и у тај мах се Гркиња трже.</p> <p>— О, господине прото!... — р |
| еде нешто и Гркиња да изусти, али у тај мах шушну сирота Милка из свога ћошета, откуда је чула |
| ј је баш све од потребе...{S} Али у тај мах свега нестаде, и лепа Гркиња почиваше у најдубљем с |
| ресну кроз отворен прозор.</p> <p>У тај мах уђе једно ђаче у собу, скиде капу и пође, да га пољ |
| лањати, правити книксове, па се у један мах сроза наниже и том је приликом тако нагњечила нос, |
| Сократес...{S} Тако ми дођосте у један мах промењени!</p> <p>— Бриге, бриге, госпођо!...{S} Ах |
| губљену мајку, па се часом насмешило, а махом је бризнула у плач.{S} У таком тужном расположењу |
| нцем прогнао је у планину, да са дивљим мачкама вади очи!,..{S} Та де, смеј се, певај!..{S} Гос |
| сам у најпростијем смислу казао, да су Маџари после Француза најцивилизованији народ.</p> <pb |
| је млади господин колега уверио, да су Маџари најцивилизанији народ! — А после додаде, скоро з |
| дан, само што ми нешто мало по немачки, маџарски ли, заноси?{S} Тек, велим, биће и то да је нек |
| амет да ти стане...{S} Зна немачки, зна маџарски — као вода!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>Утоме се гос |
| краћушан, а на врху мало затупаст и, по маџарски, навише извијен био.</p> <p>— Е, није него рот |
| е, по свој прилици, у самој резиденцији маџарској положили основе своме данашњем образовању?</p |
| рби или као загорела запршка у некаквој маџарској тарани: није било у чинији зрнцета, до кога о |
| ду, да сте у тој надмашности разумевали маџарску нарогушеност...{S} Е, јесам ли погодио?</p> <p |
| агано неколико шарених шамија, цветова, машина, кремења, крчага и т. д.{S} Осим тога је имао и |
| а кицош.</p> <p>— Хм! — рече чича-Тима, машући главом, — Ко да ја не познајем прописе мојих ђак |
| кване један!{S} Палачинке хоћу; јеси л’ ме разумео: палачинке?...</p> <p>— Знам, господине: лап |
| ујући се њојзи... — Ох, да знате, каква ме у овоме часу осећања море, ви бисте се смиловали!... |
| пицу у образ. — Шта би рекла Гркиња, да ме у такој капи види...{S} Ево и чарапе, друкчије је Гр |
| м човеку, што је у министра израдио, да ме у дваестпету класу премести.{S} Јест!...{S} А ово др |
| Саду фотографа, који ме није молио, да ме сними; један ме је сликао, па је ориђинал послао чак |
| има задовољно, па после настави: — А да ме није ко у господина тужио?...{S} Оно, касти, док је |
| то ручак!{S} Да нема оне Гркиње, те да ме кадикад не угости, цркао бих од глади.</p> <p>Јадно |
| покушавати...</p> <p>— Дакле, хоћете да ме примите?{S} О, хвала вам, хвала, љубведостојна моја |
| нећу, касти, да ми после пребацују и да ме оговарају и бољи и гори од мене...</p> <p>После тако |
| вим пребила...{S} Уосталом, ја видим да ме ти не разумеш, ал’ буди бар за часак весео!...{S} Та |
| цирати, али само кад се смркне; нећу да ме оговарају и да износе којешта противу мога имена, ка |
| осподине, — замуцкиваше дете, — послала ме Грк... госпођа... госпођа...</p> <p>Учитељ Тима се в |
| госпођа те је послала?</p> <p>— Послала ме је госпођа Гркиња и поздравила, да дођете на вечеру. |
| ну:</p> <p>— Што јест, јест, касти, она ме воли и заљубљена је у мене.{S} А оно, касти, има у к |
| {S} Али ме задржа госпођа Јоханида; она ме је, као чланица овдашње омладине, задржала на беседу |
| енетање свога занетог оца:</p> <p>— Она ме љуби, па, касти, чак се и за моје дете стара!...{S} |
| да пребринем; хоћу некаких мисли, које ме, може бити, море, да се отресем; хоћу, као што је пр |
| .{S} Од кога направисте и ово и оно, те ме већ и свет гледа као неку кугу?...{S} Зар ви мислите |
| остаде удовац...</p> <p>— Оче, што сте ме звали? — тепаше сирото девојче, скоро и не гледајући |
| ја вековати, кога ћу ја волети?{S} Теше ме: навићи ћу се!{S} Болесник заборавља на шећер, навик |
| /p> <p>— Ох, ала би лепо живели, кад би ме у квартир примили!</p> <p>— Лакше, господине, да нас |
| те такође из прека родом...</p> <p>— Ви ме нисте разумели.{S} Што се те сорте забава тиче, приз |
| Није било у Новом Саду фотографа, који ме није молио, да ме сними; један ме је сликао, па је о |
| ито чича-Тими и кир-Николи, разумете ли ме?...</p> <p>— Разумем!</p> <p>— Лепо, сад слушајте!{S |
| нестане, људи ће се угушити!“ Јесте ли ме разумели?</p> <p>Начелник, који је по самој природи |
| сам се наспавао, ха, ха, ха!...{S} Али ме мој мали Аристид пробуди.{S} Хи, хи, хи!{S} Баш је х |
| ослови су.{S} А, после, дужност.{S} Али ме задржа госпођа Јоханида; она ме је, као чланица овда |
| ен, а у грудима ми је нешто тешко, боли ме, <pb n="352" /> а не знам, шта.“ — А, овако, сама и |
| рећ’ ти морам, е ми је баш драго што си ме тако сабахиле походила, госпо!{S} Чини ми се е ћу ба |
| е усудили приближити се мени и називати ме свакојаким мазним именима!</p> <pb n="387" /> <p>Чич |
| који ме није молио, да ме сними; један ме је сликао, па је ориђинал послао чак у Париз; ја сам |
| смем ли молити?“</p> <p>„Господине, жао ме је, али ја сам већ ангажована!“</p> <p>„Дакле корпу? |
| о до мене, ха?</p> <p>— Та, ето, послао ме господин начелник.</p> <p>— Начелник...{S} Хм!...{S} |
| Где си, несрећнице једна?</p> <p>— Ево ме, оче! — одговарао је звучан детињи гласић. — Сад ћу |
| новника. — Чисто се стидим казати: хтео ме је пољубити!{S} Наравно, да му то нисам допустити мо |
| мој, синко, да после кажеш: „„Наговорио ме тај и тај, приморан сам!““...{S} Младожења, како је |
| погажено, треба да сам благодарна, ако ме ко у кућу прими!...</p> <p>Тужне су то мисли; тешко |
| и.</p> <p>—- Јесам ли задовољна? — Тако ме пита окорели отац, кога бих само наљутити могла, да |
| су, опет, комункиње; а то све зато, што ме не уважавају, баш као и она препредена Гркиња.{S} За |
| ије и четири каве, али ми није жао; бар ме је млади господин колега уверио, да су Маџари најцив |
| познато, ’ма нисам рад казиват’, страх ме је, е ће се и даље чути...{S} Знаш, људи смо...</p> |
| а у њега су мале, жмираве, очи, — страх ме хвата, кад их из далека смотрим!{S} Моја мајка је ле |
| додајде ми једну грку!{S} Е, касти, баш ме угуши ова данашња врућина!{S} Све ми се чини, касти, |
| Ох, та прашина, да се човек угуши, баш ме умори!...</p> <p>И није лако по тој јунијској припец |
| у и сама!...{S} О, зла неваљалца, а баш ме је за срце ујео..{S} Таке увреде!...{S} Нечувено!... |
| користи <hi>оваке, какве су</hi>... бо’ме, да цедите восак из мене, ја вам не бих умео казати. |
| ополитова ђакона, хеј, па навише!{S} Бо’ме ће ту и сто дуката мало бити|... — Тако је Папраг ко |
| , Перковчани су доживели много којешта: медведа већ виђају скоро сваки дан, како га хомољски Ци |
| оси, и тебе и шлафрок, и капицу, и вашу медецину!{S} А ја идем <pb n="396" /> да будем славуј у |
| је и једна стара васпитатељка, која је, међу нама речено, у Срему и бабица била, узалуд се труд |
| тињим грудима толику тугу покренути?{S} Међу осталим ситницама у завежљају нађе она једно парче |
| у капе и љубе га у руку; после га гледа међу свештеницима из оближњих села, како седи пред Мило |
| неће слушати!“...{S} Само, касти, то је међу нама речено, па ту нека и остане, јер ја не бих во |
| хом задахнуо перковачку омладину, да се међу остале онамошње забаве уврсти и словенска беседа.. |
| вилизованом свету узакоњене, класе; али међу учитељима, ту не би требало да тако што постоји!{S |
| иву класа. — Оно јест — рече, — у школи међу ђацима могле би још и остати оне три, већ у целоме |
| свога маторог обожатеља.{S} И Милка је, међутим, себи дошла, убрисила је од суза очи и ишчекива |
| га је дотле пажљиво гледао, а који је, међутим, на друго што, на добру парохију и на женидбени |
| ћи, и одскакута даље...</p> <p>Коло је, међутим, играло све живље и веселије; млади момци се оз |
| а, и старац и зет, један до другога.{S} Међутим је каваница све више пунија бивала.{S} Чиновниц |
| ило спремљено, кренуше се у виноград; а међутим је на дому лепа Гркиња спремала све оно, што јо |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Међутим, код кир-Николе, откако им се чича-Тима доселио |
| :id="SRP18760_C11"> <head>XI.</head> <p>Међутим, док је стара госпођа, по своме, доста вешто см |
| је зинуо, да, по обичају, изгрди своју мезимицу, али кад је видео обожавану Гркињу, он се, она |
| е могао да не погледа пажљивије у своју мезимицу; па кад је видео од плача поцрвенеле очи и кад |
| ати.{S} Она је била будна.{S} По својој мекој постељи превртала се с лева на десно, устајала би |
| ст, која у тим годинама не приличи оној мекој детињој облини, на којој би требало да трепери бл |
| амо нећу!...</p> <p>Тако је она у своме меком кревету премишљала и већ је у мислима гледала нов |
| а, као обично у сирочади, почиваше нека меланхолија...{S} То је била кћи чича-Тимине прве жене, |
| је, па сте метли руку на срце и гледите меланхолично на небо, па уздишете, касти, — за мном|... |
| акија кошта новаца, побратиме!{S} Прави мелем!{S} Него, дајде још једну, касти; на две сам ноге |
| ење...{S} Шта ће нам више?..</p> <p>— А мелшпајз?....{S} Знате, у Новоме Саду ни обичан ручак н |
| овоме Саду ни обичан ручак не прође без мелшпајза.</p> <p>— А ја сам мислио мало повише вина... |
| више вина... па, касти, макар и не било мелшпајза...</p> <p>— Куглофа и гурабије...{S} Драги ко |
| вом појавом, повика весело: — Љубав!{S} Мене дланови никад не варају!{S} Неко високо свештено л |
| Гркиња.</p> <p>— Биће! — додаде баба. — Мене длан никад не вара.{S} А после ћеш се жестити.{S} |
| p>— Опет ми је и то песма!...{S} Као да мене није Гркиња научила сасвим нову:</p> <quote> <l>До |
| му туђа жена?{S} Зар не би боље било да мене узме?{S} Он удовац, ја удовица, ја имам моју плату |
| да ће се код свога маторог обожатеља за мене заузети, да што више у готову новцу уз девојку доб |
| је баш и венчана жена, не би се више за мене старала, него ова лепа туђинка!{S} Ето, нашла је з |
| лово беше рђаво, мајка се и наљутила на мене, па га је <pb n="353" /> прецртала и написала лепо |
| већ је мудро ћутао.</p> <p>— Сад је на мене ред, да частим — рећи ће чича-Тима, брижљиво се уд |
| учитељски еснаф!...{S} Бабу ослон’те на мене, знам ја, како ћу се њојзи осветити!{S} А и ревизо |
| па добро, госпођо, а ви се ослоните на мене, ја ћу гледати да вам још до подне све набавим.</p |
| у животу: данас су тебе гонили, а сутра мене; данас ћу ја изгубити службу, а сутра ћеш ти; и то |
| а тобом.{S} А јесам ли ја казала?{S} Та мене никад није глава од слепог миша преварила! — Утоме |
| чисто би врхом стреле </l> <l>Кроз сред мене да пројури... </l> <l>Понда пружа руке беле, </l> |
| зније додала:</p> <quote> <l>„Кроз сред мене да пројури!“...</l> </quote> <p>— Шта, наопако!{S} |
| кад хоћете да вам кажем...</p> <p>— Од мене...{S} Он од мене лепши?...{S} Но, јесте чули, стар |
| ар је краљ баварски, опет, био млађи од мене?{S} Па како га је Пепита волела?{S} Кажу, да се је |
| цују и да ме оговарају и бољи и гори од мене...</p> <p>После таког разговора чича-Тима оде у ча |
| м кажем...</p> <p>— Од мене...{S} Он од мене лепши?...{S} Но, јесте чули, стара госпођо колегин |
| ја сам ту посредовала...{S} Дакле, код мене су били и састанци.{S} Ја сам вам и сувише казала! |
| акати?...</p> <p>— А како се, опет, код мене понашао! — рече, заруменевши се, млада васпитатељк |
| оље ја да ти то учиним, него други; код мене си бар сигуран да нећеш изићи на глас.{S} Па колик |
| лчића на поклон.{S} Знате, има сина код мене, па је још о Духовима читао апостол...{S} Чорба, с |
| разговарати...{S} Знате, кад сте ви код мене, волела бих чисто и да се не пробуди више.</p> <p> |
| ја мислим, већ три године, како учи код мене други разред...{S} Красно дете!</p> <p>— Има три — |
| о увређеним тоном, — та то, ваљда, није мене мислила...{S} Можда кир-Николу?....</p> <p>— Вас, |
| Ћутаћу као риба.{S} А, верујте, што се мене тиче, не бих вам ни пребијене парице тражио; али б |
| има више таких васпитатељака!{S} Што се мене тиче, ја толико знам: да кад би Србија од ње што у |
| насмеје. — Уосталом — рече он, — што се мене лично тиче, признајем, да сам у свом веку два-три |
| доћи и у сам Перковац.</p> <p>— Што се мене тиче — рећи ће Ђока, учитељ трећег разреда, —- баш |
| у мени сви људи једнаки?{S} Тај, што ће мене узети, зове се Папраг; он не може бити гори од мог |
| ве су</hi>... бо’ме, да цедите восак из мене, ја вам не бих умео казати.{S} Био сам на њима и у |
| p>— И тако, за љубав оног дериштета, ви мене да обманене!... — говорила је љутито... — Зар је т |
| за зубе!{S} И више да се нисте усудили мене белајдиговати... јер...{S} Та ви још и не знате, с |
| ала.</p> <p>— Та ко би и смео споредити мене са Гркињом? — са поносом је говорила стара гросмут |
| ими, да у девет сати непремјено дође до мене ради неког саопштења“.</p> <p>— Какво ли је то сао |
| е, кажи, дијете, каквим ли се послом до мене, сиромака удовца, закани?</p> <p>Стара госпођа беш |
| оване|...{S} А како си се ти наканио до мене, ха?</p> <p>— Та, ето, послао ме господин начелник |
| понека страна реч уплете)...{S} Не само мене и начелника, него баш и самога вас...{S} О, господ |
| ст, касти, она ме воли и заљубљена је у мене.{S} А оно, касти, има у кога!{S} Истина, сам мало |
| е жене и девојке толико заљубити, као у мене старца...{S} Хе, хе!{S} Старац, па старац!...{S} Т |
| га курјака!{S} Видео сам ја лепо, да су мене аванзовали у двадесетпету класу, са титулом „најст |
| је нека наука?{S} А право да ти кажем, мени је данашњи свет смешан!{S} Млад човек натакарио на |
| мутерко!</p> <p>У смотрењу према вашим, мени учињеним, услугама, осећам се обвезана вас на дола |
| ати, на част му девојка! <pb n="334" /> Мени требају новци, хе!{S} Нећу ја довека да учитељујем |
| p>— Дао је Бог — рече бакалин.</p> <p>— Мени би, касти, овом приликом баш потребовало, само ако |
| судоперама пружа тек по једно зрнце, а мени читава поскурица!...{S} А што се мога даскала, чич |
| н ми ономад приђе, рукова се са мном, а мени се учини као да ми је мртвац за <pb n="356" /> рук |
| понети и парче хлеба себи за фруштук; а мени ћеш спремити једну литру комовице, — добра ће бити |
| аскало!..{S} Ето, ову хаљину, што је на мени, њу ми је поклонио чика-Паја, члан суда; а то те н |
| ли, кретно и некретно његово имање мора мени припасти.{S} Али не превари, стара намигушо!{S} Ум |
| ре, да се отресем; хоћу, као што је пре мени неко казао, да заборавим, да ми је отаџбина несрећ |
| но изговорила:</p> <quote> <l>„Обоје се мени жури“...</l> </quote> <p>— Та већ и мала деца знај |
| донде да се нисте усудили приближити се мени и називати ме свакојаким мазним именима!</p> <pb n |
| о сам се око те несрећне деце трудио, и мени јектичави Швабић да у протоколу само толико — ка о |
| ти, мало буновна.{S} Сутра, ваљда, ће и мени доћи шпуријус.</p> <p>— Да — рече Гркиња, — та ја |
| д се ти помогнеш, лако ћемо!{S} Неће ни мени бити лоше!</p> <p>Гркињи синуше образи.</p> <p>— П |
| S} Знаш, људи смо...</p> <p>— Па зар ни мени, твоме староме учи...{S} Та, ето, твој мали Милова |
| у сто и десет класа расточио!...{S} Они мени да узму две класе!{S} Е, касти, то им никад не мог |
| >Амор муња из облака; </l> <l>А обоје к мени жури, </l> <l>Та чисто би врхом стреле </l> <l>Кро |
| као свака сирота жена, куда ће, него к мени?{S} А и своји смо нешто, те, ето, од јутрошње доба |
| а вештица крива!...{S} Чула сам ја, и о мени му је говорила, да сам неморална; а неће да гледа |
| лите да ја не знам, шта се у Перковцу о мени говори?...{S} Ето, баш о Духовима била сам у цркви |
| Дакле и ви сте били?{S} Ви!{S} Па да то мени онај грбави полицајац не јави!{S} А бих, вјере ми, |
| м, па, вјера и Бог, госпођо, три срца у мени заиграју!{S} А, Бог зна, по лицу ти судећи, рекао |
| : „За кога?“ А и нашто да питам, кад су мени сви људи једнаки?{S} Тај, што ће мене узети, зове |
| — И он опет ућута, несигурним погледом мерећи свога будућег зета.</p> <p>— Па на тај начин мож |
| и није се више усудио подићи очију, да мери лажљиво лице лепе Гркиње. — Честит младић тај Папр |
| ним очима, смешећи се, од главе до пете мерио. — Е, па срећно, срећно побратиме! — рече напосле |
| Перковцу починише!{S} Бар да је на њој меса колик’ на корњачи!{S} Али ни драма!...</p> <p>А по |
| !...</p> <p>С оне стране баште видео је месец, како се кроз најгушћи коров, ослањајући се на св |
| е Јоханиде.</p> <quote> <l>— Белилом се месец дели, </l> <l>Катраном се поноћ маже, </l> <l>А Г |
| уздахну дубоко, а после погледа у бледи месец.{S} Али шта то би месецу?...{S} Он се некако искр |
| -– И он је пољуби... — Их, ала је и тај месец безобразан, као год какво распуштено дете, чисто |
| о плавом небеском простору лутао је пун месец као бледо лице заљубљене неке девојчице; — рекао |
| сасвим нову:</p> <quote> <l>Док по небу месец лети, </l> <l>У душеку жаба крешти.</l> <l>...{S} |
| ...{S} И ја вам кажем: ако ми још овога месеца не купите црну свилену хаљину, ја вас више никад |
| арактер, нарочито кад је после неколико месеци дошло од министарства просвете званично: да се к |
| погледа у бледи месец.{S} Али шта то би месецу?...{S} Он се некако искривио, па да прсне од сме |
| ња и вечерња сунчева румен, па и „бледа месечина“; једва ако се кроз зеленкасту боју бистрог пе |
| S} Кад су после неког времена изишли на месечину, са главе лепе Гркиње спала је била шамија и т |
| о најео и напио, и не сећајући се своје месечне плате, једнако се церекао баш као намолован пај |
| {S} Али кад помислим какве су их ручице месиле, онда се не чудим!...</p> <p>И он погледа најуми |
| гућа јевропска питања, па онда пређу на месне новости.</p> <p>Таку једну господско-трговачку ка |
| по шећер, каву, пиринач; час, опет, по месо, краставце и т. д.{S} Понекад би му упртила и ража |
| S} И ви је морате што скорије, још ових месојеђа, удати, ако не желите да сама отиде...</p> <p> |
| о до срца дирнути; а кад су још дошле и месојеђе, па кад се на Гркињине вечерње забаве свако др |
| па и „Лепу Пастирку“ и друга занимљива места по Дорћолу и садашњој Скадарској улици?...{S} Он |
| би израз зле воље, и он устаде са свога места и поче тешким корацима ходати горе и доле по соби |
| а после кратке почивке диже се са свога места и, весело ходајући по соби, продужаваше своје сми |
| подо и браћо!</p> <p>Ја сам се са свога места, с чашом у руци, дигао, да вам у име уједињене пе |
| а је Папраг приметио, он скочи са свога места и после неколико дубоких поклона и поклончића при |
| до њене столице, заузео место; а с тога места ни опомене, па ни најжешћи укор самога г. министр |
| .{S} Гости се наново наместише на своја места, а све по старешинству; али се весеље није могло |
| р-Николу и остале учитеље није могла из места покренути, а последње средство којим се мислила к |
| правдања; тек кад је ревизор отишао из места, онда почеше резоновати и сви су погодили, да је |
| жни, — како је кога Бог створио!{S} А и места рођења беху им разна: кир-Никола беше родом главо |
| највећом жестином загрли, и није остало места на лицу лепе Гркиње које није чича-Тима обасуо по |
| је онде пред њим дрхтала, али се није с места помицала, нити је тренула.{S} Она се решила да св |
| о неком густом шумом, обрасла, у којој, место славуја, зелене жабе прижељкују; а десном страном |
| наново намрштио и сео на своје првашње место; а дете, кад је чуло последње речи свога оца, оно |
| седе сасвим замишљено на своје првашње место...{S} То је Гркињу изненадило.{S} Она погледа на |
| јао, само је чича-Тима гледао да уграби место до лепе домаћице; а то му није тешко било, јер ка |
| послао варошког полицаја, да он његово место заступи и да му ујутру рапортира, шта се све на т |
| миндерлука, баш до њене столице, заузео место; а с тога места ни опомене, па ни најжешћи укор с |
| га прилежно вином; а чича-Тима ухватио место за једним асталом близу корманоша, па онде простр |
| на најсвечанији начин ступи на узвишено место сам г. Живко Пацић.{S} Једним високоумним погледо |
| лада удара у клавир, а то је: на јавном месту исмејавати владу!{S} Људи су се томе досетили, па |
| је на ћелаво чича-Тимино теме приљежно метала, оста она иста ватрена љубав у старчевим грудима |
| састао.{S} Што сам онда видео клањања и метаније, ја већ никад у животу нећу!{S} Начелник се, к |
| p> <p>— У длан! — рече Гркиња.</p> <p>— Мети белегу! </p> <p>Гркиња извади из џепа једно мало п |
| утро, враже, ја чоече!“ и већ ужди ка и метиљава овца, те настрану, у бијег! — Он приђе к њојзи |
| енуо, како седите испод кајсије, па сте метли руку на срце и гледите меланхолично на небо, па у |
| јој обично на носу беху, скинула је и, метнувши их на сто, наслонила је главу на руку.{S} Из с |
| их Милка, хитро као веверица, покупи и мету у своја недра.{S} У том тренутку уђе чича-Тима у с |
| вене пантљике; на белу хаљину свакад се мећу црни накити, то тако дивно доликује, да се не да о |
| ако образован човек.{S} Жену је узео из Мехадије, нека блиска рођака Наполеона Трећег!{S} У кућ |
| додаћу само то, да се једанпут пијан у механи изразио да попови нису христијани...{S} То ће им |
| оближњих села, како седи пред Милошевом механом, па пије расхлађену ракију, а попови и ђакони г |
| таваца, што их чича-Јова пред Трајковом механом два за пару продаје...{S} Е, јесте чули, баш ми |
| еш!{S} Стајао сам некако пред Трајковом механом, кад се са господин-начелником састао.{S} Што с |
| татељка, па квит!{S} Само ми се више не мешајте у густ!...{S} Јер...</p> <p>Ту се чича-Тима учи |
| оспођо? — питаше баба промуклим гласом, мешајући нешто по тигању, који је над ватром држала. — |
| е! — говорио би чича-Тима. — Та, ваљда, ми не мислите доказати, да би лепа Гркиња лепша била, к |
| ми вући кир-Никола..{S} А ја и Гркиња, ми ћемо пити све тазе пиво; а њена деца ће нам певати „ |
| погледа, презирући:</p> <p>— Господине, ми као да смо још јуче за свакад свршили наш разговор?< |
| рече тихим гласом, — а друго су они!{S} Ми, иако имамо неких намера, жеља, страсти, а ми имамо |
| равно, обојицу задовољавала...</p> <p>— Ми, видите, Тимо, немамо никога свога у овоме несрећном |
| ко имамо неких намера, жеља, страсти, а ми имамо и начина и искуства, да то пред осталим светом |
| четири каве, па нека г. Папраг реши, а ми да пристанемо: да ли је подела на десет класа боља и |
| завиде, нек пукну од једа и злобе!{S} А ми ћемо, касти, као и досад, остати једно тело и једна |
| > <p>- Кајсије ћете ми донети.{S} Треба ми и винова лишћа за сарму, а, после, Тимо, каква може |
| , имам важна посла у чаршији, а и глава ми је, касти, мало буновна.{S} Сутра, ваљда, ће и мени |
| ц за <pb n="356" /> руку стегнуо, — сва ми се кожа најежила!{S} Је ли то младожења, са којим ћу |
| опута!...{S} Заиста, морам признати, да ми ни рођена сестра не би толико чинила, колико ви, леп |
| ного којешта и требати; нећу, касти, да ми после пребацују и да ме оговарају и бољи и гори од м |
| е пре мени неко казао, да заборавим, да ми је отаџбина несрећна...{S} Али какву они имају цел с |
| некаквог завода.{S} Он је доказивао, да ми без ваздуха не бисмо могли живети и да ми само зато |
| трептала је једна суза.</p> <p>— Ах, да ми је мајка у животу!</p> <milestone unit="subSection" |
| то погледа у шећер.{S} Па вели: „Ох, да ми је хоће учитељ Тима дати, одмах би се женио!“...</p> |
| , хе!{S} Старац, па старац!...{S} Та да ми је баш и венчана жена, не би се више за мене старала |
| онај грбави, глупави полицајац ништа да ми о томе не јави!</p> <p>— Дакле, он вам није доставио |
| — Маните се, Бога вам, Цигана; после да ми приговарају: овака је и онака је, нема ни вина, ни ш |
| тарији учитељ у Србији“...{S} Ал’ ће да ми се клањају: и гросмутерка, и прота, и моја Јоханида! |
| без ваздуха не бисмо могли живети и да ми само зато дишемо, што још на свету има ваздуха; а по |
| па, касти, ако узмогнеш, а ти гледај да ми колико до четвртка набавиш.{S} Деца су, брига је, тр |
| кова се са мном, а мени се учини као да ми је мртвац за <pb n="356" /> руку стегнуо, — сва ми с |
| жалостиво уздахну:</p> <p>— Ох, само да ми није онога дериштета!...{S} Ви, ваљда, и не знате, д |
| се и сам ревизор уверити...{S} Само да ми је знати, кад ће доћи!{S} Јесте ли добили каква изве |
| осатке у дромбољу свирају...{S} Само да ми је овај Дунав на мој виноград навратити...{S} Ал би |
| ђен: — А камо наже, госпођо?{S} Не каза ми ни „Добро ти јутро, враже, ја чоече!“ и већ ужди ка |
| сам се родио!...{S} Ко не верује, нека ми пљуне на теме: нигде једне длаке неће на њему поквас |
| а какоћу, а кокошке ћуте!...{S} Па нека ми ко каже: учитељ Тима не зна ништа!...</p> <p>Учитељ |
| идим на тим твојим полићима.{S} Здравља ми, Спиро, боље ти се и с овом мученицом гушити и давит |
| тељу, мозак ми је потресен, а у грудима ми је нешто тешко, боли ме, <pb n="352" /> а не знам, ш |
| умна.</p> <pb n="298" /> <p>— Чича-Тима ми је и то говорио, да би се радо преселио у нашу кућу. |
| мац!...</p> <p>— Јест, касти, и покојна ми мати беше Сремица.</p> <p>— То је, видите, што све н |
| м, толико и његовом кесом влада.{S} Она ми је, истина, обећала да ће се код свога маторог обожа |
| а четири секретара дошла у Перковац, па ми је сваки од њих по једну класу одузео...</p> <p>И ст |
| Дакле, мој дебели даскало, знаш ли, шта ми је ова пијана будала обећао?</p> <p>— Шта, моја Аспа |
| мет, молитве такође, е, а граматика шта ми и треба у другом разреду?{S} Са децом сам поступао, |
| добро устројене државе.</p> <p>— Ништа ми не остаје, него да сама одем — рече гросмутерка. — У |
| сала, колик’ на твоме подваљку, гријеха ми, што сам га овога часа замислио, дошла би облија, уч |
| а, —- баш га се ништ’ не бојим!{S} Деца ми знају све као воду!{S} Али ће и упамтити, верицу им |
| м. — Па кад се не бисмо ми слагали, кад ми не бисмо једно другом на руци били, да ко би други?. |
| истра!{S} Депешу морам шифрирати; а кад ми те шифре дођу, волио бих бројат’, како ми зубе ваде, |
| вама да полуде“...{S} После тога штогод ми се прохте, неће ми се одрећи...{S} Наравно, да ћу пр |
| ње: — Српске ми вјере, рећ’ ти морам, е ми је баш драго што си ме тако сабахиле походила, госпо |
| с њим говорити!{S} Ја кад га видим, све ми се чини да сам још девојка, па да сам у Новом Саду!{ |
| , касти, име не умем да му погодим, све ми се чини да рече Шапраг, Акмак или...{S} Ха, сад сам |
| аш ме угуши ова данашња врућина!{S} Све ми се чини, касти, да лане у ово доба не беше ове припе |
| {S} Верујте, господине, да не знам, где ми је глава од бриге.</p> <p>— Па, ето, чича-Тима нека |
| мотније сместити, -— побратиме, додајде ми једну грку!{S} Е, касти, баш ме угуши ова данашња вр |
| нталоне, посади се и он до ње: — Српске ми вјере, рећ’ ти морам, е ми је баш драго што си ме та |
| анпут се жени и удаје!{S} А ја ти, вере ми, волим од софре устати гладан но жедан!</p> <p>— Так |
| и што, Радоване?</p> <p>— Не знам, вере ми! </p> <p>Учитељ Тима се нечем досетио, скиде са поли |
| канац, комунац?</p> <p>— Не знам, вјере ми, учитељице!{S} Тако ми тепелука моје покојне жене, н |
| бави полицајац не јави!{S} А бих, вјере ми, само вас ради дошао.{S} Е, е!...</p> <p>— Нисте ниш |
| што стара госпођа вели.</p> <p>— Вјере ми, учитељице, ти ми зададе ђавоље бриге!{S} Сад само н |
| те казали, па сте се заклињали, да ћете ми одмах после свадбе купити црну свилену хаљину!...{S} |
| ребе тога вечера:</p> <p>- Кајсије ћете ми донети.{S} Треба ми и винова лишћа за сарму, а, посл |
| азивао је учитељ III разреда, — то ћете ми тек допустити, да у сваком сталежу и свугде има пост |
| Па де, молим вас, слатки Тимо, напишите ми једну таку песму, а кад буде ваша слава, ја ћу је де |
| је, макар само по оке до подне; верујте ми, да не би ни на сам Божић огладнео.</p> <p>— А ја са |
| ни, да чим се вратим у Београд, прва ће ми брига бити да је са мужем протерам.</p> <pb n="315" |
| до!{S} Шта ти је обећао?</p> <p>— Да ће ми купити од тешке црне свиле хаљину, и то још ове јесе |
| год погледим, све сам више уверен да ће ми баш овај виноград неку велику срећу донети, богаство |
| уплив и достојанство.</p> <p>— Испит ће ми испасти, ја мислим, да сјајније не може ни бити — го |
| ограду пивару; кућу већ имам, а воду ће ми вући кир-Никола..{S} А ја и Гркиња, ми ћемо пити све |
| је учитељ Тима. — Него, касти, требаће ми нешто мало новаца; знаш већ, како; имаш, фала Богу, |
| S} После тога штогод ми се прохте, неће ми се одрећи...{S} Наравно, да ћу пред министром друкче |
| отина милиона година нестати ваздуха, и ми ћемо се — угушити.</p> <p>Људи су и њега слушали... |
| Толика услужност од госпође Јоханиде, и ми ниједан да се сетимо, па да јој наздравимо!...{S} А |
| м приликом баш потребовало, само ако би ми хтео позајмити?</p> <p>— Ако није више од стотину, м |
| ико ти треба и кад?</p> <p>— Требало би ми, тако, до стотину, а нешто имам и сам; па, касти, ак |
| у стању собом владати.</p> <p>— Одлази ми испред очију, куго неосетљива! — викну на свога даск |
| ивоту овдашњег грађанства, онда може ли ми ко замерити, што сам изабрао темат за моју беседу ко |
| био сам литру ракије и четири каве, али ми није жао; бар ме је млади господин колега уверио, да |
| н-колега, нису плаве, него некако, чини ми се, знате, као лист лободе....{S} Јесте ли јели кадг |
| тако сабахиле походила, госпо!{S} Чини ми се е ћу баш са тебе вас дан данашњи имати среће.</p> |
| Понда пружа руке беле, </l> <l>По недри ми нешто тражи, </l> <l>Та чисто би груди вреле</l> <l> |
| ала мађија и чини.</p> <p>— Па којим си ми добром дошла, госпођо? — питаше баба промуклим гласо |
| вели.</p> <p>— Вјере ми, учитељице, ти ми зададе ђавоље бриге!{S} Сад само не знам, да л’ ћу п |
| ежно лице.</p> <pb n="303" /> <p>— Вуци ми се испред очију, несрећо једна! — храпавим гласом ви |
| акар да је колико окорео. </p> <p>— Дај ми, побратиме, још једну грку, па да се гледа за послом |
| можда би казала: „Ето, пријатељу, мозак ми је потресен, а у грудима ми је нешто тешко, боли ме, |
| даше се дете.</p> <p>— Ручак!{S} Красан ми је то ручак!{S} Да нема оне Гркиње, те да ме кадикад |
| двојила, од тих ледених прсију!{S} А он ми ономад приђе, рукова се са мном, а мени се учини као |
| да му то нисам допустити могла.{S} А он ми је, поред свега тога, забележио: „Успех ученица сред |
| ..{S} Секретар...{S} Ох, госпођо, казао ми, да звоним, да вас зовем... и децу да повратим у шко |
| идела она варошка препреденост. — Драго ми је, колега, што сам тако срећан, да вас могу познати |
| читеље није ни погледао.</p> <p>— Драго ми је, гросмутерко, што сам вас у добром здрављу застао |
| и је у њену мршаву руку.</p> <p>— Драго ми је — рече, — и захваљујем вам по стопута!...{S} Заис |
| <pb n="390" /> и црквених дјела наложио ми је, ево, својим актом, да вас са вашег неваљалог вла |
| ог, него вас!...{S} И ја вам кажем: ако ми још овога месеца не купите црну свилену хаљину, ја в |
| меје и не <pb n="373" /> клања, а овако ми долази баш као да сам га негде у комендији гледао.</ |
| те шифре дођу, волио бих бројат’, како ми зубе ваде, но саставит’ дваест ријечи једну до друге |
| шта деца чине.</p> <p>— Не знате, како ми је мило, о, господине! </p> <p>И лепа Гркиња бацаше |
| ће данас бити, а ружно сам снивао, тако ми Свете Богородице!... <pb n="389" /></p> <p>Као да су |
| — Не знам, вјере ми, учитељице!{S} Тако ми тепелука моје покојне жене, не знам!{S} Ну одријеши |
| ки филозоф, н. пр., Сократес...{S} Тако ми дођосте у један мах промењени!</p> <p>— Бриге, бриге |
| и, у здравље; али ја сад желим, уколико ми силе допуштају, да наздравим нашој лепој домаћици, в |
| </p> <p>— Чуо сам, побратиме, ’ма тешко ми је веровати.{S} Кo велим, још је дете.</p> <p>— Тако |
| , враголасто смешећи се, додаде: — Пало ми је на ум да једем кајсија!{S} Ха, ха, ха!..{S} У ваш |
| pb n="388" /> <p>— То баш не знам, само ми толико рече: „Отиди, Радоване, и кажи учитељ-Тими, д |
| сад сте васпитатељка, па квит!{S} Само ми се више не мешајте у густ!...{S} Јер...</p> <p>Ту се |
| овреди, не — увреди.</p> <p>— Друго смо ми, господине, — рече тихим гласом, — а друго су они!{S |
| базнијим погледом. — Па кад се не бисмо ми слагали, кад ми не бисмо једно другом на руци били, |
| познам, као да је из Париза...{S} Једно ми се само не допада, што је, кад сања, вишепути чујем, |
| .</p> <p>— Дакле баш одлазите?{S} Е, то ми је, заиста, жао!{S} Али на беседи, ту ћемо се на сва |
| новати: — Лепо!{S} Прекрасно!{S} Но, то ми се допада!{S} Девојка под прстеном, па чим се забављ |
| оно вино и ракија, што је у подруму, то ми је све за један пољубац поклонио твој колега, чича-Т |
| , глупара, побегне испред њега!{S} И то ми је после девојка!...{S} Но, јесте чули!...{S} А, а!. |
| н је“ — тврди ова намолована лутка, што ми се силом за старатељку намеће.{S} Васпитан, учтив, а |
| т — рече Милка, — то је мој пропис, што ми је још моја мила мајка поправљала. — И она бризну у |
| утрошње доба једва сам покупила све што ми треба: има ти ту, госпођо, да простиш, и мишјака, и |
| учитељице, побогу?{S} Та то је, као што ми наказива, до зоре трајало!</p> <p>— Да шта ви мислит |
| очима је доста чист и угледан, само што ми нешто мало по немачки, маџарски ли, заноси?{S} Тек, |
| </p> <p>— Та, оно, знаш, учитељу, нешто ми је ка и познато, ’ма нисам рад казиват’, страх ме је |
| м се учитељ окрете деда-Спири: — Дајдер ми, деда, још једну грку, па да се вучем у ту дерну шко |
| Радоване, то неће бити добро, пролетос ми узеше две класе, а сад?...— Сиромах чича уздахну. — |
| —</l> </quote> <pb n="392" /> <p>— Опет ми је и то песма!...{S} Као да мене није Гркиња научила |
| поти!...{S} Очи, очи!!...</p> <p>— Опет ми чудних очију, као у жабе!</p> <p>— Као у голубице, х |
| {S} Ето, ову хаљину, што је на мени, њу ми је поклонио чика-Паја, члан суда; а то те ништа не к |
| ла, чича-Тиме, и чика-Паје тиче, они су ми за свакад сигурни!{S} Верност?{S} И ти списатељи гов |
| м <pb n="343" /> фактима доказати; а ту ми је сведок и силан Влах Алија.{S} Та зар би се он заљ |
| Стопута вас је поздравила, па и на путу ми је писала, да никако друкче не чиним, него да код ва |
| ако и коме, ја бих се тужила.{S} Е, баш ми утуче срећу, Бог га убио! — И заиста, сирота девојка |
| а пару продаје...{S} Е, јесте чули, баш ми се једу кисели краставци!...</p> <p>— Болест вас изе |
| читељ да изгуби две класе?</p> <p>— Баш ми изиђоше на врх главе те ваше две класе — рече учитељ |
| утра навече ћеш је добити.{S} Али мораш ми још казати, каква је љутина у кући и какви ће новци |
| смо, а и сигуран сам, побратиме, да ћеш ми вратити; ето, дао ти је Бог нешто мало винограда, а |
| сени!</p> <p>— Хе, хе, хе!{S} Па ти ћеш ми изгледати као грчка краљица, кад је ишла на венчање. |
| о обично, био збуњен, пазио је на сваки миг своје обожаване Гркиње, да какогод у чему не погреш |
| и га она мало строжије погледа и једним мигом му показа на дете, које је једнако спавало, али к |
| јде!{S} Огубавио, богдице, ка и надухан миех!{S} Какви клавир?{S} Рђао ка потковица липсалог па |
| — то је мој пропис, што ми је још моја мила мајка поправљала. — И она бризну у плач, а сузе се |
| -и са три лојане свеће осветљену, газда Миладин свињарски трговац, са својом супругом, са синов |
| одо, и до виђења!</p> </quote> <p>Газда Миладин није могао, а да не примети:</p> <p>— Да не да |
| са, али баш ниједно слово није као моје миле мајке!...</p> <p>Тај пропис беше јој једина успоме |
| па је ту било чорбе, капаме, печења, до миле воље; навукао је вина, да је сва авлија заударала |
| и одазивати: прво уђе у дворану, једном мили-и са три лојане свеће осветљену, газда Миладин сви |
| вељу, да се и нама старцима још пођешто мили.{S} Наједем ти се, пусто, неке добре јаловице, а з |
| родио у Будиму.{S} Млад, пун учтивости, милина ти је с њим говорити!{S} Ја кад га видим, све ми |
| ако по новосадски извијен, искривљен, — милина ти је погледати!{S} Ја кад је видим, касти, не м |
| ифрама доказао, да ће после пет стотина милиона година нестати ваздуха, и ми ћемо се — угушити. |
| атрати: да ће се људи после пет стотина милиона година без ваздуха угушити!....</p> <p>— Он ће |
| е утрине, што се од самог Перковца до у Миличево пружају; али госпођа Гркиња није за онда наумн |
| ете које се радује Божићу.{S} Напротив, Милка је озбиљно ћутала и пришивала шарене шепутлице на |
| сувом руком да зграби поређане ствари, Милка јој приђе корак ближе.</p> <p>— Госпођо, — рече у |
| за једну младу девојку.</p> <p>— Тако, Милка, тако, дете моје, учи се и слушај, што ти госпођа |
| у затече је и лепа Гркиња.</p> <p>— Но, Милка, — продера се својим крештећим гласом, — шта је т |
| а у руку пољуби.</p> <p>— Добро, добро, Милка, — рече, против свог обичаја, скоро благим гласом |
| ш више разгоропадио:</p> <p>— Милка!{S} Милка!{S} Где си, несрећнице једна?</p> <p>— Ево ме, оч |
| еде нешто сетити:</p> <p>— Милка?...{S} Милка?... — повторавао је старац, а после му преко лица |
| рце стеже, докле у болу не препукне.{S} Милка је, таким мислима занета, ућутала, а споља се чуо |
| ку и одведе у своју собу — на ручак.{S} Милка остаде сама, погледала је жалостиво за њима, а по |
| би требало само старца да украшују.{S} Милка беше бледа као лимун; да је имала кога, можда би |
| ј се како планови не покваре.</p> <p>-— Милка је видела г. Папрага, а господин је видео њу, и т |
| као да се хтеде нешто сетити:</p> <p>— Милка?...{S} Милка?... — повторавао је старац, а после |
| руке и спремаше се са одлазак:</p> <p>— Милка!</p> <p>— Чујем, оче! — одговараше дете из кујне. |
| старац још више разгоропадио:</p> <p>— Милка!{S} Милка!{S} Где си, несрећнице једна?</p> <p>— |
| војој лепоти.</p> <p>— Тако је то, моја Милка.{S} Данашња млада и девојка треба да пада у очи, |
| онај строги, забринути, изглед.{S} Мала Милка већ се умила и стала се чешљати; њојзи не беше ни |
| Ја вам честитам.{S} Истина, чича-Тимина Милка још је млада, али то има и своје добре стране: мо |
| , јогунства, колико у овоме часу.{S} Та Милка беше свакад мирна, послушна, као свако сироче!</p |
| а да изусти, али у тај мах шушну сирота Милка из свога ћошета, откуда је чула говор свога оца, |
| и васпитанију женску, него што је наша Милка...</p> <pb n="332" /> <p>Папраг се клањаше на нај |
| почело плакати.{S} После, опет, кад је Милка, онако ожалошћена, отишла, да се у неком усамљено |
| lestone unit="subSection" /> <p>То вече Милка дуго није могла заспати.{S} Њено уображење јој је |
| је чупаве курјуке!</p> <p>— Оче, — рече Милка мирно, — ја нећу данас ручати, ја не могу! — А по |
| „Бог је милостив.“</p> <p>— Јест — рече Милка, — то је мој пропис, што ми је још моја мила мајк |
| миљато на свога маторог обожатеља.{S} И Милка је, међутим, себи дошла, убрисила је од суза очи |
| вратима прислушкивала, него његова кћи Милка.{S} Она, кад је видела, у каквом јој се расположе |
| пређе глуп осмејак.</p> <p>— Твоја кћи Милка срећна је са својим богословцем!{S} Тако пише!{S} |
| исплакане, она се трже и ућута, све док Милка није изишла напоље; после је тек продужила својим |
| љу и већ их хтеде ногама газити, али их Милка, хитро као веверица, покупи и мету у своја недра. |
| го чупава?{S} Ха?...{S} Вештице!</p> <p>Милка је ћутала; поглед јој беше миран, сталан, а усне |
| г честитог младожењу обрадовати!</p> <p>Милка је покрила лице рукама, а лепа Гркиња, прегледају |
| , а прексутра ће бити са мном...</p> <p>Милка ућута, по беломе лицу лебдео је сетан осмејак, а |
| што јој он не би учинио по вољи.</p> <p>Милка остаде сама, озбиљно и замишљено гледајући у свој |
| икну:</p> <p>— Хај, старче!{S} Писмо од Милке! </p> <p>Он га погледа тупо, а после као да се хт |
| и оде у чаршију.{S} Кад је поред своје Милке прошао, она му приђе, по обичају, руци, али он је |
| ека буде!{S} Касти, требало би да пишем Милкиним старијим сестрама у Левач и у Стиг, па да и он |
| ватреној љубави много срећнији био, да Милку скине с врата.</p> <p>— Да, да, оно, касти, тако |
| д је учитељ Тима дошао кући, затекао је Милку, где сасвим озбиљно шије, кроји, па опет прекраја |
| могла чути, да сам ја сто дуката дао уз Милку?...{S} Ко ли јој је то могао доставити?{S} Е, е!. |
| ограду; па да знате, како је погледао у Милку!{S} Као дете што погледа у шећер.{S} Па вели: „Ох |
| не хтедне ли барем сто жућака уз његову Милку дати, на част му девојка! <pb n="334" /> Мени тре |
| } А као напит, прво се наљутио на своју Милку, што је целог вечера невесело ћутала и што је, ве |
| ича-Тима, — чу ли ти, да ја удајем моју Милку?</p> <p>— Чуо сам, побратиме, ’ма тешко ми је вер |
| те, у колико вас волим, у толико и вашу Милку; управо рећи, ја сам њена друга мати.</p> <p>— Он |
| еца чине.</p> <p>— Не знате, како ми је мило, о, господине! </p> <p>И лепа Гркиња бацаше чезнућ |
| ме староме учи...{S} Та, ето, твој мали Милован има, ја мислим, већ три године, како учи код ме |
| ко од старина остало, или су га људи од милости тако прозвали, то вам нико не би умео казати.{S |
| сна) господична!“...{S} Да га изедеш од милости!{S} Не знаш, шта је дивније на њему, или је цви |
| је, поче из прописа читати: „<hi>Бог је милостив...</hi>“ Кад је то прочитала, она тресну и про |
| било је крупно исписано:</p> <p>„Бог је милостив.“</p> <p>— Јест — рече Милка, — то је мој проп |
| да се премишља.</p> <pb n="335" /> <p>— Милостива, то вам не могу обећати, треба да сам на дужн |
| а кад се према каквом детету показивала милостива, то је чинила само зато, да од богатог детиње |
| ао, пешке или на колима, или га је неки милостива срца човек, онако Бога ради, одвезао до Перко |
| рати, још тамо преко сам научила!)..{S} Милостиви господине!{S} То што се у Перковцу ради, то ј |
| ницима из оближњих села, како седи пред Милошевом механом, па пије расхлађену ракију, а попови |
| а мајка беше лепа, а личи ли он на моју милу мајку?...{S} Она имађаше велике отворене очи, по в |
| а није сувише скуп, заиста бих га мојој Милци купио; ох, ала би јој то јасно црвенило према њен |
| два јагњета, а једно ћу добити од газда-Милчића на поклон.{S} Знате, има сина код мене, па је ј |
| е лепа Гркиња руководи.</p> <p>— Видиш, Милчице, није требало да узимаш црвене пантљике; на бел |
| е чуо притворни глас набељене Гркиње: — Милчице, а зар ти и не мислиш данас ручати? — А после т |
| ој намери довела, да је усрећи. — А гле Милчице! — рече, изненађена, Гркиња.{S} Али кад јој је |
| леге ово неколико година заборавиле.{S} Мимо то ћу му казати, да не иду редовно у цркву, да се |
| и читаве улице, чинило му се да пролазе мимо њега.{S} Он није знао, на коју ће страну, па напос |
| {S} А то је, касти, мода, па шта ћеш ти мимо свет?{S} Ено, гледам пре, син оног Железниковића, |
| ао с миндерлука на кревет, с кревета на миндерлук, док напослетку не разби огледало, што је на |
| А кад се дочепао своје собе, он леже на миндерлук, па је гледао укоченим очима горе у чађаве та |
| узе незграпно за руку, па је посади на миндерлук, па, онако у кошуљи, неочешљан, само што је о |
| љна, наслонила се на један јастук свога миндерлука и сањаше мирно о својој лепој будућности.</p |
| ајаги спремати: јастуке је разбацивао с миндерлука на кревет, с кревета на миндерлук, док напос |
| седети.{S} Чича-Тима је одмах на крају миндерлука, баш до њене столице, заузео место; а с тога |
| својој рођеној постељи, а ниже себе на миндерлуку види, како му дете мирно спава.{S} Он се диж |
| ени, а то тако бива и у Лондону, само у минијатури.</p> <p>Учитељ IV разреда се слатко насмејао |
| S} Наравно, да се на таки реферат и сам министар насмејао, а одговорио му је, да таке будале, к |
| /p> <p>— Доцне, учитељу!...{S} Господин министар просвјете <pb n="390" /> и црквених дјела нало |
| ођа; — што брже, то боље; нека господин министар зна, шта се овамо у земљи кува.{S} А знате ли, |
| ...{S} Е, сад тако што да чује господин министар, заиста би га истерао из службе!</p> <p>Чича-Т |
| итељ Тима потписа на полеђини, да му је министарски акт саопштен, а рука му је дрхтала; образи |
| S} Као да ја нисам мојим очима прочитао министарски акт!.,.{S} Он каже, да се отпустим из служб |
| не иду редовно у цркву, да се исмевају министарским расписима, које, наравно, начелник све сам |
| } Та томе би се макар каква секретарица министарства, па и сама начелниковица, могла обрадовати |
| о кад је после неколико месеци дошло од министарства просвете званично: да се кир-Никола казни |
| p> <p>Учитељ Тима пребледе:</p> <p>— Из министарства?...{S} Радоване, то неће бити добро, проле |
| би ко из прикрајка чуо. — Има нешто из министарства.</p> <p>Учитељ Тима пребледе:</p> <p>— Из |
| а љуби у руку и да свакој начелниковици министарства купи по једну или две хаљине, и онда би се |
| Кажу, да јој је и сам господин начелник министарства много наклоњен, да се о њојзи више пута са |
| а се с њиме и, задовољна, што ће и само министарство још истог дана о њеном добро смишљеном реф |
| е заверио, да ће о томе шкандалу и само министарство известити...{S} Трећи разред, који се у мн |
| опомене, па ни најжешћи укор самога г. министра, не би га могли покренути. — Љубав није шала, |
| и депешом о томе да извјестим господина министра!{S} Депешу морам шифрирати; а кад ми те шифре |
| е из сажаљења не хте, или баш код самог министра није могао успети да ове чергаре растера!{S} А |
| шљивом ваздуху и заборавио је известити министра.{S} Наравно, да се на таки реферат и сам минис |
| сва врата, од писара и писаровице па до министра и министровице, у свако доба отворена била?... |
| поклонити моме једном човеку, што је у министра израдио, да ме у дваестпету класу премести.{S} |
| у Бечу са њима постидела...{S} Та ни у министра нема бољих!{S} Па она чачкалица!{S} Е, њу ћу б |
| од писара и писаровице па до министра и министровице, у свако доба отворена била?...{S} Није се |
| ми се одрећи...{S} Наравно, да ћу пред министром друкче стојати...</p> <p>И уједанпута се на њ |
| во, њему је зато ласкала, да је отац г. министру препоручи.{S} И она је на тај начин, збиља, и |
| , бенгалском ватром осветљен, господину министру достави; него је, по обичају, онако просто цел |
| шете депешом или президијално господину министру, а ви наведите само један ред, што га је безоб |
| успијајући устима, и, учинивши шећерну мину, стаде о својим колегама разговарати.{S} Наравно, |
| {S} Али тај мир трајао је само неколико минута, а после се претворио у неко зујање, од прилике |
| у чаршију; али се није по њој ни десет минута шетао, а у дивно руменило залазећег сунца није н |
| е одмах настала нема тишина.{S} Али тај мир трајао је само неколико минута, а после се претвори |
| о што, на добру парохију и на женидбени мираз, мислио, тек се онда тргао, кад је учитељ престао |
| /p> <p>Милка је ћутала; поглед јој беше миран, сталан, а усне је јогунасто једну у другу упила |
| ретар мисли да су учитељске ципеле пуне мирисаве помаде, па њоме маже бркове; зато су тако уфит |
| о у овоме часу.{S} Та Милка беше свакад мирна, послушна, као свако сироче!</p> <p>Радост је сам |
| ....{S} Само у четвртом женском разреду мирније изгледа: стара госпођа, осмејкујући се, по прво |
| аве курјуке!</p> <p>— Оче, — рече Милка мирно, — ја нећу данас ручати, ја не могу! — А после до |
| е себе на миндерлуку види, како му дете мирно спава.{S} Он се диже из кревета, и то је, можда, |
| а, убрисила је од суза очи и ишчекиваше мирно, скоро достојанствено, шта ће даље да буде.{S} Гр |
| један јастук свога миндерлука и сањаше мирно о својој лепој будућности.</p> </div> <div type=" |
| их тичица; а после би над неким потоком мирно застао, па би огледао своје лице, дивећи се сопст |
| На тај пољубац се дете није тргло, већ мирно продужаваше крепећи сан.</p> <p>Чича-Тима се поче |
| и он, лепа Гркиња и кир-Никола, живљаху мирно у својој скромној усамљености и у томе им нико ни |
| асама и даље својом обичном научењачком мирноћом продужио: — Дакле, и сама Пешта, као најобразо |
| в приход!{S} А после част!...{S} Кад се мироноше, наравно да ћу ја прва бити на реду; при самом |
| рачне ноћи, а теби се чини да си насред Мироча, чекаш само, кад ће те напасти вуци или хајдуци. |
| , сасвим безбрижно пушили, или су, и не мислећи, гледали у сиву даљину, други су доле у лађи је |
| очела сама о себи, о својој судбини, да мисли... — Кажу — говорила је тек онако полугласно, — д |
| ада.</p> <p>Док је чича-Тима тако тужне мисли премишљао, неко се накашља пред вратима.{S} Чича- |
| њу говорили, да је васпитана!</p> <p>Те мисли нису приличиле њеним годинама, али сирото дете у |
| p> <p>Стара госпођа је таким резултатом мисли својих била потпуно задовољна, наслонила се на је |
| ко у кућу прими!...</p> <p>Тужне су то мисли; тешко ономе, ко се у њих удубе!{S} То је отрован |
| се усмрдела....{S} А господин секретар мисли да су учитељске ципеле пуне мирисаве помаде, па њ |
| ; хоћу нешто да пребринем; хоћу некаких мисли, које ме, може бити, море, да се отресем; хоћу, к |
| е се могао отрести од силно нагомиланих мисли, које у таким тренуцима на човека, а нарочито на |
| њу изненадило.{S} Она погледа на врата, мислила је да се није, како, њен дебели <pb n="306" /> |
| еђеним тоном, — та то, ваљда, није мене мислила...{S} Можда кир-Николу?....</p> <p>— Вас, вас!. |
| покренути, а последње средство којим се мислила користити <pb n="378" /> разбило се о глупост н |
| господин-колега!{S} Оно, касти, кад сте мислили вређати, нисте требали ни да говорите!</p> <p>— |
| а је после порођаја и умрла.{S} Људи су мислили да се чича-Тима, после онаке красне жене, неће |
| наћи увређени, ја, као сирота удовица, мислим да ни краставац <pb n="299" /> не би много улепш |
| с онако много разговарали.{S} Уосталом, мислим да против оваке прилике не можете ништа имати; а |
| {S} Удовац је, а твој је колега, па то, мислим, да не би никоме у очи падало; још би нас хвалил |
| .{S} Та, ето, твој мали Милован има, ја мислим, већ три године, како учи код мене други разред. |
| нство.</p> <p>— Испит ће ми испасти, ја мислим, да сјајније не може ни бити — говорила је; — о |
| е је то према зурлама лук и вода!{S} Ја мислим да у Венецији њих тројица засвирају, да би и сам |
| је, опет, држао две жене!...</p> <p>Ја мислим да би така знатност доста била, да прослави чита |
| д је ишла на венчање...</p> <p>— Ја бар мислим — рече поносито Гркиња. — А после сасвим грациоз |
| во за њима, а после се даде сама својим мислима.{S} Она је, сирота, рано почела сама о себи, о |
| у болу не препукне.{S} Милка је, таким мислима занета, ућутала, а споља се чуо притворни глас |
| оме меком кревету премишљала и већ је у мислима гледала нове поклоне, што јој је прота подоноси |
| на добру парохију и на женидбени мираз, мислио, тек се онда тргао, кад је учитељ престао говори |
| дом.</p> <p>— Ово неће бити добро|... — мислио је чича Тима, а начелник га још једанпут премери |
| p> <p>— Како је пао, тако ће и устати — мислио је други.</p> <p>— Ал’, ено, не устаје, сиромах! |
| раћао, па често и онај поклон, којим је мислио секретара подмитити, <pb n="311" /> поклањао је |
| ати, ни с ким није говорио и једнако је мислио о изгубљеним класама.</p> </div> <div type="chap |
| и га не хтеде тога дана обући, јер није мислио из куће никуд излазити; а и куда би?...{S} Та це |
| прође без мелшпајза.</p> <p>— А ја сам мислио мало повише вина... па, касти, макар и не било м |
| из табарке. — Е, баш сам, касти, на вас мислио, чедо моје бело!{S} Моје јагње, касти...{S} Мало |
| о тренутно, од обичног човека узвишеног мислиоца, филозофа.</p> <p>— Мој отац хоће, и ја се мор |
| — Шта, господине, шта?...{S} Ви, можда, мислите: да нема мога Николе?...{S} Ништа нам он неће с |
| . — Ја се опет бојим вас!{S} Ви, ваљда, мислите, што сте још и тамо преко били госпођа поштарка |
| а, — та ја сам и заборавила питати: шта мислите са свадбом?{S} Кад ће бити?...{S} Не треба мног |
| беседу?</p> <p>— Ја јок!</p> <p>— А шта мислите, хоће ли учитељ Тима доћи овамо на каву?</p> <p |
| — Дакле, колега, — рече, — ви као да не мислите доћи на беседу?</p> <p>— Ја јок!</p> <p>— А шта |
| оворио би чича-Тима. — Та, ваљда, ми не мислите доказати, да би лепа Гркиња лепша била, кад би |
| ва, до зоре трајало!</p> <p>— Да шта ви мислите?...{S} Кад су њих двоје изговорили, диже се она |
| свет гледа као неку кугу?...{S} Зар ви мислите да ја не знам, шта се у Перковцу о мени говори? |
| вља ти, учитељу, — додаде гласно, — шта мислиш с толиком срмом чинити?....</p> <p>— Хе, хе!...{ |
| бељене Гркиње: — Милчице, а зар ти и не мислиш данас ручати? — А после тога окрете мало у шалу: |
| нуждан новац!{S} Треба ту давати!{S} Од митрополитова ђакона, хеј, па навише!{S} Бо’ме ће ту и |
| ?{S} Та мене никад није глава од слепог миша преварила! — Утоме баба скиде тигањ с ватре, остав |
| .</p> <p>— А имаш ли лево око од слепог миша, што је ухваћен у пећини...{S} Немаш, ја!{S} Па ће |
| јао је хлебац и недодирнут, могли су га мишеви свега развући, а она не би ни скочила, да га од |
| су једанпут у ракији попили размућеног мишјака?{S} Па и проти, не верујем, да неће заударати б |
| реба: има ти ту, госпођо, да простиш, и мишјака, и лево уво од слепог кучета, и ко би ти све на |
| тинуо је тако незграпно, и то баш испод мишке, где је лепа Гркиња најтугаљивија, да умал’, сиро |
| се, касти, измиче, а он за њим; е, баш мишљах, да ће се на сокаку побити!</p> <p>Кад се чича-Т |
| ка и богаташа добила лепо име...{S} А о мишљењу сиротиње и онако нико не мари...{S} Осим тих св |
| речи њене, које је чуо, беху, по његову мишљењу, извор мудрости за једну младу девојку.</p> <p> |
| е, наћераћу ћифту, да га наштину испије мјеште препеченице...</p> <p>— А знате ли ви, шта то зн |
| кажем, мени је данашњи свет смешан!{S} Млад човек натакарио наочаре, тамо, опет, матора жена н |
| на, Цинцарин, али се родио у Будиму.{S} Млад, пун учтивости, милина ти је с њим говорити!{S} Ја |
| дала понеку од мојих познаница.{S} Дође млад, отмен, господичић, завитла несташно штапићем, пок |
| госпођом помоћниковицом: „Красна жена, млада па лепа — вели — па у каквога се зврндова загледа |
| а, могла обрадовати!</p> <p>— Три лепа, млада, мужа — додаде врачара, — а после ћеш остати бога |
| д мене понашао! — рече, заруменевши се, млада васпитатељка из Трновника. — Чисто се стидим каза |
| а поздравиш снају, те да се она спреми; млада је, моћи ће још коју поиграти у колу.{S} А сад, д |
| а тражи помоћи.{S} А ако се нашла каква млада намигуша, која би желела да никако не рађа, баба |
| весело кикотати, баш као нека безбрижна млада кокета, којој сав живот у церекању и у мажењу про |
| <p>— Тако је то, моја Милка.{S} Данашња млада и девојка треба да пада у очи, нема ти ту стида и |
| зло употребити...{S} Госпођа Јустина је млада жена, а муж, као што га знате, јектичав...{S} Баш |
| деце, могла би се оставити моде, али је млада.</p> <p>Док је чича-Тима тако тужне мисли премишљ |
| ам.{S} Истина, чича-Тимина Милка још је млада, али то има и своје добре стране: моћи ћете од ње |
| не би толико чинила, колико ви, лепа и млада госпођо!...</p> <p>Лепа Гркиња, са пуно поноса, о |
| е сиротиња бивати незадовољна, јер тако млада срца почињу тровати увреде, које им неправда нано |
| лушај, што ти госпођа казује; ти си још млада, ал’, богме, има их које су и старије, па би, кас |
| је добро, како се може; ја, ја сам још млада...</p> <p>У тим тренуцима погледала би се задовољ |
| руге којекакве беспослице; друге, опет, младе, лепе, а овамо пустиле чеперке на очи баш као ждр |
| та не беше на њојзи што би одавало њене младе године.{S} Лице младо, али свака цртица показиваш |
| , па где су данас младићи, у које ће се младе жене и девојке толико заљубити, као у мене старца |
| ону твоју стару бунду, што сад велике и младе госпође и не носе више...</p> <p>Гркиња се замисл |
| ледаху за њима, говораху о прстену тако младе девојке, па се и они разиђоше; остаде само смрад |
| н од црвених земљаних ђинђувица, што их младе сељанке за дваест пара по чаршији купују.</p> <p> |
| ..{S} Та ви већ знате, каква је данашња младеж!...</p> <p>Чича-Тима се спремаше да је наново по |
| на ком је степену покварености данашња младеж!</p> <p>Начелник се примаче ближе њој, па онако |
| свадби, лепо!{S} Они ће пити у здравље младенаца, а ја ћу у Београду са госпођа-Швабићком по с |
| еколико чаша у здравље срећне женидбе и младенаца попили, чича-Тима оде, да спава; а лепа Гркињ |
| кварио цело пријатељство; али, на срећу младенаца, он то није чуо, а Папраг, као човек од такта |
| д. — Писмо и куму, и старом свату, па и младенцима, и њиховој својти, у здравље; али ја сад жел |
| рили, куцали су се чашама, здрављали су младенцима и певали: „многаја љета!“</p> <p>У целој тој |
| опствене прославе, и руковала. — Дакле, млади господине, јесам ли синоћ моју декламацију као шт |
| — рече напослетку. — Да их Бог поживи, млади су, а век је дуг, па, богме, ако где у чему и буд |
| , међутим, играло све живље и веселије; млади момци се ознојише, девојке се заруменеше, и већ п |
| четири каве, али ми није жао; бар ме је млади господин колега уверио, да су Маџари најцивилизан |
| има — говорио је кроза смеј, — обадвоје млади, лепи, васпитани!{S} Хе, хе, хе!{S} Она се васпит |
| ваке прилике не можете ништа имати; а и млади господин Папраг тешко да ће и он наћи млађу и вас |
| и, опет, смеђи; једни беху стари, други млади, лепи и ружни, — како је кога Бог створио!{S} А и |
| — Господине! — рече најозбиљнијим тоном млади богословац. — Угарска је призната као најобразова |
| речи нису биле гласно изговорене, па их млади богословац није ни чуо, те је своје аргументе о у |
| ептаху сузе незадовољства.{S} Већ у тим младим годинама почиње сиротиња бивати незадовољна, јер |
| њу: леп младић, научен младић, богослов младић!{S} Само, касти, име не умем да му погодим, све |
| га сам покоран, драги г. колега! — рече младић, коме се на сваком покрету видела она варошка пр |
| љем: — Дакле, драги г. Тимо, ово је тај младић, о коме смо јутрос онако много разговарали.{S} У |
| ал’ тако, како ће и Папраг чути: „Диван младић!{S} Научен младић!{S} Васпитан младић!...{S} Е, |
| p>У собу уђе лепа Гркиња, за њоме један младић.{S} Раста је био средњег, лица доста правилног, |
| н младић!{S} Научен младић!{S} Васпитан младић!...{S} Е, бадава, види се човек, који је у Пешти |
| за дете и младожењу: леп младић, научен младић, богослов младић!{S} Само, касти, име не умем да |
| и Папраг чути: „Диван младић!{S} Научен младић!{S} Васпитан младић!...{S} Е, бадава, види се чо |
| Ето, нашла је за дете и младожењу: леп младић, научен младић, богослов младић!{S} Само, касти, |
| мери лажљиво лице лепе Гркиње. — Честит младић тај Папраг — продужаваше бездушна Гркиња; — ваља |
| г. Папрага, учитеља из Лешњика.</p> <p>Младић се приближи учитељ-Тими, рукова се и са најумиља |
| утку: „Љубице, имаш ли ти вољу за овога младића поћи?“...{S} Љубица је морала климати главом. „ |
| — донде у Ајглерову хотелу свира банда, младићи у финим чојаним хаљинама, госпе и госпођице у т |
| према чича-Тими!{S} Е, па где су данас младићи, у које ће се младе жене и девојке толико заљуб |
| ило и сувише.{S} Очи у чича-Тиме синуше младићском ватром, он је с највећом жестином загрли, и |
| ако је још у путу срела некога од оних младих зврндова, што су на синоћној беседи суделовали, |
| о би одавало њене младе године.{S} Лице младо, али свака цртица показиваше тврду вољу и сталнос |
| о!...{S} Али све бадава, дете је сувише младо, како ћу да га удам?...{S} Ал’, ето, она је навал |
| побратимом вратио у бакалницу, затекоше младог богословца, где преврће неки ђердан од црвених з |
| и ранга! — А кад је у кавани приметио и младога Папрага, који му је и сувише својим изнутрашњим |
| рио ме тај и тај, приморан сам!““...{S} Младожења, како је био прислоњен уз невесту, скотрља се |
| игурности ради.{S} Па како ти се допада младожења, ха?</p> <p>— Оно, побратиме, на очима је дос |
| и у ред; а, после, наћи ће се, ваљда, и младожења.</p> <p>— Није још за удају — рече снуждено ч |
| ме се гости већ почеше разилазити.{S} И младожења се диже, па иако је помало климао ногама, то |
| зана глава некаквога мајмуна, то је био младожења!{S} Ја сам се направила попа, те сам крупним |
| — сва ми се кожа најежила!{S} Је ли то младожења, са којим ћу ја вековати, кога ћу ја волети?{ |
| свога оца, а после видела и лице свога младожење, кога је Гркиња у тој намери довела, да је ус |
| о-треће вече стадоше скупљати застареле младожење, отрцани удовци, извикане фрајле и удовице, — |
| о погана врућина!{S} Колико ли тек мора младожењи бити?</p> <p>А после се некако враголасто осм |
| спело за удају...{S} И ја сам још нашла младожењу.</p> <p>— Та, касти, она је још дете.{S} Како |
| о, таке ствари већ могу једног честитог младожењу обрадовати!</p> <p>Милка је покрила лице рука |
| а већ да се и удаш!“ Па сам јој нашла и младожењу; онај црни штап мога оца, на коме је изрезана |
| епа туђинка!{S} Ето, нашла је за дете и младожењу: леп младић, научен младић, богослов младић!{ |
| мати главом. „А ти, брајко,“ питала сам младожењу, „јеси ли вољан ову девојку себи за супругу у |
| родила седморо деце, ја сам опет лепа и младолика, па још кад се обучем!...{S} Онда, богме, бла |
| ро затим дође са својом скоро доведеном младом неки Гаја берберин.{S} Њих двоје беху сасвим по |
| ег, лица доста правилног, али на такоме младоме лицу беше и сувише ситних бора, те да би се мог |
| итељице, да и сам вјерујем е је за наше младости и љепоте и сунце љепше сјало!{S} Ма све ка вељ |
| његову мишљењу, извор мудрости за једну младу девојку.</p> <p>— Тако, Милка, тако, дете моје, у |
| > <l>...{S} Шалај!...</l> </quote> <p>— Млађи сам данас, него кад сам се родио!...{S} Ко не вер |
| године; зар је краљ баварски, опет, био млађи од мене?{S} Па како га је Пепита волела?{S} Кажу, |
| и господин Папраг тешко да ће и он наћи млађу и васпитанију женску, него што је наша Милка...</ |
| ним прстима.{S} Е, кад се тај од силног млатања и викања уморио, доказујући по читав сат оно, ш |
| удрости; после га види у цркви, како се млати пред олтаром са кадионицом у руци, а златна одежд |
| па су ћутали; а он је, сиромах, једнако млатио рукама, једнако је говорио и доказивао, у докази |
| мора да је неки Шваба!{S} Шерет!...{S} Млеко ли му швапско!“ После тих поклона седоше оба, и с |
| вирао у клавир!...</p> <p>— У дромбуљу, млијеко ли му!{S} У гајде!{S} Огубавио, богдице, ка и н |
| p>Кад су стигли у школу, куда су се већ многа деца исповраћала, затекли су господина секретара |
| ама, здрављали су младенцима и певали: „многаја љета!“</p> <p>У целој тој ларми само је Папраг |
| леним звуцима, заорило се једно велико „многаја љета“, које само учитељи, кад су у добром распо |
| слабуњав, зато је, опет, боље пио, него многи здрави; чаша је ишла за чашом, док му се по бледо |
| сте чули — рече стара госпоћа, коју су многи и гросмутерком називали, –- само ћутите, немојте |
| де ћемо се моћи видети?{S} Али само, са многих разлога, насамо?“</p> <p>„У Марцибановој башти.. |
| свадбом?{S} Кад ће бити?...{S} Не треба много ни оклевати.{S} Што ’но реч, док је чорба на аста |
| је и сам господин начелник министарства много наклоњен, да се о њојзи више пута са поштовањем и |
| на, а још мање, да је лепа.{S} Овоме је много штошта недостајало, али се она по могућству труди |
| и и прстен — рече брзо Гркиња, којој је много до тога стало, да јој се како планови не покваре. |
| <p>Растом је био осредњи, а у ширину је много боље напредовао: два добра човека тешко да би га |
| тим вашим господин-Папрагом, као да сте много веселији...{S} Но, но, немојте тајити, ја вас бар |
| ико треба?</p> <p>— Оно, касти, опет ће много којешта и требати; нећу, касти, да ми после преба |
| им да ни краставац <pb n="299" /> не би много улепшао једно женско лице, па баш да је и од оних |
| е увиђао да би у својој ватреној љубави много срећнији био, да Милку скине с врата.</p> <p>— Да |
| ...</p> <p>То је био њен укус: на глави много цвећа и то најдрастичније боје, коса нацмакана по |
| и.{S} Душа ваља, Перковчани су доживели много којешта: медведа већ виђају скоро сваки дан, како |
| је тај младић, о коме смо јутрос онако много разговарали.{S} Уосталом, мислим да против оваке |
| ра је госпођа умела и шпијунисати, и то много вештије него и прави полицијски агенти: од ње је |
| кир-Никола и наученији, бољи и у свему много лепши него лепа Гркиња...{S} И тако би се иначе п |
| о зујање, од прилике као кад би у скупу много бумбарева слушао; затим си чуо крупан учитељев гл |
| ло тешко и да ће јој на чистоме ваздуху много лакше бити.</p> <p>— Ви идите па спавајте, а ја, |
| мој природи био прост, а школу није баш много посећивао, иако није ама <pb n="350" /> баш ништа |
| ико није сметао...{S} Гости им нису баш много пилића и јагањаца појели, а и они, који су им пон |
| није сав Перковац побунио!...“ — И још много друго којешта ћу говорити, од чега ће му се кожа |
| о. — Ја се, штавише, надам, да ћемо још много година пријатељи остати...{S} Та да нема вас, ком |
| известити...{S} Трећи разред, који се у многом којечем није са четвртим слагао, али га је у мно |
| је био уверен, да би му стара госпођа у многоме могла помоћи; али се узјогунио и не хте тражити |
| ем није са четвртим слагао, али га је у многоме, опет, волео, узе га под руку, па, шапћући му н |
| лично на небо, па уздишете, касти, — за мном|...{S} Ала би то била песма|...</p> <pb n="364" /> |
| !{S} А он ми ономад приђе, рукова се са мном, а мени се учини као да ми је мртвац за <pb n="356 |
| ухвати за капут.</p> <p>— Шта хоћете са мном? — викну на њега кицош.</p> <p>— Хм! — рече чича-Т |
| са лутком било, а прексутра ће бити са мном...</p> <p>Милка ућута, по беломе лицу лебдео је се |
| што постоји!{S} Ја сам свакад био тога мњења, да се учитељи према годинама награђују.{S} Шта в |
| те, чисто нам броји пољупце!...{S} Хајд’мо, шећерна моја грлице!...</p> <p>И он је, као насилу, |
| зове се Папраг; он не може бити гори од мог оца, па што не бих пошла за њега?{S} Ова Гркиња нећ |
| шта?...{S} Ви, можда, мислите: да нема мога Николе?...{S} Ништа нам он неће сметати; а, после, |
| а мени читава поскурица!...{S} А што се мога даскала, чича-Тиме, и чика-Паје тиче, они су ми за |
| {S} Ова Гркиња неће имати власти у кући мога мужа, па шта се имам предомишљати?{S} Ја сам сироч |
| гама, осећам се обвезана вас на долазак мога мужа внимателном учинити; он ће на сваки начин 25. |
| м јој нашла и младожењу; онај црни штап мога оца, на коме је изрезана глава некаквога мајмуна, |
| е оговарају и да износе којешта противу мога имена, као што се о оној шкорпији маторој поговара |
| е шепутле и карнери, а он је, по њојзи, могао ићи као и друго спадало.</p> <p>— Видиш, Никола, |
| машних ђака!“...{S} Само то да не кажу, могао би им човек и опростити.{S} Али кад они пију шамп |
| ити?</p> <p>— Ако није више од стотину, могао бих ти учинити.{S} Своји смо, а и сигуран сам, по |
| сле десетак дана чича-Тима је оздравео; могао је лепо ходити, јести и пити.{S} Говорио је, нара |
| ити!</p> <p>И пре него што је чича-Тима могао да предупреди даљи говор, четврти разред се подиж |
| да, то је било све, што је целог вечера могао од ње измамити.{S} Тек кад су у авлију у помрчину |
| чича-Тима, у ономе расположењу, шта је могао друго чинити, него на свашта пристајати?{S} Нароч |
| век, ретко да је кога увредио; а где је могао у ситнијим стварима коме помоћи, он је помагао.{S |
| д је изишао за њом, да је испрати, није могао срцу одолети, него је онде у кујни, у једном ћошк |
| хтео са начелником да се опрости, није могао ни речи изустити, отворио је врата, па је отишао, |
| еркини леђи седео са својим зетом, није могао а да на толику њену ларму не плане: —- Само се ви |
| , <pb n="316" /> није се осмехнуо, није могао ни јести ни пити, а кад би легао да отпочине, мор |
| спољашњошћу на филистарску помаду, није могао од смеја да се уздржи и у себи да не проговори: е |
| е за њим у блато; а старац, кад га није могао наћи, оде даље, гологлав...{S} Ноћ беше тамна, ул |
| ти.</p> <p>Учитељ четвртог разреда није могао да се не насмеје. — Уосталом — рече он, — што се |
| То их је поразило...{S} Чича-Тима није могао три дана ручати, ни с ким није говорио и једнако |
| не хте, или баш код самог министра није могао успети да ове чергаре растера!{S} Али, свакако, г |
| ариз слала, сигурно зато, што овде није могао ништа научити, па, касти, да се мало у свету доте |
| , али ватреној чича-Тиминој љубави није могао никаква вреда нанети.{S} Истина, два-три дана био |
| довео је, те због те своје жалости није могао синоћног вечера сам лично на беседу доћи, него је |
| ења!</p> </quote> <p>Газда Миладин није могао, а да не примети:</p> <p>— Да не да Бог!</p> <p>У |
| данпут се нађе на некој висини, он није могао да разазна, где се налази, корачи један корак даљ |
| ао дете радо смејао тако, да често није могао ни лекцију пред учитељем изговорити, све од силно |
| ича-Тима, ма да је био пијан, опет није могао да не погледа пажљивије у своју мезимицу; па кад |
| погреши; али поред свега тога опет није могао а да истога вечера не покаже пред својим препреде |
| збегава, а то је <pb n="317" /> тим пре могао учинити, што су, и онако, већ наступиле ферије, н |
| после, и као добар богословац, није се могао отрести од силно нагомиланих мисли, које у таким |
| остати...{S} Та да нема вас, коме би се могао похвалити, да сам јуче код лепе Гркиње ручао?{S} |
| или кад је у некаквој бризи, — не би се могао смирити, све док се поштено не накреше; онда забо |
| ан пропис.{S} Тешко да би га други ко и могао прочитати, осим онога који га је писао, или неког |
| другог ни за десет година толико не би могао чути.{S} За ону васпитатељку у Н... казаћу, да жи |
| у кућу, није више ни излазила, само си могао из куће чути, како се даскало грохотом смеје, а д |
| ако, да од целе распре ништа друго ниси могао чути ни разумети, <pb n="369" /> до да се говор в |
| лицијски агенти: од ње је само начелник могао дознати, како се који чиновник или грађанин са св |
| — А знате ли ви, да ја у Бајковцу нисам могао ни 25 ђака скупити, и то све због небрежења капет |
| учитеље.{S} Таким оценама није ниједан могао бити задовољан, али су сви ћутали и нико не смеде |
| а поможе?{S} Ништа!...{S} Исто сам тако могао једну греду усавјетовати, баш као и тебе...{S} А |
| ата дао уз Милку?...{S} Ко ли јој је то могао доставити?{S} Е, е!...{S} Оно је тако, касти; кад |
| оје, опет је заспала.{S} Само Гркиња не могаше <pb n="367" /> заспати.{S} Она је била будна.{S} |
| министарства, па и сама начелниковица, могла обрадовати!</p> <p>— Три лепа, млада, мужа — дода |
| и беху далеко од Перковца, није, дакле, могла знати, хоће ли бити у стању да их довољно поштује |
| } Оно, касти, има шесторо-седморо деце, могла би се оставити моде, али је млада.</p> <p>Док је |
| ти:</p> <p>— Баш кад сте тако навалили, могла бих вам нешто и поверити.{S} Лане, кад сам о фери |
| ичав...{S} Баш ако би вам било по вољи, могла бих и вас још ових ферија с њоме унознати...</p> |
| едовао: два добра човека тешко да би га могла обухватити.{S} Родом је био однекуд из ужичког ок |
| ја и јесам крив!...{S} Ал’ откуд је она могла чути, да сам ја сто дуката дао уз Милку?...{S} Ко |
| није ни једног похвалила, а што је год могла у својој пакости измислити, све је то на кир-Нико |
| е Гркиња кућна врата отворила, једва је могла бабу и назрети; онде, поред ватре, чучала је та с |
| атим у школу!...</p> <p>И пре но што је могла стара госпођа што одговорити, оде фамилијаз као в |
| ица све то да сазна?{S} Та, ваљда, није могла гледати кроз прозор, кад је кућа у авлији?{S} И о |
| с ослободити...</p> <p>Лепа Гркиња није могла све изговорити.{S} Чича-Тима је притиште и наново |
| ...{S} Кир-Николу и остале учитеље није могла из места покренути, а последње средство којим се |
| оја до своје четрдесет пете године није могла себи повољног и честитог мужа наћи.{S} Та ће, нар |
| ћности.{S} Човека који ће је узети није могла волети, јер га ни познавала није.{S} Његова својт |
| bSection" /> <p>То вече Милка дуго није могла заспати.{S} Њено уображење јој је износило тужне |
| себе ону сигурност, која би тек доцније могла диван израз чврстога карактера бити.</p> <p>—- Је |
| верен, да би му стара госпођа у многоме могла помоћи; али се узјогунио и не хте тражити њезиних |
| ркиња на тој беседи суделовати, није се могла уздржати, а да се не пљесне рукама.{S} Кад је то |
| р, не познајем ниједну жену, која не би могла бити одмах четворици верна!{S} Наравно, да ћу ја |
| шег пола, па што, као, не би и у Србији могла бити бар једна жена капелан!{S} И то баш протин к |
| и!{S} Наравно, да му то нисам допустити могла.{S} А он ми је, поред свега тога, забележио: „Усп |
| та окорели отац, кога бих само наљутити могла, да сам друго што казала, него „Задовољна сам!“.. |
| им заносним бојама у тузи њеној утешити могла.{S} Али напослетку, љуљана теретом туге своје, оп |
| е преко лица лак осмејак, и није никако могла своје унутрашње задовољство да притаји.{S} Три му |
| ђаше велике отворене очи, по ваздан бих могла гледати у њих, па да се сита не нагледам; а у њег |
| Оно јест — рече, — у школи међу ђацима могле би још и остати оне три, већ у целоме цивилизован |
| чипчице на паргарској сукњи боље видети могле, подигла је предњи скут своје тунике чак до више |
| запећку стајао је хлебац и недодирнут, могли су га мишеви свега развући, а она не би ни скочил |
| жешћи укор самога г. министра, не би га могли покренути. — Љубав није шала, па макар она и најо |
| ’ бар толико знају, да би код поп-Арона могли капеланисати; о томе ће се и сам ревизор уверити. |
| е доказивао, да ми без ваздуха не бисмо могли живети и да ми само зато дишемо, што још на свету |
| оведу.{S} Кад су Цигани дунули у зурле, могло је седам баталијуна пиљарица, алваџија и бозаџија |
| етила толико пркоса, толико самосвести, могло би се рећи, јогунства, колико у овоме часу.{S} Та |
| } Па, касти, има л’ ту моје кривице?{S} Могло је дете и водену болест добити, па зар учитељ да |
| ко спавало, али које се сваког тренутка могло и пробудити.{S} Чича-Тима је дубоко уздахнуо, и л |
| све по старешинству; али се весеље није могло продужити.{S} Прота је ћутао као убијен, чича-Тим |
| } А село?{S} Њено детиње уображење није могло ниједне пријатне слике пред њу изнети, која би је |
| саме личности њене тиче, за њу се није могло рећи, да је ружна, а још мање, да је лепа.{S} Ово |
| беше и сувише ситних бора, те да би се могло лепим или бар пријатним назвати.{S} Уста му беху |
| , о томе би вас најмање перковачко дете могло уверити.</p> <p>Растом је био осредњи, а у ширину |
| јој све интриге, којима се служила, не могоше ни у чему помоћи.{S} Поред свих хладних облога, |
| иво шапутати:</p> <p>— Вама, господине, могу се поверити, само вас молим, да никоме не казујете |
| ваца јела, више ти ни окусила нисам.{S} Могу ти, ако је по вољи, у длан и у карте гледати, како |
| волео да могу вечно код вас остати, да могу овде умрети...</p> <p>И он је наново стиште на гру |
| ја морам одлазити, а тако бих волео да могу вечно код вас остати, да могу овде умрети...</p> < |
| је декламовати.</p> <p>— Сад, касти, не могу, имам важна посла у чаршији, а и глава ми је, каст |
| огледати!{S} Ја кад је видим, касти, не могу чисто да <pb n="328" /> је познам, као да је из Па |
| ма: ученици не знају, а и што знају, не могу од страха да искажу, а, овамо опет, учитељи бију; |
| у!... — јадиковао је чича-Тима.{S} - Не могу, сунце моје!...</p> <p>— Сунце ваше|...{S} Хо, хо! |
| м вас спалио и с варалицом!</p> <p>— Не могу!... — јадиковао је чича-Тима.{S} - Не могу, сунце |
| ка мирно, — ја нећу данас ручати, ја не могу! — А после додаде уздрхталим гласом: — Оче, ја сам |
| две класе!{S} Е, касти, то им никад не могу заборавити!...{S} Две класе!{S} И то, касти, све з |
| ојој беседи навео: „Без ваздуха људи не могу живети; па кад ваздуха нестане, људи ће се угушити |
| а оно су бар приходи, да лепши бити не могу!{S} Умре неко, наплати му се; роди се неко, наплат |
| pb n="335" /> <p>— Милостива, то вам не могу обећати, треба да сам на дужности; а, друго, ви и |
| и говорити?</p> <p>— Цео вам програм не могу казати, али једно знам, а то је, да ће госпођа Јох |
| ти најбоље знаш.{S} Оно, касти, шта вам могу ја?{S} Бог нека вас учи и он нека вам сваку срећу |
| рстеновати.{S} О самоме прстену шта вам могу приповедати?{S} Чича-Тима је, као обично, био збуњ |
| је она умела у трумбету свирати, то вам могу историјским <pb n="343" /> фактима доказати; а ту |
| а нек’ поцркају сви од муке!{S} Шта нам могу? </p> <p>Чича-Тима је хтеде наново загрлити, али б |
| је, колега, што сам тако срећан, да вас могу познати!...</p> <p>И чича-Тима хтеде, у име отпозд |
| писма!{S} Лепо!{S} Но, таке ствари већ могу једног честитог младожењу обрадовати!</p> <p>Милка |
| епо раздани; онде заседну, претресу сва могућа јевропска питања, па онда пређу на месне новости |
| и господо!{S} Они су били музикални.{S} Могуће да Југ-Богдан није свирао у гласовир, а Бошко да |
| Бошко да није био виолиниста, то је све могуће; али да му је кћи, што је била за Страхинића бан |
| надлежателства“ у друго и обилазећи све могуће господске станове, у намери да све оне, који јој |
| Турску...</p> <p>— За вашу љубав ћу све могуће употребити, само да вас задовољим.{S} Чича-Тими |
| имер у Хомоље, у Црну Реку, или, ако је могуће, чак у Турску...</p> <p>— За вашу љубав ћу све м |
| и оштроумље, да се беседа, ако је икако могуће, на највеселији начин бар до ујутру продужи, те |
| ки, шустерски, опанчарски — и већ свију могућих заната шегрти, па блену у гарава лица јевропски |
| много штошта недостајало, али се она по могућству трудила, да све те природне мане улепша; а ту |
| ; али кад је видео Гркињу, трудио се по могућству да се весело насмеје. — Дивно вече, касти; да |
| своје особености заслужило, да му се по могућству име сачува.</p> <p>То је био као неки ћорсока |
| а Папраг, као човек од такта, да сваку могућу неприлику предупреди, приђе му ближе и пошто се, |
| смело пркоси, она, да би избегла сваку могућу неприлику, окрете се, усиљено смејући се, своме |
| братиме, не знаш ти!{S} А то је, касти, мода, па шта ћеш ти мимо свет?{S} Ено, гледам пре, син |
| љикама и зеленим карнерима; а, после, и мода се променила, изишле су и никакве тунике...{S} Оно |
| торо-седморо деце, могла би се оставити моде, али је млада.</p> <p>Док је чича-Тима тако тужне |
| се да су од хартије онако по најновијој моди изрезани, тако, да кад је један од њих поред њега |
| рачицама и дугмићима ишарај, — то је по моди!{S} А кад пођеш на венчање, немој у косу трпати см |
| ти, док се на белој кожи не указа једна модра пругица. — Неко весеље ћеш имати у кући...</p> <p |
| што су им они заклопци испод трепавица модри, то и не узимају на ум!</p> <p>Само су учитељи са |
| рби од оне црномањасте Циганке купио, а мож’ понети и парче хлеба себи за фруштук; а мени ћеш с |
| беше бледа као лимун; да је имала кога, можда би се, сирота, и потужила, можда би казала: „Ето, |
| кога, можда би се, сирота, и потужила, можда би казала: „Ето, пријатељу, мозак ми је потресен, |
| анио.{S} Она би, <pb n="323" /> сирота, можда срећнија била, да су је из службе истерали; можда |
| непријатеља, завидљиваца...{S} Или је, можда, за дуг...{S} Оно, касти, на данашње време слабо |
| ава.{S} Он се диже из кревета, и то је, можда, првипут у животу, што се саже над својим спавају |
| дан од њих. — Пао је, несрећник, па се, можда, и угрувао?...{S} Хајде да видимо! </p> <p>— Како |
| икава се на пелен, и временом лекар ће, можда, с поносом рећи: „Моја се болесница навикла на го |
| /p> <p>— Шта, господине, шта?...{S} Ви, можда, мислите: да нема мога Николе?...{S} Ништа нам он |
| цифер!...{S} Чекајте, сад ћу ја видети, можда већ и спава...{S} Знате, то му му је свакидањи об |
| Оно, касти, зете, тамо код вас у Пешти, можда, се ово скупо и продаје, па га, ваљда, друкче и з |
| не доликује дугачак нос.{S} Она је то, можда, и зато чинила, што је у ње доста краћушан, а на |
| е, видели, само беседу нису!{S} А и њу, можда, не би угледали, да случајно не дође за практикан |
| нија била, да су је из службе истерали; можда би се удала, удомила; ал’, овако, ко ће узети обе |
| — та то, ваљда, није мене мислила...{S} Можда кир-Николу?....</p> <p>— Вас, вас!...{S} Никог др |
| и говорити; данас је 24., сутра, дакле, може доћи, а за даље је моја брига...</p> <p>— Али,стар |
| пребринем; хоћу некаких мисли, које ме, може бити, море, да се отресем; хоћу, као што је пре ме |
| а како <pb n="310" /> су му зуби ретки, може му сав спанаћ у зубима остати.</p> <p>По свему се |
| читељ, а кад се ожени, од воље му је, — може се и запопити.</p> <p>Чича-Тима слеже раменима, за |
| а лишћа за сарму, а, после, Тимо, каква може бити вечера без вина?{S} Дакле, и вина пошљите бар |
| несе чича-Тимине хаљине, па му рече, да може ићи, али да се најпре пресвуче.{S} Старац је слуша |
| оту, у животу овдашњег грађанства, онда може ли ми ко замерити, што сам изабрао темат за моју б |
| еспослице, без којих свака поштена кућа може опстати: ту су ти шлингераји, штикераји, па онда ч |
| ти, али све бадава, што је немогуће, не може ни бити!...</p> <p>— Их, гром те спалио!{S} Та кад |
| то, што јој отац у пићу сам говори, не може ништа добро бити, и она, скоро не дишући, слушаше |
| м разреду?{S} Са децом сам поступао, не може лепше бити.{S} У мом разреду ретко да је које дете |
| е унутра, она је само одговарала, да не може, да јој је врло тешко и да ће јој на чистоме вазду |
| рам јој купити!{S} И треба јој, — та не може вечито у овој плавој, с белим пантљикама и зеленим |
| орио је трећи разред. — Баш га ништа не може разведрити ни ожалостити!...{S} Хеј, старче!... ’М |
| е ми испасти, ја мислим, да сјајније не може ни бити — говорила је; — о томе сам уверена.{S} Де |
| то ће мене узети, зове се Папраг; он не може бити гори од мог оца, па што не бих пошла за њега? |
| е таком ватром пољубило, ништа друго не може бити, него — љубавно писмо.{S} А, уствари, беше то |
| а услузи.{S} Једно јој жао беше, што не може и пепељаве зенице црно да офарба, тиме би, вели, п |
| о и у године, за тебе је добро, како се може; ја, ја сам још млада...</p> <p>У тим тренуцима по |
| Та, касти, она је још дете.{S} Како се може дете удавати?</p> <p>— Дете?...{S} Ама да видите, |
| ужасно!{S} Он је хтео доказати, а то се може као наставак Живкове беседе сматрати: да ће се људ |
| а свака кућа у Перковцу на товаре имати може; чули су и за кајсије и за вино; знали су, и какви |
| И то је све, што се од природе изнудити може. „Учтив је, васпитан је“ — тврди ова намолована лу |
| будућег зета.</p> <p>— Па на тај начин може још то довече бити и прстен — рече брзо Гркиња, ко |
| за туђу нико и не мари, још гледа, ако може, да је у својој пакости здере и позледи...{S} Стог |
| утра, са њиме насамо разговарим, па ако може што бити — лепо!{S} А не хтедне ли барем сто жућак |
| -четири ствари не узимаш код себе, лако може да се одбије од тебе!{S} А, богме, то је лепа прил |
| од ракије; — да идемо, није вајде, лако може и господин запитати: где смо се толико забавили?.. |
| човек; он се радовао што свом пријатељу може услугу учинити, и то баш у оно време, кад му је на |
| </p> <p>— Рихтиг, спава!...{S} И сад се можемо комотно разговарати...{S} Знате, кад сте ви код |
| у натоварила.</p> <p>— О, господине, не можете веровати какви су вам то људи!{S} Ви знате, шта |
| алом, мислим да против оваке прилике не можете ништа имати; а и млади господин Папраг тешко да |
| , опет, моја Јустина воли, госпо, то не можете веровати!...{S} Стопута вас је поздравила, па и |
| жила, можда би казала: „Ето, пријатељу, мозак ми је потресен, а у грудима ми је нешто тешко, бо |
| ебе: „Она му је, сиромаху, и пореметила мозак!...“</p> <p>— Јоханида!...{S} Јоханида!.. — понав |
| и се с њиме о класама. — Дабогда, им се мозак у сто и десет класа расточио!...{S} Они мени да у |
| ава Гркиња, колико његовим недотупавним мозгом, толико и његовом кесом влада.{S} Она ми је, ист |
| авити, морала му се похвалити: — Дакле, мој дебели даскало, знаш ли, шта ми је ова пијана будал |
| а, -— време је да се руча.{S} Извол’те, мој дебели даскало досад је давно исплазио језик; ви га |
| благо целој кући, а није ни теби лоше, мој стари даскало!..{S} Ето, ову хаљину, што је на мени |
| ђа и даље своја тумачења, — то ће рећи, мој господине, да је у Србији ружан ваздух, да нема дос |
| ћати двомесечне плате...{S} Е, то хоћу, мој љубазни Тимо!...</p> <pb n="319" /> <p>И она, погле |
| нђуве.{S} А, касти, доста су и јефтине: мој побратим их купује у Београду по два гроша туце.</p |
| узвишеног мислиоца, филозофа.</p> <p>— Мој отац хоће, и ја се морам удати!{S} Ја не смем питат |
| , да ви заборавите на ваше две класе, а мој дебели Шпартанац, кад се добро наједе, неће се више |
| на мојој спољашности даје приметити; а мој дебели даскало, он је прави Атињанин; онде је и нау |
| дан стих, касти, како сунце залази — за мој виноград!{S} Па бих и вас споменуо, како седите исп |
| ојом вештицом одсели, онда је чича-Тима мој!...</p> <p>Стара госпођа је таким резултатом мисли |
| ирају...{S} Само да ми је овај Дунав на мој виноград навратити...{S} Ал би то дивно сирће изишл |
| тога човека не познајем, што ће да буде мој муж; а мужа треба да волимо!{S} Како ћу га ја волет |
| в.“</p> <p>— Јест — рече Милка, — то је мој пропис, што ми је још моја мила мајка поправљала. — |
| м се наспавао, ха, ха, ха!...{S} Али ме мој мали Аристид пробуди.{S} Хи, хи, хи!{S} Баш је хунц |
| Тима. — Оно, касти, колико се сећам, и мој покојни деда поред доброг вина заборавио би на све |
| акова, само од оног доброг, што га ви и мој Никола пијете — и лепа Гркиња га наново поглади по |
| каквог краја Италије овамо, и то баш у мој виноград, пренела.{S} Та она, касти, и личи више на |
| мршавоме лицу своје гошће. — Сад ћу ја, моја лепа госпођо!{S} Сад! — говорила је баба, — само д |
| ова пијана будала обећао?</p> <p>— Шта, моја Аспазијо?{S} Хи, хи, хи!{S} Мал’ не рекох, аспидо! |
| аром госпођом:</p> <p>— У ваше здравље, моја драга госмутерко!...{S} Мало је учитељица, које ја |
| о обичају, па онда: „Слуга сам нижајши, моја дражајша (или прекрасна) господична!“...{S} Да га |
| и у својој лепоти.</p> <p>— Тако је то, моја Милка.{S} Данашња млада и девојка треба да пада у |
| ако ценим, као вас.{S} А што вас, опет, моја Јустина воли, госпо, то не можете веровати!...{S} |
| ркињи:</p> <pb n="320" /> <p>— Нека их, моја слатка Јоханидо!{S} Нека нам они завиде, нек пукну |
| пута до земље поклони, колико коракне; моја мати није то умела, а људи су и за њу говорили, да |
| ме хвата, кад их из далека смотрим!{S} Моја мајка је лежала мртва, ја сам на њене груди наслон |
| је, веле, али ја не видим ту лепоту!{S} Моја мајка беше лепа, а личи ли он на моју милу мајку?. |
| аш није лепо!{S} Молим вас!...</p> <p>— Моја слатка голубице, —- тепаше јој прота, — зар не би |
| ш бунду, све ћеш дознати... све, слатка моја госпођо!{S} Гледаћу ти у оне карте, што су на сам |
| и.</p> <p>— Па шта би да ти дам, слатка моја стринчице?</p> <p>— Оно, што ти не треба.{S} Што н |
| ватром љубити.</p> <p>— Збогом, љубазна моја, збогом!...</p> <p>— Збогом, очи моје!... — рече з |
| ?{S} О, хвала вам, хвала, љубведостојна моја богињо!</p> <p>То је све што је чича-Тима из Видак |
| м броји пољупце!...{S} Хајд’мо, шећерна моја грлице!...</p> <p>И он је, као насилу, вукао доле |
| p> <p>— Хоћу, благо баби!{S} Хоћу, лепа моја госпођо, само душу мало да одморим.{S} Сутра навеч |
| , сутра, дакле, може доћи, а за даље је моја брига...</p> <p>— Али,стара госпођо, — рече учитељ |
| {S} Лепо!{S} Неописано!...{S} Откако је моја протиница преминула, још нисам таке сласти окусио. |
| и се клањају: и гросмутерка, и прота, и моја Јоханида!...{S} Њојзи ћу купити саонице, па кад јо |
| , доказујући по читав сат оно, што је и моја стрина знала, ил’ ако није знала, тим је била од њ |
| > је она поправљала.{S} О, ала је дивно моја мајка умела писати!{S} Ја сам видела штампаних про |
| илка, — то је мој пропис, што ми је још моја мила мајка поправљала. — И она бризну у плач, а су |
| меном лекар ће, можда, с поносом рећи: „Моја се болесница навикла на горчину“!{S} И то је све, |
| накитила, па сам онда казала: „Љубице, моје драго дете, ти си већ одрасла, треба већ да се и у |
| и и да јој пришапне:</p> <p>— Лаку ноћ, моје суво злато!{S} Неће ни добро сванути сутра, а ја ћ |
| асти, на вас мислио, чедо моје бело!{S} Моје јагње, касти...{S} Мало сам се, касти, напио ракиј |
| оносом је говорила стара гросмутерка. — Моје васпитање и образовање са глупошћу мојих колега и |
| p>— Она ме љуби, па, касти, чак се и за моје дете стара!...{S} Учи га, чешља га, храни га и вас |
| ији!{S} Па нека каже ко шта хоће!{S} Ја моје искуство не дам за све науке што се у школи уче.{S |
| јере ми, учитељице!{S} Тако ми тепелука моје покојне жене, не знам!{S} Ну одријеши ланац, те с |
| сам, знате, касти, мало се и наљутио на моје дете; па да се, касти, одљутим, свратио сам се на |
| <p>„Молим!{S} Молим|...{S} Али за љубав моје мајке!“</p> <p>„Па, госпођице, где ћемо се моћи ви |
| {S} Хе, хе, хе!{S} Она се васпитала код моје Јохиниде, а он у Будиму...{S} Ја сам у Атини учио |
| Србије забележити, а то је оно, што је моје српско осећање увредило.</p> <p>Тако свака српска |
| војку.</p> <p>— Тако, Милка, тако, дете моје, учи се и слушај, што ти госпођа казује; ти си још |
| ашчићима, па ћу јој казати: „Драго дете моје, кад видим ваше <pb n="379" /> лепо лице, онда се |
| ковао је чича-Тима.{S} - Не могу, сунце моје!...</p> <p>— Сунце ваше|...{S} Хо, хо!..{S} А да к |
| а моја, збогом!...</p> <p>— Збогом, очи моје!... — рече збуњено Гркиња, <pb n="386" /> па га по |
| прописа, али баш ниједно слово није као моје миле мајке!...</p> <p>Тај пропис беше јој једина у |
| Е, баш сам, касти, на вас мислио, чедо моје бело!{S} Моје јагње, касти...{S} Мало сам се, каст |
| у и секретара!{S} Њој, дабогда, пресело моје вино, а њему спанаћ и шунка!{S} Здрав си, кир-Нико |
| ше казала!{S} Али сам уверена, да ви то моје поверење нећете на зло употребити...{S} Госпођа Ју |
| " /> да будем славуј у ружичастоме лугу моје обожаване Јоханиде.</p> <quote> <l>— Белилом се ме |
| во, данас у ови час.{S} Сад видим да су моје Ере најцивиластије у свијету: не мореш га ни за ре |
| ођо, — рече уздрхталим гласом, — ово су моје ствари!</p> <p>— Шта?{S} И још се усуђујеш!{S} Е, |
| ми, нека се не нада класи!..{S} А то су моје перковачке колеге ово неколико година заборавиле.{ |
| о је оћелавело.{S} Па, касти, има л’ ту моје кривице?{S} Могло је дете и водену болест добити, |
| д су учили код Ђоке школу...</p> <p>— И моји, богме, баш ако нису филозофи, ал’ бар толико знај |
| Е, оче прото, како вам се допадају ови моји куглови?{S} Па гурабије, па палачинке, па торте... |
| , баш о Духовима била сам у цркви, а за мојим леђима шапуће попа-Ђокина попадија са госпођом по |
| алате није ни цар јео, као што ћу је ја мојим сирћетом зготовити!{S} Па учи л’ се то у школи... |
| ик!...{S} Хе, хе!...{S} Као да ја нисам мојим очима прочитао министарски акт!.,.{S} Он каже, да |
| би приметила, али сам гледала понеку од мојих познаница.{S} Дође млад, отмен, господичић, завит |
| главом, — Ко да ја не познајем прописе мојих ђака?...{S} Та јуче сам вам задао целој школи, ал |
| Моје васпитање и образовање са глупошћу мојих колега и колегиница?...{S} Кад дођем пред госпођу |
| н. — Да није сувише скуп, заиста бих га мојој Милци купио; ох, ала би јој то јасно црвенило пре |
| ам родом Јелинка, то се, уосталом, и на мојој спољашности даје приметити; а мој дебели даскало, |
| о провео, касти, ни кад сам се са првом мојом женом венчао, нисам се тако веселио!...</p> <p>Ст |
| им поповским гласом питала, по обичају, моју накићену лутку: „Љубице, имаш ли ти вољу за овога |
| ена играла сам се луткама; ону највећу, моју лепу Љубицу, њу сам сву црвеним трачицама и зелени |
| и ко замерити, што сам изабрао темат за моју беседу који ће бити раван овој нашој светковини?.. |
| } Моја мајка беше лепа, а личи ли он на моју милу мајку?...{S} Она имађаше велике отворене очи, |
| нији, веровао!{S} А после ћу помиловати моју Јустину по белим обрашчићима, па ћу јој казати: „Д |
| ем великоме труду морам такође изјавити моју благодарност...</p> <p>После се рукова с њоме, а з |
| узме?{S} Он удовац, ја удовица, ја имам моју плату, а он осим плате има своју кућу и виноград.. |
| ће чича-Тима, — чу ли ти, да ја удајем моју Милку?</p> <p>— Чуо сам, побратиме, ’ма тешко ми ј |
| а у Београд ићи.{S} Наравно, да ћу прво моју госпа-Јустину походити; више му не треба, него да |
| Дакле, млади господине, јесам ли синоћ моју декламацију као што ваља одекламовала?</p> <p>— Не |
| <pb n="387" /> <p>Чича-Тима је погледа молећи, руке је пружио њојзи, као утопљеник што тражи и |
| елико звоно, грми: „Неспособан!“; после моли кметове и општинаре, да га приме за бирова, а они |
| /p> <p>— Не само да једем, него бих вас молила за читаву једну котарицу.</p> <p>— А, дакле, да |
| есма|...</p> <pb n="364" /> <p>— Па де, молим вас, слатки Тимо, напишите ми једну таку песму, а |
| да нећете ни доћи.</p> <p>— Опростите, молим, ја сам, знате, касти, мало се и наљутио на моје |
| лубице пепељаве очи?...</p> <p>— Молим, молим!...{S} У лепе Гркиње су плаве очи, баш као небо п |
| нарочито пред Гркињом.</p> <p>— Молим, молим, слатки господине Тимо!{S} Ћутаћу као риба.{S} А, |
| /p> <p>„Дакле корпу?“</p> <p>„Молим!{S} Молим|...{S} Али за љубав моје мајке!“</p> <p>„Па, госп |
| његова загрљаја. — То баш није лепо!{S} Молим вас!...</p> <p>— Моја слатка голубице, —- тепаше |
| су у голубице пепељаве очи?...</p> <p>— Молим, молим!...{S} У лепе Гркиње су плаве очи, баш као |
| нила је на све њих јак утисак.</p> <p>— Молим вас, господо! — узе реч учитељ трећег разреда. — |
| вам још до подне све набавим.</p> <p>— Молим вас, господине, и хвала вам!{S} На ту вашу услугу |
| ћутати, нарочито пред Гркињом.</p> <p>— Молим, молим, слатки господине Тимо!{S} Ћутаћу као риба |
| ојој је основа дубока мудрост.</p> <p>— Молим вас, господо, — доказивао је учитељ III разреда, |
| о га ви онако радо једете?</p> <p>— Али молим, господине, немојте се наћи увређени, ја, као сир |
| , господине, могу се поверити, само вас молим, да никоме не казујете, нарочито чича-Тими и кир- |
| ажована!“</p> <p>„Дакле корпу?“</p> <p>„Молим!{S} Молим|...{S} Али за љубав моје мајке!“</p> <p |
| анетости тражио своју обожавану Гркињу; молио је, преклињао, само да га погледи, а он ће јој по |
| ло у Новом Саду фотографа, који ме није молио, да ме сними; један ме је сликао, па је ориђинал |
| ике науке, али азбуку знао сам напамет, молитве такође, е, а граматика шта ми и треба у другом |
| ј други део:</p> <p>„Госпођице, смем ли молити?“</p> <p>„Господине, жао ме је, али ја сам већ а |
| ом о дувар!...</p> <p>— Оно, господине, молићу!...{S} А има времена, људи смо, ако је, касти, б |
| баш и самога вас...{S} О, господине!{S} Молићу, шаљите тамо војску, жандаре, док се није сав Пе |
| сам поступао, не може лепше бити.{S} У мом разреду ретко да је које дете и умрло, само је једн |
| дребице.{S} Овај твој зет био би красан момак, само да се толико не смеје и не <pb n="373" /> к |
| один секретар, да види толику крмачу на моме пропису?...{S} Одмах доле с њоме!{S} Ви сте, госпо |
| ио од Гркињиних чарапа, то ћу поклонити моме једном човеку, што је у министра израдио, да ме у |
| ким, згрнућу новце, па ћу да подигнем у моме винограду пивару; кућу већ имам, а воду ће ми вући |
| тим, играло све живље и веселије; млади момци се ознојише, девојке се заруменеше, и већ понека |
| лике љубави хтела и удавити, само што у Монакову не беше дубоке воде; заронила се, касти, чак д |
| а се извињаваше тиме, да, као домаћица, мора сваки час устајати и зато мора за доњим крајем аст |
| увредило.</p> <p>Тако свака српска кућа мора већ и по самој природи имати нешто, што је одиста |
| ења: као да је остао без службе, па сад мора да послужује као фамилијаз, после га секретар и од |
| е, вели, кретно и некретно његово имање мора мени припасти.{S} Али не превари, стара намигушо!{ |
| о, што је одиста знатно.{S} У свакој се мора наћи или неки старац, који још није заборавио на т |
| рела.{S} Једно је само мучило, — што се мора с њим, као с колегом, у једној згради састајати, п |
| је то погана врућина!{S} Колико ли тек мора младожењи бити?</p> <p>А после се некако враголаст |
| <p>— Јест, Јоханида са својим даскалом мора оставити Перковац...{S} Сад се Перковчани питају: |
| глофа и гурабије...{S} Драги колега, то мора бити!</p> <p>Наравно, да је чича-Тима одобрио; а к |
| е зловољно и прогунђа у себи: „Но, и то мора да је неки Шваба!{S} Шерет!...{S} Млеко ли му швап |
| ..</p> <p>Учитеља је копкало, шта ли то мора бити?{S} А и и стара госпођа узмучила се, и њу је |
| омаћица, мора сваки час устајати и зато мора за доњим крајем астала седети.{S} Чича-Тима је одм |
| а.{S} Дечји радови су такође прекрасни, морају му очи стати, кад види оне стаклене ђинђуве, пер |
| ека, а нарочито на богословца, навалити морају.</p> <p>— Ја видим — говорио је сам у себи, — да |
| к онако полугласно, — да се девојке <hi>морају</hi> удати, да нигде у свету <hi>нема девојачког |
| Лепо, лепо! — церекала се баба. — То је морал!{S} То је учитељско владање!{S} Преизредно!...</p |
| о ће свога дебелога Шпартанца оставити, морала му се похвалити: — Дакле, мој дебели даскало, зн |
| за овога младића поћи?“...{S} Љубица је морала климати главом. „А ти, брајко,“ питала сам младо |
| рећу, а то је била за њу права несрећа, морални гроб, који је целу њену будућност сахранио.{S} |
| о било.{S} Сирото дете, хтело не хтело, морало се још истога вечера прстеновати.{S} О самоме пр |
| а на њој и свила!...{S} Ту је, наравно, морало бити и оговарања.{S} Паланке су у Србији, као и |
| постарије госпођице, у целоме Перковцу морало до срца дирнути; а кад су још дошле и месојеђе, |
| ужа наћи.{S} Та ће, наравно, говорити о моралу!{S} Кад се и та наситила говора, изиђе неко мало |
| ахваљујем вам по стопута!...{S} Заиста, морам признати, да ми ни рођена сестра не би толико чин |
| сти, од сутра недељу дана биће венчање; морам поручити и Папрагу, да се још у четвртак у чаршиј |
| равно, да ће код вас на квартир и кост; морам вам и то приметити: да најрадије једе шунке са сп |
| ну?{S} Мањ да задужим виноград?...{S} А морам јој купити!{S} И треба јој, — та не може вечито у |
| ..{S} Али... — уздисао је прота... — ја морам одлазити, а тако бих волео да могу вечно код вас |
| и сами знате, да се у овим околностима морам и спремати — дакле...</p> <p>— Али — прекиде му р |
| о, она је навалила, да је удам, и ја је морам удати.</p> <p>Чича-Тима се наново намрштио и сео |
| лозофа.</p> <p>— Мој отац хоће, и ја се морам удати!{S} Ја не смем питати: „За кога?“ А и нашто |
| и он до ње: — Српске ми вјере, рећ’ ти морам, е ми је баш драго што си ме тако сабахиле походи |
| /quote> <p>— Шта, наопако!{S} Е, то већ морам црвенијем плајвазом поткријепит’.. .{S} Уосталом, |
| стара госпођо, на вашем великоме труду морам такође изјавити моју благодарност...</p> <p>После |
| извјестим господина министра!{S} Депешу морам шифрирати; а кад ми те шифре дођу, волио бих број |
| плименте одговарати; али није имао куд, морао је мало сести, <pb n="340" /> и то баш до њега; т |
| n="350" /> баш ништа од свега разумео, морао је тврдити да разуме и да је све тако, као што ст |
| ије, дакле, по званичној дужности никуд морао одлазити.{S} Али, као и остале, тако му је и овај |
| Старац се испрва отимао, али напослетку морао је већој сили попустити.{S} Утоме му и шешир паде |
| — Јест, тако је, драги Тимо!{S} И ви је морате што скорије, још ових месојеђа, удати, ако не же |
| дин богословац, — на сваки начин, да ви морате више уживања налазити онако с братијом, знате, п |
| име?</p> <p>— Богме је ово опасна жега; мораћу и ја једну шљивовицу искапити, колико да се мало |
| Још сутра навече ћеш је добити.{S} Али мораш ми још казати, каква је љутина у кући и какви ће |
| хоћу некаких мисли, које ме, може бити, море, да се отресем; хоћу, као што је пре мени неко каз |
| да знате, каква ме у овоме часу осећања море, ви бисте се смиловали!...</p> <p>И он је загрли.. |
| у моје Ере најцивиластије у свијету: не мореш га ни за реп ни за ухо, — ка чик је гладак, ка жи |
| ти ни пити, а кад би легао да отпочине, морила су га страшна привиђења: као да је остао без слу |
| да вам кажем, — сами сте видели, какву моћ има реч у своје време изговорена!{S} Говорио сам ва |
| ш снају, те да се она спреми; млада је, моћи ће још коју поиграти у колу.{S} А сад, дабогда, у |
| млада, али то има и своје добре стране: моћи ћете од ње као у воску направити што хоћете, добру |
| ке!“</p> <p>„Па, госпођице, где ћемо се моћи видети?{S} Али само, са многих разлога, насамо?“</ |
| што су чланови перковачке беседе, неће моћи ни једну тршчану колибу потрести, а то ли зграду ј |
| улице постајаху све мрачније, уједанпут мрак!...{S} Нема више улица, нигде се не види осветљен |
| , почеше они један по један у потпуноме мраку бледети; али прота, као да се повампирио, добиваш |
| ромах! </p> <p>И он са другом оде.{S} У мраку једва натрапају на њега; па кад су видели, у какв |
| " /> па га пољуби у образ, а после је у мраку нестаде...{S} Прота се осврте два-три пута, да га |
| рбан сто и две дрвене столице; а остала мрачна просторија те собе беше запремљена кожицама, пам |
| етљен прозор или фењер, пред њиме стоји мрачна шума.{S} Чује само, како по густоме грању киша ш |
| глав...{S} Ноћ беше тамна, улице узане, мрачне, а калдрма испроваљивана; на сваком скоро кораку |
| е дању човек шета као по рају; а кад су мрачне ноћи, а теби се чини да си насред Мироча, чекаш |
| а је почела сипити, улице постајаху све мрачније, уједанпут мрак!...{S} Нема више улица, нигде |
| ћан дан родила!...{S} А имаш ли макар и мрвице земље са гроба Св. Петке</p> <p>— Немам! — рече, |
| иш — шану му, да се и прота и чича-Тима мргоде?{S} Ћути!...</p> <p>— Да им Бог поживи дечицу, и |
| а чини.{S} И за крађу, и за љубав, и за мржњу, од свачега је она имала мађија и чини.</p> <p>— |
| како у школи, тако и у обичном животу, мрзео; а откако је, сиромах, изгубио оне две класе, опа |
| м женом живи, и која жена на свога мужа мрзи, а туђе мужеве воли...{S} Све је то начелник перко |
| списану хартију, а на учитеља погледаше мрким погледом.</p> <p>— Ово неће бити добро|... — мисл |
| далека смотрим!{S} Моја мајка је лежала мртва, ја сам на њене груди наслонила главу и једва сам |
| е са мном, а мени се учини као да ми је мртвац за <pb n="356" /> руку стегнуо, — сва ми се кожа |
| е дрхтала; образи му дођоше бледи као у мртваца, са чела му је цурио крупан зној.{S} Кад је хте |
| одина из гроба ископане, те још ударају мртвијем задахом, и гле, шта у овоме пијаноме Перковцу |
| е тужио како је све скупо, и опет им је мршава храна.{S} То су, уосталом, и паметни болесници о |
| ?</p> <p>И она је весело тапкала својим мршавим рукама, баш као дете које се радује Божићу.{S} |
| ажљиво посматраше јако удубљене црте на мршавоме лицу своје гошће. — Сад ћу ја, моја лепа госпо |
| миљато осмејкујући се, пољуби је у њену мршаву руку.</p> <p>— Драго ми је — рече, — и захваљује |
| аму, сломио је руку, одрубио нос; а ону мршаву вештицу с њеним надувеним Шпартанцем прогнао је |
| Ђока се, сиромах, пропио; ко зна, каква му је то вештица учинила!{S} А попадија, као свака сиро |
| Тима најпре добро загледа по џепови, да му се како није срма изгубила, а после изиђе на обалу, |
| <p>Учитељ Тима потписа на полеђини, да му је министарски акт саопштен, а рука му је дрхтала; о |
| ити господину Швабићу, и онако знам, да му госпођа Јустина није за имен-дан спремила, а како <p |
| Тима је ћутао забринуто, знао је он, да му деца нису баш спремна, а и то је био уверен, да би м |
| прави тако, да се чича-Тима побојао, да му како зет не разбије нос.{S} Он се рукова са чича-Тим |
| у целој Србији од учитеља заслужио, да му се каже превасходан, то сам ја, драга браћо!</p> <p> |
| лозу резати, па кад би га ко умолио, да му ту вештину покаже, он би му сав виноград џабе орезао |
| , да спреми прасе.{S} Дете је знало, да му је отац сваког Божића и поклада поклањао учитељу пра |
| је је са своје особености заслужило, да му се по могућству име сачува.</p> <p>То је био као нек |
| ти: хтео ме је пољубити!{S} Наравно, да му то нисам допустити могла.{S} А он ми је, поред свега |
| мало накашљао, јер није знао, шта ће да му одговори.</p> <p>— Оно, касти, зете, тамо код вас у |
| сви повикаше на њега, сви се трудише да му докажу, да је он — луд, да ништа не зна, шта у пићу |
| лицаја, да он његово место заступи и да му ујутру рапортира, шта се све на томе детињем вашару |
| ио виолиниста, то је све могуће; али да му је кћи, што је била за Страхинића бана удата, да је |
| , — дакле, ако узима толико смелости да му све што је замислила отворено искаже, онда ће данашњ |
| и шарену вуницу..{S} А новости имам да му кажем, да од другог ни за десет година толико не би |
| младић!{S} Само, касти, име не умем да му погодим, све ми се чини да рече Шапраг, Акмак или... |
| не говори три сата, ама баш ниједну да му не разбереш!{S} Стајао сам некако пред Трајковом мех |
| али, домаћин се куцну са гостом, исказа му здравицу, а после оде у другу собу, да види, шта дец |
| богме, то је лепа прилика!{S} Та колика му је само парохија, хеј, госпођо!</p> <p>Гркиња опет у |
| му је министарски акт саопштен, а рука му је дрхтала; образи му дођоше бледи као у мртваца, са |
| ога дебелога Шпартанца оставити, морала му се похвалити: — Дакле, мој дебели даскало, знаш ли, |
| му дођоше бледи као у мртваца, са чела му је цурио крупан зној.{S} Кад је хтео са начелником д |
| год у путу или пред дућаном видела, она му се поклонила, погледала га је својим чезнућим поглед |
| S} Кад је поред своје Милке прошао, она му приђе, по обичају, руци, али он је ни погледао није. |
| онда нек’ прсну сви од једа!</p> <p>Она му притиште руку.{S} И остали се руковаше, па одоше.</p |
| тује?... — А после додаде за себе: „Она му је, сиромаху, и пореметила мозак!...“</p> <p>— Јохан |
| а кад га је прочитао, он га продрма, па му весело подвикну:</p> <p>— Хај, старче!{S} Писмо од М |
| алин извади ћутећки кесу иза појаса, па му пажљиво изброји стотину дуката.{S} Чича-Тима извади |
| е економ, донесе чича-Тимине хаљине, па му рече, да може ићи, али да се најпре пресвуче.{S} Ста |
| са пуно поноса, окрете се чича-Тими, па му бајаги пришану, ал’ тако, како ће и Папраг чути: „Ди |
| а, он се и за трећу набрзо постарао, па му и та трећа у вечност оде, и он по трећипут остаде уд |
| , а главу је наслонио на обе руке; коса му је, онако неуглађена, падала на збрчкано чело; само |
| ко њих даваху им израз ласкавости; коса му беше плава и, по богословски, низ рамена пуштена, на |
| ко од дванаест година, уђе у собу; коса му беше још неочешљана, руке неопране, али зато у целом |
| мазно, па онда, отежући речи, пришапта му полугласно:</p> <pb n="318" /> <p>— Знате ли, драги |
| епим или бар пријатним назвати.{S} Уста му беху свакипут на смеј развучена, очи загасито пепеља |
| кућу — срам га било! — него слуша, шта му којекакве бабе трабуњају...</p> <p>Тек кад је она св |
| а доселио, све се набоље окренуло: деца му више нису ишла боса и издрпана, а и сам Никола проме |
| ваки страх од несигурне будућности; крв му јурне навише, и он, с раширеним рукама, пође, да заг |
| лугу учинити, и то баш у оно време, кад му је најнужније.{S} Данас у такој прилици тешко да би |
| то из ње вади, па ређа по асталу, а кад му се ко од путника приближи, он брижљиво заклања своју |
| миљатијим погледом у лепу Гркињу; а кад му је она истим таким погледом одговорила, он задовољно |
| сле шест недеља с другом венчао; па кад му је та друга од водене болести умрла, он се и за трећ |
| ремаше да га под капут сакрије; али кад му га економ ишчупа из руку, он се продера на њега:</p> |
| је, па га, ваљда, друкче и зову; а овде му је право име ђинђуве.{S} А, касти, доста су и јефтин |
| асти.</p> <p>— Господин-Тимо, — прекиде му реч лепа Гркиња, -— време је да се руча.{S} Извол’те |
| емати — дакле...</p> <p>— Али — прекиде му реч Гркиња, — кад чујете, да ћу на беседи и ја декла |
| ваку могућу неприлику предупреди, приђе му ближе и пошто се, по обичају, једно пет-шест пута по |
| ко рано видела спремна и обучена; приђе му, по детињем обичају, руци, али он не допусти, да га |
| лико дубоких поклона и поклончића приђе му ближе и пољуби га у руку.{S} Стари деда-Спира, који |
| о <pb n="310" /> су му зуби ретки, може му сав спанаћ у зубима остати.</p> <p>По свему се видел |
| ца, оно покри лице рукама, а низ образе му текоше крупне сузе...{S} Утоме куцну неко на врати, |
| <p>Јадно дете покри лице рукама, а сузе му потекоше низ снежно лице.</p> <pb n="303" /> <p>— Ву |
| еља неко прасе или рубљу испросио, није му она замерала; па ни онда га не би опоменула, кад би |
| као награду, даде оним ученицама, које му је стара госпођа препоручила...{S} То беху већином б |
| лка?... — повторавао је старац, а после му преко лица пређе глуп осмејак.</p> <p>— Твоја кћи Ми |
| ас само учитељ, а кад се ожени, од воље му је, — може се и запопити.</p> <p>Чича-Тима слеже рам |
| праг!...{S} Папраг!{S} Папраг!{S} И име му је некако господски!{S} Лепо!{S} Отмено!...{S} Али с |
| морао је већој сили попустити.{S} Утоме му и шешир паде с главе, они га бацише за њим у блато; |
| му: у лицу је био блед, изнурен, хаљине му беху отрцане, а ципеле од самога блата, које се беле |
| чича-Тима!...</p> <p>Једног дана донесе му писмоноша писмо, али га он није умео прочитати.{S} У |
| војим обичним чезнућим погледом, стиште му руку својом десном руком, а левом га поглади по збрч |
| о друго којешта ћу говорити, од чега ће му се кожа јежити и коса на глави кострешити.</p> </div |
| иже приступи господину проти; а онда ће му шанути:</p> <p>— Е, оче прото, како вам се допадају |
| чинила, фландра једна?...{S} А и шта ће му туђа жена?{S} Зар не би боље било да мене узме?{S} О |
| или некуд на другу страну, — Београд ће му бити тесан, то знам напред!...{S} А, после, кад од њ |
| е,</title>“ али се уједанпут трже, лице му доби израз зле воље, и он устаде са свога места и по |
| не хартије; начелник је преврће, а лице му је пуно важности, очију и не диже горе, само гледа у |
| S} Чича-Тима је дубоко уздахнуо, и лице му доби израз негодовања и незадовољства.{S} Гркиња је |
| колегу, он се рукова с њим и честиташе му весело прошевину и прстен.</p> <p>– Срећно, господин |
| ледаше, пун саучешћа, у чича-Тиму; беше му жао човека, кога је већ толико година познавао.{S} У |
| </p> <p>Дете се весело осмехну.{S} Беше му необична та доброћудност очева, а после се, сирота, |
| прво моју госпа-Јустину походити; више му не треба, него да њојзи приповедим, како је њен Шваб |
| у <pb n="395" /> свукоше хаљине, дадоше му малу белу капицу, плав шлафрок, а на ноге чисте чара |
| његова природна неспретност, не дадоше му; тек он, сиромах, поче нешто замуцкивати, а после се |
| аш спремна, а и то је био уверен, да би му стара госпођа у многоме могла помоћи; али се узјогун |
| Она би га презриво гледала, окренула би му леђа, погледала би се у огледало, па би сасвим понос |
| о месо, краставце и т. д.{S} Понекад би му упртила и ражањ, да га окреће, а уза сваки почет или |
| умолио, да му ту вештину покаже, он би му сав виноград џабе орезао.</p> <p>— Па, учитељ-Тимо, |
| ио свакојаким именима...{S} Другипут би му се чинило да је у некаквој гостионици, и онда би се |
| саопштен, а рука му је дрхтала; образи му дођоше бледи као у мртваца, са чела му је цурио круп |
| итељ Тима га погледа, а збрчкани образи му се развукоше на смешење:</p> <p>— А зар не видиш?</p |
| кавани приметио и младога Папрага, који му је и сувише својим изнутрашњим задахом ударао на црк |
| погледао.{S} Успут је сретао људе, који му се уљудно јављаху, али он као да их ни видео није; ш |
| S} Откуд њему тако име и презиме, да ли му је то тако од старина остало, или су га људи од мило |
| вир!...</p> <p>— У дромбуљу, млијеко ли му!{S} У гајде!{S} Огубавио, богдице, ка и надухан миех |
| је неки Шваба!{S} Шерет!...{S} Млеко ли му швапско!“ После тих поклона седоше оба, и старац и з |
| р не нађе да друго што говори, књигу ли му и ко је написа!{S} Е, знади, учитељице, да ћу забран |
| ту, па би, чисто, на њу да намигне, али му петрахиљ смеће; а после јој све ближе долази и већ е |
| тица крива!...{S} Чула сам ја, и о мени му је говорила, да сам неморална; а неће да гледа себе |
| воно, у клепало, а од сваког звука чини му се да чује глас старе госпође, како га пред г. секре |
| о инстинкту.{S} Наједанпут стаде; учини му се да чује, где некакви људи говоре, после виде и св |
| општинаре, да га приме за бирова, а они му доказују, да је за све то остарео, него да ће га пос |
| нако ћутао оборених очију, а на лицу си му видео зловољност и забринутост.</p> <p>— Дакле, Тимо |
| пши бити не могу!{S} Умре неко, наплати му се; роди се неко, наплати му се; је ли венчање, напл |
| о, наплати му се; роди се неко, наплати му се; је ли венчање, наплати се...{S} А од свега тога |
| попови и ђакони гледају у њега, чудећи му се премудрости; после га види у цркви, како се млати |
| иска рођака Наполеона Трећег!{S} У кући му је клавир, ћемане, трумбета и други сваковрсни инстр |
| ет, волео, узе га под руку, па, шапћући му нешто на уво, одведе га из те галаме...{S} Гости се |
| спровео га је у болницу...{S} У болници му <pb n="395" /> свукоше хаљине, дадоше му малу белу к |
| по лицу својих љубимаца просипа.{S} Очи му синуше грозничавом ватром, и он се у доброј вољи куц |
| ...</p> <p>Чича-Тима уђе унутра.{S} Очи му засенуше од силне светлости; а људи у црним, салонск |
| онако испод обрва погледа љутито, а очи му севају од једа:</p> <p>— Лепо, вала, господин-колега |
| жбе!...{S} Ево акта! </p> <p>И начелник му показа акт, којим се отпушта из учитељске службе; уз |
| ноги здрави; чаша је ишла за чашом, док му се по бледоме лицу није прострло оно загасито румени |
| на мало строжије погледа и једним мигом му показа на дете, које је једнако спавало, али које се |
| /p> <p>— Ето ти капице, носи је! — И он му баци малу белу капицу у образ. — Шта би рекла Гркиња |
| јао, али не чича-Тимину хвалисању, него му беше смешно како Папраг брзо окрете лист; но пошто н |
| ат и сам министар насмејао, а одговорио му је, да таке будале, као што су чланови перковачке бе |
| } Кад у школу ступи, он се насмеши; ако му прозвано ђаче зна лекцију, кир-Никола се задовољно н |
| и, а ниже себе на миндерлуку види, како му дете мирно спава.{S} Он се диже из кревета, и то је, |
| <pb n="325" /> — приповедићу јој, како му је попадија из Мартиновца варјачом сав нос изразбија |
| био је сав знојав и ломан, чуо је како му срце бије, чинило му се да је насред гробља; али кад |
| д су у авлију у помрчину изишли, некако му испаде за руком да је загрли и пољуби и да јој приша |
| ао одлазити.{S} Али, као и остале, тако му је и овај план лепа Гркиња покварила...{S} Сунце ниј |
| S} Просвета га се утолико тиче, уколико му понеку, с руског преведену а у читанци отштампану, п |
| p>Кир-Никола се слатко насмејао, допало му се што му је жена тако оштроумна.</p> <pb n="298" /> |
| ломан, чуо је како му срце бије, чинило му се да је насред гробља; али кад је отворио очи, онда |
| људи, и куће, па и читаве улице, чинило му се да пролазе мимо њега.{S} Он није знао, на коју ће |
| даху му као прави истински људи; чинило му се да су од хартије онако по најновијој моди изрезан |
| .{S} Та де, смеј се, певај!..{S} Госино му ја...</p> <p>Чича-Тима стаде скакати:</p> <quote> <l |
| же, па иако је помало климао ногама, то му није сметало да се пред чича-Тимом не само по обичај |
| дете плаче, а учитељ се смеје.{S} Е, то му је тако у самој природи!{S} Каткада га лепа његова с |
| дети, можда већ и спава...{S} Знате, то му му је свакидањи обичај.</p> <p>Она отвори кујнска вр |
| о се; али кад дође да преда шлафрок, то му би криво, те се испречи на економа:</p> <p>— Ето ти |
| апред казала, јако наклоњен јектици; то му сведочише и жиле на сувоме врату, после, бледо лице |
| је попио по две-три грке ракије.{S} То му је тако у нарави било: кад се нешто наљути, кад би г |
| да уграби место до лепе домаћице; а то му није тешко било, јер кад је неки од учтивијих гостиј |
| очима искаже, што му срце осећа, али то му није ишло од руке; он, дакле, приближи своју столицу |
| <p>— Зар оног намолованог костура, што му клопарају сува ребра у празној кожи?{S} Што му је са |
| ича-Тима је пробао да очима искаже, што му срце осећа, али то му није ишло од руке; он, дакле, |
| икета добила је од неког болтаџије, што му је дете код кир-Николе учило школу и положило испит |
| арају сува ребра у празној кожи?{S} Што му је сав облик у носу смештен?{S} Е, вјера и Бог — реч |
| ла се слатко насмејао, допало му се што му је жена тако оштроумна.</p> <pb n="298" /> <p>— Чича |
| доста чисто обучен и очешљан, само што му очи беху крмељиве и помало крваве.{S} Кад је видео П |
| рећу дарује! -— Кад је то говорио, глас му је дрхтао; а, богме, и није, сиромаху, ласно растати |
| м тренутку уђе чича-Тима у собу.{S} Нос му беше црвенији него обично, очима је закрљештио и већ |
| то жућака уз његову Милку дати, на част му девојка! <pb n="334" /> Мени требају новци, хе!{S} Н |
| ечји радови су такође прекрасни, морају му очи стати, кад види оне стаклене ђинђуве, перлице и |
| о пише!{S} Та насмеј се, старче, читуљу му!...{S} Вели, да је красан човек тај њен учитељ богос |
| и, можда већ и спава...{S} Знате, то му му је свакидањи обичај.</p> <p>Она отвори кујнска врата |
| лактом.</p> <p>— Та зар не видиш — шану му, да се и прота и чича-Тима мргоде?{S} Ћути!...</p> < |
| производ, који га је и прославио и лепу му парицу доносио, остаје његова грка ракија.</p> <p>— |
| -дан спремила, а како <pb n="310" /> су му зуби ретки, може му сав спанаћ у зубима остати.</p> |
| ад би га боље погледао, видео би, да су му очи мутне, бесвесне...{S} Дуго је он у томе положају |
| алан, т. ј. свирао је у тамбуру, они су му пљескали, а он им се за то најграциозније поклонио.. |
| колико година заборавиле.{S} Мимо то ћу му казати, да не иду редовно у цркву, да се исмевају ми |
| оријама тамо и амо гурали, не изгледаху му као прави истински људи; чинило му се да су од харти |
| злази напоље, јер се боји од потчињених му учитеља...</p> <pb n="308" /> <p>Он као да је о оној |
| збунио, а бакалин, који је у свему био мудар и окретан, да би га из те забуне извукао, пређе у |
| поруменео је, али није имао куд, већ је мудро ћутао.</p> <p>— Сад је на мене ред, да частим — р |
| а у десет класа, којој је основа дубока мудрост.</p> <p>— Молим вас, господо, — доказивао је уч |
| је чуо, беху, по његову мишљењу, извор мудрости за једну младу девојку.</p> <p>— Тако, Милка, |
| е није, како, њен дебели <pb n="306" /> муж појавио; али кад никога не виде, а она га зачуђено |
| ...{S} Госпођа Јустина је млада жена, а муж, као што га знате, јектичав...{S} Баш ако би вам би |
| ужне начелниковице шареније носи?{S} Та муж јој нема ни толико плате, да јој и белила задоста к |
| човека не познајем, што ће да буде мој муж; а мужа треба да волимо!{S} Како ћу га ја волети?{S |
| кад ћеш једном изгледати као човек, као муж, несрећниче неосетљиви?...</p> <p>Али на све те псо |
| а обрадовати!</p> <p>— Три лепа, млада, мужа — додаде врачара, — а после ћеш остати богата удов |
| не познајем, што ће да буде мој муж; а мужа треба да волимо!{S} Како ћу га ја волети?{S} Леп ј |
| ивела је једна Гркиња, што је имала два мужа; неки говоре, и више...{S} А у другој кући станова |
| својом женом живи, и која жена на свога мужа мрзи, а туђе мужеве воли...{S} Све је то начелник |
| ва Гркиња неће имати власти у кући мога мужа, па шта се имам предомишљати?{S} Ја сам сироче ост |
| осећам се обвезана вас на долазак мога мужа внимателном учинити; он ће на сваки начин 25. јуна |
| ине није могла себи повољног и честитог мужа наћи.{S} Та ће, наравно, говорити о моралу!{S} Кад |
| > <p>—- Ал’ тек је, свакојако, лепша од мужа, што изгледа као надуване гајде?...</p> <p>— Боже, |
| стала права грчка лепота...{S} А што се мужа њеног тиче, то вам је поштовања достојан човек!{S} |
| Леп век!{S} Па ћеш још, осим овога, три мужа променити.</p> <p>Гркињи пређе преко лица лак осме |
| нутрашње задовољство да притаји.{S} Три мужа!{S} Та томе би се макар каква секретарица министар |
| љку; а ако и то буде мало да је противу мужа расположи, <pb n="325" /> — приповедићу јој, како |
| и која жена на свога мужа мрзи, а туђе мужеве воли...{S} Све је то начелник перковачки тачније |
| Београд, прва ће ми брига бити да је са мужем протерам.</p> <pb n="315" /> <p>— Само далеко ода |
| тера!{S} Та ниједна жена није са својим мужем сигурна, све док је она у овој вароши.</p> <p>Гос |
| глатким паркетима големе дворане; а кад музика стане, и све се ућути, онда ће на средину ступит |
| рактиканта и Гаја берберин, који је био музикалан, т. ј. свирао је у тамбуру, они су му пљескал |
| зар би се он заљубио у њу, да није била музикална?...</p> </quote> <p>Људи су га слушали, па су |
| уг-Богдан и његових девет Југовића били музикални...</p> </quote> <p>Сакупљени гости се згледах |
| — Јест, браћо и господо!{S} Они су били музикални.{S} Могуће да Југ-Богдан није свирао у гласов |
| у силу имају сиренски гласи јединствене музике на дух човечји; сами сте видели, да само њојзи и |
| да ону другу половину ноћи поред умилне музике у игри и весељу проведу.{S} Кад су Цигани дунули |
| време изговорена!{S} Говорио сам вам о музици; али не треба то; та, ево, последњи тренуци ове |
| е над ватром држала. — Да није опет она мука? — И баба пажљиво посматраше јако удубљене црте на |
| >— Камена се помирио!{S} Сирота жена од муке се и пропила.{S} А и то је све масло те несрећне Г |
| прексутра нека свисне стара вештица од муке!{S} Тиме се та јутарња похода свршила.{S} Она се ј |
| че:</p> <p>— Е, па нек’ поцркају сви од муке!{S} Шта нам могу? </p> <p>Чича-Тима је хтеде нанов |
| удови неопрани...{S} Да свисне човек од муке:!...</p> <pb n="302" /> <p>Утом се диже нестрпљиво |
| зрева до човека: големе патње, необичне муке, гажење и тиранија стварају, често тренутно, од об |
| у грке искапио, да мало своју унутрашњу муку разблажи, а он оде право кући, да свадбарину спрем |
| рела лети, стрела ј’ лака, </l> <l>Амор муња из облака; </l> <l>А обоје к мени жури, </l> <l>Та |
| Е, али ко би се, опет, сетио, да су за мустру узети пештански келнери?{S} То, да сам јуче умро |
| уда!...{S} Кадикад би тек провирио кроз мутна стакла какве сиромашне колибице, па кад би видео |
| а боље погледао, видео би, да су му очи мутне, бесвесне...{S} Дуго је он у томе положају лежао; |
| он није умео ништа говорити; бленуо је мутним својим очима, без и најмање свести, у доктора... |
| запитао, он би без сваке свести својим мутним очима бленуо, а не би ништа одговарао; па и онда |
| е пута опомињао.</p> <p>— Оно, касти, — муцао је чича-Тима, — није да нисте, јесте, господине.< |
| ше; онда заборави на све терете који га муче, па често и пева, али само црквене песме.{S} Ако ј |
| требати и једно парче од опанака велико-мученика Прокопија, а добро би било да имаш макар и јед |
| Здравља ми, Спиро, боље ти се и с овом мученицом гушити и давити, но с туђом децом свађати се |
| је омрзла и презрела.{S} Једно је само мучило, — што се мора с њим, као с колегом, у једној зг |
| аде скакати:</p> <quote> <l>— Паук једе мушицу, </l> <l>Гусеница лист; </l> <l>Гркиња је прљава |
| ела као белило на лицу лепе домаћице, а мушка црномањаста као гарило на њеним обрвама!...</p> < |
| /> лепо лице, онда се не чудим што сви мушкарци хоће за вама да полуде“...{S} После тога штого |
| а новце; нигде не видиш женске, а то ли мушке кошуље.</p> <p>— Знам, да ће се господин Швабић и |
| и у једноме су се опет слагали: кад је, н. пр. она у неког удовца мало ватреније погледала, па |
| ева, али само црквене песме.{S} Ако је, н. пр., зимње време, он удари у „<title>Во Јордање</tit |
| на сав глас с највећим патосом читати, н.пр., о створењу света, па ће са свом ватром, која је |
| , које нису њену помоћ тражиле.{S} Ако, н. пр., није која рађала, она јој је умела наћи чини и |
| понеки дукат, а ако је дете чиновничко, н. пр. начелниково, њему је зато ласкала, да је отац г. |
| постали озбиљни као неки грчки филозоф, н. пр., Сократес...{S} Тако ми дођосте у један мах пром |
| би могао чути.{S} За ону васпитатељку у Н... казаћу, да живи са писарем, а оне три у Ј.., те су |
| како треба на сокаку да ходи, да гледа, на који начин да се поздравља.{S} Па, касти, она се, от |
| стојало је пуно најскупоценијег посуђа, на другој, опет, страни неки штофори за хаљине од тешке |
| е баш најобичнија женска врлина!{S} Ја, на пример, не познајем ниједну жену, која не би могла б |
| и, по богословски, низ рамена пуштена, на њему црна душанка и црне панталоне.</p> <p>— Добар д |
| роз њих; ено, по дуварима виси паучина, на орману пала прашина, у кујни судови неопрани...{S} Д |
| {S} Кожа и кост!{S} На глави туђа коса, на збрчканоме лицу туђе белило и руменило: права лорфа! |
| ила, кад би јој, наместо уљуднога носа, на оно снежно лице прилепили зрно сочива, па макар и од |
| , а после неколико згужваних хартијица, на којима беху нашаране слике неких краљева и краљица и |
| а и младожењу; онај црни штап мога оца, на коме је изрезана глава некаквога мајмуна, то је био |
| уђеш у авлију — коров, у башти — коров, на тавану такође — коров!...{S} Дакле, као што видите, |
| а коме помоћи, он је помагао.{S} Он је, на пример, умео лепо лозу резати, па кад би га ко умоли |
| деца знају у Перковцу, ко су то двоје, на које она нишани!{S} А после тога још нешто безобразн |
| младожења, ха?</p> <p>— Оно, побратиме, на очима је доста чист и угледан, само што ми нешто мал |
| /> <p>— Само далеко одавде, господине, на пример у Хомоље, у Црну Реку, или, ако је могуће, ча |
| е биргере, бирократе, па и аристократе, на класе дели и одликује, него и сами келнери су онде, |
| мље, да се беседа, ако је икако могуће, на највеселији начин бар до ујутру продужи, те су због |
| мачно, покварио цело пријатељство; али, на срећу младенаца, он то није чуо, а Папраг, као човек |
| а не приличи оној мекој детињој облини, на којој би требало да трепери блажена румен среће и за |
| ођа гросмутерка, у својој црној хаљини, на нос је натакла наочаре, подбочила се са обе руке на |
| барем сто жућака уз његову Милку дати, на част му девојка! <pb n="334" /> Мени требају новци, |
| га као из табарке. — Е, баш сам, касти, на вас мислио, чедо моје бело!{S} Моје јагње, касти...{ |
| Или је, можда, за дуг...{S} Оно, касти, на данашње време слабо кога и има, а да није дужан...</ |
| тле пажљиво гледао, а који је, међутим, на друго што, на добру парохију и на женидбени мираз, м |
| астичније боје, коса нацмакана помадом, на лицу товар белила, а хаљина да се и не види од самих |
| ског учитеља; човек пун, дебео, омален, на лицу пуно ситних и крупних борица, а уз то је у свак |
| рак даље и у исти мах паде, онесвешћен, на тврду калдрму.</p> <p>Та висина, са које је пао, беш |
| да пролазе мимо њега.{S} Он није знао, на коју ће страну, па напослетку се обрте налево.{S} Иш |
| но задовољан!{S} А вама, стара госпођо, на вашем великоме труду морам такође изјавити моју благ |
| ависиће од тога.</p> <p>— Добро, добро, на дан свадбе добићеш сто дуката.{S} Један је чича-Тима |
| гледа у женску препрату, па би, чисто, на њу да намигне, али му петрахиљ смеће; а после јој св |
| едао, а који је, међутим, на друго што, на добру парохију и на женидбени мираз, мислио, тек се |
| , да свадбарину спрема; а Папраг, опет, на другу страну, које да продужи комбинације о својој б |
| о право кући својој, седе, онако срдит, на једну столицу, погледа незадовољно око себе, па онда |
| панталоне и неки жућкастозелени капут, на ком су се сви конци лепо провидели, а и стари отрцан |
| /p> <p>Кад се дворана напунила гостију, на најсвечанији начин ступи на узвишено место сам г. Жи |
| опис беше јој једина успомена на мајку, на сваком писмену те испрљане хартијице беше читав свет |
| го сам наумила довече да правим вечеру, на којој ће бити и учитељ из Бајковца, а ту је и васпит |
| се угушити — рече начелник, — у хапсу, на вјешалима ће се угушити!...</p> <p>— А то ће рећи — |
| ђо, по најновијем систему удешен чамац, на коме се свакојаки еспапи превозе!...</p> <p>Хтео је |
| а и наша влада удара у клавир, а то је: на јавном месту исмејавати владу!{S} Људи су се томе до |
| та била!!...</p> <p>То је био њен укус: на глави много цвећа и то најдрастичније боје, коса нац |
| узане, мрачне, а калдрма испроваљивана; на сваком скоро кораку падао би сиромах учитељ у блато, |
| није требало да узимаш црвене пантљике; на белу хаљину свакад се мећу црни накити, то тако дивн |
| мелем!{S} Него, дајде још једну, касти; на две сам ноге и дошао.</p> <p>Побратим га послужи још |
| — Молим вас, господине, и хвала вам!{S} На ту вашу услугу никада нећу заборавити.</p> <p>У тако |
| — Шта има на њојзи?{S} Кожа и кост!{S} На глави туђа коса, на збрчканоме лицу туђе белило и ру |
| осле, имаш и своју поштену службицу!{S} На тако јемство дао би ти ма ко у Перковцу.{S} Тек вели |
| , у оно бело, глатко, чело пољуби...{S} На тај пољубац се дете није тргло, већ мирно продужаваш |
| или неког старог извеџбаног учитеља.{S} На челу тога прописа било је крупно исписано:</p> <p>„Б |
| гова.{S} Она тамо ни погледала није.{S} На самоме крају мале, између неких кошева и шљивика, пр |
| а их има тројица, што с њиме диване.{S} На тај начин је и лепа Гркиња вишепута прислушкивала на |
| у, па је замишљено гледала преда се.{S} На запећку стајао је хлебац и недодирнут, могли су га м |
| ао; тек колико да се назове трговац.{S} На једној страни дућана стојале су наслагане памуклије, |
| ката!...{S} Богме је то — рече прота, — на данашње време лепа сумица, сто дуката!</p> <p>— Сто |
| а неком иронијом господин богословац, — на сваки начин, да ви морате више уживања налазити онак |
| аздражен наговором препредене Гркиње. — На ручак, док ти нисам ишчупао те твоје чупаве курјуке! |
| ња узе под руку и одведе у своју собу — на ручак.{S} Милка остаде сама, погледала је жалостиво |
| била сам на синоћној беседи...</p> <p>— На бесједи? — повтораваше начелник. — Е, гле ти бруке!{ |
| сваком њихову нападају пркоси.</p> <p>— На ручак се вуци, опајдаро ниједна! — викао је чича-Тим |
| р да јој на грудима толико сала, колик’ на твоме подваљку, гријеха ми, што сам га овога часа за |
| чинише!{S} Бар да је на њој меса колик’ на корњачи!{S} Али ни драма!...</p> <p>А после, поглади |
| — обоје у неке шарене хаљине обучени, а на мајмуну и црвена капа; а лане о вашару беше и једна |
| бак, руке округле, прстићи дугуљасти, а на њима нокти скоро провидни, лице јој беше као снег бе |
| ше му малу белу капицу, плав шлафрок, а на ноге чисте чарапе.{S} Доктор га је хтео и испитивати |
| ло школу и положило испит са петицом, а на Петровдан — као имендан свога оца — читало у цркви а |
| о чинила, што је у ње доста краћушан, а на врху мало затупаст и, по маџарски, навише извијен би |
| том је заклонио ону исписану хартију, а на учитеља погледаше мрким погледом.</p> <p>— Ово неће |
| чича је једнако ћутао оборених очију, а на лицу си му видео зловољност и забринутост.</p> <p>— |
| ба да држи кашику, кад руча, како треба на сокаку да ходи, да гледа, на који начин да се поздра |
| оклевати.{S} Што ’но реч, док је чорба на асталу, треба је кусати.</p> <p>— Оно, касти, од сут |
| љ, кад је видео, да га нико не задржава на ручак, он оде, наравно, зловољан; а њих двоје, ревиз |
| мрадом куљао, да се сирота Гркиња једва на ногама држала.{S} Та баба, коју је наша декламаторка |
| војој мекој постељи превртала се с лева на десно, устајала би, намештала би и наново преметала |
| естаде и најмањих трагова незадовољства на њену лицу, и она се, напослетку, задовољно осмехну:< |
| враголасто осмехну, узе капут, обуче га на рукаве, закопча прслук, а косу је згладио с чела, по |
| азити; прво, што је био доста хитар, да на свашта пази, а, друго, што се чича-Тима није умео ка |
| седео са својим зетом, није могао а да на толику њену ларму не плане: —- Само се ви покријте у |
| ти, не верујем, да неће заударати брада на изгорелу гриву циганског коња или на извађено око ка |
| а даскала, а после, пуна гнева, погледа на четврти разред: — А ви, господине, ви сте једна пија |
| То је Гркињу изненадило.{S} Она погледа на врата, мислила је да се није, како, њен дебели <pb n |
| рожије погледа и једним мигом му показа на дете, које је једнако спавало, али које се сваког тр |
| оноси, тако, да су се и гости са сокака на ту ларму почели враћати.</p> <quote> <p>— Господо и |
| ати: јастуке је разбацивао с миндерлука на кревет, с кревета на миндерлук, док напослетку не ра |
| је и лепа Гркиња вишепута прислушкивала на вратима и на тај начин његове најдубље тајне дознава |
| е; коса му је, онако неуглађена, падала на збрчкано чело; само би кадикад дубоко уздахнуо:</p> |
| скупих материја, а празником се виђала на њој и свила!...{S} Ту је, наравно, морало бити и ого |
| као чланица овдашње омладине, задржала на беседу.</p> <p>Ха, ха! — смејао се учитељ четвртог р |
| као је вина, да је сва авлија заударала на њега; а лепа Гркиња је намесила палачинака, гурабија |
| о, лепа невеста!</p> <p>А кад је видела на столу поређане детиње играчке, она разрогачи очи, а |
| ши, а ми да пристанемо: да ли је подела на десет класа боља и пробитачнија за учитеље, или је б |
| ветити...</p> <p>Ствар је, дакле, узела на себе сасвим озбиљан карактер, нарочито кад је после |
| ; а сама је, с прекрштеним ногама, села на ћилим.</p> <p>— Данас је петак — рече баба; — јутрос |
| авно разиђоше, Гркиња је забринуто села на ћошку,<ref target="#SRP18760_N2" /> скупила се скоро |
| ој била разна белила, руменила и гарила на услузи.{S} Једно јој жао беше, што не може и пепељав |
| о слово беше рђаво, мајка се и наљутила на мене, па га је <pb n="353" /> прецртала и написала л |
| ђе ближе огледалу.{S} Руке је подбочила на кукове, обрве је уздигла, искосирила се мало настран |
| ед огледало.{S} Десну руку је подбочила на кук и тако се с неким особитим задовољством дуго пос |
| оносом рећи: „Моја се болесница навикла на горчину“!{S} И то је све, што се од природе изнудити |
| аочаре, тамо, опет, матора жена навукла на себе грдан кринолин, па неке пунђе, пера и друге кој |
| ; десни кажипут <pb n="362" /> је упрла на своје ниско и збрчкано чело, а нос и уста је искриви |
| згледати као грчка краљица, кад је ишла на венчање...</p> <p>— Ја бар мислим — рече поносито Гр |
| ме: навићи ћу се!{S} Болесник заборавља на шећер, навикава се на пелен, и временом лекар ће, мо |
| е и иначе у свима перковачким сплеткама на површини пливала, баш као она масна ђинђувица на деб |
| за сто, па онде, са искревељеним цртама на лицу, стаде певукати своје зимско „<title>Во Јордање |
| Гркиње — говорила је у себи. — Шта има на њојзи?{S} Кожа и кост!{S} На глави туђа коса, на збр |
| , што су на сам Велики петак у Туманима на Христову гробу преноћиле.</p> <p>И тако се обе, једн |
| рним, салонским, хаљинама, са цвикерима на носу, што су се по тим осветљеним просторијама тамо |
| гомиланих мисли, које у таким тренуцима на човека, а нарочито на богословца, навалити морају.</ |
| ...{S} О, господине!{S} Ви немате појма на ком је степену покварености данашња младеж!</p> <p>Н |
| ђанин са својом женом живи, и која жена на свога мужа мрзи, а туђе мужеве воли...{S} Све је то |
| <p>Тај пропис беше јој једина успомена на мајку, на сваком писмену те испрљане хартијице беше |
| шепутла.{S} Он се клања на једну, а она на другу страну.</p> <p>Кад се дворана напунила гостију |
| ају у зурле тако, да су им од напрезања на челу и на врату све жиле с прста поискакале. — Шта ј |
| идела од силних шепутла.{S} Он се клања на једну, а она на другу страну.</p> <p>Кад се дворана |
| походити.{S} Наравно, да се лепа Гркиња на таке маленкости није <pb n="359" /> обзирала.{S} Она |
| нуо у њене пепељаве очи, које је Гркиња на разне начине, мазећи се, превртала...</p> <p>— Ја ва |
| утерка, која није знала, да ће и Гркиња на тој беседи суделовати, није се могла уздржати, а да |
| мерећи свога будућег зета.</p> <p>— Па на тај начин може још то довече бити и прстен — рече бр |
| га економ ишчупа из руку, он се продера на њега:</p> <p>— Оно, касти, све нека вас ђаво носи, и |
| ино владање.</p> <p>Учитељ Тима потписа на полеђини, да му је министарски акт саопштен, а рука |
| ти, од чега ће му се кожа јежити и коса на глави кострешити.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| цивао с миндерлука на кревет, с кревета на миндерлук, док напослетку не разби огледало, што је |
| ом жестином загрли, и није остало места на лицу лепе Гркиње које није чича-Тима обасуо пољубцим |
| да оваку фландру протера, она је пушта на беседу!{S} Лепо!{S} Прекрасно!</p> <p>Гркиња уздиже |
| ета, а једно ћу добити од газда-Милчића на поклон.{S} Знате, има сина код мене, па је још о Дух |
| ни пливала, баш као она масна ђинђувица на дебелој говеђој чорби или као загорела запршка у нек |
| свирају...{S} Само да ми је овај Дунав на мој виноград навратити...{S} Ал би то дивно сирће из |
| е са свом ватром, која је будали свакад на расположењу, доказивати, да први људи нису јели гвоз |
| !{S} Истина, ја те слабости нисам никад на себи приметила, али сам гледала понеку од мојих позн |
| гами, нек се он сели у Хомоље или некуд на другу страну, — Београд ће му бити тесан, то знам на |
| , у својој рођеној постељи, а ниже себе на миндерлуку види, како му дете мирно спава.{S} Он се |
| пи и да му ујутру рапортира, шта се све на томе детињем вашару говорило и радило.{S} Полицајац |
| дбочивши обе руке на суве кукове, стаде на сав глас зипарати:</p> <p>— Сад ти још и лутке треба |
| ича-Тима, као електрисан, скочи и стаде на сав глас говорити:</p> <p>— Ја, касти, служим већ дв |
| <p>И лепа Гркиња бацаше чезнуће погледе на <pb n="305" /> свога госта.{S} И чича-Тима је пробао |
| извади из џепа кесу, па је наново онде на тезги избројао оних сто дуката, што је зету наменио. |
| црну, пусту, ноћ.{S} Наједанпут се нађе на некој висини, он није могао да разазна, где се налаз |
| ли... </p> <p>А кад је он свршио, изиђе на среду и лепа Гркиња.{S} Стара госпођа гросмутерка, к |
| како није срма изгубила, а после изиђе на обалу, стаде онде, па се заблену у силне свеће и фењ |
| метала; те ако буде воља божја, да пође на боље...{S} А како твој чича-Тима, ха? — смејала се б |
| S} А кад се дочепао своје собе, он леже на миндерлук, па је гледао укоченим очима горе у чађаве |
| ијаноме Перковцу починише!{S} Бар да је на њој меса колик’ на корњачи!{S} Али ни драма!...</p> |
| што данас није била Гркиња та, која је на вратима прислушкивала, него његова кћи Милка.{S} Она |
| шешир скинуо, а лепа Гркиња стајала је на прагу његове собе, весело се смејала и гледала у збу |
| последња секретарова похода учинила је на све њих јак утисак.</p> <p>— Молим вас, господо! — у |
| отац г. министру препоручи.{S} И она је на тај начин, збиља, и напредовала.{S} Сваке друге годи |
| уд, већ је мудро ћутао.</p> <p>— Сад је на мене ред, да частим — рећи ће чича-Тима, брижљиво се |
| .{S} Поред свих хладних облога, које је на ћелаво чича-Тимино теме приљежно метала, оста она ис |
| оласто смешећи се, додаде: — Пало ми је на ум да једем кајсија!{S} Ха, ха, ха!..{S} У вашем вин |
| а је пажљиво и, грчевито притиснувши је на своја усташца, страсно је пољуби.{S} То да је нека с |
| но, кренуше се у виноград; а међутим је на дому лепа Гркиња спремала све оно, што јој за вечеру |
| ма је, као обично, био збуњен, пазио је на сваки миг своје обожаване Гркиње, да какогод у чему |
| немачком капуту и панталонама, само је на глави имао алев фес.{S} За њим уђе мајсторица: она б |
| ок напослетку не разби огледало, што је на дувару, баш поред Св. Димитрија, висило.{S} Ту се ст |
| и даскало!..{S} Ето, ову хаљину, што је на мени, њу ми је поклонио чика-Паја, члан суда; а то т |
| им понекад празником после службе божје на чашу комовице долазили, заситили би се чезнућим погл |
| дравила, да дођете на вечеру.... — Није на вечеру, него на ручак...</p> <p>Чича-Тима извади из |
| од милости!{S} Не знаш, шта је дивније на њему, или је цвикер, ил’ је цилиндар, или бели прслу |
| имају сиренски гласи јединствене музике на дух човечји; сами сте видели, да само њојзи имамо бл |
| т, младе, лепе, а овамо пустиле чеперке на очи баш као ждребице.{S} Овај твој зет био би красан |
| такла наочаре, подбочила се са обе руке на кукове, па их посматра поиздаље; а кад је видела, да |
| а скоро до ушију и, подбочивши обе руке на суве кукове, стаде на сав глас зипарати:</p> <p>— Са |
| аклоњен јектици; то му сведочише и жиле на сувоме врату, после, бледо лице и упале очи.{S} Кад |
| како је време тихо било, падао је доле на земљу и повлачаше се, као нека провидљива плава магл |
| а бризну у плач, а сузе се слеваху доле на испрљану хартијицу.{S} Кад се мало утишала, а она је |
| , што јој је прота подоносио: пред њоме на асталу стојало је пуно најскупоценијег посуђа, на др |
| наслоњачи.{S} С једне и с друге стране на асталу стоје гомиле акта, а пред њиме само једно по |
| емајући се да што жешћом ватром нападне на несрећну Гркињу. — Ви бисте се, као власт, само комп |
| вам у име уједињене перковачке омладине на вашем братском саучешћу благодарим!{S} Не треба да в |
| одио!...{S} Ко не верује, нека ми пљуне на теме: нигде једне длаке неће на њему поквасити...</p |
| етан превод из некакве немачке купусаре на сав глас с највећим патосом читати, н.пр., о створењ |
| д.{S} Сваки је путник гледао где ће пре на конак, па и чича-Тима најпре добро загледа по џепови |
| олесник заборавља на шећер, навикава се на пелен, и временом лекар ће, можда, с поносом рећи: „ |
| виривали.{S} Она се само бринула, да се на њеној хаљини виде шепутле и карнери, а он је, по њој |
| га понуди <pb n="361" /> Гркињи, да се на њега посади; а сама је, с прекрштеним ногама, села н |
| е известити министра.{S} Наравно, да се на таки реферат и сам министар насмејао, а одговорио му |
| их била потпуно задовољна, наслонила се на један јастук свога миндерлука и сањаше мирно о својо |
| рукче стојати...</p> <p>И уједанпута се на њеноме лицу променише црте: нестаде умиљавајућег осм |
| кад су још дошле и месојеђе, па кад се на Гркињине вечерње забаве свако друго-треће вече стадо |
| драги г. колега! — рече младић, коме се на сваком покрету видела она варошка препреденост. — Др |
| е, а он за њим; е, баш мишљах, да ће се на сокаку побити!</p> <p>Кад се чича-Тима са својим поб |
| ћи у дућан и намештајући се, како ће се на ћепенку комотније сместити, -— побратиме, додајде ми |
| себи од црне свиле хаљину; а кад би се на таке глупости остали болесници насмејали, чича-Тима |
| је знао?{S} Узе свој шешир, захвали се на ручку и оде кући.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| , набељена и накинђурена, ослањајући се на свој зелени сунцобран, отварајући на чича-Томиној ог |
| о се кроз најгушћи коров, ослањајући се на свој дебели штап, провлачи прота; и то је сав узрок, |
| стаде по Гркињину длану трљати, док се на белој кожи не указа једна модра пругица. — Неко весе |
| а да се, касти, одљутим, свратио сам се на једну шљивовицу.</p> <p>— Ох, господине, маните се!. |
| иста, жао!{S} Али на беседи, ту ћемо се на сваки начин још вечерас видети?</p> <p>После тога се |
| и учитељ четвртог разреда, онај што се на Гркињиној части први опио.{S} Кад је видео учитеља б |
| овој вароши.</p> <p>Господин Швабић се на њену тужбу замислио, а после кратког озбиљног ћутања |
| загрлити, али баш у том тренутку чу се на крају улице неко корачање; погледаше тамо и обоје се |
| жеђи скапати?</p> <p>Деда-Спира донесе на служавнику три-четири ракијске чашице и једну литру |
| ео учитељски еснаф!...{S} Бабу ослон’те на мене, знам ја, како ћу се њојзи осветити!{S} А и рев |
| госпођа Гркиња и поздравила, да дођете на вечеру.... — Није на вечеру, него на ручак...</p> <p |
| уверена, да ви то моје поверење нећете на зло употребити...{S} Госпођа Јустина је млада жена, |
| вас развеселим; хоћу, да ви заборавите на ваше две класе, а мој дебели Шпартанац, кад се добро |
| Е, па добро, госпођо, а ви се ослоните на мене, ја ћу гледати да вам још до подне све набавим. |
| аје човек смишљен, озбиљан; и саме црте на лицу изгубе ону безбрижну детињу облину, а наместо њ |
| а пажљиво посматраше јако удубљене црте на мршавоме лицу своје гошће. — Сад ћу ја, моја лепа го |
| сабрали, беху разног узраста, а и црте на лицу беху им разнолике: неки беху црномањасти, плави |
| ац из куће!{S} Неприлика!</p> <p>И црте на лицу Гркињину дођоше забринуте, а и врачара постаде |
| умрети...</p> <p>И он је наново стиште на груди, па је стаде још већом ватром љубити.</p> <p>— |
| д музика стане, и све се ућути, онда ће на средину ступити, у белим рукавицама и црном салонско |
| енима, за знак да не зна ни сам, шта ће на све то да одговори.{S} Он би, истина, знао, али где |
| ак мога мужа внимателном учинити; он ће на сваки начин 25. јуна у Перковцу бити, — наравно, да |
| и пљуне на теме: нигде једне длаке неће на њему поквасити...</p> <p>Чича-Тима оде...{S} Како је |
| љно ћутала и пришивала шарене шепутлице на своју венчану хаљину.</p> <pb n="376" /> <p>- Е, јес |
| амо, како би се беле шлинговане чипчице на паргарској сукњи боље видети могле, подигла је предњ |
| и, хи!</p> <p>— Пази на печење — викаше на њега незадовољно Гркиња, — та зар не видиш, да је је |
| прота, кум и остали гости, сви повикаше на њега, сви се трудише да му докажу, да је он — луд, д |
| /p> <pb n="332" /> <p>Папраг се клањаше на најучтивији начин, а чича-Тима, у ономе расположењу, |
| а је као одрасла девојка; ништа не беше на њојзи што би одавало њене младе године.{S} Лице млад |
| 3"> <head>XIII.</head> <p>Сутрадан беше на лађи између Базјаша и Београда пуно путника, који су |
| пренела.{S} Та она, касти, и личи више на поморанџу, него на обичну перковачку кајсију, и ја, |
| оброг вина заборавио би на све слаткише на овоме свету; а и ја, рекао бих, да сам баш од чисте |
| рети њена још неразвијена тела, примише на себе ону сигурност, која би тек доцније могла диван |
| галаме...{S} Гости се наново наместише на своја места, а све по старешинству; али се весеље ни |
| губи две класе?</p> <p>— Баш ми изиђоше на врх главе те ваше две класе — рече учитељ IV разреда |
| леда, а збрчкани образи му се развукоше на смешење:</p> <p>— А зар не видиш?</p> <p>— Та видим |
| а сам родом Јелинка, то се, уосталом, и на мојој спољашности даје приметити; а мој дебели даска |
| а да говори?{S} Но, красна беседа!{S} И на њој се имамо захвалити једино полицији!{S} Уместо да |
| у, умеју онако свечано отпевати...{S} И на томе се та вечера сврши.{S} Сви одоше весели и распо |
| у је они приметили, она пљесну рукама и на сав се глас насмејала...</p> <p>— Лепо, лепо! — цере |
| иња вишепута прислушкивала на вратима и на тај начин његове најдубље тајне дознавала.</p> <p>Та |
| ркињом занет, него да би имао времена и на своје дете гледати.</p> <p>— Купио сам, дакле, два ј |
| !...{S} Стопута вас је поздравила, па и на путу ми је писала, да никако друкче не чиним, него д |
| утим, на друго што, на добру парохију и на женидбени мираз, мислио, тек се онда тргао, кад је у |
| е тако, да су им од напрезања на челу и на врату све жиле с прста поискакале. — Шта је кларинет |
| ада толико становницима у очи, узела би на себе неку голему стару бунду, па би се умотала у как |
| јни деда поред доброг вина заборавио би на све слаткише на овоме свету; а и ја, рекао бих, да с |
| срела, тај би стао и гледао, не што би на њојзи било нешто — осим натовареног белила —- необич |
| ељи према годинама награђују.{S} Шта ви на то велите, господин-Тимо?...</p> <p>— Дакако! — тврд |
| ок се поштено не накреше; онда заборави на све терете који га муче, па често и пева, али само ц |
| а једно писамце и стаде га своме колеги на уво читати:</p> <quote> <p>„Слатка гросмутерко!</p> |
| је узе незграпно за руку, па је посади на миндерлук, па, онако у кошуљи, неочешљан, само што ј |
| бе ни части...{S} Хи, хи!</p> <p>— Пази на печење — викаше на њега незадовољно Гркиња, — та зар |
| био средњег, лица доста правилног, али на такоме младоме лицу беше и сувише ситних бора, те да |
| ма се спремаше да је наново пољуби, али на вратима се чуло кир-Николино кашљуцање, а затим смеј |
| те?{S} Е, то ми је, заиста, жао!{S} Али на беседи, ту ћемо се на сваки начин још вечерас видети |
| ж, несрећниче неосетљиви?...</p> <p>Али на све те псовке кир-Никола није ни речицом одговарао; |
| да на изгорелу гриву циганског коња или на извађено око каког липсалог шарова, само ако прими и |
| оде...{S} Како је он путовао, пешке или на колима, или га је неки милостива срца човек, онако Б |
| није приметила басамаке, који су водили на доњи бој; поче се, онако по новосадски, клањати, пра |
| ене и деца су се, истина, мало бекељили на њу, али нико, па ни сами сељачки пси, који су је, ур |
| с хвалили, што смо стара човека примили на квартир...{S} Ал’ о томе ћемо друга пут проговорити. |
| а.{S} Кад су после неког времена изишли на месечину, са главе лепе Гркиње спала је била шамија |
| о оке до подне; верујте ми, да не би ни на сам Божић огладнео.</p> <p>— А ја сам, ви’те, чула, |
| вио, сви су се задивили големој промени на њему: у лицу је био блед, изнурен, хаљине му беху от |
| ="391" /> пословима; неки су, наслоњени на големе бале трговачког еспапа, сасвим безбрижно пуши |
| озније поклонио...</p> <p>За њиме ступи на средину други један беседник, професор некаквог заво |
| ла гостију, на најсвечанији начин ступи на узвишено место сам г. Живко Пацић.{S} Једним високоу |
| росмутерка. — У недељу ће они благовати на Папраговој свадби, лепо!{S} Они ће пити у здравље мл |
| pb n="346" /> — Неће јој, касти, падати на ум да некога грди, матора вештица!...</p> <p>У томе |
| ухватише чича-Тиму и стадоше га гурати на врата.{S} Старац се испрва отимао, али напослетку мо |
| се мироноше, наравно да ћу ја прва бити на реду; при самоме причешћу <pb n="368" /> такође; а к |
| ицом у руци, а златна одежда све трепти на њему, и све јој се чини као да гледа у женску препра |
| лоњен уз невесту, скотрља се од радости на земљу... „Дакле и ти имаш вољу?{S} Е, да сте благосл |
| код мене си бар сигуран да нећеш изићи на глас.{S} Па колико ти треба и кад?</p> <p>— Требало |
| га, — рече, — ви као да не мислите доћи на беседу?</p> <p>— Ја јок!</p> <p>— А шта мислите, хоћ |
| чича-Тима стаде се кревељити, певајући на сав глас</p> <quote> <l>„Во Јордање крешчајушчу сеја |
| се на свој зелени сунцобран, отварајући на чича-Томиној огради капиџик, стаде се весело кикотат |
| га, ваљда, стога и заборавише географи на земљовиду Србије забележити, а то је оно, што је мој |
| премери од пете до главе, па се испречи на њега:</p> <p>— Господин-Тимо, у колико се сјећам, ја |
| шлафрок, то му би криво, те се испречи на економа:</p> <p>— Ето ти капице, носи је! — И он му |
| де, враголасто смешећи се: — Бар да јој на грудима толико сала, колик’ на твоме подваљку, грије |
| може, да јој је врло тешко и да ће јој на чистоме ваздуху много лакше бити.</p> <p>— Ви идите |
| је, урлајући, облетали, не смедоше јој на близу приступити.</p> <p>Већ је била скоро на крају |
| ју, и већ дућани постајаху ређи, —- тек на погдекоме ћепенку видиш два-три црвена лонца, једну |
| а, то вам не могу обећати, треба да сам на дужности; а, друго, ви и сами знате, да се у овим ок |
| !{S} Моја мајка је лежала мртва, ја сам на њене груди наслонила главу и једва сам се од њих одв |
| ..{S} А, управо, да вам кажем: била сам на синоћној беседи...</p> <p>— На бесједи? — повтораваш |
| , ја вам не бих умео казати.{S} Био сам на њима и у Новом Саду.{S} Варош презадужена; народ од |
| им шта ће вам помоћи са оним краставцем на окреченоме лицу?...</p> <p>Чича-Тима је ћутао забрин |
| Е, јес’ чуо, деда-Спиро, баш ти завидим на тим твојим полићима.{S} Здравља ми, Спиро, боље ти с |
| и слагали, кад ми не бисмо једно другом на руци били, да ко би други?...{S} Ја, видите, у колик |
| у оџаклију око ватре, која је по ваздан на огњишту горукала, да попуше по једну цигару дувана и |
| од сламе шешир, као да ће га Банаћанин на плеву за страшило, а, овамо, се једнако церека и кли |
| !{S} Моја мајка беше лепа, а личи ли он на моју милу мајку?...{S} Она имађаше велике отворене о |
| а!{S} А у Новом Саду би се срушио тороњ на саборној цркви, кад би се „код Пужа“ попила и једна |
| увише својим изнутрашњим задахом ударао на црквени тамјан, а својом углађеном спољашњошћу на фи |
| реда скинуо је и капу и капут, откопчао на кошуљи рукаве, па за сваком искапљеном чашом тек ће |
| ложењу, шта је могао друго чинити, него на свашта пристајати?{S} Нарочито, што је то Гркиња зах |
| те на вечеру.... — Није на вечеру, него на ручак...</p> <p>Чича-Тима извади из џепа кесу, прету |
| , касти, и личи више на поморанџу, него на обичну перковачку кајсију, и ја, кад је год погледим |
| он се збунио и само зато, што није умео на све Папрагове комплименте одговарати; али није имао |
| > <p>Чича-Тима се наново намрштио и сео на своје првашње место; а дете, кад је чуло последње ре |
| као да их ни видео није; шешир је набио на очи, па је необично брзим кораком кроз мале и велике |
| ли неки старац, који још није заборавио на турски селам-алећ, или нека фрајлица, која је од нек |
| Седео је за столом, а главу је наслонио на обе руке; коса му је, онако неуглађена, падала на зб |
| и читаво чудо!{S} Шта ти није натоварио на себе, па какве ти речи не говори три сата, ама баш н |
| оде некуд у чаршију; онде се навртатио на две-три бакалнице и у свакој је попио по две-три грк |
| напио.{S} А као напит, прво се наљутио на своју Милку, што је целог вечера невесело ћутала и ш |
| ја сам, знате, касти, мало се и наљутио на моје дете; па да се, касти, одљутим, свратио сам се |
| коше крупне сузе...{S} Утоме куцну неко на врати, а чича-Тима се својим храпавим гласом одазва: |
| вица...</p> <p>Стара врачара пљуну мало на свој палац и стаде по Гркињину длану трљати, док се |
| женска деца буду лепа и бела као белило на лицу лепе домаћице, а мушка црномањаста као гарило н |
| омаћице, а мушка црномањаста као гарило на њеним обрвама!...</p> <pb n="383" /> <p>Цело друштво |
| е размажено, напуштено, па није научило на ред...{S} А, управо рећи, да се нисте к нама доселил |
| мислите, хоће ли учитељ Тима доћи овамо на каву?</p> <p>— Ја се чудим — рече, — где се и досад |
| уједанпут трже и седе сасвим замишљено на своје првашње место...{S} То је Гркињу изненадило.{S |
| ла, она ућута; наочаре, који јој обично на носу беху, скинула је и, метнувши их на сто, наслони |
| ти није могао синоћног вечера сам лично на беседу доћи, него је послао варошког полицаја, да он |
| тли руку на срце и гледите меланхолично на небо, па уздишете, касти, — за мном|...{S} Ала би то |
| зу приступити.</p> <p>Већ је била скоро на крају горње мале, откуда се виде зелене утрине, што |
| а у својој пакости измислити, све је то на кир-Николу и лепу Гркињу натоварила.</p> <p>— О, гос |
| обичају, очима, осмејкивала се умиљато на свога маторог обожатеља.{S} И Милка је, међутим, себ |
| у таким тренуцима на човека, а нарочито на богословца, навалити морају.</p> <p>— Ја видим — гов |
| како ће испасти!{S} Шта ће и ко ће што на беседи говорити?</p> <p>— Цео вам програм не могу ка |
| , узе га под руку, па, шапћући му нешто на уво, одведе га из те галаме...{S} Гости се наново на |
| ан трговац из Перковца, који је такођер на истој лађи путовао.</p> <p>Учитељ Тима га погледа, а |
| ио као што ваља, а већ је натукао шешир на главу и оде у чаршију.{S} Кад је поред своје Милке п |
| њеним, услугама, осећам се обвезана вас на долазак мога мужа внимателном учинити; он ће на свак |
| Перковцу бити, — наравно, да ће код вас на квартир и кост; морам вам и то приметити: да најради |
| руку и узима себи слободу данас код вас на ручак доћи“...{S} Јеси ли упамтио?</p> <p>— Јесам, г |
| вољно стаде намештати свој црвени појас на испупченом трбуху, а после јој намигну...{S} Она се, |
| те из кујне.</p> <p>— Ја сам данас зват на ручак, а ти узми парче хлеба, — душа ваља, ниси ни т |
| јој придене ружицу ил’ други какав цвет на груди, а она, глупара, побегне испред њега!{S} И то |
| у свом веку два-три пута и ја био гост на њима; али за шта су те беседе и од какве су користи |
| атним назвати.{S} Уста му беху свакипут на смеј развучена, очи загасито пепељаве, али свагда сј |
| метнувши их на сто, наслонила је главу на руку.{S} Из свега се видело да о нечем премишља, а п |
| — Та и ја сам била једанпут баш у Иригу на беседи, ал’ ово чудо!{S} Но, то ни у Турској нема!</ |
| код куће по две-три чаше ракије, па иду на посао; мајстори се <pb n="336" /> сврате још пре сва |
| могућа јевропска питања, па онда пређу на месне новости.</p> <p>Таку једну господско-трговачку |
| испод трепавица модри, то и не узимају на ум!</p> <p>Само су учитељи са још неколико остарелих |
| другом оде.{S} У мраку једва натрапају на њега; па кад су видели, у каквом је стању, они га уз |
| справио, згладио је косу, наместио јаку на капуту, узео штап у руке и спремаше се са одлазак:</ |
| седите испод кајсије, па сте метли руку на срце и гледите меланхолично на небо, па уздишете, ка |
| чуо, да је и његов будући зет за поделу на класе, би, јамачно, покварио цело пријатељство; али, |
| испред очију, куго неосетљива! — викну на свога даскала, а после, пуна гнева, погледа на четвр |
| т.</p> <p>— Шта хоћете са мном? — викну на њега кицош.</p> <p>— Хм! — рече чича-Тима, машући гл |
| ну Гркињу, он се, онако пијано, осмехну на њу, а задај од рума и ракије куљао је из њега као из |
| p> <p>— Да није она? </p> <p>Неко куцну на врата, али некако незграпно,јако.</p> <p>— То није њ |
| из те забуне извукао, пређе у разговору на будућу свадбу. — Дакле, побратиме, ти као велиш, сад |
| заблену у силне свеће и фењере, који су на бајиру и по улицама светлели.</p> <p>И при чистој св |
| некога од оних младих зврндова, што су на синоћној беседи суделовали, с њиме се, као са саучес |
| те настрану, зграби оне хартије, што су на асталу стојале, па, и не гледајући их, поче у својој |
| пођо!{S} Гледаћу ти у оне карте, што су на сам Велики петак у Туманима на Христову гробу преноћ |
| киде му реч Гркиња, — кад чујете, да ћу на беседи и ја декламовати...{S} Онда?</p> <p>— Онда, н |
| тамјан, а својом углађеном спољашњошћу на филистарску помаду, није могао од смеја да се уздржи |
| иако га у то доба свака кућа у Перковцу на товаре имати може; чули су и за кајсије и за вино; з |
| а, наслонила је своју малаксалу главицу на суву руку, па је замишљено гледала преда се.{S} На з |
| осподин секретар, да види толику крмачу на моме пропису?...{S} Одмах доле с њоме!{S} Ви сте, го |
| е ухватити за брадавицу, која је кицошу на левом образу израсла, али се он, као опарен, трже, о |
| ем астала седети.{S} Чича-Тима је одмах на крају миндерлука, баш до њене столице, заузео место; |
| извади из џепа своје наочаре, натаче их на нос и, приближивши се учитељу четвртог разреда, стад |
| вади из недара своје наочаре, натаче их на нос, па онда приђе ближе огледалу.{S} Руке је подбоч |
| на носу беху, скинула је и, метнувши их на сто, наслонила је главу на руку.{S} Из свега се виде |
| ишарај, — то је по моди!{S} А кад пођеш на венчање, немој у косу трпати смиља и љубичице, то је |
| ивети и да ми само зато дишемо, што још на свету има ваздуха; а после је цифрама доказао, да ће |
| ef target="#SRP18760_N3" /> викну кицош на њега, а после се окрете келнерима... — Келнер!{S} Ов |
| l> <l>А Гркиња:..{S} Лој козији </l> <l>На дебелу кожу слаже...</l> <l>...{S} Шалај!...</l> </q |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>На једној станици десне обале дуго се задржала лађа: то |
| кад је мало више неглиже обучен.</p> <p>На таки комплименат заборавио би старац свих десет учит |
| ворити:</p> <p>— Спанаћа сам још јутрос набавила, три краве не верујем да би га појеле за недељ |
| , ја ћу гледати да вам још до подне све набавим.</p> <p>— Молим вас, господине, и хвала вам!{S} |
| ш, а ти гледај да ми колико до четвртка набавиш.{S} Деца су, брига је, треба се, богме, и спрем |
| тала од љутине; а како се још није била набелила и наруменила, њени суви збрчкани образи беху ж |
| — иако је била сва уштиркана, упеглана, набељена и нафракана.{S} Кад се сасвим смркло, дође и ч |
| за два копља одскочило, а лепа Гркиња, набељена и накинђурена, ослањајући се на свој зелени су |
| диже се она протерана Новосаткиња; она набељена, отрцана!{S} Она!..{S} Но, ал’ то је већ ужасн |
| ућутала, а споља се чуо притворни глас набељене Гркиње: — Милчице, а зар ти и не мислиш данас |
| е, као такав, до ушију заљубљен у своју набељену Гркињу.{S} То препреденом богословцу није ни б |
| ли он као да их ни видео није; шешир је набио на очи, па је необично брзим кораком кроз мале и |
| откако им се чича-Тима доселио, све се набоље окренуло: деца му више нису ишла боса и издрпана |
| водене болести умрла, он се и за трећу набрзо постарао, па му и та трећа у вечност оде, и он п |
| во уво од слепог кучета, и ко би ти све набројао, што сам пометала; те ако буде воља божја, да |
| о ћу да га удам?...{S} Ал’, ето, она је навалила, да је удам, и ја је морам удати.</p> <p>Чича- |
| тајну чувати:</p> <p>— Баш кад сте тако навалили, могла бих вам нешто и поверити.{S} Лане, кад |
| ма на човека, а нарочито на богословца, навалити морају.</p> <p>— Ја видим — говорио је сам у с |
| и президијално господину министру, а ви наведите само један ред, што га је безобразница у пуној |
| то је то и сам професор у својој беседи навео: „Без ваздуха људи не могу живети; па кад ваздуха |
| ђо, само душу мало да одморим.{S} Сутра навече, кад донесеш бунду, све ћеш дознати... све, слат |
| е скупоцене мађије поклони. — Још сутра навече ћеш је добити.{S} Али мораш ми још казати, каква |
| ћу се!{S} Болесник заборавља на шећер, навикава се на пелен, и временом лекар ће, можда, с пон |
| жда, с поносом рећи: „Моја се болесница навикла на горчину“!{S} И то је све, што се од природе |
| ековати, кога ћу ја волети?{S} Теше ме: навићи ћу се!{S} Болесник заборавља на шећер, навикава |
| а на врху мало затупаст и, по маџарски, навише извијен био.</p> <p>— Е, није него роткве! — гов |
| ти!{S} Од митрополитова ђакона, хеј, па навише!{S} Бо’ме ће ту и сто дуката мало бити|... — Так |
| ослетку се обрте налево.{S} Ишао је све навише, Калемегдану.{S} Киша је почела сипити, улице по |
| х од несигурне будућности; крв му јурне навише, и он, с раширеним рукама, пође, да загрли и пољ |
| а пореклом Гркиња. — И, уздигнувши мало навише своје наврањене обрве, додавала би хвалисаво: — |
| ричешћу <pb n="368" /> такође; а кад се навора дели, ја ћу гледати, како се другим којекаквим с |
| било да имаш макар и једно зрнце од оне наворе, коју су пред своју смрт поделила у Св. Гори три |
| киња. — И, уздигнувши мало навише своје наврањене обрве, додавала би хвалисаво: — Да сам родом |
| амо да ми је овај Дунав на мој виноград навратити...{S} Ал би то дивно сирће изишло!</p> <p>Трг |
| зе шешир и оде некуд у чаршију; онде се навртатио на две-три бакалнице и у свакој је попио по д |
| ло чорбе, капаме, печења, до миле воље; навукао је вина, да је сва авлија заударала на њега; а |
| акарио наочаре, тамо, опет, матора жена навукла на себе грдан кринолин, па неке пунђе, пера и д |
| х могла гледати у њих, па да се сита не нагледам; а у њега су мале, жмираве, очи, — страх ме хв |
| ти?{S} Ако ни за шта друго, а оно да се нагледате оног лепог детињег лица.</p> <p>— Напротив, г |
| мах сроза наниже и том је приликом тако нагњечила нос, да је од њега једва она мања половина из |
| > <p>— Треба јавити, и то што скорије — наговарала је стара госпођа; — што брже, то боље; нека |
| и...{S} Немој, синко, да после кажеш: „„Наговорио ме тај и тај, приморан сам!““...{S} Младожења |
| нковом шљивовицом, а још више раздражен наговором препредене Гркиње. — На ручак, док ти нисам и |
| ословац, није се могао отрести од силно нагомиланих мисли, које у таким тренуцима на човека, а |
| ног пакетића неколико књига, те их, као награду, даде оним ученицама, које му је стара госпођа |
| у читанци отштампану, причицу позамашно награђује; а учитељи, опет, утолико, уколико се од њих |
| тара!{S} Заповедајте одсад коме хоћете; награђујте кога ви знате, учитељ Тима вас више неће слу |
| ога мњења, да се учитељи према годинама награђују.{S} Шта ви на то велите, господин-Тимо?...</p |
| е, можда, првипут у животу, што се саже над својим спавајућим дететом, те га нежно, родитељски, |
| асом, мешајући нешто по тигању, који је над ватром држала. — Да није опет она мука? — И баба па |
| во цвркутање шарених тичица; а после би над неким потоком мирно застао, па би огледао своје лиц |
| ојеног вепра, — тај, богами, нека се не нада класи!..{S} А то су моје перковачке колеге ово нек |
| ло руменило и белило.</p> <p>— Нисам се надала од вас — рече Гркиња, као мало прекорно, — али с |
| л’ које што не беше зиме, а које што се надала да ће до зиме и <pb n="363" /> две бунде од ново |
| чича-Тима заједљиво. — Ја се, штавише, надам, да ћемо још много година пријатељи остати...{S} |
| напослетку, задовољно осмехну:</p> <p>— Надам се, да нема човека са очима, који не би увидео, д |
| г, сутра имамо у Перковцу беседу, ја се надам, да ћете нас својим присуством усрећити.</p> <p>П |
| ече Гркиња, као мало прекорно, — али се надам, да кад се амо доселите, да тако што нећете више |
| че, бајаги плашљиво...{S} Ко би се томе надао, у ово доба ноћи?{S} Така част|...{S} А ја, сирот |
| забава?{S} Е, господине, томе се нисам надао, нарочито од вас, који сте такође из прека родом. |
| стао сам у кући.{S} Нека неописана туга надвладала га је.</p> <p>Седео је за столом, а главу је |
| само звоно Светога Марка својом писком надгласили...{S} Зато је изабрала перковачка омладина б |
| стазе обилазила, шуњајући се из једног „надлежателства“ у друго и обилазећи све могуће господск |
| ма Пешта по себи са Будимом у нечему је надмашила и Париз...</p> <p>— Знам, у чему — прекиде га |
| ељ IV разреда. — У окладу, да сте у тој надмашности разумевали маџарску нарогушеност...{S} Е, ј |
| акојако, лепша од мужа, што изгледа као надуване гајде?...</p> <p>— Боже, сахрани и сачувај!{S} |
| , од ракије и дневнога спавања био мало надувен и туробан; али кад је видео Гркињу, трудио се п |
| кавицама и црном салонском капуту, нека надувена стеница, па ће какав неспретан превод из некак |
| рубио нос; а ону мршаву вештицу с њеним надувеним Шпартанцем прогнао је у планину, да са дивљим |
| {S} У гајде!{S} Огубавио, богдице, ка и надухан миех!{S} Какви клавир?{S} Рђао ка потковица лип |
| , ухватили у <pb n="380" /> коло, и она нађе прилику да мало ближе приступи господину проти; а |
| ка потковица липсалог папипа!{S} Зар не нађе да друго што говори, књигу ли му и ко је написа!{S |
| а обори човека, да га упропасти, оно се нађе ма шта!...{S} Сад како да јој купим црну свилену х |
| ље у црну, пусту, ноћ.{S} Наједанпут се нађе на некој висини, он није могао да разазна, где се |
| Папрагу, да се још у четвртак у чаршији нађе; треба, касти, и да се спрема.</p> <p>— Та лако је |
| ?{S} Међу осталим ситницама у завежљају нађе она једно парче још прљавије и згужваније хартијиц |
| перковачки округ!{S} У којој бакалници нађеш макар и аковче, наћераћу ћифту, да га наштину исп |
| ом походом пријатно изненађен: — А камо наже, госпођо?{S} Не каза ми ни „Добро ти јутро, враже, |
| да би се могло лепим или бар пријатним назвати.{S} Уста му беху свакипут на смеј развучена, оч |
| ад желим, уколико ми силе допуштају, да наздравим нашој лепој домаћици, вредној госпођи Јоханид |
| е, и ми ниједан да се сетимо, па да јој наздравимо!...{S} А сви знамо, да је из Новога Сада!{S} |
| која се код нас учитеља основних школа назива класа!{S} Узмите за пример и саму православну ве |
| ао Београђанке, што своје лено корачање називају грациозним ходом, а од белила и руменила замиш |
| а госпоћа, коју су многи и гросмутерком називали, –- само ћутите, немојте ником ни речи говорит |
| а се нисте усудили приближити се мени и називати ме свакојаким мазним именима!</p> <pb n="387" |
| врло мало еспапа имао; тек колико да се назове трговац.{S} На једној страни дућана стојале су н |
| а врата отворила, једва је могла бабу и назрети; онде, поред ватре, чучала је та стара жена, а |
| о неспособна, истера, а он се, сиромах, наима за црквењака, удара у звоно, у клепало, а од свак |
| е! — И они су сви поседали, где је који најближе стојао, само је чича-Тима гледао да уграби мес |
| нијим осмејком нуди да бира, што јој се најбоље допада.{S} И она је већ жељно отворила уста, да |
| м. — Иди, па купуј и спреми се, како ти најбоље знаш.{S} Оно, касти, шта вам могу ја?{S} Бог не |
| Ја бих рекао <pb n="374" /> да је тако најбоље! — И чича-Тима извади из џепа кесу, па је нанов |
| нети бар једну петачку <hi>балуце</hi> (најбоље крајинско вино); а ако је учитељ у Шумадији, па |
| , да се беседа, ако је икако могуће, на највеселији начин бар до ујутру продужи, те су због тог |
| о јело!{S} Преко, тамо код нас у Срему, највећа га господа једу...{S} Дакле, знате, у Гркиње су |
| не свирати, па се тек у томе случају, у највећем смеху и пљескању, распусти коло...{S} Али и је |
| љима, који онде око њега, гологлави, са највећим страхопоштовањем, непомично стајаху.</p> <p>— |
| некакве немачке купусаре на сав глас с највећим патосом читати, н.пр., о створењу света, па ће |
| .</p> <p>— Господо и браћо! — узвикну с највећим патосом четврти разред. — Писмо и куму, и стар |
| стави Гркињи насред длана.{S} После је највећом пажњом проматрала испружену руку, зену мало, а |
| -Тиме синуше младићском ватром, он је с највећом жестином загрли, и није остало места на лицу л |
| тког времена играла сам се луткама; ону највећу, моју лепу Љубицу, њу сам сву црвеним трачицама |
| утила би је у какав манастир, у коме је највише калуђера живело, да се онде каје и да тражи пом |
| арнери, тунике и што се већ у оно време највише носило, и све то од скупих материја, а празнико |
| ци верна!{S} Наравно, да ћу ја од свију највише одликовати проту, с њиме ћу и шпацирати, али са |
| у, они су му пљескали, а он им се за то најграциозније поклонио...</p> <p>За њиме ступи на сред |
| ране баште видео је месец, како се кроз најгушћи коров, ослањајући се на свој дебели штап, пров |
| да је већ у Свилајинцу и да ће сутра, а најдаље до прекосутра, доћи и у сам Перковац.</p> <p>— |
| ајини, па заборави о Светом Николи, или најдаље о новој години, донети бар једну петачку <hi>ба |
| био њен укус: на глави много цвећа и то најдрастичније боје, коса нацмакана помадом, на лицу то |
| кивала на вратима и на тај начин његове најдубље тајне дознавала.</p> <p>Тако је то и данас бил |
| свега нестаде, и лепа Гркиња почиваше у најдубљем сну...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| би корачао даље у црну, пусту, ноћ.{S} Наједанпут се нађе на некој висини, он није могао да ра |
| намере, лутао је онако по инстинкту.{S} Наједанпут стаде; учини му се да чује, где некакви људи |
| е, а мој дебели Шпартанац, кад се добро наједе, неће се више ни сећати двомесечне плате...{S} Е |
| се и нама старцима још пођешто мили.{S} Наједем ти се, пусто, неке добре јаловице, а залијем цр |
| "356" /> руку стегнуо, — сва ми се кожа најежила!{S} Је ли то младожења, са којим ћу ја вековат |
| ше празнили; а кир-Никола, кад се добро најео и напио, и не сећајући се своје месечне плате, је |
| место; а с тога места ни опомене, па ни најжешћи укор самога г. министра, не би га могли покрен |
| ча-Тима оде, да спава; а лепа Гркиња се најкитњастије обукла и спремаше се, да се мало по чарши |
| што све нас везује. — И она га погледа најљубазнијим погледом. — Па кад се не бисмо ми слагали |
| ских шалова и друго којешта; а прота је најљубазнијим осмејком нуди да бира, што јој се најбоље |
| деце...{S} Е, па, дабогда, као што она најмања пчелица позна своју кошницу, тако, дабогда, сва |
| и; бленуо је мутним својим очима, без и најмање свести, у доктора...{S} Остали болесници, који |
| дао.{S} Али тај његов поглед није њу ни најмање узнемирио.</p> <p>— Дете је већ приспело за уда |
| је био прост као секира, о томе би вас најмање перковачко дете могло уверити.</p> <p>Растом је |
| /> посматраше.{S} За то време нестаде и најмањих трагова незадовољства на њену лицу, и она се, |
| ед, отежући речи, — ви сте, госпођо, по најновијем систему удешен чамац, на коме се свакојаки е |
| алеве паприке и да натовари пуну торбу најновијих <pb n="358" /> лагарија, којима је Перковац |
| чинило му се да су од хартије онако по најновијој моди изрезани, тако, да кад је један од њих |
| чинити, и то баш у оно време, кад му је најнужније.{S} Данас у такој прилици тешко да би ма ко |
| шта, узимљу оно за необично, што је баш најобичнија женска врлина!{S} Ја, на пример, не познаје |
| ом продужио: — Дакле, и сама Пешта, као најобразованија варош у целоме свету, не само што своје |
| и богословац. — Угарска је призната као најобразованија држава после Француске, а сама Пешта по |
| , без класа?</p> <p>— Господине! — рече најозбиљнијим тоном млади богословац. — Угарска је приз |
| етара у четвртом женском разреду, где с најозбиљнијим лицем прегледа изложене радове.</p> <p>Он |
| а је безобразница у пуној дворани, пред најотменијим светом, јавно изговорила:</p> <quote> <l>„ |
| нути. — Љубав није шала, па макар она и најотрцанијег старца била!</p> <p>Учитељи, који су се т |
| видели, баш никако да одступе од ње.{S} Најпосле, око пола ноћи, почеше они један по један у по |
| ај се у Перковцу још није догодио...{S} Најпре треба свирац да се умори, дувајући у гајде, или |
| пођа Швабићка умемо; па ћемо гледати да најпре уловимо голубицу, а голуб ће и сам доћи!</p> <p> |
| дао где ће пре на конак, па и чича-Тима најпре добро загледа по џепови, да му се како није срма |
| во погледаше у пијанога оца...{S} Он је најпре сео за сто, па онде, са искревељеним цртама на л |
| безобразна жена, — да га доведем, да се најпре упознате, па после, наравно, да се прстенује.{S} |
| ине, па му рече, да може ићи, али да се најпре пресвуче.{S} Старац је слушао, пресвукао се; али |
| сан осмејак, такоме би осмејку сваки, и најпрепреденији, веровао!{S} А после ћу помиловати моју |
| аљевајући, Папраг; — напротив, ја сам у најпростијем смислу казао, да су Маџари после Француза |
| ир и кост; морам вам и то приметити: да најрадије једе шунке са спанаћем, црно вино ретко употр |
| то, да спреми и од оног јела, што га ја најрадије једем.</p> <p>— Хоћу господине, казаћу, да сп |
| <p>Кад се дворана напунила гостију, на најсвечанији начин ступи на узвишено место сам г. Живко |
| ио: пред њоме на асталу стојало је пуно најскупоценијег посуђа, на другој, опет, страни неки шт |
| <p>Трговац уздахну.</p> <p>— Довели су најстаријега калуђера из Свете Горе, па ће да га покрст |
| овали у двадесетпету класу, са титулом „најстарији учитељ у Србији“...{S} Ал’ ће да ми се клања |
| читељи као да су били у својим посетама најтачнији.{S} Чим оду мајстори, одмах за њима дођу учи |
| то баш испод мишке, где је лепа Гркиња најтугаљивија, да умал’, сирота, није служавник испусти |
| нда се не чудим!...</p> <p>И он погледа најумиљатијим погледом у лепу Гркињу; а кад му је она и |
| се приближи учитељ-Тими, рукова се и са најумиљатијим смешењем одступи један корак натраг. — Сл |
| је прокрчила стазу, па где је најшира, најутрвенија, ту је и кућа лепе госпође Гркиње.{S} Није |
| <pb n="332" /> <p>Папраг се клањаше на најучтивији начин, а чича-Тима, у ономе расположењу, шт |
| у ови час.{S} Сад видим да су моје Ере најцивиластије у свијету: не мореш га ни за реп ни за у |
| ди господин колега уверио, да су Маџари најцивилизанији народ! — А после додаде, скоро заједљив |
| ислу казао, да су Маџари после Француза најцивилизованији народ.</p> <pb n="370" /> <p>— То им |
| изабрала перковачка омладина баш та три најчувенија зурлаша, да јаве отменијем перковачком свет |
| ва, љубав је прокрчила стазу, па где је најшира, најутрвенија, ту је и кућа лепе госпође Гркиње |
| тељице, побогу?{S} Та то је, као што ми наказива, до зоре трајало!</p> <p>— Да шта ви мислите?. |
| ог дао, Радоване|...{S} А како си се ти наканио до мене, ха?</p> <p>— Та, ето, послао ме господ |
| рукто. </p> <p>И он се диже са столице, накашља се мало, узе чашу, уздиже је увис, па онда поче |
| у противи...{S} После се, онако збуњен, накашља, узе шешир и оде некуд у чаршију; онде се наврт |
| који је ту параду из прикрајка гледао, накашља се зловољно и прогунђа у себи: „Но, и то мора д |
| Ту се чича-Тима учитељ од силне жестине накашља, исхркну и као ветар оде, и не пожелевши старој |
| тковини?...</p> </quote> <p>Беседник се накашља, малко се протегли, уздахну, па истим патосом и |
| има тако тужне мисли премишљао, неко се накашља пред вратима.{S} Чича-Тима се трже.</p> <p>— Да |
| грушану, браду; затим се сасвим опрезно накашља... и у тај мах се Гркиња трже.</p> <p>— О, госп |
| а погледаше зачуђено; чича-Тима се мало накашљао, јер није знао, шта ће да му одговори.</p> <p> |
| ља одскочило, а лепа Гркиња, набељена и накинђурена, ослањајући се на свој зелени сунцобран, от |
| х пантљика и шепутала; тако намештена и накинђурена, <pb n="375" /> у стању је била по два сата |
| скоро потлачен; а омладина, накићена и накинђурена, скупи се у богато, венцима, сликама, танки |
| ике; на белу хаљину свакад се мећу црни накити, то тако дивно доликује, да се не да описати!{S} |
| сву црвеним трачицама и зеленим венцима накитила, па сам онда казала: „Љубице, моје драго дете, |
| ком владом, скоро потлачен; а омладина, накићена и накинђурена, скупи се у богато, венцима, сли |
| има, сликама, танким и дебелим завесама накићену, дворану богатијег хотела и — онде даје беседе |
| повским гласом питала, по обичају, моју накићену лутку: „Љубице, имаш ли ти вољу за овога млади |
| ам господин начелник министарства много наклоњен, да се о њојзи више пута са поштовањем изразио |
| м је стара госпођа унапред казала, јако наклоњен јектици; то му сведочише и жиле на сувоме врат |
| и умукли, чекајући, шта ли ће он, онако накресан, изговорити.</p> <p>— Господо и браћо! — узвик |
| д је већ зора свитала, и гости се, мало накресани, стадоше један за другим разилазити, онда је |
| се могао смирити, све док се поштено не накреше; онда заборави на све терете који га муче, па ч |
| ки комадићи олова?... ’Ма где их толико накупи?</p> <p>— Олово! — понављаше Тима. — А да шта је |
| исини, он није могао да разазна, где се налази, корачи један корак даље и у исти мах паде, онес |
| се увере, где ли се сад школски ревизор налази?{S} Једни су тврдили, да је још у Крагујевцу; др |
| м знацима исказати је; тако исто и туга налазила је само у њеним слабачким грудима усамљеног ск |
| читељ трећег разреда, који се у тај мах налазио код њега у винограду, отвори писмо, па кад га ј |
| сваки начин, да ви морате више уживања налазити онако с братијом, знате, поред добре чаше...{S |
| коју ће страну, па напослетку се обрте налево.{S} Ишао је све навише, Калемегдану.{S} Киша је |
| следњег дућанчета нестало, Гркиња удари налево, кроз једно тесно сокаче, па прошавши онуда, упу |
| , опет, са своје стране савесно извршио налог свога претпостављеног, преџоњао је у омладинској |
| освјете <pb n="390" /> и црквених дјела наложио ми је, ево, својим актом, да вас са вашег неваљ |
| му је тако у нарави било: кад се нешто наљути, кад би га неко увредио, или кад је у некаквој б |
| — Ето, ово слово беше рђаво, мајка се и наљутила на мене, па га је <pb n="353" /> прецртала и н |
| поштено напио.{S} А као напит, прво се наљутио на своју Милку, што је целог вечера невесело ћу |
| молим, ја сам, знате, касти, мало се и наљутио на моје дете; па да се, касти, одљутим, свратио |
| ако ме пита окорели отац, кога бих само наљутити могла, да сам друго што казала, него „Задовољн |
| 2"> <head>II.</head> <p>Учитељ Тима је, наљућен, отишао право кући својој, седе, онако срдит, н |
| времена; видите, да нас сви гледају, да нам завиде!</p> <p>— А довече, кад се ваш даскало од ви |
| Нека их, моја слатка Јоханидо!{S} Нека нам они завиде, нек пукну од једа и злобе!{S} А ми ћемо |
| Е, па нек’ поцркају сви од муке!{S} Шта нам могу? </p> <p>Чича-Тима је хтеде наново загрлити, а |
| слите: да нема мога Николе?...{S} Ништа нам он неће сметати; а, после, старост његова скоро ће |
| .{S} Чорба, сарма и печење...{S} Шта ће нам више?..</p> <p>— А мелшпајз?....{S} Знате, у Новоме |
| ћемо пити све тазе пиво; а њена деца ће нам певати „<title>Во Јордање</title>“.</p> <p>И чича-Т |
| н, као год какво распуштено дете, чисто нам броји пољупце!...{S} Хајд’мо, шећерна моја грлице!. |
| н беше дугуљаст, плав човек, и, као што нам је стара госпођа унапред казала, јако наклоњен јект |
| убав учинио: оној маторој, што је свима нама копала јаму, сломио је руку, одрубио нос; а ону мр |
| љепше сјало!{S} Ма све ка вељу, да се и нама старцима још пођешто мили.{S} Наједем ти се, пусто |
| ред...{S} А, управо рећи, да се нисте к нама доселили, не би никад ни знала за уредност, —- па |
| једна стара васпитатељка, која је, међу нама речено, у Срему и бабица била, узалуд се трудула, |
| слушати!“...{S} Само, касти, то је међу нама речено, па ту нека и остане, јер ја не бих волео д |
| n="342" /> он у цилиндру, црном капуту, намазан и нафризиран, а она није се скоро ни видела од |
| и избројао оних сто дуката, што је зету наменио. — Ево ти, синко, новци! — рече скоро разнежени |
| а друго су они!{S} Ми, иако имамо неких намера, жеља, страсти, а ми имамо и начина и искуства, |
| разреда. <pb n="337" /> — Дакле, одиста намеравају беседу давати?{S} Е, баш сам радознао, како |
| p> <p>— Напротив, господине, ја сам био намеран да још данас отпутујем у Лешњик.{S} Знате, посл |
| S} Ишао је даље без свести и без икакве намере, лутао је онако по инстинкту.{S} Наједанпут стад |
| е свога младожење, кога је Гркиња у тој намери довела, да је усрећи. — А гле Милчице! — рече, и |
| илазећи све могуће господске станове, у намери да све оне, који јој сујети не ласкају, једним у |
| јарости; а кад се он приближио њојзи, у намери да је загрли, да је пољуби, она га немилостиво г |
| г брзо окрете лист; но пошто није био у намери да таста и зета доводи у сукоб, то се само осмех |
| спођа фон Копривић!...{S} Ових дана сам намерна у Београд ићи.{S} Наравно, да ћу прво моју госп |
| ија заударала на њега; а лепа Гркиња је намесила палачинака, гурабија, па и саме торте и куглов |
| атим се мало исправио, згладио је косу, наместио јаку на капуту, узео штап у руке и спремаше се |
| е га из те галаме...{S} Гости се наново наместише на своја места, а све по старешинству; али се |
| би лепа Гркиња лепша била, кад би јој, наместо уљуднога носа, на оно снежно лице прилепили зрн |
| у изгубе ону безбрижну детињу облину, а наместо њих скупе се прерано оне ситне борице, које би |
| на лутка, што ми се силом за старатељку намеће.{S} Васпитан, учтив, а уствари видим, да има нов |
| спођа, осмејкујући се, по првој скамији намешта женске радове, управо беспослице, без којих сва |
| еше мала, ниска, али са обичним сеоским намештајем: једна неофарбана клупица, две-три ниске дрв |
| , — рече учитељ Тима, улазећи у дућан и намештајући се, како ће се на ћепенку комотније сместит |
| вртала се с лева на десно, устајала би, намештала би и наново преметала и јастуке и душеке, али |
| погледом одговорила, он задовољно стаде намештати свој црвени појас на испупченом трбуху, а пос |
| позвали.</p> <p>Код кир-Николе беше сто намештен, али само за њих троје, а деца ће, наравно, да |
| види од самих пантљика и шепутала; тако намештена и накинђурена, <pb n="375" /> у стању је била |
| није опајана, ха?{S} Зашто кревети нису намештени?</p> <p>— Оче, прала сам судове, а после сам |
| женску препрату, па би, чисто, на њу да намигне, али му петрахиљ смеће; а после јој све ближе д |
| појас на испупченом трбуху, а после јој намигну...{S} Она се, као неко невинашце, застиде, обор |
| Начелник се примаче ближе њој, па онако намигујући, као што само Ере знају, поглади је по запур |
| и помоћи.{S} А ако се нашла каква млада намигуша, која би желела да никако не рађа, баба је и о |
| мени припасти.{S} Али не превари, стара намигушо!{S} Уме се Папраг и сам за себе старати!{S} И |
| а, овамо, се једнако церека и клипи као намолован пајацо.</p> <p>— Па и опет је, знате, што ’но |
| сечне плате, једнако се церекао баш као намолован пајацо...</p> <p>— Благо њима — говорио је кр |
| же. „Учтив је, васпитан је“ — тврди ова намолована лутка, што ми се силом за старатељку намеће. |
| је то прочитала, она тресну и прописе и намоловане краљеве и краљице о земљу и већ их хтеде ног |
| све је то њен посао.</p> <p>— Зар оног намолованог костура, што му клопарају сува ребра у праз |
| <p>Сви гости прснуше у смех; а прота се намргодио, па само што рече куму до себе:</p> <p>— Ето |
| морам удати.</p> <p>Чича-Тима се наново намрштио и сео на своје првашње место; а дете, кад је ч |
| Тиминој љубави није могао никаква вреда нанети.{S} Истина, два-три дана био је као убијен; ни с |
| авити книксове, па се у један мах сроза наниже и том је приликом тако нагњечила нос, да је од њ |
| и мој Никола пијете — и лепа Гркиња га наново поглади по образу.</p> <p>Чича-Тима беше усхићен |
| та нам могу? </p> <p>Чича-Тима је хтеде наново загрлити, али баш у том тренутку чу се на крају |
| !...</p> <p>Чича-Тима се спремаше да је наново пољуби, али на вратима се чуло кир-Николино кашљ |
| Спиро, с отом жабарком?{S} Ти као да је наново препичеш?...</p> <p>— Сад, учитељу!{S} Та, ваљда |
| И чича-Тима извади из џепа кесу, па је наново онде на тезги избројао оних сто дуката, што је з |
| , да могу овде умрети...</p> <p>И он је наново стиште на груди, па је стаде још већом ватром љу |
| ја је морам удати.</p> <p>Чича-Тима се наново намрштио и сео на своје првашње место; а дете, к |
| , одведе га из те галаме...{S} Гости се наново наместише на своја места, а све по старешинству; |
| ори опет очи, а после мале почивке поче наново разговор о беседи: — Дакле, ви нисте чули, шта ј |
| говор, четврти разред се подиже и поче наново говорити:</p> <p>— Па онда желим од свег срца, д |
| изговорити.{S} Чича-Тима је притиште и наново је обасипаше пољупцима; а кад се она извила из њ |
| а на десно, устајала би, намештала би и наново преметала и јастуке и душеке, али ништа не помож |
| почињу тровати увреде, које им неправда наноси!</p> <p>— Децо, — рече секретар, кашљуцајући, — |
| да пројури!“...</l> </quote> <p>— Шта, наопако!{S} Е, то већ морам црвенијем плајвазом поткриј |
| /p> <p>Кад је то изговорила, она ућута; наочаре, који јој обично на носу беху, скинула је и, ме |
| својој црној хаљини, на нос је натакла наочаре, подбочила се са обе руке на кукове, па их посм |
| поносито, па онда извади из џепа своје наочаре, натаче их на нос и, приближивши се учитељу чет |
| ло прибрала, она извади из недара своје наочаре, натаче их на нос, па онда приђе ближе огледалу |
| њи свет смешан!{S} Млад човек натакарио наочаре, тамо, опет, матора жена навукла на себе грдан |
| о учила, научила би, да сваког човека с наочарима љуби у руку и да свакој начелниковици министа |
| нула.{S} Она се решила да сваком њихову нападају пркоси.</p> <p>— На ручак се вуци, опајдаро ни |
| рка, спремајући се да што жешћом ватром нападне на несрећну Гркињу. — Ви бисте се, као власт, с |
| о ти тај зна све до корица, па као вода напамет.</p> <p>— Да, да! — кашљуцну учитељ Тима задово |
| учио велике науке, али азбуку знао сам напамет, молитве такође, е, а граматика шта ми и треба |
| си насред Мироча, чекаш само, кад ће те напасти вуци или хајдуци...{S} Куд ће сиромах учитељ?.. |
| јагње, касти...{S} Мало сам се, касти, напио ракије...{S} Ал’ је шљивовица у тог Маринка, баш |
| или; а кир-Никола, кад се добро најео и напио, и не сећајући се своје месечне плате, једнако се |
| свога родитељског срца ублажи, поштено напио.{S} А као напит, прво се наљутио на своју Милку, |
| а друго што говори, књигу ли му и ко је написа!{S} Е, знади, учитељице, да ћу забранит’ продају |
| не, па га је <pb n="353" /> прецртала и написала лепо сама својом руком друго слово; па и оно < |
| као мали Андрица!{S} Он је и вашу мајку написао...{S} Истина, мало вас је искрмачио, али то се |
| ли, али од вас нико није умео тако лепо написати као мали Андрица!{S} Он је и вашу мајку написа |
| ог срца ублажи, поштено напио.{S} А као напит, прво се наљутио на своју Милку, што је целог веч |
| ти донде све што ваља спремити, само ти напиши мало рецеписа од руке.{S} Људи смо!{S} Ко зна, ш |
| /> <p>— Па де, молим вас, слатки Тимо, напишите ми једну таку песму, а кад буде ваша слава, ја |
| се неко, наплати му се; је ли венчање, наплати се...{S} А од свега тога половина припада капел |
| и, да лепши бити не могу!{S} Умре неко, наплати му се; роди се неко, наплати му се; је ли венча |
| Умре неко, наплати му се; роди се неко, наплати му се; је ли венчање, наплати се...{S} А од све |
| а се у неком усамљеном ћошету куће сита наплаче, и кад је лепа Гркиња поред њега с прекорним по |
| је узео из Мехадије, нека блиска рођака Наполеона Трећег!{S} У кући му је клавир, ћемане, трумб |
| трже и ућута, све док Милка није изишла напоље; после је тек продужила својим окретним језиком |
| ом викао је старац.{S} А кад дете изиђе напоље, он покупи парчад од огледала, па их љутито трес |
| господине: лапачинке.</p> <p>— Вуци се напоље, па кажи, што и како знаш — викаше чича-Тима љут |
| оћ о белом вину проводи; ноћу не излази напоље, јер се боји од потчињених му учитеља...</p> <pb |
| изела! — нашалио би се чича-Тима. — А, напослетку, нос и не приноси лепоти!...{S} Очи, очи!!.. |
| а незадовољства на њену лицу, и она се, напослетку, задовољно осмехну:</p> <p>— Надам се, да не |
| онд!“<ref target="#SRP18760_N1" /> или, напослетку, нека стрина, која зна у пасуљ гледати, врач |
| јастуке и душеке, али ништа не поможе; напослетку је силом заклапала усијане трепавице, да виш |
| {S} Он није знао, на коју ће страну, па напослетку се обрте налево.{S} Ишао је све навише, Кале |
| Е, па срећно, срећно побратиме! — рече напослетку. — Да их Бог поживи, млади су, а век је дуг, |
| врата.{S} Старац се испрва отимао, али напослетку морао је већој сили попустити.{S} Утоме му и |
| јама у тузи њеној утешити могла.{S} Али напослетку, љуљана теретом туге своје, опет је заспала. |
| на кревет, с кревета на миндерлук, док напослетку не разби огледало, што је на дувару, баш пор |
| углади.{S} Би тамо за неко време, па се направи читаво чудо!{S} Шта ти није натоварио на себе, |
| оклони, него да двапут већи комплименат направи тако, да се чича-Тима побојао, да му како зет н |
| муна, то је био младожења!{S} Ја сам се направила попа, те сам крупним поповским гласом питала, |
| тихове правити, као ваш Никола, баш бих направио један стих, касти, како сунце залази — за мој |
| А да ко је онда опирача?...{S} Од кога направисте и ово и оно, те ме већ и свет гледа као неку |
| бре стране: моћи ћете од ње као у воску направити што хоћете, добру или злу домаћицу, жену или |
| чинију са сачмом, другу с кремењем и са направљеним бокорићима жутога смиља, — она поче мало бр |
| /p> <p>Дете, које је сав тај разговор с напрегнутошћу слушало, не разумеваше, истина, од целога |
| корачао сасвим озбиљно, поштапајући се, напред, а за њим остала фамилија по реду и по старешинс |
| цу бавити?{S} Али што и питам, кад знам напред, да ћете то учинити?{S} Ако ни за шта друго, а о |
| ну, — Београд ће му бити тесан, то знам напред!...{S} А, после, кад од ње дознам за расположење |
| стиже стару госпођу, која је унеколико напред умакла:</p> <p>— Добро јутро желимо! — рече, осм |
| да им се обојима види и чује, здравље и напредак, добри гости у кући, а годишње бар десет учите |
| учи.{S} И она је на тај начин, збиља, и напредовала.{S} Сваке друге године добијала је по једну |
| е био осредњи, а у ширину је много боље напредовао: два добра човека тешко да би га могла обухв |
| служи, дувају у зурле тако, да су им од напрезања на челу и на врату све жиле с прста поискакал |
| баш као дете које се радује Божићу.{S} Напротив, Милка је озбиљно ћутала и пришивала шарене ше |
| е — рече, скоро сажаљевајући, Папраг; — напротив, ја сам у најпростијем смислу казао, да су Маџ |
| едате оног лепог детињег лица.</p> <p>— Напротив, господине, ја сам био намеран да још данас от |
| на другу страну.</p> <p>Кад се дворана напунила гостију, на најсвечанији начин ступи на узвише |
| вечера невесело ћутала и што је, вели, напућила те своје усне.{S} И он је због тога толико <pb |
| де плаче...</p> <p>— Дете је размажено, напуштено, па није научило на ред...{S} А, управо рећи, |
| <p>— Знам — рече Гркиња, — дете је мало напуштено, али ће код нас доћи у ред; а, после, наћи ће |
| две-три грке ракије.{S} То му је тако у нарави било: кад се нешто наљути, кад би га неко увреди |
| декламовати...{S} Онда?</p> <p>— Онда, наравно, да ћу остати... — доврши препредени богословац |
| колегом, у једној згради састајати, па, наравно, из уљудности и поздрављати га.</p> <p>— И тај |
| одликује, него и сами келнери су онде, наравно, према својим душевним способностима, у класе п |
| а га нико не задржава на ручак, он оде, наравно, зловољан; а њих двоје, ревизор и гросмутерка, |
| сто и о чика-Паји опетовала, и тиме је, наравно, обојицу задовољавала...</p> <p>— Ми, видите, Т |
| <p>— Дакако! — тврдио је Тима, коме је, наравно, таки предлог у рачун ишао. — Дабогме, да би то |
| киваше учитељски колегијум, за који је, наравно, добар стојао да неће изостати, као што се ни п |
| по ходити, јести и пити.{S} Говорио је, наравно, све којешта: час је замишљао да је код своје к |
| а — читало у цркви апостол...{S} То је, наравно, све госпође, а, богме, и постарије госпођице, |
| са станом код кир-Николе.</p> <p>То је, наравно, и стара госпођа дознала, али сад је то није ви |
| уд су год Тимини пољубци падали, ту је, наравно, отпадало руменило и белило.</p> <p>— Нисам се |
| се виђала на њој и свила!...{S} Ту је, наравно, морало бити и оговарања.{S} Паланке су у Србиј |
| исмевају министарским расписима, које, наравно, начелник све сам концептира; а за четврти разр |
| ведем, да се најпре упознате, па после, наравно, да се прстенује.{S} Он је, истина, за данас са |
| овољног и честитог мужа наћи.{S} Та ће, наравно, говорити о моралу!{S} Кад се и та наситила гов |
| штен, али само за њих троје, а деца ће, наравно, да не би разговору и добром расположењу сметал |
| S} А после част!...{S} Кад се мироноше, наравно да ћу ја прва бити на реду; при самоме причешћу |
| им погледима лепе Гркиње, па би отишли, наравно, после три-четири чаше ракице, кући, приповедај |
| случајно жели још и с колегама састати, наравно, да ће доћи у деда-Спирину кавану.{S} Тако је и |
| ито, оде гросмутерка даље својим путем, наравно, да још истог дана г. начелнику приповеди, кака |
| — Све сам ја то удесио и уредио, само, наравно, ти ћеш, синко, о целом нашем разговору ћутати, |
| его све девојке султанова харема, а то, наравно, не би била мала заслуга.</p> <p>Кад се стара г |
| разговору уђоше у собу, седоше за сто, наравно, гост у горње чело — а с леве стране кир-Никола |
| би могла бити одмах четворици верна!{S} Наравно, да ћу ја од свију највише одликовати проту, с |
| стидим казати: хтео ме је пољубити!{S} Наравно, да му то нисам допустити могла.{S} А он ми је, |
| д ми се прохте, неће ми се одрећи...{S} Наравно, да ћу пред министром друкче стојати...</p> <p> |
| ла све оно, што јој за вечеру треба.{S} Наравно, да јој је у свему помагао њен филозоф, кир-Ник |
| у и заборавио је известити министра.{S} Наравно, да се на таки реферат и сам министар насмејао, |
| стаде о својим колегама разговарати.{S} Наравно, да није ни једног похвалила, а што је год могл |
| а изравна, које је наумила походити.{S} Наравно, да се лепа Гркиња на таке маленкости није <pb |
| Ових дана сам намерна у Београд ићи.{S} Наравно, да ћу прво моју госпа-Јустину походити; више м |
| тали <pb n="381" /> за пуном софром.{S} Наравно, да су се и они ознојили.{S} Учитељ четвртог ра |
| сваки начин 25. јуна у Перковцу бити, — наравно, да ће код вас на квартир и кост; морам вам и т |
| .{S} Драги колега, то мора бити!</p> <p>Наравно, да је чича-Тима одобрио; а како се с њоме упоз |
| се, уосталом, видело и по његову јужном наречју.{S} Некако наскоро пре те перковачке беседе обу |
| е у тој надмашности разумевали маџарску нарогушеност...{S} Е, јесам ли погодио?</p> <p>— Не, го |
| а и у Новом Саду.{S} Варош презадужена; народ од туђинаца знањем, индустријом, науком, па и сам |
| ваздух, да нема доста слободе, и да је народ толико жељан те њине измишљене равноправности и ј |
| Маџари после Француза најцивилизованији народ.</p> <pb n="370" /> <p>— То им се познаје и по ве |
| га уверио, да су Маџари најцивилизанији народ! — А после додаде, скоро заједљиво, окренувши се |
| у који инструменат није у стању за свој народ погинути...{S} Људи су ћутали, само њих два практ |
| м верујемо, да они раде све то у корист народа... е, онда...{S} Учитељ четвртога разреда ућута, |
| на, а и чика-Пају је радо предусретала, нарочито ако се десило да чича-Тиме није код куће било, |
| само вас молим, да никоме не казујете, нарочито чича-Тими и кир-Николи, разумете ли ме?...</p> |
| оштовања достојни удовци чинили; други, нарочито старе удовице, доказивале су, да је кир-Никола |
| синко, о целом нашем разговору ћутати, нарочито пред Гркињом.</p> <p>— Молим, молим, слатки го |
| ?{S} Е, господине, томе се нисам надао, нарочито од вас, који сте такође из прека родом...</p> |
| узела на себе сасвим озбиљан карактер, нарочито кад је после неколико месеци дошло од министар |
| p>Чича-Тима се смејао, беше добре воље; нарочито га је задовољавало присуство лепе Гркиње, а и |
| о чинити, него на свашта пристајати?{S} Нарочито, што је то Гркиња захтевала, а и сам он је уви |
| боје, да им се како идол не повреди, — нарочито чича-Тима, који је свога колегу познавао, да н |
| ли, које у таким тренуцима на човека, а нарочито на богословца, навалити морају.</p> <p>— Ја ви |
| гостију својим стањем био задовољан, а нарочито ова последња секретарова похода учинила је на |
| не би својом загорелином допрла; а сад нарочито, где јој све интриге, којима се служила, не мо |
| ине; а како се још није била набелила и наруменила, њени суви збрчкани образи беху жути, од при |
| ољупцима; а кад се она извила из његова наручја, он жалостиво уздахну:</p> <p>— Ох, само да ми |
| примили!</p> <p>— Лакше, господине, да нас Никола не чује!{S} Не знате, како је сумњив, прави |
| тихо; — свачему има времена; видите, да нас сви гледају, да нам завиде!</p> <p>— А довече, кад |
| шао у траг правој истини, то би била за нас обе пропаст...{S} О феријама, кад нас походите, има |
| а нас обе пропаст...{S} О феријама, кад нас походите, имаћете шта чути; а сад примите поздрав о |
| и свугде има постепености, која се код нас учитеља основних школа назива класа!{S} Узмите за п |
| а, — дете је мало напуштено, али ће код нас доћи у ред; а, после, наћи ће се, ваљда, и младожењ |
| ала вам је то јело!{S} Преко, тамо код нас у Срему, највећа га господа једу...{S} Дакле, знате |
| ремица.</p> <p>— То је, видите, што све нас везује. — И она га погледа најљубазнијим погледом. |
| у Перковцу беседу, ја се надам, да ћете нас својим присуством усрећити.</p> <p>Папраг застаде м |
| одина Тиме!..{S} Е, јесте чули, баш сте нас иберашовали!...</p> <p>Чича-Тима се смејао, беше до |
| тати; а, после, старост његова скоро ће нас ослободити...</p> <p>Лепа Гркиња није могла све изг |
| м, да не би никоме у очи падало; још би нас хвалили, што смо стара човека примили на квартир... |
| видети?{S} Али само, са многих разлога, насамо?“</p> <p>„У Марцибановој башти...“</p> <p>— И т. |
| ћу гледати да се, колико сутра, са њиме насамо разговарим, па ако може што бити — лепо!{S} А не |
| рна моја грлице!...</p> <p>И он је, као насилу, вукао доле у густу хладовину гранатога дуда.{S} |
| авно, говорити о моралу!{S} Кад се и та наситила говора, изиђе неко мало дете, коме мати још и |
| црну каву.{S} Али није дуго седео сам, наскоро за њим дође и учитељ четвртог разреда, онај што |
| аси припада, доста огроман кринолин.{S} Наскоро затим дође са својом скоро доведеном младом нек |
| о и по његову јужном наречју.{S} Некако наскоро пре те перковачке беседе обудовео је, те због т |
| .{S} На једној страни дућана стојале су наслагане памуклије, које је он сам са својом децом шио |
| ачуђено. — Да, касти, нисте добили ваше наслеђе?</p> <p>— Ха, ха! — смејаше се Гркиња, — није т |
| Ха, ха! — смејаше се Гркиња, — није то наслеђе, већ сам рада да вас развеселим; хоћу, да ви за |
| ам, шта.“ — А, овако, сама и остављена, наслонила је своју малаксалу главицу на суву руку, па ј |
| ом мисли својих била потпуно задовољна, наслонила се на један јастук свога миндерлука и сањаше |
| беху, скинула је и, метнувши их на сто, наслонила је главу на руку.{S} Из свега се видело да о |
| > скупила се скоро у клупче, а главу је наслонила у крило; залуд <pb n="384" /> је зваху и деца |
| а је лежала мртва, ја сам на њене груди наслонила главу и једва сам се од њих одвојила, од тих |
| .</p> <p>Седео је за столом, а главу је наслонио на обе руке; коса му је, онако неуглађена, пад |
| атекао га је, где сасвим озбиљно седи у наслоњачи.{S} С једне и с друге стране на асталу стоје |
| узе другу позитуру: искосири се мало у наслоњачи, лактом је заклонио ону исписану хартију, а н |
| вним <pb n="391" /> пословима; неки су, наслоњени на големе бале трговачког еспапа, сасвим безб |
| својим богословцем!{S} Тако пише!{S} Та насмеј се, старче, читуљу му!...{S} Вели, да је красан |
| до половину литре испразнио, учитељ се насмеја: ·</p> <p>— Оно, касти, господин начелник што д |
| то било смешно, те се, старац, грохотом насмеја: — ’Ма, кумим те Богом, госпођо учитељице, шта |
| ма.{S} Кад је то учинила, она се гласно насмеја тако, да су сви гости у њу погледали, а лепа се |
| или, она пљесну рукама и на сав се глас насмејала...</p> <p>— Лепо, лепо! — церекала се баба. — |
| би се на таке глупости остали болесници насмејали, чича-Тима би се искревељио, па би их грдио с |
| у лежао; а кад се дигао, он се грохотом насмејао:</p> <p>— Лаже начелник!...{S} Хе, хе!...{S} К |
| ури.</p> <p>Учитељ IV разреда се слатко насмејао: — Е, изгубио сам!{S} Деда-Спиро, докотурај-де |
| пољуби!...</p> <p>Кир-Никола се слатко насмејао, допало му се што му је жена тако оштроумна.</ |
| и то је сав узрок, што се онако слатко насмејао...</p> <p>Кад је прота дошао ближе до Гркиње, |
| о, да се на таки реферат и сам министар насмејао, а одговорио му је, да таке будале, као што су |
| ељ четвртог разреда није могао да се не насмеје. — Уосталом — рече он, — што се мене лично тиче |
| њу, трудио се по могућству да се весело насмеје. — Дивно вече, касти; да умем стихове правити, |
| че зна лекцију, кир-Никола се задовољно насмеје; а ако не зна, он га повали, сирото дете плаче, |
| и смеје...{S} Кад у школу ступи, он се насмеши; ако му прозвано ђаче зна лекцију, кир-Никола с |
| дете своју изгубљену мајку, па се часом насмешило, а махом је бризнула у плач.{S} У таком тужно |
| .</p> <p>— Хе, хе, хе!...{S} Баш сам се наспавао, ха, ха, ха!...{S} Али ме мој мали Аристид про |
| е како му срце бије, чинило му се да је насред гробља; али кад је отворио очи, онда се уверио д |
| дуну у њега трипута, па га стави Гркињи насред длана.{S} После је највећом пажњом проматрала ис |
| ад су мрачне ноћи, а теби се чини да си насред Мироча, чекаш само, кад ће те напасти вуци или х |
| е знам!{S} Ну одријеши ланац, те с њиме насриједу!{S} Па да је прав ка свијећа, само зато, што |
| } Он је хтео доказати, а то се може као наставак Живкове беседе сматрати: да ће се људи после п |
| ашљуцну учитељ Тима задовољно, па после настави: — А да ме није ко у господина тужио?...{S} Оно |
| се угушити!...</p> <p>— А то ће рећи — настављала је стара госпођа и даље своја тумачења, — то |
| у свако оде у свој разред, где је одмах настала нема тишина.{S} Али тај мир трајао је само неко |
| оме баба скиде тигањ с ватре, остави га настрану, а после убриса руке и уведе гошћу у собу.</p> |
| ече!“ и већ ужди ка и метиљава овца, те настрану, у бијег! — Он приђе к њојзи и хтеде се с њом |
| ле ти штенета! — и она гурну јадно дете настрану, зграби оне хартије, што су на асталу стојале, |
| е, обрве је уздигла, искосирила се мало настрану, па се тако неколико тренутака само у огледалу |
| пре могао учинити, што су, и онако, већ наступиле ферије, није, дакле, по званичној дужности ни |
| и је данашњи свет смешан!{S} Млад човек натакарио наочаре, тамо, опет, матора жена навукла на с |
| терка, у својој црној хаљини, на нос је натакла наочаре, подбочила се са обе руке на кукове, па |
| , па онда извади из џепа своје наочаре, натаче их на нос и, приближивши се учитељу четвртог раз |
| ла, она извади из недара своје наочаре, натаче их на нос, па онда приђе ближе огледалу.{S} Руке |
| о, не што би на њојзи било нешто — осим натовареног белила —- необично, него, просто, што су се |
| е купи за десет пара алеве паприке и да натовари пуну торбу најновијих <pb n="358" /> лагарија, |
| , све је то на кир-Николу и лепу Гркињу натоварила.</p> <p>— О, господине, не можете веровати к |
| се направи читаво чудо!{S} Шта ти није натоварио на себе, па какве ти речи не говори три сата, |
| врата, завири у другу собу, па се врати натраг, задовољно смешећи се:</p> <p>— Рихтиг, спава!.. |
| пут рукова с њим, па оде, а он се врати натраг у собу и онде узе опет онај строги, забринути, и |
| умиљатијим смешењем одступи један корак натраг. — Слуга сам покоран, драги г. колега! — рече мл |
| <p>И он са другом оде.{S} У мраку једва натрапају на њега; па кад су видели, у каквом је стању, |
| едајте, какав изгледа, као девето чудо: натукао онај продерани од сламе шешир, као да ће га Бан |
| Није се ни умио као што ваља, а већ је натукао шешир на главу и оде у чаршију.{S} Кад је поред |
| У којој бакалници нађеш макар и аковче, наћераћу ћифту, да га наштину испије мјеште препеченице |
| о, али ће код нас доћи у ред; а, после, наћи ће се, ваљда, и младожења.</p> <p>— Није још за уд |
| ије могла себи повољног и честитог мужа наћи.{S} Та ће, наравно, говорити о моралу!{S} Кад се и |
| пр., није која рађала, она јој је умела наћи чини и мађије, којима ће „плод чрева својего“ у ре |
| о је одиста знатно.{S} У свакој се мора наћи или неки старац, који још није заборавио на турски |
| > <p>— Али молим, господине, немојте се наћи увређени, ја, као сирота удовица, мислим да ни кра |
| млади господин Папраг тешко да ће и он наћи млађу и васпитанију женску, него што је наша Милка |
| им у блато; а старац, кад га није могао наћи, оде даље, гологлав...{S} Ноћ беше тамна, улице уз |
| Хоће ли у Папраговој мајци и себи мајку наћи?{S} А село?{S} Њено детиње уображење није могло ни |
| си?{S} Тек, велим, биће и то да је нека наука?{S} А право да ти кажем, мени је данашњи свет сме |
| хоће!{S} Ја моје искуство не дам за све науке што се у школи уче.{S} Ето, па питајте само госпо |
| ељ.{S} Истина, касти, нисам учио велике науке, али азбуку знао сам напамет, молитве такође, е, |
| аскало, он је прави Атињанин; онде је и науке свршио.{S} А ви сте, слатки Тимо, Сремац!...</p> |
| народ од туђинаца знањем, индустријом, науком, па и самом туђинском владом, скоро потлачен; а |
| олико толико, са онима изравна, које је наумила походити.{S} Наравно, да се лепа Гркиња на таке |
| дунста — смејала се Гркиња, — него сам наумила довече да правим вечеру, на којој ће бити и учи |
| мо, — питао га је трговац, — куд си сад наумио?...</p> <p>— У Београд!...{S} Зар не знаш, тамо |
| ружају; али госпођа Гркиња није за онда наумна била да се лепом божјом природом бави, да се див |
| шла је за дете и младожењу: леп младић, научен младић, богослов младић!{S} Само, касти, име не |
| ако ће и Папраг чути: „Диван младић!{S} Научен младић!{S} Васпитан младић!...{S} Е, бадава, вид |
| ушна Гркиња; — ваљан, па, веле, и да је научен!...{S} У Београду је учио богословију, старином |
| вице, доказивале су, да је кир-Никола и наученији, бољи и у свему много лепши него лепа Гркиња. |
| едајући радозналоме комшилуку о великој научености новога учитеља и о чудној лепоти његове жене |
| киња, после подуже почивке, продужаваше научену песму:</p> <quote> <l>Амор иде, амор лети,</l> |
| ју.</p> <p>— Ово је диван корал — рече, научењачки проматрајући ђердан. — Да није сувише скуп, |
| читељским класама и даље својом обичном научењачком мирноћом продужио: — Дакле, и сама Пешта, к |
| х и од туђинаца често обасипана бивала, научила се трпљиво сносити...{S} Гркиња је још једанпут |
| знам: да кад би Србија од ње што учила, научила би, да сваког човека с наочарима љуби у руку и |
| то песма!...{S} Као да мене није Гркиња научила сасвим нову:</p> <quote> <l>Док по небу месец л |
| нека фрајлица, која је од неке куварице научила успијати се и изговарати покварено немачки: „Ки |
| знам ја титулирати, још тамо преко сам научила!)..{S} Милостиви господине!{S} То што се у Перк |
| — Дете је размажено, напуштено, па није научило на ред...{S} А, управо рећи, да се нисте к нама |
| } Богами, ћу од корице до корице све да научим, сутра ћу да научим!</p> <p>— Лези, вуцибатино!{ |
| це до корице све да научим, сутра ћу да научим!</p> <p>— Лези, вуцибатино!{S} Ревизор иде, а ти |
| сигурно зато, што овде није могао ништа научити, па, касти, да се мало у свету дотера, углади.{ |
| ила сва уштиркана, упеглана, набељена и нафракана.{S} Кад се сасвим смркло, дође и чича-Тима.</ |
| он у цилиндру, црном капуту, намазан и нафризиран, а она није се скоро ни видела од силних шеп |
| го цвећа и то најдрастичније боје, коса нацмакана помадом, на лицу товар белила, а хаљина да се |
| министарским расписима, које, наравно, начелник све сам концептира; а за четврти разред додаћу |
| ам чула, по свој прилици ће бити сам г. начелник!{S} Хоћу им, богами, смрсити конце, кир-Николу |
| само једно по табака исписане хартије; начелник је преврће, а лице му је пуно важности, очију |
| етаније, ја већ никад у животу нећу!{S} Начелник се, касти, измиче, а он за њим; е, баш мишљах, |
| , послао ме господин начелник.</p> <p>— Начелник...{S} Хм!...{S} А као ради чега те је послао?< |
| бити добро|... — мислио је чича Тима, а начелник га још једанпут премери од пете до главе, па с |
| он се грохотом насмејао:</p> <p>— Лаже начелник!...{S} Хе, хе!...{S} Као да ја нисам мојим очи |
| ори очи и гледаше преда се; а кад ју је начелник загрлио, она га је отискивала, али пажљиво, да |
| p>— Бог и вјера, учитељице, — смејао се начелник, — ја ти о томе ништа не знам, до, ево, данас |
| носу смештен?{S} Е, вјера и Бог — рече начелник, — голе кости, као да су прије десетину година |
| и!....</p> <p>— Он ће се угушити — рече начелник, — у хапсу, на вјешалима ће се угушити!...</p> |
| и...</p> <p>— На бесједи? — повтораваше начелник. — Е, гле ти бруке!{S} Дакле и ви сте били?{S} |
| </p> <p>— Шта, шта, ребелија? —- питаше начелник, као да га је учитељка хладном водом полила. — |
| као за знак, да је и он у соби, онда и начелник узе другу позитуру: искосири се мало у наслоња |
| им из службе!...{S} Ево акта! </p> <p>И начелник му показа акт, којим се отпушта из учитељске с |
| асмеја: ·</p> <p>— Оно, касти, господин начелник што да уради, а да његов Радован не зна, бива |
| се о глупост начелникову..{S} Господин начелник не беше доста препреден, да гросмутерчин рефер |
| а?</p> <p>— Та, ето, послао ме господин начелник.</p> <p>— Начелник...{S} Хм!...{S} А као ради |
| жена.{S} Кажу, да јој је и сам господин начелник министарства много наклоњен, да се о њојзи виш |
| прави полицијски агенти: од ње је само начелник могао дознати, како се који чиновник или грађа |
| рзи, а туђе мужеве воли...{S} Све је то начелник перковачки тачније знао, него и сам управитељ |
| I.</head> <p>У то време беше у Перковцу начелник неки Букван Суругџић.{S} Откуд њему тако име и |
| ену покварености данашња младеж!</p> <p>Начелник се примаче ближе њој, па онако намигујући, као |
| неки су се и злурадо смејали...</p> <p>Начелник је од чуда зинуо и није умео ама баш ништа про |
| угушити!“ Јесте ли ме разумели?</p> <p>Начелник, који је по самој природи био прост, а школу н |
| сле, кад од ње дознам за расположење г. начелника и његове госпође, гледаћу да продрем и, ако н |
| нове полугласно исказивати:</p> <p>— За начелника имам сасвим други план.{S} Он је човек који с |
| p>Кад је стара госпођа видела господина начелника да је још у неглижеу, она се хтеде удалити, < |
| ..</p> <p>Кад је учитељ Тима дошао пред начелника, затекао га је, где сасвим озбиљно седи у нас |
| страна реч уплете)...{S} Не само мене и начелника, него баш и самога вас...{S} О, господине!{S} |
| вало?...</p> <pb n="313" /> <p>— Даница начелникова.</p> <p>— Лепо, Данице!...{S} А ову папучу |
| оспођа, пажљиво посматрајући сваку црту начелникова лица. — То значи, да и наша влада удара у к |
| е упамтио.</p> <p>Таман је полицајац из начелникове собе изишао, а уђе гросмутерка у својој оби |
| ква секретарица министарства, па и сама начелниковица, могла обрадовати!</p> <p>— Три лепа, мла |
| говори; а и кад би каква трговкиња или начелниковица својим извесним послом те ратарске крајев |
| а и шта је она, да се и од саме окружне начелниковице шареније носи?{S} Та муж јој нема ни толи |
| и по једну или две хаљине, и онда би се начелниковице наше лепше носиле него све девојке султан |
| у Перковцу чистије носи и од саме госпа-начелниковице.</p> <p>— Па се ја и за њену срећу старам |
| ека с наочарима љуби у руку и да свакој начелниковици министарства купи по једну или две хаљине |
| дукат, а ако је дете чиновничко, н. пр. начелниково, њему је зато ласкала, да је отац г. минист |
| <p>Таки комплименат беше Радовану, као начелникову љубимцу, по вољи, и он се задовољно осмехну |
| ити <pb n="378" /> разбило се о глупост начелникову..{S} Господин начелник не беше доста препре |
| орпији маторој поговара, као да живи са начелником...{S} То само нећу!...</p> <p>Тако је она у |
| је цурио крупан зној.{S} Кад је хтео са начелником да се опрости, није могао ни речи изустити, |
| ом?...{S} Кад се праштала са господином начелником просвете, није приметила басамаке, који су в |
| д Трајковом механом, кад се са господин-начелником састао.{S} Што сам онда видео клањања и мета |
| им путем, наравно, да још истог дана г. начелнику приповеди, какав је тога јутра нечувен и неви |
| /> <p>Папраг се клањаше на најучтивији начин, а чича-Тима, у ономе расположењу, шта је могао д |
| да, ако је икако могуће, на највеселији начин бар до ујутру продужи, те су због тога позвали Ци |
| орана напунила гостију, на најсвечанији начин ступи на узвишено место сам г. Живко Пацић.{S} Је |
| ба на сокаку да ходи, да гледа, на који начин да се поздравља.{S} Па, касти, она се, откако амо |
| ронијом господин богословац, — на сваки начин, да ви морате више уживања налазити онако с брати |
| !{S} Али на беседи, ту ћемо се на сваки начин још вечерас видети?</p> <p>После тога се руковаше |
| ужа внимателном учинити; он ће на сваки начин 25. јуна у Перковцу бити, — наравно, да ће код ва |
| а тројица, што с њиме диване.{S} На тај начин је и лепа Гркиња вишепута прислушкивала на вратим |
| свога будућег зета.</p> <p>— Па на тај начин може још то довече бити и прстен — рече брзо Грки |
| министру препоручи.{S} И она је на тај начин, збиља, и напредовала.{S} Сваке друге године доби |
| епута прислушкивала на вратима и на тај начин његове најдубље тајне дознавала.</p> <p>Тако је т |
| ких намера, жеља, страсти, а ми имамо и начина и искуства, да то пред осталим светом прикријемо |
| е пепељаве очи, које је Гркиња на разне начине, мазећи се, превртала...</p> <p>— Ја вас обожава |
| _N2">Ћошка се зове пред кућом од дрвета начињен као балкон.</note> <note xml:id="SRP18760_N3">Б |
| искривљен оџак, који је од плетара био начињен, а жутом земљом тек само површно излепљен.{S} И |
| м Перковцу?{S} Ела ли се већ једном ови наш лапарави прото помири са његовом попадијом?...</p> |
| и као да смо још јуче за свакад свршили наш разговор?</p> <p>— То нисмо, драга колегинице!...{S |
| пре, син оног Железниковића, што га је наша влада у Париз слала, сигурно зато, што овде није м |
| млађу и васпитанију женску, него што је наша Милка...</p> <pb n="332" /> <p>Папраг се клањаше н |
| а на ногама држала.{S} Та баба, коју је наша декламаторка походила, беше у целоме округу чувена |
| црту начелникова лица. — То значи, да и наша влада удара у клавир, а то је: на јавном месту исм |
| ставци!...</p> <p>— Болест вас изела! — нашалио би се чича-Тима. — А, напослетку, нос и не прин |
| а и ћатина; па кад је г. ревизор дошао, нашао је празну школу: у свакој скамији седе по двоје и |
| кесу, претураше по њојзи, све док није нашао један маријаш, те даде детету, а после дохити са |
| ико згужваних хартијица, на којима беху нашаране слике неких краљева и краљица и друге којекакв |
| и, учитељице, да и сам вјерујем е је за наше младости и љепоте и сунце љепше сјало!{S} Ма све к |
| две хаљине, и онда би се начелниковице наше лепше носиле него све девојке султанова харема, а |
| сти. — У Америци, веле, има попова и од нашег пола, па што, као, не би и у Србији могла бити ба |
| се с њиме. — Имам част представити вам нашег новог пријатеља и познаника г. Папрага, учитеља и |
| , само, наравно, ти ћеш, синко, о целом нашем разговору ћутати, нарочито пред Гркињом.</p> <p>— |
| актиканте, што од неког доба крстаре по нашем сокачету, ви не бисте рекли, да је то дете...</p> |
| е сећати, зашто...{S} Штогод жена има у нашем Перковцу, све су је омрзле; ја се чудим, како дос |
| алом, дознаде ли још каквијех новости у нашем Перковцу?{S} Ела ли се већ једном ови наш лапарав |
| и видимо, како је ово свечан тренутак у нашем животу, у животу овдашњег грађанства, онда може л |
| старала, него ова лепа туђинка!{S} Ето, нашла је за дете и младожењу: леп младић, научен младић |
| нде каје и да тражи помоћи.{S} А ако се нашла каква млада намигуша, која би желела да никако не |
| ла, треба већ да се и удаш!“ Па сам јој нашла и младожењу; онај црни штап мога оца, на коме је |
| ећ приспело за удају...{S} И ја сам још нашла младожењу.</p> <p>— Та, касти, она је још дете.{S |
| дао и пописао ствари, које су се у њега нашле, спровео га је у болницу...{S} У болници му <pb n |
| за моју беседу који ће бити раван овој нашој светковини?...</p> </quote> <p>Беседник се накашљ |
| уколико ми силе допуштају, да наздравим нашој лепој домаћици, вредној госпођи Јоханиди.</p> <p> |
| ш макар и аковче, наћераћу ћифту, да га наштину испије мјеште препеченице...</p> <p>— А знате л |
| ње учитеље, осим оне маторе.</p> <p>— А нашто толика част? — питао је чича-Тима зачуђено. — Да, |
| слио, како ћеш јој здравити?</p> <p>— А нашто то?...{S} Ја ћу онако по новосадски: егзабрукто. |
| и!{S} Ја не смем питати: „За кога?“ А и нашто да питам, кад су мени сви људи једнаки?{S} Тај, ш |
| лећући, четврти разред. — Да Бог поживи нашу добру... <pb n="382" /> није добру, него лепу Грки |
| и то говорио, да би се радо преселио у нашу кућу.{S} Удовац је, а твој је колега, па то, мисли |
| каже, да се отпустим из службе...{S} А, не превари старога курјака!{S} Видео сам ја лепо, да су |
| ли, само беседу нису!{S} А и њу, можда, не би угледали, да случајно не дође за практиканта у су |
| где јој све интриге, којима се служила, не могоше ни у чему помоћи.{S} Поред свих хладних облог |
| !...{S} Та да ми је баш и венчана жена, не би се више за мене старала, него ова лепа туђинка!{S |
| па ни најжешћи укор самога г. министра, не би га могли покренути. — Љубав није шала, па макар о |
| мендији гледао.</p> <p>— Хе, побратиме, не знаш ти!{S} А то је, касти, мода, па шта ћеш ти мимо |
| та ли ноћ!{S} А интереса ти, побратиме, не тражим ни пребијене парице.</p> <p>Чича-Тимин побрат |
| {S} Тако ми тепелука моје покојне жене, не знам!{S} Ну одријеши ланац, те с њиме насриједу!{S} |
| кињу натоварила.</p> <p>— О, господине, не можете веровати какви су вам то људи!{S} Ви знате, ш |
| есати, али све бадава, што је немогуће, не може ни бити!...</p> <p>— Их, гром те спалио!{S} Та |
| риба.{S} А, верујте, што се мене тиче, не бих вам ни пребијене парице тражио; али баш и сама њ |
| скивала, али пажљиво, да га не повреди, не — увреди.</p> <p>— Друго смо ми, господине, — рече т |
| етљеним просторијама тамо и амо гурали, не изгледаху му као прави истински људи; чинило му се д |
| ки пси, који су је, урлајући, облетали, не смедоше јој на близу приступити.</p> <p>Већ је била |
| е зна ни сам пута, да не зна, шта жели, не зна куда!...{S} Кадикад би тек провирио кроз мутна с |
| раво рећи, да се нисте к нама доселили, не би никад ни знала за уредност, —- па ко би је онаку |
| да то, што јој отац у пићу сам говори, не може ништа добро бити, и она, скоро не дишући, слуша |
| пили размућеног мишјака?{S} Па и проти, не верујем, да неће заударати брада на изгорелу гриву ц |
| ћу је декламовати.</p> <p>— Сад, касти, не могу, имам важна посла у чаршији, а и глава ми је, к |
| о био ручак!{S} Онаке палачинке, касти, не једу се ни у царском двору.{S} Е, јесте чули, што са |
| е погледати!{S} Ја кад је видим, касти, не могу чисто да <pb n="328" /> је познам, као да је из |
| вече прстен!...</p> <p>— Та оно, касти, не би требало ни хитати, али кад ви баш хоћете, оно нек |
| и, хе!{S} Нећу ја довека да учитељујем, не!{S} Хоћу да се запопим, да добијем ваљану парохију, |
| p>Чича-Тима беше усхићен, чисто збуњен, не умеде ни речи проговорити, само је бленуо у своју об |
| !{S} Та ни кад сам се с тобом венчавао, не беше веће гозбе ни части...{S} Хи, хи!</p> <p>— Пази |
| ад би кога срела, тај би стао и гледао, не што би на њојзи било нешто — осим натовареног белила |
| ма попова и од нашег пола, па што, као, не би и у Србији могла бити бар једна жена капелан!{S} |
| Тима одобрио; а како се с њоме упознао, не беше ничега, што јој он не би учинио по вољи.</p> <p |
| угом разреду?{S} Са децом сам поступао, не може лепше бити.{S} У мом разреду ретко да је које д |
| прота, ђакон, црквењак?{S} Да, госпођо, не знам.</p> <p>— Прота!{S} И јуче је...</p> <p>— Прота |
| приступи ближе.</p> <p>— Драга госпођо, не знате, како сам срећан!... — шапутао је прота, све в |
| в тај разговор с напрегнутошћу слушало, не разумеваше, истина, од целога разговора баш ништа, а |
| евојке султанова харема, а то, наравно, не би била мала заслуга.</p> <p>Кад се стара госпођа ма |
| и — мислио је други.</p> <p>— Ал’, ено, не устаје, сиромах! </p> <p>И он са другом оде.{S} У мр |
| ичнија женска врлина!{S} Ја, на пример, не познајем ниједну жену, која не би могла бити одмах ч |
| ја, а које његова природна неспретност, не дадоше му; тек он, сиромах, поче нешто замуцкивати, |
| едима: ученици не знају, а и што знају, не могу од страха да искажу, а, овамо опет, учитељи биј |
| о најобразованија варош у целоме свету, не само што своје биргере, бирократе, па и аристократе, |
| могу!... — јадиковао је чича-Тима.{S} - Не могу, сунце моје!...</p> <p>— Сунце ваше|...{S} Хо, |
| а су моје Ере најцивиластије у свијету: не мореш га ни за реп ни за ухо, — ка чик је гладак, ка |
| ј ларми само је Папраг замишљено ћутао; не што није доста пио и што није био весељак, јок!{S} Т |
| , мислим да ни краставац <pb n="299" /> не би много улепшао једно женско лице, па баш да је и о |
| е, господине, да нас Никола не чује!{S} Не знате, како је сумњив, прави Луцифер!...{S} Чекајте, |
| чна!“...{S} Да га изедеш од милости!{S} Не знаш, шта је дивније на њему, или је цвикер, ил’ је |
| вашем братском саучешћу благодарим!{S} Не треба да вам кажем, — сами сте видели, какву моћ има |
| дити, кад види оваке фине ствари!...{S} Не би се ни у Бечу са њима постидела...{S} Та ни у мини |
| д им се понека страна реч уплете)...{S} Не само мене и начелника, него баш и самога вас...{S} О |
| слите са свадбом?{S} Кад ће бити?...{S} Не треба много ни оклевати.{S} Што ’но реч, док је чорб |
| о изненађен: — А камо наже, госпођо?{S} Не каза ми ни „Добро ти јутро, враже, ја чоече!“ и већ |
| увредио, или кад је у некаквој бризи, — не би се могао смирити, све док се поштено не накреше; |
| р за часак весео!...{S} Та ово је Бог — не знам, зашто — али све теби за љубав учинио: оној мат |
| Гром вас спалио и с варалицом!</p> <p>— Не могу!... — јадиковао је чича-Тима.{S} - Не могу, сун |
| собу, да види, шта деца чине.</p> <p>— Не знате, како ми је мило, о, господине! </p> <p>И лепа |
| м!..{S} Знаш ли што, Радоване?</p> <p>— Не знам, вере ми! </p> <p>Учитељ Тима се нечем досетио, |
| ајсије би ви волели да једете?</p> <p>— Не само да једем, него бих вас молила за читаву једну к |
| ост...{S} Е, јесам ли погодио?</p> <p>— Не, господине, то нисте — рече, скоро сажаљевајући, Пап |
| ндиста, републиканац, комунац?</p> <p>— Не знам, вјере ми, учитељице!{S} Тако ми тепелука моје |
| , моја Аспазијо?{S} Хи, хи, хи!{S} Мал’ не рекох, аспидо!{S} Шта ти је обећао?</p> <p>— Да ће м |
| итељ трећег разреда, —- баш га се ништ’ не бојим!{S} Деца ми знају све као воду!{S} Али ће и уп |
| ке свести својим мутним очима бленуо, а не би ништа одговарао; па и онда је ћутао, кад га је об |
| зи да прсну, покрети лаки, неусиљени; а не као Београђанке, што своје лено корачање називају гр |
| нешто тешко, боли ме, <pb n="352" /> а не знам, шта.“ — А, овако, сама и остављена, наслонила |
| арим, па ако може што бити — лепо!{S} А не хтедне ли барем сто жућака уз његову Милку дати, на |
| а не знаш!...{S} Лези!{S} Лези!...{S} А не после ја за тебе да испаштам!</p> <p>И тако је то иш |
| е ми се чини, касти, да лане у ово доба не беше ове припеке.{S} Шта ти велиш, побратиме?</p> <p |
| че пандур, страшљиво осврћући се, да га не би ко из прикрајка чуо. — Има нешто из министарства. |
| на га је отискивала, али пажљиво, да га не повреди, не — увреди.</p> <p>— Друго смо ми, господи |
| ио, није му она замерала; па ни онда га не би опоменула, кад би њеноме Николи голи лактови кроз |
| о.{S} Он је имао и чистије руво, али га не хтеде тога дана обући, јер није мислио из куће никуд |
| ет, узме, па сам са собом говори; ко га не види, а чује, рекао би, да их има тројица, што с њим |
| гости се згледаху зачуђено, али нико га не хте узнемиривати у говору, само његов један друг из |
| n="306" /> муж појавио; али кад никога не виде, а она га зачуђено запита:</p> <p>— Шта вам је, |
| уђе унутра, она је само одговарала, да не може, да јој је врло тешко и да ће јој на чистоме ва |
| послом те ратарске крајеве походила, да не пада толико становницима у очи, узела би на себе нек |
| ; — рекао би, да не зна ни сам пута, да не зна, шта жели, не зна куда!...{S} Кадикад би тек про |
| бело вино...{S} Верујте, господине, да не знам, где ми је глава од бриге.</p> <p>— Па, ето, чи |
| ени, нешто прокљувио; дакле, пазите, да не би случајно ушао у траг правој истини, то би била за |
| аљубљене неке девојчице; — рекао би, да не зна ни сам пута, да не зна, шта жели, не зна куда!.. |
| ар само по оке до подне; верујте ми, да не би ни на сам Божић огладнео.</p> <p>— А ја сам, ви’т |
| заборавиле.{S} Мимо то ћу му казати, да не иду редовно у цркву, да се исмевају министарским рас |
| је, а твој је колега, па то, мислим, да не би никоме у очи падало; још би нас хвалили, што смо |
| мо за њих троје, а деца ће, наравно, да не би разговору и добром расположењу сметала, ручати у |
| ркиња је белом марамом запушила нос, да не би удисала онај смрдљиви ваздух, што се са димом шир |
| ије могао, а да не примети:</p> <p>— Да не да Бог!</p> <p>Утоме се и лепа Гркиња приближи Папра |
| uote> <p>Газда Миладин није могао, а да не примети:</p> <p>— Да не да Бог!</p> <p>Утоме се и ле |
| могао од смеја да се уздржи и у себи да не проговори: ево још једног човека од ранга; а после д |
| <p>Чича-Тима слеже раменима, за знак да не зна ни сам, шта ће на све то да одговори.{S} Он би, |
| ма да је био пијан, опет није могао да не погледа пажљивије у своју мезимицу; па кад је видео |
| <p>— Дакле, колега, — рече, — ви као да не мислите доћи на беседу?</p> <p>— Ја јок!</p> <p>— А |
| рист сиромашних ђака!“...{S} Само то да не кажу, могао би им човек и опростити.{S} Али кад они |
| “</p> <p>— И т. д. и т. д.{S} Па бар да не кажу: „У корист <pb n="339" /> страдајуће браће!“ „У |
| Милка мирно, — ја нећу данас ручати, ја не могу! — А после додаде уздрхталим гласом: — Оче, ја |
| ј отац хоће, и ја се морам удати!{S} Ја не смем питати: „За кога?“ А и нашто да питам, кад су м |
| о неку кугу?...{S} Зар ви мислите да ја не знам, шта се у Перковцу о мени говори?...{S} Ето, ба |
| че чича-Тима, машући главом, — Ко да ја не познајем прописе мојих ђака?...{S} Та јуче сам вам з |
| у га ја волети?{S} Леп је, веле, али ја не видим ту лепоту!{S} Моја мајка беше лепа, а личи ли |
| ама речено, па ту нека и остане, јер ја не бих волео да таке речи дођу до њених ушију...{S} Дак |
| пример, не познајем ниједну жену, која не би могла бити одмах четворици верна!{S} Наравно, да |
| њему хтела живети...{S} Ја тога човека не познајем, што ће да буде мој муж; а мужа треба да во |
| ремила за чича-Тиму...{S} Али, шлафрока не дам!</p> <p>И он се спремаше да га под капут сакрије |
| p> <p>— Лакше, господине, да нас Никола не чује!{S} Не знате, како је сумњив, прави Луцифер!... |
| ду вољу и сталност, која у тим годинама не приличи оној мекој детињој облини, на којој би треба |
| !...{S} Па нека ми ко каже: учитељ Тима не зна ништа!...</p> <p>Учитељ IV разреда се смејао, ал |
| сели и расположени кући, само чича-Тима не беше задовољан, а још мање весео; та цело је вече пр |
| репорука, па макар још за дваест година не добио класе...</p> <p>Кад су стигли у школу, куда су |
| могли су га мишеви свега развући, а она не би ни скочила, да га од грабљиваца одбрани; чича-Тим |
| није било у чинији зрнцета, до кога она не би својом загорелином допрла; а сад нарочито, где јо |
| ођа, — или је малодушан, те из сажаљења не хте, или баш код самог министра није могао успети да |
| своје, опет је заспала.{S} Само Гркиња не могаше <pb n="367" /> заспати.{S} Она је била будна. |
| језик; ви га, драги Тимо, познајете, па не треба ни да вам кажем, да је, сиромах, већ од сванућ |
| о вино); а ако је учитељ у Шумадији, па не дотера бар једног угојеног вепра, — тај, богами, нек |
| тога опет није могао а да истога вечера не покаже пред својим препреденим зетом, да је доста за |
| морам признати, да ми ни рођена сестра не би толико чинила, колико ви, лепа и млада госпођо!.. |
| {S} Ревизор иде, а ти још ни катихизиса не знаш!...{S} Лези!{S} Лези!...{S} А не после ја за те |
| морам јој купити!{S} И треба јој, — та не може вечито у овој плавој, с белим пантљикама и зеле |
| бих могла гледати у њих, па да се сита не нагледам; а у њега су мале, жмираве, очи, — страх ме |
| Изгледала је као одрасла девојка; ништа не беше на њојзи што би одавало њене младе године.{S} Л |
| говорио је трећи разред. — Баш га ништа не може разведрити ни ожалостити!...{S} Хеј, старче!... |
| да му докажу, да је он — луд, да ништа не зна, шта у пићу говори, а прота се заверио, да ће о |
| се огледати.{S} Знам, да вам деца ништа не знају, па сад нек’ вам помогне ваша обожавана Гркиња |
| мејао се начелник, — ја ти о томе ништа не знам, до, ево, данас у ови час.{S} Сад видим да су м |
| нио чика-Паја, члан суда; а то те ништа не кошта, само што сам га једанпут лепо погледала; тако |
| преметала и јастуке и душеке, али ништа не поможе; напослетку је силом заклапала усијане трепав |
| разред га опет гурну лактом, али ништа не поможе, он је баш хтео све да изговори:</p> <p>— Да, |
| ом оде у споредну собицу, у којој ништа не беше, до један неофарбан сто и две дрвене столице; а |
| .{S} Он је доказивао, да ми без ваздуха не бисмо могли живети и да ми само зато дишемо, што још |
| Тими записао је: „Успех врло рђав, деца не знају пјеније, а учитељи, осим што су древне пијаниц |
| И ја вам кажем: ако ми још овога месеца не купите црну свилену хаљину, ја вас више никад поглед |
| ниду... и њенога даскала, да и њему Бог не украти, да им се обојима види и чује, здравље и напр |
| S} Да нема оне Гркиње, те да ме кадикад не угости, цркао бих од глади.</p> <p>Јадно дете покри |
| весело: — Љубав!{S} Мене дланови никад не варају!{S} Неко високо свештено лице цркава за тобом |
| зму две класе!{S} Е, касти, то им никад не могу заборавити!...{S} Две класе!{S} И то, касти, св |
| Биће! — додаде баба. — Мене длан никад не вара.{S} А после ћеш се жестити.{S} Ево, гледај, сва |
| наћа сам још јутрос набавила, три краве не верујем да би га појеле за недељу дана...{S} Али шун |
| шаране дуванкесе и кесе за новце; нигде не видиш женске, а то ли мушке кошуље.</p> <p>— Знам, д |
| т ће ми испасти, ја мислим, да сјајније не може ни бити — говорила је; — о томе сам уверена.{S} |
| осталом, мислим да против оваке прилике не можете ништа имати; а и млади господин Папраг тешко |
| опет, комункиње; а то све зато, што ме не уважавају, баш као и она препредена Гркиња.{S} За њу |
| ћ, богослов младић!{S} Само, касти, име не умем да му погодим, све ми се чини да рече Шапраг, А |
| се поверити, само вас молим, да никоме не казујете, нарочито чича-Тими и кир-Николи, разумете |
| и, глупави полицајац ништа да ми о томе не јави!</p> <p>— Дакле, он вам није доставио?{S} Но, л |
| ручак и вечера!</p> <p>-— Бре, нек’ се не заноси — грмео је чича-Тима, — док је није ђаво одне |
| и накити, то тако дивно доликује, да се не да описати!{S} Исто тако, ако купиш црне ципеле, а т |
| ловати, није се могла уздржати, а да се не пљесне рукама.{S} Кад је то учинила, она се гласно н |
| е ви код мене, волела бих чисто и да се не пробуди више.</p> <p>То је било и сувише.{S} Очи у ч |
| читељ четвртог разреда није могао да се не насмеје. — Уосталом — рече он, — што се мене лично т |
| слим какве су их ручице месиле, онда се не чудим!...</p> <p>И он погледа најумиљатијим погледом |
| ваше <pb n="379" /> лепо лице, онда се не чудим што сви мушкарци хоће за вама да полуде“...{S} |
| угојеног вепра, — тај, богами, нека се не нада класи!..{S} А то су моје перковачке колеге ово |
| еда најљубазнијим погледом. — Па кад се не бисмо ми слагали, кад ми не бисмо једно другом на ру |
| т мрак!...{S} Нема више улица, нигде се не види осветљен прозор или фењер, пред њиме стоји мрач |
| упрегну, а ја ћу остраг гурати, док се не расхлади...{S} Ха, ха, ха!...{S} Ал’ сам ја срећан ч |
| на путу ми је писала, да никако друкче не чиним, него да код вас ручам и станујем и да вас још |
| ом заклапала усијане трепавице, да више не гледа свакојака лица својих обожатеља, о којима је ц |
| спитатељка, па квит!{S} Само ми се више не мешајте у густ!...{S} Јер...</p> <p>Ту се чича-Тима |
| ије онога дериштета!...{S} Ви, ваљда, и не знате, да ја имам и једно дете?</p> <p>— Знам — рече |
| артије, што су на асталу стојале, па, и не гледајући их, поче у својој раздражености као свака |
| људи говоре, после виде и свеће, па, и не знајући, пође управо тамо.{S} То је била чувена гост |
| ине накашља, исхркну и као ветар оде, и не пожелевши старој колегиници и „лаку ноћ“, а то је и |
| рског и немачког царства домарширати, и не би им се гласа чуло.{S} А кад је већ зора свитала, и |
| р-Никола, кад се добро најео и напио, и не сећајући се своје месечне плате, једнако се церекао |
| оспођа узмучила се, и њу је голицало, и не беше јој лако тајну чувати:</p> <p>— Баш кад сте так |
| апа, сасвим безбрижно пушили, или су, и не мислећи, гледали у сиву даљину, други су доле у лађи |
| м, госпођо учитељице, шта је теби?{S} И не сједе, а већ се спремаш одлазити! — И он је узе незг |
| девојка изгледаше бледа, скрушена; а и не беше јој лако сносити толику несрећу, а то је била з |
| кивати, а после се ућута баш као риба и не проговори ни речице.{S} Затим хтеде нешто и Гркиња д |
| бунду, што сад велике и младе госпође и не носе више...</p> <p>Гркиња се замисли мало.{S} Није |
| сан момак, само да се толико не смеје и не <pb n="373" /> клања, а овако ми долази баш као да с |
| на лицу товар белила, а хаљина да се и не види од самих пантљика и шепутала; тако намештена и |
| а свилену хаљину са карнерима, што се и не приличи да носи једна скромна учитељка, а чича-Тима |
| набељене Гркиње: — Милчице, а зар ти и не мислиш данас ручати? — А после тога окрете мало у ша |
| је нос.{S} Он се рукова са чича-Тимом и не упита га за испрошену ћерку, а после се окрете лепој |
| ногоме могла помоћи; али се узјогунио и не хте тражити њезиних препорука, па макар још за дваес |
| ану завити и утоплити, а за туђу нико и не мари, још гледа, ако може, да је у својој пакости зд |
| звали? — тепаше сирото девојче, скоро и не гледајући га.</p> <p>— Што сам те звао, траго ниједн |
| ни заклопци испод трепавица модри, то и не узимају на ум!</p> <p>Само су учитељи са још неколик |
| мало повише вина... па, касти, макар и не било мелшпајза...</p> <p>— Куглофа и гурабије...{S} |
| би се чича-Тима. — А, напослетку, нос и не приноси лепоти!...{S} Очи, очи!!...</p> <p>— Опет ми |
| амо дођосмо, лепо и поучила; сад већ и не уме да гледа онако безобразно сељачки, право у очи, |
| ће, а лице му је пуно важности, очију и не диже горе, само гледа у хартију...{S} А кад се учите |
| белајдиговати... јер...{S} Та ви још и не знате, с киме говорите...</p> <p>— Е, чуда! —- преки |
| е за њу све донде борити, докле у борби не победи, или не малакше, као што је то и сам професор |
| еког доба крстаре по нашем сокачету, ви не бисте рекли, да је то дете...</p> <p>Чича-Тима је об |
| о до тога стало, да јој се како планови не покваре.</p> <p>-— Милка је видела г. Папрага, а гос |
| их и истинитих гласова.{S} У њеној крви не беше ниједне капи женске нежности; она кад се према |
| својој беседи навео: „Без ваздуха људи не могу живети; па кад ваздуха нестане, људи ће се угуш |
| њину длану трљати, док се на белој кожи не указа једна модра пругица. — Неко весеље ћеш имати у |
| већ се умила и стала се чешљати; њојзи не беше ништа необично што је оца тако рано видела спре |
| Надам се, да нема човека са очима, који не би увидео, да сам ја у свему лепша од оте несрећне Г |
| то хтео фактима доказати: да човек који не свира ма у који инструменат није у стању за свој нар |
| ека би се од умора пустила из кола, али не да понос: но, то би тек лепо било, да се уморила!... |
| /p> <p>Учитељ IV разреда се смејао, али не чича-Тимину хвалисању, него му беше смешно како Папр |
| је као да више оца жали него себе; али не рече ни речи, само што је дубоко уздахнула, а чича-Т |
| орена!{S} Говорио сам вам о музици; али не треба то; та, ево, последњи тренуци ове значајне бес |
| његово имање мора мени припасти.{S} Али не превари, стара намигушо!{S} Уме се Папраг и сам за с |
| ласом говорити тако, да су гости, хтели не хтели, сви умукли, чекајући, шта ли ће он, онако нак |
| де борити, докле у борби не победи, или не малакше, као што је то и сам професор у својој бесед |
| — говорио би чича-Тима. — Та, ваљда, ми не мислите доказати, да би лепа Гркиња лепша била, кад |
| бро устројене државе.</p> <p>— Ништа ми не остаје, него да сама одем — рече гросмутерка. — У не |
| — Па кад се не бисмо ми слагали, кад ми не бисмо једно другом на руци били, да ко би други?...{ |
| {S} Ја!{S} Ал’ ако те три-четири ствари не узимаш код себе, лако може да се одбије од тебе!{S} |
| ебила...{S} Уосталом, ја видим да ме ти не разумеш, ал’ буди бар за часак весео!...{S} Та ово ј |
| ка моја стринчице?</p> <p>— Оно, што ти не треба.{S} Што није више ни за шта — пренемагала се б |
| е, у намери да све оне, који јој сујети не ласкају, једним ударцем упропастити, — донде је у Пе |
| по, а оно су бар приходи, да лепши бити не могу!{S} Умре неко, наплати му се; роди се неко, нап |
| разреда:</p> <p>— Баш никакве уљудности не знамо, драги пријатељу! — шапутао је. — Толика услуж |
| о је то ишло у свима разредима: ученици не знају, а и што знају, не могу од страха да искажу, а |
| ије натоварио на себе, па какве ти речи не говори три сата, ама баш ниједну да му не разбереш!{ |
| S} Знате, у Новоме Саду ни обичан ручак не прође без мелшпајза.</p> <p>— А ја сам мислио мало п |
| пост начелникову..{S} Господин начелник не беше доста препреден, да гросмутерчин реферат о прво |
| се већ унапред боје, да им се како идол не повреди, — нарочито чича-Тима, који је свога колегу |
| бо’ме, да цедите восак из мене, ја вам не бих умео казати.{S} Био сам на њима и у Новом Саду.{ |
| а у резиденцији била...{S} Али даље вам не смем говорити, историја је сасвим љубавног карактера |
| > <pb n="335" /> <p>— Милостива, то вам не могу обећати, треба да сам на дужности; а, друго, ви |
| О љубави!{S} А шта је говорила, то вам не смем ни казати!{S} То је шкандал!{S} Безобразлук!{S} |
| p> <p>— Пст, ни речи о том...{S} То вам не смем казати, пошто сам жива; ствар је тајна, тиче се |
| седи говорити?</p> <p>— Цео вам програм не могу казати, али једно знам, а то је, да ће госпођа |
| о му није сметало да се пред чича-Тимом не само по обичају поклони, него да двапут већи комплим |
| челник што да уради, а да његов Радован не зна, бива ли то?...</p> <p>Таки комплименат беше Рад |
| , што ће мене узети, зове се Папраг; он не може бити гори од мог оца, па што не бих пошла за ње |
| ђе му, по детињем обичају, руци, али он не допусти, да га у руку пољуби.</p> <p>— Добро, добро, |
| оме упознао, не беше ничега, што јој он не би учинио по вољи.</p> <p>Милка остаде сама, озбиљно |
| а каже ко шта хоће!{S} Ја моје искуство не дам за све науке што се у школи уче.{S} Ето, па пита |
| роче таком ватром пољубило, ништа друго не може бити, него — љубавно писмо.{S} А, уствари, беше |
| данас, него кад сам се родио!...{S} Ко не верује, нека ми пљуне на теме: нигде једне длаке нећ |
| Прота се осврте два-три пута, да га ко не гледа, а после све хладовином поред плота, докле се |
| гове госпође, гледаћу да продрем и, ако не за ову годину, а оно за догодине, да им осигурам пре |
| скорије, још ових месојеђа, удати, ако не желите да сама отиде...</p> <p>Чича-Тима је једнако |
| </p> <p>— Има три — рече пандур, —- ако не буде година више; него је, душа ваља, и притврдио: б |
| кир-Никола се задовољно насмеје; а ако не зна, он га повали, сирото дете плаче, а учитељ се см |
| лада намигуша, која би желела да никако не рађа, баба је и од тога знала чини.{S} И за крађу, и |
| ељу докаже, да женскоме чељадету никако не доликује дугачак нос.{S} Она је то, можда, и зато чи |
| да од другог ни за десет година толико не би могао чути.{S} За ону васпитатељку у Н... казаћу, |
| био би красан момак, само да се толико не смеје и не <pb n="373" /> клања, а овако ми долази б |
| проте, који је баш до кума седео, нико не хте од свију тих посластица ама баш ни окусити.</p> |
| ти.{S} Учитељ, кад је видео, да га нико не задржава на ручак, он оде, наравно, зловољан; а њих |
| ити задовољан, али су сви ћутали и нико не смеде ревизору ни беле приметити, ни ради самог прав |
| и од милости тако прозвали, то вам нико не би умео казати.{S} Али да је био прост као секира, о |
| ади, одвезао до Перковца... то вам нико не би умео казати...{S} Кад се у Перковцу појавио, сви |
| ..{S} А о мишљењу сиротиње и онако нико не мари...{S} Осим тих свију својстава, стара је госпођ |
| >Тако је то било.{S} Сирото дете, хтело не хтело, морало се још истога вечера прстеновати.{S} О |
| ти ми зададе ђавоље бриге!{S} Сад само не знам, да л’ ћу президијално, писмом, али депешом о т |
| да је из Париза...{S} Једно ми се само не допада, што је, кад сања, вишепути чујем, где плаче. |
| би се могао смирити, све док се поштено не накреше; онда заборави на све терете који га муче, п |
| њу, можда, не би угледали, да случајно не дође за практиканта у суд перковачки неки правник из |
| апутали су нешто, док она сасвим гласно не рече:</p> <p>— Е, па нек’ поцркају сви од муке!{S} Ш |
| не може ништа добро бити, и она, скоро не дишући, слушаше и даље бенетање свога занетог оца:</ |
| вас, опет, моја Јустина воли, госпо, то не можете веровати!...{S} Стопута вас је поздравила, па |
| а на услузи.{S} Једно јој жао беше, што не може и пепељаве зенице црно да офарба, тиме би, вели |
| цу!{S} Само гледај да о томе Гркиња што не дозна! — Чича-Тима испи већ и пету, па и шесту чашу |
| он не може бити гори од мог оца, па што не бих пошла за њега?{S} Ова Гркиња неће имати власти у |
| астати се са таком бундом, ал’ које што не беше зиме, а које што се надала да ће до зиме и <pb |
| т пред њеним креветом стоји, па тек што не проговори....{S} И тако гледајући у свога новог, али |
| и се преко сред длана повлачи, само што не проговори, да ћеш још четрест година живети!{S} Леп |
| ао ка потковица липсалог папипа!{S} Зар не нађе да друго што говори, књигу ли му и ко је написа |
| аумио?...</p> <p>— У Београд!...{S} Зар не знаш, тамо ће сутра бити крштење?...</p> <p>Трговац |
| ?...{S} А и шта ће му туђа жена?{S} Зар не би боље било да мене узме?{S} Он удовац, ја удовица, |
| ка голубице, —- тепаше јој прота, — зар не би боље било да идемо тамо у хлад, испод онога дуда? |
| се развукоше на смешење:</p> <p>— А зар не видиш?</p> <p>— Та видим — рече трговац; — рекао бих |
| ше на њега незадовољно Гркиња, — та зар не видиш, да је једна страна сасвим прегорела?...{S} Их |
| разред га гурну лактом.</p> <p>— Та зар не видиш — шану му, да се и прота и чича-Тима мргоде?{S |
| стати, као што се ни преварио није; јер не прође ни четврт сата, а учитељи трећег и четвртог ра |
| келнери?{S} То, да сам јуче умро, данас не бих знао!...{S} Шта би, Спиро, с отом жабарком?{S} Т |
| да се чича-Тима побојао, да му како зет не разбије нос.{S} Он се рукова са чича-Тимом и не упит |
| ви хтела и удавити, само што у Монакову не беше дубоке воде; заронила се, касти, чак до кукова. |
| с кревета на миндерлук, док напослетку не разби огледало, што је на дувару, баш поред Св. Дими |
| чине све донде срце стеже, докле у болу не препукне.{S} Милка је, таким мислима занета, ућутала |
| говори три сата, ама баш ниједну да му не разбереш!{S} Стајао сам некако пред Трајковом механо |
| во моју госпа-Јустину походити; више му не треба, него да њојзи приповедим, како је њен Швабић |
| оје обожаване Гркиње, да какогод у чему не погреши; али поред свега тога опет није могао а да и |
| м, није могао а да на толику њену ларму не плане: —- Само се ви покријте ушима — рече, љутито о |
| ети; ’ма, побратиме, гледај да и у вину не буде оскудице!{S} Једанпут се жени и удаје!{S} А ја |
| закоњене, класе; али међу учитељима, ту не би требало да тако што постоји!{S} Ја сам свакад био |
| удовци, извикане фрајле и удовице, — ту не беше краја оговарању.{S} Али све то као да се лепе Г |
| и по сву ноћ о белом вину проводи; ноћу не излази напоље, јер се боји од потчињених му учитеља. |
| {S} Па да то мени онај грбави полицајац не јави!{S} А бих, вјере ми, само вас ради дошао.{S} Е, |
| послао?</p> <pb n="388" /> <p>— То баш не знам, само ми толико рече: „Отиди, Радоване, и кажи |
| ...{S} Хе, хе, хе!..{S} А које дете још не познаје свога оца?{S} Е!{S} Е!...</p> <p>Лепој Гркињ |
| <p>Ноћ беше дивотна! </p> <p>По плавом небеском простору лутао је пун месец као бледо лице заљ |
| руку на срце и гледите меланхолично на небо, па уздишете, касти, — за мном|...{S} Ала би то би |
| {S} У лепе Гркиње су плаве очи, баш као небо плаве...</p> <p>— Варате се, господин-колега, нису |
| могао ни 25 ђака скупити, и то све због небрежења капетанова и ћатина; па кад је г. ревизор дош |
| чила сасвим нову:</p> <quote> <l>Док по небу месец лети, </l> <l>У душеку жаба крешти.</l> <l>. |
| } Така јој, касти, беше и покојна мати, неваљала, јогунаста!</p> <p>Њих двоје одоше, да доручај |
| је, ево, својим актом, да вас са вашег неваљалог владања отпустим из службе!...{S} Ево акта! < |
| опоравим, доћи ћу и сама!...{S} О, зла неваљалца, а баш ме је за срце ујео..{S} Таке увреде!.. |
| чика-Пајом и кудила, како је незграпан, неваспитан, тврдица, па, онда, још и ружан и матор; а к |
| тио на своју Милку, што је целог вечера невесело ћутала и што је, вели, напућила те своје усне. |
| ад ти још и лутке требају!{S} Лутке!{S} Невеста!{S} Ха, ха, ха!{S} Јеси ли се ти помамила, траг |
| дају, и то за каква човека!{S} Но, лепа невеста!</p> <p>А кад је видела на столу поређане детињ |
| {S} Младожења, како је био прислоњен уз невесту, скотрља се од радости на земљу... „Дакле и ти |
| од ког обожатеља примила, он се чинио и невешт; а тако исто и она, кад би кир-Никола од каквога |
| } Гркиња је то приметила, али се чинила невешта и, сасвим обично осмејкујући се, ухвати га за р |
| риповеди, какав је тога јутра нечувен и невиђен призор видела.{S} Чича-Тима гледаше неко време |
| осле јој намигну...{S} Она се, као неко невинашце, застиде, обори очи доле, па га тек онако, по |
| оше?</p> <p>Стара госпођа, баш као неко невинашце, обори очи и гледаше преда се; а кад ју је на |
| ним годинама, али сирото дете у нужди и невољи брзо сазрева до човека: големе патње, необичне м |
| е сиротиња из ајмашког краја, принуђена невољом и глађу, договара, шта ће и кога ће те <pb n="3 |
| знам!{S} Људи су људи, сваки има своју невољу!{S} Ето, попа Ђока се, сиромах, пропио; ко зна, |
| ња, а овако ми долази баш као да сам га негде у комендији гледао.</p> <p>— Хе, побратиме, не зн |
| обија у своме изгледу, кад је мало више неглиже обучен.</p> <p>На таки комплименат заборавио би |
| је ни очешљала, ни умила; како је још у неглиже, — иако је била сва уштиркана, упеглана, набеље |
| видела господина начелника да је још у неглижеу, она се хтеде удалити, <pb n="347" /> али он в |
| спа-Јустину походити; више му не треба, него да њојзи приповедим, како је њен Швабић у Трновник |
| уплете)...{S} Не само мене и начелника, него баш и самога вас...{S} О, господине!{S} Молићу, ша |
| а та, која је на вратима прислушкивала, него његова кћи Милка.{S} Она, кад је видела, у каквом |
| аљутити могла, да сам друго што казала, него „Задовољна сам!“...{S} И ја сам одиста задовољна!{ |
| на жена, не би се више за мене старала, него ова лепа туђинка!{S} Ето, нашла је за дете и младо |
| алим гостима није ни „Лаку ноћ!“ рекла, него се као фурија удалила из дворане.{S} Изгледало је |
| пође Гркиње.{S} Није то кристал-палата, него као и друге сељачке кућице: уђеш у авлију — коров, |
| </p> <p>— Вас, вас!...{S} Никог другог, него вас!...{S} И ја вам кажем: ако ми још овога месеца |
| Варате се, господин-колега, нису плаве, него некако, чини ми се, знате, као лист лободе....{S} |
| не државе.</p> <p>— Ништа ми не остаје, него да сама одем — рече гросмутерка. — У недељу ће они |
| аристократе, на класе дели и одликује, него и сами келнери су онде, наравно, према својим душе |
| ди нису јели гвозденом виљушком печење, него сопственим прстима.{S} Е, кад се тај од силног мла |
| падија, као свака сирота жена, куда ће, него к мени?{S} А и своји смо нешто, те, ето, од јутрош |
| н је човек који се више политиком бави, него школом и просветом.{S} Просвета га се утолико тиче |
| чича-Тимом не само по обичају поклони, него да двапут већи комплименат направи тако, да се чич |
| Тима није умео као што треба причувати, него се, као човек, да тугу свога родитељског срца убла |
| да је испрати, није могао срцу одолети, него је онде у кујни, у једном ћошку, загрли и тако је |
| ао толико храбрости, да јој то примети, него је само ћутао и није се више усудио подићи очију, |
| ром пољубило, ништа друго не може бити, него — љубавно писмо.{S} А, уствари, беше то неки ружно |
| расположењу, шта је могао друго чинити, него на свашта пристајати?{S} Нарочито, што је то Гркињ |
| ноћног вечера сам лично на беседу доћи, него је послао варошког полицаја, да он његово место за |
| и да једете?</p> <p>— Не само да једем, него бих вас молила за читаву једну котарицу.</p> <p>— |
| и је писала, да никако друкче не чиним, него да код вас ручам и станујем и да вас још хиљадупут |
| им, побратиме, боље ја да ти то учиним, него други; код мене си бар сигуран да нећеш изићи на г |
| је то начелник перковачки тачније знао, него и сам управитељ вароши Београда: где је уочи Божић |
| и му доказују, да је за све то остарео, него да ће га поставити за гробара...</p> <p>Тако је не |
| био слабуњав, зато је, опет, боље пио, него многи здрави; чаша је ишла за чашом, док му се по |
| — осим натовареног белила —- необично, него, просто, што су се у томе крају ретко виђале жене |
| !...</l> </quote> <p>— Млађи сам данас, него кад сам се родио!...{S} Ко не верује, нека ми пљун |
| он беше више сам собом и Гркињом занет, него да би имао времена и на своје дете гледати.</p> <p |
| трепавица; а и ход јој није више прост, него некако по новосадски извијен, искривљен, — милина |
| е и он наћи млађу и васпитанију женску, него што је наша Милка...</p> <pb n="332" /> <p>Папраг |
| е пуно право!{S} Ја више уживам у вину, него у њином мажењу и кривљењу.{S} Ја бар, кад пијем, и |
| е смејао, али не чича-Тимину хвалисању, него му беше смешно како Папраг брзо окрете лист; но по |
| ашу добру... <pb n="382" /> није добру, него лепу Гркињу... хоћу рећи, Јоханиду... и њенога дас |
| дођете на вечеру.... — Није на вечеру, него на ручак...</p> <p>Чича-Тима извади из џепа кесу, |
| а она, касти, и личи више на поморанџу, него на обичну перковачку кајсију, и ја, кад је год пог |
| ече пандур, —- ако не буде година више; него је, душа ваља, и притврдио: баш лепо ти тај зна св |
| м осветљен, господину министру достави; него је, по обичају, онако просто целу ствар описао, а |
| ати смиља и љубичице, то је сељачки!{S} Него, ако немаш георгине, а ти узми црвеног божура и дв |
| а новаца, побратиме!{S} Прави мелем!{S} Него, дајде још једну, касти; на две сам ноге и дошао.< |
| еда себе и своју кућу — срам га било! — него слуша, шта му којекакве бабе трабуњају...</p> <p>Т |
| <p>— Нећу дунста — смејала се Гркиња, — него сам наумила довече да правим вечеру, на којој ће б |
| о је суђено — говорио је учитељ Тима. — Него, касти, требаће ми нешто мало новаца; знаш већ, ка |
| и, навише извијен био.</p> <p>— Е, није него роткве! — говорио би чича-Тима. — Та, ваљда, ми не |
| умела и шпијунисати, и то много вештије него и прави полицијски агенти: од ње је само начелник |
| а би се начелниковице наше лепше носиле него све девојке султанова харема, а то, наравно, не би |
| су се учитељи и учитељке скупили, и пре него ће почети своја предавања, заседоше <pb n="307" /> |
| ад ћу ја све то поправити!</p> <p>И пре него што је чича-Тима могао да предупреди даљи говор, ч |
| се мало по чаршији прошета.{S} Али пре него што ће свога дебелога Шпартанца оставити, морала м |
| ких, па макар ниједна класа немала више него девет пара чаршијских повишице, колико само одлико |
| ча-Тима у собу.{S} Нос му беше црвенији него обично, очима је закрљештио и већ је зинуо, да, по |
| тиво, изгледало је као да више оца жали него себе; али не рече ни речи, само што је дубоко узда |
| и наученији, бољи и у свему много лепши него лепа Гркиња...{S} И тако би се иначе присни пријат |
| е дубоко уздахнуо, и лице му доби израз негодовања и незадовољства.{S} Гркиња је то приметила, |
| слушајте!{S} И стара госпођа извади из недара једно писамце и стаде га своме колеги на уво чит |
| ра госпођа мало прибрала, она извади из недара своје наочаре, натаче их на нос, па онда приђе б |
| е преварише, јер се он одмах после шест недеља с другом венчао; па кад му је та друга од водене |
| тако је; ви је, касти, петком умијете, недељом очешљате, а у среду дате јој и чисту кошуљу; ка |
| три краве не верујем да би га појеле за недељу дана...{S} Али шунке, па после бело вино...{S} В |
| е кусати.</p> <p>— Оно, касти, од сутра недељу дана биће венчање; морам поручити и Папрагу, да |
| го да сама одем — рече гросмутерка. — У недељу ће они благовати на Папраговој свадби, лепо!{S} |
| — Дакле, побратиме, ти као велиш, сад у недељу?</p> <p>— Па, касти, шта ћемо и да оклевамо?{S} |
| добра, стара, времена!</p> <p>— Дакле у недељу?{S} Лепо, побратиме!{S} Знам, да ћеш имати печен |
| да се.{S} На запећку стајао је хлебац и недодирнут, могли су га мишеви свега развући, а она не |
| е, да је лепа.{S} Овоме је много штошта недостајало, али се она по могућству трудила, да све те |
| , и да та лукава Гркиња, колико његовим недотупавним мозгом, толико и његовом кесом влада.{S} О |
| тро као веверица, покупи и мету у своја недра.{S} У том тренутку уђе чича-Тима у собу.{S} Нос м |
| l> <l>Понда пружа руке беле, </l> <l>По недри ми нешто тражи, </l> <l>Та чисто би груди вреле</ |
| же над својим спавајућим дететом, те га нежно, родитељски, у оно бело, глатко, чело пољуби...{S |
| њеној крви не беше ниједне капи женске нежности; она кад се према каквом детету показивала мил |
| ељу четвртог разреда је записао: „Успех незадовољавајући“ ; трећем разреду: „Успех добар“, а ки |
| А у протоколу стоји забележено: „Успех незадовољавајући“!{S} Није ли то Богу плакати?...</p> < |
| младим годинама почиње сиротиња бивати незадовољна, јер тако млада срца почињу тровати увреде, |
| p> <p>— Пази на печење — викаше на њега незадовољно Гркиња, — та зар не видиш, да је једна стра |
| онако срдит, на једну столицу, погледа незадовољно око себе, па онда поче храпавим гласом гово |
| За то време нестаде и најмањих трагова незадовољства на њену лицу, и она се, напослетку, задов |
| бре, али сиромашне, деце, трептаху сузе незадовољства.{S} Већ у тим младим годинама почиње сиро |
| хнуо, и лице му доби израз негодовања и незадовољства.{S} Гркиња је то приметила, али се чинила |
| ина је постеља стајала ненамештена, сто незастрт, а она, сирота, неумивена и неочешљана — права |
| га је пред чика-Пајом и кудила, како је незграпан, неваспитан, тврдица, па, онда, још и ружан и |
| а, она трже за једно парче конопчета, а незграпна дрвена врата се, шкрипећи, отворише.{S} Далек |
| већ се спремаш одлазити! — И он је узе незграпно за руку, па је посади на миндерлук, па, онако |
| </p> <p>Неко куцну на врата, али некако незграпно,јако.</p> <p>— То није њена ручица!...{S} Хер |
| унеколико одобровољио, уштинуо је тако незграпно, и то баш испод мишке, где је лепа Гркиња нај |
| о уображење јој је износило тужне слике неизвесне будућности.{S} Човека који ће је узети није м |
| ља одекламовала?</p> <p>— Неописано!{S} Неисказано!{S} Јединствено!... — одговарао би зврндов.. |
| ли зато у целоме створу њену беше нешто неисказано лепо: стас гибак, руке округле, прстићи дугу |
| латка Јоханидо!{S} Нека нам они завиде, нек пукну од једа и злобе!{S} А ми ћемо, касти, као и д |
| оравља и ручак и вечера!</p> <p>-— Бре, нек’ се не заноси — грмео је чича-Тима, — док је није ђ |
| вет зна већ, зашто!...{S} Онда, богами, нек се он сели у Хомоље или некуд на другу страну, — Бе |
| сутра, а ја ћу се већ доселити, па онда нек’ прсну сви од једа!</p> <p>Она му притиште руку.{S} |
| а сасвим гласно не рече:</p> <p>— Е, па нек’ поцркају сви од муке!{S} Шта нам могу? </p> <p>Чич |
| нам, да вам деца ништа не знају, па сад нек’ вам помогне ваша обожавана Гркиња; да видим шта ће |
| разреда, који је мало уфитиљио. —- Ђаво нек носи и бабу и секретара!{S} Њој, дабогда, пресело м |
| се, ујдурисаће се.{S} Има времена, само нек’ су деца жива!</p> <p>Затим понуди Папрагу столицу, |
| ..{S} Лепе су то историјице, тек хајд’, нека вас ђаво носи, — сад сте васпитатељка, па квит!{S} |
| ван човек.{S} Жену је узео из Мехадије, нека блиска рођака Наполеона Трећег!{S} У кући му је кл |
| о кад сам се родио!...{S} Ко не верује, нека ми пљуне на теме: нигде једне длаке неће на њему п |
| емоте, госпођо, а она, касти, кад неће, нека је ђаво носи!{S} Така јој, касти, беше и покојна м |
| р једног угојеног вепра, — тај, богами, нека се не нада класи!..{S} А то су моје перковачке кол |
| од сванућа гладан.</p> <p>— Па, касти, нека пије Маринкове ракије, макар само по оке до подне; |
| } Ал’ кад ви друкче хоћете, оно, касти, нека буде по вашој, госпођо Јоханидо...</p> <p>Тако је |
| и да оклевамо?{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас!{S} Ја бих рекао <pb n="374" /> да је |
| rget="#SRP18760_N1" /> или, напослетку, нека стрина, која зна у пасуљ гледати, врачати и бајати |
| им рукавицама и црном салонском капуту, нека надувена стеница, па ће какав неспретан превод из |
| је стара госпођа; — што брже, то боље; нека господин министар зна, шта се овамо у земљи кува.{ |
| <p>— Нека их, моја слатка Јоханидо!{S} Нека нам они завиде, нек пукну од једа и злобе!{S} А ми |
| ..{S} Чича-Тима је остао сам у кући.{S} Нека неописана туга надвладала га је.</p> <p>Седео је з |
| својој Гркињи:</p> <pb n="320" /> <p>— Нека их, моја слатка Јоханидо!{S} Нека нам они завиде, |
| кад јој буде врућина, а прота и Никола нека се упрегну, а ја ћу остраг гурати, док се не расхл |
| а од бриге.</p> <p>— Па, ето, чича-Тима нека да вино, а кир-Никола шунке...{S} Кажу, да има див |
| — Ево, у литру ракије и четири каве, па нека г. Папраг реши, а ми да пристанемо: да ли је подел |
| еди, а он ће јој поклонити сву срму, па нека купи себи од црне свиле хаљину; а кад би се на так |
| и, то је и искуснији и паметнији!{S} Па нека каже ко шта хоће!{S} Ја моје искуство не дам за св |
| д јаја какоћу, а кокошке ћуте!...{S} Па нека ми ко каже: учитељ Тима не зна ништа!...</p> <p>Уч |
| , слатки Тимо!{S} Сутра!{S} А прексутра нека свисне стара вештица од муке!{S} Тиме се та јутарњ |
| {S} Оно, касти, шта вам могу ја?{S} Бог нека вас учи и он нека вам сваку срећу дарује! -— Кад ј |
| одера на њега:</p> <p>— Оно, касти, све нека вас ђаво носи, и тебе и шлафрок, и капицу, и вашу |
| м је била од њега паметнија, онда изиђе нека стара уседелица, која до своје четрдесет пете годи |
| усташца, страсно је пољуби.{S} То да је нека стара београдска инштитутка видела, заклела би се, |
| заноси?{S} Тек, велим, биће и то да је нека наука?{S} А право да ти кажем, мени је данашњи све |
| м блед и задуван, изгледао је као да се нека грдна несрећа догодила и једва је дошао до речи:</ |
| у њима, као обично у сирочади, почиваше нека меланхолија...{S} То је била кћи чича-Тимине прве |
| ије заборавио на турски селам-алећ, или нека фрајлица, која је од неке куварице научила успијат |
| а вам могу ја?{S} Бог нека вас учи и он нека вам сваку срећу дарује! -— Кад је то говорио, глас |
| p>Она га погледа претећи, па после, као нека фурија, оде из собе, лупивши за собом врата, да су |
| чезнућим погледом, па је ишла даље, као нека славом увенчана глумица.{S} Па ако је још у путу с |
| ао је доле на земљу и повлачаше се, као нека провидљива плава магла, по густо засађеним шљивари |
| ...{S} Све игра, сиромах; рекао би, као нека древна пијаница по просутоме вину, тако и он своји |
| грдан бубањ пред собом, од прилике као нека петачка, а у десну је узео неку дрвену маљицу, — н |
| иџик, стаде се весело кикотати, баш као нека безбрижна млада кокета, којој сав живот у церекању |
| о ни хитати, али кад ви баш хоћете, оно нека буде!{S} Касти, требало би да пишем Милкиним стари |
| о, касти, то је међу нама речено, па ту нека и остане, јер ја не бих волео да таке речи дођу до |
| а „<title>Христос воскресе</title>“.{S} Некад, опет, узме, па сам са собом говори; ко га не вид |
| Тима.{S} Није он добро ни изговорио, а некакав крупан човек, у дебелим сукненим хаљинама, у фе |
| </p> <p>Та висина, са које је пао, беше некакав лагум.{S} Жандари, који нису далеко оданде били |
| теница, па ће какав неспретан превод из некакве немачке купусаре на сав глас с највећим патосом |
| и кривљењу.{S} Ја бар, кад пијем, имам некакве цели; хоћу нешто да пребринем; хоћу некаких мис |
| еданпут стаде; учини му се да чује, где некакви људи говоре, после виде и свеће, па, и не знају |
| средину други један беседник, професор некаквог завода.{S} Он је доказивао, да ми без ваздуха |
| тап мога оца, на коме је изрезана глава некаквога мајмуна, то је био младожења!{S} Ја сам се на |
| овеђој чорби или као загорела запршка у некаквој маџарској тарани: није било у чинији зрнцета, |
| ...{S} Другипут би му се чинило да је у некаквој гостионици, и онда би се тужио како је све ску |
| и, кад би га неко увредио, или кад је у некаквој бризи, — не би се могао смирити, све док се по |
| кве цели; хоћу нешто да пребринем; хоћу некаких мисли, које ме, може бити, море, да се отресем; |
| Тек кад су у авлију у помрчину изишли, некако му испаде за руком да је загрли и пољуби и да јо |
| ељ четвртога разреда... —- Ви свакипут, некако, прва извешћа добијате...</p> <p>Стара госпођа, |
| , видело и по његову јужном наречју.{S} Некако наскоро пре те перковачке беседе обудовео је, те |
| ..{S} Папраг!{S} Папраг!{S} И име му је некако господски!{S} Лепо!{S} Отмено!...{S} Али све бад |
| мора младожењи бити?</p> <p>А после се некако враголасто осмехну, узе капут, обуче га на рукав |
| ц.{S} Али шта то би месецу?...{S} Он се некако искривио, па да прсне од смеја!{S} Да се није оп |
| се доцне пробудио, а кад је устао, беше некако зловољан и бунован.{S} Није се ни умио као што в |
| е она? </p> <p>Неко куцну на врата, али некако незграпно,јако.</p> <p>— То није њена ручица!... |
| иједну да му не разбереш!{S} Стајао сам некако пред Трајковом механом, кад се са господин-начел |
| е се, господин-колега, нису плаве, него некако, чини ми се, знате, као лист лободе....{S} Јесте |
| вица; а и ход јој није више прост, него некако по новосадски извијен, искривљен, — милина ти је |
| ако безобразно сељачки, право у очи, но некако све испод трепавица; а и ход јој није више прост |
| ари људи приповедају, да су једном, баш некако четресосме године, видели, како Талијани кроз Пе |
| пођешто мили.{S} Наједем ти се, пусто, неке добре јаловице, а залијем црним крајинскијем, па, |
| жена навукла на себе грдан кринолин, па неке пунђе, пера и друге којекакве беспослице; друге, о |
| лам-алећ, или нека фрајлица, која је од неке куварице научила успијати се и изговарати покварен |
| о је пун месец као бледо лице заљубљене неке девојчице; — рекао би, да не зна ни сам пута, да н |
| зе своје чизме са кратким сарама, обуче неке старе искрпљене панталоне и неки жућкастозелени ка |
| ковац проводе мајмуна и псето — обоје у неке шарене хаљине обучени, а на мајмуну и црвена капа; |
| Људи су се томе досетили, па су, богме, неки псовали, а неки су се и злурадо смејали...</p> <p> |
| та, а и црте на лицу беху им разнолике: неки беху црномањасти, плави; неки, опет, смеђи; једни |
| је једна Гркиња, што је имала два мужа; неки говоре, и више...{S} А у другој кући становао је ј |
| шпекулативним <pb n="391" /> пословима; неки су, наслоњени на големе бале трговачког еспапа, са |
| азнолике: неки беху црномањасти, плави; неки, опет, смеђи; једни беху стари, други млади, лепи |
| у путовали својим послом за Београд.{S} Неки су се по „фердеку“ шетали, премишљајући о својим д |
| досетили, па су, богме, неки псовали, а неки су се и злурадо смејали...</p> <p>Начелник је од ч |
| ...{S} Није се то једанпут дешавало, да неки учитељ из околних села, желећи премештаја ил’ друг |
| путовао, пешке или на колима, или га је неки милостива срца човек, онако Бога ради, одвезао до |
| и прогунђа у себи: „Но, и то мора да је неки Шваба!{S} Шерет!...{S} Млеко ли му швапско!“ После |
| це; а то му није тешко било, јер кад је неки од учтивијих гостију понудише, да заузме горње чел |
| затекоше младог богословца, где преврће неки ђердан од црвених земљаних ђинђувица, што их младе |
| обуче неке старе искрпљене панталоне и неки жућкастозелени капут, на ком су се сви конци лепо |
| дођу учитељи; а ако се деси у вароши и неки учитељ из села, па се случајно жели још и с колега |
| не дође за практиканта у суд перковачки неки правник из Београда, по имену Живко Пацић.{S} Тај |
| та знатно.{S} У свакој се мора наћи или неки старац, који још није заборавио на турски селам-ал |
| ценијег посуђа, на другој, опет, страни неки штофори за хаљине од тешке свиле, од кашмира, перс |
| <p>У то време беше у Перковцу начелник неки Букван Суругџић.{S} Откуд њему тако име и презиме, |
| м дође са својом скоро доведеном младом неки Гаја берберин.{S} Њих двоје беху сасвим по европск |
| Та ви сте уједанпут постали озбиљни као неки грчки филозоф, н. пр., Сократес...{S} Тако ми дођо |
| ућству име сачува.</p> <p>То је био као неки ћорсокак, који је водио од цркве касарни.{S} Одмах |
| — љубавно писмо.{S} А, уствари, беше то неки ружно исписан пропис.{S} Тешко да би га други ко и |
| идим — рече трговац; — рекао бих, да су неки комадићи олова?... ’Ма где их толико накупи?</p> < |
| ко-трговачку кавану држао је у Перковцу неки деда-Спира.{S} У његову кавану ретко да је кадгод, |
| сти у њу погледали, а лепа се Гркиња са неким поносом окрете од ње.</p> <p>— Но — рече гросмуте |
| беше сигурна да ће победити; зато се са неким поносом уздиже и стаде са узвиљашеним обрвама пре |
| ко је у њему видела вештицу, опет би са неким поносом продужила своја разлагања:</p> <p>— Ја, в |
| вркутање шарених тичица; а после би над неким потоком мирно застао, па би огледао своје лице, д |
| !{S} А и ревизора гледаћемо да понудимо неким шмрком чемерике; да види и господин, како се кија |
| ну руку је подбочила на кук и тако се с неким особитим задовољством дуго посматрала.</p> <p>— Т |
| ловину запремао је низак кревет, застрт неким старим ћилимима.{S} Оданде узе један сламњи јасту |
| артијица, на којима беху нашаране слике неких краљева и краљица и друге којекакве беспослице.{S |
| ом, — а друго су они!{S} Ми, иако имамо неких намера, жеља, страсти, а ми имамо и начина и иску |
| а није.{S} На самоме крају мале, између неких кошева и шљивика, пружао се коровом обрастао сока |
| е чича-Тима тако тужне мисли премишљао, неко се накашља пред вратима.{S} Чича-Тима се трже.</p> |
| ав!{S} Мене дланови никад не варају!{S} Неко високо свештено лице цркава за тобом!{S} Владика, |
| ој кожи не указа једна модра пругица. — Неко весеље ћеш имати у кући...</p> <p>— Свадбу! — рече |
| ви било: кад се нешто наљути, кад би га неко увредио, или кад је у некаквој бризи, — не би се м |
| о у свету дотера, углади.{S} Би тамо за неко време, па се направи читаво чудо!{S} Шта ти није н |
| а је чича-Тима тврдо закључио да бар за неко време свако друштво избегава, а то је <pb n="317" |
| и кир-Никола од каквога ђачког родитеља неко прасе или рубљу испросио, није му она замерала; па |
| а држати беседа.{S} Тако то бива, и кад неко позоришно друштво, измучено глађу, залута случајно |
| !{S} Кад се и та наситила говора, изиђе неко мало дете, коме мати још и није смела поверити виљ |
| устила, стара госпођа врисну, као да је неко усијаним клештима уштинуо.</p> <p>— Но, ово је без |
| д њих његова кућа користи, т. ј. ако је неко учитељ у Крајини, па заборави о Светом Николи, или |
| приходи, да лепши бити не могу!{S} Умре неко, наплати му се; роди се неко, наплати му се; је ли |
| у!{S} Умре неко, наплати му се; роди се неко, наплати му се; је ли венчање, наплати се...{S} А |
| баш у том тренутку чу се на крају улице неко корачање; погледаше тамо и обоје се укочише од чуђ |
| ђен призор видела.{S} Чича-Тима гледаше неко време за њом, а после се окрете задовољно својој Г |
| а се отресем; хоћу, као што је пре мени неко казао, да заборавим, да ми је отаџбина несрећна... |
| , а после јој намигну...{S} Она се, као неко невинашце, застиде, обори очи доле, па га тек онак |
| ије лоше?</p> <p>Стара госпођа, баш као неко невинашце, обори очи и гледаше преда се; а кад ју |
| неколико минута, а после се претворио у неко зујање, од прилике као кад би у скупу много бумбар |
| му текоше крупне сузе...{S} Утоме куцну неко на врати, а чича-Тима се својим храпавим гласом од |
| се трже.</p> <p>— Да није она? </p> <p>Неко куцну на врата, али некако незграпно,јако.</p> <p> |
| ћи дућан у вароши беше бакалница његова неког побратима; она је била чувена са своје старе шљив |
| ељ; а ону хаљину од пикета добила је од неког болтаџије, што му је дете код кир-Николе учило шк |
| милно погледа у ове практиканте, што од неког доба крстаре по нашем сокачету, ви не бисте рекли |
| адовину гранатога дуда.{S} Кад су после неког времена изишли на месечину, са главе лепе Гркиње |
| вати у говору, само његов један друг из неког буџака што је почео, одобравајући, да тапка.</p> |
| , тако, ћутала, а после се диже, узе из неког сандучета мали један завежљај, у коме беху смеште |
| девет сати непремјено дође до мене ради неког саопштења“.</p> <p>— Какво ли је то саопштење?... |
| итати, осим онога који га је писао, или неког старог извеџбаног учитеља.{S} На челу тога пропис |
| а-Спирину кавану.{S} Били су у жестокој неког препирци тако, да од целе распре ништа друго ниси |
| у се опет слагали: кад је, н. пр. она у неког удовца мало ватреније погледала, па баш и кад би |
| " /> — Неће јој, касти, падати на ум да некога грди, матора вештица!...</p> <p>У томе и таком р |
| глумица.{S} Па ако је још у путу срела некога од оних младих зврндова, што су на синоћној бесе |
| у, пусту, ноћ.{S} Наједанпут се нађе на некој висини, он није могао да разазна, где се налази, |
| е запремљена кожицама, памуклијама и са неколико крупица соли.</p> <p>Кад је чича-Тима сео, бак |
| о свршено, он извади из једног пакетића неколико књига, те их, као награду, даде оним ученицама |
| ине шарене кецељице и хаљинице, а после неколико згужваних хартијица, на којима беху нашаране с |
| озбиљан карактер, нарочито кад је после неколико месеци дошло од министарства просвете званично |
| иметио, он скочи са свога места и после неколико дубоких поклона и поклончића приђе му ближе и |
| .{S} А то су моје перковачке колеге ово неколико година заборавиле.{S} Мимо то ћу му казати, да |
| ле је чича-Тима са својим зетом слистио неколико чашица пеленаша и већ се поче мало живље крета |
| искосирила се мало настрану, па се тако неколико тренутака само у огледалу <pb n="301" /> посма |
| а тишина.{S} Али тај мир трајао је само неколико минута, а после се претворио у неко зујање, од |
| а по рафовима беше цифрасто понаслагано неколико шарених шамија, цветова, машина, кремења, крча |
| , да доручају, и кад су већ ручали и по неколико чаша у здравље срећне женидбе и младенаца попи |
| >— Па и опет је, знате, што ’но кажу, у неколико градуса лепши и од вас!...{S} Хе, хе!{S} Баш к |
| ју на ум!</p> <p>Само су учитељи са још неколико остарелих грађана, са кумом, протом и старим с |
| а је искривила, а затим, као изненађена неком новом појавом, повика весело: — Љубав!{S} Мене дл |
| о марим.</p> <p>— Ви, сигурно — рече са неком иронијом господин богословац, — на сваки начин, д |
| ва је страна тога сокачета коровом, као неком густом шумом, обрасла, у којој, место славуја, зе |
| илка, онако ожалошћена, отишла, да се у неком усамљеном ћошету куће сита наплаче, и кад је лепа |
| гледао је око себе као у врућици или у неком тешком сну: све се око њега окретало, и свеће, и |
| војку добијем, а, после, вели, кретно и некретно његово имање мора мени припасти.{S} Али не пре |
| сам спремна — рече, огрнувши око врата неку стару мараму.</p> <p>— Добро, кад си спремна, а ти |
| више уверен да ће ми баш овај виноград неку велику срећу донети, богаство или тако што...{S} И |
| ко становницима у очи, узела би на себе неку голему стару бунду, па би се умотала у какву црну |
| ете својим врапчјим гласом да декламује неку убојну песму, пуну копаља, сабаља, пушака и топова |
| ло ватреније погледала, па баш и кад би неку хаљину од ког обожатеља примила, он се чинио и нев |
| и ово и оно, те ме већ и свет гледа као неку кугу?...{S} Зар ви мислите да ја не знам, шта се у |
| ике као нека петачка, а у десну је узео неку дрвену маљицу, — ни буздован Краљевића Марка није |
| онако збуњен, накашља, узе шешир и оде некуд у чаршију; онде се навртатио на две-три бакалнице |
| да, богами, нек се он сели у Хомоље или некуд на другу страну, — Београд ће му бити тесан, то з |
| да ми приговарају: овака је и онака је, нема ни вина, ни шунке!...</p> <p>— Е, па добро, госпођ |
| ња млада и девојка треба да пада у очи, нема ти ту стида и скромности!{S} Истина, ја те слабост |
| аху све мрачније, уједанпут мрак!...{S} Нема више улица, нигде се не види осветљен прозор или ф |
| исто би зажелео да у земљу утоне, да га нема!...{S} Хтеде све да слиндари са себе, да се преобу |
| адовољно осмехну:</p> <p>— Надам се, да нема човека са очима, који не би увидео, да сам ја у св |
| Тима, који је свога колегу познавао, да нема речитости, и, кад у пићу говори, да ће ма што лудо |
| омислим како бих лепо код вас живео, да нема...</p> <p>— Шта, господине, шта?...{S} Ви, можда, |
| подине, да је у Србији ружан ваздух, да нема доста слободе, и да је народ толико жељан те њине |
| дине, шта?...{S} Ви, можда, мислите: да нема мога Николе?...{S} Ништа нам он неће сметати; а, п |
| Ручак!{S} Красан ми је то ручак!{S} Да нема оне Гркиње, те да ме кадикад не угости, цркао бих |
| ого година пријатељи остати...{S} Та да нема вас, коме би се могао похвалити, да сам јуче код л |
| пример и саму православну веру.{S} Јуда нема те важности, коју има Св. Петар, а од Св. Петра је |
| оде у свој разред, где је одмах настала нема тишина.{S} Али тај мир трајао је само неколико мин |
| а њима постидела...{S} Та ни у министра нема бољих!{S} Па она чачкалица!{S} Е, њу ћу баш поклон |
| и малих и великих мана; а ко их од људи нема...{S} Иначе, беше он добар човек, ретко да је кога |
| отпочинути, и после по сата беше у кући нема тишина, чуло се само испрекидано чича-Тимино хркањ |
| елниковице шареније носи?{S} Та муж јој нема ни толико плате, да јој и белила задоста купи, а т |
| и, ал’ ово чудо!{S} Но, то ни у Турској нема!</p> <p>Чича-Тима, који је баш за гросмутеркини ле |
| , да те Бог сачува!{S} Боље да их човек нема...</p> <p>И тако у разговору уђоше у собу, седоше |
| тог Маринка, баш је, касти, ни у Срему нема!</p> <p>Док је он тако трабуњао, лепа се Гркиња пр |
| "> <head>I.</head> <p>У вароши Перковцу нема ничега, што би било вредно описивања, те га, ваљда |
| морају</hi> удати, да нигде у свету <hi>нема девојачког села</hi>; а ја бих у њему хтела живети |
| ласа учитељских, па макар ниједна класа немала више него девет пара чаршијских повишице, колико |
| рвице земље са гроба Св. Петке</p> <p>— Немам! — рече, уздишући, Гркиња.</p> <p>— А имаш ли лев |
| овољавала...</p> <p>— Ми, видите, Тимо, немамо никога свога у овоме несрећном Перковцу; ја сам, |
| акоме друштву...{S} О, господине!{S} Ви немате појма на ком је степену покварености данашња мла |
| па ће какав неспретан превод из некакве немачке купусаре на сав глас с највећим патосом читати, |
| о се клања, памет да ти стане...{S} Зна немачки, зна маџарски — као вода!{S} Ха, ха, ха!</p> <p |
| чила успијати се и изговарати покварено немачки: „Кис ди хонд!“<ref target="#SRP18760_N1" /> ил |
| ст и угледан, само што ми нешто мало по немачки, маџарски ли, заноси?{S} Тек, велим, биће и то |
| арица, алваџија и бозаџија из турског и немачког царства домарширати, и не би им се гласа чуло. |
| ође мајстор Глиша ковач.{S} Он је био у немачком капуту и панталонама, само је на глави имао ал |
| пог миша, што је ухваћен у пећини...{S} Немаш, ја!{S} Па ће ти ту требати и једно парче од опан |
| и љубичице, то је сељачки!{S} Него, ако немаш георгине, а ти узми црвеног божура и два-три стру |
| мери да је загрли, да је пољуби, она га немилостиво гурну од себе...</p> <p>— Да се нисте усуди |
| танца искресати, али све бадава, што је немогуће, не може ни бити!...</p> <p>— Их, гром те спал |
| е његове крви.{S} Па, касти, побратиме, немој заборавити да поздравиш снају, те да се она спрем |
| је по моди!{S} А кад пођеш на венчање, немој у косу трпати смиља и љубичице, то је сељачки!{S} |
| ову девојку себи за супругу узети...{S} Немој, синко, да после кажеш: „„Наговорио ме тај и тај, |
| једете?</p> <p>— Али молим, господине, немојте се наћи увређени, ја, као сирота удовица, мисли |
| гросмутерком називали, –- само ћутите, немојте ником ни речи говорити; данас је 24., сутра, да |
| као да сте много веселији...{S} Но, но, немојте тајити, ја вас бар познајем!</p> <p>— Што јест, |
| о држали актерке у квартиру!{S} Само ви немојте ваш прчасти нос свугде забадати!{S} Ви, ислужен |
| сам ја, и о мени му је говорила, да сам неморална; а неће да гледа себе и своју кућу — срам га |
| , осим што су древне пијанице, још су и неморални.“</p> <p>То је био гром за све учитеље.{S} Та |
| пушта из учитељске службе; узроци беху: неморално чича-Тимино владање.</p> <p>Учитељ Тима потпи |
| а средњи, а владање саме васпитатељке — неморално“!...{S} Ја, да умем и да знам, како и коме, ј |
| ила; ал’, овако, ко ће узети обележену „неморалну“ девојку?...</p> <p>— То је, видите — рече Гр |
| неспремљено — све сам боклук!{S} Кревет ненамештен, соба непометена, прозори неочишћени, једва |
| одбрани; чича-Тимина је постеља стајала ненамештена, сто незастрт, а она, сирота, неумивена и н |
| > <p>Дете се весело осмехну.{S} Беше му необична та доброћудност очева, а после се, сирота, рад |
| и брзо сазрева до човека: големе патње, необичне муке, гажење и тиранија стварају, често тренут |
| било нешто — осим натовареног белила —- необично, него, просто, што су се у томе крају ретко ви |
| атељи говоре све којешта, узимљу оно за необично, што је баш најобичнија женска врлина!{S} Ја, |
| и стала се чешљати; њојзи не беше ништа необично што је оца тако рано видела спремна и обучена; |
| идео није; шешир је набио на очи, па је необично брзим кораком кроз мале и велике улице јурио к |
| е колибице, па кад би видео оне чађаве, неокречене, дуварове, она сиромашна неумивена лица, он |
| Чича-Тима је остао сам у кући.{S} Нека неописана туга надвладала га је.</p> <p>Седео је за сто |
| рте...</p> <p>— Преизредно!{S} Лепо!{S} Неописано!...{S} Откако је моја протиница преминула, јо |
| > <p>— Но, како вам се допада?</p> <p>— Неописано!</p> <p>— Само она матора вештица!..</p> <p>— |
| ију као што ваља одекламовала?</p> <p>— Неописано!{S} Неисказано!{S} Јединствено!... — одговара |
| собу; коса му беше још неочешљана, руке неопране, али зато у целоме створу њену беше нешто неис |
| на орману пала прашина, у кујни судови неопрани...{S} Да свисне човек од муке:!...</p> <pb n=" |
| .</p> <p>— Одлази ми испред очију, куго неосетљива! — викну на свога даскала, а после, пуна гне |
| згледати као човек, као муж, несрећниче неосетљиви?...</p> <p>Али на све те псовке кир-Никола н |
| собицу, у којој ништа не беше, до један неофарбан сто и две дрвене столице; а остала мрачна про |
| ли са обичним сеоским намештајем: једна неофарбана клупица, две-три ниске дрвене столице, а ону |
| осади на миндерлук, па, онако у кошуљи, неочешљан, само што је обукао своје плаве панталоне, по |
| то незастрт, а она, сирота, неумивена и неочешљана — права слика занемареног сирочета.{S} Дуго |
| ст година, уђе у собу; коса му беше још неочешљана, руке неопране, али зато у целоме створу њен |
| ет ненамештен, соба непометена, прозори неочишћени, једва се провиди кроз њих; ено, по дуварима |
| сам боклук!{S} Кревет ненамештен, соба непометена, прозори неочишћени, једва се провиди кроз њ |
| ологлави, са највећим страхопоштовањем, непомично стајаху.</p> <p>— Ви, господо, будите са ваши |
| ада срца почињу тровати увреде, које им неправда наноси!</p> <p>— Децо, — рече секретар, кашљуц |
| не, и кажи учитељ-Тими, да у девет сати непремјено дође до мене ради неког саопштења“.</p> <p>— |
| икако ни у драм одступати: чича-Тими је непрестано ласкала, <pb n="327" /> као да је баш збиља |
| но, касти, док је човек у животу, има и непријатеља, завидљиваца...{S} Или је, можда, за дуг... |
| дај, свађа у кући!{S} Новац из куће!{S} Неприлика!</p> <p>И црте на лицу Гркињину дођоше забрин |
| аг, као човек од такта, да сваку могућу неприлику предупреди, приђе му ближе и пошто се, по оби |
| пркоси, она, да би избегла сваку могућу неприлику, окрете се, усиљено смејући се, своме чича-Ти |
| и задовољства; и сами покрети њена још неразвијена тела, примише на себе ону сигурност, која б |
| увено!...{S} Чудим се само како нисам у несвест пала...</p> <p>Кир-Никола с децом и чича-Тимом |
| љских класа, све бриге и сваки страх од несигурне будућности; крв му јурне навише, и он, с раши |
| ђено... е, па оно... — И он опет ућута, несигурним погледом мерећи свога будућег зета.</p> <p>— |
| та стара жена, а дим је око ње са тако несносним смрадом куљао, да се сирота Гркиња једва на н |
| секретар, баш као велико звоно, грми: „Неспособан!“; после моли кметове и општинаре, да га при |
| илијаз, после га секретар и оданде, као неспособна, истера, а он се, сиромах, наима за црквењак |
| сом говорити:</p> <p>— Кудгод погледам, неспремљено — све сам боклук!{S} Кревет ненамештен, соб |
| уту, нека надувена стеница, па ће какав неспретан превод из некакве немачке купусаре на сав гла |
| ом га поглади по збрчканом лицу; после, неспретно умиљавајући се, ређаше даље потребе тога вече |
| али које ракија, а које његова природна неспретност, не дадоше му; тек он, сиромах, поче нешто |
| олику несрећу, а то је била за њу права несрећа, морални гроб, који је целу њену будућност сахр |
| дуван, изгледао је као да се нека грдна несрећа догодила и једва је дошао до речи:</p> <p>— Јед |
| , е!...{S} Оно је тако, касти; кад хоће несрећа да обори човека, да га упропасти, оно се нађе м |
| казао, да заборавим, да ми је отаџбина несрећна...{S} Али какву они имају цел са беседама?{S} |
| где грди ђаке, а после писку и јаукање несрећне деце:</p> <p>— Нећу, господине!{S} Никад више |
| — Та ви сви знате, колико сам се око те несрећне деце трудио, и мени јектичави Швабић да у прот |
| се и пропила.{S} А и то је све масло те несрећне Гркиње, и то, што чича-Тима удаје онако грешно |
| увидео, да сам ја у свему лепша од оте несрећне Гркиње — говорила је у себи. — Шта има на њојз |
| ек... — рећи ће један од њих. — Пао је, несрећник, па се, можда, и угрувао?...{S} Хајде да види |
| амо што рече куму до себе:</p> <p>— Ето несрећника, и опет се опио!...{S} Е, сад тако што да чу |
| о:</p> <p>— Милка!{S} Милка!{S} Где си, несрећнице једна?</p> <p>— Ево ме, оче! — одговарао је |
| еш једном изгледати као човек, као муж, несрећниче неосетљиви?...</p> <p>Али на све те псовке к |
| дите, Тимо, немамо никога свога у овоме несрећном Перковцу; ја сам, као што знате, из Новог Сад |
| јући се да што жешћом ватром нападне на несрећну Гркињу. — Ви бисте се, као власт, само компром |
| ="303" /> <p>— Вуци ми се испред очију, несрећо једна! — храпавим гласом викао је старац.{S} А |
| би?...{S} Та цела је варошица за његову несрећу чула, сваки ћифта запитао би га: „А, чича-Тимо, |
| на; а и не беше јој лако сносити толику несрећу, а то је била за њу права несрећа, морални гроб |
| нпута се на њеноме лицу променише црте: нестаде умиљавајућег осмеха, безобразан поглед ишчезао |
| ве од потребе...{S} Али у тај мах свега нестаде, и лепа Гркиња почиваше у најдубљем сну...</p> |
| b n="301" /> посматраше.{S} За то време нестаде и најмањих трагова незадовољства на њену лицу, |
| а га пољуби у образ, а после је у мраку нестаде...{S} Прота се осврте два-три пута, да га ко не |
| орачати; а кад је и последњег дућанчета нестало, Гркиња удари налево, кроз једно тесно сокаче, |
| уха људи не могу живети; па кад ваздуха нестане, људи ће се угушити!“ Јесте ли ме разумели?</p> |
| да ће после пет стотина милиона година нестати ваздуха, и ми ћемо се — угушити.</p> <p>Људи су |
| } Дође млад, отмен, господичић, завитла несташно штапићем, поклони се по обичају, па онда: „Слу |
| !...</p> <pb n="302" /> <p>Утом се диже нестрпљиво са столице, па поче бајаги спремати: јастуке |
| дебели Шпартанац, кад се добро наједе, неће се више ни сећати двомесечне плате...{S} Е, то хоћ |
| , као што су чланови перковачке беседе, неће моћи ни једну тршчану колибу потрести, а то ли згр |
| се чича-Тима, после онаке красне жене, неће више никада женити, али се преварише, јер се он од |
| “...{S} После тога штогод ми се прохте, неће ми се одрећи...{S} Наравно, да ћу пред министром д |
| премештај; тек, свакако, ако ја уживим, неће се та шкорава Гркиња дуго по Перковцу ширити!...</ |
| S} Па кад се ти помогнеш, лако ћемо!{S} Неће ни мени бити лоше!</p> <p>Гркињи синуше образи.</p |
| </p> <p>— Лаку ноћ, моје суво злато!{S} Неће ни добро сванути сутра, а ја ћу се већ доселити, п |
| итао — рече чича-Тима. <pb n="346" /> — Неће јој, касти, падати на ум да некога грди, матора ве |
| ени му је говорила, да сам неморална; а неће да гледа себе и своју кућу — срам га било! — него |
| мишјака?{S} Па и проти, не верујем, да неће заударати брада на изгорелу гриву циганског коња и |
| м, за који је, наравно, добар стојао да неће изостати, као што се ни преварио није; јер не прођ |
| што не бих пошла за њега?{S} Ова Гркиња неће имати власти у кући мога мужа, па шта се имам пред |
| — Хајдемоте, госпођо, а она, касти, кад неће, нека је ђаво носи!{S} Така јој, касти, беше и пок |
| ека ми пљуне на теме: нигде једне длаке неће на њему поквасити...</p> <p>Чича-Тима оде...{S} Ка |
| јте кога ви знате, учитељ Тима вас више неће слушати!“...{S} Само, касти, то је међу нама речен |
| била, да прослави читаву варош, а то ли неће једну кућу...</p> <p>Лева је страна тога сокачета |
| ...</p> <p>— Сиромах! — рекоше. — И тај неће видети своје породице, ако је има...</p> <p>Али ус |
| да нема мога Николе?...{S} Ништа нам он неће сметати; а, после, старост његова скоро ће нас осл |
| погледаше мрким погледом.</p> <p>— Ово неће бити добро|... — мислио је чича Тима, а начелник г |
| p>— Из министарства?...{S} Радоване, то неће бити добро, пролетос ми узеше две класе, а сад?... |
| кад вас чекамо, већ смо се поплашили да нећете ни доћи.</p> <p>— Опростите, молим, ја сам, знат |
| Али сам уверена, да ви то моје поверење нећете на зло употребити...{S} Госпођа Јустина је млада |
| ам, да кад се амо доселите, да тако што нећете више ни покушавати...</p> <p>— Дакле, хоћете да |
| ..</p> <p>— Сад, учитељу!{S} Та, ваљда, нећеш од жеђи скапати?</p> <p>Деда-Спира донесе на служ |
| него други; код мене си бар сигуран да нећеш изићи на глас.{S} Па колико ти треба и кад?</p> < |
| ћу и шпацирати, али само кад се смркне; нећу да ме оговарају и да износе којешта противу мога и |
| касти, опет ће много којешта и требати; нећу, касти, да ми после пребацују и да ме оговарају и |
| b n="334" /> Мени требају новци, хе!{S} Нећу ја довека да учитељујем, не!{S} Хоћу да се запопим |
| ако, онда ћу је целу обрати...</p> <p>— Нећу дунста — смејала се Гркиња, — него сам наумила дов |
| писку и јаукање несрећне деце:</p> <p>— Нећу, господине!{S} Никад више нећу!...{S} Богами, ћу о |
| хвала вам!{S} На ту вашу услугу никада нећу заборавити.</p> <p>У таком разговору свако оде у с |
| </p> <p>— Оче, — рече Милка мирно, — ја нећу данас ручати, ја не могу! — А после додаде уздрхта |
| учио школу, ал’ оно, што он зна, никад нећу знати!...{S} Гледај га само, како се клања, памет |
| /p> <p>— Нећу, господине!{S} Никад више нећу!...{S} Богами, ћу од корице до корице све да научи |
| ену хаљину, ја вас више никад погледати нећу!..{S} А донде да се нисте усудили приближити се ме |
| као да живи са начелником...{S} То само нећу!...</p> <p>Тако је она у своме меком кревету преми |
| ањања и метаније, ја већ никад у животу нећу!{S} Начелник се, касти, измиче, а он за њим; е, ба |
| наслонио на обе руке; коса му је, онако неуглађена, падала на збрчкано чело; само би кадикад ду |
| намештена, сто незастрт, а она, сирота, неумивена и неочешљана — права слика занемареног сироче |
| ве, неокречене, дуварове, она сиромашна неумивена лица, он би се тргао, па би скитао по лугу, с |
| , једра, образи да прсну, покрети лаки, неусиљени; а не као Београђанке, што своје лено корачањ |
| та вешто смишљеном, програму, утрвене и неутрвене београдске стазе обилазила, шуњајући се из је |
| е знам, вере ми! </p> <p>Учитељ Тима се нечем досетио, скиде са полице литру с ракијом, па је п |
| аву на руку.{S} Из свега се видело да о нечем премишља, а после кратке почивке диже се са свога |
| се белело по њима...{S} Кад би га ко о нечем запитао, он би без сваке свести својим мутним очи |
| уске, а сама Пешта по себи са Будимом у нечему је надмашила и Париз...</p> <p>— Знам, у чему — |
| ачелнику приповеди, какав је тога јутра нечувен и невиђен призор видела.{S} Чича-Тима гледаше н |
| је за срце ујео..{S} Таке увреде!...{S} Нечувено!...{S} Чудим се само како нисам у несвест пала |
| отац пофторио то исто питање, она скоро нечујним гласом рече: — Јесам!{S} Задовољна сам, оче!</ |
| <p>И чича-Тима хтеде, у име отпоздрава, нешто проговорити, али које ракија, а које његова приро |
| ј маленкости, у коју сте и ви уплетени, нешто прокљувио; дакле, пазите, да не би случајно ушао |
| мехну:</p> <p>— Та, оно, знаш, учитељу, нешто ми је ка и познато, ’ма нисам рад казиват’, страх |
| <p>— Требало би ми, тако, до стотину, а нешто имам и сам; па, касти, ако узмогнеш, а ти гледај |
| скупе, али ја ћу ти их дати, макар и за нешто старо.{S} Па кад се ти помогнеш, лако ћемо!{S} Не |
| да га не би ко из прикрајка чуо. — Има нешто из министарства.</p> <p>Учитељ Тима пребледе:</p> |
| , да ћеш ми вратити; ето, дао ти је Бог нешто мало винограда, а ове је године баш добро родио.{ |
| а погледа тупо, а после као да се хтеде нешто сетити:</p> <p>— Милка?...{S} Милка?... — повтора |
| не проговори ни речице.{S} Затим хтеде нешто и Гркиња да изусти, али у тај мах шушну сирота Ми |
| ор, кад је кућа у авлији?{S} И он хтеде нешто говорити, како би сумњичење старе госпође оповрга |
| мозак ми је потресен, а у грудима ми је нешто тешко, боли ме, <pb n="352" /> а не знам, шта.“ — |
| поставити за гробара...</p> <p>Тако је нешто сањао трећи дан по одласку секретарову.{S} Кад се |
| {S} То му је тако у нарави било: кад се нешто наљути, кад би га неко увредио, или кад је у нека |
| ст, не дадоше му; тек он, сиромах, поче нешто замуцкивати, а после се ућута баш као риба и не п |
| ане, али зато у целоме створу њену беше нешто неисказано лепо: стас гибак, руке округле, прстић |
| , па онде простро своју шарену мараму и нешто из ње вади, па ређа по асталу, а кад му се ко од |
| учитељ Тима. — Него, касти, требаће ми нешто мало новаца; знаш већ, како; имаш, фала Богу, и с |
| да пружа руке беле, </l> <l>По недри ми нешто тражи, </l> <l>Та чисто би груди вреле</l> <l>Са |
| ма је доста чист и угледан, само што ми нешто мало по немачки, маџарски ли, заноси?{S} Тек, вел |
| кућа мора већ и по самој природи имати нешто, што је одиста знатно.{S} У свакој се мора наћи и |
| питаше баба промуклим гласом, мешајући нешто по тигању, који је над ватром држала. — Да није о |
| аш кад сте тако навалили, могла бих вам нешто и поверити.{S} Лане, кад сам о феријама у резиден |
| скало од вина умори?...{S} Имао бих вам нешто и саопштити!...</p> <p>Гркиња климну главом, одоб |
| још једанпут по гомили, која је једнако нешто шапутала, па високим гласом поче своју декламациј |
| стао и гледао, не што би на њојзи било нешто — осим натовареног белила —- необично, него, прос |
| куда ће, него к мени?{S} А и своји смо нешто, те, ето, од јутрошње доба једва сам покупила све |
| волео, узе га под руку, па, шапћући му нешто на уво, одведе га из те галаме...{S} Гости се нан |
| ница; а ту су опет застали, шапутали су нешто, док она сасвим гласно не рече:</p> <p>— Е, па не |
| бар, кад пијем, имам некакве цели; хоћу нешто да пребринем; хоћу некаких мисли, које ме, може б |
| на које она нишани!{S} А после тога још нешто безобразно рече, али то нисам упамтила, само знам |
| м извињаваше, како се није ни очешљала, ни умила; како је још у неглиже, — иако је била сва ушт |
| ају: овака је и онака је, нема ни вина, ни шунке!...</p> <p>— Е, па добро, госпођо, а ви се осл |
| } Чича-Тима није могао три дана ручати, ни с ким није говорио и једнако је мислио о изгубљеним |
| ко не смеде ревизору ни беле приметити, ни ради самог правдања; тек кад је ревизор отишао из ме |
| шљивовица у тог Маринка, баш је, касти, ни у Срему нема!</p> <p>Док је он тако трабуњао, лепа с |
| чули, што сам јуче лепо провео, касти, ни кад сам се са првом мојом женом венчао, нисам се так |
| у коју сте и ви уплетени?</p> <p>— Пст, ни речи о том...{S} То вам не смем казати, пошто сам жи |
| Истина, два-три дана био је као убијен; ни с ким није проговорио, <pb n="316" /> није се осмехн |
| а у десну је узео неку дрвену маљицу, — ни буздован Краљевића Марка није изгледао страшнији; ос |
| га, драги Тимо, познајете, па не треба ни да вам кажем, да је, сиромах, већ од сванућа гладан. |
| и ће је узети није могла волети, јер га ни познавала није.{S} Његова својта и рођаци беху далек |
| е најцивиластије у свијету: не мореш га ни за реп ни за ухо, — ка чик је гладак, ка жива хитар. |
| ђени, ја, као сирота удовица, мислим да ни краставац <pb n="299" /> не би много улепшао једно ж |
| приговарају: овака је и онака је, нема ни вина, ни шунке!...</p> <p>— Е, па добро, госпођо, а |
| овице шареније носи?{S} Та муж јој нема ни толико плате, да јој и белила задоста купи, а толи д |
| е неке девојчице; — рекао би, да не зна ни сам пута, да не зна, шта жели, не зна куда!...{S} Ка |
| -Тима слеже раменима, за знак да не зна ни сам, шта ће на све то да одговори.{S} Он би, истина, |
| ео место; а с тога места ни опомене, па ни најжешћи укор самога г. министра, не би га могли пок |
| тина, мало бекељили на њу, али нико, па ни сами сељачки пси, који су је, урлајући, облетали, не |
| убљу испросио, није му она замерала; па ни онда га не би опоменула, кад би њеноме Николи голи л |
| во да буде вечера!{S} Ха, ха, ха!{S} Та ни кад сам се с тобом венчавао, не беше веће гозбе ни ч |
| се ни у Бечу са њима постидела...{S} Та ни у министра нема бољих!{S} Па она чачкалица!{S} Е, њу |
| е столице, заузео место; а с тога места ни опомене, па ни најжешћи укор самога г. министра, не |
| новости имам да му кажем, да од другог ни за десет година толико не би могао чути.{S} За ону в |
| а се нисте к нама доселили, не би никад ни знала за уредност, —- па ко би је онаку и узео?...{S |
| е врата, па је отишао, а никог око себе ни да је погледао.{S} Успут је сретао људе, који му се |
| се с тобом венчавао, не беше веће гозбе ни части...{S} Хи, хи!</p> <p>— Пази на печење — викаше |
| ма беше усхићен, чисто збуњен, не умеде ни речи проговорити, само је бленуо у своју обожавану и |
| о што се ни преварио није; јер не прође ни четврт сата, а учитељи трећег и четвртог разреда уђо |
| ли све бадава, што је немогуће, не може ни бити!...</p> <p>— Их, гром те спалио!{S} Та кад ћеш |
| испасти, ја мислим, да сјајније не може ни бити — говорила је; — о томе сам уверена.{S} Дечји р |
| а му приђе, по обичају, руци, али он је ни погледао није.{S} Дете је гледало за њим тужно, зами |
| </p> <p>Гркиња се замисли мало.{S} Није ни њојзи било ласно растати се са таком бундом, ал’ кој |
| је врата, па је изишао из куће, а није ни погледао у њу.</p> <p>Сиромах чича-Тима!...</p> <p>Ј |
| } Онда, богме, благо целој кући, а није ни теби лоше, мој стари даскало!..{S} Ето, ову хаљину, |
| ој беше подносити толику увреду; а није ни шала!{S} Она беше у целоме Перковцу уважена.{S} Кажу |
| легама разговарати.{S} Наравно, да није ни једног похвалила, а што је год могла у својој пакост |
| <p>Али на све те псовке кир-Никола није ни речицом одговарао; држао се за испућени трбух, па се |
| : „Матора будало!“ Осталим гостима није ни „Лаку ноћ!“ рекла, него се као фурија удалила из дво |
| све то као да се лепе Гркиње ништа није ни тицало.{S} Она је познавала своје интересе, па од њи |
| а у дивно руменило залазећег сунца није ни погледао...{S} Трећи дућан у вароши беше бакалница њ |
| рукова се с њоме, а остале учитеље није ни погледао.</p> <p>— Драго ми је, гросмутерко, што сам |
| киња се сваком извињаваше, како се није ни очешљала, ни умила; како је још у неглиже, — иако је |
| за сватове спремао!{S} Таке салате није ни цар јео, као што ћу је ја мојим сирћетом зготовити!{ |
| еобуче, али све беше доцкан!{S} Он није ни свој отрцани шешир скинуо, а лепа Гркиња стајала је |
| кињу.{S} То препреденом богословцу није ни било тешко опазити; прво, што је био доста хитар, да |
| изговорене, па их млади богословац није ни чуо, те је своје аргументе о учитељским класама и да |
| на, тиче се части, знате...{S} Али даље ни речи...</p> <p>Учитеља је копкало, шта ли то мора би |
| е некако зловољан и бунован.{S} Није се ни умио као што ваља, а већ је натукао шешир на главу и |
| види оваке фине ствари!...{S} Не би се ни у Бечу са њима постидела...{S} Та ни у министра нема |
| бар стојао да неће изостати, као што се ни преварио није; јер не прође ни четврт сата, а учитељ |
| !{S} Онаке палачинке, касти, не једу се ни у царском двору.{S} Е, јесте чули, што сам јуче лепо |
| чекамо, већ смо се поплашили да нећете ни доћи.</p> <p>— Опростите, молим, ја сам, знате, каст |
| кад се ти помогнеш, лако ћемо!{S} Неће ни мени бити лоше!</p> <p>Гркињи синуше образи.</p> <p> |
| <p>— Лаку ноћ, моје суво злато!{S} Неће ни добро сванути сутра, а ја ћу се већ доселити, па онд |
| да више оца жали него себе; али не рече ни речи, само што је дубоко уздахнула, а чича-Тима, пош |
| Гркиња, како је ушла у кућу, није више ни излазила, само си могао из куће чути, како се даскал |
| Оно, што ти не треба.{S} Што није више ни за шта — пренемагала се баба, — изношено, благо стри |
| анац, кад се добро наједе, неће се више ни сећати двомесечне плате...{S} Е, то хоћу, мој љубазн |
| е амо доселите, да тако што нећете више ни покушавати...</p> <p>— Дакле, хоћете да ме примите?{ |
| е интриге, којима се служила, не могоше ни у чему помоћи.{S} Поред свих хладних облога, које је |
| о по оке до подне; верујте ми, да не би ни на сам Божић огладнео.</p> <p>— А ја сам, ви’те, чул |
| су га мишеви свега развући, а она не би ни скочила, да га од грабљиваца одбрани; чича-Тимина је |
| им беше добар човек; истина, ћифта, али ни упола себичан као данашња ћифтарија. <pb n="365" /> |
| е на њој меса колик’ на корњачи!{S} Али ни драма!...</p> <p>А после, погладивши учитељицу по ок |
| кад сте мислили вређати, нисте требали ни да говорите!</p> <p>— Шта, да нисам опет што погреши |
| та!...{S} Заиста, морам признати, да ми ни рођена сестра не би толико чинила, колико ви, лепа и |
| : — А камо наже, госпођо?{S} Не каза ми ни „Добро ти јутро, враже, ја чоече!“ и већ ужди ка и м |
| ле се ућута баш као риба и не проговори ни речице.{S} Затим хтеде нешто и Гркиња да изусти, али |
| ти узми парче хлеба, — душа ваља, ниси ни то заслужила, — па ручај, а ручак, што си га за дана |
| то?{S} Дванаести је сат, а ти још ниси ни собу спремила!{S} И ти се спремаш за удају, и то за |
| м мало зелених краставаца јела, више ти ни окусила нисам.{S} Могу ти, ако је по вољи, у длан и |
| лако по тој јунијској припеци путовати ни здравом, а то ли тако трошноме телу.</p> <p>Код стар |
| зред. — Баш га ништа не може разведрити ни ожалостити!...{S} Хеј, старче!... ’Ма чу ли, болан, |
| > није се осмехнуо, није могао ни јести ни пити, а кад би легао да отпочине, морила су га страш |
| целе распре ништа друго ниси могао чути ни разумети, <pb n="369" /> до да се говор водио око де |
| су чланови перковачке беседе, неће моћи ни једну тршчану колибу потрести, а то ли зграду једне |
| -Тима оде у чаршију; али се није по њој ни десет минута шетао, а у дивно руменило залазећег сун |
| , верујте, што се мене тиче, не бих вам ни пребијене парице тражио; али баш и сама њена будућно |
| S} Така част|...{S} А ја, сирота, нисам ни слутила!...</p> <p>Прота јој приступи ближе.</p> <p> |
| му колибу...{S} Е, јесте чули, ја нисам ни у самом Новом Саду лепших видела!</p> <p>— Та оно, к |
| и!{S} А шта је говорила, то вам не смем ни казати!{S} То је шкандал!{S} Безобразлук!{S} Кад усп |
| {S} А интереса ти, побратиме, не тражим ни пребијене парице.</p> <p>Чича-Тимин побратим беше од |
| називали, –- само ћутите, немојте ником ни речи говорити; данас је 24., сутра, дакле, може доћи |
| са начелником да се опрости, није могао ни речи изустити, отворио је врата, па је отишао, а ник |
| n="316" /> није се осмехнуо, није могао ни јести ни пити, а кад би легао да отпочине, морила су |
| е радо смејао тако, да често није могао ни лекцију пред учитељем изговорити, све од силнога сме |
| ате ли ви, да ја у Бајковцу нисам могао ни 25 ђака скупити, и то све због небрежења капетанова |
| м?{S} Кад ће бити?...{S} Не треба много ни оклевати.{S} Што ’но реч, док је чорба на асталу, тр |
| овим вуненим, а у лепу Гркињу ниси смео ни погледати: ту су ти шешири са великим перушкама, ту |
| њега толика граја подиже, да није умео ни речи проговорити....{S} Чича-Тима, прота, кум и оста |
| знам напред, да ћете то учинити?{S} Ако ни за шта друго, а оно да се нагледате оног лепог детињ |
| е интересе, па од њих није хтела никако ни у драм одступати: чича-Тими је непрестано ласкала, < |
| .</p> <p>— Та оно, касти, не би требало ни хитати, али кад ви баш хоћете, оно нека буде!{S} Кас |
| али сад је то није више нимало вређало ни једило; она га је омрзла и презрела.{S} Једно је сам |
| Гркиња покварила...{S} Сунце није било ни за два копља одскочило, а лепа Гркиња, набељена и на |
| зеленилу прастарих лугова.{S} Она тамо ни погледала није.{S} На самоме крају мале, између неки |
| ерајн!... — рече Тима.{S} Није он добро ни изговорио, а некакав крупан човек, у дебелим сукнени |
| мазан и нафризиран, а она није се скоро ни видела од силних шепутла.{S} Он се клања на једну, а |
| ригу на беседи, ал’ ово чудо!{S} Но, то ни у Турској нема!</p> <p>Чича-Тима, који је баш за гро |
| астије у свијету: не мореш га ни за реп ни за ухо, — ка чик је гладак, ка жива хитар.</p> <p>Ст |
| ..{S} Знаш, људи смо...</p> <p>— Па зар ни мени, твоме староме учи...{S} Та, ето, твој мали Мил |
| А мелшпајз?....{S} Знате, у Новоме Саду ни обичан ручак не прође без мелшпајза.</p> <p>— А ја с |
| гледао.{S} Али тај његов поглед није њу ни најмање узнемирио.</p> <p>— Дете је већ приспело за |
| су сви ћутали и нико не смеде ревизору ни беле приметити, ни ради самог правдања; тек кад је р |
| у старе жабарке.{S} Учитељи се још нису ни обредили, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је мало у |
| d>VII.</head> <p>Сутрадан се у Перковцу ни о чем није говорило, већ о синоћном прстену и о бесе |
| му се уљудно јављаху, али он као да их ни видео није; шешир је набио на очи, па је необично бр |
| не хте од свију тих посластица ама баш ни окусити.</p> <p>Кад су се гости, добро угрејани, ухв |
| је и господин Папраг чинио: није се још ни разданило, а он је већ испио ракију и сркаше задовољ |
| учи и оде у своју школу.{S} Није се још ни три корака од Спирине каване одмакао, а, ево, дође и |
| и, вуцибатино!{S} Ревизор иде, а ти још ни катихизиса не знаш!...{S} Лези!{S} Лези!...{S} А не |
| уједанпут мрак!...{S} Нема више улица, нигде се не види осветљен прозор или фењер, пред њиме с |
| S} Ко не верује, нека ми пљуне на теме: нигде једне длаке неће на њему поквасити...</p> <p>Чича |
| цама ишаране дуванкесе и кесе за новце; нигде не видиш женске, а то ли мушке кошуље.</p> <p>— З |
| да се девојке <hi>морају</hi> удати, да нигде у свету <hi>нема девојачког села</hi>; а ја бих у |
| лони се по обичају, па онда: „Слуга сам нижајши, моја дражајша (или прекрасна) господична!“...{ |
| војој соби, у својој рођеној постељи, а ниже себе на миндерлуку види, како му дете мирно спава. |
| ; коса му беше плава и, по богословски, низ рамена пуштена, на њему црна душанка и црне пантало |
| ечи свога оца, оно покри лице рукама, а низ образе му текоше крупне сузе...{S} Утоме куцну неко |
| рамичак, који још није избелео, пустила низ зелене очи; у лицу је и по себи била бела, али да б |
| на их је превртала, а сузе су јој текле низ увело лице...{S} Је ли то прошлост, што је у стању |
| овлачила; руке је спустила понизно доле низ црну хаљину, па и стасом као да је клонула.</p> <p> |
| е покри лице рукама, а сузе му потекоше низ снежно лице.</p> <pb n="303" /> <p>— Вуци ми се исп |
| олице, а ону другу половину запремао је низак кревет, застрт неким старим ћилимима.{S} Оданде у |
| ису њену помоћ тражиле.{S} Ако, н. пр., није која рађала, она јој је умела наћи чини и мађије, |
| вештица све то да сазна?{S} Та, ваљда, није могла гледати кроз прозор, кад је кућа у авлији?{S |
| а мало увређеним тоном, — та то, ваљда, није мене мислила...{S} Можда кир-Николу?....</p> <p>— |
| још већма запурила, те, онако збуњена, није, сирота, знала, никако да искаже, због чега је до |
| Гркиња најтугаљивија, да умал’, сирота, није служавник испустила с донесеном црном кавом.{S} А |
| војта и рођаци беху далеко од Перковца, није, дакле, могла знати, хоће ли бити у стању да их до |
| џарски, навише извијен био.</p> <p>— Е, није него роткве! — говорио би чича-Тима. — Та, ваљда, |
| да буде.{S} Гркиња, откако је познаје, није у њеним цртама приметила толико пркоса, толико сам |
| што су, и онако, већ наступиле ферије, није, дакле, по званичној дужности никуд морао одлазити |
| тала са господином начелником просвете, није приметила басамаке, који су водили на доњи бој; по |
| киња руководи.</p> <p>— Видиш, Милчице, није требало да узимаш црвене пантљике; на белу хаљину |
| а ће и Гркиња на тој беседи суделовати, није се могла уздржати, а да се не пљесне рукама.{S} Ка |
| а кад је изишао за њом, да је испрати, није могао срцу одолети, него је онде у кујни, у једном |
| ад је хтео са начелником да се опрости, није могао ни речи изустити, отворио је врата, па је от |
| осмутеркини леђи седео са својим зетом, није могао а да на толику њену ларму не плане: —- Само |
| родитеља неко прасе или рубљу испросио, није му она замерала; па ни онда га не би опоменула, ка |
| скапивши и кусур од ракије; — да идемо, није вајде, лако може и господин запитати: где смо се т |
| ворио, <pb n="316" /> није се осмехнуо, није могао ни јести ни пити, а кад би легао да отпочине |
| еном спољашњошћу на филистарску помаду, није могао од смеја да се уздржи и у себи да не прогово |
| бркове, а Гркиња, како је ушла у кућу, није више ни излазила, само си могао из куће чути, како |
| трже; а, после, и као добар богословац, није се могао отрести од силно нагомиланих мисли, које |
| ла запршка у некаквој маџарској тарани: није било у чинији зрнцета, до кога она не би својом за |
| ну.{S} Тако је и господин Папраг чинио: није се још ни разданило, а он је већ испио ракију и ср |
| Бог поживи нашу добру... <pb n="382" /> није добру, него лепу Гркињу... хоћу рећи, Јоханиду... |
| и с ким није проговорио, <pb n="316" /> није се осмехнуо, није могао ни јести ни пити, а кад би |
| абележено: „Успех незадовољавајући“!{S} Није ли то Богу плакати?...</p> <p>— А како се, опет, к |
| кад сам се удавала, то да си видела!{S} Није било у Новом Саду фотографа, који ме није молио, д |
| вице, у свако доба отворена била?...{S} Није се то једанпут дешавало, да неки учитељ из околних |
| учица!...{S} Херајн!... — рече Тима.{S} Није он добро ни изговорио, а некакав крупан човек, у д |
| а, ту је и кућа лепе госпође Гркиње.{S} Није то кристал-палата, него као и друге сељачке кућице |
| тао, беше некако зловољан и бунован.{S} Није се ни умио као што ваља, а већ је натукао шешир на |
| ше...</p> <p>Гркиња се замисли мало.{S} Није ни њојзи било ласно растати се са таком бундом, ал |
| он се препоручи и оде у своју школу.{S} Није се још ни три корака од Спирине каване одмакао, а, |
| p>— Оно, касти, — муцао је чича-Тима, — није да нисте, јесте, господине.</p> <p>— Па шта поможе |
| /p> <p>— Ха, ха! — смејаше се Гркиња, — није то наслеђе, већ сам рада да вас развеселим; хоћу, |
| и поздравила, да дођете на вечеру.... — Није на вечеру, него на ручак...</p> <p>Чича-Тима извад |
| кога и има, а да није дужан...</p> <p>— Није то, учитељу, – рече пандур, страшљиво осврћући се, |
| аћи ће се, ваљда, и младожења.</p> <p>— Није још за удају — рече снуждено чича-Тима.</p> <p>— С |
| ироче!</p> <p>Радост је само осећала, а није умела спољним знацима исказати је; тако исто и туг |
| ворио је врата, па је изишао из куће, а није ни погледао у њу.</p> <p>Сиромах чича-Тима!...</p> |
| ...{S} Онда, богме, благо целој кући, а није ни теби лоше, мој стари даскало!..{S} Ето, ову хаљ |
| шко јој беше подносити толику увреду; а није ни шала!{S} Она беше у целоме Перковцу уважена.{S} |
| о је од страха.</p> <p>— А што ова соба није спремљена, ха?{S} Што није опајана, ха?{S} Зашто к |
| бацише за њим у блато; а старац, кад га није могао наћи, оде даље, гологлав...{S} Ноћ беше тамн |
| рече, — где се и досад бави.{S} Ако га није што његова обожавана Гркиња задржала — додаде, сме |
| али се око њега толика граја подиже, да није умео ни речи проговорити....{S} Чича-Тима, прота, |
| им колегама разговарати.{S} Наравно, да није ни једног похвалила, а што је год могла у својој п |
| ја.{S} Та зар би се он заљубио у њу, да није била музикална?...</p> </quote> <p>Људи су га слуш |
| тигању, који је над ватром држала. — Да није опет она мука? — И баба пажљиво посматраше јако уд |
| е, научењачки проматрајући ђердан. — Да није сувише скуп, заиста бих га мојој Милци купио; ох, |
| тима.{S} Чича-Тима се трже.</p> <p>— Да није она? </p> <p>Неко куцну на врата, али некако незгр |
| на данашње време слабо кога и има, а да није дужан...</p> <p>— Није то, учитељу, – рече пандур, |
| гдан није свирао у гласовир, а Бошко да није био виолиниста, то је све могуће; али да му је кћи |
| амовати.</p> <p>Учитељ четвртог разреда није могао да се не насмеје. — Уосталом — рече он, — шт |
| свету растури!...</p> <p>Стара госпођа није лудо комбиновала, само ако узима куражи, — а старе |
| иња.{S} Стара госпођа гросмутерка, која није знала, да ће и Гркиња на тој беседи суделовати, ни |
| ане, она се трже и ућута, све док Милка није изишла напоље; после је тек продужила својим окрет |
| у маљицу, — ни буздован Краљевића Марка није изгледао страшнији; остала тројица искрљештили очи |
| није могла волети, јер га ни познавала није.{S} Његова својта и рођаци беху далеко од Перковца |
| старих лугова.{S} Она тамо ни погледала није.{S} На самоме крају мале, између неких кошева и шљ |
| </p> <p>Али на све те псовке кир-Никола није ни речицом одговарао; држао се за испућени трбух, |
| о гром за све учитеље.{S} Таким оценама није ниједан могао бити задовољан, али су сви ћутали и |
| е.{S} То их је поразило...{S} Чича-Тима није могао три дана ручати, ни с ким није говорио и јед |
| свашта пази, а, друго, што се чича-Тима није умео као што треба причувати, него се, као човек, |
| рече: „Матора будало!“ Осталим гостима није ни „Лаку ноћ!“ рекла, него се као фурија удалила и |
| ове вароши протера!{S} Та ниједна жена није са својим мужем сигурна, све док је она у овој вар |
| ћу, и онако знам, да му госпођа Јустина није за имен-дан спремила, а како <pb n="310" /> су му |
| кромној васпитатељци, али, уствари, она није била за тај позив: у њеној природи је било и сувиш |
| ном капуту, намазан и нафризиран, а она није се скоро ни видела од силних шепутла.{S} Он се кла |
| стрељала свога дебелога супруга; и она није била више у стању собом владати.</p> <p>— Одлази м |
| у Миличево пружају; али госпођа Гркиња није за онда наумна била да се лепом божјом природом ба |
| ће нас ослободити...</p> <p>Лепа Гркиња није могла све изговорити.{S} Чича-Тима је притиште и н |
| > <p>— Дете је размажено, напуштено, па није научило на ред...{S} А, управо рећи, да се нисте к |
| љења не хте, или баш код самог министра није могао успети да ове чергаре растера!{S} Али, свака |
| Али све то као да се лепе Гркиње ништа није ни тицало.{S} Она је познавала своје интересе, па |
| тао, а у дивно руменило залазећег сунца није ни погледао...{S} Трећи дућан у вароши беше бакалн |
| стра, не би га могли покренути. — Љубав није шала, па макар она и најотрцанијег старца била!</p |
| А јесам ли ја казала?{S} Та мене никад није глава од слепог миша преварила! — Утоме баба скиде |
| но у њу гледао.{S} Али тај његов поглед није њу ни најмање узнемирио.</p> <p>— Дете је већ прис |
| а у Париз слала, сигурно зато, што овде није могао ништа научити, па, касти, да се мало у свету |
| е заноси — грмео је чича-Тима, — док је није ђаво однео!</p> <pb n="357" /> <p>Утом се отворише |
| е остало места на лицу лепе Гркиње које није чича-Тима обасуо пољубцима.{S} Кад се Гркиња од св |
| а, а све по старешинству; али се весеље није могло продужити.{S} Прота је ћутао као убијен, чич |
| ну и рукова се с њоме, а остале учитеље није ни погледао.</p> <p>— Драго ми је, гросмутерко, шт |
| идео!...{S} Кир-Николу и остале учитеље није могла из места покренути, а последње средство који |
| задовољно, па после настави: — А да ме није ко у господина тужио?...{S} Оно, касти, док је чов |
| је било у Новом Саду фотографа, који ме није молио, да ме сними; један ме је сликао, па је ориђ |
| ла, нарочито ако се десило да чича-Тиме није код куће било, е, онда га је пред чика-Пајом и куд |
| пет ми је и то песма!...{S} Као да мене није Гркиња научила сасвим нову:</p> <quote> <l>Док по |
| ца, која до своје четрдесет пете године није могла себи повољног и честитог мужа наћи.{S} Та ће |
| ћи?{S} А село?{S} Њено детиње уображење није могло ниједне пријатне слике пред њу изнети, која |
| опио?{S} Гледајући у лепу Гркињу, да се није заљубио?...{S} Све игра, сиромах; рекао би, као не |
| скривио, па да прсне од смеја!{S} Да се није опио?{S} Гледајући у лепу Гркињу, да се није заљуб |
| Она погледа на врата, мислила је да се није, како, њен дебели <pb n="306" /> муж појавио; али |
| д је учитељ донео шунку и вино, онда се није имало ништа чекати.{S} Учитељ, кад је видео, да га |
| , која је онде пред њим дрхтала, али се није с места помицала, нити је тренула.{S} Она се решил |
| зговора чича-Тима оде у чаршију; али се није по њој ни десет минута шетао, а у дивно руменило з |
| ћу, шаљите тамо војску, жандаре, док се није сав Перковац побунио!...“ — И још много друго које |
| па Гркиња се сваком извињаваше, како се није ни очешљала, ни умила; како је још у неглиже, — иа |
| е пак саме личности њене тиче, за њу се није могло рећи, да је ружна, а још мање, да је лепа.{S |
| сад за сватове спремао!{S} Таке салате није ни цар јео, као што ћу је ја мојим сирћетом зготов |
| ело пољуби...{S} На тај пољубац се дете није тргло, већ мирно продужаваше крепећи сан.</p> <p>Ч |
| план лепа Гркиња покварила...{S} Сунце није било ни за два копља одскочило, а лепа Гркиња, наб |
| говорио, глас му је дрхтао; а, богме, и није, сиромаху, ласно растати се са сто дуката и са сво |
| ом, он је с највећом жестином загрли, и није остало места на лицу лепе Гркиње које није чича-Ти |
| >Гркињи пређе преко лица лак осмејак, и није никако могла своје унутрашње задовољство да притај |
| да јој то примети, него је само ћутао и није се више усудио подићи очију, да мери лажљиво лице |
| и...</p> <p>Начелник је од чуда зинуо и није умео ама баш ништа проговорити.{S} То, што је чуо, |
| , изиђе неко мало дете, коме мати још и није смела поверити виљушку у руку, и то ће дете својим |
| човек угуши, баш ме умори!...</p> <p>И није лако по тој јунијској припеци путовати ни здравом, |
| по лицу ти судећи, рекао бих да и теби није лоше?</p> <p>Стара госпођа, баш као неко невинашце |
| елики, али ватреној чича-Тиминој љубави није могао никаква вреда нанети.{S} Истина, два-три дан |
| ут осетио да га Гркиња вара и лаже, али није имао толико храбрости, да јој то примети, него је |
| pb n="372" /> лежала, поруменео је, али није имао куд, већ је мудро ћутао.</p> <p>— Сад је на м |
| е Папрагове комплименте одговарати; али није имао куд, морао је мало сести, <pb n="340" /> и то |
| ркаше задовољно своју црну каву.{S} Али није дуго седео сам, наскоро за њим дође и учитељ четвр |
| остиво уздахну:</p> <p>— Ох, само да ми није онога дериштета!...{S} Ви, ваљда, и не знате, да ј |
| сам литру ракије и четири каве, али ми није жао; бар ме је млади господин колега уверио, да су |
| одице, ако је има...</p> <p>Али уствари није тако било, јер после десетак дана чича-Тима је озд |
| е, па се направи читаво чудо!{S} Шта ти није натоварио на себе, па какве ти речи не говори три |
| емље поклони, колико коракне; моја мати није то умела, а људи су и за њу говорили, да је васпит |
| будућности.{S} Човека који ће је узети није могла волети, јер га ни познавала није.{S} Његова |
| о, да се лепа Гркиња на таке маленкости није <pb n="359" /> обзирала.{S} Она је сасвим безазлен |
| е обудовео је, те због те своје жалости није могао синоћног вечера сам лично на беседу доћи, не |
| некако све испод трепавица; а и ход јој није више прост, него некако по новосадски извијен, иск |
| џепа кесу, претураше по њојзи, све док није нашао један маријаш, те даде детету, а после дохит |
| кна, па се њиме трљала по лицу, све док није природна румен дошла.</p> <p>Кад је стара госпођа |
| о томе не јави!</p> <p>— Дакле, он вам није доставио?{S} Но, лепо, прекрасно, кад и сама власт |
| ead> <p>Сутрадан се у Перковцу ни о чем није говорило, већ о синоћном прстену и о беседи, која |
| Трећи разред, који се у многом којечем није са четвртим слагао, али га је у многоме, опет, вол |
| ма није могао три дана ручати, ни с ким није говорио и једнако је мислио о изгубљеним класама.< |
| ва-три дана био је као убијен; ни с ким није проговорио, <pb n="316" /> није се осмехнуо, није |
| били музикални.{S} Могуће да Југ-Богдан није свирао у гласовир, а Бошко да није био виолиниста, |
| о виђења!</p> </quote> <p>Газда Миладин није могао, а да не примети:</p> <p>— Да не да Бог!</p> |
| Наједанпут се нађе на некој висини, он није могао да разазна, где се налази, корачи један кора |
| се преобуче, али све беше доцкан!{S} Он није ни свој отрцани шешир скинуо, а лепа Гркиња стајал |
| инило му се да пролазе мимо њега.{S} Он није знао, на коју ће страну, па напослетку се обрте на |
| о је вече протекло, <pb n="324" /> а он није добио прилике да своју обожавану Гркињу загрли.{S} |
| на донесе му писмоноша писмо, али га он није умео прочитати.{S} Учитељ трећег разреда, који се |
| о стање и узроке његове болести, али он није умео ништа говорити; бленуо је мутним својим очима |
| по обичају, руци, али он је ни погледао није.{S} Дете је гледало за њим тужно, замишљено; видел |
| тампаних прописа, али баш ниједно слово није као моје миле мајке!...</p> <p>Тај пропис беше јој |
| t="subSection" /> <p>То вече Милка дуго није могла заспати.{S} Њено уображење јој је износило т |
| удно јављаху, али он као да их ни видео није; шешир је набио на очи, па је необично брзим корак |
| а неће изостати, као што се ни преварио није; јер не прође ни четврт сата, а учитељи трећег и ч |
| ако би ми хтео позајмити?</p> <p>— Ако није више од стотину, могао бих ти учинити.{S} Своји см |
| но, што је и моја стрина знала, ил’ ако није знала, тим је била од њега паметнија, онда изиђе н |
| а школу није баш много посећивао, иако није ама <pb n="350" /> баш ништа од свега разумео, мор |
| добро загледа по џепови, да му се како није срма изгубила, а после изиђе на обалу, стаде онде, |
| "383" /> <p>Цело друштво се ућута, нико није ништа умео рећи, само се кир-Никола ухватио за трб |
| ј скромној усамљености и у томе им нико није сметао...{S} Гости им нису баш много пилића и јага |
| вам задао целој школи, али од вас нико није умео тако лепо написати као мали Андрица!{S} Он је |
| али некако незграпно,јако.</p> <p>— То није њена ручица!...{S} Херајн!... — рече Тима.{S} Није |
| и стара госпођа дознала, али сад је то није више нимало вређало ни једило; она га је омрзла и |
| тељство; али, на срећу младенаца, он то није чуо, а Папраг, као човек од такта, да сваку могућу |
| е и као дете радо смејао тако, да често није могао ни лекцију пред учитељем изговорити, све од |
| Папрага, он се збунио и само зато, што није умео на све Папрагове комплименте одговарати; али |
| ?</p> <p>— Оно, што ти не треба.{S} Што није више ни за шта — пренемагала се баба, — изношено, |
| што ова соба није спремљена, ха?{S} Што није опајана, ха?{S} Зашто кревети нису намештени?</p> |
| мејао се учитељ IV разреда, — штета што није удешено деведесет и девет класа учитељских, па мак |
| само је Папраг замишљено ћутао; не што није доста пио и што није био весељак, јок!{S} Та он се |
| љено ћутао; не што није доста пио и што није био весељак, јок!{S} Та он се у богословији са сво |
| а добро потегао тако, да и он умало што није уштинуо своју проводаџику, али се опет трже; а, по |
| како Папраг брзо окрете лист; но пошто није био у намери да таста и зета доводи у сукоб, то се |
| о, али га не хтеде тога дана обући, јер није мислио из куће никуд излазити; а и куда би?...{S} |
| чуђено; чича-Тима се мало накашљао, јер није знао, шта ће да му одговори.</p> <p>— Оно, касти, |
| Тако је то и данас било; само што данас није била Гркиња та, која је на вратима прислушкивала, |
| век који не свира ма у који инструменат није у стању за свој народ погинути...{S} Људи су ћутал |
| <p>Чича-Тима, ма да је био пијан, опет није могао да не погледа пажљивије у своју мезимицу; па |
| у не погреши; али поред свега тога опет није могао а да истога вечера не покаже пред својим пре |
| д плота, докле се и он у густоме корову није изгубио.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| је по самој природи био прост, а школу није баш много посећивао, иако није ама <pb n="350" /> |
| па иако је помало климао ногама, то му није сметало да се пред чича-Тимом не само по обичају п |
| уграби место до лепе домаћице; а то му није тешко било, јер кад је неки од учтивијих гостију п |
| ма искаже, што му срце осећа, али то му није ишло од руке; он, дакле, приближи своју столицу ње |
| ротин капелан!{S} Ако ништа у томе чину није лепо, а оно су бар приходи, да лепши бити не могу! |
| ну Гркињу.{S} То препреденом богословцу није ни било тешко опазити; прво, што је био доста хита |
| шла за чашом, док му се по бледоме лицу није прострло оно загасито руменило, које вино раскошно |
| је познавала своје интересе, па од њих није хтела никако ни у драм одступати: чича-Тими је неп |
| асно изговорене, па их млади богословац није ни чуо, те је своје аргументе о учитељским класама |
| имајући се из његова загрљаја. — То баш није лепо!{S} Молим вас!...</p> <p>— Моја слатка голуби |
| била потпуно уверена, — та њу баба још није никад слагала!{S} И кад ће се чича-Тима у њену леп |
| све је дрхтала од љутине; а како се још није била набелила и наруменила, њени суви збрчкани обр |
| , само је један смеђ прамичак, који још није избелео, пустила низ зелене очи; у лицу је и по се |
| се мора наћи или неки старац, који још није заборавио на турски селам-алећ, или нека фрајлица, |
| ла!...{S} Таки случај се у Перковцу још није догодио...{S} Најпре треба свирац да се умори, дув |
| м за све учитеље.{S} Таким оценама није ниједан могао бити задовољан, али су сви ћутали и нико |
| ика услужност од госпође Јоханиде, и ми ниједан да се сетимо, па да јој наздравимо!...{S} А сви |
| или да се из ове вароши протера!{S} Та ниједна жена није са својим мужем сигурна, све док је о |
| ући га.</p> <p>— Што сам те звао, траго ниједна?{S} Да те бијем, да ти уши извучем!</p> <p>Јадн |
| си.</p> <p>— На ручак се вуци, опајдаро ниједна! — викао је чича-Тима, распаљен Маринковом шљив |
| доћи!</p> <p>— У собу се вуци, опајдаро ниједна! </p> <p>Дете, тако од дванаест година, уђе у с |
| есет и девет класа учитељских, па макар ниједна класа немала више него девет пара чаршијских по |
| инитих гласова.{S} У њеној крви не беше ниједне капи женске нежности; она кад се према каквом д |
| ло?{S} Њено детиње уображење није могло ниједне пријатне слике пред њу изнети, која би је своји |
| а сам видела штампаних прописа, али баш ниједно слово није као моје миле мајке!...</p> <p>Тај п |
| а врлина!{S} Ја, на пример, не познајем ниједну жену, која не би могла бити одмах четворици вер |
| кве ти речи не говори три сата, ама баш ниједну да му не разбереш!{S} Стајао сам некако пред Тр |
| Атини учио школу, ал’ оно, што он зна, никад нећу знати!...{S} Гледај га само, како се клања, |
| ећне деце:</p> <p>— Нећу, господине!{S} Никад више нећу!...{S} Богами, ћу од корице до корице с |
| потпуно уверена, — та њу баба још није никад слагала!{S} И кад ће се чича-Тима у њену лепоту з |
| ом.{S} А јесам ли ја казала?{S} Та мене никад није глава од слепог миша преварила! — Утоме баба |
| купите црну свилену хаљину, ја вас више никад погледати нећу!..{S} А донде да се нисте усудили |
| ећи, да се нисте к нама доселили, не би никад ни знала за уредност, —- па ко би је онаку и узео |
| повика весело: — Љубав!{S} Мене дланови никад не варају!{S} Неко високо свештено лице цркава за |
| мности!{S} Истина, ја те слабости нисам никад на себи приметила, али сам гледала понеку од моји |
| и да узму две класе!{S} Е, касти, то им никад не могу заборавити!...{S} Две класе!{S} И то, кас |
| > <p>— Биће! — додаде баба. — Мене длан никад не вара.{S} А после ћеш се жестити.{S} Ево, гледа |
| м онда видео клањања и метаније, ја већ никад у животу нећу!{S} Начелник се, касти, измиче, а о |
| има, после онаке красне жене, неће више никада женити, али се преварише, јер се он одмах после |
| дине, и хвала вам!{S} На ту вашу услугу никада нећу заборавити.</p> <p>У таком разговору свако |
| ватреној чича-Тиминој љубави није могао никаква вреда нанети.{S} Истина, два-три дана био је ка |
| после, и мода се променила, изишле су и никакве тунике...{S} Оно, касти, има шесторо-седморо де |
| е, учитеља трећег разреда:</p> <p>— Баш никакве уљудности не знамо, драги пријатељу! — шапутао |
| те, онако збуњена, није, сирота, знала, никако да искаже, због чега је до њега дошла.</p> <p>– |
| здравила, па и на путу ми је писала, да никако друкче не чиним, него да код вас ручам и станује |
| каква млада намигуша, која би желела да никако не рађа, баба је и од тога знала чини.{S} И за к |
| ла своје интересе, па од њих није хтела никако ни у драм одступати: чича-Тими је непрестано лас |
| њи пређе преко лица лак осмејак, и није никако могла своје унутрашње задовољство да притаји.{S} |
| ми учитељу докаже, да женскоме чељадету никако не доликује дугачак нос.{S} Она је то, можда, и |
| смо белегу још код врачаре видели, баш никако да одступе од ње.{S} Најпосле, око пола ноћи, по |
| pb n="383" /> <p>Цело друштво се ућута, нико није ништа умео рећи, само се кир-Никола ухватио з |
| осим проте, који је баш до кума седео, нико не хте од свију тих посластица ама баш ни окусити. |
| чекати.{S} Учитељ, кад је видео, да га нико не задржава на ручак, он оде, наравно, зловољан; а |
| гао бити задовољан, али су сви ћутали и нико не смеде ревизору ни беле приметити, ни ради самог |
| купљени гости се згледаху зачуђено, али нико га не хте узнемиривати у говору, само његов један |
| су се, истина, мало бекељили на њу, али нико, па ни сами сељачки пси, који су је, урлајући, обл |
| а људи од милости тако прозвали, то вам нико не би умео казати.{S} Али да је био прост као секи |
| ога ради, одвезао до Перковца... то вам нико не би умео казати...{S} Кад се у Перковцу појавио, |
| својој скромној усамљености и у томе им нико није сметао...{S} Гости им нису баш много пилића и |
| име...{S} А о мишљењу сиротиње и онако нико не мари...{S} Осим тих свију својстава, стара је г |
| е сам вам задао целој школи, али од вас нико није умео тако лепо написати као мали Андрица!{S} |
| своју рану завити и утоплити, а за туђу нико и не мари, још гледа, ако може, да је у својој пак |
| ир-Николу?....</p> <p>— Вас, вас!...{S} Никог другог, него вас!...{S} И ја вам кажем: ако ми јо |
| тити, отворио је врата, па је отишао, а никог око себе ни да је погледао.{S} Успут је сретао љу |
| ели <pb n="306" /> муж појавио; али кад никога не виде, а она га зачуђено запита:</p> <p>— Шта |
| ла...</p> <p>— Ми, видите, Тимо, немамо никога свога у овоме несрећном Перковцу; ја сам, као шт |
| ћи као и друго спадало.</p> <p>— Видиш, Никола, ти си мало ушао и у године, за тебе је добро, к |
| ице, па кад јој буде врућина, а прота и Никола нека се упрегну, а ја ћу остраг гурати, док се н |
| а, само од оног доброг, што га ви и мој Никола пијете — и лепа Гркиња га наново поглади по обра |
| више нису ишла боса и издрпана, а и сам Никола променио је свој отрцани сламњи шешир с новим ву |
| ачаре владала.{S} Та зар је сиромах њен Никола, Тима, чика-Паја и други њени обожатељи, зар су |
| title> <p>ЉУБАВНА ПЕСМА,</p> <p>сачинио Никола Грчић.</p> </quote> <p>Гросмутерка се опет пљесн |
| мили!</p> <p>— Лакше, господине, да нас Никола не чује!{S} Не знате, како је сумњив, прави Луци |
| касти; да умем стихове правити, као ваш Никола, баш бих направио један стих, касти, како сунце |
| екло цели дан.{S} Вечера се спрема, кир-Никола се смеје, а лепа Гркиња се сваком извињаваше, ка |
| а њему спанаћ и шунка!{S} Здрав си, кир-Никола!{S} Здраво, Чича-Тимо!{S} А да Бог поживи цео уч |
| ; ако му прозвано ђаче зна лекцију, кир-Никола се задовољно насмеје; а ако не зна, он га повали |
| јој је у свему помагао њен филозоф, кир-Никола.{S} Сав се, сиромах, ознојио.{S} Час је трчао по |
| {S} А и места рођења беху им разна: кир-Никола беше родом главом из Јеладе, чича-Тима Сремац, о |
| Па, ето, чича-Тима нека да вино, а кир-Никола шунке...{S} Кажу, да има дивних шунака.</p> <pb |
| во, докле су гости чаше празнили; а кир-Никола, кад се добро најео и напио, и не сећајући се св |
| сне, пакосно смешећи се.</p> <p>— А кир-Никола, он вам је био, по свој прилици, девер... ха?... |
| старе удовице, доказивале су, да је кир-Никола и наученији, бољи и у свему много лепши него леп |
| олега, али ја нисам приметила да је кир-Никола чупав, знате.</p> <p>— Чупав је, клопав је!{S} Т |
| иви?...</p> <p>Али на све те псовке кир-Никола није ни речицом одговарао; држао се за испућени |
| гост у горње чело — а с леве стране кир-Никола, с десне Гркиња.{S} Кад су поручали, домаћин се |
| нистарства просвете званично: да се кир-Никола казни двомесечном платом, а чича-Тими да се одуз |
| оштрим гласом проговорила, онда се кир-Никола трже и стаде се гласно смејати, а чича-Тима, као |
| .</p> <p>—— Ха, ха, ха! — смејао се кир-Никола. — Добро, кад сте дошли! — А после се окрете ост |
| нико није ништа умео рећи, само се кир-Никола ухватио за трбух, па се из свег гласа церека:</p |
| /> је зваху и деца, и чича-Тима, и кир-Никола, да уђе унутра, она је само одговарала, да не мо |
| > <p>Дакле, она и он, лепа Гркиња и кир-Никола, живљаху мирно у својој скромној усамљености и у |
| и невешт; а тако исто и она, кад би кир-Никола од каквога ђачког родитеља неко прасе или рубљу |
| у; кућу већ имам, а воду ће ми вући кир-Никола..{S} А ја и Гркиња, ми ћемо пити све тазе пиво; |
| га човек и двапут пољуби!...</p> <p>Кир-Никола се слатко насмејао, допало му се што му је жена |
| како нисам у несвест пала...</p> <p>Кир-Никола с децом и чича-Тимом одоше отпочинути, и после п |
| ...{S} Ви, можда, мислите: да нема мога Николе?...{S} Ништа нам он неће сметати; а, после, стар |
| nit="subSection" /> <p>Међутим, код кир-Николе, откако им се чича-Тима доселио, све се набоље о |
| Учитељи, који су се тога вечера код кир-Николе и лепе Гркиње сабрали, беху разног узраста, а и |
| неког болтаџије, што му је дете код кир-Николе учило школу и положило испит са петицом, а на Пе |
| ом чича-Тима преселио са станом код кир-Николе.</p> <p>То је, наравно, и стара госпођа дознала, |
| оде, куда су га позвали.</p> <p>Код кир-Николе беше сто намештен, али само за њих троје, а деца |
| онда га не би опоменула, кад би њеноме Николи голи лактови кроз отрцани капут провиривали.{S} |
| учитељ у Крајини, па заборави о Светом Николи, или најдаље о новој години, донети бар једну пе |
| ; трећем разреду: „Успех добар“, а кир-Николи и чича-Тими записао је: „Успех врло рђав, деца н |
| е не казујете, нарочито чича-Тими и кир-Николи, разумете ли ме?...</p> <p>— Разумем!</p> <p>— Л |
| ново пољуби, али на вратима се чуло кир-Николино кашљуцање, а затим смеј и церекање...</p> <p>— |
| {S} Хоћу им, богами, смрсити конце, кир-Николу ћу преместити у Хомоље; а кад се он са својом ве |
| } Чича-Тими ћу одузети једну класу, кир-Николу ћу протерати; а ви, стара госпођо, осим похвалит |
| своју обожавану Гркињу видео!...{S} Кир-Николу и остале учитеље није могла из места покренути, |
| аљда, није мене мислила...{S} Можда кир-Николу?....</p> <p>— Вас, вас!...{S} Никог другог, него |
| јој пакости измислити, све је то на кир-Николу и лепу Гркињу натоварила.</p> <p>— О, господине, |
| тарче!... ’Ма чу ли, болан, да су и кир-Николу преместили, и то у Хомоље, па ће и госпођа Јохан |
| ерком називали, –- само ћутите, немојте ником ни речи говорити; данас је 24., сутра, дакле, мож |
| е, могу се поверити, само вас молим, да никоме не казујете, нарочито чича-Тими и кир-Николи, ра |
| твој је колега, па то, мислим, да не би никоме у очи падало; још би нас хвалили, што смо стара |
| ога дана обући, јер није мислио из куће никуд излазити; а и куда би?...{S} Та цела је варошица |
| ије, није, дакле, по званичној дужности никуд морао одлазити.{S} Али, као и остале, тако му је |
| оспођа дознала, али сад је то није више нимало вређало ни једило; она га је омрзла и презрела.{ |
| ноћи?{S} Така част|...{S} А ја, сирота, нисам ни слутила!...</p> <p>Прота јој приступи ближе.</ |
| ри године као учитељ.{S} Истина, касти, нисам учио велике науке, али азбуку знао сам напамет, м |
| кад сам се са првом мојом женом венчао, нисам се тако веселио!...</p> <p>Стара госпођа грискаше |
| о, отпадало руменило и белило.</p> <p>— Нисам се надала од вас — рече Гркиња, као мало прекорно |
| ребали ни да говорите!</p> <p>— Шта, да нисам опет што погрешио?...{S} Е, кад је тако, сад ћу ј |
| уза саму колибу...{S} Е, јесте чули, ја нисам ни у самом Новом Саду лепших видела!</p> <p>— Та |
| начелник!...{S} Хе, хе!...{S} Као да ја нисам мојим очима прочитао министарски акт!.,.{S} Он ка |
| p> <p>— Опростите, драги колега, али ја нисам приметила да је кир-Никола чупав, знате.</p> <p>— |
| них краставаца јела, више ти ни окусила нисам.{S} Могу ти, ако је по вољи, у длан и у карте гле |
| учитељу, нешто ми је ка и познато, ’ма нисам рад казиват’, страх ме је, е ће се и даље чути... |
| ориђинал послао чак у Париз; ја сама се нисам познала, така је то красота била!!...</p> <p>То ј |
| енских забава?{S} Е, господине, томе се нисам надао, нарочито од вас, који сте такође из прека |
| м препредене Гркиње. — На ручак, док ти нисам ишчупао те твоје чупаве курјуке!</p> <p>— Оче, — |
| и скромности!{S} Истина, ја те слабости нисам никад на себи приметила, али сам гледала понеку о |
| .{S} Нечувено!...{S} Чудим се само како нисам у несвест пала...</p> <p>Кир-Никола с децом и чич |
| тога још нешто безобразно рече, али то нисам упамтила, само знам, да је после те средње врсте |
| ео ме је пољубити!{S} Наравно, да му то нисам допустити могла.{S} А он ми је, поред свега тога, |
| p> <p>— А знате ли ви, да ја у Бајковцу нисам могао ни 25 ђака скупити, и то све због небрежења |
| Откако је моја протиница преминула, још нисам таке сласти окусио...{S} Али кад помислим какве с |
| ак, а ти узми парче хлеба, — душа ваља, ниси ни то заслужила, — па ручај, а ручак, што си га за |
| рци тако, да од целе распре ништа друго ниси могао чути ни разумети, <pb n="369" /> до да се го |
| шешир с новим вуненим, а у лепу Гркињу ниси смео ни погледати: ту су ти шешири са великим перу |
| та је то?{S} Дванаести је сат, а ти још ниси ни собу спремила!{S} И ти се спремаш за удају, и т |
| ошћу у собу.</p> <p>Соба јој беше мала, ниска, али са обичним сеоским намештајем: једна неофарб |
| ајем: једна неофарбана клупица, две-три ниске дрвене столице, а ону другу половину запремао је |
| ажипут <pb n="362" /> је упрла на своје ниско и збрчкано чело, а нос и уста је искривила, а зат |
| вакад свршили наш разговор?</p> <p>— То нисмо, драга колегинице!...{S} Но, то би тек лепо било |
| S} Оно, касти, кад сте мислили вређати, нисте требали ни да говорите!</p> <p>— Шта, да нисам оп |
| тао је чича-Тима зачуђено. — Да, касти, нисте добили ваше наслеђе?</p> <p>— Ха, ха! — смејаше с |
| сте један нитков!...</p> <p>— Ви, опет, нисте држали актерке у квартиру?...{S} Хе!...{S} Па нис |
| мо вас ради дошао.{S} Е, е!...</p> <p>— Нисте ништа штетовали, господине, — рече гросмутерка, с |
| касти, — муцао је чича-Тима, — није да нисте, јесте, господине.</p> <p>— Па шта поможе?{S} Ниш |
| актерке у квартиру?...{S} Хе!...{S} Па нисте били бабица?...{S} Ха!...{S} Лепе су то историјиц |
| такође из прека родом...</p> <p>— Ви ме нисте разумели.{S} Што се те сорте забава тиче, признај |
| чило на ред...{S} А, управо рећи, да се нисте к нама доселили, не би никад ни знала за уредност |
| лостиво гурну од себе...</p> <p>— Да се нисте усудили|...{S} Јер... </p> <p>Она га погледа прет |
| икад погледати нећу!..{S} А донде да се нисте усудили приближити се мени и називати ме свакојак |
| те чули, језик за зубе!{S} И више да се нисте усудили мене белајдиговати... јер...{S} Та ви још |
| е наново разговор о беседи: — Дакле, ви нисте чули, шта је синоћ било?{S} Та то вам је, господи |
| ли погодио?</p> <p>— Не, господине, то нисте — рече, скоро сажаљевајући, Папраг; — напротив, ј |
| ..</p> <p>— Варате се, господин-колега, нису плаве, него некако, чини ми се, знате, као лист ло |
| су је омрзле; ја се чудим, како досада нису саставиле тужбу бар са две хиљаде потписа, да се х |
| ћутао забринуто, знао је он, да му деца нису баш спремна, а и то је био уверен, да би му стара |
| 0" /> <p>У Перковцу мало има жена, које нису њену помоћ тражиле.{S} Ако, н. пр., није која рађа |
| о, све се набоље окренуло: деца му више нису ишла боса и издрпана, а и сам Никола променио је с |
| данпут пијан у механи изразио да попови нису христијани...{S} То ће им доста бити, па да их по |
| а расположењу, доказивати, да први људи нису јели гвозденом виљушком печење, него сопственим пр |
| о, беше некакав лагум.{S} Жандари, који нису далеко оданде били, чуше његово стењане, а после з |
| орили, да је васпитана!</p> <p>Те мисли нису приличиле њеним годинама, али сирото дете у нужди |
| Што није опајана, ха?{S} Зашто кревети нису намештени?</p> <p>— Оче, прала сам судове, а после |
| ма и по фокошу њихову...</p> <p>Те речи нису биле гласно изговорене, па их млади богословац ниј |
| томе им нико није сметао...{S} Гости им нису баш много пилића и јагањаца појели, а и они, који |
| колу...</p> <p>— И моји, богме, баш ако нису филозофи, ал’ бар толико знају, да би код поп-Арон |
| .{S} Све су, дакле, видели, само беседу нису!{S} А и њу, можда, не би угледали, да случајно не |
| литру старе жабарке.{S} Учитељи се још нису ни обредили, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је м |
| дрхтала, али се није с места помицала, нити је тренула.{S} Она се решила да сваком њихову напа |
| го што!{S} Но, јесте чули, ви сте један нитков!...</p> <p>— Ви, опет, нисте држали актерке у кв |
| ead>I.</head> <p>У вароши Перковцу нема ничега, што би било вредно описивања, те га, ваљда, сто |
| брио; а како се с њоме упознао, не беше ничега, што јој он не би учинио по вољи.</p> <p>Милка о |
| у Перковцу, ко су то двоје, на које она нишани!{S} А после тога још нешто безобразно рече, али |
| ка, учитељ трећег разреда, —- баш га се ништ’ не бојим!{S} Деца ми знају све као воду!{S} Али ћ |
| је јадно сироче таком ватром пољубило, ништа друго не може бити, него — љубавно писмо.{S} А, у |
| о.{S} Изгледала је као одрасла девојка; ништа не беше на њојзи што би одавало њене младе године |
| да, мислите: да нема мога Николе?...{S} Ништа нам он неће сметати; а, после, старост његова ско |
| , господине.</p> <p>— Па шта поможе?{S} Ништа!...{S} Исто сам тако могао једну греду усавјетова |
| једне добро устројене државе.</p> <p>— Ништа ми не остаје, него да сама одем — рече гросмутерк |
| ац! — говорио је трећи разред. — Баш га ништа не може разведрити ни ожалостити!...{S} Хеј, стар |
| рудише да му докажу, да је он — луд, да ништа не зна, шта у пићу говори, а прота се заверио, да |
| Па нека ми ко каже: учитељ Тима не зна ништа!...</p> <p>Учитељ IV разреда се смејао, али не чи |
| ћемо се огледати.{S} Знам, да вам деца ништа не знају, па сад нек’ вам помогне ваша обожавана |
| што јој отац у пићу сам говори, не може ништа добро бити, и она, скоро не дишући, слушаше и даљ |
| /> <p>Цело друштво се ућута, нико није ништа умео рећи, само се кир-Никола ухватио за трбух, п |
| е, — смејао се начелник, — ја ти о томе ништа не знам, до, ево, данас у ови час.{S} Сад видим д |
| њу.{S} Али све то као да се лепе Гркиње ништа није ни тицало.{S} Она је познавала своје интерес |
| неког препирци тако, да од целе распре ништа друго ниси могао чути ни разумети, <pb n="369" /> |
| поклонио чика-Паја, члан суда; а то те ништа не кошта, само што сам га једанпут лепо погледала |
| ислим да против оваке прилике не можете ништа имати; а и млади господин Папраг тешко да ће и он |
| ради дошао.{S} Е, е!...</p> <p>— Нисте ништа штетовали, господине, — рече гросмутерка, спремај |
| умила и стала се чешљати; њојзи не беше ништа необично што је оца тако рано видела спремна и об |
| сти својим мутним очима бленуо, а не би ништа одговарао; па и онда је ћутао, кад га је обожаван |
| аново преметала и јастуке и душеке, али ништа не поможе; напослетку је силом заклапала усијане |
| Трећи разред га опет гурну лактом, али ништа не поможе, он је баш хтео све да изговори:</p> <p |
| са Тимом оде у споредну собицу, у којој ништа не беше, до један неофарбан сто и две дрвене стол |
| лала, сигурно зато, што овде није могао ништа научити, па, касти, да се мало у свету дотера, уг |
| узроке његове болести, али он није умео ништа говорити; бленуо је мутним својим очима, без и на |
| лан!{S} И то баш протин капелан!{S} Ако ништа у томе чину није лепо, а оно су бар приходи, да л |
| донео шунку и вино, онда се није имало ништа чекати.{S} Учитељ, кад је видео, да га нико не за |
| ...{S} И онај грбави, глупави полицајац ништа да ми о томе не јави!</p> <p>— Дакле, он вам није |
| ћивао, иако није ама <pb n="350" /> баш ништа од свега разумео, морао је тврдити да разуме и да |
| ик је од чуда зинуо и није умео ама баш ништа проговорити.{S} То, што је чуо, беше за њега стра |
| меваше, истина, од целога разговора баш ништа, али је толико схватило: да то, што јој отац у пи |
| , волио бих бројат’, како ми зубе ваде, но саставит’ дваест ријечи једну до друге.</p> <p>— Тре |
| се и с овом мученицом гушити и давити, но с туђом децом свађати се и гутати ону школску прашин |
| онако безобразно сељачки, право у очи, но некако све испод трепавица; а и ход јој није више пр |
| ом, као да сте много веселији...{S} Но, но, немојте тајити, ја вас бар познајем!</p> <p>— Што ј |
| њено лице свога обожатеља.</p> <p>— Но, но, драги господине, шта сте се збунили?{S} Та човек ва |
| умора пустила из кола, али не да понос: но, то би тек лепо било, да се уморила!...{S} Таки случ |
| ше смешно како Папраг брзо окрете лист; но пошто није био у намери да таста и зета доводи у сук |
| емаш за удају, и то за каква човека!{S} Но, лепа невеста!</p> <p>А кад је видела на столу поређ |
| баш у Иригу на беседи, ал’ ово чудо!{S} Но, то ни у Турској нема!</p> <p>Чича-Тима, који је баш |
| ца резоновати: — Лепо!{S} Прекрасно!{S} Но, то ми се допада!{S} Девојка под прстеном, па чим се |
| бавна <pb n="354" /> писма!{S} Лепо!{S} Но, таке ствари већ могу једног честитог младожењу обра |
| ..{S} Господине колега, и друго што!{S} Но, јесте чули, ви сте један нитков!...</p> <p>— Ви, оп |
| ена, пође и даље. — А онај професор!{S} Но, то је грозно, то је ужасно!{S} Он је хтео доказати, |
| ња; она набељена, отрцана!{S} Она!..{S} Но, ал’ то је већ ужасно!{S} Па знате ли, о чему је та |
| ега!{S} И то ми је после девојка!...{S} Но, јесте чули!...{S} А, а!...{S} А гле и господина Тим |
| <p>— То нисмо, драга колегинице!...{S} Но, то би тек лепо било да се због таких маленкости ста |
| — Од мене...{S} Он од мене лепши?...{S} Но, јесте чули, стара госпођо колегинице, ви сте, касти |
| прагом, као да сте много веселији...{S} Но, но, немојте тајити, ја вас бар познајем!</p> <p>— Ш |
| , — шта ли ће ова вештица да говори?{S} Но, красна беседа!{S} И на њој се имамо захвалити једин |
| p> <p>— Дакле, он вам није доставио?{S} Но, лепо, прекрасно, кад и сама власт гледа кроз прсте |
| збуњено лице свога обожатеља.</p> <p>— Но, но, драги господине, шта сте се збунили?{S} Та чове |
| ожењу затече је и лепа Гркиња.</p> <p>— Но, Милка, — продера се својим крештећим гласом, — шта |
| са неким поносом окрете од ње.</p> <p>— Но — рече гросмутерка гласно, — шта ли ће ова вештица д |
| еко усијаним клештима уштинуо.</p> <p>— Но, ово је безобразлук!{S} Ово је инпертиненција!... — |
| лепа Гркиња приближи Папрагу:</p> <p>— Но, како вам се допада?</p> <p>— Неописано!</p> <p>— Са |
| цу да повратим у школу!...</p> <p>И пре но што је могла стара госпођа што одговорити, оде фамил |
| и чича-Тима.{S} Био је мало углађенији но обично, а и капут је обукао нов, што га је за Ускрс |
| , вере ми, волим од софре устати гладан но жедан!</p> <p>— Тако је! — тврдио је учитељ Тима. — |
| ацо.</p> <p>— Па и опет је, знате, што ’но кажу, у неколико градуса лепши и од вас!...{S} Хе, х |
| дошла.</p> <p>– Дошла сам, знате, што ’но реч...{S} А, управо, да вам кажем: била сам на синоћ |
| {S} Не треба много ни оклевати.{S} Што ’но реч, док је чорба на асталу, треба је кусати.</p> <p |
| накашља се зловољно и прогунђа у себи: „Но, и то мора да је неки Шваба!{S} Шерет!...{S} Млеко л |
| асти, баш сам са тим човеком задовољан; нобл човек, васпитан човек, човек, касти.</p> <p>— Госп |
| аспитан, учтив, а уствари видим, да има нов капут и да се толико пута до земље поклони, колико |
| лађенији но обично, а и капут је обукао нов, што га је за Ускрс спремио.</p> <p>— А гле, ево и |
| авља?{S} Прегледа старе лутке и преврће нова љубавна <pb n="354" /> писма!{S} Лепо!{S} Но, таке |
| стити.{S} Ево, гледај, свађа у кући!{S} Новац из куће!{S} Неприлика!</p> <p>И црте на лицу Грки |
| добијем ваљану парохију, а ту је нуждан новац!{S} Треба ту давати!{S} Од митрополитова ђакона, |
| </p> <p>— Е, касти, ова ти ракија кошта новаца, побратиме!{S} Прави мелем!{S} Него, дајде још ј |
| Да је чича-Тима уз своје оно дериште и новаца дао?</p> <p>— Сто дуката!...{S} Богме је то — ре |
| а. — Него, касти, требаће ми нешто мало новаца; знаш већ, како; имаш, фала Богу, и сам своје де |
| у премишљала и већ је у мислима гледала нове поклоне, што јој је прота подоносио: пред њоме на |
| осно уображеног, обожаваоца, правила је нове комбинације о својој лепшој будућности. — У Америц |
| це од оне тешке црвене свиле, од које у новије доба по Србији „изображенији“ свештеници праве с |
| окретним језиком даље га упознавати са новим пријатељем: — Дакле, драги г. Тимо, ово је тај мл |
| променио је свој отрцани сламњи шешир с новим вуненим, а у лепу Гркињу ниси смео ни погледати: |
| оговори....{S} И тако гледајући у свога новог, али живосно уображеног, обожаваоца, правила је н |
| њиме. — Имам част представити вам нашег новог пријатеља и познаника г. Папрага, учитеља из Лешњ |
| ном Перковцу; ја сам, као што знате, из Новог Сада, премда сам и ја пореклом Гркиња. — И, уздиг |
| наздравимо!...{S} А сви знамо, да је из Новога Сада!{S} А у Новом Саду би се срушио тороњ на са |
| озналоме комшилуку о великој научености новога учитеља и о чудној лепоти његове жене.</p> <p>Је |
| е до зиме и <pb n="363" /> две бунде од новодобивеног љубавника очупати, тек она пристаде да јо |
| заборави о Светом Николи, или најдаље о новој години, донети бар једну петачку <hi>балуце</hi> |
| скривила, а затим, као изненађена неком новом појавом, повика весело: — Љубав!{S} Мене дланови |
| .{S} Е, јесте чули, ја нисам ни у самом Новом Саду лепших видела!</p> <p>— Та оно, касти, та ка |
| сви знамо, да је из Новога Сада!{S} А у Новом Саду би се срушио тороњ на саборној цркви, кад би |
| бих умео казати.{S} Био сам на њима и у Новом Саду.{S} Варош презадужена; народ од туђинаца зна |
| се чини да сам још девојка, па да сам у Новом Саду!{S} И синоћ је долазио, ви бесте у винограду |
| давала, то да си видела!{S} Није било у Новом Саду фотографа, који ме није молио, да ме сними; |
| ..</p> <p>— А мелшпајз?....{S} Знате, у Новоме Саду ни обичан ручак не прође без мелшпајза.</p> |
| мало отменије, образованије, београдско-новосадске, забаве, поче својски одазивати: прво уђе у |
| ход јој није више прост, него некако по новосадски извијен, искривљен, — милина ти је погледати |
| у водили на доњи бој; поче се, онако по новосадски, клањати, правити книксове, па се у један ма |
| а.{S} Она је сасвим безазлено, онако по новосадски, раширила свој зелени амрел, пустила дугачке |
| > <p>— А нашто то?...{S} Ја ћу онако по новосадски: егзабрукто. </p> <p>И он се диже са столице |
| >— А, дакле, да од њих готовите мало по новосадски дунста?...{S} Е, ако је баш тако, онда ћу је |
| жи...</l> </quote> <p>— То, видите, све Новосатке у дромбољу свирају...{S} Само да ми је овај Д |
| двоје изговорили, диже се она протерана Новосаткиња; она набељена, отрцана!{S} Она!..{S} Но, ал |
| а?</p> <p>Учитељ Тима је сваку заведену новост, како у школи, тако и у обичном животу, мрзео; а |
| ђинђуве, перлице и шарену вуницу..{S} А новости имам да му кажем, да од другог ни за десет годи |
| европска питања, па онда пређу на месне новости.</p> <p>Таку једну господско-трговачку кавану д |
| .{S} Уосталом, дознаде ли још каквијех новости у нашем Перковцу?{S} Ела ли се већ једном ови н |
| Као да мене није Гркиња научила сасвим нову:</p> <quote> <l>Док по небу месец лети, </l> <l>У |
| а перлицама ишаране дуванкесе и кесе за новце; нигде не видиш женске, а то ли мушке кошуље.</p> |
| у продати Чивутима београдским, згрнућу новце, па ћу да подигнем у моме винограду пивару; кућу |
| , што је зету наменио. — Ево ти, синко, новци! — рече скоро разнеженим гласом. — Иди, па купуј |
| зати, каква је љутина у кући и какви ће новци из куће?</p> <p>— Хоћу, благо баби!{S} Хоћу, лепа |
| му девојка! <pb n="334" /> Мени требају новци, хе!{S} Нећу ја довека да учитељујем, не!{S} Хоћу |
| а за мене заузети, да што више у готову новцу уз девојку добијем, а, после, вели, кретно и некр |
| дом куљао, да се сирота Гркиња једва на ногама држала.{S} Та баба, коју је наша декламаторка по |
| раљеве и краљице о земљу и већ их хтеде ногама газити, али их Милка, хитро као веверица, покупи |
| а њега посади; а сама је, с прекрштеним ногама, села на ћилим.</p> <p>— Данас је петак — рече б |
| ожења се диже, па иако је помало климао ногама, то му није сметало да се пред чича-Тимом не сам |
| му малу белу капицу, плав шлафрок, а на ноге чисте чарапе.{S} Доктор га је хтео и испитивати, к |
| его, дајде још једну, касти; на две сам ноге и дошао.</p> <p>Побратим га послужи још једном грк |
| она мања половина између обрва остала; ногу је ишчашила, а леву руку је сасвим пребила...{S} У |
| е округле, прстићи дугуљасти, а на њима нокти скоро провидни, лице јој беше као снег бело, дугу |
| грти, па блену у гарава лица јевропских номада.{S} Један од њих четворице држи грдан бубањ пред |
| шалио би се чича-Тима. — А, напослетку, нос и не приноси лепоти!...{S} Очи, очи!!...</p> <p>— О |
| У том тренутку уђе чича-Тима у собу.{S} Нос му беше црвенији него обично, очима је закрљештио и |
| упрла на своје ниско и збрчкано чело, а нос и уста је искривила, а затим, као изненађена неком |
| наниже и том је приликом тако нагњечила нос, да је од њега једва она мања половина између обрва |
| ту.{S} Гркиња је белом марамом запушила нос, да не би удисала онај смрдљиви ваздух, што се са д |
| гросмутерка, у својој црној хаљини, на нос је натакла наочаре, подбочила се са обе руке на кук |
| ади из џепа своје наочаре, натаче их на нос и, приближивши се учитељу четвртог разреда, стаде п |
| и из недара своје наочаре, натаче их на нос, па онда приђе ближе огледалу.{S} Руке је подбочила |
| је попадија из Мартиновца варјачом сав нос изразбијала.{S} Цео свет зна већ, зашто!...{S} Онда |
| Тима побојао, да му како зет не разбије нос.{S} Он се рукова са чича-Тимом и не упита га за исп |
| вартиру!{S} Само ви немојте ваш прчасти нос свугде забадати!{S} Ви, ислужена бабицо са отрцаном |
| оме чељадету никако не доликује дугачак нос.{S} Она је то, можда, и зато чинила, што је у ње до |
| ма копала јаму, сломио је руку, одрубио нос; а ону мршаву вештицу с њеним надувеним Шпартанцем |
| епша била, кад би јој, наместо уљуднога носа, на оно снежно лице прилепили зрно сочива, па мака |
| е заиграла она дубока борица, што се од носа ка бради повлачила; руке је спустила понизно доле |
| ду, што сад велике и младе госпође и не носе више...</p> <p>Гркиња се замисли мало.{S} Није ни |
| ечи на економа:</p> <p>— Ето ти капице, носи је! — И он му баци малу белу капицу у образ. — Шта |
| ну са карнерима, што се и не приличи да носи једна скромна учитељка, а чича-Тима јој је дао вин |
| са од руке.{S} Људи смо!{S} Ко зна, шта носи дан, шта ли ноћ!{S} А интереса ти, побратиме, не т |
| од саме окружне начелниковице шареније носи?{S} Та муж јој нема ни толико плате, да јој и бели |
| шуљу; касти, она, се у Перковцу чистије носи и од саме госпа-начелниковице.</p> <p>— Па се ја и |
| еда, који је мало уфитиљио. —- Ђаво нек носи и бабу и секретара!{S} Њој, дабогда, пресело моје |
| о, а она, касти, кад неће, нека је ђаво носи!{S} Така јој, касти, беше и покојна мати, неваљала |
| то историјице, тек хајд’, нека вас ђаво носи, — сад сте васпитатељка, па квит!{S} Само ми се ви |
| </p> <p>— Оно, касти, све нека вас ђаво носи, и тебе и шлафрок, и капицу, и вашу медецину!{S} А |
| на беше у српским хаљинама, само што је носила, колико да се зна да отменијој перковачкој класи |
| , и онда би се начелниковице наше лепше носиле него све девојке султанова харема, а то, наравно |
| тунике и што се већ у оно време највише носило, и све то од скупих материја, а празником се виђ |
| м, салонским, хаљинама, са цвикерима на носу, што су се по тим осветљеним просторијама тамо и а |
| она ућута; наочаре, који јој обично на носу беху, скинула је и, метнувши их на сто, наслонила |
| празној кожи?{S} Што му је сав облик у носу смештен?{S} Е, вјера и Бог — рече начелник, — голе |
| о би, па би корачао даље у црну, пусту, ноћ.{S} Наједанпут се нађе на некој висини, он није мог |
| је могао наћи, оде даље, гологлав...{S} Ноћ беше тамна, улице узане, мрачне, а калдрма испроваљ |
| ом и оца изгубило.{S} Кажу, да човек за ноћ оседи, остари.{S} А сироче постаје човек смишљен, о |
| ди смо!{S} Ко зна, шта носи дан, шта ли ноћ!{S} А интереса ти, побратиме, не тражим ни пребијен |
| богда, у здрављу да се видимо и лаку ти ноћ!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>То вече Мил |
| , преџоњао је у омладинској дворани сву ноћ, пио је с њима, здравио се; а ујутру је отишао, да |
| ретко употребљава, а прекодан и по сву ноћ о белом вину проводи; ноћу не излази напоље, јер се |
| пољуби и да јој пришапне:</p> <p>— Лаку ноћ, моје суво злато!{S} Неће ни добро сванути сутра, а |
| не пожелевши старој колегиници и „лаку ноћ“, а то је и сувише: отићи без „лаке ноћи“...</p> <p |
| будало!“ Осталим гостима није ни „Лаку ноћ!“ рекла, него се као фурија удалила из дворане.{S} |
| испрекидано чича-Тимино хркање.</p> <p>Ноћ беше дивотна! </p> <p>По плавом небеском простору л |
| ара, шта ће и кога ће те <pb n="338" /> ноћи похарати, да своју гладну децу захрани, — донде у |
| о...{S} Ко би се томе надао, у ово доба ноћи?{S} Така част|...{S} А ја, сирота, нисам ни слутил |
| да одступе од ње.{S} Најпосле, око пола ноћи, почеше они један по један у потпуноме мраку бледе |
| ноћ“, а то је и сувише: отићи без „лаке ноћи“...</p> <p>Стара госпођа оста бледа и поражена.{S} |
| човек шета као по рају; а кад су мрачне ноћи, а теби се чини да си насред Мироча, чекаш само, к |
| у главну полицију.{S} Писар који је те ноћи дежурао, кад га је прегледао и пописао ствари, кој |
| Цигане у дворану, да ону другу половину ноћи поред умилне музике у игри и весељу проведу.{S} Ка |
| одан и по сву ноћ о белом вину проводи; ноћу не излази напоље, јер се боји од потчињених му учи |
| а је црну хаљину.{S} Знала је, да таква ношња приличи једној скромној васпитатељци, али, уствар |
| тепелука моје покојне жене, не знам!{S} Ну одријеши ланац, те с њиме насриједу!{S} Па да је пра |
| ешта; а прота је најљубазнијим осмејком нуди да бира, што јој се најбоље допада.{S} И она је ве |
| им, да добијем ваљану парохију, а ту је нуждан новац!{S} Треба ту давати!{S} Од митрополитова ђ |
| ичиле њеним годинама, али сирото дете у нужди и невољи брзо сазрева до човека: големе патње, не |
| тије него и прави полицијски агенти: од ње је само начелник могао дознати, како се који чиновни |
| че, ја толико знам: да кад би Србија од ње што учила, научила би, да сваког човека с наочарима |
| то знам напред!...{S} А, после, кад од ње дознам за расположење г. начелника и његове госпође, |
| рачаре видели, баш никако да одступе од ње.{S} Најпосле, око пола ноћи, почеше они један по јед |
| па се Гркиња са неким поносом окрете од ње.</p> <p>— Но — рече гросмутерка гласно, — шта ли ће |
| има и своје добре стране: моћи ћете од ње као у воску направити што хоћете, добру или злу дома |
| ани и сачувај!{S} Он је далеко лепши од ње.</p> <p>— Ваљда са оном чупавом брадом, коју су, по |
| било све, што је целог вечера могао од ње измамити.{S} Тек кад су у авлију у помрчину изишли, |
| p> <pb n="304" /> <p>— Само кад сам код ње, па макар и коприве с реном кувала, све би то њен по |
| простро своју шарену мараму и нешто из ње вади, па ређа по асталу, а кад му се ко од путника п |
| воје плаве панталоне, посади се и он до ње: — Српске ми вјере, рећ’ ти морам, е ми је баш драго |
| една кућица, кровином покривена.{S} Око ње се подизао од дебелих врљика плот тако велики, да се |
| , чучала је та стара жена, а дим је око ње са тако несносним смрадом куљао, да се сирота Гркиња |
| а је то, можда, и зато чинила, што је у ње доста краћушан, а на врху мало затупаст и, по маџарс |
| гори од мог оца, па што не бих пошла за њега?{S} Ова Гркиња неће имати власти у кући мога мужа, |
| проговорити.{S} То, што је чуо, беше за њега страшно!{S} Стара госпођа, окуражена, пође и даље. |
| светлели.</p> <p>И при чистој свести за њега би Београд био <pb n="393" /> оно, што је за Беогр |
| је вина, да је сва авлија заударала на њега; а лепа Гркиња је намесила палачинака, гурабија, п |
| економ ишчупа из руку, он се продера на њега:</p> <p>— Оно, касти, све нека вас ђаво носи, и те |
| понуди <pb n="361" /> Гркињи, да се на њега посади; а сама је, с прекрштеним ногама, села на ћ |
| хи!</p> <p>— Пази на печење — викаше на њега незадовољно Гркиња, — та зар не видиш, да је једна |
| та, кум и остали гости, сви повикаше на њега, сви се трудише да му докажу, да је он — луд, да н |
| мери од пете до главе, па се испречи на њега:</p> <p>— Господин-Тимо, у колико се сјећам, ја са |
| угом оде.{S} У мраку једва натрапају на њега; па кад су видели, у каквом је стању, они га узеше |
| /p> <p>— Шта хоћете са мном? — викну на њега кицош.</p> <p>— Хм! — рече чича-Тима, машући главо |
| target="#SRP18760_N3" /> викну кицош на њега, а после се окрете келнерима... — Келнер!{S} Ову п |
| ита наплаче, и кад је лепа Гркиња поред њега с прекорним погледом прошла, он, да би је унеколик |
| ани, тако, да кад је један од њих поред њега прошао, он га ухвати за капут.</p> <p>— Шта хоћете |
| а груди, а она, глупара, побегне испред њега!{S} И то ми је после девојка!...{S} Но, јесте чули |
| /> и то баш до њега; то је захтевала од њега учтивост...{S} Чим га је Папраг приметио, он скочи |
| ала, ил’ ако није знала, тим је била од њега паметнија, онда изиђе нека стара уседелица, која д |
| тврдили, да је она паметнија и лепша од њега, а то су по већој чести поштовања достојни удовци |
| е приликом тако нагњечила нос, да је од њега једва она мања половина између обрва остала; ногу |
| белих врљика плот тако велики, да се од њега једва видео искривљен оџак, који је од плетара био |
| разреда, који се у тај мах налазио код њега у винограду, отвори писмо, па кад га је прочитао, |
| ија по реду и по старешинству.{S} После њега дође мајстор Глиша ковач.{S} Он је био у немачком |
| у, а задај од рума и ракије куљао је из њега као из табарке. — Е, баш сам, касти, на вас мислио |
| ми ћемо се — угушити.</p> <p>Људи су и њега слушали... </p> <p>А кад је он свршио, изиђе на ср |
| нала, никако да искаже, због чега је до њега дошла.</p> <p>– Дошла сам, знате, што ’но реч...{S |
| мало сести, <pb n="340" /> и то баш до њега; то је захтевала од њега учтивост...{S} Чим га је |
| окрете осталим учитељима, који онде око њега, гологлави, са највећим страхопоштовањем, непомичн |
| ћици или у неком тешком сну: све се око њега окретало, и свеће, и људи, и куће, па и читаве ули |
| <p>Хтео је он још говорити, али се око њега толика граја подиже, да није умео ни речи проговор |
| аве улице, чинило му се да пролазе мимо њега.{S} Он није знао, на коју ће страну, па напослетку |
| и у њих, па да се сита не нагледам; а у њега су мале, жмираве, очи, — страх ме хвата, кад их из |
| а, <pb n="327" /> као да је баш збиља у њега и заљубљена, а и чика-Пају је радо предусретала, н |
| регледао и пописао ствари, које су се у њега нашле, спровео га је у болницу...{S} У болници му |
| е пуна, да сви ћуте и да су упрли очи у њега, он се још мало издиже и узвишеним гласом поче гов |
| ену ракију, а попови и ђакони гледају у њега, чудећи му се премудрости; после га види у цркви, |
| прегледа добро са свију страна, дуну у њега трипута, па га стави Гркињи насред длана.{S} После |
| и, господин начелник што да уради, а да његов Радован не зна, бива ли то?...</p> <p>Таки компли |
| 1" /> <p>Да је учитељ Тима чуо, да је и његов будући зет за поделу на класе, би, јамачно, поква |
| еднако зачуђено у њу гледао.{S} Али тај његов поглед није њу ни најмање узнемирио.</p> <p>— Дет |
| о га не хте узнемиривати у говору, само његов један друг из неког буџака што је почео, одобрава |
| ла волети, јер га ни познавала није.{S} Његова својта и рођаци беху далеко од Перковца, није, д |
| ако у самој природи!{S} Каткада га лепа његова супруга почасти свима сокачким псовкама, а он се |
| {S} Трећи дућан у вароши беше бакалница његова неког побратима; она је била чувена са своје ста |
| славио и лепу му парицу доносио, остаје његова грка ракија.</p> <p>— Е, касти, ова ти ракија ко |
| то проговорити, али које ракија, а које његова природна неспретност, не дадоше му; тек он, сиро |
| ипаше пољупцима; а кад се она извила из његова наручја, он жалостиво уздахну:</p> <p>— Ох, само |
| че прекорно, помало као отимајући се из његова загрљаја. — То баш није лепо!{S} Молим вас!...</ |
| која је на вратима прислушкивала, него његова кћи Милка.{S} Она, кад је видела, у каквом јој с |
| где се и досад бави.{S} Ако га није што његова обожавана Гркиња задржала — додаде, смејући се, |
| нам он неће сметати; а, после, старост његова скоро ће нас ослободити...</p> <p>Лепа Гркиња ни |
| итељи, опет, утолико, уколико се од њих његова кућа користи, т. ј. ако је неко учитељ у Крајини |
| аком отрцаном оделу да га затече богиња његове старе љубави?{S} Та чисто би зажелео да у земљу |
| питивати, како би познао стање и узроке његове болести, али он није умео ништа говорити; бленуо |
| а и ја, рекао бих, да сам баш од чисте његове крви.{S} Па, касти, побратиме, немој заборавити |
| ње дознам за расположење г. начелника и његове госпође, гледаћу да продрем и, ако не за ову год |
| ености новога учитеља и о чудној лепоти његове жене.</p> <p>Једни би тврдили, да је она паметни |
| прислушкивала на вратима и на тај начин његове најдубље тајне дознавала.</p> <p>Тако је то и да |
| инуо, а лепа Гркиња стајала је на прагу његове собе, весело се смејала и гледала у збуњено лице |
| ну лутку, и да та лукава Гркиња, колико његовим недотупавним мозгом, толико и његовом кесом вла |
| овог вечера докажем, да су Југ-Богдан и његових девет Југовића били музикални...</p> </quote> < |
| ари, који нису далеко оданде били, чуше његово стењане, а после загушљиво крчање.</p> <p>— То ј |
| него је послао варошког полицаја, да он његово место заступи и да му ујутру рапортира, шта се с |
| ијем, а, после, вели, кретно и некретно његово имање мора мени припасти.{S} Али не превари, ста |
| једном ови наш лапарави прото помири са његовом попадијом?...</p> <pb n="351" /> <p>— Камена се |
| о његовим недотупавним мозгом, толико и његовом кесом влада.{S} Она ми је, истина, обећала да ћ |
| и куда би?...{S} Та цела је варошица за његову несрећу чула, сваки ћифта запитао би га: „А, чич |
| !{S} А не хтедне ли барем сто жућака уз његову Милку дати, на част му девојка! <pb n="334" /> М |
| следње речи њене, које је чуо, беху, по његову мишљењу, извор мудрости за једну младу девојку.< |
| ог округа, то се, уосталом, видело и по његову јужном наречју.{S} Некако наскоро пре те перкова |
| жао је у Перковцу неки деда-Спира.{S} У његову кавану ретко да је кадгод, и то сигурно послом, |
| е испрљане хартијице беше читав свет из њезине детињске прошлости; у свакој цртици тога прописа |
| моћи; али се узјогунио и не хте тражити њезиних препорука, па макар још за дваест година не доб |
| је дете чиновничко, н. пр. начелниково, њему је зато ласкала, да је отац г. министру препоручи. |
| стаде бојажљиво измицати пред њиме.{S} Њему је то било смешно, те се, старац, грохотом насмеја |
| !{S} Њој, дабогда, пресело моје вино, а њему спанаћ и шунка!{S} Здрав си, кир-Никола!{S} Здраво |
| по богословски, низ рамена пуштена, на њему црна душанка и црне панталоне.</p> <p>— Добар дан |
| милости!{S} Не знаш, шта је дивније на њему, или је цвикер, ил’ је цилиндар, или бели прслук и |
| љуне на теме: нигде једне длаке неће на њему поквасити...</p> <p>Чича-Тима оде...{S} Како је он |
| , сви су се задивили големој промени на њему: у лицу је био блед, изнурен, хаљине му беху отрца |
| м у руци, а златна одежда све трепти на њему, и све јој се чини као да гледа у женску препрату, |
| начелник неки Букван Суругџић.{S} Откуд њему тако име и презиме, да ли му је то тако од старина |
| ужбе!</p> <p>Чича-Тима се примаче ближе њему, па га тек онако испод обрва погледа љутито, а очи |
| сам је смотао једну шљивовицу, која се њему веома допала.</p> <p>— ’Ма, побратиме, —- рећи ће |
| ећи, Јоханиду... и њенога даскала, да и њему Бог не украти, да им се обојима види и чује, здрав |
| ломе лицу лебдео је сетан осмејак, а по њему, као по сунчеву зраку, трептала је једна суза.</p> |
| , пружао се коровом обрастао сокачић; у њему беше само једна кућица, кровином покривена.{S} Око |
| се задовољно у огледало, па, иако је у њему видела вештицу, опет би са неким поносом продужила |
| i>нема девојачког села</hi>; а ја бих у њему хтела живети...{S} Ја тога човека не познајем, што |
| на врата, мислила је да се није, како, њен дебели <pb n="306" /> муж појавио; али кад никога н |
| реба, него да њојзи приповедим, како је њен Швабић у Трновнику хтео да пољуби васпитатељку; а а |
| му!...{S} Вели, да је красан човек тај њен учитељ богословац!...</p> <p>Чича-Тима је ћутао.</p |
| .{S} Наравно, да јој је у свему помагао њен филозоф, кир-Никола.{S} Сав се, сиромах, ознојио.{S |
| е то красота била!!...</p> <p>То је био њен укус: на глави много цвећа и то најдрастичније боје |
| Тима удаје онако грешно дете, све је то њен посао.</p> <p>— Зар оног намолованог костура, што м |
| кар и коприве с реном кувала, све би то њен пољубац засладио; али знам ја, да ће она мало друкч |
| е врачаре владала.{S} Та зар је сиромах њен Никола, Тима, чика-Паја и други њени обожатељи, зар |
| и Гркиња, ми ћемо пити све тазе пиво; а њена деца ће нам певати „<title>Во Јордање</title>“.</p |
| пребијене парице тражио; али баш и сама њена будућност зависиће од тога.</p> <p>— Добро, добро, |
| некако незграпно,јако.</p> <p>— То није њена ручица!...{S} Херајн!... — рече Тима.{S} Није он д |
| мен среће и задовољства; и сами покрети њена још неразвијена тела, примише на себе ону сигурнос |
| олико и вашу Милку; управо рећи, ја сам њена друга мати.</p> <p>— Оно, касти, тако је; ви је, к |
| } Моја мајка је лежала мртва, ја сам на њене груди наслонила главу и једва сам се од њих одвоји |
| ли један завежљај, у коме беху смештене њене одавно забачене играчке.{S} Једна лутка без руку, |
| аког липсалог шарова, само ако прими из њене руке част!</p> <p>Кад се Гркиња из горње мале врат |
| мљености...{S} Што се пак саме личности њене тиче, за њу се није могло рећи, да је ружна, а још |
| рисуство лепе Гркиње, а и последње речи њене, које је чуо, беху, по његову мишљењу, извор мудро |
| ма је одмах на крају миндерлука, баш до њене столице, заузео место; а с тога места ни опомене, |
| ; ништа не беше на њојзи што би одавало њене младе године.{S} Лице младо, али свака цртица пока |
| е то исказао, он је после само бленуо у њене пепељаве очи, које је Гркиња на разне начине, мазе |
| се још није била набелила и наруменила, њени суви збрчкани образи беху жути, од прилике као рђа |
| мах њен Никола, Тима, чика-Паја и други њени обожатељи, зар су једанпут у ракији попили размуће |
| ћице, а мушка црномањаста као гарило на њеним обрвама!...</p> <pb n="383" /> <p>Цело друштво се |
| олази и већ ево га, где цео целцит пред њеним креветом стоји, па тек што не проговори....{S} И |
| спитана!</p> <p>Те мисли нису приличиле њеним годинама, али сирото дете у нужди и невољи брзо с |
| имати среће.</p> <p>И он је помилова по њеним старачким, али доста пуначким, образима. — Па де, |
| ку, одрубио нос; а ону мршаву вештицу с њеним надувеним Шпартанцем прогнао је у планину, да са |
| е.{S} Гркиња, откако је познаје, није у њеним цртама приметила толико пркоса, толико самосвести |
| је; тако исто и туга налазила је само у њеним слабачким грудима усамљеног склоништа; а увреде, |
| ер ја не бих волео да таке речи дођу до њених ушију...{S} Дакле, од оте кајсије би ви волели да |
| положена била, па је добро и изгледала: њено пуно лице добило је ону веселу румен, а проседе ви |
| вече Милка дуго није могла заспати.{S} Њено уображење јој је износило тужне слике неизвесне бу |
| мајци и себи мајку наћи?{S} А село?{S} Њено детиње уображење није могло ниједне пријатне слике |
| права грчка лепота...{S} А што се мужа њеног тиче, то вам је поштовања достојан човек!{S} Једи |
| лепу Гркињу... хоћу рећи, Јоханиду... и њенога даскала, да и њему Бог не украти, да им се обоји |
| ивали.{S} Она се само бринула, да се на њеној хаљини виде шепутле и карнери, а он је, по њојзи, |
| оја би је својим заносним бојама у тузи њеној утешити могла.{S} Али напослетку, љуљана теретом |
| уствари, она није била за тај позив: у њеној природи је било и сувише подмуклости, сувише дара |
| нашање лажних и истинитих гласова.{S} У њеној крви не беше ниједне капи женске нежности; она ка |
| руке; он, дакле, приближи своју столицу њеној, загрли је, па је, онако старачки, цмокну у образ |
| пељавим очима, па кад је видела да дете њеном измајсторисаном погледу отвореним очима смело прк |
| сам већ скројила план...</p> <p>У таком њеном самозбору куцну и звонце, и сви учитељи изиђоше и |
| ће и само министарство још истог дана о њеном добро смишљеном реферату извештено бити, оде кући |
| че стојати...</p> <p>И уједанпута се на њеноме лицу променише црте: нестаде умиљавајућег осмеха |
| ; па ни онда га не би опоменула, кад би њеноме Николи голи лактови кроз отрцани капут провирива |
| а-начелниковице.</p> <p>— Па се ја и за њену срећу старам.</p> <p>— Оно јест, касти, ви је учит |
| ох, ала би јој то јасно црвенило према њену белом лицу доликовало!</p> <p>Оба побратима га пог |
| аде и најмањих трагова незадовољства на њену лицу, и она се, напослетку, задовољно осмехну:</p> |
| ој вароши.</p> <p>Господин Швабић се на њену тужбу замислио, а после кратког озбиљног ћутања ок |
| а је из Перковца; ко зна, каква је тица њену коштицу и из каквог краја Италије овамо, и то баш |
| кад слагала!{S} И кад ће се чича-Тима у њену лепоту загледати, она јој је предсказала; и кад јо |
| вим умиљато осмејкујући се, пољуби је у њену мршаву руку.</p> <p>— Драго ми је — рече, — и захв |
| својим зетом, није могао а да на толику њену ларму не плане: —- Само се ви покријте ушима — реч |
| ава несрећа, морални гроб, који је целу њену будућност сахранио.{S} Она би, <pb n="323" /> сиро |
| руке неопране, али зато у целоме створу њену беше нешто неисказано лепо: стас гибак, руке округ |
| <p>У Перковцу мало има жена, које нису њену помоћ тражиле.{S} Ако, н. пр., није која рађала, о |
| копаља, сабаља, пушака и топова.{S} За њим ће доћи, као зачин беседе, певачка дружина, па ће у |
| , само је на глави имао алев фес.{S} За њим уђе мајсторица: она беше у српским хаљинама, само ш |
| м озбиљно, поштапајући се, напред, а за њим остала фамилија по реду и по старешинству.{S} После |
| штапом, по улици, а деца и људи трче за њим, скидају капе и љубе га у руку; после га гледа међу |
| и шешир паде с главе, они га бацише за њим у блато; а старац, кад га није могао наћи, оде даље |
| {S} Начелник се, касти, измиче, а он за њим; е, баш мишљах, да ће се на сокаку побити!</p> <p>К |
| ни погледао није.{S} Дете је гледало за њим тужно, замишљено; видело је, сироче, да је са мајко |
| {S} Али није дуго седео сам, наскоро за њим дође и учитељ четвртог разреда, онај што се на Грки |
| своју уплашену ћерку, која је онде пред њим дрхтала, али се није с места помицала, нити је трен |
| ословца, а свога колегу, он се рукова с њим и честиташе му весело прошевину и прстен.</p> <p>– |
| вршила.{S} Она се још једанпут рукова с њим, па оде, а он се врати натраг у собу и онде узе опе |
| } Једно је само мучило, — што се мора с њим, као с колегом, у једној згради састајати, па, нара |
| {S} Млад, пун учтивости, милина ти је с њим говорити!{S} Ја кад га видим, све ми се чини да сам |
| остаде сама, погледала је жалостиво за њима, а после се даде сама својим мислима.{S} Она је, с |
| који су још у кавани остали, гледаху за њима, говораху о прстену тако младе девојке, па се и он |
| јтачнији.{S} Чим оду мајстори, одмах за њима дођу учитељи; а ако се деси у вароши и неки учитељ |
| , руке округле, прстићи дугуљасти, а на њима нокти скоро провидни, лице јој беше као снег бело, |
| а вам не бих умео казати.{S} Био сам на њима и у Новом Саду.{S} Варош презадужена; народ од туђ |
| свом веку два-три пута и ја био гост на њима; али за шта су те беседе и од какве су користи <hi |
| ине ствари!...{S} Не би се ни у Бечу са њима постидела...{S} Та ни у министра нема бољих!{S} Па |
| као намолован пајацо...</p> <p>— Благо њима — говорио је кроза смеј, — обадвоје млади, лепи, в |
| пеле од самога блата, које се белело по њима...{S} Кад би га ко о нечем запитао, он би без свак |
| у омладинској дворани сву ноћ, пио је с њима, здравио се; а ујутру је отишао, да све рапортира, |
| Србији, као и у осталом свету, мале, у њима свако свакога познаје, —- па је ли чудо што су се |
| ао снег бело, дугуљасто, очи плаве, а у њима, као обично у сирочади, почиваше нека меланхолија. |
| то најграциозније поклонио...</p> <p>За њиме ступи на средину други један беседник, професор не |
| тако ћу гледати да се, колико сутра, са њиме насамо разговарим, па ако може што бити — лепо!{S} |
| не види осветљен прозор или фењер, пред њиме стоји мрачна шума.{S} Чује само, како по густоме г |
| ане на асталу стоје гомиле акта, а пред њиме само једно по табака исписане хартије; начелник је |
| е госпођа стаде бојажљиво измицати пред њиме.{S} Њему је то било смешно, те се, старац, грохото |
| још код куће парче храпава сукна, па се њиме трљала по лицу, све док није природна румен дошла. |
| што су на синоћној беседи суделовали, с њиме се, као са саучесником сопствене прославе, и руков |
| ја од свију највише одликовати проту, с њиме ћу и шпацирати, али само кад се смркне; нећу да ме |
| то у Хомоље, па ће и госпођа Јоханида с њиме да путује?... — А после додаде за себе: „Она му је |
| оспођа обори застиђено очи, рукова се с њиме и, задовољна, што ће и само министарство још истог |
| ласе, опасно је било и разговарати се с њиме о класама. — Дабогда, им се мозак у сто и десет кл |
| дине Тимо! — рече Гркиња, рукујући се с њиме. — Имам част представити вам нашег новог пријатеља |
| не, не знам!{S} Ну одријеши ланац, те с њиме насриједу!{S} Па да је прав ка свијећа, само зато, |
| ује, рекао би, да их има тројица, што с њиме диване.{S} На тај начин је и лепа Гркиња вишепута |
| слободе, и да је народ толико жељан те њине измишљене равноправности и једнакости, да ће се за |
| зна своју кошницу, тако, дабогда, свако њино детенце да позна свога оца!..</p> <p>Сви гости прс |
| право!{S} Ја више уживам у вину, него у њином мажењу и кривљењу.{S} Ја бар, кад пијем, имам нек |
| доведеном младом неки Гаја берберин.{S} Њих двоје беху сасвим по европски дотерани: <pb n="342" |
| на ручак, он оде, наравно, зловољан; а њих двоје, ревизор и гросмутерка, седоше за фину софру |
| те сорте забава тиче, признајем, да за њих слабо марим.</p> <p>— Ви, сигурно — рече са неком и |
| р-Николе беше сто намештен, али само за њих троје, а деца ће, наравно, да не би разговору и доб |
| ље у стану старе госпође, да свакога од њих према заслугама оцени и своје оцене у протоколе ста |
| едну котарицу.</p> <p>— А, дакле, да од њих готовите мало по новосадски дунста?...{S} Е, ако је |
| Она је познавала своје интересе, па од њих није хтела никако ни у драм одступати: чича-Тими је |
| таре госпође гросмутерке; и сваки се од њих заверио, да ће јој се, кад-тад, осветити...</p> <p> |
| груди наслонила главу и једва сам се од њих одвојила, од тих ледених прсију!{S} А он ми ономад |
| а учитељи, опет, утолико, уколико се од њих његова кућа користи, т. ј. ако је неко учитељ у Кра |
| ара дошла у Перковац, па ми је сваки од њих по једну класу одузео...</p> <p>И стари учитељ поче |
| ава лица јевропских номада.{S} Један од њих четворице држи грдан бубањ пред собом, од прилике к |
| моди изрезани, тако, да кад је један од њих поред њега прошао, он га ухвати за капут.</p> <p>— |
| <p>— То је човек... — рећи ће један од њих. — Пао је, несрећник, па се, можда, и угрувао?...{S |
| ња секретарова похода учинила је на све њих јак утисак.</p> <p>— Молим вас, господо! — узе реч |
| каваном у Перковцу <pb n="341" /> стоје њих четири Циганина, а око њих се скупили абаџијски, те |
| озори неочишћени, једва се провиди кроз њих; ено, по дуварима виси паучина, на орману пала праш |
| лук и вода!{S} Ја мислим да у Венецији њих тројица засвирају, да би и само звоно Светога Марка |
| 41" /> стоје њих четири Циганина, а око њих се скупили абаџијски, терзијски, шустерски, опанчар |
| и свагда сјајне, а оне танке борице око њих даваху им израз ласкавости; коса му беше плава и, п |
| род погинути...{S} Људи су ћутали, само њих два практиканта и Гаја берберин, који је био музика |
| ону безбрижну детињу облину, а наместо њих скупе се прерано оне ситне борице, које би требало |
| Тужне су то мисли; тешко ономе, ко се у њих удубе!{S} То је отрован паук, што ти танком пређицо |
| рене очи, по ваздан бих могла гледати у њих, па да се сита не нагледам; а у њега су мале, жмира |
| p> <p>— Да шта ви мислите?...{S} Кад су њих двоје изговорили, диже се она протерана Новосаткиња |
| којна мати, неваљала, јогунаста!</p> <p>Њих двоје одоше, да доручају, и кад су већ ручали и по |
| луду да избаците из гостионице!</p> <p>Њих пет-шест келнера долетеше, ухватише чича-Тиму и ста |
| случајно и у Перковац.{S} Ти Цигани су њихов плакат, њихова позоришна цедуља.</p> <p>И заиста, |
| Перковац.{S} Ти Цигани су њихов плакат, њихова позоришна цедуља.</p> <p>И заиста, публика се, ж |
| ! </p> <p>И тако је ревизор сву децу за њихове радове редом похваљивао, и после је, једну по је |
| уму, и старом свату, па и младенцима, и њиховој својти, у здравље; али ја сад желим, уколико ми |
| је тренула.{S} Она се решила да сваком њихову нападају пркоси.</p> <p>— На ручак се вуци, опај |
| знаје и по великим мамузама и по фокошу њихову...</p> <p>Те речи нису биле гласно изговорене, п |
| ти!</p> <p>Гркиња се задовољно смешила; њој је ласкало што је чича-Тима тако високо цени.</p> < |
| —- Ђаво нек носи и бабу и секретара!{S} Њој, дабогда, пресело моје вино, а њему спанаћ и шунка! |
| упих материја, а празником се виђала на њој и свила!...{S} Ту је, наравно, морало бити и оговар |
| номе Перковцу починише!{S} Бар да је на њој меса колик’ на корњачи!{S} Али ни драма!...</p> <p> |
| а говори?{S} Но, красна беседа!{S} И на њој се имамо захвалити једино полицији!{S} Уместо да ов |
| ладеж!</p> <p>Начелник се примаче ближе њој, па онако намигујући, као што само Ере знају, погла |
| асе рукавице?...{S} Клања се и ближи се њој...{S} А она чапља!{S} Оборила очи доле, а поцрвенел |
| оцрвенела као обарен рак; он се примиче њој, а она се одмиче; он хоће да јој придене ружицу ил’ |
| чича-Тима оде у чаршију; али се није по њој ни десет минута шетао, а у дивно руменило залазећег |
| Милка већ се умила и стала се чешљати; њојзи не беше ништа необично што је оца тако рано видел |
| утерка, и прота, и моја Јоханида!...{S} Њојзи ћу купити саонице, па кад јој буде врућина, а про |
| ину походити; више му не треба, него да њојзи приповедим, како је њен Швабић у Трновнику хтео д |
| киње — говорила је у себи. — Шта има на њојзи?{S} Кожа и кост!{S} На глави туђа коса, на збрчка |
| е као одрасла девојка; ништа не беше на њојзи што би одавало њене младе године.{S} Лице младо, |
| ела, тај би стао и гледао, не што би на њојзи било нешто — осим натовареног белила —- необично, |
| утао је прота, све више приљубљујући се њојзи... — Ох, да знате, каква ме у овоме часу осећања |
| у ослон’те на мене, знам ја, како ћу се њојзи осветити!{S} А и ревизора гледаћемо да понудимо н |
| > <p>Гркиња се замисли мало.{S} Није ни њојзи било ласно растати се са таком бундом, ал’ које ш |
| вца, те настрану, у бијег! — Он приђе к њојзи и хтеде се с њом руковати, а стара се госпођа ста |
| ик министарства много наклоњен, да се о њојзи више пута са поштовањем изразио: како би Србија с |
| еваху од јарости; а кад се он приближио њојзи, у намери да је загрли, да је пољуби, она га неми |
| -Тима је погледа молећи, руке је пружио њојзи, као утопљеник што тражи избављења....{S} Гркиња |
| а дух човечји; сами сте видели, да само њојзи имамо благодарити, што су у погдекојим грудима уз |
| ини виде шепутле и карнери, а он је, по њојзи, могао ићи као и друго спадало.</p> <p>— Видиш, Н |
| -Тима извади из џепа кесу, претураше по њојзи, све док није нашао један маријаш, те даде детету |
| штаја ил’ друго што, да се за препоруку њојзи обраћао, па често и онај поклон, којим је мислио |
| ела.{S} Чича-Тима гледаше неко време за њом, а после се окрете задовољно својој Гркињи:</p> <pb |
| , превртао је очима, а кад је изишао за њом, да је испрати, није могао срцу одолети, него је он |
| бијег! — Он приђе к њојзи и хтеде се с њом руковати, а стара се госпођа стаде бојажљиво измица |
| ="331" /> <p>У собу уђе лепа Гркиња, за њоме један младић.{S} Раста је био средњег, лица доста |
| итељске ципеле пуне мирисаве помаде, па њоме маже бркове; зато су тако уфитиљени...</p> </div> |
| клоне, што јој је прота подоносио: пред њоме на асталу стојало је пуно најскупоценијег посуђа, |
| лагодарност...</p> <p>После се рукова с њоме, а затим се окрете осталим учитељима, који онде ок |
| Поговара се, да ће се и одселити, да с њоме живи.{S} Лепа парада!...{S} Ал’ ће им и пресести!{ |
| вољи, могла бих и вас још ових ферија с њоме унознати...</p> <p>Стара госпођа се при овим речим |
| ачу на моме пропису?...{S} Одмах доле с њоме!{S} Ви сте, господине, писани за испит|...</p> <p> |
| ђу, он се усиљено осмехну и рукова се с њоме, а остале учитеље није ни погледао.</p> <p>— Драго |
| о, да је чича-Тима одобрио; а како се с њоме упознао, не беше ничега, што јој он не би учинио п |
| нема бољих!{S} Па она чачкалица!{S} Е, њу ћу баш поклонити господину Швабићу, и онако знам, да |
| !..{S} Ето, ову хаљину, што је на мени, њу ми је поклонио чика-Паја, члан суда; а то те ништа н |
| луткама; ону највећу, моју лепу Љубицу, њу сам сву црвеним трачицама и зеленим венцима накитила |
| Што се пак саме личности њене тиче, за њу се није могло рећи, да је ружна, а још мање, да је л |
| баш као и она препредена Гркиња.{S} За њу сам већ скројила план...</p> <p>У таком њеном самозб |
| довала, да и од оте кајсије, од тога за њу забрањеног плода, окуси.</p> <p>— Оче, ја сам спремн |
| сносити толику несрећу, а то је била за њу права несрећа, морални гроб, који је целу њену будућ |
| авноправности и једнакости, да ће се за њу све донде борити, докле у борби не победи, или не ма |
| моја мати није то умела, а људи су и за њу говорили, да је васпитана!</p> <p>Те мисли нису прил |
| узео?...{S} А, овако, све се отимају за њу.</p> <p>Чича-Тима је погледа зачуђено.</p> <p>— Јест |
| еда у женску препрату, па би, чисто, на њу да намигне, али му петрахиљ смеће; а после јој све б |
| и деца су се, истина, мало бекељили на њу, али нико, па ни сами сељачки пси, који су је, урлај |
| Гркињу, он се, онако пијано, осмехну на њу, а задај од рума и ракије куљао је из њега као из та |
| ино казивање била потпуно уверена, — та њу баба још није никад слагала!{S} И кад ће се чича-Тим |
| није могло ниједне пријатне слике пред њу изнети, која би је својим заносним бојама у тузи њен |
| њу гледао.{S} Али тај његов поглед није њу ни најмање узнемирио.</p> <p>— Дете је већ приспело |
| ?{S} А и и стара госпођа узмучила се, и њу је голицало, и не беше јој лако тајну чувати:</p> <p |
| дакле, видели, само беседу нису!{S} А и њу, можда, не би угледали, да случајно не дође за практ |
| видела г. Папрага, а господин је видео њу, и тим је свршено: довече прстен!...</p> <p>— Та оно |
| гласно насмеја тако, да су сви гости у њу погледали, а лепа се Гркиња са неким поносом окрете |
| је изишао из куће, а није ни погледао у њу.</p> <p>Сиромах чича-Тима!...</p> <p>Једног дана дон |
| лах Алија.{S} Та зар би се он заљубио у њу, да није била музикална?...</p> </quote> <p>Људи су |
| </p> <p>Чича-Тима је једнако зачуђено у њу гледао.{S} Али тај његов поглед није њу ни најмање у |
| глас с највећим патосом читати, н.пр., о створењу света, па ће са свом ватром, која је будали |
| гледа свакојака лица својих обожатеља, о којима је цео онај дан премишљала.{S} Али све бадава: |
| ати.{S} Али да је био прост као секира, о томе би вас најмање перковачко дете могло уверити.</p |
| на је, сирота, рано почела сама о себи, о својој судбини, да мисли... — Кажу — говорила је тек |
| и рушитељима поретка!{S} А знате ли ви, о чему је говорио онај Живко Пацић?{S} Онај пропагандис |
| , ал’ то је већ ужасно!{S} Па знате ли, о чему је та протерана вештица говорила?{S} О љубави!{S |
| и уредио, само, наравно, ти ћеш, синко, о целом нашем разговору ћутати, нарочито пред Гркињом.< |
| не.</p> <p>— Не знате, како ми је мило, о, господине! </p> <p>И лепа Гркиња бацаше чезнуће погл |
| акле, драги г. Тимо, ово је тај младић, о коме смо јутрос онако много разговарали.{S} Уосталом, |
| да би код поп-Арона могли капеланисати; о томе ће се и сам ревизор уверити...{S} Само да ми је |
| кад се опоравим, доћи ћу и сама!...{S} О, зла неваљалца, а баш ме је за срце ујео..{S} Таке ув |
| итеља Тиму:</p> <p>— Добро дошли!...{S} О, господине, откад вас чекамо, већ смо се поплашили да |
| тамо преко били госпођа поштарка?...{S} О, знам вас ја, знам!{S} Били сте ви и друго шта... ал’ |
| начелника, него баш и самога вас...{S} О, господине!{S} Молићу, шаљите тамо војску, жандаре, д |
| ни, то би била за нас обе пропаст...{S} О феријама, кад нас походите, имаћете шта чути; а сад п |
| е ма и показали у онакоме друштву...{S} О, господине!{S} Ви немате појма на ком је степену покв |
| оно <hi>веди</hi> је она поправљала.{S} О, ала је дивно моја мајка умела писати!{S} Ја сам виде |
| ло се још истога вечера прстеновати.{S} О самоме прстену шта вам могу приповедати?{S} Чича-Тима |
| му је та протерана вештица говорила?{S} О љубави!{S} А шта је говорила, то вам не смем ни казат |
| p> <p>— Дакле, хоћете да ме примите?{S} О, хвала вам, хвала, љубведостојна моја богињо!</p> <p> |
| ајније не може ни бити — говорила је; — о томе сам уверена.{S} Дечји радови су такође прекрасни |
| колу и лепу Гркињу натоварила.</p> <p>— О, господине, не можете веровати какви су вам то људи!{ |
| .. и у тај мах се Гркиња трже.</p> <p>— О, господине прото!... — рече, бајаги плашљиво...{S} Ко |
| ара човека примили на квартир...{S} Ал’ о томе ћемо друга пут проговорити.</p> <milestone unit= |
| чају, онако просто целу ствар описао, а о загушљивом ваздуху и заборавио је известити министра. |
| ника и богаташа добила лепо име...{S} А о мишљењу сиротиње и онако нико не мари...{S} Осим тих |
| чича-Тима у Перковцу!{S} Само гледај да о томе Гркиња што не дозна! — Чича-Тима испи већ и пету |
| главу на руку.{S} Из свега се видело да о нечем премишља, а после кратке почивке диже се са сво |
| а без икакве користи, баба је говорила о тешким гресима и упутила би је у какав манастир, у ко |
| ма.{S} Она је, сирота, рано почела сама о себи, о својој судбини, да мисли... — Кажу — говорила |
| о ће и само министарство још истог дана о њеном добро смишљеном реферату извештено бити, оде ку |
| устима, и, учинивши шећерну мину, стаде о својим колегама разговарати.{S} Наравно, да није ни ј |
| а...</p> <pb n="308" /> <p>Он као да је о оној маленкости, у коју сте и ви уплетени, нешто прок |
| а ти сад узми ону котарицу, што сам је о лањској берби од оне црномањасте Циганке купио, а мож |
| овека од ранга; а после додаде, иако је о противноме био уверен: — Ево, у литру ракије и четири |
| обожаваоца, правила је нове комбинације о својој лепшој будућности. — У Америци, веле, има попо |
| угу страну, које да продужи комбинације о својој будућности, а и сам да се за ту свечаност приу |
| а заборави о Светом Николи, или најдаље о новој години, донети бар једну петачку <hi>балуце</hi |
| опасно је било и разговарати се с њиме о класама. — Дабогда, им се мозак у сто и десет класа р |
| ени, а на мајмуну и црвена капа; а лане о вашару беше и једна комедијашка шатра: пијацо, један |
| лник министарства много наклоњен, да се о њојзи више пута са поштовањем изразио: како би Србија |
| ила користити <pb n="378" /> разбило се о глупост начелникову..{S} Господин начелник не беше до |
| којешта противу мога имена, као што се о оној шкорпији маторој поговара, као да живи са начелн |
| овац није ни чуо, те је своје аргументе о учитељским класама и даље својом обичном научењачком |
| пићу говори, а прота се заверио, да ће о томе шкандалу и само министарство известити...{S} Тре |
| прописе и намоловане краљеве и краљице о земљу и већ их хтеде ногама газити, али их Милка, хит |
| ора вештица крива!...{S} Чула сам ја, и о мени му је говорила, да сам неморална; а неће да глед |
| у о великој научености новога учитеља и о чудној лепоти његове жене.</p> <p>Једни би тврдили, д |
| ну походу дознао, онда би она то исто и о чика-Паји опетовала, и тиме је, наравно, обојицу задо |
| није говорило, већ о синоћном прстену и о беседи, која ће се тога вечера држати.{S} Душа ваља, |
| о је неко учитељ у Крајини, па заборави о Светом Николи, или најдаље о новој години, донети бар |
| {S} И тако би се иначе присни пријатељи о туђем трошку препирали.{S} Тако је и једна стара васп |
| ј грбави, глупави полицајац ништа да ми о томе не јави!</p> <p>— Дакле, он вам није доставио?{S |
| II.</head> <p>Сутрадан се у Перковцу ни о чем није говорило, већ о синоћном прстену и о беседи, |
| читељице, — смејао се начелник, — ја ти о томе ништа не знам, до, ево, данас у ови час.{S} Сад |
| мужа наћи.{S} Та ће, наравно, говорити о моралу!{S} Кад се и та наситила говора, изиђе неко ма |
| су се по „фердеку“ шетали, премишљајући о својим домаћим и шпекулативним <pb n="391" /> послови |
| те и ви уплетени?</p> <p>— Пст, ни речи о том...{S} То вам не смем казати, пошто сам жива; ства |
| је време изговорена!{S} Говорио сам вам о музици; али не треба то; та, ево, последњи тренуци ов |
| вам нешто и поверити.{S} Лане, кад сам о феријама у резиденцији била...{S} Али даље вам не сме |
| као и тебе...{S} А то је: удри грашком о дувар!...</p> <p>— Оно, господине, молићу!...{S} А им |
| л’ ћу президијално, писмом, али депешом о томе да извјестим господина министра!{S} Депешу морам |
| с ким није говорио и једнако је мислио о изгубљеним класама.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| је се белело по њима...{S} Кад би га ко о нечем запитао, он би без сваке свести својим мутним о |
| киње спала је била шамија и тек се мало о збрчканоме врату држала, а црна протина мантија беше |
| јастук свога миндерлука и сањаше мирно о својој лепој будућности.</p> </div> <div type="chapte |
| после мале почивке поче наново разговор о беседи: — Дакле, ви нисте чули, шта је синоћ било?{S} |
| оста препреден, да гросмутерчин реферат о првој перковачкој беседи мало обуче, објасни и, бенга |
| у Перковцу ни о чем није говорило, већ о синоћном прстену и о беседи, која ће се тога вечера д |
| ко употребљава, а прекодан и по сву ноћ о белом вину проводи; ноћу не излази напоље, јер се бој |
| ћи, приповедајући радозналоме комшилуку о великој научености новога учитеља и о чудној лепоти њ |
| авани остали, гледаху за њима, говораху о прстену тако младе девојке, па се и они разиђоше; ост |
| ислите да ја не знам, шта се у Перковцу о мени говори?...{S} Ето, баш о Духовима била сам у црк |
| Перковцу о мени говори?...{S} Ето, баш о Духовима била сам у цркви, а за мојим леђима шапуће п |
| {S} Знате, има сина код мене, па је још о Духовима читао апостол...{S} Чорба, сарма и печење... |
| а.</p> <p>— „Преузвишени господине!... (О, знам ја титулирати, још тамо преко сам научила!)..{S |
| и му швапско!“ После тих поклона седоше оба, и старац и зет, један до другога.{S} Међутим је ка |
| рема њену белом лицу доликовало!</p> <p>Оба побратима га погледаше зачуђено; чича-Тима се мало |
| — Благо њима — говорио је кроза смеј, — обадвоје млади, лепи, васпитани!{S} Хе, хе, хе!{S} Она |
| bSection" /> <p>На једној станици десне обале дуго се задржала лађа: товарили су и растоваривал |
| ко није срма изгубила, а после изиђе на обалу, стаде онде, па се заблену у силне свеће и фењере |
| !{S} Оборила очи доле, а поцрвенела као обарен рак; он се примиче њој, а она се одмиче; он хоће |
| ет...{S} Стара госпођа сва поцрвене као обарен рак, само, севајући очима, што још учитељ-Тими р |
| е смрти и од својих и од туђинаца често обасипана бивала, научила се трпљиво сносити...{S} Грки |
| и.{S} Чича-Тима је притиште и наново је обасипаше пољупцима; а кад се она извила из његова нару |
| на лицу лепе Гркиње које није чича-Тима обасуо пољубцима.{S} Кад се Гркиња од свога ватреног об |
| шим, мени учињеним, услугама, осећам се обвезана вас на долазак мога мужа внимателном учинити; |
| ео је за столом, а главу је наслонио на обе руке; коса му је, онако неуглађена, падала на збрчк |
| нос је натакла наочаре, подбочила се са обе руке на кукове, па их посматра поиздаље; а кад је в |
| стову гробу преноћиле.</p> <p>И тако се обе, једна другом задовољна, растадоше.{S} Гркиња је у |
| разглавила скоро до ушију и, подбочивши обе руке на суве кукове, стаде на сав глас зипарати:</p |
| у траг правој истини, то би била за нас обе пропаст...{S} О феријама, кад нас походите, имаћете |
| удала, удомила; ал’, овако, ко ће узети обележену „неморалну“ девојку?...</p> <p>— То је, видит |
| врачара. — Хоће да умре за тобом, да се обеси, да полуди, да побесни!...{S} Благо теби, госпођо |
| овом кесом влада.{S} Она ми је, истина, обећала да ће се код свога маторог обожатеља за мене за |
| о, знаш ли, шта ми је ова пијана будала обећао?</p> <p>— Шта, моја Аспазијо?{S} Хи, хи, хи!{S} |
| {S} Мал’ не рекох, аспидо!{S} Шта ти је обећао?</p> <p>— Да ће ми купити од тешке црне свиле ха |
| "335" /> <p>— Милостива, то вам не могу обећати, треба да сам на дужности; а, друго, ви и сами |
| на таке маленкости није <pb n="359" /> обзирала.{S} Она је сасвим безазлено, онако по новосадс |
| еницима кришом из семинарије утекао, да обиђе у оно време јако и лепо осветљену „Црвену Лампу“, |
| се из једног „надлежателства“ у друго и обилазећи све могуће господске станове, у намери да све |
| у, утрвене и неутрвене београдске стазе обилазила, шуњајући се из једног „надлежателства“ у дру |
| пава...{S} Знате, то му му је свакидањи обичај.</p> <p>Она отвори кујнска врата, завири у другу |
| обро, добро, Милка, — рече, против свог обичаја, скоро благим гласом, — хајде, очешљај се и спр |
| спремна и обучена; приђе му, по детињем обичају, руци, али он не допусти, да га у руку пољуби.< |
| ма је закрљештио и већ је зинуо, да, по обичају, изгрди своју мезимицу, али кад је видео обожав |
| сам крупним поповским гласом питала, по обичају, моју накићену лутку: „Љубице, имаш ли ти вољу |
| ед своје Милке прошао, она му приђе, по обичају, руци, али он је ни погледао није.{S} Дете је г |
| господину министру достави; него је, по обичају, онако просто целу ствар описао, а о загушљивом |
| ницу, своме побратиму.{S} Папраг се, по обичају, и ту поклонио десет-дванаест пута, а бакалин г |
| едупреди, приђе му ближе и пошто се, по обичају, једно пет-шест пута поклонио до земљице црне, |
| е Гркиња прибрала мало и, преврћући, по обичају, очима, осмејкивала се умиљато на свога маторог |
| авитла несташно штапићем, поклони се по обичају, па онда: „Слуга сам нижајши, моја дражајша (ил |
| метало да се пред чича-Тимом не само по обичају поклони, него да двапут већи комплименат направ |
| елшпајз?....{S} Знате, у Новоме Саду ни обичан ручак не прође без мелшпајза.</p> <p>— А ја сам |
| p> <p>Соба јој беше мала, ниска, али са обичним сеоским намештајем: једна неофарбана клупица, д |
| "319" /> <p>И она, погледавши га својим обичним чезнућим погледом, стиште му руку својом десном |
| зговорила, она ућута; наочаре, који јој обично на носу беху, скинула је и, метнувши их на сто, |
| метила, али се чинила невешта и, сасвим обично осмејкујући се, ухвати га за руку, погледа га ма |
| ло, дугуљасто, очи плаве, а у њима, као обично у сирочади, почиваше нека меланхолија...{S} То ј |
| могу приповедати?{S} Чича-Тима је, као обично, био збуњен, пазио је на сваки миг своје обожава |
| ма у собу.{S} Нос му беше црвенији него обично, очима је закрљештио и већ је зинуо, да, по обич |
| чича-Тима.{S} Био је мало углађенији но обично, а и капут је обукао нов, што га је за Ускрс спр |
| и тиранија стварају, често тренутно, од обичног човека узвишеног мислиоца, филозофа.</p> <p>— М |
| собе изишао, а уђе гросмутерка у својој обичној црној хаљини; проседу своју косу склонила је ве |
| енте о учитељским класама и даље својом обичном научењачком мирноћом продужио: — Дакле, и сама |
| заведену новост, како у школи, тако и у обичном животу, мрзео; а откако је, сиромах, изгубио он |
| асти, и личи више на поморанџу, него на обичну перковачку кајсију, и ја, кад је год погледим, с |
| о првој перковачкој беседи мало обуче, објасни и, бенгалском ватром осветљен, господину минист |
| и, стрела ј’ лака, </l> <l>Амор муња из облака; </l> <l>А обоје к мени жури, </l> <l>Та чисто б |
| ут, који је само при великим празницима облачио, узео је четку, очистио је мало шешир и пантало |
| ћи сан.</p> <p>Чича-Тима се поче полако облачити.{S} Узе своје чизме са кратким сарама, обуче н |
| сами сељачки пси, који су је, урлајући, облетали, не смедоше јој на близу приступити.</p> <p>Ве |
| ку; после га гледа међу свештеницима из оближњих села, како седи пред Милошевом механом, па пиј |
| то сам га овога часа замислио, дошла би облија, учитељице, од јајета...</p> <p>Стара госпођа об |
| ребра у празној кожи?{S} Што му је сав облик у носу смештен?{S} Е, вјера и Бог — рече начелник |
| ио, добиваше све јаснији и опредељенији облик.{S} Час га је гледала, како иде, поштапајући се п |
| годинама не приличи оној мекој детињој облини, на којој би требало да трепери блажена румен ср |
| рте на лицу изгубе ону безбрижну детињу облину, а наместо њих скупе се прерано оне ситне борице |
| ни у чему помоћи.{S} Поред свих хладних облога, које је на ћелаво чича-Тимино теме приљежно мет |
| ко, за љубав оног дериштета, ви мене да обманене!... — говорила је љутито... — Зар је то ваша п |
| ако без хлеба.{S} Ха, ха, касти, ја вас обожавам!... — Хтеде чича-Тима и даље да трабуња, али г |
| мазећи се, превртала...</p> <p>— Ја вас обожавам!..{S} И чича-Тима је опет цмокну...{S} Али се |
| и досад бави.{S} Ако га није што његова обожавана Гркиња задржала — додаде, смејући се, учитељ. |
| не знају, па сад нек’ вам помогне ваша обожавана Гркиња; да видим шта ће вам помоћи са оним кр |
| дговарао; па и онда је ћутао, кад га је обожавана Гркиња из куће истерала.{S} Отворио је врата, |
| био збуњен, пазио је на сваки миг своје обожаване Гркиње, да какогод у чему не погреши; али пор |
| да будем славуј у ружичастоме лугу моје обожаване Јоханиде.</p> <quote> <l>— Белилом се месец д |
| пеленаша провиде погдешто пепељаве очи обожаване Гркиње.</p> <p>— Побратиме, — рече учитељ Тим |
| утине, волела би и искру ватре из свога обожаванога Шпартанца искресати, али све бадава, што је |
| } Ил’ је отишао, да спава, док се ви са обожаваном богињом унтерхалтујете, ха?...{S} Јесам ли п |
| ој трбух и сео би, сасвим задовољан, уз обожавану сапутницу свога живота.{S} Она би га презриво |
| иреним рукама, пође, да загрли и пољуби обожавану посетитељку...{S} Али га она мало строжије по |
| изгрди своју мезимицу, али кад је видео обожавану Гркињу, он се, онако пијано, осмехну на њу, а |
| 24" /> а он није добио прилике да своју обожавану Гркињу загрли.{S} Два-три љубавна погледа, то |
| је куће, па је у занетости тражио своју обожавану Гркињу; молио је, преклињао, само да га погле |
| ао онога тренутка, кад је првипут своју обожавану Гркињу видео!...{S} Кир-Николу и остале учите |
| ечи проговорити, само је бленуо у своју обожавану и љубведостојну богињу; кршио је руке, преврт |
| у свога новог, али живосно уображеног, обожаваоца, правила је нове комбинације о својој лепшој |
| смејала и гледала у збуњено лице свога обожатеља.</p> <p>— Но, но, драги господине, шта сте се |
| ала, па баш и кад би неку хаљину од ког обожатеља примила, он се чинио и невешт; а тако исто и |
| има.{S} Кад се Гркиња од свога ватреног обожатеља отела, изгледаше јој лице као искрпљено: куд |
| осмејкивала се умиљато на свога маторог обожатеља.{S} И Милка је, међутим, себи дошла, убрисила |
| ина, обећала да ће се код свога маторог обожатеља за мене заузети, да што више у готову новцу у |
| да више не гледа свакојака лица својих обожатеља, о којима је цео онај дан премишљала.{S} Али |
| ен Никола, Тима, чика-Паја и други њени обожатељи, зар су једанпут у ракији попили размућеног м |
| кроз Перковац проводе мајмуна и псето — обоје у неке шарене хаљине обучени, а на мајмуну и црве |
| </l> <l>Амор муња из облака; </l> <l>А обоје к мени жури, </l> <l>Та чисто би врхом стреле </l |
| у улице неко корачање; погледаше тамо и обоје се укочише од чуђења...{S} Стара госпођа гросмуте |
| етом, јавно изговорила:</p> <quote> <l>„Обоје се мени жури“...</l> </quote> <p>— Та већ и мала |
| кала, да и њему Бог не украти, да им се обојима види и чује, здравље и напредак, добри гости у |
| ика-Паји опетовала, и тиме је, наравно, обојицу задовољавала...</p> <p>— Ми, видите, Тимо, нема |
| авицама узвиси скоро до прсију, па кроз оборене трепавице погледа још једанпут по гомили, која |
| > одговор.{S} Али чича је једнако ћутао оборених очију, а на лицу си му видео зловољност и забр |
| S} Она се, као неко невинашце, застиде, обори очи доле, па га тек онако, полуотвореним очима, и |
| >Стара госпођа, баш као неко невинашце, обори очи и гледаше преда се; а кад ју је начелник загр |
| Оно је тако, касти; кад хоће несрећа да обори човека, да га упропасти, оно се нађе ма шта!...{S |
| љице, од јајета...</p> <p>Стара госпођа обори застиђено очи, рукова се с њиме и, задовољна, што |
| к, ка жива хитар.</p> <p>Стара учитељка обори опет очи, а после мале почивке поче наново разгов |
| се и ближи се њој...{S} А она чапља!{S} Оборила очи доле, а поцрвенела као обарен рак; он се пр |
| и, да је то дете...</p> <p>Чича-Тима је оборио очи и ћути замишено.{S} Тада је првипут осетио д |
| има поче зловољно кашљуцати, а прота је оборио очи...{S} Трећи разред га опет гурну лактом, али |
| тарства, па и сама начелниковица, могла обрадовати!</p> <p>— Три лепа, млада, мужа — додаде вра |
| вари већ могу једног честитог младожењу обрадовати!</p> <p>Милка је покрила лице рукама, а лепа |
| о Гркиња, <pb n="386" /> па га пољуби у образ, а после је у мраку нестаде...{S} Прота се осврте |
| рли је, па је, онако старачки, цмокну у образ:</p> <p>— Ох, ала би лепо живели, кад би ме у ква |
| и је! — И он му баци малу белу капицу у образ. — Шта би рекла Гркиња, да ме у такој капи види.. |
| н би видео, где јој се суза преко белих образа котрља; али он беше више сам собом и Гркињом зан |
| свога оца, оно покри лице рукама, а низ образе му текоше крупне сузе...{S} Утоме куцну неко на |
| ве паланчанке!{S} Свака је пуна, једра, образи да прсну, покрети лаки, неусиљени; а не као Беог |
| ски акт саопштен, а рука му је дрхтала; образи му дођоше бледи као у мртваца, са чела му је цур |
| ни мени бити лоше!</p> <p>Гркињи синуше образи.</p> <p>— Па шта би да ти дам, слатка моја стрин |
| > <p>Учитељ Тима га погледа, а збрчкани образи му се развукоше на смешење:</p> <p>— А зар не ви |
| белила и наруменила, њени суви збрчкани образи беху жути, од прилике као рђава лојана свећа.</p |
| по њеним старачким, али доста пуначким, образима. — Па де, кажи, дијете, каквим ли се послом до |
| гледаше у огледалу, како јој по дебелим образима плива осмејак.</p> <p>— Преизредно!... — говор |
| ену Живко Пацић.{S} Тај Живко беше јако образован човек.{S} Жену је узео из Мехадије, нека блис |
| аиста, публика се, жељна мало отменије, образованије, београдско-новосадске, забаве, поче својс |
| И то је оно, што се зове цивилизација, образовање!</p> <p>— Бог и вјера, учитељице, — смејао с |
| а стара гросмутерка. — Моје васпитање и образовање са глупошћу мојих колега и колегиница?...{S} |
| аџарској положили основе своме данашњем образовању?</p> <p>Папраг је осетио жаоку, што је у тим |
| и за брадавицу, која је кицошу на левом образу израсла, али се он, као опарен, трже, одступи дв |
| само Ере знају, поглади је по запуреном образу:</p> <pb n="348" /> <p>— Оно, знади, учитељице, |
| те — и лепа Гркиња га наново поглади по образу.</p> <p>Чича-Тима беше усхићен, чисто збуњен, не |
| качета коровом, као неком густом шумом, обрасла, у којој, место славуја, зелене жабе прижељкују |
| ких кошева и шљивика, пружао се коровом обрастао сокачић; у њему беше само једна кућица, кровин |
| {S} Е, ако је баш тако, онда ћу је целу обрати...</p> <p>— Нећу дунста — смејала се Гркиња, — н |
| ил’ друго што, да се за препоруку њојзи обраћао, па често и онај поклон, којим је мислио секрет |
| сле ћу помиловати моју Јустину по белим обрашчићима, па ћу јој казати: „Драго дете моје, кад ви |
| имаче ближе њему, па га тек онако испод обрва погледа љутито, а очи му севају од једа:</p> <p>— |
| од њега једва она мања половина између обрва остала; ногу је ишчашила, а леву руку је сасвим п |
| а мушка црномањаста као гарило на њеним обрвама!...</p> <pb n="383" /> <p>Цело друштво се ућута |
| м поносом уздиже и стаде са узвиљашеним обрвама пред огледало.{S} Десну руку је подбочила на ку |
| ледалу.{S} Руке је подбочила на кукове, обрве је уздигла, искосирила се мало настрану, па се та |
| епо!{S} Прекрасно!</p> <p>Гркиња уздиже обрве високо, своју суву руку у белим рукавицама узвиси |
| уздигнувши мало навише своје наврањене обрве, додавала би хвалисаво: — Да сам родом Јелинка, т |
| таре жабарке.{S} Учитељи се још нису ни обредили, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је мало угла |
| ао, на коју ће страну, па напослетку се обрте налево.{S} Ишао је све навише, Калемегдану.{S} Ки |
| Некако наскоро пре те перковачке беседе обудовео је, те због те своје жалости није могао синоћн |
| тељ поче да се спрема: згладио је косу, обукао црни капут, који је само при великим празницима |
| онако у кошуљи, неочешљан, само што је обукао своје плаве панталоне, посади се и он до ње: — С |
| мало углађенији но обично, а и капут је обукао нов, што га је за Ускрс спремио.</p> <p>— А гле, |
| у, свакојаким шмизлама ишарану, капу, а обукла је црну хаљину.{S} Знала је, да таква ношња прил |
| а спава; а лепа Гркиња се најкитњастије обукла и спремаше се, да се мало по чаршији прошета.{S} |
| чистије руво, али га не хтеде тога дана обући, јер није мислио из куће никуд излазити; а и куда |
| : два добра човека тешко да би га могла обухватити.{S} Родом је био однекуд из ужичког округа, |
| .{S} Узе своје чизме са кратким сарама, обуче неке старе искрпљене панталоне и неки жућкастозел |
| е некако враголасто осмехну, узе капут, обуче га на рукаве, закопча прслук, а косу је згладио с |
| реферат о првој перковачкој беседи мало обуче, објасни и, бенгалском ватром осветљен, господину |
| ам опет лепа и младолика, па још кад се обучем!...{S} Онда, богме, благо целој кући, а није ни |
| своме изгледу, кад је мало више неглиже обучен.</p> <p>На таки комплименат заборавио би старац |
| једна комедијашка шатра: пијацо, један обучен коњ и човек, што по конопцу скаче!...{S} Све су, |
| дође и чича-Тима.{S} Био је доста чисто обучен и очешљан, само што му очи беху крмељиве и помал |
| о што је оца тако рано видела спремна и обучена; приђе му, по детињем обичају, руци, али он не |
| на и псето — обоје у неке шарене хаљине обучени, а на мајмуну и црвена капа; а лане о вашару бе |
| његова грка ракија.</p> <p>— Е, касти, ова ти ракија кошта новаца, побратиме!{S} Прави мелем!{ |
| , да си се у срећан дан родила!{S} Ето, ова жилица, што ти се преко сред длана повлачи, само шт |
| ог оца, па што не бих пошла за њега?{S} Ова Гркиња неће имати власти у кући мога мужа, па шта с |
| видим — говорио је сам у себи, — да је ова стара будала заљубљена у ову уштиркану лутку, и да |
| мој дебели даскало, знаш ли, шта ми је ова пијана будала обећао?</p> <p>— Шта, моја Аспазијо?{ |
| — рече гросмутерка гласно, — шта ли ће ова вештица да говори?{S} Но, красна беседа!{S} И на њо |
| и може. „Учтив је, васпитан је“ — тврди ова намолована лутка, што ми се силом за старатељку нам |
| и једну грку!{S} Е, касти, баш ме угуши ова данашња врућина!{S} Све ми се чини, касти, да лане |
| на, не би се више за мене старала, него ова лепа туђинка!{S} Ето, нашла је за дете и младожењу: |
| својим стањем био задовољан, а нарочито ова последња секретарова похода учинила је на све њих ј |
| те дрхтало је од страха.</p> <p>— А што ова соба није спремљена, ха?{S} Што није опајана, ха?{S |
| иле чеперке на очи баш као ждребице.{S} Овај твој зет био би красан момак, само да се толико не |
| у дромбољу свирају...{S} Само да ми је овај Дунав на мој виноград навратити...{S} Ал би то див |
| ити.{S} Али, као и остале, тако му је и овај план лепа Гркиња покварила...{S} Сунце није било н |
| — говорила је баба, — само док изручим овај пепео из тигања.{S} Е, шта знам!{S} Људи су људи, |
| {S} Ово су дивни радови!{S} Како је леп овај јастучић!{S} Чије га је дете хекловало?...</p> <pb |
| ледим, све сам више уверен да ће ми баш овај виноград неку велику срећу донети, богаство или та |
| а вам, Цигана; после да ми приговарају: овака је и онака је, нема ни вина, ни шунке!...</p> <p> |
| говарали.{S} Уосталом, мислим да против оваке прилике не можете ништа имати; а и млади господин |
| се господин Швабић изненадити, кад види оваке фине ствари!...{S} Не би се ни у Бечу са њима пос |
| су те беседе и од какве су користи <hi>оваке, какве су</hi>... бо’ме, да цедите восак из мене, |
| ерали; можда би се удала, удомила; ал’, овако, ко ће узети обележену „неморалну“ девојку?...</p |
| , —- па ко би је онаку и узео?...{S} А, овако, све се отимају за њу.</p> <p>Чича-Тима је поглед |
| е, <pb n="352" /> а не знам, шта.“ — А, овако, сама и остављена, наслонила је своју малаксалу г |
| о не смеје и не <pb n="373" /> клања, а овако ми долази баш као да сам га негде у комендији гле |
| /> оно, што је за Београђанина Париз; а овако, с поремећеним умом, гледао је око себе као у вру |
| ио, али то се даје израдирати...{S} Ево овако!...</p> <p>И он га хтеде ухватити за брадавицу, к |
| захвалити једино полицији!{S} Уместо да оваку фландру протера, она је пушта на беседу!{S} Лепо! |
| е га Банаћанин на плеву за страшило, а, овамо, се једнако церека и клипи као намолован пајацо.< |
| знају, не могу од страха да искажу, а, овамо опет, учитељи бију; деца плачу, а учитељи карају |
| ачке шлепове, да се по прашини вуку; а, овамо, како би се беле шлинговане чипчице на паргарској |
| беспослице; друге, опет, младе, лепе, а овамо пустиле чеперке на очи баш као ждребице.{S} Овај |
| акије, ја сам сигуран да ће и чича-Тима овамо долазити.</p> <p>Затим се учитељ окрете деда-Спир |
| њену коштицу и из каквог краја Италије овамо, и то баш у мој виноград, пренела.{S} Та она, кас |
| оље; нека господин министар зна, шта се овамо у земљи кува.{S} А знате ли, ко је завршио беседу |
| А шта мислите, хоће ли учитељ Тима доћи овамо на каву?</p> <p>— Ја се чудим — рече, — где се и |
| оспођа Јоханида; она ме је, као чланица овдашње омладине, задржала на беседу.</p> <p>Ха, ха! — |
| аспитатељка из Трновника; позвала сам и овдашње учитеље, осим оне маторе.</p> <p>— А нашто толи |
| браће!“ „У корист болнице!“ „У „корист овдашње сиротиње!“ „У корист сиромашних ђака!“...{S} Са |
| вечан тренутак у нашем животу, у животу овдашњег грађанства, онда може ли ми ко замерити, што с |
| продаје, па га, ваљда, друкче и зову; а овде му је право име ђинђуве.{S} А, касти, доста су и ј |
| влада у Париз слала, сигурно зато, што овде није могао ништа научити, па, касти, да се мало у |
| о да могу вечно код вас остати, да могу овде умрети...</p> <p>И он је наново стиште на груди, п |
| , дао ти је Бог нешто мало винограда, а ове је године баш добро родио.{S} А, после, имаш и свој |
| код самог министра није могао успети да ове чергаре растера!{S} Али, свакако, гледаћу да осети; |
| чини, касти, да лане у ово доба не беше ове припеке.{S} Шта ти велиш, побратиме?</p> <p>— Богме |
| љаде потписа, да се хапси, или да се из ове вароши протера!{S} Та ниједна жена није са својим м |
| не треба то; та, ево, последњи тренуци ове значајне беседе посведочили су вам, какву божанстве |
| S} Ама да видите, како умилно погледа у ове практиканте, што од неког доба крстаре по нашем сок |
| ти од тешке црне свиле хаљину, и то још ове јесени!</p> <p>— Хе, хе, хе!{S} Па ти ћеш ми изглед |
| нашем Перковцу?{S} Ела ли се већ једном ови наш лапарави прото помири са његовом попадијом?...< |
| о томе ништа не знам, до, ево, данас у ови час.{S} Сад видим да су моје Ере најцивиластије у с |
| <p>— Е, оче прото, како вам се допадају ови моји куглови?{S} Па гурабије, па палачинке, па торт |
| унознати...</p> <p>Стара госпођа се при овим речима ђаволасто осмехну, а после, сетивши се секр |
| сти; а, друго, ви и сами знате, да се у овим околностима морам и спремати — дакле...</p> <p>— А |
| ко је стара госпођа фон Копривић!...{S} Ових дана сам намерна у Београд ићи.{S} Наравно, да ћу |
| имо!{S} И ви је морате што скорије, још ових месојеђа, удати, ако не желите да сама отиде...</p |
| и вам било по вољи, могла бих и вас још ових ферија с њоме унознати...</p> <p>Стара госпођа се |
| вим пријатељем: — Дакле, драги г. Тимо, ово је тај младић, о коме смо јутрос онако много разгов |
| усијаним клештима уштинуо.</p> <p>— Но, ово је безобразлук!{S} Ово је инпертиненција!... — вика |
| родужила жалостивим гласом даље: — Ето, ово слово беше рђаво, мајка се и наљутила на мене, па г |
| уо.</p> <p>— Но, ово је безобразлук!{S} Ово је инпертиненција!... — викала је раздражена гросму |
| рмом чинити?....</p> <p>— Хе, хе!...{S} Ово велико парче, које сам растопио од Гркињиних чарапа |
| сте се и са децом добро потрудили..{S} Ово су дивни радови!{S} Како је леп овај јастучић!{S} Ч |
| >— Госпођо, — рече уздрхталим гласом, — ово су моје ствари!</p> <p>— Шта?{S} И још се усуђујеш! |
| теља погледаше мрким погледом.</p> <p>— Ово неће бити добро|... — мислио је чича Тима, а начелн |
| дваест пара по чаршији купују.</p> <p>— Ово је диван корал — рече, научењачки проматрајући ђерд |
| ила једанпут баш у Иригу на беседи, ал’ ово чудо!{S} Но, то ни у Турској нема!</p> <p>Чича-Тима |
| даде побратиму. —- Хвала, побратиме, а ово парче хартије узми, колико, касти, сигурности ради. |
| стпету класу премести.{S} Јест!...{S} А ово друго ћу продати Чивутима београдским, згрнућу новц |
| , ал’ буди бар за часак весео!...{S} Та ово је Бог — не знам, зашто — али све теби за љубав учи |
| си!..{S} А то су моје перковачке колеге ово неколико година заборавиле.{S} Мимо то ћу му казати |
| ављаше Тима. — А да шта је срма, кад је ово олово?...</p> <p>Трговац га погледа зачуђено, а пос |
| ти велиш, побратиме?</p> <p>— Богме је ово опасна жега; мораћу и ја једну шљивовицу искапити, |
| .{S} Па кад сви знамо и видимо, како је ово свечан тренутак у нашем животу, у животу овдашњег г |
| , зете, тамо код вас у Пешти, можда, се ово скупо и продаје, па га, ваљда, друкче и зову; а овд |
| ="321" /> <p>— Хе, хе, хе!...{S} Баш ће ово да буде вечера!{S} Ха, ха, ха!{S} Та ни кад сам се |
| нда опирача?...{S} Од кога направисте и ово и оно, те ме већ и свет гледа као неку кугу?...{S} |
| цима спремни за сутра, јер сам принуђен ово после подне одмарати се...{S} Ох, та прашина, да се |
| и плашљиво...{S} Ко би се томе надао, у ово доба ноћи?{S} Така част|...{S} А ја, сирота, нисам |
| на!{S} Све ми се чини, касти, да лане у ово доба не беше ове припеке.{S} Шта ти велиш, побратим |
| оворити:</p> <quote> <p>— Браћо!</p> <p>Ово је прва беседа, коју ће историја вароши Перковца кр |
| ор:</p> <quote> <p>— Ја хоћу да вам још овог вечера докажем, да су Југ-Богдан и његових девет Ј |
| твоме подваљку, гријеха ми, што сам га овога часа замислио, дошла би облија, учитељице, од јај |
| ћену лутку: „Љубице, имаш ли ти вољу за овога младића поћи?“...{S} Љубица је морала климати гла |
| живети!{S} Леп век!{S} Па ћеш још, осим овога, три мужа променити.</p> <p>Гркињи пређе преко ли |
| о вас!...{S} И ја вам кажем: ако ми још овога месеца не купите црну свилену хаљину, ја вас више |
| темат за моју беседу који ће бити раван овој нашој светковини?...</p> </quote> <p>Беседник се н |
| својим мужем сигурна, све док је она у овој вароши.</p> <p>Господин Швабић се на њену тужбу за |
| !{S} И треба јој, — та не може вечито у овој плавој, с белим пантљикама и зеленим карнерима; а, |
| рече бакалин.</p> <p>— Мени би, касти, овом приликом баш потребовало, само ако би ми хтео поза |
| а.{S} Здравља ми, Спиро, боље ти се и с овом мученицом гушити и давити, но с туђом децом свађат |
| да је ружна, а још мање, да је лепа.{S} Овоме је много штошта недостајало, али се она по могућс |
| ог вина заборавио би на све слаткише на овоме свету; а и ја, рекао бих, да сам баш од чисте њег |
| Ми, видите, Тимо, немамо никога свога у овоме несрећном Перковцу; ја сам, као што знате, из Нов |
| ударају мртвијем задахом, и гле, шта у овоме пијаноме Перковцу починише!{S} Бар да је на њој м |
| се њојзи... — Ох, да знате, каква ме у овоме часу осећања море, ви бисте се смиловали!...</p> |
| , могло би се рећи, јогунства, колико у овоме часу.{S} Та Милка беше свакад мирна, послушна, ка |
| теби лоше, мој стари даскало!..{S} Ето, ову хаљину, што је на мени, њу ми је поклонио чика-Паја |
| сле се окрете келнерима... — Келнер!{S} Ову пијану луду да избаците из гостионице!</p> <p>Њих п |
| маријаш, синко, купи себи шећерлеме, а ову јабуку однеси госпођи Гркињи, па јој кажи — памти д |
| лникова.</p> <p>— Лепо, Данице!...{S} А ову папучу за сат, која је то радила?...</p> <p>— То је |
| оспође, гледаћу да продрем и, ако не за ову годину, а оно за догодине, да им осигурам премештај |
| ,“ питала сам младожењу, „јеси ли вољан ову девојку себи за супругу узети...{S} Немој, синко, д |
| и, — да је ова стара будала заљубљена у ову уштиркану лутку, и да та лукава Гркиња, колико њего |
| же, ја чоече!“ и већ ужди ка и метиљава овца, те настрану, у бијег! — Он приђе к њојзи и хтеде |
| е; верујте ми, да не би ни на сам Божић огладнео.</p> <p>— А ја сам, ви’те, чула, да ракија отв |
| дете изиђе напоље, он покупи парчад од огледала, па их љутито тресну кроз отворен прозор.</p> |
| иже и стаде са узвиљашеним обрвама пред огледало.{S} Десну руку је подбочила на кук и тако се с |
| а на миндерлук, док напослетку не разби огледало, што је на дувару, баш поред Св. Димитрија, ви |
| окренула би му леђа, погледала би се у огледало, па би сасвим поносито изишла из куће; а он се |
| м тренуцима погледала би се задовољно у огледало, па, иако је у њему видела вештицу, опет би са |
| 75" /> у стању је била по два сата пред огледалом седети.{S} Често би у томе усхићеном заносу и |
| , натаче их на нос, па онда приђе ближе огледалу.{S} Руке је подбочила на кукове, обрве је узди |
| ало осмехнути...</p> <p>И она гледаше у огледалу, како јој по дебелим образима плива осмејак.</ |
| у, па се тако неколико тренутака само у огледалу <pb n="301" /> посматраше.{S} За то време нест |
| и над неким потоком мирно застао, па би огледао своје лице, дивећи се сопственој лепоти...</p> |
| е стара госпођа подмукло, — сад ћемо се огледати.{S} Знам, да вам деца ништа не знају, па сад н |
| џаклију око ватре, која је по ваздан на огњишту горукала, да попуше по једну цигару дувана и да |
| аре госпође, како га пред г. секретаром оговара, а секретар, баш као велико звоно, грми: „Неспо |
| у, касти, да ми после пребацују и да ме оговарају и бољи и гори од мене...</p> <p>После таког р |
| ати, али само кад се смркне; нећу да ме оговарају и да износе којешта противу мога имена, као ш |
| ла!...{S} Ту је, наравно, морало бити и оговарања.{S} Паланке су у Србији, као и у осталом свет |
| не фрајле и удовице, — ту не беше краја оговарању.{S} Али све то као да се лепе Гркиње ништа ни |
| и сунцобран, отварајући на чича-Томиној огради капиџик, стаде се весело кикотати, баш као нека |
| и.</p> <p>— Оче, ја сам спремна — рече, огрнувши око врата неку стару мараму.</p> <p>— Добро, к |
| енијој перковачкој класи припада, доста огроман кринолин.{S} Наскоро затим дође са својом скоро |
| S} Он је, дакле, био тај, што је својим огромним духом задахнуо перковачку омладину, да се међу |
| дромбуљу, млијеко ли му!{S} У гајде!{S} Огубавио, богдице, ка и надухан миех!{S} Какви клавир?{ |
| а главу и једва сам се од њих одвојила, од тих ледених прсију!{S} А он ми ономад приђе, рукова |
| нутошћу слушало, не разумеваше, истина, од целога разговора баш ништа, али је толико схватило: |
| би беше дивно.{S} Он је у лицу, истина, од ракије и дневнога спавања био мало надувен и туробан |
| и чудо, да су старој госпођи сва врата, од писара и писаровице па до министра и министровице, у |
| сирота, радовала, да и од оте кајсије, од тога за њу забрањеног плода, окуси.</p> <p>— Оче, ја |
| неки штофори за хаљине од тешке свиле, од кашмира, персијских шалова и друго којешта; а прота |
| ало парченце од оне тешке црвене свиле, од које у новије доба по Србији „изображенији“ свештени |
| е речи дођу до њених ушију...{S} Дакле, од оте кајсије би ви волели да једете?</p> <p>— Не само |
| та, а после се претворио у неко зујање, од прилике као кад би у скупу много бумбарева слушао; з |
| а је својим паметним очима, смешећи се, од главе до пете мерио. — Е, па срећно, срећно побратим |
| а замислио, дошла би облија, учитељице, од јајета...</p> <p>Стара госпођа обори застиђено очи, |
| , за данас само учитељ, а кад се ожени, од воље му је, — може се и запопити.</p> <p>Чича-Тима с |
| И још много друго којешта ћу говорити, од чега ће му се кожа јежити и коса на глави кострешити |
| , треба је кусати.</p> <p>— Оно, касти, од сутра недељу дана биће венчање; морам поручити и Пап |
| а, њени суви збрчкани образи беху жути, од прилике као рђава лојана свећа.</p> <p>— И тако, за |
| четворице држи грдан бубањ пред собом, од прилике као нека петачка, а у десну је узео неку дрв |
| са својим ружичастим свиленим појасом, од кога смо белегу још код врачаре видели, баш никако д |
| ње и тиранија стварају, често тренутно, од обичног човека узвишеног мислиоца, филозофа.</p> <p> |
| мени?{S} А и своји смо нешто, те, ето, од јутрошње доба једва сам покупила све што ми треба: и |
| {S} И за крађу, и за љубав, и за мржњу, од свачега је она имала мађија и чини.</p> <p>— Па који |
| вештије него и прави полицијски агенти: од ње је само начелник могао дознати, како се који чино |
| је нуждан новац!{S} Треба ту давати!{S} Од митрополитова ђакона, хеј, па навише!{S} Бо’ме ће ту |
| хо!..{S} А да ко је онда опирача?...{S} Од кога направисте и ово и оно, те ме већ и свет гледа |
| Баш кад хоћете да вам кажем...</p> <p>— Од мене...{S} Он од мене лепши?...{S} Но, јесте чули, с |
| о корачање називају грациозним ходом, а од белила и руменила замишљају оне дивне ружине боје; а |
| црквењака, удара у звоно, у клепало, а од сваког звука чини му се да чује глас старе госпође, |
| нема те важности, коју има Св. Петар, а од Св. Петра је, опет, у рангу већи Св. Илија, и то так |
| у се; је ли венчање, наплати се...{S} А од свега тога половина припада капелану, а често и сав |
| господине, да не знам, где ми је глава од бриге.</p> <p>— Па, ето, чича-Тима нека да вино, а к |
| ја казала?{S} Та мене никад није глава од слепог миша преварила! — Утоме баба скиде тигањ с ва |
| развући, а она не би ни скочила, да га од грабљиваца одбрани; чича-Тимина је постеља стајала н |
| итеље у стану старе госпође, да свакога од њих према заслугама оцени и своје оцене у протоколе |
| а.{S} Па ако је још у путу срела некога од оних младих зврндова, што су на синоћној беседи суде |
| с другом венчао; па кад му је та друга од водене болести умрла, он се и за трећу набрзо постар |
| у једну котарицу.</p> <p>— А, дакле, да од њих готовите мало по новосадски дунста?...{S} Е, ако |
| ицу..{S} А новости имам да му кажем, да од другог ни за десет година толико не би могао чути.{S |
| и су у жестокој неког препирци тако, да од целе распре ништа друго ниси могао чути ни разумети, |
| а милостива, то је чинила само зато, да од богатог детињег родитеља извуче понеки дукат, а ако |
| х четворици верна!{S} Наравно, да ћу ја од свију највише одликовати проту, с њиме ћу и шпацират |
| аде само смрад од дувана и кужна задаја од просуте и попијене ракије.</p> <milestone unit="subS |
| тиче, ја толико знам: да кад би Србија од ње што учила, научила би, да сваког човека с наочари |
| Швабић да у протоколу само толико — ка од беде — забележи: „Успех добар...“ Та ако је ико у це |
| оју школу.{S} Није се још ни три корака од Спирине каване одмакао, а, ево, дође и чича-Тима.{S} |
| да не проговори: ево још једног човека од ранга; а после додаде, иако је о противноме био увер |
| 0" /> и то баш до њега; то је захтевала од њега учтивост...{S} Чим га је Папраг приметио, он ск |
| нило и белило.</p> <p>— Нисам се надала од вас — рече Гркиња, као мало прекорно, — али се надам |
| и, око усница она борица све је дрхтала од љутине; а како се још није била набелила и наруменил |
| фризиран, а она није се скоро ни видела од силних шепутла.{S} Он се клања на једну, а она на др |
| знала, ил’ ако није знала, тим је била од њега паметнија, онда изиђе нека стара уседелица, кој |
| т; а тако исто и она, кад би кир-Никола од каквога ђачког родитеља неко прасе или рубљу испроси |
| <p>— Камена се помирио!{S} Сирота жена од муке се и пропила.{S} А и то је све масло те несрећн |
| Тима обасуо пољубцима.{S} Кад се Гркиња од свога ватреног обожатеља отела, изгледаше јој лице к |
| {S} Она је познавала своје интересе, па од њих није хтела никако ни у драм одступати: чича-Тими |
| спремити, само ти напиши мало рецеписа од руке.{S} Људи смо!{S} Ко зна, шта носи дан, шта ли н |
| иако није ама <pb n="350" /> баш ништа од свега разумео, морао је тврдити да разуме и да је св |
| } А прексутра нека свисне стара вештица од муке!{S} Тиме се та јутарња похода свршила.{S} Она с |
| </p> <p>—- Ал’ тек је, свакојако, лепша од мужа, што изгледа као надуване гајде?...</p> <p>— Бо |
| би тврдили, да је она паметнија и лепша од њега, а то су по већој чести поштовања достојни удов |
| и не би увидео, да сам ја у свему лепша од оте несрећне Гркиње — говорила је у себи. — Шта има |
| имаћете шта чути; а сад примите поздрав од ваше —</p> <p>благонаклоне</p> <p>Јустине Швабићке,< |
| ан, то знам напред!...{S} А, после, кад од ње дознам за расположење г. начелника и његове госпо |
| па се и они разиђоше; остаде само смрад од дувана и кужна задаја од просуте и попијене ракије.< |
| кад дете изиђе напоље, он покупи парчад од огледала, па их љутито тресну кроз отворен прозор.</ |
| Новом Саду.{S} Варош презадужена; народ од туђинаца знањем, индустријом, науком, па и самом туђ |
| и лекцију пред учитељем изговорити, све од силнога смеја; па се, ево, сиромах, и сада смеје, је |
| рила уста, да каже, како јој је баш све од потребе...{S} Али у тај мах свега нестаде, и лепа Гр |
| а ће до зиме и <pb n="363" /> две бунде од новодобивеног љубавника очупати, тек она пристаде да |
| м је приликом тако нагњечила нос, да је од њега једва она мања половина између обрва остала; но |
| селам-алећ, или нека фрајлица, која је од неке куварице научила успијати се и изговарати поква |
| читељ; а ону хаљину од пикета добила је од неког болтаџије, што му је дете код кир-Николе учило |
| ка је, међутим, себи дошла, убрисила је од суза очи и ишчекиваше мирно, скоро достојанствено, ш |
| охити са ормана једну јабуку, убриса је од прашине, па је пружи ђачету:</p> <p>— За тај маријаш |
| о, да све рапортира, колико је и шта је од целе те комендије упамтио.</p> <p>Таман је полицајац |
| ега једва видео искривљен оџак, који је од плетара био начињен, а жутом земљом тек само површно |
| и злурадо смејали...</p> <p>Начелник је од чуда зинуо и није умео ама баш ништа проговорити.{S} |
| и извучем!</p> <p>Јадно дете дрхтало је од страха.</p> <p>— А што ова соба није спремљена, ха?{ |
| Паја член купио свилену хаљину, и то је од бабе већ унапред дознала; и у свему осталом се по са |
| узимаш код себе, лако може да се одбије од тебе!{S} А, богме, то је лепа прилика!{S} Та колика |
| нурен, хаљине му беху отрцане, а ципеле од самога блата, које се белело по њима...{S} Кад би га |
| ој, опет, страни неки штофори за хаљине од тешке свиле, од кашмира, персијских шалова и друго к |
| .{S} Он се некако искривио, па да прсне од смеја!{S} Да се није опио?{S} Гледајући у лепу Гркињ |
| д врачаре видели, баш никако да одступе од ње.{S} Најпосле, око пола ноћи, почеше они један по |
| дебелих врљика плот тако велики, да се од њега једва видео искривљен оџак, који је од плетара |
| је био прислоњен уз невесту, скотрља се од радости на земљу... „Дакле и ти имаш вољу?{S} Е, да |
| војке се заруменеше, и већ понека би се од умора пустила из кола, али не да понос: но, то би те |
| о старе госпође гросмутерке; и сваки се од њих заверио, да ће јој се, кад-тад, осветити...</p> |
| не груди наслонила главу и једва сам се од њих одвојила, од тих ледених прсију!{S} А он ми оном |
| сасвим поносито изишла из куће; а он се од жалости само смејао.</p> <p>Они, као што видите, бех |
| е; а учитељи, опет, утолико, уколико се од њих његова кућа користи, т. ј. ако је неко учитељ у |
| о се заиграла она дубока борица, што се од носа ка бради повлачила; руке је спустила понизно до |
| кла на горчину“!{S} И то је све, што се од природе изнудити може. „Учтив је, васпитан је“ — твр |
| е, откуда се виде зелене утрине, што се од самог Перковца до у Миличево пружају; али госпођа Гр |
| лепа се Гркиња са неким поносом окрете од ње.</p> <p>— Но — рече гросмутерка гласно, — шта ли |
| то има и своје добре стране: моћи ћете од ње као у воску направити што хоћете, добру или злу д |
| који је баш до кума седео, нико не хте од свију тих посластица ама баш ни окусити.</p> <p>Кад |
| али баш и сама њена будућност зависиће од тога.</p> <p>— Добро, добро, на дан свадбе добићеш с |
| рче још прљавије и згужваније хартијице од осталих хартија, размота је пажљиво и, грчевито прит |
| ..</p> <p>Лепој Гркињи је пламтело лице од љутине, а очима је чисто стрељала свога дебелога суп |
| киња извади из џепа једно мало парченце од оне тешке црвене свиле, од које у новије доба по Срб |
| бро би било да имаш макар и једно зрнце од оне наворе, коју су пред своју смрт поделила у Св. Г |
| а!{S} Па ће ти ту требати и једно парче од опанака велико-мученика Прокопија, а добро би било д |
| хтео позајмити?</p> <p>— Ако није више од стотину, могао бих ти учинити.{S} Своји смо, а и сиг |
| чање; погледаше тамо и обоје се укочише од чуђења...{S} Стара госпођа гросмутерка, у својој црн |
| ича-Тима уђе унутра.{S} Очи му засенуше од силне светлости; а људи у црним, салонским, хаљинама |
| ћности. — У Америци, веле, има попова и од нашег пола, па што, као, не би и у Србији могла бити |
| ева, а после се, сирота, радовала, да и од оте кајсије, од тога за њу забрањеног плода, окуси.< |
| гост на њима; али за шта су те беседе и од какве су користи <hi>оваке, какве су</hi>... бо’ме, |
| би желела да никако не рађа, баба је и од тога знала чини.{S} И за крађу, и за љубав, и за мрж |
| епшао једно женско лице, па баш да је и од оних киселих краставаца, што их чича-Јова пред Трајк |
| зима куражи, — а старе су бабе у томе и од <pb n="326" /> лава куражније, — дакле, ако узима то |
| вила, и ко је она и шта је она, да се и од саме окружне начелниковице шареније носи?{S} Та муж |
| не!</p> <p>— Кажи јој и то, да спреми и од оног јела, што га ја најрадије једем.</p> <p>— Хоћу |
| асти, она, се у Перковцу чистије носи и од саме госпа-начелниковице.</p> <p>— Па се ја и за њен |
| увреде, којима је после мајчине смрти и од својих и од туђинаца често обасипана бивала, научила |
| то ’но кажу, у неколико градуса лепши и од вас!...{S} Хе, хе!{S} Баш кад хоћете да вам кажем... |
| лице прилепили зрно сочива, па макар и од оног бечког, што га ви онако радо једете?</p> <p>— А |
| ма је после мајчине смрти и од својих и од туђинаца често обасипана бивала, научила се трпљиво |
| ј поклонити сву срму, па нека купи себи од црне свиле хаљину; а кад би се на таке глупости оста |
| ну котарицу, што сам је о лањској берби од оне црномањасте Циганке купио, а мож’ понети и парче |
| рече:</p> <p>— Е, па нек’ поцркају сви од муке!{S} Шта нам могу? </p> <p>Чича-Тима је хтеде на |
| се већ доселити, па онда нек’ прсну сви од једа!</p> <p>Она му притиште руку.{S} И остали се ру |
| се само смеје.{S} Лепа Гркиња пребледи од љутине, волела би и искру ватре из свога обожаванога |
| товар белила, а хаљина да се и не види од самих пантљика и шепутала; тако намештена и накинђур |
| тако од старина остало, или су га људи од милости тако прозвали, то вам нико не би умео казати |
| ; зар је краљ баварски, опет, био млађи од мене?{S} Па како га је Пепита волела?{S} Кажу, да се |
| добар...“ Та ако је ико у целој Србији од учитеља заслужио, да му се каже превасходан, то сам |
| оди; ноћу не излази напоље, јер се боји од потчињених му учитеља...</p> <pb n="308" /> <p>Он ка |
| ретара дошла у Перковац, па ми је сваки од њих по једну класу одузео...</p> <p>И стари учитељ п |
| то му није тешко било, јер кад је неки од учтивијих гостију понудише, да заузме горње чело, он |
| Та јуче сам вам задао целој школи, али од вас нико није умео тако лепо написати као мали Андри |
| сти ућуташе, а чича-Тима и прота зинули од чуда, па се већ унапред боје, да им се како идол не |
| као девето чудо: натукао онај продерани од сламе шешир, као да ће га Банаћанин на плеву за стра |
| има, а начелник га још једанпут премери од пете до главе, па се испречи на њега:</p> <p>— Госпо |
| ебацују и да ме оговарају и бољи и гори од мене...</p> <p>После таког разговора чича-Тима оде у |
| и, зове се Папраг; он не може бити гори од мог оца, па што не бих пошла за њега?{S} Ова Гркиња |
| ови, другог попови, а трећи ће страдати од господе школских ревизора, — како ком у део падне... |
| , дакле, два јагњета, а једно ћу добити од газда-Милчића на поклон.{S} Знате, има сина код мене |
| ти је обећао?</p> <p>— Да ће ми купити од тешке црне свиле хаљину, и то још ове јесени!</p> <p |
| добар богословац, није се могао отрести од силно нагомиланих мисли, које у таким тренуцима на ч |
| и ће чича-Тима, брижљиво се удаљавајући од проклетих учитељских класа. — Хоћу и ја да частим; о |
| хунцфут!...</p> <p>Чича-Тима хтеде пући од једа, али шта је знао?{S} Узе свој шешир, захвали се |
| ахрани и сачувај!{S} Он је далеко лепши од ње.</p> <p>— Ваљда са оном чупавом брадом, коју су, |
| е, онако пијано, осмехну на њу, а задај од рума и ракије куљао је из њега као из табарке. — Е, |
| го сопственим прстима.{S} Е, кад се тај од силног млатања и викања уморио, доказујући по читав |
| и судови неопрани...{S} Да свисне човек од муке:!...</p> <pb n="302" /> <p>Утом се диже нестрпљ |
| ца, он то није чуо, а Папраг, као човек од такта, да сваку могућу неприлику предупреди, приђе м |
| S} Јер...</p> <p>Ту се чича-Тима учитељ од силне жестине накашља, исхркну и као ветар оде, и не |
| ца служи, дувају у зурле тако, да су им од напрезања на челу и на врату све жиле с прста поиска |
| наново говорити:</p> <p>— Па онда желим од свег срца, да им женска деца буду лепа и бела као бе |
| ени и удаје!{S} А ја ти, вере ми, волим од софре устати гладан но жедан!</p> <p>— Тако је! — тв |
| ="SRP18760_N2">Ћошка се зове пред кућом од дрвета начињен као балкон.</note> <note xml:id="SRP1 |
| гарава лица јевропских номада.{S} Један од њих четворице држи грдан бубањ пред собом, од прилик |
| ој моди изрезани, тако, да кад је један од њих поред њега прошао, он га ухвати за капут.</p> <p |
| /p> <p>— То је човек... — рећи ће један од њих. — Пао је, несрећник, па се, можда, и угрувао?.. |
| дог богословца, где преврће неки ђердан од црвених земљаних ђинђувица, што их младе сељанке за |
| вам кажем...</p> <p>— Од мене...{S} Он од мене лепши?...{S} Но, јесте чули, стара госпођо коле |
| је било све, што је целог вечера могао од ње измамити.{S} Тек кад су у авлију у помрчину изишл |
| њошћу на филистарску помаду, није могао од смеја да се уздржи и у себи да не проговори: ево још |
| ровином покривена.{S} Око ње се подизао од дебелих врљика плот тако велики, да се од њега једва |
| ржао се за испућени трбух, па се тресао од силнога смеја:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Хе, хе, хе!.. |
| пођо, да простиш, и мишјака, и лево уво од слепог кучета, и ко би ти све набројао, што сам поме |
| ивије у своју мезимицу; па кад је видео од плача поцрвенеле очи и кад је видео оно бледо лице, |
| је био као неки ћорсокак, који је водио од цркве касарни.{S} Одмах у првој кући тога сокачета ж |
| {S} Ово велико парче, које сам растопио од Гркињиних чарапа, то ћу поклонити моме једном човеку |
| тога вечера сила разговора; мало је ко од скупљених гостију својим стањем био задовољан, а нар |
| вади, па ређа по асталу, а кад му се ко од путника приближи, он брижљиво заклања своју мараму р |
| и, опајдаро ниједна! </p> <p>Дете, тако од дванаест година, уђе у собу; коса му беше још неочеш |
| тако име и презиме, да ли му је то тако од старина остало, или су га људи од милости тако прозв |
| .{S} Његова својта и рођаци беху далеко од Перковца, није, дакле, могла знати, хоће ли бити у с |
| ћи, Гркиња.</p> <p>— А имаш ли лево око од слепог миша, што је ухваћен у пећини...{S} Немаш, ја |
| !</p> <p>— А довече, кад се ваш даскало од вина умори?...{S} Имао бих вам нешто и саопштити!... |
| што му срце осећа, али то му није ишло од руке; он, дакле, приближи своју столицу њеној, загрл |
| чито кад је после неколико месеци дошло од министарства просвете званично: да се кир-Никола каз |
| и вина пошљите бар једно по акова, само од оног доброг, што га ви и мој Никола пијете — и лепа |
| одвикну:</p> <p>— Хај, старче!{S} Писмо од Милке! </p> <p>Он га погледа тупо, а после као да се |
| ећ у оно време највише носило, и све то од скупих материја, а празником се виђала на њој и свил |
| емо у виноград, да беремо кајсије, и то од оних лепих кајсија!</p> <p>Дете се весело осмехну.{S |
| осподине, томе се нисам надао, нарочито од вас, који сте такође из прека родом...</p> <p>— Ви м |
| о умилно погледа у ове практиканте, што од неког доба крстаре по нашем сокачету, ви не бисте ре |
| итељу, — рече пандур, искапивши и кусур од ракије; — да идемо, није вајде, лако може и господин |
| атељу! — шапутао је. — Толика услужност од госпође Јоханиде, и ми ниједан да се сетимо, па да ј |
| ба ни да вам кажем, да је, сиромах, већ од сванућа гладан.</p> <p>— Па, касти, нека пије Маринк |
| ченици не знају, а и што знају, не могу од страха да искажу, а, овамо опет, учитељи бију; деца |
| д обрва погледа љутито, а очи му севају од једа:</p> <p>— Лепо, вала, господин-колега!{S} Оно, |
| себи приметила, али сам гледала понеку од мојих познаница.{S} Дође млад, отмен, господичић, за |
| погледала, па баш и кад би неку хаљину од ког обожатеља примила, он се чинио и невешт; а тако |
| рјаницом чича-Тима учитељ; а ону хаљину од пикета добила је од неког болтаџије, што му је дете |
| нидо!{S} Нека нам они завиде, нек пукну од једа и злобе!{S} А ми ћемо, касти, као и досад, оста |
| да је пољуби, она га немилостиво гурну од себе...</p> <p>— Да се нисте усудили|...{S} Јер... < |
| прави истински људи; чинило му се да су од хартије онако по најновијој моди изрезани, тако, да |
| е!{S} Никад више нећу!...{S} Богами, ћу од корице до корице све да научим, сутра ћу да научим!< |
| иња га погледа поносито, очи јој севаху од јарости; а кад се он приближио њојзи, у намери да је |
| итељских класа, све бриге и сваки страх од несигурне будућности; крв му јурне навише, и он, с р |
| својих и малих и великих мана; а ко их од људи нема...{S} Иначе, беше он добар човек, ретко да |
| , те да ме кадикад не угости, цркао бих од глади.</p> <p>Јадно дете покри лице рукама, а сузе м |
| ме свету; а и ја, рекао бих, да сам баш од чисте његове крви.{S} Па, касти, побратиме, немој за |
| красна) господична!“...{S} Да га изедеш од милости!{S} Не знаш, шта је дивније на њему, или је |
| <p>— Сад, учитељу!{S} Та, ваљда, нећеш од жеђи скапати?</p> <p>Деда-Спира донесе на служавнику |
| девојка; ништа не беше на њојзи што би одавало њене младе године.{S} Лице младо, али свака црт |
| ам.</p> <pb n="315" /> <p>— Само далеко одавде, господине, на пример у Хомоље, у Црну Реку, или |
| а после стаде задовољно гладити своју, одавна већ прогрушану, браду; затим се сасвим опрезно н |
| дан завежљај, у коме беху смештене њене одавно забачене играчке.{S} Једна лутка без руку, две-т |
| , а чича-Тима се својим храпавим гласом одазва: „Херајн!“</p> <pb n="331" /> <p>У собу уђе лепа |
| радско-новосадске, забаве, поче својски одазивати: прво уђе у дворану, једном мили-и са три лој |
| ревет, застрт неким старим ћилимима.{S} Оданде узе један сламњи јастук, те га понуди <pb n="361 |
| а она се уплашено сакрила иза фуруне и оданде страшљиво погледаше у пијанога оца...{S} Он је н |
| жује као фамилијаз, после га секретар и оданде, као неспособна, истера, а он се, сиромах, наима |
| кав лагум.{S} Жандари, који нису далеко оданде били, чуше његово стењане, а после загушљиво крч |
| а пољуби у руку.{S} Чича-Тима га љутито одби:</p> <p>— Шта ћеш?{S} Што си дошао, је ли, чупави |
| ари не узимаш код себе, лако може да се одбије од тебе!{S} А, богме, то је лепа прилика!{S} Та |
| а не би ни скочила, да га од грабљиваца одбрани; чича-Тимина је постеља стајала ненамештена, ст |
| под руку, па, шапћући му нешто на уво, одведе га из те галаме...{S} Гости се наново наместише |
| а трабуња, али га Гркиња узе под руку и одведе у своју собу — на ручак.{S} Милка остаде сама, п |
| милостива срца човек, онако Бога ради, одвезао до Перковца... то вам нико не би умео казати... |
| и наслонила главу и једва сам се од њих одвојила, од тих ледених прсију!{S} А он ми ономад приђ |
| кир-Никола, да уђе унутра, она је само одговарала, да не може, да јој је врло тешко и да ће јо |
| срећнице једна?</p> <p>— Ево ме, оче! — одговарао је звучан детињи гласић. — Сад ћу доћи!</p> < |
| но!{S} Неисказано!{S} Јединствено!... — одговарао би зврндов..{S} И тако би, задовољно смешећи |
| ојим мутним очима бленуо, а не би ништа одговарао; па и онда је ћутао, кад га је обожавана Грки |
| ве те псовке кир-Никола није ни речицом одговарао; држао се за испућени трбух, па се тресао од |
| није умео на све Папрагове комплименте одговарати; али није имао куд, морао је мало сести, <pb |
| </p> <p>— Милка!</p> <p>— Чујем, оче! — одговараше дете из кујне.</p> <p>— Ја сам данас зват на |
| ло се да чека чича-Тимин <pb n="329" /> одговор.{S} Али чича је једнако ћутао оборених очију, а |
| к да не зна ни сам, шта ће на све то да одговори.{S} Он би, истина, знао, али где је срца, да с |
| о накашљао, јер није знао, шта ће да му одговори.</p> <p>— Оно, касти, зете, тамо код вас у Пеш |
| у; а кад му је она истим таким погледом одговорила, он задовољно стаде намештати свој црвени по |
| таки реферат и сам министар насмејао, а одговорио му је, да таке будале, као што су чланови пер |
| И пре но што је могла стара госпођа што одговорити, оде фамилијаз као ветар и стаде из све снаг |
| ограда, који је сам са својом домаћицом одгртао и загртао; али као главни производ, који га је |
| еда претећи, па после, као нека фурија, оде из собе, лупивши за собом врата, да су се прозори п |
| уздахнула, а чича-Тима, поштапајући се, оде, куда су га позвали.</p> <p>Код кир-Николе беше сто |
| обро смишљеном реферату извештено бити, оде кући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>То јут |
| је могла стара госпођа што одговорити, оде фамилијаз као ветар и стаде из све снаге ударати у |
| лато; а старац, кад га није могао наћи, оде даље, гологлав...{S} Ноћ беше тамна, улице узане, м |
| <p>После тога, исправивши се поносито, оде гросмутерка даље својим путем, наравно, да још исто |
| е женидбе и младенаца попили, чича-Тима оде, да спава; а лепа Гркиња се најкитњастије обукла и |
| </p> <p>После таког разговора чича-Тима оде у чаршију; али се није по њој ни десет минута шетао |
| е на њему поквасити...</p> <p>Чича-Тима оде...{S} Како је он путовао, пешке или на колима, или |
| S} Она се још једанпут рукова с њим, па оде, а он се врати натраг у собу и онде узе опет онај с |
| са гостом, исказа му здравицу, а после оде у другу собу, да види, шта деца чине.</p> <p>— Не з |
| ш — викаше чича-Тима љутито; а кад дете оде, он се задовољно осмехну.</p> <pb n="304" /> <p>— С |
| тељ попио своју грку, он се препоручи и оде у своју школу.{S} Није се још ни три корака од Спир |
| циозно рукова се са својим човечуљком и оде у чаршију, да онде купи за десет пара алеве паприке |
| се, онако збуњен, накашља, узе шешир и оде некуд у чаршију; онде се навртатио на две-три бакал |
| ни богословац, рукова се још једанпут и оде...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18760_ |
| ваља, а већ је натукао шешир на главу и оде у чаршију.{S} Кад је поред своје Милке прошао, она |
| } Узе свој шешир, захвали се на ручку и оде кући.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP187 |
| устаје, сиромах! </p> <p>И он са другом оде.{S} У мраку једва натрапају на њега; па кад су виде |
| понуди Папрагу столицу, а сам са Тимом оде у споредну собицу, у којој ништа не беше, до један |
| ео, да га нико не задржава на ручак, он оде, наравно, зловољан; а њих двоје, ревизор и гросмуте |
| ало своју унутрашњу муку разблажи, а он оде право кући, да свадбарину спрема; а Папраг, опет, н |
| ом, а чича-Тима са својим зетом упоредо оде управо у бакалницу, своме побратиму.{S} Папраг се, |
| оравити.</p> <p>У таком разговору свако оде у свој разред, где је одмах настала нема тишина.{S} |
| не жестине накашља, исхркну и као ветар оде, и не пожелевши старој колегиници и „лаку ноћ“, а т |
| зо постарао, па му и та трећа у вечност оде, и он по трећипут остаде удовац...</p> <p>— Оче, шт |
| олтаром са кадионицом у руци, а златна одежда све трепти на њему, и све јој се чини као да гле |
| ли синоћ моју декламацију као што ваља одекламовала?</p> <p>— Неописано!{S} Неисказано!{S} Јед |
| и, а и стари отрцан шешир је са осталим оделом у приличној хармонији стајао.{S} Он је имао и чи |
| е сав претрнуо.{S} Зар у таком отрцаном оделу да га затече богиња његове старе љубави?{S} Та чи |
| ма и са снахама у чисто српском богатом оделу.{S} Он је корачао сасвим озбиљно, поштапајући се, |
| > <p>— Ништа ми не остаје, него да сама одем — рече гросмутерка. — У недељу ће они благовати на |
| твртог разреда. <pb n="337" /> — Дакле, одиста намеравају беседу давати?{S} Е, баш сам радознао |
| и по самој природи имати нешто, што је одиста знатно.{S} У свакој се мора наћи или неки старац |
| парице.</p> <p>Чича-Тимин побратим беше одиста поштен човек; он се радовао што свом пријатељу м |
| а, него „Задовољна сам!“...{S} И ја сам одиста задовољна!{S} Та, ето, шијем и спремам се <pb n= |
| ја!</p> <p>Чаше звекнуше, а, као крупан одјек тим тананим стакленим звуцима, заорило се једно в |
| путу, узео штап у руке и спремаше се са одлазак:</p> <p>— Милка!</p> <p>— Чујем, оче! — одговар |
| ану, па се онде почасте понеком кавом и одлазе у своје радионице; само трговци и господа долазе |
| ла више у стању собом владати.</p> <p>— Одлази ми испред очију, куго неосетљива! — викну на сво |
| па и шесту чашу ракије и спремаше се да одлази.</p> <p>— Дакле баш одлазите?{S} Е, то ми је, за |
| ремаше се да одлази.</p> <p>— Дакле баш одлазите?{S} Е, то ми је, заиста, жао!{S} Али на беседи |
| Али... — уздисао је прота... — ја морам одлазити, а тако бих волео да могу вечно код вас остати |
| акле, по званичној дужности никуд морао одлазити.{S} Али, као и остале, тако му је и овај план |
| е теби?{S} И не сједе, а већ се спремаш одлазити! — И он је узе незграпно за руку, па је посади |
| /p> <p>Тако је нешто сањао трећи дан по одласку секретарову.{S} Кад се пробудио, био је сав зно |
| т пара чаршијских повишице, колико само одликовања ради, ради ранга! — А кад је у кавани примет |
| !{S} Наравно, да ћу ја од свију највише одликовати проту, с њиме ћу и шпацирати, али само кад с |
| рате, па и аристократе, на класе дели и одликује, него и сами келнери су онде, наравно, према с |
| наљутио на моје дете; па да се, касти, одљутим, свратио сам се на једну шљивовицу.</p> <p>— Ох |
| се још ни три корака од Спирине каване одмакао, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је доста чист |
| сутра, јер сам принуђен ово после подне одмарати се...{S} Ох, та прашина, да се човек угуши, ба |
| сетама најтачнији.{S} Чим оду мајстори, одмах за њима дођу учитељи; а ако се деси у вароши и не |
| и: „Ох, да ми је хоће учитељ Тима дати, одмах би се женио!“...</p> <p>Гркиња ућута, видело се д |
| ди толику крмачу на моме пропису?...{S} Одмах доле с њоме!{S} Ви сте, господине, писани за испи |
| как, који је водио од цркве касарни.{S} Одмах у првој кући тога сокачета живела је једна Гркиња |
| м крајем астала седети.{S} Чича-Тима је одмах на крају миндерлука, баш до њене столице, заузео |
| зговору свако оде у свој разред, где је одмах настала нема тишина.{S} Али тај мир трајао је сам |
| казали, па сте се заклињали, да ћете ми одмах после свадбе купити црну свилену хаљину!...{S} А |
| јем ниједну жену, која не би могла бити одмах четворици верна!{S} Наравно, да ћу ја од свију на |
| ада женити, али се преварише, јер се он одмах после шест недеља с другом венчао; па кад му је т |
| обарен рак; он се примиче њој, а она се одмиче; он хоће да јој придене ружицу ил’ други какав ц |
| у, лепа моја госпођо, само душу мало да одморим.{S} Сутра навече, кад донесеш бунду, све ћеш до |
| би га могла обухватити.{S} Родом је био однекуд из ужичког округа, то се, уосталом, видело и по |
| грмео је чича-Тима, — док је није ђаво однео!</p> <pb n="357" /> <p>Утом се отворише врата, и |
| инко, купи себи шећерлеме, а ову јабуку однеси госпођи Гркињи, па јој кажи — памти добро! — „По |
| е стању, они га узеше под пазухо, па га однесоше у главну полицију.{S} Писар који је те ноћи де |
| пштити!...</p> <p>Гркиња климну главом, одобравајући, и одскакута даље...</p> <p>Коло је, међут |
| едан друг из неког буџака што је почео, одобравајући, да тапка.</p> <quote> <p>— Јест, браћо и |
| S} То су, уосталом, и паметни болесници одобравали.</p> <p>Једног дана дође економ, донесе чича |
| а бити!</p> <p>Наравно, да је чича-Тима одобрио; а како се с њоме упознао, не беше ничега, што |
| погледом прошла, он, да би је унеколико одобровољио, уштинуо је тако незграпно, и то баш испод |
| за њом, да је испрати, није могао срцу одолети, него је онде у кујни, у једном ћошку, загрли и |
| тиште руку.{S} И остали се руковаше, па одоше.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18760_ |
| , неваљала, јогунаста!</p> <p>Њих двоје одоше, да доручају, и кад су већ ручали и по неколико ч |
| видети?</p> <p>После тога се руковаше и одоше сваки својим путем; а гости, који су још у кавани |
| S} И на томе се та вечера сврши.{S} Сви одоше весели и расположени кући, само чича-Тима не беше |
| </p> <p>Кир-Никола с децом и чича-Тимом одоше отпочинути, и после по сата беше у кући нема тиши |
| ајући у свој посао.{S} Изгледала је као одрасла девојка; ништа не беше на њојзи што би одавало |
| ла: „Љубице, моје драго дете, ти си већ одрасла, треба већ да се и удаш!“ Па сам јој нашла и мл |
| ле тога штогод ми се прохте, неће ми се одрећи...{S} Наравно, да ћу пред министром друкче стоја |
| елука моје покојне жене, не знам!{S} Ну одријеши ланац, те с њиме насриједу!{S} Па да је прав к |
| свима нама копала јаму, сломио је руку, одрубио нос; а ону мршаву вештицу с њеним надувеним Шпа |
| ран, свих пет секретара!{S} Заповедајте одсад коме хоћете; награђујте кога ви знате, учитељ Тим |
| Хомоље; а кад се он са својом вештицом одсели, онда је чича-Тима мој!...</p> <p>Стара госпођа |
| виноград...{S} Поговара се, да ће се и одселити, да с њоме живи.{S} Лепа парада!...{S} Ал’ ће |
| p>Гркиња климну главом, одобравајући, и одскакута даље...</p> <p>Коло је, међутим, играло све ж |
| а...{S} Сунце није било ни за два копља одскочило, а лепа Гркиња, набељена и накинђурена, ослањ |
| , па од њих није хтела никако ни у драм одступати: чича-Тими је непрестано ласкала, <pb n="327" |
| у још код врачаре видели, баш никако да одступе од ње.{S} Најпосле, око пола ноћи, почеше они ј |
| у израсла, али се он, као опарен, трже, одступи два корака даље, па га зачуђено посматраше.</p> |
| , рукова се и са најумиљатијим смешењем одступи један корак натраг. — Слуга сам покоран, драги |
| ли у својим посетама најтачнији.{S} Чим оду мајстори, одмах за њима дођу учитељи; а ако се деси |
| ц, па ми је сваки од њих по једну класу одузео...</p> <p>И стари учитељ поче да се спрема: згла |
| само да вас задовољим.{S} Чича-Тими ћу одузети једну класу, кир-Николу ћу протерати; а ви, ста |
| и двомесечном платом, а чича-Тими да се одузму две класе.{S} То их је поразило...{S} Чича-Тима |
| д. — Баш га ништа не може разведрити ни ожалостити!...{S} Хеј, старче!... ’Ма чу ли, болан, да |
| ти.{S} После, опет, кад је Милка, онако ожалошћена, отишла, да се у неком усамљеном ћошету куће |
| ц да се умори, дувајући у гајде, или да ожедни, те да за љубав чаше вина престане свирати, па с |
| истина, за данас само учитељ, а кад се ожени, од воље му је, — може се и запопити.</p> <p>Чича |
| ари.{S} А сироче постаје човек смишљен, озбиљан; и саме црте на лицу изгубе ону безбрижну детињ |
| p>Ствар је, дакле, узела на себе сасвим озбиљан карактер, нарочито кад је после неколико месеци |
| одине7..{S} Та ви сте уједанпут постали озбиљни као неки грчки филозоф, н. пр., Сократес...{S} |
| оше забринуте, а и врачара постаде мало озбиљнија; десни кажипут <pb n="362" /> је упрла на сво |
| инио по вољи.</p> <p>Милка остаде сама, озбиљно и замишљено гледајући у свој посао.{S} Изгледал |
| се радује Божићу.{S} Напротив, Милка је озбиљно ћутала и пришивала шарене шепутлице на своју ве |
| ед начелника, затекао га је, где сасвим озбиљно седи у наслоњачи.{S} С једне и с друге стране н |
| ошао кући, затекао је Милку, где сасвим озбиљно шије, кроји, па опет прекраја, додаје чипке и ш |
| богатом оделу.{S} Он је корачао сасвим озбиљно, поштапајући се, напред, а за њим остала фамили |
| на њену тужбу замислио, а после кратког озбиљног ћутања окрете се старој госпођи:</p> <p>— Буди |
| ло, јер после десетак дана чича-Тима је оздравео; могао је лепо ходити, јести и пити.{S} Говори |
| уном софром.{S} Наравно, да су се и они ознојили.{S} Учитељ четвртог разреда скинуо је и капу и |
| илозоф, кир-Никола.{S} Сав се, сиромах, ознојио.{S} Час је трчао по шећер, каву, пиринач; час, |
| ло све живље и веселије; млади момци се ознојише, девојке се заруменеше, и већ понека би се од |
| ка пије Маринкове ракије, макар само по оке до подне; верујте ми, да не би ни на сам Божић огла |
| ему — прекиде га учитељ IV разреда. — У окладу, да сте у тој надмашности разумевали маџарску на |
| дељу?</p> <p>— Па, касти, шта ћемо и да оклевамо?{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас!{S} |
| S} Кад ће бити?...{S} Не треба много ни оклевати.{S} Што ’но реч, док је чорба на асталу, треба |
| ш никако да одступе од ње.{S} Најпосле, око пола ноћи, почеше они један по један у потпуноме мр |
| срдито: очи јој севаху у раздражености, око усница она борица све је дрхтала од љутине; а како |
| мо једна кућица, кровином покривена.{S} Око ње се подизао од дебелих врљика плот тако велики, д |
| n="341" /> стоје њих четири Циганина, а око њих се скупили абаџијски, терзијски, шустерски, опа |
| осмеха, безобразан поглед ишчезао је, а око развучених усница тужно се заиграла она дубока бори |
| отворио је врата, па је отишао, а никог око себе ни да је погледао.{S} Успут је сретао људе, ко |
| се окрете осталим учитељима, који онде око њега, гологлави, са највећим страхопоштовањем, непо |
| атре, чучала је та стара жена, а дим је око ње са тако несносним смрадом куљао, да се сирота Гр |
| а овако, с поремећеним умом, гледао је око себе као у врућици или у неком тешком сну: све се о |
| врућици или у неком тешком сну: све се око њега окретало, и свеће, и људи, и куће, па и читаве |
| </p> <p>Хтео је он још говорити, али се око њега толика граја подиже, да није умео ни речи прог |
| зреда. — Та ви сви знате, колико сам се око те несрећне деце трудио, и мени јектичави Швабић да |
| , али свагда сјајне, а оне танке борице око њих даваху им израз ласкавости; коса му беше плава |
| >— Оче, ја сам спремна — рече, огрнувши око врата неку стару мараму.</p> <p>— Добро, кад си спр |
| дишући, Гркиња.</p> <p>— А имаш ли лево око од слепог миша, што је ухваћен у пећини...{S} Немаш |
| ти, <pb n="369" /> до да се говор водио око десет учитељских класа.{S} И учитељ првог и учитељ |
| лу гриву циганског коња или на извађено око каког липсалог шарова, само ако прими из њене руке |
| , на једну столицу, погледа незадовољно око себе, па онда поче храпавим гласом говорити:</p> <p |
| ања, заседоше <pb n="307" /> у оџаклију око ватре, која је по ваздан на огњишту горукала, да по |
| то једанпут дешавало, да неки учитељ из околних села, желећи премештаја ил’ друго што, да се за |
| а, друго, ви и сами знате, да се у овим околностима морам и спремати — дакле...</p> <p>— Али — |
| p>—- Јесам ли задовољна? — Тако ме пита окорели отац, кога бих само наљутити могла, да сам друг |
| а својим дететом, па макар да је колико окорео. </p> <p>— Дај ми, побратиме, још једну грку, па |
| амо се ви покријте ушима — рече, љутито окренув се госпи; — само ви ћутите, ви, који сте још и |
| род! — А после додаде, скоро заједљиво, окренувши се Папрагу: — Ви сте, по свој прилици, у само |
| живота.{S} Она би га презриво гледала, окренула би му леђа, погледала би се у огледало, па би |
| им се чича-Тима доселио, све се набоље окренуло: деца му више нису ишла боса и издрпана, а и с |
| или у неком тешком сну: све се око њега окретало, и свеће, и људи, и куће, па и читаве улице, ч |
| а бакалин, који је у свему био мудар и окретан, да би га из те забуне извукао, пређе у разгово |
| ...</p> <p>Лепа Гркиња, са пуно поноса, окрете се чича-Тими, па му бајаги пришану, ал’ тако, ка |
| , да би избегла сваку могућу неприлику, окрете се, усиљено смејући се, своме чича-Тими:</p> <pb |
| не мислиш данас ручати? — А после тога окрете мало у шалу: — Е, ви’те, господин-Тимо, шта чини |
| мислио, а после кратког озбиљног ћутања окрете се старој госпођи:</p> <p>— Будите уверени, да ч |
| _N3" /> викну кицош на њега, а после се окрете келнерима... — Келнер!{S} Ову пијану луду да изб |
| а гледаше неко време за њом, а после се окрете задовољно својој Гркињи:</p> <pb n="320" /> <p>— |
| упита га за испрошену ћерку, а после се окрете лепој Гркињи и, сасвим умиљато осмејкујући се, п |
| а. — Добро, кад сте дошли! — А после се окрете осталим гостима, па, опет смејући се, понуди све |
| > <p>После се рукова с њоме, а затим се окрете осталим учитељима, који онде око њега, гологлави |
| чи и кад је видео оно бледо лице, он се окрете Гркињи: — Хајдемоте, госпођо, а она, касти, кад |
| овамо долазити.</p> <p>Затим се учитељ окрете деда-Спири: — Дајдер ми, деда, још једну грку, п |
| дали, а лепа се Гркиња са неким поносом окрете од ње.</p> <p>— Но — рече гросмутерка гласно, — |
| у, него му беше смешно како Папраг брзо окрете лист; но пошто није био у намери да таста и зета |
| а напоље; после је тек продужила својим окретним језиком даље га упознавати са новим пријатељем |
| S} Понекад би му упртила и ражањ, да га окреће, а уза сваки почет или довршен посао попио би по |
| шта ће вам помоћи са оним краставцем на окреченоме лицу?...</p> <p>Чича-Тима је ћутао забринуто |
| ит’ продају мастила за читав перковачки округ!{S} У којој бакалници нађеш макар и аковче, наћер |
| ити.{S} Родом је био однекуд из ужичког округа, то се, уосталом, видело и по његову јужном наре |
| а!...{S} А ја?...{S} Хе, хе!{S} Бар сам округла и пуначка!{S} Па је л’ тај чича-Тима слеп?{S} И |
| нешто неисказано лепо: стас гибак, руке округле, прстићи дугуљасти, а на њима нокти скоро прови |
| /p> <p>А после, погладивши учитељицу по округлој брадици, додаде, враголасто смешећи се: — Бар |
| ша декламаторка походила, беше у целоме округу чувена врачара.</p> <pb n="360" /> <p>У Перковцу |
| ко је она и шта је она, да се и од саме окружне начелниковице шареније носи?{S} Та муж јој нема |
| беше за њега страшно!{S} Стара госпођа, окуражена, пође и даље. — А онај професор!{S} Но, то је |
| ајсије, од тога за њу забрањеног плода, окуси.</p> <p>— Оче, ја сам спремна — рече, огрнувши ок |
| ало зелених краставаца јела, више ти ни окусила нисам.{S} Могу ти, ако је по вољи, у длан и у к |
| тиница преминула, још нисам таке сласти окусио...{S} Али кад помислим какве су их ручице месиле |
| хте од свију тих посластица ама баш ни окусити.</p> <p>Кад су се гости, добро угрејани, ухвати |
| у такој прилици тешко да би ма ко тако олако прошао.{S} То су још била добра, стара, времена!< |
| говац; — рекао бих, да су неки комадићи олова?... ’Ма где их толико накупи?</p> <p>— Олово! — п |
| ?... ’Ма где их толико накупи?</p> <p>— Олово! — понављаше Тима. — А да шта је срма, кад је ово |
| ше Тима. — А да шта је срма, кад је ово олово?...</p> <p>Трговац га погледа зачуђено, а после к |
| сле га види у цркви, како се млати пред олтаром са кадионицом у руци, а златна одежда све трепт |
| тип сеоског учитеља; човек пун, дебео, омален, на лицу пуно ситних и крупних борица, а уз то ј |
| мом туђинском владом, скоро потлачен; а омладина, накићена и накинђурена, скупи се у богато, ве |
| асили...{S} Зато је изабрала перковачка омладина баш та три најчувенија зурлаша, да јаве отмени |
| игао, да вам у име уједињене перковачке омладине на вашем братском саучешћу благодарим!{S} Не т |
| оханида; она ме је, као чланица овдашње омладине, задржала на беседу.</p> <p>Ха, ха! — смејао с |
| ог свога претпостављеног, преџоњао је у омладинској дворани сву ноћ, пио је с њима, здравио се; |
| ојим огромним духом задахнуо перковачку омладину, да се међу остале онамошње забаве уврсти и сл |
| ише нимало вређало ни једило; она га је омрзла и презрела.{S} Једно је само мучило, — што се мо |
| од жена има у нашем Перковцу, све су је омрзле; ја се чудим, како досада нису саставиле тужбу б |
| помало крваве.{S} Кад је видео Папрага, он се збунио и само зато, што није умео на све Папрагов |
| , да сви ћуте и да су упрли очи у њега, он се још мало издиже и узвишеним гласом поче говорити: |
| а кад се она извила из његова наручја, он жалостиво уздахну:</p> <p>— Ох, само да ми није оног |
| и неку хаљину од ког обожатеља примила, он се чинио и невешт; а тако исто и она, кад би кир-Ник |
| је она истим таким погледом одговорила, он задовољно стаде намештати свој црвени појас на испуп |
| осно смешећи се.</p> <p>— А кир-Никола, он вам је био, по свој прилици, девер... ха?...{S} Ил’ |
| му је та друга од водене болести умрла, он се и за трећу набрзо постарао, па му и та трећа у ве |
| поред њега с прекорним погледом прошла, он, да би је унеколико одобровољио, уштинуо је тако нез |
| ола се задовољно насмеје; а ако не зна, он га повали, сирото дете плаче, а учитељ се смеје.{S} |
| пријатељство; али, на срећу младенаца, он то није чуо, а Папраг, као човек од такта, да сваку |
| дуварове, она сиромашна неумивена лица, он би се тргао, па би скитао по лугу, слушајући сањиво |
| о кући.{S} А кад се дочепао своје собе, он леже на миндерлук, па је гледао укоченим очима горе |
| икаше чича-Тима љутито; а кад дете оде, он се задовољно осмехну.</p> <pb n="304" /> <p>— Само к |
| га ко умолио, да му ту вештину покаже, он би му сав виноград џабе орезао.</p> <p>— Па, учитељ- |
| опет гурну лактом, али ништа не поможе, он је баш хтео све да изговори:</p> <p>— Да, где сам, о |
| а да ми о томе не јави!</p> <p>— Дакле, он вам није доставио?{S} Но, лепо, прекрасно, кад и сам |
| је старац.{S} А кад дете изиђе напоље, он покупи парчад од огледала, па их љутито тресну кроз |
| песме.{S} Ако је, н. пр., зимње време, он удари у „<title>Во Јордање</title>“, а лети, опет, о |
| <p>Кад је прота дошао ближе до Гркиње, он стаде, па, пун блаженства, посматраше замишљену <pb |
| неле очи и кад је видео оно бледо лице, он се окрете Гркињи: — Хајдемоте, госпођо, а она, касти |
| лу, а кад му се ко од путника приближи, он брижљиво заклања своју мараму руком, као да се боји, |
| {S} Наједанпут се нађе на некој висини, он није могао да разазна, где се налази, корачи један к |
| церека и смеје...{S} Кад у школу ступи, он се насмеши; ако му прозвано ђаче зна лекцију, кир-Ни |
| могао у ситнијим стварима коме помоћи, он је помагао.{S} Он је, на пример, умео лепо лозу реза |
| видео, да га нико не задржава на ручак, он оде, наравно, зловољан; а њих двоје, ревизор и гросм |
| и у чича-Тиме синуше младићском ватром, он је с највећом жестином загрли, и није остало места н |
| у томе положају лежао; а кад се дигао, он се грохотом насмејао:</p> <p>— Лаже начелник!...{S} |
| а.</p> <p>Чича-Тима, кад ју је угледао, он је сав претрнуо.{S} Зар у таком отрцаном оделу да га |
| х романа упамтио; па кад је то исказао, он је после само бленуо у њене пепељаве очи, које је Гр |
| има...{S} Кад би га ко о нечем запитао, он би без сваке свести својим мутним очима бленуо, а не |
| у, отвори писмо, па кад га је прочитао, он га продрма, па му весело подвикну:</p> <p>— Хај, ста |
| кад је један од њих поред њега прошао, он га ухвати за капут.</p> <p>— Шта хоћете са мном? — в |
| тивост...{S} Чим га је Папраг приметио, он скочи са свога места и после неколико дубоких поклон |
| и даје приметити; а мој дебели даскало, он је прави Атињанин; онде је и науке свршио.{S} А ви с |
| задовољство.{S} Кад је све то свршено, он извади из једног пакетића неколико књига, те их, као |
| део учитеља богословца, а свога колегу, он се рукова с њим и честиташе му весело прошевину и пр |
| але очи.{S} Кад је видео стару госпођу, он се усиљено осмехну и рукова се с њоме, а остале учит |
| </p> <p>Кад је учитељ попио своју грку, он се препоручи и оде у своју школу.{S} Није се још ни |
| је чича-Тима боље погледао своју ћерку, он би видео, где јој се суза преко белих образа котрља; |
| е; али кад му га економ ишчупа из руку, он се продера на њега:</p> <p>— Оно, касти, све нека ва |
| ицу, али кад је видео обожавану Гркињу, он се, онако пијано, осмехну на њу, а задај од рума и р |
| ему контрасти: она жива жеравица, љута; он, опет, флегма до крајности...{S} Али у једноме су се |
| Тај, што ће мене узети, зове се Папраг; он не може бити гори од мог оца, па што не бих пошла за |
| рце осећа, али то му није ишло од руке; он, дакле, приближи своју столицу њеној, загрли је, па |
| ак; он се примиче њој, а она се одмиче; он хоће да јој придене ружицу ил’ други какав цвет на г |
| долазак мога мужа внимателном учинити; он ће на сваки начин 25. јуна у Перковцу бити, — наравн |
| очи доле, а поцрвенела као обарен рак; он се примиче њој, а она се одмиче; он хоће да јој прид |
| имин побратим беше одиста поштен човек; он се радовао што свом пријатељу може услугу учинити, и |
| им по европски дотерани: <pb n="342" /> он у цилиндру, црном капуту, намазан и нафризиран, а он |
| н као данашња ћифтарија. <pb n="365" /> Он је у дућану врло мало еспапа имао; тек колико да се |
| тако лепо написати као мали Андрица!{S} Он је и вашу мајку написао...{S} Истина, мало вас је ис |
| ..</p> <p>— Боже, сахрани и сачувај!{S} Он је далеко лепши од ње.</p> <p>— Ваљда са оном чупаво |
| да се преобуче, али све беше доцкан!{S} Он није ни свој отрцани шешир скинуо, а лепа Гркиња ста |
| !{S} Но, то је грозно, то је ужасно!{S} Он је хтео доказати, а то се може као наставак Живкове |
| м очима прочитао министарски акт!.,.{S} Он каже, да се отпустим из службе...{S} А, не превари с |
| ћолу и садашњој Скадарској улици?...{S} Он је и тога вечера добро потегао тако, да и он умало ш |
| и месец.{S} Али шта то би месецу?...{S} Он се некако искривио, па да прсне од смеја!{S} Да се н |
| трашљиво погледаше у пијанога оца...{S} Он је најпре сео за сто, па онде, са искревељеним цртам |
| да вам кажем...</p> <p>— Од мене...{S} Он од мене лепши?...{S} Но, јесте чули, стара госпођо к |
| луку види, како му дете мирно спава.{S} Он се диже из кревета, и то је, можда, првипут у животу |
| , чинило му се да пролазе мимо њега.{S} Он није знао, на коју ће страну, па напослетку се обрте |
| беседник, професор некаквог завода.{S} Он је доказивао, да ми без ваздуха не бисмо могли живет |
| е скоро ни видела од силних шепутла.{S} Он се клања на једну, а она на другу страну.</p> <p>Кад |
| па после, наравно, да се прстенује.{S} Он је, истина, за данас само учитељ, а кад се ожени, од |
| и сам, шта ће на све то да одговори.{S} Он би, истина, знао, али где је срца, да се свом идолу |
| За начелника имам сасвим други план.{S} Он је човек који се више политиком бави, него школом и |
| ковачких грађана, потпуно разумевао.{S} Он је, дакле, био тај, што је својим огромним духом зад |
| стварима коме помоћи, он је помагао.{S} Он је, на пример, умео лепо лозу резати, па кад би га к |
| оделом у приличној хармонији стајао.{S} Он је имао и чистије руво, али га не хтеде тога дана об |
| схлади, а и вече по себи беше дивно.{S} Он је у лицу, истина, од ракије и дневнога спавања био |
| ојао, да му како зет не разбије нос.{S} Он се рукова са чича-Тимом и не упита га за испрошену ћ |
| ахама у чисто српском богатом оделу.{S} Он је корачао сасвим озбиљно, поштапајући се, напред, а |
| После њега дође мајстор Глиша ковач.{S} Он је био у немачком капуту и панталонама, само је на г |
| S} Зар не би боље било да мене узме?{S} Он удовац, ја удовица, ја имам моју плату, а он осим пл |
| метиљава овца, те настрану, у бијег! — Он приђе к њојзи и хтеде се с њом руковати, а стара се |
| одина без ваздуха угушити!....</p> <p>— Он ће се угушити — рече начелник, — у хапсу, на вјешали |
| руга почасти свима сокачким псовкама, а он се само смеје.{S} Лепа Гркиња пребледи од љутине, во |
| тар и оданде, као неспособна, истера, а он се, сиромах, наима за црквењака, удара у звоно, у кл |
| } Она се васпитала код моје Јохиниде, а он у Будиму...{S} Ја сам у Атини учио школу, ал’ оно, ш |
| се још једанпут рукова с њим, па оде, а он се врати натраг у собу и онде узе опет онај строги, |
| нећу!{S} Начелник се, касти, измиче, а он за њим; е, баш мишљах, да ће се на сокаку побити!</p |
| ио је, преклињао, само да га погледи, а он ће јој поклонити сву срму, па нека купи себи од црне |
| а мало своју унутрашњу муку разблажи, а он оде право кући, да свадбарину спрема; а Папраг, опет |
| рао је у тамбуру, они су му пљескали, а он им се за то најграциозније поклонио...</p> <p>За њим |
| њеној хаљини виде шепутле и карнери, а он је, по њојзи, могао ићи као и друго спадало.</p> <p> |
| праг чинио: није се још ни разданило, а он је већ испио ракију и сркаше задовољно своју црну ка |
| овац, ја удовица, ја имам моју плату, а он осим плате има своју кућу и виноград...{S} Поговара |
| па би сасвим поносито изишла из куће; а он се од жалости само смејао.</p> <p>Они, као што видит |
| <p>Људи су га слушали, па су ћутали; а он је, сиромах, једнако млатио рукама, једнако је говор |
| цело је вече протекло, <pb n="324" /> а он није добио прилике да своју обожавану Гркињу загрли. |
| х одвојила, од тих ледених прсију!{S} А он ми ономад приђе, рукова се са мном, а мени се учини |
| о, да му то нисам допустити могла.{S} А он ми је, поред свега тога, забележио: „Успех ученица с |
| дана донесе му писмоноша писмо, али га он није умео прочитати.{S} Учитељ трећег разреда, који |
| и, него је послао варошког полицаја, да он његово место заступи и да му ујутру рапортира, шта с |
| пио и што није био весељак, јок!{S} Та он се у богословији са свог раскалашног живота и просла |
| ега, сви се трудише да му докажу, да је он — луд, да ништа не зна, шта у пићу говори, а прота с |
| и су и њега слушали... </p> <p>А кад је он свршио, изиђе на среду и лепа Гркиња.{S} Стара госпо |
| стојале су наслагане памуклије, које је он сам са својом децом шио, а по рафовима беше цифрасто |
| , касти, ни у Срему нема!</p> <p>Док је он тако трабуњао, лепа се Гркиња прибрала мало и, превр |
| p>Чича-Тима је ћутао забринуто, знао је он, да му деца нису баш спремна, а и то је био уверен, |
| су му очи мутне, бесвесне...{S} Дуго је он у томе положају лежао; а кад се дигао, он се грохото |
| ојаки еспапи превозе!...</p> <p>Хтео је он још говорити, али се око њега толика граја подиже, д |
| и...</p> <p>Чича-Тима оде...{S} Како је он путовао, пешке или на колима, или га је неки милости |
| !...{S} Херајн!... — рече Тима.{S} Није он добро ни изговорио, а некакав крупан човек, у дебели |
| Николу ћу преместити у Хомоље; а кад се он са својом вештицом одсели, онда је чича-Тима мој!... |
| то, очи јој севаху од јарости; а кад се он приближио њојзи, у намери да је загрли, да је пољуби |
| док и силан Влах Алија.{S} Та зар би се он заљубио у њу, да није била музикална?...</p> </quote |
| кицошу на левом образу израсла, али се он, као опарен, трже, одступи два корака даље, па га за |
| већ, зашто!...{S} Онда, богами, нек се он сели у Хомоље или некуд на другу страну, — Београд ћ |
| никада женити, али се преварише, јер се он одмах после шест недеља с другом венчао; па кад му ј |
| хтели, сви умукли, чекајући, шта ли ће он, онако накресан, изговорити.</p> <p>— Господо и браћ |
| гао да се не насмеје. — Уосталом — рече он, — што се мене лично тиче, признајем, да сам у свом |
| а ко их од људи нема...{S} Иначе, беше он добар човек, ретко да је кога увредио; а где је мога |
| арао, па му и та трећа у вечност оде, и он по трећипут остаде удовац...</p> <p>— Оче, што сте м |
| ут трже, лице му доби израз зле воље, и он устаде са свога места и поче тешким корацима ходати |
| урне будућности; крв му јурне навише, и он, с раширеним рукама, пође, да загрли и пољуби обожав |
| ну, као начелникову љубимцу, по вољи, и он се задовољно осмехну:</p> <p>— Та, оно, знаш, учитељ |
| {S} Очи му синуше грозничавом ватром, и он се у доброј вољи куцну са старом госпођом:</p> <p>— |
| је, вели, напућила те своје усне.{S} И он је због тога толико <pb n="333" /> грдио, да је сиро |
| кроз прозор, кад је кућа у авлији?{S} И он хтеде нешто говорити, како би сумњичење старе госпођ |
| тамо у хлад, испод онога дуда?... -– И он је пољуби... — Их, ала је и тај месец безобразан, ка |
| а:</p> <p>— Ето ти капице, носи је! — И он му баци малу белу капицу у образ. — Шта би рекла Грк |
| е сједе, а већ се спремаш одлазити! — И он је узе незграпно за руку, па је посади на миндерлук, |
| је баш тако суђено... е, па оно... — И он опет ућута, несигурним погледом мерећи свога будућег |
| и тога вечера добро потегао тако, да и он умало што није уштинуо своју проводаџику, али се опе |
| ne unit="subSection" /> <p>Дакле, она и он, лепа Гркиња и кир-Никола, живљаху мирно у својој ск |
| и, па и кашљуцати, као за знак, да је и он у соби, онда и начелник узе другу позитуру: искосири |
| све хладовином поред плота, докле се и он у густоме корову није изгубио.</p> </div> <div type= |
| укао своје плаве панталоне, посади се и он до ње: — Српске ми вјере, рећ’ ти морам, е ми је баш |
| а и млади господин Папраг тешко да ће и он наћи млађу и васпитанију женску, него што је наша Ми |
| и, свакако, гледаћу да осети; познаће и он, ко је стара госпођа фон Копривић!...{S} Ових дана с |
| шта вам могу ја?{S} Бог нека вас учи и он нека вам сваку срећу дарује! -— Кад је то говорио, г |
| евна пијаница по просутоме вину, тако и он својим пуним зрацима да тапка по бистроме потоку!... |
| Ал’, ено, не устаје, сиромах! </p> <p>И он са другом оде.{S} У мраку једва натрапају на њега; п |
| ко по новосадски: егзабрукто. </p> <p>И он се диже са столице, накашља се мало, узе чашу, уздиж |
| му...{S} Али, шлафрока не дам!</p> <p>И он се спремаше да га под капут сакрије; али кад му га е |
| јд’мо, шећерна моја грлице!...</p> <p>И он је, као насилу, вукао доле у густу хладовину гранато |
| оре, ви бисте се смиловали!...</p> <p>И он је загрли...</p> <p>— Оче прото!... — рече прекорно, |
| е месиле, онда се не чудим!...</p> <p>И он погледа најумиљатијим погледом у лепу Гркињу; а кад |
| израдирати...{S} Ево овако!...</p> <p>И он га хтеде ухватити за брадавицу, која је кицошу на ле |
| остати, да могу овде умрети...</p> <p>И он је наново стиште на груди, па је стаде још већом ват |
| е вас дан данашњи имати среће.</p> <p>И он је помилова по њеним старачким, али доста пуначким, |
| оту!{S} Моја мајка беше лепа, а личи ли он на моју милу мајку?...{S} Она имађаше велике отворен |
| знао стање и узроке његове болести, али он није умео ништа говорити; бленуо је мутним својим оч |
| приђе му, по детињем обичају, руци, али он не допусти, да га у руку пољуби.</p> <p>— Добро, доб |
| ао, она му приђе, по обичају, руци, али он је ни погледао није.{S} Дете је гледало за њим тужно |
| ао људе, који му се уљудно јављаху, али он као да их ни видео није; шешир је набио на очи, па ј |
| се суза преко белих образа котрља; али он беше више сам собом и Гркињом занет, него да би имао |
| на се хтеде удалити, <pb n="347" /> али он викну, јутрењом походом пријатно изненађен: — А камо |
| с њоме упознао, не беше ничега, што јој он не би учинио по вољи.</p> <p>Милка остаде сама, озби |
| природна неспретност, не дадоше му; тек он, сиромах, поче нешто замуцкивати, а после се ућута б |
| е: да нема мога Николе?...{S} Ништа нам он неће сметати; а, после, старост његова скоро ће нас |
| то, што је то Гркиња захтевала, а и сам он је увиђао да би у својој ватреној љубави много срећн |
| Ја сам у Атини учио школу, ал’ оно, што он зна, никад нећу знати!...{S} Гледај га само, како се |
| них му учитеља...</p> <pb n="308" /> <p>Он као да је о оној маленкости, у коју сте и ви уплетен |
| Хај, старче!{S} Писмо од Милке! </p> <p>Он га погледа тупо, а после као да се хтеде нешто сетит |
| лицем прегледа изложене радове.</p> <p>Он беше дугуљаст, плав човек, и, као што нам је стара г |
| жиле.{S} Ако, н. пр., није која рађала, она јој је умела наћи чини и мађије, којима ће „плод чр |
| <p>Кад се стара госпођа мало прибрала, она извади из недара своје наочаре, натаче их на нос, п |
| милостив...</hi>“ Кад је то прочитала, она тресну и прописе и намоловане краљеве и краљице о з |
| је год у путу или пред дућаном видела, она му се поклонила, погледала га је својим чезнућим по |
| не пљесне рукама.{S} Кад је то учинила, она се гласно насмеја тако, да су сви гости у њу поглед |
| ширити!...</p> <p>Кад је то изговорила, она ућута; наочаре, који јој обично на носу беху, скину |
| ји!{S} Уместо да оваку фландру протера, она је пушта на беседу!{S} Лепо!{S} Прекрасно!</p> <p>Г |
| чича-Тима, и кир-Никола, да уђе унутра, она је само одговарала, да не може, да јој је врло тешк |
| мом ширио.{S} Кад је дошла до вратница, она трже за једно парче конопчета, а незграпна дрвена в |
| видео оне чађаве, неокречене, дуварове, она сиромашна неумивена лица, он би се тргао, па би ски |
| идела на столу поређане детиње играчке, она разрогачи очи, а уста је разглавила скоро до ушију |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Дакле, она и он, лепа Гркиња и кир-Никола, живљаху мирно у сво |
| видела очи, како су црвене и исплакане, она се трже и ућута, све док Милка није изишла напоље; |
| ад јој је отац пофторио то исто питање, она скоро нечујним гласом рече: — Јесам!{S} Задовољна с |
| видела, да се авлијска врата отворише, она истрча пред учитеља Тиму:</p> <p>— Добро дошли!...{ |
| и, у намери да је загрли, да је пољуби, она га немилостиво гурну од себе...</p> <p>— Да се нист |
| кад је видела, да су је они приметили, она пљесну рукама и на сав се глас насмејала...</p> <p> |
| ој скромној васпитатељци, али, уствари, она није била за тај позив: у њеној природи је било и с |
| м погледу отвореним очима смело пркоси, она, да би избегла сваку могућу неприлику, окрете се, у |
| е се чича-Тима у њену лепоту загледати, она јој је предсказала; и кад јој је чика-Паја член куп |
| ји начин да се поздравља.{S} Па, касти, она се, откако амо дођосмо, лепо и поучила; сад већ и н |
| ош нашла младожењу.</p> <p>— Та, касти, она је још дете.{S} Како се може дете удавати?</p> <p>— |
| смехну:</p> <p>— Што јест, јест, касти, она ме воли и заљубљена је у мене.{S} А оно, касти, има |
| у среду дате јој и чисту кошуљу; касти, она, се у Перковцу чистије носи и од саме госпа-начелни |
| ју.{S} Кад је поред своје Милке прошао, она му приђе, по обичају, руци, али он је ни погледао н |
| преда се; а кад ју је начелник загрлио, она га је отискивала, али пажљиво, да га не повреди, не |
| гостију понудише, да заузме горње чело, она се извињаваше тиме, да, као домаћица, мора сваки ча |
| до, како ћу да га удам?...{S} Ал’, ето, она је навалила, да је удам, и ја је морам удати.</p> < |
| сподина начелника да је још у неглижеу, она се хтеде удалити, <pb n="347" /> али он викну, јутр |
| номе су се опет слагали: кад је, н. пр. она у неког удовца мало ватреније погледала, па баш и к |
| мао алев фес.{S} За њим уђе мајсторица: она беше у српским хаљинама, само што је носила, колико |
| као што видите, беху у свему контрасти: она жива жеравица, љута; он, опет, флегма до крајности. |
| ост.{S} Али ме задржа госпођа Јоханида; она ме је, као чланица овдашње омладине, задржала на бе |
| беше бакалница његова неког побратима; она је била чувена са своје старе шљивовице и љуте горк |
| или, диже се она протерана Новосаткиња; она набељена, отрцана!{S} Она!..{S} Но, ал’ то је већ у |
| и не беше ниједне капи женске нежности; она кад се према каквом детету показивала милостива, то |
| то није више нимало вређало ни једило; она га је омрзла и презрела.{S} Једно је само мучило, — |
| осити толику увреду; а није ни шала!{S} Она беше у целоме Перковцу уважена.{S} Кажу, да јој је |
| Новосаткиња; она набељена, отрцана!{S} Она!..{S} Но, ал’ то је већ ужасно!{S} Па знате ли, о ч |
| ади, лепи, васпитани!{S} Хе, хе, хе!{S} Она се васпитала код моје Јохиниде, а он у Будиму...{S} |
| а личи ли он на моју милу мајку?...{S} Она имађаше велике отворене очи, по ваздан бих могла гл |
| ченом трбуху, а после јој намигну...{S} Она се, као неко невинашце, застиде, обори очи доле, па |
| загаситом зеленилу прастарих лугова.{S} Она тамо ни погледала није.{S} На самоме крају мале, из |
| озгом, толико и његовом кесом влада.{S} Она ми је, истина, обећала да ће се код свога маторог о |
| рислушкивала, него његова кћи Милка.{S} Она, кад је видела, у каквом јој се расположењу отац из |
| нкости није <pb n="359" /> обзирала.{S} Она је сасвим безазлено, онако по новосадски, раширила |
| } Тиме се та јутарња похода свршила.{S} Она се још једанпут рукова с њим, па оде, а он се врати |
| е с места помицала, нити је тренула.{S} Она се решила да сваком њихову нападају пркоси.</p> <p> |
| а после се даде сама својим мислима.{S} Она је, сирота, рано почела сама о себи, о својој судби |
| уз обожавану сапутницу свога живота.{S} Она би га презриво гледала, окренула би му леђа, поглед |
| раљица и друге којекакве беспослице.{S} Она их је превртала, а сузе су јој текле низ увело лице |
| тови кроз отрцани капут провиривали.{S} Она се само бринула, да се на њеној хаљини виде шепутле |
| ња не могаше <pb n="367" /> заспати.{S} Она је била будна.{S} По својој мекој постељи превртала |
| оји је целу њену будућност сахранио.{S} Она би, <pb n="323" /> сирота, можда срећнија била, да |
| се лепе Гркиње ништа није ни тицало.{S} Она је познавала своје интересе, па од њих није хтела н |
| место...{S} То је Гркињу изненадило.{S} Она погледа на врата, мислила је да се није, како, њен |
| дету никако не доликује дугачак нос.{S} Она је то, можда, и зато чинила, што је у ње доста краћ |
| {S} Ви знате, шта је то јавна женска, — она је још гора и црња!{S} Ено, пре јој је купио чика-П |
| направљеним бокорићима жутога смиља, — она поче мало брже корачати; а кад је и последњег дућан |
| ље бенетање свога занетог оца:</p> <p>— Она ме љуби, па, касти, чак се и за моје дете стара!... |
| ну хартијицу.{S} Кад се мало утишала, а она је продужила жалостивим гласом даље: — Ето, ово сло |
| муж појавио; али кад никога не виде, а она га зачуђено запита:</p> <p>— Шта вам је, господине7 |
| ружицу ил’ други какав цвет на груди, а она, глупара, побегне испред њега!{S} И то ми је после |
| ут, могли су га мишеви свега развући, а она не би ни скочила, да га од грабљиваца одбрани; чича |
| ла као обарен рак; он се примиче њој, а она се одмиче; он хоће да јој придене ружицу ил’ други |
| , црном капуту, намазан и нафризиран, а она није се скоро ни видела од силних шепутла.{S} Он се |
| окрете Гркињи: — Хајдемоте, госпођо, а она, касти, кад неће, нека је ђаво носи!{S} Така јој, к |
| е расположењу отац из чаршије вратио, а она се уплашено сакрила иза фуруне и оданде страшљиво п |
| ља стајала ненамештена, сто незастрт, а она, сирота, неумивена и неочешљана — права слика занем |
| них шепутла.{S} Он се клања на једну, а она на другу страну.</p> <p>Кад се дворана напунила гос |
| ?...{S} Клања се и ближи се њој...{S} А она чапља!{S} Оборила очи доле, а поцрвенела као обарен |
| тако нагњечила нос, да је од њега једва она мања половина између обрва остала; ногу је ишчашила |
| љуби обожавану посетитељку...{S} Али га она мало строжије погледа и једним мигом му показа на д |
| ни: није било у чинији зрнцета, до кога она не би својом загорелином допрла; а сад нарочито, гд |
| око развучених усница тужно се заиграла она дубока борица, што се од носа ка бради повлачила; р |
| ладић, коме се на сваком покрету видела она варошка препреденост. — Драго ми је, колега, што са |
| .{S} Та ни у министра нема бољих!{S} Па она чачкалица!{S} Е, њу ћу баш поклонити господину Шваб |
| и то баш у мој виноград, пренела.{S} Та она, касти, и личи више на поморанџу, него на обичну пе |
| чича-Тимино теме приљежно метала, оста она иста ватрена љубав у старчевим грудима, као онога т |
| јој севаху у раздражености, око усница она борица све је дрхтала од љутине; а како се још није |
| <p>— То је, видите — рече Гркиња, — све она матора вештица крива!...{S} Чула сам ја, и о мени м |
| Међу осталим ситницама у завежљају нађе она једно парче још прљавије и згужваније хартијице од |
| друго слово; па и оно <hi>веди</hi> је она поправљала.{S} О, ала је дивно моја мајка умела пис |
| , и за љубав, и за мржњу, од свачега је она имала мађија и чини.</p> <p>— Па којим си ми добром |
| је била за Страхинића бана удата, да је она умела у трумбету свирати, то вам могу историјским < |
| ве жене.</p> <p>Једни би тврдили, да је она паметнија и лепша од њега, а то су по већој чести п |
| ткуд Гркињи свила, и ко је она и шта је она, да се и од саме окружне начелниковице шареније нос |
| кве бабе трабуњају...</p> <p>Тек кад је она својим оштрим гласом проговорила, онда се кир-Никол |
| ди, ја и јесам крив!...{S} Ал’ откуд је она могла чути, да сам ја сто дуката дао уз Милку?...{S |
| ије са својим мужем сигурна, све док је она у овој вароши.</p> <p>Господин Швабић се на њену ту |
| ене питале: откуд Гркињи свила, и ко је она и шта је она, да се и од саме окружне начелниковице |
| м...{S} То само нећу!...</p> <p>Тако је она у своме меком кревету премишљала и већ је у мислима |
| јим погледом у лепу Гркињу; а кад му је она истим таким погледом одговорила, он задовољно стаде |
| {S} Чича-Тима се трже.</p> <p>— Да није она? </p> <p>Неко куцну на врата, али некако незграпно, |
| ају у Перковцу, ко су то двоје, на које она нишани!{S} А после тога још нешто безобразно рече, |
| заборавити да поздравиш снају, те да се она спреми; млада је, моћи ће још коју поиграти у колу. |
| наново је обасипаше пољупцима; а кад се она извила из његова наручја, он жалостиво уздахну:</p> |
| S} Кад су њих двоје изговорили, диже се она протерана Новосаткиња; она набељена, отрцана!{S} Он |
| оме је много штошта недостајало, али се она по могућству трудила, да све те природне мане улепш |
| ен пољубац засладио; али знам ја, да ће она мало друкче почастити.</p> <p>Затим се мало исправи |
| сам говори, не може ништа добро бити, и она, скоро не дишући, слушаше и даље бенетање свога зан |
| јани, ухватили у <pb n="380" /> коло, и она нађе прилику да мало ближе приступи господину проти |
| х трагова незадовољства на њену лицу, и она се, напослетку, задовољно осмехну:</p> <p>— Надам с |
| исто стрељала свога дебелога супруга; и она није била више у стању собом владати.</p> <p>— Одла |
| а бира, што јој се најбоље допада.{S} И она је већ жељно отворила уста, да каже, како јој је ба |
| да је отац г. министру препоручи.{S} И она је на тај начин, збиља, и напредовала.{S} Сваке дру |
| се усуђујеш!{S} Е, гле ти штенета! — и она гурну јадно дете настрану, зграби оне хартије, што |
| је још моја мила мајка поправљала. — И она бризну у плач, а сузе се слеваху доле на испрљану х |
| То је, видите, што све нас везује. — И она га погледа најљубазнијим погледом. — Па кад се не б |
| 11" /> поклањао је старој госпођи; па и она сама умела је уважавати свој уплив и достојанство.< |
| ве зато, што ме не уважавају, баш као и она препредена Гркиња.{S} За њу сам већ скројила план.. |
| ла, он се чинио и невешт; а тако исто и она, кад би кир-Никола од каквога ђачког родитеља неко |
| убазни Тимо!...</p> <pb n="319" /> <p>И она, погледавши га својим обичним чезнућим погледом, ст |
| се тек онако мало осмехнути...</p> <p>И она гледаше у огледалу, како јој по дебелим образима пл |
| сутра свадба, венчање, весеље?</p> <p>И она је весело тапкала својим мршавим рукама, баш као де |
| а за чика-Пајину походу дознао, онда би она то исто и о чика-Паји опетовала, и тиме је, наравно |
| од новодобивеног љубавника очупати, тек она пристаде да јој искану бунду за таке скупоцене мађи |
| су опет застали, шапутали су нешто, док она сасвим гласно не рече:</p> <p>— Е, па нек’ поцркају |
| сплеткама на површини пливала, баш као она масна ђинђувица на дебелој говеђој чорби или као за |
| пада?</p> <p>— Неописано!</p> <p>— Само она матора вештица!..</p> <p>— Али сам јој и очитао — р |
| винограду има лепих кајсија, а особито она, што је уза саму колибу...{S} Е, јесте чули, ја нис |
| код деце...{S} Е, па, дабогда, као што она најмања пчелица позна своју кошницу, тако, дабогда, |
| покренути. — Љубав није шала, па макар она и најотрцанијег старца била!</p> <p>Учитељи, који с |
| ји је над ватром држала. — Да није опет она мука? — И баба пажљиво посматраше јако удубљене црт |
| неко прасе или рубљу испросио, није му она замерала; па ни онда га не би опоменула, кад би њен |
| се нисте усудили|...{S} Јер... </p> <p>Она га погледа претећи, па после, као нека фурија, оде |
| па онда нек’ прсну сви од једа!</p> <p>Она му притиште руку.{S} И остали се руковаше, па одоше |
| е, то му му је свакидањи обичај.</p> <p>Она отвори кујнска врата, завири у другу собу, па се вр |
| а путује?... — А после додаде за себе: „Она му је, сиромаху, и пореметила мозак!...“</p> <p>— Ј |
| за њим дође и учитељ четвртог разреда, онај што се на Гркињиној части први опио.{S} Кад је вид |
| дом главом из Јеладе, чича-Тима Сремац, онај из Бајковца Гружанин, а учитељ трећег разреда Бана |
| и удаш!“ Па сам јој нашла и младожењу; онај црни штап мога оца, на коме је изрезана глава нека |
| о чему је говорио онај Живко Пацић?{S} Онај пропагандиста, републиканац, комунац?</p> <p>— Не |
| ра госпођа, окуражена, пође и даље. — А онај професор!{S} Но, то је грозно, то је ужасно!{S} Он |
| марамом запушила нос, да не би удисала онај смрдљиви ваздух, што се са димом ширио.{S} Кад је |
| — Противу државе, реда, владе?...{S} И онај грбави, глупави полицајац ништа да ми о томе не ја |
| за препоруку њојзи обраћао, па често и онај поклон, којим је мислио секретара подмитити, <pb n |
| “</l> </quote> <p>— А после тога долази онај други део:</p> <p>„Госпођице, смем ли молити?“</p> |
| и ви сте били?{S} Ви!{S} Па да то мени онај грбави полицајац не јави!{S} А бих, вјере ми, само |
| какав изгледа, као девето чудо: натукао онај продерани од сламе шешир, као да ће га Банаћанин н |
| лица својих обожатеља, о којима је цео онај дан премишљала.{S} Али све бадава: чича-Тима, чика |
| ка!{S} А знате ли ви, о чему је говорио онај Живко Пацић?{S} Онај пропагандиста, републиканац, |
| се врати натраг у собу и онде узе опет онај строги, забринути, изглед.{S} Мала Милка већ се ум |
| на; после да ми приговарају: овака је и онака је, нема ни вина, ни шунке!...</p> <p>— Е, па доб |
| ркиње ручао?{S} Ала је то био ручак!{S} Онаке палачинке, касти, не једу се ни у царском двору.{ |
| Људи су мислили да се чича-Тима, после онаке красне жене, неће више никада женити, али се прев |
| плакати.{S} После, опет, кад је Милка, онако ожалошћена, отишла, да се у неком усамљеном ћошет |
| за руку, па је посади на миндерлук, па, онако у кошуљи, неочешљан, само што је обукао своје пла |
| аљућен, отишао право кући својој, седе, онако срдит, на једну столицу, погледа незадовољно око |
| своју столицу њеној, загрли је, па је, онако старачки, цмокну у образ:</p> <p>— Ох, ала би леп |
| ву је наслонио на обе руке; коса му је, онако неуглађена, падала на збрчкано чело; само би кади |
| а се свом идолу противи...{S} После се, онако збуњен, накашља, узе шешир и оде некуд у чаршију; |
| е, који су водили на доњи бој; поче се, онако по новосадски, клањати, правити книксове, па се у |
| и кад је видео обожавану Гркињу, он се, онако пијано, осмехну на њу, а задај од рума и ракије к |
| беше се у лицу још већма запурила, те, онако збуњена, није, сирота, знала, никако да искаже, з |
| е пије, све би је више пио, али, касти, онако без хлеба.{S} Ха, ха, касти, ја вас обожавам!... |
| а, или га је неки милостива срца човек, онако Бога ради, одвезао до Перковца... то вам нико не |
| ли, сви умукли, чекајући, шта ли ће он, онако накресан, изговорити.</p> <p>— Господо и браћо! — |
| > обзирала.{S} Она је сасвим безазлено, онако по новосадски, раширила свој зелени амрел, пустил |
| министру достави; него је, по обичају, онако просто целу ствар описао, а о загушљивом ваздуху |
| по и поучила; сад већ и не уме да гледа онако безобразно сељачки, право у очи, но некако све ис |
| нио твој колега, чича-Тима учитељ, а за онако вино вреди да га човек и двапут пољуби!...</p> <p |
| p> <p>Начелник се примаче ближе њој, па онако намигујући, као што само Ере знају, поглади је по |
| ез свести и без икакве намере, лутао је онако по инстинкту.{S} Наједанпут стаде; учини му се да |
| рећне Гркиње, и то, што чича-Тима удаје онако грешно дете, све је то њен посао.</p> <p>— Зар он |
| ски људи; чинило му се да су од хартије онако по најновијој моди изрезани, тако, да кад је једа |
| и пробитачнија за учитеље, или је боље онако по староме, без класа?</p> <p>— Господине! — рече |
| овлачи прота; и то је сав узрок, што се онако слатко насмејао...</p> <p>Кад је прота дошао ближ |
| 17" /> тим пре могао учинити, што су, и онако, већ наступиле ферије, није, дакле, по званичној |
| у ћу баш поклонити господину Швабићу, и онако знам, да му госпођа Јустина није за имен-дан спре |
| а лепо име...{S} А о мишљењу сиротиње и онако нико не мари...{S} Осим тих свију својстава, стар |
| а, па макар и од оног бечког, што га ви онако радо једете?</p> <p>— Али молим, господине, немој |
| чин, да ви морате више уживања налазити онако с братијом, знате, поред добре чаше...{S} Е, јеса |
| шце, застиде, обори очи доле, па га тек онако, полуотвореним очима, испод трепавица погледаше.< |
| а-Тима се примаче ближе њему, па га тек онако испод обрва погледа љутито, а очи му севају од је |
| и, да мисли... — Кажу — говорила је тек онако полугласно, — да се девојке <hi>морају</hi> удати |
| м пред госпођу Швабићку, а ја ћу се тек онако мало осмехнути...</p> <p>И она гледаше у огледалу |
| о, ово је тај младић, о коме смо јутрос онако много разговарали.{S} Уосталом, мислим да против |
| ељи, кад су у добром расположењу, умеју онако свечано отпевати...{S} И на томе се та вечера свр |
| авити?</p> <p>— А нашто то?...{S} Ја ћу онако по новосадски: егзабрукто. </p> <p>И он се диже с |
| мпромитовали, да сте се ма и показали у онакоме друштву...{S} О, господине!{S} Ви немате појма |
| ад ни знала за уредност, —- па ко би је онаку и узео?...{S} А, овако, све се отимају за њу.</p> |
| перковачку омладину, да се међу остале онамошње забаве уврсти и словенска беседа...</p> <p>У П |
| м животу, у животу овдашњег грађанства, онда може ли ми ко замерити, што сам изабрао темат за м |
| е знала, тим је била од њега паметнија, онда изиђе нека стара уседелица, која до своје четрдесе |
| е она својим оштрим гласом проговорила, онда се кир-Никола трже и стаде се гласно смејати, а чи |
| је незграпан, неваспитан, тврдица, па, онда, још и ружан и матор; а кад би, опет, чича-Тима за |
| ња; тек кад је ревизор отишао из места, онда почеше резоновати и сви су погодили, да је то масл |
| ило да чича-Тиме није код куће било, е, онда га је пред чика-Пајом и кудила, како је незграпан, |
| а они раде све то у корист народа... е, онда...{S} Учитељ четвртога разреда ућута, а богословац |
| у све што је замислила отворено искаже, онда ће данашња српска кнежевина за сироте учитеље бити |
| кад помислим какве су их ручице месиле, онда се не чудим!...</p> <p>И он погледа најумиљатијим |
| ад видим ваше <pb n="379" /> лепо лице, онда се не чудим што сви мушкарци хоће за вама да полуд |
| љуцати, као за знак, да је и он у соби, онда и начелник узе другу позитуру: искосири се мало у |
| а кад се он са својом вештицом одсели, онда је чича-Тима мој!...</p> <p>Стара госпођа је таким |
| ни, стадоше један за другим разилазити, онда је још једанпут диже Живко Пацић:</p> <p>— Господо |
| не; а кад музика стане, и све се ућути, онда ће на средину ступити, у белим рукавицама и црном |
| насред гробља; али кад је отворио очи, онда се уверио да је у својој соби, у својој рођеној по |
| чича-Тима за чика-Пајину походу дознао, онда би она то исто и о чика-Паји опетовала, и тиме је, |
| адски дунста?...{S} Е, ако је баш тако, онда ћу је целу обрати...</p> <p>— Нећу дунста — смејал |
| аћ; а кад је учитељ донео шунку и вино, онда се није имало ништа чекати.{S} Учитељ, кад је виде |
| смирити, све док се поштено не накреше; онда заборави на све терете који га муче, па често и пе |
| младолика, па још кад се обучем!...{S} Онда, богме, благо целој кући, а није ни теби лоше, мој |
| јала.{S} Цео свет зна већ, зашто!...{S} Онда, богами, нек се он сели у Хомоље или некуд на друг |
| да ћу на беседи и ја декламовати...{S} Онда?</p> <p>— Онда, наравно, да ћу остати... — доврши |
| и и ја декламовати...{S} Онда?</p> <p>— Онда, наравно, да ћу остати... — доврши препредени бого |
| мало ближе приступи господину проти; а онда ће му шанути:</p> <p>— Е, оче прото, како вам се д |
| оштена реч?...{S} Срам вас било...{S} А онда сте казали, па сте се заклињали, да ћете ми одмах |
| ево пружају; али госпођа Гркиња није за онда наумна била да се лепом божјом природом бави, да с |
| ретресу сва могућа јевропска питања, па онда пређу на месне новости.</p> <p>Таку једну господск |
| олицу, погледа незадовољно око себе, па онда поче храпавим гласом говорити:</p> <p>— Кудгод пог |
| ати: ту су ти шлингераји, штикераји, па онда чачкала за зубе, па перлицама ишаране дуванкесе и |
| нути сутра, а ја ћу се већ доселити, па онда нек’ прсну сви од једа!</p> <p>Она му притиште рук |
| ухвати га за руку, погледа га мазно, па онда, отежући речи, пришапта му полугласно:</p> <pb n=" |
| енског разреда, осмехну се поносито, па онда извади из џепа своје наочаре, натаче их на нос и, |
| а се мало, узе чашу, уздиже је увис, па онда поче крупним гласом говорити тако, да су гости, хт |
| ара своје наочаре, натаче их на нос, па онда приђе ближе огледалу.{S} Руке је подбочила на куко |
| шно штапићем, поклони се по обичају, па онда: „Слуга сам нижајши, моја дражајша (или прекрасна) |
| ли, драги Тимо, што сам дошла?... — Па онда, враголасто смешећи се, додаде: — Пало ми је на ум |
| иже и поче наново говорити:</p> <p>— Па онда желим од свег срца, да им женска деца буду лепа и |
| нце ваше|...{S} Хо, хо!..{S} А да ко је онда опирача?...{S} Од кога направисте и ово и оно, те |
| ју и на женидбени мираз, мислио, тек се онда тргао, кад је учитељ престао говорити.</p> <p>— Да |
| тарства купи по једну или две хаљине, и онда би се начелниковице наше лепше носиле него све дев |
| е чинило да је у некаквој гостионици, и онда би се тужио како је све скупо, и опет им је мршава |
| у донети, богаство или тако што...{S} И онда збогом, децо и школо!...{S} А секретарима ћу рећи: |
| а бленуо, а не би ништа одговарао; па и онда је ћутао, кад га је обожавана Гркиња из куће истер |
| у испросио, није му она замерала; па ни онда га не би опоменула, кад би њеноме Николи голи лакт |
| } Та човек ваше снаге и спољашности тек онда добија у своме изгледу, кад је мало више неглиже о |
| цама и зеленим венцима накитила, па сам онда казала: „Љубице, моје драго дете, ти си већ одрасл |
| господин-начелником састао.{S} Што сам онда видео клањања и метаније, ја већ никад у животу не |
| оспода долазе, кад се већ лепо раздани; онде заседну, претресу сва могућа јевропска питања, па |
| творила, једва је могла бабу и назрети; онде, поред ватре, чучала је та стара жена, а дим је ок |
| ј дебели даскало, он је прави Атињанин; онде је и науке свршио.{S} А ви сте, слатки Тимо, Срема |
| кашља, узе шешир и оде некуд у чаршију; онде се навртатио на две-три бакалнице и у свакој је по |
| накићену, дворану богатијег хотела и — онде даје беседе!</p> <p>— Дакле, ви сте противник тих |
| а својим човечуљком и оде у чаршију, да онде купи за десет пара алеве паприке и да натовари пун |
| о за једним асталом близу корманоша, па онде простро своју шарену мараму и нешто из ње вади, па |
| а оца...{S} Он је најпре сео за сто, па онде, са искревељеним цртама на лицу, стаде певукати св |
| изгубила, а после изиђе на обалу, стаде онде, па се заблену у силне свеће и фењере, који су на |
| едао је у своју уплашену ћерку, која је онде пред њим дрхтала, али се није с места помицала, ни |
| прати, није могао срцу одолети, него је онде у кујни, у једном ћошку, загрли и тако је силно цм |
| коме је највише калуђера живело, да се онде каје и да тражи помоћи.{S} А ако се нашла каква мл |
| сврате још пре сванућа у кавану, па се онде почасте понеком кавом и одлазе у своје радионице; |
| , па оде, а он се врати натраг у собу и онде узе опет онај строги, забринути, изглед.{S} Мала М |
| затим се окрете осталим учитељима, који онде око њега, гологлави, са највећим страхопоштовањем, |
| -Тима извади из џепа кесу, па је наново онде на тезги избројао оних сто дуката, што је зету нам |
| дели и одликује, него и сами келнери су онде, наравно, према својим душевним способностима, у к |
| загасито пепељаве, али свагда сјајне, а оне танке борице око њих даваху им израз ласкавости; ко |
| ку у Н... казаћу, да живи са писарем, а оне три у Ј.., те су, опет, комункиње; а то све зато, ш |
| к!{S} Красан ми је то ручак!{S} Да нема оне Гркиње, те да ме кадикад не угости, цркао бих од гл |
| Две класе!{S} И то, касти, све за љубав оне маторе клепетуше!...</p> <pb n="371" /> <p>Да је уч |
| а извади из џепа једно мало парченце од оне тешке црвене свиле, од које у новије доба по Србији |
| би било да имаш макар и једно зрнце од оне наворе, коју су пред своју смрт поделила у Св. Гори |
| котарицу, што сам је о лањској берби од оне црномањасте Циганке купио, а мож’ понети и парче хл |
| гуће господске станове, у намери да све оне, који јој сујети не ласкају, једним ударцем упропас |
| ијим сестрама у Левач и у Стиг, па да и оне знају.{S} Ал’ кад ви друкче хоћете, оно, касти, нек |
| и она гурну јадно дете настрану, зграби оне хартије, што су на асталу стојале, па, и не гледају |
| рекрасни, морају му очи стати, кад види оне стаклене ђинђуве, перлице и шарену вуницу..{S} А но |
| школи међу ђацима могле би још и остати оне три, већ у целоме цивилизованом свету узакоњене, кл |
| ка; позвала сам и овдашње учитеље, осим оне маторе.</p> <p>— А нашто толика част? — питао је чи |
| кве сиромашне колибице, па кад би видео оне чађаве, неокречене, дуварове, она сиромашна неумиве |
| у, мрзео; а откако је, сиромах, изгубио оне две класе, опасно је било и разговарати се с њиме о |
| облину, а наместо њих скупе се прерано оне ситне борице, које би требало само старца да украшу |
| а тапка по бистроме потоку!...</p> <p>С оне стране баште видео је месец, како се кроз најгушћи |
| е, слатка моја госпођо!{S} Гледаћу ти у оне карте, што су на сам Велики петак у Туманима на Хри |
| ходом, а од белила и руменила замишљају оне дивне ружине боје; а што су им они заклопци испод т |
| ачи један корак даље и у исти мах паде, онесвешћен, на тврду калдрму.</p> <p>Та висина, са које |
| тити.{S} Утоме му и шешир паде с главе, они га бацише за њим у блато; а старац, кад га није мог |
| а даскала, чича-Тиме, и чика-Паје тиче, они су ми за свакад сигурни!{S} Верност?{S} И ти списат |
| о једну црну каву.{S} Кад су то попили, они се разиђоше, сваки својим послом, а чича-Тима са св |
| а; па кад су видели, у каквом је стању, они га узеше под пазухо, па га однесоше у главну полици |
| о музикалан, т. ј. свирао је у тамбуру, они су му пљескали, а он им се за то најграциозније пок |
| <quote> <p>— Јест, браћо и господо!{S} Они су били музикални.{S} Могуће да Југ-Богдан није сви |
| лаговати на Папраговој свадби, лепо!{S} Они ће пити у здравље младенаца, а ја ћу у Београду са |
| зак у сто и десет класа расточио!...{S} Они мени да узму две класе!{S} Е, касти, то им никад не |
| е и општинаре, да га приме за бирова, а они му доказују, да је за све то остарео, него да ће га |
| е паре, а хоће да им силом верујемо, да они раде све то у корист народа... е, онда...{S} Учитељ |
| p>У Перковцу људи устију, чим сване, па они, који имају посла у пољу, попију код куће по две-тр |
| гао би им човек и опростити.{S} Али кад они пију шампањера, играју валцера, мазе се с девојкама |
| тра поиздаље; а кад је видела, да су је они приметили, она пљесну рукама и на сав се глас насме |
| одем — рече гросмутерка. — У недељу ће они благовати на Папраговој свадби, лепо!{S} Они ће пит |
| ње.{S} Најпосле, око пола ноћи, почеше они један по један у потпуноме мраку бледети; али прота |
| ом, да поседају. — Изволте, седите! — И они су сви поседали, где је који најближе стојао, само |
| баш много пилића и јагањаца појели, а и они, који су им понекад празником после службе божје на |
| у о прстену тако младе девојке, па се и они разиђоше; остаде само смрад од дувана и кужна задај |
| за пуном софром.{S} Наравно, да су се и они ознојили.{S} Учитељ четвртог разреда скинуо је и ка |
| а их, моја слатка Јоханидо!{S} Нека нам они завиде, нек пукну од једа и злобе!{S} А ми ћемо, ка |
| љају оне дивне ружине боје; а што су им они заклопци испод трепавица модри, то и не узимају на |
| ми је отаџбина несрећна...{S} Али какву они имају цел са беседама?{S} Докле се сиротиња из ајма |
| у свако доба добро расположен.{S} Кажу они, који су га још из малена познавали, да се и као де |
| дине, — рече тихим гласом, — а друго су они!{S} Ми, иако имамо неких намера, жеља, страсти, а м |
| а он се од жалости само смејао.</p> <p>Они, као што видите, беху у свему контрасти: она жива ж |
| а Гркиња; да видим шта ће вам помоћи са оним краставцем на окреченоме лицу?...</p> <p>Чича-Тима |
| еколико књига, те их, као награду, даде оним ученицама, које му је стара госпођа препоручила... |
| у шамију, само да се, колико толико, са онима изравна, које је наумила походити.{S} Наравно, да |
| S} Па ако је још у путу срела некога од оних младих зврндова, што су на синоћној беседи суделов |
| ао једно женско лице, па баш да је и од оних киселих краставаца, што их чича-Јова пред Трајково |
| у виноград, да беремо кајсије, и то од оних лепих кајсија!</p> <p>Дете се весело осмехну.{S} Б |
| су, па је наново онде на тезги избројао оних сто дуката, што је зету наменио. — Ево ти, синко, |
| а Милку скине с врата.</p> <p>— Да, да, оно, касти, тако је!...{S} Само, касти, још је дете.{S} |
| и он се задовољно осмехну:</p> <p>— Та, оно, знаш, учитељу, нешто ми је ка и познато, ’ма нисам |
| е, кад је чуло последње речи свога оца, оно покри лице рукама, а низ образе му текоше крупне су |
| кадикад дубоко уздахнуо:</p> <p>— Е, е, оно, касти, по правди, ја и јесам крив!...{S} Ал’ откуд |
| оне знају.{S} Ал’ кад ви друкче хоћете, оно, касти, нека буде по вашој, госпођо Јоханидо...</p> |
| ебало ни хитати, али кад ви баш хоћете, оно нека буде!{S} Касти, требало би да пишем Милкиним с |
| срећа да обори човека, да га упропасти, оно се нађе ма шта!...{S} Сад како да јој купим црну св |
| све да изговори:</p> <p>— Да, где сам, оно, стао?...{S} Право, у кованлуку код деце...{S} Е, п |
| читељских класа. — Хоћу и ја да частим; оно, касти, ја и удајем кћер!</p> <p>Деда-Спира изнесе |
| и за њега би Београд био <pb n="393" /> оно, што је за Београђанина Париз; а овако, с поремећен |
| p> <p>— Лепо, вала, господин-колега!{S} Оно, касти, кад сте мислили вређати, нисте требали ни д |
| огме, да би то тако требало удесити!{S} Оно, касти, што је човек старији, то је и искуснији и п |
| ј је то могао доставити?{S} Е, е!...{S} Оно је тако, касти; кад хоће несрећа да обори човека, д |
| да ме није ко у господина тужио?...{S} Оно, касти, док је човек у животу, има и непријатеља, з |
| иваца...{S} Или је, можда, за дуг...{S} Оно, касти, на данашње време слабо кога и има, а да ниј |
| енила, изишле су и никакве тунике...{S} Оно, касти, има шесторо-седморо деце, могла би се остав |
| ј и спреми се, како ти најбоље знаш.{S} Оно, касти, шта вам могу ја?{S} Бог нека вас учи и он н |
| p>— Тако је! — тврдио је учитељ Тима. — Оно, касти, колико се сећам, и мој покојни деда поред д |
| не, поче и сам ударати противу класа. — Оно јест — рече, — у школи међу ђацима могле би још и о |
| пуреном образу:</p> <pb n="348" /> <p>— Оно, знади, учитељице, да и сам вјерујем е је за наше м |
| о је: удри грашком о дувар!...</p> <p>— Оно, господине, молићу!...{S} А има времена, људи смо, |
| ога се зврндова загледала!“...</p> <p>— Оно, касти — рече чича-Тима мало увређеним тоном, — та |
| е знао, шта ће да му одговори.</p> <p>— Оно, касти, зете, тамо код вас у Пешти, можда, се ово с |
| рећи, ја сам њена друга мати.</p> <p>— Оно, касти, тако је; ви је, касти, петком умијете, неде |
| ба на асталу, треба је кусати.</p> <p>— Оно, касти, од сутра недељу дана биће венчање; морам по |
| се ја и за њену срећу старам.</p> <p>— Оно јест, касти, ви је учите, како треба да држи кашику |
| га владања више пута опомињао.</p> <p>— Оно, касти, — муцао је чича-Тима, — није да нисте, јест |
| з руку, он се продера на њега:</p> <p>— Оно, касти, све нека вас ђаво носи, и тебе и шлафрок, и |
| Гркиња, — зар ту толико треба?</p> <p>— Оно, касти, опет ће много којешта и требати; нећу, каст |
| ко ти се допада младожења, ха?</p> <p>— Оно, побратиме, на очима је доста чист и угледан, само |
| ти дам, слатка моја стринчице?</p> <p>— Оно, што ти не треба.{S} Што није више ни за шта — прен |
| чула, да ракија отвара апетит?</p> <p>— Оно, касти, отвара апетит, те човек што је више пије, с |
| спразнио, учитељ се насмеја: ·</p> <p>— Оно, касти, господин начелник што да уради, а да његов |
| му...{S} Ја сам у Атини учио школу, ал’ оно, што он зна, никад нећу знати!...{S} Гледај га само |
| е то учинити?{S} Ако ни за шта друго, а оно да се нагледате оног лепог детињег лица.</p> <p>— Н |
| !{S} Ако ништа у томе чину није лепо, а оно су бар приходи, да лепши бити не могу!{S} Умре неко |
| у да продрем и, ако не за ову годину, а оно за догодине, да им осигурам премештај; тек, свакако |
| она ме воли и заљубљена је у мене.{S} А оно, касти, има у кога!{S} Истина, сам мало ушао, касти |
| , кад би јој, наместо уљуднога носа, на оно снежно лице прилепили зрно сочива, па макар и од он |
| {S} Али кад је баш тако суђено... е, па оно... — И он опет ућута, несигурним погледом мерећи св |
| м Новом Саду лепших видела!</p> <p>— Та оно, касти, та кајсија и тешко да је из Перковца; ко зн |
| свршено: довече прстен!...</p> <p>— Та оно, касти, не би требало ни хитати, али кад ви баш хоћ |
| тим је на дому лепа Гркиња спремала све оно, што јој за вечеру треба.{S} Наравно, да јој је у с |
| а госпођо, — рече учитељ, — каква ли је оно маленкост, у коју сте и ви уплетени?</p> <p>— Пст, |
| на земљовиду Србије забележити, а то је оно, што је моје српско осећање увредило.</p> <p>Тако с |
| м прикријемо или забашуримо.{S} И то је оно, што се зове цивилизација, образовање!</p> <p>— Бог |
| че прото...{S} Да је чича-Тима уз своје оно дериште и новаца дао?</p> <p>— Сто дуката!...{S} Бо |
| епо сама својом руком друго слово; па и оно <hi>веди</hi> је она поправљала.{S} О, ала је дивно |
| ирача?...{S} Од кога направисте и ово и оно, те ме већ и свет гледа као неку кугу?...{S} Зар ви |
| сам га једанпут лепо погледала; тако и оно вино и ракија, што је у подруму, то ми је све за је |
| од плача поцрвенеле очи и кад је видео оно бледо лице, он се окрете Гркињи: — Хајдемоте, госпо |
| док му се по бледоме лицу није прострло оно загасито руменило, које вино раскошно по лицу своји |
| викања уморио, доказујући по читав сат оно, што је и моја стрина знала, ил’ ако није знала, ти |
| ћим дететом, те га нежно, родитељски, у оно бело, глатко, чело пољуби...{S} На тај пољубац се д |
| кришом из семинарије утекао, да обиђе у оно време јако и лепо осветљену „Црвену Лампу“, па и „Л |
| инолини, карнери, тунике и што се већ у оно време највише носило, и све то од скупих материја, |
| ијатељу може услугу учинити, и то баш у оно време, кад му је најнужније.{S} Данас у такој прили |
| ти списатељи говоре све којешта, узимљу оно за необично, што је баш најобичнија женска врлина!{ |
| лојана свећа.</p> <p>— И тако, за љубав оног дериштета, ви мене да обманене!... — говорила је љ |
| </p> <p>— Кажи јој и то, да спреми и од оног јела, што га ја најрадије једем.</p> <p>— Хоћу гос |
| це прилепили зрно сочива, па макар и од оног бечког, што га ви онако радо једете?</p> <p>— Али |
| ина пошљите бар једно по акова, само од оног доброг, што га ви и мој Никола пијете — и лепа Грк |
| ни за шта друго, а оно да се нагледате оног лепог детињег лица.</p> <p>— Напротив, господине, |
| ш ти мимо свет?{S} Ено, гледам пре, син оног Железниковића, што га је наша влада у Париз слала, |
| дете, све је то њен посао.</p> <p>— Зар оног намолованог костура, што му клопарају сува ребра у |
| и боље било да идемо тамо у хлад, испод онога дуда?... -– И он је пољуби... — Их, ала је и тај |
| о уздахну:</p> <p>— Ох, само да ми није онога дериштета!...{S} Ви, ваљда, и не знате, да ја има |
| би га други ко и могао прочитати, осим онога који га је писао, или неког старог извеџбаног учи |
| ватрена љубав у старчевим грудима, као онога тренутка, кад је првипут своју обожавану Гркињу в |
| , зашто — али све теби за љубав учинио: оној маторој, што је свима нама копала јаму, сломио је |
| талност, која у тим годинама не приличи оној мекој детињој облини, на којој би требало да трепе |
| ..</p> <pb n="308" /> <p>Он као да је о оној маленкости, у коју сте и ви уплетени, нешто прокљу |
| ојешта противу мога имена, као што се о оној шкорпији маторој поговара, као да живи са начелник |
| е далеко лепши од ње.</p> <p>— Ваљда са оном чупавом брадом, коју су, по свој прилици, гуске оп |
| јила, од тих ледених прсију!{S} А он ми ономад приђе, рукова се са мном, а мени се учини као да |
| ими!...</p> <p>Тужне су то мисли; тешко ономе, ко се у њих удубе!{S} То је отрован паук, што ти |
| ше на најучтивији начин, а чича-Тима, у ономе расположењу, шта је могао друго чинити, него на с |
| кратког времена играла сам се луткама; ону највећу, моју лепу Љубицу, њу сам сву црвеним трачи |
| лупица, две-три ниске дрвене столице, а ону другу половину запремао је низак кревет, застрт нек |
| шешир са перјаницом чича-Тима учитељ; а ону хаљину од пикета добила је од неког болтаџије, што |
| ла јаму, сломио је руку, одрубио нос; а ону мршаву вештицу с њеним надувеним Шпартанцем прогнао |
| због тога позвали Цигане у дворану, да ону другу половину ноћи поред умилне музике у игри и ве |
| т година толико не би могао чути.{S} За ону васпитатељку у Н... казаћу, да живи са писарем, а о |
| е баба, — изношено, благо стрини!{S} Та ону твоју стару бунду, што сад велике и младе госпође и |
| а још неразвијена тела, примише на себе ону сигурност, која би тек доцније могла диван израз чв |
| ен, озбиљан; и саме црте на лицу изгубе ону безбрижну детињу облину, а наместо њих скупе се пре |
| о и изгледала: њено пуно лице добило је ону веселу румен, а проседе витице је вешто склонила по |
| и по себи била бела, али да би добила и ону здраву румену боју, узела је још код куће парче хра |
| >— Добро, кад си спремна, а ти сад узми ону котарицу, што сам је о лањској берби од оне црномањ |
| и, но с туђом децом свађати се и гутати ону школску прашину.</p> <p>Кад је учитељ попио своју г |
| се мало у наслоњачи, лактом је заклонио ону исписану хартију, а на учитеља погледаше мрким погл |
| о, кроз једно тесно сокаче, па прошавши онуда, упутила се право горњој мали.{S} Ту, у томе усам |
| епреденом богословцу није ни било тешко опазити; прво, што је био доста хитар, да на свашта паз |
| ва соба није спремљена, ха?{S} Што није опајана, ха?{S} Зашто кревети нису намештени?</p> <p>— |
| дају пркоси.</p> <p>— На ручак се вуци, опајдаро ниједна! — викао је чича-Тима, распаљен Маринк |
| — Сад ћу доћи!</p> <p>— У собу се вуци, опајдаро ниједна! </p> <p>Дете, тако од дванаест година |
| S} Па ће ти ту требати и једно парче од опанака велико-мученика Прокопија, а добро би било да и |
| купили абаџијски, терзијски, шустерски, опанчарски — и већ свију могућих заната шегрти, па блен |
| на левом образу израсла, али се он, као опарен, трже, одступи два корака даље, па га зачуђено п |
| брадом, коју су, по свој прилици, гуске опасле, или су је шилом садили?</p> <p>— Опростите, дра |
| велиш, побратиме?</p> <p>— Богме је ово опасна жега; мораћу и ја једну шљивовицу искапити, коли |
| ако је, сиромах, изгубио оне две класе, опасно је било и разговарати се с њиме о класама. — Даб |
| ко пре стигне, добиће литру сапуна, да опере зубе...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>На |
| А после се окрете осталим гостима, па, опет смејући се, понуди све редом, да поседају. — Извол |
| о кући, да свадбарину спрема; а Папраг, опет, на другу страну, које да продужи комбинације о св |
| le>Христос воскресе</title>“.{S} Некад, опет, узме, па сам са собом говори; ко га не види, а чу |
| ра и друге којекакве беспослице; друге, опет, младе, лепе, а овамо пустиле чеперке на очи баш к |
| коју има Св. Петар, а од Св. Петра је, опет, у рангу већи Св. Илија, и то тако иде у бесконачн |
| гој кући становао је један Грк; тај је, опет, држао две жене!...</p> <p>Ја мислим да би така зн |
| Ревизор, иако је био слабуњав, зато је, опет, боље пио, него многи здрави; чаша је ишла за чашо |
| ару говорило и радило.{S} Полицајац је, опет, са своје стране савесно извршио налог свога претп |
| напослетку, љуљана теретом туге своје, опет је заспала.{S} Само Гркиња не могаше <pb n="367" / |
| е, застиђено, почело плакати.{S} После, опет, кад је Милка, онако ожалошћена, отишла, да се у н |
| а четвртим слагао, али га је у многоме, опет, волео, узе га под руку, па, шапћући му нешто на у |
| ги сваковрсни инструменти, у којима се, опет по казивању перковачких грађана, потпуно разумевао |
| ве!{S} Изгубио сам!{S} Е, али ко би се, опет, сетио, да су за мустру узети пештански келнери?{S |
| то Богу плакати?...</p> <p>— А како се, опет, код мене понашао! — рече, заруменевши се, млада в |
| а, онда, још и ружан и матор; а кад би, опет, чича-Тима за чика-Пајину походу дознао, онда би о |
| и, ви сте један нитков!...</p> <p>— Ви, опет, нисте држали актерке у квартиру?...{S} Хе!...{S} |
| ке: неки беху црномањасти, плави; неки, опет, смеђи; једни беху стари, други млади, лепи и ружн |
| асти, и у године; зар је краљ баварски, опет, био млађи од мене?{S} Па како га је Пепита волела |
| причицу позамашно награђује; а учитељи, опет, утолико, уколико се од њих његова кућа користи, т |
| у „<title>Во Јордање</title>“, а лети, опет, отпева „<title>Христос воскресе</title>“.{S} Нека |
| р ту толико треба?</p> <p>— Оно, касти, опет ће много којешта и требати; нећу, касти, да ми пос |
| пуно најскупоценијег посуђа, на другој, опет, страни неки штофори за хаљине од тешке свиле, од |
| !</p> <p>Чича-Тима, ма да је био пијан, опет није могао да не погледа пажљивије у своју мезимиц |
| контрасти: она жива жеравица, љута; он, опет, флегма до крајности...{S} Али у једноме су се опе |
| {S} Млад човек натакарио наочаре, тамо, опет, матора жена навукла на себе грдан кринолин, па не |
| е ја тако ценим, као вас.{S} А што вас, опет, моја Јустина воли, госпо, то не можете веровати!. |
| је трчао по шећер, каву, пиринач; час, опет, по месо, краставце и т. д.{S} Понекад би му упрти |
| иви са писарем, а оне три у Ј.., те су, опет, комункиње; а то све зато, што ме не уважавају, ба |
| ало, па, иако је у њему видела вештицу, опет би са неким поносом продужила своја разлагања:</p> |
| еја“ —</l> </quote> <pb n="392" /> <p>— Опет ми је и то песма!...{S} Као да мене није Гркиња на |
| си лепоти!...{S} Очи, очи!!...</p> <p>— Опет ми чудних очију, као у жабе!</p> <p>— Као у голуби |
| ота је оборио очи...{S} Трећи разред га опет гурну лактом, али ништа не поможе, он је баш хтео |
| у чему не погреши; али поред свега тога опет није могао а да истога вечера не покаже пред своји |
| о парохија, хеј, госпођо!</p> <p>Гркиња опет уздахну.</p> <p>— Ствари су скупе, али ја ћу ти их |
| лку, где сасвим озбиљно шије, кроји, па опет прекраја, додаје чипке и шепутлице, и у свему томе |
| а он се врати натраг у собу и онде узе опет онај строги, забринути, изглед.{S} Мала Милка већ |
| >— Ја вас обожавам!..{S} И чича-Тима је опет цмокну...{S} Али се уједанпут трже и седе сасвим з |
| у, који је над ватром држала. — Да није опет она мука? — И баба пажљиво посматраше јако удубљен |
| ! —- прекиде јој чича-Тима реч. — Ја се опет бојим вас!{S} Ви, ваљда, мислите, што сте још и та |
| а Грчић.</p> </quote> <p>Гросмутерка се опет пљесну рукама, а Гркиња, после подуже почивке, про |
| није уштинуо своју проводаџику, али се опет трже; а, после, и као добар богословац, није се мо |
| до крајности...{S} Али у једноме су се опет слагали: кад је, н. пр. она у неког удовца мало ва |
| уму до себе:</p> <p>— Ето несрећника, и опет се опио!...{S} Е, сад тако што да чује господин ми |
| и онда би се тужио како је све скупо, и опет им је мршава храна.{S} То су, уосталом, и паметни |
| ипи као намолован пајацо.</p> <p>— Па и опет је, знате, што ’но кажу, у неколико градуса лепши |
| жива хитар.</p> <p>Стара учитељка обори опет очи, а после мале почивке поче наново разговор о б |
| иако сам изродила седморо деце, ја сам опет лепа и младолика, па још кад се обучем!...{S} Онда |
| ни да говорите!</p> <p>— Шта, да нисам опет што погрешио?...{S} Е, кад је тако, сад ћу ја све |
| баш тако суђено... е, па оно... — И он опет ућута, несигурним погледом мерећи свога будућег зе |
| , не могу од страха да искажу, а, овамо опет, учитељи бију; деца плачу, а учитељи карају и грде |
| преко авлије до малих вратница; а ту су опет застали, шапутали су нешто, док она сасвим гласно |
| знао, онда би она то исто и о чика-Паји опетовала, и тиме је, наравно, обојицу задовољавала...< |
| али заљубљени људи, тако и лепа Гркиња, опијена слатким љубавним заносом, уздахну дубоко, а пос |
| ио, па да прсне од смеја!{S} Да се није опио?{S} Гледајући у лепу Гркињу, да се није заљубио?.. |
| ебе:</p> <p>— Ето несрећника, и опет се опио!...{S} Е, сад тако што да чује господин министар, |
| ош и да се учитељ четвртог разреда први опио; и то су дочули, па и то, како се ујутру зором чич |
| да, онај што се на Гркињиној части први опио.{S} Кад је видео учитеља богословца, а свога колег |
| аше|...{S} Хо, хо!..{S} А да ко је онда опирача?...{S} Од кога направисте и ово и оно, те ме ве |
| је, по обичају, онако просто целу ствар описао, а о загушљивом ваздуху и заборавио је известити |
| ти, то тако дивно доликује, да се не да описати!{S} Исто тако, ако купиш црне ципеле, а ти их б |
| ерковцу нема ничега, што би било вредно описивања, те га, ваљда, стога и заборавише географи на |
| ворити, како би сумњичење старе госпође оповргао, али их у томе стиже фамилијаз.{S} Беше сасвим |
| толице, заузео место; а с тога места ни опомене, па ни најжешћи укор самога г. министра, не би |
| је му она замерала; па ни онда га не би опоменула, кад би њеноме Николи голи лактови кроз отрца |
| а сам вас због вашега владања више пута опомињао.</p> <p>— Оно, касти, — муцао је чича-Тима, — |
| <p>— Ви идите па спавајте, а ја, кад се опоравим, доћи ћу и сама!...{S} О, зла неваљалца, а баш |
| а се повампирио, добиваше све јаснији и опредељенији облик.{S} Час га је гледала, како иде, пош |
| већ прогрушану, браду; затим се сасвим опрезно накашља... и у тај мах се Гркиња трже.</p> <p>— |
| че учитељ IV разреда. — Деде ти, стари, опробани детонаставниче, деде ти кажи, да ли је боље уч |
| ној.{S} Кад је хтео са начелником да се опрости, није могао ни речи изустити, отворио је врата, |
| е поплашили да нећете ни доћи.</p> <p>— Опростите, молим, ја сам, знате, касти, мало се и наљут |
| пасле, или су је шилом садили?</p> <p>— Опростите, драги колега, али ја нисам приметила да је к |
| Само то да не кажу, могао би им човек и опростити.{S} Али кад они пију шампањера, играју валцер |
| лице, без којих свака поштена кућа може опстати: ту су ти шлингераји, штикераји, па онда чачкал |
| је л’ тај чича-Тима слеп?{S} Ил’ га је опчинила, фландра једна?...{S} А и шта ће му туђа жена? |
| ми: „Неспособан!“; после моли кметове и општинаре, да га приме за бирова, а они му доказују, да |
| тину покаже, он би му сав виноград џабе орезао.</p> <p>— Па, учитељ-Тимо, — питао га је трговац |
| да ме сними; један ме је сликао, па је ориђинал послао чак у Париз; ја сама се нисам познала, |
| ијаш, те даде детету, а после дохити са ормана једну јабуку, убриса је од прашине, па је пружи |
| њих; ено, по дуварима виси паучина, на орману пала прашина, у кујни судови неопрани...{S} Да с |
| ебелим сукненим хаљинама, у фесу, а под оружјем, уђе у собу.</p> <p>— Добро јутро, учитељ-Тимо! |
| берберин са мајсторицом и са још седам-осам <pb n="345" /> практиканата употребили су сву свој |
| 60_C10"> <head>Х.</head> <p>Четвртак је освануо, а у само свануће дође и Папраг у чаршију.{S} О |
| од њих заверио, да ће јој се, кад-тад, осветити...</p> <p>Ствар је, дакле, узела на себе сасви |
| н’те на мене, знам ја, како ћу се њојзи осветити!{S} А и ревизора гледаћемо да понудимо неким ш |
| ..{S} Нема више улица, нигде се не види осветљен прозор или фењер, пред њиме стоји мрачна шума. |
| ало обуче, објасни и, бенгалском ватром осветљен, господину министру достави; него је, по обича |
| са цвикерима на носу, што су се по тим осветљеним просторијама тамо и амо гурали, не изгледаху |
| рану, једном мили-и са три лојане свеће осветљену, газда Миладин свињарски трговац, са својом с |
| текао, да обиђе у оно време јако и лепо осветљену „Црвену Лампу“, па и „Лепу Пастирку“ и друга |
| после је у мраку нестаде...{S} Прота се осврте два-три пута, да га ко не гледа, а после све хла |
| е то, учитељу, – рече пандур, страшљиво осврћући се, да га не би ко из прикрајка чуо. — Има неш |
| оца изгубило.{S} Кажу, да човек за ноћ оседи, остари.{S} А сироче постаје човек смишљен, озбиљ |
| ре растера!{S} Али, свакако, гледаћу да осети; познаће и он, ко је стара госпођа фон Копривић!. |
| е данашњем образовању?</p> <p>Папраг је осетио жаоку, што је у тим речима <pb n="372" /> лежала |
| очи и ћути замишено.{S} Тада је првипут осетио да га Гркиња вара и лаже, али није имао толико х |
| је пробао да очима искаже, што му срце осећа, али то му није ишло од руке; он, дакле, приближи |
| као свако сироче!</p> <p>Радост је само осећала, а није умела спољним знацима исказати је; тако |
| у према вашим, мени учињеним, услугама, осећам се обвезана вас на долазак мога мужа внимателном |
| . — Ох, да знате, каква ме у овоме часу осећања море, ви бисте се смиловали!...</p> <p>И он је |
| лежити, а то је оно, што је моје српско осећање увредило.</p> <p>Тако свака српска кућа мора ве |
| за ову годину, а оно за догодине, да им осигурам премештај; тек, свакако, ако ја уживим, неће с |
| новника; позвала сам и овдашње учитеље, осим оне маторе.</p> <p>— А нашто толика част? — питао |
| рђав, деца не знају пјеније, а учитељи, осим што су древне пијанице, још су и неморални.“</p> < |
| ко да би га други ко и могао прочитати, осим онога који га је писао, или неког старог извеџбано |
| колу ћу протерати; а ви, стара госпођо, осим похвалителног листа, добићете и једну класу...</p> |
| дина живети!{S} Леп век!{S} Па ћеш још, осим овога, три мужа променити.</p> <p>Гркињи пређе пре |
| ењу сиротиње и онако нико не мари...{S} Осим тих свију својстава, стара је госпођа умела и шпиј |
| ова, машина, кремења, крчага и т. д.{S} Осим тога је имао и парче винограда, који је сам са сво |
| гледао, не што би на њојзи било нешто — осим натовареног белила —- необично, него, просто, што |
| обијала је по једну класу унапређења, а осим тога је код чиновника и богаташа добила лепо име.. |
| о знам, а то је, да ће госпођа Јоханида осим певања и — декламовати.</p> <p>Учитељ четвртог раз |
| и и бајати.{S} Али у самоме Перковцу, и осим таких ситница, беше једно сокаче, које је са своје |
| ц, ја удовица, ја имам моју плату, а он осим плате има своју кућу и виноград...{S} Поговара се, |
| те и куглова; једно се само чудила, што осим проте, који је баш до кума седео, нико не хте од с |
| , побратиме, гледај да и у вину не буде оскудице!{S} Једанпут се жени и удаје!{S} А ја ти, вере |
| а лепа Гркиња, набељена и накинђурена, ослањајући се на свој зелени сунцобран, отварајући на ч |
| је месец, како се кроз најгушћи коров, ослањајући се на свој дебели штап, провлачи прота; и то |
| ; а, после, старост његова скоро ће нас ослободити...</p> <p>Лепа Гркиња није могла све изговор |
| поживи цео учитељски еснаф!...{S} Бабу ослон’те на мене, знам ја, како ћу се њојзи осветити!{S |
| </p> <p>— Е, па добро, госпођо, а ви се ослоните на мене, ја ћу гледати да вам још до подне све |
| алу, како јој по дебелим образима плива осмејак.</p> <p>— Преизредно!... — говорила је, пуна за |
| ити.</p> <p>Гркињи пређе преко лица лак осмејак, и није никако могла своје унутрашње задовољств |
| пуна задовољства. — Леп осмејак, красан осмејак, такоме би осмејку сваки, и најпрепреденији, ве |
| а ућута, по беломе лицу лебдео је сетан осмејак, а по њему, као по сунчеву зраку, трептала је ј |
| — говорила је, пуна задовољства. — Леп осмејак, красан осмејак, такоме би осмејку сваки, и нај |
| тарац, а после му преко лица пређе глуп осмејак.</p> <p>— Твоја кћи Милка срећна је са својим б |
| а мало и, преврћући, по обичају, очима, осмејкивала се умиљато на свога маторог обожатеља.{S} И |
| друго којешта; а прота је најљубазнијим осмејком нуди да бира, што јој се најбоље допада.{S} И |
| Леп осмејак, красан осмејак, такоме би осмејку сваки, и најпрепреденији, веровао!{S} А после ћ |
| разреду мирније изгледа: стара госпођа, осмејкујући се, по првој скамији намешта женске радове, |
| а:</p> <p>— Добро јутро желимо! — рече, осмејкујући се пакосно. — Ви као да се још љутите?...</ |
| али се чинила невешта и, сасвим обично осмејкујући се, ухвати га за руку, погледа га мазно, па |
| е окрете лепој Гркињи и, сасвим умиљато осмејкујући се, пољуби је у њену мршаву руку.</p> <p>— |
| цу променише црте: нестаде умиљавајућег осмеха, безобразан поглед ишчезао је, а око развучених |
| ђа, учитељица четвртог женског разреда, осмехну се поносито, па онда извади из џепа своје наоча |
| обожавану Гркињу, он се, онако пијано, осмехну на њу, а задај од рума и ракије куљао је из њег |
| госпођа...</p> <p>Учитељ Тима се весело осмехну, приђе детету, да га мало охрабри.</p> <p>— Доб |
| их лепих кајсија!</p> <p>Дете се весело осмехну.{S} Беше му необична та доброћудност очева, а п |
| жену руку, зену мало, а затим се весело осмехну:</p> <p>— Госпођо, благо теби!{S} Ти да знаш, д |
| д је видео стару госпођу, он се усиљено осмехну и рукова се с њоме, а остале учитеље није ни по |
| у лицу, и она се, напослетку, задовољно осмехну:</p> <p>— Надам се, да нема човека са очима, ко |
| љутито; а кад дете оде, он се задовољно осмехну.</p> <pb n="304" /> <p>— Само кад сам код ње, п |
| ову љубимцу, по вољи, и он се задовољно осмехну:</p> <p>— Та, оно, знаш, учитељу, нешто ми је к |
| ра госпођа се при овим речима ђаволасто осмехну, а после, сетивши се секретарова апетита, поче |
| ти?</p> <p>А после се некако враголасто осмехну, узе капут, обуче га на рукаве, закопча прслук, |
| head>VI.</head> <p>А после се уједанпут осмехну:</p> <p>— Што јест, јест, касти, она ме воли и |
| није проговорио, <pb n="316" /> није се осмехнуо, није могао ни јести ни пити, а кад би легао д |
| таста и зета доводи у сукоб, то се само осмехнуо. — Изгубио сам литру ракије и четири каве, али |
| ођу Швабићку, а ја ћу се тек онако мало осмехнути...</p> <p>И она гледаше у огледалу, како јој |
| поделу учитеља у десет класа, којој је основа дубока мудрост.</p> <p>— Молим вас, господо, — д |
| у самој резиденцији маџарској положили основе своме данашњем образовању?</p> <p>Папраг је осет |
| а постепености, која се код нас учитеља основних школа назива класа!{S} Узмите за пример и саму |
| ца, беше једно сокаче, које је са своје особености заслужило, да му се по могућству име сачува. |
| у је подбочила на кук и тако се с неким особитим задовољством дуго посматрала.</p> <p>— Та ко б |
| У вашем винограду има лепих кајсија, а особито она, што је уза саму колибу...{S} Е, јесте чули |
| ете могло уверити.</p> <p>Растом је био осредњи, а у ширину је много боље напредовао: два добра |
| елаво чича-Тимино теме приљежно метала, оста она иста ватрена љубав у старчевим грудима, као он |
| без „лаке ноћи“...</p> <p>Стара госпођа оста бледа и поражена.{S} Тешко јој беше подносити толи |
| рила! — Утоме баба скиде тигањ с ватре, остави га настрану, а после убриса руке и уведе гошћу у |
| Јест, Јоханида са својим даскалом мора оставити Перковац...{S} Сад се Перковчани питају: како |
| ре него што ће свога дебелога Шпартанца оставити, морала му се похвалити: — Дакле, мој дебели д |
| , има шесторо-седморо деце, могла би се оставити моде, али је млада.</p> <p>Док је чича-Тима та |
| , а ручак, што си га за данас спремила, оставићеш за сутра.</p> <p>Дете га својим паметним очим |
| /> а не знам, шта.“ — А, овако, сама и остављена, наслонила је своју малаксалу главицу на суву |
| се имам предомишљати?{S} Ја сам сироче остављено, погажено, треба да сам благодарна, ако ме ко |
| ко младе девојке, па се и они разиђоше; остаде само смрад од дувана и кужна задаја од просуте и |
| дведе у своју собу — на ручак.{S} Милка остаде сама, погледала је жалостиво за њима, а после се |
| ј он не би учинио по вољи.</p> <p>Милка остаде сама, озбиљно и замишљено гледајући у свој посао |
| а трећа у вечност оде, и он по трећипут остаде удовац...</p> <p>— Оче, што сте ме звали? — тепа |
| е и прославио и лепу му парицу доносио, остаје његова грка ракија.</p> <p>— Е, касти, ова ти ра |
| устројене државе.</p> <p>— Ништа ми не остаје, него да сама одем — рече гросмутерка. — У недељ |
| раљевића Марка није изгледао страшнији; остала тројица искрљештили очи, па, што их џигерица слу |
| н неофарбан сто и две дрвене столице; а остала мрачна просторија те собе беше запремљена кожица |
| га једва она мања половина између обрва остала; ногу је ишчашила, а леву руку је сасвим пребила |
| биљно, поштапајући се, напред, а за њим остала фамилија по реду и по старешинству.{S} После њег |
| е усиљено осмехну и рукова се с њоме, а остале учитеље није ни погледао.</p> <p>— Драго ми је, |
| сти никуд морао одлазити.{S} Али, као и остале, тако му је и овај план лепа Гркиња покварила... |
| жавану Гркињу видео!...{S} Кир-Николу и остале учитеље није могла из места покренути, а последњ |
| адахнуо перковачку омладину, да се међу остале онамошње забаве уврсти и словенска беседа...</p> |
| ђана, са кумом, протом и старим сватом, остали <pb n="381" /> за пуном софром.{S} Наравно, да с |
| , без и најмање свести, у доктора...{S} Остали болесници, који су у истој соби боловали, посмат |
| једа!</p> <p>Она му притиште руку.{S} И остали се руковаше, па одоше.</p> </div> <div type="cha |
| говорити....{S} Чича-Тима, прота, кум и остали гости, сви повикаше на њега, сви се трудише да м |
| е сопственој лепоти...</p> <p>Као и сви остали заљубљени људи, тако и лепа Гркиња, опијена слат |
| им путем; а гости, који су још у кавани остали, гледаху за њима, говораху о прстену тако младе |
| ле хаљину; а кад би се на таке глупости остали болесници насмејали, чича-Тима би се искревељио, |
| још учитељ-Тими рече: „Матора будало!“ Осталим гостима није ни „Лаку ноћ!“ рекла, него се као |
| провидели, а и стари отрцан шешир је са осталим оделом у приличној хармонији стајао.{S} Он је и |
| и имамо и начина и искуства, да то пред осталим светом прикријемо или забашуримо.{S} И то је он |
| бро, кад сте дошли! — А после се окрете осталим гостима, па, опет смејући се, понуди све редом, |
| сле се рукова с њоме, а затим се окрете осталим учитељима, који онде око њега, гологлави, са на |
| грудима толику тугу покренути?{S} Међу осталим ситницама у завежљају нађе она једно парче још |
| још прљавије и згужваније хартијице од осталих хартија, размота је пажљиво и, грчевито притисн |
| презиме, да ли му је то тако од старина остало, или су га људи од милости тако прозвали, то вам |
| н је с највећом жестином загрли, и није остало места на лицу лепе Гркиње које није чича-Тима об |
| варања.{S} Паланке су у Србији, као и у осталом свету, мале, у њима свако свакога познаје, —- п |
| од бабе већ унапред дознала; и у свему осталом се по саветима старе врачаре владала.{S} Та зар |
| и, то је међу нама речено, па ту нека и остане, јер ја не бих волео да таке речи дођу до њених |
| рила су га страшна привиђења: као да је остао без службе, па сад мора да послужује као фамилија |
| се прозори потресали...{S} Чича-Тима је остао сам у кући.{S} Нека неописана туга надвладала га |
| </p> <p>Само су учитељи са још неколико остарелих грађана, са кумом, протом и старим сватом, ос |
| ова, а они му доказују, да је за све то остарео, него да ће га поставити за гробара...</p> <p>Т |
| губило.{S} Кажу, да човек за ноћ оседи, остари.{S} А сироче постаје човек смишљен, озбиљан; и с |
| лобе!{S} А ми ћемо, касти, као и досад, остати једно тело и једна душа!..{S} Да, збиља, кад ћу |
| зуби ретки, може му сав спанаћ у зубима остати.</p> <p>По свему се видело, да је стара госпођа |
| е, — у школи међу ђацима могле би још и остати оне три, већ у целоме цивилизованом свету узакоњ |
| дам, да ћемо још много година пријатељи остати...{S} Та да нема вас, коме би се могао похвалити |
| а тако бих волео да могу вечно код вас остати, да могу овде умрети...</p> <p>И он је наново ст |
| {S} Онда?</p> <p>— Онда, наравно, да ћу остати... — доврши препредени богословац, рукова се још |
| а, мужа — додаде врачара, — а после ћеш остати богата удовица...</p> <p>Стара врачара пљуну мал |
| прота и Никола нека се упрегну, а ја ћу остраг гурати, док се не расхлади...{S} Ха, ха, ха!...{ |
| ачелниково, њему је зато ласкала, да је отац г. министру препоручи.{S} И она је на тај начин, з |
| } Девојче испрва ћуташе, али кад јој је отац пофторио то исто питање, она скоро нечујним гласом |
| преми прасе.{S} Дете је знало, да му је отац сваког Божића и поклада поклањао учитељу прасе.</p |
| чика-Паја, браца-Трајко црквењак, па и отац-прота, са својим ружичастим свиленим појасом, од к |
| ам ли задовољна? — Тако ме пита окорели отац, кога бих само наљутити могла, да сам друго што ка |
| али је толико схватило: да то, што јој отац у пићу сам говори, не може ништа добро бити, и она |
| ишеног мислиоца, филозофа.</p> <p>— Мој отац хоће, и ја се морам удати!{S} Ја не смем питати: „ |
| је видела, у каквом јој се расположењу отац из чаршије вратио, а она се уплашено сакрила иза ф |
| мени неко казао, да заборавим, да ми је отаџбина несрећна...{S} Али какву они имају цел са бесе |
| ија отвара апетит?</p> <p>— Оно, касти, отвара апетит, те човек што је више пије, све би је виш |
| > <p>— А ја сам, ви’те, чула, да ракија отвара апетит?</p> <p>— Оно, касти, отвара апетит, те ч |
| ослањајући се на свој зелени сунцобран, отварајући на чича-Томиној огради капиџик, стаде се вес |
| д од огледала, па их љутито тресну кроз отворен прозор.</p> <p>У тај мах уђе једно ђаче у собу, |
| о министра и министровице, у свако доба отворена била?...{S} Није се то једанпут дешавало, да н |
| ју милу мајку?...{S} Она имађаше велике отворене очи, по ваздан бих могла гледати у њих, па да |
| а да дете њеном измајсторисаном погледу отвореним очима смело пркоси, она, да би избегла сваку |
| ико смелости да му све што је замислила отворено искаже, онда ће данашња српска кнежевина за си |
| у тај мах налазио код њега у винограду, отвори писмо, па кад га је прочитао, он га продрма, па |
| о му му је свакидањи обичај.</p> <p>Она отвори кујнска врата, завири у другу собу, па се врати |
| тара баба.{S} Кад је Гркиња кућна врата отворила, једва је могла бабу и назрети; онде, поред ва |
| е најбоље допада.{S} И она је већ жељно отворила уста, да каже, како јој је баш све од потребе. |
| е опрости, није могао ни речи изустити, отворио је врата, па је отишао, а никог око себе ни да |
| е обожавана Гркиња из куће истерала.{S} Отворио је врата, па је изишао из куће, а није ни погле |
| о му се да је насред гробља; али кад је отворио очи, онда се уверио да је у својој соби, у свој |
| а незграпна дрвена врата се, шкрипећи, отворише.{S} Далеко тамо у шљивару чуло се, где псето л |
| ; а кад је видела, да се авлијска врата отворише, она истрча пред учитеља Тиму:</p> <p>— Добро |
| во однео!</p> <pb n="357" /> <p>Утом се отворише врата, и чича-Тима закрљештеним очима гледао ј |
| ечи дођу до њених ушију...{S} Дакле, од оте кајсије би ви волели да једете?</p> <p>— Не само да |
| е би увидео, да сам ја у свему лепша од оте несрећне Гркиње — говорила је у себи. — Шта има на |
| , а после се, сирота, радовала, да и од оте кајсије, од тога за њу забрањеног плода, окуси.</p> |
| га за руку, погледа га мазно, па онда, отежући речи, пришапта му полугласно:</p> <pb n="318" / |
| p> <p>— А ви сте — рече четврти разред, отежући речи, — ви сте, госпођо, по најновијем систему |
| д се Гркиња од свога ватреног обожатеља отела, изгледаше јој лице као искрпљено: куд су год Тим |
| месојеђа, удати, ако не желите да сама отиде...</p> <p>Чича-Тима је једнако зачуђено у њу глед |
| — То баш не знам, само ми толико рече: „Отиди, Радоване, и кажи учитељ-Тими, да у девет сати не |
| је онаку и узео?...{S} А, овако, све се отимају за њу.</p> <p>Чича-Тима је погледа зачуђено.</p |
| е прото!... — рече прекорно, помало као отимајући се из његова загрљаја. — То баш није лепо!{S} |
| га гурати на врата.{S} Старац се испрва отимао, али напослетку морао је већој сили попустити.{S |
| а кад ју је начелник загрлио, она га је отискивала, али пажљиво, да га не повреди, не — увреди. |
| егиници и „лаку ноћ“, а то је и сувише: отићи без „лаке ноћи“...</p> <p>Стара госпођа оста блед |
| >II.</head> <p>Учитељ Тима је, наљућен, отишао право кући својој, седе, онако срдит, на једну с |
| амо свануће дође и Папраг у чаршију.{S} Отишао је мало до деда-Спире, узео је четку, очеткао св |
| свој прилици, девер... ха?...{S} Ил’ је отишао, да спава, док се ви са обожаваном богињом унтер |
| речи изустити, отворио је врата, па је отишао, а никог око себе ни да је погледао.{S} Успут је |
| пио је с њима, здравио се; а ујутру је отишао, да све рапортира, колико је и шта је од целе те |
| доказивао, у доказивању је тако далеко отишао, да је и то хтео фактима доказати: да човек који |
| ради самог правдања; тек кад је ревизор отишао из места, онда почеше резоновати и сви су погоди |
| , опет, кад је Милка, онако ожалошћена, отишла, да се у неком усамљеном ћошету куће сита наплач |
| е чезнућим погледима лепе Гркиње, па би отишли, наравно, после три-четири чаше ракице, кући, пр |
| > <p>— Добро дошли!...{S} О, господине, откад вас чекамо, већ смо се поплашили да нећете ни доћ |
| ствено, шта ће даље да буде.{S} Гркиња, откако је познаје, није у њеним цртама приметила толико |
| Section" /> <p>Међутим, код кир-Николе, откако им се чича-Тима доселио, све се набоље окренуло: |
| да се поздравља.{S} Па, касти, она се, откако амо дођосмо, лепо и поучила; сад већ и не уме да |
| чича-Тими:</p> <pb n="355" /> <p>— Ви, откако сте се упознали са честитим вашим господин-Папра |
| реизредно!{S} Лепо!{S} Неописано!...{S} Откако је моја протиница преминула, још нисам таке слас |
| коли, тако и у обичном животу, мрзео; а откако је, сиромах, изгубио оне две класе, опасно је би |
| вртог разреда скинуо је и капу и капут, откопчао на кошуљи рукаве, па за сваком искапљеном чашо |
| > <pb n="312" /> <p>Чича-Тима се чудио, откуд стара вештица све то да сазна?{S} Та, ваљда, није |
| —- па је ли чудо што су се жене питале: откуд Гркињи свила, и ко је она и шта је она, да се и о |
| ковцу начелник неки Букван Суругџић.{S} Откуд њему тако име и презиме, да ли му је то тако од с |
| , по правди, ја и јесам крив!...{S} Ал’ откуд је она могла чути, да сам ја сто дуката дао уз Ми |
| мах шушну сирота Милка из свога ћошета, откуда је чула говор свога оца, а после видела и лице с |
| >Већ је била скоро на крају горње мале, откуда се виде зелене утрине, што се од самог Перковца |
| ао за ту Гркову част.{S} Знали су и то, откуда Гркињи виново лишће, иако га у то доба свака кућ |
| онеку од мојих познаница.{S} Дође млад, отмен, господичић, завитла несташно штапићем, поклони с |
| /p> <p>И заиста, публика се, жељна мало отменије, образованије, београдско-новосадске, забаве, |
| баш та три најчувенија зурлаша, да јаве отменијем перковачком свету, да ће се у Грковој кавани |
| е жене „из бољег сталежа“, као што се у отменијем свету говори; а и кад би каква трговкиња или |
| само што је носила, колико да се зна да отменијој перковачкој класи припада, доста огроман крин |
| име му је некако господски!{S} Лепо!{S} Отмено!...{S} Али све бадава, дете је сувише младо, как |
| нас не бих знао!...{S} Шта би, Спиро, с отом жабарком?{S} Ти као да је наново препичеш?...</p> |
| Тимини пољубци падали, ту је, наравно, отпадало руменило и белило.</p> <p>— Нисам се надала од |
| itle>Во Јордање</title>“, а лети, опет, отпева „<title>Христос воскресе</title>“.{S} Некад, опе |
| еседе, певачка дружина, па ће у кору да отпева чувену убојну песму:</p> <quote> <l>„ Тај гуњац |
| добром расположењу, умеју онако свечано отпевати...{S} И на томе се та вечера сврши.{S} Сви одо |
| ати!...</p> <p>И чича-Тима хтеде, у име отпоздрава, нешто проговорити, али које ракија, а које |
| гао ни јести ни пити, а кад би легао да отпочине, морила су га страшна привиђења: као да је ост |
| p>Кир-Никола с децом и чича-Тимом одоше отпочинути, и после по сата беше у кући нема тишина, чу |
| ктом, да вас са вашег неваљалог владања отпустим из службе!...{S} Ево акта! </p> <p>И начелник |
| о министарски акт!.,.{S} Он каже, да се отпустим из службе...{S} А, не превари старога курјака! |
| подине, ја сам био намеран да још данас отпутујем у Лешњик.{S} Знате, послови су.{S} А, после, |
| > <p>И начелник му показа акт, којим се отпушта из учитељске службе; узроци беху: неморално чич |
| мисли, које ме, може бити, море, да се отресем; хоћу, као што је пре мени неко казао, да забор |
| , и као добар богословац, није се могао отрести од силно нагомиланих мисли, које у таким тренуц |
| ешко ономе, ко се у њих удубе!{S} То је отрован паук, што ти танком пређицом своје паучине све |
| се сви конци лепо провидели, а и стари отрцан шешир је са осталим оделом у приличној хармонији |
| на протерана Новосаткиња; она набељена, отрцана!{S} Она!..{S} Но, ал’ то је већ ужасно!{S} Па з |
| цу је био блед, изнурен, хаљине му беху отрцане, а ципеле од самога блата, које се белело по њи |
| е стадоше скупљати застареле младожење, отрцани удовци, извикане фрајле и удовице, — ту не беше |
| кад би њеноме Николи голи лактови кроз отрцани капут провиривали.{S} Она се само бринула, да с |
| дрпана, а и сам Никола променио је свој отрцани сламњи шешир с новим вуненим, а у лепу Гркињу н |
| али све беше доцкан!{S} Он није ни свој отрцани шешир скинуо, а лепа Гркиња стајала је на прагу |
| где забадати!{S} Ви, ислужена бабицо са отрцаном дипломом!{S} Касти...{S} Ви!... — Хтеде увређе |
| дао, он је сав претрнуо.{S} Зар у таком отрцаном оделу да га затече богиња његове старе љубави? |
| ревизора, — како ком у део падне...{S} Отуда је било тога вечера сила разговора; мало је ко од |
| понеку, с руског преведену а у читанци отштампану, причицу позамашно награђује; а учитељи, опе |
| но једино добило фрас, а друго једно је оћелавело.{S} Па, касти, има л’ ту моје кривице?{S} Мог |
| , што не може и пепељаве зенице црно да офарба, тиме би, вели, постала права грчка лепота...{S} |
| скуп, заиста бих га мојој Милци купио; ох, ала би јој то јасно црвенило према њену белом лицу |
| нуђен ово после подне одмарати се...{S} Ох, та прашина, да се човек угуши, баш ме умори!...</p> |
| ин... из Београда!...{S} Секретар...{S} Ох, госпођо, казао ми, да звоним, да вас зовем... и дец |
| та, све више приљубљујући се њојзи... — Ох, да знате, каква ме у овоме часу осећања море, ви би |
| тио сам се на једну шљивовицу.</p> <p>— Ох, господине, маните се!...{S} Данашња деца каква су, |
| нако старачки, цмокну у образ:</p> <p>— Ох, ала би лепо живели, кад би ме у квартир примили!</p |
| наручја, он жалостиво уздахну:</p> <p>— Ох, само да ми није онога дериштета!...{S} Ви, ваљда, и |
| дете што погледа у шећер.{S} Па вели: „Ох, да ми је хоће учитељ Тима дати, одмах би се женио!“ |
| есело осмехну, приђе детету, да га мало охрабри.</p> <p>— Добро, синко, добро!{S} А која госпођ |
| огда, свако њино детенце да позна свога оца!..</p> <p>Сви гости прснуше у смех; а прота се намр |
| !..{S} А које дете још не познаје свога оца?{S} Е!{S} Е!...</p> <p>Лепој Гркињи је пламтело лиц |
| а дете, кад је чуло последње речи свога оца, оно покри лице рукама, а низ образе му текоше круп |
| цом, а на Петровдан — као имендан свога оца — читало у цркви апостол...{S} То је, наравно, све |
| вога ћошета, откуда је чула говор свога оца, а после видела и лице свога младожење, кога је Грк |
| нашла и младожењу; онај црни штап мога оца, на коме је изрезана глава некаквога мајмуна, то је |
| и оданде страшљиво погледаше у пијанога оца...{S} Он је најпре сео за сто, па онде, са искревељ |
| се Папраг; он не може бити гори од мог оца, па што не бих пошла за њега?{S} Ова Гркиња неће им |
| , слушаше и даље бенетање свога занетог оца:</p> <p>— Она ме љуби, па, касти, чак се и за моје |
| ти; њојзи не беше ништа необично што је оца тако рано видела спремна и обучена; приђе му, по де |
| вим жалостиво, изгледало је као да више оца жали него себе; али не рече ни речи, само што је ду |
| о; видело је, сироче, да је са мајком и оца изгубило.{S} Кажу, да човек за ноћ оседи, остари.{S |
| То је био гром за све учитеље.{S} Таким оценама није ниједан могао бити задовољан, али су сви ћ |
| га од њих према заслугама оцени и своје оцене у протоколе стави.{S} Учитељу четвртог разреда је |
| пође, да свакога од њих према заслугама оцени и своје оцене у протоколе стави.{S} Учитељу четвр |
| проти; а онда ће му шанути:</p> <p>— Е, оче прото, како вам се допадају ови моји куглови?{S} Па |
| си, несрећнице једна?</p> <p>— Ево ме, оче! — одговарао је звучан детињи гласић. — Сад ћу доћи |
| .</p> <p>— ’Ма шта ви мало пре рекосте, оче прото...{S} Да је чича-Тима уз своје оно дериште и |
| гласом рече: — Јесам!{S} Задовољна сам, оче!</p> <p>Да је чича-Тима боље погледао своју ћерку, |
| длазак:</p> <p>— Милка!</p> <p>— Чујем, оче! — одговараше дете из кујне.</p> <p>— Ја сам данас |
| ! — А после додаде уздрхталим гласом: — Оче, ја сам слаба!</p> <p>Чича-Тима, ма да је био пијан |
| чупао те твоје чупаве курјуке!</p> <p>— Оче, — рече Милка мирно, — ја нећу данас ручати, ја не |
| и!...</p> <p>И он је загрли...</p> <p>— Оче прото!... — рече прекорно, помало као отимајући се |
| н по трећипут остаде удовац...</p> <p>— Оче, што сте ме звали? — тепаше сирото девојче, скоро и |
| за њу забрањеног плода, окуси.</p> <p>— Оче, ја сам спремна — рече, огрнувши око врата неку ста |
| Зашто кревети нису намештени?</p> <p>— Оче, прала сам судове, а после сам и ручак пристављала. |
| ну.{S} Беше му необична та доброћудност очева, а после се, сирота, радовала, да и од оте кајсиј |
| загладио косу, попио је каву и спокојно очекиваше учитељски колегијум, за који је, наравно, доб |
| о је мало до деда-Спире, узео је четку, очеткао своју атилу, умио се, загладио косу, попио је к |
| обичаја, скоро благим гласом, — хајде, очешљај се и спреми, па ћемо да идемо у виноград, да бе |
| а се сваком извињаваше, како се није ни очешљала, ни умила; како је још у неглиже, — иако је би |
| ча-Тима.{S} Био је доста чисто обучен и очешљан, само што му очи беху крмељиве и помало крваве. |
| ле вратила, чича-Тима се већ био умио и очешљао и спремаше се да иде мало у чаршију, колико да |
| ; ви је, касти, петком умијете, недељом очешљате, а у среду дате јој и чисту кошуљу; касти, она |
| ста му беху свакипут на смеј развучена, очи загасито пепељаве, али свагда сјајне, а оне танке б |
| не нагледам; а у њега су мале, жмираве, очи, — страх ме хвата, кад их из далека смотрим!{S} Мој |
| ку, нос и не приноси лепоти!...{S} Очи, очи!!...</p> <p>— Опет ми чудних очију, као у жабе!</p> |
| базна моја, збогом!...</p> <p>— Збогом, очи моје!... — рече збуњено Гркиња, <pb n="386" /> па г |
| љења....{S} Гркиња га погледа поносито, очи јој севаху од јарости; а кад се он приближио њојзи, |
| лице јој беше као снег бело, дугуљасто, очи плаве, а у њима, као обично у сирочади, почиваше не |
| ут, а госпођа Јоханда изгледаше срдито: очи јој севаху у раздражености, око усница она борица с |
| ослетку, нос и не приноси лепоти!...{S} Очи, очи!!...</p> <p>— Опет ми чудних очију, као у жабе |
| шно по лицу својих љубимаца просипа.{S} Очи му синуше грозничавом ватром, и он се у доброј вољи |
| аља“...</p> <p>Чича-Тима уђе унутра.{S} Очи му засенуше од силне светлости; а људи у црним, сал |
| ди више.</p> <p>То је било и сувише.{S} Очи у чича-Тиме синуше младићском ватром, он је с најве |
| тек онако испод обрва погледа љутито, а очи му севају од једа:</p> <p>— Лепо, вала, господин-ко |
| еђутим, себи дошла, убрисила је од суза очи и ишчекиваше мирно, скоро достојанствено, шта ће да |
| ађена, Гркиња.{S} Али кад јој је видела очи, како су црвене и исплакане, она се трже и ућута, с |
| жи се њој...{S} А она чапља!{S} Оборила очи доле, а поцрвенела као обарен рак; он се примиче њо |
| младе, лепе, а овамо пустиле чеперке на очи баш као ждребице.{S} Овај твој зет био би красан мо |
| да их ни видео није; шешир је набио на очи, па је необично брзим кораком кроз мале и велике ул |
| им, молим!...{S} У лепе Гркиње су плаве очи, баш као небо плаве...</p> <p>— Варате се, господин |
| он је после само бленуо у њене пепељаве очи, које је Гркиња на разне начине, мазећи се, преврта |
| .</p> <p>— А зар су у голубице пепељаве очи?...</p> <p>— Молим, молим!...{S} У лепе Гркиње су п |
| трог пеленаша провиде погдешто пепељаве очи обожаване Гркиње.</p> <p>— Побратиме, — рече учитељ |
| сувоме врату, после, бледо лице и упале очи.{S} Кад је видео стару госпођу, он се усиљено осмех |
| цу; па кад је видео од плача поцрвенеле очи и кад је видео оно бледо лице, он се окрете Гркињи: |
| ји још није избелео, пустила низ зелене очи; у лицу је и по себи била бела, али да би добила и |
| ајку?...{S} Она имађаше велике отворене очи, по ваздан бих могла гледати у њих, па да се сита н |
| је у планину, да са дивљим мачкама вади очи!,..{S} Та де, смеј се, певај!..{S} Госино му ја...< |
| о страшнији; остала тројица искрљештили очи, па, што их џигерица служи, дувају у зурле тако, да |
| е дупке пуна, да сви ћуте и да су упрли очи у њега, он се још мало издиже и узвишеним гласом по |
| се, као неко невинашце, застиде, обори очи доле, па га тек онако, полуотвореним очима, испод т |
| госпођа, баш као неко невинашце, обори очи и гледаше преда се; а кад ју је начелник загрлио, о |
| поређане детиње играчке, она разрогачи очи, а уста је разглавила скоро до ушију и, подбочивши |
| е то дете...</p> <p>Чича-Тима је оборио очи и ћути замишено.{S} Тада је првипут осетио да га Гр |
| е зловољно кашљуцати, а прота је оборио очи...{S} Трећи разред га опет гурну лактом, али ништа |
| да је насред гробља; али кад је отворио очи, онда се уверио да је у својој соби, у својој рођен |
| ..</p> <p>Стара госпођа обори застиђено очи, рукова се с њиме и, задовољна, што ће и само минис |
| хитар.</p> <p>Стара учитељка обори опет очи, а после мале почивке поче наново разговор о беседи |
| Данашња млада и девојка треба да пада у очи, нема ти ту стида и скромности!{S} Истина, ја те сл |
| одила, да не пада толико становницима у очи, узела би на себе неку голему стару бунду, па би се |
| олега, па то, мислим, да не би никоме у очи падало; још би нас хвалили, што смо стара човека пр |
| гледа онако безобразно сељачки, право у очи, но некако све испод трепавица; а и ход јој није ви |
| ста чисто обучен и очешљан, само што му очи беху крмељиве и помало крваве.{S} Кад је видео Папр |
| и радови су такође прекрасни, морају му очи стати, кад види оне стаклене ђинђуве, перлице и шар |
| би га боље погледао, видео би, да су му очи мутне, бесвесне...{S} Дуго је он у томе положају ле |
| да једу...{S} Дакле, знате, у Гркиње су очи као кувана лобода.</p> <p>—- Ал’ тек је, свакојако, |
| је преврће, а лице му је пуно важности, очију и не диже горе, само гледа у хартију...{S} А кад |
| > <pb n="303" /> <p>— Вуци ми се испред очију, несрећо једна! — храпавим гласом викао је старац |
| обом владати.</p> <p>— Одлази ми испред очију, куго неосетљива! — викну на свога даскала, а пос |
| само ћутао и није се више усудио подићи очију, да мери лажљиво лице лепе Гркиње. — Честит млади |
| } Очи, очи!!...</p> <p>— Опет ми чудних очију, као у жабе!</p> <p>— Као у голубице, хтедосте ре |
| .{S} Али чича је једнако ћутао оборених очију, а на лицу си му видео зловољност и забринутост.< |
| у.{S} Нос му беше црвенији него обично, очима је закрљештио и већ је зинуо, да, по обичају, изг |
| прибрала мало и, преврћући, по обичају, очима, осмејкивала се умиљато на свога маторог обожатељ |
| ој Гркињи је пламтело лице од љутине, а очима је чисто стрељала свога дебелога супруга; и она н |
| вога госта.{S} И чича-Тима је пробао да очима искаже, што му срце осећа, али то му није ишло од |
| дожења, ха?</p> <p>— Оно, побратиме, на очима је доста чист и угледан, само што ми нешто мало п |
| у:</p> <p>— Надам се, да нема човека са очима, који не би увидео, да сам ја у свему лепша од от |
| ојну богињу; кршио је руке, превртао је очима, а кад је изишао за њом, да је испрати, није мога |
| поцрвене као обарен рак, само, севајући очима, што још учитељ-Тими рече: „Матора будало!“ Остал |
| е још једанпут премери својим пепељавим очима, па кад је видела да дете њеном измајсторисаном п |
| ништа говорити; бленуо је мутним својим очима, без и најмање свести, у доктора...{S} Остали бол |
| {S} Хе, хе!...{S} Као да ја нисам мојим очима прочитао министарски акт!.,.{S} Он каже, да се от |
| њеном измајсторисаном погледу отвореним очима смело пркоси, она, да би избегла сваку могућу неп |
| чи доле, па га тек онако, полуотвореним очима, испод трепавица погледаше.</p> <p>— Господине пр |
| творише врата, и чича-Тима закрљештеним очима гледао је у своју уплашену ћерку, која је онде пр |
| еже на миндерлук, па је гледао укоченим очима горе у чађаве таванице.{S} Кад би га боље погледа |
| а сутра.</p> <p>Дете га својим паметним очима погледа сасвим жалостиво, изгледало је као да виш |
| т пута, а бакалин га је својим паметним очима, смешећи се, од главе до пете мерио. — Е, па срећ |
| о, он би без сваке свести својим мутним очима бленуо, а не би ништа одговарао; па и онда је ћут |
| } То беху већином богаташка деца... а у очима добре, али сиромашне, деце, трептаху сузе незадов |
| иким празницима облачио, узео је четку, очистио је мало шешир и панталоне, узео је поштапач у р |
| атора вештица!..</p> <p>— Али сам јој и очитао — рече чича-Тима. <pb n="346" /> — Неће јој, кас |
| /> две бунде од новодобивеног љубавника очупати, тек она пристаде да јој искану бунду за таке с |
| ки, да се од њега једва видео искривљен оџак, који је од плетара био начињен, а жутом земљом те |
| земљом тек само површно излепљен.{S} Из оџака је куљао густ дим; па како је време тихо било, па |
| ја предавања, заседоше <pb n="307" /> у оџаклију око ватре, која је по ваздан на огњишту горука |
| абуњају...</p> <p>Тек кад је она својим оштрим гласом проговорила, онда се кир-Никола трже и ст |
| ната употребили су сву своју речитост и оштроумље, да се беседа, ако је икако могуће, на највес |
| мејао, допало му се што му је жена тако оштроумна.</p> <pb n="298" /> <p>— Чича-Тима ми је и то |
| е јако и лепо осветљену „Црвену Лампу“, па и „Лепу Пастирку“ и друга занимљива места по Дорћолу |
| оно снежно лице прилепили зрно сочива, па макар и од оног бечког, што га ви онако радо једете? |
| е макар каква секретарица министарства, па и сама начелниковица, могла обрадовати!</p> <p>— Три |
| у кућу.{S} Удовац је, а твој је колега, па то, мислим, да не би никоме у очи падало; још би нас |
| е, не знаш ти!{S} А то је, касти, мода, па шта ћеш ти мимо свет?{S} Ено, гледам пре, син оног Ж |
| ше, а чича-Тима и прота зинули од чуда, па се већ унапред боје, да им се како идол не повреди, |
| иња неће имати власти у кући мога мужа, па шта се имам предомишљати?{S} Ја сам сироче остављено |
| ркиња је намесила палачинака, гурабија, па и саме торте и куглова; једно се само чудила, што ос |
| оро деце, ја сам опет лепа и младолика, па још кад се обучем!...{S} Онда, богме, благо целој ку |
| дим, све ми се чини да сам још девојка, па да сам у Новом Саду!{S} И синоћ је долазио, ви бесте |
| вас ђаво носи, — сад сте васпитатељка, па квит!{S} Само ми се више не мешајте у густ!...{S} Је |
| нио и не хте тражити њезиних препорука, па макар још за дваест година не добио класе...</p> <p> |
| е напоље, он покупи парчад од огледала, па их љутито тресну кроз отворен прозор.</p> <p>У тај м |
| неког удовца мало ватреније погледала, па баш и кад би неку хаљину од ког обожатеља примила, о |
| гомили, која је једнако нешто шапутала, па високим гласом поче своју декламацију:</p> <pb n="34 |
| га могли покренути. — Љубав није шала, па макар она и најотрцанијег старца била!</p> <p>Учитељ |
| се деси у вароши и неки учитељ из села, па се случајно жели још и с колегама састати, наравно, |
| у чашу ракије, убрисао би зној са чела, па би се весело смејао...</p> <pb n="321" /> <p>— Хе, х |
| спођа тога дана добро расположена била, па је добро и изгледала: њено пуно лице добило је ону в |
| овати!...{S} Стопута вас је поздравила, па и на путу ми је писала, да никако друкче не чиним, н |
| м трачицама и зеленим венцима накитила, па сам онда казала: „Љубице, моје драго дете, ти си већ |
| рици, веле, има попова и од нашег пола, па што, као, не би и у Србији могла бити бар једна жена |
| и! — А после се окрете осталим гостима, па, опет смејући се, понуди све редом, да поседају. — И |
| вати моју Јустину по белим обрашчићима, па ћу јој казати: „Драго дете моје, кад видим ваше <pb |
| еданпут премери својим пепељавим очима, па кад је видела да дете њеном измајсторисаном погледу |
| , па кад га је прочитао, он га продрма, па му весело подвикну:</p> <p>— Хај, старче!{S} Писмо о |
| оћи, као зачин беседе, певачка дружина, па ће у кору да отпева чувену убојну песму:</p> <quote> |
| ла је још код куће парче храпава сукна, па се њиме трљала по лицу, све док није природна румен |
| , претресу сва могућа јевропска питања, па онда пређу на месне новости.</p> <p>Таку једну госпо |
| бакалин извади ћутећки кесу иза појаса, па му пажљиво изброји стотину дуката.{S} Чича-Тима изва |
| гао ни речи изустити, отворио је врата, па је отишао, а никог око себе ни да је погледао.{S} Ус |
| из куће истерала.{S} Отворио је врата, па је изишао из куће, а није ни погледао у њу.</p> <p>С |
| атосом читати, н.пр., о створењу света, па ће са свом ватром, која је будали свакад на располож |
| о са свију страна, дуну у њега трипута, па га стави Гркињи насред длана.{S} После је највећом п |
| >Учитељ Тима је заклао петоро јагањаца, па је ту било чорбе, капаме, печења, до миле воље; наву |
| како је незграпан, неваспитан, тврдица, па, онда, још и ружан и матор; а кад би, опет, чича-Тим |
| алонском капуту, нека надувена стеница, па ће какав неспретан превод из некакве немачке купусар |
| дио: баш лепо ти тај зна све до корица, па као вода напамет.</p> <p>— Да, да! — кашљуцну учитељ |
| апраг; он не може бити гори од мог оца, па што не бих пошла за њега?{S} Ова Гркиња неће имати в |
| есто за једним асталом близу корманоша, па онде простро своју шарену мараму и нешто из ње вади, |
| ним старијим сестрама у Левач и у Стиг, па да и оне знају.{S} Ал’ кад ви друкче хоћете, оно, ка |
| их Бог поживи, млади су, а век је дуг, па, богме, ако где у чему и буде мане, дотераће се, ујд |
| те.{S} Али кад је баш тако суђено... е, па оно... — И он опет ућута, несигурним погледом мерећи |
| и, све из љубави према чича-Тими!{S} Е, па где су данас младићи, у које ће се младе жене и дево |
| S} Право, у кованлуку код деце...{S} Е, па, дабогда, као што она најмања пчелица позна своју ко |
| мешећи се, од главе до пете мерио. — Е, па срећно, срећно побратиме! — рече напослетку. — Да их |
| нема ни вина, ни шунке!...</p> <p>— Е, па добро, госпођо, а ви се ослоните на мене, ја ћу глед |
| она сасвим гласно не рече:</p> <p>— Е, па нек’ поцркају сви од муке!{S} Шта нам могу? </p> <p> |
| чудо!{S} Шта ти није натоварио на себе, па какве ти речи не говори три сата, ама баш ниједну да |
| столицу, погледа незадовољно око себе, па онда поче храпавим гласом говорити:</p> <p>— Кудгод |
| привиђења: као да је остао без службе, па сад мора да послужује као фамилијаз, после га секрет |
| ји, штикераји, па онда чачкала за зубе, па перлицама ишаране дуванкесе и кесе за новце; нигде н |
| н: — Ево, у литру ракије и четири каве, па нека г. Папраг реши, а ми да пристанемо: да ли је по |
| апу и капут, откопчао на кошуљи рукаве, па за сваком искапљеном чашом тек ће уздахнути:</p> <p> |
| још једанпут премери од пете до главе, па се испречи на њега:</p> <p>— Господин-Тимо, у колико |
| ре, подбочила се са обе руке на кукове, па их посматра поиздаље; а кад је видела, да су је они |
| новосадски, клањати, правити книксове, па се у један мах сроза наниже и том је приликом тако н |
| учитељске ципеле пуне мирисаве помаде, па њоме маже бркове; зато су тако уфитиљени...</p> </di |
| прота дошао ближе до Гркиње, он стаде, па, пун блаженства, посматраше замишљену <pb n="385" /> |
| ла, а после изиђе на обалу, стаде онде, па се заблену у силне свеће и фењере, који су на бајиру |
| дирнути; а кад су још дошле и месојеђе, па кад се на Гркињине вечерње забаве свако друго-треће |
| еше разилазити.{S} И младожења се диже, па иако је помало климао ногама, то му није сметало да |
| риближи своју столицу њеној, загрли је, па је, онако старачки, цмокну у образ:</p> <p>— Ох, ала |
| у Пешти, можда, се ово скупо и продаје, па га, ваљда, друкче и зову; а овде му је право име ђин |
| адају ови моји куглови?{S} Па гурабије, па палачинке, па торте...</p> <p>— Преизредно!{S} Лепо! |
| попију код куће по две-три чаше ракије, па иду на посао; мајстори се <pb n="336" /> сврате још |
| , ал’, богме, има их које су и старије, па би, касти, паметно учиниле да код госпође у школу до |
| ас споменуо, како седите испод кајсије, па сте метли руку на срце и гледите меланхолично на неб |
| говораху о прстену тако младе девојке, па се и они разиђоше; остаде само смрад од дувана и куж |
| куглови?{S} Па гурабије, па палачинке, па торте...</p> <p>— Преизредно!{S} Лепо!{S} Неописано! |
| појеле за недељу дана...{S} Али шунке, па после бело вино...{S} Верујте, господине, да не знам |
| р и панталоне, узео је поштапач у руке, па се дигао да иде:</p> <p>— Искапи то мало, брат-Радов |
| оне хартије, што су на асталу стојале, па, и не гледајући их, поче у својој раздражености као |
| ге у Србији су се свагда високо цениле, па је ли чудо, да су старој госпођи сва врата, од писар |
| еко невинашце, застиде, обори очи доле, па га тек онако, полуотвореним очима, испод трепавица п |
| опарен, трже, одступи два корака даље, па га зачуђено посматраше.</p> <pb n="394" /> <p>— Баш |
| и кир-Николу преместили, и то у Хомоље, па ће и госпођа Јоханида с њиме да путује?... — А после |
| не: лапачинке.</p> <p>— Вуци се напоље, па кажи, што и како знаш — викаше чича-Тима љутито; а к |
| тера, углади.{S} Би тамо за неко време, па се направи читаво чудо!{S} Шта ти није натоварио на |
| оскресе</title>“.{S} Некад, опет, узме, па сам са собом говори; ко га не види, а чује, рекао би |
| /p> <p>— Искапи то мало, брат-Радоване, па да идемо!</p> <p>— Да идемо, учитељу, — рече пандур, |
| > <p>У Перковцу људи устију, чим сване, па они, који имају посла у пољу, попију код куће по две |
| еше рђаво, мајка се и наљутила на мене, па га је <pb n="353" /> прецртала и написала лепо сама |
| на поклон.{S} Знате, има сина код мене, па је још о Духовима читао апостол...{S} Чорба, сарма и |
| аузео место; а с тога места ни опомене, па ни најжешћи укор самога г. министра, не би га могли |
| <p>Те речи нису биле гласно изговорене, па их млади богословац није ни чуо, те је своје аргумен |
| дође економ, донесе чича-Тимине хаљине, па му рече, да може ићи, али да се најпре пресвуче.{S} |
| ана једну јабуку, убриса је од прашине, па је пружи ђачету:</p> <p>— За тај маријаш, синко, куп |
| pb n="304" /> <p>— Само кад сам код ње, па макар и коприве с реном кувала, све би то њен пољуба |
| и би се чезнућим погледима лепе Гркиње, па би отишли, наравно, после три-четири чаше ракице, ку |
| су најстаријега калуђера из Свете Горе, па ће да га покрсте...{S} А после ће са протођаконом тр |
| ло.{S} Она је познавала своје интересе, па од њих није хтела никако ни у драм одступати: чича-Т |
| — да га доведем, да се најпре упознате, па после, наравно, да се прстенује.{S} Он је, истина, з |
| , не само што своје биргере, бирократе, па и аристократе, на класе дели и одликује, него и сами |
| ио језик; ви га, драги Тимо, познајете, па не треба ни да вам кажем, да је, сиромах, већ од сва |
| екакви људи говоре, после виде и свеће, па, и не знајући, пође управо тамо.{S} То је била чувен |
| : час је замишљао да је код своје куће, па је у занетости тражио своју обожавану Гркињу; молио |
| њега окретало, и свеће, и људи, и куће, па и читаве улице, чинило му се да пролазе мимо њега.{S |
| ти Чивутима београдским, згрнућу новце, па ћу да подигнем у моме винограду пивару; кућу већ има |
| мутна стакла какве сиромашне колибице, па кад би видео оне чађаве, неокречене, дуварове, она с |
| не би много улепшао једно женско лице, па баш да је и од оних киселих краставаца, што их чича- |
| <p>Утом се диже нестрпљиво са столице, па поче бајаги спремати: јастуке је разбацивао с миндер |
| оханида!...{S} Њојзи ћу купити саонице, па кад јој буде врућина, а прота и Никола нека се упрег |
| удари налево, кроз једно тесно сокаче, па прошавши онуда, упутила се право горњој мали.{S} Ту, |
| да заборави на све терете који га муче, па често и пева, али само црквене песме.{S} Ако је, н. |
| притиште руку.{S} И остали се руковаше, па одоше.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP187 |
| би сиромах учитељ у блато, застењао би, па би корачао даље у црну, пусту, ноћ.{S} Наједанпут се |
| вога занетог оца:</p> <p>— Она ме љуби, па, касти, чак се и за моје дете стара!...{S} Учи га, ч |
| своју шарену мараму и нешто из ње вади, па ређа по асталу, а кад му се ко од путника приближи, |
| — рече скоро разнеженим гласом. — Иди, па купуј и спреми се, како ти најбоље знаш.{S} Оно, кас |
| </p> <p>И он је наново стиште на груди, па је стаде још већом ватром љубити.</p> <p>— Збогом, љ |
| пстати: ту су ти шлингераји, штикераји, па онда чачкала за зубе, па перлицама ишаране дуванкесе |
| нско вино); а ако је учитељ у Шумадији, па не дотера бар једног угојеног вепра, — тај, богами, |
| Милку, где сасвим озбиљно шије, кроји, па опет прекраја, додаје чипке и шепутлице, и у свему т |
| е цео целцит пред њеним креветом стоји, па тек што не проговори....{S} И тако гледајући у свога |
| Срам вас било...{S} А онда сте казали, па сте се заклињали, да ћете ми одмах после свадбе купи |
| ...</p> </quote> <p>Људи су га слушали, па су ћутали; а он је, сиромах, једнако млатио рукама, |
| ати владу!{S} Људи су се томе досетили, па су, богме, неки псовали, а неки су се и злурадо смеј |
| ртог разреда први опио; и то су дочули, па и то, како се ујутру зором чича-Тима преселио са ста |
| м гласом, — хајде, очешљај се и спреми, па ћемо да идемо у виноград, да беремо кајсије, и то од |
| а, са пуно поноса, окрете се чича-Тими, па му бајаги пришану, ал’ тако, како ће и Папраг чути: |
| ти, т. ј. ако је неко учитељ у Крајини, па заборави о Светом Николи, или најдаље о новој години |
| ме, а ову јабуку однеси госпођи Гркињи, па јој кажи — памти добро! — „Поздравио учитељ Тима, љу |
| н је, на пример, умео лепо лозу резати, па кад би га ко умолио, да му ту вештину покаже, он би |
| о с колегом, у једној згради састајати, па, наравно, из уљудности и поздрављати га.</p> <p>— И |
| да за љубав чаше вина престане свирати, па се тек у томе случају, у највећем смеху и пљескању, |
| у христијани...{S} То ће им доста бити, па да их по целоме свету растури!...</p> <p>Стара госпо |
| } Могло је дете и водену болест добити, па зар учитељ да изгуби две класе?</p> <p>— Баш ми изиђ |
| сванути сутра, а ја ћу се већ доселити, па онда нек’ прсну сви од једа!</p> <p>Она му притиште |
| {S} А кад се учитељ Тима стао врпољити, па и кашљуцати, као за знак, да је и он у соби, онда и |
| ато, што овде није могао ништа научити, па, касти, да се мало у свету дотера, углади.{S} Би там |
| ки — и већ свију могућих заната шегрти, па блену у гарава лица јевропских номада.{S} Један од њ |
| Јер... </p> <p>Она га погледа претећи, па после, као нека фурија, оде из собе, лупивши за собо |
| х ни видео није; шешир је набио на очи, па је необично брзим кораком кроз мале и велике улице ј |
| ашнији; остала тројица искрљештили очи, па, што их џигерица служи, дувају у зурле тако, да су и |
| авати!{S} Од митрополитова ђакона, хеј, па навише!{S} Бо’ме ће ту и сто дуката мало бити|... — |
| !</p> <p>Начелник се примаче ближе њој, па онако намигујући, као што само Ере знају, поглади је |
| и је путник гледао где ће пре на конак, па и чича-Тима најпре добро загледа по џепови, да му се |
| Тима, чика-Паја, браца-Трајко црквењак, па и отац-прота, са својим ружичастим свиленим појасом, |
| и ће један од њих. — Пао је, несрећник, па се, можда, и угрувао?...{S} Хајде да видимо! </p> <p |
| чепао своје собе, он леже на миндерлук, па је гледао укоченим очима горе у чађаве таванице.{S} |
| пно за руку, па је посади на миндерлук, па, онако у кошуљи, неочешљан, само што је обукао своје |
| јаловице, а залијем црним крајинскијем, па, вјера и Бог, госпођо, три срца у мени заиграју!{S} |
| а.{S} Она се још једанпут рукова с њим, па оде, а он се врати натраг у собу и онде узе опет она |
| олико сутра, са њиме насамо разговарим, па ако може што бити — лепо!{S} А не хтедне ли барем ст |
| , а после климну, сажаљевајући, главом, па тек што полугласно рече:</p> <p>— Сиромах старац, шт |
| гледала га је својим чезнућим погледом, па је ишла даље, као нека славом увенчана глумица.{S} П |
| сетио, скиде са полице литру с ракијом, па је понуди пандуру:</p> <p>— Знам, да си за ракију — |
| д туђинаца знањем, индустријом, науком, па и самом туђинском владом, скоро потлачен; а омладина |
| села, како седи пред Милошевом механом, па пије расхлађену ракију, а попови и ђакони гледају у |
| ми се допада!{S} Девојка под прстеном, па чим се забавља?{S} Прегледа старе лутке и преврће но |
| и се са сто дуката и са својим дететом, па макар да је колико окорео. </p> <p>— Дај ми, побрати |
| — продужаваше бездушна Гркиња; — ваљан, па, веле, и да је научен!...{S} У Београду је учио бого |
| авља и јутрења и вечерња сунчева румен, па и „бледа месечина“; једва ако се кроз зеленкасту бој |
| ра жена навукла на себе грдан кринолин, па неке пунђе, пера и друге којекакве беспослице; друге |
| ромашна неумивена лица, он би се тргао, па би скитао по лугу, слушајући сањиво цвркутање шарени |
| молио, да ме сними; један ме је сликао, па је ориђинал послао чак у Париз; ја сама се нисам поз |
| мрла, он се и за трећу набрзо постарао, па му и та трећа у вечност оде, и он по трећипут остаде |
| осле би над неким потоком мирно застао, па би огледао своје лице, дивећи се сопственој лепоти.. |
| што, да се за препоруку њојзи обраћао, па често и онај поклон, којим је мислио секретара подми |
| на срце и гледите меланхолично на небо, па уздишете, касти, — за мном|...{S} Ала би то била пес |
| би месецу?...{S} Он се некако искривио, па да прсне од смеја!{S} Да се није опио?{S} Гледајући |
| и прснуше у смех; а прота се намргодио, па само што рече куму до себе:</p> <p>— Ето несрећника, |
| насмејали, чича-Тима би се искревељио, па би их грдио свакојаким именима...{S} Другипут би му |
| истина, мало бекељили на њу, али нико, па ни сами сељачки пси, који су је, урлајући, облетали, |
| би му леђа, погледала би се у огледало, па би сасвим поносито изишла из куће; а он се од жалост |
| а погледала би се задовољно у огледало, па, иако је у њему видела вештицу, опет би са неким пон |
| х и колико је фела разног јестива било, па још и да се учитељ четвртог разреда први опио; и то |
| ђе Јоханиде, и ми ниједан да се сетимо, па да јој наздравимо!...{S} А сви знамо, да је из Новог |
| зио код њега у винограду, отвори писмо, па кад га је прочитао, он га продрма, па му весело подв |
| </p> <p>— Дете је размажено, напуштено, па није научило на ред...{S} А, управо рећи, да се нист |
| S} Само, касти, то је међу нама речено, па ту нека и остане, јер ја не бих волео да таке речи д |
| е, ухвати га за руку, погледа га мазно, па онда, отежући речи, пришапта му полугласно:</p> <pb |
| , да! — кашљуцну учитељ Тима задовољно, па после настави: — А да ме није ко у господина тужио?. |
| а све науке што се у школи уче.{S} Ето, па питајте само госпођу Гркињу, какво сам сирће баш сад |
| г женског разреда, осмехну се поносито, па онда извади из џепа своје наочаре, натаче их на нос |
| нога оца...{S} Он је најпре сео за сто, па онде, са искревељеним цртама на лицу, стаде певукати |
| квом је стању, они га узеше под пазухо, па га однесоше у главну полицију.{S} Писар који је те н |
| ашља се мало, узе чашу, уздиже је увис, па онда поче крупним гласом говорити тако, да су гости, |
| недара своје наочаре, натаче их на нос, па онда приђе ближе огледалу.{S} Руке је подбочила на к |
| ори кујнска врата, завири у другу собу, па се врати натраг, задовољно смешећи се:</p> <p>— Рихт |
| ела би на себе неку голему стару бунду, па би се умотала у какву црну исхабану шамију, само да |
| оред плотова, љубав је прокрчила стазу, па где је најшира, најутрвенија, ту је и кућа лепе госп |
| и.{S} Знам, да вам деца ништа не знају, па сад нек’ вам помогне ваша обожавана Гркиња; да видим |
| сташно штапићем, поклони се по обичају, па онда: „Слуга сам нижајши, моја дражајша (или прекрас |
| елим рукавицама узвиси скоро до прсију, па кроз оборене трепавице погледа још једанпут по гомил |
| ло је јадно дете своју изгубљену мајку, па се часом насмешило, а махом је бризнула у плач.{S} У |
| ири: — Дајдер ми, деда, још једну грку, па да се вучем у ту дерну школу!{S} Е, јес’ чуо, деда-С |
| <p>— Дај ми, побратиме, још једну грку, па да се гледа за послом!</p> <p>Кад је и ту чашу грке |
| азити! — И он је узе незграпно за руку, па је посади на миндерлук, па, онако у кошуљи, неочешља |
| многоме, опет, волео, узе га под руку, па, шапћући му нешто на уво, одведе га из те галаме...{ |
| е своју малаксалу главицу на суву руку, па је замишљено гледала преда се.{S} На запећку стајао |
| /p> <p>Чича-Тима се примаче ближе њему, па га тек онако испод обрва погледа љутито, а очи му се |
| огледи, а он ће јој поклонити сву срму, па нека купи себи од црне свиле хаљину; а кад би се на |
| 36" /> сврате још пре сванућа у кавану, па се онде почасте понеком кавом и одлазе у своје радио |
| коумним погледом прегледа целу дворану, па, кад је видео, да је дупке пуна, да сви ћуте и да су |
| га.{S} Он није знао, на коју ће страну, па напослетку се обрте налево.{S} Ишао је све навише, К |
| е уздигла, искосирила се мало настрану, па се тако неколико тренутака само у огледалу <pb n="30 |
| извади из џепа квиту, готову потписану, па је даде побратиму. —- Хвала, побратиме, а ово парче |
| спустила понизно доле низ црну хаљину, па и стасом као да је клонула.</p> <p>— „Преузвишени го |
| се накашља, малко се протегли, уздахну, па истим патосом и са још већим ударом гласа продужаваш |
| оље! — И чича-Тима извади из џепа кесу, па је наново онде на тезги избројао оних сто дуката, шт |
| разред. — Писмо и куму, и старом свату, па и младенцима, и њиховој својти, у здравље; али ја са |
| се чини као да гледа у женску препрату, па би, чисто, на њу да намигне, али му петрахиљ смеће; |
| не дозна! — Чича-Тима испи већ и пету, па и шесту чашу ракије и спремаше се да одлази.</p> <p> |
| ено деведесет и девет класа учитељских, па макар ниједна класа немала више него девет пара чарш |
| очи, по ваздан бих могла гледати у њих, па да се сита не нагледам; а у њега су мале, жмираве, о |
| и, само се кир-Никола ухватио за трбух, па се из свег гласа церека:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Ала |
| одговарао; држао се за испућени трбух, па се тресао од силнога смеја:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} |
| сва четири секретара дошла у Перковац, па ми је сваки од њих по једну класу одузео...</p> <p>И |
| у мене старца...{S} Хе, хе!{S} Старац, па старац!...{S} Та да ми је баш и венчана жена, не би |
| мале, у њима свако свакога познаје, —- па је ли чудо што су се жене питале: откуд Гркињи свила |
| и, не би никад ни знала за уредност, —- па ко би је онаку и узео?...{S} А, овако, све се отимај |
| p>— А ја сам мислио мало повише вина... па, касти, макар и не било мелшпајза...</p> <p>— Куглоф |
| де.{S} У мраку једва натрапају на њега; па кад су видели, у каквом је стању, они га узеше под п |
| тељем изговорити, све од силнога смеја; па се, ево, сиромах, и сада смеје, једнако се церека и |
| и рубљу испросио, није му она замерала; па ни онда га не би опоменула, кад би њеноме Николи гол |
| све због небрежења капетанова и ћатина; па кад је г. ревизор дошао, нашао је празну школу: у св |
| касти, мало се и наљутио на моје дете; па да се, касти, одљутим, свратио сам се на једну шљиво |
| n="311" /> поклањао је старој госпођи; па и она сама умела је уважавати свој уплив и достојанс |
| авео: „Без ваздуха људи не могу живети; па кад ваздуха нестане, људи ће се угушити!“ Јесте ли м |
| ће „плод чрева својего“ у ред довести; па кад је то све употребљено било, а без икакве користи |
| , тако, до стотину, а нешто имам и сам; па, касти, ако узмогнеш, а ти гледај да ми колико до че |
| злепљен.{S} Из оџака је куљао густ дим; па како је време тихо било, падао је доле на земљу и по |
| очима бленуо, а не би ништа одговарао; па и онда је ћутао, кад га је обожавана Гркиња из куће |
| дмах после шест недеља с другом венчао; па кад му је та друга од водене болести умрла, он се и |
| ала лепо сама својом руком друго слово; па и оно <hi>веди</hi> је она поправљала.{S} О, ала је |
| а-Тима из Видаковићевих романа упамтио; па кад је то исказао, он је после само бленуо у њене пе |
| како само ја и госпођа Швабићка умемо; па ћемо гледати да најпре уловимо голубицу, а голуб ће |
| синоћ је долазио, ви бесте у винограду; па да знате, како је погледао у Милку!{S} Као дете што |
| не погледа пажљивије у своју мезимицу; па кад је видео од плача поцрвенеле очи и кад је видео |
| . — рече збуњено Гркиња, <pb n="386" /> па га пољуби у образ, а после је у мраку нестаде...{S} |
| је ухваћен у пећини...{S} Немаш, ја!{S} Па ће ти ту требати и једно парче од опанака велико-муч |
| е, хе!{S} Бар сам округла и пуначка!{S} Па је л’ тај чича-Тима слеп?{S} Ил’ га је опчинила, фла |
| како сунце залази — за мој виноград!{S} Па бих и вас споменуо, како седите испод кајсије, па ст |
| још ове јесени!</p> <p>— Хе, хе, хе!{S} Па ти ћеш ми изгледати као грчка краљица, кад је ишла н |
| руке!{S} Дакле и ви сте били?{S} Ви!{S} Па да то мени онај грбави полицајац не јави!{S} А бих, |
| рији, то је и искуснији и паметнији!{S} Па нека каже ко шта хоће!{S} Ја моје искуство не дам за |
| о ћу је ја мојим сирћетом зготовити!{S} Па учи л’ се то у школи...{S} Тако је то, касти; али са |
| ш четрест година живети!{S} Леп век!{S} Па ћеш још, осим овога, три мужа променити.</p> <p>Грки |
| Она!..{S} Но, ал’ то је већ ужасно!{S} Па знате ли, о чему је та протерана вештица говорила?{S |
| одријеши ланац, те с њиме насриједу!{S} Па да је прав ка свијећа, само зато, што те је уплашио, |
| а...{S} Та ни у министра нема бољих!{S} Па она чачкалица!{S} Е, њу ћу баш поклонити господину Ш |
| — Сиромах старац, шта је дочекао!,..{S} Па здравља ти, учитељу, — додаде гласно, — шта мислиш с |
| сад јаја какоћу, а кокошке ћуте!...{S} Па нека ми ко каже: учитељ Тима не зна ништа!...</p> <p |
| али актерке у квартиру?...{S} Хе!...{S} Па нисте били бабица?...{S} Ха!...{S} Лепе су то истори |
| леда, на који начин да се поздравља.{S} Па, касти, она се, откако амо дођосмо, лепо и поучила; |
| е, као нека славом увенчана глумица.{S} Па ако је још у путу срела некога од оних младих зврндо |
| ј башти...“</p> <p>— И т. д. и т. д.{S} Па бар да не кажу: „У корист <pb n="339" /> страдајуће |
| у или госпођу, већ како ви хтеднете.{S} Па хоћете ли се још који дан у Перковцу бавити?{S} Али |
| их, да сам баш од чисте његове крви.{S} Па, касти, побратиме, немој заборавити да поздравиш сна |
| зми, колико, касти, сигурности ради.{S} Па како ти се допада младожења, ха?</p> <p>— Оно, побра |
| а у своје сјајне листове забележити.{S} Па кад сви знамо и видимо, како је ово свечан тренутак |
| ло фрас, а друго једно је оћелавело.{S} Па, касти, има л’ ту моје кривице?{S} Могло је дете и в |
| ти их дати, макар и за нешто старо.{S} Па кад се ти помогнеш, лако ћемо!{S} Неће ни мени бити |
| ку!{S} Као дете што погледа у шећер.{S} Па вели: „Ох, да ми је хоће учитељ Тима дати, одмах би |
| бар сигуран да нећеш изићи на глас.{S} Па колико ти треба и кад?</p> <p>— Требало би ми, тако, |
| у ракији попили размућеног мишјака?{S} Па и проти, не верујем, да неће заударати брада на изго |
| љ баварски, опет, био млађи од мене?{S} Па како га је Пепита волела?{S} Кажу, да се једанпут из |
| ко вам се допадају ови моји куглови?{S} Па гурабије, па палачинке, па торте...</p> <p>— Преизре |
| а, — душа ваља, ниси ни то заслужила, — па ручај, а ручак, што си га за данас спремила, оставић |
| ате ли, драги Тимо, што сам дошла?... — Па онда, враголасто смешећи се, додаде: — Пало ми је на |
| рачким, али доста пуначким, образима. — Па де, кажи, дијете, каквим ли се послом до мене, сиром |
| на га погледа најљубазнијим погледом. — Па кад се не бисмо ми слагали, кад ми не бисмо једно др |
| м: „Красна жена, млада па лепа — вели — па у каквога се зврндова загледала!“...</p> <p>— Оно, к |
| била песма|...</p> <pb n="364" /> <p>— Па де, молим вас, слатки Тимо, напишите ми једну таку п |
| е чути...{S} Знаш, људи смо...</p> <p>— Па зар ни мени, твоме староме учи...{S} Та, ето, твој м |
| дом мерећи свога будућег зета.</p> <p>— Па на тај начин може још то довече бити и прстен — рече |
| ка вина без петнаест здравица.</p> <p>— Па јеси ли смислио, како ћеш јој здравити?</p> <p>— А н |
| нам, где ми је глава од бриге.</p> <p>— Па, ето, чича-Тима нека да вино, а кир-Никола шунке...{ |
| је да нисте, јесте, господине.</p> <p>— Па шта поможе?{S} Ништа!...{S} Исто сам тако могао једн |
| и од саме госпа-начелниковице.</p> <p>— Па се ја и за њену срећу старам.</p> <p>— Оно јест, кас |
| !</p> <p>Гркињи синуше образи.</p> <p>— Па шта би да ти дам, слатка моја стринчице?</p> <p>— Он |
| га је она имала мађија и чини.</p> <p>— Па којим си ми добром дошла, госпођо? — питаше баба про |
| иромах, већ од сванућа гладан.</p> <p>— Па, касти, нека пије Маринкове ракије, макар само по ок |
| и му сав виноград џабе орезао.</p> <p>— Па, учитељ-Тимо, — питао га је трговац, — куд си сад на |
| и клипи као намолован пајацо.</p> <p>— Па и опет је, знате, што ’но кажу, у неколико градуса л |
| подиже и поче наново говорити:</p> <p>— Па онда желим од свег срца, да им женска деца буду лепа |
| е, ти као велиш, сад у недељу?</p> <p>— Па, касти, шта ћемо и да оклевамо?{S} Што ће бити јесен |
| и већ одрасла, треба већ да се и удаш!“ Па сам јој нашла и младожењу; онај црни штап мога оца, |
| ђом помоћниковицом: „Красна жена, млада па лепа — вели — па у каквога се зврндова загледала!“.. |
| уху много лакше бити.</p> <p>— Ви идите па спавајте, а ја, кад се опоравим, доћи ћу и сама!...{ |
| спођи сва врата, од писара и писаровице па до министра и министровице, у свако доба отворена би |
| ..{S} Али за љубав моје мајке!“</p> <p>„Па, госпођице, где ћемо се моћи видети?{S} Али само, са |
| ка.{S} Данашња млада и девојка треба да пада у очи, нема ти ту стида и скромности!{S} Истина, ј |
| лом те ратарске крајеве походила, да не пада толико становницима у очи, узела би на себе неку г |
| обе руке; коса му је, онако неуглађена, падала на збрчкано чело; само би кадикад дубоко уздахну |
| ао искрпљено: куд су год Тимини пољубци падали, ту је, наравно, отпадало руменило и белило.</p> |
| а, па то, мислим, да не би никоме у очи падало; још би нас хвалили, што смо стара човека примил |
| о густ дим; па како је време тихо било, падао је доле на земљу и повлачаше се, као нека провидљ |
| а испроваљивана; на сваком скоро кораку падао би сиромах учитељ у блато, застењао би, па би кор |
| Тима. <pb n="346" /> — Неће јој, касти, падати на ум да некога грди, матора вештица!...</p> <p> |
| ћој сили попустити.{S} Утоме му и шешир паде с главе, они га бацише за њим у блато; а старац, к |
| и, корачи један корак даље и у исти мах паде, онесвешћен, на тврду калдрму.</p> <p>Та висина, с |
| оде школских ревизора, — како ком у део падне...{S} Отуда је било тога вечера сила разговора; м |
| ио пијан, опет није могао да не погледа пажљивије у своју мезимицу; па кад је видео од плача по |
| а то значи? —- питала је стара госпођа, пажљиво посматрајући сваку црту начелникова лица. — То |
| жала. — Да није опет она мука? — И баба пажљиво посматраше јако удубљене црте на мршавоме лицу |
| артијице од осталих хартија, размота је пажљиво и, грчевито притиснувши је на своја усташца, ст |
| а ућута, а богословац, који га је дотле пажљиво гледао, а који је, међутим, на друго што, на до |
| лник загрлио, она га је отискивала, али пажљиво, да га не повреди, не — увреди.</p> <p>— Друго |
| н извади ћутећки кесу иза појаса, па му пажљиво изброји стотину дуката.{S} Чича-Тима извади из |
| кињи насред длана.{S} После је највећом пажњом проматрала испружену руку, зену мало, а затим се |
| е гозбе ни части...{S} Хи, хи!</p> <p>— Пази на печење — викаше на њега незадовољно Гркиња, — т |
| о, што је био доста хитар, да на свашта пази, а, друго, што се чича-Тима није умео као што треб |
| } Чича-Тима је, као обично, био збуњен, пазио је на сваки миг своје обожаване Гркиње, да какого |
| и ви уплетени, нешто прокљувио; дакле, пазите, да не би случајно ушао у траг правој истини, то |
| ли, у каквом је стању, они га узеше под пазухо, па га однесоше у главну полицију.{S} Писар који |
| а зар је сиромах њен Никола, Тима, чика-Паја и други њени обожатељи, зар су једанпут у ракији п |
| ала.{S} Али све бадава: чича-Тима, чика-Паја, браца-Трајко црквењак, па и отац-прота, са својим |
| а јој је предсказала; и кад јој је чика-Паја член купио свилену хаљину, и то је од бабе већ уна |
| што је на мени, њу ми је поклонио чика-Паја, члан суда; а то те ништа не кошта, само што сам г |
| а и црња!{S} Ено, пре јој је купио чика-Паја свилену хаљину са карнерима, што се и не приличи д |
| ације: свилену хаљину јој је купио чика-Паја член, грчки мајорен; бронерске ципеле и шешир са п |
| се једнако церека и клипи као намолован пајацо.</p> <p>— Па и опет је, знате, што ’но кажу, у н |
| е, једнако се церекао баш као намолован пајацо...</p> <p>— Благо њима — говорио је кроза смеј, |
| што се мога даскала, чича-Тиме, и чика-Паје тиче, они су ми за свакад сигурни!{S} Верност?{S} |
| ду дознао, онда би она то исто и о чика-Паји опетовала, и тиме је, наравно, обојицу задовољавал |
| атор; а кад би, опет, чича-Тима за чика-Пајину походу дознао, онда би она то исто и о чика-Паји |
| код куће било, е, онда га је пред чика-Пајом и кудила, како је незграпан, неваспитан, тврдица, |
| баш збиља у њега и заљубљена, а и чика-Пају је радо предусретала, нарочито ако се десило да чи |
| идеал скромне усамљености...{S} Што се пак саме личности њене тиче, за њу се није могло рећи, |
| је све то свршено, он извади из једног пакетића неколико књига, те их, као награду, даде оним |
| ...</p> <p>Стара госпођа грискаше усне, пакосно смешећи се.</p> <p>— А кир-Никола, он вам је би |
| ро јутро желимо! — рече, осмејкујући се пакосно. — Ви као да се још љутите?...</p> <p>Стара гос |
| похвалила, а што је год могла у својој пакости измислити, све је то на кир-Николу и лепу Гркињ |
| ри, још гледа, ако може, да је у својој пакости здере и позледи...{S} Стога је чича-Тима тврдо |
| .{S} Чудим се само како нисам у несвест пала...</p> <p>Кир-Никола с децом и чича-Тимом одоше от |
| но, по дуварима виси паучина, на орману пала прашина, у кујни судови неопрани...{S} Да свисне ч |
| е, наравно, морало бити и оговарања.{S} Паланке су у Србији, као и у осталом свету, мале, у њим |
| , распусти коло...{S} Али и јесу здраве паланчанке!{S} Свака је пуна, једра, образи да прсну, п |
| лепе госпође Гркиње.{S} Није то кристал-палата, него као и друге сељачке кућице: уђеш у авлију |
| /p> <p>Стара врачара пљуну мало на свој палац и стаде по Гркињину длану трљати, док се на белој |
| рала на њега; а лепа Гркиња је намесила палачинака, гурабија, па и саме торте и куглова; једно |
| {S} Палачинке хоћу; јеси л’ ме разумео: палачинке?...</p> <p>— Знам, господине: лапачинке.</p> |
| /p> <p>— Ти си прасе, букване један!{S} Палачинке хоћу; јеси л’ ме разумео: палачинке?...</p> < |
| ју ови моји куглови?{S} Па гурабије, па палачинке, па торте...</p> <p>— Преизредно!{S} Лепо!{S} |
| ручао?{S} Ала је то био ручак!{S} Онаке палачинке, касти, не једу се ни у царском двору.{S} Е, |
| ...{S} Их, гром те спалио!{S} Та све ћу палачинке само због тебе покварити!</p> <p>Тако је то т |
| онда, враголасто смешећи се, додаде: — Пало ми је на ум да једем кајсија!{S} Ха, ха, ха!..{S} |
| и!...{S} Гледај га само, како се клања, памет да ти стане...{S} Зна немачки, зна маџарски — као |
| је мршава храна.{S} То су, уосталом, и паметни болесници одобравали.</p> <p>Једног дана дође е |
| ил’ ако није знала, тим је била од њега паметнија, онда изиђе нека стара уседелица, која до сво |
| ене.</p> <p>Једни би тврдили, да је она паметнија и лепша од њега, а то су по већој чести пошто |
| о је човек старији, то је и искуснији и паметнији!{S} Па нека каже ко шта хоће!{S} Ја моје иску |
| тавићеш за сутра.</p> <p>Дете га својим паметним очима погледа сасвим жалостиво, изгледало је к |
| т-дванаест пута, а бакалин га је својим паметним очима, смешећи се, од главе до пете мерио. — Е |
| има их које су и старије, па би, касти, паметно учиниле да код госпође у школу дођу; имале би ш |
| ку однеси госпођи Гркињи, па јој кажи — памти добро! — „Поздравио учитељ Тима, љуби руку и узим |
| орија те собе беше запремљена кожицама, памуклијама и са неколико крупица соли.</p> <p>Кад је ч |
| дној страни дућана стојале су наслагане памуклије, које је он сам са својом децом шио, а по раф |
| Знам, да си за ракију — рече, а кад је пандур тако до половину литре испразнио, учитељ се насм |
| ан...</p> <p>— Није то, учитељу, – рече пандур, страшљиво осврћући се, да га не би ко из прикра |
| емо!</p> <p>— Да идемо, учитељу, — рече пандур, искапивши и кусур од ракије; — да идемо, није в |
| S} Красно дете!</p> <p>— Има три — рече пандур, —- ако не буде година више; него је, душа ваља, |
| са полице литру с ракијом, па је понуди пандуру:</p> <p>— Знам, да си за ракију — рече, а кад ј |
| ковач.{S} Он је био у немачком капуту и панталонама, само је на глави имао алев фес.{S} За њим |
| очешљан, само што је обукао своје плаве панталоне, посади се и он до ње: — Српске ми вјере, рећ |
| тким сарама, обуче неке старе искрпљене панталоне и неки жућкастозелени капут, на ком су се сви |
| на пуштена, на њему црна душанка и црне панталоне.</p> <p>— Добар дан желим, господине Тимо! — |
| узео је четку, очистио је мало шешир и панталоне, узео је поштапач у руке, па се дигао да иде: |
| лила, а хаљина да се и не види од самих пантљика и шепутала; тако намештена и накинђурена, <pb |
| а не може вечито у овој плавој, с белим пантљикама и зеленим карнерима; а, после, и мода се про |
| Милчице, није требало да узимаш црвене пантљике; на белу хаљину свакад се мећу црни накити, то |
| о је човек... — рећи ће један од њих. — Пао је, несрећник, па се, можда, и угрувао?...{S} Хајде |
| у калдрму.</p> <p>Та висина, са које је пао, беше некакав лагум.{S} Жандари, који нису далеко о |
| .{S} Хајде да видимо! </p> <p>— Како је пао, тако ће и устати — мислио је други.</p> <p>— Ал’, |
| и клавир?{S} Рђао ка потковица липсалог папипа!{S} Зар не нађе да друго што говори, књигу ли му |
| е, то нисте — рече, скоро сажаљевајући, Папраг; — напротив, ја сам у најпростијем смислу казао, |
| литру ракије и четири каве, па нека г. Папраг реши, а ми да пристанемо: да ли је подела на дес |
| ам погодио:{S} Папраг!...{S} Папраг!{S} Папраг!{S} И име му је некако господски!{S} Лепо!{S} От |
| } Ха, сад сам погодио:{S} Папраг!...{S} Папраг!{S} Папраг!{S} И име му је некако господски!{S} |
| управо у бакалницу, своме побратиму.{S} Папраг се, по обичају, и ту поклонио десет-дванаест пут |
| Акмак или...{S} Ха, сад сам погодио:{S} Папраг!...{S} Папраг!{S} Папраг!{S} И име му је некако |
| , на срећу младенаца, он то није чуо, а Папраг, као човек од такта, да сваку могућу неприлику п |
| оде право кући, да свадбарину спрема; а Папраг, опет, на другу страну, које да продужи комбинац |
| тевала од њега учтивост...{S} Чим га је Папраг приметио, он скочи са свога места и после неколи |
| ту и сто дуката мало бити|... — Тако је Папраг комбиново, докле су гости чаше празнили; а кир-Н |
| љета!“</p> <p>У целој тој ларми само је Папраг замишљено ћутао; не што није доста пио и што ниј |
| аки?{S} Тај, што ће мене узети, зове се Папраг; он не може бити гори од мог оца, па што не бих |
| и не превари, стара намигушо!{S} Уме се Папраг и сам за себе старати!{S} И тако ћу гледати да с |
| так је освануо, а у само свануће дође и Папраг у чаршију.{S} Отишао је мало до деда-Спире, узео |
| му бајаги пришану, ал’ тако, како ће и Папраг чути: „Диван младић!{S} Научен младић!{S} Васпит |
| о лице лепе Гркиње. — Честит младић тај Папраг — продужаваше бездушна Гркиња; — ваљан, па, веле |
| ину и прстен.</p> <p>– Срећно, господин Папраг! —- рече, безбрижно смешећи се, — Ја вам честита |
| после гласно додаде:</p> <p>— Господин Папраг, сутра имамо у Перковцу беседу, ја се надам, да |
| а-Спирину кавану.{S} Тако је и господин Папраг чинио: није се још ни разданило, а он је већ исп |
| можете ништа имати; а и млади господин Папраг тешко да ће и он наћи млађу и васпитанију женску |
| ину хвалисању, него му беше смешно како Папраг брзо окрете лист; но пошто није био у намери да |
| је наша Милка...</p> <pb n="332" /> <p>Папраг се клањаше на најучтивији начин, а чича-Тима, у |
| је у Београду по два гроша туце.</p> <p>Папраг се збунио, а бакалин, који је у свему био мудар |
| нас својим присуством усрећити.</p> <p>Папраг застаде мало, као да се премишља.</p> <pb n="335 |
| снове своме данашњем образовању?</p> <p>Папраг је осетио жаоку, што је у тим речима <pb n="372" |
| ам нашег новог пријатеља и познаника г. Папрага, учитеља из Лешњика.</p> <p>Младић се приближи |
| е покваре.</p> <p>-— Милка је видела г. Папрага, а господин је видео њу, и тим је свршено: дове |
| — А кад је у кавани приметио и младога Папрага, који му је и сувише својим изнутрашњим задахом |
| мељиве и помало крваве.{S} Кад је видео Папрага, он се збунио и само зато, што није умео на све |
| бунио и само зато, што није умео на све Папрагове комплименте одговарати; али није имао куд, мо |
| мутерка. — У недељу ће они благовати на Папраговој свадби, лепо!{S} Они ће пити у здравље младе |
| ој или у радости поверити?{S} Хоће ли у Папраговој мајци и себи мајку наћи?{S} А село?{S} Њено |
| се упознали са честитим вашим господин-Папрагом, као да сте много веселији...{S} Но, но, немој |
| е додаде, скоро заједљиво, окренувши се Папрагу: — Ви сте, по свој прилици, у самој резиденцији |
| > <p>—Све ће то својим редом ићи — рече Папрагу. — Све сам ја то удесио и уредио, само, наравно |
| ељу дана биће венчање; морам поручити и Папрагу, да се још у четвртак у чаршији нађе; треба, ка |
| нек’ су деца жива!</p> <p>Затим понуди Папрагу столицу, а сам са Тимом оде у споредну собицу, |
| </p> <p>Утоме се и лепа Гркиња приближи Папрагу:</p> <p>— Но, како вам се допада?</p> <p>— Неоп |
| ршију, да онде купи за десет пара алеве паприке и да натовари пуну торбу најновијих <pb n="358" |
| ова.</p> <p>— Лепо, Данице!...{S} А ову папучу за сат, која је то радила?...</p> <p>— То је Лен |
| ар ниједна класа немала више него девет пара чаршијских повишице, колико само одликовања ради, |
| и оде у чаршију, да онде купи за десет пара алеве паприке и да натовари пуну торбу најновијих |
| нђувица, што их младе сељанке за дваест пара по чаршији купују.</p> <p>— Ово је диван корал — р |
| се и одселити, да с њоме живи.{S} Лепа парада!...{S} Ал’ ће им и пресести!{S} Хоће, богами!{S} |
| у руку.{S} Стари деда-Спира, који је ту параду из прикрајка гледао, накашља се зловољно и прогу |
| киша шушти...{S} То беше калемегдански парак, кроз који се дању човек шета као по рају; а кад |
| , како би се беле шлинговане чипчице на паргарској сукњи боље видети могле, подигла је предњи с |
| зе се с девојкама, троше и своје и туђе паре, а хоће да им силом верујемо, да они раде све то у |
| n="393" /> оно, што је за Београђанина Париз; а овако, с поремећеним умом, гледао је око себе |
| себи са Будимом у нечему је надмашила и Париз...</p> <p>— Знам, у чему — прекиде га учитељ IV р |
| г Железниковића, што га је наша влада у Париз слала, сигурно зато, што овде није могао ништа на |
| је сликао, па је ориђинал послао чак у Париз; ја сама се нисам познала, така је то красота бил |
| <pb n="328" /> је познам, као да је из Париза...{S} Једно ми се само не допада, што је, кад са |
| о се мене тиче, не бих вам ни пребијене парице тражио; али баш и сама њена будућност зависиће о |
| а ти, побратиме, не тражим ни пребијене парице.</p> <p>Чича-Тимин побратим беше одиста поштен ч |
| извод, који га је и прославио и лепу му парицу доносио, остаје његова грка ракија.</p> <p>— Е, |
| ј свили и кадифи тоциљају се по глатким паркетима големе дворане; а кад музика стане, и све се |
| е лепа прилика!{S} Та колика му је само парохија, хеј, госпођо!</p> <p>Гркиња опет уздахну.</p> |
| } Хоћу да се запопим, да добијем ваљану парохију, а ту је нуждан новац!{S} Треба ту давати!{S} |
| оји је, међутим, на друго што, на добру парохију и на женидбени мираз, мислио, тек се онда трга |
| чича-Јова пред Трајковом механом два за пару продаје...{S} Е, јесте чули, баш ми се једу кисели |
| .{S} А кад дете изиђе напоље, он покупи парчад од огледала, па их љутито тресну кроз отворен пр |
| раву румену боју, узела је још код куће парче храпава сукна, па се њиме трљала по лицу, све док |
| омањасте Циганке купио, а мож’ понети и парче хлеба себи за фруштук; а мени ћеш спремити једну |
| , крчага и т. д.{S} Осим тога је имао и парче винограда, који је сам са својом домаћицом одгрта |
| — Ја сам данас зват на ручак, а ти узми парче хлеба, — душа ваља, ниси ни то заслужила, — па ру |
| е побратиму. —- Хвала, побратиме, а ово парче хартије узми, колико, касти, сигурности ради.{S} |
| ?....</p> <p>— Хе, хе!...{S} Ово велико парче, које сам растопио од Гркињиних чарапа, то ћу пок |
| је дошла до вратница, она трже за једно парче конопчета, а незграпна дрвена врата се, шкрипећи, |
| им ситницама у завежљају нађе она једно парче још прљавије и згужваније хартијице од осталих ха |
| маш, ја!{S} Па ће ти ту требати и једно парче од опанака велико-мученика Прокопија, а добро би |
| /p> <p>Гркиња извади из џепа једно мало парченце од оне тешке црвене свиле, од које у новије до |
| по осветљену „Црвену Лампу“, па и „Лепу Пастирку“ и друга занимљива места по Дорћолу и садашњој |
| ли, напослетку, нека стрина, која зна у пасуљ гледати, врачати и бајати.{S} Али у самоме Перков |
| и невољи брзо сазрева до човека: големе патње, необичне муке, гажење и тиранија стварају, често |
| а, малко се протегли, уздахну, па истим патосом и са још већим ударом гласа продужаваше свој го |
| немачке купусаре на сав глас с највећим патосом читати, н.пр., о створењу света, па ће са свом |
| — Господо и браћо! — узвикну с највећим патосом четврти разред. — Писмо и куму, и старом свату, |
| ча-Тима стаде скакати:</p> <quote> <l>— Паук једе мушицу, </l> <l>Гусеница лист; </l> <l>Гркиња |
| ст; </l> <l>Гркиња је прљава, </l> <l>А паук је чист...</l> </quote> <p>— Јоханида се усмрдела. |
| ме, ко се у њих удубе!{S} То је отрован паук, што ти танком пређицом своје паучине све донде ср |
| провиди кроз њих; ено, по дуварима виси паучина, на орману пала прашина, у кујни судови неопран |
| ован паук, што ти танком пређицом своје паучине све донде срце стеже, докле у болу не препукне. |
| ин ступи на узвишено место сам г. Живко Пацић.{S} Једним високоумним погледом прегледа целу дво |
| лазити, онда је још једанпут диже Живко Пацић:</p> <p>— Господо! — викну, што га грло доноси, т |
| ате ли ви, о чему је говорио онај Живко Пацић?{S} Онај пропагандиста, републиканац, комунац?</p |
| еки правник из Београда, по имену Живко Пацић.{S} Тај Живко беше јако образован човек.{S} Жену |
| на све терете који га муче, па често и пева, али само црквене песме.{S} Ако је, н. пр., зимње |
| мачкама вади очи!,..{S} Та де, смеј се, певај!..{S} Госино му ја...</p> <p>Чича-Тима стаде скак |
| </p> <p>И чича-Тима стаде се кревељити, певајући на сав глас</p> <quote> <l>„Во Јордање крешчај |
| су се чашама, здрављали су младенцима и певали: „многаја љета!“</p> <p>У целој тој ларми само ј |
| м, а то је, да ће госпођа Јоханида осим певања и — декламовати.</p> <p>Учитељ четвртог разреда |
| пити све тазе пиво; а њена деца ће нам певати „<title>Во Јордање</title>“.</p> <p>И чича-Тима |
| а.{S} За њим ће доћи, као зачин беседе, певачка дружина, па ће у кору да отпева чувену убојну п |
| , са искревељеним цртама на лицу, стаде певукати своје зимско „<title>Во Јордање,</title>“ али |
| сник заборавља на шећер, навикава се на пелен, и временом лекар ће, можда, с поносом рећи: „Мој |
| са својим зетом слистио неколико чашица пеленаша и већ се поче мало живље кретати.</p> <p>—Све |
| два ако се кроз зеленкасту боју бистрог пеленаша провиде погдешто пепељаве очи обожаване Гркиње |
| исказао, он је после само бленуо у њене пепељаве очи, које је Гркиња на разне начине, мазећи се |
| те рећи...</p> <p>— А зар су у голубице пепељаве очи?...</p> <p>— Молим, молим!...{S} У лепе Гр |
| и.{S} Једно јој жао беше, што не може и пепељаве зенице црно да офарба, тиме би, вели, постала |
| вакипут на смеј развучена, очи загасито пепељаве, али свагда сјајне, а оне танке борице око њих |
| боју бистрог пеленаша провиде погдешто пепељаве очи обожаване Гркиње.</p> <p>— Побратиме, — ре |
| } Гркиња је још једанпут премери својим пепељавим очима, па кад је видела да дете њеном измајст |
| ворила је баба, — само док изручим овај пепео из тигања.{S} Е, шта знам!{S} Људи су људи, сваки |
| ет, био млађи од мене?{S} Па како га је Пепита волела?{S} Кажу, да се једанпут из превелике љуб |
| на себе грдан кринолин, па неке пунђе, пера и друге којекакве беспослице; друге, опет, младе, |
| ки мајорен; бронерске ципеле и шешир са перјаницом чича-Тима учитељ; а ону хаљину од пикета доб |
| C5"> <head>V.</head> <p>Сутрадан је сав Перковац знао за ту Гркову част.{S} Знали су и то, отку |
| е тамо војску, жандаре, док се није сав Перковац побунио!...“ — И још много друго којешта ћу го |
| ијих <pb n="358" /> лагарија, којима је Перковац у свако доба изобиловао.</p> </div> <div type= |
| осме године, видели, како Талијани кроз Перковац проводе мајмуна и псето — обоје у неке шарене |
| ханида са својим даскалом мора оставити Перковац...{S} Сад се Перковчани питају: како ће прота |
| , а најдаље до прекосутра, доћи и у сам Перковац.</p> <p>— Што се мене тиче — рећи ће Ђока, учи |
| >Као да су сва четири секретара дошла у Перковац, па ми је сваки од њих по једну класу одузео.. |
| во, измучено глађу, залута случајно и у Перковац.{S} Ти Цигани су њихов плакат, њихова позоришн |
| иском надгласили...{S} Зато је изабрала перковачка омладина баш та три најчувенија зурлаша, да |
| ека се не нада класи!..{S} А то су моје перковачке колеге ово неколико година заборавиле.{S} Ми |
| м у руци, дигао, да вам у име уједињене перковачке омладине на вашем братском саучешћу благодар |
| ужном наречју.{S} Некако наскоро пре те перковачке беседе обудовео је, те због те своје жалости |
| је, да таке будале, као што су чланови перковачке беседе, неће моћи ни једну тршчану колибу по |
| а ћу забранит’ продају мастила за читав перковачки округ!{S} У којој бакалници нађеш макар и ак |
| а случајно не дође за практиканта у суд перковачки неки правник из Београда, по имену Живко Пац |
| ђе мужеве воли...{S} Све је то начелник перковачки тачније знао, него и сам управитељ вароши Бе |
| ђа гросмутерка, која је и иначе у свима перковачким сплеткама на површини пливала, баш као она |
| трументи, у којима се, опет по казивању перковачких грађана, потпуно разумевао.{S} Он је, дакле |
| прост као секира, о томе би вас најмање перковачко дете могло уверити.</p> <p>Растом је био оср |
| преден, да гросмутерчин реферат о првој перковачкој беседи мало обуче, објасни и, бенгалском ва |
| е носила, колико да се зна да отменијој перковачкој класи припада, доста огроман кринолин.{S} Н |
| најчувенија зурлаша, да јаве отменијем перковачком свету, да ће се у Грковој кавани тога вечер |
| , што је својим огромним духом задахнуо перковачку омладину, да се међу остале онамошње забаве |
| личи више на поморанџу, него на обичну перковачку кајсију, и ја, кад је год погледим, све сам |
| се виде зелене утрине, што се од самог Перковца до у Миличево пружају; али госпођа Гркиња није |
| } Његова својта и рођаци беху далеко од Перковца, није, дакле, могла знати, хоће ли бити у стањ |
| оно, касти, та кајсија и тешко да је из Перковца; ко зна, каква је тица њену коштицу и из какво |
| Тимо2... — запитаће га један трговац из Перковца, који је такођер на истој лађи путовао.</p> <p |
| је прва беседа, коју ће историја вароши Перковца крупним словима у своје сјајне листове забележ |
| срца човек, онако Бога ради, одвезао до Перковца... то вам нико не би умео казати...{S} Кад се |
| богме, и постарије госпођице, у целоме Перковцу морало до срца дирнути; а кад су још дошле и м |
| у; а није ни шала!{S} Она беше у целоме Перковцу уважена.{S} Кажу, да јој је и сам господин нач |
| дати, врачати и бајати.{S} Али у самоме Перковцу, и осим таких ситница, беше једно сокаче, које |
| ем задахом, и гле, шта у овоме пијаноме Перковцу починише!{S} Бар да је на њој меса колик’ на к |
| P18760_C1"> <head>I.</head> <p>У вароши Перковцу нема ничега, што би било вредно описивања, те |
| ти, зашто...{S} Штогод жена има у нашем Перковцу, све су је омрзле; ја се чудим, како досада ни |
| дознаде ли још каквијех новости у нашем Перковцу?{S} Ела ли се већ једном ови наш лапарави прот |
| , немамо никога свога у овоме несрећном Перковцу; ја сам, као што знате, из Новог Сада, премда |
| ивим, неће се та шкорава Гркиња дуго по Перковцу ширити!...</p> <p>Кад је то изговорила, она ућ |
| ћеш сто дуката.{S} Један је чича-Тима у Перковцу!{S} Само гледај да о томе Гркиња што не дозна! |
| чинити; он ће на сваки начин 25. јуна у Перковцу бити, — наравно, да ће код вас на квартир и ко |
| о лишће, иако га у то доба свака кућа у Перковцу на товаре имати може; чули су и за кајсије и з |
| едним ударцем упропастити, — донде је у Перковцу текло весеље.</p> <p>Учитељ Тима је заклао пет |
| у господско-трговачку кавану држао је у Перковцу неки деда-Спира.{S} У његову кавану ретко да ј |
| те јој и чисту кошуљу; касти, она, се у Перковцу чистије носи и од саме госпа-начелниковице.</p |
| Зар ви мислите да ја не знам, шта се у Перковцу о мени говори?...{S} Ето, баш о Духовима била |
| м нико не би умео казати...{S} Кад се у Перковцу појавио, сви су се задивили големој промени на |
| , да се уморила!...{S} Таки случај се у Перковцу још није догодио...{S} Најпре треба свирац да |
| C7"> <head>VII.</head> <p>Сутрадан се у Перковцу ни о чем није говорило, већ о синоћном прстену |
| {S} Милостиви господине!{S} То што се у Перковцу ради, то је шкандал!... (Господа у Србији воле |
| <head>VIII.</head> <p>У то време беше у Перковцу начелник неки Букван Суругџић.{S} Откуд њему т |
| > <p>Вече је.{S} Пред Грковом каваном у Перковцу <pb n="341" /> стоје њих четири Циганина, а ок |
| нете.{S} Па хоћете ли се још који дан у Перковцу бавити?{S} Али што и питам, кад знам напред, д |
| у!{S} На тако јемство дао би ти ма ко у Перковцу.{S} Тек велим, побратиме, боље ја да ти то учи |
| /p> <p>— Господин Папраг, сутра имамо у Перковцу беседу, ја се надам, да ћете нас својим присус |
| /quote> <p>— Та већ и мала деца знају у Перковцу, ко су то двоје, на које она нишани!{S} А посл |
| чувена врачара.</p> <pb n="360" /> <p>У Перковцу мало има жена, које нису њену помоћ тражиле.{S |
| е уврсти и словенска беседа...</p> <p>У Перковцу људи устију, чим сване, па они, који имају пос |
| ће се тога вечера држати.{S} Душа ваља, Перковчани су доживели много којешта: медведа већ виђај |
| лом мора оставити Перковац...{S} Сад се Перковчани питају: како ће прота без Гркиње?</p> <p>Ста |
| штикераји, па онда чачкала за зубе, па перлицама ишаране дуванкесе и кесе за новце; нигде не в |
| и стати, кад види оне стаклене ђинђуве, перлице и шарену вуницу..{S} А новости имам да му кажем |
| и за хаљине од тешке свиле, од кашмира, персијских шалова и друго којешта; а прота је најљубазн |
| и погледати: ту су ти шешири са великим перушкама, ту кринолини, карнери, тунике и што се већ у |
| касти, — за мном|...{S} Ала би то била песма|...</p> <pb n="364" /> <p>— Па де, молим вас, сла |
| <quote> <title>АМОР.</title> <p>ЉУБАВНА ПЕСМА,</p> <p>сачинио Никола Грчић.</p> </quote> <p>Гро |
| te> <pb n="392" /> <p>— Опет ми је и то песма!...{S} Као да мене није Гркиња научила сасвим нов |
| муче, па често и пева, али само црквене песме.{S} Ако је, н. пр., зимње време, он удари у „<tit |
| ас, слатки Тимо, напишите ми једну таку песму, а кад буде ваша слава, ја ћу је декламовати.</p> |
| сле подуже почивке, продужаваше научену песму:</p> <quote> <l>Амор иде, амор лети,</l> <l>У рук |
| рапчјим гласом да декламује неку убојну песму, пуну копаља, сабаља, пушака и топова.{S} За њим |
| а, па ће у кору да отпева чувену убојну песму:</p> <quote> <l>„ Тај гуњац изадрт...“</l> </quot |
| а после је цифрама доказао, да ће после пет стотина милиона година нестати ваздуха, и ми ћемо с |
| ве беседе сматрати: да ће се људи после пет стотина милиона година без ваздуха угушити!....</p> |
| му ближе и пошто се, по обичају, једно пет-шест пута поклонио до земљице црне, поче и сам удар |
| арима ћу рећи: „Слуга сам покоран, свих пет секретара!{S} Заповедајте одсад коме хоћете; награђ |
| у да избаците из гостионице!</p> <p>Њих пет-шест келнера долетеше, ухватише чича-Тиму и стадоше |
| огама, села на ћилим.</p> <p>— Данас је петак — рече баба; — јутрос како сам мало зелених краст |
| ћу ти у оне карте, што су на сам Велики петак у Туманима на Христову гробу преноћиле.</p> <p>И |
| {S} Јуда нема те важности, коју има Св. Петар, а од Св. Петра је, опет, у рангу већи Св. Илија, |
| н бубањ пред собом, од прилике као нека петачка, а у десну је узео неку дрвену маљицу, — ни буз |
| ајдаље о новој години, донети бар једну петачку <hi>балуце</hi> (најбоље крајинско вино); а ако |
| , а начелник га још једанпут премери од пете до главе, па се испречи на њега:</p> <p>— Господин |
| паметним очима, смешећи се, од главе до пете мерио. — Е, па срећно, срећно побратиме! — рече на |
| тара уседелица, која до своје четрдесет пете године није могла себи повољног и честитог мужа на |
| -Николе учило школу и положило испит са петицом, а на Петровдан — као имендан свога оца — читал |
| аш ли макар и мрвице земље са гроба Св. Петке</p> <p>— Немам! — рече, уздишући, Гркиња.</p> <p> |
| <p>— Оно, касти, тако је; ви је, касти, петком умијете, недељом очешљате, а у среду дате јој и |
| Пужа“ попила и једна кватерка вина без петнаест здравица.</p> <p>— Па јеси ли смислио, како ће |
| ло весеље.</p> <p>Учитељ Тима је заклао петоро јагањаца, па је ту било чорбе, капаме, печења, д |
| важности, коју има Св. Петар, а од Св. Петра је, опет, у рангу већи Св. Илија, и то тако иде у |
| па би, чисто, на њу да намигне, али му петрахиљ смеће; а после јој све ближе долази и већ ево |
| школу и положило испит са петицом, а на Петровдан — као имендан свога оца — читало у цркви апос |
| ња што не дозна! — Чича-Тима испи већ и пету, па и шесту чашу ракије и спремаше се да одлази.</ |
| во око од слепог миша, што је ухваћен у пећини...{S} Немаш, ја!{S} Па ће ти ту требати и једно |
| Лепо, побратиме!{S} Знам, да ћеш имати печених јагањаца, то ће и без искања ђаци донети; ’ма, |
| јагањаца, па је ту било чорбе, капаме, печења, до миле воље; навукао је вина, да је сва авлија |
| ни части...{S} Хи, хи!</p> <p>— Пази на печење — викаше на њега незадовољно Гркиња, — та зар не |
| вима читао апостол...{S} Чорба, сарма и печење...{S} Шта ће нам више?..</p> <p>— А мелшпајз?... |
| први људи нису јели гвозденом виљушком печење, него сопственим прстима.{S} Е, кад се тај од си |
| Чича-Тима оде...{S} Како је он путовао, пешке или на колима, или га је неки милостива срца чове |
| зованија држава после Француске, а сама Пешта по себи са Будимом у нечему је надмашила и Париз. |
| чком мирноћом продужио: — Дакле, и сама Пешта, као најобразованија варош у целоме свету, не сам |
| се, опет, сетио, да су за мустру узети пештански келнери?{S} То, да сам јуче умро, данас не би |
| {S} Е, бадава, види се човек, који је у Пешти васпитан!...“ А после гласно додаде:</p> <p>— Гос |
| > <p>— Оно, касти, зете, тамо код вас у Пешти, можда, се ово скупо и продаје, па га, ваљда, дру |
| вце, па ћу да подигнем у моме винограду пивару; кућу већ имам, а воду ће ми вући кир-Никола..{S |
| лакомо грабити принесено <pb n="314" /> пиво и јестиво...{S} Ревизор, иако је био слабуњав, зат |
| S} А ја и Гркиња, ми ћемо пити све тазе пиво; а њена деца ће нам певати „<title>Во Јордање</tit |
| м слаба!</p> <p>Чича-Тима, ма да је био пијан, опет није могао да не погледа пажљивије у своју |
| и разред додаћу само то, да се једанпут пијан у механи изразио да попови нису христијани...{S} |
| дебели даскало, знаш ли, шта ми је ова пијана будала обећао?</p> <p>— Шта, моја Аспазијо?{S} Х |
| гра, сиромах; рекао би, као нека древна пијаница по просутоме вину, тако и он својим пуним зрац |
| разред: — А ви, господине, ви сте једна пијаница!{S} Ви сте један грубијан!{S} Ви сте...</p> <p |
| пјеније, а учитељи, осим што су древне пијанице, још су и неморални.“</p> <p>То је био гром за |
| је видео обожавану Гркињу, он се, онако пијано, осмехну на њу, а задај од рума и ракије куљао ј |
| а фуруне и оданде страшљиво погледаше у пијанога оца...{S} Он је најпре сео за сто, па онде, са |
| ју мртвијем задахом, и гле, шта у овоме пијаноме Перковцу починише!{S} Бар да је на њој меса ко |
| се окрете келнерима... — Келнер!{S} Ову пијану луду да избаците из гостионице!</p> <p>Њих пет-ш |
| вашару беше и једна комедијашка шатра: пијацо, један обучен коњ и човек, што по конопцу скаче! |
| ванућа гладан.</p> <p>— Па, касти, нека пије Маринкове ракије, макар само по оке до подне; веру |
| а, како седи пред Милошевом механом, па пије расхлађену ракију, а попови и ђакони гледају у њег |
| ти, отвара апетит, те човек што је више пије, све би је више пио, али, касти, онако без хлеба.{ |
| њином мажењу и кривљењу.{S} Ја бар, кад пијем, имам некакве цели; хоћу нешто да пребринем; хоћу |
| од оног доброг, што га ви и мој Никола пијете — и лепа Гркиња га наново поглади по образу.</p> |
| би им човек и опростити.{S} Али кад они пију шампањера, играју валцера, мазе се с девојкама, тр |
| ницом чича-Тима учитељ; а ону хаљину од пикета добила је од неког болтаџије, што му је дете код |
| с прста поискакале. — Шта је кларинета, пикула, трумбета и други подобни инштрументи?{S} Све је |
| је сметао...{S} Гости им нису баш много пилића и јагањаца појели, а и они, који су им понекад п |
| , поче у својој раздражености као свака пиљарица резоновати: — Лепо!{S} Прекрасно!{S} Но, то ми |
| нули у зурле, могло је седам баталијуна пиљарица, алваџија и бозаџија из турског и немачког цар |
| џоњао је у омладинској дворани сву ноћ, пио је с њима, здравио се; а ујутру је отишао, да све р |
| праг замишљено ћутао; не што није доста пио и што није био весељак, јок!{S} Та он се у богослов |
| ко је био слабуњав, зато је, опет, боље пио, него многи здрави; чаша је ишла за чашом, док му с |
| човек што је више пије, све би је више пио, али, касти, онако без хлеба.{S} Ха, ха, касти, ја |
| града: где је уочи Божића који списатељ пио и шта је у пићу говорио...{S} А таке услуге у Србиј |
| знојио.{S} Час је трчао по шећер, каву, пиринач; час, опет, по месо, краставце и т. д.{S} Понек |
| а вас је поздравила, па и на путу ми је писала, да никако друкче не чиним, него да код вас руча |
| И стара госпођа извади из недара једно писамце и стаде га своме колеги на уво читати:</p> <quo |
| дмах доле с њоме!{S} Ви сте, господине, писани за испит|...</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Das |
| могао прочитати, осим онога који га је писао, или неког старог извеџбаног учитеља.{S} На челу |
| о, па га однесоше у главну полицију.{S} Писар који је те ноћи дежурао, кад га је прегледао и по |
| удо, да су старој госпођи сва врата, од писара и писаровице па до министра и министровице, у св |
| васпитатељку у Н... казаћу, да живи са писарем, а оне три у Ј.., те су, опет, комункиње; а то |
| у старој госпођи сва врата, од писара и писаровице па до министра и министровице, у свако доба |
| ла.{S} О, ала је дивно моја мајка умела писати!{S} Ја сам видела штампаних прописа, али баш ниј |
| да би и само звоно Светога Марка својом писком надгласили...{S} Зато је изабрала перковачка омл |
| н учитељев глас, где грди ђаке, а после писку и јаукање несрећне деце:</p> <p>— Нећу, господине |
| е и преврће нова љубавна <pb n="354" /> писма!{S} Лепо!{S} Но, таке ствари већ могу једног чест |
| јој једина успомена на мајку, на сваком писмену те испрљане хартијице беше читав свет из њезине |
| село подвикну:</p> <p>— Хај, старче!{S} Писмо од Милке! </p> <p>Он га погледа тупо, а после као |
| ну с највећим патосом четврти разред. — Писмо и куму, и старом свату, па и младенцима, и њихово |
| </p> <p>Једног дана донесе му писмоноша писмо, али га он није умео прочитати.{S} Учитељ трећег |
| ах налазио код њега у винограду, отвори писмо, па кад га је прочитао, он га продрма, па му весе |
| ишта друго не може бити, него — љубавно писмо.{S} А, уствари, беше то неки ружно исписан пропис |
| ад само не знам, да л’ ћу президијално, писмом, али депешом о томе да извјестим господина минис |
| а-Тима!...</p> <p>Једног дана донесе му писмоноша писмо, али га он није умео прочитати.{S} Учит |
| /p> <p>—- Јесам ли задовољна? — Тако ме пита окорели отац, кога бих само наљутити могла, да сам |
| ве науке што се у школи уче.{S} Ето, па питајте само госпођу Гркињу, какво сам сирће баш сад за |
| тавити Перковац...{S} Сад се Перковчани питају: како ће прота без Гркиње?</p> <p>Старац је само |
| p> <p>— А знате ли ви, шта то значи? —- питала је стара госпођа, пажљиво посматрајући сваку црт |
| морала климати главом. „А ти, брајко,“ питала сам младожењу, „јеси ли вољан ову девојку себи з |
| а попа, те сам крупним поповским гласом питала, по обичају, моју накићену лутку: „Љубице, имаш |
| ознаје, —- па је ли чудо што су се жене питале: откуд Гркињи свила, и ко је она и шта је она, д |
| не смем питати: „За кога?“ А и нашто да питам, кад су мени сви људи једнаки?{S} Тај, што ће мен |
| оји дан у Перковцу бавити?{S} Али што и питам, кад знам напред, да ћете то учинити?{S} Ако ни з |
| заседну, претресу сва могућа јевропска питања, па онда пређу на месне новости.</p> <p>Таку јед |
| е, али кад јој је отац пофторио то исто питање, она скоро нечујним гласом рече: — Јесам!{S} Зад |
| абе орезао.</p> <p>— Па, учитељ-Тимо, — питао га је трговац, — куд си сад наумио?...</p> <p>— У |
| маторе.</p> <p>— А нашто толика част? — питао је чича-Тима зачуђено. — Да, касти, нисте добили |
| 6" /> <p>- Е, јеси ли сад задовољна? —— питао је чича-Тима своју ћерку удавачу...{S} Девојче ис |
| — рече Гркиња, — та ја сам и заборавила питати: шта мислите са свадбом?{S} Кад ће бити?...{S} Н |
| оће, и ја се морам удати!{S} Ја не смем питати: „За кога?“ А и нашто да питам, кад су мени сви |
| белија!</p> <p>— Шта, шта, ребелија? —- питаше начелник, као да га је учитељка хладном водом по |
| Па којим си ми добром дошла, госпођо? — питаше баба промуклим гласом, мешајући нешто по тигању, |
| и на Папраговој свадби, лепо!{S} Они ће пити у здравље младенаца, а ја ћу у Београду са госпођа |
| оздравео; могао је лепо ходити, јести и пити.{S} Говорио је, наравно, све којешта: час је замиш |
| ије се осмехнуо, није могао ни јести ни пити, а кад би легао да отпочине, морила су га страшна |
| кир-Никола..{S} А ја и Гркиња, ми ћемо пити све тазе пиво; а њена деца ће нам певати „<title>В |
| да је он — луд, да ништа не зна, шта у пићу говори, а прота се заверио, да ће о томе шкандалу |
| у познавао, да нема речитости, и, кад у пићу говори, да ће ма што лудо изговорити.</p> <p>— Гос |
| очи Божића који списатељ пио и шта је у пићу говорио...{S} А таке услуге у Србији су се свагда |
| толико схватило: да то, што јој отац у пићу сам говори, не може ништа добро бити, и она, скоро |
| рећна је са својим богословцем!{S} Тако пише!{S} Та насмеј се, старче, читуљу му!...{S} Вели, д |
| оно нека буде!{S} Касти, требало би да пишем Милкиним старијим сестрама у Левач и у Стиг, па д |
| сао је: „Успех врло рђав, деца не знају пјеније, а учитељи, осим што су древне пијанице, још су |
| ложене радове.</p> <p>Он беше дугуљаст, плав човек, и, као што нам је стара госпођа унапред каз |
| оше хаљине, дадоше му малу белу капицу, плав шлафрок, а на ноге чисте чарапе.{S} Доктор га је х |
| мљу и повлачаше се, као нека провидљива плава магла, по густо засађеним шљиварима и по узаноме |
| аваху им израз ласкавости; коса му беше плава и, по богословски, низ рамена пуштена, на њему цр |
| љи, неочешљан, само што је обукао своје плаве панталоне, посади се и он до ње: — Српске ми вјер |
| јој беше као снег бело, дугуљасто, очи плаве, а у њима, као обично у сирочади, почиваше нека м |
| лепе Гркиње су плаве очи, баш као небо плаве...</p> <p>— Варате се, господин-колега, нису плав |
| >— Молим, молим!...{S} У лепе Гркиње су плаве очи, баш као небо плаве...</p> <p>— Варате се, го |
| > <p>— Варате се, господин-колега, нису плаве, него некако, чини ми се, знате, као лист лободе. |
| ху им разнолике: неки беху црномањасти, плави; неки, опет, смеђи; једни беху стари, други млади |
| И треба јој, — та не може вечито у овој плавој, с белим пантљикама и зеленим карнерима; а, посл |
| ње.</p> <p>Ноћ беше дивотна! </p> <p>По плавом небеском простору лутао је пун месец као бледо л |
| , наопако!{S} Е, то већ морам црвенијем плајвазом поткријепит’.. .{S} Уосталом, дознаде ли још |
| јно и у Перковац.{S} Ти Цигани су њихов плакат, њихова позоришна цедуља.</p> <p>И заиста, публи |
| о, да је сирото дете, застиђено, почело плакати.{S} После, опет, кад је Милка, онако ожалошћена |
| х незадовољавајући“!{S} Није ли то Богу плакати?...</p> <p>— А како се, опет, код мене понашао! |
| ?{S} Е!{S} Е!...</p> <p>Лепој Гркињи је пламтело лице од љутине, а очима је чисто стрељала свог |
| едена Гркиња.{S} За њу сам већ скројила план...</p> <p>У таком њеном самозбору куцну и звонце, |
| /p> <p>— За начелника имам сасвим други план.{S} Он је човек који се више политиком бави, него |
| S} Али, као и остале, тако му је и овај план лепа Гркиња покварила...{S} Сунце није било ни за |
| није могао а да на толику њену ларму не плане: —- Само се ви покријте ушима — рече, љутито окре |
| њеним надувеним Шпартанцем прогнао је у планину, да са дивљим мачкама вади очи!,..{S} Та де, см |
| ући по соби, продужаваше своје смишљене планове полугласно исказивати:</p> <p>— За начелника им |
| је много до тога стало, да јој се како планови не покваре.</p> <p>-— Милка је видела г. Папраг |
| и напио, и не сећајући се своје месечне плате, једнако се церекао баш као намолован пајацо...</ |
| једе, неће се више ни сећати двомесечне плате...{S} Е, то хоћу, мој љубазни Тимо!...</p> <pb n= |
| удовица, ја имам моју плату, а он осим плате има своју кућу и виноград...{S} Поговара се, да ћ |
| није носи?{S} Та муж јој нема ни толико плате, да јој и белила задоста купи, а толи друго којеш |
| чно: да се кир-Никола казни двомесечном платом, а чича-Тими да се одузму две класе.{S} То их је |
| {S} Он удовац, ја удовица, ја имам моју плату, а он осим плате има своју кућу и виноград...{S} |
| часом насмешило, а махом је бризнула у плач.{S} У таком тужном расположењу затече је и лепа Гр |
| мила мајка поправљала. — И она бризну у плач, а сузе се слеваху доле на испрљану хартијицу.{S} |
| је у своју мезимицу; па кад је видео од плача поцрвенеле очи и кад је видео оно бледо лице, он |
| , што је, кад сања, вишепути чујем, где плаче...</p> <p>— Дете је размажено, напуштено, па није |
| а ако не зна, он га повали, сирото дете плаче, а учитељ се смеје.{S} Е, то му је тако у самој п |
| кажу, а, овамо опет, учитељи бију; деца плачу, а учитељи карају и грде....{S} Само у четвртом ж |
| како се даскало грохотом смеје, а деца плачу...</p> <p>Кад је стигло вече, и гости се давно ра |
| — О, господине прото!... — рече, бајаги плашљиво...{S} Ко би се томе надао, у ово доба ноћи?{S} |
| сламе шешир, као да ће га Банаћанин на плеву за страшило, а, овамо, се једнако церека и клипи |
| једва видео искривљен оџак, који је од плетара био начињен, а жутом земљом тек само површно из |
| огледалу, како јој по дебелим образима плива осмејак.</p> <p>— Преизредно!... — говорила је, п |
| свима перковачким сплеткама на површини пливала, баш као она масна ђинђувица на дебелој говеђој |
| је умела наћи чини и мађије, којима ће „плод чрева својего“ у ред довести; па кад је то све упо |
| д оте кајсије, од тога за њу забрањеног плода, окуси.</p> <p>— Оче, ја сам спремна — рече, огрн |
| {S} Око ње се подизао од дебелих врљика плот тако велики, да се од њега једва видео искривљен о |
| не гледа, а после све хладовином поред плота, докле се и он у густоме корову није изгубио.</p> |
| есном страном, <pb n="296" /> баш поред плотова, љубав је прокрчила стазу, па где је најшира, н |
| н, т. ј. свирао је у тамбуру, они су му пљескали, а он им се за то најграциозније поклонио...</ |
| тек у томе случају, у највећем смеху и пљескању, распусти коло...{S} Али и јесу здраве паланча |
| ати, није се могла уздржати, а да се не пљесне рукама.{S} Кад је то учинила, она се гласно насм |
| је видела, да су је они приметили, она пљесну рукама и на сав се глас насмејала...</p> <p>— Ле |
| ић.</p> </quote> <p>Гросмутерка се опет пљесну рукама, а Гркиња, после подуже почивке, продужав |
| м се родио!...{S} Ко не верује, нека ми пљуне на теме: нигде једне длаке неће на њему поквасити |
| богата удовица...</p> <p>Стара врачара пљуну мало на свој палац и стаде по Гркињину длану трља |
| l>...{S} Хаха!{S} Хаха!... </l> <l>Киша пљушти.. дика бежи,</l> <l>А под стрејом псето режи...< |
| очима је закрљештио и већ је зинуо, да, по обичају, изгрди своју мезимицу, али кад је видео обо |
| уд перковачки неки правник из Београда, по имену Живко Пацић.{S} Тај Живко беше јако образован |
| head> <p>Међутим, док је стара госпођа, по своме, доста вешто смишљеном, програму, утрвене и не |
| те сам крупним поповским гласом питала, по обичају, моју накићену лутку: „Љубице, имаш ли ти во |
| ше се, као нека провидљива плава магла, по густо засађеним шљиварима и по узаноме сокачету.{S} |
| и школски ревизор, а, као што сам чула, по свој прилици ће бити сам г. начелник!{S} Хоћу им, бо |
| ри срца у мени заиграју!{S} А, Бог зна, по лицу ти судећи, рекао бих да и теби није лоше?</p> < |
| ће бити са мном...</p> <p>Милка ућута, по беломе лицу лебдео је сетан осмејак, а по њему, као |
| поред своје Милке прошао, она му приђе, по обичају, руци, али он је ни погледао није.{S} Дете ј |
| хаљини виде шепутле и карнери, а он је, по њојзи, могао ићи као и друго спадало.</p> <p>— Видиш |
| н, господину министру достави; него је, по обичају, онако просто целу ствар описао, а о загушљи |
| ако, већ наступиле ферије, није, дакле, по званичној дужности никуд морао одлазити.{S} Али, као |
| калницу, своме побратиму.{S} Папраг се, по обичају, и ту поклонио десет-дванаест пута, а бакали |
| изгледа: стара госпођа, осмејкујући се, по првој скамији намешта женске радове, управо беспосли |
| предупреди, приђе му ближе и пошто се, по обичају, једно пет-шест пута поклонио до земљице црн |
| едљиво, окренувши се Папрагу: — Ви сте, по свој прилици, у самој резиденцији маџарској положили |
| израз ласкавости; коса му беше плава и, по богословски, низ рамена пуштена, на њему црна душанк |
| та краћушан, а на врху мало затупаст и, по маџарски, навише извијен био.</p> <p>— Е, није него |
| тврдили, да је још у Крагујевцу; други, по чувењу, казиваху, да је већ у Свилајинцу и да ће сут |
| ко уздахнуо:</p> <p>— Е, е, оно, касти, по правди, ја и јесам крив!...{S} Ал’ откуд је она могл |
| а се Гркиња прибрала мало и, преврћући, по обичају, очима, осмејкивала се умиљато на свога мато |
| ...{S} Она имађаше велике отворене очи, по ваздан бих могла гледати у њих, па да се сита не наг |
| оштапајући се поносито трсковим штапом, по улици, а деца и људи трче за њим, скидају капе и љуб |
| азред, отежући речи, — ви сте, госпођо, по најновијем систему удешен чамац, на коме се свакојак |
| .</p> <p>— А кир-Никола, он вам је био, по свој прилици, девер... ха?...{S} Ил’ је отишао, да с |
| ишћени, једва се провиди кроз њих; ено, по дуварима виси паучина, на орману пала прашина, у куј |
| чао по шећер, каву, пиринач; час, опет, по месо, краставце и т. д.{S} Понекад би му упртила и р |
| ано видела спремна и обучена; приђе му, по детињем обичају, руци, али он не допусти, да га у ру |
| Ваљда са оном чупавом брадом, коју су, по свој прилици, гуске опасле, или су је шилом садили?< |
| последње речи њене, које је чуо, беху, по његову мишљењу, извор мудрости за једну младу девојк |
| беше Радовану, као начелникову љубимцу, по вољи, и он се задовољно осмехну:</p> <p>— Та, оно, з |
| 7" /> заспати.{S} Она је била будна.{S} По својој мекој постељи превртала се с лева на десно, у |
| беломе лицу лебдео је сетан осмејак, а по њему, као по сунчеву зраку, трептала је једна суза.< |
| , које је он сам са својом децом шио, а по рафовима беше цифрасто понаслагано неколико шарених |
| шке црвене свиле, од које у новије доба по Србији „изображенији“ свештеници праве себи појасеве |
| њи имати среће.</p> <p>И он је помилова по њеним старачким, али доста пуначким, образима. — Па |
| ак, па и чича-Тима најпре добро загледа по џепови, да му се како није срма изгубила, а после из |
| рену мараму и нешто из ње вади, па ређа по асталу, а кад му се ко од путника приближи, он брижљ |
| ћи се, напред, а за њим остала фамилија по реду и по старешинству.{S} После њега дође мајстор Г |
| тако и он својим пуним зрацима да тапка по бистроме потоку!...</p> <p>С оне стране баште видео |
| парче храпава сукна, па се њиме трљала по лицу, све док није природна румен дошла.</p> <p>Кад |
| нђурена, <pb n="375" /> у стању је била по два сата пред огледалом седети.{S} Често би у томе у |
| ог поживи дечицу, и, дабогда, се ројила по кући, као пчеле у кованлуку! </p> <p>Чича-Тима поче |
| је много штошта недостајало, али се она по могућству трудила, да све те природне мане улепша; а |
| ца, што их младе сељанке за дваест пара по чаршији купују.</p> <p>— Ово је диван корал — рече, |
| „Лепу Пастирку“ и друга занимљива места по Дорћолу и садашњој Скадарској улици?...{S} Он је и т |
| ја држава после Француске, а сама Пешта по себи са Будимом у нечему је надмашила и Париз...</p> |
| мах; рекао би, као нека древна пијаница по просутоме вину, тако и он својим пуним зрацима да та |
| наново наместише на своја места, а све по старешинству; али се весеље није могло продужити.{S} |
| рачара пљуну мало на свој палац и стаде по Гркињину длану трљати, док се на белој кожи не указа |
| је празну школу: у свакој скамији седе по двоје или по један; из земљописа, истина, мало су хр |
| ви друкче хоћете, оно, касти, нека буде по вашој, госпођо Јоханидо...</p> <p>Тако је то било.{S |
| ="307" /> у оџаклију око ватре, која је по ваздан на огњишту горукала, да попуше по једну цигар |
| вала.{S} Сваке друге године добијала је по једну класу унапређења, а осим тога је код чиновника |
| ући, као што само Ере знају, поглади је по запуреном образу:</p> <pb n="348" /> <p>— Оно, знади |
| и ме разумели?</p> <p>Начелник, који је по самој природи био прост, а школу није баш много посе |
| ти ни окусила нисам.{S} Могу ти, ако је по вољи, у длан и у карте гледати, како је теби угодниј |
| м трачицама и дугмићима ишарај, — то је по моди!{S} А кад пођеш на венчање, немој у косу трпати |
| ра чича-Тима оде у чаршију; али се није по њој ни десет минута шетао, а у дивно руменило залазе |
| поче тешким корацима ходати горе и доле по соби...</p> </div> <pb n="330" /> <div type="chapter |
| и чича-Тимом одоше отпочинути, и после по сата беше у кући нема тишина, чуло се само испрекида |
| практиканте, што од неког доба крстаре по нашем сокачету, ви не бисте рекли, да је то дете...< |
| и амрел, пустила дугачке шлепове, да се по прашини вуку; а, овамо, како би се беле шлинговане ч |
| , завитла несташно штапићем, поклони се по обичају, па онда: „Слуга сам нижајши, моја дражајша |
| ћ унапред дознала; и у свему осталом се по саветима старе врачаре владала.{S} Та зар је сиромах |
| бан; али кад је видео Гркињу, трудио се по могућству да се весело насмеје. — Дивно вече, касти; |
| ице у тешкој свили и кадифи тоциљају се по глатким паркетима големе дворане; а кад музика стане |
| са своје особености заслужило, да му се по могућству име сачува.</p> <p>То је био као неки ћорс |
| драви; чаша је ишла за чашом, док му се по бледоме лицу није прострло оно загасито руменило, ко |
| својим послом за Београд.{S} Неки су се по „фердеку“ шетали, премишљајући о својим домаћим и шп |
| љинама, са цвикерима на носу, што су се по тим осветљеним просторијама тамо и амо гурали, не из |
| оји имају посла у пољу, попију код куће по две-три чаше ракије, па иду на посао; мајстори се <p |
| аршију, колико да се расхлади, а и вече по себи беше дивно.{S} Он је у лицу, истина, од ракије |
| ича-Тима извади из џепа кесу, претураше по њојзи, све док није нашао један маријаш, те даде дет |
| о ваздан на огњишту горукала, да попуше по једну цигару дувана и да мало продиване.{S} Прво је |
| о им се познаје и по великим мамузама и по фокошу њихову...</p> <p>Те речи нису биле гласно изг |
| а магла, по густо засађеним шљиварима и по узаноме сокачету.{S} Гркиња је белом марамом запушил |
| ео, пустила низ зелене очи; у лицу је и по себи била бела, али да би добила и ону здраву румену |
| <pb n="370" /> <p>— То им се познаје и по великим мамузама и по фокошу њихову...</p> <p>Те реч |
| оше, да доручају, и кад су већ ручали и по неколико чаша у здравље срећне женидбе и младенаца п |
| но вино ретко употребљава, а прекодан и по сву ноћ о белом вину проводи; ноћу не излази напоље, |
| ичког округа, то се, уосталом, видело и по његову јужном наречју.{S} Некако наскоро пре те перк |
| p> <p>Тако свака српска кућа мора већ и по самој природи имати нешто, што је одиста знатно.{S} |
| ред, а за њим остала фамилија по реду и по старешинству.{S} После њега дође мајстор Глиша ковач |
| лне свеће и фењере, који су на бајиру и по улицама светлели.</p> <p>И при чистој свести за њега |
| својом десном руком, а левом га поглади по збрчканом лицу; после, неспретно умиљавајући се, ређ |
| ијете — и лепа Гркиња га наново поглади по образу.</p> <p>Чича-Тима беше усхићен, чисто збуњен, |
| олу: у свакој скамији седе по двоје или по један; из земљописа, истина, мало су храмали, али чи |
| свакој начелниковици министарства купи по једну или две хаљине, и онда би се начелниковице наш |
| же се са свога места и, весело ходајући по соби, продужаваше своје смишљене планове полугласно |
| ног млатања и викања уморио, доказујући по читав сат оно, што је и моја стрина знала, ил’ ако н |
| > <p>И она гледаше у огледалу, како јој по дебелим образима плива осмејак.</p> <p>— Преизредно! |
| другим којекаквим судоперама пружа тек по једно зрнце, а мени читава поскурица!...{S} А што се |
| научила сасвим нову:</p> <quote> <l>Док по небу месец лети, </l> <l>У душеку жаба крешти.</l> < |
| Драго ми је — рече, — и захваљујем вам по стопута!...{S} Заиста, морам признати, да ми ни рође |
| Гаја берберин.{S} Њих двоје беху сасвим по европски дотерани: <pb n="342" /> он у цилиндру, црн |
| а ја ћу у Београду са госпођа-Швабићком по свим стазама и путовима удесити вигове, како само ја |
| ..</p> <p>Тако је нешто сањао трећи дан по одласку секретарову.{S} Кад се пробудио, био је сав |
| јпосле, око пола ноћи, почеше они један по један у потпуноме мраку бледети; али прота, као да с |
| о, па му и та трећа у вечност оде, и он по трећипут остаде удовац...</p> <p>— Оче, што сте ме з |
| лебдео је сетан осмејак, а по њему, као по сунчеву зраку, трептала је једна суза.</p> <p>— Ах, |
| парак, кроз који се дању човек шета као по рају; а кад су мрачне ноћи, а теби се чини да си нас |
| вена лица, он би се тргао, па би скитао по лугу, слушајући сањиво цвркутање шарених тичица; а п |
| в се, сиромах, ознојио.{S} Час је трчао по шећер, каву, пиринач; час, опет, по месо, краставце |
| уживим, неће се та шкорава Гркиња дуго по Перковцу ширити!...</p> <p>Кад је то изговорила, она |
| не беше ничега, што јој он не би учинио по вољи.</p> <p>Милка остаде сама, озбиљно и замишљено |
| а две-три бакалнице и у свакој је попио по две-три грке ракије.{S} То му је тако у нарави било: |
| е стоји мрачна шума.{S} Чује само, како по густоме грању киша шушти...{S} То беше калемегдански |
| и ход јој није више прост, него некако по новосадски извијен, искривљен, — милина ти је поглед |
| ши, баш ме умори!...</p> <p>И није лако по тој јунијској припеци путовати ни здравом, а то ли т |
| и су водили на доњи бој; поче се, онако по новосадски, клањати, правити книксове, па се у један |
| рала.{S} Она је сасвим безазлено, онако по новосадски, раширила свој зелени амрел, пустила дуга |
| сти и без икакве намере, лутао је онако по инстинкту.{S} Наједанпут стаде; учини му се да чује, |
| ди; чинило му се да су од хартије онако по најновијој моди изрезани, тако, да кад је један од њ |
| битачнија за учитеље, или је боље онако по староме, без класа?</p> <p>— Господине! — рече најоз |
| </p> <p>— А нашто то?...{S} Ја ћу онако по новосадски: егзабрукто. </p> <p>И он се диже са стол |
| астије обукла и спремаше се, да се мало по чаршији прошета.{S} Али пре него што ће свога дебело |
| <p>— А, дакле, да од њих готовите мало по новосадски дунста?...{S} Е, ако је баш тако, онда ћу |
| чист и угледан, само што ми нешто мало по немачки, маџарски ли, заноси?{S} Тек, велим, биће и |
| ципеле од самога блата, које се белело по њима...{S} Кад би га ко о нечем запитао, он би без с |
| ате, јектичав...{S} Баш ако би вам било по вољи, могла бих и вас још ових ферија с њоме унознат |
| е сметало да се пред чича-Тимом не само по обичају поклони, него да двапут већи комплименат нап |
| нека пије Маринкове ракије, макар само по оке до подне; верујте ми, да не би ни на сам Божић о |
| оје гомиле акта, а пред њиме само једно по табака исписане хартије; начелник је преврће, а лице |
| ина?{S} Дакле, и вина пошљите бар једно по акова, само од оног доброг, што га ви и мој Никола п |
| о загасито руменило, које вино раскошно по лицу својих љубимаца просипа.{S} Очи му синуше грозн |
| estone unit="subSection" /> <p>То јутро по беседи чича-Тима се доцне пробудио, а кад је устао, |
| : пијацо, један обучен коњ и човек, што по конопцу скаче!...{S} Све су, дакле, видели, само бес |
| е баба промуклим гласом, мешајући нешто по тигању, који је над ватром држала. — Да није опет он |
| аковрсни инструменти, у којима се, опет по казивању перковачких грађана, потпуно разумевао.{S} |
| оборене трепавице погледа још једанпут по гомили, која је једнако нешто шапутала, па високим г |
| тине: мој побратим их купује у Београду по два гроша туце.</p> <p>Папраг се збунио, а бакалин, |
| ове редом похваљивао, и после је, једну по једну, из катихизиса и других предмета испитивао, ис |
| !{S} А после ћу помиловати моју Јустину по белим обрашчићима, па ћу јој казати: „Драго дете мој |
| она паметнија и лепша од њега, а то су по већој чести поштовања достојни удовци чинили; други, |
| ..</p> <p>А после, погладивши учитељицу по округлој брадици, додаде, враголасто смешећи се: — Б |
| ани...{S} То ће им доста бити, па да их по целоме свету растури!...</p> <p>Стара госпођа није л |
| дошла у Перковац, па ми је сваки од њих по једну класу одузео...</p> <p>И стари учитељ поче да |
| ра изнесе још једну литру жабарке и још по једну црну каву.{S} Кад су то попили, они се разиђош |
| </l> <l>Понда пружа руке беле, </l> <l>По недри ми нешто тражи, </l> <l>Та чисто би груди врел |
| ркање.</p> <p>Ноћ беше дивотна! </p> <p>По плавом небеском простору лутао је пун месец као блед |
| е му сав спанаћ у зубима остати.</p> <p>По свему се видело, да је стара госпођа тога дана добро |
| ги какав цвет на груди, а она, глупара, побегне испред њега!{S} И то ми је после девојка!...{S} |
| а њу све донде борити, докле у борби не победи, или не малакше, као што је то и сам професор у |
| >Госпођа гросмутерка беше сигурна да ће победити; зато се са неким поносом уздиже и стаде са уз |
| ре за тобом, да се обеси, да полуди, да побесни!...{S} Благо теби, госпођо, ти си се у срећан д |
| њим; е, баш мишљах, да ће се на сокаку побити!</p> <p>Кад се чича-Тима са својим побратимом вр |
| ар још има?{S} Та докле ћеш, учитељице, побогу?{S} Та то је, као што ми наказива, до зоре траја |
| мплименат направи тако, да се чича-Тима побојао, да му како зет не разбије нос.{S} Он се рукова |
| е.{S} А, касти, доста су и јефтине: мој побратим их купује у Београду по два гроша туце.</p> <p |
| ни пребијене парице.</p> <p>Чича-Тимин побратим беше одиста поштен човек; он се радовао што св |
| да се мало расхладим.</p> <p>Чича-Тимин побратим беше добар човек; истина, ћифта, али ни упола |
| касти; на две сам ноге и дошао.</p> <p>Побратим га послужи још једном грком, а и сам је смотао |
| њену белом лицу доликовало!</p> <p>Оба побратима га погледаше зачуђено; чича-Тима се мало нака |
| ан у вароши беше бакалница његова неког побратима; она је била чувена са своје старе шљивовице |
| премити.</p> <pb n="366" /> <p>— Треба, побратиме, — рече бакалин, — и ја ћу ти донде све што в |
| писану, па је даде побратиму. —- Хвала, побратиме, а ово парче хартије узми, колико, касти, сиг |
| а, то ће и без искања ђаци донети; ’ма, побратиме, гледај да и у вину не буде оскудице!{S} Једа |
| оја се њему веома допала.</p> <p>— ’Ма, побратиме, —- рећи ће чича-Тима, — чу ли ти, да ја удај |
| — Е, касти, ова ти ракија кошта новаца, побратиме!{S} Прави мелем!{S} Него, дајде још једну, ка |
| у разговору на будућу свадбу. — Дакле, побратиме, ти као велиш, сад у недељу?</p> <p>— Па, кас |
| негде у комендији гледао.</p> <p>— Хе, побратиме, не знаш ти!{S} А то је, касти, мода, па шта |
| да је колико окорео. </p> <p>— Дај ми, побратиме, још једну грку, па да се гледа за послом!</p |
| носи дан, шта ли ноћ!{S} А интереса ти, побратиме, не тражим ни пребијене парице.</p> <p>Чича-Т |
| баш од чисте његове крви.{S} Па, касти, побратиме, немој заборавити да поздравиш снају, те да с |
| учинити.{S} Своји смо, а и сигуран сам, побратиме, да ћеш ми вратити; ето, дао ти је Бог нешто |
| ја удајем моју Милку?</p> <p>— Чуо сам, побратиме, ’ма тешко ми је веровати.{S} Кo велим, још ј |
| о би ти ма ко у Перковцу.{S} Тек велим, побратиме, боље ја да ти то учиним, него други; код мен |
| се допада младожења, ха?</p> <p>— Оно, побратиме, на очима је доста чист и угледан, само што м |
| мена!</p> <p>— Дакле у недељу?{S} Лепо, побратиме!{S} Знам, да ћеш имати печених јагањаца, то ћ |
| а не беше ове припеке.{S} Шта ти велиш, побратиме?</p> <p>— Богме је ово опасна жега; мораћу и |
| ће се на ћепенку комотније сместити, -— побратиме, додајде ми једну грку!{S} Е, касти, баш ме у |
| пепељаве очи обожаване Гркиње.</p> <p>— Побратиме, — рече учитељ Тима, улазећи у дућан и намешт |
| е до пете мерио. — Е, па срећно, срећно побратиме! — рече напослетку. — Да их Бог поживи, млади |
| бити!</p> <p>Кад се чича-Тима са својим побратимом вратио у бакалницу, затекоше младог богослов |
| епа квиту, готову потписану, па је даде побратиму. —- Хвала, побратиме, а ово парче хартије узм |
| м упоредо оде управо у бакалницу, своме побратиму.{S} Папраг се, по обичају, и ту поклонио десе |
| јску, жандаре, док се није сав Перковац побунио!...“ — И још много друго којешта ћу говорити, о |
| задовољно насмеје; а ако не зна, он га повали, сирото дете плаче, а учитељ се смеје.{S} Е, то |
| оме мраку бледети; али прота, као да се повампирио, добиваше све јаснији и опредељенији облик.{ |
| зала!{S} Али сам уверена, да ви то моје поверење нећете на зло употребити...{S} Госпођа Јустина |
| о мало дете, коме мати још и није смела поверити виљушку у руку, и то ће дете својим врапчјим г |
| тати:</p> <p>— Вама, господине, могу се поверити, само вас молим, да никоме не казујете, нарочи |
| те тако навалили, могла бих вам нешто и поверити.{S} Лане, кад сам о феријама у резиденцији бил |
| им се смети у тузи својој или у радости поверити?{S} Хоће ли у Папраговој мајци и себи мајку на |
| ивши се учитељу четвртог разреда, стаде поверљиво шапутати:</p> <p>— Вама, господине, могу се п |
| им, као изненађена неком новом појавом, повика весело: — Љубав!{S} Мене дланови никад не варају |
| ча-Тима, прота, кум и остали гости, сви повикаше на њега, сви се трудише да му докажу, да је он |
| елшпајза.</p> <p>— А ја сам мислио мало повише вина... па, касти, макар и не било мелшпајза...< |
| немала више него девет пара чаршијских повишице, колико само одликовања ради, ради ранга! — А |
| еме тихо било, падао је доле на земљу и повлачаше се, као нека провидљива плава магла, по густо |
| ова жилица, што ти се преко сред длана повлачи, само што не проговори, да ћеш још четрест годи |
| дубока борица, што се од носа ка бради повлачила; руке је спустила понизно доле низ црну хаљин |
| е четрдесет пете године није могла себи повољног и честитог мужа наћи.{S} Та ће, наравно, говор |
| и, да звоним, да вас зовем... и децу да повратим у школу!...</p> <p>И пре но што је могла стара |
| га је отискивала, али пажљиво, да га не повреди, не — увреди.</p> <p>— Друго смо ми, господине, |
| већ унапред боје, да им се како идол не повреди, — нарочито чича-Тима, који је свога колегу поз |
| иначе у свима перковачким сплеткама на површини пливала, баш као она масна ђинђувица на дебело |
| ра био начињен, а жутом земљом тек само површно излепљен.{S} Из оџака је куљао густ дим; па как |
| тити:</p> <p>— Милка?...{S} Милка?... — повторавао је старац, а после му преко лица пређе глуп |
| ноћној беседи...</p> <p>— На бесједи? — повтораваше начелник. — Е, гле ти бруке!{S} Дакле и ви |
| едомишљати?{S} Ја сам сироче остављено, погажено, треба да сам благодарна, ако ме ко у кућу при |
| ом тек ће уздахнути:</p> <p>— Ала је то погана врућина!{S} Колико ли тек мора младожењи бити?</ |
| само њојзи имамо благодарити, што су у погдекојим грудима узбуркане страсти утишане.{S} Живели |
| и већ дућани постајаху ређи, —- тек на погдекоме ћепенку видиш два-три црвена лонца, једну чин |
| еленкасту боју бистрог пеленаша провиде погдешто пепељаве очи обожаване Гркиње.</p> <p>— Побрат |
| инструменат није у стању за свој народ погинути...{S} Људи су ћутали, само њих два практиканта |
| ако намигујући, као што само Ере знају, поглади је по запуреном образу:</p> <pb n="348" /> <p>— |
| му руку својом десном руком, а левом га поглади по збрчканом лицу; после, неспретно умиљавајући |
| Никола пијете — и лепа Гркиња га наново поглади по образу.</p> <p>Чича-Тима беше усхићен, чисто |
| чи!{S} Али ни драма!...</p> <p>А после, погладивши учитељицу по округлој брадици, додаде, враго |
| {S} А кад би се после тога мало умирио, погладио би мало свој трбух и сео би, сасвим задовољан, |
| ...{S} Вештице!</p> <p>Милка је ћутала; поглед јој беше миран, сталан, а усне је јогунасто једн |
| зачуђено у њу гледао.{S} Али тај његов поглед није њу ни најмање узнемирио.</p> <p>— Дете је в |
| нестаде умиљавајућег осмеха, безобразан поглед ишчезао је, а око развучених усница тужно се заи |
| на свога даскала, а после, пуна гнева, погледа на четврти разред: — А ви, господине, ви сте је |
| ично осмејкујући се, ухвати га за руку, погледа га мазно, па онда, отежући речи, пришапта му по |
| ј, седе, онако срдит, на једну столицу, погледа незадовољно око себе, па онда поче храпавим гла |
| ближе њему, па га тек онако испод обрва погледа љутито, а очи му севају од једа:</p> <p>— Лепо, |
| још љутите?...</p> <p>Стара госпођа га погледа, презирући:</p> <p>— Господине, ми као да смо ј |
| тој лађи путовао.</p> <p>Учитељ Тима га погледа, а збрчкани образи му се развукоше на смешење:< |
| видите, што све нас везује. — И она га погледа најљубазнијим погледом. — Па кад се не бисмо ми |
| те усудили|...{S} Јер... </p> <p>Она га погледа претећи, па после, као нека фурија, оде из собе |
| ик што тражи избављења....{S} Гркиња га погледа поносито, очи јој севаху од јарости; а кад се о |
| тарче!{S} Писмо од Милке! </p> <p>Он га погледа тупо, а после као да се хтеде нешто сетити:</p> |
| кад је ово олово?...</p> <p>Трговац га погледа зачуђено, а после климну, сажаљевајући, главом, |
| а.</p> <p>Дете га својим паметним очима погледа сасвим жалостиво, изгледало је као да више оца |
| авану Гркињу загрли.{S} Два-три љубавна погледа, то је било све, што је целог вечера могао од њ |
| о...{S} То је Гркињу изненадило.{S} Она погледа на врата, мислила је да се није, како, њен дебе |
| има!</p> <pb n="387" /> <p>Чича-Тима је погледа молећи, руке је пружио њојзи, као утопљеник што |
| е се отимају за њу.</p> <p>Чича-Тима је погледа зачуђено.</p> <p>— Јест, тако је, драги Тимо!{S |
| етитељку...{S} Али га она мало строжије погледа и једним мигом му показа на дете, које је једна |
| бавним заносом, уздахну дубоко, а после погледа у бледи месец.{S} Али шта то би месецу?...{S} О |
| да је био пијан, опет није могао да не погледа пажљивије у своју мезимицу; па кад је видео од |
| ро до прсију, па кроз оборене трепавице погледа још једанпут по гомили, која је једнако нешто ш |
| есиле, онда се не чудим!...</p> <p>И он погледа најумиљатијим погледом у лепу Гркињу; а кад му |
| Дете?...{S} Ама да видите, како умилно погледа у ове практиканте, што од неког доба крстаре по |
| ко је погледао у Милку!{S} Као дете што погледа у шећер.{S} Па вели: „Ох, да ми је хоће учитељ |
| и Тимо!...</p> <pb n="319" /> <p>И она, погледавши га својим обичним чезнућим погледом, стиште |
| > <p>— Чупав је, клопав је!{S} Та, ено, погледајте, какав изгледа, као девето чудо: натукао она |
| презриво гледала, окренула би му леђа, погледала би се у огледало, па би сасвим поносито изишл |
| ед дућаном видела, она му се поклонила, погледала га је својим чезнућим погледом, па је ишла да |
| собу — на ручак.{S} Милка остаде сама, погледала је жалостиво за њима, а после се даде сама св |
| сам још млада...</p> <p>У тим тренуцима погледала би се задовољно у огледало, па, иако је у њем |
| . пр. она у неког удовца мало ватреније погледала, па баш и кад би неку хаљину од ког обожатеља |
| ленилу прастарих лугова.{S} Она тамо ни погледала није.{S} На самоме крају мале, између неких к |
| не кошта, само што сам га једанпут лепо погледала; тако и оно вино и ракија, што је у подруму, |
| асно насмеја тако, да су сви гости у њу погледали, а лепа се Гркиња са неким поносом окрете од |
| апавим гласом говорити:</p> <p>— Кудгод погледам, неспремљено — све сам боклук!{S} Кревет ненам |
| па је отишао, а никог око себе ни да је погледао.{S} Успут је сретао људе, који му се уљудно ја |
| бесте у винограду; па да знате, како је погледао у Милку!{S} Као дете што погледа у шећер.{S} П |
| ре у чађаве таванице.{S} Кад би га боље погледао, видео би, да су му очи мутне, бесвесне...{S} |
| а сам, оче!</p> <p>Да је чича-Тима боље погледао своју ћерку, он би видео, где јој се суза прек |
| у приђе, по обичају, руци, али он је ни погледао није.{S} Дете је гледало за њим тужно, замишље |
| врата, па је изишао из куће, а није ни погледао у њу.</p> <p>Сиромах чича-Тима!...</p> <p>Једн |
| дивно руменило залазећег сунца није ни погледао...{S} Трећи дућан у вароши беше бакалница њего |
| ова се с њоме, а остале учитеље није ни погледао.</p> <p>— Драго ми је, гросмутерко, што сам ва |
| црну свилену хаљину, ја вас више никад погледати нећу!..{S} А донде да се нисте усудили прибли |
| дски извијен, искривљен, — милина ти је погледати!{S} Ја кад је видим, касти, не могу чисто да |
| м вуненим, а у лепу Гркињу ниси смео ни погледати: ту су ти шешири са великим перушкама, ту кри |
| тку чу се на крају улице неко корачање; погледаше тамо и обоје се укочише од чуђења...{S} Стара |
| ицу доликовало!</p> <p>Оба побратима га погледаше зачуђено; чича-Тима се мало накашљао, јер ниј |
| онио ону исписану хартију, а на учитеља погледаше мрким погледом.</p> <p>— Ово неће бити добро| |
| о, полуотвореним очима, испод трепавица погледаше.</p> <p>— Господине прото! — рече тихо; — сва |
| о сакрила иза фуруне и оданде страшљиво погледаше у пијанога оца...{S} Он је најпре сео за сто, |
| е! </p> <p>И лепа Гркиња бацаше чезнуће погледе на <pb n="305" /> свога госта.{S} И чича-Тима ј |
| Гркињу; молио је, преклињао, само да га погледи, а он ће јој поклонити сву срму, па нека купи с |
| ну перковачку кајсију, и ја, кад је год погледим, све сам више уверен да ће ми баш овај виногра |
| овице долазили, заситили би се чезнућим погледима лепе Гркиње, па би отишли, наравно, после три |
| езује. — И она га погледа најљубазнијим погледом. — Па кад се не бисмо ми слагали, кад ми не би |
| м!...</p> <p>И он погледа најумиљатијим погледом у лепу Гркињу; а кад му је она истим таким пог |
| епу Гркињу; а кад му је она истим таким погледом одговорила, он задовољно стаде намештати свој |
| у хартију, а на учитеља погледаше мрким погледом.</p> <p>— Ово неће бити добро|... — мислио је |
| м г. Живко Пацић.{S} Једним високоумним погледом прегледа целу дворану, па, кад је видео, да је |
| д је лепа Гркиња поред њега с прекорним погледом прошла, он, да би је унеколико одобровољио, уш |
| па оно... — И он опет ућута, несигурним погледом мерећи свога будућег зета.</p> <p>— Па на тај |
| лонила, погледала га је својим чезнућим погледом, па је ишла даље, као нека славом увенчана глу |
| , погледавши га својим обичним чезнућим погледом, стиште му руку својом десном руком, а левом г |
| је видела да дете њеном измајсторисаном погледу отвореним очима смело пркоси, она, да би избегл |
| м плате има своју кућу и виноград...{S} Поговара се, да ће се и одселити, да с њоме живи.{S} Ле |
| ена, као што се о оној шкорпији маторој поговара, као да живи са начелником...{S} То само нећу! |
| ињом унтерхалтујете, ха?...{S} Јесам ли погодила?</p> <pb n="312" /> <p>Чича-Тима се чудио, отк |
| места, онда почеше резоновати и сви су погодили, да је то масло старе госпође гросмутерке; и с |
| адић!{S} Само, касти, име не умем да му погодим, све ми се чини да рече Шапраг, Акмак или...{S} |
| ате, поред добре чаше...{S} Е, јесам ли погодио?</p> <p>— Да, да, –—- тврђаше равнодушно учитељ |
| маџарску нарогушеност...{S} Е, јесам ли погодио?</p> <p>— Не, господине, то нисте — рече, скоро |
| ече Шапраг, Акмак или...{S} Ха, сад сам погодио:{S} Папраг!...{S} Папраг!{S} Папраг!{S} И име м |
| обожаване Гркиње, да какогод у чему не погреши; али поред свега тога опет није могао а да исто |
| ворите!</p> <p>— Шта, да нисам опет што погрешио?...{S} Е, кад је тако, сад ћу ја све то поправ |
| на, људи смо, ако је, касти, било какве погрешке, поправиће се...</p> <p>— Доцне, учитељу!...{S |
| у дебелим сукненим хаљинама, у фесу, а под оружјем, уђе у собу.</p> <p>— Добро јутро, учитељ-Т |
| l> <l>Киша пљушти.. дика бежи,</l> <l>А под стрејом псето режи...</l> </quote> <p>— То, видите, |
| а не дам!</p> <p>И он се спремаше да га под капут сакрије; али кад му га економ ишчупа из руку, |
| ли га је у многоме, опет, волео, узе га под руку, па, шапћући му нешто на уво, одведе га из те |
| сно!{S} Но, то ми се допада!{S} Девојка под прстеном, па чим се забавља?{S} Прегледа старе лутк |
| мен, а проседе витице је вешто склонила под црну, свакојаким шмизлама ишарану, капу, а обукла ј |
| ма и даље да трабуња, али га Гркиња узе под руку и одведе у своју собу — на ручак.{S} Милка ост |
| обудило.{S} После је сасвим кицошки узе под руку, пропрати је преко авлије до малих вратница; а |
| видели, у каквом је стању, они га узеше под пазухо, па га однесоше у главну полицију.{S} Писар |
| и; проседу своју косу склонила је вешто под црну капу, само је један смеђ прамичак, који још ни |
| а уста је разглавила скоро до ушију и, подбочивши обе руке на суве кукове, стаде на сав глас з |
| рној хаљини, на нос је натакла наочаре, подбочила се са обе руке на кукове, па их посматра поиз |
| а онда приђе ближе огледалу.{S} Руке је подбочила на кукове, обрве је уздигла, искосирила се ма |
| обрвама пред огледало.{S} Десну руку је подбочила на кук и тако се с неким особитим задовољство |
| на грудима толико сала, колик’ на твоме подваљку, гријеха ми, што сам га овога часа замислио, д |
| с изненадила? — скакућући преко авлије, подвикиваше весело Гркиња.</p> <p>Чича-Тима, кад ју је |
| е прочитао, он га продрма, па му весело подвикну:</p> <p>— Хај, старче!{S} Писмо од Милке! </p> |
| праг реши, а ми да пристанемо: да ли је подела на десет класа боља и пробитачнија за учитеље, и |
| од оне наворе, коју су пред своју смрт поделила у Св. Гори три јерарха...</p> <p>Гркиња је дуб |
| љ Тима чуо, да је и његов будући зет за поделу на класе, би, јамачно, покварио цело пријатељств |
| рвог и учитељ трећег разреда хвалили су поделу учитеља у десет класа, којој је основа дубока му |
| својим душевним способностима, у класе подељени, а то тако бива и у Лондону, само у минијатури |
| на паргарској сукњи боље видети могле, подигла је предњи скут своје тунике чак до више колена. |
| ма београдским, згрнућу новце, па ћу да подигнем у моме винограду пивару; кућу већ имам, а воду |
| говорити, али се око њега толика граја подиже, да није умео ни речи проговорити....{S} Чича-Ти |
| редупреди даљи говор, четврти разред се подиже и поче наново говорити:</p> <p>— Па онда желим о |
| ућица, кровином покривена.{S} Око ње се подизао од дебелих врљика плот тако велики, да се од ње |
| его је само ћутао и није се више усудио подићи очију, да мери лажљиво лице лепе Гркиње. — Чести |
| онај поклон, којим је мислио секретара подмитити, <pb n="311" /> поклањао је старој госпођи; п |
| господине колега, — рече стара госпођа подмукло, — сад ћемо се огледати.{S} Знам, да вам деца |
| позив: у њеној природи је било и сувише подмуклости, сувише дара за сплеткарење, за пренашање л |
| ни за сутра, јер сам принуђен ово после подне одмарати се...{S} Ох, та прашина, да се човек угу |
| Маринкове ракије, макар само по оке до подне; верујте ми, да не би ни на сам Божић огладнео.</ |
| те на мене, ја ћу гледати да вам још до подне све набавим.</p> <p>— Молим вас, господине, и хва |
| ста бледа и поражена.{S} Тешко јој беше подносити толику увреду; а није ни шала!{S} Она беше у |
| је кларинета, пикула, трумбета и други подобни инштрументи?{S} Све је то према зурлама лук и в |
| гледала нове поклоне, што јој је прота подоносио: пред њоме на асталу стојало је пуно најскупо |
| ала; тако и оно вино и ракија, што је у подруму, то ми је све за један пољубац поклонио твој ко |
| се опет пљесну рукама, а Гркиња, после подуже почивке, продужаваше научену песму:</p> <quote> |
| јурне навише, и он, с раширеним рукама, пође, да загрли и пољуби обожавану посетитељку...{S} Ал |
| а страшно!{S} Стара госпођа, окуражена, пође и даље. — А онај професор!{S} Но, то је грозно, то |
| , после виде и свеће, па, и не знајући, пође управо тамо.{S} То је била чувена гостионица „код |
| ам пометала; те ако буде воља божја, да пође на боље...{S} А како твој чича-Тима, ха? — смејала |
| мах уђе једно ђаче у собу, скиде капу и пође, да га пољуби у руку.{S} Чича-Тима га љутито одби: |
| ићима ишарај, — то је по моди!{S} А кад пођеш на венчање, немој у косу трпати смиља и љубичице, |
| све ка вељу, да се и нама старцима још пођешто мили.{S} Наједем ти се, пусто, неке добре јалов |
| накашља, исхркну и као ветар оде, и не пожелевши старој колегиници и „лаку ноћ“, а то је и сув |
| ше, заплећући, четврти разред. — Да Бог поживи нашу добру... <pb n="382" /> није добру, него ле |
| кола!{S} Здраво, Чича-Тимо!{S} А да Бог поживи цео учитељски еснаф!...{S} Бабу ослон’те на мене |
| мргоде?{S} Ћути!...</p> <p>— Да им Бог поживи дечицу, и, дабогда, се ројила по кући, као пчеле |
| братиме! — рече напослетку. — Да их Бог поживи, млади су, а век је дуг, па, богме, ако где у че |
| ом баш потребовало, само ако би ми хтео позајмити?</p> <p>— Ако није више од стотину, могао бих |
| еведену а у читанци отштампану, причицу позамашно награђује; а учитељи, опет, утолико, уколико |
| а, а ту је и васпитатељка из Трновника; позвала сам и овдашње учитеље, осим оне маторе.</p> <p> |
| а-Тима, поштапајући се, оде, куда су га позвали.</p> <p>Код кир-Николе беше сто намештен, али с |
| бар до ујутру продужи, те су због тога позвали Цигане у дворану, да ону другу половину ноћи по |
| ходите, имаћете шта чути; а сад примите поздрав од ваше —</p> <p>благонаклоне</p> <p>Јустине Шв |
| е можете веровати!...{S} Стопута вас је поздравила, па и на путу ми је писала, да никако друкче |
| /p> <p>— Послала ме је госпођа Гркиња и поздравила, да дођете на вечеру.... — Није на вечеру, н |
| учам и станујем и да вас још хиљадупута поздравим...</p> <p>Стара госпођа се захвалила, клањају |
| и Гркињи, па јој кажи — памти добро! — „Поздравио учитељ Тима, љуби руку и узима себи слободу д |
| , касти, побратиме, немој заборавити да поздравиш снају, те да се она спреми; млада је, моћи ће |
| да ходи, да гледа, на који начин да се поздравља.{S} Па, касти, она се, откако амо дођосмо, ле |
| састајати, па, наравно, из уљудности и поздрављати га.</p> <p>— И тај господин Швабић — говори |
| љци, али, уствари, она није била за тај позив: у њеној природи је било и сувише подмуклости, су |
| и он у соби, онда и начелник узе другу позитуру: искосири се мало у наслоњачи, лактом је закло |
| ко може, да је у својој пакости здере и позледи...{S} Стога је чича-Тима тврдо закључио да бар |
| у, тако, дабогда, свако њино детенце да позна свога оца!..</p> <p>Сви гости прснуше у смех; а п |
| а, дабогда, као што она најмања пчелица позна своју кошницу, тако, дабогда, свако њино детенце |
| Гркиње ништа није ни тицало.{S} Она је познавала своје интересе, па од њих није хтела никако н |
| е је узети није могла волети, јер га ни познавала није.{S} Његова својта и рођаци беху далеко о |
| .{S} Кажу они, који су га још из малена познавали, да се и као дете радо смејао тако, да често |
| у жао човека, кога је већ толико година познавао.{S} Уосталом, чича-Тима је имао својих и малих |
| арочито чича-Тима, који је свога колегу познавао, да нема речитости, и, кад у пићу говори, да ћ |
| талом свету, мале, у њима свако свакога познаје, —- па је ли чудо што су се жене питале: откуд |
| а ће даље да буде.{S} Гркиња, откако је познаје, није у њеним цртама приметила толико пркоса, т |
| {S} Хе, хе, хе!..{S} А које дете још не познаје свога оца?{S} Е!{S} Е!...</p> <p>Лепој Гркињи ј |
| народ.</p> <pb n="370" /> <p>— То им се познаје и по великим мамузама и по фокошу њихову...</p> |
| ија женска врлина!{S} Ја, на пример, не познајем ниједну жену, која не би могла бити одмах четв |
| чича-Тима, машући главом, — Ко да ја не познајем прописе мојих ђака?...{S} Та јуче сам вам зада |
| му хтела живети...{S} Ја тога човека не познајем, што ће да буде мој муж; а мужа треба да волим |
| .{S} Но, но, немојте тајити, ја вас бар познајем!</p> <p>— Што јест, јест, касти, баш сам са ти |
| авно исплазио језик; ви га, драги Тимо, познајете, па не треба ни да вам кажем, да је, сиромах, |
| ал послао чак у Париз; ја сама се нисам познала, така је то красота била!!...</p> <p>То је био |
| сти, не могу чисто да <pb n="328" /> је познам, као да је из Париза...{S} Једно ми се само не д |
| представити вам нашег новог пријатеља и познаника г. Папрага, учитеља из Лешњика.</p> <p>Младић |
| метила, али сам гледала понеку од мојих познаница.{S} Дође млад, отмен, господичић, завитла нес |
| било да се због таких маленкости стари познаници посвађају! — рече чича-Тима заједљиво. — Ја с |
| Доктор га је хтео и испитивати, како би познао стање и узроке његове болести, али он није умео |
| олега, што сам тако срећан, да вас могу познати!...</p> <p>И чича-Тима хтеде, у име отпоздрава, |
| а, оно, знаш, учитељу, нешто ми је ка и познато, ’ма нисам рад казиват’, страх ме је, е ће се и |
| ера!{S} Али, свакако, гледаћу да осети; познаће и он, ко је стара госпођа фон Копривић!...{S} О |
| ц.{S} Ти Цигани су њихов плакат, њихова позоришна цедуља.</p> <p>И заиста, публика се, жељна ма |
| ати беседа.{S} Тако то бива, и кад неко позоришно друштво, измучено глађу, залута случајно и у |
| она спреми; млада је, моћи ће још коју поиграти у колу.{S} А сад, дабогда, у здрављу да се вид |
| е са обе руке на кукове, па их посматра поиздаље; а кад је видела, да су је они приметили, она |
| ања на челу и на врату све жиле с прста поискакале. — Шта је кларинета, пикула, трумбета и друг |
| је, како, њен дебели <pb n="306" /> муж појавио; али кад никога не виде, а она га зачуђено запи |
| би умео казати...{S} Кад се у Перковцу појавио, сви су се задивили големој промени на њему: у |
| ла, а затим, као изненађена неком новом појавом, повика весело: — Љубав!{S} Мене дланови никад |
| н задовољно стаде намештати свој црвени појас на испупченом трбуху, а после јој намигну...{S} О |
| ма сео, бакалин извади ћутећки кесу иза појаса, па му пажљиво изброји стотину дуката.{S} Чича-Т |
| ји „изображенији“ свештеници праве себи појасеве, и даде га баби.{S} Баба га прегледа добро са |
| ац-прота, са својим ружичастим свиленим појасом, од кога смо белегу још код врачаре видели, баш |
| набавила, три краве не верујем да би га појеле за недељу дана...{S} Али шунке, па после бело ви |
| сти им нису баш много пилића и јагањаца појели, а и они, који су им понекад празником после слу |
| руштву...{S} О, господине!{S} Ви немате појма на ком је степену покварености данашња младеж!</p |
| а опет није могао а да истога вечера не покаже пред својим препреденим зетом, да је доста замаш |
| а кад би га ко умолио, да му ту вештину покаже, он би му сав виноград џабе орезао.</p> <p>— Па, |
| !...{S} Ево акта! </p> <p>И начелник му показа акт, којим се отпушта из учитељске службе; узроц |
| мало строжије погледа и једним мигом му показа на дете, које је једнако спавало, али које се св |
| ст, само компромитовали, да сте се ма и показали у онакоме друштву...{S} О, господине!{S} Ви не |
| ежности; она кад се према каквом детету показивала милостива, то је чинила само зато, да од бог |
| године.{S} Лице младо, али свака цртица показиваше тврду вољу и сталност, која у тим годинама н |
| о тога стало, да јој се како планови не покваре.</p> <p>-— Милка је видела г. Папрага, а господ |
| ане.{S} Изгледало је као да је тиме већ покварена беседа, али Гаја берберин са мајсторицом и са |
| варице научила успијати се и изговарати покварено немачки: „Кис ди хонд!“<ref target="#SRP18760 |
| е!{S} Ви немате појма на ком је степену покварености данашња младеж!</p> <p>Начелник се примаче |
| але, тако му је и овај план лепа Гркиња покварила...{S} Сунце није било ни за два копља одскочи |
| ћи зет за поделу на класе, би, јамачно, покварио цело пријатељство; али, на срећу младенаца, он |
| !{S} Та све ћу палачинке само због тебе покварити!</p> <p>Тако је то текло цели дан.{S} Вечера |
| на теме: нигде једне длаке неће на њему поквасити...</p> <p>Чича-Тима оде...{S} Како је он путо |
| је знало, да му је отац сваког Божића и поклада поклањао учитељу прасе.</p> <p>— Ти си прасе, б |
| лио секретара подмитити, <pb n="311" /> поклањао је старој госпођи; па и она сама умела је уваж |
| , да му је отац сваког Божића и поклада поклањао учитељу прасе.</p> <p>— Ти си прасе, букване ј |
| , а једно ћу добити од газда-Милчића на поклон.{S} Знате, има сина код мене, па је још о Духови |
| репоруку њојзи обраћао, па често и онај поклон, којим је мислио секретара подмитити, <pb n="311 |
| са свога места и после неколико дубоких поклона и поклончића приђе му ближе и пољуби га у руку. |
| !...{S} Млеко ли му швапско!“ После тих поклона седоше оба, и старац и зет, један до другога.{S |
| мишљала и већ је у мислима гледала нове поклоне, што јој је прота подоносио: пред њоме на астал |
| господичић, завитла несташно штапићем, поклони се по обичају, па онда: „Слуга сам нижајши, мој |
| ј искану бунду за таке скупоцене мађије поклони. — Још сутра навече ћеш је добити.{S} Али мораш |
| нов капут и да се толико пута до земље поклони, колико коракне; моја мати није то умела, а људ |
| а се пред чича-Тимом не само по обичају поклони, него да двапут већи комплименат направи тако, |
| путу или пред дућаном видела, она му се поклонила, погледала га је својим чезнућим погледом, па |
| што се, по обичају, једно пет-шест пута поклонио до земљице црне, поче и сам ударати противу кл |
| о, ову хаљину, што је на мени, њу ми је поклонио чика-Паја, члан суда; а то те ништа не кошта, |
| ескали, а он им се за то најграциозније поклонио...</p> <p>За њиме ступи на средину други један |
| братиму.{S} Папраг се, по обичају, и ту поклонио десет-дванаест пута, а бакалин га је својим па |
| подруму, то ми је све за један пољубац поклонио твој колега, чича-Тима учитељ, а за онако вино |
| клињао, само да га погледи, а он ће јој поклонити сву срму, па нека купи себи од црне свиле хаљ |
| сам растопио од Гркињиних чарапа, то ћу поклонити моме једном човеку, што је у министра израдио |
| х!{S} Па она чачкалица!{S} Е, њу ћу баш поклонити господину Швабићу, и онако знам, да му госпођ |
| еста и после неколико дубоких поклона и поклончића приђе му ближе и пољуби га у руку.{S} Стари |
| имо, Сремац!...</p> <p>— Јест, касти, и покојна ми мати беше Сремица.</p> <p>— То је, видите, ш |
| е ђаво носи!{S} Така јој, касти, беше и покојна мати, неваљала, јогунаста!</p> <p>Њих двоје одо |
| ми, учитељице!{S} Тако ми тепелука моје покојне жене, не знам!{S} Ну одријеши ланац, те с њиме |
| а. — Оно, касти, колико се сећам, и мој покојни деда поред доброг вина заборавио би на све слат |
| одступи један корак натраг. — Слуга сам покоран, драги г. колега! — рече младић, коме се на сва |
| ..{S} А секретарима ћу рећи: „Слуга сам покоран, свих пет секретара!{S} Заповедајте одсад коме |
| лу и остале учитеље није могла из места покренути, а последње средство којим се мислила користи |
| укор самога г. министра, не би га могли покренути. — Љубав није шала, па макар она и најотрцани |
| тању била у детињим грудима толику тугу покренути?{S} Међу осталим ситницама у завежљају нађе о |
| Свака је пуна, једра, образи да прсну, покрети лаки, неусиљени; а не као Београђанке, што свој |
| ажена румен среће и задовољства; и сами покрети њена још неразвијена тела, примише на себе ону |
| олега! — рече младић, коме се на сваком покрету видела она варошка препреденост. — Драго ми је, |
| , цркао бих од глади.</p> <p>Јадно дете покри лице рукама, а сузе му потекоше низ снежно лице.< |
| ад је чуло последње речи свога оца, оно покри лице рукама, а низ образе му текоше крупне сузе.. |
| у њему беше само једна кућица, кровином покривена.{S} Око ње се подизао од дебелих врљика плот |
| лику њену ларму не плане: —- Само се ви покријте ушима — рече, љутито окренув се госпи; — само |
| г младожењу обрадовати!</p> <p>Милка је покрила лице рукама, а лепа Гркиња, прегледајући хартиј |
| ега калуђера из Свете Горе, па ће да га покрсте...{S} А после ће са протођаконом трчати кошију; |
| зити, али их Милка, хитро као веверица, покупи и мету у своја недра.{S} У том тренутку уђе чича |
| старац.{S} А кад дете изиђе напоље, он покупи парчад од огледала, па их љутито тресну кроз отв |
| то, те, ето, од јутрошње доба једва сам покупила све што ми треба: има ти ту, госпођо, да прост |
| мо доселите, да тако што нећете више ни покушавати...</p> <p>— Дакле, хоћете да ме примите?{S} |
| У Америци, веле, има попова и од нашег пола, па што, као, не би и у Србији могла бити бар једн |
| како да одступе од ње.{S} Најпосле, око пола ноћи, почеше они један по један у потпуноме мраку |
| е крепећи сан.</p> <p>Чича-Тима се поче полако облачити.{S} Узе своје чизме са кратким сарама, |
| Чиновници и трговци долажаху, шапутаху полако и разговараху гласно, како је коме воља била; а |
| владање.</p> <p>Учитељ Тима потписа на полеђини, да му је министарски акт саопштен, а рука му |
| ик, као да га је учитељка хладном водом полила. — Противу државе, реда, владе?...{S} И онај грб |
| други план.{S} Он је човек који се више политиком бави, него школом и просветом.{S} Просвета га |
| еда-Спиро, баш ти завидим на тим твојим полићима.{S} Здравља ми, Спиро, боље ти се и с овом муч |
| на беседу доћи, него је послао варошког полицаја, да он његово место заступи и да му ујутру рап |
| ме детињем вашару говорило и радило.{S} Полицајац је, опет, са своје стране савесно извршио нал |
| е те комендије упамтио.</p> <p>Таман је полицајац из начелникове собе изишао, а уђе гросмутерка |
| ли?{S} Ви!{S} Па да то мени онај грбави полицајац не јави!{S} А бих, вјере ми, само вас ради до |
| да, владе?...{S} И онај грбави, глупави полицајац ништа да ми о томе не јави!</p> <p>— Дакле, о |
| >Учитељ Тима се нечем досетио, скиде са полице литру с ракијом, па је понуди пандуру:</p> <p>— |
| !{S} И на њој се имамо захвалити једино полицији!{S} Уместо да оваку фландру протера, она је пу |
| нисати, и то много вештије него и прави полицијски агенти: од ње је само начелник могао дознати |
| еше под пазухо, па га однесоше у главну полицију.{S} Писар који је те ноћи дежурао, кад га је п |
| нчање, наплати се...{S} А од свега тога половина припада капелану, а често и сав приход!{S} А п |
| ечила нос, да је од њега једва она мања половина између обрва остала; ногу је ишчашила, а леву |
| ракију — рече, а кад је пандур тако до половину литре испразнио, учитељ се насмеја: ·</p> <p>— |
| е-три ниске дрвене столице, а ону другу половину запремао је низак кревет, застрт неким старим |
| позвали Цигане у дворану, да ону другу половину ноћи поред умилне музике у игри и весељу прове |
| мутне, бесвесне...{S} Дуго је он у томе положају лежао; а кад се дигао, он се грохотом насмејао |
| прилици, у самој резиденцији маџарској положили основе своме данашњем образовању?</p> <p>Папра |
| му је дете код кир-Николе учило школу и положило испит са петицом, а на Петровдан — као имендан |
| оби, продужаваше своје смишљене планове полугласно исказивати:</p> <p>— За начелника имам сасви |
| имати у кући...</p> <p>— Свадбу! — рече полугласно Гркиња.</p> <p>— Биће! — додаде баба. — Мене |
| мисли... — Кажу — говорила је тек онако полугласно, — да се девојке <hi>морају</hi> удати, да н |
| лимну, сажаљевајући, главом, па тек што полугласно рече:</p> <p>— Сиромах старац, шта је дочека |
| зно, па онда, отежући речи, пришапта му полугласно:</p> <pb n="318" /> <p>— Знате ли, драги Тим |
| чудим што сви мушкарци хоће за вама да полуде“...{S} После тога штогод ми се прохте, неће ми с |
| Хоће да умре за тобом, да се обеси, да полуди, да побесни!...{S} Благо теби, госпођо, ти си се |
| стиде, обори очи доле, па га тек онако, полуотвореним очима, испод трепавица погледаше.</p> <p> |
| , чим сване, па они, који имају посла у пољу, попију код куће по две-три чаше ракије, па иду на |
| бело, глатко, чело пољуби...{S} На тај пољубац се дете није тргло, већ мирно продужаваше крепе |
| што је у подруму, то ми је све за један пољубац поклонио твој колега, чича-Тима учитељ, а за он |
| и коприве с реном кувала, све би то њен пољубац засладио; али знам ја, да ће она мало друкче по |
| ркињи и, сасвим умиљато осмејкујући се, пољуби је у њену мршаву руку.</p> <p>— Драго ми је — ре |
| о ђаче у собу, скиде капу и пође, да га пољуби у руку.{S} Чича-Тима га љутито одби:</p> <p>— Шт |
| че збуњено Гркиња, <pb n="386" /> па га пољуби у образ, а после је у мраку нестаде...{S} Прота |
| како је њен Швабић у Трновнику хтео да пољуби васпитатељку; а ако и то буде мало да је противу |
| жио њојзи, у намери да је загрли, да је пољуби, она га немилостиво гурну од себе...</p> <p>— Да |
| у хлад, испод онога дуда?... -– И он је пољуби... — Их, ала је и тај месец безобразан, као год |
| иснувши је на своја усташца, страсно је пољуби.{S} То да је нека стара београдска инштитутка ви |
| х поклона и поклончића приђе му ближе и пољуби га у руку.{S} Стари деда-Спира, који је ту парад |
| , с раширеним рукама, пође, да загрли и пољуби обожавану посетитељку...{S} Али га она мало стро |
| екако му испаде за руком да је загрли и пољуби и да јој пришапне:</p> <p>— Лаку ноћ, моје суво |
| > <p>Чича-Тима се спремаше да је наново пољуби, али на вратима се чуло кир-Николино кашљуцање, |
| о, родитељски, у оно бело, глатко, чело пољуби...{S} На тај пољубац се дете није тргло, већ мир |
| а онако вино вреди да га човек и двапут пољуби!...</p> <p>Кир-Никола се слатко насмејао, допало |
| , руци, али он не допусти, да га у руку пољуби.</p> <p>— Добро, добро, Милка, — рече, против св |
| да то, што је јадно сироче таком ватром пољубило, ништа друго не може бити, него — љубавно писм |
| а. — Чисто се стидим казати: хтео ме је пољубити!{S} Наравно, да му то нисам допустити могла.{S |
| ј лице као искрпљено: куд су год Тимини пољубци падали, ту је, наравно, отпадало руменило и бел |
| лепе Гркиње које није чича-Тима обасуо пољубцима.{S} Кад се Гркиња од свога ватреног обожатеља |
| какво распуштено дете, чисто нам броји пољупце!...{S} Хајд’мо, шећерна моја грлице!...</p> <p> |
| l> <l>Та чисто би груди вреле</l> <l>Са пољупцем да разблажи...</l> </quote> <p>Лепа Гркиња хте |
| -Тима је притиште и наново је обасипаше пољупцима; а кад се она извила из његова наручја, он жа |
| у ситнијим стварима коме помоћи, он је помагао.{S} Он је, на пример, умео лепо лозу резати, па |
| ру треба.{S} Наравно, да јој је у свему помагао њен филозоф, кир-Никола.{S} Сав се, сиромах, оз |
| ли да су учитељске ципеле пуне мирисаве помаде, па њоме маже бркове; зато су тако уфитиљени...< |
| то најдрастичније боје, коса нацмакана помадом, на лицу товар белила, а хаљина да се и не види |
| ом углађеном спољашњошћу на филистарску помаду, није могао од смеја да се уздржи и у себи да не |
| /p> <p>— Оче прото!... — рече прекорно, помало као отимајући се из његова загрљаја. — То баш ни |
| ити.{S} И младожења се диже, па иако је помало климао ногама, то му није сметало да се пред чич |
| чешљан, само што му очи беху крмељиве и помало крваве.{S} Кад је видео Папрага, он се збунио и |
| евеста!{S} Ха, ха, ха!{S} Јеси ли се ти помамила, траго чупава?{S} Ха?...{S} Вештице!</p> <p>Ми |
| учета, и ко би ти све набројао, што сам пометала; те ако буде воља божја, да пође на боље...{S} |
| дан данашњи имати среће.</p> <p>И он је помилова по њеним старачким, али доста пуначким, образи |
| најпрепреденији, веровао!{S} А после ћу помиловати моју Јустину по белим обрашчићима, па ћу јој |
| ли се већ једном ови наш лапарави прото помири са његовом попадијом?...</p> <pb n="351" /> <p>— |
| м?...</p> <pb n="351" /> <p>— Камена се помирио!{S} Сирота жена од муке се и пропила.{S} А и то |
| <l>У рукама стрелу држи... </l> <l>Сад помисли, слушаоче, </l> <l>Ко је лакши, ко ли бржи: </l |
| >— Бриге, бриге, госпођо!...{S} Ах, кад помислим како бих лепо код вас живео, да нема...</p> <p |
| нисам таке сласти окусио...{S} Али кад помислим какве су их ручице месиле, онда се не чудим!.. |
| е пред њим дрхтала, али се није с места помицала, нити је тренула.{S} Она се решила да сваком њ |
| ам деца ништа не знају, па сад нек’ вам помогне ваша обожавана Гркиња; да видим шта ће вам помо |
| макар и за нешто старо.{S} Па кад се ти помогнеш, лако ћемо!{S} Неће ни мени бити лоше!</p> <p> |
| исте, јесте, господине.</p> <p>— Па шта поможе?{S} Ништа!...{S} Исто сам тако могао једну греду |
| метала и јастуке и душеке, али ништа не поможе; напослетку је силом заклапала усијане трепавице |
| зред га опет гурну лактом, али ништа не поможе, он је баш хтео све да изговори:</p> <p>— Да, гд |
| енела.{S} Та она, касти, и личи више на поморанџу, него на обичну перковачку кајсију, и ја, кад |
| Перковцу мало има жена, које нису њену помоћ тражиле.{S} Ако, н. пр., није која рађала, она јо |
| да би му стара госпођа у многоме могла помоћи; али се узјогунио и не хте тражити њезиних препо |
| а где је могао у ситнијим стварима коме помоћи, он је помагао.{S} Он је, на пример, умео лепо л |
| ђера живело, да се онде каје и да тражи помоћи.{S} А ако се нашла каква млада намигуша, која би |
| а обожавана Гркиња; да видим шта ће вам помоћи са оним краставцем на окреченоме лицу?...</p> <p |
| којима се служила, не могоше ни у чему помоћи.{S} Поред свих хладних облога, које је на ћелаво |
| шапуће попа-Ђокина попадија са госпођом помоћниковицом: „Красна жена, млада па лепа — вели — па |
| д ње измамити.{S} Тек кад су у авлију у помрчину изишли, некако му испаде за руком да је загрли |
| </p> <p>— Јоханида!...{S} Јоханида!.. — понављао је чича-Тима.</p> <p>— Јест, Јоханида са своји |
| где их толико накупи?</p> <p>— Олово! — понављаше Тима. — А да шта је срма, кад је ово олово?.. |
| оворити.</p> <p>— Господо и браћо!,.. — понављаше, заплећући, четврти разред. — Да Бог поживи н |
| мица, сто дуката!</p> <p>— Сто дуката — понављаше Гркиња, уздишући!</p> <p>— Јесте, душице!...{ |
| децом шио, а по рафовима беше цифрасто понаслагано неколико шарених шамија, цветова, машина, к |
| ?...</p> <p>— А како се, опет, код мене понашао! — рече, заруменевши се, млада васпитатељка из |
| <l>Кроз сред мене да пројури... </l> <l>Понда пружа руке беле, </l> <l>По недри ми нешто тражи, |
| л!... (Господа у Србији воле, кад им се понека страна реч уплете)...{S} Не само мене и начелник |
| ознојише, девојке се заруменеше, и већ понека би се од умора пустила из кола, али не да понос: |
| ас, опет, по месо, краставце и т. д.{S} Понекад би му упртила и ражањ, да га окреће, а уза свак |
| и јагањаца појели, а и они, који су им понекад празником после службе божје на чашу комовице д |
| , да од богатог детињег родитеља извуче понеки дукат, а ако је дете чиновничко, н. пр. начелник |
| ре сванућа у кавану, па се онде почасте понеком кавом и одлазе у своје радионице; само трговци |
| икад на себи приметила, али сам гледала понеку од мојих познаница.{S} Дође млад, отмен, господи |
| сваки почет или довршен посао попио би понеку чашу ракије, убрисао би зној са чела, па би се в |
| Просвета га се утолико тиче, уколико му понеку, с руског преведену а у читанци отштампану, прич |
| д оне црномањасте Циганке купио, а мож’ понети и парче хлеба себи за фруштук; а мени ћеш спреми |
| са ка бради повлачила; руке је спустила понизно доле низ црну хаљину, па и стасом као да је кло |
| се од умора пустила из кола, али не да понос: но, то би тек лепо било, да се уморила!...{S} Та |
| госпођо!...</p> <p>Лепа Гркиња, са пуно поноса, окрете се чича-Тими, па му бајаги пришану, ал’ |
| ражи избављења....{S} Гркиња га погледа поносито, очи јој севаху од јарости; а кад се он прибли |
| га је гледала, како иде, поштапајући се поносито трсковим штапом, по улици, а деца и људи трче |
| но!...</p> <p>После тога, исправивши се поносито, оде гросмутерка даље својим путем, наравно, д |
| ца четвртог женског разреда, осмехну се поносито, па онда извади из џепа своје наочаре, натаче |
| енчање...</p> <p>— Ја бар мислим — рече поносито Гркиња. — А после сасвим грациозно рукова се с |
| огледала би се у огледало, па би сасвим поносито изишла из куће; а он се од жалости само смејао |
| и смео споредити мене са Гркињом? — са поносом је говорила стара гросмутерка. — Моје васпитање |
| њу погледали, а лепа се Гркиња са неким поносом окрете од ње.</p> <p>— Но — рече гросмутерка гл |
| игурна да ће победити; зато се са неким поносом уздиже и стаде са узвиљашеним обрвама пред огле |
| у њему видела вештицу, опет би са неким поносом продужила своја разлагања:</p> <p>— Ја, видиш, |
| на пелен, и временом лекар ће, можда, с поносом рећи: „Моја се болесница навикла на горчину“!{S |
| илом се месец дели, </l> <l>Катраном се поноћ маже, </l> <l>А Гркиња:..{S} Лој козији </l> <l>Н |
| е осталим гостима, па, опет смејући се, понуди све редом, да поседају. — Изволте, седите! — И о |
| } Оданде узе један сламњи јастук, те га понуди <pb n="361" /> Гркињи, да се на њега посади; а с |
| скиде са полице литру с ракијом, па је понуди пандуру:</p> <p>— Знам, да си за ракију — рече, |
| а, само нек’ су деца жива!</p> <p>Затим понуди Папрагу столицу, а сам са Тимом оде у споредну с |
| осветити!{S} А и ревизора гледаћемо да понудимо неким шмрком чемерике; да види и господин, как |
| о, јер кад је неки од учтивијих гостију понудише, да заузме горње чело, она се извињаваше тиме, |
| лозофи, ал’ бар толико знају, да би код поп-Арона могли капеланисати; о томе ће се и сам ревизо |
| у људи, сваки има своју невољу!{S} Ето, попа Ђока се, сиромах, пропио; ко зна, каква му је то в |
| е био младожења!{S} Ја сам се направила попа, те сам крупним поповским гласом питала, по обичај |
| а сам у цркви, а за мојим леђима шапуће попа-Ђокина попадија са госпођом помоћниковицом: „Красн |
| а, каква му је то вештица учинила!{S} А попадија, као свака сирота жена, куда ће, него к мени?{ |
| и, а за мојим леђима шапуће попа-Ђокина попадија са госпођом помоћниковицом: „Красна жена, млад |
| ="325" /> — приповедићу јој, како му је попадија из Мартиновца варјачом сав нос изразбијала.{S} |
| ви наш лапарави прото помири са његовом попадијом?...</p> <pb n="351" /> <p>— Камена се помирио |
| д од дувана и кужна задаја од просуте и попијене ракије.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| сване, па они, који имају посла у пољу, попију код куће по две-три чаше ракије, па иду на посао |
| на саборној цркви, кад би се „код Пужа“ попила и једна кватерка вина без петнаест здравица.</p> |
| ша у здравље срећне женидбе и младенаца попили, чича-Тима оде, да спава; а лепа Гркиња се најки |
| ени обожатељи, зар су једанпут у ракији попили размућеног мишјака?{S} Па и проти, не верујем, д |
| и још по једну црну каву.{S} Кад су то попили, они се разиђоше, сваки својим послом, а чича-Ти |
| ао своју атилу, умио се, загладио косу, попио је каву и спокојно очекиваше учитељски колегијум, |
| атио на две-три бакалнице и у свакој је попио по две-три грке ракије.{S} То му је тако у нарави |
| у школску прашину.</p> <p>Кад је учитељ попио своју грку, он се препоручи и оде у своју школу.{ |
| ће, а уза сваки почет или довршен посао попио би понеку чашу ракије, убрисао би зној са чела, п |
| те ноћи дежурао, кад га је прегледао и пописао ствари, које су се у њега нашле, спровео га је |
| господине, откад вас чекамо, већ смо се поплашили да нећете ни доћи.</p> <p>— Опростите, молим, |
| пшој будућности. — У Америци, веле, има попова и од нашег пола, па што, као, не би и у Србији м |
| м механом, па пије расхлађену ракију, а попови и ђакони гледају у њега, чудећи му се премудрост |
| а се једанпут пијан у механи изразио да попови нису христијани...{S} То ће им доста бити, па да |
| ог учитеља ће прогонити кметови, другог попови, а трећи ће страдати од господе школских ревизор |
| а сам се направила попа, те сам крупним поповским гласом питала, по обичају, моју накићену лутк |
| ...{S} Е, кад је тако, сад ћу ја све то поправити!</p> <p>И пре него што је чича-Тима могао да |
| мо, ако је, касти, било какве погрешке, поправиће се...</p> <p>— Доцне, учитељу!...{S} Господин |
| ј пропис, што ми је још моја мила мајка поправљала. — И она бризну у плач, а сузе се слеваху до |
| го слово; па и оно <hi>веди</hi> је она поправљала.{S} О, ала је дивно моја мајка умела писати! |
| мао, али напослетку морао је већој сили попустити.{S} Утоме му и шешир паде с главе, они га бац |
| ја је по ваздан на огњишту горукала, да попуше по једну цигару дувана и да мало продиване.{S} П |
| и“...</p> <p>Стара госпођа оста бледа и поражена.{S} Тешко јој беше подносити толику увреду; а |
| ими да се одузму две класе.{S} То их је поразило...{S} Чича-Тима није могао три дана ручати, ни |
| а, једва је могла бабу и назрети; онде, поред ватре, чучала је та стара жена, а дим је око ње с |
| о нисам допустити могла.{S} А он ми је, поред свега тога, забележио: „Успех ученица средњи, а в |
| ивања налазити онако с братијом, знате, поред добре чаше...{S} Е, јесам ли погодио?</p> <p>— Да |
| служила, не могоше ни у чему помоћи.{S} Поред свих хладних облога, које је на ћелаво чича-Тимин |
| старе шљивовице и љуте горке ракије, а поред таког еспапа лако се заборавља и јутрења и вечерњ |
| ти, колико се сећам, и мој покојни деда поред доброг вина заборавио би на све слаткише на овоме |
| куће сита наплаче, и кад је лепа Гркиња поред њега с прекорним погледом прошла, он, да би је ун |
| шир на главу и оде у чаршију.{S} Кад је поред своје Милке прошао, она му приђе, по обичају, руц |
| киње, да какогод у чему не погреши; али поред свега тога опет није могао а да истога вечера не |
| е у дворану, да ону другу половину ноћи поред умилне музике у игри и весељу проведу.{S} Кад су |
| га ко не гледа, а после све хладовином поред плота, докле се и он у густоме корову није изгуби |
| изрезани, тако, да кад је један од њих поред њега прошао, он га ухвати за капут.</p> <p>— Шта |
| е разби огледало, што је на дувару, баш поред Св. Димитрија, висило.{S} Ту се старац још више р |
| у; а десном страном, <pb n="296" /> баш поред плотова, љубав је прокрчила стазу, па где је најш |
| већ хтеде својом сувом руком да зграби поређане ствари, Милка јој приђе корак ближе.</p> <p>— |
| евеста!</p> <p>А кад је видела на столу поређане детиње играчке, она разрогачи очи, а уста је р |
| о знате, из Новог Сада, премда сам и ја пореклом Гркиња. — И, уздигнувши мало навише своје навр |
| додаде за себе: „Она му је, сиромаху, и пореметила мозак!...“</p> <p>— Јоханида!...{S} Јоханида |
| то је за Београђанина Париз; а овако, с поремећеним умом, гледао је око себе као у врућици или |
| да кроз прсте бунтовницима и рушитељима поретка!{S} А знате ли ви, о чему је говорио онај Живко |
| мисли, <pb n="322" /> то беше као једна породица!...{S} Једне радости, једне жалости, а скоро т |
| ах! — рекоше. — И тај неће видети своје породице, ако је има...</p> <p>Али уствари није тако би |
| ћи чича-Тимине прве жене, која је после порођаја и умрла.{S} Људи су мислили да се чича-Тима, п |
| је у тим речима <pb n="372" /> лежала, поруменео је, али није имао куд, већ је мудро ћутао.</p |
| е кир-Никола, с десне Гркиња.{S} Кад су поручали, домаћин се куцну са гостом, исказа му здравиц |
| д сутра недељу дана биће венчање; морам поручити и Папрагу, да се још у четвртак у чаршији нађе |
| мо што је обукао своје плаве панталоне, посади се и он до ње: — Српске ми вјере, рећ’ ти морам, |
| ди <pb n="361" /> Гркињи, да се на њега посади; а сама је, с прекрштеним ногама, села на ћилим. |
| — И он је узе незграпно за руку, па је посади на миндерлук, па, онако у кошуљи, неочешљан, сам |
| куће по две-три чаше ракије, па иду на посао; мајстори се <pb n="336" /> сврате још пре сванућ |
| а, озбиљно и замишљено гледајући у свој посао.{S} Изгледала је као одрасла девојка; ништа не бе |
| удаје онако грешно дете, све је то њен посао.</p> <p>— Зар оног намолованог костура, што му кл |
| а окреће, а уза сваки почет или довршен посао попио би понеку чашу ракије, убрисао би зној са ч |
| е због таких маленкости стари познаници посвађају! — рече чича-Тима заједљиво. — Ја се, штавише |
| о, последњи тренуци ове значајне беседе посведочили су вам, какву божанствену силу имају сиренс |
| , опет смејући се, понуди све редом, да поседају. — Изволте, седите! — И они су сви поседали, г |
| дају. — Изволте, седите! — И они су сви поседали, где је који најближе стојао, само је чича-Тим |
| {S} Ал’ учитељи као да су били у својим посетама најтачнији.{S} Чим оду мајстори, одмах за њима |
| ама, пође, да загрли и пољуби обожавану посетитељку...{S} Али га она мало строжије погледа и је |
| ироди био прост, а школу није баш много посећивао, иако није ама <pb n="350" /> баш ништа од св |
| пружа тек по једно зрнце, а мени читава поскурица!...{S} А што се мога даскала, чича-Тиме, и чи |
| p> <p>— Сад, касти, не могу, имам важна посла у чаршији, а и глава ми је, касти, мало буновна.{ |
| и устију, чим сване, па они, који имају посла у пољу, попију код куће по две-три чаше ракије, п |
| > <p>— Господине, — замуцкиваше дете, — послала ме Грк... госпођа... госпођа...</p> <p>Учитељ Т |
| А која госпођа те је послала?</p> <p>— Послала ме је госпођа Гркиња и поздравила, да дођете на |
| , синко, добро!{S} А која госпођа те је послала?</p> <p>— Послала ме је госпођа Гркиња и поздра |
| наканио до мене, ха?</p> <p>— Та, ето, послао ме господин начелник.</p> <p>— Начелник...{S} Хм |
| к...{S} Хм!...{S} А као ради чега те је послао?</p> <pb n="388" /> <p>— То баш не знам, само ми |
| ечера сам лично на беседу доћи, него је послао варошког полицаја, да он његово место заступи и |
| ими; један ме је сликао, па је ориђинал послао чак у Париз; ја сама се нисам познала, така је т |
| до кума седео, нико не хте од свију тих посластица ама баш ни окусити.</p> <p>Кад су се гости, |
| е у готову новцу уз девојку добијем, а, после, вели, кретно и некретно његово имање мора мени п |
| S} Треба ми и винова лишћа за сарму, а, после, Тимо, каква може бити вечера без вина?{S} Дакле, |
| елим пантљикама и зеленим карнерима; а, после, и мода се променила, изишле су и никакве тунике. |
| апуштено, али ће код нас доћи у ред; а, после, наћи ће се, ваљда, и младожења.</p> <p>— Није јо |
| своју проводаџику, али се опет трже; а, после, и као добар богословац, није се могао отрести од |
| ле?...{S} Ништа нам он неће сметати; а, после, старост његова скоро ће нас ослободити...</p> <p |
| му бити тесан, то знам напред!...{S} А, после, кад од ње дознам за расположење г. начелника и њ |
| а ове је године баш добро родио.{S} А, после, имаш и своју поштену службицу!{S} На тако јемств |
| м у Лешњик.{S} Знате, послови су.{S} А, после, дужност.{S} Али ме задржа госпођа Јоханида; она |
| копча прслук, а косу је згладио с чела, после се примаче увету свога колеге, учитеља трећег раз |
| ла.{S} Људи су мислили да се чича-Тима, после онаке красне жене, неће више никада женити, али с |
| утерка се опет пљесну рукама, а Гркиња, после подуже почивке, продужаваше научену песму:</p> <q |
| му се да чује, где некакви људи говоре, после виде и свеће, па, и не знајући, пође управо тамо. |
| па сад мора да послужује као фамилијаз, после га секретар и оданде, као неспособна, истера, а о |
| има лепе Гркиње, па би отишли, наравно, после три-четири чаше ракице, кући, приповедајући радоз |
| то му сведочише и жиле на сувоме врату, после, бледо лице и упале очи.{S} Кад је видео стару го |
| као велико звоно, грми: „Неспособан!“; после моли кметове и општинаре, да га приме за бирова, |
| 9" /> <p>— Маните се, Бога вам, Цигана; после да ми приговарају: овака је и онака је, нема ни в |
| ћута, све док Милка није изишла напоље; после је тек продужила својим окретним језиком даље га |
| едају у њега, чудећи му се премудрости; после га види у цркви, како се млати пред олтаром са ка |
| за њим, скидају капе и љубе га у руку; после га гледа међу свештеницима из оближњих села, како |
| , а левом га поглади по збрчканом лицу; после, неспретно умиљавајући се, ређаше даље потребе то |
| мушкарци хоће за вама да полуде“...{S} После тога штогод ми се прохте, неће ми се одрећи...{S} |
| је срца, да се свом идолу противи...{S} После се, онако збуњен, накашља, узе шешир и оде некуд |
| та, па га стави Гркињи насред длана.{S} После је највећом пажњом проматрала испружену руку, зен |
| ото дете, застиђено, почело плакати.{S} После, опет, кад је Милка, онако ожалошћена, отишла, да |
| цмокну, да се дете у соби пробудило.{S} После је сасвим кицошки узе под руку, пропрати је преко |
| фамилија по реду и по старешинству.{S} После њега дође мајстор Глиша ковач.{S} Он је био у нем |
| а задоста купи, а толи друго којешта! — После су ишле разне комбинације: свилену хаљину јој је |
| !{S} Шерет!...{S} Млеко ли му швапско!“ После тих поклона седоше оба, и старац и зет, један до |
| ше му необична та доброћудност очева, а после се, сирота, радовала, да и од оте кајсије, од тог |
| #SRP18760_N3" /> викну кицош на њега, а после се окрете келнерима... — Келнер!{S} Ову пијану лу |
| врте два-три пута, да га ко не гледа, а после све хладовином поред плота, докле се и он у густо |
| неосетљива! — викну на свога даскала, а после, пуна гнева, погледа на четврти разред: — А ви, г |
| г сирочета.{S} Дуго је, тако, ћутала, а после се диже, узе из неког сандучета мали један завежљ |
| ви, да му се како није срма изгубила, а после изиђе на обалу, стаде онде, па се заблену у силне |
| свега се видело да о нечем премишља, а после кратке почивке диже се са свога места и, весело х |
| сама, погледала је жалостиво за њима, а после се даде сама својим мислима.{S} Она је, сирота, р |
| ј мир трајао је само неколико минута, а после се претворио у неко зујање, од прилике као кад би |
| шета, откуда је чула говор свога оца, а после видела и лице свога младожење, кога је Гркиња у т |
| тени?</p> <p>— Оче, прала сам судове, а после сам и ручак пристављала... -— правдаше се дете.</ |
| крупан учитељев глас, где грди ђаке, а после писку и јаукање несрећне деце:</p> <p>— Нећу, гос |
| еко оданде били, чуше његово стењане, а после загушљиво крчање.</p> <p>— То је човек... — рећи |
| и луткине шарене кецељице и хаљинице, а после неколико згужваних хартијица, на којима беху наша |
| <pb n="386" /> па га пољуби у образ, а после је у мраку нестаде...{S} Прота се осврте два-три |
| он, сиромах, поче нешто замуцкивати, а после се ућута баш као риба и не проговори ни речице.{S |
| /p> <p>Стара учитељка обори опет очи, а после мале почивке поче наново разговор о беседи: — Дак |
| Чича-Тима гледаше неко време за њом, а после се окрете задовољно својој Гркињи:</p> <pb n="320 |
| дин Швабић се на њену тужбу замислио, а после кратког озбиљног ћутања окрете се старој госпођи: |
| ким љубавним заносом, уздахну дубоко, а после погледа у бледи месец.{S} Али шта то би месецу?.. |
| .</p> <p>Трговац га погледа зачуђено, а после климну, сажаљевајући, главом, па тек што полуглас |
| од Милке! </p> <p>Он га погледа тупо, а после као да се хтеде нешто сетити:</p> <p>— Милка?...{ |
| мом и не упита га за испрошену ћерку, а после се окрете лепој Гркињи и, сасвим умиљато осмејкуј |
| де тигањ с ватре, остави га настрану, а после убриса руке и уведе гошћу у собу.</p> <p>Соба јој |
| се при овим речима ђаволасто осмехну, а после, сетивши се секретарова апетита, поче сасвим забр |
| нашао један маријаш, те даде детету, а после дохити са ормана једну јабуку, убриса је од праши |
| ој црвени појас на испупченом трбуху, а после јој намигну...{S} Она се, као неко невинашце, зас |
| куцну са гостом, исказа му здравицу, а после оде у другу собу, да види, шта деца чине.</p> <p> |
| ше замишљену <pb n="385" /> лепотицу, а после стаде задовољно гладити своју, одавна већ прогруш |
| {S} Милка?... — повторавао је старац, а после му преко лица пређе глуп осмејак.</p> <p>— Твоја |
| вори: ево још једног човека од ранга; а после додаде, иако је о противноме био уверен: — Ево, у |
| дишемо, што још на свету има ваздуха; а после је цифрама доказао, да ће после пет стотина милио |
| јући сањиво цвркутање шарених тичица; а после би над неким потоком мирно застао, па би огледао |
| њу да намигне, али му петрахиљ смеће; а после јој све ближе долази и већ ево га, где цео целцит |
| да капелану, а често и сав приход!{S} А после част!...{S} Кад се мироноше, наравно да ћу ја прв |
| о су то двоје, на које она нишани!{S} А после тога још нешто безобразно рече, али то нисам упам |
| сваки, и најпрепреденији, веровао!{S} А после ћу помиловати моју Јустину по белим обрашчићима, |
| Свете Горе, па ће да га покрсте...{S} А после ће са протођаконом трчати кошију; ко пре стигне, |
| е баба. — Мене длан никад не вара.{S} А после ћеш се жестити.{S} Ево, гледај, свађа у кући!{S} |
| да су Маџари најцивилизанији народ! — А после додаде, скоро заједљиво, окренувши се Папрагу: — |
| кир-Никола. — Добро, кад сте дошли! — А после се окрете осталим гостима, па, опет смејући се, п |
| — ја нећу данас ручати, ја не могу! — А после додаде уздрхталим гласом: — Оче, ја сам слаба!</p |
| лепа, млада, мужа — додаде врачара, — а после ћеш остати богата удовица...</p> <p>Стара врачара |
| спођа Јоханида с њиме да путује?... — А после додаде за себе: „Она му је, сиромаху, и пореметил |
| бар мислим — рече поносито Гркиња. — А после сасвим грациозно рукова се са својим човечуљком и |
| а зар ти и не мислиш данас ручати? — А после тога окрете мало у шалу: — Е, ви’те, господин-Тим |
| ај гуњац изадрт...“</l> </quote> <p>— А после тога долази онај други део:</p> <p>„Госпођице, см |
| човек, који је у Пешти васпитан!...“ А после гласно додаде:</p> <p>— Господин Папраг, сутра им |
| id="SRP18760_C6"> <head>VI.</head> <p>А после се уједанпут осмехну:</p> <p>— Што јест, јест, ка |
| а корњачи!{S} Али ни драма!...</p> <p>А после, погладивши учитељицу по округлој брадици, додаде |
| ко ли тек мора младожењи бити?</p> <p>А после се некако враголасто осмехну, узе капут, обуче га |
| је призната као најобразованија држава после Француске, а сама Пешта по себи са Будимом у нече |
| за супругу узети...{S} Немој, синко, да после кажеш: „„Наговорио ме тај и тај, приморан сам!““. |
| јеле за недељу дана...{S} Али шунке, па после бело вино...{S} Верујте, господине, да не знам, г |
| а га доведем, да се најпре упознате, па после, наравно, да се прстенује.{S} Он је, истина, за д |
| р... </p> <p>Она га погледа претећи, па после, као нека фурија, оде из собе, лупивши за собом в |
| а! — кашљуцну учитељ Тима задовољно, па после настави: — А да ме није ко у господина тужио?...{ |
| али то нисам упамтила, само знам, да је после те средње врсте још безобразније додала:</p> <quo |
| била кћи чича-Тимине прве жене, која је после порођаја и умрла.{S} Људи су мислили да се чича-Т |
| самљеног склоништа; а увреде, којима је после мајчине смрти и од својих и од туђинаца често оба |
| асвим озбиљан карактер, нарочито кад је после неколико месеци дошло од министарства просвете зв |
| ара, побегне испред њега!{S} И то ми је после девојка!...{S} Но, јесте чули!...{S} А, а!...{S} |
| на упамтио; па кад је то исказао, он је после само бленуо у њене пепељаве очи, које је Гркиња н |
| е знаш!...{S} Лези!{S} Лези!...{S} А не после ја за тебе да испаштам!</p> <p>И тако је то ишло |
| "297" /> <p>То беше све.{S} А кад би се после тога мало умирио, погладио би мало свој трбух и с |
| духа; а после је цифрама доказао, да ће после пет стотина милиона година нестати ваздуха, и ми |
| децом и чича-Тимом одоше отпочинути, и после по сата беше у кући нема тишина, чуло се само исп |
| цу за њихове радове редом похваљивао, и после је, једну по једну, из катихизиса и других предме |
| раг приметио, он скочи са свога места и после неколико дубоких поклона и поклончића приђе му бл |
| Живкове беседе сматрати: да ће се људи после пет стотина милиона година без ваздуха угушити!.. |
| о којешта и требати; нећу, касти, да ми после пребацују и да ме оговарају и бољи и гори од мене |
| најпростијем смислу казао, да су Маџари после Француза најцивилизованији народ.</p> <pb n="370" |
| , а и они, који су им понекад празником после службе божје на чашу комовице долазили, заситили |
| спремни за сутра, јер сам принуђен ово после подне одмарати се...{S} Ох, та прашина, да се чов |
| </p> <p>Али уствари није тако било, јер после десетак дана чича-Тима је оздравео; могао је лепо |
| сту хладовину гранатога дуда.{S} Кад су после неког времена изишли на месечину, са главе лепе Г |
| , па сте се заклињали, да ћете ми одмах после свадбе купити црну свилену хаљину!...{S} А сад... |
| нити, али се преварише, јер се он одмах после шест недеља с другом венчао; па кад му је та друг |
| ељско владање!{S} Преизредно!...</p> <p>После тога, исправивши се поносито, оде гросмутерка даљ |
| оварају и бољи и гори од мене...</p> <p>После таког разговора чича-Тима оде у чаршију; али се н |
| ђе изјавити моју благодарност...</p> <p>После се рукова с њоме, а затим се окрете осталим учите |
| сваки начин још вечерас видети?</p> <p>После тога се руковаше и одоше сваки својим путем; а го |
| им стањем био задовољан, а нарочито ова последња секретарова похода учинила је на све њих јак у |
| читеље није могла из места покренути, а последње средство којим се мислила користити <pb n="378 |
| киња хтеде и даље продужити, али кад је последње речи изустила, стара госпођа врисну, као да је |
| задовољавало присуство лепе Гркиње, а и последње речи њене, које је чуо, беху, по његову мишљењ |
| воје првашње место; а дете, кад је чуло последње речи свога оца, оно покри лице рукама, а низ о |
| она поче мало брже корачати; а кад је и последњег дућанчета нестало, Гркиња удари налево, кроз |
| вам о музици; али не треба то; та, ево, последњи тренуци ове значајне беседе посведочили су вам |
| још данас отпутујем у Лешњик.{S} Знате, послови су.{S} А, после, дужност.{S} Али ме задржа госп |
| домаћим и шпекулативним <pb n="391" /> пословима; неки су, наслоњени на големе бале трговачког |
| тиме, још једну грку, па да се гледа за послом!</p> <p>Кад је и ту чашу грке искапио, да мало с |
| ма. — Па де, кажи, дијете, каквим ли се послом до мене, сиромака удовца, закани?</p> <p>Стара г |
| о попили, они се разиђоше, сваки својим послом, а чича-Тима са својим зетом упоредо оде управо |
| а пуно путника, који су путовали својим послом за Београд.{S} Неки су се по „фердеку“ шетали, п |
| вкиња или начелниковица својим извесним послом те ратарске крајеве походила, да не пада толико |
| кавану ретко да је кадгод, и то сигурно послом, завирио какав мајстор: све сама гола господа, т |
| ве сам ноге и дошао.</p> <p>Побратим га послужи још једном грком, а и сам је смотао једну шљиво |
| да је остао без службе, па сад мора да послужује као фамилијаз, после га секретар и оданде, ка |
| ме часу.{S} Та Милка беше свакад мирна, послушна, као свако сироче!</p> <p>Радост је само осећа |
| дбочила се са обе руке на кукове, па их посматра поиздаље; а кад је видела, да су је они примет |
| чи? —- питала је стара госпођа, пажљиво посматрајући сваку црту начелникова лица. — То значи, д |
| о се с неким особитим задовољством дуго посматрала.</p> <p>— Та ко би и смео споредити мене са |
| лесници, који су у истој соби боловали, посматраху га са сажаљењем...</p> <p>— Сиромах! — рекош |
| о Гркиње, он стаде, па, пун блаженства, посматраше замишљену <pb n="385" /> лепотицу, а после с |
| ренутака само у огледалу <pb n="301" /> посматраше.{S} За то време нестаде и најмањих трагова н |
| Да није опет она мука? — И баба пажљиво посматраше јако удубљене црте на мршавоме лицу своје го |
| одступи два корака даље, па га зачуђено посматраше.</p> <pb n="394" /> <p>— Баш вам ружно стоји |
| сасвим љубавног карактера, а ја сам ту посредовала...{S} Дакле, код мене су били и састанци.{S |
| да је за све то остарео, него да ће га поставити за гробара...</p> <p>Тако је нешто сањао трећ |
| Гркињину дођоше забринуте, а и врачара постаде мало озбиљнија; десни кажипут <pb n="362" /> је |
| егдану.{S} Киша је почела сипити, улице постајаху све мрачније, уједанпут мрак!...{S} Нема више |
| је прошла главну чаршију, и већ дућани постајаху ређи, —- тек на погдекоме ћепенку видиш два-т |
| човек за ноћ оседи, остари.{S} А сироче постаје човек смишљен, озбиљан; и саме црте на лицу изг |
| е зенице црно да офарба, тиме би, вели, постала права грчка лепота...{S} А што се мужа њеног ти |
| је, господине7..{S} Та ви сте уједанпут постали озбиљни као неки грчки филозоф, н. пр., Сократе |
| болести умрла, он се и за трећу набрзо постарао, па му и та трећа у вечност оде, и он по трећи |
| о је, наравно, све госпође, а, богме, и постарије госпођице, у целоме Перковцу морало до срца д |
| а од грабљиваца одбрани; чича-Тимина је постеља стајала ненамештена, сто незастрт, а она, сирот |
| } Она је била будна.{S} По својој мекој постељи превртала се с лева на десно, устајала би, наме |
| о да је у својој соби, у својој рођеној постељи, а ниже себе на миндерлуку види, како му дете м |
| стити, да у сваком сталежу и свугде има постепености, која се код нас учитеља основних школа на |
| твари!...{S} Не би се ни у Бечу са њима постидела...{S} Та ни у министра нема бољих!{S} Па она |
| учитељима, ту не би требало да тако што постоји!{S} Ја сам свакад био тога мњења, да се учитељи |
| треба у другом разреду?{S} Са децом сам поступао, не може лепше бити.{S} У мом разреду ретко да |
| асталу стојало је пуно најскупоценијег посуђа, на другој, опет, страни неки штофори за хаљине |
| улици?...{S} Он је и тога вечера добро потегао тако, да и он умало што није уштинуо своју пров |
| Јадно дете покри лице рукама, а сузе му потекоше низ снежно лице.</p> <pb n="303" /> <p>— Вуци |
| духан миех!{S} Какви клавир?{S} Рђао ка потковица липсалог папипа!{S} Зар не нађе да друго што |
| {S} Е, то већ морам црвенијем плајвазом поткријепит’.. .{S} Уосталом, дознаде ли још каквијех н |
| ком, па и самом туђинском владом, скоро потлачен; а омладина, накићена и накинђурена, скупи се |
| уло се, где псето лаје, а унутра у кући потмуло је кашљала стара баба.{S} Кад је Гркиња кућна в |
| ње шарених тичица; а после би над неким потоком мирно застао, па би огледао своје лице, дивећи |
| ојим пуним зрацима да тапка по бистроме потоку!...</p> <p>С оне стране баште видео је месец, ка |
| чича-Тимино владање.</p> <p>Учитељ Тима потписа на полеђини, да му је министарски акт саопштен, |
| нису саставиле тужбу бар са две хиљаде потписа, да се хапси, или да се из ове вароши протера!{ |
| Чича-Тима извади из џепа квиту, готову потписану, па је даде побратиму. —- Хвала, побратиме, а |
| , опет по казивању перковачких грађана, потпуно разумевао.{S} Он је, дакле, био тај, што је сво |
| ше.{S} Гркиња је у бабино казивање била потпуно уверена, — та њу баба још није никад слагала!{S |
| а је таким резултатом мисли својих била потпуно задовољна, наслонила се на један јастук свога м |
| че секретар, кашљуцајући, — ја сам вама потпуно задовољан!{S} А вама, стара госпођо, на вашем в |
| пола ноћи, почеше они један по један у потпуноме мраку бледети; али прота, као да се повампири |
| а уста, да каже, како јој је баш све од потребе...{S} Али у тај мах свега нестаде, и лепа Гркињ |
| , неспретно умиљавајући се, ређаше даље потребе тога вечера:</p> <p>- Кајсије ћете ми донети.{S |
| <p>— Мени би, касти, овом приликом баш потребовало, само ако би ми хтео позајмити?</p> <p>— Ак |
| упивши за собом врата, да су се прозори потресали...{S} Чича-Тима је остао сам у кући.{S} Нека |
| би казала: „Ето, пријатељу, мозак ми је потресен, а у грудима ми је нешто тешко, боли ме, <pb n |
| седе, неће моћи ни једну тршчану колибу потрести, а то ли зграду једне добро устројене државе.< |
| тао, а видим да сте се и са децом добро потрудили..{S} Ово су дивни радови!{S} Како је леп овај |
| а је имала кога, можда би се, сирота, и потужила, можда би казала: „Ето, пријатељу, мозак ми је |
| ; ноћу не излази напоље, јер се боји од потчињених му учитеља...</p> <pb n="308" /> <p>Он као д |
| убице, имаш ли ти вољу за овога младића поћи?“...{S} Љубица је морала климати главом. „А ти, бр |
| сти, она се, откако амо дођосмо, лепо и поучила; сад већ и не уме да гледа онако безобразно сељ |
| ојче испрва ћуташе, али кад јој је отац пофторио то исто питање, она скоро нечујним гласом рече |
| шта ће и кога ће те <pb n="338" /> ноћи похарати, да своју гладну децу захрани, — донде у Ајгле |
| араму руком, као да се боји, е ће га ко похарати.</p> <p>— А шта ти је то, учитељ-Тимо2... — за |
| говарати.{S} Наравно, да није ни једног похвалила, а што је год могла у својој пакости измислит |
| ћу протерати; а ви, стара госпођо, осим похвалителног листа, добићете и једну класу...</p> <p>С |
| белога Шпартанца оставити, морала му се похвалити: — Дакле, мој дебели даскало, знаш ли, шта ми |
| ...{S} Та да нема вас, коме би се могао похвалити, да сам јуче код лепе Гркиње ручао?{S} Ала је |
| ревизор сву децу за њихове радове редом похваљивао, и после је, једну по једну, из катихизиса и |
| ан, а нарочито ова последња секретарова похода учинила је на све њих јак утисак.</p> <p>— Молим |
| вештица од муке!{S} Тиме се та јутарња похода свршила.{S} Она се још једанпут рукова с њим, па |
| .{S} Та баба, коју је наша декламаторка походила, беше у целоме округу чувена врачара.</p> <pb |
| јим извесним послом те ратарске крајеве походила, да не пада толико становницима у очи, узела б |
| ми је баш драго што си ме тако сабахиле походила, госпо!{S} Чини ми се е ћу баш са тебе вас дан |
| с обе пропаст...{S} О феријама, кад нас походите, имаћете шта чути; а сад примите поздрав од ва |
| лико, са онима изравна, које је наумила походити.{S} Наравно, да се лепа Гркиња на таке маленко |
| Наравно, да ћу прво моју госпа-Јустину походити; више му не треба, него да њојзи приповедим, к |
| , <pb n="347" /> али он викну, јутрењом походом пријатно изненађен: — А камо наже, госпођо?{S} |
| кад би, опет, чича-Тима за чика-Пајину походу дознао, онда би она то исто и о чика-Паји опетов |
| држа будући зет...{S} Стара госпођа сва поцрвене као обарен рак, само, севајући очима, што још |
| {S} А она чапља!{S} Оборила очи доле, а поцрвенела као обарен рак; он се примиче њој, а она се |
| воју мезимицу; па кад је видео од плача поцрвенеле очи и кад је видео оно бледо лице, он се окр |
| вим гласно не рече:</p> <p>— Е, па нек’ поцркају сви од муке!{S} Шта нам могу? </p> <p>Чича-Тим |
| те још пре сванућа у кавану, па се онде почасте понеком кавом и одлазе у своје радионице; само |
| роди!{S} Каткада га лепа његова супруга почасти свима сокачким псовкама, а он се само смеје.{S} |
| дио; али знам ја, да ће она мало друкче почастити.</p> <p>Затим се мало исправио, згладио је ко |
| после, сетивши се секретарова апетита, поче сасвим забринуто говорити:</p> <p>— Спанаћа сам јо |
| ованије, београдско-новосадске, забаве, поче својски одазивати: прво уђе у дворану, једном мили |
| а, а лепа Гркиња, прегледајући хартије, поче из прописа читати: „<hi>Бог је милостив...</hi>“ К |
| пет-шест пута поклонио до земљице црне, поче и сам ударати противу класа. — Оно јест — рече, — |
| ретност, не дадоше му; тек он, сиромах, поче нешто замуцкивати, а после се ућута баш као риба и |
| асталу стојале, па, и не гледајући их, поче у својој раздражености као свака пиљарица резонова |
| а басамаке, који су водили на доњи бој; поче се, онако по новосадски, клањати, правити книксове |
| , погледа незадовољно око себе, па онда поче храпавим гласом говорити:</p> <p>— Кудгод погледам |
| мало, узе чашу, уздиже је увис, па онда поче крупним гласом говорити тако, да су гости, хтели н |
| ао пчеле у кованлуку! </p> <p>Чича-Тима поче зловољно кашљуцати, а прота је оборио очи...{S} Тр |
| рављеним бокорићима жутога смиља, — она поче мало брже корачати; а кад је и последњег дућанчета |
| >Утом се диже нестрпљиво са столице, па поче бајаги спремати: јастуке је разбацивао с миндерлук |
| ка обори опет очи, а после мале почивке поче наново разговор о беседи: — Дакле, ви нисте чули, |
| жаваше крепећи сан.</p> <p>Чича-Тима се поче полако облачити.{S} Узе своје чизме са кратким сар |
| истио неколико чашица пеленаша и већ се поче мало живље кретати.</p> <p>—Све ће то својим редом |
| зле воље, и он устаде са свога места и поче тешким корацима ходати горе и доле по соби...</p> |
| даљи говор, четврти разред се подиже и поче наново говорити:</p> <p>— Па онда желим од свег ср |
| у класу одузео...</p> <p>И стари учитељ поче да се спрема: згладио је косу, обукао црни капут, |
| днако нешто шапутала, па високим гласом поче своју декламацију:</p> <pb n="344" /> <quote> <tit |
| н се још мало издиже и узвишеним гласом поче говорити:</p> <quote> <p>— Браћо!</p> <p>Ово је пр |
| је све навише, Калемегдану.{S} Киша је почела сипити, улице постајаху све мрачније, уједанпут |
| својим мислима.{S} Она је, сирота, рано почела сама о себи, о својој судбини, да мисли... — Каж |
| да су се и гости са сокака на ту ларму почели враћати.</p> <quote> <p>— Господо и браћо!</p> < |
| /> грдио, да је сирото дете, застиђено, почело плакати.{S} После, опет, кад је Милка, онако ожа |
| његов један друг из неког буџака што је почео, одобравајући, да тапка.</p> <quote> <p>— Јест, б |
| тила и ражањ, да га окреће, а уза сваки почет или довршен посао попио би понеку чашу ракије, уб |
| итељи и учитељке скупили, и пре него ће почети своја предавања, заседоше <pb n="307" /> у оџакл |
| тупе од ње.{S} Најпосле, око пола ноћи, почеше они један по један у потпуноме мраку бледети; ал |
| ек кад је ревизор отишао из места, онда почеше резоновати и сви су погодили, да је то масло ста |
| } Ха, ха, ха!</p> <p>Утоме се гости већ почеше разилазити.{S} И младожења се диже, па иако је п |
| плаве, а у њима, као обично у сирочади, почиваше нека меланхолија...{S} То је била кћи чича-Тим |
| у тај мах свега нестаде, и лепа Гркиња почиваше у најдубљем сну...</p> </div> <div type="chapt |
| т пљесну рукама, а Гркиња, после подуже почивке, продужаваше научену песму:</p> <quote> <l>Амор |
| ело да о нечем премишља, а после кратке почивке диже се са свога места и, весело ходајући по со |
| а учитељка обори опет очи, а после мале почивке поче наново разговор о беседи: — Дакле, ви нист |
| м, и гле, шта у овоме пијаноме Перковцу починише!{S} Бар да је на њој меса колик’ на корњачи!{S |
| довољства.{S} Већ у тим младим годинама почиње сиротиња бивати незадовољна, јер тако млада срца |
| бивати незадовољна, јер тако млада срца почињу тровати увреде, које им неправда наноси!</p> <p> |
| оже бити гори од мог оца, па што не бих пошла за њега?{S} Ова Гркиња неће имати власти у кући м |
| бити вечера без вина?{S} Дакле, и вина пошљите бар једно по акова, само од оног доброг, што га |
| о што је дубоко уздахнула, а чича-Тима, поштапајући се, оде, куда су га позвали.</p> <p>Код кир |
| облик.{S} Час га је гледала, како иде, поштапајући се поносито трсковим штапом, по улици, а де |
| оделу.{S} Он је корачао сасвим озбиљно, поштапајући се, напред, а за њим остала фамилија по ред |
| стио је мало шешир и панталоне, узео је поштапач у руке, па се дигао да иде:</p> <p>— Искапи то |
| , што сте још и тамо преко били госпођа поштарка?...{S} О, знам вас ја, знам!{S} Били сте ви и |
| </p> <p>Чича-Тимин побратим беше одиста поштен човек; он се радовао што свом пријатељу може усл |
| ове, управо беспослице, без којих свака поштена кућа може опстати: ту су ти шлингераји, штикера |
| говорила је љутито... — Зар је то ваша поштена реч?...{S} Срам вас било...{S} А онда сте казал |
| да тугу свога родитељског срца ублажи, поштено напио.{S} А као напит, прво се наљутио на своју |
| и, — не би се могао смирити, све док се поштено не накреше; онда заборави на све терете који га |
| добро родио.{S} А, после, имаш и своју поштену службицу!{S} На тако јемство дао би ти ма ко у |
| речи о том...{S} То вам не смем казати, пошто сам жива; ствар је тајна, тиче се части, знате... |
| неприлику предупреди, приђе му ближе и пошто се, по обичају, једно пет-шест пута поклонио до з |
| смешно како Папраг брзо окрете лист; но пошто није био у намери да таста и зета доводи у сукоб, |
| {S} А што се мужа њеног тиче, то вам је поштовања достојан човек!{S} Јединствен тип сеоског учи |
| и лепша од њега, а то су по већој чести поштовања достојни удовци чинили; други, нарочито старе |
| го наклоњен, да се о њојзи више пута са поштовањем изразио: како би Србија срећна била, да има |
| ати, хоће ли бити у стању да их довољно поштује.{S} Хоће ли им се смети у тузи својој или у рад |
| једноме су се опет слагали: кад је, н. пр. она у неког удовца мало ватреније погледала, па баш |
| , али само црквене песме.{S} Ако је, н. пр., зимње време, он удари у „<title>Во Јордање</title> |
| оје нису њену помоћ тражиле.{S} Ако, н. пр., није која рађала, она јој је умела наћи чини и мађ |
| еки дукат, а ако је дете чиновничко, н. пр. начелниково, њему је зато ласкала, да је отац г. ми |
| тали озбиљни као неки грчки филозоф, н. пр., Сократес...{S} Тако ми дођосте у један мах промење |
| а сав глас с највећим патосом читати, н.пр., о створењу света, па ће са свом ватром, која је бу |
| ланац, те с њиме насриједу!{S} Па да је прав ка свијећа, само зато, што те је уплашио, кихаће р |
| збрчканоме лицу туђе белило и руменило: права лорфа!...{S} А ја?...{S} Хе, хе!{S} Бар сам округ |
| а она, сирота, неумивена и неочешљана — права слика занемареног сирочета.{S} Дуго је, тако, ћут |
| црно да офарба, тиме би, вели, постала права грчка лепота...{S} А што се мужа њеног тиче, то в |
| сити толику несрећу, а то је била за њу права несрећа, морални гроб, који је целу њену будућнос |
| визору ни беле приметити, ни ради самог правдања; тек кад је ревизор отишао из места, онда поче |
| , а после сам и ручак пристављала... -— правдаше се дете.</p> <p>— Ручак!{S} Красан ми је то ру |
| уздахнуо:</p> <p>— Е, е, оно, касти, по правди, ја и јесам крив!...{S} Ал’ откуд је она могла ч |
| оба по Србији „изображенији“ свештеници праве себи појасеве, и даде га баби.{S} Баба га преглед |
| а не чује!{S} Не знате, како је сумњив, прави Луцифер!...{S} Чекајте, сад ћу ја видети, можда в |
| е — коров!...{S} Дакле, као што видите, прави идеал скромне усамљености...{S} Што се пак саме л |
| а ти ракија кошта новаца, побратиме!{S} Прави мелем!{S} Него, дајде још једну, касти; на две са |
| приметити; а мој дебели даскало, он је прави Атињанин; онде је и науке свршио.{S} А ви сте, сл |
| шпијунисати, и то много вештије него и прави полицијски агенти: од ње је само начелник могао д |
| тамо и амо гурали, не изгледаху му као прави истински људи; чинило му се да су од хартије онак |
| ог, али живосно уображеног, обожаваоца, правила је нове комбинације о својој лепшој будућности. |
| ић.{S} Раста је био средњег, лица доста правилног, али на такоме младоме лицу беше и сувише сит |
| се Гркиња, — него сам наумила довече да правим вечеру, на којој ће бити и учитељ из Бајковца, а |
| поче се, онако по новосадски, клањати, правити книксове, па се у један мах сроза наниже и том |
| е. — Дивно вече, касти; да умем стихове правити, као ваш Никола, баш бих направио један стих, к |
| ђе за практиканта у суд перковачки неки правник из Београда, по имену Живко Пацић.{S} Тај Живко |
| уме да гледа онако безобразно сељачки, право у очи, но некако све испод трепавица; а и ход јој |
| </p> <p>— Да, где сам, оно, стао?...{S} Право, у кованлуку код деце...{S} Е, па, дабогда, као ш |
| велим, биће и то да је нека наука?{S} А право да ти кажем, мени је данашњи свет смешан!{S} Млад |
| своју унутрашњу муку разблажи, а он оде право кући, да свадбарину спрема; а Папраг, опет, на др |
| га, ваљда, друкче и зову; а овде му је право име ђинђуве.{S} А, касти, доста су и јефтине: мој |
| о сокаче, па прошавши онуда, упутила се право горњој мали.{S} Ту, у томе усамљеноме крају, ретк |
| ead> <p>Учитељ Тима је, наљућен, отишао право кући својој, седе, онако срдит, на једну столицу, |
| читељ четвртог разреда, — ви имате пуно право!{S} Ја више уживам у вину, него у њином мажењу и |
| , пазите, да не би случајно ушао у траг правој истини, то би била за нас обе пропаст...{S} О фе |
| азива класа!{S} Узмите за пример и саму православну веру.{S} Јуда нема те важности, коју има Св |
| шир скинуо, а лепа Гркиња стајала је на прагу његове собе, весело се смејала и гледала у збуњен |
| носило, и све то од скупих материја, а празником се виђала на њој и свила!...{S} Ту је, наравн |
| аца појели, а и они, који су им понекад празником после службе божје на чашу комовице долазили, |
| е Папраг комбиново, докле су гости чаше празнили; а кир-Никола, кад се добро најео и напио, и н |
| ао црни капут, који је само при великим празницима облачио, узео је четку, очистио је мало шеши |
| костура, што му клопарају сува ребра у празној кожи?{S} Што му је сав облик у носу смештен?{S} |
| а; па кад је г. ревизор дошао, нашао је празну школу: у свакој скамији седе по двоје или по јед |
| ицом и са још седам-осам <pb n="345" /> практиканата употребили су сву своју речитост и оштроум |
| нути...{S} Људи су ћутали, само њих два практиканта и Гаја берберин, који је био музикалан, т. |
| не би угледали, да случајно не дође за практиканта у суд перковачки неки правник из Београда, |
| ма да видите, како умилно погледа у ове практиканте, што од неког доба крстаре по нашем сокачет |
| о кревети нису намештени?</p> <p>— Оче, прала сам судове, а после сам и ручак пристављала... -— |
| вешто под црну капу, само је један смеђ прамичак, који још није избелео, пустила низ зелене очи |
| <p>— Хоћу господине, казаћу, да спреми прасе.{S} Дете је знало, да му је отац сваког Божића и |
| поклањао учитељу прасе.</p> <p>— Ти си прасе, букване један!{S} Палачинке хоћу; јеси л’ ме раз |
| -Никола од каквога ђачког родитеља неко прасе или рубљу испросио, није му она замерала; па ни о |
| ваког Божића и поклада поклањао учитељу прасе.</p> <p>— Ти си прасе, букване један!{S} Палачинк |
| и шареним ливадама и загаситом зеленилу прастарих лугова.{S} Она тамо ни погледала није.{S} На |
| о дуварима виси паучина, на орману пала прашина, у кујни судови неопрани...{S} Да свисне човек |
| во после подне одмарати се...{S} Ох, та прашина, да се човек угуши, баш ме умори!...</p> <p>И н |
| ти са ормана једну јабуку, убриса је од прашине, па је пружи ђачету:</p> <p>— За тај маријаш, с |
| мрел, пустила дугачке шлепове, да се по прашини вуку; а, овамо, како би се беле шлинговане чипч |
| м децом свађати се и гутати ону школску прашину.</p> <p>Кад је учитељ попио своју грку, он се п |
| ли, шта је с гросмутерком?...{S} Кад се праштала са господином начелником просвете, није примет |
| те уверени, да чим се вратим у Београд, прва ће ми брига бити да је са мужем протерам.</p> <pb |
| тога разреда... —- Ви свакипут, некако, прва извешћа добијате...</p> <p>Стара госпођа, учитељиц |
| ..{S} Кад се мироноше, наравно да ћу ја прва бити на реду; при самоме причешћу <pb n="368" /> т |
| :</p> <quote> <p>— Браћо!</p> <p>Ово је прва беседа, коју ће историја вароши Перковца крупним с |
| истина, мало су храмали, али читанку и прва знања знали су ама као вода!{S} А у протоколу стој |
| -Тима се наново намрштио и сео на своје првашње место; а дете, кад је чуло последње речи свога |
| т трже и седе сасвим замишљено на своје првашње место...{S} То је Гркињу изненадило.{S} Она пог |
| холија...{S} То је била кћи чича-Тимине прве жене, која је после порођаја и умрла.{S} Људи су м |
| и свакад на расположењу, доказивати, да први људи нису јели гвозденом виљушком печење, него соп |
| па још и да се учитељ четвртог разреда први опио; и то су дочули, па и то, како се ујутру зоро |
| разреда, онај што се на Гркињиној части први опио.{S} Кад је видео учитеља богословца, а свога |
| Он се диже из кревета, и то је, можда, првипут у животу, што се саже над својим спавајућим дет |
| оборио очи и ћути замишено.{S} Тада је првипут осетио да га Гркиња вара и лаже, али није имао |
| вим грудима, као онога тренутка, кад је првипут своју обожавану Гркињу видео!...{S} Кир-Николу |
| ублажи, поштено напио.{S} А као напит, прво се наљутио на своју Милку, што је целог вечера нев |
| садске, забаве, поче својски одазивати: прво уђе у дворану, једном мили-и са три лојане свеће о |
| богословцу није ни било тешко опазити; прво, што је био доста хитар, да на свашта пази, а, дру |
| у цигару дувана и да мало продиване.{S} Прво је било да се увере, где ли се сад школски ревизор |
| амерна у Београд ићи.{S} Наравно, да ћу прво моју госпа-Јустину походити; више му не треба, нег |
| око десет учитељских класа.{S} И учитељ првог и учитељ трећег разреда хвалили су поделу учитеља |
| та препреден, да гросмутерчин реферат о првој перковачкој беседи мало обуче, објасни и, бенгалс |
| леда: стара госпођа, осмејкујући се, по првој скамији намешта женске радове, управо беспослице, |
| и је водио од цркве касарни.{S} Одмах у првој кући тога сокачета живела је једна Гркиња, што је |
| че лепо провео, касти, ни кад сам се са првом мојом женом венчао, нисам се тако веселио!...</p> |
| нска, — она је још гора и црња!{S} Ено, пре јој је купио чика-Паја свилену хаљину са карнерима, |
| ремам се <pb n="377" /> за удају!...{S} Пре кратког времена играла сам се луткама; ону највећу, |
| , море, да се отресем; хоћу, као што је пре мени неко казао, да заборавим, да ми је отаџбина не |
| оград.{S} Сваки је путник гледао где ће пре на конак, па и чича-Тима најпре добро загледа по џе |
| кад су се учитељи и учитељке скупили, и пре него ће почети своја предавања, заседоше <pb n="307 |
| о, сад ћу ја све то поправити!</p> <p>И пре него што је чича-Тима могао да предупреди даљи гово |
| и децу да повратим у школу!...</p> <p>И пре но што је могла стара госпођа што одговорити, оде ф |
| , да се мало по чаршији прошета.{S} Али пре него што ће свога дебелога Шпартанца оставити, мора |
| па шта ћеш ти мимо свет?{S} Ено, гледам пре, син оног Железниковића, што га је наша влада у Пар |
| во избегава, а то је <pb n="317" /> тим пре могао учинити, што су, и онако, већ наступиле фериј |
| ле ће са протођаконом трчати кошију; ко пре стигне, добиће литру сапуна, да опере зубе...</p> < |
| е пуна чичака.</p> <p>— ’Ма шта ви мало пре рекосте, оче прото...{S} Да је чича-Тима уз своје о |
| егову јужном наречју.{S} Некако наскоро пре те перковачке беседе обудовео је, те због те своје |
| Е, да сте благословени!...“ Тако је то пре кратког времена са лутком било, а прексутра ће бити |
| ; мајстори се <pb n="336" /> сврате још пре сванућа у кавану, па се онде почасте понеком кавом |
| шта и требати; нећу, касти, да ми после пребацују и да ме оговарају и бољи и гори од мене...</p |
| ерујте, што се мене тиче, не бих вам ни пребијене парице тражио; али баш и сама њена будућност |
| А интереса ти, побратиме, не тражим ни пребијене парице.</p> <p>Чича-Тимин побратим беше одист |
| ногу је ишчашила, а леву руку је сасвим пребила...{S} Уосталом, ја видим да ме ти не разумеш, а |
| што из министарства.</p> <p>Учитељ Тима пребледе:</p> <p>— Из министарства?...{S} Радоване, то |
| ама, а он се само смеје.{S} Лепа Гркиња пребледи од љутине, волела би и искру ватре из свога об |
| пијем, имам некакве цели; хоћу нешто да пребринем; хоћу некаких мисли, које ме, може бити, море |
| е, да се отпустим из службе...{S} А, не превари старога курјака!{S} Видео сам ја лепо, да су ме |
| ово имање мора мени припасти.{S} Али не превари, стара намигушо!{S} Уме се Папраг и сам за себе |
| Та мене никад није глава од слепог миша преварила! — Утоме баба скиде тигањ с ватре, остави га |
| стојао да неће изостати, као што се ни преварио није; јер не прође ни четврт сата, а учитељи т |
| е жене, неће више никада женити, али се преварише, јер се он одмах после шест недеља с другом в |
| бији од учитеља заслужио, да му се каже превасходан, то сам ја, драга браћо!</p> <p>— А знате л |
| олико тиче, уколико му понеку, с руског преведену а у читанци отштампану, причицу позамашно наг |
| пита волела?{S} Кажу, да се једанпут из превелике љубави хтела и удавити, само што у Монакову н |
| надувена стеница, па ће какав неспретан превод из некакве немачке купусаре на сав глас с највећ |
| ешен чамац, на коме се свакојаки еспапи превозе!...</p> <p>Хтео је он још говорити, али се око |
| е је Гркиња на разне начине, мазећи се, превртала...</p> <p>— Ја вас обожавам!..{S} И чича-Тима |
| руге којекакве беспослице.{S} Она их је превртала, а сузе су јој текле низ увело лице...{S} Је |
| била будна.{S} По својој мекој постељи превртала се с лева на десно, устајала би, намештала би |
| и љубведостојну богињу; кршио је руке, превртао је очима, а кад је изишао за њом, да је испрат |
| је дубоко уздахнула.</p> <p>— Љубав је превртљива ствар — рече баба. — Прота је као луд за тоб |
| алницу, затекоше младог богословца, где преврће неки ђердан од црвених земљаних ђинђувица, што |
| по табака исписане хартије; начелник је преврће, а лице му је пуно важности, очију и не диже го |
| м се забавља?{S} Прегледа старе лутке и преврће нова љубавна <pb n="354" /> писма!{S} Лепо!{S} |
| абуњао, лепа се Гркиња прибрала мало и, преврћући, по обичају, очима, осмејкивала се умиљато на |
| јка под прстеном, па чим се забавља?{S} Прегледа старе лутке и преврће нова љубавна <pb n="354" |
| би појасеве, и даде га баби.{S} Баба га прегледа добро са свију страна, дуну у њега трипута, па |
| ском разреду, где с најозбиљнијим лицем прегледа изложене радове.</p> <p>Он беше дугуљаст, плав |
| о Пацић.{S} Једним високоумним погледом прегледа целу дворану, па, кад је видео, да је дупке пу |
| је покрила лице рукама, а лепа Гркиња, прегледајући хартије, поче из прописа читати: „<hi>Бог |
| исар који је те ноћи дежурао, кад га је прегледао и пописао ствари, које су се у њега нашле, сп |
| зар не видиш, да је једна страна сасвим прегорела?...{S} Их, гром те спалио!{S} Та све ћу палач |
| што га је безобразница у пуној дворани, пред најотменијим светом, јавно изговорила:</p> <quote> |
| е се не види осветљен прозор или фењер, пред њиме стоји мрачна шума.{S} Чује само, како по густ |
| ве поклоне, што јој је прота подоносио: пред њоме на асталу стојало је пуно најскупоценијег пос |
| one unit="subSection" /> <p>Вече је.{S} Пред Грковом каваном у Перковцу <pb n="341" /> стоје њи |
| е стране на асталу стоје гомиле акта, а пред њиме само једно по табака исписане хартије; начелн |
| их киселих краставаца, што их чича-Јова пред Трајковом механом два за пару продаје...{S} Е, јес |
| се да чује глас старе госпође, како га пред г. секретаром оговара, а секретар, баш као велико |
| тужне мисли премишљао, неко се накашља пред вратима.{S} Чича-Тима се трже.</p> <p>— Да није он |
| м уздиже и стаде са узвиљашеним обрвама пред огледало.{S} Десну руку је подбочила на кук и тако |
| n="375" /> у стању је била по два сата пред огледалом седети.{S} Често би у томе усхићеном зан |
| се авлијска врата отворише, она истрча пред учитеља Тиму:</p> <p>— Добро дошли!...{S} О, госпо |
| note xml:id="SRP18760_N2">Ћошка се зове пред кућом од дрвета начињен као балкон.</note> <note x |
| је у своју уплашену ћерку, која је онде пред њим дрхтала, али се није с места помицала, нити је |
| није могао а да истога вечера не покаже пред својим препреденим зетом, да је доста замашна буда |
| -Тиме није код куће било, е, онда га је пред чика-Пајом и кудила, како је незграпан, неваспитан |
| ажење није могло ниједне пријатне слике пред њу изнети, која би је својим заносним бојама у туз |
| климао ногама, то му није сметало да се пред чича-Тимом не само по обичају поклони, него да два |
| вештеницима из оближњих села, како седи пред Милошевом механом, па пије расхлађену ракију, а по |
| целу чаршију.{S} Кога је год у путу или пред дућаном видела, она му се поклонила, погледала га |
| и; после га види у цркви, како се млати пред олтаром са кадионицом у руци, а златна одежда све |
| ара се госпођа стаде бојажљиво измицати пред њиме.{S} Њему је то било смешно, те се, старац, гр |
| их колега и колегиница?...{S} Кад дођем пред госпођу Швабићку, а ја ћу се тек онако мало осмехн |
| Један од њих четворице држи грдан бубањ пред собом, од прилике као нека петачка, а у десну је у |
| или?...</p> <p>Кад је учитељ Тима дошао пред начелника, затекао га је, где сасвим озбиљно седи |
| да му не разбереш!{S} Стајао сам некако пред Трајковом механом, кад се са господин-начелником с |
| , а ми имамо и начина и искуства, да то пред осталим светом прикријемо или забашуримо.{S} И то |
| целом нашем разговору ћутати, нарочито пред Гркињом.</p> <p>— Молим, молим, слатки господине Т |
| иже долази и већ ево га, где цео целцит пред њеним креветом стоји, па тек што не проговори....{ |
| ао тако, да често није могао ни лекцију пред учитељем изговорити, све од силнога смеја; па се, |
| ар и једно зрнце од оне наворе, коју су пред своју смрт поделила у Св. Гори три јерарха...</p> |
| неће ми се одрећи...{S} Наравно, да ћу пред министром друкче стојати...</p> <p>И уједанпута се |
| е слушао, пресвукао се; али кад дође да преда шлафрок, то му би криво, те се испречи на економа |
| у на суву руку, па је замишљено гледала преда се.{S} На запећку стајао је хлебац и недодирнут, |
| као неко невинашце, обори очи и гледаше преда се; а кад ју је начелник загрлио, она га је отиск |
| љке скупили, и пре него ће почети своја предавања, заседоше <pb n="307" /> у оџаклију око ватре |
| дну класу...</p> <p>Сутрадан, кад су се предвече свршили испити, ревизор искупи све учитеље у с |
| тврдио је Тима, коме је, наравно, таки предлог у рачун ишао. — Дабогме, да би то тако требало |
| једну по једну, из катихизиса и других предмета испитивао, исказујући свима своје задовољство. |
| кој сукњи боље видети могле, подигла је предњи скут своје тунике чак до више колена.{S} Жене и |
| власти у кући мога мужа, па шта се имам предомишљати?{S} Ја сам сироче остављено, погажено, тре |
| има у њену лепоту загледати, она јој је предсказала; и кад јој је чика-Паја член купио свилену |
| Гркиња, рукујући се с њиме. — Имам част представити вам нашег новог пријатеља и познаника г. Па |
| <p>И пре него што је чича-Тима могао да предупреди даљи говор, четврти разред се подиже и поче |
| век од такта, да сваку могућу неприлику предупреди, приђе му ближе и пошто се, по обичају, једн |
| њега и заљубљена, а и чика-Пају је радо предусретала, нарочито ако се десило да чича-Тиме није |
| окретан, да би га из те забуне извукао, пређе у разговору на будућу свадбу. — Дакле, побратиме, |
| оравао је старац, а после му преко лица пређе глуп осмејак.</p> <p>— Твоја кћи Милка срећна је |
| вога, три мужа променити.</p> <p>Гркињи пређе преко лица лак осмејак, и није никако могла своје |
| е!{S} То је отрован паук, што ти танком пређицом своје паучине све донде срце стеже, докле у бо |
| су сва могућа јевропска питања, па онда пређу на месне новости.</p> <p>Таку једну господско-трг |
| ио сам на њима и у Новом Саду.{S} Варош презадужена; народ од туђинаца знањем, индустријом, нау |
| езобразлук!{S} Кад успишете депешом или президијално господину министру, а ви наведите само јед |
| ље бриге!{S} Сад само не знам, да л’ ћу президијално, писмом, али депешом о томе да извјестим г |
| кван Суругџић.{S} Откуд њему тако име и презиме, да ли му је то тако од старина остало, или су |
| те?...</p> <p>Стара госпођа га погледа, презирући:</p> <p>— Господине, ми као да смо још јуче з |
| о вређало ни једило; она га је омрзла и презрела.{S} Једно је само мучило, — што се мора с њим, |
| ну сапутницу свога живота.{S} Она би га презриво гледала, окренула би му леђа, погледала би се |
| е морал!{S} То је учитељско владање!{S} Преизредно!...</p> <p>После тога, исправивши се поносит |
| ије, па палачинке, па торте...</p> <p>— Преизредно!{S} Лепо!{S} Неописано!...{S} Откако је моја |
| ебелим образима плива осмејак.</p> <p>— Преизредно!... — говорила је, пуна задовољства. — Леп о |
| ао, нарочито од вас, који сте такође из прека родом...</p> <p>— Ви ме нисте разумели.{S} Што се |
| с киме говорите...</p> <p>— Е, чуда! —- прекиде јој чича-Тима реч. — Ја се опет бојим вас!{S} В |
| } И јуче је...</p> <p>— Прота, прота! — прекиде је врачара. — Хоће да умре за тобом, да се обес |
| човек, касти.</p> <p>— Господин-Тимо, — прекиде му реч лепа Гркиња, -— време је да се руча.{S} |
| ам и спремати — дакле...</p> <p>— Али — прекиде му реч Гркиња, — кад чујете, да ћу на беседи и |
| шила и Париз...</p> <p>— Знам, у чему — прекиде га учитељ IV разреда. — У окладу, да сте у тој |
| ражио своју обожавану Гркињу; молио је, преклињао, само да га погледи, а он ће јој поклонити св |
| лободе?{S} Боже, ала вам је то јело!{S} Преко, тамо код нас у Срему, највећа га господа једу... |
| оју ћерку, он би видео, где јој се суза преко белих образа котрља; али он беше више сам собом и |
| три мужа променити.</p> <p>Гркињи пређе преко лица лак осмејак, и није никако могла своје унутр |
| асвим кицошки узе под руку, пропрати је преко авлије до малих вратница; а ту су опет застали, ш |
| н родила!{S} Ето, ова жилица, што ти се преко сред длана повлачи, само што не проговори, да ћеш |
| те, да сам вас изненадила? — скакућући преко авлије, подвикиваше весело Гркиња.</p> <p>Чича-Ти |
| само ви ћутите, ви, који сте још и тамо преко држали актерке у квартиру!{S} Само ви немојте ваш |
| Ви, ваљда, мислите, што сте још и тамо преко били госпођа поштарка?...{S} О, знам вас ја, знам |
| не!... (О, знам ја титулирати, још тамо преко сам научила!)..{S} Милостиви господине!{S} То што |
| ?... — повторавао је старац, а после му преко лица пређе глуп осмејак.</p> <p>— Твоја кћи Милка |
| панаћем, црно вино ретко употребљава, а прекодан и по сву ноћ о белом вину проводи; ноћу не изл |
| лаче, и кад је лепа Гркиња поред њега с прекорним погледом прошла, он, да би је унеколико одобр |
| загрли...</p> <p>— Оче прото!... — рече прекорно, помало као отимајући се из његова загрљаја. — |
| е надала од вас — рече Гркиња, као мало прекорно, — али се надам, да кад се амо доселите, да та |
| око цени.</p> <p>— Дакле, драги колега, прекосутра свадба, венчање, весеље?</p> <p>И она је вес |
| Свилајинцу и да ће сутра, а најдаље до прекосутра, доћи и у сам Перковац.</p> <p>— Што се мене |
| где сасвим озбиљно шије, кроји, па опет прекраја, додаје чипке и шепутлице, и у свему томе је л |
| „Слуга сам нижајши, моја дражајша (или прекрасна) господична!“...{S} Да га изедеш од милости!{ |
| сам уверена.{S} Дечји радови су такође прекрасни, морају му очи стати, кад види оне стаклене ђ |
| кле, он вам није доставио?{S} Но, лепо, прекрасно, кад и сама власт гледа кроз прсте бунтовници |
| ра, она је пушта на беседу!{S} Лепо!{S} Прекрасно!</p> <p>Гркиња уздиже обрве високо, своју сув |
| о свака пиљарица резоновати: — Лепо!{S} Прекрасно!{S} Но, то ми се допада!{S} Девојка под прсте |
| ињи, да се на њега посади; а сама је, с прекрштеним ногама, села на ћилим.</p> <p>— Данас је пе |
| о пре кратког времена са лутком било, а прексутра ће бити са мном...</p> <p>Милка ућута, по бел |
| Још сутра, слатки Тимо!{S} Сутра!{S} А прексутра нека свисне стара вештица од муке!{S} Тиме се |
| , него и сами келнери су онде, наравно, према својим душевним способностима, у класе подељени, |
| иједне капи женске нежности; она кад се према каквом детету показивала милостива, то је чинила |
| и васпитава, и то, касти, све из љубави према чича-Тими!{S} Е, па где су данас младићи, у које |
| ам свакад био тога мњења, да се учитељи према годинама награђују.{S} Шта ви на то велите, госпо |
| купио; ох, ала би јој то јасно црвенило према њену белом лицу доликовало!</p> <p>Оба побратима |
| други подобни инштрументи?{S} Све је то према зурлама лук и вода!{S} Ја мислим да у Венецији њи |
| >„Слатка гросмутерко!</p> <p>У смотрењу према вашим, мени учињеним, услугама, осећам се обвезан |
| стану старе госпође, да свакога од њих према заслугама оцени и своје оцене у протоколе стави.{ |
| ; ја сам, као што знате, из Новог Сада, премда сам и ја пореклом Гркиња. — И, уздигнувши мало н |
| е чича Тима, а начелник га још једанпут премери од пете до главе, па се испречи на њега:</p> <p |
| во сносити...{S} Гркиња је још једанпут премери својим пепељавим очима, па кад је видела да дет |
| истра израдио, да ме у дваестпету класу премести.{S} Јест!...{S} А ово друго ћу продати Чивутим |
| .. ’Ма чу ли, болан, да су и кир-Николу преместили, и то у Хомоље, па ће и госпођа Јоханида с њ |
| м, богами, смрсити конце, кир-Николу ћу преместити у Хомоље; а кад се он са својом вештицом одс |
| сно, устајала би, намештала би и наново преметала и јастуке и душеке, али ништа не поможе; напо |
| дину, а оно за догодине, да им осигурам премештај; тек, свакако, ако ја уживим, неће се та шкор |
| да неки учитељ из околних села, желећи премештаја ил’ друго што, да се за препоруку њојзи обра |
| описано!...{S} Откако је моја протиница преминула, још нисам таке сласти окусио...{S} Али кад п |
| .</p> <p>Папраг застаде мало, као да се премишља.</p> <pb n="335" /> <p>— Милостива, то вам не |
| руку.{S} Из свега се видело да о нечем премишља, а после кратке почивке диже се са свога места |
| рад.{S} Неки су се по „фердеку“ шетали, премишљајући о својим домаћим и шпекулативним <pb n="39 |
| јих обожатеља, о којима је цео онај дан премишљала.{S} Али све бадава: чича-Тима, чика-Паја, бр |
| p> <p>Тако је она у своме меком кревету премишљала и већ је у мислима гледала нове поклоне, што |
| p> <p>Док је чича-Тима тако тужне мисли премишљао, неко се накашља пред вратима.{S} Чича-Тима с |
| и и ђакони гледају у њега, чудећи му се премудрости; после га види у цркви, како се млати пред |
| уклости, сувише дара за сплеткарење, за пренашање лажних и истинитих гласова.{S} У њеној крви н |
| Италије овамо, и то баш у мој виноград, пренела.{S} Та она, касти, и личи више на поморанџу, не |
| не треба.{S} Што није више ни за шта — пренемагала се баба, — изношено, благо стрини!{S} Та он |
| лики петак у Туманима на Христову гробу преноћиле.</p> <p>И тако се обе, једна другом задовољна |
| S} Хтеде све да слиндари са себе, да се преобуче, али све беше доцкан!{S} Он није ни свој отрца |
| раћу ћифту, да га наштину испије мјеште препеченице...</p> <p>— А знате ли ви, шта то значи? —- |
| е иначе присни пријатељи о туђем трошку препирали.{S} Тако је и једна стара васпитатељка, која |
| ину кавану.{S} Били су у жестокој неког препирци тако, да од целе распре ништа друго ниси могао |
| с отом жабарком?{S} Ти као да је наново препичеш?...</p> <p>— Сад, учитељу!{S} Та, ваљда, нећеш |
| и се узјогунио и не хте тражити њезиних препорука, па макар још за дваест година не добио класе |
| лећи премештаја ил’ друго што, да се за препоруку њојзи обраћао, па често и онај поклон, којим |
| p>Кад је учитељ попио своју грку, он се препоручи и оде у своју школу.{S} Није се још ни три ко |
| је зато ласкала, да је отац г. министру препоручи.{S} И она је на тај начин, збиља, и напредова |
| ним ученицама, које му је стара госпођа препоручила...{S} То беху већином богаташка деца... а у |
| и све јој се чини као да гледа у женску препрату, па би, чисто, на њу да намигне, али му петрах |
| ву..{S} Господин начелник не беше доста препреден, да гросмутерчин реферат о првој перковачкој |
| ато, што ме не уважавају, баш као и она препредена Гркиња.{S} За њу сам већ скројила план...</p |
| вовицом, а још више раздражен наговором препредене Гркиње. — На ручак, док ти нисам ишчупао те |
| Онда, наравно, да ћу остати... — доврши препредени богословац, рукова се још једанпут и оде...< |
| да истога вечера не покаже пред својим препреденим зетом, да је доста замашна будала и да је, |
| заљубљен у своју набељену Гркињу.{S} То препреденом богословцу није ни било тешко опазити; прво |
| се на сваком покрету видела она варошка препреденост. — Драго ми је, колега, што сам тако срећа |
| е све донде срце стеже, докле у болу не препукне.{S} Милка је, таким мислима занета, ућутала, а |
| у детињу облину, а наместо њих скупе се прерано оне ситне борице, које би требало само старца д |
| е најпре пресвуче.{S} Старац је слушао, пресвукао се; али кад дође да преда шлафрок, то му би к |
| му рече, да може ићи, али да се најпре пресвуче.{S} Старац је слушао, пресвукао се; али кад до |
| па и то, како се ујутру зором чича-Тима преселио са станом код кир-Николе.</p> <p>То је, наравн |
| -Тима ми је и то говорио, да би се радо преселио у нашу кућу.{S} Удовац је, а твој је колега, п |
| си и бабу и секретара!{S} Њој, дабогда, пресело моје вино, а њему спанаћ и шунка!{S} Здрав си, |
| живи.{S} Лепа парада!...{S} Ал’ ће им и пресести!{S} Хоће, богами!{S} Скоро ће доћи и школски р |
| или да ожедни, те да за љубав чаше вина престане свирати, па се тек у томе случају, у највећем |
| ислио, тек се онда тргао, кад је учитељ престао говорити.</p> <p>— Дакле, колега, — рече, — ви |
| јао је само неколико минута, а после се претворио у неко зујање, од прилике као кад би у скупу |
| ли|...{S} Јер... </p> <p>Она га погледа претећи, па после, као нека фурија, оде из собе, лупивш |
| воје стране савесно извршио налог свога претпостављеног, преџоњао је у омладинској дворани сву |
| кад се већ лепо раздани; онде заседну, претресу сва могућа јевропска питања, па онда пређу на |
| Чича-Тима, кад ју је угледао, он је сав претрнуо.{S} Зар у таком отрцаном оделу да га затече бо |
| .</p> <p>Чича-Тима извади из џепа кесу, претураше по њојзи, све док није нашао један маријаш, т |
| а и стасом као да је клонула.</p> <p>— „Преузвишени господине!... (О, знам ја титулирати, још т |
| љутила на мене, па га је <pb n="353" /> прецртала и написала лепо сама својом руком друго слово |
| но извршио налог свога претпостављеног, преџоњао је у омладинској дворани сву ноћ, пио је с њим |
| ше, наравно да ћу ја прва бити на реду; при самоме причешћу <pb n="368" /> такође; а кад се нав |
| оме унознати...</p> <p>Стара госпођа се при овим речима ђаволасто осмехну, а после, сетивши се |
| бајиру и по улицама светлели.</p> <p>И при чистој свести за њега би Београд био <pb n="393" /> |
| е косу, обукао црни капут, који је само при великим празницима облачио, узео је четку, очистио |
| али то му није ишло од руке; он, дакле, приближи своју столицу њеној, загрли је, па је, онако с |
| ђа по асталу, а кад му се ко од путника приближи, он брижљиво заклања своју мараму руком, као д |
| е да Бог!</p> <p>Утоме се и лепа Гркиња приближи Папрагу:</p> <p>— Но, како вам се допада?</p> |
| а, учитеља из Лешњика.</p> <p>Младић се приближи учитељ-Тими, рукова се и са најумиљатијим смеш |
| џепа своје наочаре, натаче их на нос и, приближивши се учитељу четвртог разреда, стаде поверљив |
| очи јој севаху од јарости; а кад се он приближио њојзи, у намери да је загрли, да је пољуби, о |
| нећу!..{S} А донде да се нисте усудили приближити се мени и називати ме свакојаким мазним имен |
| Док је он тако трабуњао, лепа се Гркиња прибрала мало и, преврћући, по обичају, очима, осмејкив |
| слуга.</p> <p>Кад се стара госпођа мало прибрала, она извади из недара своје наочаре, натаче их |
| легао да отпочине, морила су га страшна привиђења: као да је остао без службе, па сад мора да п |
| аните се, Бога вам, Цигана; после да ми приговарају: овака је и онака је, нема ни вина, ни шунк |
| че њој, а она се одмиче; он хоће да јој придене ружицу ил’ други какав цвет на груди, а она, гл |
| , да сваку могућу неприлику предупреди, приђе му ближе и пошто се, по обичају, једно пет-шест п |
| .</p> <p>Учитељ Тима се весело осмехну, приђе детету, да га мало охрабри.</p> <p>— Добро, синко |
| оца тако рано видела спремна и обучена; приђе му, по детињем обичају, руци, али он не допусти, |
| воје наочаре, натаче их на нос, па онда приђе ближе огледалу.{S} Руке је подбочила на кукове, о |
| е неколико дубоких поклона и поклончића приђе му ближе и пољуби га у руку.{S} Стари деда-Спира, |
| д тих ледених прсију!{S} А он ми ономад приђе, рукова се са мном, а мени се учини као да ми је |
| ом да зграби поређане ствари, Милка јој приђе корак ближе.</p> <p>— Госпођо, — рече уздрхталим |
| тиљава овца, те настрану, у бијег! — Он приђе к њојзи и хтеде се с њом руковати, а стара се гос |
| Кад је поред своје Милке прошао, она му приђе, по обичају, руци, али он је ни погледао није.{S} |
| ла, у којој, место славуја, зелене жабе прижељкују; а десном страном, <pb n="296" /> баш поред |
| зумели.{S} Што се те сорте забава тиче, признајем, да за њих слабо марим.</p> <p>— Ви, сигурно |
| ом — рече он, — што се мене лично тиче, признајем, да сам у свом веку два-три пута и ја био гос |
| им тоном млади богословац. — Угарска је призната као најобразованија држава после Француске, а |
| јем вам по стопута!...{S} Заиста, морам признати, да ми ни рођена сестра не би толико чинила, к |
| , какав је тога јутра нечувен и невиђен призор видела.{S} Чича-Тима гледаше неко време за њом, |
| — Имам част представити вам нашег новог пријатеља и познаника г. Папрага, учитеља из Лешњика.</ |
| ним језиком даље га упознавати са новим пријатељем: — Дакле, драги г. Тимо, ово је тај младић, |
| тавише, надам, да ћемо још много година пријатељи остати...{S} Та да нема вас, коме би се могао |
| Гркиња...{S} И тако би се иначе присни пријатељи о туђем трошку препирали.{S} Тако је и једна |
| лу на класе, би, јамачно, покварио цело пријатељство; али, на срећу младенаца, он то није чуо, |
| ота, и потужила, можда би казала: „Ето, пријатељу, мозак ми је потресен, а у грудима ми је нешт |
| — Баш никакве уљудности не знамо, драги пријатељу! — шапутао је. — Толика услужност од госпође |
| та поштен човек; он се радовао што свом пријатељу може услугу учинити, и то баш у оно време, ка |
| ено детиње уображење није могло ниједне пријатне слике пред њу изнети, која би је својим заносн |
| х бора, те да би се могло лепим или бар пријатним назвати.{S} Уста му беху свакипут на смеј раз |
| "347" /> али он викну, јутрењом походом пријатно изненађен: — А камо наже, госпођо?{S} Не каза |
| рече начелник, — голе кости, као да су прије десетину година из гроба ископане, те још ударају |
| трашљиво осврћући се, да га не би ко из прикрајка чуо. — Има нешто из министарства.</p> <p>Учит |
| Стари деда-Спира, који је ту параду из прикрајка гледао, накашља се зловољно и прогунђа у себи |
| а и искуства, да то пред осталим светом прикријемо или забашуримо.{S} И то је оно, што се зове |
| доле у лађи јели бифтека, а залевали га прилежно вином; а чича-Тима ухватио место за једним аст |
| место уљуднога носа, на оно снежно лице прилепили зрно сочива, па макар и од оног бечког, што г |
| одбије од тебе!{S} А, богме, то је лепа прилика!{S} Та колика му је само парохија, хеј, госпођо |
| а после се претворио у неко зујање, од прилике као кад би у скупу много бумбарева слушао; зати |
| њени суви збрчкани образи беху жути, од прилике као рђава лојана свећа.</p> <p>— И тако, за љуб |
| творице држи грдан бубањ пред собом, од прилике као нека петачка, а у десну је узео неку дрвену |
| ли.{S} Уосталом, мислим да против оваке прилике не можете ништа имати; а и млади господин Папра |
| ротекло, <pb n="324" /> а он није добио прилике да своју обожавану Гркињу загрли.{S} Два-три љу |
| па се у један мах сроза наниже и том је приликом тако нагњечила нос, да је од њега једва она ма |
| бакалин.</p> <p>— Мени би, касти, овом приликом баш потребовало, само ако би ми хтео позајмити |
| атили у <pb n="380" /> коло, и она нађе прилику да мало ближе приступи господину проти; а онда |
| и ревизор, а, као што сам чула, по свој прилици ће бити сам г. начелник!{S} Хоћу им, богами, см |
| окренувши се Папрагу: — Ви сте, по свој прилици, у самој резиденцији маџарској положили основе |
| >— А кир-Никола, он вам је био, по свој прилици, девер... ха?...{S} Ил’ је отишао, да спава, до |
| а оном чупавом брадом, коју су, по свој прилици, гуске опасле, или су је шилом садили?</p> <p>— |
| кад му је најнужније.{S} Данас у такој прилици тешко да би ма ко тако олако прошао.{S} То су ј |
| рну хаљину.{S} Знала је, да таква ношња приличи једној скромној васпитатељци, али, уствари, она |
| вољу и сталност, која у тим годинама не приличи оној мекој детињој облини, на којој би требало |
| вилену хаљину са карнерима, што се и не приличи да носи једна скромна учитељка, а чича-Тима јој |
| , да је васпитана!</p> <p>Те мисли нису приличиле њеним годинама, али сирото дете у нужди и нев |
| ари отрцан шешир је са осталим оделом у приличној хармонији стајао.{S} Он је имао и чистије рув |
| ога, које је на ћелаво чича-Тимино теме приљежно метала, оста она иста ватрена љубав у старчеви |
| срећан!... — шапутао је прота, све више приљубљујући се њојзи... — Ох, да знате, каква ме у ово |
| истерао из службе!</p> <p>Чича-Тима се примаче ближе њему, па га тек онако испод обрва погледа |
| лук, а косу је згладио с чела, после се примаче увету свога колеге, учитеља трећег разреда:</p> |
| ости данашња младеж!</p> <p>Начелник се примаче ближе њој, па онако намигујући, као што само Ер |
| ; после моли кметове и општинаре, да га приме за бирова, а они му доказују, да је за све то ост |
| новних школа назива класа!{S} Узмите за пример и саму православну веру.{S} Јуда нема те важност |
| аш најобичнија женска врлина!{S} Ја, на пример, не познајем ниједну жену, која не би могла бити |
| оме помоћи, он је помагао.{S} Он је, на пример, умео лепо лозу резати, па кад би га ко умолио, |
| <p>— Само далеко одавде, господине, на пример у Хомоље, у Црну Реку, или, ако је могуће, чак у |
| e> <p>Газда Миладин није могао, а да не примети:</p> <p>— Да не да Бог!</p> <p>Утоме се и лепа |
| и није имао толико храбрости, да јој то примети, него је само ћутао и није се више усудио подић |
| откако је познаје, није у њеним цртама приметила толико пркоса, толико самосвести, могло би се |
| са господином начелником просвете, није приметила басамаке, који су водили на доњи бој; поче се |
| ина, ја те слабости нисам никад на себи приметила, али сам гледала понеку од мојих познаница.{S |
| — Опростите, драги колега, али ја нисам приметила да је кир-Никола чупав, знате.</p> <p>— Чупав |
| довања и незадовољства.{S} Гркиња је то приметила, али се чинила невешта и, сасвим обично осмеј |
| поиздаље; а кад је видела, да су је они приметили, она пљесну рукама и на сав се глас насмејала |
| од њега учтивост...{S} Чим га је Папраг приметио, он скочи са свога места и после неколико дубо |
| а ради, ради ранга! — А кад је у кавани приметио и младога Папрага, који му је и сувише својим |
| , уосталом, и на мојој спољашности даје приметити; а мој дебели даскало, он је прави Атињанин; |
| ћутали и нико не смеде ревизору ни беле приметити, ни ради самог правдања; тек кад је ревизор о |
| д вас на квартир и кост; морам вам и то приметити: да најрадије једе шунке са спанаћем, црно ви |
| ено око каког липсалог шарова, само ако прими из њене руке част!</p> <p>Кад се Гркиња из горње |
| еба да сам благодарна, ако ме ко у кућу прими!...</p> <p>Тужне су то мисли; тешко ономе, ко се |
| ш и кад би неку хаљину од ког обожатеља примила, он се чинио и невешт; а тако исто и она, кад б |
| ош би нас хвалили, што смо стара човека примили на квартир...{S} Ал’ о томе ћемо друга пут прог |
| ала би лепо живели, кад би ме у квартир примили!</p> <p>— Лакше, господине, да нас Никола не чу |
| д нас походите, имаћете шта чути; а сад примите поздрав од ваше —</p> <p>благонаклоне</p> <p>Ју |
| ушавати...</p> <p>— Дакле, хоћете да ме примите?{S} О, хвала вам, хвала, љубведостојна моја бог |
| оле, а поцрвенела као обарен рак; он се примиче њој, а она се одмиче; он хоће да јој придене ру |
| сами покрети њена још неразвијена тела, примише на себе ону сигурност, која би тек доцније могл |
| после кажеш: „„Наговорио ме тај и тај, приморан сам!““...{S} Младожења, како је био прислоњен |
| за фину софру и стадоше лакомо грабити принесено <pb n="314" /> пиво и јестиво...{S} Ревизор, |
| се чича-Тима. — А, напослетку, нос и не приноси лепоти!...{S} Очи, очи!!...</p> <p>— Опет ми чу |
| шим ученицима спремни за сутра, јер сам принуђен ово после подне одмарати се...{S} Ох, та праши |
| S} Докле се сиротиња из ајмашког краја, принуђена невољом и глађу, договара, шта ће и кога ће т |
| плати се...{S} А од свега тога половина припада капелану, а често и сав приход!{S} А после част |
| а се зна да отменијој перковачкој класи припада, доста огроман кринолин.{S} Наскоро затим дође |
| ретно и некретно његово имање мора мени припасти.{S} Али не превари, стара намигушо!{S} Уме се |
| , касти, да лане у ово доба не беше ове припеке.{S} Шта ти велиш, побратиме?</p> <p>— Богме је |
| ...</p> <p>И није лако по тој јунијској припеци путовати ни здравом, а то ли тако трошноме телу |
| и Цигани кроз варош проводе; стари људи приповедају, да су једном, баш некако четресосме године |
| но, после три-четири чаше ракице, кући, приповедајући радозналоме комшилуку о великој наученост |
| овати.{S} О самоме прстену шта вам могу приповедати?{S} Чича-Тима је, као обично, био збуњен, п |
| наравно, да још истог дана г. начелнику приповеди, какав је тога јутра нечувен и невиђен призор |
| ходити; више му не треба, него да њојзи приповедим, како је њен Швабић у Трновнику хтео да пољу |
| ротиву мужа расположи, <pb n="325" /> — приповедићу јој, како му је попадија из Мартиновца варј |
| ="295" /> <head>ЧИЧА ТИМА.</head> <head>ПРИПОВЕТКА ИЗ УЧИТЕЉСКОГ ЖИВОТА.</head> <div type="chap |
| на горчину“!{S} И то је све, што се од природе изнудити може. „Учтив је, васпитан је“ — тврди |
| мели?</p> <p>Начелник, који је по самој природи био прост, а школу није баш много посећивао, иа |
| о свака српска кућа мора већ и по самој природи имати нешто, што је одиста знатно.{S} У свакој |
| љ се смеје.{S} Е, то му је тако у самој природи!{S} Каткада га лепа његова супруга почасти свим |
| ри, она није била за тај позив: у њеној природи је било и сувише подмуклости, сувише дара за сп |
| оворити, али које ракија, а које његова природна неспретност, не дадоше му; тек он, сиромах, по |
| па се њиме трљала по лицу, све док није природна румен дошла.</p> <p>Кад је стара госпођа видел |
| се она по могућству трудила, да све те природне мане улепша; а ту су јој била разна белила, ру |
| за онда наумна била да се лепом божјом природом бави, да се диви шареним ливадама и загаситом |
| ран сам!““...{S} Младожења, како је био прислоњен уз невесту, скотрља се од радости на земљу... |
| није била Гркиња та, која је на вратима прислушкивала, него његова кћи Милка.{S} Она, кад је ви |
| На тај начин је и лепа Гркиња вишепута прислушкивала на вратима и на тај начин његове најдубље |
| го лепа Гркиња...{S} И тако би се иначе присни пријатељи о туђем трошку препирали.{S} Тако је и |
| најмање узнемирио.</p> <p>— Дете је већ приспело за удају...{S} И ја сам још нашла младожењу.</ |
| , прала сам судове, а после сам и ручак пристављала... -— правдаше се дете.</p> <p>— Ручак!{S} |
| оводобивеног љубавника очупати, тек она пристаде да јој искану бунду за таке скупоцене мађије п |
| а је могао друго чинити, него на свашта пристајати?{S} Нарочито, што је то Гркиња захтевала, а |
| и каве, па нека г. Папраг реши, а ми да пристанемо: да ли је подела на десет класа боља и проби |
| коло, и она нађе прилику да мало ближе приступи господину проти; а онда ће му шанути:</p> <p>— |
| , нисам ни слутила!...</p> <p>Прота јој приступи ближе.</p> <p>— Драга госпођо, не знате, како |
| као да изазива, пркоси; а кад је Гркиња приступила ближе асталу и већ хтеде својом сувом руком |
| јући, облетали, не смедоше јој на близу приступити.</p> <p>Већ је била скоро на крају горње мал |
| добре воље; нарочито га је задовољавало присуство лепе Гркиње, а и последње речи њене, које је |
| беседу, ја се надам, да ћете нас својим присуством усрећити.</p> <p>Папраг застаде мало, као да |
| ко могла своје унутрашње задовољство да притаји.{S} Три мужа!{S} Та томе би се макар каква секр |
| мислима занета, ућутала, а споља се чуо притворни глас набељене Гркиње: — Милчице, а зар ти и н |
| буде година више; него је, душа ваља, и притврдио: баш лепо ти тај зна све до корица, па као во |
| хартија, размота је пажљиво и, грчевито притиснувши је на своја усташца, страсно је пољуби.{S} |
| е могла све изговорити.{S} Чича-Тима је притиште и наново је обасипаше пољупцима; а кад се она |
| а нек’ прсну сви од једа!</p> <p>Она му притиште руку.{S} И остали се руковаше, па одоше.</p> < |
| дућности, а и сам да се за ту свечаност приуготови...</p> <p>Кад је учитељ Тима дошао кући, зат |
| према.</p> <p>— Та лако је са спремом — прихвати Гркиња, — зар ту толико треба?</p> <p>— Оно, к |
| оловина припада капелану, а често и сав приход!{S} А после част!...{S} Кад се мироноше, наравно |
| шта у томе чину није лепо, а оно су бар приходи, да лепши бити не могу!{S} Умре неко, наплати м |
| да ћу ја прва бити на реду; при самоме причешћу <pb n="368" /> такође; а кад се навора дели, ј |
| уског преведену а у читанци отштампану, причицу позамашно награђује; а учитељи, опет, утолико, |
| то се чича-Тима није умео као што треба причувати, него се, као човек, да тугу свога родитељско |
| носа, окрете се чича-Тими, па му бајаги пришану, ал’ тако, како ће и Папраг чути: „Диван младић |
| за руком да је загрли и пољуби и да јој пришапне:</p> <p>— Лаку ноћ, моје суво злато!{S} Неће н |
| огледа га мазно, па онда, отежући речи, пришапта му полугласно:</p> <pb n="318" /> <p>— Знате л |
| {S} Напротив, Милка је озбиљно ћутала и пришивала шарене шепутлице на своју венчану хаљину.</p> |
| е, није у њеним цртама приметила толико пркоса, толико самосвести, могло би се рећи, јогунства, |
| је у тај мах изгледала као да изазива, пркоси; а кад је Гркиња приступила ближе асталу и већ х |
| торисаном погледу отвореним очима смело пркоси, она, да би избегла сваку могућу неприлику, окре |
| Она се решила да сваком њихову нападају пркоси.</p> <p>— На ручак се вуци, опајдаро ниједна! — |
| /l> <l>Гусеница лист; </l> <l>Гркиња је прљава, </l> <l>А паук је чист...</l> </quote> <p>— Јох |
| ма у завежљају нађе она једно парче још прљавије и згужваније хартијице од осталих хартија, раз |
| "305" /> свога госта.{S} И чича-Тима је пробао да очима искаже, што му срце осећа, али то му ни |
| : да ли је подела на десет класа боља и пробитачнија за учитеље, или је боље онако по староме, |
| , ха, ха!...{S} Али ме мој мали Аристид пробуди.{S} Хи, хи, хи!{S} Баш је хунцфут!...</p> <p>Чи |
| и код мене, волела бих чисто и да се не пробуди више.</p> <p>То је било и сувише.{S} Очи у чича |
| тако је силно цмокну, да се дете у соби пробудило.{S} После је сасвим кицошки узе под руку, про |
| p>То јутро по беседи чича-Тима се доцне пробудио, а кад је устао, беше некако зловољан и бунова |
| и дан по одласку секретарову.{S} Кад се пробудио, био је сав знојав и ломан, чуо је како му срц |
| ло, али које се сваког тренутка могло и пробудити.{S} Чича-Тима је дубоко уздахнуо, и лице му д |
| оћи поред умилне музике у игри и весељу проведу.{S} Кад су Цигани дунули у зурле, могло је седа |
| ру.{S} Е, јесте чули, што сам јуче лепо провео, касти, ни кад сам се са првом мојом женом венча |
| е кроз зеленкасту боју бистрог пеленаша провиде погдешто пепељаве очи обожаване Гркиње.</p> <p> |
| лени капут, на ком су се сви конци лепо провидели, а и стари отрцан шешир је са осталим оделом |
| епометена, прозори неочишћени, једва се провиди кроз њих; ено, по дуварима виси паучина, на орм |
| доле на земљу и повлачаше се, као нека провидљива плава магла, по густо засађеним шљиварима и |
| рстићи дугуљасти, а на њима нокти скоро провидни, лице јој беше као снег бело, дугуљасто, очи п |
| Николи голи лактови кроз отрцани капут провиривали.{S} Она се само бринула, да се на њеној хаљ |
| жели, не зна куда!...{S} Кадикад би тек провирио кроз мутна стакла какве сиромашне колибице, па |
| ров, ослањајући се на свој дебели штап, провлачи прота; и то је сав узрок, што се онако слатко |
| о, да и он умало што није уштинуо своју проводаџику, али се опет трже; а, после, и као добар бо |
| не, видели, како Талијани кроз Перковац проводе мајмуна и псето — обоје у неке шарене хаљине об |
| дан, како га хомољски Цигани кроз варош проводе; стари људи приповедају, да су једном, баш нека |
| а, а прекодан и по сву ноћ о белом вину проводи; ноћу не излази напоље, јер се боји од потчињен |
| ву вештицу с њеним надувеним Шпартанцем прогнао је у планину, да са дивљим мачкама вади очи!,.. |
| ао од смеја да се уздржи и у себи да не проговори: ево још једног човека од ранга; а после дода |
| ати, а после се ућута баш као риба и не проговори ни речице.{S} Затим хтеде нешто и Гркиња да и |
| ред њеним креветом стоји, па тек што не проговори....{S} И тако гледајући у свога новог, али жи |
| е преко сред длана повлачи, само што не проговори, да ћеш још четрест година живети!{S} Леп век |
| <p>Тек кад је она својим оштрим гласом проговорила, онда се кир-Никола трже и стаде се гласно |
| и дана био је као убијен; ни с ким није проговорио, <pb n="316" /> није се осмехнуо, није могао |
| од чуда зинуо и није умео ама баш ништа проговорити.{S} То, што је чуо, беше за њега страшно!{S |
| усхићен, чисто збуњен, не умеде ни речи проговорити, само је бленуо у своју обожавану и љубведо |
| лика граја подиже, да није умео ни речи проговорити....{S} Чича-Тима, прота, кум и остали гости |
| ича-Тима хтеде, у име отпоздрава, нешто проговорити, али које ракија, а које његова природна не |
| квартир...{S} Ал’ о томе ћемо друга пут проговорити.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дак |
| тако редом ићи...{S} Једног учитеља ће прогонити кметови, другог попови, а трећи ће страдати о |
| то на беседи говорити?</p> <p>— Цео вам програм не могу казати, али једно знам, а то је, да ће |
| спођа, по своме, доста вешто смишљеном, програму, утрвене и неутрвене београдске стазе обилазил |
| аде задовољно гладити своју, одавна већ прогрушану, браду; затим се сасвим опрезно накашља... и |
| прикрајка гледао, накашља се зловољно и прогунђа у себи: „Но, и то мора да је неки Шваба!{S} Ше |
| код вас у Пешти, можда, се ово скупо и продаје, па га, ваљда, друкче и зову; а овде му је прав |
| Јова пред Трајковом механом два за пару продаје...{S} Е, јесте чули, баш ми се једу кисели крас |
| S} Е, знади, учитељице, да ћу забранит’ продају мастила за читав перковачки округ!{S} У којој б |
| премести.{S} Јест!...{S} А ово друго ћу продати Чивутима београдским, згрнућу новце, па ћу да п |
| је и лепа Гркиња.</p> <p>— Но, Милка, — продера се својим крештећим гласом, — шта је то?{S} Два |
| кад му га економ ишчупа из руку, он се продера на њега:</p> <p>— Оно, касти, све нека вас ђаво |
| изгледа, као девето чудо: натукао онај продерани од сламе шешир, као да ће га Банаћанин на пле |
| попуше по једну цигару дувана и да мало продиване.{S} Прво је било да се увере, где ли се сад ш |
| начелника и његове госпође, гледаћу да продрем и, ако не за ову годину, а оно за догодине, да |
| ори писмо, па кад га је прочитао, он га продрма, па му весело подвикну:</p> <p>— Хај, старче!{S |
| рукама, а Гркиња, после подуже почивке, продужаваше научену песму:</p> <quote> <l>Амор иде, амо |
| свога места и, весело ходајући по соби, продужаваше своје смишљене планове полугласно исказиват |
| и забринутост.</p> <p>— Дакле, Тимо, — продужаваше безобразна жена, — да га доведем, да се нај |
| пе Гркиње. — Честит младић тај Папраг — продужаваше бездушна Гркиња; — ваљан, па, веле, и да је |
| тим патосом и са још већим ударом гласа продужаваше свој говор:</p> <quote> <p>— Ја хоћу да вам |
| ј пољубац се дете није тргло, већ мирно продужаваше крепећи сан.</p> <p>Чича-Тима се поче полак |
| Папраг, опет, на другу страну, које да продужи комбинације о својој будућности, а и сам да се |
| уће, на највеселији начин бар до ујутру продужи, те су због тога позвали Цигане у дворану, да о |
| ијицу.{S} Кад се мало утишала, а она је продужила жалостивим гласом даље: — Ето, ово слово беше |
| Милка није изишла напоље; после је тек продужила својим окретним језиком даље га упознавати са |
| идела вештицу, опет би са неким поносом продужила своја разлагања:</p> <p>— Ја, видиш, иако сам |
| аље својом обичном научењачком мирноћом продужио: — Дакле, и сама Пешта, као најобразованија ва |
| l> </quote> <p>Лепа Гркиња хтеде и даље продужити, али кад је последње речи изустила, стара гос |
| старешинству; али се весеље није могло продужити.{S} Прота је ћутао као убијен, чича-Тима је г |
| Знате, у Новоме Саду ни обичан ручак не прође без мелшпајза.</p> <p>— А ја сам мислио мало пови |
| ти, као што се ни преварио није; јер не прође ни четврт сата, а учитељи трећег и четвртог разре |
| остало, или су га људи од милости тако прозвали, то вам нико не би умео казати.{S} Али да је б |
| ад у школу ступи, он се насмеши; ако му прозвано ђаче зна лекцију, кир-Никола се задовољно насм |
| ?{S} Та, ваљда, није могла гледати кроз прозор, кад је кућа у авлији?{S} И он хтеде нешто говор |
| ј собици.</p> <p>Гркиња је једнако кроз прозор гледала; а кад је видела, да се авлијска врата о |
| а више улица, нигде се не види осветљен прозор или фењер, пред њиме стоји мрачна шума.{S} Чује |
| едала, па их љутито тресну кроз отворен прозор.</p> <p>У тај мах уђе једно ђаче у собу, скиде к |
| {S} Кревет ненамештен, соба непометена, прозори неочишћени, једва се провиди кроз њих; ено, по |
| собе, лупивши за собом врата, да су се прозори потресали...{S} Чича-Тима је остао сам у кући.{ |
| ћицом одгртао и загртао; али као главни производ, који га је и прославио и лепу му парицу донос |
| врхом стреле </l> <l>Кроз сред мене да пројури... </l> <l>Понда пружа руке беле, </l> <l>По не |
| дала:</p> <quote> <l>„Кроз сред мене да пројури!“...</l> </quote> <p>— Шта, наопако!{S} Е, то в |
| е чича-Тима, брижљиво се удаљавајући од проклетих учитељских класа. — Хоћу и ја да частим; оно, |
| нкости, у коју сте и ви уплетени, нешто прокљувио; дакле, пазите, да не би случајно ушао у траг |
| једно парче од опанака велико-мученика Прокопија, а добро би било да имаш макар и једно зрнце |
| n="296" /> баш поред плотова, љубав је прокрчила стазу, па где је најшира, најутрвенија, ту је |
| уће, па и читаве улице, чинило му се да пролазе мимо њега.{S} Он није знао, на коју ће страну, |
| , којој сав живот у церекању и у мажењу пролази.</p> <p>— Ха, ха!{S} Је л’ те, да сам вас изнен |
| ва?...{S} Радоване, то неће бити добро, пролетос ми узеше две класе, а сад?...— Сиромах чича уз |
| — Ово је диван корал — рече, научењачки проматрајући ђердан. — Да није сувише скуп, заиста бих |
| сред длана.{S} После је највећом пажњом проматрала испружену руку, зену мало, а затим се весело |
| вцу појавио, сви су се задивили големој промени на њему: у лицу је био блед, изнурен, хаљине му |
| зеленим карнерима; а, после, и мода се променила, изишле су и никакве тунике...{S} Оно, касти, |
| су ишла боса и издрпана, а и сам Никола променио је свој отрцани сламњи шешир с новим вуненим, |
| ек!{S} Па ћеш још, осим овога, три мужа променити.</p> <p>Гркињи пређе преко лица лак осмејак, |
| .</p> <p>И уједанпута се на њеноме лицу променише црте: нестаде умиљавајућег осмеха, безобразан |
| ратес...{S} Тако ми дођосте у један мах промењени!</p> <p>— Бриге, бриге, госпођо!...{S} Ах, ка |
| ми добром дошла, госпођо? — питаше баба промуклим гласом, мешајући нешто по тигању, који је над |
| му је говорио онај Живко Пацић?{S} Онај пропагандиста, републиканац, комунац?</p> <p>— Не знам, |
| аг правој истини, то би била за нас обе пропаст...{S} О феријама, кад нас походите, имаћете шта |
| се помирио!{S} Сирота жена од муке се и пропила.{S} А и то је све масло те несрећне Гркиње, и т |
| невољу!{S} Ето, попа Ђока се, сиромах, пропио; ко зна, каква му је то вештица учинила!{S} А по |
| није као моје миле мајке!...</p> <p>Тај пропис беше јој једина успомена на мајку, на сваком пис |
| /p> <p>— Јест — рече Милка, — то је мој пропис, што ми је још моја мила мајка поправљала. — И о |
| А, уствари, беше то неки ружно исписан пропис.{S} Тешко да би га други ко и могао прочитати, о |
| етињске прошлости; у свакој цртици тога прописа гледало је јадно дете своју изгубљену мајку, па |
| рог извеџбаног учитеља.{S} На челу тога прописа било је крупно исписано:</p> <p>„Бог је милости |
| а Гркиња, прегледајући хартије, поче из прописа читати: „<hi>Бог је милостив...</hi>“ Кад је то |
| мела писати!{S} Ја сам видела штампаних прописа, али баш ниједно слово није као моје миле мајке |
| /hi>“ Кад је то прочитала, она тресну и прописе и намоловане краљеве и краљице о земљу и већ их |
| , машући главом, — Ко да ја не познајем прописе мојих ђака?...{S} Та јуче сам вам задао целој ш |
| секретар, да види толику крмачу на моме пропису?...{S} Одмах доле с њоме!{S} Ви сте, господине, |
| } После је сасвим кицошки узе под руку, пропрати је преко авлије до малих вратница; а ту су опе |
| тиком бави, него школом и просветом.{S} Просвета га се утолико тиче, уколико му понеку, с руско |
| е неколико месеци дошло од министарства просвете званично: да се кир-Никола казни двомесечном п |
| ад се праштала са господином начелником просвете, није приметила басамаке, који су водили на до |
| и се више политиком бави, него школом и просветом.{S} Просвета га се утолико тиче, уколико му п |
| Доцне, учитељу!...{S} Господин министар просвјете <pb n="390" /> и црквених дјела наложио ми је |
| пуно лице добило је ону веселу румен, а проседе витице је вешто склонила под црну, свакојаким ш |
| као убијен, чича-Тима је грискао своје проседе бркове, а Гркиња, како је ушла у кућу, није виш |
| смутерка у својој обичној црној хаљини; проседу своју косу склонила је вешто под црну капу, сам |
| е вино раскошно по лицу својих љубимаца просипа.{S} Очи му синуше грозничавом ватром, и он се у |
| с њиме се, као са саучесником сопствене прославе, и руковала. — Дакле, млади господине, јесам л |
| слим да би така знатност доста била, да прослави читаву варош, а то ли неће једну кућу...</p> < |
| огословији са свог раскалашног живота и прославио!{S} Та зар је једанпут са својим једномишљени |
| ; али као главни производ, који га је и прославио и лепу му парицу доносио, остаје његова грка |
| испод трепавица; а и ход јој није више прост, него некако по новосадски извијен, искривљен, — |
| ико не би умео казати.{S} Али да је био прост као секира, о томе би вас најмање перковачко дете |
| >Начелник, који је по самој природи био прост, а школу није баш много посећивао, иако није ама |
| ве што ми треба: има ти ту, госпођо, да простиш, и мишјака, и лево уво од слепог кучета, и ко б |
| м натовареног белила —- необично, него, просто, што су се у томе крају ретко виђале жене „из бо |
| тру достави; него је, по обичају, онако просто целу ствар описао, а о загушљивом ваздуху и забо |
| о и две дрвене столице; а остала мрачна просторија те собе беше запремљена кожицама, памуклијам |
| ма на носу, што су се по тим осветљеним просторијама тамо и амо гурали, не изгледаху му као пра |
| еше дивотна! </p> <p>По плавом небеском простору лутао је пун месец као бледо лице заљубљене не |
| а чашом, док му се по бледоме лицу није прострло оно загасито руменило, које вино раскошно по л |
| једним асталом близу корманоша, па онде простро своју шарену мараму и нешто из ње вади, па ређа |
| само смрад од дувана и кужна задаја од просуте и попијене ракије.</p> <milestone unit="subSect |
| ; рекао би, као нека древна пијаница по просутоме вину, тако и он својим пуним зрацима да тапка |
| штено лице цркава за тобом!{S} Владика, прота, ђакон, црквењак?{S} Да, госпођо, не знам.</p> <p |
| о ни речи проговорити....{S} Чича-Тима, прота, кум и остали гости, сви повикаше на њега, сви се |
| Прота!{S} И јуче је...</p> <p>— Прота, прота! — прекиде је врачара. — Хоће да умре за тобом, д |
| образ, а после је у мраку нестаде...{S} Прота се осврте два-три пута, да га ко не гледа, а посл |
| али се весеље није могло продужити.{S} Прота је ћутао као убијен, чича-Тима је грискао своје п |
| убав је превртљива ствар — рече баба. — Прота је као луд за тобом!{S} Ја!{S} Ал’ ако те три-чет |
| p> <p>— Прота!{S} И јуче је...</p> <p>— Прота, прота! — прекиде је врачара. — Хоће да умре за т |
| ењак?{S} Да, госпођо, не знам.</p> <p>— Прота!{S} И јуче је...</p> <p>— Прота, прота! — прекиде |
| ити саонице, па кад јој буде врућина, а прота и Никола нека се упрегну, а ја ћу остраг гурати, |
| , да ништа не зна, шта у пићу говори, а прота се заверио, да ће о томе шкандалу и само министар |
| <p>Чича-Тима поче зловољно кашљуцати, а прота је оборио очи...{S} Трећи разред га опет гурну ла |
| а, персијских шалова и друго којешта; а прота је најљубазнијим осмејком нуди да бира, што јој с |
| а!..</p> <p>Сви гости прснуше у смех; а прота се намргодио, па само што рече куму до себе:</p> |
| онако слатко насмејао...</p> <p>Кад је прота дошао ближе до Гркиње, он стаде, па, пун блаженст |
| ислима гледала нове поклоне, што јој је прота подоносио: пред њоме на асталу стојало је пуно на |
| есте, душице!...{S} Али... — уздисао је прота... — ја морам одлазити, а тако бих волео да могу |
| знате, како сам срећан!... — шапутао је прота, све више приљубљујући се њојзи... — Ох, да знате |
| ..{S} Сад се Перковчани питају: како ће прота без Гркиње?</p> <p>Старац је само ћутао.</p> <p>— |
| >— Сто дуката!...{S} Богме је то — рече прота, — на данашње време лепа сумица, сто дуката!</p> |
| ’ ће да ми се клањају: и гросмутерка, и прота, и моја Јоханида!...{S} Њојзи ћу купити саонице, |
| <p>Сви се гости ућуташе, а чича-Тима и прота зинули од чуда, па се већ унапред боје, да им се |
| <p>— Та зар не видиш — шану му, да се и прота и чича-Тима мргоде?{S} Ћути!...</p> <p>— Да им Бо |
| по један у потпуноме мраку бледети; али прота, као да се повампирио, добиваше све јаснији и опр |
| њајући се на свој дебели штап, провлачи прота; и то је сав узрок, што се онако слатко насмејао. |
| p>— Моја слатка голубице, —- тепаше јој прота, — зар не би боље било да идемо тамо у хлад, испо |
| -Паја, браца-Трајко црквењак, па и отац-прота, са својим ружичастим свиленим појасом, од кога с |
| ја, сирота, нисам ни слутила!...</p> <p>Прота јој приступи ближе.</p> <p>— Драга госпођо, не зн |
| куглова; једно се само чудила, што осим проте, који је баш до кума седео, нико не хте од свију |
| quote> <p>Беседник се накашља, малко се протегли, уздахну, па истим патосом и са још већим удар |
| ољан, а још мање весео; та цело је вече протекло, <pb n="324" /> а он није добио прилике да сво |
| а, да се хапси, или да се из ове вароши протера!{S} Та ниједна жена није са својим мужем сигурн |
| но полицији!{S} Уместо да оваку фландру протера, она је пушта на беседу!{S} Лепо!{S} Прекрасно! |
| д, прва ће ми брига бити да је са мужем протерам.</p> <pb n="315" /> <p>— Само далеко одавде, г |
| ад су њих двоје изговорили, диже се она протерана Новосаткиња; она набељена, отрцана!{S} Она!.. |
| ећ ужасно!{S} Па знате ли, о чему је та протерана вештица говорила?{S} О љубави!{S} А шта је го |
| и ћу одузети једну класу, кир-Николу ћу протерати; а ви, стара госпођо, осим похвалителног лист |
| кији попили размућеног мишјака?{S} Па и проти, не верујем, да неће заударати брада на изгорелу |
| рилику да мало ближе приступи господину проти; а онда ће му шанути:</p> <p>— Е, оче прото, како |
| .</p> <p>— Добро, добро, Милка, — рече, против свог обичаја, скоро благим гласом, — хајде, очеш |
| ого разговарали.{S} Уосталом, мислим да против оваке прилике не можете ништа имати; а и млади г |
| знао, али где је срца, да се свом идолу противи...{S} После се, онако збуњен, накашља, узе шеши |
| нде даје беседе!</p> <p>— Дакле, ви сте противник тих чисто словенских забава?{S} Е, господине, |
| ека од ранга; а после додаде, иако је о противноме био уверен: — Ево, у литру ракије и четири к |
| га је учитељка хладном водом полила. — Противу државе, реда, владе?...{S} И онај грбави, глупа |
| ећу да ме оговарају и да износе којешта противу мога имена, као што се о оној шкорпији маторој |
| аспитатељку; а ако и то буде мало да је противу мужа расположи, <pb n="325" /> — приповедићу јо |
| нио до земљице црне, поче и сам ударати противу класа. — Оно јест — рече, — у школи међу ђацима |
| ити бар једна жена капелан!{S} И то баш протин капелан!{S} Ако ништа у томе чину није лепо, а о |
| мало о збрчканоме врату држала, а црна протина мантија беше пуна чичака.</p> <p>— ’Ма шта ви м |
| епо!{S} Неописано!...{S} Откако је моја протиница преминула, још нисам таке сласти окусио...{S} |
| х се Гркиња трже.</p> <p>— О, господине прото!... — рече, бајаги плашљиво...{S} Ко би се томе н |
| трепавица погледаше.</p> <p>— Господине прото! — рече тихо; — свачему има времена; видите, да н |
| и; а онда ће му шанути:</p> <p>— Е, оче прото, како вам се допадају ови моји куглови?{S} Па гур |
| > <p>— ’Ма шта ви мало пре рекосте, оче прото...{S} Да је чича-Тима уз своје оно дериште и нова |
| .</p> <p>И он је загрли...</p> <p>— Оче прото!... — рече прекорно, помало као отимајући се из њ |
| } Ела ли се већ једном ови наш лапарави прото помири са његовом попадијом?...</p> <pb n="351" / |
| па ће да га покрсте...{S} А после ће са протођаконом трчати кошију; ко пре стигне, добиће литру |
| х према заслугама оцени и своје оцене у протоколе стави.{S} Учитељу четвртог разреда је записао |
| рва знања знали су ама као вода!{S} А у протоколу стоји забележено: „Успех незадовољавајући“!{S |
| це трудио, и мени јектичави Швабић да у протоколу само толико — ка од беде — забележи: „Успех д |
| ш неколико остарелих грађана, са кумом, протом и старим сватом, остали <pb n="381" /> за пуном |
| о, да ћу ја од свију највише одликовати проту, с њиме ћу и шпацирати, али само кад се смркне; н |
| ступи на средину други један беседник, професор некаквог завода.{S} Он је доказивао, да ми без |
| спођа, окуражена, пође и даље. — А онај професор!{S} Но, то је грозно, то је ужасно!{S} Он је х |
| ди, или не малакше, као што је то и сам професор у својој беседи навео: „Без ваздуха људи не мо |
| а полуде“...{S} После тога штогод ми се прохте, неће ми се одрећи...{S} Наравно, да ћу пред мин |
| „<hi>Бог је милостив...</hi>“ Кад је то прочитала, она тресну и прописе и намоловане краљеве и |
| , хе!...{S} Као да ја нисам мојим очима прочитао министарски акт!.,.{S} Он каже, да се отпустим |
| у винограду, отвори писмо, па кад га је прочитао, он га продрма, па му весело подвикну:</p> <p> |
| пис.{S} Тешко да би га други ко и могао прочитати, осим онога који га је писао, или неког старо |
| му писмоноша писмо, али га он није умео прочитати.{S} Учитељ трећег разреда, који се у тај мах |
| ари налево, кроз једно тесно сокаче, па прошавши онуда, упутила се право горњој мали.{S} Ту, у |
| тако, да кад је један од њих поред њега прошао, он га ухвати за капут.</p> <p>— Шта хоћете са м |
| у чаршију.{S} Кад је поред своје Милке прошао, она му приђе, по обичају, руци, али он је ни по |
| ој прилици тешко да би ма ко тако олако прошао.{S} То су још била добра, стара, времена!</p> <p |
| н се рукова с њим и честиташе му весело прошевину и прстен.</p> <p>– Срећно, господин Папраг! — |
| ла и спремаше се, да се мало по чаршији прошета.{S} Али пре него што ће свога дебелога Шпартанц |
| 8760_C9"> <head>IX.</head> <p>Гркиња је прошла кроз целу чаршију.{S} Кога је год у путу или пре |
| ољно смешећи се, ишла даље.{S} А кад је прошла главну чаршију, и већ дућани постајаху ређи, —- |
| Гркиња поред њега с прекорним погледом прошла, он, да би је унеколико одобровољио, уштинуо је |
| јој текле низ увело лице...{S} Је ли то прошлост, што је у стању била у детињим грудима толику |
| јице беше читав свет из њезине детињске прошлости; у свакој цртици тога прописа гледало је јадн |
| руку у белим рукавицама узвиси скоро до прсију, па кроз оборене трепавице погледа још једанпут |
| сам се од њих одвојила, од тих ледених прсију!{S} А он ми ономад приђе, рукова се са мном, а м |
| узе капут, обуче га на рукаве, закопча прслук, а косу је згладио с чела, после се примаче увет |
| ли је цвикер, ил’ је цилиндар, или бели прслук и гласе рукавице?...{S} Клања се и ближи се њој. |
| ецу?...{S} Он се некако искривио, па да прсне од смеја!{S} Да се није опио?{S} Гледајући у лепу |
| , а ја ћу се већ доселити, па онда нек’ прсну сви од једа!</p> <p>Она му притиште руку.{S} И ос |
| нке!{S} Свака је пуна, једра, образи да прсну, покрети лаки, неусиљени; а не као Београђанке, ш |
| да позна свога оца!..</p> <p>Сви гости прснуше у смех; а прота се намргодио, па само што рече |
| напрезања на челу и на врату све жиле с прста поискакале. — Шта је кларинета, пикула, трумбета |
| прекрасно, кад и сама власт гледа кроз прсте бунтовницима и рушитељима поретка!{S} А знате ли |
| н је видео њу, и тим је свршено: довече прстен!...</p> <p>— Та оно, касти, не би требало ни хит |
| на тај начин може још то довече бити и прстен — рече брзо Гркиња, којој је много до тога стало |
| с њим и честиташе му весело прошевину и прстен.</p> <p>– Срећно, господин Папраг! —- рече, безб |
| о не хтело, морало се још истога вечера прстеновати.{S} О самоме прстену шта вам могу приповеда |
| {S} Но, то ми се допада!{S} Девојка под прстеном, па чим се забавља?{S} Прегледа старе лутке и |
| истога вечера прстеновати.{S} О самоме прстену шта вам могу приповедати?{S} Чича-Тима је, као |
| ни о чем није говорило, већ о синоћном прстену и о беседи, која ће се тога вечера држати.{S} Д |
| ани остали, гледаху за њима, говораху о прстену тако младе девојке, па се и они разиђоше; остад |
| јпре упознате, па после, наравно, да се прстенује.{S} Он је, истина, за данас само учитељ, а ка |
| зденом виљушком печење, него сопственим прстима.{S} Е, кад се тај од силног млатања и викања ум |
| сказано лепо: стас гибак, руке округле, прстићи дугуљасти, а на њима нокти скоро провидни, лице |
| к се на белој кожи не указа једна модра пругица. — Неко весеље ћеш имати у кући...</p> <p>— Сва |
| з сред мене да пројури... </l> <l>Понда пружа руке беле, </l> <l>По недри ми нешто тражи, </l> |
| и, како се другим којекаквим судоперама пружа тек по једно зрнце, а мени читава поскурица!...{S |
| што се од самог Перковца до у Миличево пружају; али госпођа Гркиња није за онда наумна била да |
| ју мале, између неких кошева и шљивика, пружао се коровом обрастао сокачић; у њему беше само је |
| дну јабуку, убриса је од прашине, па је пружи ђачету:</p> <p>— За тај маријаш, синко, купи себи |
| <p>Чича-Тима је погледа молећи, руке је пружио њојзи, као утопљеник што тражи избављења....{S} |
| ерке у квартиру!{S} Само ви немојте ваш прчасти нос свугде забадати!{S} Ви, ислужена бабицо са |
| .{S} Далеко тамо у шљивару чуло се, где псето лаје, а унутра у кући потмуло је кашљала стара ба |
| алијани кроз Перковац проводе мајмуна и псето — обоје у неке шарене хаљине обучени, а на мајмун |
| љушти.. дика бежи,</l> <l>А под стрејом псето режи...</l> </quote> <p>— То, видите, све Новосат |
| или на њу, али нико, па ни сами сељачки пси, који су је, урлајући, облетали, не смедоше јој на |
| су се томе досетили, па су, богме, неки псовали, а неки су се и злурадо смејали...</p> <p>Начел |
| } Ви!... — Хтеде увређени старац и даље псовати, али га задржа будући зет...{S} Стара госпођа с |
| а његова супруга почасти свима сокачким псовкама, а он се само смеје.{S} Лепа Гркиња пребледи о |
| иче неосетљиви?...</p> <p>Али на све те псовке кир-Никола није ни речицом одговарао; држао се з |
| ост, у коју сте и ви уплетени?</p> <p>— Пст, ни речи о том...{S} То вам не смем казати, пошто с |
| хова позоришна цедуља.</p> <p>И заиста, публика се, жељна мало отменије, образованије, београдс |
| тороњ на саборној цркви, кад би се „код Пужа“ попила и једна кватерка вина без петнаест здравиц |
| а Јоханидо!{S} Нека нам они завиде, нек пукну од једа и злобе!{S} А ми ћемо, касти, као и досад |
| та дошао ближе до Гркиње, он стаде, па, пун блаженства, посматраше замишљену <pb n="385" /> леп |
| нцарин, али се родио у Будиму.{S} Млад, пун учтивости, милина ти је с њим говорити!{S} Ја кад г |
| о сирће изишло!</p> <p>Трговац гледаше, пун саучешћа, у чича-Тиму; беше му жао човека, кога је |
| <p>По плавом небеском простору лутао је пун месец као бледо лице заљубљене неке девојчице; — ре |
| } Јединствен тип сеоског учитеља; човек пун, дебео, омален, на лицу пуно ситних и крупних бориц |
| </p> <p>— Преизредно!... — говорила је, пуна задовољства. — Леп осмејак, красан осмејак, такоме |
| ива! — викну на свога даскала, а после, пуна гнева, погледа на четврти разред: — А ви, господин |
| и и јесу здраве паланчанке!{S} Свака је пуна, једра, образи да прсну, покрети лаки, неусиљени; |
| дворану, па, кад је видео, да је дупке пуна, да сви ћуте и да су упрли очи у њега, он се још м |
| ату држала, а црна протина мантија беше пуна чичака.</p> <p>— ’Ма шта ви мало пре рекосте, оче |
| ја?...{S} Хе, хе!{S} Бар сам округла и пуначка!{S} Па је л’ тај чича-Тима слеп?{S} Ил’ га је о |
| помилова по њеним старачким, али доста пуначким, образима. — Па де, кажи, дијете, каквим ли се |
| навукла на себе грдан кринолин, па неке пунђе, пера и друге којекакве беспослице; друге, опет, |
| н секретар мисли да су учитељске ципеле пуне мирисаве помаде, па њоме маже бркове; зато су тако |
| ругога.{S} Међутим је каваница све више пунија бивала.{S} Чиновници и трговци долажаху, шапутах |
| ица по просутоме вину, тако и он својим пуним зрацима да тапка по бистроме потоку!...</p> <p>С |
| беше на лађи између Базјаша и Београда пуно путника, који су путовали својим послом за Београд |
| лада госпођо!...</p> <p>Лепа Гркиња, са пуно поноса, окрете се чича-Тими, па му бајаги пришану, |
| доносио: пред њоме на асталу стојало је пуно најскупоценијег посуђа, на другој, опет, страни не |
| тије; начелник је преврће, а лице му је пуно важности, очију и не диже горе, само гледа у харти |
| шно учитељ четвртог разреда, — ви имате пуно право!{S} Ја више уживам у вину, него у њином маже |
| ена била, па је добро и изгледала: њено пуно лице добило је ону веселу румен, а проседе витице |
| теља; човек пун, дебео, омален, на лицу пуно ситних и крупних борица, а уз то је у свако доба д |
| амо један ред, што га је безобразница у пуној дворани, пред најотменијим светом, јавно изговори |
| старим сватом, остали <pb n="381" /> за пуном софром.{S} Наравно, да су се и они ознојили.{S} У |
| гласом да декламује неку убојну песму, пуну копаља, сабаља, пушака и топова.{S} За њим ће доћи |
| десет пара алеве паприке и да натовари пуну торбу најновијих <pb n="358" /> лагарија, којима ј |
| новосадски, раширила свој зелени амрел, пустила дугачке шлепове, да се по прашини вуку; а, овам |
| н смеђ прамичак, који још није избелео, пустила низ зелене очи; у лицу је и по себи била бела, |
| заруменеше, и већ понека би се од умора пустила из кола, али не да понос: но, то би тек лепо би |
| лице; друге, опет, младе, лепе, а овамо пустиле чеперке на очи баш као ждребице.{S} Овај твој з |
| има још пођешто мили.{S} Наједем ти се, пусто, неке добре јаловице, а залијем црним крајинскије |
| застењао би, па би корачао даље у црну, пусту, ноћ.{S} Наједанпут се нађе на некој висини, он н |
| на квартир...{S} Ал’ о томе ћемо друга пут проговорити.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| ам, ја сам вас због вашега владања више пута опомињао.</p> <p>— Оно, касти, — муцао је чича-Тим |
| ства много наклоњен, да се о њојзи више пута са поштовањем изразио: како би Србија срећна била, |
| у нестаде...{S} Прота се осврте два-три пута, да га ко не гледа, а после све хладовином поред п |
| , признајем, да сам у свом веку два-три пута и ја био гост на њима; али за шта су те беседе и о |
| девојчице; — рекао би, да не зна ни сам пута, да не зна, шта жели, не зна куда!...{S} Кадикад б |
| видим, да има нов капут и да се толико пута до земље поклони, колико коракне; моја мати није т |
| о обичају, и ту поклонио десет-дванаест пута, а бакалин га је својим паметним очима, смешећи се |
| и пошто се, по обичају, једно пет-шест пута поклонио до земљице црне, поче и сам ударати проти |
| е поносито, оде гросмутерка даље својим путем, наравно, да још истог дана г. начелнику приповед |
| е тога се руковаше и одоше сваки својим путем; а гости, који су још у кавани остали, гледаху за |
| им доцкан стигла у Београд.{S} Сваки је путник гледао где ће пре на конак, па и чича-Тима најпр |
| и, па ређа по асталу, а кад му се ко од путника приближи, он брижљиво заклања своју мараму руко |
| на лађи између Базјаша и Београда пуно путника, који су путовали својим послом за Београд.{S} |
| азјаша и Београда пуно путника, који су путовали својим послом за Београд.{S} Неки су се по „фе |
| Перковца, који је такођер на истој лађи путовао.</p> <p>Учитељ Тима га погледа, а збрчкани обра |
| .</p> <p>Чича-Тима оде...{S} Како је он путовао, пешке или на колима, или га је неки милостива |
| <p>И није лако по тој јунијској припеци путовати ни здравом, а то ли тако трошноме телу.</p> <p |
| са госпођа-Швабићком по свим стазама и путовима удесити вигове, како само ја и госпођа Швабићк |
| .{S} Стопута вас је поздравила, па и на путу ми је писала, да никако друкче не чиним, него да к |
| шла кроз целу чаршију.{S} Кога је год у путу или пред дућаном видела, она му се поклонила, погл |
| ом увенчана глумица.{S} Па ако је још у путу срела некога од оних младих зврндова, што су на си |
| оље, па ће и госпођа Јоханида с њиме да путује?... — А после додаде за себе: „Она му је, сирома |
| ш је хунцфут!...</p> <p>Чича-Тима хтеде пући од једа, али шта је знао?{S} Узе свој шешир, захва |
| неку убојну песму, пуну копаља, сабаља, пушака и топова.{S} За њим ће доћи, као зачин беседе, п |
| але трговачког еспапа, сасвим безбрижно пушили, или су, и не мислећи, гледали у сиву даљину, др |
| Уместо да оваку фландру протера, она је пушта на беседу!{S} Лепо!{S} Прекрасно!</p> <p>Гркиња у |
| еше плава и, по богословски, низ рамена пуштена, на њему црна душанка и црне панталоне.</p> <p> |
| ицу, и, дабогда, се ројила по кући, као пчеле у кованлуку! </p> <p>Чича-Тима поче зловољно кашљ |
| {S} Е, па, дабогда, као што она најмања пчелица позна своју кошницу, тако, дабогда, свако њино |
| абрао темат за моју беседу који ће бити раван овој нашој светковини?...</p> </quote> <p>Беседни |
| и погодио?</p> <p>— Да, да, –—- тврђаше равнодушно учитељ четвртог разреда, — ви имате пуно пра |
| је народ толико жељан те њине измишљене равноправности и једнакости, да ће се за њу све донде б |
| љу, нешто ми је ка и познато, ’ма нисам рад казиват’, страх ме је, е ће се и даље чути...{S} Зн |
| е се Гркиња, — није то наслеђе, већ сам рада да вас развеселим; хоћу, да ви заборавите на ваше |
| ре, а хоће да им силом верујемо, да они раде све то у корист народа... е, онда...{S} Учитељ чет |
| повишице, колико само одликовања ради, ради ранга! — А кад је у кавани приметио и младога Папр |
| е неки милостива срца човек, онако Бога ради, одвезао до Перковца... то вам нико не би умео каз |
| ијских повишице, колико само одликовања ради, ради ранга! — А кад је у кавани приметио и младог |
| да у девет сати непремјено дође до мене ради неког саопштења“.</p> <p>— Какво ли је то саопштењ |
| не смеде ревизору ни беле приметити, ни ради самог правдања; тек кад је ревизор отишао из места |
| хартије узми, колико, касти, сигурности ради.{S} Па како ти се допада младожења, ха?</p> <p>— О |
| /p> <p>— Начелник...{S} Хм!...{S} А као ради чега те је послао?</p> <pb n="388" /> <p>— То баш |
| ц не јави!{S} А бих, вјере ми, само вас ради дошао.{S} Е, е!...</p> <p>— Нисте ништа штетовали, |
| тиви господине!{S} То што се у Перковцу ради, то је шкандал!... (Господа у Србији воле, кад им |
| !...{S} А ову папучу за сат, која је то радила?...</p> <p>— То је Ленка, ћерка газда-Живка Ћорб |
| е све на томе детињем вашару говорило и радило.{S} Полицајац је, опет, са своје стране савесно |
| почасте понеком кавом и одлазе у своје радионице; само трговци и господа долазе, кад се већ ле |
| ља у њега и заљубљена, а и чика-Пају је радо предусретала, нарочито ако се десило да чича-Тиме |
| Чича-Тима ми је и то говорио, да би се радо преселио у нашу кућу.{S} Удовац је, а твој је коле |
| ш из малена познавали, да се и као дете радо смејао тако, да често није могао ни лекцију пред у |
| макар и од оног бечког, што га ви онако радо једете?</p> <p>— Али молим, господине, немојте се |
| доброћудност очева, а после се, сирота, радовала, да и од оте кајсије, од тога за њу забрањеног |
| подин начелник што да уради, а да његов Радован не зна, бива ли то?...</p> <p>Таки комплименат |
| ш не знам, само ми толико рече: „Отиди, Радоване, и кажи учитељ-Тими, да у девет сати непремјен |
| тељ-Тимо!...</p> <p>— Добро ти Бог дао, Радоване|...{S} А како си се ти наканио до мене, ха?</p |
| пштење?...{S} Хм, хм!..{S} Знаш ли што, Радоване?</p> <p>— Не знам, вере ми! </p> <p>Учитељ Тим |
| ебледе:</p> <p>— Из министарства?...{S} Радоване, то неће бити добро, пролетос ми узеше две кла |
| о да иде:</p> <p>— Искапи то мало, брат-Радоване, па да идемо!</p> <p>— Да идемо, учитељу, — ре |
| ли то?...</p> <p>Таки комплименат беше Радовану, као начелникову љубимцу, по вољи, и он се зад |
| обратим беше одиста поштен човек; он се радовао што свом пријатељу може услугу учинити, и то ба |
| <p>И тако је ревизор сву децу за њихове радове редом похваљивао, и после је, једну по једну, из |
| ући се, по првој скамији намешта женске радове, управо беспослице, без којих свака поштена кућа |
| с најозбиљнијим лицем прегледа изложене радове.</p> <p>Он беше дугуљаст, плав човек, и, као што |
| рила је; — о томе сам уверена.{S} Дечји радови су такође прекрасни, морају му очи стати, кад ви |
| децом добро потрудили..{S} Ово су дивни радови!{S} Како је леп овај јастучић!{S} Чије га је дет |
| четири чаше ракице, кући, приповедајући радозналоме комшилуку о великој научености новога учите |
| намеравају беседу давати?{S} Е, баш сам радознао, како ће испасти!{S} Шта ће и ко ће што на бес |
| рна, послушна, као свако сироче!</p> <p>Радост је само осећала, а није умела спољним знацима ис |
| био прислоњен уз невесту, скотрља се од радости на земљу... „Дакле и ти имаш вољу?{S} Е, да сте |
| то беше као једна породица!...{S} Једне радости, једне жалости, а скоро та иста судбина у живот |
| н-Тимо, шта чини удаја; ту се, богме, у радости заборавља и ручак и вечера!</p> <p>-— Бре, нек’ |
| Хоће ли им се смети у тузи својој или у радости поверити?{S} Хоће ли у Папраговој мајци и себи |
| им мршавим рукама, баш као дете које се радује Божићу.{S} Напротив, Милка је озбиљно ћутала и п |
| а намигуша, која би желела да никако не рађа, баба је и од тога знала чини.{S} И за крађу, и за |
| омоћ тражиле.{S} Ако, н. пр., није која рађала, она јој је умела наћи чини и мађије, којима ће |
| авце и т. д.{S} Понекад би му упртила и ражањ, да га окреће, а уза сваки почет или довршен поса |
| нађе на некој висини, он није могао да разазна, где се налази, корачи један корак даље и у ист |
| це, па поче бајаги спремати: јастуке је разбацивао с миндерлука на кревет, с кревета на миндерл |
| вори три сата, ама баш ниједну да му не разбереш!{S} Стајао сам некако пред Трајковом механом, |
| кревета на миндерлук, док напослетку не разби огледало, што је на дувару, баш поред Св. Димитри |
| се чича-Тима побојао, да му како зет не разбије нос.{S} Он се рукова са чича-Тимом и не упита г |
| јим се мислила користити <pb n="378" /> разбило се о глупост начелникову..{S} Господин начелник |
| то би груди вреле</l> <l>Са пољупцем да разблажи...</l> </quote> <p>Лепа Гркиња хтеде и даље пр |
| е искапио, да мало своју унутрашњу муку разблажи, а он оде право кући, да свадбарину спрема; а |
| је трећи разред. — Баш га ништа не може разведрити ни ожалостити!...{S} Хеј, старче!... ’Ма чу |
| — није то наслеђе, већ сам рада да вас развеселим; хоћу, да ви заборавите на ваше две класе, а |
| има га погледа, а збрчкани образи му се развукоше на смешење:</p> <p>— А зар не видиш?</p> <p>— |
| и недодирнут, могли су га мишеви свега развући, а она не би ни скочила, да га од грабљиваца од |
| звати.{S} Уста му беху свакипут на смеј развучена, очи загасито пепељаве, али свагда сјајне, а |
| ха, безобразан поглед ишчезао је, а око развучених усница тужно се заиграла она дубока борица, |
| е играчке, она разрогачи очи, а уста је разглавила скоро до ушију и, подбочивши обе руке на сув |
| ј младић, о коме смо јутрос онако много разговарали.{S} Уосталом, мислим да против оваке прилик |
| и шећерну мину, стаде о својим колегама разговарати.{S} Наравно, да није ни једног похвалила, а |
| изгубио оне две класе, опасно је било и разговарати се с њиме о класама. — Дабогда, им се мозак |
| г, спава!...{S} И сад се можемо комотно разговарати...{S} Знате, кад сте ви код мене, волела би |
| и и трговци долажаху, шапутаху полако и разговараху гласно, како је коме воља била; а дотле је |
| ати да се, колико сутра, са њиме насамо разговарим, па ако може што бити — лепо!{S} А не хтедне |
| до кукова.</p> <p>Дете, које је сав тај разговор с напрегнутошћу слушало, не разумеваше, истина |
| т очи, а после мале почивке поче наново разговор о беседи: — Дакле, ви нисте чули, шта је синоћ |
| о да смо још јуче за свакад свршили наш разговор?</p> <p>— То нисмо, драга колегинице!...{S} Но |
| ушало, не разумеваше, истина, од целога разговора баш ништа, али је толико схватило: да то, што |
| не...{S} Отуда је било тога вечера сила разговора; мало је ко од скупљених гостију својим стање |
| љи и гори од мене...</p> <p>После таког разговора чича-Тима оде у чаршију; али се није по њој н |
| њих троје, а деца ће, наравно, да не би разговору и добром расположењу сметала, ручати у другој |
| , наравно, ти ћеш, синко, о целом нашем разговору ћутати, нарочито пред Гркињом.</p> <p>— Молим |
| атора вештица!...</p> <p>У томе и таком разговору сви се разиђоше.</p> </div> <div type="chapte |
| никада нећу заборавити.</p> <p>У таком разговору свако оде у свој разред, где је одмах настала |
| да би га из те забуне извукао, пређе у разговору на будућу свадбу. — Дакле, побратиме, ти као |
| оље да их човек нема...</p> <p>И тако у разговору уђоше у собу, седоше за сто, наравно, гост у |
| трија, висило.{S} Ту се старац још више разгоропадио:</p> <p>— Милка!{S} Милка!{S} Где си, неср |
| говци и господа долазе, кад се већ лепо раздани; онде заседну, претресу сва могућа јевропска пи |
| и господин Папраг чинио: није се још ни разданило, а он је већ испио ракију и сркаше задовољно |
| паљен Маринковом шљивовицом, а још више раздражен наговором препредене Гркиње. — На ручак, док |
| } Ово је инпертиненција!... — викала је раздражена гросмутерка. — Та и ја сам била једанпут баш |
| е, па, и не гледајући их, поче у својој раздражености као свака пиљарица резоновати: — Лепо!{S} |
| анда изгледаше срдито: очи јој севаху у раздражености, око усница она борица све је дрхтала од |
| </p> <p>У томе и таком разговору сви се разиђоше.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP187 |
| црну каву.{S} Кад су то попили, они се разиђоше, сваки својим послом, а чича-Тима са својим зе |
| прстену тако младе девојке, па се и они разиђоше; остаде само смрад од дувана и кужна задаја од |
| <p>Кад је стигло вече, и гости се давно разиђоше, Гркиња је забринуто села на ћошку,<ref target |
| а, ха!</p> <p>Утоме се гости већ почеше разилазити.{S} И младожења се диже, па иако је помало к |
| мало накресани, стадоше један за другим разилазити, онда је још једанпут диже Живко Пацић:</p> |
| пет би са неким поносом продужила своја разлагања:</p> <p>— Ја, видиш, иако сам изродила седмор |
| се моћи видети?{S} Али само, са многих разлога, насамо?“</p> <p>„У Марцибановој башти...“</p> |
| ти чујем, где плаче...</p> <p>— Дете је размажено, напуштено, па није научило на ред...{S} А, у |
| разреда Банаћанин.{S} Али кад се човек размисли, <pb n="322" /> то беше као једна породица!... |
| гужваније хартијице од осталих хартија, размота је пажљиво и, грчевито притиснувши је на своја |
| жатељи, зар су једанпут у ракији попили размућеног мишјака?{S} Па и проти, не верујем, да неће |
| природне мане улепша; а ту су јој била разна белила, руменила и гарила на услузи.{S} Једно јој |
| ог створио!{S} А и места рођења беху им разна: кир-Никола беше родом главом из Јеладе, чича-Тим |
| у њене пепељаве очи, које је Гркиња на разне начине, мазећи се, превртала...</p> <p>— Ја вас о |
| , а толи друго којешта! — После су ишле разне комбинације: свилену хаљину јој је купио чика-Пај |
| о. — Ево ти, синко, новци! — рече скоро разнеженим гласом. — Иди, па купуј и спреми се, како ти |
| но; знали су, и каквих и колико је фела разног јестива било, па још и да се учитељ четвртог раз |
| кир-Николе и лепе Гркиње сабрали, беху разног узраста, а и црте на лицу беху им разнолике: нек |
| азног узраста, а и црте на лицу беху им разнолике: неки беху црномањасти, плави; неки, опет, см |
| већ три године, како учи код мене други разред...{S} Красно дете!</p> <p>— Има три — рече панду |
| аћо!,.. — понављаше, заплећући, четврти разред. — Да Бог поживи нашу добру... <pb n="382" /> ни |
| могао да предупреди даљи говор, четврти разред се подиже и поче наново говорити:</p> <p>— Па он |
| челник све сам концептира; а за четврти разред додаћу само то, да се једанпут пијан у механи из |
| а после, пуна гнева, погледа на четврти разред: — А ви, господине, ви сте једна пијаница!{S} Ви |
| сте...</p> <p>— А ви сте — рече четврти разред, отежући речи, — ви сте, госпођо, по најновијем |
| Ха, ха, ха!{S} Ала је лола тај четврти разред!...{S} Хе, хе, хе!..{S} А које дете још не позна |
| о! — узвикну с највећим патосом четврти разред. — Писмо и куму, и старом свату, па и младенцима |
| само министарство известити...{S} Трећи разред, који се у многом којечем није са четвртим слага |
| цати, а прота је оборио очи...{S} Трећи разред га опет гурну лактом, али ништа не поможе, он је |
| <p>— Сиромах старац! — говорио је трећи разред. — Баш га ништа не може разведрити ни ожалостити |
| т учитељских класа у џепу!</p> <p>Трећи разред га гурну лактом.</p> <p>— Та зар не видиш — шану |
| > <p>У таком разговору свако оде у свој разред, где је одмах настала нема тишина.{S} Али тај ми |
| арода... е, онда...{S} Учитељ четвртога разреда ућута, а богословац, који га је дотле пажљиво г |
| ара госпођо?... — рече учитељ четвртога разреда... —- Ви свакипут, некако, прва извешћа добијат |
| маче увету свога колеге, учитеља трећег разреда:</p> <p>— Баш никакве уљудности не знамо, драги |
| мене тиче — рећи ће Ђока, учитељ трећег разреда, —- баш га се ништ’ не бојим!{S} Деца ми знају |
| н није умео прочитати.{S} Учитељ трећег разреда, који се у тај мах налазио код њега у винограду |
| ј из Бајковца Гружанин, а учитељ трећег разреда Банаћанин.{S} Али кад се човек размисли, <pb n= |
| ласа.{S} И учитељ првог и учитељ трећег разреда хвалили су поделу учитеља у десет класа, којој |
| м вас, господо! — узе реч учитељ трећег разреда. — Та ви сви знате, колико сам се око те несрећ |
| ара госпођа, учитељица четвртог женског разреда, осмехну се поносито, па онда извади из џепа св |
| етврт сата, а учитељи трећег и четвртог разреда уђоше у деда-Спирину кавану.{S} Били су у жесто |
| у се и они ознојили.{S} Учитељ четвртог разреда скинуо је и капу и капут, откопчао на кошуљи ру |
| ва било, па још и да се учитељ четвртог разреда први опио; и то су дочули, па и то, како се ују |
| <p>Ха, ха! — смејао се учитељ четвртог разреда. <pb n="337" /> — Дакле, одиста намеравају бесе |
| , наскоро за њим дође и учитељ четвртог разреда, онај што се на Гркињиној части први опио.{S} К |
| –—- тврђаше равнодушно учитељ четвртог разреда, — ви имате пуно право!{S} Ја више уживам у вин |
| и — декламовати.</p> <p>Учитељ четвртог разреда није могао да се не насмеје. — Уосталом — рече |
| у протоколе стави.{S} Учитељу четвртог разреда је записао: „Успех незадовољавајући“ ; трећем р |
| нос и, приближивши се учитељу четвртог разреда, стаде поверљиво шапутати:</p> <p>— Вама, госпо |
| звонце, и сви учитељи изиђоше из својих разреда.{S} Чича-Тима, кашљуцајући, стиже стару госпођу |
| вас, господо, — доказивао је учитељ III разреда, — то ћете ми тек допустити, да у сваком сталеж |
| p>— Знам, у чему — прекиде га учитељ IV разреда. — У окладу, да сте у тој надмашности разумевал |
| м класама уживате — смејао се учитељ IV разреда, — штета што није удешено деведесет и девет кла |
| гле, ево и чича-Тиме! — рече учитељ IV разреда. — Деде ти, стари, опробани детонаставниче, дед |
| лаве те ваше две класе — рече учитељ IV разреда, који је мало уфитиљио. —- Ђаво нек носи и бабу |
| Тима не зна ништа!...</p> <p>Учитељ IV разреда се смејао, али не чича-Тимину хвалисању, него м |
| ну, само у минијатури.</p> <p>Учитељ IV разреда се слатко насмејао: — Е, изгубио сам!{S} Деда-С |
| аштам!</p> <p>И тако је то ишло у свима разредима: ученици не знају, а и што знају, не могу од |
| исао: „Успех незадовољавајући“ ; трећем разреду: „Успех добар“, а кир-Николи и чича-Тими записа |
| е, а граматика шта ми и треба у другом разреду?{S} Са децом сам поступао, не може лепше бити.{ |
| господина секретара у четвртом женском разреду, где с најозбиљнијим лицем прегледа изложене ра |
| у и грде....{S} Само у четвртом женском разреду мирније изгледа: стара госпођа, осмејкујући се, |
| поступао, не може лепше бити.{S} У мом разреду ретко да је које дете и умрло, само је једно је |
| а на столу поређане детиње играчке, она разрогачи очи, а уста је разглавила скоро до ушију и, п |
| а од свега разумео, морао је тврдити да разуме и да је све тако, као што стара госпођа вели.</p |
| а. — У окладу, да сте у тој надмашности разумевали маџарску нарогушеност...{S} Е, јесам ли пого |
| о казивању перковачких грађана, потпуно разумевао.{S} Он је, дакле, био тај, што је својим огро |
| ај разговор с напрегнутошћу слушало, не разумеваше, истина, од целога разговора баш ништа, али |
| стане, људи ће се угушити!“ Јесте ли ме разумели?</p> <p>Начелник, који је по самој природи био |
| из прека родом...</p> <p>— Ви ме нисте разумели.{S} Што се те сорте забава тиче, признајем, да |
| кир-Николи, разумете ли ме?...</p> <p>— Разумем!</p> <p>— Лепо, сад слушајте!{S} И стара госпођ |
| е ама <pb n="350" /> баш ништа од свега разумео, морао је тврдити да разуме и да је све тако, к |
| не један!{S} Палачинке хоћу; јеси л’ ме разумео: палачинке?...</p> <p>— Знам, господине: лапачи |
| ујете, нарочито чича-Тими и кир-Николи, разумете ли ме?...</p> <p>— Разумем!</p> <p>— Лепо, сад |
| е распре ништа друго ниси могао чути ни разумети, <pb n="369" /> до да се говор водио око десет |
| ла...{S} Уосталом, ја видим да ме ти не разумеш, ал’ буди бар за часак весео!...{S} Та ово је Б |
| ак, кроз који се дању човек шета као по рају; а кад су мрачне ноћи, а теби се чини да си насред |
| орила очи доле, а поцрвенела као обарен рак; он се примиче њој, а она се одмиче; он хоће да јој |
| } Стара госпођа сва поцрвене као обарен рак, само, севајући очима, што још учитељ-Тими рече: „М |
| нео.</p> <p>— А ја сам, ви’те, чула, да ракија отвара апетит?</p> <p>— Оно, касти, отвара апети |
| у му парицу доносио, остаје његова грка ракија.</p> <p>— Е, касти, ова ти ракија кошта новаца, |
| отпоздрава, нешто проговорити, али које ракија, а које његова природна неспретност, не дадоше м |
| анпут лепо погледала; тако и оно вино и ракија, што је у подруму, то ми је све за један пољубац |
| грка ракија.</p> <p>— Е, касти, ова ти ракија кошта новаца, побратиме!{S} Прави мелем!{S} Него |
| беше дивно.{S} Он је у лицу, истина, од ракије и дневнога спавања био мало надувен и туробан; а |
| љу, — рече пандур, искапивши и кусур од ракије; — да идемо, није вајде, лако може и господин за |
| /p> <p>— Па, касти, нека пије Маринкове ракије, макар само по оке до подне; верујте ми, да не б |
| ице и у свакој је попио по две-три грке ракије.{S} То му је тако у нарави било: кад се нешто на |
| — Све доклегод у деда-Спире траје горке ракије, ја сам сигуран да ће и чича-Тима овамо долазити |
| а са своје старе шљивовице и љуте горке ракије, а поред таког еспапа лако се заборавља и јутрењ |
| на и кужна задаја од просуте и попијене ракије.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Вече је. |
| у пољу, попију код куће по две-три чаше ракије, па иду на посао; мајстори се <pb n="336" /> свр |
| ијано, осмехну на њу, а задај од рума и ракије куљао је из њега као из табарке. — Е, баш сам, к |
| учитељка, а чича-Тима јој је дао вина и ракије...{S} А то ћете се сећати, зашто...{S} Штогод же |
| , касти...{S} Мало сам се, касти, напио ракије...{S} Ал’ је шљивовица у тог Маринка, баш је, ка |
| о се само осмехнуо. — Изгубио сам литру ракије и четири каве, али ми није жао; бар ме је млади |
| о противноме био уверен: — Ево, у литру ракије и четири каве, па нека г. Папраг реши, а ми да п |
| или довршен посао попио би понеку чашу ракије, убрисао би зној са чела, па би се весело смејао |
| а-Тима испи већ и пету, па и шесту чашу ракије и спремаше се да одлази.</p> <p>— Дакле баш одла |
| други њени обожатељи, зар су једанпут у ракији попили размућеног мишјака?{S} Па и проти, не вер |
| нечем досетио, скиде са полице литру с ракијом, па је понуди пандуру:</p> <p>— Знам, да си за |
| а-Спира донесе на служавнику три-четири ракијске чашице и једну литру старе жабарке.{S} Учитељи |
| понуди пандуру:</p> <p>— Знам, да си за ракију — рече, а кад је пандур тако до половину литре и |
| се још ни разданило, а он је већ испио ракију и сркаше задовољно своју црну каву.{S} Али није |
| д Милошевом механом, па пије расхлађену ракију, а попови и ђакони гледају у њега, чудећи му се |
| отишли, наравно, после три-четири чаше ракице, кући, приповедајући радозналоме комшилуку о вел |
| са му беше плава и, по богословски, низ рамена пуштена, на њему црна душанка и црне панталоне.< |
| е се и запопити.</p> <p>Чича-Тима слеже раменима, за знак да не зна ни сам, шта ће на све то да |
| не проговори: ево још једног човека од ранга; а после додаде, иако је о противноме био уверен: |
| шице, колико само одликовања ради, ради ранга! — А кад је у кавани приметио и младога Папрага, |
| а Св. Петар, а од Св. Петра је, опет, у рангу већи Св. Илија, и то тако иде у бесконачност.</p> |
| сама својим мислима.{S} Она је, сирота, рано почела сама о себи, о својој судбини, да мисли... |
| не беше ништа необично што је оца тако рано видела спремна и обучена; приђе му, по детињем оби |
| Људи су људи, сваки гледа како ће своју рану завити и утоплити, а за туђу нико и не мари, још г |
| здравио се; а ујутру је отишао, да све рапортира, колико је и шта је од целе те комендије упам |
| он његово место заступи и да му ујутру рапортира, шта се све на томе детињем вашару говорило и |
| јок!{S} Та он се у богословији са свог раскалашног живота и прославио!{S} Та зар је једанпут с |
| острло оно загасито руменило, које вино раскошно по лицу својих љубимаца просипа.{S} Очи му син |
| опајдаро ниједна! — викао је чича-Тима, распаљен Маринковом шљивовицом, а још више раздражен на |
| но у цркву, да се исмевају министарским расписима, које, наравно, начелник све сам концептира; |
| х борица, а уз то је у свако доба добро расположен.{S} Кажу они, који су га још из малена позна |
| ло, да је стара госпођа тога дана добро расположена била, па је добро и изгледала: њено пуно ли |
| та вечера сврши.{S} Сви одоше весели и расположени кући, само чича-Тима не беше задовољан, а ј |
| ед!...{S} А, после, кад од ње дознам за расположење г. начелника и његове госпође, гледаћу да п |
| а свом ватром, која је будали свакад на расположењу, доказивати, да први људи нису јели гвозден |
| најучтивији начин, а чича-Тима, у ономе расположењу, шта је могао друго чинити, него на свашта |
| {S} Она, кад је видела, у каквом јој се расположењу отац из чаршије вратио, а она се уплашено с |
| м је бризнула у плач.{S} У таком тужном расположењу затече је и лепа Гркиња.</p> <p>— Но, Милка |
| е, наравно, да не би разговору и добром расположењу сметала, ручати у другој собици.</p> <p>Грк |
| та“, које само учитељи, кад су у добром расположењу, умеју онако свечано отпевати...{S} И на то |
| а ако и то буде мало да је противу мужа расположи, <pb n="325" /> — приповедићу јој, како му је |
| естокој неког препирци тако, да од целе распре ништа друго ниси могао чути ни разумети, <pb n=" |
| е случају, у највећем смеху и пљескању, распусти коло...{S} Али и јесу здраве паланчанке!{S} Св |
| е и тај месец безобразан, као год какво распуштено дете, чисто нам броји пољупце!...{S} Хајд’мо |
| е лепа Гркиња, за њоме један младић.{S} Раста је био средњег, лица доста правилног, али на тако |
| >И тако се обе, једна другом задовољна, растадоше.{S} Гркиња је у бабино казивање била потпуно |
| хтао; а, богме, и није, сиромаху, ласно растати се са сто дуката и са својим дететом, па макар |
| мисли мало.{S} Није ни њојзи било ласно растати се са таком бундом, ал’ које што не беше зиме, |
| нистра није могао успети да ове чергаре растера!{S} Али, свакако, гледаћу да осети; познаће и о |
| ле дуго се задржала лађа: товарили су и растоваривали силан еспап, те је лађа сасвим доцкан сти |
| е перковачко дете могло уверити.</p> <p>Растом је био осредњи, а у ширину је много боље напредо |
| е, хе!...{S} Ово велико парче, које сам растопио од Гркињиних чарапа, то ћу поклонити моме једн |
| абогда, им се мозак у сто и десет класа расточио!...{S} Они мени да узму две класе!{S} Е, касти |
| им доста бити, па да их по целоме свету растури!...</p> <p>Стара госпођа није лудо комбиновала, |
| регну, а ја ћу остраг гурати, док се не расхлади...{S} Ха, ха, ха!...{S} Ал’ сам ја срећан чове |
| се да иде мало у чаршију, колико да се расхлади, а и вече по себи беше дивно.{S} Он је у лицу, |
| у шљивовицу искапити, колико да се мало расхладим.</p> <p>Чича-Тимин побратим беше добар човек; |
| ко седи пред Милошевом механом, па пије расхлађену ракију, а попови и ђакони гледају у њега, чу |
| начелниковица својим извесним послом те ратарске крајеве походила, да не пада толико становници |
| оје је он сам са својом децом шио, а по рафовима беше цифрасто понаслагано неколико шарених шам |
| Тима, коме је, наравно, таки предлог у рачун ишао. — Дабогме, да би то тако требало удесити!{S |
| удућности; крв му јурне навише, и он, с раширеним рукама, пође, да загрли и пољуби обожавану по |
| сасвим безазлено, онако по новосадски, раширила свој зелени амрел, пустила дугачке шлепове, да |
| оли и чича-Тими записао је: „Успех врло рђав, деца не знају пјеније, а учитељи, осим што су дре |
| рчкани образи беху жути, од прилике као рђава лојана свећа.</p> <p>— И тако, за љубав оног дери |
| ивим гласом даље: — Ето, ово слово беше рђаво, мајка се и наљутила на мене, па га је <pb n="353 |
| ка и надухан миех!{S} Какви клавир?{S} Рђао ка потковица липсалог папипа!{S} Зар не нађе да др |
| не, читава ребелија!</p> <p>— Шта, шта, ребелија? —- питаше начелник, као да га је учитељка хла |
| ило?{S} Та то вам је, господине, читава ребелија!</p> <p>— Шта, шта, ребелија? —- питаше начелн |
| олованог костура, што му клопарају сува ребра у празној кожи?{S} Што му је сав облик у носу сме |
| он оде, наравно, зловољан; а њих двоје, ревизор и гросмутерка, седоше за фину софру и стадоше л |
| дан, кад су се предвече свршили испити, ревизор искупи све учитеље у стану старе госпође, да св |
| ежења капетанова и ћатина; па кад је г. ревизор дошао, нашао је празну школу: у свакој скамији |
| а научим!</p> <p>— Лези, вуцибатино!{S} Ревизор иде, а ти још ни катихизиса не знаш!...{S} Лези |
| ено <pb n="314" /> пиво и јестиво...{S} Ревизор, иако је био слабуњав, зато је, опет, боље пио, |
| ити, ни ради самог правдања; тек кад је ревизор отишао из места, онда почеше резоновати и сви с |
| и даље да се трудиш! </p> <p>И тако је ревизор сву децу за њихове радове редом похваљивао, и п |
| било да се увере, где ли се сад школски ревизор налази?{S} Једни су тврдили, да је још у Крагуј |
| оће, богами!{S} Скоро ће доћи и школски ревизор, а, као што сам чула, по свој прилици ће бити с |
| могли капеланисати; о томе ће се и сам ревизор уверити...{S} Само да ми је знати, кад ће доћи! |
| м ја, како ћу се њојзи осветити!{S} А и ревизора гледаћемо да понудимо неким шмрком чемерике; д |
| а трећи ће страдати од господе школских ревизора, — како ком у део падне...{S} Отуда је било то |
| ољан, али су сви ћутали и нико не смеде ревизору ни беле приметити, ни ради самог правдања; тек |
| азмажено, напуштено, па није научило на ред...{S} А, управо рећи, да се нисте к нама доселили, |
| је мудро ћутао.</p> <p>— Сад је на мене ред, да частим — рећи ће чича-Тима, брижљиво се удаљава |
| дину министру, а ви наведите само један ред, што га је безобразница у пуној дворани, пред најот |
| ађије, којима ће „плод чрева својего“ у ред довести; па кад је то све употребљено било, а без и |
| е мало напуштено, али ће код нас доћи у ред; а, после, наћи ће се, ваљда, и младожења.</p> <p>— |
| хладном водом полила. — Противу државе, реда, владе?...{S} И онај грбави, глупави полицајац ниш |
| иле.{S} Мимо то ћу му казати, да не иду редовно у цркву, да се исмевају министарским расписима, |
| ко је ревизор сву децу за њихове радове редом похваљивао, и после је, једну по једну, из катихи |
| остима, па, опет смејући се, понуди све редом, да поседају. — Изволте, седите! — И они су сви п |
| живље кретати.</p> <p>—Све ће то својим редом ићи — рече Папрагу. — Све сам ја то удесио и уред |
| ти службу, а сутра ћеш ти; и то ће тако редом ићи...{S} Једног учитеља ће прогонити кметови, др |
| мироноше, наравно да ћу ја прва бити на реду; при самоме причешћу <pb n="368" /> такође; а кад |
| се, напред, а за њим остала фамилија по реду и по старешинству.{S} После њега дође мајстор Глиш |
| ју шарену мараму и нешто из ње вади, па ређа по асталу, а кад му се ко од путника приближи, он |
| лицу; после, неспретно умиљавајући се, ређаше даље потребе тога вечера:</p> <p>- Кајсије ћете |
| главну чаршију, и већ дућани постајаху ређи, —- тек на погдекоме ћепенку видиш два-три црвена |
| . дика бежи,</l> <l>А под стрејом псето режи...</l> </quote> <p>— То, видите, све Новосатке у д |
| ао.{S} Он је, на пример, умео лепо лозу резати, па кад би га ко умолио, да му ту вештину покаже |
| агу: — Ви сте, по свој прилици, у самој резиденцији маџарској положили основе своме данашњем об |
| поверити.{S} Лане, кад сам о феријама у резиденцији била...{S} Али даље вам не смем говорити, и |
| својој раздражености као свака пиљарица резоновати: — Лепо!{S} Прекрасно!{S} Но, то ми се допад |
| је ревизор отишао из места, онда почеше резоновати и сви су погодили, да је то масло старе госп |
| а мој!...</p> <p>Стара госпођа је таким резултатом мисли својих била потпуно задовољна, наслони |
| на све слаткише на овоме свету; а и ја, рекао бих, да сам баш од чисте његове крви.{S} Па, каст |
| са собом говори; ко га не види, а чује, рекао би, да их има тројица, што с њиме диване.{S} На т |
| рају!{S} А, Бог зна, по лицу ти судећи, рекао бих да и теби није лоше?</p> <p>Стара госпођа, ба |
| није заљубио?...{S} Све игра, сиромах; рекао би, као нека древна пијаница по просутоме вину, т |
| бледо лице заљубљене неке девојчице; — рекао би, да не зна ни сам пута, да не зна, шта жели, н |
| иш?</p> <p>— Та видим — рече трговац; — рекао бих, да су неки комадићи олова?... ’Ма где их тол |
| но стоји!... — рече чича-Тима. — Шта би рекао господин секретар, да види толику крмачу на моме |
| и јесенас, нека буде вечерас!{S} Ја бих рекао <pb n="374" /> да је тако најбоље! — И чича-Тима |
| о!“ Осталим гостима није ни „Лаку ноћ!“ рекла, него се као фурија удалила из дворане.{S} Изглед |
| баци малу белу капицу у образ. — Шта би рекла Гркиња, да ме у такој капи види...{S} Ево и чарап |
| крстаре по нашем сокачету, ви не бисте рекли, да је то дете...</p> <p>Чича-Тима је оборио очи |
| на чичака.</p> <p>— ’Ма шта ви мало пре рекосте, оче прото...{S} Да је чича-Тима уз своје оно д |
| оја Аспазијо?{S} Хи, хи, хи!{S} Мал’ не рекох, аспидо!{S} Шта ти је обећао?</p> <p>— Да ће ми к |
| га са сажаљењем...</p> <p>— Сиромах! — рекоше. — И тај неће видети своје породице, ако је има. |
| , господине, на пример у Хомоље, у Црну Реку, или, ако је могуће, чак у Турску...</p> <p>— За в |
| мо кад сам код ње, па макар и коприве с реном кувала, све би то њен пољубац засладио; али знам |
| ивиластије у свијету: не мореш га ни за реп ни за ухо, — ка чик је гладак, ка жива хитар.</p> < |
| нај Живко Пацић?{S} Онај пропагандиста, републиканац, комунац?</p> <p>— Не знам, вјере ми, учит |
| емила, а како <pb n="310" /> су му зуби ретки, може му сав спанаћ у зубима остати.</p> <p>По св |
| нема...{S} Иначе, беше он добар човек, ретко да је кога увредио; а где је могао у ситнијим ств |
| ј мали.{S} Ту, у томе усамљеноме крају, ретко је кога сретала, а кад би кога срела, тај би стао |
| адије једе шунке са спанаћем, црно вино ретко употребљава, а прекодан и по сву ноћ о белом вину |
| о, не може лепше бити.{S} У мом разреду ретко да је које дете и умрло, само је једно једино доб |
| о, него, просто, што су се у томе крају ретко виђале жене „из бољег сталежа“, као што се у отме |
| вцу неки деда-Спира.{S} У његову кавану ретко да је кадгод, и то сигурно послом, завирио какав |
| осади се и он до ње: — Српске ми вјере, рећ’ ти морам, е ми је баш драго што си ме тако сабахил |
| ома допала.</p> <p>— ’Ма, побратиме, —- рећи ће чича-Тима, — чу ли ти, да ја удајем моју Милку? |
| шљиво крчање.</p> <p>— То је човек... — рећи ће један од њих. — Пао је, несрећник, па се, можда |
| м Перковац.</p> <p>— Што се мене тиче — рећи ће Ђока, учитељ трећег разреда, —- баш га се ништ’ |
| p> <p>— Сад је на мене ред, да частим — рећи ће чича-Тима, брижљиво се удаљавајући од проклетих |
| пркоса, толико самосвести, могло би се рећи, јогунства, колико у овоме часу.{S} Та Милка беше |
| жабе!</p> <p>— Као у голубице, хтедосте рећи...</p> <p>— А зар су у голубице пепељаве очи?...</ |
| госпођа и даље своја тумачења, — то ће рећи, мој господине, да је у Србији ружан ваздух, да не |
| лима ће се угушити!...</p> <p>— А то ће рећи — настављала је стара госпођа и даље своја тумачењ |
| , и временом лекар ће, можда, с поносом рећи: „Моја се болесница навикла на горчину“!{S} И то ј |
| па није научило на ред...{S} А, управо рећи, да се нисте к нама доселили, не би никад ни знала |
| ас волим, у толико и вашу Милку; управо рећи, ја сам њена друга мати.</p> <p>— Оно, касти, тако |
| друштво се ућута, нико није ништа умео рећи, само се кир-Никола ухватио за трбух, па се из све |
| личности њене тиче, за њу се није могло рећи, да је ружна, а још мање, да је лепа.{S} Овоме је |
| м, децо и школо!...{S} А секретарима ћу рећи: „Слуга сам покоран, свих пет секретара!{S} Запове |
| /> није добру, него лепу Гркињу... хоћу рећи, Јоханиду... и њенога даскала, да и њему Бог не ук |
| ити министра.{S} Наравно, да се на таки реферат и сам министар насмејао, а одговорио му је, да |
| е беше доста препреден, да гросмутерчин реферат о првој перковачкој беседи мало обуче, објасни |
| још истог дана о њеном добро смишљеном реферату извештено бити, оде кући.</p> <milestone unit= |
| што ваља спремити, само ти напиши мало рецеписа од руке.{S} Људи смо!{S} Ко зна, шта носи дан, |
| кажем, — сами сте видели, какву моћ има реч у своје време изговорена!{S} Говорио сам вам о музи |
| <p>— Е, чуда! —- прекиде јој чича-Тима реч. — Ја се опет бојим вас!{S} Ви, ваљда, мислите, што |
| у Србији воле, кад им се понека страна реч уплете)...{S} Не само мене и начелника, него баш и |
| а је љутито... — Зар је то ваша поштена реч?...{S} Срам вас било...{S} А онда сте казали, па ст |
| сак.</p> <p>— Молим вас, господо! — узе реч учитељ трећег разреда. — Та ви сви знате, колико са |
| шла.</p> <p>– Дошла сам, знате, што ’но реч...{S} А, управо, да вам кажем: била сам на синоћној |
| Не треба много ни оклевати.{S} Што ’но реч, док је чорба на асталу, треба је кусати.</p> <p>— |
| и.</p> <p>— Господин-Тимо, — прекиде му реч лепа Гркиња, -— време је да се руча.{S} Извол’те, м |
| ти — дакле...</p> <p>— Али — прекиде му реч Гркиња, — кад чујете, да ћу на беседи и ја декламов |
| н.</p> <p>– Срећно, господин Папраг! —- рече, безбрижно смешећи се, — Ја вам честитам.{S} Истин |
| е дужан...</p> <p>— Није то, учитељу, – рече пандур, страшљиво осврћући се, да га не би ко из п |
| — Слуга сам покоран, драги г. колега! — рече младић, коме се на сваком покрету видела она варош |
| мио.</p> <p>— А гле, ево и чича-Тиме! — рече учитељ IV разреда. — Деде ти, стари, опробани дето |
| ио. — Е, па срећно, срећно побратиме! — рече напослетку. — Да их Бог поживи, млади су, а век је |
| ароме, без класа?</p> <p>— Господине! — рече најозбиљнијим тоном млади богословац. — Угарска је |
| овела, да је усрећи. — А гле Милчице! — рече, изненађена, Гркиња.{S} Али кад јој је видела очи, |
| зету наменио. — Ево ти, синко, новци! — рече скоро разнеженим гласом. — Иди, па купуј и спреми |
| ље са гроба Св. Петке</p> <p>— Немам! — рече, уздишући, Гркиња.</p> <p>— А имаш ли лево око од |
| ? — викну на њега кицош.</p> <p>— Хм! — рече чича-Тима, машући главом, — Ко да ја не познајем п |
| ко је теби угодније.</p> <p>— У длан! — рече Гркиња.</p> <p>— Мети белегу! </p> <p>Гркиња извад |
| >— А како се, опет, код мене понашао! — рече, заруменевши се, млада васпитатељка из Трновника. |
| умакла:</p> <p>— Добро јутро желимо! — рече, осмејкујући се пакосно. — Ви као да се још љутите |
| <p>— Добар дан желим, господине Тимо! — рече Гркиња, рукујући се с њиме. — Имам част представит |
| погледаше.</p> <p>— Господине прото! — рече тихо; — свачему има времена; видите, да нас сви гл |
| ћеш имати у кући...</p> <p>— Свадбу! — рече полугласно Гркиња.</p> <p>— Биће! — додаде баба. — |
| маленкости стари познаници посвађају! — рече чича-Тима заједљиво. — Ја се, штавише, надам, да ћ |
| тао говорити.</p> <p>— Дакле, колега, — рече, — ви као да не мислите доћи на беседу?</p> <p>— Ј |
| звоно.</p> <p>— Е, господине колега, — рече стара госпођа подмукло, — сад ћемо се огледати.{S} |
| пољуби.</p> <p>— Добро, добро, Милка, — рече, против свог обичаја, скоро благим гласом, — хајде |
| <pb n="366" /> <p>— Треба, побратиме, — рече бакалин, — и ја ћу ти донде све што ваља спремити, |
| обожаване Гркиње.</p> <p>— Побратиме, — рече учитељ Тима, улазећи у дућан и намештајући се, как |
| p>— Нисте ништа штетовали, господине, — рече гросмутерка, спремајући се да што жешћом ватром на |
| ди.</p> <p>— Друго смо ми, господине, — рече тихим гласом, — а друго су они!{S} Ми, иако имамо |
| е твоје чупаве курјуке!</p> <p>— Оче, — рече Милка мирно, — ја нећу данас ручати, ја не могу! — |
| приђе корак ближе.</p> <p>— Госпођо, — рече уздрхталим гласом, — ово су моје ствари!</p> <p>— |
| брига...</p> <p>— Али,стара госпођо, — рече учитељ, — каква ли је оно маленкост, у коју сте и |
| је им неправда наноси!</p> <p>— Децо, — рече секретар, кашљуцајући, — ја сам вама потпуно задов |
| да идемо!</p> <p>— Да идемо, учитељу, — рече пандур, искапивши и кусур од ракије; — да идемо, н |
| гом!...</p> <p>— Збогом, очи моје!... — рече збуњено Гркиња, <pb n="386" /> па га пољуби у обра |
| "394" /> <p>— Баш вам ружно стоји!... — рече чича-Тима. — Шта би рекао господин секретар, да ви |
| То није њена ручица!...{S} Херајн!... — рече Тима.{S} Није он добро ни изговорио, а некакав кру |
| трже.</p> <p>— О, господине прото!... — рече, бајаги плашљиво...{S} Ко би се томе надао, у ово |
| н је загрли...</p> <p>— Оче прото!... — рече прекорно, помало као отимајући се из његова загрља |
| били каква извешћа, стара госпођо?... — рече учитељ четвртога разреда... —- Ви свакипут, некако |
| ће и мени доћи шпуријус.</p> <p>— Да — рече Гркиња, — та ја сам и заборавила питати: шта мисли |
| е плане: —- Само се ви покријте ушима — рече, љутито окренув се госпи; — само ви ћутите, ви, ко |
| , окуси.</p> <p>— Оче, ја сам спремна — рече, огрнувши око врата неку стару мараму.</p> <p>— До |
| и сам своје деце!</p> <p>— Дао је Бог — рече бакалин.</p> <p>— Мени би, касти, овом приликом ба |
| лик у носу смештен?{S} Е, вјера и Бог — рече начелник, — голе кости, као да су прије десетину г |
| ену мршаву руку.</p> <p>— Драго ми је — рече, — и захваљујем вам по стопута!...{S} Заиста, мора |
| зиђоше на врх главе те ваше две класе — рече учитељ IV разреда, који је мало уфитиљио. —- Ђаво |
| у“ девојку?...</p> <p>— То је, видите — рече Гркиња, — све она матора вештица крива!...{S} Чула |
| бијан!{S} Ви сте...</p> <p>— А ви сте — рече четврти разред, отежући речи, — ви сте, госпођо, п |
| дио?</p> <p>— Не, господине, то нисте — рече, скоро сажаљевајући, Папраг; — напротив, ја сам у |
| /p> </quote> <p>— Дакле, сад сте чули — рече стара госпоћа, коју су многи и гросмутерком назива |
| д...{S} Красно дете!</p> <p>— Има три — рече пандур, —- ако не буде година више; него је, душа |
| гушити!....</p> <p>— Он ће се угушити — рече начелник, — у хапсу, на вјешалима ће се угушити!.. |
| ва загледала!“...</p> <p>— Оно, касти — рече чича-Тима мало увређеним тоном, — та то, ваљда, ни |
| и.</p> <p>—Све ће то својим редом ићи — рече Папрагу. — Све сам ја то удесио и уредио, само, на |
| ела на ћилим.</p> <p>— Данас је петак — рече баба; — јутрос како сам мало зелених краставаца је |
| и купују.</p> <p>— Ово је диван корал — рече, научењачки проматрајући ђердан. — Да није сувише |
| а ја имам и једно дете?</p> <p>— Знам — рече Гркиња, — дете је мало напуштено, али ће код нас д |
| Ништа ми не остаје, него да сама одем — рече гросмутерка. — У недељу ће они благовати на Папраг |
| p>— А зар не видиш?</p> <p>— Та видим — рече трговац; — рекао бих, да су неки комадићи олова?.. |
| и овамо на каву?</p> <p>— Ја се чудим — рече, — где се и досад бави.{S} Ако га није што његова |
| на венчање...</p> <p>— Ја бар мислим — рече поносито Гркиња. — А после сасвим грациозно рукова |
| је могао да се не насмеје. — Уосталом — рече он, — што се мене лично тиче, признајем, да сам у |
| ачин може још то довече бити и прстен — рече брзо Гркиња, којој је много до тога стало, да јој |
| тица!..</p> <p>— Али сам јој и очитао — рече чича-Тима. <pb n="346" /> — Неће јој, касти, падат |
| ким поносом окрете од ње.</p> <p>— Но — рече гросмутерка гласно, — шта ли ће ова вештица да гов |
| њих слабо марим.</p> <p>— Ви, сигурно — рече са неком иронијом господин богословац, — на сваки |
| p> <p>— Сто дуката!...{S} Богме је то — рече прота, — на данашње време лепа сумица, сто дуката! |
| а.</p> <p>— Љубав је превртљива ствар — рече баба. — Прота је као луд за тобом!{S} Ја!{S} Ал’ а |
| лило.</p> <p>— Нисам се надала од вас — рече Гркиња, као мало прекорно, — али се надам, да кад |
| > <p>„Бог је милостив.“</p> <p>— Јест — рече Милка, — то је мој пропис, што ми је још моја мила |
| сам ударати противу класа. — Оно јест — рече, — у школи међу ђацима могле би још и остати оне т |
| младожења.</p> <p>— Није још за удају — рече снуждено чича-Тима.</p> <p>— Сад се, скоро, све са |
| ндуру:</p> <p>— Знам, да си за ракију — рече, а кад је пандур тако до половину литре испразнио, |
| е умем да му погодим, све ми се чини да рече Шапраг, Акмак или...{S} Ха, сад сам погодио:{S} Па |
| као да више оца жали него себе; али не рече ни речи, само што је дубоко уздахнула, а чича-Тима |
| тали су нешто, док она сасвим гласно не рече:</p> <p>— Е, па нек’ поцркају сви од муке!{S} Шта |
| мо, севајући очима, што још учитељ-Тими рече: „Матора будало!“ Осталим гостима није ни „Лаку но |
| исто питање, она скоро нечујним гласом рече: — Јесам!{S} Задовољна сам, оче!</p> <p>Да је чича |
| /> <p>— То баш не знам, само ми толико рече: „Отиди, Радоване, и кажи учитељ-Тими, да у девет |
| и!{S} А после тога још нешто безобразно рече, али то нисам упамтила, само знам, да је после те |
| љевајући, главом, па тек што полугласно рече:</p> <p>— Сиромах старац, шта је дочекао!,..{S} Па |
| смех; а прота се намргодио, па само што рече куму до себе:</p> <p>— Ето несрећника, и опет се о |
| коном, донесе чича-Тимине хаљине, па му рече, да може ићи, али да се најпре пресвуче.{S} Старац |
| стара васпитатељка, која је, међу нама речено, у Срему и бабица била, узалуд се трудула, да чи |
| ти!“...{S} Само, касти, то је међу нама речено, па ту нека и остане, јер ја не бих волео да так |
| а и остане, јер ја не бих волео да таке речи дођу до њених ушију...{S} Дакле, од оте кајсије би |
| е и даље продужити, али кад је последње речи изустила, стара госпођа врисну, као да је неко уси |
| ало присуство лепе Гркиње, а и последње речи њене, које је чуо, беху, по његову мишљењу, извор |
| шње место; а дете, кад је чуло последње речи свога оца, оно покри лице рукама, а низ образе му |
| амузама и по фокошу њихову...</p> <p>Те речи нису биле гласно изговорене, па их млади богослова |
| оју сте и ви уплетени?</p> <p>— Пст, ни речи о том...{S} То вам не смем казати, пошто сам жива; |
| беше усхићен, чисто збуњен, не умеде ни речи проговорити, само је бленуо у своју обожавану и љу |
| тиче се части, знате...{S} Али даље ни речи...</p> <p>Учитеља је копкало, шта ли то мора бити? |
| више оца жали него себе; али не рече ни речи, само што је дубоко уздахнула, а чича-Тима, поштап |
| ивали, –- само ћутите, немојте ником ни речи говорити; данас је 24., сутра, дакле, може доћи, а |
| начелником да се опрости, није могао ни речи изустити, отворио је врата, па је отишао, а никог |
| га толика граја подиже, да није умео ни речи проговорити....{S} Чича-Тима, прота, кум и остали |
| ти није натоварио на себе, па какве ти речи не говори три сата, ама баш ниједну да му не разбе |
| уку, погледа га мазно, па онда, отежући речи, пришапта му полугласно:</p> <pb n="318" /> <p>— З |
| А ви сте — рече четврти разред, отежући речи, — ви сте, госпођо, по најновијем систему удешен ч |
| на несрећа догодила и једва је дошао до речи:</p> <p>— Један господин... из Београда!...{S} Сек |
| ати...</p> <p>Стара госпођа се при овим речима ђаволасто осмехну, а после, сетивши се секретаро |
| <p>Папраг је осетио жаоку, што је у тим речима <pb n="372" /> лежала, поруменео је, али није им |
| /> практиканата употребили су сву своју речитост и оштроумље, да се беседа, ако је икако могуће |
| који је свога колегу познавао, да нема речитости, и, кад у пићу говори, да ће ма што лудо изго |
| се ућута баш као риба и не проговори ни речице.{S} Затим хтеде нешто и Гркиња да изусти, али у |
| Али на све те псовке кир-Никола није ни речицом одговарао; држао се за испућени трбух, па се тр |
| ракије и четири каве, па нека г. Папраг реши, а ми да пристанемо: да ли је подела на десет клас |
| та помицала, нити је тренула.{S} Она се решила да сваком њихову нападају пркоси.</p> <p>— На ру |
| м, слатки господине Тимо!{S} Ћутаћу као риба.{S} А, верујте, што се мене тиче, не бих вам ни пр |
| о замуцкивати, а после се ућута баш као риба и не проговори ни речице.{S} Затим хтеде нешто и Г |
| како ми зубе ваде, но саставит’ дваест ријечи једну до друге.</p> <p>— Треба јавити, и то што |
| натраг, задовољно смешећи се:</p> <p>— Рихтиг, спава!...{S} И сад се можемо комотно разговарат |
| а, само зато, што те је уплашио, кихаће робијом!</p> <pb n="349" /> <p>— Доказивао је, да је Ју |
| и не могу!{S} Умре неко, наплати му се; роди се неко, наплати му се; је ли венчање, наплати се. |
| и!{S} Ти да знаш, да си се у срећан дан родила!{S} Ето, ова жилица, што ти се преко сред длана |
| го теби, госпођо, ти си се у срећан дан родила!...{S} А имаш ли макар и мрвице земље са гроба С |
| , старином је, истина, Цинцарин, али се родио у Будиму.{S} Млад, пун учтивости, милина ти је с |
| > <p>— Млађи сам данас, него кад сам се родио!...{S} Ко не верује, нека ми пљуне на теме: нигде |
| ло винограда, а ове је године баш добро родио.{S} А, после, имаш и своју поштену службицу!{S} Н |
| чинила само зато, да од богатог детињег родитеља извуче понеки дукат, а ако је дете чиновничко, |
| на, кад би кир-Никола од каквога ђачког родитеља неко прасе или рубљу испросио, није му она зам |
| својим спавајућим дететом, те га нежно, родитељски, у оно бело, глатко, чело пољуби...{S} На та |
| вати, него се, као човек, да тугу свога родитељског срца ублажи, поштено напио.{S} А као напит, |
| ека тешко да би га могла обухватити.{S} Родом је био однекуд из ужичког округа, то се, уосталом |
| рочито од вас, који сте такође из прека родом...</p> <p>— Ви ме нисте разумели.{S} Што се те со |
| а рођења беху им разна: кир-Никола беше родом главом из Јеладе, чича-Тима Сремац, онај из Бајко |
| обрве, додавала би хвалисаво: — Да сам родом Јелинка, то се, уосталом, и на мојој спољашности |
| } Жену је узео из Мехадије, нека блиска рођака Наполеона Трећег!{S} У кући му је клавир, ћемане |
| а ни познавала није.{S} Његова својта и рођаци беху далеко од Перковца, није, дакле, могла знат |
| ...{S} Заиста, морам признати, да ми ни рођена сестра не би толико чинила, колико ви, лепа и мл |
| се уверио да је у својој соби, у својој рођеној постељи, а ниже себе на миндерлуку види, како м |
| како је кога Бог створио!{S} А и места рођења беху им разна: кир-Никола беше родом главом из Ј |
| Да им Бог поживи дечицу, и, дабогда, се ројила по кући, као пчеле у кованлуку! </p> <p>Чича-Тим |
| е све што је чича-Тима из Видаковићевих романа упамтио; па кад је то исказао, он је после само |
| више извијен био.</p> <p>— Е, није него роткве! — говорио би чича-Тима. — Та, ваљда, ми не мисл |
| каквога ђачког родитеља неко прасе или рубљу испросио, није му она замерала; па ни онда га не |
| рмонији стајао.{S} Он је имао и чистије руво, али га не хтеде тога дана обући, јер није мислио |
| н, неваспитан, тврдица, па, онда, још и ружан и матор; а кад би, опет, чича-Тима за чика-Пајину |
| ће рећи, мој господине, да је у Србији ружан ваздух, да нема доста слободе, и да је народ толи |
| д белила и руменила замишљају оне дивне ружине боје; а што су им они заклопци испод трепавица м |
| а она се одмиче; он хоће да јој придене ружицу ил’ други какав цвет на груди, а она, глупара, п |
| ко црквењак, па и отац-прота, са својим ружичастим свиленим појасом, од кога смо белегу још код |
| а идем <pb n="396" /> да будем славуј у ружичастоме лугу моје обожаване Јоханиде.</p> <quote> < |
| е тиче, за њу се није могло рећи, да је ружна, а још мање, да је лепа.{S} Овоме је много штошта |
| ; једни беху стари, други млади, лепи и ружни, — како је кога Бог створио!{S} А и места рођења |
| уздахну. — Ко зна, шта ће данас бити, а ружно сам снивао, тако ми Свете Богородице!... <pb n="3 |
| авно писмо.{S} А, уствари, беше то неки ружно исписан пропис.{S} Тешко да би га други ко и мога |
| атраше.</p> <pb n="394" /> <p>— Баш вам ружно стоји!... — рече чича-Тима. — Шта би рекао господ |
| и, да му је министарски акт саопштен, а рука му је дрхтала; образи му дођоше бледи као у мртвац |
| голасто осмехну, узе капут, обуче га на рукаве, закопча прслук, а косу је згладио с чела, после |
| о је и капу и капут, откопчао на кошуљи рукаве, па за сваком искапљеном чашом тек ће уздахнути: |
| ти, онда ће на средину ступити, у белим рукавицама и црном салонском капуту, нека надувена стен |
| е обрве високо, своју суву руку у белим рукавицама узвиси скоро до прсију, па кроз оборене треп |
| л’ је цилиндар, или бели прслук и гласе рукавице?...{S} Клања се и ближи се њој...{S} А она чап |
| је се могла уздржати, а да се не пљесне рукама.{S} Кад је то учинила, она се гласно насмеја так |
| брадовати!</p> <p>Милка је покрила лице рукама, а лепа Гркиња, прегледајући хартије, поче из пр |
| од глади.</p> <p>Јадно дете покри лице рукама, а сузе му потекоше низ снежно лице.</p> <pb n=" |
| последње речи свога оца, оно покри лице рукама, а низ образе му текоше крупне сузе...{S} Утоме |
| >И она је весело тапкала својим мршавим рукама, баш као дете које се радује Божићу.{S} Напротив |
| крв му јурне навише, и он, с раширеним рукама, пође, да загрли и пољуби обожавану посетитељку. |
| утали; а он је, сиромах, једнако млатио рукама, једнако је говорио и доказивао, у доказивању је |
| quote> <l>Амор иде, амор лети,</l> <l>У рукама стрелу држи... </l> <l>Сад помисли, слушаоче, </ |
| ела, да су је они приметили, она пљесну рукама и на сав се глас насмејала...</p> <p>— Лепо, леп |
| </quote> <p>Гросмутерка се опет пљесну рукама, а Гркиња, после подуже почивке, продужаваше нау |
| ђе у собу; коса му беше још неочешљана, руке неопране, али зато у целоме створу њену беше нешто |
| 387" /> <p>Чича-Тима је погледа молећи, руке је пружио њојзи, као утопљеник што тражи избављења |
| беше нешто неисказано лепо: стас гибак, руке округле, прстићи дугуљасти, а на њима нокти скоро |
| ица, што се од носа ка бради повлачила; руке је спустила понизно доле низ црну хаљину, па и ста |
| а нос, па онда приђе ближе огледалу.{S} Руке је подбочила на кукове, обрве је уздигла, искосири |
| мене да пројури... </l> <l>Понда пружа руке беле, </l> <l>По недри ми нешто тражи, </l> <l>Та |
| тре, остави га настрану, а после убриса руке и уведе гошћу у собу.</p> <p>Соба јој беше мала, н |
| ремити, само ти напиши мало рецеписа од руке.{S} Људи смо!{S} Ко зна, шта носи дан, шта ли ноћ! |
| о му срце осећа, али то му није ишло од руке; он, дакле, приближи своју столицу њеној, загрли ј |
| е за столом, а главу је наслонио на обе руке; коса му је, онако неуглађена, падала на збрчкано |
| је натакла наочаре, подбочила се са обе руке на кукове, па их посматра поиздаље; а кад је видел |
| лавила скоро до ушију и, подбочивши обе руке на суве кукове, стаде на сав глас зипарати:</p> <p |
| жавану и љубведостојну богињу; кршио је руке, превртао је очима, а кад је изишао за њом, да је |
| липсалог шарова, само ако прими из њене руке част!</p> <p>Кад се Гркиња из горње мале вратила, |
| у, наместио јаку на капуту, узео штап у руке и спремаше се са одлазак:</p> <p>— Милка!</p> <p>— |
| о шешир и панталоне, узео је поштапач у руке, па се дигао да иде:</p> <p>— Искапи то мало, брат |
| едених прсију!{S} А он ми ономад приђе, рукова се са мном, а мени се учини као да ми је мртвац |
| </p> <p>Младић се приближи учитељ-Тими, рукова се и са најумиљатијим смешењем одступи један кор |
| > <p>Стара госпођа обори застиђено очи, рукова се с њиме и, задовољна, што ће и само министарст |
| тати... — доврши препредени богословац, рукова се још једанпут и оде...</p> </div> <div type="c |
| ти моју благодарност...</p> <p>После се рукова с њоме, а затим се окрете осталим учитељима, кој |
| итеља богословца, а свога колегу, он се рукова с њим и честиташе му весело прошевину и прстен.< |
| да му како зет не разбије нос.{S} Он се рукова са чича-Тимом и не упита га за испрошену ћерку, |
| стару госпођу, он се усиљено осмехну и рукова се с њоме, а остале учитеље није ни погледао.</p |
| сито Гркиња. — А после сасвим грациозно рукова се са својим човечуљком и оде у чаршију, да онде |
| похода свршила.{S} Она се још једанпут рукова с њим, па оде, а он се врати натраг у собу и онд |
| ао са саучесником сопствене прославе, и руковала. — Дакле, млади господине, јесам ли синоћ моју |
| ег! — Он приђе к њојзи и хтеде се с њом руковати, а стара се госпођа стаде бојажљиво измицати п |
| ош вечерас видети?</p> <p>После тога се руковаше и одоше сваки својим путем; а гости, који су ј |
| <p>Она му притиште руку.{S} И остали се руковаше, па одоше.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| епутлице, и у свему томе је лепа Гркиња руководи.</p> <p>— Видиш, Милчице, није требало да узим |
| у помрчину изишли, некако му испаде за руком да је загрли и пољуби и да јој пришапне:</p> <p>— |
| а ближе асталу и већ хтеде својом сувом руком да зграби поређане ствари, Милка јој приђе корак |
| > прецртала и написала лепо сама својом руком друго слово; па и оно <hi>веди</hi> је она поправ |
| погледом, стиште му руку својом десном руком, а левом га поглади по збрчканом лицу; после, нес |
| ближи, он брижљиво заклања своју мараму руком, као да се боји, е ће га ко похарати.</p> <p>— А |
| и као да ми је мртвац за <pb n="356" /> руку стегнуо, — сва ми се кожа најежила!{S} Је ли то мл |
| вим обично осмејкујући се, ухвати га за руку, погледа га мазно, па онда, отежући речи, пришапта |
| аш одлазити! — И он је узе незграпно за руку, па је посади на миндерлук, па, онако у кошуљи, не |
| тнувши их на сто, наслонила је главу на руку.{S} Из свега се видело да о нечем премишља, а посл |
| а је у многоме, опет, волео, узе га под руку, па, шапћући му нешто на уво, одведе га из те гала |
| даље да трабуња, али га Гркиња узе под руку и одведе у своју собу — на ручак.{S} Милка остаде |
| ило.{S} После је сасвим кицошки узе под руку, пропрати је преко авлије до малих вратница; а ту |
| то је свима нама копала јаму, сломио је руку, одрубио нос; а ону мршаву вештицу с њеним надувен |
| сну сви од једа!</p> <p>Она му притиште руку.{S} И остали се руковаше, па одоше.</p> </div> <di |
| но забачене играчке.{S} Једна лутка без руку, две-три луткине шарене кецељице и хаљинице, а пос |
| сакрије; али кад му га економ ишчупа из руку, он се продера на њега:</p> <p>— Оно, касти, све н |
| и добро! — „Поздравио учитељ Тима, љуби руку и узима себи слободу данас код вас на ручак доћи“. |
| како седите испод кајсије, па сте метли руку на срце и гледите меланхолично на небо, па уздишет |
| otes"> <note xml:id="SRP18760_N1">Љубим руку!</note> <note xml:id="SRP18760_N2">Ћошка се зове п |
| ичају, руци, али он не допусти, да га у руку пољуби.</p> <p>— Добро, добро, Милка, — рече, прот |
| и трче за њим, скидају капе и љубе га у руку; после га гледа међу свештеницима из оближњих села |
| поклончића приђе му ближе и пољуби га у руку.{S} Стари деда-Спира, који је ту параду из прикрај |
| би, да сваког човека с наочарима љуби у руку и да свакој начелниковици министарства купи по јед |
| собу, скиде капу и пође, да га пољуби у руку.{S} Чича-Тима га љутито одби:</p> <p>— Шта ћеш?{S} |
| ати још и није смела поверити виљушку у руку, и то ће дете својим врапчјим гласом да декламује |
| осмејкујући се, пољуби је у њену мршаву руку.</p> <p>— Драго ми је — рече, — и захваљујем вам п |
| обрва остала; ногу је ишчашила, а леву руку је сасвим пребила...{S} Уосталом, ја видим да ме т |
| нила је своју малаксалу главицу на суву руку, па је замишљено гледала преда се.{S} На запећку с |
| >Гркиња уздиже обрве високо, своју суву руку у белим рукавицама узвиси скоро до прсију, па кроз |
| им обичним чезнућим погледом, стиште му руку својом десном руком, а левом га поглади по збрчкан |
| је највећом пажњом проматрала испружену руку, зену мало, а затим се весело осмехну:</p> <p>— Го |
| љашеним обрвама пред огледало.{S} Десну руку је подбочила на кук и тако се с неким особитим зад |
| н желим, господине Тимо! — рече Гркиња, рукујући се с њиме. — Имам част представити вам нашег н |
| онако пијано, осмехну на њу, а задај од рума и ракије куљао је из њега као из табарке. — Е, баш |
| е заборавља и јутрења и вечерња сунчева румен, па и „бледа месечина“; једва ако се кроз зеленка |
| е трљала по лицу, све док није природна румен дошла.</p> <p>Кад је стара госпођа видела господи |
| на којој би требало да трепери блажена румен среће и задовољства; и сами покрети њена још нера |
| ла: њено пуно лице добило је ону веселу румен, а проседе витице је вешто склонила под црну, сва |
| улепша; а ту су јој била разна белила, руменила и гарила на услузи.{S} Једно јој жао беше, што |
| азивају грациозним ходом, а од белила и руменила замишљају оне дивне ружине боје; а што су им о |
| коса, на збрчканоме лицу туђе белило и руменило: права лорфа!...{S} А ја?...{S} Хе, хе!{S} Бар |
| ољубци падали, ту је, наравно, отпадало руменило и белило.</p> <p>— Нисам се надала од вас — ре |
| по њој ни десет минута шетао, а у дивно руменило залазећег сунца није ни погледао...{S} Трећи д |
| бледоме лицу није прострло оно загасито руменило, које вино раскошно по лицу својих љубимаца пр |
| ила бела, али да би добила и ону здраву румену боју, узела је још код куће парче храпава сукна, |
| а се утолико тиче, уколико му понеку, с руског преведену а у читанци отштампану, причицу позама |
| обучена; приђе му, по детињем обичају, руци, али он не допусти, да га у руку пољуби.</p> <p>— |
| Милке прошао, она му приђе, по обичају, руци, али он је ни погледао није.{S} Дете је гледало за |
| лагали, кад ми не бисмо једно другом на руци били, да ко би други?...{S} Ја, видите, у колико в |
| о се млати пред олтаром са кадионицом у руци, а златна одежда све трепти на њему, и све јој се |
| <p>Ја сам се са свога места, с чашом у руци, дигао, да вам у име уједињене перковачке омладине |
| е учите, како треба да држи кашику, кад руча, како треба на сокаку да ходи, да гледа, на који н |
| е му реч лепа Гркиња, -— време је да се руча.{S} Извол’те, мој дебели даскало досад је давно ис |
| — душа ваља, ниси ни то заслужила, — па ручај, а ручак, што си га за данас спремила, оставићеш |
| ављала... -— правдаше се дете.</p> <p>— Ручак!{S} Красан ми је то ручак!{S} Да нема оне Гркиње, |
| ља, ниси ни то заслужила, — па ручај, а ручак, што си га за данас спремила, оставићеш за сутра. |
| ражен наговором препредене Гркиње. — На ручак, док ти нисам ишчупао те твоје чупаве курјуке!</p |
| узе под руку и одведе у своју собу — на ручак.{S} Милка остаде сама, погледала је жалостиво за |
| ком њихову нападају пркоси.</p> <p>— На ручак се вуци, опајдаро ниједна! — викао је чича-Тима, |
| кад је видео, да га нико не задржава на ручак, он оде, наравно, зловољан; а њих двоје, ревизор |
| на вечеру.... — Није на вечеру, него на ручак...</p> <p>Чича-Тима извади из џепа кесу, претураш |
| у и узима себи слободу данас код вас на ручак доћи“...{S} Јеси ли упамтио?</p> <p>— Јесам, госп |
| из кујне.</p> <p>— Ја сам данас зват на ручак, а ти узми парче хлеба, — душа ваља, ниси ни то з |
| е телу.</p> <p>Код старе госпође био је ручак већ спреман, супа готова, а у једној великој каст |
| ја; ту се, богме, у радости заборавља и ручак и вечера!</p> <p>-— Бре, нек’ се не заноси — грме |
| >— Оче, прала сам судове, а после сам и ручак пристављала... -— правдаше се дете.</p> <p>— Руча |
| ?....{S} Знате, у Новоме Саду ни обичан ручак не прође без мелшпајза.</p> <p>— А ја сам мислио |
| код лепе Гркиње ручао?{S} Ала је то био ручак!{S} Онаке палачинке, касти, не једу се ни у царск |
| ете.</p> <p>— Ручак!{S} Красан ми је то ручак!{S} Да нема оне Гркиње, те да ме кадикад не угост |
| двоје одоше, да доручају, и кад су већ ручали и по неколико чаша у здравље срећне женидбе и мл |
| никако друкче не чиним, него да код вас ручам и станујем и да вас још хиљадупута поздравим...</ |
| похвалити, да сам јуче код лепе Гркиње ручао?{S} Ала је то био ручак!{S} Онаке палачинке, каст |
| разговору и добром расположењу сметала, ручати у другој собици.</p> <p>Гркиња је једнако кроз п |
| ило...{S} Чича-Тима није могао три дана ручати, ни с ким није говорио и једнако је мислио о изг |
| че, — рече Милка мирно, — ја нећу данас ручати, ја не могу! — А после додаде уздрхталим гласом: |
| : — Милчице, а зар ти и не мислиш данас ручати? — А после тога окрете мало у шалу: — Е, ви’те, |
| о незграпно,јако.</p> <p>— То није њена ручица!...{S} Херајн!... — рече Тима.{S} Није он добро |
| усио...{S} Али кад помислим какве су их ручице месиле, онда се не чудим!...</p> <p>И он погледа |
| знао?{S} Узе свој шешир, захвали се на ручку и оде кући.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| а власт гледа кроз прсте бунтовницима и рушитељима поретка!{S} А знате ли ви, о чему је говорио |
| е на пелен, и временом лекар ће, можда, с поносом рећи: „Моја се болесница навикла на горчину“! |
| орње чело — а с леве стране кир-Никола, с десне Гркиња.{S} Кад су поручали, домаћин се куцну са |
| браћо!</p> <p>Ја сам се са свога места, с чашом у руци, дигао, да вам у име уједињене перковачк |
| ркињи, да се на њега посади; а сама је, с прекрштеним ногама, села на ћилим.</p> <p>— Данас је |
| вати... јер...{S} Та ви још и не знате, с киме говорите...</p> <p>— Е, чуда! —- прекиде јој чич |
| , што су на синоћној беседи суделовали, с њиме се, као са саучесником сопствене прославе, и рук |
| јој, — та не може вечито у овој плавој, с белим пантљикама и зеленим карнерима; а, после, и мод |
| будућности; крв му јурне навише, и он, с раширеним рукама, пође, да загрли и пољуби обожавану |
| што је за Београђанина Париз; а овако, с поремећеним умом, гледао је око себе као у врућици ил |
| данас не бих знао!...{S} Шта би, Спиро, с отом жабарком?{S} Ти као да је наново препичеш?...</p |
| е је разбацивао с миндерлука на кревет, с кревета на миндерлук, док напослетку не разби огледал |
| га се утолико тиче, уколико му понеку, с руског преведену а у читанци отштампану, причицу поза |
| у ја од свију највише одликовати проту, с њиме ћу и шпацирати, али само кад се смркне; нећу да |
| где сасвим озбиљно седи у наслоњачи.{S} С једне и с друге стране на асталу стоје гомиле акта, а |
| а, баш до њене столице, заузео место; а с тога места ни опомене, па ни најжешћи укор самога г. |
| за сто, наравно, гост у горње чело — а с леве стране кир-Никола, с десне Гркиња.{S} Кад су пор |
| благодарност...</p> <p>После се рукова с њоме, а затим се окрете осталим учитељима, који онде |
| огословца, а свога колегу, он се рукова с њим и честиташе му весело прошевину и прстен.</p> <p> |
| свршила.{S} Она се још једанпут рукова с њим, па оде, а он се врати натраг у собу и онде узе о |
| аплаче, и кад је лепа Гркиња поред њега с прекорним погледом прошла, он, да би је унеколико одо |
| S} Поговара се, да ће се и одселити, да с њоме живи.{S} Лепа парада!...{S} Ал’ ће им и пресести |
| и то у Хомоље, па ће и госпођа Јоханида с њиме да путује?... — А после додаде за себе: „Она му |
| о вољи, могла бих и вас још ових ферија с њоме унознати...</p> <p>Стара госпођа се при овим реч |
| што учила, научила би, да сваког човека с наочарима љуби у руку и да свакој начелниковици минис |
| умал’, сирота, није служавник испустила с донесеном црном кавом.{S} А добри гости, да би све те |
| сам у несвест пала...</p> <p>Кир-Никола с децом и чича-Тимом одоше отпочинути, и после по сата |
| рише, јер се он одмах после шест недеља с другом венчао; па кад му је та друга од водене болест |
| {S} Једно је само мучило, — што се мора с њим, као с колегом, у једној згради састајати, па, на |
| Само кад сам код ње, па макар и коприве с реном кувала, све би то њен пољубац засладио; али зна |
| или попустити.{S} Утоме му и шешир паде с главе, они га бацише за њим у блато; а старац, кад га |
| кретара у четвртом женском разреду, где с најозбиљнијим лицем прегледа изложене радове.</p> <p> |
| само ћутао.</p> <p>— А знаш ли, шта је с гросмутерком?...{S} Кад се праштала са господином нач |
| у.{S} Млад, пун учтивости, милина ти је с њим говорити!{S} Ја кад га видим, све ми се чини да с |
| ча-Тиме синуше младићском ватром, он је с највећом жестином загрли, и није остало места на лицу |
| е у омладинској дворани сву ноћ, пио је с њима, здравио се; а ујутру је отишао, да све рапортир |
| а је онде пред њим дрхтала, али се није с места помицала, нити је тренула.{S} Она се решила да |
| д напрезања на челу и на врату све жиле с прста поискакале. — Шта је кларинета, пикула, трумбет |
| рмачу на моме пропису?...{S} Одмах доле с њоме!{S} Ви сте, господине, писани за испит|...</p> < |
| бави много срећнији био, да Милку скине с врата.</p> <p>— Да, да, оно, касти, тако је!...{S} Са |
| госпођа обори застиђено очи, рукова се с њиме и, задовољна, што ће и само министарство још ист |
| пођу, он се усиљено осмехну и рукова се с њоме, а остале учитеље није ни погледао.</p> <p>— Дра |
| S} По својој мекој постељи превртала се с лева на десно, устајала би, намештала би и наново пре |
| у бијег! — Он приђе к њојзи и хтеде се с њом руковати, а стара се госпођа стаде бојажљиво изми |
| пију шампањера, играју валцера, мазе се с девојкама, троше и своје и туђе паре, а хоће да им си |
| класе, опасно је било и разговарати се с њиме о класама. — Дабогда, им се мозак у сто и десет |
| подине Тимо! — рече Гркиња, рукујући се с њиме. — Имам част представити вам нашег новог пријате |
| ера!{S} Ха, ха, ха!{S} Та ни кад сам се с тобом венчавао, не беше веће гозбе ни части...{S} Хи, |
| вно, да је чича-Тима одобрио; а како се с њоме упознао, не беше ничега, што јој он не би учинио |
| есну руку је подбочила на кук и тако се с неким особитим задовољством дуго посматрала.</p> <p>— |
| жене, не знам!{S} Ну одријеши ланац, те с њиме насриједу!{S} Па да је прав ка свијећа, само зат |
| озбиљно седи у наслоњачи.{S} С једне и с друге стране на асталу стоје гомиле акта, а пред њиме |
| има.{S} Здравља ми, Спиро, боље ти се и с овом мученицом гушити и давити, но с туђом децом свађ |
| ну!...{S} А сад...{S} Гром вас спалио и с варалицом!</p> <p>— Не могу!... — јадиковао је чича-Т |
| итељ из села, па се случајно жели још и с колегама састати, наравно, да ће доћи у деда-Спирину |
| ича-Тима није могао три дана ручати, ни с ким није говорио и једнако је мислио о изгубљеним кла |
| ина, два-три дана био је као убијен; ни с ким није проговорио, <pb n="316" /> није се осмехнуо, |
| /> <p>— Доказивао је, да је Југ-Богдан с девет Југовића свирао у клавир!...</p> <p>— У дромбуљ |
| иша преварила! — Утоме баба скиде тигањ с ватре, остави га настрану, а после убриса руке и увед |
| бајаги спремати: јастуке је разбацивао с миндерлука на кревет, с кревета на миндерлук, док нап |
| е само мучило, — што се мора с њим, као с колегом, у једној згради састајати, па, наравно, из у |
| каве, закопча прслук, а косу је згладио с чела, после се примаче увету свога колеге, учитеља тр |
| а ви морате више уживања налазити онако с братијом, знате, поред добре чаше...{S} Е, јесам ли п |
| и с овом мученицом гушити и давити, но с туђом децом свађати се и гутати ону школску прашину.< |
| чује, рекао би, да их има тројица, што с њиме диване.{S} На тај начин је и лепа Гркиња вишепут |
| а променио је свој отрцани сламњи шешир с новим вуненим, а у лепу Гркињу ниси смео ни погледати |
| .</p> <p>Дете, које је сав тај разговор с напрегнутошћу слушало, не разумеваше, истина, од цело |
| из некакве немачке купусаре на сав глас с највећим патосом читати, н.пр., о створењу света, па |
| на лонца, једну чинију са сачмом, другу с кремењем и са направљеним бокорићима жутога смиља, — |
| ти.</p> <p>— Господо и браћо! — узвикну с највећим патосом четврти разред. — Писмо и куму, и ст |
| се нечем досетио, скиде са полице литру с ракијом, па је понуди пандуру:</p> <p>— Знам, да си з |
| руку, одрубио нос; а ону мршаву вештицу с њеним надувеним Шпартанцем прогнао је у планину, да с |
| учитељу, — додаде гласно, — шта мислиш с толиком срмом чинити?....</p> <p>— Хе, хе!...{S} Ово |
| да тапка по бистроме потоку!...</p> <p>С оне стране баште видео је месец, како се кроз најгушћ |
| и; а људи у црним, салонским, хаљинама, са цвикерима на носу, што су се по тим осветљеним прост |
| тељи са још неколико остарелих грађана, са кумом, протом и старим сватом, остали <pb n="381" /> |
| ен, на тврду калдрму.</p> <p>Та висина, са које је пао, беше некакав лагум.{S} Жандари, који ни |
| е кожа најежила!{S} Је ли то младожења, са којим ћу ја вековати, кога ћу ја волети?{S} Теше ме: |
| и млада госпођо!...</p> <p>Лепа Гркиња, са пуно поноса, окрете се чича-Тими, па му бајаги приша |
| И тако ћу гледати да се, колико сутра, са њиме насамо разговарим, па ако може што бити — лепо! |
| браца-Трајко црквењак, па и отац-прота, са својим ружичастим свиленим појасом, од кога смо беле |
| ; образи му дођоше бледи као у мртваца, са чела му је цурио крупан зној.{S} Кад је хтео са наче |
| ..{S} Он је најпре сео за сто, па онде, са искревељеним цртама на лицу, стаде певукати своје зи |
| итељима, који онде око њега, гологлави, са највећим страхопоштовањем, непомично стајаху.</p> <p |
| свињарски трговац, са својом супругом, са синовима и са снахама у чисто српском богатом оделу. |
| бану шамију, само да се, колико толико, са онима изравна, које је наумила походити.{S} Наравно, |
| , где ћемо се моћи видети?{S} Али само, са многих разлога, насамо?“</p> <p>„У Марцибановој башт |
| ворило и радило.{S} Полицајац је, опет, са своје стране савесно извршио налог свога претпостављ |
| после неког времена изишли на месечину, са главе лепе Гркиње спала је била шамија и тек се мало |
| у мене аванзовали у двадесетпету класу, са титулом „најстарији учитељ у Србији“...{S} Ал’ ће да |
| тљену, газда Миладин свињарски трговац, са својом супругом, са синовима и са снахама у чисто ср |
| ика шта ми и треба у другом разреду?{S} Са децом сам поступао, не може лепше бити.{S} У мом раз |
| би и смео споредити мене са Гркињом? — са поносом је говорила стара гросмутерка. — Моје васпит |
| ако зет не разбије нос.{S} Он се рукова са чича-Тимом и не упита га за испрошену ћерку, а после |
| су у истој соби боловали, посматраху га са сажаљењем...</p> <p>— Сиромах! — рекоше. — И тај нећ |
| ним Шпартанцем прогнао је у планину, да са дивљим мачкама вади очи!,..{S} Та де, смеј се, певај |
| о је чича-Тима.</p> <p>— Јест, Јоханида са својим даскалом мора оставити Перковац...{S} Сад се |
| н је далеко лепши од ње.</p> <p>— Ваљда са оном чупавом брадом, коју су, по свој прилици, гуске |
| ојим леђима шапуће попа-Ђокина попадија са госпођом помоћниковицом: „Красна жена, млада па лепа |
| ехну:</p> <p>— Надам се, да нема човека са очима, који не би увидео, да сам ја у свему лепша од |
| е с гросмутерком?...{S} Кад се праштала са господином начелником просвете, није приметила басам |
| , деде ти кажи, да ли је боље учитељима са класама или без класа?</p> <p>Учитељ Тима је сваку з |
| иђоше, сваки својим послом, а чича-Тима са својим зетом упоредо оде управо у бакалницу, своме п |
| је коме воља била; а дотле је чича-Тима са својим зетом слистио неколико чашица пеленаша и већ |
| сокаку побити!</p> <p>Кад се чича-Тима са својим побратимом вратио у бакалницу, затекоше младо |
| ова неког побратима; она је била чувена са своје старе шљивовице и љуте горке ракије, а поред т |
| ени!...“ Тако је то пре кратког времена са лутком било, а прексутра ће бити са мном...</p> <p>М |
| гости у њу погледали, а лепа се Гркиња са неким поносом окрете од ње.</p> <p>— Но — рече гросм |
| много наклоњен, да се о њојзи више пута са поштовањем изразио: како би Србија срећна била, да и |
| зато се са неким поносом уздиже и стаде са узвиљашеним обрвама пред огледало.{S} Десну руку је |
| ице му доби израз зле воље, и он устаде са свога места и поче тешким корацима ходати горе и дол |
| <p>Учитељ Тима се нечем досетио, скиде са полице литру с ракијом, па је понуди пандуру:</p> <p |
| огроман кринолин.{S} Наскоро затим дође са својом скоро доведеном младом неки Гаја берберин.{S} |
| адски: егзабрукто. </p> <p>И он се диже са столице, накашља се мало, узе чашу, уздиже је увис, |
| но, замишљено; видело је, сироче, да је са мајком и оца изгубило.{S} Кажу, да човек за ноћ осед |
| у Београд, прва ће ми брига бити да је са мужем протерам.</p> <pb n="315" /> <p>— Само далеко |
| јак.</p> <p>— Твоја кћи Милка срећна је са својим богословцем!{S} Тако пише!{S} Та насмеј се, с |
| ких ситница, беше једно сокаче, које је са своје особености заслужило, да му се по могућству им |
| ти, и да се спрема.</p> <p>— Та лако је са спремом — прихвати Гркиња, — зар ту толико треба?</p |
| по провидели, а и стари отрцан шешир је са осталим оделом у приличној хармонији стајао.{S} Он ј |
| вароши протера!{S} Та ниједна жена није са својим мужем сигурна, све док је она у овој вароши.< |
| и разред, који се у многом којечем није са четвртим слагао, али га је у многоме, опет, волео, у |
| и то приметити: да најрадије једе шунке са спанаћем, црно вино ретко употребљава, а прекодан и |
| а!...{S} А имаш ли макар и мрвице земље са гроба Св. Петке</p> <p>— Немам! — рече, уздишући, Гр |
| оче полако облачити.{S} Узе своје чизме са кратким сарама, обуче неке старе искрпљене панталоне |
| /p> <p>— Та ко би и смео споредити мене са Гркињом? — са поносом је говорила стара гросмутерка. |
| учала је та стара жена, а дим је око ње са тако несносним смрадом куљао, да се сирота Гркиња је |
| смутерка. — Моје васпитање и образовање са глупошћу мојих колега и колегиница?...{S} Кад дођем |
| ију!{S} А он ми ономад приђе, рукова се са мном, а мени се учини као да ми је мртвац за <pb n=" |
| а. — А после сасвим грациозно рукова се са својим човечуљком и оде у чаршију, да онде купи за д |
| на нос је натакла наочаре, подбочила се са обе руке на кукове, па их посматра поиздаље; а кад ј |
| м некако пред Трајковом механом, кад се са господин-начелником састао.{S} Што сам онда видео кл |
| ремишља, а после кратке почивке диже се са свога места и, весело ходајући по соби, продужаваше |
| капуту, узео штап у руке и спремаше се са одлазак:</p> <p>— Милка!</p> <p>— Чујем, оче! — одго |
| гме, и није, сиромаху, ласно растати се са сто дуката и са својим дететом, па макар да је колик |
| {S} Није ни њојзи било ласно растати се са таком бундом, ал’ које што не беше зиме, а које што |
| <p>— Господо и браћо!</p> <p>Ја сам се са свога места, с чашом у руци, дигао, да вам у име ује |
| јуче лепо провео, касти, ни кад сам се са првом мојом женом венчао, нисам се тако веселио!...< |
| ка беше сигурна да ће победити; зато се са неким поносом уздиже и стаде са узвиљашеним обрвама |
| би удисала онај смрдљиви ваздух, што се са димом ширио.{S} Кад је дошла до вратница, она трже з |
| га ухвати за капут.</p> <p>— Шта хоћете са мном? — викну на њега кицош.</p> <p>— Хм! — рече чич |
| о стајаху.</p> <p>— Ви, господо, будите са вашим ученицима спремни за сутра, јер сам принуђен о |
| ја сам и заборавила питати: шта мислите са свадбом?{S} Кад ће бити?...{S} Не треба много ни окл |
| читати, н.пр., о створењу света, па ће са свом ватром, која је будали свакад на расположењу, д |
| е, па ће да га покрсте...{S} А после ће са протођаконом трчати кошију; ко пре стигне, добиће ли |
| лабо марим.</p> <p>— Ви, сигурно — рече са неком иронијом господин богословац, — на сваки начин |
| беше запремљена кожицама, памуклијама и са неколико крупица соли.</p> <p>Кад је чича-Тима сео, |
| овац, са својом супругом, са синовима и са снахама у чисто српском богатом оделу.{S} Он је кора |
| омаху, ласно растати се са сто дуката и са својим дететом, па макар да је колико окорео. </p> < |
| ић се приближи учитељ-Тими, рукова се и са најумиљатијим смешењем одступи један корак натраг. — |
| ром здрављу застао, а видим да сте се и са децом добро потрудили..{S} Ово су дивни радови!{S} К |
| ну чинију са сачмом, другу с кремењем и са направљеним бокорићима жутога смиља, — она поче мало |
| е протегли, уздахну, па истим патосом и са још већим ударом гласа продужаваше свој говор:</p> < |
| еда, али Гаја берберин са мајсторицом и са још седам-осам <pb n="345" /> практиканата употребил |
| вати: прво уђе у дворану, једном мили-и са три лојане свеће осветљену, газда Миладин свињарски |
| иако је у њему видела вештицу, опет би са неким поносом продужила своја разлагања:</p> <p>— Ја |
| а после Француске, а сама Пешта по себи са Будимом у нечему је надмашила и Париз...</p> <p>— Зн |
| .{S} Ил’ је отишао, да спава, док се ви са обожаваном богињом унтерхалтујете, ха?...{S} Јесам л |
| ону васпитатељку у Н... казаћу, да живи са писарем, а оне три у Ј.., те су, опет, комункиње; а |
| шкорпији маторој поговара, као да живи са начелником...{S} То само нећу!...</p> <p>Тако је она |
| весељак, јок!{S} Та он се у богословији са свог раскалашног живота и прославио!{S} Та зар је је |
| .</p> <p>Соба јој беше мала, ниска, али са обичним сеоским намештајем: једна неофарбана клупица |
| 355" /> <p>— Ви, откако сте се упознали са честитим вашим господин-Папрагом, као да сте много в |
| е узимају на ум!</p> <p>Само су учитељи са још неколико остарелих грађана, са кумом, протом и с |
| да га нема!...{S} Хтеде све да слиндари са себе, да се преобуче, али све беше доцкан!{S} Он ниј |
| ећ једном ови наш лапарави прото помири са његовом попадијом?...</p> <pb n="351" /> <p>— Камена |
| ниси смео ни погледати: ту су ти шешири са великим перушкама, ту кринолини, карнери, тунике и ш |
| јим окретним језиком даље га упознавати са новим пријатељем: — Дакле, драги г. Тимо, ово је тај |
| ена са лутком било, а прексутра ће бити са мном...</p> <p>Милка ућута, по беломе лицу лебдео је |
| маријаш, те даде детету, а после дохити са ормана једну јабуку, убриса је од прашине, па је пру |
| га грло доноси, тако, да су се и гости са сокака на ту ларму почели враћати.</p> <quote> <p>— |
| вана Гркиња; да видим шта ће вам помоћи са оним краставцем на окреченоме лицу?...</p> <p>Чича-Т |
| {S} Чим га је Папраг приметио, он скочи са свога места и после неколико дубоких поклона и покло |
| би понеку чашу ракије, убрисао би зној са чела, па би се весело смејао...</p> <pb n="321" /> < |
| несрећна...{S} Али какву они имају цел са беседама?{S} Докле се сиротиња из ајмашког краја, пр |
| <p>Затим понуди Папрагу столицу, а сам са Тимом оде у споредну собицу, у којој ништа не беше, |
| </title>“.{S} Некад, опет, узме, па сам са собом говори; ко га не види, а чује, рекао би, да их |
| је имао и парче винограда, који је сам са својом домаћицом одгртао и загртао; али као главни п |
| су наслагане памуклије, које је он сам са својом децом шио, а по рафовима беше цифрасто понасл |
| /p> <p>— Што јест, јест, касти, баш сам са тим човеком задовољан; нобл човек, васпитан човек, ч |
| иди у цркви, како се млати пред олтаром са кадионицом у руци, а златна одежда све трепти на њем |
| ати, како се који чиновник или грађанин са својом женом живи, и која жена на свога мужа мрзи, а |
| већ покварена беседа, али Гаја берберин са мајсторицом и са још седам-осам <pb n="345" /> практ |
| олу ћу преместити у Хомоље; а кад се он са својом вештицом одсели, онда је чича-Тима мој!...</p |
| , ено, не устаје, сиромах! </p> <p>И он са другом оде.{S} У мраку једва натрапају на њега; па к |
| оћној беседи суделовали, с њиме се, као са саучесником сопствене прославе, и руковала. — Дакле, |
| b n="302" /> <p>Утом се диже нестрпљиво са столице, па поче бајаги спремати: јастуке је разбаци |
| који је баш за гросмутеркини леђи седео са својим зетом, није могао а да на толику њену ларму н |
| му је цурио крупан зној.{S} Кад је хтео са начелником да се опрости, није могао ни речи изустит |
| како се ујутру зором чича-Тима преселио са станом код кир-Николе.</p> <p>То је, наравно, и стар |
| даде га баби.{S} Баба га прегледа добро са свију страна, дуну у њега трипута, па га стави Гркињ |
| свугде забадати!{S} Ви, ислужена бабицо са отрцаном дипломом!{S} Касти...{S} Ви!... — Хтеде увр |
| м, како досада нису саставиле тужбу бар са две хиљаде потписа, да се хапси, или да се из ове ва |
| грчки мајорен; бронерске ципеле и шешир са перјаницом чича-Тима учитељ; а ону хаљину од пикета |
| аложио ми је, ево, својим актом, да вас са вашег неваљалог владања отпустим из службе!...{S} Ев |
| кир-Николе учило школу и положило испит са петицом, а на Петровдан — као имендан свога оца — чи |
| вота и прославио!{S} Та зар је једанпут са својим једномишљеницима кришом из семинарије утекао, |
| у здравље младенаца, а ја ћу у Београду са госпођа-Швабићком по свим стазама и путовима удесити |
| идиш два-три црвена лонца, једну чинију са сачмом, другу с кремењем и са направљеним бокорићима |
| е јој је купио чика-Паја свилену хаљину са карнерима, што се и не приличи да носи једна скромна |
| а.{S} Кад су поручали, домаћин се куцну са гостом, исказа му здравицу, а после оде у другу собу |
| вом ватром, и он се у доброј вољи куцну са старом госпођом:</p> <p>— У ваше здравље, моја драга |
| е фине ствари!...{S} Не би се ни у Бечу са њима постидела...{S} Та ни у министра нема бољих!{S} |
| походила, госпо!{S} Чини ми се е ћу баш са тебе вас дан данашњи имати среће.</p> <p>И он је пом |
| </l> <l>Та чисто би груди вреле</l> <l>Са пољупцем да разблажи...</l> </quote> <p>Лепа Гркиња |
| кламује неку убојну песму, пуну копаља, сабаља, пушака и топова.{S} За њим ће доћи, као зачин б |
| морам, е ми је баш драго што си ме тако сабахиле походила, госпо!{S} Чини ми се е ћу баш са теб |
| S} А у Новом Саду би се срушио тороњ на саборној цркви, кад би се „код Пужа“ попила и једна ква |
| ога вечера код кир-Николе и лепе Гркиње сабрали, беху разног узраста, а и црте на лицу беху им |
| ему помагао њен филозоф, кир-Никола.{S} Сав се, сиромах, ознојио.{S} Час је трчао по шећер, кав |
| чивши обе руке на суве кукове, стаде на сав глас зипарати:</p> <p>— Сад ти још и лутке требају! |
| -Тима, као електрисан, скочи и стаде на сав глас говорити:</p> <p>— Ја, касти, служим већ дваес |
| н превод из некакве немачке купусаре на сав глас с највећим патосом читати, н.пр., о створењу с |
| е они приметили, она пљесну рукама и на сав се глас насмејала...</p> <p>— Лепо, лепо! — церекал |
| ча-Тима стаде се кревељити, певајући на сав глас</p> <quote> <l>„Во Јордање крешчајушчу сеја“ — |
| ти, чак до кукова.</p> <p>Дете, које је сав тај разговор с напрегнутошћу слушало, не разумеваше |
| 760_C5"> <head>V.</head> <p>Сутрадан је сав Перковац знао за ту Гркову част.{S} Знали су и то, |
| <p>Чича-Тима, кад ју је угледао, он је сав претрнуо.{S} Зар у таком отрцаном оделу да га затеч |
| секретарову.{S} Кад се пробудио, био је сав знојав и ломан, чуо је како му срце бије, чинило му |
| ој дебели штап, провлачи прота; и то је сав узрок, што се онако слатко насмејао...</p> <p>Кад ј |
| сува ребра у празној кожи?{S} Што му је сав облик у носу смештен?{S} Е, вјера и Бог — рече наче |
| аљите тамо војску, жандаре, док се није сав Перковац побунио!...“ — И још много друго којешта ћ |
| га половина припада капелану, а често и сав приход!{S} А после част!...{S} Кад се мироноше, нар |
| као нека безбрижна млада кокета, којој сав живот у церекању и у мажењу пролази.</p> <p>— Ха, х |
| о му је попадија из Мартиновца варјачом сав нос изразбијала.{S} Цео свет зна већ, зашто!...{S} |
| pb n="310" /> су му зуби ретки, може му сав спанаћ у зубима остати.</p> <p>По свему се видело, |
| олио, да му ту вештину покаже, он би му сав виноград џабе орезао.</p> <p>— Па, учитељ-Тимо, — п |
| {S} Полицајац је, опет, са своје стране савесно извршио налог свога претпостављеног, преџоњао ј |
| напред дознала; и у свему осталом се по саветима старе врачаре владала.{S} Та зар је сиромах ње |
| ини да рече Шапраг, Акмак или...{S} Ха, сад сам погодио:{S} Папраг!...{S} Папраг!{S} Папраг!{S} |
| то несрећника, и опет се опио!...{S} Е, сад тако што да чује господин министар, заиста би га ис |
| 21. јуна 186*</p> </quote> <p>— Дакле, сад сте чули — рече стара госпоћа, коју су многи и грос |
| е сумњив, прави Луцифер!...{S} Чекајте, сад ћу ја видети, можда већ и спава...{S} Знате, то му |
| пет што погрешио?...{S} Е, кад је тако, сад ћу ја све то поправити!</p> <p>И пре него што је чи |
| ме?...</p> <p>— Разумем!</p> <p>— Лепо, сад слушајте!{S} И стара госпођа извади из недара једно |
| адбу. — Дакле, побратиме, ти као велиш, сад у недељу?</p> <p>— Па, касти, шта ћемо и да оклевам |
| се, откако амо дођосмо, лепо и поучила; сад већ и не уме да гледа онако безобразно сељачки, пра |
| читељице, ти ми зададе ђавоље бриге!{S} Сад само не знам, да л’ ћу президијално, писмом, али де |
| шће. — Сад ћу ја, моја лепа госпођо!{S} Сад! — говорила је баба, — само док изручим овај пепео |
| га упропасти, оно се нађе ма шта!...{S} Сад како да јој купим црну свилену хаљину?{S} Мањ да за |
| м даскалом мора оставити Перковац...{S} Сад се Перковчани питају: како ће прота без Гркиње?</p> |
| а не знам, до, ево, данас у ови час.{S} Сад видим да су моје Ере најцивиластије у свијету: не м |
| ијице, тек хајд’, нека вас ђаво носи, — сад сте васпитатељка, па квит!{S} Само ми се више не ме |
| олега, — рече стара госпођа подмукло, — сад ћемо се огледати.{S} Знам, да вам деца ништа не зна |
| не црте на мршавоме лицу своје гошће. — Сад ћу ја, моја лепа госпођо!{S} Сад! — говорила је баб |
| — одговарао је звучан детињи гласић. — Сад ћу доћи!</p> <p>— У собу се вуци, опајдаро ниједна! |
| као да је наново препичеш?...</p> <p>— Сад, учитељу!{S} Та, ваљда, нећеш од жеђи скапати?</p> |
| ају — рече снуждено чича-Тима.</p> <p>— Сад се, скоро, све сама деца и удају...{S} А и боље је |
| а слава, ја ћу је декламовати.</p> <p>— Сад, касти, не могу, имам важна посла у чаршији, а и гл |
| имао куд, већ је мудро ћутао.</p> <p>— Сад је на мене ред, да частим — рећи ће чича-Тима, бриж |
| е, стаде на сав глас зипарати:</p> <p>— Сад ти још и лутке требају!{S} Лутке!{S} Невеста!{S} Ха |
| и добро, пролетос ми узеше две класе, а сад?...— Сиромах чича уздахну. — Ко зна, шта ће данас б |
| она не би својом загорелином допрла; а сад нарочито, где јој све интриге, којима се служила, н |
| , кад нас походите, имаћете шта чути; а сад примите поздрав од ваше —</p> <p>благонаклоне</p> < |
| дбе купити црну свилену хаљину!...{S} А сад...{S} Гром вас спалио и с варалицом!</p> <p>— Не мо |
| моћи ће још коју поиграти у колу.{S} А сад, дабогда, у здрављу да се видимо и лаку ти ноћ!</p> |
| ма, и њиховој својти, у здравље; али ја сад желим, уколико ми силе допуштају, да наздравим нашо |
| ивиђења: као да је остао без службе, па сад мора да послужује као фамилијаз, после га секретар |
| S} Знам, да вам деца ништа не знају, па сад нек’ вам помогне ваша обожавана Гркиња; да видим шт |
| {S} Прво је било да се увере, где ли се сад школски ревизор налази?{S} Једни су тврдили, да је |
| ећи се:</p> <p>— Рихтиг, спава!...{S} И сад се можемо комотно разговарати...{S} Знате, кад сте |
| ину.</p> <pb n="376" /> <p>- Е, јеси ли сад задовољна? —— питао је чича-Тима своју ћерку удавач |
| , наравно, и стара госпођа дознала, али сад је то није више нимало вређало ни једило; она га је |
| то у школи...{S} Тако је то, касти; али сад јаја какоћу, а кокошке ћуте!...{S} Па нека ми ко ка |
| љ-Тимо, — питао га је трговац, — куд си сад наумио?...</p> <p>— У Београд!...{S} Зар не знаш, т |
| у.</p> <p>— Добро, кад си спремна, а ти сад узми ону котарицу, што сам је о лањској берби од он |
| трини!{S} Та ону твоју стару бунду, што сад велике и младе госпође и не носе више...</p> <p>Грк |
| амо госпођу Гркињу, какво сам сирће баш сад за сватове спремао!{S} Таке салате није ни цар јео, |
| </l> <l>У рукама стрелу држи... </l> <l>Сад помисли, слушаоче, </l> <l>Ко је лакши, ко ли бржи: |
| имо!...{S} А сви знамо, да је из Новога Сада!{S} А у Новом Саду би се срушио тороњ на саборној |
| рковцу; ја сам, као што знате, из Новог Сада, премда сам и ја пореклом Гркиња. — И, уздигнувши |
| д силнога смеја; па се, ево, сиромах, и сада смеје, једнако се церека и смеје...{S} Кад у школу |
| у“ и друга занимљива места по Дорћолу и садашњој Скадарској улици?...{S} Он је и тога вечера до |
| прилици, гуске опасле, или су је шилом садили?</p> <p>— Опростите, драги колега, али ја нисам |
| <p>— А мелшпајз?....{S} Знате, у Новоме Саду ни обичан ручак не прође без мелшпајза.</p> <p>— А |
| , јесте чули, ја нисам ни у самом Новом Саду лепших видела!</p> <p>— Та оно, касти, та кајсија |
| амо, да је из Новога Сада!{S} А у Новом Саду би се срушио тороњ на саборној цркви, кад би се „к |
| ео казати.{S} Био сам на њима и у Новом Саду.{S} Варош презадужена; народ од туђинаца знањем, и |
| и да сам још девојка, па да сам у Новом Саду!{S} И синоћ је долазио, ви бесте у винограду; па д |
| , то да си видела!{S} Није било у Новом Саду фотографа, који ме није молио, да ме сними; један |
| ац га погледа зачуђено, а после климну, сажаљевајући, главом, па тек што полугласно рече:</p> < |
| — Не, господине, то нисте — рече, скоро сажаљевајући, Папраг; — напротив, ја сам у најпростијем |
| тара госпођа, — или је малодушан, те из сажаљења не хте, или баш код самог министра није могао |
| у истој соби боловали, посматраху га са сажаљењем...</p> <p>— Сиромах! — рекоше. — И тај неће в |
| то је, можда, првипут у животу, што се саже над својим спавајућим дететом, те га нежно, родите |
| се чудио, откуд стара вештица све то да сазна?{S} Та, ваљда, није могла гледати кроз прозор, ка |
| , али сирото дете у нужди и невољи брзо сазрева до човека: големе патње, необичне муке, гажење |
| /p> <p>И он се спремаше да га под капут сакрије; али кад му га економ ишчупа из руку, он се про |
| ац из чаршије вратио, а она се уплашено сакрила иза фуруне и оданде страшљиво погледаше у пијан |
| овића били музикални...</p> </quote> <p>Сакупљени гости се згледаху зачуђено, али нико га не хт |
| шећи се: — Бар да јој на грудима толико сала, колик’ на твоме подваљку, гријеха ми, што сам га |
| рће баш сад за сватове спремао!{S} Таке салате није ни цар јео, као што ћу је ја мојим сирћетом |
| уше од силне светлости; а људи у црним, салонским, хаљинама, са цвикерима на носу, што су се по |
| ину ступити, у белим рукавицама и црном салонском капуту, нека надувена стеница, па ће какав не |
| S} А оно, касти, има у кога!{S} Истина, сам мало ушао, касти, и у године; зар је краљ баварски, |
| не расхлади...{S} Ха, ха, ха!...{S} Ал’ сам ја срећан човек|...</p> </div> <div type="chapter" |
| </p> <p>Затим понуди Папрагу столицу, а сам са Тимом оде у споредну собицу, у којој ништа не бе |
| нешто, те, ето, од јутрошње доба једва сам покупила све што ми треба: има ти ту, госпођо, да п |
| м на њене груди наслонила главу и једва сам се од њих одвојила, од тих ледених прсију!{S} А он |
| њем одступи један корак натраг. — Слуга сам покоран, драги г. колега! — рече младић, коме се на |
| поклони се по обичају, па онда: „Слуга сам нижајши, моја дражајша (или прекрасна) господична!“ |
| ло!...{S} А секретарима ћу рећи: „Слуга сам покоран, свих пет секретара!{S} Заповедајте одсад к |
| отац, кога бих само наљутити могла, да сам друго што казала, него „Задовољна сам!“...{S} И ја |
| ула сам ја, и о мени му је говорила, да сам неморална; а неће да гледа себе и своју кућу — срам |
| олази.</p> <p>— Ха, ха!{S} Је л’ те, да сам вас изненадила? — скакућући преко авлије, подвикива |
| ема вас, коме би се могао похвалити, да сам јуче код лепе Гркиње ручао?{S} Ала је то био ручак! |
| !...{S} Ал’ откуд је она могла чути, да сам ја сто дуката дао уз Милку?...{S} Ко ли јој је то м |
| — што се мене лично тиче, признајем, да сам у свом веку два-три пута и ја био гост на њима; али |
| човека са очима, који не би увидео, да сам ја у свему лепша од оте несрећне Гркиње — говорила |
| стру узети пештански келнери?{S} То, да сам јуче умро, данас не бих знао!...{S} Шта би, Спиро, |
| е на овоме свету; а и ја, рекао бих, да сам баш од чисте његове крви.{S} Па, касти, побратиме, |
| њене обрве, додавала би хвалисаво: — Да сам родом Јелинка, то се, уосталом, и на мојој спољашно |
| стива, то вам не могу обећати, треба да сам на дужности; а, друго, ви и сами знате, да се у ови |
| ам сироче остављено, погажено, треба да сам благодарна, ако ме ко у кућу прими!...</p> <p>Тужне |
| ве ми се чини да сам још девојка, па да сам у Новом Саду!{S} И синоћ је долазио, ви бесте у вин |
| !{S} Ја кад га видим, све ми се чини да сам још девојка, па да сам у Новом Саду!{S} И синоћ је |
| /> клања, а овако ми долази баш као да сам га негде у комендији гледао.</p> <p>— Хе, побратиме |
| м, као што знате, из Новог Сада, премда сам и ја пореклом Гркиња. — И, уздигнувши мало навише с |
| трим!{S} Моја мајка је лежала мртва, ја сам на њене груди наслонила главу и једва сам се од њих |
| за тебе је добро, како се може; ја, ја сам још млада...</p> <p>У тим тренуцима погледала би се |
| ро сажаљевајући, Папраг; — напротив, ја сам у најпростијем смислу казао, да су Маџари после Фра |
| год у деда-Спире траје горке ракије, ја сам сигуран да ће и чича-Тима овамо долазити.</p> <p>За |
| лица.</p> <p>— Напротив, господине, ја сам био намеран да још данас отпутујем у Лешњик.{S} Зна |
| диш, иако сам изродила седморо деце, ја сам опет лепа и младолика, па још кад се обучем!...{S} |
| сле додаде уздрхталим гласом: — Оче, ја сам слаба!</p> <p>Чича-Тима, ма да је био пијан, опет н |
| брањеног плода, окуси.</p> <p>— Оче, ја сам спремна — рече, огрнувши око врата неку стару марам |
| у толико и вашу Милку; управо рећи, ја сам њена друга мати.</p> <p>— Оно, касти, тако је; ви ј |
| — Господин-Тимо, у колико се сјећам, ја сам вас због вашега владања више пута опомињао.</p> <p> |
| ни доћи.</p> <p>— Опростите, молим, ја сам, знате, касти, мало се и наљутио на моје дете; па д |
| га свога у овоме несрећном Перковцу; ја сам, као што знате, из Новог Сада, премда сам и ја поре |
| ога мајмуна, то је био младожења!{S} Ја сам се направила попа, те сам крупним поповским гласом |
| е би требало да тако што постоји!{S} Ја сам свакад био тога мњења, да се учитељи према годинама |
| је дивно моја мајка умела писати!{S} Ја сам видела штампаних прописа, али баш ниједно слово ниј |
| д моје Јохиниде, а он у Будиму...{S} Ја сам у Атини учио школу, ал’ оно, што он зна, никад нећу |
| кле, код мене су били и састанци.{S} Ја сам вам и сувише казала!{S} Али сам уверена, да ви то м |
| ужа, па шта се имам предомишљати?{S} Ја сам сироче остављено, погажено, треба да сам благодарна |
| ецо, — рече секретар, кашљуцајући, — ја сам вама потпуно задовољан!{S} А вама, стара госпођо, н |
| — одговараше дете из кујне.</p> <p>— Ја сам данас зват на ручак, а ти узми парче хлеба, — душа |
| рија је сасвим љубавног карактера, а ја сам ту посредовала...{S} Дакле, код мене су били и саст |
| к не прође без мелшпајза.</p> <p>— А ја сам мислио мало повише вина... па, касти, макар и не би |
| ни на сам Божић огладнео.</p> <p>— А ја сам, ви’те, чула, да ракија отвара апетит?</p> <p>— Оно |
| јус.</p> <p>— Да — рече Гркиња, — та ја сам и заборавила питати: шта мислите са свадбом?{S} Кад |
| азала, него „Задовољна сам!“...{S} И ја сам одиста задовољна!{S} Та, ето, шијем и спремам се <p |
| ете је већ приспело за удају...{S} И ја сам још нашла младожењу.</p> <p>— Та, касти, она је још |
| ла је раздражена гросмутерка. — Та и ја сам била једанпут баш у Иригу на беседи, ал’ ово чудо!{ |
| ?“</p> <p>„Господине, жао ме је, али ја сам већ ангажована!“</p> <p>„Дакле корпу?“</p> <p>„Моли |
| <quote> <p>— Господо и браћо!</p> <p>Ја сам се са свога места, с чашом у руци, дигао, да вам у |
| је и васпитатељка из Трновника; позвала сам и овдашње учитеље, осим оне маторе.</p> <p>— А нашт |
| удају!...{S} Пре кратког времена играла сам се луткама; ону највећу, моју лепу Љубицу, њу сам с |
| ети нису намештени?</p> <p>— Оче, прала сам судове, а после сам и ручак пристављала... -— правд |
| климати главом. „А ти, брајко,“ питала сам младожењу, „јеси ли вољан ову девојку себи за супру |
| реч...{S} А, управо, да вам кажем: била сам на синоћној беседи...</p> <p>— На бесједи? — повтор |
| говори?...{S} Ето, баш о Духовима била сам у цркви, а за мојим леђима шапуће попа-Ђокина попад |
| ве она матора вештица крива!...{S} Чула сам ја, и о мени му је говорила, да сам неморална; а не |
| г чега је до њега дошла.</p> <p>– Дошла сам, знате, што ’но реч...{S} А, управо, да вам кажем: |
| ке до подне; верујте ми, да не би ни на сам Божић огладнео.</p> <p>— А ја сам, ви’те, чула, да |
| о!{S} Гледаћу ти у оне карте, што су на сам Велики петак у Туманима на Христову гробу преноћиле |
| а госпођа фон Копривић!...{S} Ових дана сам намерна у Београд ићи.{S} Наравно, да ћу прво моју |
| јним гласом рече: — Јесам!{S} Задовољна сам, оче!</p> <p>Да је чича-Тима боље погледао своју ће |
| а сам друго што казала, него „Задовољна сам!“...{S} И ја сам одиста задовољна!{S} Та, ето, шије |
| рачицама и зеленим венцима накитила, па сам онда казала: „Љубице, моје драго дете, ти си већ од |
| ресе</title>“.{S} Некад, опет, узме, па сам са собом говори; ко га не види, а чује, рекао би, д |
| ећ одрасла, треба већ да се и удаш!“ Па сам јој нашла и младожењу; онај црни штап мога оца, на |
| воје жалости није могао синоћног вечера сам лично на беседу доћи, него је послао варошког полиц |
| им забринуто говорити:</p> <p>— Спанаћа сам још јутрос набавила, три краве не верујем да би га |
| бих вам нешто и поверити.{S} Лане, кад сам о феријама у резиденцији била...{S} Али даље вам не |
| и два-три струка сунцокрета.{S} Ја кад сам се удавала, то да си видела!{S} Није било у Новом С |
| што сам јуче лепо провео, касти, ни кад сам се са првом мојом женом венчао, нисам се тако весел |
| уде вечера!{S} Ха, ха, ха!{S} Та ни кад сам се с тобом венчавао, не беше веће гозбе ни части... |
| </quote> <p>— Млађи сам данас, него кад сам се родио!...{S} Ко не верује, нека ми пљуне на теме |
| мехну.</p> <pb n="304" /> <p>— Само кад сам код ње, па макар и коприве с реном кувала, све би т |
| да рече Шапраг, Акмак или...{S} Ха, сад сам погодио:{S} Папраг!...{S} Папраг!{S} Папраг!{S} И и |
| S} Него, дајде још једну, касти; на две сам ноге и дошао.</p> <p>Побратим га послужи још једном |
| кајсију, и ја, кад је год погледим, све сам више уверен да ће ми баш овај виноград неку велику |
| својим редом ићи — рече Папрагу. — Све сам ја то удесио и уредио, само, наравно, ти ћеш, синко |
| <p>— Кудгод погледам, неспремљено — све сам боклук!{S} Кревет ненамештен, соба непометена, проз |
| расписима, које, наравно, начелник све сам концептира; а за четврти разред додаћу само то, да |
| хтео све да изговори:</p> <p>— Да, где сам, оно, стао?...{S} Право, у кованлуку код деце...{S} |
| тога је имао и парче винограда, који је сам са својом домаћицом одгртао и загртао; али као глав |
| морају.</p> <p>— Ја видим — говорио је сам у себи, — да је ова стара будала заљубљена у ову уш |
| >— Хе, хе!...{S} Ово велико парче, које сам растопио од Гркињиних чарапа, то ћу поклонити моме |
| /p> <p>— Оче, прала сам судове, а после сам и ручак пристављала... -— правдаше се дете.</p> <p> |
| не може ни бити — говорила је; — о томе сам уверена.{S} Дечји радови су такође прекрасни, морај |
| дожења!{S} Ја сам се направила попа, те сам крупним поповским гласом питала, по обичају, моју н |
| најем прописе мојих ђака?...{S} Та јуче сам вам задао целој школи, али од вас нико није умео та |
| о белих образа котрља; али он беше више сам собом и Гркињом занет, него да би имао времена и на |
| аца; знаш већ, како; имаш, фала Богу, и сам своје деце!</p> <p>— Дао је Бог — рече бакалин.</p> |
| рочито, што је то Гркиња захтевала, а и сам он је увиђао да би у својој ватреној љубави много с |
| му више нису ишла боса и издрпана, а и сам Никола променио је свој отрцани сламњи шешир с нови |
| жи комбинације о својој будућности, а и сам да се за ту свечаност приуготови...</p> <p>Кад је у |
| братим га послужи још једном грком, а и сам је смотао једну шљивовицу, која се њему веома допал |
| 48" /> <p>— Оно, знади, учитељице, да и сам вјерујем е је за наше младости и љепоте и сунце љеп |
| ари, стара намигушо!{S} Уме се Папраг и сам за себе старати!{S} И тако ћу гледати да се, колико |
| Перковцу уважена.{S} Кажу, да јој је и сам господин начелник министарства много наклоњен, да с |
| рона могли капеланисати; о томе ће се и сам ревизор уверити...{S} Само да ми је знати, кад ће д |
| а најпре уловимо голубицу, а голуб ће и сам доћи!</p> <p>Госпођа гросмутерка беше сигурна да ће |
| т пута поклонио до земљице црне, поче и сам ударати противу класа. — Оно јест — рече, — у школи |
| би ми, тако, до стотину, а нешто имам и сам; па, касти, ако узмогнеш, а ти гледај да ми колико |
| ачелник перковачки тачније знао, него и сам управитељ вароши Београда: где је уочи Божића који |
| победи, или не малакше, као што је то и сам професор у својој беседи навео: „Без ваздуха људи н |
| ра.{S} Наравно, да се на таки реферат и сам министар насмејао, а одговорио му је, да таке будал |
| ..{S} Шалај!...</l> </quote> <p>— Млађи сам данас, него кад сам се родио!...{S} Ко не верује, н |
| ости нисам никад на себи приметила, али сам гледала понеку од мојих познаница.{S} Дође млад, от |
| .{S} Ја сам вам и сувише казала!{S} Али сам уверена, да ви то моје поверење нећете на зло употр |
| Само она матора вештица!..</p> <p>— Али сам јој и очитао — рече чича-Тима. <pb n="346" /> — Нећ |
| еке девојчице; — рекао би, да не зна ни сам пута, да не зна, шта жели, не зна куда!...{S} Кадик |
| ма слеже раменима, за знак да не зна ни сам, шта ће на све то да одговори.{S} Он би, истина, зн |
| о што сам чула, по свој прилици ће бити сам г. начелник!{S} Хоћу им, богами, смрсити конце, кир |
| и и треба у другом разреду?{S} Са децом сам поступао, не може лепше бити.{S} У мом разреду ретк |
| жеш: „„Наговорио ме тај и тај, приморан сам!““...{S} Младожења, како је био прислоњен уз невест |
| х ти учинити.{S} Своји смо, а и сигуран сам, побратиме, да ћеш ми вратити; ето, дао ти је Бог н |
| јале су наслагане памуклије, које је он сам са својом децом шио, а по рафовима беше цифрасто по |
| аш ниједну да му не разбереш!{S} Стајао сам некако пред Трајковом механом, кад се са господин-н |
| исам учио велике науке, али азбуку знао сам напамет, молитве такође, е, а граматика шта ми и тр |
| зори потресали...{S} Чича-Тима је остао сам у кући.{S} Нека неописана туга надвладала га је.</p |
| , па питајте само госпођу Гркињу, какво сам сирће баш сад за сватове спремао!{S} Таке салате ни |
| Нећу дунста — смејала се Гркиња, — него сам наумила довече да правим вечеру, на којој ће бити и |
| своју црну каву.{S} Али није дуго седео сам, наскоро за њим дође и учитељ четвртог разреда, она |
| А, не превари старога курјака!{S} Видео сам ја лепо, да су мене аванзовали у двадесетпету класу |
| мене, ја вам не бих умео казати.{S} Био сам на њима и у Новом Саду.{S} Варош презадужена; народ |
| азреда се слатко насмејао: — Е, изгубио сам!{S} Деда-Спиро, докотурај-де једну литру старе жаба |
| абарке и испеци четири каве!{S} Изгубио сам!{S} Е, али ко би се, опет, сетио, да су за мустру у |
| у сукоб, то се само осмехнуо. — Изгубио сам литру ракије и четири каве, али ми није жао; бар ме |
| и на своје дете гледати.</p> <p>— Купио сам, дакле, два јагњета, а једно ћу добити од газда-Мил |
| еч у своје време изговорена!{S} Говорио сам вам о музици; али не треба то; та, ево, последњи тр |
| дете; па да се, касти, одљутим, свратио сам се на једну шљивовицу.</p> <p>— Ох, господине, мани |
| оја разлагања:</p> <p>— Ја, видиш, иако сам изродила седморо деце, ја сам опет лепа и младолика |
| </p> <p>— Драга госпођо, не знате, како сам срећан!... — шапутао је прота, све више приљубљујућ |
| нас је петак — рече баба; — јутрос како сам мало зелених краставаца јела, више ти ни окусила ни |
| (О, знам ја титулирати, још тамо преко сам научила!)..{S} Милостиви господине!{S} То што се у |
| ећег разреда. — Та ви сви знате, колико сам се око те несрећне деце трудио, и мени јектичави Шв |
| е бело!{S} Моје јагње, касти...{S} Мало сам се, касти, напио ракије...{S} Ал’ је шљивовица у то |
| у. — Ко зна, шта ће данас бити, а ружно сам снивао, тако ми Свете Богородице!... <pb n="389" /> |
| заслужио, да му се каже превасходан, то сам ја, драга браћо!</p> <p>— А знате ли ви, да ја у Ба |
| свечанији начин ступи на узвишено место сам г. Живко Пацић.{S} Једним високоумним погледом прег |
| p>— Па шта поможе?{S} Ништа!...{S} Исто сам тако могао једну греду усавјетовати, баш као и тебе |
| репреденост. — Драго ми је, колега, што сам тако срећан, да вас могу познати!...</p> <p>И чича- |
| у царском двору.{S} Е, јесте чули, што сам јуче лепо провео, касти, ни кад сам се са првом мој |
| лик’ на твоме подваљку, гријеха ми, што сам га овога часа замислио, дошла би облија, учитељице, |
| нства, онда може ли ми ко замерити, што сам изабрао темат за моју беседу који ће бити раван ово |
| ог кучета, и ко би ти све набројао, што сам пометала; те ако буде воља божја, да пође на боље.. |
| </p> <p>— Драго ми је, гросмутерко, што сам вас у добром здрављу застао, а видим да сте се и са |
| "318" /> <p>— Знате ли, драги Тимо, што сам дошла?... — Па онда, враголасто смешећи се, додаде: |
| премна, а ти сад узми ону котарицу, што сам је о лањској берби од оне црномањасте Циганке купио |
| е са господин-начелником састао.{S} Што сам онда видео клањања и метаније, ја већ никад у живот |
| , скоро и не гледајући га.</p> <p>— Што сам те звао, траго ниједна?{S} Да те бијем, да ти уши и |
| о ће доћи и школски ревизор, а, као што сам чула, по свој прилици ће бити сам г. начелник!{S} Х |
| суда; а то те ништа не кошта, само што сам га једанпут лепо погледала; тако и оно вино и ракиј |
| том...{S} То вам не смем казати, пошто сам жива; ствар је тајна, тиче се части, знате...{S} Ал |
| , да ја удајем моју Милку?</p> <p>— Чуо сам, побратиме, ’ма тешко ми је веровати.{S} Кo велим, |
| лорфа!...{S} А ја?...{S} Хе, хе!{S} Бар сам округла и пуначка!{S} Па је л’ тај чича-Тима слеп?{ |
| а вашим ученицима спремни за сутра, јер сам принуђен ово после подне одмарати се...{S} Ох, та п |
| ејаше се Гркиња, — није то наслеђе, већ сам рада да вас развеселим; хоћу, да ви заборавите на в |
| утра, а најдаље до прекосутра, доћи и у сам Перковац.</p> <p>— Што се мене тиче — рећи ће Ђока, |
| кама; ону највећу, моју лепу Љубицу, њу сам сву црвеним трачицама и зеленим венцима накитила, п |
| ш као и она препредена Гркиња.{S} За њу сам већ скројила план...</p> <p>У таком њеном самозбору |
| ко схватило: да то, што јој отац у пићу сам говори, не може ништа добро бити, и она, скоро не д |
| ста намеравају беседу давати?{S} Е, баш сам радознао, како ће испасти!{S} Шта ће и ко ће што на |
| љао је из њега као из табарке. — Е, баш сам, касти, на вас мислио, чедо моје бело!{S} Моје јагњ |
| ем!</p> <p>— Што јест, јест, касти, баш сам са тим човеком задовољан; нобл човек, васпитан чове |
| екање...</p> <p>— Хе, хе, хе!...{S} Баш сам се наспавао, ха, ха, ха!...{S} Али ме мој мали Арис |
| n="352" /> а не знам, шта.“ — А, овако, сама и остављена, наслонила је своју малаксалу главицу |
| јобразованија држава после Француске, а сама Пешта по себи са Будимом у нечему је надмашила и П |
| 361" /> Гркињи, да се на њега посади; а сама је, с прекрштеним ногама, села на ћилим.</p> <p>— |
| ових месојеђа, удати, ако не желите да сама отиде...</p> <p>Чича-Тима је једнако зачуђено у њу |
| е.</p> <p>— Ништа ми не остаје, него да сама одем — рече гросмутерка. — У недељу ће они благова |
| , па је ориђинал послао чак у Париз; ја сама се нисам познала, така је то красота била!!...</p> |
| мислима.{S} Она је, сирота, рано почела сама о себи, о својој судбини, да мисли... — Кажу — гов |
| /> поклањао је старој госпођи; па и она сама умела је уважавати свој уплив и достојанство.</p> |
| чича-Тима.</p> <p>— Сад се, скоро, све сама деца и удају...{S} А и боље је тако, јер..{S} Та в |
| урно послом, завирио какав мајстор: све сама гола господа, трговци, адвокати и учитељи.{S} Ал’ |
| а је жалостиво за њима, а после се даде сама својим мислима.{S} Она је, сирота, рано почела сам |
| своју собу — на ручак.{S} Милка остаде сама, погледала је жалостиво за њима, а после се даде с |
| би учинио по вољи.</p> <p>Милка остаде сама, озбиљно и замишљено гледајући у свој посао.{S} Из |
| учењачком мирноћом продужио: — Дакле, и сама Пешта, као најобразованија варош у целоме свету, н |
| ар каква секретарица министарства, па и сама начелниковица, могла обрадовати!</p> <p>— Три лепа |
| доставио?{S} Но, лепо, прекрасно, кад и сама власт гледа кроз прсте бунтовницима и рушитељима п |
| вајте, а ја, кад се опоравим, доћи ћу и сама!...{S} О, зла неваљалца, а баш ме је за срце ујео. |
| м ни пребијене парице тражио; али баш и сама њена будућност зависиће од тога.</p> <p>— Добро, д |
| pb n="353" /> прецртала и написала лепо сама својом руком друго слово; па и оно <hi>веди</hi> ј |
| а, и ко је она и шта је она, да се и од саме окружне начелниковице шареније носи?{S} Та муж јој |
| и, она, се у Перковцу чистије носи и од саме госпа-начелниковице.</p> <p>— Па се ја и за њену с |
| лежио: „Успех ученица средњи, а владање саме васпитатељке — неморално“!...{S} Ја, да умем и да |
| ироче постаје човек смишљен, озбиљан; и саме црте на лицу изгубе ону безбрижну детињу облину, а |
| је намесила палачинака, гурабија, па и саме торте и куглова; једно се само чудила, што осим пр |
| ал скромне усамљености...{S} Што се пак саме личности њене тиче, за њу се није могло рећи, да ј |
| ласи јединствене музике на дух човечји; сами сте видели, да само њојзи имамо благодарити, што с |
| благодарим!{S} Не треба да вам кажем, — сами сте видели, какву моћ има реч у своје време изгово |
| ри блажена румен среће и задовољства; и сами покрети њена још неразвијена тела, примише на себе |
| реба да сам на дужности; а, друго, ви и сами знате, да се у овим околностима морам и спремати — |
| крате, на класе дели и одликује, него и сами келнери су онде, наравно, према својим душевним сп |
| а, мало бекељили на њу, али нико, па ни сами сељачки пси, који су је, урлајући, облетали, не см |
| вар белила, а хаљина да се и не види од самих пантљика и шепутала; тако намештена и накинђурена |
| кле, и вина пошљите бар једно по акова, само од оног доброг, што га ви и мој Никола пијете — и |
| на извађено око каког липсалог шарова, само ако прими из њене руке част!</p> <p>Кад се Гркиња |
| <p>Стара госпођа није лудо комбиновала, само ако узима куражи, — а старе су бабе у томе и од <p |
| је ушла у кућу, није више ни излазила, само си могао из куће чути, како се даскало грохотом см |
| безобразно рече, али то нисам упамтила, само знам, да је после те средње врсте још безобразније |
| ајсторица: она беше у српским хаљинама, само што је носила, колико да се зна да отменијој перко |
| је био у немачком капуту и панталонама, само је на глави имао алев фес.{S} За њим уђе мајсториц |
| раће се, ујдурисаће се.{S} Има времена, само нек’ су деца жива!</p> <p>Затим понуди Папрагу сто |
| аја, члан суда; а то те ништа не кошта, само што сам га једанпут лепо погледала; тако и оно вин |
| насриједу!{S} Па да је прав ка свијећа, само зато, што те је уплашио, кихаће робијом!</p> <pb n |
| је пуно важности, очију и не диже горе, само гледа у хартију...{S} А кад се учитељ Тима стао вр |
| ој народ погинути...{S} Људи су ћутали, само њих два практиканта и Гаја берберин, који је био м |
| пцу скаче!...{S} Све су, дакле, видели, само беседу нису!{S} А и њу, можда, не би угледали, да |
| полицајац не јави!{S} А бих, вјере ми, само вас ради дошао.{S} Е, е!...</p> <p>— Нисте ништа ш |
| За вашу љубав ћу све могуће употребити, само да вас задовољим.{S} Чича-Тими ћу одузети једну кл |
| ут из превелике љубави хтела и удавити, само што у Монакову не беше дубоке воде; заронила се, к |
| и ја ћу ти донде све што ваља спремити, само ти напиши мало рецеписа од руке.{S} Људи смо!{S} К |
| <p>— Вама, господине, могу се поверити, само вас молим, да никоме не казујете, нарочито чича-Ти |
| о збуњен, не умеде ни речи проговорити, само је бленуо у своју обожавану и љубведостојну богињу |
| во се ућута, нико није ништа умео рећи, само се кир-Никола ухватио за трбух, па се из свег глас |
| S} Сви одоше весели и расположени кући, само чича-Тима не беше задовољан, а још мање весео; та |
| ца, што ти се преко сред длана повлачи, само што не проговори, да ћеш још четрест година живети |
| ца жали него себе; али не рече ни речи, само што је дубоко уздахнула, а чича-Тима, поштапајући |
| .{S} Овај твој зет био би красан момак, само да се толико не смеје и не <pb n="373" /> клања, а |
| ра госпођа сва поцрвене као обарен рак, само, севајући очима, што још учитељ-Тими рече: „Матора |
| /p> <pb n="388" /> <p>— То баш не знам, само ми толико рече: „Отиди, Радоване, и кажи учитељ-Ти |
| тиме, на очима је доста чист и угледан, само што ми нешто мало по немачки, маџарски ли, заноси? |
| S} Био је доста чисто обучен и очешљан, само што му очи беху крмељиве и помало крваве.{S} Кад ј |
| ндерлук, па, онако у кошуљи, неочешљан, само што је обукао своје плаве панталоне, посади се и о |
| поседали, где је који најближе стојао, само је чича-Тима гледао да уграби место до лепе домаћи |
| обожавану Гркињу; молио је, преклињао, само да га погледи, а он ће јој поклонити сву срму, па |
| благо баби!{S} Хоћу, лепа моја госпођо, само душу мало да одморим.{S} Сутра навече, кад донесеш |
| прагу. — Све сам ја то удесио и уредио, само, наравно, ти ћеш, синко, о целом нашем разговору ћ |
| , касти, овом приликом баш потребовало, само ако би ми хтео позајмити?</p> <p>— Ако није више о |
| разреду ретко да је које дете и умрло, само је једно једино добило фрас, а друго једно је оћел |
| рећну Гркињу. — Ви бисте се, као власт, само компромитовали, да сте се ма и показали у онакоме |
| е умотала у какву црну исхабану шамију, само да се, колико толико, са онима изравна, које је на |
| е подељени, а то тако бива и у Лондону, само у минијатури.</p> <p>Учитељ IV разреда се слатко н |
| у косу склонила је вешто под црну капу, само је један смеђ прамичак, који још није избелео, пус |
| и нико га не хте узнемиривати у говору, само његов један друг из неког буџака што је почео, одо |
| чја, он жалостиво уздахну:</p> <p>— Ох, само да ми није онога дериштета!...{S} Ви, ваљда, и не |
| ју су многи и гросмутерком називали, –- само ћутите, немојте ником ни речи говорити; данас је 2 |
| а да на толику њену ларму не плане: —- Само се ви покријте ушима — рече, љутито окренув се гос |
| неком кавом и одлазе у своје радионице; само трговци и господа долазе, кад се већ лепо раздани; |
| ко неуглађена, падала на збрчкано чело; само би кадикад дубоко уздахнуо:</p> <p>— Е, е, оно, ка |
| навала.</p> <p>Тако је то и данас било; само што данас није била Гркиња та, која је на вратима |
| си, — сад сте васпитатељка, па квит!{S} Само ми се више не мешајте у густ!...{S} Јер...</p> <p> |
| дић, научен младић, богослов младић!{S} Само, касти, име не умем да му погодим, све ми се чини |
| амо преко држали актерке у квартиру!{S} Само ви немојте ваш прчасти нос свугде забадати!{S} Ви, |
| а.{S} Један је чича-Тима у Перковцу!{S} Само гледај да о томе Гркиња што не дозна! — Чича-Тима |
| <p>— Да, да, оно, касти, тако је!...{S} Само, касти, још је дете.{S} Али кад је баш тако суђено |
| а плачу, а учитељи карају и грде....{S} Само у четвртом женском разреду мирније изгледа: стара |
| иње!“ „У корист сиромашних ђака!“...{S} Само то да не кажу, могао би им човек и опростити.{S} А |
| итељ Тима вас више неће слушати!“...{S} Само, касти, то је међу нама речено, па ту нека и остан |
| томе ће се и сам ревизор уверити...{S} Само да ми је знати, кад ће доћи!{S} Јесте ли добили ка |
| све Новосатке у дромбољу свирају...{S} Само да ми је овај Дунав на мој виноград навратити...{S |
| теретом туге своје, опет је заспала.{S} Само Гркиња не могаше <pb n="367" /> заспати.{S} Она је |
| госпођо!{S} Сад! — говорила је баба, — само док изручим овај пепео из тигања.{S} Е, шта знам!{ |
| шима — рече, љутито окренув се госпи; — само ви ћутите, ви, који сте још и тамо преко држали ак |
| овољно осмехну.</p> <pb n="304" /> <p>— Само кад сам код ње, па макар и коприве с реном кувала, |
| мужем протерам.</p> <pb n="315" /> <p>— Само далеко одавде, господине, на пример у Хомоље, у Цр |
| се допада?</p> <p>— Неописано!</p> <p>— Само она матора вештица!..</p> <p>— Али сам јој и очита |
| зна, никад нећу знати!...{S} Гледај га само, како се клања, памет да ти стане...{S} Зна немачк |
| ике на дух човечји; сами сте видели, да само њојзи имамо благодарити, што су у погдекојим груди |
| настрану, па се тако неколико тренутака само у огледалу <pb n="301" /> посматраше.{S} За то вре |
| тету показивала милостива, то је чинила само зато, да од богатог детињег родитеља извуче понеки |
| рснуше у смех; а прота се намргодио, па само што рече куму до себе:</p> <p>— Ето несрећника, и |
| љице, ти ми зададе ђавоље бриге!{S} Сад само не знам, да л’ ћу президијално, писмом, али депешо |
| е девојке, па се и они разиђоше; остаде само смрад од дувана и кужна задаја од просуте и попије |
| казати је; тако исто и туга налазила је само у њеним слабачким грудима усамљеног склоништа; а у |
| ма, и кир-Никола, да уђе унутра, она је само одговарала, да не може, да јој је врло тешко и да |
| его и прави полицијски агенти: од ње је само начелник могао дознати, како се који чиновник или |
| дио је косу, обукао црни капут, који је само при великим празницима облачио, узео је четку, очи |
| а нема тишина.{S} Али тај мир трајао је само неколико минута, а после се претворио у неко зујањ |
| о храбрости, да јој то примети, него је само ћутао и није се више усудио подићи очију, да мери |
| на га је омрзла и презрела.{S} Једно је само мучило, — што се мора с њим, као с колегом, у једн |
| шна, као свако сироче!</p> <p>Радост је само осећала, а није умела спољним знацима исказати је; |
| то је лепа прилика!{S} Та колика му је само парохија, хеј, госпођо!</p> <p>Гркиња опет уздахну |
| о ће прота без Гркиње?</p> <p>Старац је само ћутао.</p> <p>— А знаш ли, шта је с гросмутерком?. |
| ло се једно велико „многаја љета“, које само учитељи, кад су у добром расположењу, умеју онако |
| р, пред њиме стоји мрачна шума.{S} Чује само, како по густоме грању киша шушти...{S} То беше ка |
| гром те спалио!{S} Та све ћу палачинке само због тебе покварити!</p> <p>Тако је то текло цели |
| мтио; па кад је то исказао, он је после само бленуо у њене пепељаве очи, које је Гркиња на разн |
| а асталу стоје гомиле акта, а пред њиме само једно по табака исписане хартије; начелник је прев |
| ајобразованија варош у целоме свету, не само што своје биргере, бирократе, па и аристократе, на |
| м се понека страна реч уплете)...{S} Не само мене и начелника, него баш и самога вас...{S} О, г |
| ије би ви волели да једете?</p> <p>— Не само да једем, него бих вас молила за читаву једну кота |
| у није сметало да се пред чича-Тимом не само по обичају поклони, него да двапут већи комплимена |
| оз отрцани капут провиривали.{S} Она се само бринула, да се на њеној хаљини виде шепутле и карн |
| , као да је из Париза...{S} Једно ми се само не допада, што је, кад сања, вишепути чујем, где п |
| увреде!...{S} Нечувено!...{S} Чудим се само како нисам у несвест пала...</p> <p>Кир-Никола с д |
| очасти свима сокачким псовкама, а он се само смеје.{S} Лепа Гркиња пребледи од љутине, волела б |
| о сата беше у кући нема тишина, чуло се само испрекидано чича-Тимино хркање.</p> <p>Ноћ беше ди |
| ја, па и саме торте и куглова; једно се само чудила, што осим проте, који је баш до кума седео, |
| и да таста и зета доводи у сукоб, то се само осмехнуо. — Изгубио сам литру ракије и четири каве |
| јално господину министру, а ви наведите само један ред, што га је безобразница у пуној дворани, |
| што се у школи уче.{S} Ето, па питајте само госпођу Гркињу, какво сам сирће баш сад за сватове |
| е коровом обрастао сокачић; у њему беше само једна кућица, кровином покривена.{S} Око ње се под |
| рукова се с њиме и, задовољна, што ће и само министарство још истог дана о њеном добро смишљено |
| Венецији њих тројица засвирају, да би и само звоно Светога Марка својом писком надгласили...{S} |
| S} Кад је видео Папрага, он се збунио и само зато, што није умео на све Папрагове комплименте о |
| ота се заверио, да ће о томе шкандалу и само министарство известити...{S} Трећи разред, који се |
| рете који га муче, па често и пева, али само црквене песме.{S} Ако је, н. пр., зимње време, он |
| овати проту, с њиме ћу и шпацирати, али само кад се смркне; нећу да ме оговарају и да износе ко |
| p>Код кир-Николе беше сто намештен, али само за њих троје, а деца ће, наравно, да не би разгово |
| пођице, где ћемо се моћи видети?{S} Али само, са многих разлога, насамо?“</p> <p>„У Марцибаново |
| з ваздуха не бисмо могли живети и да ми само зато дишемо, што још на свету има ваздуха; а после |
| многаја љета!“</p> <p>У целој тој ларми само је Папраг замишљено ћутао; не што није доста пио и |
| сито изишла из куће; а он се од жалости само смејао.</p> <p>Они, као што видите, беху у свему к |
| плетара био начињен, а жутом земљом тек само површно излепљен.{S} Из оџака је куљао густ дим; п |
| стазама и путовима удесити вигове, како само ја и госпођа Швабићка умемо; па ћемо гледати да на |
| девет пара чаршијских повишице, колико само одликовања ради, ради ранга! — А кад је у кавани п |
| ерано оне ситне борице, које би требало само старца да украшују.{S} Милка беше бледа као лимун; |
| ара, као да живи са начелником...{S} То само нећу!...</p> <p>Тако је она у своме меком кревету |
| ближе њој, па онако намигујући, као што само Ере знају, поглади је по запуреном образу:</p> <pb |
| асти, нека пије Маринкове ракије, макар само по оке до подне; верујте ми, да не би ни на сам Бо |
| е прстенује.{S} Он је, истина, за данас само учитељ, а кад се ожени, од воље му је, — може се и |
| d>Х.</head> <p>Четвртак је освануо, а у само свануће дође и Папраг у чаршију.{S} Отишао је мало |
| и мени јектичави Швабић да у протоколу само толико — ка од беде — забележи: „Успех добар...“ Т |
| концептира; а за четврти разред додаћу само то, да се једанпут пијан у механи изразио да попов |
| ? — Тако ме пита окорели отац, кога бих само наљутити могла, да сам друго што казала, него „Зад |
| теби се чини да си насред Мироча, чекаш само, кад ће те напасти вуци или хајдуци...{S} Куд ће с |
| ца модри, то и не узимају на ум!</p> <p>Само су учитељи са још неколико остарелих грађана, са к |
| откуда се виде зелене утрине, што се од самог Перковца до у Миличево пружају; али госпођа Гркињ |
| шан, те из сажаљења не хте, или баш код самог министра није могао успети да ове чергаре растера |
| еде ревизору ни беле приметити, ни ради самог правдања; тек кад је ревизор отишао из места, онд |
| ен, хаљине му беху отрцане, а ципеле од самога блата, које се белело по њима...{S} Кад би га ко |
| S} Не само мене и начелника, него баш и самога вас...{S} О, господине!{S} Молићу, шаљите тамо в |
| а места ни опомене, па ни најжешћи укор самога г. министра, не би га могли покренути. — Љубав н |
| ћ скројила план...</p> <p>У таком њеном самозбору куцну и звонце, и сви учитељи изиђоше из свој |
| е разумели?</p> <p>Начелник, који је по самој природи био прост, а школу није баш много посећив |
| <p>Тако свака српска кућа мора већ и по самој природи имати нешто, што је одиста знатно.{S} У с |
| е Папрагу: — Ви сте, по свој прилици, у самој резиденцији маџарској положили основе своме данаш |
| учитељ се смеје.{S} Е, то му је тако у самој природи!{S} Каткада га лепа његова супруга почаст |
| инаца знањем, индустријом, науком, па и самом туђинском владом, скоро потлачен; а омладина, нак |
| либу...{S} Е, јесте чули, ја нисам ни у самом Новом Саду лепших видела!</p> <p>— Та оно, касти, |
| а.{S} Она тамо ни погледала није.{S} На самоме крају мале, између неких кошева и шљивика, пружа |
| наравно да ћу ја прва бити на реду; при самоме причешћу <pb n="368" /> такође; а кад се навора |
| се још истога вечера прстеновати.{S} О самоме прстену шта вам могу приповедати?{S} Чича-Тима ј |
| суљ гледати, врачати и бајати.{S} Али у самоме Перковцу, и осим таких ситница, беше једно сокач |
| цртама приметила толико пркоса, толико самосвести, могло би се рећи, јогунства, колико у овоме |
| епих кајсија, а особито она, што је уза саму колибу...{S} Е, јесте чули, ја нисам ни у самом Но |
| ола назива класа!{S} Узмите за пример и саму православну веру.{S} Јуда нема те важности, коју и |
| је тргло, већ мирно продужаваше крепећи сан.</p> <p>Чича-Тима се поче полако облачити.{S} Узе с |
| , ћутала, а после се диже, узе из неког сандучета мали један завежљај, у коме беху смештене њен |
| Једно ми се само не допада, што је, кад сања, вишепути чујем, где плаче...</p> <p>— Дете је раз |
| вити за гробара...</p> <p>Тако је нешто сањао трећи дан по одласку секретарову.{S} Кад се пробу |
| а се на један јастук свога миндерлука и сањаше мирно о својој лепој будућности.</p> </div> <div |
| тргао, па би скитао по лугу, слушајући сањиво цвркутање шарених тичица; а после би над неким п |
| и моја Јоханида!...{S} Њојзи ћу купити саонице, па кад јој буде врућина, а прота и Никола нека |
| а на полеђини, да му је министарски акт саопштен, а рука му је дрхтала; образи му дођоше бледи |
| сати непремјено дође до мене ради неког саопштења“.</p> <p>— Какво ли је то саопштење?...{S} Хм |
| ког саопштења“.</p> <p>— Какво ли је то саопштење?...{S} Хм, хм!..{S} Знаш ли што, Радоване?</p |
| вина умори?...{S} Имао бих вам нешто и саопштити!...</p> <p>Гркиња климну главом, одобравајући |
| ати кошију; ко пре стигне, добиће литру сапуна, да опере зубе...</p> <milestone unit="subSectio |
| сео би, сасвим задовољан, уз обожавану сапутницу свога живота.{S} Она би га презриво гледала, |
| облачити.{S} Узе своје чизме са кратким сарама, обуче неке старе искрпљене панталоне и неки жућ |
| ш о Духовима читао апостол...{S} Чорба, сарма и печење...{S} Шта ће нам више?..</p> <p>— А мелш |
| и донети.{S} Треба ми и винова лишћа за сарму, а, после, Тимо, каква може бити вечера без вина? |
| оњени на големе бале трговачког еспапа, сасвим безбрижно пушили, или су, и не мислећи, гледали |
| то приметила, али се чинила невешта и, сасвим обично осмејкујући се, ухвати га за руку, поглед |
| ерку, а после се окрете лепој Гркињи и, сасвим умиљато осмејкујући се, пољуби је у њену мршаву |
| , погладио би мало свој трбух и сео би, сасвим задовољан, уз обожавану сапутницу свога живота.{ |
| p>Дете га својим паметним очима погледа сасвим жалостиво, изгледало је као да више оца жали нег |
| и растоваривали силан еспап, те је лађа сасвим доцкан стигла у Београд.{S} Сваки је путник глед |
| !...{S} Као да мене није Гркиња научила сасвим нову:</p> <quote> <l>Док по небу месец лети, </l |
| , — та зар не видиш, да је једна страна сасвим прегорела?...{S} Их, гром те спалио!{S} Та све ћ |
| пет застали, шапутали су нешто, док она сасвим гласно не рече:</p> <p>— Е, па нек’ поцркају сви |
| .</p> <p>Ствар је, дакле, узела на себе сасвим озбиљан карактер, нарочито кад је после неколико |
| ошао пред начелника, затекао га је, где сасвим озбиљно седи у наслоњачи.{S} С једне и с друге с |
| Тима дошао кући, затекао је Милку, где сасвим озбиљно шије, кроји, па опет прекраја, додаје чи |
| окну...{S} Али се уједанпут трже и седе сасвим замишљено на своје првашње место...{S} То је Грк |
| даље вам не смем говорити, историја је сасвим љубавног карактера, а ја сам ту посредовала...{S |
| није <pb n="359" /> обзирала.{S} Она је сасвим безазлено, онако по новосадски, раширила свој зе |
| а се дете у соби пробудило.{S} После је сасвим кицошки узе под руку, пропрати је преко авлије д |
| стала; ногу је ишчашила, а леву руку је сасвим пребила...{S} Уосталом, ја видим да ме ти не раз |
| ислим — рече поносито Гркиња. — А после сасвим грациозно рукова се са својим човечуљком и оде у |
| еглана, набељена и нафракана.{S} Кад се сасвим смркло, дође и чича-Тима.</p> <p>—— Ха, ха, ха! |
| одавна већ прогрушану, браду; затим се сасвим опрезно накашља... и у тај мах се Гркиња трже.</ |
| е, сетивши се секретарова апетита, поче сасвим забринуто говорити:</p> <p>— Спанаћа сам још јут |
| али их у томе стиже фамилијаз.{S} Беше сасвим блед и задуван, изгледао је као да се нека грдна |
| леђа, погледала би се у огледало, па би сасвим поносито изишла из куће; а он се од жалости само |
| исказивати:</p> <p>— За начелника имам сасвим други план.{S} Он је човек који се више политико |
| српском богатом оделу.{S} Он је корачао сасвим озбиљно, поштапајући се, напред, а за њим остала |
| м неки Гаја берберин.{S} Њих двоје беху сасвим по европски дотерани: <pb n="342" /> он у цилинд |
| е омрзле; ја се чудим, како досада нису саставиле тужбу бар са две хиљаде потписа, да се хапси, |
| олио бих бројат’, како ми зубе ваде, но саставит’ дваест ријечи једну до друге.</p> <p>— Треба |
| а с њим, као с колегом, у једној згради састајати, па, наравно, из уљудности и поздрављати га.< |
| едовала...{S} Дакле, код мене су били и састанци.{S} Ја сам вам и сувише казала!{S} Али сам уве |
| механом, кад се са господин-начелником састао.{S} Што сам онда видео клањања и метаније, ја ве |
| а, па се случајно жели још и с колегама састати, наравно, да ће доћи у деда-Спирину кавану.{S} |
| p>— Лепо, Данице!...{S} А ову папучу за сат, која је то радила?...</p> <p>— То је Ленка, ћерка |
| ња и викања уморио, доказујући по читав сат оно, што је и моја стрина знала, ил’ ако није знала |
| им гласом, — шта је то?{S} Дванаести је сат, а ти још ниси ни собу спремила!{S} И ти се спремаш |
| , <pb n="375" /> у стању је била по два сата пред огледалом седети.{S} Често би у томе усхићено |
| на себе, па какве ти речи не говори три сата, ама баш ниједну да му не разбереш!{S} Стајао сам |
| чича-Тимом одоше отпочинути, и после по сата беше у кући нема тишина, чуло се само испрекидано |
| и преварио није; јер не прође ни четврт сата, а учитељи трећег и четвртог разреда уђоше у деда- |
| адоване, и кажи учитељ-Тими, да у девет сати непремјено дође до мене ради неког саопштења“.</p> |
| ој беседи суделовали, с њиме се, као са саучесником сопствене прославе, и руковала. — Дакле, мл |
| рће изишло!</p> <p>Трговац гледаше, пун саучешћа, у чича-Тиму; беше му жао човека, кога је већ |
| е перковачке омладине на вашем братском саучешћу благодарим!{S} Не треба да вам кажем, — сами с |
| а као надуване гајде?...</p> <p>— Боже, сахрани и сачувај!{S} Он је далеко лепши од ње.</p> <p> |
| рални гроб, који је целу њену будућност сахранио.{S} Она би, <pb n="323" /> сирота, можда срећн |
| >АМОР.</title> <p>ЉУБАВНА ПЕСМА,</p> <p>сачинио Никола Грчић.</p> </quote> <p>Гросмутерка се оп |
| ш два-три црвена лонца, једну чинију са сачмом, другу с кремењем и са направљеним бокорићима жу |
| ...{S} Данашња деца каква су, да те Бог сачува!{S} Боље да их човек нема...</p> <p>И тако у раз |
| ти заслужило, да му се по могућству име сачува.</p> <p>То је био као неки ћорсокак, који је вод |
| ване гајде?...</p> <p>— Боже, сахрани и сачувај!{S} Он је далеко лепши од ње.</p> <p>— Ваљда са |
| А имаш ли макар и мрвице земље са гроба Св. Петке</p> <p>— Немам! — рече, уздишући, Гркиња.</p> |
| еру.{S} Јуда нема те важности, коју има Св. Петар, а од Св. Петра је, опет, у рангу већи Св. Ил |
| и огледало, што је на дувару, баш поред Св. Димитрија, висило.{S} Ту се старац још више разгоро |
| а те важности, коју има Св. Петар, а од Св. Петра је, опет, у рангу већи Св. Илија, и то тако и |
| , а од Св. Петра је, опет, у рангу већи Св. Илија, и то тако иде у бесконачност.</p> <p>— Е, ба |
| оре, коју су пред своју смрт поделила у Св. Гори три јерарха...</p> <p>Гркиња је дубоко уздахну |
| ртвац за <pb n="356" /> руку стегнуо, — сва ми се кожа најежила!{S} Је ли то младожења, са који |
| а задржа будући зет...{S} Стара госпођа сва поцрвене као обарен рак, само, севајући очима, што |
| ; како је још у неглиже, — иако је била сва уштиркана, упеглана, набељена и нафракана.{S} Кад с |
| а, до миле воље; навукао је вина, да је сва авлија заударала на њега; а лепа Гркиња је намесила |
| ле, па је ли чудо, да су старој госпођи сва врата, од писара и писаровице па до министра и мини |
| ице!... <pb n="389" /></p> <p>Као да су сва четири секретара дошла у Перковац, па ми је сваки о |
| ећ лепо раздани; онде заседну, претресу сва могућа јевропска питања, па онда пређу на месне нов |
| орио...{S} А таке услуге у Србији су се свагда високо цениле, па је ли чудо, да су старој госпо |
| ј развучена, очи загасито пепељаве, али свагда сјајне, а оне танке борице око њих даваху им изр |
| p> <p>— Дакле, драги колега, прекосутра свадба, венчање, весеље?</p> <p>И она је весело тапкала |
| муку разблажи, а он оде право кући, да свадбарину спрема; а Папраг, опет, на другу страну, кој |
| те се заклињали, да ћете ми одмах после свадбе купити црну свилену хаљину!...{S} А сад...{S} Гр |
| од тога.</p> <p>— Добро, добро, на дан свадбе добићеш сто дуката.{S} Један је чича-Тима у Перк |
| У недељу ће они благовати на Папраговој свадби, лепо!{S} Они ће пити у здравље младенаца, а ја |
| сам и заборавила питати: шта мислите са свадбом?{S} Кад ће бити?...{S} Не треба много ни оклева |
| еко весеље ћеш имати у кући...</p> <p>— Свадбу! — рече полугласно Гркиња.</p> <p>— Биће! — дода |
| не извукао, пређе у разговору на будућу свадбу. — Дакле, побратиме, ти као велиш, сад у недељу? |
| А после ћеш се жестити.{S} Ево, гледај, свађа у кући!{S} Новац из куће!{S} Неприлика!</p> <p>И |
| ницом гушити и давити, но с туђом децом свађати се и гутати ону школску прашину.</p> <p>Кад је |
| ...{S} Али и јесу здраве паланчанке!{S} Свака је пуна, једра, образи да прсну, покрети лаки, не |
| Гркињи виново лишће, иако га у то доба свака кућа у Перковцу на товаре имати може; чули су и з |
| о њене младе године.{S} Лице младо, али свака цртица показиваше тврду вољу и сталност, која у т |
| то вештица учинила!{S} А попадија, као свака сирота жена, куда ће, него к мени?{S} А и своји с |
| ући их, поче у својој раздражености као свака пиљарица резоновати: — Лепо!{S} Прекрасно!{S} Но, |
| је српско осећање увредило.</p> <p>Тако свака српска кућа мора већ и по самој природи имати неш |
| ке радове, управо беспослице, без којих свака поштена кућа може опстати: ту су ти шлингераји, ш |
| >— Господине, ми као да смо још јуче за свакад свршили наш разговор?</p> <p>— То нисмо, драга к |
| ча-Тиме, и чика-Паје тиче, они су ми за свакад сигурни!{S} Верност?{S} И ти списатељи говоре св |
| , колико у овоме часу.{S} Та Милка беше свакад мирна, послушна, као свако сироче!</p> <p>Радост |
| а, па ће са свом ватром, која је будали свакад на расположењу, доказивати, да први људи нису је |
| требало да тако што постоји!{S} Ја сам свакад био тога мњења, да се учитељи према годинама наг |
| узимаш црвене пантљике; на белу хаљину свакад се мећу црни накити, то тако дивно доликује, да |
| успети да ове чергаре растера!{S} Али, свакако, гледаћу да осети; познаће и он, ко је стара го |
| огодине, да им осигурам премештај; тек, свакако, ако ја уживим, неће се та шкорава Гркиња дуго |
| на тај начин, збиља, и напредовала.{S} Сваке друге године добијала је по једну класу унапређењ |
| Кад би га ко о нечем запитао, он би без сваке свести својим мутним очима бленуо, а не би ништа |
| ела је варошица за његову несрећу чула, сваки ћифта запитао би га: „А, чича-Тимо, где су ти две |
| .{S} Кад су то попили, они се разиђоше, сваки својим послом, а чича-Тима са својим зетом упоред |
| игања.{S} Е, шта знам!{S} Људи су људи, сваки има своју невољу!{S} Ето, попа Ђока се, сиромах, |
| де су ти две класе“...{S} Људи су људи, сваки гледа како ће своју рану завити и утоплити, а за |
| лађа сасвим доцкан стигла у Београд.{S} Сваки је путник гледао где ће пре на конак, па и чича-Т |
| му упртила и ражањ, да га окреће, а уза сваки почет или довршен посао попио би понеку чашу раки |
| еком иронијом господин богословац, — на сваки начин, да ви морате више уживања налазити онако с |
| је, као обично, био збуњен, пазио је на сваки миг своје обожаване Гркиње, да какогод у чему не |
| а, жао!{S} Али на беседи, ту ћемо се на сваки начин још вечерас видети?</p> <p>После тога се ру |
| мога мужа внимателном учинити; он ће на сваки начин 25. јуна у Перковцу бити, — наравно, да ће |
| извињаваше тиме, да, као домаћица, мора сваки час устајати и зато мора за доњим крајем астала с |
| ри секретара дошла у Перковац, па ми је сваки од њих по једну класу одузео...</p> <p>И стари уч |
| ?</p> <p>После тога се руковаше и одоше сваки својим путем; а гости, који су још у кавани остал |
| е то масло старе госпође гросмутерке; и сваки се од њих заверио, да ће јој се, кад-тад, осветит |
| вих десет учитељских класа, све бриге и сваки страх од несигурне будућности; крв му јурне навиш |
| много којешта: медведа већ виђају скоро сваки дан, како га хомољски Цигани кроз варош проводе; |
| ејак, красан осмејак, такоме би осмејку сваки, и најпрепреденији, веровао!{S} А после ћу помило |
| да већ и спава...{S} Знате, то му му је свакидањи обичај.</p> <p>Она отвори кујнска врата, зави |
| рече учитељ четвртога разреда... —- Ви свакипут, некако, прва извешћа добијате...</p> <p>Стара |
| бар пријатним назвати.{S} Уста му беху свакипут на смеј развучена, очи загасито пепељаве, али |
| ица позна своју кошницу, тако, дабогда, свако њино детенце да позна свога оца!..</p> <p>Сви гос |
| ји, као и у осталом свету, мале, у њима свако свакога познаје, —- па је ли чудо што су се жене |
| е, па кад се на Гркињине вечерње забаве свако друго-треће вече стадоше скупљати застареле младо |
| има тврдо закључио да бар за неко време свако друштво избегава, а то је <pb n="317" /> тим пре |
| Милка беше свакад мирна, послушна, као свако сироче!</p> <p>Радост је само осећала, а није уме |
| ровице па до министра и министровице, у свако доба отворена била?...{S} Није се то једанпут деш |
| о ситних и крупних борица, а уз то је у свако доба добро расположен.{S} Кажу они, који су га јо |
| "358" /> лагарија, којима је Перковац у свако доба изобиловао.</p> </div> <div type="chapter" x |
| ћу заборавити.</p> <p>У таком разговору свако оде у свој разред, где је одмах настала нема тиши |
| му је клавир, ћемане, трумбета и други сваковрсни инструменти, у којима се, опет по казивању п |
| Србија од ње што учила, научила би, да сваког човека с наочарима љуби у руку и да свакој начел |
| квењака, удара у звоно, у клепало, а од сваког звука чини му се да чује глас старе госпође, как |
| е, које је једнако спавало, али које се сваког тренутка могло и пробудити.{S} Чича-Тима је дубо |
| прасе.{S} Дете је знало, да му је отац сваког Божића и поклада поклањао учитељу прасе.</p> <p> |
| и све учитеље у стану старе госпође, да свакога од њих према заслугама оцени и своје оцене у пр |
| о и у осталом свету, мале, у њима свако свакога познаје, —- па је ли чудо што су се жене питале |
| ког човека с наочарима љуби у руку и да свакој начелниковици министарства купи по једну или две |
| ревизор дошао, нашао је празну школу: у свакој скамији седе по двоје или по један; из земљописа |
| ав свет из њезине детињске прошлости; у свакој цртици тога прописа гледало је јадно дете своју |
| имати нешто, што је одиста знатно.{S} У свакој се мора наћи или неки старац, који још није забо |
| е се навртатио на две-три бакалнице и у свакој је попио по две-три грке ракије.{S} То му је так |
| ала усијане трепавице, да више не гледа свакојака лица својих обожатеља, о којима је цео онај д |
| овијем систему удешен чамац, на коме се свакојаки еспапи превозе!...</p> <p>Хтео је он још гово |
| седе витице је вешто склонила под црну, свакојаким шмизлама ишарану, капу, а обукла је црну хаљ |
| судили приближити се мени и називати ме свакојаким мазним именима!</p> <pb n="387" /> <p>Чича-Т |
| а-Тима би се искревељио, па би их грдио свакојаким именима...{S} Другипут би му се чинило да је |
| ао кувана лобода.</p> <p>—- Ал’ тек је, свакојако, лепша од мужа, што изгледа као надуване гајд |
| а, нити је тренула.{S} Она се решила да сваком њихову нападају пркоси.</p> <p>— На ручак се вуц |
| капут, откопчао на кошуљи рукаве, па за сваком искапљеном чашом тек ће уздахнути:</p> <p>— Ала |
| с беше јој једина успомена на мајку, на сваком писмену те испрљане хартијице беше читав свет из |
| не, мрачне, а калдрма испроваљивана; на сваком скоро кораку падао би сиромах учитељ у блато, за |
| ги г. колега! — рече младић, коме се на сваком покрету видела она варошка препреденост. — Драго |
| , кир-Никола се смеје, а лепа Гркиња се сваком извињаваше, како се није ни очешљала, ни умила; |
| зреда, — то ћете ми тек допустити, да у сваком сталежу и свугде има постепености, која се код н |
| е чуо, а Папраг, као човек од такта, да сваку могућу неприлику предупреди, приђе му ближе и пош |
| очима смело пркоси, она, да би избегла сваку могућу неприлику, окрете се, усиљено смејући се, |
| ма или без класа?</p> <p>Учитељ Тима је сваку заведену новост, како у школи, тако и у обичном ж |
| је стара госпођа, пажљиво посматрајући сваку црту начелникова лица. — То значи, да и наша влад |
| у ја?{S} Бог нека вас учи и он нека вам сваку срећу дарује! -— Кад је то говорио, глас му је др |
| а...</p> <p>У Перковцу људи устију, чим сване, па они, који имају посла у пољу, попију код куће |
| ноћ, моје суво злато!{S} Неће ни добро сванути сутра, а ја ћу се већ доселити, па онда нек’ пр |
| ни да вам кажем, да је, сиромах, већ од сванућа гладан.</p> <p>— Па, касти, нека пије Маринкове |
| јстори се <pb n="336" /> сврате још пре сванућа у кавану, па се онде почасте понеком кавом и од |
| /head> <p>Четвртак је освануо, а у само свануће дође и Папраг у чаршију.{S} Отишао је мало до д |
| пођу Гркињу, какво сам сирће баш сад за сватове спремао!{S} Таке салате није ни цар јео, као шт |
| елих грађана, са кумом, протом и старим сватом, остали <pb n="381" /> за пуном софром.{S} Нарав |
| етврти разред. — Писмо и куму, и старом свату, па и младенцима, и њиховој својти, у здравље; ал |
| И за крађу, и за љубав, и за мржњу, од свачега је она имала мађија и чини.</p> <p>— Па којим с |
| p> <p>— Господине прото! — рече тихо; — свачему има времена; видите, да нас сви гледају, да нам |
| ти; прво, што је био доста хитар, да на свашта пази, а, друго, што се чича-Тима није умео као ш |
| ењу, шта је могао друго чинити, него на свашта пристајати?{S} Нарочито, што је то Гркиња захтев |
| ње, па макар и коприве с реном кувала, све би то њен пољубац засладио; али знам ја, да ће она |
| една жена није са својим мужем сигурна, све док је она у овој вароши.</p> <p>Господин Швабић се |
| би старац свих десет учитељских класа, све бриге и сваки страх од несигурне будућности; крв му |
| како сам срећан!... — шапутао је прота, све више приљубљујући се њојзи... — Ох, да знате, каква |
| рвене и исплакане, она се трже и ућута, све док Милка није изишла напоље; после је тек продужил |
| вара апетит, те човек што је више пије, све би је више пио, али, касти, онако без хлеба.{S} Ха, |
| што чича-Тима удаје онако грешно дете, све је то њен посао.</p> <p>— Зар оног намолованог кост |
| о режи...</l> </quote> <p>— То, видите, све Новосатке у дромбољу свирају...{S} Само да ми је ов |
| звади из џепа кесу, претураше по њојзи, све док није нашао један маријаш, те даде детету, а пос |
| е год могла у својој пакости измислити, све је то на кир-Николу и лепу Гркињу натоварила.</p> < |
| каквој бризи, — не би се могао смирити, све док се поштено не накреше; онда заборави на све тер |
| ао ни лекцију пред учитељем изговорити, све од силнога смеја; па се, ево, сиромах, и сада смеје |
| е продера на њега:</p> <p>— Оно, касти, све нека вас ђаво носи, и тебе и шлафрок, и капицу, и в |
| га, храни га и васпитава, и то, касти, све из љубави према чича-Тими!{S} Е, па где су данас мл |
| авити!...{S} Две класе!{S} И то, касти, све за љубав оне маторе клепетуше!...</p> <pb n="371" / |
| чку кајсију, и ја, кад је год погледим, све сам више уверен да ће ми баш овај виноград неку вел |
| је с њим говорити!{S} Ја кад га видим, све ми се чини да сам још девојка, па да сам у Новом Са |
| Само, касти, име не умем да му погодим, све ми се чини да рече Шапраг, Акмак или...{S} Ха, сад |
| Николе, откако им се чича-Тима доселио, све се набоље окренуло: деца му више нису ишла боса и и |
| ко би је онаку и узео?...{S} А, овако, све се отимају за њу.</p> <p>Чича-Тима је погледа зачуђ |
| , јести и пити.{S} Говорио је, наравно, све којешта: час је замишљао да је код своје куће, па ј |
| о у цркви апостол...{S} То је, наравно, све госпође, а, богме, и постарије госпођице, у целоме |
| дено чича-Тима.</p> <p>— Сад се, скоро, све сама деца и удају...{S} А и боље је тако, јер..{S} |
| им.{S} Сутра навече, кад донесеш бунду, све ћеш дознати... све, слатка моја госпођо!{S} Гледаћу |
| ..{S} Штогод жена има у нашем Перковцу, све су је омрзле; ја се чудим, како досада нису састави |
| апава сукна, па се њиме трљала по лицу, све док није природна румен дошла.</p> <p>Кад је стара |
| , кад донесеш бунду, све ћеш дознати... све, слатка моја госпођо!{S} Гледаћу ти у оне карте, шт |
| сигурно послом, завирио какав мајстор: све сама гола господа, трговци, адвокати и учитељи.{S} |
| е као у врућици или у неком тешком сну: све се око њега окретало, и свеће, и људи, и куће, па и |
| и, баш ме угуши ова данашња врућина!{S} Све ми се чини, касти, да лане у ово доба не беше ове п |
| оњ и човек, што по конопцу скаче!...{S} Све су, дакле, видели, само беседу нису!{S} А и њу, мож |
| лепу Гркињу, да се није заљубио?...{S} Све игра, сиромах; рекао би, као нека древна пијаница п |
| ога мужа мрзи, а туђе мужеве воли...{S} Све је то начелник перковачки тачније знао, него и сам |
| румбета и други подобни инштрументи?{S} Све је то према зурлама лук и вода!{S} Ја мислим да у В |
| /p> <p>— То је, видите — рече Гркиња, — све она матора вештица крива!...{S} Чула сам ја, и о ме |
| е то својим редом ићи — рече Папрагу. — Све сам ја то удесио и уредио, само, наравно, ти ћеш, с |
| /p> <p>— Кудгод погледам, неспремљено — све сам боклук!{S} Кревет ненамештен, соба непометена, |
| <p>— Јесте ли ви баш сигурни?</p> <p>— Све доклегод у деда-Спире траје горке ракије, ја сам си |
| и се наново наместише на своја места, а све по старешинству; али се весеље није могло продужити |
| ло, али се она по могућству трудила, да све те природне мане улепша; а ту су јој била разна бел |
| има, здравио се; а ујутру је отишао, да све рапортира, колико је и шта је од целе те комендије |
| е могуће господске станове, у намери да све оне, који јој сујети не ласкају, једним ударцем упр |
| м са кадионицом у руци, а златна одежда све трепти на њему, и све јој се чини као да гледа у же |
| за бирова, а они му доказују, да је за све то остарео, него да ће га поставити за гробара...</ |
| шта хоће!{S} Ја моје искуство не дам за све науке што се у школи уче.{S} Ето, па питајте само г |
| и неморални.“</p> <p>То је био гром за све учитеље.{S} Таким оценама није ниједан могао бити з |
| грешио?...{S} Е, кад је тако, сад ћу ја све то поправити!</p> <p>И пре него што је чича-Тима мо |
| међутим је на дому лепа Гркиња спремала све оно, што јој за вечеру треба.{S} Наравно, да јој је |
| бодити...</p> <p>Лепа Гркиња није могла све изговорити.{S} Чича-Тима је притиште и наново је об |
| то, од јутрошње доба једва сам покупила све што ми треба: има ти ту, госпођо, да простиш, и миш |
| сти и љепоте и сунце љепше сјало!{S} Ма све ка вељу, да се и нама старцима још пођешто мили.{S} |
| следња секретарова похода учинила је на све њих јак утисак.</p> <p>— Молим вас, господо! — узе |
| ма, за знак да не зна ни сам, шта ће на све то да одговори.{S} Он би, истина, знао, али где је |
| деда поред доброг вина заборавио би на све слаткише на овоме свету; а и ја, рекао бих, да сам |
| се поштено не накреше; онда заборави на све терете који га муче, па често и пева, али само цркв |
| несрећниче неосетљиви?...</p> <p>Али на све те псовке кир-Никола није ни речицом одговарао; држ |
| се збунио и само зато, што није умео на све Папрагове комплименте одговарати; али није имао куд |
| ваља, и притврдио: баш лепо ти тај зна све до корица, па као вода напамет.</p> <p>— Да, да! — |
| горела?...{S} Их, гром те спалио!{S} Та све ћу палачинке само због тебе покварити!</p> <p>Тако |
| едан до другога.{S} Међутим је каваница све више пунија бивала.{S} Чиновници и трговци долажаху |
| у раздражености, око усница она борица све је дрхтала од љутине; а како се још није била набел |
| Чича-Тима се чудио, откуд стара вештица све то да сазна?{S} Та, ваљда, није могла гледати кроз |
| хоће да им силом верујемо, да они раде све то у корист народа... е, онда...{S} Учитељ четвртог |
| у земљу утоне, да га нема!...{S} Хтеде све да слиндари са себе, да се преобуче, али све беше д |
| име, — рече бакалин, — и ја ћу ти донде све што ваља спремити, само ти напиши мало рецеписа од |
| мео, морао је тврдити да разуме и да је све тако, као што стара госпођа вели.</p> <p>— Вјере ми |
| јући свима своје задовољство.{S} Кад је све то свршено, он извади из једног пакетића неколико к |
| добра ће бити уз кајсије!</p> <p>Кад је све било спремљено, кренуше се у виноград; а међутим је |
| но и ракија, што је у подруму, то ми је све за један пољубац поклонио твој колега, чича-Тима уч |
| напослетку се обрте налево.{S} Ишао је све навише, Калемегдану.{S} Киша је почела сипити, улиц |
| гостионици, и онда би се тужио како је све скупо, и опет им је мршава храна.{S} То су, уостало |
| , а Бошко да није био виолиниста, то је све могуће; али да му је кћи, што је била за Страхинића |
| лесница навикла на горчину“!{S} И то је све, што се од природе изнудити може. „Учтив је, васпит |
| жена од муке се и пропила.{S} А и то је све масло те несрећне Гркиње, и то, што чича-Тима удаје |
| љубведостојна моја богињо!</p> <p>То је све што је чича-Тима из Видаковићевих романа упамтио; п |
| ва-три пута, да га ко не гледа, а после све хладовином поред плота, докле се и он у густоме кор |
| мене, ја ћу гледати да вам још до подне све набавим.</p> <p>— Молим вас, господине, и хвала вам |
| к, што ти танком пређицом своје паучине све донде срце стеже, докле у болу не препукне.{S} Милк |
| и!{S} Верност?{S} И ти списатељи говоре све којешта, узимљу оно за необично, што је баш најобич |
| аступи и да му ујутру рапортира, шта се све на томе детињем вашару говорило и радило.{S} Полица |
| у!...{S} Богами, ћу од корице до корице све да научим, сутра ћу да научим!</p> <p>— Лези, вуциб |
| и прота, као да се повампирио, добиваше све јаснији и опредељенији облик.{S} Час га је гледала, |
| хе, хе!..</p> <pb n="297" /> <p>То беше све.{S} А кад би се после тога мало умирио, погладио би |
| ити, оде фамилијаз као ветар и стаде из све снаге ударати у ђачко звоно.</p> <p>— Е, господине |
| а големе дворане; а кад музика стане, и све се ућути, онда ће на средину ступити, у белим рукав |
| то се већ у оно време највише носило, и све то од скупих материја, а празником се виђала на њој |
| , а златна одежда све трепти на њему, и све јој се чини као да гледа у женску препрату, па би, |
| ом црном кавом.{S} А добри гости, да би све те учињене гиксове забашурили, куцали су се чашама, |
| им гостима, па, опет смејући се, понуди све редом, да поседају. — Изволте, седите! — И они су с |
| а слиндари са себе, да се преобуче, али све беше доцкан!{S} Он није ни свој отрцани шешир скину |
| га обожаванога Шпартанца искресати, али све бадава, што је немогуће, не може ни бити!...</p> <p |
| осподски!{S} Лепо!{S} Отмено!...{S} Али све бадава, дете је сувише младо, како ћу да га удам?.. |
| јима је цео онај дан премишљала.{S} Али све бадава: чича-Тима, чика-Паја, браца-Трајко црквењак |
| е, — ту не беше краја оговарању.{S} Али све то као да се лепе Гркиње ништа није ни тицало.{S} О |
| S} Та ово је Бог — не знам, зашто — али све теби за љубав учинио: оној маторој, што је свима на |
| предвече свршили испити, ревизор искупи све учитеље у стану старе госпође, да свакога од њих пр |
| и лево уво од слепог кучета, и ко би ти све набројао, што сам пометала; те ако буде воља божја, |
| Никола..{S} А ја и Гркиња, ми ћемо пити све тазе пиво; а њена деца ће нам певати „<title>Во Јор |
| ог „надлежателства“ у друго и обилазећи све могуће господске станове, у намери да све оне, који |
| релином допрла; а сад нарочито, где јој све интриге, којима се служила, не могоше ни у чему пом |
| гне, али му петрахиљ смеће; а после јој све ближе долази и већ ево га, где цео целцит пред њени |
| ским расписима, које, наравно, начелник све сам концептира; а за четврти разред додаћу само то, |
| се начелниковице наше лепше носиле него све девојке султанова харема, а то, наравно, не би била |
| ом, али ништа не поможе, он је баш хтео све да изговори:</p> <p>— Да, где сам, оно, стао?...{S} |
| образно сељачки, право у очи, но некако све испод трепавица; а и ход јој није више прост, него |
| даље...</p> <p>Коло је, међутим, играло све живље и веселије; млади момци се ознојише, девојке |
| {S} Два-три љубавна погледа, то је било све, што је целог вечера могао од ње измамити.{S} Тек к |
| три у Ј.., те су, опет, комункиње; а то све зато, што ме не уважавају, баш као и она препредена |
| ва својего“ у ред довести; па кад је то све употребљено било, а без икакве користи, баба је гов |
| цу нисам могао ни 25 ђака скупити, и то све због небрежења капетанова и ћатина; па кад је г. ре |
| ше Сремица.</p> <p>— То је, видите, што све нас везује. — И она га погледа најљубазнијим поглед |
| га се ништ’ не бојим!{S} Деца ми знају све као воду!{S} Али ће и упамтити, верицу им дечју, ка |
| дакле, ако узима толико смелости да му све што је замислила отворено искаже, онда ће данашња с |
| оправности и једнакости, да ће се за њу све донде борити, докле у борби не победи, или не малак |
| а су им од напрезања на челу и на врату све жиле с прста поискакале. — Шта је кларинета, пикула |
| к у Турску...</p> <p>— За вашу љубав ћу све могуће употребити, само да вас задовољим.{S} Чича-Т |
| Киша је почела сипити, улице постајаху све мрачније, уједанпут мрак!...{S} Нема више улица, ни |
| отворила уста, да каже, како јој је баш све од потребе...{S} Али у тај мах свега нестаде, и леп |
| већ се поче мало живље кретати.</p> <p>—Све ће то својим редом ићи — рече Папрагу. — Све сам ја |
| ово говорити:</p> <p>— Па онда желим од свег срца, да им женска деца буду лепа и бела као белил |
| е кир-Никола ухватио за трбух, па се из свег гласа церека:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Ала је лола |
| м допустити могла.{S} А он ми је, поред свега тога, забележио: „Успех ученица средњи, а владање |
| да какогод у чему не погреши; али поред свега тога опет није могао а да истога вечера не покаже |
| е; је ли венчање, наплати се...{S} А од свега тога половина припада капелану, а често и сав при |
| ко није ама <pb n="350" /> баш ништа од свега разумео, морао је тврдити да разуме и да је све т |
| сто, наслонила је главу на руку.{S} Из свега се видело да о нечем премишља, а после кратке поч |
| хлебац и недодирнут, могли су га мишеви свега развући, а она не би ни скочила, да га од грабљив |
| баш све од потребе...{S} Али у тај мах свега нестаде, и лепа Гркиња почиваше у најдубљем сну.. |
| n="343" /> фактима доказати; а ту ми је сведок и силан Влах Алија.{S} Та зар би се он заљубио у |
| ед казала, јако наклоњен јектици; то му сведочише и жиле на сувоме врату, после, бледо лице и у |
| у сав спанаћ у зубима остати.</p> <p>По свему се видело, да је стара госпођа тога дана добро ра |
| а очима, који не би увидео, да сам ја у свему лепша од оте несрећне Гркиње — говорила је у себи |
| >Папраг се збунио, а бакалин, који је у свему био мудар и окретан, да би га из те забуне извука |
| а вечеру треба.{S} Наравно, да јој је у свему помагао њен филозоф, кир-Никола.{S} Сав се, сиром |
| прекраја, додаје чипке и шепутлице, и у свему томе је лепа Гркиња руководи.</p> <p>— Видиш, Мил |
| то је од бабе већ унапред дознала; и у свему осталом се по саветима старе врачаре владала.{S} |
| да је кир-Никола и наученији, бољи и у свему много лепши него лепа Гркиња...{S} И тако би се и |
| јао.</p> <p>Они, као што видите, беху у свему контрасти: она жива жеравица, љута; он, опет, фле |
| га ко о нечем запитао, он би без сваке свести својим мутним очима бленуо, а не би ништа одгова |
| о је мутним својим очима, без и најмање свести, у доктора...{S} Остали болесници, који су у ист |
| сиромах учитељ?...{S} Ишао је даље без свести и без икакве намере, лутао је онако по инстинкту |
| о улицама светлели.</p> <p>И при чистој свести за њега би Београд био <pb n="393" /> оно, што ј |
| исмену те испрљане хартијице беше читав свет из њезине детињске прошлости; у свакој цртици тога |
| ога направисте и ово и оно, те ме већ и свет гледа као неку кугу?...{S} Зар ви мислите да ја не |
| S} А право да ти кажем, мени је данашњи свет смешан!{S} Млад човек натакарио наочаре, тамо, опе |
| ца варјачом сав нос изразбијала.{S} Цео свет зна већ, зашто!...{S} Онда, богами, нек се он сели |
| то је, касти, мода, па шта ћеш ти мимо свет?{S} Ено, гледам пре, син оног Железниковића, што г |
| већим патосом читати, н.пр., о створењу света, па ће са свом ватром, која је будали свакад на р |
| <p>— Довели су најстаријега калуђера из Свете Горе, па ће да га покрсте...{S} А после ће са про |
| данас бити, а ружно сам снивао, тако ми Свете Богородице!... <pb n="389" /></p> <p>Као да су св |
| ју беседу који ће бити раван овој нашој светковини?...</p> </quote> <p>Беседник се накашља, мал |
| фењере, који су на бајиру и по улицама светлели.</p> <p>И при чистој свести за њега би Београд |
| уђе унутра.{S} Очи му засенуше од силне светлости; а људи у црним, салонским, хаљинама, са цвик |
| х тројица засвирају, да би и само звоно Светога Марка својом писком надгласили...{S} Зато је из |
| ница у пуној дворани, пред најотменијим светом, јавно изговорила:</p> <quote> <l>„Обоје се мени |
| и начина и искуства, да то пред осталим светом прикријемо или забашуримо.{S} И то је оно, што с |
| је неко учитељ у Крајини, па заборави о Светом Николи, или најдаље о новој години, донети бар ј |
| ти и да ми само зато дишемо, што још на свету има ваздуха; а после је цифрама доказао, да ће по |
| а заборавио би на све слаткише на овоме свету; а и ја, рекао бих, да сам баш од чисте његове кр |
| То ће им доста бити, па да их по целоме свету растури!...</p> <p>Стара госпођа није лудо комбин |
| шта, као најобразованија варош у целоме свету, не само што своје биргере, бирократе, па и арист |
| бољег сталежа“, као што се у отменијем свету говори; а и кад би каква трговкиња или начелников |
| зурлаша, да јаве отменијем перковачком свету, да ће се у Грковој кавани тога вечера држати бес |
| S} Паланке су у Србији, као и у осталом свету, мале, у њима свако свакога познаје, —- па је ли |
| ати оне три, већ у целоме цивилизованом свету узакоњене, класе; али међу учитељима, ту не би тр |
| војке <hi>морају</hi> удати, да нигде у свету <hi>нема девојачког села</hi>; а ја бих у њему хт |
| ништа научити, па, касти, да се мало у свету дотера, углади.{S} Би тамо за неко време, па се н |
| беху жути, од прилике као рђава лојана свећа.</p> <p>— И тако, за љубав оног дериштета, ви мен |
| у дворану, једном мили-и са три лојане свеће осветљену, газда Миладин свињарски трговац, са св |
| балу, стаде онде, па се заблену у силне свеће и фењере, који су на бајиру и по улицама светлели |
| тешком сну: све се око њега окретало, и свеће, и људи, и куће, па и читаве улице, чинило му се |
| , где некакви људи говоре, после виде и свеће, па, и не знајући, пође управо тамо.{S} То је бил |
| Па кад сви знамо и видимо, како је ово свечан тренутак у нашем животу, у животу овдашњег грађа |
| ад су у добром расположењу, умеју онако свечано отпевати...{S} И на томе се та вечера сврши.{S} |
| својој будућности, а и сам да се за ту свечаност приуготови...</p> <p>Кад је учитељ Тима дошао |
| у новије доба по Србији „изображенији“ свештеници праве себи појасеве, и даде га баби.{S} Баба |
| е и љубе га у руку; после га гледа међу свештеницима из оближњих села, како седи пред Милошевом |
| дланови никад не варају!{S} Неко високо свештено лице цркава за тобом!{S} Владика, прота, ђакон |
| м и остали гости, сви повикаше на њега, сви се трудише да му докажу, да је он — луд, да ништа н |
| рити тако, да су гости, хтели не хтели, сви умукли, чекајући, шта ли ће он, онако накресан, изг |
| } Чича-Тима, прота, кум и остали гости, сви повикаше на њега, сви се трудише да му докажу, да ј |
| казати...{S} Кад се у Перковцу појавио, сви су се задивили големој промени на њему: у лицу је б |
| ...{S} И на томе се та вечера сврши.{S} Сви одоше весели и расположени кући, само чича-Тима не |
| е сетимо, па да јој наздравимо!...{S} А сви знамо, да је из Новога Сада!{S} А у Новом Саду би с |
| па, кад је видео, да је дупке пуна, да сви ћуте и да су упрли очи у њега, он се још мало издиж |
| је сјајне листове забележити.{S} Па кад сви знамо и видимо, како је ово свечан тренутак у нашем |
| неки жућкастозелени капут, на ком су се сви конци лепо провидели, а и стари отрцан шешир је са |
| таком њеном самозбору куцну и звонце, и сви учитељи изиђоше из својих разреда.{S} Чича-Тима, ка |
| ишао из места, онда почеше резоновати и сви су погодили, да је то масло старе госпође гросмутер |
| ћи се сопственој лепоти...</p> <p>Као и сви остали заљубљени људи, тако и лепа Гркиња, опијена |
| узе реч учитељ трећег разреда. — Та ви сви знате, колико сам се око те несрећне деце трудио, и |
| кога?“ А и нашто да питам, кад су мени сви људи једнаки?{S} Тај, што ће мене узети, зове се Па |
| 379" /> лепо лице, онда се не чудим што сви мушкарци хоће за вама да полуде“...{S} После тога ш |
| ; — свачему има времена; видите, да нас сви гледају, да нам завиде!</p> <p>— А довече, кад се в |
| о не рече:</p> <p>— Е, па нек’ поцркају сви од муке!{S} Шта нам могу? </p> <p>Чича-Тима је хтед |
| ћу се већ доселити, па онда нек’ прсну сви од једа!</p> <p>Она му притиште руку.{S} И остали с |
| ица!...</p> <p>У томе и таком разговору сви се разиђоше.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| нила, она се гласно насмеја тако, да су сви гости у њу погледали, а лепа се Гркиња са неким пон |
| је ниједан могао бити задовољан, али су сви ћутали и нико не смеде ревизору ни беле приметити, |
| поседају. — Изволте, седите! — И они су сви поседали, где је који најближе стојао, само је чича |
| но детенце да позна свога оца!..</p> <p>Сви гости прснуше у смех; а прота се намргодио, па само |
| аћици, вредној госпођи Јоханиди.</p> <p>Сви се гости ућуташе, а чича-Тима и прота зинули од чуд |
| д видим да су моје Ере најцивиластије у свијету: не мореш га ни за реп ни за ухо, — ка чик је г |
| е с њиме насриједу!{S} Па да је прав ка свијећа, само зато, што те је уплашио, кихаће робијом!< |
| е га баби.{S} Баба га прегледа добро са свију страна, дуну у њега трипута, па га стави Гркињи н |
| етворици верна!{S} Наравно, да ћу ја од свију највише одликовати проту, с њиме ћу и шпацирати, |
| ји је баш до кума седео, нико не хте од свију тих посластица ама баш ни окусити.</p> <p>Кад су |
| ерзијски, шустерски, опанчарски — и већ свију могућих заната шегрти, па блену у гарава лица јев |
| иње и онако нико не мари...{S} Осим тих свију својстава, стара је госпођа умела и шпијунисати, |
| атерија, а празником се виђала на њој и свила!...{S} Ту је, наравно, морало бити и оговарања.{S |
| удо што су се жене питале: откуд Гркињи свила, и ко је она и шта је она, да се и од саме окружн |
| други, по чувењу, казиваху, да је већ у Свилајинцу и да ће сутра, а најдаље до прекосутра, доћи |
| страни неки штофори за хаљине од тешке свиле, од кашмира, персијских шалова и друго којешта; а |
| једно мало парченце од оне тешке црвене свиле, од које у новије доба по Србији „изображенији“ с |
| ити сву срму, па нека купи себи од црне свиле хаљину; а кад би се на таке глупости остали болес |
| </p> <p>— Да ће ми купити од тешке црне свиле хаљину, и то још ове јесени!</p> <p>— Хе, хе, хе! |
| , па и отац-прота, са својим ружичастим свиленим појасом, од кога смо белегу још код врачаре ви |
| шта! — После су ишле разне комбинације: свилену хаљину јој је купио чика-Паја член, грчки мајор |
| рња!{S} Ено, пре јој је купио чика-Паја свилену хаљину са карнерима, што се и не приличи да нос |
| зала; и кад јој је чика-Паја член купио свилену хаљину, и то је од бабе већ унапред дознала; и |
| ако ми још овога месеца не купите црну свилену хаљину, ја вас више никад погледати нећу!..{S} |
| ћете ми одмах после свадбе купити црну свилену хаљину!...{S} А сад...{S} Гром вас спалио и с в |
| а шта!...{S} Сад како да јој купим црну свилену хаљину?{S} Мањ да задужим виноград?...{S} А мор |
| им хаљинама, госпе и госпођице у тешкој свили и кадифи тоциљају се по глатким паркетима големе |
| а ћу у Београду са госпођа-Швабићком по свим стазама и путовима удесити вигове, како само ја и |
| и за љубав учинио: оној маторој, што је свима нама копала јаму, сломио је руку, одрубио нос; а |
| Каткада га лепа његова супруга почасти свима сокачким псовкама, а он се само смеје.{S} Лепа Гр |
| и других предмета испитивао, исказујући свима своје задовољство.{S} Кад је све то свршено, он и |
| госпођа гросмутерка, која је и иначе у свима перковачким сплеткама на површини пливала, баш ка |
| да испаштам!</p> <p>И тако је то ишло у свима разредима: ученици не знају, а и што знају, не мо |
| и лојане свеће осветљену, газда Миладин свињарски трговац, са својом супругом, са синовима и са |
| хтео фактима доказати: да човек који не свира ма у који инструменат није у стању за свој народ |
| ецу захрани, — донде у Ајглерову хотелу свира банда, младићи у финим чојаним хаљинама, госпе и |
| >— То, видите, све Новосатке у дромбољу свирају...{S} Само да ми је овај Дунав на мој виноград |
| берберин, који је био музикалан, т. ј. свирао је у тамбуру, они су му пљескали, а он им се за |
| о је, да је Југ-Богдан с девет Југовића свирао у клавир!...</p> <p>— У дромбуљу, млијеко ли му! |
| музикални.{S} Могуће да Југ-Богдан није свирао у гласовир, а Бошко да није био виолиниста, то ј |
| едни, те да за љубав чаше вина престане свирати, па се тек у томе случају, у највећем смеху и п |
| бана удата, да је она умела у трумбету свирати, то вам могу историјским <pb n="343" /> фактима |
| вцу још није догодио...{S} Најпре треба свирац да се умори, дувајући у гајде, или да ожедни, те |
| ашина, у кујни судови неопрани...{S} Да свисне човек од муке:!...</p> <pb n="302" /> <p>Утом се |
| тки Тимо!{S} Сутра!{S} А прексутра нека свисне стара вештица од муке!{S} Тиме се та јутарња пох |
| им се гласа чуло.{S} А кад је већ зора свитала, и гости се, мало накресани, стадоше један за д |
| екретарима ћу рећи: „Слуга сам покоран, свих пет секретара!{S} Заповедајте одсад коме хоћете; н |
| а, не могоше ни у чему помоћи.{S} Поред свих хладних облога, које је на ћелаво чича-Тимино теме |
| На таки комплименат заборавио би старац свих десет учитељских класа, све бриге и сваки страх од |
| ељак, јок!{S} Та он се у богословији са свог раскалашног живота и прославио!{S} Та зар је један |
| p>— Добро, добро, Милка, — рече, против свог обичаја, скоро благим гласом, — хајде, очешљај се |
| ацаше чезнуће погледе на <pb n="305" /> свога госта.{S} И чича-Тима је пробао да очима искаже, |
| .{S} Кад је видео учитеља богословца, а свога колегу, он се рукова с њим и честиташе му весело |
| p> <p>— Ми, видите, Тимо, немамо никога свога у овоме несрећном Перковцу; ја сам, као што знате |
| це од љутине, а очима је чисто стрељала свога дебелога супруга; и она није била више у стању со |
| ин са својом женом живи, и која жена на свога мужа мрзи, а туђе мужеве воли...{S} Све је то нач |
| ичају, очима, осмејкивала се умиљато на свога маторог обожатеља.{S} И Милка је, међутим, себи д |
| пред очију, куго неосетљива! — викну на свога даскала, а после, пуна гнева, погледа на четврти |
| о, дабогда, свако њино детенце да позна свога оца!..</p> <p>Сви гости прснуше у смех; а прота с |
| му доби израз зле воље, и он устаде са свога места и поче тешким корацима ходати горе и доле п |
| ишља, а после кратке почивке диже се са свога места и, весело ходајући по соби, продужаваше сво |
| >— Господо и браћо!</p> <p>Ја сам се са свога места, с чашом у руци, дигао, да вам у име уједињ |
| Чим га је Папраг приметио, он скочи са свога места и после неколико дубоких поклона и поклончи |
| , са своје стране савесно извршио налог свога претпостављеног, преџоњао је у омладинској дворан |
| а обасуо пољубцима.{S} Кад се Гркиња од свога ватреног обожатеља отела, изгледаше јој лице као |
| Она ми је, истина, обећала да ће се код свога маторог обожатеља за мене заузети, да што више у |
| повреди, — нарочито чича-Тима, који је свога колегу познавао, да нема речитости, и, кад у пићу |
| хе, хе!..{S} А које дете још не познаје свога оца?{S} Е!{S} Е!...</p> <p>Лепој Гркињи је пламте |
| коро не дишући, слушаше и даље бенетање свога занетог оца:</p> <p>— Она ме љуби, па, касти, чак |
| чаршији прошета.{S} Али пре него што ће свога дебелога Шпартанца оставити, морала му се похвали |
| говор свога оца, а после видела и лице свога младожење, кога је Гркиња у тој намери довела, да |
| ело се смејала и гледала у збуњено лице свога обожатеља.</p> <p>— Но, но, драги господине, шта |
| ти, али у тај мах шушну сирота Милка из свога ћошета, откуда је чула говор свога оца, а после в |
| и од љутине, волела би и искру ватре из свога обожаванога Шпартанца искресати, али све бадава, |
| опет ућута, несигурним погледом мерећи свога будућег зета.</p> <p>— Па на тај начин може још т |
| есто; а дете, кад је чуло последње речи свога оца, оно покри лице рукама, а низ образе му текош |
| задовољна, наслонила се на један јастук свога миндерлука и сањаше мирно о својој лепој будућнос |
| а петицом, а на Петровдан — као имендан свога оца — читало у цркви апостол...{S} То је, наравно |
| а из свога ћошета, откуда је чула говор свога оца, а после видела и лице свога младожење, кога |
| не проговори....{S} И тако гледајући у свога новог, али живосно уображеног, обожаваоца, правил |
| причувати, него се, као човек, да тугу свога родитељског срца ублажи, поштено напио.{S} А као |
| згладио с чела, после се примаче увету свога колеге, учитеља трећег разреда:</p> <p>— Баш ника |
| асвим задовољан, уз обожавану сапутницу свога живота.{S} Она би га презриво гледала, окренула б |
| а ма у који инструменат није у стању за свој народ погинути...{S} Људи су ћутали, само њих два |
| езазлено, онако по новосадски, раширила свој зелени амрел, пустила дугачке шлепове, да се по пр |
| абељена и накинђурена, ослањајући се на свој зелени сунцобран, отварајући на чича-Томиној оград |
| е кроз најгушћи коров, ослањајући се на свој дебели штап, провлачи прота; и то је сав узрок, шт |
| а...</p> <p>Стара врачара пљуну мало на свој палац и стаде по Гркињину длану трљати, док се на |
| е пући од једа, али шта је знао?{S} Узе свој шешир, захвали се на ручку и оде кући.</p> </div> |
| и издрпана, а и сам Никола променио је свој отрцани сламњи шешир с новим вуненим, а у лепу Грк |
| и са још већим ударом гласа продужаваше свој говор:</p> <quote> <p>— Ја хоћу да вам још овог ве |
| уче, али све беше доцкан!{S} Он није ни свој отрцани шешир скинуо, а лепа Гркиња стајала је на |
| спођи; па и она сама умела је уважавати свој уплив и достојанство.</p> <p>— Испит ће ми испасти |
| дговорила, он задовољно стаде намештати свој црвени појас на испупченом трбуху, а после јој нам |
| осле тога мало умирио, погладио би мало свој трбух и сео би, сасвим задовољан, уз обожавану сап |
| колски ревизор, а, као што сам чула, по свој прилици ће бити сам г. начелник!{S} Хоћу им, богам |
| иво, окренувши се Папрагу: — Ви сте, по свој прилици, у самој резиденцији маџарској положили ос |
| p> <p>— А кир-Никола, он вам је био, по свој прилици, девер... ха?...{S} Ил’ је отишао, да спав |
| љда са оном чупавом брадом, коју су, по свој прилици, гуске опасле, или су је шилом садили?</p> |
| и.</p> <p>У таком разговору свако оде у свој разред, где је одмах настала нема тишина.{S} Али т |
| е сама, озбиљно и замишљено гледајући у свој посао.{S} Изгледала је као одрасла девојка; ништа |
| ицу, опет би са неким поносом продужила своја разлагања:</p> <p>— Ја, видиш, иако сам изродила |
| е пажљиво и, грчевито притиснувши је на своја усташца, страсно је пољуби.{S} То да је нека стар |
| ламе...{S} Гости се наново наместише на своја места, а све по старешинству; али се весеље није |
| ћи — настављала је стара госпођа и даље своја тумачења, — то ће рећи, мој господине, да је у Ср |
| учитељке скупили, и пре него ће почети своја предавања, заседоше <pb n="307" /> у оџаклију око |
| ка, хитро као веверица, покупи и мету у своја недра.{S} У том тренутку уђе чича-Тима у собу.{S} |
| шта није ни тицало.{S} Она је познавала своје интересе, па од њих није хтела никако ни у драм о |
| о лица лак осмејак, и није никако могла своје унутрашње задовољство да притаји.{S} Три мужа!{S} |
| их предмета испитивао, исказујући свима своје задовољство.{S} Кад је све то свршено, он извади |
| есни кажипут <pb n="362" /> је упрла на своје ниско и збрчкано чело, а нос и уста је искривила, |
| њом занет, него да би имао времена и на своје дете гледати.</p> <p>— Купио сам, дакле, два јагњ |
| p>Чича-Тима се наново намрштио и сео на своје првашње место; а дете, кад је чуло последње речи |
| еданпут трже и седе сасвим замишљено на своје првашње место...{S} То је Гркињу изненадило.{S} О |
| хну се поносито, па онда извади из џепа своје наочаре, натаче их на нос и, приближивши се учите |
| ођа мало прибрала, она извади из недара своје наочаре, натаче их на нос, па онда приђе ближе ог |
| ило и радило.{S} Полицајац је, опет, са своје стране савесно извршио налог свога претпостављено |
| неког побратима; она је била чувена са своје старе шљивовице и љуте горке ракије, а поред тако |
| ситница, беше једно сокаче, које је са своје особености заслужило, да му се по могућству име с |
| ично, био збуњен, пазио је на сваки миг своје обожаване Гркиње, да какогод у чему не погреши; а |
| главу и оде у чаршију.{S} Кад је поред своје Милке прошао, она му приђе, по обичају, руци, али |
| све којешта: час је замишљао да је код своје куће, па је у занетости тражио своју обожавану Гр |
| {S} Али напослетку, љуљана теретом туге своје, опет је заспала.{S} Само Гркиња не могаше <pb n= |
| ча-Тима се поче полако облачити.{S} Узе своје чизме са кратким сарама, обуче неке старе искрпље |
| их млади богословац није ни чуо, те је своје аргументе о учитељским класама и даље својом обич |
| е добро најео и напио, и не сећајући се своје месечне плате, једнако се церекао баш као намолов |
| село ћутала и што је, вели, напућила те своје усне.{S} И он је због тога толико <pb n="333" /> |
| рковачке беседе обудовео је, те због те своје жалости није могао синоћног вечера сам лично на б |
| и, весело ходајући по соби, продужаваше своје смишљене планове полугласно исказивати:</p> <p>— |
| лом Гркиња. — И, уздигнувши мало навише своје наврањене обрве, додавала би хвалисаво: — Да сам |
| сте, оче прото...{S} Да је чича-Тима уз своје оно дериште и новаца дао?</p> <p>— Сто дуката!... |
| Тимина Милка још је млада, али то има и своје добре стране: моћи ћете од ње као у воску направи |
| у валцера, мазе се с девојкама, троше и своје и туђе паре, а хоће да им силом верујемо, да они |
| свакога од њих према заслугама оцени и своје оцене у протоколе стави.{S} Учитељу четвртог разр |
| евељеним цртама на лицу, стаде певукати своје зимско „<title>Во Јордање,</title>“ али се уједан |
| Сиромах! — рекоше. — И тај неће видети своје породице, ако је има...</p> <p>Али уствари није т |
| знаш већ, како; имаш, фала Богу, и сам своје деце!</p> <p>— Дао је Бог — рече бакалин.</p> <p> |
| је отрован паук, што ти танком пређицом своје паучине све донде срце стеже, докле у болу не пре |
| ким потоком мирно застао, па би огледао своје лице, дивећи се сопственој лепоти...</p> <p>Као и |
| ћутао као убијен, чича-Тима је грискао своје проседе бркове, а Гркиња, како је ушла у кућу, ни |
| у кошуљи, неочешљан, само што је обукао своје плаве панталоне, посади се и он до ње: — Српске м |
| е улице јурио кући.{S} А кад се дочепао своје собе, он леже на миндерлук, па је гледао укоченим |
| нда изиђе нека стара уседелица, која до своје четрдесет пете године није могла себи повољног и |
| и, неусиљени; а не као Београђанке, што своје лено корачање називају грациозним ходом, а од бел |
| анија варош у целоме свету, не само што своје биргере, бирократе, па и аристократе, на класе де |
| ље видети могле, подигла је предњи скут своје тунике чак до више колена.{S} Жене и деца су се, |
| орија вароши Перковца крупним словима у своје сјајне листове забележити.{S} Па кад сви знамо и |
| е онде почасте понеком кавом и одлазе у своје радионице; само трговци и господа долазе, кад се |
| — сами сте видели, какву моћ има реч у своје време изговорена!{S} Говорио сам вам о музици; ал |
| аше јако удубљене црте на мршавоме лицу своје гошће. — Сад ћу ја, моја лепа госпођо!{S} Сад! — |
| ћи чини и мађије, којима ће „плод чрева својего“ у ред довести; па кад је то све употребљено би |
| ше од стотину, могао бих ти учинити.{S} Своји смо, а и сигуран сам, побратиме, да ћеш ми вратит |
| рота жена, куда ће, него к мени?{S} А и своји смо нешто, те, ето, од јутрошње доба једва сам по |
| /> и црквених дјела наложио ми је, ево, својим актом, да вас са вашег неваљалог владања отпусти |
| ила, оставићеш за сутра.</p> <p>Дете га својим паметним очима погледа сасвим жалостиво, изгледа |
| <pb n="319" /> <p>И она, погледавши га својим обичним чезнућим погледом, стиште му руку својом |
| весеље?</p> <p>И она је весело тапкала својим мршавим рукама, баш као дете које се радује Божи |
| е изишла напоље; после је тек продужила својим окретним језиком даље га упознавати са новим при |
| жалостиво за њима, а после се даде сама својим мислима.{S} Она је, сирота, рано почела сама о с |
| и сами келнери су онде, наравно, према својим душевним способностима, у класе подељени, а то т |
| бабе трабуњају...</p> <p>Тек кад је она својим оштрим гласом проговорила, онда се кир-Никола тр |
| ца-Трајко црквењак, па и отац-прота, са својим ружичастим свиленим појасом, од кога смо белегу |
| е чича-Тима.</p> <p>— Јест, Јоханида са својим даскалом мора оставити Перковац...{S} Сад се Пер |
| ше, сваки својим послом, а чича-Тима са својим зетом упоредо оде управо у бакалницу, своме побр |
| коме воља била; а дотле је чича-Тима са својим зетом слистио неколико чашица пеленаша и већ се |
| каку побити!</p> <p>Кад се чича-Тима са својим побратимом вратио у бакалницу, затекоше младог б |
| .</p> <p>— Твоја кћи Милка срећна је са својим богословцем!{S} Тако пише!{S} Та насмеј се, стар |
| оши протера!{S} Та ниједна жена није са својим мужем сигурна, све док је она у овој вароши.</p> |
| — А после сасвим грациозно рукова се са својим човечуљком и оде у чаршију, да онде купи за десе |
| ху, ласно растати се са сто дуката и са својим дететом, па макар да је колико окорео. </p> <p>— |
| и је баш за гросмутеркини леђи седео са својим зетом, није могао а да на толику њену ларму не п |
| а и прославио!{S} Та зар је једанпут са својим једномишљеницима кришом из семинарије утекао, да |
| ад би каква трговкиња или начелниковица својим извесним послом те ратарске крајеве походила, да |
| ожда, првипут у животу, што се саже над својим спавајућим дететом, те га нежно, родитељски, у о |
| могао а да истога вечера не покаже пред својим препреденим зетом, да је доста замашна будала и |
| а, она му се поклонила, погледала га је својим чезнућим погледом, па је ишла даље, као нека сла |
| ио десет-дванаест пута, а бакалин га је својим паметним очима, смешећи се, од главе до пете мер |
| ијатне слике пред њу изнети, која би је својим заносним бојама у тузи њеној утешити могла.{S} А |
| мевао.{S} Он је, дакле, био тај, што је својим огромним духом задахнуо перковачку омладину, да |
| вивши се поносито, оде гросмутерка даље својим путем, наравно, да још истог дана г. начелнику п |
| оме куцну неко на врати, а чича-Тима се својим храпавим гласом одазва: „Херајн!“</p> <pb n="331 |
| ркиња.</p> <p>— Но, Милка, — продера се својим крештећим гласом, — шта је то?{S} Дванаести је с |
| а поверити виљушку у руку, и то ће дете својим врапчјим гласом да декламује неку убојну песму, |
| и младога Папрага, који му је и сувише својим изнутрашњим задахом ударао на црквени тамјан, а |
| ад су то попили, они се разиђоше, сваки својим послом, а чича-Тима са својим зетом упоредо оде |
| <p>После тога се руковаше и одоше сваки својим путем; а гости, који су још у кавани остали, гле |
| Београда пуно путника, који су путовали својим послом за Београд.{S} Неки су се по „фердеку“ ше |
| ти...{S} Гркиња је још једанпут премери својим пепељавим очима, па кад је видела да дете њеном |
| о нечем запитао, он би без сваке свести својим мутним очима бленуо, а не би ништа одговарао; па |
| е умео ништа говорити; бленуо је мутним својим очима, без и најмање свести, у доктора...{S} Ост |
| а пијаница по просутоме вину, тако и он својим пуним зрацима да тапка по бистроме потоку!...</p |
| тима, и, учинивши шећерну мину, стаде о својим колегама разговарати.{S} Наравно, да није ни јед |
| се по „фердеку“ шетали, премишљајући о својим домаћим и шпекулативним <pb n="391" /> пословима |
| е мало живље кретати.</p> <p>—Све ће то својим редом ићи — рече Папрагу. — Све сам ја то удесио |
| рковцу беседу, ја се надам, да ћете нас својим присуством усрећити.</p> <p>Папраг застаде мало, |
| читељи.{S} Ал’ учитељи као да су били у својим посетама најтачнији.{S} Чим оду мајстори, одмах |
| говора; мало је ко од скупљених гостију својим стањем био задовољан, а нарочито ова последња се |
| павице, да више не гледа свакојака лица својих обожатеља, о којима је цео онај дан премишљала.{ |
| еде, којима је после мајчине смрти и од својих и од туђинаца често обасипана бивала, научила се |
| уцну и звонце, и сви учитељи изиђоше из својих разреда.{S} Чича-Тима, кашљуцајући, стиже стару |
| Стара госпођа је таким резултатом мисли својих била потпуно задовољна, наслонила се на један ја |
| ознавао.{S} Уосталом, чича-Тима је имао својих и малих и великих мана; а ко их од људи нема...{ |
| то руменило, које вино раскошно по лицу својих љубимаца просипа.{S} Очи му синуше грозничавом в |
| поштује.{S} Хоће ли им се смети у тузи својој или у радости поверити?{S} Хоће ли у Папраговој |
| тељ Тима је, наљућен, отишао право кући својој, седе, онако срдит, на једну столицу, погледа не |
| је, сирота, рано почела сама о себи, о својој судбини, да мисли... — Кажу — говорила је тек он |
| ожаваоца, правила је нове комбинације о својој лепшој будућности. — У Америци, веле, има попова |
| у страну, које да продужи комбинације о својој будућности, а и сам да се за ту свечаност приуго |
| астук свога миндерлука и сањаше мирно о својој лепој будућности.</p> </div> <div type="chapter" |
| еме за њом, а после се окрете задовољно својој Гркињи:</p> <pb n="320" /> <p>— Нека их, моја сл |
| /> заспати.{S} Она је била будна.{S} По својој мекој постељи превртала се с лева на десно, уста |
| ђења...{S} Стара госпођа гросмутерка, у својој црној хаљини, на нос је натакла наочаре, подбочи |
| , онда се уверио да је у својој соби, у својој рођеној постељи, а ниже себе на миндерлуку види, |
| никове собе изишао, а уђе гросмутерка у својој обичној црној хаљини; проседу своју косу склонил |
| једног похвалила, а што је год могла у својој пакости измислити, све је то на кир-Николу и леп |
| и не мари, још гледа, ако може, да је у својој пакости здере и позледи...{S} Стога је чича-Тима |
| је отворио очи, онда се уверио да је у својој соби, у својој рођеној постељи, а ниже себе на м |
| стојале, па, и не гледајући их, поче у својој раздражености као свака пиљарица резоновати: — Л |
| захтевала, а и сам он је увиђао да би у својој ватреној љубави много срећнији био, да Милку ски |
| усхићеном заносу и заспала, уживајући у својој лепоти.</p> <p>— Тако је то, моја Милка.{S} Дана |
| па Гркиња и кир-Никола, живљаху мирно у својој скромној усамљености и у томе им нико није смета |
| малакше, као што је то и сам професор у својој беседи навео: „Без ваздуха људи не могу живети; |
| њим задахом ударао на црквени тамјан, а својом углађеном спољашњошћу на филистарску помаду, ниј |
| ирају, да би и само звоно Светога Марка својом писком надгласили...{S} Зато је изабрала перкова |
| "353" /> прецртала и написала лепо сама својом руком друго слово; па и оно <hi>веди</hi> је она |
| ну, газда Миладин свињарски трговац, са својом супругом, са синовима и са снахама у чисто српск |
| оман кринолин.{S} Наскоро затим дође са својом скоро доведеном младом неки Гаја берберин.{S} Њи |
| имао и парче винограда, који је сам са својом домаћицом одгртао и загртао; али као главни прои |
| наслагане памуклије, које је он сам са својом децом шио, а по рафовима беше цифрасто понаслага |
| , како се који чиновник или грађанин са својом женом живи, и која жена на свога мужа мрзи, а ту |
| ћу преместити у Хомоље; а кад се он са својом вештицом одсели, онда је чича-Тима мој!...</p> < |
| иња приступила ближе асталу и већ хтеде својом сувом руком да зграби поређане ствари, Милка јој |
| е аргументе о учитељским класама и даље својом обичном научењачком мирноћом продужио: — Дакле, |
| ило у чинији зрнцета, до кога она не би својом загорелином допрла; а сад нарочито, где јој све |
| ичним чезнућим погледом, стиште му руку својом десном руком, а левом га поглади по збрчканом ли |
| је, београдско-новосадске, забаве, поче својски одазивати: прво уђе у дворану, једном мили-и са |
| онако нико не мари...{S} Осим тих свију својстава, стара је госпођа умела и шпијунисати, и то м |
| ти, јер га ни познавала није.{S} Његова својта и рођаци беху далеко од Перковца, није, дакле, м |
| таром свату, па и младенцима, и њиховој својти, у здравље; али ја сад желим, уколико ми силе до |
| сно!</p> <p>Гркиња уздиже обрве високо, своју суву руку у белим рукавицама узвиси скоро до прси |
| ће те <pb n="338" /> ноћи похарати, да своју гладну децу захрани, — донде у Ајглерову хотелу с |
| b n="324" /> а он није добио прилике да своју обожавану Гркињу загрли.{S} Два-три љубавна погле |
| ја имам моју плату, а он осим плате има своју кућу и виноград...{S} Поговара се, да ће се и одс |
| Е, шта знам!{S} Људи су људи, сваки има своју невољу!{S} Ето, попа Ђока се, сиромах, пропио; ко |
| ли сад задовољна? —— питао је чича-Тима своју ћерку удавачу...{S} Девојче испрва ћуташе, али ка |
| ћутала и пришивала шарене шепутлице на своју венчану хаљину.</p> <pb n="376" /> <p>- Е, јеси л |
| пио.{S} А као напит, прво се наљутио на своју Милку, што је целог вечера невесело ћутала и што |
| огда, као што она најмања пчелица позна своју кошницу, тако, дабогда, свако њино детенце да поз |
| д путника приближи, он брижљиво заклања своју мараму руком, као да се боји, е ће га ко похарати |
| једно зрнце од оне наворе, коју су пред своју смрт поделила у Св. Гори три јерарха...</p> <p>Гр |
| , овако, сама и остављена, наслонила је своју малаксалу главицу на суву руку, па је замишљено г |
| тици тога прописа гледало је јадно дете своју изгубљену мајку, па се часом насмешило, а махом ј |
| ..{S} Људи су људи, сваки гледа како ће своју рану завити и утоплити, а за туђу нико и не мари, |
| нешто шапутала, па високим гласом поче своју декламацију:</p> <pb n="344" /> <quote> <title>АМ |
| а сам неморална; а неће да гледа себе и своју кућу — срам га било! — него слуша, шта му којекак |
| не баш добро родио.{S} А, после, имаш и своју поштену службицу!{S} На тако јемство дао би ти ма |
| и већ је зинуо, да, по обичају, изгрди своју мезимицу, али кад је видео обожавану Гркињу, он с |
| није ишло од руке; он, дакле, приближи своју столицу њеној, загрли је, па је, онако старачки, |
| потицу, а после стаде задовољно гладити своју, одавна већ прогрушану, браду; затим се сасвим оп |
| е!</p> <p>Да је чича-Тима боље погледао своју ћерку, он би видео, где јој се суза преко белих о |
| о до деда-Спире, узео је четку, очеткао своју атилу, умио се, загладио косу, попио је каву и сп |
| од своје куће, па је у занетости тражио своју обожавану Гркињу; молио је, преклињао, само да га |
| ску прашину.</p> <p>Кад је учитељ попио своју грку, он се препоручи и оде у своју школу.{S} Ниј |
| >Кад је и ту чашу грке искапио, да мало своју унутрашњу муку разблажи, а он оде право кући, да |
| је већ испио ракију и сркаше задовољно своју црну каву.{S} Али није дуго седео сам, наскоро за |
| сталом близу корманоша, па онде простро своју шарену мараму и нешто из ње вади, па ређа по аста |
| ао тако, да и он умало што није уштинуо своју проводаџику, али се опет трже; а, после, и као до |
| има, као онога тренутка, кад је првипут своју обожавану Гркињу видео!...{S} Кир-Николу и остале |
| , али га Гркиња узе под руку и одведе у своју собу — на ручак.{S} Милка остаде сама, погледала |
| пио своју грку, он се препоручи и оде у своју школу.{S} Није се још ни три корака од Спирине ка |
| ича-Тима закрљештеним очима гледао је у своју уплашену ћерку, која је онде пред њим дрхтала, ал |
| ет није могао да не погледа пажљивије у своју мезимицу; па кад је видео од плача поцрвенеле очи |
| и да је, као такав, до ушију заљубљен у своју набељену Гркињу.{S} То препреденом богословцу ниј |
| е ни речи проговорити, само је бленуо у своју обожавану и љубведостојну богињу; кршио је руке, |
| "345" /> практиканата употребили су сву своју речитост и оштроумље, да се беседа, ако је икако |
| у својој обичној црној хаљини; проседу своју косу склонила је вешто под црну капу, само је јед |
| тати, н.пр., о створењу света, па ће са свом ватром, која је будали свакад на расположењу, дока |
| и, истина, знао, али где је срца, да се свом идолу противи...{S} После се, онако збуњен, накашљ |
| одиста поштен човек; он се радовао што свом пријатељу може услугу учинити, и то баш у оно врем |
| се мене лично тиче, признајем, да сам у свом веку два-три пута и ја био гост на њима; али за шт |
| прилику, окрете се, усиљено смејући се, своме чича-Тими:</p> <pb n="355" /> <p>— Ви, откако сте |
| м зетом упоредо оде управо у бакалницу, своме побратиму.{S} Папраг се, по обичају, и ту поклони |
| вади из недара једно писамце и стаде га своме колеги на уво читати:</p> <quote> <p>„Слатка грос |
| ј резиденцији маџарској положили основе своме данашњем образовању?</p> <p>Папраг је осетио жаок |
| d> <p>Међутим, док је стара госпођа, по своме, доста вешто смишљеном, програму, утрвене и неутр |
| е снаге и спољашности тек онда добија у своме изгледу, кад је мало више неглиже обучен.</p> <p> |
| } То само нећу!...</p> <p>Тако је она у своме меком кревету премишљала и већ је у мислима гледа |
| ду на посао; мајстори се <pb n="336" /> сврате још пре сванућа у кавану, па се онде почасте пон |
| на моје дете; па да се, касти, одљутим, свратио сам се на једну шљивовицу.</p> <p>— Ох, господи |
| прага, а господин је видео њу, и тим је свршено: довече прстен!...</p> <p>— Та оно, касти, не б |
| има своје задовољство.{S} Кад је све то свршено, он извади из једног пакетића неколико књига, т |
| о отпевати...{S} И на томе се та вечера сврши.{S} Сви одоше весели и расположени кући, само чич |
| а од муке!{S} Тиме се та јутарња похода свршила.{S} Она се још једанпут рукова с њим, па оде, а |
| одине, ми као да смо још јуче за свакад свршили наш разговор?</p> <p>— То нисмо, драга колегини |
| ...</p> <p>Сутрадан, кад су се предвече свршили испити, ревизор искупи све учитеље у стану стар |
| , он је прави Атињанин; онде је и науке свршио.{S} А ви сте, слатки Тимо, Сремац!...</p> <p>— Ј |
| у и њега слушали... </p> <p>А кад је он свршио, изиђе на среду и лепа Гркиња.{S} Стара госпођа |
| еног, преџоњао је у омладинској дворани сву ноћ, пио је с њима, здравио се; а ујутру је отишао, |
| мо да га погледи, а он ће јој поклонити сву срму, па нека купи себи од црне свиле хаљину; а кад |
| ; ону највећу, моју лепу Љубицу, њу сам сву црвеним трачицама и зеленим венцима накитила, па са |
| вино ретко употребљава, а прекодан и по сву ноћ о белом вину проводи; ноћу не излази напоље, је |
| да се трудиш! </p> <p>И тако је ревизор сву децу за њихове радове редом похваљивао, и после је, |
| b n="345" /> практиканата употребили су сву своју речитост и оштроумље, да се беседа, ако је ик |
| ми тек допустити, да у сваком сталежу и свугде има постепености, која се код нас учитеља основн |
| иру!{S} Само ви немојте ваш прчасти нос свугде забадати!{S} Ви, ислужена бабицо са отрцаном дип |
| лницу...{S} У болници му <pb n="395" /> свукоше хаљине, дадоше му малу белу капицу, плав шлафро |
| >— Да им Бог поживи дечицу, и, дабогда, се ројила по кући, као пчеле у кованлуку! </p> <p>Чича- |
| сти, зете, тамо код вас у Пешти, можда, се ово скупо и продаје, па га, ваљда, друкче и зову; а |
| ду дате јој и чисту кошуљу; касти, она, се у Перковцу чистије носи и од саме госпа-начелниковиц |
| наћанин на плеву за страшило, а, овамо, се једнако церека и клипи као намолован пајацо.</p> <p> |
| а и ручак и вечера!</p> <p>-— Бре, нек’ се не заноси — грмео је чича-Тима, — док је није ђаво о |
| мојим сирћетом зготовити!{S} Па учи л’ се то у школи...{S} Тако је то, касти; али сад јаја как |
| ка набавиш.{S} Деца су, брига је, треба се, богме, и спремити.</p> <pb n="366" /> <p>— Треба, п |
| } Болесник заборавља на шећер, навикава се на пелен, и временом лекар ће, можда, с поносом рећи |
| а непометена, прозори неочишћени, једва се провиди кроз њих; ено, по дуварима виси паучина, на |
| прсију!{S} А он ми ономад приђе, рукова се са мном, а мени се учини као да ми је мртвац за <pb |
| >Младић се приближи учитељ-Тими, рукова се и са најумиљатијим смешењем одступи један корак натр |
| ара госпођа обори застиђено очи, рукова се с њиме и, задовољна, што ће и само министарство још |
| — доврши препредени богословац, рукова се још једанпут и оде...</p> </div> <div type="chapter" |
| госпођу, он се усиљено осмехну и рукова се с њоме, а остале учитеље није ни погледао.</p> <p>— |
| киња. — А после сасвим грациозно рукова се са својим човечуљком и оде у чаршију, да онде купи з |
| него школом и просветом.{S} Просвета га се утолико тиче, уколико му понеку, с руског преведену |
| Ђока, учитељ трећег разреда, —- баш га се ништ’ не бојим!{S} Деца ми знају све као воду!{S} Ал |
| наслонила је главу на руку.{S} Из свега се видело да о нечем премишља, а после кратке почивке д |
| на, млада па лепа — вели — па у каквога се зврндова загледала!“...</p> <p>— Оно, касти — рече ч |
| н још вечерас видети?</p> <p>После тога се руковаше и одоше сваки својим путем; а гости, који с |
| роз прозор гледала; а кад је видела, да се авлијска врата отворише, она истрча пред учитеља Тим |
| провиривали.{S} Она се само бринула, да се на њеној хаљини виде шепутле и карнери, а он је, по |
| је Милка, онако ожалошћена, отишла, да се у неком усамљеном ћошету куће сита наплаче, и кад је |
| не одмарати се...{S} Ох, та прашина, да се човек угуши, баш ме умори!...</p> <p>И није лако по |
| ињи свила, и ко је она и шта је она, да се и од саме окружне начелниковице шареније носи?{S} Та |
| ји!{S} Ја сам свакад био тога мњења, да се учитељи према годинама награђују.{S} Шта ви на то ве |
| иле тужбу бар са две хиљаде потписа, да се хапси, или да се из ове вароши протера!{S} Та ниједн |
| н би, истина, знао, али где је срца, да се свом идолу противи...{S} После се, онако збуњен, нак |
| ..{S} Хтеде све да слиндари са себе, да се преобуче, али све беше доцкан!{S} Он није ни свој от |
| лени амрел, пустила дугачке шлепове, да се по прашини вуку; а, овамо, како би се беле шлингован |
| итао министарски акт!.,.{S} Он каже, да се отпустим из службе...{S} А, не превари старога курја |
| црни накити, то тако дивно доликује, да се не да описати!{S} Исто тако, ако купиш црне ципеле, |
| и су сву своју речитост и оштроумље, да се беседа, ако је икако могуће, на највеселији начин ба |
| ких мисли, које ме, може бити, море, да се отресем; хоћу, као што је пре мени неко казао, да за |
| најкитњастије обукла и спремаше се, да се мало по чаршији прошета.{S} Али пре него што ће свог |
| дужности; а, друго, ви и сами знате, да се у овим околностима морам и спремати — дакле...</p> < |
| ла да се лепом божјом природом бави, да се диви шареним ливадама и загаситом зеленилу прастарих |
| од дебелих врљика плот тако велики, да се од њега једва видео искривљен оџак, који је од плета |
| који су га још из малена познавали, да се и као дете радо смејао тако, да често није могао ни |
| те га понуди <pb n="361" /> Гркињи, да се на њега посади; а сама је, с прекрштеним ногама, сел |
| није могао ништа научити, па, касти, да се мало у свету дотера, углади.{S} Би тамо за неко врем |
| научило на ред...{S} А, управо рећи, да се нисте к нама доселили, не би никад ни знала за уредн |
| ше безобразна жена, — да га доведем, да се најпре упознате, па после, наравно, да се прстенује. |
| је врачара. — Хоће да умре за тобом, да се обеси, да полуди, да побесни!...{S} Благо теби, госп |
| ачелник министарства много наклоњен, да се о њојзи више пута са поштовањем изразио: како би Срб |
| ње са тако несносним смрадом куљао, да се сирота Гркиња једва на ногама држала.{S} Та баба, ко |
| вапут већи комплименат направи тако, да се чича-Тима побојао, да му како зет не разбије нос.{S} |
| , у коме је највише калуђера живело, да се онде каје и да тражи помоћи.{S} А ако се нашла каква |
| е да понос: но, то би тек лепо било, да се уморила!...{S} Таки случај се у Перковцу још није до |
| најпре упознате, па после, наравно, да се прстенује.{S} Он је, истина, за данас само учитељ, а |
| о је известити министра.{S} Наравно, да се на таки реферат и сам министар насмејао, а одговорио |
| оје је наумила походити.{S} Наравно, да се лепа Гркиња на таке маленкости није <pb n="359" /> о |
| а за четврти разред додаћу само то, да се једанпут пијан у механи изразио да попови нису христ |
| ла, желећи премештаја ил’ друго што, да се за препоруку њојзи обраћао, па често и онај поклон, |
| у казати, да не иду редовно у цркву, да се исмевају министарским расписима, које, наравно, наче |
| е венчање; морам поручити и Папрагу, да се још у четвртак у чаршији нађе; треба, касти, и да се |
| а како га је Пепита волела?{S} Кажу, да се једанпут из превелике љубави хтела и удавити, само ш |
| унце љепше сјало!{S} Ма све ка вељу, да се и нама старцима још пођешто мили.{S} Наједем ти се, |
| </p> <p>— Та зар не видиш — шану му, да се и прота и чича-Тима мргоде?{S} Ћути!...</p> <p>— Да |
| духом задахнуо перковачку омладину, да се међу остале онамошње забаве уврсти и словенска бесед |
| ошку, загрли и тако је силно цмокну, да се дете у соби пробудило.{S} После је сасвим кицошки уз |
| је опио?{S} Гледајући у лепу Гркињу, да се није заљубио?...{S} Све игра, сиромах; рекао би, као |
| о од министарства просвете званично: да се кир-Никола казни двомесечном платом, а чича-Тими да |
| о искривио, па да прсне од смеја!{S} Да се није опио?{S} Гледајући у лепу Гркињу, да се није за |
| говорила је тек онако полугласно, — да се девојке <hi>морају</hi> удати, да нигде у свету <hi> |
| емилостиво гурну од себе...</p> <p>— Да се нисте усудили|...{S} Јер... </p> <p>Она га погледа п |
| уделовати, није се могла уздржати, а да се не пљесне рукама.{S} Кад је то учинила, она се гласн |
| истарску помаду, није могао од смеја да се уздржи и у себи да не проговори: ево још једног чове |
| пођа Гркиња није за онда наумна била да се лепом божјом природом бави, да се диви шареним ливад |
| адом, на лицу товар белила, а хаљина да се и не види од самих пантљика и шепутала; тако намеште |
| Дајдер ми, деда, још једну грку, па да се вучем у ту дерну школу!{S} Е, јес’ чуо, деда-Спиро, |
| ај ми, побратиме, још једну грку, па да се гледа за послом!</p> <p>Кад је и ту чашу грке искапи |
| о ваздан бих могла гледати у њих, па да се сита не нагледам; а у њега су мале, жмираве, очи, — |
| , мало се и наљутио на моје дете; па да се, касти, одљутим, свратио сам се на једну шљивовицу.< |
| е никад погледати нећу!..{S} А донде да се нисте усудили приближити се мени и називати ме свако |
| ствари не узимаш код себе, лако може да се одбије од тебе!{S} А, богме, то је лепа прилика!{S} |
| {S} Она погледа на врата, мислила је да се није, како, њен дебели <pb n="306" /> муж појавио; а |
| киде му реч лепа Гркиња, -— време је да се руча.{S} Извол’те, мој дебели даскало досад је давно |
| .</p> <p>— Лепо, Ленка, треба и даље да се трудиш! </p> <p>И тако је ревизор сву децу за њихове |
| ој заборавити да поздравиш снају, те да се она спреми; млада је, моћи ће још коју поиграти у ко |
| одузео...</p> <p>И стари учитељ поче да се спрема: згладио је косу, обукао црни капут, који је |
| јесте чули, језик за зубе!{S} И више да се нисте усудили мене белајдиговати... јер...{S} Та ви |
| ртак у чаршији нађе; треба, касти, и да се спрема.</p> <p>— Та лако је са спремом — прихвати Гр |
| сте ви код мене, волела бих чисто и да се не пробуди више.</p> <p>То је било и сувише.{S} Очи |
| а уствари видим, да има нов капут и да се толико пута до земље поклони, колико коракне; моја м |
| е фела разног јестива било, па још и да се учитељ четвртог разреда први опио; и то су дочули, п |
| хаљине, па му рече, да може ићи, али да се најпре пресвуче.{S} Старац је слушао, пресвукао се; |
| две хиљаде потписа, да се хапси, или да се из ове вароши протера!{S} Та ниједна жена није са св |
| порођаја и умрла.{S} Људи су мислили да се чича-Тима, после онаке красне жене, неће више никада |
| азни двомесечном платом, а чича-Тими да се одузму две класе.{S} То их је поразило...{S} Чича-Ти |
| а себе старати!{S} И тако ћу гледати да се, колико сутра, са њиме насамо разговарим, па ако мож |
| инације о својој будућности, а и сам да се за ту свечаност приуготови...</p> <p>Кад је учитељ Т |
| н зној.{S} Кад је хтео са начелником да се опрости, није могао ни речи изустити, отворио је вра |
| ст од госпође Јоханиде, и ми ниједан да се сетимо, па да јој наздравимо!...{S} А сви знамо, да |
| аку да ходи, да гледа, на који начин да се поздравља.{S} Па, касти, она се, откако амо дођосмо, |
| p>Учитељ четвртог разреда није могао да се не насмеје. — Уосталом — рече он, — што се мене личн |
| пуноме мраку бледети; али прота, као да се повампирио, добиваше све јаснији и опредељенији обли |
| љиво заклања своју мараму руком, као да се боји, е ће га ко похарати.</p> <p>— А шта ти је то, |
| ити.</p> <p>Папраг застаде мало, као да се премишља.</p> <pb n="335" /> <p>— Милостива, то вам |
| свим блед и задуван, изгледао је као да се нека грдна несрећа догодила и једва је дошао до речи |
| > <p>Он га погледа тупо, а после као да се хтеде нешто сетити:</p> <p>— Милка?...{S} Милка?... |
| че, осмејкујући се пакосно. — Ви као да се још љутите?...</p> <p>Стара госпођа га погледа, през |
| е краја оговарању.{S} Али све то као да се лепе Гркиње ништа није ни тицало.{S} Она је познавал |
| чути ни разумети, <pb n="369" /> до да се говор водио око десет учитељских класа.{S} И учитељ |
| хаљинама, само што је носила, колико да се зна да отменијој перковачкој класи припада, доста ог |
| ја једну шљивовицу искапити, колико да се мало расхладим.</p> <p>Чича-Тимин побратим беше доба |
| аше се да иде мало у чаршију, колико да се расхлади, а и вече по себи беше дивно.{S} Он је у ли |
| ну врло мало еспапа имао; тек колико да се назове трговац.{S} На једној страни дућана стојале с |
| ло климао ногама, то му није сметало да се пред чича-Тимом не само по обичају поклони, него да |
| и да мало продиване.{S} Прво је било да се увере, где ли се сад школски ревизор налази?{S} Једн |
| инице!...{S} Но, то би тек лепо било да се због таких маленкости стари познаници посвађају! — р |
| ј твој зет био би красан момак, само да се толико не смеје и не <pb n="373" /> клања, а овако м |
| а у какву црну исхабану шамију, само да се, колико толико, са онима изравна, које је наумила по |
| инити?{S} Ако ни за шта друго, а оно да се нагледате оног лепог детињег лица.</p> <p>— Напротив |
| о дете, ти си већ одрасла, треба већ да се и удаш!“ Па сам јој нашла и младожењу; онај црни шта |
| видео Гркињу, трудио се по могућству да се весело насмеје. — Дивно вече, касти; да умем стихове |
| у колу.{S} А сад, дабогда, у здрављу да се видимо и лаку ти ноћ!</p> <milestone unit="subSectio |
| ја довека да учитељујем, не!{S} Хоћу да се запопим, да добијем ваљану парохију, а ту је нуждан |
| је догодио...{S} Најпре треба свирац да се умори, дувајући у гајде, или да ожедни, те да за љуб |
| зна ништа!...</p> <p>Учитељ IV разреда се смејао, али не чича-Тимину хвалисању, него му беше с |
| у минијатури.</p> <p>Учитељ IV разреда се слатко насмејао: — Е, изгубио сам!{S} Деда-Спиро, до |
| уву руку, па је замишљено гледала преда се.{S} На запећку стајао је хлебац и недодирнут, могли |
| ко невинашце, обори очи и гледаше преда се; а кад ју је начелник загрлио, она га је отискивала, |
| к је чист...</l> </quote> <p>— Јоханида се усмрдела....{S} А господин секретар мисли да су учит |
| својим оштрим гласом проговорила, онда се кир-Никола трже и стаде се гласно смејати, а чича-Ти |
| омислим какве су их ручице месиле, онда се не чудим!...</p> <p>И он погледа најумиљатијим погле |
| дим ваше <pb n="379" /> лепо лице, онда се не чудим што сви мушкарци хоће за вама да полуде“... |
| ед гробља; али кад је отворио очи, онда се уверио да је у својој соби, у својој рођеној постељи |
| кад је учитељ донео шунку и вино, онда се није имало ништа чекати.{S} Учитељ, кад је видео, да |
| а и зеленим карнерима; а, после, и мода се променила, изишле су и никакве тунике...{S} Оно, кас |
| била скоро на крају горње мале, откуда се виде зелене утрине, што се од самог Перковца до у Ми |
| с њоме унознати...</p> <p>Стара госпођа се при овим речима ђаволасто осмехну, а после, сетивши |
| упута поздравим...</p> <p>Стара госпођа се захвалила, клањајући се и успијајући устима, и, учин |
| праг, сутра имамо у Перковцу беседу, ја се надам, да ћете нас својим присуством усрећити.</p> < |
| у нашем Перковцу, све су је омрзле; ја се чудим, како досада нису саставиле тужбу бар са две х |
| ађају! — рече чича-Тима заједљиво. — Ја се, штавише, надам, да ћемо још много година пријатељи |
| уда! —- прекиде јој чича-Тима реч. — Ја се опет бојим вас!{S} Ви, ваљда, мислите, што сте још и |
| ељ Тима доћи овамо на каву?</p> <p>— Ја се чудим — рече, — где се и досад бави.{S} Ако га није |
| филозофа.</p> <p>— Мој отац хоће, и ја се морам удати!{S} Ја не смем питати: „За кога?“ А и на |
| сталежу и свугде има постепености, која се код нас учитеља основних школа назива класа!{S} Узми |
| а и сам је смотао једну шљивовицу, која се њему веома допала.</p> <p>— ’Ма, побратиме, —- рећи |
| лекар ће, можда, с поносом рећи: „Моја се болесница навикла на горчину“!{S} И то је све, што с |
| ног угојеног вепра, — тај, богами, нека се не нада класи!..{S} А то су моје перковачке колеге о |
| јој буде врућина, а прота и Никола нека се упрегну, а ја ћу остраг гурати, док се не расхлади.. |
| оришна цедуља.</p> <p>И заиста, публика се, жељна мало отменије, образованије, београдско-новос |
| аље: — Ето, ово слово беше рђаво, мајка се и наљутила на мене, па га је <pb n="353" /> прецртал |
| аки има своју невољу!{S} Ето, попа Ђока се, сиромах, пропио; ко зна, каква му је то вештица учи |
| кола Грчић.</p> </quote> <p>Гросмутерка се опет пљесну рукама, а Гркиња, после подуже почивке, |
| /note> <note xml:id="SRP18760_N2">Ћошка се зове пред кућом од дрвета начињен као балкон.</note> |
| еврћући, по обичају, очима, осмејкивала се умиљато на свога маторог обожатеља.{S} И Милка је, м |
| } Што није више ни за шта — пренемагала се баба, — изношено, благо стрини!{S} Та ону твоју стар |
| S} А како твој чича-Тима, ха? — смејала се баба. — Иде као слеп за тобом.{S} А јесам ли ја каза |
| брати...</p> <p>— Нећу дунста — смејала се Гркиња, — него сам наумила довече да правим вечеру, |
| јала...</p> <p>— Лепо, лепо! — церекала се баба. — То је морал!{S} То је учитељско владање!{S} |
| а.{S} По својој мекој постељи превртала се с лева на десно, устајала би, намештала би и наново |
| лед.{S} Мала Милка већ се умила и стала се чешљати; њојзи не беше ништа необично што је оца так |
| војих била потпуно задовољна, наслонила се на један јастук свога миндерлука и сањаше мирно о св |
| Монакову не беше дубоке воде; заронила се, касти, чак до кукова.</p> <p>Дете, које је сав тај |
| у,<ref target="#SRP18760_N2" /> скупила се скоро у клупче, а главу је наслонила у крило; залуд |
| на кукове, обрве је уздигла, искосирила се мало настрану, па се тако неколико тренутака само у |
| есно сокаче, па прошавши онуда, упутила се право горњој мали.{S} Ту, у томе усамљеноме крају, р |
| и, на нос је натакла наочаре, подбочила се са обе руке на кукове, па их посматра поиздаље; а ка |
| уђинаца често обасипана бивала, научила се трпљиво сносити...{S} Гркиња је још једанпут премери |
| а бити?{S} А и и стара госпођа узмучила се, и њу је голицало, и не беше јој лако тајну чувати:< |
| ли дан.{S} Вечера се спрема, кир-Никола се смеје, а лепа Гркиња се сваком извињаваше, како се н |
| у прозвано ђаче зна лекцију, кир-Никола се задовољно насмеје; а ако не зна, он га повали, сирот |
| к и двапут пољуби!...</p> <p>Кир-Никола се слатко насмејао, допало му се што му је жена тако ош |
| таким мислима занета, ућутала, а споља се чуо притворни глас набељене Гркиње: — Милчице, а зар |
| ко је био прислоњен уз невесту, скотрља се од радости на земљу... „Дакле и ти имаш вољу?{S} Е, |
| /p> <p>И он се диже са столице, накашља се мало, узе чашу, уздиже је увис, па онда поче крупним |
| ту параду из прикрајка гледао, накашља се зловољно и прогунђа у себи: „Но, и то мора да је нек |
| је ориђинал послао чак у Париз; ја сама се нисам познала, така је то красота била!!...</p> <p>Т |
| д нарочито, где јој све интриге, којима се служила, не могоше ни у чему помоћи.{S} Поред свих х |
| други сваковрсни инструменти, у којима се, опет по казивању перковачких грађана, потпуно разум |
| — Не знам, вере ми! </p> <p>Учитељ Тима се нечем досетио, скиде са полице литру с ракијом, па ј |
| оспођа... госпођа...</p> <p>Учитељ Тима се весело осмехну, приђе детету, да га мало охрабри.</p |
| Гркиња из горње мале вратила, чича-Тима се већ био умио и очешљао и спремаше се да иде мало у ч |
| ратима га погледаше зачуђено; чича-Тима се мало накашљао, јер није знао, шта ће да му одговори. |
| о се накашља пред вратима.{S} Чича-Тима се трже.</p> <p>— Да није она? </p> <p>Неко куцну на вр |
| Утоме куцну неко на врати, а чича-Тима се својим храпавим гласом одазва: „Херајн!“</p> <pb n=" |
| ion" /> <p>То јутро по беседи чича-Тима се доцне пробудио, а кад је устао, беше некако зловољан |
| годила?</p> <pb n="312" /> <p>Чича-Тима се чудио, откуд стара вештица све то да сазна?{S} Та, в |
| га истерао из службе!</p> <p>Чича-Тима се примаче ближе њему, па га тек онако испод обрва погл |
| је данашња младеж!...</p> <p>Чича-Тима се спремаше да је наново пољуби, али на вратима се чуло |
| те нас иберашовали!...</p> <p>Чича-Тима се смејао, беше добре воље; нарочито га је задовољавало |
| , и ја је морам удати.</p> <p>Чича-Тима се наново намрштио и сео на своје првашње место; а дете |
| одужаваше крепећи сан.</p> <p>Чича-Тима се поче полако облачити.{S} Узе своје чизме са кратким |
| аше да је наново пољуби, али на вратима се чуло кир-Николино кашљуцање, а затим смеј и церекање |
| ијом?...</p> <pb n="351" /> <p>— Камена се помирио!{S} Сирота жена од муке се и пропила.{S} А и |
| љесне рукама.{S} Кад је то учинила, она се гласно насмеја тако, да су сви гости у њу погледали, |
| ла очи, како су црвене и исплакане, она се трже и ућута, све док Милка није изишла напоље; посл |
| ачин да се поздравља.{S} Па, касти, она се, откако амо дођосмо, лепо и поучила; сад већ и не ум |
| ију понудише, да заузме горње чело, она се извињаваше тиме, да, као домаћица, мора сваки час ус |
| ина начелника да је још у неглижеу, она се хтеде удалити, <pb n="347" /> али он викну, јутрењом |
| лепи, васпитани!{S} Хе, хе, хе!{S} Она се васпитала код моје Јохиниде, а он у Будиму...{S} Ја |
| м трбуху, а после јој намигну...{S} Она се, као неко невинашце, застиде, обори очи доле, па га |
| ме се та јутарња похода свршила.{S} Она се још једанпут рукова с њим, па оде, а он се врати нат |
| места помицала, нити је тренула.{S} Она се решила да сваком њихову нападају пркоси.</p> <p>— На |
| кроз отрцани капут провиривали.{S} Она се само бринула, да се на њеној хаљини виде шепутле и к |
| ао обарен рак; он се примиче њој, а она се одмиче; он хоће да јој придене ружицу ил’ други кака |
| сположењу отац из чаршије вратио, а она се уплашено сакрила иза фуруне и оданде страшљиво погле |
| агова незадовољства на њену лицу, и она се, напослетку, задовољно осмехну:</p> <p>— Надам се, д |
| ли прслук и гласе рукавице?...{S} Клања се и ближи се њој...{S} А она чапља!{S} Оборила очи дол |
| и већ почеше разилазити.{S} И младожења се диже, па иако је помало климао ногама, то му није см |
| ема, кир-Никола се смеје, а лепа Гркиња се сваком извињаваше, како се није ни очешљала, ни умил |
| чича-Тима оде, да спава; а лепа Гркиња се најкитњастије обукла и спремаше се, да се мало по ча |
| дођу; имале би шта чути!</p> <p>Гркиња се задовољно смешила; њој је ласкало што је чича-Тима т |
| госпође и не носе више...</p> <p>Гркиња се замисли мало.{S} Није ни њојзи било ласно растати се |
| а чича-Тима и прота зинули од чуда, па се већ унапред боје, да им се како идол не повреди, — н |
| деси у вароши и неки учитељ из села, па се случајно жели још и с колегама састати, наравно, да |
| је још код куће парче храпава сукна, па се њиме трљала по лицу, све док није природна румен дош |
| ш једанпут премери од пете до главе, па се испречи на њега:</p> <p>— Господин-Тимо, у колико се |
| восадски, клањати, правити книксове, па се у један мах сроза наниже и том је приликом тако нагњ |
| а после изиђе на обалу, стаде онде, па се заблену у силне свеће и фењере, који су на бајиру и |
| вораху о прстену тако младе девојке, па се и они разиђоше; остаде само смрад од дувана и кужна |
| панталоне, узео је поштапач у руке, па се дигао да иде:</p> <p>— Искапи то мало, брат-Радоване |
| а, углади.{S} Би тамо за неко време, па се направи читаво чудо!{S} Шта ти није натоварио на себ |
| за љубав чаше вина престане свирати, па се тек у томе случају, у највећем смеху и пљескању, рас |
| е један од њих. — Пао је, несрећник, па се, можда, и угрувао?...{S} Хајде да видимо! </p> <p>— |
| кујнска врата, завири у другу собу, па се врати натраг, задовољно смешећи се:</p> <p>— Рихтиг, |
| је јадно дете своју изгубљену мајку, па се часом насмешило, а махом је бризнула у плач.{S} У та |
| /> сврате још пре сванућа у кавану, па се онде почасте понеком кавом и одлазе у своје радиониц |
| здигла, искосирила се мало настрану, па се тако неколико тренутака само у огледалу <pb n="301" |
| само се кир-Никола ухватио за трбух, па се из свег гласа церека:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Ала је |
| говарао; држао се за испућени трбух, па се тресао од силнога смеја:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Хе, |
| ем изговорити, све од силнога смеја; па се, ево, сиромах, и сада смеје, једнако се церека и сме |
| д саме госпа-начелниковице.</p> <p>— Па се ја и за њену срећу старам.</p> <p>— Оно јест, касти, |
| а!</p> <p>Док је он тако трабуњао, лепа се Гркиња прибрала мало и, преврћући, по обичају, очима |
| да су сви гости у њу погледали, а лепа се Гркиња са неким поносом окрете од ње.</p> <p>— Но — |
| ма своју кућу и виноград...{S} Поговара се, да ће се и одселити, да с њоме живи.{S} Лепа парада |
| ојзи и хтеде се с њом руковати, а стара се госпођа стаде бојажљиво измицати пред њиме.{S} Њему |
| а Гркиња.</p> <p>— Но, Милка, — продера се својим крештећим гласом, — шта је то?{S} Дванаести ј |
| <p>Тако је то текло цели дан.{S} Вечера се спрема, кир-Никола се смеје, а лепа Гркиња се сваком |
| рче конопчета, а незграпна дрвена врата се, шкрипећи, отворише.{S} Далеко тамо у шљивару чуло с |
| а после је у мраку нестаде...{S} Прота се осврте два-три пута, да га ко не гледа, а после све |
| ишта не зна, шта у пићу говори, а прота се заверио, да ће о томе шкандалу и само министарство и |
| p> <p>Сви гости прснуше у смех; а прота се намргодио, па само што рече куму до себе:</p> <p>— Е |
| м друкче стојати...</p> <p>И уједанпута се на њеноме лицу променише црте: нестаде умиљавајућег |
| о боље; нека господин министар зна, шта се овамо у земљи кува.{S} А знате ли, ко је завршио бес |
| о заступи и да му ујутру рапортира, шта се све на томе детињем вашару говорило и радило.{S} Пол |
| ..{S} Зар ви мислите да ја не знам, шта се у Перковцу о мени говори?...{S} Ето, баш о Духовима |
| е имати власти у кући мога мужа, па шта се имам предомишљати?{S} Ја сам сироче остављено, погаж |
| помагао њен филозоф, кир-Никола.{S} Сав се, сиромах, ознојио.{S} Час је трчао по шећер, каву, п |
| и приметили, она пљесну рукама и на сав се глас насмејала...</p> <p>— Лепо, лепо! — церекала се |
| и покријте ушима — рече, љутито окренув се госпи; — само ви ћутите, ви, који сте још и тамо пре |
| у бакалницу, своме побратиму.{S} Папраг се, по обичају, и ту поклонио десет-дванаест пута, а ба |
| а Милка...</p> <pb n="332" /> <p>Папраг се клањаше на најучтивији начин, а чича-Тима, у ономе р |
| ограду по два гроша туце.</p> <p>Папраг се збунио, а бакалин, који је у свему био мудар и окрет |
| p> <p>— Ви идите па спавајте, а ја, кад се опоравим, доћи ћу и сама!...{S} О, зла неваљалца, а |
| гости чаше празнили; а кир-Никола, кад се добро најео и напио, и не сећајући се своје месечне |
| ење, него сопственим прстима.{S} Е, кад се тај од силног млатања и викања уморио, доказујући по |
| ице; само трговци и господа долазе, кад се већ лепо раздани; онде заседну, претресу сва могућа |
| , да нам завиде!</p> <p>— А довече, кад се ваш даскало од вина умори?...{S} Имао бих вам нешто |
| сам некако пред Трајковом механом, кад се са господин-начелником састао.{S} Што сам онда видео |
| две класе, а мој дебели Шпартанац, кад се добро наједе, неће се више ни сећати двомесечне плат |
| је.{S} То му је тако у нарави било: кад се нешто наљути, кад би га неко увредио, или кад је у н |
| ће, наравно, говорити о моралу!{S} Кад се и та наситила говора, изиђе неко мало дете, коме мат |
| сав приход!{S} А после част!...{S} Кад се мироноше, наравно да ћу ја прва бити на реду; при са |
| аш ли, шта је с гросмутерком?...{S} Кад се праштала са господином начелником просвете, није при |
| то вам нико не би умео казати...{S} Кад се у Перковцу појавио, сви су се задивили големој проме |
| није чича-Тима обасуо пољубцима.{S} Кад се Гркиња од свога ватреног обожатеља отела, изгледаше |
| упеглана, набељена и нафракана.{S} Кад се сасвим смркло, дође и чича-Тима.</p> <p>—— Ха, ха, х |
| рећи дан по одласку секретарову.{S} Кад се пробудио, био је сав знојав и ломан, чуо је како му |
| ваху доле на испрљану хартијицу.{S} Кад се мало утишала, а она је продужила жалостивим гласом д |
| је, истина, за данас само учитељ, а кад се ожени, од воље му је, — може се и запопити.</p> <p>Ч |
| и наново је обасипаше пољупцима; а кад се она извила из његова наручја, он жалостиво уздахну:< |
| е причешћу <pb n="368" /> такође; а кад се навора дели, ја ћу гледати, како се другим којекакви |
| ир-Николу ћу преместити у Хомоље; а кад се он са својом вештицом одсели, онда је чича-Тима мој! |
| осито, очи јој севаху од јарости; а кад се он приближио њојзи, у намери да је загрли, да је пољ |
| Дуго је он у томе положају лежао; а кад се дигао, он се грохотом насмејао:</p> <p>— Лаже начелн |
| горе, само гледа у хартију...{S} А кад се учитељ Тима стао врпољити, па и кашљуцати, као за зн |
| але и велике улице јурио кући.{S} А кад се дочепао своје собе, он леже на миндерлук, па је глед |
| о мало прекорно, — али се надам, да кад се амо доселите, да тако што нећете више ни покушавати. |
| е ниједне капи женске нежности; она кад се према каквом детету показивала милостива, то је чини |
| ; а кад су још дошле и месојеђе, па кад се на Гркињине вечерње забаве свако друго-треће вече ст |
| дати, макар и за нешто старо.{S} Па кад се ти помогнеш, лако ћемо!{S} Неће ни мени бити лоше!</ |
| огледа најљубазнијим погледом. — Па кад се не бисмо ми слагали, кад ми не бисмо једно другом на |
| ељ трећег разреда Банаћанин.{S} Али кад се човек размисли, <pb n="322" /> то беше као једна пор |
| ту, с њиме ћу и шпацирати, али само кад се смркне; нећу да ме оговарају и да износе којешта про |
| а сам опет лепа и младолика, па још кад се обучем!...{S} Онда, богме, благо целој кући, а није |
| , да ће се на сокаку побити!</p> <p>Кад се чича-Тима са својим побратимом вратио у бакалницу, з |
| ако прими из њене руке част!</p> <p>Кад се Гркиња из горње мале вратила, чича-Тима се већ био у |
| но, не би била мала заслуга.</p> <p>Кад се стара госпођа мало прибрала, она извади из недара св |
| едну, а она на другу страну.</p> <p>Кад се дворана напунила гостију, на најсвечанији начин ступ |
| црвене пантљике; на белу хаљину свакад се мећу црни накити, то тако дивно доликује, да се не д |
| скалом мора оставити Перковац...{S} Сад се Перковчани питају: како ће прота без Гркиње?</p> <p> |
| — рече снуждено чича-Тима.</p> <p>— Сад се, скоро, све сама деца и удају...{S} А и боље је тако |
| се:</p> <p>— Рихтиг, спава!...{S} И сад се можемо комотно разговарати...{S} Знате, кад сте ви к |
| а предупреди даљи говор, четврти разред се подиже и поче наново говорити:</p> <p>— Па онда жели |
| а речено, у Срему и бабица била, узалуд се трудула, да чича-Тими учитељу докаже, да женскоме че |
| еднаки?{S} Тај, што ће мене узети, зове се Папраг; он не може бити гори од мог оца, па што не б |
| ле, откако им се чича-Тима доселио, све се набоље окренуло: деца му више нису ишла боса и издрп |
| би је онаку и узео?...{S} А, овако, све се отимају за њу.</p> <p>Чича-Тима је погледа зачуђено. |
| о у врућици или у неком тешком сну: све се око њега окретало, и свеће, и људи, и куће, па и чит |
| леме дворане; а кад музика стане, и све се ућути, онда ће на средину ступити, у белим рукавицам |
| и на чича-Томиној огради капиџик, стаде се весело кикотати, баш као нека безбрижна млада кокета |
| дање</title>“.</p> <p>И чича-Тима стаде се кревељити, певајући на сав глас</p> <quote> <l>„Во Ј |
| ворила, онда се кир-Никола трже и стаде се гласно смејати, а чича-Тима, као електрисан, скочи и |
| ј висини, он није могао да разазна, где се налази, корачи један корак даље и у исти мах паде, о |
| аву?</p> <p>— Ја се чудим — рече, — где се и досад бави.{S} Ако га није што његова обожавана Гр |
| нпут мрак!...{S} Нема више улица, нигде се не види осветљен прозор или фењер, пред њиме стоји м |
| ну, у бијег! — Он приђе к њојзи и хтеде се с њом руковати, а стара се госпођа стаде бојажљиво и |
| , узе шешир и оде некуд у чаршију; онде се навртатио на две-три бакалнице и у свакој је попио п |
| ..{S} Кад су њих двоје изговорили, диже се она протерана Новосаткиња; она набељена, отрцана!{S} |
| м премишља, а после кратке почивке диже се са свога места и, весело ходајући по соби, продужава |
| , а кад се ожени, од воље му је, — може се и запопити.</p> <p>Чича-Тима слеже раменима, за знак |
| ни пију шампањера, играју валцера, мазе се с девојкама, троше и своје и туђе паре, а хоће да им |
| прављала. — И она бризну у плач, а сузе се слеваху доле на испрљану хартијицу.{S} Кад се мало у |
| и Гркиња на тој беседи суделовати, није се могла уздржати, а да се не пљесне рукама.{S} Кад је |
| а, после, и као добар богословац, није се могао отрести од силно нагомиланих мисли, које у так |
| } Тако је и господин Папраг чинио: није се још ни разданило, а он је већ испио ракију и сркаше |
| им није проговорио, <pb n="316" /> није се осмехнуо, није могао ни јести ни пити, а кад би лега |
| у свако доба отворена била?...{S} Није се то једанпут дешавало, да неки учитељ из околних села |
| беше некако зловољан и бунован.{S} Није се ни умио као што ваља, а већ је натукао шешир на глав |
| препоручи и оде у своју школу.{S} Није се још ни три корака од Спирине каване одмакао, а, ево, |
| апуту, намазан и нафризиран, а она није се скоро ни видела од силних шепутла.{S} Он се клања на |
| ј то примети, него је само ћутао и није се више усудио подићи очију, да мери лажљиво лице лепе |
| е неко корачање; погледаше тамо и обоје се укочише од чуђења...{S} Стара госпођа гросмутерка, у |
| јавно изговорила:</p> <quote> <l>„Обоје се мени жури“...</l> </quote> <p>— Та већ и мала деца з |
| отрцане, а ципеле од самога блата, које се белело по њима...{S} Кад би га ко о нечем запитао, о |
| војим мршавим рукама, баш као дете које се радује Божићу.{S} Напротив, Милка је озбиљно ћутала |
| дете, које је једнако спавало, али које се сваког тренутка могло и пробудити.{S} Чича-Тима је д |
| елије; млади момци се ознојише, девојке се заруменеше, и већ понека би се од умора пустила из к |
| мена се помирио!{S} Сирота жена од муке се и пропила.{S} А и то је све масло те несрећне Гркиње |
| после све хладовином поред плота, докле се и он у густоме корову није изгубио.</p> </div> <div |
| кву они имају цел са беседама?{S} Докле се сиротиња из ајмашког краја, принуђена невољом и глађ |
| прслук, а косу је згладио с чела, после се примаче увету свога колеге, учитеља трећег разреда:< |
| а, да се свом идолу противи...{S} После се, онако збуњен, накашља, узе шешир и оде некуд у чарш |
| необична та доброћудност очева, а после се, сирота, радовала, да и од оте кајсије, од тога за њ |
| 760_N3" /> викну кицош на њега, а после се окрете келнерима... — Келнер!{S} Ову пијану луду да |
| чета.{S} Дуго је, тако, ћутала, а после се диже, узе из неког сандучета мали један завежљај, у |
| погледала је жалостиво за њима, а после се даде сама својим мислима.{S} Она је, сирота, рано по |
| трајао је само неколико минута, а после се претворио у неко зујање, од прилике као кад би у ску |
| иромах, поче нешто замуцкивати, а после се ућута баш као риба и не проговори ни речице.{S} Зати |
| Тима гледаше неко време за њом, а после се окрете задовољно својој Гркињи:</p> <pb n="320" /> < |
| не упита га за испрошену ћерку, а после се окрете лепој Гркињи и, сасвим умиљато осмејкујући се |
| кола. — Добро, кад сте дошли! — А после се окрете осталим гостима, па, опет смејући се, понуди |
| P18760_C6"> <head>VI.</head> <p>А после се уједанпут осмехну:</p> <p>— Што јест, јест, касти, о |
| тек мора младожењи бити?</p> <p>А после се некако враголасто осмехну, узе капут, обуче га на ру |
| авити моју благодарност...</p> <p>После се рукова с њоме, а затим се окрете осталим учитељима, |
| у на синоћној беседи суделовали, с њиме се, као са саучесником сопствене прославе, и руковала. |
| а свисне стара вештица од муке!{S} Тиме се та јутарња похода свршила.{S} Она се још једанпут ру |
| н, драги г. колега! — рече младић, коме се на сваком покрету видела она варошка препреденост. — |
| ајновијем систему удешен чамац, на коме се свакојаки еспапи превозе!...</p> <p>Хтео је он још г |
| ловенских забава?{S} Е, господине, томе се нисам надао, нарочито од вас, који сте такође из пре |
| онако свечано отпевати...{S} И на томе се та вечера сврши.{S} Сви одоше весели и расположени к |
| — као вода!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>Утоме се гости већ почеше разилазити.{S} И младожења се диже, |
| ти:</p> <p>— Да не да Бог!</p> <p>Утоме се и лепа Гркиња приближи Папрагу:</p> <p>— Но, како ва |
| Али не превари, стара намигушо!{S} Уме се Папраг и сам за себе старати!{S} И тако ћу гледати д |
| а кућица, кровином покривена.{S} Око ње се подизао од дебелих врљика плот тако велики, да се од |
| ижну детињу облину, а наместо њих скупе се прерано оне ситне борице, које би требало само старц |
| ђе да преда шлафрок, то му би криво, те се испречи на економа:</p> <p>— Ето ти капице, носи је! |
| ред њиме.{S} Њему је то било смешно, те се, старац, грохотом насмеја: — ’Ма, кумим те Богом, го |
| , баш као небо плаве...</p> <p>— Варате се, господин-колега, нису плаве, него некако, чини ми с |
| и то од оних лепих кајсија!</p> <p>Дете се весело осмехну.{S} Беше му необична та доброћудност |
| <p>Лепа Гркиња, са пуно поноса, окрете се чича-Тими, па му бајаги пришану, ал’ тако, како ће и |
| избегла сваку могућу неприлику, окрете се, усиљено смејући се, своме чича-Тими:</p> <pb n="355 |
| а после кратког озбиљног ћутања окрете се старој госпођи:</p> <p>— Будите уверени, да чим се в |
| ој је дао вина и ракије...{S} А то ћете се сећати, зашто...{S} Штогод жена има у нашем Перковцу |
| ивовицу.</p> <p>— Ох, господине, маните се!...{S} Данашња деца каква су, да те Бог сачува!{S} Б |
| шунака.</p> <pb n="309" /> <p>— Маните се, Бога вам, Цигана; после да ми приговарају: овака је |
| </p> <p>— Али молим, господине, немојте се наћи увређени, ја, као сирота удовица, мислим да ни |
| као власт, само компромитовали, да сте се ма и показали у онакоме друштву...{S} О, господине!{ |
| у добром здрављу застао, а видим да сте се и са децом добро потрудили..{S} Ово су дивни радови! |
| ас било...{S} А онда сте казали, па сте се заклињали, да ћете ми одмах после свадбе купити црну |
| > <p>— Но, но, драги господине, шта сте се збунили?{S} Та човек ваше снаге и спољашности тек он |
| </p> <pb n="355" /> <p>— Ви, откако сте се упознали са честитим вашим господин-Папрагом, као да |
| ме у овоме часу осећања море, ви бисте се смиловали!...</p> <p>И он је загрли...</p> <p>— Оче |
| нападне на несрећну Гркињу. — Ви бисте се, као власт, само компромитовали, да сте се ма и пока |
| ућу и виноград...{S} Поговара се, да ће се и одселити, да с њоме живи.{S} Лепа парада!...{S} Ал |
| љене равноправности и једнакости, да ће се за њу све донде борити, докле у борби не победи, или |
| о ли мушке кошуље.</p> <p>— Знам, да ће се господин Швабић изненадити, кад види оваке фине ства |
| јаве отменијем перковачком свету, да ће се у Грковој кавани тога вечера држати беседа.{S} Тако |
| миче, а он за њим; е, баш мишљах, да ће се на сокаку побити!</p> <p>Кад се чича-Тима са својим |
| наставак Живкове беседе сматрати: да ће се људи после пет стотина милиона година без ваздуха уг |
| да.{S} Она ми је, истина, обећала да ће се код свога маторог обожатеља за мене заузети, да што |
| о синоћном прстену и о беседи, која ће се тога вечера држати.{S} Душа ваља, Перковчани су дожи |
| че начелник, — у хапсу, на вјешалима ће се угушити!...</p> <p>— А то ће рећи — настављала је ст |
| аба још није никад слагала!{S} И кад ће се чича-Тима у њену лепоту загледати, она јој је предск |
| а нисам рад казиват’, страх ме је, е ће се и даље чути...{S} Знаш, људи смо...</p> <p>— Па зар |
| } Е, па где су данас младићи, у које ће се младе жене и девојке толико заљубити, као у мене ста |
| поп-Арона могли капеланисати; о томе ће се и сам ревизор уверити...{S} Само да ми је знати, кад |
| живети; па кад ваздуха нестане, људи ће се угушити!“ Јесте ли ме разумели?</p> <p>Начелник, кој |
| е код нас доћи у ред; а, после, наћи ће се, ваљда, и младожења.</p> <p>— Није још за удају — ре |
| без ваздуха угушити!....</p> <p>— Он ће се угушити — рече начелник, — у хапсу, на вјешалима ће |
| азећи у дућан и намештајући се, како ће се на ћепенку комотније сместити, -— побратиме, додајде |
| е, ако где у чему и буде мане, дотераће се, ујдурисаће се.{S} Има времена, само нек’ су деца жи |
| му и буде мане, дотераће се, ујдурисаће се.{S} Има времена, само нек’ су деца жива!</p> <p>Зати |
| ли Шпартанац, кад се добро наједе, неће се више ни сећати двомесечне плате...{S} Е, то хоћу, мо |
| штај; тек, свакако, ако ја уживим, неће се та шкорава Гркиња дуго по Перковцу ширити!...</p> <p |
| , касти, било какве погрешке, поправиће се...</p> <p>— Доцне, учитељу!...{S} Господин министар |
| и, пошто сам жива; ствар је тајна, тиче се части, знате...{S} Али даље ни речи...</p> <p>Учитељ |
| амаке, који су водили на доњи бој; поче се, онако по новосадски, клањати, правити книксове, па |
| сам и ручак пристављала... -— правдаше се дете.</p> <p>— Ручак!{S} Красан ми је то ручак!{S} Д |
| аше наслеђе?</p> <p>— Ха, ха! — смејаше се Гркиња, — није то наслеђе, већ сам рада да вас разве |
| киња се најкитњастије обукла и спремаше се, да се мало по чаршији прошета.{S} Али пре него што |
| пету, па и шесту чашу ракије и спремаше се да одлази.</p> <p>— Дакле баш одлазите?{S} Е, то ми |
| на капуту, узео штап у руке и спремаше се са одлазак:</p> <p>— Милка!</p> <p>— Чујем, оче! — о |
| ма се већ био умио и очешљао и спремаше се да иде мало у чаршију, колико да се расхлади, а и ве |
| ило, падао је доле на земљу и повлачаше се, као нека провидљива плава магла, по густо засађеним |
| овца, закани?</p> <p>Стара госпођа беше се у лицу још већма запурила, те, онако збуњена, није, |
| > <p>Кад је све било спремљено, кренуше се у виноград; а међутим је на дому лепа Гркиња спремал |
| p>— Чича-Тима ми је и то говорио, да би се радо преселио у нашу кућу.{S} Удовац је, а твој је к |
| ицу беше и сувише ситних бора, те да би се могло лепим или бар пријатним назвати.{S} Уста му бе |
| а као лимун; да је имала кога, можда би се, сирота, и потужила, можда би казала: „Ето, пријатељ |
| , да су је из службе истерали; можда би се удала, удомила; ал’, овако, ко ће узети обележену „н |
| купи по једну или две хаљине, и онда би се начелниковице наше лепше носиле него све девојке сул |
| да је у некаквој гостионици, и онда би се тужио како је све скупо, и опет им је мршава храна.{ |
| девојке се заруменеше, и већ понека би се од умора пустила из кола, али не да понос: но, то би |
| дала, окренула би му леђа, погледала би се у огледало, па би сасвим поносито изишла из куће; а |
| ...</p> <p>У тим тренуцима погледала би се задовољно у огледало, па, иако је у њему видела вешт |
| сти, има шесторо-седморо деце, могла би се оставити моде, али је млада.</p> <p>Док је чича-Тима |
| еоградска инштитутка видела, заклела би се, да то, што је јадно сироче таком ватром пољубило, н |
| стали болесници насмејали, чича-Тима би се искревељио, па би их грдио свакојаким именима...{S} |
| ракије, убрисао би зној са чела, па би се весело смејао...</p> <pb n="321" /> <p>— Хе, хе, хе! |
| на себе неку голему стару бунду, па би се умотала у какву црну исхабану шамију, само да се, ко |
| срушио тороњ на саборној цркви, кад би се „код Пужа“ попила и једна кватерка вина без петнаест |
| упи себи од црне свиле хаљину; а кад би се на таке глупости остали болесници насмејали, чича-Ти |
| n="297" /> <p>То беше све.{S} А кад би се после тога мало умирио, погладио би мало свој трбух |
| љи остати...{S} Та да нема вас, коме би се могао похвалити, да сам јуче код лепе Гркиње ручао?{ |
| да притаји.{S} Три мужа!{S} Та томе би се макар каква секретарица министарства, па и сама наче |
| } Та да ми је баш и венчана жена, не би се више за мене старала, него ова лепа туђинка!{S} Ето, |
| кад види оваке фине ствари!...{S} Не би се ни у Бечу са њима постидела...{S} Та ни у министра н |
| о, или кад је у некаквој бризи, — не би се могао смирити, све док се поштено не накреше; онда з |
| на чашу комовице долазили, заситили би се чезнућим погледима лепе Гркиње, па би отишли, наравн |
| ве, она сиромашна неумивена лица, он би се тргао, па би скитао по лугу, слушајући сањиво цвркут |
| /p> <p>— Болест вас изела! — нашалио би се чича-Тима. — А, напослетку, нос и не приноси лепоти! |
| ... — рече, бајаги плашљиво...{S} Ко би се томе надао, у ово доба ноћи?{S} Така част|...{S} А ј |
| и каве!{S} Изгубио сам!{S} Е, али ко би се, опет, сетио, да су за мустру узети пештански келнер |
| а се по прашини вуку; а, овамо, како би се беле шлинговане чипчице на паргарској сукњи боље вид |
| лепши него лепа Гркиња...{S} И тако би се иначе присни пријатељи о туђем трошку препирали.{S} |
| ико пркоса, толико самосвести, могло би се рећи, јогунства, колико у овоме часу.{S} Та Милка бе |
| сведок и силан Влах Алија.{S} Та зар би се он заљубио у њу, да није била музикална?...</p> </qu |
| је из Новога Сада!{S} А у Новом Саду би се срушио тороњ на саборној цркви, кад би се „код Пужа“ |
| а ми је хоће учитељ Тима дати, одмах би се женио!“...</p> <p>Гркиња ућута, видело се да чека чи |
| о по рају; а кад су мрачне ноћи, а теби се чини да си насред Мироча, чекаш само, кад ће те напа |
| ...</p> <p>— Е, па добро, госпођо, а ви се ослоните на мене, ја ћу гледати да вам још до подне |
| остали гости, сви повикаше на њега, сви се трудише да му докажу, да је он — луд, да ништа не зн |
| ...</p> <p>У томе и таком разговору сви се разиђоше.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| и, вредној госпођи Јоханиди.</p> <p>Сви се гости ућуташе, а чича-Тима и прота зинули од чуда, п |
| је обукао своје плаве панталоне, посади се и он до ње: — Српске ми вјере, рећ’ ти морам, е ми ј |
| Васпитан младић!...{S} Е, бадава, види се човек, који је у Пешти васпитан!...“ А после гласно |
| могу!{S} Умре неко, наплати му се; роди се неко, наплати му се; је ли венчање, наплати се...{S} |
| гласе рукавице?...{S} Клања се и ближи се њој...{S} А она чапља!{S} Оборила очи доле, а поцрве |
| очитати.{S} Учитељ трећег разреда, који се у тај мах налазио код њега у винограду, отвори писмо |
| ство известити...{S} Трећи разред, који се у многом којечем није са четвртим слагао, али га је |
| То беше калемегдански парак, кроз који се дању човек шета као по рају; а кад су мрачне ноћи, а |
| сасвим други план.{S} Он је човек који се више политиком бави, него школом и просветом.{S} Про |
| асло старе госпође гросмутерке; и сваки се од њих заверио, да ће јој се, кад-тад, осветити...</ |
| јех новости у нашем Перковцу?{S} Ела ли се већ једном ови наш лапарави прото помири са његовом |
| не.{S} Прво је било да се увере, где ли се сад школски ревизор налази?{S} Једни су тврдили, да |
| , већ како ви хтеднете.{S} Па хоћете ли се још који дан у Перковцу бавити?{S} Али што и питам, |
| !{S} Невеста!{S} Ха, ха, ха!{S} Јеси ли се ти помамила, траго чупава?{S} Ха?...{S} Вештице!</p> |
| азима. — Па де, кажи, дијете, каквим ли се послом до мене, сиромака удовца, закани?</p> <p>Стар |
| рку, која је онде пред њим дрхтала, али се није с места помицала, нити је тренула.{S} Она се ре |
| вољства.{S} Гркиња је то приметила, али се чинила невешта и, сасвим обично осмејкујући се, ухва |
| је кицошу на левом образу израсла, али се он, као опарен, трже, одступи два корака даље, па га |
| асне жене, неће више никада женити, али се преварише, јер се он одмах после шест недеља с друго |
| ...</p> <p>Хтео је он још говорити, али се око њега толика граја подиже, да није умео ни речи п |
| ију, старином је, истина, Цинцарин, али се родио у Будиму.{S} Млад, пун учтивости, милина ти је |
| Овоме је много штошта недостајало, али се она по могућству трудила, да све те природне мане ул |
| што није уштинуо своју проводаџику, али се опет трже; а, после, и као добар богословац, није се |
| ара госпођа у многоме могла помоћи; али се узјогунио и не хте тражити њезиних препорука, па мак |
| своја места, а све по старешинству; али се весеље није могло продужити.{S} Прота је ћутао као у |
| разговора чича-Тима оде у чаршију; али се није по њој ни десет минута шетао, а у дивно руменил |
| S} И чича-Тима је опет цмокну...{S} Али се уједанпут трже и седе сасвим замишљено на своје прва |
| — рече Гркиња, као мало прекорно, — али се надам, да кад се амо доселите, да тако што нећете ви |
| зимско „<title>Во Јордање,</title>“ али се уједанпут трже, лице му доби израз зле воље, и он ус |
| шта је знао?{S} Узе свој шешир, захвали се на ручку и оде кући.</p> </div> <div type="chapter" |
| p> <p>Она му притиште руку.{S} И остали се руковаше, па одоше.</p> </div> <div type="chapter" x |
| и једну литру старе жабарке.{S} Учитељи се још нису ни обредили, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Б |
| а <pb n="356" /> руку стегнуо, — сва ми се кожа најежила!{S} Је ли то младожења, са којим ћу ја |
| ији учитељ у Србији“...{S} Ал’ ће да ми се клањају: и гросмутерка, и прота, и моја Јоханида!... |
| а да полуде“...{S} После тога штогод ми се прохте, неће ми се одрећи...{S} Наравно, да ћу пред |
| им говорити!{S} Ја кад га видим, све ми се чини да сам још девојка, па да сам у Новом Саду!{S} |
| асти, име не умем да му погодим, све ми се чини да рече Шапраг, Акмак или...{S} Ха, сад сам пог |
| ме угуши ова данашња врућина!{S} Све ми се чини, касти, да лане у ово доба не беше ове припеке. |
| После тога штогод ми се прохте, неће ми се одрећи...{S} Наравно, да ћу пред министром друкче ст |
| олега, нису плаве, него некако, чини ми се, знате, као лист лободе....{S} Јесте ли јели кадгод |
| ко сабахиле походила, госпо!{S} Чини ми се е ћу баш са тебе вас дан данашњи имати среће.</p> <p |
| о лице.</p> <pb n="303" /> <p>— Вуци ми се испред очију, несрећо једна! — храпавим гласом викао |
| д сте васпитатељка, па квит!{S} Само ми се више не мешајте у густ!...{S} Јер...</p> <p>Ту се чи |
| нам, као да је из Париза...{S} Једно ми се само не допада, што је, кад сања, вишепути чујем, гд |
| ати: — Лепо!{S} Прекрасно!{S} Но, то ми се допада!{S} Девојка под прстеном, па чим се забавља?{ |
| е“ — тврди ова намолована лутка, што ми се силом за старатељку намеће.{S} Васпитан, учтив, а ус |
| ару продаје...{S} Е, јесте чули, баш ми се једу кисели краставци!...</p> <p>— Болест вас изела! |
| еженим гласом. — Иди, па купуј и спреми се, како ти најбоље знаш.{S} Оно, касти, шта вам могу ј |
| ономад приђе, рукова се са мном, а мени се учини као да ми је мртвац за <pb n="356" /> руку сте |
| дну црну каву.{S} Кад су то попили, они се разиђоше, сваки својим послом, а чича-Тима са својим |
| чић, завитла несташно штапићем, поклони се по обичају, па онда: „Слуга сам нижајши, моја дражај |
| омладина, накићена и накинђурена, скупи се у богато, венцима, сликама, танким и дебелим завесам |
| и начелник узе другу позитуру: искосири се мало у наслоњачи, лактом је заклонио ону исписану ха |
| чаше ракије, па иду на посао; мајстори се <pb n="336" /> сврате још пре сванућа у кавану, па с |
| спођо, благо теби!{S} Ти да знаш, да си се у срећан дан родила!{S} Ето, ова жилица, што ти се п |
| бесни!...{S} Благо теби, госпођо, ти си се у срећан дан родила!...{S} А имаш ли макар и мрвице |
| о ти Бог дао, Радоване|...{S} А како си се ти наканио до мене, ха?</p> <p>— Та, ето, послао ме |
| полићима.{S} Здравља ми, Спиро, боље ти се и с овом мученицом гушити и давити, но с туђом децом |
| а ти још ниси ни собу спремила!{S} И ти се спремаш за удају, и то за каква човека!{S} Но, лепа |
| тарцима још пођешто мили.{S} Наједем ти се, пусто, неке добре јаловице, а залијем црним крајинс |
| , касти, сигурности ради.{S} Па како ти се допада младожења, ха?</p> <p>— Оно, побратиме, на оч |
| дан родила!{S} Ето, ова жилица, што ти се преко сред длана повлачи, само што не проговори, да |
| шити и давити, но с туђом децом свађати се и гутати ону школску прашину.</p> <p>Кад је учитељ п |
| ја је од неке куварице научила успијати се и изговарати покварено немачки: „Кис ди хонд!“<ref t |
| , наплати му се; је ли венчање, наплати се...{S} А од свега тога половина припада капелану, а ч |
| две класе, опасно је било и разговарати се с њиме о класама. — Дабогда, им се мозак у сто и дес |
| р сам принуђен ово после подне одмарати се...{S} Ох, та прашина, да се човек угуши, баш ме умор |
| богме, и није, сиромаху, ласно растати се са сто дуката и са својим дететом, па макар да је ко |
| ло.{S} Није ни њојзи било ласно растати се са таком бундом, ал’ које што не беше зиме, а које ш |
| А донде да се нисте усудили приближити се мени и називати ме свакојаким мазним именима!</p> <p |
| уво, одведе га из те галаме...{S} Гости се наново наместише на своја места, а све по старешинст |
| .{S} А кад је већ зора свитала, и гости се, мало накресани, стадоше један за другим разилазити, |
| у...</p> <p>Кад је стигло вече, и гости се давно разиђоше, Гркиња је забринуто села на ћошку,<r |
| ални...</p> </quote> <p>Сакупљени гости се згледаху зачуђено, али нико га не хте узнемиривати у |
| астао, па би огледао своје лице, дивећи се сопственој лепоти...</p> <p>Као и сви остали заљубље |
| које је Гркиња на разне начине, мазећи се, превртала...</p> <p>— Ја вас обожавам!..{S} И чича- |
| ин га је својим паметним очима, смешећи се, од главе до пете мерио. — Е, па срећно, срећно побр |
| один Папраг! —- рече, безбрижно смешећи се, — Ја вам честитам.{S} Истина, чича-Тимина Милка још |
| , па се врати натраг, задовољно смешећи се:</p> <p>— Рихтиг, спава!...{S} И сад се можемо комот |
| рндов..{S} И тако би, задовољно смешећи се, ишла даље.{S} А кад је прошла главну чаршију, и већ |
| госпођа грискаше усне, пакосно смешећи се.</p> <p>— А кир-Никола, он вам је био, по свој прили |
| дошла?... — Па онда, враголасто смешећи се, додаде: — Пало ми је на ум да једем кајсија!{S} Ха, |
| лој брадици, додаде, враголасто смешећи се: — Бар да јој на грудима толико сала, колик’ на твом |
| аном лицу; после, неспретно умиљавајући се, ређаше даље потребе тога вечера:</p> <p>- Кајсије ћ |
| сподине, — рече гросмутерка, спремајући се да што жешћом ватром нападне на несрећну Гркињу. — В |
| . — рече прекорно, помало као отимајући се из његова загрљаја. — То баш није лепо!{S} Молим вас |
| p>Стара госпођа се захвалила, клањајући се и успијајући устима, и, учинивши шећерну мину, стаде |
| иња, набељена и накинђурена, ослањајући се на свој зелени сунцобран, отварајући на чича-Томиној |
| како се кроз најгушћи коров, ослањајући се на свој дебели штап, провлачи прота; и то је сав узр |
| не београдске стазе обилазила, шуњајући се из једног „надлежателства“ у друго и обилазећи све м |
| око уздахнула, а чича-Тима, поштапајући се, оде, куда су га позвали.</p> <p>Код кир-Николе беше |
| ас га је гледала, како иде, поштапајући се поносито трсковим штапом, по улици, а деца и људи тр |
| је корачао сасвим озбиљно, поштапајући се, напред, а за њим остала фамилија по реду и по старе |
| тељ Тима, улазећи у дућан и намештајући се, како ће се на ћепенку комотније сместити, -— побрат |
| д се добро најео и напио, и не сећајући се своје месечне плате, једнако се церекао баш као намо |
| авана Гркиња задржала — додаде, смејући се, учитељ. — Али будите уверени да ће доћи.</p> <p>— Ј |
| у неприлику, окрете се, усиљено смејући се, своме чича-Тими:</p> <pb n="355" /> <p>— Ви, откако |
| крете осталим гостима, па, опет смејући се, понуди све редом, да поседају. — Изволте, седите! — |
| ије изгледа: стара госпођа, осмејкујући се, по првој скамији намешта женске радове, управо бесп |
| Добро јутро желимо! — рече, осмејкујући се пакосно. — Ви као да се још љутите?...</p> <p>Стара |
| ла невешта и, сасвим обично осмејкујући се, ухвати га за руку, погледа га мазно, па онда, отежу |
| ој Гркињи и, сасвим умиљато осмејкујући се, пољуби је у њену мршаву руку.</p> <p>— Драго ми је |
| господине Тимо! — рече Гркиња, рукујући се с њиме. — Имам част представити вам нашег новог приј |
| шапутао је прота, све више приљубљујући се њојзи... — Ох, да знате, каква ме у овоме часу осећа |
| тељу, – рече пандур, страшљиво осврћући се, да га не би ко из прикрајка чуо. — Има нешто из мин |
| грало све живље и веселије; млади момци се ознојише, девојке се заруменеше, и већ понека би се |
| ам, господине: лапачинке.</p> <p>— Вуци се напоље, па кажи, што и како знаш — викаше чича-Тима |
| <p>— Тако, Милка, тако, дете моје, учи се и слушај, што ти госпођа казује; ти си још млада, ал |
| , код мене понашао! — рече, заруменевши се, млада васпитатељка из Трновника. — Чисто се стидим |
| редно!...</p> <p>После тога, исправивши се поносито, оде гросмутерка даље својим путем, наравно |
| аочаре, натаче их на нос и, приближивши се учитељу четвртог разреда, стаде поверљиво шапутати:< |
| има ђаволасто осмехну, а после, сетивши се секретарова апетита, поче сасвим забринуто говорити: |
| осле додаде, скоро заједљиво, окренувши се Папрагу: — Ви сте, по свој прилици, у самој резиденц |
| , скоро благим гласом, — хајде, очешљај се и спреми, па ћемо да идемо у виноград, да беремо кај |
| било, да се уморила!...{S} Таки случај се у Перковцу још није догодио...{S} Најпре треба свира |
| љим мачкама вади очи!,..{S} Та де, смеј се, певај!..{S} Госино му ја...</p> <p>Чича-Тима стаде |
| богословцем!{S} Тако пише!{S} Та насмеј се, старче, читуљу му!...{S} Вели, да је красан човек т |
| а, којој је много до тога стало, да јој се како планови не покваре.</p> <p>-— Милка је видела г |
| на одежда све трепти на њему, и све јој се чини као да гледа у женску препрату, па би, чисто, н |
| ледао своју ћерку, он би видео, где јој се суза преко белих образа котрља; али он беше више сам |
| е; и сваки се од њих заверио, да ће јој се, кад-тад, осветити...</p> <p>Ствар је, дакле, узела |
| ка.{S} Она, кад је видела, у каквом јој се расположењу отац из чаршије вратио, а она се уплашен |
| базнијим осмејком нуди да бира, што јој се најбоље допада.{S} И она је већ жељно отворила уста, |
| ешто, што је одиста знатно.{S} У свакој се мора наћи или неки старац, који још није заборавио н |
| вори?{S} Но, красна беседа!{S} И на њој се имамо захвалити једино полицији!{S} Уместо да оваку |
| а:</p> <p>— Она ме љуби, па, касти, чак се и за моје дете стара!...{S} Учи га, чешља га, храни |
| хову нападају пркоси.</p> <p>— На ручак се вуци, опајдаро ниједна! — викао је чича-Тима, распаљ |
| зна већ, зашто!...{S} Онда, богами, нек се он сели у Хомоље или некуд на другу страну, — Београ |
| охију и на женидбени мираз, мислио, тек се онда тргао, кад је учитељ престао говорити.</p> <p>— |
| лепе Гркиње спала је била шамија и тек се мало о збрчканоме врату држала, а црна протина манти |
| светковини?...</p> </quote> <p>Беседник се накашља, малко се протегли, уздахну, па истим патосо |
| ја већ никад у животу нећу!{S} Начелник се, касти, измиче, а он за њим; е, баш мишљах, да ће се |
| рености данашња младеж!</p> <p>Начелник се примаче ближе њој, па онако намигујући, као што само |
| ха?...{S} Ил’ је отишао, да спава, док се ви са обожаваном богињом унтерхалтујете, ха?...{S} Ј |
| олићу, шаљите тамо војску, жандаре, док се није сав Перковац побунио!...“ — И још много друго к |
| ц и стаде по Гркињину длану трљати, док се на белој кожи не указа једна модра пругица. — Неко в |
| се упрегну, а ја ћу остраг гурати, док се не расхлади...{S} Ха, ха, ха!...{S} Ал’ сам ја срећа |
| ризи, — не би се могао смирити, све док се поштено не накреше; онда заборави на све терете који |
| ако до половину литре испразнио, учитељ се насмеја: ·</p> <p>— Оно, касти, господин начелник шт |
| га повали, сирото дете плаче, а учитељ се смеје.{S} Е, то му је тако у самој природи!{S} Катка |
| приближи Папрагу:</p> <p>— Но, како вам се допада?</p> <p>— Неописано!</p> <p>— Само она матора |
| шанути:</p> <p>— Е, оче прото, како вам се допадају ови моји куглови?{S} Па гурабије, па палачи |
| етку, задовољно осмехну:</p> <p>— Надам се, да нема човека са очима, који не би увидео, да сам |
| задовољна!{S} Та, ето, шијем и спремам се <pb n="377" /> за удају!...{S} Пре кратког времена и |
| њене груди наслонила главу и једва сам се од њих одвојила, од тих ледених прсију!{S} А он ми о |
| мајмуна, то је био младожења!{S} Ја сам се направила попа, те сам крупним поповским гласом пита |
| te> <p>— Господо и браћо!</p> <p>Ја сам се са свога места, с чашом у руци, дигао, да вам у име |
| у!...{S} Пре кратког времена играла сам се луткама; ону највећу, моју лепу Љубицу, њу сам сву ц |
| ва-три струка сунцокрета.{S} Ја кад сам се удавала, то да си видела!{S} Није било у Новом Саду |
| сам јуче лепо провео, касти, ни кад сам се са првом мојом женом венчао, нисам се тако веселио!. |
| вечера!{S} Ха, ха, ха!{S} Та ни кад сам се с тобом венчавао, не беше веће гозбе ни части...{S} |
| ote> <p>— Млађи сам данас, него кад сам се родио!...{S} Ко не верује, нека ми пљуне на теме: ни |
| ; па да се, касти, одљутим, свратио сам се на једну шљивовицу.</p> <p>— Ох, господине, маните с |
| разреда. — Та ви сви знате, колико сам се око те несрећне деце трудио, и мени јектичави Швабић |
| ло!{S} Моје јагње, касти...{S} Мало сам се, касти, напио ракије...{S} Ал’ је шљивовица у тог Ма |
| е...</p> <p>— Хе, хе, хе!...{S} Баш сам се наспавао, ха, ха, ха!...{S} Али ме мој мали Аристид |
| м се са првом мојом женом венчао, нисам се тако веселио!...</p> <p>Стара госпођа грискаше усне, |
| адало руменило и белило.</p> <p>— Нисам се надала од вас — рече Гркиња, као мало прекорно, — ал |
| вашим, мени учињеним, услугама, осећам се обвезана вас на долазак мога мужа внимателном учинит |
| рати се с њиме о класама. — Дабогда, им се мозак у сто и десет класа расточио!...{S} Они мени д |
| од чуда, па се већ унапред боје, да им се како идол не повреди, — нарочито чича-Тима, који је |
| даскала, да и њему Бог не украти, да им се обојима види и чује, здравље и напредак, добри гости |
| ндал!... (Господа у Србији воле, кад им се понека страна реч уплете)...{S} Не само мене и начел |
| емачког царства домарширати, и не би им се гласа чуло.{S} А кад је већ зора свитала, и гости се |
| њу да их довољно поштује.{S} Хоће ли им се смети у тузи својој или у радости поверити?{S} Хоће |
| у тамбуру, они су му пљескали, а он им се за то најграциозније поклонио...</p> <p>За њиме ступ |
| > <p>Међутим, код кир-Николе, откако им се чича-Тима доселио, све се набоље окренуло: деца му в |
| ји народ.</p> <pb n="370" /> <p>— То им се познаје и по великим мамузама и по фокошу њихову...< |
| аке увреде!...{S} Нечувено!...{S} Чудим се само како нисам у несвест пала...</p> <p>Кир-Никола |
| </p> <p>И начелник му показа акт, којим се отпушта из учитељске службе; узроци беху: неморално |
| та покренути, а последње средство којим се мислила користити <pb n="378" /> разбило се о глупос |
| ју, одавна већ прогрушану, браду; затим се сасвим опрезно накашља... и у тај мах се Гркиња трже |
| </p> <p>После се рукова с њоме, а затим се окрете осталим учитељима, који онде око њега, гологл |
| рала испружену руку, зену мало, а затим се весело осмехну:</p> <p>— Госпођо, благо теби!{S} Ти |
| чича-Тима овамо долазити.</p> <p>Затим се учитељ окрете деда-Спири: — Дајдер ми, деда, још јед |
| она мало друкче почастити.</p> <p>Затим се мало исправио, згладио је косу, наместио јаку на кап |
| оспођи:</p> <p>— Будите уверени, да чим се вратим у Београд, прва ће ми брига бити да је са муж |
| допада!{S} Девојка под прстеном, па чим се забавља?{S} Прегледа старе лутке и преврће нова љуба |
| све то од скупих материја, а празником се виђала на њој и свила!...{S} Ту је, наравно, морало |
| већ унапред дознала; и у свему осталом се по саветима старе врачаре владала.{S} Та зар је сиро |
| ване Јоханиде.</p> <quote> <l>— Белилом се месец дели, </l> <l>Катраном се поноћ маже, </l> <l> |
| Белилом се месец дели, </l> <l>Катраном се поноћ маже, </l> <l>А Гркиња:..{S} Лој козији </l> < |
| од муке:!...</p> <pb n="302" /> <p>Утом се диже нестрпљиво са столице, па поче бајаги спремати: |
| ђаво однео!</p> <pb n="357" /> <p>Утом се отворише врата, и чича-Тима закрљештеним очима гледа |
| 8760_C7"> <head>VII.</head> <p>Сутрадан се у Перковцу ни о чем није говорило, већ о синоћном пр |
| сне Гркиња.{S} Кад су поручали, домаћин се куцну са гостом, исказа му здравицу, а после оде у д |
| ало крваве.{S} Кад је видео Папрага, он се збунио и само зато, што није умео на све Папрагове к |
| а сви ћуте и да су упрли очи у њега, он се још мало издиже и узвишеним гласом поче говорити:</p |
| еку хаљину од ког обожатеља примила, он се чинио и невешт; а тако исто и она, кад би кир-Никола |
| је та друга од водене болести умрла, он се и за трећу набрзо постарао, па му и та трећа у вечно |
| ше чича-Тима љутито; а кад дете оде, он се задовољно осмехну.</p> <pb n="304" /> <p>— Само кад |
| е очи и кад је видео оно бледо лице, он се окрете Гркињи: — Хајдемоте, госпођо, а она, касти, к |
| ека и смеје...{S} Кад у школу ступи, он се насмеши; ако му прозвано ђаче зна лекцију, кир-Никол |
| томе положају лежао; а кад се дигао, он се грохотом насмејао:</p> <p>— Лаже начелник!...{S} Хе, |
| учитеља богословца, а свога колегу, он се рукова с њим и честиташе му весело прошевину и прсте |
| очи.{S} Кад је видео стару госпођу, он се усиљено осмехну и рукова се с њоме, а остале учитеље |
| > <p>Кад је учитељ попио своју грку, он се препоручи и оде у своју школу.{S} Није се још ни три |
| али кад му га економ ишчупа из руку, он се продера на њега:</p> <p>— Оно, касти, све нека вас ђ |
| , али кад је видео обожавану Гркињу, он се, онако пијано, осмехну на њу, а задај од рума и раки |
| и доле, а поцрвенела као обарен рак; он се примиче њој, а она се одмиче; он хоће да јој придене |
| н побратим беше одиста поштен човек; он се радовао што свом пријатељу може услугу учинити, и то |
| есец.{S} Али шта то би месецу?...{S} Он се некако искривио, па да прсне од смеја!{S} Да се није |
| у види, како му дете мирно спава.{S} Он се диже из кревета, и то је, можда, првипут у животу, ш |
| коро ни видела од силних шепутла.{S} Он се клања на једну, а она на другу страну.</p> <p>Кад се |
| о, да му како зет не разбије нос.{S} Он се рукова са чича-Тимом и не упита га за испрошену ћерк |
| а почасти свима сокачким псовкама, а он се само смеје.{S} Лепа Гркиња пребледи од љутине, волел |
| и оданде, као неспособна, истера, а он се, сиромах, наима за црквењака, удара у звоно, у клепа |
| још једанпут рукова с њим, па оде, а он се врати натраг у собу и онде узе опет онај строги, заб |
| би сасвим поносито изишла из куће; а он се од жалости само смејао.</p> <p>Они, као што видите, |
| о и што није био весељак, јок!{S} Та он се у богословији са свог раскалашног живота и прославио |
| као начелникову љубимцу, по вољи, и он се задовољно осмехну:</p> <p>— Та, оно, знаш, учитељу, |
| Очи му синуше грозничавом ватром, и он се у доброј вољи куцну са старом госпођом:</p> <p>— У в |
| по новосадски: егзабрукто. </p> <p>И он се диже са столице, накашља се мало, узе чашу, уздиже ј |
| ..{S} Али, шлафрока не дам!</p> <p>И он се спремаше да га под капут сакрије; али кад му га екон |
| Никола није ни речицом одговарао; држао се за испућени трбух, па се тресао од силнога смеја:</p |
| , између неких кошева и шљивика, пружао се коровом обрастао сокачић; у њему беше само једна кућ |
| ча-Тима.</p> <p>—— Ха, ха, ха! — смејао се кир-Никола. — Добро, кад сте дошли! — А после се окр |
| жала на беседу.</p> <p>Ха, ха! — смејао се учитељ четвртог разреда. <pb n="337" /> — Дакле, оди |
| > <p>— Бог и вјера, учитељице, — смејао се начелник, — ја ти о томе ништа не знам, до, ево, дан |
| кад тако у тим класама уживате — смејао се учитељ IV разреда, — штета што није удешено деведесе |
| ресвуче.{S} Старац је слушао, пресвукао се; али кад дође да преда шлафрок, то му би криво, те с |
| да частим — рећи ће чича-Тима, брижљиво се удаљавајући од проклетих учитељских класа. — Хоћу и |
| жи, поштено напио.{S} А као напит, прво се наљутио на своју Милку, што је целог вечера невесело |
| !...</p> <pb n="383" /> <p>Цело друштво се ућута, нико није ништа умео рећи, само се кир-Никола |
| гостима није ни „Лаку ноћ!“ рекла, него се као фурија удалила из дворане.{S} Изгледало је као д |
| није умео као што треба причувати, него се, као човек, да тугу свога родитељског срца ублажи, п |
| > <p>На једној станици десне обале дуго се задржала лађа: товарили су и растоваривали силан есп |
| дворани сву ноћ, пио је с њима, здравио се; а ујутру је отишао, да све рапортира, колико је и ш |
| уробан; али кад је видео Гркињу, трудио се по могућству да се весело насмеје. — Дивно вече, кас |
| зео је четку, очеткао своју атилу, умио се, загладио косу, попио је каву и спокојно очекиваше у |
| > <p>Тужне су то мисли; тешко ономе, ко се у њих удубе!{S} То је отрован паук, што ти танком пр |
| тори, одмах за њима дођу учитељи; а ако се деси у вароши и неки учитељ из села, па се случајно |
| е онде каје и да тражи помоћи.{S} А ако се нашла каква млада намигуша, која би желела да никако |
| румен, па и „бледа месечина“; једва ако се кроз зеленкасту боју бистрог пеленаша провиде погдеш |
| Пају је радо предусретала, нарочито ако се десило да чича-Тиме није код куће било, е, онда га ј |
| лепа Гркиња се сваком извињаваше, како се није ни очешљала, ни умила; како је још у неглиже, — |
| ремудрости; после га види у цркви, како се млати пред олтаром са кадионицом у руци, а златна од |
| кад се навора дели, ја ћу гледати, како се другим којекаквим судоперама пружа тек по једно зрнц |
| ње је само начелник могао дознати, како се који чиновник или грађанин са својом женом живи, и к |
| азила, само си могао из куће чути, како се даскало грохотом смеје, а деца плачу...</p> <p>Кад ј |
| рком чемерике; да види и господин, како се кија!</p> <p>Чаше звекнуше, а, као крупан одјек тим |
| нећу знати!...{S} Гледај га само, како се клања, памет да ти стане...{S} Зна немачки, зна маџа |
| ушао и у године, за тебе је добро, како се може; ја, ја сам још млада...</p> <p>У тим тренуцима |
| рви опио; и то су дочули, па и то, како се ујутру зором чича-Тима преселио са станом код кир-Ни |
| С оне стране баште видео је месец, како се кроз најгушћи коров, ослањајући се на свој дебели шт |
| p>— Та, касти, она је још дете.{S} Како се може дете удавати?</p> <p>— Дете?...{S} Ама да видит |
| борица све је дрхтала од љутине; а како се још није била набелила и наруменила, њени суви збрчк |
| аравно, да је чича-Тима одобрио; а како се с њоме упознао, не беше ничега, што јој он не би учи |
| ли то Богу плакати?...</p> <p>— А како се, опет, код мене понашао! — рече, заруменевши се, мла |
| горке ракије, а поред таког еспапа лако се заборавља и јутрења и вечерња сунчева румен, па и „б |
| се, ево, сиромах, и сада смеје, једнако се церека и смеје...{S} Кад у школу ступи, он се насмеш |
| ећајући се своје месечне плате, једнако се церекао баш као намолован пајацо...</p> <p>— Благо њ |
| } Десну руку је подбочила на кук и тако се с неким особитим задовољством дуго посматрала.</p> < |
| Христову гробу преноћиле.</p> <p>И тако се обе, једна другом задовољна, растадоше.{S} Гркиња је |
| а-Тима тако тужне мисли премишљао, неко се накашља пред вратима.{S} Чича-Тима се трже.</p> <p>— |
| ио је учитељ Тима. — Оно, касти, колико се сећам, и мој покојни деда поред доброг вина заборави |
| њега:</p> <p>— Господин-Тимо, у колико се сјећам, ја сам вас због вашега владања више пута опо |
| ђује; а учитељи, опет, утолико, уколико се од њих његова кућа користи, т. ј. ако је неко учитељ |
| </quote> <p>Беседник се накашља, малко се протегли, уздахну, па истим патосом и са још већим у |
| тите, молим, ја сам, знате, касти, мало се и наљутио на моје дете; па да се, касти, одљутим, св |
| {S} Сирото дете, хтело не хтело, морало се још истога вечера прстеновати.{S} О самоме прстену ш |
| женио!“...</p> <p>Гркиња ућута, видело се да чека чича-Тимин <pb n="329" /> одговор.{S} Али чи |
| стајала је на прагу његове собе, весело се смејала и гледала у збуњено лице свога обожатеља.</p |
| ислила користити <pb n="378" /> разбило се о глупост начелникову..{S} Господин начелник не беше |
| тим тананим стакленим звуцима, заорило се једно велико „многаја љета“, које само учитељи, кад |
| е по сата беше у кући нема тишина, чуло се само испрекидано чича-Тимино хркање.</p> <p>Ноћ беше |
| отворише.{S} Далеко тамо у шљивару чуло се, где псето лаје, а унутра у кући потмуло је кашљала |
| ућута, нико није ништа умео рећи, само се кир-Никола ухватио за трбух, па се из свег гласа цер |
| на толику њену ларму не плане: —- Само се ви покријте ушима — рече, љутито окренув се госпи; — |
| рече стара госпођа подмукло, — сад ћемо се огледати.{S} Знам, да вам деца ништа не знају, па са |
| мајке!“</p> <p>„Па, госпођице, где ћемо се моћи видети?{S} Али само, са многих разлога, насамо? |
| лиона година нестати ваздуха, и ми ћемо се — угушити.</p> <p>Људи су и њега слушали... </p> <p> |
| заиста, жао!{S} Али на беседи, ту ћемо се на сваки начин још вечерас видети?</p> <p>После тога |
| лако може и господин запитати: где смо се толико забавили?...</p> <p>Кад је учитељ Тима дошао |
| О, господине, откад вас чекамо, већ смо се поплашили да нећете ни доћи.</p> <p>— Опростите, мол |
| абија, па и саме торте и куглова; једно се само чудила, што осим проте, који је баш до кума сед |
| чезао је, а око развучених усница тужно се заиграла она дубока борица, што се од носа ка бради |
| а да обори човека, да га упропасти, оно се нађе ма шта!...{S} Сад како да јој купим црну свилен |
| ом је био однекуд из ужичког округа, то се, уосталом, видело и по његову јужном наречју.{S} Нек |
| и хвалисаво: — Да сам родом Јелинка, то се, уосталом, и на мојој спољашности даје приметити; а |
| мери да таста и зета доводи у сукоб, то се само осмехнуо. — Изгубио сам литру ракије и четири к |
| је ужасно!{S} Он је хтео доказати, а то се може као наставак Живкове беседе сматрати: да ће се |
| } Истина, мало вас је искрмачио, али то се даје израдирати...{S} Ево овако!...</p> <p>И он га х |
| терка беше сигурна да ће победити; зато се са неким поносом уздиже и стаде са узвиљашеним обрва |
| лада васпитатељка из Трновника. — Чисто се стидим казати: хтео ме је пољубити!{S} Наравно, да м |
| а-Паја свилену хаљину са карнерима, што се и не приличи да носи једна скромна учитељка, а чича- |
| ужно се заиграла она дубока борица, што се од носа ка бради повлачила; руке је спустила понизно |
| авикла на горчину“!{S} И то је све, што се од природе изнудити може. „Учтив је, васпитан је“ — |
| мале, откуда се виде зелене утрине, што се од самог Перковца до у Миличево пружају; али госпођа |
| {S} Ћутаћу као риба.{S} А, верујте, што се мене тиче, не бих вам ни пребијене парице тражио; ал |
| провлачи прота; и то је сав узрок, што се онако слатко насмејао...</p> <p>Кад је прота дошао б |
| хитар, да на свашта пази, а, друго, што се чича-Тима није умео као што треба причувати, него се |
| емо или забашуримо.{S} И то је оно, што се зове цивилизација, образовање!</p> <p>— Бог и вјера, |
| , и то је, можда, првипут у животу, што се саже над својим спавајућим дететом, те га нежно, род |
| не би удисала онај смрдљиви ваздух, што се са димом ширио.{S} Кад је дошла до вратница, она трж |
| да има више таких васпитатељака!{S} Што се мене тиче, ја толико знам: да кад би Србија од ње шт |
| ави идеал скромне усамљености...{S} Што се пак саме личности њене тиче, за њу се није могло рећ |
| .</p> <p>— Ви ме нисте разумели.{S} Што се те сорте забава тиче, признајем, да за њих слабо мар |
| не насмеје. — Уосталом — рече он, — што се мене лично тиче, признајем, да сам у свом веку два-т |
| резрела.{S} Једно је само мучило, — што се мора с њим, као с колегом, у једној згради састајати |
| ра, доћи и у сам Перковац.</p> <p>— Што се мене тиче — рећи ће Ђока, учитељ трећег разреда, —- |
| е, а мени читава поскурица!...{S} А што се мога даскала, чича-Тиме, и чика-Паје тиче, они су ми |
| постала права грчка лепота...{S} А што се мужа њеног тиче, то вам је поштовања достојан човек! |
| , ал’ које што не беше зиме, а које што се надала да ће до зиме и <pb n="363" /> две бунде од н |
| а моје искуство не дам за све науке што се у школи уче.{S} Ето, па питајте само госпођу Гркињу, |
| ма, ту кринолини, карнери, тунике и што се већ у оно време највише носило, и све то од скупих м |
| ође и учитељ четвртог разреда, онај што се на Гркињиној части први опио.{S} Кад је видео учитељ |
| виђале жене „из бољег сталежа“, као што се у отменијем свету говори; а и кад би каква трговкиња |
| осе којешта противу мога имена, као што се о оној шкорпији маторој поговара, као да живи са нач |
| добар стојао да неће изостати, као што се ни преварио није; јер не прође ни четврт сата, а учи |
| а!)..{S} Милостиви господине!{S} То што се у Перковцу ради, то је шкандал!... (Господа у Србији |
| лику предупреди, приђе му ближе и пошто се, по обичају, једно пет-шест пута поклонио до земљице |
| ину проводи; ноћу не излази напоље, јер се боји од потчињених му учитеља...</p> <pb n="308" /> |
| ше никада женити, али се преварише, јер се он одмах после шест недеља с другом венчао; па кад м |
| о себе:</p> <p>— Ето несрећника, и опет се опио!...{S} Е, сад тако што да чује господин министа |
| и у вину не буде оскудице!{S} Једанпут се жени и удаје!{S} А ја ти, вере ми, волим од софре ус |
| даље у црну, пусту, ноћ.{S} Наједанпут се нађе на некој висини, он није могао да разазна, где |
| љице, шта је теби?{S} И не сједе, а већ се спремаш одлазити! — И он је узе незграпно за руку, п |
| и, забринути, изглед.{S} Мала Милка већ се умила и стала се чешљати; њојзи не беше ништа необич |
| слистио неколико чашица пеленаша и већ се поче мало живље кретати.</p> <p>—Све ће то својим ре |
| а у овој вароши.</p> <p>Господин Швабић се на њену тужбу замислио, а после кратког озбиљног ћут |
| рага, учитеља из Лешњика.</p> <p>Младић се приближи учитељ-Тими, рукова се и са најумиљатијим с |
| гласић. — Сад ћу доћи!</p> <p>— У собу се вуци, опајдаро ниједна! </p> <p>Дете, тако од дванае |
| апутати:</p> <p>— Вама, господине, могу се поверити, само вас молим, да никоме не казујете, нар |
| чак!{S} Онаке палачинке, касти, не једу се ни у царском двору.{S} Е, јесте чули, што сам јуче л |
| пођице у тешкој свили и кадифи тоциљају се по глатким паркетима големе дворане; а кад музика ст |
| знао, на коју ће страну, па напослетку се обрте налево.{S} Ишао је све навише, Калемегдану.{S} |
| а најпре добро загледа по џепови, да му се како није срма изгубила, а после изиђе на обалу, ста |
| целој Србији од учитеља заслужио, да му се каже превасходан, то сам ја, драга браћо!</p> <p>— А |
| је са своје особености заслужило, да му се по могућству име сачува.</p> <p>То је био као неки ћ |
| дебелога Шпартанца оставити, морала му се похвалити: — Дакле, мој дебели даскало, знаш ли, шта |
| у путу или пред дућаном видела, она му се поклонила, погледала га је својим чезнућим погледом, |
| из ње вади, па ређа по асталу, а кад му се ко од путника приближи, он брижљиво заклања своју ма |
| руго којешта ћу говорити, од чега ће му се кожа јежити и коса на глави кострешити.</p> </div> < |
| свакојаким именима...{S} Другипут би му се чинило да је у некаквој гостионици, и онда би се туж |
| љ Тима га погледа, а збрчкани образи му се развукоше на смешење:</p> <p>— А зар не видиш?</p> < |
| ледао.{S} Успут је сретао људе, који му се уљудно јављаху, али он као да их ни видео није; шеши |
| о, у клепало, а од сваког звука чини му се да чује глас старе госпође, како га пред г. секретар |
| нстинкту.{S} Наједанпут стаде; учини му се да чује, где некакви људи говоре, после виде и свеће |
| бити не могу!{S} Умре неко, наплати му се; роди се неко, наплати му се; је ли венчање, наплати |
| наплати му се; роди се неко, наплати му се; је ли венчање, наплати се...{S} А од свега тога пол |
| пови и ђакони гледају у њега, чудећи му се премудрости; после га види у цркви, како се млати пр |
| и здрави; чаша је ишла за чашом, док му се по бледоме лицу није прострло оно загасито руменило, |
| ир-Никола се слатко насмејао, допало му се што му је жена тако оштроумна.</p> <pb n="298" /> <p |
| ан, чуо је како му срце бије, чинило му се да је насред гробља; али кад је отворио очи, онда се |
| и, и куће, па и читаве улице, чинило му се да пролазе мимо њега.{S} Он није знао, на коју ће ст |
| у му као прави истински људи; чинило му се да су од хартије онако по најновијој моди изрезани, |
| спанаћ у зубима остати.</p> <p>По свему се видело, да је стара госпођа тога дана добро располож |
| ељица четвртог женског разреда, осмехну се поносито, па онда извади из џепа своје наочаре, ната |
| о се пак саме личности њене тиче, за њу се није могло рећи, да је ружна, а још мање, да је лепа |
| из собе, лупивши за собом врата, да су се прозори потресали...{S} Чича-Тима је остао сам у кућ |
| викну, што га грло доноси, тако, да су се и гости са сокака на ту ларму почели враћати.</p> <q |
| " /> за пуном софром.{S} Наравно, да су се и они ознојили.{S} Учитељ четвртог разреда скинуо је |
| .</p> <p>Кад су стигли у школу, куда су се већ многа деца исповраћала, затекли су господина сек |
| е чак до више колена.{S} Жене и деца су се, истина, мало бекељили на њу, али нико, па ни сами с |
| > <head>III.</head> <p>Сутрадан, кад су се учитељи и учитељке скупили, и пре него ће почети сво |
| једну класу...</p> <p>Сутрадан, кад су се предвече свршили испити, ревизор искупи све учитеље |
| стица ама баш ни окусити.</p> <p>Кад су се гости, добро угрејани, ухватили у <pb n="380" /> кол |
| је прегледао и пописао ствари, које су се у њега нашле, спровео га је у болницу...{S} У болниц |
| гма до крајности...{S} Али у једноме су се опет слагали: кад је, н. пр. она у неког удовца мало |
| ..{S} Кад се у Перковцу појавио, сви су се задивили големој промени на њему: у лицу је био блед |
| вном месту исмејавати владу!{S} Људи су се томе досетили, па су, богме, неки псовали, а неки су |
| говорио...{S} А таке услуге у Србији су се свагда високо цениле, па је ли чудо, да су старој го |
| ег старца била!</p> <p>Учитељи, који су се тога вечера код кир-Николе и лепе Гркиње сабрали, бе |
| ли својим послом за Београд.{S} Неки су се по „фердеку“ шетали, премишљајући о својим домаћим и |
| , па су, богме, неки псовали, а неки су се и злурадо смејали...</p> <p>Начелник је од чуда зину |
| е учињене гиксове забашурили, куцали су се чашама, здрављали су младенцима и певали: „многаја љ |
| и неки жућкастозелени капут, на ком су се сви конци лепо провидели, а и стари отрцан шешир је |
| елила —- необично, него, просто, што су се у томе крају ретко виђале жене „из бољег сталежа“, к |
| хаљинама, са цвикерима на носу, што су се по тим осветљеним просторијама тамо и амо гурали, не |
| вакога познаје, —- па је ли чудо што су се жене питале: откуд Гркињи свила, и ко је она и шта ј |
| и’те, господин-Тимо, шта чини удаја; ту се, богме, у радости заборавља и ручак и вечера!</p> <p |
| баш поред Св. Димитрија, висило.{S} Ту се старац још више разгоропадио:</p> <p>— Милка!{S} Мил |
| мешајте у густ!...{S} Јер...</p> <p>Ту се чича-Тима учитељ од силне жестине накашља, исхркну и |
| S} Неће ни добро сванути сутра, а ја ћу се већ доселити, па онда нек’ прсну сви од једа!</p> <p |
| ад дођем пред госпођу Швабићку, а ја ћу се тек онако мало осмехнути...</p> <p>И она гледаше у о |
| ло и једна душа!..{S} Да, збиља, кад ћу се ја к вама доселити?</p> <p>— Још сутра, слатки Тимо! |
| ога ћу ја волети?{S} Теше ме: навићи ћу се!{S} Болесник заборавља на шећер, навикава се на пеле |
| Бабу ослон’те на мене, знам ја, како ћу се њојзи осветити!{S} А и ревизора гледаћемо да понудим |
| ово загрлити, али баш у том тренутку чу се на крају улице неко корачање; погледаше тамо и обоје |
| е сасвим опрезно накашља... и у тај мах се Гркиња трже.</p> <p>— О, господине прото!... — рече, |
| да умем и да знам, како и коме, ја бих се тужила.{S} Е, баш ми утуче срећу, Бог га убио! — И з |
| /> стоје њих четири Циганина, а око њих се скупили абаџијски, терзијски, шустерски, опанчарски |
| латко, чело пољуби...{S} На тај пољубац се дете није тргло, већ мирно продужаваше крепећи сан.< |
| и стадоше га гурати на врата.{S} Старац се испрва отимао, али напослетку морао је већој сили по |
| Мене длан никад не вара.{S} А после ћеш се жестити.{S} Ево, гледај, свађа у кући!{S} Новац из к |
| су моје ствари!</p> <p>— Шта?{S} И још се усуђујеш!{S} Е, гле ти штенета! — и она гурну јадно |
| рила, да сам неморална; а неће да гледа себе и своју кућу — срам га било! — него слуша, шта му |
| њиме да путује?... — А после додаде за себе: „Она му је, сиромаху, и пореметила мозак!...“</p> |
| ара намигушо!{S} Уме се Папраг и сам за себе старати!{S} И тако ћу гледати да се, колико сутра, |
| ити...</p> <p>Ствар је, дакле, узела на себе сасвим озбиљан карактер, нарочито кад је после нек |
| аре, тамо, опет, матора жена навукла на себе грдан кринолин, па неке пунђе, пера и друге којека |
| и њена још неразвијена тела, примише на себе ону сигурност, која би тек доцније могла диван изр |
| толико становницима у очи, узела би на себе неку голему стару бунду, па би се умотала у какву |
| итаво чудо!{S} Шта ти није натоварио на себе, па какве ти речи не говори три сата, ама баш није |
| га нема!...{S} Хтеде све да слиндари са себе, да се преобуче, али све беше доцкан!{S} Он није н |
| је пољуби, она га немилостиво гурну од себе...</p> <p>— Да се нисте усудили|...{S} Јер... </p> |
| ако те три-четири ствари не узимаш код себе, лако може да се одбије од тебе!{S} А, богме, то ј |
| соби, у својој рођеној постељи, а ниже себе на миндерлуку види, како му дете мирно спава.{S} О |
| изгледало је као да више оца жали него себе; али не рече ни речи, само што је дубоко уздахнула |
| се намргодио, па само што рече куму до себе:</p> <p>— Ето несрећника, и опет се опио!...{S} Е, |
| рио је врата, па је отишао, а никог око себе ни да је погледао.{S} Успут је сретао људе, који м |
| вако, с поремећеним умом, гледао је око себе као у врућици или у неком тешком сну: све се око њ |
| једну столицу, погледа незадовољно око себе, па онда поче храпавим гласом говорити:</p> <p>— К |
| орог обожатеља.{S} И Милка је, међутим, себи дошла, убрисила је од суза очи и ишчекиваше мирно, |
| анке купио, а мож’ понети и парче хлеба себи за фруштук; а мени ћеш спремити једну литру комови |
| своје четрдесет пете године није могла себи повољног и честитог мужа наћи.{S} Та ће, наравно, |
| оздравио учитељ Тима, љуби руку и узима себи слободу данас код вас на ручак доћи“...{S} Јеси ли |
| } Истина, ја те слабости нисам никад на себи приметила, али сам гледала понеку од мојих познани |
| Србији „изображенији“ свештеници праве себи појасеве, и даде га баби.{S} Баба га прегледа добр |
| верити?{S} Хоће ли у Папраговој мајци и себи мајку наћи?{S} А село?{S} Њено детиње уображење ни |
| у:</p> <p>— За тај маријаш, синко, купи себи шећерлеме, а ову јабуку однеси госпођи Гркињи, па |
| ће јој поклонити сву срму, па нека купи себи од црне свиле хаљину; а кад би се на таке глупости |
| .{S} Она је, сирота, рано почела сама о себи, о својој судбини, да мисли... — Кажу — говорила ј |
| држава после Француске, а сама Пешта по себи са Будимом у нечему је надмашила и Париз...</p> <p |
| ију, колико да се расхлади, а и вече по себи беше дивно.{S} Он је у лицу, истина, од ракије и д |
| пустила низ зелене очи; у лицу је и по себи била бела, али да би добила и ону здраву румену бо |
| ледао, накашља се зловољно и прогунђа у себи: „Но, и то мора да је неки Шваба!{S} Шерет!...{S} |
| од оте несрећне Гркиње — говорила је у себи. — Шта има на њојзи?{S} Кожа и кост!{S} На глави т |
| у, није могао од смеја да се уздржи и у себи да не проговори: ево још једног човека од ранга; а |
| у.</p> <p>— Ја видим — говорио је сам у себи, — да је ова стара будала заљубљена у ову уштиркан |
| м младожењу, „јеси ли вољан ову девојку себи за супругу узети...{S} Немој, синко, да после каже |
| обар човек; истина, ћифта, али ни упола себичан као данашња ћифтарија. <pb n="365" /> Он је у д |
| ко испод обрва погледа љутито, а очи му севају од једа:</p> <p>— Лепо, вала, господин-колега!{S |
| пођа сва поцрвене као обарен рак, само, севајући очима, што још учитељ-Тими рече: „Матора будал |
| {S} Гркиња га погледа поносито, очи јој севаху од јарости; а кад се он приближио њојзи, у намер |
| спођа Јоханда изгледаше срдито: очи јој севаху у раздражености, око усница она борица све је др |
| Кад су Цигани дунули у зурле, могло је седам баталијуна пиљарица, алваџија и бозаџија из турск |
| и Гаја берберин са мајсторицом и са још седам-осам <pb n="345" /> практиканата употребили су св |
| је, наљућен, отишао право кући својој, седе, онако срдит, на једну столицу, погледа незадовољн |
| ет цмокну...{S} Али се уједанпут трже и седе сасвим замишљено на своје првашње место...{S} То ј |
| нашао је празну школу: у свакој скамији седе по двоје или по један; из земљописа, истина, мало |
| head> <p>Сутра-дан су у затвореној соби седели чича-Тима и лепа Гркиња.{S} Чича-Тима беше мало |
| ла, што осим проте, који је баш до кума седео, нико не хте од свију тих посластица ама баш ни о |
| Тима, који је баш за гросмутеркини леђи седео са својим зетом, није могао а да на толику њену л |
| вољно своју црну каву.{S} Али није дуго седео сам, наскоро за њим дође и учитељ четвртог разред |
| неописана туга надвладала га је.</p> <p>Седео је за столом, а главу је наслонио на обе руке; ко |
| јати и зато мора за доњим крајем астала седети.{S} Чича-Тима је одмах на крају миндерлука, баш |
| тању је била по два сата пред огледалом седети.{S} Често би у томе усхићеном заносу и заспала, |
| еђу свештеницима из оближњих села, како седи пред Милошевом механом, па пије расхлађену ракију, |
| ника, затекао га је, где сасвим озбиљно седи у наслоњачи.{S} С једне и с друге стране на асталу |
| нуди све редом, да поседају. — Изволте, седите! — И они су сви поседали, где је који најближе с |
| иноград!{S} Па бих и вас споменуо, како седите испод кајсије, па сте метли руку на срце и гледи |
| :</p> <p>— Ја, видиш, иако сам изродила седморо деце, ја сам опет лепа и младолика, па још кад |
| ве тунике...{S} Оно, касти, има шесторо-седморо деце, могла би се оставити моде, али је млада.< |
| ан; а њих двоје, ревизор и гросмутерка, седоше за фину софру и стадоше лакомо грабити принесено |
| /p> <p>И тако у разговору уђоше у собу, седоше за сто, наравно, гост у горње чело — а с леве ст |
| Млеко ли му швапско!“ После тих поклона седоше оба, и старац и зет, један до другога.{S} Међути |
| </p> <quote> <l>„Во Јордање крешчајушчу сеја“ —</l> </quote> <pb n="392" /> <p>— Опет ми је и т |
| умео казати.{S} Али да је био прост као секира, о томе би вас најмање перковачко дете могло уве |
| >— Један господин... из Београда!...{S} Секретар...{S} Ох, госпођо, казао ми, да звоним, да вас |
| , како га пред г. секретаром оговара, а секретар, баш као велико звоно, грми: „Неспособан!“; по |
| ра да послужује као фамилијаз, после га секретар и оданде, као неспособна, истера, а он се, сир |
| неправда наноси!</p> <p>— Децо, — рече секретар, кашљуцајући, — ја сам вама потпуно задовољан! |
| Јоханида се усмрдела....{S} А господин секретар мисли да су учитељске ципеле пуне мирисаве пом |
| рече чича-Тима. — Шта би рекао господин секретар, да види толику крмачу на моме пропису?...{S} |
| деца исповраћала, затекли су господина секретара у четвртом женском разреду, где с најозбиљниј |
| ало уфитиљио. —- Ђаво нек носи и бабу и секретара!{S} Њој, дабогда, пресело моје вино, а њему с |
| n="389" /></p> <p>Као да су сва четири секретара дошла у Перковац, па ми је сваки од њих по је |
| па често и онај поклон, којим је мислио секретара подмитити, <pb n="311" /> поклањао је старој |
| а ћу рећи: „Слуга сам покоран, свих пет секретара!{S} Заповедајте одсад коме хоћете; награђујте |
| S} И онда збогом, децо и школо!...{S} А секретарима ћу рећи: „Слуга сам покоран, свих пет секре |
| Три мужа!{S} Та томе би се макар каква секретарица министарства, па и сама начелниковица, могл |
| наклоне</p> <p>Јустине Швабићке,</p> <p>секретарице. </p> <p>У Београду, 21. јуна 186*</p> </qu |
| био задовољан, а нарочито ова последња секретарова похода учинила је на све њих јак утисак.</p |
| ђаволасто осмехну, а после, сетивши се секретарова апетита, поче сасвим забринуто говорити:</p |
| ако је нешто сањао трећи дан по одласку секретарову.{S} Кад се пробудио, био је сав знојав и ло |
| ује глас старе госпође, како га пред г. секретаром оговара, а секретар, баш као велико звоно, г |
| осади; а сама је, с прекрштеним ногама, села на ћилим.</p> <p>— Данас је петак — рече баба; — ј |
| и, да нигде у свету <hi>нема девојачког села</hi>; а ја бих у њему хтела живети...{S} Ја тога ч |
| а ако се деси у вароши и неки учитељ из села, па се случајно жели још и с колегама састати, нар |
| се давно разиђоше, Гркиња је забринуто села на ћошку,<ref target="#SRP18760_N2" /> скупила се |
| пут дешавало, да неки учитељ из околних села, желећи премештаја ил’ друго што, да се за препору |
| га гледа међу свештеницима из оближњих села, како седи пред Милошевом механом, па пије расхлађ |
| арац, који још није заборавио на турски селам-алећ, или нека фрајлица, која је од неке куварице |
| ћ, зашто!...{S} Онда, богами, нек се он сели у Хомоље или некуд на другу страну, — Београд ће м |
| апраговој мајци и себи мајку наћи?{S} А село?{S} Њено детиње уображење није могло ниједне прија |
| рвених земљаних ђинђувица, што их младе сељанке за дваест пара по чаршији купују.</p> <p>— Ово |
| ије то кристал-палата, него као и друге сељачке кућице: уђеш у авлију — коров, у башти — коров, |
| ј у косу трпати смиља и љубичице, то је сељачки!{S} Него, ако немаш георгине, а ти узми црвеног |
| ло бекељили на њу, али нико, па ни сами сељачки пси, који су је, урлајући, облетали, не смедоше |
| већ и не уме да гледа онако безобразно сељачки, право у очи, но некако све испод трепавица; а |
| ут са својим једномишљеницима кришом из семинарије утекао, да обиђе у оно време јако и лепо осв |
| о крупица соли.</p> <p>Кад је чича-Тима сео, бакалин извади ћутећки кесу иза појаса, па му пажљ |
| едаше у пијанога оца...{S} Он је најпре сео за сто, па онде, са искревељеним цртама на лицу, ст |
| .</p> <p>Чича-Тима се наново намрштио и сео на своје првашње место; а дете, кад је чуло последњ |
| о умирио, погладио би мало свој трбух и сео би, сасвим задовољан, уз обожавану сапутницу свога |
| ба јој беше мала, ниска, али са обичним сеоским намештајем: једна неофарбана клупица, две-три н |
| овања достојан човек!{S} Јединствен тип сеоског учитеља; човек пун, дебео, омален, на лицу пуно |
| арати; али није имао куд, морао је мало сести, <pb n="340" /> и то баш до њега; то је захтевала |
| Заиста, морам признати, да ми ни рођена сестра не би толико чинила, колико ви, лепа и млада гос |
| , требало би да пишем Милкиним старијим сестрама у Левач и у Стиг, па да и оне знају.{S} Ал’ ка |
| p>Милка ућута, по беломе лицу лебдео је сетан осмејак, а по њему, као по сунчеву зраку, трептал |
| овим речима ђаволасто осмехну, а после, сетивши се секретарова апетита, поче сасвим забринуто г |
| од госпође Јоханиде, и ми ниједан да се сетимо, па да јој наздравимо!...{S} А сви знамо, да је |
| Изгубио сам!{S} Е, али ко би се, опет, сетио, да су за мустру узети пештански келнери?{S} То, |
| еда тупо, а после као да се хтеде нешто сетити:</p> <p>— Милка?...{S} Милка?... — повторавао је |
| икола, кад се добро најео и напио, и не сећајући се своје месечне плате, једнако се церекао баш |
| је учитељ Тима. — Оно, касти, колико се сећам, и мој покојни деда поред доброг вина заборавио б |
| је дао вина и ракије...{S} А то ћете се сећати, зашто...{S} Штогод жена има у нашем Перковцу, с |
| ц, кад се добро наједе, неће се више ни сећати двомесечне плате...{S} Е, то хоћу, мој љубазни Т |
| па је понуди пандуру:</p> <p>— Знам, да си за ракију — рече, а кад је пандур тако до половину л |
| Госпођо, благо теби!{S} Ти да знаш, да си се у срећан дан родила!{S} Ето, ова жилица, што ти с |
| а кад су мрачне ноћи, а теби се чини да си насред Мироча, чекаш само, кад ће те напасти вуци ил |
| окрета.{S} Ја кад сам се удавала, то да си видела!{S} Није било у Новом Саду фотографа, који ме |
| е вино, а њему спанаћ и шунка!{S} Здрав си, кир-Никола!{S} Здраво, Чича-Тимо!{S} А да Бог пожив |
| неку стару мараму.</p> <p>— Добро, кад си спремна, а ти сад узми ону котарицу, што сам је о ла |
| итељ-Тимо, — питао га је трговац, — куд си сад наумио?...</p> <p>— У Београд!...{S} Зар не знаш |
| падио:</p> <p>— Милка!{S} Милка!{S} Где си, несрећнице једна?</p> <p>— Ево ме, оче! — одговарао |
| а да ти то учиним, него други; код мене си бар сигуран да нећеш изићи на глас.{S} Па колико ти |
| уго спадало.</p> <p>— Видиш, Никола, ти си мало ушао и у године, за тебе је добро, како се може |
| да казала: „Љубице, моје драго дете, ти си већ одрасла, треба већ да се и удаш!“ Па сам јој наш |
| побесни!...{S} Благо теби, госпођо, ти си се у срећан дан родила!...{S} А имаш ли макар и мрви |
| се и слушај, што ти госпођа казује; ти си још млада, ал’, богме, има их које су и старије, па |
| ада поклањао учитељу прасе.</p> <p>— Ти си прасе, букване један!{S} Палачинке хоћу; јеси л’ ме |
| имала мађија и чини.</p> <p>— Па којим си ми добром дошла, госпођо? — питаше баба промуклим гл |
| и у скупу много бумбарева слушао; затим си чуо крупан учитељев глас, где грди ђаке, а после пис |
| обро ти Бог дао, Радоване|...{S} А како си се ти наканио до мене, ха?</p> <p>— Та, ето, послао |
| шла у кућу, није више ни излазила, само си могао из куће чути, како се даскало грохотом смеје, |
| то заслужила, — па ручај, а ручак, што си га за данас спремила, оставићеш за сутра.</p> <p>Дет |
| а љутито одби:</p> <p>— Шта ћеш?{S} Што си дошао, је ли, чупави магарче?</p> <p>— Господине, — |
| е, рећ’ ти морам, е ми је баш драго што си ме тако сабахиле походила, госпо!{S} Чини ми се е ћу |
| једнако ћутао оборених очију, а на лицу си му видео зловољност и забринутост.</p> <p>— Дакле, Т |
| пушили, или су, и не мислећи, гледали у сиву даљину, други су доле у лађи јели бифтека, а залев |
| могао бих ти учинити.{S} Своји смо, а и сигуран сам, побратиме, да ћеш ми вратити; ето, дао ти |
| у деда-Спире траје горке ракије, ја сам сигуран да ће и чича-Тима овамо долазити.</p> <p>Затим |
| то учиним, него други; код мене си бар сигуран да нећеш изићи на глас.{S} Па колико ти треба и |
| м доћи!</p> <p>Госпођа гросмутерка беше сигурна да ће победити; зато се са неким поносом уздиже |
| S} Та ниједна жена није са својим мужем сигурна, све док је она у овој вароши.</p> <p>Господин |
| , и чика-Паје тиче, они су ми за свакад сигурни!{S} Верност?{S} И ти списатељи говоре све којеш |
| ни да ће доћи.</p> <p>— Јесте ли ви баш сигурни?</p> <p>— Све доклегод у деда-Спире траје горке |
| ћа, што га је наша влада у Париз слала, сигурно зато, што овде није могао ништа научити, па, ка |
| ем, да за њих слабо марим.</p> <p>— Ви, сигурно — рече са неком иронијом господин богословац, — |
| његову кавану ретко да је кадгод, и то сигурно послом, завирио какав мајстор: све сама гола го |
| ш неразвијена тела, примише на себе ону сигурност, која би тек доцније могла диван израз чврсто |
| ово парче хартије узми, колико, касти, сигурности ради.{S} Па како ти се допада младожења, ха? |
| о падне...{S} Отуда је било тога вечера сила разговора; мало је ко од скупљених гостију својим |
| > фактима доказати; а ту ми је сведок и силан Влах Алија.{S} Та зар би се он заљубио у њу, да н |
| ржала лађа: товарили су и растоваривали силан еспап, те је лађа сасвим доцкан стигла у Београд. |
| у здравље; али ја сад желим, уколико ми силе допуштају, да наздравим нашој лепој домаћици, вред |
| а отимао, али напослетку морао је већој сили попустити.{S} Утоме му и шешир паде с главе, они г |
| -Тима уђе унутра.{S} Очи му засенуше од силне светлости; а људи у црним, салонским, хаљинама, с |
| Јер...</p> <p>Ту се чича-Тима учитељ од силне жестине накашља, исхркну и као ветар оде, и не по |
| е на обалу, стаде онде, па се заблену у силне свеће и фењере, који су на бајиру и по улицама св |
| зиран, а она није се скоро ни видела од силних шепутла.{S} Он се клања на једну, а она на другу |
| ар богословац, није се могао отрести од силно нагомиланих мисли, које у таким тренуцима на чове |
| кујни, у једном ћошку, загрли и тако је силно цмокну, да се дете у соби пробудило.{S} После је |
| сопственим прстима.{S} Е, кад се тај од силног млатања и викања уморио, доказујући по читав сат |
| екцију пред учитељем изговорити, све од силнога смеја; па се, ево, сиромах, и сада смеје, једна |
| о се за испућени трбух, па се тресао од силнога смеја:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Хе, хе, хе!..</p |
| еке, али ништа не поможе; напослетку је силом заклапала усијане трепавице, да више не гледа сва |
| — тврди ова намолована лутка, што ми се силом за старатељку намеће.{S} Васпитан, учтив, а уства |
| троше и своје и туђе паре, а хоће да им силом верујемо, да они раде све то у корист народа... е |
| е посведочили су вам, какву божанствену силу имају сиренски гласи јединствене музике на дух чов |
| а ћеш ти мимо свет?{S} Ено, гледам пре, син оног Железниковића, што га је наша влада у Париз сл |
| газда-Милчића на поклон.{S} Знате, има сина код мене, па је још о Духовима читао апостол...{S} |
| дуката, што је зету наменио. — Ево ти, синко, новци! — рече скоро разнеженим гласом. — Иди, па |
| ојку себи за супругу узети...{S} Немој, синко, да после кажеш: „„Наговорио ме тај и тај, примор |
| ту, да га мало охрабри.</p> <p>— Добро, синко, добро!{S} А која госпођа те је послала?</p> <p>— |
| пружи ђачету:</p> <p>— За тај маријаш, синко, купи себи шећерлеме, а ову јабуку однеси госпођи |
| удесио и уредио, само, наравно, ти ћеш, синко, о целом нашем разговору ћутати, нарочито пред Гр |
| ињарски трговац, са својом супругом, са синовима и са снахама у чисто српском богатом оделу.{S} |
| беседи: — Дакле, ви нисте чули, шта је синоћ било?{S} Та то вам је, господине, читава ребелија |
| ш девојка, па да сам у Новом Саду!{S} И синоћ је долазио, ви бесте у винограду; па да знате, ка |
| ала. — Дакле, млади господине, јесам ли синоћ моју декламацију као што ваља одекламовала?</p> < |
| је, те због те своје жалости није могао синоћног вечера сам лично на беседу доћи, него је посла |
| S} А, управо, да вам кажем: била сам на синоћној беседи...</p> <p>— На бесједи? — повтораваше н |
| кога од оних младих зврндова, што су на синоћној беседи суделовали, с њиме се, као са саучесник |
| Перковцу ни о чем није говорило, већ о синоћном прстену и о беседи, која ће се тога вечера држ |
| То је било и сувише.{S} Очи у чича-Тиме синуше младићском ватром, он је с највећом жестином заг |
| } Неће ни мени бити лоше!</p> <p>Гркињи синуше образи.</p> <p>— Па шта би да ти дам, слатка мој |
| лицу својих љубимаца просипа.{S} Очи му синуше грозничавом ватром, и он се у доброј вољи куцну |
| навише, Калемегдану.{S} Киша је почела сипити, улице постајаху све мрачније, уједанпут мрак!.. |
| ли су вам, какву божанствену силу имају сиренски гласи јединствене музике на дух човечји; сами |
| и, дијете, каквим ли се послом до мене, сиромака удовца, закани?</p> <p>Стара госпођа беше се у |
| њу, да се није заљубио?...{S} Све игра, сиромах; рекао би, као нека древна пијаница по просутом |
| те, па не треба ни да вам кажем, да је, сиромах, већ од сванућа гладан.</p> <p>— Па, касти, нек |
| и су га слушали, па су ћутали; а он је, сиромах, једнако млатио рукама, једнако је говорио и до |
| и у обичном животу, мрзео; а откако је, сиромах, изгубио оне две класе, опасно је било и разгов |
| је други.</p> <p>— Ал’, ено, не устаје, сиромах! </p> <p>И он са другом оде.{S} У мраку једва н |
| има своју невољу!{S} Ето, попа Ђока се, сиромах, пропио; ко зна, каква му је то вештица учинила |
| гао њен филозоф, кир-Никола.{S} Сав се, сиромах, ознојио.{S} Час је трчао по шећер, каву, пирин |
| данде, као неспособна, истера, а он се, сиромах, наима за црквењака, удара у звоно, у клепало, |
| одна неспретност, не дадоше му; тек он, сиромах, поче нешто замуцкивати, а после се ућута баш к |
| рити, све од силнога смеја; па се, ево, сиромах, и сада смеје, једнако се церека и смеје...{S} |
| пролетос ми узеше две класе, а сад?...— Сиромах чича уздахну. — Ко зна, шта ће данас бити, а ру |
| -Тима је ћутао.</p> <pb n="397" /> <p>— Сиромах старац! — говорио је трећи разред. — Баш га ниш |
| посматраху га са сажаљењем...</p> <p>— Сиромах! — рекоше. — И тај неће видети своје породице, |
| м, па тек што полугласно рече:</p> <p>— Сиромах старац, шта је дочекао!,..{S} Па здравља ти, уч |
| има старе врачаре владала.{S} Та зар је сиромах њен Никола, Тима, чика-Паја и други њени обожат |
| е напасти вуци или хајдуци...{S} Куд ће сиромах учитељ?...{S} Ишао је даље без свести и без ика |
| љивана; на сваком скоро кораку падао би сиромах учитељ у блато, застењао би, па би корачао даље |
| з куће, а није ни погледао у њу.</p> <p>Сиромах чича-Тима!...</p> <p>Једног дана донесе му писм |
| . — А после додаде за себе: „Она му је, сиромаху, и пореметила мозак!...“</p> <p>— Јоханида!... |
| о, глас му је дрхтао; а, богме, и није, сиромаху, ласно растати се са сто дуката и са својим де |
| о оне чађаве, неокречене, дуварове, она сиромашна неумивена лица, он би се тргао, па би скитао |
| би тек провирио кроз мутна стакла какве сиромашне колибице, па кад би видео оне чађаве, неокреч |
| богаташка деца... а у очима добре, али сиромашне, деце, трептаху сузе незадовољства.{S} Већ у |
| „У „корист овдашње сиротиње!“ „У корист сиромашних ђака!“...{S} Само то да не кажу, могао би им |
| је лепа Гркиња најтугаљивија, да умал’, сирота, није служавник испустила с донесеном црном каво |
| во доба ноћи?{S} Така част|...{S} А ја, сирота, нисам ни слутила!...</p> <p>Прота јој приступи |
| ајала ненамештена, сто незастрт, а она, сирота, неумивена и неочешљана — права слика занемарено |
| и утуче срећу, Бог га убио! — И заиста, сирота девојка изгледаше бледа, скрушена; а и не беше ј |
| се даде сама својим мислима.{S} Она је, сирота, рано почела сама о себи, о својој судбини, да м |
| ећма запурила, те, онако збуњена, није, сирота, знала, никако да искаже, због чега је до њега д |
| ична та доброћудност очева, а после се, сирота, радовала, да и од оте кајсије, од тога за њу за |
| о лимун; да је имала кога, можда би се, сирота, и потужила, можда би казала: „Ето, пријатељу, м |
| ост сахранио.{S} Она би, <pb n="323" /> сирота, можда срећнија била, да су је из службе истерал |
| b n="351" /> <p>— Камена се помирио!{S} Сирота жена од муке се и пропила.{S} А и то је све масл |
| штица учинила!{S} А попадија, као свака сирота жена, куда ће, него к мени?{S} А и своји смо неш |
| са тако несносним смрадом куљао, да се сирота Гркиња једва на ногама држала.{S} Та баба, коју |
| дине, немојте се наћи увређени, ја, као сирота удовица, мислим да ни краставац <pb n="299" /> н |
| и Гркиња да изусти, али у тај мах шушну сирота Милка из свога ћошета, откуда је чула говор свог |
| же, онда ће данашња српска кнежевина за сироте учитеље бити тесна...</p> <milestone unit="subSe |
| ва.{S} Већ у тим младим годинама почиње сиротиња бивати незадовољна, јер тако млада срца почињу |
| они имају цел са беседама?{S} Докле се сиротиња из ајмашког краја, принуђена невољом и глађу, |
| „У корист болнице!“ „У „корист овдашње сиротиње!“ „У корист сиромашних ђака!“...{S} Само то да |
| аташа добила лепо име...{S} А о мишљењу сиротиње и онако нико не мари...{S} Осим тих свију свој |
| но насмеје; а ако не зна, он га повали, сирото дете плаче, а учитељ се смеје.{S} Е, то му је та |
| Јоханидо...</p> <p>Тако је то било.{S} Сирото дете, хтело не хтело, морало се још истога вечер |
| тога толико <pb n="333" /> грдио, да је сирото дете, застиђено, почело плакати.{S} После, опет, |
| p> <p>— Оче, што сте ме звали? — тепаше сирото девојче, скоро и не гледајући га.</p> <p>— Што с |
| исли нису приличиле њеним годинама, али сирото дете у нужди и невољи брзо сазрева до човека: го |
| асто, очи плаве, а у њима, као обично у сирочади, почиваше нека меланхолија...{S} То је била кћ |
| ало за њим тужно, замишљено; видело је, сироче, да је са мајком и оца изгубило.{S} Кажу, да чов |
| жу, да човек за ноћ оседи, остари.{S} А сироче постаје човек смишљен, озбиљан; и саме црте на л |
| па шта се имам предомишљати?{S} Ја сам сироче остављено, погажено, треба да сам благодарна, ак |
| беше свакад мирна, послушна, као свако сироче!</p> <p>Радост је само осећала, а није умела спо |
| ела, заклела би се, да то, што је јадно сироче таком ватром пољубило, ништа друго не може бити, |
| и неочешљана — права слика занемареног сирочета.{S} Дуго је, тако, ћутала, а после се диже, уз |
| питајте само госпођу Гркињу, какво сам сирће баш сад за сватове спремао!{S} Таке салате није н |
| виноград навратити...{S} Ал би то дивно сирће изишло!</p> <p>Трговац гледаше, пун саучешћа, у ч |
| није ни цар јео, као што ћу је ја мојим сирћетом зготовити!{S} Па учи л’ се то у школи...{S} Та |
| речи, — ви сте, госпођо, по најновијем систему удешен чамац, на коме се свакојаки еспапи прево |
| аздан бих могла гледати у њих, па да се сита не нагледам; а у њега су мале, жмираве, очи, — стр |
| ла, да се у неком усамљеном ћошету куће сита наплаче, и кад је лепа Гркиња поред њега с прекорн |
| ину, а наместо њих скупе се прерано оне ситне борице, које би требало само старца да украшују.{ |
| ко да је кога увредио; а где је могао у ситнијим стварима коме помоћи, он је помагао.{S} Он је, |
| ли на такоме младоме лицу беше и сувише ситних бора, те да би се могло лепим или бар пријатним |
| човек пун, дебео, омален, на лицу пуно ситних и крупних борица, а уз то је у свако доба добро |
| {S} Али у самоме Перковцу, и осим таких ситница, беше једно сокаче, које је са своје особености |
| толику тугу покренути?{S} Међу осталим ситницама у завежљају нађе она једно парче још прљавије |
| чена, очи загасито пепељаве, али свагда сјајне, а оне танке борице око њих даваху им израз ласк |
| вароши Перковца крупним словима у своје сјајне листове забележити.{S} Па кад сви знамо и видимо |
| <p>— Испит ће ми испасти, ја мислим, да сјајније не може ни бити — говорила је; — о томе сам ув |
| за наше младости и љепоте и сунце љепше сјало!{S} Ма све ка вељу, да се и нама старцима још пођ |
| госпођо учитељице, шта је теби?{S} И не сједе, а већ се спремаш одлазити! — И он је узе незграп |
| га:</p> <p>— Господин-Тимо, у колико се сјећам, ја сам вас због вашега владања више пута опомињ |
| а занимљива места по Дорћолу и садашњој Скадарској улици?...{S} Он је и тога вечера добро потег |
| Госино му ја...</p> <p>Чича-Тима стаде скакати:</p> <quote> <l>— Паук једе мушицу, </l> <l>Гус |
| !{S} Је л’ те, да сам вас изненадила? — скакућући преко авлије, подвикиваше весело Гркиња.</p> |
| стара госпођа, осмејкујући се, по првој скамији намешта женске радове, управо беспослице, без к |
| дошао, нашао је празну школу: у свакој скамији седе по двоје или по један; из земљописа, истин |
| д, учитељу!{S} Та, ваљда, нећеш од жеђи скапати?</p> <p>Деда-Спира донесе на служавнику три-чет |
| едан обучен коњ и човек, што по конопцу скаче!...{S} Све су, дакле, видели, само беседу нису!{S |
| м, по улици, а деца и људи трче за њим, скидају капе и љубе га у руку; после га гледа међу свеш |
| ! </p> <p>Учитељ Тима се нечем досетио, скиде са полице литру с ракијом, па је понуди пандуру:< |
| /p> <p>У тај мах уђе једно ђаче у собу, скиде капу и пође, да га пољуби у руку.{S} Чича-Тима га |
| од слепог миша преварила! — Утоме баба скиде тигањ с ватре, остави га настрану, а после убриса |
| ној љубави много срећнији био, да Милку скине с врата.</p> <p>— Да, да, оно, касти, тако је!... |
| наочаре, који јој обично на носу беху, скинула је и, метнувши их на сто, наслонила је главу на |
| ни ознојили.{S} Учитељ четвртог разреда скинуо је и капу и капут, откопчао на кошуљи рукаве, па |
| оцкан!{S} Он није ни свој отрцани шешир скинуо, а лепа Гркиња стајала је на прагу његове собе, |
| а неумивена лица, он би се тргао, па би скитао по лугу, слушајући сањиво цвркутање шарених тичи |
| веселу румен, а проседе витице је вешто склонила под црну, свакојаким шмизлама ишарану, капу, а |
| бичној црној хаљини; проседу своју косу склонила је вешто под црну капу, само је један смеђ пра |
| амо у њеним слабачким грудима усамљеног склоништа; а увреде, којима је после мајчине смрти и од |
| о је, драги Тимо!{S} И ви је морате што скорије, још ових месојеђа, удати, ако не желите да сам |
| друге.</p> <p>— Треба јавити, и то што скорије — наговарала је стара госпођа; — што брже, то б |
| ро, Милка, — рече, против свог обичаја, скоро благим гласом, — хајде, очешљај се и спреми, па ћ |
| овори, не може ништа добро бити, и она, скоро не дишући, слушаше и даље бенетање свога занетог |
| ајцивилизанији народ! — А после додаде, скоро заједљиво, окренувши се Папрагу: — Ви сте, по сво |
| че снуждено чича-Тима.</p> <p>— Сад се, скоро, све сама деца и удају...{S} А и боље је тако, је |
| p> <p>— Не, господине, то нисте — рече, скоро сажаљевајући, Папраг; — напротив, ја сам у најпро |
| сте ме звали? — тепаше сирото девојче, скоро и не гледајући га.</p> <p>— Што сам те звао, траг |
| м, науком, па и самом туђинском владом, скоро потлачен; а омладина, накићена и накинђурена, ску |
| сила је од суза очи и ишчекиваше мирно, скоро достојанствено, шта ће даље да буде.{S} Гркиња, о |
| ’ ће им и пресести!{S} Хоће, богами!{S} Скоро ће доћи и школски ревизор, а, као што сам чула, п |
| !...{S} Једне радости, једне жалости, а скоро та иста судбина у животу: данас су тебе гонили, а |
| неће сметати; а, после, старост његова скоро ће нас ослободити...</p> <p>Лепа Гркиња није могл |
| на близу приступити.</p> <p>Већ је била скоро на крају горње мале, откуда се виде зелене утрине |
| она разрогачи очи, а уста је разглавила скоро до ушију и, подбочивши обе руке на суве кукове, с |
| ој је отац пофторио то исто питање, она скоро нечујним гласом рече: — Јесам!{S} Задовољна сам, |
| ref target="#SRP18760_N2" /> скупила се скоро у клупче, а главу је наслонила у крило; залуд <pb |
| ту, намазан и нафризиран, а она није се скоро ни видела од силних шепутла.{S} Он се клања на је |
| наменио. — Ево ти, синко, новци! — рече скоро разнеженим гласом. — Иди, па купуј и спреми се, к |
| оју суву руку у белим рукавицама узвиси скоро до прсију, па кроз оборене трепавице погледа још |
| гле, прстићи дугуљасти, а на њима нокти скоро провидни, лице јој беше као снег бело, дугуљасто, |
| инолин.{S} Наскоро затим дође са својом скоро доведеном младом неки Гаја берберин.{S} Њих двоје |
| чне, а калдрма испроваљивана; на сваком скоро кораку падао би сиромах учитељ у блато, застењао |
| ивели много којешта: медведа већ виђају скоро сваки дан, како га хомољски Цигани кроз варош про |
| жења, како је био прислоњен уз невесту, скотрља се од радости на земљу... „Дакле и ти имаш вољу |
| о смејати, а чича-Тима, као електрисан, скочи и стаде на сав глас говорити:</p> <p>— Ја, касти, |
| ост...{S} Чим га је Папраг приметио, он скочи са свога места и после неколико дубоких поклона и |
| га мишеви свега развући, а она не би ни скочила, да га од грабљиваца одбрани; чича-Тимина је по |
| она препредена Гркиња.{S} За њу сам већ скројила план...</p> <p>У таком њеном самозбору куцну и |
| рима, што се и не приличи да носи једна скромна учитељка, а чича-Тима јој је дао вина и ракије. |
| .{S} Дакле, као што видите, прави идеал скромне усамљености...{S} Што се пак саме личности њене |
| ња и кир-Никола, живљаху мирно у својој скромној усамљености и у томе им нико није сметао...{S} |
| Знала је, да таква ношња приличи једној скромној васпитатељци, али, уствари, она није била за т |
| треба да пада у очи, нема ти ту стида и скромности!{S} Истина, ја те слабости нисам никад на се |
| заиста, сирота девојка изгледаше бледа, скрушена; а и не беше јој лако сносити толику несрећу, |
| и проматрајући ђердан. — Да није сувише скуп, заиста бих га мојој Милци купио; ох, ала би јој т |
| Гркиња опет уздахну.</p> <p>— Ствари су скупе, али ја ћу ти их дати, макар и за нешто старо.{S} |
| безбрижну детињу облину, а наместо њих скупе се прерано оне ситне борице, које би требало само |
| ен; а омладина, накићена и накинђурена, скупи се у богато, венцима, сликама, танким и дебелим з |
| на ћошку,<ref target="#SRP18760_N2" /> скупила се скоро у клупче, а главу је наслонила у крило |
| >Сутрадан, кад су се учитељи и учитељке скупили, и пре него ће почети своја предавања, заседоше |
| стоје њих четири Циганина, а око њих се скупили абаџијски, терзијски, шустерски, опанчарски — и |
| да ја у Бајковцу нисам могао ни 25 ђака скупити, и то све због небрежења капетанова и ћатина; п |
| у оно време највише носило, и све то од скупих материја, а празником се виђала на њој и свила!. |
| е забаве свако друго-треће вече стадоше скупљати застареле младожење, отрцани удовци, извикане |
| га вечера сила разговора; мало је ко од скупљених гостију својим стањем био задовољан, а нарочи |
| тионици, и онда би се тужио како је све скупо, и опет им је мршава храна.{S} То су, уосталом, и |
| те, тамо код вас у Пешти, можда, се ово скупо и продаје, па га, ваљда, друкче и зову; а овде му |
| на пристаде да јој искану бунду за таке скупоцене мађије поклони. — Још сутра навече ћеш је доб |
| у неко зујање, од прилике као кад би у скупу много бумбарева слушао; затим си чуо крупан учите |
| њи боље видети могле, подигла је предњи скут своје тунике чак до више колена.{S} Жене и деца су |
| додаде уздрхталим гласом: — Оче, ја сам слаба!</p> <p>Чича-Тима, ма да је био пијан, опет није |
| ко исто и туга налазила је само у њеним слабачким грудима усамљеног склоништа; а увреде, којима |
| дуг...{S} Оно, касти, на данашње време слабо кога и има, а да није дужан...</p> <p>— Није то, |
| сорте забава тиче, признајем, да за њих слабо марим.</p> <p>— Ви, сигурно — рече са неком ирони |
| ту стида и скромности!{S} Истина, ја те слабости нисам никад на себи приметила, али сам гледала |
| во и јестиво...{S} Ревизор, иако је био слабуњав, зато је, опет, боље пио, него многи здрави; ч |
| те ми једну таку песму, а кад буде ваша слава, ја ћу је декламовати.</p> <p>— Сад, касти, не мо |
| ћим погледом, па је ишла даље, као нека славом увенчана глумица.{S} Па ако је још у путу срела |
| у!{S} А ја идем <pb n="396" /> да будем славуј у ружичастоме лугу моје обожаване Јоханиде.</p> |
| м густом шумом, обрасла, у којој, место славуја, зелене жабе прижељкују; а десном страном, <pb |
| но уверена, — та њу баба још није никад слагала!{S} И кад ће се чича-Тима у њену лепоту загледа |
| нијим погледом. — Па кад се не бисмо ми слагали, кад ми не бисмо једно другом на руци били, да |
| рајности...{S} Али у једноме су се опет слагали: кад је, н. пр. она у неког удовца мало ватрени |
| ји се у многом којечем није са четвртим слагао, али га је у многоме, опет, волео, узе га под ру |
| ..{S} Лој козији </l> <l>На дебелу кожу слаже...</l> <l>...{S} Шалај!...</l> </quote> <p>— Млађ |
| зниковића, што га је наша влада у Париз слала, сигурно зато, што овде није могао ништа научити, |
| девето чудо: натукао онај продерани од сламе шешир, као да ће га Банаћанин на плеву за страшил |
| а и сам Никола променио је свој отрцани сламњи шешир с новим вуненим, а у лепу Гркињу ниси смео |
| им старим ћилимима.{S} Оданде узе један сламњи јастук, те га понуди <pb n="361" /> Гркињи, да с |
| оја протиница преминула, још нисам таке сласти окусио...{S} Али кад помислим какве су их ручице |
| донесеш бунду, све ћеш дознати... све, слатка моја госпођо!{S} Гледаћу ти у оне карте, што су |
| е образи.</p> <p>— Па шта би да ти дам, слатка моја стринчице?</p> <p>— Оно, што ти не треба.{S |
| :</p> <pb n="320" /> <p>— Нека их, моја слатка Јоханидо!{S} Нека нам они завиде, нек пукну од ј |
| је лепо!{S} Молим вас!...</p> <p>— Моја слатка голубице, —- тепаше јој прота, — зар не би боље |
| е колеги на уво читати:</p> <quote> <p>„Слатка гросмутерко!</p> <p>У смотрењу према вашим, мени |
| ја к вама доселити?</p> <p>— Још сутра, слатки Тимо!{S} Сутра!{S} А прексутра нека свисне стара |
| н; онде је и науке свршио.{S} А ви сте, слатки Тимо, Сремац!...</p> <p>— Јест, касти, и покојна |
| то пред Гркињом.</p> <p>— Молим, молим, слатки господине Тимо!{S} Ћутаћу као риба.{S} А, верујт |
| > <pb n="364" /> <p>— Па де, молим вас, слатки Тимо, напишите ми једну таку песму, а кад буде в |
| бљени људи, тако и лепа Гркиња, опијена слатким љубавним заносом, уздахну дубоко, а после погле |
| а поред доброг вина заборавио би на све слаткише на овоме свету; а и ја, рекао бих, да сам баш |
| минијатури.</p> <p>Учитељ IV разреда се слатко насмејао: — Е, изгубио сам!{S} Деда-Спиро, докот |
| двапут пољуби!...</p> <p>Кир-Никола се слатко насмејао, допало му се што му је жена тако оштро |
| прота; и то је сав узрок, што се онако слатко насмејао...</p> <p>Кад је прота дошао ближе до Г |
| вљала. — И она бризну у плач, а сузе се слеваху доле на испрљану хартијицу.{S} Кад се мало утиш |
| — може се и запопити.</p> <p>Чича-Тима слеже раменима, за знак да не зна ни сам, шта ће на све |
| ла и пуначка!{S} Па је л’ тај чича-Тима слеп?{S} Ил’ га је опчинила, фландра једна?...{S} А и ш |
| -Тима, ха? — смејала се баба. — Иде као слеп за тобом.{S} А јесам ли ја казала?{S} Та мене ника |
| казала?{S} Та мене никад није глава од слепог миша преварила! — Утоме баба скиде тигањ с ватре |
| о, да простиш, и мишјака, и лево уво од слепог кучета, и ко би ти све набројао, што сам пометал |
| Гркиња.</p> <p>— А имаш ли лево око од слепог миша, што је ухваћен у пећини...{S} Немаш, ја!{S |
| сирота, неумивена и неочешљана — права слика занемареног сирочета.{S} Дуго је, тако, ћутала, а |
| акинђурена, скупи се у богато, венцима, сликама, танким и дебелим завесама накићену, дворану бо |
| ме није молио, да ме сними; један ме је сликао, па је ориђинал послао чак у Париз; ја сама се н |
| аних хартијица, на којима беху нашаране слике неких краљева и краљица и друге којекакве беспосл |
| S} Њено уображење јој је износило тужне слике неизвесне будућности.{S} Човека који ће је узети |
| е уображење није могло ниједне пријатне слике пред њу изнети, која би је својим заносним бојама |
| у утоне, да га нема!...{S} Хтеде све да слиндари са себе, да се преобуче, али све беше доцкан!{ |
| а; а дотле је чича-Тима са својим зетом слистио неколико чашица пеленаша и већ се поче мало жив |
| је у Србији ружан ваздух, да нема доста слободе, и да је народ толико жељан те њине измишљене р |
| вио учитељ Тима, љуби руку и узима себи слободу данас код вас на ручак доћи“...{S} Јеси ли упам |
| се међу остале онамошње забаве уврсти и словенска беседа...</p> <p>У Перковцу људи устију, чим |
| <p>— Дакле, ви сте противник тих чисто словенских забава?{S} Е, господине, томе се нисам надао |
| оју ће историја вароши Перковца крупним словима у своје сјајне листове забележити.{S} Па кад св |
| жила жалостивим гласом даље: — Ето, ово слово беше рђаво, мајка се и наљутила на мене, па га је |
| и написала лепо сама својом руком друго слово; па и оно <hi>веди</hi> је она поправљала.{S} О, |
| дела штампаних прописа, али баш ниједно слово није као моје миле мајке!...</p> <p>Тај пропис бе |
| маторој, што је свима нама копала јаму, сломио је руку, одрубио нос; а ону мршаву вештицу с њен |
| смешењем одступи један корак натраг. — Слуга сам покоран, драги г. колега! — рече младић, коме |
| пићем, поклони се по обичају, па онда: „Слуга сам нижајши, моја дражајша (или прекрасна) господ |
| и школо!...{S} А секретарима ћу рећи: „Слуга сам покоран, свих пет секретара!{S} Заповедајте о |
| а најтугаљивија, да умал’, сирота, није служавник испустила с донесеном црном кавом.{S} А добри |
| ђи скапати?</p> <p>Деда-Спира донесе на служавнику три-четири ракијске чашице и једну литру ста |
| каза акт, којим се отпушта из учитељске службе; узроци беху: неморално чича-Тимино владање.</p> |
| они, који су им понекад празником после службе божје на чашу комовице долазили, заситили би се |
| страшна привиђења: као да је остао без службе, па сад мора да послужује као фамилијаз, после г |
| ирота, можда срећнија била, да су је из службе истерали; можда би се удала, удомила; ал’, овако |
| са вашег неваљалог владања отпустим из службе!...{S} Ево акта! </p> <p>И начелник му показа ак |
| и акт!.,.{S} Он каже, да се отпустим из службе...{S} А, не превари старога курјака!{S} Видео са |
| подин министар, заиста би га истерао из службе!</p> <p>Чича-Тима се примаче ближе њему, па га т |
| одио.{S} А, после, имаш и своју поштену службицу!{S} На тако јемство дао би ти ма ко у Перковцу |
| или, а сутра мене; данас ћу ја изгубити службу, а сутра ћеш ти; и то ће тако редом ићи...{S} Је |
| ца искрљештили очи, па, што их џигерица служи, дувају у зурле тако, да су им од напрезања на че |
| арочито, где јој све интриге, којима се служила, не могоше ни у чему помоћи.{S} Поред свих хлад |
| сав глас говорити:</p> <p>— Ја, касти, служим већ дваест и три године као учитељ.{S} Истина, к |
| Така част|...{S} А ја, сирота, нисам ни слутила!...</p> <p>Прота јој приступи ближе.</p> <p>— Д |
| ек лепо било, да се уморила!...{S} Таки случај се у Перковцу још није догодио...{S} Најпре треб |
| у!{S} А и њу, можда, не би угледали, да случајно не дође за практиканта у суд перковачки неки п |
| зоришно друштво, измучено глађу, залута случајно и у Перковац.{S} Ти Цигани су њихов плакат, њи |
| и у вароши и неки учитељ из села, па се случајно жели још и с колегама састати, наравно, да ће |
| ешто прокљувио; дакле, пазите, да не би случајно ушао у траг правој истини, то би била за нас о |
| вина престане свирати, па се тек у томе случају, у највећем смеху и пљескању, распусти коло...{ |
| ебе и своју кућу — срам га било! — него слуша, шта му којекакве бабе трабуњају...</p> <p>Тек ка |
| Тако, Милка, тако, дете моје, учи се и слушај, што ти госпођа казује; ти си још млада, ал’, бо |
| ..</p> <p>— Разумем!</p> <p>— Лепо, сад слушајте!{S} И стара госпођа извади из недара једно пис |
| , он би се тргао, па би скитао по лугу, слушајући сањиво цвркутање шарених тичица; а после би н |
| узикална?...</p> </quote> <p>Људи су га слушали, па су ћутали; а он је, сиромах, једнако млатио |
| емо се — угушити.</p> <p>Људи су и њега слушали... </p> <p>А кад је он свршио, изиђе на среду и |
| оје је сав тај разговор с напрегнутошћу слушало, не разумеваше, истина, од целога разговора баш |
| лике као кад би у скупу много бумбарева слушао; затим си чуо крупан учитељев глас, где грди ђак |
| али да се најпре пресвуче.{S} Старац је слушао, пресвукао се; али кад дође да преда шлафрок, то |
| ама стрелу држи... </l> <l>Сад помисли, слушаоче, </l> <l>Ко је лакши, ко ли бржи: </l> <l>Стре |
| ога ви знате, учитељ Тима вас више неће слушати!“...{S} Само, касти, то је међу нама речено, па |
| шта добро бити, и она, скоро не дишући, слушаше и даље бенетање свога занетог оца:</p> <p>— Она |
| то се може као наставак Живкове беседе сматрати: да ће се људи после пет стотина милиона годин |
| задовољан, али су сви ћутали и нико не смеде ревизору ни беле приметити, ни ради самог правдањ |
| пси, који су је, урлајући, облетали, не смедоше јој на близу приступити.</p> <p>Већ је била ско |
| а је вешто под црну капу, само је један смеђ прамичак, који још није избелео, пустила низ зелен |
| ки беху црномањасти, плави; неки, опет, смеђи; једни беху стари, други млади, лепи и ружни, — к |
| а дивљим мачкама вади очи!,..{S} Та де, смеј се, певај!..{S} Госино му ја...</p> <p>Чича-Тима с |
| </p> <p>— Благо њима — говорио је кроза смеј, — обадвоје млади, лепи, васпитани!{S} Хе, хе, хе! |
| им назвати.{S} Уста му беху свакипут на смеј развучена, очи загасито пепељаве, али свагда сјајн |
| се чуло кир-Николино кашљуцање, а затим смеј и церекање...</p> <p>— Хе, хе, хе!...{S} Баш сам с |
| ред учитељем изговорити, све од силнога смеја; па се, ево, сиромах, и сада смеје, једнако се це |
| испућени трбух, па се тресао од силнога смеја:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Хе, хе, хе!..</p> <pb n= |
| } Он се некако искривио, па да прсне од смеја!{S} Да се није опио?{S} Гледајући у лепу Гркињу, |
| ћу на филистарску помаду, није могао од смеја да се уздржи и у себи да не проговори: ево још је |
| боље...{S} А како твој чича-Тима, ха? — смејала се баба. — Иде као слеп за тобом.{S} А јесам ли |
| е целу обрати...</p> <p>— Нећу дунста — смејала се Гркиња, — него сам наумила довече да правим |
| јала је на прагу његове собе, весело се смејала и гледала у збуњено лице свога обожатеља.</p> < |
| е, неки псовали, а неки су се и злурадо смејали...</p> <p>Начелник је од чуда зинуо и није умео |
| ђе и чича-Тима.</p> <p>—— Ха, ха, ха! — смејао се кир-Никола. — Добро, кад сте дошли! — А после |
| е, задржала на беседу.</p> <p>Ха, ха! — смејао се учитељ четвртог разреда. <pb n="337" /> — Дак |
| ање!</p> <p>— Бог и вјера, учитељице, — смејао се начелник, — ја ти о томе ништа не знам, до, е |
| Е, баш кад тако у тим класама уживате — смејао се учитељ IV разреда, — штета што није удешено д |
| а ништа!...</p> <p>Учитељ IV разреда се смејао, али не чича-Тимину хвалисању, него му беше смеш |
| нас иберашовали!...</p> <p>Чича-Тима се смејао, беше добре воље; нарочито га је задовољавало пр |
| малена познавали, да се и као дете радо смејао тако, да често није могао ни лекцију пред учитељ |
| брисао би зној са чела, па би се весело смејао...</p> <pb n="321" /> <p>— Хе, хе, хе!...{S} Баш |
| изишла из куће; а он се од жалости само смејао.</p> <p>Они, као што видите, беху у свему контра |
| да се кир-Никола трже и стаде се гласно смејати, а чича-Тима, као електрисан, скочи и стаде на |
| добили ваше наслеђе?</p> <p>— Ха, ха! — смејаше се Гркиња, — није то наслеђе, већ сам рада да в |
| нога смеја; па се, ево, сиромах, и сада смеје, једнако се церека и смеје...{S} Кад у школу ступ |
| о би красан момак, само да се толико не смеје и не <pb n="373" /> клања, а овако ми долази баш |
| дан.{S} Вечера се спрема, кир-Никола се смеје, а лепа Гркиња се сваком извињаваше, како се није |
| повали, сирото дете плаче, а учитељ се смеје.{S} Е, то му је тако у самој природи!{S} Каткада |
| омах, и сада смеје, једнако се церека и смеје...{S} Кад у школу ступи, он се насмеши; ако му пр |
| из куће чути, како се даскало грохотом смеје, а деца плачу...</p> <p>Кад је стигло вече, и гос |
| и свима сокачким псовкама, а он се само смеје.{S} Лепа Гркиња пребледи од љутине, волела би и и |
| ова обожавана Гркиња задржала — додаде, смејући се, учитељ. — Али будите уверени да ће доћи.</p |
| ку могућу неприлику, окрете се, усиљено смејући се, своме чича-Тими:</p> <pb n="355" /> <p>— Ви |
| сле се окрете осталим гостима, па, опет смејући се, понуди све редом, да поседају. — Изволте, с |
| ђе неко мало дете, коме мати још и није смела поверити виљушку у руку, и то ће дете својим врап |
| измајсторисаном погледу отвореним очима смело пркоси, она, да би избегла сваку могућу неприлику |
| ва куражније, — дакле, ако узима толико смелости да му све што је замислила отворено искаже, он |
| лази онај други део:</p> <p>„Госпођице, смем ли молити?“</p> <p>„Господине, жао ме је, али ја с |
| тац хоће, и ја се морам удати!{S} Ја не смем питати: „За кога?“ А и нашто да питам, кад су мени |
| резиденцији била...{S} Али даље вам не смем говорити, историја је сасвим љубавног карактера, а |
| љубави!{S} А шта је говорила, то вам не смем ни казати!{S} То је шкандал!{S} Безобразлук!{S} Ка |
| <p>— Пст, ни речи о том...{S} То вам не смем казати, пошто сам жива; ствар је тајна, тиче се ча |
| ом дуго посматрала.</p> <p>— Та ко би и смео споредити мене са Гркињом? — са поносом је говорил |
| р с новим вуненим, а у лепу Гркињу ниси смео ни погледати: ту су ти шешири са великим перушкама |
| ући се, како ће се на ћепенку комотније сместити, -— побратиме, додајде ми једну грку!{S} Е, ка |
| да не би разговору и добром расположењу сметала, ручати у другој собици.</p> <p>Гркиња је једна |
| ако је помало климао ногама, то му није сметало да се пред чича-Тимом не само по обичају поклон |
| омној усамљености и у томе им нико није сметао...{S} Гости им нису баш много пилића и јагањаца |
| ма мога Николе?...{S} Ништа нам он неће сметати; а, после, старост његова скоро ће нас ослободи |
| да их довољно поштује.{S} Хоће ли им се смети у тузи својој или у радости поверити?{S} Хоће ли |
| исто, на њу да намигне, али му петрахиљ смеће; а после јој све ближе долази и већ ево га, где ц |
| свога оца!..</p> <p>Сви гости прснуше у смех; а прота се намргодио, па само што рече куму до се |
| и, па се тек у томе случају, у највећем смеху и пљескању, распусти коло...{S} Али и јесу здраве |
| право да ти кажем, мени је данашњи свет смешан!{S} Млад човек натакарио наочаре, тамо, опет, ма |
| а, а збрчкани образи му се развукоше на смешење:</p> <p>— А зар не видиш?</p> <p>— Та видим — р |
| итељ-Тими, рукова се и са најумиљатијим смешењем одступи један корак натраг. — Слуга сам покора |
| а бакалин га је својим паметним очима, смешећи се, од главе до пете мерио. — Е, па срећно, сре |
| но, господин Папраг! —- рече, безбрижно смешећи се, — Ја вам честитам.{S} Истина, чича-Тимина М |
| угу собу, па се врати натраг, задовољно смешећи се:</p> <p>— Рихтиг, спава!...{S} И сад се може |
| ао би зврндов..{S} И тако би, задовољно смешећи се, ишла даље.{S} А кад је прошла главну чаршиј |
| <p>Стара госпођа грискаше усне, пакосно смешећи се.</p> <p>— А кир-Никола, он вам је био, по св |
| што сам дошла?... — Па онда, враголасто смешећи се, додаде: — Пало ми је на ум да једем кајсија |
| по округлој брадици, додаде, враголасто смешећи се: — Бар да јој на грудима толико сала, колик’ |
| би шта чути!</p> <p>Гркиња се задовољно смешила; њој је ласкало што је чича-Тима тако високо це |
| не чича-Тимину хвалисању, него му беше смешно како Папраг брзо окрете лист; но пошто није био |
| измицати пред њиме.{S} Њему је то било смешно, те се, старац, грохотом насмеја: — ’Ма, кумим т |
| ној кожи?{S} Што му је сав облик у носу смештен?{S} Е, вјера и Бог — рече начелник, — голе кост |
| дучета мали један завежљај, у коме беху смештене њене одавно забачене играчке.{S} Једна лутка б |
| у овоме часу осећања море, ви бисте се смиловали!...</p> <p>И он је загрли...</p> <p>— Оче про |
| ењем и са направљеним бокорићима жутога смиља, — она поче мало брже корачати; а кад је и послед |
| д пођеш на венчање, немој у косу трпати смиља и љубичице, то је сељачки!{S} Него, ако немаш гео |
| д је у некаквој бризи, — не би се могао смирити, све док се поштено не накреше; онда заборави н |
| петнаест здравица.</p> <p>— Па јеси ли смислио, како ћеш јој здравити?</p> <p>— А нашто то?... |
| праг; — напротив, ја сам у најпростијем смислу казао, да су Маџари после Француза најцивилизова |
| седи, остари.{S} А сироче постаје човек смишљен, озбиљан; и саме црте на лицу изгубе ону безбри |
| ело ходајући по соби, продужаваше своје смишљене планове полугласно исказивати:</p> <p>— За нач |
| нистарство још истог дана о њеном добро смишљеном реферату извештено бити, оде кући.</p> <miles |
| је стара госпођа, по своме, доста вешто смишљеном, програму, утрвене и неутрвене београдске ста |
| им ружичастим свиленим појасом, од кога смо белегу још код врачаре видели, баш никако да одступ |
| резирући:</p> <p>— Господине, ми као да смо још јуче за свакад свршили наш разговор?</p> <p>— Т |
| јде, лако може и господин запитати: где смо се толико забавили?...</p> <p>Кад је учитељ Тима до |
| раги г. Тимо, ово је тај младић, о коме смо јутрос онако много разговарали.{S} Уосталом, мислим |
| дине, молићу!...{S} А има времена, људи смо, ако је, касти, било какве погрешке, поправиће се.. |
| е, е ће се и даље чути...{S} Знаш, људи смо...</p> <p>— Па зар ни мени, твоме староме учи...{S} |
| и напиши мало рецеписа од руке.{S} Људи смо!{S} Ко зна, шта носи дан, шта ли ноћ!{S} А интереса |
| стотину, могао бих ти учинити.{S} Своји смо, а и сигуран сам, побратиме, да ћеш ми вратити; ето |
| ена, куда ће, него к мени?{S} А и своји смо нешто, те, ето, од јутрошње доба једва сам покупила |
| не повреди, не — увреди.</p> <p>— Друго смо ми, господине, — рече тихим гласом, — а друго су он |
| е у очи падало; још би нас хвалили, што смо стара човека примили на квартир...{S} Ал’ о томе ће |
| {S} О, господине, откад вас чекамо, већ смо се поплашили да нећете ни доћи.</p> <p>— Опростите, |
| га послужи још једном грком, а и сам је смотао једну шљивовицу, која се њему веома допала.</p> |
| quote> <p>„Слатка гросмутерко!</p> <p>У смотрењу према вашим, мени учињеним, услугама, осећам с |
| очи, — страх ме хвата, кад их из далека смотрим!{S} Моја мајка је лежала мртва, ја сам на њене |
| ојке, па се и они разиђоше; остаде само смрад од дувана и кужна задаја од просуте и попијене ра |
| жена, а дим је око ње са тако несносним смрадом куљао, да се сирота Гркиња једва на ногама држа |
| мом запушила нос, да не би удисала онај смрдљиви ваздух, што се са димом ширио.{S} Кад је дошла |
| набељена и нафракана.{S} Кад се сасвим смркло, дође и чича-Тима.</p> <p>—— Ха, ха, ха! — смеја |
| с њиме ћу и шпацирати, али само кад се смркне; нећу да ме оговарају и да износе којешта против |
| ти сам г. начелник!{S} Хоћу им, богами, смрсити конце, кир-Николу ћу преместити у Хомоље; а кад |
| зрнце од оне наворе, коју су пред своју смрт поделила у Св. Гори три јерарха...</p> <p>Гркиња ј |
| ишта; а увреде, којима је после мајчине смрти и од својих и од туђинаца често обасипана бивала, |
| оде фамилијаз као ветар и стаде из све снаге ударати у ђачко звоно.</p> <p>— Е, господине коле |
| е, шта сте се збунили?{S} Та човек ваше снаге и спољашности тек онда добија у своме изгледу, ка |
| обратиме, немој заборавити да поздравиш снају, те да се она спреми; млада је, моћи ће још коју |
| ц, са својом супругом, са синовима и са снахама у чисто српском богатом оделу.{S} Он је корачао |
| нокти скоро провидни, лице јој беше као снег бело, дугуљасто, очи плаве, а у њима, као обично у |
| кри лице рукама, а сузе му потекоше низ снежно лице.</p> <pb n="303" /> <p>— Вуци ми се испред |
| д би јој, наместо уљуднога носа, на оно снежно лице прилепили зрно сочива, па макар и од оног б |
| Ко зна, шта ће данас бити, а ружно сам снивао, тако ми Свете Богородице!... <pb n="389" /></p> |
| ду фотографа, који ме није молио, да ме сними; један ме је сликао, па је ориђинал послао чак у |
| то обасипана бивала, научила се трпљиво сносити...{S} Гркиња је још једанпут премери својим пеп |
| е бледа, скрушена; а и не беше јој лако сносити толику несрећу, а то је била за њу права несрећ |
| аде, и лепа Гркиња почиваше у најдубљем сну...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18760_ |
| о себе као у врућици или у неком тешком сну: све се око њега окретало, и свеће, и људи, и куће, |
| жења.</p> <p>— Није још за удају — рече снуждено чича-Тима.</p> <p>— Сад се, скоро, све сама де |
| — све сам боклук!{S} Кревет ненамештен, соба непометена, прозори неочишћени, једва се провиди к |
| рхтало је од страха.</p> <p>— А што ова соба није спремљена, ха?{S} Што није опајана, ха?{S} За |
| бриса руке и уведе гошћу у собу.</p> <p>Соба јој беше мала, ниска, али са обичним сеоским намеш |
| лепа Гркиња стајала је на прагу његове собе, весело се смејала и гледала у збуњено лице свога |
| p> <p>Таман је полицајац из начелникове собе изишао, а уђе гросмутерка у својој обичној црној х |
| е јурио кући.{S} А кад се дочепао своје собе, он леже на миндерлук, па је гледао укоченим очима |
| столице; а остала мрачна просторија те собе беше запремљена кожицама, памуклијама и са неколик |
| тећи, па после, као нека фурија, оде из собе, лупивши за собом врата, да су се прозори потресал |
| орио очи, онда се уверио да је у својој соби, у својој рођеној постељи, а ниже себе на миндерлу |
| II.</head> <p>Сутра-дан су у затвореној соби седели чича-Тима и лепа Гркиња.{S} Чича-Тима беше |
| ..{S} Остали болесници, који су у истој соби боловали, посматраху га са сажаљењем...</p> <p>— С |
| е тешким корацима ходати горе и доле по соби...</p> </div> <pb n="330" /> <div type="chapter" x |
| се са свога места и, весело ходајући по соби, продужаваше своје смишљене планове полугласно иск |
| ли и тако је силно цмокну, да се дете у соби пробудило.{S} После је сасвим кицошки узе под руку |
| и кашљуцати, као за знак, да је и он у соби, онда и начелник узе другу позитуру: искосири се м |
| ом расположењу сметала, ручати у другој собици.</p> <p>Гркиња је једнако кроз прозор гледала; а |
| столицу, а сам са Тимом оде у споредну собицу, у којој ништа не беше, до један неофарбан сто и |
| ао нека фурија, оде из собе, лупивши за собом врата, да су се прозори потресали...{S} Чича-Тима |
| itle>“.{S} Некад, опет, узме, па сам са собом говори; ко га не види, а чује, рекао би, да их им |
| од њих четворице држи грдан бубањ пред собом, од прилике као нека петачка, а у десну је узео н |
| лих образа котрља; али он беше више сам собом и Гркињом занет, него да би имао времена и на сво |
| а супруга; и она није била више у стању собом владати.</p> <p>— Одлази ми испред очију, куго не |
| ?{S} Дванаести је сат, а ти још ниси ни собу спремила!{S} И ти се спремаш за удају, и то за как |
| етињи гласић. — Сад ћу доћи!</p> <p>— У собу се вуци, опајдаро ниједна! </p> <p>Дете, тако од д |
| едра.{S} У том тренутку уђе чича-Тима у собу.{S} Нос му беше црвенији него обично, очима је зак |
| а с њим, па оде, а он се врати натраг у собу и онде узе опет онај строги, забринути, изглед.{S} |
| <p>Дете, тако од дванаест година, уђе у собу; коса му беше још неочешљана, руке неопране, али з |
| хаљинама, у фесу, а под оружјем, уђе у собу.</p> <p>— Добро јутро, учитељ-Тимо!...</p> <p>— До |
| озор.</p> <p>У тај мах уђе једно ђаче у собу, скиде капу и пође, да га пољуби у руку.{S} Чича-Т |
| ма...</p> <p>И тако у разговору уђоше у собу, седоше за сто, наравно, гост у горње чело — а с л |
| ну, а после убриса руке и уведе гошћу у собу.</p> <p>Соба јој беше мала, ниска, али са обичним |
| азва: „Херајн!“</p> <pb n="331" /> <p>У собу уђе лепа Гркиња, за њоме један младић.{S} Раста је |
| исказа му здравицу, а после оде у другу собу, да види, шта деца чине.</p> <p>— Не знате, како м |
| на отвори кујнска врата, завири у другу собу, па се врати натраг, задовољно смешећи се:</p> <p> |
| га Гркиња узе под руку и одведе у своју собу — на ручак.{S} Милка остаде сама, погледала је жал |
| грло доноси, тако, да су се и гости са сокака на ту ларму почели враћати.</p> <quote> <p>— Гос |
| да држи кашику, кад руча, како треба на сокаку да ходи, да гледа, на који начин да се поздравља |
| а он за њим; е, баш мишљах, да ће се на сокаку побити!</p> <p>Кад се чича-Тима са својим побрат |
| ковцу, и осим таких ситница, беше једно сокаче, које је са своје особености заслужило, да му се |
| , Гркиња удари налево, кроз једно тесно сокаче, па прошавши онуда, упутила се право горњој мали |
| едну кућу...</p> <p>Лева је страна тога сокачета коровом, као неком густом шумом, обрасла, у ко |
| кве касарни.{S} Одмах у првој кући тога сокачета живела је једна Гркиња, што је имала два мужа; |
| густо засађеним шљиварима и по узаноме сокачету.{S} Гркиња је белом марамом запушила нос, да н |
| нте, што од неког доба крстаре по нашем сокачету, ви не бисте рекли, да је то дете...</p> <p>Чи |
| а и шљивика, пружао се коровом обрастао сокачић; у њему беше само једна кућица, кровином покрив |
| да га лепа његова супруга почасти свима сокачким псовкама, а он се само смеје.{S} Лепа Гркиња п |
| озбиљни као неки грчки филозоф, н. пр., Сократес...{S} Тако ми дођосте у један мах промењени!</ |
| цама, памуклијама и са неколико крупица соли.</p> <p>Кад је чича-Тима сео, бакалин извади ћутећ |
| деловали, с њиме се, као са саучесником сопствене прославе, и руковала. — Дакле, млади господин |
| су јели гвозденом виљушком печење, него сопственим прстима.{S} Е, кад се тај од силног млатања |
| ао, па би огледао своје лице, дивећи се сопственој лепоти...</p> <p>Као и сви остали заљубљени |
| <p>— Ви ме нисте разумели.{S} Што се те сорте забава тиче, признајем, да за њих слабо марим.</p |
| и удаје!{S} А ја ти, вере ми, волим од софре устати гладан но жедан!</p> <p>— Тако је! — тврди |
| сватом, остали <pb n="381" /> за пуном софром.{S} Наравно, да су се и они ознојили.{S} Учитељ |
| , ревизор и гросмутерка, седоше за фину софру и стадоше лакомо грабити принесено <pb n="314" /> |
| носа, на оно снежно лице прилепили зрно сочива, па макар и од оног бечког, што га ви онако радо |
| задовољно смешећи се:</p> <p>— Рихтиг, спава!...{S} И сад се можемо комотно разговарати...{S} |
| е и младенаца попили, чича-Тима оде, да спава; а лепа Гркиња се најкитњастије обукла и спремаше |
| и, девер... ха?...{S} Ил’ је отишао, да спава, док се ви са обожаваном богињом унтерхалтујете, |
| Чекајте, сад ћу ја видети, можда већ и спава...{S} Знате, то му му је свакидањи обичај.</p> <p |
| на миндерлуку види, како му дете мирно спава.{S} Он се диже из кревета, и то је, можда, првипу |
| много лакше бити.</p> <p>— Ви идите па спавајте, а ја, кад се опоравим, доћи ћу и сама!...{S} |
| рвипут у животу, што се саже над својим спавајућим дететом, те га нежно, родитељски, у оно бело |
| игом му показа на дете, које је једнако спавало, али које се сваког тренутка могло и пробудити. |
| је у лицу, истина, од ракије и дневнога спавања био мало надувен и туробан; али кад је видео Гр |
| он је, по њојзи, могао ићи као и друго спадало.</p> <p>— Видиш, Никола, ти си мало ушао и у го |
| зишли на месечину, са главе лепе Гркиње спала је била шамија и тек се мало о збрчканоме врату д |
| ана сасвим прегорела?...{S} Их, гром те спалио!{S} Та све ћу палачинке само због тебе покварити |
| е може ни бити!...</p> <p>— Их, гром те спалио!{S} Та кад ћеш једном изгледати као човек, као м |
| лену хаљину!...{S} А сад...{S} Гром вас спалио и с варалицом!</p> <p>— Не могу!... — јадиковао |
| ="310" /> су му зуби ретки, може му сав спанаћ у зубима остати.</p> <p>По свему се видело, да ј |
| готова, а у једној великој кастроли је спанаћ; а кад је учитељ донео шунку и вино, онда се ниј |
| Њој, дабогда, пресело моје вино, а њему спанаћ и шунка!{S} Здрав си, кир-Никола!{S} Здраво, Чич |
| оче сасвим забринуто говорити:</p> <p>— Спанаћа сам још јутрос набавила, три краве не верујем д |
| о приметити: да најрадије једе шунке са спанаћем, црно вино ретко употребљава, а прекодан и по |
| ку кавану држао је у Перковцу неки деда-Спира.{S} У његову кавану ретко да је кадгод, и то сигу |
| ближе и пољуби га у руку.{S} Стари деда-Спира, који је ту параду из прикрајка гледао, накашља с |
| о, касти, ја и удајем кћер!</p> <p>Деда-Спира изнесе још једну литру жабарке и још по једну црн |
| љда, нећеш од жеђи скапати?</p> <p>Деда-Спира донесе на служавнику три-четири ракијске чашице и |
| аг у чаршију.{S} Отишао је мало до деда-Спире, узео је четку, очеткао своју атилу, умио се, заг |
| ш сигурни?</p> <p>— Све доклегод у деда-Спире траје горке ракије, ја сам сигуран да ће и чича-Т |
| ити.</p> <p>Затим се учитељ окрете деда-Спири: — Дајдер ми, деда, још једну грку, па да се вуче |
| школу.{S} Није се још ни три корака од Спирине каване одмакао, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Би |
| трећег и четвртог разреда уђоше у деда-Спирину кавану.{S} Били су у жестокој неког препирци та |
| ама састати, наравно, да ће доћи у деда-Спирину кавану.{S} Тако је и господин Папраг чинио: ниј |
| умро, данас не бих знао!...{S} Шта би, Спиро, с отом жабарком?{S} Ти као да је наново препичеш |
| на тим твојим полићима.{S} Здравља ми, Спиро, боље ти се и с овом мученицом гушити и давити, н |
| у ту дерну школу!{S} Е, јес’ чуо, деда-Спиро, баш ти завидим на тим твојим полићима.{S} Здрављ |
| тко насмејао: — Е, изгубио сам!{S} Деда-Спиро, докотурај-де једну литру старе жабарке и испеци |
| ароши Београда: где је уочи Божића који списатељ пио и шта је у пићу говорио...{S} А таке услуг |
| за свакад сигурни!{S} Верност?{S} И ти списатељи говоре све којешта, узимљу оно за необично, ш |
| ка, која је и иначе у свима перковачким сплеткама на површини пливала, баш као она масна ђинђув |
| ло и сувише подмуклости, сувише дара за сплеткарење, за пренашање лажних и истинитих гласова.{S |
| умио се, загладио косу, попио је каву и спокојно очекиваше учитељски колегијум, за који је, нар |
| ка је, таким мислима занета, ућутала, а споља се чуо притворни глас набељене Гркиње: — Милчице, |
| те се збунили?{S} Та човек ваше снаге и спољашности тек онда добија у своме изгледу, кад је мал |
| ом Јелинка, то се, уосталом, и на мојој спољашности даје приметити; а мој дебели даскало, он је |
| о на црквени тамјан, а својом углађеном спољашњошћу на филистарску помаду, није могао од смеја |
| <p>Радост је само осећала, а није умела спољним знацима исказати је; тако исто и туга налазила |
| лази — за мој виноград!{S} Па бих и вас споменуо, како седите испод кајсије, па сте метли руку |
| го посматрала.</p> <p>— Та ко би и смео споредити мене са Гркињом? — са поносом је говорила ста |
| и Папрагу столицу, а сам са Тимом оде у споредну собицу, у којој ништа не беше, до један неофар |
| су онде, наравно, према својим душевним способностима, у класе подељени, а то тако бива и у Лон |
| зео...</p> <p>И стари учитељ поче да се спрема: згладио је косу, обукао црни капут, који је сам |
| к у чаршији нађе; треба, касти, и да се спрема.</p> <p>— Та лако је са спремом — прихвати Гркињ |
| Тако је то текло цели дан.{S} Вечера се спрема, кир-Никола се смеје, а лепа Гркиња се сваком из |
| ажи, а он оде право кући, да свадбарину спрема; а Папраг, опет, на другу страну, које да продуж |
| етовали, господине, — рече гросмутерка, спремајући се да што жешћом ватром нападне на несрећну |
| оград; а међутим је на дому лепа Гркиња спремала све оно, што јој за вечеру треба.{S} Наравно, |
| м одиста задовољна!{S} Та, ето, шијем и спремам се <pb n="377" /> за удају!...{S} Пре кратког в |
| > <p>Код старе госпође био је ручак већ спреман, супа готова, а у једној великој кастроли је сп |
| ињу, какво сам сирће баш сад за сватове спремао!{S} Таке салате није ни цар јео, као што ћу је |
| знате, да се у овим околностима морам и спремати — дакле...</p> <p>— Али — прекиде му реч Гркињ |
| е нестрпљиво са столице, па поче бајаги спремати: јастуке је разбацивао с миндерлука на кревет, |
| и још ниси ни собу спремила!{S} И ти се спремаш за удају, и то за каква човека!{S} Но, лепа нев |
| е, шта је теби?{S} И не сједе, а већ се спремаш одлазити! — И он је узе незграпно за руку, па ј |
| данашња младеж!...</p> <p>Чича-Тима се спремаше да је наново пољуби, али на вратима се чуло ки |
| S} Али, шлафрока не дам!</p> <p>И он се спремаше да га под капут сакрије; али кад му га економ |
| а лепа Гркиња се најкитњастије обукла и спремаше се, да се мало по чаршији прошета.{S} Али пре |
| пи већ и пету, па и шесту чашу ракије и спремаше се да одлази.</p> <p>— Дакле баш одлазите?{S} |
| стио јаку на капуту, узео штап у руке и спремаше се са одлазак:</p> <p>— Милка!</p> <p>— Чујем, |
| , чича-Тима се већ био умио и очешљао и спремаше се да иде мало у чаршију, колико да се расхлад |
| , господине!</p> <p>— Кажи јој и то, да спреми и од оног јела, што га ја најрадије једем.</p> < |
| ем.</p> <p>— Хоћу господине, казаћу, да спреми прасе.{S} Дете је знало, да му је отац сваког Бо |
| равити да поздравиш снају, те да се она спреми; млада је, моћи ће још коју поиграти у колу.{S} |
| ро благим гласом, — хајде, очешљај се и спреми, па ћемо да идемо у виноград, да беремо кајсије, |
| ро разнеженим гласом. — Иди, па купуј и спреми се, како ти најбоље знаш.{S} Оно, касти, шта вам |
| ...{S} Ево и чарапе, друкчије је Гркиња спремила за чича-Тиму...{S} Али, шлафрока не дам!</p> < |
| да му госпођа Јустина није за имен-дан спремила, а како <pb n="310" /> су му зуби ретки, може |
| — па ручај, а ручак, што си га за данас спремила, оставићеш за сутра.</p> <p>Дете га својим пам |
| Дванаести је сат, а ти још ниси ни собу спремила!{S} И ти се спремаш за удају, и то за каква чо |
| капут је обукао нов, што га је за Ускрс спремио.</p> <p>— А гле, ево и чича-Тиме! — рече учитељ |
| акалин, — и ја ћу ти донде све што ваља спремити, само ти напиши мало рецеписа од руке.{S} Људи |
| } Деца су, брига је, треба се, богме, и спремити.</p> <pb n="366" /> <p>— Треба, побратиме, — р |
| парче хлеба себи за фруштук; а мени ћеш спремити једну литру комовице, — добра ће бити уз кајси |
| од страха.</p> <p>— А што ова соба није спремљена, ха?{S} Што није опајана, ха?{S} Зашто кревет |
| бити уз кајсије!</p> <p>Кад је све било спремљено, кренуше се у виноград; а међутим је на дому |
| та необично што је оца тако рано видела спремна и обучена; приђе му, по детињем обичају, руци, |
| ку стару мараму.</p> <p>— Добро, кад си спремна, а ти сад узми ону котарицу, што сам је о лањск |
| еног плода, окуси.</p> <p>— Оче, ја сам спремна — рече, огрнувши око врата неку стару мараму.</ |
| ринуто, знао је он, да му деца нису баш спремна, а и то је био уверен, да би му стара госпођа у |
| Ви, господо, будите са вашим ученицима спремни за сутра, јер сам принуђен ово после подне одма |
| и да се спрема.</p> <p>— Та лако је са спремом — прихвати Гркиња, — зар ту толико треба?</p> < |
| описао ствари, које су се у њега нашле, спровео га је у болницу...{S} У болници му <pb n="395" |
| се од носа ка бради повлачила; руке је спустила понизно доле низ црну хаљину, па и стасом као |
| ... — Зар је то ваша поштена реч?...{S} Срам вас било...{S} А онда сте казали, па сте се заклињ |
| на; а неће да гледа себе и своју кућу — срам га било! — него слуша, шта му којекакве бабе трабу |
| се мене тиче, ја толико знам: да кад би Србија од ње што учила, научила би, да сваког човека с |
| ише пута са поштовањем изразио: како би Србија срећна била, да има више таких васпитатељака!{S} |
| тога и заборавише географи на земљовиду Србије забележити, а то је оно, што је моје српско осећ |
| „Успех добар...“ Та ако је ико у целој Србији од учитеља заслужио, да му се каже превасходан, |
| црвене свиле, од које у новије доба по Србији „изображенији“ свештеници праве себи појасеве, и |
| овцу ради, то је шкандал!... (Господа у Србији воле, кад им се понека страна реч уплете)...{S} |
| је у пићу говорио...{S} А таке услуге у Србији су се свагда високо цениле, па је ли чудо, да су |
| а, — то ће рећи, мој господине, да је у Србији ружан ваздух, да нема доста слободе, и да је нар |
| и од нашег пола, па што, као, не би и у Србији могла бити бар једна жена капелан!{S} И то баш п |
| класу, са титулом „најстарији учитељ у Србији“...{S} Ал’ ће да ми се клањају: и гросмутерка, и |
| орало бити и оговарања.{S} Паланке су у Србији, као и у осталом свету, мале, у њима свако свако |
| , отишао право кући својој, седе, онако срдит, на једну столицу, погледа незадовољно око себе, |
| о забринут, а госпођа Јоханда изгледаше срдито: очи јој севаху у раздражености, око усница она |
| l>Та чисто би врхом стреле </l> <l>Кроз сред мене да пројури... </l> <l>Понда пружа руке беле, |
| зобразније додала:</p> <quote> <l>„Кроз сред мене да пројури!“...</l> </quote> <p>— Шта, наопак |
| ла!{S} Ето, ова жилица, што ти се преко сред длана повлачи, само што не проговори, да ћеш још ч |
| узика стане, и све се ућути, онда ће на средину ступити, у белим рукавицама и црном салонском к |
| ије поклонио...</p> <p>За њиме ступи на средину други један беседник, професор некаквог завода. |
| сам упамтила, само знам, да је после те средње врсте још безобразније додала:</p> <quote> <l>„К |
| , за њоме један младић.{S} Раста је био средњег, лица доста правилног, али на такоме младоме ли |
| д свега тога, забележио: „Успех ученица средњи, а владање саме васпитатељке — неморално“!...{S} |
| је могла из места покренути, а последње средство којим се мислила користити <pb n="378" /> разб |
| .. </p> <p>А кад је он свршио, изиђе на среду и лепа Гркиња.{S} Стара госпођа гросмутерка, која |
| , петком умијете, недељом очешљате, а у среду дате јој и чисту кошуљу; касти, она, се у Перковц |
| у, ретко је кога сретала, а кад би кога срела, тај би стао и гледао, не што би на њојзи било не |
| енчана глумица.{S} Па ако је још у путу срела некога од оних младих зврндова, што су на синоћно |
| науке свршио.{S} А ви сте, слатки Тимо, Сремац!...</p> <p>— Јест, касти, и покојна ми мати беше |
| беше родом главом из Јеладе, чича-Тима Сремац, онај из Бајковца Гружанин, а учитељ трећег разр |
| p>— Јест, касти, и покојна ми мати беше Сремица.</p> <p>— То је, видите, што све нас везује. — |
| питатељка, која је, међу нама речено, у Срему и бабица била, узалуд се трудула, да чича-Тими уч |
| вица у тог Маринка, баш је, касти, ни у Срему нема!</p> <p>Док је он тако трабуњао, лепа се Грк |
| ам је то јело!{S} Преко, тамо код нас у Срему, највећа га господа једу...{S} Дакле, знате, у Гр |
| у томе усамљеноме крају, ретко је кога сретала, а кад би кога срела, тај би стао и гледао, не |
| око себе ни да је погледао.{S} Успут је сретао људе, који му се уљудно јављаху, али он као да и |
| лади...{S} Ха, ха, ха!...{S} Ал’ сам ја срећан човек|...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| <p>— Драга госпођо, не знате, како сам срећан!... — шапутао је прота, све више приљубљујући се |
| ст. — Драго ми је, колега, што сам тако срећан, да вас могу познати!...</p> <p>И чича-Тима хтед |
| , благо теби!{S} Ти да знаш, да си се у срећан дан родила!{S} Ето, ова жилица, што ти се преко |
| !...{S} Благо теби, госпођо, ти си се у срећан дан родила!...{S} А имаш ли макар и мрвице земље |
| е ћу баш са тебе вас дан данашњи имати среће.</p> <p>И он је помилова по њеним старачким, али |
| јој би требало да трепери блажена румен среће и задовољства; и сами покрети њена још неразвијен |
| а са поштовањем изразио: како би Србија срећна била, да има више таких васпитатељака!{S} Што се |
| глуп осмејак.</p> <p>— Твоја кћи Милка срећна је са својим богословцем!{S} Тако пише!{S} Та на |
| већ ручали и по неколико чаша у здравље срећне женидбе и младенаца попили, чича-Тима оде, да сп |
| S} Она би, <pb n="323" /> сирота, можда срећнија била, да су је из службе истерали; можда би се |
| ао да би у својој ватреној љубави много срећнији био, да Милку скине с врата.</p> <p>— Да, да, |
| од главе до пете мерио. — Е, па срећно, срећно побратиме! — рече напослетку. — Да их Бог поживи |
| му весело прошевину и прстен.</p> <p>– Срећно, господин Папраг! —- рече, безбрижно смешећи се, |
| ећи се, од главе до пете мерио. — Е, па срећно, срећно побратиме! — рече напослетку. — Да их Бо |
| но, покварио цело пријатељство; али, на срећу младенаца, он то није чуо, а Папраг, као човек од |
| е, ја бих се тужила.{S} Е, баш ми утуче срећу, Бог га убио! — И заиста, сирота девојка изгледаш |
| S} Бог нека вас учи и он нека вам сваку срећу дарује! -— Кад је то говорио, глас му је дрхтао; |
| да ће ми баш овај виноград неку велику срећу донети, богаство или тако што...{S} И онда збогом |
| елниковице.</p> <p>— Па се ја и за њену срећу старам.</p> <p>— Оно јест, касти, ви је учите, ка |
| и разданило, а он је већ испио ракију и сркаше задовољно своју црну каву.{S} Али није дуго седе |
| Олово! — понављаше Тима. — А да шта је срма, кад је ово олово?...</p> <p>Трговац га погледа за |
| о загледа по џепови, да му се како није срма изгубила, а после изиђе на обалу, стаде онде, па с |
| — додаде гласно, — шта мислиш с толиком срмом чинити?....</p> <p>— Хе, хе!...{S} Ово велико пар |
| а га погледи, а он ће јој поклонити сву срму, па нека купи себи од црне свиле хаљину; а кад би |
| ти, правити книксове, па се у један мах сроза наниже и том је приликом тако нагњечила нос, да ј |
| ско осећање увредило.</p> <p>Тако свака српска кућа мора већ и по самој природи имати нешто, шт |
| ислила отворено искаже, онда ће данашња српска кнежевина за сироте учитеље бити тесна...</p> <m |
| лаве панталоне, посади се и он до ње: — Српске ми вјере, рећ’ ти морам, е ми је баш драго што с |
| с.{S} За њим уђе мајсторица: она беше у српским хаљинама, само што је носила, колико да се зна |
| је забележити, а то је оно, што је моје српско осећање увредило.</p> <p>Тако свака српска кућа |
| о.{S} То је била чувена гостионица „код Српског краља“...</p> <p>Чича-Тима уђе унутра.{S} Очи м |
| ругом, са синовима и са снахама у чисто српском богатом оделу.{S} Он је корачао сасвим озбиљно, |
| из Новога Сада!{S} А у Новом Саду би се срушио тороњ на саборној цркви, кад би се „код Пужа“ по |
| или на колима, или га је неки милостива срца човек, онако Бога ради, одвезао до Перковца... то |
| тиња бивати незадовољна, јер тако млада срца почињу тровати увреде, које им неправда наноси!</p |
| оворити:</p> <p>— Па онда желим од свег срца, да им женска деца буду лепа и бела као белило на |
| е, као човек, да тугу свога родитељског срца ублажи, поштено напио.{S} А као напит, прво се наљ |
| ори.{S} Он би, истина, знао, али где је срца, да се свом идолу противи...{S} После се, онако зб |
| инскијем, па, вјера и Бог, госпођо, три срца у мени заиграју!{S} А, Бог зна, по лицу ти судећи, |
| госпођице, у целоме Перковцу морало до срца дирнути; а кад су још дошле и месојеђе, па кад се |
| ...{S} О, зла неваљалца, а баш ме је за срце ујео..{S} Таке увреде!...{S} Нечувено!...{S} Чудим |
| ите испод кајсије, па сте метли руку на срце и гледите меланхолично на небо, па уздишете, касти |
| танком пређицом своје паучине све донде срце стеже, докле у болу не препукне.{S} Милка је, таки |
| о је сав знојав и ломан, чуо је како му срце бије, чинило му се да је насред гробља; али кад је |
| -Тима је пробао да очима искаже, што му срце осећа, али то му није ишло од руке; он, дакле, при |
| зишао за њом, да је испрати, није могао срцу одолети, него је онде у кујни, у једном ћошку, заг |
| вију страна, дуну у њега трипута, па га стави Гркињи насред длана.{S} После је највећом пажњом |
| слугама оцени и своје оцене у протоколе стави.{S} Учитељу четвртог разреда је записао: „Успех н |
| риближивши се учитељу четвртог разреда, стаде поверљиво шапутати:</p> <p>— Вама, господине, мог |
| и, подбочивши обе руке на суве кукове, стаде на сав глас зипарати:</p> <p>— Сад ти још и лутке |
| арајући на чича-Томиној огради капиџик, стаде се весело кикотати, баш као нека безбрижна млада |
| срма изгубила, а после изиђе на обалу, стаде онде, па се заблену у силне свеће и фењере, који |
| ајући устима, и, учинивши шећерну мину, стаде о својим колегама разговарати.{S} Наравно, да ниј |
| а онде, са искревељеним цртама на лицу, стаде певукати своје зимско „<title>Во Јордање,</title> |
| е се с њом руковати, а стара се госпођа стаде бојажљиво измицати пред њиме.{S} Њему је то било |
| Во Јордање</title>“.</p> <p>И чича-Тима стаде се кревељити, певајући на сав глас</p> <quote> <l |
| !..{S} Госино му ја...</p> <p>Чича-Тима стаде скакати:</p> <quote> <l>— Паук једе мушицу, </l> |
| p>И он је наново стиште на груди, па је стаде још већом ватром љубити.</p> <p>— Збогом, љубазна |
| ишљену <pb n="385" /> лепотицу, а после стаде задовољно гладити своју, одавна већ прогрушану, б |
| дити; зато се са неким поносом уздиже и стаде са узвиљашеним обрвама пред огледало.{S} Десну ру |
| проговорила, онда се кир-Никола трже и стаде се гласно смејати, а чича-Тима, као електрисан, с |
| оспођа извади из недара једно писамце и стаде га своме колеги на уво читати:</p> <quote> <p>„Сл |
| и, а чича-Тима, као електрисан, скочи и стаде на сав глас говорити:</p> <p>— Ја, касти, служим |
| о одговорити, оде фамилијаз као ветар и стаде из све снаге ударати у ђачко звоно.</p> <p>— Е, г |
| тара врачара пљуну мало на свој палац и стаде по Гркињину длану трљати, док се на белој кожи не |
| >Кад је прота дошао ближе до Гркиње, он стаде, па, пун блаженства, посматраше замишљену <pb n=" |
| таким погледом одговорила, он задовољно стаде намештати свој црвени појас на испупченом трбуху, |
| ао је онако по инстинкту.{S} Наједанпут стаде; учини му се да чује, где некакви људи говоре, по |
| ра свитала, и гости се, мало накресани, стадоше један за другим разилазити, онда је још једанпу |
| е вечерње забаве свако друго-треће вече стадоше скупљати застареле младожење, отрцани удовци, и |
| келнера долетеше, ухватише чича-Тиму и стадоше га гурати на врата.{S} Старац се испрва отимао, |
| р и гросмутерка, седоше за фину софру и стадоше лакомо грабити принесено <pb n="314" /> пиво и |
| у Београду са госпођа-Швабићком по свим стазама и путовима удесити вигове, како само ја и госпо |
| рограму, утрвене и неутрвене београдске стазе обилазила, шуњајући се из једног „надлежателства“ |
| > баш поред плотова, љубав је прокрчила стазу, па где је најшира, најутрвенија, ту је и кућа ле |
| бљиваца одбрани; чича-Тимина је постеља стајала ненамештена, сто незастрт, а она, сирота, неуми |
| вој отрцани шешир скинуо, а лепа Гркиња стајала је на прагу његове собе, весело се смејала и гл |
| , ама баш ниједну да му не разбереш!{S} Стајао сам некако пред Трајковом механом, кад се са гос |
| са осталим оделом у приличној хармонији стајао.{S} Он је имао и чистије руво, али га не хтеде т |
| мишљено гледала преда се.{S} На запећку стајао је хлебац и недодирнут, могли су га мишеви свега |
| са највећим страхопоштовањем, непомично стајаху.</p> <p>— Ви, господо, будите са вашим ученицим |
| .{S} Кадикад би тек провирио кроз мутна стакла какве сиромашне колибице, па кад би видео оне ча |
| асни, морају му очи стати, кад види оне стаклене ђинђуве, перлице и шарену вуницу..{S} А новост |
| екнуше, а, као крупан одјек тим тананим стакленим звуцима, заорило се једно велико „многаја љет |
| и, изглед.{S} Мала Милка већ се умила и стала се чешљати; њојзи не беше ништа необично што је о |
| Милка је ћутала; поглед јој беше миран, сталан, а усне је јогунасто једну у другу упила тако, д |
| томе крају ретко виђале жене „из бољег сталежа“, као што се у отменијем свету говори; а и кад |
| — то ћете ми тек допустити, да у сваком сталежу и свугде има постепености, која се код нас учит |
| ли свака цртица показиваше тврду вољу и сталност, која у тим годинама не приличи оној мекој дет |
| ече брзо Гркиња, којој је много до тога стало, да јој се како планови не покваре.</p> <p>-— Мил |
| паркетима големе дворане; а кад музика стане, и све се ућути, онда ће на средину ступити, у бе |
| дај га само, како се клања, памет да ти стане...{S} Зна немачки, зна маџарски — као вода!{S} Ха |
| stone unit="subSection" /> <p>На једној станици десне обале дуго се задржала лађа: товарили су |
| ки говоре, и више...{S} А у другој кући становао је један Грк; тај је, опет, држао две жене!... |
| друго и обилазећи све могуће господске станове, у намери да све оне, који јој сујети не ласкај |
| ске крајеве походила, да не пада толико становницима у очи, узела би на себе неку голему стару |
| о се ујутру зором чича-Тима преселио са станом код кир-Николе.</p> <p>То је, наравно, и стара г |
| ли испити, ревизор искупи све учитеље у стану старе госпође, да свакога од њих према заслугама |
| рукче не чиним, него да код вас ручам и станујем и да вас још хиљадупута поздравим...</p> <p>Ст |
| га је хтео и испитивати, како би познао стање и узроке његове болести, али он није умео ништа г |
| мало је ко од скупљених гостију својим стањем био задовољан, а нарочито ова последња секретаро |
| на њега; па кад су видели, у каквом је стању, они га узеше под пазухо, па га однесоше у главну |
| мештена и накинђурена, <pb n="375" /> у стању је била по два сата пред огледалом седети.{S} Чес |
| лице...{S} Је ли то прошлост, што је у стању била у детињим грудима толику тугу покренути?{S} |
| и не свира ма у који инструменат није у стању за свој народ погинути...{S} Људи су ћутали, само |
| ебелога супруга; и она није била више у стању собом владати.</p> <p>— Одлази ми испред очију, к |
| ије, дакле, могла знати, хоће ли бити у стању да их довољно поштује.{S} Хоће ли им се смети у т |
| да изговори:</p> <p>— Да, где сам, оно, стао?...{S} Право, у кованлуку код деце...{S} Е, па, да |
| да у хартију...{S} А кад се учитељ Тима стао врпољити, па и кашљуцати, као за знак, да је и он |
| га сретала, а кад би кога срела, тај би стао и гледао, не што би на њојзи било нешто — осим нат |
| не мари...{S} Осим тих свију својстава, стара је госпођа умела и шпијунисати, и то много вештиј |
| ити, али кад је последње речи изустила, стара госпођа врисну, као да је неко усијаним клештима |
| сам вама потпуно задовољан!{S} А вама, стара госпођо, на вашем великоме труду морам такође изј |
| олако прошао.{S} То су још била добра, стара, времена!</p> <p>— Дакле у недељу?{S} Лепо, побра |
| доћи!{S} Јесте ли добили каква извешћа, стара госпођо?... — рече учитељ четвртога разреда... —- |
| у класу, кир-Николу ћу протерати; а ви, стара госпођо, осим похвалителног листа, добићете и јед |
| Он од мене лепши?...{S} Но, јесте чули, стара госпођо колегинице, ви сте, касти, безобразни!... |
| мора мени припасти.{S} Али не превари, стара намигушо!{S} Уме се Папраг и сам за себе старати! |
| твртом женском разреду мирније изгледа: стара госпођа, осмејкујући се, по првој скамији намешта |
| о, што је чуо, беше за њега страшно!{S} Стара госпођа, окуражена, пође и даље. — А онај професо |
| тамо и обоје се укочише од чуђења...{S} Стара госпођа гросмутерка, у својој црној хаљини, на но |
| псовати, али га задржа будући зет...{S} Стара госпођа сва поцрвене као обарен рак, само, севају |
| вршио, изиђе на среду и лепа Гркиња.{S} Стара госпођа гросмутерка, која није знала, да ће и Грк |
| ђе к њојзи и хтеде се с њом руковати, а стара се госпођа стаде бојажљиво измицати пред њиме.{S} |
| им — говорио је сам у себи, — да је ова стара будала заљубљена у ову уштиркану лутку, и да та л |
| била од њега паметнија, онда изиђе нека стара уседелица, која до своје четрдесет пете године ни |
| ца, страсно је пољуби.{S} То да је нека стара београдска инштитутка видела, заклела би се, да т |
| аје, а унутра у кући потмуло је кашљала стара баба.{S} Кад је Гркиња кућна врата отворила, једв |
| школу!...</p> <p>И пре но што је могла стара госпођа што одговорити, оде фамилијаз као ветар и |
| не са Гркињом? — са поносом је говорила стара гросмутерка. — Моје васпитање и образовање са глу |
| ем трошку препирали.{S} Тако је и једна стара васпитатељка, која је, међу нама речено, у Срему |
| азрети; онде, поред ватре, чучала је та стара жена, а дим је око ње са тако несносним смрадом к |
| n="312" /> <p>Чича-Тима се чудио, откуд стара вештица све то да сазна?{S} Та, ваљда, није могла |
| стати.</p> <p>По свему се видело, да је стара госпођа тога дана добро расположена била, па је д |
| .</p> <p>— А то ће рећи — настављала је стара госпођа и даље своја тумачења, — то ће рећи, мој |
| авити, и то што скорије — наговарала је стара госпођа; — што брже, то боље; нека господин минис |
| знате ли ви, шта то значи? —- питала је стара госпођа, пажљиво посматрајући сваку црту начелник |
| p>— И тај господин Швабић — говорила је стара госпођа, — или је малодушан, те из сажаљења не хт |
| ије природна румен дошла.</p> <p>Кад је стара госпођа видела господина начелника да је још у не |
| 1"> <head>XI.</head> <p>Међутим, док је стара госпођа, по своме, доста вешто смишљеном, програм |
| дугуљаст, плав човек, и, као што нам је стара госпођа унапред казала, јако наклоњен јектици; то |
| , гледаћу да осети; познаће и он, ко је стара госпођа фон Копривић!...{S} Ових дана сам намерна |
| аграду, даде оним ученицама, које му је стара госпођа препоручила...{S} То беху већином богаташ |
| о!{S} Сутра!{S} А прексутра нека свисне стара вештица од муке!{S} Тиме се та јутарња похода свр |
| не би била мала заслуга.</p> <p>Кад се стара госпођа мало прибрала, она извади из недара своје |
| љуби, па, касти, чак се и за моје дете стара!...{S} Учи га, чешља га, храни га и васпитава, и |
| о.</p> <p>— Е, господине колега, — рече стара госпођа подмукло, — сад ћемо се огледати.{S} Знам |
| /quote> <p>— Дакле, сад сте чули — рече стара госпоћа, коју су многи и гросмутерком називали, – |
| од кир-Николе.</p> <p>То је, наравно, и стара госпођа дознала, али сад је то није више нимало в |
| умем!</p> <p>— Лепо, сад слушајте!{S} И стара госпођа извади из недара једно писамце и стаде га |
| копкало, шта ли то мора бити?{S} А и и стара госпођа узмучила се, и њу је голицало, и не беше |
| очи падало; још би нас хвалили, што смо стара човека примили на квартир...{S} Ал’ о томе ћемо д |
| ити да разуме и да је све тако, као што стара госпођа вели.</p> <p>— Вјере ми, учитељице, ти ми |
| спремна, а и то је био уверен, да би му стара госпођа у многоме могла помоћи; али се узјогунио |
| а за даље је моја брига...</p> <p>— Али,стара госпођо, — рече учитељ, — каква ли је оно маленко |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Стара госпођа гросмутерка, која је и иначе у свима перк |
| а их по целоме свету растури!...</p> <p>Стара госпођа није лудо комбиновала, само ако узима кур |
| дсели, онда је чича-Тима мој!...</p> <p>Стара госпођа је таким резултатом мисли својих била пот |
| енчао, нисам се тако веселио!...</p> <p>Стара госпођа грискаше усне, пакосно смешећи се.</p> <p |
| о. — Ви као да се још љутите?...</p> <p>Стара госпођа га погледа, презирући:</p> <p>— Господине |
| сувише: отићи без „лаке ноћи“...</p> <p>Стара госпођа оста бледа и поражена.{S} Тешко јој беше |
| облија, учитељице, од јајета...</p> <p>Стара госпођа обори застиђено очи, рукова се с њиме и, |
| сле ћеш остати богата удовица...</p> <p>Стара врачара пљуну мало на свој палац и стаде по Гркињ |
| некако, прва извешћа добијате...</p> <p>Стара госпођа, учитељица четвртог женског разреда, осме |
| ш ових ферија с њоме унознати...</p> <p>Стара госпођа се при овим речима ђаволасто осмехну, а п |
| вас још хиљадупута поздравим...</p> <p>Стара госпођа се захвалила, клањајући се и успијајући у |
| ка чик је гладак, ка жива хитар.</p> <p>Стара учитељка обори опет очи, а после мале почивке поч |
| , рекао бих да и теби није лоше?</p> <p>Стара госпођа, баш као неко невинашце, обори очи и глед |
| о мене, сиромака удовца, закани?</p> <p>Стара госпођа беше се у лицу још већма запурила, те, он |
| ш и венчана жена, не би се више за мене старала, него ова лепа туђинка!{S} Ето, нашла је за дет |
| вице.</p> <p>— Па се ја и за њену срећу старам.</p> <p>— Оно јест, касти, ви је учите, како тре |
| ва намолована лутка, што ми се силом за старатељку намеће.{S} Васпитан, учтив, а уствари видим, |
| амигушо!{S} Уме се Папраг и сам за себе старати!{S} И тако ћу гледати да се, колико сутра, са њ |
| њиме.{S} Њему је то било смешно, те се, старац, грохотом насмеја: — ’Ма, кумим те Богом, госпођ |
| ити, као у мене старца...{S} Хе, хе!{S} Старац, па старац!...{S} Та да ми је баш и венчана жена |
| а-Тиму и стадоше га гурати на врата.{S} Старац се испрва отимао, али напослетку морао је већој |
| може ићи, али да се најпре пресвуче.{S} Старац је слушао, пресвукао се; али кад дође да преда ш |
| главе, они га бацише за њим у блато; а старац, кад га није могао наћи, оде даље, гологлав...{S |
| мене старца...{S} Хе, хе!{S} Старац, па старац!...{S} Та да ми је баш и венчана жена, не би се |
| Милка?...{S} Милка?... — повторавао је старац, а после му преко лица пређе глуп осмејак.</p> < |
| срећо једна! — храпавим гласом викао је старац.{S} А кад дете изиђе напоље, он покупи парчад од |
| ш поред Св. Димитрија, висило.{S} Ту се старац још више разгоропадио:</p> <p>— Милка!{S} Милка! |
| апско!“ После тих поклона седоше оба, и старац и зет, један до другога.{S} Међутим је каваница |
| /p> <p>На таки комплименат заборавио би старац свих десет учитељских класа, све бриге и сваки с |
| атно.{S} У свакој се мора наћи или неки старац, који још није заборавио на турски селам-алећ, и |
| {S} Касти...{S} Ви!... — Хтеде увређени старац и даље псовати, али га задржа будући зет...{S} С |
| ћутао.</p> <pb n="397" /> <p>— Сиромах старац! — говорио је трећи разред. — Баш га ништа не мо |
| к што полугласно рече:</p> <p>— Сиромах старац, шта је дочекао!,..{S} Па здравља ти, учитељу, — |
| итају: како ће прота без Гркиње?</p> <p>Старац је само ћутао.</p> <p>— А знаш ли, шта је с грос |
| столицу њеној, загрли је, па је, онако старачки, цмокну у образ:</p> <p>— Ох, ала би лепо живе |
| среће.</p> <p>И он је помилова по њеним старачким, али доста пуначким, образима. — Па де, кажи, |
| комбиновала, само ако узима куражи, — а старе су бабе у томе и од <pb n="326" /> лава куражније |
| рстеном, па чим се забавља?{S} Прегледа старе лутке и преврће нова љубавна <pb n="354" /> писма |
| знала; и у свему осталом се по саветима старе врачаре владала.{S} Та зар је сиромах њен Никола, |
| а то ли тако трошноме телу.</p> <p>Код старе госпође био је ручак већ спреман, супа готова, а |
| рцаном оделу да га затече богиња његове старе љубави?{S} Та чисто би зажелео да у земљу утоне, |
| побратима; она је била чувена са своје старе шљивовице и љуте горке ракије, а поред таког еспа |
| оје чизме са кратким сарама, обуче неке старе искрпљене панталоне и неки жућкастозелени капут, |
| хтеде нешто говорити, како би сумњичење старе госпође оповргао, али их у томе стиже фамилијаз.{ |
| овати и сви су погодили, да је то масло старе госпође гросмутерке; и сваки се од њих заверио, д |
| достојни удовци чинили; други, нарочито старе удовице, доказивале су, да је кир-Никола и научен |
| од сваког звука чини му се да чује глас старе госпође, како га пред г. секретаром оговара, а се |
| ити, ревизор искупи све учитеље у стану старе госпође, да свакога од њих према заслугама оцени |
| S} Деда-Спиро, докотурај-де једну литру старе жабарке и испеци четири каве!{S} Изгубио сам!{S} |
| ри-четири ракијске чашице и једну литру старе жабарке.{S} Учитељи се још нису ни обредили, а, е |
| ново наместише на своја места, а све по старешинству; али се весеље није могло продужити.{S} Пр |
| , а за њим остала фамилија по реду и по старешинству.{S} После њега дође мајстор Глиша ковач.{S |
| е! — рече учитељ IV разреда. — Деде ти, стари, опробани детонаставниче, деде ти кажи, да ли је |
| га хомољски Цигани кроз варош проводе; стари људи приповедају, да су једном, баш некако четрес |
| а приђе му ближе и пољуби га у руку.{S} Стари деда-Спира, који је ту параду из прикрајка гледао |
| ком су се сви конци лепо провидели, а и стари отрцан шешир је са осталим оделом у приличној хар |
| д њих по једну класу одузео...</p> <p>И стари учитељ поче да се спрема: згладио је косу, обукао |
| к лепо било да се због таких маленкости стари познаници посвађају! — рече чича-Тима заједљиво. |
| го целој кући, а није ни теби лоше, мој стари даскало!..{S} Ето, ову хаљину, што је на мени, њу |
| и, плави; неки, опет, смеђи; једни беху стари, други млади, лепи и ружни, — како је кога Бог ст |
| још млада, ал’, богме, има их које су и старије, па би, касти, паметно учиниле да код госпође у |
| ло удесити!{S} Оно, касти, што је човек старији, то је и искуснији и паметнији!{S} Па нека каже |
| {S} Касти, требало би да пишем Милкиним старијим сестрама у Левач и у Стиг, па да и оне знају.{ |
| о остарелих грађана, са кумом, протом и старим сватом, остали <pb n="381" /> за пуном софром.{S |
| запремао је низак кревет, застрт неким старим ћилимима.{S} Оданде узе један сламњи јастук, те |
| о име и презиме, да ли му је то тако од старина остало, или су га људи од милости тако прозвали |
| !...{S} У Београду је учио богословију, старином је, истина, Цинцарин, али се родио у Будиму.{S |
| али ја ћу ти их дати, макар и за нешто старо.{S} Па кад се ти помогнеш, лако ћемо!{S} Неће ни |
| осим онога који га је писао, или неког старог извеџбаног учитеља.{S} На челу тога прописа било |
| отпустим из службе...{S} А, не превари старога курјака!{S} Видео сам ја лепо, да су мене аванз |
| а подмитити, <pb n="311" /> поклањао је старој госпођи; па и она сама умела је уважавати свој у |
| после кратког озбиљног ћутања окрете се старој госпођи:</p> <p>— Будите уверени, да чим се врат |
| исхркну и као ветар оде, и не пожелевши старој колегиници и „лаку ноћ“, а то је и сувише: отићи |
| гда високо цениле, па је ли чудо, да су старој госпођи сва врата, од писара и писаровице па до |
| ватром, и он се у доброј вољи куцну са старом госпођом:</p> <p>— У ваше здравље, моја драга го |
| тосом четврти разред. — Писмо и куму, и старом свату, па и младенцима, и њиховој својти, у здра |
| и смо...</p> <p>— Па зар ни мени, твоме староме учи...{S} Та, ето, твој мали Милован има, ја ми |
| ачнија за учитеље, или је боље онако по староме, без класа?</p> <p>— Господине! — рече најозбиљ |
| S} Ништа нам он неће сметати; а, после, старост његова скоро ће нас ослободити...</p> <p>Лепа Г |
| зреда.{S} Чича-Тима, кашљуцајући, стиже стару госпођу, која је унеколико напред умакла:</p> <p> |
| бледо лице и упале очи.{S} Кад је видео стару госпођу, он се усиљено осмехну и рукова се с њоме |
| изношено, благо стрини!{S} Та ону твоју стару бунду, што сад велике и младе госпође и не носе в |
| спремна — рече, огрнувши око врата неку стару мараму.</p> <p>— Добро, кад си спремна, а ти сад |
| има у очи, узела би на себе неку голему стару бунду, па би се умотала у какву црну исхабану шам |
| није шала, па макар она и најотрцанијег старца била!</p> <p>Учитељи, који су се тога вечера код |
| е и девојке толико заљубити, као у мене старца...{S} Хе, хе!{S} Старац, па старац!...{S} Та да |
| оне ситне борице, које би требало само старца да украшују.{S} Милка беше бледа као лимун; да ј |
| сјало!{S} Ма све ка вељу, да се и нама старцима још пођешто мили.{S} Наједем ти се, пусто, нек |
| словцем!{S} Тако пише!{S} Та насмеј се, старче, читуљу му!...{S} Вели, да је красан човек тај њ |
| а, па му весело подвикну:</p> <p>— Хај, старче!{S} Писмо од Милке! </p> <p>Он га погледа тупо, |
| же разведрити ни ожалостити!...{S} Хеј, старче!... ’Ма чу ли, болан, да су и кир-Николу премест |
| о метала, оста она иста ватрена љубав у старчевим грудима, као онога тренутка, кад је првипут с |
| створу њену беше нешто неисказано лепо: стас гибак, руке округле, прстићи дугуљасти, а на њима |
| тила понизно доле низ црну хаљину, па и стасом као да је клонула.</p> <p>— „Преузвишени господи |
| дови су такође прекрасни, морају му очи стати, кад види оне стаклене ђинђуве, перлице и шарену |
| То вам не смем казати, пошто сам жива; ствар је тајна, тиче се части, знате...{S} Али даље ни |
| уздахнула.</p> <p>— Љубав је превртљива ствар — рече баба. — Прота је као луд за тобом!{S} Ја!{ |
| него је, по обичају, онако просто целу ствар описао, а о загушљивом ваздуху и заборавио је изв |
| ће јој се, кад-тад, осветити...</p> <p>Ствар је, дакле, узела на себе сасвим озбиљан карактер, |
| патње, необичне муке, гажење и тиранија стварају, често тренутно, од обичног човека узвишеног м |
| о!</p> <p>Гркиња опет уздахну.</p> <p>— Ствари су скупе, али ја ћу ти их дати, макар и за нешто |
| — рече уздрхталим гласом, — ово су моје ствари!</p> <p>— Шта?{S} И још се усуђујеш!{S} Е, гле т |
| n="354" /> писма!{S} Лепо!{S} Но, таке ствари већ могу једног честитог младожењу обрадовати!</ |
| е својом сувом руком да зграби поређане ствари, Милка јој приђе корак ближе.</p> <p>— Госпођо, |
| Швабић изненадити, кад види оваке фине ствари!...{S} Не би се ни у Бечу са њима постидела...{S |
| тобом!{S} Ја!{S} Ал’ ако те три-четири ствари не узимаш код себе, лако може да се одбије од те |
| дежурао, кад га је прегледао и пописао ствари, које су се у њега нашле, спровео га је у болниц |
| кога увредио; а где је могао у ситнијим стварима коме помоћи, он је помагао.{S} Он је, на приме |
| лас с највећим патосом читати, н.пр., о створењу света, па ће са свом ватром, која је будали св |
| млади, лепи и ружни, — како је кога Бог створио!{S} А и места рођења беху им разна: кир-Никола |
| шљана, руке неопране, али зато у целоме створу њену беше нешто неисказано лепо: стас гибак, рук |
| емљу... „Дакле и ти имаш вољу?{S} Е, да сте благословени!...“ Тако је то пре кратког времена са |
| се, као власт, само компромитовали, да сте се ма и показали у онакоме друштву...{S} О, господи |
| де га учитељ IV разреда. — У окладу, да сте у тој надмашности разумевали маџарску нарогушеност. |
| вас у добром здрављу застао, а видим да сте се и са децом добро потрудили..{S} Ово су дивни рад |
| еститим вашим господин-Папрагом, као да сте много веселији...{S} Но, но, немојте тајити, ја вас |
| а реч?...{S} Срам вас било...{S} А онда сте казали, па сте се заклињали, да ћете ми одмах после |
| споменуо, како седите испод кајсије, па сте метли руку на срце и гледите меланхолично на небо, |
| ам вас било...{S} А онда сте казали, па сте се заклињали, да ћете ми одмах после свадбе купити |
| .</p> <p>— Но, но, драги господине, шта сте се збунили?{S} Та човек ваше снаге и спољашности те |
| мо комотно разговарати...{S} Знате, кад сте ви код мене, волела бих чисто и да се не пробуди ви |
| ла, господин-колега!{S} Оно, касти, кад сте мислили вређати, нисте требали ни да говорите!</p> |
| а! — смејао се кир-Никола. — Добро, кад сте дошли! — А после се окрете осталим гостима, па, опе |
| јој лако тајну чувати:</p> <p>— Баш кад сте тако навалили, могла бих вам нешто и поверити.{S} Л |
| јуна 186*</p> </quote> <p>— Дакле, сад сте чули — рече стара госпоћа, коју су многи и гросмуте |
| е, тек хајд’, нека вас ђаво носи, — сад сте васпитатељка, па квит!{S} Само ми се више не мешајт |
| — онде даје беседе!</p> <p>— Дакле, ви сте противник тих чисто словенских забава?{S} Е, господ |
| а четврти разред: — А ви, господине, ви сте једна пијаница!{S} Ви сте један грубијан!{S} Ви сте |
| есте чули, стара госпођо колегинице, ви сте, касти, безобразни!...</p> <pb n="300" /> <p>— Ко, |
| ега, и друго што!{S} Но, јесте чули, ви сте један нитков!...</p> <p>— Ви, опет, нисте држали ак |
| господине, ви сте једна пијаница!{S} Ви сте један грубијан!{S} Ви сте...</p> <p>— А ви сте — ре |
| пропису?...{S} Одмах доле с њоме!{S} Ви сте, господине, писани за испит|...</p> <p>— <foreign x |
| јаница!{S} Ви сте један грубијан!{S} Ви сте...</p> <p>— А ви сте — рече четврти разред, отежући |
| рече четврти разред, отежући речи, — ви сте, госпођо, по најновијем систему удешен чамац, на ко |
| о заједљиво, окренувши се Папрагу: — Ви сте, по свој прилици, у самој резиденцији маџарској пол |
| ињанин; онде је и науке свршио.{S} А ви сте, слатки Тимо, Сремац!...</p> <p>— Јест, касти, и по |
| ан грубијан!{S} Ви сте...</p> <p>— А ви сте — рече четврти разред, отежући речи, — ви сте, госп |
| <p>— Шта вам је, господине7..{S} Та ви сте уједанпут постали озбиљни као неки грчки филозоф, н |
| елник. — Е, гле ти бруке!{S} Дакле и ви сте били?{S} Ви!{S} Па да то мени онај грбави полицајац |
| ув се госпи; — само ви ћутите, ви, који сте још и тамо преко држали актерке у квартиру!{S} Само |
| е се нисам надао, нарочито од вас, који сте такође из прека родом...</p> <p>— Ви ме нисте разум |
| ка?...{S} О, знам вас ја, знам!{S} Били сте ви и друго шта... ал’...</p> <p>— Ко?{S} Ја и друго |
| јединствене музике на дух човечји; сами сте видели, да само њојзи имамо благодарити, што су у п |
| дарим!{S} Не треба да вам кажем, — сами сте видели, какву моћ има реч у своје време изговорена! |
| ими:</p> <pb n="355" /> <p>— Ви, откако сте се упознали са честитим вашим господин-Папрагом, ка |
| т бојим вас!{S} Ви, ваљда, мислите, што сте још и тамо преко били госпођа поштарка?...{S} О, зн |
| ипут остаде удовац...</p> <p>— Оче, што сте ме звали? — тепаше сирото девојче, скоро и не гледа |
| >Он као да је о оној маленкости, у коју сте и ви уплетени, нешто прокљувио; дакле, пазите, да н |
| ељ, — каква ли је оно маленкост, у коју сте и ви уплетени?</p> <p>— Пст, ни речи о том...{S} То |
| господина Тиме!..{S} Е, јесте чули, баш сте нас иберашовали!...</p> <p>Чича-Тима се смејао, беш |
| да ми је мртвац за <pb n="356" /> руку стегнуо, — сва ми се кожа најежила!{S} Је ли то младоже |
| м пређицом своје паучине све донде срце стеже, докле у болу не препукне.{S} Милка је, таким мис |
| и црном салонском капуту, нека надувена стеница, па ће какав неспретан превод из некакве немачк |
| ји нису далеко оданде били, чуше његово стењане, а после загушљиво крчање.</p> <p>— То је човек |
| господине!{S} Ви немате појма на ком је степену покварености данашња младеж!</p> <p>Начелник се |
| Милкиним старијим сестрама у Левач и у Стиг, па да и оне знају.{S} Ал’ кад ви друкче хоћете, о |
| и силан еспап, те је лађа сасвим доцкан стигла у Београд.{S} Сваки је путник гледао где ће пре |
| година не добио класе...</p> <p>Кад су стигли у школу, куда су се већ многа деца исповраћала, |
| ом смеје, а деца плачу...</p> <p>Кад је стигло вече, и гости се давно разиђоше, Гркиња је забри |
| е са протођаконом трчати кошију; ко пре стигне, добиће литру сапуна, да опере зубе...</p> <mile |
| девојка треба да пада у очи, нема ти ту стида и скромности!{S} Истина, ја те слабости нисам ник |
| а васпитатељка из Трновника. — Чисто се стидим казати: хтео ме је пољубити!{S} Наравно, да му т |
| јих разреда.{S} Чича-Тима, кашљуцајући, стиже стару госпођу, која је унеколико напред умакла:</ |
| е старе госпође оповргао, али их у томе стиже фамилијаз.{S} Беше сасвим блед и задуван, изгледа |
| као ваш Никола, баш бих направио један стих, касти, како сунце залази — за мој виноград!{S} Па |
| о насмеје. — Дивно вече, касти; да умем стихове правити, као ваш Никола, баш бих направио један |
| ши га својим обичним чезнућим погледом, стиште му руку својом десном руком, а левом га поглади |
| гу овде умрети...</p> <p>И он је наново стиште на груди, па је стаде још већом ватром љубити.</ |
| -Тимина је постеља стајала ненамештена, сто незастрт, а она, сирота, неумивена и неочешљана — п |
| прота, — на данашње време лепа сумица, сто дуката!</p> <p>— Сто дуката — понављаше Гркиња, узд |
| време лепа сумица, сто дуката!</p> <p>— Сто дуката — понављаше Гркиња, уздишући!</p> <p>— Јесте |
| воје оно дериште и новаца дао?</p> <p>— Сто дуката!...{S} Богме је то — рече прота, — на данашњ |
| ако у разговору уђоше у собу, седоше за сто, наравно, гост у горње чело — а с леве стране кир-Н |
| пијанога оца...{S} Он је најпре сео за сто, па онде, са искревељеним цртама на лицу, стаде пев |
| Ал’ откуд је она могла чути, да сам ја сто дуката дао уз Милку?...{S} Ко ли јој је то могао до |
| носу беху, скинула је и, метнувши их на сто, наслонила је главу на руку.{S} Из свега се видело |
| , и није, сиромаху, ласно растати се са сто дуката и са својим дететом, па макар да је колико о |
| га позвали.</p> <p>Код кир-Николе беше сто намештен, али само за њих троје, а деца ће, наравно |
| акона, хеј, па навише!{S} Бо’ме ће ту и сто дуката мало бити|... — Тако је Папраг комбиново, до |
| то бити — лепо!{S} А не хтедне ли барем сто жућака уз његову Милку дати, на част му девојка! <p |
| којој ништа не беше, до један неофарбан сто и две дрвене столице; а остала мрачна просторија те |
| име о класама. — Дабогда, им се мозак у сто и десет класа расточио!...{S} Они мени да узму две |
| а је наново онде на тезги избројао оних сто дуката, што је зету наменио. — Ево ти, синко, новци |
| p>— Добро, добро, на дан свадбе добићеш сто дуката.{S} Један је чича-Тима у Перковцу!{S} Само г |
| би било вредно описивања, те га, ваљда, стога и заборавише географи на земљовиду Србије забележ |
| у својој пакости здере и позледи...{S} Стога је чича-Тима тврдо закључио да бар за неко време |
| ове трговац.{S} На једној страни дућана стојале су наслагане памуклије, које је он сам са својо |
| у, зграби оне хартије, што су на асталу стојале, па, и не гледајући их, поче у својој раздражен |
| је прота подоносио: пред њоме на асталу стојало је пуно најскупоценијег посуђа, на другој, опет |
| и су сви поседали, где је који најближе стојао, само је чича-Тима гледао да уграби место до леп |
| и колегијум, за који је, наравно, добар стојао да неће изостати, као што се ни преварио није; ј |
| S} Наравно, да ћу пред министром друкче стојати...</p> <p>И уједанпута се на њеноме лицу промен |
| ковом каваном у Перковцу <pb n="341" /> стоје њих четири Циганина, а око њих се скупили абаџијс |
| .{S} С једне и с друге стране на асталу стоје гомиле акта, а пред њиме само једно по табака исп |
| ди осветљен прозор или фењер, пред њиме стоји мрачна шума.{S} Чује само, како по густоме грању |
| га, где цео целцит пред њеним креветом стоји, па тек што не проговори....{S} И тако гледајући |
| .</p> <pb n="394" /> <p>— Баш вам ружно стоји!... — рече чича-Тима. — Шта би рекао господин сек |
| знали су ама као вода!{S} А у протоколу стоји забележено: „Успех незадовољавајући“!{S} Није ли |
| ки: егзабрукто. </p> <p>И он се диже са столице, накашља се мало, узе чашу, уздиже је увис, па |
| ="302" /> <p>Утом се диже нестрпљиво са столице, па поче бајаги спремати: јастуке је разбацивао |
| ше, до један неофарбан сто и две дрвене столице; а остала мрачна просторија те собе беше запрем |
| еофарбана клупица, две-три ниске дрвене столице, а ону другу половину запремао је низак кревет, |
| одмах на крају миндерлука, баш до њене столице, заузео место; а с тога места ни опомене, па ни |
| деца жива!</p> <p>Затим понуди Папрагу столицу, а сам са Тимом оде у споредну собицу, у којој |
| ишло од руке; он, дакле, приближи своју столицу њеној, загрли је, па је, онако старачки, цмокну |
| ући својој, седе, онако срдит, на једну столицу, погледа незадовољно око себе, па онда поче хра |
| га надвладала га је.</p> <p>Седео је за столом, а главу је наслонио на обе руке; коса му је, он |
| лепа невеста!</p> <p>А кад је видела на столу поређане детиње играчке, она разрогачи очи, а уст |
| ли, госпо, то не можете веровати!...{S} Стопута вас је поздравила, па и на путу ми је писала, д |
| аго ми је — рече, — и захваљујем вам по стопута!...{S} Заиста, морам признати, да ми ни рођена |
| сле је цифрама доказао, да ће после пет стотина милиона година нестати ваздуха, и ми ћемо се — |
| еседе сматрати: да ће се људи после пет стотина милиона година без ваздуха угушити!....</p> <p> |
| ео позајмити?</p> <p>— Ако није више од стотину, могао бих ти учинити.{S} Своји смо, а и сигура |
| кесу иза појаса, па му пажљиво изброји стотину дуката.{S} Чича-Тима извади из џепа квиту, гото |
| и кад?</p> <p>— Требало би ми, тако, до стотину, а нешто имам и сам; па, касти, ако узмогнеш, а |
| ар да не кажу: „У корист <pb n="339" /> страдајуће браће!“ „У корист болнице!“ „У „корист овдаш |
| нити кметови, другог попови, а трећи ће страдати од господе школских ревизора, — како ком у део |
| Господа у Србији воле, кад им се понека страна реч уплете)...{S} Не само мене и начелника, него |
| Гркиња, — та зар не видиш, да је једна страна сасвим прегорела?...{S} Их, гром те спалио!{S} Т |
| то ли неће једну кућу...</p> <p>Лева је страна тога сокачета коровом, као неком густом шумом, о |
| аби.{S} Баба га прегледа добро са свију страна, дуну у њега трипута, па га стави Гркињи насред |
| , наравно, гост у горње чело — а с леве стране кир-Никола, с десне Гркиња.{S} Кад су поручали, |
| седи у наслоњачи.{S} С једне и с друге стране на асталу стоје гомиле акта, а пред њиме само је |
| радило.{S} Полицајац је, опет, са своје стране савесно извршио налог свога претпостављеног, пре |
| пка по бистроме потоку!...</p> <p>С оне стране баште видео је месец, како се кроз најгушћи коро |
| још је млада, али то има и своје добре стране: моћи ћете од ње као у воску направити што хоћет |
| ајскупоценијег посуђа, на другој, опет, страни неки штофори за хаљине од тешке свиле, од кашмир |
| лико да се назове трговац.{S} На једној страни дућана стојале су наслагане памуклије, које је о |
| авуја, зелене жабе прижељкују; а десном страном, <pb n="296" /> баш поред плотова, љубав је про |
| мимо њега.{S} Он није знао, на коју ће страну, па напослетку се обрте налево.{S} Ишао је све н |
| барину спрема; а Папраг, опет, на другу страну, које да продужи комбинације о својој будућности |
| S} Он се клања на једну, а она на другу страну.</p> <p>Кад се дворана напунила гостију, на најс |
| се он сели у Хомоље или некуд на другу страну, — Београд ће му бити тесан, то знам напред!...{ |
| чевито притиснувши је на своја усташца, страсно је пољуби.{S} То да је нека стара београдска ин |
| !{S} Ми, иако имамо неких намера, жеља, страсти, а ми имамо и начина и искуства, да то пред ост |
| , што су у погдекојим грудима узбуркане страсти утишане.{S} Живели, господо, и до виђења!</p> < |
| е ка и познато, ’ма нисам рад казиват’, страх ме је, е ће се и даље чути...{S} Знаш, људи смо.. |
| едам; а у њега су мале, жмираве, очи, — страх ме хвата, кад их из далека смотрим!{S} Моја мајка |
| сет учитељских класа, све бриге и сваки страх од несигурне будућности; крв му јурне навише, и о |
| звучем!</p> <p>Јадно дете дрхтало је од страха.</p> <p>— А што ова соба није спремљена, ха?{S} |
| ици не знају, а и што знају, не могу од страха да искажу, а, овамо опет, учитељи бију; деца пла |
| огуће; али да му је кћи, што је била за Страхинића бана удата, да је она умела у трумбету свира |
| и онде око њега, гологлави, са највећим страхопоштовањем, непомично стајаху.</p> <p>— Ви, госпо |
| шир, као да ће га Банаћанин на плеву за страшило, а, овамо, се једнако церека и клипи као намол |
| > <p>— Није то, учитељу, – рече пандур, страшљиво осврћући се, да га не би ко из прикрајка чуо. |
| се уплашено сакрила иза фуруне и оданде страшљиво погледаше у пијанога оца...{S} Он је најпре с |
| кад би легао да отпочине, морила су га страшна привиђења: као да је остао без службе, па сад м |
| буздован Краљевића Марка није изгледао страшнији; остала тројица искрљештили очи, па, што их џ |
| ворити.{S} То, што је чуо, беше за њега страшно!{S} Стара госпођа, окуражена, пође и даље. — А |
| l>Киша пљушти.. дика бежи,</l> <l>А под стрејом псето режи...</l> </quote> <p>— То, видите, све |
| лакши, ко ли бржи: </l> <l>Стрела лети, стрела ј’ лака, </l> <l>Амор муња из облака; </l> <l>А |
| /l> <l>Ко је лакши, ко ли бржи: </l> <l>Стрела лети, стрела ј’ лака, </l> <l>Амор муња из облак |
| к мени жури, </l> <l>Та чисто би врхом стреле </l> <l>Кроз сред мене да пројури... </l> <l>Пон |
| <l>Амор иде, амор лети,</l> <l>У рукама стрелу држи... </l> <l>Сад помисли, слушаоче, </l> <l>К |
| амтело лице од љутине, а очима је чисто стрељала свога дебелога супруга; и она није била више у |
| азујући по читав сат оно, што је и моја стрина знала, ил’ ако није знала, тим је била од њега п |
| "#SRP18760_N1" /> или, напослетку, нека стрина, која зна у пасуљ гледати, врачати и бајати.{S} |
| пренемагала се баба, — изношено, благо стрини!{S} Та ону твоју стару бунду, што сад велике и м |
| > <p>— Па шта би да ти дам, слатка моја стринчице?</p> <p>— Оно, што ти не треба.{S} Што није в |
| рати натраг у собу и онде узе опет онај строги, забринути, изглед.{S} Мала Милка већ се умила и |
| авану посетитељку...{S} Али га она мало строжије погледа и једним мигом му показа на дете, које |
| ине, а ти узми црвеног божура и два-три струка сунцокрета.{S} Ја кад сам се удавала, то да си в |
| јграциозније поклонио...</p> <p>За њиме ступи на средину други један беседник, професор некакво |
| напунила гостију, на најсвечанији начин ступи на узвишено место сам г. Живко Пацић.{S} Једним в |
| ако се церека и смеје...{S} Кад у школу ступи, он се насмеши; ако му прозвано ђаче зна лекцију, |
| ане, и све се ућути, онда ће на средину ступити, у белим рукавицама и црном салонском капуту, н |
| мен-дан спремила, а како <pb n="310" /> су му зуби ретки, може му сав спанаћ у зубима остати.</ |
| јдурисаће се.{S} Има времена, само нек’ су деца жива!</p> <p>Затим понуди Папрагу столицу, а са |
| не, маните се!...{S} Данашња деца каква су, да те Бог сачува!{S} Боље да их човек нема...</p> < |
| их, па да се сита не нагледам; а у њега су мале, жмираве, очи, — страх ме хвата, кад их из дале |
| посматра поиздаље; а кад је видела, да су је они приметили, она пљесну рукама и на сав се глас |
| 323" /> сирота, можда срећнија била, да су је из службе истерали; можда би се удала, удомила; а |
| оде из собе, лупивши за собом врата, да су се прозори потресали...{S} Чича-Тима је остао сам у |
| } Кад би га боље погледао, видео би, да су му очи мутне, бесвесне...{S} Дуго је он у томе полож |
| хоћу да вам још овог вечера докажем, да су Југ-Богдан и његових девет Југовића били музикални.. |
| S} Хеј, старче!... ’Ма чу ли, болан, да су и кир-Николу преместили, и то у Хомоље, па ће и госп |
| ја сам у најпростијем смислу казао, да су Маџари после Француза најцивилизованији народ.</p> < |
| свагда високо цениле, па је ли чудо, да су старој госпођи сва врата, од писара и писаровице па |
| ме је млади господин колега уверио, да су Маџари најцивилизанији народ! — А после додаде, скор |
| ам!{S} Е, али ко би се, опет, сетио, да су за мустру узети пештански келнери?{S} То, да сам јуч |
| ! — викну, што га грло доноси, тако, да су се и гости са сокака на ту ларму почели враћати.</p> |
| учинила, она се гласно насмеја тако, да су сви гости у њу погледали, а лепа се Гркиња са неким |
| џигерица служи, дувају у зурле тако, да су им од напрезања на челу и на врату све жиле с прста |
| а поче крупним гласом говорити тако, да су гости, хтели не хтели, сви умукли, чекајући, шта ли |
| 381" /> за пуном софром.{S} Наравно, да су се и они ознојили.{S} Учитељ четвртог разреда скинуо |
| арога курјака!{S} Видео сам ја лепо, да су мене аванзовали у двадесетпету класу, са титулом „на |
| рош проводе; стари људи приповедају, да су једном, баш некако четресосме године, видели, како Т |
| а видим — рече трговац; — рекао бих, да су неки комадићи олова?... ’Ма где их толико накупи?</p |
| ао прави истински људи; чинило му се да су од хартије онако по најновијој моди изрезани, тако, |
| део, да је дупке пуна, да сви ћуте и да су упрли очи у њега, он се још мало издиже и узвишеним |
| ела....{S} А господин секретар мисли да су учитељске ципеле пуне мирисаве помаде, па њоме маже |
| , ево, данас у ови час.{S} Сад видим да су моје Ере најцивиластије у свијету: не мореш га ни за |
| г — рече начелник, — голе кости, као да су прије десетину година из гроба ископане, те још удар |
| вокати и учитељи.{S} Ал’ учитељи као да су били у својим посетама најтачнији.{S} Чим оду мајсто |
| родице!... <pb n="389" /></p> <p>Као да су сва четири секретара дошла у Перковац, па ми је свак |
| а чича-Тима, поштапајући се, оде, куда су га позвали.</p> <p>Код кир-Николе беше сто намештен, |
| е...</p> <p>Кад су стигли у школу, куда су се већ многа деца исповраћала, затекли су господина |
| ити, а кад би легао да отпочине, морила су га страшна привиђења: као да је остао без службе, па |
| </p> </quote> <p>Људи су га слушали, па су ћутали; а он је, сиромах, једнако млатио рукама, јед |
| владу!{S} Људи су се томе досетили, па су, богме, неки псовали, а неки су се и злурадо смејали |
| е право име ђинђуве.{S} А, касти, доста су и јефтине: мој побратим их купује у Београду по два |
| пута и ја био гост на њима; али за шта су те беседе и од какве су користи <hi>оваке, какве су< |
| ми колико до четвртка набавиш.{S} Деца су, брига је, треба се, богме, и спремити.</p> <pb n="3 |
| нике чак до више колена.{S} Жене и деца су се, истина, мало бекељили на њу, али нико, па ни сам |
| „многаја љета“, које само учитељи, кад су у добром расположењу, умеју онако свечано отпевати.. |
| ати: „За кога?“ А и нашто да питам, кад су мени сви људи једнаки?{S} Тај, што ће мене узети, зо |
| C3"> <head>III.</head> <p>Сутрадан, кад су се учитељи и учитељке скупили, и пре него ће почети |
| е и једну класу...</p> <p>Сутрадан, кад су се предвече свршили испити, ревизор искупи све учите |
| Али ће и упамтити, верицу им дечју, кад су учили код Ђоке школу...</p> <p>— И моји, богме, баш |
| !</p> <p>— Да шта ви мислите?...{S} Кад су њих двоје изговорили, диже се она протерана Новосатк |
| густу хладовину гранатога дуда.{S} Кад су после неког времена изишли на месечину, са главе леп |
| ране кир-Никола, с десне Гркиња.{S} Кад су поручали, домаћин се куцну са гостом, исказа му здра |
| абарке и још по једну црну каву.{S} Кад су то попили, они се разиђоше, сваки својим послом, а ч |
| музике у игри и весељу проведу.{S} Кад су Цигани дунули у зурле, могло је седам баталијуна пиљ |
| Перковцу морало до срца дирнути; а кад су још дошле и месојеђе, па кад се на Гркињине вечерње |
| и се дању човек шета као по рају; а кад су мрачне ноћи, а теби се чини да си насред Мироча, чек |
| У мраку једва натрапају на њега; па кад су видели, у каквом је стању, они га узеше под пазухо, |
| <p>Њих двоје одоше, да доручају, и кад су већ ручали и по неколико чаша у здравље срећне женид |
| вечера могао од ње измамити.{S} Тек кад су у авлију у помрчину изишли, некако му испаде за руко |
| ест година не добио класе...</p> <p>Кад су стигли у школу, куда су се већ многа деца исповраћал |
| сластица ама баш ни окусити.</p> <p>Кад су се гости, добро угрејани, ухватили у <pb n="380" /> |
| , изгледаше јој лице као искрпљено: куд су год Тимини пољубци падали, ту је, наравно, отпадало |
| и од какве су користи <hi>оваке, какве су</hi>... бо’ме, да цедите восак из мене, ја вам не би |
| има; али за шта су те беседе и од какве су користи <hi>оваке, какве су</hi>... бо’ме, да цедите |
| сти окусио...{S} Али кад помислим какве су их ручице месиле, онда се не чудим!...</p> <p>И он п |
| } Штогод жена има у нашем Перковцу, све су је омрзле; ја се чудим, како досада нису саставиле т |
| човек, што по конопцу скаче!...{S} Све су, дакле, видели, само беседу нису!{S} А и њу, можда, |
| ћифта запитао би га: „А, чича-Тимо, где су ти две класе“...{S} Људи су људи, сваки гледа како ћ |
| из љубави према чича-Тими!{S} Е, па где су данас младићи, у које ће се младе жене и девојке тол |
| послице.{S} Она их је превртала, а сузе су јој текле низ увело лице...{S} Је ли то прошлост, шт |
| га је прегледао и пописао ствари, које су се у њега нашле, спровео га је у болницу...{S} У бол |
| и си још млада, ал’, богме, има их које су и старије, па би, касти, паметно учиниле да код госп |
| но, морало бити и оговарања.{S} Паланке су у Србији, као и у осталом свету, мале, у њима свако |
| уги, нарочито старе удовице, доказивале су, да је кир-Никола и наученији, бољи и у свему много |
| вац.{S} На једној страни дућана стојале су наслагане памуклије, које је он сам са својом децом |
| и|... — Тако је Папраг комбиново, докле су гости чаше празнили; а кир-Никола, кад се добро наје |
| ста купи, а толи друго којешта! — После су ишле разне комбинације: свилену хаљину јој је купио |
| ; а, после, и мода се променила, изишле су и никакве тунике...{S} Оно, касти, има шесторо-седмо |
| флегма до крајности...{S} Али у једноме су се опет слагали: кад је, н. пр. она у неког удовца м |
| ам ту посредовала...{S} Дакле, код мене су били и састанци.{S} Ја сам вам и сувише казала!{S} А |
| ако ме ко у кућу прими!...</p> <p>Тужне су то мисли; тешко ономе, ко се у њих удубе!{S} То је о |
| <p>— Молим, молим!...{S} У лепе Гркиње су плаве очи, баш као небо плаве...</p> <p>— Варате се, |
| спода једу...{S} Дакле, знате, у Гркиње су очи као кувана лобода.</p> <p>—- Ал’ тек је, свакоја |
| нисте били бабица?...{S} Ха!...{S} Лепе су то историјице, тек хајд’, нека вас ђаво носи, — сад |
| овала, само ако узима куражи, — а старе су бабе у томе и од <pb n="326" /> лава куражније, — да |
| да живи са писарем, а оне три у Ј.., те су, опет, комункиње; а то све зато, што ме не уважавају |
| еселији начин бар до ујутру продужи, те су због тога позвали Цигане у дворану, да ону другу пол |
| О, господине, не можете веровати какви су вам то људи!{S} Ви знате, шта је то јавна женска, — |
| ; — о томе сам уверена.{S} Дечји радови су такође прекрасни, морају му очи стати, кад види оне |
| с отпутујем у Лешњик.{S} Знате, послови су.{S} А, после, дужност.{S} Али ме задржа госпођа Јоха |
| ти...{S} Кад се у Перковцу појавио, сви су се задивили големој промени на њему: у лицу је био б |
| из места, онда почеше резоновати и сви су погодили, да је то масло старе госпође гросмутерке; |
| е мислећи, гледали у сиву даљину, други су доле у лађи јели бифтека, а залевали га прилежно вин |
| е напослетку. — Да их Бог поживи, млади су, а век је дуг, па, богме, ако где у чему и буде мане |
| епео из тигања.{S} Е, шта знам!{S} Људи су људи, сваки има своју невољу!{S} Ето, попа Ђока се, |
| јавном месту исмејавати владу!{S} Људи су се томе досетили, па су, богме, неки псовали, а неки |
| а-Тимо, где су ти две класе“...{S} Људи су људи, сваки гледа како ће своју рану завити и утопли |
| стању за свој народ погинути...{S} Људи су ћутали, само њих два практиканта и Гаја берберин, ко |
| која је после порођаја и умрла.{S} Људи су мислили да се чича-Тима, после онаке красне жене, не |
| оракне; моја мати није то умела, а људи су и за њу говорили, да је васпитана!</p> <p>Те мисли н |
| била музикална?...</p> </quote> <p>Људи су га слушали, па су ћутали; а он је, сиромах, једнако |
| ха, и ми ћемо се — угушити.</p> <p>Људи су и њега слушали... </p> <p>А кад је он свршио, изиђе |
| ћу говорио...{S} А таке услуге у Србији су се свагда високо цениле, па је ли чудо, да су старој |
| у Базјаша и Београда пуно путника, који су путовали својим послом за Београд.{S} Неки су се по |
| просвете, није приметила басамаке, који су водили на доњи бој; поче се, онако по новосадски, кл |
| се заблену у силне свеће и фењере, који су на бајиру и по улицама светлели.</p> <p>И при чистој |
| нијег старца била!</p> <p>Учитељи, који су се тога вечера код кир-Николе и лепе Гркиње сабрали, |
| пилића и јагањаца појели, а и они, који су им понекад празником после службе божје на чашу комо |
| оба добро расположен.{S} Кажу они, који су га још из малена познавали, да се и као дете радо см |
| али нико, па ни сами сељачки пси, који су је, урлајући, облетали, не смедоше јој на близу прис |
| одоше сваки својим путем; а гости, који су још у кавани остали, гледаху за њима, говораху о прс |
| у доктора...{S} Остали болесници, који су у истој соби боловали, посматраху га са сажаљењем... |
| лативним <pb n="391" /> пословима; неки су, наслоњени на големе бале трговачког еспапа, сасвим |
| овали својим послом за Београд.{S} Неки су се по „фердеку“ шетали, премишљајући о својим домаћи |
| или, па су, богме, неки псовали, а неки су се и злурадо смејали...</p> <p>Начелник је од чуда з |
| није ниједан могао бити задовољан, али су сви ћутали и нико не смеде ревизору ни беле приметит |
| ашурили, куцали су се чашама, здрављали су младенцима и певали: „многаја љета!“</p> <p>У целој |
| ; чули су и за кајсије и за вино; знали су, и каквих и колико је фела разног јестива било, па ј |
| рковац знао за ту Гркову част.{S} Знали су и то, откуда Гркињи виново лишће, иако га у то доба |
| храмали, али читанку и прва знања знали су ама као вода!{S} А у протоколу стоји забележено: „Ус |
| ратница; а ту су опет застали, шапутали су нешто, док она сасвим гласно не рече:</p> <p>— Е, па |
| е те учињене гиксове забашурили, куцали су се чашама, здрављали су младенцима и певали: „многај |
| ку стајао је хлебац и недодирнут, могли су га мишеви свега развући, а она не би ни скочила, да |
| /p> <p>Трговац уздахну.</p> <p>— Довели су најстаријега калуђера из Свете Горе, па ће да га пок |
| су, по свој прилици, гуске опасле, или су је шилом садили?</p> <p>— Опростите, драги колега, а |
| ог еспапа, сасвим безбрижно пушили, или су, и не мислећи, гледали у сиву даљину, други су доле |
| ли му је то тако од старина остало, или су га људи од милости тако прозвали, то вам нико не би |
| да уђоше у деда-Спирину кавану.{S} Били су у жестокој неког препирци тако, да од целе распре ни |
| <pb n="345" /> практиканата употребили су сву своју речитост и оштроумље, да се беседа, ако је |
| љ првог и учитељ трећег разреда хвалили су поделу учитеља у десет класа, којој је основа дубока |
| е обале дуго се задржала лађа: товарили су и растоваривали силан еспап, те је лађа сасвим доцка |
| тренуци ове значајне беседе посведочили су вам, какву божанствену силу имају сиренски гласи јед |
| се већ многа деца исповраћала, затекли су господина секретара у четвртом женском разреду, где |
| а у Перковцу на товаре имати може; чули су и за кајсије и за вино; знали су, и каквих и колико |
| ута случајно и у Перковац.{S} Ти Цигани су њихов плакат, њихова позоришна цедуља.</p> <p>И заис |
| вечера држати.{S} Душа ваља, Перковчани су доживели много којешта: медведа већ виђају скоро сва |
| се сад школски ревизор налази?{S} Једни су тврдили, да је још у Крагујевцу; други, по чувењу, к |
| скала, чича-Тиме, и чика-Паје тиче, они су ми за свакад сигурни!{S} Верност?{S} И ти списатељи |
| зикалан, т. ј. свирао је у тамбуру, они су му пљескали, а он им се за то најграциозније поклони |
| ote> <p>— Јест, браћо и господо!{S} Они су били музикални.{S} Могуће да Југ-Богдан није свирао |
| да поседају. — Изволте, седите! — И они су сви поседали, где је који најближе стојао, само је ч |
| <p>Гркиња опет уздахну.</p> <p>— Ствари су скупе, али ја ћу ти их дати, макар и за нешто старо. |
| се дели и одликује, него и сами келнери су онде, наравно, према својим душевним способностима, |
| оне и неки жућкастозелени капут, на ком су се сви конци лепо провидели, а и стари отрцан шешир |
| 60_C12"> <head>XII.</head> <p>Сутра-дан су у затвореној соби седели чича-Тима и лепа Гркиња.{S} |
| се и са децом добро потрудили..{S} Ово су дивни радови!{S} Како је леп овај јастучић!{S} Чије |
| оспођо, — рече уздрхталим гласом, — ово су моје ствари!</p> <p>— Шта?{S} И још се усуђујеш!{S} |
| сподине, — рече тихим гласом, — а друго су они!{S} Ми, иако имамо неких намера, жеља, страсти, |
| Та већ и мала деца знају у Перковцу, ко су то двоје, на које она нишани!{S} А после тога још не |
| иња.{S} Али кад јој је видела очи, како су црвене и исплакане, она се трже и ућута, све док Мил |
| ли по један; из земљописа, истина, мало су храмали, али читанку и прва знања знали су ама као в |
| дри, то и не узимају на ум!</p> <p>Само су учитељи са још неколико остарелих грађана, са кумом, |
| Ако ништа у томе чину није лепо, а оно су бар приходи, да лепши бити не могу!{S} Умре неко, на |
| скупо, и опет им је мршава храна.{S} То су, уосталом, и паметни болесници одобравали.</p> <p>Је |
| ко да би ма ко тако олако прошао.{S} То су још била добра, стара, времена!</p> <p>— Дакле у нед |
| је она паметнија и лепша од њега, а то су по већој чести поштовања достојни удовци чинили; дру |
| огами, нека се не нада класи!..{S} А то су моје перковачке колеге ово неколико година заборавил |
| учитељ четвртог разреда први опио; и то су дочули, па и то, како се ујутру зором чича-Тима прес |
| исаве помаде, па њоме маже бркове; зато су тако уфитиљени...</p> </div> </body> <back> <div typ |
| ела некога од оних младих зврндова, што су на синоћној беседи суделовали, с њиме се, као са сау |
| дете настрану, зграби оне хартије, што су на асталу стојале, па, и не гледајући их, поче у сво |
| госпођо!{S} Гледаћу ти у оне карте, што су на сам Велики петак у Туманима на Христову гробу пре |
| b n="317" /> тим пре могао учинити, што су, и онако, већ наступиле ферије, није, дакле, по зван |
| и, да само њојзи имамо благодарити, што су у погдекојим грудима узбуркане страсти утишане.{S} Ж |
| г белила —- необично, него, просто, што су се у томе крају ретко виђале жене „из бољег сталежа“ |
| им, хаљинама, са цвикерима на носу, што су се по тим осветљеним просторијама тамо и амо гурали, |
| замишљају оне дивне ружине боје; а што су им они заклопци испод трепавица модри, то и не узима |
| а не знају пјеније, а учитељи, осим што су древне пијанице, још су и неморални.“</p> <p>То је б |
| дговорио му је, да таке будале, као што су чланови перковачке беседе, неће моћи ни једну тршчан |
| о свакога познаје, —- па је ли чудо што су се жене питале: откуд Гркињи свила, и ко је она и шт |
| , чика-Паја и други њени обожатељи, зар су једанпут у ракији попили размућеног мишјака?{S} Па и |
| лубице, хтедосте рећи...</p> <p>— А зар су у голубице пепељаве очи?...</p> <p>— Молим, молим!.. |
| а скоро та иста судбина у животу: данас су тебе гонили, а сутра мене; данас ћу ја изгубити служ |
| сад сте чули — рече стара госпоћа, коју су многи и гросмутерком називали, –- само ћутите, немој |
| макар и једно зрнце од оне наворе, коју су пред своју смрт поделила у Св. Гори три јерарха...</ |
| <p>— Ваљда са оном чупавом брадом, коју су, по свој прилици, гуске опасле, или су је шилом сади |
| лепу Гркињу ниси смео ни погледати: ту су ти шешири са великим перушкама, ту кринолини, карнер |
| јих свака поштена кућа може опстати: ту су ти шлингераји, штикераји, па онда чачкала за зубе, п |
| је преко авлије до малих вратница; а ту су опет застали, шапутали су нешто, док она сасвим глас |
| а, да све те природне мане улепша; а ту су јој била разна белила, руменила и гарила на услузи.{ |
| итељи, осим што су древне пијанице, још су и неморални.“</p> <p>То је био гром за све учитеље.{ |
| г намолованог костура, што му клопарају сува ребра у празној кожи?{S} Што му је сав облик у нос |
| коро до ушију и, подбочивши обе руке на суве кукове, стаде на сав глас зипарати:</p> <p>— Сад т |
| ш није била набелила и наруменила, њени суви збрчкани образи беху жути, од прилике као рђава ло |
| ј природи је било и сувише подмуклости, сувише дара за сплеткарење, за пренашање лажних и истин |
| } Отмено!...{S} Али све бадава, дете је сувише младо, како ћу да га удам?...{S} Ал’, ето, она ј |
| учењачки проматрајући ђердан. — Да није сувише скуп, заиста бих га мојој Милци купио; ох, ала б |
| арој колегиници и „лаку ноћ“, а то је и сувише: отићи без „лаке ноћи“...</p> <p>Стара госпођа о |
| риметио и младога Папрага, који му је и сувише својим изнутрашњим задахом ударао на црквени там |
| лног, али на такоме младоме лицу беше и сувише ситних бора, те да би се могло лепим или бар при |
| ене су били и састанци.{S} Ја сам вам и сувише казала!{S} Али сам уверена, да ви то моје повере |
| за тај позив: у њеној природи је било и сувише подмуклости, сувише дара за сплеткарење, за прен |
| се не пробуди више.</p> <p>То је било и сувише.{S} Очи у чича-Тиме синуше младићском ватром, он |
| а јој пришапне:</p> <p>— Лаку ноћ, моје суво злато!{S} Неће ни добро сванути сутра, а ја ћу се |
| ступила ближе асталу и већ хтеде својом сувом руком да зграби поређане ствари, Милка јој приђе |
| оњен јектици; то му сведочише и жиле на сувоме врату, после, бледо лице и упале очи.{S} Кад је |
| наслонила је своју малаксалу главицу на суву руку, па је замишљено гледала преда се.{S} На запе |
| p> <p>Гркиња уздиже обрве високо, своју суву руку у белим рукавицама узвиси скоро до прсију, па |
| и, да случајно не дође за практиканта у суд перковачки неки правник из Београда, по имену Живко |
| мени, њу ми је поклонио чика-Паја, члан суда; а то те ништа не кошта, само што сам га једанпут |
| радости, једне жалости, а скоро та иста судбина у животу: данас су тебе гонили, а сутра мене; д |
| рота, рано почела сама о себи, о својој судбини, да мисли... — Кажу — говорила је тек онако пол |
| дих зврндова, што су на синоћној беседи суделовали, с њиме се, као са саучесником сопствене про |
| ије знала, да ће и Гркиња на тој беседи суделовати, није се могла уздржати, а да се не пљесне р |
| ени заиграју!{S} А, Бог зна, по лицу ти судећи, рекао бих да и теби није лоше?</p> <p>Стара гос |
| нису намештени?</p> <p>— Оче, прала сам судове, а после сам и ручак пристављала... -— правдаше |
| аучина, на орману пала прашина, у кујни судови неопрани...{S} Да свисне човек од муке:!...</p> |
| а ћу гледати, како се другим којекаквим судоперама пружа тек по једно зрнце, а мени читава поск |
| Кo велим, још је дете.</p> <p>— Тако је суђено — говорио је учитељ Тима. — Него, касти, требаће |
| ти, још је дете.{S} Али кад је баш тако суђено... е, па оно... — И он опет ућута, несигурним по |
| као по сунчеву зраку, трептала је једна суза.</p> <p>— Ах, да ми је мајка у животу!</p> <milest |
| је, међутим, себи дошла, убрисила је од суза очи и ишчекиваше мирно, скоро достојанствено, шта |
| ао своју ћерку, он би видео, где јој се суза преко белих образа котрља; али он беше више сам со |
| е беспослице.{S} Она их је превртала, а сузе су јој текле низ увело лице...{S} Је ли то прошлос |
| </p> <p>Јадно дете покри лице рукама, а сузе му потекоше низ снежно лице.</p> <pb n="303" /> <p |
| ка поправљала. — И она бризну у плач, а сузе се слеваху доле на испрљану хартијицу.{S} Кад се м |
| е рукама, а низ образе му текоше крупне сузе...{S} Утоме куцну неко на врати, а чича-Тима се св |
| ма добре, али сиромашне, деце, трептаху сузе незадовољства.{S} Већ у тим младим годинама почиње |
| станове, у намери да све оне, који јој сујети не ласкају, једним ударцем упропастити, — донде |
| ју, узела је још код куће парче храпава сукна, па се њиме трљала по лицу, све док није природна |
| орио, а некакав крупан човек, у дебелим сукненим хаљинама, у фесу, а под оружјем, уђе у собу.</ |
| е беле шлинговане чипчице на паргарској сукњи боље видети могле, подигла је предњи скут своје т |
| е био у намери да таста и зета доводи у сукоб, то се само осмехнуо. — Изгубио сам литру ракије |
| вице наше лепше носиле него све девојке султанова харема, а то, наравно, не би била мала заслуг |
| о — рече прота, — на данашње време лепа сумица, сто дуката!</p> <p>— Сто дуката — понављаше Грк |
| ас Никола не чује!{S} Не знате, како је сумњив, прави Луцифер!...{S} Чекајте, сад ћу ја видети, |
| ?{S} И он хтеде нешто говорити, како би сумњичење старе госпође оповргао, али их у томе стиже ф |
| ута шетао, а у дивно руменило залазећег сунца није ни погледао...{S} Трећи дућан у вароши беше |
| — јадиковао је чича-Тима.{S} - Не могу, сунце моје!...</p> <p>— Сунце ваше|...{S} Хо, хо!..{S} |
| и овај план лепа Гркиња покварила...{S} Сунце није било ни за два копља одскочило, а лепа Гркињ |
| .{S} - Не могу, сунце моје!...</p> <p>— Сунце ваше|...{S} Хо, хо!..{S} А да ко је онда опирача? |
| ерујем е је за наше младости и љепоте и сунце љепше сјало!{S} Ма све ка вељу, да се и нама стар |
| аш бих направио један стих, касти, како сунце залази — за мој виноград!{S} Па бих и вас спомену |
| кинђурена, ослањајући се на свој зелени сунцобран, отварајући на чича-Томиној огради капиџик, с |
| ти узми црвеног божура и два-три струка сунцокрета.{S} Ја кад сам се удавала, то да си видела!{ |
| а лако се заборавља и јутрења и вечерња сунчева румен, па и „бледа месечина“; једва ако се кроз |
| део је сетан осмејак, а по њему, као по сунчеву зраку, трептала је једна суза.</p> <p>— Ах, да |
| старе госпође био је ручак већ спреман, супа готова, а у једној великој кастроли је спанаћ; а к |
| амој природи!{S} Каткада га лепа његова супруга почасти свима сокачким псовкама, а он се само с |
| очима је чисто стрељала свога дебелога супруга; и она није била више у стању собом владати.</p |
| да Миладин свињарски трговац, са својом супругом, са синовима и са снахама у чисто српском бога |
| ењу, „јеси ли вољан ову девојку себи за супругу узети...{S} Немој, синко, да после кажеш: „„Наг |
| ме беше у Перковцу начелник неки Букван Суругџић.{S} Откуд њему тако име и презиме, да ли му је |
| е ником ни речи говорити; данас је 24., сутра, дакле, може доћи, а за даље је моја брига...</p> |
| ласно додаде:</p> <p>— Господин Папраг, сутра имамо у Перковцу беседу, ја се надам, да ћете нас |
| , ћу од корице до корице све да научим, сутра ћу да научим!</p> <p>— Лези, вуцибатино!{S} Ревиз |
| ти?</p> <p>— Још сутра, слатки Тимо!{S} Сутра!{S} А прексутра нека свисне стара вештица од муке |
| и глава ми је, касти, мало буновна.{S} Сутра, ваљда, ће и мени доћи шпуријус.</p> <p>— Да — ре |
| госпођо, само душу мало да одморим.{S} Сутра навече, кад донесеш бунду, све ћеш дознати... све |
| дбина у животу: данас су тебе гонили, а сутра мене; данас ћу ја изгубити службу, а сутра ћеш ти |
| ра мене; данас ћу ја изгубити службу, а сутра ћеш ти; и то ће тако редом ићи...{S} Једног учите |
| о, будите са вашим ученицима спремни за сутра, јер сам принуђен ово после подне одмарати се...{ |
| о си га за данас спремила, оставићеш за сутра.</p> <p>Дете га својим паметним очима погледа сас |
| реба је кусати.</p> <p>— Оно, касти, од сутра недељу дана биће венчање; морам поручити и Папраг |
| азиваху, да је већ у Свилајинцу и да ће сутра, а најдаље до прекосутра, доћи и у сам Перковац.< |
| — У Београд!...{S} Зар не знаш, тамо ће сутра бити крштење?...</p> <p>Трговац уздахну.</p> <p>— |
| је суво злато!{S} Неће ни добро сванути сутра, а ја ћу се већ доселити, па онда нек’ прсну сви |
| ати!{S} И тако ћу гледати да се, колико сутра, са њиме насамо разговарим, па ако може што бити |
| за таке скупоцене мађије поклони. — Још сутра навече ћеш је добити.{S} Али мораш ми још казати, |
| ћу се ја к вама доселити?</p> <p>— Још сутра, слатки Тимо!{S} Сутра!{S} А прексутра нека свисн |
| id="SRP18760_C12"> <head>XII.</head> <p>Сутра-дан су у затвореној соби седели чича-Тима и лепа |
| :id="SRP18760_C3"> <head>III.</head> <p>Сутрадан, кад су се учитељи и учитељке скупили, и пре н |
| d="SRP18760_C13"> <head>XIII.</head> <p>Сутрадан беше на лађи између Базјаша и Београда пуно пу |
| :id="SRP18760_C7"> <head>VII.</head> <p>Сутрадан се у Перковцу ни о чем није говорило, већ о си |
| ml:id="SRP18760_C5"> <head>V.</head> <p>Сутрадан је сав Перковац знао за ту Гркову част.{S} Зна |
| листа, добићете и једну класу...</p> <p>Сутрадан, кад су се предвече свршили испити, ревизор ис |
| лога разговора баш ништа, али је толико схватило: да то, што јој отац у пићу сам говори, не мож |
| уколико се од њих његова кућа користи, т. ј. ако је неко учитељ у Крајини, па заборави о Свето |
| и Гаја берберин, који је био музикалан, т. ј. свирао је у тамбуру, они су му пљескали, а он им |
| рцибановој башти...“</p> <p>— И т. д. и т. д.{S} Па бар да не кажу: „У корист <pb n="339" /> ст |
| <p>„У Марцибановој башти...“</p> <p>— И т. д. и т. д.{S} Па бар да не кажу: „У корист <pb n="33 |
| ија, цветова, машина, кремења, крчага и т. д.{S} Осим тога је имао и парче винограда, који је с |
| иринач; час, опет, по месо, краставце и т. д.{S} Понекад би му упртила и ражањ, да га окреће, а |
| лепших видела!</p> <p>— Та оно, касти, та кајсија и тешко да је из Перковца; ко зна, каква је |
| н ово после подне одмарати се...{S} Ох, та прашина, да се човек угуши, баш ме умори!...</p> <p> |
| ма не беше задовољан, а још мање весео; та цело је вече протекло, <pb n="324" /> а он није доби |
| орио сам вам о музици; али не треба то; та, ево, последњи тренуци ове значајне беседе посведочи |
| задовољство да притаји.{S} Три мужа!{S} Та томе би се макар каква секретарица министарства, па |
| бе!{S} А, богме, то је лепа прилика!{S} Та колика му је само парохија, хеј, госпођо!</p> <p>Грк |
| м!“...{S} И ја сам одиста задовољна!{S} Та, ето, шијем и спремам се <pb n="377" /> за удају!... |
| си, или да се из ове вароши протера!{S} Та ниједна жена није са својим мужем сигурна, све док ј |
| е ово да буде вечера!{S} Ха, ха, ха!{S} Та ни кад сам се с тобом венчавао, не беше веће гозбе н |
| знате.</p> <p>— Чупав је, клопав је!{S} Та, ено, погледајте, какав изгледа, као девето чудо: на |
| са својим богословцем!{S} Тако пише!{S} Та насмеј се, старче, читуљу му!...{S} Вели, да је крас |
| а се баба, — изношено, благо стрини!{S} Та ону твоју стару бунду, што сад велике и младе госпођ |
| ста пио и што није био весељак, јок!{S} Та он се у богословији са свог раскалашног живота и про |
| свог раскалашног живота и прославио!{S} Та зар је једанпут са својим једномишљеницима кришом из |
| прегорела?...{S} Их, гром те спалио!{S} Та све ћу палачинке само због тебе покварити!</p> <p>Та |
| ити!...</p> <p>— Их, гром те спалио!{S} Та кад ћеш једном изгледати као човек, као муж, несрећн |
| препичеш?...</p> <p>— Сад, учитељу!{S} Та, ваљда, нећеш од жеђи скапати?</p> <p>Деда-Спира дон |
| у, да са дивљим мачкама вади очи!,..{S} Та де, смеј се, певај!..{S} Госино му ја...</p> <p>Чича |
| меш, ал’ буди бар за часак весео!...{S} Та ово је Бог — не знам, зашто — али све теби за љубав |
| {S} Хе, хе!{S} Старац, па старац!...{S} Та да ми је баш и венчана жена, не би се више за мене с |
| а не познајем прописе мојих ђака?...{S} Та јуче сам вам задао целој школи, али од вас нико није |
| куће никуд излазити; а и куда би?...{S} Та цела је варошица за његову несрећу чула, сваки ћифта |
| би се ни у Бечу са њима постидела...{S} Та ни у министра нема бољих!{S} Па она чачкалица!{S} Е, |
| још много година пријатељи остати...{S} Та да нема вас, коме би се могао похвалити, да сам јуче |
| Па зар ни мени, твоме староме учи...{S} Та, ето, твој мали Милован има, ја мислим, већ три годи |
| усудили мене белајдиговати... јер...{S} Та ви још и не знате, с киме говорите...</p> <p>— Е, чу |
| а:</p> <p>— Шта вам је, господине7..{S} Та ви сте уједанпут постали озбиљни као неки грчки фило |
| удају...{S} А и боље је тако, јер..{S} Та ви већ знате, каква је данашња младеж!...</p> <p>Чич |
| ту ми је сведок и силан Влах Алија.{S} Та зар би се он заљубио у њу, да није била музикална?.. |
| е по саветима старе врачаре владала.{S} Та зар је сиромах њен Никола, Тима, чика-Паја и други њ |
| ирота Гркиња једва на ногама држала.{S} Та баба, коју је наша декламаторка походила, беше у цел |
| о, и то баш у мој виноград, пренела.{S} Та она, касти, и личи више на поморанџу, него на обичну |
| себи повољног и честитог мужа наћи.{S} Та ће, наравно, говорити о моралу!{S} Кад се и та насит |
| ећи, јогунства, колико у овоме часу.{S} Та Милка беше свакад мирна, послушна, као свако сироче! |
| п за тобом.{S} А јесам ли ја казала?{S} Та мене никад није глава од слепог миша преварила! — Ут |
| о беседу?</p> <p>— Шта, зар још има?{S} Та докле ћеш, учитељице, побогу?{S} Та то је, као што м |
| откуд стара вештица све то да сазна?{S} Та, ваљда, није могла гледати кроз прозор, кад је кућа |
| а затече богиња његове старе љубави?{S} Та чисто би зажелео да у земљу утоне, да га нема!...{S} |
| драги господине, шта сте се збунили?{S} Та човек ваше снаге и спољашности тек онда добија у сво |
| окружне начелниковице шареније носи?{S} Та муж јој нема ни толико плате, да јој и белила задост |
| е, ви нисте чули, шта је синоћ било?{S} Та то вам је, господине, читава ребелија!</p> <p>— Шта, |
| {S} Та докле ћеш, учитељице, побогу?{S} Та то је, као што ми наказива, до зоре трајало!</p> <p> |
| бабино казивање била потпуно уверена, — та њу баба још није никад слагала!{S} И кад ће се чича- |
| шпуријус.</p> <p>— Да — рече Гркиња, — та ја сам и заборавила питати: шта мислите са свадбом?{ |
| — викаше на њега незадовољно Гркиња, — та зар не видиш, да је једна страна сасвим прегорела?.. |
| } А морам јој купити!{S} И треба јој, — та не може вечито у овој плавој, с белим пантљикама и з |
| рече чича-Тима мало увређеним тоном, — та то, ваљда, није мене мислила...{S} Можда кир-Николу? |
| одо! — узе реч учитељ трећег разреда. — Та ви сви знате, колико сам се око те несрећне деце тру |
| . — викала је раздражена гросмутерка. — Та и ја сам била једанпут баш у Иригу на беседи, ал’ ов |
| него роткве! — говорио би чича-Тима. — Та, ваљда, ми не мислите доказати, да би лепа Гркиња ле |
| боје се мени жури“...</l> </quote> <p>— Та већ и мала деца знају у Перковцу, ко су то двоје, на |
| амом Новом Саду лепших видела!</p> <p>— Та оно, касти, та кајсија и тешко да је из Перковца; ко |
| је свршено: довече прстен!...</p> <p>— Та оно, касти, не би требало ни хитати, али кад ви баш |
| задовољством дуго посматрала.</p> <p>— Та ко би и смео споредити мене са Гркињом? — са поносом |
| треба, касти, и да се спрема.</p> <p>— Та лако је са спремом — прихвати Гркиња, — зар ту толик |
| >Трећи разред га гурну лактом.</p> <p>— Та зар не видиш — шану му, да се и прота и чича-Тима мр |
| И ја сам још нашла младожењу.</p> <p>— Та, касти, она је још дете.{S} Како се може дете удават |
| љи, и он се задовољно осмехну:</p> <p>— Та, оно, знаш, учитељу, нешто ми је ка и познато, ’ма н |
| си се ти наканио до мене, ха?</p> <p>— Та, ето, послао ме господин начелник.</p> <p>— Начелник |
| шење:</p> <p>— А зар не видиш?</p> <p>— Та видим — рече трговац; — рекао бих, да су неки комади |
| ка од беде — забележи: „Успех добар...“ Та ако је ико у целој Србији од учитеља заслужио, да му |
| а заљубљена у ову уштиркану лутку, и да та лукава Гркиња, колико његовим недотупавним мозгом, т |
| се весело осмехну.{S} Беше му необична та доброћудност очева, а после се, сирота, радовала, да |
| с било; само што данас није била Гркиња та, која је на вратима прислушкивала, него његова кћи М |
| и назрети; онде, поред ватре, чучала је та стара жена, а дим је око ње са тако несносним смрадо |
| ст недеља с другом венчао; па кад му је та друга од водене болести умрла, он се и за трећу набр |
| е већ ужасно!{S} Па знате ли, о чему је та протерана вештица говорила?{S} О љубави!{S} А шта је |
| висне стара вештица од муке!{S} Тиме се та јутарња похода свршила.{S} Она се још једанпут руков |
| ако свечано отпевати...{S} И на томе се та вечера сврши.{S} Сви одоше весели и расположени кући |
| ј; тек, свакако, ако ја уживим, неће се та шкорава Гркиња дуго по Перковцу ширити!...</p> <p>Ка |
| наравно, говорити о моралу!{S} Кад се и та наситила говора, изиђе неко мало дете, коме мати још |
| се и за трећу набрзо постарао, па му и та трећа у вечност оде, и он по трећипут остаде удовац. |
| } Једне радости, једне жалости, а скоро та иста судбина у животу: данас су тебе гонили, а сутра |
| ато је изабрала перковачка омладина баш та три најчувенија зурлаша, да јаве отменијем перковачк |
| /l> <l>По недри ми нешто тражи, </l> <l>Та чисто би груди вреле</l> <l>Са пољупцем да разблажи. |
| а; </l> <l>А обоје к мени жури, </l> <l>Та чисто би врхом стреле </l> <l>Кроз сред мене да прој |
| е, онесвешћен, на тврду калдрму.</p> <p>Та висина, са које је пао, беше некакав лагум.{S} Жанда |
| гомиле акта, а пред њиме само једно по табака исписане хартије; начелник је преврће, а лице му |
| д рума и ракије куљао је из њега као из табарке. — Е, баш сам, касти, на вас мислио, чедо моје |
| је гледао укоченим очима горе у чађаве таванице.{S} Кад би га боље погледао, видео би, да су м |
| ш у авлију — коров, у башти — коров, на тавану такође — коров!...{S} Дакле, као што видите, пра |
| ки се од њих заверио, да ће јој се, кад-тад, осветити...</p> <p>Ствар је, дакле, узела на себе |
| -Тима је оборио очи и ћути замишено.{S} Тада је првипут осетио да га Гркиња вара и лаже, али ни |
| ла..{S} А ја и Гркиња, ми ћемо пити све тазе пиво; а њена деца ће нам певати „<title>Во Јордање |
| о је кога сретала, а кад би кога срела, тај би стао и гледао, не што би на њојзи било нешто — о |
| А у другој кући становао је један Грк; тај је, опет, држао две жене!...</p> <p>Ја мислим да би |
| к из Београда, по имену Живко Пацић.{S} Тај Живко беше јако образован човек.{S} Жену је узео из |
| питам, кад су мени сви људи једнаки?{S} Тај, што ће мене узети, зове се Папраг; он не може бити |
| не дотера бар једног угојеног вепра, — тај, богами, нека се не нада класи!..{S} А то су моје п |
| Бар сам округла и пуначка!{S} Па је л’ тај чича-Тима слеп?{S} Ил’ га је опчинила, фландра једн |
| а чувену убојну песму:</p> <quote> <l>„ Тај гуњац изадрт...“</l> </quote> <p>— А после тога дол |
| рашине, па је пружи ђачету:</p> <p>— За тај маријаш, синко, купи себи шећерлеме, а ову јабуку о |
| татељци, али, уствари, она није била за тај позив: у њеној природи је било и сувише подмуклости |
| ка:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Ала је лола тај четврти разред!...{S} Хе, хе, хе!..{S} А које дете |
| оно бело, глатко, чело пољуби...{S} На тај пољубац се дете није тргло, већ мирно продужаваше к |
| х има тројица, што с њиме диване.{S} На тај начин је и лепа Гркиња вишепута прислушкивала на вр |
| рећи свога будућег зета.</p> <p>— Па на тај начин може још то довече бити и прстен — рече брзо |
| ц г. министру препоручи.{S} И она је на тај начин, збиља, и напредовала.{S} Сваке друге године |
| вишепута прислушкивала на вратима и на тај начин његове најдубље тајне дознавала.</p> <p>Тако |
| чак до кукова.</p> <p>Дете, које је сав тај разговор с напрегнутошћу слушало, не разумеваше, ис |
| јатељем: — Дакле, драги г. Тимо, ово је тај младић, о коме смо јутрос онако много разговарали.{ |
| , синко, да после кажеш: „„Наговорио ме тај и тај, приморан сам!““...{S} Младожења, како је био |
| , него сопственим прстима.{S} Е, кад се тај од силног млатања и викања уморио, доказујући по чи |
| ењем...</p> <p>— Сиромах! — рекоше. — И тај неће видети своје породице, ако је има...</p> <p>Ал |
| уљудности и поздрављати га.</p> <p>— И тај господин Швабић — говорила је стара госпођа, — или |
| ... -– И он је пољуби... — Их, ала је и тај месец безобразан, као год какво распуштено дете, чи |
| о, да после кажеш: „„Наговорио ме тај и тај, приморан сам!““...{S} Младожења, како је био присл |
| де је одмах настала нема тишина.{S} Али тај мир трајао је само неколико минута, а после се прет |
| је једнако зачуђено у њу гледао.{S} Али тај његов поглед није њу ни најмање узнемирио.</p> <p>— |
| је, душа ваља, и притврдио: баш лепо ти тај зна све до корица, па као вода напамет.</p> <p>— Да |
| туљу му!...{S} Вели, да је красан човек тај њен учитељ богословац!...</p> <p>Чича-Тима је ћутао |
| потпуно разумевао.{S} Он је, дакле, био тај, што је својим огромним духом задахнуо перковачку о |
| жљиво лице лепе Гркиње. — Честит младић тај Папраг — продужаваше бездушна Гркиња; — ваљан, па, |
| насто једну у другу упила тако, да је у тај мах изгледала као да изазива, пркоси; а кад је Грки |
| ти.{S} Учитељ трећег разреда, који се у тај мах налазио код њега у винограду, отвори писмо, па |
| затим се сасвим опрезно накашља... и у тај мах се Гркиња трже.</p> <p>— О, господине прото!... |
| м хтеде нешто и Гркиња да изусти, али у тај мах шушну сирота Милка из свога ћошета, откуда је ч |
| о јој је баш све од потребе...{S} Али у тај мах свега нестаде, и лепа Гркиња почиваше у најдубљ |
| то тресну кроз отворен прозор.</p> <p>У тај мах уђе једно ђаче у собу, скиде капу и пође, да га |
| ово није као моје миле мајке!...</p> <p>Тај пропис беше јој једина успомена на мајку, на сваком |
| те много веселији...{S} Но, но, немојте тајити, ја вас бар познајем!</p> <p>— Што јест, јест, к |
| е смем казати, пошто сам жива; ствар је тајна, тиче се части, знате...{S} Али даље ни речи...</ |
| вратима и на тај начин његове најдубље тајне дознавала.</p> <p>Тако је то и данас било; само ш |
| е, и њу је голицало, и не беше јој лако тајну чувати:</p> <p>— Баш кад сте тако навалили, могла |
| чак у Париз; ја сама се нисам познала, така је то красота била!!...</p> <p>То је био њен укус: |
| касти, кад неће, нека је ђаво носи!{S} Така јој, касти, беше и покојна мати, неваљала, јогунас |
| о би се томе надао, у ово доба ноћи?{S} Така част|...{S} А ја, сирота, нисам ни слутила!...</p> |
| жао две жене!...</p> <p>Ја мислим да би така знатност доста била, да прослави читаву варош, а т |
| да је доста замашна будала и да је, као такав, до ушију заљубљен у своју набељену Гркињу.{S} То |
| обукла је црну хаљину.{S} Знала је, да таква ношња приличи једној скромној васпитатељци, али, |
| а <pb n="354" /> писма!{S} Лепо!{S} Но, таке ствари већ могу једног честитог младожењу обрадова |
| ам сирће баш сад за сватове спремао!{S} Таке салате није ни цар јео, као што ћу је ја мојим сир |
| еваљалца, а баш ме је за срце ујео..{S} Таке увреде!...{S} Нечувено!...{S} Чудим се само како н |
| тељ пио и шта је у пићу говорио...{S} А таке услуге у Србији су се свагда високо цениле, па је |
| инистар насмејао, а одговорио му је, да таке будале, као што су чланови перковачке беседе, неће |
| у нека и остане, јер ја не бих волео да таке речи дођу до њених ушију...{S} Дакле, од оте кајси |
| тек она пристаде да јој искану бунду за таке скупоцене мађије поклони. — Још сутра навече ћеш ј |
| одити.{S} Наравно, да се лепа Гркиња на таке маленкости није <pb n="359" /> обзирала.{S} Она је |
| би од црне свиле хаљину; а кад би се на таке глупости остали болесници насмејали, чича-Тима би |
| је моја протиница преминула, још нисам таке сласти окусио...{S} Али кад помислим какве су их р |
| ко! — тврдио је Тима, коме је, наравно, таки предлог у рачун ишао. — Дабогме, да би то тако тре |
| би тек лепо било, да се уморила!...{S} Таки случај се у Перковцу још није догодио...{S} Најпре |
| звестити министра.{S} Наравно, да се на таки реферат и сам министар насмејао, а одговорио му је |
| је мало више неглиже обучен.</p> <p>На таки комплименат заборавио би старац свих десет учитељс |
| в Радован не зна, бива ли то?...</p> <p>Таки комплименат беше Радовану, као начелникову љубимцу |
| докле у болу не препукне.{S} Милка је, таким мислима занета, ућутала, а споља се чуо притворни |
| p> <p>То је био гром за све учитеље.{S} Таким оценама није ниједан могао бити задовољан, али су |
| ча-Тима мој!...</p> <p>Стара госпођа је таким резултатом мисли својих била потпуно задовољна, н |
| ом у лепу Гркињу; а кад му је она истим таким погледом одговорила, он задовољно стаде намештати |
| ести од силно нагомиланих мисли, које у таким тренуцима на човека, а нарочито на богословца, на |
| .{S} Но, то би тек лепо било да се због таких маленкости стари познаници посвађају! — рече чича |
| како би Србија срећна била, да има више таких васпитатељака!{S} Што се мене тиче, ја толико зна |
| ајати.{S} Али у самоме Перковцу, и осим таких ситница, беше једно сокаче, које је са своје особ |
| ну младу девојку.</p> <p>— Тако, Милка, тако, дете моје, учи се и слушај, што ти госпођа казује |
| слика занемареног сирочета.{S} Дуго је, тако, ћутала, а после се диже, узе из неког сандучета м |
| д морао одлазити.{S} Али, као и остале, тако му је и овај план лепа Гркиња покварила...{S} Сунц |
| е вуци, опајдаро ниједна! </p> <p>Дете, тако од дванаест година, уђе у собу; коса му беше још н |
| /p> <p>Као и сви остали заљубљени људи, тако и лепа Гркиња, опијена слатким љубавним заносом, у |
| је сваку заведену новост, како у школи, тако и у обичном животу, мрзео; а откако је, сиромах, и |
| ти треба и кад?</p> <p>— Требало би ми, тако, до стотину, а нешто имам и сам; па, касти, ако уз |
| тије онако по најновијој моди изрезани, тако, да кад је један од њих поред њега прошао, он га у |
| — Господо! — викну, што га грло доноси, тако, да су се и гости са сокака на ту ларму почели вра |
| е с врата.</p> <p>— Да, да, оно, касти, тако је!...{S} Само, касти, још је дете.{S} Али кад је |
| м њена друга мати.</p> <p>— Оно, касти, тако је; ви је, касти, петком умијете, недељом очешљате |
| шта ће данас бити, а ружно сам снивао, тако ми Свете Богородице!... <pb n="389" /></p> <p>Као |
| Хајде да видимо! </p> <p>— Како је пао, тако ће и устати — мислио је други.</p> <p>— Ал’, ено, |
| има је погледа зачуђено.</p> <p>— Јест, тако је, драги Тимо!{S} И ви је морате што скорије, још |
| нека древна пијаница по просутоме вину, тако и он својим пуним зрацима да тапка по бистроме пот |
| на најмања пчелица позна своју кошницу, тако, дабогда, свако њино детенце да позна свога оца!.. |
| амо што сам га једанпут лепо погледала; тако и оно вино и ракија, што је у подруму, то ми је св |
| и не види од самих пантљика и шепутала; тако намештена и накинђурена, <pb n="375" /> у стању је |
| није умела спољним знацима исказати је; тако исто и туга налазила је само у њеним слабачким гру |
| > <p>— Не знам, вјере ми, учитељице!{S} Тако ми тепелука моје покојне жене, не знам!{S} Ну одри |
| лка срећна је са својим богословцем!{S} Тако пише!{S} Та насмеј се, старче, читуљу му!...{S} Ве |
| овити!{S} Па учи л’ се то у школи...{S} Тако је то, касти; али сад јаја какоћу, а кокошке ћуте! |
| и грчки филозоф, н. пр., Сократес...{S} Тако ми дођосте у један мах промењени!</p> <p>— Бриге, |
| ој кавани тога вечера држати беседа.{S} Тако то бива, и кад неко позоришно друштво, измучено гл |
| пријатељи о туђем трошку препирали.{S} Тако је и једна стара васпитатељка, која је, међу нама |
| о, да ће доћи у деда-Спирину кавану.{S} Тако је и господин Папраг чинио: није се још ни раздани |
| о’ме ће ту и сто дуката мало бити|... — Тако је Папраг комбиново, докле су гости чаше празнили; |
| а бити.</p> <p>—- Јесам ли задовољна? — Тако ме пита окорели отац, кога бих само наљутити могла |
| софре устати гладан но жедан!</p> <p>— Тако је! — тврдио је учитељ Тима. — Оно, касти, колико |
| ати.{S} Кo велим, још је дете.</p> <p>— Тако је суђено — говорио је учитељ Тима. — Него, касти, |
| ла, уживајући у својој лепоти.</p> <p>— Тако је то, моја Милка.{S} Данашња млада и девојка треб |
| дрости за једну младу девојку.</p> <p>— Тако, Милка, тако, дете моје, учи се и слушај, што ти г |
| се чича-Тими, па му бајаги пришану, ал’ тако, како ће и Папраг чути: „Диван младић!{S} Научен м |
| аш вољу?{S} Е, да сте благословени!...“ Тако је то пре кратког времена са лутком било, а прексу |
| исао је прота... — ја морам одлазити, а тако бих волео да могу вечно код вас остати, да могу ов |
| жатеља примила, он се чинио и невешт; а тако исто и она, кад би кир-Никола од каквога ђачког ро |
| ли се надам, да кад се амо доселите, да тако што нећете више ни покушавати...</p> <p>— Дакле, х |
| али међу учитељима, ту не би требало да тако што постоји!{S} Ја сам свакад био тога мњења, да с |
| терко!...{S} Мало је учитељица, које ја тако ценим, као вас.{S} А што вас, опет, моја Јустина в |
| ад је то учинила, она се гласно насмеја тако, да су сви гости у њу погледали, а лепа се Гркиња |
| а усне је јогунасто једну у другу упила тако, да је у тај мах изгледала као да изазива, пркоси; |
| , али је млада.</p> <p>Док је чича-Тима тако тужне мисли премишљао, неко се накашља пред вратим |
| мешила; њој је ласкало што је чича-Тима тако високо цени.</p> <p>— Дакле, драги колега, прекосу |
| е, имаш и своју поштену службицу!{S} На тако јемство дао би ти ма ко у Перковцу.{S} Тек велим, |
| о насмејао, допало му се што му је жена тако оштроумна.</p> <pb n="298" /> <p>— Чича-Тима ми је |
| ла је та стара жена, а дим је око ње са тако несносним смрадом куљао, да се сирота Гркиња једва |
| њојзи не беше ништа необично што је оца тако рано видела спремна и обучена; приђе му, по детиње |
| иде у бесконачност.</p> <p>— Е, баш кад тако у тим класама уживате — смејао се учитељ IV разред |
| есрећника, и опет се опио!...{S} Е, сад тако што да чује господин министар, заиста би га истера |
| морао је тврдити да разуме и да је све тако, као што стара госпођа вели.</p> <p>— Вјере ми, уч |
| с!{S} Ја бих рекао <pb n="374" /> да је тако најбоље! — И чича-Тима извади из џепа кесу, па је |
| исам опет што погрешио?...{S} Е, кад је тако, сад ћу ја све то поправити!</p> <p>И пре него што |
| све сама деца и удају...{S} А и боље је тако, јер..{S} Та ви већ знате, каква је данашња младеж |
| могао доставити?{S} Е, е!...{S} Оно је тако, касти; кад хоће несрећа да обори човека, да га уп |
| би је унеколико одобровољио, уштинуо је тако незграпно, и то баш испод мишке, где је лепа Гркињ |
| лаче, а учитељ се смеје.{S} Е, то му је тако у самој природи!{S} Каткада га лепа његова супруга |
| пио по две-три грке ракије.{S} То му је тако у нарави било: кад се нешто наљути, кад би га неко |
| је говорио и доказивао, у доказивању је тако далеко отишао, да је и то хтео фактима доказати: д |
| , ако је има...</p> <p>Али уствари није тако било, јер после десетак дана чича-Тима је оздравео |
| , што их џигерица служи, дувају у зурле тако, да су им од напрезања на челу и на врату све жиле |
| ’ ти морам, е ми је баш драго што си ме тако сабахиле походила, госпо!{S} Чини ми се е ћу баш с |
| гла, искосирила се мало настрану, па се тако неколико тренутака само у огледалу <pb n="301" /> |
| е са првом мојом женом венчао, нисам се тако веселио!...</p> <p>Стара госпођа грискаше усне, па |
| лако тајну чувати:</p> <p>— Баш кад сте тако навалили, могла бих вам нешто и поверити.{S} Лане, |
| згубити службу, а сутра ћеш ти; и то ће тако редом ићи...{S} Једног учитеља ће прогонити кметов |
| е се Папраг и сам за себе старати!{S} И тако ћу гледати да се, колико сутра, са њиме насамо раз |
| стоји, па тек што не проговори....{S} И тако гледајући у свога новог, али живосно уображеног, о |
| му много лепши него лепа Гркиња...{S} И тако би се иначе присни пријатељи о туђем трошку препир |
| твено!... — одговарао би зврндов..{S} И тако би, задовољно смешећи се, ишла даље.{S} А кад је п |
| лике као рђава лојана свећа.</p> <p>— И тако, за љубав оног дериштета, ви мене да обманене!... |
| онде у кујни, у једном ћошку, загрли и тако је силно цмокну, да се дете у соби пробудило.{S} П |
| ло.{S} Десну руку је подбочила на кук и тако се с неким особитим задовољством дуго посматрала.< |
| а, треба и даље да се трудиш! </p> <p>И тако је ревизор сву децу за њихове радове редом похваљи |
| после ја за тебе да испаштам!</p> <p>И тако је то ишло у свима разредима: ученици не знају, а |
| а!{S} Боље да их човек нема...</p> <p>И тако у разговору уђоше у собу, седоше за сто, наравно, |
| а на Христову гробу преноћиле.</p> <p>И тако се обе, једна другом задовољна, растадоше.{S} Грки |
| него да двапут већи комплименат направи тако, да се чича-Тима побојао, да му како зет не разбиј |
| ој припеци путовати ни здравом, а то ли тако трошноме телу.</p> <p>Код старе госпође био је руч |
| неку велику срећу донети, богаство или тако што...{S} И онда збогом, децо и школо!...{S} А сек |
| с, па онда поче крупним гласом говорити тако, да су гости, хтели не хтели, сви умукли, чекајући |
| арина остало, или су га људи од милости тако прозвали, то вам нико не би умео казати.{S} Али да |
| у.{S} Били су у жестокој неког препирци тако, да од целе распре ништа друго ниси могао чути ни |
| Па шта поможе?{S} Ништа!...{S} Исто сам тако могао једну греду усавјетовати, баш као и тебе...{ |
| еденост. — Драго ми је, колега, што сам тако срећан, да вас могу познати!...</p> <p>И чича-Тима |
| едан мах сроза наниже и том је приликом тако нагњечила нос, да је од њега једва она мања полови |
| асти, ни у Срему нема!</p> <p>Док је он тако трабуњао, лепа се Гркиња прибрала мало и, преврћућ |
| ..{S} Он је и тога вечера добро потегао тако, да и он умало што није уштинуо своју проводаџику, |
| познавали, да се и као дете радо смејао тако, да често није могао ни лекцију пред учитељем изго |
| целој школи, али од вас нико није умео тако лепо написати као мали Андрица!{S} Он је и вашу ма |
| Данас у такој прилици тешко да би ма ко тако олако прошао.{S} То су још била добра, стара, врем |
| у хаљину свакад се мећу црни накити, то тако дивно доликује, да се не да описати!{S} Исто тако, |
| м способностима, у класе подељени, а то тако бива и у Лондону, само у минијатури.</p> <p>Учитељ |
| њему тако име и презиме, да ли му је то тако од старина остало, или су га људи од милости тако |
| је, опет, у рангу већи Св. Илија, и то тако иде у бесконачност.</p> <p>— Е, баш кад тако у тим |
| едлог у рачун ишао. — Дабогме, да би то тако требало удесити!{S} Оно, касти, што је човек стари |
| доликује, да се не да описати!{S} Исто тако, ако купиш црне ципеле, а ти их белим трачицама и |
| почиње сиротиња бивати незадовољна, јер тако млада срца почињу тровати увреде, које им неправда |
| да си за ракију — рече, а кад је пандур тако до половину литре испразнио, учитељ се насмеја: ·< |
| ко ње се подизао од дебелих врљика плот тако велики, да се од њега једва видео искривљен оџак, |
| ник неки Букван Суругџић.{S} Откуд њему тако име и презиме, да ли му је то тако од старина оста |
| ли, гледаху за њима, говораху о прстену тако младе девојке, па се и они разиђоше; остаде само с |
| ве помаде, па њоме маже бркове; зато су тако уфитиљени...</p> </div> </body> <back> <div type=" |
| , касти, још је дете.{S} Али кад је баш тако суђено... е, па оно... — И он опет ућута, несигурн |
| новосадски дунста?...{S} Е, ако је баш тако, онда ћу је целу обрати...</p> <p>— Нећу дунста — |
| ачинке само због тебе покварити!</p> <p>Тако је то текло цели дан.{S} Вечера се спрема, кир-Ник |
| ачелником...{S} То само нећу!...</p> <p>Тако је она у своме меком кревету премишљала и већ је у |
| да ће га поставити за гробара...</p> <p>Тако је нешто сањао трећи дан по одласку секретарову.{S |
| де по вашој, госпођо Јоханидо...</p> <p>Тако је то било.{S} Сирото дете, хтело не хтело, морало |
| његове најдубље тајне дознавала.</p> <p>Тако је то и данас било; само што данас није била Гркињ |
| је моје српско осећање увредило.</p> <p>Тако свака српска кућа мора већ и по самој природи имат |
| шљивовице и љуте горке ракије, а поред таког еспапа лако се заборавља и јутрења и вечерња сунч |
| у и бољи и гори од мене...</p> <p>После таког разговора чича-Тима оде у чаршију; али се није по |
| еду; при самоме причешћу <pb n="368" /> такође; а кад се навора дели, ја ћу гледати, како се др |
| е, али азбуку знао сам напамет, молитве такође, е, а граматика шта ми и треба у другом разреду? |
| нисам надао, нарочито од вас, који сте такође из прека родом...</p> <p>— Ви ме нисте разумели. |
| госпођо, на вашем великоме труду морам такође изјавити моју благодарност...</p> <p>После се ру |
| ију — коров, у башти — коров, на тавану такође — коров!...{S} Дакле, као што видите, прави идеа |
| о томе сам уверена.{S} Дечји радови су такође прекрасни, морају му очи стати, кад види оне ста |
| е га један трговац из Перковца, који је такођер на истој лађи путовао.</p> <p>Учитељ Тима га по |
| у образ. — Шта би рекла Гркиња, да ме у такој капи види...{S} Ево и чарапе, друкчије је Гркиња |
| време, кад му је најнужније.{S} Данас у такој прилици тешко да би ма ко тако олако прошао.{S} Т |
| Није ни њојзи било ласно растати се са таком бундом, ал’ које што не беше зиме, а које што се |
| клела би се, да то, што је јадно сироче таком ватром пољубило, ништа друго не може бити, него — |
| рди, матора вештица!...</p> <p>У томе и таком разговору сви се разиђоше.</p> </div> <div type=" |
| ешило, а махом је бризнула у плач.{S} У таком тужном расположењу затече је и лепа Гркиња.</p> < |
| е угледао, он је сав претрнуо.{S} Зар у таком отрцаном оделу да га затече богиња његове старе љ |
| За њу сам већ скројила план...</p> <p>У таком њеном самозбору куцну и звонце, и сви учитељи изи |
| услугу никада нећу заборавити.</p> <p>У таком разговору свако оде у свој разред, где је одмах н |
| вољства. — Леп осмејак, красан осмејак, такоме би осмејку сваки, и најпрепреденији, веровао!{S} |
| о средњег, лица доста правилног, али на такоме младоме лицу беше и сувише ситних бора, те да би |
| он то није чуо, а Папраг, као човек од такта, да сваку могућу неприлику предупреди, приђе му б |
| лим вас, слатки Тимо, напишите ми једну таку песму, а кад буде ваша слава, ја ћу је декламовати |
| па онда пређу на месне новости.</p> <p>Таку једну господско-трговачку кавану држао је у Перков |
| некако четресосме године, видели, како Талијани кроз Перковац проводе мајмуна и псето — обоје |
| је од целе те комендије упамтио.</p> <p>Таман је полицајац из начелникове собе изишао, а уђе гр |
| оји је био музикалан, т. ј. свирао је у тамбуру, они су му пљескали, а он им се за то најграцио |
| м изнутрашњим задахом ударао на црквени тамјан, а својом углађеном спољашњошћу на филистарску п |
| наћи, оде даље, гологлав...{S} Ноћ беше тамна, улице узане, мрачне, а калдрма испроваљивана; на |
| мешан!{S} Млад човек натакарио наочаре, тамо, опет, матора жена навукла на себе грдан кринолин, |
| му одговори.</p> <p>— Оно, касти, зете, тамо код вас у Пешти, можда, се ово скупо и продаје, па |
| {S} Боже, ала вам је то јело!{S} Преко, тамо код нас у Срему, највећа га господа једу...{S} Дак |
| </p> <p>— У Београд!...{S} Зар не знаш, тамо ће сутра бити крштење?...</p> <p>Трговац уздахну.< |
| то су се по тим осветљеним просторијама тамо и амо гурали, не изгледаху му као прави истински љ |
| ситом зеленилу прастарих лугова.{S} Она тамо ни погледала није.{S} На самоме крају мале, између |
| с...{S} О, господине!{S} Молићу, шаљите тамо војску, жандаре, док се није сав Перковац побунио! |
| на крају улице неко корачање; погледаше тамо и обоје се укочише од чуђења...{S} Стара госпођа г |
| и; — само ви ћутите, ви, који сте још и тамо преко држали актерке у квартиру!{S} Само ви немојт |
| с!{S} Ви, ваљда, мислите, што сте још и тамо преко били госпођа поштарка?...{S} О, знам вас ја, |
| а се мало у свету дотера, углади.{S} Би тамо за неко време, па се направи читаво чудо!{S} Шта т |
| и свеће, па, и не знајући, пође управо тамо.{S} То је била чувена гостионица „код Српског краљ |
| врата се, шкрипећи, отворише.{S} Далеко тамо у шљивару чуло се, где псето лаје, а унутра у кући |
| ј прота, — зар не би боље било да идемо тамо у хлад, испод онога дуда?... -– И он је пољуби... |
| сподине!... (О, знам ја титулирати, још тамо преко сам научила!)..{S} Милостиви господине!{S} Т |
| >Чаше звекнуше, а, као крупан одјек тим тананим стакленим звуцима, заорило се једно велико „мно |
| сито пепељаве, али свагда сјајне, а оне танке борице око њих даваху им израз ласкавости; коса м |
| а, скупи се у богато, венцима, сликама, танким и дебелим завесама накићену, дворану богатијег х |
| их удубе!{S} То је отрован паук, што ти танком пређицом своје паучине све донде срце стеже, док |
| г буџака што је почео, одобравајући, да тапка.</p> <quote> <p>— Јест, браћо и господо!{S} Они с |
| вину, тако и он својим пуним зрацима да тапка по бистроме потоку!...</p> <p>С оне стране баште |
| венчање, весеље?</p> <p>И она је весело тапкала својим мршавим рукама, баш као дете које се рад |
| о загорела запршка у некаквој маџарској тарани: није било у чинији зрнцета, до кога она не би с |
| ете лист; но пошто није био у намери да таста и зета доводи у сукоб, то се само осмехнуо. — Изг |
| оли...{S} Све је то начелник перковачки тачније знао, него и сам управитељ вароши Београда: где |
| мени, твоме староме учи...{S} Та, ето, твој мали Милован има, ја мислим, већ три године, како |
| о преселио у нашу кућу.{S} Удовац је, а твој је колега, па то, мислим, да не би никоме у очи па |
| еперке на очи баш као ждребице.{S} Овај твој зет био би красан момак, само да се толико не смеј |
| то ми је све за један пољубац поклонио твој колега, чича-Тима учитељ, а за онако вино вреди да |
| оља божја, да пође на боље...{S} А како твој чича-Тима, ха? — смејала се баба. — Иде као слеп з |
| преко лица пређе глуп осмејак.</p> <p>— Твоја кћи Милка срећна је са својим богословцем!{S} Так |
| ње. — На ручак, док ти нисам ишчупао те твоје чупаве курјуке!</p> <p>— Оче, — рече Милка мирно, |
| чуо, деда-Спиро, баш ти завидим на тим твојим полићима.{S} Здравља ми, Спиро, боље ти се и с о |
| ба, — изношено, благо стрини!{S} Та ону твоју стару бунду, што сад велике и младе госпође и не |
| ш, људи смо...</p> <p>— Па зар ни мени, твоме староме учи...{S} Та, ето, твој мали Милован има, |
| а јој на грудима толико сала, колик’ на твоме подваљку, гријеха ми, што сам га овога часа замис |
| знудити може. „Учтив је, васпитан је“ — тврди ова намолована лутка, што ми се силом за старатељ |
| ној лепоти његове жене.</p> <p>Једни би тврдили, да је она паметнија и лепша од њега, а то су п |
| сад школски ревизор налази?{S} Једни су тврдили, да је још у Крагујевцу; други, по чувењу, кази |
| ти гладан но жедан!</p> <p>— Тако је! — тврдио је учитељ Тима. — Оно, касти, колико се сећам, и |
| е, господин-Тимо?...</p> <p>— Дакако! — тврдио је Тима, коме је, наравно, таки предлог у рачун |
| /> баш ништа од свега разумео, морао је тврдити да разуме и да је све тако, као што стара госпо |
| кудила, како је незграпан, неваспитан, тврдица, па, онда, још и ружан и матор; а кад би, опет, |
| дере и позледи...{S} Стога је чича-Тима тврдо закључио да бар за неко време свако друштво избег |
| даље и у исти мах паде, онесвешћен, на тврду калдрму.</p> <p>Та висина, са које је пао, беше н |
| Лице младо, али свака цртица показиваше тврду вољу и сталност, која у тим годинама не приличи о |
| јесам ли погодио?</p> <p>— Да, да, –—- тврђаше равнодушно учитељ четвртог разреда, — ви имате |
| у, да живи са писарем, а оне три у Ј.., те су, опет, комункиње; а то све зато, што ме не уважав |
| вади из једног пакетића неколико књига, те их, као награду, даде оним ученицама, које му је ста |
| пођа беше се у лицу још већма запурила, те, онако збуњена, није, сирота, знала, никако да искаж |
| а ничега, што би било вредно описивања, те га, ваљда, стога и заборавише географи на земљовиду |
| младожења!{S} Ја сам се направила попа, те сам крупним поповским гласом питала, по обичају, мој |
| младоме лицу беше и сувише ситних бора, те да би се могло лепим или бар пријатним назвати.{S} У |
| чоече!“ и већ ужди ка и метиљава овца, те настрану, у бијег! — Он приђе к њојзи и хтеде се с њ |
| о пре те перковачке беседе обудовео је, те због те своје жалости није могао синоћног вечера сам |
| рије десетину година из гроба ископане, те још ударају мртвијем задахом, и гле, шта у овоме пиј |
| ми је то ручак!{S} Да нема оне Гркиње, те да ме кадикад не угости, цркао бих од глади.</p> <p> |
| ајвеселији начин бар до ујутру продужи, те су због тога позвали Цигане у дворану, да ону другу |
| умори, дувајући у гајде, или да ожедни, те да за љубав чаше вина престане свирати, па се тек у |
| има.{S} Оданде узе један сламњи јастук, те га понуди <pb n="361" /> Гркињи, да се на њега посад |
| се саже над својим спавајућим дететом, те га нежно, родитељски, у оно бело, глатко, чело пољуб |
| а је стара госпођа, — или је малодушан, те из сажаљења не хте, или баш код самог министра није |
| дође да преда шлафрок, то му би криво, те се испречи на економа:</p> <p>— Ето ти капице, носи |
| ?...{S} Од кога направисте и ово и оно, те ме већ и свет гледа као неку кугу?...{S} Зар ви мисл |
| и пред њиме.{S} Њему је то било смешно, те се, старац, грохотом насмеја: — ’Ма, кумим те Богом, |
| е, него к мени?{S} А и своји смо нешто, те, ето, од јутрошње доба једва сам покупила све што ми |
| не, па их млади богословац није ни чуо, те је своје аргументе о учитељским класама и даље својо |
| оварили су и растоваривали силан еспап, те је лађа сасвим доцкан стигла у Београд.{S} Сваки је |
| ит?</p> <p>— Оно, касти, отвара апетит, те човек што је више пије, све би је више пио, али, кас |
| е, немој заборавити да поздравиш снају, те да се она спреми; млада је, моћи ће још коју поиграт |
| не жене, не знам!{S} Ну одријеши ланац, те с њиме насриједу!{S} Па да је прав ка свијећа, само |
| ојзи, све док није нашао један маријаш, те даде детету, а после дохити са ормана једну јабуку, |
| о би ти све набројао, што сам пометала; те ако буде воља божја, да пође на боље...{S} А како тв |
| жењу пролази.</p> <p>— Ха, ха!{S} Је л’ те, да сам вас изненадила? — скакућући преко авлије, по |
| ачелник...{S} Хм!...{S} А као ради чега те је послао?</p> <pb n="388" /> <p>— То баш не знам, с |
| ите се!...{S} Данашња деца каква су, да те Бог сачува!{S} Боље да их човек нема...</p> <p>И так |
| — Што сам те звао, траго ниједна?{S} Да те бијем, да ти уши извучем!</p> <p>Јадно дете дрхтало |
| Добро, синко, добро!{S} А која госпођа те је послала?</p> <p>— Послала ме је госпођа Гркиња и |
| ти ту стида и скромности!{S} Истина, ја те слабости нисам никад на себи приметила, али сам глед |
| ене столице; а остала мрачна просторија те собе беше запремљена кожицама, памуклијама и са неко |
| евесело ћутала и што је, вели, напућила те своје усне.{S} И он је због тога толико <pb n="333" |
| р и саму православну веру.{S} Јуда нема те важности, коју има Св. Петар, а од Св. Петра је, опе |
| перковачке беседе обудовео је, те због те своје жалости није могао синоћног вечера сам лично н |
| е?</p> <p>— Баш ми изиђоше на врх главе те ваше две класе — рече учитељ IV разреда, који је мал |
| али се она по могућству трудила, да све те природне мане улепша; а ту су јој била разна белила, |
| ећниче неосетљиви?...</p> <p>Али на све те псовке кир-Никола није ни речицом одговарао; држао с |
| рном кавом.{S} А добри гости, да би све те учињене гиксове забашурили, куцали су се чашама, здр |
| оше у главну полицију.{S} Писар који је те ноћи дежурао, кад га је прегледао и пописао ствари, |
| е рапортира, колико је и шта је од целе те комендије упамтио.</p> <p>Таман је полицајац из наче |
| нисам упамтила, само знам, да је после те средње врсте још безобразније додала:</p> <quote> <l |
| у јужном наречју.{S} Некако наскоро пре те перковачке беседе обудовео је, те због те своје жало |
| p> <p>— Ви ме нисте разумели.{S} Што се те сорте забава тиче, признајем, да за њих слабо марим. |
| љом и глађу, договара, шта ће и кога ће те <pb n="338" /> ноћи похарати, да своју гладну децу з |
| да си насред Мироча, чекаш само, кад ће те напасти вуци или хајдуци...{S} Куд ће сиромах учитељ |
| , шапћући му нешто на уво, одведе га из те галаме...{S} Гости се наново наместише на своја мест |
| свему био мудар и окретан, да би га из те забуне извукао, пређе у разговору на будућу свадбу. |
| ра!{S} Депешу морам шифрирати; а кад ми те шифре дођу, волио бих бројат’, како ми зубе ваде, но |
| оро и не гледајући га.</p> <p>— Што сам те звао, траго ниједна?{S} Да те бијем, да ти уши извуч |
| старац, грохотом насмеја: — ’Ма, кумим те Богом, госпођо учитељице, шта је теби?{S} И не сједе |
| ли начелниковица својим извесним послом те ратарске крајеве походила, да не пада толико становн |
| страна сасвим прегорела?...{S} Их, гром те спалио!{S} Та све ћу палачинке само због тебе поквар |
| , не може ни бити!...</p> <p>— Их, гром те спалио!{S} Та кад ћеш једном изгледати као човек, ка |
| ста слободе, и да је народ толико жељан те њине измишљене равноправности и једнакости, да ће се |
| ркиње. — На ручак, док ти нисам ишчупао те твоје чупаве курјуке!</p> <p>— Оче, — рече Милка мир |
| је као луд за тобом!{S} Ја!{S} Ал’ ако те три-четири ствари не узимаш код себе, лако може да с |
| а. — Та ви сви знате, колико сам се око те несрећне деце трудио, и мени јектичави Швабић да у п |
| ке се и пропила.{S} А и то је све масло те несрећне Гркиње, и то, што чича-Тима удаје онако гре |
| је поклонио чика-Паја, члан суда; а то те ништа не кошта, само што сам га једанпут лепо поглед |
| а да је прав ка свијећа, само зато, што те је уплашио, кихаће робијом!</p> <pb n="349" /> <p>— |
| на успомена на мајку, на сваком писмену те испрљане хартијице беше читав свет из њезине детињск |
| та и ја био гост на њима; али за шта су те беседе и од какве су користи <hi>оваке, какве су</hi |
| за њу говорили, да је васпитана!</p> <p>Те мисли нису приличиле њеним годинама, али сирото дете |
| м мамузама и по фокошу њихову...</p> <p>Те речи нису биле гласно изговорене, па их млади богосл |
| после тога окрете мало у шалу: — Е, ви’те, господин-Тимо, шта чини удаја; ту се, богме, у радо |
| м Божић огладнео.</p> <p>— А ја сам, ви’те, чула, да ракија отвара апетит?</p> <p>— Оно, касти, |
| ркиња, -— време је да се руча.{S} Извол’те, мој дебели даскало досад је давно исплазио језик; в |
| и цео учитељски еснаф!...{S} Бабу ослон’те на мене, знам ја, како ћу се њојзи осветити!{S} А и |
| Никола, ти си мало ушао и у године, за тебе је добро, како се може; ја, ја сам још млада...</p |
| } Лези!{S} Лези!...{S} А не после ја за тебе да испаштам!</p> <p>И тако је то ишло у свима разр |
| одила, госпо!{S} Чини ми се е ћу баш са тебе вас дан данашњи имати среће.</p> <p>И он је помило |
| палио!{S} Та све ћу палачинке само због тебе покварити!</p> <p>Тако је то текло цели дан.{S} Ве |
| маш код себе, лако може да се одбије од тебе!{S} А, богме, то је лепа прилика!{S} Та колика му |
| — Оно, касти, све нека вас ђаво носи, и тебе и шлафрок, и капицу, и вашу медецину!{S} А ја идем |
| гао једну греду усавјетовати, баш као и тебе...{S} А то је: удри грашком о дувар!...</p> <p>— О |
| коро та иста судбина у животу: данас су тебе гонили, а сутра мене; данас ћу ја изгубити службу, |
| та као по рају; а кад су мрачне ноћи, а теби се чини да си насред Мироча, чекаш само, кад ће те |
| а ово је Бог — не знам, зашто — али све теби за љубав учинио: оној маторој, што је свима нама к |
| мим те Богом, госпођо учитељице, шта је теби?{S} И не сједе, а већ се спремаш одлазити! — И он |
| вољи, у длан и у карте гледати, како је теби угодније.</p> <p>— У длан! — рече Гркиња.</p> <p>— |
| зна, по лицу ти судећи, рекао бих да и теби није лоше?</p> <p>Стара госпођа, баш као неко неви |
| нда, богме, благо целој кући, а није ни теби лоше, мој стари даскало!..{S} Ето, ову хаљину, што |
| весело осмехну:</p> <p>— Госпођо, благо теби!{S} Ти да знаш, да си се у срећан дан родила!{S} Е |
| еси, да полуди, да побесни!...{S} Благо теби, госпођо, ти си се у срећан дан родила!...{S} А им |
| вади из џепа кесу, па је наново онде на тезги избројао оних сто дуката, што је зету наменио. — |
| ...{S} Ха!...{S} Лепе су то историјице, тек хајд’, нека вас ђаво носи, — сад сте васпитатељка, |
| нде од новодобивеног љубавника очупати, тек она пристаде да јој искану бунду за таке скупоцене |
| парохију и на женидбени мираз, мислио, тек се онда тргао, кад је учитељ престао говорити.</p> |
| аршију, и већ дућани постајаху ређи, —- тек на погдекоме ћепенку видиш два-три црвена лонца, је |
| беле приметити, ни ради самог правдања; тек кад је ревизор отишао из места, онда почеше резонов |
| за догодине, да им осигурам премештај; тек, свакако, ако ја уживим, неће се та шкорава Гркиња |
| > Он је у дућану врло мало еспапа имао; тек колико да се назове трговац.{S} На једној страни ду |
| ова природна неспретност, не дадоше му; тек он, сиромах, поче нешто замуцкивати, а после се ућу |
| е целог вечера могао од ње измамити.{S} Тек кад су у авлију у помрчину изишли, некако му испаде |
| јемство дао би ти ма ко у Перковцу.{S} Тек велим, побратиме, боље ја да ти то учиним, него дру |
| ало по немачки, маџарски ли, заноси?{S} Тек, велим, биће и то да је нека наука?{S} А право да т |
| су очи као кувана лобода.</p> <p>—- Ал’ тек је, свакојако, лепша од мужа, што изгледа као надув |
| винашце, застиде, обори очи доле, па га тек онако, полуотвореним очима, испод трепавица погледа |
| >Чича-Тима се примаче ближе њему, па га тек онако испод обрва погледа љутито, а очи му севају о |
| о се другим којекаквим судоперама пружа тек по једно зрнце, а мени читава поскурица!...{S} А шт |
| ео целцит пред њеним креветом стоји, па тек што не проговори....{S} И тако гледајући у свога но |
| после климну, сажаљевајући, главом, па тек што полугласно рече:</p> <p>— Сиромах старац, шта ј |
| дбини, да мисли... — Кажу — говорила је тек онако полугласно, — да се девојке <hi>морају</hi> у |
| док Милка није изишла напоље; после је тек продужила својим окретним језиком даље га упознават |
| љубав чаше вина престане свирати, па се тек у томе случају, у највећем смеху и пљескању, распус |
| дођем пред госпођу Швабићку, а ја ћу се тек онако мало осмехнути...</p> <p>И она гледаше у огле |
| лаве лепе Гркиње спала је била шамија и тек се мало о збрчканоме врату држала, а црна протина м |
| примише на себе ону сигурност, која би тек доцније могла диван израз чврстога карактера бити.< |
| шта жели, не зна куда!...{S} Кадикад би тек провирио кроз мутна стакла какве сиромашне колибице |
| ила из кола, али не да понос: но, то би тек лепо било, да се уморила!...{S} Таки случај се у Пе |
| исмо, драга колегинице!...{S} Но, то би тек лепо било да се због таких маленкости стари познани |
| Ала је то погана врућина!{S} Колико ли тек мора младожењи бити?</p> <p>А после се некако враго |
| вао је учитељ III разреда, — то ћете ми тек допустити, да у сваком сталежу и свугде има постепе |
| и?{S} Та човек ваше снаге и спољашности тек онда добија у своме изгледу, кад је мало више негли |
| од плетара био начињен, а жутом земљом тек само површно излепљен.{S} Из оџака је куљао густ ди |
| и рукаве, па за сваком искапљеном чашом тек ће уздахнути:</p> <p>— Ала је то погана врућина!{S} |
| а му којекакве бабе трабуњају...</p> <p>Тек кад је она својим оштрим гласом проговорила, онда с |
| .{S} Она их је превртала, а сузе су јој текле низ увело лице...{S} Је ли то прошлост, што је у |
| због тебе покварити!</p> <p>Тако је то текло цели дан.{S} Вечера се спрема, кир-Никола се смеј |
| рцем упропастити, — донде је у Перковцу текло весеље.</p> <p>Учитељ Тима је заклао петоро јагањ |
| оно покри лице рукама, а низ образе му текоше крупне сузе...{S} Утоме куцну неко на врати, а ч |
| ва; и сами покрети њена још неразвијена тела, примише на себе ону сигурност, која би тек доцниј |
| ћемо, касти, као и досад, остати једно тело и једна душа!..{S} Да, збиља, кад ћу се ја к вама |
| овати ни здравом, а то ли тако трошноме телу.</p> <p>Код старе госпође био је ручак већ спреман |
| може ли ми ко замерити, што сам изабрао темат за моју беседу који ће бити раван овој нашој свет |
| о!...{S} Ко не верује, нека ми пљуне на теме: нигде једне длаке неће на њему поквасити...</p> < |
| х облога, које је на ћелаво чича-Тимино теме приљежно метала, оста она иста ватрена љубав у ста |
| с!...</p> <p>— Моја слатка голубице, —- тепаше јој прота, — зар не би боље било да идемо тамо у |
| ац...</p> <p>— Оче, што сте ме звали? — тепаше сирото девојче, скоро и не гледајући га.</p> <p> |
| е знам, вјере ми, учитељице!{S} Тако ми тепелука моје покојне жене, не знам!{S} Ну одријеши лан |
| оштено не накреше; онда заборави на све терете који га муче, па често и пева, али само црквене |
| тешити могла.{S} Али напослетку, љуљана теретом туге своје, опет је заспала.{S} Само Гркиња не |
| ганина, а око њих се скупили абаџијски, терзијски, шустерски, опанчарски — и већ свију могућих |
| д на другу страну, — Београд ће му бити тесан, то знам напред!...{S} А, после, кад од ње дознам |
| српска кнежевина за сироте учитеље бити тесна...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Међутим |
| естало, Гркиња удари налево, кроз једно тесно сокаче, па прошавши онуда, упутила се право горњо |
| м ћу ја вековати, кога ћу ја волети?{S} Теше ме: навићи ћу се!{S} Болесник заборавља на шећер, |
| опет, страни неки штофори за хаљине од тешке свиле, од кашмира, персијских шалова и друго које |
| је обећао?</p> <p>— Да ће ми купити од тешке црне свиле хаљину, и то још ове јесени!</p> <p>— |
| вади из џепа једно мало парченце од оне тешке црвене свиле, од које у новије доба по Србији „из |
| воље, и он устаде са свога места и поче тешким корацима ходати горе и доле по соби...</p> </div |
| без икакве користи, баба је говорила о тешким гресима и упутила би је у какав манастир, у коме |
| ућу прими!...</p> <p>Тужне су то мисли; тешко ономе, ко се у њих удубе!{S} То је отрован паук, |
| Стара госпођа оста бледа и поражена.{S} Тешко јој беше подносити толику увреду; а није ни шала! |
| , беше то неки ружно исписан пропис.{S} Тешко да би га други ко и могао прочитати, осим онога к |
| много боље напредовао: два добра човека тешко да би га могла обухватити.{S} Родом је био однеку |
| Милку?</p> <p>— Чуо сам, побратиме, ’ма тешко ми је веровати.{S} Кo велим, још је дете.</p> <p> |
| ништа имати; а и млади господин Папраг тешко да ће и он наћи млађу и васпитанију женску, него |
| би место до лепе домаћице; а то му није тешко било, јер кад је неки од учтивијих гостију понуди |
| а!</p> <p>— Та оно, касти, та кајсија и тешко да је из Перковца; ко зна, каква је тица њену кош |
| је најнужније.{S} Данас у такој прилици тешко да би ма ко тако олако прошао.{S} То су још била |
| То препреденом богословцу није ни било тешко опазити; прво, што је био доста хитар, да на сваш |
| одговарала, да не може, да јој је врло тешко и да ће јој на чистоме ваздуху много лакше бити.< |
| ми је потресен, а у грудима ми је нешто тешко, боли ме, <pb n="352" /> а не знам, шта.“ — А, ов |
| м чојаним хаљинама, госпе и госпођице у тешкој свили и кадифи тоциљају се по глатким паркетима |
| о је око себе као у врућици или у неком тешком сну: све се око њега окретало, и свеће, и људи, |
| друго спадало.</p> <p>— Видиш, Никола, ти си мало ушао и у године, за тебе је добро, како се м |
| у на будућу свадбу. — Дакле, побратиме, ти као велиш, сад у недељу?</p> <p>— Па, касти, шта ћем |
| онда казала: „Љубице, моје драго дете, ти си већ одрасла, треба већ да се и удаш!“ Па сам јој |
| ођа вели.</p> <p>— Вјере ми, учитељице, ти ми зададе ђавоље бриге!{S} Сад само не знам, да л’ ћ |
| да побесни!...{S} Благо теби, госпођо, ти си се у срећан дан родила!...{S} А имаш ли макар и м |
| м ја то удесио и уредио, само, наравно, ти ћеш, синко, о целом нашем разговору ћутати, нарочито |
| учи се и слушај, што ти госпођа казује; ти си још млада, ал’, богме, има их које су и старије, |
| мехну:</p> <p>— Госпођо, благо теби!{S} Ти да знаш, да си се у срећан дан родила!{S} Ето, ова ж |
| глађу, залута случајно и у Перковац.{S} Ти Цигани су њихов плакат, њихова позоришна цедуља.</p> |
| .{S} Шта би, Спиро, с отом жабарком?{S} Ти као да је наново препичеш?...</p> <p>— Сад, учитељу! |
| оклада поклањао учитељу прасе.</p> <p>— Ти си прасе, букване један!{S} Палачинке хоћу; јеси л’ |
| се и он до ње: — Српске ми вјере, рећ’ ти морам, е ми је баш драго што си ме тако сабахиле пох |
| раму.</p> <p>— Добро, кад си спремна, а ти сад узми ону котарицу, што сам је о лањској берби од |
| p>— Лези, вуцибатино!{S} Ревизор иде, а ти још ни катихизиса не знаш!...{S} Лези!{S} Лези!...{S |
| {S} Исто тако, ако купиш црне ципеле, а ти их белим трачицама и дугмићима ишарај, — то је по мо |
| сељачки!{S} Него, ако немаш георгине, а ти узми црвеног божура и два-три струка сунцокрета.{S} |
| </p> <p>— Ја сам данас зват на ручак, а ти узми парче хлеба, — душа ваља, ниси ни то заслужила, |
| ом, — шта је то?{S} Дванаести је сат, а ти још ниси ни собу спремила!{S} И ти се спремаш за уда |
| имам и сам; па, касти, ако узмогнеш, а ти гледај да ми колико до четвртка набавиш.{S} Деца су, |
| {S} Љубица је морала климати главом. „А ти, брајко,“ питала сам младожењу, „јеси ли вољан ову д |
| ова грка ракија.</p> <p>— Е, касти, ова ти ракија кошта новаца, побратиме!{S} Прави мелем!{S} Н |
| звао, траго ниједна?{S} Да те бијем, да ти уши извучем!</p> <p>Јадно дете дрхтало је од страха. |
| цу.{S} Тек велим, побратиме, боље ја да ти то учиним, него други; код мене си бар сигуран да не |
| њи синуше образи.</p> <p>— Па шта би да ти дам, слатка моја стринчице?</p> <p>— Оно, што ти не |
| ће и то да је нека наука?{S} А право да ти кажем, мени је данашњи свет смешан!{S} Млад човек на |
| Гледај га само, како се клања, памет да ти стане...{S} Зна немачки, зна маџарски — као вода!{S} |
| , учитељице, — смејао се начелник, — ја ти о томе ништа не знам, до, ево, данас у ови час.{S} С |
| е!{S} Једанпут се жени и удаје!{S} А ја ти, вере ми, волим од софре устати гладан но жедан!</p> |
| тарац, шта је дочекао!,..{S} Па здравља ти, учитељу, — додаде гласно, — шта мислиш с толиком ср |
| ада и девојка треба да пада у очи, нема ти ту стида и скромности!{S} Истина, ја те слабости нис |
| едва сам покупила све што ми треба: има ти ту, госпођо, да простиш, и мишјака, и лево уво од сл |
| Будиму.{S} Млад, пун учтивости, милина ти је с њим говорити!{S} Ја кад га видим, све ми се чин |
| новосадски извијен, искривљен, — милина ти је погледати!{S} Ја кад је видим, касти, не могу чис |
| ове јесени!</p> <p>— Хе, хе, хе!{S} Па ти ћеш ми изгледати као грчка краљица, кад је ишла на в |
| шта носи дан, шта ли ноћ!{S} А интереса ти, побратиме, не тражим ни пребијене парице.</p> <p>Чи |
| и, хи!{S} Мал’ не рекох, аспидо!{S} Шта ти је обећао?</p> <p>— Да ће ми купити од тешке црне св |
| реме, па се направи читаво чудо!{S} Шта ти није натоварио на себе, па какве ти речи не говори т |
| у ово доба не беше ове припеке.{S} Шта ти велиш, побратиме?</p> <p>— Богме је ово опасна жега; |
| ји, е ће га ко похарати.</p> <p>— А шта ти је то, учитељ-Тимо2... — запитаће га један трговац и |
| таде на сав глас зипарати:</p> <p>— Сад ти још и лутке требају!{S} Лутке!{S} Невеста!{S} Ха, ха |
| Шта ти није натоварио на себе, па какве ти речи не говори три сата, ама баш ниједну да му не ра |
| и, стари, опробани детонаставниче, деде ти кажи, да ли је боље учитељима са класама или без кла |
| -Тиме! — рече учитељ IV разреда. — Деде ти, стари, опробани детонаставниче, деде ти кажи, да ли |
| >— Шта?{S} И још се усуђујеш!{S} Е, гле ти штенета! — и она гурну јадно дете настрану, зграби о |
| сједи? — повтораваше начелник. — Е, гле ти бруке!{S} Дакле и ви сте били?{S} Ви!{S} Па да то ме |
| им полићима.{S} Здравља ми, Спиро, боље ти се и с овом мученицом гушити и давити, но с туђом де |
| пребила...{S} Уосталом, ја видим да ме ти не разумеш, ал’ буди бар за часак весео!...{S} Та ов |
| и, макар и за нешто старо.{S} Па кад се ти помогнеш, лако ћемо!{S} Неће ни мени бити лоше!</p> |
| } Невеста!{S} Ха, ха, ха!{S} Јеси ли се ти помамила, траго чупава?{S} Ха?...{S} Вештице!</p> <p |
| и Бог дао, Радоване|...{S} А како си се ти наканио до мене, ха?</p> <p>— Та, ето, послао ме гос |
| аћен у пећини...{S} Немаш, ја!{S} Па ће ти ту требати и једно парче од опанака велико-мученика |
| сам мало зелених краставаца јела, више ти ни окусила нисам.{S} Могу ти, ако је по вољи, у длан |
| т, а ти још ниси ни собу спремила!{S} И ти се спремаш за удају, и то за каква човека!{S} Но, ле |
| ми за свакад сигурни!{S} Верност?{S} И ти списатељи говоре све којешта, узимљу оно за необично |
| трља се од радости на земљу... „Дакле и ти имаш вољу?{S} Е, да сте благословени!...“ Тако је то |
| ену службицу!{S} На тако јемство дао би ти ма ко у Перковцу.{S} Тек велим, побратиме, боље ја д |
| а, и лево уво од слепог кучета, и ко би ти све набројао, што сам пометала; те ако буде воља бож |
| обратиме, —- рећи ће чича-Тима, — чу ли ти, да ја удајем моју Милку?</p> <p>— Чуо сам, побратим |
| , моју накићену лутку: „Љубице, имаш ли ти вољу за овога младића поћи?“...{S} Љубица је морала |
| ором препредене Гркиње. — На ручак, док ти нисам ишчупао те твоје чупаве курјуке!</p> <p>— Оче, |
| а старцима још пођешто мили.{S} Наједем ти се, пусто, неке добре јаловице, а залијем црним крај |
| побратиме, да ћеш ми вратити; ето, дао ти је Бог нешто мало винограда, а ове је године баш доб |
| сто дуката, што је зету наменио. — Ево ти, синко, новци! — рече скоро разнеженим гласом. — Иди |
| асом. — Иди, па купуј и спреми се, како ти најбоље знаш.{S} Оно, касти, шта вам могу ја?{S} Бог |
| ико, касти, сигурности ради.{S} Па како ти се допада младожења, ха?</p> <p>— Оно, побратиме, на |
| ан да нећеш изићи на глас.{S} Па колико ти треба и кад?</p> <p>— Требало би ми, тако, до стотин |
| ћу ти донде све што ваља спремити, само ти напиши мало рецеписа од руке.{S} Људи смо!{S} Ко зна |
| го је, душа ваља, и притврдио: баш лепо ти тај зна све до корица, па као вода напамет.</p> <p>— |
| о јутро, учитељ-Тимо!...</p> <p>— Добро ти Бог дао, Радоване|...{S} А како си се ти наканио до |
| наже, госпођо?{S} Не каза ми ни „Добро ти јутро, враже, ја чоече!“ и већ ужди ка и метиљава ов |
| те се испречи на економа:</p> <p>— Ето ти капице, носи је! — И он му баци малу белу капицу у о |
| ћан дан родила!{S} Ето, ова жилица, што ти се преко сред длана повлачи, само што не проговори, |
| , тако, дете моје, учи се и слушај, што ти госпођа казује; ти си још млада, ал’, богме, има их |
| у њих удубе!{S} То је отрован паук, што ти танком пређицом своје паучине све донде срце стеже, |
| латка моја стринчице?</p> <p>— Оно, што ти не треба.{S} Што није више ни за шта — пренемагала с |
| глас набељене Гркиње: — Милчице, а зар ти и не мислиш данас ручати? — А после тога окрете мало |
| јела, више ти ни окусила нисам.{S} Могу ти, ако је по вољи, у длан и у карте гледати, како је т |
| дабогда, у здрављу да се видимо и лаку ти ноћ!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>То вече |
| та запитао би га: „А, чича-Тимо, где су ти две класе“...{S} Људи су људи, сваки гледа како ће с |
| пу Гркињу ниси смео ни погледати: ту су ти шешири са великим перушкама, ту кринолини, карнери, |
| свака поштена кућа може опстати: ту су ти шлингераји, штикераји, па онда чачкала за зубе, па п |
| а, побратиме, — рече бакалин, — и ја ћу ти донде све што ваља спремити, само ти напиши мало рец |
| ну.</p> <p>— Ствари су скупе, али ја ћу ти их дати, макар и за нешто старо.{S} Па кад се ти пом |
| .. све, слатка моја госпођо!{S} Гледаћу ти у оне карте, што су на сам Велики петак у Туманима н |
| у мени заиграју!{S} А, Бог зна, по лицу ти судећи, рекао бих да и теби није лоше?</p> <p>Стара |
| p>— Ако није више од стотину, могао бих ти учинити.{S} Своји смо, а и сигуран сам, побратиме, д |
| школу!{S} Е, јес’ чуо, деда-Спиро, баш ти завидим на тим твојим полићима.{S} Здравља ми, Спиро |
| гледао.</p> <p>— Хе, побратиме, не знаш ти!{S} А то је, касти, мода, па шта ћеш ти мимо свет?{S |
| анас ћу ја изгубити службу, а сутра ћеш ти; и то ће тако редом ићи...{S} Једног учитеља ће прог |
| ти!{S} А то је, касти, мода, па шта ћеш ти мимо свет?{S} Ено, гледам пре, син оног Железниковић |
| епог миша преварила! — Утоме баба скиде тигањ с ватре, остави га настрану, а после убриса руке |
| баба, — само док изручим овај пепео из тигања.{S} Е, шта знам!{S} Људи су људи, сваки има свој |
| аба промуклим гласом, мешајући нешто по тигању, који је над ватром држала. — Да није опет она м |
| моја стрина знала, ил’ ако није знала, тим је била од њега паметнија, онда изиђе нека стара ус |
| руштво избегава, а то је <pb n="317" /> тим пре могао учинити, што су, и онако, већ наступиле ф |
| јес’ чуо, деда-Спиро, баш ти завидим на тим твојим полићима.{S} Здравља ми, Спиро, боље ти се и |
| <p>— Што јест, јест, касти, баш сам са тим човеком задовољан; нобл човек, васпитан човек, чове |
| а г. Папрага, а господин је видео њу, и тим је свршено: довече прстен!...</p> <p>— Та оно, каст |
| > <p>Чаше звекнуше, а, као крупан одјек тим тананим стакленим звуцима, заорило се једно велико |
| ама, са цвикерима на носу, што су се по тим осветљеним просторијама тамо и амо гурали, не изгле |
| оказиваше тврду вољу и сталност, која у тим годинама не приличи оној мекој детињој облини, на к |
| /p> <p>Папраг је осетио жаоку, што је у тим речима <pb n="372" /> лежала, поруменео је, али ниј |
| есконачност.</p> <p>— Е, баш кад тако у тим класама уживате — смејао се учитељ IV разреда, — шт |
| , трептаху сузе незадовољства.{S} Већ у тим младим годинама почиње сиротиња бивати незадовољна, |
| може; ја, ја сам још млада...</p> <p>У тим тренуцима погледала би се задовољно у огледало, па, |
| адала.{S} Та зар је сиромах њен Никола, Тима, чика-Паја и други њени обожатељи, зар су једанпут |
| во неће бити добро|... — мислио је чича Тима, а начелник га још једанпут премери од пете до гла |
| <text> <body> <pb n="295" /> <head>ЧИЧА ТИМА.</head> <head>ПРИПОВЕТКА ИЗ УЧИТЕЉСКОГ ЖИВОТА.</he |
| н-Тимо?...</p> <p>— Дакако! — тврдио је Тима, коме је, наравно, таки предлог у рачун ишао. — Да |
| је њена ручица!...{S} Херајн!... — рече Тима.{S} Није он добро ни изговорио, а некакав крупан ч |
| ико накупи?</p> <p>— Олово! — понављаше Тима. — А да шта је срма, кад је ово олово?...</p> <p>Т |
| оћете; награђујте кога ви знате, учитељ Тима вас више неће слушати!“...{S} Само, касти, то је м |
| ћуте!...{S} Па нека ми ко каже: учитељ Тима не зна ништа!...</p> <p>Учитељ IV разреда се смеја |
| !...</p> <pb n="371" /> <p>Да је учитељ Тима чуо, да је и његов будући зет за поделу на класе, |
| олико забавили?...</p> <p>Кад је учитељ Тима дошао пред начелника, затекао га је, где сасвим оз |
| ност приуготови...</p> <p>Кад је учитељ Тима дошао кући, затекао је Милку, где сасвим озбиљно ш |
| н!</p> <p>— Тако је! — тврдио је учитељ Тима. — Оно, касти, колико се сећам, и мој покојни деда |
| <p>— Тако је суђено — говорио је учитељ Тима. — Него, касти, требаће ми нешто мало новаца; знаш |
| о гледа у хартију...{S} А кад се учитељ Тима стао врпољити, па и кашљуцати, као за знак, да је |
| .{S} Па вели: „Ох, да ми је хоће учитељ Тима дати, одмах би се женио!“...</p> <p>Гркиња ућута, |
| киње.</p> <p>— Побратиме, — рече учитељ Тима, улазећи у дућан и намештајући се, како ће се на ћ |
| </p> <p>— А шта мислите, хоће ли учитељ Тима доћи овамо на каву?</p> <p>— Ја се чудим — рече, — |
| кажи — памти добро! — „Поздравио учитељ Тима, љуби руку и узима себи слободу данас код вас на р |
| мет.</p> <p>— Да, да! — кашљуцну учитељ Тима задовољно, па после настави: — А да ме није ко у г |
| RP18760_C2"> <head>II.</head> <p>Учитељ Тима је, наљућен, отишао право кући својој, седе, онако |
| > <p>— Не знам, вере ми! </p> <p>Учитељ Тима се нечем досетио, скиде са полице литру с ракијом, |
| ... госпођа... госпођа...</p> <p>Учитељ Тима се весело осмехну, приђе детету, да га мало охрабр |
| ма нешто из министарства.</p> <p>Учитељ Тима пребледе:</p> <p>— Из министарства?...{S} Радоване |
| у Перковцу текло весеље.</p> <p>Учитељ Тима је заклао петоро јагањаца, па је ту било чорбе, ка |
| ално чича-Тимино владање.</p> <p>Учитељ Тима потписа на полеђини, да му је министарски акт саоп |
| ер на истој лађи путовао.</p> <p>Учитељ Тима га погледа, а збрчкани образи му се развукоше на с |
| са класама или без класа?</p> <p>Учитељ Тима је сваку заведену новост, како у школи, тако и у о |
| едан пољубац поклонио твој колега, чича-Тима учитељ, а за онако вино вреди да га човек и двапут |
| д се Гркиња из горње мале вратила, чича-Тима се већ био умио и очешљао и спремаше се да иде мал |
| икола беше родом главом из Јеладе, чича-Тима Сремац, онај из Бајковца Гружанин, а учитељ трећег |
| упости остали болесници насмејали, чича-Тима би се искревељио, па би их грдио свакојаким именим |
| срећне женидбе и младенаца попили, чича-Тима оде, да спава; а лепа Гркиња се најкитњастије обук |
| лико година познавао.{S} Уосталом, чича-Тима је имао својих и малих и великих мана; а ко их од |
| ити.{S} Прота је ћутао као убијен, чича-Тима је грискао своје проседе бркове, а Гркиња, како је |
| глава од бриге.</p> <p>— Па, ето, чича-Тима нека да вино, а кир-Никола шунке...{S} Кажу, да им |
| ш и ружан и матор; а кад би, опет, чича-Тима за чика-Пајину походу дознао, онда би она то исто |
| дан премишљала.{S} Али све бадава: чича-Тима, чика-Паја, браца-Трајко црквењак, па и отац-прота |
| а побратима га погледаше зачуђено; чича-Тима се мало накашљао, јер није знао, шта ће да му одго |
| је умео ни речи проговорити....{S} Чича-Тима, прота, кум и остали гости, сви повикаше на њега, |
| , да су се прозори потресали...{S} Чича-Тима је остао сам у кући.{S} Нека неописана туга надвла |
| класе.{S} То их је поразило...{S} Чича-Тима није могао три дана ручати, ни с ким није говорио |
| тељи изиђоше из својих разреда.{S} Чича-Тима, кашљуцајући, стиже стару госпођу, која је унеколи |
| ечувен и невиђен призор видела.{S} Чича-Тима гледаше неко време за њом, а после се окрете задов |
| , неко се накашља пред вратима.{S} Чича-Тима се трже.</p> <p>— Да није она? </p> <p>Неко куцну |
| седели чича-Тима и лепа Гркиња.{S} Чича-Тима беше мало забринут, а госпођа Јоханда изгледаше ср |
| пажљиво изброји стотину дуката.{S} Чича-Тима извади из џепа квиту, готову потписану, па је даде |
| за доњим крајем астала седети.{S} Чича-Тима је одмах на крају миндерлука, баш до њене столице, |
| ког тренутка могло и пробудити.{S} Чича-Тима је дубоко уздахнуо, и лице му доби израз негодовањ |
| киња није могла све изговорити.{S} Чича-Тима је притиште и наново је обасипаше пољупцима; а кад |
| пу и пође, да га пољуби у руку.{S} Чича-Тима га љутито одби:</p> <p>— Шта ћеш?{S} Што си дошао, |
| стену шта вам могу приповедати?{S} Чича-Тима је, као обично, био збуњен, пазио је на сваки миг |
| ј да о томе Гркиња што не дозна! — Чича-Тима испи већ и пету, па и шесту чашу ракије и спремаше |
| оштроумна.</p> <pb n="298" /> <p>— Чича-Тима ми је и то говорио, да би се радо преселио у нашу |
| да носи једна скромна учитељка, а чича-Тима јој је дао вина и ракије...{S} А то ћете се сећати |
| и, само што је дубоко уздахнула, а чича-Тима, поштапајући се, оде, куда су га позвали.</p> <p>К |
| ди.</p> <p>Сви се гости ућуташе, а чича-Тима и прота зинули од чуда, па се већ унапред боје, да |
| трже и стаде се гласно смејати, а чича-Тима, као електрисан, скочи и стаде на сав глас говорит |
| ..{S} Утоме куцну неко на врати, а чича-Тима се својим храпавим гласом одазва: „Херајн!“</p> <p |
| е разиђоше, сваки својим послом, а чича-Тима са својим зетом упоредо оде управо у бакалницу, св |
| се клањаше на најучтивији начин, а чича-Тима, у ономе расположењу, шта је могао друго чинити, н |
| а, а залевали га прилежно вином; а чича-Тима ухватио место за једним асталом близу корманоша, п |
| тако било, јер после десетак дана чича-Тима је оздравео; могао је лепо ходити, јести и пити.{S |
| не...</p> <p>После таког разговора чича-Тима оде у чаршију; али се није по њој ни десет минута |
| касти, ја вас обожавам!... — Хтеде чича-Тима и даље да трабуња, али га Гркиња узе под руку и од |
| своја недра.{S} У том тренутку уђе чича-Тима у собу.{S} Нос му беше црвенији него обично, очима |
| сти здере и позледи...{S} Стога је чича-Тима тврдо закључио да бар за неко време свако друштво |
| о мора бити!</p> <p>Наравно, да је чича-Тима одобрио; а како се с њоме упознао, не беше ничега, |
| пре рекосте, оче прото...{S} Да је чича-Тима уз своје оно дериште и новаца дао?</p> <p>— Сто ду |
| } Задовољна сам, оче!</p> <p>Да је чича-Тима боље погледао своју ћерку, он би видео, где јој се |
| са својом вештицом одсели, онда је чича-Тима мој!...</p> <p>Стара госпођа је таким резултатом м |
| колико крупица соли.</p> <p>Кад је чича-Тима сео, бакалин извади ћутећки кесу иза појаса, па му |
| како је коме воља била; а дотле је чича-Тима са својим зетом слистио неколико чашица пеленаша и |
| моде, али је млада.</p> <p>Док је чича-Тима тако тужне мисли премишљао, неко се накашља пред в |
| бе добићеш сто дуката.{S} Један је чича-Тима у Перковцу!{S} Само гледај да о томе Гркиња што не |
| p> <p>— Не могу!... — јадиковао је чича-Тима.{S} - Не могу, сунце моје!...</p> <p>— Сунце ваше| |
| вуци, опајдаро ниједна! — викао је чича-Тима, распаљен Маринковом шљивовицом, а још више раздра |
| а!...{S} Јоханида!.. — понављао је чича-Тима.</p> <p>— Јест, Јоханида са својим даскалом мора о |
| >— А нашто толика част? — питао је чича-Тима зачуђено. — Да, касти, нисте добили ваше наслеђе?< |
| јеси ли сад задовољна? —— питао је чича-Тима своју ћерку удавачу...{S} Девојче испрва ћуташе, а |
| о.</p> <p>— Оно, касти, — муцао је чича-Тима, — није да нисте, јесте, господине.</p> <p>— Па шт |
| Бре, нек’ се не заноси — грмео је чича-Тима, — док је није ђаво однео!</p> <pb n="357" /> <p>У |
| е је који најближе стојао, само је чича-Тима гледао да уграби место до лепе домаћице; а то му н |
| ја богињо!</p> <p>То је све што је чича-Тима из Видаковићевих романа упамтио; па кад је то иска |
| оправити!</p> <p>И пре него што је чича-Тима могао да предупреди даљи говор, четврти разред се |
| љно смешила; њој је ласкало што је чича-Тима тако високо цени.</p> <p>— Дакле, драги колега, пр |
| еста на лицу лепе Гркиње које није чича-Тима обасуо пољубцима.{S} Кад се Гркиња од свога ватрен |
| ћи комплименат направи тако, да се чича-Тима побојао, да му како зет не разбије нос.{S} Он се р |
| и умрла.{S} Људи су мислили да се чича-Тима, после онаке красне жене, неће више никада женити, |
| се на сокаку побити!</p> <p>Кад се чича-Тима са својим побратимом вратио у бакалницу, затекоше |
| није никад слагала!{S} И кад ће се чича-Тима у њену лепоту загледати, она јој је предсказала; и |
| Болест вас изела! — нашалио би се чича-Тима. — А, напослетку, нос и не приноси лепоти!...{S} О |
| утим, код кир-Николе, откако им се чича-Тима доселио, све се набоље окренуло: деца му више нису |
| а на свашта пази, а, друго, што се чича-Тима није умео као што треба причувати, него се, као чо |
| у густ!...{S} Јер...</p> <p>Ту се чича-Тима учитељ од силне жестине накашља, исхркну и као вет |
| p> <p>— ’Ма, побратиме, —- рећи ће чича-Тима, — чу ли ти, да ја удајем моју Милку?</p> <p>— Чуо |
| е на мене ред, да частим — рећи ће чича-Тима, брижљиво се удаљавајући од проклетих учитељских к |
| на њега кицош.</p> <p>— Хм! — рече чича-Тима, машући главом, — Ко да ја не познајем прописе мој |
| стари познаници посвађају! — рече чича-Тима заједљиво. — Ја се, штавише, надам, да ћемо још мн |
| p>— Баш вам ружно стоји!... — рече чича-Тима. — Шта би рекао господин секретар, да види толику |
| ла!“...</p> <p>— Оно, касти — рече чича-Тима мало увређеним тоном, — та то, ваљда, није мене ми |
| > <p>— Али сам јој и очитао — рече чича-Тима. <pb n="346" /> — Неће јој, касти, падати на ум да |
| па кажи, што и како знаш — викаше чича-Тима љутито; а кад дете оде, он се задовољно осмехну.</ |
| 7" /> <p>Утом се отворише врата, и чича-Тима закрљештеним очима гледао је у своју уплашену ћерк |
| <pb n="384" /> је зваху и деца, и чича-Тима, и кир-Никола, да уђе унутра, она је само одговара |
| .</p> <p>— Ја вас обожавам!..{S} И чича-Тима је опет цмокну...{S} Али се уједанпут трже и седе |
| а <pb n="305" /> свога госта.{S} И чича-Тима је пробао да очима искаже, што му срце осећа, али |
| n="374" /> да је тако најбоље! — И чича-Тима извади из џепа кесу, па је наново онде на тезги из |
| к гледао где ће пре на конак, па и чича-Тима најпре добро загледа по џепови, да му се како није |
| е видиш — шану му, да се и прота и чича-Тима мргоде?{S} Ћути!...</p> <p>— Да им Бог поживи дечи |
| ш нису ни обредили, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је мало углађенији но обично, а и капут је |
| ине каване одмакао, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је доста чисто обучен и очешљан, само што |
| а.{S} Кад се сасвим смркло, дође и чича-Тима.</p> <p>—— Ха, ха, ха! — смејао се кир-Никола. — Д |
| рке ракије, ја сам сигуран да ће и чича-Тима овамо долазити.</p> <p>Затим се учитељ окрете деда |
| , да вас могу познати!...</p> <p>И чича-Тима хтеде, у име отпоздрава, нешто проговорити, али ко |
| itle>Во Јордање</title>“.</p> <p>И чича-Тима стаде се кревељити, певајући на сав глас</p> <quot |
| Е, није него роткве! — говорио би чича-Тима. — Та, ваљда, ми не мислите доказати, да би лепа Г |
| bSection" /> <p>То јутро по беседи чича-Тима се доцне пробудио, а кад је устао, беше некако зло |
| ра-дан су у затвореној соби седели чича-Тима и лепа Гркиња.{S} Чича-Тима беше мало забринут, а |
| округла и пуначка!{S} Па је л’ тај чича-Тима слеп?{S} Ил’ га је опчинила, фландра једна?...{S} |
| да пође на боље...{S} А како твој чича-Тима, ха? — смејала се баба. — Иде као слеп за тобом.{S |
| .</p> <p>— Е, чуда! —- прекиде јој чича-Тима реч. — Ја се опет бојим вас!{S} Ви, ваљда, мислите |
| ули, па и то, како се ујутру зором чича-Тима преселио са станом код кир-Николе.</p> <p>То је, н |
| ерске ципеле и шешир са перјаницом чича-Тима учитељ; а ону хаљину од пикета добила је од неког |
| ше весели и расположени кући, само чича-Тима не беше задовољан, а још мање весео; та цело је ве |
| Није још за удају — рече снуждено чича-Тима.</p> <p>— Сад се, скоро, све сама деца и удају...{ |
| е како идол не повреди, — нарочито чича-Тима, који је свога колегу познавао, да нема речитости, |
| асло те несрећне Гркиње, и то, што чича-Тима удаје онако грешно дете, све је то њен посао.</p> |
| е ни погледао у њу.</p> <p>Сиромах чича-Тима!...</p> <p>Једног дана донесе му писмоноша писмо, |
| ли погодила?</p> <pb n="312" /> <p>Чича-Тима се чудио, откуд стара вештица све то да сазна?{S} |
| ним именима!</p> <pb n="387" /> <p>Чича-Тима је погледа молећи, руке је пружио њојзи, као утопљ |
| ћи, као пчеле у кованлуку! </p> <p>Чича-Тима поче зловољно кашљуцати, а прота је оборио очи...{ |
| од муке!{S} Шта нам могу? </p> <p>Чича-Тима је хтеде наново загрлити, али баш у том тренутку ч |
| ласом: — Оче, ја сам слаба!</p> <p>Чича-Тима, ма да је био пијан, опет није могао да не погледа |
| } Но, то ни у Турској нема!</p> <p>Чича-Тима, који је баш за гросмутеркини леђи седео са својим |
| та би га истерао из службе!</p> <p>Чича-Тима се примаче ближе њему, па га тек онако испод обрва |
| каква је данашња младеж!...</p> <p>Чича-Тима се спремаше да је наново пољуби, али на вратима се |
| баш сте нас иберашовали!...</p> <p>Чича-Тима се смејао, беше добре воље; нарочито га је задовољ |
| , хи!{S} Баш је хунцфут!...</p> <p>Чича-Тима хтеде пући од једа, али шта је знао?{S} Узе свој ш |
| ј њен учитељ богословац!...</p> <p>Чича-Тима је ћутао.</p> <pb n="397" /> <p>— Сиромах старац! |
| вцем на окреченоме лицу?...</p> <p>Чича-Тима је ћутао забринуто, знао је он, да му деца нису ба |
| ница „код Српског краља“...</p> <p>Чича-Тима уђе унутра.{S} Очи му засенуше од силне светлости; |
| певај!..{S} Госино му ја...</p> <p>Чича-Тима стаде скакати:</p> <quote> <l>— Паук једе мушицу, |
| не желите да сама отиде...</p> <p>Чича-Тима је једнако зачуђено у њу гледао.{S} Али тај његов |
| сте рекли, да је то дете...</p> <p>Чича-Тима је оборио очи и ћути замишено.{S} Тада је првипут |
| е неће на њему поквасити...</p> <p>Чича-Тима оде...{S} Како је он путовао, пешке или на колима, |
| на вечеру, него на ручак...</p> <p>Чича-Тима извади из џепа кесу, претураше по њојзи, све док н |
| подвикиваше весело Гркиња.</p> <p>Чича-Тима, кад ју је угледао, он је сав претрнуо.{S} Зар у т |
| удам, и ја је морам удати.</p> <p>Чича-Тима се наново намрштио и сео на своје првашње место; а |
| у је, — може се и запопити.</p> <p>Чича-Тима слеже раменима, за знак да не зна ни сам, шта ће н |
| но продужаваше крепећи сан.</p> <p>Чича-Тима се поче полако облачити.{S} Узе своје чизме са кра |
| а наново поглади по образу.</p> <p>Чича-Тима беше усхићен, чисто збуњен, не умеде ни речи прого |
| вако, све се отимају за њу.</p> <p>Чича-Тима је погледа зачуђено.</p> <p>— Јест, тако је, драги |
| може и пепељаве зенице црно да офарба, тиме би, вели, постала права грчка лепота...{S} А што с |
| а нека свисне стара вештица од муке!{S} Тиме се та јутарња похода свршила.{S} Она се још једанп |
| ли!...{S} А, а!...{S} А гле и господина Тиме!..{S} Е, јесте чули, баш сте нас иберашовали!...</ |
| а из дворане.{S} Изгледало је као да је тиме већ покварена беседа, али Гаја берберин са мајстор |
| да заузме горње чело, она се извињаваше тиме, да, као домаћица, мора сваки час устајати и зато |
| она то исто и о чика-Паји опетовала, и тиме је, наравно, обојицу задовољавала...</p> <p>— Ми, |
| рица!...{S} А што се мога даскала, чича-Тиме, и чика-Паје тиче, они су ми за свакад сигурни!{S} |
| сретала, нарочито ако се десило да чича-Тиме није код куће било, е, онда га је пред чика-Пајом |
| крс спремио.</p> <p>— А гле, ево и чича-Тиме! — рече учитељ IV разреда. — Деде ти, стари, опроб |
| > <p>То је било и сувише.{S} Очи у чича-Тиме синуше младићском ватром, он је с највећом жестино |
| хтела никако ни у драм одступати: чича-Тими је непрестано ласкала, <pb n="327" /> као да је ба |
| требити, само да вас задовољим.{S} Чича-Тими ћу одузети једну класу, кир-Николу ћу протерати; а |
| Никола казни двомесечном платом, а чича-Тими да се одузму две класе.{S} То их је поразило...{S} |
| бабица била, узалуд се трудула, да чича-Тими учитељу докаже, да женскоме чељадету никако не дол |
| , и то, касти, све из љубави према чича-Тими!{S} Е, па где су данас младићи, у које ће се младе |
| рете се, усиљено смејући се, своме чича-Тими:</p> <pb n="355" /> <p>— Ви, откако сте се упознал |
| Гркиња, са пуно поноса, окрете се чича-Тими, па му бајаги пришану, ал’ тако, како ће и Папраг |
| еду: „Успех добар“, а кир-Николи и чича-Тими записао је: „Успех врло рђав, деца не знају пјениј |
| м, да никоме не казујете, нарочито чича-Тими и кир-Николи, разумете ли ме?...</p> <p>— Разумем! |
| о рече: „Отиди, Радоване, и кажи учитељ-Тими, да у девет сати непремјено дође до мене ради неко |
| шњика.</p> <p>Младић се приближи учитељ-Тими, рукова се и са најумиљатијим смешењем одступи јед |
| к, само, севајући очима, што још учитељ-Тими рече: „Матора будало!“ Осталим гостима није ни „Ла |
| <p>Гркиња ућута, видело се да чека чича-Тимин <pb n="329" /> одговор.{S} Али чича је једнако ћу |
| тражим ни пребијене парице.</p> <p>Чича-Тимин побратим беше одиста поштен човек; он се радовао |
| олико да се мало расхладим.</p> <p>Чича-Тимин побратим беше добар човек; истина, ћифта, али ни |
| се, — Ја вам честитам.{S} Истина, чича-Тимина Милка још је млада, али то има и своје добре стр |
| чила, да га од грабљиваца одбрани; чича-Тимина је постеља стајала ненамештена, сто незастрт, а |
| <p>Једног дана дође економ, донесе чича-Тимине хаљине, па му рече, да може ићи, али да се најпр |
| а меланхолија...{S} То је била кћи чича-Тимине прве жене, која је после порођаја и умрла.{S} Љу |
| даше јој лице као искрпљено: куд су год Тимини пољубци падали, ту је, наравно, отпадало руменил |
| хладних облога, које је на ћелаво чича-Тимино теме приљежно метала, оста она иста ватрена љуба |
| а тишина, чуло се само испрекидано чича-Тимино хркање.</p> <p>Ноћ беше дивотна! </p> <p>По плав |
| ске службе; узроци беху: неморално чича-Тимино владање.</p> <p>Учитељ Тима потписа на полеђини, |
| p>Удар је био велики, али ватреној чича-Тиминој љубави није могао никаква вреда нанети.{S} Исти |
| читељ IV разреда се смејао, али не чича-Тимину хвалисању, него му беше смешно како Папраг брзо |
| овољност и забринутост.</p> <p>— Дакле, Тимо, — продужаваше безобразна жена, — да га доведем, д |
| а ми и винова лишћа за сарму, а, после, Тимо, каква може бити вечера без вина?{S} Дакле, и вина |
| цу задовољавала...</p> <p>— Ми, видите, Тимо, немамо никога свога у овоме несрећном Перковцу; ј |
| са новим пријатељем: — Дакле, драги г. Тимо, ово је тај младић, о коме смо јутрос онако много |
| не.</p> <p>— Добар дан желим, господине Тимо! — рече Гркиња, рукујући се с њиме. — Имам част пр |
| /p> <p>— Молим, молим, слатки господине Тимо!{S} Ћутаћу као риба.{S} А, верујте, што се мене ти |
| д је давно исплазио језик; ви га, драги Тимо, познајете, па не треба ни да вам кажем, да је, си |
| зачуђено.</p> <p>— Јест, тако је, драги Тимо!{S} И ви је морате што скорије, још ових месојеђа, |
| /p> <pb n="318" /> <p>— Знате ли, драги Тимо, што сам дошла?... — Па онда, враголасто смешећи с |
| ма доселити?</p> <p>— Још сутра, слатки Тимо!{S} Сутра!{S} А прексутра нека свисне стара вештиц |
| је и науке свршио.{S} А ви сте, слатки Тимо, Сремац!...</p> <p>— Јест, касти, и покојна ми мат |
| ="364" /> <p>— Па де, молим вас, слатки Тимо, напишите ми једну таку песму, а кад буде ваша сла |
| чне плате...{S} Е, то хоћу, мој љубазни Тимо!...</p> <pb n="319" /> <p>И она, погледавши га сво |
| ла, сваки ћифта запитао би га: „А, чича-Тимо, где су ти две класе“...{S} Људи су људи, сваки гл |
| } Здрав си, кир-Никола!{S} Здраво, Чича-Тимо!{S} А да Бог поживи цео учитељски еснаф!...{S} Баб |
| ноград џабе орезао.</p> <p>— Па, учитељ-Тимо, — питао га је трговац, — куд си сад наумио?...</p |
| ђе у собу.</p> <p>— Добро јутро, учитељ-Тимо!...</p> <p>— Добро ти Бог дао, Радоване|...{S} А к |
| харати.</p> <p>— А шта ти је то, учитељ-Тимо2... — запитаће га један трговац из Перковца, који |
| крете мало у шалу: — Е, ви’те, господин-Тимо, шта чини удаја; ту се, богме, у радости заборавља |
| ађују.{S} Шта ви на то велите, господин-Тимо?...</p> <p>— Дакако! — тврдио је Тима, коме је, на |
| човек, човек, касти.</p> <p>— Господин-Тимо, — прекиде му реч лепа Гркиња, -— време је да се р |
| а се испречи на њега:</p> <p>— Господин-Тимо, у колико се сјећам, ја сам вас због вашега владањ |
| >Затим понуди Папрагу столицу, а сам са Тимом оде у споредну собицу, у којој ништа не беше, до |
| не разбије нос.{S} Он се рукова са чича-Тимом и не упита га за испрошену ћерку, а после се окре |
| ама, то му није сметало да се пред чича-Тимом не само по обичају поклони, него да двапут већи к |
| ала...</p> <p>Кир-Никола с децом и чича-Тимом одоше отпочинути, и после по сата беше у кући нем |
| врата отворише, она истрча пред учитеља Тиму:</p> <p>— Добро дошли!...{S} О, господине, откад в |
| пе, друкчије је Гркиња спремила за чича-Тиму...{S} Али, шлафрока не дам!</p> <p>И он се спремаш |
| ет-шест келнера долетеше, ухватише чича-Тиму и стадоше га гурати на врата.{S} Старац се испрва |
| p>Трговац гледаше, пун саучешћа, у чича-Тиму; беше му жао човека, кога је већ толико година поз |
| поштовања достојан човек!{S} Јединствен тип сеоског учитеља; човек пун, дебео, омален, на лицу |
| : големе патње, необичне муке, гажење и тиранија стварају, често тренутно, од обичног човека уз |
| „Преузвишени господине!... (О, знам ја титулирати, још тамо преко сам научила!)..{S} Милостиви |
| ене аванзовали у двадесетпету класу, са титулом „најстарији учитељ у Србији“...{S} Ал’ ће да ми |
| лаву и једва сам се од њих одвојила, од тих ледених прсију!{S} А он ми ономад приђе, рукова се |
| ерет!...{S} Млеко ли му швапско!“ После тих поклона седоше оба, и старац и зет, један до другог |
| еседе!</p> <p>— Дакле, ви сте противник тих чисто словенских забава?{S} Е, господине, томе се н |
| иротиње и онако нико не мари...{S} Осим тих свију својстава, стара је госпођа умела и шпијуниса |
| баш до кума седео, нико не хте од свију тих посластица ама баш ни окусити.</p> <p>Кад су се гос |
| p> <p>— Друго смо ми, господине, — рече тихим гласом, — а друго су они!{S} Ми, иако имамо неких |
| ака је куљао густ дим; па како је време тихо било, падао је доле на земљу и повлачаше се, као н |
| едаше.</p> <p>— Господине прото! — рече тихо; — свачему има времена; видите, да нас сви гледају |
| шко да је из Перковца; ко зна, каква је тица њену коштицу и из каквог краја Италије овамо, и то |
| то као да се лепе Гркиње ништа није ни тицало.{S} Она је познавала своје интересе, па од њих н |
| казати, пошто сам жива; ствар је тајна, тиче се части, знате...{S} Али даље ни речи...</p> <p>У |
| сте разумели.{S} Што се те сорте забава тиче, признајем, да за њих слабо марим.</p> <p>— Ви, си |
| грчка лепота...{S} А што се мужа њеног тиче, то вам је поштовања достојан човек!{S} Јединствен |
| се мога даскала, чича-Тиме, и чика-Паје тиче, они су ми за свакад сигурни!{S} Верност?{S} И ти |
| ћу као риба.{S} А, верујте, што се мене тиче, не бих вам ни пребијене парице тражио; али баш и |
| ише таких васпитатељака!{S} Што се мене тиче, ја толико знам: да кад би Србија од ње што учила, |
| и у сам Перковац.</p> <p>— Што се мене тиче — рећи ће Ђока, учитељ трећег разреда, —- баш га с |
| сти...{S} Што се пак саме личности њене тиче, за њу се није могло рећи, да је ружна, а још мање |
| и просветом.{S} Просвета га се утолико тиче, уколико му понеку, с руског преведену а у читанци |
| Уосталом — рече он, — што се мене лично тиче, признајем, да сам у свом веку два-три пута и ја б |
| угу, слушајући сањиво цвркутање шарених тичица; а после би над неким потоком мирно застао, па б |
| свој разред, где је одмах настала нема тишина.{S} Али тај мир трајао је само неколико минута, |
| инути, и после по сата беше у кући нема тишина, чуло се само испрекидано чича-Тимино хркање.</p |
| шља.</p> <pb n="335" /> <p>— Милостива, то вам не могу обећати, треба да сам на дужности; а, др |
| ема каквом детету показивала милостива, то је чинила само зато, да од богатог детињег родитеља |
| Куглофа и гурабије...{S} Драги колега, то мора бити!</p> <p>Наравно, да је чича-Тима одобрио; |
| Родом је био однекуд из ужичког округа, то се, уосталом, видело и по његову јужном наречју.{S} |
| ињу загрли.{S} Два-три љубавна погледа, то је било све, што је целог вечера могао од ње измамит |
| а би хвалисаво: — Да сам родом Јелинка, то се, уосталом, и на мојој спољашности даје приметити; |
| а сунцокрета.{S} Ја кад сам се удавала, то да си видела!{S} Није било у Новом Саду фотографа, к |
| ила?{S} О љубави!{S} А шта је говорила, то вам не смем ни казати!{S} То је шкандал!{S} Безобраз |
| диже, па иако је помало климао ногама, то му није сметало да се пред чича-Тимом не само по оби |
| ме је изрезана глава некаквога мајмуна, то је био младожења!{S} Ја сам се направила попа, те са |
| које сам растопио од Гркињиних чарапа, то ћу поклонити моме једном човеку, што је у министра и |
| асовир, а Бошко да није био виолиниста, то је све могуће; али да му је кћи, што је била за Стра |
| S} Знам, да ћеш имати печених јагањаца, то ће и без искања ђаци донети; ’ма, побратиме, гледај |
| намери да таста и зета доводи у сукоб, то се само осмехнуо. — Изгубио сам литру ракије и четир |
| .</l> </quote> <p>— Шта, наопако!{S} Е, то већ морам црвенијем плајвазом поткријепит’.. .{S} Уо |
| ише ни сећати двомесечне плате...{S} Е, то хоћу, мој љубазни Тимо!...</p> <pb n="319" /> <p>И о |
| то дете плаче, а учитељ се смеје.{S} Е, то му је тако у самој природи!{S} Каткада га лепа његов |
| ази.</p> <p>— Дакле баш одлазите?{S} Е, то ми је, заиста, жао!{S} Али на беседи, ту ћемо се на |
| аговарала је стара госпођа; — што брже, то боље; нека господин министар зна, шта се овамо у зем |
| може да се одбије од тебе!{S} А, богме, то је лепа прилика!{S} Та колика му је само парохија, х |
| > <p>— Из министарства?...{S} Радоване, то неће бити добро, пролетос ми узеше две класе, а сад? |
| сам ли погодио?</p> <p>— Не, господине, то нисте — рече, скоро сажаљевајући, Папраг; — напротив |
| видети, можда већ и спава...{S} Знате, то му му је свакидањи обичај.</p> <p>Она отвори кујнска |
| , немој у косу трпати смиља и љубичице, то је сељачки!{S} Него, ако немаш георгине, а ти узми ц |
| лепота...{S} А што се мужа њеног тиче, то вам је поштовања достојан човек!{S} Јединствен тип с |
| осподине!{S} То што се у Перковцу ради, то је шкандал!... (Господа у Србији воле, кад им се пон |
| и!{S} Оно, касти, што је човек старији, то је и искуснији и паметнији!{S} Па нека каже ко шта х |
| ли су га људи од милости тако прозвали, то вам нико не би умео казати.{S} Али да је био прост к |
| би случајно ушао у траг правој истини, то би била за нас обе пропаст...{S} О феријама, кад нас |
| им они заклопци испод трепавица модри, то и не узимају на ум!</p> <p>Само су учитељи са још не |
| та, да је она умела у трумбету свирати, то вам могу историјским <pb n="343" /> фактима доказати |
| белу хаљину свакад се мећу црни накити, то тако дивно доликује, да се не да описати!{S} Исто та |
| ни мени да узму две класе!{S} Е, касти, то им никад не могу заборавити!...{S} Две класе!{S} И т |
| више неће слушати!“...{S} Само, касти, то је међу нама речено, па ту нека и остане, јер ја не |
| укао се; али кад дође да преда шлафрок, то му би криво, те се испречи на економа:</p> <p>— Ето |
| ља заслужио, да му се каже превасходан, то сам ја, драга браћо!</p> <p>— А знате ли ви, да ја у |
| угу страну, — Београд ће му бити тесан, то знам напред!...{S} А, после, кад од ње дознам за рас |
| а пустила из кола, али не да понос: но, то би тек лепо било, да се уморила!...{S} Таки случај с |
| у Иригу на беседи, ал’ ово чудо!{S} Но, то ни у Турској нема!</p> <p>Чича-Тима, који је баш за |
| езоновати: — Лепо!{S} Прекрасно!{S} Но, то ми се допада!{S} Девојка под прстеном, па чим се заб |
| пође и даље. — А онај професор!{S} Но, то је грозно, то је ужасно!{S} Он је хтео доказати, а т |
| — То нисмо, драга колегинице!...{S} Но, то би тек лепо било да се због таких маленкости стари п |
| — А онај професор!{S} Но, то је грозно, то је ужасно!{S} Он је хтео доказати, а то се може као |
| то вас, опет, моја Јустина воли, госпо, то не можете веровати!...{S} Стопута вас је поздравила, |
| и оно вино и ракија, што је у подруму, то ми је све за један пољубац поклонио твој колега, чич |
| онако Бога ради, одвезао до Перковца... то вам нико не би умео казати...{S} Кад се у Перковцу п |
| сести, <pb n="340" /> и то баш до њега; то је захтевала од њега учтивост...{S} Чим га је Папраг |
| унапред казала, јако наклоњен јектици; то му сведочише и жиле на сувоме врату, после, бледо ли |
| и кад се човек размисли, <pb n="322" /> то беше као једна породица!...{S} Једне радости, једне |
| сли; тешко ономе, ко се у њих удубе!{S} То је отрован паук, што ти танком пређицом своје паучин |
| научила!)..{S} Милостиви господине!{S} То што се у Перковцу ради, то је шкандал!... (Господа у |
| говорила, то вам не смем ни казати!{S} То је шкандал!{S} Безобразлук!{S} Кад успишете депешом |
| ! — церекала се баба. — То је морал!{S} То је учитељско владање!{S} Преизредно!...</p> <p>После |
| рочади, почиваше нека меланхолија...{S} То је била кћи чича-Тимине прве жене, која је после пор |
| е му је стара госпођа препоручила...{S} То беху већином богаташка деца... а у очима добре, али |
| изразио да попови нису христијани...{S} То ће им доста бити, па да их по целоме свету растури!. |
| како по густоме грању киша шушти...{S} То беше калемегдански парак, кроз који се дању човек ше |
| вога оца — читало у цркви апостол...{S} То је, наравно, све госпође, а, богме, и постарије госп |
| говара, као да живи са начелником...{S} То само нећу!...</p> <p>Тако је она у своме меком креве |
| тени?</p> <p>— Пст, ни речи о том...{S} То вам не смем казати, пошто сам жива; ствар је тајна, |
| замишљено на своје првашње место...{S} То је Гркињу изненадило.{S} Она погледа на врата, мисли |
| ве скупо, и опет им је мршава храна.{S} То су, уосталом, и паметни болесници одобравали.</p> <p |
| кој је попио по две-три грке ракије.{S} То му је тако у нарави било: кад се нешто наљути, кад б |
| а чича-Тими да се одузму две класе.{S} То их је поразило...{S} Чича-Тима није могао три дана р |
| на своја усташца, страсно је пољуби.{S} То да је нека стара београдска инштитутка видела, закле |
| није умео ама баш ништа проговорити.{S} То, што је чуо, беше за њега страшно!{S} Стара госпођа, |
| тешко да би ма ко тако олако прошао.{S} То су још била добра, стара, времена!</p> <p>— Дакле у |
| па, и не знајући, пође управо тамо.{S} То је била чувена гостионица „код Српског краља“...</p> |
| ју заљубљен у своју набељену Гркињу.{S} То препреденом богословцу није ни било тешко опазити; п |
| у за мустру узети пештански келнери?{S} То, да сам јуче умро, данас не бих знао!...{S} Шта би, |
| о, — доказивао је учитељ III разреда, — то ћете ми тек допустити, да у сваком сталежу и свугде |
| илостив.“</p> <p>— Јест — рече Милка, — то је мој пропис, што ми је још моја мила мајка поправљ |
| стара госпођа и даље своја тумачења, — то ће рећи, мој господине, да је у Србији ружан ваздух, |
| х белим трачицама и дугмићима ишарај, — то је по моди!{S} А кад пођеш на венчање, немој у косу |
| <p>— Лепо, лепо! — церекала се баба. — То је морал!{S} То је учитељско владање!{S} Преизредно! |
| као отимајући се из његова загрљаја. — То баш није лепо!{S} Молим вас!...</p> <p>— Моја слатка |
| атрајући сваку црту начелникова лица. — То значи, да и наша влада удара у клавир, а то је: на ј |
| зованији народ.</p> <pb n="370" /> <p>— То им се познаје и по великим мамузама и по фокошу њихо |
| а те је послао?</p> <pb n="388" /> <p>— То баш не знам, само ми толико рече: „Отиди, Радоване, |
| стрејом псето режи...</l> </quote> <p>— То, видите, све Новосатке у дромбољу свирају...{S} Само |
| за сат, која је то радила?...</p> <p>— То је Ленка, ћерка газда-Живка Ћорбуџаковића...</p> <p> |
| лежену „неморалну“ девојку?...</p> <p>— То је, видите — рече Гркиња, — све она матора вештица к |
| покојна ми мати беше Сремица.</p> <p>— То је, видите, што све нас везује. — И она га погледа н |
| ане, а после загушљиво крчање.</p> <p>— То је човек... — рећи ће један од њих. — Пао је, несрећ |
| та, али некако незграпно,јако.</p> <p>— То није њена ручица!...{S} Херајн!... — рече Тима.{S} Н |
| а свакад свршили наш разговор?</p> <p>— То нисмо, драга колегинице!...{S} Но, то би тек лепо би |
| набељена, отрцана!{S} Она!..{S} Но, ал’ то је већ ужасно!{S} Па знате ли, о чему је та протеран |
| левши старој колегиници и „лаку ноћ“, а то је и сувише: отићи без „лаке ноћи“...</p> <p>Стара г |
| за неко време свако друштво избегава, а то је <pb n="317" /> тим пре могао учинити, што су, и о |
| да је она паметнија и лепша од њега, а то су по већој чести поштовања достојни удовци чинили; |
| ле него све девојке султанова харема, а то, наравно, не би била мала заслуга.</p> <p>Кад се ста |
| кесе за новце; нигде не видиш женске, а то ли мушке кошуље.</p> <p>— Знам, да ће се господин Шв |
| вним способностима, у класе подељени, а то тако бива и у Лондону, само у минијатури.</p> <p>Учи |
| то је ужасно!{S} Он је хтео доказати, а то се може као наставак Живкове беседе сматрати: да ће |
| графи на земљовиду Србије забележити, а то је оно, што је моје српско осећање увредило.</p> <p> |
| оћи ни једну тршчану колибу потрести, а то ли зграду једне добро устројене државе.</p> <p>— Ниш |
| ограм не могу казати, али једно знам, а то је, да ће госпођа Јоханида осим певања и — декламова |
| унијској припеци путовати ни здравом, а то ли тако трошноме телу.</p> <p>Код старе госпође био |
| начи, да и наша влада удара у клавир, а то је: на јавном месту исмејавати владу!{S} Људи су се |
| беше јој лако сносити толику несрећу, а то је била за њу права несрећа, морални гроб, који је ц |
| доста била, да прослави читаву варош, а то ли неће једну кућу...</p> <p>Лева је страна тога сок |
| ми је поклонио чика-Паја, члан суда; а то те ништа не кошта, само што сам га једанпут лепо пог |
| не три у Ј.., те су, опет, комункиње; а то све зато, што ме не уважавају, баш као и она препред |
| дао да уграби место до лепе домаћице; а то му није тешко било, јер кад је неки од учтивијих гос |
| p> <p>— Хе, побратиме, не знаш ти!{S} А то је, касти, мода, па шта ћеш ти мимо свет?{S} Ено, гл |
| , богами, нека се не нада класи!..{S} А то су моје перковачке колеге ово неколико година забора |
| ду усавјетовати, баш као и тебе...{S} А то је: удри грашком о дувар!...</p> <p>— Оно, господине |
| а-Тима јој је дао вина и ракије...{S} А то ћете се сећати, зашто...{S} Штогод жена има у нашем |
| вјешалима ће се угушити!...</p> <p>— А то ће рећи — настављала је стара госпођа и даље своја т |
| Говорио сам вам о музици; али не треба то; та, ево, последњи тренуци ове значајне беседе посве |
| сти, а ми имамо и начина и искуства, да то пред осталим светом прикријемо или забашуримо.{S} И |
| ка инштитутка видела, заклела би се, да то, што је јадно сироче таком ватром пољубило, ништа др |
| а баш ништа, али је толико схватило: да то, што јој отац у пићу сам говори, не може ништа добро |
| S} Дакле и ви сте били?{S} Ви!{S} Па да то мени онај грбави полицајац не јави!{S} А бих, вјере |
| ледалу <pb n="301" /> посматраше.{S} За то време нестаде и најмањих трагова незадовољства на ње |
| буру, они су му пљескали, а он им се за то најграциозније поклонио...</p> <p>За њиме ступи на с |
| редом ићи — рече Папрагу. — Све сам ја то удесио и уредио, само, наравно, ти ћеш, синко, о цел |
| према годинама награђују.{S} Шта ви на то велите, господин-Тимо?...</p> <p>— Дакако! — тврдио |
| чика-Пајину походу дознао, онда би она то исто и о чика-Паји опетовала, и тиме је, наравно, об |
| ућу.{S} Удовац је, а твој је колега, па то, мислим, да не би никоме у очи падало; још би нас хв |
| ви нисте чули, шта је синоћ било?{S} Та то вам је, господине, читава ребелија!</p> <p>— Шта, шт |
| Та докле ћеш, учитељице, побогу?{S} Та то је, као што ми наказива, до зоре трајало!</p> <p>— Д |
| че чича-Тима мало увређеним тоном, — та то, ваљда, није мене мислила...{S} Можда кир-Николу?... |
| печенице...</p> <p>— А знате ли ви, шта то значи? —- питала је стара госпођа, пажљиво посматрај |
| после погледа у бледи месец.{S} Али шта то би месецу?...{S} Он се некако искривио, па да прсне |
| бирова, а они му доказују, да је за све то остарео, него да ће га поставити за гробара...</p> < |
| ио?...{S} Е, кад је тако, сад ћу ја све то поправити!</p> <p>И пре него што је чича-Тима могао |
| за знак да не зна ни сам, шта ће на све то да одговори.{S} Он би, истина, знао, али где је срца |
| -Тима се чудио, откуд стара вештица све то да сазна?{S} Та, ваљда, није могла гледати кроз проз |
| е да им силом верујемо, да они раде све то у корист народа... е, онда...{S} Учитељ четвртога ра |
| свима своје задовољство.{S} Кад је све то свршено, он извади из једног пакетића неколико књига |
| е већ у оно време највише носило, и све то од скупих материја, а празником се виђала на њој и с |
| ту не беше краја оговарању.{S} Али све то као да се лепе Гркиње ништа није ни тицало.{S} Она ј |
| еше резоновати и сви су погодили, да је то масло старе госпође гросмутерке; и сваки се од њих з |
| ашем сокачету, ви не бисте рекли, да је то дете...</p> <p>Чича-Тима је оборио очи и ћути замише |
| ице!...{S} А ову папучу за сат, која је то радила?...</p> <p>— То је Ленка, ћерка газда-Живка Ћ |
| ариз; ја сама се нисам познала, така је то красота била!!...</p> <p>То је био њен укус: на глав |
| м јуче код лепе Гркиње ручао?{S} Ала је то био ручак!{S} Онаке палачинке, касти, не једу се ни |
| чашом тек ће уздахнути:</p> <p>— Ала је то погана врућина!{S} Колико ли тек мора младожењи бити |
| како не доликује дугачак нос.{S} Она је то, можда, и зато чинила, што је у ње доста краћушан, а |
| егодовања и незадовољства.{S} Гркиња је то приметила, али се чинила невешта и, сасвим обично ос |
| кви су вам то људи!{S} Ви знате, шта је то јавна женска, — она је још гора и црња!{S} Ено, пре |
| ра се својим крештећим гласом, — шта је то?{S} Дванаести је сат, а ти још ниси ни собу спремила |
| ти, а да се не пљесне рукама.{S} Кад је то учинила, она се гласно насмеја тако, да су сви гости |
| нека вам сваку срећу дарује! -— Кад је то говорио, глас му је дрхтао; а, богме, и није, сирома |
| и: „<hi>Бог је милостив...</hi>“ Кад је то прочитала, она тресну и прописе и намоловане краљеве |
| чрева својего“ у ред довести; па кад је то све употребљено било, а без икакве користи, баба је |
| Видаковићевих романа упамтио; па кад је то исказао, он је после само бленуо у њене пепељаве очи |
| го по Перковцу ширити!...</p> <p>Кад је то изговорила, она ућута; наочаре, који јој обично на н |
| но, и стара госпођа дознала, али сад је то није више нимало вређало ни једило; она га је омрзла |
| ча-Тима удаје онако грешно дете, све је то њен посао.</p> <p>— Зар оног намолованог костура, шт |
| огла у својој пакости измислити, све је то на кир-Николу и лепу Гркињу натоварила.</p> <p>— О, |
| а мрзи, а туђе мужеве воли...{S} Све је то начелник перковачки тачније знао, него и сам управит |
| и други подобни инштрументи?{S} Све је то према зурлама лук и вода!{S} Ја мислим да у Венецији |
| ао?</p> <p>— Сто дуката!...{S} Богме је то — рече прота, — на данашње време лепа сумица, сто ду |
| неког саопштења“.</p> <p>— Какво ли је то саопштење?...{S} Хм, хм!..{S} Знаш ли што, Радоване? |
| е дете.</p> <p>— Ручак!{S} Красан ми је то ручак!{S} Да нема оне Гркиње, те да ме кадикад не уг |
| ће га ко похарати.</p> <p>— А шта ти је то, учитељ-Тимо2... — запитаће га један трговац из Перк |
| дуката дао уз Милку?...{S} Ко ли јој је то могао доставити?{S} Е, е!...{S} Оно је тако, касти; |
| јели кадгод лободе?{S} Боже, ала вам је то јело!{S} Преко, тамо код нас у Срему, највећа га гос |
| } Па учи л’ се то у школи...{S} Тако је то, касти; али сад јаја какоћу, а кокошке ћуте!...{S} П |
| ајући у својој лепоти.</p> <p>— Тако је то, моја Милка.{S} Данашња млада и девојка треба да пад |
| {S} Е, да сте благословени!...“ Тако је то пре кратког времена са лутком било, а прексутра ће б |
| а за тебе да испаштам!</p> <p>И тако је то ишло у свима разредима: ученици не знају, а и што зн |
| амо због тебе покварити!</p> <p>Тако је то текло цели дан.{S} Вечера се спрема, кир-Никола се с |
| шој, госпођо Јоханидо...</p> <p>Тако је то било.{S} Сирото дете, хтело не хтело, морало се још |
| ајдубље тајне дознавала.</p> <p>Тако је то и данас било; само што данас није била Гркиња та, ко |
| свашта пристајати?{S} Нарочито, што је то Гркиња захтевала, а и сам он је увиђао да би у својо |
| и не победи, или не малакше, као што је то и сам професор у својој беседи навео: „Без ваздуха љ |
| не!... — говорила је љутито... — Зар је то ваша поштена реч?...{S} Срам вас било...{S} А онда с |
| е, сиромах, пропио; ко зна, каква му је то вештица учинила!{S} А попадија, као свака сирота жен |
| уд њему тако име и презиме, да ли му је то тако од старина остало, или су га људи од милости та |
| ојажљиво измицати пред њиме.{S} Њему је то било смешно, те се, старац, грохотом насмеја: — ’Ма, |
| је и кућа лепе госпође Гркиње.{S} Није то кристал-палата, него као и друге сељачке кућице: уђе |
| p>— Ха, ха! — смејаше се Гркиња, — није то наслеђе, већ сам рада да вас развеселим; хоћу, да ви |
| и има, а да није дужан...</p> <p>— Није то, учитељу, – рече пандур, страшљиво осврћући се, да г |
| поклони, колико коракне; моја мати није то умела, а људи су и за њу говорили, да је васпитана!< |
| јим сирћетом зготовити!{S} Па учи л’ се то у школи...{S} Тако је то, касти; али сад јаја какоћу |
| свако доба отворена била?...{S} Није се то једанпут дешавало, да неки учитељ из околних села, ж |
| и што и питам, кад знам напред, да ћете то учинити?{S} Ако ни за шта друго, а оно да се нагледа |
| поче мало живље кретати.</p> <p>—Све ће то својим редом ићи — рече Папрагу. — Све сам ја то уде |
| го — љубавно писмо.{S} А, уствари, беше то неки ружно исписан пропис.{S} Тешко да би га други к |
| лицу пуно ситних и крупних борица, а уз то је у свако доба добро расположен.{S} Кажу они, који |
| и га, чешља га, храни га и васпитава, и то, касти, све из љубави према чича-Тими!{S} Е, па где |
| тра је, опет, у рангу већи Св. Илија, и то тако иде у бесконачност.</p> <p>— Е, баш кад тако у |
| ирно спава.{S} Он се диже из кревета, и то је, можда, првипут у животу, што се саже над својим |
| } У његову кавану ретко да је кадгод, и то сигурно послом, завирио какав мајстор: све сама гола |
| идемо у виноград, да беремо кајсије, и то од оних лепих кајсија!</p> <p>Дете се весело осмехну |
| и то је све масло те несрећне Гркиње, и то, што чича-Тима удаје онако грешно дете, све је то ње |
| болан, да су и кир-Николу преместили, и то у Хомоље, па ће и госпођа Јоханида с њиме да путује? |
| стара је госпођа умела и шпијунисати, и то много вештије него и прави полицијски агенти: од ње |
| едну до друге.</p> <p>— Треба јавити, и то што скорије — наговарала је стара госпођа; — што брж |
| о свом пријатељу може услугу учинити, и то баш у оно време, кад му је најнужније.{S} Данас у та |
| ковцу нисам могао ни 25 ђака скупити, и то све због небрежења капетанова и ћатина; па кад је г. |
| тицу и из каквог краја Италије овамо, и то баш у мој виноград, пренела.{S} Та она, касти, и лич |
| а се зловољно и прогунђа у себи: „Но, и то мора да је неки Шваба!{S} Шерет!...{S} Млеко ли му ш |
| обровољио, уштинуо је тако незграпно, и то баш испод мишке, где је лепа Гркиња најтугаљивија, д |
| премила!{S} И ти се спремаш за удају, и то за каква човека!{S} Но, лепа невеста!</p> <p>А кад ј |
| и није смела поверити виљушку у руку, и то ће дете својим врапчјим гласом да декламује неку убо |
| ми купити од тешке црне свиле хаљину, и то још ове јесени!</p> <p>— Хе, хе, хе!{S} Па ти ћеш ми |
| чика-Паја член купио свилену хаљину, и то је од бабе већ унапред дознала; и у свему осталом се |
| на свој дебели штап, провлачи прота; и то је сав узрок, што се онако слатко насмејао...</p> <p |
| у ја изгубити службу, а сутра ћеш ти; и то ће тако редом ићи...{S} Једног учитеља ће прогонити |
| се учитељ четвртог разреда први опио; и то су дочули, па и то, како се ујутру зором чича-Тима п |
| , морао је мало сести, <pb n="340" /> и то баш до њега; то је захтевала од њега учтивост...{S} |
| се болесница навикла на горчину“!{S} И то је све, што се од природе изнудити може. „Учтив је, |
| она, глупара, побегне испред њега!{S} И то ми је после девојка!...{S} Но, јесте чули!...{S} А, |
| могу заборавити!...{S} Две класе!{S} И то, касти, све за љубав оне маторе клепетуше!...</p> <p |
| могла бити бар једна жена капелан!{S} И то баш протин капелан!{S} Ако ништа у томе чину није ле |
| светом прикријемо или забашуримо.{S} И то је оно, што се зове цивилизација, образовање!</p> <p |
| је он, да му деца нису баш спремна, а и то је био уверен, да би му стара госпођа у многоме могл |
| ирота жена од муке се и пропила.{S} А и то је све масло те несрећне Гркиње, и то, што чича-Тима |
| разреда први опио; и то су дочули, па и то, како се ујутру зором чича-Тима преселио са станом к |
| је био њен укус: на глави много цвећа и то најдрастичније боје, коса нацмакана помадом, на лицу |
| казивању је тако далеко отишао, да је и то хтео фактима доказати: да човек који не свира ма у к |
| > <pb n="298" /> <p>— Чича-Тима ми је и то говорио, да би се радо преселио у нашу кућу.{S} Удов |
| quote> <pb n="392" /> <p>— Опет ми је и то песма!...{S} Као да мене није Гркиња научила сасвим |
| арски ли, заноси?{S} Тек, велим, биће и то да је нека наука?{S} А право да ти кажем, мени је да |
| — Јесам, господине!</p> <p>— Кажи јој и то, да спреми и од оног јела, што га ја најрадије једем |
| код вас на квартир и кост; морам вам и то приметити: да најрадије једе шунке са спанаћем, црно |
| ку хтео да пољуби васпитатељку; а ако и то буде мало да је противу мужа расположи, <pb n="325" |
| ц знао за ту Гркову част.{S} Знали су и то, откуда Гркињи виново лишће, иако га у то доба свака |
| предлог у рачун ишао. — Дабогме, да би то тако требало удесити!{S} Оно, касти, што је човек ст |
| здишете, касти, — за мном|...{S} Ала би то била песма|...</p> <pb n="364" /> <p>— Па де, молим |
| макар и коприве с реном кувала, све би то њен пољубац засладио; али знам ја, да ће она мало др |
| в на мој виноград навратити...{S} Ал би то дивно сирће изишло!</p> <p>Трговац гледаше, пун сауч |
| увише казала!{S} Али сам уверена, да ви то моје поверење нећете на зло употребити...{S} Госпођа |
| ади, а да његов Радован не зна, бива ли то?...</p> <p>Таки комплименат беше Радовану, као начел |
| чи...</p> <p>Учитеља је копкало, шта ли то мора бити?{S} А и и стара госпођа узмучила се, и њу |
| уо, — сва ми се кожа најежила!{S} Је ли то младожења, са којим ћу ја вековати, кога ћу ја волет |
| су јој текле низ увело лице...{S} Је ли то прошлост, што је у стању била у детињим грудима толи |
| о: „Успех незадовољавајући“!{S} Није ли то Богу плакати?...</p> <p>— А како се, опет, код мене |
| на, чича-Тимина Милка још је млада, али то има и своје добре стране: моћи ћете од ње као у воск |
| да очима искаже, што му срце осећа, али то му није ишло од руке; он, дакле, приближи своју стол |
| сле тога још нешто безобразно рече, али то нисам упамтила, само знам, да је после те средње врс |
| .{S} Истина, мало вас је искрмачио, али то се даје израдирати...{S} Ево овако!...</p> <p>И он г |
| узми парче хлеба, — душа ваља, ниси ни то заслужила, — па ручај, а ручак, што си га за данас с |
| ке, па се дигао да иде:</p> <p>— Искапи то мало, брат-Радоване, па да идемо!</p> <p>— Да идемо, |
| {S} Тек велим, побратиме, боље ја да ти то учиним, него други; код мене си бар сигуран да нећеш |
| али није имао толико храбрости, да јој то примети, него је само ћутао и није се више усудио по |
| их га мојој Милци купио; ох, ала би јој то јасно црвенило према њену белом лицу доликовало!</p> |
| подине, не можете веровати какви су вам то људи!{S} Ви знате, шта је то јавна женска, — она је |
| ијатељство; али, на срећу младенаца, он то није чуо, а Папраг, као човек од такта, да сваку мог |
| ва ћуташе, али кад јој је отац пофторио то исто питање, она скоро нечујним гласом рече: — Јесам |
| вани тога вечера држати беседа.{S} Тако то бива, и кад неко позоришно друштво, измучено глађу, |
| „У корист сиромашних ђака!“...{S} Само то да не кажу, могао би им човек и опростити.{S} Али ка |
| ептира; а за четврти разред додаћу само то, да се једанпут пијан у механи изразио да попови нис |
| ово неколико година заборавиле.{S} Мимо то ћу му казати, да не иду редовно у цркву, да се исмев |
| како ћеш јој здравити?</p> <p>— А нашто то?...{S} Ја ћу онако по новосадски: егзабрукто. </p> < |
| , откуда Гркињи виново лишће, иако га у то доба свака кућа у Перковцу на товаре имати може; чул |
| ="SRP18760_C8"> <head>VIII.</head> <p>У то време беше у Перковцу начелник неки Букван Суругџић. |
| хтео ме је пољубити!{S} Наравно, да му то нисам допустити могла.{S} А он ми је, поред свега то |
| рке и још по једну црну каву.{S} Кад су то попили, они се разиђоше, сваки својим послом, а чича |
| ме ко у кућу прими!...</p> <p>Тужне су то мисли; тешко ономе, ко се у њих удубе!{S} То је отро |
| те били бабица?...{S} Ха!...{S} Лепе су то историјице, тек хајд’, нека вас ђаво носи, — сад сте |
| већ и мала деца знају у Перковцу, ко су то двоје, на које она нишани!{S} А после тога још нешто |
| зета.</p> <p>— Па на тај начин може још то довече бити и прстен — рече брзо Гркиња, којој је мн |
| {S} Хе, хе, хе!..</p> <pb n="297" /> <p>То беше све.{S} А кад би се после тога мало умирио, пог |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>То вече Милка дуго није могла заспати.{S} Њено уображењ |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>То јутро по беседи чича-Тима се доцне пробудио, а кад ј |
| вала, љубведостојна моја богињо!</p> <p>То је све што је чича-Тима из Видаковићевих романа упам |
| ла, така је то красота била!!...</p> <p>То је био њен укус: на глави много цвећа и то најдрасти |
| а му се по могућству име сачува.</p> <p>То је био као неки ћорсокак, који је водио од цркве кас |
| еселио са станом код кир-Николе.</p> <p>То је, наравно, и стара госпођа дознала, али сад је то |
| х чисто и да се не пробуди више.</p> <p>То је било и сувише.{S} Очи у чича-Тиме синуше младићск |
| е пијанице, још су и неморални.“</p> <p>То је био гром за све учитеље.{S} Таким оценама није ни |
| {S} Неко високо свештено лице цркава за тобом!{S} Владика, прота, ђакон, црквењак?{S} Да, госпо |
| твар — рече баба. — Прота је као луд за тобом!{S} Ја!{S} Ал’ ако те три-четири ствари не узимаш |
| — прекиде је врачара. — Хоће да умре за тобом, да се обеси, да полуди, да побесни!...{S} Благо |
| а? — смејала се баба. — Иде као слеп за тобом.{S} А јесам ли ја казала?{S} Та мене никад није г |
| а!{S} Ха, ха, ха!{S} Та ни кад сам се с тобом венчавао, не беше веће гозбе ни части...{S} Хи, х |
| е боје, коса нацмакана помадом, на лицу товар белила, а хаљина да се и не види од самих пантљик |
| о га у то доба свака кућа у Перковцу на товаре имати може; чули су и за кајсије и за вино; знал |
| ници десне обале дуго се задржала лађа: товарили су и растоваривали силан еспап, те је лађа сас |
| , напио ракије...{S} Ал’ је шљивовица у тог Маринка, баш је, касти, ни у Срему нема!</p> <p>Док |
| стити могла.{S} А он ми је, поред свега тога, забележио: „Успех ученица средњи, а владање саме |
| огод у чему не погреши; али поред свега тога опет није могао а да истога вечера не покаже пред |
| ли венчање, наплати се...{S} А од свега тога половина припада капелану, а често и сав приход!{S |
| По свему се видело, да је стара госпођа тога дана добро расположена била, па је добро и изгледа |
| ; а ја бих у њему хтела живети...{S} Ја тога човека не познајем, што ће да буде мој муж; а мужа |
| еће једну кућу...</p> <p>Лева је страна тога сокачета коровом, као неком густом шумом, обрасла, |
| напућила те своје усне.{S} И он је због тога толико <pb n="333" /> грдио, да је сирото дете, за |
| начин бар до ујутру продужи, те су због тога позвали Цигане у дворану, да ону другу половину но |
| рота, радовала, да и од оте кајсије, од тога за њу забрањеног плода, окуси.</p> <p>— Оче, ја са |
| и баш и сама њена будућност зависиће од тога.</p> <p>— Добро, добро, на дан свадбе добићеш сто |
| желела да никако не рађа, баба је и од тога знала чини.{S} И за крађу, и за љубав, и за мржњу, |
| тно умиљавајући се, ређаше даље потребе тога вечера:</p> <p>- Кајсије ћете ми донети.{S} Треба |
| је имао и чистије руво, али га не хтеде тога дана обући, јер није мислио из куће никуд излазити |
| г дана г. начелнику приповеди, какав је тога јутра нечувен и невиђен призор видела.{S} Чича-Тим |
| рци хоће за вама да полуде“...{S} После тога штогод ми се прохте, неће ми се одрећи...{S} Нарав |
| о двоје, на које она нишани!{S} А после тога још нешто безобразно рече, али то нисам упамтила, |
| ти и не мислиш данас ручати? — А после тога окрете мало у шалу: — Е, ви’те, господин-Тимо, шта |
| ац изадрт...“</l> </quote> <p>— А после тога долази онај други део:</p> <p>„Госпођице, смем ли |
| /> <p>То беше све.{S} А кад би се после тога мало умирио, погладио би мало свој трбух и сео би, |
| владање!{S} Преизредно!...</p> <p>После тога, исправивши се поносито, оде гросмутерка даље свој |
| начин још вечерас видети?</p> <p>После тога се руковаше и одоше сваки својим путем; а гости, к |
| синоћном прстену и о беседи, која ће се тога вечера држати.{S} Душа ваља, Перковчани су доживел |
| старца била!</p> <p>Учитељи, који су се тога вечера код кир-Николе и лепе Гркиње сабрали, беху |
| адашњој Скадарској улици?...{S} Он је и тога вечера добро потегао тако, да и он умало што није |
| вачком свету, да ће се у Грковој кавани тога вечера држати беседа.{S} Тако то бива, и кад неко |
| од цркве касарни.{S} Одмах у првој кући тога сокачета живела је једна Гркиња, што је имала два |
| ине детињске прошлости; у свакој цртици тога прописа гледало је јадно дете своју изгубљену мајк |
| машина, кремења, крчага и т. д.{S} Осим тога је имао и парче винограда, који је сам са својом д |
| ла је по једну класу унапређења, а осим тога је код чиновника и богаташа добила лепо име...{S} |
| н — рече брзо Гркиња, којој је много до тога стало, да јој се како планови не покваре.</p> <p>- |
| тако што постоји!{S} Ја сам свакад био тога мњења, да се учитељи према годинама награђују.{S} |
| ако ком у део падне...{S} Отуда је било тога вечера сила разговора; мало је ко од скупљених гос |
| баш до њене столице, заузео место; а с тога места ни опомене, па ни најжешћи укор самога г. ми |
| г старог извеџбаног учитеља.{S} На челу тога прописа било је крупно исписано:</p> <p>„Бог је ми |
| рка, која није знала, да ће и Гркиња на тој беседи суделовати, није се могла уздржати, а да се |
| певали: „многаја љета!“</p> <p>У целој тој ларми само је Папраг замишљено ћутао; не што није д |
| баш ме умори!...</p> <p>И није лако по тој јунијској припеци путовати ни здравом, а то ли тако |
| лице свога младожење, кога је Гркиња у тој намери довела, да је усрећи. — А гле Милчице! — реч |
| учитељ IV разреда. — У окладу, да сте у тој надмашности разумевали маџарску нарогушеност...{S} |
| плате, да јој и белила задоста купи, а толи друго којешта! — После су ишле разне комбинације: |
| знамо, драги пријатељу! — шапутао је. — Толика услужност од госпође Јоханиде, и ми ниједан да с |
| тео је он још говорити, али се око њега толика граја подиже, да није умео ни речи проговорити.. |
| теље, осим оне маторе.</p> <p>— А нашто толика част? — питао је чича-Тима зачуђено. — Да, касти |
| у њеним цртама приметила толико пркоса, толико самосвести, могло би се рећи, јогунства, колико |
| ња, колико његовим недотупавним мозгом, толико и његовом кесом влада.{S} Она ми је, истина, обе |
| ила те своје усне.{S} И он је због тога толико <pb n="333" /> грдио, да је сирото дете, застиђе |
| е ратарске крајеве походила, да не пада толико становницима у очи, узела би на себе неку голему |
| васпитатељака!{S} Што се мене тиче, ја толико знам: да кад би Србија од ње што учила, научила |
| познаје, није у њеним цртама приметила толико пркоса, толико самосвести, могло би се рећи, јог |
| сто смешећи се: — Бар да јој на грудима толико сала, колик’ на твоме подваљку, гријеха ми, што |
| " /> лава куражније, — дакле, ако узима толико смелости да му све што је замислила отворено иск |
| кажем, да од другог ни за десет година толико не би могао чути.{S} За ону васпитатељку у Н... |
| х, да нема доста слободе, и да је народ толико жељан те њине измишљене равноправности и једнако |
| , од целога разговора баш ништа, али је толико схватило: да то, што јој отац у пићу сам говори, |
| дићи, у које ће се младе жене и девојке толико заљубити, као у мене старца...{S} Хе, хе!{S} Ста |
| уствари видим, да има нов капут и да се толико пута до земље поклони, колико коракне; моја мати |
| вој зет био би красан момак, само да се толико не смеје и не <pb n="373" /> клања, а овако ми д |
| ко може и господин запитати: где смо се толико забавили?...</p> <p>Кад је учитељ Тима дошао пре |
| признати, да ми ни рођена сестра не би толико чинила, колико ви, лепа и млада госпођо!...</p> |
| n="388" /> <p>— То баш не знам, само ми толико рече: „Отиди, Радоване, и кажи учитељ-Тими, да у |
| це шареније носи?{S} Та муж јој нема ни толико плате, да јој и белила задоста купи, а толи друг |
| да га Гркиња вара и лаже, али није имао толико храбрости, да јој то примети, него је само ћутао |
| рну исхабану шамију, само да се, колико толико, са онима изравна, које је наумила походити.{S} |
| ни јектичави Швабић да у протоколу само толико — ка од беде — забележи: „Успех добар...“ Та ако |
| , богме, баш ако нису филозофи, ал’ бар толико знају, да би код поп-Арона могли капеланисати; о |
| а-Тиму; беше му жао човека, кога је већ толико година познавао.{S} Уосталом, чича-Тима је имао |
| ..{S} Ја, видите, у колико вас волим, у толико и вашу Милку; управо рећи, ја сам њена друга мат |
| са спремом — прихвати Гркиња, — зар ту толико треба?</p> <p>— Оно, касти, опет ће много којешт |
| а су неки комадићи олова?... ’Ма где их толико накупи?</p> <p>— Олово! — понављаше Тима. — А да |
| читељу, — додаде гласно, — шта мислиш с толиком срмом чинити?....</p> <p>— Хе, хе!...{S} Ово ве |
| , што је у стању била у детињим грудима толику тугу покренути?{S} Међу осталим ситницама у заве |
| део са својим зетом, није могао а да на толику њену ларму не плане: —- Само се ви покријте ушим |
| Шта би рекао господин секретар, да види толику крмачу на моме пропису?...{S} Одмах доле с њоме! |
| и поражена.{S} Тешко јој беше подносити толику увреду; а није ни шала!{S} Она беше у целоме Пер |
| скрушена; а и не беше јој лако сносити толику несрећу, а то је била за њу права несрећа, морал |
| ксове, па се у један мах сроза наниже и том је приликом тако нагњечила нос, да је од њега једва |
| и ви уплетени?</p> <p>— Пст, ни речи о том...{S} То вам не смем казати, пошто сам жива; ствар |
| рица, покупи и мету у своја недра.{S} У том тренутку уђе чича-Тима у собу.{S} Нос му беше црвен |
| има је хтеде наново загрлити, али баш у том тренутку чу се на крају улице неко корачање; поглед |
| сто словенских забава?{S} Е, господине, томе се нисам надао, нарочито од вас, који сте такође и |
| и да му ујутру рапортира, шта се све на томе детињем вашару говорило и радило.{S} Полицајац је, |
| умеју онако свечано отпевати...{S} И на томе се та вечера сврши.{S} Сви одоше весели и располож |
| овољство да притаји.{S} Три мужа!{S} Та томе би се макар каква секретарица министарства, па и с |
| — рече, бајаги плашљиво...{S} Ко би се томе надао, у ово доба ноћи?{S} Така част|...{S} А ја, |
| м месту исмејавати владу!{S} Људи су се томе досетили, па су, богме, неки псовали, а неки су се |
| и.{S} Али да је био прост као секира, о томе би вас најмање перковачко дете могло уверити.</p> |
| би код поп-Арона могли капеланисати; о томе ће се и сам ревизор уверити...{S} Само да ми је зн |
| није не може ни бити — говорила је; — о томе сам уверена.{S} Дечји радови су такође прекрасни, |
| а човека примили на квартир...{S} Ал’ о томе ћемо друга пут проговорити.</p> <milestone unit="s |
| ча-Тима у Перковцу!{S} Само гледај да о томе Гркиња што не дозна! — Чича-Тима испи већ и пету, |
| ићу говори, а прота се заверио, да ће о томе шкандалу и само министарство известити...{S} Трећи |
| грбави, глупави полицајац ништа да ми о томе не јави!</p> <p>— Дакле, он вам није доставио?{S} |
| тељице, — смејао се начелник, — ја ти о томе ништа не знам, до, ево, данас у ови час.{S} Сад ви |
| ћу президијално, писмом, али депешом о томе да извјестим господина министра!{S} Депешу морам ш |
| упутила се право горњој мали.{S} Ту, у томе усамљеноме крају, ретко је кога сретала, а кад би |
| И то баш протин капелан!{S} Ако ништа у томе чину није лепо, а оно су бар приходи, да лепши бит |
| о ако узима куражи, — а старе су бабе у томе и од <pb n="326" /> лава куражније, — дакле, ако у |
| —- необично, него, просто, што су се у томе крају ретко виђале жене „из бољег сталежа“, као шт |
| мирно у својој скромној усамљености и у томе им нико није сметао...{S} Гости им нису баш много |
| та пред огледалом седети.{S} Често би у томе усхићеном заносу и заспала, уживајући у својој леп |
| чаше вина престане свирати, па се тек у томе случају, у највећем смеху и пљескању, распусти кол |
| очи мутне, бесвесне...{S} Дуго је он у томе положају лежао; а кад се дигао, он се грохотом нас |
| њичење старе госпође оповргао, али их у томе стиже фамилијаз.{S} Беше сасвим блед и задуван, из |
| екога грди, матора вештица!...</p> <p>У томе и таком разговору сви се разиђоше.</p> </div> <div |
| ја, додаје чипке и шепутлице, и у свему томе је лепа Гркиња руководи.</p> <p>— Видиш, Милчице, |
| ој зелени сунцобран, отварајући на чича-Томиној огради капиџик, стаде се весело кикотати, баш к |
| p> <p>— Господине! — рече најозбиљнијим тоном млади богословац. — Угарска је призната као најоб |
| , касти — рече чича-Тима мало увређеним тоном, — та то, ваљда, није мене мислила...{S} Можда ки |
| ну песму, пуну копаља, сабаља, пушака и топова.{S} За њим ће доћи, као зачин беседе, певачка др |
| т пара алеве паприке и да натовари пуну торбу најновијих <pb n="358" /> лагарија, којима је Пер |
| га Сада!{S} А у Новом Саду би се срушио тороњ на саборној цркви, кад би се „код Пужа“ попила и |
| глови?{S} Па гурабије, па палачинке, па торте...</p> <p>— Преизредно!{S} Лепо!{S} Неописано!... |
| амесила палачинака, гурабија, па и саме торте и куглова; једно се само чудила, што осим проте, |
| спе и госпођице у тешкој свили и кадифи тоциљају се по глатким паркетима големе дворане; а кад |
| божавам!... — Хтеде чича-Тима и даље да трабуња, али га Гркиња узе под руку и одведе у своју со |
| ло! — него слуша, шта му којекакве бабе трабуњају...</p> <p>Тек кад је она својим оштрим гласом |
| ни у Срему нема!</p> <p>Док је он тако трабуњао, лепа се Гркиња прибрала мало и, преврћући, по |
| дакле, пазите, да не би случајно ушао у траг правој истини, то би била за нас обе пропаст...{S} |
| Ха, ха, ха!{S} Јеси ли се ти помамила, траго чупава?{S} Ха?...{S} Вештице!</p> <p>Милка је ћут |
| гледајући га.</p> <p>— Што сам те звао, траго ниједна?{S} Да те бијем, да ти уши извучем!</p> < |
| раше.{S} За то време нестаде и најмањих трагова незадовољства на њену лицу, и она се, напослетк |
| е калуђера живело, да се онде каје и да тражи помоћи.{S} А ако се нашла каква млада намигуша, к |
| руке је пружио њојзи, као утопљеник што тражи избављења....{S} Гркиња га погледа поносито, очи |
| жа руке беле, </l> <l>По недри ми нешто тражи, </l> <l>Та чисто би груди вреле</l> <l>Са пољупц |
| вцу мало има жена, које нису њену помоћ тражиле.{S} Ако, н. пр., није која рађала, она јој је у |
| ли ноћ!{S} А интереса ти, побратиме, не тражим ни пребијене парице.</p> <p>Чича-Тимин побратим |
| не тиче, не бих вам ни пребијене парице тражио; али баш и сама њена будућност зависиће од тога. |
| да је код своје куће, па је у занетости тражио своју обожавану Гркињу; молио је, преклињао, сам |
| могла помоћи; али се узјогунио и не хте тражити њезиних препорука, па макар још за дваест годин |
| Та то је, као што ми наказива, до зоре трајало!</p> <p>— Да шта ви мислите?...{S} Кад су њих д |
| мах настала нема тишина.{S} Али тај мир трајао је само неколико минута, а после се претворио у |
| рни?</p> <p>— Све доклегод у деда-Спире траје горке ракије, ја сам сигуран да ће и чича-Тима ов |
| све бадава: чича-Тима, чика-Паја, браца-Трајко црквењак, па и отац-прота, са својим ружичастим |
| селих краставаца, што их чича-Јова пред Трајковом механом два за пару продаје...{S} Е, јесте чу |
| не разбереш!{S} Стајао сам некако пред Трајковом механом, кад се са господин-начелником састао |
| о, ако купиш црне ципеле, а ти их белим трачицама и дугмићима ишарај, — то је по моди!{S} А кад |
| у, моју лепу Љубицу, њу сам сву црвеним трачицама и зеленим венцима накитила, па сам онда казал |
| мео рећи, само се кир-Никола ухватио за трбух, па се из свег гласа церека:</p> <p>— Ха, ха, ха! |
| речицом одговарао; држао се за испућени трбух, па се тресао од силнога смеја:</p> <p>— Ха, ха, |
| тога мало умирио, погладио би мало свој трбух и сео би, сасвим задовољан, уз обожавану сапутниц |
| мештати свој црвени појас на испупченом трбуху, а после јој намигну...{S} Она се, као неко неви |
| на женидбени мираз, мислио, тек се онда тргао, кад је учитељ престао говорити.</p> <p>— Дакле, |
| она сиромашна неумивена лица, он би се тргао, па би скитао по лугу, слушајући сањиво цвркутање |
| ољуби...{S} На тај пољубац се дете није тргло, већ мирно продужаваше крепећи сан.</p> <p>Чича-Т |
| ло еспапа имао; тек колико да се назове трговац.{S} На једној страни дућана стојале су наслаган |
| /p> <p>— Па, учитељ-Тимо, — питао га је трговац, — куд си сад наумио?...</p> <p>— У Београд!... |
| зар не видиш?</p> <p>— Та видим — рече трговац; — рекао бих, да су неки комадићи олова?... ’Ма |
| веће осветљену, газда Миладин свињарски трговац, са својом супругом, са синовима и са снахама у |
| то, учитељ-Тимо2... — запитаће га један трговац из Перковца, који је такођер на истој лађи путо |
| {S} Ал би то дивно сирће изишло!</p> <p>Трговац гледаше, пун саучешћа, у чича-Тиму; беше му жао |
| , тамо ће сутра бити крштење?...</p> <p>Трговац уздахну.</p> <p>— Довели су најстаријега калуђе |
| та је срма, кад је ово олово?...</p> <p>Трговац га погледа зачуђено, а после климну, сажаљевају |
| вима; неки су, наслоњени на големе бале трговачког еспапа, сасвим безбрижно пушили, или су, и н |
| не новости.</p> <p>Таку једну господско-трговачку кавану држао је у Перковцу неки деда-Спира.{S |
| тменијем свету говори; а и кад би каква трговкиња или начелниковица својим извесним послом те р |
| о какав мајстор: све сама гола господа, трговци, адвокати и учитељи.{S} Ал’ учитељи као да су б |
| све више пунија бивала.{S} Чиновници и трговци долажаху, шапутаху полако и разговараху гласно, |
| кавом и одлазе у своје радионице; само трговци и господа долазе, кад се већ лепо раздани; онде |
| Ћорбуџаковића...</p> <p>— Лепо, Ленка, треба и даље да се трудиш! </p> <p>И тако је ревизор св |
| це, моје драго дете, ти си већ одрасла, треба већ да се и удаш!“ Па сам јој нашла и младожењу; |
| четвртка набавиш.{S} Деца су, брига је, треба се, богме, и спремити.</p> <pb n="366" /> <p>— Тр |
| <p>— Милостива, то вам не могу обећати, треба да сам на дужности; а, друго, ви и сами знате, да |
| ?{S} Ја сам сироче остављено, погажено, треба да сам благодарна, ако ме ко у кућу прими!...</p> |
| S} Што ’но реч, док је чорба на асталу, треба је кусати.</p> <p>— Оно, касти, од сутра недељу д |
| у, да се још у четвртак у чаршији нађе; треба, касти, и да се спрема.</p> <p>— Та лако је са сп |
| љану парохију, а ту је нуждан новац!{S} Треба ту давати!{S} Од митрополитова ђакона, хеј, па на |
| ра:</p> <p>- Кајсије ћете ми донети.{S} Треба ми и винова лишћа за сарму, а, после, Тимо, каква |
| ме, и спремити.</p> <pb n="366" /> <p>— Треба, побратиме, — рече бакалин, — и ја ћу ти донде св |
| дваест ријечи једну до друге.</p> <p>— Треба јавити, и то што скорије — наговарала је стара го |
| ознајем, што ће да буде мој муж; а мужа треба да волимо!{S} Како ћу га ја волети?{S} Леп је, ве |
| моја Милка.{S} Данашња млада и девојка треба да пада у очи, нема ти ту стида и скромности!{S} |
| шем братском саучешћу благодарим!{S} Не треба да вам кажем, — сами сте видели, какву моћ има ре |
| те са свадбом?{S} Кад ће бити?...{S} Не треба много ни оклевати.{S} Што ’но реч, док је чорба н |
| ик; ви га, драги Тимо, познајете, па не треба ни да вам кажем, да је, сиромах, већ од сванућа г |
| на!{S} Говорио сам вам о музици; али не треба то; та, ево, последњи тренуци ове значајне беседе |
| моја стринчице?</p> <p>— Оно, што ти не треба.{S} Што није више ни за шта — пренемагала се баба |
| моју госпа-Јустину походити; више му не треба, него да њојзи приповедим, како је њен Швабић у Т |
| Перковцу још није догодио...{S} Најпре треба свирац да се умори, дувајући у гајде, или да ожед |
| иноград?...{S} А морам јој купити!{S} И треба јој, — та не може вечито у овој плавој, с белим п |
| молитве такође, е, а граматика шта ми и треба у другом разреду?{S} Са децом сам поступао, не мо |
| ошње доба једва сам покупила све што ми треба: има ти ту, госпођо, да простиш, и мишјака, и лев |
| да нећеш изићи на глас.{S} Па колико ти треба и кад?</p> <p>— Требало би ми, тако, до стотину, |
| ко треба да држи кашику, кад руча, како треба на сокаку да ходи, да гледа, на који начин да се |
| <p>— Оно јест, касти, ви је учите, како треба да држи кашику, кад руча, како треба на сокаку да |
| емом — прихвати Гркиња, — зар ту толико треба?</p> <p>— Оно, касти, опет ће много којешта и тре |
| уго, што се чича-Тима није умео као што треба причувати, него се, као човек, да тугу свога роди |
| иња спремала све оно, што јој за вечеру треба.{S} Наравно, да јој је у свему помагао њен филозо |
| с зипарати:</p> <p>— Сад ти још и лутке требају!{S} Лутке!{S} Невеста!{S} Ха, ха, ха!{S} Јеси л |
| на част му девојка! <pb n="334" /> Мени требају новци, хе!{S} Нећу ја довека да учитељујем, не! |
| , касти, кад сте мислили вређати, нисте требали ни да говорите!</p> <p>— Шта, да нисам опет што |
| ви баш хоћете, оно нека буде!{S} Касти, требало би да пишем Милкиним старијим сестрама у Левач |
| .{S} Па колико ти треба и кад?</p> <p>— Требало би ми, тако, до стотину, а нешто имам и сам; па |
| руководи.</p> <p>— Видиш, Милчице, није требало да узимаш црвене пантљике; на белу хаљину свака |
| пе се прерано оне ситне борице, које би требало само старца да украшују.{S} Милка беше бледа ка |
| рстен!...</p> <p>— Та оно, касти, не би требало ни хитати, али кад ви баш хоћете, оно нека буде |
| не, класе; али међу учитељима, ту не би требало да тако што постоји!{S} Ја сам свакад био тога |
| оној мекој детињој облини, на којој би требало да трепери блажена румен среће и задовољства; и |
| у рачун ишао. — Дабогме, да би то тако требало удесити!{S} Оно, касти, што је човек старији, т |
| p>— Оно, касти, опет ће много којешта и требати; нећу, касти, да ми после пребацују и да ме ого |
| пећини...{S} Немаш, ја!{S} Па ће ти ту требати и једно парче од опанака велико-мученика Прокоп |
| говорио је учитељ Тима. — Него, касти, требаће ми нешто мало новаца; знаш већ, како; имаш, фал |
| , али се није с места помицала, нити је тренула.{S} Она се решила да сваком њихову нападају прк |
| сви знамо и видимо, како је ово свечан тренутак у нашем животу, у животу овдашњег грађанства, |
| а се мало настрану, па се тако неколико тренутака само у огледалу <pb n="301" /> посматраше.{S} |
| на љубав у старчевим грудима, као онога тренутка, кад је првипут своју обожавану Гркињу видео!. |
| је једнако спавало, али које се сваког тренутка могло и пробудити.{S} Чича-Тима је дубоко узда |
| , покупи и мету у своја недра.{S} У том тренутку уђе чича-Тима у собу.{S} Нос му беше црвенији |
| је хтеде наново загрлити, али баш у том тренутку чу се на крају улице неко корачање; погледаше |
| муке, гажење и тиранија стварају, често тренутно, од обичног човека узвишеног мислиоца, филозоф |
| ици; али не треба то; та, ево, последњи тренуци ове значајне беседе посведочили су вам, какву б |
| д силно нагомиланих мисли, које у таким тренуцима на човека, а нарочито на богословца, навалити |
| е; ја, ја сам још млада...</p> <p>У тим тренуцима погледала би се задовољно у огледало, па, иак |
| а тек онако, полуотвореним очима, испод трепавица погледаше.</p> <p>— Господине прото! — рече т |
| љачки, право у очи, но некако све испод трепавица; а и ход јој није више прост, него некако по |
| не боје; а што су им они заклопци испод трепавица модри, то и не узимају на ум!</p> <p>Само су |
| ; напослетку је силом заклапала усијане трепавице, да више не гледа свакојака лица својих обожа |
| узвиси скоро до прсију, па кроз оборене трепавице погледа још једанпут по гомили, која је једна |
| детињој облини, на којој би требало да трепери блажена румен среће и задовољства; и сами покре |
| мејак, а по њему, као по сунчеву зраку, трептала је једна суза.</p> <p>— Ах, да ми је мајка у ж |
| . а у очима добре, али сиромашне, деце, трептаху сузе незадовољства.{S} Већ у тим младим година |
| кадионицом у руци, а златна одежда све трепти на њему, и све јој се чини као да гледа у женску |
| арао; држао се за испућени трбух, па се тресао од силнога смеја:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Хе, хе |
| остив...</hi>“ Кад је то прочитала, она тресну и прописе и намоловане краљеве и краљице о земљу |
| покупи парчад од огледала, па их љутито тресну кроз отворен прозор.</p> <p>У тај мах уђе једно |
| и за трећу набрзо постарао, па му и та трећа у вечност оде, и он по трећипут остаде удовац...< |
| на Гркињине вечерње забаве свако друго-треће вече стадоше скупљати застареле младожење, отрцан |
| се примаче увету свога колеге, учитеља трећег разреда:</p> <p>— Баш никакве уљудности не знамо |
| Мехадије, нека блиска рођака Наполеона Трећег!{S} У кући му је клавир, ћемане, трумбета и друг |
| јер не прође ни четврт сата, а учитељи трећег и четвртог разреда уђоше у деда-Спирину кавану.{ |
| Што се мене тиче — рећи ће Ђока, учитељ трећег разреда, —- баш га се ништ’ не бојим!{S} Деца ми |
| ли га он није умео прочитати.{S} Учитељ трећег разреда, који се у тај мах налазио код њега у ви |
| ац, онај из Бајковца Гружанин, а учитељ трећег разреда Банаћанин.{S} Али кад се човек размисли, |
| љских класа.{S} И учитељ првог и учитељ трећег разреда хвалили су поделу учитеља у десет класа, |
| >— Молим вас, господо! — узе реч учитељ трећег разреда. — Та ви сви знате, колико сам се око те |
| је записао: „Успех незадовољавајући“ ; трећем разреду: „Успех добар“, а кир-Николи и чича-Тими |
| алу и само министарство известити...{S} Трећи разред, који се у многом којечем није са четвртим |
| кашљуцати, а прота је оборио очи...{S} Трећи разред га опет гурну лактом, али ништа не поможе, |
| залазећег сунца није ни погледао...{S} Трећи дућан у вароши беше бакалница његова неког побрат |
| ће прогонити кметови, другог попови, а трећи ће страдати од господе школских ревизора, — како |
| 7" /> <p>— Сиромах старац! — говорио је трећи разред. — Баш га ништа не може разведрити ни ожал |
| а гробара...</p> <p>Тако је нешто сањао трећи дан по одласку секретарову.{S} Кад се пробудио, б |
| р десет учитељских класа у џепу!</p> <p>Трећи разред га гурну лактом.</p> <p>— Та зар не видиш |
| па му и та трећа у вечност оде, и он по трећипут остаде удовац...</p> <p>— Оче, што сте ме звал |
| уга од водене болести умрла, он се и за трећу набрзо постарао, па му и та трећа у вечност оде, |
| образу израсла, али се он, као опарен, трже, одступи два корака даље, па га зачуђено посматраш |
| гласом проговорила, онда се кир-Никола трже и стаде се гласно смејати, а чича-Тима, као електр |
| ширио.{S} Кад је дошла до вратница, она трже за једно парче конопчета, а незграпна дрвена врата |
| презно накашља... и у тај мах се Гркиња трже.</p> <p>— О, господине прото!... — рече, бајаги пл |
| е накашља пред вратима.{S} Чича-Тима се трже.</p> <p>— Да није она? </p> <p>Неко куцну на врата |
| очи, како су црвене и исплакане, она се трже и ућута, све док Милка није изишла напоље; после ј |
| уштинуо своју проводаџику, али се опет трже; а, после, и као добар богословац, није се могао о |
| а је опет цмокну...{S} Али се уједанпут трже и седе сасвим замишљено на своје првашње место...{ |
| e>Во Јордање,</title>“ али се уједанпут трже, лице му доби израз зле воље, и он устаде са свога |
| {S} Леп век!{S} Па ћеш још, осим овога, три мужа променити.</p> <p>Гркињи пређе преко лица лак |
| > <p>— Спанаћа сам још јутрос набавила, три краве не верујем да би га појеле за недељу дана...{ |
| крајинскијем, па, вјера и Бог, госпођо, три срца у мени заиграју!{S} А, Бог зна, по лицу ти суд |
| је унутрашње задовољство да притаји.{S} Три мужа!{S} Та томе би се макар каква секретарица мини |
| челниковица, могла обрадовати!</p> <p>— Три лепа, млада, мужа — додаде врачара, — а после ћеш о |
| разред...{S} Красно дете!</p> <p>— Има три — рече пандур, —- ако не буде година више; него је, |
| и: прво уђе у дворану, једном мили-и са три лојане свеће осветљену, газда Миладин свињарски трг |
| је изабрала перковачка омладина баш та три најчувенија зурлаша, да јаве отменијем перковачком |
| пе Гркиње, па би отишли, наравно, после три-четири чаше ракице, кући, приповедајући радозналоме |
| Н... казаћу, да живи са писарем, а оне три у Ј.., те су, опет, комункиње; а то све зато, што м |
| и међу ђацима могле би још и остати оне три, већ у целоме цивилизованом свету узакоњене, класе; |
| као луд за тобом!{S} Ја!{S} Ал’ ако те три-четири ствари не узимаш код себе, лако може да се о |
| /p> <p>— Ја, касти, служим већ дваест и три године као учитељ.{S} Истина, касти, нисам учио вел |
| и оде у своју школу.{S} Није се још ни три корака од Спирине каване одмакао, а, ево, дође и чи |
| рио на себе, па какве ти речи не говори три сата, ама баш ниједну да му не разбереш!{S} Стајао |
| су пред своју смрт поделила у Св. Гори три јерарха...</p> <p>Гркиња је дубоко уздахнула.</p> < |
| је поразило...{S} Чича-Тима није могао три дана ручати, ни с ким није говорио и једнако је мис |
| , твој мали Милован има, ја мислим, већ три године, како учи код мене други разред...{S} Красно |
| </p> <p>Деда-Спира донесе на служавнику три-четири ракијске чашице и једну литру старе жабарке. |
| ао никаква вреда нанети.{S} Истина, два-три дана био је као убијен; ни с ким није проговорио, < |
| а своју обожавану Гркињу загрли.{S} Два-три љубавна погледа, то је било све, што је целог вечер |
| мраку нестаде...{S} Прота се осврте два-три пута, да га ко не гледа, а после све хладовином пор |
| еоргине, а ти узми црвеног божура и два-три струка сунцокрета.{S} Ја кад сам се удавала, то да |
| тиче, признајем, да сам у свом веку два-три пута и ја био гост на њима; али за шта су те беседе |
| , —- тек на погдекоме ћепенку видиш два-три црвена лонца, једну чинију са сачмом, другу с креме |
| мештајем: једна неофарбана клупица, две-три ниске дрвене столице, а ону другу половину запремао |
| е играчке.{S} Једна лутка без руку, две-три луткине шарене кецељице и хаљинице, а после неколик |
| куд у чаршију; онде се навртатио на две-три бакалнице и у свакој је попио по две-три грке ракиј |
| ју посла у пољу, попију код куће по две-три чаше ракије, па иду на посао; мајстори се <pb n="33 |
| ри бакалнице и у свакој је попио по две-три грке ракије.{S} То му је тако у нарави било: кад се |
| леда добро са свију страна, дуну у њега трипута, па га стави Гркињи насред длана.{S} После је н |
| од куће парче храпава сукна, па се њиме трљала по лицу, све док није природна румен дошла.</p> |
| на свој палац и стаде по Гркињину длану трљати, док се на белој кожи не указа једна модра пруги |
| , заруменевши се, млада васпитатељка из Трновника. — Чисто се стидим казати: хтео ме је пољубит |
| из Бајковца, а ту је и васпитатељка из Трновника; позвала сам и овдашње учитеље, осим оне мато |
| њојзи приповедим, како је њен Швабић у Трновнику хтео да пољуби васпитатељку; а ако и то буде |
| незадовољна, јер тако млада срца почињу тровати увреде, које им неправда наноси!</p> <p>— Децо, |
| коле беше сто намештен, али само за њих троје, а деца ће, наравно, да не би разговору и добром |
| а Марка није изгледао страшнији; остала тројица искрљештили очи, па, што их џигерица служи, дув |
| га не види, а чује, рекао би, да их има тројица, што с њиме диване.{S} На тај начин је и лепа Г |
| и вода!{S} Ја мислим да у Венецији њих тројица засвирају, да би и само звоно Светога Марка сво |
| а, играју валцера, мазе се с девојкама, троше и своје и туђе паре, а хоће да им силом верујемо, |
| ко би се иначе присни пријатељи о туђем трошку препирали.{S} Тако је и једна стара васпитатељка |
| ипеци путовати ни здравом, а то ли тако трошноме телу.</p> <p>Код старе госпође био је ручак ве |
| S} А кад пођеш на венчање, немој у косу трпати смиља и љубичице, то је сељачки!{S} Него, ако не |
| наца често обасипана бивала, научила се трпљиво сносити...{S} Гркиња је још једанпут премери св |
| дала, како иде, поштапајући се поносито трсковим штапом, по улици, а деца и људи трче за њим, с |
| та недостајало, али се она по могућству трудила, да све те природне мане улепша; а ту су јој би |
| вен и туробан; али кад је видео Гркињу, трудио се по могућству да се весело насмеје. — Дивно ве |
| ате, колико сам се око те несрећне деце трудио, и мени јектичави Швабић да у протоколу само тол |
| p> <p>— Лепо, Ленка, треба и даље да се трудиш! </p> <p>И тако је ревизор сву децу за њихове ра |
| али гости, сви повикаше на њега, сви се трудише да му докажу, да је он — луд, да ништа не зна, |
| вама, стара госпођо, на вашем великоме труду морам такође изјавити моју благодарност...</p> <p |
| ечено, у Срему и бабица била, узалуд се трудула, да чича-Тими учитељу докаже, да женскоме чељад |
| поискакале. — Шта је кларинета, пикула, трумбета и други подобни инштрументи?{S} Све је то прем |
| Трећег!{S} У кући му је клавир, ћемане, трумбета и други сваковрсни инструменти, у којима се, о |
| трахинића бана удата, да је она умела у трумбету свирати, то вам могу историјским <pb n="343" / |
| {S} Сав се, сиромах, ознојио.{S} Час је трчао по шећер, каву, пиринач; час, опет, по месо, крас |
| окрсте...{S} А после ће са протођаконом трчати кошију; ко пре стигне, добиће литру сапуна, да о |
| рсковим штапом, по улици, а деца и људи трче за њим, скидају капе и љубе га у руку; после га гл |
| и перковачке беседе, неће моћи ни једну тршчану колибу потрести, а то ли зграду једне добро уст |
| стазу, па где је најшира, најутрвенија, ту је и кућа лепе госпође Гркиње.{S} Није то кристал-па |
| : ту су ти шешири са великим перушкама, ту кринолини, карнери, тунике и што се већ у оно време |
| у узакоњене, класе; али међу учитељима, ту не би требало да тако што постоји!{S} Ја сам свакад |
| о ми је, заиста, жао!{S} Али на беседи, ту ћемо се на сваки начин још вечерас видети?</p> <p>По |
| љено: куд су год Тимини пољубци падали, ту је, наравно, отпадало руменило и белило.</p> <p>— Ни |
| а у лепу Гркињу ниси смео ни погледати: ту су ти шешири са великим перушкама, ту кринолини, кар |
| којих свака поштена кућа може опстати: ту су ти шлингераји, штикераји, па онда чачкала за зубе |
| , ви’те, господин-Тимо, шта чини удаја; ту се, богме, у радости заборавља и ручак и вечера!</p> |
| азником се виђала на њој и свила!...{S} Ту је, наравно, морало бити и оговарања.{S} Паланке су |
| онуда, упутила се право горњој мали.{S} Ту, у томе усамљеноме крају, ретко је кога сретала, а к |
| ру, баш поред Св. Димитрија, висило.{S} Ту се старац још више разгоропадио:</p> <p>— Милка!{S} |
| ни удовци, извикане фрајле и удовице, — ту не беше краја оговарању.{S} Али све то као да се леп |
| едно је оћелавело.{S} Па, касти, има л’ ту моје кривице?{S} Могло је дете и водену болест добит |
| а којој ће бити и учитељ из Бајковца, а ту је и васпитатељка из Трновника; позвала сам и овдашњ |
| запопим, да добијем ваљану парохију, а ту је нуждан новац!{S} Треба ту давати!{S} Од митрополи |
| ти је преко авлије до малих вратница; а ту су опет застали, шапутали су нешто, док она сасвим г |
| дила, да све те природне мане улепша; а ту су јој била разна белила, руменила и гарила на услуз |
| ским <pb n="343" /> фактима доказати; а ту ми је сведок и силан Влах Алија.{S} Та зар би се он |
| арохију, а ту је нуждан новац!{S} Треба ту давати!{S} Од митрополитова ђакона, хеј, па навише!{ |
| е о својој будућности, а и сам да се за ту свечаност приуготови...</p> <p>Кад је учитељ Тима до |
| ad> <p>Сутрадан је сав Перковац знао за ту Гркову част.{S} Знали су и то, откуда Гркињи виново |
| олим вас, господине, и хвала вам!{S} На ту вашу услугу никада нећу заборавити.</p> <p>У таком р |
| си, тако, да су се и гости са сокака на ту ларму почели враћати.</p> <quote> <p>— Господо и бра |
| Само, касти, то је међу нама речено, па ту нека и остане, јер ја не бих волео да таке речи дођу |
| љ Тима је заклао петоро јагањаца, па је ту било чорбе, капаме, печења, до миле воље; навукао је |
| га у руку.{S} Стари деда-Спира, који је ту параду из прикрајка гледао, накашља се зловољно и пр |
| ова ђакона, хеј, па навише!{S} Бо’ме ће ту и сто дуката мало бити|... — Тако је Папраг комбинов |
| побратиму.{S} Папраг се, по обичају, и ту поклонио десет-дванаест пута, а бакалин га је својим |
| да се гледа за послом!</p> <p>Кад је и ту чашу грке искапио, да мало своју унутрашњу муку разб |
| и девојка треба да пада у очи, нема ти ту стида и скромности!{S} Истина, ја те слабости нисам |
| а сам покупила све што ми треба: има ти ту, госпођо, да простиш, и мишјака, и лево уво од слепо |
| н у пећини...{S} Немаш, ја!{S} Па ће ти ту требати и једно парче од опанака велико-мученика Про |
| је сасвим љубавног карактера, а ја сам ту посредовала...{S} Дакле, код мене су били и састанци |
| олети?{S} Леп је, веле, али ја не видим ту лепоту!{S} Моја мајка беше лепа, а личи ли он на мој |
| је са спремом — прихвати Гркиња, — зар ту толико треба?</p> <p>— Оно, касти, опет ће много кој |
| деда, још једну грку, па да се вучем у ту дерну школу!{S} Е, јес’ чуо, деда-Спиро, баш ти зави |
| у резати, па кад би га ко умолио, да му ту вештину покаже, он би му сав виноград џабе орезао.</ |
| не мешајте у густ!...{S} Јер...</p> <p>Ту се чича-Тима учитељ од силне жестине накашља, исхркн |
| је остао сам у кући.{S} Нека неописана туга надвладала га је.</p> <p>Седео је за столом, а гла |
| пољним знацима исказати је; тако исто и туга налазила је само у њеним слабачким грудима усамљен |
| огла.{S} Али напослетку, љуљана теретом туге своје, опет је заспала.{S} Само Гркиња не могаше < |
| треба причувати, него се, као човек, да тугу свога родитељског срца ублажи, поштено напио.{S} А |
| е у стању била у детињим грудима толику тугу покренути?{S} Међу осталим ситницама у завежљају н |
| а на њојзи?{S} Кожа и кост!{S} На глави туђа коса, на збрчканоме лицу туђе белило и руменило: п |
| ила, фландра једна?...{S} А и шта ће му туђа жена?{S} Зар не би боље било да мене узме?{S} Он у |
| живи, и која жена на свога мужа мрзи, а туђе мужеве воли...{S} Све је то начелник перковачки та |
| а, мазе се с девојкама, троше и своје и туђе паре, а хоће да им силом верујемо, да они раде све |
| На глави туђа коса, на збрчканоме лицу туђе белило и руменило: права лорфа!...{S} А ја?...{S} |
| } И тако би се иначе присни пријатељи о туђем трошку препирали.{S} Тако је и једна стара васпит |
| ом Саду.{S} Варош презадужена; народ од туђинаца знањем, индустријом, науком, па и самом туђинс |
| је после мајчине смрти и од својих и од туђинаца често обасипана бивала, научила се трпљиво сно |
| се више за мене старала, него ова лепа туђинка!{S} Ето, нашла је за дете и младожењу: леп млад |
| знањем, индустријом, науком, па и самом туђинском владом, скоро потлачен; а омладина, накићена |
| с овом мученицом гушити и давити, но с туђом децом свађати се и гутати ону школску прашину.</p |
| о ће своју рану завити и утоплити, а за туђу нико и не мари, још гледа, ако може, да је у својо |
| ја се чудим, како досада нису саставиле тужбу бар са две хиљаде потписа, да се хапси, или да се |
| роши.</p> <p>Господин Швабић се на њену тужбу замислио, а после кратког озбиљног ћутања окрете |
| умем и да знам, како и коме, ја бих се тужила.{S} Е, баш ми утуче срећу, Бог га убио! — И заис |
| настави: — А да ме није ко у господина тужио?...{S} Оно, касти, док је човек у животу, има и н |
| је у некаквој гостионици, и онда би се тужио како је све скупо, и опет им је мршава храна.{S} |
| је млада.</p> <p>Док је чича-Тима тако тужне мисли премишљао, неко се накашља пред вратима.{S} |
| пати.{S} Њено уображење јој је износило тужне слике неизвесне будућности.{S} Човека који ће је |
| арна, ако ме ко у кућу прими!...</p> <p>Тужне су то мисли; тешко ономе, ко се у њих удубе!{S} Т |
| лед ишчезао је, а око развучених усница тужно се заиграла она дубока борица, што се од носа ка |
| огледао није.{S} Дете је гледало за њим тужно, замишљено; видело је, сироче, да је са мајком и |
| а махом је бризнула у плач.{S} У таком тужном расположењу затече је и лепа Гркиња.</p> <p>— Но |
| ти, која би је својим заносним бојама у тузи њеној утешити могла.{S} Али напослетку, љуљана тер |
| вољно поштује.{S} Хоће ли им се смети у тузи својој или у радости поверити?{S} Хоће ли у Папраг |
| оне карте, што су на сам Велики петак у Туманима на Христову гробу преноћиле.</p> <p>И тако се |
| астављала је стара госпођа и даље своја тумачења, — то ће рећи, мој господине, да је у Србији р |
| ликим перушкама, ту кринолини, карнери, тунике и што се већ у оно време највише носило, и све т |
| мода се променила, изишле су и никакве тунике...{S} Оно, касти, има шесторо-седморо деце, могл |
| ети могле, подигла је предњи скут своје тунике чак до више колена.{S} Жене и деца су се, истина |
| } Писмо од Милке! </p> <p>Он га погледа тупо, а после као да се хтеде нешто сетити:</p> <p>— Ми |
| е и дневнога спавања био мало надувен и туробан; али кад је видео Гркињу, трудио се по могућств |
| неки старац, који још није заборавио на турски селам-алећ, или нека фрајлица, која је од неке к |
| лијуна пиљарица, алваџија и бозаџија из турског и немачког царства домарширати, и не би им се г |
| на беседи, ал’ ово чудо!{S} Но, то ни у Турској нема!</p> <p>Чича-Тима, који је баш за гросмуте |
| у Црну Реку, или, ако је могуће, чак у Турску...</p> <p>— За вашу љубав ћу све могуће употреби |
| ратим их купује у Београду по два гроша туце.</p> <p>Папраг се збунио, а бакалин, који је у све |
| и, и то све због небрежења капетанова и ћатина; па кад је г. ревизор дошао, нашао је празну шко |
| , касти, мало буновна.{S} Сутра, ваљда, ће и мени доћи шпуријус.</p> <p>— Да — рече Гркиња, — т |
| с њоме живи.{S} Лепа парада!...{S} Ал’ ће им и пресести!{S} Хоће, богами!{S} Скоро ће доћи и ш |
| „најстарији учитељ у Србији“...{S} Ал’ ће да ми се клањају: и гросмутерка, и прота, и моја Јох |
| ерени, да чим се вратим у Београд, прва ће ми брига бити да је са мужем протерам.</p> <pb n="31 |
| ного друго којешта ћу говорити, од чега ће му се кожа јежити и коса на глави кострешити.</p> </ |
| евољом и глађу, договара, шта ће и кога ће те <pb n="338" /> ноћи похарати, да своју гладну дец |
| о њен пољубац засладио; али знам ја, да ће она мало друкче почастити.</p> <p>Затим се мало испр |
| оспођа гросмутерка, која није знала, да ће и Гркиња на тој беседи суделовати, није се могла узд |
| огу казати, али једно знам, а то је, да ће госпођа Јоханида осим певања и — декламовати.</p> <p |
| у кућу и виноград...{S} Поговара се, да ће се и одселити, да с њоме живи.{S} Лепа парада!...{S} |
| ема речитости, и, кад у пићу говори, да ће ма што лудо изговорити.</p> <p>— Господо и браћо!,.. |
| мишљене равноправности и једнакости, да ће се за њу све донде борити, докле у борби не победи, |
| а то ли мушке кошуље.</p> <p>— Знам, да ће се господин Швабић изненадити, кад види оваке фине с |
| ваздуха; а после је цифрама доказао, да ће после пет стотина милиона година нестати ваздуха, и |
| а у пићу говори, а прота се заверио, да ће о томе шкандалу и само министарство известити...{S} |
| смутерке; и сваки се од њих заверио, да ће јој се, кад-тад, осветити...</p> <p>Ствар је, дакле, |
| и још и с колегама састати, наравно, да ће доћи у деда-Спирину кавану.{S} Тако је и господин Па |
| 25. јуна у Перковцу бити, — наравно, да ће код вас на квартир и кост; морам вам и то приметити: |
| да јаве отменијем перковачком свету, да ће се у Грковој кавани тога вечера држати беседа.{S} Та |
| измиче, а он за њим; е, баш мишљах, да ће се на сокаку побити!</p> <p>Кад се чича-Тима са свој |
| ао наставак Живкове беседе сматрати: да ће се људи после пет стотина милиона година без ваздуха |
| спидо!{S} Шта ти је обећао?</p> <p>— Да ће ми купити од тешке црне свиле хаљину, и то још ове ј |
| о не беше зиме, а које што се надала да ће до зиме и <pb n="363" /> две бунде од новодобивеног |
| влада.{S} Она ми је, истина, обећала да ће се код свога маторог обожатеља за мене заузети, да ш |
| <p>Госпођа гросмутерка беше сигурна да ће победити; зато се са неким поносом уздиже и стаде са |
| , да не може, да јој је врло тешко и да ће јој на чистоме ваздуху много лакше бити.</p> <p>— Ви |
| , казиваху, да је већ у Свилајинцу и да ће сутра, а најдаље до прекосутра, доћи и у сам Перкова |
| ући се, учитељ. — Али будите уверени да ће доћи.</p> <p>— Јесте ли ви баш сигурни?</p> <p>— Све |
| е траје горке ракије, ја сам сигуран да ће и чича-Тима овамо долазити.</p> <p>Затим се учитељ о |
| је год погледим, све сам више уверен да ће ми баш овај виноград неку велику срећу донети, богас |
| о онај продерани од сламе шешир, као да ће га Банаћанин на плеву за страшило, а, овамо, се једн |
| азују, да је за све то остарео, него да ће га поставити за гробара...</p> <p>Тако је нешто сања |
| ати; а и млади господин Папраг тешко да ће и он наћи млађу и васпитанију женску, него што је на |
| што је замислила отворено искаже, онда ће данашња српска кнежевина за сироте учитеље бити тесн |
| кад музика стане, и све се ућути, онда ће на средину ступити, у белим рукавицама и црном салон |
| ближе приступи господину проти; а онда ће му шанути:</p> <p>— Е, оче прото, како вам се допада |
| А попадија, као свака сирота жена, куда ће, него к мени?{S} А и своји смо нешто, те, ето, од ју |
| већ о синоћном прстену и о беседи, која ће се тога вечера држати.{S} Душа ваља, Перковчани су д |
| ће тако редом ићи...{S} Једног учитеља ће прогонити кметови, другог попови, а трећи ће страдат |
| јој је умела наћи чини и мађије, којима ће „плод чрева својего“ у ред довести; па кад је то све |
| рече начелник, — у хапсу, на вјешалима ће се угушити!...</p> <p>— А то ће рећи — настављала је |
| , као зачин беседе, певачка дружина, па ће у кору да отпева чувену убојну песму:</p> <quote> <l |
| сом читати, н.пр., о створењу света, па ће са свом ватром, која је будали свакад на расположењу |
| нском капуту, нека надувена стеница, па ће какав неспретан превод из некакве немачке купусаре н |
| ир-Николу преместили, и то у Хомоље, па ће и госпођа Јоханида с њиме да путује?... — А после до |
| најстаријега калуђера из Свете Горе, па ће да га покрсте...{S} А после ће са протођаконом трчат |
| ухваћен у пећини...{S} Немаш, ја!{S} Па ће ти ту требати и једно парче од опанака велико-мучени |
| спремити једну литру комовице, — добра ће бити уз кајсије!</p> <p>Кад је све било спремљено, к |
| ког времена са лутком било, а прексутра ће бити са мном...</p> <p>Милка ућута, по беломе лицу л |
| би повољног и честитог мужа наћи.{S} Та ће, наравно, говорити о моралу!{S} Кад се и та наситила |
| ..— Сиромах чича уздахну. — Ко зна, шта ће данас бити, а ружно сам снивао, тако ми Свете Богоро |
| ринуђена невољом и глађу, договара, шта ће и кога ће те <pb n="338" /> ноћи похарати, да своју |
| раменима, за знак да не зна ни сам, шта ће на све то да одговори.{S} Он би, истина, знао, али г |
| ма се мало накашљао, јер није знао, шта ће да му одговори.</p> <p>— Оно, касти, зете, тамо код |
| киваше мирно, скоро достојанствено, шта ће даље да буде.{S} Гркиња, откако је познаје, није у њ |
| ш сам радознао, како ће испасти!{S} Шта ће и ко ће што на беседи говорити?</p> <p>— Цео вам про |
| л...{S} Чорба, сарма и печење...{S} Шта ће нам више?..</p> <p>— А мелшпајз?....{S} Знате, у Нов |
| опчинила, фландра једна?...{S} А и шта ће му туђа жена?{S} Зар не би боље било да мене узме?{S |
| гне ваша обожавана Гркиња; да видим шта ће вам помоћи са оним краставцем на окреченоме лицу?... |
| намештен, али само за њих троје, а деца ће, наравно, да не би разговору и добром расположењу см |
| ми ћемо пити све тазе пиво; а њена деца ће нам певати „<title>Во Јордање</title>“.</p> <p>И чич |
| ати да најпре уловимо голубицу, а голуб ће и сам доћи!</p> <p>Госпођа гросмутерка беше сигурна |
| уверити...{S} Само да ми је знати, кад ће доћи!{S} Јесте ли добили каква извешћа, стара госпођ |
| ни да си насред Мироча, чекаш само, кад ће те напасти вуци или хајдуци...{S} Куд ће сиромах учи |
| питати: шта мислите са свадбом?{S} Кад ће бити?...{S} Не треба много ни оклевати.{S} Што ’но р |
| у баба још није никад слагала!{S} И кад ће се чича-Тима у њену лепоту загледати, она јој је пре |
| ље или некуд на другу страну, — Београд ће му бити тесан, то знам напред!...{S} А, после, кад о |
| е те напасти вуци или хајдуци...{S} Куд ће сиромах учитељ?...{S} Ишао је даље без свести и без |
| ’ма нисам рад казиват’, страх ме је, е ће се и даље чути...{S} Знаш, људи смо...</p> <p>— Па з |
| а своју мараму руком, као да се боји, е ће га ко похарати.</p> <p>— А шта ти је то, учитељ-Тимо |
| се поче мало живље кретати.</p> <p>—Све ће то својим редом ићи — рече Папрагу. — Све сам ја то |
| Београд.{S} Сваки је путник гледао где ће пре на конак, па и чича-Тима најпре добро загледа по |
| !{S} Е, па где су данас младићи, у које ће се младе жене и девојке толико заљубити, као у мене |
| Горе, па ће да га покрсте...{S} А после ће са протођаконом трчати кошију; ко пре стигне, добиће |
| литова ђакона, хеј, па навише!{S} Бо’ме ће ту и сто дуката мало бити|... — Тако је Папраг комби |
| од поп-Арона могли капеланисати; о томе ће се и сам ревизор уверити...{S} Само да ми је знати, |
| казати, каква је љутина у кући и какви ће новци из куће?</p> <p>— Хоћу, благо баби!{S} Хоћу, л |
| гу живети; па кад ваздуха нестане, људи ће се угушити!“ Јесте ли ме разумели?</p> <p>Начелник, |
| ке неизвесне будућности.{S} Човека који ће је узети није могла волети, јер га ни познавала није |
| о сам изабрао темат за моју беседу који ће бити раван овој нашој светковини?...</p> </quote> <p |
| не хтели, сви умукли, чекајући, шта ли ће он, онако накресан, изговорити.</p> <p>— Господо и б |
| Но — рече гросмутерка гласно, — шта ли ће ова вештица да говори?{S} Но, красна беседа!{S} И на |
| е Гркиња, — дете је мало напуштено, али ће код нас доћи у ред; а, после, наћи ће се, ваљда, и м |
| !{S} Деца ми знају све као воду!{S} Али ће и упамтити, верицу им дечју, кад су учили код Ђоке ш |
| вати на Папраговој свадби, лепо!{S} Они ће пити у здравље младенаца, а ја ћу у Београду са госп |
| и ће код нас доћи у ред; а, после, наћи ће се, ваљда, и младожења.</p> <p>— Није још за удају — |
| опала.</p> <p>— ’Ма, побратиме, —- рећи ће чича-Тима, — чу ли ти, да ја удајем моју Милку?</p> |
| крчање.</p> <p>— То је човек... — рећи ће један од њих. — Пао је, несрећник, па се, можда, и у |
| ковац.</p> <p>— Што се мене тиче — рећи ће Ђока, учитељ трећег разреда, —- баш га се ништ’ не б |
| >— Сад је на мене ред, да частим — рећи ће чича-Тима, брижљиво се удаљавајући од проклетих учит |
| огонити кметови, другог попови, а трећи ће страдати од господе школских ревизора, — како ком у |
| ју, те да се она спреми; млада је, моћи ће још коју поиграти у колу.{S} А сад, дабогда, у здрав |
| р, а, као што сам чула, по свој прилици ће бити сам г. начелник!{S} Хоћу им, богами, смрсити ко |
| умила довече да правим вечеру, на којој ће бити и учитељ из Бајковца, а ту је и васпитатељка из |
| каве, па за сваком искапљеном чашом тек ће уздахнути:</p> <p>— Ала је то погана врућина!{S} Кол |
| аља, сабаља, пушака и топова.{S} За њим ће доћи, као зачин беседе, певачка дружина, па ће у кор |
| лазак мога мужа внимателном учинити; он ће на сваки начин 25. јуна у Перковцу бити, — наравно, |
| на без ваздуха угушити!....</p> <p>— Он ће се угушити — рече начелник, — у хапсу, на вјешалима |
| је, преклињао, само да га погледи, а он ће јој поклонити сву срму, па нека купи себи од црне св |
| учитељи и учитељке скупили, и пре него ће почети своја предавања, заседоше <pb n="307" /> у оџ |
| да би се удала, удомила; ал’, овако, ко ће узети обележену „неморалну“ девојку?...</p> <p>— То |
| дознао, како ће испасти!{S} Шта ће и ко ће што на беседи говорити?</p> <p>— Цео вам програм не |
| улазећи у дућан и намештајући се, како ће се на ћепенку комотније сместити, -— побратиме, дода |
| ду давати?{S} Е, баш сам радознао, како ће испасти!{S} Шта ће и ко ће што на беседи говорити?</ |
| и, па му бајаги пришану, ал’ тако, како ће и Папраг чути: „Диван младић!{S} Научен младић!{S} В |
| ац...{S} Сад се Перковчани питају: како ће прота без Гркиње?</p> <p>Старац је само ћутао.</p> < |
| е“...{S} Људи су људи, сваки гледа како ће своју рану завити и утоплити, а за туђу нико и не ма |
| да видимо! </p> <p>— Како је пао, тако ће и устати — мислио је други.</p> <p>— Ал’, ено, не ус |
| <p>— У Београд!...{S} Зар не знаш, тамо ће сутра бити крштење?...</p> <p>Трговац уздахну.</p> < |
| м и пресести!{S} Хоће, богами!{S} Скоро ће доћи и школски ревизор, а, као што сам чула, по свој |
| сметати; а, после, старост његова скоро ће нас ослободити...</p> <p>Лепа Гркиња није могла све |
| Знам, да ћеш имати печених јагањаца, то ће и без искања ђаци донети; ’ма, побратиме, гледај да |
| азио да попови нису христијани...{S} То ће им доста бити, па да их по целоме свету растури!...< |
| ара госпођа и даље своја тумачења, — то ће рећи, мој господине, да је у Србији ружан ваздух, да |
| ешалима ће се угушити!...</p> <p>— А то ће рећи — настављала је стара госпођа и даље своја тума |
| ије смела поверити виљушку у руку, и то ће дете својим врапчјим гласом да декламује неку убојну |
| а изгубити службу, а сутра ћеш ти; и то ће тако редом ићи...{S} Једног учитеља ће прогонити кме |
| очи, рукова се с њиме и, задовољна, што ће и само министарство још истог дана о њеном добро сми |
| д су мени сви људи једнаки?{S} Тај, што ће мене узети, зове се Папраг; он не може бити гори од |
| и...{S} Ја тога човека не познајем, што ће да буде мој муж; а мужа треба да волимо!{S} Како ћу |
| , касти, шта ћемо и да оклевамо?{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас!{S} Ја бих рекао <pb |
| по чаршији прошета.{S} Али пре него што ће свога дебелога Шпартанца оставити, морала му се похв |
| навикава се на пелен, и временом лекар ће, можда, с поносом рећи: „Моја се болесница навикла н |
| толико треба?</p> <p>— Оно, касти, опет ће много којешта и требати; нећу, касти, да ми после пр |
| ој уплив и достојанство.</p> <p>— Испит ће ми испасти, ја мислим, да сјајније не може ни бити — |
| винограду пивару; кућу већ имам, а воду ће ми вући кир-Никола..{S} А ја и Гркиња, ми ћемо пити |
| Браћо!</p> <p>Ово је прва беседа, коју ће историја вароши Перковца крупним словима у своје сја |
| азе мимо њега.{S} Он није знао, на коју ће страну, па напослетку се обрте налево.{S} Ишао је св |
| ама одем — рече гросмутерка. — У недељу ће они благовати на Папраговој свадби, лепо!{S} Они ће |
| b n="321" /> <p>— Хе, хе, хе!...{S} Баш ће ово да буде вечера!{S} Ха, ха, ха!{S} Та ни кад сам |
| } Поред свих хладних облога, које је на ћелаво чича-Тимино теме приљежно метала, оста она иста |
| полеона Трећег!{S} У кући му је клавир, ћемане, трумбета и други сваковрсни инструменти, у који |
| заједљиво. — Ја се, штавише, надам, да ћемо још много година пријатељи остати...{S} Та да нема |
| ласом, — хајде, очешљај се и спреми, па ћемо да идемо у виноград, да беремо кајсије, и то од он |
| ко само ја и госпођа Швабићка умемо; па ћемо гледати да најпре уловимо голубицу, а голуб ће и с |
| , сад у недељу?</p> <p>— Па, касти, шта ћемо и да оклевамо?{S} Што ће бити јесенас, нека буде в |
| а, — рече стара госпођа подмукло, — сад ћемо се огледати.{S} Знам, да вам деца ништа не знају, |
| моје мајке!“</p> <p>„Па, госпођице, где ћемо се моћи видети?{S} Али само, са многих разлога, на |
| ека примили на квартир...{S} Ал’ о томе ћемо друга пут проговорити.</p> <milestone unit="subSec |
| вући кир-Никола..{S} А ја и Гркиња, ми ћемо пити све тазе пиво; а њена деца ће нам певати „<ti |
| иде, нек пукну од једа и злобе!{S} А ми ћемо, касти, као и досад, остати једно тело и једна душ |
| на милиона година нестати ваздуха, и ми ћемо се — угушити.</p> <p>Људи су и њега слушали... </p |
| о старо.{S} Па кад се ти помогнеш, лако ћемо!{S} Неће ни мени бити лоше!</p> <p>Гркињи синуше о |
| и је, заиста, жао!{S} Али на беседи, ту ћемо се на сваки начин још вечерас видети?</p> <p>После |
| у дућан и намештајући се, како ће се на ћепенку комотније сместити, -— побратиме, додајде ми је |
| ани постајаху ређи, —- тек на погдекоме ћепенку видиш два-три црвена лонца, једну чинију са сач |
| је то радила?...</p> <p>— То је Ленка, ћерка газда-Живка Ћорбуџаковића...</p> <p>— Лепо, Ленка |
| задовољна? —— питао је чича-Тима своју ћерку удавачу...{S} Девојче испрва ћуташе, али кад јој |
| <p>Да је чича-Тима боље погледао своју ћерку, он би видео, где јој се суза преко белих образа |
| штеним очима гледао је у своју уплашену ћерку, која је онде пред њим дрхтала, али се није с мес |
| а чича-Тимом и не упита га за испрошену ћерку, а после се окрете лепој Гркињи и, сасвим умиљато |
| S} Али што и питам, кад знам напред, да ћете то учинити?{S} Ако ни за шта друго, а оно да се на |
| нда сте казали, па сте се заклињали, да ћете ми одмах после свадбе купити црну свилену хаљину!. |
| мамо у Перковцу беседу, ја се надам, да ћете нас својим присуством усрећити.</p> <p>Папраг заст |
| е потребе тога вечера:</p> <p>- Кајсије ћете ми донети.{S} Треба ми и винова лишћа за сарму, а, |
| , али то има и своје добре стране: моћи ћете од ње као у воску направити што хоћете, добру или |
| — доказивао је учитељ III разреда, — то ћете ми тек допустити, да у сваком сталежу и свугде има |
| има јој је дао вина и ракије...{S} А то ћете се сећати, зашто...{S} Штогод жена има у нашем Пер |
| оји смо, а и сигуран сам, побратиме, да ћеш ми вратити; ето, дао ти је Бог нешто мало винограда |
| лана повлачи, само што не проговори, да ћеш још четрест година живети!{S} Леп век!{S} Па ћеш јо |
| недељу?{S} Лепо, побратиме!{S} Знам, да ћеш имати печених јагањаца, то ће и без искања ђаци дон |
| етрест година живети!{S} Леп век!{S} Па ћеш још, осим овога, три мужа променити.</p> <p>Гркињи |
| е; данас ћу ја изгубити службу, а сутра ћеш ти; и то ће тако редом ићи...{S} Једног учитеља ће |
| Чича-Тима га љутито одби:</p> <p>— Шта ћеш?{S} Што си дошао, је ли, чупави магарче?</p> <p>— Г |
| наш ти!{S} А то је, касти, мода, па шта ћеш ти мимо свет?{S} Ено, гледам пре, син оног Железник |
| </p> <p>— Их, гром те спалио!{S} Та кад ћеш једном изгледати као човек, као муж, несрећниче нео |
| S} Сутра навече, кад донесеш бунду, све ћеш дознати... све, слатка моја госпођо!{S} Гледаћу ти |
| </p> <p>— Шта, зар још има?{S} Та докле ћеш, учитељице, побогу?{S} Та то је, као што ми наказив |
| . — Мене длан никад не вара.{S} А после ћеш се жестити.{S} Ево, гледај, свађа у кући!{S} Новац |
| млада, мужа — додаде врачара, — а после ћеш остати богата удовица...</p> <p>Стара врачара пљуну |
| каза једна модра пругица. — Неко весеље ћеш имати у кући...</p> <p>— Свадбу! — рече полугласно |
| цене мађије поклони. — Још сутра навече ћеш је добити.{S} Али мораш ми још казати, каква је љут |
| и и парче хлеба себи за фруштук; а мени ћеш спремити једну литру комовице, — добра ће бити уз к |
| а то удесио и уредио, само, наравно, ти ћеш, синко, о целом нашем разговору ћутати, нарочито пр |
| е јесени!</p> <p>— Хе, хе, хе!{S} Па ти ћеш ми изгледати као грчка краљица, кад је ишла на венч |
| вица.</p> <p>— Па јеси ли смислио, како ћеш јој здравити?</p> <p>— А нашто то?...{S} Ја ћу онак |
| сама је, с прекрштеним ногама, села на ћилим.</p> <p>— Данас је петак — рече баба; — јутрос ка |
| ао је низак кревет, застрт неким старим ћилимима.{S} Оданде узе један сламњи јастук, те га пону |
| имин побратим беше добар човек; истина, ћифта, али ни упола себичан као данашња ћифтарија. <pb |
| варошица за његову несрећу чула, сваки ћифта запитао би га: „А, чича-Тимо, где су ти две класе |
| ћифта, али ни упола себичан као данашња ћифтарија. <pb n="365" /> Он је у дућану врло мало еспа |
| акалници нађеш макар и аковче, наћераћу ћифту, да га наштину испије мјеште препеченице...</p> < |
| /p> <p>— То је Ленка, ћерка газда-Живка Ћорбуџаковића...</p> <p>— Лепо, Ленка, треба и даље да |
| у име сачува.</p> <p>То је био као неки ћорсокак, који је водио од цркве касарни.{S} Одмах у пр |
| и у тај мах шушну сирота Милка из свога ћошета, откуда је чула говор свога оца, а после видела |
| ошћена, отишла, да се у неком усамљеном ћошету куће сита наплаче, и кад је лепа Гркиња поред ње |
| руку!</note> <note xml:id="SRP18760_N2">Ћошка се зове пред кућом од дрвета начињен као балкон.< |
| о разиђоше, Гркиња је забринуто села на ћошку,<ref target="#SRP18760_N2" /> скупила се скоро у |
| одолети, него је онде у кујни, у једном ћошку, загрли и тако је силно цмокну, да се дете у соби |
| дине!{S} Никад више нећу!...{S} Богами, ћу од корице до корице све да научим, сутра ћу да научи |
| авоље бриге!{S} Сад само не знам, да л’ ћу президијално, писмом, али депешом о томе да извјести |
| ладожења, са којим ћу ја вековати, кога ћу ја волети?{S} Теше ме: навићи ћу се!{S} Болесник заб |
| прекиде му реч Гркиња, — кад чујете, да ћу на беседи и ја декламовати...{S} Онда?</p> <p>— Онда |
| о је написа!{S} Е, знади, учитељице, да ћу забранит’ продају мастила за читав перковачки округ! |
| ...{S} Онда?</p> <p>— Онда, наравно, да ћу остати... — доврши препредени богословац, рукова се |
| и одмах четворици верна!{S} Наравно, да ћу ја од свију највише одликовати проту, с њиме ћу и шп |
| те, неће ми се одрећи...{S} Наравно, да ћу пред министром друкче стојати...</p> <p>И уједанпута |
| м намерна у Београд ићи.{S} Наравно, да ћу прво моју госпа-Јустину походити; више му не треба, |
| част!...{S} Кад се мироноше, наравно да ћу ја прва бити на реду; при самоме причешћу <pb n="368 |
| дунста?...{S} Е, ако је баш тако, онда ћу је целу обрати...</p> <p>— Нећу дунста — смејала се |
| у таку песму, а кад буде ваша слава, ја ћу је декламовати.</p> <p>— Сад, касти, не могу, имам в |
| , госпођо, а ви се ослоните на мене, ја ћу гледати да вам још до подне све набавим.</p> <p>— Мо |
| 68" /> такође; а кад се навора дели, ја ћу гледати, како се другим којекаквим судоперама пружа |
| здравити?</p> <p>— А нашто то?...{S} Ја ћу онако по новосадски: егзабрукто. </p> <p>И он се диж |
| о!{S} Неће ни добро сванути сутра, а ја ћу се већ доселити, па онда нек’ прсну сви од једа!</p> |
| } Они ће пити у здравље младенаца, а ја ћу у Београду са госпођа-Швабићком по свим стазама и пу |
| } Кад дођем пред госпођу Швабићку, а ја ћу се тек онако мало осмехнути...</p> <p>И она гледаше |
| а прота и Никола нека се упрегну, а ја ћу остраг гурати, док се не расхлади...{S} Ха, ха, ха!. |
| реба, побратиме, — рече бакалин, — и ја ћу ти донде све што ваља спремити, само ти напиши мало |
| дахну.</p> <p>— Ствари су скупе, али ја ћу ти их дати, макар и за нешто старо.{S} Па кад се ти |
| огом, децо и школо!...{S} А секретарима ћу рећи: „Слуга сам покоран, свих пет секретара!{S} Зап |
| и моју Јустину по белим обрашчићима, па ћу јој казати: „Драго дете моје, кад видим ваше <pb n=" |
| Чивутима београдским, згрнућу новце, па ћу да подигнем у моме винограду пивару; кућу већ имам, |
| д корице до корице све да научим, сутра ћу да научим!</p> <p>— Лези, вуцибатино!{S} Ревизор иде |
| обунио!...“ — И још много друго којешта ћу говорити, од чега ће му се кожа јежити и коса на гла |
| чак у Турску...</p> <p>— За вашу љубав ћу све могуће употребити, само да вас задовољим.{S} Чич |
| тело и једна душа!..{S} Да, збиља, кад ћу се ја к вама доселити?</p> <p>— Још сутра, слатки Ти |
| мњив, прави Луцифер!...{S} Чекајте, сад ћу ја видети, можда већ и спава...{S} Знате, то му му ј |
| што погрешио?...{S} Е, кад је тако, сад ћу ја све то поправити!</p> <p>И пре него што је чича-Т |
| рте на мршавоме лицу своје гошће. — Сад ћу ја, моја лепа госпођо!{S} Сад! — говорила је баба, — |
| дговарао је звучан детињи гласић. — Сад ћу доћи!</p> <p>— У собу се вуци, опајдаро ниједна! </p |
| бахиле походила, госпо!{S} Чини ми се е ћу баш са тебе вас дан данашњи имати среће.</p> <p>И он |
| ла?...{S} Их, гром те спалио!{S} Та све ћу палачинке само због тебе покварити!</p> <p>Тако је т |
| и најпрепреденији, веровао!{S} А после ћу помиловати моју Јустину по белим обрашчићима, па ћу |
| свију највише одликовати проту, с њиме ћу и шпацирати, али само кад се смркне; нећу да ме огов |
| , и прота, и моја Јоханида!...{S} Њојзи ћу купити саонице, па кад јој буде врућина, а прота и Н |
| ти, само да вас задовољим.{S} Чича-Тими ћу одузети једну класу, кир-Николу ћу протерати; а ви, |
| , кога ћу ја волети?{S} Теше ме: навићи ћу се!{S} Болесник заборавља на шећер, навикава се на п |
| а спавајте, а ја, кад се опоравим, доћи ћу и сама!...{S} О, зла неваљалца, а баш ме је за срце |
| јежила!{S} Је ли то младожења, са којим ћу ја вековати, кога ћу ја волети?{S} Теше ме: навићи ћ |
| су премести.{S} Јест!...{S} А ово друго ћу продати Чивутима београдским, згрнућу новце, па ћу д |
| S} Бабу ослон’те на мене, знам ја, како ћу се њојзи осветити!{S} А и ревизора гледаћемо да пону |
| све бадава, дете је сувише младо, како ћу да га удам?...{S} Ал’, ето, она је навалила, да је у |
| ој муж; а мужа треба да волимо!{S} Како ћу га ја волети?{S} Леп је, веле, али ја не видим ту ле |
| Папраг и сам за себе старати!{S} И тако ћу гледати да се, колико сутра, са њиме насамо разговар |
| Купио сам, дакле, два јагњета, а једно ћу добити од газда-Милчића на поклон.{S} Знате, има син |
| је сам растопио од Гркињиних чарапа, то ћу поклонити моме једном човеку, што је у министра изра |
| неколико година заборавиле.{S} Мимо то ћу му казати, да не иду редовно у цркву, да се исмевају |
| S} Таке салате није ни цар јео, као што ћу је ја мојим сирћетом зготовити!{S} Па учи л’ се то у |
| нас су тебе гонили, а сутра мене; данас ћу ја изгубити службу, а сутра ћеш ти; и то ће тако ред |
| у им, богами, смрсити конце, кир-Николу ћу преместити у Хомоље; а кад се он са својом вештицом |
| Тими ћу одузети једну класу, кир-Николу ћу протерати; а ви, стара госпођо, осим похвалителног л |
| ма бољих!{S} Па она чачкалица!{S} Е, њу ћу баш поклонити господину Швабићу, и онако знам, да му |
| занемареног сирочета.{S} Дуго је, тако, ћутала, а после се диже, узе из неког сандучета мали је |
| ?{S} Ха?...{S} Вештице!</p> <p>Милка је ћутала; поглед јој беше миран, сталан, а усне је јогуна |
| оју Милку, што је целог вечера невесело ћутала и што је, вели, напућила те своје усне.{S} И он |
| е Божићу.{S} Напротив, Милка је озбиљно ћутала и пришивала шарене шепутлице на своју венчану ха |
| иједан могао бити задовољан, али су сви ћутали и нико не смеде ревизору ни беле приметити, ни р |
| > </quote> <p>Људи су га слушали, па су ћутали; а он је, сиромах, једнако млатио рукама, једнак |
| њу за свој народ погинути...{S} Људи су ћутали, само њих два практиканта и Гаја берберин, који |
| ужбу замислио, а после кратког озбиљног ћутања окрете се старој госпођи:</p> <p>— Будите уверен |
| , а не би ништа одговарао; па и онда је ћутао, кад га је обожавана Гркиња из куће истерала.{S} |
| итељ богословац!...</p> <p>Чича-Тима је ћутао.</p> <pb n="397" /> <p>— Сиромах старац! — говори |
| окреченоме лицу?...</p> <p>Чича-Тима је ћутао забринуто, знао је он, да му деца нису баш спремн |
| есеље није могло продужити.{S} Прота је ћутао као убијен, чича-Тима је грискао своје проседе бр |
| 329" /> одговор.{S} Али чича је једнако ћутао оборених очију, а на лицу си му видео зловољност |
| брости, да јој то примети, него је само ћутао и није се више усудио подићи очију, да мери лажљи |
| прота без Гркиње?</p> <p>Старац је само ћутао.</p> <p>— А знаш ли, шта је с гросмутерком?...{S} |
| елој тој ларми само је Папраг замишљено ћутао; не што није доста пио и што није био весељак, јо |
| нео је, али није имао куд, већ је мудро ћутао.</p> <p>— Сад је на мене ред, да частим — рећи ће |
| ти ћеш, синко, о целом нашем разговору ћутати, нарочито пред Гркињом.</p> <p>— Молим, молим, с |
| Молим, молим, слатки господине Тимо!{S} Ћутаћу као риба.{S} А, верујте, што се мене тиче, не би |
| воју ћерку удавачу...{S} Девојче испрва ћуташе, али кад јој је отац пофторио то исто питање, он |
| , касти; али сад јаја какоћу, а кокошке ћуте!...{S} Па нека ми ко каже: учитељ Тима не зна ништ |
| кад је видео, да је дупке пуна, да сви ћуте и да су упрли очи у њега, он се још мало издиже и |
| <p>Кад је чича-Тима сео, бакалин извади ћутећки кесу иза појаса, па му пажљиво изброји стотину |
| у, да се и прота и чича-Тима мргоде?{S} Ћути!...</p> <p>— Да им Бог поживи дечицу, и, дабогда, |
| ете...</p> <p>Чича-Тима је оборио очи и ћути замишено.{S} Тада је првипут осетио да га Гркиња в |
| ече, љутито окренув се госпи; — само ви ћутите, ви, који сте још и тамо преко држали актерке у |
| многи и гросмутерком називали, –- само ћутите, немојте ником ни речи говорити; данас је 24., с |
| оју поиграти у колу.{S} А сад, дабогда, у здрављу да се видимо и лаку ти ноћ!</p> <milestone un |
| чуђења...{S} Стара госпођа гросмутерка, у својој црној хаљини, на нос је натакла наочаре, подбо |
| егова кћи Милка.{S} Она, кад је видела, у каквом јој се расположењу отац из чаршије вратио, а о |
| ровом, као неком густом шумом, обрасла, у којој, место славуја, зелене жабе прижељкују; а десно |
| пан човек, у дебелим сукненим хаљинама, у фесу, а под оружјем, уђе у собу.</p> <p>— Добро јутро |
| њаше на најучтивији начин, а чича-Тима, у ономе расположењу, шта је могао друго чинити, него на |
| о, према својим душевним способностима, у класе подељени, а то тако бива и у Лондону, само у ми |
| а виси паучина, на орману пала прашина, у кујни судови неопрани...{S} Да свисне човек од муке:! |
| !</p> <p>Трговац гледаше, пун саучешћа, у чича-Тиму; беше му жао човека, кога је већ толико год |
| сељачке кућице: уђеш у авлију — коров, у башти — коров, на тавану такође — коров!...{S} Дакле, |
| обилазећи све могуће господске станове, у намери да све оне, који јој сујети не ласкају, једним |
| у познати!...</p> <p>И чича-Тима хтеде, у име отпоздрава, нешто проговорити, али које ракија, а |
| у Србији, као и у осталом свету, мале, у њима свако свакога познаје, —- па је ли чудо што су с |
| одавде, господине, на пример у Хомоље, у Црну Реку, или, ако је могуће, чак у Турску...</p> <p |
| дин-Тимо, шта чини удаја; ту се, богме, у радости заборавља и ручак и вечера!</p> <p>-— Бре, не |
| ећа га господа једу...{S} Дакле, знате, у Гркиње су очи као кувана лобода.</p> <p>—- Ал’ тек је |
| е?..</p> <p>— А мелшпајз?....{S} Знате, у Новоме Саду ни обичан ручак не прође без мелшпајза.</ |
| били, да ко би други?...{S} Ја, видите, у колико вас волим, у толико и вашу Милку; управо рећи, |
| саровице па до министра и министровице, у свако доба отворена била?...{S} Није се то једанпут д |
| спође, а, богме, и постарије госпођице, у целоме Перковцу морало до срца дирнути; а кад су још |
| чи, онда се уверио да је у својој соби, у својој рођеној постељи, а ниже себе на миндерлуку вид |
| д јарости; а кад се он приближио њојзи, у намери да је загрли, да је пољуби, она га немилостиво |
| јућим дететом, те га нежно, родитељски, у оно бело, глатко, чело пољуби...{S} На тај пољубац се |
| ва натрапају на њега; па кад су видели, у каквом је стању, они га узеше под пазухо, па га однес |
| сила нисам.{S} Могу ти, ако је по вољи, у длан и у карте гледати, како је теби угодније.</p> <p |
| гао срцу одолети, него је онде у кујни, у једном ћошку, загрли и тако је силно цмокну, да се де |
| е се ућути, онда ће на средину ступити, у белим рукавицама и црном салонском капуту, нека надув |
| ату, па и младенцима, и њиховој својти, у здравље; али ја сад желим, уколико ми силе допуштају, |
| румбета и други сваковрсни инструменти, у којима се, опет по казивању перковачких грађана, потп |
| ним својим очима, без и најмање свести, у доктора...{S} Остали болесници, који су у истој соби |
| " /> <p>Он као да је о оној маленкости, у коју сте и ви уплетени, нешто прокљувио; дакле, пазит |
| ча-Тими!{S} Е, па где су данас младићи, у које ће се младе жене и девојке толико заљубити, као |
| се Папрагу: — Ви сте, по свој прилици, у самој резиденцији маџарској положили основе своме дан |
| из неког сандучета мали један завежљај, у коме беху смештене њене одавно забачене играчке.{S} Ј |
| о ни изговорио, а некакав крупан човек, у дебелим сукненим хаљинама, у фесу, а под оружјем, уђе |
| је надмашила и Париз...</p> <p>— Знам, у чему — прекиде га учитељ IV разреда. — У окладу, да с |
| ?...{S} Ја, видите, у колико вас волим, у толико и вашу Милку; управо рећи, ја сам њена друга м |
| ло, — што се мора с њим, као с колегом, у једној згради састајати, па, наравно, из уљудности и |
| рукама, једнако је говорио и доказивао, у доказивању је тако далеко отишао, да је и то хтео фак |
| аги плашљиво...{S} Ко би се томе надао, у ово доба ноћи?{S} Така част|...{S} А ја, сирота, ниса |
| >— Да, где сам, оно, стао?...{S} Право, у кованлуку код деце...{S} Е, па, дабогда, као што она |
| иако је о противноме био уверен: — Ево, у литру ракије и четири каве, па нека г. Папраг реши, а |
| спречи на њега:</p> <p>— Господин-Тимо, у колико се сјећам, ја сам вас због вашега владања више |
| аспитатељка, која је, међу нама речено, у Срему и бабица била, узалуд се трудула, да чича-Тими |
| мах, наима за црквењака, удара у звоно, у клепало, а од сваког звука чини му се да чује глас ст |
| есима и упутила би је у какав манастир, у коме је највише калуђера живело, да се онде каје и да |
| има Св. Петар, а од Св. Петра је, опет, у рангу већи Св. Илија, и то тако иде у бесконачност.</ |
| че учитељ, — каква ли је оно маленкост, у коју сте и ви уплетени?</p> <p>— Пст, ни речи о том.. |
| <p>— Па и опет је, знате, што ’но кажу, у неколико градуса лепши и од вас!...{S} Хе, хе!{S} Баш |
| тане свирати, па се тек у томе случају, у највећем смеху и пљескању, распусти коло...{S} Али и |
| ћ ужди ка и метиљава овца, те настрану, у бијег! — Он приђе к њојзи и хтеде се с њом руковати, |
| а, упутила се право горњој мали.{S} Ту, у томе усамљеноме крају, ретко је кога сретала, а кад б |
| је ово свечан тренутак у нашем животу, у животу овдашњег грађанства, онда може ли ми ко замери |
| , а сам са Тимом оде у споредну собицу, у којој ништа не беше, до један неофарбан сто и две дрв |
| и, уствари, она није била за тај позив: у њеној природи је било и сувише подмуклости, сувише да |
| . ревизор дошао, нашао је празну школу: у свакој скамији седе по двоје или по један; из земљопи |
| су се задивили големој промени на њему: у лицу је био блед, изнурен, хаљине му беху отрцане, а |
| итав свет из њезине детињске прошлости; у свакој цртици тога прописа гледало је јадно дете свој |
| ш није избелео, пустила низ зелене очи; у лицу је и по себи била бела, али да би добила и ону з |
| ка, пружао се коровом обрастао сокачић; у њему беше само једна кућица, кровином покривена.{S} О |
| намештена и накинђурена, <pb n="375" /> у стању је била по два сата пред огледалом седети.{S} Ч |
| воја предавања, заседоше <pb n="307" /> у оџаклију око ватре, која је по ваздан на огњишту гору |
| нека блиска рођака Наполеона Трећег!{S} У кући му је клавир, ћемане, трумбета и други сваковрсн |
| у мастила за читав перковачки округ!{S} У којој бакалници нађеш макар и аковче, наћераћу ћифту, |
| </p> <p>— У дромбуљу, млијеко ли му!{S} У гајде!{S} Огубавио, богдице, ка и надухан миех!{S} Ка |
| м да једем кајсија!{S} Ха, ха, ха!..{S} У вашем винограду има лепих кајсија, а особито она, што |
| ве очи?...</p> <p>— Молим, молим!...{S} У лепе Гркиње су плаве очи, баш као небо плаве...</p> < |
| ваљан, па, веле, и да је научен!...{S} У Београду је учио богословију, старином је, истина, Ци |
| га нашле, спровео га је у болницу...{S} У болници му <pb n="395" /> свукоше хаљине, дадоше му м |
| ренашање лажних и истинитих гласова.{S} У њеној крви не беше ниједне капи женске нежности; она |
| верица, покупи и мету у своја недра.{S} У том тренутку уђе чича-Тима у собу.{S} Нос му беше црв |
| држао је у Перковцу неки деда-Спира.{S} У његову кавану ретко да је кадгод, и то сигурно послом |
| сиромах! </p> <p>И он са другом оде.{S} У мраку једва натрапају на њега; па кад су видели, у ка |
| ом сам поступао, не може лепше бити.{S} У мом разреду ретко да је које дете и умрло, само је је |
| и имати нешто, што је одиста знатно.{S} У свакој се мора наћи или неки старац, који још није за |
| смешило, а махом је бризнула у плач.{S} У таком тужном расположењу затече је и лепа Гркиња.</p> |
| ати противу класа. — Оно јест — рече, — у школи међу ђацима могле би још и остати оне три, већ |
| p>— Он ће се угушити — рече начелник, — у хапсу, на вјешалима ће се угушити!...</p> <p>— А то ћ |
| чему — прекиде га учитељ IV разреда. — У окладу, да сте у тој надмашности разумевали маџарску |
| него да сама одем — рече гросмутерка. — У недељу ће они благовати на Папраговој свадби, лепо!{S |
| мбинације о својој лепшој будућности. — У Америци, веле, има попова и од нашег пола, па што, ка |
| детињи гласић. — Сад ћу доћи!</p> <p>— У собу се вуци, опајдаро ниједна! </p> <p>Дете, тако од |
| т Југовића свирао у клавир!...</p> <p>— У дромбуљу, млијеко ли му!{S} У гајде!{S} Огубавио, бог |
| говац, — куд си сад наумио?...</p> <p>— У Београд!...{S} Зар не знаш, тамо ће сутра бити крштењ |
| ледати, како је теби угодније.</p> <p>— У длан! — рече Гркиња.</p> <p>— Мети белегу! </p> <p>Гр |
| вољи куцну са старом госпођом:</p> <p>— У ваше здравље, моја драга госмутерко!...{S} Мало је уч |
| шуњајући се из једног „надлежателства“ у друго и обилазећи све могуће господске станове, у нам |
| мађије, којима ће „плод чрева својего“ у ред довести; па кад је то све употребљено било, а без |
| ио је ручак већ спреман, супа готова, а у једној великој кастроли је спанаћ; а кад је учитељ до |
| д собом, од прилике као нека петачка, а у десну је узео неку дрвену маљицу, — ни буздован Краље |
| као снег бело, дугуљасто, очи плаве, а у њима, као обично у сирочади, почиваше нека меланхолиј |
| ти, петком умијете, недељом очешљате, а у среду дате јој и чисту кошуљу; касти, она, се у Перко |
| верити.</p> <p>Растом је био осредњи, а у ширину је много боље напредовао: два добра човека теш |
| отрцани сламњи шешир с новим вуненим, а у лепу Гркињу ниси смео ни погледати: ту су ти шешири с |
| Ето, пријатељу, мозак ми је потресен, а у грудима ми је нешто тешко, боли ме, <pb n="352" /> а |
| се није по њој ни десет минута шетао, а у дивно руменило залазећег сунца није ни погледао...{S} |
| ead>Х.</head> <p>Четвртак је освануо, а у само свануће дође и Папраг у чаршију.{S} Отишао је ма |
| {S} То беху већином богаташка деца... а у очима добре, али сиромашне, деце, трептаху сузе незад |
| ати у њих, па да се сита не нагледам; а у њега су мале, жмираве, очи, — страх ме хвата, кад их |
| А сви знамо, да је из Новога Сада!{S} А у Новом Саду би се срушио тороњ на саборној цркви, кад |
| прва знања знали су ама као вода!{S} А у протоколу стоји забележено: „Успех незадовољавајући“! |
| а два мужа; неки говоре, и више...{S} А у другој кући становао је један Грк; тај је, опет, држа |
| уколико му понеку, с руског преведену а у читанци отштампану, причицу позамашно награђује; а уч |
| е такође, е, а граматика шта ми и треба у другом разреду?{S} Са децом сам поступао, не може леп |
| обичају, руци, али он не допусти, да га у руку пољуби.</p> <p>— Добро, добро, Милка, — рече, пр |
| уди трче за њим, скидају капе и љубе га у руку; после га гледа међу свештеницима из оближњих се |
| и поклончића приђе му ближе и пољуби га у руку.{S} Стари деда-Спира, који је ту параду из прикр |
| то, откуда Гркињи виново лишће, иако га у то доба свака кућа у Перковцу на товаре имати може; ч |
| еда, који се у тај мах налазио код њега у винограду, отвори писмо, па кад га је прочитао, он га |
| — Ми, видите, Тимо, немамо никога свога у овоме несрећном Перковцу; ја сам, као што знате, из Н |
| Отиди, Радоване, и кажи учитељ-Тими, да у девет сати непремјено дође до мене ради неког саопште |
| разреда, — то ћете ми тек допустити, да у сваком сталежу и свугде има постепености, која се код |
| ема зурлама лук и вода!{S} Ја мислим да у Венецији њих тројица засвирају, да би и само звоно Св |
| старе љубави?{S} Та чисто би зажелео да у земљу утоне, да га нема!...{S} Хтеде све да слиндари |
| деце трудио, и мени јектичави Швабић да у протоколу само толико — ка од беде — забележи: „Успех |
| ног Железниковића, што га је наша влада у Париз слала, сигурно зато, што овде није могао ништа |
| } Данашња млада и девојка треба да пада у очи, нема ти ту стида и скромности!{S} Истина, ја те |
| на њему, и све јој се чини као да гледа у женску препрату, па би, чисто, на њу да намигне, али |
| ности, очију и не диже горе, само гледа у хартију...{S} А кад се учитељ Тима стао врпољити, па |
| аносом, уздахну дубоко, а после погледа у бледи месец.{S} Али шта то би месецу?...{S} Он се нек |
| .{S} Ама да видите, како умилно погледа у ове практиканте, што од неког доба крстаре по нашем с |
| гледао у Милку!{S} Као дете што погледа у шећер.{S} Па вели: „Ох, да ми је хоће учитељ Тима дат |
| рковцу ради, то је шкандал!... (Господа у Србији воле, кад им се понека страна реч уплете)...{S |
| е ћеш се жестити.{S} Ево, гледај, свађа у кући!{S} Новац из куће!{S} Неприлика!</p> <p>И црте н |
| гледао, накашља се зловољно и прогунђа у себи: „Но, и то мора да је неки Шваба!{S} Шерет!...{S |
| о је био уверен, да би му стара госпођа у многоме могла помоћи; али се узјогунио и не хте тражи |
| га браћо!</p> <p>— А знате ли ви, да ја у Бајковцу нисам могао ни 25 ђака скупити, и то све збо |
| са очима, који не би увидео, да сам ја у свему лепша од оте несрећне Гркиње — говорила је у се |
| аше снаге и спољашности тек онда добија у своме изгледу, кад је мало више неглиже обучен.</p> < |
| показиваше тврду вољу и сталност, која у тим годинама не приличи оној мекој детињој облини, на |
| једна суза.</p> <p>— Ах, да ми је мајка у животу!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Стара |
| елникове собе изишао, а уђе гросмутерка у својој обичној црној хаљини; проседу своју косу склон |
| говеђој чорби или као загорела запршка у некаквој маџарској тарани: није било у чинији зрнцета |
| егове собе, весело се смејала и гледала у збуњено лице свога обожатеља.</p> <p>— Но, но, драги |
| ку голему стару бунду, па би се умотала у какву црну исхабану шамију, само да се, колико толико |
| еспап, те је лађа сасвим доцкан стигла у Београд.{S} Сваки је путник гледао где ће пре на кона |
| ни једног похвалила, а што је год могла у својој пакости измислити, све је то на кир-Николу и л |
| Страхинића бана удата, да је она умела у трумбету свирати, то вам могу историјским <pb n="343" |
| Је ли то прошлост, што је у стању била у детињим грудима толику тугу покренути?{S} Међу остали |
| аворе, коју су пред своју смрт поделила у Св. Гори три јерарха...</p> <p>Гркиња је дубоко уздах |
| се скоро у клупче, а главу је наслонила у крило; залуд <pb n="384" /> је зваху и деца, и чича-Т |
| — Сад, касти, не могу, имам важна посла у чаршији, а и глава ми је, касти, мало буновна.{S} Сут |
| ју, чим сване, па они, који имају посла у пољу, попију код куће по две-три чаше ракије, па иду |
| се часом насмешило, а махом је бризнула у плач.{S} У таком тужном расположењу затече је и лепа |
| <p>Као да су сва четири секретара дошла у Перковац, па ми је сваки од њих по једну класу одузео |
| проседе бркове, а Гркиња, како је ушла у кућу, није више ни излазила, само си могао из куће чу |
| рећег разреда хвалили су поделу учитеља у десет класа, којој је основа дубока мудрост.</p> <p>— |
| ала, <pb n="327" /> као да је баш збиља у њега и заљубљена, а и чика-Пају је радо предусретала, |
| има доказати: да човек који не свира ма у који инструменат није у стању за свој народ погинути. |
| и поверити.{S} Лане, кад сам о феријама у резиденцији била...{S} Али даље вам не смем говорити, |
| нети, која би је својим заносним бојама у тузи њеној утешити могла.{S} Али напослетку, љуљана т |
| би да пишем Милкиним старијим сестрама у Левач и у Стиг, па да и оне знају.{S} Ал’ кад ви друк |
| ојом супругом, са синовима и са снахама у чисто српском богатом оделу.{S} Он је корачао сасвим |
| гу покренути?{S} Међу осталим ситницама у завежљају нађе она једно парче још прљавије и згужван |
| љубљена је у мене.{S} А оно, касти, има у кога!{S} Истина, сам мало ушао, касти, и у године; за |
| се сећати, зашто...{S} Штогод жена има у нашем Перковцу, све су је омрзле; ја се чудим, како д |
| сторија вароши Перковца крупним словима у своје сјајне листове забележити.{S} Па кад сви знамо |
| недра.{S} У том тренутку уђе чича-Тима у собу.{S} Нос му беше црвенији него обично, очима је з |
| бићеш сто дуката.{S} Један је чича-Тима у Перковцу!{S} Само гледај да о томе Гркиња што не дозн |
| никад слагала!{S} И кад ће се чича-Тима у њену лепоту загледати, она јој је предсказала; и кад |
| оходила, да не пада толико становницима у очи, узела би на себе неку голему стару бунду, па би |
| еби, — да је ова стара будала заљубљена у ову уштиркану лутку, и да та лукава Гркиња, колико ње |
| или, напослетку, нека стрина, која зна у пасуљ гледати, врачати и бајати.{S} Али у самоме Перк |
| једне жалости, а скоро та иста судбина у животу: данас су тебе гонили, а сутра мене; данас ћу |
| ли мораш ми још казати, каква је љутина у кући и какви ће новци из куће?</p> <p>— Хоћу, благо б |
| су се опет слагали: кад је, н. пр. она у неког удовца мало ватреније погледала, па баш и кад б |
| са својим мужем сигурна, све док је она у овој вароши.</p> <p>Господин Швабић се на њену тужбу |
| {S} То само нећу!...</p> <p>Тако је она у своме меком кревету премишљала и већ је у мислима гле |
| н Копривић!...{S} Ових дана сам намерна у Београд ићи.{S} Наравно, да ћу прво моју госпа-Јустин |
| учинити; он ће на сваки начин 25. јуна у Перковцу бити, — наравно, да ће код вас на квартир и |
| и лице свога младожење, кога је Гркиња у тој намери довела, да је усрећи. — А гле Милчице! — р |
| „Красна жена, млада па лепа — вели — па у каквога се зврндова загледала!“...</p> <p>— Оно, каст |
| се, сиромах, наима за црквењака, удара у звоно, у клепало, а од сваког звука чини му се да чуј |
| лица. — То значи, да и наша влада удара у клавир, а то је: на јавном месту исмејавати владу!{S} |
| враћала, затекли су господина секретара у четвртом женском разреду, где с најозбиљнијим лицем п |
| ог костура, што му клопарају сува ребра у празној кожи?{S} Што му је сав облик у носу смештен?{ |
| ивару чуло се, где псето лаје, а унутра у кући потмуло је кашљала стара баба.{S} Кад је Гркиња |
| и, а годишње бар десет учитељских класа у џепу!</p> <p>Трећи разред га гурну лактом.</p> <p>— Т |
| али, да случајно не дође за практиканта у суд перковачки неки правник из Београда, по имену Жив |
| у, да је он — луд, да ништа не зна, шта у пићу говори, а прота се заверио, да ће о томе шкандал |
| ош ударају мртвијем задахом, и гле, шта у овоме пијаноме Перковцу починише!{S} Бар да је на њој |
| } И то баш протин капелан!{S} Ако ништа у томе чину није лепо, а оно су бар приходи, да лепши б |
| трећу набрзо постарао, па му и та трећа у вечност оде, и он по трећипут остаде удовац...</p> <p |
| ово лишће, иако га у то доба свака кућа у Перковцу на товаре имати може; чули су и за кајсије и |
| могла гледати кроз прозор, кад је кућа у авлији?{S} И он хтеде нешто говорити, како би сумњиче |
| е <pb n="336" /> сврате још пре сванућа у кавану, па се онде почасте понеком кавом и одлазе у с |
| ти, напио ракије...{S} Ал’ је шљивовица у тог Маринка, баш је, касти, ни у Срему нема!</p> <p>Д |
| само један ред, што га је безобразница у пуној дворани, пред најотменијим светом, јавно изгово |
| јем, па, вјера и Бог, госпођо, три срца у мени заиграју!{S} А, Бог зна, по лицу ти судећи, река |
| и кад су већ ручали и по неколико чаша у здравље срећне женидбе и младенаца попили, чича-Тима |
| жно метала, оста она иста ватрена љубав у старчевим грудима, као онога тренутка, кад је првипут |
| освануо, а у само свануће дође и Папраг у чаршију.{S} Отишао је мало до деда-Спире, узео је чет |
| ова с њим, па оде, а он се врати натраг у собу и онде узе опет онај строги, забринути, изглед.{ |
| је Тима, коме је, наравно, таки предлог у рачун ишао. — Дабогме, да би то тако требало удесити! |
| егу познавао, да нема речитости, и, кад у пићу говори, да ће ма што лудо изговорити.</p> <p>— Г |
| је, једнако се церека и смеје...{S} Кад у школу ступи, он се насмеши; ако му прозвано ђаче зна |
| видео клањања и метаније, ја већ никад у животу нећу!{S} Начелник се, касти, измиче, а он за њ |
| . — Дакле, побратиме, ти као велиш, сад у недељу?</p> <p>— Па, касти, шта ћемо и да оклевамо?{S |
| рошла кроз целу чаршију.{S} Кога је год у путу или пред дућаном видела, она му се поклонила, по |
| и ви баш сигурни?</p> <p>— Све доклегод у деда-Спире траје горке ракије, ја сам сигуран да ће и |
| миг своје обожаване Гркиње, да какогод у чему не погреши; али поред свега тога опет није могао |
| збуњен, накашља, узе шешир и оде некуд у чаршију; онде се навртатио на две-три бакалнице и у с |
| амо ако узима куражи, — а старе су бабе у томе и од <pb n="326" /> лава куражније, — дакле, ако |
| а је у пићу говорио...{S} А таке услуге у Србији су се свагда високо цениле, па је ли чудо, да |
| ди су, а век је дуг, па, богме, ако где у чему и буде мане, дотераће се, ујдурисаће се.{S} Има |
| овако ми долази баш као да сам га негде у комендији гледао.</p> <p>— Хе, побратиме, не знаш ти! |
| девојке <hi>морају</hi> удати, да нигде у свету <hi>нема девојачког села</hi>; а ја бих у њему |
| ња, али га Гркиња узе под руку и одведе у своју собу — на ручак.{S} Милка остаде сама, погледал |
| , у рангу већи Св. Илија, и то тако иде у бесконачност.</p> <p>— Е, баш кад тако у тим класама |
| , није могао срцу одолети, него је онде у кујни, у једном ћошку, загрли и тако је силно цмокну, |
| , да своју гладну децу захрани, — донде у Ајглерову хотелу свира банда, младићи у финим чојаним |
| <p>После таког разговора чича-Тима оде у чаршију; али се није по њој ни десет минута шетао, а |
| гостом, исказа му здравицу, а после оде у другу собу, да види, шта деца чине.</p> <p>— Не знате |
| попио своју грку, он се препоручи и оде у своју школу.{S} Није се још ни три корака од Спирине |
| но рукова се са својим човечуљком и оде у чаршију, да онде купи за десет пара алеве паприке и д |
| , а већ је натукао шешир на главу и оде у чаршију.{S} Кад је поред своје Милке прошао, она му п |
| уди Папрагу столицу, а сам са Тимом оде у споредну собицу, у којој ништа не беше, до један неоф |
| ити.</p> <p>У таком разговору свако оде у свој разред, где је одмах настала нема тишина.{S} Али |
| н, да би га из те забуне извукао, пређе у разговору на будућу свадбу. — Дакле, побратиме, ти ка |
| а кришом из семинарије утекао, да обиђе у оно време јако и лепо осветљену „Црвену Лампу“, па и |
| , касти, паметно учиниле да код госпође у школу дођу; имале би шта чути!</p> <p>Гркиња се задов |
| > <p>Дете, тако од дванаест година, уђе у собу; коса му беше још неочешљана, руке неопране, али |
| им хаљинама, у фесу, а под оружјем, уђе у собу.</p> <p>— Добро јутро, учитељ-Тимо!...</p> <p>— |
| абаве, поче својски одазивати: прво уђе у дворану, једном мили-и са три лојане свеће осветљену, |
| се онде почасте понеком кавом и одлазе у своје радионице; само трговци и господа долазе, кад с |
| ечем није са четвртим слагао, али га је у многоме, опет, волео, узе га под руку, па, шапћући му |
| које су се у њега нашле, спровео га је у болницу...{S} У болници му <pb n="395" /> свукоше хаљ |
| о и не мари, још гледа, ако може, да је у својој пакости здере и позледи...{S} Стога је чича-Ти |
| ења, — то ће рећи, мој господине, да је у Србији ружан ваздух, да нема доста слободе, и да је н |
| гунасто једну у другу упила тако, да је у тај мах изгледала као да изазива, пркоси; а кад је Гр |
| ад је отворио очи, онда се уверио да је у својој соби, у својој рођеној постељи, а ниже себе на |
| ма...{S} Другипут би му се чинило да је у некаквој гостионици, и онда би се тужио како је све с |
| ша од оте несрећне Гркиње — говорила је у себи. — Шта има на њојзи?{S} Кожа и кост!{S} На глави |
| јест, касти, она ме воли и заљубљена је у мене.{S} А оно, касти, има у кога!{S} Истина, сам мал |
| угом задовољна, растадоше.{S} Гркиња је у бабино казивање била потпуно уверена, — та њу баба јо |
| је замишљао да је код своје куће, па је у занетости тражио своју обожавану Гркињу; молио је, пр |
| уочи Божића који списатељ пио и шта је у пићу говорио...{S} А таке услуге у Србији су се свагд |
| одликовања ради, ради ранга! — А кад је у кавани приметио и младога Папрага, који му је и сувиш |
| ути, кад би га неко увредио, или кад је у некаквој бризи, — не би се могао смирити, све док се |
| једним ударцем упропастити, — донде је у Перковцу текло весеље.</p> <p>Учитељ Тима је заклао п |
| 86" /> па га пољуби у образ, а после је у мраку нестаде...{S} Прота се осврте два-три пута, да |
| ворила о тешким гресима и упутила би је у какав манастир, у коме је највише калуђера живело, да |
| асвим умиљато осмејкујући се, пољуби је у њену мршаву руку.</p> <p>— Драго ми је — рече, — и за |
| ..{S} Е, бадава, види се човек, који је у Пешти васпитан!...“ А после гласно додаде:</p> <p>— Г |
| <p>Папраг се збунио, а бакалин, који је у свему био мудар и окретан, да би га из те забуне изву |
| за вечеру треба.{S} Наравно, да јој је у свему помагао њен филозоф, кир-Никола.{S} Сав се, сир |
| данашња ћифтарија. <pb n="365" /> Он је у дућану врло мало еспапа имао; тек колико да се назове |
| , а и вече по себи беше дивно.{S} Он је у лицу, истина, од ракије и дневнога спавања био мало н |
| чича-Тима закрљештеним очима гледао је у своју уплашену ћерку, која је онде пред њим дрхтала, |
| дну господско-трговачку кавану држао је у Перковцу неки деда-Спира.{S} У његову кавану ретко да |
| с њеним надувеним Шпартанцем прогнао је у планину, да са дивљим мачкама вади очи!,..{S} Та де, |
| алог свога претпостављеног, преџоњао је у омладинској дворани сву ноћ, пио је с њима, здравио с |
| који је био музикалан, т. ј. свирао је у тамбуру, они су му пљескали, а он им се за то најграц |
| би се задовољно у огледало, па, иако је у њему видела вештицу, опет би са неким поносом продужи |
| уно ситних и крупних борица, а уз то је у свако доба добро расположен.{S} Кажу они, који су га |
| едала; тако и оно вино и ракија, што је у подруму, то ми је све за један пољубац поклонио твој |
| Она је то, можда, и зато чинила, што је у ње доста краћушан, а на врху мало затупаст и, по маџа |
| ло лице...{S} Је ли то прошлост, што је у стању била у детињим грудима толику тугу покренути?{S |
| ћу поклонити моме једном човеку, што је у министра израдио, да ме у дваестпету класу премести.{ |
| ?</p> <p>Папраг је осетио жаоку, што је у тим речима <pb n="372" /> лежала, поруменео је, али н |
| своме меком кревету премишљала и већ је у мислима гледала нове поклоне, што јој је прота подоно |
| опет није могао да не погледа пажљивије у своју мезимицу; па кад је видео од плача поцрвенеле о |
| уде.{S} Гркиња, откако је познаје, није у њеним цртама приметила толико пркоса, толико самосвес |
| оји не свира ма у који инструменат није у стању за свој народ погинути...{S} Људи су ћутали, са |
| Сад видим да су моје Ере најцивиластије у свијету: не мореш га ни за реп ни за ухо, — ка чик је |
| ерковац проводе мајмуна и псето — обоје у неке шарене хаљине обучени, а на мајмуну и црвена кап |
| трести од силно нагомиланих мисли, које у таким тренуцима на човека, а нарочито на богословца, |
| енце од оне тешке црвене свиле, од које у новије доба по Србији „изображенији“ свештеници праве |
| та су и јефтине: мој побратим их купује у Београду по два гроша туце.</p> <p>Папраг се збунио, |
| другу половину ноћи поред умилне музике у игри и весељу проведу.{S} Кад су Цигани дунули у зурл |
| /p> <p>— Ви, опет, нисте држали актерке у квартиру?...{S} Хе!...{S} Па нисте били бабица?...{S} |
| оји сте још и тамо преко држали актерке у квартиру!{S} Само ви немојте ваш прчасти нос свугде з |
| </quote> <p>— То, видите, све Новосатке у дромбољу свирају...{S} Само да ми је овај Дунав на мо |
| , дабогда, се ројила по кући, као пчеле у кованлуку! </p> <p>Чича-Тима поче зловољно кашљуцати, |
| а добра, стара, времена!</p> <p>— Дакле у недељу?{S} Лепо, побратиме!{S} Знам, да ћеш имати печ |
| оје паучине све донде срце стеже, докле у болу не препукне.{S} Милка је, таким мислима занета, |
| да ће се за њу све донде борити, докле у борби не победи, или не малакше, као што је то и сам |
| </p> <p>И он је, као насилу, вукао доле у густу хладовину гранатога дуда.{S} Кад су после неког |
| и, гледали у сиву даљину, други су доле у лађи јели бифтека, а залевали га прилежно вином; а чи |
| блато, застењао би, па би корачао даље у црну, пусту, ноћ.{S} Наједанпут се нађе на некој виси |
| шили испити, ревизор искупи све учитеље у стану старе госпође, да свакога од њих према заслугам |
| ћи се њојзи... — Ох, да знате, каква ме у овоме часу осећања море, ви бисте се смиловали!...</p |
| у у образ. — Шта би рекла Гркиња, да ме у такој капи види...{S} Ево и чарапе, друкчије је Гркињ |
| овеку, што је у министра израдио, да ме у дваестпету класу премести.{S} Јест!...{S} А ово друго |
| <p>— Ох, ала би лепо живели, кад би ме у квартир примили!</p> <p>— Лакше, господине, да нас Ни |
| колега, па то, мислим, да не би никоме у очи падало; још би нас хвалили, што смо стара човека |
| продужи, те су због тога позвали Цигане у дворану, да ону другу половину ноћи поред умилне музи |
| ћина!{S} Све ми се чини, касти, да лане у ово доба не беше ове припеке.{S} Шта ти велиш, побрат |
| њих према заслугама оцени и своје оцене у протоколе стави.{S} Учитељу четвртог разреда је запис |
| ерлук, па је гледао укоченим очима горе у чађаве таванице.{S} Кад би га боље погледао, видео би |
| дате јој и чисту кошуљу; касти, она, се у Перковцу чистије носи и од саме госпа-начелниковице.< |
| Милка, онако ожалошћена, отишла, да се у неком усамљеном ћошету куће сита наплаче, и кад је ле |
| ности; а, друго, ви и сами знате, да се у овим околностима морам и спремати — дакле...</p> <p>— |
| адски, клањати, правити книксове, па се у један мах сроза наниже и том је приликом тако нагњечи |
| S} Зар ви мислите да ја не знам, шта се у Перковцу о мени говори?...{S} Ето, баш о Духовима бил |
| вам нико не би умео казати...{S} Кад се у Перковцу појавио, сви су се задивили големој промени |
| е отменијем перковачком свету, да ће се у Грковој кавани тога вечера држати беседа.{S} Тако то |
| а, закани?</p> <p>Стара госпођа беше се у лицу још већма запурила, те, онако збуњена, није, сир |
| p>Кад је све било спремљено, кренуше се у виноград; а међутим је на дому лепа Гркиња спремала с |
| а, окренула би му леђа, погледала би се у огледало, па би сасвим поносито изишла из куће; а он |
| тати.{S} Учитељ трећег разреда, који се у тај мах налазио код њега у винограду, отвори писмо, п |
| о известити...{S} Трећи разред, који се у многом којечем није са четвртим слагао, али га је у м |
| адина, накићена и накинђурена, скупи се у богато, венцима, сликама, танким и дебелим завесама н |
| ђо, благо теби!{S} Ти да знаш, да си се у срећан дан родила!{S} Ето, ова жилица, што ти се прек |
| ни!...{S} Благо теби, госпођо, ти си се у срећан дан родила!...{S} А имаш ли макар и мрвице зем |
| ло, да се уморила!...{S} Таки случај се у Перковцу још није догодио...{S} Најпре треба свирац д |
| 0_C7"> <head>VII.</head> <p>Сутрадан се у Перковцу ни о чем није говорило, већ о синоћном прсте |
| што није био весељак, јок!{S} Та он се у богословији са свог раскалашног живота и прославио!{S |
| и му синуше грозничавом ватром, и он се у доброј вољи куцну са старом госпођом:</p> <p>— У ваше |
| p>Тужне су то мисли; тешко ономе, ко се у њих удубе!{S} То је отрован паук, што ти танком пређи |
| оје искуство не дам за све науке што се у школи уче.{S} Ето, па питајте само госпођу Гркињу, ка |
| але жене „из бољег сталежа“, као што се у отменијем свету говори; а и кад би каква трговкиња ил |
| ..{S} Милостиви господине!{S} То што се у Перковцу ради, то је шкандал!... (Господа у Србији во |
| прегледао и пописао ствари, које су се у њега нашле, спровео га је у болницу...{S} У болници м |
| ла —- необично, него, просто, што су се у томе крају ретко виђале жене „из бољег сталежа“, као |
| грли и тако је силно цмокну, да се дете у соби пробудило.{S} После је сасвим кицошки узе под ру |
| иличиле њеним годинама, али сирото дете у нужди и невољи брзо сазрева до човека: големе патње, |
| па квит!{S} Само ми се више не мешајте у густ!...{S} Јер...</p> <p>Ту се чича-Тима учитељ од с |
| а учитељ IV разреда. — У окладу, да сте у тој надмашности разумевали маџарску нарогушеност...{S |
| м Саду!{S} И синоћ је долазио, ви бесте у винограду; па да знате, како је погледао у Милку!{S} |
| н. пр., Сократес...{S} Тако ми дођосте у један мах промењени!</p> <p>— Бриге, бриге, госпођо!. |
| ао зачин беседе, певачка дружина, па ће у кору да отпева чувену убојну песму:</p> <quote> <l>„ |
| ним чојаним хаљинама, госпе и госпођице у тешкој свили и кадифи тоциљају се по глатким паркетим |
| прозор.</p> <p>У тај мах уђе једно ђаче у собу, скиде капу и пође, да га пољуби у руку.{S} Чича |
| ра госпођа гросмутерка, која је и иначе у свима перковачким сплеткама на површини пливала, баш |
| лу стојале, па, и не гледајући их, поче у својој раздражености као свака пиљарица резоновати: — |
| х свега нестаде, и лепа Гркиња почиваше у најдубљем сну...</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| мало осмехнути...</p> <p>И она гледаше у огледалу, како јој по дебелим образима плива осмејак. |
| иза фуруне и оданде страшљиво погледаше у пијанога оца...{S} Он је најпре сео за сто, па онде, |
| оју је наша декламаторка походила, беше у целоме округу чувена врачара.</p> <pb n="360" /> <p>У |
| фес.{S} За њим уђе мајсторица: она беше у српским хаљинама, само што је носила, колико да се зн |
| ику увреду; а није ни шала!{S} Она беше у целоме Перковцу уважена.{S} Кажу, да јој је и сам гос |
| одоше отпочинути, и после по сата беше у кући нема тишина, чуло се само испрекидано чича-Тимин |
| > <head>VIII.</head> <p>У то време беше у Перковцу начелник неки Букван Суругџић.{S} Откуд њему |
| дебелога супруга; и она није била више у стању собом владати.</p> <p>— Одлази ми испред очију, |
| обожатеља за мене заузети, да што више у готову новцу уз девојку добијем, а, после, вели, крет |
| учитељи трећег и четвртог разреда уђоше у деда-Спирину кавану.{S} Били су у жестокој неког преп |
| нема...</p> <p>И тако у разговору уђоше у собу, седоше за сто, наравно, гост у горње чело — а с |
| они га узеше под пазухо, па га однесоше у главну полицију.{S} Писар који је те ноћи дежурао, ка |
| а свога оца!..</p> <p>Сви гости прснуше у смех; а прота се намргодио, па само што рече куму до |
| т прекраја, додаје чипке и шепутлице, и у свему томе је лепа Гркиња руководи.</p> <p>— Видиш, М |
| ога!{S} Истина, сам мало ушао, касти, и у године; зар је краљ баварски, опет, био млађи од мене |
| у; затим се сасвим опрезно накашља... и у тај мах се Гркиња трже.</p> <p>— О, господине прото!. |
| и то је од бабе већ унапред дознала; и у свему осталом се по саветима старе врачаре владала.{S |
| има, у класе подељени, а то тако бива и у Лондону, само у минијатури.</p> <p>Учитељ IV разреда |
| аци донети; ’ма, побратиме, гледај да и у вину не буде оскудице!{S} Једанпут се жени и удаје!{S |
| е бих умео казати.{S} Био сам на њима и у Новом Саду.{S} Варош презадужена; народ од туђинаца з |
| де се налази, корачи један корак даље и у исти мах паде, онесвешћен, на тврду калдрму.</p> <p>Т |
| нде се навртатио на две-три бакалнице и у свакој је попио по две-три грке ракије.{S} То му је т |
| а и од нашег пола, па што, као, не би и у Србији могла бити бар једна жена капелан!{S} И то баш |
| аду, није могао од смеја да се уздржи и у себи да не проговори: ево још једног човека од ранга; |
| у, да је кир-Никола и наученији, бољи и у свему много лепши него лепа Гркиња...{S} И тако би се |
| у мирно у својој скромној усамљености и у томе им нико није сметао...{S} Гости им нису баш мног |
| сутра, а најдаље до прекосутра, доћи и у сам Перковац.</p> <p>— Што се мене тиче — рећи ће Ђок |
| м.{S} Могу ти, ако је по вољи, у длан и у карте гледати, како је теби угодније.</p> <p>— У длан |
| говарања.{S} Паланке су у Србији, као и у осталом свету, мале, у њима свако свакога познаје, —- |
| > <p>— Видиш, Никола, ти си мало ушао и у године, за тебе је добро, како се може; ја, ја сам јо |
| у заведену новост, како у школи, тако и у обичном животу, мрзео; а откако је, сиромах, изгубио |
| штво, измучено глађу, залута случајно и у Перковац.{S} Ти Цигани су њихов плакат, њихова позори |
| да кокета, којој сав живот у церекању и у мажењу пролази.</p> <p>— Ха, ха!{S} Је л’ те, да сам |
| ем Милкиним старијим сестрама у Левач и у Стиг, па да и оне знају.{S} Ал’ кад ви друкче хоћете, |
| а захтевала, а и сам он је увиђао да би у својој ватреној љубави много срећнији био, да Милку с |
| ио у неко зујање, од прилике као кад би у скупу много бумбарева слушао; затим си чуо крупан учи |
| сата пред огледалом седети.{S} Често би у томе усхићеном заносу и заспала, уживајући у својој л |
| а би, да сваког човека с наочарима љуби у руку и да свакој начелниковици министарства купи по ј |
| у собу, скиде капу и пође, да га пољуби у руку.{S} Чича-Тима га љутито одби:</p> <p>— Шта ћеш?{ |
| ено Гркиња, <pb n="386" /> па га пољуби у образ, а после је у мраку нестаде...{S} Прота се освр |
| затекао га је, где сасвим озбиљно седи у наслоњачи.{S} С једне и с друге стране на асталу стој |
| чудећи му се премудрости; после га види у цркви, како се млати пред олтаром са кадионицом у руц |
| ије био у намери да таста и зета доводи у сукоб, то се само осмехнуо. — Изгубио сам литру ракиј |
| му засенуше од силне светлости; а људи у црним, салонским, хаљинама, са цвикерима на носу, што |
| ојој или у радости поверити?{S} Хоће ли у Папраговој мајци и себи мајку наћи?{S} А село?{S} Њен |
| тим хтеде нешто и Гркиња да изусти, али у тај мах шушну сирота Милка из свога ћошета, откуда је |
| ако јој је баш све од потребе...{S} Али у тај мах свега нестаде, и лепа Гркиња почиваше у најду |
| он, опет, флегма до крајности...{S} Али у једноме су се опет слагали: кад је, н. пр. она у неко |
| пасуљ гледати, врачати и бајати.{S} Али у самоме Перковцу, и осим таких ситница, беше једно сок |
| идео сам ја лепо, да су мене аванзовали у двадесетпету класу, са титулом „најстарији учитељ у С |
| о пушили, или су, и не мислећи, гледали у сиву даљину, други су доле у лађи јели бифтека, а зал |
| компромитовали, да сте се ма и показали у онакоме друштву...{S} О, господине!{S} Ви немате појм |
| не добио класе...</p> <p>Кад су стигли у школу, куда су се већ многа деца исповраћала, затекли |
| што!...{S} Онда, богами, нек се он сели у Хомоље или некуд на другу страну, — Београд ће му бит |
| м, гледао је око себе као у врућици или у неком тешком сну: све се око њега окретало, и свеће, |
| } Хоће ли им се смети у тузи својој или у радости поверити?{S} Хоће ли у Папраговој мајци и себ |
| учитељи.{S} Ал’ учитељи као да су били у својим посетама најтачнији.{S} Чим оду мајстори, одма |
| д су се гости, добро угрејани, ухватили у <pb n="380" /> коло, и она нађе прилику да мало ближе |
| весељу проведу.{S} Кад су Цигани дунули у зурле, могло је седам баталијуна пиљарица, алваџија и |
| вовица у тог Маринка, баш је, касти, ни у Срему нема!</p> <p>Док је он тако трабуњао, лепа се Г |
| ни у Бечу са њима постидела...{S} Та ни у министра нема бољих!{S} Па она чачкалица!{S} Е, њу ћу |
| ди оваке фине ствари!...{S} Не би се ни у Бечу са њима постидела...{S} Та ни у министра нема бо |
| } Онаке палачинке, касти, не једу се ни у царском двору.{S} Е, јесте чули, што сам јуче лепо пр |
| нтриге, којима се служила, не могоше ни у чему помоћи.{S} Поред свих хладних облога, које је на |
| колибу...{S} Е, јесте чули, ја нисам ни у самом Новом Саду лепших видела!</p> <p>— Та оно, каст |
| нтересе, па од њих није хтела никако ни у драм одступати: чича-Тими је непрестано ласкала, <pb |
| у на беседи, ал’ ово чудо!{S} Но, то ни у Турској нема!</p> <p>Чича-Тима, који је баш за гросму |
| } Ако је, н. пр., зимње време, он удари у „<title>Во Јордање</title>“, а лети, опет, отпева „<t |
| /p> <p>Она отвори кујнска врата, завири у другу собу, па се врати натраг, задовољно смешећи се: |
| . казаћу, да живи са писарем, а оне три у Ј.., те су, опет, комункиње; а то све зато, што ме не |
| мах за њима дођу учитељи; а ако се деси у вароши и неки учитељ из села, па се случајно жели још |
| све, слатка моја госпођо!{S} Гледаћу ти у оне карте, што су на сам Велики петак у Туманима на Х |
| чуђено, али нико га не хте узнемиривати у говору, само његов један друг из неког буџака што је |
| ворене очи, по ваздан бих могла гледати у њих, па да се сита не нагледам; а у њега су мале, жми |
| модра пругица. — Неко весеље ћеш имати у кући...</p> <p>— Свадбу! — рече полугласно Гркиња.</p |
| као ветар и стаде из све снаге ударати у ђачко звоно.</p> <p>— Е, господине колега, — рече ста |
| ми; млада је, моћи ће још коју поиграти у колу.{S} А сад, дабогда, у здрављу да се видимо и лак |
| ру и добром расположењу сметала, ручати у другој собици.</p> <p>Гркиња је једнако кроз прозор г |
| довољно поштује.{S} Хоће ли им се смети у тузи својој или у радости поверити?{S} Хоће ли у Папр |
| није, дакле, могла знати, хоће ли бити у стању да их довољно поштује.{S} Хоће ли им се смети у |
| Папраговој свадби, лепо!{S} Они ће пити у здравље младенаца, а ја ћу у Београду са госпођа-Шваб |
| смрсити конце, кир-Николу ћу преместити у Хомоље; а кад се он са својом вештицом одсели, онда ј |
| а њега?{S} Ова Гркиња неће имати власти у кући мога мужа, па шта се имам предомишљати?{S} Ја са |
| сталом, дознаде ли још каквијех новости у нашем Перковцу?{S} Ела ли се већ једном ови наш лапар |
| се гласно насмеја тако, да су сви гости у њу погледали, а лепа се Гркиња са неким поносом окрет |
| и чује, здравље и напредак, добри гости у кући, а годишње бар десет учитељских класа у џепу!</p |
| Побратиме, — рече учитељ Тима, улазећи у дућан и намештајући се, како ће се на ћепенку комотни |
| у Ајглерову хотелу свира банда, младићи у финим чојаним хаљинама, госпе и госпођице у тешкој св |
| с колегама састати, наравно, да ће доћи у деда-Спирину кавану.{S} Тако је и господин Папраг чин |
| је мало напуштено, али ће код нас доћи у ред; а, после, наћи ће се, ваљда, и младожења.</p> <p |
| е усхићеном заносу и заспала, уживајући у својој лепоти.</p> <p>— Тако је то, моја Милка.{S} Да |
| јпре треба свирац да се умори, дувајући у гајде, или да ожедни, те да за љубав чаше вина преста |
| смеја!{S} Да се није опио?{S} Гледајући у лепу Гркињу, да се није заљубио?...{S} Све игра, сиро |
| то не проговори....{S} И тако гледајући у свога новог, али живосно уображеног, обожаваоца, прав |
| аде сама, озбиљно и замишљено гледајући у свој посао.{S} Изгледала је као одрасла девојка; ништ |
| ише.</p> <p>То је било и сувише.{S} Очи у чича-Тиме синуше младићском ватром, он је с највећом |
| пке пуна, да сви ћуте и да су упрли очи у њега, он се још мало издиже и узвишеним гласом поче г |
| моди!{S} А кад пођеш на венчање, немој у косу трпати смиља и љубичице, то је сељачки!{S} Него, |
| ја идем <pb n="396" /> да будем славуј у ружичастоме лугу моје обожаване Јоханиде.</p> <quote> |
| њиме о класама. — Дабогда, им се мозак у сто и десет класа расточио!...{S} Они мени да узму дв |
| у оне карте, што су на сам Велики петак у Туманима на Христову гробу преноћиле.</p> <p>И тако с |
| оручити и Папрагу, да се још у четвртак у чаршији нађе; треба, касти, и да се спрема.</p> <p>— |
| о и видимо, како је ово свечан тренутак у нашем животу, у животу овдашњег грађанства, онда може |
| е, у Црну Реку, или, ако је могуће, чак у Турску...</p> <p>— За вашу љубав ћу све могуће употре |
| ме је сликао, па је ориђинал послао чак у Париз; ја сама се нисам познала, така је то красота б |
| а тужио?...{S} Оно, касти, док је човек у животу, има и непријатеља, завидљиваца...{S} Или је, |
| в чаше вина престане свирати, па се тек у томе случају, у највећем смеху и пљескању, распусти к |
| у празној кожи?{S} Што му је сав облик у носу смештен?{S} Е, вјера и Бог — рече начелник, — го |
| ајбоље крајинско вино); а ако је учитељ у Шумадији, па не дотера бар једног угојеног вепра, — т |
| ту класу, са титулом „најстарији учитељ у Србији“...{S} Ал’ ће да ми се клањају: и гросмутерка, |
| кућа користи, т. ј. ако је неко учитељ у Крајини, па заборави о Светом Николи, или најдаље о н |
| ом скоро кораку падао би сиромах учитељ у блато, застењао би, па би корачао даље у црну, пусту, |
| га места, с чашом у руци, дигао, да вам у име уједињене перковачке омладине на вашем братском с |
| ви имате пуно право!{S} Ја више уживам у вину, него у њином мажењу и кривљењу.{S} Ја бар, кад |
| о се мене лично тиче, признајем, да сам у свом веку два-три пута и ја био гост на њима; али за |
| и се чини да сам још девојка, па да сам у Новом Саду!{S} И синоћ је долазио, ви бесте у виногра |
| ажаљевајући, Папраг; — напротив, ја сам у најпростијем смислу казао, да су Маџари после Француз |
| је Јохиниде, а он у Будиму...{S} Ја сам у Атини учио школу, ал’ оно, што он зна, никад нећу зна |
| ори?...{S} Ето, баш о Духовима била сам у цркви, а за мојим леђима шапуће попа-Ђокина попадија |
| ају.</p> <p>— Ја видим — говорио је сам у себи, — да је ова стара будала заљубљена у ову уштирк |
| потресали...{S} Чича-Тима је остао сам у кући.{S} Нека неописана туга надвладала га је.</p> <p |
| ечувено!...{S} Чудим се само како нисам у несвест пала...</p> <p>Кир-Никола с децом и чича-Тимо |
| сам био намеран да још данас отпутујем у Лешњик.{S} Знате, послови су.{S} А, после, дужност.{S |
| дским, згрнућу новце, па ћу да подигнем у моме винограду пивару; кућу већ имам, а воду ће ми ву |
| и, деда, још једну грку, па да се вучем у ту дерну школу!{S} Е, јес’ чуо, деда-Спиро, баш ти за |
| ешир паде с главе, они га бацише за њим у блато; а старац, кад га није могао наћи, оде даље, го |
| > <p>— Будите уверени, да чим се вратим у Београд, прва ће ми брига бити да је са мужем протера |
| ним, да вас зовем... и децу да повратим у школу!...</p> <p>И пре но што је могла стара госпођа |
| <p>И он погледа најумиљатијим погледом у лепу Гркињу; а кад му је она истим таким погледом одг |
| д господе школских ревизора, — како ком у део падне...{S} Отуда је било тога вечера сила разгов |
| стари отрцан шешир је са осталим оделом у приличној хармонији стајао.{S} Он је имао и чистије р |
| нцуске, а сама Пешта по себи са Будимом у нечему је надмашила и Париз...</p> <p>— Знам, у чему |
| /> <p>Вече је.{S} Пред Грковом каваном у Перковцу <pb n="341" /> стоје њих четири Циганина, а |
| ако се млати пред олтаром са кадионицом у руци, а златна одежда све трепти на њему, и све јој с |
| p> <p>Ја сам се са свога места, с чашом у руци, дигао, да вам у име уједињене перковачке омлади |
| еднете.{S} Па хоћете ли се још који дан у Перковцу бавити?{S} Али што и питам, кад знам напред, |
| ко пола ноћи, почеше они један по један у потпуноме мраку бледети; али прота, као да се повампи |
| ед додаћу само то, да се једанпут пијан у механи изразио да попови нису христијани...{S} То ће |
| унца није ни погледао...{S} Трећи дућан у вароши беше бакалница његова неког побратима; она је |
| а и да је, као такав, до ушију заљубљен у своју набељену Гркињу.{S} То препреденом богословцу н |
| лево око од слепог миша, што је ухваћен у пећини...{S} Немаш, ја!{S} Па ће ти ту требати и једн |
| по европски дотерани: <pb n="342" /> он у цилиндру, црном капуту, намазан и нафризиран, а она н |
| на се васпитала код моје Јохиниде, а он у Будиму...{S} Ја сам у Атини учио школу, ал’ оно, што |
| му очи мутне, бесвесне...{S} Дуго је он у томе положају лежао; а кад се дигао, он се грохотом н |
| па и кашљуцати, као за знак, да је и он у соби, онда и начелник узе другу позитуру: искосири се |
| е хладовином поред плота, докле се и он у густоме корову није изгубио.</p> </div> <div type="ch |
| етко да је кога увредио; а где је могао у ситнијим стварима коме помоћи, он је помагао.{S} Он ј |
| инограду; па да знате, како је погледао у Милку!{S} Као дете што погледа у шећер.{S} Па вели: „ |
| а је изишао из куће, а није ни погледао у њу.</p> <p>Сиромах чича-Тима!...</p> <p>Једног дана д |
| аде жене и девојке толико заљубити, као у мене старца...{S} Хе, хе!{S} Старац, па старац!...{S} |
| !...</p> <p>— Опет ми чудних очију, као у жабе!</p> <p>— Као у голубице, хтедосте рећи...</p> < |
| чудних очију, као у жабе!</p> <p>— Као у голубице, хтедосте рећи...</p> <p>— А зар су у голуби |
| оремећеним умом, гледао је око себе као у врућици или у неком тешком сну: све се око њега окрет |
| своје добре стране: моћи ћете од ње као у воску направити што хоћете, добру или злу домаћицу, ж |
| је дрхтала; образи му дођоше бледи као у мртваца, са чела му је цурио крупан зној.{S} Кад је х |
| а је Југ-Богдан с девет Југовића свирао у клавир!...</p> <p>— У дромбуљу, млијеко ли му!{S} У г |
| ни.{S} Могуће да Југ-Богдан није свирао у гласовир, а Бошко да није био виолиниста, то је све м |
| ; дакле, пазите, да не би случајно ушао у траг правој истини, то би била за нас обе пропаст...{ |
| а гледа онако безобразно сељачки, право у очи, но некако све испод трепавица; а и ход јој није |
| Тима са својим зетом упоредо оде управо у бакалницу, своме побратиму.{S} Папраг се, по обичају, |
| о право!{S} Ја више уживам у вину, него у њином мажењу и кривљењу.{S} Ја бар, кад пијем, имам н |
| ене утрине, што се од самог Перковца до у Миличево пружају; али госпођа Гркиња није за онда нау |
| дође мајстор Глиша ковач.{S} Он је био у немачком капуту и панталонама, само је на глави имао |
| раг брзо окрете лист; но пошто није био у намери да таста и зета доводи у сукоб, то се само осм |
| Влах Алија.{S} Та зар би се он заљубио у њу, да није била музикална?...</p> </quote> <p>Људи с |
| ином је, истина, Цинцарин, али се родио у Будиму.{S} Млад, пун учтивости, милина ти је с њим го |
| је и то говорио, да би се радо преселио у нашу кућу.{S} Удовац је, а твој је колега, па то, мис |
| о неколико минута, а после се претворио у неко зујање, од прилике као кад би у скупу много бумб |
| е чича-Тима са својим побратимом вратио у бакалницу, затекоше младог богословца, где преврће не |
| ицу!{S} На тако јемство дао би ти ма ко у Перковцу.{S} Тек велим, побратиме, боље ја да ти то у |
| но, па после настави: — А да ме није ко у господина тужио?...{S} Оно, касти, док је човек у жив |
| ено, треба да сам благодарна, ако ме ко у кућу прими!...</p> <p>Тужне су то мисли; тешко ономе, |
| тељ Тима је сваку заведену новост, како у школи, тако и у обичном животу, мрзео; а откако је, с |
| у, па је посади на миндерлук, па, онако у кошуљи, неочешљан, само што је обукао своје плаве пан |
| бесконачност.</p> <p>— Е, баш кад тако у тим класама уживате — смејао се учитељ IV разреда, — |
| а учитељ се смеје.{S} Е, то му је тако у самој природи!{S} Каткада га лепа његова супруга поча |
| о две-три грке ракије.{S} То му је тако у нарави било: кад се нешто наљути, кад би га неко увре |
| Боље да их човек нема...</p> <p>И тако у разговору уђоше у собу, седоше за сто, наравно, гост |
| абележи: „Успех добар...“ Та ако је ико у целој Србији од учитеља заслужио, да му се каже прева |
| ти, могло би се рећи, јогунства, колико у овоме часу.{S} Та Милка беше свакад мирна, послушна, |
| мио и очешљао и спремаше се да иде мало у чаршију, колико да се расхлади, а и вече по себи беше |
| ао ништа научити, па, касти, да се мало у свету дотера, углади.{S} Би тамо за неко време, па се |
| ик узе другу позитуру: искосири се мало у наслоњачи, лактом је заклонио ону исписану хартију, а |
| анас ручати? — А после тога окрете мало у шалу: — Е, ви’те, господин-Тимо, шта чини удаја; ту с |
| ровдан — као имендан свога оца — читало у цркви апостол...{S} То је, наравно, све госпође, а, б |
| у некаквој маџарској тарани: није било у чинији зрнцета, до кога она не би својом загорелином |
| удавала, то да си видела!{S} Није било у Новом Саду фотографа, који ме није молио, да ме сними |
| е да испаштам!</p> <p>И тако је то ишло у свима разредима: ученици не знају, а и што знају, не |
| ека господин министар зна, шта се овамо у земљи кува.{S} А знате ли, ко је завршио беседу?</p> |
| :</p> <p>— Господин Папраг, сутра имамо у Перковцу беседу, ја се надам, да ћете нас својим прис |
| ељени, а то тако бива и у Лондону, само у минијатури.</p> <p>Учитељ IV разреда се слатко насмеј |
| чу, а учитељи карају и грде....{S} Само у четвртом женском разреду мирније изгледа: стара госпо |
| ану, па се тако неколико тренутака само у огледалу <pb n="301" /> посматраше.{S} За то време не |
| и је; тако исто и туга налазила је само у њеним слабачким грудима усамљеног склоништа; а увреде |
| се, шкрипећи, отворише.{S} Далеко тамо у шљивару чуло се, где псето лаје, а унутра у кући потм |
| та, — зар не би боље било да идемо тамо у хлад, испод онога дуда?... -– И он је пољуби... — Их, |
| , очешљај се и спреми, па ћемо да идемо у виноград, да беремо кајсије, и то од оних лепих кајси |
| Мимо то ћу му казати, да не иду редовно у цркву, да се исмевају министарским расписима, које, н |
| ..</p> <p>Чича-Тима је једнако зачуђено у њу гледао.{S} Али тај његов поглед није њу ни најмање |
| тим тренуцима погледала би се задовољно у огледало, па, иако је у њему видела вештицу, опет би |
| лепа Гркиња и кир-Никола, живљаху мирно у својој скромној усамљености и у томе им нико није сме |
| уљасто, очи плаве, а у њима, као обично у сирочади, почиваше нека меланхолија...{S} То је била |
| rget="#SRP18760_N2" /> скупила се скоро у клупче, а главу је наслонила у крило; залуд <pb n="38 |
| а им силом верујемо, да они раде све то у корист народа... е, онда...{S} Учитељ четвртога разре |
| сирћетом зготовити!{S} Па учи л’ се то у школи...{S} Тако је то, касти; али сад јаја какоћу, а |
| ан, да су и кир-Николу преместили, и то у Хомоље, па ће и госпођа Јоханида с њиме да путује?... |
| још неочешљана, руке неопране, али зато у целоме створу њену беше нешто неисказано лепо: стас г |
| ти!{S} И треба јој, — та не може вечито у овој плавој, с белим пантљикама и зеленим карнерима; |
| велике љубави хтела и удавити, само што у Монакову не беше дубоке воде; заронила се, касти, чак |
| еде ни речи проговорити, само је бленуо у своју обожавану и љубведостојну богињу; кршио је руке |
| је то исказао, он је после само бленуо у њене пепељаве очи, које је Гркиња на разне начине, ма |
| осу, наместио јаку на капуту, узео штап у руке и спремаше се са одлазак:</p> <p>— Милка!</p> <p |
| је угледао, он је сав претрнуо.{S} Зар у таком отрцаном оделу да га затече богиња његове старе |
| амо далеко одавде, господине, на пример у Хомоље, у Црну Реку, или, ако је могуће, чак у Турску |
| е малакше, као што је то и сам професор у својој беседи навео: „Без ваздуха људи не могу живети |
| /p> <p>— Оно, касти, зете, тамо код вас у Пешти, можда, се ово скупо и продаје, па га, ваљда, д |
| — Драго ми је, гросмутерко, што сам вас у добром здрављу застао, а видим да сте се и са децом д |
| вам је то јело!{S} Преко, тамо код нас у Срему, највећа га господа једу...{S} Дакле, знате, у |
| ти о томе ништа не знам, до, ево, данас у ови час.{S} Сад видим да су моје Ере најцивиластије у |
| о време, кад му је најнужније.{S} Данас у такој прилици тешко да би ма ко тако олако прошао.{S} |
| безбрижна млада кокета, којој сав живот у церекању и у мажењу пролази.</p> <p>— Ха, ха!{S} Је л |
| ше у собу, седоше за сто, наравно, гост у горње чело — а с леве стране кир-Никола, с десне Грки |
| иже из кревета, и то је, можда, првипут у животу, што се саже над својим спавајућим дететом, те |
| и други њени обожатељи, зар су једанпут у ракији попили размућеног мишјака?{S} Па и проти, не в |
| /> су му зуби ретки, може му сав спанаћ у зубима остати.</p> <p>По свему се видело, да је стара |
| цима могле би још и остати оне три, већ у целоме цивилизованом свету узакоњене, класе; али међу |
| це, трептаху сузе незадовољства.{S} Већ у тим младим годинама почиње сиротиња бивати незадовољн |
| ; други, по чувењу, казиваху, да је већ у Свилајинцу и да ће сутра, а најдаље до прекосутра, до |
| кринолини, карнери, тунике и што се већ у оно време највише носило, и све то од скупих материја |
| да њојзи приповедим, како је њен Швабић у Трновнику хтео да пољуби васпитатељку; а ако и то буд |
| очи, па, што их џигерица служи, дувају у зурле тако, да су им од напрезања на челу и на врату |
| ађену ракију, а попови и ђакони гледају у њега, чудећи му се премудрости; после га види у цркви |
| </quote> <p>— Та већ и мала деца знају у Перковцу, ко су то двоје, на које она нишани!{S} А по |
| од ње измамити.{S} Тек кад су у авлију у помрчину изишли, некако му испаде за руком да је загр |
| е би могао чути.{S} За ону васпитатељку у Н... казаћу, да живи са писарем, а оне три у Ј.., те |
| ња уздиже обрве високо, своју суву руку у белим рукавицама узвиси скоро до прсију, па кроз обор |
| мати још и није смела поверити виљушку у руку, и то ће дете својим врапчјим гласом да декламуј |
| иран, сталан, а усне је јогунасто једну у другу упила тако, да је у тај мах изгледала као да из |
| ћ свију могућих заната шегрти, па блену у гарава лица јевропских номада.{S} Један од њих четвор |
| иђе на обалу, стаде онде, па се заблену у силне свеће и фењере, који су на бајиру и по улицама |
| а мила мајка поправљала. — И она бризну у плач, а сузе се слеваху доле на испрљану хартијицу.{S |
| агрли је, па је, онако старачки, цмокну у образ:</p> <p>— Ох, ала би лепо живели, кад би ме у к |
| га прегледа добро са свију страна, дуну у њега трипута, па га стави Гркињи насред длана.{S} Пос |
| ногаја љета“, које само учитељи, кад су у добром расположењу, умеју онако свечано отпевати...{S |
| ера могао од ње измамити.{S} Тек кад су у авлију у помрчину изишли, некако му испаде за руком д |
| морало бити и оговарања.{S} Паланке су у Србији, као и у осталом свету, мале, у њима свако сва |
| доктора...{S} Остали болесници, који су у истој соби боловали, посматраху га са сажаљењем...</p |
| уђоше у деда-Спирину кавану.{S} Били су у жестокој неког препирци тако, да од целе распре ништа |
| C12"> <head>XII.</head> <p>Сутра-дан су у затвореној соби седели чича-Тима и лепа Гркиња.{S} Чи |
| да само њојзи имамо благодарити, што су у погдекојим грудима узбуркане страсти утишане.{S} Живе |
| ице, хтедосте рећи...</p> <p>— А зар су у голубице пепељаве очи?...</p> <p>— Молим, молим!...{S |
| илка, хитро као веверица, покупи и мету у своја недра.{S} У том тренутку уђе чича-Тима у собу.{ |
| ни ће пити у здравље младенаца, а ја ћу у Београду са госпођа-Швабићком по свим стазама и путов |
| рану, а после убриса руке и уведе гошћу у собу.</p> <p>Соба јој беше мала, ниска, али са обични |
| оханда изгледаше срдито: очи јој севаху у раздражености, око усница она борица све је дрхтала о |
| мејао.</p> <p>Они, као што видите, беху у свему контрасти: она жива жеравица, љута; он, опет, ф |
| оси је! — И он му баци малу белу капицу у образ. — Шта би рекла Гркиња, да ме у такој капи види |
| оји је водио од цркве касарни.{S} Одмах у првој кући тога сокачета живела је једна Гркиња, што |
| умњичење старе госпође оповргао, али их у томе стиже фамилијаз.{S} Беше сасвим блед и задуван, |
| <hi>нема девојачког села</hi>; а ја бих у њему хтела живети...{S} Ја тога човека не познајем, ш |
| n="358" /> лагарија, којима је Перковац у свако доба изобиловао.</p> </div> <div type="chapter" |
| је толико схватило: да то, што јој отац у пићу сам говори, не може ништа добро бити, и она, ско |
| ало шешир и панталоне, узео је поштапач у руке, па се дигао да иде:</p> <p>— Искапи то мало, бр |
| м, — сами сте видели, какву моћ има реч у своје време изговорена!{S} Говорио сам вам о музици; |
| -Тима је хтеде наново загрлити, али баш у том тренутку чу се на крају улице неко корачање; погл |
| пријатељу може услугу учинити, и то баш у оно време, кад му је најнужније.{S} Данас у такој при |
| из каквог краја Италије овамо, и то баш у мој виноград, пренела.{S} Та она, касти, и личи више |
| утерка. — Та и ја сам била једанпут баш у Иригу на беседи, ал’ ово чудо!{S} Но, то ни у Турској |
| , него као и друге сељачке кућице: уђеш у авлију — коров, у башти — коров, на тавану такође — к |
| налази?{S} Једни су тврдили, да је још у Крагујевцу; други, по чувењу, казиваху, да је већ у С |
| ђа видела господина начелника да је још у неглижеу, она се хтеде удалити, <pb n="347" /> али он |
| авом увенчана глумица.{S} Па ако је још у путу срела некога од оних младих зврндова, што су на |
| није ни очешљала, ни умила; како је још у неглиже, — иако је била сва уштиркана, упеглана, набе |
| ње; морам поручити и Папрагу, да се још у четвртак у чаршији нађе; треба, касти, и да се спрема |
| ваки својим путем; а гости, који су још у кавани остали, гледаху за њима, говораху о прстену та |
| и сама Пешта, као најобразованија варош у целоме свету, не само што своје биргере, бирократе, п |
| ote> <l>Док по небу месец лети, </l> <l>У душеку жаба крешти.</l> <l>...{S} Хаха!{S} Хаха!... < |
| <quote> <l>Амор иде, амор лети,</l> <l>У рукама стрелу држи... </l> <l>Сад помисли, слушаоче, |
| у чувена врачара.</p> <pb n="360" /> <p>У Перковцу мало има жена, које нису њену помоћ тражиле. |
| одазва: „Херајн!“</p> <pb n="331" /> <p>У собу уђе лепа Гркиња, за њоме један младић.{S} Раста |
| ml:id="SRP18760_C1"> <head>I.</head> <p>У вароши Перковцу нема ничега, што би било вредно описи |
| id="SRP18760_C8"> <head>VIII.</head> <p>У то време беше у Перковцу начелник неки Букван Суругџи |
| е Швабићке,</p> <p>секретарице. </p> <p>У Београду, 21. јуна 186*</p> </quote> <p>— Дакле, сад |
| <quote> <p>„Слатка гросмутерко!</p> <p>У смотрењу према вашим, мени учињеним, услугама, осећам |
| некога грди, матора вештица!...</p> <p>У томе и таком разговору сви се разиђоше.</p> </div> <d |
| се може; ја, ја сам још млада...</p> <p>У тим тренуцима погледала би се задовољно у огледало, п |
| аве уврсти и словенска беседа...</p> <p>У Перковцу људи устију, чим сване, па они, који имају п |
| } За њу сам већ скројила план...</p> <p>У таком њеном самозбору куцну и звонце, и сви учитељи и |
| у услугу никада нећу заборавити.</p> <p>У таком разговору свако оде у свој разред, где је одмах |
| тито тресну кроз отворен прозор.</p> <p>У тај мах уђе једно ђаче у собу, скиде капу и пође, да |
| енцима и певали: „многаја љета!“</p> <p>У целој тој ларми само је Папраг замишљено ћутао; не шт |
| И т. д. и т. д.{S} Па бар да не кажу: „У корист <pb n="339" /> страдајуће браће!“ „У корист бо |
| олнице!“ „У „корист овдашње сиротиње!“ „У корист сиромашних ђака!“...{S} Само то да не кажу, мо |
| рист <pb n="339" /> страдајуће браће!“ „У корист болнице!“ „У „корист овдашње сиротиње!“ „У кор |
| страдајуће браће!“ „У корист болнице!“ „У „корист овдашње сиротиње!“ „У корист сиромашних ђака! |
| мо, са многих разлога, насамо?“</p> <p>„У Марцибановој башти...“</p> <p>— И т. д. и т. д.{S} Па |
| ети.{S} Истина, два-три дана био је као убијен; ни с ким није проговорио, <pb n="316" /> није с |
| могло продужити.{S} Прота је ћутао као убијен, чича-Тима је грискао своје проседе бркове, а Гр |
| ужила.{S} Е, баш ми утуче срећу, Бог га убио! — И заиста, сирота девојка изгледаше бледа, скруш |
| о човек, да тугу свога родитељског срца ублажи, поштено напио.{S} А као напит, прво се наљутио |
| војим врапчјим гласом да декламује неку убојну песму, пуну копаља, сабаља, пушака и топова.{S} |
| дружина, па ће у кору да отпева чувену убојну песму:</p> <quote> <l>„ Тај гуњац изадрт...“</l> |
| а после дохити са ормана једну јабуку, убриса је од прашине, па је пружи ђачету:</p> <p>— За т |
| ањ с ватре, остави га настрану, а после убриса руке и уведе гошћу у собу.</p> <p>Соба јој беше |
| ршен посао попио би понеку чашу ракије, убрисао би зној са чела, па би се весело смејао...</p> |
| ља.{S} И Милка је, међутим, себи дошла, убрисила је од суза очи и ишчекиваше мирно, скоро досто |
| ет, комункиње; а то све зато, што ме не уважавају, баш као и она препредена Гркиња.{S} За њу са |
| старој госпођи; па и она сама умела је уважавати свој уплив и достојанство.</p> <p>— Испит ће |
| ни шала!{S} Она беше у целоме Перковцу уважена.{S} Кажу, да јој је и сам господин начелник мин |
| тави га настрану, а после убриса руке и уведе гошћу у собу.</p> <p>Соба јој беше мала, ниска, а |
| х је превртала, а сузе су јој текле низ увело лице...{S} Је ли то прошлост, што је у стању била |
| ледом, па је ишла даље, као нека славом увенчана глумица.{S} Па ако је још у путу срела некога |
| а мало продиване.{S} Прво је било да се увере, где ли се сад школски ревизор налази?{S} Једни с |
| и ја, кад је год погледим, све сам више уверен да ће ми баш овај виноград неку велику срећу дон |
| му деца нису баш спремна, а и то је био уверен, да би му стара госпођа у многоме могла помоћи; |
| после додаде, иако је о противноме био уверен: — Ево, у литру ракије и четири каве, па нека г. |
| оже ни бити — говорила је; — о томе сам уверена.{S} Дечји радови су такође прекрасни, морају му |
| Ја сам вам и сувише казала!{S} Али сам уверена, да ви то моје поверење нећете на зло употребит |
| ркиња је у бабино казивање била потпуно уверена, — та њу баба још није никад слагала!{S} И кад |
| рете се старој госпођи:</p> <p>— Будите уверени, да чим се вратим у Београд, прва ће ми брига б |
| одаде, смејући се, учитељ. — Али будите уверени да ће доћи.</p> <p>— Јесте ли ви баш сигурни?</ |
| је жао; бар ме је млади господин колега уверио, да су Маџари најцивилизанији народ! — А после д |
| гробља; али кад је отворио очи, онда се уверио да је у својој соби, у својој рођеној постељи, а |
| ме би вас најмање перковачко дете могло уверити.</p> <p>Растом је био осредњи, а у ширину је мн |
| апеланисати; о томе ће се и сам ревизор уверити...{S} Само да ми је знати, кад ће доћи!{S} Јест |
| осу је згладио с чела, после се примаче увету свога колеге, учитеља трећег разреда:</p> <p>— Ба |
| се, да нема човека са очима, који не би увидео, да сам ја у свему лепша од оте несрећне Гркиње |
| о је то Гркиња захтевала, а и сам он је увиђао да би у својој ватреној љубави много срећнији би |
| е, накашља се мало, узе чашу, уздиже је увис, па онда поче крупним гласом говорити тако, да су |
| едно писамце и стаде га своме колеги на уво читати:</p> <quote> <p>„Слатка гросмутерко!</p> <p> |
| зе га под руку, па, шапћући му нешто на уво, одведе га из те галаме...{S} Гости се наново намес |
| госпођо, да простиш, и мишјака, и лево уво од слепог кучета, и ко би ти све набројао, што сам |
| лабачким грудима усамљеног склоништа; а увреде, којима је после мајчине смрти и од својих и од |
| лца, а баш ме је за срце ујео..{S} Таке увреде!...{S} Нечувено!...{S} Чудим се само како нисам |
| љна, јер тако млада срца почињу тровати увреде, које им неправда наноси!</p> <p>— Децо, — рече |
| ла, али пажљиво, да га не повреди, не — увреди.</p> <p>— Друго смо ми, господине, — рече тихим |
| а то је оно, што је моје српско осећање увредило.</p> <p>Тако свака српска кућа мора већ и по с |
| , беше он добар човек, ретко да је кога увредио; а где је могао у ситнијим стварима коме помоћи |
| ло: кад се нешто наљути, кад би га неко увредио, или кад је у некаквој бризи, — не би се могао |
| ена.{S} Тешко јој беше подносити толику увреду; а није ни шала!{S} Она беше у целоме Перковцу у |
| дипломом!{S} Касти...{S} Ви!... — Хтеде увређени старац и даље псовати, али га задржа будући зе |
| — Али молим, господине, немојте се наћи увређени, ја, као сирота удовица, мислим да ни крастава |
| > <p>— Оно, касти — рече чича-Тима мало увређеним тоном, — та то, ваљда, није мене мислила...{S |
| дину, да се међу остале онамошње забаве уврсти и словенска беседа...</p> <p>У Перковцу људи уст |
| најозбиљнијим тоном млади богословац. — Угарска је призната као најобразованија држава после Фр |
| , па, касти, да се мало у свету дотера, углади.{S} Би тамо за неко време, па се направи читаво |
| , ево, дође и чича-Тима.{S} Био је мало углађенији но обично, а и капут је обукао нов, што га ј |
| ахом ударао на црквени тамјан, а својом углађеном спољашњошћу на филистарску помаду, није могао |
| мо беседу нису!{S} А и њу, можда, не би угледали, да случајно не дође за практиканта у суд перк |
| но, побратиме, на очима је доста чист и угледан, само што ми нешто мало по немачки, маџарски ли |
| ело Гркиња.</p> <p>Чича-Тима, кад ју је угледао, он је сав претрнуо.{S} Зар у таком отрцаном од |
| у длан и у карте гледати, како је теби угодније.</p> <p>— У длан! — рече Гркиња.</p> <p>— Мети |
| тељ у Шумадији, па не дотера бар једног угојеног вепра, — тај, богами, нека се не нада класи!.. |
| Да нема оне Гркиње, те да ме кадикад не угости, цркао бих од глади.</p> <p>Јадно дете покри лиц |
| иже стојао, само је чича-Тима гледао да уграби место до лепе домаћице; а то му није тешко било, |
| окусити.</p> <p>Кад су се гости, добро угрејани, ухватили у <pb n="380" /> коло, и она нађе пр |
| х. — Пао је, несрећник, па се, можда, и угрувао?...{S} Хајде да видимо! </p> <p>— Како је пао, |
| ајде ми једну грку!{S} Е, касти, баш ме угуши ова данашња врућина!{S} Све ми се чини, касти, да |
| ти се...{S} Ох, та прашина, да се човек угуши, баш ме умори!...</p> <p>И није лако по тој јуниј |
| година нестати ваздуха, и ми ћемо се — угушити.</p> <p>Људи су и њега слушали... </p> <p>А кад |
| пет стотина милиона година без ваздуха угушити!....</p> <p>— Он ће се угушити — рече начелник, |
| начелник, — у хапсу, на вјешалима ће се угушити!...</p> <p>— А то ће рећи — настављала је стара |
| ети; па кад ваздуха нестане, људи ће се угушити!“ Јесте ли ме разумели?</p> <p>Начелник, који ј |
| ваздуха угушити!....</p> <p>— Он ће се угушити — рече начелник, — у хапсу, на вјешалима ће се |
| три струка сунцокрета.{S} Ја кад сам се удавала, то да си видела!{S} Није било у Новом Саду фот |
| , она је још дете.{S} Како се може дете удавати?</p> <p>— Дете?...{S} Ама да видите, како умилн |
| ољна? —— питао је чича-Тима своју ћерку удавачу...{S} Девојче испрва ћуташе, али кад јој је ота |
| се једанпут из превелике љубави хтела и удавити, само што у Монакову не беше дубоке воде; зарон |
| лу: — Е, ви’те, господин-Тимо, шта чини удаја; ту се, богме, у радости заборавља и ручак и вече |
| те несрећне Гркиње, и то, што чича-Тима удаје онако грешно дете, све је то њен посао.</p> <p>— |
| не буде оскудице!{S} Једанпут се жени и удаје!{S} А ја ти, вере ми, волим од софре устати глада |
| —- рећи ће чича-Тима, — чу ли ти, да ја удајем моју Милку?</p> <p>— Чуо сам, побратиме, ’ма теш |
| — Хоћу и ја да частим; оно, касти, ја и удајем кћер!</p> <p>Деда-Спира изнесе још једну литру ж |
| о, шијем и спремам се <pb n="377" /> за удају!...{S} Пре кратког времена играла сам се луткама; |
| мирио.</p> <p>— Дете је већ приспело за удају...{S} И ја сам још нашла младожењу.</p> <p>— Та, |
| ни собу спремила!{S} И ти се спремаш за удају, и то за каква човека!{S} Но, лепа невеста!</p> < |
| аљда, и младожења.</p> <p>— Није још за удају — рече снуждено чича-Тима.</p> <p>— Сад се, скоро |
| /p> <p>— Сад се, скоро, све сама деца и удају...{S} А и боље је тако, јер..{S} Та ви већ знате, |
| а су је из службе истерали; можда би се удала, удомила; ал’, овако, ко ће узети обележену „немо |
| и „Лаку ноћ!“ рекла, него се као фурија удалила из дворане.{S} Изгледало је као да је тиме већ |
| ника да је још у неглижеу, она се хтеде удалити, <pb n="347" /> али он викну, јутрењом походом |
| частим — рећи ће чича-Тима, брижљиво се удаљавајући од проклетих учитељских класа. — Хоћу и ја |
| ва, дете је сувише младо, како ћу да га удам?...{S} Ал’, ето, она је навалила, да је удам, и ја |
| ...{S} Ал’, ето, она је навалила, да је удам, и ја је морам удати.</p> <p>Чича-Тима се наново н |
| l:id="SRP18760_C4"> <head>IV.</head> <p>Удар је био велики, али ватреној чича-Тиминој љубави ни |
| , а он се, сиромах, наима за црквењака, удара у звоно, у клепало, а од сваког звука чини му се |
| икова лица. — То значи, да и наша влада удара у клавир, а то је: на јавном месту исмејавати вла |
| сетину година из гроба ископане, те још ударају мртвијем задахом, и гле, шта у овоме пијаноме П |
| је и сувише својим изнутрашњим задахом ударао на црквени тамјан, а својом углађеном спољашњошћ |
| амилијаз као ветар и стаде из све снаге ударати у ђачко звоно.</p> <p>— Е, господине колега, — |
| та поклонио до земљице црне, поче и сам ударати противу класа. — Оно јест — рече, — у школи међ |
| е и последњег дућанчета нестало, Гркиња удари налево, кроз једно тесно сокаче, па прошавши онуд |
| сме.{S} Ако је, н. пр., зимње време, он удари у „<title>Во Јордање</title>“, а лети, опет, отпе |
| здахну, па истим патосом и са још већим ударом гласа продужаваше свој говор:</p> <quote> <p>— Ј |
| оне, који јој сујети не ласкају, једним ударцем упропастити, — донде је у Перковцу текло весеље |
| је кћи, што је била за Страхинића бана удата, да је она умела у трумбету свирати, то вам могу |
| морате што скорије, још ових месојеђа, удати, ако не желите да сама отиде...</p> <p>Чича-Тима |
| гласно, — да се девојке <hi>морају</hi> удати, да нигде у свету <hi>нема девојачког села</hi>; |
| је навалила, да је удам, и ја је морам удати.</p> <p>Чича-Тима се наново намрштио и сео на сво |
| .</p> <p>— Мој отац хоће, и ја се морам удати!{S} Ја не смем питати: „За кога?“ А и нашто да пи |
| е, ти си већ одрасла, треба већ да се и удаш!“ Па сам јој нашла и младожењу; онај црни штап мог |
| дом ићи — рече Папрагу. — Све сам ја то удесио и уредио, само, наравно, ти ћеш, синко, о целом |
| ђа-Швабићком по свим стазама и путовима удесити вигове, како само ја и госпођа Швабићка умемо; |
| ишао. — Дабогме, да би то тако требало удесити!{S} Оно, касти, што је човек старији, то је и и |
| ви сте, госпођо, по најновијем систему удешен чамац, на коме се свакојаки еспапи превозе!...</ |
| се учитељ IV разреда, — штета што није удешено деведесет и девет класа учитељских, па макар ни |
| је белом марамом запушила нос, да не би удисала онај смрдљиви ваздух, што се са димом ширио.{S} |
| да би се радо преселио у нашу кућу.{S} Удовац је, а твој је колега, па то, мислим, да не би ни |
| у вечност оде, и он по трећипут остаде удовац...</p> <p>— Оче, што сте ме звали? — тепаше сиро |
| Зар не би боље било да мене узме?{S} Он удовац, ја удовица, ја имам моју плату, а он осим плате |
| оље било да мене узме?{S} Он удовац, ја удовица, ја имам моју плату, а он осим плате има своју |
| де врачара, — а после ћеш остати богата удовица...</p> <p>Стара врачара пљуну мало на свој пала |
| емојте се наћи увређени, ја, као сирота удовица, мислим да ни краставац <pb n="299" /> не би мн |
| ни удовци чинили; други, нарочито старе удовице, доказивале су, да је кир-Никола и наученији, б |
| жење, отрцани удовци, извикане фрајле и удовице, — ту не беше краја оговарању.{S} Али све то ка |
| , каквим ли се послом до мене, сиромака удовца, закани?</p> <p>Стара госпођа беше се у лицу још |
| пет слагали: кад је, н. пр. она у неког удовца мало ватреније погледала, па баш и кад би неку х |
| е скупљати застареле младожење, отрцани удовци, извикане фрајле и удовице, — ту не беше краја о |
| то су по већој чести поштовања достојни удовци чинили; други, нарочито старе удовице, доказивал |
| из службе истерали; можда би се удала, удомила; ал’, овако, ко ће узети обележену „неморалну“ |
| јетовати, баш као и тебе...{S} А то је: удри грашком о дувар!...</p> <p>— Оно, господине, молић |
| е су то мисли; тешко ономе, ко се у њих удубе!{S} То је отрован паук, што ти танком пређицом св |
| мука? — И баба пажљиво посматраше јако удубљене црте на мршавоме лицу своје гошће. — Сад ћу ја |
| </p> <p>Дете, тако од дванаест година, уђе у собу; коса му беше још неочешљана, руке неопране, |
| кненим хаљинама, у фесу, а под оружјем, уђе у собу.</p> <p>— Добро јутро, учитељ-Тимо!...</p> < |
| полицајац из начелникове собе изишао, а уђе гросмутерка у својој обичној црној хаљини; проседу |
| у и деца, и чича-Тима, и кир-Никола, да уђе унутра, она је само одговарала, да не може, да јој |
| „код Српског краља“...</p> <p>Чича-Тима уђе унутра.{S} Очи му засенуше од силне светлости; а љу |
| мо је на глави имао алев фес.{S} За њим уђе мајсторица: она беше у српским хаљинама, само што ј |
| е, забаве, поче својски одазивати: прво уђе у дворану, једном мили-и са три лојане свеће осветљ |
| „Херајн!“</p> <pb n="331" /> <p>У собу уђе лепа Гркиња, за њоме један младић.{S} Раста је био |
| и мету у своја недра.{S} У том тренутку уђе чича-Тима у собу.{S} Нос му беше црвенији него обич |
| у кроз отворен прозор.</p> <p>У тај мах уђе једно ђаче у собу, скиде капу и пође, да га пољуби |
| алата, него као и друге сељачке кућице: уђеш у авлију — коров, у башти — коров, на тавану такођ |
| та, а учитељи трећег и четвртог разреда уђоше у деда-Спирину кавану.{S} Били су у жестокој неко |
| човек нема...</p> <p>И тако у разговору уђоше у собу, седоше за сто, наравно, гост у горње чело |
| ај професор!{S} Но, то је грозно, то је ужасно!{S} Он је хтео доказати, а то се може као настав |
| отрцана!{S} Она!..{S} Но, ал’ то је већ ужасно!{S} Па знате ли, о чему је та протерана вештица |
| Добро ти јутро, враже, ја чоече!“ и већ ужди ка и метиљава овца, те настрану, у бијег! — Он при |
| о би у томе усхићеном заносу и заспала, уживајући у својој лепоти.</p> <p>— Тако је то, моја Ми |
| реда, — ви имате пуно право!{S} Ја више уживам у вину, него у њином мажењу и кривљењу.{S} Ја ба |
| ац, — на сваки начин, да ви морате више уживања налазити онако с братијом, знате, поред добре ч |
| </p> <p>— Е, баш кад тако у тим класама уживате — смејао се учитељ IV разреда, — штета што није |
| сигурам премештај; тек, свакако, ако ја уживим, неће се та шкорава Гркиња дуго по Перковцу шири |
| обухватити.{S} Родом је био однекуд из ужичког округа, то се, уосталом, видело и по његову јуж |
| свој трбух и сео би, сасвим задовољан, уз обожавану сапутницу свога живота.{S} Она би га презр |
| на лицу пуно ситних и крупних борица, а уз то је у свако доба добро расположен.{S} Кажу они, ко |
| епо!{S} А не хтедне ли барем сто жућака уз његову Милку дати, на част му девојка! <pb n="334" / |
| екосте, оче прото...{S} Да је чича-Тима уз своје оно дериште и новаца дао?</p> <p>— Сто дуката! |
| и једну литру комовице, — добра ће бити уз кајсије!</p> <p>Кад је све било спремљено, кренуше с |
| ...{S} Младожења, како је био прислоњен уз невесту, скотрља се од радости на земљу... „Дакле и |
| на могла чути, да сам ја сто дуката дао уз Милку?...{S} Ко ли јој је то могао доставити?{S} Е, |
| ене заузети, да што више у готову новцу уз девојку добијем, а, после, вели, кретно и некретно њ |
| би му упртила и ражањ, да га окреће, а уза сваки почет или довршен посао попио би понеку чашу |
| ма лепих кајсија, а особито она, што је уза саму колибу...{S} Е, јесте чули, ја нисам ни у само |
| е три, већ у целоме цивилизованом свету узакоњене, класе; али међу учитељима, ту не би требало |
| еђу нама речено, у Срему и бабица била, узалуд се трудула, да чича-Тими учитељу докаже, да женс |
| е, гологлав...{S} Ноћ беше тамна, улице узане, мрачне, а калдрма испроваљивана; на сваком скоро |
| агла, по густо засађеним шљиварима и по узаноме сокачету.{S} Гркиња је белом марамом запушила н |
| лагодарити, што су у погдекојим грудима узбуркане страсти утишане.{S} Живели, господо, и до виђ |
| изговорити.</p> <p>— Господо и браћо! — узвикну с највећим патосом четврти разред. — Писмо и ку |
| о се са неким поносом уздиже и стаде са узвиљашеним обрвама пред огледало.{S} Десну руку је под |
| око, своју суву руку у белим рукавицама узвиси скоро до прсију, па кроз оборене трепавице погле |
| рли очи у њега, он се још мало издиже и узвишеним гласом поче говорити:</p> <quote> <p>— Браћо! |
| гостију, на најсвечанији начин ступи на узвишено место сам г. Живко Пацић.{S} Једним високоумни |
| рају, често тренутно, од обичног човека узвишеног мислиоца, филозофа.</p> <p>— Мој отац хоће, и |
| Беседник се накашља, малко се протегли, уздахну, па истим патосом и са још већим ударом гласа п |
| киња, опијена слатким љубавним заносом, уздахну дубоко, а после погледа у бледи месец.{S} Али ш |
| зеше две класе, а сад?...— Сиромах чича уздахну. — Ко зна, шта ће данас бити, а ружно сам снива |
| извила из његова наручја, он жалостиво уздахну:</p> <p>— Ох, само да ми није онога дериштета!. |
| охија, хеј, госпођо!</p> <p>Гркиња опет уздахну.</p> <p>— Ствари су скупе, али ја ћу ти их дати |
| е сутра бити крштење?...</p> <p>Трговац уздахну.</p> <p>— Довели су најстаријега калуђера из Св |
| три јерарха...</p> <p>Гркиња је дубоко уздахнула.</p> <p>— Љубав је превртљива ствар — рече ба |
| али не рече ни речи, само што је дубоко уздахнула, а чича-Тима, поштапајући се, оде, куда су га |
| а збрчкано чело; само би кадикад дубоко уздахнуо:</p> <p>— Е, е, оно, касти, по правди, ја и је |
| гло и пробудити.{S} Чича-Тима је дубоко уздахнуо, и лице му доби израз негодовања и незадовољст |
| е, па за сваком искапљеном чашом тек ће уздахнути:</p> <p>— Ала је то погана врућина!{S} Колико |
| } Руке је подбочила на кукове, обрве је уздигла, искосирила се мало настрану, па се тако неколи |
| , премда сам и ја пореклом Гркиња. — И, уздигнувши мало навише своје наврањене обрве, додавала |
| са столице, накашља се мало, узе чашу, уздиже је увис, па онда поче крупним гласом говорити та |
| у!{S} Лепо!{S} Прекрасно!</p> <p>Гркиња уздиже обрве високо, своју суву руку у белим рукавицама |
| а ће победити; зато се са неким поносом уздиже и стаде са узвиљашеним обрвама пред огледало.{S} |
| </p> <p>— Јесте, душице!...{S} Али... — уздисао је прота... — ја морам одлазити, а тако бих вол |
| срце и гледите меланхолично на небо, па уздишете, касти, — за мном|...{S} Ала би то била песма| |
| /p> <p>— Сто дуката — понављаше Гркиња, уздишући!</p> <p>— Јесте, душице!...{S} Али... — уздиса |
| гроба Св. Петке</p> <p>— Немам! — рече, уздишући, Гркиња.</p> <p>— А имаш ли лево око од слепог |
| на тој беседи суделовати, није се могла уздржати, а да се не пљесне рукама.{S} Кад је то учинил |
| арску помаду, није могао од смеја да се уздржи и у себи да не проговори: ево још једног човека |
| ас ручати, ја не могу! — А после додаде уздрхталим гласом: — Оче, ја сам слаба!</p> <p>Чича-Тим |
| е корак ближе.</p> <p>— Госпођо, — рече уздрхталим гласом, — ово су моје ствари!</p> <p>— Шта?{ |
| ...{S} После се, онако збуњен, накашља, узе шешир и оде некуд у чаршију; онде се навртатио на д |
| Дуго је, тако, ћутала, а после се диже, узе из неког сандучета мали један завежљај, у коме беху |
| агао, али га је у многоме, опет, волео, узе га под руку, па, шапћући му нешто на уво, одведе га |
| он се диже са столице, накашља се мало, узе чашу, уздиже је увис, па онда поче крупним гласом г |
| p>А после се некако враголасто осмехну, узе капут, обуче га на рукаве, закопча прслук, а косу ј |
| p>Чича-Тима се поче полако облачити.{S} Узе своје чизме са кратким сарама, обуче неке старе иск |
| хтеде пући од једа, али шта је знао?{S} Узе свој шешир, захвали се на ручку и оде кући.</p> </d |
| утисак.</p> <p>— Молим вас, господо! — узе реч учитељ трећег разреда. — Та ви сви знате, колик |
| а-Тима и даље да трабуња, али га Гркиња узе под руку и одведе у своју собу — на ручак.{S} Милка |
| застрт неким старим ћилимима.{S} Оданде узе један сламњи јастук, те га понуди <pb n="361" /> Гр |
| оде, а он се врати натраг у собу и онде узе опет онај строги, забринути, изглед.{S} Мала Милка |
| е, а већ се спремаш одлазити! — И он је узе незграпно за руку, па је посади на миндерлук, па, о |
| и пробудило.{S} После је сасвим кицошки узе под руку, пропрати је преко авлије до малих вратниц |
| нак, да је и он у соби, онда и начелник узе другу позитуру: искосири се мало у наслоњачи, лакто |
| ад, осветити...</p> <p>Ствар је, дакле, узела на себе сасвим озбиљан карактер, нарочито кад је |
| , да не пада толико становницима у очи, узела би на себе неку голему стару бунду, па би се умот |
| да би добила и ону здраву румену боју, узела је још код куће парче храпава сукна, па се њиме т |
| тку, очистио је мало шешир и панталоне, узео је поштапач у руке, па се дигао да иде:</p> <p>— И |
| ршију.{S} Отишао је мало до деда-Спире, узео је четку, очеткао своју атилу, умио се, загладио к |
| је само при великим празницима облачио, узео је четку, очистио је мало шешир и панталоне, узео |
| ладио је косу, наместио јаку на капуту, узео штап у руке и спремаше се са одлазак:</p> <p>— Мил |
| о беше јако образован човек.{S} Жену је узео из Мехадије, нека блиска рођака Наполеона Трећег!{ |
| прилике као нека петачка, а у десну је узео неку дрвену маљицу, — ни буздован Краљевића Марка |
| ала за уредност, —- па ко би је онаку и узео?...{S} А, овако, све се отимају за њу.</p> <p>Чича |
| звесне будућности.{S} Човека који ће је узети није могла волети, јер га ни познавала није.{S} Њ |
| и сви људи једнаки?{S} Тај, што ће мене узети, зове се Папраг; он не може бити гори од мог оца, |
| би се удала, удомила; ал’, овако, ко ће узети обележену „неморалну“ девојку?...</p> <p>— То је, |
| си ли вољан ову девојку себи за супругу узети...{S} Немој, синко, да после кажеш: „„Наговорио м |
| ко би се, опет, сетио, да су за мустру узети пештански келнери?{S} То, да сам јуче умро, данас |
| ад су видели, у каквом је стању, они га узеше под пазухо, па га однесоше у главну полицију.{S} |
| доване, то неће бити добро, пролетос ми узеше две класе, а сад?...— Сиромах чича уздахну. — Ко |
| ! — „Поздравио учитељ Тима, љуби руку и узима себи слободу данас код вас на ручак доћи“...{S} Ј |
| n="326" /> лава куражније, — дакле, ако узима толико смелости да му све што је замислила отворе |
| госпођа није лудо комбиновала, само ако узима куражи, — а старе су бабе у томе и од <pb n="326" |
| заклопци испод трепавица модри, то и не узимају на ум!</p> <p>Само су учитељи са још неколико о |
| p> <p>— Видиш, Милчице, није требало да узимаш црвене пантљике; на белу хаљину свакад се мећу ц |
| Ја!{S} Ал’ ако те три-четири ствари не узимаш код себе, лако може да се одбије од тебе!{S} А, |
| ?{S} И ти списатељи говоре све којешта, узимљу оно за необично, што је баш најобичнија женска в |
| госпођа у многоме могла помоћи; али се узјогунио и не хте тражити њезиних препорука, па макар |
| стос воскресе</title>“.{S} Некад, опет, узме, па сам са собом говори; ко га не види, а чује, ре |
| ђа жена?{S} Зар не би боље било да мене узме?{S} Он удовац, ја удовица, ја имам моју плату, а о |
| p> <p>— Добро, кад си спремна, а ти сад узми ону котарицу, што сам је о лањској берби од оне цр |
| - Хвала, побратиме, а ово парче хартије узми, колико, касти, сигурности ради.{S} Па како ти се |
| ачки!{S} Него, ако немаш георгине, а ти узми црвеног божура и два-три струка сунцокрета.{S} Ја |
| > <p>— Ја сам данас зват на ручак, а ти узми парче хлеба, — душа ваља, ниси ни то заслужила, — |
| учитеља основних школа назива класа!{S} Узмите за пример и саму православну веру.{S} Јуда нема |
| ину, а нешто имам и сам; па, касти, ако узмогнеш, а ти гледај да ми колико до четвртка набавиш. |
| десет класа расточио!...{S} Они мени да узму две класе!{S} Е, касти, то им никад не могу забора |
| ли то мора бити?{S} А и и стара госпођа узмучила се, и њу је голицало, и не беше јој лако тајну |
| е згледаху зачуђено, али нико га не хте узнемиривати у говору, само његов један друг из неког б |
| Али тај његов поглед није њу ни најмање узнемирио.</p> <p>— Дете је већ приспело за удају...{S} |
| коле и лепе Гркиње сабрали, беху разног узраста, а и црте на лицу беху им разнолике: неки беху |
| ебели штап, провлачи прота; и то је сав узрок, што се онако слатко насмејао...</p> <p>Кад је пр |
| ео и испитивати, како би познао стање и узроке његове болести, али он није умео ништа говорити; |
| , којим се отпушта из учитељске службе; узроци беху: неморално чича-Тимино владање.</p> <p>Учит |
| ко где у чему и буде мане, дотераће се, ујдурисаће се.{S} Има времена, само нек’ су деца жива!< |
| а сипити, улице постајаху све мрачније, уједанпут мрак!...{S} Нема више улица, нигде се не види |
| 760_C6"> <head>VI.</head> <p>А после се уједанпут осмехну:</p> <p>— Што јест, јест, касти, она |
| И чича-Тима је опет цмокну...{S} Али се уједанпут трже и седе сасвим замишљено на своје првашње |
| ско „<title>Во Јордање,</title>“ али се уједанпут трже, лице му доби израз зле воље, и он устад |
| — Шта вам је, господине7..{S} Та ви сте уједанпут постали озбиљни као неки грчки филозоф, н. пр |
| ед министром друкче стојати...</p> <p>И уједанпута се на њеноме лицу променише црте: нестаде ум |
| та, с чашом у руци, дигао, да вам у име уједињене перковачке омладине на вашем братском саучешћ |
| } О, зла неваљалца, а баш ме је за срце ујео..{S} Таке увреде!...{S} Нечувено!...{S} Чудим се с |
| и сву ноћ, пио је с њима, здравио се; а ујутру је отишао, да све рапортира, колико је и шта је |
| опио; и то су дочули, па и то, како се ујутру зором чича-Тима преселио са станом код кир-Никол |
| ако могуће, на највеселији начин бар до ујутру продужи, те су због тога позвали Цигане у дворан |
| аја, да он његово место заступи и да му ујутру рапортира, шта се све на томе детињем вашару гов |
| у длану трљати, док се на белој кожи не указа једна модра пругица. — Неко весеље ћеш имати у ку |
| светом.{S} Просвета га се утолико тиче, уколико му понеку, с руског преведену а у читанци отшта |
| ој својти, у здравље; али ја сад желим, уколико ми силе допуштају, да наздравим нашој лепој дом |
| но награђује; а учитељи, опет, утолико, уколико се од њих његова кућа користи, т. ј. ако је нек |
| с тога места ни опомене, па ни најжешћи укор самога г. министра, не би га могли покренути. — Љу |
| обе, он леже на миндерлук, па је гледао укоченим очима горе у чађаве таванице.{S} Кад би га бољ |
| еко корачање; погледаше тамо и обоје се укочише од чуђења...{S} Стара госпођа гросмутерка, у св |
| у... и њенога даскала, да и њему Бог не украти, да им се обојима види и чује, здравље и напреда |
| борице, које би требало само старца да украшују.{S} Милка беше бледа као лимун; да је имала ко |
| красота била!!...</p> <p>То је био њен укус: на глави много цвећа и то најдрастичније боје, ко |
| /p> <p>— Побратиме, — рече учитељ Тима, улазећи у дућан и намештајући се, како ће се на ћепенку |
| ућству трудила, да све те природне мане улепша; а ту су јој била разна белила, руменила и гарил |
| ни краставац <pb n="299" /> не би много улепшао једно женско лице, па баш да је и од оних кисел |
| ачније, уједанпут мрак!...{S} Нема више улица, нигде се не види осветљен прозор или фењер, пред |
| свеће и фењере, који су на бајиру и по улицама светлели.</p> <p>И при чистој свести за њега би |
| де даље, гологлав...{S} Ноћ беше тамна, улице узане, мрачне, а калдрма испроваљивана; на сваком |
| Калемегдану.{S} Киша је почела сипити, улице постајаху све мрачније, уједанпут мрак!...{S} Нем |
| о, и свеће, и људи, и куће, па и читаве улице, чинило му се да пролазе мимо њега.{S} Он није зн |
| обично брзим кораком кроз мале и велике улице јурио кући.{S} А кад се дочепао своје собе, он ле |
| , али баш у том тренутку чу се на крају улице неко корачање; погледаше тамо и обоје се укочише |
| места по Дорћолу и садашњој Скадарској улици?...{S} Он је и тога вечера добро потегао тако, да |
| апајући се поносито трсковим штапом, по улици, а деца и људи трче за њим, скидају капе и љубе г |
| абићка умемо; па ћемо гледати да најпре уловимо голубицу, а голуб ће и сам доћи!</p> <p>Госпођа |
| ао.{S} Успут је сретао људе, који му се уљудно јављаху, али он као да их ни видео није; шешир ј |
| Гркиња лепша била, кад би јој, наместо уљуднога носа, на оно снежно лице прилепили зрно сочива |
| ља трећег разреда:</p> <p>— Баш никакве уљудности не знамо, драги пријатељу! — шапутао је. — То |
| едној згради састајати, па, наравно, из уљудности и поздрављати га.</p> <p>— И тај господин Шва |
| сто смешећи се, додаде: — Пало ми је на ум да једем кајсија!{S} Ха, ха, ха!..{S} У вашем виногр |
| n="346" /> — Неће јој, касти, падати на ум да некога грди, матора вештица!...</p> <p>У томе и т |
| под трепавица модри, то и не узимају на ум!</p> <p>Само су учитељи са још неколико остарелих гр |
| стару госпођу, која је унеколико напред умакла:</p> <p>— Добро јутро желимо! — рече, осмејкујућ |
| е, где је лепа Гркиња најтугаљивија, да умал’, сирота, није служавник испустила с донесеном црн |
| тога вечера добро потегао тако, да и он умало што није уштинуо своју проводаџику, али се опет т |
| .{S} Али не превари, стара намигушо!{S} Уме се Папраг и сам за себе старати!{S} И тако ћу гледа |
| о дођосмо, лепо и поучила; сад већ и не уме да гледа онако безобразно сељачки, право у очи, но |
| ича-Тима беше усхићен, чисто збуњен, не умеде ни речи проговорити, само је бленуо у своју обожа |
| о учитељи, кад су у добром расположењу, умеју онако свечано отпевати...{S} И на томе се та вече |
| м тих свију својстава, стара је госпођа умела и шпијунисати, и то много вештије него и прави по |
| прављала.{S} О, ала је дивно моја мајка умела писати!{S} Ја сам видела штампаних прописа, али б |
| клањао је старој госпођи; па и она сама умела је уважавати свој уплив и достојанство.</p> <p>— |
| ила за Страхинића бана удата, да је она умела у трумбету свирати, то вам могу историјским <pb n |
| о, н. пр., није која рађала, она јој је умела наћи чини и мађије, којима ће „плод чрева својего |
| !</p> <p>Радост је само осећала, а није умела спољним знацима исказати је; тако исто и туга нал |
| лони, колико коракне; моја мати није то умела, а људи су и за њу говорили, да је васпитана!</p> |
| васпитатељке — неморално“!...{S} Ја, да умем и да знам, како и коме, ја бих се тужила.{S} Е, ба |
| весело насмеје. — Дивно вече, касти; да умем стихове правити, као ваш Никола, баш бих направио |
| богослов младић!{S} Само, касти, име не умем да му погодим, све ми се чини да рече Шапраг, Акма |
| вигове, како само ја и госпођа Швабићка умемо; па ћемо гледати да најпре уловимо голубицу, а го |
| ћи, он је помагао.{S} Он је, на пример, умео лепо лозу резати, па кад би га ко умолио, да му ту |
| >Цело друштво се ућута, нико није ништа умео рећи, само се кир-Никола ухватио за трбух, па се и |
| е око њега толика граја подиже, да није умео ни речи проговорити....{S} Чича-Тима, прота, кум и |
| а пази, а, друго, што се чича-Тима није умео као што треба причувати, него се, као човек, да ту |
| /p> <p>Начелник је од чуда зинуо и није умео ама баш ништа проговорити.{S} То, што је чуо, беше |
| несе му писмоноша писмо, али га он није умео прочитати.{S} Учитељ трећег разреда, који се у тај |
| ње и узроке његове болести, али он није умео ништа говорити; бленуо је мутним својим очима, без |
| задао целој школи, али од вас нико није умео тако лепо написати као мали Андрица!{S} Он је и ва |
| ага, он се збунио и само зато, што није умео на све Папрагове комплименте одговарати; али није |
| илости тако прозвали, то вам нико не би умео казати.{S} Али да је био прост као секира, о томе |
| двезао до Перковца... то вам нико не би умео казати...{S} Кад се у Перковцу појавио, сви су се |
| да цедите восак из мене, ја вам не бих умео казати.{S} Био сам на њима и у Новом Саду.{S} Варо |
| се имамо захвалити једино полицији!{S} Уместо да оваку фландру протера, она је пушта на беседу |
| о, касти, тако је; ви је, касти, петком умијете, недељом очешљате, а у среду дате јој и чисту к |
| забринути, изглед.{S} Мала Милка већ се умила и стала се чешљати; њојзи не беше ништа необично |
| звињаваше, како се није ни очешљала, ни умила; како је још у неглиже, — иако је била сва уштирк |
| орану, да ону другу половину ноћи поред умилне музике у игри и весељу проведу.{S} Кад су Цигани |
| p> <p>— Дете?...{S} Ама да видите, како умилно погледа у ове практиканте, што од неког доба крс |
| на њеноме лицу променише црте: нестаде умиљавајућег осмеха, безобразан поглед ишчезао је, а ок |
| ади по збрчканом лицу; после, неспретно умиљавајући се, ређаше даље потребе тога вечера:</p> <p |
| ћући, по обичају, очима, осмејкивала се умиљато на свога маторог обожатеља.{S} И Милка је, међу |
| после се окрете лепој Гркињи и, сасвим умиљато осмејкујући се, пољуби је у њену мршаву руку.</ |
| ре, узео је четку, очеткао своју атилу, умио се, загладио косу, попио је каву и спокојно очекив |
| екако зловољан и бунован.{S} Није се ни умио као што ваља, а већ је натукао шешир на главу и од |
| орње мале вратила, чича-Тима се већ био умио и очешљао и спремаше се да иде мало у чаршију, кол |
| еше све.{S} А кад би се после тога мало умирио, погладио би мало свој трбух и сео би, сасвим за |
| умео лепо лозу резати, па кад би га ко умолио, да му ту вештину покаже, он би му сав виноград |
| грађанина Париз; а овако, с поремећеним умом, гледао је око себе као у врућици или у неком тешк |
| ке се заруменеше, и већ понека би се од умора пустила из кола, али не да понос: но, то би тек л |
| >— А довече, кад се ваш даскало од вина умори?...{S} Имао бих вам нешто и саопштити!...</p> <p> |
| , та прашина, да се човек угуши, баш ме умори!...</p> <p>И није лако по тој јунијској припеци п |
| догодио...{S} Најпре треба свирац да се умори, дувајући у гајде, или да ожедни, те да за љубав |
| а понос: но, то би тек лепо било, да се уморила!...{S} Таки случај се у Перковцу још није догод |
| , кад се тај од силног млатања и викања уморио, доказујући по читав сат оно, што је и моја стри |
| себе неку голему стару бунду, па би се умотала у какву црну исхабану шамију, само да се, колик |
| бар приходи, да лепши бити не могу!{S} Умре неко, наплати му се; роди се неко, наплати му се; |
| прота! — прекиде је врачара. — Хоће да умре за тобом, да се обеси, да полуди, да побесни!...{S |
| могу вечно код вас остати, да могу овде умрети...</p> <p>И он је наново стиште на груди, па је |
| ине прве жене, која је после порођаја и умрла.{S} Људи су мислили да се чича-Тима, после онаке |
| па кад му је та друга од водене болести умрла, он се и за трећу набрзо постарао, па му и та тре |
| } У мом разреду ретко да је које дете и умрло, само је једно једино добило фрас, а друго једно |
| и пештански келнери?{S} То, да сам јуче умро, данас не бих знао!...{S} Шта би, Спиро, с отом жа |
| тако, да су гости, хтели не хтели, сви умукли, чекајући, шта ли ће он, онако накресан, изговор |
| човек, и, као што нам је стара госпођа унапред казала, јако наклоњен јектици; то му сведочише |
| пио свилену хаљину, и то је од бабе већ унапред дознала; и у свему осталом се по саветима старе |
| -Тима и прота зинули од чуда, па се већ унапред боје, да им се како идол не повреди, — нарочито |
| друге године добијала је по једну класу унапређења, а осим тога је код чиновника и богаташа доб |
| шљуцајући, стиже стару госпођу, која је унеколико напред умакла:</p> <p>— Добро јутро желимо! — |
| прекорним погледом прошла, он, да би је унеколико одобровољио, уштинуо је тако незграпно, и то |
| могла бих и вас још ових ферија с њоме унознати...</p> <p>Стара госпођа се при овим речима ђав |
| спава, док се ви са обожаваном богињом унтерхалтујете, ха?...{S} Јесам ли погодила?</p> <pb n= |
| мо у шљивару чуло се, где псето лаје, а унутра у кући потмуло је кашљала стара баба.{S} Кад је |
| деца, и чича-Тима, и кир-Никола, да уђе унутра, она је само одговарала, да не може, да јој је в |
| Српског краља“...</p> <p>Чича-Тима уђе унутра.{S} Очи му засенуше од силне светлости; а људи у |
| лак осмејак, и није никако могла своје унутрашње задовољство да притаји.{S} Три мужа!{S} Та то |
| е и ту чашу грке искапио, да мало своју унутрашњу муку разблажи, а он оде право кући, да свадба |
| ко гледајући у свога новог, али живосно уображеног, обожаваоца, правила је нове комбинације о с |
| и мајку наћи?{S} А село?{S} Њено детиње уображење није могло ниједне пријатне слике пред њу изн |
| Милка дуго није могла заспати.{S} Њено уображење јој је износило тужне слике неизвесне будућно |
| е био однекуд из ужичког округа, то се, уосталом, видело и по његову јужном наречју.{S} Некако |
| алисаво: — Да сам родом Јелинка, то се, уосталом, и на мојој спољашности даје приметити; а мој |
| о, и опет им је мршава храна.{S} То су, уосталом, и паметни болесници одобравали.</p> <p>Једног |
| црвенијем плајвазом поткријепит’.. .{S} Уосталом, дознаде ли још каквијех новости у нашем Перко |
| ла, а леву руку је сасвим пребила...{S} Уосталом, ја видим да ме ти не разумеш, ал’ буди бар за |
| смо јутрос онако много разговарали.{S} Уосталом, мислим да против оваке прилике не можете ништ |
| кога је већ толико година познавао.{S} Уосталом, чича-Тима је имао својих и малих и великих ма |
| разреда није могао да се не насмеје. — Уосталом — рече он, — што се мене лично тиче, признајем |
| и сам управитељ вароши Београда: где је уочи Божића који списатељ пио и шта је у пићу говорио.. |
| ле на сувоме врату, после, бледо лице и упале очи.{S} Кад је видео стару госпођу, он се усиљено |
| још нешто безобразно рече, али то нисам упамтила, само знам, да је после те средње врсте још бе |
| то је чича-Тима из Видаковићевих романа упамтио; па кад је то исказао, он је после само бленуо |
| колико је и шта је од целе те комендије упамтио.</p> <p>Таман је полицајац из начелникове собе |
| ас код вас на ручак доћи“...{S} Јеси ли упамтио?</p> <p>— Јесам, господине!</p> <p>— Кажи јој и |
| Деца ми знају све као воду!{S} Али ће и упамтити, верицу им дечју, кад су учили код Ђоке школу. |
| неглиже, — иако је била сва уштиркана, упеглана, набељена и нафракана.{S} Кад се сасвим смркло |
| алан, а усне је јогунасто једну у другу упила тако, да је у тај мах изгледала као да изазива, п |
| нос.{S} Он се рукова са чича-Тимом и не упита га за испрошену ћерку, а после се окрете лепој Гр |
| ложењу отац из чаршије вратио, а она се уплашено сакрила иза фуруне и оданде страшљиво погледаш |
| ма закрљештеним очима гледао је у своју уплашену ћерку, која је онде пред њим дрхтала, али се н |
| е прав ка свијећа, само зато, што те је уплашио, кихаће робијом!</p> <pb n="349" /> <p>— Докази |
| рбији воле, кад им се понека страна реч уплете)...{S} Не само мене и начелника, него баш и само |
| а је о оној маленкости, у коју сте и ви уплетени, нешто прокљувио; дакле, пазите, да не би случ |
| ва ли је оно маленкост, у коју сте и ви уплетени?</p> <p>— Пст, ни речи о том...{S} То вам не с |
| ; па и она сама умела је уважавати свој уплив и достојанство.</p> <p>— Испит ће ми испасти, ја |
| одужила својим окретним језиком даље га упознавати са новим пријатељем: — Дакле, драги г. Тимо, |
| > <pb n="355" /> <p>— Ви, откако сте се упознали са честитим вашим господин-Папрагом, као да ст |
| је чича-Тима одобрио; а како се с њоме упознао, не беше ничега, што јој он не би учинио по вољ |
| зна жена, — да га доведем, да се најпре упознате, па после, наравно, да се прстенује.{S} Он је, |
| беше добар човек; истина, ћифта, али ни упола себичан као данашња ћифтарија. <pb n="365" /> Он |
| јим послом, а чича-Тима са својим зетом упоредо оде управо у бакалницу, своме побратиму.{S} Пап |
| седам-осам <pb n="345" /> практиканата употребили су сву своју речитост и оштроумље, да се бес |
| ..</p> <p>— За вашу љубав ћу све могуће употребити, само да вас задовољим.{S} Чича-Тими ћу одуз |
| а, да ви то моје поверење нећете на зло употребити...{S} Госпођа Јустина је млада жена, а муж, |
| једе шунке са спанаћем, црно вино ретко употребљава, а прекодан и по сву ноћ о белом вину прово |
| војего“ у ред довести; па кад је то све употребљено било, а без икакве користи, баба је говорил |
| ник перковачки тачније знао, него и сам управитељ вароши Београда: где је уочи Божића који спис |
| уштено, па није научило на ред...{S} А, управо рећи, да се нисте к нама доселили, не би никад н |
| Дошла сам, знате, што ’но реч...{S} А, управо, да вам кажем: била сам на синоћној беседи...</p |
| по првој скамији намешта женске радове, управо беспослице, без којих свака поштена кућа може оп |
| олико вас волим, у толико и вашу Милку; управо рећи, ја сам њена друга мати.</p> <p>— Оно, каст |
| а чича-Тима са својим зетом упоредо оде управо у бакалницу, своме побратиму.{S} Папраг се, по о |
| ле виде и свеће, па, и не знајући, пође управо тамо.{S} То је била чувена гостионица „код Српск |
| буде врућина, а прота и Никола нека се упрегну, а ја ћу остраг гурати, док се не расхлади...{S |
| иљнија; десни кажипут <pb n="362" /> је упрла на своје ниско и збрчкано чело, а нос и уста је и |
| , да је дупке пуна, да сви ћуте и да су упрли очи у њега, он се још мало издиже и узвишеним гла |
| кад хоће несрећа да обори човека, да га упропасти, оно се нађе ма шта!...{S} Сад како да јој ку |
| и јој сујети не ласкају, једним ударцем упропастити, — донде је у Перковцу текло весеље.</p> <p |
| есо, краставце и т. д.{S} Понекад би му упртила и ражањ, да га окреће, а уза сваки почет или до |
| једно тесно сокаче, па прошавши онуда, упутила се право горњој мали.{S} Ту, у томе усамљеноме |
| ти, баба је говорила о тешким гресима и упутила би је у какав манастир, у коме је највише калуђ |
| >— Оно, касти, господин начелник што да уради, а да његов Радован не зна, бива ли то?...</p> <p |
| рече Папрагу. — Све сам ја то удесио и уредио, само, наравно, ти ћеш, синко, о целом нашем раз |
| нама доселили, не би никад ни знала за уредност, —- па ко би је онаку и узео?...{S} А, овако, |
| ко, па ни сами сељачки пси, који су је, урлајући, облетали, не смедоше јој на близу приступити. |
| !...{S} Исто сам тако могао једну греду усавјетовати, баш као и тебе...{S} А то је: удри грашко |
| азила је само у њеним слабачким грудима усамљеног склоништа; а увреде, којима је после мајчине |
| онако ожалошћена, отишла, да се у неком усамљеном ћошету куће сита наплаче, и кад је лепа Гркињ |
| ила се право горњој мали.{S} Ту, у томе усамљеноме крају, ретко је кога сретала, а кад би кога |
| ле, као што видите, прави идеал скромне усамљености...{S} Што се пак саме личности њене тиче, з |
| Никола, живљаху мирно у својој скромној усамљености и у томе им нико није сметао...{S} Гости им |
| д њега паметнија, онда изиђе нека стара уседелица, која до своје четрдесет пете године није мог |
| е поможе; напослетку је силом заклапала усијане трепавице, да више не гледа свакојака лица свој |
| а, стара госпођа врисну, као да је неко усијаним клештима уштинуо.</p> <p>— Но, ово је безобраз |
| егла сваку могућу неприлику, окрете се, усиљено смејући се, своме чича-Тими:</p> <pb n="355" /> |
| и.{S} Кад је видео стару госпођу, он се усиљено осмехну и рукова се с њоме, а остале учитеље ни |
| , а и капут је обукао нов, што га је за Ускрс спремио.</p> <p>— А гле, ево и чича-Тиме! — рече |
| >У смотрењу према вашим, мени учињеним, услугама, осећам се обвезана вас на долазак мога мужа в |
| ио и шта је у пићу говорио...{S} А таке услуге у Србији су се свагда високо цениле, па је ли чу |
| ; он се радовао што свом пријатељу може услугу учинити, и то баш у оно време, кад му је најнужн |
| , господине, и хвала вам!{S} На ту вашу услугу никада нећу заборавити.</p> <p>У таком разговору |
| драги пријатељу! — шапутао је. — Толика услужност од госпође Јоханиде, и ми ниједан да се сетим |
| била разна белила, руменила и гарила на услузи.{S} Једно јој жао беше, што не може и пепељаве з |
| е чист...</l> </quote> <p>— Јоханида се усмрдела....{S} А господин секретар мисли да су учитељс |
| утала; поглед јој беше миран, сталан, а усне је јогунасто једну у другу упила тако, да је у тај |
| утала и што је, вели, напућила те своје усне.{S} И он је због тога толико <pb n="333" /> грдио, |
| селио!...</p> <p>Стара госпођа грискаше усне, пакосно смешећи се.</p> <p>— А кир-Никола, он вам |
| то: очи јој севаху у раздражености, око усница она борица све је дрхтала од љутине; а како се ј |
| зан поглед ишчезао је, а око развучених усница тужно се заиграла она дубока борица, што се од н |
| , или баш код самог министра није могао успети да ове чергаре растера!{S} Али, свакако, гледаћу |
| , а кир-Николи и чича-Тими записао је: „Успех врло рђав, деца не знају пјеније, а учитељи, осим |
| у само толико — ка од беде — забележи: „Успех добар...“ Та ако је ико у целој Србији од учитеља |
| } Учитељу четвртог разреда је записао: „Успех незадовољавајући“ ; трећем разреду: „Успех добар“ |
| он ми је, поред свега тога, забележио: „Успех ученица средњи, а владање саме васпитатељке — нем |
| да!{S} А у протоколу стоји забележено: „Успех незадовољавајући“!{S} Није ли то Богу плакати?... |
| ех незадовољавајући“ ; трећем разреду: „Успех добар“, а кир-Николи и чича-Тими записао је: „Усп |
| ра госпођа се захвалила, клањајући се и успијајући устима, и, учинивши шећерну мину, стаде о св |
| јлица, која је од неке куварице научила успијати се и изговарати покварено немачки: „Кис ди хон |
| } То је шкандал!{S} Безобразлук!{S} Кад успишете депешом или президијално господину министру, а |
| е!...</p> <p>Тај пропис беше јој једина успомена на мајку, на сваком писмену те испрљане хартиј |
| а никог око себе ни да је погледао.{S} Успут је сретао људе, који му се уљудно јављаху, али он |
| га је Гркиња у тој намери довела, да је усрећи. — А гле Милчице! — рече, изненађена, Гркиња.{S} |
| се надам, да ћете нас својим присуством усрећити.</p> <p>Папраг застаде мало, као да се премишљ |
| гло лепим или бар пријатним назвати.{S} Уста му беху свакипут на смеј развучена, очи загасито п |
| не детиње играчке, она разрогачи очи, а уста је разглавила скоро до ушију и, подбочивши обе рук |
| допада.{S} И она је већ жељно отворила уста, да каже, како јој је баш све од потребе...{S} Али |
| на своје ниско и збрчкано чело, а нос и уста је искривила, а затим, као изненађена неком новом |
| трже, лице му доби израз зле воље, и он устаде са свога места и поче тешким корацима ходати гор |
| ј постељи превртала се с лева на десно, устајала би, намештала би и наново преметала и јастуке |
| тиме, да, као домаћица, мора сваки час устајати и зато мора за доњим крајем астала седети.{S} |
| мислио је други.</p> <p>— Ал’, ено, не устаје, сиромах! </p> <p>И он са другом оде.{S} У мраку |
| и чича-Тима се доцне пробудио, а кад је устао, беше некако зловољан и бунован.{S} Није се ни ум |
| је!{S} А ја ти, вере ми, волим од софре устати гладан но жедан!</p> <p>— Тако је! — тврдио је у |
| идимо! </p> <p>— Како је пао, тако ће и устати — мислио је други.</p> <p>— Ал’, ено, не устаје, |
| иво и, грчевито притиснувши је на своја усташца, страсно је пољуби.{S} То да је нека стара беог |
| може бити, него — љубавно писмо.{S} А, уствари, беше то неки ружно исписан пропис.{S} Тешко да |
| личи једној скромној васпитатељци, али, уствари, она није била за тај позив: у њеној природи је |
| таратељку намеће.{S} Васпитан, учтив, а уствари видим, да има нов капут и да се толико пута до |
| воје породице, ако је има...</p> <p>Али уствари није тако било, јер после десетак дана чича-Тим |
| венска беседа...</p> <p>У Перковцу људи устију, чим сване, па они, који имају посла у пољу, поп |
| се захвалила, клањајући се и успијајући устима, и, учинивши шећерну мину, стаде о својим колега |
| бу потрести, а то ли зграду једне добро устројене државе.</p> <p>— Ништа ми не остаје, него да |
| о гурну од себе...</p> <p>— Да се нисте усудили|...{S} Јер... </p> <p>Она га погледа претећи, п |
| огледати нећу!..{S} А донде да се нисте усудили приближити се мени и називати ме свакојаким маз |
| и, језик за зубе!{S} И више да се нисте усудили мене белајдиговати... јер...{S} Та ви још и не |
| мети, него је само ћутао и није се више усудио подићи очију, да мери лажљиво лице лепе Гркиње. |
| моје ствари!</p> <p>— Шта?{S} И још се усуђујеш!{S} Е, гле ти штенета! — и она гурну јадно дет |
| оглади по образу.</p> <p>Чича-Тима беше усхићен, чисто збуњен, не умеде ни речи проговорити, са |
| ед огледалом седети.{S} Често би у томе усхићеном заносу и заспала, уживајући у својој лепоти.< |
| м једномишљеницима кришом из семинарије утекао, да обиђе у оно време јако и лепо осветљену „Црв |
| је својим заносним бојама у тузи њеној утешити могла.{S} Али напослетку, љуљана теретом туге с |
| тарова похода учинила је на све њих јак утисак.</p> <p>— Молим вас, господо! — узе реч учитељ т |
| е на испрљану хартијицу.{S} Кад се мало утишала, а она је продужила жалостивим гласом даље: — Е |
| у погдекојим грудима узбуркане страсти утишане.{S} Живели, господо, и до виђења!</p> </quote> |
| у позамашно награђује; а учитељи, опет, утолико, уколико се од њих његова кућа користи, т. ј. а |
| о школом и просветом.{S} Просвета га се утолико тиче, уколико му понеку, с руског преведену а у |
| овек од муке:!...</p> <pb n="302" /> <p>Утом се диже нестрпљиво са столице, па поче бајаги спре |
| није ђаво однео!</p> <pb n="357" /> <p>Утом се отворише врата, и чича-Тима закрљештеним очима |
| низ образе му текоше крупне сузе...{S} Утоме куцну неко на врати, а чича-Тима се својим храпав |
| летку морао је већој сили попустити.{S} Утоме му и шешир паде с главе, они га бацише за њим у б |
| није глава од слепог миша преварила! — Утоме баба скиде тигањ с ватре, остави га настрану, а п |
| арски — као вода!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>Утоме се гости већ почеше разилазити.{S} И младожења се |
| примети:</p> <p>— Да не да Бог!</p> <p>Утоме се и лепа Гркиња приближи Папрагу:</p> <p>— Но, к |
| бави?{S} Та чисто би зажелео да у земљу утоне, да га нема!...{S} Хтеде све да слиндари са себе, |
| сваки гледа како ће своју рану завити и утоплити, а за туђу нико и не мари, још гледа, ако може |
| гледа молећи, руке је пружио њојзи, као утопљеник што тражи избављења....{S} Гркиња га погледа |
| своме, доста вешто смишљеном, програму, утрвене и неутрвене београдске стазе обилазила, шуњајућ |
| крају горње мале, откуда се виде зелене утрине, што се од самог Перковца до у Миличево пружају; |
| и коме, ја бих се тужила.{S} Е, баш ми утуче срећу, Бог га убио! — И заиста, сирота девојка из |
| е, онда...{S} Учитељ четвртога разреда ућута, а богословац, који га је дотле пажљиво гледао, а |
| ексутра ће бити са мном...</p> <p>Милка ућута, по беломе лицу лебдео је сетан осмејак, а по њем |
| ти!...</p> <p>Кад је то изговорила, она ућута; наочаре, који јој обично на носу беху, скинула ј |
| и, одмах би се женио!“...</p> <p>Гркиња ућута, видело се да чека чича-Тимин <pb n="329" /> одго |
| мах, поче нешто замуцкивати, а после се ућута баш као риба и не проговори ни речице.{S} Затим х |
| .</p> <pb n="383" /> <p>Цело друштво се ућута, нико није ништа умео рећи, само се кир-Никола ух |
| ко су црвене и исплакане, она се трже и ућута, све док Милка није изишла напоље; после је тек п |
| тако суђено... е, па оно... — И он опет ућута, несигурним погледом мерећи свога будућег зета.</ |
| кне.{S} Милка је, таким мислима занета, ућутала, а споља се чуо притворни глас набељене Гркиње: |
| ј госпођи Јоханиди.</p> <p>Сви се гости ућуташе, а чича-Тима и прота зинули од чуда, па се већ |
| е дворане; а кад музика стане, и све се ућути, онда ће на средину ступити, у белим рукавицама и |
| маде, па њоме маже бркове; зато су тако уфитиљени...</p> </div> </body> <back> <div type="notes |
| — рече учитељ IV разреда, који је мало уфитиљио. —- Ђаво нек носи и бабу и секретара!{S} Њој, |
| евешта и, сасвим обично осмејкујући се, ухвати га за руку, погледа га мазно, па онда, отежући р |
| е један од њих поред њега прошао, он га ухвати за капут.</p> <p>— Шта хоћете са мном? — викну н |
| /p> <p>Кад су се гости, добро угрејани, ухватили у <pb n="380" /> коло, и она нађе прилику да м |
| ије ништа умео рећи, само се кир-Никола ухватио за трбух, па се из свег гласа церека:</p> <p>— |
| залевали га прилежно вином; а чича-Тима ухватио место за једним асталом близу корманоша, па онд |
| .{S} Ево овако!...</p> <p>И он га хтеде ухватити за брадавицу, која је кицошу на левом образу и |
| !</p> <p>Њих пет-шест келнера долетеше, ухватише чича-Тиму и стадоше га гурати на врата.{S} Ста |
| имаш ли лево око од слепог миша, што је ухваћен у пећини...{S} Немаш, ја!{S} Па ће ти ту требат |
| у свијету: не мореш га ни за реп ни за ухо, — ка чик је гладак, ка жива хитар.</p> <p>Стара уч |
| ство не дам за све науке што се у школи уче.{S} Ето, па питајте само госпођу Гркињу, какво сам |
| је, поред свега тога, забележио: „Успех ученица средњи, а владање саме васпитатељке — неморално |
| ко књига, те их, као награду, даде оним ученицама, које му је стара госпођа препоручила...{S} Т |
| <p>И тако је то ишло у свима разредима: ученици не знају, а и што знају, не могу од страха да и |
| .</p> <p>— Ви, господо, будите са вашим ученицима спремни за сутра, јер сам принуђен ово после |
| </p> <p>— Тако, Милка, тако, дете моје, учи се и слушај, што ти госпођа казује; ти си још млада |
| сти, чак се и за моје дете стара!...{S} Учи га, чешља га, храни га и васпитава, и то, касти, св |
| у је ја мојим сирћетом зготовити!{S} Па учи л’ се то у школи...{S} Тако је то, касти; али сад ј |
| </p> <p>— Па зар ни мени, твоме староме учи...{S} Та, ето, твој мали Милован има, ја мислим, ве |
| ан има, ја мислим, већ три године, како учи код мене други разред...{S} Красно дете!</p> <p>— И |
| касти, шта вам могу ја?{S} Бог нека вас учи и он нека вам сваку срећу дарује! -— Кад је то гово |
| толико знам: да кад би Србија од ње што учила, научила би, да сваког човека с наочарима љуби у |
| ће и упамтити, верицу им дечју, кад су учили код Ђоке школу...</p> <p>— И моји, богме, баш ако |
| олтаџије, што му је дете код кир-Николе учило школу и положило испит са петицом, а на Петровдан |
| нако по инстинкту.{S} Наједанпут стаде; учини му се да чује, где некакви људи говоре, после вид |
| мад приђе, рукова се са мном, а мени се учини као да ми је мртвац за <pb n="356" /> руку стегну |
| а, клањајући се и успијајући устима, и, учинивши шећерну мину, стаде о својим колегама разговар |
| арочито ова последња секретарова похода учинила је на све њих јак утисак.</p> <p>— Молим вас, г |
| пропио; ко зна, каква му је то вештица учинила!{S} А попадија, као свака сирота жена, куда ће, |
| а да се не пљесне рукама.{S} Кад је то учинила, она се гласно насмеја тако, да су сви гости у |
| оје су и старије, па би, касти, паметно учиниле да код госпође у школу дођу; имале би шта чути! |
| Тек велим, побратиме, боље ја да ти то учиним, него други; код мене си бар сигуран да нећеш из |
| не знам, зашто — али све теби за љубав учинио: оној маторој, што је свима нама копала јаму, сл |
| ознао, не беше ничега, што јој он не би учинио по вољи.</p> <p>Милка остаде сама, озбиљно и зам |
| Ако није више од стотину, могао бих ти учинити.{S} Своји смо, а и сигуран сам, побратиме, да ћ |
| на вас на долазак мога мужа внимателном учинити; он ће на сваки начин 25. јуна у Перковцу бити, |
| а, а то је <pb n="317" /> тим пре могао учинити, што су, и онако, већ наступиле ферије, није, д |
| то и питам, кад знам напред, да ћете то учинити?{S} Ако ни за шта друго, а оно да се нагледате |
| радовао што свом пријатељу може услугу учинити, и то баш у оно време, кад му је најнужније.{S} |
| м кавом.{S} А добри гости, да би све те учињене гиксове забашурили, куцали су се чашама, здрављ |
| ко!</p> <p>У смотрењу према вашим, мени учињеним, услугама, осећам се обвезана вас на долазак м |
| ле, и да је научен!...{S} У Београду је учио богословију, старином је, истина, Цинцарин, али се |
| иде, а он у Будиму...{S} Ја сам у Атини учио школу, ал’ оно, што он зна, никад нећу знати!...{S |
| ине као учитељ.{S} Истина, касти, нисам учио велике науке, али азбуку знао сам напамет, молитве |
| старам.</p> <p>— Оно јест, касти, ви је учите, како треба да држи кашику, кад руча, како треба |
| > <p>— Што се мене тиче — рећи ће Ђока, учитељ трећег разреда, —- баш га се ништ’ не бојим!{S} |
| сав виноград џабе орезао.</p> <p>— Па, учитељ-Тимо, — питао га је трговац, — куд си сад наумио |
| а Гркиња задржала — додаде, смејући се, учитељ. — Али будите уверени да ће доћи.</p> <p>— Јесте |
| коме хоћете; награђујте кога ви знате, учитељ Тима вас више неће слушати!“...{S} Само, касти, |
| андур тако до половину литре испразнио, учитељ се насмеја: ·</p> <p>— Оно, касти, господин наче |
| жјем, уђе у собу.</p> <p>— Добро јутро, учитељ-Тимо!...</p> <p>— Добро ти Бог дао, Радоване|... |
| а ко похарати.</p> <p>— А шта ти је то, учитељ-Тимо2... — запитаће га један трговац из Перковца |
| кокошке ћуте!...{S} Па нека ми ко каже: учитељ Тима не зна ништа!...</p> <p>Учитељ IV разреда с |
| све то у корист народа... е, онда...{S} Учитељ четвртога разреда ућута, а богословац, који га ј |
| S} Наравно, да су се и они ознојили.{S} Учитељ четвртог разреда скинуо је и капу и капут, откоп |
| но, онда се није имало ништа чекати.{S} Учитељ, кад је видео, да га нико не задржава на ручак, |
| исмо, али га он није умео прочитати.{S} Учитељ трећег разреда, који се у тај мах налазио код ње |
| зна, он га повали, сирото дете плаче, а учитељ се смеје.{S} Е, то му је тако у самој природи!{S |
| ма Сремац, онај из Бајковца Гружанин, а учитељ трећег разреда Банаћанин.{S} Али кад се човек ра |
| з...</p> <p>— Знам, у чему — прекиде га учитељ IV разреда. — У окладу, да сте у тој надмашности |
| пољубац поклонио твој колега, чича-Тима учитељ, а за онако вино вреди да га човек и двапут пољу |
| ст!...{S} Јер...</p> <p>Ту се чича-Тима учитељ од силне жестине накашља, исхркну и као ветар од |
| ципеле и шешир са перјаницом чича-Тима учитељ; а ону хаљину од пикета добила је од неког болта |
| епетуше!...</p> <pb n="371" /> <p>Да је учитељ Тима чуо, да је и његов будући зет за поделу на |
| ираз, мислио, тек се онда тргао, кад је учитељ престао говорити.</p> <p>— Дакле, колега, — рече |
| ој великој кастроли је спанаћ; а кад је учитељ донео шунку и вино, онда се није имало ништа чек |
| мо се толико забавили?...</p> <p>Кад је учитељ Тима дошао пред начелника, затекао га је, где са |
| у свечаност приуготови...</p> <p>Кад је учитељ Тима дошао кући, затекао је Милку, где сасвим оз |
| тати ону школску прашину.</p> <p>Кад је учитељ попио своју грку, он се препоручи и оде у своју |
| <p>— Молим вас, господо, — доказивао је учитељ III разреда, — то ћете ми тек допустити, да у св |
| но жедан!</p> <p>— Тако је! — тврдио је учитељ Тима. — Оно, касти, колико се сећам, и мој покој |
| е.</p> <p>— Тако је суђено — говорио је учитељ Тима. — Него, касти, требаће ми нешто мало новац |
| /hi> (најбоље крајинско вино); а ако је учитељ у Шумадији, па не дотера бар једног угојеног веп |
| ела разног јестива било, па још и да се учитељ четвртог разреда први опио; и то су дочули, па и |
| ре, само гледа у хартију...{S} А кад се учитељ Тима стао врпољити, па и кашљуцати, као за знак, |
| ча-Тима овамо долазити.</p> <p>Затим се учитељ окрете деда-Спири: — Дајдер ми, деда, још једну |
| а на беседу.</p> <p>Ха, ха! — смејао се учитељ четвртог разреда. <pb n="337" /> — Дакле, одиста |
| тако у тим класама уживате — смејао се учитељ IV разреда, — штета што није удешено деведесет и |
| у шећер.{S} Па вели: „Ох, да ми је хоће учитељ Тима дати, одмах би се женио!“...</p> <p>Гркиња |
| /p> <p>— А гле, ево и чича-Тиме! — рече учитељ IV разреда. — Деде ти, стари, опробани детонаста |
| ване Гркиње.</p> <p>— Побратиме, — рече учитељ Тима, улазећи у дућан и намештајући се, како ће |
| а...</p> <p>— Али,стара госпођо, — рече учитељ, — каква ли је оно маленкост, у коју сте и ви уп |
| каква извешћа, стара госпођо?... — рече учитељ четвртога разреда... —- Ви свакипут, некако, прв |
| е на врх главе те ваше две класе — рече учитељ IV разреда, који је мало уфитиљио. —- Ђаво нек н |
| водио око десет учитељских класа.{S} И учитељ првог и учитељ трећег разреда хвалили су поделу |
| т учитељских класа.{S} И учитељ првог и учитељ трећег разреда хвалили су поделу учитеља у десет |
| е дуго седео сам, наскоро за њим дође и учитељ четвртог разреда, онај што се на Гркињиној части |
| че да правим вечеру, на којој ће бити и учитељ из Бајковца, а ту је и васпитатељка из Трновника |
| и толико рече: „Отиди, Радоване, и кажи учитељ-Тими, да у девет сати непремјено дође до мене ра |
| а из Лешњика.</p> <p>Младић се приближи учитељ-Тими, рукова се и са најумиљатијим смешењем одст |
| десетпету класу, са титулом „најстарији учитељ у Србији“...{S} Ал’ ће да ми се клањају: и гросм |
| } Није се то једанпут дешавало, да неки учитељ из околних села, желећи премештаја ил’ друго што |
| учитељи; а ако се деси у вароши и неки учитељ из села, па се случајно жели још и с колегама са |
| Ја јок!</p> <p>— А шта мислите, хоће ли учитељ Тима доћи овамо на каву?</p> <p>— Ја се чудим — |
| по једну класу одузео...</p> <p>И стари учитељ поче да се спрема: згладио је косу, обукао црни |
| ...{S} Вели, да је красан човек тај њен учитељ богословац!...</p> <p>Чича-Тима је ћутао.</p> <p |
| сти, служим већ дваест и три године као учитељ.{S} Истина, касти, нисам учио велике науке, али |
| па јој кажи — памти добро! — „Поздравио учитељ Тима, љуби руку и узима себи слободу данас код в |
| његова кућа користи, т. ј. ако је неко учитељ у Крајини, па заборави о Светом Николи, или најд |
| тенује.{S} Он је, истина, за данас само учитељ, а кад се ожени, од воље му је, — може се и запо |
| /p> <p>— Да, да, –—- тврђаше равнодушно учитељ четвртог разреда, — ви имате пуно право!{S} Ја в |
| је дете и водену болест добити, па зар учитељ да изгуби две класе?</p> <p>— Баш ми изиђоше на |
| да напамет.</p> <p>— Да, да! — кашљуцну учитељ Тима задовољно, па после настави: — А да ме није |
| и вуци или хајдуци...{S} Куд ће сиромах учитељ?...{S} Ишао је даље без свести и без икакве наме |
| на сваком скоро кораку падао би сиромах учитељ у блато, застењао би, па би корачао даље у црну, |
| </p> <p>— Молим вас, господо! — узе реч учитељ трећег разреда. — Та ви сви знате, колико сам се |
| арен рак, само, севајући очима, што још учитељ-Тими рече: „Матора будало!“ Осталим гостима није |
| l:id="SRP18760_C2"> <head>II.</head> <p>Учитељ Тима је, наљућен, отишао право кући својој, седе |
| ане?</p> <p>— Не знам, вере ми! </p> <p>Учитељ Тима се нечем досетио, скиде са полице литру с р |
| же: учитељ Тима не зна ништа!...</p> <p>Учитељ IV разреда се смејао, али не чича-Тимину хвалиса |
| ме Грк... госпођа... госпођа...</p> <p>Учитељ Тима се весело осмехну, приђе детету, да га мало |
| уо. — Има нешто из министарства.</p> <p>Учитељ Тима пребледе:</p> <p>— Из министарства?...{S} Р |
| онде је у Перковцу текло весеље.</p> <p>Учитељ Тима је заклао петоро јагањаца, па је ту било чо |
| : неморално чича-Тимино владање.</p> <p>Учитељ Тима потписа на полеђини, да му је министарски а |
| и у Лондону, само у минијатури.</p> <p>Учитељ IV разреда се слатко насмејао: — Е, изгубио сам! |
| ида осим певања и — декламовати.</p> <p>Учитељ четвртог разреда није могао да се не насмеје. — |
| е такођер на истој лађи путовао.</p> <p>Учитељ Тима га погледа, а збрчкани образи му се развуко |
| тељима са класама или без класа?</p> <p>Учитељ Тима је сваку заведену новост, како у школи, так |
| новог пријатеља и познаника г. Папрага, учитеља из Лешњика.</p> <p>Младић се приближи учитељ-Ти |
| а, после се примаче увету свога колеге, учитеља трећег разреда:</p> <p>— Баш никакве уљудности |
| е комшилуку о великој научености новога учитеља и о чудној лепоти његове жене.</p> <p>Једни би |
| је заклонио ону исписану хартију, а на учитеља погледаше мрким погледом.</p> <p>— Ово неће бит |
| стојан човек!{S} Јединствен тип сеоског учитеља; човек пун, дебео, омален, на лицу пуно ситних |
| а је писао, или неког старог извеџбаног учитеља.{S} На челу тога прописа било је крупно исписан |
| ти; и то ће тако редом ићи...{S} Једног учитеља ће прогонити кметови, другог попови, а трећи ће |
| влијска врата отворише, она истрча пред учитеља Тиму:</p> <p>— Добро дошли!...{S} О, господине, |
| бар...“ Та ако је ико у целој Србији од учитеља заслужио, да му се каже превасходан, то сам ја, |
| ињиној части први опио.{S} Кад је видео учитеља богословца, а свога колегу, он се рукова с њим |
| вугде има постепености, која се код нас учитеља основних школа назива класа!{S} Узмите за приме |
| учитељ трећег разреда хвалили су поделу учитеља у десет класа, којој је основа дубока мудрост.< |
| зи напоље, јер се боји од потчињених му учитеља...</p> <pb n="308" /> <p>Он као да је о оној ма |
| знате...{S} Али даље ни речи...</p> <p>Учитеља је копкало, шта ли то мора бити?{S} А и и стара |
| а на десет класа боља и пробитачнија за учитеље, или је боље онако по староме, без класа?</p> < |
| еморални.“</p> <p>То је био гром за све учитеље.{S} Таким оценама није ниједан могао бити задов |
| вече свршили испити, ревизор искупи све учитеље у стану старе госпође, да свакога од њих према |
| но осмехну и рукова се с њоме, а остале учитеље није ни погледао.</p> <p>— Драго ми је, гросмут |
| Гркињу видео!...{S} Кир-Николу и остале учитеље није могла из места покренути, а последње средс |
| љка из Трновника; позвала сам и овдашње учитеље, осим оне маторе.</p> <p>— А нашто толика част? |
| а ће данашња српска кнежевина за сироте учитеље бити тесна...</p> <milestone unit="subSection" |
| о бумбарева слушао; затим си чуо крупан учитељев глас, где грди ђаке, а после писку и јаукање н |
| ко, да често није могао ни лекцију пред учитељем изговорити, све од силнога смеја; па се, ево, |
| огу од страха да искажу, а, овамо опет, учитељи бију; деца плачу, а учитељи карају и грде....{S |
| чашице и једну литру старе жабарке.{S} Учитељи се још нису ни обредили, а, ево, дође и чича-Ти |
| да, трговци, адвокати и учитељи.{S} Ал’ учитељи као да су били у својим посетама најтачнији.{S} |
| ио није; јер не прође ни четврт сата, а учитељи трећег и четвртог разреда уђоше у деда-Спирину |
| пех врло рђав, деца не знају пјеније, а учитељи, осим што су древне пијанице, још су и неморалн |
| овамо опет, учитељи бију; деца плачу, а учитељи карају и грде....{S} Само у четвртом женском ра |
| тампану, причицу позамашно награђује; а учитељи, опет, утолико, уколико се од њих његова кућа к |
| {S} Ја сам свакад био тога мњења, да се учитељи према годинама награђују.{S} Шта ви на то велит |
| head>III.</head> <p>Сутрадан, кад су се учитељи и учитељке скупили, и пре него ће почети своја |
| сама гола господа, трговци, адвокати и учитељи.{S} Ал’ учитељи као да су били у својим посетам |
| м њеном самозбору куцну и звонце, и сви учитељи изиђоше из својих разреда.{S} Чича-Тима, кашљуц |
| једно велико „многаја љета“, које само учитељи, кад су у добром расположењу, умеју онако свеча |
| S} Чим оду мајстори, одмах за њима дођу учитељи; а ако се деси у вароши и неки учитељ из села, |
| , то и не узимају на ум!</p> <p>Само су учитељи са још неколико остарелих грађана, са кумом, пр |
| она и најотрцанијег старца била!</p> <p>Учитељи, који су се тога вечера код кир-Николе и лепе Г |
| наставниче, деде ти кажи, да ли је боље учитељима са класама или без класа?</p> <p>Учитељ Тима |
| укова с њоме, а затим се окрете осталим учитељима, који онде око њега, гологлави, са највећим с |
| ованом свету узакоњене, класе; али међу учитељима, ту не би требало да тако што постоји!{S} Ја |
| вешћа добијате...</p> <p>Стара госпођа, учитељица четвртог женског разреда, осмехну се поносито |
| е, моја драга госмутерко!...{S} Мало је учитељица, које ја тако ценим, као вас.{S} А што вас, о |
| а овога часа замислио, дошла би облија, учитељице, од јајета...</p> <p>Стара госпођа обори заст |
| ција, образовање!</p> <p>— Бог и вјера, учитељице, — смејао се начелник, — ја ти о томе ништа н |
| њигу ли му и ко је написа!{S} Е, знади, учитељице, да ћу забранит’ продају мастила за читав пер |
| зу:</p> <pb n="348" /> <p>— Оно, знади, учитељице, да и сам вјерујем е је за наше младости и ље |
| ц, комунац?</p> <p>— Не знам, вјере ми, учитељице!{S} Тако ми тепелука моје покојне жене, не зн |
| стара госпођа вели.</p> <p>— Вјере ми, учитељице, ти ми зададе ђавоље бриге!{S} Сад само не зн |
| <p>— Шта, зар још има?{S} Та докле ћеш, учитељице, побогу?{S} Та то је, као што ми наказива, до |
| насмеја: — ’Ма, кумим те Богом, госпођо учитељице, шта је теби?{S} И не сједе, а већ се спремаш |
| ни драма!...</p> <p>А после, погладивши учитељицу по округлој брадици, додаде, враголасто смеше |
| о се и не приличи да носи једна скромна учитељка, а чича-Тима јој је дао вина и ракије...{S} А |
| је гладак, ка жива хитар.</p> <p>Стара учитељка обори опет очи, а после мале почивке поче нано |
| елија? —- питаше начелник, као да га је учитељка хладном водом полила. — Противу државе, реда, |
| /head> <p>Сутрадан, кад су се учитељи и учитељке скупили, и пре него ће почети своја предавања, |
| лник му показа акт, којим се отпушта из учитељске службе; узроци беху: неморално чича-Тимино вл |
| ....{S} А господин секретар мисли да су учитељске ципеле пуне мирисаве помаде, па њоме маже брк |
| осу, попио је каву и спокојно очекиваше учитељски колегијум, за који је, наравно, добар стојао |
| раво, Чича-Тимо!{S} А да Бог поживи цео учитељски еснаф!...{S} Бабу ослон’те на мене, знам ја, |
| ац није ни чуо, те је своје аргументе о учитељским класама и даље својом обичном научењачком ми |
| то није удешено деведесет и девет класа учитељских, па макар ниједна класа немала више него дев |
| "369" /> до да се говор водио око десет учитељских класа.{S} И учитељ првог и учитељ трећег раз |
| добри гости у кући, а годишње бар десет учитељских класа у џепу!</p> <p>Трећи разред га гурну л |
| плименат заборавио би старац свих десет учитељских класа, све бриге и сваки страх од несигурне |
| а, брижљиво се удаљавајући од проклетих учитељских класа. — Хоћу и ја да частим; оно, касти, ја |
| рекала се баба. — То је морал!{S} То је учитељско владање!{S} Преизредно!...</p> <p>После тога, |
| d>ЧИЧА ТИМА.</head> <head>ПРИПОВЕТКА ИЗ УЧИТЕЉСКОГ ЖИВОТА.</head> <div type="chapter" xml:id="S |
| да је наново препичеш?...</p> <p>— Сад, учитељу!{S} Та, ваљда, нећеш од жеђи скапати?</p> <p>Де |
| грешке, поправиће се...</p> <p>— Доцне, учитељу!...{S} Господин министар просвјете <pb n="390" |
| ц, шта је дочекао!,..{S} Па здравља ти, учитељу, — додаде гласно, — шта мислиш с толиком срмом |
| доване, па да идемо!</p> <p>— Да идемо, учитељу, — рече пандур, искапивши и кусур од ракије; — |
| а, а да није дужан...</p> <p>— Није то, учитељу, – рече пандур, страшљиво осврћући се, да га не |
| овољно осмехну:</p> <p>— Та, оно, знаш, учитељу, нешто ми је ка и познато, ’ма нисам рад казива |
| ени и своје оцене у протоколе стави.{S} Учитељу четвртог разреда је записао: „Успех незадовољав |
| аре, натаче их на нос и, приближивши се учитељу четвртог разреда, стаде поверљиво шапутати:</p> |
| а била, узалуд се трудула, да чича-Тими учитељу докаже, да женскоме чељадету никако не доликује |
| е отац сваког Божића и поклада поклањао учитељу прасе.</p> <p>— Ти си прасе, букване један!{S} |
| требају новци, хе!{S} Нећу ја довека да учитељујем, не!{S} Хоћу да се запопим, да добијем ваљан |
| илом за старатељку намеће.{S} Васпитан, учтив, а уствари видим, да има нов капут и да се толико |
| све, што се од природе изнудити може. „Учтив је, васпитан је“ — тврди ова намолована лутка, шт |
| му није тешко било, јер кад је неки од учтивијих гостију понудише, да заузме горње чело, она с |
| то баш до њега; то је захтевала од њега учтивост...{S} Чим га је Папраг приметио, он скочи са с |
| ин, али се родио у Будиму.{S} Млад, пун учтивости, милина ти је с њим говорити!{S} Ја кад га ви |
| ало.</p> <p>— Видиш, Никола, ти си мало ушао и у године, за тебе је добро, како се може; ја, ја |
| касти, има у кога!{S} Истина, сам мало ушао, касти, и у године; зар је краљ баварски, опет, би |
| љувио; дакле, пазите, да не би случајно ушао у траг правој истини, то би била за нас обе пропас |
| о, траго ниједна?{S} Да те бијем, да ти уши извучем!</p> <p>Јадно дете дрхтало је од страха.</p |
| а замашна будала и да је, као такав, до ушију заљубљен у своју набељену Гркињу.{S} То препреден |
| гачи очи, а уста је разглавила скоро до ушију и, подбочивши обе руке на суве кукове, стаде на с |
| не бих волео да таке речи дођу до њених ушију...{S} Дакле, од оте кајсије би ви волели да једет |
| ларму не плане: —- Само се ви покријте ушима — рече, љутито окренув се госпи; — само ви ћутите |
| своје проседе бркове, а Гркиња, како је ушла у кућу, није више ни излазила, само си могао из ку |
| ла, он, да би је унеколико одобровољио, уштинуо је тако незграпно, и то баш испод мишке, где је |
| рисну, као да је неко усијаним клештима уштинуо.</p> <p>— Но, ово је безобразлук!{S} Ово је инп |
| ро потегао тако, да и он умало што није уштинуо своју проводаџику, али се опет трже; а, после, |
| ко је још у неглиже, — иако је била сва уштиркана, упеглана, набељена и нафракана.{S} Кад се са |
| да је ова стара будала заљубљена у ову уштиркану лутку, и да та лукава Гркиња, колико његовим |
| то вам могу историјским <pb n="343" /> фактима доказати; а ту ми је сведок и силан Влах Алија. |
| је тако далеко отишао, да је и то хтео фактима доказати: да човек који не свира ма у који инст |
| ешто мало новаца; знаш већ, како; имаш, фала Богу, и сам своје деце!</p> <p>— Дао је Бог — рече |
| поштапајући се, напред, а за њим остала фамилија по реду и по старешинству.{S} После њега дође |
| могла стара госпођа што одговорити, оде фамилијаз као ветар и стаде из све снаге ударати у ђачк |
| е госпође оповргао, али их у томе стиже фамилијаз.{S} Беше сасвим блед и задуван, изгледао је к |
| ез службе, па сад мора да послужује као фамилијаз, после га секретар и оданде, као неспособна, |
| за вино; знали су, и каквих и колико је фела разног јестива било, па још и да се учитељ четврто |
| а, нигде се не види осветљен прозор или фењер, пред њиме стоји мрачна шума.{S} Чује само, како |
| аде онде, па се заблену у силне свеће и фењере, који су на бајиру и по улицама светлели.</p> <p |
| им послом за Београд.{S} Неки су се по „фердеку“ шетали, премишљајући о својим домаћим и шпекул |
| било по вољи, могла бих и вас још ових ферија с њоме унознати...</p> <p>Стара госпођа се при о |
| , то би била за нас обе пропаст...{S} О феријама, кад нас походите, имаћете шта чути; а сад при |
| ам нешто и поверити.{S} Лане, кад сам о феријама у резиденцији била...{S} Али даље вам не смем |
| учинити, што су, и онако, већ наступиле ферије, није, дакле, по званичној дужности никуд морао |
| панталонама, само је на глави имао алев фес.{S} За њим уђе мајсторица: она беше у српским хаљин |
| н човек, у дебелим сукненим хаљинама, у фесу, а под оружјем, уђе у собу.</p> <p>— Добро јутро, |
| мјан, а својом углађеном спољашњошћу на филистарску помаду, није могао од смеја да се уздржи и |
| једанпут постали озбиљни као неки грчки филозоф, н. пр., Сократес...{S} Тако ми дођосте у један |
| Наравно, да јој је у свему помагао њен филозоф, кир-Никола.{S} Сав се, сиромах, ознојио.{S} Ча |
| , од обичног човека узвишеног мислиоца, филозофа.</p> <p>— Мој отац хоће, и ја се морам удати!{ |
| ..</p> <p>— И моји, богме, баш ако нису филозофи, ал’ бар толико знају, да би код поп-Арона мог |
| подин Швабић изненадити, кад види оваке фине ствари!...{S} Не би се ни у Бечу са њима постидела |
| Ајглерову хотелу свира банда, младићи у финим чојаним хаљинама, госпе и госпођице у тешкој свил |
| двоје, ревизор и гросмутерка, седоше за фину софру и стадоше лакомо грабити принесено <pb n="31 |
| чича-Тима слеп?{S} Ил’ га је опчинила, фландра једна?...{S} А и шта ће му туђа жена?{S} Зар не |
| ити једино полицији!{S} Уместо да оваку фландру протера, она је пушта на беседу!{S} Лепо!{S} Пр |
| сти: она жива жеравица, љута; он, опет, флегма до крајности...{S} Али у једноме су се опет слаг |
| м се познаје и по великим мамузама и по фокошу њихову...</p> <p>Те речи нису биле гласно изгово |
| сети; познаће и он, ко је стара госпођа фон Копривић!...{S} Ових дана сам намерна у Београд ићи |
| да си видела!{S} Није било у Новом Саду фотографа, који ме није молио, да ме сними; један ме је |
| еле младожење, отрцани удовци, извикане фрајле и удовице, — ту не беше краја оговарању.{S} Али |
| аборавио на турски селам-алећ, или нека фрајлица, која је од неке куварице научила успијати се |
| стијем смислу казао, да су Маџари после Француза најцивилизованији народ.</p> <pb n="370" /> <p |
| изната као најобразованија држава после Француске, а сама Пешта по себи са Будимом у нечему је |
| те и умрло, само је једно једино добило фрас, а друго једно је оћелавело.{S} Па, касти, има л’ |
| ио, а мож’ понети и парче хлеба себи за фруштук; а мени ћеш спремити једну литру комовице, — до |
| га погледа претећи, па после, као нека фурија, оде из собе, лупивши за собом врата, да су се п |
| није ни „Лаку ноћ!“ рекла, него се као фурија удалила из дворане.{S} Изгледало је као да је ти |
| е вратио, а она се уплашено сакрила иза фуруне и оданде страшљиво погледаше у пијанога оца...{S |
| ="chapter" xml:id="SRP18760_C10"> <head>Х.</head> <p>Четвртак је освануо, а у само свануће дође |
| ђе на боље...{S} А како твој чича-Тима, ха? — смејала се баба. — Иде као слеп за тобом.{S} А је |
| ије спремљена, ха?{S} Што није опајана, ха?{S} Зашто кревети нису намештени?</p> <p>— Оче, прал |
| /p> <p>— А што ова соба није спремљена, ха?{S} Што није опајана, ха?{S} Зашто кревети нису наме |
| ади.{S} Па како ти се допада младожења, ха?</p> <p>— Оно, побратиме, на очима је доста чист и у |
| хе!...{S} Баш сам се наспавао, ха, ха, ха!...{S} Али ме мој мали Аристид пробуди.{S} Хи, хи, х |
| ки, зна маџарски — као вода!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>Утоме се гости већ почеше разилазити.{S} И м |
| и је на ум да једем кајсија!{S} Ха, ха, ха!..{S} У вашем винограду има лепих кајсија, а особито |
| } Баш ће ово да буде вечера!{S} Ха, ха, ха!{S} Та ни кад сам се с тобом венчавао, не беше веће |
| ебају!{S} Лутке!{S} Невеста!{S} Ха, ха, ха!{S} Јеси ли се ти помамила, траго чупава?{S} Ха?...{ |
| урати, док се не расхлади...{S} Ха, ха, ха!...{S} Ал’ сам ја срећан човек|...</p> </div> <div t |
| есао од силнога смеја:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Хе, хе, хе!..</p> <pb n="297" /> <p>То беше све. |
| из свег гласа церека:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Ала је лола тај четврти разред!...{S} Хе, хе, хе |
| ло, дође и чича-Тима.</p> <p>—— Ха, ха, ха! — смејао се кир-Никола. — Добро, кад сте дошли! — А |
| хе, хе!...{S} Баш сам се наспавао, ха, ха, ха!...{S} Али ме мој мали Аристид пробуди.{S} Хи, х |
| емачки, зна маџарски — као вода!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>Утоме се гости већ почеше разилазити.{S} |
| ло ми је на ум да једем кајсија!{S} Ха, ха, ха!..{S} У вашем винограду има лепих кајсија, а осо |
| ..{S} Баш ће ово да буде вечера!{S} Ха, ха, ха!{S} Та ни кад сам се с тобом венчавао, не беше в |
| е требају!{S} Лутке!{S} Невеста!{S} Ха, ха, ха!{S} Јеси ли се ти помамила, траго чупава?{S} Ха? |
| аг гурати, док се не расхлади...{S} Ха, ха, ха!...{S} Ал’ сам ја срећан човек|...</p> </div> <d |
| ио, али, касти, онако без хлеба.{S} Ха, ха, касти, ја вас обожавам!... — Хтеде чича-Тима и даље |
| рекању и у мажењу пролази.</p> <p>— Ха, ха!{S} Је л’ те, да сам вас изненадила? — скакућући пре |
| е тресао од силнога смеја:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Хе, хе, хе!..</p> <pb n="297" /> <p>То беше |
| а се из свег гласа церека:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Ала је лола тај четврти разред!...{S} Хе, хе |
| нисте добили ваше наслеђе?</p> <p>— Ха, ха! — смејаше се Гркиња, — није то наслеђе, већ сам рад |
| смркло, дође и чича-Тима.</p> <p>—— Ха, ха, ха! — смејао се кир-Никола. — Добро, кад сте дошли! |
| младине, задржала на беседу.</p> <p>Ха, ха! — смејао се учитељ четвртог разреда. <pb n="337" /> |
| ...{S} А како си се ти наканио до мене, ха?</p> <p>— Та, ето, послао ме господин начелник.</p> |
| и са обожаваном богињом унтерхалтујете, ха?...{S} Јесам ли погодила?</p> <pb n="312" /> <p>Чича |
| Хе, хе, хе!...{S} Баш сам се наспавао, ха, ха, ха!...{S} Али ме мој мали Аристид пробуди.{S} Х |
| н вам је био, по свој прилици, девер... ха?...{S} Ил’ је отишао, да спава, док се ви са обожава |
| на немачки, зна маџарски — као вода!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>Утоме се гости већ почеше разилазити |
| — Пало ми је на ум да једем кајсија!{S} Ха, ха, ха!..{S} У вашем винограду има лепих кајсија, а |
| хе!...{S} Баш ће ово да буде вечера!{S} Ха, ха, ха!{S} Та ни кад сам се с тобом венчавао, не бе |
| лутке требају!{S} Лутке!{S} Невеста!{S} Ха, ха, ха!{S} Јеси ли се ти помамила, траго чупава?{S} |
| } Хе!...{S} Па нисте били бабица?...{S} Ха!...{S} Лепе су то историјице, тек хајд’, нека вас ђа |
| остраг гурати, док се не расхлади...{S} Ха, ха, ха!...{S} Ал’ сам ја срећан човек|...</p> </div |
| се чини да рече Шапраг, Акмак или...{S} Ха, сад сам погодио:{S} Папраг!...{S} Папраг!{S} Папраг |
| ше пио, али, касти, онако без хлеба.{S} Ха, ха, касти, ја вас обожавам!... — Хтеде чича-Тима и |
| еси ли се ти помамила, траго чупава?{S} Ха?...{S} Вештице!</p> <p>Милка је ћутала; поглед јој б |
| у церекању и у мажењу пролази.</p> <p>— Ха, ха!{S} Је л’ те, да сам вас изненадила? — скакућући |
| па се тресао од силнога смеја:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Хе, хе, хе!..</p> <pb n="297" /> <p>То б |
| х, па се из свег гласа церека:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Ала је лола тај четврти разред!...{S} Хе |
| ти, нисте добили ваше наслеђе?</p> <p>— Ха, ха! — смејаше се Гркиња, — није то наслеђе, већ сам |
| вим смркло, дође и чича-Тима.</p> <p>—— Ха, ха, ха! — смејао се кир-Никола. — Добро, кад сте до |
| ње омладине, задржала на беседу.</p> <p>Ха, ха! — смејао се учитељ четвртог разреда. <pb n="337 |
| родрма, па му весело подвикну:</p> <p>— Хај, старче!{S} Писмо од Милке! </p> <p>Он га погледа т |
| но дете, чисто нам броји пољупце!...{S} Хајд’мо, шећерна моја грлице!...</p> <p>И он је, као на |
| S} Ха!...{S} Лепе су то историјице, тек хајд’, нека вас ђаво носи, — сад сте васпитатељка, па к |
| срећник, па се, можда, и угрувао?...{S} Хајде да видимо! </p> <p>— Како је пао, тако ће и устат |
| ив свог обичаја, скоро благим гласом, — хајде, очешљај се и спреми, па ћемо да идемо у виноград |
| оно бледо лице, он се окрете Гркињи: — Хајдемоте, госпођо, а она, касти, кад неће, нека је ђав |
| чекаш само, кад ће те напасти вуци или хајдуци...{S} Куд ће сиромах учитељ?...{S} Ишао је даље |
| макана помадом, на лицу товар белила, а хаљина да се и не види од самих пантљика и шепутала; та |
| е светлости; а људи у црним, салонским, хаљинама, са цвикерима на носу, што су се по тим осветљ |
| њим уђе мајсторица: она беше у српским хаљинама, само што је носила, колико да се зна да отмен |
| лу свира банда, младићи у финим чојаним хаљинама, госпе и госпођице у тешкој свили и кадифи тоц |
| екакав крупан човек, у дебелим сукненим хаљинама, у фесу, а под оружјем, уђе у собу.</p> <p>— Д |
| и на њему: у лицу је био блед, изнурен, хаљине му беху отрцане, а ципеле од самога блата, које |
| на другој, опет, страни неки штофори за хаљине од тешке свиле, од кашмира, персијских шалова и |
| вици министарства купи по једну или две хаљине, и онда би се начелниковице наше лепше носиле не |
| е мајмуна и псето — обоје у неке шарене хаљине обучени, а на мајмуну и црвена капа; а лане о ва |
| ог дана дође економ, донесе чича-Тимине хаљине, па му рече, да може ићи, али да се најпре пресв |
| {S} У болници му <pb n="395" /> свукоше хаљине, дадоше му малу белу капицу, плав шлафрок, а на |
| {S} Она се само бринула, да се на њеној хаљини виде шепутле и карнери, а он је, по њојзи, могао |
| ара госпођа гросмутерка, у својој црној хаљини, на нос је натакла наочаре, подбочила се са обе |
| уђе гросмутерка у својој обичној црној хаљини; проседу своју косу склонила је вешто под црну к |
| руку, две-три луткине шарене кецељице и хаљинице, а после неколико згужваних хартијица, на који |
| у срму, па нека купи себи од црне свиле хаљину; а кад би се на таке глупости остали болесници н |
| p>— Да ће ми купити од тешке црне свиле хаљину, и то још ове јесени!</p> <p>— Хе, хе, хе!{S} Па |
| лоше, мој стари даскало!..{S} Ето, ову хаљину, што је на мени, њу ми је поклонио чика-Паја, чл |
| треније погледала, па баш и кад би неку хаљину од ког обожатеља примила, он се чинио и невешт; |
| бало да узимаш црвене пантљике; на белу хаљину свакад се мећу црни накити, то тако дивно долику |
| ивала шарене шепутлице на своју венчану хаљину.</p> <pb n="376" /> <p>- Е, јеси ли сад задовољн |
| осле су ишле разне комбинације: свилену хаљину јој је купио чика-Паја член, грчки мајорен; брон |
| Ено, пре јој је купио чика-Паја свилену хаљину са карнерима, што се и не приличи да носи једна |
| кад јој је чика-Паја член купио свилену хаљину, и то је од бабе већ унапред дознала; и у свему |
| још овога месеца не купите црну свилену хаљину, ја вас више никад погледати нећу!..{S} А донде |
| одмах после свадбе купити црну свилену хаљину!...{S} А сад...{S} Гром вас спалио и с варалицом |
| .{S} Сад како да јој купим црну свилену хаљину?{S} Мањ да задужим виноград?...{S} А морам јој к |
| р са перјаницом чича-Тима учитељ; а ону хаљину од пикета добила је од неког болтаџије, што му ј |
| мизлама ишарану, капу, а обукла је црну хаљину.{S} Знала је, да таква ношња приличи једној скро |
| руке је спустила понизно доле низ црну хаљину, па и стасом као да је клонула.</p> <p>— „Преузв |
| тужбу бар са две хиљаде потписа, да се хапси, или да се из ове вароши протера!{S} Та ниједна ж |
| — Он ће се угушити — рече начелник, — у хапсу, на вјешалима ће се угушити!...</p> <p>— А то ће |
| лепше носиле него све девојке султанова харема, а то, наравно, не би била мала заслуга.</p> <p> |
| шешир је са осталим оделом у приличној хармонији стајао.{S} Он је имао и чистије руво, али га |
| авије и згужваније хартијице од осталих хартија, размота је пажљиво и, грчевито притиснувши је |
| ви истински људи; чинило му се да су од хартије онако по најновијој моди изрезани, тако, да кад |
| пред њиме само једно по табака исписане хартије; начелник је преврће, а лице му је пуно важност |
| а гурну јадно дете настрану, зграби оне хартије, што су на асталу стојале, па, и не гледајући и |
| атиму. —- Хвала, побратиме, а ово парче хартије узми, колико, касти, сигурности ради.{S} Па как |
| ице рукама, а лепа Гркиња, прегледајући хартије, поче из прописа читати: „<hi>Бог је милостив.. |
| и хаљинице, а после неколико згужваних хартијица, на којима беху нашаране слике неких краљева |
| а једно парче још прљавије и згужваније хартијице од осталих хартија, размота је пажљиво и, грч |
| на мајку, на сваком писмену те испрљане хартијице беше читав свет из њезине детињске прошлости; |
| лач, а сузе се слеваху доле на испрљану хартијицу.{S} Кад се мало утишала, а она је продужила ж |
| сти, очију и не диже горе, само гледа у хартију...{S} А кад се учитељ Тима стао врпољити, па и |
| лоњачи, лактом је заклонио ону исписану хартију, а на учитеља погледаше мрким погледом.</p> <p> |
| еку жаба крешти.</l> <l>...{S} Хаха!{S} Хаха!... </l> <l>Киша пљушти.. дика бежи,</l> <l>А под |
| <l>У душеку жаба крешти.</l> <l>...{S} Хаха!{S} Хаха!... </l> <l>Киша пљушти.. дика бежи,</l> |
| хоћете да ме примите?{S} О, хвала вам, хвала, љубведостојна моја богињо!</p> <p>То је све што |
| <p>— Дакле, хоћете да ме примите?{S} О, хвала вам, хвала, љубведостојна моја богињо!</p> <p>То |
| ову потписану, па је даде побратиму. —- Хвала, побратиме, а ово парче хартије узми, колико, кас |
| бавим.</p> <p>— Молим вас, господине, и хвала вам!{S} На ту вашу услугу никада нећу заборавити. |
| И учитељ првог и учитељ трећег разреда хвалили су поделу учитеља у десет класа, којој је основ |
| а не би никоме у очи падало; још би нас хвалили, што смо стара човека примили на квартир...{S} |
| више своје наврањене обрве, додавала би хвалисаво: — Да сам родом Јелинка, то се, уосталом, и н |
| V разреда се смејао, али не чича-Тимину хвалисању, него му беше смешно како Папраг брзо окрете |
| њега су мале, жмираве, очи, — страх ме хвата, кад их из далека смотрим!{S} Моја мајка је лежал |
| смеја:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Хе, хе, хе!..</p> <pb n="297" /> <p>То беше све.{S} А кад би се |
| воје млади, лепи, васпитани!{S} Хе, хе, хе!{S} Она се васпитала код моје Јохиниде, а он у Будим |
| лола тај четврти разред!...{S} Хе, хе, хе!..{S} А које дете још не познаје свога оца?{S} Е!{S} |
| ејао...</p> <pb n="321" /> <p>— Хе, хе, хе!...{S} Баш ће ово да буде вечера!{S} Ха, ха, ха!{S} |
| , и то још ове јесени!</p> <p>— Хе, хе, хе!{S} Па ти ћеш ми изгледати као грчка краљица, кад је |
| тим смеј и церекање...</p> <p>— Хе, хе, хе!...{S} Баш сам се наспавао, ха, ха, ха!...{S} Али ме |
| нога смеја:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Хе, хе, хе!..</p> <pb n="297" /> <p>То беше све.{S} А кад б |
| обадвоје млади, лепи, васпитани!{S} Хе, хе, хе!{S} Она се васпитала код моје Јохиниде, а он у Б |
| а је лола тај четврти разред!...{S} Хе, хе, хе!..{S} А које дете још не познаје свога оца?{S} Е |
| ејао:</p> <p>— Лаже начелник!...{S} Хе, хе!...{S} Као да ја нисам мојим очима прочитао министар |
| олико градуса лепши и од вас!...{S} Хе, хе!{S} Баш кад хоћете да вам кажем...</p> <p>— Од мене. |
| ило: права лорфа!...{S} А ја?...{S} Хе, хе!{S} Бар сам округла и пуначка!{S} Па је л’ тај чича- |
| о заљубити, као у мене старца...{S} Хе, хе!{S} Старац, па старац!...{S} Та да ми је баш и венча |
| о смејао...</p> <pb n="321" /> <p>— Хе, хе, хе!...{S} Баш ће ово да буде вечера!{S} Ха, ха, ха! |
| љину, и то још ове јесени!</p> <p>— Хе, хе, хе!{S} Па ти ћеш ми изгледати као грчка краљица, ка |
| толиком срмом чинити?....</p> <p>— Хе, хе!...{S} Ово велико парче, које сам растопио од Гркињи |
| а затим смеј и церекање...</p> <p>— Хе, хе, хе!...{S} Баш сам се наспавао, ха, ха, ха!...{S} Ал |
| јка! <pb n="334" /> Мени требају новци, хе!{S} Нећу ја довека да учитељујем, не!{S} Хоћу да се |
| силнога смеја:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Хе, хе, хе!..</p> <pb n="297" /> <p>То беше све.{S} А к |
| , — обадвоје млади, лепи, васпитани!{S} Хе, хе, хе!{S} Она се васпитала код моје Јохиниде, а он |
| } Ала је лола тај четврти разред!...{S} Хе, хе, хе!..{S} А које дете још не познаје свога оца?{ |
| насмејао:</p> <p>— Лаже начелник!...{S} Хе, хе!...{S} Као да ја нисам мојим очима прочитао мини |
| неколико градуса лепши и од вас!...{S} Хе, хе!{S} Баш кад хоћете да вам кажем...</p> <p>— Од м |
| уменило: права лорфа!...{S} А ја?...{S} Хе, хе!{S} Бар сам округла и пуначка!{S} Па је л’ тај ч |
| нисте држали актерке у квартиру?...{S} Хе!...{S} Па нисте били бабица?...{S} Ха!...{S} Лепе су |
| олико заљубити, као у мене старца...{S} Хе, хе!{S} Старац, па старац!...{S} Та да ми је баш и в |
| есело смејао...</p> <pb n="321" /> <p>— Хе, хе, хе!...{S} Баш ће ово да буде вечера!{S} Ха, ха, |
| е хаљину, и то још ове јесени!</p> <p>— Хе, хе, хе!{S} Па ти ћеш ми изгледати као грчка краљица |
| иш с толиком срмом чинити?....</p> <p>— Хе, хе!...{S} Ово велико парче, које сам растопио од Гр |
| ње, а затим смеј и церекање...</p> <p>— Хе, хе, хе!...{S} Баш сам се наспавао, ха, ха, ха!...{S |
| м га негде у комендији гледао.</p> <p>— Хе, побратиме, не знаш ти!{S} А то је, касти, мода, па |
| лика!{S} Та колика му је само парохија, хеј, госпођо!</p> <p>Гркиња опет уздахну.</p> <p>— Ства |
| ту давати!{S} Од митрополитова ђакона, хеј, па навише!{S} Бо’ме ће ту и сто дуката мало бити|. |
| не може разведрити ни ожалостити!...{S} Хеј, старче!... ’Ма чу ли, болан, да су и кир-Николу пр |
| е леп овај јастучић!{S} Чије га је дете хекловало?...</p> <pb n="313" /> <p>— Даница начелников |
| ко.</p> <p>— То није њена ручица!...{S} Херајн!... — рече Тима.{S} Није он добро ни изговорио, |
| Тима се својим храпавим гласом одазва: „Херајн!“</p> <pb n="331" /> <p>У собу уђе лепа Гркиња, |
| ме мој мали Аристид пробуди.{S} Хи, хи, хи!{S} Баш је хунцфут!...</p> <p>Чича-Тима хтеде пући о |
| /p> <p>— Шта, моја Аспазијо?{S} Хи, хи, хи!{S} Мал’ не рекох, аспидо!{S} Шта ти је обећао?</p> |
| , не беше веће гозбе ни части...{S} Хи, хи!</p> <p>— Пази на печење — викаше на њега незадовољн |
| Али ме мој мали Аристид пробуди.{S} Хи, хи, хи!{S} Баш је хунцфут!...</p> <p>Чича-Тима хтеде пу |
| ао?</p> <p>— Шта, моја Аспазијо?{S} Хи, хи, хи!{S} Мал’ не рекох, аспидо!{S} Шта ти је обећао?< |
| авао, не беше веће гозбе ни части...{S} Хи, хи!</p> <p>— Пази на печење — викаше на њега незадо |
| {S} Али ме мој мали Аристид пробуди.{S} Хи, хи, хи!{S} Баш је хунцфут!...</p> <p>Чича-Тима хтед |
| обећао?</p> <p>— Шта, моја Аспазијо?{S} Хи, хи, хи!{S} Мал’ не рекох, аспидо!{S} Шта ти је обећ |
| досада нису саставиле тужбу бар са две хиљаде потписа, да се хапси, или да се из ове вароши пр |
| а код вас ручам и станујем и да вас још хиљадупута поздравим...</p> <p>Стара госпођа се захвали |
| ни за ухо, — ка чик је гладак, ка жива хитар.</p> <p>Стара учитељка обори опет очи, а после ма |
| о тешко опазити; прво, што је био доста хитар, да на свашта пази, а, друго, што се чича-Тима ни |
| p> <p>— Та оно, касти, не би требало ни хитати, али кад ви баш хоћете, оно нека буде!{S} Касти, |
| ћ их хтеде ногама газити, али их Милка, хитро као веверица, покупи и мету у своја недра.{S} У т |
| , — зар не би боље било да идемо тамо у хлад, испод онога дуда?... -– И он је пољуби... — Их, а |
| могоше ни у чему помоћи.{S} Поред свих хладних облога, које је на ћелаво чича-Тимино теме приљ |
| питаше начелник, као да га је учитељка хладном водом полила. — Противу државе, реда, владе?... |
| ри пута, да га ко не гледа, а после све хладовином поред плота, докле се и он у густоме корову |
| И он је, као насилу, вукао доле у густу хладовину гранатога дуда.{S} Кад су после неког времена |
| те Циганке купио, а мож’ понети и парче хлеба себи за фруштук; а мени ћеш спремити једну литру |
| ам данас зват на ручак, а ти узми парче хлеба, — душа ваља, ниси ни то заслужила, — па ручај, а |
| е би је више пио, али, касти, онако без хлеба.{S} Ха, ха, касти, ја вас обожавам!... — Хтеде чи |
| едала преда се.{S} На запећку стајао је хлебац и недодирнут, могли су га мишеви свега развући, |
| p>— Какво ли је то саопштење?...{S} Хм, хм!..{S} Знаш ли што, Радоване?</p> <p>— Не знам, вере |
| p> <p>— Какво ли је то саопштење?...{S} Хм, хм!..{S} Знаш ли што, Радоване?</p> <p>— Не знам, в |
| подин начелник.</p> <p>— Начелник...{S} Хм!...{S} А као ради чега те је послао?</p> <pb n="388" |
| а мном? — викну на њега кицош.</p> <p>— Хм! — рече чича-Тима, машући главом, — Ко да ја не позн |
| моје!...</p> <p>— Сунце ваше|...{S} Хо, хо!..{S} А да ко је онда опирача?...{S} Од кога направи |
| нце моје!...</p> <p>— Сунце ваше|...{S} Хо, хо!..{S} А да ко је онда опирача?...{S} Од кога нап |
| очи, но некако све испод трепавица; а и ход јој није више прост, него некако по новосадски изви |
| очивке диже се са свога места и, весело ходајући по соби, продужаваше своје смишљене планове по |
| е са свога места и поче тешким корацима ходати горе и доле по соби...</p> </div> <pb n="330" /> |
| шику, кад руча, како треба на сокаку да ходи, да гледа, на који начин да се поздравља.{S} Па, к |
| на чича-Тима је оздравео; могао је лепо ходити, јести и пити.{S} Говорио је, наравно, све којеш |
| своје лено корачање називају грациозним ходом, а од белила и руменила замишљају оне дивне ружин |
| о!...{S} Онда, богами, нек се он сели у Хомоље или некуд на другу страну, — Београд ће му бити |
| рсити конце, кир-Николу ћу преместити у Хомоље; а кад се он са својом вештицом одсели, онда је |
| , да су и кир-Николу преместили, и то у Хомоље, па ће и госпођа Јоханида с њиме да путује?... — |
| о далеко одавде, господине, на пример у Хомоље, у Црну Реку, или, ако је могуће, чак у Турску.. |
| еда већ виђају скоро сваки дан, како га хомољски Цигани кроз варош проводе; стари људи приповед |
| и изговарати покварено немачки: „Кис ди хонд!“<ref target="#SRP18760_N1" /> или, напослетку, не |
| им завесама накићену, дворану богатијег хотела и — онде даје беседе!</p> <p>— Дакле, ви сте про |
| ладну децу захрани, — донде у Ајглерову хотелу свира банда, младићи у финим чојаним хаљинама, г |
| p> <p>— Ја јок!</p> <p>— А шта мислите, хоће ли учитељ Тима доћи овамо на каву?</p> <p>— Ја се |
| од Перковца, није, дакле, могла знати, хоће ли бити у стању да их довољно поштује.{S} Хоће ли |
| парада!...{S} Ал’ ће им и пресести!{S} Хоће, богами!{S} Скоро ће доћи и школски ревизор, а, ка |
| бити у стању да их довољно поштује.{S} Хоће ли им се смети у тузи својој или у радости поверит |
| тузи својој или у радости поверити?{S} Хоће ли у Папраговој мајци и себи мајку наћи?{S} А село |
| — Прота, прота! — прекиде је врачара. — Хоће да умре за тобом, да се обеси, да полуди, да побес |
| девојкама, троше и своје и туђе паре, а хоће да им силом верујемо, да они раде све то у корист |
| ији и паметнији!{S} Па нека каже ко шта хоће!{S} Ја моје искуство не дам за све науке што се у |
| {S} Е, е!...{S} Оно је тако, касти; кад хоће несрећа да обори човека, да га упропасти, оно се н |
| леда у шећер.{S} Па вели: „Ох, да ми је хоће учитељ Тима дати, одмах би се женио!“...</p> <p>Гр |
| лице, онда се не чудим што сви мушкарци хоће за вама да полуде“...{S} После тога штогод ми се п |
| он се примиче њој, а она се одмиче; он хоће да јој придене ружицу ил’ други какав цвет на груд |
| г мислиоца, филозофа.</p> <p>— Мој отац хоће, и ја се морам удати!{S} Ја не смем питати: „За ко |
| е више ни покушавати...</p> <p>— Дакле, хоћете да ме примите?{S} О, хвала вам, хвала, љубведост |
| ли госпођу, већ како ви хтеднете.{S} Па хоћете ли се још који дан у Перковцу бавити?{S} Али што |
| ао, он га ухвати за капут.</p> <p>— Шта хоћете са мном? — викну на њега кицош.</p> <p>— Хм! — р |
| епши и од вас!...{S} Хе, хе!{S} Баш кад хоћете да вам кажем...</p> <p>— Од мене...{S} Он од мен |
| ет секретара!{S} Заповедајте одсад коме хоћете; награђујте кога ви знате, учитељ Тима вас више |
| па да и оне знају.{S} Ал’ кад ви друкче хоћете, оно, касти, нека буде по вашој, госпођо Јоханид |
| ћи ћете од ње као у воску направити што хоћете, добру или злу домаћицу, жену или госпођу, већ к |
| не би требало ни хитати, али кад ви баш хоћете, оно нека буде!{S} Касти, требало би да пишем Ми |
| 382" /> није добру, него лепу Гркињу... хоћу рећи, Јоханиду... и њенога даскала, да и њему Бог |
| } Ја бар, кад пијем, имам некакве цели; хоћу нешто да пребринем; хоћу некаких мисли, које ме, м |
| некакве цели; хоћу нешто да пребринем; хоћу некаких мисли, које ме, може бити, море, да се отр |
| оје ме, може бити, море, да се отресем; хоћу, као што је пре мени неко казао, да заборавим, да |
| аслеђе, већ сам рада да вас развеселим; хоћу, да ви заборавите на ваше две класе, а мој дебели |
| S} Нећу ја довека да учитељујем, не!{S} Хоћу да се запопим, да добијем ваљану парохију, а ту је |
| из куће?</p> <p>— Хоћу, благо баби!{S} Хоћу, лепа моја госпођо, само душу мало да одморим.{S} |
| вој прилици ће бити сам г. начелник!{S} Хоћу им, богами, смрсити конце, кир-Николу ћу преместит |
| вајући од проклетих учитељских класа. — Хоћу и ја да частим; оно, касти, ја и удајем кћер!</p> |
| ла, што га ја најрадије једем.</p> <p>— Хоћу господине, казаћу, да спреми прасе.{S} Дете је зна |
| кући и какви ће новци из куће?</p> <p>— Хоћу, благо баби!{S} Хоћу, лепа моја госпођо, само душу |
| ужаваше свој говор:</p> <quote> <p>— Ја хоћу да вам још овог вечера докажем, да су Југ-Богдан и |
| и си прасе, букване један!{S} Палачинке хоћу; јеси л’ ме разумео: палачинке?...</p> <p>— Знам, |
| ни сећати двомесечне плате...{S} Е, то хоћу, мој љубазни Тимо!...</p> <pb n="319" /> <p>И она, |
| ркиња вара и лаже, али није имао толико храбрости, да јој то примети, него је само ћутао и није |
| по један; из земљописа, истина, мало су храмали, али читанку и прва знања знали су ама као вода |
| како је све скупо, и опет им је мршава храна.{S} То су, уосталом, и паметни болесници одобрава |
| оје дете стара!...{S} Учи га, чешља га, храни га и васпитава, и то, касти, све из љубави према |
| умену боју, узела је још код куће парче храпава сукна, па се њиме трљала по лицу, све док није |
| ци ми се испред очију, несрећо једна! — храпавим гласом викао је старац.{S} А кад дете изиђе на |
| леда незадовољно око себе, па онда поче храпавим гласом говорити:</p> <p>— Кудгод погледам, нес |
| ну неко на врати, а чича-Тима се својим храпавим гласом одазва: „Херајн!“</p> <pb n="331" /> <p |
| т пијан у механи изразио да попови нису христијани...{S} То ће им доста бити, па да их по целом |
| то су на сам Велики петак у Туманима на Христову гробу преноћиле.</p> <p>И тако се обе, једна д |
| </title>“, а лети, опет, отпева „<title>Христос воскресе</title>“.{S} Некад, опет, узме, па сам |
| а, чуло се само испрекидано чича-Тимино хркање.</p> <p>Ноћ беше дивотна! </p> <p>По плавом небе |
| ти се згледаху зачуђено, али нико га не хте узнемиривати у говору, само његов један друг из нек |
| , — или је малодушан, те из сажаљења не хте, или баш код самог министра није могао успети да ов |
| оме могла помоћи; али се узјогунио и не хте тражити њезиних препорука, па макар још за дваест г |
| оте, који је баш до кума седео, нико не хте од свију тих посластица ама баш ни окусити.</p> <p> |
| лео да у земљу утоне, да га нема!...{S} Хтеде све да слиндари са себе, да се преобуче, али све |
| цаном дипломом!{S} Касти...{S} Ви!... — Хтеде увређени старац и даље псовати, али га задржа буд |
| S} Ха, ха, касти, ја вас обожавам!... — Хтеде чича-Тима и даље да трабуња, али га Гркиња узе по |
| рати...{S} Ево овако!...</p> <p>И он га хтеде ухватити за брадавицу, која је кицошу на левом об |
| вас могу познати!...</p> <p>И чича-Тима хтеде, у име отпоздрава, нешто проговорити, али које ра |
| {S} Баш је хунцфут!...</p> <p>Чича-Тима хтеде пући од једа, али шта је знао?{S} Узе свој шешир, |
| разблажи...</l> </quote> <p>Лепа Гркиња хтеде и даље продужити, али кад је последње речи изусти |
| !{S} Шта нам могу? </p> <p>Чича-Тима је хтеде наново загрлити, али баш у том тренутку чу се на |
| S} Он је имао и чистије руво, али га не хтеде тога дана обући, јер није мислио из куће никуд из |
| p>Он га погледа тупо, а после као да се хтеде нешто сетити:</p> <p>— Милка?...{S} Милка?... — п |
| начелника да је још у неглижеу, она се хтеде удалити, <pb n="347" /> али он викну, јутрењом по |
| настрану, у бијег! — Он приђе к њојзи и хтеде се с њом руковати, а стара се госпођа стаде бојаж |
| риба и не проговори ни речице.{S} Затим хтеде нешто и Гркиња да изусти, али у тај мах шушну сир |
| з прозор, кад је кућа у авлији?{S} И он хтеде нешто говорити, како би сумњичење старе госпође о |
| је Гркиња приступила ближе асталу и већ хтеде својом сувом руком да зграби поређане ствари, Мил |
| ване краљеве и краљице о земљу и већ их хтеде ногама газити, али их Милка, хитро као веверица, |
| м, па ако може што бити — лепо!{S} А не хтедне ли барем сто жућака уз његову Милку дати, на час |
| домаћицу, жену или госпођу, већ како ви хтеднете.{S} Па хоћете ли се још који дан у Перковцу ба |
| у, као у жабе!</p> <p>— Као у голубице, хтедосте рећи...</p> <p>— А зар су у голубице пепељаве |
| ознавала своје интересе, па од њих није хтела никако ни у драм одступати: чича-Тими је непреста |
| ажу, да се једанпут из превелике љубави хтела и удавити, само што у Монакову не беше дубоке вод |
| а девојачког села</hi>; а ја бих у њему хтела живети...{S} Ја тога човека не познајем, што ће д |
| пним гласом говорити тако, да су гости, хтели не хтели, сви умукли, чекајући, шта ли ће он, она |
| ом говорити тако, да су гости, хтели не хтели, сви умукли, чекајући, шта ли ће он, онако накрес |
| /p> <p>Тако је то било.{S} Сирото дете, хтело не хтело, морало се још истога вечера прстеновати |
| ко је то било.{S} Сирото дете, хтело не хтело, морало се још истога вечера прстеновати.{S} О са |
| из Трновника. — Чисто се стидим казати: хтео ме је пољубити!{S} Наравно, да му то нисам допусти |
| а на ноге чисте чарапе.{S} Доктор га је хтео и испитивати, како би познао стање и узроке његове |
| чела му је цурио крупан зној.{S} Кад је хтео са начелником да се опрости, није могао ни речи из |
| о, то је грозно, то је ужасно!{S} Он је хтео доказати, а то се може као наставак Живкове беседе |
| риликом баш потребовало, само ако би ми хтео позајмити?</p> <p>— Ако није више од стотину, мога |
| ивању је тако далеко отишао, да је и то хтео фактима доказати: да човек који не свира ма у који |
| поведим, како је њен Швабић у Трновнику хтео да пољуби васпитатељку; а ако и то буде мало да је |
| лактом, али ништа не поможе, он је баш хтео све да изговори:</p> <p>— Да, где сам, оно, стао?. |
| се свакојаки еспапи превозе!...</p> <p>Хтео је он још говорити, али се око њега толика граја п |
| истид пробуди.{S} Хи, хи, хи!{S} Баш је хунцфут!...</p> <p>Чича-Тима хтеде пући од једа, али шт |
| сватове спремао!{S} Таке салате није ни цар јео, као што ћу је ја мојим сирћетом зготовити!{S} |
| Онаке палачинке, касти, не једу се ни у царском двору.{S} Е, јесте чули, што сам јуче лепо пров |
| ваџија и бозаџија из турског и немачког царства домарширати, и не би им се гласа чуло.{S} А кад |
| е да јој придене ружицу ил’ други какав цвет на груди, а она, глупара, побегне испред њега!{S} |
| то понаслагано неколико шарених шамија, цветова, машина, кремења, крчага и т. д.{S} Осим тога ј |
| > <p>То је био њен укус: на глави много цвећа и то најдрастичније боје, коса нацмакана помадом, |
| Не знаш, шта је дивније на њему, или је цвикер, ил’ је цилиндар, или бели прслук и гласе рукави |
| а људи у црним, салонским, хаљинама, са цвикерима на носу, што су се по тим осветљеним простори |
| па би скитао по лугу, слушајући сањиво цвркутање шарених тичица; а после би над неким потоком |
| и <hi>оваке, какве су</hi>... бо’ме, да цедите восак из мене, ја вам не бих умео казати.{S} Био |
| игани су њихов плакат, њихова позоришна цедуља.</p> <p>И заиста, публика се, жељна мало отмениј |
| бина несрећна...{S} Али какву они имају цел са беседама?{S} Докле се сиротиња из ајмашког краја |
| е никуд излазити; а и куда би?...{S} Та цела је варошица за његову несрећу чула, сваки ћифта за |
| у у жестокој неког препирци тако, да од целе распре ништа друго ниси могао чути ни разумети, <p |
| да све рапортира, колико је и шта је од целе те комендије упамтио.</p> <p>Таман је полицајац из |
| ењу.{S} Ја бар, кад пијем, имам некакве цели; хоћу нешто да пребринем; хоћу некаких мисли, које |
| тебе покварити!</p> <p>Тако је то текло цели дан.{S} Вечера се спрема, кир-Никола се смеје, а л |
| не беше задовољан, а још мање весео; та цело је вече протекло, <pb n="324" /> а он није добио п |
| поделу на класе, би, јамачно, покварио цело пријатељство; али, на срећу младенаца, он то није |
| њеним обрвама!...</p> <pb n="383" /> <p>Цело друштво се ућута, нико није ништа умео рећи, само |
| љубавна погледа, то је било све, што је целог вечера могао од ње измамити.{S} Тек кад су у авли |
| прво се наљутио на своју Милку, што је целог вечера невесело ћутала и што је, вели, напућила т |
| ошћу слушало, не разумеваше, истина, од целога разговора баш ништа, али је толико схватило: да |
| мојих ђака?...{S} Та јуче сам вам задао целој школи, али од вас нико није умео тако лепо написа |
| кад се обучем!...{S} Онда, богме, благо целој кући, а није ни теби лоше, мој стари даскало!..{S |
| ележи: „Успех добар...“ Та ако је ико у целој Србији од учитеља заслужио, да му се каже превасх |
| цима и певали: „многаја љета!“</p> <p>У целој тој ларми само је Папраг замишљено ћутао; не што |
| уредио, само, наравно, ти ћеш, синко, о целом нашем разговору ћутати, нарочито пред Гркињом.</p |
| ...{S} То ће им доста бити, па да их по целоме свету растури!...</p> <p>Стара госпођа није лудо |
| ође, а, богме, и постарије госпођице, у целоме Перковцу морало до срца дирнути; а кад су још до |
| у је наша декламаторка походила, беше у целоме округу чувена врачара.</p> <pb n="360" /> <p>У П |
| у увреду; а није ни шала!{S} Она беше у целоме Перковцу уважена.{S} Кажу, да јој је и сам госпо |
| ш неочешљана, руке неопране, али зато у целоме створу њену беше нешто неисказано лепо: стас гиб |
| ма могле би још и остати оне три, већ у целоме цивилизованом свету узакоњене, класе; али међу у |
| сама Пешта, као најобразованија варош у целоме свету, не само што своје биргере, бирократе, па |
| S} Једним високоумним погледом прегледа целу дворану, па, кад је видео, да је дупке пуна, да св |
| њу права несрећа, морални гроб, који је целу њену будућност сахранио.{S} Она би, <pb n="323" /> |
| а?...{S} Е, ако је баш тако, онда ћу је целу обрати...</p> <p>— Нећу дунста — смејала се Гркиња |
| ead>IX.</head> <p>Гркиња је прошла кроз целу чаршију.{S} Кога је год у путу или пред дућаном ви |
| тави; него је, по обичају, онако просто целу ствар описао, а о загушљивом ваздуху и заборавио ј |
| све ближе долази и већ ево га, где цео целцит пред њеним креветом стоји, па тек што не прогово |
| је ласкало што је чича-Тима тако високо цени.</p> <p>— Дакле, драги колега, прекосутра свадба, |
| аке услуге у Србији су се свагда високо цениле, па је ли чудо, да су старој госпођи сва врата, |
| !...{S} Мало је учитељица, које ја тако ценим, као вас.{S} А што вас, опет, моја Јустина воли, |
| иновца варјачом сав нос изразбијала.{S} Цео свет зна већ, зашто!...{S} Онда, богами, нек се он |
| ко ће што на беседи говорити?</p> <p>— Цео вам програм не могу казати, али једно знам, а то је |
| јој све ближе долази и већ ево га, где цео целцит пред њеним креветом стоји, па тек што не про |
| јака лица својих обожатеља, о којима је цео онај дан премишљала.{S} Али све бадава: чича-Тима, |
| } Здраво, Чича-Тимо!{S} А да Бог поживи цео учитељски еснаф!...{S} Бабу ослон’те на мене, знам |
| а ухватио за трбух, па се из свег гласа церека:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Ала је лола тај четврти |
| ево, сиромах, и сада смеје, једнако се церека и смеје...{S} Кад у школу ступи, он се насмеши; |
| плеву за страшило, а, овамо, се једнако церека и клипи као намолован пајацо.</p> <p>— Па и опет |
| лас насмејала...</p> <p>— Лепо, лепо! — церекала се баба. — То је морал!{S} То је учитељско вла |
| кир-Николино кашљуцање, а затим смеј и церекање...</p> <p>— Хе, хе, хе!...{S} Баш сам се наспа |
| збрижна млада кокета, којој сав живот у церекању и у мажењу пролази.</p> <p>— Ха, ха!{S} Је л’ |
| јући се своје месечне плате, једнако се церекао баш као намолован пајацо...</p> <p>— Благо њима |
| забашуримо.{S} И то је оно, што се зове цивилизација, образовање!</p> <p>— Бог и вјера, учитељи |
| е би још и остати оне три, већ у целоме цивилизованом свету узакоњене, класе; али међу учитељим |
| pb n="309" /> <p>— Маните се, Бога вам, Цигана; после да ми приговарају: овака је и онака је, н |
| ујутру продужи, те су због тога позвали Цигане у дворану, да ону другу половину ноћи поред умил |
| иђају скоро сваки дан, како га хомољски Цигани кроз варош проводе; стари људи приповедају, да с |
| ђу, залута случајно и у Перковац.{S} Ти Цигани су њихов плакат, њихова позоришна цедуља.</p> <p |
| зике у игри и весељу проведу.{S} Кад су Цигани дунули у зурле, могло је седам баталијуна пиљари |
| ерковцу <pb n="341" /> стоје њих четири Циганина, а око њих се скупили абаџијски, терзијски, шу |
| м је о лањској берби од оне црномањасте Циганке купио, а мож’ понети и парче хлеба себи за фруш |
| неће заударати брада на изгорелу гриву циганског коња или на извађено око каког липсалог шаров |
| на огњишту горукала, да попуше по једну цигару дувана и да мало продиване.{S} Прво је било да с |
| дивније на њему, или је цвикер, ил’ је цилиндар, или бели прслук и гласе рукавице?...{S} Клања |
| европски дотерани: <pb n="342" /> он у цилиндру, црном капуту, намазан и нафризиран, а она ниј |
| учио богословију, старином је, истина, Цинцарин, али се родио у Будиму.{S} Млад, пун учтивости |
| лед, изнурен, хаљине му беху отрцане, а ципеле од самога блата, које се белело по њима...{S} Ка |
| господин секретар мисли да су учитељске ципеле пуне мирисаве помаде, па њоме маже бркове; зато |
| ика-Паја член, грчки мајорен; бронерске ципеле и шешир са перјаницом чича-Тима учитељ; а ону ха |
| а описати!{S} Исто тако, ако купиш црне ципеле, а ти их белим трачицама и дугмићима ишарај, — т |
| то још на свету има ваздуха; а после је цифрама доказао, да ће после пет стотина милиона година |
| са својом децом шио, а по рафовима беше цифрасто понаслагано неколико шарених шамија, цветова, |
| еној, загрли је, па је, онако старачки, цмокну у образ:</p> <p>— Ох, ала би лепо живели, кад би |
| у једном ћошку, загрли и тако је силно цмокну, да се дете у соби пробудило.{S} После је сасвим |
| вас обожавам!..{S} И чича-Тима је опет цмокну...{S} Али се уједанпут трже и седе сасвим замишљ |
| е шарене хаљине обучени, а на мајмуну и црвена капа; а лане о вашару беше и једна комедијашка ш |
| тек на погдекоме ћепенку видиш два-три црвена лонца, једну чинију са сачмом, другу с кремењем |
| з џепа једно мало парченце од оне тешке црвене свиле, од које у новије доба по Србији „изображе |
| .{S} Али кад јој је видела очи, како су црвене и исплакане, она се трже и ућута, све док Милка |
| Видиш, Милчице, није требало да узимаш црвене пантљике; на белу хаљину свакад се мећу црни нак |
| рила, он задовољно стаде намештати свој црвени појас на испупченом трбуху, а после јој намигну. |
| > <p>— Шта, наопако!{S} Е, то већ морам црвенијем плајвазом поткријепит’.. .{S} Уосталом, дозна |
| ку уђе чича-Тима у собу.{S} Нос му беше црвенији него обично, очима је закрљештио и већ је зину |
| ој Милци купио; ох, ала би јој то јасно црвенило према њену белом лицу доликовало!</p> <p>Оба п |
| у највећу, моју лепу Љубицу, њу сам сву црвеним трачицама и зеленим венцима накитила, па сам он |
| богословца, где преврће неки ђердан од црвених земљаних ђинђувица, што их младе сељанке за два |
| {S} Него, ако немаш георгине, а ти узми црвеног божура и два-три струка сунцокрета.{S} Ја кад с |
| биђе у оно време јако и лепо осветљену „Црвену Лампу“, па и „Лепу Пастирку“ и друга занимљива м |
| не варају!{S} Неко високо свештено лице цркава за тобом!{S} Владика, прота, ђакон, црквењак?{S} |
| оне Гркиње, те да ме кадикад не угости, цркао бих од глади.</p> <p>Јадно дете покри лице рукама |
| био као неки ћорсокак, који је водио од цркве касарни.{S} Одмах у првој кући тога сокачета живе |
| који га муче, па често и пева, али само црквене песме.{S} Ако је, н. пр., зимње време, он удари |
| ше својим изнутрашњим задахом ударао на црквени тамјан, а својом углађеном спољашњошћу на филис |
| дин министар просвјете <pb n="390" /> и црквених дјела наложио ми је, ево, својим актом, да вас |
| ава за тобом!{S} Владика, прота, ђакон, црквењак?{S} Да, госпођо, не знам.</p> <p>— Прота!{S} И |
| ава: чича-Тима, чика-Паја, браца-Трајко црквењак, па и отац-прота, са својим ружичастим свилени |
| бна, истера, а он се, сиромах, наима за црквењака, удара у звоно, у клепало, а од сваког звука |
| вом Саду би се срушио тороњ на саборној цркви, кад би се „код Пужа“ попила и једна кватерка вин |
| дећи му се премудрости; после га види у цркви, како се млати пред олтаром са кадионицом у руци, |
| и?...{S} Ето, баш о Духовима била сам у цркви, а за мојим леђима шапуће попа-Ђокина попадија са |
| вдан — као имендан свога оца — читало у цркви апостол...{S} То је, наравно, све госпође, а, бог |
| мо то ћу му казати, да не иду редовно у цркву, да се исмевају министарским расписима, које, нар |
| ек се мало о збрчканоме врату држала, а црна протина мантија беше пуна чичака.</p> <p>— ’Ма шта |
| огословски, низ рамена пуштена, на њему црна душанка и црне панталоне.</p> <p>— Добар дан желим |
| оклонити сву срму, па нека купи себи од црне свиле хаљину; а кад би се на таке глупости остали |
| ећао?</p> <p>— Да ће ми купити од тешке црне свиле хаљину, и то још ове јесени!</p> <p>— Хе, хе |
| једно пет-шест пута поклонио до земљице црне, поче и сам ударати противу класа. — Оно јест — ре |
| рамена пуштена, на њему црна душанка и црне панталоне.</p> <p>— Добар дан желим, господине Тим |
| не да описати!{S} Исто тако, ако купиш црне ципеле, а ти их белим трачицама и дугмићима ишарај |
| аш!“ Па сам јој нашла и младожењу; онај црни штап мога оца, на коме је изрезана глава некаквога |
| е да се спрема: згладио је косу, обукао црни капут, који је само при великим празницима облачио |
| пантљике; на белу хаљину свакад се мећу црни накити, то тако дивно доликује, да се не да описат |
| , пусто, неке добре јаловице, а залијем црним крајинскијем, па, вјера и Бог, госпођо, три срца |
| у засенуше од силне светлости; а људи у црним, салонским, хаљинама, са цвикерима на носу, што с |
| и: да најрадије једе шунке са спанаћем, црно вино ретко употребљава, а прекодан и по сву ноћ о |
| жао беше, што не може и пепељаве зенице црно да офарба, тиме би, вели, постала права грчка лепо |
| {S} Стара госпођа гросмутерка, у својој црној хаљини, на нос је натакла наочаре, подбочила се с |
| шао, а уђе гросмутерка у својој обичној црној хаљини; проседу своју косу склонила је вешто под |
| дотерани: <pb n="342" /> он у цилиндру, црном капуту, намазан и нафризиран, а она није се скоро |
| а средину ступити, у белим рукавицама и црном салонском капуту, нека надувена стеница, па ће ка |
| а, није служавник испустила с донесеном црном кавом.{S} А добри гости, да би све те учињене гик |
| о белило на лицу лепе домаћице, а мушка црномањаста као гарило на њеним обрвама!...</p> <pb n=" |
| рицу, што сам је о лањској берби од оне црномањасте Циганке купио, а мож’ понети и парче хлеба |
| те на лицу беху им разнолике: неки беху црномањасти, плави; неки, опет, смеђи; једни беху стари |
| а проседе витице је вешто склонила под црну, свакојаким шмизлама ишарану, капу, а обукла је цр |
| роседу своју косу склонила је вешто под црну капу, само је један смеђ прамичак, који још није и |
| ким шмизлама ишарану, капу, а обукла је црну хаљину.{S} Знала је, да таква ношња приличи једној |
| ажем: ако ми још овога месеца не купите црну свилену хаљину, ја вас више никад погледати нећу!. |
| чила; руке је спустила понизно доле низ црну хаљину, па и стасом као да је клонула.</p> <p>— „П |
| и, да ћете ми одмах после свадбе купити црну свилену хаљину!...{S} А сад...{S} Гром вас спалио |
| ађе ма шта!...{S} Сад како да јој купим црну свилену хаљину?{S} Мањ да задужим виноград?...{S} |
| давде, господине, на пример у Хомоље, у Црну Реку, или, ако је могуће, чак у Турску...</p> <p>— |
| лато, застењао би, па би корачао даље у црну, пусту, ноћ.{S} Наједанпут се нађе на некој висини |
| у стару бунду, па би се умотала у какву црну исхабану шамију, само да се, колико толико, са они |
| ћ испио ракију и сркаше задовољно своју црну каву.{S} Али није дуго седео сам, наскоро за њим д |
| још једну литру жабарке и још по једну црну каву.{S} Кад су то попили, они се разиђоше, сваки |
| је то јавна женска, — она је још гора и црња!{S} Ено, пре јој је купио чика-Паја свилену хаљину |
| ре сео за сто, па онде, са искревељеним цртама на лицу, стаде певукати своје зимско „<title>Во |
| Гркиња, откако је познаје, није у њеним цртама приметила толико пркоса, толико самосвести, могл |
| постаје човек смишљен, озбиљан; и саме црте на лицу изгубе ону безбрижну детињу облину, а наме |
| И баба пажљиво посматраше јако удубљене црте на мршавоме лицу своје гошће. — Сад ћу ја, моја ле |
| уједанпута се на њеноме лицу променише црте: нестаде умиљавајућег осмеха, безобразан поглед иш |
| ркиње сабрали, беху разног узраста, а и црте на лицу беху им разнолике: неки беху црномањасти, |
| } Новац из куће!{S} Неприлика!</p> <p>И црте на лицу Гркињину дођоше забринуте, а и врачара пос |
| младе године.{S} Лице младо, али свака цртица показиваше тврду вољу и сталност, која у тим год |
| из њезине детињске прошлости; у свакој цртици тога прописа гледало је јадно дете своју изгубље |
| ара госпођа, пажљиво посматрајући сваку црту начелникова лица. — То значи, да и наша влада удар |
| ђоше бледи као у мртваца, са чела му је цурио крупан зној.{S} Кад је хтео са начелником да се о |
| сиромашне колибице, па кад би видео оне чађаве, неокречене, дуварове, она сиромашна неумивена л |
| лук, па је гледао укоченим очима горе у чађаве таванице.{S} Кад би га боље погледао, видео би, |
| омоље, у Црну Реку, или, ако је могуће, чак у Турску...</p> <p>— За вашу љубав ћу све могуће уп |
| г оца:</p> <p>— Она ме љуби, па, касти, чак се и за моје дете стара!...{S} Учи га, чешља га, хр |
| е беше дубоке воде; заронила се, касти, чак до кукова.</p> <p>Дете, које је сав тај разговор с |
| ле, подигла је предњи скут своје тунике чак до више колена.{S} Жене и деца су се, истина, мало |
| дан ме је сликао, па је ориђинал послао чак у Париз; ја сама се нисам познала, така је то красо |
| , госпођо, по најновијем систему удешен чамац, на коме се свакојаки еспапи превозе!...</p> <p>Х |
| {S} Клања се и ближи се њој...{S} А она чапља!{S} Оборила очи доле, а поцрвенела као обарен рак |
| о парче, које сам растопио од Гркињиних чарапа, то ћу поклонити моме једном човеку, што је у ми |
| у капицу, плав шлафрок, а на ноге чисте чарапе.{S} Доктор га је хтео и испитивати, како би позн |
| ња, да ме у такој капи види...{S} Ево и чарапе, друкчије је Гркиња спремила за чича-Тиму...{S} |
| ла, у каквом јој се расположењу отац из чаршије вратио, а она се уплашено сакрила иза фуруне и |
| што их младе сељанке за дваест пара по чаршији купују.</p> <p>— Ово је диван корал — рече, нау |
| ије обукла и спремаше се, да се мало по чаршији прошета.{S} Али пре него што ће свога дебелога |
| Сад, касти, не могу, имам важна посла у чаршији, а и глава ми је, касти, мало буновна.{S} Сутра |
| учити и Папрагу, да се још у четвртак у чаршији нађе; треба, касти, и да се спрема.</p> <p>— Та |
| једна класа немала више него девет пара чаршијских повишице, колико само одликовања ради, ради |
| вануо, а у само свануће дође и Папраг у чаршију.{S} Отишао је мало до деда-Спире, узео је четку |
| буњен, накашља, узе шешир и оде некуд у чаршију; онде се навртатио на две-три бакалнице и у сва |
| p>После таког разговора чича-Тима оде у чаршију; али се није по њој ни десет минута шетао, а у |
| рукова се са својим човечуљком и оде у чаршију, да онде купи за десет пара алеве паприке и да |
| а већ је натукао шешир на главу и оде у чаршију.{S} Кад је поред своје Милке прошао, она му при |
| о и очешљао и спремаше се да иде мало у чаршију, колико да се расхлади, а и вече по себи беше д |
| X.</head> <p>Гркиња је прошла кроз целу чаршију.{S} Кога је год у путу или пред дућаном видела, |
| е, ишла даље.{S} А кад је прошла главну чаршију, и већ дућани постајаху ређи, —- тек на погдеко |
| и.{S} Говорио је, наравно, све којешта: час је замишљао да је код своје куће, па је у занетости |
| } Час је трчао по шећер, каву, пиринач; час, опет, по месо, краставце и т. д.{S} Понекад би му |
| ше све јаснији и опредељенији облик.{S} Час га је гледала, како иде, поштапајући се поносито тр |
| Никола.{S} Сав се, сиромах, ознојио.{S} Час је трчао по шећер, каву, пиринач; час, опет, по мес |
| оме ништа не знам, до, ево, данас у ови час.{S} Сад видим да су моје Ере најцивиластије у свије |
| ваше тиме, да, као домаћица, мора сваки час устајати и зато мора за доњим крајем астала седети. |
| подваљку, гријеха ми, што сам га овога часа замислио, дошла би облија, учитељице, од јајета... |
| им да ме ти не разумеш, ал’ буди бар за часак весео!...{S} Та ово је Бог — не знам, зашто — али |
| јадно дете своју изгубљену мајку, па се часом насмешило, а махом је бризнула у плач.{S} У таком |
| се томе надао, у ово доба ноћи?{S} Така част|...{S} А ја, сирота, нисам ни слутила!...</p> <p>П |
| сим оне маторе.</p> <p>— А нашто толика част? — питао је чича-Тима зачуђено. — Да, касти, нисте |
| рем сто жућака уз његову Милку дати, на част му девојка! <pb n="334" /> Мени требају новци, хе! |
| лог шарова, само ако прими из њене руке част!</p> <p>Кад се Гркиња из горње мале вратила, чича- |
| елану, а често и сав приход!{S} А после част!...{S} Кад се мироноше, наравно да ћу ја прва бити |
| рече Гркиња, рукујући се с њиме. — Имам част представити вам нашег новог пријатеља и познаника |
| радан је сав Перковац знао за ту Гркову част.{S} Знали су и то, откуда Гркињи виново лишће, иак |
| пошто сам жива; ствар је тајна, тиче се части, знате...{S} Али даље ни речи...</p> <p>Учитеља ј |
| с тобом венчавао, не беше веће гозбе ни части...{S} Хи, хи!</p> <p>— Пази на печење — викаше на |
| вртог разреда, онај што се на Гркињиној части први опио.{S} Кад је видео учитеља богословца, а |
| ћутао.</p> <p>— Сад је на мене ред, да частим — рећи ће чича-Тима, брижљиво се удаљавајући од |
| клетих учитељских класа. — Хоћу и ја да частим; оно, касти, ја и удајем кћер!</p> <p>Деда-Спира |
| јзи... — Ох, да знате, каква ме у овоме часу осећања море, ви бисте се смиловали!...</p> <p>И о |
| о би се рећи, јогунства, колико у овоме часу.{S} Та Милка беше свакад мирна, послушна, као свак |
| ту су ти шлингераји, штикераји, па онда чачкала за зубе, па перлицама ишаране дуванкесе и кесе |
| Та ни у министра нема бољих!{S} Па она чачкалица!{S} Е, њу ћу баш поклонити господину Швабићу, |
| је, опет, боље пио, него многи здрави; чаша је ишла за чашом, док му се по бледоме лицу није п |
| чају, и кад су већ ручали и по неколико чаша у здравље срећне женидбе и младенаца попили, чича- |
| чињене гиксове забашурили, куцали су се чашама, здрављали су младенцима и певали: „многаја љета |
| у гајде, или да ожедни, те да за љубав чаше вина престане свирати, па се тек у томе случају, у |
| ти онако с братијом, знате, поред добре чаше...{S} Е, јесам ли погодио?</p> <p>— Да, да, –—- тв |
| па би отишли, наравно, после три-четири чаше ракице, кући, приповедајући радозналоме комшилуку |
| осла у пољу, попију код куће по две-три чаше ракије, па иду на посао; мајстори се <pb n="336" / |
| ако је Папраг комбиново, докле су гости чаше празнили; а кир-Никола, кад се добро најео и напио |
| а види и господин, како се кија!</p> <p>Чаше звекнуше, а, као крупан одјек тим тананим стаклени |
| а-Тима са својим зетом слистио неколико чашица пеленаша и већ се поче мало живље кретати.</p> < |
| онесе на служавнику три-четири ракијске чашице и једну литру старе жабарке.{S} Учитељи се још н |
| пио, него многи здрави; чаша је ишла за чашом, док му се по бледоме лицу није прострло оно зага |
| кошуљи рукаве, па за сваком искапљеном чашом тек ће уздахнути:</p> <p>— Ала је то погана врући |
| аћо!</p> <p>Ја сам се са свога места, с чашом у руци, дигао, да вам у име уједињене перковачке |
| понекад празником после службе божје на чашу комовице долазили, заситили би се чезнућим погледи |
| е диже са столице, накашља се мало, узе чашу, уздиже је увис, па онда поче крупним гласом говор |
| почет или довршен посао попио би понеку чашу ракије, убрисао би зној са чела, па би се весело с |
| се гледа за послом!</p> <p>Кад је и ту чашу грке искапио, да мало своју унутрашњу муку разблаж |
| — Чича-Тима испи већ и пету, па и шесту чашу ракије и спремаше се да одлази.</p> <p>— Дакле баш |
| , која би тек доцније могла диван израз чврстога карактера бити.</p> <p>—- Јесам ли задовољна? |
| , сирота, знала, никако да искаже, због чега је до њега дошла.</p> <p>– Дошла сам, знате, што ’ |
| још много друго којешта ћу говорити, од чега ће му се кожа јежити и коса на глави кострешити.</ |
| p>— Начелник...{S} Хм!...{S} А као ради чега те је послао?</p> <pb n="388" /> <p>— То баш не зн |
| ке. — Е, баш сам, касти, на вас мислио, чедо моје бело!{S} Моје јагње, касти...{S} Мало сам се, |
| господине! </p> <p>И лепа Гркиња бацаше чезнуће погледе на <pb n="305" /> свога госта.{S} И чич |
| чашу комовице долазили, заситили би се чезнућим погледима лепе Гркиње, па би отишли, наравно, |
| му се поклонила, погледала га је својим чезнућим погледом, па је ишла даље, као нека славом уве |
| <p>И она, погледавши га својим обичним чезнућим погледом, стиште му руку својом десном руком, |
| !“...</p> <p>Гркиња ућута, видело се да чека чича-Тимин <pb n="329" /> одговор.{S} Али чича је |
| е, како је сумњив, прави Луцифер!...{S} Чекајте, сад ћу ја видети, можда већ и спава...{S} Знат |
| а су гости, хтели не хтели, сви умукли, чекајући, шта ли ће он, онако накресан, изговорити.</p> |
| ро дошли!...{S} О, господине, откад вас чекамо, већ смо се поплашили да нећете ни доћи.</p> <p> |
| шунку и вино, онда се није имало ништа чекати.{S} Учитељ, кад је видео, да га нико не задржава |
| ћи, а теби се чини да си насред Мироча, чекаш само, кад ће те напасти вуци или хајдуци...{S} Ку |
| брази му дођоше бледи као у мртваца, са чела му је цурио крупан зној.{S} Кад је хтео са начелни |
| понеку чашу ракије, убрисао би зној са чела, па би се весело смејао...</p> <pb n="321" /> <p>— |
| ве, закопча прслук, а косу је згладио с чела, после се примаче увету свога колеге, учитеља трећ |
| нежно, родитељски, у оно бело, глатко, чело пољуби...{S} На тај пољубац се дете није тргло, ве |
| вијих гостију понудише, да заузме горње чело, она се извињаваше тиме, да, као домаћица, мора св |
| у, седоше за сто, наравно, гост у горње чело — а с леве стране кир-Никола, с десне Гркиња.{S} К |
| е, онако неуглађена, падала на збрчкано чело; само би кадикад дубоко уздахнуо:</p> <p>— Е, е, о |
| " /> је упрла на своје ниско и збрчкано чело, а нос и уста је искривила, а затим, као изненађен |
| неког старог извеџбаног учитеља.{S} На челу тога прописа било је крупно исписано:</p> <p>„Бог |
| у зурле тако, да су им од напрезања на челу и на врату све жиле с прста поискакале. — Шта је к |
| а чича-Тими учитељу докаже, да женскоме чељадету никако не доликује дугачак нос.{S} Она је то, |
| .</head> <p>Сутрадан се у Перковцу ни о чем није говорило, већ о синоћном прстену и о беседи, к |
| зора гледаћемо да понудимо неким шмрком чемерике; да види и господин, како се кија!</p> <p>Чаше |
| рушитељима поретка!{S} А знате ли ви, о чему је говорио онај Живко Пацић?{S} Онај пропагандиста |
| ал’ то је већ ужасно!{S} Па знате ли, о чему је та протерана вештица говорила?{S} О љубави!{S} |
| е надмашила и Париз...</p> <p>— Знам, у чему — прекиде га учитељ IV разреда. — У окладу, да сте |
| иг своје обожаване Гркиње, да какогод у чему не погреши; али поред свега тога опет није могао а |
| су, а век је дуг, па, богме, ако где у чему и буде мане, дотераће се, ујдурисаће се.{S} Има вр |
| риге, којима се служила, не могоше ни у чему помоћи.{S} Поред свих хладних облога, које је на ћ |
| уге, опет, младе, лепе, а овамо пустиле чеперке на очи баш као ждребице.{S} Овај твој зет био б |
| самог министра није могао успети да ове чергаре растера!{S} Али, свакако, гледаћу да осети; поз |
| тнија и лепша од њега, а то су по већој чести поштовања достојни удовци чинили; други, нарочито |
| ју, да мери лажљиво лице лепе Гркиње. — Честит младић тај Папраг — продужаваше бездушна Гркиња; |
| —- рече, безбрижно смешећи се, — Ја вам честитам.{S} Истина, чича-Тимина Милка још је млада, ал |
| а, а свога колегу, он се рукова с њим и честиташе му весело прошевину и прстен.</p> <p>– Срећно |
| " /> <p>— Ви, откако сте се упознали са честитим вашим господин-Папрагом, као да сте много весе |
| епо!{S} Но, таке ствари већ могу једног честитог младожењу обрадовати!</p> <p>Милка је покрила |
| пете године није могла себи повољног и честитог мужа наћи.{S} Та ће, наравно, говорити о морал |
| бичне муке, гажење и тиранија стварају, често тренутно, од обичног човека узвишеног мислиоца, ф |
| а по два сата пред огледалом седети.{S} Често би у томе усхићеном заносу и заспала, уживајући у |
| свега тога половина припада капелану, а често и сав приход!{S} А после част!...{S} Кад се мирон |
| , да се и као дете радо смејао тако, да често није могао ни лекцију пред учитељем изговорити, с |
| заборави на све терете који га муче, па често и пева, али само црквене песме.{S} Ако је, н. пр. |
| о, да се за препоруку њојзи обраћао, па често и онај поклон, којим је мислио секретара подмитит |
| мајчине смрти и од својих и од туђинаца често обасипана бивала, научила се трпљиво сносити...{S |
| лица јевропских номада.{S} Један од њих четворице држи грдан бубањ пред собом, од прилике као н |
| једну жену, која не би могла бити одмах четворици верна!{S} Наравно, да ћу ја од свију највише |
| то се ни преварио није; јер не прође ни четврт сата, а учитељи трећег и четвртог разреда уђоше |
| ; морам поручити и Папрагу, да се још у четвртак у чаршији нађе; треба, касти, и да се спрема.< |
| l:id="SRP18760_C10"> <head>Х.</head> <p>Четвртак је освануо, а у само свануће дође и Папраг у ч |
| одо и браћо!,.. — понављаше, заплећући, четврти разред. — Да Бог поживи нашу добру... <pb n="38 |
| ча-Тима могао да предупреди даљи говор, четврти разред се подиже и поче наново говорити:</p> <p |
| авно, начелник све сам концептира; а за четврти разред додаћу само то, да се једанпут пијан у м |
| аскала, а после, пуна гнева, погледа на четврти разред: — А ви, господине, ви сте једна пијаниц |
| !{S} Ви сте...</p> <p>— А ви сте — рече четврти разред, отежући речи, — ви сте, госпођо, по нај |
| /p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Ала је лола тај четврти разред!...{S} Хе, хе, хе!..{S} А које дете још |
| о и браћо! — узвикну с највећим патосом четврти разред. — Писмо и куму, и старом свату, па и мл |
| азред, који се у многом којечем није са четвртим слагао, али га је у многоме, опет, волео, узе |
| о узмогнеш, а ти гледај да ми колико до четвртка набавиш.{S} Деца су, брига је, треба се, богме |
| јате...</p> <p>Стара госпођа, учитељица четвртог женског разреда, осмехну се поносито, па онда |
| рође ни четврт сата, а учитељи трећег и четвртог разреда уђоше у деда-Спирину кавану.{S} Били с |
| вно, да су се и они ознојили.{S} Учитељ четвртог разреда скинуо је и капу и капут, откопчао на |
| ног јестива било, па још и да се учитељ четвртог разреда први опио; и то су дочули, па и то, ка |
| седу.</p> <p>Ха, ха! — смејао се учитељ четвртог разреда. <pb n="337" /> — Дакле, одиста намера |
| седео сам, наскоро за њим дође и учитељ четвртог разреда, онај што се на Гркињиној части први о |
| — Да, да, –—- тврђаше равнодушно учитељ четвртог разреда, — ви имате пуно право!{S} Ја више ужи |
| м певања и — декламовати.</p> <p>Учитељ четвртог разреда није могао да се не насмеје. — Уостало |
| оје оцене у протоколе стави.{S} Учитељу четвртог разреда је записао: „Успех незадовољавајући“ ; |
| аче их на нос и, приближивши се учитељу четвртог разреда, стаде поверљиво шапутати:</p> <p>— Ва |
| у корист народа... е, онда...{S} Учитељ четвртога разреда ућута, а богословац, који га је дотле |
| звешћа, стара госпођо?... — рече учитељ четвртога разреда... —- Ви свакипут, некако, прва извеш |
| аћала, затекли су господина секретара у четвртом женском разреду, где с најозбиљнијим лицем пре |
| , а учитељи карају и грде....{S} Само у четвртом женском разреду мирније изгледа: стара госпођа |
| ... <pb n="389" /></p> <p>Као да су сва четири секретара дошла у Перковац, па ми је сваки од њи |
| осмехнуо. — Изгубио сам литру ракије и четири каве, али ми није жао; бар ме је млади господин |
| оме био уверен: — Ево, у литру ракије и четири каве, па нека г. Папраг реши, а ми да пристанемо |
| ј-де једну литру старе жабарке и испеци четири каве!{S} Изгубио сам!{S} Е, али ко би се, опет, |
| ном у Перковцу <pb n="341" /> стоје њих четири Циганина, а око њих се скупили абаџијски, терзиј |
| ркиње, па би отишли, наравно, после три-четири чаше ракице, кући, приповедајући радозналоме ком |
| луд за тобом!{S} Ја!{S} Ал’ ако те три-четири ствари не узимаш код себе, лако може да се одбиј |
| <p>Деда-Спира донесе на служавнику три-четири ракијске чашице и једну литру старе жабарке.{S} |
| } Отишао је мало до деда-Спире, узео је четку, очеткао своју атилу, умио се, загладио косу, поп |
| при великим празницима облачио, узео је четку, очистио је мало шешир и панталоне, узео је пошта |
| иђе нека стара уседелица, која до своје четрдесет пете године није могла себи повољног и честит |
| и приповедају, да су једном, баш некако четресосме године, видели, како Талијани кроз Перковац |
| лачи, само што не проговори, да ћеш још четрест година живети!{S} Леп век!{S} Па ћеш још, осим |
| се и за моје дете стара!...{S} Учи га, чешља га, храни га и васпитава, и то, касти, све из љуб |
| .{S} Мала Милка већ се умила и стала се чешљати; њојзи не беше ништа необично што је оца тако р |
| .{S} Јест!...{S} А ово друго ћу продати Чивутима београдским, згрнућу новце, па ћу да подигнем |
| а се поче полако облачити.{S} Узе своје чизме са кратким сарама, обуче неке старе искрпљене пан |
| адови!{S} Како је леп овај јастучић!{S} Чије га је дете хекловало?...</p> <pb n="313" /> <p>— Д |
| : не мореш га ни за реп ни за ухо, — ка чик је гладак, ка жива хитар.</p> <p>Стара учитељка обо |
| {S} Та зар је сиромах њен Никола, Тима, чика-Паја и други њени обожатељи, зар су једанпут у рак |
| емишљала.{S} Али све бадава: чича-Тима, чика-Паја, браца-Трајко црквењак, па и отац-прота, са с |
| н и матор; а кад би, опет, чича-Тима за чика-Пајину походу дознао, онда би она то исто и о чика |
| није код куће било, е, онда га је пред чика-Пајом и кудила, како је незграпан, неваспитан, твр |
| и, она јој је предсказала; и кад јој је чика-Паја член купио свилену хаљину, и то је од бабе ве |
| {S} А што се мога даскала, чича-Тиме, и чика-Паје тиче, они су ми за свакад сигурни!{S} Верност |
| да је баш збиља у њега и заљубљена, а и чика-Пају је радо предусретала, нарочито ако се десило |
| походу дознао, онда би она то исто и о чика-Паји опетовала, и тиме је, наравно, обојицу задово |
| љину, што је на мени, њу ми је поклонио чика-Паја, члан суда; а то те ништа не кошта, само што |
| ш гора и црња!{S} Ено, пре јој је купио чика-Паја свилену хаљину са карнерима, што се и не прил |
| омбинације: свилену хаљину јој је купио чика-Паја член, грчки мајорен; бронерске ципеле и шешир |
| еседа...</p> <p>У Перковцу људи устију, чим сване, па они, који имају посла у пољу, попију код |
| то је захтевала од њега учтивост...{S} Чим га је Папраг приметио, он скочи са свога места и по |
| у били у својим посетама најтачнији.{S} Чим оду мајстори, одмах за њима дођу учитељи; а ако се |
| ој госпођи:</p> <p>— Будите уверени, да чим се вратим у Београд, прва ће ми брига бити да је са |
| се допада!{S} Девојка под прстеном, па чим се забавља?{S} Прегледа старе лутке и преврће нова |
| сле оде у другу собу, да види, шта деца чине.</p> <p>— Не знате, како ми је мило, о, господине! |
| сподин-колега, нису плаве, него некако, чини ми се, знате, као лист лободе....{S} Јесте ли јели |
| си ме тако сабахиле походила, госпо!{S} Чини ми се е ћу баш са тебе вас дан данашњи имати среће |
| а у звоно, у клепало, а од сваког звука чини му се да чује глас старе госпође, како га пред г. |
| никако не рађа, баба је и од тога знала чини.{S} И за крађу, и за љубав, и за мржњу, од свачега |
| у шалу: — Е, ви’те, господин-Тимо, шта чини удаја; ту се, богме, у радости заборавља и ручак и |
| о рају; а кад су мрачне ноћи, а теби се чини да си насред Мироча, чекаш само, кад ће те напасти |
| говорити!{S} Ја кад га видим, све ми се чини да сам још девојка, па да сам у Новом Саду!{S} И с |
| и, име не умем да му погодим, све ми се чини да рече Шапраг, Акмак или...{S} Ха, сад сам погоди |
| угуши ова данашња врућина!{S} Све ми се чини, касти, да лане у ово доба не беше ове припеке.{S} |
| одежда све трепти на њему, и све јој се чини као да гледа у женску препрату, па би, чисто, на њ |
| мржњу, од свачега је она имала мађија и чини.</p> <p>— Па којим си ми добром дошла, госпођо? — |
| није која рађала, она јој је умела наћи чини и мађије, којима ће „плод чрева својего“ у ред дов |
| некаквој маџарској тарани: није било у чинији зрнцета, до кога она не би својом загорелином до |
| пенку видиш два-три црвена лонца, једну чинију са сачмом, другу с кремењем и са направљеним бок |
| квом детету показивала милостива, то је чинила само зато, да од богатог детињег родитеља извуче |
| ства.{S} Гркиња је то приметила, али се чинила невешта и, сасвим обично осмејкујући се, ухвати |
| ти, да ми ни рођена сестра не би толико чинила, колико ви, лепа и млада госпођо!...</p> <p>Лепа |
| угачак нос.{S} Она је то, можда, и зато чинила, што је у ње доста краћушан, а на врху мало зату |
| о већој чести поштовања достојни удовци чинили; други, нарочито старе удовице, доказивале су, д |
| ојав и ломан, чуо је како му срце бије, чинило му се да је насред гробља; али кад је отворио оч |
| еће, и људи, и куће, па и читаве улице, чинило му се да пролазе мимо њега.{S} Он није знао, на |
| е изгледаху му као прави истински људи; чинило му се да су од хартије онако по најновијој моди |
| којаким именима...{S} Другипут би му се чинило да је у некаквој гостионици, и онда би се тужио |
| путу ми је писала, да никако друкче не чиним, него да код вас ручам и станујем и да вас још хи |
| ну кавану.{S} Тако је и господин Папраг чинио: није се још ни разданило, а он је већ испио раки |
| хаљину од ког обожатеља примила, он се чинио и невешт; а тако исто и она, кад би кир-Никола од |
| де гласно, — шта мислиш с толиком срмом чинити?....</p> <p>— Хе, хе!...{S} Ово велико парче, ко |
| у ономе расположењу, шта је могао друго чинити, него на свашта пристајати?{S} Нарочито, што је |
| мо начелник могао дознати, како се који чиновник или грађанин са својом женом живи, и која жена |
| ну класу унапређења, а осим тога је код чиновника и богаташа добила лепо име...{S} А о мишљењу |
| је каваница све више пунија бивала.{S} Чиновници и трговци долажаху, шапутаху полако и разгова |
| теља извуче понеки дукат, а ако је дете чиновничко, н. пр. начелниково, њему је зато ласкала, д |
| баш протин капелан!{S} Ако ништа у томе чину није лепо, а оно су бар приходи, да лепши бити не |
| о шије, кроји, па опет прекраја, додаје чипке и шепутлице, и у свему томе је лепа Гркиња руково |
| у; а, овамо, како би се беле шлинговане чипчице на паргарској сукњи боље видети могле, подигла |
| <p>— Оно, побратиме, на очима је доста чист и угледан, само што ми нешто мало по немачки, маџа |
| <l>Гркиња је прљава, </l> <l>А паук је чист...</l> </quote> <p>— Јоханида се усмрдела....{S} А |
| свету; а и ја, рекао бих, да сам баш од чисте његове крви.{S} Па, касти, побратиме, немој забор |
| лу белу капицу, плав шлафрок, а на ноге чисте чарапе.{S} Доктор га је хтео и испитивати, како б |
| ичној хармонији стајао.{S} Он је имао и чистије руво, али га не хтеде тога дана обући, јер није |
| чисту кошуљу; касти, она, се у Перковцу чистије носи и од саме госпа-начелниковице.</p> <p>— Па |
| образан, као год какво распуштено дете, чисто нам броји пољупце!...{S} Хајд’мо, шећерна моја гр |
| као да гледа у женску препрату, па би, чисто, на њу да намигне, али му петрахиљ смеће; а после |
| образу.</p> <p>Чича-Тима беше усхићен, чисто збуњен, не умеде ни речи проговорити, само је бле |
| се, млада васпитатељка из Трновника. — Чисто се стидим казати: хтео ме је пољубити!{S} Наравно |
| атече богиња његове старе љубави?{S} Та чисто би зажелео да у земљу утоне, да га нема!...{S} Хт |
| <l>По недри ми нешто тражи, </l> <l>Та чисто би груди вреле</l> <l>Са пољупцем да разблажи...< |
| </l> <l>А обоје к мени жури, </l> <l>Та чисто би врхом стреле </l> <l>Кроз сред мене да пројури |
| ево, дође и чича-Тима.{S} Био је доста чисто обучен и очешљан, само што му очи беху крмељиве и |
| је пламтело лице од љутине, а очима је чисто стрељала свога дебелога супруга; и она није била |
| ом супругом, са синовима и са снахама у чисто српском богатом оделу.{S} Он је корачао сасвим оз |
| ати!{S} Ја кад је видим, касти, не могу чисто да <pb n="328" /> је познам, као да је из Париза. |
| Знате, кад сте ви код мене, волела бих чисто и да се не пробуди више.</p> <p>То је било и суви |
| е!</p> <p>— Дакле, ви сте противник тих чисто словенских забава?{S} Е, господине, томе се нисам |
| иру и по улицама светлели.</p> <p>И при чистој свести за њега би Београд био <pb n="393" /> оно |
| же, да јој је врло тешко и да ће јој на чистоме ваздуху много лакше бити.</p> <p>— Ви идите па |
| недељом очешљате, а у среду дате јој и чисту кошуљу; касти, она, се у Перковцу чистије носи и |
| ице, да ћу забранит’ продају мастила за читав перковачки округ!{S} У којој бакалници нађеш мака |
| аком писмену те испрљане хартијице беше читав свет из њезине детињске прошлости; у свакој цртиц |
| млатања и викања уморио, доказујући по читав сат оно, што је и моја стрина знала, ил’ ако није |
| синоћ било?{S} Та то вам је, господине, читава ребелија!</p> <p>— Шта, шта, ребелија? —- питаше |
| перама пружа тек по једно зрнце, а мени читава поскурица!...{S} А што се мога даскала, чича-Тим |
| окретало, и свеће, и људи, и куће, па и читаве улице, чинило му се да пролазе мимо њега.{S} Он |
| S} Би тамо за неко време, па се направи читаво чудо!{S} Шта ти није натоварио на себе, па какве |
| е само да једем, него бих вас молила за читаву једну котарицу.</p> <p>— А, дакле, да од њих гот |
| и така знатност доста била, да прослави читаву варош, а то ли неће једну кућу...</p> <p>Лева је |
| на Петровдан — као имендан свога оца — читало у цркви апостол...{S} То је, наравно, све госпођ |
| земљописа, истина, мало су храмали, али читанку и прва знања знали су ама као вода!{S} А у прот |
| олико му понеку, с руског преведену а у читанци отштампану, причицу позамашно награђује; а учит |
| има сина код мене, па је још о Духовима читао апостол...{S} Чорба, сарма и печење...{S} Шта ће |
| , прегледајући хартије, поче из прописа читати: „<hi>Бог је милостив...</hi>“ Кад је то прочита |
| купусаре на сав глас с највећим патосом читати, н.пр., о створењу света, па ће са свом ватром, |
| писамце и стаде га своме колеги на уво читати:</p> <quote> <p>„Слатка гросмутерко!</p> <p>У см |
| {S} Тако пише!{S} Та насмеј се, старче, читуљу му!...{S} Вели, да је красан човек тај њен учите |
| ћу чула, сваки ћифта запитао би га: „А, чича-Тимо, где су ти две класе“...{S} Људи су људи, сва |
| за један пољубац поклонио твој колега, чича-Тима учитељ, а за онако вино вреди да га човек и д |
| поскурица!...{S} А што се мога даскала, чича-Тиме, и чика-Паје тиче, они су ми за свакад сигурн |
| <p>Кад се Гркиња из горње мале вратила, чича-Тима се већ био умио и очешљао и спремаше се да ид |
| ешећи се, — Ја вам честитам.{S} Истина, чича-Тимина Милка још је млада, али то има и своје добр |
| кир-Никола беше родом главом из Јеладе, чича-Тима Сремац, онај из Бајковца Гружанин, а учитељ т |
| ке глупости остали болесници насмејали, чича-Тима би се искревељио, па би их грдио свакојаким и |
| авље срећне женидбе и младенаца попили, чича-Тима оде, да спава; а лепа Гркиња се најкитњастије |
| ећ толико година познавао.{S} Уосталом, чича-Тима је имао својих и малих и великих мана; а ко и |
| родужити.{S} Прота је ћутао као убијен, чича-Тима је грискао своје проседе бркове, а Гркиња, ка |
| ка!{S} Здрав си, кир-Никола!{S} Здраво, Чича-Тимо!{S} А да Бог поживи цео учитељски еснаф!...{S |
| ми је глава од бриге.</p> <p>— Па, ето, чича-Тима нека да вино, а кир-Никола шунке...{S} Кажу, |
| а, још и ружан и матор; а кад би, опет, чича-Тима за чика-Пајину походу дознао, онда би она то |
| онај дан премишљала.{S} Али све бадава: чича-Тима, чика-Паја, браца-Трајко црквењак, па и отац- |
| није хтела никако ни у драм одступати: чича-Тими је непрестано ласкала, <pb n="327" /> као да |
| и скочила, да га од грабљиваца одбрани; чича-Тимина је постеља стајала ненамештена, сто незастр |
| <p>Оба побратима га погледаше зачуђено; чича-Тима се мало накашљао, јер није знао, шта ће да му |
| да није умео ни речи проговорити....{S} Чича-Тима, прота, кум и остали гости, сви повикаше на њ |
| врата, да су се прозори потресали...{S} Чича-Тима је остао сам у кући.{S} Нека неописана туга н |
| у две класе.{S} То их је поразило...{S} Чича-Тима није могао три дана ручати, ни с ким није гов |
| и учитељи изиђоше из својих разреда.{S} Чича-Тима, кашљуцајући, стиже стару госпођу, која је ун |
| тра нечувен и невиђен призор видела.{S} Чича-Тима гледаше неко време за њом, а после се окрете |
| ишљао, неко се накашља пред вратима.{S} Чича-Тима се трже.</p> <p>— Да није она? </p> <p>Неко к |
| соби седели чича-Тима и лепа Гркиња.{S} Чича-Тима беше мало забринут, а госпођа Јоханда изгледа |
| а му пажљиво изброји стотину дуката.{S} Чича-Тима извади из џепа квиту, готову потписану, па је |
| мора за доњим крајем астала седети.{S} Чича-Тима је одмах на крају миндерлука, баш до њене сто |
| е сваког тренутка могло и пробудити.{S} Чича-Тима је дубоко уздахнуо, и лице му доби израз него |
| па Гркиња није могла све изговорити.{S} Чича-Тима је притиште и наново је обасипаше пољупцима; |
| е употребити, само да вас задовољим.{S} Чича-Тими ћу одузети једну класу, кир-Николу ћу протера |
| де капу и пође, да га пољуби у руку.{S} Чича-Тима га љутито одби:</p> <p>— Шта ћеш?{S} Што си д |
| ме прстену шта вам могу приповедати?{S} Чича-Тима је, као обично, био збуњен, пазио је на сваки |
| гледај да о томе Гркиња што не дозна! — Чича-Тима испи већ и пету, па и шесту чашу ракије и спр |
| тако оштроумна.</p> <pb n="298" /> <p>— Чича-Тима ми је и то говорио, да би се радо преселио у |
| иличи да носи једна скромна учитељка, а чича-Тима јој је дао вина и ракије...{S} А то ћете се с |
| и речи, само што је дубоко уздахнула, а чича-Тима, поштапајући се, оде, куда су га позвали.</p> |
| оханиди.</p> <p>Сви се гости ућуташе, а чича-Тима и прота зинули од чуда, па се већ унапред бој |
| икола трже и стаде се гласно смејати, а чича-Тима, као електрисан, скочи и стаде на сав глас го |
| сузе...{S} Утоме куцну неко на врати, а чича-Тима се својим храпавим гласом одазва: „Херајн!“</ |
| они се разиђоше, сваки својим послом, а чича-Тима са својим зетом упоредо оде управо у бакалниц |
| кир-Никола казни двомесечном платом, а чича-Тими да се одузму две класе.{S} То их је поразило. |
| праг се клањаше на најучтивији начин, а чича-Тима, у ономе расположењу, шта је могао друго чини |
| ифтека, а залевали га прилежно вином; а чича-Тима ухватио место за једним асталом близу кормано |
| му и бабица била, узалуд се трудула, да чича-Тими учитељу докаже, да женскоме чељадету никако н |
| предусретала, нарочито ако се десило да чича-Тиме није код куће било, е, онда га је пред чика-П |
| чарапе, друкчије је Гркиња спремила за чича-Тиму...{S} Али, шлафрока не дам!</p> <p>И он се сп |
| </p> <p>Гркиња ућута, видело се да чека чича-Тимин <pb n="329" /> одговор.{S} Али чича је једна |
| итава, и то, касти, све из љубави према чича-Тими!{S} Е, па где су данас младићи, у које ће се |
| на свој зелени сунцобран, отварајући на чича-Томиној огради капиџик, стаде се весело кикотати, |
| није тако било, јер после десетак дана чича-Тима је оздравео; могао је лепо ходити, јести и пи |
| од мене...</p> <p>После таког разговора чича-Тима оде у чаршију; али се није по њој ни десет ми |
| зет не разбије нос.{S} Он се рукова са чича-Тимом и не упита га за испрошену ћерку, а после се |
| о ногама, то му није сметало да се пред чича-Тимом не само по обичају поклони, него да двапут в |
| ха, касти, ја вас обожавам!... — Хтеде чича-Тима и даље да трабуња, али га Гркиња узе под руку |
| ту у своја недра.{S} У том тренутку уђе чича-Тима у собу.{S} Нос му беше црвенији него обично, |
| пакости здере и позледи...{S} Стога је чича-Тима тврдо закључио да бар за неко време свако дру |
| га, то мора бити!</p> <p>Наравно, да је чича-Тима одобрио; а како се с њоме упознао, не беше ни |
| мало пре рекосте, оче прото...{S} Да је чича-Тима уз своје оно дериште и новаца дао?</p> <p>— С |
| ам!{S} Задовољна сам, оче!</p> <p>Да је чича-Тима боље погледао своју ћерку, он би видео, где ј |
| е он са својом вештицом одсели, онда је чича-Тима мој!...</p> <p>Стара госпођа је таким резулта |
| са неколико крупица соли.</p> <p>Кад је чича-Тима сео, бакалин извади ћутећки кесу иза појаса, |
| сно, како је коме воља била; а дотле је чича-Тима са својим зетом слистио неколико чашица пелен |
| авити моде, али је млада.</p> <p>Док је чича-Тима тако тужне мисли премишљао, неко се накашља п |
| свадбе добићеш сто дуката.{S} Један је чича-Тима у Перковцу!{S} Само гледај да о томе Гркиња ш |
| ом!</p> <p>— Не могу!... — јадиковао је чича-Тима.{S} - Не могу, сунце моје!...</p> <p>— Сунце |
| к се вуци, опајдаро ниједна! — викао је чича-Тима, распаљен Маринковом шљивовицом, а још више р |
| ханида!...{S} Јоханида!.. — понављао је чича-Тима.</p> <p>— Јест, Јоханида са својим даскалом м |
| p> <p>— А нашто толика част? — питао је чича-Тима зачуђено. — Да, касти, нисте добили ваше насл |
| - Е, јеси ли сад задовољна? —— питао је чича-Тима своју ћерку удавачу...{S} Девојче испрва ћута |
| омињао.</p> <p>— Оно, касти, — муцао је чича-Тима, — није да нисте, јесте, господине.</p> <p>— |
| <p>-— Бре, нек’ се не заноси — грмео је чича-Тима, — док је није ђаво однео!</p> <pb n="357" /> |
| p>— Ово неће бити добро|... — мислио је чича Тима, а начелник га још једанпут премери од пете д |
| и, где је који најближе стојао, само је чича-Тима гледао да уграби место до лепе домаћице; а то |
| на моја богињо!</p> <p>То је све што је чича-Тима из Видаковићевих романа упамтио; па кад је то |
| то поправити!</p> <p>И пре него што је чича-Тима могао да предупреди даљи говор, четврти разре |
| адовољно смешила; њој је ласкало што је чича-Тима тако високо цени.</p> <p>— Дакле, драги колег |
| ало места на лицу лепе Гркиње које није чича-Тима обасуо пољубцима.{S} Кад се Гркиња од свога в |
| у, окрете се, усиљено смејући се, своме чича-Тими:</p> <pb n="355" /> <p>— Ви, откако сте се уп |
| <p>Учитељ IV разреда се смејао, али не чича-Тимину хвалисању, него му беше смешно како Папраг |
| ут већи комплименат направи тако, да се чича-Тима побојао, да му како зет не разбије нос.{S} Он |
| ођаја и умрла.{S} Људи су мислили да се чича-Тима, после онаке красне жене, неће више никада же |
| а ће се на сокаку побити!</p> <p>Кад се чича-Тима са својим побратимом вратио у бакалницу, зате |
| >Лепа Гркиња, са пуно поноса, окрете се чича-Тими, па му бајаги пришану, ал’ тако, како ће и Па |
| још није никад слагала!{S} И кад ће се чича-Тима у њену лепоту загледати, она јој је предсказа |
| <p>— Болест вас изела! — нашалио би се чича-Тима. — А, напослетку, нос и не приноси лепоти!... |
| p>Међутим, код кир-Николе, откако им се чича-Тима доселио, све се набоље окренуло: деца му више |
| ар, да на свашта пази, а, друго, што се чича-Тима није умео као што треба причувати, него се, к |
| шајте у густ!...{S} Јер...</p> <p>Ту се чича-Тима учитељ од силне жестине накашља, исхркну и ка |
| </p> <p>Једног дана дође економ, донесе чича-Тимине хаљине, па му рече, да може ићи, али да се |
| ла.</p> <p>— ’Ма, побратиме, —- рећи ће чича-Тима, — чу ли ти, да ја удајем моју Милку?</p> <p> |
| Сад је на мене ред, да частим — рећи ће чича-Тима, брижљиво се удаљавајући од проклетих учитељс |
| икну на њега кицош.</p> <p>— Хм! — рече чича-Тима, машући главом, — Ко да ја не познајем пропис |
| кости стари познаници посвађају! — рече чича-Тима заједљиво. — Ја се, штавише, надам, да ћемо ј |
| /> <p>— Баш вам ружно стоји!... — рече чича-Тима. — Шта би рекао господин секретар, да види то |
| гледала!“...</p> <p>— Оно, касти — рече чича-Тима мало увређеним тоном, — та то, ваљда, није ме |
| ..</p> <p>— Али сам јој и очитао — рече чича-Тима. <pb n="346" /> — Неће јој, касти, падати на |
| поље, па кажи, што и како знаш — викаше чича-Тима љутито; а кад дете оде, он се задовољно осмех |
| Њих пет-шест келнера долетеше, ухватише чича-Тиму и стадоше га гурати на врата.{S} Старац се ис |
| n="357" /> <p>Утом се отворише врата, и чича-Тима закрљештеним очима гледао је у своју уплашену |
| залуд <pb n="384" /> је зваху и деца, и чича-Тима, и кир-Никола, да уђе унутра, она је само одг |
| ала...</p> <p>— Ја вас обожавам!..{S} И чича-Тима је опет цмокну...{S} Али се уједанпут трже и |
| еде на <pb n="305" /> свога госта.{S} И чича-Тима је пробао да очима искаже, што му срце осећа, |
| <pb n="374" /> да је тако најбоље! — И чича-Тима извади из џепа кесу, па је наново онде на тез |
| путник гледао где ће пре на конак, па и чича-Тима најпре добро загледа по џепови, да му се како |
| зар не видиш — шану му, да се и прота и чича-Тима мргоде?{S} Ћути!...</p> <p>— Да им Бог поживи |
| се још нису ни обредили, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је мало углађенији но обично, а и кап |
| Спирине каване одмакао, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је доста чисто обучен и очешљан, само |
| ракана.{S} Кад се сасвим смркло, дође и чича-Тима.</p> <p>—— Ха, ха, ха! — смејао се кир-Никола |
| је горке ракије, ја сам сигуран да ће и чича-Тима овамо долазити.</p> <p>Затим се учитељ окрете |
| разреду: „Успех добар“, а кир-Николи и чича-Тими записао је: „Успех врло рђав, деца не знају п |
| ест пала...</p> <p>Кир-Никола с децом и чича-Тимом одоше отпочинути, и после по сата беше у кућ |
| за Ускрс спремио.</p> <p>— А гле, ево и чича-Тиме! — рече учитељ IV разреда. — Деде ти, стари, |
| рећан, да вас могу познати!...</p> <p>И чича-Тима хтеде, у име отпоздрава, нешто проговорити, а |
| и „<title>Во Јордање</title>“.</p> <p>И чича-Тима стаде се кревељити, певајући на сав глас</p> |
| <p>— Е, није него роткве! — говорио би чича-Тима. — Та, ваљда, ми не мислите доказати, да би л |
| t="subSection" /> <p>То јутро по беседи чича-Тима се доцне пробудио, а кад је устао, беше некак |
| ча-Тимин <pb n="329" /> одговор.{S} Али чича је једнако ћутао оборених очију, а на лицу си му в |
| p>Сутра-дан су у затвореној соби седели чича-Тима и лепа Гркиња.{S} Чича-Тима беше мало забрину |
| е нека меланхолија...{S} То је била кћи чича-Тимине прве жене, која је после порођаја и умрла.{ |
| сам округла и пуначка!{S} Па је л’ тај чича-Тима слеп?{S} Ил’ га је опчинила, фландра једна?.. |
| ожја, да пође на боље...{S} А како твој чича-Тима, ха? — смејала се баба. — Иде као слеп за тоб |
| ите...</p> <p>— Е, чуда! —- прекиде јој чича-Тима реч. — Ја се опет бојим вас!{S} Ви, ваљда, ми |
| ad> <p>Удар је био велики, али ватреној чича-Тиминој љубави није могао никаква вреда нанети.{S} |
| у дочули, па и то, како се ујутру зором чича-Тима преселио са станом код кир-Николе.</p> <p>То |
| бронерске ципеле и шешир са перјаницом чича-Тима учитељ; а ону хаљину од пикета добила је од н |
| свих хладних облога, које је на ћелаво чича-Тимино теме приљежно метала, оста она иста ватрена |
| и одоше весели и расположени кући, само чича-Тима не беше задовољан, а још мање весео; та цело |
| и нема тишина, чуло се само испрекидано чича-Тимино хркање.</p> <p>Ноћ беше дивотна! </p> <p>По |
| <p>— Није још за удају — рече снуждено чича-Тима.</p> <p>— Сад се, скоро, све сама деца и удај |
| читељске службе; узроци беху: неморално чича-Тимино владање.</p> <p>Учитељ Тима потписа на поле |
| молим, да никоме не казујете, нарочито чича-Тими и кир-Николи, разумете ли ме?...</p> <p>— Раз |
| им се како идол не повреди, — нарочито чича-Тима, који је свога колегу познавао, да нема речит |
| све масло те несрећне Гркиње, и то, што чича-Тима удаје онако грешно дете, све је то њен посао. |
| /p> <p>Трговац гледаше, пун саучешћа, у чича-Тиму; беше му жао човека, кога је већ толико годин |
| е.</p> <p>То је било и сувише.{S} Очи у чича-Тиме синуше младићском ватром, он је с највећом же |
| ми узеше две класе, а сад?...— Сиромах чича уздахну. — Ко зна, шта ће данас бити, а ружно сам |
| а није ни погледао у њу.</p> <p>Сиромах чича-Тима!...</p> <p>Једног дана донесе му писмоноша пи |
| је и од оних киселих краставаца, што их чича-Јова пред Трајковом механом два за пару продаје... |
| sr"> <text> <body> <pb n="295" /> <head>ЧИЧА ТИМА.</head> <head>ПРИПОВЕТКА ИЗ УЧИТЕЉСКОГ ЖИВОТА |
| есам ли погодила?</p> <pb n="312" /> <p>Чича-Тима се чудио, откуд стара вештица све то да сазна |
| м мазним именима!</p> <pb n="387" /> <p>Чича-Тима је погледа молећи, руке је пружио њојзи, као |
| по кући, као пчеле у кованлуку! </p> <p>Чича-Тима поче зловољно кашљуцати, а прота је оборио оч |
| у сви од муке!{S} Шта нам могу? </p> <p>Чича-Тима је хтеде наново загрлити, али баш у том трену |
| лим гласом: — Оче, ја сам слаба!</p> <p>Чича-Тима, ма да је био пијан, опет није могао да не по |
| до!{S} Но, то ни у Турској нема!</p> <p>Чича-Тима, који је баш за гросмутеркини леђи седео са с |
| заиста би га истерао из службе!</p> <p>Чича-Тима се примаче ближе њему, па га тек онако испод |
| ате, каква је данашња младеж!...</p> <p>Чича-Тима се спремаше да је наново пољуби, али на врати |
| ули, баш сте нас иберашовали!...</p> <p>Чича-Тима се смејао, беше добре воље; нарочито га је за |
| и, хи, хи!{S} Баш је хунцфут!...</p> <p>Чича-Тима хтеде пући од једа, али шта је знао?{S} Узе с |
| ек тај њен учитељ богословац!...</p> <p>Чича-Тима је ћутао.</p> <pb n="397" /> <p>— Сиромах ста |
| раставцем на окреченоме лицу?...</p> <p>Чича-Тима је ћутао забринуто, знао је он, да му деца ни |
| остионица „код Српског краља“...</p> <p>Чича-Тима уђе унутра.{S} Очи му засенуше од силне светл |
| се, певај!..{S} Госино му ја...</p> <p>Чича-Тима стаде скакати:</p> <quote> <l>— Паук једе муш |
| , ако не желите да сама отиде...</p> <p>Чича-Тима је једнако зачуђено у њу гледао.{S} Али тај њ |
| не бисте рекли, да је то дете...</p> <p>Чича-Тима је оборио очи и ћути замишено.{S} Тада је прв |
| длаке неће на њему поквасити...</p> <p>Чича-Тима оде...{S} Како је он путовао, пешке или на ко |
| Није на вечеру, него на ручак...</p> <p>Чича-Тима извади из џепа кесу, претураше по њојзи, све |
| лије, подвикиваше весело Гркиња.</p> <p>Чича-Тима, кад ју је угледао, он је сав претрнуо.{S} За |
| , не тражим ни пребијене парице.</p> <p>Чича-Тимин побратим беше одиста поштен човек; он се рад |
| да је удам, и ја је морам удати.</p> <p>Чича-Тима се наново намрштио и сео на своје првашње мес |
| оље му је, — може се и запопити.</p> <p>Чича-Тима слеже раменима, за знак да не зна ни сам, шта |
| ти, колико да се мало расхладим.</p> <p>Чича-Тимин побратим беше добар човек; истина, ћифта, ал |
| ћ мирно продужаваше крепећи сан.</p> <p>Чича-Тима се поче полако облачити.{S} Узе своје чизме с |
| иња га наново поглади по образу.</p> <p>Чича-Тима беше усхићен, чисто збуњен, не умеде ни речи |
| А, овако, све се отимају за њу.</p> <p>Чича-Тима је погледа зачуђено.</p> <p>— Јест, тако је, |
| ржала, а црна протина мантија беше пуна чичака.</p> <p>— ’Ма шта ви мало пре рекосте, оче прото |
| е на мени, њу ми је поклонио чика-Паја, члан суда; а то те ништа не кошта, само што сам га једа |
| задржа госпођа Јоханида; она ме је, као чланица овдашње омладине, задржала на беседу.</p> <p>Ха |
| ворио му је, да таке будале, као што су чланови перковачке беседе, неће моћи ни једну тршчану к |
| је предсказала; и кад јој је чика-Паја член купио свилену хаљину, и то је од бабе већ унапред |
| : свилену хаљину јој је купио чика-Паја член, грчки мајорен; бронерске ципеле и шешир са перјан |
| задовољан; нобл човек, васпитан човек, човек, касти.</p> <p>— Господин-Тимо, — прекиде му реч |
| век!{S} Јединствен тип сеоског учитеља; човек пун, дебео, омален, на лицу пуно ситних и крупних |
| има учитељ, а за онако вино вреди да га човек и двапут пољуби!...</p> <p>Кир-Никола се слатко н |
| е са мајком и оца изгубило.{S} Кажу, да човек за ноћ оседи, остари.{S} А сироче постаје човек с |
| о, да је и то хтео фактима доказати: да човек који не свира ма у који инструменат није у стању |
| ги господине, шта сте се збунили?{S} Та човек ваше снаге и спољашности тек онда добија у своме |
| а колима, или га је неки милостива срца човек, онако Бога ради, одвезао до Перковца... то вам н |
| е радове.</p> <p>Он беше дугуљаст, плав човек, и, као што нам је стара госпођа унапред казала, |
| м, мени је данашњи свет смешан!{S} Млад човек натакарио наочаре, тамо, опет, матора жена навукл |
| сподина тужио?...{S} Оно, касти, док је човек у животу, има и непријатеља, завидљиваца...{S} Ил |
| елника имам сасвим други план.{S} Он је човек који се више политиком бави, него школом и просве |
| после загушљиво крчање.</p> <p>— То је човек... — рећи ће један од њих. — Пао је, несрећник, п |
| требало удесити!{S} Оно, касти, што је човек старији, то је и искуснији и паметнији!{S} Па нек |
| ноћ оседи, остари.{S} А сироче постаје човек смишљен, озбиљан; и саме црте на лицу изгубе ону |
| у кујни судови неопрани...{S} Да свисне човек од муке:!...</p> <pb n="302" /> <p>Утом се диже н |
| одмарати се...{S} Ох, та прашина, да се човек угуши, баш ме умори!...</p> <p>И није лако по тој |
| трећег разреда Банаћанин.{S} Али кад се човек размисли, <pb n="322" /> то беше као једна породи |
| спитан младић!...{S} Е, бадава, види се човек, који је у Пешти васпитан!...“ А после гласно дод |
| </p> <p>— Оно, касти, отвара апетит, те човек што је више пије, све би је више пио, али, касти, |
| јашка шатра: пијацо, један обучен коњ и човек, што по конопцу скаче!...{S} Све су, дакле, видел |
| баш сам са тим човеком задовољан; нобл човек, васпитан човек, човек, касти.</p> <p>— Господин- |
| “...{S} Само то да не кажу, могао би им човек и опростити.{S} Али кад они пију шампањера, играј |
| Пацић.{S} Тај Живко беше јако образован човек.{S} Жену је узео из Мехадије, нека блиска рођака |
| еног тиче, то вам је поштовања достојан човек!{S} Јединствен тип сеоског учитеља; човек пун, де |
| он добро ни изговорио, а некакав крупан човек, у дебелим сукненим хаљинама, у фесу, а под оружј |
| че, читуљу му!...{S} Вели, да је красан човек тај њен учитељ богословац!...</p> <p>Чича-Тима је |
| човеком задовољан; нобл човек, васпитан човек, човек, касти.</p> <p>— Господин-Тимо, — прекиде |
| {S} Ха, ха, ха!...{S} Ал’ сам ја срећан човек|...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP187 |
| >Чича-Тимин побратим беше одиста поштен човек; он се радовао што свом пријатељу може услугу учи |
| ладенаца, он то није чуо, а Папраг, као човек од такта, да сваку могућу неприлику предупреди, п |
| о као што треба причувати, него се, као човек, да тугу свога родитељског срца ублажи, поштено н |
| лио!{S} Та кад ћеш једном изгледати као човек, као муж, несрећниче неосетљиви?...</p> <p>Али на |
| .</p> <p>Чича-Тимин побратим беше добар човек; истина, ћифта, али ни упола себичан као данашња |
| од људи нема...{S} Иначе, беше он добар човек, ретко да је кога увредио; а где је могао у ситни |
| калемегдански парак, кроз који се дању човек шета као по рају; а кад су мрачне ноћи, а теби се |
| ква су, да те Бог сачува!{S} Боље да их човек нема...</p> <p>И тако у разговору уђоше у собу, с |
| ло тужне слике неизвесне будућности.{S} Човека који ће је узети није могла волети, јер га ни по |
| И ти се спремаш за удају, и то за каква човека!{S} Но, лепа невеста!</p> <p>А кад је видела на |
| а бих у њему хтела живети...{S} Ја тога човека не познајем, што ће да буде мој муж; а мужа треб |
| љно осмехну:</p> <p>— Надам се, да нема човека са очима, који не би увидео, да сам ја у свему л |
| иланих мисли, које у таким тренуцима на човека, а нарочито на богословца, навалити морају.</p> |
| дало; још би нас хвалили, што смо стара човека примили на квартир...{S} Ал’ о томе ћемо друга п |
| ину је много боље напредовао: два добра човека тешко да би га могла обухватити.{S} Родом је био |
| од ње што учила, научила би, да сваког човека с наочарима љуби у руку и да свакој начелниковиц |
| у себи да не проговори: ево још једног човека од ранга; а после додаде, иако је о противноме б |
| ја стварају, често тренутно, од обичног човека узвишеног мислиоца, филозофа.</p> <p>— Мој отац |
| тако, касти; кад хоће несрећа да обори човека, да га упропасти, оно се нађе ма шта!...{S} Сад |
| пун саучешћа, у чича-Тиму; беше му жао човека, кога је већ толико година познавао.{S} Уосталом |
| о дете у нужди и невољи брзо сазрева до човека: големе патње, необичне муке, гажење и тиранија |
| — Што јест, јест, касти, баш сам са тим човеком задовољан; нобл човек, васпитан човек, човек, к |
| них чарапа, то ћу поклонити моме једном човеку, што је у министра израдио, да ме у дваестпету к |
| иренски гласи јединствене музике на дух човечји; сами сте видели, да само њојзи имамо благодари |
| ле сасвим грациозно рукова се са својим човечуљком и оде у чаршију, да онде купи за десет пара |
| е каза ми ни „Добро ти јутро, враже, ја чоече!“ и већ ужди ка и метиљава овца, те настрану, у б |
| ову хотелу свира банда, младићи у финим чојаним хаљинама, госпе и госпођице у тешкој свили и ка |
| а је још о Духовима читао апостол...{S} Чорба, сарма и печење...{S} Шта ће нам више?..</p> <p>— |
| ого ни оклевати.{S} Што ’но реч, док је чорба на асталу, треба је кусати.</p> <p>— Оно, касти, |
| е заклао петоро јагањаца, па је ту било чорбе, капаме, печења, до миле воље; навукао је вина, д |
| она масна ђинђувица на дебелој говеђој чорби или као загорела запршка у некаквој маџарској тар |
| ела наћи чини и мађије, којима ће „плод чрева својего“ у ред довести; па кад је то све употребљ |
| ’Ма, побратиме, —- рећи ће чича-Тима, — чу ли ти, да ја удајем моју Милку?</p> <p>— Чуо сам, по |
| и ожалостити!...{S} Хеј, старче!... ’Ма чу ли, болан, да су и кир-Николу преместили, и то у Хом |
| наново загрлити, али баш у том тренутку чу се на крају улице неко корачање; погледаше тамо и об |
| у је голицало, и не беше јој лако тајну чувати:</p> <p>— Баш кад сте тако навалили, могла бих в |
| ица његова неког побратима; она је била чувена са своје старе шљивовице и љуте горке ракије, а |
| најући, пође управо тамо.{S} То је била чувена гостионица „код Српског краља“...</p> <p>Чича-Ти |
| аматорка походила, беше у целоме округу чувена врачара.</p> <pb n="360" /> <p>У Перковцу мало и |
| певачка дружина, па ће у кору да отпева чувену убојну песму:</p> <quote> <l>„ Тај гуњац изадрт. |
| дили, да је још у Крагујевцу; други, по чувењу, казиваху, да је већ у Свилајинцу и да ће сутра, |
| е знате, с киме говорите...</p> <p>— Е, чуда! —- прекиде јој чича-Тима реч. — Ја се опет бојим |
| лурадо смејали...</p> <p>Начелник је од чуда зинуо и није умео ама баш ништа проговорити.{S} То |
| ућуташе, а чича-Тима и прота зинули од чуда, па се већ унапред боје, да им се како идол не пов |
| кију, а попови и ђакони гледају у њега, чудећи му се премудрости; после га види у цркви, како с |
| а и саме торте и куглова; једно се само чудила, што осим проте, који је баш до кума седео, нико |
| .{S} Таке увреде!...{S} Нечувено!...{S} Чудим се само како нисам у несвест пала...</p> <p>Кир-Н |
| м какве су их ручице месиле, онда се не чудим!...</p> <p>И он погледа најумиљатијим погледом у |
| ше <pb n="379" /> лепо лице, онда се не чудим што сви мушкарци хоће за вама да полуде“...{S} По |
| нашем Перковцу, све су је омрзле; ја се чудим, како досада нису саставиле тужбу бар са две хиља |
| Тима доћи овамо на каву?</p> <p>— Ја се чудим — рече, — где се и досад бави.{S} Ако га није што |
| ила?</p> <pb n="312" /> <p>Чича-Тима се чудио, откуд стара вештица све то да сазна?{S} Та, ваљд |
| и!...{S} Очи, очи!!...</p> <p>— Опет ми чудних очију, као у жабе!</p> <p>— Као у голубице, хтед |
| о великој научености новога учитеља и о чудној лепоти његове жене.</p> <p>Једни би тврдили, да |
| ји су се свагда високо цениле, па је ли чудо, да су старој госпођи сва врата, од писара и писар |
| њима свако свакога познаје, —- па је ли чудо што су се жене питале: откуд Гркињи свила, и ко је |
| амо за неко време, па се направи читаво чудо!{S} Шта ти није натоварио на себе, па какве ти реч |
| једанпут баш у Иригу на беседи, ал’ ово чудо!{S} Но, то ни у Турској нема!</p> <p>Чича-Тима, ко |
| , погледајте, какав изгледа, као девето чудо: натукао онај продерани од сламе шешир, као да ће |
| е; погледаше тамо и обоје се укочише од чуђења...{S} Стара госпођа гросмутерка, у својој црној |
| фењер, пред њиме стоји мрачна шума.{S} Чује само, како по густоме грању киша шушти...{S} То бе |
| а сам са собом говори; ко га не види, а чује, рекао би, да их има тројица, што с њиме диване.{S |
| лепало, а од сваког звука чини му се да чује глас старе госпође, како га пред г. секретаром ого |
| ту.{S} Наједанпут стаде; учини му се да чује, где некакви људи говоре, после виде и свеће, па, |
| опет се опио!...{S} Е, сад тако што да чује господин министар, заиста би га истерао из службе! |
| <p>— Лакше, господине, да нас Никола не чује!{S} Не знате, како је сумњив, прави Луцифер!...{S} |
| Бог не украти, да им се обојима види и чује, здравље и напредак, добри гости у кући, а годишње |
| се са одлазак:</p> <p>— Милка!</p> <p>— Чујем, оче! — одговараше дете из кујне.</p> <p>— Ја сам |
| о не допада, што је, кад сања, вишепути чујем, где плаче...</p> <p>— Дете је размажено, напуште |
| <p>— Али — прекиде му реч Гркиња, — кад чујете, да ћу на беседи и ја декламовати...{S} Онда?</p |
| жић огладнео.</p> <p>— А ја сам, ви’те, чула, да ракија отвара апетит?</p> <p>— Оно, касти, отв |
| , — све она матора вештица крива!...{S} Чула сам ја, и о мени му је говорила, да сам неморална; |
| сирота Милка из свога ћошета, откуда је чула говор свога оца, а после видела и лице свога младо |
| доћи и школски ревизор, а, као што сам чула, по свој прилици ће бити сам г. начелник!{S} Хоћу |
| } Та цела је варошица за његову несрећу чула, сваки ћифта запитао би га: „А, чича-Тимо, где су |
| а кућа у Перковцу на товаре имати може; чули су и за кајсије и за вино; знали су, и каквих и ко |
| а 186*</p> </quote> <p>— Дакле, сад сте чули — рече стара госпоћа, коју су многи и гросмутерком |
| } А гле и господина Тиме!..{S} Е, јесте чули, баш сте нас иберашовали!...</p> <p>Чича-Тима се с |
| аном два за пару продаје...{S} Е, јесте чули, баш ми се једу кисели краставци!...</p> <p>— Боле |
| , што је уза саму колибу...{S} Е, јесте чули, ја нисам ни у самом Новом Саду лепших видела!</p> |
| једу се ни у царском двору.{S} Е, јесте чули, што сам јуче лепо провео, касти, ни кад сам се са |
| разна?...{S} Ја?...{S} Господине, јесте чули, језик за зубе!{S} И више да се нисте усудили мене |
| одине колега, и друго што!{S} Но, јесте чули, ви сте један нитков!...</p> <p>— Ви, опет, нисте |
| то ми је после девојка!...{S} Но, јесте чули!...{S} А, а!...{S} А гле и господина Тиме!..{S} Е, |
| ..{S} Он од мене лепши?...{S} Но, јесте чули, стара госпођо колегинице, ви сте, касти, безобраз |
| во разговор о беседи: — Дакле, ви нисте чули, шта је синоћ било?{S} Та то вам је, господине, чи |
| после по сата беше у кући нема тишина, чуло се само испрекидано чича-Тимино хркање.</p> <p>Ноћ |
| арства домарширати, и не би им се гласа чуло.{S} А кад је већ зора свитала, и гости се, мало на |
| на своје првашње место; а дете, кад је чуло последње речи свога оца, оно покри лице рукама, а |
| да је наново пољуби, али на вратима се чуло кир-Николино кашљуцање, а затим смеј и церекање... |
| ећи, отворише.{S} Далеко тамо у шљивару чуло се, где псето лаје, а унутра у кући потмуло је каш |
| се пробудио, био је сав знојав и ломан, чуо је како му срце бије, чинило му се да је насред гро |
| и ти, да ја удајем моју Милку?</p> <p>— Чуо сам, побратиме, ’ма тешко ми је веровати.{S} Кo вел |
| а се вучем у ту дерну школу!{S} Е, јес’ чуо, деда-Спиро, баш ти завидим на тим твојим полићима. |
| сврћући се, да га не би ко из прикрајка чуо. — Има нешто из министарства.</p> <p>Учитељ Тима пр |
| /p> <pb n="371" /> <p>Да је учитељ Тима чуо, да је и његов будући зет за поделу на класе, би, ј |
| Гркиње, а и последње речи њене, које је чуо, беху, по његову мишљењу, извор мудрости за једну м |
| ма баш ништа проговорити.{S} То, што је чуо, беше за њега страшно!{S} Стара госпођа, окуражена, |
| во; али, на срећу младенаца, он то није чуо, а Папраг, као човек од такта, да сваку могућу непр |
| ким мислима занета, ућутала, а споља се чуо притворни глас набељене Гркиње: — Милчице, а зар ти |
| оворене, па их млади богословац није ни чуо, те је своје аргументе о учитељским класама и даље |
| скупу много бумбарева слушао; затим си чуо крупан учитељев глас, где грди ђаке, а после писку |
| да је кир-Никола чупав, знате.</p> <p>— Чупав је, клопав је!{S} Та, ено, погледајте, какав изгл |
| али ја нисам приметила да је кир-Никола чупав, знате.</p> <p>— Чупав је, клопав је!{S} Та, ено, |
| а, ха!{S} Јеси ли се ти помамила, траго чупава?{S} Ха?...{S} Вештице!</p> <p>Милка је ћутала; п |
| На ручак, док ти нисам ишчупао те твоје чупаве курјуке!</p> <p>— Оче, — рече Милка мирно, — ја |
| > <p>— Шта ћеш?{S} Што си дошао, је ли, чупави магарче?</p> <p>— Господине, — замуцкиваше дете, |
| еко лепши од ње.</p> <p>— Ваљда са оном чупавом брадом, коју су, по свој прилици, гуске опасле, |
| есам крив!...{S} Ал’ откуд је она могла чути, да сам ја сто дуката дао уз Милку?...{S} Ко ли јо |
| феријама, кад нас походите, имаћете шта чути; а сад примите поздрав од ваше —</p> <p>благонакло |
| код госпође у школу дођу; имале би шта чути!</p> <p>Гркиња се задовољно смешила; њој је ласкал |
| аги пришану, ал’ тако, како ће и Папраг чути: „Диван младић!{S} Научен младић!{S} Васпитан млад |
| д казиват’, страх ме је, е ће се и даље чути...{S} Знаш, људи смо...</p> <p>— Па зар ни мени, т |
| више ни излазила, само си могао из куће чути, како се даскало грохотом смеје, а деца плачу...</ |
| г ни за десет година толико не би могао чути.{S} За ону васпитатељку у Н... казаћу, да живи са |
| а од целе распре ништа друго ниси могао чути ни разумети, <pb n="369" /> до да се говор водио о |
| огла бабу и назрети; онде, поред ватре, чучала је та стара жена, а дим је око ње са тако неснос |
| Жандари, који нису далеко оданде били, чуше његово стењане, а после загушљиво крчање.</p> <p>— |
| у вештину покаже, он би му сав виноград џабе орезао.</p> <p>— Па, учитељ-Тимо, — питао га је тр |
| осмехну се поносито, па онда извади из џепа своје наочаре, натаче их на нос и, приближивши се |
| стотину дуката.{S} Чича-Тима извади из џепа квиту, готову потписану, па је даде побратиму. —- |
| е тако најбоље! — И чича-Тима извади из џепа кесу, па је наново онде на тезги избројао оних сто |
| на ручак...</p> <p>Чича-Тима извади из џепа кесу, претураше по њојзи, све док није нашао један |
| — Мети белегу! </p> <p>Гркиња извади из џепа једно мало парченце од оне тешке црвене свиле, од |
| па и чича-Тима најпре добро загледа по џепови, да му се како није срма изгубила, а после изиђе |
| а годишње бар десет учитељских класа у џепу!</p> <p>Трећи разред га гурну лактом.</p> <p>— Та |
| ала тројица искрљештили очи, па, што их џигерица служи, дувају у зурле тако, да су им од напрез |
| не би га могли покренути. — Љубав није шала, па макар она и најотрцанијег старца била!</p> <p> |
| беше подносити толику увреду; а није ни шала!{S} Она беше у целоме Перковцу уважена.{S} Кажу, д |
| l>На дебелу кожу слаже...</l> <l>...{S} Шалај!...</l> </quote> <p>— Млађи сам данас, него кад с |
| од тешке свиле, од кашмира, персијских шалова и друго којешта; а прота је најљубазнијим осмејк |
| ас ручати? — А после тога окрете мало у шалу: — Е, ви’те, господин-Тимо, шта чини удаја; ту се, |
| мога вас...{S} О, господине!{S} Молићу, шаљите тамо војску, жандаре, док се није сав Перковац п |
| ину, са главе лепе Гркиње спала је била шамија и тек се мало о збрчканоме врату држала, а црна |
| е цифрасто понаслагано неколико шарених шамија, цветова, машина, кремења, крчага и т. д.{S} Оси |
| па би се умотала у какву црну исхабану шамију, само да се, колико толико, са онима изравна, ко |
| човек и опростити.{S} Али кад они пију шампањера, играју валцера, мазе се с девојкама, троше и |
| урну лактом.</p> <p>— Та зар не видиш — шану му, да се и прота и чича-Тима мргоде?{S} Ћути!...< |
| приступи господину проти; а онда ће му шанути:</p> <p>— Е, оче прото, како вам се допадају ови |
| м да му погодим, све ми се чини да рече Шапраг, Акмак или...{S} Ха, сад сам погодио:{S} Папраг! |
| гоме, опет, волео, узе га под руку, па, шапћући му нешто на уво, одведе га из те галаме...{S} Г |
| данпут по гомили, која је једнако нешто шапутала, па високим гласом поче своју декламацију:</p> |
| о малих вратница; а ту су опет застали, шапутали су нешто, док она сасвим гласно не рече:</p> < |
| уљудности не знамо, драги пријатељу! — шапутао је. — Толика услужност од госпође Јоханиде, и м |
| оспођо, не знате, како сам срећан!... — шапутао је прота, све више приљубљујући се њојзи... — О |
| итељу четвртог разреда, стаде поверљиво шапутати:</p> <p>— Вама, господине, могу се поверити, с |
| ивала.{S} Чиновници и трговци долажаху, шапутаху полако и разговараху гласно, како је коме воља |
| има била сам у цркви, а за мојим леђима шапуће попа-Ђокина попадија са госпођом помоћниковицом: |
| ив, Милка је озбиљно ћутала и пришивала шарене шепутлице на своју венчану хаљину.</p> <pb n="37 |
| проводе мајмуна и псето — обоје у неке шарене хаљине обучени, а на мајмуну и црвена капа; а ла |
| } Једна лутка без руку, две-три луткине шарене кецељице и хаљинице, а после неколико згужваних |
| , да се и од саме окружне начелниковице шареније носи?{S} Та муж јој нема ни толико плате, да ј |
| лепом божјом природом бави, да се диви шареним ливадама и загаситом зеленилу прастарих лугова. |
| тао по лугу, слушајући сањиво цвркутање шарених тичица; а после би над неким потоком мирно заст |
| вима беше цифрасто понаслагано неколико шарених шамија, цветова, машина, кремења, крчага и т. д |
| ад види оне стаклене ђинђуве, перлице и шарену вуницу..{S} А новости имам да му кажем, да од др |
| близу корманоша, па онде простро своју шарену мараму и нешто из ње вади, па ређа по асталу, а |
| коња или на извађено око каког липсалог шарова, само ако прими из њене руке част!</p> <p>Кад се |
| лане о вашару беше и једна комедијашка шатра: пијацо, један обучен коњ и човек, што по конопцу |
| гунђа у себи: „Но, и то мора да је неки Шваба!{S} Шерет!...{S} Млеко ли му швапско!“ После тих |
| несрећне деце трудио, и мени јектичави Швабић да у протоколу само толико — ка од беде — забеле |
| , него да њојзи приповедим, како је њен Швабић у Трновнику хтео да пољуби васпитатељку; а ако и |
| ошуље.</p> <p>— Знам, да ће се господин Швабић изненадити, кад види оваке фине ствари!...{S} Не |
| поздрављати га.</p> <p>— И тај господин Швабић — говорила је стара госпођа, — или је малодушан, |
| к је она у овој вароши.</p> <p>Господин Швабић се на њену тужбу замислио, а после кратког озбиљ |
| удесити вигове, како само ја и госпођа Швабићка умемо; па ћемо гледати да најпре уловимо голуб |
| ше —</p> <p>благонаклоне</p> <p>Јустине Швабићке,</p> <p>секретарице. </p> <p>У Београду, 21. ј |
| ладенаца, а ја ћу у Београду са госпођа-Швабићком по свим стазама и путовима удесити вигове, ка |
| олегиница?...{S} Кад дођем пред госпођу Швабићку, а ја ћу се тек онако мало осмехнути...</p> <p |
| ца!{S} Е, њу ћу баш поклонити господину Швабићу, и онако знам, да му госпођа Јустина није за им |
| неки Шваба!{S} Шерет!...{S} Млеко ли му швапско!“ После тих поклона седоше оба, и старац и зет, |
| опанчарски — и већ свију могућих заната шегрти, па блену у гарава лица јевропских номада.{S} Је |
| ина да се и не види од самих пантљика и шепутала; тако намештена и накинђурена, <pb n="375" /> |
| а она није се скоро ни видела од силних шепутла.{S} Он се клања на једну, а она на другу страну |
| амо бринула, да се на њеној хаљини виде шепутле и карнери, а он је, по њојзи, могао ићи као и д |
| ка је озбиљно ћутала и пришивала шарене шепутлице на своју венчану хаљину.</p> <pb n="376" /> < |
| кроји, па опет прекраја, додаје чипке и шепутлице, и у свему томе је лепа Гркиња руководи.</p> |
| би: „Но, и то мора да је неки Шваба!{S} Шерет!...{S} Млеко ли му швапско!“ После тих поклона се |
| али се преварише, јер се он одмах после шест недеља с другом венчао; па кад му је та друга од в |
| ближе и пошто се, по обичају, једно пет-шест пута поклонио до земљице црне, поче и сам ударати |
| избаците из гостионице!</p> <p>Њих пет-шест келнера долетеше, ухватише чича-Тиму и стадоше га |
| и никакве тунике...{S} Оно, касти, има шесторо-седморо деце, могла би се оставити моде, али је |
| озна! — Чича-Тима испи већ и пету, па и шесту чашу ракије и спремаше се да одлази.</p> <p>— Дак |
| егдански парак, кроз који се дању човек шета као по рају; а кад су мрачне ноћи, а теби се чини |
| за Београд.{S} Неки су се по „фердеку“ шетали, премишљајући о својим домаћим и шпекулативним < |
| ију; али се није по њој ни десет минута шетао, а у дивно руменило залазећег сунца није ни погле |
| навићи ћу се!{S} Болесник заборавља на шећер, навикава се на пелен, и временом лекар ће, можда |
| е, сиромах, ознојио.{S} Час је трчао по шећер, каву, пиринач; час, опет, по месо, краставце и т |
| едао у Милку!{S} Као дете што погледа у шећер.{S} Па вели: „Ох, да ми је хоће учитељ Тима дати, |
| > <p>— За тај маријаш, синко, купи себи шећерлеме, а ову јабуку однеси госпођи Гркињи, па јој к |
| чисто нам броји пољупце!...{S} Хајд’мо, шећерна моја грлице!...</p> <p>И он је, као насилу, вук |
| ући се и успијајући устима, и, учинивши шећерну мину, стаде о својим колегама разговарати.{S} Н |
| ављаху, али он као да их ни видео није; шешир је набио на очи, па је необично брзим кораком кро |
| S} После се, онако збуњен, накашља, узе шешир и оде некуд у чаршију; онде се навртатио на две-т |
| о чудо: натукао онај продерани од сламе шешир, као да ће га Банаћанин на плеву за страшило, а, |
| член, грчки мајорен; бронерске ципеле и шешир са перјаницом чича-Тима учитељ; а ону хаљину од п |
| је већој сили попустити.{S} Утоме му и шешир паде с главе, они га бацише за њим у блато; а ста |
| беше доцкан!{S} Он није ни свој отрцани шешир скинуо, а лепа Гркиња стајала је на прагу његове |
| Никола променио је свој отрцани сламњи шешир с новим вуненим, а у лепу Гркињу ниси смео ни пог |
| и од једа, али шта је знао?{S} Узе свој шешир, захвали се на ручку и оде кући.</p> </div> <div |
| конци лепо провидели, а и стари отрцан шешир је са осталим оделом у приличној хармонији стајао |
| ни умио као што ваља, а већ је натукао шешир на главу и оде у чаршију.{S} Кад је поред своје М |
| облачио, узео је четку, очистио је мало шешир и панталоне, узео је поштапач у руке, па се дигао |
| Гркињу ниси смео ни погледати: ту су ти шешири са великим перушкама, ту кринолини, карнери, тун |
| и, затекао је Милку, где сасвим озбиљно шије, кроји, па опет прекраја, додаје чипке и шепутлице |
| И ја сам одиста задовољна!{S} Та, ето, шијем и спремам се <pb n="377" /> за удају!...{S} Пре к |
| о свој прилици, гуске опасле, или су је шилом садили?</p> <p>— Опростите, драги колега, али ја |
| муклије, које је он сам са својом децом шио, а по рафовима беше цифрасто понаслагано неколико ш |
| рити.</p> <p>Растом је био осредњи, а у ширину је много боље напредовао: два добра човека тешко |
| а онај смрдљиви ваздух, што се са димом ширио.{S} Кад је дошла до вратница, она трже за једно п |
| е се та шкорава Гркиња дуго по Перковцу ширити!...</p> <p>Кад је то изговорила, она ућута; наоч |
| {S} Депешу морам шифрирати; а кад ми те шифре дођу, волио бих бројат’, како ми зубе ваде, но са |
| тим господина министра!{S} Депешу морам шифрирати; а кад ми те шифре дођу, волио бих бројат’, к |
| не!{S} То што се у Перковцу ради, то је шкандал!... (Господа у Србији воле, кад им се понека ст |
| ила, то вам не смем ни казати!{S} То је шкандал!{S} Безобразлук!{S} Кад успишете депешом или пр |
| овори, а прота се заверио, да ће о томе шкандалу и само министарство известити...{S} Трећи разр |
| ности, која се код нас учитеља основних школа назива класа!{S} Узмите за пример и саму правосла |
| ђака?...{S} Та јуче сам вам задао целој школи, али од вас нико није умео тако лепо написати као |
| и противу класа. — Оно јест — рече, — у школи међу ђацима могле би још и остати оне три, већ у |
| е искуство не дам за све науке што се у школи уче.{S} Ето, па питајте само госпођу Гркињу, какв |
| љ Тима је сваку заведену новост, како у школи, тако и у обичном животу, мрзео; а откако је, сир |
| ирћетом зготовити!{S} Па учи л’ се то у школи...{S} Тако је то, касти; али сад јаја какоћу, а к |
| ли тако што...{S} И онда збогом, децо и школо!...{S} А секретарима ћу рећи: „Слуга сам покоран, |
| човек који се више политиком бави, него школом и просветом.{S} Просвета га се утолико тиче, уко |
| Прво је било да се увере, где ли се сад школски ревизор налази?{S} Једни су тврдили, да је још |
| ти!{S} Хоће, богами!{S} Скоро ће доћи и школски ревизор, а, као што сам чула, по свој прилици ћ |
| попови, а трећи ће страдати од господе школских ревизора, — како ком у део падне...{S} Отуда ј |
| о с туђом децом свађати се и гутати ону школску прашину.</p> <p>Кад је учитељ попио своју грку, |
| , који је по самој природи био прост, а школу није баш много посећивао, иако није ама <pb n="35 |
| верицу им дечју, кад су учили код Ђоке школу...</p> <p>— И моји, богме, баш ако нису филозофи, |
| а он у Будиму...{S} Ја сам у Атини учио школу, ал’ оно, што он зна, никад нећу знати!...{S} Гле |
| је, што му је дете код кир-Николе учило школу и положило испит са петицом, а на Петровдан — као |
| , једнако се церека и смеје...{S} Кад у школу ступи, он се насмеши; ако му прозвано ђаче зна ле |
| касти, паметно учиниле да код госпође у школу дођу; имале би шта чути!</p> <p>Гркиња се задовољ |
| е добио класе...</p> <p>Кад су стигли у школу, куда су се већ многа деца исповраћала, затекли с |
| м, да вас зовем... и децу да повратим у школу!...</p> <p>И пре но што је могла стара госпођа шт |
| оју грку, он се препоручи и оде у своју школу.{S} Није се још ни три корака од Спирине каване о |
| ад је г. ревизор дошао, нашао је празну школу: у свакој скамији седе по двоје или по један; из |
| ш једну грку, па да се вучем у ту дерну школу!{S} Е, јес’ чуо, деда-Спиро, баш ти завидим на ти |
| тек, свакако, ако ја уживим, неће се та шкорава Гркиња дуго по Перковцу ширити!...</p> <p>Кад ј |
| а противу мога имена, као што се о оној шкорпији маторој поговара, као да живи са начелником... |
| конопчета, а незграпна дрвена врата се, шкрипећи, отворише.{S} Далеко тамо у шљивару чуло се, г |
| ао, пресвукао се; али кад дође да преда шлафрок, то му би криво, те се испречи на економа:</p> |
| аљине, дадоше му малу белу капицу, плав шлафрок, а на ноге чисте чарапе.{S} Доктор га је хтео и |
| касти, све нека вас ђаво носи, и тебе и шлафрок, и капицу, и вашу медецину!{S} А ја идем <pb n= |
| Гркиња спремила за чича-Тиму...{S} Али, шлафрока не дам!</p> <p>И он се спремаше да га под капу |
| рила свој зелени амрел, пустила дугачке шлепове, да се по прашини вуку; а, овамо, како би се бе |
| ака поштена кућа може опстати: ту су ти шлингераји, штикераји, па онда чачкала за зубе, па перл |
| прашини вуку; а, овамо, како би се беле шлинговане чипчице на паргарској сукњи боље видети могл |
| видљива плава магла, по густо засађеним шљиварима и по узаноме сокачету.{S} Гркиња је белом мар |
| е, шкрипећи, отворише.{S} Далеко тамо у шљивару чуло се, где псето лаје, а унутра у кући потмул |
| амоме крају мале, између неких кошева и шљивика, пружао се коровом обрастао сокачић; у њему беш |
| ам се, касти, напио ракије...{S} Ал’ је шљивовица у тог Маринка, баш је, касти, ни у Срему нема |
| тима; она је била чувена са своје старе шљивовице и љуте горке ракије, а поред таког еспапа лак |
| викао је чича-Тима, распаљен Маринковом шљивовицом, а још више раздражен наговором препредене Г |
| е је ово опасна жега; мораћу и ја једну шљивовицу искапити, колико да се мало расхладим.</p> <p |
| касти, одљутим, свратио сам се на једну шљивовицу.</p> <p>— Ох, господине, маните се!...{S} Дан |
| ш једном грком, а и сам је смотао једну шљивовицу, која се њему веома допала.</p> <p>— ’Ма, поб |
| је вешто склонила под црну, свакојаким шмизлама ишарану, капу, а обукла је црну хаљину.{S} Зна |
| и ревизора гледаћемо да понудимо неким шмрком чемерике; да види и господин, како се кија!</p> |
| оравите на ваше две класе, а мој дебели Шпартанац, кад се добро наједе, неће се више ни сећати |
| .{S} Али пре него што ће свога дебелога Шпартанца оставити, морала му се похвалити: — Дакле, мо |
| а би и искру ватре из свога обожаванога Шпартанца искресати, али све бадава, што је немогуће, н |
| а ону мршаву вештицу с њеним надувеним Шпартанцем прогнао је у планину, да са дивљим мачкама в |
| у највише одликовати проту, с њиме ћу и шпацирати, али само кад се смркне; нећу да ме оговарају |
| шетали, премишљајући о својим домаћим и шпекулативним <pb n="391" /> пословима; неки су, наслоњ |
| ију својстава, стара је госпођа умела и шпијунисати, и то много вештије него и прави полицијски |
| уновна.{S} Сутра, ваљда, ће и мени доћи шпуријус.</p> <p>— Да — рече Гркиња, — та ја сам и забо |
| о би, да не зна ни сам пута, да не зна, шта жели, не зна куда!...{S} Кадикад би тек провирио кр |
| окажу, да је он — луд, да ништа не зна, шта у пићу говори, а прота се заверио, да ће о томе шка |
| цеписа од руке.{S} Људи смо!{S} Ко зна, шта носи дан, шта ли ноћ!{S} А интереса ти, побратиме, |
| ад?...— Сиромах чича уздахну. — Ко зна, шта ће данас бити, а ружно сам снивао, тако ми Свете Бо |
| е, то боље; нека господин министар зна, шта се овамо у земљи кува.{S} А знате ли, ко је завршио |
| а, принуђена невољом и глађу, договара, шта ће и кога ће те <pb n="338" /> ноћи похарати, да св |
| место заступи и да му ујутру рапортира, шта се све на томе детињем вашару говорило и радило.{S} |
| сподине, читава ребелија!</p> <p>— Шта, шта, ребелија? —- питаше начелник, као да га је учитељк |
| воју кућу — срам га било! — него слуша, шта му којекакве бабе трабуњају...</p> <p>Тек кад је он |
| док изручим овај пепео из тигања.{S} Е, шта знам!{S} Људи су људи, сваки има своју невољу!{S} Е |
| те још ударају мртвијем задахом, и гле, шта у овоме пијаноме Перковцу починише!{S} Бар да је на |
| ео, да нема...</p> <p>— Шта, господине, шта?...{S} Ви, можда, мислите: да нема мога Николе?...{ |
| теља.</p> <p>— Но, но, драги господине, шта сте се збунили?{S} Та човек ваше снаге и спољашност |
| вати какви су вам то људи!{S} Ви знате, шта је то јавна женска, — она је још гора и црња!{S} Ен |
| ’Ма, кумим те Богом, госпођо учитељице, шта је теби?{S} И не сједе, а већ се спремаш одлазити! |
| препеченице...</p> <p>— А знате ли ви, шта то значи? —- питала је стара госпођа, пажљиво посма |
| ицу, а после оде у другу собу, да види, шта деца чине.</p> <p>— Не знате, како ми је мило, о, г |
| : — Дакле, мој дебели даскало, знаш ли, шта ми је ова пијана будала обећао?</p> <p>— Шта, моја |
| арац је само ћутао.</p> <p>— А знаш ли, шта је с гросмутерком?...{S} Кад се праштала са господи |
| говор о беседи: — Дакле, ви нисте чули, шта је синоћ било?{S} Та то вам је, господине, читава р |
| елиш, сад у недељу?</p> <p>— Па, касти, шта ћемо и да оклевамо?{S} Што ће бити јесенас, нека бу |
| е, како ти најбоље знаш.{S} Оно, касти, шта вам могу ја?{S} Бог нека вас учи и он нека вам свак |
| , хтели не хтели, сви умукли, чекајући, шта ли ће он, онако накресан, изговорити.</p> <p>— Госп |
| шко, боли ме, <pb n="352" /> а не знам, шта.“ — А, овако, сама и остављена, наслонила је своју |
| гу?...{S} Зар ви мислите да ја не знам, шта се у Перковцу о мени говори?...{S} Ето, баш о Духов |
| еже раменима, за знак да не зна ни сам, шта ће на све то да одговори.{S} Он би, истина, знао, а |
| .{S} Људи смо!{S} Ко зна, шта носи дан, шта ли ноћ!{S} А интереса ти, побратиме, не тражим ни п |
| а-Тима се мало накашљао, јер није знао, шта ће да му одговори.</p> <p>— Оно, касти, зете, тамо |
| е ни речи...</p> <p>Учитеља је копкало, шта ли то мора бити?{S} А и и стара госпођа узмучила се |
| мало у шалу: — Е, ви’те, господин-Тимо, шта чини удаја; ту се, богме, у радости заборавља и руч |
| ишчекиваше мирно, скоро достојанствено, шта ће даље да буде.{S} Гркиња, откако је познаје, није |
| ачин, а чича-Тима, у ономе расположењу, шта је могао друго чинити, него на свашта пристајати?{S |
| лугласно рече:</p> <p>— Сиромах старац, шта је дочекао!,..{S} Па здравља ти, учитељу, — додаде |
| S} Да га изедеш од милости!{S} Не знаш, шта је дивније на њему, или је цвикер, ил’ је цилиндар, |
| ркиња, — та ја сам и заборавила питати: шта мислите са свадбом?{S} Кад ће бити?...{S} Не треба |
| p>— Е, па нек’ поцркају сви од муке!{S} Шта нам могу? </p> <p>Чича-Тима је хтеде наново загрлит |
| , баш сам радознао, како ће испасти!{S} Шта ће и ко ће што на беседи говорити?</p> <p>— Цео вам |
| и, хи, хи!{S} Мал’ не рекох, аспидо!{S} Шта ти је обећао?</p> <p>— Да ће ми купити од тешке црн |
| ко време, па се направи читаво чудо!{S} Шта ти није натоварио на себе, па какве ти речи не гово |
| сам јуче умро, данас не бих знао!...{S} Шта би, Спиро, с отом жабарком?{S} Ти као да је наново |
| остол...{S} Чорба, сарма и печење...{S} Шта ће нам више?..</p> <p>— А мелшпајз?....{S} Знате, у |
| лане у ово доба не беше ове припеке.{S} Шта ти велиш, побратиме?</p> <p>— Богме је ово опасна ж |
| се учитељи према годинама награђују.{S} Шта ви на то велите, господин-Тимо?...</p> <p>— Дакако! |
| — продера се својим крештећим гласом, — шта је то?{S} Дванаести је сат, а ти још ниси ни собу с |
| p> <p>— Но — рече гросмутерка гласно, — шта ли ће ова вештица да говори?{S} Но, красна беседа!{ |
| здравља ти, учитељу, — додаде гласно, — шта мислиш с толиком срмом чинити?....</p> <p>— Хе, хе! |
| вам ружно стоји!... — рече чича-Тима. — Шта би рекао господин секретар, да види толику крмачу н |
| на врату све жиле с прста поискакале. — Шта је кларинета, пикула, трумбета и други подобни иншт |
| он му баци малу белу капицу у образ. — Шта би рекла Гркиња, да ме у такој капи види...{S} Ево |
| несрећне Гркиње — говорила је у себи. — Шта има на њојзи?{S} Кожа и кост!{S} На глави туђа коса |
| мене да пројури!“...</l> </quote> <p>— Шта, наопако!{S} Е, то већ морам црвенијем плајвазом по |
| е, господине, читава ребелија!</p> <p>— Шта, шта, ребелија? —- питаше начелник, као да га је уч |
| нисте требали ни да говорите!</p> <p>— Шта, да нисам опет што погрешио?...{S} Е, кад је тако, |
| гласом, — ово су моје ствари!</p> <p>— Шта?{S} И још се усуђујеш!{S} Е, гле ти штенета! — и он |
| лепо код вас живео, да нема...</p> <p>— Шта, господине, шта?...{S} Ви, можда, мислите: да нема |
| прошао, он га ухвати за капут.</p> <p>— Шта хоћете са мном? — викну на њега кицош.</p> <p>— Хм! |
| иде, а она га зачуђено запита:</p> <p>— Шта вам је, господине7..{S} Та ви сте уједанпут постали |
| .{S} Чича-Тима га љутито одби:</p> <p>— Шта ћеш?{S} Што си дошао, је ли, чупави магарче?</p> <p |
| и је ова пијана будала обећао?</p> <p>— Шта, моја Аспазијо?{S} Хи, хи, хи!{S} Мал’ не рекох, ас |
| нате ли, ко је завршио беседу?</p> <p>— Шта, зар још има?{S} Та докле ћеш, учитељице, побогу?{S |
| ана вештица говорила?{S} О љубави!{S} А шта је говорила, то вам не смем ни казати!{S} То је шка |
| на беседу?</p> <p>— Ја јок!</p> <p>— А шта мислите, хоће ли учитељ Тима доћи овамо на каву?</p |
| е боји, е ће га ко похарати.</p> <p>— А шта ти је то, учитељ-Тимо2... — запитаће га један тргов |
| наказива, до зоре трајало!</p> <p>— Да шта ви мислите?...{S} Кад су њих двоје изговорили, диже |
| p> <p>— Олово! — понављаше Тима. — А да шта је срма, кад је ово олово?...</p> <p>Трговац га пог |
| -три пута и ја био гост на њима; али за шта су те беседе и од какве су користи <hi>оваке, какве |
| што ти не треба.{S} Што није више ни за шта — пренемагала се баба, — изношено, благо стрини!{S} |
| апред, да ћете то учинити?{S} Ако ни за шта друго, а оно да се нагледате оног лепог детињег лиц |
| напамет, молитве такође, е, а граматика шта ми и треба у другом разреду?{S} Са децом сам поступ |
| човека, да га упропасти, оно се нађе ма шта!...{S} Сад како да јој купим црну свилену хаљину?{S |
| мантија беше пуна чичака.</p> <p>— ’Ма шта ви мало пре рекосте, оче прото...{S} Да је чича-Тим |
| не знаш ти!{S} А то је, касти, мода, па шта ћеш ти мимо свет?{S} Ено, гледам пре, син оног Желе |
| неће имати власти у кући мога мужа, па шта се имам предомишљати?{S} Ја сам сироче остављено, п |
| да нисте, јесте, господине.</p> <p>— Па шта поможе?{S} Ништа!...{S} Исто сам тако могао једну г |
| p> <p>Гркињи синуше образи.</p> <p>— Па шта би да ти дам, слатка моја стринчице?</p> <p>— Оно, |
| } О феријама, кад нас походите, имаћете шта чути; а сад примите поздрав од ваше —</p> <p>благон |
| а је опчинила, фландра једна?...{S} А и шта ће му туђа жена?{S} Зар не би боље било да мене узм |
| тале: откуд Гркињи свила, и ко је она и шта је она, да се и од саме окружне начелниковице шарен |
| е отишао, да све рапортира, колико је и шта је од целе те комендије упамтио.</p> <p>Таман је по |
| где је уочи Божића који списатељ пио и шта је у пићу говорио...{S} А таке услуге у Србији су с |
| е да код госпође у школу дођу; имале би шта чути!</p> <p>Гркиња се задовољно смешила; њој је ла |
| p> <p>Чича-Тима хтеде пући од једа, али шта је знао?{S} Узе свој шешир, захвали се на ручку и о |
| , а после погледа у бледи месец.{S} Али шта то би месецу?...{S} Он се некако искривио, па да пр |
| помогне ваша обожавана Гркиња; да видим шта ће вам помоћи са оним краставцем на окреченоме лицу |
| ам вас ја, знам!{S} Били сте ви и друго шта... ал’...</p> <p>— Ко?{S} Ја и друго што...{S} Ја!. |
| куснији и паметнији!{S} Па нека каже ко шта хоће!{S} Ја моје искуство не дам за све науке што с |
| вечера прстеновати.{S} О самоме прстену шта вам могу приповедати?{S} Чича-Тима је, као обично, |
| у! — рече чича-Тима заједљиво. — Ја се, штавише, надам, да ћемо још много година пријатељи оста |
| ја мајка умела писати!{S} Ја сам видела штампаних прописа, али баш ниједно слово није као моје |
| шћи коров, ослањајући се на свој дебели штап, провлачи прота; и то је сав узрок, што се онако с |
| Па сам јој нашла и младожењу; онај црни штап мога оца, на коме је изрезана глава некаквога мајм |
| је косу, наместио јаку на капуту, узео штап у руке и спремаше се са одлазак:</p> <p>— Милка!</ |
| ад, отмен, господичић, завитла несташно штапићем, поклони се по обичају, па онда: „Слуга сам ни |
| о иде, поштапајући се поносито трсковим штапом, по улици, а деца и људи трче за њим, скидају ка |
| Шта?{S} И још се усуђујеш!{S} Е, гле ти штенета! — и она гурну јадно дете настрану, зграби оне |
| живате — смејао се учитељ IV разреда, — штета што није удешено деведесет и девет класа учитељск |
| дошао.{S} Е, е!...</p> <p>— Нисте ништа штетовали, господине, — рече гросмутерка, спремајући се |
| кућа може опстати: ту су ти шлингераји, штикераји, па онда чачкала за зубе, па перлицама ишаран |
| га Шпартанца искресати, али све бадава, што је немогуће, не може ни бити!...</p> <p>— Их, гром |
| у срела некога од оних младих зврндова, што су на синоћној беседи суделовали, с њиме се, као са |
| ка препреденост. — Драго ми је, колега, што сам тако срећан, да вас могу познати!...</p> <p>И ч |
| head> <p>У вароши Перковцу нема ничега, што би било вредно описивања, те га, ваљда, стога и заб |
| како се с њоме упознао, не беше ничега, што јој он не би учинио по вољи.</p> <p>Милка остаде са |
| ариза...{S} Једно ми се само не допада, што је, кад сања, вишепути чујем, где плаче...</p> <p>— |
| - Ал’ тек је, свакојако, лепша од мужа, што изгледа као надуване гајде?...</p> <p>— Боже, сахра |
| по погледала; тако и оно вино и ракија, што је у подруму, то ми је све за један пољубац поклони |
| питан је“ — тврди ова намолована лутка, што ми се силом за старатељку намеће.{S} Васпитан, учти |
| ажи јој и то, да спреми и од оног јела, што га ја најрадије једем.</p> <p>— Хоћу господине, каз |
| торте и куглова; једно се само чудила, што осим проте, који је баш до кума седео, нико не хте |
| ос.{S} Она је то, можда, и зато чинила, што је у ње доста краћушан, а на врху мало затупаст и, |
| чика-Паја свилену хаљину са карнерима, што се и не приличи да носи једна скромна учитељка, а ч |
| е као обарен рак, само, севајући очима, што још учитељ-Тими рече: „Матора будало!“ Осталим гост |
| ено очи, рукова се с њиме и, задовољна, што ће и само министарство још истог дана о њеном добро |
| граду има лепих кајсија, а особито она, што је уза саму колибу...{S} Е, јесте чули, ја нисам ни |
| и тога сокачета живела је једна Гркиња, што је имала два мужа; неки говоре, и више...{S} А у др |
| ји; остала тројица искрљештили очи, па, што их џигерица служи, дувају у зурле тако, да су им од |
| је најљубазнијим осмејком нуди да бира, што јој се најбоље допада.{S} И она је већ жељно отвори |
| </p> <p>— Зар оног намолованог костура, што му клопарају сува ребра у празној кожи?{S} Што му ј |
| онде на тезги избројао оних сто дуката, што је зету наменио. — Ево ти, синко, новци! — рече ско |
| но, гледам пре, син оног Железниковића, што га је наша влада у Париз слала, сигурно зато, што о |
| баш да је и од оних киселих краставаца, што их чича-Јова пред Трајковом механом два за пару про |
| и ђердан од црвених земљаних ђинђувица, што их младе сељанке за дваест пара по чаршији купују.< |
| и, а чује, рекао би, да их има тројица, што с њиме диване.{S} На тај начин је и лепа Гркиња виш |
| срећан дан родила!{S} Ето, ова жилица, што ти се преко сред длана повлачи, само што не прогово |
| ца тужно се заиграла она дубока борица, што се од носа ка бради повлачила; руке је спустила пон |
| <p>— А имаш ли лево око од слепог миша, што је ухваћен у пећини...{S} Немаш, ја!{S} Па ће ти ту |
| ији но обично, а и капут је обукао нов, што га је за Ускрс спремио.</p> <p>— А гле, ево и чича- |
| зрно сочива, па макар и од оног бечког, што га ви онако радо једете?</p> <p>— Али молим, господ |
| ар једно по акова, само од оног доброг, што га ви и мој Никола пијете — и лепа Гркиња га наново |
| министру, а ви наведите само један ред, што га је безобразница у пуној дворани, пред најотмениј |
| ца навикла на горчину“!{S} И то је све, што се од природе изнудити може. „Учтив је, васпитан је |
| ва-три љубавна погледа, то је било све, што је целог вечера могао од ње измамити.{S} Тек кад су |
| И чича-Тима је пробао да очима искаже, што му срце осећа, али то му није ишло од руке; он, дак |
| адно дете настрану, зграби оне хартије, што су на асталу стојале, па, и не гледајући их, поче у |
| од пикета добила је од неког болтаџије, што му је дете код кир-Николе учило школу и положило ис |
| лаки, неусиљени; а не као Београђанке, што своје лено корачање називају грациозним ходом, а од |
| рње мале, откуда се виде зелене утрине, што се од самог Перковца до у Миличево пружају; али гос |
| већ је у мислима гледала нове поклоне, што јој је прота подоносио: пред њоме на асталу стојало |
| н пајацо.</p> <p>— Па и опет је, знате, што ’но кажу, у неколико градуса лепши и од вас!...{S} |
| њега дошла.</p> <p>– Дошла сам, знате, што ’но реч...{S} А, управо, да вам кажем: била сам на |
| и беше Сремица.</p> <p>— То је, видите, што све нас везује. — И она га погледа најљубазнијим по |
| опет бојим вас!{S} Ви, ваљда, мислите, што сте још и тамо преко били госпођа поштарка?...{S} О |
| имо!{S} Ћутаћу као риба.{S} А, верујте, што се мене тиче, не бих вам ни пребијене парице тражио |
| како умилно погледа у ове практиканте, што од неког доба крстаре по нашем сокачету, ви не бист |
| оја госпођо!{S} Гледаћу ти у оне карте, што су на сам Велики петак у Туманима на Христову гробу |
| трећипут остаде удовац...</p> <p>— Оче, што сте ме звали? — тепаше сирото девојче, скоро и не г |
| арила на услузи.{S} Једно јој жао беше, што не може и пепељаве зенице црно да офарба, тиме би, |
| инке.</p> <p>— Вуци се напоље, па кажи, што и како знаш — викаше чича-Тима љутито; а кад дете о |
| икоме у очи падало; још би нас хвалили, што смо стара човека примили на квартир...{S} Ал’ о том |
| е ни у царском двору.{S} Е, јесте чули, што сам јуче лепо провео, касти, ни кад сам се са првом |
| , колик’ на твоме подваљку, гријеха ми, што сам га овога часа замислио, дошла би облија, учитељ |
| е <pb n="317" /> тим пре могао учинити, што су, и онако, већ наступиле ферије, није, дакле, по |
| идели, да само њојзи имамо благодарити, што су у погдекојим грудима узбуркане страсти утишане.{ |
| рађанства, онда може ли ми ко замерити, што сам изабрао темат за моју беседу који ће бити раван |
| то тако требало удесити!{S} Оно, касти, што је човек старији, то је и искуснији и паметнији!{S} |
| та, то је све могуће; али да му је кћи, што је била за Страхинића бана удата, да је она умела у |
| , кад су мени сви људи једнаки?{S} Тај, што ће мене узети, зове се Папраг; он не може бити гори |
| но разумевао.{S} Он је, дакле, био тај, што је својим огромним духом задахнуо перковачку омлади |
| илка, тако, дете моје, учи се и слушај, што ти госпођа казује; ти си још млада, ал’, богме, има |
| све теби за љубав учинио: оној маторој, што је свима нама копала јаму, сломио је руку, одрубио |
| и ни то заслужила, — па ручај, а ручак, што си га за данас спремила, оставићеш за сутра.</p> <p |
| атра: пијацо, један обучен коњ и човек, што по конопцу скаче!...{S} Све су, дакле, видели, само |
| тап, провлачи прота; и то је сав узрок, што се онако слатко насмејао...</p> <p>Кад је прота дош |
| се у њих удубе!{S} То је отрован паук, што ти танком пређицом своје паучине све донде срце сте |
| ивети...{S} Ја тога човека не познајем, што ће да буде мој муж; а мужа треба да волимо!{S} Како |
| слепог кучета, и ко би ти све набројао, што сам пометала; те ако буде воља божја, да пође на бо |
| ловцу није ни било тешко опазити; прво, што је био доста хитар, да на свашта пази, а, друго, шт |
| ста хитар, да на свашта пази, а, друго, што се чича-Тима није умео као што треба причувати, нег |
| дао.</p> <p>— Драго ми је, гросмутерко, што сам вас у добром здрављу застао, а видим да сте се |
| рлук, док напослетку не разби огледало, што је на дувару, баш поред Св. Димитрија, висило.{S} Т |
| могли живети и да ми само зато дишемо, што још на свету има ваздуха; а после је цифрама доказа |
| b n="318" /> <p>— Знате ли, драги Тимо, што сам дошла?... — Па онда, враголасто смешећи се, дод |
| њега би Београд био <pb n="393" /> оно, што је за Београђанина Париз; а овако, с поремећеним ум |
| м, слатка моја стринчице?</p> <p>— Оно, што ти не треба.{S} Што није више ни за шта — пренемага |
| {S} Ја сам у Атини учио школу, ал’ оно, што он зна, никад нећу знати!...{S} Гледај га само, как |
| е на дому лепа Гркиња спремала све оно, што јој за вечеру треба.{S} Наравно, да јој је у свему |
| мљовиду Србије забележити, а то је оно, што је моје српско осећање увредило.</p> <p>Тако свака |
| кријемо или забашуримо.{S} И то је оно, што се зове цивилизација, образовање!</p> <p>— Бог и вј |
| ња уморио, доказујући по читав сат оно, што је и моја стрина знала, ил’ ако није знала, тим је |
| ре све којешта, узимљу оно за необично, што је баш најобичнија женска врлина!{S} Ја, на пример, |
| умео ама баш ништа проговорити.{S} То, што је чуо, беше за њега страшно!{S} Стара госпођа, оку |
| нштитутка видела, заклела би се, да то, што је јадно сироче таком ватром пољубило, ништа друго |
| ш ништа, али је толико схватило: да то, што јој отац у пићу сам говори, не може ништа добро бит |
| је све масло те несрећне Гркиње, и то, што чича-Тима удаје онако грешно дете, све је то њен по |
| те су, опет, комункиње; а то све зато, што ме не уважавају, баш као и она препредена Гркиња.{S |
| S} Па да је прав ка свијећа, само зато, што те је уплашио, кихаће робијом!</p> <pb n="349" /> < |
| идео Папрага, он се збунио и само зато, што није умео на све Папрагове комплименте одговарати; |
| наша влада у Париз слала, сигурно зато, што овде није могао ништа научити, па, касти, да се мал |
| него на свашта пристајати?{S} Нарочито, што је то Гркиња захтевала, а и сам он је увиђао да би |
| реног белила —- необично, него, просто, што су се у томе крају ретко виђале жене „из бољег стал |
| ора већ и по самој природи имати нешто, што је одиста знатно.{S} У свакој се мора наћи или неки |
| Јест — рече Милка, — то је мој пропис, што ми је још моја мила мајка поправљала. — И она бризн |
| низ увело лице...{S} Је ли то прошлост, што је у стању била у детињим грудима толику тугу покре |
| го стрини!{S} Та ону твоју стару бунду, што сад велике и младе госпође и не носе више...</p> <p |
| па, то ћу поклонити моме једном човеку, што је у министра израдио, да ме у дваестпету класу пре |
| напит, прво се наљутио на своју Милку, што је целог вечера невесело ћутала и што је, вели, нап |
| азовању?</p> <p>Папраг је осетио жаоку, што је у тим речима <pb n="372" /> лежала, поруменео је |
| ој стари даскало!..{S} Ето, ову хаљину, што је на мени, њу ми је поклонио чика-Паја, члан суда; |
| Живко Пацић:</p> <p>— Господо! — викну, што га грло доноси, тако, да су се и гости са сокака на |
| онским, хаљинама, са цвикерима на носу, што су се по тим осветљеним просторијама тамо и амо гур |
| вета, и то је, можда, првипут у животу, што се саже над својим спавајућим дететом, те га нежно, |
| си спремна, а ти сад узми ону котарицу, што сам је о лањској берби од оне црномањасте Циганке к |
| да не би удисала онај смрдљиви ваздух, што се са димом ширио.{S} Кад је дошла до вратница, она |
| ла, да има више таких васпитатељака!{S} Што се мене тиче, ја толико знам: да кад би Србија од њ |
| , прави идеал скромне усамљености...{S} Што се пак саме личности њене тиче, за њу се није могло |
| чице?</p> <p>— Оно, што ти не треба.{S} Што није више ни за шта — пренемагала се баба, — изноше |
| ом...</p> <p>— Ви ме нисте разумели.{S} Што се те сорте забава тиче, признајем, да за њих слабо |
| и?...{S} Не треба много ни оклевати.{S} Што ’но реч, док је чорба на асталу, треба је кусати.</ |
| ад се са господин-начелником састао.{S} Што сам онда видео клањања и метаније, ја већ никад у ж |
| — А што ова соба није спремљена, ха?{S} Што није опајана, ха?{S} Зашто кревети нису намештени?< |
| клопарају сува ребра у празној кожи?{S} Што му је сав облик у носу смештен?{S} Е, вјера и Бог — |
| — Па, касти, шта ћемо и да оклевамо?{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас!{S} Ја бих рекао |
| ма га љутито одби:</p> <p>— Шта ћеш?{S} Што си дошао, је ли, чупави магарче?</p> <p>— Господине |
| се не насмеје. — Уосталом — рече он, — што се мене лично тиче, признајем, да сам у свом веку д |
| и презрела.{S} Једно је само мучило, — што се мора с њим, као с колегом, у једној згради саста |
| корије — наговарала је стара госпођа; — што брже, то боље; нека господин министар зна, шта се о |
| е тајити, ја вас бар познајем!</p> <p>— Што јест, јест, касти, баш сам са тим човеком задовољан |
| ојче, скоро и не гледајући га.</p> <p>— Што сам те звао, траго ниједна?{S} Да те бијем, да ти у |
| осутра, доћи и у сам Перковац.</p> <p>— Што се мене тиче — рећи ће Ђока, учитељ трећег разреда, |
| >А после се уједанпут осмехну:</p> <p>— Што јест, јест, касти, она ме воли и заљубљена је у мен |
| Наравно, да није ни једног похвалила, а што је год могла у својој пакости измислити, све је то |
| нила замишљају оне дивне ружине боје; а што су им они заклопци испод трепавица модри, то и не у |
| зрнце, а мени читава поскурица!...{S} А што се мога даскала, чича-Тиме, и чика-Паје тиче, они с |
| ели, постала права грчка лепота...{S} А што се мужа њеног тиче, то вам је поштовања достојан чо |
| љица, које ја тако ценим, као вас.{S} А што вас, опет, моја Јустина воли, госпо, то не можете в |
| о дете дрхтало је од страха.</p> <p>— А што ова соба није спремљена, ха?{S} Што није опајана, х |
| а маторог обожатеља за мене заузети, да што више у готову новцу уз девојку добијем, а, после, в |
| е, — рече гросмутерка, спремајући се да што жешћом ватром нападне на несрећну Гркињу. — Ви бист |
| <p>И пре но што је могла стара госпођа што одговорити, оде фамилијаз као ветар и стаде из све |
| , само његов један друг из неког буџака што је почео, одобравајући, да тапка.</p> <quote> <p>— |
| читости, и, кад у пићу говори, да ће ма што лудо изговорити.</p> <p>— Господо и браћо!,.. — пон |
| рковцу!{S} Само гледај да о томе Гркиња што не дозна! — Чича-Тима испи већ и пету, па и шесту ч |
| и, веле, има попова и од нашег пола, па што, као, не би и у Србији могла бити бар једна жена ка |
| аг; он не може бити гори од мог оца, па што не бих пошла за њега?{S} Ова Гркиња неће имати влас |
| — смејао се учитељ IV разреда, — штета што није удешено деведесет и девет класа учитељских, па |
| од јутрошње доба једва сам покупила све што ми треба: има ти ту, госпођо, да простиш, и мишјака |
| — рече бакалин, — и ја ћу ти донде све што ваља спремити, само ти напиши мало рецеписа од руке |
| едостојна моја богињо!</p> <p>То је све што је чича-Тима из Видаковићевих романа упамтио; па ка |
| ле, ако узима толико смелости да му све што је замислила отворено искаже, онда ће данашња српск |
| са њиме насамо разговарим, па ако може што бити — лепо!{S} А не хтедне ли барем сто жућака уз |
| , — где се и досад бави.{S} Ако га није што његова обожавана Гркиња задржала — додаде, смејући |
| но растати се са таком бундом, ал’ које што не беше зиме, а које што се надала да ће до зиме и |
| ндом, ал’ које што не беше зиме, а које што се надала да ће до зиме и <pb n="363" /> две бунде |
| S} Ја моје искуство не дам за све науке што се у школи уче.{S} Ето, па питајте само госпођу Грк |
| би кога срела, тај би стао и гледао, не што би на њојзи било нешто — осим натовареног белила —- |
| арми само је Папраг замишљено ћутао; не што није доста пио и што није био весељак, јок!{S} Та о |
| ја толико знам: да кад би Србија од ње што учила, научила би, да сваког човека с наочарима љуб |
| Никола се слатко насмејао, допало му се што му је жена тако оштроумна.</p> <pb n="298" /> <p>— |
| тако је, драги Тимо!{S} И ви је морате што скорије, још ових месојеђа, удати, ако не желите да |
| , како је погледао у Милку!{S} Као дете што погледа у шећер.{S} Па вели: „Ох, да ми је хоће учи |
| нао, како ће испасти!{S} Шта ће и ко ће што на беседи говорити?</p> <p>— Цео вам програм не мог |
| свима разредима: ученици не знају, а и што знају, не могу од страха да искажу, а, овамо опет, |
| , што је целог вечера невесело ћутала и што је, вели, напућила те своје усне.{S} И он је због т |
| ушкама, ту кринолини, карнери, тунике и што се већ у оно време највише носило, и све то од скуп |
| амишљено ћутао; не што није доста пио и што није био весељак, јок!{S} Та он се у богословији са |
| одрасла девојка; ништа не беше на њојзи што би одавало њене младе године.{S} Лице младо, али св |
| о саопштење?...{S} Хм, хм!..{S} Знаш ли што, Радоване?</p> <p>— Не знам, вере ми! </p> <p>Учите |
| још који дан у Перковцу бавити?{S} Али што и питам, кад знам напред, да ћете то учинити?{S} Ак |
| : моћи ћете од ње као у воску направити што хоћете, добру или злу домаћицу, жену или госпођу, в |
| им дође и учитељ четвртог разреда, онај што се на Гркињиној части први опио.{S} Кад је видео уч |
| p>— Оно, касти, отвара апетит, те човек што је више пије, све би је више пио, али, касти, онако |
| елцит пред њеним креветом стоји, па тек што не проговори....{S} И тако гледајући у свога новог, |
| ле климну, сажаљевајући, главом, па тек што полугласно рече:</p> <p>— Сиромах старац, шта је до |
| ћи, руке је пружио њојзи, као утопљеник што тражи избављења....{S} Гркиња га погледа поносито, |
| </p> <p>— Оно, касти, господин начелник што да уради, а да његов Радован не зна, бива ли то?... |
| n="379" /> лепо лице, онда се не чудим што сви мушкарци хоће за вама да полуде“...{S} После то |
| деца не знају пјеније, а учитељи, осим што су древне пијанице, још су и неморални.“</p> <p>То |
| беше одиста поштен човек; он се радовао што свом пријатељу може услугу учинити, и то баш у оно |
| тко виђале жене „из бољег сталежа“, као што се у отменијем свету говори; а и кад би каква тргов |
| Скоро ће доћи и школски ревизор, а, као што сам чула, по свој прилици ће бити сам г. начелник!{ |
| луку код деце...{S} Е, па, дабогда, као што она најмања пчелица позна своју кошницу, тако, дабо |
| износе којешта противу мога имена, као што се о оној шкорпији маторој поговара, као да живи са |
| еш, учитељице, побогу?{S} Та то је, као што ми наказива, до зоре трајало!</p> <p>— Да шта ви ми |
| а одговорио му је, да таке будале, као што су чланови перковачке беседе, неће моћи ни једну тр |
| тавану такође — коров!...{S} Дакле, као што видите, прави идеал скромне усамљености...{S} Што с |
| у борби не победи, или не малакше, као што је то и сам професор у својој беседи навео: „Без ва |
| спођа Јустина је млада жена, а муж, као што га знате, јектичав...{S} Баш ако би вам било по вољ |
| <p>Он беше дугуљаст, плав човек, и, као што нам је стара госпођа унапред казала, јако наклоњен |
| од жалости само смејао.</p> <p>Они, као што видите, беху у свему контрасти: она жива жеравица, |
| вно, добар стојао да неће изостати, као што се ни преварио није; јер не прође ни четврт сата, а |
| аче ближе њој, па онако намигујући, као што само Ере знају, поглади је по запуреном образу:</p> |
| у овоме несрећном Перковцу; ја сам, као што знате, из Новог Сада, премда сам и ја пореклом Грки |
| ао!{S} Таке салате није ни цар јео, као што ћу је ја мојим сирћетом зготовити!{S} Па учи л’ се |
| тврдити да разуме и да је све тако, као што стара госпођа вели.</p> <p>— Вјере ми, учитељице, т |
| же бити, море, да се отресем; хоћу, као што је пре мени неко казао, да заборавим, да ми је отаџ |
| , друго, што се чича-Тима није умео као што треба причувати, него се, као човек, да тугу свога |
| вољан и бунован.{S} Није се ни умио као што ваља, а већ је натукао шешир на главу и оде у чарши |
| не, јесам ли синоћ моју декламацију као што ваља одекламовала?</p> <p>— Неописано!{S} Неисказан |
| вјере, рећ’ ти морам, е ми је баш драго што си ме тако сабахиле походила, госпо!{S} Чини ми се |
| н наћи млађу и васпитанију женску, него што је наша Милка...</p> <pb n="332" /> <p>Папраг се кл |
| ја све то поправити!</p> <p>И пре него што је чича-Тима могао да предупреди даљи говор, четврт |
| ало по чаршији прошета.{S} Али пре него што ће свога дебелога Шпартанца оставити, морала му се |
| олних села, желећи премештаја ил’ друго што, да се за препоруку њојзи обраћао, па често и онај |
| ипсалог папипа!{S} Зар не нађе да друго што говори, књигу ли му и ко је написа!{S} Е, знади, уч |
| во гледао, а који је, међутим, на друго што, на добру парохију и на женидбени мираз, мислио, те |
| {S} Ја!...{S} Господине колега, и друго што!{S} Но, јесте чули, ви сте један нитков!...</p> <p> |
| та... ал’...</p> <p>— Ко?{S} Ја и друго што...{S} Ја!...{S} Господине колега, и друго што!{S} Н |
| а бих само наљутити могла, да сам друго што казала, него „Задовољна сам!“...{S} И ја сам одиста |
| свако свакога познаје, —- па је ли чудо што су се жене питале: откуд Гркињи свила, и ко је она |
| надам, да кад се амо доселите, да тако што нећете више ни покушавати...</p> <p>— Дакле, хоћете |
| еђу учитељима, ту не би требало да тако што постоји!{S} Ја сам свакад био тога мњења, да се учи |
| ника, и опет се опио!...{S} Е, сад тако што да чује господин министар, заиста би га истерао из |
| велику срећу донети, богаство или тако што...{S} И онда збогом, децо и школо!...{S} А секретар |
| ња се задовољно смешила; њој је ласкало што је чича-Тима тако високо цени.</p> <p>— Дакле, драг |
| ечера добро потегао тако, да и он умало што није уштинуо своју проводаџику, али се опет трже; а |
| рица: она беше у српским хаљинама, само што је носила, колико да се зна да отменијој перковачко |
| члан суда; а то те ништа не кошта, само што сам га једанпут лепо погледала; тако и оно вино и р |
| превелике љубави хтела и удавити, само што у Монакову не беше дубоке воде; заронила се, касти, |
| то ти се преко сред длана повлачи, само што не проговори, да ћеш још четрест година живети!{S} |
| ли него себе; али не рече ни речи, само што је дубоко уздахнула, а чича-Тима, поштапајући се, о |
| на очима је доста чист и угледан, само што ми нешто мало по немачки, маџарски ли, заноси?{S} Т |
| о је доста чисто обучен и очешљан, само што му очи беху крмељиве и помало крваве.{S} Кад је вид |
| ук, па, онако у кошуљи, неочешљан, само што је обукао своје плаве панталоне, посади се и он до |
| а.</p> <p>Тако је то и данас било; само што данас није била Гркиња та, која је на вратима присл |
| е у смех; а прота се намргодио, па само што рече куму до себе:</p> <p>— Ето несрећника, и опет |
| азованија варош у целоме свету, не само што своје биргере, бирократе, па и аристократе, на клас |
| да повратим у школу!...</p> <p>И пре но што је могла стара госпођа што одговорити, оде фамилија |
| е чешљати; њојзи не беше ништа необично што је оца тако рано видела спремна и обучена; приђе му |
| учила!)..{S} Милостиви господине!{S} То што се у Перковцу ради, то је шкандал!... (Господа у Ср |
| у до друге.</p> <p>— Треба јавити, и то што скорије — наговарала је стара госпођа; — што брже, |
| а говорите!</p> <p>— Шта, да нисам опет што погрешио?...{S} Е, кад је тако, сад ћу ја све то по |
| ...{S} А то ћете се сећати, зашто...{S} Штогод жена има у нашем Перковцу, све су је омрзле; ја |
| оће за вама да полуде“...{S} После тога штогод ми се прохте, неће ми се одрећи...{S} Наравно, д |
| ег посуђа, на другој, опет, страни неки штофори за хаљине од тешке свиле, од кашмира, персијски |
| још мање, да је лепа.{S} Овоме је много штошта недостајало, али се она по могућству трудила, да |
| розор или фењер, пред њиме стоји мрачна шума.{S} Чује само, како по густоме грању киша шушти... |
| боље крајинско вино); а ако је учитељ у Шумадији, па не дотера бар једног угојеног вепра, — тај |
| тога сокачета коровом, као неком густом шумом, обрасла, у којој, место славуја, зелене жабе при |
| -Никола шунке...{S} Кажу, да има дивних шунака.</p> <pb n="309" /> <p>— Маните се, Бога вам, Ци |
| гда, пресело моје вино, а њему спанаћ и шунка!{S} Здрав си, кир-Никола!{S} Здраво, Чича-Тимо!{S |
| о, чича-Тима нека да вино, а кир-Никола шунке...{S} Кажу, да има дивних шунака.</p> <pb n="309" |
| м вам и то приметити: да најрадије једе шунке са спанаћем, црно вино ретко употребљава, а преко |
| а би га појеле за недељу дана...{S} Али шунке, па после бело вино...{S} Верујте, господине, да |
| : овака је и онака је, нема ни вина, ни шунке!...</p> <p>— Е, па добро, госпођо, а ви се ослони |
| строли је спанаћ; а кад је учитељ донео шунку и вино, онда се није имало ништа чекати.{S} Учите |
| и неутрвене београдске стазе обилазила, шуњајући се из једног „надлежателства“ у друго и обилаз |
| ко њих се скупили абаџијски, терзијски, шустерски, опанчарски — и већ свију могућих заната шегр |
| нешто и Гркиња да изусти, али у тај мах шушну сирота Милка из свога ћошета, откуда је чула гово |
| } Чује само, како по густоме грању киша шушти...{S} То беше калемегдански парак, кроз који се д |
| слаже...</l> <l>...{S} Шалај!...</l> </quote> <p>— Млађи сам данас, него кад сам се родио!...{ |
| l>„Кроз сред мене да пројури!“...</l> </quote> <p>— Шта, наопако!{S} Е, то већ морам црвенијем |
| quote> <l>„Обоје се мени жури“...</l> </quote> <p>— Та већ и мала деца знају у Перковцу, ко су |
| /l> <l>Са пољупцем да разблажи...</l> </quote> <p>Лепа Гркиња хтеде и даље продужити, али кад ј |
| l> <l>А под стрејом псето режи...</l> </quote> <p>— То, видите, све Новосатке у дромбољу свирај |
| прљава, </l> <l>А паук је чист...</l> </quote> <p>— Јоханида се усмрдела....{S} А господин секр |
| l>„Во Јордање крешчајушчу сеја“ —</l> </quote> <pb n="392" /> <p>— Опет ми је и то песма!...{S} |
| <quote> <l>„ Тај гуњац изадрт...“</l> </quote> <p>— А после тога долази онај други део:</p> <p> |
| {S} Живели, господо, и до виђења!</p> </quote> <p>Газда Миладин није могао, а да не примети:</p |
| </p> <p>У Београду, 21. јуна 186*</p> </quote> <p>— Дакле, сад сте чули — рече стара госпоћа, к |
| у њу, да није била музикална?...</p> </quote> <p>Људи су га слушали, па су ћутали; а он је, си |
| и раван овој нашој светковини?...</p> </quote> <p>Беседник се накашља, малко се протегли, уздах |
| девет Југовића били музикални...</p> </quote> <p>Сакупљени гости се згледаху зачуђено, али ник |
| СМА,</p> <p>сачинио Никола Грчић.</p> </quote> <p>Гросмутерка се опет пљесну рукама, а Гркиња, |
| своју декламацију:</p> <pb n="344" /> <quote> <title>АМОР.</title> <p>ЉУБАВНА ПЕСМА,</p> <p>са |
| је почео, одобравајући, да тапка.</p> <quote> <p>— Јест, браћо и господо!{S} Они су били музик |
| томе лугу моје обожаване Јоханиде.</p> <quote> <l>— Белилом се месец дели, </l> <l>Катраном се |
| сокака на ту ларму почели враћати.</p> <quote> <p>— Господо и браћо!</p> <p>Ја сам се са свога |
| дње врсте још безобразније додала:</p> <quote> <l>„Кроз сред мене да пројури!“...</l> </quote> |
| тменијим светом, јавно изговорила:</p> <quote> <l>„Обоје се мени жури“...</l> </quote> <p>— Та |
| ..</p> <p>Чича-Тима стаде скакати:</p> <quote> <l>— Паук једе мушицу, </l> <l>Гусеница лист; </ |
| аде га своме колеги на уво читати:</p> <quote> <p>„Слатка гросмутерко!</p> <p>У смотрењу према |
| и узвишеним гласом поче говорити:</p> <quote> <p>— Браћо!</p> <p>Ово је прва беседа, коју ће и |
| аром гласа продужаваше свој говор:</p> <quote> <p>— Ја хоћу да вам још овог вечера докажем, да |
| е није Гркиња научила сасвим нову:</p> <quote> <l>Док по небу месец лети, </l> <l>У душеку жаба |
| очивке, продужаваше научену песму:</p> <quote> <l>Амор иде, амор лети,</l> <l>У рукама стрелу д |
| ору да отпева чувену убојну песму:</p> <quote> <l>„ Тај гуњац изадрт...“</l> </quote> <p>— А по |
| се кревељити, певајући на сав глас</p> <quote> <l>„Во Јордање крешчајушчу сеја“ —</l> </quote> |