он удари у „<title>Во Јордање</title>“, а лети, опет, отпева „<title>Христос воскресе</title>“. |
ајући“ ; трећем разреду: „Успех добар“, а кир-Николи и чича-Тими записао је: „Успех врло рђав, |
желевши старој колегиници и „лаку ноћ“, а то је и сувише: отићи без „лаке ноћи“...</p> <p>Стара |
девојка!...{S} Но, јесте чули!...{S} А, а!...{S} А гле и господина Тиме!..{S} Е, јесте чули, ба |
р за неко време свако друштво избегава, а то је <pb n="317" /> тим пре могао учинити, што су, и |
спанаћем, црно вино ретко употребљава, а прекодан и по сву ноћ о белом вину проводи; ноћу не и |
Беше му необична та доброћудност очева, а после се, сирота, радовала, да и од оте кајсије, од т |
ове и општинаре, да га приме за бирова, а они му доказују, да је за све то остарео, него да ће |
био је ручак већ спреман, супа готова, а у једној великој кастроли је спанаћ; а кад је учитељ |
.</p> <p>-— Милка је видела г. Папрага, а господин је видео њу, и тим је свршено: довече прстен |
="#SRP18760_N3" /> викну кицош на њега, а после се окрете келнерима... — Келнер!{S} Ову пијану |
и, да је она паметнија и лепша од њега, а то су по већој чести поштовања достојни удовци чинили |
то, дао ти је Бог нешто мало винограда, а ове је године баш добро родио.{S} А, после, имаш и св |
осврте два-три пута, да га ко не гледа, а после све хладовином поред плота, докле се и он у гус |
путовао.</p> <p>Учитељ Тима га погледа, а збрчкани образи му се развукоше на смешење:</p> <p>— |
ва, нешто проговорити, али које ракија, а које његова природна неспретност, не дадоше му; тек о |
е од опанака велико-мученика Прокопија, а добро би било да имаш макар и једно зрнце од оне наво |
ше носило, и све то од скупих материја, а празником се виђала на њој и свила!...{S} Ту је, нара |
S} У вашем винограду има лепих кајсија, а особито она, што је уза саму колибу...{S} Е, јесте чу |
исли, које у таким тренуцима на човека, а нарочито на богословца, навалити морају.</p> <p>— Ја |
ину, други су доле у лађи јели бифтека, а залевали га прилежно вином; а чича-Тима ухватио место |
приличи да носи једна скромна учитељка, а чича-Тима јој је дао вина и ракије...{S} А то ћете се |
ред собом, од прилике као нека петачка, а у десну је узео неку дрвену маљицу, — ни буздован Кра |
} Нарочито, што је то Гркиња захтевала, а и сам он је увиђао да би у својој ватреној љубави мно |
тек се мало о збрчканоме врату држала, а црна протина мантија беше пуна чичака.</p> <p>— ’Ма ш |
о неосетљива! — викну на свога даскала, а после, пуна гнева, погледа на четврти разред: — А ви, |
самљеноме крају, ретко је кога сретала, а кад би кога срела, тај би стао и гледао, не што би на |
кве беспослице.{S} Она их је превртала, а сузе су јој текле низ увело лице...{S} Је ли то прошл |
ног сирочета.{S} Дуго је, тако, ћутала, а после се диже, узе из неког сандучета мали један заве |
илка је, таким мислима занета, ућутала, а споља се чуо притворни глас набељене Гркиње: — Милчиц |
сироче!</p> <p>Радост је само осећала, а није умела спољним знацима исказати је; тако исто и т |
љану хартијицу.{S} Кад се мало утишала, а она је продужила жалостивим гласом даље: — Ето, ово с |
олико коракне; моја мати није то умела, а људи су и за њу говорили, да је васпитана!</p> <p>Те |
пови, да му се како није срма изгубила, а после изиђе на обалу, стаде онде, па се заблену у сил |
рчкано чело, а нос и уста је искривила, а затим, као изненађена неком новом појавом, повика вес |
} Наравно, да није ни једног похвалила, а што је год могла у својој пакости измислити, све је т |
ацмакана помадом, на лицу товар белила, а хаљина да се и не види од самих пантљика и шепутала; |
пођа Јустина није за имен-дан спремила, а како <pb n="310" /> су му зуби ретки, може му сав спа |
између обрва остала; ногу је ишчашила, а леву руку је сасвим пребила...{S} Уосталом, ја видим |
ни речи, само што је дубоко уздахнула, а чича-Тима, поштапајући се, оде, куда су га позвали.</ |
нован.{S} Није се ни умио као што ваља, а већ је натукао шешир на главу и оде у чаршију.{S} Кад |
Из свега се видело да о нечем премишља, а после кратке почивке диже се са свога места и, весело |
упруга почасти свима сокачким псовкама, а он се само смеје.{S} Лепа Гркиња пребледи од љутине, |
и!</p> <p>Милка је покрила лице рукама, а лепа Гркиња, прегледајући хартије, поче из прописа чи |
и.</p> <p>Јадно дете покри лице рукама, а сузе му потекоше низ снежно лице.</p> <pb n="303" /> |
речи свога оца, оно покри лице рукама, а низ образе му текоше крупне сузе...{S} Утоме куцну не |
> <p>Гросмутерка се опет пљесну рукама, а Гркиња, после подуже почивке, продужаваше научену пес |
силе него све девојке султанова харема, а то, наравно, не би била мала заслуга.</p> <p>Кад се с |
сти, на данашње време слабо кога и има, а да није дужан...</p> <p>— Није то, учитељу, – рече па |
е сама, погледала је жалостиво за њима, а после се даде сама својим мислима.{S} Она је, сирота, |
е бити добро|... — мислио је чича Тима, а начелник га још једанпут премери од пете до главе, па |
гињу; кршио је руке, превртао је очима, а кад је изишао за њом, да је испрати, није могао срцу |
деца му више нису ишла боса и издрпана, а и сам Никола променио је свој отрцани сламњи шешир с |
ти...{S} Госпођа Јустина је млада жена, а муж, као што га знате, јектичав...{S} Баш ако би вам |
, поред ватре, чучала је та стара жена, а дим је око ње са тако несносним смрадом куљао, да се |
као да је баш збиља у њега и заљубљена, а и чика-Пају је радо предусретала, нарочито ако се дес |
за њу се није могло рећи, да је ружна, а још мање, да је лепа.{S} Овоме је много штошта недост |
b n="341" /> стоје њих четири Циганина, а око њих се скупили абаџијски, терзијски, шустерски, о |
упити саонице, па кад јој буде врућина, а прота и Никола нека се упрегну, а ја ћу остраг гурати |
мараму.</p> <p>— Добро, кад си спремна, а ти сад узми ону котарицу, што сам је о лањској берби |
нао је он, да му деца нису баш спремна, а и то је био уверен, да би му стара госпођа у многоме |
ико не смеје и не <pb n="373" /> клања, а овако ми долази баш као да сам га негде у комендији г |
добијала је по једну класу унапређења, а осим тога је код чиновника и богаташа добила лепо име |
дим ту лепоту!{S} Моја мајка беше лепа, а личи ли он на моју милу мајку?...{S} Она имађаше вели |
ђе, како га пред г. секретаром оговара, а секретар, баш као велико звоно, грми: „Неспособан!“; |
историја је сасвим љубавног карактера, а ја сам ту посредовала...{S} Дакле, код мене су били и |
ретар и оданде, као неспособна, истера, а он се, сиромах, наима за црквењака, удара у звоно, у |
, да је већ у Свилајинцу и да ће сутра, а најдаље до прекосутра, доћи и у сам Перковац.</p> <p> |
злато!{S} Неће ни добро сванути сутра, а ја ћу се већ доселити, па онда нек’ прсну сви од једа |
арио није; јер не прође ни четврт сата, а учитељи трећег и четвртог разреда уђоше у деда-Спирин |
/p> <p>— Купио сам, дакле, два јагњета, а једно ћу добити од газда-Милчића на поклон.{S} Знате, |
ица, она трже за једно парче конопчета, а незграпна дрвена врата се, шкрипећи, отворише.{S} Дал |
уге стране на асталу стоје гомиле акта, а пред њиме само једно по табака исписане хартије; наче |
пе Гркиње сабрали, беху разног узраста, а и црте на лицу беху им разнолике: неки беху црномањас |
сти се наново наместише на своја места, а све по старешинству; али се весеље није могло продужи |
тај мир трајао је само неколико минута, а после се претворио у неко зујање, од прилике као кад |
ају, и ту поклонио десет-дванаест пута, а бакалин га је својим паметним очима, смешећи се, од г |
а...{S} Учитељ четвртога разреда ућута, а богословац, који га је дотле пажљиво гледао, а који ј |
по!{S} Они ће пити у здравље младенаца, а ја ћу у Београду са госпођа-Швабићком по свим стазама |
на којој ће бити и учитељ из Бајковца, а ту је и васпитатељка из Трновника; позвала сам и овда |
ио.{S} Кад је видео учитеља богословца, а свога колегу, он се рукова с њим и честиташе му весел |
, на лицу пуно ситних и крупних борица, а уз то је у свако доба добро расположен.{S} Кажу они, |
доћи ћу и сама!...{S} О, зла неваљалца, а баш ме је за срце ујео..{S} Таке увреде!...{S} Нечуве |
ћошета, откуда је чула говор свога оца, а после видела и лице свога младожење, кога је Гркиња у |
старатељку намеће.{S} Васпитан, учтив, а уствари видим, да има нов капут и да се толико пута д |
сасвим озбиљно, поштапајући се, напред, а за њим остала фамилија по реду и по старешинству.{S} |
ку знао сам напамет, молитве такође, е, а граматика шта ми и треба у другом разреду?{S} Са децо |
ше као снег бело, дугуљасто, очи плаве, а у њима, као обично у сирочади, почиваше нека меланхол |
ештени?</p> <p>— Оче, прала сам судове, а после сам и ручак пристављала... -— правдаше се дете. |
а-Тима је грискао своје проседе бркове, а Гркиња, како је ушла у кућу, није више ни излазила, с |
учитељице, шта је теби?{S} И не сједе, а већ се спремаш одлазити! — И он је узе незграпно за р |
<p>— Лези, вуцибатино!{S} Ревизор иде, а ти још ни катихизиса не знаш!...{S} Лези!{S} Лези!... |
/> муж појавио; али кад никога не виде, а она га зачуђено запита:</p> <p>— Шта вам је, господин |
{S} Она се васпитала код моје Јохиниде, а он у Будиму...{S} Ја сам у Атини учио школу, ал’ оно, |
а се још једанпут рукова с њим, па оде, а он се врати натраг у собу и онде узе опет онај строги |
стол...{S} То је, наравно, све госпође, а, богме, и постарије госпођице, у целоме Перковцу мора |
г осмеха, безобразан поглед ишчезао је, а око развучених усница тужно се заиграла она дубока бо |
адо преселио у нашу кућу.{S} Удовац је, а твој је колега, па то, мислим, да не би никоме у очи |
тамо у шљивару чуло се, где псето лаје, а унутра у кући потмуло је кашљала стара баба.{S} Кад ј |
Вечера се спрема, кир-Никола се смеје, а лепа Гркиња се сваком извињаваше, како се није ни оче |
е чути, како се даскало грохотом смеје, а деца плачу...</p> <p>Кад је стигло вече, и гости се д |
је старе шљивовице и љуте горке ракије, а поред таког еспапа лако се заборавља и јутрења и вече |
Успех врло рђав, деца не знају пјеније, а учитељи, осим што су древне пијанице, још су и немора |
ше сто намештен, али само за њих троје, а деца ће, наравно, да не би разговору и добром располо |
уо крупан учитељев глас, где грди ђаке, а после писку и јаукање несрећне деце:</p> <p>— Нећу, г |
и кесе за новце; нигде не видиш женске, а то ли мушке кошуље.</p> <p>— Знам, да ће се господин |
најобразованија држава после Француске, а сама Пешта по себи са Будимом у нечему је надмашила и |
и!{S} Исто тако, ако купиш црне ципеле, а ти их белим трачицама и дугмићима ишарај, — то је по |
..{S} А она чапља!{S} Оборила очи доле, а поцрвенела као обарен рак; он се примиче њој, а она с |
ај маријаш, синко, купи себи шећерлеме, а ову јабуку однеси госпођи Гркињи, па јој кажи — памти |
аком бундом, ал’ које што не беше зиме, а које што се надала да ће до зиме и <pb n="363" /> две |
је даде побратиму. —- Хвала, побратиме, а ово парче хартије узми, колико, касти, сигурности рад |
рност...</p> <p>После се рукова с њоме, а затим се окрете осталим учитељима, који онде око њега |
се усиљено осмехну и рукова се с њоме, а остале учитеље није ни погледао.</p> <p>— Драго ми је |
алеко оданде били, чуше његово стењане, а после загушљиво крчање.</p> <p>— То је човек... — рећ |
блед, изнурен, хаљине му беху отрцане, а ципеле од самога блата, које се белело по њима...{S} |
е сељачки!{S} Него, ако немаш георгине, а ти узми црвеног божура и два-три струка сунцокрета.{S |
епој Гркињи је пламтело лице од љутине, а очима је чисто стрељала свога дебелога супруга; и она |
и загасито пепељаве, али свагда сјајне, а оне танке борице око њих даваху им израз ласкавости; |
S} Ноћ беше тамна, улице узане, мрачне, а калдрма испроваљивана; на сваком скоро кораку падао б |
вратима се чуло кир-Николино кашљуцање, а затим смеј и церекање...</p> <p>— Хе, хе, хе!...{S} Б |
је задовољавало присуство лепе Гркиње, а и последње речи њене, које је чуо, беху, по његову ми |
е беспослице; друге, опет, младе, лепе, а овамо пустиле чеперке на очи баш као ждребице.{S} Ова |
с девојкама, троше и своје и туђе паре, а хоће да им силом верујемо, да они раде све то у корис |
ћу, да ви заборавите на ваше две класе, а мој дебели Шпартанац, кад се добро наједе, неће се ви |
ити добро, пролетос ми узеше две класе, а сад?...— Сиромах чича уздахну. — Ко зна, шта ће данас |
асти, петком умијете, недељом очешљате, а у среду дате јој и чисту кошуљу; касти, она, се у Пер |
ше бити.</p> <p>— Ви идите па спавајте, а ја, кад се опоравим, доћи ћу и сама!...{S} О, зла нев |
црте на лицу Гркињину дођоше забринуте, а и врачара постаде мало озбиљнија; десни кажипут <pb n |
ад би му упртила и ражањ, да га окреће, а уза сваки почет или довршен посао попио би понеку чаш |
исписане хартије; начелник је преврће, а лице му је пуно важности, очију и не диже горе, само |
Отворио је врата, па је изишао из куће, а није ни погледао у њу.</p> <p>Сиромах чича-Тима!...</ |
едем ти се, пусто, неке добре јаловице, а залијем црним крајинскијем, па, вјера и Бог, госпођо, |
клупица, две-три ниске дрвене столице, а ону другу половину запремао је низак кревет, застрт н |
три луткине шарене кецељице и хаљинице, а после неколико згужваних хартијица, на којима беху на |
бела као белило на лицу лепе домаћице, а мушка црномањаста као гарило на њеним обрвама!...</p> |
творни глас набељене Гркиње: — Милчице, а зар ти и не мислиш данас ручати? — А после тога окрет |
им судоперама пружа тек по једно зрнце, а мени читава поскурица!...{S} А што се мога даскала, ч |
е зна, он га повали, сирото дете плаче, а учитељ се смеје.{S} Е, то му је тако у самој природи! |
</p> <p>— Знам, да си за ракију — рече, а кад је пандур тако до половину литре испразнио, учите |
ту нећу!{S} Начелник се, касти, измиче, а он за њим; е, баш мишљах, да ће се на сокаку побити!< |
18760_N2" /> скупила се скоро у клупче, а главу је наслонила у крило; залуд <pb n="384" /> је з |
Јоханиди.</p> <p>Сви се гости ућуташе, а чича-Тима и прота зинули од чуда, па се већ унапред б |
ин, како се кија!</p> <p>Чаше звекнуше, а, као крупан одјек тим тананим стакленим звуцима, заор |
а, <pb n="386" /> па га пољуби у образ, а после је у мраку нестаде...{S} Прота се осврте два-тр |
} Ето, баш о Духовима била сам у цркви, а за мојим леђима шапуће попа-Ђокина попадија са госпођ |
ља ће прогонити кметови, другог попови, а трећи ће страдати од господе школских ревизора, — как |
мало у чаршију, колико да се расхлади, а и вече по себи беше дивно.{S} Он је у лицу, истина, о |
касти, господин начелник што да уради, а да његов Радован не зна, бива ли то?...</p> <p>Таки к |
олио је, преклињао, само да га погледи, а он ће јој поклонити сву срму, па нека купи себи од цр |
па сам са собом говори; ко га не види, а чује, рекао би, да их има тројица, што с њиме диване. |
е ружицу ил’ други какав цвет на груди, а она, глупара, побегне испред њега!{S} И то ми је посл |
да мало своју унутрашњу муку разблажи, а он оде право кући, да свадбарину спрема; а Папраг, оп |
је био доста хитар, да на свашта пази, а, друго, што се чича-Тима није умео као што треба прич |
м живи, и која жена на свога мужа мрзи, а туђе мужеве воли...{S} Све је то начелник перковачки |
и, не могу, имам важна посла у чаршији, а и глава ми је, касти, мало буновна.{S} Сутра, ваљда, |
е досетили, па су, богме, неки псовали, а неки су се и злурадо смејали...</p> <p>Начелник је од |
а тако, да су сви гости у њу погледали, а лепа се Гркиња са неким поносом окрете од ње.</p> <p> |
вирао је у тамбуру, они су му пљескали, а он им се за то најграциозније поклонио...</p> <p>За њ |
на ком су се сви конци лепо провидели, а и стари отрцан шешир је са осталим оделом у приличној |
ису баш много пилића и јагањаца појели, а и они, који су им понекад празником после службе божј |
ке.{S} Учитељи се још нису ни обредили, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је мало углађенији но |
судбина у животу: данас су тебе гонили, а сутра мене; данас ћу ја изгубити службу, а сутра ћеш |
својој соби, у својој рођеној постељи, а ниже себе на миндерлуку види, како му дете мирно спав |
шевним способностима, у класе подељени, а то тако бива и у Лондону, само у минијатури.</p> <p>У |
о — обоје у неке шарене хаљине обучени, а на мајмуну и црвена капа; а лане о вашару беше и једн |
тога, забележио: „Успех ученица средњи, а владање саме васпитатељке — неморално“!...{S} Ја, да |
уверити.</p> <p>Растом је био осредњи, а у ширину је много боље напредовао: два добра човека т |
ко плате, да јој и белила задоста купи, а толи друго којешта! — После су ишле разне комбинације |
на њеној хаљини виде шепутле и карнери, а он је, по њојзи, могао ићи као и друго спадало.</p> < |
уд, да ништа не зна, шта у пићу говори, а прота се заверио, да ће о томе шкандалу и само минист |
ек он, сиромах, поче нешто замуцкивати, а после се ућута баш као риба и не проговори ни речице. |
риђе к њојзи и хтеде се с њом руковати, а стара се госпођа стаде бојажљиво измицати пред њиме.{ |
еди суделовати, није се могла уздржати, а да се не пљесне рукама.{S} Кад је то учинила, она се |
, то је ужасно!{S} Он је хтео доказати, а то се може као наставак Живкове беседе сматрати: да ћ |
-Никола трже и стаде се гласно смејати, а чича-Тима, као електрисан, скочи и стаде на сав глас |
е сузе...{S} Утоме куцну неко на врати, а чича-Тима се својим храпавим гласом одазва: „Херајн!“ |
> <p>Чича-Тима поче зловољно кашљуцати, а прота је оборио очи...{S} Трећи разред га опет гурну |
а уздахну. — Ко зна, шта ће данас бити, а ружно сам снивао, тако ми Свете Богородице!... <pb n= |
еографи на земљовиду Србије забележити, а то је оно, што је моје српско осећање увредило.</p> < |
здисао је прота... — ја морам одлазити, а тако бих волео да могу вечно код вас остати, да могу |
а како ће своју рану завити и утоплити, а за туђу нико и не мари, још гледа, ако може, да је у |
осмехнуо, није могао ни јести ни пити, а кад би легао да отпочине, морила су га страшна привиђ |
гибак, руке округле, прстићи дугуљасти, а на њима нокти скоро провидни, лице јој беше као снег |
иако имамо неких намера, жеља, страсти, а ми имамо и начина и искуства, да то пред осталим свет |
моћи ни једну тршчану колибу потрести, а то ли зграду једне добро устројене државе.</p> <p>— Н |
ца!...{S} Једне радости, једне жалости, а скоро та иста судбина у животу: данас су тебе гонили, |
родужи комбинације о својој будућности, а и сам да се за ту свечаност приуготови...</p> <p>Кад |
учитеље није могла из места покренути, а последње средство којим се мислила користити <pb n="3 |
данас је 24., сутра, дакле, може доћи, а за даље је моја брига...</p> <p>— Али,стара госпођо, |
шета као по рају; а кад су мрачне ноћи, а теби се чини да си насред Мироча, чекаш само, кад ће |
рнут, могли су га мишеви свега развући, а она не би ни скочила, да га од грабљиваца одбрани; чи |
м!...{S} Онда, богме, благо целој кући, а није ни теби лоше, мој стари даскало!..{S} Ето, ову х |
здравље и напредак, добри гости у кући, а годишње бар десет учитељских класа у џепу!</p> <p>Тре |
се поносито трсковим штапом, по улици, а деца и људи трче за њим, скидају капе и љубе га у рук |
лати пред олтаром са кадионицом у руци, а златна одежда све трепти на њему, и све јој се чини к |
ђане детиње играчке, она разрогачи очи, а уста је разглавила скоро до ушију и, подбочивши обе р |
.</p> <p>Стара учитељка обори опет очи, а после мале почивке поче наново разговор о беседи: — Д |
и четири каве, па нека г. Папраг реши, а ми да пристанемо: да ли је подела на десет класа боља |
ваља, ниси ни то заслужила, — па ручај, а ручак, што си га за данас спремила, оставићеш за сутр |
нела као обарен рак; он се примиче њој, а она се одмиче; он хоће да јој придене ружицу ил’ друг |
по беломе лицу лебдео је сетан осмејак, а по њему, као по сунчеву зраку, трептала је једна суза |
е.</p> <p>— Ја сам данас зват на ручак, а ти узми парче хлеба, — душа ваља, ниси ни то заслужил |
доше му малу белу капицу, плав шлафрок, а на ноге чисте чарапе.{S} Доктор га је хтео и испитива |
ут, обуче га на рукаве, закопча прслук, а косу је згладио с чела, после се примаче увету свога |
поклонио твој колега, чича-Тима учитељ, а за онако вино вреди да га човек и двапут пољуби!...</ |
S} Он је, истина, за данас само учитељ, а кад се ожени, од воље му је, — може се и запопити.</p |
у моме винограду пивару; кућу већ имам, а воду ће ми вући кир-Никола..{S} А ја и Гркиња, ми ћем |
програм не могу казати, али једно знам, а то је, да ће госпођа Јоханида осим певања и — декламо |
више у готову новцу уз девојку добијем, а, после, вели, кретно и некретно његово имање мора мен |
ељку у Н... казаћу, да живи са писарем, а оне три у Ј.., те су, опет, комункиње; а то све зато, |
ј отрцани сламњи шешир с новим вуненим, а у лепу Гркињу ниси смео ни погледати: ту су ти шешири |
јунијској припеци путовати ни здравом, а то ли тако трошноме телу.</p> <p>Код старе госпође би |
ено корачање називају грациозним ходом, а од белила и руменила замишљају оне дивне ружине боје; |
p>Побратим га послужи још једном грком, а и сам је смотао једну шљивовицу, која се њему веома д |
ом, стиште му руку својом десном руком, а левом га поглади по збрчканом лицу; после, неспретно |
адала га је.</p> <p>Седео је за столом, а главу је наслонио на обе руке; коса му је, онако неуг |
, они се разиђоше, сваки својим послом, а чича-Тима са својим зетом упоредо оде управо у бакалн |
он ми ономад приђе, рукова се са мном, а мени се учини као да ми је мртвац за <pb n="356" /> р |
S} Чича-Тима гледаше неко време за њом, а после се окрете задовољно својој Гркињи:</p> <pb n="3 |
се кир-Никола казни двомесечном платом, а чича-Тими да се одузму две класе.{S} То их је поразил |
а-Тима, распаљен Маринковом шљивовицом, а још више раздражен наговором препредене Гркиње. — На |
чило школу и положило испит са петицом, а на Петровдан — као имендан свога оца — читало у цркви |
ашњим задахом ударао на црквени тамјан, а својом углађеном спољашњошћу на филистарску помаду, н |
ћутала; поглед јој беше миран, сталан, а усне је јогунасто једну у другу упила тако, да је у т |
кући, само чича-Тима не беше задовољан, а још мање весео; та цело је вече протекло, <pb n="324" |
их гостију својим стањем био задовољан, а нарочито ова последња секретарова похода учинила је н |
ру, црном капуту, намазан и нафризиран, а она није се скоро ни видела од силних шепутла.{S} Он |
ато чинила, што је у ње доста краћушан, а на врху мало затупаст и, по маџарски, навише извијен |
о пуно лице добило је ону веселу румен, а проседе витице је вешто склонила под црну, свакојаким |
н оџак, који је од плетара био начињен, а жутом земљом тек само површно излепљен.{S} Из оџака ј |
„Ето, пријатељу, мозак ми је потресен, а у грудима ми је нешто тешко, боли ме, <pb n="352" /> |
ини, да му је министарски акт саопштен, а рука му је дрхтала; образи му дођоше бледи као у мртв |
Тима Сремац, онај из Бајковца Гружанин, а учитељ трећег разреда Банаћанин.{S} Али кад се човек |
Папраг се клањаше на најучтивији начин, а чича-Тима, у ономе расположењу, шта је могао друго чи |
> </quote> <p>Газда Миладин није могао, а да не примети:</p> <p>— Да не да Бог!</p> <p>Утоме се |
ловац, који га је дотле пажљиво гледао, а који је, међутим, на друго што, на добру парохију и н |
а таки реферат и сам министар насмејао, а одговорио му је, да таке будале, као што су чланови п |
и три корака од Спирине каване одмакао, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је доста чисто обучен |
бичају, онако просто целу ствар описао, а о загушљивом ваздуху и заборавио је известити министр |
и се није по њој ни десет минута шетао, а у дивно руменило залазећег сунца није ни погледао...{ |
о, што сам вас у добром здрављу застао, а видим да сте се и са децом добро потрудили..{S} Ово с |
е полицајац из начелникове собе изишао, а уђе гросмутерка у својој обичној црној хаљини; просед |
устити, отворио је врата, па је отишао, а никог око себе ни да је погледао.{S} Успут је сретао |
ете то учинити?{S} Ако ни за шта друго, а оно да се нагледате оног лепог детињег лица.</p> <p>— |
се окрете Гркињи: — Хајдемоте, госпођо, а она, касти, кад неће, нека је ђаво носи!{S} Така јој, |
унке!...</p> <p>— Е, па добро, госпођо, а ви се ослоните на мене, ја ћу гледати да вам још до п |
по беседи чича-Тима се доцне пробудио, а кад је устао, беше некако зловољан и бунован.{S} Није |
подин Швабић се на њену тужбу замислио, а после кратког озбиљног ћутања окрете се старој госпођ |
ва гроша туце.</p> <p>Папраг се збунио, а бакалин, који је у свему био мудар и окретан, да би г |
берби од оне црномањасте Циганке купио, а мож’ понети и парче хлеба себи за фруштук; а мени ћеш |
че Тима.{S} Није он добро ни изговорио, а некакав крупан човек, у дебелим сукненим хаљинама, у |
се расположењу отац из чаршије вратио, а она се уплашено сакрила иза фуруне и оданде страшљиво |
је, које је он сам са својом децом шио, а по рафовима беше цифрасто понаслагано неколико шарени |
атким љубавним заносом, уздахну дубоко, а после погледа у бледи месец.{S} Али шта то би месецу? |
м проматрала испружену руку, зену мало, а затим се весело осмехну:</p> <p>— Госпођо, благо теби |
за црквењака, удара у звоно, у клепало, а од сваког звука чини му се да чује глас старе госпође |
е упрла на своје ниско и збрчкано чело, а нос и уста је искривила, а затим, као изненађена неко |
то пре кратког времена са лутком било, а прексутра ће бити са мном...</p> <p>Милка ућута, по б |
сти; па кад је то све употребљено било, а без икакве користи, баба је говорила о тешким гресима |
Папраг чинио: није се још ни разданило, а он је већ испио ракију и сркаше задовољно своју црну |
це није било ни за два копља одскочило, а лепа Гркиња, набељена и накинђурена, ослањајући се на |
а ће га Банаћанин на плеву за страшило, а, овамо, се једнако церека и клипи као намолован пајац |
изгубљену мајку, па се часом насмешило, а махом је бризнула у плач.{S} У таком тужном расположе |
ну, могао бих ти учинити.{S} Своји смо, а и сигуран сам, побратиме, да ћеш ми вратити; ето, дао |
...</p> <p>Трговац га погледа зачуђено, а после климну, сажаљевајући, главом, па тек што полугл |
> <p>— Па, ето, чича-Тима нека да вино, а кир-Никола шунке...{S} Кажу, да има дивних шунака.</p |
ра!{S} Њој, дабогда, пресело моје вино, а њему спанаћ и шунка!{S} Здрав си, кир-Никола!{S} Здра |
а.{S} Био је мало углађенији но обично, а и капут је обукао нов, што га је за Ускрс спремио.</p |
ан!{S} Ако ништа у томе чину није лепо, а оно су бар приходи, да лепши бити не могу!{S} Умре не |
о од Милке! </p> <p>Он га погледа тупо, а после као да се хтеде нешто сетити:</p> <p>— Милка?.. |
а тек онако испод обрва погледа љутито, а очи му севају од једа:</p> <p>— Лепо, вала, господин- |
<head>Х.</head> <p>Четвртак је освануо, а у само свануће дође и Папраг у чаршију.{S} Отишао је |
ваке свести својим мутним очима бленуо, а не би ништа одговарао; па и онда је ћутао, кад га је |
} Он није ни свој отрцани шешир скинуо, а лепа Гркиња стајала је на прагу његове собе, весело с |
ли, на срећу младенаца, он то није чуо, а Папраг, као човек од такта, да сваку могућу неприлику |
а нема те важности, коју има Св. Петар, а од Св. Петра је, опет, у рангу већи Св. Илија, и то т |
значи, да и наша влада удара у клавир, а то је: на јавном месту исмејавати владу!{S} Људи су с |
е да Југ-Богдан није свирао у гласовир, а Бошко да није био виолиниста, то је све могуће; али д |
ми!{S} Скоро ће доћи и школски ревизор, а, као што сам чула, по свој прилици ће бити сам г. нач |
мрло, само је једно једино добило фрас, а друго једно је оћелавело.{S} Па, касти, има л’ ту мој |
г детињег родитеља извуче понеки дукат, а ако је дете чиновничко, н. пр. начелниково, њему је з |
асом, — шта је то?{S} Дванаести је сат, а ти још ниси ни собу спремила!{S} И ти се спремаш за у |
теља стајала ненамештена, сто незастрт, а она, сирота, неумивена и неочешљана — права слика зан |
ик, који је по самој природи био прост, а школу није баш много посећивао, иако није ама <pb n=" |
ркиња.{S} Чича-Тима беше мало забринут, а госпођа Јоханда изгледаше срдито: очи јој севаху у ра |
утра мене; данас ћу ја изгубити службу, а сутра ћеш ти; и то ће тако редом ићи...{S} Једног учи |
што знају, не могу од страха да искажу, а, овамо опет, учитељи бију; деца плачу, а учитељи кара |
ло у свима разредима: ученици не знају, а и што знају, не могу од страха да искажу, а, овамо оп |
вом механом, па пије расхлађену ракију, а попови и ђакони гледају у њега, чудећи му се премудро |
актом је заклонио ону исписану хартију, а на учитеља погледаше мрким погледом.</p> <p>— Ово нећ |
се запопим, да добијем ваљану парохију, а ту је нуждан новац!{S} Треба ту давати!{S} Од митропо |
и чича је једнако ћутао оборених очију, а на лицу си му видео зловољност и забринутост.</p> <p> |
Тимом и не упита га за испрошену ћерку, а после се окрете лепој Гркињи и, сасвим умиљато осмејк |
...{S} Кад дођем пред госпођу Швабићку, а ја ћу се тек онако мало осмехнути...</p> <p>И она гле |
и нешто из ње вади, па ређа по асталу, а кад му се ко од путника приближи, он брижљиво заклања |
и.{S} Треба ми и винова лишћа за сарму, а, после, Тимо, каква може бити вечера без вина?{S} Дак |
тки Тимо, напишите ми једну таку песму, а кад буде ваша слава, ја ћу је декламовати.</p> <p>— С |
д свега тога половина припада капелану, а често и сав приход!{S} А после част!...{S} Кад се мир |
киде тигањ с ватре, остави га настрану, а после убриса руке и уведе гошћу у собу.</p> <p>Соба ј |
ћина, а прота и Никола нека се упрегну, а ја ћу остраг гурати, док се не расхлади...{S} Ха, ха, |
илних шепутла.{S} Он се клања на једну, а она на другу страну.</p> <p>Кад се дворана напунила г |
аћу да продрем и, ако не за ову годину, а оно за догодине, да им осигурам премештај; тек, свака |
ицу изгубе ону безбрижну детињу облину, а наместо њих скупе се прерано оне ситне борице, које б |
> <p>— Требало би ми, тако, до стотину, а нешто имам и сам; па, касти, ако узмогнеш, а ти гледа |
а се при овим речима ђаволасто осмехну, а после, сетивши се секретарова апетита, поче сасвим за |
њу, он се, онако пијано, осмехну на њу, а задај од рума и ракије куљао је из њега као из табарк |
рну, свакојаким шмизлама ишарану, капу, а обукла је црну хаљину.{S} Знала је, да таква ношња пр |
ом или президијално господину министру, а ви наведите само један ред, што га је безобразница у |
послетку. — Да их Бог поживи, млади су, а век је дуг, па, богме, ако где у чему и буде мане, до |
к, у дебелим сукненим хаљинама, у фесу, а под оружјем, уђе у собу.</p> <p>— Добро јутро, учитељ |
удовац, ја удовица, ја имам моју плату, а он осим плате има своју кућу и виноград...{S} Поговар |
је нашао један маријаш, те даде детету, а после дохити са ормана једну јабуку, убриса је од пра |
е беше јој лако сносити толику несрећу, а то је била за њу права несрећа, морални гроб, који је |
Тако је то, касти; али сад јаја какоћу, а кокошке ћуте!...{S} Па нека ми ко каже: учитељ Тима н |
свој црвени појас на испупченом трбуху, а после јој намигну...{S} Она се, као неко невинашце, з |
емо гледати да најпре уловимо голубицу, а голуб ће и сам доћи!</p> <p>Госпођа гросмутерка беше |
се куцну са гостом, исказа му здравицу, а после оде у другу собу, да види, шта деца чине.</p> < |
а!</p> <p>Затим понуди Папрагу столицу, а сам са Тимом оде у споредну собицу, у којој ништа не |
раше замишљену <pb n="385" /> лепотицу, а после стаде задовољно гладити своју, одавна већ прогр |
, овамо опет, учитељи бију; деца плачу, а учитељи карају и грде....{S} Само у четвртом женском |
..{S} Милка?... — повторавао је старац, а после му преко лица пређе глуп осмејак.</p> <p>— Твој |
ајка поправљала. — И она бризну у плач, а сузе се слеваху доле на испрљану хартијицу.{S} Кад се |
то имам и сам; па, касти, ако узмогнеш, а ти гледај да ми колико до четвртка набавиш.{S} Деца с |
т доста била, да прослави читаву варош, а то ли неће једну кућу...</p> <p>Лева је страна тога с |
..{S} То беху већином богаташка деца... а у очима добре, али сиромашне, деце, трептаху сузе нез |
i>балуце</hi> (најбоље крајинско вино); а ако је учитељ у Шумадији, па не дотера бар једног уго |
у свету <hi>нема девојачког села</hi>; а ја бих у њему хтела живети...{S} Ја тога човека не по |
денаца попили, чича-Тима оде, да спава; а лепа Гркиња се најкитњастије обукла и спремаше се, да |
на, да је сва авлија заударала на њега; а лепа Гркиња је намесила палачинака, гурабија, па и са |
говори: ево још једног човека од ранга; а после додаде, иако је о противноме био уверен: — Ево, |
њу ми је поклонио чика-Паја, члан суда; а то те ништа не кошта, само што сам га једанпут лепо п |
>Гркиња је једнако кроз прозор гледала; а кад је видела, да се авлијска врата отворише, она ист |
овараху гласно, како је коме воља била; а дотле је чича-Тима са својим зетом слистио неколико ч |
га она не би својом загорелином допрла; а сад нарочито, где јој све интриге, којима се служила, |
н оде право кући, да свадбарину спрема; а Папраг, опет, на другу страну, које да продужи комбин |
с белим пантљикама и зеленим карнерима; а, после, и мода се променила, изишле су и никакве туни |
итиште и наново је обасипаше пољупцима; а кад се она извила из његова наручја, он жалостиво узд |
је имао својих и малих и великих мана; а ко их од људи нема...{S} Иначе, беше он добар човек, |
рота девојка изгледаше бледа, скрушена; а и не беше јој лако сносити толику несрећу, а то је би |
мени му је говорила, да сам неморална; а неће да гледа себе и своју кућу — срам га било! — нег |
не обучени, а на мајмуну и црвена капа; а лане о вашару беше и једна комедијашка шатра: пијацо, |
, наравно, начелник све сам концептира; а за четврти разред додаћу само то, да се једанпут пија |
ира, персијских шалова и друго којешта; а прота је најљубазнијим осмејком нуди да бира, што јој |
слабачким грудима усамљеног склоништа; а увреде, којима је после мајчине смрти и од својих и о |
о дишемо, што још на свету има ваздуха; а после је цифрама доказао, да ће после пет стотина мил |
о у очи, но некако све испод трепавица; а и ход јој није више прост, него некако по новосадски |
рати је преко авлије до малих вратница; а ту су опет застали, шапутали су нешто, док она сасвим |
шајући сањиво цвркутање шарених тичица; а после би над неким потоком мирно застао, па би огледа |
рудила, да све те природне мане улепша; а ту су јој била разна белила, руменила и гарила на усл |
било спремљено, кренуше се у виноград; а међутим је на дому лепа Гркиња спремала све оно, што |
о напуштено, али ће код нас доћи у ред; а, после, наћи ће се, ваљда, и младожења.</p> <p>— Није |
самоме причешћу <pb n="368" /> такође; а кад се навора дели, ја ћу гледати, како се другим кој |
уо своју проводаџику, али се опет трже; а, после, и као добар богословац, није се могао отрести |
кцију, кир-Никола се задовољно насмеје; а ако не зна, он га повали, сирото дете плаче, а учитељ |
менила замишљају оне дивне ружине боје; а што су им они заклопци испод трепавица модри, то и не |
тштампану, причицу позамашно награђује; а учитељи, опет, утолико, уколико се од њих његова кућа |
уке на кукове, па их посматра поиздаље; а кад је видела, да су је они приметили, она пљесну рук |
нце, кир-Николу ћу преместити у Хомоље; а кад се он са својом вештицом одсели, онда је чича-Тим |
се по глатким паркетима големе дворане; а кад музика стане, и све се ућути, онда ће на средину |
ца она борица све је дрхтала од љутине; а како се још није била набелила и наруменила, њени сув |
оне три у Ј.., те су, опет, комункиње; а то све зато, што ме не уважавају, баш као и она препр |
евинашце, обори очи и гледаше преда се; а кад ју је начелник загрлио, она га је отискивала, али |
ани сву ноћ, пио је с њима, здравио се; а ујутру је отишао, да све рапортира, колико је и шта ј |
а њу да намигне, али му петрахиљ смеће; а после јој све ближе долази и већ ево га, где цео целц |
, па би сасвим поносито изишла из куће; а он се од жалости само смејао.</p> <p>Они, као што вид |
дан неофарбан сто и две дрвене столице; а остала мрачна просторија те собе беше запремљена кожи |
ледао да уграби место до лепе домаћице; а то му није тешко било, јер кад је неки од учтивијих г |
ка не познајем, што ће да буде мој муж; а мужа треба да волимо!{S} Како ћу га ја волети?{S} Леп |
" /> оно, што је за Београђанина Париз; а овако, с поремећеним умом, гледао је око себе као у в |
="361" /> Гркињи, да се на њега посади; а сама је, с прекрштеним ногама, села на ћилим.</p> <p> |
e> <p>Људи су га слушали, па су ћутали; а он је, сиромах, једнако млатио рукама, једнако је гов |
омбиново, докле су гости чаше празнили; а кир-Никола, кад се добро најео и напио, и не сећајући |
у мајстори, одмах за њима дођу учитељи; а ако се деси у вароши и неки учитељ из села, па се слу |
рази да прсну, покрети лаки, неусиљени; а не као Београђанке, што своје лено корачање називају |
“, као што се у отменијем свету говори; а и кад би каква трговкиња или начелниковица својим изв |
ј мах изгледала као да изазива, пркоси; а кад је Гркиња приступила ближе асталу и већ хтеде сво |
ијским <pb n="343" /> фактима доказати; а ту ми је сведок и силан Влах Алија.{S} Та зар би се о |
ив оваке прилике не можете ништа имати; а и млади господин Папраг тешко да ће и он наћи млађу и |
и једну класу, кир-Николу ћу протерати; а ви, стара госпођо, осим похвалителног листа, добићете |
на министра!{S} Депешу морам шифрирати; а кад ми те шифре дођу, волио бих бројат’, како ми зубе |
иколе?...{S} Ништа нам он неће сметати; а, после, старост његова скоро ће нас ослободити...</p> |
а смиља, — она поче мало брже корачати; а кад је и последњег дућанчета нестало, Гркиња удари на |
јер није мислио из куће никуд излазити; а и куда би?...{S} Та цела је варошица за његову несрећ |
и на мојој спољашности даје приметити; а мој дебели даскало, он је прави Атињанин; онде је и н |
да мало ближе приступи господину проти; а онда ће му шанути:</p> <p>— Е, оче прото, како вам се |
{S} Очи му засенуше од силне светлости; а људи у црним, салонским, хаљинама, са цвикерима на но |
могу обећати, треба да сам на дужности; а, друго, ви и сами знате, да се у овим околностима мор |
да поносито, очи јој севаху од јарости; а кад се он приближио њојзи, у намери да је загрли, да |
целоме Перковцу морало до срца дирнути; а кад су још дошле и месојеђе, па кад се на Гркињине ве |
ма, кад нас походите, имаћете шта чути; а сад примите поздрав од ваше —</p> <p>благонаклоне</p> |
’ понети и парче хлеба себи за фруштук; а мени ћеш спремити једну литру комовице, — добра ће би |
и шешир са перјаницом чича-Тима учитељ; а ону хаљину од пикета добила је од неког болтаџије, шт |
едати у њих, па да се сита не нагледам; а у њега су мале, жмираве, очи, — страх ме хвата, кад и |
се руковаше и одоше сваки својим путем; а гости, који су још у кавани остали, гледаху за њима, |
бифтека, а залевали га прилежно вином; а чича-Тима ухватио место за једним асталом близу корма |
ва на ручак, он оде, наравно, зловољан; а њих двоје, ревизор и гросмутерка, седоше за фину софр |
самом туђинском владом, скоро потлачен; а омладина, накићена и накинђурена, скупи се у богато, |
..{S} Дуго је он у томе положају лежао; а кад се дигао, он се грохотом насмејао:</p> <p>— Лаже |
— Кад је то говорио, глас му је дрхтао; а, богме, и није, сиромаху, ласно растати се са сто дук |
а и Гркиња, ми ћемо пити све тазе пиво; а њена деца ће нам певати „<title>Во Јордање</title>“.< |
школи, тако и у обичном животу, мрзео; а откако је, сиромах, изгубио оне две класе, опасно је |
добар човек, ретко да је кога увредио; а где је могао у ситнијим стварима коме помоћи, он је п |
p> <p>Наравно, да је чича-Тима одобрио; а како се с њоме упознао, не беше ничега, што јој он не |
с главе, они га бацише за њим у блато; а старац, кад га није могао наћи, оде даље, гологлав... |
и како знаш — викаше чича-Тима љутито; а кад дете оде, он се задовољно осмехну.</p> <pb n="304 |
намрштио и сео на своје првашње место; а дете, кад је чуло последње речи свога оца, оно покри |
ука, баш до њене столице, заузео место; а с тога места ни опомене, па ни најжешћи укор самога г |
тврдица, па, онда, још и ружан и матор; а кад би, опет, чича-Тима за чика-Пајину походу дознао, |
пала јаму, сломио је руку, одрубио нос; а ону мршаву вештицу с њеним надувеним Шпартанцем прогн |
божатеља примила, он се чинио и невешт; а тако исто и она, кад би кир-Никола од каквога ђачког |
а у једној великој кастроли је спанаћ; а кад је учитељ донео шунку и вино, онда се није имало |
и продаје, па га, ваљда, друкче и зову; а овде му је право име ђинђуве.{S} А, касти, доста су и |
Тешко јој беше подносити толику увреду; а није ни шала!{S} Она беше у целоме Перковцу уважена.{ |
оз који се дању човек шета као по рају; а кад су мрачне ноћи, а теби се чини да си насред Мироч |
место славуја, зелене жабе прижељкују; а десном страном, <pb n="296" /> баш поред плотова, љуб |
Трновнику хтео да пољуби васпитатељку; а ако и то буде мало да је противу мужа расположи, <pb |
дугачке шлепове, да се по прашини вуку; а, овамо, како би се беле шлинговане чипчице на паргарс |
па нека купи себи од црне свиле хаљину; а кад би се на таке глупости остали болесници насмејали |
а најумиљатијим погледом у лепу Гркињу; а кад му је она истим таким погледом одговорила, он зад |
авио би на све слаткише на овоме свету; а и ја, рекао бих, да сам баш од чисте његове крви.{S} |
оца!..</p> <p>Сви гости прснуше у смех; а прота се намргодио, па само што рече куму до себе:</p |
је нешто тешко, боли ме, <pb n="352" /> а не знам, шта.“ — А, овако, сама и остављена, наслонил |
а цело је вече протекло, <pb n="324" /> а он није добио прилике да своју обожавану Гркињу загрл |
} А сви знамо, да је из Новога Сада!{S} А у Новом Саду би се срушио тороњ на саборној цркви, ка |
и прва знања знали су ама као вода!{S} А у протоколу стоји забележено: „Успех незадовољавајући |
е бунтовницима и рушитељима поретка!{S} А знате ли ви, о чему је говорио онај Живко Пацић?{S} О |
зна, каква му је то вештица учинила!{S} А попадија, као свака сирота жена, куда ће, него к мени |
>— Још сутра, слатки Тимо!{S} Сутра!{S} А прексутра нека свисне стара вештица од муке!{S} Тиме |
пада капелану, а често и сав приход!{S} А после част!...{S} Кад се мироноше, наравно да ћу ја п |
ебе, лако може да се одбије од тебе!{S} А, богме, то је лепа прилика!{S} Та колика му је само п |
и завиде, нек пукну од једа и злобе!{S} А ми ћемо, касти, као и досад, остати једно тело и једн |
кудице!{S} Једанпут се жени и удаје!{S} А ја ти, вере ми, волим од софре устати гладан но жедан |
ерана вештица говорила?{S} О љубави!{S} А шта је говорила, то вам не смем ни казати!{S} То је ш |
мени онај грбави полицајац не јави!{S} А бих, вјере ми, само вас ради дошао.{S} Е, е!...</p> < |
и дугмићима ишарај, — то је по моди!{S} А кад пођеш на венчање, немој у косу трпати смиља и љуб |
ко су то двоје, на које она нишани!{S} А после тога још нешто безобразно рече, али то нисам уп |
</p> <p>— Хе, побратиме, не знаш ти!{S} А то је, касти, мода, па шта ћеш ти мимо свет?{S} Ено, |
знам ја, како ћу се њојзи осветити!{S} А и ревизора гледаћемо да понудимо неким шмрком чемерик |
ћи, — ја сам вама потпуно задовољан!{S} А вама, стара госпођо, на вашем великоме труду морам та |
у сваки, и најпрепреденији, веровао!{S} А после ћу помиловати моју Јустину по белим обрашчићима |
и ружни, — како је кога Бог створио!{S} А и места рођења беху им разна: кир-Никола беше родом г |
и, кир-Никола!{S} Здраво, Чича-Тимо!{S} А да Бог поживи цео учитељски еснаф!...{S} Бабу ослон’т |
оварим, па ако може што бити — лепо!{S} А не хтедне ли барем сто жућака уз његову Милку дати, н |
рабри.</p> <p>— Добро, синко, добро!{S} А која госпођа те је послала?</p> <p>— Послала ме је го |
S} Ко зна, шта носи дан, шта ли ноћ!{S} А интереса ти, побратиме, не тражим ни пребијене парице |
, госпођо, три срца у мени заиграју!{S} А, Бог зна, по лицу ти судећи, рекао бих да и теби није |
њих одвојила, од тих ледених прсију!{S} А он ми ономад приђе, рукова се са мном, а мени се учин |
шлафрок, и капицу, и вашу медецину!{S} А ја идем <pb n="396" /> да будем славуј у ружичастоме |
су, дакле, видели, само беседу нису!{S} А и њу, можда, не би угледали, да случајно не дође за п |
четврти разред!...{S} Хе, хе, хе!..{S} А које дете још не познаје свога оца?{S} Е!{S} Е!...</p |
ај, богами, нека се не нада класи!..{S} А то су моје перковачке колеге ово неколико година забо |
/p> <p>— Сунце ваше|...{S} Хо, хо!..{S} А да ко је онда опирача?...{S} Од кога направисте и ово |
ја вас више никад погледати нећу!..{S} А донде да се нисте усудили приближити се мени и назива |
..{S} Но, јесте чули!...{S} А, а!...{S} А гле и господина Тиме!..{S} Е, јесте чули, баш сте нас |
ђо, ти си се у срећан дан родила!...{S} А имаш ли макар и мрвице земље са гроба Св. Петке</p> < |
е белило и руменило: права лорфа!...{S} А ја?...{S} Хе, хе!{S} Бар сам округла и пуначка!{S} Па |
о зрнце, а мени читава поскурица!...{S} А што се мога даскала, чича-Тиме, и чика-Паје тиче, они |
ће му бити тесан, то знам напред!...{S} А, после, кад од ње дознам за расположење г. начелника |
челникова.</p> <p>— Лепо, Данице!...{S} А ову папучу за сат, која је то радила?...</p> <p>— То |
иса не знаш!...{S} Лези!{S} Лези!...{S} А не после ја за тебе да испаштам!</p> <p>И тако је то |
ле девојка!...{S} Но, јесте чули!...{S} А, а!...{S} А гле и господина Тиме!..{S} Е, јесте чули, |
лник.</p> <p>— Начелник...{S} Хм!...{S} А као ради чега те је послао?</p> <pb n="388" /> <p>— Т |
.{S} И онда збогом, децо и школо!...{S} А секретарима ћу рећи: „Слуга сам покоран, свих пет сек |
се сетимо, па да јој наздравимо!...{S} А сви знамо, да је из Новога Сада!{S} А у Новом Саду би |
аестпету класу премести.{S} Јест!...{S} А ово друго ћу продати Чивутима београдским, згрнућу но |
вадбе купити црну свилену хаљину!...{S} А сад...{S} Гром вас спалио и с варалицом!</p> <p>— Не |
</p> <p>— Оно, господине, молићу!...{S} А има времена, људи смо, ако је, касти, било какве погр |
quote> <p>— Јоханида се усмрдела....{S} А господин секретар мисли да су учитељске ципеле пуне м |
л’ га је опчинила, фландра једна?...{S} А и шта ће му туђа жена?{S} Зар не би боље било да мене |
љину?{S} Мањ да задужим виноград?...{S} А морам јој купити!{S} И треба јој, — та не може вечито |
ост, —- па ко би је онаку и узео?...{S} А, овако, све се отимају за њу.</p> <p>Чича-Тима је пог |
<p>— Добро ти Бог дао, Радоване|...{S} А како си се ти наканио до мене, ха?</p> <p>— Та, ето, |
о, у ово доба ноћи?{S} Така част|...{S} А ја, сирота, нисам ни слутила!...</p> <p>Прота јој при |
вели, постала права грчка лепота...{S} А што се мужа њеног тиче, то вам је поштовања достојан |
напуштено, па није научило на ред...{S} А, управо рећи, да се нисте к нама доселили, не би ника |
реду усавјетовати, баш као и тебе...{S} А то је: удри грашком о дувар!...</p> <p>— Оно, господи |
Он каже, да се отпустим из службе...{S} А, не превари старога курјака!{S} Видео сам ја лепо, да |
ича-Тима јој је дао вина и ракије...{S} А то ћете се сећати, зашто...{S} Штогод жена има у наше |
буде воља божја, да пође на боље...{S} А како твој чича-Тима, ха? — смејала се баба. — Иде као |
овника и богаташа добила лепо име...{S} А о мишљењу сиротиње и онако нико не мари...{S} Осим ти |
му се; је ли венчање, наплати се...{S} А од свега тога половина припада капелану, а често и са |
з Свете Горе, па ће да га покрсте...{S} А после ће са протођаконом трчати кошију; ко пре стигне |
ала два мужа; неки говоре, и више...{S} А у другој кући становао је један Грк; тај је, опет, др |
це?...{S} Клања се и ближи се њој...{S} А она чапља!{S} Оборила очи доле, а поцрвенела као обар |
сатељ пио и шта је у пићу говорио...{S} А таке услуге у Србији су се свагда високо цениле, па ј |
поштена реч?...{S} Срам вас било...{S} А онда сте казали, па сте се заклињали, да ћете ми одма |
се, скоро, све сама деца и удају...{S} А и боље је тако, јер..{S} Та ви већ знате, каква је да |
е диже горе, само гледа у хартију...{S} А кад се учитељ Тима стао врпољити, па и кашљуцати, као |
p>– Дошла сам, знате, што ’но реч...{S} А, управо, да вам кажем: била сам на синоћној беседи... |
имам, а воду ће ми вући кир-Никола..{S} А ја и Гркиња, ми ћемо пити све тазе пиво; а њена деца |
е ђинђуве, перлице и шарену вуницу..{S} А новости имам да му кажем, да од другог ни за десет го |
господине Тимо!{S} Ћутаћу као риба.{S} А, верујте, што се мене тиче, не бих вам ни пребијене п |
стар зна, шта се овамо у земљи кува.{S} А знате ли, ко је завршио беседу?</p> <p>— Шта, зар још |
вно, да му то нисам допустити могла.{S} А он ми је, поред свега тога, забележио: „Успех ученица |
S} Сирота жена од муке се и пропила.{S} А и то је све масло те несрећне Гркиње, и то, што чича- |
аде баба. — Мене длан никад не вара.{S} А после ћеш се жестити.{S} Ево, гледај, свађа у кући!{S |
.</p> <pb n="297" /> <p>То беше све.{S} А кад би се после тога мало умирио, погладио би мало св |
ову; а овде му је право име ђинђуве.{S} А, касти, доста су и јефтине: мој побратим их купује у |
би, задовољно смешећи се, ишла даље.{S} А кад је прошла главну чаршију, и већ дућани постајаху |
, она ме воли и заљубљена је у мене.{S} А оно, касти, има у кога!{S} Истина, сам мало ушао, кас |
Кажу, да човек за ноћ оседи, остари.{S} А сироче постаје човек смишљен, озбиљан; и саме црте на |
, да се онде каје и да тражи помоћи.{S} А ако се нашла каква млада намигуша, која би желела да |
кроз мале и велике улице јурио кући.{S} А кад се дочепао своје собе, он леже на миндерлук, па ј |
ла се баба. — Иде као слеп за тобом.{S} А јесам ли ја казала?{S} Та мене никад није глава од сл |
к испустила с донесеном црном кавом.{S} А добри гости, да би све те учињене гиксове забашурили, |
да, а ове је године баш добро родио.{S} А, после, имаш и своју поштену службицу!{S} На тако јем |
итељског срца ублажи, поштено напио.{S} А као напит, прво се наљутио на своју Милку, што је цел |
ви Атињанин; онде је и науке свршио.{S} А ви сте, слатки Тимо, Сремац!...</p> <p>— Јест, касти, |
марширати, и не би им се гласа чуло.{S} А кад је већ зора свитала, и гости се, мало накресани, |
не може бити, него — љубавно писмо.{S} А, уствари, беше то неки ружно исписан пропис.{S} Тешко |
тељица, које ја тако ценим, као вас.{S} А што вас, опет, моја Јустина воли, госпо, то не можете |
е, моћи ће још коју поиграти у колу.{S} А сад, дабогда, у здрављу да се видимо и лаку ти ноћ!</ |
ујем у Лешњик.{S} Знате, послови су.{S} А, после, дужност.{S} Али ме задржа госпођа Јоханида; о |
! — храпавим гласом викао је старац.{S} А кад дете изиђе напоље, он покупи парчад од огледала, |
, велим, биће и то да је нека наука?{S} А право да ти кажем, мени је данашњи свет смешан!{S} Мл |
а сирота жена, куда ће, него к мени?{S} А и своји смо нешто, те, ето, од јутрошње доба једва са |
еља је копкало, шта ли то мора бити?{S} А и и стара госпођа узмучила се, и њу је голицало, и не |
Папраговој мајци и себи мајку наћи?{S} А село?{S} Њено детиње уображење није могло ниједне при |
ико само одликовања ради, ради ранга! — А кад је у кавани приметио и младога Папрага, који му ј |
, да су Маџари најцивилизанији народ! — А после додаде, скоро заједљиво, окренувши се Папрагу: |
е кир-Никола. — Добро, кад сте дошли! — А после се окрете осталим гостима, па, опет смејући се, |
, — ја нећу данас ручати, ја не могу! — А после додаде уздрхталим гласом: — Оче, ја сам слаба!< |
и лепа, млада, мужа — додаде врачара, — а после ћеш остати богата удовица...</p> <p>Стара врача |
о комбиновала, само ако узима куражи, — а старе су бабе у томе и од <pb n="326" /> лава куражни |
о ми, господине, — рече тихим гласом, — а друго су они!{S} Ми, иако имамо неких намера, жеља, с |
госпођа Јоханида с њиме да путује?... — А после додаде за себе: „Она му је, сиромаху, и поремет |
пи?</p> <p>— Олово! — понављаше Тима. — А да шта је срма, кад је ово олово?...</p> <p>Трговац г |
вас изела! — нашалио би се чича-Тима. — А, напослетку, нос и не приноси лепоти!...{S} Очи, очи! |
Ја бар мислим — рече поносито Гркиња. — А после сасвим грациозно рукова се са својим човечуљком |
тара госпођа, окуражена, пође и даље. — А онај професор!{S} Но, то је грозно, то је ужасно!{S} |
ња у тој намери довела, да је усрећи. — А гле Милчице! — рече, изненађена, Гркиња.{S} Али кад ј |
уна гнева, погледа на четврти разред: — А ви, господине, ви сте једна пијаница!{S} Ви сте један |
тељ Тима задовољно, па после настави: — А да ме није ко у господина тужио?...{S} Оно, касти, до |
јутрењом походом пријатно изненађен: — А камо наже, госпођо?{S} Не каза ми ни „Добро ти јутро, |
е, а зар ти и не мислиш данас ручати? — А после тога окрете мало у шалу: — Е, ви’те, господин-Т |
и ме, <pb n="352" /> а не знам, шта.“ — А, овако, сама и остављена, наслонила је своју малаксал |
ше за сто, наравно, гост у горње чело — а с леве стране кир-Никола, с десне Гркиња.{S} Кад су п |
Тај гуњац изадрт...“</l> </quote> <p>— А после тога долази онај други део:</p> <p>„Госпођице, |
ас сви гледају, да нам завиде!</p> <p>— А довече, кад се ваш даскало од вина умори?...{S} Имао |
ћи на беседу?</p> <p>— Ја јок!</p> <p>— А шта мислите, хоће ли учитељ Тима доћи овамо на каву?< |
ходан, то сам ја, драга браћо!</p> <p>— А знате ли ви, да ја у Бајковцу нисам могао ни 25 ђака |
на вјешалима ће се угушити!...</p> <p>— А то ће рећи — настављала је стара госпођа и даље своја |
S} Није ли то Богу плакати?...</p> <p>— А како се, опет, код мене понашао! — рече, заруменевши |
е један грубијан!{S} Ви сте...</p> <p>— А ви сте — рече четврти разред, отежући речи, — ви сте, |
у испије мјеште препеченице...</p> <p>— А знате ли ви, шта то значи? —- питала је стара госпођа |
о у голубице, хтедосте рећи...</p> <p>— А зар су у голубице пепељаве очи?...</p> <p>— Молим, мо |
ечење...{S} Шта ће нам више?..</p> <p>— А мелшпајз?....{S} Знате, у Новоме Саду ни обичан ручак |
ручак не прође без мелшпајза.</p> <p>— А ја сам мислио мало повише вина... па, касти, макар и |
мам! — рече, уздишући, Гркиња.</p> <p>— А имаш ли лево око од слепог миша, што је ухваћен у пећ |
дно дете дрхтало је од страха.</p> <p>— А што ова соба није спремљена, ха?{S} Што није опајана, |
ашње учитеље, осим оне маторе.</p> <p>— А нашто толика част? — питао је чича-Тима зачуђено. — Д |
каше усне, пакосно смешећи се.</p> <p>— А кир-Никола, он вам је био, по свој прилици, девер... |
се боји, е ће га ко похарати.</p> <p>— А шта ти је то, учитељ-Тимо2... — запитаће га један трг |
?</p> <p>Старац је само ћутао.</p> <p>— А знаш ли, шта је с гросмутерком?...{S} Кад се праштала |
е би ни на сам Божић огладнео.</p> <p>— А ја сам, ви’те, чула, да ракија отвара апетит?</p> <p> |
в, што га је за Ускрс спремио.</p> <p>— А гле, ево и чича-Тиме! — рече учитељ IV разреда. — Дед |
лила за читаву једну котарицу.</p> <p>— А, дакле, да од њих готовите мало по новосадски дунста? |
зи му се развукоше на смешење:</p> <p>— А зар не видиш?</p> <p>— Та видим — рече трговац; — рек |
мислио, како ћеш јој здравити?</p> <p>— А нашто то?...{S} Ја ћу онако по новосадски: егзабрукто |
се човек, који је у Пешти васпитан!...“ А после гласно додаде:</p> <p>— Господин Папраг, сутра |
удати!{S} Ја не смем питати: „За кога?“ А и нашто да питам, кад су мени сви људи једнаки?{S} Та |
леђи седео са својим зетом, није могао а да на толику њену ларму не плане: —- Само се ви покри |
и; али поред свега тога опет није могао а да истога вечера не покаже пред својим препреденим зе |
, уколико му понеку, с руског преведену а у читанци отштампану, причицу позамашно награђује; а |
лист; </l> <l>Гркиња је прљава, </l> <l>А паук је чист...</l> </quote> <p>— Јоханида се усмрдел |
</l> <l>Катраном се поноћ маже, </l> <l>А Гркиња:..{S} Лој козији </l> <l>На дебелу кожу слаже. |
а, </l> <l>Амор муња из облака; </l> <l>А обоје к мени жури, </l> <l>Та чисто би врхом стреле < |
</l> <l>Киша пљушти.. дика бежи,</l> <l>А под стрејом псето режи...</l> </quote> <p>— То, видит |
l:id="SRP18760_C6"> <head>VI.</head> <p>А после се уједанпут осмехну:</p> <p>— Што јест, јест, |
p> <p>Људи су и њега слушали... </p> <p>А кад је он свршио, изиђе на среду и лепа Гркиња.{S} Ст |
ква човека!{S} Но, лепа невеста!</p> <p>А кад је видела на столу поређане детиње играчке, она р |
на корњачи!{S} Али ни драма!...</p> <p>А после, погладивши учитељицу по округлој брадици, дода |
лико ли тек мора младожењи бити?</p> <p>А после се некако враголасто осмехну, узе капут, обуче |
..{S} Љубица је морала климати главом. „А ти, брајко,“ питала сам младожењу, „јеси ли вољан ову |
срећу чула, сваки ћифта запитао би га: „А, чича-Тимо, где су ти две класе“...{S} Људи су људи, |
х четири Циганина, а око њих се скупили абаџијски, терзијски, шустерски, опанчарски — и већ сви |
рјака!{S} Видео сам ја лепо, да су мене аванзовали у двадесетпету класу, са титулом „најстарији |
о миле воље; навукао је вина, да је сва авлија заударала на њега; а лепа Гркиња је намесила пал |
кицошки узе под руку, пропрати је преко авлије до малих вратница; а ту су опет застали, шапутал |
а сам вас изненадила? — скакућући преко авлије, подвикиваше весело Гркиња.</p> <p>Чича-Тима, ка |
огла гледати кроз прозор, кад је кућа у авлији?{S} И он хтеде нешто говорити, како би сумњичење |
прозор гледала; а кад је видела, да се авлијска врата отворише, она истрча пред учитеља Тиму:< |
а могао од ње измамити.{S} Тек кад су у авлију у помрчину изишли, некако му испаде за руком да |
него као и друге сељачке кућице: уђеш у авлију — коров, у башти — коров, на тавану такође — кор |
о много вештије него и прави полицијски агенти: од ње је само начелник могао дознати, како се к |
ајстор: све сама гола господа, трговци, адвокати и учитељи.{S} Ал’ учитељи као да су били у сво |
на, касти, нисам учио велике науке, али азбуку знао сам напамет, молитве такође, е, а граматика |
да своју гладну децу захрани, — донде у Ајглерову хотелу свира банда, младићи у финим чојаним х |
ел са беседама?{S} Докле се сиротиња из ајмашког краја, принуђена невољом и глађу, договара, шт |
погодим, све ми се чини да рече Шапраг, Акмак или...{S} Ха, сад сам погодио:{S} Папраг!...{S} П |
и, а за туђу нико и не мари, још гледа, ако може, да је у својој пакости здере и позледи...{S} |
оју речитост и оштроумље, да се беседа, ако је икако могуће, на највеселији начин бар до ујутру |
ено, погажено, треба да сам благодарна, ако ме ко у кућу прими!...</p> <p>Тужне су то мисли; те |
ите мало по новосадски дунста?...{S} Е, ако је баш тако, онда ћу је целу обрати...</p> <p>— Нећ |
<pb n="326" /> лава куражније, — дакле, ако узима толико смелости да му све што је замислила от |
иви, млади су, а век је дуг, па, богме, ако где у чему и буде мане, дотераће се, ујдурисаће се. |
ше. — И тај неће видети своје породице, ако је има...</p> <p>Али уствари није тако било, јер по |
и његове госпође, гледаћу да продрем и, ако не за ову годину, а оно за догодине, да им осигурам |
, на пример у Хомоље, у Црну Реку, или, ако је могуће, чак у Турску...</p> <p>— За вашу љубав ћ |
, више ти ни окусила нисам.{S} Могу ти, ако је по вољи, у длан и у карте гледати, како је теби |
што скорије, још ових месојеђа, удати, ако не желите да сама отиде...</p> <p>Чича-Тима је једн |
стотину, а нешто имам и сам; па, касти, ако узмогнеш, а ти гледај да ми колико до четвртка наба |
иља и љубичице, то је сељачки!{S} Него, ако немаш георгине, а ти узми црвеног божура и два-три |
да им осигурам премештај; тек, свакако, ако ја уживим, неће се та шкорава Гркиња дуго по Перков |
ује, да се не да описати!{S} Исто тако, ако купиш црне ципеле, а ти их белим трачицама и дугмић |
молићу!...{S} А има времена, људи смо, ако је, касти, било какве погрешке, поправиће се...</p> |
ете!</p> <p>— Има три — рече пандур, —- ако не буде година више; него је, душа ваља, и притврди |
ко се од њих његова кућа користи, т. ј. ако је неко учитељ у Крајини, па заборави о Светом Нико |
другог, него вас!...{S} И ја вам кажем: ако ми још овога месеца не купите црну свилену хаљину, |
..{S} Кад у школу ступи, он се насмеши; ако му прозвано ђаче зна лекцију, кир-Никола се задовољ |
капелан!{S} И то баш протин капелан!{S} Ако ништа у томе чину није лепо, а оно су бар приходи, |
жена, које нису њену помоћ тражиле.{S} Ако, н. пр., није која рађала, она јој је умела наћи чи |
есто и пева, али само црквене песме.{S} Ако је, н. пр., зимње време, он удари у „<title>Во Јорд |
чудим — рече, — где се и досад бави.{S} Ако га није што његова обожавана Гркиња задржала — дода |
кад знам напред, да ћете то учинити?{S} Ако ни за шта друго, а оно да се нагледате оног лепог д |
само ако би ми хтео позајмити?</p> <p>— Ако није више од стотину, могао бих ти учинити.{S} Свој |
рота је као луд за тобом!{S} Ја!{S} Ал’ ако те три-четири ствари не узимаш код себе, лако може |
ат оно, што је и моја стрина знала, ил’ ако није знала, тим је била од њега паметнија, онда изи |
детињег родитеља извуче понеки дукат, а ако је дете чиновничко, н. пр. начелниково, њему је зат |
балуце</hi> (најбоље крајинско вино); а ако је учитељ у Шумадији, па не дотера бар једног угоје |
ију, кир-Никола се задовољно насмеје; а ако не зна, он га повали, сирото дете плаче, а учитељ с |
мајстори, одмах за њима дођу учитељи; а ако се деси у вароши и неки учитељ из села, па се случа |
рновнику хтео да пољуби васпитатељку; а ако и то буде мало да је противу мужа расположи, <pb n= |
да се онде каје и да тражи помоћи.{S} А ако се нашла каква млада намигуша, која би желела да ни |
ева румен, па и „бледа месечина“; једва ако се кроз зеленкасту боју бистрог пеленаша провиде по |
ко сутра, са њиме насамо разговарим, па ако може што бити — лепо!{S} А не хтедне ли барем сто ж |
као нека славом увенчана глумица.{S} Па ако је још у путу срела некога од оних младих зврндова, |
од беде — забележи: „Успех добар...“ Та ако је ико у целој Србији од учитеља заслужио, да му се |
и ти све набројао, што сам пометала; те ако буде воља божја, да пође на боље...{S} А како твој |
звађено око каког липсалог шарова, само ако прими из њене руке част!</p> <p>Кад се Гркиња из го |
ара госпођа није лудо комбиновала, само ако узима куражи, — а старе су бабе у томе и од <pb n=" |
ти, овом приликом баш потребовало, само ако би ми хтео позајмити?</p> <p>— Ако није више од сто |
ика-Пају је радо предусретала, нарочито ако се десило да чича-Тиме није код куће било, е, онда |
ке школу...</p> <p>— И моји, богме, баш ако нису филозофи, ал’ бар толико знају, да би код поп- |
ж, као што га знате, јектичав...{S} Баш ако би вам било по вољи, могла бих и вас још ових фериј |
?{S} Дакле, и вина пошљите бар једно по акова, само од оног доброг, што га ви и мој Никола пије |
руг!{S} У којој бакалници нађеш макар и аковче, наћераћу ћифту, да га наштину испије мјеште пре |
Ево акта! </p> <p>И начелник му показа акт, којим се отпушта из учитељске службе; узроци беху: |
тписа на полеђини, да му је министарски акт саопштен, а рука му је дрхтала; образи му дођоше бл |
нисам мојим очима прочитао министарски акт!.,.{S} Он каже, да се отпустим из службе...{S} А, н |
и с друге стране на асталу стоје гомиле акта, а пред њиме само једно по табака исписане хартије |
г владања отпустим из службе!...{S} Ево акта! </p> <p>И начелник му показа акт, којим се отпушт |
ков!...</p> <p>— Ви, опет, нисте држали актерке у квартиру?...{S} Хе!...{S} Па нисте били бабиц |
е, ви, који сте још и тамо преко држали актерке у квартиру!{S} Само ви немојте ваш прчасти нос |
квених дјела наложио ми је, ево, својим актом, да вас са вашег неваљалог владања отпустим из сл |
што ти госпођа казује; ти си још млада, ал’, богме, има их које су и старије, па би, касти, пам |
ам била једанпут баш у Иригу на беседи, ал’ ово чудо!{S} Но, то ни у Турској нема!</p> <p>Чича- |
— И моји, богме, баш ако нису филозофи, ал’ бар толико знају, да би код поп-Арона могли капелан |
било ласно растати се са таком бундом, ал’ које што не беше зиме, а које што се надала да ће д |
она набељена, отрцана!{S} Она!..{S} Но, ал’ то је већ ужасно!{S} Па знате ли, о чему је та прот |
Будиму...{S} Ја сам у Атини учио школу, ал’ оно, што он зна, никад нећу знати!...{S} Гледај га |
ете се чича-Тими, па му бајаги пришану, ал’ тако, како ће и Папраг чути: „Диван младић!{S} Науч |
Уосталом, ја видим да ме ти не разумеш, ал’ буди бар за часак весео!...{S} Та ово је Бог — не з |
иње су очи као кувана лобода.</p> <p>—- Ал’ тек је, свакојако, лепша од мужа, што изгледа као н |
ја, знам!{S} Били сте ви и друго шта... ал’...</p> <p>— Ко?{S} Ја и друго што...{S} Ја!...{S} Г |
е истерали; можда би се удала, удомила; ал’, овако, ко ће узети обележену „неморалну“ девојку?. |
— Прота је као луд за тобом!{S} Ја!{S} Ал’ ако те три-четири ствари не узимаш код себе, лако м |
, да с њоме живи.{S} Лепа парада!...{S} Ал’ ће им и пресести!{S} Хоће, богами!{S} Скоро ће доћи |
се не расхлади...{S} Ха, ха, ха!...{S} Ал’ сам ја срећан човек|...</p> </div> <div type="chapt |
асти, по правди, ја и јесам крив!...{S} Ал’ откуд је она могла чути, да сам ја сто дуката дао у |
сувише младо, како ћу да га удам?...{S} Ал’, ето, она је навалила, да је удам, и ја је морам уд |
улом „најстарији учитељ у Србији“...{S} Ал’ ће да ми се клањају: и гросмутерка, и прота, и моја |
Мало сам се, касти, напио ракије...{S} Ал’ је шљивовица у тог Маринка, баш је, касти, ни у Сре |
ј Дунав на мој виноград навратити...{S} Ал би то дивно сирће изишло!</p> <p>Трговац гледаше, пу |
о стара човека примили на квартир...{S} Ал’ о томе ћемо друга пут проговорити.</p> <milestone u |
оспода, трговци, адвокати и учитељи.{S} Ал’ учитељи као да су били у својим посетама најтачнији |
у Левач и у Стиг, па да и оне знају.{S} Ал’ кад ви друкче хоћете, оно, касти, нека буде по вашо |
ће и устати — мислио је други.</p> <p>— Ал’, ено, не устаје, сиромах! </p> <p>И он са другом од |
} Јесте ли јели кадгод лободе?{S} Боже, ала вам је то јело!{S} Преко, тамо код нас у Срему, нај |
<hi>веди</hi> је она поправљала.{S} О, ала је дивно моја мајка умела писати!{S} Ја сам видела |
ога дуда?... -– И он је пољуби... — Их, ала је и тај месец безобразан, као год какво распуштено |
п, заиста бих га мојој Милци купио; ох, ала би јој то јасно црвенило према њену белом лицу доли |
старачки, цмокну у образ:</p> <p>— Ох, ала би лепо живели, кад би ме у квартир примили!</p> <p |
г гласа церека:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Ала је лола тај четврти разред!...{S} Хе, хе, хе!..{S} |
о, па уздишете, касти, — за мном|...{S} Ала би то била песма|...</p> <pb n="364" /> <p>— Па де, |
, да сам јуче код лепе Гркиње ручао?{S} Ала је то био ручак!{S} Онаке палачинке, касти, не једу |
пљеном чашом тек ће уздахнути:</p> <p>— Ала је то погана врућина!{S} Колико ли тек мора младоже |
ле, могло је седам баталијуна пиљарица, алваџија и бозаџија из турског и немачког царства домар |
ту и панталонама, само је на глави имао алев фес.{S} За њим уђе мајсторица: она беше у српским |
е у чаршију, да онде купи за десет пара алеве паприке и да натовари пуну торбу најновијих <pb n |
који још није заборавио на турски селам-алећ, или нека фрајлица, која је од неке куварице научи |
е терете који га муче, па често и пева, али само црквене песме.{S} Ако је, н. пр., зимње време, |
дили?</p> <p>— Опростите, драги колега, али ја нисам приметила да је кир-Никола чупав, знате.</ |
Истина, чича-Тимина Милка још је млада, али то има и своје добре стране: моћи ћете од ње као у |
..</p> <p>Чича-Тима хтеде пући од једа, али шта је знао?{S} Узе свој шешир, захвали се на ручку |
је као да је тиме већ покварена беседа, али Гаја берберин са мајсторицом и са још седам-осам <p |
собу.</p> <p>Соба јој беше мала, ниска, али са обичним сеоским намештајем: једна неофарбана клу |
начелник загрлио, она га је отискивала, али пажљиво, да га не повреди, не — увреди.</p> <p>— Др |
о је, наравно, и стара госпођа дознала, али сад је то није више нимало вређало ни једило; она г |
у ћерку, која је онде пред њим дрхтала, али се није с места помицала, нити је тренула.{S} Она с |
ене очи; у лицу је и по себи била бела, али да би добила и ону здраву румену боју, узела је још |
слабости нисам никад на себи приметила, али сам гледала понеку од мојих познаница.{S} Дође млад |
задовољства.{S} Гркиња је то приметила, али се чинила невешта и, сасвим обично осмејкујући се, |
понека би се од умора пустила из кола, али не да понос: но, то би тек лепо било, да се уморила |
која је кицошу на левом образу израсла, али се он, као опарен, трже, одступи два корака даље, п |
Те мисли нису приличиле њеним годинама, али сирото дете у нужди и невољи брзо сазрева до човека |
.. — Хтеде чича-Тима и даље да трабуња, али га Гркиња узе под руку и одведе у своју собу — на р |
ти!{S} Ја сам видела штампаних прописа, али баш ниједно слово није као моје миле мајке!...</p> |
није она? </p> <p>Неко куцну на врата, али некако незграпно,јако.</p> <p>— То није њена ручица |
братим беше добар човек; истина, ћифта, али ни упола себичан као данашња ћифтарија. <pb n="365" |
истина, од целога разговора баш ништа, али је толико схватило: да то, што јој отац у пићу сам |
бао да очима искаже, што му срце осећа, али то му није ишло од руке; он, дакле, приближи своју |
....{S} И тако гледајући у свога новог, али живосно уображеног, обожаваоца, правила је нове ком |
а је био средњег, лица доста правилног, али на такоме младоме лицу беше и сувише ситних бора, т |
пеци четири каве!{S} Изгубио сам!{S} Е, али ко би се, опет, сетио, да су за мустру узети пештан |
Изгубио сам литру ракије и четири каве, али ми није жао; бар ме је млади господин колега уверио |
смеј развучена, очи загасито пепељаве, али свагда сјајне, а оне танке борице око њих даваху им |
едморо деце, могла би се оставити моде, али је млада.</p> <p>Док је чича-Тима тако тужне мисли |
рвипут осетио да га Гркиња вара и лаже, али није имао толико храбрости, да јој то примети, него |
молити?“</p> <p>„Господине, жао ме је, али ја сам већ ангажована!“</p> <p>„Дакле корпу?“</p> < |
ма <pb n="372" /> лежала, поруменео је, али није имао куд, већ је мудро ћутао.</p> <p>— Сад је |
и наново преметала и јастуке и душеке, али ништа не поможе; напослетку је силом заклапала усиј |
Истина, касти, нисам учио велике науке, али азбуку знао сам напамет, молитве такође, е, а грама |
Како ћу га ја волети?{S} Леп је, веле, али ја не видим ту лепоту!{S} Моја мајка беше лепа, а л |
му беше још неочешљана, руке неопране, али зато у целоме створу њену беше нешто неисказано леп |
епрату, па би, чисто, на њу да намигне, али му петрахиљ смеће; а после јој све ближе долази и в |
опет уздахну.</p> <p>— Ствари су скупе, али ја ћу ти их дати, макар и за нешто старо.{S} Па кад |
ином богаташка деца... а у очима добре, али сиромашне, деце, трептаху сузе незадовољства.{S} Ве |
А после тога још нешто безобразно рече, али то нисам упамтила, само знам, да је после те средње |
ве да слиндари са себе, да се преобуче, али све беше доцкан!{S} Он није ни свој отрцани шешир с |
ку удавачу...{S} Девојче испрва ћуташе, али кад јој је отац пофторио то исто питање, она скоро |
а-Тима се спремаше да је наново пољуби, али на вратима се чуло кир-Николино кашљуцање, а затим |
<head>IV.</head> <p>Удар је био велики, али ватреној чича-Тиминој љубави није могао никаква вре |
из земљописа, истина, мало су храмали, али читанку и прва знања знали су ама као вода!{S} А у |
.{S} Та јуче сам вам задао целој школи, али од вас нико није умео тако лепо написати као мали А |
— Хтеде увређени старац и даље псовати, али га задржа будући зет...{S} Стара госпођа сва поцрве |
p> <p>— Цео вам програм не могу казати, али једно знам, а то је, да ће госпођа Јоханида осим пе |
дликовати проту, с њиме ћу и шпацирати, али само кад се смркне; нећу да ме оговарају и да износ |
свога обожаванога Шпартанца искресати, али све бадава, што је немогуће, не може ни бити!...</p |
Та оно, касти, не би требало ни хитати, али кад ви баш хоћете, оно нека буде!{S} Касти, требало |
<p>Лепа Гркиња хтеде и даље продужити, али кад је последње речи изустила, стара госпођа врисну |
е о земљу и већ их хтеде ногама газити, али их Милка, хитро као веверица, покупи и мету у своја |
<p>Чича-Тима је хтеде наново загрлити, али баш у том тренутку чу се на крају улице неко корача |
е красне жене, неће више никада женити, али се преварише, јер се он одмах после шест недеља с д |
озе!...</p> <p>Хтео је он још говорити, али се око њега толика граја подиже, да није умео ни ре |
е, у име отпоздрава, нешто проговорити, али које ракија, а које његова природна неспретност, не |
и познао стање и узроке његове болести, али он није умео ништа говорити; бленуо је мутним своји |
} Затим хтеде нешто и Гркиња да изусти, али у тај мах шушну сирота Милка из свога ћошета, откуд |
Тимине хаљине, па му рече, да може ићи, али да се најпре пресвуче.{S} Старац је слушао, пресвук |
а приличи једној скромној васпитатељци, али, уствари, она није била за тај позив: у њеној приро |
на; приђе му, по детињем обичају, руци, али он не допусти, да га у руку пољуби.</p> <p>— Добро, |
прошао, она му приђе, по обичају, руци, али он је ни погледао није.{S} Дете је гледало за њим т |
<p>И он је помилова по њеним старачким, али доста пуначким, образима. — Па де, кажи, дијете, ка |
не знам, да л’ ћу президијално, писмом, али депешом о томе да извјестим господина министра!{S} |
.{S} Трећи разред га опет гурну лактом, али ништа не поможе, он је баш хтео све да изговори:</p |
нама није ниједан могао бити задовољан, али су сви ћутали и нико не смеде ревизору ни беле прим |
p> <p>Код кир-Николе беше сто намештен, али само за њих троје, а деца ће, наравно, да не би раз |
словију, старином је, истина, Цинцарин, али се родио у Будиму.{S} Млад, пун учтивости, милина т |
многом којечем није са четвртим слагао, али га је у многоме, опет, волео, узе га под руку, па, |
ко би сумњичење старе госпође оповргао, али их у томе стиже фамилијаз.{S} Беше сасвим блед и за |
...</p> <p>Учитељ IV разреда се смејао, али не чича-Тимину хвалисању, него му беше смешно како |
и на врата.{S} Старац се испрва отимао, али напослетку морао је већој сили попустити.{S} Утоме |
то да одговори.{S} Он би, истина, знао, али где је срца, да се свом идолу противи...{S} После с |
и стајао.{S} Он је имао и чистије руво, али га не хтеде тога дана обући, јер није мислио из кућ |
авало њене младе године.{S} Лице младо, али свака цртица показиваше тврду вољу и сталност, која |
к што је више пије, све би је више пио, али, касти, онако без хлеба.{S} Ха, ха, касти, ја вас о |
ао...{S} Истина, мало вас је искрмачио, али то се даје израдирати...{S} Ево овако!...</p> <p>И |
оказа на дете, које је једнако спавало, али које се сваког тренутка могло и пробудити.{S} Чича- |
.{S} Овоме је много штошта недостајало, али се она по могућству трудила, да све те природне ман |
>Једног дана донесе му писмоноша писмо, али га он није умео прочитати.{S} Учитељ трећег разреда |
p>Сакупљени гости се згледаху зачуђено, али нико га не хте узнемиривати у говору, само његов је |
рече Гркиња, — дете је мало напуштено, али ће код нас доћи у ред; а, после, наћи ће се, ваљда, |
ало што није уштинуо своју проводаџику, али се опет трже; а, после, и као добар богословац, ниј |
еца су се, истина, мало бекељили на њу, али нико, па ни сами сељачки пси, који су је, урлајући, |
сретао људе, који му се уљудно јављаху, али он као да их ни видео није; шешир је набио на очи, |
да, по обичају, изгрди своју мезимицу, али кад је видео обожавану Гркињу, он се, онако пијано, |
бије, чинило му се да је насред гробља; али кад је отворио очи, онда се уверио да је у својој с |
јој се суза преко белих образа котрља; али он беше више сам собом и Гркињом занет, него да би |
еку два-три пута и ја био гост на њима; али за шта су те беседе и од какве су користи <hi>оваке |
дало је као да више оца жали него себе; али не рече ни речи, само што је дубоко уздахнула, а чи |
он се спремаше да га под капут сакрије; али кад му га економ ишчупа из руку, он се продера на њ |
ладенцима, и њиховој својти, у здравље; али ја сад желим, уколико ми силе допуштају, да наздрав |
уче.{S} Старац је слушао, пресвукао се; али кад дође да преда шлафрок, то му би криво, те се ис |
е цивилизованом свету узакоњене, класе; али међу учитељима, ту не би требало да тако што постој |
није био виолиниста, то је све могуће; али да му је кћи, што је била за Страхинића бана удата, |
а све Папрагове комплименте одговарати; али није имао куд, морао је мало сести, <pb n="340" /> |
дан по један у потпуноме мраку бледети; али прота, као да се повампирио, добиваше све јаснији и |
се то у школи...{S} Тако је то, касти; али сад јаја какоћу, а кокошке ћуте!...{S} Па нека ми к |
у стара госпођа у многоме могла помоћи; али се узјогунио и не хте тражити њезиних препорука, па |
зговорена!{S} Говорио сам вам о музици; али не треба то; та, ево, последњи тренуци ове значајне |
е Гркиње, да какогод у чему не погреши; али поред свега тога опет није могао а да истога вечера |
ога спавања био мало надувен и туробан; али кад је видео Гркињу, трудио се по могућству да се в |
са својом домаћицом одгртао и загртао; али као главни производ, који га је и прославио и лепу |
и, јамачно, покварио цело пријатељство; али, на срећу младенаца, он то није чуо, а Папраг, као |
њен дебели <pb n="306" /> муж појавио; али кад никога не виде, а она га зачуђено запита:</p> < |
кувала, све би то њен пољубац засладио; али знам ја, да ће она мало друкче почастити.</p> <p>За |
не бих вам ни пребијене парице тражио; али баш и сама њена будућност зависиће од тога.</p> <p> |
на своја места, а све по старешинству; али се весеље није могло продужити.{S} Прота је ћутао к |
д самог Перковца до у Миличево пружају; али госпођа Гркиња није за онда наумна била да се лепом |
аког разговора чича-Тима оде у чаршију; али се није по њој ни десет минута шетао, а у дивно рум |
у, она се хтеде удалити, <pb n="347" /> али он викну, јутрењом походом пријатно изненађен: — А |
анци.{S} Ја сам вам и сувише казала!{S} Али сам уверена, да ви то моје поверење нећете на зло у |
могао успети да ове чергаре растера!{S} Али, свакако, гледаћу да осети; познаће и он, ко је ста |
да је на њој меса колик’ на корњачи!{S} Али ни драма!...</p> <p>А после, погладивши учитељицу п |
лазите?{S} Е, то ми је, заиста, жао!{S} Али на беседи, ту ћемо се на сваки начин још вечерас ви |
ојим!{S} Деца ми знају све као воду!{S} Али ће и упамтити, верицу им дечју, кад су учили код Ђо |
Баш сам се наспавао, ха, ха, ха!...{S} Али ме мој мали Аристид пробуди.{S} Хи, хи, хи!{S} Баш |
уздишући!</p> <p>— Јесте, душице!...{S} Али... — уздисао је прота... — ја морам одлазити, а так |
ко господски!{S} Лепо!{S} Отмено!...{S} Али све бадава, дете је сувише младо, како ћу да га уда |
корпу?“</p> <p>„Молим!{S} Молим|...{S} Али за љубав моје мајке!“</p> <p>„Па, госпођице, где ће |
сам о феријама у резиденцији била...{S} Али даље вам не смем говорити, историја је сасвим љубав |
ем да би га појеле за недељу дана...{S} Али шунке, па после бело вино...{S} Верујте, господине, |
равим, да ми је отаџбина несрећна...{S} Али какву они имају цел са беседама?{S} Докле се сироти |
е, како јој је баш све од потребе...{S} Али у тај мах свега нестаде, и лепа Гркиња почиваше у н |
ар је тајна, тиче се части, знате...{S} Али даље ни речи...</p> <p>Учитеља је копкало, шта ли т |
та; он, опет, флегма до крајности...{S} Али у једноме су се опет слагали: кад је, н. пр. она у |
ула, још нисам таке сласти окусио...{S} Али кад помислим какве су их ручице месиле, онда се не |
м смеху и пљескању, распусти коло...{S} Али и јесу здраве паланчанке!{S} Свака је пуна, једра, |
ли и пољуби обожавану посетитељку...{S} Али га она мало строжије погледа и једним мигом му пока |
е је Гркиња спремила за чича-Тиму...{S} Али, шлафрока не дам!</p> <p>И он се спремаше да га под |
!..{S} И чича-Тима је опет цмокну...{S} Али се уједанпут трже и седе сасвим замишљено на своје |
о којима је цео онај дан премишљала.{S} Али све бадава: чича-Тима, чика-Паја, браца-Трајко цркв |
м бојама у тузи њеној утешити могла.{S} Али напослетку, љуљана теретом туге своје, опет је засп |
д, где је одмах настала нема тишина.{S} Али тај мир трајао је само неколико минута, а после се |
Милчице! — рече, изненађена, Гркиња.{S} Али кад јој је видела очи, како су црвене и исплакане, |
е се, да се мало по чаршији прошета.{S} Али пре него што ће свога дебелога Шпартанца оставити, |
је!...{S} Само, касти, још је дете.{S} Али кад је баш тако суђено... е, па оно... — И он опет |
вали, то вам нико не би умео казати.{S} Али да је био прост као секира, о томе би вас најмање п |
а у пасуљ гледати, врачати и бајати.{S} Али у самоме Перковцу, и осим таких ситница, беше једно |
и. — Још сутра навече ћеш је добити.{S} Али мораш ми још казати, каква је љутина у кући и какви |
ичној дужности никуд морао одлазити.{S} Али, као и остале, тако му је и овај план лепа Гркиња п |
кажу, могао би им човек и опростити.{S} Али кад они пију шампањера, играју валцера, мазе се с д |
тно његово имање мора мени припасти.{S} Али не превари, стара намигушо!{S} Уме се Папраг и сам |
, а учитељ трећег разреда Банаћанин.{S} Али кад се човек размисли, <pb n="322" /> то беше као ј |
има је једнако зачуђено у њу гледао.{S} Али тај његов поглед није њу ни најмање узнемирио.</p> |
а чича-Тимин <pb n="329" /> одговор.{S} Али чича је једнако ћутао оборених очију, а на лицу си |
е, послови су.{S} А, после, дужност.{S} Али ме задржа госпођа Јоханида; она ме је, као чланица |
и сркаше задовољно своју црну каву.{S} Али није дуго седео сам, наскоро за њим дође и учитељ ч |
овице, — ту не беше краја оговарању.{S} Али све то као да се лепе Гркиње ништа није ни тицало.{ |
боко, а после погледа у бледи месец.{S} Али шта то би месецу?...{S} Он се некако искривио, па д |
госпођице, где ћемо се моћи видети?{S} Али само, са многих разлога, насамо?“</p> <p>„У Марциба |
и се још који дан у Перковцу бавити?{S} Али што и питам, кад знам напред, да ћете то учинити?{S |
вас — рече Гркиња, као мало прекорно, — али се надам, да кад се амо доселите, да тако што нећет |
адржала — додаде, смејући се, учитељ. — Али будите уверени да ће доћи.</p> <p>— Јесте ли ви баш |
...{S} Та ово је Бог — не знам, зашто — али све теби за љубав учинио: оној маторој, што је свим |
p>— Само она матора вештица!..</p> <p>— Али сам јој и очитао — рече чича-Тима. <pb n="346" /> — |
ћи, а за даље је моја брига...</p> <p>— Али,стара госпођо, — рече учитељ, — каква ли је оно мал |
ма морам и спремати — дакле...</p> <p>— Али — прекиде му реч Гркиња, — кад чујете, да ћу на бес |
, што га ви онако радо једете?</p> <p>— Али молим, господине, немојте се наћи увређени, ја, као |
оје зимско „<title>Во Јордање,</title>“ али се уједанпут трже, лице му доби израз зле воље, и о |
о муж, несрећниче неосетљиви?...</p> <p>Али на све те псовке кир-Никола није ни речицом одговар |
ти своје породице, ако је има...</p> <p>Али уствари није тако било, јер после десетак дана чича |
оказати; а ту ми је сведок и силан Влах Алија.{S} Та зар би се он заљубио у њу, да није била му |
е, па какве ти речи не говори три сата, ама баш ниједну да му не разбереш!{S} Стајао сам некако |
може дете удавати?</p> <p>— Дете?...{S} Ама да видите, како умилно погледа у ове практиканте, ш |
ео, нико не хте од свију тих посластица ама баш ни окусити.</p> <p>Кад су се гости, добро угреј |
олу није баш много посећивао, иако није ама <pb n="350" /> баш ништа од свега разумео, морао је |
p>Начелник је од чуда зинуо и није умео ама баш ништа проговорити.{S} То, што је чуо, беше за њ |
мали, али читанку и прва знања знали су ама као вода!{S} А у протоколу стоји забележено: „Успех |
инације о својој лепшој будућности. — У Америци, веле, има попова и од нашег пола, па што, као, |
ало прекорно, — али се надам, да кад се амо доселите, да тако што нећете више ни покушавати...< |
е по тим осветљеним просторијама тамо и амо гурали, не изгледаху му као прави истински људи; чи |
поздравља.{S} Па, касти, она се, откако амо дођосмо, лепо и поучила; сад већ и не уме да гледа |
научену песму:</p> <quote> <l>Амор иде, амор лети,</l> <l>У рукама стрелу држи... </l> <l>Сад п |
цију:</p> <pb n="344" /> <quote> <title>АМОР.</title> <p>ЉУБАВНА ПЕСМА,</p> <p>сачинио Никола Г |
одужаваше научену песму:</p> <quote> <l>Амор иде, амор лети,</l> <l>У рукама стрелу држи... </l |
<l>Стрела лети, стрела ј’ лака, </l> <l>Амор муња из облака; </l> <l>А обоје к мени жури, </l> |
ако по новосадски, раширила свој зелени амрел, пустила дугачке шлепове, да се по прашини вуку; |
p>„Господине, жао ме је, али ја сам већ ангажована!“</p> <p>„Дакле корпу?“</p> <p>„Молим!{S} Мо |
о није умео тако лепо написати као мали Андрица!{S} Он је и вашу мајку написао...{S} Истина, ма |
ара апетит?</p> <p>— Оно, касти, отвара апетит, те човек што је више пије, све би је више пио, |
А ја сам, ви’те, чула, да ракија отвара апетит?</p> <p>— Оно, касти, отвара апетит, те човек шт |
смехну, а после, сетивши се секретарова апетита, поче сасвим забринуто говорити:</p> <p>— Спана |
као имендан свога оца — читало у цркви апостол...{S} То је, наравно, све госпође, а, богме, и |
на код мене, па је још о Духовима читао апостол...{S} Чорба, сарма и печење...{S} Шта ће нам ви |
ади богословац није ни чуо, те је своје аргументе о учитељским класама и даље својом обичном на |
авао, ха, ха, ха!...{S} Али ме мој мали Аристид пробуди.{S} Хи, хи, хи!{S} Баш је хунцфут!...</ |
само што своје биргере, бирократе, па и аристократе, на класе дели и одликује, него и сами келн |
фи, ал’ бар толико знају, да би код поп-Арона могли капеланисати; о томе ће се и сам ревизор ув |
ијана будала обећао?</p> <p>— Шта, моја Аспазијо?{S} Хи, хи, хи!{S} Мал’ не рекох, аспидо!{S} Ш |
азијо?{S} Хи, хи, хи!{S} Мал’ не рекох, аспидо!{S} Шта ти је обећао?</p> <p>— Да ће ми купити о |
ас устајати и зато мора за доњим крајем астала седети.{S} Чича-Тима је одмах на крају миндерлук |
ом; а чича-Тима ухватио место за једним асталом близу корманоша, па онде простро своју шарену м |
левати.{S} Што ’но реч, док је чорба на асталу, треба је кусати.</p> <p>— Оно, касти, од сутра |
то јој је прота подоносио: пред њоме на асталу стојало је пуно најскупоценијег посуђа, на друго |
слоњачи.{S} С једне и с друге стране на асталу стоје гомиле акта, а пред њиме само једно по таб |
настрану, зграби оне хартије, што су на асталу стојале, па, и не гледајући их, поче у својој ра |
ркоси; а кад је Гркиња приступила ближе асталу и већ хтеде својом сувом руком да зграби поређан |
у мараму и нешто из ње вади, па ређа по асталу, а кад му се ко од путника приближи, он брижљиво |
еда-Спире, узео је четку, очеткао своју атилу, умио се, загладио косу, попио је каву и спокојно |
Јохиниде, а он у Будиму...{S} Ја сам у Атини учио школу, ал’ оно, што он зна, никад нећу знати |
тити; а мој дебели даскало, он је прави Атињанин; онде је и науке свршио.{S} А ви сте, слатки Т |
!</p> <p>— Бриге, бриге, госпођо!...{S} Ах, кад помислим како бих лепо код вас живео, да нема.. |
зраку, трептала је једна суза.</p> <p>— Ах, да ми је мајка у животу!</p> <milestone unit="subSe |
гуша, која би желела да никако не рађа, баба је и од тога знала чини.{S} И за крађу, и за љубав |
употребљено било, а без икакве користи, баба је говорила о тешким гресима и упутила би је у как |
праве себи појасеве, и даде га баби.{S} Баба га прегледа добро са свију страна, дуну у њега три |
унутра у кући потмуло је кашљала стара баба.{S} Кад је Гркиња кућна врата отворила, једва је м |
та Гркиња једва на ногама држала.{S} Та баба, коју је наша декламаторка походила, беше у целоме |
угласно Гркиња.</p> <p>— Биће! — додаде баба. — Мене длан никад не вара.{S} А после ћеш се жест |
оја лепа госпођо!{S} Сад! — говорила је баба, — само док изручим овај пепео из тигања.{S} Е, шт |
глава од слепог миша преварила! — Утоме баба скиде тигањ с ватре, остави га настрану, а после у |
то није више ни за шта — пренемагала се баба, — изношено, благо стрини!{S} Та ону твоју стару б |
А како твој чича-Тима, ха? — смејала се баба. — Иде као слеп за тобом.{S} А јесам ли ја казала? |
а...</p> <p>— Лепо, лепо! — церекала се баба. — То је морал!{S} То је учитељско владање!{S} Пре |
а ћилим.</p> <p>— Данас је петак — рече баба; — јутрос како сам мало зелених краставаца јела, в |
> <p>— Љубав је превртљива ствар — рече баба. — Прота је као луд за тобом!{S} Ја!{S} Ал’ ако те |
м си ми добром дошла, госпођо? — питаше баба промуклим гласом, мешајући нешто по тигању, који ј |
ом држала. — Да није опет она мука? — И баба пажљиво посматраше јако удубљене црте на мршавоме |
казивање била потпуно уверена, — та њу баба још није никад слагала!{S} И кад ће се чича-Тима у |
а член купио свилену хаљину, и то је од бабе већ унапред дознала; и у свему осталом се по савет |
га било! — него слуша, шта му којекакве бабе трабуњају...</p> <p>Тек кад је она својим оштрим г |
ла, само ако узима куражи, — а старе су бабе у томе и од <pb n="326" /> лава куражније, — дакле |
ештеници праве себи појасеве, и даде га баби.{S} Баба га прегледа добро са свију страна, дуну у |
ће новци из куће?</p> <p>— Хоћу, благо баби!{S} Хоћу, лепа моја госпођо, само душу мало да одм |
ом задовољна, растадоше.{S} Гркиња је у бабино казивање била потпуно уверена, — та њу баба још |
а, која је, међу нама речено, у Срему и бабица била, узалуд се трудула, да чича-Тими учитељу до |
квартиру?...{S} Хе!...{S} Па нисте били бабица?...{S} Ха!...{S} Лепе су то историјице, тек хајд |
ти нос свугде забадати!{S} Ви, ислужена бабицо са отрцаном дипломом!{S} Касти...{S} Ви!... — Хт |
а Бог поживи цео учитељски еснаф!...{S} Бабу ослон’те на мене, знам ја, како ћу се њојзи освети |
ња кућна врата отворила, једва је могла бабу и назрети; онде, поред ватре, чучала је та стара ж |
ји је мало уфитиљио. —- Ђаво нек носи и бабу и секретара!{S} Њој, дабогда, пресело моје вино, а |
ло ушао, касти, и у године; зар је краљ баварски, опет, био млађи од мене?{S} Па како га је Пеп |
>— Ја се чудим — рече, — где се и досад бави.{S} Ако га није што његова обожавана Гркиња задржа |
наумна била да се лепом божјом природом бави, да се диви шареним ливадама и загаситом зеленилу |
.{S} Он је човек који се више политиком бави, него школом и просветом.{S} Просвета га се утолик |
Па хоћете ли се још који дан у Перковцу бавити?{S} Али што и питам, кад знам напред, да ћете то |
ен младић!{S} Васпитан младић!...{S} Е, бадава, види се човек, који је у Пешти васпитан!...“ А |
божаванога Шпартанца искресати, али све бадава, што је немогуће, не може ни бити!...</p> <p>— И |
дски!{S} Лепо!{S} Отмено!...{S} Али све бадава, дете је сувише младо, како ћу да га удам?...{S} |
је цео онај дан премишљала.{S} Али све бадава: чича-Тима, чика-Паја, браца-Трајко црквењак, па |
</head> <p>Сутрадан беше на лађи између Базјаша и Београда пуно путника, који су путовали своји |
/p> <p>— О, господине прото!... — рече, бајаги плашљиво...{S} Ко би се томе надао, у ово доба н |
се диже нестрпљиво са столице, па поче бајаги спремати: јастуке је разбацивао с миндерлука на |
пуно поноса, окрете се чича-Тими, па му бајаги пришану, ал’ тако, како ће и Папраг чути: „Диван |
на, која зна у пасуљ гледати, врачати и бајати.{S} Али у самоме Перковцу, и осим таких ситница, |
лену у силне свеће и фењере, који су на бајиру и по улицама светлели.</p> <p>И при чистој свест |
ом из Јеладе, чича-Тима Сремац, онај из Бајковца Гружанин, а учитељ трећег разреда Банаћанин.{S |
им вечеру, на којој ће бити и учитељ из Бајковца, а ту је и васпитатељка из Трновника; позвала |
браћо!</p> <p>— А знате ли ви, да ја у Бајковцу нисам могао ни 25 ђака скупити, и то све због |
пица соли.</p> <p>Кад је чича-Тима сео, бакалин извади ћутећки кесу иза појаса, па му пажљиво и |
у, и ту поклонио десет-дванаест пута, а бакалин га је својим паметним очима, смешећи се, од гла |
гроша туце.</p> <p>Папраг се збунио, а бакалин, који је у свему био мудар и окретан, да би га |
="366" /> <p>— Треба, побратиме, — рече бакалин, — и ја ћу ти донде све што ваља спремити, само |
своје деце!</p> <p>— Дао је Бог — рече бакалин.</p> <p>— Мени би, касти, овом приликом баш пот |
огледао...{S} Трећи дућан у вароши беше бакалница његова неког побратима; она је била чувена са |
у чаршију; онде се навртатио на две-три бакалнице и у свакој је попио по две-три грке ракије.{S |
а за читав перковачки округ!{S} У којој бакалници нађеш макар и аковче, наћераћу ћифту, да га н |
ма са својим зетом упоредо оде управо у бакалницу, своме побратиму.{S} Папраг се, по обичају, и |
чича-Тима са својим побратимом вратио у бакалницу, затекоше младог богословца, где преврће неки |
пословима; неки су, наслоњени на големе бале трговачког еспапа, сасвим безбрижно пушили, или су |
е зове пред кућом од дрвета начињен као балкон.</note> <note xml:id="SRP18760_N3">Безобразник.< |
ој години, донети бар једну петачку <hi>балуце</hi> (најбоље крајинско вино); а ако је учитељ у |
да му је кћи, што је била за Страхинића бана удата, да је она умела у трумбету свирати, то вам |
продерани од сламе шешир, као да ће га Банаћанин на плеву за страшило, а, овамо, се једнако це |
ковца Гружанин, а учитељ трећег разреда Банаћанин.{S} Али кад се човек размисли, <pb n="322" /> |
храни, — донде у Ајглерову хотелу свира банда, младићи у финим чојаним хаљинама, госпе и госпођ |
ракије и четири каве, али ми није жао; бар ме је млади господин колега уверио, да су Маџари на |
ава лорфа!...{S} А ја?...{S} Хе, хе!{S} Бар сам округла и пуначка!{S} Па је л’ тај чича-Тима сл |
у овоме пијаноме Перковцу починише!{S} Бар да је на њој меса колик’ на корњачи!{S} Али ни драм |
адици, додаде, враголасто смешећи се: — Бар да јој на грудима толико сала, колик’ на твоме подв |
моји, богме, баш ако нису филозофи, ал’ бар толико знају, да би код поп-Арона могли капеланисат |
S} Стога је чича-Тима тврдо закључио да бар за неко време свако друштво избегава, а то је <pb n |
, него у њином мажењу и кривљењу.{S} Ја бар, кад пијем, имам некакве цели; хоћу нешто да пребри |
, кад је ишла на венчање...</p> <p>— Ја бар мислим — рече поносито Гркиња. — А после сасвим гра |
ашти...“</p> <p>— И т. д. и т. д.{S} Па бар да не кажу: „У корист <pb n="339" /> страдајуће бра |
ако је учитељ у Шумадији, па не дотера бар једног угојеног вепра, — тај, богами, нека се не на |
напредак, добри гости у кући, а годишње бар десет учитељских класа у џепу!</p> <p>Трећи разред |
чера без вина?{S} Дакле, и вина пошљите бар једно по акова, само од оног доброг, што га ви и мо |
ја видим да ме ти не разумеш, ал’ буди бар за часак весео!...{S} Та ово је Бог — не знам, зашт |
итних бора, те да би се могло лепим или бар пријатним назвати.{S} Уста му беху свакипут на смеј |
а ти то учиним, него други; код мене си бар сигуран да нећеш изићи на глас.{S} Па колико ти тре |
оли, или најдаље о новој години, донети бар једну петачку <hi>балуце</hi> (најбоље крајинско ви |
а што, као, не би и у Србији могла бити бар једна жена капелан!{S} И то баш протин капелан!{S} |
о је икако могуће, на највеселији начин бар до ујутру продужи, те су због тога позвали Цигане у |
ји...{S} Но, но, немојте тајити, ја вас бар познајем!</p> <p>— Што јест, јест, касти, баш сам с |
чудим, како досада нису саставиле тужбу бар са две хиљаде потписа, да се хапси, или да се из ов |
о ништа у томе чину није лепо, а оно су бар приходи, да лепши бити не могу!{S} Умре неко, напла |
може што бити — лепо!{S} А не хтедне ли барем сто жућака уз његову Милку дати, на част му девој |
ном начелником просвете, није приметила басамаке, који су водили на доњи бој; поче се, онако по |
у Цигани дунули у зурле, могло је седам баталијуна пиљарица, алваџија и бозаџија из турског и н |
ло, о, господине! </p> <p>И лепа Гркиња бацаше чезнуће погледе на <pb n="305" /> свога госта.{S |
<p>— Ето ти капице, носи је! — И он му баци малу белу капицу у образ. — Шта би рекла Гркиња, д |
} Утоме му и шешир паде с главе, они га бацише за њим у блато; а старац, кад га није могао наћи |
и теби није лоше?</p> <p>Стара госпођа, баш као неко невинашце, обори очи и гледаше преда се; а |
е...{S} Ал’ је шљивовица у тог Маринка, баш је, касти, ни у Срему нема!</p> <p>Док је он тако т |
Чича-Тима је одмах на крају миндерлука, баш до њене столице, заузео место; а с тога места ни оп |
ковачким сплеткама на површини пливала, баш као она масна ђинђувица на дебелој говеђој чорби ил |
а умем стихове правити, као ваш Никола, баш бих направио један стих, касти, како сунце залази — |
е весело тапкала својим мршавим рукама, баш као дете које се радује Божићу.{S} Напротив, Милка |
лник се, касти, измиче, а он за њим; е, баш мишљах, да ће се на сокаку побити!</p> <p>Кад се чи |
м, како и коме, ја бих се тужила.{S} Е, баш ми утуче срећу, Бог га убио! — И заиста, сирота дев |
одиста намеравају беседу давати?{S} Е, баш сам радознао, како ће испасти!{S} Шта ће и ко ће шт |
е куљао је из њега као из табарке. — Е, баш сам, касти, на вас мислио, чедо моје бело!{S} Моје |
то тако иде у бесконачност.</p> <p>— Е, баш кад тако у тим класама уживате — смејао се учитељ I |
д Ђоке школу...</p> <p>— И моји, богме, баш ако нису филозофи, ал’ бар толико знају, да би код |
кога смо белегу још код врачаре видели, баш никако да одступе од ње.{S} Најпосле, око пола ноћи |
е и господина Тиме!..{S} Е, јесте чули, баш сте нас иберашовали!...</p> <p>Чича-Тима се смејао, |
ва за пару продаје...{S} Е, јесте чули, баш ми се једу кисели краставци!...</p> <p>— Болест вас |
ам тако могао једну греду усавјетовати, баш као и тебе...{S} А то је: удри грашком о дувар!...< |
ради капиџик, стаде се весело кикотати, баш као нека безбрижна млада кокета, којој сав живот у |
ме, додајде ми једну грку!{S} Е, касти, баш ме угуши ова данашња врућина!{S} Све ми се чини, ка |
знајем!</p> <p>— Што јест, јест, касти, баш сам са тим човеком задовољан; нобл човек, васпитан |
олим!...{S} У лепе Гркиње су плаве очи, баш као небо плаве...</p> <p>— Варате се, господин-коле |
.{S} Ох, та прашина, да се човек угуши, баш ме умори!...</p> <p>И није лако по тој јунијској пр |
; стари људи приповедају, да су једном, баш некако четресосме године, видели, како Талијани кро |
ерну школу!{S} Е, јес’ чуо, деда-Спиро, баш ти завидим на тим твојим полићима.{S} Здравља ми, С |
се у Перковцу о мени говори?...{S} Ето, баш о Духовима била сам у цркви, а за мојим леђима шапу |
пред г. секретаром оговара, а секретар, баш као велико звоно, грми: „Неспособан!“; после моли к |
ње; а то све зато, што ме не уважавају, баш као и она препредена Гркиња.{S} За њу сам већ скрој |
ку не разби огледало, што је на дувару, баш поред Св. Димитрија, висило.{S} Ту се старац још ви |
рећи ће Ђока, учитељ трећег разреда, —- баш га се ништ’ не бојим!{S} Деца ми знају све као воду |
више; него је, душа ваља, и притврдио: баш лепо ти тај зна све до корица, па као вода напамет. |
посећивао, иако није ама <pb n="350" /> баш ништа од свега разумео, морао је тврдити да разуме |
љкују; а десном страном, <pb n="296" /> баш поред плотова, љубав је прокрчила стазу, па где је |
радуса лепши и од вас!...{S} Хе, хе!{S} Баш кад хоћете да вам кажем...</p> <p>— Од мене...{S} О |
мали Аристид пробуди.{S} Хи, хи, хи!{S} Баш је хунцфут!...</p> <p>Чича-Тима хтеде пући од једа, |
> <pb n="321" /> <p>— Хе, хе, хе!...{S} Баш ће ово да буде вечера!{S} Ха, ха, ха!{S} Та ни кад |
церекање...</p> <p>— Хе, хе, хе!...{S} Баш сам се наспавао, ха, ха, ха!...{S} Али ме мој мали |
а муж, као што га знате, јектичав...{S} Баш ако би вам било по вољи, могла бих и вас још ових ф |
ах старац! — говорио је трећи разред. — Баш га ништа не може разведрити ни ожалостити!...{S} Хе |
ено посматраше.</p> <pb n="394" /> <p>— Баш вам ружно стоји!... — рече чича-Тима. — Шта би река |
олеге, учитеља трећег разреда:</p> <p>— Баш никакве уљудности не знамо, драги пријатељу! — шапу |
не беше јој лако тајну чувати:</p> <p>— Баш кад сте тако навалили, могла бих вам нешто и повери |
ар учитељ да изгуби две класе?</p> <p>— Баш ми изиђоше на врх главе те ваше две класе — рече уч |
ћи ћу и сама!...{S} О, зла неваљалца, а баш ме је за срце ујео..{S} Таке увреде!...{S} Нечувено |
а какве ти речи не говори три сата, ама баш ниједну да му не разбереш!{S} Стајао сам некако пре |
нико не хте од свију тих посластица ама баш ни окусити.</p> <p>Кад су се гости, добро угрејани, |
челник је од чуда зинуо и није умео ама баш ништа проговорити.{S} То, што је чуо, беше за њега |
S} Зато је изабрала перковачка омладина баш та три најчувенија зурлаша, да јаве отменијем перко |
ког удовца мало ватреније погледала, па баш и кад би неку хаљину од ког обожатеља примила, он с |
би много улепшао једно женско лице, па баш да је и од оних киселих краставаца, што их чича-Јов |
разумеваше, истина, од целога разговора баш ништа, али је толико схватило: да то, што јој отац |
оче нешто замуцкивати, а после се ућута баш као риба и не проговори ни речице.{S} Затим хтеде н |
стано ласкала, <pb n="327" /> као да је баш збиља у њега и заљубљена, а и чика-Пају је радо пре |
Само, касти, још је дете.{S} Али кад је баш тако суђено... е, па оно... — И он опет ућута, неси |
Турској нема!</p> <p>Чича-Тима, који је баш за гросмутеркини леђи седео са својим зетом, није м |
се само чудила, што осим проте, који је баш до кума седео, нико не хте од свију тих посластица |
S} Старац, па старац!...{S} Та да ми је баш и венчана жена, не би се више за мене старала, него |
Српске ми вјере, рећ’ ти морам, е ми је баш драго што си ме тако сабахиле походила, госпо!{S} Ч |
љно отворила уста, да каже, како јој је баш све од потребе...{S} Али у тај мах свега нестаде, и |
урну лактом, али ништа не поможе, он је баш хтео све да изговори:</p> <p>— Да, где сам, оно, ст |
о по новосадски дунста?...{S} Е, ако је баш тако, онда ћу је целу обрати...</p> <p>— Нећу дунст |
којешта, узимљу оно за необично, што је баш најобичнија женска врлина!{S} Ја, на пример, не поз |
о самој природи био прост, а школу није баш много посећивао, иако није ама <pb n="350" /> баш н |
и спремаше се да одлази.</p> <p>— Дакле баш одлазите?{S} Е, то ми је, заиста, жао!{S} Али на бе |
г нешто мало винограда, а ове је године баш добро родио.{S} А, после, имаш и своју поштену служ |
те само госпођу Гркињу, какво сам сирће баш сад за сватове спремао!{S} Таке салате није ни цар |
ти, не би требало ни хитати, али кад ви баш хоћете, оно нека буде!{S} Касти, требало би да пише |
верени да ће доћи.</p> <p>— Јесте ли ви баш сигурни?</p> <p>— Све доклегод у деда-Спире траје г |
<pb n="373" /> клања, а овако ми долази баш као да сам га негде у комендији гледао.</p> <p>— Хе |
S} Ја сам видела штампаних прописа, али баш ниједно слово није као моје миле мајке!...</p> <p>Т |
Чича-Тима је хтеде наново загрлити, али баш у том тренутку чу се на крају улице неко корачање; |
бих вам ни пребијене парице тражио; али баш и сама њена будућност зависиће од тога.</p> <p>— До |
е малодушан, те из сажаљења не хте, или баш код самог министра није могао успети да ове чергаре |
погледим, све сам више уверен да ће ми баш овај виноград неку велику срећу донети, богаство ил |
е, лепе, а овамо пустиле чеперке на очи баш као ждребице.{S} Овај твој зет био би красан момак, |
овоме свету; а и ја, рекао бих, да сам баш од чисте његове крви.{S} Па, касти, побратиме, немо |
</p> <p>— Мени би, касти, овом приликом баш потребовало, само ако би ми хтео позајмити?</p> <p> |
своје месечне плате, једнако се церекао баш као намолован пајацо...</p> <p>— Благо њима — говор |
е)...{S} Не само мене и начелника, него баш и самога вас...{S} О, господине!{S} Молићу, шаљите |
о отимајући се из његова загрљаја. — То баш није лепо!{S} Молим вас!...</p> <p>— Моја слатка го |
е је послао?</p> <pb n="388" /> <p>— То баш не знам, само ми толико рече: „Отиди, Радоване, и к |
вом пријатељу може услугу учинити, и то баш у оно време, кад му је најнужније.{S} Данас у такој |
у и из каквог краја Италије овамо, и то баш у мој виноград, пренела.{S} Та она, касти, и личи в |
овољио, уштинуо је тако незграпно, и то баш испод мишке, где је лепа Гркиња најтугаљивија, да у |
орао је мало сести, <pb n="340" /> и то баш до њега; то је захтевала од њега учтивост...{S} Чим |
ла бити бар једна жена капелан!{S} И то баш протин капелан!{S} Ако ништа у томе чину није лепо, |
росмутерка. — Та и ја сам била једанпут баш у Иригу на беседи, ал’ ово чудо!{S} Но, то ни у Тур |
забринуто, знао је он, да му деца нису баш спремна, а и то је био уверен, да би му стара госпо |
им нико није сметао...{S} Гости им нису баш много пилића и јагањаца појели, а и они, који су им |
иле походила, госпо!{S} Чини ми се е ћу баш са тебе вас дан данашњи имати среће.</p> <p>И он је |
бољих!{S} Па она чачкалица!{S} Е, њу ћу баш поклонити господину Швабићу, и онако знам, да му го |
бистроме потоку!...</p> <p>С оне стране баште видео је месец, како се кроз најгушћи коров, осла |
азлога, насамо?“</p> <p>„У Марцибановој башти...“</p> <p>— И т. д. и т. д.{S} Па бар да не кажу |
ељачке кућице: уђеш у авлију — коров, у башти — коров, на тавану такође — коров!...{S} Дакле, к |
абић да у протоколу само толико — ка од беде — забележи: „Успех добар...“ Та ако је ико у целој |
{S} Хаха!... </l> <l>Киша пљушти.. дика бежи,</l> <l>А под стрејом псето режи...</l> </quote> < |
оворити; бленуо је мутним својим очима, без и најмање свести, у доктора...{S} Остали болесници, |
учитеље, или је боље онако по староме, без класа?</p> <p>— Господине! — рече најозбиљнијим тон |
мешта женске радове, управо беспослице, без којих свака поштена кућа може опстати: ту су ти шли |
и; па кад је то све употребљено било, а без икакве користи, баба је говорила о тешким гресима и |
одавно забачене играчке.{S} Једна лутка без руку, две-три луткине шарене кецељице и хаљинице, а |
„код Пужа“ попила и једна кватерка вина без петнаест здравица.</p> <p>— Па јеси ли смислио, как |
е људи после пет стотина милиона година без ваздуха угушити!....</p> <p>— Он ће се угушити — ре |
а, после, Тимо, каква може бити вечера без вина?{S} Дакле, и вина пошљите бар једно по акова, |
Сад се Перковчани питају: како ће прота без Гркиње?</p> <p>Старац је само ћутао.</p> <p>— А зна |
у Новоме Саду ни обичан ручак не прође без мелшпајза.</p> <p>— А ја сам мислио мало повише вин |
д ће сиромах учитељ?...{S} Ишао је даље без свести и без икакве намере, лутао је онако по инсти |
да ћеш имати печених јагањаца, то ће и без искања ђаци донети; ’ма, побратиме, гледај да и у в |
учитељ?...{S} Ишао је даље без свести и без икакве намере, лутао је онако по инстинкту.{S} Наје |
{S} Кад би га ко о нечем запитао, он би без сваке свести својим мутним очима бленуо, а не би ни |
да ли је боље учитељима са класама или без класа?</p> <p>Учитељ Тима је сваку заведену новост, |
аквог завода.{S} Он је доказивао, да ми без ваздуха не бисмо могли живети и да ми само зато диш |
и и „лаку ноћ“, а то је и сувише: отићи без „лаке ноћи“...</p> <p>Стара госпођа оста бледа и по |
у га страшна привиђења: као да је остао без службе, па сад мора да послужује као фамилијаз, пос |
, све би је више пио, али, касти, онако без хлеба.{S} Ха, ха, касти, ја вас обожавам!... — Хтед |
и сам професор у својој беседи навео: „Без ваздуха људи не могу живети; па кад ваздуха нестане |
b n="359" /> обзирала.{S} Она је сасвим безазлено, онако по новосадски, раширила свој зелени ам |
стаде се весело кикотати, баш као нека безбрижна млада кокета, којој сав живот у церекању и у |
<p>– Срећно, господин Папраг! —- рече, безбрижно смешећи се, — Ја вам честитам.{S} Истина, чич |
а големе бале трговачког еспапа, сасвим безбрижно пушили, или су, и не мислећи, гледали у сиву |
озбиљан; и саме црте на лицу изгубе ону безбрижну детињу облину, а наместо њих скупе се прерано |
Честит младић тај Папраг — продужаваше бездушна Гркиња; — ваљан, па, веле, и да је научен!...{ |
нише црте: нестаде умиљавајућег осмеха, безобразан поглед ишчезао је, а око развучених усница т |
н је пољуби... — Их, ала је и тај месец безобразан, као год какво распуштено дете, чисто нам бр |
не смем ни казати!{S} То је шкандал!{S} Безобразлук!{S} Кад успишете депешом или президијално г |
м клештима уштинуо.</p> <p>— Но, ово је безобразлук!{S} Ово је инпертиненција!... — викала је р |
азни!...</p> <pb n="300" /> <p>— Ко, ја безобразна?...{S} Ја?...{S} Господине, јесте чули, јези |
ст.</p> <p>— Дакле, Тимо, — продужаваше безобразна жена, — да га доведем, да се најпре упознате |
тара госпођо колегинице, ви сте, касти, безобразни!...</p> <pb n="300" /> <p>— Ко, ја безобразн |
о знам, да је после те средње врсте још безобразније додала:</p> <quote> <l>„Кроз сред мене да |
лкон.</note> <note xml:id="SRP18760_N3">Безобразник.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
а ви наведите само један ред, што га је безобразница у пуној дворани, пред најотменијим светом, |
оучила; сад већ и не уме да гледа онако безобразно сељачки, право у очи, но некако све испод тр |
е она нишани!{S} А после тога још нешто безобразно рече, али то нисам упамтила, само знам, да ј |
ена.{S} Жене и деца су се, истина, мало бекељили на њу, али нико, па ни сами сељачки пси, који |
из зелене очи; у лицу је и по себи била бела, али да би добила и ону здраву румену боју, узела |
вег срца, да им женска деца буду лепа и бела као белило на лицу лепе домаћице, а мушка црномања |
убе!{S} И више да се нисте усудили мене белајдиговати... јер...{S} Та ви још и не знате, с киме |
да пројури... </l> <l>Понда пружа руке беле, </l> <l>По недри ми нешто тражи, </l> <l>Та чисто |
е по прашини вуку; а, овамо, како би се беле шлинговане чипчице на паргарској сукњи боље видети |
сви ћутали и нико не смеде ревизору ни беле приметити, ни ради самог правдања; тек кад је реви |
>— У длан! — рече Гркиња.</p> <p>— Мети белегу! </p> <p>Гркиња извади из џепа једно мало парчен |
ужичастим свиленим појасом, од кога смо белегу још код врачаре видели, баш никако да одступе од |
цане, а ципеле од самога блата, које се белело по њима...{S} Кад би га ко о нечем запитао, он б |
му, или је цвикер, ил’ је цилиндар, или бели прслук и гласе рукавице?...{S} Клања се и ближи се |
дне мане улепша; а ту су јој била разна белила, руменила и гарила на услузи.{S} Једно јој жао б |
на њојзи било нешто — осим натовареног белила —- необично, него, просто, што су се у томе крај |
орачање називају грациозним ходом, а од белила и руменила замишљају оне дивне ружине боје; а шт |
муж јој нема ни толико плате, да јој и белила задоста купи, а толи друго којешта! — После су и |
, коса нацмакана помадом, на лицу товар белила, а хаљина да се и не види од самих пантљика и ше |
лави туђа коса, на збрчканоме лицу туђе белило и руменило: права лорфа!...{S} А ја?...{S} Хе, х |
ли, ту је, наравно, отпадало руменило и белило.</p> <p>— Нисам се надала од вас — рече Гркиња, |
да им женска деца буду лепа и бела као белило на лицу лепе домаћице, а мушка црномањаста као г |
је обожаване Јоханиде.</p> <quote> <l>— Белилом се месец дели, </l> <l>Катраном се поноћ маже, |
} А после ћу помиловати моју Јустину по белим обрашчићима, па ћу јој казати: „Драго дете моје, |
ј, — та не може вечито у овој плавој, с белим пантљикама и зеленим карнерима; а, после, и мода |
се ућути, онда ће на средину ступити, у белим рукавицама и црном салонском капуту, нека надувен |
уздиже обрве високо, своју суву руку у белим рукавицама узвиси скоро до прсију, па кроз оборен |
то тако, ако купиш црне ципеле, а ти их белим трачицама и дугмићима ишарај, — то је по моди!{S} |
рку, он би видео, где јој се суза преко белих образа котрља; али он беше више сам собом и Гркињ |
скоро провидни, лице јој беше као снег бело, дугуљасто, очи плаве, а у њима, као обично у сиро |
аш сам, касти, на вас мислио, чедо моје бело!{S} Моје јагње, касти...{S} Мало сам се, касти, на |
а недељу дана...{S} Али шунке, па после бело вино...{S} Верујте, господине, да не знам, где ми |
дететом, те га нежно, родитељски, у оно бело, глатко, чело пољуби...{S} На тај пољубац се дете |
аде по Гркињину длану трљати, док се на белој кожи не указа једна модра пругица. — Неко весеље |
има и по узаноме сокачету.{S} Гркиња је белом марамом запушила нос, да не би удисала онај смрдљ |
употребљава, а прекодан и по сву ноћ о белом вину проводи; ноћу не излази напоље, јер се боји |
ала би јој то јасно црвенило према њену белом лицу доликовало!</p> <p>Оба побратима га погледаш |
бити са мном...</p> <p>Милка ућута, по беломе лицу лебдео је сетан осмејак, а по њему, као по |
е требало да узимаш црвене пантљике; на белу хаљину свакад се мећу црни накити, то тако дивно д |
ти капице, носи је! — И он му баци малу белу капицу у образ. — Шта би рекла Гркиња, да ме у так |
"395" /> свукоше хаљине, дадоше му малу белу капицу, плав шлафрок, а на ноге чисте чарапе.{S} Д |
рковачкој беседи мало обуче, објасни и, бенгалском ватром осветљен, господину министру достави; |
и она, скоро не дишући, слушаше и даље бенетање свога занетог оца:</p> <p>— Она ме љуби, па, к |
и у Хомоље или некуд на другу страну, — Београд ће му бити тесан, то знам напред!...{S} А, посл |
ника, који су путовали својим послом за Београд.{S} Неки су се по „фердеку“ шетали, премишљајућ |
.</p> <p>И при чистој свести за њега би Београд био <pb n="393" /> оно, што је за Београђанина |
вац, — куд си сад наумио?...</p> <p>— У Београд!...{S} Зар не знаш, тамо ће сутра бити крштење? |
спап, те је лађа сасвим доцкан стигла у Београд.{S} Сваки је путник гледао где ће пре на конак, |
Копривић!...{S} Ових дана сам намерна у Београд ићи.{S} Наравно, да ћу прво моју госпа-Јустину |
<p>— Будите уверени, да чим се вратим у Београд, прва ће ми брига бити да је са мужем протерам. |
до речи:</p> <p>— Један господин... из Београда!...{S} Секретар...{S} Ох, госпођо, казао ми, д |
иканта у суд перковачки неки правник из Београда, по имену Живко Пацић.{S} Тај Живко беше јако |
>Сутрадан беше на лађи између Базјаша и Београда пуно путника, који су путовали својим послом з |
чније знао, него и сам управитељ вароши Београда: где је уочи Божића који списатељ пио и шта је |
расно је пољуби.{S} То да је нека стара београдска инштитутка видела, заклела би се, да то, што |
мишљеном, програму, утрвене и неутрвене београдске стазе обилазила, шуњајући се из једног „надл |
!...{S} А ово друго ћу продати Чивутима београдским, згрнућу новце, па ћу да подигнем у моме ви |
се, жељна мало отменије, образованије, београдско-новосадске, забаве, поче својски одазивати: |
аљан, па, веле, и да је научен!...{S} У Београду је учио богословију, старином је, истина, Цинц |
су и јефтине: мој побратим их купује у Београду по два гроша туце.</p> <p>Папраг се збунио, а |
ће пити у здравље младенаца, а ја ћу у Београду са госпођа-Швабићком по свим стазама и путовим |
Швабићке,</p> <p>секретарице. </p> <p>У Београду, 21. јуна 186*</p> </quote> <p>— Дакле, сад ст |
оград био <pb n="393" /> оно, што је за Београђанина Париз; а овако, с поремећеним умом, гледао |
рсну, покрети лаки, неусиљени; а не као Београђанке, што своје лено корачање називају грациозни |
ћутали, само њих два практиканта и Гаја берберин, који је био музикалан, т. ј. свирао је у тамб |
својом скоро доведеном младом неки Гаја берберин.{S} Њих двоје беху сасвим по европски дотерани |
је тиме већ покварена беседа, али Гаја берберин са мајсторицом и са још седам-осам <pb n="345" |
узми ону котарицу, што сам је о лањској берби од оне црномањасте Циганке купио, а мож’ понети и |
спреми, па ћемо да идемо у виноград, да беремо кајсије, и то од оних лепих кајсија!</p> <p>Дете |
погледао, видео би, да су му очи мутне, бесвесне...{S} Дуго је он у томе положају лежао; а кад |
<quote> <p>— Браћо!</p> <p>Ово је прва беседа, коју ће историја вароши Перковца крупним словим |
тале онамошње забаве уврсти и словенска беседа...</p> <p>У Перковцу људи устију, чим сване, па |
гледало је као да је тиме већ покварена беседа, али Гаја берберин са мајсторицом и са још седам |
ће ова вештица да говори?{S} Но, красна беседа!{S} И на њој се имамо захвалити једино полицији! |
у сву своју речитост и оштроумље, да се беседа, ако је икако могуће, на највеселији начин бар д |
се у Грковој кавани тога вечера држати беседа.{S} Тако то бива, и кад неко позоришно друштво, |
срећна...{S} Али какву они имају цел са беседама?{S} Докле се сиротиња из ајмашког краја, прину |
зати, а то се може као наставак Живкове беседе сматрати: да ће се људи после пет стотина милион |
дворану богатијег хотела и — онде даје беседе!</p> <p>— Дакле, ви сте противник тих чисто слов |
ју.{S} Некако наскоро пре те перковачке беседе обудовео је, те због те своје жалости није могао |
е будале, као што су чланови перковачке беседе, неће моћи ни једну тршчану колибу потрести, а т |
та, ево, последњи тренуци ове значајне беседе посведочили су вам, какву божанствену силу имају |
и ја био гост на њима; али за шта су те беседе и од какве су користи <hi>оваке, какве су</hi>.. |
и топова.{S} За њим ће доћи, као зачин беседе, певачка дружина, па ће у кору да отпева чувену |
{S} Е, то ми је, заиста, жао!{S} Али на беседи, ту ћемо се на сваки начин још вечерас видети?</ |
ко ће испасти!{S} Шта ће и ко ће што на беседи говорити?</p> <p>— Цео вам програм не могу казат |
а и ја сам била једанпут баш у Иригу на беседи, ал’ ово чудо!{S} Но, то ни у Турској нема!</p> |
е му реч Гркиња, — кад чујете, да ћу на беседи и ја декламовати...{S} Онда?</p> <p>— Онда, нара |
, као што је то и сам професор у својој беседи навео: „Без ваздуха људи не могу живети; па кад |
росмутерчин реферат о првој перковачкој беседи мало обуче, објасни и, бенгалском ватром осветље |
аво, да вам кажем: била сам на синоћној беседи...</p> <p>— На бесједи? — повтораваше начелник. |
них младих зврндова, што су на синоћној беседи суделовали, с њиме се, као са саучесником сопств |
која није знала, да ће и Гркиња на тој беседи суделовати, није се могла уздржати, а да се не п |
је говорило, већ о синоћном прстену и о беседи, која ће се тога вечера држати.{S} Душа ваља, Пе |
сле мале почивке поче наново разговор о беседи: — Дакле, ви нисте чули, шта је синоћ било?{S} Т |
one unit="subSection" /> <p>То јутро по беседи чича-Тима се доцне пробудио, а кад је устао, беш |
<p>За њиме ступи на средину други један беседник, професор некаквог завода.{S} Он је доказивао, |
ој нашој светковини?...</p> </quote> <p>Беседник се накашља, малко се протегли, уздахну, па ист |
о чланица овдашње омладине, задржала на беседу.</p> <p>Ха, ха! — смејао се учитељ четвртог разр |
оваку фландру протера, она је пушта на беседу!{S} Лепо!{S} Прекрасно!</p> <p>Гркиња уздиже обр |
— рече, — ви као да не мислите доћи на беседу?</p> <p>— Ја јок!</p> <p>— А шта мислите, хоће л |
није могао синоћног вечера сам лично на беседу доћи, него је послао варошког полицаја, да он ње |
емљи кува.{S} А знате ли, ко је завршио беседу?</p> <p>— Шта, зар још има?{S} Та докле ћеш, учи |
каче!...{S} Све су, дакле, видели, само беседу нису!{S} А и њу, можда, не би угледали, да случа |
b n="337" /> — Дакле, одиста намеравају беседу давати?{S} Е, баш сам радознао, како ће испасти! |
замерити, што сам изабрао темат за моју беседу који ће бити раван овој нашој светковини?...</p> |
Господин Папраг, сутра имамо у Перковцу беседу, ја се надам, да ћете нас својим присуством усре |
а сам на синоћној беседи...</p> <p>— На бесједи? — повтораваше начелник. — Е, гле ти бруке!{S} |
у рангу већи Св. Илија, и то тако иде у бесконачност.</p> <p>— Е, баш кад тако у тим класама уж |
, па неке пунђе, пера и друге којекакве беспослице; друге, опет, младе, лепе, а овамо пустиле ч |
ких краљева и краљица и друге којекакве беспослице.{S} Она их је превртала, а сузе су јој текле |
ј скамији намешта женске радове, управо беспослице, без којих свака поштена кућа може опстати: |
у Новом Саду!{S} И синоћ је долазио, ви бесте у винограду; па да знате, како је погледао у Милк |
амо смејао.</p> <p>Они, као што видите, беху у свему контрасти: она жива жеравица, љута; он, оп |
а код кир-Николе и лепе Гркиње сабрали, беху разног узраста, а и црте на лицу беху им разнолике |
е, а и последње речи њене, које је чуо, беху, по његову мишљењу, извор мудрости за једну младу |
неколико згужваних хартијица, на којима беху нашаране слике неких краљева и краљица и друге кој |
е кога Бог створио!{S} А и места рођења беху им разна: кир-Никола беше родом главом из Јеладе, |
младом неки Гаја берберин.{S} Њих двоје беху сасвим по европски дотерани: <pb n="342" /> он у ц |
г сандучета мали један завежљај, у коме беху смештене њене одавно забачене играчке.{S} Једна лу |
и наруменила, њени суви збрчкани образи беху жути, од прилике као рђава лојана свећа.</p> <p>— |
и црте на лицу беху им разнолике: неки беху црномањасти, плави; неки, опет, смеђи; једни беху |
ањасти, плави; неки, опет, смеђи; једни беху стари, други млади, лепи и ружни, — како је кога Б |
знавала није.{S} Његова својта и рођаци беху далеко од Перковца, није, дакле, могла знати, хоће |
се отпушта из учитељске службе; узроци беху: неморално чича-Тимино владање.</p> <p>Учитељ Тима |
чисто обучен и очешљан, само што му очи беху крмељиве и помало крваве.{S} Кад је видео Папрага, |
у је стара госпођа препоручила...{S} То беху већином богаташка деца... а у очима добре, али сир |
м или бар пријатним назвати.{S} Уста му беху свакипут на смеј развучена, очи загасито пепељаве, |
у лицу је био блед, изнурен, хаљине му беху отрцане, а ципеле од самога блата, које се белело |
ућута; наочаре, који јој обично на носу беху, скинула је и, метнувши их на сто, наслонила је гл |
, беху разног узраста, а и црте на лицу беху им разнолике: неки беху црномањасти, плави; неки, |
илепили зрно сочива, па макар и од оног бечког, што га ви онако радо једете?</p> <p>— Али молим |
оваке фине ствари!...{S} Не би се ни у Бечу са њима постидела...{S} Та ни у министра нема бољи |
ба, коју је наша декламаторка походила, беше у целоме округу чувена врачара.</p> <pb n="360" /> |
самоме Перковцу, и осим таких ситница, беше једно сокаче, које је са своје особености заслужил |
мана; а ко их од људи нема...{S} Иначе, беше он добар човек, ретко да је кога увредио; а где је |
и, него — љубавно писмо.{S} А, уствари, беше то неки ружно исписан пропис.{S} Тешко да би га др |
нека је ђаво носи!{S} Така јој, касти, беше и покојна мати, неваљала, јогунаста!</p> <p>Њих дв |
ашовали!...</p> <p>Чича-Тима се смејао, беше добре воље; нарочито га је задовољавало присуство |
дрму.</p> <p>Та висина, са које је пао, беше некакав лагум.{S} Жандари, који нису далеко оданде |
Тима се доцне пробудио, а кад је устао, беше некако зловољан и бунован.{S} Није се ни умио као |
ш ништа проговорити.{S} То, што је чуо, беше за њега страшно!{S} Стара госпођа, окуражена, пође |
вац гледаше, пун саучешћа, у чича-Тиму; беше му жао човека, кога је већ толико година познавао. |
ргао, али их у томе стиже фамилијаз.{S} Беше сасвим блед и задуван, изгледао је као да се нека |
сија!</p> <p>Дете се весело осмехну.{S} Беше му необична та доброћудност очева, а после се, сир |
ка удовца, закани?</p> <p>Стара госпођа беше се у лицу још већма запурила, те, онако збуњена, н |
ме врату држала, а црна протина мантија беше пуна чичака.</p> <p>— ’Ма шта ви мало пре рекосте, |
ли ја не видим ту лепоту!{S} Моја мајка беше лепа, а личи ли он на моју милу мајку?...{S} Она и |
ебало само старца да украшују.{S} Милка беше бледа као лимун; да је имала кога, можда би се, си |
нства, колико у овоме часу.{S} Та Милка беше свакад мирна, послушна, као свако сироче!</p> <p>Р |
и сам доћи!</p> <p>Госпођа гросмутерка беше сигурна да ће победити; зато се са неким поносом у |
места рођења беху им разна: кир-Никола беше родом главом из Јеладе, чича-Тима Сремац, онај из |
сам са својом децом шио, а по рафовима беше цифрасто понаслагано неколико шарених шамија, цвет |
и чича-Тима и лепа Гркиња.{S} Чича-Тима беше мало забринут, а госпођа Јоханда изгледаше срдито: |
ово поглади по образу.</p> <p>Чича-Тима беше усхићен, чисто збуњен, не умеде ни речи проговорит |
алев фес.{S} За њим уђе мајсторица: она беше у српским хаљинама, само што је носила, колико да |
и толику увреду; а није ни шала!{S} Она беше у целоме Перковцу уважена.{S} Кажу, да јој је и са |
Тимом одоше отпочинути, и после по сата беше у кући нема тишина, чуло се само испрекидано чича- |
ице; а остала мрачна просторија те собе беше запремљена кожицама, памуклијама и са неколико кру |
индари са себе, да се преобуче, али све беше доцкан!{S} Он није ни свој отрцани шешир скинуо, а |
да су га позвали.</p> <p>Код кир-Николе беше сто намештен, али само за њих троје, а деца ће, на |
0_C8"> <head>VIII.</head> <p>У то време беше у Перковцу начелник неки Букван Суругџић.{S} Откуд |
} Та ни кад сам се с тобом венчавао, не беше веће гозбе ни части...{S} Хи, хи!</p> <p>— Пази на |
а одобрио; а како се с њоме упознао, не беше ничега, што јој он не би учинио по вољи.</p> <p>Ми |
и се чини, касти, да лане у ово доба не беше ове припеке.{S} Шта ти велиш, побратиме?</p> <p>— |
и и расположени кући, само чича-Тима не беше задовољан, а још мање весео; та цело је вече проте |
ледала је као одрасла девојка; ништа не беше на њојзи што би одавало њене младе године.{S} Лице |
оде у споредну собицу, у којој ништа не беше, до један неофарбан сто и две дрвене столице; а ос |
ођа узмучила се, и њу је голицало, и не беше јој лако тајну чувати:</p> <p>— Баш кад сте тако н |
војка изгледаше бледа, скрушена; а и не беше јој лако сносити толику несрећу, а то је била за њ |
и истинитих гласова.{S} У њеној крви не беше ниједне капи женске нежности; она кад се према как |
ћ се умила и стала се чешљати; њојзи не беше ништа необично што је оца тако рано видела спремна |
т начелникову..{S} Господин начелник не беше доста препреден, да гросмутерчин реферат о првој п |
ати се са таком бундом, ал’ које што не беше зиме, а које што се надала да ће до зиме и <pb n=" |
хтела и удавити, само што у Монакову не беше дубоке воде; заронила се, касти, чак до кукова.</p |
вци, извикане фрајле и удовице, — ту не беше краја оговарању.{S} Али све то као да се лепе Грки |
на сваком писмену те испрљане хартијице беше читав свет из њезине детињске прошлости; у свакој |
колико да се расхлади, а и вече по себи беше дивно.{S} Он је у лицу, истина, од ракије и дневно |
/p> <p>— Јест, касти, и покојна ми мати беше Сремица.</p> <p>— То је, видите, што све нас везуј |
ни погледао...{S} Трећи дућан у вароши беше бакалница његова неког побратима; она је била чуве |
е и уведе гошћу у собу.</p> <p>Соба јој беше мала, ниска, али са обичним сеоским намештајем: је |
ице!</p> <p>Милка је ћутала; поглед јој беше миран, сталан, а усне је јогунасто једну у другу у |
на њима нокти скоро провидни, лице јој беше као снег бело, дугуљасто, очи плаве, а у њима, као |
ођа оста бледа и поражена.{S} Тешко јој беше подносити толику увреду; а није ни шала!{S} Она бе |
јене парице.</p> <p>Чича-Тимин побратим беше одиста поштен човек; он се радовао што свом пријат |
о расхладим.</p> <p>Чича-Тимин побратим беше добар човек; истина, ћифта, али ни упола себичан к |
60_C13"> <head>XIII.</head> <p>Сутрадан беше на лађи између Базјаша и Београда пуно путника, ко |
суза преко белих образа котрља; али он беше више сам собом и Гркињом занет, него да би имао вр |
цем прегледа изложене радове.</p> <p>Он беше дугуљаст, плав човек, и, као што нам је стара госп |
ла и гарила на услузи.{S} Једно јој жао беше, што не може и пепељаве зенице црно да офарба, тим |
алостивим гласом даље: — Ето, ово слово беше рђаво, мајка се и наљутила на мене, па га је <pb n |
ада, по имену Живко Пацић.{S} Тај Живко беше јако образован човек.{S} Жену је узео из Мехадије, |
ад се човек размисли, <pb n="322" /> то беше као једна породица!...{S} Једне радости, једне жал |
ко по густоме грању киша шушти...{S} То беше калемегдански парак, кроз који се дању човек шета |
Хе, хе, хе!..</p> <pb n="297" /> <p>То беше све.{S} А кад би се после тога мало умирио, поглад |
о моје миле мајке!...</p> <p>Тај пропис беше јој једина успомена на мајку, на сваком писмену те |
бива ли то?...</p> <p>Таки комплименат беше Радовану, као начелникову љубимцу, по вољи, и он с |
огао наћи, оде даље, гологлав...{S} Ноћ беше тамна, улице узане, мрачне, а калдрма испроваљиван |
рекидано чича-Тимино хркање.</p> <p>Ноћ беше дивотна! </p> <p>По плавом небеском простору лутао |
њих даваху им израз ласкавости; коса му беше плава и, по богословски, низ рамена пуштена, на ње |
од дванаест година, уђе у собу; коса му беше још неочешљана, руке неопране, али зато у целоме с |
, али не чича-Тимину хвалисању, него му беше смешно како Папраг брзо окрете лист; но пошто није |
ренутку уђе чича-Тима у собу.{S} Нос му беше црвенији него обично, очима је закрљештио и већ је |
жао се коровом обрастао сокачић; у њему беше само једна кућица, кровином покривена.{S} Око ње с |
неопране, али зато у целоме створу њену беше нешто неисказано лепо: стас гибак, руке округле, п |
мајмуну и црвена капа; а лане о вашару беше и једна комедијашка шатра: пијацо, један обучен ко |
а правилног, али на такоме младоме лицу беше и сувише ситних бора, те да би се могло лепим или |
и његов будући зет за поделу на класе, би, јамачно, покварио цело пријатељство; али, на срећу |
, да се мало у свету дотера, углади.{S} Би тамо за неко време, па се направи читаво чудо!{S} Шт |
ели.</p> <p>И при чистој свести за њега би Београд био <pb n="393" /> оно, што је за Београђани |
у отвореним очима смело пркоси, она, да би избегла сваку могућу неприлику, окрете се, усиљено с |
аки предлог у рачун ишао. — Дабогме, да би то тако требало удесити!{S} Оно, касти, што је човек |
— Та, ваљда, ми не мислите доказати, да би лепа Гркиња лепша била, кад би јој, наместо уљуднога |
сеном црном кавом.{S} А добри гости, да би све те учињене гиксове забашурили, куцали су се чаша |
који је у свему био мудар и окретан, да би га из те забуне извукао, пређе у разговору на будућу |
у баш спремна, а и то је био уверен, да би му стара госпођа у многоме могла помоћи; али се узјо |
ега с прекорним погледом прошла, он, да би је унеколико одобровољио, уштинуо је тако незграпно, |
> <p>— Чича-Тима ми је и то говорио, да би се радо преселио у нашу кућу.{S} Удовац је, а твој ј |
нису филозофи, ал’ бар толико знају, да би код поп-Арона могли капеланисати; о томе ће се и сам |
да у Венецији њих тројица засвирају, да би и само звоно Светога Марка својом писком надгласили. |
е лицу беше и сувише ситних бора, те да би се могло лепим или бар пријатним назвати.{S} Уста му |
; у лицу је и по себи била бела, али да би добила и ону здраву румену боју, узела је још код ку |
утрос набавила, три краве не верујем да би га појеле за недељу дана...{S} Али шунке, па после б |
држао две жене!...</p> <p>Ја мислим да би така знатност доста била, да прослави читаву варош, |
киња захтевала, а и сам он је увиђао да би у својој ватреној љубави много срећнији био, да Милк |
више сам собом и Гркињом занет, него да би имао времена и на своје дете гледати.</p> <p>— Купио |
неки ружно исписан пропис.{S} Тешко да би га други ко и могао прочитати, осим онога који га је |
е напредовао: два добра човека тешко да би га могла обухватити.{S} Родом је био однекуд из ужич |
није.{S} Данас у такој прилици тешко да би ма ко тако олако прошао.{S} То су још била добра, ст |
леда као лимун; да је имала кога, можда би се, сирота, и потужила, можда би казала: „Ето, прија |
можда би се, сирота, и потужила, можда би казала: „Ето, пријатељу, мозак ми је потресен, а у г |
ила, да су је из службе истерали; можда би се удала, удомила; ал’, овако, ко ће узети обележену |
Тима за чика-Пајину походу дознао, онда би она то исто и о чика-Паји опетовала, и тиме је, нара |
ва купи по једну или две хаљине, и онда би се начелниковице наше лепше носиле него све девојке |
ило да је у некаквој гостионици, и онда би се тужио како је све скупо, и опет им је мршава хран |
мислио из куће никуд излазити; а и куда би?...{S} Та цела је варошица за његову несрећу чула, с |
ако се нашла каква млада намигуша, која би желела да никако не рађа, баба је и од тога знала чи |
дне пријатне слике пред њу изнети, која би је својим заносним бојама у тузи њеној утешити могла |
ла, примише на себе ону сигурност, која би тек доцније могла диван израз чврстога карактера бит |
ше, девојке се заруменеше, и већ понека би се од умора пустила из кола, али не да понос: но, то |
аиста бих га мојој Милци купио; ох, ала би јој то јасно црвенило према њену белом лицу доликова |
рачки, цмокну у образ:</p> <p>— Ох, ала би лепо живели, кад би ме у квартир примили!</p> <p>— Л |
а уздишете, касти, — за мном|...{S} Ала би то била песма|...</p> <pb n="364" /> <p>— Па де, мол |
навише своје наврањене обрве, додавала би хвалисаво: — Да сам родом Јелинка, то се, уосталом, |
гледала, окренула би му леђа, погледала би се у огледало, па би сасвим поносито изишла из куће; |
ада...</p> <p>У тим тренуцима погледала би се задовољно у огледало, па, иако је у њему видела в |
превртала се с лева на десно, устајала би, намештала би и наново преметала и јастуке и душеке, |
с лева на десно, устајала би, намештала би и наново преметала и јастуке и душеке, али ништа не |
касти, има шесторо-седморо деце, могла би се оставити моде, али је млада.</p> <p>Док је чича-Т |
е пада толико становницима у очи, узела би на себе неку голему стару бунду, па би се умотала у |
а београдска инштитутка видела, заклела би се, да то, што је јадно сироче таком ватром пољубило |
Лепа Гркиња пребледи од љутине, волела би и искру ватре из свога обожаванога Шпартанца искреса |
је говорила о тешким гресима и упутила би је у какав манастир, у коме је највише калуђера живе |
кад би Србија од ње што учила, научила би, да сваког човека с наочарима љуби у руку и да свако |
S} Она би га презриво гледала, окренула би му леђа, погледала би се у огледало, па би сасвим по |
, што сам га овога часа замислио, дошла би облија, учитељице, од јајета...</p> <p>Стара госпођа |
и остали болесници насмејали, чича-Тима би се искревељио, па би их грдио свакојаким именима...{ |
божавану сапутницу свога живота.{S} Она би га презриво гледала, окренула би му леђа, погледала |
је целу њену будућност сахранио.{S} Она би, <pb n="323" /> сирота, можда срећнија била, да су ј |
ашу ракије, убрисао би зној са чела, па би се весело смејао...</p> <pb n="321" /> <p>— Хе, хе, |
л’, богме, има их које су и старије, па би, касти, паметно учиниле да код госпође у школу дођу; |
и се чезнућим погледима лепе Гркиње, па би отишли, наравно, после три-четири чаше ракице, кући, |
сиромах учитељ у блато, застењао би, па би корачао даље у црну, пусту, ноћ.{S} Наједанпут се на |
ашна неумивена лица, он би се тргао, па би скитао по лугу, слушајући сањиво цвркутање шарених т |
е би над неким потоком мирно застао, па би огледао своје лице, дивећи се сопственој лепоти...</ |
смејали, чича-Тима би се искревељио, па би их грдио свакојаким именима...{S} Другипут би му се |
му леђа, погледала би се у огледало, па би сасвим поносито изишла из куће; а он се од жалости с |
би на себе неку голему стару бунду, па би се умотала у какву црну исхабану шамију, само да се, |
чини као да гледа у женску препрату, па би, чисто, на њу да намигне, али му петрахиљ смеће; а п |
о што да чује господин министар, заиста би га истерао из службе!</p> <p>Чича-Тима се примаче бл |
јуче умро, данас не бих знао!...{S} Шта би, Спиро, с отом жабарком?{S} Ти као да је наново преп |
ружно стоји!... — рече чича-Тима. — Шта би рекао господин секретар, да види толику крмачу на мо |
му баци малу белу капицу у образ. — Шта би рекла Гркиња, да ме у такој капи види...{S} Ево и ча |
p>Гркињи синуше образи.</p> <p>— Па шта би да ти дам, слатка моја стринчице?</p> <p>— Оно, што |
зати, да би лепа Гркиња лепша била, кад би јој, наместо уљуднога носа, на оно снежно лице приле |
ала; па ни онда га не би опоменула, кад би њеноме Николи голи лактови кроз отрцани капут провир |
чинио и невешт; а тако исто и она, кад би кир-Никола од каквога ђачког родитеља неко прасе или |
се срушио тороњ на саборној цркви, кад би се „код Пужа“ попила и једна кватерка вина без петна |
з:</p> <p>— Ох, ала би лепо живели, кад би ме у квартир примили!</p> <p>— Лакше, господине, да |
у нарави било: кад се нешто наљути, кад би га неко увредио, или кад је у некаквој бризи, — не б |
блата, које се белело по њима...{S} Кад би га ко о нечем запитао, он би без сваке свести својим |
им очима горе у чађаве таванице.{S} Кад би га боље погледао, видео би, да су му очи мутне, бесв |
оме крају, ретко је кога сретала, а кад би кога срела, тај би стао и гледао, не што би на њојзи |
нуо, није могао ни јести ни пити, а кад би легао да отпочине, морила су га страшна привиђења: к |
а, па, онда, још и ружан и матор; а кад би, опет, чича-Тима за чика-Пајину походу дознао, онда |
а купи себи од црне свиле хаљину; а кад би се на таке глупости остали болесници насмејали, чича |
<pb n="297" /> <p>То беше све.{S} А кад би се после тога мало умирио, погладио би мало свој трб |
то се мене тиче, ја толико знам: да кад би Србија од ње што учила, научила би, да сваког човека |
стакла какве сиромашне колибице, па кад би видео оне чађаве, неокречене, дуварове, она сиромашн |
а пример, умео лепо лозу резати, па кад би га ко умолио, да му ту вештину покаже, он би му сав |
то се у отменијем свету говори; а и кад би каква трговкиња или начелниковица својим извесним по |
мало ватреније погледала, па баш и кад би неку хаљину од ког обожатеља примила, он се чинио и |
ворио у неко зујање, од прилике као кад би у скупу много бумбарева слушао; затим си чуо крупан |
, по месо, краставце и т. д.{S} Понекад би му упртила и ражањ, да га окреће, а уза сваки почет |
а, шта жели, не зна куда!...{S} Кадикад би тек провирио кроз мутна стакла какве сиромашне колиб |
па макар и коприве с реном кувала, све би то њен пољубац засладио; али знам ја, да ће она мало |
апетит, те човек што је више пије, све би је више пио, али, касти, онако без хлеба.{S} Ха, ха, |
њених ушију...{S} Дакле, од оте кајсије би ви волели да једете?</p> <p>— Не само да једем, него |
скупе се прерано оне ситне борице, које би требало само старца да украшују.{S} Милка беше бледа |
ниле да код госпође у школу дођу; имале би шта чути!</p> <p>Гркиња се задовољно смешила; њој је |
ест — рече, — у школи међу ђацима могле би још и остати оне три, већ у целоме цивилизованом све |
ањиво цвркутање шарених тичица; а после би над неким потоком мирно застао, па би огледао своје |
и пепељаве зенице црно да офарба, тиме би, вели, постала права грчка лепота...{S} А што се муж |
атељи остати...{S} Та да нема вас, коме би се могао похвалити, да сам јуче код лепе Гркиње руча |
. — Леп осмејак, красан осмејак, такоме би осмејку сваки, и најпрепреденији, веровао!{S} А посл |
тво да притаји.{S} Три мужа!{S} Та томе би се макар каква секретарица министарства, па и сама н |
Али да је био прост као секира, о томе би вас најмање перковачко дете могло уверити.</p> <p>Ра |
само беседу нису!{S} А и њу, можда, не би угледали, да случајно не дође за практиканта у суд п |
.{S} Та да ми је баш и венчана жена, не би се више за мене старала, него ова лепа туђинка!{S} Е |
ни најжешћи укор самога г. министра, не би га могли покренути. — Љубав није шала, па макар она |
о рећи, да се нисте к нама доселили, не би никад ни знала за уредност, —- па ко би је онаку и у |
е прстен!...</p> <p>— Та оно, касти, не би требало ни хитати, али кад ви баш хоћете, оно нека б |
попова и од нашег пола, па што, као, не би и у Србији могла бити бар једна жена капелан!{S} И т |
јке султанова харема, а то, наравно, не би била мала заслуга.</p> <p>Кад се стара госпођа мало |
ислим да ни краставац <pb n="299" /> не би много улепшао једно женско лице, па баш да је и од о |
и, кад види оваке фине ствари!...{S} Не би се ни у Бечу са њима постидела...{S} Та ни у министр |
едио, или кад је у некаквој бризи, — не би се могао смирити, све док се поштено не накреше; онд |
свести својим мутним очима бленуо, а не би ништа одговарао; па и онда је ћутао, кад га је обожа |
пандур, страшљиво осврћући се, да га не би ко из прикрајка чуо. — Има нешто из министарства.</p |
није му она замерала; па ни онда га не би опоменула, кад би њеноме Николи голи лактови кроз от |
, нешто прокљувио; дакле, пазите, да не би случајно ушао у траг правој истини, то би била за на |
само по оке до подне; верујте ми, да не би ни на сам Божић огладнео.</p> <p>— А ја сам, ви’те, |
а твој је колега, па то, мислим, да не би никоме у очи падало; још би нас хвалили, што смо ста |
за њих троје, а деца ће, наравно, да не би разговору и добром расположењу сметала, ручати у дру |
ња је белом марамом запушила нос, да не би удисала онај смрдљиви ваздух, што се са димом ширио. |
имер, не познајем ниједну жену, која не би могла бити одмах четворици верна!{S} Наравно, да ћу |
ли су га мишеви свега развући, а она не би ни скочила, да га од грабљиваца одбрани; чича-Тимина |
е било у чинији зрнцета, до кога она не би својом загорелином допрла; а сад нарочито, где јој с |
рам признати, да ми ни рођена сестра не би толико чинила, колико ви, лепа и млада госпођо!...</ |
ог и немачког царства домарширати, и не би им се гласа чуло.{S} А кад је већ зора свитала, и го |
ам се, да нема човека са очима, који не би увидео, да сам ја у свему лепша од оте несрећне Грки |
упознао, не беше ничега, што јој он не би учинио по вољи.</p> <p>Милка остаде сама, озбиљно и |
од другог ни за десет година толико не би могао чути.{S} За ону васпитатељку у Н... казаћу, да |
д милости тако прозвали, то вам нико не би умео казати.{S} Али да је био прост као секира, о то |
, одвезао до Перковца... то вам нико не би умео казати...{S} Кад се у Перковцу појавио, сви су |
.{S} А и шта ће му туђа жена?{S} Зар не би боље било да мене узме?{S} Он удовац, ја удовица, ја |
голубице, —- тепаше јој прота, — зар не би боље било да идемо тамо у хлад, испод онога дуда?... |
оњене, класе; али међу учитељима, ту не би требало да тако што постоји!{S} Ја сам свакад био то |
жје на чашу комовице долазили, заситили би се чезнућим погледима лепе Гркиње, па би отишли, нар |
чудној лепоти његове жене.</p> <p>Једни би тврдили, да је она паметнија и лепша од њега, а то с |
ао је Бог — рече бакалин.</p> <p>— Мени би, касти, овом приликом баш потребовало, само ако би м |
кога сретала, а кад би кога срела, тај би стао и гледао, не што би на њојзи било нешто — осим |
ичи оној мекој детињој облини, на којој би требало да трепери блажена румен среће и задовољства |
унав на мој виноград навратити...{S} Ал би то дивно сирће изишло!</p> <p>Трговац гледаше, пун с |
арове, она сиромашна неумивена лица, он би се тргао, па би скитао по лугу, слушајући сањиво цвр |
ко умолио, да му ту вештину покаже, он би му сав виноград џабе орезао.</p> <p>— Па, учитељ-Тим |
...{S} Кад би га ко о нечем запитао, он би без сваке свести својим мутним очима бленуо, а не би |
чича-Тима боље погледао своју ћерку, он би видео, где јој се суза преко белих образа котрља; ал |
ам, шта ће на све то да одговори.{S} Он би, истина, знао, али где је срца, да се свом идолу про |
ђака!“...{S} Само то да не кажу, могао би им човек и опростити.{S} Али кад они пију шампањера, |
оштену службицу!{S} На тако јемство дао би ти ма ко у Перковцу.{S} Тек велим, побратиме, боље ј |
оваљивана; на сваком скоро кораку падао би сиромах учитељ у блато, застењао би, па би корачао д |
ом говори; ко га не види, а чује, рекао би, да их има тројица, што с њиме диване.{S} На тај нач |
заљубио?...{S} Све игра, сиромах; рекао би, као нека древна пијаница по просутоме вину, тако и |
лице заљубљене неке девојчице; — рекао би, да не зна ни сам пута, да не зна, шта жели, не зна |
дао би сиромах учитељ у блато, застењао би, па би корачао даље у црну, пусту, ноћ.{S} Наједанпу |
сказано!{S} Јединствено!... — одговарао би зврндов..{S} И тако би, задовољно смешећи се, ишла д |
ао попио би понеку чашу ракије, убрисао би зној са чела, па би се весело смејао...</p> <pb n="3 |
егову несрећу чула, сваки ћифта запитао би га: „А, чича-Тимо, где су ти две класе“...{S} Људи с |
нице.{S} Кад би га боље погледао, видео би, да су му очи мутне, бесвесне...{S} Дуго је он у том |
ирио, погладио би мало свој трбух и сео би, сасвим задовољан, уз обожавану сапутницу свога живо |
баш као ждребице.{S} Овај твој зет био би красан момак, само да се толико не смеје и не <pb n= |
окојни деда поред доброг вина заборавио би на све слаткише на овоме свету; а и ја, рекао бих, д |
н.</p> <p>На таки комплименат заборавио би старац свих десет учитељских класа, све бриге и свак |
би се после тога мало умирио, погладио би мало свој трбух и сео би, сасвим задовољан, уз обожа |
..</p> <p>— Болест вас изела! — нашалио би се чича-Тима. — А, напослетку, нос и не приноси лепо |
уза сваки почет или довршен посао попио би понеку чашу ракије, убрисао би зној са чела, па би с |
/p> <p>— Е, није него роткве! — говорио би чича-Тима. — Та, ваљда, ми не мислите доказати, да б |
то!... — рече, бајаги плашљиво...{S} Ко би се томе надао, у ово доба ноћи?{S} Така част|...{S} |
бисмо једно другом на руци били, да ко би други?...{S} Ја, видите, у колико вас волим, у толик |
би никад ни знала за уредност, —- па ко би је онаку и узео?...{S} А, овако, све се отимају за њ |
ољством дуго посматрала.</p> <p>— Та ко би и смео споредити мене са Гркињом? — са поносом је го |
јака, и лево уво од слепог кучета, и ко би ти све набројао, што сам пометала; те ако буде воља |
тири каве!{S} Изгубио сам!{S} Е, али ко би се, опет, сетио, да су за мустру узети пештански кел |
овом приликом баш потребовало, само ако би ми хтео позајмити?</p> <p>— Ако није више од стотину |
ао што га знате, јектичав...{S} Баш ако би вам било по вољи, могла бих и вас још ових ферија с |
S} Доктор га је хтео и испитивати, како би познао стање и узроке његове болести, али он није ум |
ији?{S} И он хтеде нешто говорити, како би сумњичење старе госпође оповргао, али их у томе стиж |
, да се по прашини вуку; а, овамо, како би се беле шлинговане чипчице на паргарској сукњи боље |
и више пута са поштовањем изразио: како би Србија срећна била, да има више таких васпитатељака! |
ого лепши него лепа Гркиња...{S} И тако би се иначе присни пријатељи о туђем трошку препирали.{ |
!... — одговарао би зврндов..{S} И тако би, задовољно смешећи се, ишла даље.{S} А кад је прошла |
оћете, оно нека буде!{S} Касти, требало би да пишем Милкиним старијим сестрама у Левач и у Стиг |
колико ти треба и кад?</p> <p>— Требало би ми, тако, до стотину, а нешто имам и сам; па, касти, |
толико пркоса, толико самосвести, могло би се рећи, јогунства, колико у овоме часу.{S} Та Милка |
углађена, падала на збрчкано чело; само би кадикад дубоко уздахнуо:</p> <p>— Е, е, оно, касти, |
нака велико-мученика Прокопија, а добро би било да имаш макар и једно зрнце од оне наворе, коју |
случајно ушао у траг правој истини, то би била за нас обе пропаст...{S} О феријама, кад нас по |
устила из кола, али не да понос: но, то би тек лепо било, да се уморила!...{S} Таки случај се у |
о нисмо, драга колегинице!...{S} Но, то би тек лепо било да се због таких маленкости стари позн |
ле погледа у бледи месец.{S} Али шта то би месецу?...{S} Он се некако искривио, па да прсне од |
ва сата пред огледалом седети.{S} Често би у томе усхићеном заносу и заспала, уживајући у својо |
богиња његове старе љубави?{S} Та чисто би зажелео да у земљу утоне, да га нема!...{S} Хтеде св |
недри ми нешто тражи, </l> <l>Та чисто би груди вреле</l> <l>Са пољупцем да разблажи...</l> </ |
l>А обоје к мени жури, </l> <l>Та чисто би врхом стреле </l> <l>Кроз сред мене да пројури... </ |
> <p>У вароши Перковцу нема ничега, што би било вредно описивања, те га, ваљда, стога и заборав |
ога срела, тај би стао и гледао, не што би на њојзи било нешто — осим натовареног белила —- нео |
сла девојка; ништа не беше на њојзи што би одавало њене младе године.{S} Лице младо, али свака |
је сведок и силан Влах Алија.{S} Та зар би се он заљубио у њу, да није била музикална?...</p> < |
па, иако је у њему видела вештицу, опет би са неким поносом продужила своја разлагања:</p> <p>— |
грдио свакојаким именима...{S} Другипут би му се чинило да је у некаквој гостионици, и онда би |
да је из Новога Сада!{S} А у Новом Саду би се срушио тороњ на саборној цркви, кад би се „код Пу |
е; али кад дође да преда шлафрок, то му би криво, те се испречи на економа:</p> <p>— Ето ти кап |
, да ми је хоће учитељ Тима дати, одмах би се женио!“...</p> <p>Гркиња ућута, видело се да чека |
слим, да не би никоме у очи падало; још би нас хвалили, што смо стара човека примили на квартир |
то да уради, а да његов Радован не зна, бива ли то?...</p> <p>Таки комплименат беше Радовану, к |
собностима, у класе подељени, а то тако бива и у Лондону, само у минијатури.</p> <p>Учитељ IV р |
и тога вечера држати беседа.{S} Тако то бива, и кад неко позоришно друштво, измучено глађу, зал |
{S} Међутим је каваница све више пунија бивала.{S} Чиновници и трговци долажаху, шапутаху полак |
од својих и од туђинаца често обасипана бивала, научила се трпљиво сносити...{S} Гркиња је још |
ћ у тим младим годинама почиње сиротиња бивати незадовољна, јер тако млада срца почињу тровати |
сав знојав и ломан, чуо је како му срце бије, чинило му се да је насред гробља; али кад је отво |
ужди ка и метиљава овца, те настрану, у бијег! — Он приђе к њојзи и хтеде се с њом руковати, а |
то сам те звао, траго ниједна?{S} Да те бијем, да ти уши извучем!</p> <p>Јадно дете дрхтало је |
траха да искажу, а, овамо опет, учитељи бију; деца плачу, а учитељи карају и грде....{S} Само у |
’но реч...{S} А, управо, да вам кажем: била сам на синоћној беседи...</p> <p>— На бесједи? — п |
, <pb n="323" /> сирота, можда срећнија била, да су је из службе истерали; можда би се удала, у |
и разговараху гласно, како је коме воља била; а дотле је чича-Тима са својим зетом слистио неко |
мени говори?...{S} Ето, баш о Духовима била сам у цркви, а за мојим леђима шапуће попа-Ђокина |
ара госпођа тога дана добро расположена била, па је добро и изгледала: њено пуно лице добило је |
а и министровице, у свако доба отворена била?...{S} Није се то једанпут дешавало, да неки учите |
али госпођа Гркиња није за онда наумна била да се лепом божјом природом бави, да се диви шарен |
штовањем изразио: како би Србија срећна била, да има више таких васпитатељака!{S} Што се мене т |
ма се нисам познала, така је то красота била!!...</p> <p>То је био њен укус: на глави много цве |
<p>Ја мислим да би така знатност доста била, да прослави читаву варош, а то ли неће једну кућу |
је, међу нама речено, у Срему и бабица била, узалуд се трудула, да чича-Тими учитељу докаже, д |
ла, па макар она и најотрцанијег старца била!</p> <p>Учитељи, који су се тога вечера код кир-Ни |
слите доказати, да би лепа Гркиња лепша била, кад би јој, наместо уљуднога носа, на оно снежно |
месечину, са главе лепе Гркиње спала је била шамија и тек се мало о збрчканоме врату држала, а |
акалница његова неког побратима; она је била чувена са своје старе шљивовице и љуте горке ракиј |
огаше <pb n="367" /> заспати.{S} Она је била будна.{S} По својој мекој постељи превртала се с л |
трина знала, ил’ ако није знала, тим је била од њега паметнија, онда изиђе нека стара уседелица |
умила; како је још у неглиже, — иако је била сва уштиркана, упеглана, набељена и нафракана.{S} |
, почиваше нека меланхолија...{S} То је била кћи чича-Тимине прве жене, која је после порођаја |
не знајући, пође управо тамо.{S} То је била чувена гостионица „код Српског краља“...</p> <p>Чи |
ој лако сносити толику несрећу, а то је била за њу права несрећа, морални гроб, који је целу ње |
је све могуће; али да му је кћи, што је била за Страхинића бана удата, да је она умела у трумбе |
јој на близу приступити.</p> <p>Већ је била скоро на крају горње мале, откуда се виде зелене у |
накинђурена, <pb n="375" /> у стању је била по два сата пред огледалом седети.{S} Често би у т |
} Та зар би се он заљубио у њу, да није била музикална?...</p> </quote> <p>Људи су га слушали, |
ој васпитатељци, али, уствари, она није била за тај позив: у њеној природи је било и сувише под |
љала свога дебелога супруга; и она није била више у стању собом владати.</p> <p>— Одлази ми исп |
је то и данас било; само што данас није била Гркиња та, која је на вратима прислушкивала, него |
е дрхтала од љутине; а како се још није била набелила и наруменила, њени суви збрчкани образи б |
стадоше.{S} Гркиња је у бабино казивање била потпуно уверена, — та њу баба још није никад слага |
султанова харема, а то, наравно, не би била мала заслуга.</p> <p>Кад се стара госпођа мало при |
учајно ушао у траг правој истини, то би била за нас обе пропаст...{S} О феријама, кад нас поход |
ила низ зелене очи; у лицу је и по себи била бела, али да би добила и ону здраву румену боју, у |
Лане, кад сам о феријама у резиденцији била...{S} Али даље вам не смем говорити, историја је с |
ве те природне мане улепша; а ту су јој била разна белила, руменила и гарила на услузи.{S} Једн |
е раздражена гросмутерка. — Та и ја сам била једанпут баш у Иригу на беседи, ал’ ово чудо!{S} Н |
шете, касти, — за мном|...{S} Ала би то била песма|...</p> <pb n="364" /> <p>— Па де, молим вас |
..{S} Је ли то прошлост, што је у стању била у детињим грудима толику тугу покренути?{S} Међу о |
оспођа је таким резултатом мисли својих била потпуно задовољна, наслонила се на један јастук св |
и ма ко тако олако прошао.{S} То су још била добра, стара, времена!</p> <p>— Дакле у недељу?{S} |
по фокошу њихову...</p> <p>Те речи нису биле гласно изговорене, па их млади богословац није ни |
оштарка?...{S} О, знам вас ја, знам!{S} Били сте ви и друго шта... ал’...</p> <p>— Ко?{S} Ја и |
разреда уђоше у деда-Спирину кавану.{S} Били су у жестокој неког препирци тако, да од целе расп |
су Југ-Богдан и његових девет Југовића били музикални...</p> </quote> <p>Сакупљени гости се зг |
ум.{S} Жандари, који нису далеко оданде били, чуше његово стењане, а после загушљиво крчање.</p |
к. — Е, гле ти бруке!{S} Дакле и ви сте били?{S} Ви!{S} Па да то мени онај грбави полицајац не |
ке у квартиру?...{S} Хе!...{S} Па нисте били бабица?...{S} Ха!...{S} Лепе су то историјице, тек |
и, кад ми не бисмо једно другом на руци били, да ко би други?...{S} Ја, видите, у колико вас во |
аљда, мислите, што сте још и тамо преко били госпођа поштарка?...{S} О, знам вас ја, знам!{S} Б |
ати и учитељи.{S} Ал’ учитељи као да су били у својим посетама најтачнији.{S} Чим оду мајстори, |
ту посредовала...{S} Дакле, код мене су били и састанци.{S} Ја сам вам и сувише казала!{S} Али |
> <p>— Јест, браћо и господо!{S} Они су били музикални.{S} Могуће да Југ-Богдан није свирао у г |
А има времена, људи смо, ако је, касти, било какве погрешке, поправиће се...</p> <p>— Доцне, уч |
каквих и колико је фела разног јестива било, па још и да се учитељ четвртог разреда први опио; |
ће да гледа себе и своју кућу — срам га било! — него слуша, шта му којекакве бабе трабуњају...< |
џбаног учитеља.{S} На челу тога прописа било је крупно исписано:</p> <p>„Бог је милостив.“</p> |
а ће бити уз кајсије!</p> <p>Кад је све било спремљено, кренуше се у виноград; а међутим је на |
, — како ком у део падне...{S} Отуда је било тога вечера сила разговора; мало је ко од скупљени |
е била за тај позив: у њеној природи је било и сувише подмуклости, сувише дара за сплеткарење, |
дувана и да мало продиване.{S} Прво је било да се увере, где ли се сад школски ревизор налази? |
ромах, изгубио оне две класе, опасно је било и разговарати се с њиме о класама. — Дабогда, им с |
грли.{S} Два-три љубавна погледа, то је било све, што је целог вечера могао од ње измамити.{S} |
о и да се не пробуди више.</p> <p>То је било и сувише.{S} Очи у чича-Тиме синуше младићском ват |
пршка у некаквој маџарској тарани: није било у чинији зрнцета, до кога она не би својом загорел |
ам се удавала, то да си видела!{S} Није било у Новом Саду фотографа, који ме није молио, да ме |
лепа Гркиња покварила...{S} Сунце није било ни за два копља одскочило, а лепа Гркиња, набељена |
шта ће му туђа жена?{S} Зар не би боље било да мене узме?{S} Он удовац, ја удовица, ја имам мо |
, —- тепаше јој прота, — зар не би боље било да идемо тамо у хлад, испод онога дуда?... -– И он |
ло повише вина... па, касти, макар и не било мелшпајза...</p> <p>— Куглофа и гурабије...{S} Дра |
ко се десило да чича-Тиме није код куће било, е, онда га је пред чика-Пајом и кудила, како је н |
а велико-мученика Прокопија, а добро би било да имаш макар и једно зрнце од оне наворе, коју су |
p>У вароши Перковцу нема ничега, што би било вредно описивања, те га, ваљда, стога и заборавише |
грке ракије.{S} То му је тако у нарави било: кад се нешто наљути, кад би га неко увредио, или |
ај би стао и гледао, не што би на њојзи било нешто — осим натовареног белила —- необично, него, |
ркиња се замисли мало.{S} Није ни њојзи било ласно растати се са таком бундом, ал’ које што не |
у.{S} То препреденом богословцу није ни било тешко опазити; прво, што је био доста хитар, да на |
га знате, јектичав...{S} Баш ако би вам било по вољи, могла бих и вас још ових ферија с њоме ун |
ако је то пре кратког времена са лутком било, а прексутра ће бити са мном...</p> <p>Милка ућута |
је има...</p> <p>Али уствари није тако било, јер после десетак дана чича-Тима је оздравео; мог |
то до лепе домаћице; а то му није тешко било, јер кад је неки од учтивијих гостију понудише, да |
д довести; па кад је то све употребљено било, а без икакве користи, баба је говорила о тешким г |
ла, али не да понос: но, то би тек лепо било, да се уморила!...{S} Таки случај се у Перковцу јо |
га колегинице!...{S} Но, то би тек лепо било да се због таких маленкости стари познаници посвађ |
, госпођо Јоханидо...</p> <p>Тако је то било.{S} Сирото дете, хтело не хтело, морало се још ист |
жљиво измицати пред њиме.{S} Њему је то било смешно, те се, старац, грохотом насмеја: — ’Ма, ку |
е куљао густ дим; па како је време тихо било, падао је доле на земљу и повлачаше се, као нека п |
је то ваша поштена реч?...{S} Срам вас било...{S} А онда сте казали, па сте се заклињали, да ћ |
не дознавала.</p> <p>Тако је то и данас било; само што данас није била Гркиња та, која је на вр |
и: — Дакле, ви нисте чули, шта је синоћ било?{S} Та то вам је, господине, читава ребелија!</p> |
има је заклао петоро јагањаца, па је ту било чорбе, капаме, печења, до миле воље; навукао је ви |
на, потпуно разумевао.{S} Он је, дакле, био тај, што је својим огромним духом задахнуо перковач |
дласку секретарову.{S} Кад се пробудио, био је сав знојав и ломан, чуо је како му срце бије, чи |
иповедати?{S} Чича-Тима је, као обично, био збуњен, пазио је на сваки миг своје обожаване Гркињ |
и у године; зар је краљ баварски, опет, био млађи од мене?{S} Па како га је Пепита волела?{S} К |
обредили, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је мало углађенији но обично, а и капут је обукао н |
е одмакао, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је доста чисто обучен и очешљан, само што му очи бе |
из мене, ја вам не бих умео казати.{S} Био сам на њима и у Новом Саду.{S} Варош презадужена; н |
м, да сам у свом веку два-три пута и ја био гост на њима; али за шта су те беседе и од какве су |
а вреда нанети.{S} Истина, два-три дана био је као убијен; ни с ким није проговорио, <pb n="316 |
у, истина, од ракије и дневнога спавања био мало надувен и туробан; али кад је видео Гркињу, тр |
идео искривљен оџак, који је од плетара био начињен, а жутом земљом тек само површно излепљен.{ |
о да тако што постоји!{S} Ја сам свакад био тога мњења, да се учитељи према годинама награђују. |
>И при чистој свести за њега би Београд био <pb n="393" /> оно, што је за Београђанина Париз; а |
трошноме телу.</p> <p>Код старе госпође био је ручак већ спреман, супа готова, а у једној велик |
а сам слаба!</p> <p>Чича-Тима, ма да је био пијан, опет није могао да не погледа пажљивије у св |
ам нико не би умео казати.{S} Али да је био прост као секира, о томе би вас најмање перковачко |
киња, за њоме један младић.{S} Раста је био средњег, лица доста правилног, али на такоме младом |
ва практиканта и Гаја берберин, који је био музикалан, т. ј. свирао је у тамбуру, они су му пље |
ћи се.</p> <p>— А кир-Никола, он вам је био, по свој прилици, девер... ха?...{S} Ил’ је отишао, |
да би га могла обухватити.{S} Родом је био однекуд из ужичког округа, то се, уосталом, видело |
ко дете могло уверити.</p> <p>Растом је био осредњи, а у ширину је много боље напредовао: два д |
њега дође мајстор Глиша ковач.{S} Он је био у немачком капуту и панталонама, само је на глави и |
> пиво и јестиво...{S} Ревизор, иако је био слабуњав, зато је, опет, боље пио, него многи здрав |
риморан сам!““...{S} Младожења, како је био прислоњен уз невесту, скотрља се од радости на земљ |
изрезана глава некаквога мајмуна, то је био младожења!{S} Ја сам се направила попа, те сам круп |
да му деца нису баш спремна, а и то је био уверен, да би му стара госпођа у многоме могла помо |
ка је то красота била!!...</p> <p>То је био њен укус: на глави много цвећа и то најдрастичније |
е по могућству име сачува.</p> <p>То је био као неки ћорсокак, који је водио од цркве касарни.{ |
нице, још су и неморални.“</p> <p>То је био гром за све учитеље.{S} Таким оценама није ниједан |
ије ни било тешко опазити; прво, што је био доста хитар, да на свашта пази, а, друго, што се чи |
P18760_C4"> <head>IV.</head> <p>Удар је био велики, али ватреној чича-Тиминој љубави није могао |
вили големој промени на њему: у лицу је био блед, изнурен, хаљине му беху отрцане, а ципеле од |
није свирао у гласовир, а Бошко да није био виолиниста, то је све могуће; али да му је кћи, што |
ћутао; не што није доста пио и што није био весељак, јок!{S} Та он се у богословији са свог рас |
Папраг брзо окрете лист; но пошто није био у намери да таста и зета доводи у сукоб, то се само |
а; а после додаде, иако је о противноме био уверен: — Ево, у литру ракије и четири каве, па нек |
> <p>Начелник, који је по самој природи био прост, а школу није баш много посећивао, иако није |
у својој ватреној љубави много срећнији био, да Милку скине с врата.</p> <p>— Да, да, оно, каст |
а.</p> <p>— Напротив, господине, ја сам био намеран да још данас отпутујем у Лешњик.{S} Знате, |
е ко од скупљених гостију својим стањем био задовољан, а нарочито ова последња секретарова похо |
затупаст и, по маџарски, навише извијен био.</p> <p>— Е, није него роткве! — говорио би чича-Ти |
уче код лепе Гркиње ручао?{S} Ала је то био ручак!{S} Онаке палачинке, касти, не једу се ни у ц |
очи баш као ждребице.{S} Овај твој зет био би красан момак, само да се толико не смеје и не <p |
из горње мале вратила, чича-Тима се већ био умио и очешљао и спремаше се да иде мало у чаршију, |
г се збунио, а бакалин, који је у свему био мудар и окретан, да би га из те забуне извукао, пре |
прота је најљубазнијим осмејком нуди да бира, што јој се најбоље допада.{S} И она је већ жељно |
варош у целоме свету, не само што своје биргере, бирократе, па и аристократе, на класе дели и о |
оли кметове и општинаре, да га приме за бирова, а они му доказују, да је за све то остарео, нег |
еломе свету, не само што своје биргере, бирократе, па и аристократе, на класе дели и одликује, |
} Он је доказивао, да ми без ваздуха не бисмо могли живети и да ми само зато дишемо, што још на |
најљубазнијим погледом. — Па кад се не бисмо ми слагали, кад ми не бисмо једно другом на руци |
а кад се не бисмо ми слагали, кад ми не бисмо једно другом на руци били, да ко би други?...{S} |
г доба крстаре по нашем сокачету, ви не бисте рекли, да је то дете...</p> <p>Чича-Тима је обори |
каква ме у овоме часу осећања море, ви бисте се смиловали!...</p> <p>И он је загрли...</p> <p> |
ватром нападне на несрећну Гркињу. — Ви бисте се, као власт, само компромитовали, да сте се ма |
ина“; једва ако се кроз зеленкасту боју бистрог пеленаша провиде погдешто пепељаве очи обожаван |
о и он својим пуним зрацима да тапка по бистроме потоку!...</p> <p>С оне стране баште видео је |
Кад се мироноше, наравно да ћу ја прва бити на реду; при самоме причешћу <pb n="368" /> такође |
м се вратим у Београд, прва ће ми брига бити да је са мужем протерам.</p> <pb n="315" /> <p>— С |
познајем ниједну жену, која не би могла бити одмах четворици верна!{S} Наравно, да ћу ја од сви |
ла, па што, као, не би и у Србији могла бити бар једна жена капелан!{S} И то баш протин капелан |
је могла диван израз чврстога карактера бити.</p> <p>—- Јесам ли задовољна? — Тако ме пита окор |
и гурабије...{S} Драги колега, то мора бити!</p> <p>Наравно, да је чича-Тима одобрио; а како с |
> <p>Учитеља је копкало, шта ли то мора бити?{S} А и и стара госпођа узмучила се, и њу је голиц |
оград!...{S} Зар не знаш, тамо ће сутра бити крштење?...</p> <p>Трговац уздахну.</p> <p>— Довел |
ви нису христијани...{S} То ће им доста бити, па да их по целоме свету растури!...</p> <p>Стара |
инем; хоћу некаких мисли, које ме, може бити, море, да се отресем; хоћу, као што је пре мени не |
ћа за сарму, а, после, Тимо, каква може бити вечера без вина?{S} Дакле, и вина пошљите бар једн |
мене узети, зове се Папраг; он не може бити гори од мог оца, па што не бих пошла за њега?{S} О |
ом ватром пољубило, ништа друго не може бити, него — љубавно писмо.{S} А, уствари, беше то неки |
ашња српска кнежевина за сироте учитеље бити тесна...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ме |
ремити једну литру комовице, — добра ће бити уз кајсије!</p> <p>Кад је све било спремљено, крен |
времена са лутком било, а прексутра ће бити са мном...</p> <p>Милка ућута, по беломе лицу лебд |
тати: шта мислите са свадбом?{S} Кад ће бити?...{S} Не треба много ни оклевати.{S} Што ’но реч, |
ам изабрао темат за моју беседу који ће бити раван овој нашој светковини?...</p> </quote> <p>Бе |
а, као што сам чула, по свој прилици ће бити сам г. начелник!{S} Хоћу им, богами, смрсити конце |
ла довече да правим вечеру, на којој ће бити и учитељ из Бајковца, а ту је и васпитатељка из Тр |
асти, шта ћемо и да оклевамо?{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас!{S} Ја бих рекао <pb n= |
едаше мрким погледом.</p> <p>— Ово неће бити добро|... — мислио је чича Тима, а начелник га још |
з министарства?...{S} Радоване, то неће бити добро, пролетос ми узеше две класе, а сад?...— Сир |
<p>— Па на тај начин може још то довече бити и прстен — рече брзо Гркиња, којој је много до тог |
а ће јој на чистоме ваздуху много лакше бити.</p> <p>— Ви идите па спавајте, а ја, кад се опора |
S} Са децом сам поступао, не може лепше бити.{S} У мом разреду ретко да је које дете и умрло, с |
овца, није, дакле, могла знати, хоће ли бити у стању да их довољно поштује.{S} Хоће ли им се см |
све бадава, што је немогуће, не може ни бити!...</p> <p>— Их, гром те спалио!{S} Та кад ћеш јед |
асти, ја мислим, да сјајније не може ни бити — говорила је; — о томе сам уверена.{S} Дечји радо |
ти помогнеш, лако ћемо!{S} Неће ни мени бити лоше!</p> <p>Гркињи синуше образи.</p> <p>— Па шта |
рућина!{S} Колико ли тек мора младожењи бити?</p> <p>А после се некако враголасто осмехну, узе |
је лепо, а оно су бар приходи, да лепши бити не могу!{S} Умре неко, наплати му се; роди се неко |
ље.{S} Таким оценама није ниједан могао бити задовољан, али су сви ћутали и нико не смеде ревиз |
авише!{S} Бо’ме ће ту и сто дуката мало бити|... — Тако је Папраг комбиново, докле су гости чаш |
ј и свила!...{S} Ту је, наравно, морало бити и оговарања.{S} Паланке су у Србији, као и у остал |
еном добро смишљеном реферату извештено бити, оде кући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
у пићу сам говори, не може ништа добро бити, и она, скоро не дишући, слушаше и даље бенетање с |
њиме насамо разговарим, па ако може што бити — лепо!{S} А не хтедне ли барем сто жућака уз њего |
ах чича уздахну. — Ко зна, шта ће данас бити, а ружно сам снивао, тако ми Свете Богородице!... |
некуд на другу страну, — Београд ће му бити тесан, то знам напред!...{S} А, после, кад од ње д |
н ће на сваки начин 25. јуна у Перковцу бити, — наравно, да ће код вас на квартир и кост; морам |
ки, маџарски ли, заноси?{S} Тек, велим, биће и то да је нека наука?{S} А право да ти кажем, мен |
дбу! — рече полугласно Гркиња.</p> <p>— Биће! — додаде баба. — Мене длан никад не вара.{S} А по |
> <p>— Оно, касти, од сутра недељу дана биће венчање; морам поручити и Папрагу, да се још у чет |
сиву даљину, други су доле у лађи јели бифтека, а залевали га прилежно вином; а чича-Тима ухва |
ени онај грбави полицајац не јави!{S} А бих, вјере ми, само вас ради дошао.{S} Е, е!...</p> <p> |
ољна? — Тако ме пита окорели отац, кога бих само наљутити могла, да сам друго што казала, него |
Ја, да умем и да знам, како и коме, ја бих се тужила.{S} Е, баш ми утуче срећу, Бог га убио! — |
бити јесенас, нека буде вечерас!{S} Ја бих рекао <pb n="374" /> да је тако најбоље! — И чича-Т |
ету <hi>нема девојачког села</hi>; а ја бих у њему хтела живети...{S} Ја тога човека не познаје |
> <p>— Баш кад сте тако навалили, могла бих вам нешто и поверити.{S} Лане, кад сам о феријама у |
.{S} Баш ако би вам било по вољи, могла бих и вас још ових ферија с њоме унознати...</p> <p>Ста |
.{S} Знате, кад сте ви код мене, волела бих чисто и да се не пробуди више.</p> <p>То је било и |
о сунце залази — за мој виноград!{S} Па бих и вас споменуо, како седите испод кајсије, па сте м |
и ђердан. — Да није сувише скуп, заиста бих га мојој Милци купио; ох, ала би јој то јасно црвен |
ба.{S} А, верујте, што се мене тиче, не бих вам ни пребијене парице тражио; али баш и сама њена |
речено, па ту нека и остане, јер ја не бих волео да таке речи дођу до њених ушију...{S} Дакле, |
’ме, да цедите восак из мене, ја вам не бих умео казати.{S} Био сам на њима и у Новом Саду.{S} |
не може бити гори од мог оца, па што не бих пошла за њега?{S} Ова Гркиња неће имати власти у ку |
нери?{S} То, да сам јуче умро, данас не бих знао!...{S} Шта би, Спиро, с отом жабарком?{S} Ти к |
имађаше велике отворене очи, по ваздан бих могла гледати у њих, па да се сита не нагледам; а у |
p> <p>— Ако није више од стотину, могао бих ти учинити.{S} Своји смо, а и сигуран сам, побратим |
слаткише на овоме свету; а и ја, рекао бих, да сам баш од чисте његове крви.{S} Па, касти, поб |
S} А, Бог зна, по лицу ти судећи, рекао бих да и теби није лоше?</p> <p>Стара госпођа, баш као |
> <p>— Та видим — рече трговац; — рекао бих, да су неки комадићи олова?... ’Ма где их толико на |
киње, те да ме кадикад не угости, цркао бих од глади.</p> <p>Јадно дете покри лице рукама, а су |
е ваш даскало од вина умори?...{S} Имао бих вам нешто и саопштити!...</p> <p>Гркиња климну глав |
једете?</p> <p>— Не само да једем, него бих вас молила за читаву једну котарицу.</p> <p>— А, да |
ифрирати; а кад ми те шифре дођу, волио бих бројат’, како ми зубе ваде, но саставит’ дваест риј |
е, госпођо!...{S} Ах, кад помислим како бих лепо код вас живео, да нема...</p> <p>— Шта, господ |
је прота... — ја морам одлазити, а тако бих волео да могу вечно код вас остати, да могу овде ум |
ем стихове правити, као ваш Никола, баш бих направио један стих, касти, како сунце залази — за |
лка, — рече, против свог обичаја, скоро благим гласом, — хајде, очешљај се и спреми, па ћемо да |
а још кад се обучем!...{S} Онда, богме, благо целој кући, а није ни теби лоше, мој стари даскал |
им се весело осмехну:</p> <p>— Госпођо, благо теби!{S} Ти да знаш, да си се у срећан дан родила |
шта — пренемагала се баба, — изношено, благо стрини!{S} Та ону твоју стару бунду, што сад вели |
какви ће новци из куће?</p> <p>— Хоћу, благо баби!{S} Хоћу, лепа моја госпођо, само душу мало |
се обеси, да полуди, да побесни!...{S} Благо теби, госпођо, ти си се у срећан дан родила!...{S |
ао баш као намолован пајацо...</p> <p>— Благо њима — говорио је кроза смеј, — обадвоје млади, л |
м — рече гросмутерка. — У недељу ће они благовати на Папраговој свадби, лепо!{S} Они ће пити у |
чке омладине на вашем братском саучешћу благодарим!{S} Не треба да вам кажем, — сами сте видели |
и; сами сте видели, да само њојзи имамо благодарити, што су у погдекојим грудима узбуркане стра |
ироче остављено, погажено, треба да сам благодарна, ако ме ко у кућу прими!...</p> <p>Тужне су |
ликоме труду морам такође изјавити моју благодарност...</p> <p>После се рукова с њоме, а затим |
а сад примите поздрав од ваше —</p> <p>благонаклоне</p> <p>Јустине Швабићке,</p> <p>секретариц |
... „Дакле и ти имаш вољу?{S} Е, да сте благословени!...“ Тако је то пре кратког времена са лут |
облини, на којој би требало да трепери блажена румен среће и задовољства; и сами покрети њена |
ошао ближе до Гркиње, он стаде, па, пун блаженства, посматраше замишљену <pb n="385" /> лепотиц |
ине му беху отрцане, а ципеле од самога блата, које се белело по њима...{S} Кад би га ко о нече |
скоро кораку падао би сиромах учитељ у блато, застењао би, па би корачао даље у црну, пусту, н |
ир паде с главе, они га бацише за њим у блато; а старац, кад га није могао наћи, оде даље, голо |
у томе стиже фамилијаз.{S} Беше сасвим блед и задуван, изгледао је као да се нека грдна несрећ |
големој промени на њему: у лицу је био блед, изнурен, хаљине му беху отрцане, а ципеле од само |
лаке ноћи“...</p> <p>Стара госпођа оста бледа и поражена.{S} Тешко јој беше подносити толику ув |
о! — И заиста, сирота девојка изгледаше бледа, скрушена; а и не беше јој лако сносити толику не |
само старца да украшују.{S} Милка беше бледа као лимун; да је имала кога, можда би се, сирота, |
јутрења и вечерња сунчева румен, па и „бледа месечина“; једва ако се кроз зеленкасту боју бист |
ше они један по један у потпуноме мраку бледети; али прота, као да се повампирио, добиваше све |
а рука му је дрхтала; образи му дођоше бледи као у мртваца, са чела му је цурио крупан зној.{S |
осом, уздахну дубоко, а после погледа у бледи месец.{S} Али шта то би месецу?...{S} Он се некак |
ведочише и жиле на сувоме врату, после, бледо лице и упале очи.{S} Кад је видео стару госпођу, |
ебеском простору лутао је пун месец као бледо лице заљубљене неке девојчице; — рекао би, да не |
плача поцрвенеле очи и кад је видео оно бледо лице, он се окрете Гркињи: — Хајдемоте, госпођо, |
ви; чаша је ишла за чашом, док му се по бледоме лицу није прострло оно загасито руменило, које |
— и већ свију могућих заната шегрти, па блену у гарава лица јевропских номада.{S} Један од њих |
лести, али он није умео ништа говорити; бленуо је мутним својим очима, без и најмање свести, у |
би без сваке свести својим мутним очима бленуо, а не би ништа одговарао; па и онда је ћутао, ка |
, не умеде ни речи проговорити, само је бленуо у своју обожавану и љубведостојну богињу; кршио |
па кад је то исказао, он је после само бленуо у њене пепељаве очи, које је Гркиња на разне нач |
ива, пркоси; а кад је Гркиња приступила ближе асталу и већ хтеде својом сувом руком да зграби п |
али му петрахиљ смеће; а после јој све ближе долази и већ ево га, где цео целцит пред њеним кр |
аочаре, натаче их на нос, па онда приђе ближе огледалу.{S} Руке је подбочила на кукове, обрве ј |
из службе!</p> <p>Чича-Тима се примаче ближе њему, па га тек онако испод обрва погледа љутито, |
ашња младеж!</p> <p>Начелник се примаче ближе њој, па онако намигујући, као што само Ере знају, |
и слутила!...</p> <p>Прота јој приступи ближе.</p> <p>— Драга госпођо, не знате, како сам срећа |
поређане ствари, Милка јој приђе корак ближе.</p> <p>— Госпођо, — рече уздрхталим гласом, — ов |
о насмејао...</p> <p>Кад је прота дошао ближе до Гркиње, он стаде, па, пун блаженства, посматра |
80" /> коло, и она нађе прилику да мало ближе приступи господину проти; а онда ће му шанути:</p |
у могућу неприлику предупреди, приђе му ближе и пошто се, по обичају, једно пет-шест пута покло |
о дубоких поклона и поклончића приђе му ближе и пољуби га у руку.{S} Стари деда-Спира, који је |
слук и гласе рукавице?...{S} Клања се и ближи се њој...{S} А она чапља!{S} Оборила очи доле, а |
, урлајући, облетали, не смедоше јој на близу приступити.</p> <p>Већ је била скоро на крају гор |
ча-Тима ухватио место за једним асталом близу корманоша, па онде простро своју шарену мараму и |
овек.{S} Жену је узео из Мехадије, нека блиска рођака Наполеона Трећег!{S} У кући му је клавир, |
су користи <hi>оваке, какве су</hi>... бо’ме, да цедите восак из мене, ја вам не бих умео каза |
итрополитова ђакона, хеј, па навише!{S} Бо’ме ће ту и сто дуката мало бити|... — Тако је Папраг |
оспођо, три срца у мени заиграју!{S} А, Бог зна, по лицу ти судећи, рекао бих да и теби није ло |
их се тужила.{S} Е, баш ми утуче срећу, Бог га убио! — И заиста, сирота девојка изгледаше бледа |
наш.{S} Оно, касти, шта вам могу ја?{S} Бог нека вас учи и он нека вам сваку срећу дарује! -— К |
зове цивилизација, образовање!</p> <p>— Бог и вјера, учитељице, — смејао се начелник, — ја ти о |
уги млади, лепи и ружни, — како је кога Бог створио!{S} А и места рођења беху им разна: кир-Ник |
ављаше, заплећући, четврти разред. — Да Бог поживи нашу добру... <pb n="382" /> није добру, нег |
р-Никола!{S} Здраво, Чича-Тимо!{S} А да Бог поживи цео учитељски еснаф!...{S} Бабу ослон’те на |
гао, а да не примети:</p> <p>— Да не да Бог!</p> <p>Утоме се и лепа Гркиња приближи Папрагу:</p |
тиме, да ћеш ми вратити; ето, дао ти је Бог нешто мало винограда, а ове је године баш добро род |
Богу, и сам своје деце!</p> <p>— Дао је Бог — рече бакалин.</p> <p>— Мени би, касти, овом прили |
уди бар за часак весео!...{S} Та ово је Бог — не знам, зашто — али све теби за љубав учинио: он |
се!...{S} Данашња деца каква су, да те Бог сачува!{S} Боље да их човек нема...</p> <p>И тако у |
залијем црним крајинскијем, па, вјера и Бог, госпођо, три срца у мени заиграју!{S} А, Бог зна, |
сав облик у носу смештен?{S} Е, вјера и Бог — рече начелник, — голе кости, као да су прије десе |
утро, учитељ-Тимо!...</p> <p>— Добро ти Бог дао, Радоване|...{S} А како си се ти наканио до мен |
Тима мргоде?{S} Ћути!...</p> <p>— Да им Бог поживи дечицу, и, дабогда, се ројила по кући, као п |
Јоханиду... и њенога даскала, да и њему Бог не украти, да им се обојима види и чује, здравље и |
о побратиме! — рече напослетку. — Да их Бог поживи, млади су, а век је дуг, па, богме, ако где |
и хартије, поче из прописа читати: „<hi>Бог је милостив...</hi>“ Кад је то прочитала, она тресн |
рописа било је крупно исписано:</p> <p>„Бог је милостив.“</p> <p>— Јест — рече Милка, — то је м |
ака.</p> <pb n="309" /> <p>— Маните се, Бога вам, Цигана; после да ми приговарају: овака је и о |
га је неки милостива срца човек, онако Бога ради, одвезао до Перковца... то вам нико не би уме |
S} Цео свет зна већ, зашто!...{S} Онда, богами, нек се он сели у Хомоље или некуд на другу стра |
а!...{S} Ал’ ће им и пресести!{S} Хоће, богами!{S} Скоро ће доћи и школски ревизор, а, као што |
отера бар једног угојеног вепра, — тај, богами, нека се не нада класи!..{S} А то су моје перков |
ци ће бити сам г. начелник!{S} Хоћу им, богами, смрсити конце, кир-Николу ћу преместити у Хомољ |
у, господине!{S} Никад више нећу!...{S} Богами, ћу од корице до корице све да научим, сутра ћу |
овај виноград неку велику срећу донети, богаство или тако што...{S} И онда збогом, децо и школо |
— додаде врачара, — а после ћеш остати богата удовица...</p> <p>Стара врачара пљуну мало на св |
пређења, а осим тога је код чиновника и богаташа добила лепо име...{S} А о мишљењу сиротиње и о |
спођа препоручила...{S} То беху већином богаташка деца... а у очима добре, али сиромашне, деце, |
им и дебелим завесама накићену, дворану богатијег хотела и — онде даје беседе!</p> <p>— Дакле, |
ина, накићена и накинђурена, скупи се у богато, венцима, сликама, танким и дебелим завесама нак |
илостива, то је чинила само зато, да од богатог детињег родитеља извуче понеки дукат, а ако је |
а синовима и са снахама у чисто српском богатом оделу.{S} Он је корачао сасвим озбиљно, поштапа |
Они су били музикални.{S} Могуће да Југ-Богдан није свирао у гласовир, а Бошко да није био виол |
n="349" /> <p>— Доказивао је, да је Југ-Богдан с девет Југовића свирао у клавир!...</p> <p>— У |
вам још овог вечера докажем, да су Југ-Богдан и његових девет Југовића били музикални...</p> < |
млијеко ли му!{S} У гајде!{S} Огубавио, богдице, ка и надухан миех!{S} Какви клавир?{S} Рђао ка |
Зар у таком отрцаном оделу да га затече богиња његове старе љубави?{S} Та чисто би зажелео да у |
О, хвала вам, хвала, љубведостојна моја богињо!</p> <p>То је све што је чича-Тима из Видаковиће |
ишао, да спава, док се ви са обожаваном богињом унтерхалтујете, ха?...{S} Јесам ли погодила?</p |
ленуо у своју обожавану и љубведостојну богињу; кршио је руке, превртао је очима, а кад је изиш |
и госпођа казује; ти си још млада, ал’, богме, има их које су и старије, па би, касти, паметно |
л...{S} То је, наравно, све госпође, а, богме, и постарије госпођице, у целоме Перковцу морало |
ад је то говорио, глас му је дрхтао; а, богме, и није, сиромаху, ласно растати се са сто дуката |
, лако може да се одбије од тебе!{S} А, богме, то је лепа прилика!{S} Та колика му је само паро |
лика, па још кад се обучем!...{S} Онда, богме, благо целој кући, а није ни теби лоше, мој стари |
Бог поживи, млади су, а век је дуг, па, богме, ако где у чему и буде мане, дотераће се, ујдурис |
абавиш.{S} Деца су, брига је, треба се, богме, и спремити.</p> <pb n="366" /> <p>— Треба, побра |
, господин-Тимо, шта чини удаја; ту се, богме, у радости заборавља и ручак и вечера!</p> <p>-— |
чили код Ђоке школу...</p> <p>— И моји, богме, баш ако нису филозофи, ал’ бар толико знају, да |
ду!{S} Људи су се томе досетили, па су, богме, неки псовали, а неки су се и злурадо смејали...< |
новаца дао?</p> <p>— Сто дуката!...{S} Богме је то — рече прота, — на данашње време лепа сумиц |
е.{S} Шта ти велиш, побратиме?</p> <p>— Богме је ово опасна жега; мораћу и ја једну шљивовицу и |
арац, грохотом насмеја: — ’Ма, кумим те Богом, госпођо учитељице, шта је теби?{S} И не сједе, а |
бити, а ружно сам снивао, тако ми Свете Богородице!... <pb n="389" /></p> <p>Као да су сва чети |
и младожењу: леп младић, научен младић, богослов младић!{S} Само, касти, име не умем да му пого |
..{S} Учитељ четвртога разреда ућута, а богословац, који га је дотле пажљиво гледао, а који је, |
одине! — рече најозбиљнијим тоном млади богословац. — Угарска је призната као најобразованија д |
ису биле гласно изговорене, па их млади богословац није ни чуо, те је своје аргументе о учитељс |
но, да ћу остати... — доврши препредени богословац, рукова се још једанпут и оде...</p> </div> |
Вели, да је красан човек тај њен учитељ богословац!...</p> <p>Чича-Тима је ћутао.</p> <pb n="39 |
гурно — рече са неком иронијом господин богословац, — на сваки начин, да ви морате више уживања |
али се опет трже; а, после, и као добар богословац, није се могао отрести од силно нагомиланих |
то није био весељак, јок!{S} Та он се у богословији са свог раскалашног живота и прославио!{S} |
да је научен!...{S} У Београду је учио богословију, старином је, истина, Цинцарин, али се роди |
аз ласкавости; коса му беше плава и, по богословски, низ рамена пуштена, на њему црна душанка и |
асти први опио.{S} Кад је видео учитеља богословца, а свога колегу, он се рукова с њим и честит |
аким тренуцима на човека, а нарочито на богословца, навалити морају.</p> <p>— Ја видим — говори |
мом вратио у бакалницу, затекоше младог богословца, где преврће неки ђердан од црвених земљаних |
p>— Твоја кћи Милка срећна је са својим богословцем!{S} Тако пише!{S} Та насмеј се, старче, чит |
воју набељену Гркињу.{S} То препреденом богословцу није ни било тешко опазити; прво, што је био |
мало новаца; знаш већ, како; имаш, фала Богу, и сам своје деце!</p> <p>— Дао је Бог — рече бака |
„Успех незадовољавајући“!{S} Није ли то Богу плакати?...</p> <p>— А како се, опет, код мене пон |
ачајне беседе посведочили су вам, какву божанствену силу имају сиренски гласи јединствене музик |
....{S} Јесте ли јели кадгод лободе?{S} Боже, ала вам је то јело!{S} Преко, тамо код нас у Срем |
изгледа као надуване гајде?...</p> <p>— Боже, сахрани и сачувај!{S} Он је далеко лепши од ње.</ |
о подне; верујте ми, да не би ни на сам Божић огладнео.</p> <p>— А ја сам, ви’те, чула, да раки |
{S} Дете је знало, да му је отац сваког Божића и поклада поклањао учитељу прасе.</p> <p>— Ти си |
управитељ вароши Београда: где је уочи Божића који списатељ пио и шта је у пићу говорио...{S} |
вим рукама, баш као дете које се радује Божићу.{S} Напротив, Милка је озбиљно ћутала и пришивал |
јао, што сам пометала; те ако буде воља божја, да пође на боље...{S} А како твој чича-Тима, ха? |
ји су им понекад празником после службе божје на чашу комовице долазили, заситили би се чезнући |
ња није за онда наумна била да се лепом божјом природом бави, да се диви шареним ливадама и заг |
, ако немаш георгине, а ти узми црвеног божура и два-три струка сунцокрета.{S} Ја кад сам се уд |
е седам баталијуна пиљарица, алваџија и бозаџија из турског и немачког царства домарширати, и н |
метила басамаке, који су водили на доњи бој; поче се, онако по новосадски, клањати, правити кни |
њом руковати, а стара се госпођа стаде бојажљиво измицати пред њиме.{S} Њему је то било смешно |
д њу изнети, која би је својим заносним бојама у тузи њеној утешити могла.{S} Али напослетку, љ |
прота зинули од чуда, па се већ унапред боје, да им се како идол не повреди, — нарочито чича-Ти |
а глави много цвећа и то најдрастичније боје, коса нацмакана помадом, на лицу товар белила, а х |
а и руменила замишљају оне дивне ружине боје; а што су им они заклопци испод трепавица модри, т |
о заклања своју мараму руком, као да се боји, е ће га ко похарати.</p> <p>— А шта ти је то, учи |
проводи; ноћу не излази напоље, јер се боји од потчињених му учитеља...</p> <pb n="308" /> <p> |
љ трећег разреда, —- баш га се ништ’ не бојим!{S} Деца ми знају све као воду!{S} Али ће и упамт |
прекиде јој чича-Тима реч. — Ја се опет бојим вас!{S} Ви, ваљда, мислите, што сте још и тамо пр |
а, али да би добила и ону здраву румену боју, узела је још код куће парче храпава сукна, па се |
месечина“; једва ако се кроз зеленкасту боју бистрог пеленаша провиде погдешто пепељаве очи обо |
Кудгод погледам, неспремљено — све сам боклук!{S} Кревет ненамештен, соба непометена, прозори |
чмом, другу с кремењем и са направљеним бокорићима жутога смиља, — она поче мало брже корачати; |
стити!...{S} Хеј, старче!... ’Ма чу ли, болан, да су и кир-Николу преместили, и то у Хомоље, па |
ја волети?{S} Теше ме: навићи ћу се!{S} Болесник заборавља на шећер, навикава се на пелен, и вр |
кар ће, можда, с поносом рећи: „Моја се болесница навикла на горчину“!{S} И то је све, што се о |
најмање свести, у доктора...{S} Остали болесници, који су у истој соби боловали, посматраху га |
ну; а кад би се на таке глупости остали болесници насмејали, чича-Тима би се искревељио, па би |
ва храна.{S} То су, уосталом, и паметни болесници одобравали.</p> <p>Једног дана дође економ, д |
и се једу кисели краставци!...</p> <p>— Болест вас изела! — нашалио би се чича-Тима. — А, напос |
моје кривице?{S} Могло је дете и водену болест добити, па зар учитељ да изгуби две класе?</p> < |
и, како би познао стање и узроке његове болести, али он није умео ништа говорити; бленуо је мут |
венчао; па кад му је та друга од водене болести умрла, он се и за трећу набрзо постарао, па му |
отресен, а у грудима ми је нешто тешко, боли ме, <pb n="352" /> а не знам, шта.“ — А, овако, са |
n="339" /> страдајуће браће!“ „У корист болнице!“ „У „корист овдашње сиротиње!“ „У корист сиром |
нашле, спровео га је у болницу...{S} У болници му <pb n="395" /> свукоше хаљине, дадоше му мал |
оје су се у њега нашле, спровео га је у болницу...{S} У болници му <pb n="395" /> свукоше хаљин |
Остали болесници, који су у истој соби боловали, посматраху га са сажаљењем...</p> <p>— Сирома |
ону хаљину од пикета добила је од неког болтаџије, што му је дете код кир-Николе учило школу и |
е паучине све донде срце стеже, докле у болу не препукне.{S} Милка је, таким мислима занета, ућ |
станемо: да ли је подела на десет класа боља и пробитачнија за учитеље, или је боље онако по ст |
ко у Перковцу.{S} Тек велим, побратиме, боље ја да ти то учиним, него други; код мене си бар си |
твојим полићима.{S} Здравља ми, Спиро, боље ти се и с овом мученицом гушити и давити, но с туђ |
р, иако је био слабуњав, зато је, опет, боље пио, него многи здрави; чаша је ишла за чашом, док |
шња деца каква су, да те Бог сачува!{S} Боље да их човек нема...</p> <p>И тако у разговору уђош |
ма горе у чађаве таванице.{S} Кад би га боље погледао, видео би, да су му очи мутне, бесвесне.. |
овољна сам, оче!</p> <p>Да је чича-Тима боље погледао своју ћерку, он би видео, где јој се суза |
ала; те ако буде воља божја, да пође на боље...{S} А како твој чича-Тима, ха? — смејала се баба |
детонаставниче, деде ти кажи, да ли је боље учитељима са класама или без класа?</p> <p>Учитељ |
боља и пробитачнија за учитеље, или је боље онако по староме, без класа?</p> <p>— Господине! — |
скоро, све сама деца и удају...{S} А и боље је тако, јер..{S} Та ви већ знате, каква је данашњ |
} А и шта ће му туђа жена?{S} Зар не би боље било да мене узме?{S} Он удовац, ја удовица, ја им |
убице, —- тепаше јој прота, — зар не би боље било да идемо тамо у хлад, испод онога дуда?... -– |
шлинговане чипчице на паргарској сукњи боље видети могле, подигла је предњи скут своје тунике |
том је био осредњи, а у ширину је много боље напредовао: два добра човека тешко да би га могла |
варала је стара госпођа; — што брже, то боље; нека господин министар зна, шта се овамо у земљи |
у се у томе крају ретко виђале жене „из бољег сталежа“, као што се у отменијем свету говори; а |
ивале су, да је кир-Никола и наученији, бољи и у свему много лепши него лепа Гркиња...{S} И так |
ми после пребацују и да ме оговарају и бољи и гори од мене...</p> <p>После таког разговора чич |
а постидела...{S} Та ни у министра нема бољих!{S} Па она чачкалица!{S} Е, њу ћу баш поклонити г |
акоме младоме лицу беше и сувише ситних бора, те да би се могло лепим или бар пријатним назвати |
а ће се за њу све донде борити, докле у борби не победи, или не малакше, као што је то и сам пр |
и једнакости, да ће се за њу све донде борити, докле у борби не победи, или не малакше, као шт |
них усница тужно се заиграла она дубока борица, што се од носа ка бради повлачила; руке је спус |
севаху у раздражености, око усница она борица све је дрхтала од љутине; а како се још није бил |
, омален, на лицу пуно ситних и крупних борица, а уз то је у свако доба добро расположен.{S} Ка |
епељаве, али свагда сјајне, а оне танке борице око њих даваху им израз ласкавости; коса му беше |
наместо њих скупе се прерано оне ситне борице, које би требало само старца да украшују.{S} Мил |
набоље окренуло: деца му више нису ишла боса и издрпана, а и сам Никола променио је свој отрцан |
да Југ-Богдан није свирао у гласовир, а Бошко да није био виолиниста, то је све могуће; али да |
и проти, не верујем, да неће заударати брада на изгорелу гриву циганског коња или на извађено |
ко!...</p> <p>И он га хтеде ухватити за брадавицу, која је кицошу на левом образу израсла, али |
ла она дубока борица, што се од носа ка бради повлачила; руке је спустила понизно доле низ црну |
после, погладивши учитељицу по округлој брадици, додаде, враголасто смешећи се: — Бар да јој на |
и од ње.</p> <p>— Ваљда са оном чупавом брадом, коју су, по свој прилици, гуске опасле, или су |
о гладити своју, одавна већ прогрушану, браду; затим се сасвим опрезно накашља... и у тај мах с |
Љубица је морала климати главом. „А ти, брајко,“ питала сам младожењу, „јеси ли вољан ову девој |
дигао да иде:</p> <p>— Искапи то мало, брат-Радоване, па да идемо!</p> <p>— Да идемо, учитељу, |
ви морате више уживања налазити онако с братијом, знате, поред добре чаше...{S} Е, јесам ли пог |
уједињене перковачке омладине на вашем братском саучешћу благодарим!{S} Не треба да вам кажем, |
жу: „У корист <pb n="339" /> страдајуће браће!“ „У корист болнице!“ „У „корист овдашње сиротиње |
ајући, да тапка.</p> <quote> <p>— Јест, браћо и господо!{S} Они су били музикални.{S} Могуће да |
гласом поче говорити:</p> <quote> <p>— Браћо!</p> <p>Ово је прва беседа, коју ће историја варо |
у се каже превасходан, то сам ја, драга браћо!</p> <p>— А знате ли ви, да ја у Бајковцу нисам м |
ели враћати.</p> <quote> <p>— Господо и браћо!</p> <p>Ја сам се са свога места, с чашом у руци, |
акресан, изговорити.</p> <p>— Господо и браћо! — узвикну с највећим патосом четврти разред. — П |
што лудо изговорити.</p> <p>— Господо и браћо!,.. — понављаше, заплећући, четврти разред. — Да |
} Али све бадава: чича-Тима, чика-Паја, браца-Трајко црквењак, па и отац-прота, са својим ружич |
и заборавља и ручак и вечера!</p> <p>-— Бре, нек’ се не заноси — грмео је чича-Тима, — док је н |
окорићима жутога смиља, — она поче мало брже корачати; а кад је и последњег дућанчета нестало, |
је — наговарала је стара госпођа; — што брже, то боље; нека господин министар зна, шта се овамо |
и, слушаоче, </l> <l>Ко је лакши, ко ли бржи: </l> <l>Стрела лети, стрела ј’ лака, </l> <l>Амор |
; шешир је набио на очи, па је необично брзим кораком кроз мале и велике улице јурио кући.{S} А |
лисању, него му беше смешно како Папраг брзо окрете лист; но пошто није био у намери да таста и |
може још то довече бити и прстен — рече брзо Гркиња, којој је много до тога стало, да јој се ка |
инама, али сирото дете у нужди и невољи брзо сазрева до човека: големе патње, необичне муке, га |
колико до четвртка набавиш.{S} Деца су, брига је, треба се, богме, и спремити.</p> <pb n="366" |
ра, дакле, може доћи, а за даље је моја брига...</p> <p>— Али,стара госпођо, — рече учитељ, — к |
да чим се вратим у Београд, прва ће ми брига бити да је са мужем протерам.</p> <pb n="315" /> |
у један мах промењени!</p> <p>— Бриге, бриге, госпођо!...{S} Ах, кад помислим како бих лепо ко |
дођосте у један мах промењени!</p> <p>— Бриге, бриге, госпођо!...{S} Ах, кад помислим како бих |
сподине, да не знам, где ми је глава од бриге.</p> <p>— Па, ето, чича-Тима нека да вино, а кир- |
старац свих десет учитељских класа, све бриге и сваки страх од несигурне будућности; крв му јур |
јере ми, учитељице, ти ми зададе ђавоље бриге!{S} Сад само не знам, да л’ ћу президијално, писм |
ене ред, да частим — рећи ће чича-Тима, брижљиво се удаљавајући од проклетих учитељских класа. |
а кад му се ко од путника приближи, он брижљиво заклања своју мараму руком, као да се боји, е |
га неко увредио, или кад је у некаквој бризи, — не би се могао смирити, све док се поштено не |
још моја мила мајка поправљала. — И она бризну у плач, а сузе се слеваху доле на испрљану харти |
ајку, па се часом насмешило, а махом је бризнула у плач.{S} У таком тужном расположењу затече ј |
рцани капут провиривали.{S} Она се само бринула, да се на њеној хаљини виде шепутле и карнери, |
јен, чича-Тима је грискао своје проседе бркове, а Гркиња, како је ушла у кућу, није више ни изл |
пеле пуне мирисаве помаде, па њоме маже бркове; зато су тако уфитиљени...</p> </div> </body> <b |
рати; а кад ми те шифре дођу, волио бих бројат’, како ми зубе ваде, но саставит’ дваест ријечи |
ао год какво распуштено дете, чисто нам броји пољупце!...{S} Хајд’мо, шећерна моја грлице!...</ |
је купио чика-Паја член, грчки мајорен; бронерске ципеле и шешир са перјаницом чича-Тима учитељ |
ди? — повтораваше начелник. — Е, гле ти бруке!{S} Дакле и ви сте били?{S} Ви!{S} Па да то мени |
а.{S} Један од њих четворице држи грдан бубањ пред собом, од прилике као нека петачка, а у десн |
даскало, знаш ли, шта ми је ова пијана будала обећао?</p> <p>— Шта, моја Аспазијо?{S} Хи, хи, |
препреденим зетом, да је доста замашна будала и да је, као такав, до ушију заљубљен у своју на |
оворио је сам у себи, — да је ова стара будала заљубљена у ову уштиркану лутку, и да та лукава |
ар насмејао, а одговорио му је, да таке будале, као што су чланови перковачке беседе, неће моћи |
њу света, па ће са свом ватром, која је будали свакад на расположењу, доказивати, да први људи |
чима, што још учитељ-Тими рече: „Матора будало!“ Осталим гостима није ни „Лаку ноћ!“ рекла, нег |
о, скоро достојанствено, шта ће даље да буде.{S} Гркиња, откако је познаје, није у њеним цртама |
} Ја тога човека не познајем, што ће да буде мој муж; а мужа треба да волимо!{S} Како ћу га ја |
/> <p>— Хе, хе, хе!...{S} Баш ће ово да буде вечера!{S} Ха, ха, ха!{S} Та ни кад сам се с тобом |
кад ви друкче хоћете, оно, касти, нека буде по вашој, госпођо Јоханидо...</p> <p>Тако је то би |
оклевамо?{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас!{S} Ја бих рекао <pb n="374" /> да је тако |
хитати, али кад ви баш хоћете, оно нека буде!{S} Касти, требало би да пишем Милкиним старијим с |
мо, напишите ми једну таку песму, а кад буде ваша слава, ја ћу је декламовати.</p> <p>— Сад, ка |
> <p>— Има три — рече пандур, —- ако не буде година више; него је, душа ваља, и притврдио: баш |
; ’ма, побратиме, гледај да и у вину не буде оскудице!{S} Једанпут се жени и удаје!{S} А ја ти, |
век је дуг, па, богме, ако где у чему и буде мане, дотераће се, ујдурисаће се.{S} Има времена, |
{S} Њојзи ћу купити саонице, па кад јој буде врућина, а прота и Никола нека се упрегну, а ја ћу |
све набројао, што сам пометала; те ако буде воља божја, да пође на боље...{S} А како твој чича |
хтео да пољуби васпитатељку; а ако и то буде мало да је противу мужа расположи, <pb n="325" /> |
едецину!{S} А ја идем <pb n="396" /> да будем славуј у ружичастоме лугу моје обожаване Јоханиде |
алом, ја видим да ме ти не разумеш, ал’ буди бар за часак весео!...{S} Та ово је Бог — не знам, |
осле Француске, а сама Пешта по себи са Будимом у нечему је надмашила и Париз...</p> <p>— Знам, |
се васпитала код моје Јохиниде, а он у Будиму...{S} Ја сам у Атини учио школу, ал’ оно, што он |
ом је, истина, Цинцарин, али се родио у Будиму.{S} Млад, пун учтивости, милина ти је с њим гово |
епомично стајаху.</p> <p>— Ви, господо, будите са вашим ученицима спремни за сутра, јер сам при |
тања окрете се старој госпођи:</p> <p>— Будите уверени, да чим се вратим у Београд, прва ће ми |
ала — додаде, смејући се, учитељ. — Али будите уверени да ће доћи.</p> <p>— Јесте ли ви баш сиг |
<pb n="367" /> заспати.{S} Она је била будна.{S} По својој мекој постељи превртала се с лева н |
а желим од свег срца, да им женска деца буду лепа и бела као белило на лицу лепе домаћице, а му |
ућута, несигурним погледом мерећи свога будућег зета.</p> <p>— Па на тај начин може још то дове |
ни старац и даље псовати, али га задржа будући зет...{S} Стара госпођа сва поцрвене као обарен |
<p>Да је учитељ Тима чуо, да је и његов будући зет за поделу на класе, би, јамачно, покварио це |
јене парице тражио; али баш и сама њена будућност зависиће од тога.</p> <p>— Добро, добро, на д |
есрећа, морални гроб, који је целу њену будућност сахранио.{S} Она би, <pb n="323" /> сирота, м |
а, све бриге и сваки страх од несигурне будућности; крв му јурне навише, и он, с раширеним рука |
е јој је износило тужне слике неизвесне будућности.{S} Човека који ће је узети није могла волет |
у, које да продужи комбинације о својој будућности, а и сам да се за ту свечаност приуготови... |
индерлука и сањаше мирно о својој лепој будућности.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
ила је нове комбинације о својој лепшој будућности. — У Америци, веле, има попова и од нашег по |
те забуне извукао, пређе у разговору на будућу свадбу. — Дакле, побратиме, ти као велиш, сад у |
десну је узео неку дрвену маљицу, — ни буздован Краљевића Марка није изгледао страшнији; остал |
то време беше у Перковцу начелник неки Букван Суругџић.{S} Откуд њему тако име и презиме, да л |
ао учитељу прасе.</p> <p>— Ти си прасе, букване један!{S} Палачинке хоћу; јеси л’ ме разумео: п |
ње, од прилике као кад би у скупу много бумбарева слушао; затим си чуо крупан учитељев глас, гд |
дала да ће до зиме и <pb n="363" /> две бунде од новодобивеног љубавника очупати, тек она прист |
ни њојзи било ласно растати се са таком бундом, ал’ које што не беше зиме, а које што се надала |
очупати, тек она пристаде да јој искану бунду за таке скупоцене мађије поклони. — Још сутра нав |
но, благо стрини!{S} Та ону твоју стару бунду, што сад велике и младе госпође и не носе више... |
очи, узела би на себе неку голему стару бунду, па би се умотала у какву црну исхабану шамију, с |
а одморим.{S} Сутра навече, кад донесеш бунду, све ћеш дознати... све, слатка моја госпођо!{S} |
а кад је устао, беше некако зловољан и бунован.{S} Није се ни умио као што ваља, а већ је нату |
у чаршији, а и глава ми је, касти, мало буновна.{S} Сутра, ваљда, ће и мени доћи шпуријус.</p> |
асно, кад и сама власт гледа кроз прсте бунтовницима и рушитељима поретка!{S} А знате ли ви, о |
говору, само његов један друг из неког буџака што је почео, одобравајући, да тапка.</p> <quote |
е дођу, волио бих бројат’, како ми зубе ваде, но саставит’ дваест ријечи једну до друге.</p> <p |
гнао је у планину, да са дивљим мачкама вади очи!,..{S} Та де, смеј се, певај!..{S} Госино му ј |
остро своју шарену мараму и нешто из ње вади, па ређа по асталу, а кад му се ко од путника приб |
ати.</p> <p>— Сад, касти, не могу, имам важна посла у чаршији, а и глава ми је, касти, мало бун |
саму православну веру.{S} Јуда нема те важности, коју има Св. Петар, а од Св. Петра је, опет, |
начелник је преврће, а лице му је пуно важности, очију и не диже горе, само гледа у хартију... |
{S} Она имађаше велике отворене очи, по ваздан бих могла гледати у њих, па да се сита не наглед |
07" /> у оџаклију око ватре, која је по ваздан на огњишту горукала, да попуше по једну цигару д |
ила нос, да не би удисала онај смрдљиви ваздух, што се са димом ширио.{S} Кад је дошла до вратн |
ћи, мој господине, да је у Србији ружан ваздух, да нема доста слободе, и да је народ толико жељ |
само зато дишемо, што још на свету има ваздуха; а после је цифрама доказао, да ће после пет ст |
Без ваздуха људи не могу живети; па кад ваздуха нестане, људи ће се угушити!“ Јесте ли ме разум |
ди после пет стотина милиона година без ваздуха угушити!....</p> <p>— Он ће се угушити — рече н |
г завода.{S} Он је доказивао, да ми без ваздуха не бисмо могли живети и да ми само зато дишемо, |
ам професор у својој беседи навео: „Без ваздуха људи не могу живети; па кад ваздуха нестане, љу |
осле пет стотина милиона година нестати ваздуха, и ми ћемо се — угушити.</p> <p>Људи су и њега |
ој је врло тешко и да ће јој на чистоме ваздуху много лакше бити.</p> <p>— Ви идите па спавајте |
росто целу ствар описао, а о загушљивом ваздуху и заборавио је известити министра.{S} Наравно, |
вши и кусур од ракије; — да идемо, није вајде, лако може и господин запитати: где смо се толико |
а очи му севају од једа:</p> <p>— Лепо, вала, господин-колега!{S} Оно, касти, кад сте мислили в |
.{S} Али кад они пију шампањера, играју валцера, мазе се с девојкама, троше и своје и туђе паре |
ако не буде година више; него је, душа ваља, и притврдио: баш лепо ти тај зна све до корица, п |
која ће се тога вечера држати.{S} Душа ваља, Перковчани су доживели много којешта: медведа већ |
на ручак, а ти узми парче хлеба, — душа ваља, ниси ни то заслужила, — па ручај, а ручак, што си |
ече бакалин, — и ја ћу ти донде све што ваља спремити, само ти напиши мало рецеписа од руке.{S} |
н и бунован.{S} Није се ни умио као што ваља, а већ је натукао шешир на главу и оде у чаршију.{ |
јесам ли синоћ моју декламацију као што ваља одекламовала?</p> <p>— Неописано!{S} Неисказано!{S |
Папраг — продужаваше бездушна Гркиња; — ваљан, па, веле, и да је научен!...{S} У Београду је уч |
, не!{S} Хоћу да се запопим, да добијем ваљану парохију, а ту је нуждан новац!{S} Треба ту дава |
, можда, се ово скупо и продаје, па га, ваљда, друкче и зову; а овде му је право име ђинђуве.{S |
а, што би било вредно описивања, те га, ваљда, стога и заборавише географи на земљовиду Србије |
а ми је, касти, мало буновна.{S} Сутра, ваљда, ће и мени доћи шпуријус.</p> <p>— Да — рече Грки |
пичеш?...</p> <p>— Сад, учитељу!{S} Та, ваљда, нећеш од жеђи скапати?</p> <p>Деда-Спира донесе |
д стара вештица све то да сазна?{S} Та, ваљда, није могла гледати кроз прозор, кад је кућа у ав |
о роткве! — говорио би чича-Тима. — Та, ваљда, ми не мислите доказати, да би лепа Гркиња лепша |
д нас доћи у ред; а, после, наћи ће се, ваљда, и младожења.</p> <p>— Није још за удају — рече с |
има реч. — Ја се опет бојим вас!{S} Ви, ваљда, мислите, што сте још и тамо преко били госпођа п |
о да ми није онога дериштета!...{S} Ви, ваљда, и не знате, да ја имам и једно дете?</p> <p>— Зн |
ича-Тима мало увређеним тоном, — та то, ваљда, није мене мислила...{S} Можда кир-Николу?....</p |
!{S} Он је далеко лепши од ње.</p> <p>— Ваљда са оном чупавом брадом, коју су, по свој прилици, |
да вам деца ништа не знају, па сад нек’ вам помогне ваша обожавана Гркиња; да видим шта ће вам |
/p> <pb n="309" /> <p>— Маните се, Бога вам, Цигана; после да ми приговарају: овака је и онака |
ло, — сад ћемо се огледати.{S} Знам, да вам деца ништа не знају, па сад нек’ вам помогне ваша о |
свога места, с чашом у руци, дигао, да вам у име уједињене перковачке омладине на вашем братск |
знате, што ’но реч...{S} А, управо, да вам кажем: била сам на синоћној беседи...</p> <p>— На б |
ком саучешћу благодарим!{S} Не треба да вам кажем, — сами сте видели, какву моћ има реч у своје |
вас!...{S} Хе, хе!{S} Баш кад хоћете да вам кажем...</p> <p>— Од мене...{S} Он од мене лепши?.. |
раги Тимо, познајете, па не треба ни да вам кажем, да је, сиромах, већ од сванућа гладан.</p> < |
и се ослоните на мене, ја ћу гледати да вам још до подне све набавим.</p> <p>— Молим вас, госпо |
свој говор:</p> <quote> <p>— Ја хоћу да вам још овог вечера докажем, да су Југ-Богдан и његових |
>... бо’ме, да цедите восак из мене, ја вам не бих умео казати.{S} Био сам на њима и у Новом Са |
аг! —- рече, безбрижно смешећи се, — Ја вам честитам.{S} Истина, чича-Тимина Милка још је млада |
.{S} Никог другог, него вас!...{S} И ја вам кажем: ако ми још овога месеца не купите црну свиле |
могу ја?{S} Бог нека вас учи и он нека вам сваку срећу дарује! -— Кад је то говорио, глас му ј |
сте ли јели кадгод лободе?{S} Боже, ала вам је то јело!{S} Преко, тамо код нас у Срему, највећа |
акле, хоћете да ме примите?{S} О, хвала вам, хвала, љубведостојна моја богињо!</p> <p>То је све |
</p> <p>— Молим вас, господине, и хвала вам!{S} На ту вашу услугу никада нећу заборавити.</p> < |
ако ти најбоље знаш.{S} Оно, касти, шта вам могу ја?{S} Бог нека вас учи и он нека вам сваку ср |
а она га зачуђено запита:</p> <p>— Шта вам је, господине7..{S} Та ви сте уједанпут постали озб |
ра прстеновати.{S} О самоме прстену шта вам могу приповедати?{S} Чича-Тима је, као обично, био |
ијама у резиденцији била...{S} Али даље вам не смем говорити, историја је сасвим љубавног карак |
ваша обожавана Гркиња; да видим шта ће вам помоћи са оним краставцем на окреченоме лицу?...</p |
што га знате, јектичав...{S} Баш ако би вам било по вољи, могла бих и вас још ових ферија с њом |
јући се с њиме. — Имам част представити вам нашег новог пријатеља и познаника г. Папрага, учите |
да ће код вас на квартир и кост; морам вам и то приметити: да најрадије једе шунке са спанаћем |
код мене су били и састанци.{S} Ја сам вам и сувише казала!{S} Али сам уверена, да ви то моје |
м прописе мојих ђака?...{S} Та јуче сам вам задао целој школи, али од вас нико није умео тако л |
своје време изговорена!{S} Говорио сам вам о музици; али не треба то; та, ево, последњи тренуц |
<p>— Драго ми је — рече, — и захваљујем вам по стопута!...{S} Заиста, морам признати, да ми ни |
о смешећи се.</p> <p>— А кир-Никола, он вам је био, по свој прилици, девер... ха?...{S} Ил’ је |
а ми о томе не јави!</p> <p>— Дакле, он вам није доставио?{S} Но, лепо, прекрасно, кад и сама в |
ће што на беседи говорити?</p> <p>— Цео вам програм не могу казати, али једно знам, а то је, да |
иња приближи Папрагу:</p> <p>— Но, како вам се допада?</p> <p>— Неописано!</p> <p>— Само она ма |
му шанути:</p> <p>— Е, оче прото, како вам се допадају ови моји куглови?{S} Па гурабије, па па |
.</p> <pb n="335" /> <p>— Милостива, то вам не могу обећати, треба да сам на дужности; а, друго |
?{S} О љубави!{S} А шта је говорила, то вам не смем ни казати!{S} То је шкандал!{S} Безобразлук |
пота...{S} А што се мужа њеног тиче, то вам је поштовања достојан човек!{S} Јединствен тип сеос |
су га људи од милости тако прозвали, то вам нико не би умео казати.{S} Али да је био прост као |
да је она умела у трумбету свирати, то вам могу историјским <pb n="343" /> фактима доказати; а |
ко Бога ради, одвезао до Перковца... то вам нико не би умео казати...{S} Кад се у Перковцу поја |
и?</p> <p>— Пст, ни речи о том...{S} То вам не смем казати, пошто сам жива; ствар је тајна, тич |
нисте чули, шта је синоћ било?{S} Та то вам је, господине, читава ребелија!</p> <p>— Шта, шта, |
господине, не можете веровати какви су вам то људи!{S} Ви знате, шта је то јавна женска, — она |
нуци ове значајне беседе посведочили су вам, какву божанствену силу имају сиренски гласи јединс |
>— Баш кад сте тако навалили, могла бих вам нешто и поверити.{S} Лане, кад сам о феријама у рез |
S} А, верујте, што се мене тиче, не бих вам ни пребијене парице тражио; али баш и сама њена буд |
ш даскало од вина умори?...{S} Имао бих вам нешто и саопштити!...</p> <p>Гркиња климну главом, |
посматраше.</p> <pb n="394" /> <p>— Баш вам ружно стоји!... — рече чича-Тима. — Шта би рекао го |
еда, стаде поверљиво шапутати:</p> <p>— Вама, господине, могу се поверити, само вас молим, да н |
, — ја сам вама потпуно задовољан!{S} А вама, стара госпођо, на вашем великоме труду морам тако |
да се не чудим што сви мушкарци хоће за вама да полуде“...{S} После тога штогод ми се прохте, н |
на душа!..{S} Да, збиља, кад ћу се ја к вама доселити?</p> <p>— Још сутра, слатки Тимо!{S} Сутр |
— рече секретар, кашљуцајући, — ја сам вама потпуно задовољан!{S} А вама, стара госпођо, на ва |
{S} Тада је првипут осетио да га Гркиња вара и лаже, али није имао толико храбрости, да јој то |
ће! — додаде баба. — Мене длан никад не вара.{S} А после ћеш се жестити.{S} Ево, гледај, свађа |
село: — Љубав!{S} Мене дланови никад не варају!{S} Неко високо свештено лице цркава за тобом!{S |
!...{S} А сад...{S} Гром вас спалио и с варалицом!</p> <p>— Не могу!... — јадиковао је чича-Тим |
аве очи, баш као небо плаве...</p> <p>— Варате се, господин-колега, нису плаве, него некако, чи |
јој, како му је попадија из Мартиновца варјачом сав нос изразбијала.{S} Цео свет зна већ, зашт |
.{S} Био сам на њима и у Новом Саду.{S} Варош презадужена; народ од туђинаца знањем, индустријо |
акле, и сама Пешта, као најобразованија варош у целоме свету, не само што своје биргере, бирокр |
сваки дан, како га хомољски Цигани кроз варош проводе; стари људи приповедају, да су једном, ба |
знатност доста била, да прослави читаву варош, а то ли неће једну кућу...</p> <p>Лева је страна |
<p>Ово је прва беседа, коју ће историја вароши Перковца крупним словима у своје сјајне листове |
потписа, да се хапси, или да се из ове вароши протера!{S} Та ниједна жена није са својим мужем |
им мужем сигурна, све док је она у овој вароши.</p> <p>Господин Швабић се на њену тужбу замисли |
ачки тачније знао, него и сам управитељ вароши Београда: где је уочи Божића који списатељ пио и |
х за њима дођу учитељи; а ако се деси у вароши и неки учитељ из села, па се случајно жели још и |
ца није ни погледао...{S} Трећи дућан у вароши беше бакалница његова неког побратима; она је би |
:id="SRP18760_C1"> <head>I.</head> <p>У вароши Перковцу нема ничега, што би било вредно описива |
излазити; а и куда би?...{S} Та цела је варошица за његову несрећу чула, сваки ћифта запитао би |
ћ, коме се на сваком покрету видела она варошка препреденост. — Драго ми је, колега, што сам та |
ам лично на беседу доћи, него је послао варошког полицаја, да он његово место заступи и да му у |
{S} Можда кир-Николу?....</p> <p>— Вас, вас!...{S} Никог другог, него вас!...{S} И ја вам кажем |
ла...{S} Можда кир-Николу?....</p> <p>— Вас, вас!...{S} Никог другог, него вас!...{S} И ја вам |
амо мене и начелника, него баш и самога вас...{S} О, господине!{S} Молићу, шаљите тамо војску, |
S} Ох, госпођо, казао ми, да звоним, да вас зовем... и децу да повратим у школу!...</p> <p>И пр |
ла наложио ми је, ево, својим актом, да вас са вашег неваљалог владања отпустим из службе!...{S |
ми је, колега, што сам тако срећан, да вас могу познати!...</p> <p>И чича-Тима хтеде, у име от |
иња, — није то наслеђе, већ сам рада да вас развеселим; хоћу, да ви заборавите на ваше две клас |
, него да код вас ручам и станујем и да вас још хиљадупута поздравим...</p> <p>Стара госпођа се |
љубав ћу све могуће употребити, само да вас задовољим.{S} Чича-Тими ћу одузети једну класу, кир |
селији...{S} Но, но, немојте тајити, ја вас бар познајем!</p> <p>— Што јест, јест, касти, баш с |
, онако без хлеба.{S} Ха, ха, касти, ја вас обожавам!... — Хтеде чича-Тима и даље да трабуња, а |
есеца не купите црну свилену хаљину, ја вас више никад погледати нећу!..{S} А донде да се нисте |
не, мазећи се, превртала...</p> <p>— Ја вас обожавам!..{S} И чича-Тима је опет цмокну...{S} Али |
Лепе су то историјице, тек хајд’, нека вас ђаво носи, — сад сте васпитатељка, па квит!{S} Само |
но, касти, шта вам могу ја?{S} Бог нека вас учи и он нека вам сваку срећу дарује! -— Кад је то |
на њега:</p> <p>— Оно, касти, све нека вас ђаво носи, и тебе и шлафрок, и капицу, и вашу медец |
одина пријатељи остати...{S} Та да нема вас, коме би се могао похвалити, да сам јуче код лепе Г |
; награђујте кога ви знате, учитељ Тима вас више неће слушати!“...{S} Само, касти, то је међу н |
као из табарке. — Е, баш сам, касти, на вас мислио, чедо моје бело!{S} Моје јагње, касти...{S} |
учињеним, услугама, осећам се обвезана вас на долазак мога мужа внимателном учинити; он ће на |
о, то не можете веровати!...{S} Стопута вас је поздравила, па и на путу ми је писала, да никако |
Добро дошли!...{S} О, господине, откад вас чекамо, већ смо се поплашили да нећете ни доћи.</p> |
о и белило.</p> <p>— Нисам се надала од вас — рече Гркиња, као мало прекорно, — али се надам, д |
’но кажу, у неколико градуса лепши и од вас!...{S} Хе, хе!{S} Баш кад хоћете да вам кажем...</p |
јуче сам вам задао целој школи, али од вас нико није умео тако лепо написати као мали Андрица! |
одине, томе се нисам надао, нарочито од вас, који сте такође из прека родом...</p> <p>— Ви ме н |
да никако друкче не чиним, него да код вас ручам и станујем и да вас још хиљадупута поздравим. |
а у Перковцу бити, — наравно, да ће код вас на квартир и кост; морам вам и то приметити: да нај |
ри.</p> <p>— Оно, касти, зете, тамо код вас у Пешти, можда, се ово скупо и продаје, па га, ваљд |
ити, а тако бих волео да могу вечно код вас остати, да могу овде умрети...</p> <p>И он је нанов |
.{S} Ах, кад помислим како бих лепо код вас живео, да нема...</p> <p>— Шта, господине, шта?...{ |
уби руку и узима себи слободу данас код вас на ручак доћи“...{S} Јеси ли упамтио?</p> <p>— Јеса |
, госпо!{S} Чини ми се е ћу баш са тебе вас дан данашњи имати среће.</p> <p>И он је помилова по |
аш ако би вам било по вољи, могла бих и вас још ових ферија с њоме унознати...</p> <p>Стара гос |
е залази — за мој виноград!{S} Па бих и вас споменуо, како седите испод кајсије, па сте метли р |
и да је био прост као секира, о томе би вас најмање перковачко дете могло уверити.</p> <p>Расто |
ко били госпођа поштарка?...{S} О, знам вас ја, знам!{S} Били сте ви и друго шта... ал’...</p> |
Зар је то ваша поштена реч?...{S} Срам вас било...{S} А онда сте казали, па сте се заклињали, |
и.</p> <p>— Ха, ха!{S} Је л’ те, да сам вас изненадила? — скакућући преко авлије, подвикиваше в |
сподин-Тимо, у колико се сјећам, ја сам вас због вашега владања више пута опомињао.</p> <p>— Он |
<p>— Драго ми је, гросмутерко, што сам вас у добром здрављу застао, а видим да сте се и са дец |
е јој чича-Тима реч. — Ја се опет бојим вас!{S} Ви, ваљда, мислите, што сте још и тамо преко би |
..</p> <pb n="364" /> <p>— Па де, молим вас, слатки Тимо, напишите ми једну таку песму, а кад б |
загрљаја. — То баш није лепо!{S} Молим вас!...</p> <p>— Моја слатка голубице, —- тепаше јој пр |
е на све њих јак утисак.</p> <p>— Молим вас, господо! — узе реч учитељ трећег разреда. — Та ви |
ош до подне све набавим.</p> <p>— Молим вас, господине, и хвала вам!{S} На ту вашу услугу никад |
е основа дубока мудрост.</p> <p>— Молим вас, господо, — доказивао је учитељ III разреда, — то ћ |
свилену хаљину!...{S} А сад...{S} Гром вас спалио и с варалицом!</p> <p>— Не могу!... — јадико |
о је учитељица, које ја тако ценим, као вас.{S} А што вас, опет, моја Јустина воли, госпо, то н |
<p>— Вас, вас!...{S} Никог другог, него вас!...{S} И ја вам кажем: ако ми још овога месеца не к |
ко би други?...{S} Ја, видите, у колико вас волим, у толико и вашу Милку; управо рећи, ја сам њ |
и вашу мајку написао...{S} Истина, мало вас је искрмачио, али то се даје израдирати...{S} Ево о |
цајац не јави!{S} А бих, вјере ми, само вас ради дошао.{S} Е, е!...</p> <p>— Нисте ништа штетов |
Вама, господине, могу се поверити, само вас молим, да никоме не казујете, нарочито чича-Тими и |
, које ја тако ценим, као вас.{S} А што вас, опет, моја Јустина воли, госпо, то не можете веров |
ду кисели краставци!...</p> <p>— Болест вас изела! — нашалио би се чича-Тима. — А, напослетку, |
те?</p> <p>— Не само да једем, него бих вас молила за читаву једну котарицу.</p> <p>— А, дакле, |
ара!...{S} Учи га, чешља га, храни га и васпитава, и то, касти, све из љубави према чича-Тими!{ |
пи, васпитани!{S} Хе, хе, хе!{S} Она се васпитала код моје Јохиниде, а он у Будиму...{S} Ја сам |
се од природе изнудити може. „Учтив је, васпитан је“ — тврди ова намолована лутка, што ми се си |
м са тим човеком задовољан; нобл човек, васпитан човек, човек, касти.</p> <p>— Господин-Тимо, — |
ти: „Диван младић!{S} Научен младић!{S} Васпитан младић!...{S} Е, бадава, види се човек, који ј |
то ми се силом за старатељку намеће.{S} Васпитан, учтив, а уствари видим, да има нов капут и да |
бадава, види се човек, који је у Пешти васпитан!...“ А после гласно додаде:</p> <p>— Господин |
мела, а људи су и за њу говорили, да је васпитана!</p> <p>Те мисли нису приличиле њеним годинам |
је кроза смеј, — обадвоје млади, лепи, васпитани!{S} Хе, хе, хе!{S} Она се васпитала код моје |
ин Папраг тешко да ће и он наћи млађу и васпитанију женску, него што је наша Милка...</p> <pb n |
м је говорила стара гросмутерка. — Моје васпитање и образовање са глупошћу мојих колега и колег |
и Србија срећна била, да има више таких васпитатељака!{S} Што се мене тиче, ја толико знам: да |
понашао! — рече, заруменевши се, млада васпитатељка из Трновника. — Чисто се стидим казати: хт |
шку препирали.{S} Тако је и једна стара васпитатељка, која је, међу нама речено, у Срему и баби |
ек хајд’, нека вас ђаво носи, — сад сте васпитатељка, па квит!{S} Само ми се више не мешајте у |
ће бити и учитељ из Бајковца, а ту је и васпитатељка из Трновника; позвала сам и овдашње учитељ |
: „Успех ученица средњи, а владање саме васпитатељке — неморално“!...{S} Ја, да умем и да знам, |
е њен Швабић у Трновнику хтео да пољуби васпитатељку; а ако и то буде мало да је противу мужа р |
дина толико не би могао чути.{S} За ону васпитатељку у Н... казаћу, да живи са писарем, а оне т |
да таква ношња приличи једној скромној васпитатељци, али, уствари, она није била за тај позив: |
ва је могла бабу и назрети; онде, поред ватре, чучала је та стара жена, а дим је око ње са тако |
заседоше <pb n="307" /> у оџаклију око ватре, која је по ваздан на огњишту горукала, да попуше |
а преварила! — Утоме баба скиде тигањ с ватре, остави га настрану, а после убриса руке и уведе |
а пребледи од љутине, волела би и искру ватре из свога обожаванога Шпартанца искресати, али све |
ино теме приљежно метала, оста она иста ватрена љубав у старчевим грудима, као онога тренутка, |
кад је, н. пр. она у неког удовца мало ватреније погледала, па баш и кад би неку хаљину од ког |
уо пољубцима.{S} Кад се Гркиња од свога ватреног обожатеља отела, изгледаше јој лице као искрпљ |
d>IV.</head> <p>Удар је био велики, али ватреној чича-Тиминој љубави није могао никаква вреда н |
ла, а и сам он је увиђао да би у својој ватреној љубави много срећнији био, да Милку скине с вр |
, мешајући нешто по тигању, који је над ватром држала. — Да није опет она мука? — И баба пажљив |
а просипа.{S} Очи му синуше грозничавом ватром, и он се у доброј вољи куцну са старом госпођом: |
н.пр., о створењу света, па ће са свом ватром, која је будали свакад на расположењу, доказиват |
би се, да то, што је јадно сироче таком ватром пољубило, ништа друго не може бити, него — љубав |
еседи мало обуче, објасни и, бенгалском ватром осветљен, господину министру достави; него је, п |
е.{S} Очи у чича-Тиме синуше младићском ватром, он је с највећом жестином загрли, и није остало |
стиште на груди, па је стаде још већом ватром љубити.</p> <p>— Збогом, љубазна моја, збогом!.. |
росмутерка, спремајући се да што жешћом ватром нападне на несрећну Гркињу. — Ви бисте се, као в |
а нам завиде!</p> <p>— А довече, кад се ваш даскало од вина умори?...{S} Имао бих вам нешто и с |
актерке у квартиру!{S} Само ви немојте ваш прчасти нос свугде забадати!{S} Ви, ислужена бабицо |
че, касти; да умем стихове правити, као ваш Никола, баш бих направио један стих, касти, како су |
апишите ми једну таку песму, а кад буде ваша слава, ја ћу је декламовати.</p> <p>— Сад, касти, |
ништа не знају, па сад нек’ вам помогне ваша обожавана Гркиња; да видим шта ће вам помоћи са он |
... — говорила је љутито... — Зар је то ваша поштена реч?...{S} Срам вас било...{S} А онда сте |
у рапортира, шта се све на томе детињем вашару говорило и радило.{S} Полицајац је, опет, са сво |
и, а на мајмуну и црвена капа; а лане о вашару беше и једна комедијашка шатра: пијацо, један об |
с развеселим; хоћу, да ви заборавите на ваше две класе, а мој дебели Шпартанац, кад се добро на |
ћете шта чути; а сад примите поздрав од ваше —</p> <p>благонаклоне</p> <p>Јустине Швабићке,</p> |
/p> <p>— Баш ми изиђоше на врх главе те ваше две класе — рече учитељ IV разреда, који је мало у |
Не могу, сунце моје!...</p> <p>— Сунце ваше|...{S} Хо, хо!..{S} А да ко је онда опирача?...{S} |
има зачуђено. — Да, касти, нисте добили ваше наслеђе?</p> <p>— Ха, ха! — смејаше се Гркиња, — н |
подине, шта сте се збунили?{S} Та човек ваше снаге и спољашности тек онда добија у своме изглед |
јој казати: „Драго дете моје, кад видим ваше <pb n="379" /> лепо лице, онда се не чудим што сви |
љи куцну са старом госпођом:</p> <p>— У ваше здравље, моја драга госмутерко!...{S} Мало је учит |
жио ми је, ево, својим актом, да вас са вашег неваљалог владања отпустим из службе!...{S} Ево а |
мо, у колико се сјећам, ја сам вас због вашега владања више пута опомињао.</p> <p>— Оно, касти, |
задовољан!{S} А вама, стара госпођо, на вашем великоме труду морам такође изјавити моју благода |
у име уједињене перковачке омладине на вашем братском саучешћу благодарим!{S} Не треба да вам |
да једем кајсија!{S} Ха, ха, ха!..{S} У вашем винограду има лепих кајсија, а особито она, што ј |
ка гросмутерко!</p> <p>У смотрењу према вашим, мени учињеним, услугама, осећам се обвезана вас |
тајаху.</p> <p>— Ви, господо, будите са вашим ученицима спремни за сутра, јер сам принуђен ово |
Ви, откако сте се упознали са честитим вашим господин-Папрагом, као да сте много веселији...{S |
друкче хоћете, оно, касти, нека буде по вашој, госпођо Јоханидо...</p> <p>Тако је то било.{S} С |
је могуће, чак у Турску...</p> <p>— За вашу љубав ћу све могуће употребити, само да вас задово |
аво носи, и тебе и шлафрок, и капицу, и вашу медецину!{S} А ја идем <pb n="396" /> да будем сла |
о написати као мали Андрица!{S} Он је и вашу мајку написао...{S} Истина, мало вас је искрмачио, |
видите, у колико вас волим, у толико и вашу Милку; управо рећи, ја сам њена друга мати.</p> <p |
м вас, господине, и хвала вам!{S} На ту вашу услугу никада нећу заборавити.</p> <p>У таком разг |
ногама газити, али их Милка, хитро као веверица, покупи и мету у своја недра.{S} У том тренутк |
својом руком друго слово; па и оно <hi>веди</hi> је она поправљала.{S} О, ала је дивно моја ма |
ца.</p> <p>— То је, видите, што све нас везује. — И она га погледа најљубазнијим погледом. — Па |
слетку. — Да их Бог поживи, млади су, а век је дуг, па, богме, ако где у чему и буде мане, доте |
а ћеш још четрест година живети!{S} Леп век!{S} Па ћеш још, осим овога, три мужа променити.</p> |
!{S} Је ли то младожења, са којим ћу ја вековати, кога ћу ја волети?{S} Теше ме: навићи ћу се!{ |
не лично тиче, признајем, да сам у свом веку два-три пута и ја био гост на њима; али за шта су |
одужаваше бездушна Гркиња; — ваљан, па, веле, и да је научен!...{S} У Београду је учио богослов |
мо!{S} Како ћу га ја волети?{S} Леп је, веле, али ја не видим ту лепоту!{S} Моја мајка беше леп |
својој лепшој будућности. — У Америци, веле, има попова и од нашег пола, па што, као, не би и |
целог вечера невесело ћутала и што је, вели, напућила те своје усне.{S} И он је због тога толи |
ову новцу уз девојку добијем, а, после, вели, кретно и некретно његово имање мора мени припасти |
епељаве зенице црно да офарба, тиме би, вели, постала права грчка лепота...{S} А што се мужа ње |
Та насмеј се, старче, читуљу му!...{S} Вели, да је красан човек тај њен учитељ богословац!...< |
иковицом: „Красна жена, млада па лепа — вели — па у каквога се зврндова загледала!“...</p> <p>— |
и да је све тако, као што стара госпођа вели.</p> <p>— Вјере ми, учитељице, ти ми зададе ђавоље |
{S} Као дете што погледа у шећер.{S} Па вели: „Ох, да ми је хоће учитељ Тима дати, одмах би се |
и!{S} Та ону твоју стару бунду, што сад велике и младе госпође и не носе више...</p> <p>Гркиња |
н на моју милу мајку?...{S} Она имађаше велике отворене очи, по ваздан бих могла гледати у њих, |
а је необично брзим кораком кроз мале и велике улице јурио кући.{S} А кад се дочепао своје собе |
ао учитељ.{S} Истина, касти, нисам учио велике науке, али азбуку знао сам напамет, молитве тако |
} Гледаћу ти у оне карте, што су на сам Велики петак у Туманима на Христову гробу преноћиле.</p |
60_C4"> <head>IV.</head> <p>Удар је био велики, али ватреној чича-Тиминој љубави није могао ник |
се подизао од дебелих врљика плот тако велики, да се од њега једва видео искривљен оџак, који |
и смео ни погледати: ту су ти шешири са великим перушкама, ту кринолини, карнери, тунике и што |
су, обукао црни капут, који је само при великим празницима облачио, узео је четку, очистио је м |
b n="370" /> <p>— То им се познаје и по великим мамузама и по фокошу њихову...</p> <p>Те речи н |
лом, чича-Тима је имао својих и малих и великих мана; а ко их од људи нема...{S} Иначе, беше он |
ти ту требати и једно парче од опанака велико-мученика Прокопија, а добро би било да имаш мака |
секретаром оговара, а секретар, баш као велико звоно, грми: „Неспособан!“; после моли кметове и |
чинити?....</p> <p>— Хе, хе!...{S} Ово велико парче, које сам растопио од Гркињиних чарапа, то |
ним стакленим звуцима, заорило се једно велико „многаја љета“, које само учитељи, кад су у добр |
ак већ спреман, супа готова, а у једној великој кастроли је спанаћ; а кад је учитељ донео шунку |
, приповедајући радозналоме комшилуку о великој научености новога учитеља и о чудној лепоти њег |
љан!{S} А вама, стара госпођо, на вашем великоме труду морам такође изјавити моју благодарност. |
уверен да ће ми баш овај виноград неку велику срећу донети, богаство или тако што...{S} И онда |
о немачки, маџарски ли, заноси?{S} Тек, велим, биће и то да је нека наука?{S} А право да ти каж |
ство дао би ти ма ко у Перковцу.{S} Тек велим, побратиме, боље ја да ти то учиним, него други; |
ратиме, ’ма тешко ми је веровати.{S} Кo велим, још је дете.</p> <p>— Тако је суђено — говорио ј |
ема годинама награђују.{S} Шта ви на то велите, господин-Тимо?...</p> <p>— Дакако! — тврдио је |
ово доба не беше ове припеке.{S} Шта ти велиш, побратиме?</p> <p>— Богме је ово опасна жега; мо |
дућу свадбу. — Дакле, побратиме, ти као велиш, сад у недељу?</p> <p>— Па, касти, шта ћемо и да |
епоте и сунце љепше сјало!{S} Ма све ка вељу, да се и нама старцима још пођешто мили.{S} Наједе |
а зурлама лук и вода!{S} Ја мислим да у Венецији њих тројица засвирају, да би и само звоно Свет |
ићена и накинђурена, скупи се у богато, венцима, сликама, танким и дебелим завесама накићену, д |
њу сам сву црвеним трачицама и зеленим венцима накитила, па сам онда казала: „Љубице, моје дра |
Ха, ха, ха!{S} Та ни кад сам се с тобом венчавао, не беше веће гозбе ни части...{S} Хи, хи!</p> |
рац, па старац!...{S} Та да ми је баш и венчана жена, не би се више за мене старала, него ова л |
а и пришивала шарене шепутлице на своју венчану хаљину.</p> <pb n="376" /> <p>- Е, јеси ли сад |
Дакле, драги колега, прекосутра свадба, венчање, весеље?</p> <p>И она је весело тапкала својим |
едати као грчка краљица, кад је ишла на венчање...</p> <p>— Ја бар мислим — рече поносито Гркињ |
рај, — то је по моди!{S} А кад пођеш на венчање, немој у косу трпати смиља и љубичице, то је се |
— Оно, касти, од сутра недељу дана биће венчање; морам поручити и Папрагу, да се још у четвртак |
се; роди се неко, наплати му се; је ли венчање, наплати се...{S} А од свега тога половина прип |
се он одмах после шест недеља с другом венчао; па кад му је та друга од водене болести умрла, |
сти, ни кад сам се са првом мојом женом венчао, нисам се тако веселио!...</p> <p>Стара госпођа |
је смотао једну шљивовицу, која се њему веома допала.</p> <p>— ’Ма, побратиме, —- рећи ће чича- |
адији, па не дотера бар једног угојеног вепра, — тај, богами, нека се не нада класи!..{S} А то |
} Једанпут се жени и удаје!{S} А ја ти, вере ми, волим од софре устати гладан но жедан!</p> <p> |
наш ли што, Радоване?</p> <p>— Не знам, вере ми! </p> <p>Учитељ Тима се нечем досетио, скиде са |
ају све као воду!{S} Али ће и упамтити, верицу им дечју, кад су учили код Ђоке школу...</p> <p> |
, која не би могла бити одмах четворици верна!{S} Наравно, да ћу ја од свију највише одликовати |
е тиче, они су ми за свакад сигурни!{S} Верност?{S} И ти списатељи говоре све којешта, узимљу о |
ме би осмејку сваки, и најпрепреденији, веровао!{S} А после ћу помиловати моју Јустину по белим |
p>— Чуо сам, побратиме, ’ма тешко ми је веровати.{S} Кo велим, још је дете.</p> <p>— Тако је су |
арила.</p> <p>— О, господине, не можете веровати какви су вам то људи!{S} Ви знате, шта је то ј |
моја Јустина воли, госпо, то не можете веровати!...{S} Стопута вас је поздравила, па и на путу |
{S} Узмите за пример и саму православну веру.{S} Јуда нема те важности, коју има Св. Петар, а о |
нас, него кад сам се родио!...{S} Ко не верује, нека ми пљуне на теме: нигде једне длаке неће н |
и размућеног мишјака?{S} Па и проти, не верујем, да неће заударати брада на изгорелу гриву цига |
а сам још јутрос набавила, три краве не верујем да би га појеле за недељу дана...{S} Али шунке, |
и своје и туђе паре, а хоће да им силом верујемо, да они раде све то у корист народа... е, онда |
сподине Тимо!{S} Ћутаћу као риба.{S} А, верујте, што се мене тиче, не бих вам ни пребијене пари |
ове ракије, макар само по оке до подне; верујте ми, да не би ни на сам Божић огладнео.</p> <p>— |
{S} Али шунке, па после бело вино...{S} Верујте, господине, да не знам, где ми је глава од бриг |
а томе се та вечера сврши.{S} Сви одоше весели и расположени кући, само чича-Тима не беше задов |
<p>Коло је, међутим, играло све живље и веселије; млади момци се ознојише, девојке се заруменеш |
шим господин-Папрагом, као да сте много веселији...{S} Но, но, немојте тајити, ја вас бар позна |
првом мојом женом венчао, нисам се тако веселио!...</p> <p>Стара госпођа грискаше усне, пакосно |
Гркиња стајала је на прагу његове собе, весело се смејала и гледала у збуњено лице свога обожат |
ратке почивке диже се са свога места и, весело ходајући по соби, продужаваше своје смишљене пла |
изненађена неком новом појавом, повика весело: — Љубав!{S} Мене дланови никад не варају!{S} Не |
вадба, венчање, весеље?</p> <p>И она је весело тапкала својим мршавим рукама, баш као дете које |
ео Гркињу, трудио се по могућству да се весело насмеје. — Дивно вече, касти; да умем стихове пр |
ођа... госпођа...</p> <p>Учитељ Тима се весело осмехну, приђе детету, да га мало охрабри.</p> < |
а чича-Томиној огради капиџик, стаде се весело кикотати, баш као нека безбрижна млада кокета, к |
о од оних лепих кајсија!</p> <p>Дете се весело осмехну.{S} Беше му необична та доброћудност оче |
кије, убрисао би зној са чела, па би се весело смејао...</p> <pb n="321" /> <p>— Хе, хе, хе!... |
а испружену руку, зену мало, а затим се весело осмехну:</p> <p>— Госпођо, благо теби!{S} Ти да |
? — скакућући преко авлије, подвикиваше весело Гркиња.</p> <p>Чича-Тима, кад ју је угледао, он |
ад га је прочитао, он га продрма, па му весело подвикну:</p> <p>— Хај, старче!{S} Писмо од Милк |
легу, он се рукова с њим и честиташе му весело прошевину и прстен.</p> <p>– Срећно, господин Па |
изгледала: њено пуно лице добило је ону веселу румен, а проседе витице је вешто склонила под цр |
о; не што није доста пио и што није био весељак, јок!{S} Та он се у богословији са свог раскала |
аги колега, прекосутра свадба, венчање, весеље?</p> <p>И она је весело тапкала својим мршавим р |
ја места, а све по старешинству; али се весеље није могло продужити.{S} Прота је ћутао као убиј |
жи не указа једна модра пругица. — Неко весеље ћеш имати у кући...</p> <p>— Свадбу! — рече полу |
пропастити, — донде је у Перковцу текло весеље.</p> <p>Учитељ Тима је заклао петоро јагањаца, п |
овину ноћи поред умилне музике у игри и весељу проведу.{S} Кад су Цигани дунули у зурле, могло |
чича-Тима не беше задовољан, а још мање весео; та цело је вече протекло, <pb n="324" /> а он ни |
ме ти не разумеш, ал’ буди бар за часак весео!...{S} Та ово је Бог — не знам, зашто — али све т |
спођа што одговорити, оде фамилијаз као ветар и стаде из све снаге ударати у ђачко звоно.</p> < |
од силне жестине накашља, исхркну и као ветар оде, и не пожелевши старој колегиници и „лаку ноћ |
ежала, поруменео је, али није имао куд, већ је мудро ћутао.</p> <p>— Сад је на мене ред, да час |
— смејаше се Гркиња, — није то наслеђе, већ сам рада да вас развеселим; хоћу, да ви заборавите |
у ђацима могле би још и остати оне три, већ у целоме цивилизованом свету узакоњене, класе; али |
ето, твој мали Милован има, ја мислим, већ три године, како учи код мене други разред...{S} Кр |
тим пре могао учинити, што су, и онако, већ наступиле ферије, није, дакле, по званичној дужност |
.{S} На тај пољубац се дете није тргло, већ мирно продужаваше крепећи сан.</p> <p>Чича-Тима се |
н се у Перковцу ни о чем није говорило, већ о синоћном прстену и о беседи, која ће се тога вече |
!...{S} О, господине, откад вас чекамо, већ смо се поплашили да нећете ни доћи.</p> <p>— Опрост |
бру или злу домаћицу, жену или госпођу, већ како ви хтеднете.{S} Па хоћете ли се још који дан у |
треба ни да вам кажем, да је, сиромах, већ од сванућа гладан.</p> <p>— Па, касти, нека пије Ма |
, деце, трептаху сузе незадовољства.{S} Већ у тим младим годинама почиње сиротиња бивати незадо |
ван.{S} Није се ни умио као што ваља, а већ је натукао шешир на главу и оде у чаршију.{S} Кад ј |
читељице, шта је теби?{S} И не сједе, а већ се спремаш одлазити! — И он је узе незграпно за рук |
је драго дете, ти си већ одрасла, треба већ да се и удаш!“ Па сам јој нашла и младожењу; онај ц |
чани су доживели много којешта: медведа већ виђају скоро сваки дан, како га хомољски Цигани кро |
...{S} Чекајте, сад ћу ја видети, можда већ и спава...{S} Знате, то му му је свакидањи обичај.< |
о сам онда видео клањања и метаније, ја већ никад у животу нећу!{S} Начелник се, касти, измиче, |
троги, забринути, изглед.{S} Мала Милка већ се умила и стала се чешљати; њојзи не беше ништа не |
е стаде задовољно гладити своју, одавна већ прогрушану, браду; затим се сасвим опрезно накашља. |
ом сав нос изразбијала.{S} Цео свет зна већ, зашто!...{S} Онда, богами, нек се он сели у Хомоље |
ило.</p> <p>Тако свака српска кућа мора већ и по самој природи имати нешто, што је одиста знатн |
е се мени жури“...</l> </quote> <p>— Та већ и мала деца знају у Перковцу, ко су то двоје, на ко |
откако амо дођосмо, лепо и поучила; сад већ и не уме да гледа онако безобразно сељачки, право у |
н купио свилену хаљину, и то је од бабе већ унапред дознала; и у свему осталом се по саветима с |
чича-Тиму; беше му жао човека, кога је већ толико година познавао.{S} Уосталом, чича-Тима је и |
евцу; други, по чувењу, казиваху, да је већ у Свилајинцу и да ће сутра, а најдаље до прекосутра |
што јој се најбоље допада.{S} И она је већ жељно отворила уста, да каже, како јој је баш све о |
, и не би им се гласа чуло.{S} А кад је већ зора свитала, и гости се, мало накресани, стадоше ј |
ни најмање узнемирио.</p> <p>— Дете је већ приспело за удају...{S} И ја сам још нашла младожењ |
инио: није се још ни разданило, а он је већ испио ракију и сркаше задовољно своју црну каву.{S} |
на, отрцана!{S} Она!..{S} Но, ал’ то је већ ужасно!{S} Па знате ли, о чему је та протерана вешт |
} Од кога направисте и ово и оно, те ме већ и свет гледа као неку кугу?...{S} Зар ви мислите да |
дворане.{S} Изгледало је као да је тиме већ покварена беседа, али Гаја берберин са мајсторицом |
иња из горње мале вратила, чича-Тима се већ био умио и очешљао и спремаше се да иде мало у чарш |
чича-Тима и прота зинули од чуда, па се већ унапред боје, да им се како идол не повреди, — наро |
; само трговци и господа долазе, кад се већ лепо раздани; онде заседну, претресу сва могућа јев |
новости у нашем Перковцу?{S} Ела ли се већ једном ови наш лапарави прото помири са његовом поп |
ту кринолини, карнери, тунике и што се већ у оно време највише носило, и све то од скупих мате |
p> <p>Кад су стигли у школу, куда су се већ многа деца исповраћала, затекли су господина секрет |
Неће ни добро сванути сутра, а ја ћу се већ доселити, па онда нек’ прсну сви од једа!</p> <p>Он |
и се ознојише, девојке се заруменеше, и већ понека би се од умора пустила из кола, али не да по |
е.{S} А кад је прошла главну чаршију, и већ дућани постајаху ређи, —- тек на погдекоме ћепенку |
и, терзијски, шустерски, опанчарски — и већ свију могућих заната шегрти, па блену у гарава лица |
ни „Добро ти јутро, враже, ја чоече!“ и већ ужди ка и метиљава овца, те настрану, у бијег! — Он |
она у своме меком кревету премишљала и већ је у мислима гледала нове поклоне, што јој је прота |
етом слистио неколико чашица пеленаша и већ се поче мало живље кретати.</p> <p>—Све ће то своји |
љ смеће; а после јој све ближе долази и већ ево га, где цео целцит пред њеним креветом стоји, п |
нији него обично, очима је закрљештио и већ је зинуо, да, по обичају, изгрди своју мезимицу, ал |
кад је Гркиња приступила ближе асталу и већ хтеде својом сувом руком да зграби поређане ствари, |
намоловане краљеве и краљице о земљу и већ их хтеде ногама газити, али их Милка, хитро као вев |
...{S} А и боље је тако, јер..{S} Та ви већ знате, каква је данашња младеж!...</p> <p>Чича-Тима |
е Гркиња што не дозна! — Чича-Тима испи већ и пету, па и шесту чашу ракије и спремаше се да одл |
" /> писма!{S} Лепо!{S} Но, таке ствари већ могу једног честитог младожењу обрадовати!</p> <p>М |
казала: „Љубице, моје драго дете, ти си већ одрасла, треба већ да се и удаш!“ Па сам јој нашла |
а!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>Утоме се гости већ почеше разилазити.{S} И младожења се диже, па иако |
.</p> <p>Код старе госпође био је ручак већ спреман, супа готова, а у једној великој кастроли ј |
p> <p>„Господине, жао ме је, али ја сам већ ангажована!“</p> <p>„Дакле корпу?“</p> <p>„Молим!{S |
о и она препредена Гркиња.{S} За њу сам већ скројила план...</p> <p>У таком њеном самозбору куц |
ас говорити:</p> <p>— Ја, касти, служим већ дваест и три године као учитељ.{S} Истина, касти, н |
l> </quote> <p>— Шта, наопако!{S} Е, то већ морам црвенијем плајвазом поткријепит’.. .{S} Уоста |
>Њих двоје одоше, да доручају, и кад су већ ручали и по неколико чаша у здравље срећне женидбе |
подигнем у моме винограду пивару; кућу већ имам, а воду ће ми вући кир-Никола..{S} А ја и Грки |
сти, требаће ми нешто мало новаца; знаш већ, како; имаш, фала Богу, и сам своје деце!</p> <p>— |
смедоше јој на близу приступити.</p> <p>Већ је била скоро на крају горње мале, откуда се виде з |
ни кад сам се с тобом венчавао, не беше веће гозбе ни части...{S} Хи, хи!</p> <p>— Пази на пече |
само по обичају поклони, него да двапут већи комплименат направи тако, да се чича-Тима побојао, |
Петар, а од Св. Петра је, опет, у рангу већи Св. Илија, и то тако иде у бесконачност.</p> <p>— |
гли, уздахну, па истим патосом и са још већим ударом гласа продужаваше свој говор:</p> <quote> |
стара госпођа препоручила...{S} То беху већином богаташка деца... а у очима добре, али сиромашн |
/p> <p>Стара госпођа беше се у лицу још већма запурила, те, онако збуњена, није, сирота, знала, |
испрва отимао, али напослетку морао је већој сили попустити.{S} Утоме му и шешир паде с главе, |
а паметнија и лепша од њега, а то су по већој чести поштовања достојни удовци чинили; други, на |
наново стиште на груди, па је стаде још већом ватром љубити.</p> <p>— Збогом, љубазна моја, збо |
задовољан, а још мање весео; та цело је вече протекло, <pb n="324" /> а он није добио прилике д |
кињине вечерње забаве свако друго-треће вече стадоше скупљати застареле младожење, отрцани удов |
о у чаршију, колико да се расхлади, а и вече по себи беше дивно.{S} Он је у лицу, истина, од ра |
е, а деца плачу...</p> <p>Кад је стигло вече, и гости се давно разиђоше, Гркиња је забринуто се |
могућству да се весело насмеје. — Дивно вече, касти; да умем стихове правити, као ваш Никола, б |
> <milestone unit="subSection" /> <p>То вече Милка дуго није могла заспати.{S} Њено уображење ј |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Вече је.{S} Пред Грковом каваном у Перковцу <pb n="341" |
и!</p> <p>Тако је то текло цели дан.{S} Вечера се спрема, кир-Никола се смеје, а лепа Гркиња се |
миљавајући се, ређаше даље потребе тога вечера:</p> <p>- Кајсије ћете ми донети.{S} Треба ми и |
ном прстену и о беседи, која ће се тога вечера држати.{S} Душа ваља, Перковчани су доживели мно |
а била!</p> <p>Учитељи, који су се тога вечера код кир-Николе и лепе Гркиње сабрали, беху разно |
ој Скадарској улици?...{S} Он је и тога вечера добро потегао тако, да и он умало што није уштин |
м свету, да ће се у Грковој кавани тога вечера држати беседа.{S} Тако то бива, и кад неко позор |
ом у део падне...{S} Отуда је било тога вечера сила разговора; мало је ко од скупљених гостију |
свега тога опет није могао а да истога вечера не покаже пред својим препреденим зетом, да је д |
е, хтело не хтело, морало се још истога вечера прстеновати.{S} О самоме прстену шта вам могу пр |
свечано отпевати...{S} И на томе се та вечера сврши.{S} Сви одоше весели и расположени кући, с |
p> <quote> <p>— Ја хоћу да вам још овог вечера докажем, да су Југ-Богдан и његових девет Југови |
а погледа, то је било све, што је целог вечера могао од ње измамити.{S} Тек кад су у авлију у п |
се наљутио на своју Милку, што је целог вечера невесело ћутала и што је, вели, напућила те свој |
ог те своје жалости није могао синоћног вечера сам лично на беседу доћи, него је послао варошко |
>— Хе, хе, хе!...{S} Баш ће ово да буде вечера!{S} Ха, ха, ха!{S} Та ни кад сам се с тобом венч |
е, богме, у радости заборавља и ручак и вечера!</p> <p>-— Бре, нек’ се не заноси — грмео је чич |
сарму, а, после, Тимо, каква може бити вечера без вина?{S} Дакле, и вина пошљите бар једно по |
вамо?{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас!{S} Ја бих рекао <pb n="374" /> да је тако најб |
а беседи, ту ћемо се на сваки начин још вечерас видети?</p> <p>После тога се руковаше и одоше с |
ог еспапа лако се заборавља и јутрења и вечерња сунчева румен, па и „бледа месечина“; једва ако |
дошле и месојеђе, па кад се на Гркињине вечерње забаве свако друго-треће вече стадоше скупљати |
епа Гркиња спремала све оно, што јој за вечеру треба.{S} Наравно, да јој је у свему помагао њен |
вила, да дођете на вечеру.... — Није на вечеру, него на ручак...</p> <p>Чича-Тима извади из џеп |
спођа Гркиња и поздравила, да дођете на вечеру.... — Није на вечеру, него на ручак...</p> <p>Чи |
ња, — него сам наумила довече да правим вечеру, на којој ће бити и учитељ из Бајковца, а ту је |
ој купити!{S} И треба јој, — та не може вечито у овој плавој, с белим пантљикама и зеленим карн |
орам одлазити, а тако бих волео да могу вечно код вас остати, да могу овде умрети...</p> <p>И о |
ећу набрзо постарао, па му и та трећа у вечност оде, и он по трећипут остаде удовац...</p> <p>— |
госпођа умела и шпијунисати, и то много вештије него и прави полицијски агенти: од ње је само н |
езати, па кад би га ко умолио, да му ту вештину покаже, он би му сав виноград џабе орезао.</p> |
ече гросмутерка гласно, — шта ли ће ова вештица да говори?{S} Но, красна беседа!{S} И на њој се |
{S} Па знате ли, о чему је та протерана вештица говорила?{S} О љубави!{S} А шта је говорила, то |
" /> <p>Чича-Тима се чудио, откуд стара вештица све то да сазна?{S} Та, ваљда, није могла гледа |
Сутра!{S} А прексутра нека свисне стара вештица од муке!{S} Тиме се та јутарња похода свршила.{ |
ти, падати на ум да некога грди, матора вештица!...</p> <p>У томе и таком разговору сви се рази |
видите — рече Гркиња, — све она матора вештица крива!...{S} Чула сам ја, и о мени му је говори |
p>— Неописано!</p> <p>— Само она матора вештица!..</p> <p>— Али сам јој и очитао — рече чича-Ти |
сиромах, пропио; ко зна, каква му је то вештица учинила!{S} А попадија, као свака сирота жена, |
ти помамила, траго чупава?{S} Ха?...{S} Вештице!</p> <p>Милка је ћутала; поглед јој беше миран, |
местити у Хомоље; а кад се он са својом вештицом одсели, онда је чича-Тима мој!...</p> <p>Стара |
о у огледало, па, иако је у њему видела вештицу, опет би са неким поносом продужила своја разла |
омио је руку, одрубио нос; а ону мршаву вештицу с њеним надувеним Шпартанцем прогнао је у плани |
, док је стара госпођа, по своме, доста вешто смишљеном, програму, утрвене и неутрвене београдс |
хаљини; проседу своју косу склонила је вешто под црну капу, само је један смеђ прамичак, који |
е ону веселу румен, а проседе витице је вешто склонила под црну, свакојаким шмизлама ишарану, к |
> <p>— И тако, за љубав оног дериштета, ви мене да обманене!... — говорила је љутито... — Зар ј |
— А после тога окрете мало у шалу: — Е, ви’те, господин-Тимо, шта чини удаја; ту се, богме, у р |
поче наново разговор о беседи: — Дакле, ви нисте чули, шта је синоћ било?{S} Та то вам је, госп |
а и — онде даје беседе!</p> <p>— Дакле, ви сте противник тих чисто словенских забава?{S} Е, гос |
а на четврти разред: — А ви, господине, ви сте једна пијаница!{S} Ви сте један грубијан!{S} Ви |
те, каква ме у овоме часу осећања море, ви бисте се смиловали!...</p> <p>И он је загрли...</p> |
ито окренув се госпи; — само ви ћутите, ви, који сте још и тамо преко држали актерке у квартиру |
, јесте чули, стара госпођо колегинице, ви сте, касти, безобразни!...</p> <pb n="300" /> <p>— К |
колега, и друго што!{S} Но, јесте чули, ви сте један нитков!...</p> <p>— Ви, опет, нисте држали |
срећу старам.</p> <p>— Оно јест, касти, ви је учите, како треба да држи кашику, кад руча, како |
сам Божић огладнео.</p> <p>— А ја сам, ви’те, чула, да ракија отвара апетит?</p> <p>— Оно, кас |
ти, треба да сам на дужности; а, друго, ви и сами знате, да се у овим околностима морам и спрем |
ам у Новом Саду!{S} И синоћ је долазио, ви бесте у винограду; па да знате, како је погледао у М |
д неког доба крстаре по нашем сокачету, ви не бисте рекли, да је то дете...</p> <p>Чича-Тима је |
. — рече учитељ четвртога разреда... —- Ви свакипут, некако, прва извешћа добијате...</p> <p>Ст |
уга мати.</p> <p>— Оно, касти, тако је; ви је, касти, петком умијете, недељом очешљате, а у сре |
даскало досад је давно исплазио језик; ви га, драги Тимо, познајете, па не треба ни да вам каж |
и, господине, ви сте једна пијаница!{S} Ви сте један грубијан!{S} Ви сте...</p> <p>— А ви сте — |
ме пропису?...{S} Одмах доле с њоме!{S} Ви сте, господине, писани за испит|...</p> <p>— <foreig |
онакоме друштву...{S} О, господине!{S} Ви немате појма на ком је степену покварености данашња |
ожете веровати какви су вам то људи!{S} Ви знате, шта је то јавна женска, — она је још гора и ц |
јте ваш прчасти нос свугде забадати!{S} Ви, ислужена бабицо са отрцаном дипломом!{S} Касти...{S |
пијаница!{S} Ви сте један грубијан!{S} Ви сте...</p> <p>— А ви сте — рече четврти разред, отеж |
ча-Тима реч. — Ја се опет бојим вас!{S} Ви, ваљда, мислите, што сте још и тамо преко били госпо |
само да ми није онога дериштета!...{S} Ви, ваљда, и не знате, да ја имам и једно дете?</p> <p> |
...</p> <p>— Шта, господине, шта?...{S} Ви, можда, мислите: да нема мога Николе?...{S} Ништа на |
цо са отрцаном дипломом!{S} Касти...{S} Ви!... — Хтеде увређени старац и даље псовати, али га з |
ле ти бруке!{S} Дакле и ви сте били?{S} Ви!{S} Па да то мени онај грбави полицајац не јави!{S} |
е равнодушно учитељ четвртог разреда, — ви имате пуно право!{S} Ја више уживам у вину, него у њ |
рити.</p> <p>— Дакле, колега, — рече, — ви као да не мислите доћи на беседу?</p> <p>— Ја јок!</ |
— рече четврти разред, отежући речи, — ви сте, госпођо, по најновијем систему удешен чамац, на |
лимо! — рече, осмејкујући се пакосно. — Ви као да се још љутите?...</p> <p>Стара госпођа га пог |
ом ватром нападне на несрећну Гркињу. — Ви бисте се, као власт, само компромитовали, да сте се |
коро заједљиво, окренувши се Папрагу: — Ви сте, по свој прилици, у самој резиденцији маџарској |
воме чича-Тими:</p> <pb n="355" /> <p>— Ви, откако сте се упознали са честитим вашим господин-П |
чули, ви сте један нитков!...</p> <p>— Ви, опет, нисте држали актерке у квартиру?...{S} Хе!... |
и сте такође из прека родом...</p> <p>— Ви ме нисте разумели.{S} Што се те сорте забава тиче, п |
томе ваздуху много лакше бити.</p> <p>— Ви идите па спавајте, а ја, кад се опоравим, доћи ћу и |
знајем, да за њих слабо марим.</p> <p>— Ви, сигурно — рече са неком иронијом господин богослова |
поштовањем, непомично стајаху.</p> <p>— Ви, господо, будите са вашим ученицима спремни за сутра |
ке!...</p> <p>— Е, па добро, госпођо, а ви се ослоните на мене, ја ћу гледати да вам још до под |
или президијално господину министру, а ви наведите само један ред, што га је безобразница у пу |
једну класу, кир-Николу ћу протерати; а ви, стара госпођо, осим похвалителног листа, добићете и |
Атињанин; онде је и науке свршио.{S} А ви сте, слатки Тимо, Сремац!...</p> <p>— Јест, касти, и |
а гнева, погледа на четврти разред: — А ви, господине, ви сте једна пијаница!{S} Ви сте један г |
један грубијан!{S} Ви сте...</p> <p>— А ви сте — рече четврти разред, отежући речи, — ви сте, г |
чива, па макар и од оног бечког, што га ви онако радо једете?</p> <p>— Али молим, господине, не |
о по акова, само од оног доброг, што га ви и мој Никола пијете — и лепа Гркиња га наново поглад |
ајте одсад коме хоћете; награђујте кога ви знате, учитељ Тима вас више неће слушати!“...{S} Сам |
и сувише казала!{S} Али сам уверена, да ви то моје поверење нећете на зло употребити...{S} Госп |
сподин богословац, — на сваки начин, да ви морате више уживања налазити онако с братијом, знате |
ећ сам рада да вас развеселим; хоћу, да ви заборавите на ваше две класе, а мој дебели Шпартанац |
дили мене белајдиговати... јер...{S} Та ви још и не знате, с киме говорите...</p> <p>— Е, чуда! |
/p> <p>— Шта вам је, господине7..{S} Та ви сте уједанпут постали озбиљни као неки грчки филозоф |
ају...{S} А и боље је тако, јер..{S} Та ви већ знате, каква је данашња младеж!...</p> <p>Чича-Т |
! — узе реч учитељ трећег разреда. — Та ви сви знате, колико сам се око те несрећне деце трудио |
читељи према годинама награђују.{S} Шта ви на то велите, господин-Тимо?...</p> <p>— Дакако! — т |
азива, до зоре трајало!</p> <p>— Да шта ви мислите?...{S} Кад су њих двоје изговорили, диже се |
тија беше пуна чичака.</p> <p>— ’Ма шта ви мало пре рекосте, оче прото...{S} Да је чича-Тима уз |
и у Стиг, па да и оне знају.{S} Ал’ кад ви друкче хоћете, оно, касти, нека буде по вашој, госпо |
касти, не би требало ни хитати, али кад ви баш хоћете, оно нека буде!{S} Касти, требало би да п |
?...{S} Ил’ је отишао, да спава, док се ви са обожаваном богињом унтерхалтујете, ха?...{S} Јеса |
толику њену ларму не плане: —- Само се ви покријте ушима — рече, љутито окренув се госпи; — са |
омотно разговарати...{S} Знате, кад сте ви код мене, волела бих чисто и да се не пробуди више.< |
..{S} О, знам вас ја, знам!{S} Били сте ви и друго шта... ал’...</p> <p>— Ко?{S} Ја и друго што |
p> <p>— Јест, тако је, драги Тимо!{S} И ви је морате што скорије, још ових месојеђа, удати, ако |
начелник. — Е, гле ти бруке!{S} Дакле и ви сте били?{S} Ви!{S} Па да то мени онај грбави полица |
о да је о оној маленкости, у коју сте и ви уплетени, нешто прокљувио; дакле, пазите, да не би с |
каква ли је оно маленкост, у коју сте и ви уплетени?</p> <p>— Пст, ни речи о том...{S} То вам н |
их ушију...{S} Дакле, од оте кајсије би ви волели да једете?</p> <p>— Не само да једем, него би |
има и рушитељима поретка!{S} А знате ли ви, о чему је говорио онај Живко Пацић?{S} Онај пропага |
ам ја, драга браћо!</p> <p>— А знате ли ви, да ја у Бајковцу нисам могао ни 25 ђака скупити, и |
еште препеченице...</p> <p>— А знате ли ви, шта то значи? —- питала је стара госпођа, пажљиво п |
е уверени да ће доћи.</p> <p>— Јесте ли ви баш сигурни?</p> <p>— Све доклегод у деда-Спире трај |
лу домаћицу, жену или госпођу, већ како ви хтеднете.{S} Па хоћете ли се још који дан у Перковцу |
ђена сестра не би толико чинила, колико ви, лепа и млада госпођо!...</p> <p>Лепа Гркиња, са пун |
реко држали актерке у квартиру!{S} Само ви немојте ваш прчасти нос свугде забадати!{S} Ви, ислу |
— рече, љутито окренув се госпи; — само ви ћутите, ви, који сте још и тамо преко држали актерке |
ћ и свет гледа као неку кугу?...{S} Зар ви мислите да ја не знам, шта се у Перковцу о мени гово |
ћком по свим стазама и путовима удесити вигове, како само ја и госпођа Швабићка умемо; па ћемо |
о!</p> <p>То је све што је чича-Тима из Видаковићевих романа упамтио; па кад је то исказао, он |
да чује, где некакви људи говоре, после виде и свеће, па, и не знајући, пође управо тамо.{S} То |
"306" /> муж појавио; али кад никога не виде, а она га зачуђено запита:</p> <p>— Шта вам је, го |
ла скоро на крају горње мале, откуда се виде зелене утрине, што се од самог Перковца до у Милич |
се само бринула, да се на њеној хаљини виде шепутле и карнери, а он је, по њојзи, могао ићи ка |
умен дошла.</p> <p>Кад је стара госпођа видела господина начелника да је још у неглижеу, она се |
да је нека стара београдска инштитутка видела, заклела би се, да то, што је јадно сироче таком |
планови не покваре.</p> <p>-— Милка је видела г. Папрага, а господин је видео њу, и тим је свр |
, него његова кћи Милка.{S} Она, кад је видела, у каквом јој се расположењу отац из чаршије вра |
е једнако кроз прозор гледала; а кад је видела, да се авлијска врата отворише, она истрча пред |
кове, па их посматра поиздаље; а кад је видела, да су је они приметили, она пљесну рукама и на |
а!{S} Но, лепа невеста!</p> <p>А кад је видела на столу поређане детиње играчке, она разрогачи |
емери својим пепељавим очима, па кад је видела да дете њеном измајсторисаном погледу отвореним |
, изненађена, Гркиња.{S} Али кад јој је видела очи, како су црвене и исплакане, она се трже и у |
откуда је чула говор свога оца, а после видела и лице свога младожење, кога је Гркиња у тој нам |
ан и нафризиран, а она није се скоро ни видела од силних шепутла.{S} Он се клања на једну, а он |
ета.{S} Ја кад сам се удавала, то да си видела!{S} Није било у Новом Саду фотографа, који ме ни |
ивно моја мајка умела писати!{S} Ја сам видела штампаних прописа, али баш ниједно слово није ка |
{S} Кога је год у путу или пред дућаном видела, она му се поклонила, погледала га је својим чез |
еше ништа необично што је оца тако рано видела спремна и обучена; приђе му, по детињем обичају, |
је тога јутра нечувен и невиђен призор видела.{S} Чича-Тима гледаше неко време за њом, а после |
адовољно у огледало, па, иако је у њему видела вештицу, опет би са неким поносом продужила свој |
рече младић, коме се на сваком покрету видела она варошка препреденост. — Драго ми је, колега, |
, ја нисам ни у самом Новом Саду лепших видела!</p> <p>— Та оно, касти, та кајсија и тешко да ј |
по конопцу скаче!...{S} Све су, дакле, видели, само беседу нису!{S} А и њу, можда, не би углед |
у једном, баш некако четресосме године, видели, како Талијани кроз Перковац проводе мајмуна и п |
сом, од кога смо белегу још код врачаре видели, баш никако да одступе од ње.{S} Најпосле, око п |
нствене музике на дух човечји; сами сте видели, да само њојзи имамо благодарити, што су у погде |
м!{S} Не треба да вам кажем, — сами сте видели, какву моћ има реч у своје време изговорена!{S} |
раку једва натрапају на њега; па кад су видели, у каквом је стању, они га узеше под пазухо, па |
х би се женио!“...</p> <p>Гркиња ућута, видело се да чека чича-Тимин <pb n="329" /> одговор.{S} |
куд из ужичког округа, то се, уосталом, видело и по његову јужном наречју.{S} Некако наскоро пр |
ете је гледало за њим тужно, замишљено; видело је, сироче, да је са мајком и оца изгубило.{S} К |
лонила је главу на руку.{S} Из свега се видело да о нечем премишља, а после кратке почивке диже |
наћ у зубима остати.</p> <p>По свему се видело, да је стара госпођа тога дана добро расположена |
е таванице.{S} Кад би га боље погледао, видео би, да су му очи мутне, бесвесне...{S} Дуго је он |
..{S} А, не превари старога курјака!{S} Видео сам ја лепо, да су мене аванзовали у двадесетпету |
а плот тако велики, да се од њега једва видео искривљен оџак, који је од плетара био начињен, а |
один-начелником састао.{S} Што сам онда видео клањања и метаније, ја већ никад у животу нећу!{S |
ледом прегледа целу дворану, па, кад је видео, да је дупке пуна, да сви ћуте и да су упрли очи |
е имало ништа чекати.{S} Учитељ, кад је видео, да га нико не задржава на ручак, он оде, наравно |
еху крмељиве и помало крваве.{S} Кад је видео Папрага, он се збунио и само зато, што није умео |
осле, бледо лице и упале очи.{S} Кад је видео стару госпођу, он се усиљено осмехну и рукова се |
на Гркињиној части први опио.{S} Кад је видео учитеља богословца, а свога колегу, он се рукова |
а пажљивије у своју мезимицу; па кад је видео од плача поцрвенеле очи и кад је видео оно бледо |
видео од плача поцрвенеле очи и кад је видео оно бледо лице, он се окрете Гркињи: — Хајдемоте, |
чају, изгрди своју мезимицу, али кад је видео обожавану Гркињу, он се, онако пијано, осмехну на |
био мало надувен и туробан; али кад је видео Гркињу, трудио се по могућству да се весело насме |
лка је видела г. Папрага, а господин је видео њу, и тим је свршено: довече прстен!...</p> <p>— |
ме потоку!...</p> <p>С оне стране баште видео је месец, како се кроз најгушћи коров, ослањајући |
кла какве сиромашне колибице, па кад би видео оне чађаве, неокречене, дуварове, она сиромашна н |
а-Тима боље погледао своју ћерку, он би видео, где јој се суза преко белих образа котрља; али о |
се уљудно јављаху, али он као да их ни видео није; шешир је набио на очи, па је необично брзим |
о ћутао оборених очију, а на лицу си му видео зловољност и забринутост.</p> <p>— Дакле, Тимо, — |
, кад је првипут своју обожавану Гркињу видео!...{S} Кир-Николу и остале учитеље није могла из |
прави Луцифер!...{S} Чекајте, сад ћу ја видети, можда већ и спава...{S} Знате, то му му је свак |
говане чипчице на паргарској сукњи боље видети могле, подигла је предњи скут своје тунике чак д |
p> <p>— Сиромах! — рекоше. — И тај неће видети своје породице, ако је има...</p> <p>Али уствари |
/p> <p>„Па, госпођице, где ћемо се моћи видети?{S} Али само, са многих разлога, насамо?“</p> <p |
, ту ћемо се на сваки начин још вечерас видети?</p> <p>После тога се руковаше и одоше сваки сво |
ћ!{S} Васпитан младић!...{S} Е, бадава, види се човек, који је у Пешти васпитан!...“ А после гл |
ега, чудећи му се премудрости; после га види у цркви, како се млати пред олтаром са кадионицом |
а. — Шта би рекао господин секретар, да види толику крмачу на моме пропису?...{S} Одмах доле с |
здравицу, а после оде у другу собу, да види, шта деца чине.</p> <p>— Не знате, како ми је мило |
о да понудимо неким шмрком чемерике; да види и господин, како се кија!</p> <p>Чаше звекнуше, а, |
и њему Бог не украти, да им се обојима види и чује, здравље и напредак, добри гости у кући, а |
ође прекрасни, морају му очи стати, кад види оне стаклене ђинђуве, перлице и шарену вуницу..{S} |
а ће се господин Швабић изненадити, кад види оваке фине ствари!...{S} Не би се ни у Бечу са њим |
узме, па сам са собом говори; ко га не види, а чује, рекао би, да их има тројица, што с њиме д |
рак!...{S} Нема више улица, нигде се не види осветљен прозор или фењер, пред њиме стоји мрачна |
лицу товар белила, а хаљина да се и не види од самих пантљика и шепутала; тако намештена и нак |
Шта би рекла Гркиња, да ме у такој капи види...{S} Ево и чарапе, друкчије је Гркиња спремила за |
еној постељи, а ниже себе на миндерлуку види, како му дете мирно спава.{S} Он се диже из кревет |
што сам вас у добром здрављу застао, а видим да сте се и са децом добро потрудили..{S} Ово су |
лина ти је с њим говорити!{S} Ја кад га видим, све ми се чини да сам још девојка, па да сам у Н |
’ вам помогне ваша обожавана Гркиња; да видим шта ће вам помоћи са оним краставцем на окреченом |
ку је сасвим пребила...{S} Уосталом, ја видим да ме ти не разумеш, ал’ буди бар за часак весео! |
огословца, навалити морају.</p> <p>— Ја видим — говорио је сам у себи, — да је ова стара будала |
е:</p> <p>— А зар не видиш?</p> <p>— Та видим — рече трговац; — рекао бих, да су неки комадићи |
па ћу јој казати: „Драго дете моје, кад видим ваше <pb n="379" /> лепо лице, онда се не чудим ш |
знам, до, ево, данас у ови час.{S} Сад видим да су моје Ере најцивиластије у свијету: не мореш |
— милина ти је погледати!{S} Ја кад је видим, касти, не могу чисто да <pb n="328" /> је познам |
а ја волети?{S} Леп је, веле, али ја не видим ту лепоту!{S} Моја мајка беше лепа, а личи ли он |
у намеће.{S} Васпитан, учтив, а уствари видим, да има нов капут и да се толико пута до земље по |
па се, можда, и угрувао?...{S} Хајде да видимо! </p> <p>— Како је пао, тако ће и устати — мисли |
олу.{S} А сад, дабогда, у здрављу да се видимо и лаку ти ноћ!</p> <milestone unit="subSection" |
стове забележити.{S} Па кад сви знамо и видимо, како је ово свечан тренутак у нашем животу, у ж |
на руци били, да ко би други?...{S} Ја, видите, у колико вас волим, у толико и вашу Милку; упра |
„неморалну“ девојку?...</p> <p>— То је, видите — рече Гркиња, — све она матора вештица крива!.. |
а ми мати беше Сремица.</p> <p>— То је, видите, што све нас везује. — И она га погледа најљубаз |
о, обојицу задовољавала...</p> <p>— Ми, видите, Тимо, немамо никога свога у овоме несрећном Пер |
јом псето режи...</l> </quote> <p>— То, видите, све Новосатке у дромбољу свирају...{S} Само да |
то! — рече тихо; — свачему има времена; видите, да нас сви гледају, да нам завиде!</p> <p>— А д |
те удавати?</p> <p>— Дете?...{S} Ама да видите, како умилно погледа у ове практиканте, што од н |
ну такође — коров!...{S} Дакле, као што видите, прави идеал скромне усамљености...{S} Што се па |
алости само смејао.</p> <p>Они, као што видите, беху у свему контрасти: она жива жеравица, љута |
продужила своја разлагања:</p> <p>— Ја, видиш, иако сам изродила седморо деце, ја сам опет лепа |
томе је лепа Гркиња руководи.</p> <p>— Видиш, Милчице, није требало да узимаш црвене пантљике; |
могао ићи као и друго спадало.</p> <p>— Видиш, Никола, ти си мало ушао и у године, за тебе је д |
ане дуванкесе и кесе за новце; нигде не видиш женске, а то ли мушке кошуље.</p> <p>— Знам, да ћ |
развукоше на смешење:</p> <p>— А зар не видиш?</p> <p>— Та видим — рече трговац; — рекао бих, д |
на њега незадовољно Гркиња, — та зар не видиш, да је једна страна сасвим прегорела?...{S} Их, г |
ред га гурну лактом.</p> <p>— Та зар не видиш — шану му, да се и прота и чича-Тима мргоде?{S} Ћ |
ајаху ређи, —- тек на погдекоме ћепенку видиш два-три црвена лонца, једну чинију са сачмом, дру |
су доживели много којешта: медведа већ виђају скоро сваки дан, како га хомољски Цигани кроз ва |
е то од скупих материја, а празником се виђала на њој и свила!...{S} Ту је, наравно, морало бит |
о, просто, што су се у томе крају ретко виђале жене „из бољег сталежа“, као што се у отменијем |
расти утишане.{S} Живели, господо, и до виђења!</p> </quote> <p>Газда Миладин није могао, а да |
бразлук!{S} Ово је инпертиненција!... — викала је раздражена гросмутерка. — Та и ја сам била је |
а.{S} Е, кад се тај од силног млатања и викања уморио, доказујући по читав сат оно, што је и мо |
— На ручак се вуци, опајдаро ниједна! — викао је чича-Тима, распаљен Маринковом шљивовицом, а ј |
очију, несрећо једна! — храпавим гласом викао је старац.{S} А кад дете изиђе напоље, он покупи |
..{S} Хи, хи!</p> <p>— Пази на печење — викаше на њега незадовољно Гркиња, — та зар не видиш, д |
и се напоље, па кажи, што и како знаш — викаше чича-Тима љутито; а кад дете оде, он се задовољн |
</foreign><ref target="#SRP18760_N3" /> викну кицош на њега, а после се окрете келнерима... — К |
ази ми испред очију, куго неосетљива! — викну на свога даскала, а после, пуна гнева, погледа на |
т диже Живко Пацић:</p> <p>— Господо! — викну, што га грло доноси, тако, да су се и гости са со |
а капут.</p> <p>— Шта хоћете са мном? — викну на њега кицош.</p> <p>— Хм! — рече чича-Тима, маш |
се хтеде удалити, <pb n="347" /> али он викну, јутрењом походом пријатно изненађен: — А камо на |
ивати, да први људи нису јели гвозденом виљушком печење, него сопственим прстима.{S} Е, кад се |
те, коме мати још и није смела поверити виљушку у руку, и то ће дете својим врапчјим гласом да |
и се „код Пужа“ попила и једна кватерка вина без петнаест здравица.</p> <p>— Па јеси ли смислио |
сећам, и мој покојни деда поред доброг вина заборавио би на све слаткише на овоме свету; а и ј |
p> <p>— А довече, кад се ваш даскало од вина умори?...{S} Имао бих вам нешто и саопштити!...</p |
апаме, печења, до миле воље; навукао је вина, да је сва авлија заударала на њега; а лепа Гркиња |
јде, или да ожедни, те да за љубав чаше вина престане свирати, па се тек у томе случају, у најв |
а.</p> <p>— А ја сам мислио мало повише вина... па, касти, макар и не било мелшпајза...</p> <p> |
после, Тимо, каква може бити вечера без вина?{S} Дакле, и вина пошљите бар једно по акова, само |
може бити вечера без вина?{S} Дакле, и вина пошљите бар једно по акова, само од оног доброг, ш |
иговарају: овака је и онака је, нема ни вина, ни шунке!...</p> <p>— Е, па добро, госпођо, а ви |
кромна учитељка, а чича-Тима јој је дао вина и ракије...{S} А то ћете се сећати, зашто...{S} Шт |
ге.</p> <p>— Па, ето, чича-Тима нека да вино, а кир-Никола шунке...{S} Кажу, да има дивних шуна |
е имати може; чули су и за кајсије и за вино; знали су, и каквих и колико је фела разног јестив |
је прострло оно загасито руменило, које вино раскошно по лицу својих љубимаца просипа.{S} Очи м |
екретара!{S} Њој, дабогда, пресело моје вино, а њему спанаћ и шунка!{S} Здрав си, кир-Никола!{S |
е спанаћ; а кад је учитељ донео шунку и вино, онда се није имало ништа чекати.{S} Учитељ, кад ј |
ој колега, чича-Тима учитељ, а за онако вино вреди да га човек и двапут пољуби!...</p> <p>Кир-Н |
ачку <hi>балуце</hi> (најбоље крајинско вино); а ако је учитељ у Шумадији, па не дотера бар јед |
ељу дана...{S} Али шунке, па после бело вино...{S} Верујте, господине, да не знам, где ми је гл |
га једанпут лепо погледала; тако и оно вино и ракија, што је у подруму, то ми је све за један |
најрадије једе шунке са спанаћем, црно вино ретко употребљава, а прекодан и по сву ноћ о белом |
- Кајсије ћете ми донети.{S} Треба ми и винова лишћа за сарму, а, после, Тимо, каква може бити |
у част.{S} Знали су и то, откуда Гркињи виново лишће, иако га у то доба свака кућа у Перковцу н |
, да му ту вештину покаже, он би му сав виноград џабе орезао.</p> <p>— Па, учитељ-Тимо, — питао |
плату, а он осим плате има своју кућу и виноград...{S} Поговара се, да ће се и одселити, да с њ |
, све сам више уверен да ће ми баш овај виноград неку велику срећу донети, богаство или тако шт |
стих, касти, како сунце залази — за мој виноград!{S} Па бих и вас споменуо, како седите испод к |
у...{S} Само да ми је овај Дунав на мој виноград навратити...{S} Ал би то дивно сирће изишло!</ |
вог краја Италије овамо, и то баш у мој виноград, пренела.{S} Та она, касти, и личи више на пом |
црну свилену хаљину?{S} Мањ да задужим виноград?...{S} А морам јој купити!{S} И треба јој, — т |
Кад је све било спремљено, кренуше се у виноград; а међутим је на дому лепа Гркиња спремала све |
очешљај се и спреми, па ћемо да идемо у виноград, да беремо кајсије, и то од оних лепих кајсија |
га и т. д.{S} Осим тога је имао и парче винограда, који је сам са својом домаћицом одгртао и за |
вратити; ето, дао ти је Бог нешто мало винограда, а ове је године баш добро родио.{S} А, после |
згрнућу новце, па ћу да подигнем у моме винограду пивару; кућу већ имам, а воду ће ми вући кир- |
ем кајсија!{S} Ха, ха, ха!..{S} У вашем винограду има лепих кајсија, а особито она, што је уза |
а, који се у тај мах налазио код њега у винограду, отвори писмо, па кад га је прочитао, он га п |
Саду!{S} И синоћ је долазио, ви бесте у винограду; па да знате, како је погледао у Милку!{S} Ка |
ђи јели бифтека, а залевали га прилежно вином; а чича-Тима ухватио место за једним асталом близ |
, као нека древна пијаница по просутоме вину, тако и он својим пуним зрацима да тапка по бистро |
ебљава, а прекодан и по сву ноћ о белом вину проводи; ноћу не излази напоље, јер се боји од пот |
и донети; ’ма, побратиме, гледај да и у вину не буде оскудице!{S} Једанпут се жени и удаје!{S} |
и имате пуно право!{S} Ја више уживам у вину, него у њином мажењу и кривљењу.{S} Ја бар, кад пи |
свирао у гласовир, а Бошко да није био виолиниста, то је све могуће; али да му је кћи, што је |
а се провиди кроз њих; ено, по дуварима виси паучина, на орману пала прашина, у кујни судови не |
је на дувару, баш поред Св. Димитрија, висило.{S} Ту се старац још више разгоропадио:</p> <p>— |
онесвешћен, на тврду калдрму.</p> <p>Та висина, са које је пао, беше некакав лагум.{S} Жандари, |
ту, ноћ.{S} Наједанпут се нађе на некој висини, он није могао да разазна, где се налази, корачи |
или, која је једнако нешто шапутала, па високим гласом поче своју декламацију:</p> <pb n="344" |
{S} А таке услуге у Србији су се свагда високо цениле, па је ли чудо, да су старој госпођи сва |
} Прекрасно!</p> <p>Гркиња уздиже обрве високо, своју суву руку у белим рукавицама узвиси скоро |
а; њој је ласкало што је чича-Тима тако високо цени.</p> <p>— Дакле, драги колега, прекосутра с |
} Мене дланови никад не варају!{S} Неко високо свештено лице цркава за тобом!{S} Владика, прота |
ено место сам г. Живко Пацић.{S} Једним високоумним погледом прегледа целу дворану, па, кад је |
е добило је ону веселу румен, а проседе витице је вешто склонила под црну, свакојаким шмизлама |
како сам мало зелених краставаца јела, више ти ни окусила нисам.{S} Могу ти, ако је по вољи, у |
да ћу прво моју госпа-Јустину походити; више му не треба, него да њојзи приповедим, како је њен |
е силом заклапала усијане трепавице, да више не гледа свакојака лица својих обожатеља, о којима |
а сасвим жалостиво, изгледало је као да више оца жали него себе; али не рече ни речи, само што |
г разреда, — ви имате пуно право!{S} Ја више уживам у вину, него у њином мажењу и кривљењу.{S} |
итељских, па макар ниједна класа немала више него девет пара чаршијских повишице, колико само о |
свога дебелога супруга; и она није била више у стању собом владати.</p> <p>— Одлази ми испред о |
ве мрачније, уједанпут мрак!...{S} Нема више улица, нигде се не види осветљен прозор или фењер, |
зио: како би Србија срећна била, да има више таких васпитатељака!{S} Што се мене тиче, ја толик |
ри — рече пандур, —- ако не буде година више; него је, душа ваља, и притврдио: баш лепо ти тај |
сјећам, ја сам вас због вашега владања више пута опомињао.</p> <p>— Оно, касти, — муцао је чич |
еце:</p> <p>— Нећу, господине!{S} Никад више нећу!...{S} Богами, ћу од корице до корице све да |
сам срећан!... — шапутао је прота, све више приљубљујући се њојзи... — Ох, да знате, каква ме |
до другога.{S} Међутим је каваница све више пунија бивала.{S} Чиновници и трговци долажаху, ша |
т, те човек што је више пије, све би је више пио, али, касти, онако без хлеба.{S} Ха, ха, касти |
, касти, отвара апетит, те човек што је више пије, све би је више пио, али, касти, онако без хл |
ве, а Гркиња, како је ушла у кућу, није више ни излазила, само си могао из куће чути, како се д |
о све испод трепавица; а и ход јој није више прост, него некако по новосадски извијен, искривље |
би ми хтео позајмити?</p> <p>— Ако није више од стотину, могао бих ти учинити.{S} Своји смо, а |
ара госпођа дознала, али сад је то није више нимало вређало ни једило; она га је омрзла и презр |
<p>— Оно, што ти не треба.{S} Што није више ни за шта — пренемагала се баба, — изношено, благо |
о примети, него је само ћутао и није се више усудио подићи очију, да мери лажљиво лице лепе Грк |
Шпартанац, кад се добро наједе, неће се више ни сећати двомесечне плате...{S} Е, то хоћу, мој љ |
а да ми је баш и венчана жена, не би се више за мене старала, него ова лепа туђинка!{S} Ето, на |
свим други план.{S} Он је човек који се више политиком бави, него школом и просветом.{S} Просве |
те васпитатељка, па квит!{S} Само ми се више не мешајте у густ!...{S} Јер...</p> <p>Ту се чича- |
то сад велике и младе госпође и не носе више...</p> <p>Гркиња се замисли мало.{S} Није ни њојзи |
ословац, — на сваки начин, да ви морате више уживања налазити онако с братијом, знате, поред до |
кад се амо доселите, да тако што нећете више ни покушавати...</p> <p>— Дакле, хоћете да ме прим |
ича-Тима, после онаке красне жене, неће више никада женити, али се преварише, јер се он одмах п |
преко белих образа котрља; али он беше више сам собом и Гркињом занет, него да би имао времена |
, што је имала два мужа; неки говоре, и више...{S} А у другој кући становао је један Грк; тај ј |
подине, јесте чули, језик за зубе!{S} И више да се нисте усудили мене белајдиговати... јер...{S |
не, волела бих чисто и да се не пробуди више.</p> <p>То је било и сувише.{S} Очи у чича-Тиме си |
истарства много наклоњен, да се о њојзи више пута са поштовањем изразио: како би Србија срећна |
град, пренела.{S} Та она, касти, и личи више на поморанџу, него на обичну перковачку кајсију, и |
Чорба, сарма и печење...{S} Шта ће нам више?..</p> <p>— А мелшпајз?....{S} Знате, у Новоме Сад |
ију, и ја, кад је год погледим, све сам више уверен да ће ми баш овај виноград неку велику срећ |
игла је предњи скут своје тунике чак до више колена.{S} Жене и деца су се, истина, мало бекељил |
нда добија у своме изгледу, кад је мало више неглиже обучен.</p> <p>На таки комплименат заборав |
торог обожатеља за мене заузети, да што више у готову новцу уз девојку добијем, а, после, вели, |
а не купите црну свилену хаљину, ја вас више никад погледати нећу!..{S} А донде да се нисте усу |
грађујте кога ви знате, учитељ Тима вас више неће слушати!“...{S} Само, касти, то је међу нама |
оселио, све се набоље окренуло: деца му више нису ишла боса и издрпана, а и сам Никола променио |
, распаљен Маринковом шљивовицом, а још више раздражен наговором препредене Гркиње. — На ручак, |
Димитрија, висило.{S} Ту се старац још више разгоропадио:</p> <p>— Милка!{S} Милка!{S} Где си, |
иване.{S} На тај начин је и лепа Гркиња вишепута прислушкивала на вратима и на тај начин његове |
ми се само не допада, што је, кад сања, вишепути чујем, где плаче...</p> <p>— Дете је размажено |
вице, а залијем црним крајинскијем, па, вјера и Бог, госпођо, три срца у мени заиграју!{S} А, Б |
о му је сав облик у носу смештен?{S} Е, вјера и Бог — рече начелник, — голе кости, као да су пр |
ивилизација, образовање!</p> <p>— Бог и вјера, учитељице, — смејао се начелник, — ја ти о томе |
епубликанац, комунац?</p> <p>— Не знам, вјере ми, учитељице!{S} Тако ми тепелука моје покојне ж |
нај грбави полицајац не јави!{S} А бих, вјере ми, само вас ради дошао.{S} Е, е!...</p> <p>— Нис |
о, као што стара госпођа вели.</p> <p>— Вјере ми, учитељице, ти ми зададе ђавоље бриге!{S} Сад |
лоне, посади се и он до ње: — Српске ми вјере, рећ’ ти морам, е ми је баш драго што си ме тако |
/> <p>— Оно, знади, учитељице, да и сам вјерујем е је за наше младости и љепоте и сунце љепше с |
угушити — рече начелник, — у хапсу, на вјешалима ће се угушити!...</p> <p>— А то ће рећи — нас |
син оног Железниковића, што га је наша влада у Париз слала, сигурно зато, што овде није могао |
начелникова лица. — То значи, да и наша влада удара у клавир, а то је: на јавном месту исмејава |
тупавним мозгом, толико и његовом кесом влада.{S} Она ми је, истина, обећала да ће се код свога |
му осталом се по саветима старе врачаре владала.{S} Та зар је сиромах њен Никола, Тима, чика-Па |
олико се сјећам, ја сам вас због вашега владања више пута опомињао.</p> <p>— Оно, касти, — муца |
својим актом, да вас са вашег неваљалог владања отпустим из службе!...{S} Ево акта! </p> <p>И н |
га, забележио: „Успех ученица средњи, а владање саме васпитатељке — неморално“!...{S} Ја, да ум |
баба. — То је морал!{S} То је учитељско владање!{S} Преизредно!...</p> <p>После тога, исправивш |
жбе; узроци беху: неморално чича-Тимино владање.</p> <p>Учитељ Тима потписа на полеђини, да му |
уга; и она није била више у стању собом владати.</p> <p>— Одлази ми испред очију, куго неосетљи |
м водом полила. — Противу државе, реда, владе?...{S} И онај грбави, глупави полицајац ништа да |
исоко свештено лице цркава за тобом!{S} Владика, прота, ђакон, црквењак?{S} Да, госпођо, не зна |
дустријом, науком, па и самом туђинском владом, скоро потлачен; а омладина, накићена и накинђур |
ир, а то је: на јавном месту исмејавати владу!{S} Људи су се томе досетили, па су, богме, неки |
вио?{S} Но, лепо, прекрасно, кад и сама власт гледа кроз прсте бунтовницима и рушитељима поретк |
на несрећну Гркињу. — Ви бисте се, као власт, само компромитовали, да сте се ма и показали у о |
пошла за њега?{S} Ова Гркиња неће имати власти у кући мога мужа, па шта се имам предомишљати?{S |
има доказати; а ту ми је сведок и силан Влах Алија.{S} Та зар би се он заљубио у њу, да није би |
ам се обвезана вас на долазак мога мужа внимателном учинити; он ће на сваки начин 25. јуна у Пе |
пиво; а њена деца ће нам певати „<title>Во Јордање</title>“.</p> <p>И чича-Тима стаде се кревељ |
цу, стаде певукати своје зимско „<title>Во Јордање,</title>“ али се уједанпут трже, лице му доб |
н. пр., зимње време, он удари у „<title>Во Јордање</title>“, а лети, опет, отпева „<title>Христ |
и, певајући на сав глас</p> <quote> <l>„Во Јордање крешчајушчу сеја“ —</l> </quote> <pb n="392" |
менти?{S} Све је то према зурлама лук и вода!{S} Ја мислим да у Венецији њих тројица засвирају, |
е...{S} Зна немачки, зна маџарски — као вода!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>Утоме се гости већ почеше р |
и читанку и прва знања знали су ама као вода!{S} А у протоколу стоји забележено: „Успех незадов |
ш лепо ти тај зна све до корица, па као вода напамет.</p> <p>— Да, да! — кашљуцну учитељ Тима з |
ити, само што у Монакову не беше дубоке воде; заронила се, касти, чак до кукова.</p> <p>Дете, к |
другом венчао; па кад му је та друга од водене болести умрла, он се и за трећу набрзо постарао, |
л’ ту моје кривице?{S} Могло је дете и водену болест добити, па зар учитељ да изгуби две класе |
свете, није приметила басамаке, који су водили на доњи бој; поче се, онако по новосадски, клања |
<p>То је био као неки ћорсокак, који је водио од цркве касарни.{S} Одмах у првој кући тога сока |
разумети, <pb n="369" /> до да се говор водио око десет учитељских класа.{S} И учитељ првог и у |
начелник, као да га је учитељка хладном водом полила. — Противу државе, реда, владе?...{S} И он |
моме винограду пивару; кућу већ имам, а воду ће ми вући кир-Никола..{S} А ја и Гркиња, ми ћемо |
ишт’ не бојим!{S} Деца ми знају све као воду!{S} Али ће и упамтити, верицу им дечју, кад су учи |
S} О, господине!{S} Молићу, шаљите тамо војску, жандаре, док се није сав Перковац побунио!...“ |
ди, то је шкандал!... (Господа у Србији воле, кад им се понека страна реч уплете)...{S} Не само |
арати...{S} Знате, кад сте ви код мене, волела бих чисто и да се не пробуди више.</p> <p>То је |
еје.{S} Лепа Гркиња пребледи од љутине, волела би и искру ватре из свога обожаванога Шпартанца |
млађи од мене?{S} Па како га је Пепита волела?{S} Кажу, да се једанпут из превелике љубави хте |
ушију...{S} Дакле, од оте кајсије би ви волели да једете?</p> <p>— Не само да једем, него бих в |
ртим слагао, али га је у многоме, опет, волео, узе га под руку, па, шапћући му нешто на уво, од |
ено, па ту нека и остане, јер ја не бих волео да таке речи дођу до њених ушију...{S} Дакле, од |
рота... — ја морам одлазити, а тако бих волео да могу вечно код вас остати, да могу овде умрети |
мужа треба да волимо!{S} Како ћу га ја волети?{S} Леп је, веле, али ја не видим ту лепоту!{S} |
ња, са којим ћу ја вековати, кога ћу ја волети?{S} Теше ме: навићи ћу се!{S} Болесник заборавља |
.{S} Човека који ће је узети није могла волети, јер га ни познавала није.{S} Његова својта и ро |
о вас.{S} А што вас, опет, моја Јустина воли, госпо, то не можете веровати!...{S} Стопута вас ј |
жена на свога мужа мрзи, а туђе мужеве воли...{S} Све је то начелник перковачки тачније знао, |
</p> <p>— Што јест, јест, касти, она ме воли и заљубљена је у мене.{S} А оно, касти, има у кога |
т се жени и удаје!{S} А ја ти, вере ми, волим од софре устати гладан но жедан!</p> <p>— Тако је |
и други?...{S} Ја, видите, у колико вас волим, у толико и вашу Милку; управо рећи, ја сам њена |
што ће да буде мој муж; а мужа треба да волимо!{S} Како ћу га ја волети?{S} Леп је, веле, али ј |
орам шифрирати; а кад ми те шифре дођу, волио бих бројат’, како ми зубе ваде, но саставит’ двае |
набројао, што сам пометала; те ако буде воља божја, да пође на боље...{S} А како твој чича-Тима |
лако и разговараху гласно, како је коме воља била; а дотле је чича-Тима са својим зетом слистио |
брајко,“ питала сам младожењу, „јеси ли вољан ову девојку себи за супругу узети...{S} Немој, си |
а данас само учитељ, а кад се ожени, од воље му је, — може се и запопити.</p> <p>Чича-Тима слеж |
уједанпут трже, лице му доби израз зле воље, и он устаде са свога места и поче тешким корацима |
ту било чорбе, капаме, печења, до миле воље; навукао је вина, да је сва авлија заударала на ње |
</p> <p>Чича-Тима се смејао, беше добре воље; нарочито га је задовољавало присуство лепе Гркиње |
ше грозничавом ватром, и он се у доброј вољи куцну са старом госпођом:</p> <p>— У ваше здравље, |
е Радовану, као начелникову љубимцу, по вољи, и он се задовољно осмехну:</p> <p>— Та, оно, знаш |
ни окусила нисам.{S} Могу ти, ако је по вољи, у длан и у карте гледати, како је теби угодније.< |
беше ничега, што јој он не би учинио по вољи.</p> <p>Милка остаде сама, озбиљно и замишљено гле |
, јектичав...{S} Баш ако би вам било по вољи, могла бих и вас још ових ферија с њоме унознати.. |
оју накићену лутку: „Љубице, имаш ли ти вољу за овога младића поћи?“...{S} Љубица је морала кли |
ладо, али свака цртица показиваше тврду вољу и сталност, која у тим годинама не приличи оној ме |
од радости на земљу... „Дакле и ти имаш вољу?{S} Е, да сте благословени!...“ Тако је то пре кра |
ваке, какве су</hi>... бо’ме, да цедите восак из мене, ја вам не бих умео казати.{S} Био сам на |
“, а лети, опет, отпева „<title>Христос воскресе</title>“.{S} Некад, опет, узме, па сам са собо |
оје добре стране: моћи ћете од ње као у воску направити што хоћете, добру или злу домаћицу, жен |
раги Тимо, што сам дошла?... — Па онда, враголасто смешећи се, додаде: — Пало ми је на ум да је |
учитељицу по округлој брадици, додаде, враголасто смешећи се: — Бар да јој на грудима толико с |
ладожењи бити?</p> <p>А после се некако враголасто осмехну, узе капут, обуче га на рукаве, зако |
пођо?{S} Не каза ми ни „Добро ти јутро, враже, ја чоече!“ и већ ужди ка и метиљава овца, те нас |
ити виљушку у руку, и то ће дете својим врапчјим гласом да декламује неку убојну песму, пуну ко |
па је ли чудо, да су старој госпођи сва врата, од писара и писаровице па до министра и министро |
ледала; а кад је видела, да се авлијска врата отворише, она истрча пред учитеља Тиму:</p> <p>— |
идањи обичај.</p> <p>Она отвори кујнска врата, завири у другу собу, па се врати натраг, задовољ |
је Гркињу изненадило.{S} Она погледа на врата, мислила је да се није, како, њен дебели <pb n="3 |
ватише чича-Тиму и стадоше га гурати на врата.{S} Старац се испрва отимао, али напослетку морао |
<p>— Да није она? </p> <p>Неко куцну на врата, али некако незграпно,јако.</p> <p>— То није њена |
дно парче конопчета, а незграпна дрвена врата се, шкрипећи, отворише.{S} Далеко тамо у шљивару |
љала стара баба.{S} Кад је Гркиња кућна врата отворила, једва је могла бабу и назрети; онде, по |
није могао ни речи изустити, отворио је врата, па је отишао, а никог око себе ни да је погледао |
Гркиња из куће истерала.{S} Отворио је врата, па је изишао из куће, а није ни погледао у њу.</ |
</p> <pb n="357" /> <p>Утом се отворише врата, и чича-Тима закрљештеним очима гледао је у своју |
а фурија, оде из собе, лупивши за собом врата, да су се прозори потресали...{S} Чича-Тима је ос |
че, ја сам спремна — рече, огрнувши око врата неку стару мараму.</p> <p>— Добро, кад си спремна |
ви много срећнији био, да Милку скине с врата.</p> <p>— Да, да, оно, касти, тако је!...{S} Само |
е крупне сузе...{S} Утоме куцну неко на врати, а чича-Тима се својим храпавим гласом одазва: „Х |
јнска врата, завири у другу собу, па се врати натраг, задовољно смешећи се:</p> <p>— Рихтиг, сп |
једанпут рукова с њим, па оде, а он се врати натраг у собу и онде узе опет онај строги, забрин |
аст!</p> <p>Кад се Гркиња из горње мале вратила, чича-Тима се већ био умио и очешљао и спремаше |
ођи:</p> <p>— Будите уверени, да чим се вратим у Београд, прва ће ми брига бити да је са мужем |
и лепа Гркиња вишепута прислушкивала на вратима и на тај начин његове најдубље тајне дознавала. |
о данас није била Гркиња та, која је на вратима прислушкивала, него његова кћи Милка.{S} Она, к |
се спремаше да је наново пољуби, али на вратима се чуло кир-Николино кашљуцање, а затим смеј и |
е мисли премишљао, неко се накашља пред вратима.{S} Чича-Тима се трже.</p> <p>— Да није она? </ |
квом јој се расположењу отац из чаршије вратио, а она се уплашено сакрила иза фуруне и оданде с |
p>Кад се чича-Тима са својим побратимом вратио у бакалницу, затекоше младог богословца, где пре |
, а и сигуран сам, побратиме, да ћеш ми вратити; ето, дао ти је Бог нешто мало винограда, а ове |
о се са димом ширио.{S} Кад је дошла до вратница, она трже за једно парче конопчета, а незграпн |
руку, пропрати је преко авлије до малих вратница; а ту су опет застали, шапутали су нешто, док |
ако, да су им од напрезања на челу и на врату све жиле с прста поискакале. — Шта је кларинета, |
ктици; то му сведочише и жиле на сувоме врату, после, бледо лице и упале очи.{S} Кад је видео с |
била шамија и тек се мало о збрчканоме врату држала, а црна протина мантија беше пуна чичака.< |
се и гости са сокака на ту ларму почели враћати.</p> <quote> <p>— Господо и браћо!</p> <p>Ја са |
а походила, беше у целоме округу чувена врачара.</p> <pb n="360" /> <p>У Перковцу мало има жена |
ш остати богата удовица...</p> <p>Стара врачара пљуну мало на свој палац и стаде по Гркињину дл |
/p> <p>— Три лепа, млада, мужа — додаде врачара, — а после ћеш остати богата удовица...</p> <p> |
...</p> <p>— Прота, прота! — прекиде је врачара. — Хоће да умре за тобом, да се обеси, да полуд |
на лицу Гркињину дођоше забринуте, а и врачара постаде мало озбиљнија; десни кажипут <pb n="36 |
ним појасом, од кога смо белегу још код врачаре видели, баш никако да одступе од ње.{S} Најпосл |
и у свему осталом се по саветима старе врачаре владала.{S} Та зар је сиромах њен Никола, Тима, |
нека стрина, која зна у пасуљ гледати, врачати и бајати.{S} Али у самоме Перковцу, и осим таки |
чича-Тиминој љубави није могао никаква вреда нанети.{S} Истина, два-три дана био је као убијен |
лега, чича-Тима учитељ, а за онако вино вреди да га човек и двапут пољуби!...</p> <p>Кир-Никола |
ароши Перковцу нема ничега, што би било вредно описивања, те га, ваљда, стога и заборавише геог |
ају, да наздравим нашој лепој домаћици, вредној госпођи Јоханиди.</p> <p>Сви се гости ућуташе, |
дознала, али сад је то није више нимало вређало ни једило; она га је омрзла и презрела.{S} Једн |
-колега!{S} Оно, касти, кад сте мислили вређати, нисте требали ни да говорите!</p> <p>— Шта, да |
нешто тражи, </l> <l>Та чисто би груди вреле</l> <l>Са пољупцем да разблажи...</l> </quote> <p |
-Тимо, — прекиде му реч лепа Гркиња, -— време је да се руча.{S} Извол’те, мој дебели даскало до |
Из оџака је куљао густ дим; па како је време тихо било, падао је доле на земљу и повлачаше се, |
и сте видели, какву моћ има реч у своје време изговорена!{S} Говорио сам вам о музици; али не т |
црквене песме.{S} Ако је, н. пр., зимње време, он удари у „<title>Во Јордање</title>“, а лети, |
да, за дуг...{S} Оно, касти, на данашње време слабо кога и има, а да није дужан...</p> <p>— Ниј |
Богме је то — рече прота, — на данашње време лепа сумица, сто дуката!</p> <p>— Сто дуката — по |
вету дотера, углади.{S} Би тамо за неко време, па се направи читаво чудо!{S} Шта ти није натова |
чича-Тима тврдо закључио да бар за неко време свако друштво избегава, а то је <pb n="317" /> ти |
ризор видела.{S} Чича-Тима гледаше неко време за њом, а после се окрете задовољно својој Гркињи |
ом из семинарије утекао, да обиђе у оно време јако и лепо осветљену „Црвену Лампу“, па и „Лепу |
ини, карнери, тунике и што се већ у оно време највише носило, и све то од скупих материја, а пр |
ељу може услугу учинити, и то баш у оно време, кад му је најнужније.{S} Данас у такој прилици т |
алу <pb n="301" /> посматраше.{S} За то време нестаде и најмањих трагова незадовољства на њену |
RP18760_C8"> <head>VIII.</head> <p>У то време беше у Перковцу начелник неки Букван Суругџић.{S} |
прошао.{S} То су још била добра, стара, времена!</p> <p>— Дакле у недељу?{S} Лепо, побратиме!{S |
ане, дотераће се, ујдурисаће се.{S} Има времена, само нек’ су деца жива!</p> <p>Затим понуди Па |
p>— Оно, господине, молићу!...{S} А има времена, људи смо, ако је, касти, било какве погрешке, |
одине прото! — рече тихо; — свачему има времена; видите, да нас сви гледају, да нам завиде!</p> |
у гранатога дуда.{S} Кад су после неког времена изишли на месечину, са главе лепе Гркиње спала |
n="377" /> за удају!...{S} Пре кратког времена играла сам се луткама; ону највећу, моју лепу Љ |
лагословени!...“ Тако је то пре кратког времена са лутком било, а прексутра ће бити са мном...< |
собом и Гркињом занет, него да би имао времена и на своје дете гледати.</p> <p>— Купио сам, да |
равља на шећер, навикава се на пелен, и временом лекар ће, можда, с поносом рећи: „Моја се боле |
е последње речи изустила, стара госпођа врисну, као да је неко усијаним клештима уштинуо.</p> < |
необично, што је баш најобичнија женска врлина!{S} Ја, на пример, не познајем ниједну жену, кој |
само одговарала, да не може, да јој је врло тешко и да ће јој на чистоме ваздуху много лакше б |
ифтарија. <pb n="365" /> Он је у дућану врло мало еспапа имао; тек колико да се назове трговац. |
р-Николи и чича-Тими записао је: „Успех врло рђав, деца не знају пјеније, а учитељи, осим што с |
ривена.{S} Око ње се подизао од дебелих врљика плот тако велики, да се од њега једва видео искр |
хартију...{S} А кад се учитељ Тима стао врпољити, па и кашљуцати, као за знак, да је и он у соб |
мтила, само знам, да је после те средње врсте још безобразније додала:</p> <quote> <l>„Кроз сре |
ће уздахнути:</p> <p>— Ала је то погана врућина!{S} Колико ли тек мора младожењи бити?</p> <p>А |
!{S} Е, касти, баш ме угуши ова данашња врућина!{S} Све ми се чини, касти, да лане у ово доба н |
ојзи ћу купити саонице, па кад јој буде врућина, а прота и Никола нека се упрегну, а ја ћу остр |
емећеним умом, гледао је око себе као у врућици или у неком тешком сну: све се око њега окретал |
и две класе?</p> <p>— Баш ми изиђоше на врх главе те ваше две класе — рече учитељ IV разреда, к |
обоје к мени жури, </l> <l>Та чисто би врхом стреле </l> <l>Кроз сред мене да пројури... </l> |
инила, што је у ње доста краћушан, а на врху мало затупаст и, по маџарски, навише извијен био.< |
грлице!...</p> <p>И он је, као насилу, вукао доле у густу хладовину гранатога дуда.{S} Кад су |
стила дугачке шлепове, да се по прашини вуку; а, овамо, како би се беле шлинговане чипчице на п |
ио је свој отрцани сламњи шешир с новим вуненим, а у лепу Гркињу ниси смео ни погледати: ту су |
оне стаклене ђинђуве, перлице и шарену вуницу..{S} А новости имам да му кажем, да од другог ни |
аду пивару; кућу већ имам, а воду ће ми вући кир-Никола..{S} А ја и Гркиња, ми ћемо пити све та |
из снежно лице.</p> <pb n="303" /> <p>— Вуци ми се испред очију, несрећо једна! — храпавим глас |
>— Знам, господине: лапачинке.</p> <p>— Вуци се напоље, па кажи, што и како знаш — викаше чича- |
у нападају пркоси.</p> <p>— На ручак се вуци, опајдаро ниједна! — викао је чича-Тима, распаљен |
асић. — Сад ћу доћи!</p> <p>— У собу се вуци, опајдаро ниједна! </p> <p>Дете, тако од дванаест |
д Мироча, чекаш само, кад ће те напасти вуци или хајдуци...{S} Куд ће сиромах учитељ?...{S} Иша |
чим, сутра ћу да научим!</p> <p>— Лези, вуцибатино!{S} Ревизор иде, а ти још ни катихизиса не з |
јдер ми, деда, још једну грку, па да се вучем у ту дерну школу!{S} Е, јес’ чуо, деда-Спиро, баш |
ни опомене, па ни најжешћи укор самога г. министра, не би га могли покренути. — Љубав није шал |
, у литру ракије и четири каве, па нека г. Папраг реши, а ми да пристанемо: да ли је подела на |
и вам нашег новог пријатеља и познаника г. Папрага, учитеља из Лешњика.</p> <p>Младић се прибли |
и не покваре.</p> <p>-— Милка је видела г. Папрага, а господин је видео њу, и тим је свршено: д |
војим путем, наравно, да још истог дана г. начелнику приповеди, какав је тога јутра нечувен и н |
а чује глас старе госпође, како га пред г. секретаром оговара, а секретар, баш као велико звоно |
ебрежења капетанова и ћатина; па кад је г. ревизор дошао, нашао је празну школу: у свакој сками |
после, кад од ње дознам за расположење г. начелника и његове госпође, гледаћу да продрем и, ак |
ати са новим пријатељем: — Дакле, драги г. Тимо, ово је тај младић, о коме смо јутрос онако мно |
орак натраг. — Слуга сам покоран, драги г. колега! — рече младић, коме се на сваком покрету вид |
о сам чула, по свој прилици ће бити сам г. начелник!{S} Хоћу им, богами, смрсити конце, кир-Ник |
анији начин ступи на узвишено место сам г. Живко Пацић.{S} Једним високоумним погледом прегледа |
иково, њему је зато ласкала, да је отац г. министру препоручи.{S} И она је на тај начин, збиља, |
{S} Па је л’ тај чича-Тима слеп?{S} Ил’ га је опчинила, фландра једна?...{S} А и шта ће му туђа |
себи појасеве, и даде га баби.{S} Баба га прегледа добро са свију страна, дуну у њега трипута, |
и; кад хоће несрећа да обори човека, да га упропасти, оно се нађе ма шта!...{S} Сад како да јој |
ега развући, а она не би ни скочила, да га од грабљиваца одбрани; чича-Тимина је постеља стајал |
...{S} Прота се осврте два-три пута, да га ко не гледа, а после све хладовином поред плота, док |
едно ђаче у собу, скиде капу и пође, да га пољуби у руку.{S} Чича-Тима га љутито одби:</p> <p>— |
а чисто би зажелео да у земљу утоне, да га нема!...{S} Хтеде све да слиндари са себе, да се пре |
н!“; после моли кметове и општинаре, да га приме за бирова, а они му доказују, да је за све то |
рече пандур, страшљиво осврћући се, да га не би ко из прикрајка чуо. — Има нешто из министарст |
ем обичају, руци, али он не допусти, да га у руку пољуби.</p> <p>— Добро, добро, Милка, — рече, |
д.{S} Понекад би му упртила и ражањ, да га окреће, а уза сваки почет или довршен посао попио би |
, она га је отискивала, али пажљиво, да га не повреди, не — увреди.</p> <p>— Друго смо ми, госп |
шта чекати.{S} Учитељ, кад је видео, да га нико не задржава на ручак, он оде, наравно, зловољан |
има се весело осмехну, приђе детету, да га мало охрабри.</p> <p>— Добро, синко, добро!{S} А кој |
ађеш макар и аковче, наћераћу ћифту, да га наштину испије мјеште препеченице...</p> <p>— А знат |
а (или прекрасна) господична!“...{S} Да га изедеш од милости!{S} Не знаш, шта је дивније на њем |
мо, — продужаваше безобразна жена, — да га доведем, да се најпре упознате, па после, наравно, д |
ријега калуђера из Свете Горе, па ће да га покрсте...{S} А после ће са протођаконом трчати коши |
рока не дам!</p> <p>И он се спремаше да га под капут сакрије; али кад му га економ ишчупа из ру |
а-Тима учитељ, а за онако вино вреди да га човек и двапут пољуби!...</p> <p>Кир-Никола се слатк |
а, ребелија? —- питаше начелник, као да га је учитељка хладном водом полила. — Противу државе, |
замишено.{S} Тада је првипут осетио да га Гркиња вара и лаже, али није имао толико храбрости, |
ну Гркињу; молио је, преклињао, само да га погледи, а он ће јој поклонити сву срму, па нека куп |
трнуо.{S} Зар у таком отрцаном оделу да га затече богиња његове старе љубави?{S} Та чисто би за |
адава, дете је сувише младо, како ћу да га удам?...{S} Ал’, ето, она је навалила, да је удам, и |
му је тако у самој природи!{S} Каткада га лепа његова супруга почасти свима сокачким псовкама, |
ејкујући се, ухвати га за руку, погледа га мазно, па онда, отежући речи, пришапта му полугласно |
а чича-Тиме није код куће било, е, онда га је пред чика-Пајом и кудила, како је незграпан, нева |
росио, није му она замерала; па ни онда га не би опоменула, кад би њеноме Николи голи лактови к |
се још љутите?...</p> <p>Стара госпођа га погледа, презирући:</p> <p>— Господине, ми као да см |
кући.{S} Нека неописана туга надвладала га је.</p> <p>Седео је за столом, а главу је наслонио н |
видела, она му се поклонила, погледала га је својим чезнућим погледом, па је ишла даље, као не |
за моје дете стара!...{S} Учи га, чешља га, храни га и васпитава, и то, касти, све из љубави пр |
истој лађи путовао.</p> <p>Учитељ Тима га погледа, а збрчкани образи му се развукоше на смешењ |
пође, да га пољуби у руку.{S} Чича-Тима га љутито одби:</p> <p>— Шта ћеш?{S} Што си дошао, је л |
м лицу доликовало!</p> <p>Оба побратима га погледаше зачуђено; чича-Тима се мало накашљао, јер |
намери да је загрли, да је пољуби, она га немилостиво гурну од себе...</p> <p>— Да се нисте ус |
а се; а кад ју је начелник загрлио, она га је отискивала, али пажљиво, да га не повреди, не — у |
није више нимало вређало ни једило; она га је омрзла и презрела.{S} Једно је само мучило, — што |
појавио; али кад никога не виде, а она га зачуђено запита:</p> <p>— Шта вам је, господине7..{S |
је, видите, што све нас везује. — И она га погледа најљубазнијим погледом. — Па кад се не бисмо |
нисте усудили|...{S} Јер... </p> <p>Она га погледа претећи, па после, као нека фурија, оде из с |
љеник што тражи избављења....{S} Гркиња га погледа поносито, очи јој севаху од јарости; а кад с |
ви и мој Никола пијете — и лепа Гркиња га наново поглади по образу.</p> <p>Чича-Тима беше усхи |
а свију страна, дуну у њега трипута, па га стави Гркињи насред длана.{S} После је највећом пажњ |
ешти, можда, се ово скупо и продаје, па га, ваљда, друкче и зову; а овде му је право име ђинђув |
невинашце, застиде, обори очи доле, па га тек онако, полуотвореним очима, испод трепавица погл |
арен, трже, одступи два корака даље, па га зачуђено посматраше.</p> <pb n="394" /> <p>— Баш вам |
рђаво, мајка се и наљутила на мене, па га је <pb n="353" /> прецртала и написала лепо сама сво |
м је стању, они га узеше под пазухо, па га однесоше у главну полицију.{S} Писар који је те ноћи |
<p>Чича-Тима се примаче ближе њему, па га тек онако испод обрва погледа љутито, а очи му севај |
рече збуњено Гркиња, <pb n="386" /> па га пољуби у образ, а после је у мраку нестаде...{S} Про |
и, него школом и просветом.{S} Просвета га се утолико тиче, уколико му понеку, с руског преведе |
} Он се рукова са чича-Тимом и не упита га за испрошену ћерку, а после се окрете лепој Гркињи и |
S} Преко, тамо код нас у Срему, највећа га господа једу...{S} Дакле, знате, у Гркиње су очи као |
е тужила.{S} Е, баш ми утуче срећу, Бог га убио! — И заиста, сирота девојка изгледаше бледа, ск |
.{S} Писар који је те ноћи дежурао, кад га је прегледао и пописао ствари, које су се у њега наш |
ишта одговарао; па и онда је ћутао, кад га је обожавана Гркиња из куће истерала.{S} Отворио је |
га бацише за њим у блато; а старац, кад га није могао наћи, оде даље, гологлав...{S} Ноћ беше т |
милина ти је с њим говорити!{S} Ја кад га видим, све ми се чини да сам још девојка, па да сам |
њега у винограду, отвори писмо, па кад га је прочитао, он га продрма, па му весело подвикну:</ |
прота је оборио очи...{S} Трећи разред га опет гурну лактом, али ништа не поможе, он је баш хт |
љских класа у џепу!</p> <p>Трећи разред га гурну лактом.</p> <p>— Та зар не видиш — шану му, да |
и људи трче за њим, скидају капе и љубе га у руку; после га гледа међу свештеницима из оближњих |
свештеници праве себи појасеве, и даде га баби.{S} Баба га прегледа добро са свију страна, дун |
извади из недара једно писамце и стаде га своме колеги на уво читати:</p> <quote> <p>„Слатка г |
ку, па, шапћући му нешто на уво, одведе га из те галаме...{S} Гости се наново наместише на свој |
ариз...</p> <p>— Знам, у чему — прекиде га учитељ IV разреда. — У окладу, да сте у тој надмашно |
, али га је у многоме, опет, волео, узе га под руку, па, шапћући му нешто на уво, одведе га из |
!{S} Како је леп овај јастучић!{S} Чије га је дете хекловало?...</p> <pb n="313" /> <p>— Даница |
мора да послужује као фамилијаз, после га секретар и оданде, као неспособна, истера, а он се, |
у њега, чудећи му се премудрости; после га види у цркви, како се млати пред олтаром са кадиониц |
м, скидају капе и љубе га у руку; после га гледа међу свештеницима из оближњих села, како седи |
продужила својим окретним језиком даље га упознавати са новим пријатељем: — Дакле, драги г. Ти |
ичега, што би било вредно описивања, те га, ваљда, стога и заборавише географи на земљовиду Срб |
.{S} Оданде узе један сламњи јастук, те га понуди <pb n="361" /> Гркињи, да се на њега посади; |
саже над својим спавајућим дететом, те га нежно, родитељски, у оно бело, глатко, чело пољуби.. |
ремила, оставићеш за сутра.</p> <p>Дете га својим паметним очима погледа сасвим жалостиво, изгл |
нај продерани од сламе шешир, као да ће га Банаћанин на плеву за страшило, а, овамо, се једнако |
ју, да је за све то остарео, него да ће га поставити за гробара...</p> <p>Тако је нешто сањао т |
воју мараму руком, као да се боји, е ће га ко похарати.</p> <p>— А шта ти је то, учитељ-Тимо2.. |
та ти је то, учитељ-Тимо2... — запитаће га један трговац из Перковца, који је такођер на истој |
ко враголасто осмехну, узе капут, обуче га на рукаве, закопча прслук, а косу је згладио с чела, |
долетеше, ухватише чича-Тиму и стадоше га гурати на врата.{S} Старац се испрва отимао, али нап |
и је у свему био мудар и окретан, да би га из те забуне извукао, пређе у разговору на будућу св |
ос набавила, три краве не верујем да би га појеле за недељу дана...{S} Али шунке, па после бело |
ки ружно исписан пропис.{S} Тешко да би га други ко и могао прочитати, осим онога који га је пи |
апредовао: два добра човека тешко да би га могла обухватити.{S} Родом је био однекуд из ужичког |
авану сапутницу свога живота.{S} Она би га презриво гледала, окренула би му леђа, погледала би |
то да чује господин министар, заиста би га истерао из службе!</p> <p>Чича-Тима се примаче ближе |
арави било: кад се нешто наљути, кад би га неко увредио, или кад је у некаквој бризи, — не би с |
та, које се белело по њима...{S} Кад би га ко о нечем запитао, он би без сваке свести својим му |
очима горе у чађаве таванице.{S} Кад би га боље погледао, видео би, да су му очи мутне, бесвесн |
ример, умео лепо лозу резати, па кад би га ко умолио, да му ту вештину покаже, он би му сав вин |
најжешћи укор самога г. министра, не би га могли покренути. — Љубав није шала, па макар она и н |
ву несрећу чула, сваки ћифта запитао би га: „А, чича-Тимо, где су ти две класе“...{S} Људи су љ |
на и поклончића приђе му ближе и пољуби га у руку.{S} Стари деда-Спира, који је ту параду из пр |
скало досад је давно исплазио језик; ви га, драги Тимо, познајете, па не треба ни да вам кажем, |
Утоме баба скиде тигањ с ватре, остави га настрану, а после убриса руке и уведе гошћу у собу.< |
загртао; али као главни производ, који га је и прославио и лепу му парицу доносио, остаје њего |
ртога разреда ућута, а богословац, који га је дотле пажљиво гледао, а који је, међутим, на друг |
и ко и могао прочитати, осим онога који га је писао, или неког старог извеџбаног учитеља.{S} На |
креше; онда заборави на све терете који га муче, па често и пева, али само црквене песме.{S} Ак |
Хтеде чича-Тима и даље да трабуња, али га Гркиња узе под руку и одведе у своју собу — на ручак |
еде увређени старац и даље псовати, али га задржа будући зет...{S} Стара госпођа сва поцрвене к |
ом којечем није са четвртим слагао, али га је у многоме, опет, волео, узе га под руку, па, шапћ |
ајао.{S} Он је имао и чистије руво, али га не хтеде тога дана обући, јер није мислио из куће ни |
ног дана донесе му писмоноша писмо, али га он није умео прочитати.{S} Учитељ трећег разреда, ко |
пољуби обожавану посетитељку...{S} Али га она мало строжије погледа и једним мигом му показа н |
су доле у лађи јели бифтека, а залевали га прилежно вином; а чича-Тима ухватио место за једним |
је он путовао, пешке или на колима, или га је неки милостива срца човек, онако Бога ради, одвез |
те стара!...{S} Учи га, чешља га, храни га и васпитава, и то, касти, све из љубави према чича-Т |
.{S} Утоме му и шешир паде с главе, они га бацише за њим у блато; а старац, кад га није могао н |
а кад су видели, у каквом је стању, они га узеше под пазухо, па га однесоше у главну полицију.{ |
заслужила, — па ручај, а ручак, што си га за данас спремила, оставићеш за сутра.</p> <p>Дете г |
и, сасвим обично осмејкујући се, ухвати га за руку, погледа га мазно, па онда, отежући речи, пр |
па, наравно, из уљудности и поздрављати га.</p> <p>— И тај господин Швабић — говорила је стара |
ше сирото девојче, скоро и не гледајући га.</p> <p>— Што сам те звао, траго ниједна?{S} Да те б |
чак се и за моје дете стара!...{S} Учи га, чешља га, храни га и васпитава, и то, касти, све из |
/p> <pb n="319" /> <p>И она, погледавши га својим обичним чезнућим погледом, стиште му руку сво |
он зна, никад нећу знати!...{S} Гледај га само, како се клања, памет да ти стане...{S} Зна нем |
о|... — мислио је чича Тима, а начелник га још једанпут премери од пете до главе, па се испречи |
неће да гледа себе и своју кућу — срам га било! — него слуша, шта му којекакве бабе трабуњају. |
клања, а овако ми долази баш као да сам га негде у комендији гледао.</p> <p>— Хе, побратиме, не |
на твоме подваљку, гријеха ми, што сам га овога часа замислио, дошла би облија, учитељице, од |
а; а то те ништа не кошта, само што сам га једанпут лепо погледала; тако и оно вино и ракија, ш |
а две сам ноге и дошао.</p> <p>Побратим га послужи још једном грком, а и сам је смотао једну шљ |
је захтевала од њега учтивост...{S} Чим га је Папраг приметио, он скочи са свога места и после |
те му руку својом десном руком, а левом га поглади по збрчканом лицу; после, неспретно умиљавај |
поклонио десет-дванаест пута, а бакалин га је својим паметним очима, смешећи се, од главе до пе |
се задовољно насмеје; а ако не зна, он га повали, сирото дете плаче, а учитељ се смеје.{S} Е, |
отвори писмо, па кад га је прочитао, он га продрма, па му весело подвикну:</p> <p>— Хај, старче |
д је један од њих поред њега прошао, он га ухвати за капут.</p> <p>— Шта хоћете са мном? — викн |
адирати...{S} Ево овако!...</p> <p>И он га хтеде ухватити за брадавицу, која је кицошу на левом |
, старче!{S} Писмо од Милке! </p> <p>Он га погледа тупо, а после као да се хтеде нешто сетити:< |
итељ Тима дошао пред начелника, затекао га је, где сасвим озбиљно седи у наслоњачи.{S} С једне |
езао.</p> <p>— Па, учитељ-Тимо, — питао га је трговац, — куд си сад наумио?...</p> <p>— У Беогр |
а после јој све ближе долази и већ ево га, где цео целцит пред њеним креветом стоји, па тек шт |
твари, које су се у њега нашле, спровео га је у болницу...{S} У болници му <pb n="395" /> свуко |
опет, узме, па сам са собом говори; ко га не види, а чује, рекао би, да их има тројица, што с |
м — рече, — где се и досад бави.{S} Ако га није што његова обожавана Гркиња задржала — додаде, |
и то, откуда Гркињи виново лишће, иако га у то доба свака кућа у Перковцу на товаре имати може |
му се да чује глас старе госпође, како га пред г. секретаром оговара, а секретар, баш као вели |
едведа већ виђају скоро сваки дан, како га хомољски Цигани кроз варош проводе; стари људи припо |
ки, опет, био млађи од мене?{S} Па како га је Пепита волела?{S} Кажу, да се једанпут из превели |
ни гости се згледаху зачуђено, али нико га не хте узнемиривати у говору, само његов један друг |
ма се смејао, беше добре воље; нарочито га је задовољавало присуство лепе Гркиње, а и последње |
јој и то, да спреми и од оног јела, што га ја најрадије једем.</p> <p>— Хоћу господине, казаћу, |
гледам пре, син оног Железниковића, што га је наша влада у Париз слала, сигурно зато, што овде |
но обично, а и капут је обукао нов, што га је за Ускрс спремио.</p> <p>— А гле, ево и чича-Тиме |
сочива, па макар и од оног бечког, што га ви онако радо једете?</p> <p>— Али молим, господине, |
едно по акова, само од оног доброг, што га ви и мој Никола пијете — и лепа Гркиња га наново пог |
стру, а ви наведите само један ред, што га је безобразница у пуној дворани, пред најотменијим с |
о Пацић:</p> <p>— Господо! — викну, што га грло доноси, тако, да су се и гости са сокака на ту |
а Јустина је млада жена, а муж, као што га знате, јектичав...{S} Баш ако би вам било по вољи, м |
који ће је узети није могла волети, јер га ни познавала није.{S} Његова својта и рођаци беху да |
фрок, а на ноге чисте чарапе.{S} Доктор га је хтео и испитивати, како би познао стање и узроке |
ве јаснији и опредељенији облик.{S} Час га је гледала, како иде, поштапајући се поносито трсков |
аше да га под капут сакрије; али кад му га економ ишчупа из руку, он се продера на њега:</p> <p |
чича-Тима, поштапајући се, оде, куда су га позвали.</p> <p>Код кир-Николе беше сто намештен, ал |
, а кад би легао да отпочине, морила су га страшна привиђења: као да је остао без службе, па са |
а музикална?...</p> </quote> <p>Људи су га слушали, па су ћутали; а он је, сиромах, једнако мла |
добро расположен.{S} Кажу они, који су га још из малена познавали, да се и као дете радо смеја |
стајао је хлебац и недодирнут, могли су га мишеви свега развући, а она не би ни скочила, да га |
му је то тако од старина остало, или су га људи од милости тако прозвали, то вам нико не би уме |
муж; а мужа треба да волимо!{S} Како ћу га ја волети?{S} Леп је, веле, али ја не видим ту лепот |
ји су у истој соби боловали, посматраху га са сажаљењем...</p> <p>— Сиромах! — рекоше. — И тај |
рдан. — Да није сувише скуп, заиста бих га мојој Милци купио; ох, ала би јој то јасно црвенило |
ма, кад је ово олово?...</p> <p>Трговац га погледа зачуђено, а после климну, сажаљевајући, глав |
ће Ђока, учитељ трећег разреда, —- баш га се ништ’ не бојим!{S} Деца ми знају све као воду!{S} |
тарац! — говорио је трећи разред. — Баш га ништа не може разведрити ни ожалостити!...{S} Хеј, с |
Ере најцивиластије у свијету: не мореш га ни за реп ни за ухо, — ка чик је гладак, ка жива хит |
до човека: големе патње, необичне муке, гажење и тиранија стварају, често тренутно, од обичног |
м мили-и са три лојане свеће осветљену, газда Миладин свињарски трговац, са својом супругом, са |
радила?...</p> <p>— То је Ленка, ћерка газда-Живка Ћорбуџаковића...</p> <p>— Лепо, Ленка, треб |
акле, два јагњета, а једно ћу добити од газда-Милчића на поклон.{S} Знате, има сина код мене, п |
, господо, и до виђења!</p> </quote> <p>Газда Миладин није могао, а да не примети:</p> <p>— Да |
и краљице о земљу и већ их хтеде ногама газити, али их Милка, хитро као веверица, покупи и мету |
и су ћутали, само њих два практиканта и Гаја берберин, који је био музикалан, т. ј. свирао је у |
е са својом скоро доведеном младом неки Гаја берберин.{S} Њих двоје беху сасвим по европски дот |
ао да је тиме већ покварена беседа, али Гаја берберин са мајсторицом и са још седам-осам <pb n= |
лепша од мужа, што изгледа као надуване гајде?...</p> <p>— Боже, сахрани и сачувај!{S} Он је да |
p> <p>— У дромбуљу, млијеко ли му!{S} У гајде!{S} Огубавио, богдице, ка и надухан миех!{S} Какв |
ре треба свирац да се умори, дувајући у гајде, или да ожедни, те да за љубав чаше вина престане |
апћући му нешто на уво, одведе га из те галаме...{S} Гости се наново наместише на своја места, |
свију могућих заната шегрти, па блену у гарава лица јевропских номада.{S} Један од њих четвориц |
ту су јој била разна белила, руменила и гарила на услузи.{S} Једно јој жао беше, што не може и |
лепе домаћице, а мушка црномањаста као гарило на њеним обрвама!...</p> <pb n="383" /> <p>Цело |
ењу, доказивати, да први људи нису јели гвозденом виљушком печење, него сопственим прстима.{S} |
осле јој све ближе долази и већ ево га, где цео целцит пред њеним креветом стоји, па тек што не |
баш хтео све да изговори:</p> <p>— Да, где сам, оно, стао?...{S} Право, у кованлуку код деце.. |
некој висини, он није могао да разазна, где се налази, корачи један корак даље и у исти мах пад |
бакалницу, затекоше младог богословца, где преврће неки ђердан од црвених земљаних ђинђувица, |
аком разговору свако оде у свој разред, где је одмах настала нема тишина.{S} Али тај мир трајао |
ма дошао пред начелника, затекао га је, где сасвим озбиљно седи у наслоњачи.{S} С једне и с дру |
Наједанпут стаде; учини му се да чује, где некакви људи говоре, после виде и свеће, па, и не з |
е тако незграпно, и то баш испод мишке, где је лепа Гркиња најтугаљивија, да умал’, сирота, ниј |
продиване.{S} Прво је било да се увере, где ли се сад школски ревизор налази?{S} Једни су тврди |
рише.{S} Далеко тамо у шљивару чуло се, где псето лаје, а унутра у кући потмуло је кашљала стар |
бав моје мајке!“</p> <p>„Па, госпођице, где ћемо се моћи видети?{S} Али само, са многих разлога |
волте, седите! — И они су сви поседали, где је који најближе стојао, само је чича-Тима гледао д |
о...{S} Верујте, господине, да не знам, где ми је глава од бриге.</p> <p>— Па, ето, чича-Тима н |
пада, што је, кад сања, вишепути чујем, где плаче...</p> <p>— Дете је размажено, напуштено, па |
боље погледао своју ћерку, он би видео, где јој се суза преко белих образа котрља; али он беше |
аки ћифта запитао би га: „А, чича-Тимо, где су ти две класе“...{S} Људи су људи, сваки гледа ка |
јом загорелином допрла; а сад нарочито, где јој све интриге, којима се служила, не могоше ни у |
шао; затим си чуо крупан учитељев глас, где грди ђаке, а после писку и јаукање несрећне деце:</ |
а секретара у четвртом женском разреду, где с најозбиљнијим лицем прегледа изложене радове.</p> |
итељ Тима дошао кући, затекао је Милку, где сасвим озбиљно шије, кроји, па опет прекраја, додај |
, него и сам управитељ вароши Београда: где је уочи Божића који списатељ пио и шта је у пићу го |
е вајде, лако може и господин запитати: где смо се толико забавили?...</p> <p>Кад је учитељ Тим |
горопадио:</p> <p>— Милка!{S} Милка!{S} Где си, несрећнице једна?</p> <p>— Ево ме, оче! — одгов |
на каву?</p> <p>— Ја се чудим — рече, — где се и досад бави.{S} Ако га није што његова обожаван |
обар човек, ретко да је кога увредио; а где је могао у ситнијим стварима коме помоћи, он је пом |
бих, да су неки комадићи олова?... ’Ма где их толико накупи?</p> <p>— Олово! — понављаше Тима. |
све из љубави према чича-Тими!{S} Е, па где су данас младићи, у које ће се младе жене и девојке |
д плотова, љубав је прокрчила стазу, па где је најшира, најутрвенија, ту је и кућа лепе госпође |
а одговори.{S} Он би, истина, знао, али где је срца, да се свом идолу противи...{S} После се, о |
ла у Београд.{S} Сваки је путник гледао где ће пре на конак, па и чича-Тима најпре добро заглед |
млади су, а век је дуг, па, богме, ако где у чему и буде мане, дотераће се, ујдурисаће се.{S} |
ивања, те га, ваљда, стога и заборавише географи на земљовиду Србије забележити, а то је оно, ш |
чице, то је сељачки!{S} Него, ако немаш георгине, а ти узми црвеног божура и два-три струка сун |
у њену беше нешто неисказано лепо: стас гибак, руке округле, прстићи дугуљасти, а на њима нокти |
{S} А добри гости, да би све те учињене гиксове забашурили, куцали су се чашама, здрављали су м |
црни штап мога оца, на коме је изрезана глава некаквога мајмуна, то је био младожења!{S} Ја сам |
рујте, господине, да не знам, где ми је глава од бриге.</p> <p>— Па, ето, чича-Тима нека да вин |
сам ли ја казала?{S} Та мене никад није глава од слепог миша преварила! — Утоме баба скиде тига |
е могу, имам важна посла у чаршији, а и глава ми је, касти, мало буновна.{S} Сутра, ваљда, ће и |
ле неког времена изишли на месечину, са главе лепе Гркиње спала је била шамија и тек се мало о |
е својим паметним очима, смешећи се, од главе до пете мерио. — Е, па срећно, срећно побратиме! |
лник га још једанпут премери од пете до главе, па се испречи на њега:</p> <p>— Господин-Тимо, у |
и попустити.{S} Утоме му и шешир паде с главе, они га бацише за њим у блато; а старац, кад га н |
е класе?</p> <p>— Баш ми изиђоше на врх главе те ваше две класе — рече учитељ IV разреда, који |
била!!...</p> <p>То је био њен укус: на глави много цвећа и то најдрастичније боје, коса нацмак |
Шта има на њојзи?{S} Кожа и кост!{S} На глави туђа коса, на збрчканоме лицу туђе белило и румен |
од чега ће му се кожа јежити и коса на глави кострешити.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
мачком капуту и панталонама, само је на глави имао алев фес.{S} За њим уђе мајсторица: она беше |
остављена, наслонила је своју малаксалу главицу на суву руку, па је замишљено гледала преда се. |
ом домаћицом одгртао и загртао; али као главни производ, који га је и прославио и лепу му париц |
ешећи се, ишла даље.{S} А кад је прошла главну чаршију, и већ дућани постајаху ређи, —- тек на |
и га узеше под пазухо, па га однесоше у главну полицију.{S} Писар који је те ноћи дежурао, кад |
зачуђено, а после климну, сажаљевајући, главом, па тек што полугласно рече:</p> <p>— Сиромах ст |
а поћи?“...{S} Љубица је морала климати главом. „А ти, брајко,“ питала сам младожењу, „јеси ли |
.</p> <p>— Хм! — рече чича-Тима, машући главом, — Ко да ја не познајем прописе мојих ђака?...{S |
ња беху им разна: кир-Никола беше родом главом из Јеладе, чича-Тима Сремац, онај из Бајковца Гр |
то и саопштити!...</p> <p>Гркиња климну главом, одобравајући, и одскакута даље...</p> <p>Коло ј |
760_N2" /> скупила се скоро у клупче, а главу је наслонила у крило; залуд <pb n="384" /> је зва |
ала га је.</p> <p>Седео је за столом, а главу је наслонио на обе руке; коса му је, онако неугла |
а мртва, ја сам на њене груди наслонила главу и једва сам се од њих одвојила, од тих ледених пр |
као што ваља, а већ је натукао шешир на главу и оде у чаршију.{S} Кад је поред своје Милке прош |
је и, метнувши их на сто, наслонила је главу на руку.{S} Из свега се видело да о нечем премишљ |
реш га ни за реп ни за ухо, — ка чик је гладак, ка жива хитар.</p> <p>Стара учитељка обори опет |
м кажем, да је, сиромах, већ од сванућа гладан.</p> <p>— Па, касти, нека пије Маринкове ракије, |
А ја ти, вере ми, волим од софре устати гладан но жедан!</p> <p>— Тако је! — тврдио је учитељ Т |
е да ме кадикад не угости, цркао бих од глади.</p> <p>Јадно дете покри лице рукама, а сузе му п |
5" /> лепотицу, а после стаде задовољно гладити своју, одавна већ прогрушану, браду; затим се с |
<pb n="338" /> ноћи похарати, да своју гладну децу захрани, — донде у Ајглерову хотелу свира б |
из ајмашког краја, принуђена невољом и глађу, договара, шта ће и кога ће те <pb n="338" /> ноћ |
и кад неко позоришно друштво, измучено глађу, залута случајно и у Перковац.{S} Ти Цигани су њи |
аку срећу дарује! -— Кад је то говорио, глас му је дрхтао; а, богме, и није, сиромаху, ласно ра |
д мене си бар сигуран да нећеш изићи на глас.{S} Па колико ти треба и кад?</p> <p>— Требало би |
и обе руке на суве кукове, стаде на сав глас зипарати:</p> <p>— Сад ти још и лутке требају!{S} |
а, као електрисан, скочи и стаде на сав глас говорити:</p> <p>— Ја, касти, служим већ дваест и |
евод из некакве немачке купусаре на сав глас с највећим патосом читати, н.пр., о створењу света |
има стаде се кревељити, певајући на сав глас</p> <quote> <l>„Во Јордање крешчајушчу сеја“ —</l> |
ва слушао; затим си чуо крупан учитељев глас, где грди ђаке, а после писку и јаукање несрећне д |
о, а од сваког звука чини му се да чује глас старе госпође, како га пред г. секретаром оговара, |
риметили, она пљесну рукама и на сав се глас насмејала...</p> <p>— Лепо, лепо! — церекала се ба |
нета, ућутала, а споља се чуо притворни глас набељене Гркиње: — Милчице, а зар ти и не мислиш д |
-Никола ухватио за трбух, па се из свег гласа церека:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Ала је лола тај ч |
чког царства домарширати, и не би им се гласа чуло.{S} А кад је већ зора свитала, и гости се, м |
па истим патосом и са још већим ударом гласа продужаваше свој говор:</p> <quote> <p>— Ја хоћу |
кер, ил’ је цилиндар, или бели прслук и гласе рукавице?...{S} Клања се и ближи се њој...{S} А о |
, какву божанствену силу имају сиренски гласи јединствене музике на дух човечји; сами сте видел |
о ме, оче! — одговарао је звучан детињи гласић. — Сад ћу доћи!</p> <p>— У собу се вуци, опајдар |
е од ње.</p> <p>— Но — рече гросмутерка гласно, — шта ли ће ова вештица да говори?{S} Но, красн |
,..{S} Па здравља ти, учитељу, — додаде гласно, — шта мислиш с толиком срмом чинити?....</p> <p |
кошу њихову...</p> <p>Те речи нису биле гласно изговорене, па их млади богословац није ни чуо, |
, који је у Пешти васпитан!...“ А после гласно додаде:</p> <p>— Господин Папраг, сутра имамо у |
не рукама.{S} Кад је то учинила, она се гласно насмеја тако, да су сви гости у њу погледали, а |
ила, онда се кир-Никола трже и стаде се гласно смејати, а чича-Тима, као електрисан, скочи и ст |
тали, шапутали су нешто, док она сасвим гласно не рече:</p> <p>— Е, па нек’ поцркају сви од мук |
долажаху, шапутаху полако и разговараху гласно, како је коме воља била; а дотле је чича-Тима са |
карење, за пренашање лажних и истинитих гласова.{S} У њеној крви не беше ниједне капи женске не |
.{S} Могуће да Југ-Богдан није свирао у гласовир, а Бошко да није био виолиниста, то је све мог |
испред очију, несрећо једна! — храпавим гласом викао је старац.{S} А кад дете изиђе напоље, он |
довољно око себе, па онда поче храпавим гласом говорити:</p> <p>— Кудгод погледам, неспремљено |
а врати, а чича-Тима се својим храпавим гласом одазва: „Херајн!“</p> <pb n="331" /> <p>У собу у |
утишала, а она је продужила жалостивим гласом даље: — Ето, ово слово беше рђаво, мајка се и на |
рече, против свог обичаја, скоро благим гласом, — хајде, очешљај се и спреми, па ћемо да идемо |
ку у руку, и то ће дете својим врапчјим гласом да декламује неку убојну песму, пуну копаља, саб |
а је једнако нешто шапутала, па високим гласом поче своју декламацију:</p> <pb n="344" /> <quot |
аправила попа, те сам крупним поповским гласом питала, по обичају, моју накићену лутку: „Љубице |
ја не могу! — А после додаде уздрхталим гласом: — Оче, ја сам слаба!</p> <p>Чича-Тима, ма да је |
же.</p> <p>— Госпођо, — рече уздрхталим гласом, — ово су моје ствари!</p> <p>— Шта?{S} И још се |
дошла, госпођо? — питаше баба промуклим гласом, мешајући нешто по тигању, који је над ватром др |
, синко, новци! — рече скоро разнеженим гласом. — Иди, па купуј и спреми се, како ти најбоље зн |
њега, он се још мало издиже и узвишеним гласом поче говорити:</p> <quote> <p>— Браћо!</p> <p>Ов |
орио то исто питање, она скоро нечујним гласом рече: — Јесам!{S} Задовољна сам, оче!</p> <p>Да |
у, уздиже је увис, па онда поче крупним гласом говорити тако, да су гости, хтели не хтели, сви |
...</p> <p>Тек кад је она својим оштрим гласом проговорила, онда се кир-Никола трже и стаде се |
о, Милка, — продера се својим крештећим гласом, — шта је то?{S} Дванаести је сат, а ти још ниси |
— Друго смо ми, господине, — рече тихим гласом, — а друго су они!{S} Ми, иако имамо неких намер |
у тешкој свили и кадифи тоциљају се по глатким паркетима големе дворане; а кад музика стане, и |
м, те га нежно, родитељски, у оно бело, глатко, чело пољуби...{S} На тај пољубац се дете није т |
> <p>— Шта?{S} И још се усуђујеш!{S} Е, гле ти штенета! — и она гурну јадно дете настрану, згра |
а бесједи? — повтораваше начелник. — Е, гле ти бруке!{S} Дакле и ви сте били?{S} Ви!{S} Па да т |
{S} Но, јесте чули!...{S} А, а!...{S} А гле и господина Тиме!..{S} Е, јесте чули, баш сте нас и |
у тој намери довела, да је усрећи. — А гле Милчице! — рече, изненађена, Гркиња.{S} Али кад јој |
што га је за Ускрс спремио.</p> <p>— А гле, ево и чича-Тиме! — рече учитељ IV разреда. — Деде |
ане, те још ударају мртвијем задахом, и гле, шта у овоме пијаноме Перковцу починише!{S} Бар да |
скидају капе и љубе га у руку; после га гледа међу свештеницима из оближњих села, како седи пре |
руча, како треба на сокаку да ходи, да гледа, на који начин да се поздравља.{S} Па, касти, она |
мо, лепо и поучила; сад већ и не уме да гледа онако безобразно сељачки, право у очи, но некако |
е говорила, да сам неморална; а неће да гледа себе и своју кућу — срам га било! — него слуша, ш |
репти на њему, и све јој се чини као да гледа у женску препрату, па би, чисто, на њу да намигне |
заклапала усијане трепавице, да више не гледа свакојака лица својих обожатеља, о којима је цео |
ота се осврте два-три пута, да га ко не гледа, а после све хладовином поред плота, докле се и о |
ми, побратиме, још једну грку, па да се гледа за послом!</p> <p>Кад је и ту чашу грке искапио, |
ти две класе“...{S} Људи су људи, сваки гледа како ће своју рану завити и утоплити, а за туђу н |
но важности, очију и не диже горе, само гледа у хартију...{S} А кад се учитељ Тима стао врпољит |
аправисте и ово и оно, те ме већ и свет гледа као неку кугу?...{S} Зар ви мислите да ја не знам |
} Но, лепо, прекрасно, кад и сама власт гледа кроз прсте бунтовницима и рушитељима поретка!{S} |
утоплити, а за туђу нико и не мари, још гледа, ако може, да је у својој пакости здере и позледи |
без искања ђаци донети; ’ма, побратиме, гледај да и у вину не буде оскудице!{S} Једанпут се жен |
ара.{S} А после ћеш се жестити.{S} Ево, гледај, свађа у кући!{S} Новац из куће!{S} Неприлика!</ |
но, што он зна, никад нећу знати!...{S} Гледај га само, како се клања, памет да ти стане...{S} |
ам и сам; па, касти, ако узмогнеш, а ти гледај да ми колико до четвртка набавиш.{S} Деца су, бр |
Један је чича-Тима у Перковцу!{S} Само гледај да о томе Гркиња што не дозна! — Чича-Тима испи |
свачему има времена; видите, да нас сви гледају, да нам завиде!</p> <p>— А довече, кад се ваш д |
је расхлађену ракију, а попови и ђакони гледају у њега, чудећи му се премудрости; после га види |
прсне од смеја!{S} Да се није опио?{S} Гледајући у лепу Гркињу, да се није заљубио?...{S} Све |
ије, што су на асталу стојале, па, и не гледајући их, поче у својој раздражености као свака пиљ |
ли? — тепаше сирото девојче, скоро и не гледајући га.</p> <p>— Што сам те звао, траго ниједна?{ |
, па тек што не проговори....{S} И тако гледајући у свога новог, али живосно уображеног, обожав |
>Милка остаде сама, озбиљно и замишљено гледајући у свој посао.{S} Изгледала је као одрасла дев |
м кревету премишљала и већ је у мислима гледала нове поклоне, што јој је прота подоносио: пред |
нији и опредељенији облик.{S} Час га је гледала, како иде, поштапајући се поносито трсковим шта |
прагу његове собе, весело се смејала и гледала у збуњено лице свога обожатеља.</p> <p>— Но, но |
нисам никад на себи приметила, али сам гледала понеку од мојих познаница.{S} Дође млад, отмен, |
ицу свога живота.{S} Она би га презриво гледала, окренула би му леђа, погледала би се у огледал |
у главицу на суву руку, па је замишљено гледала преда се.{S} На запећку стајао је хлебац и недо |
и.</p> <p>Гркиња је једнако кроз прозор гледала; а кад је видела, да се авлијска врата отворише |
безбрижно пушили, или су, и не мислећи, гледали у сиву даљину, други су доле у лађи јели бифтек |
прошлости; у свакој цртици тога прописа гледало је јадно дете своју изгубљену мајку, па се часо |
али он је ни погледао није.{S} Дете је гледало за њим тужно, замишљено; видело је, сироче, да |
мода, па шта ћеш ти мимо свет?{S} Ено, гледам пре, син оног Железниковића, што га је наша влад |
ина Париз; а овако, с поремећеним умом, гледао је око себе као у врућици или у неком тешком сну |
а-Спира, који је ту параду из прикрајка гледао, накашља се зловољно и прогунђа у себи: „Но, и т |
који најближе стојао, само је чича-Тима гледао да уграби место до лепе домаћице; а то му није т |
е врата, и чича-Тима закрљештеним очима гледао је у своју уплашену ћерку, која је онде пред њим |
своје собе, он леже на миндерлук, па је гледао укоченим очима горе у чађаве таванице.{S} Кад би |
ала, а кад би кога срела, тај би стао и гледао, не што би на њојзи било нешто — осим натоварено |
ази баш као да сам га негде у комендији гледао.</p> <p>— Хе, побратиме, не знаш ти!{S} А то је, |
ан стигла у Београд.{S} Сваки је путник гледао где ће пре на конак, па и чича-Тима најпре добро |
а богословац, који га је дотле пажљиво гледао, а који је, међутим, на друго што, на добру паро |
> <p>Чича-Тима је једнако зачуђено у њу гледао.{S} Али тај његов поглед није њу ни најмање узне |
е то да сазна?{S} Та, ваљда, није могла гледати кроз прозор, кад је кућа у авлији?{S} И он хтед |
елике отворене очи, по ваздан бих могла гледати у њих, па да се сита не нагледам; а у њега су м |
него да би имао времена и на своје дете гледати.</p> <p>— Купио сам, дакле, два јагњета, а једн |
гу ти, ако је по вољи, у длан и у карте гледати, како је теби угодније.</p> <p>— У длан! — рече |
послетку, нека стрина, која зна у пасуљ гледати, врачати и бајати.{S} Али у самоме Перковцу, и |
мо ја и госпођа Швабићка умемо; па ћемо гледати да најпре уловимо голубицу, а голуб ће и сам до |
оспођо, а ви се ослоните на мене, ја ћу гледати да вам још до подне све набавим.</p> <p>— Молим |
/> такође; а кад се навора дели, ја ћу гледати, како се другим којекаквим судоперама пружа тек |
раг и сам за себе старати!{S} И тако ћу гледати да се, колико сутра, са њиме насамо разговарим, |
о ћу се њојзи осветити!{S} А и ревизора гледаћемо да понудимо неким шмрком чемерике; да види и |
положење г. начелника и његове госпође, гледаћу да продрем и, ако не за ову годину, а оно за до |
а ове чергаре растера!{S} Али, свакако, гледаћу да осети; познаће и он, ко је стара госпођа фон |
дознати... све, слатка моја госпођо!{S} Гледаћу ти у оне карте, што су на сам Велики петак у Ту |
; а гости, који су још у кавани остали, гледаху за њима, говораху о прстену тако младе девојке, |
н и невиђен призор видела.{S} Чича-Тима гледаше неко време за њом, а после се окрете задовољно |
ек онако мало осмехнути...</p> <p>И она гледаше у огледалу, како јој по дебелим образима плива |
ђа, баш као неко невинашце, обори очи и гледаше преда се; а кад ју је начелник загрлио, она га |
и то дивно сирће изишло!</p> <p>Трговац гледаше, пун саучешћа, у чича-Тиму; беше му жао човека, |
од кајсије, па сте метли руку на срце и гледите меланхолично на небо, па уздишете, касти, — за |
тарешинству.{S} После њега дође мајстор Глиша ковач.{S} Он је био у немачком капуту и панталона |
је ишла даље, као нека славом увенчана глумица.{S} Па ако је још у путу срела некога од оних м |
је старац, а после му преко лица пређе глуп осмејак.</p> <p>— Твоја кћи Милка срећна је са сво |
жаве, реда, владе?...{S} И онај грбави, глупави полицајац ништа да ми о томе не јави!</p> <p>— |
у ил’ други какав цвет на груди, а она, глупара, побегне испред њега!{S} И то ми је после девој |
а користити <pb n="378" /> разбило се о глупост начелникову..{S} Господин начелник не беше дост |
црне свиле хаљину; а кад би се на таке глупости остали болесници насмејали, чича-Тима би се ис |
терка. — Моје васпитање и образовање са глупошћу мојих колега и колегиница?...{S} Кад дођем пре |
— викну на свога даскала, а после, пуна гнева, погледа на четврти разред: — А ви, господине, ви |
баш као она масна ђинђувица на дебелој говеђој чорби или као загорела запршка у некаквој маџар |
а Милка из свога ћошета, откуда је чула говор свога оца, а после видела и лице свога младожење, |
ти ни разумети, <pb n="369" /> до да се говор водио око десет учитељских класа.{S} И учитељ прв |
о је чича-Тима могао да предупреди даљи говор, четврти разред се подиже и поче наново говорити: |
још већим ударом гласа продужаваше свој говор:</p> <quote> <p>— Ја хоћу да вам још овог вечера |
орити о моралу!{S} Кад се и та наситила говора, изиђе неко мало дете, коме мати још и није смел |
у још у кавани остали, гледаху за њима, говораху о прстену тако младе девојке, па се и они рази |
; учини му се да чује, где некакви људи говоре, после виде и свеће, па, и не знајући, пође упра |
дна Гркиња, што је имала два мужа; неки говоре, и више...{S} А у другој кући становао је један |
сигурни!{S} Верност?{S} И ти списатељи говоре све којешта, узимљу оно за необично, што је баш |
ерка гласно, — шта ли ће ова вештица да говори?{S} Но, красна беседа!{S} И на њој се имамо захв |
натоварио на себе, па какве ти речи не говори три сата, ама баш ниједну да му не разбереш!{S} |
да ја не знам, шта се у Перковцу о мени говори?...{S} Ето, баш о Духовима била сам у цркви, а з |
хватило: да то, што јој отац у пићу сам говори, не може ништа добро бити, и она, скоро не дишућ |
.{S} Некад, опет, узме, па сам са собом говори; ко га не види, а чује, рекао би, да их има трој |
лог папипа!{S} Зар не нађе да друго што говори, књигу ли му и ко је написа!{S} Е, знади, учитељ |
сталежа“, као што се у отменијем свету говори; а и кад би каква трговкиња или начелниковица св |
е он — луд, да ништа не зна, шта у пићу говори, а прота се заверио, да ће о томе шкандалу и сам |
навао, да нема речитости, и, кад у пићу говори, да ће ма што лудо изговорити.</p> <p>— Господо |
Сад ћу ја, моја лепа госпођо!{S} Сад! — говорила је баба, — само док изручим овај пепео из тига |
ог дериштета, ви мене да обманене!... — говорила је љутито... — Зар је то ваша поштена реч?...{ |
лива осмејак.</p> <p>— Преизредно!... — говорила је, пуна задовољства. — Леп осмејак, красан ос |
у свему лепша од оте несрећне Гркиње — говорила је у себи. — Шта има на њојзи?{S} Кожа и кост! |
а мислим, да сјајније не може ни бити — говорила је; — о томе сам уверена.{S} Дечји радови су т |
ти га.</p> <p>— И тај господин Швабић — говорила је стара госпођа, — или је малодушан, те из са |
о својој судбини, да мисли... — Кажу — говорила је тек онако полугласно, — да се девојке <hi>м |
нате ли, о чему је та протерана вештица говорила?{S} О љубави!{S} А шта је говорила, то вам не |
ено било, а без икакве користи, баба је говорила о тешким гресима и упутила би је у какав манас |
тица говорила?{S} О љубави!{S} А шта је говорила, то вам не смем ни казати!{S} То је шкандал!{S |
редити мене са Гркињом? — са поносом је говорила стара гросмутерка. — Моје васпитање и образова |
рива!...{S} Чула сам ја, и о мени му је говорила, да сам неморална; а неће да гледа себе и свој |
а мати није то умела, а људи су и за њу говорили, да је васпитана!</p> <p>Те мисли нису приличи |
<p>Сутрадан се у Перковцу ни о чем није говорило, већ о синоћном прстену и о беседи, која ће се |
тира, шта се све на томе детињем вашару говорило и радило.{S} Полицајац је, опет, са своје стра |
оћ има реч у своје време изговорена!{S} Говорио сам вам о музици; али не треба то; та, ево, пос |
могао је лепо ходити, јести и пити.{S} Говорио је, наравно, све којешта: час је замишљао да је |
ен био.</p> <p>— Е, није него роткве! — говорио би чича-Тима. — Та, ваљда, ми не мислите доказа |
> <pb n="397" /> <p>— Сиромах старац! — говорио је трећи разред. — Баш га ништа не може разведр |
молован пајацо...</p> <p>— Благо њима — говорио је кроза смеј, — обадвоје млади, лепи, васпитан |
а, навалити морају.</p> <p>— Ја видим — говорио је сам у себи, — да је ова стара будала заљубље |
још је дете.</p> <p>— Тако је суђено — говорио је учитељ Тима. — Него, касти, требаће ми нешто |
омах, једнако млатио рукама, једнако је говорио и доказивао, у доказивању је тако далеко отишао |
ма поретка!{S} А знате ли ви, о чему је говорио онај Живко Пацић?{S} Онај пропагандиста, републ |
је могао три дана ручати, ни с ким није говорио и једнако је мислио о изгубљеним класама.</p> < |
ка вам сваку срећу дарује! -— Кад је то говорио, глас му је дрхтао; а, богме, и није, сиромаху, |
pb n="298" /> <p>— Чича-Тима ми је и то говорио, да би се радо преселио у нашу кућу.{S} Удовац |
ожића који списатељ пио и шта је у пићу говорио...{S} А таке услуге у Србији су се свагда висок |
те мислили вређати, нисте требали ни да говорите!</p> <p>— Шта, да нисам опет што погрешио?...{ |
јер...{S} Та ви још и не знате, с киме говорите...</p> <p>— Е, чуда! —- прекиде јој чича-Тима |
честитог мужа наћи.{S} Та ће, наравно, говорити о моралу!{S} Кад се и та наситила говора, изиђ |
његове болести, али он није умео ништа говорити; бленуо је мутним својим очима, без и најмање |
још мало издиже и узвишеним гласом поче говорити:</p> <quote> <p>— Браћо!</p> <p>Ово је прва бе |
спасти!{S} Шта ће и ко ће што на беседи говорити?</p> <p>— Цео вам програм не могу казати, али |
, –- само ћутите, немојте ником ни речи говорити; данас је 24., сутра, дакле, може доћи, а за д |
денцији била...{S} Али даље вам не смем говорити, историја је сасвим љубавног карактера, а ја с |
Млад, пун учтивости, милина ти је с њим говорити!{S} Ја кад га видим, све ми се чини да сам још |
око себе, па онда поче храпавим гласом говорити:</p> <p>— Кудгод погледам, неспремљено — све с |
же је увис, па онда поче крупним гласом говорити тако, да су гости, хтели не хтели, сви умукли, |
ек се онда тргао, кад је учитељ престао говорити.</p> <p>— Дакле, колега, — рече, — ви као да н |
четврти разред се подиже и поче наново говорити:</p> <p>— Па онда желим од свег срца, да им же |
ретарова апетита, поче сасвим забринуто говорити:</p> <p>— Спанаћа сам још јутрос набавила, три |
д је кућа у авлији?{S} И он хтеде нешто говорити, како би сумњичење старе госпође оповргао, али |
о електрисан, скочи и стаде на сав глас говорити:</p> <p>— Ја, касти, служим већ дваест и три г |
нио!...“ — И још много друго којешта ћу говорити, од чега ће му се кожа јежити и коса на глави |
спапи превозе!...</p> <p>Хтео је он још говорити, али се око њега толика граја подиже, да није |
ђено, али нико га не хте узнемиривати у говору, само његов један друг из неког буџака што је по |
је прошла кроз целу чаршију.{S} Кога је год у путу или пред дућаном видела, она му се поклонила |
обичну перковачку кајсију, и ја, кад је год погледим, све сам више уверен да ће ми баш овај вин |
, да није ни једног похвалила, а што је год могла у својој пакости измислити, све је то на кир- |
Их, ала је и тај месец безобразан, као год какво распуштено дете, чисто нам броји пољупце!...{ |
згледаше јој лице као искрпљено: куд су год Тимини пољубци падали, ту је, наравно, отпадало рум |
оказао, да ће после пет стотина милиона година нестати ваздуха, и ми ћемо се — угушити.</p> <p> |
да ће се људи после пет стотина милиона година без ваздуха угушити!....</p> <p>— Он ће се угуши |
— Има три — рече пандур, —- ако не буде година више; него је, душа ваља, и притврдио: баш лепо |
а се, штавише, надам, да ћемо још много година пријатељи остати...{S} Та да нема вас, коме би с |
су моје перковачке колеге ово неколико година заборавиле.{S} Мимо то ћу му казати, да не иду р |
беше му жао човека, кога је већ толико година познавао.{S} Уосталом, чича-Тима је имао својих |
м да му кажем, да од другог ни за десет година толико не би могао чути.{S} За ону васпитатељку |
зиних препорука, па макар још за дваест година не добио класе...</p> <p>Кад су стигли у школу, |
ниједна! </p> <p>Дете, тако од дванаест година, уђе у собу; коса му беше још неочешљана, руке н |
мо што не проговори, да ћеш још четрест година живети!{S} Леп век!{S} Па ћеш још, осим овога, т |
— голе кости, као да су прије десетину година из гроба ископане, те још ударају мртвијем задах |
кад био тога мњења, да се учитељи према годинама награђују.{S} Шта ви на то велите, господин-Ти |
сузе незадовољства.{S} Већ у тим младим годинама почиње сиротиња бивати незадовољна, јер тако м |
а!</p> <p>Те мисли нису приличиле њеним годинама, али сирото дете у нужди и невољи брзо сазрева |
иваше тврду вољу и сталност, која у тим годинама не приличи оној мекој детињој облини, на којој |
н, збиља, и напредовала.{S} Сваке друге године добијала је по једну класу унапређења, а осим то |
беше на њојзи што би одавало њене младе године.{S} Лице младо, али свака цртица показиваше тврд |
и је Бог нешто мало винограда, а ове је године баш добро родио.{S} А, после, имаш и своју поште |
ју, да су једном, баш некако четресосме године, видели, како Талијани кроз Перковац проводе мај |
уседелица, која до своје четрдесет пете године није могла себи повољног и честитог мужа наћи.{S |
<p>— Ја, касти, служим већ дваест и три године као учитељ.{S} Истина, касти, нисам учио велике |
ој мали Милован има, ја мислим, већ три године, како учи код мене други разред...{S} Красно дет |
а!{S} Истина, сам мало ушао, касти, и у године; зар је краљ баварски, опет, био млађи од мене?{ |
<p>— Видиш, Никола, ти си мало ушао и у године, за тебе је добро, како се може; ја, ја сам још |
ви о Светом Николи, или најдаље о новој години, донети бар једну петачку <hi>балуце</hi> (најбо |
ђе, гледаћу да продрем и, ако не за ову годину, а оно за догодине, да им осигурам премештај; те |
равље и напредак, добри гости у кући, а годишње бар десет учитељских класа у џепу!</p> <p>Трећи |
д сам се с тобом венчавао, не беше веће гозбе ни части...{S} Хи, хи!</p> <p>— Пази на печење — |
послом, завирио какав мајстор: све сама гола господа, трговци, адвокати и учитељи.{S} Ал’ учите |
н?{S} Е, вјера и Бог — рече начелник, — голе кости, као да су прије десетину година из гроба ис |
нужди и невољи брзо сазрева до човека: големе патње, необичне муке, гажење и тиранија стварају |
кадифи тоциљају се по глатким паркетима големе дворане; а кад музика стане, и све се ућути, онд |
91" /> пословима; неки су, наслоњени на големе бале трговачког еспапа, сасвим безбрижно пушили, |
у Перковцу појавио, сви су се задивили големој промени на њему: у лицу је био блед, изнурен, х |
ановницима у очи, узела би на себе неку голему стару бунду, па би се умотала у какву црну исхаб |
а не би опоменула, кад би њеноме Николи голи лактови кроз отрцани капут провиривали.{S} Она се |
и и стара госпођа узмучила се, и њу је голицало, и не беше јој лако тајну чувати:</p> <p>— Баш |
арац, кад га није могао наћи, оде даље, гологлав...{S} Ноћ беше тамна, улице узане, мрачне, а к |
осталим учитељима, који онде око њега, гологлави, са највећим страхопоштовањем, непомично стај |
о гледати да најпре уловимо голубицу, а голуб ће и сам доћи!</p> <p>Госпођа гросмутерка беше си |
!{S} Молим вас!...</p> <p>— Моја слатка голубице, —- тепаше јој прота, — зар не би боље било да |
удних очију, као у жабе!</p> <p>— Као у голубице, хтедосте рећи...</p> <p>— А зар су у голубице |
е, хтедосте рећи...</p> <p>— А зар су у голубице пепељаве очи?...</p> <p>— Молим, молим!...{S} |
мемо; па ћемо гледати да најпре уловимо голубицу, а голуб ће и сам доћи!</p> <p>Госпођа гросмут |
једне и с друге стране на асталу стоје гомиле акта, а пред њиме само једно по табака исписане |
орене трепавице погледа још једанпут по гомили, која је једнако нешто шапутала, па високим глас |
та иста судбина у животу: данас су тебе гонили, а сутра мене; данас ћу ја изгубити службу, а су |
е, шта је то јавна женска, — она је још гора и црња!{S} Ено, пре јој је купио чика-Паја свилену |
миндерлук, па је гледао укоченим очима горе у чађаве таванице.{S} Кад би га боље погледао, вид |
це му је пуно важности, очију и не диже горе, само гледа у хартију...{S} А кад се учитељ Тима с |
овели су најстаријега калуђера из Свете Горе, па ће да га покрсте...{S} А после ће са протођако |
ога места и поче тешким корацима ходати горе и доле по соби...</p> </div> <pb n="330" /> <div t |
коју су пред своју смрт поделила у Св. Гори три јерарха...</p> <p>Гркиња је дубоко уздахнула.< |
ле пребацују и да ме оговарају и бољи и гори од мене...</p> <p>После таког разговора чича-Тима |
узети, зове се Папраг; он не може бити гори од мог оца, па што не бих пошла за њега?{S} Ова Гр |
p> <p>— Све доклегод у деда-Спире траје горке ракије, ја сам сигуран да ће и чича-Тима овамо до |
чувена са своје старе шљивовице и љуте горке ракије, а поред таког еспапа лако се заборавља и |
д учтивијих гостију понудише, да заузме горње чело, она се извињаваше тиме, да, као домаћица, м |
њене руке част!</p> <p>Кад се Гркиња из горње мале вратила, чича-Тима се већ био умио и очешљао |
у собу, седоше за сто, наравно, гост у горње чело — а с леве стране кир-Никола, с десне Гркиња |
пити.</p> <p>Већ је била скоро на крају горње мале, откуда се виде зелене утрине, што се од сам |
че, па прошавши онуда, упутила се право горњој мали.{S} Ту, у томе усамљеноме крају, ретко је к |
око ватре, која је по ваздан на огњишту горукала, да попуше по једну цигару дувана и да мало пр |
сом рећи: „Моја се болесница навикла на горчину“!{S} И то је све, што се од природе изнудити мо |
очи!,..{S} Та де, смеј се, певај!..{S} Госино му ја...</p> <p>Чича-Тима стаде скакати:</p> <qu |
ом:</p> <p>— У ваше здравље, моја драга госмутерко!...{S} Мало је учитељица, које ја тако ценим |
а, се у Перковцу чистије носи и од саме госпа-начелниковице.</p> <p>— Па се ја и за њену срећу |
еоград ићи.{S} Наравно, да ћу прво моју госпа-Јустину походити; више му не треба, него да њојзи |
анда, младићи у финим чојаним хаљинама, госпе и госпођице у тешкој свили и кадифи тоциљају се п |
окријте ушима — рече, љутито окренув се госпи; — само ви ћутите, ви, који сте још и тамо преко |
драго што си ме тако сабахиле походила, госпо!{S} Чини ми се е ћу баш са тебе вас дан данашњи и |
{S} А што вас, опет, моја Јустина воли, госпо, то не можете веровати!...{S} Стопута вас је позд |
Преко, тамо код нас у Срему, највећа га господа једу...{S} Дакле, знате, у Гркиње су очи као ку |
м, завирио какав мајстор: све сама гола господа, трговци, адвокати и учитељи.{S} Ал’ учитељи ка |
длазе у своје радионице; само трговци и господа долазе, кад се већ лепо раздани; онде заседну, |
се у Перковцу ради, то је шкандал!... (Господа у Србији воле, кад им се понека страна реч упле |
, другог попови, а трећи ће страдати од господе школских ревизора, — како ком у део падне...{S} |
му севају од једа:</p> <p>— Лепо, вала, господин-колега!{S} Оно, касти, кад сте мислили вређати |
ш као небо плаве...</p> <p>— Варате се, господин-колега, нису плаве, него некако, чини ми се, з |
ле тога окрете мало у шалу: — Е, ви’те, господин-Тимо, шта чини удаја; ту се, богме, у радости |
нама награђују.{S} Шта ви на то велите, господин-Тимо?...</p> <p>— Дакако! — тврдио је Тима, ко |
итељ се насмеја: ·</p> <p>— Оно, касти, господин начелник што да уради, а да његов Радован не з |
ло прошевину и прстен.</p> <p>– Срећно, господин Папраг! —- рече, безбрижно смешећи се, — Ја ва |
ће се...</p> <p>— Доцне, учитељу!...{S} Господин министар просвјете <pb n="390" /> и црквених д |
> разбило се о глупост начелникову..{S} Господин начелник не беше доста препреден, да гросмутер |
васпитан човек, човек, касти.</p> <p>— Господин-Тимо, — прекиде му реч лепа Гркиња, -— време ј |
главе, па се испречи на њега:</p> <p>— Господин-Тимо, у колико се сјећам, ја сам вас због ваше |
ан!...“ А после гласно додаде:</p> <p>— Господин Папраг, сутра имамо у Перковцу беседу, ја се н |
/p> <p>-— Милка је видела г. Папрага, а господин је видео њу, и тим је свршено: довече прстен!. |
ote> <p>— Јоханида се усмрдела....{S} А господин секретар мисли да су учитељске ципеле пуне мир |
тара госпођа; — што брже, то боље; нека господин министар зна, шта се овамо у земљи кува.{S} А |
екако пред Трајковом механом, кад се са господин-начелником састао.{S} Што сам онда видео клања |
се опио!...{S} Е, сад тако што да чује господин министар, заиста би га истерао из службе!</p> |
о мене, ха?</p> <p>— Та, ето, послао ме господин начелник.</p> <p>— Начелник...{S} Хм!...{S} А |
и мушке кошуље.</p> <p>— Знам, да ће се господин Швабић изненадити, кад види оваке фине ствари! |
је; — да идемо, није вајде, лако може и господин запитати: где смо се толико забавили?...</p> < |
оћи у деда-Спирину кавану.{S} Тако је и господин Папраг чинио: није се још ни разданило, а он ј |
нудимо неким шмрком чемерике; да види и господин, како се кија!</p> <p>Чаше звекнуше, а, као кр |
каве, али ми није жао; бар ме је млади господин колега уверио, да су Маџари најцивилизанији на |
рилике не можете ништа имати; а и млади господин Папраг тешко да ће и он наћи млађу и васпитани |
дности и поздрављати га.</p> <p>— И тај господин Швабић — говорила је стара госпођа, — или је м |
ковцу уважена.{S} Кажу, да јој је и сам господин начелник министарства много наклоњен, да се о |
ткако сте се упознали са честитим вашим господин-Папрагом, као да сте много веселији...{S} Но, |
>— Ви, сигурно — рече са неком иронијом господин богословац, — на сваки начин, да ви морате виш |
једва је дошао до речи:</p> <p>— Један господин... из Београда!...{S} Секретар...{S} Ох, госпо |
ји!... — рече чича-Тима. — Шта би рекао господин секретар, да види толику крмачу на моме пропис |
а, све док је она у овој вароши.</p> <p>Господин Швабић се на њену тужбу замислио, а после крат |
шла.</p> <p>Кад је стара госпођа видела господина начелника да је још у неглижеу, она се хтеде |
, јесте чули!...{S} А, а!...{S} А гле и господина Тиме!..{S} Е, јесте чули, баш сте нас иберашо |
писмом, али депешом о томе да извјестим господина министра!{S} Депешу морам шифрирати; а кад ми |
, па после настави: — А да ме није ко у господина тужио?...{S} Оно, касти, док је човек у живот |
већ многа деца исповраћала, затекли су господина секретара у четвртом женском разреду, где с н |
таде поверљиво шапутати:</p> <p>— Вама, господине, могу се поверити, само вас молим, да никоме |
код вас живео, да нема...</p> <p>— Шта, господине, шта?...{S} Ви, можда, мислите: да нема мога |
лепог детињег лица.</p> <p>— Напротив, господине, ја сам био намеран да још данас отпутујем у |
вник тих чисто словенских забава?{S} Е, господине, томе се нисам надао, нарочито од вас, који с |
наге ударати у ђачко звоно.</p> <p>— Е, господине колега, — рече стара госпођа подмукло, — сад |
<pb n="315" /> <p>— Само далеко одавде, господине, на пример у Хомоље, у Црну Реку, или, ако је |
а зачуђено запита:</p> <p>— Шта вам је, господине7..{S} Та ви сте уједанпут постали озбиљни као |
ли, шта је синоћ било?{S} Та то вам је, господине, читава ребелија!</p> <p>— Шта, шта, ребелија |
..{S} Е, јесам ли погодио?</p> <p>— Не, господине, то нисте — рече, скоро сажаљевајући, Папраг; |
унке, па после бело вино...{S} Верујте, господине, да не знам, где ми је глава од бриге.</p> <p |
су?...{S} Одмах доле с њоме!{S} Ви сте, господине, писани за испит|...</p> <p>— <foreign xml:la |
о је чича-Тима, — није да нисте, јесте, господине.</p> <p>— Па шта поможе?{S} Ништа!...{S} Исто |
и ме у квартир примили!</p> <p>— Лакше, господине, да нас Никола не чује!{S} Не знате, како је |
ева, погледа на четврти разред: — А ви, господине, ви сте једна пијаница!{S} Ви сте један груби |
, е!...</p> <p>— Нисте ништа штетовали, господине, — рече гросмутерка, спремајући се да што жеш |
ди, не — увреди.</p> <p>— Друго смо ми, господине, — рече тихим гласом, — а друго су они!{S} Ми |
е разумео: палачинке?...</p> <p>— Знам, господине: лапачинке.</p> <p>— Вуци се напоље, па кажи, |
...{S} Јеси ли упамтио?</p> <p>— Јесам, господине!</p> <p>— Кажи јој и то, да спреми и од оног |
не панталоне.</p> <p>— Добар дан желим, господине Тимо! — рече Гркиња, рукујући се с њиме. — Им |
онако радо једете?</p> <p>— Али молим, господине, немојте се наћи увређени, ја, као сирота удо |
</p> <p>— Не знате, како ми је мило, о, господине! </p> <p>И лепа Гркиња бацаше чезнуће погледе |
ља Тиму:</p> <p>— Добро дошли!...{S} О, господине, откад вас чекамо, већ смо се поплашили да не |
челника, него баш и самога вас...{S} О, господине!{S} Молићу, шаљите тамо војску, жандаре, док |
а и показали у онакоме друштву...{S} О, господине!{S} Ви немате појма на ком је степену покваре |
у и лепу Гркињу натоварила.</p> <p>— О, господине, не можете веровати какви су вам то људи!{S} |
и у тај мах се Гркиња трже.</p> <p>— О, господине прото!... — рече, бајаги плашљиво...{S} Ко би |
удри грашком о дувар!...</p> <p>— Оно, господине, молићу!...{S} А има времена, људи смо, ако ј |
подне све набавим.</p> <p>— Молим вас, господине, и хвала вам!{S} На ту вашу услугу никада нећ |
и јаукање несрећне деце:</p> <p>— Нећу, господине!{S} Никад више нећу!...{S} Богами, ћу од кори |
сам се на једну шљивовицу.</p> <p>— Ох, господине, маните се!...{S} Данашња деца каква су, да т |
— Ко?{S} Ја и друго што...{S} Ја!...{S} Господине колега, и друго што!{S} Но, јесте чули, ви ст |
<p>— Ко, ја безобразна?...{S} Ја?...{S} Господине, јесте чули, језик за зубе!{S} И више да се н |
ма, испод трепавица погледаше.</p> <p>— Господине прото! — рече тихо; — свачему има времена; ви |
госпођа га погледа, презирући:</p> <p>— Господине, ми као да смо још јуче за свакад свршили наш |
е онако по староме, без класа?</p> <p>— Господине! — рече најозбиљнијим тоном млади богословац. |
дошао, је ли, чупави магарче?</p> <p>— Господине, — замуцкиваше дете, — послала ме Грк... госп |
тамо преко сам научила!)..{S} Милостиви господине!{S} То што се у Перковцу ради, то је шкандал! |
свога обожатеља.</p> <p>— Но, но, драги господине, шта сте се збунили?{S} Та човек ваше снаге и |
не прославе, и руковала. — Дакле, млади господине, јесам ли синоћ моју декламацију као што ваља |
Гркињом.</p> <p>— Молим, молим, слатки господине Тимо!{S} Ћутаћу као риба.{S} А, верујте, што |
ао да је клонула.</p> <p>— „Преузвишени господине!... (О, знам ја титулирати, још тамо преко са |
даље своја тумачења, — то ће рећи, мој господине, да је у Србији ружан ваздух, да нема доста с |
то га ја најрадије једем.</p> <p>— Хоћу господине, казаћу, да спреми прасе.{S} Дете је знало, д |
<p>„Госпођице, смем ли молити?“</p> <p>„Господине, жао ме је, али ја сам већ ангажована!“</p> < |
гросмутерком?...{S} Кад се праштала са господином начелником просвете, није приметила басамаке |
објасни и, бенгалском ватром осветљен, господину министру достави; него је, по обичају, онако |
она нађе прилику да мало ближе приступи господину проти; а онда ће му шанути:</p> <p>— Е, оче п |
на чачкалица!{S} Е, њу ћу баш поклонити господину Швабићу, и онако знам, да му госпођа Јустина |
} Кад успишете депешом или президијално господину министру, а ви наведите само један ред, што г |
д мојих познаница.{S} Дође млад, отмен, господичић, завитла несташно штапићем, поклони се по об |
нижајши, моја дражајша (или прекрасна) господична!“...{S} Да га изедеш од милости!{S} Не знаш, |
овањем, непомично стајаху.</p> <p>— Ви, господо, будите са вашим ученицима спремни за сутра, је |
а узбуркане страсти утишане.{S} Живели, господо, и до виђења!</p> </quote> <p>Газда Миладин ниј |
све њих јак утисак.</p> <p>— Молим вас, господо! — узе реч учитељ трећег разреда. — Та ви сви з |
ова дубока мудрост.</p> <p>— Молим вас, господо, — доказивао је учитељ III разреда, — то ћете м |
ларму почели враћати.</p> <quote> <p>— Господо и браћо!</p> <p>Ја сам се са свога места, с чаш |
н, онако накресан, изговорити.</p> <p>— Господо и браћо! — узвикну с највећим патосом четврти р |
да ће ма што лудо изговорити.</p> <p>— Господо и браћо!,.. — понављаше, заплећући, четврти раз |
још једанпут диже Живко Пацић:</p> <p>— Господо! — викну, што га грло доноси, тако, да су се и |
а тапка.</p> <quote> <p>— Јест, браћо и господо!{S} Они су били музикални.{S} Могуће да Југ-Бог |
телства“ у друго и обилазећи све могуће господске станове, у намери да све оне, који јој сујети |
апраг!{S} Папраг!{S} И име му је некако господски!{S} Лепо!{S} Отмено!...{S} Али све бадава, де |
еђу на месне новости.</p> <p>Таку једну господско-трговачку кавану држао је у Перковцу неки дед |
ше дете, — послала ме Грк... госпођа... госпођа...</p> <p>Учитељ Тима се весело осмехну, приђе |
— замуцкиваше дете, — послала ме Грк... госпођа... госпођа...</p> <p>Учитељ Тима се весело осме |
поверење нећете на зло употребити...{S} Госпођа Јустина је млада жена, а муж, као што га знате, |
иња.{S} Чича-Тима беше мало забринут, а госпођа Јоханда изгледаше срдито: очи јој севаху у разд |
{S} А, после, дужност.{S} Али ме задржа госпођа Јоханида; она ме је, као чланица овдашње омлади |
/p> <p>— Добро, синко, добро!{S} А која госпођа те је послала?</p> <p>— Послала ме је госпођа Г |
ли кад је последње речи изустила, стара госпођа врисну, као да је неко усијаним клештима уштину |
женском разреду мирније изгледа: стара госпођа, осмејкујући се, по првој скамији намешта женск |
је чуо, беше за њега страшно!{S} Стара госпођа, окуражена, пође и даље. — А онај професор!{S} |
обоје се укочише од чуђења...{S} Стара госпођа гросмутерка, у својој црној хаљини, на нос је н |
и, али га задржа будући зет...{S} Стара госпођа сва поцрвене као обарен рак, само, севајући очи |
изиђе на среду и лепа Гркиња.{S} Стара госпођа гросмутерка, која није знала, да ће и Гркиња на |
!...</p> <p>И пре но што је могла стара госпођа што одговорити, оде фамилијаз као ветар и стаде |
</p> <p>По свему се видело, да је стара госпођа тога дана добро расположена била, па је добро и |
<p>— А то ће рећи — настављала је стара госпођа и даље своја тумачења, — то ће рећи, мој господ |
и то што скорије — наговарала је стара госпођа; — што брже, то боље; нека господин министар зн |
ли ви, шта то значи? —- питала је стара госпођа, пажљиво посматрајући сваку црту начелникова ли |
тај господин Швабић — говорила је стара госпођа, — или је малодушан, те из сажаљења не хте, или |
иродна румен дошла.</p> <p>Кад је стара госпођа видела господина начелника да је још у неглижеу |
ead>XI.</head> <p>Међутим, док је стара госпођа, по своме, доста вешто смишљеном, програму, утр |
ст, плав човек, и, као што нам је стара госпођа унапред казала, јако наклоњен јектици; то му св |
аћу да осети; познаће и он, ко је стара госпођа фон Копривић!...{S} Ових дана сам намерна у Бео |
, даде оним ученицама, које му је стара госпођа препоручила...{S} То беху већином богаташка дец |
била мала заслуга.</p> <p>Кад се стара госпођа мало прибрала, она извади из недара своје наоча |
<p>— Е, господине колега, — рече стара госпођа подмукло, — сад ћемо се огледати.{S} Знам, да в |
-Николе.</p> <p>То је, наравно, и стара госпођа дознала, али сад је то није више нимало вређало |
/p> <p>— Лепо, сад слушајте!{S} И стара госпођа извади из недара једно писамце и стаде га своме |
ло, шта ли то мора бити?{S} А и и стара госпођа узмучила се, и њу је голицало, и не беше јој ла |
разуме и да је све тако, као што стара госпођа вели.</p> <p>— Вјере ми, учитељице, ти ми задад |
а, а и то је био уверен, да би му стара госпођа у многоме могла помоћи; али се узјогунио и не х |
milestone unit="subSection" /> <p>Стара госпођа гросмутерка, која је и иначе у свима перковачки |
о целоме свету растури!...</p> <p>Стара госпођа није лудо комбиновала, само ако узима куражи, — |
онда је чича-Тима мој!...</p> <p>Стара госпођа је таким резултатом мисли својих била потпуно з |
нисам се тако веселио!...</p> <p>Стара госпођа грискаше усне, пакосно смешећи се.</p> <p>— А к |
и као да се још љутите?...</p> <p>Стара госпођа га погледа, презирући:</p> <p>— Господине, ми к |
: отићи без „лаке ноћи“...</p> <p>Стара госпођа оста бледа и поражена.{S} Тешко јој беше поднос |
а, учитељице, од јајета...</p> <p>Стара госпођа обори застиђено очи, рукова се с њиме и, задово |
, прва извешћа добијате...</p> <p>Стара госпођа, учитељица четвртог женског разреда, осмехну се |
ферија с њоме унознати...</p> <p>Стара госпођа се при овим речима ђаволасто осмехну, а после, |
ош хиљадупута поздравим...</p> <p>Стара госпођа се захвалила, клањајући се и успијајући устима, |
о бих да и теби није лоше?</p> <p>Стара госпођа, баш као неко невинашце, обори очи и гледаше пр |
, сиромака удовца, закани?</p> <p>Стара госпођа беше се у лицу још већма запурила, те, онако зб |
дравље младенаца, а ја ћу у Београду са госпођа-Швабићком по свим стазама и путовима удесити ви |
.{S} Осим тих свију својстава, стара је госпођа умела и шпијунисати, и то много вештије него и |
а те је послала?</p> <p>— Послала ме је госпођа Гркиња и поздравила, да дођете на вечеру.... — |
и и хтеде се с њом руковати, а стара се госпођа стаде бојажљиво измицати пред њиме.{S} Њему је |
казати, али једно знам, а то је, да ће госпођа Јоханида осим певања и — декламовати.</p> <p>Уч |
путовима удесити вигове, како само ја и госпођа Швабићка умемо; па ћемо гледати да најпре улови |
колу преместили, и то у Хомоље, па ће и госпођа Јоханида с њиме да путује?... — А после додаде |
мог Перковца до у Миличево пружају; али госпођа Гркиња није за онда наумна била да се лепом бож |
мислите, што сте још и тамо преко били госпођа поштарка?...{S} О, знам вас ја, знам!{S} Били с |
ако, дете моје, учи се и слушај, што ти госпођа казује; ти си још млада, ал’, богме, има их кој |
господину Швабићу, и онако знам, да му госпођа Јустина није за имен-дан спремила, а како <pb n |
голубицу, а голуб ће и сам доћи!</p> <p>Госпођа гросмутерка беше сигурна да ће победити; зато с |
љу! — шапутао је. — Толика услужност од госпође Јоханиде, и ми ниједан да се сетимо, па да јој |
е, па би, касти, паметно учиниле да код госпође у школу дођу; имале би шта чути!</p> <p>Гркиња |
ам за расположење г. начелника и његове госпође, гледаћу да продрем и, ако не за ову годину, а |
цркви апостол...{S} То је, наравно, све госпође, а, богме, и постарије госпођице, у целоме Перк |
оју стару бунду, што сад велике и младе госпође и не носе више...</p> <p>Гркиња се замисли мало |
ајшира, најутрвенија, ту је и кућа лепе госпође Гркиње.{S} Није то кристал-палата, него као и д |
ли тако трошноме телу.</p> <p>Код старе госпође био је ручак већ спреман, супа готова, а у једн |
нешто говорити, како би сумњичење старе госпође оповргао, али их у томе стиже фамилијаз.{S} Беш |
и сви су погодили, да је то масло старе госпође гросмутерке; и сваки се од њих заверио, да ће ј |
ког звука чини му се да чује глас старе госпође, како га пред г. секретаром оговара, а секретар |
евизор искупи све учитеље у стану старе госпође, да свакога од њих према заслугама оцени и свој |
упи себи шећерлеме, а ову јабуку однеси госпођи Гркињи, па јој кажи — памти добро! — „Поздравио |
наздравим нашој лепој домаћици, вредној госпођи Јоханиди.</p> <p>Сви се гости ућуташе, а чича-Т |
тити, <pb n="311" /> поклањао је старој госпођи; па и она сама умела је уважавати свој уплив и |
ратког озбиљног ћутања окрете се старој госпођи:</p> <p>— Будите уверени, да чим се вратим у Бе |
око цениле, па је ли чудо, да су старој госпођи сва врата, од писара и писаровице па до министр |
} Али за љубав моје мајке!“</p> <p>„Па, госпођице, где ћемо се моћи видети?{S} Али само, са мно |
вно, све госпође, а, богме, и постарије госпођице, у целоме Перковцу морало до срца дирнути; а |
адићи у финим чојаним хаљинама, госпе и госпођице у тешкој свили и кадифи тоциљају се по глатки |
сле тога долази онај други део:</p> <p>„Госпођице, смем ли молити?“</p> <p>„Господине, жао ме ј |
Владика, прота, ђакон, црквењак?{S} Да, госпођо, не знам.</p> <p>— Прота!{S} И јуче је...</p> < |
.</p> <p>— Па којим си ми добром дошла, госпођо? — питаше баба промуклим гласом, мешајући нешто |
ем црним крајинскијем, па, вјера и Бог, госпођо, три срца у мени заиграју!{S} А, Бог зна, по ли |
н мах промењени!</p> <p>— Бриге, бриге, госпођо!...{S} Ах, кад помислим како бих лепо код вас ж |
одом пријатно изненађен: — А камо наже, госпођо?{S} Не каза ми ни „Добро ти јутро, враже, ја чо |
лице, он се окрете Гркињи: — Хајдемоте, госпођо, а она, касти, кад неће, нека је ђаво носи!{S} |
четврти разред, отежући речи, — ви сте, госпођо, по најновијем систему удешен чамац, на коме се |
а полуди, да побесни!...{S} Благо теби, госпођо, ти си се у срећан дан родила!...{S} А имаш ли |
{S} Та колика му је само парохија, хеј, госпођо!</p> <p>Гркиња опет уздахну.</p> <p>— Ствари су |
хоћете, оно, касти, нека буде по вашој, госпођо Јоханидо...</p> <p>Тако је то било.{S} Сирото д |
рохотом насмеја: — ’Ма, кумим те Богом, госпођо учитељице, шта је теби?{S} И не сједе, а већ се |
ина, ни шунке!...</p> <p>— Е, па добро, госпођо, а ви се ослоните на мене, ја ћу гледати да вам |
м покупила све што ми треба: има ти ту, госпођо, да простиш, и мишјака, и лево уво од слепог ку |
. из Београда!...{S} Секретар...{S} Ох, госпођо, казао ми, да звоним, да вас зовем... и децу да |
, Милка јој приђе корак ближе.</p> <p>— Госпођо, — рече уздрхталим гласом, — ово су моје ствари |
ло, а затим се весело осмехну:</p> <p>— Госпођо, благо теби!{S} Ти да знаш, да си се у срећан д |
рота јој приступи ближе.</p> <p>— Драга госпођо, не знате, како сам срећан!... — шапутао је про |
толико чинила, колико ви, лепа и млада госпођо!...</p> <p>Лепа Гркиња, са пуно поноса, окрете |
ду, све ћеш дознати... све, слатка моја госпођо!{S} Гледаћу ти у оне карте, што су на сам Велик |
>— Хоћу, благо баби!{S} Хоћу, лепа моја госпођо, само душу мало да одморим.{S} Сутра навече, ка |
ицу своје гошће. — Сад ћу ја, моја лепа госпођо!{S} Сад! — говорила је баба, — само док изручим |
ама потпуно задовољан!{S} А вама, стара госпођо, на вашем великоме труду морам такође изјавити |
S} Јесте ли добили каква извешћа, стара госпођо?... — рече учитељ четвртога разреда... —- Ви св |
у, кир-Николу ћу протерати; а ви, стара госпођо, осим похвалителног листа, добићете и једну кла |
мене лепши?...{S} Но, јесте чули, стара госпођо колегинице, ви сте, касти, безобразни!...</p> < |
аље је моја брига...</p> <p>— Али,стара госпођо, — рече учитељ, — каква ли је оно маленкост, у |
м леђима шапуће попа-Ђокина попадија са госпођом помоћниковицом: „Красна жена, млада па лепа — |
, и он се у доброј вољи куцну са старом госпођом:</p> <p>— У ваше здравље, моја драга госмутерк |
лега и колегиница?...{S} Кад дођем пред госпођу Швабићку, а ја ћу се тек онако мало осмехнути.. |
оћете, добру или злу домаћицу, жену или госпођу, већ како ви хтеднете.{S} Па хоћете ли се још к |
се у школи уче.{S} Ето, па питајте само госпођу Гркињу, какво сам сирће баш сад за сватове спре |
{S} Чича-Тима, кашљуцајући, стиже стару госпођу, која је унеколико напред умакла:</p> <p>— Добр |
лице и упале очи.{S} Кад је видео стару госпођу, он се усиљено осмехну и рукова се с њоме, а ос |
> <p>— Дакле, сад сте чули — рече стара госпоћа, коју су многи и гросмутерком називали, –- само |
у уђоше у собу, седоше за сто, наравно, гост у горње чело — а с леве стране кир-Никола, с десне |
а сам у свом веку два-три пута и ја био гост на њима; али за шта су те беседе и од какве су кор |
чезнуће погледе на <pb n="305" /> свога госта.{S} И чича-Тима је пробао да очима искаже, што му |
то на уво, одведе га из те галаме...{S} Гости се наново наместише на своја места, а све по стар |
ости и у томе им нико није сметао...{S} Гости им нису баш много пилића и јагањаца појели, а и о |
руковаше и одоше сваки својим путем; а гости, који су још у кавани остали, гледаху за њима, го |
ао вода!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>Утоме се гости већ почеше разилазити.{S} И младожења се диже, па |
вредној госпођи Јоханиди.</p> <p>Сви се гости ућуташе, а чича-Тима и прота зинули од чуда, па с |
ца ама баш ни окусити.</p> <p>Кад су се гости, добро угрејани, ухватили у <pb n="380" /> коло, |
а чуло.{S} А кад је већ зора свитала, и гости се, мало накресани, стадоше један за другим разил |
а плачу...</p> <p>Кад је стигло вече, и гости се давно разиђоше, Гркиња је забринуто села на ћо |
у, што га грло доноси, тако, да су се и гости са сокака на ту ларму почели враћати.</p> <quote> |
, она се гласно насмеја тако, да су сви гости у њу погледали, а лепа се Гркиња са неким поносом |
етенце да позна свога оца!..</p> <p>Сви гости прснуше у смех; а прота се намргодио, па само што |
и....{S} Чича-Тима, прота, кум и остали гости, сви повикаше на њега, сви се трудише да му докаж |
музикални...</p> </quote> <p>Сакупљени гости се згледаху зачуђено, али нико га не хте узнемири |
види и чује, здравље и напредак, добри гости у кући, а годишње бар десет учитељских класа у џе |
ила с донесеном црном кавом.{S} А добри гости, да би све те учињене гиксове забашурили, куцали |
оче крупним гласом говорити тако, да су гости, хтели не хтели, сви умукли, чекајући, шта ли ће |
.. — Тако је Папраг комбиново, докле су гости чаше празнили; а кир-Никола, кад се добро најео и |
страну.</p> <p>Кад се дворана напунила гостију, на најсвечанији начин ступи на узвишено место |
ешко било, јер кад је неки од учтивијих гостију понудише, да заузме горње чело, она се извињава |
сила разговора; мало је ко од скупљених гостију својим стањем био задовољан, а нарочито ова пос |
тељ-Тими рече: „Матора будало!“ Осталим гостима није ни „Лаку ноћ!“ рекла, него се као фурија у |
сте дошли! — А после се окрете осталим гостима, па, опет смејући се, понуди све редом, да посе |
пође управо тамо.{S} То је била чувена гостионица „код Српског краља“...</p> <p>Чича-Тима уђе |
лнер!{S} Ову пијану луду да избаците из гостионице!</p> <p>Њих пет-шест келнера долетеше, ухват |
угипут би му се чинило да је у некаквој гостионици, и онда би се тужио како је све скупо, и опе |
S} Кад су поручали, домаћин се куцну са гостом, исказа му здравицу, а после оде у другу собу, д |
госпође био је ручак већ спреман, супа готова, а у једној великој кастроли је спанаћ; а кад је |
котарицу.</p> <p>— А, дакле, да од њих готовите мало по новосадски дунста?...{S} Е, ако је баш |
ата.{S} Чича-Тима извади из џепа квиту, готову потписану, па је даде побратиму. —- Хвала, побра |
божатеља за мене заузети, да што више у готову новцу уз девојку добијем, а, после, вели, кретно |
ко удубљене црте на мршавоме лицу своје гошће. — Сад ћу ја, моја лепа госпођо!{S} Сад! — говори |
а настрану, а после убриса руке и уведе гошћу у собу.</p> <p>Соба јој беше мала, ниска, али са |
, седоше за фину софру и стадоше лакомо грабити принесено <pb n="314" /> пиво и јестиво...{S} Р |
звући, а она не би ни скочила, да га од грабљиваца одбрани; чича-Тимина је постеља стајала нена |
пет је, знате, што ’но кажу, у неколико градуса лепши и од вас!...{S} Хе, хе!{S} Баш кад хоћете |
којима се, опет по казивању перковачких грађана, потпуно разумевао.{S} Он је, дакле, био тај, ш |
мо су учитељи са још неколико остарелих грађана, са кумом, протом и старим сватом, остали <pb n |
огао дознати, како се који чиновник или грађанин са својом женом живи, и која жена на свога муж |
нутак у нашем животу, у животу овдашњег грађанства, онда може ли ми ко замерити, што сам изабра |
он још говорити, али се око њега толика граја подиже, да није умео ни речи проговорити....{S} Ч |
знао сам напамет, молитве такође, е, а граматика шта ми и треба у другом разреду?{S} Са децом |
ао насилу, вукао доле у густу хладовину гранатога дуда.{S} Кад су после неког времена изишли на |
чна шума.{S} Чује само, како по густоме грању киша шушти...{S} То беше калемегдански парак, кро |
ђанке, што своје лено корачање називају грациозним ходом, а од белила и руменила замишљају оне |
рече поносито Гркиња. — А после сасвим грациозно рукова се са својим човечуљком и оде у чаршиј |
ати, баш као и тебе...{S} А то је: удри грашком о дувар!...</p> <p>— Оно, господине, молићу!... |
отиву државе, реда, владе?...{S} И онај грбави, глупави полицајац ништа да ми о томе не јави!</ |
сте били?{S} Ви!{S} Па да то мени онај грбави полицајац не јави!{S} А бих, вјере ми, само вас |
тамо, опет, матора жена навукла на себе грдан кринолин, па неке пунђе, пера и друге којекакве б |
номада.{S} Један од њих четворице држи грдан бубањ пред собом, од прилике као нека петачка, а |
љи бију; деца плачу, а учитељи карају и грде....{S} Само у четвртом женском разреду мирније изг |
Неће јој, касти, падати на ум да некога грди, матора вештица!...</p> <p>У томе и таком разговор |
затим си чуо крупан учитељев глас, где грди ђаке, а после писку и јаукање несрећне деце:</p> < |
И он је због тога толико <pb n="333" /> грдио, да је сирото дете, застиђено, почело плакати.{S} |
и, чича-Тима би се искревељио, па би их грдио свакојаким именима...{S} Другипут би му се чинило |
д и задуван, изгледао је као да се нека грдна несрећа догодила и једва је дошао до речи:</p> <p |
Ништа!...{S} Исто сам тако могао једну греду усавјетовати, баш као и тебе...{S} А то је: удри |
акве користи, баба је говорила о тешким гресима и упутила би је у какав манастир, у коме је нај |
Гркиње, и то, што чича-Тима удаје онако грешно дете, све је то њен посао.</p> <p>— Зар оног нам |
ем, да неће заударати брада на изгорелу гриву циганског коња или на извађено око каког липсалог |
толико сала, колик’ на твоме подваљку, гријеха ми, што сам га овога часа замислио, дошла би об |
Прота је ћутао као убијен, чича-Тима је грискао своје проседе бркове, а Гркиња, како је ушла у |
е тако веселио!...</p> <p>Стара госпођа грискаше усне, пакосно смешећи се.</p> <p>— А кир-Никол |
одине, — замуцкиваше дете, — послала ме Грк... госпођа... госпођа...</p> <p>Учитељ Тима се весе |
..{S} А у другој кући становао је један Грк; тај је, опет, држао две жене!...</p> <p>Ја мислим |
и лепу му парицу доносио, остаје његова грка ракија.</p> <p>— Е, касти, ова ти ракија кошта нов |
акалнице и у свакој је попио по две-три грке ракије.{S} То му је тако у нарави било: кад се неш |
леда за послом!</p> <p>Кад је и ту чашу грке искапио, да мало своју унутрашњу муку разблажи, а |
и. — А гле Милчице! — рече, изненађена, Гркиња.{S} Али кад јој је видела очи, како су црвене и |
стигло вече, и гости се давно разиђоше, Гркиња је забринуто села на ћошку,<ref target="#SRP1876 |
Петке</p> <p>— Немам! — рече, уздишући, Гркиња.</p> <p>— А имаш ли лево око од слепог миша, што |
а кад је и последњег дућанчета нестало, Гркиња удари налево, кроз једно тесно сокаче, па прошав |
ао утопљеник што тражи избављења....{S} Гркиња га погледа поносито, очи јој севаху од јарости; |
ивала, научила се трпљиво сносити...{S} Гркиња је још једанпут премери својим пепељавим очима, |
би израз негодовања и незадовољства.{S} Гркиња је то приметила, али се чинила невешта и, сасвим |
достојанствено, шта ће даље да буде.{S} Гркиња, откако је познаје, није у њеним цртама приметил |
, једна другом задовољна, растадоше.{S} Гркиња је у бабино казивање била потпуно уверена, — та |
ним шљиварима и по узаноме сокачету.{S} Гркиња је белом марамом запушила нос, да не би удисала |
<p>Гросмутерка се опет пљесну рукама, а Гркиња, после подуже почивке, продужаваше научену песму |
Тима је грискао своје проседе бркове, а Гркиња, како је ушла у кућу, није више ни излазила, сам |
l> <l>Катраном се поноћ маже, </l> <l>А Гркиња:..{S} Лој козији </l> <l>На дебелу кожу слаже... |
а у ову уштиркану лутку, и да та лукава Гркиња, колико његовим недотупавним мозгом, толико и ње |
како, ако ја уживим, неће се та шкорава Гркиња дуго по Перковцу ширити!...</p> <p>Кад је то изг |
ца, па што не бих пошла за њега?{S} Ова Гркиња неће имати власти у кући мога мужа, па шта се им |
мишено.{S} Тада је првипут осетио да га Гркиња вара и лаже, али није имао толико храбрости, да |
еде чича-Тима и даље да трабуња, али га Гркиња узе под руку и одведе у своју собу — на ручак.{S |
послала?</p> <p>— Послала ме је госпођа Гркиња и поздравила, да дођете на вечеру.... — Није на |
овца до у Миличево пружају; али госпођа Гркиња није за онда наумна била да се лепом божјом прир |
и данас било; само што данас није била Гркиња та, која је на вратима прислушкивала, него његов |
алу белу капицу у образ. — Шта би рекла Гркиња, да ме у такој капи види...{S} Ево и чарапе, дру |
ви.{S} Ако га није што његова обожавана Гркиња задржала — додаде, смејући се, учитељ. — Али буд |
па сад нек’ вам помогне ваша обожавана Гркиња; да видим шта ће вам помоћи са оним краставцем н |
па и онда је ћутао, кад га је обожавана Гркиња из куће истерала.{S} Отворио је врата, па је изи |
рвој кући тога сокачета живела је једна Гркиња, што је имала два мужа; неки говоре, и више...{S |
не уважавају, баш као и она препредена Гркиња.{S} За њу сам већ скројила план...</p> <p>У тако |
ладић тај Папраг — продужаваше бездушна Гркиња; — ваљан, па, веле, и да је научен!...{S} У Беог |
subSection" /> <p>Дакле, она и он, лепа Гркиња и кир-Никола, живљаху мирно у својој скромној ус |
м псовкама, а он се само смеје.{S} Лепа Гркиња пребледи од љутине, волела би и искру ватре из с |
<p>Милка је покрила лице рукама, а лепа Гркиња, прегледајући хартије, поче из прописа читати: „ |
се спрема, кир-Никола се смеје, а лепа Гркиња се сваком извињаваше, како се није ни очешљала, |
било ни за два копља одскочило, а лепа Гркиња, набељена и накинђурена, ослањајући се на свој з |
је ни свој отрцани шешир скинуо, а лепа Гркиња стајала је на прагу његове собе, весело се смеја |
попили, чича-Тима оде, да спава; а лепа Гркиња се најкитњастије обукла и спремаше се, да се мал |
је сва авлија заударала на њега; а лепа Гркиња је намесила палачинака, гурабија, па и саме торт |
“</p> <pb n="331" /> <p>У собу уђе лепа Гркиња, за њоме један младић.{S} Раста је био средњег, |
ћошету куће сита наплаче, и кад је лепа Гркиња поред њега с прекорним погледом прошла, он, да б |
апно, и то баш испод мишке, где је лепа Гркиња најтугаљивија, да умал’, сирота, није служавник |
пке и шепутлице, и у свему томе је лепа Гркиња руководи.</p> <p>— Видиш, Милчице, није требало |
аумила походити.{S} Наравно, да се лепа Гркиња на таке маленкости није <pb n="359" /> обзирала. |
{S} Али у тај мах свега нестаде, и лепа Гркиња почиваше у најдубљем сну...</p> </div> <div type |
што га ви и мој Никола пијете — и лепа Гркиња га наново поглади по образу.</p> <p>Чича-Тима бе |
затвореној соби седели чича-Тима и лепа Гркиња.{S} Чича-Тима беше мало забринут, а госпођа Јоха |
ком тужном расположењу затече је и лепа Гркиња.</p> <p>— Но, Милка, — продера се својим крештећ |
њиме диване.{S} На тај начин је и лепа Гркиња вишепута прислушкивала на вратима и на тај начин |
>— Да не да Бог!</p> <p>Утоме се и лепа Гркиња приближи Папрагу:</p> <p>— Но, како вам се допад |
сви остали заљубљени људи, тако и лепа Гркиња, опијена слатким љубавним заносом, уздахну дубок |
кад је он свршио, изиђе на среду и лепа Гркиња.{S} Стара госпођа гросмутерка, која није знала, |
и је мило, о, господине! </p> <p>И лепа Гркиња бацаше чезнуће погледе на <pb n="305" /> свога г |
љда, ми не мислите доказати, да би лепа Гркиња лепша била, кад би јој, наместо уљуднога носа, н |
о и остале, тако му је и овај план лепа Гркиња покварила...{S} Сунце није било ни за два копља |
и, бољи и у свему много лепши него лепа Гркиња...{S} И тако би се иначе присни пријатељи о туђе |
е у виноград; а међутим је на дому лепа Гркиња спремала све оно, што јој за вечеру треба.{S} На |
>— Господин-Тимо, — прекиде му реч лепа Гркиња, -— време је да се руча.{S} Извол’те, мој дебели |
цем да разблажи...</l> </quote> <p>Лепа Гркиња хтеде и даље продужити, али кад је последње речи |
и, лепа и млада госпођо!...</p> <p>Лепа Гркиња, са пуно поноса, окрете се чича-Тими, па му баја |
скоро ће нас ослободити...</p> <p>Лепа Гркиња није могла све изговорити.{S} Чича-Тима је прити |
о несносним смрадом куљао, да се сирота Гркиња једва на ногама држала.{S} Та баба, коју је наша |
видела и лице свога младожење, кога је Гркиња у тој намери довела, да је усрећи. — А гле Милчи |
отмуло је кашљала стара баба.{S} Кад је Гркиња кућна врата отворила, једва је могла бабу и назр |
ледала као да изазива, пркоси; а кад је Гркиња приступила ближе асталу и већ хтеде својом сувом |
пи види...{S} Ево и чарапе, друкчије је Гркиња спремила за чича-Тиму...{S} Али, шлафрока не дам |
амо бленуо у њене пепељаве очи, које је Гркиња на разне начине, мазећи се, превртала...</p> <p> |
и је и то песма!...{S} Као да мене није Гркиња научила сасвим нову:</p> <quote> <l>Док по небу |
ма у Перковцу!{S} Само гледај да о томе Гркиња што не дозна! — Чича-Тима испи већ и пету, па и |
о — а с леве стране кир-Никола, с десне Гркиња.{S} Кад су поручали, домаћин се куцну са гостом, |
ти...</p> <p>— Нећу дунста — смејала се Гркиња, — него сам наумила довече да правим вечеру, на |
/p> <p>Док је он тако трабуњао, лепа се Гркиња прибрала мало и, преврћући, по обичају, очима, о |
су сви гости у њу погледали, а лепа се Гркиња са неким поносом окрете од ње.</p> <p>— Но — реч |
е чича-Тима обасуо пољубцима.{S} Кад се Гркиња од свога ватреног обожатеља отела, изгледаше јој |
прими из њене руке част!</p> <p>Кад се Гркиња из горње мале вратила, чича-Тима се већ био умио |
наслеђе?</p> <p>— Ха, ха! — смејаше се Гркиња, — није то наслеђе, већ сам рада да вас развесел |
асвим опрезно накашља... и у тај мах се Гркиња трже.</p> <p>— О, господине прото!... — рече, ба |
теби угодније.</p> <p>— У длан! — рече Гркиња.</p> <p>— Мети белегу! </p> <p>Гркиња извади из |
Добар дан желим, господине Тимо! — рече Гркиња, рукујући се с њиме. — Имам част представити вам |
мени доћи шпуријус.</p> <p>— Да — рече Гркиња, — та ја сам и заборавила питати: шта мислите са |
војку?...</p> <p>— То је, видите — рече Гркиња, — све она матора вештица крива!...{S} Чула сам |
имам и једно дете?</p> <p>— Знам — рече Гркиња, — дете је мало напуштено, али ће код нас доћи у |
</p> <p>— Нисам се надала од вас — рече Гркиња, као мало прекорно, — али се надам, да кад се ам |
дуката!</p> <p>— Сто дуката — понављаше Гркиња, уздишући!</p> <p>— Јесте, душице!...{S} Али... |
воду ће ми вући кир-Никола..{S} А ја и Гркиња, ми ћемо пити све тазе пиво; а њена деца ће нам |
а гросмутерка, која није знала, да ће и Гркиња на тој беседи суделовати, није се могла уздржати |
овори ни речице.{S} Затим хтеде нешто и Гркиња да изусти, али у тај мах шушну сирота Милка из с |
> <p>— Та лако је са спремом — прихвати Гркиња, — зар ту толико треба?</p> <p>— Оно, касти, опе |
из Новог Сада, премда сам и ја пореклом Гркиња. — И, уздигнувши мало навише своје наврањене обр |
још то довече бити и прстен — рече брзо Гркиња, којој је много до тога стало, да јој се како пл |
кућући преко авлије, подвикиваше весело Гркиња.</p> <p>Чича-Тима, кад ју је угледао, он је сав |
ом туге своје, опет је заспала.{S} Само Гркиња не могаше <pb n="367" /> заспати.{S} Она је била |
p>— Збогом, очи моје!... — рече збуњено Гркиња, <pb n="386" /> па га пољуби у образ, а после је |
на печење — викаше на њега незадовољно Гркиња, — та зар не видиш, да је једна страна сасвим пр |
и...</p> <p>— Свадбу! — рече полугласно Гркиња.</p> <p>— Биће! — додаде баба. — Мене длан никад |
ашта пристајати?{S} Нарочито, што је то Гркиња захтевала, а и сам он је увиђао да би у својој в |
</p> <p>— Ја бар мислим — рече поносито Гркиња. — А после сасвим грациозно рукова се са својим |
дакле...</p> <p>— Али — прекиде му реч Гркиња, — кад чујете, да ћу на беседи и ја декламовати. |
мушицу, </l> <l>Гусеница лист; </l> <l>Гркиња је прљава, </l> <l>А паук је чист...</l> </quote |
l:id="SRP18760_C9"> <head>IX.</head> <p>Гркиња је прошла кроз целу чаршију.{S} Кога је год у пу |
е Гркиња.</p> <p>— Мети белегу! </p> <p>Гркиња извади из џепа једно мало парченце од оне тешке |
у школу дођу; имале би шта чути!</p> <p>Гркиња се задовољно смешила; њој је ласкало што је чича |
је само парохија, хеј, госпођо!</p> <p>Гркиња опет уздахну.</p> <p>— Ствари су скупе, али ја ћ |
а беседу!{S} Лепо!{S} Прекрасно!</p> <p>Гркиња уздиже обрве високо, своју суву руку у белим рук |
ао бих вам нешто и саопштити!...</p> <p>Гркиња климну главом, одобравајући, и одскакута даље... |
има дати, одмах би се женио!“...</p> <p>Гркиња ућута, видело се да чека чича-Тимин <pb n="329" |
делила у Св. Гори три јерарха...</p> <p>Гркиња је дубоко уздахнула.</p> <p>— Љубав је превртљив |
младе госпође и не носе више...</p> <p>Гркиња се замисли мало.{S} Није ни њојзи било ласно рас |
сметала, ручати у другој собици.</p> <p>Гркиња је једнако кроз прозор гледала; а кад је видела, |
најутрвенија, ту је и кућа лепе госпође Гркиње.{S} Није то кристал-палата, него као и друге сељ |
, пазио је на сваки миг своје обожаване Гркиње, да какогод у чему не погреши; али поред свега т |
провиде погдешто пепељаве очи обожаване Гркиње.</p> <p>— Побратиме, — рече учитељ Тима, улазећи |
још више раздражен наговором препредене Гркиње. — На ручак, док ти нисам ишчупао те твоје чупав |
а споља се чуо притворни глас набељене Гркиње: — Милчице, а зар ти и не мислиш данас ручати? — |
} Красан ми је то ручак!{S} Да нема оне Гркиње, те да ме кадикад не угости, цркао бих од глади. |
ила.{S} А и то је све масло те несрећне Гркиње, и то, што чича-Тима удаје онако грешно дете, св |
да сам ја у свему лепша од оте несрећне Гркиње — говорила је у себи. — Шта има на њојзи?{S} Кож |
заситили би се чезнућим погледима лепе Гркиње, па би отишли, наравно, после три-четири чаше ра |
е могао похвалити, да сам јуче код лепе Гркиње ручао?{S} Ала је то био ручак!{S} Онаке палачинк |
емена изишли на месечину, са главе лепе Гркиње спала је била шамија и тек се мало о збрчканоме |
оговарању.{S} Али све то као да се лепе Гркиње ништа није ни тицало.{S} Она је познавала своје |
подићи очију, да мери лажљиво лице лепе Гркиње. — Честит младић тај Папраг — продужаваше бездуш |
су се тога вечера код кир-Николе и лепе Гркиње сабрали, беху разног узраста, а и црте на лицу б |
очито га је задовољавало присуство лепе Гркиње, а и последње речи њене, које је чуо, беху, по њ |
...</p> <p>— Молим, молим!...{S} У лепе Гркиње су плаве очи, баш као небо плаве...</p> <p>— Вар |
агрли, и није остало места на лицу лепе Гркиње које није чича-Тима обасуо пољубцима.{S} Кад се |
се Перковчани питају: како ће прота без Гркиње?</p> <p>Старац је само ћутао.</p> <p>— А знаш ли |
о...</p> <p>Кад је прота дошао ближе до Гркиње, он стаде, па, пун блаженства, посматраше замишљ |
а га господа једу...{S} Дакле, знате, у Гркиње су очи као кувана лобода.</p> <p>—- Ал’ тек је, |
мњи јастук, те га понуди <pb n="361" /> Гркињи, да се на њега посади; а сама је, с прекрштеним |
у Гркову част.{S} Знали су и то, откуда Гркињи виново лишће, иако га у то доба свака кућа у Пер |
је ли чудо што су се жене питале: откуд Гркињи свила, и ко је она и шта је она, да се и од саме |
д је видео оно бледо лице, он се окрете Гркињи: — Хајдемоте, госпођо, а она, касти, кад неће, н |
трана, дуну у њега трипута, па га стави Гркињи насред длана.{S} После је највећом пажњом промат |
шећерлеме, а ову јабуку однеси госпођи Гркињи, па јој кажи — памти добро! — „Поздравио учитељ |
њом, а после се окрете задовољно својој Гркињи:</p> <pb n="320" /> <p>— Нека их, моја слатка Јо |
спрошену ћерку, а после се окрете лепој Гркињи и, сасвим умиљато осмејкујући се, пољуби је у ње |
свога оца?{S} Е!{S} Е!...</p> <p>Лепој Гркињи је пламтело лице од љутине, а очима је чисто стр |
ћемо!{S} Неће ни мени бити лоше!</p> <p>Гркињи синуше образи.</p> <p>— Па шта би да ти дам, сла |
осим овога, три мужа променити.</p> <p>Гркињи пређе преко лица лак осмејак, и није никако могл |
д су још дошле и месојеђе, па кад се на Гркињине вечерње забаве свако друго-треће вече стадоше |
Ово велико парче, које сам растопио од Гркињиних чарапа, то ћу поклонити моме једном човеку, ш |
учитељ четвртог разреда, онај што се на Гркињиној части први опио.{S} Кад је видео учитеља бого |
ара пљуну мало на свој палац и стаде по Гркињину длану трљати, док се на белој кожи не указа је |
ће!{S} Неприлика!</p> <p>И црте на лицу Гркињину дођоше забринуте, а и врачара постаде мало озб |
<p>— Та ко би и смео споредити мене са Гркињом? — са поносом је говорила стара гросмутерка. — |
м нашем разговору ћутати, нарочито пред Гркињом.</p> <p>— Молим, молим, слатки господине Тимо!{ |
за котрља; али он беше више сам собом и Гркињом занет, него да би имао времена и на своје дете |
љено на своје првашње место...{S} То је Гркињу изненадило.{S} Она погледа на врата, мислила је |
ало надувен и туробан; али кад је видео Гркињу, трудио се по могућству да се весело насмеје. — |
ли уче.{S} Ето, па питајте само госпођу Гркињу, какво сам сирће баш сад за сватове спремао!{S} |
ју мезимицу, али кад је видео обожавану Гркињу, он се, онако пијано, осмехну на њу, а задај од |
н није добио прилике да своју обожавану Гркињу загрли.{S} Два-три љубавна погледа, то је било с |
а је у занетости тражио своју обожавану Гркињу; молио је, преклињао, само да га погледи, а он ћ |
ренутка, кад је првипут своју обожавану Гркињу видео!...{S} Кир-Николу и остале учитеље није мо |
кав, до ушију заљубљен у своју набељену Гркињу.{S} То препреденом богословцу није ни било тешко |
а што жешћом ватром нападне на несрећну Гркињу. — Ви бисте се, као власт, само компромитовали, |
мислити, све је то на кир-Николу и лепу Гркињу натоварила.</p> <p>— О, господине, не можете вер |
.. <pb n="382" /> није добру, него лепу Гркињу... хоћу рећи, Јоханиду... и њенога даскала, да и |
сламњи шешир с новим вуненим, а у лепу Гркињу ниси смео ни погледати: ту су ти шешири са велик |
S} Да се није опио?{S} Гледајући у лепу Гркињу, да се није заљубио?...{S} Све игра, сиромах; ре |
н погледа најумиљатијим погледом у лепу Гркињу; а кад му је она истим таким погледом одговорила |
отменијем перковачком свету, да ће се у Грковој кавани тога вечера држати беседа.{S} Тако то би |
nit="subSection" /> <p>Вече је.{S} Пред Грковом каваном у Перковцу <pb n="341" /> стоје њих чет |
<p>Сутрадан је сав Перковац знао за ту Гркову част.{S} Знали су и то, откуда Гркињи виново лиш |
.</p> <p>Побратим га послужи још једном грком, а и сам је смотао једну шљивовицу, која се њему |
ашину.</p> <p>Кад је учитељ попио своју грку, он се препоручи и оде у своју школу.{S} Није се ј |
местити, -— побратиме, додајде ми једну грку!{S} Е, касти, баш ме угуши ова данашња врућина!{S} |
еда-Спири: — Дајдер ми, деда, још једну грку, па да се вучем у ту дерну школу!{S} Е, јес’ чуо, |
</p> <p>— Дај ми, побратиме, још једну грку, па да се гледа за послом!</p> <p>Кад је и ту чашу |
ји пољупце!...{S} Хајд’мо, шећерна моја грлице!...</p> <p>И он је, као насилу, вукао доле у гус |
ацић:</p> <p>— Господо! — викну, што га грло доноси, тако, да су се и гости са сокака на ту лар |
ера!</p> <p>-— Бре, нек’ се не заноси — грмео је чича-Тима, — док је није ђаво однео!</p> <pb n |
вара, а секретар, баш као велико звоно, грми: „Неспособан!“; после моли кметове и општинаре, да |
то је била за њу права несрећа, морални гроб, који је целу њену будућност сахранио.{S} Она би, |
..{S} А имаш ли макар и мрвице земље са гроба Св. Петке</p> <p>— Немам! — рече, уздишући, Гркињ |
сти, као да су прије десетину година из гроба ископане, те још ударају мртвијем задахом, и гле, |
то остарео, него да ће га поставити за гробара...</p> <p>Тако је нешто сањао трећи дан по одла |
му срце бије, чинило му се да је насред гробља; али кад је отворио очи, онда се уверио да је у |
сам Велики петак у Туманима на Христову гробу преноћиле.</p> <p>И тако се обе, једна другом зад |
ојих љубимаца просипа.{S} Очи му синуше грозничавом ватром, и он се у доброј вољи куцну са стар |
и даље. — А онај професор!{S} Но, то је грозно, то је ужасно!{S} Он је хтео доказати, а то се м |
една страна сасвим прегорела?...{S} Их, гром те спалио!{S} Та све ћу палачинке само због тебе п |
огуће, не може ни бити!...</p> <p>— Их, гром те спалио!{S} Та кад ћеш једном изгледати као чове |
црну свилену хаљину!...{S} А сад...{S} Гром вас спалио и с варалицом!</p> <p>— Не могу!... — ј |
, још су и неморални.“</p> <p>То је био гром за све учитеље.{S} Таким оценама није ниједан мога |
е укочише од чуђења...{S} Стара госпођа гросмутерка, у својој црној хаљини, на нос је натакла н |
а среду и лепа Гркиња.{S} Стара госпођа гросмутерка, која није знала, да ће и Гркиња на тој бес |
e unit="subSection" /> <p>Стара госпођа гросмутерка, која је и иначе у свима перковачким сплетк |
, а голуб ће и сам доћи!</p> <p>Госпођа гросмутерка беше сигурна да ће победити; зато се са нек |
пертиненција!... — викала је раздражена гросмутерка. — Та и ја сам била једанпут баш у Иригу на |
Гркињом? — са поносом је говорила стара гросмутерка. — Моје васпитање и образовање са глупошћу |
После тога, исправивши се поносито, оде гросмутерка даље својим путем, наравно, да још истог да |
цајац из начелникове собе изишао, а уђе гросмутерка у својој обичној црној хаљини; проседу свој |
исте ништа штетовали, господине, — рече гросмутерка, спремајући се да што жешћом ватром нападне |
ми не остаје, него да сама одем — рече гросмутерка. — У недељу ће они благовати на Папраговој |
оносом окрете од ње.</p> <p>— Но — рече гросмутерка гласно, — шта ли ће ова вештица да говори?{ |
рбији“...{S} Ал’ ће да ми се клањају: и гросмутерка, и прота, и моја Јоханида!...{S} Њојзи ћу к |
равно, зловољан; а њих двоје, ревизор и гросмутерка, седоше за фину софру и стадоше лакомо граб |
p>сачинио Никола Грчић.</p> </quote> <p>Гросмутерка се опет пљесну рукама, а Гркиња, после поду |
погодили, да је то масло старе госпође гросмутерке; и сваки се од њих заверио, да ће јој се, к |
нема!</p> <p>Чича-Тима, који је баш за гросмутеркини леђи седео са својим зетом, није могао а |
није ни погледао.</p> <p>— Драго ми је, гросмутерко, што сам вас у добром здрављу застао, а вид |
и на уво читати:</p> <quote> <p>„Слатка гросмутерко!</p> <p>У смотрењу према вашим, мени учињен |
и — рече стара госпоћа, коју су многи и гросмутерком називали, –- само ћутите, немојте ником ни |
амо ћутао.</p> <p>— А знаш ли, шта је с гросмутерком?...{S} Кад се праштала са господином начел |
ин начелник не беше доста препреден, да гросмутерчин реферат о првој перковачкој беседи мало об |
Њему је то било смешно, те се, старац, грохотом насмеја: — ’Ма, кумим те Богом, госпођо учитељ |
е положају лежао; а кад се дигао, он се грохотом насмејао:</p> <p>— Лаже начелник!...{S} Хе, хе |
си могао из куће чути, како се даскало грохотом смеје, а деца плачу...</p> <p>Кад је стигло ве |
ој побратим их купује у Београду по два гроша туце.</p> <p>Папраг се збунио, а бакалин, који је |
ви сте једна пијаница!{S} Ви сте један грубијан!{S} Ви сте...</p> <p>— А ви сте — рече четврти |
рети...</p> <p>И он је наново стиште на груди, па је стаде још већом ватром љубити.</p> <p>— Зб |
придене ружицу ил’ други какав цвет на груди, а она, глупара, побегне испред њега!{S} И то ми |
а мајка је лежала мртва, ја сам на њене груди наслонила главу и једва сам се од њих одвојила, о |
дри ми нешто тражи, </l> <l>Та чисто би груди вреле</l> <l>Са пољупцем да разблажи...</l> </quo |
враголасто смешећи се: — Бар да јој на грудима толико сала, колик’ на твоме подваљку, гријеха |
оста она иста ватрена љубав у старчевим грудима, као онога тренутка, кад је првипут своју обожа |
имамо благодарити, што су у погдекојим грудима узбуркане страсти утишане.{S} Живели, господо, |
туга налазила је само у њеним слабачким грудима усамљеног склоништа; а увреде, којима је после |
прошлост, што је у стању била у детињим грудима толику тугу покренути?{S} Међу осталим ситницам |
о, пријатељу, мозак ми је потресен, а у грудима ми је нешто тешко, боли ме, <pb n="352" /> а не |
аде, чича-Тима Сремац, онај из Бајковца Гружанин, а учитељ трећег разреда Банаћанин.{S} Али кад |
осталих хартија, размота је пажљиво и, грчевито притиснувши је на своја усташца, страсно је по |
<p>ЉУБАВНА ПЕСМА,</p> <p>сачинио Никола Грчић.</p> </quote> <p>Гросмутерка се опет пљесну рукам |
да офарба, тиме би, вели, постала права грчка лепота...{S} А што се мужа њеног тиче, то вам је |
, хе, хе!{S} Па ти ћеш ми изгледати као грчка краљица, кад је ишла на венчање...</p> <p>— Ја ба |
ену хаљину јој је купио чика-Паја член, грчки мајорен; бронерске ципеле и шешир са перјаницом ч |
сте уједанпут постали озбиљни као неки грчки филозоф, н. пр., Сократес...{S} Тако ми дођосте у |
вену убојну песму:</p> <quote> <l>„ Тај гуњац изадрт...“</l> </quote> <p>— А после тога долази |
; а лепа Гркиња је намесила палачинака, гурабија, па и саме торте и куглова; једно се само чуди |
вам се допадају ови моји куглови?{S} Па гурабије, па палачинке, па торте...</p> <p>— Преизредно |
не било мелшпајза...</p> <p>— Куглофа и гурабије...{S} Драги колега, то мора бити!</p> <p>Нарав |
тим осветљеним просторијама тамо и амо гурали, не изгледаху му као прави истински људи; чинило |
летеше, ухватише чича-Тиму и стадоше га гурати на врата.{S} Старац се испрва отимао, али напосл |
Никола нека се упрегну, а ја ћу остраг гурати, док се не расхлади...{S} Ха, ха, ха!...{S} Ал’ |
их класа у џепу!</p> <p>Трећи разред га гурну лактом.</p> <p>— Та зар не видиш — шану му, да се |
усуђујеш!{S} Е, гле ти штенета! — и она гурну јадно дете настрану, зграби оне хартије, што су н |
агрли, да је пољуби, она га немилостиво гурну од себе...</p> <p>— Да се нисте усудили|...{S} Је |
е оборио очи...{S} Трећи разред га опет гурну лактом, али ништа не поможе, он је баш хтео све д |
<quote> <l>— Паук једе мушицу, </l> <l>Гусеница лист; </l> <l>Гркиња је прљава, </l> <l>А паук |
павом брадом, коју су, по свој прилици, гуске опасле, или су је шилом садили?</p> <p>— Опростит |
површно излепљен.{S} Из оџака је куљао густ дим; па како је време тихо било, падао је доле на |
а квит!{S} Само ми се више не мешајте у густ!...{S} Јер...</p> <p>Ту се чича-Тима учитељ од сил |
се, као нека провидљива плава магла, по густо засађеним шљиварима и по узаноме сокачету.{S} Грк |
страна тога сокачета коровом, као неком густом шумом, обрасла, у којој, место славуја, зелене ж |
тоји мрачна шума.{S} Чује само, како по густоме грању киша шушти...{S} То беше калемегдански па |
хладовином поред плота, докле се и он у густоме корову није изгубио.</p> </div> <div type="chap |
p> <p>И он је, као насилу, вукао доле у густу хладовину гранатога дуда.{S} Кад су после неког в |
и давити, но с туђом децом свађати се и гутати ону школску прашину.</p> <p>Кад је учитељ попио |
и, Спиро, боље ти се и с овом мученицом гушити и давити, но с туђом децом свађати се и гутати о |
бановој башти...“</p> <p>— И т. д. и т. д.{S} Па бар да не кажу: „У корист <pb n="339" /> страд |
„У Марцибановој башти...“</p> <p>— И т. д. и т. д.{S} Па бар да не кажу: „У корист <pb n="339" |
, цветова, машина, кремења, крчага и т. д.{S} Осим тога је имао и парче винограда, који је сам |
нач; час, опет, по месо, краставце и т. д.{S} Понекад би му упртила и ражањ, да га окреће, а уз |
трасти, а ми имамо и начина и искуства, да то пред осталим светом прикријемо или забашуримо.{S} |
о, да Милку скине с врата.</p> <p>— Да, да, оно, касти, тако је!...{S} Само, касти, још је дете |
рица, па као вода напамет.</p> <p>— Да, да! — кашљуцну учитељ Тима задовољно, па после настави: |
..{S} Е, јесам ли погодио?</p> <p>— Да, да, –—- тврђаше равнодушно учитељ четвртог разреда, — в |
ме васпитатељке — неморално“!...{S} Ја, да умем и да знам, како и коме, ја бих се тужила.{S} Е, |
и то њен пољубац засладио; али знам ја, да ће она мало друкче почастити.</p> <p>Затим се мало и |
доћи, него је послао варошког полицаја, да он његово место заступи и да му ујутру рапортира, шт |
о сам пометала; те ако буде воља божја, да пође на боље...{S} А како твој чича-Тима, ха? — смеј |
ишке, где је лепа Гркиња најтугаљивија, да умал’, сирота, није служавник испустила с донесеном |
асти; кад хоће несрећа да обори човека, да га упропасти, оно се нађе ма шта!...{S} Сад како да |
ст очева, а после се, сирота, радовала, да и од оте кајсије, од тога за њу забрањеног плода, ок |
оћу рећи, Јоханиду... и њенога даскала, да и њему Бог не украти, да им се обојима види и чује, |
пр. начелниково, њему је зато ласкала, да је отац г. министру препоручи.{S} И она је на тај на |
која је по ваздан на огњишту горукала, да попуше по једну цигару дувана и да мало продиване.{S |
а госпођа гросмутерка, која није знала, да ће и Гркиња на тој беседи суделовати, није се могла |
да уђе унутра, она је само одговарала, да не може, да јој је врло тешко и да ће јој на чистоме |
поздравила, па и на путу ми је писала, да никако друкче не чиним, него да код вас ручам и стан |
ели отац, кога бих само наљутити могла, да сам друго што казала, него „Задовољна сам!“...{S} И |
ње, кога је Гркиња у тој намери довела, да је усрећи. — А гле Милчице! — рече, изненађена, Грки |
о кроз прозор гледала; а кад је видела, да се авлијска врата отворише, она истрча пред учитеља |
их посматра поиздаље; а кад је видела, да су је они приметили, она пљесну рукама и на сав се г |
n="323" /> сирота, можда срећнија била, да су је из службе истерали; можда би се удала, удомила |
ем изразио: како би Србија срећна била, да има више таких васпитатељака!{S} Што се мене тиче, ј |
мислим да би така знатност доста била, да прослави читаву варош, а то ли неће једну кућу...</p |
лала ме је госпођа Гркиња и поздравила, да дођете на вечеру.... — Није на вечеру, него на ручак |
им послом те ратарске крајеве походила, да не пада толико становницима у очи, узела би на себе |
ајало, али се она по могућству трудила, да све те природне мане улепша; а ту су јој била разна |
удам?...{S} Ал’, ето, она је навалила, да је удам, и ја је морам удати.</p> <p>Чича-Тима се на |
} Чула сам ја, и о мени му је говорила, да сам неморална; а неће да гледа себе и своју кућу — с |
свега развући, а она не би ни скочила, да га од грабљиваца одбрани; чича-Тимина је постеља ста |
ваху и деца, и чича-Тима, и кир-Никола, да уђе унутра, она је само одговарала, да не може, да ј |
Срему и бабица била, узалуд се трудула, да чича-Тими учитељу докаже, да женскоме чељадету никак |
ут провиривали.{S} Она се само бринула, да се на њеној хаљини виде шепутле и карнери, а он је, |
ладнео.</p> <p>— А ја сам, ви’те, чула, да ракија отвара апетит?</p> <p>— Оно, касти, отвара ап |
кад је Милка, онако ожалошћена, отишла, да се у неком усамљеном ћошету куће сита наплаче, и кад |
ам и сувише казала!{S} Али сам уверена, да ви то моје поверење нећете на зло употребити...{S} Г |
печења, до миле воље; навукао је вина, да је сва авлија заударала на њега; а лепа Гркиња је на |
подне одмарати се...{S} Ох, та прашина, да се човек угуши, баш ме умори!...</p> <p>И није лако |
леду отвореним очима смело пркоси, она, да би избегла сваку могућу неприлику, окрете се, усиљен |
Гркињи свила, и ко је она и шта је она, да се и од саме окружне начелниковице шареније носи?{S} |
ну, па, кад је видео, да је дупке пуна, да сви ћуте и да су упрли очи у њега, он се још мало из |
ју; ко пре стигне, добиће литру сапуна, да опере зубе...</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
стоји!{S} Ја сам свакад био тога мњења, да се учитељи према годинама награђују.{S} Шта ви на то |
капицу у образ. — Шта би рекла Гркиња, да ме у такој капи види...{S} Ево и чарапе, друкчије је |
тавиле тужбу бар са две хиљаде потписа, да се хапси, или да се из ове вароши протера!{S} Та ниј |
, што је била за Страхинића бана удата, да је она умела у трумбету свирати, то вам могу историј |
а, оде из собе, лупивши за собом врата, да су се прозори потресали...{S} Чича-Тима је остао сам |
није чуо, а Папраг, као човек од такта, да сваку могућу неприлику предупреди, приђе му ближе и |
а.{S} И она је већ жељно отворила уста, да каже, како јој је баш све од потребе...{S} Али у тај |
аде...{S} Прота се осврте два-три пута, да га ко не гледа, а после све хладовином поред плота, |
ице; — рекао би, да не зна ни сам пута, да не зна, шта жели, не зна куда!...{S} Кадикад би тек |
е требали ни да говорите!</p> <p>— Шта, да нисам опет што погрешио?...{S} Е, кад је тако, сад ћ |
и:</p> <p>— Па онда желим од свег срца, да им женска деца буду лепа и бела као белило на лицу л |
} Он би, истина, знао, али где је срца, да се свом идолу противи...{S} После се, онако збуњен, |
младина баш та три најчувенија зурлаша, да јаве отменијем перковачком свету, да ће се у Грковој |
и спреми, па ћемо да идемо у виноград, да беремо кајсије, и то од оних лепих кајсија!</p> <p>Д |
дро ћутао.</p> <p>— Сад је на мене ред, да частим — рећи ће чича-Тима, брижљиво се удаљавајући |
и?{S} Али што и питам, кад знам напред, да ћете то учинити?{S} Ако ни за шта друго, а оно да се |
е трудише да му докажу, да је он — луд, да ништа не зна, шта у пићу говори, а прота се заверио, |
а земљу... „Дакле и ти имаш вољу?{S} Е, да сте благословени!...“ Тако је то пре кратког времена |
а!...{S} Хтеде све да слиндари са себе, да се преобуче, али све беше доцкан!{S} Он није ни свој |
зелени амрел, пустила дугачке шлепове, да се по прашини вуку; а, овамо, како би се беле шлинго |
идбе и младенаца попили, чича-Тима оде, да спава; а лепа Гркиња се најкитњастије обукла и спрем |
навише, и он, с раширеним рукама, пође, да загрли и пољуби обожавану посетитељку...{S} Али га о |
е једно ђаче у собу, скиде капу и пође, да га пољуби у руку.{S} Чича-Тима га љутито одби:</p> < |
купи све учитеље у стану старе госпође, да свакога од њих према заслугама оцени и своје оцене у |
рочитао министарски акт!.,.{S} Он каже, да се отпустим из службе...{S} А, не превари старога ку |
е трудула, да чича-Тими учитељу докаже, да женскоме чељадету никако не доликује дугачак нос.{S} |
и, али се око њега толика граја подиже, да није умео ни речи проговорити....{S} Чича-Тима, прот |
ра, она је само одговарала, да не може, да јој је врло тешко и да ће јој на чистоме ваздуху мно |
ђу нико и не мари, још гледа, ако може, да је у својој пакости здере и позледи...{S} Стога је ч |
, а обукла је црну хаљину.{S} Знала је, да таква ношња приличи једној скромној васпитатељци, ал |
!</p> <pb n="349" /> <p>— Доказивао је, да је Југ-Богдан с девет Југовића свирао у клавир!...</ |
е могу казати, али једно знам, а то је, да ће госпођа Јоханида осим певања и — декламовати.</p> |
м министар насмејао, а одговорио му је, да таке будале, као што су чланови перковачке беседе, н |
зинули од чуда, па се већ унапред боје, да им се како идол не повреди, — нарочито чича-Тима, ко |
ћу црни накити, то тако дивно доликује, да се не да описати!{S} Исто тако, ако купиш црне ципел |
таву једну котарицу.</p> <p>— А, дакле, да од њих готовите мало по новосадски дунста?...{S} Е, |
били су сву своју речитост и оштроумље, да се беседа, ако је икако могуће, на највеселији начин |
исти <hi>оваке, какве су</hi>... бо’ме, да цедите восак из мене, ја вам не бих умео казати.{S} |
, таки предлог у рачун ишао. — Дабогме, да би то тако требало удесити!{S} Оно, касти, што је чо |
гџић.{S} Откуд њему тако име и презиме, да ли му је то тако од старина остало, или су га људи о |
зме горње чело, она се извињаваше тиме, да, као домаћица, мора сваки час устајати и зато мора з |
Своји смо, а и сигуран сам, побратиме, да ћеш ми вратити; ето, дао ти је Бог нешто мало виногр |
ко не за ову годину, а оно за догодине, да им осигурам премештај; тек, свакако, ако ја уживим, |
сле бело вино...{S} Верујте, господине, да не знам, где ми је глава од бриге.</p> <p>— Па, ето, |
тир примили!</p> <p>— Лакше, господине, да нас Никола не чује!{S} Не знате, како је сумњив, пра |
тумачења, — то ће рећи, мој господине, да је у Србији ружан ваздух, да нема доста слободе, и д |
} Та чисто би зажелео да у земљу утоне, да га нема!...{S} Хтеде све да слиндари са себе, да се |
је могло рећи, да је ружна, а још мање, да је лепа.{S} Овоме је много штошта недостајало, али с |
је на сваки миг своје обожаване Гркиње, да какогод у чему не погреши; али поред свега тога опет |
обан!“; после моли кметове и општинаре, да га приме за бирова, а они му доказују, да је за све |
екаких мисли, које ме, може бити, море, да се отресем; хоћу, као што је пре мени неко казао, да |
воју кућу и виноград...{S} Поговара се, да ће се и одселити, да с њоме живи.{S} Лепа парада!... |
се најкитњастије обукла и спремаше се, да се мало по чаршији прошета.{S} Али пре него што ће с |
адска инштитутка видела, заклела би се, да то, што је јадно сироче таком ватром пољубило, ништа |
, – рече пандур, страшљиво осврћући се, да га не би ко из прикрајка чуо. — Има нешто из министа |
, задовољно осмехну:</p> <p>— Надам се, да нема човека са очима, који не би увидео, да сам ја у |
пролази.</p> <p>— Ха, ха!{S} Је л’ те, да сам вас изненадила? — скакућући преко авлије, подвик |
си?{S} Та муж јој нема ни толико плате, да јој и белила задоста купи, а толи друго којешта! — П |
дериштета!...{S} Ви, ваљда, и не знате, да ја имам и једно дете?</p> <p>— Знам — рече Гркиња, — |
на дужности; а, друго, ви и сами знате, да се у овим околностима морам и спремати — дакле...</p |
— прекиде му реч Гркиња, — кад чујете, да ћу на беседи и ја декламовати...{S} Онда?</p> <p>— О |
че тихо; — свачему има времена; видите, да нас сви гледају, да нам завиде!</p> <p>— А довече, к |
летени, нешто прокљувио; дакле, пазите, да не би случајно ушао у траг правој истини, то би била |
— али се надам, да кад се амо доселите, да тако што нећете више ни покушавати...</p> <p>— Дакле |
у је силом заклапала усијане трепавице, да више не гледа свакојака лица својих обожатеља, о кој |
и ко је написа!{S} Е, знади, учитељице, да ћу забранит’ продају мастила за читав перковачки окр |
n="348" /> <p>— Оно, знади, учитељице, да и сам вјерујем е је за наше младости и љепоте и сунц |
донесе чича-Тимине хаљине, па му рече, да може ићи, али да се најпре пресвуче.{S} Старац је сл |
им тужно, замишљено; видело је, сироче, да је са мајком и оца изгубило.{S} Кажу, да човек за но |
је неки од учтивијих гостију понудише, да заузме горње чело, она се извињаваше тиме, да, као д |
ала, јогунаста!</p> <p>Њих двоје одоше, да доручају, и кад су већ ручали и по неколико чаша у з |
би Србија од ње што учила, научила би, да сваког човека с наочарима љуби у руку и да свакој на |
овори; ко га не види, а чује, рекао би, да их има тројица, што с њиме диване.{S} На тај начин ј |
е заљубљене неке девојчице; — рекао би, да не зна ни сам пута, да не зна, шта жели, не зна куда |
.{S} Кад би га боље погледао, видео би, да су му очи мутне, бесвесне...{S} Дуго је он у томе по |
а, драга браћо!</p> <p>— А знате ли ви, да ја у Бајковцу нисам могао ни 25 ђака скупити, и то с |
била да се лепом божјом природом бави, да се диви шареним ливадама и загаситом зеленилу праста |
ча-Тима најпре добро загледа по џепови, да му се како није срма изгубила, а после изиђе на обал |
кад руча, како треба на сокаку да ходи, да гледа, на који начин да се поздравља.{S} Па, касти, |
е чину није лепо, а оно су бар приходи, да лепши бити не могу!{S} Умре неко, наплати му се; род |
умре за тобом, да се обеси, да полуди, да побесни!...{S} Благо теби, госпођо, ти си се у срећа |
опробани детонаставниче, деде ти кажи, да ли је боље учитељима са класама или без класа?</p> < |
зао од дебелих врљика плот тако велики, да се од њега једва видео искривљен оџак, који је од пл |
ни, који су га још из малена познавали, да се и као дете радо смејао тако, да често није могао |
сте се, као власт, само компромитовали, да сте се ма и показали у онакоме друштву...{S} О, госп |
нису!{S} А и њу, можда, не би угледали, да случајно не дође за практиканта у суд перковачки нек |
А онда сте казали, па сте се заклињали, да ћете ми одмах после свадбе купити црну свилену хаљин |
смеј се, старче, читуљу му!...{S} Вели, да је красан човек тај њен учитељ богословац!...</p> <p |
музике на дух човечји; сами сте видели, да само њојзи имамо благодарити, што су у погдекојим гр |
ми не бисмо једно другом на руци били, да ко би други?...{S} Ја, видите, у колико вас волим, у |
да почеше резоновати и сви су погодили, да је то масло старе госпође гросмутерке; и сваки се од |
и његове жене.</p> <p>Једни би тврдили, да је она паметнија и лепша од њега, а то су по већој ч |
ки ревизор налази?{S} Једни су тврдили, да је још у Крагујевцу; други, по чувењу, казиваху, да |
е то умела, а људи су и за њу говорили, да је васпитана!</p> <p>Те мисли нису приличиле њеним г |
е по нашем сокачету, ви не бисте рекли, да је то дете...</p> <p>Чича-Тима је оборио очи и ћути |
приближио њојзи, у намери да је загрли, да је пољуби, она га немилостиво гурну од себе...</p> < |
макар само по оке до подне; верујте ми, да не би ни на сам Божић огладнео.</p> <p>— А ја сам, в |
} Секретар...{S} Ох, госпођо, казао ми, да звоним, да вас зовем... и децу да повратим у школу!. |
: „Отиди, Радоване, и кажи учитељ-Тими, да у девет сати непремјено дође до мене ради неког саоп |
тарој госпођи:</p> <p>— Будите уверени, да чим се вратим у Београд, прва ће ми брига бити да је |
о почела сама о себи, о својој судбини, да мисли... — Кажу — говорила је тек онако полугласно, |
/p> <p>Учитељ Тима потписа на полеђини, да му је министарски акт саопштен, а рука му је дрхтала |
ук, те га понуди <pb n="361" /> Гркињи, да се на њега посади; а сама је, с прекрштеним ногама, |
а нема речитости, и, кад у пићу говори, да ће ма што лудо изговорити.</p> <p>— Господо и браћо! |
д длана повлачи, само што не проговори, да ћеш још четрест година живети!{S} Леп век!{S} Па ћеш |
. — Хоће да умре за тобом, да се обеси, да полуди, да побесни!...{S} Благо теби, госпођо, ти си |
тиме, —- рећи ће чича-Тима, — чу ли ти, да ја удајем моју Милку?</p> <p>— Чуо сам, побратиме, ’ |
дали свакад на расположењу, доказивати, да први људи нису јели гвозденом виљушком печење, него |
— да се девојке <hi>морају</hi> удати, да нигде у свету <hi>нема девојачког села</hi>; а ја би |
на заборавиле.{S} Мимо то ћу му казати, да не иду редовно у цркву, да се исмевају министарским |
а. — Та, ваљда, ми не мислите доказати, да би лепа Гркиња лепша била, кад би јој, наместо уљудн |
стопута!...{S} Заиста, морам признати, да ми ни рођена сестра не би толико чинила, колико ви, |
ога ће те <pb n="338" /> ноћи похарати, да своју гладну децу захрани, — донде у Ајглерову хотел |
енога даскала, да и њему Бог не украти, да им се обојима види и чује, здравље и напредак, добри |
бих волео да могу вечно код вас остати, да могу овде умрети...</p> <p>И он је наново стиште на |
вога маторог обожатеља за мене заузети, да што више у готову новцу уз девојку добијем, а, после |
а нема вас, коме би се могао похвалити, да сам јуче код лепе Гркиње ручао?{S} Ала је то био руч |
..{S} Поговара се, да ће се и одселити, да с њоме живи.{S} Лепа парада!...{S} Ал’ ће им и пресе |
II разреда, — то ћете ми тек допустити, да у сваком сталежу и свугде има постепености, која се |
де није могао ништа научити, па, касти, да се мало у свету дотера, углади.{S} Би тамо за неко в |
ашња врућина!{S} Све ми се чини, касти, да лане у ово доба не беше ове припеке.{S} Шта ти велиш |
е много којешта и требати; нећу, касти, да ми после пребацују и да ме оговарају и бољи и гори о |
онесеном црном кавом.{S} А добри гости, да би све те учињене гиксове забашурили, куцали су се ч |
измишљене равноправности и једнакости, да ће се за њу све донде борити, докле у борби не побед |
и лаже, али није имао толико храбрости, да јој то примети, него је само ћутао и није се више ус |
тињем обичају, руци, али он не допусти, да га у руку пољуби.</p> <p>— Добро, добро, Милка, — ре |
рив!...{S} Ал’ откуд је она могла чути, да сам ја сто дуката дао уз Милку?...{S} Ко ли јој је т |
је научило на ред...{S} А, управо рећи, да се нисте к нама доселили, не би никад ни знала за ур |
ти њене тиче, за њу се није могло рећи, да је ружна, а још мање, да је лепа.{S} Овоме је много |
еког буџака што је почео, одобравајући, да тапка.</p> <quote> <p>— Јест, браћо и господо!{S} Он |
шњу муку разблажи, а он оде право кући, да свадбарину спрема; а Папраг, опет, на другу страну, |
ваку црту начелникова лица. — То значи, да и наша влада удара у клавир, а то је: на јавном мест |
врпољити, па и кашљуцати, као за знак, да је и он у соби, онда и начелник узе другу позитуру: |
то треба причувати, него се, као човек, да тугу свога родитељског срца ублажи, поштено напио.{S |
има заједљиво. — Ја се, штавише, надам, да ћемо још много година пријатељи остати...{S} Та да н |
а имамо у Перковцу беседу, ја се надам, да ћете нас својим присуством усрећити.</p> <p>Папраг з |
иња, као мало прекорно, — али се надам, да кад се амо доселите, да тако што нећете више ни поку |
у недељу?{S} Лепо, побратиме!{S} Знам, да ћеш имати печених јагањаца, то ће и без искања ђаци |
мукло, — сад ћемо се огледати.{S} Знам, да вам деца ништа не знају, па сад нек’ вам помогне ваш |
е, а то ли мушке кошуље.</p> <p>— Знам, да ће се господин Швабић изненадити, кад види оваке фин |
м, па је понуди пандуру:</p> <p>— Знам, да си за ракију — рече, а кад је пандур тако до половин |
даде ђавоље бриге!{S} Сад само не знам, да л’ ћу президијално, писмом, али депешом о томе да из |
лонити господину Швабићу, и онако знам, да му госпођа Јустина није за имен-дан спремила, а како |
рече, али то нисам упамтила, само знам, да је после те средње врсте још безобразније додала:</p |
аваше безобразна жена, — да га доведем, да се најпре упознате, па после, наравно, да се прстену |
познајете, па не треба ни да вам кажем, да је, сиромах, већ од сванућа гладан.</p> <p>— Па, кас |
вуницу..{S} А новости имам да му кажем, да од другог ни за десет година толико не би могао чути |
Ја хоћу да вам још овог вечера докажем, да су Југ-Богдан и његових девет Југовића били музикалн |
Што се те сорте забава тиче, признајем, да за њих слабо марим.</p> <p>— Ви, сигурно — рече са н |
н, — што се мене лично тиче, признајем, да сам у свом веку два-три пута и ја био гост на њима; |
те звао, траго ниједна?{S} Да те бијем, да ти уши извучем!</p> <p>Јадно дете дрхтало је од стра |
ног мишјака?{S} Па и проти, не верујем, да неће заударати брада на изгорелу гриву циганског коњ |
о је пре мени неко казао, да заборавим, да ми је отаџбина несрећна...{S} Али какву они имају це |
е.{S} Васпитан, учтив, а уствари видим, да има нов капут и да се толико пута до земље поклони, |
дине, могу се поверити, само вас молим, да никоме не казујете, нарочито чича-Тими и кир-Николи, |
ац је, а твој је колега, па то, мислим, да не би никоме у очи падало; још би нас хвалили, што с |
p> <p>— Испит ће ми испасти, ја мислим, да сјајније не може ни бити — говорила је; — о томе сам |
..{S} Ох, госпођо, казао ми, да звоним, да вас зовем... и децу да повратим у школу!...</p> <p>И |
учитељујем, не!{S} Хоћу да се запопим, да добијем ваљану парохију, а ту је нуждан новац!{S} Тр |
де је врачара. — Хоће да умре за тобом, да се обеси, да полуди, да побесни!...{S} Благо теби, г |
па, опет смејући се, понуди све редом, да поседају. — Изволте, седите! — И они су сви поседали |
вртао је очима, а кад је изишао за њом, да је испрати, није могао срцу одолети, него је онде у |
е покаже пред својим препреденим зетом, да је доста замашна будала и да је, као такав, до ушију |
дјела наложио ми је, ево, својим актом, да вас са вашег неваљалог владања отпустим из службе!.. |
..{S} Хеј, старче!... ’Ма чу ли, болан, да су и кир-Николу преместили, и то у Хомоље, па ће и г |
н, који је у свему био мудар и окретан, да би га из те забуне извукао, пређе у разговору на буд |
аго ми је, колега, што сам тако срећан, да вас могу познати!...</p> <p>И чича-Тима хтеде, у име |
подин начелник не беше доста препреден, да гросмутерчин реферат о првој перковачкој беседи мало |
н начелник министарства много наклоњен, да се о њојзи више пута са поштовањем изразио: како би |
нису баш спремна, а и то је био уверен, да би му стара госпођа у многоме могла помоћи; али се у |
господин богословац, — на сваки начин, да ви морате више уживања налазити онако с братијом, зн |
д њега с прекорним погледом прошла, он, да би је унеколико одобровољио, уштинуо је тако незграп |
ча-Тима је ћутао забринуто, знао је он, да му деца нису баш спремна, а и то је био уверен, да б |
т. д.{S} Понекад би му упртила и ражањ, да га окреће, а уза сваки почет или довршен посао попио |
ча-Тима, који је свога колегу познавао, да нема речитости, и, кад у пићу говори, да ће ма што л |
ор некаквог завода.{S} Он је доказивао, да ми без ваздуха не бисмо могли живети и да ми само за |
са свога места, с чашом у руци, дигао, да вам у име уједињене перковачке омладине на вашем бра |
; хоћу, као што је пре мени неко казао, да заборавим, да ми је отаџбина несрећна...{S} Али какв |
ив, ја сам у најпростијем смислу казао, да су Маџари после Француза најцивилизованији народ.</p |
ма ваздуха; а после је цифрама доказао, да ће после пет стотина милиона година нестати ваздуха, |
направи тако, да се чича-Тима побојао, да му како зет не разбије нос.{S} Он се рукова са чича- |
ишљеницима кришом из семинарије утекао, да обиђе у оно време јако и лепо осветљену „Црвену Ламп |
око ње са тако несносним смрадом куљао, да се сирота Гркиња једва на ногама држала.{S} Та баба, |
лици, девер... ха?...{S} Ил’ је отишао, да спава, док се ви са обожаваном богињом унтерхалтујет |
с њима, здравио се; а ујутру је отишао, да све рапортира, колико је и шта је од целе те коменди |
ао, у доказивању је тако далеко отишао, да је и то хтео фактима доказати: да човек који не свир |
ам, знате, што ’но реч...{S} А, управо, да вам кажем: била сам на синоћној беседи...</p> <p>— Н |
лио, она га је отискивала, али пажљиво, да га не повреди, не — увреди.</p> <p>— Друго смо ми, г |
се свагда високо цениле, па је ли чудо, да су старој госпођи сва врата, од писара и писаровице |
а све што ми треба: има ти ту, госпођо, да простиш, и мишјака, и лево уво од слепог кучета, и к |
д помислим како бих лепо код вас живео, да нема...</p> <p>— Шта, господине, шта?...{S} Ви, можд |
регледа целу дворану, па, кад је видео, да је дупке пуна, да сви ћуте и да су упрли очи у њега, |
ништа чекати.{S} Учитељ, кад је видео, да га нико не задржава на ручак, он оде, наравно, злово |
ема човека са очима, који не би увидео, да сам ја у свему лепша од оте несрећне Гркиње — говори |
јој ватреној љубави много срећнији био, да Милку скине с врата.</p> <p>— Да, да, оно, касти, та |
дном човеку, што је у министра израдио, да ме у дваестпету класу премести.{S} Јест!...{S} А ово |
због тога толико <pb n="333" /> грдио, да је сирото дете, застиђено, почело плакати.{S} После, |
ико у целој Србији од учитеља заслужио, да му се каже превасходан, то сам ја, драга браћо!</p> |
вом Саду фотографа, који ме није молио, да ме сними; један ме је сликао, па је ориђинал послао |
по лозу резати, па кад би га ко умолио, да му ту вештину покаже, он би му сав виноград џабе оре |
!</p> <p>Кад је и ту чашу грке искапио, да мало своју унутрашњу муку разблажи, а он оде право к |
шта у пићу говори, а прота се заверио, да ће о томе шкандалу и само министарство известити...{ |
гросмутерке; и сваки се од њих заверио, да ће јој се, кад-тад, осветити...</p> <p>Ствар је, дак |
бар ме је млади господин колега уверио, да су Маџари најцивилизанији народ! — А после додаде, с |
" /> <p>— Чича-Тима ми је и то говорио, да би се радо преселио у нашу кућу.{S} Удовац је, а тво |
о сам!{S} Е, али ко би се, опет, сетио, да су за мустру узети пештански келнери?{S} То, да сам |
нако по најновијој моди изрезани, тако, да кад је један од њих поред њега прошао, он га ухвати |
одо! — викну, што га грло доноси, тако, да су се и гости са сокака на ту ларму почели враћати.< |
то учинила, она се гласно насмеја тако, да су сви гости у њу погледали, а лепа се Гркиња са нек |
је јогунасто једну у другу упила тако, да је у тај мах изгледала као да изазива, пркоси; а кад |
их џигерица служи, дувају у зурле тако, да су им од напрезања на челу и на врату све жиле с прс |
а двапут већи комплименат направи тако, да се чича-Тима побојао, да му како зет не разбије нос. |
онда поче крупним гласом говорити тако, да су гости, хтели не хтели, сви умукли, чекајући, шта |
Били су у жестокој неког препирци тако, да од целе распре ништа друго ниси могао чути ни разуме |
Он је и тога вечера добро потегао тако, да и он умало што није уштинуо своју проводаџику, али с |
али, да се и као дете радо смејао тако, да често није могао ни лекцију пред учитељем изговорити |
би за супругу узети...{S} Немој, синко, да после кажеш: „„Наговорио ме тај и тај, приморан сам! |
ла?...{S} Није се то једанпут дешавало, да неки учитељ из околних села, желећи премештаја ил’ д |
аћу, да спреми прасе.{S} Дете је знало, да му је отац сваког Божића и поклада поклањао учитељу |
о Гркиња, којој је много до тога стало, да јој се како планови не покваре.</p> <p>-— Милка је в |
тир, у коме је највише калуђера живело, да се онде каје и да тражи помоћи.{S} А ако се нашла ка |
бима остати.</p> <p>По свему се видело, да је стара госпођа тога дана добро расположена била, п |
и не да понос: но, то би тек лепо било, да се уморила!...{S} Таки случај се у Перковцу још није |
које је са своје особености заслужило, да му се по могућству име сачува.</p> <p>То је био као |
а да јој наздравимо!...{S} А сви знамо, да је из Новога Сада!{S} А у Новом Саду би се срушио то |
туђе паре, а хоће да им силом верујемо, да они раде све то у корист народа... е, онда...{S} Учи |
ати...{S} Онда?</p> <p>— Онда, наравно, да ћу остати... — доврши препредени богословац, рукова |
се најпре упознате, па после, наравно, да се прстенује.{S} Он је, истина, за данас само учитељ |
само за њих троје, а деца ће, наравно, да не би разговору и добром расположењу сметала, ручати |
жели још и с колегама састати, наравно, да ће доћи у деда-Спирину кавану.{S} Тако је и господин |
гросмутерка даље својим путем, наравно, да још истог дана г. начелнику приповеди, какав је тога |
бити одмах четворици верна!{S} Наравно, да ћу ја од свију највише одликовати проту, с њиме ћу и |
азати: хтео ме је пољубити!{S} Наравно, да му то нисам допустити могла.{S} А он ми је, поред св |
рохте, неће ми се одрећи...{S} Наравно, да ћу пред министром друкче стојати...</p> <p>И уједанп |
о, што јој за вечеру треба.{S} Наравно, да јој је у свему помагао њен филозоф, кир-Никола.{S} С |
авио је известити министра.{S} Наравно, да се на таки реферат и сам министар насмејао, а одгово |
војим колегама разговарати.{S} Наравно, да није ни једног похвалила, а што је год могла у својо |
, које је наумила походити.{S} Наравно, да се лепа Гркиња на таке маленкости није <pb n="359" / |
сам намерна у Београд ићи.{S} Наравно, да ћу прво моју госпа-Јустину походити; више му не треб |
n="381" /> за пуном софром.{S} Наравно, да су се и они ознојили.{S} Учитељ четвртог разреда ски |
ин 25. јуна у Перковцу бити, — наравно, да ће код вас на квартир и кост; морам вам и то примети |
и колега, то мора бити!</p> <p>Наравно, да је чича-Тима одобрио; а како се с њоме упознао, не б |
старога курјака!{S} Видео сам ја лепо, да су мене аванзовали у двадесетпету класу, са титулом |
мустру узети пештански келнери?{S} То, да сам јуче умро, данас не бих знао!...{S} Шта би, Спир |
сам, господине!</p> <p>— Кажи јој и то, да спреми и од оног јела, што га ја најрадије једем.</p |
ра; а за четврти разред додаћу само то, да се једанпут пијан у механи изразио да попови нису хр |
вала милостива, то је чинила само зато, да од богатог детињег родитеља извуче понеки дукат, а а |
села, желећи премештаја ил’ друго што, да се за препоруку њојзи обраћао, па често и онај покло |
но, очима је закрљештио и већ је зинуо, да, по обичају, изгрди своју мезимицу, али кад је видео |
pb n="371" /> <p>Да је учитељ Тима чуо, да је и његов будући зет за поделу на класе, би, јамачн |
Тима. — Шта би рекао господин секретар, да види толику крмачу на моме пропису?...{S} Одмах доле |
опазити; прво, што је био доста хитар, да на свашта пази, а, друго, што се чича-Тима није умео |
е и том је приликом тако нагњечила нос, да је од њега једва она мања половина између обрва оста |
} Гркиња је белом марамом запушила нос, да не би удисала онај смрдљиви ваздух, што се са димом |
му здравицу, а после оде у другу собу, да види, шта деца чине.</p> <p>— Не знате, како ми је м |
у му казати, да не иду редовно у цркву, да се исмевају министарским расписима, које, наравно, н |
биће венчање; морам поручити и Папрагу, да се још у четвртак у чаршији нађе; треба, касти, и да |
екиде га учитељ IV разреда. — У окладу, да сте у тој надмашности разумевали маџарску нарогушено |
да вино, а кир-Никола шунке...{S} Кажу, да има дивних шунака.</p> <pb n="309" /> <p>— Маните се |
еше у целоме Перковцу уважена.{S} Кажу, да јој је и сам господин начелник министарства много на |
а је са мајком и оца изгубило.{S} Кажу, да човек за ноћ оседи, остари.{S} А сироче постаје чове |
} Па како га је Пепита волела?{S} Кажу, да се једанпут из превелике љубави хтела и удавити, сам |
е на њега, сви се трудише да му докажу, да је он — луд, да ништа не зна, шта у пићу говори, а п |
варош проводе; стари људи приповедају, да су једном, баш некако четресосме године, видели, как |
ма времена; видите, да нас сви гледају, да нам завиде!</p> <p>— А довече, кад се ваш даскало од |
ко нису филозофи, ал’ бар толико знају, да би код поп-Арона могли капеланисати; о томе ће се и |
им да у Венецији њих тројица засвирају, да би и само звоно Светога Марка својом писком надгласи |
а сад желим, уколико ми силе допуштају, да наздравим нашој лепој домаћици, вредној госпођи Јоха |
тао и није се више усудио подићи очију, да мери лажљиво лице лепе Гркиње. — Честит младић тај П |
е са својим човечуљком и оде у чаршију, да онде купи за десет пара алеве паприке и да натовари |
га приме за бирова, а они му доказују, да је за све то остарео, него да ће га поставити за гро |
и сунце љепше сјало!{S} Ма све ка вељу, да се и нама старцима још пођешто мили.{S} Наједем ти с |
ом.</p> <p>— Та зар не видиш — шану му, да се и прота и чича-Тима мргоде?{S} Ћути!...</p> <p>— |
су због тога позвали Цигане у дворану, да ону другу половину ноћи поред умилне музике у игри и |
ним духом задахнуо перковачку омладину, да се међу остале онамошње забаве уврсти и словенска бе |
увеним Шпартанцем прогнао је у планину, да са дивљим мачкама вади очи!,..{S} Та де, смеј се, пе |
м ћошку, загрли и тако је силно цмокну, да се дете у соби пробудило.{S} После је сасвим кицошки |
Алија.{S} Та зар би се он заљубио у њу, да није била музикална?...</p> </quote> <p>Људи су га с |
није опио?{S} Гледајући у лепу Гркињу, да се није заљубио?...{S} Све игра, сиромах; рекао би, |
маните се!...{S} Данашња деца каква су, да те Бог сачува!{S} Боље да их човек нема...</p> <p>И |
нарочито старе удовице, доказивале су, да је кир-Никола и наученији, бољи и у свему много лепш |
а, да јаве отменијем перковачком свету, да ће се у Грковој кавани тога вечера држати беседа.{S} |
љ Тима се весело осмехну, приђе детету, да га мало охрабри.</p> <p>— Добро, синко, добро!{S} А |
и нађеш макар и аковче, наћераћу ћифту, да га наштину испије мјеште препеченице...</p> <p>— А з |
једем.</p> <p>— Хоћу господине, казаћу, да спреми прасе.{S} Дете је знало, да му је отац сваког |
.{S} За ону васпитатељку у Н... казаћу, да живи са писарем, а оне три у Ј.., те су, опет, комун |
, већ сам рада да вас развеселим; хоћу, да ви заборавите на ваше две класе, а мој дебели Шпарта |
Крагујевцу; други, по чувењу, казиваху, да је већ у Свилајинцу и да ће сутра, а најдаље до прек |
у, трептала је једна суза.</p> <p>— Ах, да ми је мајка у животу!</p> <milestone unit="subSectio |
ти, измиче, а он за њим; е, баш мишљах, да ће се на сокаку побити!</p> <p>Кад се чича-Тима са с |
кише на овоме свету; а и ја, рекао бих, да сам баш од чисте његове крви.{S} Па, касти, побратим |
— Та видим — рече трговац; — рекао бих, да су неки комадићи олова?... ’Ма где их толико накупи? |
све више приљубљујући се њојзи... — Ох, да знате, каква ме у овоме часу осећања море, ви бисте |
е што погледа у шећер.{S} Па вели: „Ох, да ми је хоће учитељ Тима дати, одмах би се женио!“...< |
господине, да је у Србији ружан ваздух, да нема доста слободе, и да је народ толико жељан те њи |
p>— Госпођо, благо теби!{S} Ти да знаш, да си се у срећан дан родила!{S} Ето, ова жилица, што т |
незадовољно Гркиња, — та зар не видиш, да је једна страна сасвим прегорела?...{S} Их, гром те |
сподине, шта?...{S} Ви, можда, мислите: да нема мога Николе?...{S} Ништа нам он неће сметати; а |
ишао, да је и то хтео фактима доказати: да човек који не свира ма у који инструменат није у ста |
е као наставак Живкове беседе сматрати: да ће се људи после пет стотина милиона година без вазд |
артир и кост; морам вам и то приметити: да најрадије једе шунке са спанаћем, црно вино ретко уп |
а!{S} Што се мене тиче, ја толико знам: да кад би Србија од ње што учила, научила би, да сваког |
вора баш ништа, али је толико схватило: да то, што јој отац у пићу сам говори, не може ништа до |
ека г. Папраг реши, а ми да пристанемо: да ли је подела на десет класа боља и пробитачнија за у |
ошло од министарства просвете званично: да се кир-Никола казни двомесечном платом, а чича-Тими |
нек’ вам помогне ваша обожавана Гркиња; да видим шта ће вам помоћи са оним краставцем на окрече |
ћемо да понудимо неким шмрком чемерике; да види и господин, како се кија!</p> <p>Чаше звекнуше, |
се весело насмеје. — Дивно вече, касти; да умем стихове правити, као ваш Никола, баш бих направ |
крашују.{S} Милка беше бледа као лимун; да је имала кога, можда би се, сирота, и потужила, можд |
вечерас!{S} Ја бих рекао <pb n="374" /> да је тако најбоље! — И чича-Тима извади из џепа кесу, |
у медецину!{S} А ја идем <pb n="396" /> да будем славуј у ружичастоме лугу моје обожаване Јохан |
како искривио, па да прсне од смеја!{S} Да се није опио?{S} Гледајући у лепу Гркињу, да се није |
p>— Ручак!{S} Красан ми је то ручак!{S} Да нема оне Гркиње, те да ме кадикад не угости, цркао б |
д, остати једно тело и једна душа!..{S} Да, збиља, кад ћу се ја к вама доселити?</p> <p>— Још с |
ајша (или прекрасна) господична!“...{S} Да га изедеш од милости!{S} Не знаш, шта је дивније на |
прашина, у кујни судови неопрани...{S} Да свисне човек од муке:!...</p> <pb n="302" /> <p>Утом |
та ви мало пре рекосте, оче прото...{S} Да је чича-Тима уз своје оно дериште и новаца дао?</p> |
<p>— Што сам те звао, траго ниједна?{S} Да те бијем, да ти уши извучем!</p> <p>Јадно дете дрхта |
{S} Владика, прота, ђакон, црквењак?{S} Да, госпођо, не знам.</p> <p>— Прота!{S} И јуче је...</ |
Тимо, — продужаваше безобразна жена, — да га доведем, да се најпре упознате, па после, наравно |
p>— Ја видим — говорио је сам у себи, — да је ова стара будала заљубљена у ову уштиркану лутку, |
у — говорила је тек онако полугласно, — да се девојке <hi>морају</hi> удати, да нигде у свету < |
по тигању, који је над ватром држала. — Да није опет она мука? — И баба пажљиво посматраше јако |
понављаше, заплећући, четврти разред. — Да Бог поживи нашу добру... <pb n="382" /> није добру, |
рече, научењачки проматрајући ђердан. — Да није сувише скуп, заиста бих га мојој Милци купио; о |
част? — питао је чича-Тима зачуђено. — Да, касти, нисте добили ваше наслеђе?</p> <p>— Ха, ха! |
срећно побратиме! — рече напослетку. — Да их Бог поживи, млади су, а век је дуг, па, богме, ак |
врањене обрве, додавала би хвалисаво: — Да сам родом Јелинка, то се, уосталом, и на мојој споља |
пандур, искапивши и кусур од ракије; — да идемо, није вајде, лако може и господин запитати: гд |
ми наказива, до зоре трајало!</p> <p>— Да шта ви мислите?...{S} Кад су њих двоје изговорили, д |
о, брат-Радоване, па да идемо!</p> <p>— Да идемо, учитељу, — рече пандур, искапивши и кусур од |
чича-Тима мргоде?{S} Ћути!...</p> <p>— Да им Бог поживи дечицу, и, дабогда, се ројила по кући, |
а немилостиво гурну од себе...</p> <p>— Да се нисте усудили|...{S} Јер... </p> <p>Она га поглед |
и био, да Милку скине с врата.</p> <p>— Да, да, оно, касти, тако је!...{S} Само, касти, још је |
вратима.{S} Чича-Тима се трже.</p> <p>— Да није она? </p> <p>Неко куцну на врата, али некако не |
аљда, ће и мени доћи шпуријус.</p> <p>— Да — рече Гркиња, — та ја сам и заборавила питати: шта |
о корица, па као вода напамет.</p> <p>— Да, да! — кашљуцну учитељ Тима задовољно, па после наст |
н је баш хтео све да изговори:</p> <p>— Да, где сам, оно, стао?...{S} Право, у кованлуку код де |
н није могао, а да не примети:</p> <p>— Да не да Бог!</p> <p>Утоме се и лепа Гркиња приближи Па |
, аспидо!{S} Шта ти је обећао?</p> <p>— Да ће ми купити од тешке црне свиле хаљину, и то још ов |
аше...{S} Е, јесам ли погодио?</p> <p>— Да, да, –—- тврђаше равнодушно учитељ четвртог разреда, |
и, на данашње време слабо кога и има, а да није дужан...</p> <p>— Није то, учитељу, – рече панд |
асти, господин начелник што да уради, а да његов Радован не зна, бива ли то?...</p> <p>Таки ком |
и суделовати, није се могла уздржати, а да се не пљесне рукама.{S} Кад је то учинила, она се гл |
</quote> <p>Газда Миладин није могао, а да не примети:</p> <p>— Да не да Бог!</p> <p>Утоме се и |
кир-Никола!{S} Здраво, Чича-Тимо!{S} А да Бог поживи цео учитељски еснаф!...{S} Бабу ослон’те |
> <p>— Сунце ваше|...{S} Хо, хо!..{S} А да ко је онда опирача?...{S} Од кога направисте и ово и |
?</p> <p>— Олово! — понављаше Тима. — А да шта је срма, кад је ово олово?...</p> <p>Трговац га |
љ Тима задовољно, па после настави: — А да ме није ко у господина тужио?...{S} Оно, касти, док |
еђи седео са својим зетом, није могао а да на толику њену ларму не плане: —- Само се ви покријт |
али поред свега тога опет није могао а да истога вечера не покаже пред својим препреденим зето |
илостива, то вам не могу обећати, треба да сам на дужности; а, друго, ви и сами знате, да се у |
а сам сироче остављено, погажено, треба да сам благодарна, ако ме ко у кућу прими!...</p> <p>Ту |
м, што ће да буде мој муж; а мужа треба да волимо!{S} Како ћу га ја волети?{S} Леп је, веле, ал |
Милка.{S} Данашња млада и девојка треба да пада у очи, нема ти ту стида и скромности!{S} Истина |
атском саучешћу благодарим!{S} Не треба да вам кажем, — сами сте видели, какву моћ има реч у св |
но јест, касти, ви је учите, како треба да држи кашику, кад руча, како треба на сокаку да ходи, |
Гркиња, — није то наслеђе, већ сам рада да вас развеселим; хоћу, да ви заборавите на ваше две к |
ковцу.{S} Тек велим, побратиме, боље ја да ти то учиним, него други; код мене си бар сигуран да |
проклетих учитељских класа. — Хоћу и ја да частим; оно, касти, ја и удајем кћер!</p> <p>Деда-Сп |
филистарску помаду, није могао од смеја да се уздржи и у себи да не проговори: ево још једног ч |
ни требају новци, хе!{S} Нећу ја довека да учитељујем, не!{S} Хоћу да се запопим, да добијем ва |
бриге.</p> <p>— Па, ето, чича-Тима нека да вино, а кир-Никола шунке...{S} Кажу, да има дивних ш |
тара госпођа видела господина начелника да је још у неглижеу, она се хтеде удалити, <pb n="347" |
што не беше зиме, а које што се надала да ће до зиме и <pb n="363" /> две бунде од новодобивен |
ом влада.{S} Она ми је, истина, обећала да ће се код свога маторог обожатеља за мене заузети, д |
војим пепељавим очима, па кад је видела да дете њеном измајсторисаном погледу отвореним очима с |
ла каква млада намигуша, која би желела да никако не рађа, баба је и од тога знала чини.{S} И з |
госпођа Гркиња није за онда наумна била да се лепом божјом природом бави, да се диви шареним ли |
е, драги колега, али ја нисам приметила да је кир-Никола чупав, знате.</p> <p>— Чупав је, клопа |
цала, нити је тренула.{S} Она се решила да сваком њихову нападају пркоси.</p> <p>— На ручак се |
Оче, ја сам слаба!</p> <p>Чича-Тима, ма да је био пијан, опет није могао да не погледа пажљивиј |
дете удавати?</p> <p>— Дете?...{S} Ама да видите, како умилно погледа у ове практиканте, што о |
не чудим што сви мушкарци хоће за вама да полуде“...{S} После тога штогод ми се прохте, неће м |
ме вину, тако и он својим пуним зрацима да тапка по бистроме потоку!...</p> <p>С оне стране баш |
а, само што је носила, колико да се зна да отменијој перковачкој класи припада, доста огроман к |
помадом, на лицу товар белила, а хаљина да се и не види од самих пантљика и шепутала; тако наме |
/p> <p>Госпођа гросмутерка беше сигурна да ће победити; зато се са неким поносом уздиже и стаде |
и речице.{S} Затим хтеде нешто и Гркиња да изусти, али у тај мах шушну сирота Милка из свога ћо |
, све ми се чини да сам још девојка, па да сам у Новом Саду!{S} И синоћ је долазио, ви бесте у |
старијим сестрама у Левач и у Стиг, па да и оне знају.{S} Ал’ кад ви друкче хоћете, оно, касти |
<p>— Искапи то мало, брат-Радоване, па да идемо!</p> <p>— Да идемо, учитељу, — рече пандур, ис |
ристијани...{S} То ће им доста бити, па да их по целоме свету растури!...</p> <p>Стара госпођа |
месецу?...{S} Он се некако искривио, па да прсне од смеја!{S} Да се није опио?{S} Гледајући у л |
Јоханиде, и ми ниједан да се сетимо, па да јој наздравимо!...{S} А сви знамо, да је из Новога С |
: — Дајдер ми, деда, још једну грку, па да се вучем у ту дерну школу!{S} Е, јес’ чуо, деда-Спир |
— Дај ми, побратиме, још једну грку, па да се гледа за послом!</p> <p>Кад је и ту чашу грке иск |
, по ваздан бих могла гледати у њих, па да се сита не нагледам; а у њега су мале, жмираве, очи, |
сти, мало се и наљутио на моје дете; па да се, касти, одљутим, свратио сам се на једну шљивовиц |
оћ је долазио, ви бесте у винограду; па да знате, како је погледао у Милку!{S} Као дете што пог |
е!{S} Дакле и ви сте били?{S} Ви!{S} Па да то мени онај грбави полицајац не јави!{S} А бих, вје |
ијеши ланац, те с њиме насриједу!{S} Па да је прав ка свијећа, само зато, што те је уплашио, ки |
као да је остао без службе, па сад мора да послужује као фамилијаз, после га секретар и оданде, |
вољно и прогунђа у себи: „Но, и то мора да је неки Шваба!{S} Шерет!...{S} Млеко ли му швапско!“ |
Хе, хе!{S} Старац, па старац!...{S} Та да ми је баш и венчана жена, не би се више за мене стар |
много година пријатељи остати...{S} Та да нема вас, коме би се могао похвалити, да сам јуче ко |
И онај грбави, глупави полицајац ништа да ми о томе не јави!</p> <p>— Дакле, он вам није доста |
S} Оно је тако, касти; кад хоће несрећа да обори човека, да га упропасти, оно се нађе ма шта!.. |
знају, а и што знају, не могу од страха да искажу, а, овамо опет, учитељи бију; деца плачу, а у |
мутерка гласно, — шта ли ће ова вештица да говори?{S} Но, красна беседа!{S} И на њој се имамо з |
тне борице, које би требало само старца да украшују.{S} Милка беше бледа као лимун; да је имала |
и!{S} Лези!...{S} А не после ја за тебе да испаштам!</p> <p>И тако је то ишло у свима разредима |
емљу утоне, да га нема!...{S} Хтеде све да слиндари са себе, да се преобуче, али све беше доцка |
.{S} Богами, ћу од корице до корице све да научим, сутра ћу да научим!</p> <p>— Лези, вуцибатин |
али ништа не поможе, он је баш хтео све да изговори:</p> <p>— Да, где сам, оно, стао?...{S} Пра |
ног љубавника очупати, тек она пристаде да јој искану бунду за таке скупоцене мађије поклони. — |
к, па се, можда, и угрувао?...{S} Хајде да видимо! </p> <p>— Како је пао, тако ће и устати — ми |
више никад погледати нећу!..{S} А донде да се нисте усудили приближити се мени и називати ме св |
тковица липсалог папипа!{S} Зар не нађе да друго што говори, књигу ли му и ко је написа!{S} Е, |
ц је слушао, пресвукао се; али кад дође да преда шлафрок, то му би криво, те се испречи на екон |
ри ствари не узимаш код себе, лако може да се одбије од тебе!{S} А, богме, то је лепа прилика!{ |
ло.{S} Она погледа на врата, мислила је да се није, како, њен дебели <pb n="306" /> муж појавио |
прекиде му реч лепа Гркиња, -— време је да се руча.{S} Извол’те, мој дебели даскало досад је да |
но, касти, — муцао је чича-Тима, — није да нисте, јесте, господине.</p> <p>— Па шта поможе?{S} |
; а Папраг, опет, на другу страну, које да продужи комбинације о својој будућности, а и сам да |
<pb n="324" /> а он није добио прилике да своју обожавану Гркињу загрли.{S} Два-три љубавна по |
старије, па би, касти, паметно учиниле да код госпође у школу дођу; имале би шта чути!</p> <p> |
<p>— Маните се, Бога вам, Цигана; после да ми приговарају: овака је и онака је, нема ни вина, н |
ирно, скоро достојанствено, шта ће даље да буде.{S} Гркиња, откако је познаје, није у њеним црт |
а...</p> <p>— Лепо, Ленка, треба и даље да се трудиш! </p> <p>И тако је ревизор сву децу за њих |
с обожавам!... — Хтеде чича-Тима и даље да трабуња, али га Гркиња узе под руку и одведе у своју |
еца каква су, да те Бог сачува!{S} Боље да их човек нема...</p> <p>И тако у разговору уђоше у с |
Хомоље, па ће и госпођа Јоханида с њиме да путује?... — А после додаде за себе: „Она му је, сир |
резидијално, писмом, али депешом о томе да извјестим господина министра!{S} Депешу морам шифрир |
ђосмо, лепо и поучила; сад већ и не уме да гледа онако безобразно сељачки, право у очи, но нека |
могао, а да не примети:</p> <p>— Да не да Бог!</p> <p>Утоме се и лепа Гркиња приближи Папрагу: |
акити, то тако дивно доликује, да се не да описати!{S} Исто тако, ако купиш црне ципеле, а ти и |
би се од умора пустила из кола, али не да понос: но, то би тек лепо било, да се уморила!...{S} |
би врхом стреле </l> <l>Кроз сред мене да пројури... </l> <l>Понда пружа руке беле, </l> <l>По |
додала:</p> <quote> <l>„Кроз сред мене да пројури!“...</l> </quote> <p>— Шта, наопако!{S} Е, т |
тако, за љубав оног дериштета, ви мене да обманене!... — говорила је љутито... — Зар је то ваш |
у, па и шесту чашу ракије и спремаше се да одлази.</p> <p>— Дакле баш одлазите?{S} Е, то ми је, |
се већ био умио и очешљао и спремаше се да иде мало у чаршију, колико да се расхлади, а и вече |
дине, — рече гросмутерка, спремајући се да што жешћом ватром нападне на несрећну Гркињу. — Ви б |
нио!“...</p> <p>Гркиња ућута, видело се да чека чича-Тимин <pb n="329" /> одговор.{S} Али чича |
у клепало, а од сваког звука чини му се да чује глас старе госпође, како га пред г. секретаром |
инкту.{S} Наједанпут стаде; учини му се да чује, где некакви људи говоре, после виде и свеће, п |
чуо је како му срце бије, чинило му се да је насред гробља; али кад је отворио очи, онда се ув |
и куће, па и читаве улице, чинило му се да пролазе мимо њега.{S} Он није знао, на коју ће стран |
у као прави истински људи; чинило му се да су од хартије онако по најновијој моди изрезани, так |
доме лицу беше и сувише ситних бора, те да би се могло лепим или бар пријатним назвати.{S} Уста |
је то ручак!{S} Да нема оне Гркиње, те да ме кадикад не угости, цркао бих од глади.</p> <p>Јад |
ри, дувајући у гајде, или да ожедни, те да за љубав чаше вина престане свирати, па се тек у том |
немој заборавити да поздравиш снају, те да се она спреми; млада је, моћи ће још коју поиграти у |
ни покушавати...</p> <p>— Дакле, хоћете да ме примите?{S} О, хвала вам, хвала, љубведостојна мо |
од вас!...{S} Хе, хе!{S} Баш кад хоћете да вам кажем...</p> <p>— Од мене...{S} Он од мене лепши |
још ових месојеђа, удати, ако не желите да сама отиде...</p> <p>Чича-Тима је једнако зачуђено у |
еда као неку кугу?...{S} Зар ви мислите да ја не знам, шта се у Перковцу о мени говори?...{S} Е |
ајстарији учитељ у Србији“...{S} Ал’ ће да ми се клањају: и гросмутерка, и прота, и моја Јохани |
старијега калуђера из Свете Горе, па ће да га покрсте...{S} А после ће са протођаконом трчати к |
се мало накашљао, јер није знао, шта ће да му одговори.</p> <p>— Оно, касти, зете, тамо код вас |
.{S} Ја тога човека не познајем, што ће да буде мој муж; а мужа треба да волимо!{S} Како ћу га |
у је говорила, да сам неморална; а неће да гледа себе и своју кућу — срам га било! — него слуша |
та, прота! — прекиде је врачара. — Хоће да умре за тобом, да се обеси, да полуди, да побесни!.. |
кама, троше и своје и туђе паре, а хоће да им силом верујемо, да они раде све то у корист народ |
е примиче њој, а она се одмиче; он хоће да јој придене ружицу ил’ други какав цвет на груди, а |
до!{S} Они су били музикални.{S} Могуће да Југ-Богдан није свирао у гласовир, а Бошко да није б |
ницу, тако, дабогда, свако њино детенце да позна свога оца!..</p> <p>Сви гости прснуше у смех; |
ла се Гркиња, — него сам наумила довече да правим вечеру, на којој ће бити и учитељ из Бајковца |
су одузео...</p> <p>И стари учитељ поче да се спрема: згладио је косу, обукао црни капут, који |
младеж!...</p> <p>Чича-Тима се спремаше да је наново пољуби, али на вратима се чуло кир-Николин |
лафрока не дам!</p> <p>И он се спремаше да га под капут сакрије; али кад му га економ ишчупа из |
е, јесте чули, језик за зубе!{S} И више да се нисте усудили мене белајдиговати... јер...{S} Та |
и, сви повикаше на њега, сви се трудише да му докажу, да је он — луд, да ништа не зна, шта у пи |
ружан ваздух, да нема доста слободе, и да је народ толико жељан те њине измишљене равноправнос |
е бездушна Гркиња; — ваљан, па, веле, и да је научен!...{S} У Београду је учио богословију, ста |
етвртак у чаршији нађе; треба, касти, и да се спрема.</p> <p>— Та лако је са спремом — прихвати |
дала заљубљена у ову уштиркану лутку, и да та лукава Гркиња, колико његовим недотупавним мозгом |
ним зетом, да је доста замашна будала и да је, као такав, до ушију заљубљен у своју набељену Гр |
ала, да попуше по једну цигару дувана и да мало продиване.{S} Прво је било да се увере, где ли |
више калуђера живело, да се онде каје и да тражи помоћи.{S} А ако се нашла каква млада намигуша |
онде купи за десет пара алеве паприке и да натовари пуну торбу најновијих <pb n="358" /> лагари |
а разумео, морао је тврдити да разуме и да је све тако, као што стара госпођа вели.</p> <p>— Вј |
видео, да је дупке пуна, да сви ћуте и да су упрли очи у њега, он се још мало издиже и узвишен |
испаде за руком да је загрли и пољуби и да јој пришапне:</p> <p>— Лаку ноћ, моје суво злато!{S} |
полицаја, да он његово место заступи и да му ујутру рапортира, шта се све на томе детињем ваша |
ми без ваздуха не бисмо могли живети и да ми само зато дишемо, што још на свету има ваздуха; а |
ним, него да код вас ручам и станујем и да вас још хиљадупута поздравим...</p> <p>Стара госпођа |
тељке — неморално“!...{S} Ја, да умем и да знам, како и коме, ја бих се тужила.{S} Е, баш ми ут |
ала, да не може, да јој је врло тешко и да ће јој на чистоме ваздуху много лакше бити.</p> <p>— |
недељу?</p> <p>— Па, касти, шта ћемо и да оклевамо?{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас! |
кад сте ви код мене, волела бих чисто и да се не пробуди више.</p> <p>То је било и сувише.{S} О |
ив, а уствари видим, да има нов капут и да се толико пута до земље поклони, колико коракне; мој |
о кад се смркне; нећу да ме оговарају и да износе којешта противу мога имена, као што се о оној |
и; нећу, касти, да ми после пребацују и да ме оговарају и бољи и гори од мене...</p> <p>После т |
сваког човека с наочарима љуби у руку и да свакој начелниковици министарства купи по једну или |
ењу, казиваху, да је већ у Свилајинцу и да ће сутра, а најдаље до прекосутра, доћи и у сам Перк |
о је фела разног јестива било, па још и да се учитељ четвртог разреда први опио; и то су дочули |
ркињи синуше образи.</p> <p>— Па шта би да ти дам, слатка моја стринчице?</p> <p>— Оно, што ти |
те, оно нека буде!{S} Касти, требало би да пишем Милкиним старијим сестрама у Левач и у Стиг, п |
је могао од смеја да се уздржи и у себи да не проговори: ево још једног човека од ранга; а посл |
чича-Тима учитељ, а за онако вино вреди да га човек и двапут пољуби!...</p> <p>Кир-Никола се сл |
а прота је најљубазнијим осмејком нуди да бира, што јој се најбоље допада.{S} И она је већ жељ |
нчанке!{S} Свака је пуна, једра, образи да прсну, покрети лаки, неусиљени; а не као Београђанке |
очи; у лицу је и по себи била бела, али да би добила и ону здраву румену боју, узела је још код |
не хаљине, па му рече, да може ићи, али да се најпре пресвуче.{S} Старац је слушао, пресвукао с |
е био виолиниста, то је све могуће; али да му је кћи, што је била за Страхинића бана удата, да |
, то вам нико не би умео казати.{S} Али да је био прост као секира, о томе би вас најмање перко |
.{S} Дакле, од оте кајсије би ви волели да једете?</p> <p>— Не само да једем, него бих вас моли |
ирац да се умори, дувајући у гајде, или да ожедни, те да за љубав чаше вина престане свирати, п |
са две хиљаде потписа, да се хапси, или да се из ове вароши протера!{S} Та ниједна жена није са |
ле порођаја и умрла.{S} Људи су мислили да се чича-Тима, после онаке красне жене, неће више ник |
откад вас чекамо, већ смо се поплашили да нећете ни доћи.</p> <p>— Опростите, молим, ја сам, з |
мрдела....{S} А господин секретар мисли да су учитељске ципеле пуне мирисаве помаде, па њоме ма |
тири каве, па нека г. Папраг реши, а ми да пристанемо: да ли је подела на десет класа боља и пр |
а казни двомесечном платом, а чича-Тими да се одузму две класе.{S} То их је поразило...{S} Чича |
, драги Тимо, познајете, па не треба ни да вам кажем, да је, сиромах, већ од сванућа гладан.</p |
рата, па је отишао, а никог око себе ни да је погледао.{S} Успут је сретао људе, који му се уљу |
д сте мислили вређати, нисте требали ни да говорите!</p> <p>— Шта, да нисам опет што погрешио?. |
и десет класа расточио!...{S} Они мени да узму две класе!{S} Е, касти, то им никад не могу заб |
мејући се, учитељ. — Али будите уверени да ће доћи.</p> <p>— Јесте ли ви баш сигурни?</p> <p>— |
у; а кад су мрачне ноћи, а теби се чини да си насред Мироча, чекаш само, кад ће те напасти вуци |
ити!{S} Ја кад га видим, све ми се чини да сам још девојка, па да сам у Новом Саду!{S} И синоћ |
е не умем да му погодим, све ми се чини да рече Шапраг, Акмак или...{S} Ха, сад сам погодио:{S} |
све могуће господске станове, у намери да све оне, који јој сујети не ласкају, једним ударцем |
; а кад се он приближио њојзи, у намери да је загрли, да је пољуби, она га немилостиво гурну од |
окрете лист; но пошто није био у намери да таста и зета доводи у сукоб, то се само осмехнуо. — |
ну:</p> <p>— Госпођо, благо теби!{S} Ти да знаш, да си се у срећан дан родила!{S} Ето, ова жили |
госпођа Швабићка умемо; па ћемо гледати да најпре уловимо голубицу, а голуб ће и сам доћи!</p> |
а ви се ослоните на мене, ја ћу гледати да вам још до подне све набавим.</p> <p>— Молим вас, го |
м за себе старати!{S} И тако ћу гледати да се, колико сутра, са њиме насамо разговарим, па ако |
аш код самог министра није могао успети да ове чергаре растера!{S} Али, свакако, гледаћу да осе |
вратим у Београд, прва ће ми брига бити да је са мужем протерам.</p> <pb n="315" /> <p>— Само д |
Па, касти, побратиме, немој заборавити да поздравиш снају, те да се она спреми; млада је, моћи |
ишта од свега разумео, морао је тврдити да разуме и да је све тако, као што стара госпођа вели. |
ије, — дакле, ако узима толико смелости да му све што је замислила отворено искаже, онда ће дан |
аљину са карнерима, што се и не приличи да носи једна скромна учитељка, а чича-Тима јој је дао |
ања ђаци донети; ’ма, побратиме, гледај да и у вину не буде оскудице!{S} Једанпут се жени и уда |
м; па, касти, ако узмогнеш, а ти гледај да ми колико до четвртка набавиш.{S} Деца су, брига је, |
је чича-Тима у Перковцу!{S} Само гледај да о томе Гркиња што не дозна! — Чича-Тима испи већ и п |
p> <p>Чича-Тима слеже раменима, за знак да не зна ни сам, шта ће на све то да одговори.{S} Он б |
е и водену болест добити, па зар учитељ да изгуби две класе?</p> <p>— Баш ми изиђоше на врх гла |
ице и шарену вуницу..{S} А новости имам да му кажем, да од другог ни за десет година толико не |
омбинације о својој будућности, а и сам да се за ту свечаност приуготови...</p> <p>Кад је учите |
ш јутрос набавила, три краве не верујем да би га појеле за недељу дана...{S} Али шунке, па посл |
лов младић!{S} Само, касти, име не умем да му погодим, све ми се чини да рече Шапраг, Акмак или |
чисто би груди вреле</l> <l>Са пољупцем да разблажи...</l> </quote> <p>Лепа Гркиња хтеде и даље |
ам вас у добром здрављу застао, а видим да сте се и са децом добро потрудили..{S} Ово су дивни |
сасвим пребила...{S} Уосталом, ја видим да ме ти не разумеш, ал’ буди бар за часак весео!...{S} |
до, ево, данас у ови час.{S} Сад видим да су моје Ере најцивиластије у свијету: не мореш га ни |
вређени, ја, као сирота удовица, мислим да ни краставац <pb n="299" /> не би много улепшао једн |
много разговарали.{S} Уосталом, мислим да против оваке прилике не можете ништа имати; а и млад |
према зурлама лук и вода!{S} Ја мислим да у Венецији њих тројица засвирају, да би и само звоно |
ет, држао две жене!...</p> <p>Ја мислим да би така знатност доста била, да прослави читаву варо |
упан зној.{S} Кад је хтео са начелником да се опрости, није могао ни речи изустити, отворио је |
рчину изишли, некако му испаде за руком да је загрли и пољуби и да јој пришапне:</p> <p>— Лаку |
е асталу и већ хтеде својом сувом руком да зграби поређане ствари, Милка јој приђе корак ближе. |
ку, и то ће дете својим врапчјим гласом да декламује неку убојну песму, пуну копаља, сабаља, пу |
смешећи се, додаде: — Пало ми је на ум да једем кајсија!{S} Ха, ха, ха!..{S} У вашем винограду |
346" /> — Неће јој, касти, падати на ум да некога грди, матора вештица!...</p> <p>У томе и тако |
жност од госпође Јоханиде, и ми ниједан да се сетимо, па да јој наздравимо!...{S} А сви знамо, |
Напротив, господине, ја сам био намеран да још данас отпутујем у Лешњик.{S} Знате, послови су.{ |
пире траје горке ракије, ја сам сигуран да ће и чича-Тима овамо долазити.</p> <p>Затим се учите |
им, него други; код мене си бар сигуран да нећеш изићи на глас.{S} Па колико ти треба и кад?</p |
ад је год погледим, све сам више уверен да ће ми баш овај виноград неку велику срећу донети, бо |
сокаку да ходи, да гледа, на који начин да се поздравља.{S} Па, касти, она се, откако амо дођос |
а јој купим црну свилену хаљину?{S} Мањ да задужим виноград?...{S} А морам јој купити!{S} И тре |
> свога госта.{S} И чича-Тима је пробао да очима искаже, што му срце осећа, али то му није ишло |
могао ни јести ни пити, а кад би легао да отпочине, морила су га страшна привиђења: као да је |
е, узео је поштапач у руке, па се дигао да иде:</p> <p>— Искапи то мало, брат-Радоване, па да и |
p> <p>И пре него што је чича-Тима могао да предупреди даљи говор, четврти разред се подиже и по |
> <p>Учитељ четвртог разреда није могао да се не насмеје. — Уосталом — рече он, — што се мене л |
се нађе на некој висини, он није могао да разазна, где се налази, корачи један корак даље и у |
ма, ма да је био пијан, опет није могао да не погледа пажљивије у своју мезимицу; па кад је вид |
јближе стојао, само је чича-Тима гледао да уграби место до лепе домаћице; а то му није тешко би |
Гркиња захтевала, а и сам он је увиђао да би у својој ватреној љубави много срећнији био, да М |
ијум, за који је, наравно, добар стојао да неће изостати, као што се ни преварио није; јер не п |
е о оној шкорпији маторој поговара, као да живи са начелником...{S} То само нећу!...</p> <p>Так |
потпуноме мраку бледети; али прота, као да се повампирио, добиваше све јаснији и опредељенији о |
Бог — рече начелник, — голе кости, као да су прије десетину година из гроба ископане, те још у |
шта, ребелија? —- питаше начелник, као да га је учитељка хладном водом полила. — Противу држав |
чисто да <pb n="328" /> је познам, као да је из Париза...{S} Једно ми се само не допада, што ј |
а честитим вашим господин-Папрагом, као да сте много веселији...{S} Но, но, немојте тајити, ја |
рижљиво заклања своју мараму руком, као да се боји, е ће га ко похарати.</p> <p>— А шта ти је т |
рећити.</p> <p>Папраг застаде мало, као да се премишља.</p> <pb n="335" /> <p>— Милостива, то в |
укао онај продерани од сламе шешир, као да ће га Банаћанин на плеву за страшило, а, овамо, се ј |
ечи изустила, стара госпођа врисну, као да је неко усијаним клештима уштинуо.</p> <p>— Но, ово |
не, морила су га страшна привиђења: као да је остао без службе, па сад мора да послужује као фа |
непрестано ласкала, <pb n="327" /> као да је баш збиља у њега и заљубљена, а и чика-Пају је ра |
> <p>— Опет ми је и то песма!...{S} Као да мене није Гркиња научила сасвим нову:</p> <quote> <l |
Лаже начелник!...{S} Хе, хе!...{S} Као да ја нисам мојим очима прочитао министарски акт!.,.{S} |
ила тако, да је у тај мах изгледала као да изазива, пркоси; а кад је Гркиња приступила ближе ас |
сасвим блед и задуван, изгледао је као да се нека грдна несрећа догодила и једва је дошао до р |
леда сасвим жалостиво, изгледало је као да више оца жали него себе; али не рече ни речи, само ш |
удалила из дворане.{S} Изгледало је као да је тиме већ покварена беседа, али Гаја берберин са м |
</p> <p>Он га погледа тупо, а после као да се хтеде нешто сетити:</p> <p>— Милка?...{S} Милка?. |
p> <p>— Дакле, колега, — рече, — ви као да не мислите доћи на беседу?</p> <p>— Ја јок!</p> <p>— |
рече, осмејкујући се пакосно. — Ви као да се још љутите?...</p> <p>Стара госпођа га погледа, п |
адвокати и учитељи.{S} Ал’ учитељи као да су били у својим посетама најтачнији.{S} Чим оду мај |
, презирући:</p> <p>— Господине, ми као да смо још јуче за свакад свршили наш разговор?</p> <p> |
е трепти на њему, и све јој се чини као да гледа у женску препрату, па би, чисто, на њу да нами |
рукова се са мном, а мени се учини као да ми је мртвац за <pb n="356" /> руку стегнуо, — сва м |
а би, Спиро, с отом жабарком?{S} Ти као да је наново препичеш?...</p> <p>— Сад, учитељу!{S} Та, |
о доле низ црну хаљину, па и стасом као да је клонула.</p> <p>— „Преузвишени господине!... (О, |
, који му се уљудно јављаху, али он као да их ни видео није; шешир је набио на очи, па је необи |
учитеља...</p> <pb n="308" /> <p>Он као да је о оној маленкости, у коју сте и ви уплетени, нешт |
беше краја оговарању.{S} Али све то као да се лепе Гркиње ништа није ни тицало.{S} Она је позна |
73" /> клања, а овако ми долази баш као да сам га негде у комендији гледао.</p> <p>— Хе, побрат |
огородице!... <pb n="389" /></p> <p>Као да су сва четири секретара дошла у Перковац, па ми је с |
, наравно, све којешта: час је замишљао да је код своје куће, па је у занетости тражио своју об |
биће и то да је нека наука?{S} А право да ти кажем, мени је данашњи свет смешан!{S} Млад човек |
1" /> <p>— Хе, хе, хе!...{S} Баш ће ово да буде вечера!{S} Ха, ха, ха!{S} Та ни кад сам се с то |
икако могла своје унутрашње задовољство да притаји.{S} Три мужа!{S} Та томе би се макар каква с |
устину походити; више му не треба, него да њојзи приповедим, како је њен Швабић у Трновнику хте |
жаве.</p> <p>— Ништа ми не остаје, него да сама одем — рече гросмутерка. — У недељу ће они благ |
-Тимом не само по обичају поклони, него да двапут већи комплименат направи тако, да се чича-Тим |
писала, да никако друкче не чиним, него да код вас ручам и станујем и да вас још хиљадупута поз |
доказују, да је за све то остарео, него да ће га поставити за гробара...</p> <p>Тако је нешто с |
ше више сам собом и Гркињом занет, него да би имао времена и на своје дете гледати.</p> <p>— Ку |
гао чути ни разумети, <pb n="369" /> до да се говор водио око десет учитељских класа.{S} И учит |
ве старе љубави?{S} Та чисто би зажелео да у земљу утоне, да га нема!...{S} Хтеде све да слинда |
а ту нека и остане, јер ја не бих волео да таке речи дођу до њених ушију...{S} Дакле, од оте ка |
. — ја морам одлазити, а тако бих волео да могу вечно код вас остати, да могу овде умрети...</p |
им, како је њен Швабић у Трновнику хтео да пољуби васпитатељку; а ако и то буде мало да је прот |
, да се једанпут пијан у механи изразио да попови нису христијани...{S} То ће им доста бити, па |
али кад је отворио очи, онда се уверио да је у својој соби, у својој рођеној постељи, а ниже с |
ути замишено.{S} Тада је првипут осетио да га Гркиња вара и лаже, али није имао толико храброст |
..{S} Стога је чича-Тима тврдо закључио да бар за неко време свако друштво избегава, а то је <p |
! — рече чича-Тима, машући главом, — Ко да ја не познајем прописе мојих ђака?...{S} Та јуче сам |
сти, оно се нађе ма шта!...{S} Сад како да јој купим црну свилену хаљину?{S} Мањ да задужим вин |
ко збуњена, није, сирота, знала, никако да искаже, због чега је до њега дошла.</p> <p>– Дошла с |
легу још код врачаре видели, баш никако да одступе од ње.{S} Најпосле, око пола ноћи, почеше он |
им хаљинама, само што је носила, колико да се зна да отменијој перковачкој класи припада, доста |
у и ја једну шљивовицу искапити, колико да се мало расхладим.</p> <p>Чича-Тимин побратим беше д |
ремаше се да иде мало у чаршију, колико да се расхлади, а и вече по себи беше дивно.{S} Он је у |
ућану врло мало еспапа имао; тек колико да се назове трговац.{S} На једној страни дућана стојал |
..{S} Иначе, беше он добар човек, ретко да је кога увредио; а где је могао у ситнијим стварима |
може лепше бити.{S} У мом разреду ретко да је које дете и умрло, само је једно једино добило фр |
ки деда-Спира.{S} У његову кавану ретко да је кадгод, и то сигурно послом, завирио какав мајсто |
то неки ружно исписан пропис.{S} Тешко да би га други ко и могао прочитати, осим онога који га |
боље напредовао: два добра човека тешко да би га могла обухватити.{S} Родом је био однекуд из у |
имати; а и млади господин Папраг тешко да ће и он наћи млађу и васпитанију женску, него што је |
<p>— Та оно, касти, та кајсија и тешко да је из Перковца; ко зна, каква је тица њену коштицу и |
нужније.{S} Данас у такој прилици тешко да би ма ко тако олако прошао.{S} То су још била добра, |
-Богдан није свирао у гласовир, а Бошко да није био виолиниста, то је све могуће; али да му је |
.</p> <p>— Видиш, Милчице, није требало да узимаш црвене пантљике; на белу хаљину свакад се мећ |
е; али међу учитељима, ту не би требало да тако што постоји!{S} Ја сам свакад био тога мњења, д |
кој детињој облини, на којој би требало да трепери блажена румен среће и задовољства; и сами по |
љуби васпитатељку; а ако и то буде мало да је противу мужа расположи, <pb n="325" /> — приповед |
Хоћу, лепа моја госпођо, само душу мало да одморим.{S} Сутра навече, кад донесеш бунду, све ћеш |
омало климао ногама, то му није сметало да се пред чича-Тимом не само по обичају поклони, него |
је главу на руку.{S} Из свега се видело да о нечем премишља, а после кратке почивке диже се са |
на и да мало продиване.{S} Прво је било да се увере, где ли се сад школски ревизор налази?{S} Ј |
ће му туђа жена?{S} Зар не би боље било да мене узме?{S} Он удовац, ја удовица, ја имам моју пл |
тепаше јој прота, — зар не би боље било да идемо тамо у хлад, испод онога дуда?... -– И он је п |
ико-мученика Прокопија, а добро би било да имаш макар и једно зрнце од оне наворе, коју су пред |
легинице!...{S} Но, то би тек лепо било да се због таких маленкости стари познаници посвађају! |
именима...{S} Другипут би му се чинило да је у некаквој гостионици, и онда би се тужио како је |
до предусретала, нарочито ако се десило да чича-Тиме није код куће било, е, онда га је пред чик |
шу љубав ћу све могуће употребити, само да вас задовољим.{S} Чича-Тими ћу одузети једну класу, |
Овај твој зет био би красан момак, само да се толико не смеје и не <pb n="373" /> клања, а овак |
авану Гркињу; молио је, преклињао, само да га погледи, а он ће јој поклонити сву срму, па нека |
тала у какву црну исхабану шамију, само да се, колико толико, са онима изравна, које је наумила |
он жалостиво уздахну:</p> <p>— Ох, само да ми није онога дериштета!...{S} Ви, ваљда, и не знате |
ће се и сам ревизор уверити...{S} Само да ми је знати, кад ће доћи!{S} Јесте ли добили каква и |
Новосатке у дромбољу свирају...{S} Само да ми је овај Дунав на мој виноград навратити...{S} Ал |
и ви волели да једете?</p> <p>— Не само да једем, него бих вас молила за читаву једну котарицу. |
, — хајде, очешљај се и спреми, па ћемо да идемо у виноград, да беремо кајсије, и то од оних ле |
јзи осветити!{S} А и ревизора гледаћемо да понудимо неким шмрком чемерике; да види и господин, |
ле част!...{S} Кад се мироноше, наравно да ћу ја прва бити на реду; при самоме причешћу <pb n=" |
учинити?{S} Ако ни за шта друго, а оно да се нагледате оног лепог детињег лица.</p> <p>— Напро |
еше, што не може и пепељаве зенице црно да офарба, тиме би, вели, постала права грчка лепота... |
унцокрета.{S} Ја кад сам се удавала, то да си видела!{S} Није било у Новом Саду фотографа, који |
своја усташца, страсно је пољуби.{S} То да је нека стара београдска инштитутка видела, заклела |
знак да не зна ни сам, шта ће на све то да одговори.{S} Он би, истина, знао, али где је срца, д |
ма се чудио, откуд стара вештица све то да сазна?{S} Та, ваљда, није могла гледати кроз прозор, |
ки ли, заноси?{S} Тек, велим, биће и то да је нека наука?{S} А право да ти кажем, мени је данаш |
корист сиромашних ђака!“...{S} Само то да не кажу, могао би им човек и опростити.{S} Али кад о |
мо захвалити једино полицији!{S} Уместо да оваку фландру протера, она је пушта на беседу!{S} Ле |
} Ја кад је видим, касти, не могу чисто да <pb n="328" /> је познам, као да је из Париза...{S} |
<p>— Оно, касти, господин начелник што да уради, а да његов Радован не зна, бива ли то?...</p> |
, и опет се опио!...{S} Е, сад тако што да чује господин министар, заиста би га истерао из служ |
Ја не смем питати: „За кога?“ А и нашто да питам, кад су мени сви људи једнаки?{S} Тај, што ће |
ад пијем, имам некакве цели; хоћу нешто да пребринем; хоћу некаких мисли, које ме, може бити, м |
воме пијаноме Перковцу починише!{S} Бар да је на њој меса колик’ на корњачи!{S} Али ни драма!.. |
и, додаде, враголасто смешећи се: — Бар да јој на грудима толико сала, колик’ на твоме подваљку |
...“</p> <p>— И т. д. и т. д.{S} Па бар да не кажу: „У корист <pb n="339" /> страдајуће браће!“ |
то дуката и са својим дететом, па макар да је колико окорео. </p> <p>— Дај ми, побратиме, још ј |
S} Гледај га само, како се клања, памет да ти стане...{S} Зна немачки, зна маџарски — као вода! |
раго дете, ти си већ одрасла, треба већ да се и удаш!“ Па сам јој нашла и младожењу; онај црни |
не деце трудио, и мени јектичави Швабић да у протоколу само толико — ка од беде — забележи: „Ус |
је видео Гркињу, трудио се по могућству да се весело насмеје. — Дивно вече, касти; да умем стих |
лнерима... — Келнер!{S} Ову пијану луду да избаците из гостионице!</p> <p>Њих пет-шест келнера |
кашику, кад руча, како треба на сокаку да ходи, да гледа, на који начин да се поздравља.{S} Па |
<pb n="380" /> коло, и она нађе прилику да мало ближе приступи господину проти; а онда ће му ша |
претрнуо.{S} Зар у таком отрцаном оделу да га затече богиња његове старе љубави?{S} Та чисто би |
ти у колу.{S} А сад, дабогда, у здрављу да се видимо и лаку ти ноћ!</p> <milestone unit="subSec |
ечи не говори три сата, ама баш ниједну да му не разбереш!{S} Стајао сам некако пред Трајковом |
у женску препрату, па би, чисто, на њу да намигне, али му петрахиљ смеће; а после јој све ближ |
акле, могла знати, хоће ли бити у стању да их довољно поштује.{S} Хоће ли им се смети у тузи св |
н беседе, певачка дружина, па ће у кору да отпева чувену убојну песму:</p> <quote> <l>„ Тај гуњ |
утима београдским, згрнућу новце, па ћу да подигнем у моме винограду пивару; кућу већ имам, а в |
орице до корице све да научим, сутра ћу да научим!</p> <p>— Лези, вуцибатино!{S} Ревизор иде, а |
е бадава, дете је сувише младо, како ћу да га удам?...{S} Ал’, ето, она је навалила, да је удам |
г. начелника и његове госпође, гледаћу да продрем и, ако не за ову годину, а оно за догодине, |
ргаре растера!{S} Али, свакако, гледаћу да осети; познаће и он, ко је стара госпођа фон Коприви |
шпацирати, али само кад се смркне; нећу да ме оговарају и да износе којешта противу мога имена, |
ћу ја довека да учитељујем, не!{S} Хоћу да се запопим, да добијем ваљану парохију, а ту је нужд |
ше свој говор:</p> <quote> <p>— Ја хоћу да вам још овог вечера докажем, да су Југ-Богдан и њего |
о ми, да звоним, да вас зовем... и децу да повратим у школу!...</p> <p>И пре но што је могла ст |
, Бог зна, по лицу ти судећи, рекао бих да и теби није лоше?</p> <p>Стара госпођа, баш као неко |
није догодио...{S} Најпре треба свирац да се умори, дувајући у гајде, или да ожедни, те да за |
много улепшао једно женско лице, па баш да је и од оних киселих краставаца, што их чича-Јова пр |
оре клепетуше!...</p> <pb n="371" /> <p>Да је учитељ Тима чуо, да је и његов будући зет за поде |
— Јесам!{S} Задовољна сам, оче!</p> <p>Да је чича-Тима боље погледао своју ћерку, он би видео, |
раво, у кованлуку код деце...{S} Е, па, дабогда, као што она најмања пчелица позна своју кошниц |
ће још коју поиграти у колу.{S} А сад, дабогда, у здрављу да се видимо и лаку ти ноћ!</p> <mil |
..</p> <p>— Да им Бог поживи дечицу, и, дабогда, се ројила по кући, као пчеле у кованлуку! </p> |
во нек носи и бабу и секретара!{S} Њој, дабогда, пресело моје вино, а њему спанаћ и шунка!{S} З |
мања пчелица позна своју кошницу, тако, дабогда, свако њино детенце да позна свога оца!..</p> < |
ло и разговарати се с њиме о класама. — Дабогда, им се мозак у сто и десет класа расточио!...{S |
, наравно, таки предлог у рачун ишао. — Дабогме, да би то тако требало удесити!{S} Оно, касти, |
7" /> — Дакле, одиста намеравају беседу давати?{S} Е, баш сам радознао, како ће испасти!{S} Шта |
хију, а ту је нуждан новац!{S} Треба ту давати!{S} Од митрополитова ђакона, хеј, па навише!{S} |
агда сјајне, а оне танке борице око њих даваху им израз ласкавости; коса му беше плава и, по бо |
боље ти се и с овом мученицом гушити и давити, но с туђом децом свађати се и гутати ону школск |
} Извол’те, мој дебели даскало досад је давно исплазио језик; ви га, драги Тимо, познајете, па |
.</p> <p>Кад је стигло вече, и гости се давно разиђоше, Гркиња је забринуто села на ћошку,<ref |
ића неколико књига, те их, као награду, даде оним ученицама, које му је стара госпођа препоручи |
из џепа квиту, готову потписану, па је даде побратиму. —- Хвала, побратиме, а ово парче хартиј |
ледала је жалостиво за њима, а после се даде сама својим мислима.{S} Она је, сирота, рано почел |
и, све док није нашао један маријаш, те даде детету, а после дохити са ормана једну јабуку, убр |
нији“ свештеници праве себи појасеве, и даде га баби.{S} Баба га прегледа добро са свију страна |
лници му <pb n="395" /> свукоше хаљине, дадоше му малу белу капицу, плав шлафрок, а на ноге чис |
а које његова природна неспретност, не дадоше му; тек он, сиромах, поче нешто замуцкивати, а п |
па макар да је колико окорео. </p> <p>— Дај ми, побратиме, још једну грку, па да се гледа за по |
ца, побратиме!{S} Прави мелем!{S} Него, дајде још једну, касти; на две сам ноге и дошао.</p> <p |
<p>Затим се учитељ окрете деда-Спири: — Дајдер ми, деда, још једну грку, па да се вучем у ту де |
ћену, дворану богатијег хотела и — онде даје беседе!</p> <p>— Дакле, ви сте противник тих чисто |
стина, мало вас је искрмачио, али то се даје израдирати...{S} Ево овако!...</p> <p>И он га хтед |
то се, уосталом, и на мојој спољашности даје приметити; а мој дебели даскало, он је прави Атиња |
а то велите, господин-Тимо?...</p> <p>— Дакако! — тврдио је Тима, коме је, наравно, таки предло |
а за читаву једну котарицу.</p> <p>— А, дакле, да од њих готовите мало по новосадски дунста?... |
ни речи говорити; данас је 24., сутра, дакле, може доћи, а за даље је моја брига...</p> <p>— А |
х грађана, потпуно разумевао.{S} Он је, дакле, био тај, што је својим огромним духом задахнуо п |
, кад-тад, осветити...</p> <p>Ствар је, дакле, узела на себе сасвим озбиљан карактер, нарочито |
и рођаци беху далеко од Перковца, није, дакле, могла знати, хоће ли бити у стању да их довољно |
у, и онако, већ наступиле ферије, није, дакле, по званичној дужности никуд морао одлазити.{S} А |
своје дете гледати.</p> <p>— Купио сам, дакле, два јагњета, а једно ћу добити од газда-Милчића |
осећа, али то му није ишло од руке; он, дакле, приближи своју столицу њеној, загрли је, па је, |
ек, што по конопцу скаче!...{S} Све су, дакле, видели, само беседу нису!{S} А и њу, можда, не б |
оју сте и ви уплетени, нешто прокљувио; дакле, пазите, да не би случајно ушао у траг правој ист |
ораваше начелник. — Е, гле ти бруке!{S} Дакле и ви сте били?{S} Ви!{S} Па да то мени онај грбав |
коров, на тавану такође — коров!...{S} Дакле, као што видите, прави идеал скромне усамљености. |
арактера, а ја сам ту посредовала...{S} Дакле, код мене су били и састанци.{S} Ја сам вам и сув |
у Срему, највећа га господа једу...{S} Дакле, знате, у Гркиње су очи као кувана лобода.</p> <p |
да таке речи дођу до њених ушију...{S} Дакле, од оте кајсије би ви волели да једете?</p> <p>— |
мо, каква може бити вечера без вина?{S} Дакле, и вина пошљите бар једно по акова, само од оног |
е и од <pb n="326" /> лава куражније, — дакле, ако узима толико смелости да му све што је замис |
ником сопствене прославе, и руковала. — Дакле, млади господине, јесам ли синоћ моју декламацију |
, пређе у разговору на будућу свадбу. — Дакле, побратиме, ти као велиш, сад у недељу?</p> <p>— |
очивке поче наново разговор о беседи: — Дакле, ви нисте чули, шта је синоћ било?{S} Та то вам ј |
нца оставити, морала му се похвалити: — Дакле, мој дебели даскало, знаш ли, шта ми је ова пијан |
ље га упознавати са новим пријатељем: — Дакле, драги г. Тимо, ово је тај младић, о коме смо јут |
бичном научењачком мирноћом продужио: — Дакле, и сама Пешта, као најобразованија варош у целоме |
итељ четвртог разреда. <pb n="337" /> — Дакле, одиста намеравају беседу давати?{S} Е, баш сам р |
е у овим околностима морам и спремати — дакле...</p> <p>— Али — прекиде му реч Гркиња, — кад чу |
ограду, 21. јуна 186*</p> </quote> <p>— Дакле, сад сте чули — рече стара госпоћа, коју су многи |
ош била добра, стара, времена!</p> <p>— Дакле у недељу?{S} Лепо, побратиме!{S} Знам, да ћеш има |
г хотела и — онде даје беседе!</p> <p>— Дакле, ви сте противник тих чисто словенских забава?{S} |
ац ништа да ми о томе не јави!</p> <p>— Дакле, он вам није доставио?{S} Но, лепо, прекрасно, ка |
о нећете више ни покушавати...</p> <p>— Дакле, хоћете да ме примите?{S} О, хвала вам, хвала, љу |
акије и спремаше се да одлази.</p> <p>— Дакле баш одлазите?{S} Е, то ми је, заиста, жао!{S} Али |
је чича-Тима тако високо цени.</p> <p>— Дакле, драги колега, прекосутра свадба, венчање, весеље |
ад је учитељ престао говорити.</p> <p>— Дакле, колега, — рече, — ви као да не мислите доћи на б |
идео зловољност и забринутост.</p> <p>— Дакле, Тимо, — продужаваше безобразна жена, — да га дов |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дакле, она и он, лепа Гркиња и кир-Никола, живљаху мирн |
сту, скотрља се од радости на земљу... „Дакле и ти имаш вољу?{S} Е, да сте благословени!...“ Та |
је, али ја сам већ ангажована!“</p> <p>„Дакле корпу?“</p> <p>„Молим!{S} Молим|...{S} Али за љуб |
ираве, очи, — страх ме хвата, кад их из далека смотрим!{S} Моја мајка је лежала мртва, ја сам н |
дрвена врата се, шкрипећи, отворише.{S} Далеко тамо у шљивару чуло се, где псето лаје, а унутра |
<p>— Боже, сахрани и сачувај!{S} Он је далеко лепши од ње.</p> <p>— Ваљда са оном чупавом брад |
ворио и доказивао, у доказивању је тако далеко отишао, да је и то хтео фактима доказати: да чов |
протерам.</p> <pb n="315" /> <p>— Само далеко одавде, господине, на пример у Хомоље, у Црну Ре |
ше некакав лагум.{S} Жандари, који нису далеко оданде били, чуше његово стењане, а после загушљ |
ла није.{S} Његова својта и рођаци беху далеко од Перковца, није, дакле, могла знати, хоће ли б |
с је 24., сутра, дакле, може доћи, а за даље је моја брига...</p> <p>— Али,стара госпођо, — реч |
н, као опарен, трже, одступи два корака даље, па га зачуђено посматраше.</p> <pb n="394" /> <p> |
исправивши се поносито, оде гросмутерка даље својим путем, наравно, да још истог дана г. начелн |
} И тако би, задовољно смешећи се, ишла даље.{S} А кад је прошла главну чаршију, и већ дућани п |
је својим чезнућим погледом, па је ишла даље, као нека славом увенчана глумица.{S} Па ако је јо |
лимну главом, одобравајући, и одскакута даље...</p> <p>Коло је, међутим, играло све живље и вес |
; а старац, кад га није могао наћи, оде даље, гологлав...{S} Ноћ беше тамна, улице узане, мрачн |
S} Куд ће сиромах учитељ?...{S} Ишао је даље без свести и без икакве намере, лутао је онако по |
аше мирно, скоро достојанствено, шта ће даље да буде.{S} Гркиња, откако је познаје, није у њени |
после, неспретно умиљавајући се, ређаше даље потребе тога вечера:</p> <p>- Кајсије ћете ми доне |
ковића...</p> <p>— Лепо, Ленка, треба и даље да се трудиш! </p> <p>И тако је ревизор сву децу з |
ће рећи — настављала је стара госпођа и даље своја тумачења, — то ће рећи, мој господине, да је |
своје аргументе о учитељским класама и даље својом обичном научењачком мирноћом продужио: — Да |
ја вас обожавам!... — Хтеде чича-Тима и даље да трабуња, али га Гркиња узе под руку и одведе у |
...</l> </quote> <p>Лепа Гркиња хтеде и даље продужити, али кад је последње речи изустила, стар |
но!{S} Стара госпођа, окуражена, пође и даље. — А онај професор!{S} Но, то је грозно, то је ужа |
ам рад казиват’, страх ме је, е ће се и даље чути...{S} Знаш, људи смо...</p> <p>— Па зар ни ме |
бити, и она, скоро не дишући, слушаше и даље бенетање свога занетог оца:</p> <p>— Она ме љуби, |
...{S} Ви!... — Хтеде увређени старац и даље псовати, али га задржа будући зет...{S} Стара госп |
о феријама у резиденцији била...{S} Али даље вам не смем говорити, историја је сасвим љубавног |
е тајна, тиче се части, знате...{S} Али даље ни речи...</p> <p>Учитеља је копкало, шта ли то мо |
азна, где се налази, корачи један корак даље и у исти мах паде, онесвешћен, на тврду калдрму.</ |
е тек продужила својим окретним језиком даље га упознавати са новим пријатељем: — Дакле, драги |
а, а она је продужила жалостивим гласом даље: — Ето, ово слово беше рђаво, мајка се и наљутила |
тељ у блато, застењао би, па би корачао даље у црну, пусту, ноћ.{S} Наједанпут се нађе на некој |
го што је чича-Тима могао да предупреди даљи говор, четврти разред се подиже и поче наново гово |
и, или су, и не мислећи, гледали у сиву даљину, други су доле у лађи јели бифтека, а залевали г |
ила за чича-Тиму...{S} Али, шлафрока не дам!</p> <p>И он се спремаше да га под капут сакрије; а |
аже ко шта хоће!{S} Ја моје искуство не дам за све науке што се у школи уче.{S} Ето, па питајте |
синуше образи.</p> <p>— Па шта би да ти дам, слатка моја стринчице?</p> <p>— Оно, што ти не тре |
сиће од тога.</p> <p>— Добро, добро, на дан свадбе добићеш сто дуката.{S} Један је чича-Тима у |
и хтеднете.{S} Па хоћете ли се још који дан у Перковцу бавити?{S} Али што и питам, кад знам нап |
којешта: медведа већ виђају скоро сваки дан, како га хомољски Цигани кроз варош проводе; стари |
покварити!</p> <p>Тако је то текло цели дан.{S} Вечера се спрема, кир-Никола се смеје, а лепа Г |
руке.{S} Људи смо!{S} Ко зна, шта носи дан, шта ли ноћ!{S} А интереса ти, побратиме, не тражим |
ара...</p> <p>Тако је нешто сањао трећи дан по одласку секретарову.{S} Кад се пробудио, био је |
својих обожатеља, о којима је цео онај дан премишљала.{S} Али све бадава: чича-Тима, чика-Паја |
теби!{S} Ти да знаш, да си се у срећан дан родила!{S} Ето, ова жилица, што ти се преко сред дл |
Благо теби, госпођо, ти си се у срећан дан родила!...{S} А имаш ли макар и мрвице земље са гро |
ушанка и црне панталоне.</p> <p>— Добар дан желим, господине Тимо! — рече Гркиња, рукујући се с |
спо!{S} Чини ми се е ћу баш са тебе вас дан данашњи имати среће.</p> <p>И он је помилова по њен |
P18760_C12"> <head>XII.</head> <p>Сутра-дан су у затвореној соби седели чича-Тима и лепа Гркиња |
нам, да му госпођа Јустина није за имен-дан спремила, а како <pb n="310" /> су му зуби ретки, м |
ему се видело, да је стара госпођа тога дана добро расположена била, па је добро и изгледала: њ |
ао и чистије руво, али га не хтеде тога дана обући, јер није мислио из куће никуд излазити; а и |
<p>Сиромах чича-Тима!...</p> <p>Једног дана донесе му писмоноша писмо, али га он није умео про |
тни болесници одобравали.</p> <p>Једног дана дође економ, донесе чича-Тимине хаљине, па му рече |
аље својим путем, наравно, да још истог дана г. начелнику приповеди, какав је тога јутра нечуве |
а, што ће и само министарство још истог дана о њеном добро смишљеном реферату извештено бити, о |
поразило...{S} Чича-Тима није могао три дана ручати, ни с ким није говорио и једнако је мислио |
икаква вреда нанети.{S} Истина, два-три дана био је као убијен; ни с ким није проговорио, <pb n |
твари није тако било, јер после десетак дана чича-Тима је оздравео; могао је лепо ходити, јести |
ве не верујем да би га појеле за недељу дана...{S} Али шунке, па после бело вино...{S} Верујте, |
и.</p> <p>— Оно, касти, од сутра недељу дана биће венчање; морам поручити и Папрагу, да се још |
стара госпођа фон Копривић!...{S} Ових дана сам намерна у Београд ићи.{S} Наравно, да ћу прво |
— ја ти о томе ништа не знам, до, ево, данас у ови час.{S} Сад видим да су моје Ере најцивилас |
ански келнери?{S} То, да сам јуче умро, данас не бих знао!...{S} Шта би, Спиро, с отом жабарком |
ости, а скоро та иста судбина у животу: данас су тебе гонили, а сутра мене; данас ћу ја изгубит |
ту: данас су тебе гонили, а сутра мене; данас ћу ја изгубити службу, а сутра ћеш ти; и то ће та |
ћутите, немојте ником ни речи говорити; данас је 24., сутра, дакле, може доћи, а за даље је мој |
ш у оно време, кад му је најнужније.{S} Данас у такој прилици тешко да би ма ко тако олако прош |
рштеним ногама, села на ћилим.</p> <p>— Данас је петак — рече баба; — јутрос како сам мало зеле |
, да се прстенује.{S} Он је, истина, за данас само учитељ, а кад се ожени, од воље му је, — мож |
жила, — па ручај, а ручак, што си га за данас спремила, оставићеш за сутра.</p> <p>Дете га свој |
Сиромах чича уздахну. — Ко зна, шта ће данас бити, а ружно сам снивао, тако ми Свете Богородиц |
ље тајне дознавала.</p> <p>Тако је то и данас било; само што данас није била Гркиња та, која је |
говараше дете из кујне.</p> <p>— Ја сам данас зват на ручак, а ти узми парче хлеба, — душа ваља |
} Шалај!...</l> </quote> <p>— Млађи сам данас, него кад сам се родио!...{S} Ко не верује, нека |
p> <p>Тако је то и данас било; само што данас није била Гркиња та, која је на вратима прислушки |
ељ Тима, љуби руку и узима себи слободу данас код вас на ручак доћи“...{S} Јеси ли упамтио?</p> |
љубави према чича-Тими!{S} Е, па где су данас младићи, у које ће се младе жене и девојке толико |
<p>— Оче, — рече Милка мирно, — ја нећу данас ручати, ја не могу! — А после додаде уздрхталим г |
Гркиње: — Милчице, а зар ти и не мислиш данас ручати? — А после тога окрете мало у шалу: — Е, в |
в, господине, ја сам био намеран да још данас отпутујем у Лешњик.{S} Знате, послови су.{S} А, п |
p> <p>— Ох, господине, маните се!...{S} Данашња деца каква су, да те Бог сачува!{S} Боље да их |
ти.</p> <p>— Тако је то, моја Милка.{S} Данашња млада и девојка треба да пада у очи, нема ти ту |
дну грку!{S} Е, касти, баш ме угуши ова данашња врућина!{S} Све ми се чини, касти, да лане у ов |
ако, јер..{S} Та ви већ знате, каква је данашња младеж!...</p> <p>Чича-Тима се спремаше да је н |
о је замислила отворено искаже, онда ће данашња српска кнежевина за сироте учитеље бити тесна.. |
те појма на ком је степену покварености данашња младеж!</p> <p>Начелник се примаче ближе њој, п |
истина, ћифта, али ни упола себичан као данашња ћифтарија. <pb n="365" /> Он је у дућану врло м |
је, можда, за дуг...{S} Оно, касти, на данашње време слабо кога и има, а да није дужан...</p> |
а!...{S} Богме је то — рече прота, — на данашње време лепа сумица, сто дуката!</p> <p>— Сто дук |
денцији маџарској положили основе своме данашњем образовању?</p> <p>Папраг је осетио жаоку, што |
наука?{S} А право да ти кажем, мени је данашњи свет смешан!{S} Млад човек натакарио наочаре, т |
{S} Чини ми се е ћу баш са тебе вас дан данашњи имати среће.</p> <p>И он је помилова по њеним с |
е хекловало?...</p> <pb n="313" /> <p>— Даница начелникова.</p> <p>— Лепо, Данице!...{S} А ову |
<p>— Даница начелникова.</p> <p>— Лепо, Данице!...{S} А ову папучу за сат, која је то радила?.. |
беше калемегдански парак, кроз који се дању човек шета као по рају; а кад су мрачне ноћи, а те |
сам, побратиме, да ћеш ми вратити; ето, дао ти је Бог нешто мало винограда, а ове је године баш |
, фала Богу, и сам своје деце!</p> <p>— Дао је Бог — рече бакалин.</p> <p>— Мени би, касти, ово |
је она могла чути, да сам ја сто дуката дао уз Милку?...{S} Ко ли јој је то могао доставити?{S} |
чича-Тима уз своје оно дериште и новаца дао?</p> <p>— Сто дуката!...{S} Богме је то — рече прот |
, учитељ-Тимо!...</p> <p>— Добро ти Бог дао, Радоване|...{S} А како си се ти наканио до мене, х |
на скромна учитељка, а чича-Тима јој је дао вина и ракије...{S} А то ћете се сећати, зашто...{S |
ју поштену службицу!{S} На тако јемство дао би ти ма ко у Перковцу.{S} Тек велим, побратиме, бо |
ди је било и сувише подмуклости, сувише дара за сплеткарење, за пренашање лажних и истинитих гл |
нека вас учи и он нека вам сваку срећу дарује! -— Кад је то говорио, глас му је дрхтао; а, бог |
чију, куго неосетљива! — викну на свога даскала, а после, пуна гнева, погледа на четврти разред |
и читава поскурица!...{S} А што се мога даскала, чича-Тиме, и чика-Паје тиче, они су ми за свак |
кињу... хоћу рећи, Јоханиду... и њенога даскала, да и њему Бог не украти, да им се обојима види |
ла, само си могао из куће чути, како се даскало грохотом смеје, а деца плачу...</p> <p>Кад је с |
ла му се похвалити: — Дакле, мој дебели даскало, знаш ли, шта ми је ова пијана будала обећао?</ |
је да се руча.{S} Извол’те, мој дебели даскало досад је давно исплазио језик; ви га, драги Тим |
пољашности даје приметити; а мој дебели даскало, он је прави Атињанин; онде је и науке свршио.{ |
ој кући, а није ни теби лоше, мој стари даскало!..{S} Ето, ову хаљину, што је на мени, њу ми је |
м завиде!</p> <p>— А довече, кад се ваш даскало од вина умори?...{S} Имао бих вам нешто и саопш |
Тима.</p> <p>— Јест, Јоханида са својим даскалом мора оставити Перковац...{S} Сад се Перковчани |
ом умијете, недељом очешљате, а у среду дате јој и чисту кошуљу; касти, она, се у Перковцу чист |
Па вели: „Ох, да ми је хоће учитељ Тима дати, одмах би се женио!“...</p> <p>Гркиња ућута, видел |
дне ли барем сто жућака уз његову Милку дати, на част му девојка! <pb n="334" /> Мени требају н |
> <p>— Ствари су скупе, али ја ћу ти их дати, макар и за нешто старо.{S} Па кад се ти помогнеш, |
могао никаква вреда нанети.{S} Истина, два-три дана био је као убијен; ни с ким није проговори |
ете гледати.</p> <p>— Купио сам, дакле, два јагњета, а једно ћу добити од газда-Милчића на покл |
и, а у ширину је много боље напредовао: два добра човека тешко да би га могла обухватити.{S} Ро |
ке да своју обожавану Гркињу загрли.{S} Два-три љубавна погледа, то је било све, што је целог в |
а покварила...{S} Сунце није било ни за два копља одскочило, а лепа Гркиња, набељена и накинђур |
та живела је једна Гркиња, што је имала два мужа; неки говоре, и више...{S} А у другој кући ста |
е у мраку нестаде...{S} Прота се осврте два-три пута, да га ко не гледа, а после све хладовином |
аш георгине, а ти узми црвеног божура и два-три струка сунцокрета.{S} Ја кад сам се удавала, то |
а, али се он, као опарен, трже, одступи два корака даље, па га зачуђено посматраше.</p> <pb n=" |
што их чича-Јова пред Трајковом механом два за пару продаје...{S} Е, јесте чули, баш ми се једу |
рена, <pb n="375" /> у стању је била по два сата пред огледалом седети.{S} Често би у томе усхи |
е: мој побратим их купује у Београду по два гроша туце.</p> <p>Папраг се збунио, а бакалин, кој |
чно тиче, признајем, да сам у свом веку два-три пута и ја био гост на њима; али за шта су те бе |
погинути...{S} Људи су ћутали, само њих два практиканта и Гаја берберин, који је био музикалан, |
ређи, —- тек на погдекоме ћепенку видиш два-три црвена лонца, једну чинију са сачмом, другу с к |
ео сам ја лепо, да су мене аванзовали у двадесетпету класу, са титулом „најстарији учитељ у Срб |
ројат’, како ми зубе ваде, но саставит’ дваест ријечи једну до друге.</p> <p>— Треба јавити, и |
аних ђинђувица, што их младе сељанке за дваест пара по чаршији купују.</p> <p>— Ово је диван ко |
жити њезиних препорука, па макар још за дваест година не добио класе...</p> <p>Кад су стигли у |
оворити:</p> <p>— Ја, касти, служим већ дваест и три године као учитељ.{S} Истина, касти, нисам |
еку, што је у министра израдио, да ме у дваестпету класу премести.{S} Јест!...{S} А ово друго ћ |
опајдаро ниједна! </p> <p>Дете, тако од дванаест година, уђе у собу; коса му беше још неочешљан |
раг се, по обичају, и ту поклонио десет-дванаест пута, а бакалин га је својим паметним очима, с |
војим крештећим гласом, — шта је то?{S} Дванаести је сат, а ти још ниси ни собу спремила!{S} И |
мом не само по обичају поклони, него да двапут већи комплименат направи тако, да се чича-Тима п |
ељ, а за онако вино вреди да га човек и двапут пољуби!...</p> <p>Кир-Никола се слатко насмејао, |
м намештајем: једна неофарбана клупица, две-три ниске дрвене столице, а ону другу половину запр |
ачене играчке.{S} Једна лутка без руку, две-три луткине шарене кецељице и хаљинице, а после нек |
е надала да ће до зиме и <pb n="363" /> две бунде од новодобивеног љубавника очупати, тек она п |
, то им никад не могу заборавити!...{S} Две класе!{S} И то, касти, све за љубав оне маторе клеп |
ем!{S} Него, дајде још једну, касти; на две сам ноге и дошао.</p> <p>Побратим га послужи још је |
е некуд у чаршију; онде се навртатио на две-три бакалнице и у свакој је попио по две-три грке р |
како досада нису саставиле тужбу бар са две хиљаде потписа, да се хапси, или да се из ове варош |
рзео; а откако је, сиромах, изгубио оне две класе, опасно је било и разговарати се с њиме о кла |
веселим; хоћу, да ви заборавите на ваше две класе, а мој дебели Шпартанац, кад се добро наједе, |
p>— Баш ми изиђоше на врх главе те ваше две класе — рече учитељ IV разреда, који је мало уфитиљ |
, то неће бити добро, пролетос ми узеше две класе, а сад?...— Сиромах чича уздахну. — Ко зна, ш |
ништа не беше, до један неофарбан сто и две дрвене столице; а остала мрачна просторија те собе |
болест добити, па зар учитељ да изгуби две класе?</p> <p>— Баш ми изиђоше на врх главе те ваше |
никовици министарства купи по једну или две хаљине, и онда би се начелниковице наше лепше носил |
запитао би га: „А, чича-Тимо, где су ти две класе“...{S} Људи су људи, сваки гледа како ће свој |
новао је један Грк; тај је, опет, држао две жене!...</p> <p>Ја мислим да би така знатност доста |
имају посла у пољу, попију код куће по две-три чаше ракије, па иду на посао; мајстори се <pb n |
ве-три бакалнице и у свакој је попио по две-три грке ракије.{S} То му је тако у нарави било: ка |
класа расточио!...{S} Они мени да узму две класе!{S} Е, касти, то им никад не могу заборавити! |
сечном платом, а чича-Тими да се одузму две класе.{S} То их је поразило...{S} Чича-Тима није мо |
празну школу: у свакој скамији седе по двоје или по један; из земљописа, истина, мало су храма |
и мала деца знају у Перковцу, ко су то двоје, на које она нишани!{S} А после тога још нешто бе |
деном младом неки Гаја берберин.{S} Њих двоје беху сасвим по европски дотерани: <pb n="342" /> |
ручак, он оде, наравно, зловољан; а њих двоје, ревизор и гросмутерка, седоше за фину софру и ст |
p>— Да шта ви мислите?...{S} Кад су њих двоје изговорили, диже се она протерана Новосаткиња; он |
а мати, неваљала, јогунаста!</p> <p>Њих двоје одоше, да доручају, и кад су већ ручали и по неко |
се добро наједе, неће се више ни сећати двомесечне плате...{S} Е, то хоћу, мој љубазни Тимо!... |
освете званично: да се кир-Никола казни двомесечном платом, а чича-Тими да се одузму две класе. |
у, а она на другу страну.</p> <p>Кад се дворана напунила гостију, на најсвечанији начин ступи н |
тоциљају се по глатким паркетима големе дворане; а кад музика стане, и све се ућути, онда ће на |
!“ рекла, него се као фурија удалила из дворане.{S} Изгледало је као да је тиме већ покварена б |
тпостављеног, преџоњао је у омладинској дворани сву ноћ, пио је с њима, здравио се; а ујутру је |
дан ред, што га је безобразница у пуној дворани, пред најотменијим светом, јавно изговорила:</p |
ма, танким и дебелим завесама накићену, дворану богатијег хотела и — онде даје беседе!</p> <p>— |
аве, поче својски одазивати: прво уђе у дворану, једном мили-и са три лојане свеће осветљену, г |
одужи, те су због тога позвали Цигане у дворану, да ону другу половину ноћи поред умилне музике |
дним високоумним погледом прегледа целу дворану, па, кад је видео, да је дупке пуна, да сви ћут |
лачинке, касти, не једу се ни у царском двору.{S} Е, јесте чули, што сам јуче лепо провео, каст |
ким, али доста пуначким, образима. — Па де, кажи, дијете, каквим ли се послом до мене, сиромака |
ла песма|...</p> <pb n="364" /> <p>— Па де, молим вас, слатки Тимо, напишите ми једну таку песм |
да са дивљим мачкама вади очи!,..{S} Та де, смеј се, певај!..{S} Госино му ја...</p> <p>Чича-Ти |
, изгубио сам!{S} Деда-Спиро, докотурај-де једну литру старе жабарке и испеци четири каве!{S} И |
з најгушћи коров, ослањајући се на свој дебели штап, провлачи прота; и то је сав узрок, што се |
и, морала му се похвалити: — Дакле, мој дебели даскало, знаш ли, шта ми је ова пијана будала об |
— време је да се руча.{S} Извол’те, мој дебели даскало досад је давно исплазио језик; ви га, др |
ви заборавите на ваше две класе, а мој дебели Шпартанац, кад се добро наједе, неће се више ни |
мојој спољашности даје приметити; а мој дебели даскало, он је прави Атињанин; онде је и науке с |
врата, мислила је да се није, како, њен дебели <pb n="306" /> муж појавио; али кад никога не ви |
се у богато, венцима, сликама, танким и дебелим завесама накићену, дворану богатијег хотела и — |
p>И она гледаше у огледалу, како јој по дебелим образима плива осмејак.</p> <p>— Преизредно!... |
ни изговорио, а некакав крупан човек, у дебелим сукненим хаљинама, у фесу, а под оружјем, уђе у |
ином покривена.{S} Око ње се подизао од дебелих врљика плот тако велики, да се од њега једва ви |
љутине, а очима је чисто стрељала свога дебелога супруга; и она није била више у стању собом вл |
и прошета.{S} Али пре него што ће свога дебелога Шпартанца оставити, морала му се похвалити: — |
пливала, баш као она масна ђинђувица на дебелој говеђој чорби или као загорела запршка у некакв |
<l>А Гркиња:..{S} Лој козији </l> <l>На дебелу кожу слаже...</l> <l>...{S} Шалај!...</l> </quot |
инствен тип сеоског учитеља; човек пун, дебео, омален, на лицу пуно ситних и крупних борица, а |
ељ IV разреда, — штета што није удешено деведесет и девет класа учитељских, па макар ниједна кл |
Никола, он вам је био, по свој прилици, девер... ха?...{S} Ил’ је отишао, да спава, док се ви с |
а, — штета што није удешено деведесет и девет класа учитељских, па макар ниједна класа немала в |
па макар ниједна класа немала више него девет пара чаршијских повишице, колико само одликовања |
> <p>— Доказивао је, да је Југ-Богдан с девет Југовића свирао у клавир!...</p> <p>— У дромбуљу, |
иди, Радоване, и кажи учитељ-Тими, да у девет сати непремјено дође до мене ради неког саопштења |
ера докажем, да су Југ-Богдан и његових девет Југовића били музикални...</p> </quote> <p>Сакупљ |
Та, ено, погледајте, какав изгледа, као девето чудо: натукао онај продерани од сламе шешир, као |
у</hi> удати, да нигде у свету <hi>нема девојачког села</hi>; а ја бих у њему хтела живети...{S |
} Прекрасно!{S} Но, то ми се допада!{S} Девојка под прстеном, па чим се забавља?{S} Прегледа ст |
свој посао.{S} Изгледала је као одрасла девојка; ништа не беше на њојзи што би одавало њене мла |
срећу, Бог га убио! — И заиста, сирота девојка изгледаше бледа, скрушена; а и не беше јој лако |
обегне испред њега!{S} И то ми је после девојка!...{S} Но, јесте чули!...{S} А, а!...{S} А гле |
о је то, моја Милка.{S} Данашња млада и девојка треба да пада у очи, нема ти ту стида и скромно |
жућака уз његову Милку дати, на част му девојка! <pb n="334" /> Мени требају новци, хе!{S} Нећу |
кад га видим, све ми се чини да сам још девојка, па да сам у Новом Саду!{S} И синоћ је долазио, |
ју шампањера, играју валцера, мазе се с девојкама, троше и своје и туђе паре, а хоће да им сило |
ље и веселије; млади момци се ознојише, девојке се заруменеше, и већ понека би се од умора пуст |
ачелниковице наше лепше носиле него све девојке султанова харема, а то, наравно, не би била мал |
за њима, говораху о прстену тако младе девојке, па се и они разиђоше; остаде само смрад од дув |
ворила је тек онако полугласно, — да се девојке <hi>морају</hi> удати, да нигде у свету <hi>нем |
анас младићи, у које ће се младе жене и девојке толико заљубити, као у мене старца...{S} Хе, хе |
вако, ко ће узети обележену „неморалну“ девојку?...</p> <p>— То је, видите — рече Гркиња, — све |
заузети, да што више у готову новцу уз девојку добијем, а, после, вели, кретно и некретно њего |
итала сам младожењу, „јеси ли вољан ову девојку себи за супругу узети...{S} Немој, синко, да по |
мишљењу, извор мудрости за једну младу девојку.</p> <p>— Тако, Милка, тако, дете моје, учи се |
је чича-Тима своју ћерку удавачу...{S} Девојче испрва ћуташе, али кад јој је отац пофторио то |
Оче, што сте ме звали? — тепаше сирото девојче, скоро и не гледајући га.</p> <p>— Што сам те з |
пун месец као бледо лице заљубљене неке девојчице; — рекао би, да не зна ни сам пута, да не зна |
учитељ окрете деда-Спири: — Дајдер ми, деда, још једну грку, па да се вучем у ту дерну школу!{ |
вучем у ту дерну школу!{S} Е, јес’ чуо, деда-Спиро, баш ти завидим на тим твојим полићима.{S} З |
е слатко насмејао: — Е, изгубио сам!{S} Деда-Спиро, докотурај-де једну литру старе жабарке и ис |
долазити.</p> <p>Затим се учитељ окрете деда-Спири: — Дајдер ми, деда, још једну грку, па да се |
говачку кавану држао је у Перковцу неки деда-Спира.{S} У његову кавану ретко да је кадгод, и то |
, касти, колико се сећам, и мој покојни деда поред доброг вина заборавио би на све слаткише на |
е му ближе и пољуби га у руку.{S} Стари деда-Спира, који је ту параду из прикрајка гледао, нака |
Папраг у чаршију.{S} Отишао је мало до деда-Спире, узео је четку, очеткао своју атилу, умио се |
ви баш сигурни?</p> <p>— Све доклегод у деда-Спире траје горке ракије, ја сам сигуран да ће и ч |
итељи трећег и четвртог разреда уђоше у деда-Спирину кавану.{S} Били су у жестокој неког препир |
колегама састати, наравно, да ће доћи у деда-Спирину кавану.{S} Тако је и господин Папраг чинио |
м; оно, касти, ја и удајем кћер!</p> <p>Деда-Спира изнесе још једну литру жабарке и још по једн |
а, ваљда, нећеш од жеђи скапати?</p> <p>Деда-Спира донесе на служавнику три-четири ракијске чаш |
еде ти, стари, опробани детонаставниче, деде ти кажи, да ли је боље учитељима са класама или бе |
чича-Тиме! — рече учитељ IV разреда. — Деде ти, стари, опробани детонаставниче, деде ти кажи, |
авну полицију.{S} Писар који је те ноћи дежурао, кад га је прегледао и пописао ствари, које су |
ногама држала.{S} Та баба, коју је наша декламаторка походила, беше у целоме округу чувена врач |
шапутала, па високим гласом поче своју декламацију:</p> <pb n="344" /> <quote> <title>АМОР.</t |
е, млади господине, јесам ли синоћ моју декламацију као што ваља одекламовала?</p> <p>— Неописа |
да ће госпођа Јоханида осим певања и — декламовати.</p> <p>Учитељ четвртог разреда није могао |
иња, — кад чујете, да ћу на беседи и ја декламовати...{S} Онда?</p> <p>— Онда, наравно, да ћу о |
песму, а кад буде ваша слава, ја ћу је декламовати.</p> <p>— Сад, касти, не могу, имам важна п |
и то ће дете својим врапчјим гласом да декламује неку убојну песму, пуну копаља, сабаља, пушак |
<pb n="368" /> такође; а кад се навора дели, ја ћу гледати, како се другим којекаквим судопера |
, бирократе, па и аристократе, на класе дели и одликује, него и сами келнери су онде, наравно, |
ниде.</p> <quote> <l>— Белилом се месец дели, </l> <l>Катраном се поноћ маже, </l> <l>А Гркиња: |
te> <p>— А после тога долази онај други део:</p> <p>„Госпођице, смем ли молити?“</p> <p>„Господ |
господе школских ревизора, — како ком у део падне...{S} Отуда је било тога вечера сила разговор |
кандал!{S} Безобразлук!{S} Кад успишете депешом или президијално господину министру, а ви навед |
нам, да л’ ћу президијално, писмом, али депешом о томе да извјестим господина министра!{S} Депе |
оме да извјестим господина министра!{S} Депешу морам шифрирати; а кад ми те шифре дођу, волио б |
рото...{S} Да је чича-Тима уз своје оно дериште и новаца дао?</p> <p>— Сто дуката!...{S} Богме |
хну:</p> <p>— Ох, само да ми није онога дериштета!...{S} Ви, ваљда, и не знате, да ја имам и је |
а свећа.</p> <p>— И тако, за љубав оног дериштета, ви мене да обманене!... — говорила је љутито |
да, још једну грку, па да се вучем у ту дерну школу!{S} Е, јес’ чуо, деда-Спиро, баш ти завидим |
ти имам да му кажем, да од другог ни за десет година толико не би могао чути.{S} За ону васпита |
чуљком и оде у чаршију, да онде купи за десет пара алеве паприке и да натовари пуну торбу најно |
а ми да пристанемо: да ли је подела на десет класа боља и пробитачнија за учитеље, или је боље |
класама. — Дабогда, им се мозак у сто и десет класа расточио!...{S} Они мени да узму две класе! |
ма оде у чаршију; али се није по њој ни десет минута шетао, а у дивно руменило залазећег сунца |
S} Папраг се, по обичају, и ту поклонио десет-дванаест пута, а бакалин га је својим паметним оч |
<pb n="369" /> до да се говор водио око десет учитељских класа.{S} И учитељ првог и учитељ трећ |
едак, добри гости у кући, а годишње бар десет учитељских класа у џепу!</p> <p>Трећи разред га г |
ћег разреда хвалили су поделу учитеља у десет класа, којој је основа дубока мудрост.</p> <p>— М |
ки комплименат заборавио би старац свих десет учитељских класа, све бриге и сваки страх од неси |
p>Али уствари није тако било, јер после десетак дана чича-Тима је оздравео; могао је лепо ходит |
начелник, — голе кости, као да су прије десетину година из гроба ископане, те још ударају мртви |
и, одмах за њима дођу учитељи; а ако се деси у вароши и неки учитељ из села, па се случајно жел |
у је радо предусретала, нарочито ако се десило да чича-Тиме није код куће било, е, онда га је п |
it="subSection" /> <p>На једној станици десне обале дуго се задржала лађа: товарили су и растов |
ње чело — а с леве стране кир-Никола, с десне Гркиња.{S} Кад су поручали, домаћин се куцну са г |
те, а и врачара постаде мало озбиљнија; десни кажипут <pb n="362" /> је упрла на своје ниско и |
ој мекој постељи превртала се с лева на десно, устајала би, намештала би и наново преметала и ј |
есто славуја, зелене жабе прижељкују; а десном страном, <pb n="296" /> баш поред плотова, љубав |
езнућим погледом, стиште му руку својом десном руком, а левом га поглади по збрчканом лицу; пос |
а узвиљашеним обрвама пред огледало.{S} Десну руку је подбочила на кук и тако се с неким особит |
собом, од прилике као нека петачка, а у десну је узео неку дрвену маљицу, — ни буздован Краљеви |
Лепо!{S} Отмено!...{S} Али све бадава, дете је сувише младо, како ћу да га удам?...{S} Ал’, ет |
ду девојку.</p> <p>— Тако, Милка, тако, дете моје, учи се и слушај, што ти госпођа казује; ти с |
у, руци, али он је ни погледао није.{S} Дете је гледало за њим тужно, замишљено; видело је, сир |
господине, казаћу, да спреми прасе.{S} Дете је знало, да му је отац сваког Божића и поклада по |
но дете?</p> <p>— Знам — рече Гркиња, — дете је мало напуштено, али ће код нас доћи у ред; а, п |
, вишепути чујем, где плаче...</p> <p>— Дете је размажено, напуштено, па није научило на ред... |
није њу ни најмање узнемирио.</p> <p>— Дете је већ приспело за удају...{S} И ја сам још нашла |
{S} Како се може дете удавати?</p> <p>— Дете?...{S} Ама да видите, како умилно погледа у ове пр |
амрштио и сео на своје првашње место; а дете, кад је чуло последње речи свога оца, оно покри ли |
им пепељавим очима, па кад је видела да дете њеном измајсторисаном погледу отвореним очима смел |
о ова лепа туђинка!{S} Ето, нашла је за дете и младожењу: леп младић, научен младић, богослов м |
ије погледа и једним мигом му показа на дете, које је једнако спавало, али које се сваког трену |
о знаш — викаше чича-Тима љутито; а кад дете оде, он се задовољно осмехну.</p> <pb n="304" /> < |
апавим гласом викао је старац.{S} А кад дете изиђе напоље, он покупи парчад од огледала, па их |
касти, она је још дете.{S} Како се може дете удавати?</p> <p>— Дете?...{S} Ама да видите, како |
ако је леп овај јастучић!{S} Чије га је дете хекловало?...</p> <pb n="313" /> <p>— Даница начел |
родитеља извуче понеки дукат, а ако је дете чиновничко, н. пр. начелниково, њему је зато ласка |
ти, има л’ ту моје кривице?{S} Могло је дете и водену болест добити, па зар учитељ да изгуби дв |
добила је од неког болтаџије, што му је дете код кир-Николе учило школу и положило испит са пет |
сти, тако је!...{S} Само, касти, још је дете.{S} Али кад је баш тако суђено... е, па оно... — И |
шко ми је веровати.{S} Кo велим, још је дете.</p> <p>— Тако је суђено — говорио је учитељ Тима. |
нет, него да би имао времена и на своје дете гледати.</p> <p>— Купио сам, дакле, два јагњета, а |
и разред!...{S} Хе, хе, хе!..{S} А које дете још не познаје свога оца?{S} Е!{S} Е!...</p> <p>Ле |
бити.{S} У мом разреду ретко да је које дете и умрло, само је једно једино добило фрас, а друго |
на ме љуби, па, касти, чак се и за моје дете стара!...{S} Учи га, чешља га, храни га и васпитав |
знате, касти, мало се и наљутио на моје дете; па да се, касти, одљутим, свратио сам се на једну |
у, загрли и тако је силно цмокну, да се дете у соби пробудило.{S} После је сасвим кицошки узе п |
м и ручак пристављала... -— правдаше се дете.</p> <p>— Ручак!{S} Красан ми је то ручак!{S} Да н |
ко, чело пољуби...{S} На тај пољубац се дете није тргло, већ мирно продужаваше крепећи сан.</p> |
смела поверити виљушку у руку, и то ће дете својим врапчјим гласом да декламује неку убојну пе |
арче?</p> <p>— Господине, — замуцкиваше дете, — послала ме Грк... госпођа... госпођа...</p> <p> |
илка!</p> <p>— Чујем, оче! — одговараше дете из кујне.</p> <p>— Ја сам данас зват на ручак, а т |
знате, како је погледао у Милку!{S} Као дете што погледа у шећер.{S} Па вели: „Ох, да ми је хоћ |
га још из малена познавали, да се и као дете радо смејао тако, да често није могао ни лекцију п |
тапкала својим мршавим рукама, баш као дете које се радује Божићу.{S} Напротив, Милка је озбиљ |
па сам онда казала: „Љубице, моје драго дете, ти си већ одрасла, треба већ да се и удаш!“ Па са |
м обрашчићима, па ћу јој казати: „Драго дете моје, кад видим ваше <pb n="379" /> лепо лице, онд |
екира, о томе би вас најмање перковачко дете могло уверити.</p> <p>Растом је био осредњи, а у ш |
е и та наситила говора, изиђе неко мало дете, коме мати још и није смела поверити виљушку у рук |
ој цртици тога прописа гледало је јадно дете своју изгубљену мајку, па се часом насмешило, а ма |
Е, гле ти штенета! — и она гурну јадно дете настрану, зграби оне хартије, што су на асталу сто |
бијем, да ти уши извучем!</p> <p>Јадно дете дрхтало је од страха.</p> <p>— А што ова соба није |
гости, цркао бих од глади.</p> <p>Јадно дете покри лице рукама, а сузе му потекоше низ снежно л |
, ваљда, и не знате, да ја имам и једно дете?</p> <p>— Знам — рече Гркиња, — дете је мало напуш |
ец безобразан, као год какво распуштено дете, чисто нам броји пољупце!...{S} Хајд’мо, шећерна м |
учи код мене други разред...{S} Красно дете!</p> <p>— Има три — рече пандур, —- ако не буде го |
и то, што чича-Тима удаје онако грешно дете, све је то њен посао.</p> <p>— Зар оног намоловано |
м сокачету, ви не бисте рекли, да је то дете...</p> <p>Чича-Тима је оборио очи и ћути замишено. |
еје; а ако не зна, он га повали, сирото дете плаче, а учитељ се смеје.{S} Е, то му је тако у са |
до...</p> <p>Тако је то било.{S} Сирото дете, хтело не хтело, морало се још истога вечера прсте |
лико <pb n="333" /> грдио, да је сирото дете, застиђено, почело плакати.{S} После, опет, кад је |
су приличиле њеним годинама, али сирото дете у нужди и невољи брзо сазрева до човека: големе па |
а ниже себе на миндерлуку види, како му дете мирно спава.{S} Он се диже из кревета, и то је, мо |
адожењу.</p> <p>— Та, касти, она је још дете.{S} Како се може дете удавати?</p> <p>— Дете?...{S |
собу се вуци, опајдаро ниједна! </p> <p>Дете, тако од дванаест година, уђе у собу; коса му беше |
ије, и то од оних лепих кајсија!</p> <p>Дете се весело осмехну.{S} Беше му необична та доброћуд |
ронила се, касти, чак до кукова.</p> <p>Дете, које је сав тај разговор с напрегнутошћу слушало, |
ас спремила, оставићеш за сутра.</p> <p>Дете га својим паметним очима погледа сасвим жалостиво, |
воју кошницу, тако, дабогда, свако њино детенце да позна свога оца!..</p> <p>Сви гости прснуше |
но растати се са сто дуката и са својим дететом, па макар да је колико окорео. </p> <p>— Дај ми |
воту, што се саже над својим спавајућим дететом, те га нежно, родитељски, у оно бело, глатко, ч |
е док није нашао један маријаш, те даде детету, а после дохити са ормана једну јабуку, убриса ј |
<p>Учитељ Тима се весело осмехну, приђе детету, да га мало охрабри.</p> <p>— Добро, синко, добр |
енске нежности; она кад се према каквом детету показивала милостива, то је чинила само зато, да |
p> <p>А кад је видела на столу поређане детиње играчке, она разрогачи очи, а уста је разглавила |
и и себи мајку наћи?{S} А село?{S} Њено детиње уображење није могло ниједне пријатне слике пред |
друго, а оно да се нагледате оног лепог детињег лица.</p> <p>— Напротив, господине, ја сам био |
, то је чинила само зато, да од богатог детињег родитеља извуче понеки дукат, а ако је дете чин |
му ујутру рапортира, шта се све на томе детињем вашару говорило и радило.{S} Полицајац је, опет |
видела спремна и обучена; приђе му, по детињем обичају, руци, али он не допусти, да га у руку |
<p>— Ево ме, оче! — одговарао је звучан детињи гласић. — Сад ћу доћи!</p> <p>— У собу се вуци, |
е ли то прошлост, што је у стању била у детињим грудима толику тугу покренути?{S} Међу осталим |
ја у тим годинама не приличи оној мекој детињој облини, на којој би требало да трепери блажена |
ане хартијице беше читав свет из њезине детињске прошлости; у свакој цртици тога прописа гледал |
саме црте на лицу изгубе ону безбрижну детињу облину, а наместо њих скупе се прерано оне ситне |
IV разреда. — Деде ти, стари, опробани детонаставниче, деде ти кажи, да ли је боље учитељима с |
чича-Тими записао је: „Успех врло рђав, деца не знају пјеније, а учитељи, осим што су древне пи |
а-Тима доселио, све се набоље окренуло: деца му више нису ишла боса и издрпана, а и сам Никола |
да искажу, а, овамо опет, учитељи бију; деца плачу, а учитељи карају и грде....{S} Само у четвр |
азреда, —- баш га се ништ’ не бојим!{S} Деца ми знају све као воду!{S} Али ће и упамтити, вериц |
ај да ми колико до четвртка набавиш.{S} Деца су, брига је, треба се, богме, и спремити.</p> <pb |
чути, како се даскало грохотом смеје, а деца плачу...</p> <p>Кад је стигло вече, и гости се дав |
сто намештен, али само за њих троје, а деца ће, наравно, да не би разговору и добром расположе |
е поносито трсковим штапом, по улици, а деца и људи трче за њим, скидају капе и љубе га у руку; |
су стигли у школу, куда су се већ многа деца исповраћала, затекли су господина секретара у четв |
а онда желим од свег срца, да им женска деца буду лепа и бела као белило на лицу лепе домаћице, |
оручила...{S} То беху већином богаташка деца... а у очима добре, али сиромашне, деце, трептаху |
ури“...</l> </quote> <p>— Та већ и мала деца знају у Перковцу, ко су то двоје, на које она ниша |
-Тима.</p> <p>— Сад се, скоро, све сама деца и удају...{S} А и боље је тако, јер..{S} Та ви већ |
иња, ми ћемо пити све тазе пиво; а њена деца ће нам певати „<title>Во Јордање</title>“.</p> <p> |
Ох, господине, маните се!...{S} Данашња деца каква су, да те Бог сачува!{S} Боље да их човек не |
а после оде у другу собу, да види, шта деца чине.</p> <p>— Не знате, како ми је мило, о, госпо |
је тунике чак до више колена.{S} Жене и деца су се, истина, мало бекељили на њу, али нико, па н |
крило; залуд <pb n="384" /> је зваху и деца, и чича-Тима, и кир-Никола, да уђе унутра, она је |
— сад ћемо се огледати.{S} Знам, да вам деца ништа не знају, па сад нек’ вам помогне ваша обожа |
а је ћутао забринуто, знао је он, да му деца нису баш спремна, а и то је био уверен, да би му с |
рисаће се.{S} Има времена, само нек’ су деца жива!</p> <p>Затим понуди Папрагу столицу, а сам с |
деца... а у очима добре, али сиромашне, деце, трептаху сузе незадовољства.{S} Већ у тим младим |
оно, стао?...{S} Право, у кованлуку код деце...{S} Е, па, дабогда, као што она најмања пчелица |
већ, како; имаш, фала Богу, и сам своје деце!</p> <p>— Дао је Бог — рече бакалин.</p> <p>— Мени |
ђаке, а после писку и јаукање несрећне деце:</p> <p>— Нећу, господине!{S} Никад више нећу!...{ |
ви знате, колико сам се око те несрећне деце трудио, и мени јектичави Швабић да у протоколу сам |
>— Ја, видиш, иако сам изродила седморо деце, ја сам опет лепа и младолика, па још кад се обуче |
е...{S} Оно, касти, има шесторо-седморо деце, могла би се оставити моде, али је млада.</p> <p>Д |
аство или тако што...{S} И онда збогом, децо и школо!...{S} А секретарима ћу рећи: „Слуга сам п |
реде, које им неправда наноси!</p> <p>— Децо, — рече секретар, кашљуцајући, — ја сам вама потпу |
шта ми и треба у другом разреду?{S} Са децом сам поступао, не може лепше бити.{S} У мом разред |
здрављу застао, а видим да сте се и са децом добро потрудили..{S} Ово су дивни радови!{S} Како |
м мученицом гушити и давити, но с туђом децом свађати се и гутати ону школску прашину.</p> <p>К |
ане памуклије, које је он сам са својом децом шио, а по рафовима беше цифрасто понаслагано неко |
м у несвест пала...</p> <p>Кир-Никола с децом и чича-Тимом одоше отпочинути, и после по сата бе |
казао ми, да звоним, да вас зовем... и децу да повратим у школу!...</p> <p>И пре но што је мог |
е трудиш! </p> <p>И тако је ревизор сву децу за њихове радове редом похваљивао, и после је, јед |
"338" /> ноћи похарати, да своју гладну децу захрани, — донде у Ајглерову хотелу свира банда, м |
?{S} Ћути!...</p> <p>— Да им Бог поживи дечицу, и, дабогда, се ројила по кући, као пчеле у кова |
— говорила је; — о томе сам уверена.{S} Дечји радови су такође прекрасни, морају му очи стати, |
о воду!{S} Али ће и упамтити, верицу им дечју, кад су учили код Ђоке школу...</p> <p>— И моји, |
творена била?...{S} Није се то једанпут дешавало, да неки учитељ из околних села, желећи премеш |
се и изговарати покварено немачки: „Кис ди хонд!“<ref target="#SRP18760_N1" /> или, напослетку, |
ну сигурност, која би тек доцније могла диван израз чврстога карактера бити.</p> <p>—- Јесам ли |
пара по чаршији купују.</p> <p>— Ово је диван корал — рече, научењачки проматрајући ђердан. — Д |
шану, ал’ тако, како ће и Папраг чути: „Диван младић!{S} Научен младић!{S} Васпитан младић!...{ |
рекао би, да их има тројица, што с њиме диване.{S} На тај начин је и лепа Гркиња вишепута присл |
мирно застао, па би огледао своје лице, дивећи се сопственој лепоти...</p> <p>Као и сви остали |
да се лепом божјом природом бави, да се диви шареним ливадама и загаситом зеленилу прастарих лу |
Шпартанцем прогнао је у планину, да са дивљим мачкама вади очи!,..{S} Та де, смеј се, певај!.. |
м, а од белила и руменила замишљају оне дивне ружине боје; а што су им они заклопци испод трепа |
и са децом добро потрудили..{S} Ово су дивни радови!{S} Како је леп овај јастучић!{S} Чије га |
а изедеш од милости!{S} Не знаш, шта је дивније на њему, или је цвикер, ил’ је цилиндар, или бе |
, а кир-Никола шунке...{S} Кажу, да има дивних шунака.</p> <pb n="309" /> <p>— Маните се, Бога |
се по могућству да се весело насмеје. — Дивно вече, касти; да умем стихове правити, као ваш Ник |
ди</hi> је она поправљала.{S} О, ала је дивно моја мајка умела писати!{S} Ја сам видела штампан |
о да се расхлади, а и вече по себи беше дивно.{S} Он је у лицу, истина, од ракије и дневнога сп |
ину свакад се мећу црни накити, то тако дивно доликује, да се не да описати!{S} Исто тако, ако |
а мој виноград навратити...{S} Ал би то дивно сирће изишло!</p> <p>Трговац гледаше, пун саучешћ |
није по њој ни десет минута шетао, а у дивно руменило залазећег сунца није ни погледао...{S} Т |
ано чича-Тимино хркање.</p> <p>Ноћ беше дивотна! </p> <p>По плавом небеском простору лутао је п |
сам се са свога места, с чашом у руци, дигао, да вам у име уједињене перковачке омладине на ва |
нталоне, узео је поштапач у руке, па се дигао да иде:</p> <p>— Искапи то мало, брат-Радоване, п |
о је он у томе положају лежао; а кад се дигао, он се грохотом насмејао:</p> <p>— Лаже начелник! |
ите?...{S} Кад су њих двоје изговорили, диже се она протерана Новосаткиња; она набељена, отрцан |
нечем премишља, а после кратке почивке диже се са свога места и, весело ходајући по соби, прод |
а лице му је пуно важности, очију и не диже горе, само гледа у хартију...{S} А кад се учитељ Т |
ећ почеше разилазити.{S} И младожења се диже, па иако је помало климао ногама, то му није смета |
а.{S} Дуго је, тако, ћутала, а после се диже, узе из неког сандучета мали један завежљај, у ком |
муке:!...</p> <pb n="302" /> <p>Утом се диже нестрпљиво са столице, па поче бајаги спремати: ја |
иди, како му дете мирно спава.{S} Он се диже из кревета, и то је, можда, првипут у животу, што |
новосадски: егзабрукто. </p> <p>И он се диже са столице, накашља се мало, узе чашу, уздиже је у |
другим разилазити, онда је још једанпут диже Живко Пацић:</p> <p>— Господо! — викну, што га грл |
оста пуначким, образима. — Па де, кажи, дијете, каквим ли се послом до мене, сиромака удовца, з |
Хаха!{S} Хаха!... </l> <l>Киша пљушти.. дика бежи,</l> <l>А под стрејом псето режи...</l> </quo |
поред ватре, чучала је та стара жена, а дим је око ње са тако несносним смрадом куљао, да се си |
шно излепљен.{S} Из оџака је куљао густ дим; па како је време тихо било, падао је доле на земљу |
ледало, што је на дувару, баш поред Св. Димитрија, висило.{S} Ту се старац још више разгоропади |
удисала онај смрдљиви ваздух, што се са димом ширио.{S} Кад је дошла до вратница, она трже за ј |
ати!{S} Ви, ислужена бабицо са отрцаном дипломом!{S} Касти...{S} Ви!... — Хтеде увређени старац |
ођице, у целоме Перковцу морало до срца дирнути; а кад су још дошле и месојеђе, па кад се на Гр |
не бисмо могли живети и да ми само зато дишемо, што још на свету има ваздуха; а после је цифрам |
може ништа добро бити, и она, скоро не дишући, слушаше и даље бенетање свога занетог оца:</p> |
тар просвјете <pb n="390" /> и црквених дјела наложио ми је, ево, својим актом, да вас са вашег |
ује, нека ми пљуне на теме: нигде једне длаке неће на њему поквасити...</p> <p>Чича-Тима оде... |
а.</p> <p>— Биће! — додаде баба. — Мене длан никад не вара.{S} А после ћеш се жестити.{S} Ево, |
ла нисам.{S} Могу ти, ако је по вољи, у длан и у карте гледати, како је теби угодније.</p> <p>— |
дати, како је теби угодније.</p> <p>— У длан! — рече Гркиња.</p> <p>— Мети белегу! </p> <p>Грки |
} Ето, ова жилица, што ти се преко сред длана повлачи, само што не проговори, да ћеш још четрес |
њега трипута, па га стави Гркињи насред длана.{S} После је највећом пажњом проматрала испружену |
ојавом, повика весело: — Љубав!{S} Мене дланови никад не варају!{S} Неко високо свештено лице ц |
мало на свој палац и стаде по Гркињину длану трљати, док се на белој кожи не указа једна модра |
о.{S} Он је у лицу, истина, од ракије и дневнога спавања био мало надувен и туробан; али кад је |
богу?{S} Та то је, као што ми наказива, до зоре трајало!</p> <p>— Да шта ви мислите?...{S} Кад |
а, па је ту било чорбе, капаме, печења, до миле воље; навукао је вина, да је сва авлија заудара |
кој тарани: није било у чинији зрнцета, до кога она не би својом загорелином допрла; а сад наро |
оста замашна будала и да је, као такав, до ушију заљубљен у своју набељену Гркињу.{S} То препре |
споредну собицу, у којој ништа не беше, до један неофарбан сто и две дрвене столице; а остала м |
начелник, — ја ти о томе ништа не знам, до, ево, данас у ови час.{S} Сад видим да су моје Ере н |
ба и кад?</p> <p>— Требало би ми, тако, до стотину, а нешто имам и сам; па, касти, ако узмогнеш |
могао чути ни разумети, <pb n="369" /> до да се говор водио око десет учитељских класа.{S} И у |
рото дете у нужди и невољи брзо сазрева до човека: големе патње, необичне муке, гажење и тирани |
, онда изиђе нека стара уседелица, која до своје четрдесет пете године није могла себи повољног |
што се са димом ширио.{S} Кад је дошла до вратница, она трже за једно парче конопчета, а незгр |
а жива жеравица, љута; он, опет, флегма до крајности...{S} Али у једноме су се опет слагали: ка |
ђи сва врата, од писара и писаровице па до министра и министровице, у свако доба отворена била? |
м, да има нов капут и да се толико пута до земље поклони, колико коракне; моја мати није то уме |
зелене утрине, што се од самог Перковца до у Миличево пружају; али госпођа Гркиња није за онда |
им паметним очима, смешећи се, од главе до пете мерио. — Е, па срећно, срећно побратиме! — рече |
а, и притврдио: баш лепо ти тај зна све до корица, па као вода напамет.</p> <p>— Да, да! — кашљ |
љ-Тими, да у девет сати непремјено дође до мене ради неког саопштења“.</p> <p>— Какво ли је то |
ејао...</p> <p>Кад је прота дошао ближе до Гркиње, он стаде, па, пун блаженства, посматраше зам |
, знала, никако да искаже, због чега је до њега дошла.</p> <p>– Дошла сам, знате, што ’но реч.. |
узе под руку, пропрати је преко авлије до малих вратница; а ту су опет застали, шапутали су не |
ије Маринкове ракије, макар само по оке до подне; верујте ми, да не би ни на сам Божић огладнео |
ћ у Свилајинцу и да ће сутра, а најдаље до прекосутра, доћи и у сам Перковац.</p> <p>— Што се м |
ачелник га још једанпут премери од пете до главе, па се испречи на њега:</p> <p>— Господин-Тимо |
е беше зиме, а које што се надала да ће до зиме и <pb n="363" /> две бунде од новодобивеног љуб |
д више нећу!...{S} Богами, ћу од корице до корице све да научим, сутра ћу да научим!</p> <p>— Л |
страсти утишане.{S} Живели, господо, и до виђења!</p> </quote> <p>Газда Миладин није могао, а |
ше дубоке воде; заронила се, касти, чак до кукова.</p> <p>Дете, које је сав тај разговор с напр |
подигла је предњи скут своје тунике чак до више колена.{S} Жене и деца су се, истина, мало беке |
а де, кажи, дијете, каквим ли се послом до мене, сиромака удовца, закани?</p> <p>Стара госпођа |
клона седоше оба, и старац и зет, један до другога.{S} Међутим је каваница све више пунија бива |
о своје плаве панталоне, посади се и он до ње: — Српске ми вјере, рећ’ ти морам, е ми је баш др |
ва срца човек, онако Бога ради, одвезао до Перковца... то вам нико не би умео казати...{S} Кад |
грдна несрећа догодила и једва је дошао до речи:</p> <p>— Један господин... из Београда!...{S} |
стен — рече брзо Гркиња, којој је много до тога стало, да јој се како планови не покваре.</p> < |
Радоване|...{S} А како си се ти наканио до мене, ха?</p> <p>— Та, ето, послао ме господин начел |
о обичају, једно пет-шест пута поклонио до земљице црне, поче и сам ударати противу класа. — Он |
за ракију — рече, а кад је пандур тако до половину литре испразнио, учитељ се насмеја: ·</p> < |
ако узмогнеш, а ти гледај да ми колико до четвртка набавиш.{S} Деца су, брига је, треба се, бо |
е и Папраг у чаршију.{S} Отишао је мало до деда-Спире, узео је четку, очеткао своју атилу, умио |
ије госпођице, у целоме Перковцу морало до срца дирнути; а кад су још дошле и месојеђе, па кад |
зрогачи очи, а уста је разглавила скоро до ушију и, подбочивши обе руке на суве кукове, стаде н |
ву руку у белим рукавицама узвиси скоро до прсију, па кроз оборене трепавице погледа још једанп |
амо је чича-Тима гледао да уграби место до лепе домаћице; а то му није тешко било, јер кад је н |
икако могуће, на највеселији начин бар до ујутру продужи, те су због тога позвали Цигане у дво |
, јер ја не бих волео да таке речи дођу до њених ушију...{S} Дакле, од оте кајсије би ви волели |
ота се намргодио, па само што рече куму до себе:</p> <p>— Ето несрећника, и опет се опио!...{S} |
ваде, но саставит’ дваест ријечи једну до друге.</p> <p>— Треба јавити, и то што скорије — наг |
-Тима је одмах на крају миндерлука, баш до њене столице, заузео место; а с тога места ни опомен |
амо чудила, што осим проте, који је баш до кума седео, нико не хте од свију тих посластица ама |
је мало сести, <pb n="340" /> и то баш до њега; то је захтевала од њега учтивост...{S} Чим га |
оните на мене, ја ћу гледати да вам још до подне све набавим.</p> <p>— Молим вас, господине, и |
погледа у ове практиканте, што од неког доба крстаре по нашем сокачету, ви не бисте рекли, да ј |
не тешке црвене свиле, од које у новије доба по Србији „изображенији“ свештеници праве себи пој |
и своји смо нешто, те, ето, од јутрошње доба једва сам покупила све што ми треба: има ти ту, го |
ашљиво...{S} Ко би се томе надао, у ово доба ноћи?{S} Така част|...{S} А ја, сирота, нисам ни с |
S} Све ми се чини, касти, да лане у ово доба не беше ове припеке.{S} Шта ти велиш, побратиме?</ |
па до министра и министровице, у свако доба отворена била?...{S} Није се то једанпут дешавало, |
их и крупних борица, а уз то је у свако доба добро расположен.{S} Кажу они, који су га још из м |
/> лагарија, којима је Перковац у свако доба изобиловао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
ткуда Гркињи виново лишће, иако га у то доба свака кућа у Перковцу на товаре имати може; чули с |
итељски колегијум, за који је, наравно, добар стојао да неће изостати, као што се ни преварио н |
црна душанка и црне панталоне.</p> <p>— Добар дан желим, господине Тимо! — рече Гркиња, рукујућ |
хладим.</p> <p>Чича-Тимин побратим беше добар човек; истина, ћифта, али ни упола себичан као да |
ко их од људи нема...{S} Иначе, беше он добар човек, ретко да је кога увредио; а где је могао у |
џику, али се опет трже; а, после, и као добар богословац, није се могао отрести од силно нагоми |
толико — ка од беде — забележи: „Успех добар...“ Та ако је ико у целој Србији од учитеља заслу |
адовољавајући“ ; трећем разреду: „Успех добар“, а кир-Николи и чича-Тими записао је: „Успех врл |
/title>“ али се уједанпут трже, лице му доби израз зле воље, и он устаде са свога места и поче |
Чича-Тима је дубоко уздахнуо, и лице му доби израз негодовања и незадовољства.{S} Гркиња је то |
едети; али прота, као да се повампирио, добиваше све јаснији и опредељенији облик.{S} Час га је |
човек ваше снаге и спољашности тек онда добија у своме изгледу, кад је мало више неглиже обучен |
а, и напредовала.{S} Сваке друге године добијала је по једну класу унапређења, а осим тога је к |
.. —- Ви свакипут, некако, прва извешћа добијате...</p> <p>Стара госпођа, учитељица четвртог же |
итељујем, не!{S} Хоћу да се запопим, да добијем ваљану парохију, а ту је нуждан новац!{S} Треба |
, да што више у готову новцу уз девојку добијем, а, после, вели, кретно и некретно његово имање |
ича-Тима учитељ; а ону хаљину од пикета добила је од неког болтаџије, што му је дете код кир-Ни |
а осим тога је код чиновника и богаташа добила лепо име...{S} А о мишљењу сиротиње и онако нико |
лицу је и по себи била бела, али да би добила и ону здраву румену боју, узела је још код куће |
чича-Тима зачуђено. — Да, касти, нисте добили ваше наслеђе?</p> <p>— Ха, ха! — смејаше се Грки |
а ми је знати, кад ће доћи!{S} Јесте ли добили каква извешћа, стара госпођо?... — рече учитељ ч |
па је добро и изгледала: њено пуно лице добило је ону веселу румен, а проседе витице је вешто с |
које дете и умрло, само је једно једино добило фрас, а друго једно је оћелавело.{S} Па, касти, |
вече протекло, <pb n="324" /> а он није добио прилике да своју обожавану Гркињу загрли.{S} Два- |
орука, па макар још за дваест година не добио класе...</p> <p>Кад су стигли у школу, куда су се |
ђије поклони. — Још сутра навече ћеш је добити.{S} Али мораш ми још казати, каква је љутина у к |
ивице?{S} Могло је дете и водену болест добити, па зар учитељ да изгуби две класе?</p> <p>— Баш |
пио сам, дакле, два јагњета, а једно ћу добити од газда-Милчића на поклон.{S} Знате, има сина к |
тођаконом трчати кошију; ко пре стигне, добиће литру сапуна, да опере зубе...</p> <milestone un |
тара госпођо, осим похвалителног листа, добићете и једну класу...</p> <p>Сутрадан, кад су се пр |
а.</p> <p>— Добро, добро, на дан свадбе добићеш сто дуката.{S} Један је чича-Тима у Перковцу!{S |
ни ћеш спремити једну литру комовице, — добра ће бити уз кајсије!</p> <p>Кад је све било спремљ |
у ширину је много боље напредовао: два добра човека тешко да би га могла обухватити.{S} Родом |
ко тако олако прошао.{S} То су још била добра, стара, времена!</p> <p>— Дакле у недељу?{S} Лепо |
еху већином богаташка деца... а у очима добре, али сиромашне, деце, трептаху сузе незадовољства |
налазити онако с братијом, знате, поред добре чаше...{S} Е, јесам ли погодио?</p> <p>— Да, да, |
Милка још је млада, али то има и своје добре стране: моћи ћете од ње као у воску направити што |
што мили.{S} Наједем ти се, пусто, неке добре јаловице, а залијем црним крајинскијем, па, вјера |
ли!...</p> <p>Чича-Тима се смејао, беше добре воље; нарочито га је задовољавало присуство лепе |
бојима види и чује, здравље и напредак, добри гости у кући, а годишње бар десет учитељских клас |
испустила с донесеном црном кавом.{S} А добри гости, да би све те учињене гиксове забашурили, к |
баш ни окусити.</p> <p>Кад су се гости, добро угрејани, ухватили у <pb n="380" /> коло, и она н |
га мало охрабри.</p> <p>— Добро, синко, добро!{S} А која госпођа те је послала?</p> <p>— Послал |
ћност зависиће од тога.</p> <p>— Добро, добро, на дан свадбе добићеш сто дуката.{S} Један је чи |
и, да га у руку пољуби.</p> <p>— Добро, добро, Милка, — рече, против свог обичаја, скоро благим |
— Ха, ха, ха! — смејао се кир-Никола. — Добро, кад сте дошли! — А после се окрете осталим гости |
— Добро јутро, учитељ-Тимо!...</p> <p>— Добро ти Бог дао, Радоване|...{S} А како си се ти накан |
на будућност зависиће од тога.</p> <p>— Добро, добро, на дан свадбе добићеш сто дуката.{S} Једа |
допусти, да га у руку пољуби.</p> <p>— Добро, добро, Милка, — рече, против свог обичаја, скоро |
ђе детету, да га мало охрабри.</p> <p>— Добро, синко, добро!{S} А која госпођа те је послала?</ |
су, а под оружјем, уђе у собу.</p> <p>— Добро јутро, учитељ-Тимо!...</p> <p>— Добро ти Бог дао, |
и око врата неку стару мараму.</p> <p>— Добро, кад си спремна, а ти сад узми ону котарицу, што |
ја је унеколико напред умакла:</p> <p>— Добро јутро желимо! — рече, осмејкујући се пакосно. — В |
она истрча пред учитеља Тиму:</p> <p>— Добро дошли!...{S} О, господине, откад вас чекамо, већ |
од опанака велико-мученика Прокопија, а добро би било да имаш макар и једно зрнце од оне наворе |
крупних борица, а уз то је у свако доба добро расположен.{S} Кажу они, који су га још из малена |
ве, и даде га баби.{S} Баба га прегледа добро са свију страна, дуну у њега трипута, па га стави |
е видело, да је стара госпођа тога дана добро расположена била, па је добро и изгледала: њено п |
ма ни вина, ни шунке!...</p> <p>— Е, па добро, госпођо, а ви се ослоните на мене, ја ћу гледати |
арској улици?...{S} Он је и тога вечера добро потегао тако, да и он умало што није уштинуо свој |
ј отац у пићу сам говори, не може ништа добро бити, и она, скоро не дишући, слушаше и даље бене |
тога дана добро расположена била, па је добро и изгледала: њено пуно лице добило је ону веселу |
ти си мало ушао и у године, за тебе је добро, како се може; ја, ја сам још млада...</p> <p>У т |
у колибу потрести, а то ли зграду једне добро устројене државе.</p> <p>— Ништа ми не остаје, не |
ће пре на конак, па и чича-Тима најпре добро загледа по џепови, да му се како није срма изгуби |
сти чаше празнили; а кир-Никола, кад се добро најео и напио, и не сећајући се своје месечне пла |
е класе, а мој дебели Шпартанац, кад се добро наједе, неће се више ни сећати двомесечне плате.. |
— Лаку ноћ, моје суво злато!{S} Неће ни добро сванути сутра, а ја ћу се већ доселити, па онда н |
мрким погледом.</p> <p>— Ово неће бити добро|... — мислио је чича Тима, а начелник га још једа |
истарства?...{S} Радоване, то неће бити добро, пролетос ми узеше две класе, а сад?...— Сиромах |
еси госпођи Гркињи, па јој кажи — памти добро! — „Поздравио учитељ Тима, љуби руку и узима себи |
амо министарство још истог дана о њеном добро смишљеном реферату извештено бити, оде кући.</p> |
љу застао, а видим да сте се и са децом добро потрудили..{S} Ово су дивни радови!{S} Како је ле |
.{S} Херајн!... — рече Тима.{S} Није он добро ни изговорио, а некакав крупан човек, у дебелим с |
што мало винограда, а ове је године баш добро родио.{S} А, после, имаш и своју поштену службицу |
А камо наже, госпођо?{S} Не каза ми ни „Добро ти јутро, враже, ја чоече!“ и већ ужди ка и метиљ |
ошљите бар једно по акова, само од оног доброг, што га ви и мој Никола пијете — и лепа Гркиња г |
лико се сећам, и мој покојни деда поред доброг вина заборавио би на све слаткише на овоме свету |
му синуше грозничавом ватром, и он се у доброј вољи куцну са старом госпођом:</p> <p>— У ваше з |
деца ће, наравно, да не би разговору и добром расположењу сметала, ручати у другој собици.</p> |
мађија и чини.</p> <p>— Па којим си ми добром дошла, госпођо? — питаше баба промуклим гласом, |
Драго ми је, гросмутерко, што сам вас у добром здрављу застао, а видим да сте се и са децом доб |
гаја љета“, које само учитељи, кад су у добром расположењу, умеју онако свечано отпевати...{S} |
весело осмехну.{S} Беше му необична та доброћудност очева, а после се, сирота, радовала, да и |
од ње као у воску направити што хоћете, добру или злу домаћицу, жену или госпођу, већ како ви х |
о, а који је, међутим, на друго што, на добру парохију и на женидбени мираз, мислио, тек се онд |
оживи нашу добру... <pb n="382" /> није добру, него лепу Гркињу... хоћу рећи, Јоханиду... и њен |
и, четврти разред. — Да Бог поживи нашу добру... <pb n="382" /> није добру, него лепу Гркињу... |
— продужаваше безобразна жена, — да га доведем, да се најпре упознате, па после, наравно, да с |
.{S} Наскоро затим дође са својом скоро доведеном младом неки Гаја берберин.{S} Њих двоје беху |
" /> Мени требају новци, хе!{S} Нећу ја довека да учитељујем, не!{S} Хоћу да се запопим, да доб |
младожење, кога је Гркиња у тој намери довела, да је усрећи. — А гле Милчице! — рече, изненађе |
ње?...</p> <p>Трговац уздахну.</p> <p>— Довели су најстаријега калуђера из Свете Горе, па ће да |
е, којима ће „плод чрева својего“ у ред довести; па кад је то све употребљено било, а без икакв |
господин је видео њу, и тим је свршено: довече прстен!...</p> <p>— Та оно, касти, не би требало |
сви гледају, да нам завиде!</p> <p>— А довече, кад се ваш даскало од вина умори?...{S} Имао би |
— смејала се Гркиња, — него сам наумила довече да правим вечеру, на којој ће бити и учитељ из Б |
а.</p> <p>— Па на тај начин може још то довече бити и прстен — рече брзо Гркиња, којој је много |
пошто није био у намери да таста и зета доводи у сукоб, то се само осмехнуо. — Изгубио сам литр |
могла знати, хоће ли бити у стању да их довољно поштује.{S} Хоће ли им се смети у тузи својој и |
ањ, да га окреће, а уза сваки почет или довршен посао попио би понеку чашу ракије, убрисао би з |
> <p>— Онда, наравно, да ћу остати... — доврши препредени богословац, рукова се још једанпут и |
ашког краја, принуђена невољом и глађу, договара, шта ће и кога ће те <pb n="338" /> ноћи похар |
згледао је као да се нека грдна несрећа догодила и једва је дошао до речи:</p> <p>— Један госпо |
одрем и, ако не за ову годину, а оно за догодине, да им осигурам премештај; тек, свакако, ако ј |
.{S} Таки случај се у Перковцу још није догодио...{S} Најпре треба свирац да се умори, дувајући |
увши мало навише своје наврањене обрве, додавала би хвалисаво: — Да сам родом Јелинка, то се, у |
а?... — Па онда, враголасто смешећи се, додаде: — Пало ми је на ум да једем кајсија!{S} Ха, ха, |
гладивши учитељицу по округлој брадици, додаде, враголасто смешећи се: — Бар да јој на грудима |
ече полугласно Гркиња.</p> <p>— Биће! — додаде баба. — Мене длан никад не вара.{S} А после ћеш |
очекао!,..{S} Па здравља ти, учитељу, — додаде гласно, — шта мислиш с толиком срмом чинити?.... |
овати!</p> <p>— Три лепа, млада, мужа — додаде врачара, — а после ћеш остати богата удовица...< |
што његова обожавана Гркиња задржала — додаде, смејући се, учитељ. — Али будите уверени да ће |
ево још једног човека од ранга; а после додаде, иако је о противноме био уверен: — Ево, у литру |
Маџари најцивилизанији народ! — А после додаде, скоро заједљиво, окренувши се Папрагу: — Ви сте |
ећу данас ручати, ја не могу! — А после додаде уздрхталим гласом: — Оче, ја сам слаба!</p> <p>Ч |
Јоханида с њиме да путује?... — А после додаде за себе: „Она му је, сиромаху, и пореметила моза |
је у Пешти васпитан!...“ А после гласно додаде:</p> <p>— Господин Папраг, сутра имамо у Перковц |
пенку комотније сместити, -— побратиме, додајде ми једну грку!{S} Е, касти, баш ме угуши ова да |
озбиљно шије, кроји, па опет прекраја, додаје чипке и шепутлице, и у свему томе је лепа Гркиња |
после те средње врсте још безобразније додала:</p> <quote> <l>„Кроз сред мене да пројури!“...< |
све сам концептира; а за четврти разред додаћу само то, да се једанпут пијан у механи изразио д |
читељи се још нису ни обредили, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је мало углађенији но обично, |
рака од Спирине каване одмакао, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је доста чисто обучен и очешља |
а и нафракана.{S} Кад се сасвим смркло, дође и чича-Тима.</p> <p>—— Ха, ха, ха! — смејао се кир |
м гледала понеку од мојих познаница.{S} Дође млад, отмен, господичић, завитла несташно штапићем |
о реду и по старешинству.{S} После њега дође мајстор Глиша ковач.{S} Он је био у немачком капут |
олесници одобравали.</p> <p>Једног дана дође економ, донесе чича-Тимине хаљине, па му рече, да |
Старац је слушао, пресвукао се; али кад дође да преда шлафрок, то му би криво, те се испречи на |
, можда, не би угледали, да случајно не дође за практиканта у суд перковачки неки правник из Бе |
p>Четвртак је освануо, а у само свануће дође и Папраг у чаршију.{S} Отишао је мало до деда-Спир |
Али није дуго седео сам, наскоро за њим дође и учитељ четвртог разреда, онај што се на Гркињино |
оста огроман кринолин.{S} Наскоро затим дође са својом скоро доведеном младом неки Гаја бербери |
учитељ-Тими, да у девет сати непремјено дође до мене ради неког саопштења“.</p> <p>— Какво ли ј |
ћу мојих колега и колегиница?...{S} Кад дођем пред госпођу Швабићку, а ја ћу се тек онако мало |
а ме је госпођа Гркиња и поздравила, да дођете на вечеру.... — Није на вечеру, него на ручак... |
равља.{S} Па, касти, она се, откако амо дођосмо, лепо и поучила; сад већ и не уме да гледа онак |
филозоф, н. пр., Сократес...{S} Тако ми дођосте у један мах промењени!</p> <p>— Бриге, бриге, г |
општен, а рука му је дрхтала; образи му дођоше бледи као у мртваца, са чела му је цурио крупан |
прилика!</p> <p>И црте на лицу Гркињину дођоше забринуте, а и врачара постаде мало озбиљнија; д |
ији.{S} Чим оду мајстори, одмах за њима дођу учитељи; а ако се деси у вароши и неки учитељ из с |
пешу морам шифрирати; а кад ми те шифре дођу, волио бих бројат’, како ми зубе ваде, но саставит |
стане, јер ја не бих волео да таке речи дођу до њених ушију...{S} Дакле, од оте кајсије би ви в |
паметно учиниле да код госпође у школу дођу; имале би шта чути!</p> <p>Гркиња се задовољно сме |
ера држати.{S} Душа ваља, Перковчани су доживели много којешта: медведа већ виђају скоро сваки |
{S} Само гледај да о томе Гркиња што не дозна! — Чича-Тима испи већ и пету, па и шесту чашу рак |
ма и на тај начин његове најдубље тајне дознавала.</p> <p>Тако је то и данас било; само што дан |
плајвазом поткријепит’.. .{S} Уосталом, дознаде ли још каквијех новости у нашем Перковцу?{S} Ел |
</p> <p>То је, наравно, и стара госпођа дознала, али сад је то није више нимало вређало ни једи |
ену хаљину, и то је од бабе већ унапред дознала; и у свему осталом се по саветима старе врачаре |
знам напред!...{S} А, после, кад од ње дознам за расположење г. начелника и његове госпође, гл |
, опет, чича-Тима за чика-Пајину походу дознао, онда би она то исто и о чика-Паји опетовала, и |
ки агенти: од ње је само начелник могао дознати, како се који чиновник или грађанин са својом ж |
утра навече, кад донесеш бунду, све ћеш дознати... све, слатка моја госпођо!{S} Гледаћу ти у он |
р... ха?...{S} Ил’ је отишао, да спава, док се ви са обожаваном богињом унтерхалтујете, ха?...{ |
S} Молићу, шаљите тамо војску, жандаре, док се није сав Перковац побунио!...“ — И још много дру |
палац и стаде по Гркињину длану трљати, док се на белој кожи не указа једна модра пругица. — Не |
нека се упрегну, а ја ћу остраг гурати, док се не расхлади...{S} Ха, ха, ха!...{S} Ал’ сам ја с |
ко у господина тужио?...{S} Оно, касти, док је човек у животу, има и непријатеља, завидљиваца.. |
аговором препредене Гркиње. — На ручак, док ти нисам ишчупао те твоје чупаве курјуке!</p> <p>— |
лука на кревет, с кревета на миндерлук, док напослетку не разби огледало, што је на дувару, баш |
8760_C11"> <head>XI.</head> <p>Међутим, док је стара госпођа, по своме, доста вешто смишљеном, |
го многи здрави; чаша је ишла за чашом, док му се по бледоме лицу није прострло оно загасито ру |
ту су опет застали, шапутали су нешто, док она сасвим гласно не рече:</p> <p>— Е, па нек’ поцр |
реба много ни оклевати.{S} Што ’но реч, док је чорба на асталу, треба је кусати.</p> <p>— Оно, |
к’ се не заноси — грмео је чича-Тима, — док је није ђаво однео!</p> <pb n="357" /> <p>Утом се о |
жена није са својим мужем сигурна, све док је она у овој вароши.</p> <p>Господин Швабић се на |
е и исплакане, она се трже и ућута, све док Милка није изишла напоље; после је тек продужила св |
и из џепа кесу, претураше по њојзи, све док није нашао један маријаш, те даде детету, а после д |
ој бризи, — не би се могао смирити, све док се поштено не накреше; онда заборави на све терете |
а сукна, па се њиме трљала по лицу, све док није природна румен дошла.</p> <p>Кад је стара госп |
ођо!{S} Сад! — говорила је баба, — само док изручим овај пепео из тигања.{S} Е, шта знам!{S} Љу |
иња научила сасвим нову:</p> <quote> <l>Док по небу месец лети, </l> <l>У душеку жаба крешти.</ |
баш је, касти, ни у Срему нема!</p> <p>Док је он тако трабуњао, лепа се Гркиња прибрала мало и |
се оставити моде, али је млада.</p> <p>Док је чича-Тима тако тужне мисли премишљао, неко се на |
узалуд се трудула, да чича-Тими учитељу докаже, да женскоме чељадету никако не доликује дугачак |
te> <p>— Ја хоћу да вам још овог вечера докажем, да су Југ-Богдан и његових девет Југовића били |
повикаше на њега, сви се трудише да му докажу, да је он — луд, да ништа не зна, шта у пићу гов |
а свету има ваздуха; а после је цифрама доказао, да ће после пет стотина милиона година нестати |
могу историјским <pb n="343" /> фактима доказати; а ту ми је сведок и силан Влах Алија.{S} Та з |
далеко отишао, да је и то хтео фактима доказати: да човек који не свира ма у који инструменат |
и чича-Тима. — Та, ваљда, ми не мислите доказати, да би лепа Гркиња лепша била, кад би јој, нам |
је грозно, то је ужасно!{S} Он је хтео доказати, а то се може као наставак Живкове беседе смат |
чинили; други, нарочито старе удовице, доказивале су, да је кир-Никола и наученији, бољи и у с |
кама, једнако је говорио и доказивао, у доказивању је тако далеко отишао, да је и то хтео факти |
мудрост.</p> <p>— Молим вас, господо, — доказивао је учитељ III разреда, — то ћете ми тек допус |
кихаће робијом!</p> <pb n="349" /> <p>— Доказивао је, да је Југ-Богдан с девет Југовића свирао |
ник, професор некаквог завода.{S} Он је доказивао, да ми без ваздуха не бисмо могли живети и да |
ако млатио рукама, једнако је говорио и доказивао, у доказивању је тако далеко отишао, да је и |
, која је будали свакад на расположењу, доказивати, да први људи нису јели гвозденом виљушком п |
тинаре, да га приме за бирова, а они му доказују, да је за све то остарео, него да ће га постав |
тај од силног млатања и викања уморио, доказујући по читав сат оно, што је и моја стрина знала |
да, а после све хладовином поред плота, докле се и он у густоме корову није изгубио.</p> </div> |
цом своје паучине све донде срце стеже, докле у болу не препукне.{S} Милка је, таким мислима за |
кости, да ће се за њу све донде борити, докле у борби не победи, или не малакше, као што је то |
ло бити|... — Тако је Папраг комбиново, докле су гости чаше празнили; а кир-Никола, кад се добр |
Али какву они имају цел са беседама?{S} Докле се сиротиња из ајмашког краја, принуђена невољом |
еседу?</p> <p>— Шта, зар још има?{S} Та докле ћеш, учитељице, побогу?{S} Та то је, као што ми н |
— Јесте ли ви баш сигурни?</p> <p>— Све доклегод у деда-Спире траје горке ракије, ја сам сигура |
мејао: — Е, изгубио сам!{S} Деда-Спиро, докотурај-де једну литру старе жабарке и испеци четири |
лав шлафрок, а на ноге чисте чарапе.{S} Доктор га је хтео и испитивати, како би познао стање и |
м својим очима, без и најмање свести, у доктора...{S} Остали болесници, који су у истој соби бо |
е пунија бивала.{S} Чиновници и трговци долажаху, шапутаху полако и разговараху гласно, како је |
им, услугама, осећам се обвезана вас на долазак мога мужа внимателном учинити; он ће на сваки н |
своје радионице; само трговци и господа долазе, кад се већ лепо раздани; онде заседну, претресу |
адрт...“</l> </quote> <p>— А после тога долази онај други део:</p> <p>„Госпођице, смем ли молит |
у петрахиљ смеће; а после јој све ближе долази и већ ево га, где цео целцит пред њеним креветом |
е и не <pb n="373" /> клања, а овако ми долази баш као да сам га негде у комендији гледао.</p> |
ком после службе божје на чашу комовице долазили, заситили би се чезнућим погледима лепе Гркиње |
, па да сам у Новом Саду!{S} И синоћ је долазио, ви бесте у винограду; па да знате, како је пог |
ја сам сигуран да ће и чича-Тима овамо долазити.</p> <p>Затим се учитељ окрете деда-Спири: — Д |
м; па како је време тихо било, падао је доле на земљу и повлачаше се, као нека провидљива плава |
та и поче тешким корацима ходати горе и доле по соби...</p> </div> <pb n="330" /> <div type="ch |
е њој...{S} А она чапља!{S} Оборила очи доле, а поцрвенела као обарен рак; он се примиче њој, а |
као неко невинашце, застиде, обори очи доле, па га тек онако, полуотвореним очима, испод трепа |
е!...</p> <p>И он је, као насилу, вукао доле у густу хладовину гранатога дуда.{S} Кад су после |
ади повлачила; руке је спустила понизно доле низ црну хаљину, па и стасом као да је клонула.</p |
ислећи, гледали у сиву даљину, други су доле у лађи јели бифтека, а залевали га прилежно вином; |
И она бризну у плач, а сузе се слеваху доле на испрљану хартијицу.{S} Кад се мало утишала, а о |
ику крмачу на моме пропису?...{S} Одмах доле с њоме!{S} Ви сте, господине, писани за испит|...< |
гостионице!</p> <p>Њих пет-шест келнера долетеше, ухватише чича-Тиму и стадоше га гурати на вра |
то јасно црвенило према њену белом лицу доликовало!</p> <p>Оба побратима га погледаше зачуђено; |
докаже, да женскоме чељадету никако не доликује дугачак нос.{S} Она је то, можда, и зато чинил |
акад се мећу црни накити, то тако дивно доликује, да се не да описати!{S} Исто тако, ако купиш |
бозаџија из турског и немачког царства домарширати, и не би им се гласа чуло.{S} А кад је већ |
„фердеку“ шетали, премишљајући о својим домаћим и шпекулативним <pb n="391" /> пословима; неки |
ла, с десне Гркиња.{S} Кад су поручали, домаћин се куцну са гостом, исказа му здравицу, а после |
е чело, она се извињаваше тиме, да, као домаћица, мора сваки час устајати и зато мора за доњим |
ича-Тима гледао да уграби место до лепе домаћице; а то му није тешко било, јер кад је неки од у |
уду лепа и бела као белило на лицу лепе домаћице, а мушка црномањаста као гарило на њеним обрва |
иле допуштају, да наздравим нашој лепој домаћици, вредној госпођи Јоханиди.</p> <p>Сви се гости |
парче винограда, који је сам са својом домаћицом одгртао и загртао; али као главни производ, к |
ску направити што хоћете, добру или злу домаћицу, жену или госпођу, већ како ви хтеднете.{S} Па |
кренуше се у виноград; а међутим је на дому лепа Гркиња спремала све оно, што јој за вечеру тр |
харати, да своју гладну децу захрани, — донде у Ајглерову хотелу свира банда, младићи у финим ч |
ласкају, једним ударцем упропастити, — донде је у Перковцу текло весеље.</p> <p>Учитељ Тима је |
а вас више никад погледати нећу!..{S} А донде да се нисте усудили приближити се мени и називати |
то ти танком пређицом своје паучине све донде срце стеже, докле у болу не препукне.{S} Милка је |
вности и једнакости, да ће се за њу све донде борити, докле у борби не победи, или не малакше, |
побратиме, — рече бакалин, — и ја ћу ти донде све што ваља спремити, само ти напиши мало рецепи |
кој кастроли је спанаћ; а кад је учитељ донео шунку и вино, онда се није имало ништа чекати.{S} |
равали.</p> <p>Једног дана дође економ, донесе чича-Тимине хаљине, па му рече, да може ићи, али |
иромах чича-Тима!...</p> <p>Једног дана донесе му писмоноша писмо, али га он није умео прочитат |
ећеш од жеђи скапати?</p> <p>Деда-Спира донесе на служавнику три-четири ракијске чашице и једну |
ал’, сирота, није служавник испустила с донесеном црном кавом.{S} А добри гости, да би све те у |
у мало да одморим.{S} Сутра навече, кад донесеш бунду, све ћеш дознати... све, слатка моја госп |
том Николи, или најдаље о новој години, донети бар једну петачку <hi>балуце</hi> (најбоље краји |
е тога вечера:</p> <p>- Кајсије ћете ми донети.{S} Треба ми и винова лишћа за сарму, а, после, |
чених јагањаца, то ће и без искања ђаци донети; ’ма, побратиме, гледај да и у вину не буде оску |
ми баш овај виноград неку велику срећу донети, богаство или тако што...{S} И онда збогом, децо |
</p> <p>— Господо! — викну, што га грло доноси, тако, да су се и гости са сокака на ту ларму по |
који га је и прославио и лепу му парицу доносио, остаје његова грка ракија.</p> <p>— Е, касти, |
е приметила басамаке, који су водили на доњи бој; поче се, онако по новосадски, клањати, правит |
мора сваки час устајати и зато мора за доњим крајем астала седети.{S} Чича-Тима је одмах на кр |
мејком нуди да бира, што јој се најбоље допада.{S} И она је већ жељно отворила уста, да каже, к |
је из Париза...{S} Једно ми се само не допада, што је, кад сања, вишепути чујем, где плаче...< |
: — Лепо!{S} Прекрасно!{S} Но, то ми се допада!{S} Девојка под прстеном, па чим се забавља?{S} |
асти, сигурности ради.{S} Па како ти се допада младожења, ха?</p> <p>— Оно, побратиме, на очима |
ближи Папрагу:</p> <p>— Но, како вам се допада?</p> <p>— Неописано!</p> <p>— Само она матора ве |
ути:</p> <p>— Е, оче прото, како вам се допадају ови моји куглови?{S} Па гурабије, па палачинке |
тао једну шљивовицу, која се њему веома допала.</p> <p>— ’Ма, побратиме, —- рећи ће чича-Тима, |
.</p> <p>Кир-Никола се слатко насмејао, допало му се што му је жена тако оштроумна.</p> <pb n=" |
а, до кога она не би својом загорелином допрла; а сад нарочито, где јој све интриге, којима се |
му, по детињем обичају, руци, али он не допусти, да га у руку пољуби.</p> <p>— Добро, добро, Ми |
је учитељ III разреда, — то ћете ми тек допустити, да у сваком сталежу и свугде има постепеност |
је пољубити!{S} Наравно, да му то нисам допустити могла.{S} А он ми је, поред свега тога, забел |
авље; али ја сад желим, уколико ми силе допуштају, да наздравим нашој лепој домаћици, вредној г |
пу Пастирку“ и друга занимљива места по Дорћолу и садашњој Скадарској улици?...{S} Он је и тога |
, јогунаста!</p> <p>Њих двоје одоше, да доручају, и кад су већ ручали и по неколико чаша у здра |
/p> <p>— Ја се чудим — рече, — где се и досад бави.{S} Ако га није што његова обожавана Гркиња |
еда и злобе!{S} А ми ћемо, касти, као и досад, остати једно тело и једна душа!..{S} Да, збиља, |
е руча.{S} Извол’те, мој дебели даскало досад је давно исплазио језик; ви га, драги Тимо, позна |
цу, све су је омрзле; ја се чудим, како досада нису саставиле тужбу бар са две хиљаде потписа, |
.{S} А, управо рећи, да се нисте к нама доселили, не би никад ни знала за уредност, —- па ко би |
код кир-Николе, откако им се чича-Тима доселио, све се набоље окренуло: деца му више нису ишла |
прекорно, — али се надам, да кад се амо доселите, да тако што нећете више ни покушавати...</p> |
ша!..{S} Да, збиља, кад ћу се ја к вама доселити?</p> <p>— Још сутра, слатки Тимо!{S} Сутра!{S} |
ни добро сванути сутра, а ја ћу се већ доселити, па онда нек’ прсну сви од једа!</p> <p>Она му |
ту исмејавати владу!{S} Људи су се томе досетили, па су, богме, неки псовали, а неки су се и зл |
, вере ми! </p> <p>Учитељ Тима се нечем досетио, скиде са полице литру с ракијом, па је понуди |
да отменијој перковачкој класи припада, доста огроман кринолин.{S} Наскоро затим дође са својом |
еђутим, док је стара госпођа, по своме, доста вешто смишљеном, програму, утрвене и неутрвене бе |
е му је право име ђинђуве.{S} А, касти, доста су и јефтине: мој побратим их купује у Београду п |
е, да је у Србији ружан ваздух, да нема доста слободе, и да је народ толико жељан те њине измиш |
н младић.{S} Раста је био средњег, лица доста правилног, али на такоме младоме лицу беше и суви |
же пред својим препреденим зетом, да је доста замашна будала и да је, као такав, до ушију заљуб |
а?</p> <p>— Оно, побратиме, на очима је доста чист и угледан, само што ми нешто мало по немачки |
ао, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је доста чисто обучен и очешљан, само што му очи беху крме |
је Папраг замишљено ћутао; не што није доста пио и што није био весељак, јок!{S} Та он се у бо |
е то, можда, и зато чинила, што је у ње доста краћушан, а на врху мало затупаст и, по маџарски, |
елникову..{S} Господин начелник не беше доста препреден, да гросмутерчин реферат о првој перков |
он је помилова по њеним старачким, али доста пуначким, образима. — Па де, кажи, дијете, каквим |
а попови нису христијани...{S} То ће им доста бити, па да их по целоме свету растури!...</p> <p |
ни било тешко опазити; прво, што је био доста хитар, да на свашта пази, а, друго, што се чича-Т |
..</p> <p>Ја мислим да би така знатност доста била, да прослави читаву варош, а то ли неће једн |
ком ватром осветљен, господину министру достави; него је, по обичају, онако просто целу ствар о |
ме не јави!</p> <p>— Дакле, он вам није доставио?{S} Но, лепо, прекрасно, кад и сама власт глед |
о уз Милку?...{S} Ко ли јој је то могао доставити?{S} Е, е!...{S} Оно је тако, касти; кад хоће |
се мужа њеног тиче, то вам је поштовања достојан човек!{S} Јединствен тип сеоског учитеља; чове |
е од суза очи и ишчекиваше мирно, скоро достојанствено, шта ће даље да буде.{S} Гркиња, откако |
на сама умела је уважавати свој уплив и достојанство.</p> <p>— Испит ће ми испасти, ја мислим, |
њега, а то су по већој чести поштовања достојни удовци чинили; други, нарочито старе удовице, |
ино); а ако је учитељ у Шумадији, па не дотера бар једног угојеног вепра, — тај, богами, нека с |
научити, па, касти, да се мало у свету дотера, углади.{S} Би тамо за неко време, па се направи |
н.{S} Њих двоје беху сасвим по европски дотерани: <pb n="342" /> он у цилиндру, црном капуту, н |
па, богме, ако где у чему и буде мане, дотераће се, ујдурисаће се.{S} Има времена, само нек’ с |
араху гласно, како је коме воља била; а дотле је чича-Тима са својим зетом слистио неколико чаш |
разреда ућута, а богословац, који га је дотле пажљиво гледао, а који је, међутим, на друго што, |
и да ће сутра, а најдаље до прекосутра, доћи и у сам Перковац.</p> <p>— Што се мене тиче — рећи |
ите па спавајте, а ја, кад се опоравим, доћи ћу и сама!...{S} О, зла неваљалца, а баш ме је за |
<p>— А шта мислите, хоће ли учитељ Тима доћи овамо на каву?</p> <p>— Ја се чудим — рече, — где |
орити; данас је 24., сутра, дакле, може доћи, а за даље је моја брига...</p> <p>— Али,стара гос |
колега, — рече, — ви као да не мислите доћи на беседу?</p> <p>— Ја јок!</p> <p>— А шта мислите |
ош и с колегама састати, наравно, да ће доћи у деда-Спирину кавану.{S} Тако је и господин Папра |
се, учитељ. — Али будите уверени да ће доћи.</p> <p>— Јесте ли ви баш сигурни?</p> <p>— Све до |
ерити...{S} Само да ми је знати, кад ће доћи!{S} Јесте ли добили каква извешћа, стара госпођо?. |
, сабаља, пушака и топова.{S} За њим ће доћи, као зачин беседе, певачка дружина, па ће у кору д |
пресести!{S} Хоће, богами!{S} Скоро ће доћи и школски ревизор, а, као што сам чула, по свој пр |
камо, већ смо се поплашили да нећете ни доћи.</p> <p>— Опростите, молим, ја сам, знате, касти, |
ало буновна.{S} Сутра, ваљда, ће и мени доћи шпуријус.</p> <p>— Да — рече Гркиња, — та ја сам и |
има себи слободу данас код вас на ручак доћи“...{S} Јеси ли упамтио?</p> <p>— Јесам, господине! |
јпре уловимо голубицу, а голуб ће и сам доћи!</p> <p>Госпођа гросмутерка беше сигурна да ће поб |
дете је мало напуштено, али ће код нас доћи у ред; а, после, наћи ће се, ваљда, и младожења.</ |
гао синоћног вечера сам лично на беседу доћи, него је послао варошког полицаја, да он његово ме |
варао је звучан детињи гласић. — Сад ћу доћи!</p> <p>— У собу се вуци, опајдаро ниједна! </p> < |
један маријаш, те даде детету, а после дохити са ормана једну јабуку, убриса је од прашине, па |
и са себе, да се преобуче, али све беше доцкан!{S} Он није ни свој отрцани шешир скинуо, а лепа |
варивали силан еспап, те је лађа сасвим доцкан стигла у Београд.{S} Сваки је путник гледао где |
акве погрешке, поправиће се...</p> <p>— Доцне, учитељу!...{S} Господин министар просвјете <pb n |
" /> <p>То јутро по беседи чича-Тима се доцне пробудио, а кад је устао, беше некако зловољан и |
мише на себе ону сигурност, која би тек доцније могла диван израз чврстога карактера бити.</p> |
о рече:</p> <p>— Сиромах старац, шта је дочекао!,..{S} Па здравља ти, учитељу, — додаде гласно, |
и велике улице јурио кући.{S} А кад се дочепао своје собе, он леже на миндерлук, па је гледао |
тељ четвртог разреда први опио; и то су дочули, па и то, како се ујутру зором чича-Тима пресели |
забавили?...</p> <p>Кад је учитељ Тима дошао пред начелника, затекао га је, где сасвим озбиљно |
приуготови...</p> <p>Кад је учитељ Тима дошао кући, затекао је Милку, где сасвим озбиљно шије, |
слатко насмејао...</p> <p>Кад је прота дошао ближе до Гркиње, он стаде, па, пун блаженства, по |
нека грдна несрећа догодила и једва је дошао до речи:</p> <p>— Један господин... из Београда!. |
јде још једну, касти; на две сам ноге и дошао.</p> <p>Побратим га послужи још једном грком, а и |
јави!{S} А бих, вјере ми, само вас ради дошао.{S} Е, е!...</p> <p>— Нисте ништа штетовали, госп |
утито одби:</p> <p>— Шта ћеш?{S} Што си дошао, је ли, чупави магарче?</p> <p>— Господине, — зам |
петанова и ћатина; па кад је г. ревизор дошао, нашао је празну школу: у свакој скамији седе по |
еха ми, што сам га овога часа замислио, дошла би облија, учитељице, од јајета...</p> <p>Стара г |
е, због чега је до њега дошла.</p> <p>– Дошла сам, знате, што ’но реч...{S} А, управо, да вам к |
никако да искаже, због чега је до њега дошла.</p> <p>– Дошла сам, знате, што ’но реч...{S} А, |
></p> <p>Као да су сва четири секретара дошла у Перковац, па ми је сваки од њих по једну класу |
аздух, што се са димом ширио.{S} Кад је дошла до вратница, она трже за једно парче конопчета, а |
обожатеља.{S} И Милка је, међутим, себи дошла, убрисила је од суза очи и ишчекиваше мирно, скор |
" /> <p>— Знате ли, драги Тимо, што сам дошла?... — Па онда, враголасто смешећи се, додаде: — П |
и чини.</p> <p>— Па којим си ми добром дошла, госпођо? — питаше баба промуклим гласом, мешајућ |
ла по лицу, све док није природна румен дошла.</p> <p>Кад је стара госпођа видела господина нач |
цу морало до срца дирнути; а кад су још дошле и месојеђе, па кад се на Гркињине вечерње забаве |
смејао се кир-Никола. — Добро, кад сте дошли! — А после се окрете осталим гостима, па, опет см |
стрча пред учитеља Тиму:</p> <p>— Добро дошли!...{S} О, господине, откад вас чекамо, већ смо се |
, нарочито кад је после неколико месеци дошло од министарства просвете званично: да се кир-Нико |
, да му се каже превасходан, то сам ја, драга браћо!</p> <p>— А знате ли ви, да ја у Бајковцу н |
вршили наш разговор?</p> <p>— То нисмо, драга колегинице!...{S} Но, то би тек лепо било да се з |
> <p>Прота јој приступи ближе.</p> <p>— Драга госпођо, не знате, како сам срећан!... — шапутао |
госпођом:</p> <p>— У ваше здравље, моја драга госмутерко!...{S} Мало је учитељица, које ја тако |
о досад је давно исплазио језик; ви га, драги Тимо, познајете, па не треба ни да вам кажем, да |
гледа зачуђено.</p> <p>— Јест, тако је, драги Тимо!{S} И ви је морате што скорије, још ових мес |
познавати са новим пријатељем: — Дакле, драги г. Тимо, ово је тај младић, о коме смо јутрос она |
-Тима тако високо цени.</p> <p>— Дакле, драги колега, прекосутра свадба, венчање, весеље?</p> < |
су је шилом садили?</p> <p>— Опростите, драги колега, али ја нисам приметила да је кир-Никола ч |
асно:</p> <pb n="318" /> <p>— Знате ли, драги Тимо, што сам дошла?... — Па онда, враголасто сме |
едан корак натраг. — Слуга сам покоран, драги г. колега! — рече младић, коме се на сваком покре |
p> <p>— Баш никакве уљудности не знамо, драги пријатељу! — шапутао је. — Толика услужност од го |
лице свога обожатеља.</p> <p>— Но, но, драги господине, шта сте се збунили?{S} Та човек ваше с |
за...</p> <p>— Куглофа и гурабије...{S} Драги колега, то мора бити!</p> <p>Наравно, да је чича- |
рету видела она варошка препреденост. — Драго ми је, колега, што сам тако срећан, да вас могу п |
тале учитеље није ни погледао.</p> <p>— Драго ми је, гросмутерко, што сам вас у добром здрављу |
пољуби је у њену мршаву руку.</p> <p>— Драго ми је — рече, — и захваљујем вам по стопута!...{S |
тила, па сам онда казала: „Љубице, моје драго дете, ти си већ одрасла, треба већ да се и удаш!“ |
ке ми вјере, рећ’ ти морам, е ми је баш драго што си ме тако сабахиле походила, госпо!{S} Чини |
о белим обрашчићима, па ћу јој казати: „Драго дете моје, кад видим ваше <pb n="379" /> лепо лиц |
чају, па онда: „Слуга сам нижајши, моја дражајша (или прекрасна) господична!“...{S} Да га изеде |
ересе, па од њих није хтела никако ни у драм одступати: чича-Тими је непрестано ласкала, <pb n= |
а њој меса колик’ на корњачи!{S} Али ни драма!...</p> <p>А после, погладивши учитељицу по округ |
е за једно парче конопчета, а незграпна дрвена врата се, шкрипећи, отворише.{S} Далеко тамо у ш |
а не беше, до један неофарбан сто и две дрвене столице; а остала мрачна просторија те собе беше |
једна неофарбана клупица, две-три ниске дрвене столице, а ону другу половину запремао је низак |
ао нека петачка, а у десну је узео неку дрвену маљицу, — ни буздован Краљевића Марка није изгле |
RP18760_N2">Ћошка се зове пред кућом од дрвета начињен као балкон.</note> <note xml:id="SRP1876 |
} Све игра, сиромах; рекао би, као нека древна пијаница по просутоме вину, тако и он својим пун |
е знају пјеније, а учитељи, осим што су древне пијанице, још су и неморални.“</p> <p>То је био |
Угарска је призната као најобразованија држава после Француске, а сама Пешта по себи са Будимом |
и, а то ли зграду једне добро устројене државе.</p> <p>— Ништа ми не остаје, него да сама одем |
читељка хладном водом полила. — Противу државе, реда, владе?...{S} И онај грбави, глупави полиц |
ао, да се сирота Гркиња једва на ногама држала.{S} Та баба, коју је наша декламаторка походила, |
ући нешто по тигању, који је над ватром држала. — Да није опет она мука? — И баба пажљиво посма |
шамија и тек се мало о збрчканоме врату држала, а црна протина мантија беше пуна чичака.</p> <p |
дан нитков!...</p> <p>— Ви, опет, нисте држали актерке у квартиру?...{S} Хе!...{S} Па нисте бил |
и ћутите, ви, који сте још и тамо преко држали актерке у квартиру!{S} Само ви немојте ваш прчас |
ћи становао је један Грк; тај је, опет, држао две жене!...</p> <p>Ја мислим да би така знатност |
е кир-Никола није ни речицом одговарао; држао се за испућени трбух, па се тресао од силнога сме |
p>Таку једну господско-трговачку кавану држао је у Перковцу неки деда-Спира.{S} У његову кавану |
тену и о беседи, која ће се тога вечера држати.{S} Душа ваља, Перковчани су доживели много које |
, да ће се у Грковој кавани тога вечера држати беседа.{S} Тако то бива, и кад неко позоришно др |
јест, касти, ви је учите, како треба да држи кашику, кад руча, како треба на сокаку да ходи, да |
пских номада.{S} Један од њих четворице држи грдан бубањ пред собом, од прилике као нека петачк |
иде, амор лети,</l> <l>У рукама стрелу држи... </l> <l>Сад помисли, слушаоче, </l> <l>Ко је ла |
quote> <p>— То, видите, све Новосатке у дромбољу свирају...{S} Само да ми је овај Дунав на мој |
Југовића свирао у клавир!...</p> <p>— У дромбуљу, млијеко ли му!{S} У гајде!{S} Огубавио, богди |
узнемиривати у говору, само његов један друг из неког буџака што је почео, одобравајући, да тап |
и вашу Милку; управо рећи, ја сам њена друга мати.</p> <p>— Оно, касти, тако је; ви је, касти, |
недеља с другом венчао; па кад му је та друга од водене болести умрла, он се и за трећу набрзо |
„Црвену Лампу“, па и „Лепу Пастирку“ и друга занимљива места по Дорћолу и садашњој Скадарској |
римили на квартир...{S} Ал’ о томе ћемо друга пут проговорити.</p> <milestone unit="subSection" |
нђе, пера и друге којекакве беспослице; друге, опет, младе, лепе, а овамо пустиле чеперке на оч |
ј начин, збиља, и напредовала.{S} Сваке друге године добијала је по једну класу унапређења, а о |
е грдан кринолин, па неке пунђе, пера и друге којекакве беспослице; друге, опет, младе, лепе, а |
ашаране слике неких краљева и краљица и друге којекакве беспослице.{S} Она их је превртала, а с |
.{S} Није то кристал-палата, него као и друге сељачке кућице: уђеш у авлију — коров, у башти — |
де, но саставит’ дваест ријечи једну до друге.</p> <p>— Треба јавити, и то што скорије — нагова |
збиљно седи у наслоњачи.{S} С једне и с друге стране на асталу стоје гомиле акта, а пред њиме с |
и; неки, опет, смеђи; једни беху стари, други млади, лепи и ружни, — како је кога Бог створио!{ |
у, и не мислећи, гледали у сиву даљину, други су доле у лађи јели бифтека, а залевали га прилеж |
чести поштовања достојни удовци чинили; други, нарочито старе удовице, доказивале су, да је кир |
дни су тврдили, да је још у Крагујевцу; други, по чувењу, казиваху, да је већ у Свилајинцу и да |
миче; он хоће да јој придене ружицу ил’ други какав цвет на груди, а она, глупара, побегне испр |
ружно исписан пропис.{S} Тешко да би га други ко и могао прочитати, осим онога који га је писао |
ко је пао, тако ће и устати — мислио је други.</p> <p>— Ал’, ено, не устаје, сиромах! </p> <p>И |
слим, већ три године, како учи код мене други разред...{S} Красно дете!</p> <p>— Има три — рече |
е сиромах њен Никола, Тима, чика-Паја и други њени обожатељи, зар су једанпут у ракији попили р |
— Шта је кларинета, пикула, трумбета и други подобни инштрументи?{S} Све је то према зурлама л |
У кући му је клавир, ћемане, трумбета и други сваковрсни инструменти, у којима се, опет по кази |
смо једно другом на руци били, да ко би други?...{S} Ја, видите, у колико вас волим, у толико и |
</quote> <p>— А после тога долази онај други део:</p> <p>„Госпођице, смем ли молити?“</p> <p>„ |
вати:</p> <p>— За начелника имам сасвим други план.{S} Он је човек који се више политиком бави, |
обратиме, боље ја да ти то учиним, него други; код мене си бар сигуран да нећеш изићи на глас.{ |
онио...</p> <p>За њиме ступи на средину други један беседник, професор некаквог завода.{S} Он ј |
ти се, мало накресани, стадоше један за другим разилазити, онда је још једанпут диже Живко Паци |
се навора дели, ја ћу гледати, како се другим којекаквим судоперама пружа тек по једно зрнце, |
па би их грдио свакојаким именима...{S} Другипут би му се чинило да је у некаквој гостионици, и |
сле је, једну по једну, из катихизиса и других предмета испитивао, исказујући свима своје задов |
био доста хитар, да на свашта пази, а, друго, што се чича-Тима није умео као што треба причува |
у обећати, треба да сам на дужности; а, друго, ви и сами знате, да се у овим околностима морам |
да га не повреди, не — увреди.</p> <p>— Друго смо ми, господине, — рече тихим гласом, — а друго |
из околних села, желећи премештаја ил’ друго што, да се за препоруку њојзи обраћао, па често и |
ло, само је једно једино добило фрас, а друго једно је оћелавело.{S} Па, касти, има л’ ту моје |
ми, господине, — рече тихим гласом, — а друго су они!{S} Ми, иако имамо неких намера, жеља, стр |
вица липсалог папипа!{S} Зар не нађе да друго што говори, књигу ли му и ко је написа!{S} Е, зна |
пажљиво гледао, а који је, међутим, на друго што, на добру парохију и на женидбени мираз, мисл |
д, да ћете то учинити?{S} Ако ни за шта друго, а оно да се нагледате оног лепог детињег лица.</ |
дно сироче таком ватром пољубило, ништа друго не може бити, него — љубавно писмо.{S} А, уствари |
препирци тако, да од целе распре ништа друго ниси могао чути ни разумети, <pb n="369" /> до да |
што...{S} Ја!...{S} Господине колега, и друго што!{S} Но, јесте чули, ви сте један нитков!...</ |
свиле, од кашмира, персијских шалова и друго којешта; а прота је најљубазнијим осмејком нуди д |
руго шта... ал’...</p> <p>— Ко?{S} Ја и друго што...{S} Ја!...{S} Господине колега, и друго што |
О, знам вас ја, знам!{S} Били сте ви и друго шта... ал’...</p> <p>— Ко?{S} Ја и друго што...{S |
ери, а он је, по њојзи, могао ићи као и друго спадало.</p> <p>— Видиш, Никола, ти си мало ушао |
е, да јој и белила задоста купи, а толи друго којешта! — После су ишле разне комбинације: свиле |
ц, кога бих само наљутити могла, да сам друго што казала, него „Задовољна сам!“...{S} И ја сам |
ртала и написала лепо сама својом руком друго слово; па и оно <hi>веди</hi> је она поправљала.{ |
Тима, у ономе расположењу, шта је могао друго чинити, него на свашта пристајати?{S} Нарочито, ш |
ту класу премести.{S} Јест!...{S} А ово друго ћу продати Чивутима београдским, згрнућу новце, п |
сав Перковац побунио!...“ — И још много друго којешта ћу говорити, од чега ће му се кожа јежити |
кад се на Гркињине вечерње забаве свако друго-треће вече стадоше скупљати застареле младожење, |
уњајући се из једног „надлежателства“ у друго и обилазећи све могуће господске станове, у намер |
S} Једног учитеља ће прогонити кметови, другог попови, а трећи ће страдати од господе школских |
олу?....</p> <p>— Вас, вас!...{S} Никог другог, него вас!...{S} И ја вам кажем: ако ми још овог |
..{S} А новости имам да му кажем, да од другог ни за десет година толико не би могао чути.{S} З |
на седоше оба, и старац и зет, један до другога.{S} Међутим је каваница све више пунија бивала. |
јало је пуно најскупоценијег посуђа, на другој, опет, страни неки штофори за хаљине од тешке св |
два мужа; неки говоре, и више...{S} А у другој кући становао је један Грк; тај је, опет, држао |
и добром расположењу сметала, ручати у другој собици.</p> <p>Гркиња је једнако кроз прозор гле |
преноћиле.</p> <p>И тако се обе, једна другом задовољна, растадоше.{S} Гркиња је у бабино кази |
но, не устаје, сиромах! </p> <p>И он са другом оде.{S} У мраку једва натрапају на њега; па кад |
бисмо ми слагали, кад ми не бисмо једно другом на руци били, да ко би други?...{S} Ја, видите, |
ше, јер се он одмах после шест недеља с другом венчао; па кад му је та друга од водене болести |
такође, е, а граматика шта ми и треба у другом разреду?{S} Са децом сам поступао, не може лепше |
и црвена лонца, једну чинију са сачмом, другу с кремењем и са направљеним бокорићима жутога сми |
а свадбарину спрема; а Папраг, опет, на другу страну, које да продужи комбинације о својој буду |
утла.{S} Он се клања на једну, а она на другу страну.</p> <p>Кад се дворана напунила гостију, н |
и, нек се он сели у Хомоље или некуд на другу страну, — Београд ће му бити тесан, то знам напре |
да је и он у соби, онда и начелник узе другу позитуру: искосири се мало у наслоњачи, лактом је |
стом, исказа му здравицу, а после оде у другу собу, да види, шта деца чине.</p> <p>— Не знате, |
> <p>Она отвори кујнска врата, завири у другу собу, па се врати натраг, задовољно смешећи се:</ |
ан, сталан, а усне је јогунасто једну у другу упила тако, да је у тај мах изгледала као да изаз |
ца, две-три ниске дрвене столице, а ону другу половину запремао је низак кревет, застрт неким с |
г тога позвали Цигане у дворану, да ону другу половину ноћи поред умилне музике у игри и весељу |
њим ће доћи, као зачин беседе, певачка дружина, па ће у кору да отпева чувену убојну песму:</p |
, се ово скупо и продаје, па га, ваљда, друкче и зову; а овде му је право име ђинђуве.{S} А, ка |
Стиг, па да и оне знају.{S} Ал’ кад ви друкче хоћете, оно, касти, нека буде по вашој, госпођо |
ећи...{S} Наравно, да ћу пред министром друкче стојати...</p> <p>И уједанпута се на њеноме лицу |
а, па и на путу ми је писала, да никако друкче не чиним, него да код вас ручам и станујем и да |
ц засладио; али знам ја, да ће она мало друкче почастити.</p> <p>Затим се мало исправио, зглади |
е у такој капи види...{S} Ево и чарапе, друкчије је Гркиња спремила за чича-Тиму...{S} Али, шла |
рдо закључио да бар за неко време свако друштво избегава, а то је <pb n="317" /> тим пре могао |
обрвама!...</p> <pb n="383" /> <p>Цело друштво се ућута, нико није ништа умео рећи, само се ки |
.{S} Тако то бива, и кад неко позоришно друштво, измучено глађу, залута случајно и у Перковац.{ |
вали, да сте се ма и показали у онакоме друштву...{S} О, господине!{S} Ви немате појма на ком ј |
ражености, око усница она борица све је дрхтала од љутине; а како се још није била набелила и н |
министарски акт саопштен, а рука му је дрхтала; образи му дођоше бледи као у мртваца, са чела |
у уплашену ћерку, која је онде пред њим дрхтала, али се није с места помицала, нити је тренула. |
м, да ти уши извучем!</p> <p>Јадно дете дрхтало је од страха.</p> <p>— А што ова соба није спре |
арује! -— Кад је то говорио, глас му је дрхтао; а, богме, и није, сиромаху, ласно растати се са |
учитеља у десет класа, којој је основа дубока мудрост.</p> <p>— Молим вас, господо, — доказива |
развучених усница тужно се заиграла она дубока борица, што се од носа ка бради повлачила; руке |
и удавити, само што у Монакову не беше дубоке воде; заронила се, касти, чак до кукова.</p> <p> |
н скочи са свога места и после неколико дубоких поклона и поклончића приђе му ближе и пољуби га |
адала на збрчкано чело; само би кадикад дубоко уздахнуо:</p> <p>— Е, е, оно, касти, по правди, |
утка могло и пробудити.{S} Чича-Тима је дубоко уздахнуо, и лице му доби израз негодовања и неза |
в. Гори три јерарха...</p> <p>Гркиња је дубоко уздахнула.</p> <p>— Љубав је превртљива ствар — |
себе; али не рече ни речи, само што је дубоко уздахнула, а чича-Тима, поштапајући се, оде, куд |
ијена слатким љубавним заносом, уздахну дубоко, а после погледа у бледи месец.{S} Али шта то би |
љештили очи, па, што их џигерица служи, дувају у зурле тако, да су им од напрезања на челу и на |
...{S} Најпре треба свирац да се умори, дувајући у гајде, или да ожедни, те да за љубав чаше ви |
се и они разиђоше; остаде само смрад од дувана и кужна задаја од просуте и попијене ракије.</p> |
шту горукала, да попуше по једну цигару дувана и да мало продиване.{S} Прво је било да се увере |
а чачкала за зубе, па перлицама ишаране дуванкесе и кесе за новце; нигде не видиш женске, а то |
ао и тебе...{S} А то је: удри грашком о дувар!...</p> <p>— Оно, господине, молићу!...{S} А има |
ени, једва се провиди кроз њих; ено, по дуварима виси паучина, на орману пала прашина, у кујни |
па кад би видео оне чађаве, неокречене, дуварове, она сиромашна неумивена лица, он би се тргао, |
напослетку не разби огледало, што је на дувару, баш поред Св. Димитрија, висило.{S} Ту се стара |
ља, завидљиваца...{S} Или је, можда, за дуг...{S} Оно, касти, на данашње време слабо кога и има |
— Да их Бог поживи, млади су, а век је дуг, па, богме, ако где у чему и буде мане, дотераће се |
да женскоме чељадету никако не доликује дугачак нос.{S} Она је то, можда, и зато чинила, што је |
ки, раширила свој зелени амрел, пустила дугачке шлепове, да се по прашини вуку; а, овамо, како |
црне ципеле, а ти их белим трачицама и дугмићима ишарај, — то је по моди!{S} А кад пођеш на ве |
би, да су му очи мутне, бесвесне...{S} Дуго је он у томе положају лежао; а кад се дигао, он се |
— права слика занемареног сирочета.{S} Дуго је, тако, ћутала, а после се диже, узе из неког са |
e unit="subSection" /> <p>То вече Милка дуго није могла заспати.{S} Њено уображење јој је износ |
ко ја уживим, неће се та шкорава Гркиња дуго по Перковцу ширити!...</p> <p>Кад је то изговорила |
задовољно своју црну каву.{S} Али није дуго седео сам, наскоро за њим дође и учитељ четвртог р |
on" /> <p>На једној станици десне обале дуго се задржала лађа: товарили су и растоваривали сила |
и тако се с неким особитим задовољством дуго посматрала.</p> <p>— Та ко би и смео споредити мен |
регледа изложене радове.</p> <p>Он беше дугуљаст, плав човек, и, као што нам је стара госпођа у |
лепо: стас гибак, руке округле, прстићи дугуљасти, а на њима нокти скоро провидни, лице јој беш |
провидни, лице јој беше као снег бело, дугуљасто, очи плаве, а у њима, као обично у сирочади, |
било да идемо тамо у хлад, испод онога дуда?... -– И он је пољуби... — Их, ала је и тај месец |
вукао доле у густу хладовину гранатога дуда.{S} Кад су после неког времена изишли на месечину, |
нашње време слабо кога и има, а да није дужан...</p> <p>— Није то, учитељу, – рече пандур, стра |
њик.{S} Знате, послови су.{S} А, после, дужност.{S} Али ме задржа госпођа Јоханида; она ме је, |
то вам не могу обећати, треба да сам на дужности; а, друго, ви и сами знате, да се у овим околн |
упиле ферије, није, дакле, по званичној дужности никуд морао одлазити.{S} Али, као и остале, та |
богатог детињег родитеља извуче понеки дукат, а ако је дете чиновничко, н. пр. начелниково, ње |
та, — на данашње време лепа сумица, сто дуката!</p> <p>— Сто дуката — понављаше Гркиња, уздишућ |
е лепа сумица, сто дуката!</p> <p>— Сто дуката — понављаше Гркиња, уздишући!</p> <p>— Јесте, ду |
оно дериште и новаца дао?</p> <p>— Сто дуката!...{S} Богме је то — рече прота, — на данашње вр |
откуд је она могла чути, да сам ја сто дуката дао уз Милку?...{S} Ко ли јој је то могао достав |
није, сиромаху, ласно растати се са сто дуката и са својим дететом, па макар да је колико окоре |
а, хеј, па навише!{S} Бо’ме ће ту и сто дуката мало бити|... — Тако је Папраг комбиново, докле |
наново онде на тезги избројао оних сто дуката, што је зету наменио. — Ево ти, синко, новци! — |
Добро, добро, на дан свадбе добићеш сто дуката.{S} Један је чича-Тима у Перковцу!{S} Само гледа |
а појаса, па му пажљиво изброји стотину дуката.{S} Чича-Тима извади из џепа квиту, готову потпи |
омбољу свирају...{S} Само да ми је овај Дунав на мој виноград навратити...{S} Ал би то дивно си |
, да од њих готовите мало по новосадски дунста?...{S} Е, ако је баш тако, онда ћу је целу обрат |
онда ћу је целу обрати...</p> <p>— Нећу дунста — смејала се Гркиња, — него сам наумила довече д |
Баба га прегледа добро са свију страна, дуну у њега трипута, па га стави Гркињи насред длана.{S |
игри и весељу проведу.{S} Кад су Цигани дунули у зурле, могло је седам баталијуна пиљарица, алв |
а целу дворану, па, кад је видео, да је дупке пуна, да сви ћуте и да су упрли очи у њега, он се |
ећег сунца није ни погледао...{S} Трећи дућан у вароши беше бакалница његова неког побратима; о |
обратиме, — рече учитељ Тима, улазећи у дућан и намештајући се, како ће се на ћепенку комотније |
се назове трговац.{S} На једној страни дућана стојале су наслагане памуклије, које је он сам с |
} А кад је прошла главну чаршију, и већ дућани постајаху ређи, —- тек на погдекоме ћепенку види |
чаршију.{S} Кога је год у путу или пред дућаном видела, она му се поклонила, погледала га је св |
нашња ћифтарија. <pb n="365" /> Он је у дућану врло мало еспапа имао; тек колико да се назове т |
ало брже корачати; а кад је и последњег дућанчета нестало, Гркиња удари налево, кроз једно тесн |
ју сиренски гласи јединствене музике на дух човечји; сами сте видели, да само њојзи имамо благо |
ерковцу о мени говори?...{S} Ето, баш о Духовима била сам у цркви, а за мојим леђима шапуће поп |
} Знате, има сина код мене, па је још о Духовима читао апостол...{S} Чорба, сарма и печење...{S |
дакле, био тај, што је својим огромним духом задахнуо перковачку омладину, да се међу остале о |
р, —- ако не буде година више; него је, душа ваља, и притврдио: баш лепо ти тај зна све до кори |
седи, која ће се тога вечера држати.{S} Душа ваља, Перковчани су доживели много којешта: медвед |
зват на ручак, а ти узми парче хлеба, — душа ваља, ниси ни то заслужила, — па ручај, а ручак, ш |
као и досад, остати једно тело и једна душа!..{S} Да, збиља, кад ћу се ја к вама доселити?</p> |
овски, низ рамена пуштена, на њему црна душанка и црне панталоне.</p> <p>— Добар дан желим, гос |
келнери су онде, наравно, према својим душевним способностима, у класе подељени, а то тако бив |
штала би и наново преметала и јастуке и душеке, али ништа не поможе; напослетку је силом заклап |
e> <l>Док по небу месец лети, </l> <l>У душеку жаба крешти.</l> <l>...{S} Хаха!{S} Хаха!... </l |
вљаше Гркиња, уздишући!</p> <p>— Јесте, душице!...{S} Али... — уздисао је прота... — ја морам о |
баби!{S} Хоћу, лепа моја госпођо, само душу мало да одморим.{S} Сутра навече, кад донесеш бунд |
љ IV разреда, који је мало уфитиљио. —- Ђаво нек носи и бабу и секретара!{S} Њој, дабогда, прес |
оспођо, а она, касти, кад неће, нека је ђаво носи!{S} Така јој, касти, беше и покојна мати, нев |
оси — грмео је чича-Тима, — док је није ђаво однео!</p> <pb n="357" /> <p>Утом се отворише врат |
е су то историјице, тек хајд’, нека вас ђаво носи, — сад сте васпитатељка, па квит!{S} Само ми |
њега:</p> <p>— Оно, касти, све нека вас ђаво носи, и тебе и шлафрок, и капицу, и вашу медецину! |
/p> <p>Стара госпођа се при овим речима ђаволасто осмехну, а после, сетивши се секретарова апет |
<p>— Вјере ми, учитељице, ти ми зададе ђавоље бриге!{S} Сад само не знам, да л’ ћу президијалн |
ви, да ја у Бајковцу нисам могао ни 25 ђака скупити, и то све због небрежења капетанова и ћати |
м, — Ко да ја не познајем прописе мојих ђака?...{S} Та јуче сам вам задао целој школи, али од в |
овдашње сиротиње!“ „У корист сиромашних ђака!“...{S} Само то да не кажу, могао би им човек и оп |
м си чуо крупан учитељев глас, где грди ђаке, а после писку и јаукање несрећне деце:</p> <p>— Н |
ице цркава за тобом!{S} Владика, прота, ђакон, црквењак?{S} Да, госпођо, не знам.</p> <p>— Прот |
S} Треба ту давати!{S} Од митрополитова ђакона, хеј, па навише!{S} Бо’ме ће ту и сто дуката мал |
, па пије расхлађену ракију, а попови и ђакони гледају у њега, чудећи му се премудрости; после |
ти печених јагањаца, то ће и без искања ђаци донети; ’ма, побратиме, гледај да и у вину не буде |
ласа. — Оно јест — рече, — у школи међу ђацима могле би још и остати оне три, већ у целоме циви |
у ступи, он се насмеши; ако му прозвано ђаче зна лекцију, кир-Никола се задовољно насмеје; а ак |
орен прозор.</p> <p>У тај мах уђе једно ђаче у собу, скиде капу и пође, да га пољуби у руку.{S} |
буку, убриса је од прашине, па је пружи ђачету:</p> <p>— За тај маријаш, синко, купи себи шећер |
ао ветар и стаде из све снаге ударати у ђачко звоно.</p> <p>— Е, господине колега, — рече стара |
сто и она, кад би кир-Никола од каквога ђачког родитеља неко прасе или рубљу испросио, није му |
оше младог богословца, где преврће неки ђердан од црвених земљаних ђинђувица, што их младе сеља |
н корал — рече, научењачки проматрајући ђердан. — Да није сувише скуп, заиста бих га мојој Милц |
, друкче и зову; а овде му је право име ђинђуве.{S} А, касти, доста су и јефтине: мој побратим |
ају му очи стати, кад види оне стаклене ђинђуве, перлице и шарену вуницу..{S} А новости имам да |
на површини пливала, баш као она масна ђинђувица на дебелој говеђој чорби или као загорела зап |
преврће неки ђердан од црвених земљаних ђинђувица, што их младе сељанке за дваест пара по чарши |
и, сваки има своју невољу!{S} Ето, попа Ђока се, сиромах, пропио; ко зна, каква му је то вештиц |
ац.</p> <p>— Што се мене тиче — рећи ће Ђока, учитељ трећег разреда, —- баш га се ништ’ не боји |
тити, верицу им дечју, кад су учили код Ђоке школу...</p> <p>— И моји, богме, баш ако нису фило |
у цркви, а за мојим леђима шапуће попа-Ђокина попадија са госпођом помоћниковицом: „Красна жен |
х, вјере ми, само вас ради дошао.{S} Е, е!...</p> <p>— Нисте ништа штетовали, господине, — рече |
Ко ли јој је то могао доставити?{S} Е, е!...{S} Оно је тако, касти; кад хоће несрећа да обори |
би кадикад дубоко уздахнуо:</p> <p>— Е, е, оно, касти, по правди, ја и јесам крив!...{S} Ал’ от |
збуку знао сам напамет, молитве такође, е, а граматика шта ми и треба у другом разреду?{S} Са д |
о, ’ма нисам рад казиват’, страх ме је, е ће се и даље чути...{S} Знаш, људи смо...</p> <p>— Па |
ања своју мараму руком, као да се боји, е ће га ко похарати.</p> <p>— А шта ти је то, учитељ-Ти |
о ње: — Српске ми вјере, рећ’ ти морам, е ми је баш драго што си ме тако сабахиле походила, гос |
десило да чича-Тиме није код куће било, е, онда га је пред чика-Пајом и кудила, како је незграп |
венчану хаљину.</p> <pb n="376" /> <p>- Е, јеси ли сад задовољна? —— питао је чича-Тима своју ћ |
, да они раде све то у корист народа... е, онда...{S} Учитељ четвртога разреда ућута, а богосло |
дете.{S} Али кад је баш тако суђено... е, па оно... — И он опет ућута, несигурним погледом мер |
ачелник се, касти, измиче, а он за њим; е, баш мишљах, да ће се на сокаку побити!</p> <p>Кад се |
говори, књигу ли му и ко је написа!{S} Е, знади, учитељице, да ћу забранит’ продају мастила за |
тра нема бољих!{S} Па она чачкалица!{S} Е, њу ћу баш поклонити господину Швабићу, и онако знам, |
дете још не познаје свога оца?{S} Е!{S} Е!...</p> <p>Лепој Гркињи је пламтело лице од љутине, а |
о!...{S} Они мени да узму две класе!{S} Е, касти, то им никад не могу заборавити!...{S} Две кла |
асти, све из љубави према чича-Тими!{S} Е, па где су данас младићи, у које ће се младе жене и д |
испеци четири каве!{S} Изгубио сам!{S} Е, али ко би се, опет, сетио, да су за мустру узети пеш |
“...</l> </quote> <p>— Шта, наопако!{S} Е, то већ морам црвенијем плајвазом поткријепит’.. .{S} |
-— побратиме, додајде ми једну грку!{S} Е, касти, баш ме угуши ова данашња врућина!{S} Све ми с |
ку, па да се вучем у ту дерну школу!{S} Е, јес’ чуо, деда-Спиро, баш ти завидим на тим твојим п |
</p> <p>— Шта?{S} И још се усуђујеш!{S} Е, гле ти штенета! — и она гурну јадно дете настрану, з |
, а!...{S} А гле и господина Тиме!..{S} Е, јесте чули, баш сте нас иберашовали!...</p> <p>Чича- |
— Ето несрећника, и опет се опио!...{S} Е, сад тако што да чује господин министар, заиста би га |
аучен младић!{S} Васпитан младић!...{S} Е, бадава, види се човек, који је у Пешти васпитан!...“ |
товите мало по новосадски дунста?...{S} Е, ако је баш тако, онда ћу је целу обрати...</p> <p>— |
Шта, да нисам опет што погрешио?...{S} Е, кад је тако, сад ћу ја све то поправити!</p> <p>И пр |
ковом механом два за пару продаје...{S} Е, јесте чули, баш ми се једу кисели краставци!...</p> |
е више ни сећати двомесечне плате...{S} Е, то хоћу, мој љубазни Тимо!...</p> <pb n="319" /> <p> |
..{S} Право, у кованлуку код деце...{S} Е, па, дабогда, као што она најмања пчелица позна своју |
братијом, знате, поред добре чаше...{S} Е, јесам ли погодио?</p> <p>— Да, да, –—- тврђаше равно |
разумевали маџарску нарогушеност...{S} Е, јесам ли погодио?</p> <p>— Не, господине, то нисте — |
обито она, што је уза саму колибу...{S} Е, јесте чули, ја нисам ни у самом Новом Саду лепших ви |
знам, како и коме, ја бих се тужила.{S} Е, баш ми утуче срећу, Бог га убио! — И заиста, сирота |
ком печење, него сопственим прстима.{S} Е, кад се тај од силног млатања и викања уморио, доказу |
мо док изручим овај пепео из тигања.{S} Е, шта знам!{S} Људи су људи, сваки има своју невољу!{S |
ирото дете плаче, а учитељ се смеје.{S} Е, то му је тако у самој природи!{S} Каткада га лепа ње |
бих, вјере ми, само вас ради дошао.{S} Е, е!...</p> <p>— Нисте ништа штетовали, господине, — р |
асти, не једу се ни у царском двору.{S} Е, јесте чули, што сам јуче лепо провео, касти, ни кад |
отивник тих чисто словенских забава?{S} Е, господине, томе се нисам надао, нарочито од вас, кој |
које дете још не познаје свога оца?{S} Е!{S} Е!...</p> <p>Лепој Гркињи је пламтело лице од љут |
одлази.</p> <p>— Дакле баш одлазите?{S} Е, то ми је, заиста, жао!{S} Али на беседи, ту ћемо се |
ле, одиста намеравају беседу давати?{S} Е, баш сам радознао, како ће испасти!{S} Шта ће и ко ће |
{S} Ко ли јој је то могао доставити?{S} Е, е!...{S} Оно је тако, касти; кад хоће несрећа да обо |
Што му је сав облик у носу смештен?{S} Е, вјера и Бог — рече начелник, — голе кости, као да су |
и на земљу... „Дакле и ти имаш вољу?{S} Е, да сте благословени!...“ Тако је то пре кратког врем |
кије куљао је из њега као из табарке. — Е, баш сам, касти, на вас мислио, чедо моје бело!{S} Мо |
— На бесједи? — повтораваше начелник. — Е, гле ти бруке!{S} Дакле и ви сте били?{S} Ви!{S} Па д |
, смешећи се, од главе до пете мерио. — Е, па срећно, срећно побратиме! — рече напослетку. — Да |
Учитељ IV разреда се слатко насмејао: — Е, изгубио сам!{S} Деда-Спиро, докотурај-де једну литру |
и? — А после тога окрете мало у шалу: — Е, ви’те, господин-Тимо, шта чини удаја; ту се, богме, |
је, нема ни вина, ни шунке!...</p> <p>— Е, па добро, госпођо, а ви се ослоните на мене, ја ћу г |
и не знате, с киме говорите...</p> <p>— Е, чуда! —- прекиде јој чича-Тима реч. — Ја се опет бој |
ио, остаје његова грка ракија.</p> <p>— Е, касти, ова ти ракија кошта новаца, побратиме!{S} Пра |
маџарски, навише извијен био.</p> <p>— Е, није него роткве! — говорио би чича-Тима. — Та, ваљд |
е снаге ударати у ђачко звоно.</p> <p>— Е, господине колега, — рече стара госпођа подмукло, — с |
и то тако иде у бесконачност.</p> <p>— Е, баш кад тако у тим класама уживате — смејао се учите |
док она сасвим гласно не рече:</p> <p>— Е, па нек’ поцркају сви од муке!{S} Шта нам могу? </p> |
ну проти; а онда ће му шанути:</p> <p>— Е, оче прото, како вам се допадају ови моји куглови?{S} |
мо би кадикад дубоко уздахнуо:</p> <p>— Е, е, оно, касти, по правди, ја и јесам крив!...{S} Ал’ |
сабахиле походила, госпо!{S} Чини ми се е ћу баш са тебе вас дан данашњи имати среће.</p> <p>И |
но, знади, учитељице, да и сам вјерујем е је за наше младости и љепоте и сунце љепше сјало!{S} |
{S} Учитељи се још нису ни обредили, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је мало углађенији но оби |
ри корака од Спирине каване одмакао, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је доста чисто обучен и о |
сам вам о музици; али не треба то; та, ево, последњи тренуци ове значајне беседе посведочили с |
390" /> и црквених дјела наложио ми је, ево, својим актом, да вас са вашег неваљалог владања от |
га је за Ускрс спремио.</p> <p>— А гле, ево и чича-Тиме! — рече учитељ IV разреда. — Деде ти, с |
зговорити, све од силнога смеја; па се, ево, сиромах, и сада смеје, једнако се церека и смеје.. |
лник, — ја ти о томе ништа не знам, до, ево, данас у ови час.{S} Сад видим да су моје Ере најци |
да се уздржи и у себи да не проговори: ево још једног човека од ранга; а после додаде, иако је |
љалог владања отпустим из службе!...{S} Ево акта! </p> <p>И начелник му показа акт, којим се от |
а Гркиња, да ме у такој капи види...{S} Ево и чарапе, друкчије је Гркиња спремила за чича-Тиму. |
рмачио, али то се даје израдирати...{S} Ево овако!...</p> <p>И он га хтеде ухватити за брадавиц |
не вара.{S} А после ћеш се жестити.{S} Ево, гледај, свађа у кући!{S} Новац из куће!{S} Неприли |
оних сто дуката, што је зету наменио. — Ево ти, синко, новци! — рече скоро разнеженим гласом. — |
аде, иако је о противноме био уверен: — Ево, у литру ракије и четири каве, па нека г. Папраг ре |
!{S} Где си, несрећнице једна?</p> <p>— Ево ме, оче! — одговарао је звучан детињи гласић. — Сад |
еће; а после јој све ближе долази и већ ево га, где цео целцит пред њеним креветом стоји, па те |
а берберин.{S} Њих двоје беху сасвим по европски дотерани: <pb n="342" /> он у цилиндру, црном |
то то?...{S} Ја ћу онако по новосадски: егзабрукто. </p> <p>И он се диже са столице, накашља се |
да га под капут сакрије; али кад му га економ ишчупа из руку, он се продера на њега:</p> <p>— |
ици одобравали.</p> <p>Једног дана дође економ, донесе чича-Тимине хаљине, па му рече, да може |
афрок, то му би криво, те се испречи на економа:</p> <p>— Ето ти капице, носи је! — И он му бац |
ш каквијех новости у нашем Перковцу?{S} Ела ли се већ једном ови наш лапарави прото помири са њ |
аде се гласно смејати, а чича-Тима, као електрисан, скочи и стаде на сав глас говорити:</p> <p> |
устати — мислио је други.</p> <p>— Ал’, ено, не устаје, сиромах! </p> <p>И он са другом оде.{S} |
е.</p> <p>— Чупав је, клопав је!{S} Та, ено, погледајте, какав изгледа, као девето чудо: натука |
неочишћени, једва се провиди кроз њих; ено, по дуварима виси паучина, на орману пала прашина, |
на женска, — она је још гора и црња!{S} Ено, пре јој је купио чика-Паја свилену хаљину са карне |
асти, мода, па шта ћеш ти мимо свет?{S} Ено, гледам пре, син оног Железниковића, што га је наша |
анас у ови час.{S} Сад видим да су моје Ере најцивиластије у свијету: не мореш га ни за реп ни |
њој, па онако намигујући, као што само Ере знају, поглади је по запуреном образу:</p> <pb n="3 |
-Тимо!{S} А да Бог поживи цео учитељски еснаф!...{S} Бабу ослон’те на мене, знам ја, како ћу се |
лађа: товарили су и растоваривали силан еспап, те је лађа сасвим доцкан стигла у Београд.{S} Св |
вице и љуте горке ракије, а поред таког еспапа лако се заборавља и јутрења и вечерња сунчева ру |
су, наслоњени на големе бале трговачког еспапа, сасвим безбрижно пушили, или су, и не мислећи, |
<pb n="365" /> Он је у дућану врло мало еспапа имао; тек колико да се назове трговац.{S} На јед |
тему удешен чамац, на коме се свакојаки еспапи превозе!...</p> <p>Хтео је он још говорити, али |
е младо, како ћу да га удам?...{S} Ал’, ето, она је навалила, да је удам, и ја је морам удати.< |
где ми је глава од бриге.</p> <p>— Па, ето, чича-Тима нека да вино, а кир-Никола шунке...{S} К |
..{S} И ја сам одиста задовољна!{S} Та, ето, шијем и спремам се <pb n="377" /> за удају!...{S} |
ар ни мени, твоме староме учи...{S} Та, ето, твој мали Милован има, ја мислим, већ три године, |
се ти наканио до мене, ха?</p> <p>— Та, ето, послао ме господин начелник.</p> <p>— Начелник...{ |
его к мени?{S} А и своји смо нешто, те, ето, од јутрошње доба једва сам покупила све што ми тре |
уран сам, побратиме, да ћеш ми вратити; ето, дао ти је Бог нешто мало винограда, а ове је годин |
мене старала, него ова лепа туђинка!{S} Ето, нашла је за дете и младожењу: леп младић, научен м |
знаш, да си се у срећан дан родила!{S} Ето, ова жилица, што ти се преко сред длана повлачи, са |
уди су људи, сваки има своју невољу!{S} Ето, попа Ђока се, сиромах, пропио; ко зна, каква му је |
е ни теби лоше, мој стари даскало!..{S} Ето, ову хаљину, што је на мени, њу ми је поклонио чика |
шта се у Перковцу о мени говори?...{S} Ето, баш о Духовима била сам у цркви, а за мојим леђима |
дам за све науке што се у школи уче.{S} Ето, па питајте само госпођу Гркињу, какво сам сирће ба |
је продужила жалостивим гласом даље: — Ето, ово слово беше рђаво, мајка се и наљутила на мене, |
иво, те се испречи на економа:</p> <p>— Ето ти капице, носи је! — И он му баци малу белу капицу |
па само што рече куму до себе:</p> <p>— Ето несрећника, и опет се опио!...{S} Е, сад тако што д |
, сирота, и потужила, можда би казала: „Ето, пријатељу, мозак ми је потресен, а у грудима ми је |
ок по небу месец лети, </l> <l>У душеку жаба крешти.</l> <l>...{S} Хаха!{S} Хаха!... </l> <l>Ки |
а-Спиро, докотурај-де једну литру старе жабарке и испеци четири каве!{S} Изгубио сам!{S} Е, али |
ири ракијске чашице и једну литру старе жабарке.{S} Учитељи се још нису ни обредили, а, ево, до |
p> <p>Деда-Спира изнесе још једну литру жабарке и још по једну црну каву.{S} Кад су то попили, |
е бих знао!...{S} Шта би, Спиро, с отом жабарком?{S} Ти као да је наново препичеш?...</p> <p>— |
обрасла, у којој, место славуја, зелене жабе прижељкују; а десном страном, <pb n="296" /> баш п |
..</p> <p>— Опет ми чудних очију, као у жабе!</p> <p>— Као у голубице, хтедосте рећи...</p> <p> |
жалостиво, изгледало је као да више оца жали него себе; али не рече ни речи, само што је дубоко |
вим поносито изишла из куће; а он се од жалости само смејао.</p> <p>Они, као што видите, беху у |
ке беседе обудовео је, те због те своје жалости није могао синоћног вечера сам лично на беседу |
на породица!...{S} Једне радости, једне жалости, а скоро та иста судбина у животу: данас су теб |
Кад се мало утишала, а она је продужила жалостивим гласом даље: — Ето, ово слово беше рђаво, ма |
чак.{S} Милка остаде сама, погледала је жалостиво за њима, а после се даде сама својим мислима. |
га својим паметним очима погледа сасвим жалостиво, изгледало је као да више оца жали него себе; |
кад се она извила из његова наручја, он жалостиво уздахну:</p> <p>— Ох, само да ми није онога д |
сподине!{S} Молићу, шаљите тамо војску, жандаре, док се није сав Перковац побунио!...“ — И још |
са које је пао, беше некакав лагум.{S} Жандари, који нису далеко оданде били, чуше његово стењ |
е баш одлазите?{S} Е, то ми је, заиста, жао!{S} Али на беседи, ту ћемо се на сваки начин још ве |
це, смем ли молити?“</p> <p>„Господине, жао ме је, али ја сам већ ангажована!“</p> <p>„Дакле ко |
литру ракије и четири каве, али ми није жао; бар ме је млади господин колега уверио, да су Маџа |
менила и гарила на услузи.{S} Једно јој жао беше, што не може и пепељаве зенице црно да офарба, |
аше, пун саучешћа, у чича-Тиму; беше му жао човека, кога је већ толико година познавао.{S} Уост |
њем образовању?</p> <p>Папраг је осетио жаоку, што је у тим речима <pb n="372" /> лежала, порум |
а овамо пустиле чеперке на очи баш као ждребице.{S} Овај твој зет био би красан момак, само да |
побратиме?</p> <p>— Богме је ово опасна жега; мораћу и ја једну шљивовицу искапити, колико да с |
ере ми, волим од софре устати гладан но жедан!</p> <p>— Тако је! — тврдио је учитељ Тима. — Оно |
>— Сад, учитељу!{S} Та, ваљда, нећеш од жеђи скапати?</p> <p>Деда-Спира донесе на служавнику тр |
мимо свет?{S} Ено, гледам пре, син оног Железниковића, што га је наша влада у Париз слала, сигу |
се нашла каква млада намигуша, која би желела да никако не рађа, баба је и од тога знала чини. |
шавало, да неки учитељ из околних села, желећи премештаја ил’ друго што, да се за препоруку њој |
, да не зна ни сам пута, да не зна, шта жели, не зна куда!...{S} Кадикад би тек провирио кроз м |
и и неки учитељ из села, па се случајно жели још и с колегама састати, наравно, да ће доћи у де |
поче наново говорити:</p> <p>— Па онда желим од свег срца, да им женска деца буду лепа и бела |
и њиховој својти, у здравље; али ја сад желим, уколико ми силе допуштају, да наздравим нашој ле |
ка и црне панталоне.</p> <p>— Добар дан желим, господине Тимо! — рече Гркиња, рукујући се с њим |
ико напред умакла:</p> <p>— Добро јутро желимо! — рече, осмејкујући се пакосно. — Ви као да се |
орије, још ових месојеђа, удати, ако не желите да сама отиде...</p> <p>Чича-Тима је једнако зач |
су они!{S} Ми, иако имамо неких намера, жеља, страсти, а ми имамо и начина и искуства, да то пр |
ема доста слободе, и да је народ толико жељан те њине измишљене равноправности и једнакости, да |
на цедуља.</p> <p>И заиста, публика се, жељна мало отменије, образованије, београдско-новосадск |
јој се најбоље допада.{S} И она је већ жељно отворила уста, да каже, како јој је баш све од по |
отребити...{S} Госпођа Јустина је млада жена, а муж, као што га знате, јектичав...{S} Баш ако б |
фландра једна?...{S} А и шта ће му туђа жена?{S} Зар не би боље било да мене узме?{S} Он удовац |
и грађанин са својом женом живи, и која жена на свога мужа мрзи, а туђе мужеве воли...{S} Све ј |
> <pb n="360" /> <p>У Перковцу мало има жена, које нису њену помоћ тражиле.{S} Ако, н. пр., ниј |
старац!...{S} Та да ми је баш и венчана жена, не би се више за мене старала, него ова лепа туђи |
, не би и у Србији могла бити бар једна жена капелан!{S} И то баш протин капелан!{S} Ако ништа |
се из ове вароши протера!{S} Та ниједна жена није са својим мужем сигурна, све док је она у ово |
— Дакле, Тимо, — продужаваше безобразна жена, — да га доведем, да се најпре упознате, па после, |
ија са госпођом помоћниковицом: „Красна жена, млада па лепа — вели — па у каквога се зврндова з |
; онде, поред ватре, чучала је та стара жена, а дим је око ње са тако несносним смрадом куљао, |
к натакарио наочаре, тамо, опет, матора жена навукла на себе грдан кринолин, па неке пунђе, пер |
1" /> <p>— Камена се помирио!{S} Сирота жена од муке се и пропила.{S} А и то је све масло те не |
чинила!{S} А попадија, као свака сирота жена, куда ће, него к мени?{S} А и своји смо нешто, те, |
А то ћете се сећати, зашто...{S} Штогод жена има у нашем Перковцу, све су је омрзле; ја се чуди |
слатко насмејао, допало му се што му је жена тако оштроумна.</p> <pb n="298" /> <p>— Чича-Тима |
кут своје тунике чак до више колена.{S} Жене и деца су се, истина, мало бекељили на њу, али ник |
о је један Грк; тај је, опет, држао две жене!...</p> <p>Ја мислим да би така знатност доста бил |
новога учитеља и о чудној лепоти његове жене.</p> <p>Једни би тврдили, да је она паметнија и ле |
а...{S} То је била кћи чича-Тимине прве жене, која је после порођаја и умрла.{S} Људи су мислил |
де су данас младићи, у које ће се младе жене и девојке толико заљубити, као у мене старца...{S} |
то, што су се у томе крају ретко виђале жене „из бољег сталежа“, као што се у отменијем свету г |
ељице!{S} Тако ми тепелука моје покојне жене, не знам!{S} Ну одријеши ланац, те с њиме насријед |
или да се чича-Тима, после онаке красне жене, неће више никада женити, али се преварише, јер се |
ога познаје, —- па је ли чудо што су се жене питале: откуд Гркињи свила, и ко је она и шта је о |
у вину не буде оскудице!{S} Једанпут се жени и удаје!{S} А ја ти, вере ми, волим од софре устат |
али и по неколико чаша у здравље срећне женидбе и младенаца попили, чича-Тима оде, да спава; а |
м, на друго што, на добру парохију и на женидбени мираз, мислио, тек се онда тргао, кад је учит |
и је хоће учитељ Тима дати, одмах би се женио!“...</p> <p>Гркиња ућута, видело се да чека чича- |
сле онаке красне жене, неће више никада женити, али се преварише, јер се он одмах после шест не |
се који чиновник или грађанин са својом женом живи, и која жена на свога мужа мрзи, а туђе муже |
ео, касти, ни кад сам се са првом мојом женом венчао, нисам се тако веселио!...</p> <p>Стара го |
оно за необично, што је баш најобичнија женска врлина!{S} Ја, на пример, не познајем ниједну же |
м то људи!{S} Ви знате, шта је то јавна женска, — она је још гора и црња!{S} Ено, пре јој је ку |
<p>— Па онда желим од свег срца, да им женска деца буду лепа и бела као белило на лицу лепе до |
смејкујући се, по првој скамији намешта женске радове, управо беспослице, без којих свака поште |
а.{S} У њеној крви не беше ниједне капи женске нежности; она кад се према каквом детету показив |
ванкесе и кесе за новце; нигде не видиш женске, а то ли мушке кошуље.</p> <p>— Знам, да ће се г |
pb n="299" /> не би много улепшао једно женско лице, па баш да је и од оних киселих краставаца, |
p> <p>Стара госпођа, учитељица четвртог женског разреда, осмехну се поносито, па онда извади из |
текли су господина секретара у четвртом женском разреду, где с најозбиљнијим лицем прегледа изл |
љи карају и грде....{S} Само у четвртом женском разреду мирније изгледа: стара госпођа, осмејку |
рудула, да чича-Тими учитељу докаже, да женскоме чељадету никако не доликује дугачак нос.{S} Он |
њему, и све јој се чини као да гледа у женску препрату, па би, чисто, на њу да намигне, али му |
шко да ће и он наћи млађу и васпитанију женску, него што је наша Милка...</p> <pb n="332" /> <p |
ити што хоћете, добру или злу домаћицу, жену или госпођу, већ како ви хтеднете.{S} Па хоћете ли |
Тај Живко беше јако образован човек.{S} Жену је узео из Мехадије, нека блиска рођака Наполеона |
!{S} Ја, на пример, не познајем ниједну жену, која не би могла бити одмах четворици верна!{S} Н |
идите, беху у свему контрасти: она жива жеравица, љута; он, опет, флегма до крајности...{S} Али |
</p> <p>Ту се чича-Тима учитељ од силне жестине накашља, исхркну и као ветар оде, и не пожелевш |
уше младићском ватром, он је с највећом жестином загрли, и није остало места на лицу лепе Гркињ |
е длан никад не вара.{S} А после ћеш се жестити.{S} Ево, гледај, свађа у кући!{S} Новац из куће |
оше у деда-Спирину кавану.{S} Били су у жестокој неког препирци тако, да од целе распре ништа д |
рече гросмутерка, спремајући се да што жешћом ватром нападне на несрећну Гркињу. — Ви бисте се |
а реп ни за ухо, — ка чик је гладак, ка жива хитар.</p> <p>Стара учитељка обори опет очи, а пос |
што видите, беху у свему контрасти: она жива жеравица, љута; он, опет, флегма до крајности...{S |
е се.{S} Има времена, само нек’ су деца жива!</p> <p>Затим понуди Папрагу столицу, а сам са Тим |
...{S} То вам не смем казати, пошто сам жива; ствар је тајна, тиче се части, знате...{S} Али да |
ни.{S} Одмах у првој кући тога сокачета живела је једна Гркиња, што је имала два мужа; неки гов |
м грудима узбуркане страсти утишане.{S} Живели, господо, и до виђења!</p> </quote> <p>Газда Мил |
мокну у образ:</p> <p>— Ох, ала би лепо живели, кад би ме у квартир примили!</p> <p>— Лакше, го |
ав манастир, у коме је највише калуђера живело, да се онде каје и да тражи помоћи.{S} А ако се |
Ах, кад помислим како бих лепо код вас живео, да нема...</p> <p>— Шта, господине, шта?...{S} В |
јачког села</hi>; а ја бих у њему хтела живети...{S} Ја тога човека не познајем, што ће да буде |
не проговори, да ћеш још четрест година живети!{S} Леп век!{S} Па ћеш још, осим овога, три мужа |
зивао, да ми без ваздуха не бисмо могли живети и да ми само зато дишемо, што још на свету има в |
беседи навео: „Без ваздуха људи не могу живети; па кад ваздуха нестане, људи ће се угушити!“ Је |
} За ону васпитатељку у Н... казаћу, да живи са писарем, а оне три у Ј.., те су, опет, комункињ |
оној шкорпији маторој поговара, као да живи са начелником...{S} То само нећу!...</p> <p>Тако ј |
вара се, да ће се и одселити, да с њоме живи.{S} Лепа парада!...{S} Ал’ ће им и пресести!{S} Хо |
и чиновник или грађанин са својом женом живи, и која жена на свога мужа мрзи, а туђе мужеве вол |
а?...</p> <p>— То је Ленка, ћерка газда-Живка Ћорбуџаковића...</p> <p>— Лепо, Ленка, треба и да |
ји начин ступи на узвишено место сам г. Живко Пацић.{S} Једним високоумним погледом прегледа це |
м разилазити, онда је још једанпут диже Живко Пацић:</p> <p>— Господо! — викну, што га грло дон |
} А знате ли ви, о чему је говорио онај Живко Пацић?{S} Онај пропагандиста, републиканац, комун |
Београда, по имену Живко Пацић.{S} Тај Живко беше јако образован човек.{S} Жену је узео из Мех |
ачки неки правник из Београда, по имену Живко Пацић.{S} Тај Живко беше јако образован човек.{S} |
тео доказати, а то се може као наставак Живкове беседе сматрати: да ће се људи после пет стотин |
ле, она и он, лепа Гркиња и кир-Никола, живљаху мирно у својој скромној усамљености и у томе им |
...</p> <p>Коло је, међутим, играло све живље и веселије; млади момци се ознојише, девојке се з |
лико чашица пеленаша и већ се поче мало живље кретати.</p> <p>—Све ће то својим редом ићи — реч |
{S} И тако гледајући у свога новог, али живосно уображеног, обожаваоца, правила је нове комбина |
нека безбрижна млада кокета, којој сав живот у церекању и у мажењу пролази.</p> <p>— Ха, ха!{S |
задовољан, уз обожавану сапутницу свога живота.{S} Она би га презриво гледала, окренула би му л |
.</head> <head>ПРИПОВЕТКА ИЗ УЧИТЕЉСКОГ ЖИВОТА.</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18760_C1" |
он се у богословији са свог раскалашног живота и прославио!{S} Та зар је једанпут са својим јед |
мо, како је ово свечан тренутак у нашем животу, у животу овдашњег грађанства, онда може ли ми к |
новост, како у школи, тако и у обичном животу, мрзео; а откако је, сиромах, изгубио оне две кл |
е ово свечан тренутак у нашем животу, у животу овдашњег грађанства, онда може ли ми ко замерити |
дна суза.</p> <p>— Ах, да ми је мајка у животу!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Стара го |
едне жалости, а скоро та иста судбина у животу: данас су тебе гонили, а сутра мене; данас ћу ја |
идео клањања и метаније, ја већ никад у животу нећу!{S} Начелник се, касти, измиче, а он за њим |
тужио?...{S} Оно, касти, док је човек у животу, има и непријатеља, завидљиваца...{S} Или је, мо |
е из кревета, и то је, можда, првипут у животу, што се саже над својим спавајућим дететом, те г |
им од напрезања на челу и на врату све жиле с прста поискакале. — Шта је кларинета, пикула, тр |
ако наклоњен јектици; то му сведочише и жиле на сувоме врату, после, бледо лице и упале очи.{S} |
си се у срећан дан родила!{S} Ето, ова жилица, што ти се преко сред длана повлачи, само што не |
се сита не нагледам; а у њега су мале, жмираве, очи, — страх ме хвата, кад их из далека смотри |
говорила:</p> <quote> <l>„Обоје се мени жури“...</l> </quote> <p>— Та већ и мала деца знају у П |
муња из облака; </l> <l>А обоје к мени жури, </l> <l>Та чисто би врхом стреле </l> <l>Кроз сре |
уменила, њени суви збрчкани образи беху жути, од прилике као рђава лојана свећа.</p> <p>— И так |
с кремењем и са направљеним бокорићима жутога смиља, — она поче мало брже корачати; а кад је и |
оџак, који је од плетара био начињен, а жутом земљом тек само површно излепљен.{S} Из оџака је |
ити — лепо!{S} А не хтедне ли барем сто жућака уз његову Милку дати, на част му девојка! <pb n= |
е неке старе искрпљене панталоне и неки жућкастозелени капут, на ком су се сви конци лепо прови |
атеља, завидљиваца...{S} Или је, можда, за дуг...{S} Оно, касти, на данашње време слабо кога и |
опити.</p> <p>Чича-Тима слеже раменима, за знак да не зна ни сам, шта ће на све то да одговори. |
вно, да се прстенује.{S} Он је, истина, за данас само учитељ, а кад се ожени, од воље му је, — |
b n="331" /> <p>У собу уђе лепа Гркиња, за њоме један младић.{S} Раста је био средњег, лица дос |
иш, Никола, ти си мало ушао и у године, за тебе је добро, како се може; ја, ја сам још млада... |
одмуклости, сувише дара за сплеткарење, за пренашање лажних и истинитих гласова.{S} У њеној крв |
{S} Што се пак саме личности њене тиче, за њу се није могло рећи, да је ружна, а још мање, да ј |
спокојно очекиваше учитељски колегијум, за који је, наравно, добар стојао да неће изостати, као |
ао рђава лојана свећа.</p> <p>— И тако, за љубав оног дериштета, ви мене да обманене!... — гово |
и старим сватом, остали <pb n="381" /> за пуном софром.{S} Наравно, да су се и они ознојили.{S |
ето, шијем и спремам се <pb n="377" /> за удају!...{S} Пре кратког времена играла сам се лутка |
уну копаља, сабаља, пушака и топова.{S} За њим ће доћи, као зачин беседе, певачка дружина, па ћ |
ју, баш као и она препредена Гркиња.{S} За њу сам већ скројила план...</p> <p>У таком њеном сам |
огледалу <pb n="301" /> посматраше.{S} За то време нестаде и најмањих трагова незадовољства на |
есет година толико не би могао чути.{S} За ону васпитатељку у Н... казаћу, да живи са писарем, |
ама, само је на глави имао алев фес.{S} За њим уђе мајсторица: она беше у српским хаљинама, сам |
нхолично на небо, па уздишете, касти, — за мном|...{S} Ала би то била песма|...</p> <pb n="364" |
један стих, касти, како сунце залази — за мој виноград!{S} Па бих и вас споменуо, како седите |
ако је могуће, чак у Турску...</p> <p>— За вашу љубав ћу све могуће употребити, само да вас зад |
планове полугласно исказивати:</p> <p>— За начелника имам сасвим други план.{S} Он је човек кој |
д прашине, па је пружи ђачету:</p> <p>— За тај маријаш, синко, купи себи шећерлеме, а ову јабук |
свим озбиљно, поштапајући се, напред, а за њим остала фамилија по реду и по старешинству.{S} По |
Ето, баш о Духовима била сам у цркви, а за мојим леђима шапуће попа-Ђокина попадија са госпођом |
како ће своју рану завити и утоплити, а за туђу нико и не мари, још гледа, ако може, да је у св |
анас је 24., сутра, дакле, може доћи, а за даље је моја брига...</p> <p>— Али,стара госпођо, — |
клонио твој колега, чича-Тима учитељ, а за онако вино вреди да га човек и двапут пољуби!...</p> |
наравно, начелник све сам концептира; а за четврти разред додаћу само то, да се једанпут пијан |
ју!{S} Неко високо свештено лице цркава за тобом!{S} Владика, прота, ђакон, црквењак?{S} Да, го |
их чича-Јова пред Трајковом механом два за пару продаје...{S} Е, јесте чули, баш ми се једу кис |
н се рукова са чича-Тимом и не упита га за испрошену ћерку, а после се окрете лепој Гркињи и, с |
служила, — па ручај, а ручак, што си га за данас спремила, оставићеш за сутра.</p> <p>Дете га с |
сасвим обично осмејкујући се, ухвати га за руку, погледа га мазно, па онда, отежући речи, приша |
радовала, да и од оте кајсије, од тога за њу забрањеног плода, окуси.</p> <p>— Оче, ја сам спр |
се те сорте забава тиче, признајем, да за њих слабо марим.</p> <p>— Ви, сигурно — рече са неко |
дувајући у гајде, или да ожедни, те да за љубав чаше вина престане свирати, па се тек у томе с |
братиме, још једну грку, па да се гледа за послом!</p> <p>Кад је и ту чашу грке искапио, да мал |
.{S} Лези!{S} Лези!...{S} А не после ја за тебе да испаштам!</p> <p>И тако је то ишло у свима р |
дела на десет класа боља и пробитачнија за учитеље, или је боље онако по староме, без класа?</p |
шлингераји, штикераји, па онда чачкала за зубе, па перлицама ишаране дуванкесе и кесе за новце |
е к нама доселили, не би никад ни знала за уредност, —- па ко би је онаку и узео?...{S} А, овак |
ко сносити толику несрећу, а то је била за њу права несрећа, морални гроб, који је целу њену бу |
е могуће; али да му је кћи, што је била за Страхинића бана удата, да је она умела у трумбету св |
спитатељци, али, уствари, она није била за тај позив: у њеној природи је било и сувише подмукло |
о ушао у траг правој истини, то би била за нас обе пропаст...{S} О феријама, кад нас походите, |
— Не само да једем, него бих вас молила за читаву једну котарицу.</p> <p>— А, дакле, да од њих |
о и чарапе, друкчије је Гркиња спремила за чича-Тиму...{S} Али, шлафрока не дам!</p> <p>И он се |
тељице, да ћу забранит’ продају мастила за читав перковачки округ!{S} У којој бакалници нађеш м |
ље пио, него многи здрави; чаша је ишла за чашом, док му се по бледоме лицу није прострло оно з |
ти гори од мог оца, па што не бих пошла за њега?{S} Ова Гркиња неће имати власти у кући мога му |
ла да ће се код свога маторог обожатеља за мене заузети, да што више у готову новцу уз девојку |
особна, истера, а он се, сиромах, наима за црквењака, удара у звоно, у клепало, а од сваког зву |
ужан и матор; а кад би, опет, чича-Тима за чика-Пајину походу дознао, онда би она то исто и о ч |
скаже, онда ће данашња српска кнежевина за сироте учитеље бити тесна...</p> <milestone unit="su |
и капут, откопчао на кошуљи рукаве, па за сваком искапљеном чашом тек ће уздахнути:</p> <p>— А |
било и сувише подмуклости, сувише дара за сплеткарење, за пренашање лажних и истинитих гласова |
ца, мора сваки час устајати и зато мора за доњим крајем астала седети.{S} Чича-Тима је одмах на |
е ми донети.{S} Треба ми и винова лишћа за сарму, а, после, Тимо, каква може бити вечера без ви |
а и куда би?...{S} Та цела је варошица за његову несрећу чула, сваки ћифта запитао би га: „А, |
госпођу Гркињу, какво сам сирће баш сад за сватове спремао!{S} Таке салате није ни цар јео, као |
а ствар — рече баба. — Прота је као луд за тобом!{S} Ја!{S} Ал’ ако те три-четири ствари не узи |
и!...{S} Две класе!{S} И то, касти, све за љубав оне маторе клепетуше!...</p> <pb n="371" /> <p |
ракија, што је у подруму, то ми је све за један пољубац поклонио твој колега, чича-Тима учитељ |
а с њиме да путује?... — А после додаде за себе: „Она му је, сиромаху, и пореметила мозак!...“< |
ију у помрчину изишли, некако му испаде за руком да је загрли и пољуби и да јој пришапне:</p> < |
да, не би угледали, да случајно не дође за практиканта у суд перковачки неки правник из Београд |
.{S} Кад је дошла до вратница, она трже за једно парче конопчета, а незграпна дрвена врата се, |
чно, а и капут је обукао нов, што га је за Ускрс спремио.</p> <p>— А гле, ево и чича-Тиме! — ре |
име за бирова, а они му доказују, да је за све то остарео, него да ће га поставити за гробара.. |
него ова лепа туђинка!{S} Ето, нашла је за дете и младожењу: леп младић, научен младић, богосло |
нади, учитељице, да и сам вјерујем е је за наше младости и љепоте и сунце љепше сјало!{S} Ма св |
ма!...{S} О, зла неваљалца, а баш ме је за срце ујео..{S} Таке увреде!...{S} Нечувено!...{S} Чу |
туга надвладала га је.</p> <p>Седео је за столом, а главу је наслонио на обе руке; коса му је, |
Београд био <pb n="393" /> оно, што је за Београђанина Париз; а овако, с поремећеним умом, гле |
онако знам, да му госпођа Јустина није за имен-дан спремила, а како <pb n="310" /> су му зуби |
личево пружају; али госпођа Гркиња није за онда наумна била да се лепом божјом природом бави, д |
емљаних ђинђувица, што их младе сељанке за дваест пара по чаршији купују.</p> <p>— Ово је диван |
а, три краве не верујем да би га појеле за недељу дана...{S} Али шунке, па после бело вино...{S |
видела.{S} Чича-Тима гледаше неко време за њом, а после се окрете задовољно својој Гркињи:</p> |
е моли кметове и општинаре, да га приме за бирова, а они му доказују, да је за све то остарео, |
е госпође, гледаћу да продрем и, ако не за ову годину, а оно за догодине, да им осигурам премеш |
а! — прекиде је врачара. — Хоће да умре за тобом, да се обеси, да полуди, да побесни!...{S} Бла |
желећи премештаја ил’ друго што, да се за препоруку њојзи обраћао, па често и онај поклон, кој |
ције о својој будућности, а и сам да се за ту свечаност приуготови...</p> <p>Кад је учитељ Тима |
е равноправности и једнакости, да ће се за њу све донде борити, докле у борби не победи, или не |
тамбуру, они су му пљескали, а он им се за то најграциозније поклонио...</p> <p>За њиме ступи н |
ола није ни речицом одговарао; држао се за испућени трбух, па се тресао од силнога смеја:</p> < |
, па перлицама ишаране дуванкесе и кесе за новце; нигде не видиш женске, а то ли мушке кошуље.< |
основних школа назива класа!{S} Узмите за пример и саму православну веру.{S} Јуда нема те важн |
онда се не чудим што сви мушкарци хоће за вама да полуде“...{S} После тога штогод ми се прохте |
им штапом, по улици, а деца и људи трче за њим, скидају капе и љубе га у руку; после га гледа м |
<p>— Господине, ми као да смо још јуче за свакад свршили наш разговор?</p> <p>— То нисмо, драг |
та проговорити.{S} То, што је чуо, беше за њега страшно!{S} Стара госпођа, окуражена, пође и да |
ми је баш и венчана жена, не би се више за мене старала, него ова лепа туђинка!{S} Ето, нашла ј |
му и шешир паде с главе, они га бацише за њим у блато; а старац, кад га није могао наћи, оде д |
их двоје, ревизор и гросмутерка, седоше за фину софру и стадоше лакомо грабити принесено <pb n= |
И тако у разговору уђоше у собу, седоше за сто, наравно, гост у горње чело — а с леве стране ки |
нала чини.{S} И за крађу, и за љубав, и за мржњу, од свачега је она имала мађија и чини.</p> <p |
и од тога знала чини.{S} И за крађу, и за љубав, и за мржњу, од свачега је она имала мађија и |
ађа, баба је и од тога знала чини.{S} И за крађу, и за љубав, и за мржњу, од свачега је она има |
оспа-начелниковице.</p> <p>— Па се ја и за њену срећу старам.</p> <p>— Оно јест, касти, ви је у |
варе имати може; чули су и за кајсије и за вино; знали су, и каквих и колико је фела разног јес |
> <p>— Она ме љуби, па, касти, чак се и за моје дете стара!...{S} Учи га, чешља га, храни га и |
друга од водене болести умрла, он се и за трећу набрзо постарао, па му и та трећа у вечност од |
су скупе, али ја ћу ти их дати, макар и за нешто старо.{S} Па кад се ти помогнеш, лако ћемо!{S} |
е; моја мати није то умела, а људи су и за њу говорили, да је васпитана!</p> <p>Те мисли нису п |
ерковцу на товаре имати може; чули су и за кајсије и за вино; знали су, и каквих и колико је фе |
купио, а мож’ понети и парче хлеба себи за фруштук; а мени ћеш спремити једну литру комовице, — |
дожењу, „јеси ли вољан ову девојку себи за супругу узети...{S} Немој, синко, да после кажеш: „„ |
је Бог — не знам, зашто — али све теби за љубав учинио: оној маторој, што је свима нама копала |
два-три пута и ја био гост на њима; али за шта су те беседе и од какве су користи <hi>оваке, ка |
пу?“</p> <p>„Молим!{S} Молим|...{S} Али за љубав моје мајке!“</p> <p>„Па, госпођице, где ћемо с |
чича-Тиме, и чика-Паје тиче, они су ми за свакад сигурни!{S} Верност?{S} И ти списатељи говоре |
ајцивиластије у свијету: не мореш га ни за реп ни за ухо, — ка чик је гладак, ка жива хитар.</p |
вости имам да му кажем, да од другог ни за десет година толико не би могао чути.{S} За ону васп |
о, што ти не треба.{S} Што није више ни за шта — пренемагала се баба, — изношено, благо стрини! |
м напред, да ћете то учинити?{S} Ако ни за шта друго, а оно да се нагледате оног лепог детињег |
киња покварила...{S} Сунце није било ни за два копља одскочило, а лепа Гркиња, набељена и накин |
ије у свијету: не мореш га ни за реп ни за ухо, — ка чик је гладак, ка жива хитар.</p> <p>Стара |
ле с њоме!{S} Ви сте, господине, писани за испит|...</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Das ist ei |
подо, будите са вашим ученицима спремни за сутра, јер сам принуђен ово после подне одмарати се. |
овечуљком и оде у чаршију, да онде купи за десет пара алеве паприке и да натовари пуну торбу на |
а, на другој, опет, страни неки штофори за хаљине од тешке свиле, од кашмира, персијских шалова |
је понуди пандуру:</p> <p>— Знам, да си за ракију — рече, а кад је пандур тако до половину литр |
од њих поред њега прошао, он га ухвати за капут.</p> <p>— Шта хоћете са мном? — викну на њега |
све то остарео, него да ће га поставити за гробара...</p> <p>Тако је нешто сањао трећи дан по о |
овако!...</p> <p>И он га хтеде ухватити за брадавицу, која је кицошу на левом образу израсла, а |
ма светлели.</p> <p>И при чистој свести за њега би Београд био <pb n="393" /> оно, што је за Бе |
беху, по његову мишљењу, извор мудрости за једну младу девојку.</p> <p>— Тако, Милка, тако, дет |
, као нека фурија, оде из собе, лупивши за собом врата, да су се прозори потресали...{S} Чича-Т |
у лепа Гркиња спремала све оно, што јој за вечеру треба.{S} Наравно, да јој је у свему помагао |
ајком и оца изгубило.{S} Кажу, да човек за ноћ оседи, остари.{S} А сироче постаје човек смишљен |
Ја?...{S} Господине, јесте чули, језик за зубе!{S} И више да се нисте усудили мене белајдигова |
ко шта хоће!{S} Ја моје искуство не дам за све науке што се у школи уче.{S} Ето, па питајте сам |
апред!...{S} А, после, кад од ње дознам за расположење г. начелника и његове госпође, гледаћу д |
стара намигушо!{S} Уме се Папраг и сам за себе старати!{S} И тако ћу гледати да се, колико сут |
и ова намолована лутка, што ми се силом за старатељку намеће.{S} Васпитан, учтив, а уствари вид |
путника, који су путовали својим послом за Београд.{S} Неки су се по „фердеку“ шетали, премишља |
су и неморални.“</p> <p>То је био гром за све учитеље.{S} Таким оценама није ниједан могао бит |
гости се, мало накресани, стадоше један за другим разилазити, онда је још једанпут диже Живко П |
ћу!{S} Начелник се, касти, измиче, а он за њим; е, баш мишљах, да ће се на сокаку побити!</p> < |
Тима стао врпољити, па и кашљуцати, као за знак, да је и он у соби, онда и начелник узе другу п |
/head> <p>Сутрадан је сав Перковац знао за ту Гркову част.{S} Знали су и то, откуда Гркињи вино |
уке, превртао је очима, а кад је изишао за њом, да је испрати, није могао срцу одолети, него је |
лка остаде сама, погледала је жалостиво за њима, а после се даде сама својим мислима.{S} Она је |
е у пијанога оца...{S} Он је најпре сео за сто, па онде, са искревељеним цртама на лицу, стаде |
а умео рећи, само се кир-Никола ухватио за трбух, па се из свег гласа церека:</p> <p>— Ха, ха, |
је ни погледао није.{S} Дете је гледало за њим тужно, замишљено; видело је, сироче, да је са ма |
знемирио.</p> <p>— Дете је већ приспело за удају...{S} И ја сам још нашла младожењу.</p> <p>— Т |
кир-Николе беше сто намештен, али само за њих троје, а деца ће, наравно, да не би разговору и |
мало у свету дотера, углади.{S} Би тамо за неко време, па се направи читаво чудо!{S} Шта ти ниј |
продрем и, ако не за ову годину, а оно за догодине, да им осигурам премештај; тек, свакако, ак |
писатељи говоре све којешта, узимљу оно за необично, што је баш најобичнија женска врлина!{S} Ј |
ремаш одлазити! — И он је узе незграпно за руку, па је посади на миндерлук, па, онако у кошуљи, |
ву.{S} Али није дуго седео сам, наскоро за њим дође и учитељ четвртог разреда, онај што се на Г |
мила!{S} И ти се спремаш за удају, и то за каква човека!{S} Но, лепа невеста!</p> <p>А кад је в |
илежно вином; а чича-Тима ухватио место за једним асталом близу корманоша, па онде простро свој |
, ха? — смејала се баба. — Иде као слеп за тобом.{S} А јесам ли ја казала?{S} Та мене никад ниј |
тога је чича-Тима тврдо закључио да бар за неко време свако друштво избегава, а то је <pb n="31 |
видим да ме ти не разумеш, ал’ буди бар за часак весео!...{S} Та ово је Бог — не знам, зашто — |
и ми ко замерити, што сам изабрао темат за моју беседу који ће бити раван овој нашој светковини |
итељ Тима чуо, да је и његов будући зет за поделу на класе, би, јамачно, покварио цело пријатељ |
шешир, као да ће га Банаћанин на плеву за страшило, а, овамо, се једнако церека и клипи као на |
и, тек она пристаде да јој искану бунду за таке скупоцене мађије поклони. — Још сутра навече ће |
и узео?...{S} А, овако, све се отимају за њу.</p> <p>Чича-Тима је погледа зачуђено.</p> <p>— Ј |
акићену лутку: „Љубице, имаш ли ти вољу за овога младића поћи?“...{S} Љубица је морала климати |
вира ма у који инструменат није у стању за свој народ погинути...{S} Људи су ћутали, само њих д |
{S} Е, али ко би се, опет, сетио, да су за мустру узети пештански келнери?{S} То, да сам јуче у |
и, који су још у кавани остали, гледаху за њима, говораху о прстену тако младе девојке, па се и |
диш! </p> <p>И тако је ревизор сву децу за њихове радове редом похваљивао, и после је, једну по |
> <p>— Лепо, Данице!...{S} А ову папучу за сат, која је то радила?...</p> <p>— То је Ленка, ћер |
најтачнији.{S} Чим оду мајстори, одмах за њима дођу учитељи; а ако се деси у вароши и неки учи |
ом, а мени се учини као да ми је мртвац за <pb n="356" /> руку стегнуо, — сва ми се кожа најежи |
кој нема!</p> <p>Чича-Тима, који је баш за гросмутеркини леђи седео са својим зетом, није могао |
си ни собу спремила!{S} И ти се спремаш за удају, и то за каква човека!{S} Но, лепа невеста!</p |
што си га за данас спремила, оставићеш за сутра.</p> <p>Дете га својим паметним очима погледа |
, ваљда, и младожења.</p> <p>— Није још за удају — рече снуждено чича-Тима.</p> <p>— Сад се, ск |
тражити њезиних препорука, па макар још за дваест година не добио класе...</p> <p>Кад су стигли |
за то најграциозније поклонио...</p> <p>За њиме ступи на средину други један беседник, професор |
се морам удати!{S} Ја не смем питати: „За кога?“ А и нашто да питам, кад су мени сви људи једн |
и ме нисте разумели.{S} Што се те сорте забава тиче, признајем, да за њих слабо марим.</p> <p>— |
, ви сте противник тих чисто словенских забава?{S} Е, господине, томе се нисам надао, нарочито |
е, образованије, београдско-новосадске, забаве, поче својски одазивати: прво уђе у дворану, јед |
месојеђе, па кад се на Гркињине вечерње забаве свако друго-треће вече стадоше скупљати застарел |
ку омладину, да се међу остале онамошње забаве уврсти и словенска беседа...</p> <p>У Перковцу љ |
и господин запитати: где смо се толико забавили?...</p> <p>Кад је учитељ Тима дошао пред начел |
ада!{S} Девојка под прстеном, па чим се забавља?{S} Прегледа старе лутке и преврће нова љубавна |
Само ви немојте ваш прчасти нос свугде забадати!{S} Ви, ислужена бабицо са отрцаном дипломом!{ |
ежљај, у коме беху смештене њене одавно забачене играчке.{S} Једна лутка без руку, две-три лутк |
бри гости, да би све те учињене гиксове забашурили, куцали су се чашама, здрављали су младенцим |
а то пред осталим светом прикријемо или забашуримо.{S} И то је оно, што се зове цивилизација, о |
су ама као вода!{S} А у протоколу стоји забележено: „Успех незадовољавајући“!{S} Није ли то Бог |
у протоколу само толико — ка од беде — забележи: „Успех добар...“ Та ако је ико у целој Србији |
могла.{S} А он ми је, поред свега тога, забележио: „Успех ученица средњи, а владање саме васпит |
крупним словима у своје сјајне листове забележити.{S} Па кад сви знамо и видимо, како је ово с |
заборавише географи на земљовиду Србије забележити, а то је оно, што је моје српско осећање увр |
после изиђе на обалу, стаде онде, па се заблену у силне свеће и фењере, који су на бајиру и по |
ти, све док се поштено не накреше; онда заборави на све терете који га муче, па често и пева, а |
т. ј. ако је неко учитељ у Крајини, па заборави о Светом Николи, или најдаље о новој години, д |
p> <p>— Да — рече Гркиња, — та ја сам и заборавила питати: шта мислите са свадбом?{S} Кад ће би |
е перковачке колеге ово неколико година заборавиле.{S} Мимо то ћу му казати, да не иду редовно |
оћу, као што је пре мени неко казао, да заборавим, да ми је отаџбина несрећна...{S} Али какву о |
м, и мој покојни деда поред доброг вина заборавио би на све слаткише на овоме свету; а и ја, ре |
ора наћи или неки старац, који још није заборавио на турски селам-алећ, или нека фрајлица, која |
ствар описао, а о загушљивом ваздуху и заборавио је известити министра.{S} Наравно, да се на т |
лиже обучен.</p> <p>На таки комплименат заборавио би старац свих десет учитељских класа, све бр |
сам рада да вас развеселим; хоћу, да ви заборавите на ваше две класе, а мој дебели Шпартанац, к |
ве крви.{S} Па, касти, побратиме, немој заборавити да поздравиш снају, те да се она спреми; мла |
класе!{S} Е, касти, то им никад не могу заборавити!...{S} Две класе!{S} И то, касти, све за љуб |
а вам!{S} На ту вашу услугу никада нећу заборавити.</p> <p>У таком разговору свако оде у свој р |
вредно описивања, те га, ваљда, стога и заборавише географи на земљовиду Србије забележити, а т |
ке ракије, а поред таког еспапа лако се заборавља и јутрења и вечерња сунчева румен, па и „блед |
шта чини удаја; ту се, богме, у радости заборавља и ручак и вечера!</p> <p>-— Бре, нек’ се не з |
?{S} Теше ме: навићи ћу се!{S} Болесник заборавља на шећер, навикава се на пелен, и временом ле |
е написа!{S} Е, знади, учитељице, да ћу забранит’ продају мастила за читав перковачки округ!{S} |
ала, да и од оте кајсије, од тога за њу забрањеног плода, окуси.</p> <p>— Оче, ја сам спремна — |
а и лепа Гркиња.{S} Чича-Тима беше мало забринут, а госпођа Јоханда изгледаше срдито: очи јој с |
!</p> <p>И црте на лицу Гркињину дођоше забринуте, а и врачара постаде мало озбиљнија; десни ка |
раг у собу и онде узе опет онај строги, забринути, изглед.{S} Мала Милка већ се умила и стала с |
е, и гости се давно разиђоше, Гркиња је забринуто села на ћошку,<ref target="#SRP18760_N2" /> с |
вши се секретарова апетита, поче сасвим забринуто говорити:</p> <p>— Спанаћа сам још јутрос наб |
номе лицу?...</p> <p>Чича-Тима је ћутао забринуто, знао је он, да му деца нису баш спремна, а и |
ију, а на лицу си му видео зловољност и забринутост.</p> <p>— Дакле, Тимо, — продужаваше безобр |
ему био мудар и окретан, да би га из те забуне извукао, пређе у разговору на будућу свадбу. — Д |
без класа?</p> <p>Учитељ Тима је сваку заведену новост, како у школи, тако и у обичном животу, |
диже, узе из неког сандучета мали један завежљај, у коме беху смештене њене одавно забачене игр |
покренути?{S} Међу осталим ситницама у завежљају нађе она једно парче још прљавије и згужваниј |
а не зна, шта у пићу говори, а прота се заверио, да ће о томе шкандалу и само министарство изве |
госпође гросмутерке; и сваки се од њих заверио, да ће јој се, кад-тад, осветити...</p> <p>Ства |
ато, венцима, сликама, танким и дебелим завесама накићену, дворану богатијег хотела и — онде да |
, моја слатка Јоханидо!{S} Нека нам они завиде, нек пукну од једа и злобе!{S} А ми ћемо, касти, |
ена; видите, да нас сви гледају, да нам завиде!</p> <p>— А довече, кад се ваш даскало од вина у |
олу!{S} Е, јес’ чуо, деда-Спиро, баш ти завидим на тим твојим полићима.{S} Здравља ми, Спиро, б |
к је човек у животу, има и непријатеља, завидљиваца...{S} Или је, можда, за дуг...{S} Оно, каст |
бичај.</p> <p>Она отвори кујнска врата, завири у другу собу, па се врати натраг, задовољно смеш |
етко да је кадгод, и то сигурно послом, завирио какав мајстор: све сама гола господа, трговци, |
е тражио; али баш и сама њена будућност зависиће од тога.</p> <p>— Добро, добро, на дан свадбе |
су људи, сваки гледа како ће своју рану завити и утоплити, а за туђу нико и не мари, још гледа, |
аница.{S} Дође млад, отмен, господичић, завитла несташно штапићем, поклони се по обичају, па он |
други један беседник, професор некаквог завода.{S} Он је доказивао, да ми без ваздуха не бисмо |
вамо у земљи кува.{S} А знате ли, ко је завршио беседу?</p> <p>— Шта, зар још има?{S} Та докле |
му беху свакипут на смеј развучена, очи загасито пепељаве, али свагда сјајне, а оне танке бориц |
му се по бледоме лицу није прострло оно загасито руменило, које вино раскошно по лицу својих љу |
дом бави, да се диви шареним ливадама и загаситом зеленилу прастарих лугова.{S} Она тамо ни пог |
је четку, очеткао своју атилу, умио се, загладио косу, попио је каву и спокојно очекиваше учите |
е на конак, па и чича-Тима најпре добро загледа по џепови, да му се како није срма изгубила, а |
лепа — вели — па у каквога се зврндова загледала!“...</p> <p>— Оно, касти — рече чича-Тима мал |
{S} И кад ће се чича-Тима у њену лепоту загледати, она јој је предсказала; и кад јој је чика-Па |
ђувица на дебелој говеђој чорби или као загорела запршка у некаквој маџарској тарани: није било |
инији зрнцета, до кога она не би својом загорелином допрла; а сад нарочито, где јој све интриге |
н, дакле, приближи своју столицу њеној, загрли је, па је, онако старачки, цмокну у образ:</p> < |
, него је онде у кујни, у једном ћошку, загрли и тако је силно цмокну, да се дете у соби пробуд |
ише, и он, с раширеним рукама, пође, да загрли и пољуби обожавану посетитељку...{S} Али га она |
д се он приближио њојзи, у намери да је загрли, да је пољуби, она га немилостиво гурну од себе. |
изишли, некако му испаде за руком да је загрли и пољуби и да јој пришапне:</p> <p>— Лаку ноћ, м |
и бисте се смиловали!...</p> <p>И он је загрли...</p> <p>— Оче прото!... — рече прекорно, помал |
ћском ватром, он је с највећом жестином загрли, и није остало места на лицу лепе Гркиње које ни |
добио прилике да своју обожавану Гркињу загрли.{S} Два-три љубавна погледа, то је било све, што |
гледаше преда се; а кад ју је начелник загрлио, она га је отискивала, али пажљиво, да га не по |
могу? </p> <p>Чича-Тима је хтеде наново загрлити, али баш у том тренутку чу се на крају улице н |
орно, помало као отимајући се из његова загрљаја. — То баш није лепо!{S} Молим вас!...</p> <p>— |
ји је сам са својом домаћицом одгртао и загртао; али као главни производ, који га је и прослави |
анде били, чуше његово стењане, а после загушљиво крчање.</p> <p>— То је човек... — рећи ће јед |
ју, онако просто целу ствар описао, а о загушљивом ваздуху и заборавио је известити министра.{S |
ли.</p> <p>— Вјере ми, учитељице, ти ми зададе ђавоље бриге!{S} Сад само не знам, да л’ ћу през |
, он се, онако пијано, осмехну на њу, а задај од рума и ракије куљао је из њега као из табарке. |
ше; остаде само смрад од дувана и кужна задаја од просуте и попијене ракије.</p> <milestone uni |
описе мојих ђака?...{S} Та јуче сам вам задао целој школи, али од вас нико није умео тако лепо |
, био тај, што је својим огромним духом задахнуо перковачку омладину, да се међу остале онамошњ |
гроба ископане, те још ударају мртвијем задахом, и гле, шта у овоме пијаноме Перковцу починише! |
који му је и сувише својим изнутрашњим задахом ударао на црквени тамјан, а својом углађеном сп |
S} Кад се у Перковцу појавио, сви су се задивили големој промени на њему: у лицу је био блед, и |
опетовала, и тиме је, наравно, обојицу задовољавала...</p> <p>— Ми, видите, Тимо, немамо никог |
смејао, беше добре воље; нарочито га је задовољавало присуство лепе Гркиње, а и последње речи њ |
асположени кући, само чича-Тима не беше задовољан, а још мање весео; та цело је вече протекло, |
} Таким оценама није ниједан могао бити задовољан, али су сви ћутали и нико не смеде ревизору н |
дио би мало свој трбух и сео би, сасвим задовољан, уз обожавану сапутницу свога живота.{S} Она |
ст, јест, касти, баш сам са тим човеком задовољан; нобл човек, васпитан човек, човек, касти.</p |
од скупљених гостију својим стањем био задовољан, а нарочито ова последња секретарова похода у |
тар, кашљуцајући, — ја сам вама потпуно задовољан!{S} А вама, стара госпођо, на вашем великоме |
в ћу све могуће употребити, само да вас задовољим.{S} Чича-Тими ћу одузети једну класу, кир-Ник |
бори застиђено очи, рукова се с њиме и, задовољна, што ће и само министарство још истог дана о |
скоро нечујним гласом рече: — Јесам!{S} Задовољна сам, оче!</p> <p>Да је чича-Тима боље погледа |
„Задовољна сам!“...{S} И ја сам одиста задовољна!{S} Та, ето, шијем и спремам се <pb n="377" / |
</p> <pb n="376" /> <p>- Е, јеси ли сад задовољна? —— питао је чича-Тима своју ћерку удавачу... |
тога карактера бити.</p> <p>—- Јесам ли задовољна? — Тако ме пита окорели отац, кога бих само н |
иле.</p> <p>И тако се обе, једна другом задовољна, растадоше.{S} Гркиња је у бабино казивање би |
им резултатом мисли својих била потпуно задовољна, наслонила се на један јастук свога миндерлук |
и могла, да сам друго што казала, него „Задовољна сам!“...{S} И ја сам одиста задовољна!{S} Та, |
авири у другу собу, па се врати натраг, задовољно смешећи се:</p> <p>— Рихтиг, спава!...{S} И с |
— одговарао би зврндов..{S} И тако би, задовољно смешећи се, ишла даље.{S} А кад је прошла гла |
тва на њену лицу, и она се, напослетку, задовољно осмехну:</p> <p>— Надам се, да нема човека са |
/p> <p>— Да, да! — кашљуцну учитељ Тима задовољно, па после настави: — А да ме није ко у господ |
<pb n="385" /> лепотицу, а после стаде задовољно гладити своју, одавна већ прогрушану, браду; |
розвано ђаче зна лекцију, кир-Никола се задовољно насмеје; а ако не зна, он га повали, сирото д |
ђу; имале би шта чути!</p> <p>Гркиња се задовољно смешила; њој је ласкало што је чича-Тима тако |
</p> <p>У тим тренуцима погледала би се задовољно у огледало, па, иако је у њему видела вештицу |
чича-Тима љутито; а кад дете оде, он се задовољно осмехну.</p> <pb n="304" /> <p>— Само кад сам |
о начелникову љубимцу, по вољи, и он се задовољно осмехну:</p> <p>— Та, оно, знаш, учитељу, неш |
ше неко време за њом, а после се окрете задовољно својој Гркињи:</p> <pb n="320" /> <p>— Нека и |
нило, а он је већ испио ракију и сркаше задовољно своју црну каву.{S} Али није дуго седео сам, |
она истим таким погледом одговорила, он задовољно стаде намештати свој црвени појас на испупчен |
<p>— Преизредно!... — говорила је, пуна задовољства. — Леп осмејак, красан осмејак, такоме би о |
ребало да трепери блажена румен среће и задовољства; и сами покрети њена још неразвијена тела, |
дмета испитивао, исказујући свима своје задовољство.{S} Кад је све то свршено, он извади из јед |
ак, и није никако могла своје унутрашње задовољство да притаји.{S} Три мужа!{S} Та томе би се м |
очила на кук и тако се с неким особитим задовољством дуго посматрала.</p> <p>— Та ко би и смео |
ј нема ни толико плате, да јој и белила задоста купи, а толи друго којешта! — После су ишле раз |
увређени старац и даље псовати, али га задржа будући зет...{S} Стара госпођа сва поцрвене као |
ови су.{S} А, после, дужност.{S} Али ме задржа госпођа Јоханида; она ме је, као чланица овдашње |
{S} Учитељ, кад је видео, да га нико не задржава на ручак, он оде, наравно, зловољан; а њих дво |
на ме је, као чланица овдашње омладине, задржала на беседу.</p> <p>Ха, ха! — смејао се учитељ ч |
Ако га није што његова обожавана Гркиња задржала — додаде, смејући се, учитељ. — Али будите уве |
p>На једној станици десне обале дуго се задржала лађа: товарили су и растоваривали силан еспап, |
стиже фамилијаз.{S} Беше сасвим блед и задуван, изгледао је као да се нека грдна несрећа догод |
ој купим црну свилену хаљину?{S} Мањ да задужим виноград?...{S} А морам јој купити!{S} И треба |
иња његове старе љубави?{S} Та чисто би зажелео да у земљу утоне, да га нема!...{S} Хтеде све д |
, вјера и Бог, госпођо, три срца у мени заиграју!{S} А, Бог зна, по лицу ти судећи, рекао бих д |
ао је, а око развучених усница тужно се заиграла она дубока борица, што се од носа ка бради пов |
p>— Дакле баш одлазите?{S} Е, то ми је, заиста, жао!{S} Али на беседи, ту ћемо се на сваки начи |
атрајући ђердан. — Да није сувише скуп, заиста бих га мојој Милци купио; ох, ала би јој то јасн |
сад тако што да чује господин министар, заиста би га истерао из службе!</p> <p>Чича-Тима се при |
е, — и захваљујем вам по стопута!...{S} Заиста, морам признати, да ми ни рођена сестра не би то |
Е, баш ми утуче срећу, Бог га убио! — И заиста, сирота девојка изгледаше бледа, скрушена; а и н |
акат, њихова позоришна цедуља.</p> <p>И заиста, публика се, жељна мало отменије, образованије, |
и познаници посвађају! — рече чича-Тима заједљиво. — Ја се, штавише, надам, да ћемо још много г |
лизанији народ! — А после додаде, скоро заједљиво, окренувши се Папрагу: — Ви сте, по свој прил |
ли се послом до мене, сиромака удовца, закани?</p> <p>Стара госпођа беше се у лицу још већма з |
се ко од путника приближи, он брижљиво заклања своју мараму руком, као да се боји, е ће га ко |
вцу текло весеље.</p> <p>Учитељ Тима је заклао петоро јагањаца, па је ту било чорбе, капаме, пе |
ли ништа не поможе; напослетку је силом заклапала усијане трепавице, да више не гледа свакојака |
ека стара београдска инштитутка видела, заклела би се, да то, што је јадно сироче таком ватром |
било...{S} А онда сте казали, па сте се заклињали, да ћете ми одмах после свадбе купити црну св |
искосири се мало у наслоњачи, лактом је заклонио ону исписану хартију, а на учитеља погледаше м |
оне дивне ружине боје; а што су им они заклопци испод трепавица модри, то и не узимају на ум!< |
позледи...{S} Стога је чича-Тима тврдо закључио да бар за неко време свако друштво избегава, а |
осмехну, узе капут, обуче га на рукаве, закопча прслук, а косу је згладио с чела, после се прим |
<p>Утом се отворише врата, и чича-Тима закрљештеним очима гледао је у своју уплашену ћерку, ко |
му беше црвенији него обично, очима је закрљештио и већ је зинуо, да, по обичају, изгрди своју |
десет минута шетао, а у дивно руменило залазећег сунца није ни погледао...{S} Трећи дућан у ва |
направио један стих, касти, како сунце залази — за мој виноград!{S} Па бих и вас споменуо, как |
у, други су доле у лађи јели бифтека, а залевали га прилежно вином; а чича-Тима ухватио место з |
ем ти се, пусто, неке добре јаловице, а залијем црним крајинскијем, па, вјера и Бог, госпођо, т |
у клупче, а главу је наслонила у крило; залуд <pb n="384" /> је зваху и деца, и чича-Тима, и ки |
неко позоришно друштво, измучено глађу, залута случајно и у Перковац.{S} Ти Цигани су њихов пла |
{S} Гледајући у лепу Гркињу, да се није заљубио?...{S} Све игра, сиромах; рекао би, као нека др |
и силан Влах Алија.{S} Та зар би се он заљубио у њу, да није била музикална?...</p> </quote> < |
које ће се младе жене и девојке толико заљубити, као у мене старца...{S} Хе, хе!{S} Старац, па |
шна будала и да је, као такав, до ушију заљубљен у своју набељену Гркињу.{S} То препреденом бог |
је сам у себи, — да је ова стара будала заљубљена у ову уштиркану лутку, и да та лукава Гркиња, |
n="327" /> као да је баш збиља у њега и заљубљена, а и чика-Пају је радо предусретала, нарочито |
>— Што јест, јест, касти, она ме воли и заљубљена је у мене.{S} А оно, касти, има у кога!{S} Ис |
стору лутао је пун месец као бледо лице заљубљене неке девојчице; — рекао би, да не зна ни сам |
веној лепоти...</p> <p>Као и сви остали заљубљени људи, тако и лепа Гркиња, опијена слатким љуб |
д својим препреденим зетом, да је доста замашна будала и да је, као такав, до ушију заљубљен у |
о прасе или рубљу испросио, није му она замерала; па ни онда га не би опоменула, кад би њеноме |
овдашњег грађанства, онда може ли ми ко замерити, што сам изабрао темат за моју беседу који ће |
пође и не носе више...</p> <p>Гркиња се замисли мало.{S} Није ни њојзи било ласно растати се са |
узима толико смелости да му све што је замислила отворено искаже, онда ће данашња српска кнеже |
аљку, гријеха ми, што сам га овога часа замислио, дошла би облија, учитељице, од јајета...</p> |
/p> <p>Господин Швабић се на њену тужбу замислио, а после кратког озбиљног ћутања окрете се ста |
.</p> <p>Чича-Тима је оборио очи и ћути замишено.{S} Тада је првипут осетио да га Гркиња вара и |
рациозним ходом, а од белила и руменила замишљају оне дивне ружине боје; а што су им они заклоп |
оворио је, наравно, све којешта: час је замишљао да је код своје куће, па је у занетости тражио |
није.{S} Дете је гледало за њим тужно, замишљено; видело је, сироче, да је са мајком и оца изг |
/p> <p>У целој тој ларми само је Папраг замишљено ћутао; не што није доста пио и што није био в |
у малаксалу главицу на суву руку, па је замишљено гледала преда се.{S} На запећку стајао је хле |
љи.</p> <p>Милка остаде сама, озбиљно и замишљено гледајући у свој посао.{S} Изгледала је као о |
{S} Али се уједанпут трже и седе сасвим замишљено на своје првашње место...{S} То је Гркињу изн |
н стаде, па, пун блаженства, посматраше замишљену <pb n="385" /> лепотицу, а после стаде задово |
дадоше му; тек он, сиромах, поче нешто замуцкивати, а после се ућута баш као риба и не прогово |
, чупави магарче?</p> <p>— Господине, — замуцкиваше дете, — послала ме Грк... госпођа... госпођ |
ерски, опанчарски — и већ свију могућих заната шегрти, па блену у гарава лица јевропских номада |
а, неумивена и неочешљана — права слика занемареног сирочета.{S} Дуго је, тако, ћутала, а после |
а; али он беше више сам собом и Гркињом занет, него да би имао времена и на своје дете гледати. |
не препукне.{S} Милка је, таким мислима занета, ућутала, а споља се чуо притворни глас набељене |
е дишући, слушаше и даље бенетање свога занетог оца:</p> <p>— Она ме љуби, па, касти, чак се и |
замишљао да је код своје куће, па је у занетости тражио своју обожавану Гркињу; молио је, прек |
ну Лампу“, па и „Лепу Пастирку“ и друга занимљива места по Дорћолу и садашњој Скадарској улици? |
ми нешто мало по немачки, маџарски ли, заноси?{S} Тек, велим, биће и то да је нека наука?{S} А |
чак и вечера!</p> <p>-— Бре, нек’ се не заноси — грмео је чича-Тима, — док је није ђаво однео!< |
слике пред њу изнети, која би је својим заносним бојама у тузи њеној утешити могла.{S} Али напо |
и лепа Гркиња, опијена слатким љубавним заносом, уздахну дубоко, а после погледа у бледи месец. |
ом седети.{S} Често би у томе усхићеном заносу и заспала, уживајући у својој лепоти.</p> <p>— Т |
ан одјек тим тананим стакленим звуцима, заорило се једно велико „многаја љета“, које само учите |
па је замишљено гледала преда се.{S} На запећку стајао је хлебац и недодирнут, могли су га мише |
е стави.{S} Учитељу четвртог разреда је записао: „Успех незадовољавајући“ ; трећем разреду: „Ус |
„Успех добар“, а кир-Николи и чича-Тими записао је: „Успех врло рђав, деца не знају пјеније, а |
и кад никога не виде, а она га зачуђено запита:</p> <p>— Шта вам је, господине7..{S} Та ви сте |
ица за његову несрећу чула, сваки ћифта запитао би га: „А, чича-Тимо, где су ти две класе“...{S |
лело по њима...{S} Кад би га ко о нечем запитао, он би без сваке свести својим мутним очима бле |
идемо, није вајде, лако може и господин запитати: где смо се толико забавили?...</p> <p>Кад је |
<p>— А шта ти је то, учитељ-Тимо2... — запитаће га један трговац из Перковца, који је такођер |
> <p>— Господо и браћо!,.. — понављаше, заплећући, четврти разред. — Да Бог поживи нашу добру.. |
уга сам покоран, свих пет секретара!{S} Заповедајте одсад коме хоћете; награђујте кога ви знате |
довека да учитељујем, не!{S} Хоћу да се запопим, да добијем ваљану парохију, а ту је нуждан нов |
ад се ожени, од воље му је, — може се и запопити.</p> <p>Чича-Тима слеже раменима, за знак да н |
ке дрвене столице, а ону другу половину запремао је низак кревет, застрт неким старим ћилимима. |
а остала мрачна просторија те собе беше запремљена кожицама, памуклијама и са неколико крупица |
дебелој говеђој чорби или као загорела запршка у некаквој маџарској тарани: није било у чинији |
, као што само Ере знају, поглади је по запуреном образу:</p> <pb n="348" /> <p>— Оно, знади, у |
>Стара госпођа беше се у лицу још већма запурила, те, онако збуњена, није, сирота, знала, никак |
ме сокачету.{S} Гркиња је белом марамом запушила нос, да не би удисала онај смрдљиви ваздух, шт |
ли, ко је завршио беседу?</p> <p>— Шта, зар још има?{S} Та докле ћеш, учитељице, побогу?{S} Та |
Тима, чика-Паја и други њени обожатељи, зар су једанпут у ракији попили размућеног мишјака?{S} |
тина, сам мало ушао, касти, и у године; зар је краљ баварски, опет, био млађи од мене?{S} Па ка |
} Рђао ка потковица липсалог папипа!{S} Зар не нађе да друго што говори, књигу ли му и ко је на |
ад наумио?...</p> <p>— У Београд!...{S} Зар не знаш, тамо ће сутра бити крштење?...</p> <p>Трго |
е већ и свет гледа као неку кугу?...{S} Зар ви мислите да ја не знам, шта се у Перковцу о мени |
д ју је угледао, он је сав претрнуо.{S} Зар у таком отрцаном оделу да га затече богиња његове с |
една?...{S} А и шта ће му туђа жена?{S} Зар не би боље било да мене узме?{S} Он удовац, ја удов |
лако је са спремом — прихвати Гркиња, — зар ту толико треба?</p> <p>— Оно, касти, опет ће много |
слатка голубице, —- тепаше јој прота, — зар не би боље било да идемо тамо у хлад, испод онога д |
обманене!... — говорила је љутито... — Зар је то ваша поштена реч?...{S} Срам вас било...{S} А |
шно дете, све је то њен посао.</p> <p>— Зар оног намолованог костура, што му клопарају сува реб |
орни глас набељене Гркиње: — Милчице, а зар ти и не мислиш данас ручати? — А после тога окрете |
у голубице, хтедосте рећи...</p> <p>— А зар су у голубице пепељаве очи?...</p> <p>— Молим, моли |
му се развукоше на смешење:</p> <p>— А зар не видиш?</p> <p>— Та видим — рече трговац; — рекао |
огло је дете и водену болест добити, па зар учитељ да изгуби две класе?</p> <p>— Баш ми изиђоше |
ути...{S} Знаш, људи смо...</p> <p>— Па зар ни мени, твоме староме учи...{S} Та, ето, твој мали |
г раскалашног живота и прославио!{S} Та зар је једанпут са својим једномишљеницима кришом из се |
ми је сведок и силан Влах Алија.{S} Та зар би се он заљубио у њу, да није била музикална?...</ |
о саветима старе врачаре владала.{S} Та зар је сиромах њен Никола, Тима, чика-Паја и други њени |
викаше на њега незадовољно Гркиња, — та зар не видиш, да је једна страна сасвим прегорела?...{S |
ећи разред га гурну лактом.</p> <p>— Та зар не видиш — шану му, да се и прота и чича-Тима мргод |
амо што у Монакову не беше дубоке воде; заронила се, касти, чак до кукова.</p> <p>Дете, које је |
ако се, опет, код мене понашао! — рече, заруменевши се, млада васпитатељка из Трновника. — Чист |
је; млади момци се ознојише, девојке се заруменеше, и већ понека би се од умора пустила из кола |
о нека провидљива плава магла, по густо засађеним шљиварима и по узаноме сокачету.{S} Гркиња је |
{S} Ја мислим да у Венецији њих тројица засвирају, да би и само звоно Светога Марка својом писк |
а долазе, кад се већ лепо раздани; онде заседну, претресу сва могућа јевропска питања, па онда |
, и пре него ће почети своја предавања, заседоше <pb n="307" /> у оџаклију око ватре, која је п |
</p> <p>Чича-Тима уђе унутра.{S} Очи му засенуше од силне светлости; а људи у црним, салонским, |
службе божје на чашу комовице долазили, заситили би се чезнућим погледима лепе Гркиње, па би от |
е с реном кувала, све би то њен пољубац засладио; али знам ја, да ће она мало друкче почастити. |
харема, а то, наравно, не би била мала заслуга.</p> <p>Кад се стара госпођа мало прибрала, она |
старе госпође, да свакога од њих према заслугама оцени и своје оцене у протоколе стави.{S} Учи |
ми парче хлеба, — душа ваља, ниси ни то заслужила, — па ручај, а ручак, што си га за данас спре |
дно сокаче, које је са своје особености заслужило, да му се по могућству име сачува.</p> <p>То |
Та ако је ико у целој Србији од учитеља заслужио, да му се каже превасходан, то сам ја, драга б |
тку, љуљана теретом туге своје, опет је заспала.{S} Само Гркиња не могаше <pb n="367" /> заспат |
.{S} Често би у томе усхићеном заносу и заспала, уживајући у својој лепоти.</p> <p>— Тако је то |
S} Само Гркиња не могаше <pb n="367" /> заспати.{S} Она је била будна.{S} По својој мекој посте |
on" /> <p>То вече Милка дуго није могла заспати.{S} Њено уображење јој је износило тужне слике |
ојим присуством усрећити.</p> <p>Папраг застаде мало, као да се премишља.</p> <pb n="335" /> <p |
авлије до малих вратница; а ту су опет застали, шапутали су нешто, док она сасвим гласно не ре |
ица; а после би над неким потоком мирно застао, па би огледао своје лице, дивећи се сопственој |
осмутерко, што сам вас у добром здрављу застао, а видим да сте се и са децом добро потрудили..{ |
свако друго-треће вече стадоше скупљати застареле младожење, отрцани удовци, извикане фрајле и |
кораку падао би сиромах учитељ у блато, застењао би, па би корачао даље у црну, пусту, ноћ.{S} |
мигну...{S} Она се, као неко невинашце, застиде, обори очи доле, па га тек онако, полуотвореним |
pb n="333" /> грдио, да је сирото дете, застиђено, почело плакати.{S} После, опет, кад је Милка |
од јајета...</p> <p>Стара госпођа обори застиђено очи, рукова се с њиме и, задовољна, што ће и |
ругу половину запремао је низак кревет, застрт неким старим ћилимима.{S} Оданде узе један сламњ |
о варошког полицаја, да он његово место заступи и да му ујутру рапортира, шта се све на томе де |
2"> <head>XII.</head> <p>Сутра-дан су у затвореној соби седели чича-Тима и лепа Гркиња.{S} Чича |
ад је учитељ Тима дошао пред начелника, затекао га је, где сасвим озбиљно седи у наслоњачи.{S} |
.</p> <p>Кад је учитељ Тима дошао кући, затекао је Милку, где сасвим озбиљно шије, кроји, па оп |
куда су се већ многа деца исповраћала, затекли су господина секретара у четвртом женском разре |
а својим побратимом вратио у бакалницу, затекоше младог богословца, где преврће неки ђердан од |
уо.{S} Зар у таком отрцаном оделу да га затече богиња његове старе љубави?{S} Та чисто би зажел |
а у плач.{S} У таком тужном расположењу затече је и лепа Гркиња.</p> <p>— Но, Милка, — продера |
кад би у скупу много бумбарева слушао; затим си чуо крупан учитељев глас, где грди ђаке, а пос |
ти своју, одавна већ прогрушану, браду; затим се сасвим опрезно накашља... и у тај мах се Гркињ |
ш као риба и не проговори ни речице.{S} Затим хтеде нешто и Гркиња да изусти, али у тај мах шуш |
кано чело, а нос и уста је искривила, а затим, као изненађена неком новом појавом, повика весел |
ост...</p> <p>После се рукова с њоме, а затим се окрете осталим учитељима, који онде око њега, |
атима се чуло кир-Николино кашљуцање, а затим смеј и церекање...</p> <p>— Хе, хе, хе!...{S} Баш |
проматрала испружену руку, зену мало, а затим се весело осмехну:</p> <p>— Госпођо, благо теби!{ |
ада, доста огроман кринолин.{S} Наскоро затим дође са својом скоро доведеном младом неки Гаја б |
времена, само нек’ су деца жива!</p> <p>Затим понуди Папрагу столицу, а сам са Тимом оде у спор |
а ће и чича-Тима овамо долазити.</p> <p>Затим се учитељ окрете деда-Спири: — Дајдер ми, деда, ј |
да ће она мало друкче почастити.</p> <p>Затим се мало исправио, згладио је косу, наместио јаку |
во...{S} Ревизор, иако је био слабуњав, зато је, опет, боље пио, него многи здрави; чаша је ишл |
е мирисаве помаде, па њоме маже бркове; зато су тако уфитиљени...</p> </div> </body> <back> <di |
росмутерка беше сигурна да ће победити; зато се са неким поносом уздиже и стаде са узвиљашеним |
га Марка својом писком надгласили...{S} Зато је изабрала перковачка омладина баш та три најчуве |
у Ј.., те су, опет, комункиње; а то све зато, што ме не уважавају, баш као и она препредена Грк |
чиновничко, н. пр. начелниково, њему је зато ласкала, да је отац г. министру препоручи.{S} И он |
ује дугачак нос.{S} Она је то, можда, и зато чинила, што је у ње доста краћушан, а на врху мало |
као домаћица, мора сваки час устајати и зато мора за доњим крајем астала седети.{S} Чича-Тима ј |
беше још неочешљана, руке неопране, али зато у целоме створу њену беше нешто неисказано лепо: с |
једу!{S} Па да је прав ка свијећа, само зато, што те је уплашио, кихаће робијом!</p> <pb n="349 |
показивала милостива, то је чинила само зато, да од богатог детињег родитеља извуче понеки дука |
д је видео Папрага, он се збунио и само зато, што није умео на све Папрагове комплименте одгова |
духа не бисмо могли живети и да ми само зато дишемо, што још на свету има ваздуха; а после је ц |
га је наша влада у Париз слала, сигурно зато, што овде није могао ништа научити, па, касти, да |
је у ње доста краћушан, а на врху мало затупаст и, по маџарски, навише извијен био.</p> <p>— Е |
воље; навукао је вина, да је сва авлија заударала на њега; а лепа Гркиња је намесила палачинака |
ака?{S} Па и проти, не верујем, да неће заударати брада на изгорелу гриву циганског коња или на |
крају миндерлука, баш до њене столице, заузео место; а с тога места ни опомене, па ни најжешћи |
се код свога маторог обожатеља за мене заузети, да што више у готову новцу уз девојку добијем, |
неки од учтивијих гостију понудише, да заузме горње чело, она се извињаваше тиме, да, као дома |
да, али шта је знао?{S} Узе свој шешир, захвали се на ручку и оде кући.</p> </div> <div type="c |
та поздравим...</p> <p>Стара госпођа се захвалила, клањајући се и успијајући устима, и, учинивш |
Но, красна беседа!{S} И на њој се имамо захвалити једино полицији!{S} Уместо да оваку фландру п |
руку.</p> <p>— Драго ми је — рече, — и захваљујем вам по стопута!...{S} Заиста, морам признати |
/> ноћи похарати, да своју гладну децу захрани, — донде у Ајглерову хотелу свира банда, младић |
истајати?{S} Нарочито, што је то Гркиња захтевала, а и сам он је увиђао да би у својој ватреној |
<pb n="340" /> и то баш до њега; то је захтевала од њега учтивост...{S} Чим га је Папраг приме |
пушака и топова.{S} За њим ће доћи, као зачин беседе, певачка дружина, па ће у кору да отпева ч |
јавио; али кад никога не виде, а она га зачуђено запита:</p> <p>— Шта вам је, господине7..{S} Т |
н, трже, одступи два корака даље, па га зачуђено посматраше.</p> <pb n="394" /> <p>— Баш вам ру |
ово олово?...</p> <p>Трговац га погледа зачуђено, а после климну, сажаљевајући, главом, па тек |
мају за њу.</p> <p>Чича-Тима је погледа зачуђено.</p> <p>— Јест, тако је, драги Тимо!{S} И ви ј |
нашто толика част? — питао је чича-Тима зачуђено. — Да, касти, нисте добили ваше наслеђе?</p> < |
вало!</p> <p>Оба побратима га погледаше зачуђено; чича-Тима се мало накашљао, јер није знао, шт |
ма отиде...</p> <p>Чича-Тима је једнако зачуђено у њу гледао.{S} Али тај његов поглед није њу н |
</quote> <p>Сакупљени гости се згледаху зачуђено, али нико га не хте узнемиривати у говору, сам |
ина и ракије...{S} А то ћете се сећати, зашто...{S} Штогод жена има у нашем Перковцу, све су је |
к весео!...{S} Та ово је Бог — не знам, зашто — али све теби за љубав учинио: оној маторој, што |
в нос изразбијала.{S} Цео свет зна већ, зашто!...{S} Онда, богами, нек се он сели у Хомоље или |
емљена, ха?{S} Што није опајана, ха?{S} Зашто кревети нису намештени?</p> <p>— Оче, прала сам с |
стати једно тело и једна душа!..{S} Да, збиља, кад ћу се ја к вама доселити?</p> <p>— Још сутра |
ру препоручи.{S} И она је на тај начин, збиља, и напредовала.{S} Сваке друге године добијала је |
о ласкала, <pb n="327" /> као да је баш збиља у њега и заљубљена, а и чика-Пају је радо предуср |
није, сирота, знала, никако да искаже, због чега је до њега дошла.</p> <p>– Дошла сам, знате, |
исам могао ни 25 ђака скупити, и то све због небрежења капетанова и ћатина; па кад је г. ревизо |
ели, напућила те своје усне.{S} И он је због тога толико <pb n="333" /> грдио, да је сирото дет |
це!...{S} Но, то би тек лепо било да се због таких маленкости стари познаници посвађају! — рече |
ре те перковачке беседе обудовео је, те због те своје жалости није могао синоћног вечера сам ли |
те спалио!{S} Та све ћу палачинке само због тебе покварити!</p> <p>Тако је то текло цели дан.{ |
ин-Тимо, у колико се сјећам, ја сам вас због вашега владања више пута опомињао.</p> <p>— Оно, к |
лији начин бар до ујутру продужи, те су због тога позвали Цигане у дворану, да ону другу полови |
љубити.</p> <p>— Збогом, љубазна моја, збогом!...</p> <p>— Збогом, очи моје!... — рече збуњено |
огом, љубазна моја, збогом!...</p> <p>— Збогом, очи моје!... — рече збуњено Гркиња, <pb n="386" |
стаде још већом ватром љубити.</p> <p>— Збогом, љубазна моја, збогом!...</p> <p>— Збогом, очи м |
ети, богаство или тако што...{S} И онда збогом, децо и школо!...{S} А секретарима ћу рећи: „Слу |
товао.</p> <p>Учитељ Тима га погледа, а збрчкани образи му се развукоше на смешење:</p> <p>— А |
е била набелила и наруменила, њени суви збрчкани образи беху жути, од прилике као рђава лојана |
коса му је, онако неуглађена, падала на збрчкано чело; само би кадикад дубоко уздахнуо:</p> <p> |
pb n="362" /> је упрла на своје ниско и збрчкано чело, а нос и уста је искривила, а затим, као |
јом десном руком, а левом га поглади по збрчканом лицу; после, неспретно умиљавајући се, ређаше |
Кожа и кост!{S} На глави туђа коса, на збрчканоме лицу туђе белило и руменило: права лорфа!... |
ње спала је била шамија и тек се мало о збрчканоме врату држала, а црна протина мантија беше пу |
p>— Но, но, драги господине, шта сте се збунили?{S} Та човек ваше снаге и спољашности тек онда |
аду по два гроша туце.</p> <p>Папраг се збунио, а бакалин, који је у свему био мудар и окретан, |
крваве.{S} Кад је видео Папрага, он се збунио и само зато, што није умео на све Папрагове комп |
едати?{S} Чича-Тима је, као обично, био збуњен, пазио је на сваки миг своје обожаване Гркиње, д |
вом идолу противи...{S} После се, онако збуњен, накашља, узе шешир и оде некуд у чаршију; онде |
у.</p> <p>Чича-Тима беше усхићен, чисто збуњен, не умеде ни речи проговорити, само је бленуо у |
се у лицу још већма запурила, те, онако збуњена, није, сирота, знала, никако да искаже, због че |
..</p> <p>— Збогом, очи моје!... — рече збуњено Гркиња, <pb n="386" /> па га пољуби у образ, а |
ове собе, весело се смејала и гледала у збуњено лице свога обожатеља.</p> <p>— Но, но, драги го |
таде удовац...</p> <p>— Оче, што сте ме звали? — тепаше сирото девојче, скоро и не гледајући га |
о месеци дошло од министарства просвете званично: да се кир-Никола казни двомесечном платом, а |
, већ наступиле ферије, није, дакле, по званичној дужности никуд морао одлазити.{S} Али, као и |
и не гледајући га.</p> <p>— Што сам те звао, траго ниједна?{S} Да те бијем, да ти уши извучем! |
ше дете из кујне.</p> <p>— Ја сам данас зват на ручак, а ти узми парче хлеба, — душа ваља, ниси |
лонила у крило; залуд <pb n="384" /> је зваху и деца, и чича-Тима, и кир-Никола, да уђе унутра, |
и и господин, како се кија!</p> <p>Чаше звекнуше, а, као крупан одјек тим тананим стакленим зву |
екретар...{S} Ох, госпођо, казао ми, да звоним, да вас зовем... и децу да повратим у школу!...< |
ром оговара, а секретар, баш као велико звоно, грми: „Неспособан!“; после моли кметове и општин |
ар и стаде из све снаге ударати у ђачко звоно.</p> <p>— Е, господине колега, — рече стара госпо |
ији њих тројица засвирају, да би и само звоно Светога Марка својом писком надгласили...{S} Зато |
е, сиромах, наима за црквењака, удара у звоно, у клепало, а од сваког звука чини му се да чује |
</p> <p>У таком њеном самозбору куцну и звонце, и сви учитељи изиђоше из својих разреда.{S} Чич |
зано!{S} Јединствено!... — одговарао би зврндов..{S} И тако би, задовољно смешећи се, ишла даље |
млада па лепа — вели — па у каквога се зврндова загледала!“...</p> <p>— Оно, касти — рече чича |
још у путу срела некога од оних младих зврндова, што су на синоћној беседи суделовали, с њиме |
, удара у звоно, у клепало, а од сваког звука чини му се да чује глас старе госпође, како га пр |
као крупан одјек тим тананим стакленим звуцима, заорило се једно велико „многаја љета“, које с |
а?</p> <p>— Ево ме, оче! — одговарао је звучан детињи гласић. — Сад ћу доћи!</p> <p>— У собу се |
частити.</p> <p>Затим се мало исправио, згладио је косу, наместио јаку на капуту, узео штап у р |
p> <p>И стари учитељ поче да се спрема: згладио је косу, обукао црни капут, који је само при ве |
га на рукаве, закопча прслук, а косу је згладио с чела, после се примаче увету свога колеге, уч |
и...</p> </quote> <p>Сакупљени гости се згледаху зачуђено, али нико га не хте узнемиривати у го |
ар јео, као што ћу је ја мојим сирћетом зготовити!{S} Па учи л’ се то у школи...{S} Тако је то, |
ета! — и она гурну јадно дете настрану, зграби оне хартије, што су на асталу стојале, па, и не |
сталу и већ хтеде својом сувом руком да зграби поређане ствари, Милка јој приђе корак ближе.</p |
се мора с њим, као с колегом, у једној згради састајати, па, наравно, из уљудности и поздравља |
једну тршчану колибу потрести, а то ли зграду једне добро устројене државе.</p> <p>— Ништа ми |
друго ћу продати Чивутима београдским, згрнућу новце, па ћу да подигнем у моме винограду пивар |
ају нађе она једно парче још прљавије и згужваније хартијице од осталих хартија, размота је паж |
е кецељице и хаљинице, а после неколико згужваних хартијица, на којима беху нашаране слике неки |
гледа, ако може, да је у својој пакости здере и позледи...{S} Стога је чича-Тима тврдо закључио |
ло моје вино, а њему спанаћ и шунка!{S} Здрав си, кир-Никола!{S} Здраво, Чича-Тимо!{S} А да Бог |
љескању, распусти коло...{S} Али и јесу здраве паланчанке!{S} Свака је пуна, једра, образи да п |
ав, зато је, опет, боље пио, него многи здрави; чаша је ишла за чашом, док му се по бледоме лиц |
динској дворани сву ноћ, пио је с њима, здравио се; а ујутру је отишао, да све рапортира, колик |
> <p>— Па јеси ли смислио, како ћеш јој здравити?</p> <p>— А нашто то?...{S} Ја ћу онако по нов |
пила и једна кватерка вина без петнаест здравица.</p> <p>— Па јеси ли смислио, како ћеш јој здр |
, домаћин се куцну са гостом, исказа му здравицу, а после оде у другу собу, да види, шта деца ч |
ш ти завидим на тим твојим полићима.{S} Здравља ми, Спиро, боље ти се и с овом мученицом гушити |
иромах старац, шта је дочекао!,..{S} Па здравља ти, учитељу, — додаде гласно, — шта мислиш с то |
иксове забашурили, куцали су се чашама, здрављали су младенцима и певали: „многаја љета!“</p> < |
е украти, да им се обојима види и чује, здравље и напредак, добри гости у кући, а годишње бар д |
цну са старом госпођом:</p> <p>— У ваше здравље, моја драга госмутерко!...{S} Мало је учитељица |
у, па и младенцима, и њиховој својти, у здравље; али ја сад желим, уколико ми силе допуштају, д |
кад су већ ручали и по неколико чаша у здравље срећне женидбе и младенаца попили, чича-Тима од |
праговој свадби, лепо!{S} Они ће пити у здравље младенаца, а ја ћу у Београду са госпођа-Швабић |
и је, гросмутерко, што сам вас у добром здрављу застао, а видим да сте се и са децом добро потр |
у поиграти у колу.{S} А сад, дабогда, у здрављу да се видимо и лаку ти ноћ!</p> <milestone unit |
аћ и шунка!{S} Здрав си, кир-Никола!{S} Здраво, Чича-Тимо!{S} А да Бог поживи цео учитељски есн |
ко по тој јунијској припеци путовати ни здравом, а то ли тако трошноме телу.</p> <p>Код старе г |
себи била бела, али да би добила и ону здраву румену боју, узела је још код куће парче храпава |
шумом, обрасла, у којој, место славуја, зелене жабе прижељкују; а десном страном, <pb n="296" / |
оро на крају горње мале, откуда се виде зелене утрине, што се од самог Перковца до у Миличево п |
чак, који још није избелео, пустила низ зелене очи; у лицу је и по себи била бела, али да би до |
ено, онако по новосадски, раширила свој зелени амрел, пустила дугачке шлепове, да се по прашини |
на и накинђурена, ослањајући се на свој зелени сунцобран, отварајући на чича-Томиној огради кап |
да се диви шареним ливадама и загаситом зеленилу прастарих лугова.{S} Она тамо ни погледала ниј |
ито у овој плавој, с белим пантљикама и зеленим карнерима; а, после, и мода се променила, изишл |
Љубицу, њу сам сву црвеним трачицама и зеленим венцима накитила, па сам онда казала: „Љубице, |
так — рече баба; — јутрос како сам мало зелених краставаца јела, више ти ни окусила нисам.{S} М |
а и „бледа месечина“; једва ако се кроз зеленкасту боју бистрог пеленаша провиде погдешто пепељ |
вца, где преврће неки ђердан од црвених земљаних ђинђувица, што их младе сељанке за дваест пара |
родила!...{S} А имаш ли макар и мрвице земље са гроба Св. Петке</p> <p>— Немам! — рече, уздишу |
да има нов капут и да се толико пута до земље поклони, колико коракне; моја мати није то умела, |
а господин министар зна, шта се овамо у земљи кува.{S} А знате ли, ко је завршио беседу?</p> <p |
бичају, једно пет-шест пута поклонио до земљице црне, поче и сам ударати противу класа. — Оно ј |
, ваљда, стога и заборавише географи на земљовиду Србије забележити, а то је оно, што је моје с |
који је од плетара био начињен, а жутом земљом тек само површно излепљен.{S} Из оџака је куљао |
скамији седе по двоје или по један; из земљописа, истина, мало су храмали, али читанку и прва |
ко је време тихо било, падао је доле на земљу и повлачаше се, као нека провидљива плава магла, |
ен уз невесту, скотрља се од радости на земљу... „Дакле и ти имаш вољу?{S} Е, да сте благослове |
рописе и намоловане краљеве и краљице о земљу и већ их хтеде ногама газити, али их Милка, хитро |
аре љубави?{S} Та чисто би зажелео да у земљу утоне, да га нема!...{S} Хтеде све да слиндари са |
но јој жао беше, што не може и пепељаве зенице црно да офарба, тиме би, вели, постала права грч |
већом пажњом проматрала испружену руку, зену мало, а затим се весело осмехну:</p> <p>— Госпођо, |
осле тих поклона седоше оба, и старац и зет, један до другога.{S} Међутим је каваница све више |
ац и даље псовати, али га задржа будући зет...{S} Стара госпођа сва поцрвене као обарен рак, са |
е учитељ Тима чуо, да је и његов будући зет за поделу на класе, би, јамачно, покварио цело приј |
е на очи баш као ждребице.{S} Овај твој зет био би красан момак, само да се толико не смеје и н |
ко, да се чича-Тима побојао, да му како зет не разбије нос.{S} Он се рукова са чича-Тимом и не |
есигурним погледом мерећи свога будућег зета.</p> <p>— Па на тај начин може још то довече бити |
; но пошто није био у намери да таста и зета доводи у сукоб, то се само осмехнуо. — Изгубио сам |
ће да му одговори.</p> <p>— Оно, касти, зете, тамо код вас у Пешти, можда, се ово скупо и прода |
ки својим послом, а чича-Тима са својим зетом упоредо оде управо у бакалницу, своме побратиму.{ |
ља била; а дотле је чича-Тима са својим зетом слистио неколико чашица пеленаша и већ се поче ма |
ш за гросмутеркини леђи седео са својим зетом, није могао а да на толику њену ларму не плане: — |
ечера не покаже пред својим препреденим зетом, да је доста замашна будала и да је, као такав, д |
тезги избројао оних сто дуката, што је зету наменио. — Ево ти, синко, новци! — рече скоро разн |
е са таком бундом, ал’ које што не беше зиме, а које што се надала да ће до зиме и <pb n="363" |
еше зиме, а које што се надала да ће до зиме и <pb n="363" /> две бунде од новодобивеног љубавн |
само црквене песме.{S} Ако је, н. пр., зимње време, он удари у „<title>Во Јордање</title>“, а |
им цртама на лицу, стаде певукати своје зимско „<title>Во Јордање,</title>“ али се уједанпут тр |
и се гости ућуташе, а чича-Тима и прота зинули од чуда, па се већ унапред боје, да им се како и |
о смејали...</p> <p>Начелник је од чуда зинуо и није умео ама баш ништа проговорити.{S} То, што |
го обично, очима је закрљештио и већ је зинуо, да, по обичају, изгрди своју мезимицу, али кад ј |
руке на суве кукове, стаде на сав глас зипарати:</p> <p>— Сад ти још и лутке требају!{S} Лутке |
д се опоравим, доћи ћу и сама!...{S} О, зла неваљалца, а баш ме је за срце ујео..{S} Таке увред |
ти пред олтаром са кадионицом у руци, а златна одежда све трепти на њему, и све јој се чини као |
пришапне:</p> <p>— Лаку ноћ, моје суво злато!{S} Неће ни добро сванути сутра, а ја ћу се већ д |
и се уједанпут трже, лице му доби израз зле воље, и он устаде са свога места и поче тешким кора |
ерена, да ви то моје поверење нећете на зло употребити...{S} Госпођа Јустина је млада жена, а м |
ека нам они завиде, нек пукну од једа и злобе!{S} А ми ћемо, касти, као и досад, остати једно т |
не задржава на ручак, он оде, наравно, зловољан; а њих двоје, ревизор и гросмутерка, седоше за |
е пробудио, а кад је устао, беше некако зловољан и бунован.{S} Није се ни умио као што ваља, а |
параду из прикрајка гледао, накашља се зловољно и прогунђа у себи: „Но, и то мора да је неки Ш |
еле у кованлуку! </p> <p>Чича-Тима поче зловољно кашљуцати, а прота је оборио очи...{S} Трећи р |
о оборених очију, а на лицу си му видео зловољност и забринутост.</p> <p>— Дакле, Тимо, — проду |
у воску направити што хоћете, добру или злу домаћицу, жену или госпођу, већ како ви хтеднете.{S |
су, богме, неки псовали, а неки су се и злурадо смејали...</p> <p>Начелник је од чуда зинуо и н |
а, памет да ти стане...{S} Зна немачки, зна маџарски — као вода!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>Утоме се |
како се клања, памет да ти стане...{S} Зна немачки, зна маџарски — као вода!{S} Ха, ха, ха!</p |
" /> или, напослетку, нека стрина, која зна у пасуљ гледати, врачати и бајати.{S} Али у самоме |
ђо, три срца у мени заиграју!{S} А, Бог зна, по лицу ти судећи, рекао бих да и теби није лоше?< |
на ни сам пута, да не зна, шта жели, не зна куда!...{S} Кадикад би тек провирио кроз мутна стак |
рекао би, да не зна ни сам пута, да не зна, шта жели, не зна куда!...{S} Кадикад би тек провир |
бљене неке девојчице; — рекао би, да не зна ни сам пута, да не зна, шта жели, не зна куда!...{S |
Чича-Тима слеже раменима, за знак да не зна ни сам, шта ће на све то да одговори.{S} Он би, ист |
.{S} Па нека ми ко каже: учитељ Тима не зна ништа!...</p> <p>Учитељ IV разреда се смејао, али н |
му докажу, да је он — луд, да ништа не зна, шта у пићу говори, а прота се заверио, да ће о том |
ник што да уради, а да његов Радован не зна, бива ли то?...</p> <p>Таки комплименат беше Радова |
р-Никола се задовољно насмеје; а ако не зна, он га повали, сирото дете плаче, а учитељ се смеје |
инама, само што је носила, колико да се зна да отменијој перковачкој класи припада, доста огром |
пи, он се насмеши; ако му прозвано ђаче зна лекцију, кир-Никола се задовољно насмеје; а ако не |
душа ваља, и притврдио: баш лепо ти тај зна све до корица, па као вода напамет.</p> <p>— Да, да |
сам у Атини учио школу, ал’ оно, што он зна, никад нећу знати!...{S} Гледај га само, како се кл |
а кајсија и тешко да је из Перковца; ко зна, каква је тица њену коштицу и из каквог краја Итали |
Ето, попа Ђока се, сиромах, пропио; ко зна, каква му је то вештица учинила!{S} А попадија, као |
ло рецеписа од руке.{S} Људи смо!{S} Ко зна, шта носи дан, шта ли ноћ!{S} А интереса ти, побрат |
, а сад?...— Сиромах чича уздахну. — Ко зна, шта ће данас бити, а ружно сам снивао, тако ми Све |
о брже, то боље; нека господин министар зна, шта се овамо у земљи кува.{S} А знате ли, ко је за |
рјачом сав нос изразбијала.{S} Цео свет зна већ, зашто!...{S} Онда, богами, нек се он сели у Хо |
вори, књигу ли му и ко је написа!{S} Е, знади, учитељице, да ћу забранит’ продају мастила за чи |
ом образу:</p> <pb n="348" /> <p>— Оно, знади, учитељице, да и сам вјерујем е је за наше младос |
..</l> </quote> <p>— Та већ и мала деца знају у Перковцу, ко су то двоје, на које она нишани!{S |
огледати.{S} Знам, да вам деца ништа не знају, па сад нек’ вам помогне ваша обожавана Гркиња; д |
и записао је: „Успех врло рђав, деца не знају пјеније, а учитељи, осим што су древне пијанице, |
е то ишло у свима разредима: ученици не знају, а и што знају, не могу од страха да искажу, а, о |
сестрама у Левач и у Стиг, па да и оне знају.{S} Ал’ кад ви друкче хоћете, оно, касти, нека бу |
, па онако намигујући, као што само Ере знају, поглади је по запуреном образу:</p> <pb n="348" |
—- баш га се ништ’ не бојим!{S} Деца ми знају све као воду!{S} Али ће и упамтити, верицу им деч |
, баш ако нису филозофи, ал’ бар толико знају, да би код поп-Арона могли капеланисати; о томе ћ |
ма разредима: ученици не знају, а и што знају, не могу од страха да искажу, а, овамо опет, учит |
ди говоре, после виде и свеће, па, и не знајући, пође управо тамо.{S} То је била чувена гостион |
ти.</p> <p>Чича-Тима слеже раменима, за знак да не зна ни сам, шта ће на све то да одговори.{S} |
а стао врпољити, па и кашљуцати, као за знак, да је и он у соби, онда и начелник узе другу пози |
урила, те, онако збуњена, није, сирота, знала, никако да искаже, због чега је до њега дошла.</p |
рану, капу, а обукла је црну хаљину.{S} Знала је, да таква ношња приличи једној скромној васпит |
ла да никако не рађа, баба је и од тога знала чини.{S} И за крађу, и за љубав, и за мржњу, од с |
по читав сат оно, што је и моја стрина знала, ил’ ако није знала, тим је била од њега паметниј |
S} Стара госпођа гросмутерка, која није знала, да ће и Гркиња на тој беседи суделовати, није се |
то је и моја стрина знала, ил’ ако није знала, тим је била од њега паметнија, онда изиђе нека с |
е нисте к нама доселили, не би никад ни знала за уредност, —- па ко би је онаку и узео?...{S} А |
и може; чули су и за кајсије и за вино; знали су, и каквих и колико је фела разног јестива било |
сав Перковац знао за ту Гркову част.{S} Знали су и то, откуда Гркињи виново лишће, иако га у то |
ло су храмали, али читанку и прва знања знали су ама као вода!{S} А у протоколу стоји забележен |
не, казаћу, да спреми прасе.{S} Дете је знало, да му је отац сваког Божића и поклада поклањао у |
госпођа поштарка?...{S} О, знам вас ја, знам!{S} Били сте ви и друго шта... ал’...</p> <p>— Ко? |
ски еснаф!...{S} Бабу ослон’те на мене, знам ја, како ћу се њојзи осветити!{S} А и ревизора гле |
о преко били госпођа поштарка?...{S} О, знам вас ја, знам!{S} Били сте ви и друго шта... ал’... |
/p> <p>— „Преузвишени господине!... (О, знам ја титулирати, још тамо преко сам научила!)..{S} М |
Дакле у недељу?{S} Лепо, побратиме!{S} Знам, да ћеш имати печених јагањаца, то ће и без искања |
ђа подмукло, — сад ћемо се огледати.{S} Знам, да вам деца ништа не знају, па сад нек’ вам помог |
и л’ ме разумео: палачинке?...</p> <p>— Знам, господине: лапачинке.</p> <p>— Вуци се напоље, па |
нечему је надмашила и Париз...</p> <p>— Знам, у чему — прекиде га учитељ IV разреда. — У окладу |
женске, а то ли мушке кошуље.</p> <p>— Знам, да ће се господин Швабић изненадити, кад види ова |
ракијом, па је понуди пандуру:</p> <p>— Знам, да си за ракију — рече, а кад је пандур тако до п |
нате, да ја имам и једно дете?</p> <p>— Знам — рече Гркиња, — дете је мало напуштено, али ће ко |
ке — неморално“!...{S} Ја, да умем и да знам, како и коме, ја бих се тужила.{S} Е, баш ми утуче |
изручим овај пепео из тигања.{S} Е, шта знам!{S} Људи су људи, сваки има своју невољу!{S} Ето, |
ерковцу бавити?{S} Али што и питам, кад знам напред, да ћете то учинити?{S} Ако ни за шта друго |
Тако ми тепелука моје покојне жене, не знам!{S} Ну одријеши ланац, те с њиме насриједу!{S} Па |
та, ђакон, црквењак?{S} Да, госпођо, не знам.</p> <p>— Прота!{S} И јуче је...</p> <p>— Прота, п |
а часак весео!...{S} Та ово је Бог — не знам, зашто — али све теби за љубав учинио: оној маторо |
.{S} Знаш ли што, Радоване?</p> <p>— Не знам, вере ми! </p> <p>Учитељ Тима се нечем досетио, ск |
ста, републиканац, комунац?</p> <p>— Не знам, вјере ми, учитељице!{S} Тако ми тепелука моје пок |
што тешко, боли ме, <pb n="352" /> а не знам, шта.“ — А, овако, сама и остављена, наслонила је |
ло вино...{S} Верујте, господине, да не знам, где ми је глава од бриге.</p> <p>— Па, ето, чича- |
еку кугу?...{S} Зар ви мислите да ја не знам, шта се у Перковцу о мени говори?...{S} Ето, баш о |
ао се начелник, — ја ти о томе ништа не знам, до, ево, данас у ови час.{S} Сад видим да су моје |
ми зададе ђавоље бриге!{S} Сад само не знам, да л’ ћу президијално, писмом, али депешом о томе |
слао?</p> <pb n="388" /> <p>— То баш не знам, само ми толико рече: „Отиди, Радоване, и кажи учи |
ла, све би то њен пољубац засладио; али знам ја, да ће она мало друкче почастити.</p> <p>Затим |
аш поклонити господину Швабићу, и онако знам, да му госпођа Јустина није за имен-дан спремила, |
атељака!{S} Што се мене тиче, ја толико знам: да кад би Србија од ње што учила, научила би, да |
разно рече, али то нисам упамтила, само знам, да је после те средње врсте још безобразније дода |
о вам програм не могу казати, али једно знам, а то је, да ће госпођа Јоханида осим певања и — д |
страну, — Београд ће му бити тесан, то знам напред!...{S} А, после, кад од ње дознам за распол |
реда:</p> <p>— Баш никакве уљудности не знамо, драги пријатељу! — шапутао је. — Толика услужнос |
тимо, па да јој наздравимо!...{S} А сви знамо, да је из Новога Сада!{S} А у Новом Саду би се ср |
јајне листове забележити.{S} Па кад сви знамо и видимо, како је ово свечан тренутак у нашем жив |
на, мало су храмали, али читанку и прва знања знали су ама као вода!{S} А у протоколу стоји заб |
S} Варош презадужена; народ од туђинаца знањем, индустријом, науком, па и самом туђинском владо |
а све то да одговори.{S} Он би, истина, знао, али где је срца, да се свом идолу противи...{S} П |
..</p> <p>Чича-Тима је ћутао забринуто, знао је он, да му деца нису баш спремна, а и то је био |
ича-Тима хтеде пући од једа, али шта је знао?{S} Узе свој шешир, захвали се на ручку и оде кући |
му се да пролазе мимо њега.{S} Он није знао, на коју ће страну, па напослетку се обрте налево. |
о; чича-Тима се мало накашљао, јер није знао, шта ће да му одговори.</p> <p>— Оно, касти, зете, |
} Све је то начелник перковачки тачније знао, него и сам управитељ вароши Београда: где је уочи |
ти, нисам учио велике науке, али азбуку знао сам напамет, молитве такође, е, а граматика шта ми |
?{S} То, да сам јуче умро, данас не бих знао!...{S} Шта би, Спиро, с отом жабарком?{S} Ти као д |
d>V.</head> <p>Сутрадан је сав Перковац знао за ту Гркову част.{S} Знали су и то, откуда Гркињи |
нисам приметила да је кир-Никола чупав, знате.</p> <p>— Чупав је, клопав је!{S} Та, ено, поглед |
амолован пајацо.</p> <p>— Па и опет је, знате, што ’но кажу, у неколико градуса лепши и од вас! |
у, највећа га господа једу...{S} Дакле, знате, у Гркиње су очи као кувана лобода.</p> <p>—- Ал’ |
а, нису плаве, него некако, чини ми се, знате, као лист лободе....{S} Јесте ли јели кадгод лобо |
ам жива; ствар је тајна, тиче се части, знате...{S} Али даље ни речи...</p> <p>Учитеља је копка |
оћи.</p> <p>— Опростите, молим, ја сам, знате, касти, мало се и наљутио на моје дете; па да се, |
а је до њега дошла.</p> <p>– Дошла сам, знате, што ’но реч...{S} А, управо, да вам кажем: била |
више уживања налазити онако с братијом, знате, поред добре чаше...{S} Е, јесам ли погодио?</p> |
нам више?..</p> <p>— А мелшпајз?....{S} Знате, у Новоме Саду ни обичан ручак не прође без мелшп |
д ћу ја видети, можда већ и спава...{S} Знате, то му му је свакидањи обичај.</p> <p>Она отвори |
сад се можемо комотно разговарати...{S} Знате, кад сте ви код мене, волела бих чисто и да се не |
ран да још данас отпутујем у Лешњик.{S} Знате, послови су.{S} А, после, дужност.{S} Али ме задр |
у добити од газда-Милчића на поклон.{S} Знате, има сина код мене, па је још о Духовима читао ап |
му полугласно:</p> <pb n="318" /> <p>— Знате ли, драги Тимо, што сам дошла?... — Па онда, враг |
бунтовницима и рушитељима поретка!{S} А знате ли ви, о чему је говорио онај Живко Пацић?{S} Она |
ар зна, шта се овамо у земљи кува.{S} А знате ли, ко је завршио беседу?</p> <p>— Шта, зар још и |
дан, то сам ја, драга браћо!</p> <p>— А знате ли ви, да ја у Бајковцу нисам могао ни 25 ђака ск |
испије мјеште препеченице...</p> <p>— А знате ли ви, шта то значи? —- питала је стара госпођа, |
устина је млада жена, а муж, као што га знате, јектичав...{S} Баш ако би вам било по вољи, могл |
више приљубљујући се њојзи... — Ох, да знате, каква ме у овоме часу осећања море, ви бисте се |
је долазио, ви бесте у винограду; па да знате, како је погледао у Милку!{S} Као дете што поглед |
а!..{S} Но, ал’ то је већ ужасно!{S} Па знате ли, о чему је та протерана вештица говорила?{S} О |
ступи ближе.</p> <p>— Драга госпођо, не знате, како сам срећан!... — шапутао је прота, све више |
господине, да нас Никола не чује!{S} Не знате, како је сумњив, прави Луцифер!...{S} Чекајте, са |
бу, да види, шта деца чине.</p> <p>— Не знате, како ми је мило, о, господине! </p> <p>И лепа Гр |
онога дериштета!...{S} Ви, ваљда, и не знате, да ја имам и једно дете?</p> <p>— Знам — рече Гр |
лајдиговати... јер...{S} Та ви још и не знате, с киме говорите...</p> <p>— Е, чуда! —- прекиде |
те веровати какви су вам то људи!{S} Ви знате, шта је то јавна женска, — она је још гора и црња |
е одсад коме хоћете; награђујте кога ви знате, учитељ Тима вас више неће слушати!“...{S} Само, |
реч учитељ трећег разреда. — Та ви сви знате, колико сам се око те несрећне деце трудио, и мен |
да сам на дужности; а, друго, ви и сами знате, да се у овим околностима морам и спремати — дакл |
оме несрећном Перковцу; ја сам, као што знате, из Новог Сада, премда сам и ја пореклом Гркиња. |
S} А и боље је тако, јер..{S} Та ви већ знате, каква је данашња младеж!...</p> <p>Чича-Тима се |
далеко од Перковца, није, дакле, могла знати, хоће ли бити у стању да их довољно поштује.{S} Х |
сам ревизор уверити...{S} Само да ми је знати, кад ће доћи!{S} Јесте ли добили каква извешћа, с |
школу, ал’ оно, што он зна, никад нећу знати!...{S} Гледај га само, како се клања, памет да ти |
амој природи имати нешто, што је одиста знатно.{S} У свакој се мора наћи или неки старац, који |
ве жене!...</p> <p>Ја мислим да би така знатност доста била, да прослави читаву варош, а то ли |
т је само осећала, а није умела спољним знацима исказати је; тако исто и туга налазила је само |
треба то; та, ево, последњи тренуци ове значајне беседе посведочили су вам, какву божанствену с |
ајући сваку црту начелникова лица. — То значи, да и наша влада удара у клавир, а то је: на јавн |
енице...</p> <p>— А знате ли ви, шта то значи? —- питала је стара госпођа, пажљиво посматрајући |
похвалити: — Дакле, мој дебели даскало, знаш ли, шта ми је ова пијана будала обећао?</p> <p>— Ш |
се задовољно осмехну:</p> <p>— Та, оно, знаш, учитељу, нешто ми је ка и познато, ’ма нисам рад |
о, касти, требаће ми нешто мало новаца; знаш већ, како; имаш, фала Богу, и сам своје деце!</p> |
ли је то саопштење?...{S} Хм, хм!..{S} Знаш ли што, Радоване?</p> <p>— Не знам, вере ми! </p> |
страх ме је, е ће се и даље чути...{S} Знаш, људи смо...</p> <p>— Па зар ни мени, твоме старом |
/p> <p>Старац је само ћутао.</p> <p>— А знаш ли, шта је с гросмутерком?...{S} Кад се праштала с |
</p> <p>— Госпођо, благо теби!{S} Ти да знаш, да си се у срећан дан родила!{S} Ето, ова жилица, |
, па купуј и спреми се, како ти најбоље знаш.{S} Оно, касти, шта вам могу ја?{S} Бог нека вас у |
дији гледао.</p> <p>— Хе, побратиме, не знаш ти!{S} А то је, касти, мода, па шта ћеш ти мимо св |
!“...{S} Да га изедеш од милости!{S} Не знаш, шта је дивније на њему, или је цвикер, ил’ је цил |
Ревизор иде, а ти још ни катихизиса не знаш!...{S} Лези!{S} Лези!...{S} А не после ја за тебе |
ио?...</p> <p>— У Београд!...{S} Зар не знаш, тамо ће сутра бити крштење?...</p> <p>Трговац узд |
p>— Вуци се напоље, па кажи, што и како знаш — викаше чича-Тима љутито; а кад дете оде, он се з |
попио би понеку чашу ракије, убрисао би зној са чела, па би се весело смејао...</p> <pb n="321" |
о у мртваца, са чела му је цурио крупан зној.{S} Кад је хтео са начелником да се опрости, није |
етарову.{S} Кад се пробудио, био је сав знојав и ломан, чуо је како му срце бије, чинило му се |
уди једнаки?{S} Тај, што ће мене узети, зове се Папраг; он не може бити гори од мог оца, па што |
te> <note xml:id="SRP18760_N2">Ћошка се зове пред кућом од дрвета начињен као балкон.</note> <n |
или забашуримо.{S} И то је оно, што се зове цивилизација, образовање!</p> <p>— Бог и вјера, уч |
х, госпођо, казао ми, да звоним, да вас зовем... и децу да повратим у школу!...</p> <p>И пре но |
скупо и продаје, па га, ваљда, друкче и зову; а овде му је право име ђинђуве.{S} А, касти, дост |
не би им се гласа чуло.{S} А кад је већ зора свитала, и гости се, мало накресани, стадоше један |
у?{S} Та то је, као што ми наказива, до зоре трајало!</p> <p>— Да шта ви мислите?...{S} Кад су |
и то су дочули, па и то, како се ујутру зором чича-Тима преселио са станом код кир-Николе.</p> |
етан осмејак, а по њему, као по сунчеву зраку, трептала је једна суза.</p> <p>— Ах, да ми је ма |
просутоме вину, тако и он својим пуним зрацима да тапка по бистроме потоку!...</p> <p>С оне ст |
нога носа, на оно снежно лице прилепили зрно сочива, па макар и од оног бечког, што га ви онако |
, а добро би било да имаш макар и једно зрнце од оне наворе, коју су пред своју смрт поделила у |
ојекаквим судоперама пружа тек по једно зрнце, а мени читава поскурица!...{S} А што се мога дас |
ој маџарској тарани: није било у чинији зрнцета, до кога она не би својом загорелином допрла; а |
ингераји, штикераји, па онда чачкала за зубе, па перлицама ишаране дуванкесе и кесе за новце; н |
?...{S} Господине, јесте чули, језик за зубе!{S} И више да се нисте усудили мене белајдиговати. |
е стигне, добиће литру сапуна, да опере зубе...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>На једно |
шифре дођу, волио бих бројат’, како ми зубе ваде, но саставит’ дваест ријечи једну до друге.</ |
н спремила, а како <pb n="310" /> су му зуби ретки, може му сав спанаћ у зубима остати.</p> <p> |
су му зуби ретки, може му сав спанаћ у зубима остати.</p> <p>По свему се видело, да је стара г |
ико минута, а после се претворио у неко зујање, од прилике као кад би у скупу много бумбарева с |
подобни инштрументи?{S} Све је то према зурлама лук и вода!{S} Ја мислим да у Венецији њих трој |
ковачка омладина баш та три најчувенија зурлаша, да јаве отменијем перковачком свету, да ће се |
сељу проведу.{S} Кад су Цигани дунули у зурле, могло је седам баталијуна пиљарица, алваџија и б |
чи, па, што их џигерица служи, дувају у зурле тако, да су им од напрезања на челу и на врату св |
швапско!“ После тих поклона седоше оба, и старац и зет, један до другога.{S} Међутим је каваниц |
Учи га, чешља га, храни га и васпитава, и то, касти, све из љубави према чича-Тими!{S} Е, па гд |
вечера држати беседа.{S} Тако то бива, и кад неко позоришно друштво, измучено глађу, залута сл |
о што...{S} Ја!...{S} Господине колега, и друго што!{S} Но, јесте чули, ви сте један нитков!... |
њих. — Пао је, несрећник, па се, можда, и угрувао?...{S} Хајде да видимо! </p> <p>— Како је пао |
икује дугачак нос.{S} Она је то, можда, и зато чинила, што је у ње доста краћушан, а на врху ма |
оћи у ред; а, после, наћи ће се, ваљда, и младожења.</p> <p>— Није још за удају — рече снуждено |
није онога дериштета!...{S} Ви, ваљда, и не знате, да ја имам и једно дете?</p> <p>— Знам — ре |
атора вештица крива!...{S} Чула сам ја, и о мени му је говорила, да сам неморална; а неће да гл |
Петра је, опет, у рангу већи Св. Илија, и то тако иде у бесконачност.</p> <p>— Е, баш кад тако |
ти ту, госпођо, да простиш, и мишјака, и лево уво од слепог кучета, и ко би ти све набројао, ш |
куму до себе:</p> <p>— Ето несрећника, и опет се опио!...{S} Е, сад тако што да чује господин |
Ал’ ће да ми се клањају: и гросмутерка, и прота, и моја Јоханида!...{S} Њојзи ћу купити саонице |
би она то исто и о чика-Паји опетовала, и тиме је, наравно, обојицу задовољавала...</p> <p>— Ми |
аса чуло.{S} А кад је већ зора свитала, и гости се, мало накресани, стадоше један за другим раз |
су се жене питале: откуд Гркињи свила, и ко је она и шта је она, да се и од саме окружне начел |
е буде година више; него је, душа ваља, и притврдио: баш лепо ти тај зна све до корица, па као |
оручи.{S} И она је на тај начин, збиља, и напредовала.{S} Сваке друге године добијала је по јед |
="384" /> је зваху и деца, и чича-Тима, и кир-Никола, да уђе унутра, она је само одговарала, да |
лила, клањајући се и успијајући устима, и, учинивши шећерну мину, стаде о својим колегама разго |
куму, и старом свату, па и младенцима, и њиховој својти, у здравље; али ја сад желим, уколико |
хартије, што су на асталу стојале, па, и не гледајући их, поче у својој раздражености као свак |
ви људи говоре, после виде и свеће, па, и не знајући, пође управо тамо.{S} То је била чувена го |
b n="357" /> <p>Утом се отворише врата, и чича-Тима закрљештеним очима гледао је у своју уплаше |
мирно спава.{S} Он се диже из кревета, и то је, можда, првипут у животу, што се саже над своји |
и мишјака, и лево уво од слепог кучета, и ко би ти све набројао, што сам пометала; те ако буде |
да је имала кога, можда би се, сирота, и потужила, можда би казала: „Ето, пријатељу, мозак ми |
ми се клањају: и гросмутерка, и прота, и моја Јоханида!...{S} Њојзи ћу купити саонице, па кад |
стотина милиона година нестати ваздуха, и ми ћемо се — угушити.</p> <p>Људи су и њега слушали.. |
; залуд <pb n="384" /> је зваху и деца, и чича-Тима, и кир-Никола, да уђе унутра, она је само о |
знала чини.{S} И за крађу, и за љубав, и за мржњу, од свачега је она имала мађија и чини.</p> |
{S} У његову кавану ретко да је кадгод, и то сигурно послом, завирио какав мајстор: све сама го |
као са саучесником сопствене прославе, и руковала. — Дакле, млади господине, јесам ли синоћ мо |
женији“ свештеници праве себи појасеве, и даде га баби.{S} Баба га прегледа добро са свију стра |
ребе...{S} Али у тај мах свега нестаде, и лепа Гркиња почиваше у најдубљем сну...</p> </div> <d |
— Толика услужност од госпође Јоханиде, и ми ниједан да се сетимо, па да јој наздравимо!...{S} |
стине накашља, исхркну и као ветар оде, и не пожелевши старој колегиници и „лаку ноћ“, а то је |
старао, па му и та трећа у вечност оде, и он по трећипут остаде удовац...</p> <p>— Оче, што сте |
ји ружан ваздух, да нема доста слободе, и да је народ толико жељан те њине измишљене равноправн |
да идемо у виноград, да беремо кајсије, и то од оних лепих кајсија!</p> <p>Дете се весело осмех |
аше бездушна Гркиња; — ваљан, па, веле, и да је научен!...{S} У Београду је учио богословију, с |
ва може бити вечера без вина?{S} Дакле, и вина пошљите бар једно по акова, само од оног доброг, |
научењачком мирноћом продужио: — Дакле, и сама Пешта, као најобразованија варош у целоме свету, |
нтљикама и зеленим карнерима; а, после, и мода се променила, изишле су и никакве тунике...{S} О |
роводаџику, али се опет трже; а, после, и као добар богословац, није се могао отрести од силно |
нпут трже, лице му доби израз зле воље, и он устаде са свога места и поче тешким корацима ходат |
То је, наравно, све госпође, а, богме, и постарије госпођице, у целоме Перковцу морало до срца |
о говорио, глас му је дрхтао; а, богме, и није, сиромаху, ласно растати се са сто дуката и са с |
{S} Деца су, брига је, треба се, богме, и спремити.</p> <pb n="366" /> <p>— Треба, побратиме, — |
..{S} А што се мога даскала, чича-Тиме, и чика-Паје тиче, они су ми за свакад сигурни!{S} Верно |
само ми толико рече: „Отиди, Радоване, и кажи учитељ-Тими, да у девет сати непремјено дође до |
има големе дворане; а кад музика стане, и све се ућути, онда ће на средину ступити, у белим рук |
набавим.</p> <p>— Молим вас, господине, и хвала вам!{S} На ту вашу услугу никада нећу заборавит |
истарства купи по једну или две хаљине, и онда би се начелниковице наше лепше носиле него све д |
А и то је све масло те несрећне Гркиње, и то, што чича-Тима удаје онако грешно дете, све је то |
ња, што је имала два мужа; неки говоре, и више...{S} А у другој кући становао је један Грк; тај |
ти?{S} А и и стара госпођа узмучила се, и њу је голицало, и не беше јој лако тајну чувати:</p> |
сну: све се око њега окретало, и свеће, и људи, и куће, па и читаве улице, чинило му се да прол |
иоца, филозофа.</p> <p>— Мој отац хоће, и ја се морам удати!{S} Ја не смем питати: „За кога?“ А |
пет прекраја, додаје чипке и шепутлице, и у свему томе је лепа Гркиња руководи.</p> <p>— Видиш, |
У таком њеном самозбору куцну и звонце, и сви учитељи изиђоше из својих разреда.{S} Чича-Тима, |
ком усамљеном ћошету куће сита наплаче, и кад је лепа Гркиња поред њега с прекорним погледом пр |
еца плачу...</p> <p>Кад је стигло вече, и гости се давно разиђоше, Гркиња је забринуто села на |
мци се ознојише, девојке се заруменеше, и већ понека би се од умора пустила из кола, али не да |
игурне будућности; крв му јурне навише, и он, с раширеним рукама, пође, да загрли и пољуби обож |
вник или грађанин са својом женом живи, и која жена на свога мужа мрзи, а туђе мужеве воли...{S |
се око њега окретало, и свеће, и људи, и куће, па и читаве улице, чинило му се да пролазе мимо |
расан осмејак, такоме би осмејку сваки, и најпрепреденији, веровао!{S} А после ћу помиловати мо |
, кад су се учитељи и учитељке скупили, и пре него ће почети своја предавања, заседоше <pb n="3 |
, болан, да су и кир-Николу преместили, и то у Хомоље, па ће и госпођа Јоханида с њиме да путуј |
тром, он је с највећом жестином загрли, и није остало места на лицу лепе Гркиње које није чича- |
вану, као начелникову љубимцу, по вољи, и он се задовољно осмехну:</p> <p>— Та, оно, знаш, учит |
p>— Оно, касти, све нека вас ђаво носи, и тебе и шлафрок, и капицу, и вашу медецину!{S} А ја ид |
турског и немачког царства домарширати, и не би им се гласа чуло.{S} А кад је већ зора свитала, |
, стара је госпођа умела и шпијунисати, и то много вештије него и прави полицијски агенти: од њ |
у сам говори, не може ништа добро бити, и она, скоро не дишући, слушаше и даље бенетање свога з |
једну до друге.</p> <p>— Треба јавити, и то што скорије — наговарала је стара госпођа; — што б |
што свом пријатељу може услугу учинити, и то баш у оно време, кад му је најнужније.{S} Данас у |
ајковцу нисам могао ни 25 ђака скупити, и то све због небрежења капетанова и ћатина; па кад је |
четвртак у чаршији нађе; треба, касти, и да се спрема.</p> <p>— Та лако је са спремом — прихва |
ој виноград, пренела.{S} Та она, касти, и личи више на поморанџу, него на обичну перковачку кај |
кога!{S} Истина, сам мало ушао, касти, и у године; зар је краљ баварски, опет, био млађи од ме |
Тимо, Сремац!...</p> <p>— Јест, касти, и покојна ми мати беше Сремица.</p> <p>— То је, видите, |
ога колегу познавао, да нема речитости, и, кад у пићу говори, да ће ма што лудо изговорити.</p> |
с децом и чича-Тимом одоше отпочинути, и после по сата беше у кући нема тишина, чуло се само и |
<p>Гркиња климну главом, одобравајући, и одскакута даље...</p> <p>Коло је, међутим, играло све |
се чинило да је у некаквој гостионици, и онда би се тужио како је све скупо, и опет им је мрша |
<p>Гркињи пређе преко лица лак осмејак, и није никако могла своје унутрашње задовољство да прит |
е.</p> <p>Он беше дугуљаст, плав човек, и, као што нам је стара госпођа унапред казала, јако на |
е нека вас ђаво носи, и тебе и шлафрок, и капицу, и вашу медецину!{S} А ја идем <pb n="396" /> |
Ал’, ето, она је навалила, да је удам, и ја је морам удати.</p> <p>Чича-Тима се наново намршти |
ељ Тима. — Оно, касти, колико се сећам, и мој покојни деда поред доброг вина заборавио би на св |
Да сам родом Јелинка, то се, уосталом, и на мојој спољашности даје приметити; а мој дебели дас |
им је мршава храна.{S} То су, уосталом, и паметни болесници одобравали.</p> <p>Једног дана дође |
а.{S} Очи му синуше грозничавом ватром, и он се у доброј вољи куцну са старом госпођом:</p> <p> |
опане, те још ударају мртвијем задахом, и гле, шта у овоме пијаноме Перковцу починише!{S} Бар д |
боравља на шећер, навикава се на пелен, и временом лекар ће, можда, с поносом рећи: „Моја се бо |
децу за њихове радове редом похваљивао, и после је, једну по једну, из катихизиса и других пред |
не страсти утишане.{S} Живели, господо, и до виђења!</p> </quote> <p>Газда Миладин није могао, |
ико сам се око те несрећне деце трудио, и мени јектичави Швабић да у протоколу само толико — ка |
кир-Никола, кад се добро најео и напио, и не сећајући се своје месечне плате, једнако се церека |
м тешком сну: све се око њега окретало, и свеће, и људи, и куће, па и читаве улице, чинило му с |
госпођа узмучила се, и њу је голицало, и не беше јој лако тајну чувати:</p> <p>— Баш кад сте т |
што се већ у оно време највише носило, и све то од скупих материја, а празником се виђала на њ |
рејани, ухватили у <pb n="380" /> коло, и она нађе прилику да мало ближе приступи господину про |
оштицу и из каквог краја Италије овамо, и то баш у мој виноград, пренела.{S} Та она, касти, и л |
шља се зловољно и прогунђа у себи: „Но, и то мора да је неки Шваба!{S} Шерет!...{S} Млеко ли му |
код кир-Николе.</p> <p>То је, наравно, и стара госпођа дознала, али сад је то није више нимало |
одобровољио, уштинуо је тако незграпно, и то баш испод мишке, где је лепа Гркиња најтугаљивија, |
, и онда би се тужио како је све скупо, и опет им је мршава храна.{S} То су, уосталом, и паметн |
удити.{S} Чича-Тима је дубоко уздахнуо, и лице му доби израз негодовања и незадовољства.{S} Грк |
оваца; знаш већ, како; имаш, фала Богу, и сам своје деце!</p> <p>— Дао је Бог — рече бакалин.</ |
је и од тога знала чини.{S} И за крађу, и за љубав, и за мржњу, од свачега је она имала мађија |
спремила!{S} И ти се спремаш за удају, и то за каква човека!{S} Но, лепа невеста!</p> <p>А кад |
ме побратиму.{S} Папраг се, по обичају, и ту поклонио десет-дванаест пута, а бакалин га је свој |
а!</p> <p>Њих двоје одоше, да доручају, и кад су већ ручали и по неколико чаша у здравље срећне |
нџу, него на обичну перковачку кајсију, и ја, кад је год погледим, све сам више уверен да ће ми |
аље.{S} А кад је прошла главну чаршију, и већ дућани постајаху ређи, —- тек на погдекоме ћепенк |
будала заљубљена у ову уштиркану лутку, и да та лукава Гркиња, колико његовим недотупавним мозг |
ш и није смела поверити виљушку у руку, и то ће дете својим врапчјим гласом да декламује неку у |
ци, а златна одежда све трепти на њему, и све јој се чини као да гледа у женску препрату, па би |
патосом четврти разред. — Писмо и куму, и старом свату, па и младенцима, и њиховој својти, у зд |
е ми купити од тешке црне свиле хаљину, и то још ове јесени!</p> <p>— Хе, хе, хе!{S} Па ти ћеш |
је чика-Паја член купио свилену хаљину, и то је од бабе већ унапред дознала; и у свему осталом |
ела г. Папрага, а господин је видео њу, и тим је свршено: довече прстен!...</p> <p>— Та оно, ка |
ли су и за кајсије и за вино; знали су, и каквих и колико је фела разног јестива било, па још и |
спапа, сасвим безбрижно пушили, или су, и не мислећи, гледали у сиву даљину, други су доле у ла |
"317" /> тим пре могао учинити, што су, и онако, већ наступиле ферије, није, дакле, по званично |
њу ћу баш поклонити господину Швабићу, и онако знам, да му госпођа Јустина није за имен-дан сп |
е додаде за себе: „Она му је, сиромаху, и пореметила мозак!...“</p> <p>— Јоханида!...{S} Јохани |
ати и бајати.{S} Али у самоме Перковцу, и осим таких ситница, беше једно сокаче, које је са сво |
њих трагова незадовољства на њену лицу, и она се, напослетку, задовољно осмехну:</p> <p>— Надам |
ђаво носи, и тебе и шлафрок, и капицу, и вашу медецину!{S} А ја идем <pb n="396" /> да будем с |
и!...</p> <p>— Да им Бог поживи дечицу, и, дабогда, се ројила по кући, као пчеле у кованлуку! < |
од силнога смеја; па се, ево, сиромах, и сада смеје, једнако се церека и смеје...{S} Кад у шко |
треба: има ти ту, госпођо, да простиш, и мишјака, и лево уво од слепог кучета, и ко би ти све |
аду; затим се сасвим опрезно накашља... и у тај мах се Гркиња трже.</p> <p>— О, господине прото |
о, казао ми, да звоним, да вас зовем... и децу да повратим у школу!...</p> <p>И пре но што је м |
о лепу Гркињу... хоћу рећи, Јоханиду... и њенога даскала, да и њему Бог не украти, да им се обо |
Марцибановој башти...“</p> <p>— И т. д. и т. д.{S} Па бар да не кажу: „У корист <pb n="339" /> |
Србији“...{S} Ал’ ће да ми се клањају: и гросмутерка, и прота, и моја Јоханида!...{S} Њојзи ћу |
пери блажена румен среће и задовољства; и сами покрети њена још неразвијена тела, примише на се |
чисто стрељала свога дебелога супруга; и она није била више у стању собом владати.</p> <p>— Од |
поту загледати, она јој је предсказала; и кад јој је чика-Паја член купио свилену хаљину, и то |
у, и то је од бабе већ унапред дознала; и у свему осталом се по саветима старе врачаре владала. |
се на свој дебели штап, провлачи прота; и то је сав узрок, што се онако слатко насмејао...</p> |
је то масло старе госпође гросмутерке; и сваки се од њих заверио, да ће јој се, кад-тад, освет |
ћу ја изгубити службу, а сутра ћеш ти; и то ће тако редом ићи...{S} Једног учитеља ће прогонит |
сироче постаје човек смишљен, озбиљан; и саме црте на лицу изгубе ону безбрижну детињу облину, |
а се учитељ четвртог разреда први опио; и то су дочули, па и то, како се ујутру зором чича-Тима |
уд, морао је мало сести, <pb n="340" /> и то баш до њега; то је захтевала од њега учтивост...{S |
подин министар просвјете <pb n="390" /> и црквених дјела наложио ми је, ево, својим актом, да в |
ја се болесница навикла на горчину“!{S} И то је све, што се од природе изнудити може. „Учтив је |
а она, глупара, побегне испред њега!{S} И то ми је после девојка!...{S} Но, јесте чули!...{S} А |
ица да говори?{S} Но, красна беседа!{S} И на њој се имамо захвалити једино полицији!{S} Уместо |
— та њу баба још није никад слагала!{S} И кад ће се чича-Тима у њену лепоту загледати, она јој |
сат, а ти још ниси ни собу спремила!{S} И ти се спремаш за удају, и то за каква човека!{S} Но, |
а, госпођо, не знам.</p> <p>— Прота!{S} И јуче је...</p> <p>— Прота, прота! — прекиде је врачар |
{S} Папраг!...{S} Папраг!{S} Папраг!{S} И име му је некако господски!{S} Лепо!{S} Отмено!...{S} |
осподине, јесте чули, језик за зубе!{S} И више да се нисте усудили мене белајдиговати... јер... |
не могу заборавити!...{S} Две класе!{S} И то, касти, све за љубав оне маторе клепетуше!...</p> |
азумем!</p> <p>— Лепо, сад слушајте!{S} И стара госпођа извади из недара једно писамце и стаде |
Уме се Папраг и сам за себе старати!{S} И тако ћу гледати да се, колико сутра, са њиме насамо р |
виноград?...{S} А морам јој купити!{S} И треба јој, — та не може вечито у овој плавој, с белим |
и могла бити бар једна жена капелан!{S} И то баш протин капелан!{S} Ако ништа у томе чину није |
</p> <p>— Јест, тако је, драги Тимо!{S} И ви је морате што скорије, још ових месојеђа, удати, а |
још девојка, па да сам у Новом Саду!{S} И синоћ је долазио, ви бесте у винограду; па да знате, |
ртала...</p> <p>— Ја вас обожавам!..{S} И чича-Тима је опет цмокну...{S} Али се уједанпут трже |
ешећи се:</p> <p>— Рихтиг, спава!...{S} И сад се можемо комотно разговарати...{S} Знате, кад ст |
ас!...{S} Никог другог, него вас!...{S} И ја вам кажем: ако ми још овога месеца не купите црну |
м стоји, па тек што не проговори....{S} И тако гледајући у свога новог, али живосно уображеног, |
а. — Противу државе, реда, владе?...{S} И онај грбави, глупави полицајац ништа да ми о томе не |
што казала, него „Задовољна сам!“...{S} И ја сам одиста задовољна!{S} Та, ето, шијем и спремам |
вему много лепши него лепа Гркиња...{S} И тако би се иначе присни пријатељи о туђем трошку преп |
ењу, умеју онако свечано отпевати...{S} И на томе се та вечера сврши.{S} Сви одоше весели и рас |
ећу донети, богаство или тако што...{S} И онда збогом, децо и школо!...{S} А секретарима ћу рећ |
p>— Дете је већ приспело за удају...{S} И ја сам још нашла младожењу.</p> <p>— Та, касти, она ј |
нствено!... — одговарао би зврндов..{S} И тако би, задовољно смешећи се, ишла даље.{S} А кад је |
да бира, што јој се најбоље допада.{S} И она је већ жељно отворила уста, да каже, како јој је |
умиљато на свога маторог обожатеља.{S} И Милка је, међутим, себи дошла, убрисила је од суза оч |
ор водио око десет учитељских класа.{S} И учитељ првог и учитељ трећег разреда хвалили су подел |
гледе на <pb n="305" /> свога госта.{S} И чича-Тима је пробао да очима искаже, што му срце осећ |
то је, вели, напућила те своје усне.{S} И он је због тога толико <pb n="333" /> грдио, да је си |
рађа, баба је и од тога знала чини.{S} И за крађу, и за љубав, и за мржњу, од свачега је она и |
томе се гости већ почеше разилазити.{S} И младожења се диже, па иако је помало климао ногама, т |
а, да је отац г. министру препоручи.{S} И она је на тај начин, збиља, и напредовала.{S} Сваке д |
им светом прикријемо или забашуримо.{S} И то је оно, што се зове цивилизација, образовање!</p> |
д једа!</p> <p>Она му притиште руку.{S} И остали се руковаше, па одоше.</p> </div> <div type="c |
— ово су моје ствари!</p> <p>— Шта?{S} И још се усуђујеш!{S} Е, гле ти штенета! — и она гурну |
гом, госпођо учитељице, шта је теби?{S} И не сједе, а већ се спремаш одлазити! — И он је узе не |
и кроз прозор, кад је кућа у авлији?{S} И он хтеде нешто говорити, како би сумњичење старе госп |
су ми за свакад сигурни!{S} Верност?{S} И ти списатељи говоре све којешта, узимљу оно за необич |
мо тамо у хлад, испод онога дуда?... -– И он је пољуби... — Их, ала је и тај месец безобразан, |
ош се усуђујеш!{S} Е, гле ти штенета! — и она гурну јадно дете настрану, зграби оне хартије, шт |
ома:</p> <p>— Ето ти капице, носи је! — И он му баци малу белу капицу у образ. — Шта би рекла Г |
ао <pb n="374" /> да је тако најбоље! — И чича-Тима извади из џепа кесу, па је наново онде на т |
едом, да поседају. — Изволте, седите! — И они су сви поседали, где је који најближе стојао, сам |
не сједе, а већ се спремаш одлазити! — И он је узе незграпно за руку, па је посади на миндерлу |
} Е, баш ми утуче срећу, Бог га убио! — И заиста, сирота девојка изгледаше бледа, скрушена; а и |
ву руку.</p> <p>— Драго ми је — рече, — и захваљујем вам по стопута!...{S} Заиста, морам призна |
p>— Треба, побратиме, — рече бакалин, — и ја ћу ти донде све што ваља спремити, само ти напиши |
ад је баш тако суђено... е, па оно... — И он опет ућута, несигурним погледом мерећи свога будућ |
ми је још моја мила мајка поправљала. — И она бризну у плач, а сузе се слеваху доле на испрљану |
ада, премда сам и ја пореклом Гркиња. — И, уздигнувши мало навише своје наврањене обрве, додава |
>— То је, видите, што све нас везује. — И она га погледа најљубазнијим погледом. — Па кад се не |
аљењем...</p> <p>— Сиромах! — рекоше. — И тај неће видети своје породице, ако је има...</p> <p> |
тром држала. — Да није опет она мука? — И баба пажљиво посматраше јако удубљене црте на мршавом |
док се није сав Перковац побунио!...“ — И још много друго којешта ћу говорити, од чега ће му се |
доброг, што га ви и мој Никола пијете — и лепа Гркиња га наново поглади по образу.</p> <p>Чича- |
ски, терзијски, шустерски, опанчарски — и већ свију могућих заната шегрти, па блену у гарава ли |
кад су учили код Ђоке школу...</p> <p>— И моји, богме, баш ако нису филозофи, ал’ бар толико зн |
из уљудности и поздрављати га.</p> <p>— И тај господин Швабић — говорила је стара госпођа, — ил |
рилике као рђава лојана свећа.</p> <p>— И тако, за љубав оног дериштета, ви мене да обманене!.. |
> <p>„У Марцибановој башти...“</p> <p>— И т. д. и т. д.{S} Па бар да не кажу: „У корист <pb n=" |
и ни „Добро ти јутро, враже, ја чоече!“ и већ ужди ка и метиљава овца, те настрану, у бијег! — |
ну „Црвену Лампу“, па и „Лепу Пастирку“ и друга занимљива места по Дорћолу и садашњој Скадарско |
Нарочито, што је то Гркиња захтевала, а и сам он је увиђао да би у својој ватреној љубави много |
ца му више нису ишла боса и издрпана, а и сам Никола променио је свој отрцани сламњи шешир с но |
о да је баш збиља у њега и заљубљена, а и чика-Пају је радо предусретала, нарочито ако се десил |
о је он, да му деца нису баш спремна, а и то је био уверен, да би му стара госпођа у многоме мо |
Гркиње сабрали, беху разног узраста, а и црте на лицу беху им разнолике: неки беху црномањасти |
е задовољавало присуство лепе Гркиње, а и последње речи њене, које је чуо, беху, по његову мишљ |
те на лицу Гркињину дођоше забринуте, а и врачара постаде мало озбиљнија; десни кажипут <pb n=" |
ало у чаршију, колико да се расхлади, а и вече по себи беше дивно.{S} Он је у лицу, истина, од |
не могу, имам важна посла у чаршији, а и глава ми је, касти, мало буновна.{S} Сутра, ваљда, ће |
а ком су се сви конци лепо провидели, а и стари отрцан шешир је са осталим оделом у приличној х |
у баш много пилића и јагањаца појели, а и они, који су им понекад празником после службе божје |
дужи комбинације о својој будућности, а и сам да се за ту свечаност приуготови...</p> <p>Кад је |
Побратим га послужи још једном грком, а и сам је смотао једну шљивовицу, која се њему веома доп |
, могао бих ти учинити.{S} Своји смо, а и сигуран сам, побратиме, да ћеш ми вратити; ето, дао т |
{S} Био је мало углађенији но обично, а и капут је обукао нов, што га је за Ускрс спремио.</p> |
у свима разредима: ученици не знају, а и што знају, не могу од страха да искажу, а, овамо опет |
та девојка изгледаше бледа, скрушена; а и не беше јој лако сносити толику несрећу, а то је била |
у очи, но некако све испод трепавица; а и ход јој није више прост, него некако по новосадски из |
као што се у отменијем свету говори; а и кад би каква трговкиња или начелниковица својим извес |
оваке прилике не можете ништа имати; а и млади господин Папраг тешко да ће и он наћи млађу и в |
р није мислио из куће никуд излазити; а и куда би?...{S} Та цела је варошица за његову несрећу |
ио би на све слаткише на овоме свету; а и ја, рекао бих, да сам баш од чисте његове крви.{S} Па |
нам ја, како ћу се њојзи осветити!{S} А и ревизора гледаћемо да понудимо неким шмрком чемерике; |
ружни, — како је кога Бог створио!{S} А и места рођења беху им разна: кир-Никола беше родом гла |
, дакле, видели, само беседу нису!{S} А и њу, можда, не би угледали, да случајно не дође за пра |
га је опчинила, фландра једна?...{S} А и шта ће му туђа жена?{S} Зар не би боље било да мене у |
е, скоро, све сама деца и удају...{S} А и боље је тако, јер..{S} Та ви већ знате, каква је дана |
Сирота жена од муке се и пропила.{S} А и то је све масло те несрећне Гркиње, и то, што чича-Ти |
сирота жена, куда ће, него к мени?{S} А и своји смо нешто, те, ето, од јутрошње доба једва сам |
а је копкало, шта ли то мора бити?{S} А и и стара госпођа узмучила се, и њу је голицало, и не б |
ати!{S} Ја не смем питати: „За кога?“ А и нашто да питам, кад су мени сви људи једнаки?{S} Тај, |
џаковића...</p> <p>— Лепо, Ленка, треба и даље да се трудиш! </p> <p>И тако је ревизор сву децу |
еш изићи на глас.{S} Па колико ти треба и кад?</p> <p>— Требало би ми, тако, до стотину, а нешт |
уцкивати, а после се ућута баш као риба и не проговори ни речице.{S} Затим хтеде нешто и Гркиња |
им израз ласкавости; коса му беше плава и, по богословски, низ рамена пуштена, на њему црна душ |
ојима беху нашаране слике неких краљева и краљица и друге којекакве беспослице.{S} Она их је пр |
самоме крају мале, између неких кошева и шљивика, пружао се коровом обрастао сокачић; у њему б |
стима, у класе подељени, а то тако бива и у Лондону, само у минијатури.</p> <p>Учитељ IV разред |
ке свиле, од кашмира, персијских шалова и друго којешта; а прота је најљубазнијим осмејком нуди |
ити, и то све због небрежења капетанова и ћатина; па кад је г. ревизор дошао, нашао је празну ш |
дућности. — У Америци, веле, има попова и од нашег пола, па што, као, не би и у Србији могла би |
стара!...{S} Учи га, чешља га, храни га и васпитава, и то, касти, све из љубави према чича-Тими |
амија, цветова, машина, кремења, крчага и т. д.{S} Осим тога је имао и парче винограда, који је |
е и образовање са глупошћу мојих колега и колегиница?...{S} Кад дођем пред госпођу Швабићку, а |
b n="327" /> као да је баш збиља у њега и заљубљена, а и чика-Пају је радо предусретала, нарочи |
Оно, касти, на данашње време слабо кога и има, а да није дужан...</p> <p>— Није то, учитељу, – |
о вредно описивања, те га, ваљда, стога и заборавише географи на земљовиду Србије забележити, а |
очева, а после се, сирота, радовала, да и од оте кајсије, од тога за њу забрањеног плода, окуси |
рећи, Јоханиду... и њенога даскала, да и њему Бог не украти, да им се обојима види и чује, здр |
"348" /> <p>— Оно, знади, учитељице, да и сам вјерујем е је за наше младости и љепоте и сунце љ |
у црту начелникова лица. — То значи, да и наша влада удара у клавир, а то је: на јавном месту и |
је и тога вечера добро потегао тако, да и он умало што није уштинуо своју проводаџику, али се о |
аријим сестрама у Левач и у Стиг, па да и оне знају.{S} Ал’ кад ви друкче хоћете, оно, касти, н |
ђаци донети; ’ма, побратиме, гледај да и у вину не буде оскудице!{S} Једанпут се жени и удаје! |
ог зна, по лицу ти судећи, рекао бих да и теби није лоше?</p> <p>Стара госпођа, баш као неко не |
ако је то, моја Милка.{S} Данашња млада и девојка треба да пада у очи, нема ти ту стида и скром |
Нека нам они завиде, нек пукну од једа и злобе!{S} А ми ћемо, касти, као и досад, остати једно |
оћи“...</p> <p>Стара госпођа оста бледа и поражена.{S} Тешко јој беше подносити толику увреду; |
...{S} Али га она мало строжије погледа и једним мигом му показа на дете, које је једнако спава |
а треба да пада у очи, нема ти ту стида и скромности!{S} Истина, ја те слабости нисам никад на |
и, као за знак, да је и он у соби, онда и начелник узе другу позитуру: искосири се мало у насло |
о ће рећи — настављала је стара госпођа и даље своја тумачења, — то ће рећи, мој господине, да |
је у себи. — Шта има на њојзи?{S} Кожа и кост!{S} На глави туђа коса, на збрчканоме лицу туђе |
p> <p>— Е, е, оно, касти, по правди, ја и јесам крив!...{S} Ал’ откуд је она могла чути, да сам |
. — Хоћу и ја да частим; оно, касти, ја и удајем кћер!</p> <p>Деда-Спира изнесе још једну литру |
друго шта... ал’...</p> <p>— Ко?{S} Ја и друго што...{S} Ја!...{S} Господине колега, и друго ш |
а воду ће ми вући кир-Никола..{S} А ја и Гркиња, ми ћемо пити све тазе пиво; а њена деца ће на |
госпа-начелниковице.</p> <p>— Па се ја и за њену срећу старам.</p> <p>— Оно јест, касти, ви је |
и путовима удесити вигове, како само ја и госпођа Швабићка умемо; па ћемо гледати да најпре уло |
имине прве жене, која је после порођаја и умрла.{S} Људи су мислили да се чича-Тима, после онак |
је сиромах њен Никола, Тима, чика-Паја и други њени обожатељи, зар су једанпут у ракији попили |
а мржњу, од свачега је она имала мађија и чини.</p> <p>— Па којим си ми добром дошла, госпођо? |
главе лепе Гркиње спала је била шамија и тек се мало о збрчканоме врату држала, а црна протина |
p>Једни би тврдили, да је она паметнија и лепша од њега, а то су по већој чести поштовања досто |
ела!</p> <p>— Та оно, касти, та кајсија и тешко да је из Перковца; ко зна, каква је тица њену к |
је седам баталијуна пиљарица, алваџија и бозаџија из турског и немачког царства домарширати, и |
у!{S} У гајде!{S} Огубавио, богдице, ка и надухан миех!{S} Какви клавир?{S} Рђао ка потковица л |
Та, оно, знаш, учитељу, нешто ми је ка и познато, ’ма нисам рад казиват’, страх ме је, е ће се |
јутро, враже, ја чоече!“ и већ ужди ка и метиљава овца, те настрану, у бијег! — Он приђе к њој |
ојну песму, пуну копаља, сабаља, пушака и топова.{S} За њим ће доћи, као зачин беседе, певачка |
сти, то је међу нама речено, па ту нека и остане, јер ја не бих волео да таке речи дођу до њени |
иромах, и сада смеје, једнако се церека и смеје...{S} Кад у школу ступи, он се насмеши; ако му |
а страшило, а, овамо, се једнако церека и клипи као намолован пајацо.</p> <p>— Па и опет је, зн |
аљина да се и не види од самих пантљика и шепутала; тако намештена и накинђурена, <pb n="375" / |
напређења, а осим тога је код чиновника и богаташа добила лепо име...{S} А о мишљењу сиротиње и |
д ње дознам за расположење г. начелника и његове госпође, гледаћу да продрем и, ако не за ову г |
из рамена пуштена, на њему црна душанка и црне панталоне.</p> <p>— Добар дан желим, господине Т |
ила се на један јастук свога миндерлука и сањаше мирно о својој лепој будућности.</p> </div> <d |
деним зетом, да је доста замашна будала и да је, као такав, до ушију заљубљен у своју набељену |
на прагу његове собе, весело се смејала и гледала у збуњено лице свога обожатеља.</p> <p>— Но, |
је она у своме меком кревету премишљала и већ је у мислима гледала нове поклоне, што јој је про |
ала би, намештала би и наново преметала и јастуке и душеке, али ништа не поможе; напослетку је |
мене, па га је <pb n="353" /> прецртала и написала лепо сама својом руком друго слово; па и оно |
ку, што је целог вечера невесело ћутала и што је, вели, напућила те своје усне.{S} И он је због |
у.{S} Напротив, Милка је озбиљно ћутала и пришивала шарене шепутлице на своју венчану хаљину.</ |
А ја?...{S} Хе, хе!{S} Бар сам округла и пуначка!{S} Па је л’ тај чича-Тима слеп?{S} Ил’ га је |
је чула говор свога оца, а после видела и лице свога младожење, кога је Гркиња у тој намери дов |
свију својстава, стара је госпођа умела и шпијунисати, и то много вештије него и прави полицијс |
сама накићену, дворану богатијег хотела и — онде даје беседе!</p> <p>— Дакле, ви сте противник |
а се једанпут из превелике љубави хтела и удавити, само што у Монакову не беше дубоке воде; зар |
ало вређало ни једило; она га је омрзла и презрела.{S} Једно је само мучило, — што се мора с њи |
е и по себи била бела, али да би добила и ону здраву румену боју, узела је још код куће парче х |
е као да се нека грдна несрећа догодила и једва је дошао до речи:</p> <p>— Један господин... из |
називају грациозним ходом, а од белила и руменила замишљају оне дивне ружине боје; а што су им |
утине; а како се још није била набелила и наруменила, њени суви збрчкани образи беху жути, од п |
ути, изглед.{S} Мала Милка већ се умила и стала се чешљати; њојзи не беше ништа необично што је |
а ту су јој била разна белила, руменила и гарила на услузи.{S} Једно јој жао беше, што не може |
рној цркви, кад би се „код Пужа“ попила и једна кватерка вина без петнаест здравица.</p> <p>— П |
ставце и т. д.{S} Понекад би му упртила и ражањ, да га окреће, а уза сваки почет или довршен по |
о себи са Будимом у нечему је надмашила и Париз...</p> <p>— Знам, у чему — прекиде га учитељ IV |
; а лепа Гркиња се најкитњастије обукла и спремаше се, да се мало по чаршији прошета.{S} Али пр |
довице, доказивале су, да је кир-Никола и наученији, бољи и у свему много лепши него лепа Гркињ |
еба већ да се и удаш!“ Па сам јој нашла и младожењу; онај црни штап мога оца, на коме је изреза |
а поред таког еспапа лако се заборавља и јутрења и вечерња сунчева румен, па и „бледа месечина |
даја; ту се, богме, у радости заборавља и ручак и вечера!</p> <p>-— Бре, нек’ се не заноси — гр |
т представити вам нашег новог пријатеља и познаника г. Папрага, учитеља из Лешњика.</p> <p>Млад |
уку о великој научености новога учитеља и о чудној лепоти његове жене.</p> <p>Једни би тврдили, |
ш на венчање, немој у косу трпати смиља и љубичице, то је сељачки!{S} Него, ако немаш георгине, |
мо: да ли је подела на десет класа боља и пробитачнија за учитеље, или је боље онако по староме |
ласт, само компромитовали, да сте се ма и показали у онакоме друштву...{S} О, господине!{S} Ви |
родом бави, да се диви шареним ливадама и загаситом зеленилу прастарих лугова.{S} Она тамо ни п |
ду са госпођа-Швабићком по свим стазама и путовима удесити вигове, како само ја и госпођа Шваби |
То им се познаје и по великим мамузама и по фокошу њихову...</p> <p>Те речи нису биле гласно и |
е беше запремљена кожицама, памуклијама и са неколико крупица соли.</p> <p>Кад је чича-Тима сео |
ечито у овој плавој, с белим пантљикама и зеленим карнерима; а, после, и мода се променила, изи |
су је они приметили, она пљесну рукама и на сав се глас насмејала...</p> <p>— Лепо, лепо! — це |
2" /> а не знам, шта.“ — А, овако, сама и остављена, наслонила је своју малаксалу главицу на су |
је своје аргументе о учитељским класама и даље својом обичном научењачком мирноћом продужио: — |
на средину ступити, у белим рукавицама и црном салонском капуту, нека надувена стеница, па ће |
иш црне ципеле, а ти их белим трачицама и дугмићима ишарај, — то је по моди!{S} А кад пођеш на |
пу Љубицу, њу сам сву црвеним трачицама и зеленим венцима накитила, па сам онда казала: „Љубице |
Оно, касти, док је човек у животу, има и непријатеља, завидљиваца...{S} Или је, можда, за дуг. |
а-Тимина Милка још је млада, али то има и своје добре стране: моћи ћете од ње као у воску напра |
рговац, са својом супругом, са синовима и са снахама у чисто српском богатом оделу.{S} Он је ко |
не бих умео казати.{S} Био сам на њима и у Новом Саду.{S} Варош презадужена; народ од туђинаца |
ава магла, по густо засађеним шљиварима и по узаноме сокачету.{S} Гркиња је белом марамом запуш |
исти, баба је говорила о тешким гресима и упутила би је у какав манастир, у коме је највише кал |
p> <p>Сви се гости ућуташе, а чича-Тима и прота зинули од чуда, па се већ унапред боје, да им с |
, ја вас обожавам!... — Хтеде чича-Тима и даље да трабуња, али га Гркиња узе под руку и одведе |
н су у затвореној соби седели чича-Тима и лепа Гркиња.{S} Чича-Тима беше мало забринут, а госпо |
ркиња вишепута прислушкивала на вратима и на тај начин његове најдубље тајне дознавала.</p> <p> |
ама власт гледа кроз прсте бунтовницима и рушитељима поретка!{S} А знате ли ви, о чему је говор |
и су се чашама, здрављали су младенцима и певали: „многаја љета!“</p> <p>У целој тој ларми само |
ховима читао апостол...{S} Чорба, сарма и печење...{S} Шта ће нам више?..</p> <p>— А мелшпајз?. |
пијано, осмехну на њу, а задај од рума и ракије куљао је из њега као из табарке. — Е, баш сам, |
и разиђоше; остаде само смрад од дувана и кужна задаја од просуте и попијене ракије.</p> <miles |
укала, да попуше по једну цигару дувана и да мало продиване.{S} Прво је било да се увере, где л |
сто незастрт, а она, сирота, неумивена и неочешљана — права слика занемареног сирочета.{S} Дуг |
била сва уштиркана, упеглана, набељена и нафракана.{S} Кад се сасвим смркло, дође и чича-Тима. |
опља одскочило, а лепа Гркиња, набељена и накинђурена, ослањајући се на свој зелени сунцобран, |
Гркињом занет, него да би имао времена и на своје дете гледати.</p> <p>— Купио сам, дакле, два |
мих пантљика и шепутала; тако намештена и накинђурена, <pb n="375" /> у стању је била по два са |
м, скоро потлачен; а омладина, накићена и накинђурена, скупи се у богато, венцима, сликама, тан |
а учитељка, а чича-Тима јој је дао вина и ракије...{S} А то ћете се сећати, зашто...{S} Штогод |
ера, жеља, страсти, а ми имамо и начина и искуства, да то пред осталим светом прикријемо или за |
чно што је оца тако рано видела спремна и обучена; приђе му, по детињем обичају, руци, али он н |
tone unit="subSection" /> <p>Дакле, она и он, лепа Гркиња и кир-Никола, живљаху мирно у својој |
питале: откуд Гркињи свила, и ко је она и шта је она, да се и од саме окружне начелниковице шар |
ренути. — Љубав није шала, па макар она и најотрцанијег старца била!</p> <p>Учитељи, који су се |
места и после неколико дубоких поклона и поклончића приђе му ближе и пољуби га у руку.{S} Стар |
Талијани кроз Перковац проводе мајмуна и псето — обоје у неке шарене хаљине обучени, а на мајм |
је, да ће госпођа Јоханида осим певања и — декламовати.</p> <p>Учитељ четвртог разреда није мо |
дахнуо, и лице му доби израз негодовања и незадовољства.{S} Гркиња је то приметила, али се чини |
м састао.{S} Што сам онда видео клањања и метаније, ја већ никад у животу нећу!{S} Начелник се, |
има.{S} Е, кад се тај од силног млатања и викања уморио, доказујући по читав сат оно, што је и |
аког еспапа лако се заборавља и јутрења и вечерња сунчева румен, па и „бледа месечина“; једва а |
?</p> <p>— Послала ме је госпођа Гркиња и поздравила, да дођете на вечеру.... — Није на вечеру, |
ion" /> <p>Дакле, она и он, лепа Гркиња и кир-Никола, живљаху мирно у својој скромној усамљенос |
ако и лепо осветљену „Црвену Лампу“, па и „Лепу Пастирку“ и друга занимљива места по Дорћолу и |
акар каква секретарица министарства, па и сама начелниковица, могла обрадовати!</p> <p>— Три ле |
ња је намесила палачинака, гурабија, па и саме торте и куглова; једно се само чудила, што осим |
ти!...{S} Стопута вас је поздравила, па и на путу ми је писала, да никако друкче не чиним, него |
е само што своје биргере, бирократе, па и аристократе, на класе дели и одликује, него и сами ке |
а окретало, и свеће, и људи, и куће, па и читаве улице, чинило му се да пролазе мимо њега.{S} О |
г разреда први опио; и то су дочули, па и то, како се ујутру зором чича-Тима преселио са станом |
А кад се учитељ Тима стао врпољити, па и кашљуцати, као за знак, да је и он у соби, онда и нач |
е путник гледао где ће пре на конак, па и чича-Тима најпре добро загледа по џепови, да му се ка |
а, чика-Паја, браца-Трајко црквењак, па и отац-прота, са својим ружичастим свиленим појасом, од |
уђинаца знањем, индустријом, науком, па и самом туђинском владом, скоро потлачен; а омладина, н |
а и јутрења и вечерња сунчева румен, па и „бледа месечина“; једва ако се кроз зеленкасту боју б |
устила понизно доле низ црну хаљину, па и стасом као да је клонула.</p> <p>— „Преузвишени госпо |
ред. — Писмо и куму, и старом свату, па и младенцима, и њиховој својти, у здравље; али ја сад ж |
дозна! — Чича-Тима испи већ и пету, па и шесту чашу ракије и спремаше се да одлази.</p> <p>— Д |
"311" /> поклањао је старој госпођи; па и она сама умела је уважавати свој уплив и достојанство |
има бленуо, а не би ништа одговарао; па и онда је ћутао, кад га је обожавана Гркиња из куће ист |
лепо сама својом руком друго слово; па и оно <hi>веди</hi> је она поправљала.{S} О, ала је див |
ракији попили размућеног мишјака?{S} Па и проти, не верујем, да неће заударати брада на изгорел |
клипи као намолован пајацо.</p> <p>— Па и опет је, знате, што ’но кажу, у неколико градуса лепш |
ра не би толико чинила, колико ви, лепа и млада госпођо!...</p> <p>Лепа Гркиња, са пуно поноса, |
изродила седморо деце, ја сам опет лепа и младолика, па још кад се обучем!...{S} Онда, богме, б |
свег срца, да им женска деца буду лепа и бела као белило на лицу лепе домаћице, а мушка црнома |
ада је првипут осетио да га Гркиња вара и лаже, али није имао толико храбрости, да јој то приме |
су старој госпођи сва врата, од писара и писаровице па до министра и министровице, у свако доб |
а залијем црним крајинскијем, па, вјера и Бог, госпођо, три срца у мени заиграју!{S} А, Бог зна |
е сав облик у носу смештен?{S} Е, вјера и Бог — рече начелник, — голе кости, као да су прије де |
ебе грдан кринолин, па неке пунђе, пера и друге којекакве беспослице; друге, опет, младе, лепе, |
а је то јавна женска, — она је још гора и црња!{S} Ено, пре јој је купио чика-Паја свилену хаљи |
, од писара и писаровице па до министра и министровице, у свако доба отворена била?...{S} Није |
емаш георгине, а ти узми црвеног божура и два-три струка сунцокрета.{S} Ја кад сам се удавала, |
после је, једну по једну, из катихизиса и других предмета испитивао, исказујући свима своје зад |
е окренуло: деца му више нису ишла боса и издрпана, а и сам Никола променио је свој отрцани сла |
викала је раздражена гросмутерка. — Та и ја сам била једанпут баш у Иригу на беседи, ал’ ово ч |
иромаху, ласно растати се са сто дуката и са својим дететом, па макар да је колико окорео. </p> |
е. — Шта је кларинета, пикула, трумбета и други подобни инштрументи?{S} Све је то према зурлама |
} У кући му је клавир, ћемане, трумбета и други сваковрсни инструменти, у којима се, опет по ка |
га ни познавала није.{S} Његова својта и рођаци беху далеко од Перковца, није, дакле, могла зн |
уди су ћутали, само њих два практиканта и Гаја берберин, који је био музикалан, т. ј. свирао је |
богословији са свог раскалашног живота и прославио!{S} Та зар је једанпут са својим једномишље |
онице, па кад јој буде врућина, а прота и Никола нека се упрегну, а ја ћу остраг гурати, док се |
а зар не видиш — шану му, да се и прота и чича-Тима мргоде?{S} Ћути!...</p> <p>— Да им Бог пожи |
ст; но пошто није био у намери да таста и зета доводи у сукоб, то се само осмехнуо. — Изгубио с |
аз зле воље, и он устаде са свога места и поче тешким корацима ходати горе и доле по соби...</p |
е кратке почивке диже се са свога места и, весело ходајући по соби, продужаваше своје смишљене |
апраг приметио, он скочи са свога места и после неколико дубоких поклона и поклончића приђе му |
знајем, да сам у свом веку два-три пута и ја био гост на њима; али за шта су те беседе и од как |
је то приметила, али се чинила невешта и, сасвим обично осмејкујући се, ухвати га за руку, пог |
<p>— Оно, касти, опет ће много којешта и требати; нећу, касти, да ми после пребацују и да ме о |
о је био њен укус: на глави много цвећа и то најдрастичније боје, коса нацмакана помадом, на ли |
е је знало, да му је отац сваког Божића и поклада поклањао учитељу прасе.</p> <p>— Ти си прасе, |
ао...{S} Гости им нису баш много пилића и јагањаца појели, а и они, који су им понекад празнико |
и не било мелшпајза...</p> <p>— Куглофа и гурабије...{S} Драги колега, то мора бити!</p> <p>Нар |
осито трсковим штапом, по улици, а деца и људи трче за њим, скидају капе и љубе га у руку; посл |
.</p> <p>— Сад се, скоро, све сама деца и удају...{S} А и боље је тако, јер..{S} Та ви већ знат |
нашаране слике неких краљева и краљица и друге којекакве беспослице.{S} Она их је превртала, а |
<p>Сутрадан беше на лађи између Базјаша и Београда пуно путника, који су путовали својим послом |
зетом слистио неколико чашица пеленаша и већ се поче мало живље кретати.</p> <p>—Све ће то сво |
.{S} Кад се пробудио, био је сав знојав и ломан, чуо је како му срце бије, чинило му се да је н |
она сама умела је уважавати свој уплив и достојанство.</p> <p>— Испит ће ми испасти, ја мислим |
евари, стара намигушо!{S} Уме се Папраг и сам за себе старати!{S} И тако ћу гледати да се, коли |
прође ни четврт сата, а учитељи трећег и четвртог разреда уђоше у деда-Спирину кавану.{S} Били |
цивилизација, образовање!</p> <p>— Бог и вјера, учитељице, — смејао се начелник, — ја ти о том |
сет учитељских класа.{S} И учитељ првог и учитељ трећег разреда хвалили су поделу учитеља у дес |
иљарица, алваџија и бозаџија из турског и немачког царства домарширати, и не би им се гласа чул |
ет пете године није могла себи повољног и честитог мужа наћи.{S} Та ће, наравно, говорити о мор |
е доставио?{S} Но, лепо, прекрасно, кад и сама власт гледа кроз прсте бунтовницима и рушитељима |
ме стиже фамилијаз.{S} Беше сасвим блед и задуван, изгледао је као да се нека грдна несрећа дог |
неколико чаша у здравље срећне женидбе и младенаца попили, чича-Тима оде, да спава; а лепа Грк |
да сам неморална; а неће да гледа себе и своју кућу — срам га било! — него слуша, шта му којек |
, касти, све нека вас ђаво носи, и тебе и шлафрок, и капицу, и вашу медецину!{S} А ја идем <pb |
а тресну и прописе и намоловане краљеве и краљице о земљу и већ их хтеде ногама газити, али их |
очешљан, само што му очи беху крмељиве и помало крваве.{S} Кад је видео Папрага, он се збунио |
грми: „Неспособан!“; после моли кметове и општинаре, да га приме за бирова, а они му доказују, |
сте се збунили?{S} Та човек ваше снаге и спољашности тек онда добија у своме изгледу, кад је м |
свих десет учитељских класа, све бриге и сваки страх од несигурне будућности; крв му јурне нав |
дајде још једну, касти; на две сам ноге и дошао.</p> <p>Побратим га послужи још једном грком, а |
" /> посматраше.{S} За то време нестаде и најмањих трагова незадовољства на њену лицу, и она се |
о гост на њима; али за шта су те беседе и од какве су користи <hi>оваке, какве су</hi>... бо’ме |
жи...</l> </quote> <p>Лепа Гркиња хтеде и даље продужити, али кад је последње речи изустила, ст |
је, где некакви људи говоре, после виде и свеће, па, и не знајући, пође управо тамо.{S} То је б |
и се још нису ни обредили, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је мало углађенији но обично, а и к |
од Спирине каване одмакао, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је доста чисто обучен и очешљан, са |
афракана.{S} Кад се сасвим смркло, дође и чича-Тима.</p> <p>—— Ха, ха, ха! — смејао се кир-Нико |
вртак је освануо, а у само свануће дође и Папраг у чаршију.{S} Отишао је мало до деда-Спире, уз |
ије дуго седео сам, наскоро за њим дође и учитељ четвртог разреда, онај што се на Гркињиној час |
ашно!{S} Стара госпођа, окуражена, пође и даље. — А онај професор!{S} Но, то је грозно, то је у |
у бунду, што сад велике и младе госпође и не носе више...</p> <p>Гркиња се замисли мало.{S} Ниј |
упрли очи у њега, он се још мало издиже и узвишеним гласом поче говорити:</p> <quote> <p>— Браћ |
бедити; зато се са неким поносом уздиже и стаде са узвиљашеним обрвама пред огледало.{S} Десну |
ди даљи говор, четврти разред се подиже и поче наново говорити:</p> <p>— Па онда желим од свег |
ћу неприлику предупреди, приђе му ближе и пошто се, по обичају, једно пет-шест пута поклонио до |
ких поклона и поклончића приђе му ближе и пољуби га у руку.{S} Стари деда-Спира, који је ту пар |
никсове, па се у један мах сроза наниже и том је приликом тако нагњечила нос, да је од њега јед |
узи.{S} Једно јој жао беше, што не може и пепељаве зенице црно да офарба, тиме би, вели, постал |
кије; — да идемо, није вајде, лако може и господин запитати: где смо се толико забавили?...</p> |
ом проговорила, онда се кир-Никола трже и стаде се гласно смејати, а чича-Тима, као електрисан, |
како су црвене и исплакане, она се трже и ућута, све док Милка није изишла напоље; после је тек |
опет цмокну...{S} Али се уједанпут трже и седе сасвим замишљено на своје првашње место...{S} То |
ја би желела да никако не рађа, баба је и од тога знала чини.{S} И за крађу, и за љубав, и за м |
ао; али као главни производ, који га је и прославио и лепу му парицу доносио, остаје његова грк |
ити, па и кашљуцати, као за знак, да је и он у соби, онда и начелник узе другу позитуру: искоси |
доказивању је тако далеко отишао, да је и то хтео фактима доказати: да човек који не свира ма у |
371" /> <p>Да је учитељ Тима чуо, да је и његов будући зет за поделу на класе, би, јамачно, пок |
улепшао једно женско лице, па баш да је и од оних киселих краставаца, што их чича-Јова пред Тра |
> <p>Стара госпођа гросмутерка, која је и иначе у свима перковачким сплеткама на површини плива |
гана; после да ми приговарају: овака је и онака је, нема ни вина, ни шунке!...</p> <p>— Е, па д |
а?... -– И он је пољуби... — Их, ала је и тај месец безобразан, као год какво распуштено дете, |
оји јој обично на носу беху, скинула је и, метнувши их на сто, наслонила је главу на руку.{S} И |
— она поче мало брже корачати; а кад је и последњег дућанчета нестало, Гркиња удари налево, кро |
па да се гледа за послом!</p> <p>Кад је и ту чашу грке искапио, да мало своју унутрашњу муку ра |
даскало, он је прави Атињанин; онде је и науке свршио.{S} А ви сте, слатки Тимо, Сремац!...</p |
S} У таком тужном расположењу затече је и лепа Гркиња.</p> <p>— Но, Милка, — продера се својим |
/p> <pb n="298" /> <p>— Чича-Тима ми је и то говорио, да би се радо преселио у нашу кућу.{S} Уд |
</quote> <pb n="392" /> <p>— Опет ми је и то песма!...{S} Као да мене није Гркиња научила сасви |
ме Перковцу уважена.{S} Кажу, да јој је и сам господин начелник министарства много наклоњен, да |
, што с њиме диване.{S} На тај начин је и лепа Гркиња вишепута прислушкивала на вратима и на та |
епо написати као мали Андрица!{S} Он је и вашу мајку написао...{S} Истина, мало вас је искрмачи |
садашњој Скадарској улици?...{S} Он је и тога вечера добро потегао тако, да и он умало што ниј |
љи о туђем трошку препирали.{S} Тако је и једна стара васпитатељка, која је, међу нама речено, |
доћи у деда-Спирину кавану.{S} Тако је и господин Папраг чинио: није се још ни разданило, а он |
је отишао, да све рапортира, колико је и шта је од целе те комендије упамтио.</p> <p>Таман је |
Оно, касти, што је човек старији, то је и искуснији и паметнији!{S} Па нека каже ко шта хоће!{S |
старој колегиници и „лаку ноћ“, а то је и сувише: отићи без „лаке ноћи“...</p> <p>Стара госпођа |
ио, доказујући по читав сат оно, што је и моја стрина знала, ил’ ако није знала, тим је била од |
и.{S} Учитељ четвртог разреда скинуо је и капу и капут, откопчао на кошуљи рукаве, па за сваком |
приметио и младога Папрага, који му је и сувише својим изнутрашњим задахом ударао на црквени т |
азити.{S} Али, као и остале, тако му је и овај план лепа Гркиња покварила...{S} Сунце није било |
па где је најшира, најутрвенија, ту је и кућа лепе госпође Гркиње.{S} Није то кристал-палата, |
ј ће бити и учитељ из Бајковца, а ту је и васпитатељка из Трновника; позвала сам и овдашње учит |
елео, пустила низ зелене очи; у лицу је и по себи била бела, али да би добила и ону здраву руме |
ајвише калуђера живело, да се онде каје и да тражи помоћи.{S} А ако се нашла каква млада намигу |
p> <pb n="370" /> <p>— То им се познаје и по великим мамузама и по фокошу њихову...</p> <p>Те р |
расан момак, само да се толико не смеје и не <pb n="373" /> клања, а овако ми долази баш као да |
жљају нађе она једно парче још прљавије и згужваније хартијице од осталих хартија, размота је п |
вно.{S} Он је у лицу, истина, од ракије и дневнога спавања био мало надувен и туробан; али кад |
мо осмехнуо. — Изгубио сам литру ракије и четири каве, али ми није жао; бар ме је млади господи |
вноме био уверен: — Ево, у литру ракије и четири каве, па нека г. Папраг реши, а ми да пристане |
испи већ и пету, па и шесту чашу ракије и спремаше се да одлази.</p> <p>— Дакле баш одлазите?{S |
товаре имати може; чули су и за кајсије и за вино; знали су, и каквих и колико је фела разног ј |
ера, мазе се с девојкама, троше и своје и туђе паре, а хоће да им силом верујемо, да они раде с |
а ону твоју стару бунду, што сад велике и младе госпође и не носе више...</p> <p>Гркиња се зами |
ерушкама, ту кринолини, карнери, тунике и што се већ у оно време највише носило, и све то од ск |
а онде купи за десет пара алеве паприке и да натовари пуну торбу најновијих <pb n="358" /> лага |
, кроји, па опет прекраја, додаје чипке и шепутлице, и у свему томе је лепа Гркиња руководи.</p |
докотурај-де једну литру старе жабарке и испеци четири каве!{S} Изгубио сам!{S} Е, али ко би с |
да-Спира изнесе још једну литру жабарке и још по једну црну каву.{S} Кад су то попили, они се р |
чим се забавља?{S} Прегледа старе лутке и преврће нова љубавна <pb n="354" /> писма!{S} Лепо!{S |
остави га настрану, а после убриса руке и уведе гошћу у собу.</p> <p>Соба јој беше мала, ниска, |
местио јаку на капуту, узео штап у руке и спремаше се са одлазак:</p> <p>— Милка!</p> <p>— Чује |
мештала би и наново преметала и јастуке и душеке, али ништа не поможе; напослетку је силом закл |
па је необично брзим кораком кроз мале и велике улице јурио кући.{S} А кад се дочепао своје со |
Но, јесте чули!...{S} А, а!...{S} А гле и господина Тиме!..{S} Е, јесте чули, баш сте нас ибера |
а член, грчки мајорен; бронерске ципеле и шешир са перјаницом чича-Тима учитељ; а ону хаљину од |
дожење, отрцани удовци, извикане фрајле и удовице, — ту не беше краја оговарању.{S} Али све то |
е начелник. — Е, гле ти бруке!{S} Дакле и ви сте били?{S} Ви!{S} Па да то мени онај грбави поли |
котрља се од радости на земљу... „Дакле и ти имаш вољу?{S} Е, да сте благословени!...“ Тако је |
, који су се тога вечера код кир-Николе и лепе Гркиње сабрали, беху разног узраста, а и црте на |
ула, да се на њеној хаљини виде шепутле и карнери, а он је, по њојзи, могао ићи као и друго спа |
ало до срца дирнути; а кад су још дошле и месојеђе, па кад се на Гркињине вечерње забаве свако |
где се налази, корачи један корак даље и у исти мах паде, онесвешћен, на тврду калдрму.</p> <p |
, да им се обојима види и чује, здравље и напредак, добри гости у кући, а годишње бар десет учи |
> <p>Коло је, међутим, играло све живље и веселије; млади момци се ознојише, девојке се зарумен |
Букван Суругџић.{S} Откуд њему тако име и презиме, да ли му је то тако од старина остало, или с |
име, а које што се надала да ће до зиме и <pb n="363" /> две бунде од новодобивеног љубавника о |
а обори застиђено очи, рукова се с њиме и, задовољна, што ће и само министарство још истог дана |
узима куражи, — а старе су бабе у томе и од <pb n="326" /> лава куражније, — дакле, ако узима |
грди, матора вештица!...</p> <p>У томе и таком разговору сви се разиђоше.</p> </div> <div type |
ега разумео, морао је тврдити да разуме и да је све тако, као што стара госпођа вели.</p> <p>— |
им озбиљно седи у наслоњачи.{S} С једне и с друге стране на асталу стоје гомиле акта, а пред њи |
оста вешто смишљеном, програму, утрвене и неутрвене београдске стазе обилазила, шуњајући се из |
и кад јој је видела очи, како су црвене и исплакане, она се трже и ућута, све док Милка није из |
воје тунике чак до више колена.{S} Жене и деца су се, истина, мало бекељили на њу, али нико, па |
данас младићи, у које ће се младе жене и девојке толико заљубити, као у мене старца...{S} Хе, |
а страна реч уплете)...{S} Не само мене и начелника, него баш и самога вас...{S} О, господине!{ |
а, обуче неке старе искрпљене панталоне и неки жућкастозелени капут, на ком су се сви конци леп |
о, а она се уплашено сакрила иза фуруне и оданде страшљиво погледаше у пијанога оца...{S} Он је |
ила стара гросмутерка. — Моје васпитање и образовање са глупошћу мојих колега и колегиница?...{ |
хтео и испитивати, како би познао стање и узроке његове болести, али он није умео ништа говорит |
ка: големе патње, необичне муке, гажење и тиранија стварају, често тренутно, од обичног човека |
ила лепо име...{S} А о мишљењу сиротиње и онако нико не мари...{S} Осим тих свију својстава, ст |
а деца и људи трче за њим, скидају капе и љубе га у руку; после га гледа међу свештеницима из о |
младићи у финим чојаним хаљинама, госпе и госпођице у тешкој свили и кадифи тоциљају се по глат |
ако може, да је у својој пакости здере и позледи...{S} Стога је чича-Тима тврдо закључио да ба |
еста и поче тешким корацима ходати горе и доле по соби...</p> </div> <pb n="330" /> <div type=" |
адић се приближи учитељ-Тими, рукова се и са најумиљатијим смешењем одступи један корак натраг. |
свила, и ко је она и шта је она, да се и од саме окружне начелниковице шареније носи?{S} Та му |
ји су га још из малена познавали, да се и као дете радо смејао тако, да често није могао ни лек |
е љепше сјало!{S} Ма све ка вељу, да се и нама старцима још пођешто мили.{S} Наједем ти се, пус |
> <p>— Та зар не видиш — шану му, да се и прота и чича-Тима мргоде?{S} Ћути!...</p> <p>— Да им |
м, на лицу товар белила, а хаљина да се и не види од самих пантљика и шепутала; тако намештена |
ете, ти си већ одрасла, треба већ да се и удаш!“ Па сам јој нашла и младожењу; онај црни штап м |
: — Ето, ово слово беше рђаво, мајка се и наљутила на мене, па га је <pb n="353" /> прецртала и |
прслук и гласе рукавице?...{S} Клања се и ближи се њој...{S} А она чапља!{S} Оборила очи доле, |
аху о прстену тако младе девојке, па се и они разиђоше; остаде само смрад од дувана и кужна зад |
, наравно, говорити о моралу!{S} Кад се и та наситила говора, изиђе неко мало дете, коме мати ј |
?</p> <p>— Ја се чудим — рече, — где се и досад бави.{S} Ако га није што његова обожавана Гркињ |
кад се ожени, од воље му је, — може се и запопити.</p> <p>Чича-Тима слеже раменима, за знак да |
а се помирио!{S} Сирота жена од муке се и пропила.{S} А и то је све масло те несрећне Гркиње, и |
ле све хладовином поред плота, докле се и он у густоме корову није изгубио.</p> </div> <div typ |
</p> <p>— Да не да Бог!</p> <p>Утоме се и лепа Гркиња приближи Папрагу:</p> <p>— Но, како вам с |
обром здрављу застао, а видим да сте се и са децом добро потрудили..{S} Ово су дивни радови!{S} |
и виноград...{S} Поговара се, да ће се и одселити, да с њоме живи.{S} Лепа парада!...{S} Ал’ ћ |
исам рад казиват’, страх ме је, е ће се и даље чути...{S} Знаш, људи смо...</p> <p>— Па зар ни |
-Арона могли капеланисати; о томе ће се и сам ревизор уверити...{S} Само да ми је знати, кад ће |
обукао своје плаве панталоне, посади се и он до ње: — Српске ми вјере, рећ’ ти морам, е ми је б |
ићима.{S} Здравља ми, Спиро, боље ти се и с овом мученицом гушити и давити, но с туђом децом св |
и и давити, но с туђом децом свађати се и гутати ону школску прашину.</p> <p>Кад је учитељ попи |
је од неке куварице научила успијати се и изговарати покварено немачки: „Кис ди хонд!“<ref targ |
тара госпођа се захвалила, клањајући се и успијајући устима, и, учинивши шећерну мину, стаде о |
>— Тако, Милка, тако, дете моје, учи се и слушај, што ти госпођа казује; ти си још млада, ал’, |
коро благим гласом, — хајде, очешљај се и спреми, па ћемо да идемо у виноград, да беремо кајсиј |
/p> <p>— Она ме љуби, па, касти, чак се и за моје дете стара!...{S} Учи га, чешља га, храни га |
та друга од водене болести умрла, он се и за трећу набрзо постарао, па му и та трећа у вечност |
е, молим, ја сам, знате, касти, мало се и наљутио на моје дете; па да се, касти, одљутим, сврат |
аја свилену хаљину са карнерима, што се и не приличи да носи једна скромна учитељка, а чича-Тим |
кну, што га грло доноси, тако, да су се и гости са сокака на ту ларму почели враћати.</p> <quot |
> за пуном софром.{S} Наравно, да су се и они ознојили.{S} Учитељ четвртог разреда скинуо је и |
а су, богме, неки псовали, а неки су се и злурадо смејали...</p> <p>Начелник је од чуда зинуо и |
за зубе, па перлицама ишаране дуванкесе и кесе за новце; нигде не видиш женске, а то ли мушке к |
д је то прочитала, она тресну и прописе и намоловане краљеве и краљице о земљу и већ их хтеде н |
лепа туђинка!{S} Ето, нашла је за дете и младожењу: леп младић, научен младић, богослов младић |
ма л’ ту моје кривице?{S} Могло је дете и водену болест добити, па зар учитељ да изгуби две кла |
{S} У мом разреду ретко да је које дете и умрло, само је једно једино добило фрас, а друго једн |
ођо, осим похвалителног листа, добићете и једну класу...</p> <p>Сутрадан, кад су се предвече св |
вјерујем е је за наше младости и љепоте и сунце љепше сјало!{S} Ма све ка вељу, да се и нама ст |
а палачинака, гурабија, па и саме торте и куглова; једно се само чудила, што осим проте, који ј |
као да је о оној маленкости, у коју сте и ви уплетени, нешто прокљувио; дакле, пазите, да не би |
— каква ли је оно маленкост, у коју сте и ви уплетени?</p> <p>— Пст, ни речи о том...{S} То вам |
онда опирача?...{S} Од кога направисте и ово и оно, те ме већ и свет гледа као неку кугу?...{S |
рад од дувана и кужна задаја од просуте и попијене ракије.</p> <milestone unit="subSection" /> |
је видео, да је дупке пуна, да сви ћуте и да су упрли очи у њега, он се још мало издиже и узвиш |
S} Да је чича-Тима уз своје оно дериште и новаца дао?</p> <p>— Сто дуката!...{S} Богме је то — |
ве изговорити.{S} Чича-Тима је притиште и наново је обасипаше пољупцима; а кад се она извила из |
асти, мало буновна.{S} Сутра, ваљда, ће и мени доћи шпуријус.</p> <p>— Да — рече Гркиња, — та ј |
ођа гросмутерка, која није знала, да ће и Гркиња на тој беседи суделовати, није се могла уздржа |
раје горке ракије, ја сам сигуран да ће и чича-Тима овамо долазити.</p> <p>Затим се учитељ окре |
; а и млади господин Папраг тешко да ће и он наћи млађу и васпитанију женску, него што је наша |
Николу преместили, и то у Хомоље, па ће и госпођа Јоханида с њиме да путује?... — А после додад |
уђена невољом и глађу, договара, шта ће и кога ће те <pb n="338" /> ноћи похарати, да своју гла |
ам радознао, како ће испасти!{S} Шта ће и ко ће што на беседи говорити?</p> <p>— Цео вам програ |
да најпре уловимо голубицу, а голуб ће и сам доћи!</p> <p>Госпођа гросмутерка беше сигурна да |
} Деца ми знају све као воду!{S} Али ће и упамтити, верицу им дечју, кад су учили код Ђоке школ |
па му бајаги пришану, ал’ тако, како ће и Папраг чути: „Диван младић!{S} Научен младић!{S} Васп |
видимо! </p> <p>— Како је пао, тако ће и устати — мислио је други.</p> <p>— Ал’, ено, не устај |
м, да ћеш имати печених јагањаца, то ће и без искања ђаци донети; ’ма, побратиме, гледај да и у |
, рукова се с њиме и, задовољна, што ће и само министарство још истог дана о њеном добро смишље |
Али, свакако, гледаћу да осети; познаће и он, ко је стара госпођа фон Копривић!...{S} Ових дана |
стаде онде, па се заблену у силне свеће и фењере, који су на бајиру и по улицама светлели.</p> |
требало да трепери блажена румен среће и задовољства; и сами покрети њена још неразвијена тела |
аџарски ли, заноси?{S} Тек, велим, биће и то да је нека наука?{S} А право да ти кажем, мени је |
пиринач; час, опет, по месо, краставце и т. д.{S} Понекад би му упртила и ражањ, да га окреће, |
је била чувена са своје старе шљивовице и љуте горке ракије, а поред таког еспапа лако се забор |
жиле на сувоме врату, после, бледо лице и упале очи.{S} Кад је видео стару госпођу, он се усиље |
кад види оне стаклене ђинђуве, перлице и шарену вуницу..{S} А новости имам да му кажем, да од |
з руку, две-три луткине шарене кецељице и хаљинице, а после неколико згужваних хартијица, на ко |
онде се навртатио на две-три бакалнице и у свакој је попио по две-три грке ракије.{S} То му је |
а служавнику три-четири ракијске чашице и једну литру старе жабарке.{S} Учитељи се још нису ни |
госпођа извади из недара једно писамце и стаде га своме колеги на уво читати:</p> <quote> <p>„ |
спод кајсије, па сте метли руку на срце и гледите меланхолично на небо, па уздишете, касти, — з |
о скупо и продаје, па га, ваљда, друкче и зову; а овде му је право име ђинђуве.{S} А, касти, до |
ест пута поклонио до земљице црне, поче и сам ударати противу класа. — Оно јест — рече, — у шко |
с видети?</p> <p>После тога се руковаше и одоше сваки својим путем; а гости, који су још у кава |
о бити, и она, скоро не дишући, слушаше и даље бенетање свога занетог оца:</p> <p>— Она ме љуби |
је ђаво носи!{S} Така јој, касти, беше и покојна мати, неваљала, јогунаста!</p> <p>Њих двоје о |
уну и црвена капа; а лане о вашару беше и једна комедијашка шатра: пијацо, један обучен коњ и ч |
вилног, али на такоме младоме лицу беше и сувише ситних бора, те да би се могло лепим или бар п |
јако наклоњен јектици; то му сведочише и жиле на сувоме врату, после, бледо лице и упале очи.{ |
ају валцера, мазе се с девојкама, троше и своје и туђе паре, а хоће да им силом верујемо, да он |
ити; бленуо је мутним својим очима, без и најмање свести, у доктора...{S} Остали болесници, кој |
је копкало, шта ли то мора бити?{S} А и и стара госпођа узмучила се, и њу је голицало, и не беш |
у Венецији њих тројица засвирају, да би и само звоно Светога Марка својом писком надгласили...{ |
ева на десно, устајала би, намештала би и наново преметала и јастуке и душеке, али ништа не пом |
па Гркиња пребледи од љутине, волела би и искру ватре из свога обожаванога Шпартанца искресати, |
ова и од нашег пола, па што, као, не би и у Србији могла бити бар једна жена капелан!{S} И то б |
твом дуго посматрала.</p> <p>— Та ко би и смео споредити мене са Гркињом? — са поносом је говор |
у испаде за руком да је загрли и пољуби и да јој пришапне:</p> <p>— Лаку ноћ, моје суво злато!{ |
треба да сам на дужности; а, друго, ви и сами знате, да се у овим околностима морам и спремати |
о акова, само од оног доброг, што га ви и мој Никола пијете — и лепа Гркиња га наново поглади п |
S} О, знам вас ја, знам!{S} Били сте ви и друго шта... ал’...</p> <p>— Ко?{S} Ја и друго што... |
ом, па пије расхлађену ракију, а попови и ђакони гледају у њега, чудећи му се премудрости; посл |
ули — рече стара госпоћа, коју су многи и гросмутерком називали, –- само ћутите, немојте ником |
ч Гркиња, — кад чујете, да ћу на беседи и ја декламовати...{S} Онда?</p> <p>— Онда, наравно, да |
њеним годинама, али сирото дете у нужди и невољи брзо сазрева до човека: големе патње, необичне |
понудимо неким шмрком чемерике; да види и господин, како се кија!</p> <p>Чаше звекнуше, а, као |
му Бог не украти, да им се обојима види и чује, здравље и напредак, добри гости у кући, а годиш |
омаду, није могао од смеја да се уздржи и у себи да не проговори: ево још једног човека од ранг |
хиљ смеће; а после јој све ближе долази и већ ево га, где цео целцит пред њеним креветом стоји, |
е настрану, у бијег! — Он приђе к њојзи и хтеде се с њом руковати, а стара се госпођа стаде бој |
да се повампирио, добиваше све јаснији и опредељенији облик.{S} Час га је гледала, како иде, п |
што је човек старији, то је и искуснији и паметнији!{S} Па нека каже ко шта хоће!{S} Ја моје ис |
еху и пљескању, распусти коло...{S} Али и јесу здраве паланчанке!{S} Свака је пуна, једра, обра |
могао бити задовољан, али су сви ћутали и нико не смеде ревизору ни беле приметити, ни ради сам |
одоше, да доручају, и кад су већ ручали и по неколико чаша у здравље срећне женидбе и младенаца |
ократе, па и аристократе, на класе дели и одликује, него и сами келнери су онде, наравно, према |
се та вечера сврши.{S} Сви одоше весели и расположени кући, само чича-Тима не беше задовољан, а |
средовала...{S} Дакле, код мене су били и састанци.{S} Ја сам вам и сувише казала!{S} Али сам у |
инама, госпе и госпођице у тешкој свили и кадифи тоциљају се по глатким паркетима големе дворан |
<p>— Што јест, јест, касти, она ме воли и заљубљена је у мене.{S} А оно, касти, има у кога!{S} |
ем разреду: „Успех добар“, а кир-Николи и чича-Тими записао је: „Успех врло рђав, деца не знају |
је онде у кујни, у једном ћошку, загрли и тако је силно цмокну, да се дете у соби пробудило.{S} |
он, с раширеним рукама, пође, да загрли и пољуби обожавану посетитељку...{S} Али га она мало ст |
некако му испаде за руком да је загрли и пољуби и да јој пришапне:</p> <p>— Лаку ноћ, моје сув |
.</head> <p>Сутрадан, кад су се учитељи и учитељке скупили, и пре него ће почети своја предавањ |
су, да је кир-Никола и наученији, бољи и у свему много лепши него лепа Гркиња...{S} И тако би |
осле пребацују и да ме оговарају и бољи и гори од мене...</p> <p>После таког разговора чича-Тим |
p>- Кајсије ћете ми донети.{S} Треба ми и винова лишћа за сарму, а, после, Тимо, каква може бит |
, молитве такође, е, а граматика шта ми и треба у другом разреду?{S} Са децом сам поступао, не |
дине!</p> <p>— Кажи јој и то, да спреми и од оног јела, што га ја најрадије једем.</p> <p>— Хоћ |
никоме не казујете, нарочито чича-Тими и кир-Николи, разумете ли ме?...</p> <p>— Разумем!</p> |
дуване гајде?...</p> <p>— Боже, сахрани и сачувај!{S} Он је далеко лепши од ње.</p> <p>— Ваљда |
у не буде оскудице!{S} Једанпут се жени и удаје!{S} А ја ти, вере ми, волим од софре устати гла |
да се нисте усудили приближити се мени и називати ме свакојаким мазним именима!</p> <pb n="387 |
да свакога од њих према заслугама оцени и своје оцене у протоколе стави.{S} Учитељу четвртог ра |
која рађала, она јој је умела наћи чини и мађије, којима ће „плод чрева својего“ у ред довести; |
перковачкој беседи мало обуче, објасни и, бенгалском ватром осветљен, господину министру доста |
у ћерку, а после се окрете лепој Гркињи и, сасвим умиљато осмејкујући се, пољуби је у њену мрша |
ђи; једни беху стари, други млади, лепи и ружни, — како је кога Бог створио!{S} А и места рођењ |
ли их Милка, хитро као веверица, покупи и мету у своја недра.{S} У том тренутку уђе чича-Тима у |
ог полицаја, да он његово место заступи и да му ујутру рапортира, шта се све на томе детињем ва |
оловину ноћи поред умилне музике у игри и весељу проведу.{S} Кад су Цигани дунули у зурле, могл |
касти, она, се у Перковцу чистије носи и од саме госпа-начелниковице.</p> <p>— Па се ја и за њ |
који је мало уфитиљио. —- Ђаво нек носи и бабу и секретара!{S} Њој, дабогда, пресело моје вино, |
ас набељене Гркиње: — Милчице, а зар ти и не мислиш данас ручати? — А после тога окрете мало у |
..{S} Немаш, ја!{S} Па ће ти ту требати и једно парче од опанака велико-мученика Прокопија, а д |
отишао из места, онда почеше резоновати и сви су погодили, да је то масло старе госпође гросмут |
, као домаћица, мора сваки час устајати и зато мора за доњим крајем астала седети.{S} Чича-Тима |
ве сама гола господа, трговци, адвокати и учитељи.{S} Ал’ учитељи као да су били у својим посет |
рина, која зна у пасуљ гледати, врачати и бајати.{S} Али у самоме Перковцу, и осим таких ситниц |
да ми без ваздуха не бисмо могли живети и да ми само зато дишемо, што још на свету има ваздуха; |
рномањасте Циганке купио, а мож’ понети и парче хлеба себи за фруштук; а мени ћеш спремити једн |
вече да правим вечеру, на којој ће бити и учитељ из Бајковца, а ту је и васпитатељка из Трновни |
Па на тај начин може још то довече бити и прстен — рече брзо Гркиња, којој је много до тога ста |
вила!...{S} Ту је, наравно, морало бити и оговарања.{S} Паланке су у Србији, као и у осталом св |
, сваки гледа како ће своју рану завити и утоплити, а за туђу нико и не мари, још гледа, ако мо |
говорити, од чега ће му се кожа јежити и коса на глави кострешити.</p> </div> <div type="chapt |
едељу дана биће венчање; морам поручити и Папрагу, да се још у четвртак у чаршији нађе; треба, |
о, боље ти се и с овом мученицом гушити и давити, но с туђом децом свађати се и гутати ону школ |
а увреде, којима је после мајчине смрти и од својих и од туђинаца често обасипана бивала, научи |
х учитељ?...{S} Ишао је даље без свести и без икакве намере, лутао је онако по инстинкту.{S} На |
е оздравео; могао је лепо ходити, јести и пити.{S} Говорио је, наравно, све којешта: час је зам |
да и сам вјерујем е је за наше младости и љепоте и сунце љепше сјало!{S} Ма све ка вељу, да се |
жељан те њине измишљене равноправности и једнакости, да ће се за њу све донде борити, докле у |
ди састајати, па, наравно, из уљудности и поздрављати га.</p> <p>— И тај господин Швабић — гово |
аху мирно у својој скромној усамљености и у томе им нико није сметао...{S} Гости им нису баш мн |
а се међу остале онамошње забаве уврсти и словенска беседа...</p> <p>У Перковцу људи устију, чи |
ће сутра, а најдаље до прекосутра, доћи и у сам Перковац.</p> <p>— Што се мене тиче — рећи ће Ђ |
ести!{S} Хоће, богами!{S} Скоро ће доћи и школски ревизор, а, као што сам чула, по свој прилици |
ш ми још казати, каква је љутина у кући и какви ће новци из куће?</p> <p>— Хоћу, благо баби!{S} |
одлазе у своје радионице; само трговци и господа долазе, кад се већ лепо раздани; онде заседну |
ца све више пунија бивала.{S} Чиновници и трговци долажаху, шапутаху полако и разговараху гласн |
р оде, и не пожелевши старој колегиници и „лаку ноћ“, а то је и сувише: отићи без „лаке ноћи“.. |
поверити?{S} Хоће ли у Папраговој мајци и себи мајку наћи?{S} А село?{S} Њено детиње уображење |
им, себи дошла, убрисила је од суза очи и ишчекиваше мирно, скоро достојанствено, шта ће даље д |
па кад је видео од плача поцрвенеле очи и кад је видео оно бледо лице, он се окрете Гркињи: — Х |
пођа, баш као неко невинашце, обори очи и гледаше преда се; а кад ју је начелник загрлио, она г |
дете...</p> <p>Чича-Тима је оборио очи и ћути замишено.{S} Тада је првипут осетио да га Гркиња |
ати, а чича-Тима, као електрисан, скочи и стаде на сав глас говорити:</p> <p>— Ја, касти, служи |
и, шта вам могу ја?{S} Бог нека вас учи и он нека вам сваку срећу дарује! -— Кад је то говорио, |
читељ попио своју грку, он се препоручи и оде у своју школу.{S} Није се још ни три корака од Сп |
демо, учитељу, — рече пандур, искапивши и кусур од ракије; — да идемо, није вајде, лако може и |
ма дођу учитељи; а ако се деси у вароши и неки учитељ из села, па се случајно жели још и с коле |
што ’но кажу, у неколико градуса лепши и од вас!...{S} Хе, хе!{S} Баш кад хоћете да вам кажем. |
нко, да после кажеш: „„Наговорио ме тај и тај, приморан сам!““...{S} Младожења, како је био при |
ло кир-Николино кашљуцање, а затим смеј и церекање...</p> <p>— Хе, хе, хе!...{S} Баш сам се нас |
Та муж јој нема ни толико плате, да јој и белила задоста купи, а толи друго којешта! — После су |
е, недељом очешљате, а у среду дате јој и чисту кошуљу; касти, она, се у Перковцу чистије носи |
p>— Јесам, господине!</p> <p>— Кажи јој и то, да спреми и од оног јела, што га ја најрадије јед |
матора вештица!..</p> <p>— Али сам јој и очитао — рече чича-Тима. <pb n="346" /> — Неће јој, к |
материја, а празником се виђала на њој и свила!...{S} Ту је, наравно, морало бити и оговарања. |
коро разнеженим гласом. — Иди, па купуј и спреми се, како ти најбоље знаш.{S} Оно, касти, шта в |
се, богме, у радости заборавља и ручак и вечера!</p> <p>-— Бре, нек’ се не заноси — грмео је ч |
итељ, а за онако вино вреди да га човек и двапут пољуби!...</p> <p>Кир-Никола се слатко насмеја |
} Само то да не кажу, могао би им човек и опростити.{S} Али кад они пију шампањера, играју валц |
/> фактима доказати; а ту ми је сведок и силан Влах Алија.{S} Та зар би се он заљубио у њу, да |
дало.{S} Десну руку је подбочила на кук и тако се с неким особитим задовољством дуго посматрала |
рументи?{S} Све је то према зурлама лук и вода!{S} Ја мислим да у Венецији њих тројица засвирај |
викер, ил’ је цилиндар, или бели прслук и гласе рукавице?...{S} Клања се и ближи се њој...{S} А |
ће код вас на квартир и кост; морам вам и то приметити: да најрадије једе шунке са спанаћем, цр |
мене су били и састанци.{S} Ја сам вам и сувише казала!{S} Али сам уверена, да ви то моје пове |
..{S} Ви, ваљда, и не знате, да ја имам и једно дете?</p> <p>— Знам — рече Гркиња, — дете је ма |
о би ми, тако, до стотину, а нешто имам и сам; па, касти, ако узмогнеш, а ти гледај да ми колик |
и знате, да се у овим околностима морам и спремати — дакле...</p> <p>— Али — прекиде му реч Грк |
ао што знате, из Новог Сада, премда сам и ја пореклом Гркиња. — И, уздигнувши мало навише своје |
</p> <p>— Да — рече Гркиња, — та ја сам и заборавила питати: шта мислите са свадбом?{S} Кад ће |
васпитатељка из Трновника; позвала сам и овдашње учитеље, осим оне маторе.</p> <p>— А нашто то |
<p>— Оче, прала сам судове, а после сам и ручак пристављала... -— правдаше се дете.</p> <p>— Ру |
друкче не чиним, него да код вас ручам и станујем и да вас још хиљадупута поздравим...</p> <p> |
сам одиста задовољна!{S} Та, ето, шијем и спремам се <pb n="377" /> за удају!...{S} Пре кратког |
чиним, него да код вас ручам и станујем и да вас још хиљадупута поздравим...</p> <p>Стара госпо |
татељке — неморално“!...{S} Ја, да умем и да знам, како и коме, ја бих се тужила.{S} Е, баш ми |
едну чинију са сачмом, другу с кремењем и са направљеним бокорићима жутога смиља, — она поче ма |
ка и његове госпође, гледаћу да продрем и, ако не за ову годину, а оно за догодине, да им осигу |
е живи.{S} Лепа парада!...{S} Ал’ ће им и пресести!{S} Хоће, богами!{S} Скоро ће доћи и школски |
и се у богато, венцима, сликама, танким и дебелим завесама накићену, дворану богатијег хотела и |
вца, а свога колегу, он се рукова с њим и честиташе му весело прошевину и прстен.</p> <p>– Срећ |
“ шетали, премишљајући о својим домаћим и шпекулативним <pb n="391" /> пословима; неки су, насл |
раза котрља; али он беше више сам собом и Гркињом занет, него да би имао времена и на своје дет |
авану, па се онде почасте понеком кавом и одлазе у своје радионице; само трговци и господа дола |
уће било, е, онда га је пред чика-Пајом и кудила, како је незграпан, неваспитан, тврдица, па, о |
ено; видело је, сироче, да је са мајком и оца изгубило.{S} Кажу, да човек за ноћ оседи, остари. |
рациозно рукова се са својим човечуљком и оде у чаршију, да онде купи за десет пара алеве папри |
оји се више политиком бави, него школом и просветом.{S} Просвета га се утолико тиче, уколико му |
ња из ајмашког краја, принуђена невољом и глађу, договара, шта ће и кога ће те <pb n="338" /> н |
бије нос.{S} Он се рукова са чича-Тимом и не упита га за испрошену ћерку, а после се окрете леп |
се протегли, уздахну, па истим патосом и са још већим ударом гласа продужаваше свој говор:</p> |
ико остарелих грађана, са кумом, протом и старим сватом, остали <pb n="381" /> за пуном софром. |
свест пала...</p> <p>Кир-Никола с децом и чича-Тимом одоше отпочинути, и после по сата беше у к |
еседа, али Гаја берберин са мајсторицом и са још седам-осам <pb n="345" /> практиканата употреб |
роговорити....{S} Чича-Тима, прота, кум и остали гости, сви повикаше на њега, сви се трудише да |
ш овог вечера докажем, да су Југ-Богдан и његових девет Југовића били музикални...</p> </quote> |
црно вино ретко употребљава, а прекодан и по сву ноћ о белом вину проводи; ноћу не излази напољ |
аспитан, тврдица, па, онда, још и ружан и матор; а кад би, опет, чича-Тима за чика-Пајину поход |
/> он у цилиндру, црном капуту, намазан и нафризиран, а она није се скоро ни видела од силних ш |
сам.{S} Могу ти, ако је по вољи, у длан и у карте гледати, како је теби угодније.</p> <p>— У дл |
о, а кад је устао, беше некако зловољан и бунован.{S} Није се ни умио као што ваља, а већ је на |
ме, — рече учитељ Тима, улазећи у дућан и намештајући се, како ће се на ћепенку комотније смест |
ије и дневнога спавања био мало надувен и туробан; али кад је видео Гркињу, трудио се по могућс |
приповеди, какав је тога јутра нечувен и невиђен призор видела.{S} Чича-Тима гледаше неко врем |
чича-Тима.{S} Био је доста чисто обучен и очешљан, само што му очи беху крмељиве и помало крвав |
дијашка шатра: пијацо, један обучен коњ и човек, што по конопцу скаче!...{S} Све су, дакле, вид |
је те ноћи дежурао, кад га је прегледао и пописао ствари, које су се у њега нашле, спровео га ј |
оговарања.{S} Паланке су у Србији, као и у осталом свету, мале, у њима свако свакога познаје, |
ности никуд морао одлазити.{S} Али, као и остале, тако му је и овај план лепа Гркиња покварила. |
једа и злобе!{S} А ми ћемо, касти, као и досад, остати једно тело и једна душа!..{S} Да, збиља |
рнери, а он је, по њојзи, могао ићи као и друго спадало.</p> <p>— Видиш, Никола, ти си мало уша |
ње.{S} Није то кристал-палата, него као и друге сељачке кућице: уђеш у авлију — коров, у башти |
могао једну греду усавјетовати, баш као и тебе...{S} А то је: удри грашком о дувар!...</p> <p>— |
све зато, што ме не уважавају, баш као и она препредена Гркиња.{S} За њу сам већ скројила план |
већи се сопственој лепоти...</p> <p>Као и сви остали заљубљени људи, тако и лепа Гркиња, опијен |
ла, чича-Тима се већ био умио и очешљао и спремаше се да иде мало у чаршију, колико да се расхл |
ња, крчага и т. д.{S} Осим тога је имао и парче винограда, који је сам са својом домаћицом одгр |
иличној хармонији стајао.{S} Он је имао и чистије руво, али га не хтеде тога дана обући, јер ни |
који је сам са својом домаћицом одгртао и загртао; али као главни производ, који га је и просла |
етала, а кад би кога срела, тај би стао и гледао, не што би на њојзи било нешто — осим натоваре |
, да јој то примети, него је само ћутао и није се више усудио подићи очију, да мери лажљиво лиц |
/p> <p>— Видиш, Никола, ти си мало ушао и у године, за тебе је добро, како се може; ја, ја сам |
е за Ускрс спремио.</p> <p>— А гле, ево и чича-Тиме! — рече учитељ IV разреда. — Деде ти, стари |
киња, да ме у такој капи види...{S} Ево и чарапе, друкчије је Гркиња спремила за чича-Тиму...{S |
од осталих хартија, размота је пажљиво и, грчевито притиснувши је на своја усташца, страсно је |
о грабити принесено <pb n="314" /> пиво и јестиво...{S} Ревизор, иако је био слабуњав, зато је, |
опирача?...{S} Од кога направисте и ово и оно, те ме већ и свет гледа као неку кугу?...{S} Зар |
тократе, на класе дели и одликује, него и сами келнери су онде, наравно, према својим душевним |
начелник перковачки тачније знао, него и сам управитељ вароши Београда: где је уочи Божића кој |
и шпијунисати, и то много вештије него и прави полицијски агенти: од ње је само начелник могао |
и се из једног „надлежателства“ у друго и обилазећи све могуће господске станове, у намери да с |
очели враћати.</p> <quote> <p>— Господо и браћо!</p> <p>Ја сам се са свога места, с чашом у руц |
накресан, изговорити.</p> <p>— Господо и браћо! — узвикну с највећим патосом четврти разред. — |
а што лудо изговорити.</p> <p>— Господо и браћо!,.. — понављаше, заплећући, четврти разред. — Д |
знили; а кир-Никола, кад се добро најео и напио, и не сећајући се своје месечне плате, једнако |
ноге чисте чарапе.{S} Доктор га је хтео и испитивати, како би познао стање и узроке његове боле |
главни производ, који га је и прославио и лепу му парицу доносио, остаје његова грка ракија.</p |
љину!...{S} А сад...{S} Гром вас спалио и с варалицом!</p> <p>— Не могу!... — јадиковао је чича |
мале вратила, чича-Тима се већ био умио и очешљао и спремаше се да иде мало у чаршију, колико д |
у од ког обожатеља примила, он се чинио и невешт; а тако исто и она, кад би кир-Никола од какво |
.{S} Кад је видео Папрага, он се збунио и само зато, што није умео на све Папрагове комплименте |
многоме могла помоћи; али се узјогунио и не хте тражити њезиних препорука, па макар још за два |
замишљено ћутао; не што није доста пио и што није био весељак, јок!{S} Та он се у богословији |
а: где је уочи Божића који списатељ пио и шта је у пићу говорио...{S} А таке услуге у Србији су |
днако млатио рукама, једнако је говорио и доказивао, у доказивању је тако далеко отишао, да је |
три дана ручати, ни с ким није говорио и једнако је мислио о изгубљеним класама.</p> </div> <d |
— рече Папрагу. — Све сам ја то удесио и уредио, само, наравно, ти ћеш, синко, о целом нашем р |
ади ранга! — А кад је у кавани приметио и младога Папрага, који му је и сувише својим изнутрашњ |
венији него обично, очима је закрљештио и већ је зинуо, да, по обичају, изгрди своју мезимицу, |
ти.</p> <p>Чича-Тима се наново намрштио и сео на своје првашње место; а дете, кад је чуло после |
исан пропис.{S} Тешко да би га други ко и могао прочитати, осим онога који га је писао, или нек |
нику хтео да пољуби васпитатељку; а ако и то буде мало да је противу мужа расположи, <pb n="325 |
арије утекао, да обиђе у оно време јако и лепо осветљену „Црвену Лампу“, па и „Лепу Пастирку“ и |
лно“!...{S} Ја, да умем и да знам, како и коме, ја бих се тужила.{S} Е, баш ми утуче срећу, Бог |
ици и трговци долажаху, шапутаху полако и разговараху гласно, како је коме воља била; а дотле ј |
p>Као и сви остали заљубљени људи, тако и лепа Гркиња, опијена слатким љубавним заносом, уздахн |
аку заведену новост, како у школи, тако и у обичном животу, мрзео; а откако је, сиромах, изгуби |
древна пијаница по просутоме вину, тако и он својим пуним зрацима да тапка по бистроме потоку!. |
то сам га једанпут лепо погледала; тако и оно вино и ракија, што је у подруму, то ми је све за |
ико његовим недотупавним мозгом, толико и његовом кесом влада.{S} Она ми је, истина, обећала да |
а, видите, у колико вас волим, у толико и вашу Милку; управо рећи, ја сам њена друга мати.</p> |
рану завити и утоплити, а за туђу нико и не мари, још гледа, ако може, да је у својој пакости |
<pb n="362" /> је упрла на своје ниско и збрчкано чело, а нос и уста је искривила, а затим, ка |
арала, да не може, да јој је врло тешко и да ће јој на чистоме ваздуху много лакше бити.</p> <p |
трабуњао, лепа се Гркиња прибрала мало и, преврћући, по обичају, очима, осмејкивала се умиљато |
вало, али које се сваког тренутка могло и пробудити.{S} Чича-Тима је дубоко уздахнуо, и лице му |
ужичког округа, то се, уосталом, видело и по његову јужном наречју.{S} Некако наскоро пре те пе |
, касти, као и досад, остати једно тело и једна душа!..{S} Да, збиља, кад ћу се ја к вама досел |
а за тај позив: у њеној природи је било и сувише подмуклости, сувише дара за сплеткарење, за пр |
, изгубио оне две класе, опасно је било и разговарати се с њиме о класама. — Дабогда, им се моз |
а се не пробуди више.</p> <p>То је било и сувише.{S} Очи у чича-Тиме синуше младићском ватром, |
ђа коса, на збрчканоме лицу туђе белило и руменило: права лорфа!...{S} А ја?...{S} Хе, хе!{S} Б |
дали, ту је, наравно, отпадало руменило и белило.</p> <p>— Нисам се надала од вас — рече Гркиња |
се све на томе детињем вашару говорило и радило.{S} Полицајац је, опет, са своје стране савесн |
неких намера, жеља, страсти, а ми имамо и начина и искуства, да то пред осталим светом прикрије |
листове забележити.{S} Па кад сви знамо и видимо, како је ово свечан тренутак у нашем животу, у |
се по тим осветљеним просторијама тамо и амо гурали, не изгледаху му као прави истински људи; |
ају улице неко корачање; погледаше тамо и обоје се укочише од чуђења...{S} Стара госпођа гросму |
у недељу?</p> <p>— Па, касти, шта ћемо и да оклевамо?{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечера |
А сад, дабогда, у здрављу да се видимо и лаку ти ноћ!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Т |
ајвећим патосом четврти разред. — Писмо и куму, и старом свату, па и младенцима, и њиховој свој |
еданпут лепо погледала; тако и оно вино и ракија, што је у подруму, то ми је све за један пољуб |
руштво, измучено глађу, залута случајно и у Перковац.{S} Ти Цигани су њихов плакат, њихова позо |
вољи.</p> <p>Милка остаде сама, озбиљно и замишљено гледајући у свој посао.{S} Изгледала је као |
з прикрајка гледао, накашља се зловољно и прогунђа у себи: „Но, и то мора да је неки Шваба!{S} |
девојку добијем, а, после, вели, кретно и некретно његово имање мора мени припасти.{S} Али не п |
касти, она се, откако амо дођосмо, лепо и поучила; сад већ и не уме да гледа онако безобразно с |
мо код вас у Пешти, можда, се ово скупо и продаје, па га, ваљда, друкче и зову; а овде му је пр |
ана добро расположена била, па је добро и изгледала: њено пуно лице добило је ону веселу румен, |
е звали? — тепаше сирото девојче, скоро и не гледајући га.</p> <p>— Што сам те звао, траго није |
они заклопци испод трепавица модри, то и не узимају на ум!</p> <p>Само су учитељи са још некол |
убље тајне дознавала.</p> <p>Тако је то и данас било; само што данас није била Гркиња та, која |
е победи, или не малакше, као што је то и сам професор у својој беседи навео: „Без ваздуха људи |
ј ништа не беше, до један неофарбан сто и две дрвене столице; а остала мрачна просторија те соб |
о класама. — Дабогда, им се мозак у сто и десет класа расточио!...{S} Они мени да узму две клас |
тога половина припада капелану, а често и сав приход!{S} А после част!...{S} Кад се мироноше, н |
ви на све терете који га муче, па често и пева, али само црквене песме.{S} Ако је, н. пр., зимњ |
се за препоруку њојзи обраћао, па често и онај поклон, којим је мислио секретара подмитити, <pb |
спољним знацима исказати је; тако исто и туга налазила је само у њеним слабачким грудима усамљ |
мила, он се чинио и невешт; а тако исто и она, кад би кир-Никола од каквога ђачког родитеља нек |
јину походу дознао, онда би она то исто и о чика-Паји опетовала, и тиме је, наравно, обојицу за |
, кад сте ви код мене, волела бих чисто и да се не пробуди више.</p> <p>То је било и сувише.{S} |
.</p> <p>— Вуци се напоље, па кажи, што и како знаш — викаше чича-Тима љутито; а кад дете оде, |
који дан у Перковцу бавити?{S} Али што и питам, кад знам напред, да ћете то учинити?{S} Ако ни |
оговори ни речице.{S} Затим хтеде нешто и Гркиња да изусти, али у тај мах шушну сирота Милка из |
сте тако навалили, могла бих вам нешто и поверити.{S} Лане, кад сам о феријама у резиденцији б |
од вина умори?...{S} Имао бих вам нешто и саопштити!...</p> <p>Гркиња климну главом, одобравају |
да тапка.</p> <quote> <p>— Јест, браћо и господо!{S} Они су били музикални.{S} Могуће да Југ-Б |
али...</p> <p>Начелник је од чуда зинуо и није умео ама баш ништа проговорити.{S} То, што је чу |
или тако што...{S} И онда збогом, децо и школо!...{S} А секретарима ћу рећи: „Слуга сам покора |
о, а бакалин, који је у свему био мудар и окретан, да би га из те забуне извукао, пређе у разго |
и су скупе, али ја ћу ти их дати, макар и за нешто старо.{S} Па кад се ти помогнеш, лако ћемо!{ |
ио мало повише вина... па, касти, макар и не било мелшпајза...</p> <p>— Куглофа и гурабије...{S |
но лице прилепили зрно сочива, па макар и од оног бечког, што га ви онако радо једете?</p> <p>— |
" /> <p>— Само кад сам код ње, па макар и коприве с реном кувала, све би то њен пољубац заслади |
рећан дан родила!...{S} А имаш ли макар и мрвице земље са гроба Св. Петке</p> <p>— Немам! — реч |
рокопија, а добро би било да имаш макар и једно зрнце од оне наворе, коју су пред своју смрт по |
округ!{S} У којој бакалници нађеш макар и аковче, наћераћу ћифту, да га наштину испије мјеште п |
што одговорити, оде фамилијаз као ветар и стаде из све снаге ударати у ђачко звоно.</p> <p>— Е, |
лужује као фамилијаз, после га секретар и оданде, као неспособна, истера, а он се, сиромах, наи |
школа назива класа!{S} Узмите за пример и саму православну веру.{S} Јуда нема те важности, коју |
ти, — наравно, да ће код вас на квартир и кост; морам вам и то приметити: да најрадије једе шун |
ле се, онако збуњен, накашља, узе шешир и оде некуд у чаршију; онде се навртатио на две-три бак |
о, узео је четку, очистио је мало шешир и панталоне, узео је поштапач у руке, па се дигао да ид |
наравно, зловољан; а њих двоје, ревизор и гросмутерка, седоше за фину софру и стадоше лакомо гр |
о би се чича-Тима. — А, напослетку, нос и не приноси лепоти!...{S} Очи, очи!!...</p> <p>— Опет |
а на своје ниско и збрчкано чело, а нос и уста је искривила, а затим, као изненађена неком ново |
из џепа своје наочаре, натаче их на нос и, приближивши се учитељу четвртог разреда, стаде повер |
стра.{S} Наравно, да се на таки реферат и сам министар насмејао, а одговорио му је, да таке буд |
еда, — штета што није удешено деведесет и девет класа учитељских, па макар ниједна класа немала |
доста краћушан, а на врху мало затупаст и, по маџарски, навише извијен био.</p> <p>— Е, није не |
:</p> <p>— Ја, касти, служим већ дваест и три године као учитељ.{S} Истина, касти, нисам учио в |
Оно, побратиме, на очима је доста чист и угледан, само што ми нешто мало по немачки, маџарски |
очију, а на лицу си му видео зловољност и забринутост.</p> <p>— Дакле, Тимо, — продужаваше безо |
каната употребили су сву своју речитост и оштроумље, да се беседа, ако је икако могуће, на најв |
чтив, а уствари видим, да има нов капут и да се толико пута до земље поклони, колико коракне; м |
дени богословац, рукова се још једанпут и оде...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1876 |
богда, пресело моје вино, а њему спанаћ и шунка!{S} Здрав си, кир-Никола!{S} Здраво, Чича-Тимо! |
S} Чекајте, сад ћу ја видети, можда већ и спава...{S} Знате, то му му је свакидањи обичај.</p> |
</p> <p>Тако свака српска кућа мора већ и по самој природи имати нешто, што је одиста знатно.{S |
мени жури“...</l> </quote> <p>— Та већ и мала деца знају у Перковцу, ко су то двоје, на које о |
ко амо дођосмо, лепо и поучила; сад већ и не уме да гледа онако безобразно сељачки, право у очи |
кога направисте и ово и оно, те ме већ и свет гледа као неку кугу?...{S} Зар ви мислите да ја |
киња што не дозна! — Чича-Тима испи већ и пету, па и шесту чашу ракије и спремаше се да одлази. |
ћна врата отворила, једва је могла бабу и назрети; онде, поред ватре, чучала је та стара жена, |
мало уфитиљио. —- Ђаво нек носи и бабу и секретара!{S} Њој, дабогда, пресело моје вино, а њему |
им, па оде, а он се врати натраг у собу и онде узе опет онај строги, забринути, изглед.{S} Мала |
, умио се, загладио косу, попио је каву и спокојно очекиваше учитељски колегијум, за који је, н |
а, ја сам на њене груди наслонила главу и једва сам се од њих одвојила, од тих ледених прсију!{ |
о ваља, а већ је натукао шешир на главу и оде у чаршију.{S} Кад је поред своје Милке прошао, он |
апред, а за њим остала фамилија по реду и по старешинству.{S} После њега дође мајстор Глиша ков |
> <p>А кад је он свршио, изиђе на среду и лепа Гркиња.{S} Стара госпођа гросмутерка, која није |
один Папраг тешко да ће и он наћи млађу и васпитанију женску, него што је наша Милка...</p> <pb |
е ми тек допустити, да у сваком сталежу и свугде има постепености, која се код нас учитеља осно |
да ми после пребацују и да ме оговарају и бољи и гори од мене...</p> <p>После таког разговора ч |
амо кад се смркне; нећу да ме оговарају и да износе којешта противу мога имена, као што се о он |
тељи бију; деца плачу, а учитељи карају и грде....{S} Само у четвртом женском разреду мирније и |
ни разданило, а он је већ испио ракију и сркаше задовољно своју црну каву.{S} Али није дуго се |
еђутим, на друго што, на добру парохију и на женидбени мираз, мислио, тек се онда тргао, кад је |
врће, а лице му је пуно важности, очију и не диже горе, само гледа у хартију...{S} А кад се учи |
чи, а уста је разглавила скоро до ушију и, подбочивши обе руке на суве кукове, стаде на сав гла |
ати; нећу, касти, да ми после пребацују и да ме оговарају и бољи и гори од мене...</p> <p>После |
знала за уредност, —- па ко би је онаку и узео?...{S} А, овако, све се отимају за њу.</p> <p>Чи |
а, истина, мало су храмали, али читанку и прва знања знали су ама као вода!{S} А у протоколу ст |
је спанаћ; а кад је учитељ донео шунку и вино, онда се није имало ништа чекати.{S} Учитељ, кад |
ељев глас, где грди ђаке, а после писку и јаукање несрећне деце:</p> <p>— Нећу, господине!{S} Н |
да трабуња, али га Гркиња узе под руку и одведе у своју собу — на ручак.{S} Милка остаде сама, |
ро! — „Поздравио учитељ Тима, љуби руку и узима себи слободу данас код вас на ручак доћи“...{S} |
а сваког човека с наочарима љуби у руку и да свакој начелниковици министарства купи по једну ил |
{S} Узе свој шешир, захвали се на ручку и оде кући.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
прота се заверио, да ће о томе шкандалу и само министарство известити...{S} Трећи разред, који |
а кад је Гркиња приступила ближе асталу и већ хтеде својом сувом руком да зграби поређане ствар |
рле тако, да су им од напрезања на челу и на врату све жиле с прста поискакале. — Шта је кларин |
божавану Гркињу видео!...{S} Кир-Николу и остале учитеље није могла из места покренути, а после |
ости измислити, све је то на кир-Николу и лепу Гркињу натоварила.</p> <p>— О, господине, не мож |
о му је дете код кир-Николе учило школу и положило испит са петицом, а на Петровдан — као именд |
рку“ и друга занимљива места по Дорћолу и садашњој Скадарској улици?...{S} Он је и тога вечера |
време тихо било, падао је доле на земљу и повлачаше се, као нека провидљива плава магла, по гус |
и намоловане краљеве и краљице о земљу и већ их хтеде ногама газити, али их Милка, хитро као в |
али свака цртица показиваше тврду вољу и сталност, која у тим годинама не приличи оној мекој д |
он се и за трећу набрзо постарао, па му и та трећа у вечност оде, и он по трећипут остаде удова |
ао је већој сили попустити.{S} Утоме му и шешир паде с главе, они га бацише за њим у блато; а с |
е нађе да друго што говори, књигу ли му и ко је написа!{S} Е, знади, учитељице, да ћу забранит’ |
ша, па онде простро своју шарену мараму и нешто из ње вади, па ређа по асталу, а кад му се ко о |
љка, која је, међу нама речено, у Срему и бабица била, узалуд се трудула, да чича-Тими учитељу |
а век је дуг, па, богме, ако где у чему и буде мане, дотераће се, ујдурисаће се.{S} Има времена |
ст келнера долетеше, ухватише чича-Тиму и стадоше га гурати на врата.{S} Старац се испрва отима |
орити, само је бленуо у своју обожавану и љубведостојну богињу; кршио је руке, превртао је очим |
м није говорило, већ о синоћном прстену и о беседи, која ће се тога вечера држати.{S} Душа ваља |
а с њим и честиташе му весело прошевину и прстен.</p> <p>– Срећно, господин Папраг! —- рече, бе |
читељ од силне жестине накашља, исхркну и као ветар оде, и не пожелевши старој колегиници и „ла |
.</hi>“ Кад је то прочитала, она тресну и прописе и намоловане краљеве и краљице о земљу и већ |
еке шарене хаљине обучени, а на мајмуну и црвена капа; а лане о вашару беше и једна комедијашка |
ео стару госпођу, он се усиљено осмехну и рукова се с њоме, а остале учитеље није ни погледао.< |
..</p> <p>У таком њеном самозбору куцну и звонце, и сви учитељи изиђоше из својих разреда.{S} Ч |
лада кокета, којој сав живот у церекању и у мажењу пролази.</p> <p>— Ха, ха!{S} Је л’ те, да са |
више уживам у вину, него у њином мажењу и кривљењу.{S} Ја бар, кад пијем, имам некакве цели; хо |
ј мах уђе једно ђаче у собу, скиде капу и пође, да га пољуби у руку.{S} Чича-Тима га љутито одб |
читељ четвртог разреда скинуо је и капу и капут, откопчао на кошуљи рукаве, па за сваком искапљ |
силне свеће и фењере, који су на бајиру и по улицама светлели.</p> <p>И при чистој свести за ње |
а деца ће, наравно, да не би разговору и добром расположењу сметала, ручати у другој собици.</ |
зор и гросмутерка, седоше за фину софру и стадоше лакомо грабити принесено <pb n="314" /> пиво |
Хеј, старче!... ’Ма чу ли, болан, да су и кир-Николу преместили, и то у Хомоље, па ће и госпођа |
раво име ђинђуве.{S} А, касти, доста су и јефтине: мој побратим их купује у Београду по два гро |
и још млада, ал’, богме, има их које су и старије, па би, касти, паметно учиниле да код госпође |
, после, и мода се променила, изишле су и никакве тунике...{S} Оно, касти, има шесторо-седморо |
кне; моја мати није то умела, а људи су и за њу говорили, да је васпитана!</p> <p>Те мисли нису |
и ми ћемо се — угушити.</p> <p>Људи су и њега слушали... </p> <p>А кад је он свршио, изиђе на |
вац знао за ту Гркову част.{S} Знали су и то, откуда Гркињи виново лишће, иако га у то доба сва |
бале дуго се задржала лађа: товарили су и растоваривали силан еспап, те је лађа сасвим доцкан с |
Перковцу на товаре имати може; чули су и за кајсије и за вино; знали су, и каквих и колико је |
љи, осим што су древне пијанице, још су и неморални.“</p> <p>То је био гром за све учитеље.{S} |
ти.{S} Често би у томе усхићеном заносу и заспала, уживајући у својој лепоти.</p> <p>— Тако је |
ђакона, хеј, па навише!{S} Бо’ме ће ту и сто дуката мало бити|... — Тако је Папраг комбиново, |
а ковач.{S} Он је био у немачком капуту и панталонама, само је на глави имао алев фес.{S} За њи |
ију највише одликовати проту, с њиме ћу и шпацирати, али само кад се смркне; нећу да ме оговара |
павајте, а ја, кад се опоравим, доћи ћу и сама!...{S} О, зла неваљалца, а баш ме је за срце ује |
> <p>— Богме је ово опасна жега; мораћу и ја једну шљивовицу искапити, колико да се мало расхла |
и од проклетих учитељских класа. — Хоћу и ја да частим; оно, касти, ја и удајем кћер!</p> <p>Де |
у плату, а он осим плате има своју кућу и виноград...{S} Поговара се, да ће се и одселити, да с |
у крило; залуд <pb n="384" /> је зваху и деца, и чича-Тима, и кир-Никола, да уђе унутра, она ј |
се тек у томе случају, у највећем смеху и пљескању, распусти коло...{S} Али и јесу здраве палан |
лу ствар описао, а о загушљивом ваздуху и заборавио је известити министра.{S} Наравно, да се на |
вца; ко зна, каква је тица њену коштицу и из каквог краја Италије овамо, и то баш у мој виногра |
увењу, казиваху, да је већ у Свилајинцу и да ће сутра, а најдаље до прекосутра, доћи и у сам Пе |
Баш ако би вам било по вољи, могла бих и вас још ових ферија с њоме унознати...</p> <p>Стара г |
нце залази — за мој виноград!{S} Па бих и вас споменуо, како седите испод кајсије, па сте метли |
а кајсије и за вино; знали су, и каквих и колико је фела разног јестива било, па још и да се уч |
јима је после мајчине смрти и од својих и од туђинаца често обасипана бивала, научила се трпљив |
.{S} Уосталом, чича-Тима је имао својих и малих и великих мана; а ко их од људи нема...{S} Инач |
талом, чича-Тима је имао својих и малих и великих мана; а ко их од људи нема...{S} Иначе, беше |
ара за сплеткарење, за пренашање лажних и истинитих гласова.{S} У њеној крви не беше ниједне ка |
пун, дебео, омален, на лицу пуно ситних и крупних борица, а уз то је у свако доба добро располо |
ало умирио, погладио би мало свој трбух и сео би, сасвим задовољан, уз обожавану сапутницу свог |
реда се.{S} На запећку стајао је хлебац и недодирнут, могли су га мишеви свега развући, а она н |
>Стара врачара пљуну мало на свој палац и стаде по Гркињину длану трљати, док се на белој кожи |
После тих поклона седоше оба, и старац и зет, један до другога.{S} Међутим је каваница све виш |
ти...{S} Ви!... — Хтеде увређени старац и даље псовати, али га задржа будући зет...{S} Стара го |
ишем Милкиним старијим сестрама у Левач и у Стиг, па да и оне знају.{S} Ал’ кад ви друкче хоћет |
удовца мало ватреније погледала, па баш и кад би неку хаљину од ког обожатеља примила, он се чи |
тарац, па старац!...{S} Та да ми је баш и венчана жена, не би се више за мене старала, него ова |
вам ни пребијене парице тражио; али баш и сама њена будућност зависиће од тога.</p> <p>— Добро, |
.{S} Не само мене и начелника, него баш и самога вас...{S} О, господине!{S} Молићу, шаљите тамо |
дине баш добро родио.{S} А, после, имаш и своју поштену службицу!{S} На тако јемство дао би ти |
пан, неваспитан, тврдица, па, онда, још и ружан и матор; а кад би, опет, чича-Тима за чика-Паји |
ико је фела разног јестива било, па још и да се учитељ четвртог разреда први опио; и то су дочу |
спи; — само ви ћутите, ви, који сте још и тамо преко држали актерке у квартиру!{S} Само ви немо |
вас!{S} Ви, ваљда, мислите, што сте још и тамо преко били госпођа поштарка?...{S} О, знам вас ј |
ече, — у школи међу ђацима могле би још и остати оне три, већ у целоме цивилизованом свету узак |
не белајдиговати... јер...{S} Та ви још и не знате, с киме говорите...</p> <p>— Е, чуда! —- пре |
учитељ из села, па се случајно жели још и с колегама састати, наравно, да ће доћи у деда-Спирин |
сав глас зипарати:</p> <p>— Сад ти још и лутке требају!{S} Лутке!{S} Невеста!{S} Ха, ха, ха!{S |
ра, изиђе неко мало дете, коме мати још и није смела поверити виљушку у руку, и то ће дете свој |
зивати: прво уђе у дворану, једном мили-и са три лојане свеће осветљену, газда Миладин свињарск |
љубазни Тимо!...</p> <pb n="319" /> <p>И она, погледавши га својим обичним чезнућим погледом, |
стим из службе!...{S} Ево акта! </p> <p>И начелник му показа акт, којим се отпушта из учитељске |
како ми је мило, о, господине! </p> <p>И лепа Гркиња бацаше чезнуће погледе на <pb n="305" /> |
— Ал’, ено, не устаје, сиромах! </p> <p>И он са другом оде.{S} У мраку једва натрапају на њега; |
нка, треба и даље да се трудиш! </p> <p>И тако је ревизор сву децу за њихове радове редом похва |
нако по новосадски: егзабрукто. </p> <p>И он се диже са столице, накашља се мало, узе чашу, узд |
{S} Новац из куће!{S} Неприлика!</p> <p>И црте на лицу Гркињину дођоше забринуте, а и врачара п |
ако, сад ћу ја све то поправити!</p> <p>И пре него што је чича-Тима могао да предупреди даљи го |
Тиму...{S} Али, шлафрока не дам!</p> <p>И он се спремаше да га под капут сакрије; али кад му га |
не после ја за тебе да испаштам!</p> <p>И тако је то ишло у свима разредима: ученици не знају, |
Хајд’мо, шећерна моја грлице!...</p> <p>И он је, као насилу, вукао доле у густу хладовину грана |
море, ви бисте се смиловали!...</p> <p>И он је загрли...</p> <p>— Оче прото!... — рече прекорн |
се човек угуши, баш ме умори!...</p> <p>И није лако по тој јунијској припеци путовати ни здраво |
срећан, да вас могу познати!...</p> <p>И чича-Тима хтеде, у име отпоздрава, нешто проговорити, |
ице месиле, онда се не чудим!...</p> <p>И он погледа најумиљатијим погледом у лепу Гркињу; а ка |
е израдирати...{S} Ево овако!...</p> <p>И он га хтеде ухватити за брадавицу, која је кицошу на |
. и децу да повратим у школу!...</p> <p>И пре но што је могла стара госпођа што одговорити, оде |
ува!{S} Боље да их човек нема...</p> <p>И тако у разговору уђоше у собу, седоше за сто, наравно |
пред министром друкче стојати...</p> <p>И уједанпута се на њеноме лицу променише црте: нестаде |
с остати, да могу овде умрети...</p> <p>И он је наново стиште на груди, па је стаде још већом в |
у се тек онако мало осмехнути...</p> <p>И она гледаше у огледалу, како јој по дебелим образима |
од њих по једну класу одузео...</p> <p>И стари учитељ поче да се спрема: згладио је косу, обук |
ати „<title>Во Јордање</title>“.</p> <p>И чича-Тима стаде се кревељити, певајући на сав глас</p |
плакат, њихова позоришна цедуља.</p> <p>И заиста, публика се, жељна мало отменије, образованије |
има на Христову гробу преноћиле.</p> <p>И тако се обе, једна другом задовољна, растадоше.{S} Гр |
ебе вас дан данашњи имати среће.</p> <p>И он је помилова по њеним старачким, али доста пуначким |
на бајиру и по улицама светлели.</p> <p>И при чистој свести за њега би Београд био <pb n="393" |
косутра свадба, венчање, весеље?</p> <p>И она је весело тапкала својим мршавим рукама, баш као |
гледала би се задовољно у огледало, па, иако је у њему видела вештицу, опет би са неким поносом |
једног човека од ранга; а после додаде, иако је о противноме био уверен: — Ево, у литру ракије |
ли су и то, откуда Гркињи виново лишће, иако га у то доба свака кућа у Перковцу на товаре имати |
тихим гласом, — а друго су они!{S} Ми, иако имамо неких намера, жеља, страсти, а ми имамо и на |
рост, а школу није баш много посећивао, иако није ама <pb n="350" /> баш ништа од свега разумео |
="314" /> пиво и јестиво...{S} Ревизор, иако је био слабуњав, зато је, опет, боље пио, него мно |
ла своја разлагања:</p> <p>— Ја, видиш, иако сам изродила седморо деце, ја сам опет лепа и млад |
ала, ни умила; како је још у неглиже, — иако је била сва уштиркана, упеглана, набељена и нафрак |
разилазити.{S} И младожења се диже, па иако је помало климао ногама, то му није сметало да се |
а Тиме!..{S} Е, јесте чули, баш сте нас иберашовали!...</p> <p>Чича-Тима се смејао, беше добре |
у Гркињу, да се није заљубио?...{S} Све игра, сиромах; рекао би, као нека древна пијаница по пр |
ростити.{S} Али кад они пију шампањера, играју валцера, мазе се с девојкама, троше и своје и ту |
/> за удају!...{S} Пре кратког времена играла сам се луткама; ону највећу, моју лепу Љубицу, њ |
какута даље...</p> <p>Коло је, међутим, играло све живље и веселије; млади момци се ознојише, д |
коме беху смештене њене одавно забачене играчке.{S} Једна лутка без руку, две-три луткине шарен |
кад је видела на столу поређане детиње играчке, она разрогачи очи, а уста је разглавила скоро |
угу половину ноћи поред умилне музике у игри и весељу проведу.{S} Кад су Цигани дунули у зурле, |
вој чича-Тима, ха? — смејала се баба. — Иде као слеп за тобом.{S} А јесам ли ја казала?{S} Та м |
већ био умио и очешљао и спремаше се да иде мало у чаршију, колико да се расхлади, а и вече по |
узео је поштапач у руке, па се дигао да иде:</p> <p>— Искапи то мало, брат-Радоване, па да идем |
енији облик.{S} Час га је гледала, како иде, поштапајући се поносито трсковим штапом, по улици, |
опет, у рангу већи Св. Илија, и то тако иде у бесконачност.</p> <p>— Е, баш кад тако у тим клас |
!</p> <p>— Лези, вуцибатино!{S} Ревизор иде, а ти још ни катихизиса не знаш!...{S} Лези!{S} Лез |
ваше научену песму:</p> <quote> <l>Амор иде, амор лети,</l> <l>У рукама стрелу држи... </l> <l> |
ров!...{S} Дакле, као што видите, прави идеал скромне усамљености...{S} Што се пак саме личност |
рок, и капицу, и вашу медецину!{S} А ја идем <pb n="396" /> да будем славуј у ружичастоме лугу |
ндур, искапивши и кусур од ракије; — да идемо, није вајде, лако може и господин запитати: где с |
брат-Радоване, па да идемо!</p> <p>— Да идемо, учитељу, — рече пандур, искапивши и кусур од рак |
>— Искапи то мало, брат-Радоване, па да идемо!</p> <p>— Да идемо, учитељу, — рече пандур, искап |
аше јој прота, — зар не би боље било да идемо тамо у хлад, испод онога дуда?... -– И он је пољу |
хајде, очешљај се и спреми, па ћемо да идемо у виноград, да беремо кајсије, и то од оних лепих |
овци! — рече скоро разнеженим гласом. — Иди, па купуј и спреми се, како ти најбоље знаш.{S} Оно |
е ваздуху много лакше бити.</p> <p>— Ви идите па спавајте, а ја, кад се опоравим, доћи ћу и сам |
, па се већ унапред боје, да им се како идол не повреди, — нарочито чича-Тима, који је свога ко |
тина, знао, али где је срца, да се свом идолу противи...{S} После се, онако збуњен, накашља, уз |
ију код куће по две-три чаше ракије, па иду на посао; мајстори се <pb n="336" /> сврате још пре |
оравиле.{S} Мимо то ћу му казати, да не иду редовно у цркву, да се исмевају министарским распис |
рећном Перковцу; ја сам, као што знате, из Новог Сада, премда сам и ја пореклом Гркиња. — И, уз |
у једној згради састајати, па, наравно, из уљудности и поздрављати га.</p> <p>— И тај господин |
похваљивао, и после је, једну по једну, из катихизиса и других предмета испитивао, исказујући с |
шао до речи:</p> <p>— Један господин... из Београда!...{S} Секретар...{S} Ох, госпођо, казао ми |
кој скамији седе по двоје или по један; из земљописа, истина, мало су храмали, али читанку и пр |
ом земљом тек само површно излепљен.{S} Из оџака је куљао густ дим; па како је време тихо било, |
на сто, наслонила је главу на руку.{S} Из свега се видело да о нечем премишља, а после кратке |
.</p> <p>Учитељ Тима пребледе:</p> <p>— Из министарства?...{S} Радоване, то неће бити добро, пр |
па, шапћући му нешто на уво, одведе га из те галаме...{S} Гости се наново наместише на своја м |
е у свему био мудар и окретан, да би га из те забуне извукао, пређе у разговору на будућу свадб |
— приповедићу јој, како му је попадија из Мартиновца варјачом сав нос изразбијала.{S} Цео свет |
аталијуна пиљарица, алваџија и бозаџија из турског и немачког царства домарширати, и не би им с |
зусти, али у тај мах шушну сирота Милка из свога ћошета, откуда је чула говор свога оца, а посл |
ече, заруменевши се, млада васпитатељка из Трновника. — Чисто се стидим казати: хтео ме је пољу |
тељ из Бајковца, а ту је и васпитатељка из Трновника; позвала сам и овдашње учитеље, осим оне м |
head>ЧИЧА ТИМА.</head> <head>ПРИПОВЕТКА ИЗ УЧИТЕЉСКОГ ЖИВОТА.</head> <div type="chapter" xml:id |
Кир-Николу и остале учитеље није могла из места покренути, а последње средство којим се мислил |
басипаше пољупцима; а кад се она извила из његова наручја, он жалостиво уздахну:</p> <p>— Ох, с |
ноћ!“ рекла, него се као фурија удалила из дворане.{S} Изгледало је као да је тиме већ покварен |
ше, и већ понека би се од умора пустила из кола, али не да понос: но, то би тек лепо било, да с |
огледало, па би сасвим поносито изишла из куће; а он се од жалости само смејао.</p> <p>Они, ка |
ијатеља и познаника г. Папрага, учитеља из Лешњика.</p> <p>Младић се приближи учитељ-Тими, руко |
гињо!</p> <p>То је све што је чича-Тима из Видаковићевих романа упамтио; па кад је то исказао, |
руку; после га гледа међу свештеницима из оближњих села, како седи пред Милошевом механом, па |
кости, као да су прије десетину година из гроба ископане, те још ударају мртвијем задахом, и г |
да је ћутао, кад га је обожавана Гркиња из куће истерала.{S} Отворио је врата, па је изишао из |
из њене руке част!</p> <p>Кад се Гркиња из горње мале вратила, чича-Тима се већ био умио и очеш |
у цел са беседама?{S} Докле се сиротиња из ајмашког краја, принуђена невољом и глађу, договара, |
лети, стрела ј’ лака, </l> <l>Амор муња из облака; </l> <l>А обоје к мени жури, </l> <l>Та чист |
ут сакрије; али кад му га економ ишчупа из руку, он се продера на њега:</p> <p>— Оно, касти, св |
p> <p>— Довели су најстаријега калуђера из Свете Горе, па ће да га покрсте...{S} А после ће са |
ачелник му показа акт, којим се отпушта из учитељске службе; узроци беху: неморално чича-Тимино |
иривати у говору, само његов један друг из неког буџака што је почео, одобравајући, да тапка.</ |
а стеница, па ће какав неспретан превод из некакве немачке купусаре на сав глас с највећим пато |
гла обухватити.{S} Родом је био однекуд из ужичког округа, то се, уосталом, видело и по његову |
храни га и васпитава, и то, касти, све из љубави према чича-Тими!{S} Е, па где су данас младић |
ворити, оде фамилијаз као ветар и стаде из све снаге ударати у ђачко звоно.</p> <p>— Е, господи |
претећи, па после, као нека фурија, оде из собе, лупивши за собом врата, да су се прозори потре |
надао, нарочито од вас, који сте такође из прека родом...</p> <p>— Ви ме нисте разумели.{S} Што |
како му дете мирно спава.{S} Он се диже из кревета, и то је, можда, првипут у животу, што се са |
је, тако, ћутала, а после се диже, узе из неког сандучета мали један завежљај, у коме беху сме |
ој наздравимо!...{S} А сви знамо, да је из Новога Сада!{S} А у Новом Саду би се срушио тороњ на |
да <pb n="328" /> је познам, као да је из Париза...{S} Једно ми се само не допада, што је, кад |
Та оно, касти, та кајсија и тешко да је из Перковца; ко зна, каква је тица њену коштицу и из ка |
а њу, а задај од рума и ракије куљао је из њега као из табарке. — Е, баш сам, касти, на вас мис |
> сирота, можда срећнија била, да су је из службе истерали; можда би се удала, удомила; ал’, ов |
леди од љутине, волела би и искру ватре из свога обожаванога Шпартанца искресати, али све бадав |
хиљаде потписа, да се хапси, или да се из ове вароши протера!{S} Та ниједна жена није са своји |
о се кир-Никола ухватио за трбух, па се из свег гласа церека:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Ала је ло |
рече прекорно, помало као отимајући се из његова загрљаја. — То баш није лепо!{S} Молим вас!.. |
београдске стазе обилазила, шуњајући се из једног „надлежателства“ у друго и обилазећи све могу |
е стара госпођа, — или је малодушан, те из сажаљења не хте, или баш код самог министра није мог |
</p> <p>— Чујем, оче! — одговараше дете из кујне.</p> <p>— Ја сам данас зват на ручак, а ти узм |
Келнер!{S} Ову пијану луду да избаците из гостионице!</p> <p>Њих пет-шест келнера долетеше, ух |
лепа Гркиња, прегледајући хартије, поче из прописа читати: „<hi>Бог је милостив...</hi>“ Кад је |
у куцну и звонце, и сви учитељи изиђоше из својих разреда.{S} Чича-Тима, кашљуцајући, стиже ста |
а; ко зна, каква је тица њену коштицу и из каквог краја Италије овамо, и то баш у мој виноград, |
да, осмехну се поносито, па онда извади из џепа своје наочаре, натаче их на нос и, приближивши |
сад слушајте!{S} И стара госпођа извади из недара једно писамце и стаде га своме колеги на уво |
оји стотину дуката.{S} Чича-Тима извади из џепа квиту, готову потписану, па је даде побратиму. |
а је тако најбоље! — И чича-Тима извади из џепа кесу, па је наново онде на тезги избројао оних |
его на ручак...</p> <p>Чича-Тима извади из џепа кесу, претураше по њојзи, све док није нашао је |
стара госпођа мало прибрала, она извади из недара своје наочаре, натаче их на нос, па онда приђ |
<p>— Мети белегу! </p> <p>Гркиња извади из џепа једно мало парченце од оне тешке црвене свиле, |
во.{S} Кад је све то свршено, он извади из једног пакетића неколико књига, те их, као награду, |
о каког липсалог шарова, само ако прими из њене руке част!</p> <p>Кад се Гркиња из горње мале в |
каква је љутина у кући и какви ће новци из куће?</p> <p>— Хоћу, благо баби!{S} Хоћу, лепа моја |
лавом из Јеладе, чича-Тима Сремац, онај из Бајковца Гружанин, а учитељ трећег разреда Банаћанин |
какве су</hi>... бо’ме, да цедите восак из мене, ја вам не бих умео казати.{S} Био сам на њима |
актиканта у суд перковачки неки правник из Београда, по имену Живко Пацић.{S} Тај Живко беше ја |
равим вечеру, на којој ће бити и учитељ из Бајковца, а ту је и васпитатељка из Трновника; позва |
се то једанпут дешавало, да неки учитељ из околних села, желећи премештаја ил’ друго што, да се |
и; а ако се деси у вароши и неки учитељ из села, па се случајно жели још и с колегама састати, |
вас са вашег неваљалог владања отпустим из службе!...{S} Ево акта! </p> <p>И начелник му показа |
рски акт!.,.{S} Он каже, да се отпустим из службе...{S} А, не превари старога курјака!{S} Видео |
им разна: кир-Никола беше родом главом из Јеладе, чича-Тима Сремац, онај из Бајковца Гружанин, |
анпут са својим једномишљеницима кришом из семинарије утекао, да обиђе у оно време јако и лепо |
у, није више ни излазила, само си могао из куће чути, како се даскало грохотом смеје, а деца пл |
ј од рума и ракије куљао је из њега као из табарке. — Е, баш сам, касти, на вас мислио, чедо мо |
господин министар, заиста би га истерао из службе!</p> <p>Чича-Тима се примаче ближе њему, па г |
рала.{S} Отворио је врата, па је изишао из куће, а није ни погледао у њу.</p> <p>Сиромах чича-Т |
мог правдања; тек кад је ревизор отишао из места, онда почеше резоновати и сви су погодили, да |
е јако образован човек.{S} Жену је узео из Мехадије, нека блиска рођака Наполеона Трећег!{S} У |
је баба, — само док изручим овај пепео из тигања.{S} Е, шта знам!{S} Људи су људи, сваки има с |
хтеде тога дана обући, јер није мислио из куће никуд излазити; а и куда би?...{S} Та цела је в |
, страшљиво осврћући се, да га не би ко из прикрајка чуо. — Има нешто из министарства.</p> <p>У |
не би ко из прикрајка чуо. — Има нешто из министарства.</p> <p>Учитељ Тима пребледе:</p> <p>— |
нде простро своју шарену мараму и нешто из ње вади, па ређа по асталу, а кад му се ко од путник |
у те испрљане хартијице беше читав свет из њезине детињске прошлости; у свакој цртици тога проп |
Пепита волела?{S} Кажу, да се једанпут из превелике љубави хтела и удавити, само што у Монаков |
{S} Стари деда-Спира, који је ту параду из прикрајка гледао, накашља се зловољно и прогунђа у с |
жмираве, очи, — страх ме хвата, кад их из далека смотрим!{S} Моја мајка је лежала мртва, ја са |
ељ-Тимо2... — запитаће га један трговац из Перковца, који је такођер на истој лађи путовао.</p> |
{S} Ево, гледај, свађа у кући!{S} Новац из куће!{S} Неприлика!</p> <p>И црте на лицу Гркињину д |
дије упамтио.</p> <p>Таман је полицајац из начелникове собе изишао, а уђе гросмутерка у својој |
идела, у каквом јој се расположењу отац из чаршије вратио, а она се уплашено сакрила иза фуруне |
расположен.{S} Кажу они, који су га још из малена познавали, да се и као дете радо смејао тако, |
о су се у томе крају ретко виђале жене „из бољег сталежа“, као што се у отменијем свету говори; |
ршије вратио, а она се уплашено сакрила иза фуруне и оданде страшљиво погледаше у пијанога оца. |
а-Тима сео, бакалин извади ћутећки кесу иза појаса, па му пажљиво изброји стотину дуката.{S} Чи |
својом писком надгласили...{S} Зато је изабрала перковачка омладина баш та три најчувенија зур |
а, онда може ли ми ко замерити, што сам изабрао темат за моју беседу који ће бити раван овој на |
бојну песму:</p> <quote> <l>„ Тај гуњац изадрт...“</l> </quote> <p>— А после тога долази онај д |
тако, да је у тај мах изгледала као да изазива, пркоси; а кад је Гркиња приступила ближе астал |
е пружио њојзи, као утопљеник што тражи избављења....{S} Гркиња га погледа поносито, очи јој се |
рима... — Келнер!{S} Ову пијану луду да избаците из гостионице!</p> <p>Њих пет-шест келнера дол |
учио да бар за неко време свако друштво избегава, а то је <pb n="317" /> тим пре могао учинити, |
твореним очима смело пркоси, она, да би избегла сваку могућу неприлику, окрете се, усиљено смеј |
о је један смеђ прамичак, који још није избелео, пустила низ зелене очи; у лицу је и по себи би |
з џепа кесу, па је наново онде на тезги избројао оних сто дуката, што је зету наменио. — Ево ти |
ћутећки кесу иза појаса, па му пажљиво изброји стотину дуката.{S} Чича-Тима извади из џепа кви |
г разреда, осмехну се поносито, па онда извади из џепа своје наочаре, натаче их на нос и, прибл |
Лепо, сад слушајте!{S} И стара госпођа извади из недара једно писамце и стаде га своме колеги |
во изброји стотину дуката.{S} Чича-Тима извади из џепа квиту, готову потписану, па је даде побр |
4" /> да је тако најбоље! — И чича-Тима извади из џепа кесу, па је наново онде на тезги изброја |
черу, него на ручак...</p> <p>Чича-Тима извади из џепа кесу, претураше по њојзи, све док није н |
Кад се стара госпођа мало прибрала, она извади из недара своје наочаре, натаче их на нос, па он |
а.</p> <p>— Мети белегу! </p> <p>Гркиња извади из џепа једно мало парченце од оне тешке црвене |
и.</p> <p>Кад је чича-Тима сео, бакалин извади ћутећки кесу иза појаса, па му пажљиво изброји с |
довољство.{S} Кад је све то свршено, он извади из једног пакетића неколико књига, те их, као на |
на изгорелу гриву циганског коња или на извађено око каког липсалог шарова, само ако прими из њ |
аква трговкиња или начелниковица својим извесним послом те ратарске крајеве походила, да не пад |
, а о загушљивом ваздуху и заборавио је известити министра.{S} Наравно, да се на таки реферат и |
ће о томе шкандалу и само министарство известити...{S} Трећи разред, који се у многом којечем |
нога који га је писао, или неког старог извеџбаног учитеља.{S} На челу тога прописа било је кру |
г дана о њеном добро смишљеном реферату извештено бити, оде кући.</p> <milestone unit="subSecti |
, кад ће доћи!{S} Јесте ли добили каква извешћа, стара госпођо?... — рече учитељ четвртога разр |
разреда... —- Ви свакипут, некако, прва извешћа добијате...</p> <p>Стара госпођа, учитељица чет |
ху мало затупаст и, по маџарски, навише извијен био.</p> <p>— Е, није него роткве! — говорио би |
е више прост, него некако по новосадски извијен, искривљен, — милина ти је погледати!{S} Ја кад |
ти застареле младожење, отрцани удовци, извикане фрајле и удовице, — ту не беше краја оговарању |
во је обасипаше пољупцима; а кад се она извила из његова наручја, он жалостиво уздахну:</p> <p> |
понудише, да заузме горње чело, она се извињаваше тиме, да, као домаћица, мора сваки час устај |
икола се смеје, а лепа Гркиња се сваком извињаваше, како се није ни очешљала, ни умила; како је |
идијално, писмом, али депешом о томе да извјестим господина министра!{S} Депешу морам шифрирати |
лепа Гркиња, -— време је да се руча.{S} Извол’те, мој дебели даскало досад је давно исплазио је |
ћи се, понуди све редом, да поседају. — Изволте, седите! — И они су сви поседали, где је који н |
, које је чуо, беху, по његову мишљењу, извор мудрости за једну младу девојку.</p> <p>— Тако, М |
цајац је, опет, са своје стране савесно извршио налог свога претпостављеног, преџоњао је у омла |
мудар и окретан, да би га из те забуне извукао, пређе у разговору на будућу свадбу. — Дакле, п |
мо зато, да од богатог детињег родитеља извуче понеки дукат, а ако је дете чиновничко, н. пр. н |
раго ниједна?{S} Да те бијем, да ти уши извучем!</p> <p>Јадно дете дрхтало је од страха.</p> <p |
и онде узе опет онај строги, забринути, изглед.{S} Мала Милка већ се умила и стала се чешљати; |
лопав је!{S} Та, ено, погледајте, какав изгледа, као девето чудо: натукао онај продерани од сла |
Само у четвртом женском разреду мирније изгледа: стара госпођа, осмејкујући се, по првој скамиј |
’ тек је, свакојако, лепша од мужа, што изгледа као надуване гајде?...</p> <p>— Боже, сахрани и |
и замишљено гледајући у свој посао.{S} Изгледала је као одрасла девојка; ништа не беше на њојз |
а добро расположена била, па је добро и изгледала: њено пуно лице добило је ону веселу румен, а |
дну у другу упила тако, да је у тај мах изгледала као да изазива, пркоси; а кад је Гркиња прист |
аметним очима погледа сасвим жалостиво, изгледало је као да више оца жали него себе; али не реч |
го се као фурија удалила из дворане.{S} Изгледало је као да је тиме већ покварена беседа, али Г |
милијаз.{S} Беше сасвим блед и задуван, изгледао је као да се нека грдна несрећа догодила и јед |
ицу, — ни буздован Краљевића Марка није изгледао страшнији; остала тројица искрљештили очи, па, |
и!</p> <p>— Хе, хе, хе!{S} Па ти ћеш ми изгледати као грчка краљица, кад је ишла на венчање...< |
х, гром те спалио!{S} Та кад ћеш једном изгледати као човек, као муж, несрећниче неосетљиви?... |
еним просторијама тамо и амо гурали, не изгледаху му као прави истински људи; чинило му се да с |
киња од свога ватреног обожатеља отела, изгледаше јој лице као искрпљено: куд су год Тимини пољ |
а беше мало забринут, а госпођа Јоханда изгледаше срдито: очи јој севаху у раздражености, око у |
Бог га убио! — И заиста, сирота девојка изгледаше бледа, скрушена; а и не беше јој лако сносити |
е и спољашности тек онда добија у своме изгледу, кад је мало више неглиже обучен.</p> <p>На так |
од неке куварице научила успијати се и изговарати покварено немачки: „Кис ди хонд!“<ref target |
видели, какву моћ има реч у своје време изговорена!{S} Говорио сам вам о музици; али не треба т |
хову...</p> <p>Те речи нису биле гласно изговорене, па их млади богословац није ни чуо, те је с |
ништа не поможе, он је баш хтео све да изговори:</p> <p>— Да, где сам, оно, стао?...{S} Право, |
ворани, пред најотменијим светом, јавно изговорила:</p> <quote> <l>„Обоје се мени жури“...</l> |
по Перковцу ширити!...</p> <p>Кад је то изговорила, она ућута; наочаре, који јој обично на носу |
шта ви мислите?...{S} Кад су њих двоје изговорили, диже се она протерана Новосаткиња; она набе |
јн!... — рече Тима.{S} Није он добро ни изговорио, а некакав крупан човек, у дебелим сукненим х |
чекајући, шта ли ће он, онако накресан, изговорити.</p> <p>— Господо и браћо! — узвикну с најве |
ти...</p> <p>Лепа Гркиња није могла све изговорити.{S} Чича-Тима је притиште и наново је обасип |
сто није могао ни лекцију пред учитељем изговорити, све од силнога смеја; па се, ево, сиромах, |
и, кад у пићу говори, да ће ма што лудо изговорити.</p> <p>— Господо и браћо!,.. — понављаше, з |
не верујем, да неће заударати брада на изгорелу гриву циганског коња или на извађено око каког |
рљештио и већ је зинуо, да, по обичају, изгрди своју мезимицу, али кад је видео обожавану Гркињ |
к смишљен, озбиљан; и саме црте на лицу изгубе ону безбрижну детињу облину, а наместо њих скупе |
водену болест добити, па зар учитељ да изгуби две класе?</p> <p>— Баш ми изиђоше на врх главе |
леда по џепови, да му се како није срма изгубила, а после изиђе на обалу, стаде онде, па се заб |
идело је, сироче, да је са мајком и оца изгубило.{S} Кажу, да човек за ноћ оседи, остари.{S} А |
тељ IV разреда се слатко насмејао: — Е, изгубио сам!{S} Деда-Спиро, докотурај-де једну литру ст |
ом животу, мрзео; а откако је, сиромах, изгубио оне две класе, опасно је било и разговарати се |
старе жабарке и испеци четири каве!{S} Изгубио сам!{S} Е, али ко би се, опет, сетио, да су за |
доводи у сукоб, то се само осмехнуо. — Изгубио сам литру ракије и четири каве, али ми није жао |
та, докле се и он у густоме корову није изгубио.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1876 |
тебе гонили, а сутра мене; данас ћу ја изгубити службу, а сутра ћеш ти; и то ће тако редом ићи |
ким није говорио и једнако је мислио о изгубљеним класама.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
ога прописа гледало је јадно дете своју изгубљену мајку, па се часом насмешило, а махом је бриз |
да су упрли очи у њега, он се још мало издиже и узвишеним гласом поче говорити:</p> <quote> <p |
окренуло: деца му више нису ишла боса и издрпана, а и сам Никола променио је свој отрцани сламњ |
или прекрасна) господична!“...{S} Да га изедеш од милости!{S} Не знаш, шта је дивније на њему, |
исели краставци!...</p> <p>— Болест вас изела! — нашалио би се чича-Тима. — А, напослетку, нос |
моралу!{S} Кад се и та наситила говора, изиђе неко мало дете, коме мати још и није смела повери |
слушали... </p> <p>А кад је он свршио, изиђе на среду и лепа Гркиња.{S} Стара госпођа гросмуте |
ла, тим је била од њега паметнија, онда изиђе нека стара уседелица, која до своје четрдесет пет |
му се како није срма изгубила, а после изиђе на обалу, стаде онде, па се заблену у силне свеће |
м гласом викао је старац.{S} А кад дете изиђе напоље, он покупи парчад од огледала, па их љутит |
самозбору куцну и звонце, и сви учитељи изиђоше из својих разреда.{S} Чича-Тима, кашљуцајући, с |
ељ да изгуби две класе?</p> <p>— Баш ми изиђоше на врх главе те ваше две класе — рече учитељ IV |
други; код мене си бар сигуран да нећеш изићи на глас.{S} Па колико ти треба и кад?</p> <p>— Тр |
>Таман је полицајац из начелникове собе изишао, а уђе гросмутерка у својој обичној црној хаљини |
ће истерала.{S} Отворио је врата, па је изишао из куће, а није ни погледао у њу.</p> <p>Сиромах |
ио је руке, превртао је очима, а кад је изишао за њом, да је испрати, није могао срцу одолети, |
она се трже и ућута, све док Милка није изишла напоље; после је тек продужила својим окретним ј |
би се у огледало, па би сасвим поносито изишла из куће; а он се од жалости само смејао.</p> <p> |
рнерима; а, после, и мода се променила, изишле су и никакве тунике...{S} Оно, касти, има шестор |
ога дуда.{S} Кад су после неког времена изишли на месечину, са главе лепе Гркиње спала је била |
мити.{S} Тек кад су у авлију у помрчину изишли, некако му испаде за руком да је загрли и пољуби |
ад навратити...{S} Ал би то дивно сирће изишло!</p> <p>Трговац гледаше, пун саучешћа, у чича-Ти |
о, на вашем великоме труду морам такође изјавити моју благодарност...</p> <p>После се рукова с |
о сву ноћ о белом вину проводи; ноћу не излази напоље, јер се боји од потчињених му учитеља...< |
киња, како је ушла у кућу, није више ни излазила, само си могао из куће чути, како се даскало г |
на обући, јер није мислио из куће никуд излазити; а и куда би?...{S} Та цела је варошица за њег |
ачињен, а жутом земљом тек само површно излепљен.{S} Из оџака је куљао густ дим; па како је вре |
еду, где с најозбиљнијим лицем прегледа изложене радове.</p> <p>Он беше дугуљаст, плав човек, и |
м очима, па кад је видела да дете њеном измајсторисаном погледу отвореним очима смело пркоси, о |
ло све, што је целог вечера могао од ње измамити.{S} Тек кад су у авлију у помрчину изишли, нек |
огледала није.{S} На самоме крају мале, између неких кошева и шљивика, пружао се коровом обраст |
, да је од њега једва она мања половина између обрва остала; ногу је ишчашила, а леву руку је с |
d>XIII.</head> <p>Сутрадан беше на лађи између Базјаша и Београда пуно путника, који су путовал |
ла, а што је год могла у својој пакости измислити, све је то на кир-Николу и лепу Гркињу натова |
ати, а стара се госпођа стаде бојажљиво измицати пред њиме.{S} Њему је то било смешно, те се, с |
д у животу нећу!{S} Начелник се, касти, измиче, а он за њим; е, баш мишљах, да ће се на сокаку |
оде, и да је народ толико жељан те њине измишљене равноправности и једнакости, да ће се за њу с |
то бива, и кад неко позоришно друштво, измучено глађу, залута случајно и у Перковац.{S} Ти Циг |
p> <p>— Ха, ха!{S} Је л’ те, да сам вас изненадила? — скакућући преко авлије, подвикиваше весел |
своје првашње место...{S} То је Гркињу изненадило.{S} Она погледа на врата, мислила је да се н |
/p> <p>— Знам, да ће се господин Швабић изненадити, кад види оваке фине ствари!...{S} Не би се |
али он викну, јутрењом походом пријатно изненађен: — А камо наже, госпођо?{S} Не каза ми ни „До |
да је усрећи. — А гле Милчице! — рече, изненађена, Гркиња.{S} Али кад јој је видела очи, како |
а нос и уста је искривила, а затим, као изненађена неком новом појавом, повика весело: — Љубав! |
ти, ја и удајем кћер!</p> <p>Деда-Спира изнесе још једну литру жабарке и још по једну црну каву |
је могло ниједне пријатне слике пред њу изнети, која би је својим заносним бојама у тузи њеној |
ад се смркне; нећу да ме оговарају и да износе којешта противу мога имена, као што се о оној шк |
могла заспати.{S} Њено уображење јој је износило тужне слике неизвесне будућности.{S} Човека ко |
више ни за шта — пренемагала се баба, — изношено, благо стрини!{S} Та ону твоју стару бунду, шт |
ину“!{S} И то је све, што се од природе изнудити може. „Учтив је, васпитан је“ — тврди ова намо |
ој промени на њему: у лицу је био блед, изнурен, хаљине му беху отрцане, а ципеле од самога бла |
ога Папрага, који му је и сувише својим изнутрашњим задахом ударао на црквени тамјан, а својом |
гарија, којима је Перковац у свако доба изобиловао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
свиле, од које у новије доба по Србији „изображенији“ свештеници праве себи појасеве, и даде га |
који је, наравно, добар стојао да неће изостати, као што се ни преварио није; јер не прође ни |
ју, само да се, колико толико, са онима изравна, које је наумила походити.{S} Наравно, да се ле |
и моме једном човеку, што је у министра израдио, да ме у дваестпету класу премести.{S} Јест!... |
, мало вас је искрмачио, али то се даје израдирати...{S} Ево овако!...</p> <p>И он га хтеде ухв |
e>“ али се уједанпут трже, лице му доби израз зле воље, и он устаде са свога места и поче тешки |
Тима је дубоко уздахнуо, и лице му доби израз негодовања и незадовољства.{S} Гркиња је то приме |
е, а оне танке борице око њих даваху им израз ласкавости; коса му беше плава и, по богословски, |
урност, која би тек доцније могла диван израз чврстога карактера бити.</p> <p>—- Јесам ли задов |
попадија из Мартиновца варјачом сав нос изразбијала.{S} Цео свет зна већ, зашто!...{S} Онда, бо |
само то, да се једанпут пијан у механи изразио да попови нису христијани...{S} То ће им доста |
, да се о њојзи више пута са поштовањем изразио: како би Србија срећна била, да има више таких |
адавицу, која је кицошу на левом образу израсла, али се он, као опарен, трже, одступи два корак |
њу; онај црни штап мога оца, на коме је изрезана глава некаквога мајмуна, то је био младожења!{ |
су од хартије онако по најновијој моди изрезани, тако, да кад је један од њих поред њега проша |
разлагања:</p> <p>— Ја, видиш, иако сам изродила седморо деце, ја сам опет лепа и младолика, па |
{S} Сад! — говорила је баба, — само док изручим овај пепео из тигања.{S} Е, шта знам!{S} Људи с |
ечице.{S} Затим хтеде нешто и Гркиња да изусти, али у тај мах шушну сирота Милка из свога ћошет |
аље продужити, али кад је последње речи изустила, стара госпођа врисну, као да је неко усијаним |
ником да се опрости, није могао ни речи изустити, отворио је врата, па је отишао, а никог око с |
а кад је то све употребљено било, а без икакве користи, баба је говорила о тешким гресима и упу |
ељ?...{S} Ишао је даље без свести и без икакве намере, лутао је онако по инстинкту.{S} Наједанп |
итост и оштроумље, да се беседа, ако је икако могуће, на највеселији начин бар до ујутру продуж |
— забележи: „Успех добар...“ Та ако је ико у целој Србији од учитеља заслужио, да му се каже п |
ав сат оно, што је и моја стрина знала, ил’ ако није знала, тим је била од њега паметнија, онда |
шта је дивније на њему, или је цвикер, ил’ је цилиндар, или бели прслук и гласе рукавице?...{S |
ио, по свој прилици, девер... ха?...{S} Ил’ је отишао, да спава, док се ви са обожаваном богињо |
чка!{S} Па је л’ тај чича-Тима слеп?{S} Ил’ га је опчинила, фландра једна?...{S} А и шта ће му |
итељ из околних села, желећи премештаја ил’ друго што, да се за препоруку њојзи обраћао, па чес |
е одмиче; он хоће да јој придене ружицу ил’ други какав цвет на груди, а она, глупара, побегне |
ако је он путовао, пешке или на колима, или га је неки милостива срца човек, онако Бога ради, о |
а свирац да се умори, дувајући у гајде, или да ожедни, те да за љубав чаше вина престане свират |
коју су, по свој прилици, гуске опасле, или су је шилом садили?</p> <p>— Опростите, драги колег |
т класа боља и пробитачнија за учитеље, или је боље онако по староме, без класа?</p> <p>— Госпо |
ли је малодушан, те из сажаљења не хте, или баш код самог министра није могао успети да ове чер |
донде борити, докле у борби не победи, или не малакше, као што је то и сам професор у својој б |
вачког еспапа, сасвим безбрижно пушили, или су, и не мислећи, гледали у сиву даљину, други су д |
у Крајини, па заборави о Светом Николи, или најдаље о новој години, донети бар једну петачку <h |
бар са две хиљаде потписа, да се хапси, или да се из ове вароши протера!{S} Та ниједна жена ниј |
прочитати, осим онога који га је писао, или неког старог извеџбаног учитеља.{S} На челу тога пр |
е нешто наљути, кад би га неко увредио, или кад је у некаквој бризи, — не би се могао смирити, |
да ли му је то тако од старина остало, или су га људи од милости тако прозвали, то вам нико не |
а њему, или је цвикер, ил’ је цилиндар, или бели прслук и гласе рукавице?...{S} Клања се и ближ |
ош није заборавио на турски селам-алећ, или нека фрајлица, која је од неке куварице научила усп |
одине, на пример у Хомоље, у Црну Реку, или, ако је могуће, чак у Турску...</p> <p>— За вашу љу |
ти!{S} Не знаш, шта је дивније на њему, или је цвикер, ил’ је цилиндар, или бели прслук и гласе |
ди хонд!“<ref target="#SRP18760_N1" /> или, напослетку, нека стрина, која зна у пасуљ гледати, |
у, има и непријатеља, завидљиваца...{S} Или је, можда, за дуг...{S} Оно, касти, на данашње врем |
н Швабић — говорила је стара госпођа, — или је малодушан, те из сажаљења не хте, или баш код са |
ажи, да ли је боље учитељима са класама или без класа?</p> <p>Учитељ Тима је сваку заведену нов |
вету говори; а и кад би каква трговкиња или начелниковица својим извесним послом те ратарске кр |
брада на изгорелу гриву циганског коња или на извађено око каког липсалог шарова, само ако при |
у школу: у свакој скамији седе по двоје или по један; из земљописа, истина, мало су храмали, ал |
има оде...{S} Како је он путовао, пешке или на колима, или га је неки милостива срца човек, она |
} Онда, богами, нек се он сели у Хомоље или некуд на другу страну, — Београд ће му бити тесан, |
а од каквога ђачког родитеља неко прасе или рубљу испросио, није му она замерала; па ни онда га |
асна ђинђувица на дебелој говеђој чорби или као загорела запршка у некаквој маџарској тарани: н |
одиста знатно.{S} У свакој се мора наћи или неки старац, који још није заборавио на турски села |
умом, гледао је око себе као у врућици или у неком тешком сну: све се око њега окретало, и све |
оча, чекаш само, кад ће те напасти вуци или хајдуци...{S} Куд ће сиромах учитељ?...{S} Ишао је |
е.{S} Хоће ли им се смети у тузи својој или у радости поверити?{S} Хоће ли у Папраговој мајци и |
м, све ми се чини да рече Шапраг, Акмак или...{S} Ха, сад сам погодио:{S} Папраг!...{S} Папраг! |
ик могао дознати, како се који чиновник или грађанин са својом женом живи, и која жена на свога |
ше ситних бора, те да би се могло лепим или бар пријатним назвати.{S} Уста му беху свакипут на |
S} Безобразлук!{S} Кад успишете депешом или президијално господину министру, а ви наведите само |
град неку велику срећу донети, богаство или тако што...{S} И онда збогом, децо и школо!...{S} А |
а, да то пред осталим светом прикријемо или забашуримо.{S} И то је оно, што се зове цивилизациј |
улица, нигде се не види осветљен прозор или фењер, пред њиме стоји мрачна шума.{S} Чује само, к |
ражањ, да га окреће, а уза сваки почет или довршен посао попио би понеку чашу ракије, убрисао |
ачелниковици министарства купи по једну или две хаљине, и онда би се начелниковице наше лепше н |
то хоћете, добру или злу домаћицу, жену или госпођу, већ како ви хтеднете.{S} Па хоћете ли се ј |
као у воску направити што хоћете, добру или злу домаћицу, жену или госпођу, већ како ви хтеднет |
роз целу чаршију.{S} Кога је год у путу или пред дућаном видела, она му се поклонила, погледала |
нда: „Слуга сам нижајши, моја дражајша (или прекрасна) господична!“...{S} Да га изедеш од милос |
од Св. Петра је, опет, у рангу већи Св. Илија, и то тако иде у бесконачност.</p> <p>— Е, баш ка |
оварати се с њиме о класама. — Дабогда, им се мозак у сто и десет класа расточио!...{S} Они мен |
/p> <p>— Па онда желим од свег срца, да им женска деца буду лепа и бела као белило на лицу лепе |
ули од чуда, па се већ унапред боје, да им се како идол не повреди, — нарочито чича-Тима, који |
не за ову годину, а оно за догодине, да им осигурам премештај; тек, свакако, ако ја уживим, нећ |
га даскала, да и њему Бог не украти, да им се обојима види и чује, здравље и напредак, добри го |
ча-Тима мргоде?{S} Ћути!...</p> <p>— Да им Бог поживи дечицу, и, дабогда, се ројила по кући, ка |
а, троше и своје и туђе паре, а хоће да им силом верујемо, да они раде све то у корист народа.. |
шкандал!... (Господа у Србији воле, кад им се понека страна реч уплете)...{S} Не само мене и на |
млада срца почињу тровати увреде, које им неправда наноси!</p> <p>— Децо, — рече секретар, каш |
у својој скромној усамљености и у томе им нико није сметао...{S} Гости им нису баш много пилић |
њоме живи.{S} Лепа парада!...{S} Ал’ ће им и пресести!{S} Хоће, богами!{S} Скоро ће доћи и школ |
о да попови нису христијани...{S} То ће им доста бити, па да их по целоме свету растури!...</p> |
и немачког царства домарширати, и не би им се гласа чуло.{S} А кад је већ зора свитала, и гости |
ка!“...{S} Само то да не кажу, могао би им човек и опростити.{S} Али кад они пију шампањера, иг |
стању да их довољно поштује.{S} Хоће ли им се смети у тузи својој или у радости поверити?{S} Хо |
у томе им нико није сметао...{S} Гости им нису баш много пилића и јагањаца појели, а и они, ко |
је у тамбуру, они су му пљескали, а он им се за то најграциозније поклонио...</p> <p>За њиме с |
" /> <p>Међутим, код кир-Николе, откако им се чича-Тима доселио, све се набоље окренуло: деца м |
мени да узму две класе!{S} Е, касти, то им никад не могу заборавити!...{S} Две класе!{S} И то, |
анији народ.</p> <pb n="370" /> <p>— То им се познаје и по великим мамузама и по фокошу њихову. |
а би се тужио како је све скупо, и опет им је мршава храна.{S} То су, уосталом, и паметни болес |
ерица служи, дувају у зурле тако, да су им од напрезања на челу и на врату све жиле с прста пои |
ића и јагањаца појели, а и они, који су им понекад празником после службе божје на чашу комовиц |
мишљају оне дивне ружине боје; а што су им они заклопци испод трепавица модри, то и не узимају |
рилици ће бити сам г. начелник!{S} Хоћу им, богами, смрсити конце, кир-Николу ћу преместити у Х |
ајне, а оне танке борице око њих даваху им израз ласкавости; коса му беше плава и, по богословс |
а Бог створио!{S} А и места рођења беху им разна: кир-Никола беше родом главом из Јеладе, чича- |
у разног узраста, а и црте на лицу беху им разнолике: неки беху црномањасти, плави; неки, опет, |
као воду!{S} Али ће и упамтити, верицу им дечју, кад су учили код Ђоке школу...</p> <p>— И мој |
ј лепшој будућности. — У Америци, веле, има попова и од нашег пола, па што, као, не би и у Срби |
ђа казује; ти си још млада, ал’, богме, има их које су и старије, па би, касти, паметно учиниле |
и од газда-Милчића на поклон.{S} Знате, има сина код мене, па је још о Духовима читао апостол.. |
друго једно је оћелавело.{S} Па, касти, има л’ ту моје кривице?{S} Могло је дете и водену болес |
е су и никакве тунике...{S} Оно, касти, има шесторо-седморо деце, могла би се оставити моде, ал |
и заљубљена је у мене.{S} А оно, касти, има у кога!{S} Истина, сам мало ушао, касти, и у године |
.{S} Оно, касти, док је човек у животу, има и непријатеља, завидљиваца...{S} Или је, можда, за |
ба једва сам покупила све што ми треба: има ти ту, госпођо, да простиш, и мишјака, и лево уво о |
де мане, дотераће се, ујдурисаће се.{S} Има времена, само нек’ су деца жива!</p> <p>Затим понуд |
се, да га не би ко из прикрајка чуо. — Има нешто из министарства.</p> <p>Учитељ Тима пребледе: |
руги разред...{S} Красно дете!</p> <p>— Има три — рече пандур, —- ако не буде година више; него |
p> <p>— Оно, господине, молићу!...{S} А има времена, људи смо, ако је, касти, било какве погреш |
изразио: како би Србија срећна била, да има више таких васпитатељака!{S} Што се мене тиче, ја т |
S} Васпитан, учтив, а уствари видим, да има нов капут и да се толико пута до земље поклони, кол |
вино, а кир-Никола шунке...{S} Кажу, да има дивних шунака.</p> <pb n="309" /> <p>— Маните се, Б |
ћете се сећати, зашто...{S} Штогод жена има у нашем Перковцу, све су је омрзле; ја се чудим, ка |
ећне Гркиње — говорила је у себи. — Шта има на њојзи?{S} Кожа и кост!{S} На глави туђа коса, на |
допустити, да у сваком сталежу и свугде има постепености, која се код нас учитеља основних школ |
тај неће видети своје породице, ако је има...</p> <p>Али уствари није тако било, јер после дес |
ца, ја имам моју плату, а он осим плате има своју кућу и виноград...{S} Поговара се, да ће се и |
о, касти, на данашње време слабо кога и има, а да није дужан...</p> <p>— Није то, учитељу, – ре |
{S} Е, шта знам!{S} Људи су људи, сваки има своју невољу!{S} Ето, попа Ђока се, сиромах, пропио |
ме учи...{S} Та, ето, твој мали Милован има, ја мислим, већ три године, како учи код мене други |
.</p> <pb n="360" /> <p>У Перковцу мало има жена, које нису њену помоћ тражиле.{S} Ако, н. пр., |
чича-Тимина Милка још је млада, али то има и своје добре стране: моћи ћете од ње као у воску н |
вам кажем, — сами сте видели, какву моћ има реч у своје време изговорена!{S} Говорио сам вам о |
!{S} Ха, ха, ха!..{S} У вашем винограду има лепих кајсија, а особито она, што је уза саму колиб |
ну веру.{S} Јуда нема те важности, коју има Св. Петар, а од Св. Петра је, опет, у рангу већи Св |
Господине прото! — рече тихо; — свачему има времена; видите, да нас сви гледају, да нам завиде! |
а ми само зато дишемо, што још на свету има ваздуха; а после је цифрама доказао, да ће после пе |
ко га не види, а чује, рекао би, да их има тројица, што с њиме диване.{S} На тај начин је и ле |
е завршио беседу?</p> <p>— Шта, зар још има?{S} Та докле ћеш, учитељице, побогу?{S} Та то је, к |
ичи ли он на моју милу мајку?...{S} Она имађаше велике отворене очи, по ваздан бих могла гледат |
цу људи устију, чим сване, па они, који имају посла у пољу, попију код куће по две-три чаше рак |
е отаџбина несрећна...{S} Али какву они имају цел са беседама?{S} Докле се сиротиња из ајмашког |
ведочили су вам, какву божанствену силу имају сиренски гласи јединствене музике на дух човечји; |
за љубав, и за мржњу, од свачега је она имала мађија и чини.</p> <p>— Па којим си ми добром дош |
у.{S} Милка беше бледа као лимун; да је имала кога, можда би се, сирота, и потужила, можда би к |
сокачета живела је једна Гркиња, што је имала два мужа; неки говоре, и више...{S} А у другој ку |
но учиниле да код госпође у школу дођу; имале би шта чути!</p> <p>Гркиња се задовољно смешила; |
учитељ донео шунку и вино, онда се није имало ништа чекати.{S} Учитељ, кад је видео, да га нико |
ажењу и кривљењу.{S} Ја бар, кад пијем, имам некакве цели; хоћу нешто да пребринем; хоћу некаки |
ламовати.</p> <p>— Сад, касти, не могу, имам важна посла у чаршији, а и глава ми је, касти, мал |
о! — рече Гркиња, рукујући се с њиме. — Имам част представити вам нашег новог пријатеља и позна |
мене узме?{S} Он удовац, ја удовица, ја имам моју плату, а он осим плате има своју кућу и виног |
ета!...{S} Ви, ваљда, и не знате, да ја имам и једно дете?</p> <p>— Знам — рече Гркиња, — дете |
ласно исказивати:</p> <p>— За начелника имам сасвим други план.{S} Он је човек који се више пол |
мати власти у кући мога мужа, па шта се имам предомишљати?{S} Ја сам сироче остављено, погажено |
перлице и шарену вуницу..{S} А новости имам да му кажем, да од другог ни за десет година толик |
ребало би ми, тако, до стотину, а нешто имам и сам; па, касти, ако узмогнеш, а ти гледај да ми |
игнем у моме винограду пивару; кућу већ имам, а воду ће ми вући кир-Никола..{S} А ја и Гркиња, |
додаде:</p> <p>— Господин Папраг, сутра имамо у Перковцу беседу, ја се надам, да ћете нас своји |
и?{S} Но, красна беседа!{S} И на њој се имамо захвалити једино полицији!{S} Уместо да оваку фла |
човечји; сами сте видели, да само њојзи имамо благодарити, што су у погдекојим грудима узбуркан |
имамо неких намера, жеља, страсти, а ми имамо и начина и искуства, да то пред осталим светом пр |
м гласом, — а друго су они!{S} Ми, иако имамо неких намера, жеља, страсти, а ми имамо и начина |
, после, вели, кретно и некретно његово имање мора мени припасти.{S} Али не превари, стара нами |
кад се ваш даскало од вина умори?...{S} Имао бих вам нешто и саопштити!...</p> <p>Гркиња климну |
365" /> Он је у дућану врло мало еспапа имао; тек колико да се назове трговац.{S} На једној стр |
кремења, крчага и т. д.{S} Осим тога је имао и парче винограда, који је сам са својом домаћицом |
ина познавао.{S} Уосталом, чича-Тима је имао својих и малих и великих мана; а ко их од људи нем |
у приличној хармонији стајао.{S} Он је имао и чистије руво, али га не хтеде тога дана обући, ј |
етио да га Гркиња вара и лаже, али није имао толико храбрости, да јој то примети, него је само |
"372" /> лежала, поруменео је, али није имао куд, већ је мудро ћутао.</p> <p>— Сад је на мене р |
рагове комплименте одговарати; али није имао куд, морао је мало сести, <pb n="340" /> и то баш |
е сам собом и Гркињом занет, него да би имао времена и на своје дете гледати.</p> <p>— Купио са |
капуту и панталонама, само је на глави имао алев фес.{S} За њим уђе мајсторица: она беше у срп |
авнодушно учитељ четвртог разреда, — ви имате пуно право!{S} Ја више уживам у вину, него у њино |
да против оваке прилике не можете ништа имати; а и млади господин Папраг тешко да ће и он наћи |
то доба свака кућа у Перковцу на товаре имати може; чули су и за кајсије и за вино; знали су, и |
е бих пошла за њега?{S} Ова Гркиња неће имати власти у кући мога мужа, па шта се имам предомишљ |
српска кућа мора већ и по самој природи имати нешто, што је одиста знатно.{S} У свакој се мора |
ми се е ћу баш са тебе вас дан данашњи имати среће.</p> <p>И он је помилова по њеним старачким |
љу?{S} Лепо, побратиме!{S} Знам, да ћеш имати печених јагањаца, то ће и без искања ђаци донети; |
једна модра пругица. — Неко весеље ћеш имати у кући...</p> <p>— Свадбу! — рече полугласно Грки |
аст...{S} О феријама, кад нас походите, имаћете шта чути; а сад примите поздрав од ваше —</p> < |
је године баш добро родио.{S} А, после, имаш и своју поштену службицу!{S} На тако јемство дао б |
обичају, моју накићену лутку: „Љубице, имаш ли ти вољу за овога младића поћи?“...{S} Љубица је |
е ми нешто мало новаца; знаш већ, како; имаш, фала Богу, и сам своје деце!</p> <p>— Дао је Бог |
, ти си се у срећан дан родила!...{S} А имаш ли макар и мрвице земље са гроба Св. Петке</p> <p> |
м! — рече, уздишући, Гркиња.</p> <p>— А имаш ли лево око од слепог миша, што је ухваћен у пећин |
-мученика Прокопија, а добро би било да имаш макар и једно зрнце од оне наворе, коју су пред св |
а се од радости на земљу... „Дакле и ти имаш вољу?{S} Е, да сте благословени!...“ Тако је то пр |
ладић, богослов младић!{S} Само, касти, име не умем да му погодим, све ми се чини да рече Шапра |
} Папраг!...{S} Папраг!{S} Папраг!{S} И име му је некако господски!{S} Лепо!{S} Отмено!...{S} А |
аљда, друкче и зову; а овде му је право име ђинђуве.{S} А, касти, доста су и јефтине: мој побра |
еки Букван Суругџић.{S} Откуд њему тако име и презиме, да ли му је то тако од старина остало, и |
је код чиновника и богаташа добила лепо име...{S} А о мишљењу сиротиње и онако нико не мари...{ |
познати!...</p> <p>И чича-Тима хтеде, у име отпоздрава, нешто проговорити, али које ракија, а к |
места, с чашом у руци, дигао, да вам у име уједињене перковачке омладине на вашем братском сау |
ености заслужило, да му се по могућству име сачува.</p> <p>То је био као неки ћорсокак, који је |
ако знам, да му госпођа Јустина није за имен-дан спремила, а како <pb n="310" /> су му зуби рет |
варају и да износе којешта противу мога имена, као што се о оној шкорпији маторој поговара, као |
испит са петицом, а на Петровдан — као имендан свога оца — читало у цркви апостол...{S} То је, |
е искревељио, па би их грдио свакојаким именима...{S} Другипут би му се чинило да је у некаквој |
се мени и називати ме свакојаким мазним именима!</p> <pb n="387" /> <p>Чича-Тима је погледа мол |
перковачки неки правник из Београда, по имену Живко Пацић.{S} Тај Живко беше јако образован чов |
еликих мана; а ко их од људи нема...{S} Иначе, беше он добар човек, ретко да је кога увредио; а |
пши него лепа Гркиња...{S} И тако би се иначе присни пријатељи о туђем трошку препирали.{S} Так |
<p>Стара госпођа гросмутерка, која је и иначе у свима перковачким сплеткама на површини пливала |
презадужена; народ од туђинаца знањем, индустријом, науком, па и самом туђинском владом, скоро |
<p>— Но, ово је безобразлук!{S} Ово је инпертиненција!... — викала је раздражена гросмутерка. |
и без икакве намере, лутао је онако по инстинкту.{S} Наједанпут стаде; учини му се да чује, гд |
азати: да човек који не свира ма у који инструменат није у стању за свој народ погинути...{S} Љ |
ир, ћемане, трумбета и други сваковрсни инструменти, у којима се, опет по казивању перковачких |
Ко зна, шта носи дан, шта ли ноћ!{S} А интереса ти, побратиме, не тражим ни пребијене парице.< |
је ни тицало.{S} Она је познавала своје интересе, па од њих није хтела никако ни у драм одступа |
ном допрла; а сад нарочито, где јој све интриге, којима се служила, не могоше ни у чему помоћи. |
љуби.{S} То да је нека стара београдска инштитутка видела, заклела би се, да то, што је јадно с |
инета, пикула, трумбета и други подобни инштрументи?{S} Све је то према зурлама лук и вода!{S} |
ерка. — Та и ја сам била једанпут баш у Иригу на беседи, ал’ ово чудо!{S} Но, то ни у Турској н |
м.</p> <p>— Ви, сигурно — рече са неком иронијом господин богословац, — на сваки начин, да ви м |
збуњена, није, сирота, знала, никако да искаже, због чега је до њега дошла.</p> <p>– Дошла сам, |
оста.{S} И чича-Тима је пробао да очима искаже, што му срце осећа, али то му није ишло од руке; |
сти да му све што је замислила отворено искаже, онда ће данашња српска кнежевина за сироте учит |
ју, а и што знају, не могу од страха да искажу, а, овамо опет, учитељи бију; деца плачу, а учит |
у поручали, домаћин се куцну са гостом, исказа му здравицу, а после оде у другу собу, да види, |
аковићевих романа упамтио; па кад је то исказао, он је после само бленуо у њене пепељаве очи, к |
о осећала, а није умела спољним знацима исказати је; тако исто и туга налазила је само у њеним |
аваше своје смишљене планове полугласно исказивати:</p> <p>— За начелника имам сасвим други пла |
катихизиса и других предмета испитивао, исказујући свима своје задовољство.{S} Кад је све то св |
авника очупати, тек она пристаде да јој искану бунду за таке скупоцене мађије поклони. — Још су |
ћеш имати печених јагањаца, то ће и без искања ђаци донети; ’ма, побратиме, гледај да и у вину |
ач у руке, па се дигао да иде:</p> <p>— Искапи то мало, брат-Радоване, па да идемо!</p> <p>— Да |
<p>— Да идемо, учитељу, — рече пандур, искапивши и кусур од ракије; — да идемо, није вајде, ла |
за послом!</p> <p>Кад је и ту чашу грке искапио, да мало своју унутрашњу муку разблажи, а он од |
пасна жега; мораћу и ја једну шљивовицу искапити, колико да се мало расхладим.</p> <p>Чича-Тими |
откопчао на кошуљи рукаве, па за сваком искапљеном чашом тек ће уздахнути:</p> <p>— Ала је то п |
ао да су прије десетину година из гроба ископане, те још ударају мртвијем задахом, и гле, шта у |
би, онда и начелник узе другу позитуру: искосири се мало у наслоњачи, лактом је заклонио ону ис |
подбочила на кукове, обрве је уздигла, искосирила се мало настрану, па се тако неколико тренут |
S} Он је најпре сео за сто, па онде, са искревељеним цртама на лицу, стаде певукати своје зимск |
ли болесници насмејали, чича-Тима би се искревељио, па би их грдио свакојаким именима...{S} Дру |
ру ватре из свога обожаванога Шпартанца искресати, али све бадава, што је немогуће, не може ни |
ниско и збрчкано чело, а нос и уста је искривила, а затим, као изненађена неком новом појавом, |
ли шта то би месецу?...{S} Он се некако искривио, па да прсне од смеја!{S} Да се није опио?{S} |
ост, него некако по новосадски извијен, искривљен, — милина ти је погледати!{S} Ја кад је видим |
тако велики, да се од њега једва видео искривљен оџак, који је од плетара био начињен, а жутом |
није изгледао страшнији; остала тројица искрљештили очи, па, што их џигерица служи, дувају у зу |
мајку написао...{S} Истина, мало вас је искрмачио, али то се даје израдирати...{S} Ево овако!.. |
зме са кратким сарама, обуче неке старе искрпљене панталоне и неки жућкастозелени капут, на ком |
обожатеља отела, изгледаше јој лице као искрпљено: куд су год Тимини пољубци падали, ту је, нар |
Гркиња пребледи од љутине, волела би и искру ватре из свога обожаванога Шпартанца искресати, а |
су се предвече свршили испити, ревизор искупи све учитеље у стану старе госпође, да свакога од |
о, касти, што је човек старији, то је и искуснији и паметнији!{S} Па нека каже ко шта хоће!{S} |
а, жеља, страсти, а ми имамо и начина и искуства, да то пред осталим светом прикријемо или заба |
S} Па нека каже ко шта хоће!{S} Ја моје искуство не дам за све науке што се у школи уче.{S} Ето |
ваш прчасти нос свугде забадати!{S} Ви, ислужена бабицо са отрцаном дипломом!{S} Касти...{S} Ви |
азати, да не иду редовно у цркву, да се исмевају министарским расписима, које, наравно, начелни |
дара у клавир, а то је: на јавном месту исмејавати владу!{S} Људи су се томе досетили, па су, б |
у у авлију у помрчину изишли, некако му испаде за руком да је загрли и пољуби и да јој пришапне |
давати?{S} Е, баш сам радознао, како ће испасти!{S} Шта ће и ко ће што на беседи говорити?</p> |
ив и достојанство.</p> <p>— Испит ће ми испасти, ја мислим, да сјајније не може ни бити — говор |
S} Лези!...{S} А не после ја за тебе да испаштам!</p> <p>И тако је то ишло у свима разредима: у |
окотурај-де једну литру старе жабарке и испеци четири каве!{S} Изгубио сам!{S} Е, али ко би се, |
о томе Гркиња што не дозна! — Чича-Тима испи већ и пету, па и шесту чашу ракије и спремаше се д |
и аковче, наћераћу ћифту, да га наштину испије мјеште препеченице...</p> <p>— А знате ли ви, шт |
: није се још ни разданило, а он је већ испио ракију и сркаше задовољно своју црну каву.{S} Али |
исмо.{S} А, уствари, беше то неки ружно исписан пропис.{S} Тешко да би га други ко и могао проч |
акта, а пред њиме само једно по табака исписане хартије; начелник је преврће, а лице му је пун |
{S} На челу тога прописа било је крупно исписано:</p> <p>„Бог је милостив.“</p> <p>— Јест — реч |
ало у наслоњачи, лактом је заклонио ону исписану хартију, а на учитеља погледаше мрким погледом |
ати свој уплив и достојанство.</p> <p>— Испит ће ми испасти, ја мислим, да сјајније не може ни |
с њоме!{S} Ви сте, господине, писани за испит|...</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Das ist ein i |
е код кир-Николе учило школу и положило испит са петицом, а на Петровдан — као имендан свога оц |
<p>Сутрадан, кад су се предвече свршили испити, ревизор искупи све учитеље у стану старе госпођ |
једну, из катихизиса и других предмета испитивао, исказујући свима своје задовољство.{S} Кад ј |
ге чисте чарапе.{S} Доктор га је хтео и испитивати, како би познао стање и узроке његове болест |
л’те, мој дебели даскало досад је давно исплазио језик; ви га, драги Тимо, познајете, па не тре |
кад јој је видела очи, како су црвене и исплакане, она се трже и ућута, све док Милка није изиш |
игли у школу, куда су се већ многа деца исповраћала, затекли су господина секретара у четвртом |
, па га тек онако, полуотвореним очима, испод трепавица погледаше.</p> <p>— Господине прото! — |
р не би боље било да идемо тамо у хлад, испод онога дуда?... -– И он је пољуби... — Их, ала је |
зно сељачки, право у очи, но некако све испод трепавица; а и ход јој није више прост, него нека |
!{S} Па бих и вас споменуо, како седите испод кајсије, па сте метли руку на срце и гледите мела |
е ружине боје; а што су им они заклопци испод трепавица модри, то и не узимају на ум!</p> <p>Са |
се примаче ближе њему, па га тек онако испод обрва погледа љутито, а очи му севају од једа:</p |
ио, уштинуо је тако незграпно, и то баш испод мишке, где је лепа Гркиња најтугаљивија, да умал’ |
е!{S} Преизредно!...</p> <p>После тога, исправивши се поносито, оде гросмутерка даље својим пут |
друкче почастити.</p> <p>Затим се мало исправио, згладио је косу, наместио јаку на капуту, узе |
а кад је пандур тако до половину литре испразнио, учитељ се насмеја: ·</p> <p>— Оно, касти, го |
је очима, а кад је изишао за њом, да је испрати, није могао срцу одолети, него је онде у кујни, |
тадоше га гурати на врата.{S} Старац се испрва отимао, али напослетку морао је већој сили попус |
-Тима своју ћерку удавачу...{S} Девојче испрва ћуташе, али кад јој је отац пофторио то исто пит |
цвет на груди, а она, глупара, побегне испред њега!{S} И то ми је после девојка!...{S} Но, јес |
ице.</p> <pb n="303" /> <p>— Вуци ми се испред очију, несрећо једна! — храпавим гласом викао је |
стању собом владати.</p> <p>— Одлази ми испред очију, куго неосетљива! — викну на свога даскала |
а беше у кући нема тишина, чуло се само испрекидано чича-Тимино хркање.</p> <p>Ноћ беше дивотна |
еданпут премери од пете до главе, па се испречи на њега:</p> <p>— Господин-Тимо, у колико се сј |
да преда шлафрок, то му би криво, те се испречи на економа:</p> <p>— Ето ти капице, носи је! — |
успомена на мајку, на сваком писмену те испрљане хартијице беше читав свет из њезине детињске п |
ризну у плач, а сузе се слеваху доле на испрљану хартијицу.{S} Кад се мало утишала, а она је пр |
е тамна, улице узане, мрачне, а калдрма испроваљивана; на сваком скоро кораку падао би сиромах |
га ђачког родитеља неко прасе или рубљу испросио, није му она замерала; па ни онда га не би опо |
е рукова са чича-Тимом и не упита га за испрошену ћерку, а после се окрете лепој Гркињи и, сасв |
{S} После је највећом пажњом проматрала испружену руку, зену мало, а затим се весело осмехну:</ |
но стаде намештати свој црвени појас на испупченом трбуху, а после јој намигну...{S} Она се, ка |
ивија, да умал’, сирота, није служавник испустила с донесеном црном кавом.{S} А добри гости, да |
није ни речицом одговарао; држао се за испућени трбух, па се тресао од силнога смеја:</p> <p>— |
а-Тимино теме приљежно метала, оста она иста ватрена љубав у старчевим грудима, као онога трену |
едне радости, једне жалости, а скоро та иста судбина у животу: данас су тебе гонили, а сутра ме |
е га секретар и оданде, као неспособна, истера, а он се, сиромах, наима за црквењака, удара у з |
тао, кад га је обожавана Гркиња из куће истерала.{S} Отворио је врата, па је изишао из куће, а |
можда срећнија била, да су је из службе истерали; можда би се удала, удомила; ал’, овако, ко ће |
да чује господин министар, заиста би га истерао из службе!</p> <p>Чича-Тима се примаче ближе ње |
се налази, корачи један корак даље и у исти мах паде, онесвешћен, на тврду калдрму.</p> <p>Та |
погледом у лепу Гркињу; а кад му је она истим таким погледом одговорила, он задовољно стаде нам |
накашља, малко се протегли, уздахну, па истим патосом и са још већим ударом гласа продужаваше с |
де по двоје или по један; из земљописа, истина, мало су храмали, али читанку и прва знања знали |
ко и његовом кесом влада.{S} Она ми је, истина, обећала да ће се код свога маторог обожатеља за |
граду је учио богословију, старином је, истина, Цинцарин, али се родио у Будиму.{S} Млад, пун у |
ле, наравно, да се прстенује.{S} Он је, истина, за данас само учитељ, а кад се ожени, од воље м |
к до више колена.{S} Жене и деца су се, истина, мало бекељили на њу, али нико, па ни сами сељач |
с напрегнутошћу слушало, не разумеваше, истина, од целога разговора баш ништа, али је толико сх |
шта ће на све то да одговори.{S} Он би, истина, знао, али где је срца, да се свом идолу противи |
че по себи беше дивно.{S} Он је у лицу, истина, од ракије и дневнога спавања био мало надувен и |
p>Чича-Тимин побратим беше добар човек; истина, ћифта, али ни упола себичан као данашња ћифтари |
у мене.{S} А оно, касти, има у кога!{S} Истина, сам мало ушао, касти, и у године; зар је краљ б |
очи, нема ти ту стида и скромности!{S} Истина, ја те слабости нисам никад на себи приметила, а |
ца!{S} Он је и вашу мајку написао...{S} Истина, мало вас је искрмачио, али то се даје израдират |
ави није могао никаква вреда нанети.{S} Истина, два-три дана био је као убијен; ни с ким није п |
већ дваест и три године као учитељ.{S} Истина, касти, нисам учио велике науке, али азбуку знао |
рижно смешећи се, — Ја вам честитам.{S} Истина, чича-Тимина Милка још је млада, али то има и св |
е, да не би случајно ушао у траг правој истини, то би била за нас обе пропаст...{S} О феријама, |
а за сплеткарење, за пренашање лажних и истинитих гласова.{S} У њеној крви не беше ниједне капи |
и амо гурали, не изгледаху му као прави истински људи; чинило му се да су од хартије онако по н |
дивно доликује, да се не да описати!{S} Исто тако, ако купиш црне ципеле, а ти их белим трачица |
/p> <p>— Па шта поможе?{S} Ништа!...{S} Исто сам тако могао једну греду усавјетовати, баш као и |
умела спољним знацима исказати је; тако исто и туга налазила је само у њеним слабачким грудима |
а примила, он се чинио и невешт; а тако исто и она, кад би кир-Никола од каквога ђачког родитељ |
ка-Пајину походу дознао, онда би она то исто и о чика-Паји опетовала, и тиме је, наравно, обоји |
ћуташе, али кад јој је отац пофторио то исто питање, она скоро нечујним гласом рече: — Јесам!{S |
ерка даље својим путем, наравно, да још истог дана г. начелнику приповеди, какав је тога јутра |
довољна, што ће и само министарство још истог дана о њеном добро смишљеном реферату извештено б |
и поред свега тога опет није могао а да истога вечера не покаже пред својим препреденим зетом, |
ото дете, хтело не хтело, морало се још истога вечера прстеновати.{S} О самоме прстену шта вам |
трговац из Перковца, који је такођер на истој лађи путовао.</p> <p>Учитељ Тима га погледа, а зб |
ктора...{S} Остали болесници, који су у истој соби боловали, посматраху га са сажаљењем...</p> |
ла...{S} Али даље вам не смем говорити, историја је сасвим љубавног карактера, а ја сам ту поср |
аћо!</p> <p>Ово је прва беседа, коју ће историја вароши Перковца крупним словима у своје сјајне |
били бабица?...{S} Ха!...{S} Лепе су то историјице, тек хајд’, нека вас ђаво носи, — сад сте ва |
а умела у трумбету свирати, то вам могу историјским <pb n="343" /> фактима доказати; а ту ми је |
ела, да се авлијска врата отворише, она истрча пред учитеља Тиму:</p> <p>— Добро дошли!...{S} О |
ру бунду, па би се умотала у какву црну исхабану шамију, само да се, колико толико, са онима из |
а-Тима учитељ од силне жестине накашља, исхркну и као ветар оде, и не пожелевши старој колегини |
је тица њену коштицу и из каквог краја Италије овамо, и то баш у мој виноград, пренела.{S} Та |
!...{S} Ових дана сам намерна у Београд ићи.{S} Наравно, да ћу прво моју госпа-Јустину походити |
чича-Тимине хаљине, па му рече, да може ићи, али да се најпре пресвуче.{S} Старац је слушао, пр |
кретати.</p> <p>—Све ће то својим редом ићи — рече Папрагу. — Све сам ја то удесио и уредио, са |
жбу, а сутра ћеш ти; и то ће тако редом ићи...{S} Једног учитеља ће прогонити кметови, другог п |
тле и карнери, а он је, по њојзи, могао ићи као и друго спадало.</p> <p>— Видиш, Никола, ти си |
је једна страна сасвим прегорела?...{S} Их, гром те спалио!{S} Та све ћу палачинке само због те |
д онога дуда?... -– И он је пољуби... — Их, ала је и тај месец безобразан, као год какво распуш |
немогуће, не може ни бити!...</p> <p>— Их, гром те спалио!{S} Та кад ћеш једном изгледати као |
ри; ко га не види, а чује, рекао би, да их има тројица, што с њиме диване.{S} На тај начин је и |
ећно побратиме! — рече напослетку. — Да их Бог поживи, млади су, а век је дуг, па, богме, ако г |
тијани...{S} То ће им доста бити, па да их по целоме свету растури!...</p> <p>Стара госпођа ниј |
каква су, да те Бог сачува!{S} Боље да их човек нема...</p> <p>И тако у разговору уђоше у собу |
оји му се уљудно јављаху, али он као да их ни видео није; шешир је набио на очи, па је необично |
е, могла знати, хоће ли бити у стању да их довољно поштује.{S} Хоће ли им се смети у тузи својо |
ој Гркињи:</p> <pb n="320" /> <p>— Нека их, моја слатка Јоханидо!{S} Нека нам они завиде, нек п |
азује; ти си још млада, ал’, богме, има их које су и старије, па би, касти, паметно учиниле да |
ца и друге којекакве беспослице.{S} Она их је превртала, а сузе су јој текле низ увело лице...{ |
апоље, он покупи парчад од огледала, па их љутито тресну кроз отворен прозор.</p> <p>У тај мах |
подбочила се са обе руке на кукове, па их посматра поиздаље; а кад је видела, да су је они при |
Те речи нису биле гласно изговорене, па их млади богословац није ни чуо, те је своје аргументе |
ле, жмираве, очи, — страх ме хвата, кад их из далека смотрим!{S} Моја мајка је лежала мртва, ја |
, да су неки комадићи олова?... ’Ма где их толико накупи?</p> <p>— Олово! — понављаше Тима. — А |
и из једног пакетића неколико књига, те их, као награду, даде оним ученицама, које му је стара |
да извади из џепа своје наочаре, натаче их на нос и, приближивши се учитељу четвртог разреда, с |
извади из недара своје наочаре, натаче их на нос, па онда приђе ближе огледалу.{S} Руке је под |
јали, чича-Тима би се искревељио, па би их грдио свакојаким именима...{S} Другипут би му се чин |
земљу и већ их хтеде ногама газити, али их Милка, хитро као веверица, покупи и мету у своја нед |
и сумњичење старе госпође оповргао, али их у томе стиже фамилијаз.{S} Беше сасвим блед и задува |
Исто тако, ако купиш црне ципеле, а ти их белим трачицама и дугмићима ишарај, — то је по моди! |
</p> <p>— Ствари су скупе, али ја ћу ти их дати, макар и за нешто старо.{S} Па кад се ти помогн |
у на асталу стојале, па, и не гледајући их, поче у својој раздражености као свака пиљарица резо |
но на носу беху, скинула је и, метнувши их на сто, наслонила је главу на руку.{S} Из свега се в |
касти, доста су и јефтине: мој побратим их купује у Београду по два гроша туце.</p> <p>Папраг с |
мао својих и малих и великих мана; а ко их од људи нема...{S} Иначе, беше он добар човек, ретко |
чича-Тими да се одузму две класе.{S} То их је поразило...{S} Чича-Тима није могао три дана руча |
остала тројица искрљештили очи, па, што их џигерица служи, дувају у зурле тако, да су им од нап |
да је и од оних киселих краставаца, што их чича-Јова пред Трајковом механом два за пару продаје |
рдан од црвених земљаних ђинђувица, што их младе сељанке за дваест пара по чаршији купују.</p> |
оловане краљеве и краљице о земљу и већ их хтеде ногама газити, али их Милка, хитро као вевериц |
окусио...{S} Али кад помислим какве су их ручице месиле, онда се не чудим!...</p> <p>И он погл |
дуци...{S} Куд ће сиромах учитељ?...{S} Ишао је даље без свести и без икакве намере, лутао је о |
рану, па напослетку се обрте налево.{S} Ишао је све навише, Калемегдану.{S} Киша је почела сипи |
коме је, наравно, таки предлог у рачун ишао. — Дабогме, да би то тако требало удесити!{S} Оно, |
ле, а ти их белим трачицама и дугмићима ишарај, — то је по моди!{S} А кад пођеш на венчање, нем |
, па онда чачкала за зубе, па перлицама ишаране дуванкесе и кесе за новце; нигде не видиш женск |
склонила под црну, свакојаким шмизлама ишарану, капу, а обукла је црну хаљину.{S} Знала је, да |
в..{S} И тако би, задовољно смешећи се, ишла даље.{S} А кад је прошла главну чаршију, и већ дућ |
а га је својим чезнућим погледом, па је ишла даље, као нека славом увенчана глумица.{S} Па ако |
т, боље пио, него многи здрави; чаша је ишла за чашом, док му се по бледоме лицу није прострло |
ми изгледати као грчка краљица, кад је ишла на венчање...</p> <p>— Ја бар мислим — рече поноси |
е се набоље окренуло: деца му више нису ишла боса и издрпана, а и сам Никола променио је свој о |
купи, а толи друго којешта! — После су ишле разне комбинације: свилену хаљину јој је купио чик |
каже, што му срце осећа, али то му није ишло од руке; он, дакле, приближи своју столицу њеној, |
а тебе да испаштам!</p> <p>И тако је то ишло у свима разредима: ученици не знају, а и што знају |
а половина између обрва остала; ногу је ишчашила, а леву руку је сасвим пребила...{S} Уосталом, |
умиљавајућег осмеха, безобразан поглед ишчезао је, а око развучених усница тужно се заиграла о |
, себи дошла, убрисила је од суза очи и ишчекиваше мирно, скоро достојанствено, шта ће даље да |
под капут сакрије; али кад му га економ ишчупа из руку, он се продера на њега:</p> <p>— Оно, ка |
редене Гркиње. — На ручак, док ти нисам ишчупао те твоје чупаве курјуке!</p> <p>— Оче, — рече М |
олико се од њих његова кућа користи, т. ј. ако је неко учитељ у Крајини, па заборави о Светом Н |
аја берберин, који је био музикалан, т. ј. свирао је у тамбуру, они су му пљескали, а он им се |
ко ли бржи: </l> <l>Стрела лети, стрела ј’ лака, </l> <l>Амор муња из облака; </l> <l>А обоје к |
казаћу, да живи са писарем, а оне три у Ј.., те су, опет, комункиње; а то све зато, што ме не у |
едну таку песму, а кад буде ваша слава, ја ћу је декламовати.</p> <p>— Сад, касти, не могу, има |
смотрим!{S} Моја мајка је лежала мртва, ја сам на њене груди наслонила главу и једва сам се од |
не, за тебе је добро, како се може; ја, ја сам још млада...</p> <p>У тим тренуцима погледала би |
и...{S} Та, ето, твој мали Милован има, ја мислим, већ три године, како учи код мене други разр |
ма ти ту стида и скромности!{S} Истина, ја те слабости нисам никад на себи приметила, али сам г |
да мене узме?{S} Он удовац, ја удовица, ја имам моју плату, а он осим плате има своју кућу и ви |
скоро сажаљевајући, Папраг; — напротив, ја сам у најпростијем смислу казао, да су Маџари после |
} Не каза ми ни „Добро ти јутро, враже, ја чоече!“ и већ ужди ка и метиљава овца, те настрану, |
клегод у деда-Спире траје горке ракије, ја сам сигуран да ће и чича-Тима овамо долазити.</p> <p |
Што сам онда видео клањања и метаније, ја већ никад у животу нећу!{S} Начелник се, касти, изми |
{S} Ја, да умем и да знам, како и коме, ја бих се тужила.{S} Е, баш ми утуче срећу, Бог га убио |
бро, госпођо, а ви се ослоните на мене, ја ћу гледати да вам још до подне све набавим.</p> <p>— |
/hi>... бо’ме, да цедите восак из мене, ја вам не бих умео казати.{S} Био сам на њима и у Новом |
њег лица.</p> <p>— Напротив, господине, ја сам био намеран да још данас отпутујем у Лешњик.{S} |
видиш, иако сам изродила седморо деце, ја сам опет лепа и младолика, па још кад се обучем!...{ |
ких васпитатељака!{S} Што се мене тиче, ја толико знам: да кад би Србија од ње што учила, научи |
после додаде уздрхталим гласом: — Оче, ја сам слаба!</p> <p>Чича-Тима, ма да је био пијан, опе |
забрањеног плода, окуси.</p> <p>— Оче, ја сам спремна — рече, огрнувши око врата неку стару ма |
:</p> <p>— Е, е, оно, касти, по правди, ја и јесам крив!...{S} Ал’ откуд је она могла чути, да |
="368" /> такође; а кад се навора дели, ја ћу гледати, како се другим којекаквим судоперама пру |
је уза саму колибу...{S} Е, јесте чули, ја нисам ни у самом Новом Саду лепших видела!</p> <p>— |
м, господине, немојте се наћи увређени, ја, као сирота удовица, мислим да ни краставац <pb n="2 |
че Милка мирно, — ја нећу данас ручати, ја не могу! — А после додаде уздрхталим гласом: — Оче, |
веселији...{S} Но, но, немојте тајити, ја вас бар познајем!</p> <p>— Што јест, јест, касти, ба |
сти, онако без хлеба.{S} Ха, ха, касти, ја вас обожавам!... — Хтеде чича-Тима и даље да трабуња |
аса. — Хоћу и ја да частим; оно, касти, ја и удајем кћер!</p> <p>Деда-Спира изнесе још једну ли |
ојанство.</p> <p>— Испит ће ми испасти, ја мислим, да сјајније не може ни бити — говорила је; — |
им, у толико и вашу Милку; управо рећи, ја сам њена друга мати.</p> <p>— Оно, касти, тако је; в |
<p>— Господин-Тимо, у колико се сјећам, ја сам вас због вашега владања више пута опомињао.</p> |
ете ни доћи.</p> <p>— Опростите, молим, ја сам, знате, касти, мало се и наљутио на моје дете; п |
руку је сасвим пребила...{S} Уосталом, ја видим да ме ти не разумеш, ал’ буди бар за часак вес |
образни!...</p> <pb n="300" /> <p>— Ко, ја безобразна?...{S} Ја?...{S} Господине, јесте чули, ј |
Папраг, сутра имамо у Перковцу беседу, ја се надам, да ћете нас својим присуством усрећити.</p |
а месеца не купите црну свилену хаљину, ја вас више никад погледати нећу!..{S} А донде да се ни |
и боље било да мене узме?{S} Он удовац, ја удовица, ја имам моју плату, а он осим плате има сво |
а, што је ухваћен у пећини...{S} Немаш, ја!{S} Па ће ти ту требати и једно парче од опанака вел |
године, за тебе је добро, како се може; ја, ја сам још млада...</p> <p>У тим тренуцима погледал |
има у нашем Перковцу, све су је омрзле; ја се чудим, како досада нису саставиле тужбу бар са дв |
као, па је ориђинал послао чак у Париз; ја сама се нисам познала, така је то красота била!!...< |
икога свога у овоме несрећном Перковцу; ја сам, као што знате, из Новог Сада, премда сам и ја п |
Све је то према зурлама лук и вода!{S} Ја мислим да у Венецији њих тројица засвирају, да би и |
то је баш најобичнија женска врлина!{S} Ја, на пример, не познајем ниједну жену, која не би мог |
аквога мајмуна, то је био младожења!{S} Ја сам се направила попа, те сам крупним поповским глас |
етнији!{S} Па нека каже ко шта хоће!{S} Ја моје искуство не дам за све науке што се у школи уче |
у не би требало да тако што постоји!{S} Ја сам свакад био тога мњења, да се учитељи према годин |
искривљен, — милина ти је погледати!{S} Ја кад је видим, касти, не могу чисто да <pb n="328" /> |
Мој отац хоће, и ја се морам удати!{S} Ја не смем питати: „За кога?“ А и нашто да питам, кад с |
ла је дивно моја мајка умела писати!{S} Ја сам видела штампаних прописа, али баш ниједно слово |
ивости, милина ти је с њим говорити!{S} Ја кад га видим, све ми се чини да сам још девојка, па |
е баба. — Прота је као луд за тобом!{S} Ја!{S} Ал’ ако те три-четири ствари не узимаш код себе, |
ртог разреда, — ви имате пуно право!{S} Ја више уживам у вину, него у њином мажењу и кривљењу.{ |
ће бити јесенас, нека буде вечерас!{S} Ја бих рекао <pb n="374" /> да је тако најбоље! — И чич |
е саме васпитатељке — неморално“!...{S} Ја, да умем и да знам, како и коме, ја бих се тужила.{S |
="300" /> <p>— Ко, ја безобразна?...{S} Ја?...{S} Господине, јесте чули, језик за зубе!{S} И ви |
гом на руци били, да ко би други?...{S} Ја, видите, у колико вас волим, у толико и вашу Милку; |
ој здравити?</p> <p>— А нашто то?...{S} Ја ћу онако по новосадски: егзабрукто. </p> <p>И он се |
hi>; а ја бих у њему хтела живети...{S} Ја тога човека не познајем, што ће да буде мој муж; а м |
..</p> <p>— Ко?{S} Ја и друго што...{S} Ја!...{S} Господине колега, и друго што!{S} Но, јесте ч |
код моје Јохиниде, а он у Будиму...{S} Ја сам у Атини учио школу, ал’ оно, што он зна, никад н |
божура и два-три струка сунцокрета.{S} Ја кад сам се удавала, то да си видела!{S} Није било у |
Дакле, код мене су били и састанци.{S} Ја сам вам и сувише казала!{S} Али сам уверена, да ви т |
ину, него у њином мажењу и кривљењу.{S} Ја бар, кад пијем, имам некакве цели; хоћу нешто да пре |
а мужа, па шта се имам предомишљати?{S} Ја сам сироче остављено, погажено, треба да сам благода |
и и друго шта... ал’...</p> <p>— Ко?{S} Ја и друго што...{S} Ја!...{S} Господине колега, и друг |
апраг! —- рече, безбрижно смешећи се, — Ја вам честитам.{S} Истина, чича-Тимина Милка још је мл |
— Децо, — рече секретар, кашљуцајући, — ја сам вама потпуно задовољан!{S} А вама, стара госпођо |
ера, учитељице, — смејао се начелник, — ја ти о томе ништа не знам, до, ево, данас у ови час.{S |
ке!</p> <p>— Оче, — рече Милка мирно, — ја нећу данас ручати, ја не могу! — А после додаде уздр |
е!...{S} Али... — уздисао је прота... — ја морам одлазити, а тако бих волео да могу вечно код в |
освађају! — рече чича-Тима заједљиво. — Ја се, штавише, надам, да ћемо још много година пријате |
, чуда! —- прекиде јој чича-Тима реч. — Ја се опет бојим вас!{S} Ви, ваљда, мислите, што сте јо |
родужаваше свој говор:</p> <quote> <p>— Ја хоћу да вам још овог вечера докажем, да су Југ-Богда |
ачине, мазећи се, превртала...</p> <p>— Ја вас обожавам!..{S} И чича-Тима је опет цмокну...{S} |
ица, кад је ишла на венчање...</p> <p>— Ја бар мислим — рече поносито Гркиња. — А после сасвим |
е! — одговараше дете из кујне.</p> <p>— Ја сам данас зват на ручак, а ти узми парче хлеба, — ду |
а богословца, навалити морају.</p> <p>— Ја видим — говорио је сам у себи, — да је ова стара буд |
сом продужила своја разлагања:</p> <p>— Ја, видиш, иако сам изродила седморо деце, ја сам опет |
и стаде на сав глас говорити:</p> <p>— Ја, касти, служим већ дваест и три године као учитељ.{S |
читељ Тима доћи овамо на каву?</p> <p>— Ја се чудим — рече, — где се и досад бави.{S} Ако га ни |
да не мислите доћи на беседу?</p> <p>— Ја јок!</p> <p>— А шта мислите, хоће ли учитељ Тима доћ |
сторија је сасвим љубавног карактера, а ја сам ту посредовала...{S} Дакле, код мене су били и с |
лато!{S} Неће ни добро сванути сутра, а ја ћу се већ доселити, па онда нек’ прсну сви од једа!< |
!{S} Они ће пити у здравље младенаца, а ја ћу у Београду са госпођа-Швабићком по свим стазама и |
бити.</p> <p>— Ви идите па спавајте, а ја, кад се опоравим, доћи ћу и сама!...{S} О, зла неваљ |
.{S} Кад дођем пред госпођу Швабићку, а ја ћу се тек онако мало осмехнути...</p> <p>И она гледа |
на, а прота и Никола нека се упрегну, а ја ћу остраг гурати, док се не расхлади...{S} Ха, ха, х |
свету <hi>нема девојачког села</hi>; а ја бих у њему хтела живети...{S} Ја тога човека не позн |
дице!{S} Једанпут се жени и удаје!{S} А ја ти, вере ми, волим од софре устати гладан но жедан!< |
лафрок, и капицу, и вашу медецину!{S} А ја идем <pb n="396" /> да будем славуј у ружичастоме лу |
белило и руменило: права лорфа!...{S} А ја?...{S} Хе, хе!{S} Бар сам округла и пуначка!{S} Па ј |
у ово доба ноћи?{S} Така част|...{S} А ја, сирота, нисам ни слутила!...</p> <p>Прота јој прист |
ам, а воду ће ми вући кир-Никола..{S} А ја и Гркиња, ми ћемо пити све тазе пиво; а њена деца ће |
учак не прође без мелшпајза.</p> <p>— А ја сам мислио мало повише вина... па, касти, макар и не |
би ни на сам Божић огладнео.</p> <p>— А ја сам, ви’те, чула, да ракија отвара апетит?</p> <p>— |
и то, да спреми и од оног јела, што га ја најрадије једем.</p> <p>— Хоћу господине, казаћу, да |
; а мужа треба да волимо!{S} Како ћу га ја волети?{S} Леп је, веле, али ја не видим ту лепоту!{ |
иштета!...{S} Ви, ваљда, и не знате, да ја имам и једно дете?</p> <p>— Знам — рече Гркиња, — де |
драга браћо!</p> <p>— А знате ли ви, да ја у Бајковцу нисам могао ни 25 ђака скупити, и то све |
е, —- рећи ће чича-Тима, — чу ли ти, да ја удајем моју Милку?</p> <p>— Чуо сам, побратиме, ’ма |
као неку кугу?...{S} Зар ви мислите да ја не знам, шта се у Перковцу о мени говори?...{S} Ето, |
же начелник!...{S} Хе, хе!...{S} Као да ја нисам мојим очима прочитао министарски акт!.,.{S} Он |
рече чича-Тима, машући главом, — Ко да ја не познајем прописе мојих ђака?...{S} Та јуче сам ва |
уријус.</p> <p>— Да — рече Гркиња, — та ја сам и заборавила питати: шта мислите са свадбом?{S} |
е салате није ни цар јео, као што ћу је ја мојим сирћетом зготовити!{S} Па учи л’ се то у школи |
смутерко!...{S} Мало је учитељица, које ја тако ценим, као вас.{S} А што вас, опет, моја Јустин |
!...{S} Лези!{S} Лези!...{S} А не после ја за тебе да испаштам!</p> <p>И тако је то ишло у свим |
Перковцу.{S} Тек велим, побратиме, боље ја да ти то учиним, него други; код мене си бар сигуран |
аме госпа-начелниковице.</p> <p>— Па се ја и за њену срећу старам.</p> <p>— Оно јест, касти, ви |
и једна душа!..{S} Да, збиља, кад ћу се ја к вама доселити?</p> <p>— Још сутра, слатки Тимо!{S} |
ца, филозофа.</p> <p>— Мој отац хоће, и ја се морам удати!{S} Ја не смем питати: „За кога?“ А и |
л’, ето, она је навалила, да је удам, и ја је морам удати.</p> <p>Чича-Тима се наново намрштио |
у, него на обичну перковачку кајсију, и ја, кад је год погледим, све сам више уверен да ће ми б |
!...{S} Никог другог, него вас!...{S} И ја вам кажем: ако ми још овога месеца не купите црну св |
о казала, него „Задовољна сам!“...{S} И ја сам одиста задовољна!{S} Та, ето, шијем и спремам се |
— Дете је већ приспело за удају...{S} И ја сам још нашла младожењу.</p> <p>— Та, касти, она је |
— Треба, побратиме, — рече бакалин, — и ја ћу ти донде све што ваља спремити, само ти напиши ма |
би на све слаткише на овоме свету; а и ја, рекао бих, да сам баш од чисте његове крви.{S} Па, |
икала је раздражена гросмутерка. — Та и ја сам била једанпут баш у Иригу на беседи, ал’ ово чуд |
ајем, да сам у свом веку два-три пута и ја био гост на њима; али за шта су те беседе и од какве |
Гркиња, — кад чујете, да ћу на беседи и ја декламовати...{S} Онда?</p> <p>— Онда, наравно, да ћ |
што знате, из Новог Сада, премда сам и ја пореклом Гркиња. — И, уздигнувши мало навише своје н |
<p>— Богме је ово опасна жега; мораћу и ја једну шљивовицу искапити, колико да се мало расхлади |
од проклетих учитељских класа. — Хоћу и ја да частим; оно, касти, ја и удајем кћер!</p> <p>Деда |
— Иде као слеп за тобом.{S} А јесам ли ја казала?{S} Та мене никад није глава од слепог миша п |
?</p> <p>— Опростите, драги колега, али ја нисам приметила да је кир-Никола чупав, знате.</p> < |
ити?“</p> <p>„Господине, жао ме је, али ја сам већ ангажована!“</p> <p>„Дакле корпу?“</p> <p>„М |
о ћу га ја волети?{S} Леп је, веле, али ја не видим ту лепоту!{S} Моја мајка беше лепа, а личи |
уздахну.</p> <p>— Ствари су скупе, али ја ћу ти их дати, макар и за нешто старо.{S} Па кад се |
нцима, и њиховој својти, у здравље; али ја сад желим, уколико ми силе допуштају, да наздравим н |
снаф!...{S} Бабу ослон’те на мене, знам ја, како ћу се њојзи осветити!{S} А и ревизора гледаћем |
p>— „Преузвишени господине!... (О, знам ја титулирати, још тамо преко сам научила!)..{S} Милост |
ве би то њен пољубац засладио; али знам ја, да ће она мало друкче почастити.</p> <p>Затим се ма |
асхлади...{S} Ха, ха, ха!...{S} Ал’ сам ја срећан човек|...</p> </div> <div type="chapter" xml: |
{S} Ал’ откуд је она могла чути, да сам ја сто дуката дао уз Милку?...{S} Ко ли јој је то могао |
ека са очима, који не би увидео, да сам ја у свему лепша од оте несрећне Гркиње — говорила је у |
на матора вештица крива!...{S} Чула сам ја, и о мени му је говорила, да сам неморална; а неће д |
јим редом ићи — рече Папрагу. — Све сам ја то удесио и уредио, само, наравно, ти ћеш, синко, о |
е превари старога курјака!{S} Видео сам ја лепо, да су мене аванзовали у двадесетпету класу, са |
ужио, да му се каже превасходан, то сам ја, драга браћо!</p> <p>— А знате ли ви, да ја у Бајков |
м осигурам премештај; тек, свакако, ако ја уживим, неће се та шкорава Гркиња дуго по Перковцу ш |
ма и путовима удесити вигове, како само ја и госпођа Швабићка умемо; па ћемо гледати да најпре |
у нама речено, па ту нека и остане, јер ја не бих волео да таке речи дођу до њених ушију...{S} |
или госпођа поштарка?...{S} О, знам вас ја, знам!{S} Били сте ви и друго шта... ал’...</p> <p>— |
јбоље знаш.{S} Оно, касти, шта вам могу ја?{S} Бог нека вас учи и он нека вам сваку срећу даруј |
} Та де, смеј се, певај!..{S} Госино му ја...</p> <p>Чича-Тима стаде скакати:</p> <quote> <l>— |
ожења, са којим ћу ја вековати, кога ћу ја волети?{S} Теше ме: навићи ћу се!{S} Болесник забора |
дмах четворици верна!{S} Наравно, да ћу ја од свију највише одликовати проту, с њиме ћу и шпаци |
т!...{S} Кад се мироноше, наравно да ћу ја прва бити на реду; при самоме причешћу <pb n="368" / |
в, прави Луцифер!...{S} Чекајте, сад ћу ја видети, можда већ и спава...{S} Знате, то му му је с |
погрешио?...{S} Е, кад је тако, сад ћу ја све то поправити!</p> <p>И пре него што је чича-Тима |
на мршавоме лицу своје гошће. — Сад ћу ја, моја лепа госпођо!{S} Сад! — говорила је баба, — са |
ила!{S} Је ли то младожења, са којим ћу ја вековати, кога ћу ја волети?{S} Теше ме: навићи ћу с |
су тебе гонили, а сутра мене; данас ћу ја изгубити службу, а сутра ћеш ти; и то ће тако редом |
334" /> Мени требају новци, хе!{S} Нећу ја довека да учитељујем, не!{S} Хоћу да се запопим, да |
p> <quote> <p>— Господо и браћо!</p> <p>Ја сам се са свога места, с чашом у руци, дигао, да вам |
тај је, опет, држао две жене!...</p> <p>Ја мислим да би така знатност доста била, да прослави ч |
ијаш, синко, купи себи шећерлеме, а ову јабуку однеси госпођи Гркињи, па јој кажи — памти добро |
детету, а после дохити са ормана једну јабуку, убриса је од прашине, па је пружи ђачету:</p> < |
дина баш та три најчувенија зурлаша, да јаве отменијем перковачком свету, да ће се у Грковој ка |
глупави полицајац ништа да ми о томе не јави!</p> <p>— Дакле, он вам није доставио?{S} Но, лепо |
Па да то мени онај грбави полицајац не јави!{S} А бих, вјере ми, само вас ради дошао.{S} Е, е! |
т ријечи једну до друге.</p> <p>— Треба јавити, и то што скорије — наговарала је стара госпођа; |
Успут је сретао људе, који му се уљудно јављаху, али он као да их ни видео није; шешир је набио |
су вам то људи!{S} Ви знате, шта је то јавна женска, — она је још гора и црња!{S} Ено, пре јој |
уној дворани, пред најотменијим светом, јавно изговорила:</p> <quote> <l>„Обоје се мени жури“.. |
наша влада удара у клавир, а то је: на јавном месту исмејавати владу!{S} Људи су се томе досет |
...{S} Гости им нису баш много пилића и јагањаца појели, а и они, који су им понекад празником |
ље.</p> <p>Учитељ Тима је заклао петоро јагањаца, па је ту било чорбе, капаме, печења, до миле |
обратиме!{S} Знам, да ћеш имати печених јагањаца, то ће и без искања ђаци донети; ’ма, побратим |
на вас мислио, чедо моје бело!{S} Моје јагње, касти...{S} Мало сам се, касти, напио ракије...{ |
гледати.</p> <p>— Купио сам, дакле, два јагњета, а једно ћу добити од газда-Милчића на поклон.{ |
о и с варалицом!</p> <p>— Не могу!... — јадиковао је чича-Тима.{S} - Не могу, сунце моје!...</p |
у свакој цртици тога прописа гледало је јадно дете своју изгубљену мајку, па се часом насмешило |
ка видела, заклела би се, да то, што је јадно сироче таком ватром пољубило, ништа друго не може |
еш!{S} Е, гле ти штенета! — и она гурну јадно дете настрану, зграби оне хартије, што су на аста |
Да те бијем, да ти уши извучем!</p> <p>Јадно дете дрхтало је од страха.</p> <p>— А што ова соб |
д не угости, цркао бих од глади.</p> <p>Јадно дете покри лице рукама, а сузе му потекоше низ сн |
школи...{S} Тако је то, касти; али сад јаја какоћу, а кокошке ћуте!...{S} Па нека ми ко каже: |
амислио, дошла би облија, учитељице, од јајета...</p> <p>Стара госпођа обори застиђено очи, рук |
екретарова похода учинила је на све њих јак утисак.</p> <p>— Молим вас, господо! — узе реч учит |
то нам је стара госпођа унапред казала, јако наклоњен јектици; то му сведочише и жиле на сувоме |
семинарије утекао, да обиђе у оно време јако и лепо осветљену „Црвену Лампу“, па и „Лепу Пастир |
т она мука? — И баба пажљиво посматраше јако удубљене црте на мршавоме лицу своје гошће. — Сад |
по имену Живко Пацић.{S} Тај Живко беше јако образован човек.{S} Жену је узео из Мехадије, нека |
ко куцну на врата, али некако незграпно,јако.</p> <p>— То није њена ручица!...{S} Херајн!... — |
ало исправио, згладио је косу, наместио јаку на капуту, узео штап у руке и спремаше се са одлаз |
ли.{S} Наједем ти се, пусто, неке добре јаловице, а залијем црним крајинскијем, па, вјера и Бог |
егов будући зет за поделу на класе, би, јамачно, покварио цело пријатељство; али, на срећу млад |
оној маторој, што је свима нама копала јаму, сломио је руку, одрубио нос; а ону мршаву вештицу |
га погледа поносито, очи јој севаху од јарости; а кад се он приближио њојзи, у намери да је за |
ота, као да се повампирио, добиваше све јаснији и опредељенији облик.{S} Час га је гледала, как |
га мојој Милци купио; ох, ала би јој то јасно црвенило према њену белом лицу доликовало!</p> <p |
им ћилимима.{S} Оданде узе један сламњи јастук, те га понуди <pb n="361" /> Гркињи, да се на ње |
отпуно задовољна, наслонила се на један јастук свога миндерлука и сањаше мирно о својој лепој б |
во са столице, па поче бајаги спремати: јастуке је разбацивао с миндерлука на кревет, с кревета |
а би, намештала би и наново преметала и јастуке и душеке, али ништа не поможе; напослетку је си |
во су дивни радови!{S} Како је леп овај јастучић!{S} Чије га је дете хекловало?...</p> <pb n="3 |
ев глас, где грди ђаке, а после писку и јаукање несрећне деце:</p> <p>— Нећу, господине!{S} Ник |
дби:</p> <p>— Шта ћеш?{S} Што си дошао, је ли, чупави магарче?</p> <p>— Господине, — замуцкиваш |
ати му се; роди се неко, наплати му се; је ли венчање, наплати се...{S} А од свега тога половин |
озбиљнија; десни кажипут <pb n="362" /> је упрла на своје ниско и збрчкано чело, а нос и уста ј |
наслонила у крило; залуд <pb n="384" /> је зваху и деца, и чича-Тима, и кир-Никола, да уђе унут |
касти, не могу чисто да <pb n="328" /> је познам, као да је из Париза...{S} Једно ми се само н |
ком друго слово; па и оно <hi>веди</hi> је она поправљала.{S} О, ала је дивно моја мајка умела |
стегнуо, — сва ми се кожа најежила!{S} Је ли то младожења, са којим ћу ја вековати, кога ћу ја |
и у мажењу пролази.</p> <p>— Ха, ха!{S} Је л’ те, да сам вас изненадила? — скакућући преко авли |
сузе су јој текле низ увело лице...{S} Је ли то прошлост, што је у стању била у детињим грудим |
о сам се, касти, напио ракије...{S} Ал’ је шљивовица у тог Маринка, баш је, касти, ни у Срему н |
је дивније на њему, или је цвикер, ил’ је цилиндар, или бели прслук и гласе рукавице?...{S} Кл |
по свој прилици, девер... ха?...{S} Ил’ је отишао, да спава, док се ви са обожаваном богињом ун |
која би желела да никако не рађа, баба је и од тога знала чини.{S} И за крађу, и за љубав, и з |
ебљено било, а без икакве користи, баба је говорила о тешким гресима и упутила би је у какав ма |
’но реч, док је чорба на асталу, треба је кусати.</p> <p>— Оно, касти, од сутра недељу дана би |
д је Гркиња кућна врата отворила, једва је могла бабу и назрети; онде, поред ватре, чучала је т |
се нека грдна несрећа догодила и једва је дошао до речи:</p> <p>— Један господин... из Београд |
а то ли неће једну кућу...</p> <p>Лева је страна тога сокачета коровом, као неком густом шумом |
тешко да је из Перковца; ко зна, каква је тица њену коштицу и из каквог краја Италије овамо, и |
е тако, јер..{S} Та ви већ знате, каква је данашња младеж!...</p> <p>Чича-Тима се спремаше да ј |
бити.{S} Али мораш ми још казати, каква је љутина у кући и какви ће новци из куће?</p> <p>— Хоћ |
Па је л’ тај чича-Тима слеп?{S} Ил’ га је опчинила, фландра једна?...{S} А и шта ће му туђа же |
ребелија? —- питаше начелник, као да га је учитељка хладном водом полила. — Противу државе, ред |
ича-Тиме није код куће било, е, онда га је пред чика-Пајом и кудила, како је незграпан, неваспи |
и.{S} Нека неописана туга надвладала га је.</p> <p>Седео је за столом, а главу је наслонио на о |
дела, она му се поклонила, погледала га је својим чезнућим погледом, па је ишла даље, као нека |
е; а кад ју је начелник загрлио, она га је отискивала, али пажљиво, да га не повреди, не — увре |
е више нимало вређало ни једило; она га је омрзла и презрела.{S} Једно је само мучило, — што се |
аво, мајка се и наљутила на мене, па га је <pb n="353" /> прецртала и написала лепо сама својом |
} Писар који је те ноћи дежурао, кад га је прегледао и пописао ствари, које су се у њега нашле, |
а одговарао; па и онда је ћутао, кад га је обожавана Гркиња из куће истерала.{S} Отворио је вра |
га у винограду, отвори писмо, па кад га је прочитао, он га продрма, па му весело подвикну:</p> |
} Како је леп овај јастучић!{S} Чије га је дете хекловало?...</p> <pb n="313" /> <p>— Даница на |
гртао; али као главни производ, који га је и прославио и лепу му парицу доносио, остаје његова |
га разреда ућута, а богословац, који га је дотле пажљиво гледао, а који је, међутим, на друго ш |
о и могао прочитати, осим онога који га је писао, или неког старог извеџбаног учитеља.{S} На че |
којечем није са четвртим слагао, али га је у многоме, опет, волео, узе га под руку, па, шапћући |
он путовао, пешке или на колима, или га је неки милостива срца човек, онако Бога ради, одвезао |
захтевала од њега учтивост...{S} Чим га је Папраг приметио, он скочи са свога места и после нек |
лонио десет-дванаест пута, а бакалин га је својим паметним очима, смешећи се, од главе до пете |
љ Тима дошао пред начелника, затекао га је, где сасвим озбиљно седи у наслоњачи.{S} С једне и с |
о.</p> <p>— Па, учитељ-Тимо, — питао га је трговац, — куд си сад наумио?...</p> <p>— У Београд! |
ри, које су се у њега нашле, спровео га је у болницу...{S} У болници му <pb n="395" /> свукоше |
опет, био млађи од мене?{S} Па како га је Пепита волела?{S} Кажу, да се једанпут из превелике |
се смејао, беше добре воље; нарочито га је задовољавало присуство лепе Гркиње, а и последње реч |
дам пре, син оног Железниковића, што га је наша влада у Париз слала, сигурно зато, што овде ниј |
обично, а и капут је обукао нов, што га је за Ускрс спремио.</p> <p>— А гле, ево и чича-Тиме! — |
у, а ви наведите само један ред, што га је безобразница у пуној дворани, пред најотменијим свет |
к, а на ноге чисте чарапе.{S} Доктор га је хтео и испитивати, како би познао стање и узроке њег |
јаснији и опредељенији облик.{S} Час га је гледала, како иде, поштапајући се поносито трсковим |
ота, знала, никако да искаже, због чега је до њега дошла.</p> <p>– Дошла сам, знате, што ’но ре |
ађу, и за љубав, и за мржњу, од свачега је она имала мађија и чини.</p> <p>— Па којим си ми доб |
до четвртка набавиш.{S} Деца су, брига је, треба се, богме, и спремити.</p> <pb n="366" /> <p> |
, у чича-Тиму; беше му жао човека, кога је већ толико година познавао.{S} Уосталом, чича-Тима ј |
сле видела и лице свога младожење, кога је Гркиња у тој намери довела, да је усрећи. — А гле Ми |
ња је прошла кроз целу чаршију.{S} Кога је год у путу или пред дућаном видела, она му се поклон |
а, кремења, крчага и т. д.{S} Осим тога је имао и парче винограда, који је сам са својом домаћи |
по једну класу унапређења, а осим тога је код чиновника и богаташа добила лепо име...{S} А о м |
јој пакости здере и позледи...{S} Стога је чича-Тима тврдо закључио да бар за неко време свако |
. начелниково, њему је зато ласкала, да је отац г. министру препоручи.{S} И она је на тај начин |
кога је Гркиња у тој намери довела, да је усрећи. — А гле Милчице! — рече, изненађена, Гркиња. |
ам?...{S} Ал’, ето, она је навалила, да је удам, и ја је морам удати.</p> <p>Чича-Тима се нанов |
чења, до миле воље; навукао је вина, да је сва авлија заударала на њега; а лепа Гркиња је намес |
то је била за Страхинића бана удата, да је она умела у трумбету свирати, то вам могу историјски |
нико и не мари, још гледа, ако може, да је у својој пакости здере и позледи...{S} Стога је чича |
p> <pb n="349" /> <p>— Доказивао је, да је Југ-Богдан с девет Југовића свирао у клавир!...</p> |
мачења, — то ће рећи, мој господине, да је у Србији ружан ваздух, да нема доста слободе, и да ј |
могло рећи, да је ружна, а још мање, да је лепа.{S} Овоме је много штошта недостајало, али се о |
тужно, замишљено; видело је, сироче, да је са мајком и оца изгубило.{S} Кажу, да човек за ноћ о |
ј се, старче, читуљу му!...{S} Вели, да је красан човек тај њен учитељ богословац!...</p> <p>Чи |
почеше резоновати и сви су погодили, да је то масло старе госпође гросмутерке; и сваки се од њи |
егове жене.</p> <p>Једни би тврдили, да је она паметнија и лепша од њега, а то су по већој чест |
ревизор налази?{S} Једни су тврдили, да је још у Крагујевцу; други, по чувењу, казиваху, да је |
о умела, а људи су и за њу говорили, да је васпитана!</p> <p>Те мисли нису приличиле њеним годи |
о нашем сокачету, ви не бисте рекли, да је то дете...</p> <p>Чича-Тима је оборио очи и ћути зам |
ближио њојзи, у намери да је загрли, да је пољуби, она га немилостиво гурну од себе...</p> <p>— |
њене тиче, за њу се није могло рећи, да је ружна, а још мање, да је лепа.{S} Овоме је много што |
пољити, па и кашљуцати, као за знак, да је и он у соби, онда и начелник узе другу позитуру: иск |
е, али то нисам упамтила, само знам, да је после те средње врсте још безобразније додала:</p> < |
најете, па не треба ни да вам кажем, да је, сиромах, већ од сванућа гладан.</p> <p>— Па, касти, |
ао је очима, а кад је изишао за њом, да је испрати, није могао срцу одолети, него је онде у куј |
окаже пред својим препреденим зетом, да је доста замашна будала и да је, као такав, до ушију за |
у доказивању је тако далеко отишао, да је и то хтео фактима доказати: да човек који не свира м |
леда целу дворану, па, кад је видео, да је дупке пуна, да сви ћуте и да су упрли очи у њега, он |
ог тога толико <pb n="333" /> грдио, да је сирото дете, застиђено, почело плакати.{S} После, оп |
јогунасто једну у другу упила тако, да је у тај мах изгледала као да изазива, пркоси; а кад је |
а остати.</p> <p>По свему се видело, да је стара госпођа тога дана добро расположена била, па ј |
а јој наздравимо!...{S} А сви знамо, да је из Новога Сада!{S} А у Новом Саду би се срушио тороњ |
олега, то мора бити!</p> <p>Наравно, да је чича-Тима одобрио; а како се с њоме упознао, не беше |
n="371" /> <p>Да је учитељ Тима чуо, да је и његов будући зет за поделу на класе, би, јамачно, |
том је приликом тако нагњечила нос, да је од њега једва она мања половина између обрва остала; |
а њега, сви се трудише да му докажу, да је он — луд, да ништа не зна, шта у пићу говори, а прот |
приме за бирова, а они му доказују, да је за све то остарео, него да ће га поставити за гробар |
рочито старе удовице, доказивале су, да је кир-Никола и наученији, бољи и у свему много лепши н |
гујевцу; други, по чувењу, казиваху, да је већ у Свилајинцу и да ће сутра, а најдаље до прекосу |
задовољно Гркиња, — та зар не видиш, да је једна страна сасвим прегорела?...{S} Их, гром те спа |
шују.{S} Милка беше бледа као лимун; да је имала кога, можда би се, сирота, и потужила, можда б |
ерас!{S} Ја бих рекао <pb n="374" /> да је тако најбоље! — И чича-Тима извади из џепа кесу, па |
ви мало пре рекосте, оче прото...{S} Да је чича-Тима уз своје оно дериште и новаца дао?</p> <p> |
Ја видим — говорио је сам у себи, — да је ова стара будала заљубљена у ову уштиркану лутку, и |
а госпођа видела господина начелника да је још у неглижеу, она се хтеде удалити, <pb n="347" /> |
драги колега, али ја нисам приметила да је кир-Никола чупав, знате.</p> <p>— Чупав је, клопав ј |
, ја сам слаба!</p> <p>Чича-Тима, ма да је био пијан, опет није могао да не погледа пажљивије у |
ши ланац, те с њиме насриједу!{S} Па да је прав ка свијећа, само зато, што те је уплашио, кихаћ |
но и прогунђа у себи: „Но, и то мора да је неки Шваба!{S} Шерет!...{S} Млеко ли му швапско!“ По |
о је како му срце бије, чинило му се да је насред гробља; али кад је отворио очи, онда се увери |
деж!...</p> <p>Чича-Тима се спремаше да је наново пољуби, али на вратима се чуло кир-Николино к |
жан ваздух, да нема доста слободе, и да је народ толико жељан те њине измишљене равноправности |
ездушна Гркиња; — ваљан, па, веле, и да је научен!...{S} У Београду је учио богословију, старин |
зетом, да је доста замашна будала и да је, као такав, до ушију заљубљен у своју набељену Гркињ |
азумео, морао је тврдити да разуме и да је све тако, као што стара госпођа вели.</p> <p>— Вјере |
о вам нико не би умео казати.{S} Али да је био прост као секира, о томе би вас најмање перковач |
а, па је отишао, а никог око себе ни да је погледао.{S} Успут је сретао људе, који му се уљудно |
кад се он приближио њојзи, у намери да је загрли, да је пољуби, она га немилостиво гурну од се |
тим у Београд, прва ће ми брига бити да је са мужем протерам.</p> <pb n="315" /> <p>— Само дале |
ну изишли, некако му испаде за руком да је загрли и пољуби и да јој пришапне:</p> <p>— Лаку ноћ |
сто да <pb n="328" /> је познам, као да је из Париза...{S} Једно ми се само не допада, што је, |
изустила, стара госпођа врисну, као да је неко усијаним клештима уштинуо.</p> <p>— Но, ово је |
морила су га страшна привиђења: као да је остао без службе, па сад мора да послужује као фамил |
престано ласкала, <pb n="327" /> као да је баш збиља у њега и заљубљена, а и чика-Пају је радо |
лила из дворане.{S} Изгледало је као да је тиме већ покварена беседа, али Гаја берберин са мајс |
и, Спиро, с отом жабарком?{S} Ти као да је наново препичеш?...</p> <p>— Сад, учитељу!{S} Та, ва |
оле низ црну хаљину, па и стасом као да је клонула.</p> <p>— „Преузвишени господине!... (О, зна |
теља...</p> <pb n="308" /> <p>Он као да је о оној маленкости, у коју сте и ви уплетени, нешто п |
аравно, све којешта: час је замишљао да је код своје куће, па је у занетости тражио своју обожа |
и кад је отворио очи, онда се уверио да је у својој соби, у својој рођеној постељи, а ниже себе |
S} Иначе, беше он добар човек, ретко да је кога увредио; а где је могао у ситнијим стварима ком |
е лепше бити.{S} У мом разреду ретко да је које дете и умрло, само је једно једино добило фрас, |
деда-Спира.{S} У његову кавану ретко да је кадгод, и то сигурно послом, завирио какав мајстор: |
>— Та оно, касти, та кајсија и тешко да је из Перковца; ко зна, каква је тица њену коштицу и из |
и васпитатељку; а ако и то буде мало да је противу мужа расположи, <pb n="325" /> — приповедићу |
енима...{S} Другипут би му се чинило да је у некаквој гостионици, и онда би се тужио како је св |
ја усташца, страсно је пољуби.{S} То да је нека стара београдска инштитутка видела, заклела би |
ли, заноси?{S} Тек, велим, биће и то да је нека наука?{S} А право да ти кажем, мени је данашњи |
е пијаноме Перковцу починише!{S} Бар да је на њој меса колик’ на корњачи!{S} Али ни драма!...</ |
дуката и са својим дететом, па макар да је колико окорео. </p> <p>— Дај ми, побратиме, још једн |
го улепшао једно женско лице, па баш да је и од оних киселих краставаца, што их чича-Јова пред |
клепетуше!...</p> <pb n="371" /> <p>Да је учитељ Тима чуо, да је и његов будући зет за поделу |
Јесам!{S} Задовољна сам, оче!</p> <p>Да је чича-Тима боље погледао своју ћерку, он би видео, гд |
равиш снају, те да се она спреми; млада је, моћи ће још коју поиграти у колу.{S} А сад, дабогда |
је оборио очи и ћути замишено.{S} Тада је првипут осетио да га Гркиња вара и лаже, али није им |
коле стави.{S} Учитељу четвртог разреда је записао: „Успех незадовољавајући“ ; трећем разреду: |
д се он са својом вештицом одсели, онда је чича-Тима мој!...</p> <p>Стара госпођа је таким резу |
тадоше један за другим разилазити, онда је још једанпут диже Живко Пацић:</p> <p>— Господо! — в |
нуо, а не би ништа одговарао; па и онда је ћутао, кад га је обожавана Гркиња из куће истерала.{ |
ну сирота Милка из свога ћошета, откуда је чула говор свога оца, а после видела и лице свога мл |
ора, — како ком у део падне...{S} Отуда је било тога вечера сила разговора; мало је ко од скупљ |
чича-Тима мој!...</p> <p>Стара госпођа је таким резултатом мисли својих била потпуно задовољна |
ето, она је навалила, да је удам, и ја је морам удати.</p> <p>Чича-Тима се наново намрштио и с |
Али даље вам не смем говорити, историја је сасвим љубавног карактера, а ја сам ту посредовала.. |
ако је и једна стара васпитатељка, која је, међу нама речено, у Срему и бабица била, узалуд се |
" /> <p>Стара госпођа гросмутерка, која је и иначе у свима перковачким сплеткама на површини пл |
амо што данас није била Гркиња та, која је на вратима прислушкивала, него његова кћи Милка.{S} |
ски селам-алећ, или нека фрајлица, која је од неке куварице научила успијати се и изговарати по |
је била кћи чича-Тимине прве жене, која је после порођаја и умрла.{S} Људи су мислили да се чич |
b n="307" /> у оџаклију око ватре, која је по ваздан на огњишту горукала, да попуше по једну ци |
це погледа још једанпут по гомили, која је једнако нешто шапутала, па високим гласом поче своју |
орењу света, па ће са свом ватром, која је будали свакад на расположењу, доказивати, да први љу |
Данице!...{S} А ову папучу за сат, која је то радила?...</p> <p>— То је Ленка, ћерка газда-Живк |
кашљуцајући, стиже стару госпођу, која је унеколико напред умакла:</p> <p>— Добро јутро желимо |
гледао је у своју уплашену ћерку, која је онде пред њим дрхтала, али се није с места помицала, |
он га хтеде ухватити за брадавицу, која је кицошу на левом образу израсла, али се он, као опаре |
Цигана; после да ми приговарају: овака је и онака је, нема ни вина, ни шунке!...</p> <p>— Е, п |
Али и јесу здраве паланчанке!{S} Свака је пуна, једра, образи да прсну, покрети лаки, неусиљен |
сле да ми приговарају: овака је и онака је, нема ни вина, ни шунке!...</p> <p>— Е, па добро, го |
у Париз; ја сама се нисам познала, така је то красота била!!...</p> <p>То је био њен укус: на г |
тек само површно излепљен.{S} Из оџака је куљао густ дим; па како је време тихо било, падао је |
, госпођо, а она, касти, кад неће, нека је ђаво носи!{S} Така јој, касти, беше и покојна мати, |
кад их из далека смотрим!{S} Моја мајка је лежала мртва, ја сам на њене груди наслонила главу и |
је се радује Божићу.{S} Напротив, Милка је озбиљно ћутала и пришивала шарене шепутлице на своју |
еже, докле у болу не препукне.{S} Милка је, таким мислима занета, ућутала, а споља се чуо притв |
ако планови не покваре.</p> <p>-— Милка је видела г. Папрага, а господин је видео њу, и тим је |
на свога маторог обожатеља.{S} И Милка је, међутим, себи дошла, убрисила је од суза очи и ишче |
ава?{S} Ха?...{S} Вештице!</p> <p>Милка је ћутала; поглед јој беше миран, сталан, а усне је јог |
итог младожењу обрадовати!</p> <p>Милка је покрила лице рукама, а лепа Гркиња, прегледајући хар |
нијим тоном млади богословац. — Угарска је призната као најобразованија држава после Француске, |
>веди</hi> је она поправљала.{S} О, ала је дивно моја мајка умела писати!{S} Ја сам видела штам |
дуда?... -– И он је пољуби... — Их, ала је и тај месец безобразан, као год какво распуштено дет |
аса церека:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Ала је лола тај четврти разред!...{S} Хе, хе, хе!..{S} А ко |
сам јуче код лепе Гркиње ручао?{S} Ала је то био ручак!{S} Онаке палачинке, касти, не једу се |
ом чашом тек ће уздахнути:</p> <p>— Ала је то погана врућина!{S} Колико ли тек мора младожењи б |
но гледајући у свој посао.{S} Изгледала је као одрасла девојка; ништа не беше на њојзи што би о |
ручак.{S} Милка остаде сама, погледала је жалостиво за њима, а после се даде сама својим мисли |
ани шешир скинуо, а лепа Гркиња стајала је на прагу његове собе, весело се смејала и гледала у |
едовала.{S} Сваке друге године добијала је по једну класу унапређења, а осим тога је код чиновн |
!{S} Ово је инпертиненција!... — викала је раздражена гросмутерка. — Та и ја сам била једанпут |
!...</p> <p>— А то ће рећи — настављала је стара госпођа и даље своја тумачења, — то ће рећи, м |
капу, а обукла је црну хаљину.{S} Знала је, да таква ношња приличи једној скромној васпитатељци |
на месечину, са главе лепе Гркиње спала је била шамија и тек се мало о збрчканоме врату држала, |
а јавити, и то што скорије — наговарала је стара госпођа; — што брже, то боље; нека господин ми |
А знате ли ви, шта то значи? —- питала је стара госпођа, пажљиво посматрајући сваку црту начел |
по њему, као по сунчеву зраку, трептала је једна суза.</p> <p>— Ах, да ми је мајка у животу!</p |
бу и назрети; онде, поред ватре, чучала је та стара жена, а дим је око ње са тако несносним смр |
арској сукњи боље видети могле, подигла је предњи скут своје тунике чак до више колена.{S} Жене |
Одмах у првој кући тога сокачета живела је једна Гркиња, што је имала два мужа; неки говоре, и |
добила и ону здраву румену боју, узела је још код куће парче храпава сукна, па се њиме трљала |
је старој госпођи; па и она сама умела је уважавати свој уплив и достојанство.</p> <p>— Испит |
уд излазити; а и куда би?...{S} Та цела је варошица за његову несрећу чула, сваки ћифта запитао |
а учитељ; а ону хаљину од пикета добила је од неког болтаџије, што му је дете код кир-Николе уч |
живосно уображеног, обожаваоца, правила је нове комбинације о својој лепшој будућности. — У Аме |
исказати је; тако исто и туга налазила је само у њеним слабачким грудима усамљеног склоништа; |
адило.{S} Она погледа на врата, мислила је да се није, како, њен дебели <pb n="306" /> муж поја |
ова последња секретарова похода учинила је на све њих јак утисак.</p> <p>— Молим вас, господо! |
ној хаљини; проседу своју косу склонила је вешто под црну капу, само је један смеђ прамичак, ко |
— А, овако, сама и остављена, наслонила је своју малаксалу главицу на суву руку, па је замишљен |
ула је и, метнувши их на сто, наслонила је главу на руку.{S} Из свега се видело да о нечем прем |
, моја лепа госпођо!{S} Сад! — говорила је баба, — само док изручим овај пепео из тигања.{S} Е, |
ета, ви мене да обманене!... — говорила је љутито... — Зар је то ваша поштена реч?...{S} Срам в |
јак.</p> <p>— Преизредно!... — говорила је, пуна задовољства. — Леп осмејак, красан осмејак, та |
лепша од оте несрећне Гркиње — говорила је у себи. — Шта има на њојзи?{S} Кожа и кост!{S} На гл |
да сјајније не може ни бити — говорила је; — о томе сам уверена.{S} Дечји радови су такође пре |
> <p>— И тај господин Швабић — говорила је стара госпођа, — или је малодушан, те из сажаљења не |
судбини, да мисли... — Кажу — говорила је тек онако полугласно, — да се девојке <hi>морају</hi |
Милка је, међутим, себи дошла, убрисила је од суза очи и ишчекиваше мирно, скоро достојанствено |
ојаким шмизлама ишарану, капу, а обукла је црну хаљину.{S} Знала је, да таква ношња приличи јед |
, који јој обично на носу беху, скинула је и, метнувши их на сто, наслонила је главу на руку.{S |
а, него ова лепа туђинка!{S} Ето, нашла је за дете и младожењу: леп младић, научен младић, бого |
.{S} Али даље ни речи...</p> <p>Учитеља је копкало, шта ли то мора бити?{S} А и и стара госпођа |
/> Гркињи, да се на њега посади; а сама је, с прекрштеним ногама, села на ћилим.</p> <p>— Данас |
новијих <pb n="358" /> лагарија, којима је Перковац у свако доба изобиловао.</p> </div> <div ty |
а усамљеног склоништа; а увреде, којима је после мајчине смрти и од својих и од туђинаца често |
акојака лица својих обожатеља, о којима је цео онај дан премишљала.{S} Али све бадава: чича-Тим |
60_C2"> <head>II.</head> <p>Учитељ Тима је, наљућен, отишао право кући својој, седе, онако срди |
рковцу текло весеље.</p> <p>Учитељ Тима је заклао петоро јагањаца, па је ту било чорбе, капаме, |
асама или без класа?</p> <p>Учитељ Тима је сваку заведену новост, како у школи, тако и у обично |
година познавао.{S} Уосталом, чича-Тима је имао својих и малих и великих мана; а ко их од људи |
S} Прота је ћутао као убијен, чича-Тима је грискао своје проседе бркове, а Гркиња, како је ушла |
су се прозори потресали...{S} Чича-Тима је остао сам у кући.{S} Нека неописана туга надвладала |
оњим крајем астала седети.{S} Чича-Тима је одмах на крају миндерлука, баш до њене столице, зауз |
ренутка могло и пробудити.{S} Чича-Тима је дубоко уздахнуо, и лице му доби израз негодовања и н |
није могла све изговорити.{S} Чича-Тима је притиште и наново је обасипаше пољупцима; а кад се о |
шта вам могу приповедати?{S} Чича-Тима је, као обично, био збуњен, пазио је на сваки миг своје |
било, јер после десетак дана чича-Тима је оздравео; могао је лепо ходити, јести и пити.{S} Гов |
<p>— Ја вас обожавам!..{S} И чича-Тима је опет цмокну...{S} Али се уједанпут трже и седе сасви |
n="305" /> свога госта.{S} И чича-Тима је пробао да очима искаже, што му срце осећа, али то му |
менима!</p> <pb n="387" /> <p>Чича-Тима је погледа молећи, руке је пружио њојзи, као утопљеник |
уке!{S} Шта нам могу? </p> <p>Чича-Тима је хтеде наново загрлити, али баш у том тренутку чу се |
учитељ богословац!...</p> <p>Чича-Тима је ћутао.</p> <pb n="397" /> <p>— Сиромах старац! — гов |
на окреченоме лицу?...</p> <p>Чича-Тима је ћутао забринуто, знао је он, да му деца нису баш спр |
елите да сама отиде...</p> <p>Чича-Тима је једнако зачуђено у њу гледао.{S} Али тај његов погле |
екли, да је то дете...</p> <p>Чича-Тима је оборио очи и ћути замишено.{S} Тада је првипут осети |
све се отимају за њу.</p> <p>Чича-Тима је погледа зачуђено.</p> <p>— Јест, тако је, драги Тимо |
Нос му беше црвенији него обично, очима је закрљештио и већ је зинуо, да, по обичају, изгрди св |
ињи је пламтело лице од љутине, а очима је чисто стрељала свога дебелога супруга; и она није би |
, ха?</p> <p>— Оно, побратиме, на очима је доста чист и угледан, само што ми нешто мало по нема |
т, јест, касти, она ме воли и заљубљена је у мене.{S} А оно, касти, има у кога!{S} Истина, сам |
а га од грабљиваца одбрани; чича-Тимина је постеља стајала ненамештена, сто незастрт, а она, си |
на зло употребити...{S} Госпођа Јустина је млада жена, а муж, као што га знате, јектичав...{S} |
S} Уместо да оваку фландру протера, она је пушта на беседу!{S} Лепо!{S} Прекрасно!</p> <p>Гркињ |
-Тима, и кир-Никола, да уђе унутра, она је само одговарала, да не може, да јој је врло тешко и |
ашла младожењу.</p> <p>— Та, касти, она је још дете.{S} Како се може дете удавати?</p> <p>— Дет |
како ћу да га удам?...{S} Ал’, ето, она је навалила, да је удам, и ја је морам удати.</p> <p>Чи |
е бакалница његова неког побратима; она је била чувена са своје старе шљивовице и љуте горке ра |
ти није <pb n="359" /> обзирала.{S} Она је сасвим безазлено, онако по новосадски, раширила свој |
сле се даде сама својим мислима.{S} Она је, сирота, рано почела сама о себи, о својој судбини, |
е могаше <pb n="367" /> заспати.{S} Она је била будна.{S} По својој мекој постељи превртала се |
епе Гркиње ништа није ни тицало.{S} Она је познавала своје интересе, па од њих није хтела никак |
никако не доликује дугачак нос.{S} Она је то, можда, и зато чинила, што је у ње доста краћушан |
Ви знате, шта је то јавна женска, — она је још гора и црња!{S} Ено, пре јој је купио чика-Паја |
артијицу.{S} Кад се мало утишала, а она је продужила жалостивим гласом даље: — Ето, ово слово б |
ра, што јој се најбоље допада.{S} И она је већ жељно отворила уста, да каже, како јој је баш св |
је отац г. министру препоручи.{S} И она је на тај начин, збиља, и напредовала.{S} Сваке друге г |
а свадба, венчање, весеље?</p> <p>И она је весело тапкала својим мршавим рукама, баш као дете к |
смејак.</p> <p>— Твоја кћи Милка срећна је са својим богословцем!{S} Тако пише!{S} Та насмеј се |
вече, и гости се давно разиђоше, Гркиња је забринуто села на ћошку,<ref target="#SRP18760_N2" / |
научила се трпљиво сносити...{S} Гркиња је још једанпут премери својим пепељавим очима, па кад |
з негодовања и незадовољства.{S} Гркиња је то приметила, али се чинила невешта и, сасвим обично |
другом задовољна, растадоше.{S} Гркиња је у бабино казивање била потпуно уверена, — та њу баба |
варима и по узаноме сокачету.{S} Гркиња је белом марамом запушила нос, да не би удисала онај см |
авлија заударала на њега; а лепа Гркиња је намесила палачинака, гурабија, па и саме торте и куг |
, </l> <l>Гусеница лист; </l> <l>Гркиња је прљава, </l> <l>А паук је чист...</l> </quote> <p>— |
RP18760_C9"> <head>IX.</head> <p>Гркиња је прошла кроз целу чаршију.{S} Кога је год у путу или |
у Св. Гори три јерарха...</p> <p>Гркиња је дубоко уздахнула.</p> <p>— Љубав је превртљива ствар |
, ручати у другој собици.</p> <p>Гркиња је једнако кроз прозор гледала; а кад је видела, да се |
ђа тога дана добро расположена била, па је добро и изгледала: њено пуно лице добило је ону весе |
ни речи изустити, отворио је врата, па је отишао, а никог око себе ни да је погледао.{S} Успут |
куће истерала.{S} Отворио је врата, па је изишао из куће, а није ни погледао у њу.</p> <p>Сиро |
итељ Тима је заклао петоро јагањаца, па је ту било чорбе, капаме, печења, до миле воље; навукао |
лижи своју столицу њеној, загрли је, па је, онако старачки, цмокну у образ:</p> <p>— Ох, ала би |
у Србији су се свагда високо цениле, па је ли чудо, да су старој госпођи сва врата, од писара и |
поклон.{S} Знате, има сина код мене, па је још о Духовима читао апостол...{S} Чорба, сарма и пе |
једну јабуку, убриса је од прашине, па је пружи ђачету:</p> <p>— За тај маријаш, синко, купи с |
ас је замишљао да је код своје куће, па је у занетости тражио своју обожавану Гркињу; молио је, |
> <p>И он је наново стиште на груди, па је стаде још већом ватром љубити.</p> <p>— Збогом, љуба |
и видео није; шешир је набио на очи, па је необично брзим кораком кроз мале и велике улице јури |
ао своје собе, он леже на миндерлук, па је гледао укоченим очима горе у чађаве таванице.{S} Кад |
дала га је својим чезнућим погледом, па је ишла даље, као нека славом увенчана глумица.{S} Па а |
ио, скиде са полице литру с ракијом, па је понуди пандуру:</p> <p>— Знам, да си за ракију — реч |
ио, да ме сними; један ме је сликао, па је ориђинал послао чак у Париз; ја сама се нисам познал |
ти! — И он је узе незграпно за руку, па је посади на миндерлук, па, онако у кошуљи, неочешљан, |
воју малаксалу главицу на суву руку, па је замишљено гледала преда се.{S} На запећку стајао је |
ади из џепа квиту, готову потписану, па је даде побратиму. —- Хвала, побратиме, а ово парче хар |
! — И чича-Тима извади из џепа кесу, па је наново онде на тезги избројао оних сто дуката, што ј |
ле, у њима свако свакога познаје, —- па је ли чудо што су се жене питале: откуд Гркињи свила, и |
хе!{S} Бар сам округла и пуначка!{S} Па је л’ тај чича-Тима слеп?{S} Ил’ га је опчинила, фландр |
и...{S} Осим тих свију својстава, стара је госпођа умела и шпијунисати, и то много вештије него |
сти, коју има Св. Петар, а од Св. Петра је, опет, у рангу већи Св. Илија, и то тако иде у беско |
е дохити са ормана једну јабуку, убриса је од прашине, па је пружи ђачету:</p> <p>— За тај мари |
е хартијице од осталих хартија, размота је пажљиво и, грчевито притиснувши је на своја усташца, |
е весеље није могло продужити.{S} Прота је ћутао као убијен, чича-Тима је грискао своје проседе |
е превртљива ствар — рече баба. — Прота је као луд за тобом!{S} Ја!{S} Ал’ ако те три-четири ст |
а-Тима поче зловољно кашљуцати, а прота је оборио очи...{S} Трећи разред га опет гурну лактом, |
сијских шалова и друго којешта; а прота је најљубазнијим осмејком нуди да бира, што јој се најб |
Гркиња, за њоме један младић.{S} Раста је био средњег, лица доста правилног, али на такоме мла |
тиње играчке, она разрогачи очи, а уста је разглавила скоро до ушију и, подбочивши обе руке на |
оје ниско и збрчкано чело, а нос и уста је искривила, а затим, као изненађена неком новом појав |
какви су вам то људи!{S} Ви знате, шта је то јавна женска, — она је још гора и црња!{S} Ено, п |
кумим те Богом, госпођо учитељице, шта је теби?{S} И не сједе, а већ се спремаш одлазити! — И |
је само ћутао.</p> <p>— А знаш ли, шта је с гросмутерком?...{S} Кад се праштала са господином |
р о беседи: — Дакле, ви нисте чули, шта је синоћ било?{S} Та то вам је, господине, читава ребел |
, а чича-Тима, у ономе расположењу, шта је могао друго чинити, него на свашта пристајати?{S} На |
асно рече:</p> <p>— Сиромах старац, шта је дочекао!,..{S} Па здравља ти, учитељу, — додаде глас |
а га изедеш од милости!{S} Не знаш, шта је дивније на њему, или је цвикер, ил’ је цилиндар, или |
одера се својим крештећим гласом, — шта је то?{S} Дванаести је сат, а ти још ниси ни собу спрем |
рату све жиле с прста поискакале. — Шта је кларинета, пикула, трумбета и други подобни инштруме |
вештица говорила?{S} О љубави!{S} А шта је говорила, то вам не смем ни казати!{S} То је шкандал |
p>— Олово! — понављаше Тима. — А да шта је срма, кад је ово олово?...</p> <p>Трговац га погледа |
: откуд Гркињи свила, и ко је она и шта је она, да се и од саме окружне начелниковице шареније |
ишао, да све рапортира, колико је и шта је од целе те комендије упамтио.</p> <p>Таман је полица |
је уочи Божића који списатељ пио и шта је у пићу говорио...{S} А таке услуге у Србији су се св |
p>Чича-Тима хтеде пући од једа, али шта је знао?{S} Узе свој шешир, захвали се на ручку и оде к |
љу за овога младића поћи?“...{S} Љубица је морала климати главом. „А ти, брајко,“ питала сам мл |
мин <pb n="329" /> одговор.{S} Али чича је једнако ћутао оборених очију, а на лицу си му видео |
опет, боље пио, него многи здрави; чаша је ишла за чашом, док му се по бледоме лицу није простр |
шао је све навише, Калемегдану.{S} Киша је почела сипити, улице постајаху све мрачније, уједанп |
<pb n="296" /> баш поред плотова, љубав је прокрчила стазу, па где је најшира, најутрвенија, ту |
иња је дубоко уздахнула.</p> <p>— Љубав је превртљива ствар — рече баба. — Прота је као луд за |
стог дана г. начелнику приповеди, какав је тога јутра нечувен и невиђен призор видела.{S} Чича- |
чупав, знате.</p> <p>— Чупав је, клопав је!{S} Та, ено, погледајте, какав изгледа, као девето ч |
кир-Никола чупав, знате.</p> <p>— Чупав је, клопав је!{S} Та, ено, погледајте, какав изгледа, к |
што се од природе изнудити може. „Учтив је, васпитан је“ — тврди ова намолована лутка, што ми с |
воме данашњем образовању?</p> <p>Папраг је осетио жаоку, што је у тим речима <pb n="372" /> леж |
ртије, поче из прописа читати: „<hi>Бог је милостив...</hi>“ Кад је то прочитала, она тресну и |
са било је крупно исписано:</p> <p>„Бог је милостив.“</p> <p>— Јест — рече Милка, — то је мој п |
на обичну перковачку кајсију, и ја, кад је год погледим, све сам више уверен да ће ми баш овај |
рчевим грудима, као онога тренутка, кад је првипут своју обожавану Гркињу видео!...{S} Кир-Нико |
понављаше Тима. — А да шта је срма, кад је ово олово?...</p> <p>Трговац га погледа зачуђено, а |
ала, него његова кћи Милка.{S} Она, кад је видела, у каквом јој се расположењу отац из чаршије |
погледом прегледа целу дворану, па, кад је видео, да је дупке пуна, да сви ћуте и да су упрли о |
ћеш ми изгледати као грчка краљица, кад је ишла на венчање...</p> <p>— Ја бар мислим — рече пон |
а нисам опет што погрешио?...{S} Е, кад је тако, сад ћу ја све то поправити!</p> <p>И пре него |
сео на своје првашње место; а дете, кад је чуло последње речи свога оца, оно покри лице рукама, |
није имало ништа чекати.{S} Учитељ, кад је видео, да га нико не задржава на ручак, он оде, нара |
и мираз, мислио, тек се онда тргао, кад је учитељ престао говорити.</p> <p>— Дакле, колега, — р |
да, није могла гледати кроз прозор, кад је кућа у авлији?{S} И он хтеде нешто говорити, како би |
но, почело плакати.{S} После, опет, кад је Милка, онако ожалошћена, отишла, да се у неком усамљ |
ти тек онда добија у своме изгледу, кад је мало више неглиже обучен.</p> <p>На таки комплименат |
} Али у једноме су се опет слагали: кад је, н. пр. она у неког удовца мало ватреније погледала, |
и потмуло је кашљала стара баба.{S} Кад је Гркиња кућна врата отворила, једва је могла бабу и н |
ржати, а да се не пљесне рукама.{S} Кад је то учинила, она се гласно насмеја тако, да су сви го |
и беху крмељиве и помало крваве.{S} Кад је видео Папрага, он се збунио и само зато, што није ум |
, после, бледо лице и упале очи.{S} Кад је видео стару госпођу, он се усиљено осмехну и рукова |
са чела му је цурио крупан зној.{S} Кад је хтео са начелником да се опрости, није могао ни речи |
азујући свима своје задовољство.{S} Кад је све то свршено, он извади из једног пакетића неколик |
се на Гркињиној части први опио.{S} Кад је видео учитеља богословца, а свога колегу, он се руко |
и ваздух, што се са димом ширио.{S} Кад је дошла до вратница, она трже за једно парче конопчета |
шешир на главу и оде у чаршију.{S} Кад је поред своје Милке прошао, она му приђе, по обичају, |
он нека вам сваку срећу дарује! -— Кад је то говорио, глас му је дрхтао; а, богме, и није, сир |
тати: „<hi>Бог је милостив...</hi>“ Кад је то прочитала, она тресну и прописе и намоловане краљ |
кршио је руке, превртао је очима, а кад је изишао за њом, да је испрати, није могао срцу одолет |
p>— Знам, да си за ракију — рече, а кад је пандур тако до половину литре испразнио, учитељ се н |
седи чича-Тима се доцне пробудио, а кад је устао, беше некако зловољан и бунован.{S} Није се ни |
а је једнако кроз прозор гледала; а кад је видела, да се авлијска врата отворише, она истрча пр |
кукове, па их посматра поиздаље; а кад је видела, да су је они приметили, она пљесну рукама и |
изгледала као да изазива, пркоси; а кад је Гркиња приступила ближе асталу и већ хтеде својом су |
а, — она поче мало брже корачати; а кад је и последњег дућанчета нестало, Гркиња удари налево, |
едној великој кастроли је спанаћ; а кад је учитељ донео шунку и вино, онда се није имало ништа |
довољно смешећи се, ишла даље.{S} А кад је прошла главну чаршију, и већ дућани постајаху ређи, |
ати, и не би им се гласа чуло.{S} А кад је већ зора свитала, и гости се, мало накресани, стадош |
мо одликовања ради, ради ранга! — А кад је у кавани приметио и младога Папрага, који му је и су |
Људи су и њега слушали... </p> <p>А кад је он свршио, изиђе на среду и лепа Гркиња.{S} Стара го |
века!{S} Но, лепа невеста!</p> <p>А кад је видела на столу поређане детиње играчке, она разрога |
најновијој моди изрезани, тако, да кад је један од њих поред њега прошао, он га ухвати за капу |
ен, — милина ти је погледати!{S} Ја кад је видим, касти, не могу чисто да <pb n="328" /> је поз |
премери својим пепељавим очима, па кад је видела да дете њеном измајсторисаном погледу отворен |
г небрежења капетанова и ћатина; па кад је г. ревизор дошао, нашао је празну школу: у свакој ск |
од чрева својего“ у ред довести; па кад је то све употребљено било, а без икакве користи, баба |
из Видаковићевих романа упамтио; па кад је то исказао, он је после само бленуо у њене пепељаве |
леда пажљивије у своју мезимицу; па кад је видео од плача поцрвенеле очи и кад је видео оно бле |
амљеном ћошету куће сита наплаче, и кад је лепа Гркиња поред њега с прекорним погледом прошла, |
је видео од плача поцрвенеле очи и кад је видео оно бледо лице, он се окрете Гркињи: — Хајдемо |
Гркиња хтеде и даље продужити, али кад је последње речи изустила, стара госпођа врисну, као да |
обичају, изгрди своју мезимицу, али кад је видео обожавану Гркињу, он се, онако пијано, осмехну |
нило му се да је насред гробља; али кад је отворио очи, онда се уверио да је у својој соби, у с |
ања био мало надувен и туробан; али кад је видео Гркињу, трудио се по могућству да се весело на |
S} Само, касти, још је дете.{S} Али кад је баш тако суђено... е, па оно... — И он опет ућута, н |
наљути, кад би га неко увредио, или кад је у некаквој бризи, — не би се могао смирити, све док |
метити, ни ради самог правдања; тек кад је ревизор отишао из места, онда почеше резоновати и св |
екакве бабе трабуњају...</p> <p>Тек кад је она својим оштрим гласом проговорила, онда се кир-Ни |
е сасвим озбиљан карактер, нарочито кад је после неколико месеци дошло од министарства просвете |
аћице; а то му није тешко било, јер кад је неки од учтивијих гостију понудише, да заузме горње |
— добра ће бити уз кајсије!</p> <p>Кад је све било спремљено, кренуше се у виноград; а међутим |
у, па да се гледа за послом!</p> <p>Кад је и ту чашу грке искапио, да мало своју унутрашњу муку |
дуго по Перковцу ширити!...</p> <p>Кад је то изговорила, она ућута; наочаре, који јој обично н |
е смо се толико забавили?...</p> <p>Кад је учитељ Тима дошао пред начелника, затекао га је, где |
а ту свечаност приуготови...</p> <p>Кад је учитељ Тима дошао кући, затекао је Милку, где сасвим |
се онако слатко насмејао...</p> <p>Кад је прота дошао ближе до Гркиње, он стаде, па, пун блаже |
хотом смеје, а деца плачу...</p> <p>Кад је стигло вече, и гости се давно разиђоше, Гркиња је за |
к није природна румен дошла.</p> <p>Кад је стара госпођа видела господина начелника да је још у |
и са неколико крупица соли.</p> <p>Кад је чича-Тима сео, бакалин извади ћутећки кесу иза појас |
гутати ону школску прашину.</p> <p>Кад је учитељ попио своју грку, он се препоручи и оде у сво |
о куд, већ је мудро ћутао.</p> <p>— Сад је на мене ред, да частим — рећи ће чича-Тима, брижљиво |
равно, и стара госпођа дознала, али сад је то није више нимало вређало ни једило; она га је омр |
.{S} Извол’те, мој дебели даскало досад је давно исплазио језик; ви га, драги Тимо, познајете, |
равди, ја и јесам крив!...{S} Ал’ откуд је она могла чути, да сам ја сто дуката дао уз Милку?.. |
, знади, учитељице, да и сам вјерујем е је за наше младости и љепоте и сунце љепше сјало!{S} Ма |
ла, ти си мало ушао и у године, за тебе је добро, како се може; ја, ја сам још млада...</p> <p> |
о ти је Бог нешто мало винограда, а ове је године баш добро родио.{S} А, после, имаш и своју по |
.{S} Руке је подбочила на кукове, обрве је уздигла, искосирила се мало настрану, па се тако нек |
чича-Тима удаје онако грешно дете, све је то њен посао.</p> <p>— Зар оног намолованог костура, |
д могла у својој пакости измислити, све је то на кир-Николу и лепу Гркињу натоварила.</p> <p>— |
мужа мрзи, а туђе мужеве воли...{S} Све је то начелник перковачки тачније знао, него и сам упра |
ета и други подобни инштрументи?{S} Све је то према зурлама лук и вода!{S} Ја мислим да у Венец |
аздражености, око усница она борица све је дрхтала од љутине; а како се још није била набелила |
разговору свако оде у свој разред, где је одмах настала нема тишина.{S} Али тај мир трајао је |
ко незграпно, и то баш испод мишке, где је лепа Гркиња најтугаљивија, да умал’, сирота, није сл |
е, седите! — И они су сви поседали, где је који најближе стојао, само је чича-Тима гледао да уг |
го и сам управитељ вароши Београда: где је уочи Божића који списатељ пио и шта је у пићу говори |
човек, ретко да је кога увредио; а где је могао у ситнијим стварима коме помоћи, он је помагао |
отова, љубав је прокрчила стазу, па где је најшира, најутрвенија, ту је и кућа лепе госпође Грк |
говори.{S} Он би, истина, знао, али где је срца, да се свом идолу противи...{S} После се, онако |
је...</p> <p>— Прота, прота! — прекиде је врачара. — Хоће да умре за тобом, да се обеси, да по |
ели даскало, он је прави Атињанин; онде је и науке свршио.{S} А ви сте, слатки Тимо, Сремац!... |
ју, једним ударцем упропастити, — донде је у Перковцу текло весеље.</p> <p>Учитељ Тима је закла |
лице, накашља се мало, узе чашу, уздиже је увис, па онда поче крупним гласом говорити тако, да |
капи види...{S} Ево и чарапе, друкчије је Гркиња спремила за чича-Тиму...{S} Али, шлафрока не |
оћи.{S} Поред свих хладних облога, које је на ћелаво чича-Тимино теме приљежно метала, оста она |
, колико толико, са онима изравна, које је наумила походити.{S} Наравно, да се лепа Гркиња на т |
на стојале су наслагане памуклије, које је он сам са својом децом шио, а по рафовима беше цифра |
пе Гркиње, а и последње речи њене, које је чуо, беху, по његову мишљењу, извор мудрости за једн |
и једним мигом му показа на дете, које је једнако спавало, али које се сваког тренутка могло и |
касти, чак до кукова.</p> <p>Дете, које је сав тај разговор с напрегнутошћу слушало, не разумев |
таких ситница, беше једно сокаче, које је са своје особености заслужило, да му се по могућству |
е само бленуо у њене пепељаве очи, које је Гркиња на разне начине, мазећи се, превртала...</p> |
врду калдрму.</p> <p>Та висина, са које је пао, беше некакав лагум.{S} Жандари, који нису далек |
/> <p>Чича-Тима је погледа молећи, руке је пружио њојзи, као утопљеник што тражи избављења....{ |
што се од носа ка бради повлачила; руке је спустила понизно доле низ црну хаљину, па и стасом к |
, па онда приђе ближе огледалу.{S} Руке је подбочила на кукове, обрве је уздигла, искосирила се |
олице, па поче бајаги спремати: јастуке је разбацивао с миндерлука на кревет, с кревета на минд |
све док Милка није изишла напоље; после је тек продужила својим окретним језиком даље га упозна |
га стави Гркињи насред длана.{S} После је највећом пажњом проматрала испружену руку, зену мало |
, да се дете у соби пробудило.{S} После је сасвим кицошки узе под руку, пропрати је преко авлиј |
="386" /> па га пољуби у образ, а после је у мраку нестаде...{S} Прота се осврте два-три пута, |
, што још на свету има ваздуха; а после је цифрама доказао, да ће после пет стотина милиона год |
њихове радове редом похваљивао, и после је, једну по једну, из катихизиса и других предмета исп |
гласно, како је коме воља била; а дотле је чича-Тима са својим зетом слистио неколико чашица пе |
24., сутра, дакле, може доћи, а за даље је моја брига...</p> <p>— Али,стара госпођо, — рече учи |
о, све сама деца и удају...{S} А и боље је тако, јер..{S} Та ви већ знате, каква је данашња мла |
пођа те је послала?</p> <p>— Послала ме је госпођа Гркиња и поздравила, да дођете на вечеру.... |
Али ме задржа госпођа Јоханида; она ме је, као чланица овдашње омладине, задржала на беседу.</ |
ји ме није молио, да ме сними; један ме је сликао, па је ориђинал послао чак у Париз; ја сама с |
м ли молити?“</p> <p>„Господине, жао ме је, али ја сам већ ангажована!“</p> <p>„Дакле корпу?“</ |
ника. — Чисто се стидим казати: хтео ме је пољубити!{S} Наравно, да му то нисам допустити могла |
и четири каве, али ми није жао; бар ме је млади господин колега уверио, да су Маџари најцивили |
знато, ’ма нисам рад казиват’, страх ме је, е ће се и даље чути...{S} Знаш, људи смо...</p> <p> |
сама!...{S} О, зла неваљалца, а баш ме је за срце ујео..{S} Таке увреде!...{S} Нечувено!...{S} |
а дао?</p> <p>— Сто дуката!...{S} Богме је то — рече прота, — на данашње време лепа сумица, сто |
Шта ти велиш, побратиме?</p> <p>— Богме је ово опасна жега; мораћу и ја једну шљивовицу искапит |
— прекиде му реч лепа Гркиња, -— време је да се руча.{S} Извол’те, мој дебели даскало досад је |
то исто и о чика-Паји опетовала, и тиме је, наравно, обојицу задовољавала...</p> <p>— Ми, видит |
ружна, а још мање, да је лепа.{S} Овоме је много штошта недостајало, али се она по могућству тр |
/p> <p>— Дакако! — тврдио је Тима, коме је, наравно, таки предлог у рачун ишао. — Дабогме, да б |
ожењу; онај црни штап мога оца, на коме је изрезана глава некаквога мајмуна, то је био младожењ |
упутила би је у какав манастир, у коме је највише калуђера живело, да се онде каје и да тражи |
одаје чипке и шепутлице, и у свему томе је лепа Гркиња руководи.</p> <p>— Видиш, Милчице, није |
; поглед јој беше миран, сталан, а усне је јогунасто једну у другу упила тако, да је у тај мах |
е него и прави полицијски агенти: од ње је само начелник могао дознати, како се који чиновник и |
па их млади богословац није ни чуо, те је своје аргументе о учитељским класама и даље својом о |
рили су и растоваривали силан еспап, те је лађа сасвим доцкан стигла у Београд.{S} Сваки је пут |
лник...{S} Хм!...{S} А као ради чега те је послао?</p> <pb n="388" /> <p>— То баш не знам, само |
бро, синко, добро!{S} А која госпођа те је послала?</p> <p>— Послала ме је госпођа Гркиња и поз |
а је прав ка свијећа, само зато, што те је уплашио, кихаће робијом!</p> <pb n="349" /> <p>— Док |
!{S} Отмено!...{S} Али све бадава, дете је сувише младо, како ћу да га удам?...{S} Ал’, ето, он |
ци, али он је ни погледао није.{S} Дете је гледало за њим тужно, замишљено; видело је, сироче, |
одине, казаћу, да спреми прасе.{S} Дете је знало, да му је отац сваког Божића и поклада поклања |
те?</p> <p>— Знам — рече Гркиња, — дете је мало напуштено, али ће код нас доћи у ред; а, после, |
епути чујем, где плаче...</p> <p>— Дете је размажено, напуштено, па није научило на ред...{S} А |
њу ни најмање узнемирио.</p> <p>— Дете је већ приспело за удају...{S} И ја сам још нашла младо |
неизвесне будућности.{S} Човека који ће је узети није могла волети, јер га ни познавала није.{S |
о је ону веселу румен, а проседе витице је вешто склонила под црну, свакојаким шмизлама ишарану |
<milestone unit="subSection" /> <p>Вече је.{S} Пред Грковом каваном у Перковцу <pb n="341" /> с |
ч.{S} У таком тужном расположењу затече је и лепа Гркиња.</p> <p>— Но, Милка, — продера се свој |
ођо, не знам.</p> <p>— Прота!{S} И јуче је...</p> <p>— Прота, прота! — прекиде је врачара. — Хо |
с прекорним погледом прошла, он, да би је унеколико одобровољио, уштинуо је тако незграпно, и |
пријатне слике пред њу изнети, која би је својим заносним бојама у тузи њеној утешити могла.{S |
говорила о тешким гресима и упутила би је у какав манастир, у коме је највише калуђера живело, |
етит, те човек што је више пије, све би је више пио, али, касти, онако без хлеба.{S} Ха, ха, ка |
никад ни знала за уредност, —- па ко би је онаку и узео?...{S} А, овако, све се отимају за њу.< |
, сасвим умиљато осмејкујући се, пољуби је у њену мршаву руку.</p> <p>— Драго ми је — рече, — и |
ћу старам.</p> <p>— Оно јест, касти, ви је учите, како треба да држи кашику, кад руча, како тре |
мати.</p> <p>— Оно, касти, тако је; ви је, касти, петком умијете, недељом очешљате, а у среду |
<p>— Јест, тако је, драги Тимо!{S} И ви је морате што скорије, још ових месојеђа, удати, ако не |
гујући, као што само Ере знају, поглади је по запуреном образу:</p> <pb n="348" /> <p>— Оно, зн |
није била за тај позив: у њеној природи је било и сувише подмуклости, сувише дара за сплеткарењ |
им тога је имао и парче винограда, који је сам са својом домаћицом одгртао и загртао; али као г |
ве класе — рече учитељ IV разреда, који је мало уфитиљио. —- Ђаво нек носи и бабу и секретара!{ |
не повреди, — нарочито чича-Тима, који је свога колегу познавао, да нема речитости, и, кад у п |
у Турској нема!</p> <p>Чича-Тима, који је баш за гросмутеркини леђи седео са својим зетом, ниј |
би га у руку.{S} Стари деда-Спира, који је ту параду из прикрајка гледао, накашља се зловољно и |
таће га један трговац из Перковца, који је такођер на истој лађи путовао.</p> <p>Учитељ Тима га |
за њу права несрећа, морални гроб, који је целу њену будућност сахранио.{S} Она би, <pb n="323" |
но се само чудила, што осим проте, који је баш до кума седео, нико не хте од свију тих посласти |
p> <p>То је био као неки ћорсокак, који је водио од цркве касарни.{S} Одмах у првој кући тога с |
д њега једва видео искривљен оџак, који је од плетара био начињен, а жутом земљом тек само повр |
ћ!...{S} Е, бадава, види се човек, који је у Пешти васпитан!...“ А после гласно додаде:</p> <p> |
е ли ме разумели?</p> <p>Начелник, који је по самој природи био прост, а школу није баш много п |
p> <p>Папраг се збунио, а бакалин, који је у свему био мудар и окретан, да би га из те забуне и |
х два практиканта и Гаја берберин, који је био музикалан, т. ј. свирао је у тамбуру, они су му |
гладио је косу, обукао црни капут, који је само при великим празницима облачио, узео је четку, |
гласом, мешајући нешто по тигању, који је над ватром држала. — Да није опет она мука? — И баба |
који га је дотле пажљиво гледао, а који је, међутим, на друго што, на добру парохију и на женид |
очекиваше учитељски колегијум, за који је, наравно, добар стојао да неће изостати, као што се |
несоше у главну полицију.{S} Писар који је те ноћи дежурао, кад га је прегледао и пописао ствар |
асвим доцкан стигла у Београд.{S} Сваки је путник гледао где ће пре на конак, па и чича-Тима на |
тара госпођо, — рече учитељ, — каква ли је оно маленкост, у коју сте и ви уплетени?</p> <p>— Пс |
ани детонаставниче, деде ти кажи, да ли је боље учитељима са класама или без класа?</p> <p>Учит |
Папраг реши, а ми да пристанемо: да ли је подела на десет класа боља и пробитачнија за учитеље |
ади неког саопштења“.</p> <p>— Какво ли је то саопштење?...{S} Хм, хм!..{S} Знаш ли што, Радова |
ина, од целога разговора баш ништа, али је толико схватило: да то, што јој отац у пићу сам гово |
ро деце, могла би се оставити моде, али је млада.</p> <p>Док је чича-Тима тако тужне мисли прем |
аса боља и пробитачнија за учитеље, или је боље онако по староме, без класа?</p> <p>— Господине |
S} Не знаш, шта је дивније на њему, или је цвикер, ил’ је цилиндар, или бели прслук и гласе рук |
ма и непријатеља, завидљиваца...{S} Или је, можда, за дуг...{S} Оно, касти, на данашње време сл |
абић — говорила је стара госпођа, — или је малодушан, те из сажаљења не хте, или баш код самог |
упа готова, а у једној великој кастроли је спанаћ; а кад је учитељ донео шунку и вино, онда се |
е, приближи своју столицу њеној, загрли је, па је, онако старачки, цмокну у образ:</p> <p>— Ох, |
мам важна посла у чаршији, а и глава ми је, касти, мало буновна.{S} Сутра, ваљда, ће и мени доћ |
ре мени неко казао, да заборавим, да ми је отаџбина несрећна...{S} Али какву они имају цел са б |
птала је једна суза.</p> <p>— Ах, да ми је мајка у животу!</p> <milestone unit="subSection" /> |
погледа у шећер.{S} Па вели: „Ох, да ми је хоће учитељ Тима дати, одмах би се женио!“...</p> <p |
е!{S} Старац, па старац!...{S} Та да ми је баш и венчана жена, не би се више за мене старала, н |
а се са мном, а мени се учини као да ми је мртвац за <pb n="356" /> руку стегнуо, — сва ми се к |
и сам ревизор уверити...{S} Само да ми је знати, кад ће доћи!{S} Јесте ли добили каква извешћа |
тке у дромбољу свирају...{S} Само да ми је овај Дунав на мој виноград навратити...{S} Ал би то |
у, мозак ми је потресен, а у грудима ми је нешто тешко, боли ме, <pb n="352" /> а не знам, шта. |
а.</p> <pb n="298" /> <p>— Чича-Тима ми је и то говорио, да би се радо преселио у нашу кућу.{S} |
толико и његовом кесом влада.{S} Она ми је, истина, обећала да ће се код свога маторог обожатељ |
етири секретара дошла у Перковац, па ми је сваки од њих по једну класу одузео...</p> <p>И стари |
ле, мој дебели даскало, знаш ли, шта ми је ова пијана будала обећао?</p> <p>— Шта, моја Аспазиј |
— Српске ми вјере, рећ’ ти морам, е ми је баш драго што си ме тако сабахиле походила, госпо!{S |
Верујте, господине, да не знам, где ми је глава од бриге.</p> <p>— Па, ето, чича-Тима нека да |
да би казала: „Ето, пријатељу, мозак ми је потресен, а у грудима ми је нешто тешко, боли ме, <p |
е се дете.</p> <p>— Ручак!{S} Красан ми је то ручак!{S} Да нема оне Гркиње, те да ме кадикад не |
му то нисам допустити могла.{S} А он ми је, поред свега тога, забележио: „Успех ученица средњи, |
ла она варошка препреденост. — Драго ми је, колега, што сам тако срећан, да вас могу познати!.. |
еље није ни погледао.</p> <p>— Драго ми је, гросмутерко, што сам вас у добром здрављу застао, а |
е у њену мршаву руку.</p> <p>— Драго ми је — рече, — и захваљујем вам по стопута!...{S} Заиста, |
n="390" /> и црквених дјела наложио ми је, ево, својим актом, да вас са вашег неваљалог владањ |
а деца чине.</p> <p>— Не знате, како ми је мило, о, господине! </p> <p>И лепа Гркиња бацаше чез |
> <p>— Чуо сам, побратиме, ’ма тешко ми је веровати.{S} Кo велим, још је дете.</p> <p>— Тако је |
раголасто смешећи се, додаде: — Пало ми је на ум да једем кајсија!{S} Ха, ха, ха!..{S} У вашем |
p> <p>— Дакле баш одлазите?{S} Е, то ми је, заиста, жао!{S} Али на беседи, ту ћемо се на сваки |
вино и ракија, што је у подруму, то ми је све за један пољубац поклонио твој колега, чича-Тима |
лупара, побегне испред њега!{S} И то ми је после девојка!...{S} Но, јесте чули!...{S} А, а!...{ |
рече Милка, — то је мој пропис, што ми је још моја мила мајка поправљала. — И она бризну у пла |
> <p>— Та, оно, знаш, учитељу, нешто ми је ка и познато, ’ма нисам рад казиват’, страх ме је, е |
l> </quote> <pb n="392" /> <p>— Опет ми је и то песма!...{S} Као да мене није Гркиња научила са |
Ето, ову хаљину, што је на мени, њу ми је поклонио чика-Паја, члан суда; а то те ништа не кошт |
pb n="343" /> фактима доказати; а ту ми је сведок и силан Влах Алија.{S} Та зар би се он заљуби |
пута вас је поздравила, па и на путу ми је писала, да никако друкче не чиним, него да код вас р |
а никако ни у драм одступати: чича-Тими је непрестано ласкала, <pb n="327" /> као да је баш зби |
ека наука?{S} А право да ти кажем, мени је данашњи свет смешан!{S} Млад човек натакарио наочаре |
оца?{S} Е!{S} Е!...</p> <p>Лепој Гркињи је пламтело лице од љутине, а очима је чисто стрељала с |
а економа:</p> <p>— Ето ти капице, носи је! — И он му баци малу белу капицу у образ. — Шта би р |
диму.{S} Млад, пун учтивости, милина ти је с њим говорити!{S} Ја кад га видим, све ми се чини д |
осадски извијен, искривљен, — милина ти је погледати!{S} Ја кад је видим, касти, не могу чисто |
хи!{S} Мал’ не рекох, аспидо!{S} Шта ти је обећао?</p> <p>— Да ће ми купити од тешке црне свиле |
е ће га ко похарати.</p> <p>— А шта ти је то, учитељ-Тимо2... — запитаће га један трговац из П |
братиме, да ћеш ми вратити; ето, дао ти је Бог нешто мало винограда, а ове је године баш добро |
, а није умела спољним знацима исказати је; тако исто и туга налазила је само у њеним слабачким |
е сасвим кицошки узе под руку, пропрати је преко авлије до малих вратница; а ту су опет застали |
ала, али се није с места помицала, нити је тренула.{S} Она се решила да сваком њихову нападају |
тећим гласом, — шта је то?{S} Дванаести је сат, а ти још ниси ни собу спремила!{S} И ти се спре |
мота је пажљиво и, грчевито притиснувши је на своја усташца, страсно је пољуби.{S} То да је нек |
другој кући становао је један Грк; тај је, опет, држао две жене!...</p> <p>Ја мислим да би так |
селио у нашу кућу.{S} Удовац је, а твој је колега, па то, мислим, да не би никоме у очи падало; |
је само одговарала, да не може, да јој је врло тешко и да ће јој на чистоме ваздуху много лакш |
јој за вечеру треба.{S} Наравно, да јој је у свему помагао њен филозоф, кир-Никола.{S} Сав се, |
еломе Перковцу уважена.{S} Кажу, да јој је и сам господин начелник министарства много наклоњен, |
једна скромна учитељка, а чича-Тима јој је дао вина и ракије...{S} А то ћете се сећати, зашто.. |
Ако, н. пр., није која рађала, она јој је умела наћи чини и мађије, којима ће „плод чрева свој |
а-Тима у њену лепоту загледати, она јој је предсказала; и кад јој је чика-Паја член купио свиле |
дати, она јој је предсказала; и кад јој је чика-Паја член купио свилену хаљину, и то је од бабе |
.{S} Девојче испрва ћуташе, али кад јој је отац пофторио то исто питање, она скоро нечујним гла |
ече, изненађена, Гркиња.{S} Али кад јој је видела очи, како су црвене и исплакане, она се трже |
је могла заспати.{S} Њено уображење јој је износило тужне слике неизвесне будућности.{S} Човека |
она је још гора и црња!{S} Ено, пре јој је купио чика-Паја свилену хаљину са карнерима, што се |
то дуката дао уз Милку?...{S} Ко ли јој је то могао доставити?{S} Е, е!...{S} Оно је тако, каст |
жељно отворила уста, да каже, како јој је баш све од потребе...{S} Али у тај мах свега нестаде |
у мислима гледала нове поклоне, што јој је прота подоносио: пред њоме на асталу стојало је пуно |
е разне комбинације: свилену хаљину јој је купио чика-Паја член, грчки мајорен; бронерске ципел |
бити и прстен — рече брзо Гркиња, којој је много до тога стало, да јој се како планови не поква |
су поделу учитеља у десет класа, којој је основа дубока мудрост.</p> <p>— Молим вас, господо, |
вртатио на две-три бакалнице и у свакој је попио по две-три грке ракије.{S} То му је тако у нар |
/p> <p>Гркиња се задовољно смешила; њој је ласкало што је чича-Тима тако високо цени.</p> <p>— |
18760_C10"> <head>Х.</head> <p>Четвртак је освануо, а у само свануће дође и Папраг у чаршију.{S |
ку. — Да их Бог поживи, млади су, а век је дуг, па, богме, ако где у чему и буде мане, дотераће |
чи као кувана лобода.</p> <p>—- Ал’ тек је, свакојако, лепша од мужа, што изгледа као надуване |
но по табака исписане хартије; начелник је преврће, а лице му је пуно важности, очију и не диже |
се и злурадо смејали...</p> <p>Начелник је од чуда зинуо и није умео ама баш ништа проговорити. |
мореш га ни за реп ни за ухо, — ка чик је гладак, ка жива хитар.</p> <p>Стара учитељка обори о |
господина тужио?...{S} Оно, касти, док је човек у животу, има и непријатеља, завидљиваца...{S} |
_C11"> <head>XI.</head> <p>Међутим, док је стара госпођа, по своме, доста вешто смишљеном, прог |
много ни оклевати.{S} Што ’но реч, док је чорба на асталу, треба је кусати.</p> <p>— Оно, каст |
е не заноси — грмео је чича-Тима, — док је није ђаво однео!</p> <pb n="357" /> <p>Утом се отвор |
а није са својим мужем сигурна, све док је она у овој вароши.</p> <p>Господин Швабић се на њену |
је, касти, ни у Срему нема!</p> <p>Док је он тако трабуњао, лепа се Гркиња прибрала мало и, пр |
оставити моде, али је млада.</p> <p>Док је чича-Тима тако тужне мисли премишљао, неко се накашљ |
/l> <l>Гркиња је прљава, </l> <l>А паук је чист...</l> </quote> <p>— Јоханида се усмрдела....{S |
ли јели кадгод лободе?{S} Боже, ала вам је то јело!{S} Преко, тамо код нас у Срему, највећа га |
на га зачуђено запита:</p> <p>— Шта вам је, господине7..{S} Та ви сте уједанпут постали озбиљни |
ешећи се.</p> <p>— А кир-Никола, он вам је био, по свој прилици, девер... ха?...{S} Ил’ је отиш |
...{S} А што се мужа њеног тиче, то вам је поштовања достојан човек!{S} Јединствен тип сеоског |
е чули, шта је синоћ било?{S} Та то вам је, господине, читава ребелија!</p> <p>— Шта, шта, ребе |
ше дугуљаст, плав човек, и, као што нам је стара госпођа унапред казала, јако наклоњен јектици; |
им га послужи још једном грком, а и сам је смотао једну шљивовицу, која се њему веома допала.</ |
на, а ти сад узми ону котарицу, што сам је о лањској берби од оне црномањасте Циганке купио, а |
и се тужио како је све скупо, и опет им је мршава храна.{S} То су, уосталом, и паметни болесниц |
д ватре, чучала је та стара жена, а дим је око ње са тако несносним смрадом куљао, да се сирота |
обраћао, па често и онај поклон, којим је мислио секретара подмитити, <pb n="311" /> поклањао |
а стрина знала, ил’ ако није знала, тим је била од њега паметнија, онда изиђе нека стара уседел |
Папрага, а господин је видео њу, и тим је свршено: довече прстен!...</p> <p>— Та оно, касти, н |
рац и зет, један до другога.{S} Међутим је каваница све више пунија бивала.{S} Чиновници и трго |
мљено, кренуше се у виноград; а међутим је на дому лепа Гркиња спремала све оно, што јој за веч |
ају на њега; па кад су видели, у каквом је стању, они га узеше под пазухо, па га однесоше у гла |
шко да би га могла обухватити.{S} Родом је био однекуд из ужичког округа, то се, уосталом, виде |
О, господине!{S} Ви немате појма на ком је степену покварености данашња младеж!</p> <p>Начелник |
Београду је учио богословију, старином је, истина, Цинцарин, али се родио у Будиму.{S} Млад, п |
споредити мене са Гркињом? — са поносом је говорила стара гросмутерка. — Моје васпитање и образ |
е, па се у један мах сроза наниже и том је приликом тако нагњечила нос, да је од њега једва она |
у: искосири се мало у наслоњачи, лактом је заклонио ону исписану хартију, а на учитеља погледаш |
вачко дете могло уверити.</p> <p>Растом је био осредњи, а у ширину је много боље напредовао: дв |
у мајку, па се часом насмешило, а махом је бризнула у плач.{S} У таком тужном расположењу затеч |
P18760_C5"> <head>V.</head> <p>Сутрадан је сав Перковац знао за ту Гркову част.{S} Знали су и т |
дан свадбе добићеш сто дуката.{S} Један је чича-Тима у Перковцу!{S} Само гледај да о томе Гркињ |
целе те комендије упамтио.</p> <p>Таман је полицајац из начелникове собе изишао, а уђе гросмуте |
роде изнудити може. „Учтив је, васпитан је“ — тврди ова намолована лутка, што ми се силом за ст |
Милка је видела г. Папрага, а господин је видео њу, и тим је свршено: довече прстен!...</p> <p |
ица, што с њиме диване.{S} На тај начин је и лепа Гркиња вишепута прислушкивала на вратима и на |
т гурну лактом, али ништа не поможе, он је баш хтео све да изговори:</p> <p>— Да, где сам, оно, |
гао у ситнијим стварима коме помоћи, он је помагао.{S} Он је, на пример, умео лепо лозу резати, |
чича-Тиме синуше младићском ватром, он је с највећом жестином загрли, и није остало места на л |
/p> <p>Чича-Тима, кад ју је угледао, он је сав претрнуо.{S} Зар у таком отрцаном оделу да га за |
омана упамтио; па кад је то исказао, он је после само бленуо у њене пепељаве очи, које је Гркињ |
аје приметити; а мој дебели даскало, он је прави Атињанин; онде је и науке свршио.{S} А ви сте, |
ао данашња ћифтарија. <pb n="365" /> Он је у дућану врло мало еспапа имао; тек колико да се наз |
о лепо написати као мали Андрица!{S} Он је и вашу мајку написао...{S} Истина, мало вас је искрм |
/p> <p>— Боже, сахрани и сачувај!{S} Он је далеко лепши од ње.</p> <p>— Ваљда са оном чупавом б |
} Но, то је грозно, то је ужасно!{S} Он је хтео доказати, а то се може као наставак Живкове бес |
у и садашњој Скадарској улици?...{S} Он је и тога вечера добро потегао тако, да и он умало што |
шљиво погледаше у пијанога оца...{S} Он је најпре сео за сто, па онде, са искревељеним цртама н |
седник, професор некаквог завода.{S} Он је доказивао, да ми без ваздуха не бисмо могли живети и |
после, наравно, да се прстенује.{S} Он је, истина, за данас само учитељ, а кад се ожени, од во |
начелника имам сасвим други план.{S} Он је човек који се више политиком бави, него школом и про |
ачких грађана, потпуно разумевао.{S} Он је, дакле, био тај, што је својим огромним духом задахн |
арима коме помоћи, он је помагао.{S} Он је, на пример, умео лепо лозу резати, па кад би га ко у |
лом у приличној хармонији стајао.{S} Он је имао и чистије руво, али га не хтеде тога дана обући |
ади, а и вече по себи беше дивно.{S} Он је у лицу, истина, од ракије и дневнога спавања био мал |
ма у чисто српском богатом оделу.{S} Он је корачао сасвим озбиљно, поштапајући се, напред, а за |
ле њега дође мајстор Глиша ковач.{S} Он је био у немачком капуту и панталонама, само је на глав |
ној хаљини виде шепутле и карнери, а он је, по њојзи, могао ићи као и друго спадало.</p> <p>— В |
г чинио: није се још ни разданило, а он је већ испио ракију и сркаше задовољно своју црну каву. |
>Људи су га слушали, па су ћутали; а он је, сиромах, једнако млатио рукама, једнако је говорио |
, вели, напућила те своје усне.{S} И он је због тога толико <pb n="333" /> грдио, да је сирото |
мо у хлад, испод онога дуда?... -– И он је пољуби... — Их, ала је и тај месец безобразан, као г |
једе, а већ се спремаш одлазити! — И он је узе незграпно за руку, па је посади на миндерлук, па |
мо, шећерна моја грлице!...</p> <p>И он је, као насилу, вукао доле у густу хладовину гранатога |
, ви бисте се смиловали!...</p> <p>И он је загрли...</p> <p>— Оче прото!... — рече прекорно, по |
ати, да могу овде умрети...</p> <p>И он је наново стиште на груди, па је стаде још већом ватром |
ас дан данашњи имати среће.</p> <p>И он је помилова по њеним старачким, али доста пуначким, обр |
она му приђе, по обичају, руци, али он је ни погледао није.{S} Дете је гледало за њим тужно, з |
што је то Гркиња захтевала, а и сам он је увиђао да би у својој ватреној љубави много срећнији |
p>— Милка?...{S} Милка?... — повторавао је старац, а после му преко лица пређе глуп осмејак.</p |
p> <p>— Молим вас, господо, — доказивао је учитељ III разреда, — то ћете ми тек допустити, да у |
ијом!</p> <pb n="349" /> <p>— Доказивао је, да је Југ-Богдан с девет Југовића свирао у клавир!. |
лицом!</p> <p>— Не могу!... — јадиковао је чича-Тима.{S} - Не могу, сунце моје!...</p> <p>— Сун |
, и више...{S} А у другој кући становао је један Грк; тај је, опет, држао две жене!...</p> <p>Ј |
сетак дана чича-Тима је оздравео; могао је лепо ходити, јести и пити.{S} Говорио је, наравно, с |
ла Богу, и сам своје деце!</p> <p>— Дао је Бог — рече бакалин.</p> <p>— Мени би, касти, овом пр |
дим; па како је време тихо било, падао је доле на земљу и повлачаше се, као нека провидљива пл |
из; а овако, с поремећеним умом, гледао је око себе као у врућици или у неком тешком сну: све с |
, и чича-Тима закрљештеним очима гледао је у своју уплашену ћерку, која је онде пред њим дрхтал |
S} Беше сасвим блед и задуван, изгледао је као да се нека грдна несрећа догодила и једва је дош |
једну господско-трговачку кавану држао је у Перковцу неки деда-Спира.{S} У његову кавану ретко |
јућег осмеха, безобразан поглед ишчезао је, а око развучених усница тужно се заиграла она дубок |
тала нема тишина.{S} Али тај мир трајао је само неколико минута, а после се претворио у неко зу |
гледала преда се.{S} На запећку стајао је хлебац и недодирнут, могли су га мишеви свега развућ |
>Кад је учитељ Тима дошао кући, затекао је Милку, где сасвим озбиљно шије, кроји, па опет прекр |
учак се вуци, опајдаро ниједна! — викао је чича-Тима, распаљен Маринковом шљивовицом, а још виш |
несрећо једна! — храпавим гласом викао је старац.{S} А кад дете изиђе напоље, он покупи парчад |
, капаме, печења, до миле воље; навукао је вина, да је сва авлија заударала на њега; а лепа Грк |
Јоханида!...{S} Јоханида!.. — понављао је чича-Тима.</p> <p>— Јест, Јоханида са својим даскало |
у на њу, а задај од рума и ракије куљао је из њега као из табарке. — Е, баш сам, касти, на вас |
столице, а ону другу половину запремао је низак кревет, застрт неким старим ћилимима.{S} Оданд |
цу с њеним надувеним Шпартанцем прогнао је у планину, да са дивљим мачкама вади очи!,..{S} Та д |
> <p>Чича-Тима је ћутао забринуто, знао је он, да му деца нису баш спремна, а и то је био увере |
тара подмитити, <pb n="311" /> поклањао је старој госпођи; па и она сама умела је уважавати сво |
о налог свога претпостављеног, преџоњао је у омладинској дворани сву ноћ, пио је с њима, здрави |
човек... — рећи ће један од њих. — Пао је, несрећник, па се, можда, и угрувао?...{S} Хајде да |
една?</p> <p>— Ево ме, оче! — одговарао је звучан детињи гласић. — Сад ћу доћи!</p> <p>— У собу |
ин, који је био музикалан, т. ј. свирао је у тамбуру, они су му пљескали, а он им се за то најг |
те одговарати; али није имао куд, морао је мало сести, <pb n="340" /> и то баш до њега; то је з |
0" /> баш ништа од свега разумео, морао је тврдити да разуме и да је све тако, као што стара го |
се испрва отимао, али напослетку морао је већој сили попустити.{S} Утоме му и шешир паде с гла |
— Јесте, душице!...{S} Али... — уздисао је прота... — ја морам одлазити, а тако бих волео да мо |
обар“, а кир-Николи и чича-Тими записао је: „Успех врло рђав, деца не знају пјеније, а учитељи, |
.</p> <p>— А нашто толика част? — питао је чича-Тима зачуђено. — Да, касти, нисте добили ваше н |
<p>- Е, јеси ли сад задовољна? —— питао је чича-Тима своју ћерку удавачу...{S} Девојче испрва ћ |
остојну богињу; кршио је руке, превртао је очима, а кад је изишао за њом, да је испрати, није м |
е без свести и без икакве намере, лутао је онако по инстинкту.{S} Наједанпут стаде; учини му се |
p> <p>По плавом небеском простору лутао је пун месец као бледо лице заљубљене неке девојчице; — |
ти не знамо, драги пријатељу! — шапутао је. — Толика услужност од госпође Јоханиде, и ми ниједа |
не знате, како сам срећан!... — шапутао је прота, све више приљубљујући се њојзи... — Ох, да зн |
опомињао.</p> <p>— Оно, касти, — муцао је чича-Тима, — није да нисте, јесте, господине.</p> <p |
тина; па кад је г. ревизор дошао, нашао је празну школу: у свакој скамији седе по двоје или по |
..{S} Куд ће сиромах учитељ?...{S} Ишао је даље без свести и без икакве намере, лутао је онако |
па напослетку се обрте налево.{S} Ишао је све навише, Калемегдану.{S} Киша је почела сипити, у |
нуће дође и Папраг у чаршију.{S} Отишао је мало до деда-Спире, узео је четку, очеткао своју ати |
пријатељем: — Дакле, драги г. Тимо, ово је тај младић, о коме смо јутрос онако много разговарал |
аним клештима уштинуо.</p> <p>— Но, ово је безобразлук!{S} Ово је инпертиненција!... — викала ј |
/p> <p>— Но, ово је безобразлук!{S} Ово је инпертиненција!... — викала је раздражена гросмутерк |
ст пара по чаршији купују.</p> <p>— Ово је диван корал — рече, научењачки проматрајући ђердан. |
’ буди бар за часак весео!...{S} Та ово је Бог — не знам, зашто — али све теби за љубав учинио: |
ити:</p> <quote> <p>— Браћо!</p> <p>Ово је прва беседа, коју ће историја вароши Перковца крупни |
рити.{S} Чича-Тима је притиште и наново је обасипаше пољупцима; а кад се она извила из његова н |
ару дувана и да мало продиване.{S} Прво је било да се увере, где ли се сад школски ревизор нала |
испрати, није могао срцу одолети, него је онде у кујни, у једном ћошку, загрли и тако је силно |
лико храбрости, да јој то примети, него је само ћутао и није се више усудио подићи очију, да ме |
г вечера сам лично на беседу доћи, него је послао варошког полицаја, да он његово место заступи |
андур, —- ако не буде година више; него је, душа ваља, и притврдио: баш лепо ти тај зна све до |
етљен, господину министру достави; него је, по обичају, онако просто целу ствар описао, а о заг |
да су му очи мутне, бесвесне...{S} Дуго је он у томе положају лежао; а кад се дигао, он се грох |
ава слика занемареног сирочета.{S} Дуго је, тако, ћутала, а после се диже, узе из неког сандуче |
скоро пре те перковачке беседе обудовео је, те због те своје жалости није могао синоћног вечера |
> <p>Милка ућута, по беломе лицу лебдео је сетан осмејак, а по њему, као по сунчеву зраку, треп |
ана туга надвладала га је.</p> <p>Седео је за столом, а главу је наслонио на обе руке; коса му |
оку!...</p> <p>С оне стране баште видео је месец, како се кроз најгушћи коров, ослањајући се на |
очистио је мало шешир и панталоне, узео је поштапач у руке, па се дигао да иде:</p> <p>— Искапи |
.{S} Отишао је мало до деда-Спире, узео је четку, очеткао своју атилу, умио се, загладио косу, |
мо при великим празницима облачио, узео је четку, очистио је мало шешир и панталоне, узео је по |
p> <p>-— Бре, нек’ се не заноси — грмео је чича-Тима, — док је није ђаво однео!</p> <pb n="357" |
речима <pb n="372" /> лежала, поруменео је, али није имао куд, већ је мудро ћутао.</p> <p>— Сад |
вакојаки еспапи превозе!...</p> <p>Хтео је он још говорити, али се око њега толика граја подиже |
ку секретарову.{S} Кад се пробудио, био је сав знојав и ломан, чуо је како му срце бије, чинило |
едили, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је мало углађенији но обично, а и капут је обукао нов, |
макао, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је доста чисто обучен и очешљан, само што му очи беху к |
еда нанети.{S} Истина, два-три дана био је као убијен; ни с ким није проговорио, <pb n="316" /> |
номе телу.</p> <p>Код старе госпође био је ручак већ спреман, супа готова, а у једној великој к |
сао, а о загушљивом ваздуху и заборавио је известити министра.{S} Наравно, да се на таки рефера |
</p> <p>Затим се мало исправио, згладио је косу, наместио јаку на капуту, узео штап у руке и сп |
стари учитељ поче да се спрема: згладио је косу, обукао црни капут, који је само при великим пр |
ан но жедан!</p> <p>— Тако је! — тврдио је учитељ Тима. — Оно, касти, колико се сећам, и мој по |
один-Тимо?...</p> <p>— Дакако! — тврдио је Тима, коме је, наравно, таки предлог у рачун ишао. — |
-Тима је, као обично, био збуњен, пазио је на сваки миг своје обожаване Гркиње, да какогод у че |
ти тражио своју обожавану Гркињу; молио је, преклињао, само да га погледи, а он ће јој поклонит |
> <p>— Ово неће бити добро|... — мислио је чича Тима, а начелник га још једанпут премери од пет |
Како је пао, тако ће и устати — мислио је други.</p> <p>— Ал’, ено, не устаје, сиромах! </p> < |
, што је свима нама копала јаму, сломио је руку, одрубио нос; а ону мршаву вештицу с њеним наду |
оса и издрпана, а и сам Никола променио је свој отрцани сламњи шешир с новим вуненим, а у лепу |
о је у омладинској дворани сву ноћ, пио је с њима, здравио се; а ујутру је отишао, да све рапор |
ју атилу, умио се, загладио косу, попио је каву и спокојно очекиваше учитељски колегијум, за ко |
е лепо ходити, јести и пити.{S} Говорио је, наравно, све којешта: час је замишљао да је код сво |
"397" /> <p>— Сиромах старац! — говорио је трећи разред. — Баш га ништа не може разведрити ни о |
пајацо...</p> <p>— Благо њима — говорио је кроза смеј, — обадвоје млади, лепи, васпитани!{S} Хе |
ити морају.</p> <p>— Ја видим — говорио је сам у себи, — да је ова стара будала заљубљена у ову |
дете.</p> <p>— Тако је суђено — говорио је учитељ Тима. — Него, касти, требаће ми нешто мало но |
и, није могао ни речи изустити, отворио је врата, па је отишао, а никог око себе ни да је погле |
ана Гркиња из куће истерала.{S} Отворио је врата, па је изишао из куће, а није ни погледао у њу |
зницима облачио, узео је четку, очистио је мало шешир и панталоне, узео је поштапач у руке, па |
обожавану и љубведостојну богињу; кршио је руке, превртао је очима, а кад је изишао за њом, да |
е овамо у земљи кува.{S} А знате ли, ко је завршио беседу?</p> <p>— Шта, зар још има?{S} Та док |
ако, гледаћу да осети; познаће и он, ко је стара госпођа фон Копривић!...{S} Ових дана сам наме |
Сунце ваше|...{S} Хо, хо!..{S} А да ко је онда опирача?...{S} Од кога направисте и ово и оно, |
е жене питале: откуд Гркињи свила, и ко је она и шта је она, да се и од саме окружне начелников |
е да друго што говори, књигу ли му и ко је написа!{S} Е, знади, учитељице, да ћу забранит’ прод |
l> <l>Сад помисли, слушаоче, </l> <l>Ко је лакши, ко ли бржи: </l> <l>Стрела лети, стрела ј’ ла |
речитост и оштроумље, да се беседа, ако је икако могуће, на највеселији начин бар до ујутру про |
мало по новосадски дунста?...{S} Е, ако је баш тако, онда ћу је целу обрати...</p> <p>— Нећу ду |
— И тај неће видети своје породице, ако је има...</p> <p>Али уствари није тако било, јер после |
пример у Хомоље, у Црну Реку, или, ако је могуће, чак у Турску...</p> <p>— За вашу љубав ћу св |
ше ти ни окусила нисам.{S} Могу ти, ако је по вољи, у длан и у карте гледати, како је теби угод |
ићу!...{S} А има времена, људи смо, ако је, касти, било какве погрешке, поправиће се...</p> <p> |
е од њих његова кућа користи, т. ј. ако је неко учитељ у Крајини, па заборави о Светом Николи, |
и пева, али само црквене песме.{S} Ако је, н. пр., зимње време, он удари у „<title>Во Јордање< |
њег родитеља извуче понеки дукат, а ако је дете чиновничко, н. пр. начелниково, њему је зато ла |
це</hi> (најбоље крајинско вино); а ако је учитељ у Шумадији, па не дотера бар једног угојеног |
нека славом увенчана глумица.{S} Па ако је још у путу срела некога од оних младих зврндова, што |
еде — забележи: „Успех добар...“ Та ако је ико у целој Србији од учитеља заслужио, да му се каж |
ла би се задовољно у огледало, па, иако је у њему видела вештицу, опет би са неким поносом прод |
г човека од ранга; а после додаде, иако је о противноме био уверен: — Ево, у литру ракије и чет |
" /> пиво и јестиво...{S} Ревизор, иако је био слабуњав, зато је, опет, боље пио, него многи зд |
ни умила; како је још у неглиже, — иако је била сва уштиркана, упеглана, набељена и нафракана.{ |
лазити.{S} И младожења се диже, па иако је помало климао ногама, то му није сметало да се пред |
да га је пред чика-Пајом и кудила, како је незграпан, неваспитан, тврдица, па, онда, још и ружа |
, приморан сам!““...{S} Младожења, како је био прислоњен уз невесту, скотрља се од радости на з |
ао своје проседе бркове, а Гркиња, како је ушла у кућу, није више ни излазила, само си могао из |
ви бесте у винограду; па да знате, како је погледао у Милку!{S} Као дете што погледа у шећер.{S |
а нас Никола не чује!{S} Не знате, како је сумњив, прави Луцифер!...{S} Чекајте, сад ћу ја виде |
по вољи, у длан и у карте гледати, како је теби угодније.</p> <p>— У длан! — рече Гркиња.</p> < |
е треба, него да њојзи приповедим, како је њен Швабић у Трновнику хтео да пољуби васпитатељку; |
ити.{S} Па кад сви знамо и видимо, како је ово свечан тренутак у нашем животу, у животу овдашње |
утаху полако и разговараху гласно, како је коме воља била; а дотле је чича-Тима са својим зетом |
ако се није ни очешљала, ни умила; како је још у неглиже, — иако је била сва уштиркана, упеглан |
удили..{S} Ово су дивни радови!{S} Како је леп овај јастучић!{S} Чије га је дете хекловало?...< |
сити...</p> <p>Чича-Тима оде...{S} Како је он путовао, пешке или на колима, или га је неки мило |
тари, други млади, лепи и ружни, — како је кога Бог створио!{S} А и места рођења беху им разна: |
?...{S} Хајде да видимо! </p> <p>— Како је пао, тако ће и устати — мислио је други.</p> <p>— Ал |
{S} Из оџака је куљао густ дим; па како је време тихо било, падао је доле на земљу и повлачаше |
вој гостионици, и онда би се тужио како је све скупо, и опет им је мршава храна.{S} То су, уост |
шта ће даље да буде.{S} Гркиња, откако је познаје, није у њеним цртама приметила толико пркоса |
но!{S} Лепо!{S} Неописано!...{S} Откако је моја протиница преминула, још нисам таке сласти окус |
ако и у обичном животу, мрзео; а откако је, сиромах, изгубио оне две класе, опасно је било и ра |
касти, и да се спрема.</p> <p>— Та лако је са спремом — прихвати Гркиња, — зар ту толико треба? |
сиромах, једнако млатио рукама, једнако је говорио и доказивао, у доказивању је тако далеко оти |
ручати, ни с ким није говорио и једнако је мислио о изгубљеним класама.</p> </div> <div type="c |
рата.</p> <p>— Да, да, оно, касти, тако је!...{S} Само, касти, још је дете.{S} Али кад је баш т |
а друга мати.</p> <p>— Оно, касти, тако је; ви је, касти, петком умијете, недељом очешљате, а у |
е погледа зачуђено.</p> <p>— Јест, тако је, драги Тимо!{S} И ви је морате што скорије, још ових |
!{S} Па учи л’ се то у школи...{S} Тако је то, касти; али сад јаја какоћу, а кокошке ћуте!...{S |
атељи о туђем трошку препирали.{S} Тако је и једна стара васпитатељка, која је, међу нама речен |
ће доћи у деда-Спирину кавану.{S} Тако је и господин Папраг чинио: није се још ни разданило, а |
ће ту и сто дуката мало бити|... — Тако је Папраг комбиново, докле су гости чаше празнили; а ки |
е устати гладан но жедан!</p> <p>— Тако је! — тврдио је учитељ Тима. — Оно, касти, колико се се |
S} Кo велим, још је дете.</p> <p>— Тако је суђено — говорио је учитељ Тима. — Него, касти, треб |
живајући у својој лепоти.</p> <p>— Тако је то, моја Милка.{S} Данашња млада и девојка треба да |
љу?{S} Е, да сте благословени!...“ Тако је то пре кратког времена са лутком било, а прексутра ћ |
у кујни, у једном ћошку, загрли и тако је силно цмокну, да се дете у соби пробудило.{S} После |
еба и даље да се трудиш! </p> <p>И тако је ревизор сву децу за њихове радове редом похваљивао, |
е ја за тебе да испаштам!</p> <p>И тако је то ишло у свима разредима: ученици не знају, а и што |
е само због тебе покварити!</p> <p>Тако је то текло цели дан.{S} Вечера се спрема, кир-Никола с |
иком...{S} То само нећу!...</p> <p>Тако је она у своме меком кревету премишљала и већ је у мисл |
га поставити за гробара...</p> <p>Тако је нешто сањао трећи дан по одласку секретарову.{S} Кад |
вашој, госпођо Јоханидо...</p> <p>Тако је то било.{S} Сирото дете, хтело не хтело, морало се ј |
е најдубље тајне дознавала.</p> <p>Тако је то и данас било; само што данас није била Гркиња та, |
тру је отишао, да све рапортира, колико је и шта је од целе те комендије упамтио.</p> <p>Таман |
и за вино; знали су, и каквих и колико је фела разног јестива било, па још и да се учитељ четв |
.{S} Ту, у томе усамљеноме крају, ретко је кога сретала, а кад би кога срела, тај би стао и гле |
и; у свакој цртици тога прописа гледало је јадно дете своју изгубљену мајку, па се часом насмеш |
има погледа сасвим жалостиво, изгледало је као да више оца жали него себе; али не рече ни речи, |
фурија удалила из дворане.{S} Изгледало је као да је тиме већ покварена беседа, али Гаја бербер |
подоносио: пред њоме на асталу стојало је пуно најскупоценијег посуђа, на другој, опет, страни |
е било тога вечера сила разговора; мало је ко од скупљених гостију својим стањем био задовољан, |
авље, моја драга госмутерко!...{S} Мало је учитељица, које ја тако ценим, као вас.{S} А што вас |
уши извучем!</p> <p>Јадно дете дрхтало је од страха.</p> <p>— А што ова соба није спремљена, х |
{S} Кад су Цигани дунули у зурле, могло је седам баталијуна пиљарица, алваџија и бозаџија из ту |
касти, има л’ ту моје кривице?{S} Могло је дете и водену болест добити, па зар учитељ да изгуби |
гледало за њим тужно, замишљено; видело је, сироче, да је са мајком и оца изгубило.{S} Кажу, да |
ше задовољан, а још мање весео; та цело је вече протекло, <pb n="324" /> а он није добио прилик |
г учитеља.{S} На челу тога прописа било је крупно исписано:</p> <p>„Бог је милостив.“</p> <p>— |
обро и изгледала: њено пуно лице добило је ону веселу румен, а проседе витице је вешто склонила |
вајући, и одскакута даље...</p> <p>Коло је, међутим, играло све живље и веселије; млади момци с |
где псето лаје, а унутра у кући потмуло је кашљала стара баба.{S} Кад је Гркиња кућна врата отв |
о у немачком капуту и панталонама, само је на глави имао алев фес.{S} За њим уђе мајсторица: он |
њен, не умеде ни речи проговорити, само је бленуо у своју обожавану и љубведостојну богињу; крш |
дали, где је који најближе стојао, само је чича-Тима гледао да уграби место до лепе домаћице; а |
еду ретко да је које дете и умрло, само је једно једино добило фрас, а друго једно је оћелавело |
у склонила је вешто под црну капу, само је један смеђ прамичак, који још није избелео, пустила |
ја љета!“</p> <p>У целој тој ларми само је Папраг замишљено ћутао; не што није доста пио и што |
; она га је омрзла и презрела.{S} Једно је само мучило, — што се мора с њим, као с колегом, у ј |
једно једино добило фрас, а друго једно је оћелавело.{S} Па, касти, има л’ ту моје кривице?{S} |
то могао доставити?{S} Е, е!...{S} Оно је тако, касти; кад хоће несрећа да обори човека, да га |
сиромах, изгубио оне две класе, опасно је било и разговарати се с њиме о класама. — Дабогда, и |
ритиснувши је на своја усташца, страсно је пољуби.{S} То да је нека стара београдска инштитутка |
каквом детету показивала милостива, то је чинила само зато, да од богатог детињег родитеља изв |
загрли.{S} Два-три љубавна погледа, то је било све, што је целог вечера могао од ње измамити.{ |
је изрезана глава некаквога мајмуна, то је био младожења!{S} Ја сам се направила попа, те сам к |
вир, а Бошко да није био виолиниста, то је све могуће; али да му је кћи, што је била за Страхин |
е да се одбије од тебе!{S} А, богме, то је лепа прилика!{S} Та колика му је само парохија, хеј, |
емој у косу трпати смиља и љубичице, то је сељачки!{S} Него, ако немаш георгине, а ти узми црве |
одине!{S} То што се у Перковцу ради, то је шкандал!... (Господа у Србији воле, кад им се понека |
S} Оно, касти, што је човек старији, то је и искуснији и паметнији!{S} Па нека каже ко шта хоће |
ше неће слушати!“...{S} Само, касти, то је међу нама речено, па ту нека и остане, јер ја не бих |
ђе и даље. — А онај професор!{S} Но, то је грозно, то је ужасно!{S} Он је хтео доказати, а то с |
онај професор!{S} Но, то је грозно, то је ужасно!{S} Он је хтео доказати, а то се може као нас |
ти, <pb n="340" /> и то баш до њега; то је захтевала од њега учтивост...{S} Чим га је Папраг пр |
; тешко ономе, ко се у њих удубе!{S} То је отрован паук, што ти танком пређицом своје паучине с |
ворила, то вам не смем ни казати!{S} То је шкандал!{S} Безобразлук!{S} Кад успишете депешом или |
церекала се баба. — То је морал!{S} То је учитељско владање!{S} Преизредно!...</p> <p>После то |
ади, почиваше нека меланхолија...{S} То је била кћи чича-Тимине прве жене, која је после порођа |
а оца — читало у цркви апостол...{S} То је, наравно, све госпође, а, богме, и постарије госпођи |
мишљено на своје првашње место...{S} То је Гркињу изненадило.{S} Она погледа на врата, мислила |
, и не знајући, пође управо тамо.{S} То је била чувена гостионица „код Српског краља“...</p> <p |
стив.“</p> <p>— Јест — рече Милка, — то је мој пропис, што ми је још моја мила мајка поправљала |
елим трачицама и дугмићима ишарај, — то је по моди!{S} А кад пођеш на венчање, немој у косу трп |
>— Лепо, лепо! — церекала се баба. — То је морал!{S} То је учитељско владање!{S} Преизредно!... |
сат, која је то радила?...</p> <p>— То је Ленка, ћерка газда-Живка Ћорбуџаковића...</p> <p>— Л |
ену „неморалну“ девојку?...</p> <p>— То је, видите — рече Гркиња, — све она матора вештица крив |
којна ми мати беше Сремица.</p> <p>— То је, видите, што све нас везује. — И она га погледа најљ |
, а после загушљиво крчање.</p> <p>— То је човек... — рећи ће један од њих. — Пао је, несрећник |
ељена, отрцана!{S} Она!..{S} Но, ал’ то је већ ужасно!{S} Па знате ли, о чему је та протерана в |
ши старој колегиници и „лаку ноћ“, а то је и сувише: отићи без „лаке ноћи“...</p> <p>Стара госп |
неко време свако друштво избегава, а то је <pb n="317" /> тим пре могао учинити, што су, и онак |
фи на земљовиду Србије забележити, а то је оно, што је моје српско осећање увредило.</p> <p>Так |
ам не могу казати, али једно знам, а то је, да ће госпођа Јоханида осим певања и — декламовати. |
и, да и наша влада удара у клавир, а то је: на јавном месту исмејавати владу!{S} Људи су се том |
е јој лако сносити толику несрећу, а то је била за њу права несрећа, морални гроб, који је целу |
<p>— Хе, побратиме, не знаш ти!{S} А то је, касти, мода, па шта ћеш ти мимо свет?{S} Ено, гледа |
усавјетовати, баш као и тебе...{S} А то је: удри грашком о дувар!...</p> <p>— Оно, господине, м |
докле ћеш, учитељице, побогу?{S} Та то је, као што ми наказива, до зоре трајало!</p> <p>— Да ш |
у пуно ситних и крупних борица, а уз то је у свако доба добро расположен.{S} Кажу они, који су |
о спава.{S} Он се диже из кревета, и то је, можда, првипут у животу, што се саже над својим спа |
ка-Паја член купио свилену хаљину, и то је од бабе већ унапред дознала; и у свему осталом се по |
свој дебели штап, провлачи прота; и то је сав узрок, што се онако слатко насмејао...</p> <p>Ка |
болесница навикла на горчину“!{S} И то је све, што се од природе изнудити може. „Учтив је, вас |
етом прикријемо или забашуримо.{S} И то је оно, што се зове цивилизација, образовање!</p> <p>— |
он, да му деца нису баш спремна, а и то је био уверен, да би му стара госпођа у многоме могла п |
та жена од муке се и пропила.{S} А и то је све масло те несрећне Гркиње, и то, што чича-Тима уд |
а, љубведостојна моја богињо!</p> <p>То је све што је чича-Тима из Видаковићевих романа упамтио |
така је то красота била!!...</p> <p>То је био њен укус: на глави много цвећа и то најдрастични |
у се по могућству име сачува.</p> <p>То је био као неки ћорсокак, који је водио од цркве касарн |
лио са станом код кир-Николе.</p> <p>То је, наравно, и стара госпођа дознала, али сад је то ниј |
исто и да се не пробуди више.</p> <p>То је било и сувише.{S} Очи у чича-Тиме синуше младићском |
ијанице, још су и неморални.“</p> <p>То је био гром за све учитеље.{S} Таким оценама није нијед |
{S} Ревизор, иако је био слабуњав, зато је, опет, боље пио, него многи здрави; чаша је ишла за |
рка својом писком надгласили...{S} Зато је изабрала перковачка омладина баш та три најчувенија |
партанца искресати, али све бадава, што је немогуће, не може ни бити!...</p> <p>— Их, гром те с |
а...{S} Једно ми се само не допада, што је, кад сања, вишепути чујем, где плаче...</p> <p>— Дет |
огледала; тако и оно вино и ракија, што је у подруму, то ми је све за један пољубац поклонио тв |
S} Она је то, можда, и зато чинила, што је у ње доста краћушан, а на врху мало затупаст и, по м |
у има лепих кајсија, а особито она, што је уза саму колибу...{S} Е, јесте чули, ја нисам ни у с |
га сокачета живела је једна Гркиња, што је имала два мужа; неки говоре, и више...{S} А у другој |
на тезги избројао оних сто дуката, што је зету наменио. — Ево ти, синко, новци! — рече скоро р |
А имаш ли лево око од слепог миша, што је ухваћен у пећини...{S} Немаш, ја!{S} Па ће ти ту тре |
ри љубавна погледа, то је било све, што је целог вечера могао од ње измамити.{S} Тек кад су у а |
ако требало удесити!{S} Оно, касти, што је човек старији, то је и искуснији и паметнији!{S} Па |
то је све могуће; али да му је кћи, што је била за Страхинића бана удата, да је она умела у тру |
азумевао.{S} Он је, дакле, био тај, што је својим огромним духом задахнуо перковачку омладину, |
теби за љубав учинио: оној маторој, што је свима нама копала јаму, сломио је руку, одрубио нос; |
у није ни било тешко опазити; прво, што је био доста хитар, да на свашта пази, а, друго, што се |
, док напослетку не разби огледало, што је на дувару, баш поред Св. Димитрија, висило.{S} Ту се |
би Београд био <pb n="393" /> оно, што је за Београђанина Париз; а овако, с поремећеним умом, |
иду Србије забележити, а то је оно, што је моје српско осећање увредило.</p> <p>Тако свака српс |
морио, доказујући по читав сат оно, што је и моја стрина знала, ил’ ако није знала, тим је била |
ве којешта, узимљу оно за необично, што је баш најобичнија женска врлина!{S} Ја, на пример, не |
о ама баш ништа проговорити.{S} То, што је чуо, беше за њега страшно!{S} Стара госпођа, окураже |
тутка видела, заклела би се, да то, што је јадно сироче таком ватром пољубило, ништа друго не м |
на свашта пристајати?{S} Нарочито, што је то Гркиња захтевала, а и сам он је увиђао да би у св |
већ и по самој природи имати нешто, што је одиста знатно.{S} У свакој се мора наћи или неки ста |
увело лице...{S} Је ли то прошлост, што је у стању била у детињим грудима толику тугу покренути |
то ћу поклонити моме једном човеку, што је у министра израдио, да ме у дваестпету класу премест |
ит, прво се наљутио на своју Милку, што је целог вечера невесело ћутала и што је, вели, напућил |
ању?</p> <p>Папраг је осетио жаоку, што је у тим речима <pb n="372" /> лежала, поруменео је, ал |
тари даскало!..{S} Ето, ову хаљину, што је на мени, њу ми је поклонио чика-Паја, члан суда; а т |
вно, да није ни једног похвалила, а што је год могла у својој пакости измислити, све је то на к |
мо његов један друг из неког буџака што је почео, одобравајући, да тапка.</p> <quote> <p>— Јест |
тојна моја богињо!</p> <p>То је све што је чича-Тима из Видаковићевих романа упамтио; па кад је |
ако узима толико смелости да му све што је замислила отворено искаже, онда ће данашња српска кн |
о је целог вечера невесело ћутала и што је, вели, напућила те своје усне.{S} И он је због тога |
Оно, касти, отвара апетит, те човек што је више пије, све би је више пио, али, касти, онако без |
орби не победи, или не малакше, као што је то и сам професор у својој беседи навео: „Без ваздух |
ити, море, да се отресем; хоћу, као што је пре мени неко казао, да заборавим, да ми је отаџбина |
ћи млађу и васпитанију женску, него што је наша Милка...</p> <pb n="332" /> <p>Папраг се клањаш |
све то поправити!</p> <p>И пре него што је чича-Тима могао да предупреди даљи говор, четврти ра |
е задовољно смешила; њој је ласкало што је чича-Тима тако високо цени.</p> <p>— Дакле, драги ко |
: она беше у српским хаљинама, само што је носила, колико да се зна да отменијој перковачкој кл |
его себе; али не рече ни речи, само што је дубоко уздахнула, а чича-Тима, поштапајући се, оде, |
па, онако у кошуљи, неочешљан, само што је обукао своје плаве панталоне, посади се и он до ње: |
овратим у школу!...</p> <p>И пре но што је могла стара госпођа што одговорити, оде фамилијаз ка |
шљати; њојзи не беше ништа необично што је оца тако рано видела спремна и обучена; приђе му, по |
али он није умео ништа говорити; бленуо је мутним својим очима, без и најмање свести, у доктора |
јили.{S} Учитељ четвртог разреда скинуо је и капу и капут, откопчао на кошуљи рукаве, па за сва |
да би је унеколико одобровољио, уштинуо је тако незграпно, и то баш испод мишке, где је лепа Гр |
робудио, био је сав знојав и ломан, чуо је како му срце бије, чинило му се да је насред гробља; |
волимо!{S} Како ћу га ја волети?{S} Леп је, веле, али ја не видим ту лепоту!{S} Моја мајка беше |
м не смем казати, пошто сам жива; ствар је тајна, тиче се части, знате...{S} Али даље ни речи.. |
ј се, кад-тад, осветити...</p> <p>Ствар је, дакле, узела на себе сасвим озбиљан карактер, нароч |
"SRP18760_C4"> <head>IV.</head> <p>Удар је био велики, али ватреној чича-Тиминој љубави није мо |
, сам мало ушао, касти, и у године; зар је краљ баварски, опет, био млађи од мене?{S} Па како г |
анене!... — говорила је љутито... — Зар је то ваша поштена реч?...{S} Срам вас било...{S} А онд |
скалашног живота и прославио!{S} Та зар је једанпут са својим једномишљеницима кришом из семина |
ветима старе врачаре владала.{S} Та зар је сиромах њен Никола, Тима, чика-Паја и други њени обо |
, али он као да их ни видео није; шешир је набио на очи, па је необично брзим кораком кроз мале |
лепо провидели, а и стари отрцан шешир је са осталим оделом у приличној хармонији стајао.{S} О |
о не можете веровати!...{S} Стопута вас је поздравила, па и на путу ми је писала, да никако дру |
шу мајку написао...{S} Истина, мало вас је искрмачио, али то се даје израдирати...{S} Ево овако |
, немојте ником ни речи говорити; данас је 24., сутра, дакле, може доћи, а за даље је моја бриг |
м ногама, села на ћилим.</p> <p>— Данас је петак — рече баба; — јутрос како сам мало зелених кр |
} Говорио је, наравно, све којешта: час је замишљао да је код своје куће, па је у занетости тра |
ла.{S} Сав се, сиромах, ознојио.{S} Час је трчао по шећер, каву, пиринач; час, опет, по месо, к |
смутерка, у својој црној хаљини, на нос је натакла наочаре, подбочила се са обе руке на кукове, |
слетку, љуљана теретом туге своје, опет је заспала.{S} Само Гркиња не могаше <pb n="367" /> зас |
ао намолован пајацо.</p> <p>— Па и опет је, знате, што ’но кажу, у неколико градуса лепши и од |
слушна, као свако сироче!</p> <p>Радост је само осећала, а није умела спољним знацима исказати |
је мало углађенији но обично, а и капут је обукао нов, што га је за Ускрс спремио.</p> <p>— А г |
ог око себе ни да је погледао.{S} Успут је сретао људе, који му се уљудно јављаху, али он као д |
а, поруменео је, али није имао куд, већ је мудро ћутао.</p> <p>— Сад је на мене ред, да частим |
{S} Није се ни умио као што ваља, а већ је натукао шешир на главу и оде у чаршију.{S} Кад је по |
у своме меком кревету премишљала и већ је у мислима гледала нове поклоне, што јој је прота под |
него обично, очима је закрљештио и већ је зинуо, да, по обичају, изгрди своју мезимицу, али ка |
оше јој на близу приступити.</p> <p>Већ је била скоро на крају горње мале, откуда се виде зелен |
јка, па да сам у Новом Саду!{S} И синоћ је долазио, ви бесте у винограду; па да знате, како је |
" /> скупила се скоро у клупче, а главу је наслонила у крило; залуд <pb n="384" /> је зваху и д |
је.</p> <p>Седео је за столом, а главу је наслонио на обе руке; коса му је, онако неуглађена, |
мања половина између обрва остала; ногу је ишчашила, а леву руку је сасвим пребила...{S} Уостал |
веле, и да је научен!...{S} У Београду је учио богословију, старином је, истина, Цинцарин, али |
весело Гркиња.</p> <p>Чича-Тима, кад ју је угледао, он је сав претрнуо.{S} Зар у таком отрцаном |
обори очи и гледаше преда се; а кад ју је начелник загрлио, она га је отискивала, али пажљиво, |
збиља у њега и заљубљена, а и чика-Пају је радо предусретала, нарочито ако се десило да чича-Ти |
едва на ногама држала.{S} Та баба, коју је наша декламаторка походила, беше у целоме округу чув |
душеке, али ништа не поможе; напослетку је силом заклапала усијане трепавице, да више не гледа |
а остала; ногу је ишчашила, а леву руку је сасвим пребила...{S} Уосталом, ја видим да ме ти не |
им обрвама пред огледало.{S} Десну руку је подбочила на кук и тако се с неким особитим задовољс |
а се, сиромах, пропио; ко зна, каква му је то вештица учинила!{S} А попадија, као свака сирота |
>Учитељ Тима потписа на полеђини, да му је министарски акт саопштен, а рука му је дрхтала; обра |
а спреми прасе.{S} Дете је знало, да му је отац сваког Божића и поклада поклањао учитељу прасе. |
виолиниста, то је све могуће; али да му је кћи, што је била за Страхинића бана удата, да је она |
ме, то је лепа прилика!{S} Та колика му је само парохија, хеј, госпођо!</p> <p>Гркиња опет узда |
је министарски акт саопштен, а рука му је дрхтала; образи му дођоше бледи као у мртваца, са че |
дођоше бледи као у мртваца, са чела му је цурио крупан зној.{S} Кад је хтео са начелником да с |
е?... — А после додаде за себе: „Она му је, сиромаху, и пореметила мозак!...“</p> <p>— Јоханида |
главу је наслонио на обе руке; коса му је, онако неуглађена, падала на збрчкано чело; само би |
у учинити, и то баш у оно време, кад му је најнужније.{S} Данас у такој прилици тешко да би ма |
атијим погледом у лепу Гркињу; а кад му је она истим таким погледом одговорила, он задовољно ст |
шест недеља с другом венчао; па кад му је та друга од водене болести умрла, он се и за трећу н |
па га, ваљда, друкче и зову; а овде му је право име ђинђуве.{S} А, касти, доста су и јефтине: |
о награду, даде оним ученицама, које му је стара госпођа препоручила...{S} То беху већином бога |
само учитељ, а кад се ожени, од воље му је, — може се и запопити.</p> <p>Чича-Тима слеже рамени |
г!...{S} Папраг!{S} Папраг!{S} И име му је некако господски!{S} Лепо!{S} Отмено!...{S} Али све |
хартије; начелник је преврће, а лице му је пуно важности, очију и не диже горе, само гледа у ха |
ани приметио и младога Папрага, који му је и сувише својим изнутрашњим задахом ударао на црквен |
Откуд њему тако име и презиме, да ли му је то тако од старина остало, или су га људи од милости |
а крива!...{S} Чула сам ја, и о мени му је говорила, да сам неморална; а неће да гледа себе и с |
а рођака Наполеона Трећег!{S} У кући му је клавир, ћемане, трумбета и други сваковрсни инструме |
и сам министар насмејао, а одговорио му је, да таке будале, као што су чланови перковачке бесед |
b n="325" /> — приповедићу јој, како му је попадија из Мартиновца варјачом сав нос изразбијала. |
одлазити.{S} Али, као и остале, тако му је и овај план лепа Гркиња покварила...{S} Сунце није б |
е плаче, а учитељ се смеје.{S} Е, то му је тако у самој природи!{S} Каткада га лепа његова супр |
попио по две-три грке ракије.{S} То му је тако у нарави било: кад се нешто наљути, кад би га н |
та добила је од неког болтаџије, што му је дете код кир-Николе учило школу и положило испит са |
ју сува ребра у празној кожи?{S} Што му је сав облик у носу смештен?{S} Е, вјера и Бог — рече н |
се слатко насмејао, допало му се што му је жена тако оштроумна.</p> <pb n="298" /> <p>— Чича-Ти |
у дарује! -— Кад је то говорио, глас му је дрхтао; а, богме, и није, сиромаху, ласно растати се |
можда већ и спава...{S} Знате, то му му је свакидањи обичај.</p> <p>Она отвори кујнска врата, з |
те чиновничко, н. пр. начелниково, њему је зато ласкала, да је отац г. министру препоручи.{S} И |
е бојажљиво измицати пред њиме.{S} Њему је то било смешно, те се, старац, грохотом насмеја: — ’ |
ељима поретка!{S} А знате ли ви, о чему је говорио онај Живко Пацић?{S} Онај пропагандиста, реп |
о је већ ужасно!{S} Па знате ли, о чему је та протерана вештица говорила?{S} О љубави!{S} А шта |
сама Пешта по себи са Будимом у нечему је надмашила и Париз...</p> <p>— Знам, у чему — прекиде |
ивко беше јако образован човек.{S} Жену је узео из Мехадије, нека блиска рођака Наполеона Треће |
p> <p>Растом је био осредњи, а у ширину је много боље напредовао: два добра човека тешко да би |
од прилике као нека петачка, а у десну је узео неку дрвену маљицу, — ни буздован Краљевића Мар |
} А и и стара госпођа узмучила се, и њу је голицало, и не беше јој лако тајну чувати:</p> <p>— |
ко је говорио и доказивао, у доказивању је тако далеко отишао, да је и то хтео фактима доказати |
а и накинђурена, <pb n="375" /> у стању је била по два сата пред огледалом седети.{S} Често би |
оћ, пио је с њима, здравио се; а ујутру је отишао, да све рапортира, колико је и шта је од целе |
сматра поиздаље; а кад је видела, да су је они приметили, она пљесну рукама и на сав се глас на |
" /> сирота, можда срећнија била, да су је из службе истерали; можда би се удала, удомила; ал’, |
тогод жена има у нашем Перковцу, све су је омрзле; ја се чудим, како досада нису саставиле тужб |
и нико, па ни сами сељачки пси, који су је, урлајући, облетали, не смедоше јој на близу приступ |
, по свој прилици, гуске опасле, или су је шилом садили?</p> <p>— Опростите, драги колега, али |
че га на рукаве, закопча прслук, а косу је згладио с чела, после се примаче увету свога колеге, |
зу, па где је најшира, најутрвенија, ту је и кућа лепе госпође Гркиње.{S} Није то кристал-палат |
о: куд су год Тимини пољубци падали, ту је, наравно, отпадало руменило и белило.</p> <p>— Нисам |
иком се виђала на њој и свила!...{S} Ту је, наравно, морало бити и оговарања.{S} Паланке су у С |
ојој ће бити и учитељ из Бајковца, а ту је и васпитатељка из Трновника; позвала сам и овдашње у |
попим, да добијем ваљану парохију, а ту је нуждан новац!{S} Треба ту давати!{S} Од митрополитов |
нста?...{S} Е, ако је баш тако, онда ћу је целу обрати...</p> <p>— Нећу дунста — смејала се Грк |
аку песму, а кад буде ваша слава, ја ћу је декламовати.</p> <p>— Сад, касти, не могу, имам важн |
Таке салате није ни цар јео, као што ћу је ја мојим сирћетом зготовити!{S} Па учи л’ се то у шк |
адивили големој промени на њему: у лицу је био блед, изнурен, хаљине му беху отрцане, а ципеле |
избелео, пустила низ зелене очи; у лицу је и по себи била бела, али да би добила и ону здраву р |
и друге којекакве беспослице.{S} Она их је превртала, а сузе су јој текле низ увело лице...{S} |
а-Тими да се одузму две класе.{S} То их је поразило...{S} Чича-Тима није могао три дана ручати, |
се радо преселио у нашу кућу.{S} Удовац је, а твој је колега, па то, мислим, да не би никоме у |
вашару говорило и радило.{S} Полицајац је, опет, са своје стране савесно извршио налог свога п |
и, али да се најпре пресвуче.{S} Старац је слушао, пресвукао се; али кад дође да преда шлафрок, |
како ће прота без Гркиње?</p> <p>Старац је само ћутао.</p> <p>— А знаш ли, шта је с гросмутерко |
{S} Ал’ је шљивовица у тог Маринка, баш је, касти, ни у Срему нема!</p> <p>Док је он тако трабу |
Аристид пробуди.{S} Хи, хи, хи!{S} Баш је хунцфут!...</p> <p>Чича-Тима хтеде пући од једа, али |
мађије поклони. — Још сутра навече ћеш је добити.{S} Али мораш ми још казати, каква је љутина |
касти, тако је!...{S} Само, касти, још је дете.{S} Али кад је баш тако суђено... е, па оно... |
тешко ми је веровати.{S} Кo велим, још је дете.</p> <p>— Тако је суђено — говорио је учитељ Ти |
титам.{S} Истина, чича-Тимина Милка још је млада, али то има и своје добре стране: моћи ћете од |
дани; онде заседну, претресу сва могућа јевропска питања, па онда пређу на месне новости.</p> < |
х заната шегрти, па блену у гарава лица јевропских номада.{S} Један од њих четворице држи грдан |
већ доселити, па онда нек’ прсну сви од једа!</p> <p>Она му притиште руку.{S} И остали се руков |
цфут!...</p> <p>Чича-Тима хтеде пући од једа, али шта је знао?{S} Узе свој шешир, захвали се на |
брва погледа љутито, а очи му севају од једа:</p> <p>— Лепо, вала, господин-колега!{S} Оно, кас |
о!{S} Нека нам они завиде, нек пукну од једа и злобе!{S} А ми ћемо, касти, као и досад, остати |
беше и једна комедијашка шатра: пијацо, један обучен коњ и човек, што по конопцу скаче!...{S} С |
тих поклона седоше оба, и старац и зет, један до другога.{S} Међутим је каваница све више пуниј |
графа, који ме није молио, да ме сними; један ме је сликао, па је ориђинал послао чак у Париз; |
ену у гарава лица јевропских номада.{S} Један од њих четворице држи грдан бубањ пред собом, од |
о, на дан свадбе добићеш сто дуката.{S} Један је чича-Тима у Перковцу!{S} Само гледај да о томе |
дила и једва је дошао до речи:</p> <p>— Један господин... из Београда!...{S} Секретар...{S} Ох, |
ти је то, учитељ-Тимо2... — запитаће га један трговац из Перковца, који је такођер на истој лађ |
кија, што је у подруму, то ми је све за један пољубац поклонио твој колега, чича-Тима учитељ, а |
била потпуно задовољна, наслонила се на један јастук свога миндерлука и сањаше мирно о својој л |
е хте узнемиривати у говору, само његов један друг из неког буџака што је почео, одобравајући, |
рт неким старим ћилимима.{S} Оданде узе један сламњи јастук, те га понуди <pb n="361" /> Гркињи |
јновијој моди изрезани, тако, да кад је један од њих поред њега прошао, он га ухвати за капут.< |
више...{S} А у другој кући становао је један Грк; тај је, опет, држао две жене!...</p> <p>Ја м |
клонила је вешто под црну капу, само је један смеђ прамичак, који још није избелео, пустила низ |
" /> <p>У собу уђе лепа Гркиња, за њоме један младић.{S} Раста је био средњег, лица доста прави |
љу прасе.</p> <p>— Ти си прасе, букване један!{S} Палачинке хоћу; јеси л’ ме разумео: палачинке |
и друго што!{S} Но, јесте чули, ви сте један нитков!...</p> <p>— Ви, опет, нисте држали актерк |
одине, ви сте једна пијаница!{S} Ви сте један грубијан!{S} Ви сте...</p> <p>— А ви сте — рече ч |
чање.</p> <p>— То је човек... — рећи ће један од њих. — Пао је, несрећник, па се, можда, и угру |
ла, и гости се, мало накресани, стадоше један за другим разилазити, онда је још једанпут диже Ж |
.</p> <p>За њиме ступи на средину други један беседник, професор некаквог завода.{S} Он је дока |
ле се диже, узе из неког сандучета мали један завежљај, у коме беху смештене њене одавно забаче |
{S} Најпосле, око пола ноћи, почеше они један по један у потпуноме мраку бледети; али прота, ка |
се и са најумиљатијим смешењем одступи један корак натраг. — Слуга сам покоран, драги г. колег |
могао да разазна, где се налази, корачи један корак даље и у исти мах паде, онесвешћен, на тврд |
претураше по њојзи, све док није нашао један маријаш, те даде детету, а после дохити са ормана |
редну собицу, у којој ништа не беше, до један неофарбан сто и две дрвене столице; а остала мрач |
авити, као ваш Никола, баш бих направио један стих, касти, како сунце залази — за мој виноград! |
господину министру, а ви наведите само један ред, што га је безобразница у пуној дворани, пред |
: у свакој скамији седе по двоје или по један; из земљописа, истина, мало су храмали, али читан |
сле, око пола ноћи, почеше они један по један у потпуноме мраку бледети; али прота, као да се п |
ски, клањати, правити книксове, па се у један мах сроза наниже и том је приликом тако нагњечила |
. пр., Сократес...{S} Тако ми дођосте у један мах промењени!</p> <p>— Бриге, бриге, госпођо!... |
гледај да и у вину не буде оскудице!{S} Једанпут се жени и удаје!{S} А ја ти, вере ми, волим од |
а то те ништа не кошта, само што сам га једанпут лепо погледала; тако и оно вино и ракија, што |
дражена гросмутерка. — Та и ја сам била једанпут баш у Иригу на беседи, ал’ ово чудо!{S} Но, то |
лашног живота и прославио!{S} Та зар је једанпут са својим једномишљеницима кришом из семинариј |
за четврти разред додаћу само то, да се једанпут пијан у механи изразио да попови нису христија |
ако га је Пепита волела?{S} Кажу, да се једанпут из превелике љубави хтела и удавити, само што |
ко доба отворена била?...{S} Није се то једанпут дешавало, да неки учитељ из околних села, желе |
ика-Паја и други њени обожатељи, зар су једанпут у ракији попили размућеног мишјака?{S} Па и пр |
мислио је чича Тима, а начелник га још једанпут премери од пете до главе, па се испречи на њег |
, па кроз оборене трепавице погледа још једанпут по гомили, која је једнако нешто шапутала, па |
један за другим разилазити, онда је још једанпут диже Живко Пацић:</p> <p>— Господо! — викну, ш |
се трпљиво сносити...{S} Гркиња је још једанпут премери својим пепељавим очима, па кад је виде |
ши препредени богословац, рукова се још једанпут и оде...</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
а јутарња похода свршила.{S} Она се још једанпут рукова с њим, па оде, а он се врати натраг у с |
{S} Кад је Гркиња кућна врата отворила, једва је могла бабу и назрети; онде, поред ватре, чучал |
н, соба непометена, прозори неочишћени, једва се провиди кроз њих; ено, по дуварима виси паучин |
а сунчева румен, па и „бледа месечина“; једва ако се кроз зеленкасту боју бистрог пеленаша пров |
ји смо нешто, те, ето, од јутрошње доба једва сам покупила све што ми треба: има ти ту, госпођо |
ликом тако нагњечила нос, да је од њега једва она мања половина између обрва остала; ногу је иш |
врљика плот тако велики, да се од њега једва видео искривљен оџак, који је од плетара био начи |
сним смрадом куљао, да се сирота Гркиња једва на ногама држала.{S} Та баба, коју је наша деклам |
као да се нека грдна несрећа догодила и једва је дошао до речи:</p> <p>— Један господин... из Б |
ја сам на њене груди наслонила главу и једва сам се од њих одвојила, од тих ледених прсију!{S} |
</p> <p>И он са другом оде.{S} У мраку једва натрапају на њега; па кад су видели, у каквом је |
морам вам и то приметити: да најрадије једе шунке са спанаћем, црно вино ретко употребљава, а |
ма стаде скакати:</p> <quote> <l>— Паук једе мушицу, </l> <l>Гусеница лист; </l> <l>Гркиња је п |
ешећи се, додаде: — Пало ми је на ум да једем кајсија!{S} Ха, ха, ха!..{S} У вашем винограду им |
и волели да једете?</p> <p>— Не само да једем, него бих вас молила за читаву једну котарицу.</p |
еми и од оног јела, што га ја најрадије једем.</p> <p>— Хоћу господине, казаћу, да спреми прасе |
} Дакле, од оте кајсије би ви волели да једете?</p> <p>— Не само да једем, него бих вас молила |
и од оног бечког, што га ви онако радо једете?</p> <p>— Али молим, господине, немојте се наћи |
и сад је то није више нимало вређало ни једило; она га је омрзла и презрела.{S} Једно је само м |
ле мајке!...</p> <p>Тај пропис беше јој једина успомена на мајку, на сваком писмену те испрљане |
беседа!{S} И на њој се имамо захвалити једино полицији!{S} Уместо да оваку фландру протера, он |
да је које дете и умрло, само је једно једино добило фрас, а друго једно је оћелавело.{S} Па, |
то вам је поштовања достојан човек!{S} Јединствен тип сеоског учитеља; човек пун, дебео, омале |
у божанствену силу имају сиренски гласи јединствене музике на дух човечји; сами сте видели, да |
?</p> <p>— Неописано!{S} Неисказано!{S} Јединствено!... — одговарао би зврндов..{S} И тако би, |
гробу преноћиле.</p> <p>И тако се обе, једна другом задовољна, растадоше.{S} Гркиња је у бабин |
ска, али са обичним сеоским намештајем: једна неофарбана клупица, две-три ниске дрвене столице, |
ештене њене одавно забачене играчке.{S} Једна лутка без руку, две-три луткине шарене кецељице и |
у трљати, док се на белој кожи не указа једна модра пругица. — Неко весеље ћеш имати у кући...< |
ма слеп?{S} Ил’ га је опчинила, фландра једна?...{S} А и шта ће му туђа жена?{S} Зар не би боље |
овољно Гркиња, — та зар не видиш, да је једна страна сасвим прегорела?...{S} Их, гром те спалио |
њему, као по сунчеву зраку, трептала је једна суза.</p> <p>— Ах, да ми је мајка у животу!</p> < |
ах у првој кући тога сокачета живела је једна Гркиња, што је имала два мужа; неки говоре, и виш |
тврти разред: — А ви, господине, ви сте једна пијаница!{S} Ви сте један грубијан!{S} Ви сте...< |
Милка!{S} Милка!{S} Где си, несрећнице једна?</p> <p>— Ево ме, оче! — одговарао је звучан дети |
ој цркви, кад би се „код Пужа“ попила и једна кватерка вина без петнаест здравица.</p> <p>— Па |
о туђем трошку препирали.{S} Тако је и једна стара васпитатељка, која је, међу нама речено, у |
у и црвена капа; а лане о вашару беше и једна комедијашка шатра: пијацо, један обучен коњ и чов |
касти, као и досад, остати једно тело и једна душа!..{S} Да, збиља, кад ћу се ја к вама доселит |
карнерима, што се и не приличи да носи једна скромна учитељка, а чича-Тима јој је дао вина и р |
ек размисли, <pb n="322" /> то беше као једна породица!...{S} Једне радости, једне жалости, а с |
овом обрастао сокачић; у њему беше само једна кућица, кровином покривена.{S} Око ње се подизао |
> <p>— Вуци ми се испред очију, несрећо једна! — храпавим гласом викао је старац.{S} А кад дете |
о, као, не би и у Србији могла бити бар једна жена капелан!{S} И то баш протин капелан!{S} Ако |
и нашто да питам, кад су мени сви људи једнаки?{S} Тај, што ће мене узети, зове се Папраг; он |
он је, сиромах, једнако млатио рукама, једнако је говорио и доказивао, у доказивању је тако да |
еја; па се, ево, сиромах, и сада смеје, једнако се церека и смеје...{S} Кад у школу ступи, он с |
, и не сећајући се своје месечне плате, једнако се церекао баш као намолован пајацо...</p> <p>— |
лушали, па су ћутали; а он је, сиромах, једнако млатио рукама, једнако је говорио и доказивао, |
погледа још једанпут по гомили, која је једнако нешто шапутала, па високим гласом поче своју де |
те да сама отиде...</p> <p>Чича-Тима је једнако зачуђено у њу гледао.{S} Али тај његов поглед н |
учати у другој собици.</p> <p>Гркиња је једнако кроз прозор гледала; а кад је видела, да се авл |
<pb n="329" /> одговор.{S} Али чича је једнако ћутао оборених очију, а на лицу си му видео зло |
једним мигом му показа на дете, које је једнако спавало, али које се сваког тренутка могло и пр |
анин на плеву за страшило, а, овамо, се једнако церека и клипи као намолован пајацо.</p> <p>— П |
ри дана ручати, ни с ким није говорио и једнако је мислио о изгубљеним класама.</p> </div> <div |
ељан те њине измишљене равноправности и једнакости, да ће се за њу све донде борити, докле у бо |
ао једна породица!...{S} Једне радости, једне жалости, а скоро та иста судбина у животу: данас |
2" /> то беше као једна породица!...{S} Једне радости, једне жалости, а скоро та иста судбина у |
не верује, нека ми пљуне на теме: нигде једне длаке неће на њему поквасити...</p> <p>Чича-Тима |
е сасвим озбиљно седи у наслоњачи.{S} С једне и с друге стране на асталу стоје гомиле акта, а п |
тршчану колибу потрести, а то ли зграду једне добро устројене државе.</p> <p>— Ништа ми не оста |
црномањасти, плави; неки, опет, смеђи; једни беху стари, други млади, лепи и ружни, — како је |
де ли се сад школски ревизор налази?{S} Једни су тврдили, да је још у Крагујевцу; други, по чув |
а и о чудној лепоти његове жене.</p> <p>Једни би тврдили, да је она паметнија и лепша од њега, |
да све оне, који јој сујети не ласкају, једним ударцем упропастити, — донде је у Перковцу текло |
а узвишено место сам г. Живко Пацић.{S} Једним високоумним погледом прегледа целу дворану, па, |
жно вином; а чича-Тима ухватио место за једним асталом близу корманоша, па онде простро своју ш |
.{S} Али га она мало строжије погледа и једним мигом му показа на дете, које је једнако спавало |
приђе му ближе и пошто се, по обичају, једно пет-шест пута поклонио до земљице црне, поче и са |
а, гурабија, па и саме торте и куглова; једно се само чудила, што осим проте, који је баш до ку |
/> је познам, као да је из Париза...{S} Једно ми се само не допада, што је, кад сања, вишепути |
једило; она га је омрзла и презрела.{S} Једно је само мучило, — што се мора с њим, као с колего |
белила, руменила и гарила на услузи.{S} Једно јој жао беше, што не може и пепељаве зенице црно |
> <p>— Купио сам, дакле, два јагњета, а једно ћу добити од газда-Милчића на поклон.{S} Знате, и |
} Кад је дошла до вратница, она трже за једно парче конопчета, а незграпна дрвена врата се, шкр |
осталим ситницама у завежљају нађе она једно парче још прљавије и згужваније хартијице од оста |
и белегу! </p> <p>Гркиња извади из џепа једно мало парченце од оне тешке црвене свиле, од које |
те!{S} И стара госпођа извади из недара једно писамце и стаде га своме колеги на уво читати:</p |
оз отворен прозор.</p> <p>У тај мах уђе једно ђаче у собу, скиде капу и пође, да га пољуби у ру |
ретко да је које дете и умрло, само је једно једино добило фрас, а друго једно је оћелавело.{S |
м тананим стакленим звуцима, заорило се једно велико „многаја љета“, које само учитељи, кад су |
ме Перковцу, и осим таких ситница, беше једно сокаче, које је са своје особености заслужило, да |
чета нестало, Гркиња удари налево, кроз једно тесно сокаче, па прошавши онуда, упутила се право |
{S} Немаш, ја!{S} Па ће ти ту требати и једно парче од опанака велико-мученика Прокопија, а доб |
{S} Ви, ваљда, и не знате, да ја имам и једно дете?</p> <p>— Знам — рече Гркиња, — дете је мало |
копија, а добро би било да имаш макар и једно зрнце од оне наворе, коју су пред своју смрт поде |
p>— Цео вам програм не могу казати, али једно знам, а то је, да ће госпођа Јоханида осим певања |
} А ми ћемо, касти, као и досад, остати једно тело и једна душа!..{S} Да, збиља, кад ћу се ја к |
авац <pb n="299" /> не би много улепшао једно женско лице, па баш да је и од оних киселих краст |
мо је једно једино добило фрас, а друго једно је оћелавело.{S} Па, касти, има л’ ту моје кривиц |
алу стоје гомиле акта, а пред њиме само једно по табака исписане хартије; начелник је преврће, |
се не бисмо ми слагали, кад ми не бисмо једно другом на руци били, да ко би други?...{S} Ја, ви |
угим којекаквим судоперама пружа тек по једно зрнце, а мени читава поскурица!...{S} А што се мо |
без вина?{S} Дакле, и вина пошљите бар једно по акова, само од оног доброг, што га ви и мој Ни |
ра ћеш ти; и то ће тако редом ићи...{S} Једног учитеља ће прогонити кметови, другог попови, а т |
градске стазе обилазила, шуњајући се из једног „надлежателства“ у друго и обилазећи све могуће |
{S} Кад је све то свршено, он извади из једног пакетића неколико књига, те их, као награду, дад |
ама разговарати.{S} Наравно, да није ни једног похвалила, а што је год могла у својој пакости и |
је учитељ у Шумадији, па не дотера бар једног угојеног вепра, — тај, богами, нека се не нада к |
а!{S} Лепо!{S} Но, таке ствари већ могу једног честитог младожењу обрадовати!</p> <p>Милка је п |
здржи и у себи да не проговори: ево још једног човека од ранга; а после додаде, иако је о проти |
њу.</p> <p>Сиромах чича-Тима!...</p> <p>Једног дана донесе му писмоноша писмо, али га он није у |
и паметни болесници одобравали.</p> <p>Једног дана дође економ, донесе чича-Тимине хаљине, па |
тек колико да се назове трговац.{S} На једној страни дућана стојале су наслагане памуклије, ко |
> <milestone unit="subSection" /> <p>На једној станици десне обале дуго се задржала лађа: товар |
ну.{S} Знала је, да таква ношња приличи једној скромној васпитатељци, али, уствари, она није би |
, — што се мора с њим, као с колегом, у једној згради састајати, па, наравно, из уљудности и по |
је ручак већ спреман, супа готова, а у једној великој кастроли је спанаћ; а кад је учитељ доне |
својски одазивати: прво уђе у дворану, једном мили-и са три лојане свеће осветљену, газда Мила |
Гркињиних чарапа, то ћу поклонити моме једном човеку, што је у министра израдио, да ме у дваес |
ости у нашем Перковцу?{S} Ела ли се већ једном ови наш лапарави прото помири са његовом попадиј |
о срцу одолети, него је онде у кујни, у једном ћошку, загрли и тако је силно цмокну, да се дете |
проводе; стари људи приповедају, да су једном, баш некако четресосме године, видели, како Тали |
<p>— Их, гром те спалио!{S} Та кад ћеш једном изгледати као човек, као муж, несрећниче неосетљ |
и дошао.</p> <p>Побратим га послужи још једном грком, а и сам је смотао једну шљивовицу, која с |
, опет, флегма до крајности...{S} Али у једноме су се опет слагали: кад је, н. пр. она у неког |
славио!{S} Та зар је једанпут са својим једномишљеницима кришом из семинарије утекао, да обиђе |
оме ћепенку видиш два-три црвена лонца, једну чинију са сачмом, другу с кремењем и са направљен |
ве радове редом похваљивао, и после је, једну по једну, из катихизиса и других предмета испитив |
у, по његову мишљењу, извор мудрости за једну младу девојку.</p> <p>— Тако, Милка, тако, дете м |
— Богме је ово опасна жега; мораћу и ја једну шљивовицу искапити, колико да се мало расхладим.< |
раво кући својој, седе, онако срдит, на једну столицу, погледа незадовољно око себе, па онда по |
ла од силних шепутла.{S} Он се клања на једну, а она на другу страну.</p> <p>Кад се дворана нап |
а се, касти, одљутим, свратио сам се на једну шљивовицу.</p> <p>— Ох, господине, маните се!...{ |
е даде детету, а после дохити са ормана једну јабуку, убриса је од прашине, па је пружи ђачету: |
згубио сам!{S} Деда-Спиро, докотурај-де једну литру старе жабарке и испеци четири каве!{S} Изгу |
да прослави читаву варош, а то ли неће једну кућу...</p> <p>Лева је страна тога сокачета коров |
о, осим похвалителног листа, добићете и једну класу...</p> <p>Сутрадан, кад су се предвече сврш |
служавнику три-четири ракијске чашице и једну литру старе жабарке.{S} Учитељи се још нису ни об |
није сместити, -— побратиме, додајде ми једну грку!{S} Е, касти, баш ме угуши ова данашња врући |
де, молим вас, слатки Тимо, напишите ми једну таку песму, а кад буде ваша слава, ја ћу је декла |
чланови перковачке беседе, неће моћи ни једну тршчану колибу потрести, а то ли зграду једне доб |
вас задовољим.{S} Чича-Тими ћу одузети једну класу, кир-Николу ћу протерати; а ви, стара госпо |
ба себи за фруштук; а мени ћеш спремити једну литру комовице, — добра ће бити уз кајсије!</p> < |
и зубе ваде, но саставит’ дваест ријечи једну до друге.</p> <p>— Треба јавити, и то што скорије |
же?{S} Ништа!...{S} Исто сам тако могао једну греду усавјетовати, баш као и тебе...{S} А то је: |
ужи још једном грком, а и сам је смотао једну шљивовицу, која се њему веома допала.</p> <p>— ’М |
а.{S} Сваке друге године добијала је по једну класу унапређења, а осим тога је код чиновника и |
аздан на огњишту горукала, да попуше по једну цигару дувана и да мало продиване.{S} Прво је бил |
акој начелниковици министарства купи по једну или две хаљине, и онда би се начелниковице наше л |
редом похваљивао, и после је, једну по једну, из катихизиса и других предмета испитивао, исказ |
ла у Перковац, па ми је сваки од њих по једну класу одузео...</p> <p>И стари учитељ поче да се |
изнесе још једну литру жабарке и још по једну црну каву.{S} Кад су то попили, они се разиђоше, |
беше миран, сталан, а усне је јогунасто једну у другу упила тако, да је у тај мах изгледала као |
или најдаље о новој години, донети бар једну петачку <hi>балуце</hi> (најбоље крајинско вино); |
да једем, него бих вас молила за читаву једну котарицу.</p> <p>— А, дакле, да од њих готовите м |
нда пређу на месне новости.</p> <p>Таку једну господско-трговачку кавану држао је у Перковцу не |
рете деда-Спири: — Дајдер ми, деда, још једну грку, па да се вучем у ту дерну школу!{S} Е, јес’ |
корео. </p> <p>— Дај ми, побратиме, још једну грку, па да се гледа за послом!</p> <p>Кад је и т |
име!{S} Прави мелем!{S} Него, дајде још једну, касти; на две сам ноге и дошао.</p> <p>Побратим |
ајем кћер!</p> <p>Деда-Спира изнесе још једну литру жабарке и још по једну црну каву.{S} Кад су |
су здраве паланчанке!{S} Свака је пуна, једра, образи да прсну, покрети лаки, неусиљени; а не к |
амо код нас у Срему, највећа га господа једу...{S} Дакле, знате, у Гркиње су очи као кувана лоб |
ио ручак!{S} Онаке палачинке, касти, не једу се ни у царском двору.{S} Е, јесте чули, што сам ј |
продаје...{S} Е, јесте чули, баш ми се једу кисели краставци!...</p> <p>— Болест вас изела! — |
ешта ћу говорити, од чега ће му се кожа јежити и коса на глави кострешити.</p> </div> <div type |
...{S} Ја?...{S} Господине, јесте чули, језик за зубе!{S} И више да се нисте усудили мене белај |
дебели даскало досад је давно исплазио језик; ви га, драги Тимо, познајете, па не треба ни да |
после је тек продужила својим окретним језиком даље га упознавати са новим пријатељем: — Дакле |
а госпођа унапред казала, јако наклоњен јектици; то му сведочише и жиле на сувоме врату, после, |
је млада жена, а муж, као што га знате, јектичав...{S} Баш ако би вам било по вољи, могла бих и |
се око те несрећне деце трудио, и мени јектичави Швабић да у протоколу само толико — ка од бед |
јутрос како сам мало зелених краставаца јела, више ти ни окусила нисам.{S} Могу ти, ако је по в |
<p>— Кажи јој и то, да спреми и од оног јела, што га ја најрадије једем.</p> <p>— Хоћу господин |
разна: кир-Никола беше родом главом из Јеладе, чича-Тима Сремац, онај из Бајковца Гружанин, а |
али у сиву даљину, други су доле у лађи јели бифтека, а залевали га прилежно вином; а чича-Тима |
знате, као лист лободе....{S} Јесте ли јели кадгод лободе?{S} Боже, ала вам је то јело!{S} Пре |
положењу, доказивати, да први људи нису јели гвозденом виљушком печење, него сопственим прстима |
, додавала би хвалисаво: — Да сам родом Јелинка, то се, уосталом, и на мојој спољашности даје п |
и кадгод лободе?{S} Боже, ала вам је то јело!{S} Преко, тамо код нас у Срему, највећа га господ |
аш и своју поштену службицу!{S} На тако јемство дао би ти ма ко у Перковцу.{S} Тек велим, побра |
ове спремао!{S} Таке салате није ни цар јео, као што ћу је ја мојим сирћетом зготовити!{S} Па у |
ама почиње сиротиња бивати незадовољна, јер тако млада срца почињу тровати увреде, које им непр |
те са вашим ученицима спремни за сутра, јер сам принуђен ово после подне одмарати се...{S} Ох, |
ом вину проводи; ноћу не излази напоље, јер се боји од потчињених му учитеља...</p> <pb n="308" |
међу нама речено, па ту нека и остане, јер ја не бих волео да таке речи дођу до њених ушију... |
е више никада женити, али се преварише, јер се он одмах после шест недеља с другом венчао; па к |
ека који ће је узети није могла волети, јер га ни познавала није.{S} Његова својта и рођаци бех |
руво, али га не хтеде тога дана обући, јер није мислио из куће никуд излазити; а и куда би?... |
е зачуђено; чича-Тима се мало накашљао, јер није знао, шта ће да му одговори.</p> <p>— Оно, кас |
ма деца и удају...{S} А и боље је тако, јер..{S} Та ви већ знате, каква је данашња младеж!...</ |
а...</p> <p>Али уствари није тако било, јер после десетак дана чича-Тима је оздравео; могао је |
лепе домаћице; а то му није тешко било, јер кад је неки од учтивијих гостију понудише, да заузм |
се нисте усудили мене белајдиговати... јер...{S} Та ви још и не знате, с киме говорите...</p> |
изостати, као што се ни преварио није; јер не прође ни четврт сата, а учитељи трећег и четврто |
амо ми се више не мешајте у густ!...{S} Јер...</p> <p>Ту се чича-Тима учитељ од силне жестине н |
...</p> <p>— Да се нисте усудили|...{S} Јер... </p> <p>Она га погледа претећи, па после, као не |
пред своју смрт поделила у Св. Гори три јерарха...</p> <p>Гркиња је дубоко уздахнула.</p> <p>— |
па да се вучем у ту дерну школу!{S} Е, јес’ чуо, деда-Спиро, баш ти завидим на тим твојим поли |
тијом, знате, поред добре чаше...{S} Е, јесам ли погодио?</p> <p>— Да, да, –—- тврђаше равнодуш |
зумевали маџарску нарогушеност...{S} Е, јесам ли погодио?</p> <p>— Не, господине, то нисте — ре |
, и руковала. — Дакле, млади господине, јесам ли синоћ моју декламацију као што ваља одекламова |
зраз чврстога карактера бити.</p> <p>—- Јесам ли задовољна? — Тако ме пита окорели отац, кога б |
ваном богињом унтерхалтујете, ха?...{S} Јесам ли погодила?</p> <pb n="312" /> <p>Чича-Тима се ч |
тање, она скоро нечујним гласом рече: — Јесам!{S} Задовољна сам, оче!</p> <p>Да је чича-Тима бо |
к доћи“...{S} Јеси ли упамтио?</p> <p>— Јесам, господине!</p> <p>— Кажи јој и то, да спреми и о |
се баба. — Иде као слеп за тобом.{S} А јесам ли ја казала?{S} Та мене никад није глава од слеп |
<p>— Е, е, оно, касти, по правди, ја и јесам крив!...{S} Ал’ откуд је она могла чути, да сам ј |
шта ћемо и да оклевамо?{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас!{S} Ја бих рекао <pb n="374" |
д тешке црне свиле хаљину, и то још ове јесени!</p> <p>— Хе, хе, хе!{S} Па ти ћеш ми изгледати |
чану хаљину.</p> <pb n="376" /> <p>- Е, јеси ли сад задовољна? —— питао је чича-Тима своју ћерк |
расе, букване један!{S} Палачинке хоћу; јеси л’ ме разумео: палачинке?...</p> <p>— Знам, господ |
S} Лутке!{S} Невеста!{S} Ха, ха, ха!{S} Јеси ли се ти помамила, траго чупава?{S} Ха?...{S} Вешт |
боду данас код вас на ручак доћи“...{S} Јеси ли упамтио?</p> <p>— Јесам, господине!</p> <p>— Ка |
вина без петнаест здравица.</p> <p>— Па јеси ли смислио, како ћеш јој здравити?</p> <p>— А нашт |
„А ти, брајко,“ питала сам младожењу, „јеси ли вољан ову девојку себи за супругу узети...{S} Н |
ја вас бар познајем!</p> <p>— Што јест, јест, касти, баш сам са тим човеком задовољан; нобл чов |
е уједанпут осмехну:</p> <p>— Што јест, јест, касти, она ме воли и заљубљена је у мене.{S} А он |
, да ме у дваестпету класу премести.{S} Јест!...{S} А ово друго ћу продати Чивутима београдским |
добравајући, да тапка.</p> <quote> <p>— Јест, браћо и господо!{S} Они су били музикални.{S} Мог |
и сте, слатки Тимо, Сремац!...</p> <p>— Јест, касти, и покојна ми мати беше Сремица.</p> <p>— Т |
да!.. — понављао је чича-Тима.</p> <p>— Јест, Јоханида са својим даскалом мора оставити Перкова |
Чича-Тима је погледа зачуђено.</p> <p>— Јест, тако је, драги Тимо!{S} И ви је морате што скориј |
ано:</p> <p>„Бог је милостив.“</p> <p>— Јест — рече Милка, — то је мој пропис, што ми је још мо |
поче и сам ударати противу класа. — Оно јест — рече, — у школи међу ђацима могле би још и остат |
ја и за њену срећу старам.</p> <p>— Оно јест, касти, ви је учите, како треба да држи кашику, ка |
јити, ја вас бар познајем!</p> <p>— Што јест, јест, касти, баш сам са тим човеком задовољан; но |
осле се уједанпут осмехну:</p> <p>— Што јест, јест, касти, она ме воли и заљубљена је у мене.{S |
!...{S} А гле и господина Тиме!..{S} Е, јесте чули, баш сте нас иберашовали!...</p> <p>Чича-Тим |
ом механом два за пару продаје...{S} Е, јесте чули, баш ми се једу кисели краставци!...</p> <p> |
то она, што је уза саму колибу...{S} Е, јесте чули, ја нисам ни у самом Новом Саду лепших видел |
и, не једу се ни у царском двору.{S} Е, јесте чули, што сам јуче лепо провео, касти, ни кад сам |
безобразна?...{S} Ја?...{S} Господине, јесте чули, језик за зубе!{S} И више да се нисте усудил |
— муцао је чича-Тима, — није да нисте, јесте, господине.</p> <p>— Па шта поможе?{S} Ништа!...{ |
} Господине колега, и друго што!{S} Но, јесте чули, ви сте један нитков!...</p> <p>— Ви, опет, |
{S} И то ми је после девојка!...{S} Но, јесте чули!...{S} А, а!...{S} А гле и господина Тиме!.. |
мене...{S} Он од мене лепши?...{S} Но, јесте чули, стара госпођо колегинице, ви сте, касти, бе |
S} Само да ми је знати, кад ће доћи!{S} Јесте ли добили каква извешћа, стара госпођо?... — рече |
ни ми се, знате, као лист лободе....{S} Јесте ли јели кадгод лободе?{S} Боже, ала вам је то јел |
— понављаше Гркиња, уздишући!</p> <p>— Јесте, душице!...{S} Али... — уздисао је прота... — ја |
Али будите уверени да ће доћи.</p> <p>— Јесте ли ви баш сигурни?</p> <p>— Све доклегод у деда-С |
д ваздуха нестане, људи ће се угушити!“ Јесте ли ме разумели?</p> <p>Начелник, који је по самој |
Тима је оздравео; могао је лепо ходити, јести и пити.{S} Говорио је, наравно, све којешта: час |
316" /> није се осмехнуо, није могао ни јести ни пити, а кад би легао да отпочине, морила су га |
ли су, и каквих и колико је фела разног јестива било, па још и да се учитељ четвртог разреда пр |
грабити принесено <pb n="314" /> пиво и јестиво...{S} Ревизор, иако је био слабуњав, зато је, о |
у и пљескању, распусти коло...{S} Али и јесу здраве паланчанке!{S} Свака је пуна, једра, образи |
во име ђинђуве.{S} А, касти, доста су и јефтине: мој побратим их купује у Београду по два гроша |
од оних киселих краставаца, што их чича-Јова пред Трајковом механом два за пару продаје...{S} Е |
, касти, беше и покојна мати, неваљала, јогунаста!</p> <p>Њих двоје одоше, да доручају, и кад с |
оглед јој беше миран, сталан, а усне је јогунасто једну у другу упила тако, да је у тај мах изг |
а, толико самосвести, могло би се рећи, јогунства, колико у овоме часу.{S} Та Милка беше свакад |
д?...{S} А морам јој купити!{S} И треба јој, — та не може вечито у овој плавој, с белим пантљик |
руке и уведе гошћу у собу.</p> <p>Соба јој беше мала, ниска, али са обичним сеоским намештајем |
она је само одговарала, да не може, да јој је врло тешко и да ће јој на чистоме ваздуху много |
{S} Та муж јој нема ни толико плате, да јој и белила задоста купи, а толи друго којешта! — Посл |
аже, али није имао толико храбрости, да јој то примети, него је само ћутао и није се више усуди |
ркиња, којој је много до тога стало, да јој се како планови не покваре.</p> <p>-— Милка је виде |
што јој за вечеру треба.{S} Наравно, да јој је у свему помагао њен филозоф, кир-Никола.{S} Сав |
у целоме Перковцу уважена.{S} Кажу, да јој је и сам господин начелник министарства много накло |
аниде, и ми ниједан да се сетимо, па да јој наздравимо!...{S} А сви знамо, да је из Новога Сада |
љубавника очупати, тек она пристаде да јој искану бунду за таке скупоцене мађије поклони. — Јо |
римиче њој, а она се одмиче; он хоће да јој придене ружицу ил’ други какав цвет на груди, а она |
аде за руком да је загрли и пољуби и да јој пришапне:</p> <p>— Лаку ноћ, моје суво злато!{S} Не |
, оно се нађе ма шта!...{S} Сад како да јој купим црну свилену хаљину?{S} Мањ да задужим виногр |
додаде, враголасто смешећи се: — Бар да јој на грудима толико сала, колик’ на твоме подваљку, г |
и, кад неће, нека је ђаво носи!{S} Така јој, касти, беше и покојна мати, неваљала, јогунаста!</ |
руком да зграби поређане ствари, Милка јој приђе корак ближе.</p> <p>— Госпођо, — рече уздрхта |
оси једна скромна учитељка, а чича-Тима јој је дао вина и ракије...{S} А то ћете се сећати, заш |
.{S} Ако, н. пр., није која рађала, она јој је умела наћи чини и мађије, којима ће „плод чрева |
чича-Тима у њену лепоту загледати, она јој је предсказала; и кад јој је чика-Паја член купио с |
а ову јабуку однеси госпођи Гркињи, па јој кажи — памти добро! — „Поздравио учитељ Тима, љуби |
рота, нисам ни слутила!...</p> <p>Прота јој приступи ближе.</p> <p>— Драга госпођо, не знате, к |
!...{S} Њојзи ћу купити саонице, па кад јој буде врућина, а прота и Никола нека се упрегну, а ј |
агледати, она јој је предсказала; и кад јој је чика-Паја член купио свилену хаљину, и то је од |
чу...{S} Девојче испрва ћуташе, али кад јој је отац пофторио то исто питање, она скоро нечујним |
— рече, изненађена, Гркиња.{S} Али кад јој је видела очи, како су црвене и исплакане, она се т |
Вештице!</p> <p>Милка је ћутала; поглед јој беше миран, сталан, а усне је јогунасто једну у дру |
но некако све испод трепавица; а и ход јој није више прост, него некако по новосадски извијен, |
златна одежда све трепти на њему, и све јој се чини као да гледа у женску препрату, па би, чист |
погледао своју ћерку, он би видео, где јој се суза преко белих образа котрља; али он беше више |
загорелином допрла; а сад нарочито, где јој све интриге, којима се служила, не могоше ни у чему |
оворите...</p> <p>— Е, чуда! —- прекиде јој чича-Тима реч. — Ја се опет бојим вас!{S} Ви, ваљда |
ени појас на испупченом трбуху, а после јој намигну...{S} Она се, као неко невинашце, застиде, |
намигне, али му петрахиљ смеће; а после јој све ближе долази и већ ево га, где цео целцит пред |
о није могла заспати.{S} Њено уображење јој је износило тужне слике неизвесне будућности.{S} Чо |
, — она је још гора и црња!{S} Ено, пре јој је купио чика-Паја свилену хаљину са карнерима, што |
ијете, недељом очешљате, а у среду дате јој и чисту кошуљу; касти, она, се у Перковцу чистије н |
терке; и сваки се од њих заверио, да ће јој се, кад-тад, осветити...</p> <p>Ствар је, дакле, уз |
а не може, да јој је врло тешко и да ће јој на чистоме ваздуху много лакше бити.</p> <p>— Ви ид |
преклињао, само да га погледи, а он ће јој поклонити сву срму, па нека купи себи од црне свиле |
— рече чича-Тима. <pb n="346" /> — Неће јој, касти, падати на ум да некога грди, матора вештица |
и, а на њима нокти скоро провидни, лице јој беше као снег бело, дугуљасто, очи плаве, а у њима, |
ога ватреног обожатеља отела, изгледаше јој лице као искрпљено: куд су год Тимини пољубци падал |
p> <p>— Моја слатка голубице, —- тепаше јој прота, — зар не би боље било да идемо тамо у хлад, |
змучила се, и њу је голицало, и не беше јој лако тајну чувати:</p> <p>— Баш кад сте тако навали |
изгледаше бледа, скрушена; а и не беше јој лако сносити толику несрећу, а то је била за њу пра |
е миле мајке!...</p> <p>Тај пропис беше јој једина успомена на мајку, на сваком писмену те испр |
и су је, урлајући, облетали, не смедоше јој на близу приступити.</p> <p>Већ је била скоро на кр |
начелниковице шареније носи?{S} Та муж јој нема ни толико плате, да јој и белила задоста купи, |
та бих га мојој Милци купио; ох, ала би јој то јасно црвенило према њену белом лицу доликовало! |
и, да би лепа Гркиња лепша била, кад би јој, наместо уљуднога носа, на оно снежно лице прилепил |
p> <p>— Јесам, господине!</p> <p>— Кажи јој и то, да спреми и од оног јела, што га ја најрадије |
дске станове, у намери да све оне, који јој сујети не ласкају, једним ударцем упропастити, — до |
то изговорила, она ућута; наочаре, који јој обично на носу беху, скинула је и, метнувши их на с |
ја сто дуката дао уз Милку?...{S} Ко ли јој је то могао доставити?{S} Е, е!...{S} Оно је тако, |
....{S} Гркиња га погледа поносито, очи јој севаху од јарости; а кад се он приближио њојзи, у н |
а госпођа Јоханда изгледаше срдито: очи јој севаху у раздражености, око усница она борица све ј |
Мањ да задужим виноград?...{S} А морам јој купити!{S} И треба јој, — та не може вечито у овој |
драсла, треба већ да се и удаш!“ Па сам јој нашла и младожењу; онај црни штап мога оца, на коме |
она матора вештица!..</p> <p>— Али сам јој и очитао — рече чича-Тима. <pb n="346" /> — Неће јо |
Милка.{S} Она, кад је видела, у каквом јој се расположењу отац из чаршије вратио, а она се упл |
већ жељно отворила уста, да каже, како јој је баш све од потребе...{S} Али у тај мах свега нес |
.</p> <p>И она гледаше у огледалу, како јој по дебелим образима плива осмејак.</p> <p>— Преизре |
госпођа оста бледа и поражена.{S} Тешко јој беше подносити толику увреду; а није ни шала!{S} Он |
, руменила и гарила на услузи.{S} Једно јој жао беше, што не може и пепељаве зенице црно да офа |
се с њоме упознао, не беше ничега, што јој он не би учинио по вољи.</p> <p>Милка остаде сама, |
ајљубазнијим осмејком нуди да бира, што јој се најбоље допада.{S} И она је већ жељно отворила у |
је у мислима гледала нове поклоне, што јој је прота подоносио: пред њоме на асталу стојало је |
дому лепа Гркиња спремала све оно, што јој за вечеру треба.{S} Наравно, да јој је у свему пома |
шта, али је толико схватило: да то, што јој отац у пићу сам говори, не може ништа добро бити, и |
ишле разне комбинације: свилену хаљину јој је купио чика-Паја член, грчки мајорен; бронерске ц |
лице.{S} Она их је превртала, а сузе су јој текле низ увело лице...{S} Је ли то прошлост, што ј |
да све те природне мане улепша; а ту су јој била разна белила, руменила и гарила на услузи.{S} |
оју Јустину по белим обрашчићима, па ћу јој казати: „Драго дете моје, кад видим ваше <pb n="379 |
расположи, <pb n="325" /> — приповедићу јој, како му је попадија из Мартиновца варјачом сав нос |
.</p> <p>— Па јеси ли смислио, како ћеш јој здравити?</p> <p>— А нашто то?...{S} Ја ћу онако по |
није доста пио и што није био весељак, јок!{S} Та он се у богословији са свог раскалашног живо |
не мислите доћи на беседу?</p> <p>— Ја јок!</p> <p>— А шта мислите, хоће ли учитељ Тима доћи о |
о; а њена деца ће нам певати „<title>Во Јордање</title>“.</p> <p>И чича-Тима стаде се кревељити |
стаде певукати своје зимско „<title>Во Јордање,</title>“ али се уједанпут трже, лице му доби и |
пр., зимње време, он удари у „<title>Во Јордање</title>“, а лети, опет, отпева „<title>Христос |
певајући на сав глас</p> <quote> <l>„Во Јордање крешчајушчу сеја“ —</l> </quote> <pb n="392" /> |
Чича-Тима беше мало забринут, а госпођа Јоханда изгледаше срдито: очи јој севаху у раздраженост |
— понављао је чича-Тима.</p> <p>— Јест, Јоханида са својим даскалом мора оставити Перковац...{S |
ила мозак!...“</p> <p>— Јоханида!...{S} Јоханида!.. — понављао је чича-Тима.</p> <p>— Јест, Јох |
<l>А паук је чист...</l> </quote> <p>— Јоханида се усмрдела....{S} А господин секретар мисли д |
омаху, и пореметила мозак!...“</p> <p>— Јоханида!...{S} Јоханида!.. — понављао је чича-Тима.</p |
осле, дужност.{S} Али ме задржа госпођа Јоханида; она ме је, као чланица овдашње омладине, задр |
али једно знам, а то је, да ће госпођа Јоханида осим певања и — декламовати.</p> <p>Учитељ чет |
местили, и то у Хомоље, па ће и госпођа Јоханида с њиме да путује?... — А после додаде за себе: |
клањају: и гросмутерка, и прота, и моја Јоханида!...{S} Њојзи ћу купити саонице, па кад јој буд |
путао је. — Толика услужност од госпође Јоханиде, и ми ниједан да се сетимо, па да јој наздрави |
лавуј у ружичастоме лугу моје обожаване Јоханиде.</p> <quote> <l>— Белилом се месец дели, </l> |
м нашој лепој домаћици, вредној госпођи Јоханиди.</p> <p>Сви се гости ућуташе, а чича-Тима и пр |
pb n="320" /> <p>— Нека их, моја слатка Јоханидо!{S} Нека нам они завиде, нек пукну од једа и з |
оно, касти, нека буде по вашој, госпођо Јоханидо...</p> <p>Тако је то било.{S} Сирото дете, хте |
е добру, него лепу Гркињу... хоћу рећи, Јоханиду... и њенога даскала, да и њему Бог не украти, |
е, хе, хе!{S} Она се васпитала код моје Јохиниде, а он у Будиму...{S} Ја сам у Атини учио школу |
љ окрете деда-Спири: — Дајдер ми, деда, још једну грку, па да се вучем у ту дерну школу!{S} Е, |
зграпан, неваспитан, тврдица, па, онда, још и ружан и матор; а кад би, опет, чича-Тима за чика- |
{S} Откако је моја протиница преминула, још нисам таке сласти окусио...{S} Али кад помислим как |
ги Тимо!{S} И ви је морате што скорије, још ових месојеђа, удати, ако не желите да сама отиде.. |
ко окорео. </p> <p>— Дај ми, побратиме, још једну грку, па да се гледа за послом!</p> <p>Кад је |
а учитељи, осим што су древне пијанице, још су и неморални.“</p> <p>То је био гром за све учите |
и и утоплити, а за туђу нико и не мари, још гледа, ако може, да је у својој пакости здере и поз |
и господине!... (О, знам ја титулирати, још тамо преко сам научила!)..{S} Милостиви господине!{ |
оно, касти, тако је!...{S} Само, касти, још је дете.{S} Али кад је баш тако суђено... е, па оно |
’ма тешко ми је веровати.{S} Кo велим, још је дете.</p> <p>— Тако је суђено — говорио је учите |
, мислим, да не би никоме у очи падало; још би нас хвалили, што смо стара човека примили на ква |
нду за таке скупоцене мађије поклони. — Још сутра навече ћеш је добити.{S} Али мораш ми још каз |
кад ћу се ја к вама доселити?</p> <p>— Још сутра, слатки Тимо!{S} Сутра!{S} А прексутра нека с |
а њу се није могло рећи, да је ружна, а још мање, да је лепа.{S} Овоме је много штошта недостај |
Тима, распаљен Маринковом шљивовицом, а још више раздражен наговором препредене Гркиње. — На ру |
ћи, само чича-Тима не беше задовољан, а још мање весео; та цело је вече протекло, <pb n="324" / |
вање била потпуно уверена, — та њу баба још није никад слагала!{S} И кад ће се чича-Тима у њену |
.. — мислио је чича Тима, а начелник га још једанпут премери од пете до главе, па се испречи на |
бро расположен.{S} Кажу они, који су га још из малена познавали, да се и као дете радо смејао т |
је, на које она нишани!{S} А после тога још нешто безобразно рече, али то нисам упамтила, само |
смутерка даље својим путем, наравно, да још истог дана г. начелнику приповеди, какав је тога ју |
ротив, господине, ја сам био намеран да још данас отпутујем у Лешњик.{S} Знате, послови су.{S} |
сију, па кроз оборене трепавице погледа још једанпут по гомили, која је једнако нешто шапутала, |
честитам.{S} Истина, чича-Тимина Милка још је млада, али то има и своје добре стране: моћи ћет |
} Ма све ка вељу, да се и нама старцима још пођешто мили.{S} Наједем ти се, пусто, неке добре ј |
реће и задовољства; и сами покрети њена још неразвијена тела, примише на себе ону сигурност, ко |
деце, ја сам опет лепа и младолика, па још кад се обучем!...{S} Онда, богме, благо целој кући, |
колико је фела разног јестива било, па још и да се учитељ четвртог разреда први опио; и то су |
ротегли, уздахну, па истим патосом и са још већим ударом гласа продужаваше свој говор:</p> <quo |
, али Гаја берберин са мајсторицом и са још седам-осам <pb n="345" /> практиканата употребили с |
зимају на ум!</p> <p>Само су учитељи са још неколико остарелих грађана, са кумом, протом и стар |
је наново стиште на груди, па је стаде још већом ватром љубити.</p> <p>— Збогом, љубазна моја, |
братиме!{S} Прави мелем!{S} Него, дајде још једну, касти; на две сам ноге и дошао.</p> <p>Побра |
ћег зета.</p> <p>— Па на тај начин може још то довече бити и прстен — рече брзо Гркиња, којој ј |
изор налази?{S} Једни су тврдили, да је још у Крагујевцу; други, по чувењу, казиваху, да је већ |
оспођа видела господина начелника да је још у неглижеу, она се хтеде удалити, <pb n="347" /> ал |
оше један за другим разилазити, онда је још једанпут диже Живко Пацић:</p> <p>— Господо! — викн |
била и ону здраву румену боју, узела је још код куће парче храпава сукна, па се њиме трљала по |
а младожењу.</p> <p>— Та, касти, она је још дете.{S} Како се може дете удавати?</p> <p>— Дете?. |
знате, шта је то јавна женска, — она је још гора и црња!{S} Ено, пре јој је купио чика-Паја сви |
чила се трпљиво сносити...{S} Гркиња је још једанпут премери својим пепељавим очима, па кад је |
лон.{S} Знате, има сина код мене, па је још о Духовима читао апостол...{S} Чорба, сарма и печењ |
че Милка, — то је мој пропис, што ми је још моја мила мајка поправљала. — И она бризну у плач, |
а славом увенчана глумица.{S} Па ако је још у путу срела некога од оних младих зврндова, што су |
се није ни очешљала, ни умила; како је још у неглиже, — иако је била сва уштиркана, упеглана, |
е се, ваљда, и младожења.</p> <p>— Није још за удају — рече снуждено чича-Тима.</p> <p>— Сад се |
доврши препредени богословац, рукова се још једанпут и оде...</p> </div> <div type="chapter" xm |
енчање; морам поручити и Папрагу, да се још у четвртак у чаршији нађе; треба, касти, и да се сп |
осмејкујући се пакосно. — Ви као да се још љутите?...</p> <p>Стара госпођа га погледа, презиру |
се та јутарња похода свршила.{S} Она се још једанпут рукова с њим, па оде, а он се врати натраг |
ако је и господин Папраг чинио: није се још ни разданило, а он је већ испио ракију и сркаше зад |
епоручи и оде у своју школу.{S} Није се још ни три корака од Спирине каване одмакао, а, ево, до |
ећ како ви хтеднете.{S} Па хоћете ли се још који дан у Перковцу бавити?{S} Али што и питам, кад |
едну литру старе жабарке.{S} Учитељи се још нису ни обредили, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био |
ви ћуте и да су упрли очи у њега, он се још мало издиже и узвишеним гласом поче говорити:</p> < |
ица све је дрхтала од љутине; а како се још није била набелила и наруменила, њени суви збрчкани |
Сирото дете, хтело не хтело, морало се још истога вечера прстеновати.{S} О самоме прстену шта |
и удајем кћер!</p> <p>Деда-Спира изнесе још једну литру жабарке и још по једну црну каву.{S} Ка |
е десетину година из гроба ископане, те још ударају мртвијем задахом, и гле, шта у овоме пијано |
осао; мајстори се <pb n="336" /> сврате још пре сванућа у кавану, па се онде почасте понеком ка |
ред!...{S} Хе, хе, хе!..{S} А које дете још не познаје свога оца?{S} Е!{S} Е!...</p> <p>Лепој Г |
е госпи; — само ви ћутите, ви, који сте још и тамо преко држали актерке у квартиру!{S} Само ви |
јим вас!{S} Ви, ваљда, мислите, што сте још и тамо преко били госпођа поштарка?...{S} О, знам в |
само знам, да је после те средње врсте још безобразније додала:</p> <quote> <l>„Кроз сред мене |
те да се она спреми; млада је, моћи ће још коју поиграти у колу.{S} А сад, дабогда, у здрављу |
ницама у завежљају нађе она једно парче још прљавије и згужваније хартијице од осталих хартија, |
анаест година, уђе у собу; коса му беше још неочешљана, руке неопране, али зато у целоме створу |
ово су моје ствари!</p> <p>— Шта?{S} И још се усуђујеш!{S} Е, гле ти штенета! — и она гурну ја |
к се није сав Перковац побунио!...“ — И још много друго којешта ћу говорити, од чега ће му се к |
-Спира изнесе још једну литру жабарке и још по једну црну каву.{S} Кад су то попили, они се раз |
— рече, — у школи међу ђацима могле би још и остати оне три, већ у целоме цивилизованом свету |
и мене белајдиговати... јер...{S} Та ви још и не знате, с киме говорите...</p> <p>— Е, чуда! —- |
оге и дошао.</p> <p>Побратим га послужи још једном грком, а и сам је смотао једну шљивовицу, ко |
капу, само је један смеђ прамичак, који још није избелео, пустила низ зелене очи; у лицу је и п |
акој се мора наћи или неки старац, који још није заборавио на турски селам-алећ, или нека фрајл |
откријепит’.. .{S} Уосталом, дознаде ли још каквијех новости у нашем Перковцу?{S} Ела ли се већ |
еки учитељ из села, па се случајно жели још и с колегама састати, наравно, да ће доћи у деда-Сп |
него вас!...{S} И ја вам кажем: ако ми још овога месеца не купите црну свилену хаљину, ја вас |
а навече ћеш је добити.{S} Али мораш ми још казати, каква је љутина у кући и какви ће новци из |
и слушај, што ти госпођа казује; ти си још млада, ал’, богме, има их које су и старије, па би, |
Лези, вуцибатино!{S} Ревизор иде, а ти још ни катихизиса не знаш!...{S} Лези!{S} Лези!...{S} А |
— шта је то?{S} Дванаести је сат, а ти још ниси ни собу спремила!{S} И ти се спремаш за удају, |
е на сав глас зипарати:</p> <p>— Сад ти још и лутке требају!{S} Лутке!{S} Невеста!{S} Ха, ха, х |
говора, изиђе неко мало дете, коме мати још и није смела поверити виљушку у руку, и то ће дете |
ослоните на мене, ја ћу гледати да вам још до подне све набавим.</p> <p>— Молим вас, господине |
говор:</p> <quote> <p>— Ја хоћу да вам још овог вечера докажем, да су Југ-Богдан и његових дев |
Ја кад га видим, све ми се чини да сам још девојка, па да сам у Новом Саду!{S} И синоћ је дола |
тебе је добро, како се може; ја, ја сам још млада...</p> <p>У тим тренуцима погледала би се зад |
је већ приспело за удају...{S} И ја сам још нашла младожењу.</p> <p>— Та, касти, она је још дет |
абринуто говорити:</p> <p>— Спанаћа сам још јутрос набавила, три краве не верујем да би га поје |
ли на беседи, ту ћемо се на сваки начин још вечерас видети?</p> <p>После тога се руковаше и одо |
ки еспапи превозе!...</p> <p>Хтео је он још говорити, али се око њега толика граја подиже, да н |
се уздржи и у себи да не проговори: ево још једног човека од ранга; а после додаде, иако је о п |
, задовољна, што ће и само министарство још истог дана о њеном добро смишљеном реферату извеште |
дљиво. — Ја се, штавише, надам, да ћемо још много година пријатељи остати...{S} Та да нема вас, |
рући:</p> <p>— Господине, ми као да смо још јуче за свакад свршили наш разговор?</p> <p>— То ни |
купити од тешке црне свиле хаљину, и то још ове јесени!</p> <p>— Хе, хе, хе!{S} Па ти ћеш ми из |
о обарен рак, само, севајући очима, што још учитељ-Тими рече: „Матора будало!“ Осталим гостима |
ли живети и да ми само зато дишемо, што још на свету има ваздуха; а после је цифрама доказао, д |
ко је завршио беседу?</p> <p>— Шта, зар још има?{S} Та докле ћеш, учитељице, побогу?{S} Та то ј |
хте тражити њезиних препорука, па макар још за дваест година не добио класе...</p> <p>Кад су ст |
го да код вас ручам и станујем и да вас још хиљадупута поздравим...</p> <p>Стара госпођа се зах |
ко би вам било по вољи, могла бих и вас још ових ферија с њоме унознати...</p> <p>Стара госпођа |
им свиленим појасом, од кога смо белегу још код врачаре видели, баш никако да одступе од ње.{S} |
рковцу морало до срца дирнути; а кад су још дошле и месојеђе, па кад се на Гркињине вечерње заб |
ше сваки својим путем; а гости, који су још у кавани остали, гледаху за њима, говораху о прстен |
да би ма ко тако олако прошао.{S} То су још била добра, стара, времена!</p> <p>— Дакле у недељу |
морила!...{S} Таки случај се у Перковцу још није догодио...{S} Најпре треба свирац да се умори, |
ни?</p> <p>Стара госпођа беше се у лицу још већма запурила, те, онако збуњена, није, сирота, зн |
Св. Димитрија, висило.{S} Ту се старац још више разгоропадио:</p> <p>— Милка!{S} Милка!{S} Где |
повлачи, само што не проговори, да ћеш још четрест година живети!{S} Леп век!{S} Па ћеш још, о |
ст година живети!{S} Леп век!{S} Па ћеш још, осим овога, три мужа променити.</p> <p>Гркињи пређ |
ше весело Гркиња.</p> <p>Чича-Тима, кад ју је угледао, он је сав претрнуо.{S} Зар у таком отрца |
це, обори очи и гледаше преда се; а кад ју је начелник загрлио, она га је отискивала, али пажљи |
{S} Они су били музикални.{S} Могуће да Југ-Богдан није свирао у гласовир, а Бошко да није био |
<pb n="349" /> <p>— Доказивао је, да је Југ-Богдан с девет Југовића свирао у клавир!...</p> <p> |
у да вам још овог вечера докажем, да су Југ-Богдан и његових девет Југовића били музикални...</ |
Доказивао је, да је Југ-Богдан с девет Југовића свирао у клавир!...</p> <p>— У дромбуљу, млије |
кажем, да су Југ-Богдан и његових девет Југовића били музикални...</p> </quote> <p>Сакупљени го |
е за пример и саму православну веру.{S} Јуда нема те важности, коју има Св. Петар, а од Св. Пет |
га, то се, уосталом, видело и по његову јужном наречју.{S} Некако наскоро пре те перковачке бес |
<p>секретарице. </p> <p>У Београду, 21. јуна 186*</p> </quote> <p>— Дакле, сад сте чули — рече |
елном учинити; он ће на сваки начин 25. јуна у Перковцу бити, — наравно, да ће код вас на кварт |
ме умори!...</p> <p>И није лако по тој јунијској припеци путовати ни здравом, а то ли тако тро |
брзим кораком кроз мале и велике улице јурио кући.{S} А кад се дочепао своје собе, он леже на |
и страх од несигурне будућности; крв му јурне навише, и он, с раширеним рукама, пође, да загрли |
нећете на зло употребити...{S} Госпођа Јустина је млада жена, а муж, као што га знате, јектича |
ну Швабићу, и онако знам, да му госпођа Јустина није за имен-дан спремила, а како <pb n="310" / |
еним, као вас.{S} А што вас, опет, моја Јустина воли, госпо, то не можете веровати!...{S} Стопу |
ав од ваше —</p> <p>благонаклоне</p> <p>Јустине Швабићке,</p> <p>секретарице. </p> <p>У Београд |
веровао!{S} А после ћу помиловати моју Јустину по белим обрашчићима, па ћу јој казати: „Драго |
ићи.{S} Наравно, да ћу прво моју госпа-Јустину походити; више му не треба, него да њојзи припо |
не стара вештица од муке!{S} Тиме се та јутарња похода свршила.{S} Она се још једанпут рукова с |
а г. начелнику приповеди, какав је тога јутра нечувен и невиђен призор видела.{S} Чича-Тима гле |
поред таког еспапа лако се заборавља и јутрења и вечерња сунчева румен, па и „бледа месечина“; |
е удалити, <pb n="347" /> али он викну, јутрењом походом пријатно изненађен: — А камо наже, гос |
же, госпођо?{S} Не каза ми ни „Добро ти јутро, враже, ја чоече!“ и већ ужди ка и метиљава овца, |
под оружјем, уђе у собу.</p> <p>— Добро јутро, учитељ-Тимо!...</p> <p>— Добро ти Бог дао, Радов |
унеколико напред умакла:</p> <p>— Добро јутро желимо! — рече, осмејкујући се пакосно. — Ви као |
> <milestone unit="subSection" /> <p>То јутро по беседи чича-Тима се доцне пробудио, а кад је у |
</p> <p>— Данас је петак — рече баба; — јутрос како сам мало зелених краставаца јела, више ти н |
г. Тимо, ово је тај младић, о коме смо јутрос онако много разговарали.{S} Уосталом, мислим да |
нуто говорити:</p> <p>— Спанаћа сам још јутрос набавила, три краве не верујем да би га појеле з |
ни?{S} А и своји смо нешто, те, ето, од јутрошње доба једва сам покупила све што ми треба: има |
е познајем прописе мојих ђака?...{S} Та јуче сам вам задао целој школи, али од вас нико није ум |
госпођо, не знам.</p> <p>— Прота!{S} И јуче је...</p> <p>— Прота, прота! — прекиде је врачара. |
вас, коме би се могао похвалити, да сам јуче код лепе Гркиње ручао?{S} Ала је то био ручак!{S} |
узети пештански келнери?{S} То, да сам јуче умро, данас не бих знао!...{S} Шта би, Спиро, с от |
арском двору.{S} Е, јесте чули, што сам јуче лепо провео, касти, ни кад сам се са првом мојом ж |
:</p> <p>— Господине, ми као да смо још јуче за свакад свршили наш разговор?</p> <p>— То нисмо, |
една душа!..{S} Да, збиља, кад ћу се ја к вама доселити?</p> <p>— Још сутра, слатки Тимо!{S} Су |
овца, те настрану, у бијег! — Он приђе к њојзи и хтеде се с њом руковати, а стара се госпођа с |
<l>Амор муња из облака; </l> <l>А обоје к мени жури, </l> <l>Та чисто би врхом стреле </l> <l>К |
а ред...{S} А, управо рећи, да се нисте к нама доселили, не би никад ни знала за уредност, —- п |
а, као свака сирота жена, куда ће, него к мени?{S} А и своји смо нешто, те, ето, од јутрошње до |
и му!{S} У гајде!{S} Огубавио, богдице, ка и надухан миех!{S} Какви клавир?{S} Рђао ка потковиц |
и за реп ни за ухо, — ка чик је гладак, ка жива хитар.</p> <p>Стара учитељка обори опет очи, а |
ету: не мореш га ни за реп ни за ухо, — ка чик је гладак, ка жива хитар.</p> <p>Стара учитељка |
ави Швабић да у протоколу само толико — ка од беде — забележи: „Успех добар...“ Та ако је ико у |
грала она дубока борица, што се од носа ка бради повлачила; руке је спустила понизно доле низ ц |
, те с њиме насриједу!{S} Па да је прав ка свијећа, само зато, што те је уплашио, кихаће робијо |
и љепоте и сунце љепше сјало!{S} Ма све ка вељу, да се и нама старцима још пођешто мили.{S} Нај |
p>— Та, оно, знаш, учитељу, нешто ми је ка и познато, ’ма нисам рад казиват’, страх ме је, е ће |
ти јутро, враже, ја чоече!“ и већ ужди ка и метиљава овца, те настрану, у бијег! — Он приђе к |
надухан миех!{S} Какви клавир?{S} Рђао ка потковица липсалог папипа!{S} Зар не нађе да друго ш |
S} Није се још ни три корака од Спирине каване одмакао, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је дос |
м перковачком свету, да ће се у Грковој кавани тога вечера држати беседа.{S} Тако то бива, и ка |
ликовања ради, ради ранга! — А кад је у кавани приметио и младога Папрага, који му је и сувише |
ки својим путем; а гости, који су још у кавани остали, гледаху за њима, говораху о прстену тако |
и зет, један до другога.{S} Међутим је каваница све више пунија бивала.{S} Чиновници и трговци |
Section" /> <p>Вече је.{S} Пред Грковом каваном у Перковцу <pb n="341" /> стоје њих четири Цига |
<pb n="336" /> сврате још пре сванућа у кавану, па се онде почасте понеком кавом и одлазе у сво |
у Перковцу неки деда-Спира.{S} У његову кавану ретко да је кадгод, и то сигурно послом, завирио |
.</p> <p>Таку једну господско-трговачку кавану држао је у Перковцу неки деда-Спира.{S} У његову |
и четвртог разреда уђоше у деда-Спирину кавану.{S} Били су у жестокој неког препирци тако, да о |
ати, наравно, да ће доћи у деда-Спирину кавану.{S} Тако је и господин Папраг чинио: није се још |
уо. — Изгубио сам литру ракије и четири каве, али ми није жао; бар ме је млади господин колега |
уверен: — Ево, у литру ракије и четири каве, па нека г. Папраг реши, а ми да пристанемо: да ли |
дну литру старе жабарке и испеци четири каве!{S} Изгубио сам!{S} Е, али ко би се, опет, сетио, |
ћа у кавану, па се онде почасте понеком кавом и одлазе у своје радионице; само трговци и господ |
е служавник испустила с донесеном црном кавом.{S} А добри гости, да би све те учињене гиксове з |
мах, ознојио.{S} Час је трчао по шећер, каву, пиринач; час, опет, по месо, краставце и т. д.{S} |
лите, хоће ли учитељ Тима доћи овамо на каву?</p> <p>— Ја се чудим — рече, — где се и досад бав |
атилу, умио се, загладио косу, попио је каву и спокојно очекиваше учитељски колегијум, за који |
ио ракију и сркаше задовољно своју црну каву.{S} Али није дуго седео сам, наскоро за њим дође и |
једну литру жабарке и још по једну црну каву.{S} Кад су то попили, они се разиђоше, сваки своји |
и.</p> <p>— Ви идите па спавајте, а ја, кад се опоравим, доћи ћу и сама!...{S} О, зла неваљалца |
его на обичну перковачку кајсију, и ја, кад је год погледим, све сам више уверен да ће ми баш о |
старчевим грудима, као онога тренутка, кад је првипут своју обожавану Гркињу видео!...{S} Кир- |
доказати, да би лепа Гркиња лепша била, кад би јој, наместо уљуднога носа, на оно снежно лице п |
е су гости чаше празнили; а кир-Никола, кад се добро најео и напио, и не сећајући се своје месе |
амерала; па ни онда га не би опоменула, кад би њеноме Николи голи лактови кроз отрцани капут пр |
едно тело и једна душа!..{S} Да, збиља, кад ћу се ја к вама доселити?</p> <p>— Још сутра, слатк |
ла за нас обе пропаст...{S} О феријама, кад нас походите, имаћете шта чути; а сад примите поздр |
киваше весело Гркиња.</p> <p>Чича-Тима, кад ју је угледао, он је сав претрнуо.{S} Зар у таком о |
! — понављаше Тима. — А да шта је срма, кад је ово олово?...</p> <p>Трговац га погледа зачуђено |
шкивала, него његова кћи Милка.{S} Она, кад је видела, у каквом јој се расположењу отац из чарш |
н се чинио и невешт; а тако исто и она, кад би кир-Никола од каквога ђачког родитеља неко прасе |
ним погледом прегледа целу дворану, па, кад је видео, да је дупке пуна, да сви ћуте и да су упр |
у мале, жмираве, очи, — страх ме хвата, кад их из далека смотрим!{S} Моја мајка је лежала мртва |
ти ћеш ми изгледати као грчка краљица, кад је ишла на венчање...</p> <p>— Ја бар мислим — рече |
а, да нисам опет што погрешио?...{S} Е, кад је тако, сад ћу ја све то поправити!</p> <p>И пре н |
печење, него сопственим прстима.{S} Е, кад се тај од силног млатања и викања уморио, доказујућ |
дионице; само трговци и господа долазе, кад се већ лепо раздани; онде заседну, претресу сва мог |
{S} Једно ми се само не допада, што је, кад сања, вишепути чујем, где плаче...</p> <p>— Дете је |
ма, па ћу јој казати: „Драго дете моје, кад видим ваше <pb n="379" /> лепо лице, онда се не чуд |
је шкандал!... (Господа у Србији воле, кад им се понека страна реч уплете)...{S} Не само мене |
тесан, то знам напред!...{S} А, после, кад од ње дознам за расположење г. начелника и његове г |
е услугу учинити, и то баш у оно време, кад му је најнужније.{S} Данас у такој прилици тешко да |
огла бих вам нешто и поверити.{S} Лане, кад сам о феријама у резиденцији била...{S} Али даље ва |
сваки се од њих заверио, да ће јој се, кад-тад, осветити...</p> <p>Ствар је, дакле, узела на с |
можемо комотно разговарати...{S} Знате, кад сте ви код мене, волела бих чисто и да се не пробуд |
о и сео на своје првашње место; а дете, кад је чуло последње речи свога оца, оно покри лице рук |
душу мало да одморим.{S} Сутра навече, кад донесеш бунду, све ћеш дознати... све, слатка моја |
дају, да нам завиде!</p> <p>— А довече, кад се ваш даскало од вина умори?...{S} Имао бих вам не |
колегу познавао, да нема речитости, и, кад у пићу говори, да ће ма што лудо изговорити.</p> <p |
у би се срушио тороњ на саборној цркви, кад би се „код Пужа“ попила и једна кватерка вина без п |
ледом. — Па кад се не бисмо ми слагали, кад ми не бисмо једно другом на руци били, да ко би дру |
образ:</p> <p>— Ох, ала би лепо живели, кад би ме у квартир примили!</p> <p>— Лакше, господине, |
лико „многаја љета“, које само учитељи, кад су у добром расположењу, умеју онако свечано отпева |
изор уверити...{S} Само да ми је знати, кад ће доћи!{S} Јесте ли добили каква извешћа, стара го |
такође прекрасни, морају му очи стати, кад види оне стаклене ђинђуве, перлице и шарену вуницу. |
м, да ће се господин Швабић изненадити, кад види оваке фине ствари!...{S} Не би се ни у Бечу са |
њи: — Хајдемоте, госпођо, а она, касти, кад неће, нека је ђаво носи!{S} Така јој, касти, беше и |
, вала, господин-колега!{S} Оно, касти, кад сте мислили вређати, нисте требали ни да говорите!< |
ако у нарави било: кад се нешто наљути, кад би га неко увредио, или кад је у некаквој бризи, — |
се није имало ништа чекати.{S} Учитељ, кад је видео, да га нико не задржава на ручак, он оде, |
питати: „За кога?“ А и нашто да питам, кад су мени сви људи једнаки?{S} Тај, што ће мене узети |
у Перковцу бавити?{S} Али што и питам, кад знам напред, да ћете то учинити?{S} Ако ни за шта д |
ајао сам некако пред Трајковом механом, кад се са господин-начелником састао.{S} Што сам онда в |
760_C3"> <head>III.</head> <p>Сутрадан, кад су се учитељи и учитељке скупили, и пре него ће поч |
ићете и једну класу...</p> <p>Сутрадан, кад су се предвече свршили испити, ревизор искупи све у |
дбени мираз, мислио, тек се онда тргао, кад је учитељ престао говорити.</p> <p>— Дакле, колега, |
цију.{S} Писар који је те ноћи дежурао, кад га је прегледао и пописао ствари, које су се у њега |
би ништа одговарао; па и онда је ћутао, кад га је обожавана Гркиња из куће истерала.{S} Отворио |
е чини да си насред Мироча, чекаш само, кад ће те напасти вуци или хајдуци...{S} Куд ће сиромах |
није доставио?{S} Но, лепо, прекрасно, кад и сама власт гледа кроз прсте бунтовницима и рушите |
а, ха! — смејао се кир-Никола. — Добро, кад сте дошли! — А после се окрете осталим гостима, па, |
рата неку стару мараму.</p> <p>— Добро, кад си спремна, а ти сад узми ону котарицу, што сам је |
о у њином мажењу и кривљењу.{S} Ја бар, кад пијем, имам некакве цели; хоћу нешто да пребринем; |
ваљда, није могла гледати кроз прозор, кад је кућа у авлији?{S} И он хтеде нешто говорити, как |
тиђено, почело плакати.{S} После, опет, кад је Милка, онако ожалошћена, отишла, да се у неком у |
шности тек онда добија у своме изгледу, кад је мало више неглиже обучен.</p> <p>На таки комплим |
{S} Али ће и упамтити, верицу им дечју, кад су учили код Ђоке школу...</p> <p>— И моји, богме, |
ви је учите, како треба да држи кашику, кад руча, како треба на сокаку да ходи, да гледа, на ко |
> <p>— Бриге, бриге, госпођо!...{S} Ах, кад помислим како бих лепо код вас живео, да нема...</p |
ваше две класе, а мој дебели Шпартанац, кад се добро наједе, неће се више ни сећати двомесечне |
они га бацише за њим у блато; а старац, кад га није могао наћи, оде даље, гологлав...{S} Ноћ бе |
..{S} Али у једноме су се опет слагали: кад је, н. пр. она у неког удовца мало ватреније поглед |
ракије.{S} То му је тако у нарави било: кад се нешто наљути, кад би га неко увредио, или кад је |
ити?{S} Е, е!...{S} Оно је тако, касти; кад хоће несрећа да обори човека, да га упропасти, оно |
и!{S} То је шкандал!{S} Безобразлук!{S} Кад успишете депешом или президијално господину министр |
} Та ће, наравно, говорити о моралу!{S} Кад се и та наситила говора, изиђе неко мало дете, коме |
то и сав приход!{S} А после част!...{S} Кад се мироноше, наравно да ћу ја прва бити на реду; пр |
упошћу мојих колега и колегиница?...{S} Кад дођем пред госпођу Швабићку, а ја ћу се тек онако м |
јало!</p> <p>— Да шта ви мислите?...{S} Кад су њих двоје изговорили, диже се она протерана Ново |
А знаш ли, шта је с гросмутерком?...{S} Кад се праштала са господином начелником просвете, није |
ога блата, које се белело по њима...{S} Кад би га ко о нечем запитао, он би без сваке свести св |
смеје, једнако се церека и смеје...{S} Кад у школу ступи, он се насмеши; ако му прозвано ђаче |
... то вам нико не би умео казати...{S} Кад се у Перковцу појавио, сви су се задивили големој п |
кући потмуло је кашљала стара баба.{S} Кад је Гркиња кућна врата отворила, једва је могла бабу |
ле у густу хладовину гранатога дуда.{S} Кад су после неког времена изишли на месечину, са главе |
уздржати, а да се не пљесне рукама.{S} Кад је то учинила, она се гласно насмеја тако, да су св |
оје није чича-Тима обасуо пољубцима.{S} Кад се Гркиња од свога ватреног обожатеља отела, изглед |
ана, упеглана, набељена и нафракана.{S} Кад се сасвим смркло, дође и чича-Тима.</p> <p>—— Ха, х |
е стране кир-Никола, с десне Гркиња.{S} Кад су поручали, домаћин се куцну са гостом, исказа му |
у очи беху крмељиве и помало крваве.{S} Кад је видео Папрага, он се збунио и само зато, што ниј |
оченим очима горе у чађаве таванице.{S} Кад би га боље погледао, видео би, да су му очи мутне, |
рату, после, бледо лице и упале очи.{S} Кад је видео стару госпођу, он се усиљено осмехну и рук |
ца, са чела му је цурио крупан зној.{S} Кад је хтео са начелником да се опрости, није могао ни |
исказујући свима своје задовољство.{S} Кад је све то свршено, он извади из једног пакетића нек |
што се на Гркињиној части први опио.{S} Кад је видео учитеља богословца, а свога колегу, он се |
дљиви ваздух, што се са димом ширио.{S} Кад је дошла до вратница, она трже за једно парче коноп |
ру жабарке и још по једну црну каву.{S} Кад су то попили, они се разиђоше, сваки својим послом, |
ао трећи дан по одласку секретарову.{S} Кад се пробудио, био је сав знојав и ломан, чуо је како |
илне музике у игри и весељу проведу.{S} Кад су Цигани дунули у зурле, могло је седам баталијуна |
укао шешир на главу и оде у чаршију.{S} Кад је поред своје Милке прошао, она му приђе, по обича |
слеваху доле на испрљану хартијицу.{S} Кад се мало утишала, а она је продужила жалостивим глас |
вила питати: шта мислите са свадбом?{S} Кад ће бити?...{S} Не треба много ни оклевати.{S} Што ’ |
/p> <p>— Али — прекиде му реч Гркиња, — кад чујете, да ћу на беседи и ја декламовати...{S} Онда |
чи и он нека вам сваку срећу дарује! -— Кад је то говорио, глас му је дрхтао; а, богме, и није, |
вач и у Стиг, па да и оне знају.{S} Ал’ кад ви друкче хоћете, оно, касти, нека буде по вашој, г |
а читати: „<hi>Бог је милостив...</hi>“ Кад је то прочитала, она тресну и прописе и намоловане |
мљеноме крају, ретко је кога сретала, а кад би кога срела, тај би стао и гледао, не што би на њ |
њу; кршио је руке, превртао је очима, а кад је изишао за њом, да је испрати, није могао срцу од |
p> <p>— Знам, да си за ракију — рече, а кад је пандур тако до половину литре испразнио, учитељ |
смехнуо, није могао ни јести ни пити, а кад би легао да отпочине, морила су га страшна привиђењ |
Он је, истина, за данас само учитељ, а кад се ожени, од воље му је, — може се и запопити.</p> |
о беседи чича-Тима се доцне пробудио, а кад је устао, беше некако зловољан и бунован.{S} Није с |
нешто из ње вади, па ређа по асталу, а кад му се ко од путника приближи, он брижљиво заклања с |
и Тимо, напишите ми једну таку песму, а кад буде ваша слава, ја ћу је декламовати.</p> <p>— Сад |
ркиња је једнако кроз прозор гледала; а кад је видела, да се авлијска врата отворише, она истрч |
иште и наново је обасипаше пољупцима; а кад се она извила из његова наручја, он жалостиво уздах |
амоме причешћу <pb n="368" /> такође; а кад се навора дели, ја ћу гледати, како се другим којек |
е на кукове, па их посматра поиздаље; а кад је видела, да су је они приметили, она пљесну рукам |
е, кир-Николу ћу преместити у Хомоље; а кад се он са својом вештицом одсели, онда је чича-Тима |
по глатким паркетима големе дворане; а кад музика стане, и све се ућути, онда ће на средину ст |
инашце, обори очи и гледаше преда се; а кад ју је начелник загрлио, она га је отискивала, али п |
мах изгледала као да изазива, пркоси; а кад је Гркиња приступила ближе асталу и већ хтеде својо |
министра!{S} Депешу морам шифрирати; а кад ми те шифре дођу, волио бих бројат’, како ми зубе в |
смиља, — она поче мало брже корачати; а кад је и последњег дућанчета нестало, Гркиња удари нале |
поносито, очи јој севаху од јарости; а кад се он приближио њојзи, у намери да је загрли, да је |
ломе Перковцу морало до срца дирнути; а кад су још дошле и месојеђе, па кад се на Гркињине вече |
{S} Дуго је он у томе положају лежао; а кад се дигао, он се грохотом насмејао:</p> <p>— Лаже на |
како знаш — викаше чича-Тима љутито; а кад дете оде, он се задовољно осмехну.</p> <pb n="304" |
рдица, па, онда, још и ружан и матор; а кад би, опет, чича-Тима за чика-Пајину походу дознао, о |
у једној великој кастроли је спанаћ; а кад је учитељ донео шунку и вино, онда се није имало ни |
који се дању човек шета као по рају; а кад су мрачне ноћи, а теби се чини да си насред Мироча, |
нека купи себи од црне свиле хаљину; а кад би се на таке глупости остали болесници насмејали, |
најумиљатијим погледом у лепу Гркињу; а кад му је она истим таким погледом одговорила, он задов |
дугмићима ишарај, — то је по моди!{S} А кад пођеш на венчање, немој у косу трпати смиља и љубич |
диже горе, само гледа у хартију...{S} А кад се учитељ Тима стао врпољити, па и кашљуцати, као з |
/p> <pb n="297" /> <p>То беше све.{S} А кад би се после тога мало умирио, погладио би мало свој |
, задовољно смешећи се, ишла даље.{S} А кад је прошла главну чаршију, и већ дућани постајаху ре |
оз мале и велике улице јурио кући.{S} А кад се дочепао своје собе, он леже на миндерлук, па је |
рширати, и не би им се гласа чуло.{S} А кад је већ зора свитала, и гости се, мало накресани, ст |
— храпавим гласом викао је старац.{S} А кад дете изиђе напоље, он покупи парчад од огледала, па |
о само одликовања ради, ради ранга! — А кад је у кавани приметио и младога Папрага, који му је |
<p>Људи су и њега слушали... </p> <p>А кад је он свршио, изиђе на среду и лепа Гркиња.{S} Стар |
а човека!{S} Но, лепа невеста!</p> <p>А кад је видела на столу поређане детиње играчке, она раз |
, као мало прекорно, — али се надам, да кад се амо доселите, да тако што нећете више ни покушав |
о по најновијој моди изрезани, тако, да кад је један од њих поред њега прошао, он га ухвати за |
S} Што се мене тиче, ја толико знам: да кад би Србија од ње што учила, научила би, да сваког чо |
ривљен, — милина ти је погледати!{S} Ја кад је видим, касти, не могу чисто да <pb n="328" /> је |
сти, милина ти је с њим говорити!{S} Ја кад га видим, све ми се чини да сам још девојка, па да |
жура и два-три струка сунцокрета.{S} Ја кад сам се удавала, то да си видела!{S} Није било у Нов |
беше ниједне капи женске нежности; она кад се према каквом детету показивала милостива, то је |
нпут премери својим пепељавим очима, па кад је видела да дете њеном измајсторисаном погледу отв |
нути; а кад су још дошле и месојеђе, па кад се на Гркињине вечерње забаве свако друго-треће веч |
тна стакла какве сиромашне колибице, па кад би видео оне чађаве, неокречене, дуварове, она сиро |
нида!...{S} Њојзи ћу купити саонице, па кад јој буде врућина, а прота и Никола нека се упрегну, |
е, на пример, умео лепо лозу резати, па кад би га ко умолио, да му ту вештину покаже, он би му |
код њега у винограду, отвори писмо, па кад га је прочитао, он га продрма, па му весело подвикн |
{S} У мраку једва натрапају на њега; па кад су видели, у каквом је стању, они га узеше под пазу |
због небрежења капетанова и ћатина; па кад је г. ревизор дошао, нашао је празну школу: у свако |
о: „Без ваздуха људи не могу живети; па кад ваздуха нестане, људи ће се угушити!“ Јесте ли ме р |
„плод чрева својего“ у ред довести; па кад је то све употребљено било, а без икакве користи, б |
х после шест недеља с другом венчао; па кад му је та друга од водене болести умрла, он се и за |
има из Видаковићевих романа упамтио; па кад је то исказао, он је после само бленуо у њене пепељ |
погледа пажљивије у своју мезимицу; па кад је видео од плача поцрвенеле очи и кад је видео оно |
своје сјајне листове забележити.{S} Па кад сви знамо и видимо, како је ово свечан тренутак у н |
их дати, макар и за нешто старо.{S} Па кад се ти помогнеш, лако ћемо!{S} Неће ни мени бити лош |
га погледа најљубазнијим погледом. — Па кад се не бисмо ми слагали, кад ми не бисмо једно друго |
!...</p> <p>— Их, гром те спалио!{S} Та кад ћеш једном изгледати као човек, као муж, несрећниче |
ечера држати беседа.{S} Тако то бива, и кад неко позоришно друштво, измучено глађу, залута случ |
м усамљеном ћошету куће сита наплаче, и кад је лепа Гркиња поред њега с прекорним погледом прош |
</p> <p>Њих двоје одоше, да доручају, и кад су већ ручали и по неколико чаша у здравље срећне ж |
ту загледати, она јој је предсказала; и кад јој је чика-Паја член купио свилену хаљину, и то је |
та њу баба још није никад слагала!{S} И кад ће се чича-Тима у њену лепоту загледати, она јој је |
ао што се у отменијем свету говори; а и кад би каква трговкиња или начелниковица својим извесни |
изићи на глас.{S} Па колико ти треба и кад?</p> <p>— Требало би ми, тако, до стотину, а нешто |
кад је видео од плача поцрвенеле очи и кад је видео оно бледо лице, он се окрете Гркињи: — Хај |
овца мало ватреније погледала, па баш и кад би неку хаљину од ког обожатеља примила, он се чини |
давачу...{S} Девојче испрва ћуташе, али кад јој је отац пофторио то исто питање, она скоро нечу |
но, касти, не би требало ни хитати, али кад ви баш хоћете, оно нека буде!{S} Касти, требало би |
Лепа Гркиња хтеде и даље продужити, али кад је последње речи изустила, стара госпођа врисну, ка |
по обичају, изгрди своју мезимицу, али кад је видео обожавану Гркињу, он се, онако пијано, осм |
, чинило му се да је насред гробља; али кад је отворио очи, онда се уверио да је у својој соби, |
е спремаше да га под капут сакрије; али кад му га економ ишчупа из руку, он се продера на њега: |
{S} Старац је слушао, пресвукао се; али кад дође да преда шлафрок, то му би криво, те се испреч |
спавања био мало надувен и туробан; али кад је видео Гркињу, трудио се по могућству да се весел |
дебели <pb n="306" /> муж појавио; али кад никога не виде, а она га зачуђено запита:</p> <p>— |
још нисам таке сласти окусио...{S} Али кад помислим какве су их ручице месиле, онда се не чуди |
ице! — рече, изненађена, Гркиња.{S} Али кад јој је видела очи, како су црвене и исплакане, она |
...{S} Само, касти, још је дете.{S} Али кад је баш тако суђено... е, па оно... — И он опет ућут |
, могао би им човек и опростити.{S} Али кад они пију шампањера, играју валцера, мазе се с девој |
учитељ трећег разреда Банаћанин.{S} Али кад се човек размисли, <pb n="322" /> то беше као једна |
што наљути, кад би га неко увредио, или кад је у некаквој бризи, — не би се могао смирити, све |
ли, што сам јуче лепо провео, касти, ни кад сам се са првом мојом женом венчао, нисам се тако в |
да буде вечера!{S} Ха, ха, ха!{S} Та ни кад сам се с тобом венчавао, не беше веће гозбе ни част |
приметити, ни ради самог правдања; тек кад је ревизор отишао из места, онда почеше резоновати |
лог вечера могао од ње измамити.{S} Тек кад су у авлију у помрчину изишли, некако му испаде за |
којекакве бабе трабуњају...</p> <p>Тек кад је она својим оштрим гласом проговорила, онда се ки |
претворио у неко зујање, од прилике као кад би у скупу много бумбарева слушао; затим си чуо кру |
/l> </quote> <p>— Млађи сам данас, него кад сам се родио!...{S} Ко не верује, нека ми пљуне на |
о осмехну.</p> <pb n="304" /> <p>— Само кад сам код ње, па макар и коприве с реном кувала, све |
проту, с њиме ћу и шпацирати, али само кад се смркне; нећу да ме оговарају и да износе којешта |
себе сасвим озбиљан карактер, нарочито кад је после неколико месеци дошло од министарства прос |
домаћице; а то му није тешко било, јер кад је неки од учтивијих гостију понудише, да заузме го |
ако иде у бесконачност.</p> <p>— Е, баш кад тако у тим класама уживате — смејао се учитељ IV ра |
са лепши и од вас!...{S} Хе, хе!{S} Баш кад хоћете да вам кажем...</p> <p>— Од мене...{S} Он од |
еше јој лако тајну чувати:</p> <p>— Баш кад сте тако навалили, могла бих вам нешто и поверити.{ |
е, ја сам опет лепа и младолика, па још кад се обучем!...{S} Онда, богме, благо целој кући, а н |
ице, — добра ће бити уз кајсије!</p> <p>Кад је све било спремљено, кренуше се у виноград; а међ |
шљах, да ће се на сокаку побити!</p> <p>Кад се чича-Тима са својим побратимом вратио у бакалниц |
грку, па да се гледа за послом!</p> <p>Кад је и ту чашу грке искапио, да мало своју унутрашњу |
амо ако прими из њене руке част!</p> <p>Кад се Гркиња из горње мале вратила, чича-Тима се већ б |
киња дуго по Перковцу ширити!...</p> <p>Кад је то изговорила, она ућута; наочаре, који јој обич |
: где смо се толико забавили?...</p> <p>Кад је учитељ Тима дошао пред начелника, затекао га је, |
дваест година не добио класе...</p> <p>Кад су стигли у школу, куда су се већ многа деца исповр |
се за ту свечаност приуготови...</p> <p>Кад је учитељ Тима дошао кући, затекао је Милку, где са |
што се онако слатко насмејао...</p> <p>Кад је прота дошао ближе до Гркиње, он стаде, па, пун б |
грохотом смеје, а деца плачу...</p> <p>Кад је стигло вече, и гости се давно разиђоше, Гркиња ј |
аравно, не би била мала заслуга.</p> <p>Кад се стара госпођа мало прибрала, она извади из недар |
е док није природна румен дошла.</p> <p>Кад је стара госпођа видела господина начелника да је ј |
јама и са неколико крупица соли.</p> <p>Кад је чича-Тима сео, бакалин извади ћутећки кесу иза п |
х посластица ама баш ни окусити.</p> <p>Кад су се гости, добро угрејани, ухватили у <pb n="380" |
на једну, а она на другу страну.</p> <p>Кад се дворана напунила гостију, на најсвечанији начин |
се и гутати ону школску прашину.</p> <p>Кад је учитељ попио своју грку, он се препоручи и оде у |
а-Спира.{S} У његову кавану ретко да је кадгод, и то сигурно послом, завирио какав мајстор: све |
е, као лист лободе....{S} Јесте ли јели кадгод лободе?{S} Боже, ала вам је то јело!{S} Преко, т |
да не зна, шта жели, не зна куда!...{S} Кадикад би тек провирио кроз мутна стакла какве сиромаш |
ручак!{S} Да нема оне Гркиње, те да ме кадикад не угости, цркао бих од глади.</p> <p>Јадно дет |
ађена, падала на збрчкано чело; само би кадикад дубоко уздахнуо:</p> <p>— Е, е, оно, касти, по |
у цркви, како се млати пред олтаром са кадионицом у руци, а златна одежда све трепти на њему, |
ама, госпе и госпођице у тешкој свили и кадифи тоциљају се по глатким паркетима големе дворане; |
S} И она је већ жељно отворила уста, да каже, како јој је баш све од потребе...{S} Али у тај ма |
је и искуснији и паметнији!{S} Па нека каже ко шта хоће!{S} Ја моје искуство не дам за све нау |
ој Србији од учитеља заслужио, да му се каже превасходан, то сам ја, драга браћо!</p> <p>— А зн |
чима прочитао министарски акт!.,.{S} Он каже, да се отпустим из службе...{S} А, не превари стар |
ћу, а кокошке ћуте!...{S} Па нека ми ко каже: учитељ Тима не зна ништа!...</p> <p>Учитељ IV раз |
и то да је нека наука?{S} А право да ти кажем, мени је данашњи свет смешан!{S} Млад човек натак |
те, што ’но реч...{S} А, управо, да вам кажем: била сам на синоћној беседи...</p> <p>— На бесје |
саучешћу благодарим!{S} Не треба да вам кажем, — сами сте видели, какву моћ има реч у своје вре |
...{S} Хе, хе!{S} Баш кад хоћете да вам кажем...</p> <p>— Од мене...{S} Он од мене лепши?...{S} |
Тимо, познајете, па не треба ни да вам кажем, да је, сиромах, већ од сванућа гладан.</p> <p>— |
Никог другог, него вас!...{S} И ја вам кажем: ако ми још овога месеца не купите црну свилену х |
шарену вуницу..{S} А новости имам да му кажем, да од другог ни за десет година толико не би мог |
ругу узети...{S} Немој, синко, да после кажеш: „„Наговорио ме тај и тај, приморан сам!““...{S} |
али доста пуначким, образима. — Па де, кажи, дијете, каквим ли се послом до мене, сиромака удо |
ио?</p> <p>— Јесам, господине!</p> <p>— Кажи јој и то, да спреми и од оног јела, што га ја најр |
лапачинке.</p> <p>— Вуци се напоље, па кажи, што и како знаш — викаше чича-Тима љутито; а кад |
амо ми толико рече: „Отиди, Радоване, и кажи учитељ-Тими, да у девет сати непремјено дође до ме |
стари, опробани детонаставниче, деде ти кажи, да ли је боље учитељима са класама или без класа? |
ву јабуку однеси госпођи Гркињи, па јој кажи — памти добро! — „Поздравио учитељ Тима, љуби руку |
и врачара постаде мало озбиљнија; десни кажипут <pb n="362" /> је упрла на своје ниско и збрчка |
нека да вино, а кир-Никола шунке...{S} Кажу, да има дивних шунака.</p> <pb n="309" /> <p>— Ман |
Она беше у целоме Перковцу уважена.{S} Кажу, да јој је и сам господин начелник министарства мн |
то је у свако доба добро расположен.{S} Кажу они, који су га још из малена познавали, да се и к |
оче, да је са мајком и оца изгубило.{S} Кажу, да човек за ноћ оседи, остари.{S} А сироче постај |
ене?{S} Па како га је Пепита волела?{S} Кажу, да се једанпут из превелике љубави хтела и удавит |
о себи, о својој судбини, да мисли... — Кажу — говорила је тек онако полугласно, — да се девојк |
т сиромашних ђака!“...{S} Само то да не кажу, могао би им човек и опростити.{S} Али кад они пиј |
p> <p>— И т. д. и т. д.{S} Па бар да не кажу: „У корист <pb n="339" /> страдајуће браће!“ „У ко |
.</p> <p>— Па и опет је, знате, што ’но кажу, у неколико градуса лепши и од вас!...{S} Хе, хе!{ |
зненађен: — А камо наже, госпођо?{S} Не каза ми ни „Добро ти јутро, враже, ја чоече!“ и већ ужд |
и зеленим венцима накитила, па сам онда казала: „Љубице, моје драго дете, ти си већ одрасла, тр |
Иде као слеп за тобом.{S} А јесам ли ја казала?{S} Та мене никад није глава од слепог миша прев |
и, као што нам је стара госпођа унапред казала, јако наклоњен јектици; то му сведочише и жиле н |
били и састанци.{S} Ја сам вам и сувише казала!{S} Али сам уверена, да ви то моје поверење неће |
жда би се, сирота, и потужила, можда би казала: „Ето, пријатељу, мозак ми је потресен, а у груд |
х само наљутити могла, да сам друго што казала, него „Задовољна сам!“...{S} И ја сам одиста зад |
ч?...{S} Срам вас било...{S} А онда сте казали, па сте се заклињали, да ћете ми одмах после сва |
рада!...{S} Секретар...{S} Ох, госпођо, казао ми, да звоним, да вас зовем... и децу да повратим |
отресем; хоћу, као што је пре мени неко казао, да заборавим, да ми је отаџбина несрећна...{S} А |
напротив, ја сам у најпростијем смислу казао, да су Маџари после Француза најцивилизованији на |
S} А шта је говорила, то вам не смем ни казати!{S} То је шкандал!{S} Безобразлук!{S} Кад успише |
Јустину по белим обрашчићима, па ћу јој казати: „Драго дете моје, кад видим ваше <pb n="379" /> |
Пст, ни речи о том...{S} То вам не смем казати, пошто сам жива; ствар је тајна, тиче се части, |
татељка из Трновника. — Чисто се стидим казати: хтео ме је пољубити!{S} Наравно, да му то нисам |
и тако прозвали, то вам нико не би умео казати.{S} Али да је био прост као секира, о томе би ва |
о до Перковца... то вам нико не би умео казати...{S} Кад се у Перковцу појавио, сви су се задив |
едите восак из мене, ја вам не бих умео казати.{S} Био сам на њима и у Новом Саду.{S} Варош пре |
орити?</p> <p>— Цео вам програм не могу казати, али једно знам, а то је, да ће госпођа Јоханида |
ико година заборавиле.{S} Мимо то ћу му казати, да не иду редовно у цркву, да се исмевају минис |
вече ћеш је добити.{S} Али мораш ми још казати, каква је љутина у кући и какви ће новци из куће |
јрадије једем.</p> <p>— Хоћу господине, казаћу, да спреми прасе.{S} Дете је знало, да му је ота |
гао чути.{S} За ону васпитатељку у Н... казаћу, да живи са писарем, а оне три у Ј.., те су, опе |
вољна, растадоше.{S} Гркиња је у бабино казивање била потпуно уверена, — та њу баба још није ни |
врсни инструменти, у којима се, опет по казивању перковачких грађана, потпуно разумевао.{S} Он |
нешто ми је ка и познато, ’ма нисам рад казиват’, страх ме је, е ће се и даље чути...{S} Знаш, |
је још у Крагујевцу; други, по чувењу, казиваху, да је већ у Свилајинцу и да ће сутра, а најда |
тва просвете званично: да се кир-Никола казни двомесечном платом, а чича-Тими да се одузму две |
е моје, учи се и слушај, што ти госпођа казује; ти си још млада, ал’, богме, има их које су и с |
поверити, само вас молим, да никоме не казујете, нарочито чича-Тими и кир-Николи, разумете ли |
је највише калуђера живело, да се онде каје и да тражи помоћи.{S} А ако се нашла каква млада н |
пших видела!</p> <p>— Та оно, касти, та кајсија и тешко да је из Перковца; ко зна, каква је тиц |
се, додаде: — Пало ми је на ум да једем кајсија!{S} Ха, ха, ха!..{S} У вашем винограду има лепи |
а, ха!..{S} У вашем винограду има лепих кајсија, а особито она, што је уза саму колибу...{S} Е, |
, да беремо кајсије, и то од оних лепих кајсија!</p> <p>Дете се весело осмехну.{S} Беше му необ |
ђаше даље потребе тога вечера:</p> <p>- Кајсије ћете ми донети.{S} Треба ми и винова лишћа за с |
овцу на товаре имати може; чули су и за кајсије и за вино; знали су, и каквих и колико је фела |
а бих и вас споменуо, како седите испод кајсије, па сте метли руку на срце и гледите меланхолич |
дођу до њених ушију...{S} Дакле, од оте кајсије би ви волели да једете?</p> <p>— Не само да јед |
после се, сирота, радовала, да и од оте кајсије, од тога за њу забрањеног плода, окуси.</p> <p> |
едну литру комовице, — добра ће бити уз кајсије!</p> <p>Кад је све било спремљено, кренуше се у |
па ћемо да идемо у виноград, да беремо кајсије, и то од оних лепих кајсија!</p> <p>Дете се вес |
на поморанџу, него на обичну перковачку кајсију, и ја, кад је год погледим, све сам више уверен |
је, клопав је!{S} Та, ено, погледајте, какав изгледа, као девето чудо: натукао онај продерани |
још истог дана г. начелнику приповеди, какав је тога јутра нечувен и невиђен призор видела.{S} |
ом капуту, нека надувена стеница, па ће какав неспретан превод из некакве немачке купусаре на с |
он хоће да јој придене ружицу ил’ други какав цвет на груди, а она, глупара, побегне испред њег |
је кадгод, и то сигурно послом, завирио какав мајстор: све сама гола господа, трговци, адвокати |
рила о тешким гресима и упутила би је у какав манастир, у коме је највише калуђера живело, да с |
сија и тешко да је из Перковца; ко зна, каква је тица њену коштицу и из каквог краја Италије ов |
попа Ђока се, сиромах, пропио; ко зна, каква му је то вештица учинила!{S} А попадија, као свак |
риљубљујући се њојзи... — Ох, да знате, каква ме у овоме часу осећања море, ви бисте се смилова |
боље је тако, јер..{S} Та ви већ знате, каква је данашња младеж!...</p> <p>Чича-Тима се спремаш |
је добити.{S} Али мораш ми још казати, каква је љутина у кући и какви ће новци из куће?</p> <p |
винова лишћа за сарму, а, после, Тимо, каква може бити вечера без вина?{S} Дакле, и вина пошљи |
p>— Али,стара госпођо, — рече учитељ, — каква ли је оно маленкост, у коју сте и ви уплетени?</p |
а!{S} И ти се спремаш за удају, и то за каква човека!{S} Но, лепа невеста!</p> <p>А кад је виде |
је и да тражи помоћи.{S} А ако се нашла каква млада намигуша, која би желела да никако не рађа, |
осподине, маните се!...{S} Данашња деца каква су, да те Бог сачува!{S} Боље да их човек нема... |
се у отменијем свету говори; а и кад би каква трговкиња или начелниковица својим извесним посло |
знати, кад ће доћи!{S} Јесте ли добили каква извешћа, стара госпођо?... — рече учитељ четвртог |
ји.{S} Три мужа!{S} Та томе би се макар каква секретарица министарства, па и сама начелниковица |
беседе и од какве су користи <hi>оваке, какве су</hi>... бо’ме, да цедите восак из мене, ја вам |
дикад би тек провирио кроз мутна стакла какве сиромашне колибице, па кад би видео оне чађаве, н |
о!{S} Шта ти није натоварио на себе, па какве ти речи не говори три сата, ама баш ниједну да му |
т на њима; али за шта су те беседе и од какве су користи <hi>оваке, какве су</hi>... бо’ме, да |
ке сласти окусио...{S} Али кад помислим какве су их ручице месиле, онда се не чудим!...</p> <p> |
времена, људи смо, ако је, касти, било какве погрешке, поправиће се...</p> <p>— Доцне, учитељу |
губавио, богдице, ка и надухан миех!{S} Какви клавир?{S} Рђао ка потковица липсалог папипа!{S} |
ми још казати, каква је љутина у кући и какви ће новци из куће?</p> <p>— Хоћу, благо баби!{S} Х |
> <p>— О, господине, не можете веровати какви су вам то људи!{S} Ви знате, шта је то јавна женс |
ијепит’.. .{S} Уосталом, дознаде ли још каквијех новости у нашем Перковцу?{S} Ела ли се већ јед |
ачким, образима. — Па де, кажи, дијете, каквим ли се послом до мене, сиромака удовца, закани?</ |
су и за кајсије и за вино; знали су, и каквих и колико је фела разног јестива било, па још и д |
S} Ето, па питајте само госпођу Гркињу, какво сам сирће баш сад за сватове спремао!{S} Таке сал |
до мене ради неког саопштења“.</p> <p>— Какво ли је то саопштење?...{S} Хм, хм!..{S} Знаш ли шт |
ала је и тај месец безобразан, као год какво распуштено дете, чисто нам броји пољупце!...{S} Х |
ко зна, каква је тица њену коштицу и из каквог краја Италије овамо, и то баш у мој виноград, пр |
а тако исто и она, кад би кир-Никола од каквога ђачког родитеља неко прасе или рубљу испросио, |
расна жена, млада па лепа — вели — па у каквога се зврндова загледала!“...</p> <p>— Оно, касти |
капи женске нежности; она кад се према каквом детету показивала милостива, то је чинила само з |
ова кћи Милка.{S} Она, кад је видела, у каквом јој се расположењу отац из чаршије вратио, а она |
натрапају на њега; па кад су видели, у каквом је стању, они га узеше под пазухо, па га однесош |
треба да вам кажем, — сами сте видели, какву моћ има реч у своје време изговорена!{S} Говорио |
ове значајне беседе посведочили су вам, какву божанствену силу имају сиренски гласи јединствене |
м, да ми је отаџбина несрећна...{S} Али какву они имају цел са беседама?{S} Докле се сиротиња и |
голему стару бунду, па би се умотала у какву црну исхабану шамију, само да се, колико толико, |
ад ми те шифре дођу, волио бих бројат’, како ми зубе ваде, но саставит’ дваест ријечи једну до |
!...{S} Бабу ослон’те на мене, знам ја, како ћу се њојзи осветити!{S} А и ревизора гледаћемо да |
редељенији облик.{S} Час га је гледала, како иде, поштапајући се поносито трсковим штапом, по у |
еда међу свештеницима из оближњих села, како седи пред Милошевом механом, па пије расхлађену ра |
е, онда га је пред чика-Пајом и кудила, како је незграпан, неваспитан, тврдица, па, онда, још и |
и тај, приморан сам!““...{S} Младожења, како је био прислоњен уз невесту, скотрља се од радости |
грискао своје проседе бркове, а Гркиња, како је ушла у кућу, није више ни излазила, само си мог |
е, како треба да држи кашику, кад руча, како треба на сокаку да ходи, да гледа, на који начин д |
свим стазама и путовима удесити вигове, како само ја и госпођа Швабићка умемо; па ћемо гледати |
чини му се да чује глас старе госпође, како га пред г. секретаром оговара, а секретар, баш као |
на је већ жељно отворила уста, да каже, како јој је баш све од потребе...{S} Али у тај мах свег |
огледа на врата, мислила је да се није, како, њен дебели <pb n="306" /> муж појавио; али кад ни |
Милован има, ја мислим, већ три године, како учи код мене други разред...{S} Красно дете!</p> < |
им гласом. — Иди, па купуј и спреми се, како ти најбоље знаш.{S} Оно, касти, шта вам могу ја?{S |
Тима, улазећи у дућан и намештајући се, како ће се на ћепенку комотније сместити, -— побратиме, |
зио, ви бесте у винограду; па да знате, како је погледао у Милку!{S} Као дете што погледа у шећ |
лиже.</p> <p>— Драга госпођо, не знате, како сам срећан!... — шапутао је прота, све више приљуб |
не, да нас Никола не чује!{S} Не знате, како је сумњив, прави Луцифер!...{S} Чекајте, сад ћу ја |
види, шта деца чине.</p> <p>— Не знате, како ми је мило, о, господине! </p> <p>И лепа Гркиња ба |
ти?</p> <p>— Дете?...{S} Ама да видите, како умилно погледа у ове практиканте, што од неког доб |
</p> <p>— Оно јест, касти, ви је учите, како треба да држи кашику, кад руча, како треба на сока |
је, а лепа Гркиња се сваком извињаваше, како се није ни очешљала, ни умила; како је још у негли |
се премудрости; после га види у цркви, како се млати пред олтаром са кадионицом у руци, а злат |
остељи, а ниже себе на миндерлуку види, како му дете мирно спава.{S} Он се диже из кревета, и т |
, баш некако четресосме године, видели, како Талијани кроз Перковац проводе мајмуна и псето — о |
апе.{S} Доктор га је хтео и испитивати, како би познао стање и узроке његове болести, али он ни |
о је по вољи, у длан и у карте гледати, како је теби угодније.</p> <p>— У длан! — рече Гркиња.< |
е; а кад се навора дели, ја ћу гледати, како се другим којекаквим судоперама пружа тек по једно |
: од ње је само начелник могао дознати, како се који чиновник или грађанин са својом женом живи |
у авлији?{S} И он хтеде нешто говорити, како би сумњичење старе госпође оповргао, али их у томе |
ла, баш бих направио један стих, касти, како сунце залази — за мој виноград!{S} Па бих и вас сп |
и излазила, само си могао из куће чути, како се даскало грохотом смеје, а деца плачу...</p> <p> |
, Гркиња.{S} Али кад јој је видела очи, како су црвене и исплакане, она се трже и ућута, све до |
ложи, <pb n="325" /> — приповедићу јој, како му је попадија из Мартиновца варјачом сав нос изра |
еморално“!...{S} Ја, да умем и да знам, како и коме, ја бих се тужила.{S} Е, баш ми утуче срећу |
му не треба, него да њојзи приповедим, како је њен Швабић у Трновнику хтео да пољуби васпитате |
ерковцу, све су је омрзле; ја се чудим, како досада нису саставиле тужбу бар са две хиљаде потп |
та: медведа већ виђају скоро сваки дан, како га хомољски Цигани кроз варош проводе; стари људи |
им шмрком чемерике; да види и господин, како се кија!</p> <p>Чаше звекнуше, а, као крупан одјек |
беседу давати?{S} Е, баш сам радознао, како ће испасти!{S} Шта ће и ко ће што на беседи говори |
} Али све бадава, дете је сувише младо, како ћу да га удам?...{S} Ал’, ето, она је навалила, да |
здравица.</p> <p>— Па јеси ли смислио, како ћеш јој здравити?</p> <p>— А нашто то?...{S} Ја ћу |
а-Тими, па му бајаги пришану, ал’ тако, како ће и Папраг чути: „Диван младић!{S} Научен младић! |
епове, да се по прашини вуку; а, овамо, како би се беле шлинговане чипчице на паргарској сукњи |
никад нећу знати!...{S} Гледај га само, како се клања, памет да ти стане...{S} Зна немачки, зна |
д њиме стоји мрачна шума.{S} Чује само, како по густоме грању киша шушти...{S} То беше калемегд |
бележити.{S} Па кад сви знамо и видимо, како је ово свечан тренутак у нашем животу, у животу ов |
а Гркиња приближи Папрагу:</p> <p>— Но, како вам се допада?</p> <p>— Неописано!</p> <p>— Само о |
, шапутаху полако и разговараху гласно, како је коме воља била; а дотле је чича-Тима са својим |
мало ушао и у године, за тебе је добро, како се може; ја, ја сам још млада...</p> <p>У тим трен |
еда први опио; и то су дочули, па и то, како се ујутру зором чича-Тима преселио са станом код к |
да ће му шанути:</p> <p>— Е, оче прото, како вам се допадају ови моји куглови?{S} Па гурабије, |
мој виноград!{S} Па бих и вас споменуо, како седите испод кајсије, па сте метли руку на срце и |
p>Учитељ Тима је сваку заведену новост, како у школи, тако и у обичном животу, мрзео; а откако |
требаће ми нешто мало новаца; знаш већ, како; имаш, фала Богу, и сам своје деце!</p> <p>— Дао ј |
ути...</p> <p>И она гледаше у огледалу, како јој по дебелим образима плива осмејак.</p> <p>— Пр |
> <p>С оне стране баште видео је месец, како се кроз најгушћи коров, ослањајући се на свој дебе |
њојзи више пута са поштовањем изразио: како би Србија срећна била, да има више таких васпитате |
ерковац...{S} Сад се Перковчани питају: како ће прота без Гркиње?</p> <p>Старац је само ћутао.< |
ше, како се није ни очешљала, ни умила; како је још у неглиже, — иако је била сва уштиркана, уп |
потрудили..{S} Ово су дивни радови!{S} Како је леп овај јастучић!{S} Чије га је дете хекловало |
уде мој муж; а мужа треба да волимо!{S} Како ћу га ја волети?{S} Леп је, веле, али ја не видим |
поквасити...</p> <p>Чича-Тима оде...{S} Како је он путовао, пешке или на колима, или га је неки |
/p> <p>— Та, касти, она је још дете.{S} Како се може дете удавати?</p> <p>— Дете?...{S} Ама да |
традати од господе школских ревизора, — како ком у део падне...{S} Отуда је било тога вечера си |
еху стари, други млади, лепи и ружни, — како је кога Бог створио!{S} А и места рођења беху им р |
рувао?...{S} Хајде да видимо! </p> <p>— Како је пао, тако ће и устати — мислио је други.</p> <p |
ђа Јустина није за имен-дан спремила, а како <pb n="310" /> су му зуби ретки, може му сав спана |
она борица све је дрхтала од љутине; а како се још није била набелила и наруменила, њени суви |
<p>Наравно, да је чича-Тима одобрио; а како се с њоме упознао, не беше ничега, што јој он не б |
p>— Добро ти Бог дао, Радоване|...{S} А како си се ти наканио до мене, ха?</p> <p>— Та, ето, по |
уде воља божја, да пође на боље...{S} А како твој чича-Тима, ха? — смејала се баба. — Иде као с |
Није ли то Богу плакати?...</p> <p>— А како се, опет, код мене понашао! — рече, заруменевши се |
класе“...{S} Људи су људи, сваки гледа како ће своју рану завити и утоплити, а за туђу нико и |
пљен.{S} Из оџака је куљао густ дим; па како је време тихо било, падао је доле на земљу и повла |
, колико, касти, сигурности ради.{S} Па како ти се допада младожења, ха?</p> <p>— Оно, побратим |
аварски, опет, био млађи од мене?{S} Па како га је Пепита волела?{S} Кажу, да се једанпут из пр |
пропасти, оно се нађе ма шта!...{S} Сад како да јој купим црну свилену хаљину?{S} Мањ да задужи |
удио, био је сав знојав и ломан, чуо је како му срце бије, чинило му се да је насред гробља; ал |
којој је много до тога стало, да јој се како планови не покваре.</p> <p>-— Милка је видела г. П |
чуда, па се већ унапред боје, да им се како идол не повреди, — нарочито чича-Тима, који је сво |
ајпре добро загледа по џепови, да му се како није срма изгубила, а после изиђе на обалу, стаде |
/p> <p>— Вуци се напоље, па кажи, што и како знаш — викаше чича-Тима љутито; а кад дете оде, он |
бриге, госпођо!...{S} Ах, кад помислим како бих лепо код вас живео, да нема...</p> <p>— Шта, г |
некаквој гостионици, и онда би се тужио како је све скупо, и опет им је мршава храна.{S} То су, |
де!...{S} Нечувено!...{S} Чудим се само како нисам у несвест пала...</p> <p>Кир-Никола с децом |
а-Тимину хвалисању, него му беше смешно како Папраг брзо окрете лист; но пошто није био у намер |
>— Данас је петак — рече баба; — јутрос како сам мало зелених краставаца јела, више ти ни окуси |
или злу домаћицу, жену или госпођу, већ како ви хтеднете.{S} Па хоћете ли се још који дан у Пер |
ви тако, да се чича-Тима побојао, да му како зет не разбије нос.{S} Он се рукова са чича-Тимом |
риву циганског коња или на извађено око каког липсалог шарова, само ако прими из њене руке част |
на сваки миг своје обожаване Гркиње, да какогод у чему не погреши; али поред свега тога опет ни |
и...{S} Тако је то, касти; али сад јаја какоћу, а кокошке ћуте!...{S} Па нека ми ко каже: учите |
Ноћ беше тамна, улице узане, мрачне, а калдрма испроваљивана; на сваком скоро кораку падао би |
и у исти мах паде, онесвешћен, на тврду калдрму.</p> <p>Та висина, са које је пао, беше некакав |
густоме грању киша шушти...{S} То беше калемегдански парак, кроз који се дању човек шета као п |
се обрте налево.{S} Ишао је све навише, Калемегдану.{S} Киша је почела сипити, улице постајаху |
здахну.</p> <p>— Довели су најстаријега калуђера из Свете Горе, па ће да га покрсте...{S} А пос |
је у какав манастир, у коме је највише калуђера живело, да се онде каје и да тражи помоћи.{S} |
м попадијом?...</p> <pb n="351" /> <p>— Камена се помирио!{S} Сирота жена од муке се и пропила. |
утрењом походом пријатно изненађен: — А камо наже, госпођо?{S} Не каза ми ни „Добро ти јутро, в |
у ретко виђале жене „из бољег сталежа“, као што се у отменијем свету говори; а и кад би каква т |
како се кија!</p> <p>Чаше звекнуше, а, као крупан одјек тим тананим стакленим звуцима, заорило |
{S} Скоро ће доћи и школски ревизор, а, као што сам чула, по свој прилици ће бити сам г. начелн |
горње чело, она се извињаваше тиме, да, као домаћица, мора сваки час устајати и зато мора за до |
ованлуку код деце...{S} Е, па, дабогда, као што она најмања пчелица позна своју кошницу, тако, |
{S} Та, ено, погледајте, какав изгледа, као девето чудо: натукао онај продерани од сламе шешир, |
осподине, немојте се наћи увређени, ја, као сирота удовица, мислим да ни краставац <pb n="299" |
у је то вештица учинила!{S} А попадија, као свака сирота жена, куда ће, него к мени?{S} А и сво |
иста ватрена љубав у старчевим грудима, као онога тренутка, кад је првипут своју обожавану Грки |
г бело, дугуљасто, очи плаве, а у њима, као обично у сирочади, почиваше нека меланхолија...{S} |
и стаде се гласно смејати, а чича-Тима, као електрисан, скочи и стаде на сав глас говорити:</p> |
и да износе којешта противу мога имена, као што се о оној шкорпији маторој поговара, као да жив |
} Та Милка беше свакад мирна, послушна, као свако сироче!</p> <p>Радост је само осећала, а није |
— Нисам се надала од вас — рече Гркиња, као мало прекорно, — али се надам, да кад се амо досели |
то се о оној шкорпији маторој поговара, као да живи са начелником...{S} То само нећу!...</p> <p |
н у потпуноме мраку бледети; али прота, као да се повампирио, добиваше све јаснији и опредељени |
рноћом продужио: — Дакле, и сама Пешта, као најобразованија варош у целоме свету, не само што с |
ћу младенаца, он то није чуо, а Папраг, као човек од такта, да сваку могућу неприлику предупред |
фамилијаз, после га секретар и оданде, као неспособна, истера, а он се, сиромах, наима за цркв |
ом, да је доста замашна будала и да је, као такав, до ушију заљубљен у своју набељену Гркињу.{S |
вам могу приповедати?{S} Чича-Тима је, као обично, био збуњен, пазио је на сваки миг своје обо |
ме задржа госпођа Јоханида; она ме је, као чланица овдашње омладине, задржала на беседу.</p> < |
шећерна моја грлице!...</p> <p>И он је, као насилу, вукао доле у густу хладовину гранатога дуда |
ле ћеш, учитељице, побогу?{S} Та то је, као што ми наказива, до зоре трајало!</p> <p>— Да шта в |
јао, а одговорио му је, да таке будале, као што су чланови перковачке беседе, неће моћи ни једн |
на тавану такође — коров!...{S} Дакле, као што видите, прави идеал скромне усамљености...{S} Ш |
p> <p>Она га погледа претећи, па после, као нека фурија, оде из собе, лупивши за собом врата, д |
јим чезнућим погледом, па је ишла даље, као нека славом увенчана глумица.{S} Па ако је још у пу |
буху, а после јој намигну...{S} Она се, као неко невинашце, застиде, обори очи доле, па га тек |
синоћној беседи суделовали, с њиме се, као са саучесником сопствене прославе, и руковала. — Да |
адне на несрећну Гркињу. — Ви бисте се, као власт, само компромитовали, да сте се ма и показали |
падао је доле на земљу и повлачаше се, као нека провидљива плава магла, по густо засађеним шљи |
умео као што треба причувати, него се, као човек, да тугу свога родитељског срца ублажи, поште |
плаве, него некако, чини ми се, знате, као лист лободе....{S} Јесте ли јели кадгод лободе?{S} |
окле у борби не победи, или не малакше, као што је то и сам професор у својој беседи навео: „Бе |
} Госпођа Јустина је млада жена, а муж, као што га знате, јектичав...{S} Баш ако би вам било по |
/p> <p>Он беше дугуљаст, плав човек, и, као што нам је стара госпођа унапред казала, јако накло |
био?...{S} Све игра, сиромах; рекао би, као нека древна пијаница по просутоме вину, тако и он с |
е погледа молећи, руке је пружио њојзи, као утопљеник што тражи избављења....{S} Гркиња га погл |
ти и оговарања.{S} Паланке су у Србији, као и у осталом свету, мале, у њима свако свакога позна |
дужности никуд морао одлазити.{S} Али, као и остале, тако му је и овај план лепа Гркиња поквар |
се од жалости само смејао.</p> <p>Они, као што видите, беху у свему контрасти: она жива жерави |
наравно, добар стојао да неће изостати, као што се ни преварио није; јер не прође ни четврт сат |
тељ Тима стао врпољити, па и кашљуцати, као за знак, да је и он у соби, онда и начелник узе дру |
е младе жене и девојке толико заљубити, као у мене старца...{S} Хе, хе!{S} Старац, па старац!.. |
о вече, касти; да умем стихове правити, као ваш Никола, баш бих направио један стих, касти, как |
у од једа и злобе!{S} А ми ћемо, касти, као и досад, остати једно тело и једна душа!..{S} Да, з |
ра и Бог — рече начелник, — голе кости, као да су прије десетину година из гроба ископане, те ј |
ља, пушака и топова.{S} За њим ће доћи, као зачин беседе, певачка дружина, па ће у кору да отпе |
примаче ближе њој, па онако намигујући, као што само Ере знају, поглади је по запуреном образу: |
дечицу, и, дабогда, се ројила по кући, као пчеле у кованлуку! </p> <p>Чича-Тима поче зловољно |
Та кад ћеш једном изгледати као човек, као муж, несрећниче неосетљиви?...</p> <p>Али на све те |
Шта, шта, ребелија? —- питаше начелник, као да га је учитељка хладном водом полила. — Противу д |
могу чисто да <pb n="328" /> је познам, као да је из Париза...{S} Једно ми се само не допада, ш |
ога у овоме несрећном Перковцу; ја сам, као што знате, из Новог Сада, премда сам и ја пореклом |
Мало је учитељица, које ја тако ценим, као вас.{S} А што вас, опет, моја Јустина воли, госпо, |
но је само мучило, — што се мора с њим, као с колегом, у једној згради састајати, па, наравно, |
ло, а нос и уста је искривила, а затим, као изненађена неком новом појавом, повика весело: — Љу |
p>Лева је страна тога сокачета коровом, као неком густом шумом, обрасла, у којој, место славуја |
ли са честитим вашим господин-Папрагом, као да сте много веселији...{S} Но, но, немојте тајити, |
он брижљиво заклања своју мараму руком, као да се боји, е ће га ко похарати.</p> <p>— А шта ти |
.. — Их, ала је и тај месец безобразан, као год какво распуштено дете, чисто нам броји пољупце! |
ошу на левом образу израсла, али се он, као опарен, трже, одступи два корака даље, па га зачуђе |
премао!{S} Таке салате није ни цар јео, као што ћу је ја мојим сирћетом зготовити!{S} Па учи л’ |
је тврдити да разуме и да је све тако, као што стара госпођа вели.</p> <p>— Вјере ми, учитељиц |
м усрећити.</p> <p>Папраг застаде мало, као да се премишља.</p> <pb n="335" /> <p>— Милостива, |
ле, има попова и од нашег пола, па што, као, не би и у Србији могла бити бар једна жена капелан |
натукао онај продерани од сламе шешир, као да ће га Банаћанин на плеву за страшило, а, овамо, |
очи!!...</p> <p>— Опет ми чудних очију, као у жабе!</p> <p>— Као у голубице, хтедосте рећи...</ |
ицу лебдео је сетан осмејак, а по њему, као по сунчеву зраку, трептала је једна суза.</p> <p>— |
</p> <p>Таки комплименат беше Радовану, као начелникову љубимцу, по вољи, и он се задовољно осм |
ње речи изустила, стара госпођа врисну, као да је неко усијаним клештима уштинуо.</p> <p>— Но, |
, може бити, море, да се отресем; хоћу, као што је пре мени неко казао, да заборавим, да ми је |
једног пакетића неколико књига, те их, као награду, даде оним ученицама, које му је стара госп |
почине, морила су га страшна привиђења: као да је остао без службе, па сад мора да послужује ка |
и је непрестано ласкала, <pb n="327" /> као да је баш збиља у њега и заљубљена, а и чика-Пају ј |
да знате, како је погледао у Милку!{S} Као дете што погледа у шећер.{S} Па вели: „Ох, да ми је |
2" /> <p>— Опет ми је и то песма!...{S} Као да мене није Гркиња научила сасвим нову:</p> <quote |
<p>— Лаже начелник!...{S} Хе, хе!...{S} Као да ја нисам мојим очима прочитао министарски акт!., |
стане...{S} Зна немачки, зна маџарски — као вода!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>Утоме се гости већ поче |
жило испит са петицом, а на Петровдан — као имендан свога оца — читало у цркви апостол...{S} То |
т ми чудних очију, као у жабе!</p> <p>— Као у голубице, хтедосте рећи...</p> <p>— А зар су у го |
ик.</p> <p>— Начелник...{S} Хм!...{S} А као ради чега те је послао?</p> <pb n="388" /> <p>— То |
ељског срца ублажи, поштено напио.{S} А као напит, прво се наљутио на своју Милку, што је целог |
задај од рума и ракије куљао је из њега као из табарке. — Е, баш сам, касти, на вас мислио, чед |
старца да украшују.{S} Милка беше бледа као лимун; да је имала кога, можда би се, сирота, и пот |
сте и ово и оно, те ме већ и свет гледа као неку кугу?...{S} Зар ви мислите да ја не знам, шта |
, свакојако, лепша од мужа, што изгледа као надуване гајде?...</p> <p>— Боже, сахрани и сачувај |
у упила тако, да је у тај мах изгледала као да изазива, пркоси; а кад је Гркиња приступила ближ |
рца, да им женска деца буду лепа и бела као белило на лицу лепе домаћице, а мушка црномањаста к |
апља!{S} Оборила очи доле, а поцрвенела као обарен рак; он се примиче њој, а она се одмиче; он |
, али читанку и прва знања знали су ама као вода!{S} А у протоколу стоји забележено: „Успех нез |
: баш лепо ти тај зна све до корица, па као вода напамет.</p> <p>— Да, да! — кашљуцну учитељ Ти |
млади богословац. — Угарска је призната као најобразованија држава после Француске, а сама Пешт |
ски парак, кроз који се дању човек шета као по рају; а кад су мрачне ноћи, а теби се чини да си |
лицу лепе домаћице, а мушка црномањаста као гарило на њеним обрвама!...</p> <pb n="383" /> <p>Ц |
с поремећеним умом, гледао је око себе као у врућици или у неком тешком сну: све се око њега о |
се ништ’ не бојим!{S} Деца ми знају све као воду!{S} Али ће и упамтити, верицу им дечју, кад су |
чича-Тима, ха? — смејала се баба. — Иде као слеп за тобом.{S} А јесам ли ја казала?{S} Та мене |
о!{S} Он је хтео доказати, а то се може као наставак Живкове беседе сматрати: да ће се људи пос |
гледајући у свој посао.{S} Изгледала је као одрасла девојка; ништа не беше на њојзи што би одав |
ревртљива ствар — рече баба. — Прота је као луд за тобом!{S} Ја!{S} Ал’ ако те три-четири ствар |
Беше сасвим блед и задуван, изгледао је као да се нека грдна несрећа догодила и једва је дошао |
нанети.{S} Истина, два-три дана био је као убијен; ни с ким није проговорио, <pb n="316" /> ни |
погледа сасвим жалостиво, изгледало је као да више оца жали него себе; али не рече ни речи, са |
ија удалила из дворане.{S} Изгледало је као да је тиме већ покварена беседа, али Гаја берберин |
них прописа, али баш ниједно слово није као моје миле мајке!...</p> <p>Тај пропис беше јој једи |
ао без службе, па сад мора да послужује као фамилијаз, после га секретар и оданде, као неспособ |
се претворио у неко зујање, од прилике као кад би у скупу много бумбарева слушао; затим си чуо |
и збрчкани образи беху жути, од прилике као рђава лојана свећа.</p> <p>— И тако, за љубав оног |
држи грдан бубањ пред собом, од прилике као нека петачка, а у десну је узео неку дрвену маљицу, |
ке! </p> <p>Он га погледа тупо, а после као да се хтеде нешто сетити:</p> <p>— Милка?...{S} Мил |
да прсну, покрети лаки, неусиљени; а не као Београђанке, што своје лено корачање називају граци |
ћи зет...{S} Стара госпођа сва поцрвене као обарен рак, само, севајући очима, што још учитељ-Ти |
, касти, служим већ дваест и три године као учитељ.{S} Истина, касти, нисам учио велике науке, |
а и своје добре стране: моћи ћете од ње као у воску направити што хоћете, добру или злу домаћиц |
тима није ни „Лаку ноћ!“ рекла, него се као фурија удалила из дворане.{S} Изгледало је као да ј |
ног обожатеља отела, изгледаше јој лице као искрпљено: куд су год Тимини пољубци падали, ту је, |
има нокти скоро провидни, лице јој беше као снег бело, дугуљасто, очи плаве, а у њима, као обич |
човек размисли, <pb n="322" /> то беше као једна породица!...{S} Једне радости, једне жалости, |
а госпођа што одговорити, оде фамилијаз као ветар и стаде из све снаге ударати у ђачко звоно.</ |
водаџику, али се опет трже; а, после, и као добар богословац, није се могао отрести од силно на |
су га још из малена познавали, да се и као дете радо смејао тако, да често није могао ни лекци |
тељ од силне жестине накашља, исхркну и као ветар оде, и не пожелевши старој колегиници и „лаку |
и.</p> <p>— Дакле, колега, — рече, — ви као да не мислите доћи на беседу?</p> <p>— Ја јок!</p> |
о! — рече, осмејкујући се пакосно. — Ви као да се још љутите?...</p> <p>Стара госпођа га поглед |
а му је дрхтала; образи му дођоше бледи као у мртваца, са чела му је цурио крупан зној.{S} Кад |
својом домаћицом одгртао и загртао; али као главни производ, који га је и прославио и лепу му п |
ђинђувица на дебелој говеђој чорби или као загорела запршка у некаквој маџарској тарани: није |
вци, адвокати и учитељи.{S} Ал’ учитељи као да су били у својим посетама најтачнији.{S} Чим оду |
леда, презирући:</p> <p>— Господине, ми као да смо још јуче за свакад свршили наш разговор?</p> |
а све трепти на њему, и све јој се чини као да гледа у женску препрату, па би, чисто, на њу да |
иђе, рукова се са мном, а мени се учини као да ми је мртвац за <pb n="356" /> руку стегнуо, — с |
{S} Та ви сте уједанпут постали озбиљни као неки грчки филозоф, н. пр., Сократес...{S} Тако ми |
ло, а, овамо, се једнако церека и клипи као намолован пајацо.</p> <p>— Па и опет је, знате, што |
а будућу свадбу. — Дакле, побратиме, ти као велиш, сад у недељу?</p> <p>— Па, касти, шта ћемо и |
} Шта би, Спиро, с отом жабарком?{S} Ти као да је наново препичеш?...</p> <p>— Сад, учитељу!{S} |
— Хе, хе, хе!{S} Па ти ћеш ми изгледати као грчка краљица, кад је ишла на венчање...</p> <p>— Ј |
спалио!{S} Та кад ћеш једном изгледати као човек, као муж, несрећниче неосетљиви?...</p> <p>Ал |
д вас нико није умео тако лепо написати као мали Андрица!{S} Он је и вашу мајку написао...{S} И |
едајући их, поче у својој раздражености као свака пиљарица резоновати: — Лепо!{S} Прекрасно!{S} |
и карнери, а он је, по њојзи, могао ићи као и друго спадало.</p> <p>— Видиш, Никола, ти си мало |
еду...{S} Дакле, знате, у Гркиње су очи као кувана лобода.</p> <p>—- Ал’ тек је, свакојако, леп |
низно доле низ црну хаљину, па и стасом као да је клонула.</p> <p>— „Преузвишени господине!... |
ек; истина, ћифта, али ни упола себичан као данашња ћифтарија. <pb n="365" /> Он је у дућану вр |
ка се зове пред кућом од дрвета начињен као балкон.</note> <note xml:id="SRP18760_N3">Безобразн |
људе, који му се уљудно јављаху, али он као да их ни видео није; шешир је набио на очи, па је н |
му учитеља...</p> <pb n="308" /> <p>Он као да је о оној маленкости, у коју сте и ви уплетени, |
није могло продужити.{S} Прота је ћутао као убијен, чича-Тима је грискао своје проседе бркове, |
Гркиње.{S} Није то кристал-палата, него као и друге сељачке кућице: уђеш у авлију — коров, у ба |
и, а, друго, што се чича-Тима није умео као што треба причувати, него се, као човек, да тугу св |
могућству име сачува.</p> <p>То је био као неки ћорсокак, који је водио од цркве касарни.{S} О |
зловољан и бунован.{S} Није се ни умио као што ваља, а већ је натукао шешир на главу и оде у ч |
— Оче прото!... — рече прекорно, помало као отимајући се из његова загрљаја. — То баш није лепо |
теде ногама газити, али их Милка, хитро као веверица, покупи и мету у своја недра.{S} У том тре |
не беше краја оговарању.{S} Али све то као да се лепе Гркиње ништа није ни тицало.{S} Она је п |
би умео казати.{S} Али да је био прост као секира, о томе би вас најмање перковачко дете могло |
подине, јесам ли синоћ моју декламацију као што ваља одекламовала?</p> <p>— Неописано!{S} Неиск |
јама тамо и амо гурали, не изгледаху му као прави истински људи; чинило му се да су од хартије |
молим, слатки господине Тимо!{S} Ћутаћу као риба.{S} А, верујте, што се мене тиче, не бих вам н |
ом небеском простору лутао је пун месец као бледо лице заљубљене неке девојчице; — рекао би, да |
би није лоше?</p> <p>Стара госпођа, баш као неко невинашце, обори очи и гледаше преда се; а кад |
чким сплеткама на површини пливала, баш као она масна ђинђувица на дебелој говеђој чорби или ка |
село тапкала својим мршавим рукама, баш као дете које се радује Божићу.{S} Напротив, Милка је о |
ако могао једну греду усавјетовати, баш као и тебе...{S} А то је: удри грашком о дувар!...</p> |
капиџик, стаде се весело кикотати, баш као нека безбрижна млада кокета, којој сав живот у цере |
!...{S} У лепе Гркиње су плаве очи, баш као небо плаве...</p> <p>— Варате се, господин-колега, |
г. секретаром оговара, а секретар, баш као велико звоно, грми: „Неспособан!“; после моли кмето |
а то све зато, што ме не уважавају, баш као и она препредена Гркиња.{S} За њу сам већ скројила |
нешто замуцкивати, а после се ућута баш као риба и не проговори ни речице.{S} Затим хтеде нешто |
n="373" /> клања, а овако ми долази баш као да сам га негде у комендији гледао.</p> <p>— Хе, по |
епе, а овамо пустиле чеперке на очи баш као ждребице.{S} Овај твој зет био би красан момак, сам |
е месечне плате, једнако се церекао баш као намолован пајацо...</p> <p>— Благо њима — говорио ј |
, дивећи се сопственој лепоти...</p> <p>Као и сви остали заљубљени људи, тако и лепа Гркиња, оп |
те Богородице!... <pb n="389" /></p> <p>Као да су сва четири секретара дошла у Перковац, па ми |
е хаљине обучени, а на мајмуну и црвена капа; а лане о вашару беше и једна комедијашка шатра: п |
о петоро јагањаца, па је ту било чорбе, капаме, печења, до миле воље; навукао је вина, да је св |
ици, а деца и људи трче за њим, скидају капе и љубе га у руку; после га гледа међу свештеницима |
би и у Србији могла бити бар једна жена капелан!{S} И то баш протин капелан!{S} Ако ништа у том |
једна жена капелан!{S} И то баш протин капелан!{S} Ако ништа у томе чину није лепо, а оно су б |
толико знају, да би код поп-Арона могли капеланисати; о томе ће се и сам ревизор уверити...{S} |
...{S} А од свега тога половина припада капелану, а често и сав приход!{S} А после част!...{S} |
5 ђака скупити, и то све због небрежења капетанова и ћатина; па кад је г. ревизор дошао, нашао |
ласова.{S} У њеној крви не беше ниједне капи женске нежности; она кад се према каквом детету по |
з. — Шта би рекла Гркиња, да ме у такој капи види...{S} Ево и чарапе, друкчије је Гркиња спреми |
се испречи на економа:</p> <p>— Ето ти капице, носи је! — И он му баци малу белу капицу у обра |
нека вас ђаво носи, и тебе и шлафрок, и капицу, и вашу медецину!{S} А ја идем <pb n="396" /> да |
пице, носи је! — И он му баци малу белу капицу у образ. — Шта би рекла Гркиња, да ме у такој ка |
/> свукоше хаљине, дадоше му малу белу капицу, плав шлафрок, а на ноге чисте чарапе.{S} Доктор |
бран, отварајући на чича-Томиној огради капиџик, стаде се весело кикотати, баш као нека безбриж |
под црну, свакојаким шмизлама ишарану, капу, а обукла је црну хаљину.{S} Знала је, да таква но |
>У тај мах уђе једно ђаче у собу, скиде капу и пође, да га пољуби у руку.{S} Чича-Тима га љутит |
{S} Учитељ четвртог разреда скинуо је и капу и капут, откопчао на кошуљи рукаве, па за сваком и |
у своју косу склонила је вешто под црну капу, само је један смеђ прамичак, који још није избеле |
њих поред њега прошао, он га ухвати за капут.</p> <p>— Шта хоћете са мном? — викну на њега киц |
тан, учтив, а уствари видим, да има нов капут и да се толико пута до земље поклони, колико кора |
дам!</p> <p>И он се спремаше да га под капут сакрије; али кад му га економ ишчупа из руку, он |
после се некако враголасто осмехну, узе капут, обуче га на рукаве, закопча прслук, а косу је зг |
} Био је мало углађенији но обично, а и капут је обукао нов, што га је за Ускрс спремио.</p> <p |
тељ четвртог разреда скинуо је и капу и капут, откопчао на кошуљи рукаве, па за сваком искапљен |
њеноме Николи голи лактови кроз отрцани капут провиривали.{S} Она се само бринула, да се на њен |
крпљене панталоне и неки жућкастозелени капут, на ком су се сви конци лепо провидели, а и стари |
се спрема: згладио је косу, обукао црни капут, који је само при великим празницима облачио, узе |
авио, згладио је косу, наместио јаку на капуту, узео штап у руке и спремаше се са одлазак:</p> |
и, у белим рукавицама и црном салонском капуту, нека надувена стеница, па ће какав неспретан пр |
ор Глиша ковач.{S} Он је био у немачком капуту и панталонама, само је на глави имао алев фес.{S |
ни: <pb n="342" /> он у цилиндру, црном капуту, намазан и нафризиран, а она није се скоро ни ви |
ет, учитељи бију; деца плачу, а учитељи карају и грде....{S} Само у четвртом женском разреду ми |
је, дакле, узела на себе сасвим озбиљан карактер, нарочито кад је после неколико месеци дошло о |
тек доцније могла диван израз чврстога карактера бити.</p> <p>—- Јесам ли задовољна? — Тако ме |
м говорити, историја је сасвим љубавног карактера, а ја сам ту посредовала...{S} Дакле, код мен |
ири са великим перушкама, ту кринолини, карнери, тунике и што се већ у оно време највише носило |
а, да се на њеној хаљини виде шепутле и карнери, а он је, по њојзи, могао ићи као и друго спада |
ој је купио чика-Паја свилену хаљину са карнерима, што се и не приличи да носи једна скромна уч |
ој плавој, с белим пантљикама и зеленим карнерима; а, после, и мода се променила, изишле су и н |
латка моја госпођо!{S} Гледаћу ти у оне карте, што су на сам Велики петак у Туманима на Христов |
{S} Могу ти, ако је по вољи, у длан и у карте гледати, како је теби угодније.</p> <p>— У длан! |
о неки ћорсокак, који је водио од цркве касарни.{S} Одмах у првој кући тога сокачета живела је |
; а овде му је право име ђинђуве.{S} А, касти, доста су и јефтине: мој побратим их купује у Бео |
е још у четвртак у чаршији нађе; треба, касти, и да се спрема.</p> <p>— Та лако је са спремом — |
т? — питао је чича-Тима зачуђено. — Да, касти, нисте добили ваше наслеђе?</p> <p>— Ха, ха! — см |
таде на сав глас говорити:</p> <p>— Ја, касти, служим већ дваест и три године као учитељ.{S} Ис |
ест и три године као учитељ.{S} Истина, касти, нисам учио велике науке, али азбуку знао сам нап |
те Гркињи: — Хајдемоте, госпођо, а она, касти, кад неће, нека је ђаво носи!{S} Така јој, касти, |
баш у мој виноград, пренела.{S} Та она, касти, и личи више на поморанџу, него на обичну перкова |
занетог оца:</p> <p>— Она ме љуби, па, касти, чак се и за моје дете стара!...{S} Учи га, чешља |
што овде није могао ништа научити, па, касти, да се мало у свету дотера, углади.{S} Би тамо за |
А ја сам мислио мало повише вина... па, касти, макар и не било мелшпајза...</p> <p>— Куглофа и |
ко, до стотину, а нешто имам и сам; па, касти, ако узмогнеш, а ти гледај да ми колико до четврт |
, на који начин да се поздравља.{S} Па, касти, она се, откако амо дођосмо, лепо и поучила; сад |
да сам баш од чисте његове крви.{S} Па, касти, побратиме, немој заборавити да поздравиш снају, |
рас, а друго једно је оћелавело.{S} Па, касти, има л’ ту моје кривице?{S} Могло је дете и воден |
ах, већ од сванућа гладан.</p> <p>— Па, касти, нека пије Маринкове ракије, макар само по оке до |
и као велиш, сад у недељу?</p> <p>— Па, касти, шта ћемо и да оклевамо?{S} Што ће бити јесенас, |
а сам још нашла младожењу.</p> <p>— Та, касти, она је још дете.{S} Како се може дете удавати?</ |
али, касти, онако без хлеба.{S} Ха, ха, касти, ја вас обожавам!... — Хтеде чича-Тима и даље да |
ва, ја ћу је декламовати.</p> <p>— Сад, касти, не могу, имам важна посла у чаршији, а и глава м |
..{S} Они мени да узму две класе!{S} Е, касти, то им никад не могу заборавити!...{S} Две класе! |
побратиме, додајде ми једну грку!{S} Е, касти, баш ме угуши ова данашња врућина!{S} Све ми се ч |
остаје његова грка ракија.</p> <p>— Е, касти, ова ти ракија кошта новаца, побратиме!{S} Прави |
и.</p> <p>— Оно, касти, тако је; ви је, касти, петком умијете, недељом очешљате, а у среду дате |
важна посла у чаршији, а и глава ми је, касти, мало буновна.{S} Сутра, ваљда, ће и мени доћи шп |
...{S} А има времена, људи смо, ако је, касти, било какве погрешке, поправиће се...</p> <p>— До |
Хе, побратиме, не знаш ти!{S} А то је, касти, мода, па шта ћеш ти мимо свет?{S} Ено, гледам пр |
Ал’ је шљивовица у тог Маринка, баш је, касти, ни у Срему нема!</p> <p>Док је он тако трабуњао, |
ла је то био ручак!{S} Онаке палачинке, касти, не једу се ни у царском двору.{S} Е, јесте чули, |
мислио, чедо моје бело!{S} Моје јагње, касти...{S} Мало сам се, касти, напио ракије...{S} Ал’ |
ло се и наљутио на моје дете; па да се, касти, одљутим, свратио сам се на једну шљивовицу.</p> |
акову не беше дубоке воде; заронила се, касти, чак до кукова.</p> <p>Дете, које је сав тај разг |
ећ никад у животу нећу!{S} Начелник се, касти, измиче, а он за њим; е, баш мишљах, да ће се на |
S} Моје јагње, касти...{S} Мало сам се, касти, напио ракије...{S} Ал’ је шљивовица у тог Маринк |
> <p>— Опростите, молим, ја сам, знате, касти, мало се и наљутио на моје дете; па да се, касти, |
дите меланхолично на небо, па уздишете, касти, — за мном|...{S} Ала би то била песма|...</p> <p |
чули, стара госпођо колегинице, ви сте, касти, безобразни!...</p> <pb n="300" /> <p>— Ко, ја бе |
тву да се весело насмеје. — Дивно вече, касти; да умем стихове правити, као ваш Никола, баш бих |
богме, има их које су и старије, па би, касти, паметно учиниле да код госпође у школу дођу; има |
е Бог — рече бакалин.</p> <p>— Мени би, касти, овом приликом баш потребовало, само ако би ми хт |
је више пије, све би је више пио, али, касти, онако без хлеба.{S} Ха, ха, касти, ја вас обожав |
ова данашња врућина!{S} Све ми се чини, касти, да лане у ово доба не беше ове припеке.{S} Шта т |
д неће, нека је ђаво носи!{S} Така јој, касти, беше и покојна мати, неваљала, јогунаста!</p> <p |
е чича-Тима. <pb n="346" /> — Неће јој, касти, падати на ум да некога грди, матора вештица!...< |
љан; нобл човек, васпитан човек, човек, касти.</p> <p>— Господин-Тимо, — прекиде му реч лепа Гр |
е из њега као из табарке. — Е, баш сам, касти, на вас мислио, чедо моје бело!{S} Моје јагње, ка |
на ти је погледати!{S} Ја кад је видим, касти, не могу чисто да <pb n="328" /> је познам, као д |
, има у кога!{S} Истина, сам мало ушао, касти, и у године; зар је краљ баварски, опет, био млађ |
уђено — говорио је учитељ Тима. — Него, касти, требаће ми нешто мало новаца; знаш већ, како; им |
, јесте чули, што сам јуче лепо провео, касти, ни кад сам се са првом мојом женом венчао, нисам |
доставити?{S} Е, е!...{S} Оно је тако, касти; кад хоће несрећа да обори човека, да га упропаст |
тиме, а ово парче хартије узми, колико, касти, сигурности ради.{S} Па како ти се допада младоже |
аучен младић, богослов младић!{S} Само, касти, име не умем да му погодим, све ми се чини да реч |
а, да, оно, касти, тако је!...{S} Само, касти, још је дете.{S} Али кад је баш тако суђено... е, |
има вас више неће слушати!“...{S} Само, касти, то је међу нама речено, па ту нека и остане, јер |
ек пукну од једа и злобе!{S} А ми ћемо, касти, као и досад, остати једно тело и једна душа!..{S |
ку скине с врата.</p> <p>— Да, да, оно, касти, тако је!...{S} Само, касти, још је дете.{S} Али |
ад дубоко уздахнуо:</p> <p>— Е, е, оно, касти, по правди, ја и јесам крив!...{S} Ал’ откуд је о |
нају.{S} Ал’ кад ви друкче хоћете, оно, касти, нека буде по вашој, госпођо Јоханидо...</p> <p>Т |
ских класа. — Хоћу и ја да частим; оно, касти, ја и удајем кћер!</p> <p>Деда-Спира изнесе још ј |
>— Лепо, вала, господин-колега!{S} Оно, касти, кад сте мислили вређати, нисте требали ни да гов |
да би то тако требало удесити!{S} Оно, касти, што је човек старији, то је и искуснији и паметн |
е није ко у господина тужио?...{S} Оно, касти, док је човек у животу, има и непријатеља, завидљ |
...{S} Или је, можда, за дуг...{S} Оно, касти, на данашње време слабо кога и има, а да није дуж |
, изишле су и никакве тунике...{S} Оно, касти, има шесторо-седморо деце, могла би се оставити м |
преми се, како ти најбоље знаш.{S} Оно, касти, шта вам могу ја?{S} Бог нека вас учи и он нека в |
ако је! — тврдио је учитељ Тима. — Оно, касти, колико се сећам, и мој покојни деда поред доброг |
е зврндова загледала!“...</p> <p>— Оно, касти — рече чича-Тима мало увређеним тоном, — та то, в |
о, шта ће да му одговори.</p> <p>— Оно, касти, зете, тамо код вас у Пешти, можда, се ово скупо |
, ја сам њена друга мати.</p> <p>— Оно, касти, тако је; ви је, касти, петком умијете, недељом о |
асталу, треба је кусати.</p> <p>— Оно, касти, од сутра недељу дана биће венчање; морам поручит |
адања више пута опомињао.</p> <p>— Оно, касти, — муцао је чича-Тима, — није да нисте, јесте, го |
у, он се продера на њега:</p> <p>— Оно, касти, све нека вас ђаво носи, и тебе и шлафрок, и капи |
а, — зар ту толико треба?</p> <p>— Оно, касти, опет ће много којешта и требати; нећу, касти, да |
да ракија отвара апетит?</p> <p>— Оно, касти, отвара апетит, те човек што је више пије, све би |
нио, учитељ се насмеја: ·</p> <p>— Оно, касти, господин начелник што да уради, а да његов Радов |
е воли и заљубљена је у мене.{S} А оно, касти, има у кога!{S} Истина, сам мало ушао, касти, и у |
ом Саду лепших видела!</p> <p>— Та оно, касти, та кајсија и тешко да је из Перковца; ко зна, ка |
ено: довече прстен!...</p> <p>— Та оно, касти, не би требало ни хитати, али кад ви баш хоћете, |
учи л’ се то у школи...{S} Тако је то, касти; али сад јаја какоћу, а кокошке ћуте!...{S} Па не |
, чешља га, храни га и васпитава, и то, касти, све из љубави према чича-Тими!{S} Е, па где су д |
у заборавити!...{S} Две класе!{S} И то, касти, све за љубав оне маторе клепетуше!...</p> <pb n= |
бар познајем!</p> <p>— Што јест, јест, касти, баш сам са тим човеком задовољан; нобл човек, ва |
анпут осмехну:</p> <p>— Што јест, јест, касти, она ме воли и заљубљена је у мене.{S} А оно, кас |
слатки Тимо, Сремац!...</p> <p>— Јест, касти, и покојна ми мати беше Сремица.</p> <p>— То је, |
а њену срећу старам.</p> <p>— Оно јест, касти, ви је учите, како треба да држи кашику, кад руча |
Прави мелем!{S} Него, дајде још једну, касти; на две сам ноге и дошао.</p> <p>Побратим га посл |
опет ће много којешта и требати; нећу, касти, да ми после пребацују и да ме оговарају и бољи и |
аш Никола, баш бих направио један стих, касти, како сунце залази — за мој виноград!{S} Па бих и |
ате, а у среду дате јој и чисту кошуљу; касти, она, се у Перковцу чистије носи и од саме госпа- |
ли кад ви баш хоћете, оно нека буде!{S} Касти, требало би да пишем Милкиним старијим сестрама у |
служена бабицо са отрцаном дипломом!{S} Касти...{S} Ви!... — Хтеде увређени старац и даље псова |
преман, супа готова, а у једној великој кастроли је спанаћ; а кад је учитељ донео шунку и вино, |
ваљивао, и после је, једну по једну, из катихизиса и других предмета испитивао, исказујући свим |
вуцибатино!{S} Ревизор иде, а ти још ни катихизиса не знаш!...{S} Лези!{S} Лези!...{S} А не пос |
S} Е, то му је тако у самој природи!{S} Каткада га лепа његова супруга почасти свима сокачким п |
te> <l>— Белилом се месец дели, </l> <l>Катраном се поноћ маже, </l> <l>А Гркиња:..{S} Лој кози |
касти, ви је учите, како треба да држи кашику, кад руча, како треба на сокаку да ходи, да глед |
псето лаје, а унутра у кући потмуло је кашљала стара баба.{S} Кад је Гркиња кућна врата отвори |
зиђоше из својих разреда.{S} Чича-Тима, кашљуцајући, стиже стару госпођу, која је унеколико нап |
наноси!</p> <p>— Децо, — рече секретар, кашљуцајући, — ја сам вама потпуно задовољан!{S} А вама |
би, али на вратима се чуло кир-Николино кашљуцање, а затим смеј и церекање...</p> <p>— Хе, хе, |
кад се учитељ Тима стао врпољити, па и кашљуцати, као за знак, да је и он у соби, онда и начел |
анлуку! </p> <p>Чича-Тима поче зловољно кашљуцати, а прота је оборио очи...{S} Трећи разред га |
па као вода напамет.</p> <p>— Да, да! — кашљуцну учитељ Тима задовољно, па после настави: — А д |
ки штофори за хаљине од тешке свиле, од кашмира, персијских шалова и друго којешта; а прота је |
валили, што смо стара човека примили на квартир...{S} Ал’ о томе ћемо друга пут проговорити.</p |
ковцу бити, — наравно, да ће код вас на квартир и кост; морам вам и то приметити: да најрадије |
p>— Ох, ала би лепо живели, кад би ме у квартир примили!</p> <p>— Лакше, господине, да нас Нико |
> <p>— Ви, опет, нисте држали актерке у квартиру?...{S} Хе!...{S} Па нисте били бабица?...{S} Х |
и сте још и тамо преко држали актерке у квартиру!{S} Само ви немојте ваш прчасти нос свугде заб |
ви, кад би се „код Пужа“ попила и једна кватерка вина без петнаест здравица.</p> <p>— Па јеси л |
с ђаво носи, — сад сте васпитатељка, па квит!{S} Само ми се више не мешајте у густ!...{S} Јер.. |
ину дуката.{S} Чича-Тима извади из џепа квиту, готову потписану, па је даде побратиму. —- Хвала |
њега, а после се окрете келнерима... — Келнер!{S} Ову пијану луду да избаците из гостионице!</ |
ците из гостионице!</p> <p>Њих пет-шест келнера долетеше, ухватише чича-Тиму и стадоше га гурат |
сетио, да су за мустру узети пештански келнери?{S} То, да сам јуче умро, данас не бих знао!... |
, на класе дели и одликује, него и сами келнери су онде, наравно, према својим душевним способн |
викну кицош на њега, а после се окрете келнерима... — Келнер!{S} Ову пијану луду да избаците и |
зубе, па перлицама ишаране дуванкесе и кесе за новце; нигде не видиш женске, а то ли мушке кош |
м недотупавним мозгом, толико и његовом кесом влада.{S} Она ми је, истина, обећала да ће се код |
о најбоље! — И чича-Тима извади из џепа кесу, па је наново онде на тезги избројао оних сто дука |
учак...</p> <p>Чича-Тима извади из џепа кесу, претураше по њојзи, све док није нашао један мари |
е чича-Тима сео, бакалин извади ћутећки кесу иза појаса, па му пажљиво изброји стотину дуката.{ |
лутка без руку, две-три луткине шарене кецељице и хаљинице, а после неколико згужваних хартији |
м чемерике; да види и господин, како се кија!</p> <p>Чаше звекнуше, а, као крупан одјек тим тан |
Томиној огради капиџик, стаде се весело кикотати, баш као нека безбрижна млада кокета, којој са |
а-Тима није могао три дана ручати, ни с ким није говорио и једнако је мислио о изгубљеним класа |
а, два-три дана био је као убијен; ни с ким није проговорио, <pb n="316" /> није се осмехнуо, н |
ти... јер...{S} Та ви још и не знате, с киме говорите...</p> <p>— Е, чуда! —- прекиде јој чича- |
то текло цели дан.{S} Вечера се спрема, кир-Никола се смеје, а лепа Гркиња се сваком извињаваше |
ник!{S} Хоћу им, богами, смрсити конце, кир-Николу ћу преместити у Хомоље; а кад се он са својо |
но, а њему спанаћ и шунка!{S} Здрав си, кир-Никола!{S} Здраво, Чича-Тимо!{S} А да Бог поживи це |
меши; ако му прозвано ђаче зна лекцију, кир-Никола се задовољно насмеје; а ако не зна, он га по |
м.{S} Чича-Тими ћу одузети једну класу, кир-Николу ћу протерати; а ви, стара госпођо, осим похв |
да јој је у свему помагао њен филозоф, кир-Никола.{S} Сав се, сиромах, ознојио.{S} Час је трча |
рио!{S} А и места рођења беху им разна: кир-Никола беше родом главом из Јеладе, чича-Тима Срема |
пут своју обожавану Гркињу видео!...{S} Кир-Николу и остале учитеље није могла из места покрену |
ући“ ; трећем разреду: „Успех добар“, а кир-Николи и чича-Тими записао је: „Успех врло рђав, де |
<p>— Па, ето, чича-Тима нека да вино, а кир-Никола шунке...{S} Кажу, да има дивних шунака.</p> |
биново, докле су гости чаше празнили; а кир-Никола, кад се добро најео и напио, и не сећајући с |
ше усне, пакосно смешећи се.</p> <p>— А кир-Никола, он вам је био, по свој прилици, девер... ха |
о, ваљда, није мене мислила...{S} Можда кир-Николу?....</p> <p>— Вас, вас!...{S} Никог другог, |
својој пакости измислити, све је то на кир-Николу и лепу Гркињу натоварила.</p> <p>— О, господ |
ne unit="subSection" /> <p>Међутим, код кир-Николе, откако им се чича-Тима доселио, све се набо |
<p>Учитељи, који су се тога вечера код кир-Николе и лепе Гркиње сабрали, беху разног узраста, |
од неког болтаџије, што му је дете код кир-Николе учило школу и положило испит са петицом, а н |
зором чича-Тима преселио са станом код кир-Николе.</p> <p>То је, наравно, и стара госпођа дозн |
се, оде, куда су га позвали.</p> <p>Код кир-Николе беше сто намештен, али само за њих троје, а |
ито старе удовице, доказивале су, да је кир-Никола и наученији, бољи и у свему много лепши него |
ги колега, али ја нисам приметила да је кир-Никола чупав, знате.</p> <p>— Чупав је, клопав је!{ |
сетљиви?...</p> <p>Али на све те псовке кир-Никола није ни речицом одговарао; држао се за испућ |
но, гост у горње чело — а с леве стране кир-Никола, с десне Гркиња.{S} Кад су поручали, домаћин |
д министарства просвете званично: да се кир-Никола казни двомесечном платом, а чича-Тими да се |
ојим оштрим гласом проговорила, онда се кир-Никола трже и стаде се гласно смејати, а чича-Тима, |
Тима.</p> <p>—— Ха, ха, ха! — смејао се кир-Никола. — Добро, кад сте дошли! — А после се окрете |
ута, нико није ништа умео рећи, само се кир-Никола ухватио за трбух, па се из свег гласа церека |
384" /> је зваху и деца, и чича-Тима, и кир-Никола, да уђе унутра, она је само одговарала, да н |
n" /> <p>Дакле, она и он, лепа Гркиња и кир-Никола, живљаху мирно у својој скромној усамљености |
икоме не казујете, нарочито чича-Тими и кир-Николи, разумете ли ме?...</p> <p>— Разумем!</p> <p |
ј, старче!... ’Ма чу ли, болан, да су и кир-Николу преместили, и то у Хомоље, па ће и госпођа Ј |
нио и невешт; а тако исто и она, кад би кир-Никола од каквога ђачког родитеља неко прасе или ру |
ивару; кућу већ имам, а воду ће ми вући кир-Никола..{S} А ја и Гркиња, ми ћемо пити све тазе пи |
е наново пољуби, али на вратима се чуло кир-Николино кашљуцање, а затим смеј и церекање...</p> |
да га човек и двапут пољуби!...</p> <p>Кир-Никола се слатко насмејао, допало му се што му је ж |
амо како нисам у несвест пала...</p> <p>Кир-Никола с децом и чича-Тимом одоше отпочинути, и пос |
ати се и изговарати покварено немачки: „Кис ди хонд!“<ref target="#SRP18760_N1" /> или, напосле |
аје...{S} Е, јесте чули, баш ми се једу кисели краставци!...</p> <p>— Болест вас изела! — нашал |
дно женско лице, па баш да је и од оних киселих краставаца, што их чича-Јова пред Трајковом мех |
свијећа, само зато, што те је уплашио, кихаће робијом!</p> <pb n="349" /> <p>— Доказивао је, д |
p>— Шта хоћете са мном? — викну на њега кицош.</p> <p>— Хм! — рече чича-Тима, машући главом, — |
ign><ref target="#SRP18760_N3" /> викну кицош на њега, а после се окрете келнерима... — Келнер! |
те у соби пробудило.{S} После је сасвим кицошки узе под руку, пропрати је преко авлије до малих |
га хтеде ухватити за брадавицу, која је кицошу на левом образу израсла, али се он, као опарен, |
{S} Ишао је све навише, Калемегдану.{S} Киша је почела сипити, улице постајаху све мрачније, уј |
ма.{S} Чује само, како по густоме грању киша шушти...{S} То беше калемегдански парак, кроз који |
/l> <l>...{S} Хаха!{S} Хаха!... </l> <l>Киша пљушти.. дика бежи,</l> <l>А под стрејом псето реж |
ођака Наполеона Трећег!{S} У кући му је клавир, ћемане, трумбета и други сваковрсни инструменти |
о, богдице, ка и надухан миех!{S} Какви клавир?{S} Рђао ка потковица липсалог папипа!{S} Зар не |
ца. — То значи, да и наша влада удара у клавир, а то је: на јавном месту исмејавати владу!{S} Љ |
је Југ-Богдан с девет Југовића свирао у клавир!...</p> <p>— У дромбуљу, млијеко ли му!{S} У гај |
се толико не смеје и не <pb n="373" /> клања, а овако ми долази баш као да сам га негде у коме |
или бели прслук и гласе рукавице?...{S} Клања се и ближи се њој...{S} А она чапља!{S} Оборила о |
о ни видела од силних шепутла.{S} Он се клања на једну, а она на другу страну.</p> <p>Кад се дв |
ћу знати!...{S} Гледај га само, како се клања, памет да ти стане...{S} Зна немачки, зна маџарск |
учитељ у Србији“...{S} Ал’ ће да ми се клањају: и гросмутерка, и прота, и моја Јоханида!...{S} |
м...</p> <p>Стара госпођа се захвалила, клањајући се и успијајући устима, и, учинивши шећерну м |
ачелником састао.{S} Што сам онда видео клањања и метаније, ја већ никад у животу нећу!{S} Наче |
доњи бој; поче се, онако по новосадски, клањати, правити книксове, па се у један мах сроза нани |
илка...</p> <pb n="332" /> <p>Папраг се клањаше на најучтивији начин, а чича-Тима, у ономе расп |
у све жиле с прста поискакале. — Шта је кларинета, пикула, трумбета и други подобни инштрументи |
е код нас учитеља основних школа назива класа!{S} Узмите за пример и саму православну веру.{S} |
евет класа учитељских, па макар ниједна класа немала више него девет пара чаршијских повишице, |
теље, или је боље онако по староме, без класа?</p> <p>— Господине! — рече најозбиљнијим тоном м |
ли је боље учитељима са класама или без класа?</p> <p>Учитељ Тима је сваку заведену новост, как |
тета што није удешено деведесет и девет класа учитељских, па макар ниједна класа немала више не |
да пристанемо: да ли је подела на десет класа боља и пробитачнија за учитеље, или је боље онако |
а. — Дабогда, им се мозак у сто и десет класа расточио!...{S} Они мени да узму две класе!{S} Е, |
зреда хвалили су поделу учитеља у десет класа, којој је основа дубока мудрост.</p> <p>— Молим в |
емљице црне, поче и сам ударати противу класа. — Оно јест — рече, — у школи међу ђацима могле б |
да се говор водио око десет учитељских класа.{S} И учитељ првог и учитељ трећег разреда хвалил |
у кући, а годишње бар десет учитељских класа у џепу!</p> <p>Трећи разред га гурну лактом.</p> |
боравио би старац свих десет учитељских класа, све бриге и сваки страх од несигурне будућности; |
се удаљавајући од проклетих учитељских класа. — Хоћу и ја да частим; оно, касти, ја и удајем к |
еде ти кажи, да ли је боље учитељима са класама или без класа?</p> <p>Учитељ Тима је сваку заве |
чуо, те је своје аргументе о учитељским класама и даље својом обичном научењачком мирноћом прод |
оворио и једнако је мислио о изгубљеним класама.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1876 |
начност.</p> <p>— Е, баш кад тако у тим класама уживате — смејао се учитељ IV разреда, — штета |
пасно је било и разговарати се с њиме о класама. — Дабогда, им се мозак у сто и десет класа рас |
у целоме цивилизованом свету узакоњене, класе; али међу учитељима, ту не би требало да тако што |
иргере, бирократе, па и аристократе, на класе дели и одликује, него и сами келнери су онде, нар |
, да је и његов будући зет за поделу на класе, би, јамачно, покварио цело пријатељство; али, на |
им никад не могу заборавити!...{S} Две класе!{S} И то, касти, све за љубав оне маторе клепетуш |
; а откако је, сиромах, изгубио оне две класе, опасно је било и разговарати се с њиме о класама |
лим; хоћу, да ви заборавите на ваше две класе, а мој дебели Шпартанац, кад се добро наједе, нећ |
Баш ми изиђоше на врх главе те ваше две класе — рече учитељ IV разреда, који је мало уфитиљио. |
неће бити добро, пролетос ми узеше две класе, а сад?...— Сиромах чича уздахну. — Ко зна, шта ћ |
ест добити, па зар учитељ да изгуби две класе?</p> <p>— Баш ми изиђоше на врх главе те ваше две |
тао би га: „А, чича-Тимо, где су ти две класе“...{S} Људи су људи, сваки гледа како ће своју ра |
са расточио!...{S} Они мени да узму две класе!{S} Е, касти, то им никад не могу заборавити!...{ |
ом платом, а чича-Тими да се одузму две класе.{S} То их је поразило...{S} Чича-Тима није могао |
па макар још за дваест година не добио класе...</p> <p>Кад су стигли у школу, куда су се већ м |
према својим душевним способностима, у класе подељени, а то тако бива и у Лондону, само у мини |
г вепра, — тај, богами, нека се не нада класи!..{S} А то су моје перковачке колеге ово неколико |
лико да се зна да отменијој перковачкој класи припада, доста огроман кринолин.{S} Наскоро затим |
м похвалителног листа, добићете и једну класу...</p> <p>Сутрадан, кад су се предвече свршили ис |
адовољим.{S} Чича-Тими ћу одузети једну класу, кир-Николу ћу протерати; а ви, стара госпођо, ос |
Сваке друге године добијала је по једну класу унапређења, а осим тога је код чиновника и богата |
ерковац, па ми је сваки од њих по једну класу одузео...</p> <p>И стари учитељ поче да се спрема |
о, да су мене аванзовали у двадесетпету класу, са титулом „најстарији учитељ у Србији“...{S} Ал |
у министра израдио, да ме у дваестпету класу премести.{S} Јест!...{S} А ово друго ћу продати Ч |
х, наима за црквењака, удара у звоно, у клепало, а од сваког звука чини му се да чује глас стар |
S} И то, касти, све за љубав оне маторе клепетуше!...</p> <pb n="371" /> <p>Да је учитељ Тима ч |
госпођа врисну, као да је неко усијаним клештима уштинуо.</p> <p>— Но, ово је безобразлук!{S} О |
И младожења се диже, па иако је помало климао ногама, то му није сметало да се пред чича-Тимом |
а младића поћи?“...{S} Љубица је морала климати главом. „А ти, брајко,“ питала сам младожењу, „ |
вам нешто и саопштити!...</p> <p>Гркиња климну главом, одобравајући, и одскакута даље...</p> <p |
<p>Трговац га погледа зачуђено, а после климну, сажаљевајући, главом, па тек што полугласно реч |
страшило, а, овамо, се једнако церека и клипи као намолован пајацо.</p> <p>— Па и опет је, знат |
низ црну хаљину, па и стасом као да је клонула.</p> <p>— „Преузвишени господине!... (О, знам ј |
Никола чупав, знате.</p> <p>— Чупав је, клопав је!{S} Та, ено, погледајте, какав изгледа, као д |
>— Зар оног намолованог костура, што му клопарају сува ребра у празној кожи?{S} Што му је сав о |
им сеоским намештајем: једна неофарбана клупица, две-три ниске дрвене столице, а ону другу поло |
et="#SRP18760_N2" /> скупила се скоро у клупче, а главу је наслонила у крило; залуд <pb n="384" |
звоно, грми: „Неспособан!“; после моли кметове и општинаре, да га приме за бирова, а они му до |
м ићи...{S} Једног учитеља ће прогонити кметови, другог попови, а трећи ће страдати од господе |
отворено искаже, онда ће данашња српска кнежевина за сироте учитеље бити тесна...</p> <mileston |
, онако по новосадски, клањати, правити книксове, па се у један мах сроза наниже и том је прили |
, он извади из једног пакетића неколико књига, те их, као награду, даде оним ученицама, које му |
па!{S} Зар не нађе да друго што говори, књигу ли му и ко је написа!{S} Е, знади, учитељице, да |
</p> <p>Тужне су то мисли; тешко ономе, ко се у њих удубе!{S} То је отрован паук, што ти танком |
а се овамо у земљи кува.{S} А знате ли, ко је завршио беседу?</p> <p>— Шта, зар још има?{S} Та |
помисли, слушаоче, </l> <l>Ко је лакши, ко ли бржи: </l> <l>Стрела лети, стрела ј’ лака, </l> < |
вакако, гледаћу да осети; познаће и он, ко је стара госпођа фон Копривић!...{S} Ових дана сам н |
можда би се удала, удомила; ал’, овако, ко ће узети обележену „неморалну“ девојку?...</p> <p>— |
>— Та већ и мала деца знају у Перковцу, ко су то двоје, на које она нишани!{S} А после тога још |
, та кајсија и тешко да је из Перковца; ко зна, каква је тица њену коштицу и из каквог краја Ит |
ад, опет, узме, па сам са собом говори; ко га не види, а чује, рекао би, да их има тројица, што |
{S} Ето, попа Ђока се, сиромах, пропио; ко зна, каква му је то вештица учинила!{S} А попадија, |
после ће са протођаконом трчати кошију; ко пре стигне, добиће литру сапуна, да опере зубе...</p |
мало рецеписа од руке.{S} Људи смо!{S} Ко зна, шта носи дан, шта ли ноћ!{S} А интереса ти, поб |
сам данас, него кад сам се родио!...{S} Ко не верује, нека ми пљуне на теме: нигде једне длаке |
а сам ја сто дуката дао уз Милку?...{S} Ко ли јој је то могао доставити?{S} Е, е!...{S} Оно је |
прото!... — рече, бајаги плашљиво...{S} Ко би се томе надао, у ово доба ноћи?{S} Така част|...{ |
Хм! — рече чича-Тима, машући главом, — Ко да ја не познајем прописе мојих ђака?...{S} Та јуче |
асе, а сад?...— Сиромах чича уздахну. — Ко зна, шта ће данас бити, а ружно сам снивао, тако ми |
безобразни!...</p> <pb n="300" /> <p>— Ко, ја безобразна?...{S} Ја?...{S} Господине, јесте чул |
и сте ви и друго шта... ал’...</p> <p>— Ко?{S} Ја и друго што...{S} Ја!...{S} Господине колега, |
е имао својих и малих и великих мана; а ко их од људи нема...{S} Иначе, беше он добар човек, ре |
{S} Прота се осврте два-три пута, да га ко не гледа, а после све хладовином поред плота, докле |
у мараму руком, као да се боји, е ће га ко похарати.</p> <p>— А шта ти је то, учитељ-Тимо2... — |
које се белело по њима...{S} Кад би га ко о нечем запитао, он би без сваке свести својим мутни |
ер, умео лепо лозу резати, па кад би га ко умолио, да му ту вештину покаже, он би му сав виногр |
не бисмо једно другом на руци били, да ко би други?...{S} Ја, видите, у колико вас волим, у то |
p>— Сунце ваше|...{S} Хо, хо!..{S} А да ко је онда опирача?...{S} Од кога направисте и ово и он |
S} Данас у такој прилици тешко да би ма ко тако олако прошао.{S} То су још била добра, стара, в |
ужбицу!{S} На тако јемство дао би ти ма ко у Перковцу.{S} Тек велим, побратиме, боље ја да ти т |
не би никад ни знала за уредност, —- па ко би је онаку и узео?...{S} А, овако, све се отимају з |
довољством дуго посматрала.</p> <p>— Та ко би и смео споредити мене са Гркињом? — са поносом је |
искуснији и паметнији!{S} Па нека каже ко шта хоће!{S} Ја моје искуство не дам за све науке шт |
ило тога вечера сила разговора; мало је ко од скупљених гостију својим стањем био задовољан, а |
вољно, па после настави: — А да ме није ко у господина тужио?...{S} Оно, касти, док је човек у |
гажено, треба да сам благодарна, ако ме ко у кућу прими!...</p> <p>Тужне су то мисли; тешко оно |
ње вади, па ређа по асталу, а кад му се ко од путника приближи, он брижљиво заклања своју марам |
у се жене питале: откуд Гркињи свила, и ко је она и шта је она, да се и од саме окружне начелни |
мишјака, и лево уво од слепог кучета, и ко би ти све набројао, што сам пометала; те ако буде во |
радознао, како ће испасти!{S} Шта ће и ко ће што на беседи говорити?</p> <p>— Цео вам програм |
нађе да друго што говори, књигу ли му и ко је написа!{S} Е, знади, учитељице, да ћу забранит’ п |
дур, страшљиво осврћући се, да га не би ко из прикрајка чуо. — Има нешто из министарства.</p> < |
исписан пропис.{S} Тешко да би га други ко и могао прочитати, осим онога који га је писао, или |
четири каве!{S} Изгубио сам!{S} Е, али ко би се, опет, сетио, да су за мустру узети пештански |
акоћу, а кокошке ћуте!...{S} Па нека ми ко каже: учитељ Тима не зна ништа!...</p> <p>Учитељ IV |
ту овдашњег грађанства, онда може ли ми ко замерити, што сам изабрао темат за моју беседу који |
</l> <l>Сад помисли, слушаоче, </l> <l>Ко је лакши, ко ли бржи: </l> <l>Стрела лети, стрела ј’ |
Да, где сам, оно, стао?...{S} Право, у кованлуку код деце...{S} Е, па, дабогда, као што она на |
дабогда, се ројила по кући, као пчеле у кованлуку! </p> <p>Чича-Тима поче зловољно кашљуцати, а |
нству.{S} После њега дође мајстор Глиша ковач.{S} Он је био у немачком капуту и панталонама, са |
гледала, па баш и кад би неку хаљину од ког обожатеља примила, он се чинио и невешт; а тако ист |
чешћа, у чича-Тиму; беше му жао човека, кога је већ толико година познавао.{S} Уосталом, чича-Т |
а после видела и лице свога младожење, кога је Гркиња у тој намери довела, да је усрећи. — А г |
то младожења, са којим ћу ја вековати, кога ћу ја волети?{S} Теше ме: навићи ћу се!{S} Болесни |
задовољна? — Тако ме пита окорели отац, кога бих само наљутити могла, да сам друго што казала, |
>Гркиња је прошла кроз целу чаршију.{S} Кога је год у путу или пред дућаном видела, она му се п |
морам удати!{S} Ја не смем питати: „За кога?“ А и нашто да питам, кад су мени сви људи једнаки |
Милка беше бледа као лимун; да је имала кога, можда би се, сирота, и потужила, можда би казала: |
својим ружичастим свиленим појасом, од кога смо белегу још код врачаре видели, баш никако да о |
..{S} А да ко је онда опирача?...{S} Од кога направисте и ово и оно, те ме већ и свет гледа као |
Иначе, беше он добар човек, ретко да је кога увредио; а где је могао у ситнијим стварима коме п |
и, други млади, лепи и ружни, — како је кога Бог створио!{S} А и места рођења беху им разна: ки |
} Ту, у томе усамљеноме крају, ретко је кога сретала, а кад би кога срела, тај би стао и гледао |
поведајте одсад коме хоћете; награђујте кога ви знате, учитељ Тима вас више неће слушати!“...{S |
ена невољом и глађу, договара, шта ће и кога ће те <pb n="338" /> ноћи похарати, да своју гладн |
крају, ретко је кога сретала, а кад би кога срела, тај би стао и гледао, не што би на њојзи би |
.{S} Оно, касти, на данашње време слабо кога и има, а да није дужан...</p> <p>— Није то, учитељ |
тарани: није било у чинији зрнцета, до кога она не би својом загорелином допрла; а сад нарочит |
бљена је у мене.{S} А оно, касти, има у кога!{S} Истина, сам мало ушао, касти, и у године; зар |
а, а ја сам ту посредовала...{S} Дакле, код мене су били и састанци.{S} Ја сам вам и сувише каз |
estone unit="subSection" /> <p>Међутим, код кир-Николе, откако им се чича-Тима доселио, све се |
у плакати?...</p> <p>— А како се, опет, код мене понашао! — рече, заруменевши се, млада васпита |
е, боље ја да ти то учиним, него други; код мене си бар сигуран да нећеш изићи на глас.{S} Па к |
арије, па би, касти, паметно учиниле да код госпође у школу дођу; имале би шта чути!</p> <p>Грк |
ала, да никако друкче не чиним, него да код вас ручам и станујем и да вас још хиљадупута поздра |
ани!{S} Хе, хе, хе!{S} Она се васпитала код моје Јохиниде, а он у Будиму...{S} Ја сам у Атини у |
а-Милчића на поклон.{S} Знате, има сина код мене, па је још о Духовима читао апостол...{S} Чорб |
</p> <p>Учитељи, који су се тога вечера код кир-Николе и лепе Гркиње сабрали, беху разног узрас |
једну класу унапређења, а осим тога је код чиновника и богаташа добила лепо име...{S} А о мишљ |
вно, све којешта: час је замишљао да је код своје куће, па је у занетости тражио своју обожаван |
арочито ако се десило да чича-Тиме није код куће било, е, онда га је пред чика-Пајом и кудила, |
лежу и свугде има постепености, која се код нас учитеља основних школа назива класа!{S} Узмите |
{S} Она ми је, истина, обећала да ће се код свога маторог обожатеља за мене заузети, да што виш |
а је од неког болтаџије, што му је дете код кир-Николе учило школу и положило испит са петицом, |
јуна у Перковцу бити, — наравно, да ће код вас на квартир и кост; морам вам и то приметити: да |
ркиња, — дете је мало напуштено, али ће код нас доћи у ред; а, после, наћи ће се, ваљда, и млад |
коме би се могао похвалити, да сам јуче код лепе Гркиње ручао?{S} Ала је то био ручак!{S} Онаке |
у филозофи, ал’ бар толико знају, да би код поп-Арона могли капеланисати; о томе ће се и сам ре |
тно разговарати...{S} Знате, кад сте ви код мене, волела бих чисто и да се не пробуди више.</p> |
упамтити, верицу им дечју, кад су учили код Ђоке школу...</p> <p>— И моји, богме, баш ако нису |
ма, ја мислим, већ три године, како учи код мене други разред...{S} Красно дете!</p> <p>— Има т |
у.</p> <pb n="304" /> <p>— Само кад сам код ње, па макар и коприве с реном кувала, све би то ње |
утру зором чича-Тима преселио са станом код кир-Николе.</p> <p>То је, наравно, и стара госпођа |
ећег разреда, који се у тај мах налазио код њега у винограду, отвори писмо, па кад га је прочит |
говори.</p> <p>— Оно, касти, зете, тамо код вас у Пешти, можда, се ово скупо и продаје, па га, |
оже, ала вам је то јело!{S} Преко, тамо код нас у Срему, највећа га господа једу...{S} Дакле, з |
длазити, а тако бих волео да могу вечно код вас остати, да могу овде умрети...</p> <p>И он је н |
о!...{S} Ах, кад помислим како бих лепо код вас живео, да нема...</p> <p>— Шта, господине, шта? |
а, љуби руку и узима себи слободу данас код вас на ручак доћи“...{S} Јеси ли упамтио?</p> <p>— |
па они, који имају посла у пољу, попију код куће по две-три чаше ракије, па иду на посао; мајст |
ам, оно, стао?...{S} Право, у кованлуку код деце...{S} Е, па, дабогда, као што она најмања пчел |
лодушан, те из сажаљења не хте, или баш код самог министра није могао успети да ове чергаре рас |
Ал’ ако те три-четири ствари не узимаш код себе, лако може да се одбије од тебе!{S} А, богме, |
и ону здраву румену боју, узела је још код куће парче храпава сукна, па се њиме трљала по лицу |
виленим појасом, од кога смо белегу још код врачаре видели, баш никако да одступе од ње.{S} Нај |
ући се, оде, куда су га позвали.</p> <p>Код кир-Николе беше сто намештен, али само за њих троје |
вом, а то ли тако трошноме телу.</p> <p>Код старе госпође био је ручак већ спреман, супа готова |
тамо.{S} То је била чувена гостионица „код Српског краља“...</p> <p>Чича-Тима уђе унутра.{S} О |
шио тороњ на саборној цркви, кад би се „код Пужа“ попила и једна кватерка вина без петнаест здр |
орила је у себи. — Шта има на њојзи?{S} Кожа и кост!{S} На глави туђа коса, на збрчканоме лицу |
pb n="356" /> руку стегнуо, — сва ми се кожа најежила!{S} Је ли то младожења, са којим ћу ја ве |
о којешта ћу говорити, од чега ће му се кожа јежити и коса на глави кострешити.</p> </div> <div |
Гркињину длану трљати, док се на белој кожи не указа једна модра пругица. — Неко весеље ћеш им |
, што му клопарају сува ребра у празној кожи?{S} Што му је сав облик у носу смештен?{S} Е, вјер |
ачна просторија те собе беше запремљена кожицама, памуклијама и са неколико крупица соли.</p> < |
киња:..{S} Лој козији </l> <l>На дебелу кожу слаже...</l> <l>...{S} Шалај!...</l> </quote> <p>— |
поноћ маже, </l> <l>А Гркиња:..{S} Лој козији </l> <l>На дебелу кожу слаже...</l> <l>...{S} Ша |
{S} Тако је и једна стара васпитатељка, која је, међу нама речено, у Срему и бабица била, узалу |
а Гркиња.{S} Стара госпођа гросмутерка, која није знала, да ће и Гркиња на тој беседи суделоват |
ction" /> <p>Стара госпођа гросмутерка, која је и иначе у свима перковачким сплеткама на површи |
60_N1" /> или, напослетку, нека стрина, која зна у пасуљ гледати, врачати и бајати.{S} Али у са |
ло; само што данас није била Гркиња та, која је на вратима прислушкивала, него његова кћи Милка |
тнија, онда изиђе нека стара уседелица, која до своје четрдесет пете године није могла себи пов |
а турски селам-алећ, или нека фрајлица, која је од неке куварице научила успијати се и изговара |
S} А ако се нашла каква млада намигуша, која би желела да никако не рађа, баба је и од тога зна |
} То је била кћи чича-Тимине прве жене, која је после порођаја и умрла.{S} Људи су мислили да с |
ше <pb n="307" /> у оџаклију око ватре, која је по ваздан на огњишту горукала, да попуше по јед |
ило, већ о синоћном прстену и о беседи, која ће се тога вечера држати.{S} Душа ваља, Перковчани |
епавице погледа још једанпут по гомили, која је једнако нешто шапутала, па високим гласом поче |
ниједне пријатне слике пред њу изнети, која би је својим заносним бојама у тузи њеној утешити |
аком сталежу и свугде има постепености, која се код нас учитеља основних школа назива класа!{S} |
о створењу света, па ће са свом ватром, која је будали свакад на расположењу, доказивати, да пр |
епо, Данице!...{S} А ову папучу за сат, која је то радила?...</p> <p>— То је Ленка, ћерка газда |
ртица показиваше тврду вољу и сталност, која у тим годинама не приличи оној мекој детињој облин |
на тела, примише на себе ону сигурност, која би тек доцније могла диван израз чврстога карактер |
Тима, кашљуцајући, стиже стару госпођу, која је унеколико напред умакла:</p> <p>— Добро јутро ж |
очима гледао је у своју уплашену ћерку, која је онде пред њим дрхтала, али се није с места поми |
а, на пример, не познајем ниједну жену, која не би могла бити одмах четворици верна!{S} Наравно |
<p>И он га хтеде ухватити за брадавицу, која је кицошу на левом образу израсла, али се он, као |
ком, а и сам је смотао једну шљивовицу, која се њему веома допала.</p> <p>— ’Ма, побратиме, —- |
бри.</p> <p>— Добро, синко, добро!{S} А која госпођа те је послала?</p> <p>— Послала ме је госп |
ену помоћ тражиле.{S} Ако, н. пр., није која рађала, она јој је умела наћи чини и мађије, којим |
ик или грађанин са својом женом живи, и која жена на свога мужа мрзи, а туђе мужеве воли...{S} |
заорило се једно велико „многаја љета“, које само учитељи, кад су у добром расположењу, умеју о |
у помоћи.{S} Поред свих хладних облога, које је на ћелаво чича-Тимино теме приљежно метала, ост |
е их, као награду, даде оним ученицама, које му је стара госпођа препоручила...{S} То беху већи |
да се исмевају министарским расписима, које, наравно, начелник све сам концептира; а за четврт |
да се, колико толико, са онима изравна, које је наумила походити.{S} Наравно, да се лепа Гркиња |
n="360" /> <p>У Перковцу мало има жена, које нису њену помоћ тражиле.{S} Ако, н. пр., није која |
беху отрцане, а ципеле од самога блата, које се белело по њима...{S} Кад би га ко о нечем запит |
га госмутерко!...{S} Мало је учитељица, које ја тако ценим, као вас.{S} А што вас, опет, моја Ј |
тако млада срца почињу тровати увреде, које им неправда наноси!</p> <p>— Децо, — рече секретар |
дућана стојале су наслагане памуклије, које је он сам са својом децом шио, а по рафовима беше |
во лепе Гркиње, а и последње речи њене, које је чуо, беху, по његову мишљењу, извор мудрости за |
гледа и једним мигом му показа на дете, које је једнако спавало, али које се сваког тренутка мо |
се, касти, чак до кукова.</p> <p>Дете, које је сав тај разговор с напрегнутошћу слушало, не ра |
њих скупе се прерано оне ситне борице, које би требало само старца да украшују.{S} Милка беше |
осим таких ситница, беше једно сокаче, које је са своје особености заслужило, да му се по могу |
p> <p>— Хе, хе!...{S} Ово велико парче, које сам растопио од Гркињиних чарапа, то ћу поклонити |
нешто да пребринем; хоћу некаких мисли, које ме, може бити, море, да се отресем; хоћу, као што |
гао отрести од силно нагомиланих мисли, које у таким тренуцима на човека, а нарочито на богосло |
, кад га је прегледао и пописао ствари, које су се у њега нашле, спровео га је у болницу...{S} |
после само бленуо у њене пепељаве очи, које је Гркиња на разне начине, мазећи се, превртала... |
цу није прострло оно загасито руменило, које вино раскошно по лицу својих љубимаца просипа.{S} |
према; а Папраг, опет, на другу страну, које да продужи комбинације о својој будућности, а и са |
о ласно растати се са таком бундом, ал’ које што не беше зиме, а које што се надала да ће до зи |
, нешто проговорити, али које ракија, а које његова природна неспретност, не дадоше му; тек он, |
ом бундом, ал’ које што не беше зиме, а које што се надала да ће до зиме и <pb n="363" /> две б |
етврти разред!...{S} Хе, хе, хе!..{S} А које дете још не познаје свога оца?{S} Е!{S} Е!...</p> |
ца знају у Перковцу, ко су то двоје, на које она нишани!{S} А после тога још нешто безобразно р |
на тврду калдрму.</p> <p>Та висина, са које је пао, беше некакав лагум.{S} Жандари, који нису |
парченце од оне тешке црвене свиле, од које у новије доба по Србији „изображенији“ свештеници |
епше бити.{S} У мом разреду ретко да је које дете и умрло, само је једно једино добило фрас, а |
и није остало места на лицу лепе Гркиње које није чича-Тима обасуо пољубцима.{S} Кад се Гркиња |
ала својим мршавим рукама, баш као дете које се радује Божићу.{S} Напротив, Милка је озбиљно ћу |
име отпоздрава, нешто проговорити, али које ракија, а које његова природна неспретност, не дад |
а на дете, које је једнако спавало, али које се сваког тренутка могло и пробудити.{S} Чича-Тима |
-Тими!{S} Е, па где су данас младићи, у које ће се младе жене и девојке толико заљубити, као у |
је; ти си још млада, ал’, богме, има их које су и старије, па би, касти, паметно учиниле да код |
н кринолин, па неке пунђе, пера и друге којекакве беспослице; друге, опет, младе, лепе, а овамо |
е слике неких краљева и краљица и друге којекакве беспослице.{S} Она их је превртала, а сузе су |
ћу — срам га било! — него слуша, шта му којекакве бабе трабуњају...</p> <p>Тек кад је она своји |
ора дели, ја ћу гледати, како се другим којекаквим судоперама пружа тек по једно зрнце, а мени |
ти...{S} Трећи разред, који се у многом којечем није са четвртим слагао, али га је у многоме, о |
сти и пити.{S} Говорио је, наравно, све којешта: час је замишљао да је код своје куће, па је у |
} Верност?{S} И ти списатељи говоре све којешта, узимљу оно за необично, што је баш најобичнија |
мркне; нећу да ме оговарају и да износе којешта противу мога имена, као што се о оној шкорпији |
еба?</p> <p>— Оно, касти, опет ће много којешта и требати; нећу, касти, да ми после пребацују и |
Душа ваља, Перковчани су доживели много којешта: медведа већ виђају скоро сваки дан, како га хо |
, од кашмира, персијских шалова и друго којешта; а прота је најљубазнијим осмејком нуди да бира |
јој и белила задоста купи, а толи друго којешта! — После су ишле разне комбинације: свилену хаљ |
рковац побунио!...“ — И још много друго којешта ћу говорити, од чега ће му се кожа јежити и кос |
је у кавани приметио и младога Папрага, који му је и сувише својим изнутрашњим задахом ударао н |
S} Осим тога је имао и парче винограда, који је сам са својом домаћицом одгртао и загртао; али |
ео прочитати.{S} Учитељ трећег разреда, који се у тај мах налазио код њега у винограду, отвори |
аше две класе — рече учитељ IV разреда, који је мало уфитиљио. —- Ђаво нек носи и бабу и секрет |
између Базјаша и Београда пуно путника, који су путовали својим послом за Београд.{S} Неки су с |
е, а затим се окрете осталим учитељима, који онде око њега, гологлави, са највећим страхопоштов |
идол не повреди, — нарочито чича-Тима, који је свога колегу познавао, да нема речитости, и, ка |
то ни у Турској нема!</p> <p>Чича-Тима, који је баш за гросмутеркини леђи седео са својим зетом |
<p>— Надам се, да нема човека са очима, који не би увидео, да сам ја у свему лепша од оте несре |
пољуби га у руку.{S} Стари деда-Спира, који је ту параду из прикрајка гледао, накашља се злово |
а!{S} Није било у Новом Саду фотографа, који ме није молио, да ме сними; један ме је сликао, па |
запитаће га један трговац из Перковца, који је такођер на истој лађи путовао.</p> <p>Учитељ Ти |
била за њу права несрећа, морални гроб, који је целу њену будућност сахранио.{S} Она би, <pb n= |
истарство известити...{S} Трећи разред, који се у многом којечем није са четвртим слагао, али г |
тао и загртао; али као главни производ, који га је и прославио и лепу му парицу доносио, остаје |
а је погледао.{S} Успут је сретао људе, који му се уљудно јављаху, али он као да их ни видео ни |
иком просвете, није приметила басамаке, који су водили на доњи бој; поче се, онако по новосадск |
господске станове, у намери да све оне, који јој сујети не ласкају, једним ударцем упропастити, |
д је то изговорила, она ућута; наочаре, који јој обично на носу беху, скинула је и, метнувши их |
, па се заблену у силне свеће и фењере, који су на бајиру и по улицама светлели.</p> <p>И при ч |
; једно се само чудила, што осим проте, који је баш до кума седео, нико не хте од свију тих пос |
окренув се госпи; — само ви ћутите, ви, који сте још и тамо преко држали актерке у квартиру!{S} |
отрцанијег старца била!</p> <p>Учитељи, који су се тога вечера код кир-Николе и лепе Гркиње саб |
ерковцу људи устију, чим сване, па они, који имају посла у пољу, попију код куће по две-три чаш |
ного пилића и јагањаца појели, а и они, који су им понекад празником после службе божје на чашу |
ако доба добро расположен.{S} Кажу они, који су га још из малена познавали, да се и као дете ра |
је пао, беше некакав лагум.{S} Жандари, који нису далеко оданде били, чуше његово стењане, а по |
а њу, али нико, па ни сами сељачки пси, који су је, урлајући, облетали, не смедоше јој на близу |
ше и одоше сваки својим путем; а гости, који су још у кавани остали, гледаху за њима, говораху |
ести, у доктора...{S} Остали болесници, који су у истој соби боловали, посматраху га са сажаљењ |
ва.</p> <p>То је био као неки ћорсокак, који је водио од цркве касарни.{S} Одмах у првој кући т |
црну капу, само је један смеђ прамичак, који још није избелео, пустила низ зелене очи; у лицу ј |
се од њега једва видео искривљен оџак, који је од плетара био начињен, а жутом земљом тек само |
младић!...{S} Е, бадава, види се човек, који је у Пешти васпитан!...“ А после гласно додаде:</p |
Јесте ли ме разумели?</p> <p>Начелник, који је по самој природи био прост, а школу није баш мн |
це.</p> <p>Папраг се збунио, а бакалин, који је у свему био мудар и окретан, да би га из те заб |
мо њих два практиканта и Гаја берберин, који је био музикалан, т. ј. свирао је у тамбуру, они с |
, томе се нисам надао, нарочито од вас, који сте такође из прека родом...</p> <p>— Ви ме нисте |
ма: згладио је косу, обукао црни капут, који је само при великим празницима облачио, узео је че |
уклим гласом, мешајући нешто по тигању, који је над ватром држала. — Да није опет она мука? — И |
четвртога разреда ућута, а богословац, који га је дотле пажљиво гледао, а који је, међутим, на |
У свакој се мора наћи или неки старац, који још није заборавио на турски селам-алећ, или нека |
вац, који га је дотле пажљиво гледао, а који је, међутим, на друго што, на добру парохију и на |
други ко и могао прочитати, осим онога који га је писао, или неког старог извеџбаног учитеља.{ |
којно очекиваше учитељски колегијум, за који је, наравно, добар стојао да неће изостати, као шт |
е слике неизвесне будућности.{S} Човека који ће је узети није могла волети, јер га ни познавала |
о треба на сокаку да ходи, да гледа, на који начин да се поздравља.{S} Па, касти, она се, откак |
тељ вароши Београда: где је уочи Божића који списатељ пио и шта је у пићу говорио...{S} А таке |
седите! — И они су сви поседали, где је који најближе стојао, само је чича-Тима гледао да уграб |
је само начелник могао дознати, како се који чиновник или грађанин са својом женом живи, и која |
не накреше; онда заборави на све терете који га муче, па често и пева, али само црквене песме.{ |
..{S} То беше калемегдански парак, кроз који се дању човек шета као по рају; а кад су мрачне но |
је и то хтео фактима доказати: да човек који не свира ма у који инструменат није у стању за сво |
имам сасвим други план.{S} Он је човек који се више политиком бави, него школом и просветом.{S |
га однесоше у главну полицију.{S} Писар који је те ноћи дежурао, кад га је прегледао и пописао |
а доказати: да човек који не свира ма у који инструменат није у стању за свој народ погинути... |
и, што сам изабрао темат за моју беседу који ће бити раван овој нашој светковини?...</p> </quot |
ако ви хтеднете.{S} Па хоћете ли се још који дан у Перковцу бавити?{S} Али што и питам, кад зна |
њојзи обраћао, па често и онај поклон, којим је мислио секретара подмитити, <pb n="311" /> пок |
акта! </p> <p>И начелник му показа акт, којим се отпушта из учитељске службе; узроци беху: немо |
је она имала мађија и чини.</p> <p>— Па којим си ми добром дошла, госпођо? — питаше баба промук |
ожа најежила!{S} Је ли то младожења, са којим ћу ја вековати, кога ћу ја волети?{S} Теше ме: на |
из места покренути, а последње средство којим се мислила користити <pb n="378" /> разбило се о |
рбу најновијих <pb n="358" /> лагарија, којима је Перковац у свако доба изобиловао.</p> </div> |
а; а сад нарочито, где јој све интриге, којима се служила, не могоше ни у чему помоћи.{S} Поред |
грудима усамљеног склоништа; а увреде, којима је после мајчине смрти и од својих и од туђинаца |
а, она јој је умела наћи чини и мађије, којима ће „плод чрева својего“ у ред довести; па кад је |
после неколико згужваних хартијица, на којима беху нашаране слике неких краљева и краљица и др |
леда свакојака лица својих обожатеља, о којима је цео онај дан премишљала.{S} Али све бадава: ч |
мбета и други сваковрсни инструменти, у којима се, опет по казивању перковачких грађана, потпун |
а женске радове, управо беспослице, без којих свака поштена кућа може опстати: ту су ти шлингер |
овече бити и прстен — рече брзо Гркиња, којој је много до тога стало, да јој се како планови не |
валили су поделу учитеља у десет класа, којој је основа дубока мудрост.</p> <p>— Молим вас, гос |
и, баш као нека безбрижна млада кокета, којој сав живот у церекању и у мажењу пролази.</p> <p>— |
е приличи оној мекој детињој облини, на којој би требало да трепери блажена румен среће и задов |
сам наумила довече да правим вечеру, на којој ће бити и учитељ из Бајковца, а ту је и васпитате |
вом, као неком густом шумом, обрасла, у којој, место славуја, зелене жабе прижељкују; а десном |
а сам са Тимом оде у споредну собицу, у којој ништа не беше, до један неофарбан сто и две дрвен |
мастила за читав перковачки округ!{S} У којој бакалници нађеш макар и аковче, наћераћу ћифту, д |
иња једва на ногама држала.{S} Та баба, коју је наша декламаторка походила, беше у целоме округ |
<p>— Браћо!</p> <p>Ово је прва беседа, коју ће историја вароши Перковца крупним словима у свој |
кле, сад сте чули — рече стара госпоћа, коју су многи и гросмутерком називали, –- само ћутите, |
имаш макар и једно зрнце од оне наворе, коју су пред своју смрт поделила у Св. Гори три јерарха |
ославну веру.{S} Јуда нема те важности, коју има Св. Петар, а од Св. Петра је, опет, у рангу ве |
</p> <p>— Ваљда са оном чупавом брадом, коју су, по свој прилици, гуске опасле, или су је шилом |
пролазе мимо њега.{S} Он није знао, на коју ће страну, па напослетку се обрте налево.{S} Ишао |
/> <p>Он као да је о оној маленкости, у коју сте и ви уплетени, нешто прокљувио; дакле, пазите, |
учитељ, — каква ли је оно маленкост, у коју сте и ви уплетени?</p> <p>— Пст, ни речи о том...{ |
да се она спреми; млада је, моћи ће још коју поиграти у колу.{S} А сад, дабогда, у здрављу да с |
кикотати, баш као нека безбрижна млада кокета, којој сав живот у церекању и у мажењу пролази.< |
ко је то, касти; али сад јаја какоћу, а кокошке ћуте!...{S} Па нека ми ко каже: учитељ Тима не |
и већ понека би се од умора пустила из кола, али не да понос: но, то би тек лепо било, да се у |
на варошка препреденост. — Драго ми је, колега, што сам тако срећан, да вас могу познати!...</p |
читељ престао говорити.</p> <p>— Дакле, колега, — рече, — ви као да не мислите доћи на беседу?< |
к натраг. — Слуга сам покоран, драги г. колега! — рече младић, коме се на сваком покрету видела |
ио у нашу кућу.{S} Удовац је, а твој је колега, па то, мислим, да не би никоме у очи падало; јо |
ти у ђачко звоно.</p> <p>— Е, господине колега, — рече стара госпођа подмукло, — сад ћемо се ог |
а и друго што...{S} Ја!...{S} Господине колега, и друго што!{S} Но, јесте чули, ви сте један ни |
тако високо цени.</p> <p>— Дакле, драги колега, прекосутра свадба, венчање, весеље?</p> <p>И он |
шилом садили?</p> <p>— Опростите, драги колега, али ја нисам приметила да је кир-Никола чупав, |
/p> <p>— Куглофа и гурабије...{S} Драги колега, то мора бити!</p> <p>Наравно, да је чича-Тима о |
и је све за један пољубац поклонио твој колега, чича-Тима учитељ, а за онако вино вреди да га ч |
и ми није жао; бар ме је млади господин колега уверио, да су Маџари најцивилизанији народ! — А |
аспитање и образовање са глупошћу мојих колега и колегиница?...{S} Кад дођем пред госпођу Шваби |
од једа:</p> <p>— Лепо, вала, господин-колега!{S} Оно, касти, кад сте мислили вређати, нисте т |
о плаве...</p> <p>— Варате се, господин-колега, нису плаве, него некако, чини ми се, знате, као |
, учинивши шећерну мину, стаде о својим колегама разговарати.{S} Наравно, да није ни једног пох |
ељ из села, па се случајно жели још и с колегама састати, наравно, да ће доћи у деда-Спирину ка |
ио с чела, после се примаче увету свога колеге, учитеља трећег разреда:</p> <p>— Баш никакве уљ |
ада класи!..{S} А то су моје перковачке колеге ово неколико година заборавиле.{S} Мимо то ћу му |
з недара једно писамце и стаде га своме колеги на уво читати:</p> <quote> <p>„Слатка гросмутерк |
је каву и спокојно очекиваше учитељски колегијум, за који је, наравно, добар стојао да неће из |
и образовање са глупошћу мојих колега и колегиница?...{S} Кад дођем пред госпођу Швабићку, а ја |
наш разговор?</p> <p>— То нисмо, драга колегинице!...{S} Но, то би тек лепо било да се због та |
ши?...{S} Но, јесте чули, стара госпођо колегинице, ви сте, касти, безобразни!...</p> <pb n="30 |
и као ветар оде, и не пожелевши старој колегиници и „лаку ноћ“, а то је и сувише: отићи без „л |
само мучило, — што се мора с њим, као с колегом, у једној згради састајати, па, наравно, из уљу |
ад је видео учитеља богословца, а свога колегу, он се рукова с њим и честиташе му весело прошев |
ди, — нарочито чича-Тима, који је свога колегу познавао, да нема речитости, и, кад у пићу говор |
је предњи скут своје тунике чак до више колена.{S} Жене и деца су се, истина, мало бекељили на |
вирио кроз мутна стакла какве сиромашне колибице, па кад би видео оне чађаве, неокречене, дувар |
кајсија, а особито она, што је уза саму колибу...{S} Е, јесте чули, ја нисам ни у самом Новом С |
ачке беседе, неће моћи ни једну тршчану колибу потрести, а то ли зграду једне добро устројене д |
е: — Бар да јој на грудима толико сала, колик’ на твоме подваљку, гријеха ми, што сам га овога |
овцу починише!{S} Бар да је на њој меса колик’ на корњачи!{S} Али ни драма!...</p> <p>А после, |
{S} А, богме, то је лепа прилика!{S} Та колика му је само парохија, хеј, госпођо!</p> <p>Гркиња |
амосвести, могло би се рећи, јогунства, колико у овоме часу.{S} Та Милка беше свакад мирна, пос |
и ни рођена сестра не би толико чинила, колико ви, лепа и млада госпођо!...</p> <p>Лепа Гркиња, |
у српским хаљинама, само што је носила, колико да се зна да отменијој перковачкој класи припада |
уштиркану лутку, и да та лукава Гркиња, колико његовим недотупавним мозгом, толико и његовом ке |
; а ујутру је отишао, да све рапортира, колико је и шта је од целе те комендије упамтио.</p> <p |
бе старати!{S} И тако ћу гледати да се, колико сутра, са њиме насамо разговарим, па ако може шт |
какву црну исхабану шамију, само да се, колико толико, са онима изравна, које је наумила походи |
итељ трећег разреда. — Та ви сви знате, колико сам се око те несрећне деце трудио, и мени јекти |
ше него девет пара чаршијских повишице, колико само одликовања ради, ради ранга! — А кад је у к |
а, побратиме, а ово парче хартије узми, колико, касти, сигурности ради.{S} Па како ти се допада |
т и да се толико пута до земље поклони, колико коракне; моја мати није то умела, а људи су и за |
; мораћу и ја једну шљивовицу искапити, колико да се мало расхладим.</p> <p>Чича-Тимин побратим |
— тврдио је учитељ Тима. — Оно, касти, колико се сећам, и мој покојни деда поред доброг вина з |
ао и спремаше се да иде мало у чаршију, колико да се расхлади, а и вече по себи беше дивно.{S} |
:</p> <p>— Ала је то погана врућина!{S} Колико ли тек мора младожењи бити?</p> <p>А после се не |
р сигуран да нећеш изићи на глас.{S} Па колико ти треба и кад?</p> <p>— Требало би ми, тако, до |
ата и са својим дететом, па макар да је колико окорео. </p> <p>— Дај ми, побратиме, још једну г |
кајсије и за вино; знали су, и каквих и колико је фела разног јестива било, па још и да се учит |
касти, ако узмогнеш, а ти гледај да ми колико до четвртка набавиш.{S} Деца су, брига је, треба |
је у дућану врло мало еспапа имао; тек колико да се назове трговац.{S} На једној страни дућана |
ли, да ко би други?...{S} Ја, видите, у колико вас волим, у толико и вашу Милку; управо рећи, ј |
речи на њега:</p> <p>— Господин-Тимо, у колико се сјећам, ја сам вас због вашега владања више п |
...{S} Како је он путовао, пешке или на колима, или га је неки милостива срца човек, онако Бога |
бро угрејани, ухватили у <pb n="380" /> коло, и она нађе прилику да мало ближе приступи господи |
, у највећем смеху и пљескању, распусти коло...{S} Али и јесу здраве паланчанке!{S} Свака је пу |
добравајући, и одскакута даље...</p> <p>Коло је, међутим, играло све живље и веселије; млади мо |
; млада је, моћи ће још коју поиграти у колу.{S} А сад, дабогда, у здрављу да се видимо и лаку |
нталоне и неки жућкастозелени капут, на ком су се сви конци лепо провидели, а и стари отрцан ше |
{S} О, господине!{S} Ви немате појма на ком је степену покварености данашња младеж!</p> <p>Наче |
ти од господе школских ревизора, — како ком у део падне...{S} Отуда је било тога вечера сила ра |
— рече трговац; — рекао бих, да су неки комадићи олова?... ’Ма где их толико накупи?</p> <p>— О |
уображеног, обожаваоца, правила је нове комбинације о својој лепшој будућности. — У Америци, ве |
ли друго којешта! — После су ишле разне комбинације: свилену хаљину јој је купио чика-Паја член |
опет, на другу страну, које да продужи комбинације о својој будућности, а и сам да се за ту св |
тури!...</p> <p>Стара госпођа није лудо комбиновала, само ако узима куражи, — а старе су бабе у |
о дуката мало бити|... — Тако је Папраг комбиново, докле су гости чаше празнили; а кир-Никола, |
?...</p> <p>— Дакако! — тврдио је Тима, коме је, наравно, таки предлог у рачун ишао. — Дабогме, |
наситила говора, изиђе неко мало дете, коме мати још и није смела поверити виљушку у руку, и т |
пријатељи остати...{S} Та да нема вас, коме би се могао похвалити, да сам јуче код лепе Гркиње |
окоран, драги г. колега! — рече младић, коме се на сваком покрету видела она варошка препредено |
дио; а где је могао у ситнијим стварима коме помоћи, он је помагао.{S} Он је, на пример, умео л |
младожењу; онај црни штап мога оца, на коме је изрезана глава некаквога мајмуна, то је био мла |
по најновијем систему удешен чамац, на коме се свакојаки еспапи превозе!...</p> <p>Хтео је он |
вих пет секретара!{S} Заповедајте одсад коме хоћете; награђујте кога ви знате, учитељ Тима вас |
ху полако и разговараху гласно, како је коме воља била; а дотле је чича-Тима са својим зетом сл |
о“!...{S} Ја, да умем и да знам, како и коме, ја бих се тужила.{S} Е, баш ми утуче срећу, Бог г |
ле, драги г. Тимо, ово је тај младић, о коме смо јутрос онако много разговарали.{S} Уосталом, м |
неког сандучета мали један завежљај, у коме беху смештене њене одавно забачене играчке.{S} Јед |
има и упутила би је у какав манастир, у коме је највише калуђера живело, да се онде каје и да т |
вена капа; а лане о вашару беше и једна комедијашка шатра: пијацо, један обучен коњ и човек, шт |
апортира, колико је и шта је од целе те комендије упамтио.</p> <p>Таман је полицајац из начелни |
ако ми долази баш као да сам га негде у комендији гледао.</p> <p>— Хе, побратиме, не знаш ти!{S |
руштук; а мени ћеш спремити једну литру комовице, — добра ће бити уз кајсије!</p> <p>Кад је све |
ад празником после службе божје на чашу комовице долазили, заситили би се чезнућим погледима ле |
и намештајући се, како ће се на ћепенку комотније сместити, -— побратиме, додајде ми једну грку |
>— Рихтиг, спава!...{S} И сад се можемо комотно разговарати...{S} Знате, кад сте ви код мене, в |
ало више неглиже обучен.</p> <p>На таки комплименат заборавио би старац свих десет учитељских к |
ован не зна, бива ли то?...</p> <p>Таки комплименат беше Радовану, као начелникову љубимцу, по |
по обичају поклони, него да двапут већи комплименат направи тако, да се чича-Тима побојао, да м |
мо зато, што није умео на све Папрагове комплименте одговарати; али није имао куд, морао је мал |
Гркињу. — Ви бисте се, као власт, само компромитовали, да сте се ма и показали у онакоме друшт |
ћ?{S} Онај пропагандиста, републиканац, комунац?</p> <p>— Не знам, вјере ми, учитељице!{S} Тако |
писарем, а оне три у Ј.., те су, опет, комункиње; а то све зато, што ме не уважавају, баш као |
ракице, кући, приповедајући радозналоме комшилуку о великој научености новога учитеља и о чудно |
S} Сваки је путник гледао где ће пре на конак, па и чича-Тима најпре добро загледа по џепови, д |
ијацо, један обучен коњ и човек, што по конопцу скаче!...{S} Све су, дакле, видели, само беседу |
ла до вратница, она трже за једно парче конопчета, а незграпна дрвена врата се, шкрипећи, отвор |
p> <p>Они, као што видите, беху у свему контрасти: она жива жеравица, љута; он, опет, флегма до |
. начелник!{S} Хоћу им, богами, смрсити конце, кир-Николу ћу преместити у Хомоље; а кад се он с |
писима, које, наравно, начелник све сам концептира; а за четврти разред додаћу само то, да се ј |
жућкастозелени капут, на ком су се сви конци лепо провидели, а и стари отрцан шешир је са оста |
комедијашка шатра: пијацо, један обучен коњ и човек, што по конопцу скаче!...{S} Све су, дакле, |
арати брада на изгорелу гриву циганског коња или на извађено око каког липсалог шарова, само ак |
учинио: оној маторој, што је свима нама копала јаму, сломио је руку, одрубио нос; а ону мршаву |
ом да декламује неку убојну песму, пуну копаља, сабаља, пушака и топова.{S} За њим ће доћи, као |
} Али даље ни речи...</p> <p>Учитеља је копкало, шта ли то мора бити?{S} А и и стара госпођа уз |
кварила...{S} Сунце није било ни за два копља одскочило, а лепа Гркиња, набељена и накинђурена, |
/> <p>— Само кад сам код ње, па макар и коприве с реном кувала, све би то њен пољубац засладио; |
; познаће и он, ко је стара госпођа фон Копривић!...{S} Ових дана сам намерна у Београд ићи.{S} |
зграби поређане ствари, Милка јој приђе корак ближе.</p> <p>— Госпођо, — рече уздрхталим гласом |
са најумиљатијим смешењем одступи један корак натраг. — Слуга сам покоран, драги г. колега! — р |
да разазна, где се налази, корачи један корак даље и у исти мах паде, онесвешћен, на тврду калд |
ли се он, као опарен, трже, одступи два корака даље, па га зачуђено посматраше.</p> <pb n="394" |
де у своју школу.{S} Није се још ни три корака од Спирине каване одмакао, а, ево, дође и чича-Т |
се толико пута до земље поклони, колико коракне; моја мати није то умела, а људи су и за њу гов |
р је набио на очи, па је необично брзим кораком кроз мале и велике улице јурио кући.{S} А кад с |
калдрма испроваљивана; на сваком скоро кораку падао би сиромах учитељ у блато, застењао би, па |
о чаршији купују.</p> <p>— Ово је диван корал — рече, научењачки проматрајући ђердан. — Да није |
он устаде са свога места и поче тешким корацима ходати горе и доле по соби...</p> </div> <pb n |
том тренутку чу се на крају улице неко корачање; погледаше тамо и обоје се укочише од чуђења.. |
и; а не као Београђанке, што своје лено корачање називају грациозним ходом, а од белила и румен |
у чисто српском богатом оделу.{S} Он је корачао сасвим озбиљно, поштапајући се, напред, а за њи |
омах учитељ у блато, застењао би, па би корачао даље у црну, пусту, ноћ.{S} Наједанпут се нађе |
ћима жутога смиља, — она поче мало брже корачати; а кад је и последњег дућанчета нестало, Гркињ |
н није могао да разазна, где се налази, корачи један корак даље и у исти мах паде, онесвешћен, |
им силом верујемо, да они раде све то у корист народа... е, онда...{S} Учитељ четвртога разреда |
т. д. и т. д.{S} Па бар да не кажу: „У корист <pb n="339" /> страдајуће браће!“ „У корист болн |
нице!“ „У „корист овдашње сиротиње!“ „У корист сиромашних ђака!“...{S} Само то да не кажу, мога |
ст <pb n="339" /> страдајуће браће!“ „У корист болнице!“ „У „корист овдашње сиротиње!“ „У корис |
адајуће браће!“ „У корист болнице!“ „У „корист овдашње сиротиње!“ „У корист сиромашних ђака!“.. |
утолико, уколико се од њих његова кућа користи, т. ј. ако је неко учитељ у Крајини, па заборав |
е то све употребљено било, а без икакве користи, баба је говорила о тешким гресима и упутила би |
; али за шта су те беседе и од какве су користи <hi>оваке, какве су</hi>... бо’ме, да цедите во |
и, а последње средство којим се мислила користити <pb n="378" /> разбило се о глупост начелнико |
и притврдио: баш лепо ти тај зна све до корица, па као вода напамет.</p> <p>— Да, да! — кашљуцн |
S} Никад више нећу!...{S} Богами, ћу од корице до корице све да научим, сутра ћу да научим!</p> |
ише нећу!...{S} Богами, ћу од корице до корице све да научим, сутра ћу да научим!</p> <p>— Лези |
а ухватио место за једним асталом близу корманоша, па онде простро своју шарену мараму и нешто |
ише!{S} Бар да је на њој меса колик’ на корњачи!{S} Али ни драма!...</p> <p>А после, погладивши |
ов, у башти — коров, на тавану такође — коров!...{S} Дакле, као што видите, прави идеал скромне |
ућице: уђеш у авлију — коров, у башти — коров, на тавану такође — коров!...{S} Дакле, као што в |
и друге сељачке кућице: уђеш у авлију — коров, у башти — коров, на тавану такође — коров!...{S} |
е видео је месец, како се кроз најгушћи коров, ослањајући се на свој дебели штап, провлачи прот |
...</p> <p>Лева је страна тога сокачета коровом, као неком густом шумом, обрасла, у којој, мест |
змеђу неких кошева и шљивика, пружао се коровом обрастао сокачић; у њему беше само једна кућица |
ом поред плота, докле се и он у густоме корову није изгубио.</p> </div> <div type="chapter" xml |
и ја сам већ ангажована!“</p> <p>„Дакле корпу?“</p> <p>„Молим!{S} Молим|...{S} Али за љубав мој |
зачин беседе, певачка дружина, па ће у кору да отпева чувену убојну песму:</p> <quote> <l>„ Та |
и много цвећа и то најдрастичније боје, коса нацмакана помадом, на лицу товар белила, а хаљина |
толом, а главу је наслонио на обе руке; коса му је, онако неуглађена, падала на збрчкано чело; |
ице око њих даваху им израз ласкавости; коса му беше плава и, по богословски, низ рамена пуштен |
е, тако од дванаест година, уђе у собу; коса му беше још неочешљана, руке неопране, али зато у |
њојзи?{S} Кожа и кост!{S} На глави туђа коса, на збрчканоме лицу туђе белило и руменило: права |
оворити, од чега ће му се кожа јежити и коса на глави кострешити.</p> </div> <div type="chapter |
е у себи. — Шта има на њојзи?{S} Кожа и кост!{S} На глави туђа коса, на збрчканоме лицу туђе бе |
, — наравно, да ће код вас на квартир и кост; морам вам и то приметити: да најрадије једе шунке |
Е, вјера и Бог — рече начелник, — голе кости, као да су прије десетину година из гроба ископан |
га ће му се кожа јежити и коса на глави кострешити.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
ен посао.</p> <p>— Зар оног намолованог костура, што му клопарају сува ребра у празној кожи?{S} |
, обуче га на рукаве, закопча прслук, а косу је згладио с чела, после се примаче увету свога ко |
> <p>Затим се мало исправио, згладио је косу, наместио јаку на капуту, узео штап у руке и спрем |
ри учитељ поче да се спрема: згладио је косу, обукао црни капут, који је само при великим празн |
очеткао своју атилу, умио се, загладио косу, попио је каву и спокојно очекиваше учитељски коле |
оди!{S} А кад пођеш на венчање, немој у косу трпати смиља и љубичице, то је сељачки!{S} Него, а |
јој обичној црној хаљини; проседу своју косу склонила је вешто под црну капу, само је један сме |
ем, него бих вас молила за читаву једну котарицу.</p> <p>— А, дакле, да од њих готовите мало по |
обро, кад си спремна, а ти сад узми ону котарицу, што сам је о лањској берби од оне црномањасте |
део, где јој се суза преко белих образа котрља; али он беше више сам собом и Гркињом занет, нег |
.{S} На самоме крају мале, између неких кошева и шљивика, пружао се коровом обрастао сокачић; у |
..{S} А после ће са протођаконом трчати кошију; ко пре стигне, добиће литру сапуна, да опере зу |
као што она најмања пчелица позна своју кошницу, тако, дабогда, свако њино детенце да позна сво |
акија.</p> <p>— Е, касти, ова ти ракија кошта новаца, побратиме!{S} Прави мелем!{S} Него, дајде |
чика-Паја, члан суда; а то те ништа не кошта, само што сам га једанпут лепо погледала; тако и |
из Перковца; ко зна, каква је тица њену коштицу и из каквог краја Италије овамо, и то баш у мој |
е; нигде не видиш женске, а то ли мушке кошуље.</p> <p>— Знам, да ће се господин Швабић изненад |
а скинуо је и капу и капут, откопчао на кошуљи рукаве, па за сваком искапљеном чашом тек ће узд |
па је посади на миндерлук, па, онако у кошуљи, неочешљан, само што је обукао своје плаве панта |
ом очешљате, а у среду дате јој и чисту кошуљу; касти, она, се у Перковцу чистије носи и од сам |
>— Спанаћа сам још јутрос набавила, три краве не верујем да би га појеле за недељу дана...{S} А |
алази?{S} Једни су тврдили, да је још у Крагујевцу; други, по чувењу, казиваху, да је већ у Сви |
, баба је и од тога знала чини.{S} И за крађу, и за љубав, и за мржњу, од свачега је она имала |
каква је тица њену коштицу и из каквог краја Италије овамо, и то баш у мој виноград, пренела.{ |
едама?{S} Докле се сиротиња из ајмашког краја, принуђена невољом и глађу, договара, шта ће и ко |
извикане фрајле и удовице, — ту не беше краја оговарању.{S} Али све то као да се лепе Гркиње ни |
вица својим извесним послом те ратарске крајеве походила, да не пада толико становницима у очи, |
сваки час устајати и зато мора за доњим крајем астала седети.{S} Чича-Тима је одмах на крају ми |
ућа користи, т. ј. ако је неко учитељ у Крајини, па заборави о Светом Николи, или најдаље о нов |
о, неке добре јаловице, а залијем црним крајинскијем, па, вјера и Бог, госпођо, три срца у мени |
једну петачку <hi>балуце</hi> (најбоље крајинско вино); а ако је учитељ у Шумадији, па не доте |
ива жеравица, љута; он, опет, флегма до крајности...{S} Али у једноме су се опет слагали: кад ј |
грлити, али баш у том тренутку чу се на крају улице неко корачање; погледаше тамо и обоје се ук |
приступити.</p> <p>Већ је била скоро на крају горње мале, откуда се виде зелене утрине, што се |
астала седети.{S} Чича-Тима је одмах на крају миндерлука, баш до њене столице, заузео место; а |
на тамо ни погледала није.{S} На самоме крају мале, између неких кошева и шљивика, пружао се ко |
о горњој мали.{S} Ту, у томе усамљеноме крају, ретко је кога сретала, а кад би кога срела, тај |
еобично, него, просто, што су се у томе крају ретко виђале жене „из бољег сталежа“, као што се |
ам мало ушао, касти, и у године; зар је краљ баварски, опет, био млађи од мене?{S} Па како га ј |
је била чувена гостионица „код Српског краља“...</p> <p>Чича-Тима уђе унутра.{S} Очи му засену |
ца, на којима беху нашаране слике неких краљева и краљица и друге којекакве беспослице.{S} Она |
тала, она тресну и прописе и намоловане краљеве и краљице о земљу и већ их хтеде ногама газити, |
узео неку дрвену маљицу, — ни буздован Краљевића Марка није изгледао страшнији; остала тројица |
хе!{S} Па ти ћеш ми изгледати као грчка краљица, кад је ишла на венчање...</p> <p>— Ја бар мисл |
има беху нашаране слике неких краљева и краљица и друге којекакве беспослице.{S} Она их је прев |
тресну и прописе и намоловане краљеве и краљице о земљу и већ их хтеде ногама газити, али их Ми |
ла је, пуна задовољства. — Леп осмејак, красан осмејак, такоме би осмејку сваки, и најпрепреден |
-— правдаше се дете.</p> <p>— Ручак!{S} Красан ми је то ручак!{S} Да нема оне Гркиње, те да ме |
е, старче, читуљу му!...{S} Вели, да је красан човек тај њен учитељ богословац!...</p> <p>Чича- |
ш као ждребице.{S} Овај твој зет био би красан момак, само да се толико не смеје и не <pb n="37 |
шта ли ће ова вештица да говори?{S} Но, красна беседа!{S} И на њој се имамо захвалити једино по |
а попадија са госпођом помоћниковицом: „Красна жена, млада па лепа — вели — па у каквога се звр |
су мислили да се чича-Тима, после онаке красне жене, неће више никада женити, али се преварише, |
е, како учи код мене други разред...{S} Красно дете!</p> <p>— Има три — рече пандур, —- ако не |
з; ја сама се нисам познала, така је то красота била!!...</p> <p>То је био њен укус: на глави м |
и, ја, као сирота удовица, мислим да ни краставац <pb n="299" /> не би много улепшао једно женс |
ко лице, па баш да је и од оних киселих краставаца, што их чича-Јова пред Трајковом механом два |
че баба; — јутрос како сам мало зелених краставаца јела, више ти ни окусила нисам.{S} Могу ти, |
ћер, каву, пиринач; час, опет, по месо, краставце и т. д.{S} Понекад би му упртила и ражањ, да |
иња; да видим шта ће вам помоћи са оним краставцем на окреченоме лицу?...</p> <p>Чича-Тима је ћ |
S} Е, јесте чули, баш ми се једу кисели краставци!...</p> <p>— Болест вас изела! — нашалио би с |
се видело да о нечем премишља, а после кратке почивке диже се са свога места и, весело ходајућ |
полако облачити.{S} Узе своје чизме са кратким сарама, обуче неке старе искрпљене панталоне и |
абић се на њену тужбу замислио, а после кратког озбиљног ћутања окрете се старој госпођи:</p> < |
м се <pb n="377" /> за удају!...{S} Пре кратког времена играла сам се луткама; ону највећу, мој |
да сте благословени!...“ Тако је то пре кратког времена са лутком било, а прексутра ће бити са |
можда, и зато чинила, што је у ње доста краћушан, а на врху мало затупаст и, по маџарски, навиш |
и сваки страх од несигурне будућности; крв му јурне навише, и он, с раширеним рукама, пође, да |
само што му очи беху крмељиве и помало крваве.{S} Кад је видео Папрага, он се збунио и само за |
, рекао бих, да сам баш од чисте његове крви.{S} Па, касти, побратиме, немој заборавити да позд |
лажних и истинитих гласова.{S} У њеној крви не беше ниједне капи женске нежности; она кад се п |
е</title>“.</p> <p>И чича-Тима стаде се кревељити, певајући на сав глас</p> <quote> <l>„Во Јорд |
ледам, неспремљено — све сам боклук!{S} Кревет ненамештен, соба непометена, прозори неочишћени, |
: јастуке је разбацивао с миндерлука на кревет, с кревета на миндерлук, док напослетку не разби |
а ону другу половину запремао је низак кревет, застрт неким старим ћилимима.{S} Оданде узе јед |
о му дете мирно спава.{S} Он се диже из кревета, и то је, можда, првипут у животу, што се саже |
је разбацивао с миндерлука на кревет, с кревета на миндерлук, док напослетку не разби огледало, |
, ха?{S} Што није опајана, ха?{S} Зашто кревети нису намештени?</p> <p>— Оче, прала сам судове, |
и већ ево га, где цео целцит пред њеним креветом стоји, па тек што не проговори....{S} И тако г |
ћу!...</p> <p>Тако је она у своме меком кревету премишљала и већ је у мислима гледала нове покл |
колико шарених шамија, цветова, машина, кремења, крчага и т. д.{S} Осим тога је имао и парче ви |
лонца, једну чинију са сачмом, другу с кремењем и са направљеним бокорићима жутога смиља, — он |
сије!</p> <p>Кад је све било спремљено, кренуше се у виноград; а међутим је на дому лепа Гркиња |
дете није тргло, већ мирно продужаваше крепећи сан.</p> <p>Чича-Тима се поче полако облачити.{ |
ашица пеленаша и већ се поче мало живље кретати.</p> <p>—Све ће то својим редом ићи — рече Папр |
вцу уз девојку добијем, а, после, вели, кретно и некретно његово имање мора мени припасти.{S} А |
/p> <p>— Но, Милка, — продера се својим крештећим гласом, — шта је то?{S} Дванаести је сат, а т |
небу месец лети, </l> <l>У душеку жаба крешти.</l> <l>...{S} Хаха!{S} Хаха!... </l> <l>Киша пљ |
на сав глас</p> <quote> <l>„Во Јордање крешчајушчу сеја“ —</l> </quote> <pb n="392" /> <p>— Оп |
Е, е, оно, касти, по правди, ја и јесам крив!...{S} Ал’ откуд је она могла чути, да сам ја сто |
— рече Гркиња, — све она матора вештица крива!...{S} Чула сам ја, и о мени му је говорила, да с |
оћелавело.{S} Па, касти, има л’ ту моје кривице?{S} Могло је дете и водену болест добити, па за |
ше уживам у вину, него у њином мажењу и кривљењу.{S} Ја бар, кад пијем, имам некакве цели; хоћу |
али кад дође да преда шлафрок, то му би криво, те се испречи на економа:</p> <p>— Ето ти капице |
скоро у клупче, а главу је наслонила у крило; залуд <pb n="384" /> је зваху и деца, и чича-Тим |
опет, матора жена навукла на себе грдан кринолин, па неке пунђе, пера и друге којекакве беспосл |
ерковачкој класи припада, доста огроман кринолин.{S} Наскоро затим дође са својом скоро доведен |
у су ти шешири са великим перушкама, ту кринолини, карнери, тунике и што се већ у оно време нај |
и кућа лепе госпође Гркиње.{S} Није то кристал-палата, него као и друге сељачке кућице: уђеш у |
је једанпут са својим једномишљеницима кришом из семинарије утекао, да обиђе у оно време јако |
рекао господин секретар, да види толику крмачу на моме пропису?...{S} Одмах доле с њоме!{S} Ви |
обучен и очешљан, само што му очи беху крмељиве и помало крваве.{S} Кад је видео Папрага, он с |
сокачић; у њему беше само једна кућица, кровином покривена.{S} Око ње се подизао од дебелих врљ |
ушти...{S} То беше калемегдански парак, кроз који се дању човек шета као по рају; а кад су мрач |
дућанчета нестало, Гркиња удари налево, кроз једно тесно сокаче, па прошавши онуда, упутила се |
лепо, прекрасно, кад и сама власт гледа кроз прсте бунтовницима и рушитељима поретка!{S} А знат |
"> <head>IX.</head> <p>Гркиња је прошла кроз целу чаршију.{S} Кога је год у путу или пред дућан |
м рукавицама узвиси скоро до прсију, па кроз оборене трепавице погледа још једанпут по гомили, |
ен, па и „бледа месечина“; једва ако се кроз зеленкасту боју бистрог пеленаша провиде погдешто |
не стране баште видео је месец, како се кроз најгушћи коров, ослањајући се на свој дебели штап, |
нула, кад би њеноме Николи голи лактови кроз отрцани капут провиривали.{S} Она се само бринула, |
а, прозори неочишћени, једва се провиди кроз њих; ено, по дуварима виси паучина, на орману пала |
коро сваки дан, како га хомољски Цигани кроз варош проводе; стари људи приповедају, да су једно |
етресосме године, видели, како Талијани кроз Перковац проводе мајмуна и псето — обоје у неке ша |
сазна?{S} Та, ваљда, није могла гледати кроз прозор, кад је кућа у авлији?{S} И он хтеде нешто |
ио на очи, па је необично брзим кораком кроз мале и велике улице јурио кући.{S} А кад се дочепа |
зна куда!...{S} Кадикад би тек провирио кроз мутна стакла какве сиромашне колибице, па кад би в |
другој собици.</p> <p>Гркиња је једнако кроз прозор гледала; а кад је видела, да се авлијска вр |
парчад од огледала, па их љутито тресну кроз отворен прозор.</p> <p>У тај мах уђе једно ђаче у |
/l> <l>Та чисто би врхом стреле </l> <l>Кроз сред мене да пројури... </l> <l>Понда пружа руке б |
ош безобразније додала:</p> <quote> <l>„Кроз сред мене да пројури!“...</l> </quote> <p>— Шта, н |
ацо...</p> <p>— Благо њима — говорио је кроза смеј, — обадвоје млади, лепи, васпитани!{S} Хе, х |
екао је Милку, где сасвим озбиљно шије, кроји, па опет прекраја, додаје чипке и шепутлице, и у |
да у ове практиканте, што од неког доба крстаре по нашем сокачету, ви не бисте рекли, да је то |
} Није он добро ни изговорио, а некакав крупан човек, у дебелим сукненим хаљинама, у фесу, а по |
о се кија!</p> <p>Чаше звекнуше, а, као крупан одјек тим тананим стакленим звуцима, заорило се |
леди као у мртваца, са чела му је цурио крупан зној.{S} Кад је хтео са начелником да се опрости |
пу много бумбарева слушао; затим си чуо крупан учитељев глас, где грди ђаке, а после писку и ја |
ена кожицама, памуклијама и са неколико крупица соли.</p> <p>Кад је чича-Тима сео, бакалин изва |
кри лице рукама, а низ образе му текоше крупне сузе...{S} Утоме куцну неко на врати, а чича-Тим |
еседа, коју ће историја вароши Перковца крупним словима у своје сјајне листове забележити.{S} П |
узе чашу, уздиже је увис, па онда поче крупним гласом говорити тако, да су гости, хтели не хте |
ња!{S} Ја сам се направила попа, те сам крупним поповским гласом питала, по обичају, моју накић |
н, дебео, омален, на лицу пуно ситних и крупних борица, а уз то је у свако доба добро расположе |
читеља.{S} На челу тога прописа било је крупно исписано:</p> <p>„Бог је милостив.“</p> <p>— Јес |
рених шамија, цветова, машина, кремења, крчага и т. д.{S} Осим тога је имао и парче винограда, |
чуше његово стењане, а после загушљиво крчање.</p> <p>— То је човек... — рећи ће један од њих. |
своју обожавану и љубведостојну богињу; кршио је руке, превртао је очима, а кад је изишао за њо |
!...{S} Зар не знаш, тамо ће сутра бити крштење?...</p> <p>Трговац уздахну.</p> <p>— Довели су |
и ја да частим; оно, касти, ја и удајем кћер!</p> <p>Деда-Спира изнесе још једну литру жабарке |
е на вратима прислушкивала, него његова кћи Милка.{S} Она, кад је видела, у каквом јој се распо |
лица пређе глуп осмејак.</p> <p>— Твоја кћи Милка срећна је са својим богословцем!{S} Тако пише |
иваше нека меланхолија...{S} То је била кћи чича-Тимине прве жене, која је после порођаја и умр |
линиста, то је све могуће; али да му је кћи, што је била за Страхинића бана удата, да је она ум |
один министар зна, шта се овамо у земљи кува.{S} А знате ли, ко је завршио беседу?</p> <p>— Шта |
сам код ње, па макар и коприве с реном кувала, све би то њен пољубац засладио; али знам ја, да |
..{S} Дакле, знате, у Гркиње су очи као кувана лобода.</p> <p>—- Ал’ тек је, свакојако, лепша о |
лећ, или нека фрајлица, која је од неке куварице научила успијати се и изговарати покварено нем |
палачинака, гурабија, па и саме торте и куглова; једно се само чудила, што осим проте, који је |
че прото, како вам се допадају ови моји куглови?{S} Па гурабије, па палачинке, па торте...</p> |
, макар и не било мелшпајза...</p> <p>— Куглофа и гурабије...{S} Драги колега, то мора бити!</p |
адати.</p> <p>— Одлази ми испред очију, куго неосетљива! — викну на свога даскала, а после, пун |
и оно, те ме већ и свет гледа као неку кугу?...{S} Зар ви мислите да ја не знам, шта се у Перк |
тела, изгледаше јој лице као искрпљено: куд су год Тимини пољубци падали, ту је, наравно, отпад |
ад ће те напасти вуци или хајдуци...{S} Куд ће сиромах учитељ?...{S} Ишао је даље без свести и |
, учитељ-Тимо, — питао га је трговац, — куд си сад наумио?...</p> <p>— У Београд!...{S} Зар не |
/> лежала, поруменео је, али није имао куд, већ је мудро ћутао.</p> <p>— Сад је на мене ред, д |
е комплименте одговарати; али није имао куд, морао је мало сести, <pb n="340" /> и то баш до ње |
!{S} А попадија, као свака сирота жена, куда ће, него к мени?{S} А и своји смо нешто, те, ето, |
нула, а чича-Тима, поштапајући се, оде, куда су га позвали.</p> <p>Код кир-Николе беше сто наме |
класе...</p> <p>Кад су стигли у школу, куда су се већ многа деца исповраћала, затекли су госпо |
и сам пута, да не зна, шта жели, не зна куда!...{S} Кадикад би тек провирио кроз мутна стакла к |
није мислио из куће никуд излазити; а и куда би?...{S} Та цела је варошица за његову несрећу чу |
поче храпавим гласом говорити:</p> <p>— Кудгод погледам, неспремљено — све сам боклук!{S} Креве |
е било, е, онда га је пред чика-Пајом и кудила, како је незграпан, неваспитан, тврдица, па, онд |
разиђоше; остаде само смрад од дувана и кужна задаја од просуте и попијене ракије.</p> <milesto |
> <p>— Чујем, оче! — одговараше дете из кујне.</p> <p>— Ја сам данас зват на ручак, а ти узми п |
виси паучина, на орману пала прашина, у кујни судови неопрани...{S} Да свисне човек од муке:!.. |
није могао срцу одолети, него је онде у кујни, у једном ћошку, загрли и тако је силно цмокну, д |
је свакидањи обичај.</p> <p>Она отвори кујнска врата, завири у другу собу, па се врати натраг, |
огледало.{S} Десну руку је подбочила на кук и тако се с неким особитим задовољством дуго посмат |
дубоке воде; заронила се, касти, чак до кукова.</p> <p>Дете, које је сав тај разговор с напрегн |
ближе огледалу.{S} Руке је подбочила на кукове, обрве је уздигла, искосирила се мало настрану, |
ла наочаре, подбочила се са обе руке на кукове, па их посматра поиздаље; а кад је видела, да су |
до ушију и, подбочивши обе руке на суве кукове, стаде на сав глас зипарати:</p> <p>— Сад ти још |
к само површно излепљен.{S} Из оџака је куљао густ дим; па како је време тихо било, падао је до |
осмехну на њу, а задај од рума и ракије куљао је из њега као из табарке. — Е, баш сам, касти, н |
дим је око ње са тако несносним смрадом куљао, да се сирота Гркиња једва на ногама држала.{S} Т |
чи проговорити....{S} Чича-Тима, прота, кум и остали гости, сви повикаше на њега, сви се трудиш |
чудила, што осим проте, који је баш до кума седео, нико не хте од свију тих посластица ама баш |
те се, старац, грохотом насмеја: — ’Ма, кумим те Богом, госпођо учитељице, шта је теби?{S} И не |
и са још неколико остарелих грађана, са кумом, протом и старим сватом, остали <pb n="381" /> за |
а прота се намргодио, па само што рече куму до себе:</p> <p>— Ето несрећника, и опет се опио!. |
већим патосом четврти разред. — Писмо и куму, и старом свату, па и младенцима, и њиховој својти |
ђачету:</p> <p>— За тај маријаш, синко, купи себи шећерлеме, а ову јабуку однеси госпођи Гркињи |
и да свакој начелниковици министарства купи по једну или две хаљине, и онда би се начелниковиц |
а он ће јој поклонити сву срму, па нека купи себи од црне свиле хаљину; а кад би се на таке глу |
и толико плате, да јој и белила задоста купи, а толи друго којешта! — После су ишле разне комби |
јим човечуљком и оде у чаршију, да онде купи за десет пара алеве паприке и да натовари пуну тор |
о се нађе ма шта!...{S} Сад како да јој купим црну свилену хаљину?{S} Мањ да задужим виноград?. |
емена и на своје дете гледати.</p> <p>— Купио сам, дакле, два јагњета, а једно ћу добити од газ |
је још гора и црња!{S} Ено, пре јој је купио чика-Паја свилену хаљину са карнерима, што се и н |
азне комбинације: свилену хаљину јој је купио чика-Паја член, грчки мајорен; бронерске ципеле и |
ањској берби од оне црномањасте Циганке купио, а мож’ понети и парче хлеба себи за фруштук; а м |
сувише скуп, заиста бих га мојој Милци купио; ох, ала би јој то јасно црвенило према њену бело |
редсказала; и кад јој је чика-Паја член купио свилену хаљину, и то је од бабе већ унапред дозна |
а вам кажем: ако ми још овога месеца не купите црну свилену хаљину, ја вас више никад погледати |
аклињали, да ћете ми одмах после свадбе купити црну свилену хаљину!...{S} А сад...{S} Гром вас |
{S} Шта ти је обећао?</p> <p>— Да ће ми купити од тешке црне свиле хаљину, и то још ове јесени! |
да задужим виноград?...{S} А морам јој купити!{S} И треба јој, — та не може вечито у овој плав |
прота, и моја Јоханида!...{S} Њојзи ћу купити саонице, па кад јој буде врућина, а прота и Нико |
да се не да описати!{S} Исто тако, ако купиш црне ципеле, а ти их белим трачицама и дугмићима |
рече скоро разнеженим гласом. — Иди, па купуј и спреми се, како ти најбоље знаш.{S} Оно, касти, |
ти, доста су и јефтине: мој побратим их купује у Београду по два гроша туце.</p> <p>Папраг се з |
младе сељанке за дваест пара по чаршији купују.</p> <p>— Ово је диван корал — рече, научењачки |
кав неспретан превод из некакве немачке купусаре на сав глас с највећим патосом читати, н.пр., |
а није лудо комбиновала, само ако узима куражи, — а старе су бабе у томе и од <pb n="326" /> ла |
су бабе у томе и од <pb n="326" /> лава куражније, — дакле, ако узима толико смелости да му све |
м из службе...{S} А, не превари старога курјака!{S} Видео сам ја лепо, да су мене аванзовали у |
к, док ти нисам ишчупао те твоје чупаве курјуке!</p> <p>— Оче, — рече Милка мирно, — ја нећу да |
о реч, док је чорба на асталу, треба је кусати.</p> <p>— Оно, касти, од сутра недељу дана биће |
мо, учитељу, — рече пандур, искапивши и кусур од ракије; — да идемо, није вајде, лако може и го |
опет, утолико, уколико се од њих његова кућа користи, т. ј. ако је неко учитељ у Крајини, па за |
и виново лишће, иако га у то доба свака кућа у Перковцу на товаре имати може; чули су и за кајс |
ћање увредило.</p> <p>Тако свака српска кућа мора већ и по самој природи имати нешто, што је од |
аво беспослице, без којих свака поштена кућа може опстати: ту су ти шлингераји, штикераји, па о |
није могла гледати кроз прозор, кад је кућа у авлији?{S} И он хтеде нешто говорити, како би су |
а где је најшира, најутрвенија, ту је и кућа лепе госпође Гркиње.{S} Није то кристал-палата, не |
ито ако се десило да чича-Тиме није код куће било, е, онда га је пред чика-Пајом и кудила, како |
ни, који имају посла у пољу, попију код куће по две-три чаше ракије, па иду на посао; мајстори |
ну здраву румену боју, узела је још код куће парче храпава сукна, па се њиме трљала по лицу, св |
ојешта: час је замишљао да је код своје куће, па је у занетости тражио своју обожавану Гркињу; |
ледало, па би сасвим поносито изишла из куће; а он се од жалости само смејао.</p> <p>Они, као ш |
је ћутао, кад га је обожавана Гркиња из куће истерала.{S} Отворио је врата, па је изишао из кућ |
ва је љутина у кући и какви ће новци из куће?</p> <p>— Хоћу, благо баби!{S} Хоћу, лепа моја гос |
није више ни излазила, само си могао из куће чути, како се даскало грохотом смеје, а деца плачу |
а.{S} Отворио је врата, па је изишао из куће, а није ни погледао у њу.</p> <p>Сиромах чича-Тима |
еде тога дана обући, јер није мислио из куће никуд излазити; а и куда би?...{S} Та цела је варо |
Ево, гледај, свађа у кући!{S} Новац из куће!{S} Неприлика!</p> <p>И црте на лицу Гркињину дођо |
е око њега окретало, и свеће, и људи, и куће, па и читаве улице, чинило му се да пролазе мимо њ |
отишла, да се у неком усамљеном ћошету куће сита наплаче, и кад је лепа Гркиња поред њега с пр |
наравно, после три-четири чаше ракице, кући, приповедајући радозналоме комшилуку о великој нау |
смишљеном реферату извештено бити, оде кући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>То јутро п |
е свој шешир, захвали се на ручку и оде кући.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18760_C |
врши.{S} Сви одоше весели и расположени кући, само чича-Тима не беше задовољан, а још мање весе |
одио од цркве касарни.{S} Одмах у првој кући тога сокачета живела је једна Гркиња, што је имала |
а; неки говоре, и више...{S} А у другој кући становао је један Грк; тај је, опет, држао две жен |
обучем!...{S} Онда, богме, благо целој кући, а није ни теби лоше, мој стари даскало!..{S} Ето, |
тови...</p> <p>Кад је учитељ Тима дошао кући, затекао је Милку, где сасвим озбиљно шије, кроји, |
унутрашњу муку разблажи, а он оде право кући, да свадбарину спрема; а Папраг, опет, на другу ст |
p>Учитељ Тима је, наљућен, отишао право кући својој, седе, онако срдит, на једну столицу, погле |
кораком кроз мале и велике улице јурио кући.{S} А кад се дочепао своје собе, он леже на миндер |
поживи дечицу, и, дабогда, се ројила по кући, као пчеле у кованлуку! </p> <p>Чича-Тима поче зло |
ка блиска рођака Наполеона Трећег!{S} У кући му је клавир, ћемане, трумбета и други сваковрсни |
ћеш се жестити.{S} Ево, гледај, свађа у кући!{S} Новац из куће!{S} Неприлика!</p> <p>И црте на |
мораш ми још казати, каква је љутина у кући и какви ће новци из куће?</p> <p>— Хоћу, благо баб |
ару чуло се, где псето лаје, а унутра у кући потмуло је кашљала стара баба.{S} Кад је Гркиња ку |
доше отпочинути, и после по сата беше у кући нема тишина, чуло се само испрекидано чича-Тимино |
одра пругица. — Неко весеље ћеш имати у кући...</p> <p>— Свадбу! — рече полугласно Гркиња.</p> |
њега?{S} Ова Гркиња неће имати власти у кући мога мужа, па шта се имам предомишљати?{S} Ја сам |
чује, здравље и напредак, добри гости у кући, а годишње бар десет учитељских класа у џепу!</p> |
отресали...{S} Чича-Тима је остао сам у кући.{S} Нека неописана туга надвладала га је.</p> <p>С |
брастао сокачић; у њему беше само једна кућица, кровином покривена.{S} Око ње се подизао од деб |
ристал-палата, него као и друге сељачке кућице: уђеш у авлију — коров, у башти — коров, на тава |
је кашљала стара баба.{S} Кад је Гркиња кућна врата отворила, једва је могла бабу и назрети; он |
xml:id="SRP18760_N2">Ћошка се зове пред кућом од дрвета начињен као балкон.</note> <note xml:id |
ћу да подигнем у моме винограду пивару; кућу већ имам, а воду ће ми вући кир-Никола..{S} А ја и |
роседе бркове, а Гркиња, како је ушла у кућу, није више ни излазила, само си могао из куће чути |
о, треба да сам благодарна, ако ме ко у кућу прими!...</p> <p>Тужне су то мисли; тешко ономе, к |
м моју плату, а он осим плате има своју кућу и виноград...{S} Поговара се, да ће се и одселити, |
неморална; а неће да гледа себе и своју кућу — срам га било! — него слуша, шта му којекакве баб |
ослави читаву варош, а то ли неће једну кућу...</p> <p>Лева је страна тога сокачета коровом, ка |
говорио, да би се радо преселио у нашу кућу.{S} Удовац је, а твој је колега, па то, мислим, да |
а би све те учињене гиксове забашурили, куцали су се чашама, здрављали су младенцима и певали: |
бразе му текоше крупне сузе...{S} Утоме куцну неко на врати, а чича-Тима се својим храпавим гла |
Гркиња.{S} Кад су поручали, домаћин се куцну са гостом, исказа му здравицу, а после оде у друг |
озничавом ватром, и он се у доброј вољи куцну са старом госпођом:</p> <p>— У ваше здравље, моја |
рже.</p> <p>— Да није она? </p> <p>Неко куцну на врата, али некако незграпно,јако.</p> <p>— То |
план...</p> <p>У таком њеном самозбору куцну и звонце, и сви учитељи изиђоше из својих разреда |
ростиш, и мишјака, и лево уво од слепог кучета, и ко би ти све набројао, што сам пометала; те а |
побратиме, ’ма тешко ми је веровати.{S} Кo велим, још је дете.</p> <p>— Тако је суђено — говори |
е ђавоље бриге!{S} Сад само не знам, да л’ ћу президијално, писмом, али депешом о томе да извје |
о једно је оћелавело.{S} Па, касти, има л’ ту моје кривице?{S} Могло је дете и водену болест до |
мажењу пролази.</p> <p>— Ха, ха!{S} Је л’ те, да сам вас изненадила? — скакућући преко авлије, |
{S} Бар сам округла и пуначка!{S} Па је л’ тај чича-Тима слеп?{S} Ил’ га је опчинила, фландра ј |
букване један!{S} Палачинке хоћу; јеси л’ ме разумео: палачинке?...</p> <p>— Знам, господине: |
ја мојим сирћетом зготовити!{S} Па учи л’ се то у школи...{S} Тако је то, касти; али сад јаја |
таре су бабе у томе и од <pb n="326" /> лава куражније, — дакле, ако узима толико смелости да м |
ри пуну торбу најновијих <pb n="358" /> лагарија, којима је Перковац у свако доба изобиловао.</ |
Та висина, са које је пао, беше некакав лагум.{S} Жандари, који нису далеко оданде били, чуше њ |
ој станици десне обале дуго се задржала лађа: товарили су и растоваривали силан еспап, те је ла |
и су и растоваривали силан еспап, те је лађа сасвим доцкан стигла у Београд.{S} Сваки је путник |
<head>XIII.</head> <p>Сутрадан беше на лађи између Базјаша и Београда пуно путника, који су пу |
ц из Перковца, који је такођер на истој лађи путовао.</p> <p>Учитељ Тима га погледа, а збрчкани |
гледали у сиву даљину, други су доле у лађи јели бифтека, а залевали га прилежно вином; а чича |
игао, он се грохотом насмејао:</p> <p>— Лаже начелник!...{S} Хе, хе!...{S} Као да ја нисам моји |
а је првипут осетио да га Гркиња вара и лаже, али није имао толико храбрости, да јој то примети |
је се више усудио подићи очију, да мери лажљиво лице лепе Гркиње. — Честит младић тај Папраг — |
увише дара за сплеткарење, за пренашање лажних и истинитих гласова.{S} У њеној крви не беше ниј |
алеко тамо у шљивару чуло се, где псето лаје, а унутра у кући потмуло је кашљала стара баба.{S} |
оменити.</p> <p>Гркињи пређе преко лица лак осмејак, и није никако могла своје унутрашње задово |
ли бржи: </l> <l>Стрела лети, стрела ј’ лака, </l> <l>Амор муња из облака; </l> <l>А обоје к ме |
лаку ноћ“, а то је и сувише: отићи без „лаке ноћи“...</p> <p>Стара госпођа оста бледа и поражен |
е пуна, једра, образи да прсну, покрети лаки, неусиљени; а не као Београђанке, што своје лено к |
е три-четири ствари не узимаш код себе, лако може да се одбије од тебе!{S} А, богме, то је лепа |
усур од ракије; — да идемо, није вајде, лако може и господин запитати: где смо се толико забави |
нешто старо.{S} Па кад се ти помогнеш, лако ћемо!{S} Неће ни мени бити лоше!</p> <p>Гркињи син |
љуте горке ракије, а поред таког еспапа лако се заборавља и јутрења и вечерња сунчева румен, па |
еба, касти, и да се спрема.</p> <p>— Та лако је са спремом — прихвати Гркиња, — зар ту толико т |
к угуши, баш ме умори!...</p> <p>И није лако по тој јунијској припеци путовати ни здравом, а то |
ила се, и њу је голицало, и не беше јој лако тајну чувати:</p> <p>— Баш кад сте тако навалили, |
ледаше бледа, скрушена; а и не беше јој лако сносити толику несрећу, а то је била за њу права н |
мутерка, седоше за фину софру и стадоше лакомо грабити принесено <pb n="314" /> пиво и јестиво. |
би опоменула, кад би њеноме Николи голи лактови кроз отрцани капут провиривали.{S} Она се само |
позитуру: искосири се мало у наслоњачи, лактом је заклонио ону исписану хартију, а на учитеља п |
са у џепу!</p> <p>Трећи разред га гурну лактом.</p> <p>— Та зар не видиш — шану му, да се и про |
ио очи...{S} Трећи разред га опет гурну лактом, али ништа не поможе, он је баш хтео све да изго |
ли и пољуби и да јој пришапне:</p> <p>— Лаку ноћ, моје суво злато!{S} Неће ни добро сванути сут |
сад, дабогда, у здрављу да се видимо и лаку ти ноћ!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>То |
де, и не пожелевши старој колегиници и „лаку ноћ“, а то је и сувише: отићи без „лаке ноћи“...</ |
атора будало!“ Осталим гостима није ни „Лаку ноћ!“ рекла, него се као фурија удалила из дворане |
, кад би ме у квартир примили!</p> <p>— Лакше, господине, да нас Никола не чује!{S} Не знате, к |
ко и да ће јој на чистоме ваздуху много лакше бити.</p> <p>— Ви идите па спавајте, а ја, кад се |
<l>Сад помисли, слушаоче, </l> <l>Ко је лакши, ко ли бржи: </l> <l>Стрела лети, стрела ј’ лака, |
оно време јако и лепо осветљену „Црвену Лампу“, па и „Лепу Пастирку“ и друга занимљива места по |
е покојне жене, не знам!{S} Ну одријеши ланац, те с њиме насриједу!{S} Па да је прав ка свијећа |
или, могла бих вам нешто и поверити.{S} Лане, кад сам о феријама у резиденцији била...{S} Али д |
обучени, а на мајмуну и црвена капа; а лане о вашару беше и једна комедијашка шатра: пијацо, ј |
а врућина!{S} Све ми се чини, касти, да лане у ово доба не беше ове припеке.{S} Шта ти велиш, п |
ти сад узми ону котарицу, што сам је о лањској берби од оне црномањасте Циганке купио, а мож’ |
рковцу?{S} Ела ли се већ једном ови наш лапарави прото помири са његовом попадијом?...</p> <pb |
палачинке?...</p> <p>— Знам, господине: лапачинке.</p> <p>— Вуци се напоље, па кажи, што и како |
али: „многаја љета!“</p> <p>У целој тој ларми само је Папраг замишљено ћутао; не што није доста |
м зетом, није могао а да на толику њену ларму не плане: —- Само се ви покријте ушима — рече, љу |
тако, да су се и гости са сокака на ту ларму почели враћати.</p> <quote> <p>— Господо и браћо! |
не танке борице око њих даваху им израз ласкавости; коса му беше плава и, по богословски, низ р |
у намери да све оне, који јој сујети не ласкају, једним ударцем упропастити, — донде је у Перко |
драм одступати: чича-Тими је непрестано ласкала, <pb n="327" /> као да је баш збиља у њега и за |
ничко, н. пр. начелниково, њему је зато ласкала, да је отац г. министру препоручи.{S} И она је |
<p>Гркиња се задовољно смешила; њој је ласкало што је чича-Тима тако високо цени.</p> <p>— Дак |
је дрхтао; а, богме, и није, сиромаху, ласно растати се са сто дуката и са својим дететом, па |
се замисли мало.{S} Није ни њојзи било ласно растати се са таком бундом, ал’ које што не беше |
м...</p> <p>Милка ућута, по беломе лицу лебдео је сетан осмејак, а по њему, као по сунчеву зрак |
По својој мекој постељи превртала се с лева на десно, устајала би, намештала би и наново преме |
арош, а то ли неће једну кућу...</p> <p>Лева је страна тога сокачета коровом, као неком густом |
и да пишем Милкиним старијим сестрама у Левач и у Стиг, па да и оне знају.{S} Ал’ кад ви друкче |
а сто, наравно, гост у горње чело — а с леве стране кир-Никола, с десне Гркиња.{S} Кад су поруч |
и ту, госпођо, да простиш, и мишјака, и лево уво од слепог кучета, и ко би ти све набројао, што |
е, уздишући, Гркиња.</p> <p>— А имаш ли лево око од слепог миша, што је ухваћен у пећини...{S} |
, стиште му руку својом десном руком, а левом га поглади по збрчканом лицу; после, неспретно ум |
хватити за брадавицу, која је кицошу на левом образу израсла, али се он, као опарен, трже, одст |
змеђу обрва остала; ногу је ишчашила, а леву руку је сасвим пребила...{S} Уосталом, ја видим да |
, није могао ни јести ни пити, а кад би легао да отпочине, морила су га страшна привиђења: као |
и једва сам се од њих одвојила, од тих ледених прсију!{S} А он ми ономад приђе, рукова се са м |
би га презриво гледала, окренула би му леђа, погледала би се у огледало, па би сасвим поносито |
Чича-Тима, који је баш за гросмутеркини леђи седео са својим зетом, није могао а да на толику њ |
о Духовима била сам у цркви, а за мојим леђима шапуће попа-Ђокина попадија са госпођом помоћник |
оку, што је у тим речима <pb n="372" /> лежала, поруменео је, али није имао куд, већ је мудро ћ |
их из далека смотрим!{S} Моја мајка је лежала мртва, ја сам на њене груди наслонила главу и је |
свесне...{S} Дуго је он у томе положају лежао; а кад се дигао, он се грохотом насмејао:</p> <p> |
ући.{S} А кад се дочепао своје собе, он леже на миндерлук, па је гледао укоченим очима горе у ч |
ш ни катихизиса не знаш!...{S} Лези!{S} Лези!...{S} А не после ја за тебе да испаштам!</p> <p>И |
, а ти још ни катихизиса не знаш!...{S} Лези!{S} Лези!...{S} А не после ја за тебе да испаштам! |
да научим, сутра ћу да научим!</p> <p>— Лези, вуцибатино!{S} Ревизор иде, а ти још ни катихизис |
шећер, навикава се на пелен, и временом лекар ће, можда, с поносом рећи: „Моја се болесница нав |
он се насмеши; ако му прозвано ђаче зна лекцију, кир-Никола се задовољно насмеје; а ако не зна, |
адо смејао тако, да често није могао ни лекцију пред учитељем изговорити, све од силнога смеја; |
а-Живка Ћорбуџаковића...</p> <p>— Лепо, Ленка, треба и даље да се трудиш! </p> <p>И тако је рев |
т, која је то радила?...</p> <p>— То је Ленка, ћерка газда-Живка Ћорбуџаковића...</p> <p>— Лепо |
сиљени; а не као Београђанке, што своје лено корачање називају грациозним ходом, а од белила и |
!{S} Ето, нашла је за дете и младожењу: леп младић, научен младић, богослов младић!{S} Само, ка |
и, да ћеш још четрест година живети!{S} Леп век!{S} Па ћеш још, осим овога, три мужа променити. |
да волимо!{S} Како ћу га ја волети?{S} Леп је, веле, али ја не видим ту лепоту!{S} Моја мајка |
!... — говорила је, пуна задовољства. — Леп осмејак, красан осмејак, такоме би осмејку сваки, и |
ли..{S} Ово су дивни радови!{S} Како је леп овај јастучић!{S} Чије га је дете хекловало?...</p> |
сестра не би толико чинила, колико ви, лепа и млада госпођо!...</p> <p>Лепа Гркиња, са пуно по |
nit="subSection" /> <p>Дакле, она и он, лепа Гркиња и кир-Никола, живљаху мирно у својој скромн |
у нема!</p> <p>Док је он тако трабуњао, лепа се Гркиња прибрала мало и, преврћући, по обичају, |
за удају, и то за каква човека!{S} Но, лепа невеста!</p> <p>А кад је видела на столу поређане |
ће?</p> <p>— Хоћу, благо баби!{S} Хоћу, лепа моја госпођо, само душу мало да одморим.{S} Сутра |
качким псовкама, а он се само смеје.{S} Лепа Гркиња пребледи од љутине, волела би и искру ватре |
да ће се и одселити, да с њоме живи.{S} Лепа парада!...{S} Ал’ ће им и пресести!{S} Хоће, богам |
</p> <p>Милка је покрила лице рукама, а лепа Гркиња, прегледајући хартије, поче из прописа чита |
ечера се спрема, кир-Никола се смеје, а лепа Гркиња се сваком извињаваше, како се није ни очешљ |
тако, да су сви гости у њу погледали, а лепа се Гркиња са неким поносом окрете од ње.</p> <p>— |
није било ни за два копља одскочило, а лепа Гркиња, набељена и накинђурена, ослањајући се на с |
Он није ни свој отрцани шешир скинуо, а лепа Гркиња стајала је на прагу његове собе, весело се |
наца попили, чича-Тима оде, да спава; а лепа Гркиња се најкитњастије обукла и спремаше се, да с |
, да је сва авлија заударала на њега; а лепа Гркиња је намесила палачинака, гурабија, па и саме |
не би се више за мене старала, него ова лепа туђинка!{S} Ето, нашла је за дете и младожењу: леп |
је тако у самој природи!{S} Каткада га лепа његова супруга почасти свима сокачким псовкама, а |
оме лицу своје гошће. — Сад ћу ја, моја лепа госпођо!{S} Сад! — говорила је баба, — само док из |
помоћниковицом: „Красна жена, млада па лепа — вели — па у каквога се зврндова загледала!“...</ |
рајн!“</p> <pb n="331" /> <p>У собу уђе лепа Гркиња, за њоме један младић.{S} Раста је био сред |
ло рећи, да је ружна, а још мање, да је лепа.{S} Овоме је много штошта недостајало, али се она |
еном ћошету куће сита наплаче, и кад је лепа Гркиња поред њега с прекорним погледом прошла, он, |
незграпно, и то баш испод мишке, где је лепа Гркиња најтугаљивија, да умал’, сирота, није служа |
је чипке и шепутлице, и у свему томе је лепа Гркиња руководи.</p> <p>— Видиш, Милчице, није тре |
а се одбије од тебе!{S} А, богме, то је лепа прилика!{S} Та колика му је само парохија, хеј, го |
је то — рече прота, — на данашње време лепа сумица, сто дуката!</p> <p>— Сто дуката — понављаш |
је наумила походити.{S} Наравно, да се лепа Гркиња на таке маленкости није <pb n="359" /> обзи |
не видим ту лепоту!{S} Моја мајка беше лепа, а личи ли он на моју милу мајку?...{S} Она имађаш |
бе...{S} Али у тај мах свега нестаде, и лепа Гркиња почиваше у најдубљем сну...</p> </div> <div |
брог, што га ви и мој Никола пијете — и лепа Гркиња га наново поглади по образу.</p> <p>Чича-Ти |
су у затвореној соби седели чича-Тима и лепа Гркиња.{S} Чича-Тима беше мало забринут, а госпођа |
У таком тужном расположењу затече је и лепа Гркиња.</p> <p>— Но, Милка, — продера се својим кр |
што с њиме диване.{S} На тај начин је и лепа Гркиња вишепута прислушкивала на вратима и на тај |
p> <p>— Да не да Бог!</p> <p>Утоме се и лепа Гркиња приближи Папрагу:</p> <p>— Но, како вам се |
Као и сви остали заљубљени људи, тако и лепа Гркиња, опијена слатким љубавним заносом, уздахну |
<p>А кад је он свршио, изиђе на среду и лепа Гркиња.{S} Стара госпођа гросмутерка, која није зн |
ако ми је мило, о, господине! </p> <p>И лепа Гркиња бацаше чезнуће погледе на <pb n="305" /> св |
а, ваљда, ми не мислите доказати, да би лепа Гркиња лепша била, кад би јој, наместо уљуднога но |
иковица, могла обрадовати!</p> <p>— Три лепа, млада, мужа — додаде врачара, — а после ћеш остат |
и, као и остале, тако му је и овај план лепа Гркиња покварила...{S} Сунце није било ни за два к |
ченији, бољи и у свему много лепши него лепа Гркиња...{S} И тако би се иначе присни пријатељи о |
сам изродила седморо деце, ја сам опет лепа и младолика, па још кад се обучем!...{S} Онда, бог |
им од свег срца, да им женска деца буду лепа и бела као белило на лицу лепе домаћице, а мушка ц |
уше се у виноград; а међутим је на дому лепа Гркиња спремала све оно, што јој за вечеру треба.{ |
p> <p>— Господин-Тимо, — прекиде му реч лепа Гркиња, -— време је да се руча.{S} Извол’те, мој д |
пољупцем да разблажи...</l> </quote> <p>Лепа Гркиња хтеде и даље продужити, али кад је последње |
ико ви, лепа и млада госпођо!...</p> <p>Лепа Гркиња, са пуно поноса, окрете се чича-Тими, па му |
егова скоро ће нас ослободити...</p> <p>Лепа Гркиња није могла све изговорити.{S} Чича-Тима је |
јекакве беспослице; друге, опет, младе, лепе, а овамо пустиле чеперке на очи баш као ждребице.{ |
} Па нисте били бабица?...{S} Ха!...{S} Лепе су то историјице, тек хајд’, нека вас ђаво носи, — |
зили, заситили би се чезнућим погледима лепе Гркиње, па би отишли, наравно, после три-четири ча |
је најшира, најутрвенија, ту је и кућа лепе госпође Гркиње.{S} Није то кристал-палата, него ка |
би се могао похвалити, да сам јуче код лепе Гркиње ручао?{S} Ала је то био ручак!{S} Онаке пал |
ог времена изишли на месечину, са главе лепе Гркиње спала је била шамија и тек се мало о збрчка |
раја оговарању.{S} Али све то као да се лепе Гркиње ништа није ни тицало.{S} Она је познавала с |
удио подићи очију, да мери лажљиво лице лепе Гркиње. — Честит младић тај Папраг — продужаваше б |
који су се тога вечера код кир-Николе и лепе Гркиње сабрали, беху разног узраста, а и црте на л |
; нарочито га је задовољавало присуство лепе Гркиње, а и последње речи њене, које је чуо, беху, |
је чича-Тима гледао да уграби место до лепе домаћице; а то му није тешко било, јер кад је неки |
очи?...</p> <p>— Молим, молим!...{S} У лепе Гркиње су плаве очи, баш као небо плаве...</p> <p> |
ном загрли, и није остало места на лицу лепе Гркиње које није чича-Тима обасуо пољубцима.{S} Ка |
еца буду лепа и бела као белило на лицу лепе домаћице, а мушка црномањаста као гарило на њеним |
оворио је кроза смеј, — обадвоје млади, лепи, васпитани!{S} Хе, хе, хе!{S} Она се васпитала код |
, смеђи; једни беху стари, други млади, лепи и ружни, — како је кога Бог створио!{S} А и места |
и сувише ситних бора, те да би се могло лепим или бар пријатним назвати.{S} Уста му беху свакип |
Ха, ха, ха!..{S} У вашем винограду има лепих кајсија, а особито она, што је уза саму колибу... |
ноград, да беремо кајсије, и то од оних лепих кајсија!</p> <p>Дете се весело осмехну.{S} Беше м |
ће они благовати на Папраговој свадби, лепо!{S} Они ће пити у здравље младенаца, а ја ћу у Бео |
Па, касти, она се, откако амо дођосмо, лепо и поучила; сад већ и не уме да гледа онако безобра |
p>— Дакле, он вам није доставио?{S} Но, лепо, прекрасно, кад и сама власт гледа кроз прсте бунт |
сав се глас насмејала...</p> <p>— Лепо, лепо! — церекала се баба. — То је морал!{S} То је учите |
ете моје, кад видим ваше <pb n="379" /> лепо лице, онда се не чудим што сви мушкарци хоће за ва |
е нова љубавна <pb n="354" /> писма!{S} Лепо!{S} Но, таке ствари већ могу једног честитог младо |
аг!{S} И име му је некако господски!{S} Лепо!{S} Отмено!...{S} Али све бадава, дете је сувише м |
ке, па торте...</p> <p>— Преизредно!{S} Лепо!{S} Неописано!...{S} Откако је моја протиница прем |
дру протера, она је пушта на беседу!{S} Лепо!{S} Прекрасно!</p> <p>Гркиња уздиже обрве високо, |
а, времена!</p> <p>— Дакле у недељу?{S} Лепо, побратиме!{S} Знам, да ћеш имати печених јагањаца |
ености као свака пиљарица резоновати: — Лепо!{S} Прекрасно!{S} Но, то ми се допада!{S} Девојка |
само разговарим, па ако може што бити — лепо!{S} А не хтедне ли барем сто жућака уз његову Милк |
те ли ме?...</p> <p>— Разумем!</p> <p>— Лепо, сад слушајте!{S} И стара госпођа извади из недара |
и на сав се глас насмејала...</p> <p>— Лепо, лепо! — церекала се баба. — То је морал!{S} То је |
а газда-Живка Ћорбуџаковића...</p> <p>— Лепо, Ленка, треба и даље да се трудиш! </p> <p>И тако |
3" /> <p>— Даница начелникова.</p> <p>— Лепо, Данице!...{S} А ову папучу за сат, која је то рад |
тито, а очи му севају од једа:</p> <p>— Лепо, вала, господин-колега!{S} Оно, касти, кад сте мис |
ревари старога курјака!{S} Видео сам ја лепо, да су мене аванзовали у двадесетпету класу, са ти |
је <pb n="353" /> прецртала и написала лепо сама својом руком друго слово; па и оно <hi>веди</ |
тога је код чиновника и богаташа добила лепо име...{S} А о мишљењу сиротиње и онако нико не мар |
ак дана чича-Тима је оздравео; могао је лепо ходити, јести и пити.{S} Говорио је, наравно, све |
капелан!{S} Ако ништа у томе чину није лепо, а оно су бар приходи, да лепши бити не могу!{S} У |
ћи се из његова загрљаја. — То баш није лепо!{S} Молим вас!...</p> <p>— Моја слатка голубице, — |
м двору.{S} Е, јесте чули, што сам јуче лепо провео, касти, ни кад сам се са првом мојом женом |
ије утекао, да обиђе у оно време јако и лепо осветљену „Црвену Лампу“, па и „Лепу Пастирку“ и д |
ки, цмокну у образ:</p> <p>— Ох, ала би лепо живели, кад би ме у квартир примили!</p> <p>— Лакш |
стозелени капут, на ком су се сви конци лепо провидели, а и стари отрцан шешир је са осталим од |
из кола, али не да понос: но, то би тек лепо било, да се уморила!...{S} Таки случај се у Перков |
, драга колегинице!...{S} Но, то би тек лепо било да се због таких маленкости стари познаници п |
н је помагао.{S} Он је, на пример, умео лепо лозу резати, па кад би га ко умолио, да му ту вешт |
ј школи, али од вас нико није умео тако лепо написати као мали Андрица!{S} Он је и вашу мајку н |
еломе створу њену беше нешто неисказано лепо: стас гибак, руке округле, прстићи дугуљасти, а на |
ишта не кошта, само што сам га једанпут лепо погледала; тако и оно вино и ракија, што је у подр |
мо трговци и господа долазе, кад се већ лепо раздани; онде заседну, претресу сва могућа јевропс |
оспођо!...{S} Ах, кад помислим како бих лепо код вас живео, да нема...</p> <p>— Шта, господине, |
е; него је, душа ваља, и притврдио: баш лепо ти тај зна све до корица, па као вода напамет.</p> |
а шта друго, а оно да се нагледате оног лепог детињег лица.</p> <p>— Напротив, господине, ја са |
а за испрошену ћерку, а после се окрете лепој Гркињи и, сасвим умиљато осмејкујући се, пољуби ј |
вога миндерлука и сањаше мирно о својој лепој будућности.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
о ми силе допуштају, да наздравим нашој лепој домаћици, вредној госпођи Јоханиди.</p> <p>Сви се |
ознаје свога оца?{S} Е!{S} Е!...</p> <p>Лепој Гркињи је пламтело лице од љутине, а очима је чис |
а Гркиња није за онда наумна била да се лепом божјом природом бави, да се диви шареним ливадама |
рба, тиме би, вели, постала права грчка лепота...{S} А што се мужа њеног тиче, то вам је поштов |
Тима. — А, напослетку, нос и не приноси лепоти!...{S} Очи, очи!!...</p> <p>— Опет ми чудних очи |
ом заносу и заспала, уживајући у својој лепоти.</p> <p>— Тако је то, моја Милка.{S} Данашња мла |
ој научености новога учитеља и о чудној лепоти његове жене.</p> <p>Једни би тврдили, да је она |
гледао своје лице, дивећи се сопственој лепоти...</p> <p>Као и сви остали заљубљени људи, тако |
ва, посматраше замишљену <pb n="385" /> лепотицу, а после стаде задовољно гладити своју, одавна |
лагала!{S} И кад ће се чича-Тима у њену лепоту загледати, она јој је предсказала; и кад јој је |
ти?{S} Леп је, веле, али ја не видим ту лепоту!{S} Моја мајка беше лепа, а личи ли он на моју м |
авни производ, који га је и прославио и лепу му парицу доносио, остаје његова грка ракија.</p> |
ти измислити, све је то на кир-Николу и лепу Гркињу натоварила.</p> <p>— О, господине, не может |
обру... <pb n="382" /> није добру, него лепу Гркињу... хоћу рећи, Јоханиду... и њенога даскала, |
рцани сламњи шешир с новим вуненим, а у лепу Гркињу ниси смео ни погледати: ту су ти шешири са |
еја!{S} Да се није опио?{S} Гледајући у лепу Гркињу, да се није заљубио?...{S} Све игра, сирома |
p>И он погледа најумиљатијим погледом у лепу Гркињу; а кад му је она истим таким погледом одгов |
грала сам се луткама; ону највећу, моју лепу Љубицу, њу сам сву црвеним трачицама и зеленим вен |
и лепо осветљену „Црвену Лампу“, па и „Лепу Пастирку“ и друга занимљива места по Дорћолу и сад |
обода.</p> <p>—- Ал’ тек је, свакојако, лепша од мужа, што изгледа као надуване гајде?...</p> < |
не мислите доказати, да би лепа Гркиња лепша била, кад би јој, наместо уљуднога носа, на оно с |
Једни би тврдили, да је она паметнија и лепша од њега, а то су по већој чести поштовања достојн |
а, који не би увидео, да сам ја у свему лепша од оте несрећне Гркиње — говорила је у себи. — Шт |
реду?{S} Са децом сам поступао, не може лепше бити.{S} У мом разреду ретко да је које дете и ум |
хаљине, и онда би се начелниковице наше лепше носиле него све девојке султанова харема, а то, н |
ину није лепо, а оно су бар приходи, да лепши бити не могу!{S} Умре неко, наплати му се; роди с |
знате, што ’но кажу, у неколико градуса лепши и од вас!...{S} Хе, хе!{S} Баш кад хоћете да вам |
ем...</p> <p>— Од мене...{S} Он од мене лепши?...{S} Но, јесте чули, стара госпођо колегинице, |
икола и наученији, бољи и у свему много лепши него лепа Гркиња...{S} И тако би се иначе присни |
оже, сахрани и сачувај!{S} Он је далеко лепши од ње.</p> <p>— Ваљда са оном чупавом брадом, кој |
те чули, ја нисам ни у самом Новом Саду лепших видела!</p> <p>— Та оно, касти, та кајсија и теш |
а, правила је нове комбинације о својој лепшој будућности. — У Америци, веле, има попова и од н |
удари у „<title>Во Јордање</title>“, а лети, опет, отпева „<title>Христос воскресе</title>“.{S |
Ко је лакши, ко ли бржи: </l> <l>Стрела лети, стрела ј’ лака, </l> <l>Амор муња из облака; </l> |
ну песму:</p> <quote> <l>Амор иде, амор лети,</l> <l>У рукама стрелу држи... </l> <l>Сад помисл |
нову:</p> <quote> <l>Док по небу месец лети, </l> <l>У душеку жаба крешти.</l> <l>...{S} Хаха! |
ам био намеран да још данас отпутујем у Лешњик.{S} Знате, послови су.{S} А, после, дужност.{S} |
теља и познаника г. Папрага, учитеља из Лешњика.</p> <p>Младић се приближи учитељ-Тими, рукова |
уради, а да његов Радован не зна, бива ли то?...</p> <p>Таки комплименат беше Радовану, као на |
и,стара госпођо, — рече учитељ, — каква ли је оно маленкост, у коју сте и ви уплетени?</p> <p>— |
ћ.{S} Откуд њему тако име и презиме, да ли му је то тако од старина остало, или су га људи од м |
робани детонаставниче, деде ти кажи, да ли је боље учитељима са класама или без класа?</p> <p>У |
г. Папраг реши, а ми да пристанемо: да ли је подела на десет класа боља и пробитачнија за учит |
квијех новости у нашем Перковцу?{S} Ела ли се већ једном ови наш лапарави прото помири са његов |
ели не хтели, сви умукли, чекајући, шта ли ће он, онако накресан, изговорити.</p> <p>— Господо |
Људи смо!{S} Ко зна, шта носи дан, шта ли ноћ!{S} А интереса ти, побратиме, не тражим ни преби |
речи...</p> <p>Учитеља је копкало, шта ли то мора бити?{S} А и и стара госпођа узмучила се, и |
p>— Но — рече гросмутерка гласно, — шта ли ће ова вештица да говори?{S} Но, красна беседа!{S} И |
м поткријепит’.. .{S} Уосталом, дознаде ли још каквијех новости у нашем Перковцу?{S} Ела ли се |
иване.{S} Прво је било да се увере, где ли се сад школски ревизор налази?{S} Једни су тврдили, |
у животу овдашњег грађанства, онда може ли ми ко замерити, што сам изабрао темат за моју беседу |
:</p> <p>— Шта ћеш?{S} Што си дошао, је ли, чупави магарче?</p> <p>— Господине, — замуцкиваше д |
му се; роди се неко, наплати му се; је ли венчање, наплати се...{S} А од свега тога половина п |
егнуо, — сва ми се кожа најежила!{S} Је ли то младожења, са којим ћу ја вековати, кога ћу ја во |
зе су јој текле низ увело лице...{S} Је ли то прошлост, што је у стању била у детињим грудима т |
рбији су се свагда високо цениле, па је ли чудо, да су старој госпођи сва врата, од писара и пи |
у њима свако свакога познаје, —- па је ли чудо што су се жене питале: откуд Гркињи свила, и ко |
жено: „Успех незадовољавајући“!{S} Није ли то Богу плакати?...</p> <p>— А како се, опет, код ме |
ко може што бити — лепо!{S} А не хтедне ли барем сто жућака уз његову Милку дати, на част му де |
лугласно:</p> <pb n="318" /> <p>— Знате ли, драги Тимо, што сам дошла?... — Па онда, враголасто |
ницима и рушитељима поретка!{S} А знате ли ви, о чему је говорио онај Живко Пацић?{S} Онај проп |
, шта се овамо у земљи кува.{S} А знате ли, ко је завршио беседу?</p> <p>— Шта, зар још има?{S} |
о сам ја, драга браћо!</p> <p>— А знате ли ви, да ја у Бајковцу нисам могао ни 25 ђака скупити, |
мјеште препеченице...</p> <p>— А знате ли ви, шта то значи? —- питала је стара госпођа, пажљив |
} Но, ал’ то је већ ужасно!{S} Па знате ли, о чему је та протерана вештица говорила?{S} О љубав |
рочито чича-Тими и кир-Николи, разумете ли ме?...</p> <p>— Разумем!</p> <p>— Лепо, сад слушајте |
ођу, већ како ви хтеднете.{S} Па хоћете ли се још који дан у Перковцу бавити?{S} Али што и пита |
о да ми је знати, кад ће доћи!{S} Јесте ли добили каква извешћа, стара госпођо?... — рече учите |
се, знате, као лист лободе....{S} Јесте ли јели кадгод лободе?{S} Боже, ала вам је то јело!{S} |
дите уверени да ће доћи.</p> <p>— Јесте ли ви баш сигурни?</p> <p>— Све доклегод у деда-Спире т |
уха нестане, људи ће се угушити!“ Јесте ли ме разумели?</p> <p>Начелник, који је по самој приро |
>— Ја јок!</p> <p>— А шта мислите, хоће ли учитељ Тима доћи овамо на каву?</p> <p>— Ја се чудим |
ерковца, није, дакле, могла знати, хоће ли бити у стању да их довољно поштује.{S} Хоће ли им се |
у стању да их довољно поштује.{S} Хоће ли им се смети у тузи својој или у радости поверити?{S} |
својој или у радости поверити?{S} Хоће ли у Папраговој мајци и себи мајку наћи?{S} А село?{S} |
што ми нешто мало по немачки, маџарски ли, заноси?{S} Тек, велим, биће и то да је нека наука?{ |
хаљину.</p> <pb n="376" /> <p>- Е, јеси ли сад задовољна? —— питао је чича-Тима своју ћерку уда |
тке!{S} Невеста!{S} Ха, ха, ха!{S} Јеси ли се ти помамила, траго чупава?{S} Ха?...{S} Вештице!< |
данас код вас на ручак доћи“...{S} Јеси ли упамтио?</p> <p>— Јесам, господине!</p> <p>— Кажи јо |
без петнаест здравица.</p> <p>— Па јеси ли смислио, како ћеш јој здравити?</p> <p>— А нашто то? |
и, брајко,“ питала сам младожењу, „јеси ли вољан ову девојку себи за супругу узети...{S} Немој, |
лепоту!{S} Моја мајка беше лепа, а личи ли он на моју милу мајку?...{S} Она имађаше велике отво |
знате, поред добре чаше...{S} Е, јесам ли погодио?</p> <p>— Да, да, –—- тврђаше равнодушно учи |
ли маџарску нарогушеност...{S} Е, јесам ли погодио?</p> <p>— Не, господине, то нисте — рече, ск |
ковала. — Дакле, млади господине, јесам ли синоћ моју декламацију као што ваља одекламовала?</p |
врстога карактера бити.</p> <p>—- Јесам ли задовољна? — Тако ме пита окорели отац, кога бих сам |
богињом унтерхалтујете, ха?...{S} Јесам ли погодила?</p> <pb n="312" /> <p>Чича-Тима се чудио, |
ба. — Иде као слеп за тобом.{S} А јесам ли ја казала?{S} Та мене никад није глава од слепог миш |
онај други део:</p> <p>„Госпођице, смем ли молити?“</p> <p>„Господине, жао ме је, али ја сам ве |
образима. — Па де, кажи, дијете, каквим ли се послом до мене, сиромака удовца, закани?</p> <p>С |
е ради неког саопштења“.</p> <p>— Какво ли је то саопштење?...{S} Хм, хм!..{S} Знаш ли што, Рад |
исли, слушаоче, </l> <l>Ко је лакши, ко ли бржи: </l> <l>Стрела лети, стрела ј’ лака, </l> <l>А |
ам ја сто дуката дао уз Милку?...{S} Ко ли јој је то могао доставити?{S} Е, е!...{S} Оно је так |
клавир!...</p> <p>— У дромбуљу, млијеко ли му!{S} У гајде!{S} Огубавио, богдице, ка и надухан м |
да је неки Шваба!{S} Шерет!...{S} Млеко ли му швапско!“ После тих поклона седоше оба, и старац |
p>— Ала је то погана врућина!{S} Колико ли тек мора младожењи бити?</p> <p>А после се некако вр |
е за новце; нигде не видиш женске, а то ли мушке кошуље.</p> <p>— Знам, да ће се господин Шваби |
ни једну тршчану колибу потрести, а то ли зграду једне добро устројене државе.</p> <p>— Ништа |
јској припеци путовати ни здравом, а то ли тако трошноме телу.</p> <p>Код старе госпође био је |
та била, да прослави читаву варош, а то ли неће једну кућу...</p> <p>Лева је страна тога сокаче |
Зар не нађе да друго што говори, књигу ли му и ко је написа!{S} Е, знади, учитељице, да ћу заб |
, побратиме, —- рећи ће чича-Тима, — чу ли ти, да ја удајем моју Милку?</p> <p>— Чуо сам, побра |
жалостити!...{S} Хеј, старче!... ’Ма чу ли, болан, да су и кир-Николу преместили, и то у Хомоље |
ају, моју накићену лутку: „Љубице, имаш ли ти вољу за овога младића поћи?“...{S} Љубица је мора |
си се у срећан дан родила!...{S} А имаш ли макар и мрвице земље са гроба Св. Петке</p> <p>— Нем |
рече, уздишући, Гркиња.</p> <p>— А имаш ли лево око од слепог миша, што је ухваћен у пећини...{ |
лити: — Дакле, мој дебели даскало, знаш ли, шта ми је ова пијана будала обећао?</p> <p>— Шта, м |
е то саопштење?...{S} Хм, хм!..{S} Знаш ли што, Радоване?</p> <p>— Не знам, вере ми! </p> <p>Уч |
p>Старац је само ћутао.</p> <p>— А знаш ли, шта је с гросмутерком?...{S} Кад се праштала са гос |
ожјом природом бави, да се диви шареним ливадама и загаситом зеленилу прастарих лугова.{S} Она |
ца да украшују.{S} Милка беше бледа као лимун; да је имала кога, можда би се, сирота, и потужил |
!{S} Какви клавир?{S} Рђао ка потковица липсалог папипа!{S} Зар не нађе да друго што говори, књ |
иганског коња или на извађено око каког липсалог шарова, само ако прими из њене руке част!</p> |
<l>— Паук једе мушицу, </l> <l>Гусеница лист; </l> <l>Гркиња је прљава, </l> <l>А паук је чист. |
му беше смешно како Папраг брзо окрете лист; но пошто није био у намери да таста и зета доводи |
ве, него некако, чини ми се, знате, као лист лободе....{S} Јесте ли јели кадгод лободе?{S} Боже |
а ви, стара госпођо, осим похвалителног листа, добићете и једну класу...</p> <p>Сутрадан, кад с |
Перковца крупним словима у своје сјајне листове забележити.{S} Па кад сви знамо и видимо, како |
рече, а кад је пандур тако до половину литре испразнио, учитељ се насмеја: ·</p> <p>— Оно, кас |
ом трчати кошију; ко пре стигне, добиће литру сапуна, да опере зубе...</p> <milestone unit="sub |
Тима се нечем досетио, скиде са полице литру с ракијом, па је понуди пандуру:</p> <p>— Знам, д |
коб, то се само осмехнуо. — Изгубио сам литру ракије и четири каве, али ми није жао; бар ме је |
ко је о противноме био уверен: — Ево, у литру ракије и четири каве, па нека г. Папраг реши, а м |
сам!{S} Деда-Спиро, докотурај-де једну литру старе жабарке и испеци четири каве!{S} Изгубио са |
нику три-четири ракијске чашице и једну литру старе жабарке.{S} Учитељи се још нису ни обредили |
и за фруштук; а мени ћеш спремити једну литру комовице, — добра ће бити уз кајсије!</p> <p>Кад |
ћер!</p> <p>Деда-Спира изнесе још једну литру жабарке и још по једну црну каву.{S} Кад су то по |
један младић.{S} Раста је био средњег, лица доста правилног, али на такоме младоме лицу беше и |
огућих заната шегрти, па блену у гарава лица јевропских номада.{S} Један од њих четворице држи |
иво посматрајући сваку црту начелникова лица. — То значи, да и наша влада удара у клавир, а то |
е трепавице, да више не гледа свакојака лица својих обожатеља, о којима је цео онај дан премишљ |
чене, дуварове, она сиромашна неумивена лица, он би се тргао, па би скитао по лугу, слушајући с |
оно да се нагледате оног лепог детињег лица.</p> <p>— Напротив, господине, ја сам био намеран |
жа променити.</p> <p>Гркињи пређе преко лица лак осмејак, и није никако могла своје унутрашње з |
повторавао је старац, а после му преко лица пређе глуп осмејак.</p> <p>— Твоја кћи Милка срећн |
ордање,</title>“ али се уједанпут трже, лице му доби израз зле воље, и он устаде са свога места |
уљасти, а на њима нокти скоро провидни, лице јој беше као снег бело, дугуљасто, очи плаве, а у |
зи што би одавало њене младе године.{S} Лице младо, али свака цртица показиваше тврду вољу и ст |
списане хартије; начелник је преврће, а лице му је пуно важности, очију и не диже горе, само гл |
ењу обрадовати!</p> <p>Милка је покрила лице рукама, а лепа Гркиња, прегледајући хартије, поче |
током мирно застао, па би огледао своје лице, дивећи се сопственој лепоти...</p> <p>Као и сви о |
ити.{S} Чича-Тима је дубоко уздахнуо, и лице му доби израз негодовања и незадовољства.{S} Гркињ |
чула говор свога оца, а после видела и лице свога младожење, кога је Гркиња у тој намери довел |
о бих од глади.</p> <p>Јадно дете покри лице рукама, а сузе му потекоше низ снежно лице.</p> <p |
чуло последње речи свога оца, оно покри лице рукама, а низ образе му текоше крупне сузе...{S} У |
ватреног обожатеља отела, изгледаше јој лице као искрпљено: куд су год Тимини пољубци падали, т |
ше усудио подићи очију, да мери лажљиво лице лепе Гркиње. — Честит младић тај Папраг — продужав |
ше и жиле на сувоме врату, после, бледо лице и упале очи.{S} Кад је видео стару госпођу, он се |
м простору лутао је пун месец као бледо лице заљубљене неке девојчице; — рекао би, да не зна ни |
поцрвенеле очи и кад је видео оно бледо лице, он се окрете Гркињи: — Хајдемоте, госпођо, а она, |
99" /> не би много улепшао једно женско лице, па баш да је и од оних киселих краставаца, што их |
ревртала, а сузе су јој текле низ увело лице...{S} Је ли то прошлост, што је у стању била у дет |
} Е!...</p> <p>Лепој Гркињи је пламтело лице од љутине, а очима је чисто стрељала свога дебелог |
, весело се смејала и гледала у збуњено лице свога обожатеља.</p> <p>— Но, но, драги господине, |
икад не варају!{S} Неко високо свештено лице цркава за тобом!{S} Владика, прота, ђакон, црквења |
е рукама, а сузе му потекоше низ снежно лице.</p> <pb n="303" /> <p>— Вуци ми се испред очију, |
ј, наместо уљуднога носа, на оно снежно лице прилепили зрно сочива, па макар и од оног бечког, |
ила, па је добро и изгледала: њено пуно лице добило је ону веселу румен, а проседе витице је ве |
оје, кад видим ваше <pb n="379" /> лепо лице, онда се не чудим што сви мушкарци хоће за вама да |
ом женском разреду, где с најозбиљнијим лицем прегледа изложене радове.</p> <p>Он беше дугуљаст |
ичније боје, коса нацмакана помадом, на лицу товар белила, а хаљина да се и не види од самих па |
г учитеља; човек пун, дебео, омален, на лицу пуно ситних и крупних борица, а уз то је у свако д |
а је једнако ћутао оборених очију, а на лицу си му видео зловољност и забринутост.</p> <p>— Дак |
сто, па онде, са искревељеним цртама на лицу, стаде певукати своје зимско „<title>Во Јордање,</ |
жестином загрли, и није остало места на лицу лепе Гркиње које није чича-Тима обасуо пољубцима.{ |
човек смишљен, озбиљан; и саме црте на лицу изгубе ону безбрижну детињу облину, а наместо њих |
брали, беху разног узраста, а и црте на лицу беху им разнолике: неки беху црномањасти, плави; н |
из куће!{S} Неприлика!</p> <p>И црте на лицу Гркињину дођоше забринуте, а и врачара постаде мал |
ска деца буду лепа и бела као белило на лицу лепе домаћице, а мушка црномањаста као гарило на њ |
сматраше јако удубљене црте на мршавоме лицу своје гошће. — Сад ћу ја, моја лепа госпођо!{S} Са |
доста правилног, али на такоме младоме лицу беше и сувише ситних бора, те да би се могло лепим |
је ишла за чашом, док му се по бледоме лицу није прострло оно загасито руменило, које вино рас |
а мном...</p> <p>Милка ућута, по беломе лицу лебдео је сетан осмејак, а по њему, као по сунчеву |
т!{S} На глави туђа коса, на збрчканоме лицу туђе белило и руменило: права лорфа!...{S} А ја?.. |
ати...</p> <p>И уједанпута се на њеноме лицу променише црте: нестаде умиљавајућег осмеха, безоб |
помоћи са оним краставцем на окреченоме лицу?...</p> <p>Чича-Тима је ћутао забринуто, знао је о |
јој то јасно црвенило према њену белом лицу доликовало!</p> <p>Оба побратима га погледаше зачу |
руком, а левом га поглади по збрчканом лицу; после, неспретно умиљавајући се, ређаше даље потр |
срца у мени заиграју!{S} А, Бог зна, по лицу ти судећи, рекао бих да и теби није лоше?</p> <p>С |
рче храпава сукна, па се њиме трљала по лицу, све док није природна румен дошла.</p> <p>Кад је |
агасито руменило, које вино раскошно по лицу својих љубимаца просипа.{S} Очи му синуше грознича |
се задивили големој промени на њему: у лицу је био блед, изнурен, хаљине му беху отрцане, а ци |
није избелео, пустила низ зелене очи; у лицу је и по себи била бела, али да би добила и ону здр |
а и вече по себи беше дивно.{S} Он је у лицу, истина, од ракије и дневнога спавања био мало над |
закани?</p> <p>Стара госпођа беше се у лицу још већма запурила, те, онако збуњена, није, сирот |
најмањих трагова незадовољства на њену лицу, и она се, напослетку, задовољно осмехну:</p> <p>— |
м ту лепоту!{S} Моја мајка беше лепа, а личи ли он на моју милу мајку?...{S} Она имађаше велике |
виноград, пренела.{S} Та она, касти, и личи више на поморанџу, него на обичну перковачку кајси |
је. — Уосталом — рече он, — што се мене лично тиче, признајем, да сам у свом веку два-три пута |
жалости није могао синоћног вечера сам лично на беседу доћи, него је послао варошког полицаја, |
ромне усамљености...{S} Што се пак саме личности њене тиче, за њу се није могло рећи, да је руж |
је ћете ми донети.{S} Треба ми и винова лишћа за сарму, а, после, Тимо, каква може бити вечера |
{S} Знали су и то, откуда Гркињи виново лишће, иако га у то доба свака кућа у Перковцу на товар |
акле, знате, у Гркиње су очи као кувана лобода.</p> <p>—- Ал’ тек је, свакојако, лепша од мужа, |
лист лободе....{S} Јесте ли јели кадгод лободе?{S} Боже, ала вам је то јело!{S} Преко, тамо код |
его некако, чини ми се, знате, као лист лободе....{S} Јесте ли јели кадгод лободе?{S} Боже, ала |
помагао.{S} Он је, на пример, умео лепо лозу резати, па кад би га ко умолио, да му ту вештину п |
м се поноћ маже, </l> <l>А Гркиња:..{S} Лој козији </l> <l>На дебелу кожу слаже...</l> <l>...{S |
образи беху жути, од прилике као рђава лојана свећа.</p> <p>— И тако, за љубав оног дериштета, |
рво уђе у дворану, једном мили-и са три лојане свеће осветљену, газда Миладин свињарски трговац |
церека:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Ала је лола тај четврти разред!...{S} Хе, хе, хе!..{S} А које |
S} Кад се пробудио, био је сав знојав и ломан, чуо је како му срце бије, чинило му се да је нас |
а, у класе подељени, а то тако бива и у Лондону, само у минијатури.</p> <p>Учитељ IV разреда се |
погдекоме ћепенку видиш два-три црвена лонца, једну чинију са сачмом, другу с кремењем и са на |
номе лицу туђе белило и руменило: права лорфа!...{S} А ја?...{S} Хе, хе!{S} Бар сам округла и п |
ицу ти судећи, рекао бих да и теби није лоше?</p> <p>Стара госпођа, баш као неко невинашце, обо |
богме, благо целој кући, а није ни теби лоше, мој стари даскало!..{S} Ето, ову хаљину, што је н |
могнеш, лако ћемо!{S} Неће ни мени бити лоше!</p> <p>Гркињи синуше образи.</p> <p>— Па шта би д |
ливадама и загаситом зеленилу прастарих лугова.{S} Она тамо ни погледала није.{S} На самоме кра |
="396" /> да будем славуј у ружичастоме лугу моје обожаване Јоханиде.</p> <quote> <l>— Белилом |
а лица, он би се тргао, па би скитао по лугу, слушајући сањиво цвркутање шарених тичица; а посл |
сви се трудише да му докажу, да је он — луд, да ништа не зна, шта у пићу говори, а прота се зав |
тљива ствар — рече баба. — Прота је као луд за тобом!{S} Ја!{S} Ал’ ако те три-четири ствари не |
у растури!...</p> <p>Стара госпођа није лудо комбиновала, само ако узима куражи, — а старе су б |
сти, и, кад у пићу говори, да ће ма што лудо изговорити.</p> <p>— Господо и браћо!,.. — понавља |
те келнерима... — Келнер!{S} Ову пијану луду да избаците из гостионице!</p> <p>Њих пет-шест кел |
инштрументи?{S} Све је то према зурлама лук и вода!{S} Ја мислим да у Венецији њих тројица засв |
аљубљена у ову уштиркану лутку, и да та лукава Гркиња, колико његовим недотупавним мозгом, толи |
па после, као нека фурија, оде из собе, лупивши за собом врата, да су се прозори потресали...{S |
је даље без свести и без икакве намере, лутао је онако по инстинкту.{S} Наједанпут стаде; учини |
на! </p> <p>По плавом небеском простору лутао је пун месец као бледо лице заљубљене неке девојч |
је, васпитан је“ — тврди ова намолована лутка, што ми се силом за старатељку намеће.{S} Васпита |
њене одавно забачене играчке.{S} Једна лутка без руку, две-три луткине шарене кецељице и хаљин |
..{S} Пре кратког времена играла сам се луткама; ону највећу, моју лепу Љубицу, њу сам сву црве |
/p> <p>— Сад ти још и лутке требају!{S} Лутке!{S} Невеста!{S} Ха, ха, ха!{S} Јеси ли се ти пома |
м, па чим се забавља?{S} Прегледа старе лутке и преврће нова љубавна <pb n="354" /> писма!{S} Л |
ав глас зипарати:</p> <p>— Сад ти још и лутке требају!{S} Лутке!{S} Невеста!{S} Ха, ха, ха!{S} |
рачке.{S} Једна лутка без руку, две-три луткине шарене кецељице и хаљинице, а после неколико зг |
!...“ Тако је то пре кратког времена са лутком било, а прексутра ће бити са мном...</p> <p>Милк |
стара будала заљубљена у ову уштиркану лутку, и да та лукава Гркиња, колико његовим недотупавн |
ласом питала, по обичају, моју накићену лутку: „Љубице, имаш ли ти вољу за овога младића поћи?“ |
ује!{S} Не знате, како је сумњив, прави Луцифер!...{S} Чекајте, сад ћу ја видети, можда већ и с |
и сам вјерујем е је за наше младости и љепоте и сунце љепше сјало!{S} Ма све ка вељу, да се и |
е је за наше младости и љепоте и сунце љепше сјало!{S} Ма све ка вељу, да се и нама старцима ј |
ављали су младенцима и певали: „многаја љета!“</p> <p>У целој тој ларми само је Папраг замишљен |
уцима, заорило се једно велико „многаја љета“, које само учитељи, кад су у добром расположењу, |
аном, <pb n="296" /> баш поред плотова, љубав је прокрчила стазу, па где је најшира, најутрвени |
. министра, не би га могли покренути. — Љубав није шала, па макар она и најотрцанијег старца би |
а неком новом појавом, повика весело: — Љубав!{S} Мене дланови никад не варају!{S} Неко високо |
<p>Гркиња је дубоко уздахнула.</p> <p>— Љубав је превртљива ствар — рече баба. — Прота је као л |
рђава лојана свећа.</p> <p>— И тако, за љубав оног дериштета, ви мене да обманене!... — говорил |
вајући у гајде, или да ожедни, те да за љубав чаше вина престане свирати, па се тек у томе случ |
..{S} Две класе!{S} И то, касти, све за љубав оне маторе клепетуше!...</p> <pb n="371" /> <p>Да |
од тога знала чини.{S} И за крађу, и за љубав, и за мржњу, од свачега је она имала мађија и чин |
Бог — не знам, зашто — али све теби за љубав учинио: оној маторој, што је свима нама копала ја |
“</p> <p>„Молим!{S} Молим|...{S} Али за љубав моје мајке!“</p> <p>„Па, госпођице, где ћемо се м |
приљежно метала, оста она иста ватрена љубав у старчевим грудима, као онога тренутка, кад је п |
огуће, чак у Турску...</p> <p>— За вашу љубав ћу све могуће употребити, само да вас задовољим.{ |
а?{S} Кажу, да се једанпут из превелике љубави хтела и удавити, само што у Монакову не беше дуб |
оделу да га затече богиња његове старе љубави?{S} Та чисто би зажелео да у земљу утоне, да га |
ани га и васпитава, и то, касти, све из љубави према чича-Тими!{S} Е, па где су данас младићи, |
ам он је увиђао да би у својој ватреној љубави много срећнији био, да Милку скине с врата.</p> |
е био велики, али ватреној чича-Тиминој љубави није могао никаква вреда нанети.{S} Истина, два- |
је та протерана вештица говорила?{S} О љубави!{S} А шта је говорила, то вам не смем ни казати! |
{S} Прегледа старе лутке и преврће нова љубавна <pb n="354" /> писма!{S} Лепо!{S} Но, таке ства |
оју обожавану Гркињу загрли.{S} Два-три љубавна погледа, то је било све, што је целог вечера мо |
344" /> <quote> <title>АМОР.</title> <p>ЉУБАВНА ПЕСМА,</p> <p>сачинио Никола Грчић.</p> </quote |
b n="363" /> две бунде од новодобивеног љубавника очупати, тек она пристаде да јој искану бунду |
ди, тако и лепа Гркиња, опијена слатким љубавним заносом, уздахну дубоко, а после погледа у бле |
убило, ништа друго не може бити, него — љубавно писмо.{S} А, уствари, беше то неки ружно исписа |
ам не смем говорити, историја је сасвим љубавног карактера, а ја сам ту посредовала...{S} Дакле |
ш већом ватром љубити.</p> <p>— Збогом, љубазна моја, збогом!...</p> <p>— Збогом, очи моје!... |
двомесечне плате...{S} Е, то хоћу, мој љубазни Тимо!...</p> <pb n="319" /> <p>И она, погледавш |
да ме примите?{S} О, хвала вам, хвала, љубведостојна моја богињо!</p> <p>То је све што је чича |
ити, само је бленуо у своју обожавану и љубведостојну богињу; кршио је руке, превртао је очима, |
деца и људи трче за њим, скидају капе и љубе га у руку; после га гледа међу свештеницима из обл |
памти добро! — „Поздравио учитељ Тима, љуби руку и узима себи слободу данас код вас на ручак д |
аучила би, да сваког човека с наочарима љуби у руку и да свакој начелниковици министарства купи |
тање свога занетог оца:</p> <p>— Она ме љуби, па, касти, чак се и за моје дете стара!...{S} Учи |
ype="notes"> <note xml:id="SRP18760_N1">Љубим руку!</note> <note xml:id="SRP18760_N2">Ћошка се |
нило, које вино раскошно по лицу својих љубимаца просипа.{S} Очи му синуше грозничавом ватром, |
плименат беше Радовану, као начелникову љубимцу, по вољи, и он се задовољно осмехну:</p> <p>— Т |
на груди, па је стаде још већом ватром љубити.</p> <p>— Збогом, љубазна моја, збогом!...</p> < |
и ти вољу за овога младића поћи?“...{S} Љубица је морала климати главом. „А ти, брајко,“ питала |
венцима накитила, па сам онда казала: „Љубице, моје драго дете, ти си већ одрасла, треба већ д |
тала, по обичају, моју накићену лутку: „Љубице, имаш ли ти вољу за овога младића поћи?“...{S} Љ |
сам се луткама; ону највећу, моју лепу Љубицу, њу сам сву црвеним трачицама и зеленим венцима |
на венчање, немој у косу трпати смиља и љубичице, то је сељачки!{S} Него, ако немаш георгине, а |
е ни да је погледао.{S} Успут је сретао људе, који му се уљудно јављаху, али он као да их ни ви |
господине, молићу!...{S} А има времена, људи смо, ако је, касти, било какве погрешке, поправиће |
не могу живети; па кад ваздуха нестане, људи ће се угушити!“ Јесте ли ме разумели?</p> <p>Начел |
ме је, е ће се и даље чути...{S} Знаш, људи смо...</p> <p>— Па зар ни мени, твоме староме учи. |
вај пепео из тигања.{S} Е, шта знам!{S} Људи су људи, сваки има своју невољу!{S} Ето, попа Ђока |
е: на јавном месту исмејавати владу!{S} Људи су се томе досетили, па су, богме, неки псовали, а |
, чича-Тимо, где су ти две класе“...{S} Људи су људи, сваки гледа како ће своју рану завити и у |
је у стању за свој народ погинути...{S} Људи су ћутали, само њих два практиканта и Гаја бербери |
ене, која је после порођаја и умрла.{S} Људи су мислили да се чича-Тима, после онаке красне жен |
амо ти напиши мало рецеписа од руке.{S} Људи смо!{S} Ко зна, шта носи дан, шта ли ноћ!{S} А инт |
ико коракне; моја мати није то умела, а људи су и за њу говорили, да је васпитана!</p> <p>Те ми |
} Очи му засенуше од силне светлости; а људи у црним, салонским, хаљинама, са цвикерима на носу |
је то тако од старина остало, или су га људи од милости тако прозвали, то вам нико не би умео к |
сор у својој беседи навео: „Без ваздуха људи не могу живети; па кад ваздуха нестане, људи ће се |
ојих и малих и великих мана; а ко их од људи нема...{S} Иначе, беше он добар човек, ретко да је |
тавак Живкове беседе сматрати: да ће се људи после пет стотина милиона година без ваздуха угуши |
у: све се око њега окретало, и свеће, и људи, и куће, па и читаве улице, чинило му се да пролаз |
ито трсковим штапом, по улици, а деца и људи трче за њим, скидају капе и љубе га у руку; после |
стаде; учини му се да чује, где некакви људи говоре, после виде и свеће, па, и не знајући, пође |
кад на расположењу, доказивати, да први људи нису јели гвозденом виљушком печење, него сопствен |
а?“ А и нашто да питам, кад су мени сви људи једнаки?{S} Тај, што ће мене узети, зове се Папраг |
али, не изгледаху му као прави истински људи; чинило му се да су од хартије онако по најновијој |
ти...</p> <p>Као и сви остали заљубљени људи, тако и лепа Гркиња, опијена слатким љубавним зано |
мољски Цигани кроз варош проводе; стари људи приповедају, да су једном, баш некако четресосме г |
ине, не можете веровати какви су вам то људи!{S} Ви знате, шта је то јавна женска, — она је још |
о из тигања.{S} Е, шта знам!{S} Људи су људи, сваки има своју невољу!{S} Ето, попа Ђока се, сир |
имо, где су ти две класе“...{S} Људи су људи, сваки гледа како ће своју рану завити и утоплити, |
и словенска беседа...</p> <p>У Перковцу људи устију, чим сване, па они, који имају посла у пољу |
није била музикална?...</p> </quote> <p>Људи су га слушали, па су ћутали; а он је, сиромах, јед |
ваздуха, и ми ћемо се — угушити.</p> <p>Људи су и њега слушали... </p> <p>А кад је он свршио, и |
њеној утешити могла.{S} Али напослетку, љуљана теретом туге своје, опет је заспала.{S} Само Грк |
у у свему контрасти: она жива жеравица, љута; он, опет, флегма до крајности...{S} Али у једноме |
била чувена са своје старе шљивовице и љуте горке ракије, а поред таког еспапа лако се заборав |
и.{S} Али мораш ми још казати, каква је љутина у кући и какви ће новци из куће?</p> <p>— Хоћу, |
око усница она борица све је дрхтала од љутине; а како се још није била набелила и наруменила, |
/p> <p>Лепој Гркињи је пламтело лице од љутине, а очима је чисто стрељала свога дебелога супруг |
само смеје.{S} Лепа Гркиња пребледи од љутине, волела би и искру ватре из свога обожаванога Шп |
ејкујући се пакосно. — Ви као да се још љутите?...</p> <p>Стара госпођа га погледа, презирући:< |
е: —- Само се ви покријте ушима — рече, љутито окренув се госпи; — само ви ћутите, ви, који сте |
е, да га пољуби у руку.{S} Чича-Тима га љутито одби:</p> <p>— Шта ћеш?{S} Што си дошао, је ли, |
му, па га тек онако испод обрва погледа љутито, а очи му севају од једа:</p> <p>— Лепо, вала, г |
ажи, што и како знаш — викаше чича-Тима љутито; а кад дете оде, он се задовољно осмехну.</p> <p |
, ви мене да обманене!... — говорила је љутито... — Зар је то ваша поштена реч?...{S} Срам вас |
ље, он покупи парчад од огледала, па их љутито тресну кроз отворен прозор.</p> <p>У тај мах уђе |
— Оче, ја сам слаба!</p> <p>Чича-Тима, ма да је био пијан, опет није могао да не погледа пажљи |
адости и љепоте и сунце љепше сјало!{S} Ма све ка вељу, да се и нама старцима још пођешто мили. |
актима доказати: да човек који не свира ма у који инструменат није у стању за свој народ погину |
ри човека, да га упропасти, оно се нађе ма шта!...{S} Сад како да јој купим црну свилену хаљину |
о власт, само компромитовали, да сте се ма и показали у онакоме друштву...{S} О, господине!{S} |
речитости, и, кад у пићу говори, да ће ма што лудо изговорити.</p> <p>— Господо и браћо!,.. — |
е.{S} Данас у такој прилици тешко да би ма ко тако олако прошао.{S} То су још била добра, стара |
службицу!{S} На тако јемство дао би ти ма ко у Перковцу.{S} Тек велим, побратиме, боље ја да т |
ју Милку?</p> <p>— Чуо сам, побратиме, ’ма тешко ми је веровати.{S} Кo велим, још је дете.</p> |
аш, учитељу, нешто ми је ка и познато, ’ма нисам рад казиват’, страх ме је, е ће се и даље чути |
и ни ожалостити!...{S} Хеј, старче!... ’Ма чу ли, болан, да су и кир-Николу преместили, и то у |
као бих, да су неки комадићи олова?... ’Ма где их толико накупи?</p> <p>— Олово! — понављаше Ти |
ањаца, то ће и без искања ђаци донети; ’ма, побратиме, гледај да и у вину не буде оскудице!{S} |
но, те се, старац, грохотом насмеја: — ’Ма, кумим те Богом, госпођо учитељице, шта је теби?{S} |
ина мантија беше пуна чичака.</p> <p>— ’Ма шта ви мало пре рекосте, оче прото...{S} Да је чича- |
у, која се њему веома допала.</p> <p>— ’Ма, побратиме, —- рећи ће чича-Тима, — чу ли ти, да ја |
Шта ћеш?{S} Што си дошао, је ли, чупави магарче?</p> <p>— Господине, — замуцкиваше дете, — посл |
повлачаше се, као нека провидљива плава магла, по густо засађеним шљиварима и по узаноме сокаче |
ав, и за мржњу, од свачега је она имала мађија и чини.</p> <p>— Па којим си ми добром дошла, го |
е да јој искану бунду за таке скупоцене мађије поклони. — Још сутра навече ћеш је добити.{S} Ал |
ја рађала, она јој је умела наћи чини и мађије, којима ће „плод чрева својего“ у ред довести; п |
ке ципеле пуне мирисаве помаде, па њоме маже бркове; зато су тако уфитиљени...</p> </div> </bod |
е месец дели, </l> <l>Катраном се поноћ маже, </l> <l>А Гркиња:..{S} Лој козији </l> <l>На дебе |
{S} Ја више уживам у вину, него у њином мажењу и кривљењу.{S} Ја бар, кад пијем, имам некакве ц |
кокета, којој сав живот у церекању и у мажењу пролази.</p> <p>— Ха, ха!{S} Је л’ те, да сам ва |
кад они пију шампањера, играју валцера, мазе се с девојкама, троше и своје и туђе паре, а хоће |
ве очи, које је Гркиња на разне начине, мазећи се, превртала...</p> <p>— Ја вас обожавам!..{S} |
лижити се мени и називати ме свакојаким мазним именима!</p> <pb n="387" /> <p>Чича-Тима је погл |
ујући се, ухвати га за руку, погледа га мазно, па онда, отежући речи, пришапта му полугласно:</ |
асом даље: — Ето, ово слово беше рђаво, мајка се и наљутила на мене, па га је <pb n="353" /> пр |
вата, кад их из далека смотрим!{S} Моја мајка је лежала мртва, ја сам на њене груди наслонила г |
еле, али ја не видим ту лепоту!{S} Моја мајка беше лепа, а личи ли он на моју милу мајку?...{S} |
она поправљала.{S} О, ала је дивно моја мајка умела писати!{S} Ја сам видела штампаних прописа, |
је мој пропис, што ми је још моја мила мајка поправљала. — И она бризну у плач, а сузе се слев |
ла је једна суза.</p> <p>— Ах, да ми је мајка у животу!</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
олим!{S} Молим|...{S} Али за љубав моје мајке!“</p> <p>„Па, госпођице, где ћемо се моћи видети? |
ли баш ниједно слово није као моје миле мајке!...</p> <p>Тај пропис беше јој једина успомена на |
замишљено; видело је, сироче, да је са мајком и оца изгубило.{S} Кажу, да човек за ноћ оседи, |
>Тај пропис беше јој једина успомена на мајку, на сваком писмену те испрљане хартијице беше чит |
и?{S} Хоће ли у Папраговој мајци и себи мајку наћи?{S} А село?{S} Њено детиње уображење није мо |
ка беше лепа, а личи ли он на моју милу мајку?...{S} Она имађаше велике отворене очи, по ваздан |
а гледало је јадно дете своју изгубљену мајку, па се часом насмешило, а махом је бризнула у пла |
исати као мали Андрица!{S} Он је и вашу мајку написао...{S} Истина, мало вас је искрмачио, али |
ца, на коме је изрезана глава некаквога мајмуна, то је био младожења!{S} Ја сам се направила по |
ли, како Талијани кроз Перковац проводе мајмуна и псето — обоје у неке шарене хаљине обучени, а |
боје у неке шарене хаљине обучени, а на мајмуну и црвена капа; а лане о вашару беше и једна ком |
љину јој је купио чика-Паја член, грчки мајорен; бронерске ципеле и шешир са перјаницом чича-Ти |
год, и то сигурно послом, завирио какав мајстор: све сама гола господа, трговци, адвокати и учи |
у и по старешинству.{S} После њега дође мајстор Глиша ковач.{S} Он је био у немачком капуту и п |
о две-три чаше ракије, па иду на посао; мајстори се <pb n="336" /> сврате још пре сванућа у кав |
својим посетама најтачнији.{S} Чим оду мајстори, одмах за њима дођу учитељи; а ако се деси у в |
е на глави имао алев фес.{S} За њим уђе мајсторица: она беше у српским хаљинама, само што је но |
покварена беседа, али Гаја берберин са мајсторицом и са још седам-осам <pb n="345" /> практика |
дости поверити?{S} Хоће ли у Папраговој мајци и себи мајку наћи?{S} А село?{S} Њено детиње уобр |
ог склоништа; а увреде, којима је после мајчине смрти и од својих и од туђинаца често обасипана |
Па, касти, нека пије Маринкове ракије, макар само по оке до подне; верујте ми, да не би ни на |
Ствари су скупе, али ја ћу ти их дати, макар и за нешто старо.{S} Па кад се ти помогнеш, лако |
м мислио мало повише вина... па, касти, макар и не било мелшпајза...</p> <p>— Куглофа и гурабиј |
о снежно лице прилепили зрно сочива, па макар и од оног бечког, што га ви онако радо једете?</p |
и не хте тражити њезиних препорука, па макар још за дваест година не добио класе...</p> <p>Кад |
могли покренути. — Љубав није шала, па макар она и најотрцанијег старца била!</p> <p>Учитељи, |
n="304" /> <p>— Само кад сам код ње, па макар и коприве с реном кувала, све би то њен пољубац з |
е са сто дуката и са својим дететом, па макар да је колико окорео. </p> <p>— Дај ми, побратиме, |
деведесет и девет класа учитељских, па макар ниједна класа немала више него девет пара чаршијс |
притаји.{S} Три мужа!{S} Та томе би се макар каква секретарица министарства, па и сама начелни |
се у срећан дан родила!...{S} А имаш ли макар и мрвице земље са гроба Св. Петке</p> <p>— Немам! |
ника Прокопија, а добро би било да имаш макар и једно зрнце од оне наворе, коју су пред своју с |
вачки округ!{S} У којој бакалници нађеш макар и аковче, наћераћу ћифту, да га наштину испије мј |
— Шта, моја Аспазијо?{S} Хи, хи, хи!{S} Мал’ не рекох, аспидо!{S} Шта ти је обећао?</p> <p>— Да |
опет онај строги, забринути, изглед.{S} Мала Милка већ се умила и стала се чешљати; њојзи не бе |
анова харема, а то, наравно, не би била мала заслуга.</p> <p>Кад се стара госпођа мало прибрала |
веде гошћу у собу.</p> <p>Соба јој беше мала, ниска, али са обичним сеоским намештајем: једна н |
ени жури“...</l> </quote> <p>— Та већ и мала деца знају у Перковцу, ко су то двоје, на које она |
о, сама и остављена, наслонила је своју малаксалу главицу на суву руку, па је замишљено гледала |
борити, докле у борби не победи, или не малакше, као што је то и сам професор у својој беседи н |
нке су у Србији, као и у осталом свету, мале, у њима свако свакога познаје, —- па је ли чудо шт |
>Стара учитељка обори опет очи, а после мале почивке поче наново разговор о беседи: — Дакле, ви |
уке част!</p> <p>Кад се Гркиња из горње мале вратила, чича-Тима се већ био умио и очешљао и спр |
/p> <p>Већ је била скоро на крају горње мале, откуда се виде зелене утрине, што се од самог Пер |
очи, па је необично брзим кораком кроз мале и велике улице јурио кући.{S} А кад се дочепао сво |
о ни погледала није.{S} На самоме крају мале, између неких кошева и шљивика, пружао се коровом |
па да се сита не нагледам; а у њега су мале, жмираве, очи, — страх ме хвата, кад их из далека |
положен.{S} Кажу они, који су га још из малена познавали, да се и као дете радо смејао тако, да |
спођо, — рече учитељ, — каква ли је оно маленкост, у коју сте и ви уплетени?</p> <p>— Пст, ни р |
.{S} Наравно, да се лепа Гркиња на таке маленкости није <pb n="359" /> обзирала.{S} Она је сасв |
> <pb n="308" /> <p>Он као да је о оној маленкости, у коју сте и ви уплетени, нешто прокљувио; |
о, то би тек лепо било да се због таких маленкости стари познаници посвађају! — рече чича-Тима |
а после се диже, узе из неког сандучета мали један завежљај, у коме беху смештене њене одавно з |
, твоме староме учи...{S} Та, ето, твој мали Милован има, ја мислим, већ три године, како учи к |
наспавао, ха, ха, ха!...{S} Али ме мој мали Аристид пробуди.{S} Хи, хи, хи!{S} Баш је хунцфут! |
прошавши онуда, упутила се право горњој мали.{S} Ту, у томе усамљеноме крају, ретко је кога сре |
с нико није умео тако лепо написати као мали Андрица!{S} Он је и вашу мајку написао...{S} Истин |
S} Уосталом, чича-Тима је имао својих и малих и великих мана; а ко их од људи нема...{S} Иначе, |
е под руку, пропрати је преко авлије до малих вратница; а ту су опет застали, шапутали су нешто |
..</p> </quote> <p>Беседник се накашља, малко се протегли, уздахну, па истим патосом и са још в |
оје или по један; из земљописа, истина, мало су храмали, али читанку и прва знања знали су ама |
е колена.{S} Жене и деца су се, истина, мало бекељили на њу, али нико, па ни сами сељачки пси, |
н је и вашу мајку написао...{S} Истина, мало вас је искрмачио, али то се даје израдирати...{S} |
А кад је већ зора свитала, и гости се, мало накресани, стадоше један за другим разилазити, онд |
осла у чаршији, а и глава ми је, касти, мало буновна.{S} Сутра, ваљда, ће и мени доћи шпуријус. |
Опростите, молим, ја сам, знате, касти, мало се и наљутио на моје дете; па да се, касти, одљути |
уда је било тога вечера сила разговора; мало је ко од скупљених гостију својим стањем био задов |
е здравље, моја драга госмутерко!...{S} Мало је учитељица, које ја тако ценим, као вас.{S} А шт |
о моје бело!{S} Моје јагње, касти...{S} Мало сам се, касти, напио ракије...{S} Ал’ је шљивовица |
се весело осмехну, приђе детету, да га мало охрабри.</p> <p>— Добро, синко, добро!{S} А која г |
>То беше све.{S} А кад би се после тога мало умирио, погладио би мало свој трбух и сео би, сасв |
p> <p>Кад је и ту чашу грке искапио, да мало своју унутрашњу муку разблажи, а он оде право кући |
, да попуше по једну цигару дувана и да мало продиване.{S} Прво је било да се увере, где ли се |
n="380" /> коло, и она нађе прилику да мало ближе приступи господину проти; а онда ће му шанут |
ла заслуга.</p> <p>Кад се стара госпођа мало прибрала, она извади из недара своје наочаре, ната |
тако трабуњао, лепа се Гркиња прибрала мало и, преврћући, по обичају, очима, осмејкивала се ум |
..</p> <p>— Оно, касти — рече чича-Тима мало увређеним тоном, — та то, ваљда, није мене мислила |
уља.</p> <p>И заиста, публика се, жељна мало отменије, образованије, београдско-новосадске, заб |
обожавану посетитељку...{S} Али га она мало строжије погледа и једним мигом му показа на дете, |
ољубац засладио; али знам ја, да ће она мало друкче почастити.</p> <p>Затим се мало исправио, з |
па навише!{S} Бо’ме ће ту и сто дуката мало бити|... — Тако је Папраг комбиново, докле су гост |
гали: кад је, н. пр. она у неког удовца мало ватреније погледала, па баш и кад би неку хаљину о |
суством усрећити.</p> <p>Папраг застаде мало, као да се премишља.</p> <pb n="335" /> <p>— Милос |
у дођоше забринуте, а и врачара постаде мало озбиљнија; десни кажипут <pb n="362" /> је упрла н |
био умио и очешљао и спремаше се да иде мало у чаршију, колико да се расхлади, а и вече по себи |
да пољуби васпитатељку; а ако и то буде мало да је противу мужа расположи, <pb n="325" /> — при |
тек онда добија у своме изгледу, кад је мало више неглиже обучен.</p> <p>На таки комплименат за |
</p> <p>— Знам — рече Гркиња, — дете је мало напуштено, али ће код нас доћи у ред; а, после, на |
класе — рече учитељ IV разреда, који је мало уфитиљио. —- Ђаво нек носи и бабу и секретара!{S} |
одговарати; али није имао куд, морао је мало сести, <pb n="340" /> и то баш до њега; то је захт |
е дође и Папраг у чаршију.{S} Отишао је мало до деда-Спире, узео је четку, очеткао своју атилу, |
ли, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је мало углађенији но обично, а и капут је обукао нов, што |
цима облачио, узео је четку, очистио је мало шешир и панталоне, узео је поштапач у руке, па се |
јкитњастије обукла и спремаше се, да се мало по чаршији прошета.{S} Али пре него што ће свога д |
е могао ништа научити, па, касти, да се мало у свету дотера, углади.{S} Би тамо за неко време, |
једну шљивовицу искапити, колико да се мало расхладим.</p> <p>Чича-Тимин побратим беше добар ч |
кукове, обрве је уздигла, искосирила се мало настрану, па се тако неколико тренутака само у огл |
<p>И он се диже са столице, накашља се мало, узе чашу, уздиже је увис, па онда поче крупним гл |
има га погледаше зачуђено; чича-Тима се мало накашљао, јер није знао, шта ће да му одговори.</p |
у доле на испрљану хартијицу.{S} Кад се мало утишала, а она је продужила жалостивим гласом даље |
ачелник узе другу позитуру: искосири се мало у наслоњачи, лактом је заклонио ону исписану харти |
пе Гркиње спала је била шамија и тек се мало о збрчканоме врату држала, а црна протина мантија |
мало друкче почастити.</p> <p>Затим се мало исправио, згладио је косу, наместио јаку на капуту |
лиш данас ручати? — А после тога окрете мало у шалу: — Е, ви’те, господин-Тимо, шта чини удаја; |
.</p> <p>— А, дакле, да од њих готовите мало по новосадски дунста?...{S} Е, ако је баш тако, он |
ним бокорићима жутога смиља, — она поче мало брже корачати; а кад је и последњег дућанчета нест |
неколико чашица пеленаша и већ се поче мало живље кретати.</p> <p>—Све ће то својим редом ићи |
а-Тима и лепа Гркиња.{S} Чича-Тима беше мало забринут, а госпођа Јоханда изгледаше срдито: очи |
се после тога мало умирио, погладио би мало свој трбух и сео би, сасвим задовољан, уз обожаван |
а беше пуна чичака.</p> <p>— ’Ма шта ви мало пре рекосте, оче прото...{S} Да је чича-Тима уз св |
рчин реферат о првој перковачкој беседи мало обуче, објасни и, бенгалском ватром осветљен, госп |
е носе више...</p> <p>Гркиња се замисли мало.{S} Није ни њојзи било ласно растати се са таком б |
спадало.</p> <p>— Видиш, Никола, ти си мало ушао и у године, за тебе је добро, како се може; ј |
м и ја пореклом Гркиња. — И, уздигнувши мало навише своје наврањене обрве, додавала би хвалисав |
е све што ваља спремити, само ти напиши мало рецеписа од руке.{S} Људи смо!{S} Ко зна, шта носи |
оно, касти, има у кога!{S} Истина, сам мало ушао, касти, и у године; зар је краљ баварски, опе |
је петак — рече баба; — јутрос како сам мало зелених краставаца јела, више ти ни окусила нисам. |
сам се надала од вас — рече Гркиња, као мало прекорно, — али се надам, да кад се амо доселите, |
стина, од ракије и дневнога спавања био мало надувен и туробан; али кад је видео Гркињу, трудио |
без мелшпајза.</p> <p>— А ја сам мислио мало повише вина... па, касти, макар и не било мелшпајз |
госпођу Швабићку, а ја ћу се тек онако мало осмехнути...</p> <p>И она гледаше у огледалу, како |
Кад се и та наситила говора, изиђе неко мало дете, коме мати још и није смела поверити виљушку |
ија. <pb n="365" /> Он је у дућану врло мало еспапа имао; тек колико да се назове трговац.{S} Н |
гу! </p> <p>Гркиња извади из џепа једно мало парченце од оне тешке црвене свиле, од које у нови |
па се дигао да иде:</p> <p>— Искапи то мало, брат-Радоване, па да идемо!</p> <p>— Да идемо, уч |
еш ми вратити; ето, дао ти је Бог нешто мало винограда, а ове је године баш добро родио.{S} А, |
љ Тима. — Него, касти, требаће ми нешто мало новаца; знаш већ, како; имаш, фала Богу, и сам сво |
доста чист и угледан, само што ми нешто мало по немачки, маџарски ли, заноси?{S} Тек, велим, би |
пажњом проматрала испружену руку, зену мало, а затим се весело осмехну:</p> <p>— Госпођо, благ |
а удовица...</p> <p>Стара врачара пљуну мало на свој палац и стаде по Гркињину длану трљати, до |
, што је у ње доста краћушан, а на врху мало затупаст и, по маџарски, навише извијен био.</p> < |
ачара.</p> <pb n="360" /> <p>У Перковцу мало има жена, које нису њену помоћ тражиле.{S} Ако, н. |
!{S} Хоћу, лепа моја госпођо, само душу мало да одморим.{S} Сутра навече, кад донесеш бунду, св |
уте и да су упрли очи у њега, он се још мало издиже и узвишеним гласом поче говорити:</p> <quot |
ћ — говорила је стара госпођа, — или је малодушан, те из сажаљења не хте, или баш код самог мин |
Ето ти капице, носи је! — И он му баци малу белу капицу у образ. — Шта би рекла Гркиња, да ме |
pb n="395" /> свукоше хаљине, дадоше му малу белу капицу, плав шлафрок, а на ноге чисте чарапе. |
петачка, а у десну је узео неку дрвену маљицу, — ни буздован Краљевића Марка није изгледао стр |
" /> <p>— То им се познаје и по великим мамузама и по фокошу њихову...</p> <p>Те речи нису биле |
а-Тима је имао својих и малих и великих мана; а ко их од људи нема...{S} Иначе, беше он добар ч |
тешким гресима и упутила би је у какав манастир, у коме је највише калуђера живело, да се онде |
е дуг, па, богме, ако где у чему и буде мане, дотераће се, ујдурисаће се.{S} Има времена, само |
о могућству трудила, да све те природне мане улепша; а ту су јој била разна белила, руменила и |
едну шљивовицу.</p> <p>— Ох, господине, маните се!...{S} Данашња деца каква су, да те Бог сачув |
дивних шунака.</p> <pb n="309" /> <p>— Маните се, Бога вам, Цигана; после да ми приговарају: о |
збрчканоме врату држала, а црна протина мантија беше пуна чичака.</p> <p>— ’Ма шта ви мало пре |
ко да јој купим црну свилену хаљину?{S} Мањ да задужим виноград?...{S} А морам јој купити!{S} И |
нагњечила нос, да је од њега једва она мања половина између обрва остала; ногу је ишчашила, а |
се није могло рећи, да је ружна, а још мање, да је лепа.{S} Овоме је много штошта недостајало, |
само чича-Тима не беше задовољан, а још мање весео; та цело је вече протекло, <pb n="324" /> а |
по узаноме сокачету.{S} Гркиња је белом марамом запушила нос, да не би удисала онај смрдљиви ва |
ика приближи, он брижљиво заклања своју мараму руком, као да се боји, е ће га ко похарати.</p> |
корманоша, па онде простро своју шарену мараму и нешто из ње вади, па ређа по асталу, а кад му |
а — рече, огрнувши око врата неку стару мараму.</p> <p>— Добро, кад си спремна, а ти сад узми о |
завити и утоплити, а за туђу нико и не мари, још гледа, ако може, да је у својој пакости здере |
S} А о мишљењу сиротиње и онако нико не мари...{S} Осим тих свију својстава, стара је госпођа у |
не, па је пружи ђачету:</p> <p>— За тај маријаш, синко, купи себи шећерлеме, а ову јабуку однес |
раше по њојзи, све док није нашао један маријаш, те даде детету, а после дохити са ормана једну |
забава тиче, признајем, да за њих слабо марим.</p> <p>— Ви, сигурно — рече са неком иронијом го |
пио ракије...{S} Ал’ је шљивовица у тог Маринка, баш је, касти, ни у Срему нема!</p> <p>Док је |
а гладан.</p> <p>— Па, касти, нека пије Маринкове ракије, макар само по оке до подне; верујте м |
ниједна! — викао је чича-Тима, распаљен Маринковом шљивовицом, а још више раздражен наговором п |
а засвирају, да би и само звоно Светога Марка својом писком надгласили...{S} Зато је изабрала п |
дрвену маљицу, — ни буздован Краљевића Марка није изгледао страшнији; остала тројица искрљешти |
приповедићу јој, како му је попадија из Мартиновца варјачом сав нос изразбијала.{S} Цео свет зн |
, са многих разлога, насамо?“</p> <p>„У Марцибановој башти...“</p> <p>— И т. д. и т. д.{S} Па б |
од муке се и пропила.{S} А и то је све масло те несрећне Гркиње, и то, што чича-Тима удаје она |
резоновати и сви су погодили, да је то масло старе госпође гросмутерке; и сваки се од њих заве |
еткама на површини пливала, баш као она масна ђинђувица на дебелој говеђој чорби или као загоре |
ади, учитељице, да ћу забранит’ продају мастила за читав перковачки округ!{S} У којој бакалници |
реме највише носило, и све то од скупих материја, а празником се виђала на њој и свила!...{S} Т |
у Милку; управо рећи, ја сам њена друга мати.</p> <p>— Оно, касти, тако је; ви је, касти, петко |
до земље поклони, колико коракне; моја мати није то умела, а људи су и за њу говорили, да је в |
оси!{S} Така јој, касти, беше и покојна мати, неваљала, јогунаста!</p> <p>Њих двоје одоше, да д |
тила говора, изиђе неко мало дете, коме мати још и није смела поверити виљушку у руку, и то ће |
!...</p> <p>— Јест, касти, и покојна ми мати беше Сремица.</p> <p>— То је, видите, што све нас |
питан, тврдица, па, онда, још и ружан и матор; а кад би, опет, чича-Тима за чика-Пајину походу |
ој, касти, падати на ум да некога грди, матора вештица!...</p> <p>У томе и таком разговору сви |
ад човек натакарио наочаре, тамо, опет, матора жена навукла на себе грдан кринолин, па неке пун |
То је, видите — рече Гркиња, — све она матора вештица крива!...{S} Чула сам ја, и о мени му је |
?</p> <p>— Неописано!</p> <p>— Само она матора вештица!..</p> <p>— Али сам јој и очитао — рече |
ајући очима, што још учитељ-Тими рече: „Матора будало!“ Осталим гостима није ни „Лаку ноћ!“ рек |
класе!{S} И то, касти, све за љубав оне маторе клепетуше!...</p> <pb n="371" /> <p>Да је учитељ |
позвала сам и овдашње учитеље, осим оне маторе.</p> <p>— А нашто толика част? — питао је чича-Т |
очима, осмејкивала се умиљато на свога маторог обожатеља.{S} И Милка је, међутим, себи дошла, |
је, истина, обећала да ће се код свога маторог обожатеља за мене заузети, да што више у готову |
мога имена, као што се о оној шкорпији маторој поговара, као да живи са начелником...{S} То са |
то — али све теби за љубав учинио: оној маторој, што је свима нама копала јаму, сломио је руку, |
алази, корачи један корак даље и у исти мах паде, онесвешћен, на тврду калдрму.</p> <p>Та висин |
о једну у другу упила тако, да је у тај мах изгледала као да изазива, пркоси; а кад је Гркиња п |
S} Учитељ трећег разреда, који се у тај мах налазио код њега у винограду, отвори писмо, па кад |
им се сасвим опрезно накашља... и у тај мах се Гркиња трже.</p> <p>— О, господине прото!... — р |
еде нешто и Гркиња да изусти, али у тај мах шушну сирота Милка из свога ћошета, откуда је чула |
ј је баш све од потребе...{S} Али у тај мах свега нестаде, и лепа Гркиња почиваше у најдубљем с |
ресну кроз отворен прозор.</p> <p>У тај мах уђе једно ђаче у собу, скиде капу и пође, да га пољ |
лањати, правити книксове, па се у један мах сроза наниже и том је приликом тако нагњечила нос, |
Сократес...{S} Тако ми дођосте у један мах промењени!</p> <p>— Бриге, бриге, госпођо!...{S} Ах |
губљену мајку, па се часом насмешило, а махом је бризнула у плач.{S} У таком тужном расположењу |
нцем прогнао је у планину, да са дивљим мачкама вади очи!,..{S} Та де, смеј се, певај!..{S} Гос |
сам у најпростијем смислу казао, да су Маџари после Француза најцивилизованији народ.</p> <pb |
је млади господин колега уверио, да су Маџари најцивилизанији народ! — А после додаде, скоро з |
дан, само што ми нешто мало по немачки, маџарски ли, заноси?{S} Тек, велим, биће и то да је нек |
амет да ти стане...{S} Зна немачки, зна маџарски — као вода!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>Утоме се гос |
краћушан, а на врху мало затупаст и, по маџарски, навише извијен био.</p> <p>— Е, није него рот |
е, по свој прилици, у самој резиденцији маџарској положили основе своме данашњем образовању?</p |
рби или као загорела запршка у некаквој маџарској тарани: није било у чинији зрнцета, до кога о |
ду, да сте у тој надмашности разумевали маџарску нарогушеност...{S} Е, јесам ли погодио?</p> <p |
агано неколико шарених шамија, цветова, машина, кремења, крчага и т. д.{S} Осим тога је имао и |
а кицош.</p> <p>— Хм! — рече чича-Тима, машући главом, — Ко да ја не познајем прописе мојих ђак |
кване један!{S} Палачинке хоћу; јеси л’ ме разумео: палачинке?...</p> <p>— Знам, господине: лап |
ујући се њојзи... — Ох, да знате, каква ме у овоме часу осећања море, ви бисте се смиловали!... |
пицу у образ. — Шта би рекла Гркиња, да ме у такој капи види...{S} Ево и чарапе, друкчије је Гр |
м човеку, што је у министра израдио, да ме у дваестпету класу премести.{S} Јест!...{S} А ово др |
Саду фотографа, који ме није молио, да ме сними; један ме је сликао, па је ориђинал послао чак |
има задовољно, па после настави: — А да ме није ко у господина тужио?...{S} Оно, касти, док је |
то ручак!{S} Да нема оне Гркиње, те да ме кадикад не угости, цркао бих од глади.</p> <p>Јадно |
покушавати...</p> <p>— Дакле, хоћете да ме примите?{S} О, хвала вам, хвала, љубведостојна моја |
нећу, касти, да ми после пребацују и да ме оговарају и бољи и гори од мене...</p> <p>После тако |
вим пребила...{S} Уосталом, ја видим да ме ти не разумеш, ал’ буди бар за часак весео!...{S} Та |
цирати, али само кад се смркне; нећу да ме оговарају и да износе којешта противу мога имена, ка |
осподине, — замуцкиваше дете, — послала ме Грк... госпођа... госпођа...</p> <p>Учитељ Тима се в |
госпођа те је послала?</p> <p>— Послала ме је госпођа Гркиња и поздравила, да дођете на вечеру. |
ну:</p> <p>— Што јест, јест, касти, она ме воли и заљубљена је у мене.{S} А оно, касти, има у к |
{S} Али ме задржа госпођа Јоханида; она ме је, као чланица овдашње омладине, задржала на беседу |
енетање свога занетог оца:</p> <p>— Она ме љуби, па, касти, чак се и за моје дете стара!...{S} |
да пребринем; хоћу некаких мисли, које ме, може бити, море, да се отресем; хоћу, као што је пр |
.{S} Од кога направисте и ово и оно, те ме већ и свет гледа као неку кугу?...{S} Зар ви мислите |
остаде удовац...</p> <p>— Оче, што сте ме звали? — тепаше сирото девојче, скоро и не гледајући |
ја вековати, кога ћу ја волети?{S} Теше ме: навићи ћу се!{S} Болесник заборавља на шећер, навик |
/p> <p>— Ох, ала би лепо живели, кад би ме у квартир примили!</p> <p>— Лакше, господине, да нас |
те такође из прека родом...</p> <p>— Ви ме нисте разумели.{S} Што се те сорте забава тиче, приз |
Није било у Новом Саду фотографа, који ме није молио, да ме сними; један ме је сликао, па је о |
ито чича-Тими и кир-Николи, разумете ли ме?...</p> <p>— Разумем!</p> <p>— Лепо, сад слушајте!{S |
нестане, људи ће се угушити!“ Јесте ли ме разумели?</p> <p>Начелник, који је по самој природи |
сам се наспавао, ха, ха, ха!...{S} Али ме мој мали Аристид пробуди.{S} Хи, хи, хи!{S} Баш је х |
ослови су.{S} А, после, дужност.{S} Али ме задржа госпођа Јоханида; она ме је, као чланица овда |
ен, а у грудима ми је нешто тешко, боли ме, <pb n="352" /> а не знам, шта.“ — А, овако, сама и |
рећ’ ти морам, е ми је баш драго што си ме тако сабахиле походила, госпо!{S} Чини ми се е ћу ба |
е усудили приближити се мени и називати ме свакојаким мазним именима!</p> <pb n="387" /> <p>Чич |
који ме није молио, да ме сними; један ме је сликао, па је ориђинал послао чак у Париз; ја сам |
смем ли молити?“</p> <p>„Господине, жао ме је, али ја сам већ ангажована!“</p> <p>„Дакле корпу? |
о до мене, ха?</p> <p>— Та, ето, послао ме господин начелник.</p> <p>— Начелник...{S} Хм!...{S} |
Где си, несрећнице једна?</p> <p>— Ево ме, оче! — одговарао је звучан детињи гласић. — Сад ћу |
новника. — Чисто се стидим казати: хтео ме је пољубити!{S} Наравно, да му то нисам допустити мо |
мој, синко, да после кажеш: „„Наговорио ме тај и тај, приморан сам!““...{S} Младожења, како је |
погажено, треба да сам благодарна, ако ме ко у кућу прими!...</p> <p>Тужне су то мисли; тешко |
и.</p> <p>—- Јесам ли задовољна? — Тако ме пита окорели отац, кога бих само наљутити могла, да |
су, опет, комункиње; а то све зато, што ме не уважавају, баш као и она препредена Гркиња.{S} За |
ије и четири каве, али ми није жао; бар ме је млади господин колега уверио, да су Маџари најцив |
познато, ’ма нисам рад казиват’, страх ме је, е ће се и даље чути...{S} Знаш, људи смо...</p> |
а у њега су мале, жмираве, очи, — страх ме хвата, кад их из далека смотрим!{S} Моја мајка је ле |
додајде ми једну грку!{S} Е, касти, баш ме угуши ова данашња врућина!{S} Све ми се чини, касти, |
Ох, та прашина, да се човек угуши, баш ме умори!...</p> <p>И није лако по тој јунијској припец |
у и сама!...{S} О, зла неваљалца, а баш ме је за срце ујео..{S} Таке увреде!...{S} Нечувено!... |
користи <hi>оваке, какве су</hi>... бо’ме, да цедите восак из мене, ја вам не бих умео казати. |
ополитова ђакона, хеј, па навише!{S} Бо’ме ће ту и сто дуката мало бити|... — Тако је Папраг ко |
, Перковчани су доживели много којешта: медведа већ виђају скоро сваки дан, како га хомољски Ци |
оси, и тебе и шлафрок, и капицу, и вашу медецину!{S} А ја идем <pb n="396" /> да будем славуј у |
је и једна стара васпитатељка, која је, међу нама речено, у Срему и бабица била, узалуд се труд |
тињим грудима толику тугу покренути?{S} Међу осталим ситницама у завежљају нађе она једно парче |
у капе и љубе га у руку; после га гледа међу свештеницима из оближњих села, како седи пред Мило |
неће слушати!“...{S} Само, касти, то је међу нама речено, па ту нека и остане, јер ја не бих во |
хом задахнуо перковачку омладину, да се међу остале онамошње забаве уврсти и словенска беседа.. |
вилизованом свету узакоњене, класе; али међу учитељима, ту не би требало да тако што постоји!{S |
иву класа. — Оно јест — рече, — у школи међу ђацима могле би још и остати оне три, већ у целоме |
свога маторог обожатеља.{S} И Милка је, међутим, себи дошла, убрисила је од суза очи и ишчекива |
га је дотле пажљиво гледао, а који је, међутим, на друго што, на добру парохију и на женидбени |
ћи, и одскакута даље...</p> <p>Коло је, међутим, играло све живље и веселије; млади момци се оз |
а, и старац и зет, један до другога.{S} Међутим је каваница све више пунија бивала.{S} Чиновниц |
ило спремљено, кренуше се у виноград; а међутим је на дому лепа Гркиња спремала све оно, што јо |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Међутим, код кир-Николе, откако им се чича-Тима доселио |
:id="SRP18760_C11"> <head>XI.</head> <p>Међутим, док је стара госпођа, по своме, доста вешто см |
је зинуо, да, по обичају, изгрди своју мезимицу, али кад је видео обожавану Гркињу, он се, она |
е могао да не погледа пажљивије у своју мезимицу; па кад је видео од плача поцрвенеле очи и кад |
ати.{S} Она је била будна.{S} По својој мекој постељи превртала се с лева на десно, устајала би |
ст, која у тим годинама не приличи оној мекој детињој облини, на којој би требало да трепери бл |
амо нећу!...</p> <p>Тако је она у своме меком кревету премишљала и већ је у мислима гледала нов |
а, као обично у сирочади, почиваше нека меланхолија...{S} То је била кћи чича-Тимине прве жене, |
је, па сте метли руку на срце и гледите меланхолично на небо, па уздишете, касти, — за мном|... |
акија кошта новаца, побратиме!{S} Прави мелем!{S} Него, дајде још једну, касти; на две сам ноге |
ење...{S} Шта ће нам више?..</p> <p>— А мелшпајз?....{S} Знате, у Новоме Саду ни обичан ручак н |
овоме Саду ни обичан ручак не прође без мелшпајза.</p> <p>— А ја сам мислио мало повише вина... |
више вина... па, касти, макар и не било мелшпајза...</p> <p>— Куглофа и гурабије...{S} Драги ко |
вом појавом, повика весело: — Љубав!{S} Мене дланови никад не варају!{S} Неко високо свештено л |
Гркиња.</p> <p>— Биће! — додаде баба. — Мене длан никад не вара.{S} А после ћеш се жестити.{S} |
p>— Опет ми је и то песма!...{S} Као да мене није Гркиња научила сасвим нову:</p> <quote> <l>До |
му туђа жена?{S} Зар не би боље било да мене узме?{S} Он удовац, ја удовица, ја имам моју плату |
да ће се код свога маторог обожатеља за мене заузети, да што више у готову новцу уз девојку доб |
је баш и венчана жена, не би се више за мене старала, него ова лепа туђинка!{S} Ето, нашла је з |
лово беше рђаво, мајка се и наљутила на мене, па га је <pb n="353" /> прецртала и написала лепо |
већ је мудро ћутао.</p> <p>— Сад је на мене ред, да частим — рећи ће чича-Тима, брижљиво се уд |
учитељски еснаф!...{S} Бабу ослон’те на мене, знам ја, како ћу се њојзи осветити!{S} А и ревизо |
па добро, госпођо, а ви се ослоните на мене, ја ћу гледати да вам још до подне све набавим.</p |
у животу: данас су тебе гонили, а сутра мене; данас ћу ја изгубити службу, а сутра ћеш ти; и то |
а тобом.{S} А јесам ли ја казала?{S} Та мене никад није глава од слепог миша преварила! — Утоме |
чисто би врхом стреле </l> <l>Кроз сред мене да пројури... </l> <l>Понда пружа руке беле, </l> |
зније додала:</p> <quote> <l>„Кроз сред мене да пројури!“...</l> </quote> <p>— Шта, наопако!{S} |
кад хоћете да вам кажем...</p> <p>— Од мене...{S} Он од мене лепши?...{S} Но, јесте чули, стар |
ар је краљ баварски, опет, био млађи од мене?{S} Па како га је Пепита волела?{S} Кажу, да се је |
цују и да ме оговарају и бољи и гори од мене...</p> <p>После таког разговора чича-Тима оде у ча |
м кажем...</p> <p>— Од мене...{S} Он од мене лепши?...{S} Но, јесте чули, стара госпођо колегин |
ја сам ту посредовала...{S} Дакле, код мене су били и састанци.{S} Ја сам вам и сувише казала! |
акати?...</p> <p>— А како се, опет, код мене понашао! — рече, заруменевши се, млада васпитатељк |
оље ја да ти то учиним, него други; код мене си бар сигуран да нећеш изићи на глас.{S} Па колик |
лчића на поклон.{S} Знате, има сина код мене, па је још о Духовима читао апостол...{S} Чорба, с |
разговарати...{S} Знате, кад сте ви код мене, волела бих чисто и да се не пробуди више.</p> <p> |
ја мислим, већ три године, како учи код мене други разред...{S} Красно дете!</p> <p>— Има три — |
о увређеним тоном, — та то, ваљда, није мене мислила...{S} Можда кир-Николу?....</p> <p>— Вас, |
Ћутаћу као риба.{S} А, верујте, што се мене тиче, не бих вам ни пребијене парице тражио; али б |
има више таких васпитатељака!{S} Што се мене тиче, ја толико знам: да кад би Србија од ње што у |
насмеје. — Уосталом — рече он, — што се мене лично тиче, признајем, да сам у свом веку два-три |
доћи и у сам Перковац.</p> <p>— Што се мене тиче — рећи ће Ђока, учитељ трећег разреда, —- баш |
у мени сви људи једнаки?{S} Тај, што ће мене узети, зове се Папраг; он не може бити гори од мог |
ве су</hi>... бо’ме, да цедите восак из мене, ја вам не бих умео казати.{S} Био сам на њима и у |
p>— И тако, за љубав оног дериштета, ви мене да обманене!... — говорила је љутито... — Зар је т |
за зубе!{S} И више да се нисте усудили мене белајдиговати... јер...{S} Та ви још и не знате, с |
ала.</p> <p>— Та ко би и смео споредити мене са Гркињом? — са поносом је говорила стара гросмут |
ими, да у девет сати непремјено дође до мене ради неког саопштења“.</p> <p>— Какво ли је то сао |
е, кажи, дијете, каквим ли се послом до мене, сиромака удовца, закани?</p> <p>Стара госпођа беш |
оване|...{S} А како си се ти наканио до мене, ха?</p> <p>— Та, ето, послао ме господин начелник |
понека страна реч уплете)...{S} Не само мене и начелника, него баш и самога вас...{S} О, господ |
ст, касти, она ме воли и заљубљена је у мене.{S} А оно, касти, има у кога!{S} Истина, сам мало |
е жене и девојке толико заљубити, као у мене старца...{S} Хе, хе!{S} Старац, па старац!...{S} Т |
га курјака!{S} Видео сам ја лепо, да су мене аванзовали у двадесетпету класу, са титулом „најст |
је нека наука?{S} А право да ти кажем, мени је данашњи свет смешан!{S} Млад човек натакарио на |
мутерко!</p> <p>У смотрењу према вашим, мени учињеним, услугама, осећам се обвезана вас на дола |
ати, на част му девојка! <pb n="334" /> Мени требају новци, хе!{S} Нећу ја довека да учитељујем |
p>— Дао је Бог — рече бакалин.</p> <p>— Мени би, касти, овом приликом баш потребовало, само ако |
судоперама пружа тек по једно зрнце, а мени читава поскурица!...{S} А што се мога даскала, чич |
н ми ономад приђе, рукова се са мном, а мени се учини као да ми је мртвац за <pb n="356" /> рук |
понети и парче хлеба себи за фруштук; а мени ћеш спремити једну литру комовице, — добра ће бити |
аскало!..{S} Ето, ову хаљину, што је на мени, њу ми је поклонио чика-Паја, члан суда; а то те н |
ли, кретно и некретно његово имање мора мени припасти.{S} Али не превари, стара намигушо!{S} Ум |
ре, да се отресем; хоћу, као што је пре мени неко казао, да заборавим, да ми је отаџбина несрећ |
но изговорила:</p> <quote> <l>„Обоје се мени жури“...</l> </quote> <p>— Та већ и мала деца знај |
донде да се нисте усудили приближити се мени и називати ме свакојаким мазним именима!</p> <pb n |
о сам се око те несрећне деце трудио, и мени јектичави Швабић да у протоколу само толико — ка о |
ти, мало буновна.{S} Сутра, ваљда, ће и мени доћи шпуријус.</p> <p>— Да — рече Гркиња, — та ја |
д се ти помогнеш, лако ћемо!{S} Неће ни мени бити лоше!</p> <p>Гркињи синуше образи.</p> <p>— П |
S} Знаш, људи смо...</p> <p>— Па зар ни мени, твоме староме учи...{S} Та, ето, твој мали Милова |
у сто и десет класа расточио!...{S} Они мени да узму две класе!{S} Е, касти, то им никад не мог |
>Амор муња из облака; </l> <l>А обоје к мени жури, </l> <l>Та чисто би врхом стреле </l> <l>Кро |
као свака сирота жена, куда ће, него к мени?{S} А и своји смо нешто, те, ето, од јутрошње доба |
а вештица крива!...{S} Чула сам ја, и о мени му је говорила, да сам неморална; а неће да гледа |
лите да ја не знам, шта се у Перковцу о мени говори?...{S} Ето, баш о Духовима била сам у цркви |
Дакле и ви сте били?{S} Ви!{S} Па да то мени онај грбави полицајац не јави!{S} А бих, вјере ми, |
м, па, вјера и Бог, госпођо, три срца у мени заиграју!{S} А, Бог зна, по лицу ти судећи, рекао |
: „За кога?“ А и нашто да питам, кад су мени сви људи једнаки?{S} Тај, што ће мене узети, зове |
— И он опет ућута, несигурним погледом мерећи свога будућег зета.</p> <p>— Па на тај начин мож |
и није се више усудио подићи очију, да мери лажљиво лице лепе Гркиње. — Честит младић тај Папр |
ним очима, смешећи се, од главе до пете мерио. — Е, па срећно, срећно побратиме! — рече напосле |
Перковцу починише!{S} Бар да је на њој меса колик’ на корњачи!{S} Али ни драма!...</p> <p>А по |
!...</p> <p>С оне стране баште видео је месец, како се кроз најгушћи коров, ослањајући се на св |
е Јоханиде.</p> <quote> <l>— Белилом се месец дели, </l> <l>Катраном се поноћ маже, </l> <l>А Г |
уздахну дубоко, а после погледа у бледи месец.{S} Али шта то би месецу?...{S} Он се некако искр |
-– И он је пољуби... — Их, ала је и тај месец безобразан, као год какво распуштено дете, чисто |
о плавом небеском простору лутао је пун месец као бледо лице заљубљене неке девојчице; — рекао |
сасвим нову:</p> <quote> <l>Док по небу месец лети, </l> <l>У душеку жаба крешти.</l> <l>...{S} |
...{S} И ја вам кажем: ако ми још овога месеца не купите црну свилену хаљину, ја вас више никад |
арактер, нарочито кад је после неколико месеци дошло од министарства просвете званично: да се к |
погледа у бледи месец.{S} Али шта то би месецу?...{S} Он се некако искривио, па да прсне од сме |
ња и вечерња сунчева румен, па и „бледа месечина“; једва ако се кроз зеленкасту боју бистрог пе |
S} Кад су после неког времена изишли на месечину, са главе лепе Гркиње спала је била шамија и т |
о најео и напио, и не сећајући се своје месечне плате, једнако се церекао баш као намолован пај |
{S} Али кад помислим какве су их ручице месиле, онда се не чудим!...</p> <p>И он погледа најуми |
гућа јевропска питања, па онда пређу на месне новости.</p> <p>Таку једну господско-трговачку ка |
по шећер, каву, пиринач; час, опет, по месо, краставце и т. д.{S} Понекад би му упртила и ража |
S} И ви је морате што скорије, још ових месојеђа, удати, ако не желите да сама отиде...</p> <p> |
о до срца дирнути; а кад су још дошле и месојеђе, па кад се на Гркињине вечерње забаве свако др |
па и „Лепу Пастирку“ и друга занимљива места по Дорћолу и садашњој Скадарској улици?...{S} Он |
би израз зле воље, и он устаде са свога места и поче тешким корацима ходати горе и доле по соби |
а после кратке почивке диже се са свога места и, весело ходајући по соби, продужаваше своје сми |
подо и браћо!</p> <p>Ја сам се са свога места, с чашом у руци, дигао, да вам у име уједињене пе |
а је Папраг приметио, он скочи са свога места и после неколико дубоких поклона и поклончића при |
до њене столице, заузео место; а с тога места ни опомене, па ни најжешћи укор самога г. министр |
.{S} Гости се наново наместише на своја места, а све по старешинству; али се весеље није могло |
р-Николу и остале учитеље није могла из места покренути, а последње средство којим се мислила к |
правдања; тек кад је ревизор отишао из места, онда почеше резоновати и сви су погодили, да је |
жни, — како је кога Бог створио!{S} А и места рођења беху им разна: кир-Никола беше родом главо |
највећом жестином загрли, и није остало места на лицу лепе Гркиње које није чича-Тима обасуо по |
је онде пред њим дрхтала, али се није с места помицала, нити је тренула.{S} Она се решила да св |
о неком густом шумом, обрасла, у којој, место славуја, зелене жабе прижељкују; а десном страном |
наново намрштио и сео на своје првашње место; а дете, кад је чуло последње речи свога оца, оно |
седе сасвим замишљено на своје првашње место...{S} То је Гркињу изненадило.{S} Она погледа на |
јао, само је чича-Тима гледао да уграби место до лепе домаћице; а то му није тешко било, јер ка |
послао варошког полицаја, да он његово место заступи и да му ујутру рапортира, шта се све на т |
миндерлука, баш до њене столице, заузео место; а с тога места ни опомене, па ни најжешћи укор с |
га прилежно вином; а чича-Тима ухватио место за једним асталом близу корманоша, па онде простр |
на најсвечанији начин ступи на узвишено место сам г. Живко Пацић.{S} Једним високоумним погледо |
лада удара у клавир, а то је: на јавном месту исмејавати владу!{S} Људи су се томе досетили, па |
је на ћелаво чича-Тимино теме приљежно метала, оста она иста ватрена љубав у старчевим грудима |
састао.{S} Што сам онда видео клањања и метаније, ја већ никад у животу нећу!{S} Начелник се, к |
p> <p>— У длан! — рече Гркиња.</p> <p>— Мети белегу! </p> <p>Гркиња извади из џепа једно мало п |
утро, враже, ја чоече!“ и већ ужди ка и метиљава овца, те настрану, у бијег! — Он приђе к њојзи |
енуо, како седите испод кајсије, па сте метли руку на срце и гледите меланхолично на небо, па у |
јој обично на носу беху, скинула је и, метнувши их на сто, наслонила је главу на руку.{S} Из с |
их Милка, хитро као веверица, покупи и мету у своја недра.{S} У том тренутку уђе чича-Тима у с |
вене пантљике; на белу хаљину свакад се мећу црни накити, то тако дивно доликује, да се не да о |
ако образован човек.{S} Жену је узео из Мехадије, нека блиска рођака Наполеона Трећег!{S} У кућ |
додаћу само то, да се једанпут пијан у механи изразио да попови нису христијани...{S} То ће им |
оближњих села, како седи пред Милошевом механом, па пије расхлађену ракију, а попови и ђакони г |
таваца, што их чича-Јова пред Трајковом механом два за пару продаје...{S} Е, јесте чули, баш ми |
еш!{S} Стајао сам некако пред Трајковом механом, кад се са господин-начелником састао.{S} Што с |
татељка, па квит!{S} Само ми се више не мешајте у густ!...{S} Јер...</p> <p>Ту се чича-Тима учи |
оспођо? — питаше баба промуклим гласом, мешајући нешто по тигању, који је над ватром држала. — |
е! — говорио би чича-Тима. — Та, ваљда, ми не мислите доказати, да би лепа Гркиња лепша била, к |
ми вући кир-Никола..{S} А ја и Гркиња, ми ћемо пити све тазе пиво; а њена деца ће нам певати „ |
погледа, презирући:</p> <p>— Господине, ми као да смо још јуче за свакад свршили наш разговор?< |
рече тихим гласом, — а друго су они!{S} Ми, иако имамо неких намера, жеља, страсти, а ми имамо |
равно, обојицу задовољавала...</p> <p>— Ми, видите, Тимо, немамо никога свога у овоме несрећном |
ко имамо неких намера, жеља, страсти, а ми имамо и начина и искуства, да то пред осталим светом |
четири каве, па нека г. Папраг реши, а ми да пристанемо: да ли је подела на десет класа боља и |
завиде, нек пукну од једа и злобе!{S} А ми ћемо, касти, као и досад, остати једно тело и једна |
> <p>- Кајсије ћете ми донети.{S} Треба ми и винова лишћа за сарму, а, после, Тимо, каква може |
, имам важна посла у чаршији, а и глава ми је, касти, мало буновна.{S} Сутра, ваљда, ће и мени |
ц за <pb n="356" /> руку стегнуо, — сва ми се кожа најежила!{S} Је ли то младожења, са којим ћу |
опута!...{S} Заиста, морам признати, да ми ни рођена сестра не би толико чинила, колико ви, леп |
ного којешта и требати; нећу, касти, да ми после пребацују и да ме оговарају и бољи и гори од м |
е пре мени неко казао, да заборавим, да ми је отаџбина несрећна...{S} Али какву они имају цел с |
некаквог завода.{S} Он је доказивао, да ми без ваздуха не бисмо могли живети и да ми само зато |
трептала је једна суза.</p> <p>— Ах, да ми је мајка у животу!</p> <milestone unit="subSection" |
то погледа у шећер.{S} Па вели: „Ох, да ми је хоће учитељ Тима дати, одмах би се женио!“...</p> |
, хе!{S} Старац, па старац!...{S} Та да ми је баш и венчана жена, не би се више за мене старала |
онај грбави, глупави полицајац ништа да ми о томе не јави!</p> <p>— Дакле, он вам није доставио |
— Маните се, Бога вам, Цигана; после да ми приговарају: овака је и онака је, нема ни вина, ни ш |
тарији учитељ у Србији“...{S} Ал’ ће да ми се клањају: и гросмутерка, и прота, и моја Јоханида! |
без ваздуха не бисмо могли живети и да ми само зато дишемо, што још на свету има ваздуха; а по |
па, касти, ако узмогнеш, а ти гледај да ми колико до четвртка набавиш.{S} Деца су, брига је, тр |
кова се са мном, а мени се учини као да ми је мртвац за <pb n="356" /> руку стегнуо, — сва ми с |
жалостиво уздахну:</p> <p>— Ох, само да ми није онога дериштета!...{S} Ви, ваљда, и не знате, д |
се и сам ревизор уверити...{S} Само да ми је знати, кад ће доћи!{S} Јесте ли добили каква изве |
осатке у дромбољу свирају...{S} Само да ми је овај Дунав на мој виноград навратити...{S} Ал би |
ђен: — А камо наже, госпођо?{S} Не каза ми ни „Добро ти јутро, враже, ја чоече!“ и већ ужди ка |
сам се родио!...{S} Ко не верује, нека ми пљуне на теме: нигде једне длаке неће на њему поквас |
а какоћу, а кокошке ћуте!...{S} Па нека ми ко каже: учитељ Тима не зна ништа!...</p> <p>Учитељ |
идим на тим твојим полићима.{S} Здравља ми, Спиро, боље ти се и с овом мученицом гушити и давит |
тељу, мозак ми је потресен, а у грудима ми је нешто тешко, боли ме, <pb n="352" /> а не знам, ш |
умна.</p> <pb n="298" /> <p>— Чича-Тима ми је и то говорио, да би се радо преселио у нашу кућу. |
мац!...</p> <p>— Јест, касти, и покојна ми мати беше Сремица.</p> <p>— То је, видите, што све н |
м, толико и његовом кесом влада.{S} Она ми је, истина, обећала да ће се код свога маторог обожа |
а четири секретара дошла у Перковац, па ми је сваки од њих по једну класу одузео...</p> <p>И ст |
Дакле, мој дебели даскало, знаш ли, шта ми је ова пијана будала обећао?</p> <p>— Шта, моја Аспа |
мет, молитве такође, е, а граматика шта ми и треба у другом разреду?{S} Са децом сам поступао, |
добро устројене државе.</p> <p>— Ништа ми не остаје, него да сама одем — рече гросмутерка. — У |
сала, колик’ на твоме подваљку, гријеха ми, што сам га овога часа замислио, дошла би облија, уч |
а, —- баш га се ништ’ не бојим!{S} Деца ми знају све као воду!{S} Али ће и упамтити, верицу им |
м. — Па кад се не бисмо ми слагали, кад ми не бисмо једно другом на руци били, да ко би други?. |
истра!{S} Депешу морам шифрирати; а кад ми те шифре дођу, волио бих бројат’, како ми зубе ваде, |
вама да полуде“...{S} После тога штогод ми се прохте, неће ми се одрећи...{S} Наравно, да ћу пр |
ње: — Српске ми вјере, рећ’ ти морам, е ми је баш драго што си ме тако сабахиле походила, госпо |
с њим говорити!{S} Ја кад га видим, све ми се чини да сам још девојка, па да сам у Новом Саду!{ |
, касти, име не умем да му погодим, све ми се чини да рече Шапраг, Акмак или...{S} Ха, сад сам |
аш ме угуши ова данашња врућина!{S} Све ми се чини, касти, да лане у ово доба не беше ове припе |
{S} Верујте, господине, да не знам, где ми је глава од бриге.</p> <p>— Па, ето, чича-Тима нека |
мотније сместити, -— побратиме, додајде ми једну грку!{S} Е, касти, баш ме угуши ова данашња вр |
нталоне, посади се и он до ње: — Српске ми вјере, рећ’ ти морам, е ми је баш драго што си ме та |
анпут се жени и удаје!{S} А ја ти, вере ми, волим од софре устати гладан но жедан!</p> <p>— Так |
и што, Радоване?</p> <p>— Не знам, вере ми! </p> <p>Учитељ Тима се нечем досетио, скиде са поли |
канац, комунац?</p> <p>— Не знам, вјере ми, учитељице!{S} Тако ми тепелука моје покојне жене, н |
бави полицајац не јави!{S} А бих, вјере ми, само вас ради дошао.{S} Е, е!...</p> <p>— Нисте ниш |
што стара госпођа вели.</p> <p>— Вјере ми, учитељице, ти ми зададе ђавоље бриге!{S} Сад само н |
те казали, па сте се заклињали, да ћете ми одмах после свадбе купити црну свилену хаљину!...{S} |
ребе тога вечера:</p> <p>- Кајсије ћете ми донети.{S} Треба ми и винова лишћа за сарму, а, посл |
азивао је учитељ III разреда, — то ћете ми тек допустити, да у сваком сталежу и свугде има пост |
Па де, молим вас, слатки Тимо, напишите ми једну таку песму, а кад буде ваша слава, ја ћу је де |
је, макар само по оке до подне; верујте ми, да не би ни на сам Божић огладнео.</p> <p>— А ја са |
ни, да чим се вратим у Београд, прва ће ми брига бити да је са мужем протерам.</p> <pb n="315" |
до!{S} Шта ти је обећао?</p> <p>— Да ће ми купити од тешке црне свиле хаљину, и то још ове јесе |
год погледим, све сам више уверен да ће ми баш овај виноград неку велику срећу донети, богаство |
уплив и достојанство.</p> <p>— Испит ће ми испасти, ја мислим, да сјајније не може ни бити — го |
ограду пивару; кућу већ имам, а воду ће ми вући кир-Никола..{S} А ја и Гркиња, ми ћемо пити све |
је учитељ Тима. — Него, касти, требаће ми нешто мало новаца; знаш већ, како; имаш, фала Богу, |
S} После тога штогод ми се прохте, неће ми се одрећи...{S} Наравно, да ћу пред министром друкче |
отина милиона година нестати ваздуха, и ми ћемо се — угушити.</p> <p>Људи су и њега слушали... |
Толика услужност од госпође Јоханиде, и ми ниједан да се сетимо, па да јој наздравимо!...{S} А |
м приликом баш потребовало, само ако би ми хтео позајмити?</p> <p>— Ако није више од стотину, м |
ико ти треба и кад?</p> <p>— Требало би ми, тако, до стотину, а нешто имам и сам; па, касти, ак |
у стању собом владати.</p> <p>— Одлази ми испред очију, куго неосетљива! — викну на свога даск |
ивоту овдашњег грађанства, онда може ли ми ко замерити, што сам изабрао темат за моју беседу ко |
био сам литру ракије и четири каве, али ми није жао; бар ме је млади господин колега уверио, да |
н-колега, нису плаве, него некако, чини ми се, знате, као лист лободе....{S} Јесте ли јели кадг |
тако сабахиле походила, госпо!{S} Чини ми се е ћу баш са тебе вас дан данашњи имати среће.</p> |
Понда пружа руке беле, </l> <l>По недри ми нешто тражи, </l> <l>Та чисто би груди вреле</l> <l> |
ала мађија и чини.</p> <p>— Па којим си ми добром дошла, госпођо? — питаше баба промуклим гласо |
вели.</p> <p>— Вјере ми, учитељице, ти ми зададе ђавоље бриге!{S} Сад само не знам, да л’ ћу п |
ежно лице.</p> <pb n="303" /> <p>— Вуци ми се испред очију, несрећо једна! — храпавим гласом ви |
акар да је колико окорео. </p> <p>— Дај ми, побратиме, још једну грку, па да се гледа за послом |
можда би казала: „Ето, пријатељу, мозак ми је потресен, а у грудима ми је нешто тешко, боли ме, |
даше се дете.</p> <p>— Ручак!{S} Красан ми је то ручак!{S} Да нема оне Гркиње, те да ме кадикад |
двојила, од тих ледених прсију!{S} А он ми ономад приђе, рукова се са мном, а мени се учини као |
да му то нисам допустити могла.{S} А он ми је, поред свега тога, забележио: „Успех ученица сред |
..{S} Секретар...{S} Ох, госпођо, казао ми, да звоним, да вас зовем... и децу да повратим у шко |
идела она варошка препреденост. — Драго ми је, колега, што сам тако срећан, да вас могу познати |
читеље није ни погледао.</p> <p>— Драго ми је, гросмутерко, што сам вас у добром здрављу застао |
и је у њену мршаву руку.</p> <p>— Драго ми је — рече, — и захваљујем вам по стопута!...{S} Заис |
<pb n="390" /> и црквених дјела наложио ми је, ево, својим актом, да вас са вашег неваљалог вла |
ог, него вас!...{S} И ја вам кажем: ако ми још овога месеца не купите црну свилену хаљину, ја в |
меје и не <pb n="373" /> клања, а овако ми долази баш као да сам га негде у комендији гледао.</ |
те шифре дођу, волио бих бројат’, како ми зубе ваде, но саставит’ дваест ријечи једну до друге |
шта деца чине.</p> <p>— Не знате, како ми је мило, о, господине! </p> <p>И лепа Гркиња бацаше |
ће данас бити, а ружно сам снивао, тако ми Свете Богородице!... <pb n="389" /></p> <p>Као да су |
— Не знам, вјере ми, учитељице!{S} Тако ми тепелука моје покојне жене, не знам!{S} Ну одријеши |
ки филозоф, н. пр., Сократес...{S} Тако ми дођосте у један мах промењени!</p> <p>— Бриге, бриге |
и, у здравље; али ја сад желим, уколико ми силе допуштају, да наздравим нашој лепој домаћици, в |
</p> <p>— Чуо сам, побратиме, ’ма тешко ми је веровати.{S} Кo велим, још је дете.</p> <p>— Тако |
, враголасто смешећи се, додаде: — Пало ми је на ум да једем кајсија!{S} Ха, ха, ха!..{S} У ваш |
pb n="388" /> <p>— То баш не знам, само ми толико рече: „Отиди, Радоване, и кажи учитељ-Тими, д |
сад сте васпитатељка, па квит!{S} Само ми се више не мешајте у густ!...{S} Јер...</p> <p>Ту се |
овреди, не — увреди.</p> <p>— Друго смо ми, господине, — рече тихим гласом, — а друго су они!{S |
базнијим погледом. — Па кад се не бисмо ми слагали, кад ми не бисмо једно другом на руци били, |
познам, као да је из Париза...{S} Једно ми се само не допада, што је, кад сања, вишепути чујем, |
.</p> <p>— Дакле баш одлазите?{S} Е, то ми је, заиста, жао!{S} Али на беседи, ту ћемо се на сва |
новати: — Лепо!{S} Прекрасно!{S} Но, то ми се допада!{S} Девојка под прстеном, па чим се забављ |
оно вино и ракија, што је у подруму, то ми је све за један пољубац поклонио твој колега, чича-Т |
, глупара, побегне испред њега!{S} И то ми је после девојка!...{S} Но, јесте чули!...{S} А, а!. |
н је“ — тврди ова намолована лутка, што ми се силом за старатељку намеће.{S} Васпитан, учтив, а |
т — рече Милка, — то је мој пропис, што ми је још моја мила мајка поправљала. — И она бризну у |
утрошње доба једва сам покупила све што ми треба: има ти ту, госпођо, да простиш, и мишјака, и |
учитељице, побогу?{S} Та то је, као што ми наказива, до зоре трајало!</p> <p>— Да шта ви мислит |
очима је доста чист и угледан, само што ми нешто мало по немачки, маџарски ли, заноси?{S} Тек, |
</p> <p>— Та, оно, знаш, учитељу, нешто ми је ка и познато, ’ма нисам рад казиват’, страх ме је |
м се учитељ окрете деда-Спири: — Дајдер ми, деда, још једну грку, па да се вучем у ту дерну шко |
Радоване, то неће бити добро, пролетос ми узеше две класе, а сад?...— Сиромах чича уздахну. — |
—</l> </quote> <pb n="392" /> <p>— Опет ми је и то песма!...{S} Као да мене није Гркиња научила |
поти!...{S} Очи, очи!!...</p> <p>— Опет ми чудних очију, као у жабе!</p> <p>— Као у голубице, х |
{S} Ето, ову хаљину, што је на мени, њу ми је поклонио чика-Паја, члан суда; а то те ништа не к |
ла, чича-Тиме, и чика-Паје тиче, они су ми за свакад сигурни!{S} Верност?{S} И ти списатељи гов |
м <pb n="343" /> фактима доказати; а ту ми је сведок и силан Влах Алија.{S} Та зар би се он заљ |
Стопута вас је поздравила, па и на путу ми је писала, да никако друкче не чиним, него да код ва |
ако и коме, ја бих се тужила.{S} Е, баш ми утуче срећу, Бог га убио! — И заиста, сирота девојка |
а пару продаје...{S} Е, јесте чули, баш ми се једу кисели краставци!...</p> <p>— Болест вас изе |
читељ да изгуби две класе?</p> <p>— Баш ми изиђоше на врх главе те ваше две класе — рече учитељ |
утра навече ћеш је добити.{S} Али мораш ми још казати, каква је љутина у кући и какви ће новци |
смо, а и сигуран сам, побратиме, да ћеш ми вратити; ето, дао ти је Бог нешто мало винограда, а |
сени!</p> <p>— Хе, хе, хе!{S} Па ти ћеш ми изгледати као грчка краљица, кад је ишла на венчање. |
о обично, био збуњен, пазио је на сваки миг своје обожаване Гркиње, да какогод у чему не погреш |
и га она мало строжије погледа и једним мигом му показа на дете, које је једнако спавало, али к |
јде!{S} Огубавио, богдице, ка и надухан миех!{S} Какви клавир?{S} Рђао ка потковица липсалог па |
— то је мој пропис, што ми је још моја мила мајка поправљала. — И она бризну у плач, а сузе се |
-и са три лојане свеће осветљену, газда Миладин свињарски трговац, са својом супругом, са синов |
одо, и до виђења!</p> </quote> <p>Газда Миладин није могао, а да не примети:</p> <p>— Да не да |
са, али баш ниједно слово није као моје миле мајке!...</p> <p>Тај пропис беше јој једина успоме |
па је ту било чорбе, капаме, печења, до миле воље; навукао је вина, да је сва авлија заударала |
и одазивати: прво уђе у дворану, једном мили-и са три лојане свеће осветљену, газда Миладин сви |
вељу, да се и нама старцима још пођешто мили.{S} Наједем ти се, пусто, неке добре јаловице, а з |
родио у Будиму.{S} Млад, пун учтивости, милина ти је с њим говорити!{S} Ја кад га видим, све ми |
ако по новосадски извијен, искривљен, — милина ти је погледати!{S} Ја кад је видим, касти, не м |
ифрама доказао, да ће после пет стотина милиона година нестати ваздуха, и ми ћемо се — угушити. |
атрати: да ће се људи после пет стотина милиона година без ваздуха угушити!....</p> <p>— Он ће |
е утрине, што се од самог Перковца до у Миличево пружају; али госпођа Гркиња није за онда наумн |
ете које се радује Божићу.{S} Напротив, Милка је озбиљно ћутала и пришивала шарене шепутлице на |
сувом руком да зграби поређане ствари, Милка јој приђе корак ближе.</p> <p>— Госпођо, — рече у |
за једну младу девојку.</p> <p>— Тако, Милка, тако, дете моје, учи се и слушај, што ти госпођа |
у затече је и лепа Гркиња.</p> <p>— Но, Милка, — продера се својим крештећим гласом, — шта је т |
а у руку пољуби.</p> <p>— Добро, добро, Милка, — рече, против свог обичаја, скоро благим гласом |
ш више разгоропадио:</p> <p>— Милка!{S} Милка!{S} Где си, несрећнице једна?</p> <p>— Ево ме, оч |
еде нешто сетити:</p> <p>— Милка?...{S} Милка?... — повторавао је старац, а после му преко лица |
рце стеже, докле у болу не препукне.{S} Милка је, таким мислима занета, ућутала, а споља се чуо |
ку и одведе у своју собу — на ручак.{S} Милка остаде сама, погледала је жалостиво за њима, а по |
би требало само старца да украшују.{S} Милка беше бледа као лимун; да је имала кога, можда би |
ј се како планови не покваре.</p> <p>-— Милка је видела г. Папрага, а господин је видео њу, и т |
као да се хтеде нешто сетити:</p> <p>— Милка?...{S} Милка?... — повторавао је старац, а после |
руке и спремаше се са одлазак:</p> <p>— Милка!</p> <p>— Чујем, оче! — одговараше дете из кујне. |
старац још више разгоропадио:</p> <p>— Милка!{S} Милка!{S} Где си, несрећнице једна?</p> <p>— |
војој лепоти.</p> <p>— Тако је то, моја Милка.{S} Данашња млада и девојка треба да пада у очи, |
онај строги, забринути, изглед.{S} Мала Милка већ се умила и стала се чешљати; њојзи не беше ни |
Ја вам честитам.{S} Истина, чича-Тимина Милка још је млада, али то има и своје добре стране: мо |
, јогунства, колико у овоме часу.{S} Та Милка беше свакад мирна, послушна, као свако сироче!</p |
а да изусти, али у тај мах шушну сирота Милка из свога ћошета, откуда је чула говор свога оца, |
и васпитанију женску, него што је наша Милка...</p> <pb n="332" /> <p>Папраг се клањаше на нај |
почело плакати.{S} После, опет, кад је Милка, онако ожалошћена, отишла, да се у неком усамљено |
lestone unit="subSection" /> <p>То вече Милка дуго није могла заспати.{S} Њено уображење јој је |
је чупаве курјуке!</p> <p>— Оче, — рече Милка мирно, — ја нећу данас ручати, ја не могу! — А по |
„Бог је милостив.“</p> <p>— Јест — рече Милка, — то је мој пропис, што ми је још моја мила мајк |
миљато на свога маторог обожатеља.{S} И Милка је, међутим, себи дошла, убрисила је од суза очи |
вратима прислушкивала, него његова кћи Милка.{S} Она, кад је видела, у каквом јој се расположе |
пређе глуп осмејак.</p> <p>— Твоја кћи Милка срећна је са својим богословцем!{S} Тако пише!{S} |
исплакане, она се трже и ућута, све док Милка није изишла напоље; после је тек продужила својим |
љу и већ их хтеде ногама газити, али их Милка, хитро као веверица, покупи и мету у своја недра. |
го чупава?{S} Ха?...{S} Вештице!</p> <p>Милка је ћутала; поглед јој беше миран, сталан, а усне |
г честитог младожењу обрадовати!</p> <p>Милка је покрила лице рукама, а лепа Гркиња, прегледају |
, а прексутра ће бити са мном...</p> <p>Милка ућута, по беломе лицу лебдео је сетан осмејак, а |
што јој он не би учинио по вољи.</p> <p>Милка остаде сама, озбиљно и замишљено гледајући у свој |
икну:</p> <p>— Хај, старче!{S} Писмо од Милке! </p> <p>Он га погледа тупо, а после као да се хт |
и оде у чаршију.{S} Кад је поред своје Милке прошао, она му приђе, по обичају, руци, али он је |
ека буде!{S} Касти, требало би да пишем Милкиним старијим сестрама у Левач и у Стиг, па да и он |
ватреној љубави много срећнији био, да Милку скине с врата.</p> <p>— Да, да, оно, касти, тако |
д је учитељ Тима дошао кући, затекао је Милку, где сасвим озбиљно шије, кроји, па опет прекраја |
могла чути, да сам ја сто дуката дао уз Милку?...{S} Ко ли јој је то могао доставити?{S} Е, е!. |
ограду; па да знате, како је погледао у Милку!{S} Као дете што погледа у шећер.{S} Па вели: „Ох |
не хтедне ли барем сто жућака уз његову Милку дати, на част му девојка! <pb n="334" /> Мени тре |
} А као напит, прво се наљутио на своју Милку, што је целог вечера невесело ћутала и што је, ве |
ича-Тима, — чу ли ти, да ја удајем моју Милку?</p> <p>— Чуо сам, побратиме, ’ма тешко ми је вер |
те, у колико вас волим, у толико и вашу Милку; управо рећи, ја сам њена друга мати.</p> <p>— Он |
еца чине.</p> <p>— Не знате, како ми је мило, о, господине! </p> <p>И лепа Гркиња бацаше чезнућ |
ме староме учи...{S} Та, ето, твој мали Милован има, ја мислим, већ три године, како учи код ме |
ко од старина остало, или су га људи од милости тако прозвали, то вам нико не би умео казати.{S |
сна) господична!“...{S} Да га изедеш од милости!{S} Не знаш, шта је дивније на њему, или је цви |
је, поче из прописа читати: „<hi>Бог је милостив...</hi>“ Кад је то прочитала, она тресну и про |
било је крупно исписано:</p> <p>„Бог је милостив.“</p> <p>— Јест — рече Милка, — то је мој проп |
да се премишља.</p> <pb n="335" /> <p>— Милостива, то вам не могу обећати, треба да сам на дужн |
а кад се према каквом детету показивала милостива, то је чинила само зато, да од богатог детиње |
ао, пешке или на колима, или га је неки милостива срца човек, онако Бога ради, одвезао до Перко |
рати, још тамо преко сам научила!)..{S} Милостиви господине!{S} То што се у Перковцу ради, то ј |
ницима из оближњих села, како седи пред Милошевом механом, па пије расхлађену ракију, а попови |
а мајка беше лепа, а личи ли он на моју милу мајку?...{S} Она имађаше велике отворене очи, по в |
а није сувише скуп, заиста бих га мојој Милци купио; ох, ала би јој то јасно црвенило према њен |
два јагњета, а једно ћу добити од газда-Милчића на поклон.{S} Знате, има сина код мене, па је ј |
е лепа Гркиња руководи.</p> <p>— Видиш, Милчице, није требало да узимаш црвене пантљике; на бел |
е чуо притворни глас набељене Гркиње: — Милчице, а зар ти и не мислиш данас ручати? — А после т |
ој намери довела, да је усрећи. — А гле Милчице! — рече, изненађена, Гркиња.{S} Али кад јој је |
леге ово неколико година заборавиле.{S} Мимо то ћу му казати, да не иду редовно у цркву, да се |
и читаве улице, чинило му се да пролазе мимо њега.{S} Он није знао, на коју ће страну, па напос |
{S} А то је, касти, мода, па шта ћеш ти мимо свет?{S} Ено, гледам пре, син оног Железниковића, |
ао с миндерлука на кревет, с кревета на миндерлук, док напослетку не разби огледало, што је на |
А кад се дочепао своје собе, он леже на миндерлук, па је гледао укоченим очима горе у чађаве та |
узе незграпно за руку, па је посади на миндерлук, па, онако у кошуљи, неочешљан, само што је о |
љна, наслонила се на један јастук свога миндерлука и сањаше мирно о својој лепој будућности.</p |
ајаги спремати: јастуке је разбацивао с миндерлука на кревет, с кревета на миндерлук, док напос |
седети.{S} Чича-Тима је одмах на крају миндерлука, баш до њене столице, заузео место; а с тога |
својој рођеној постељи, а ниже себе на миндерлуку види, како му дете мирно спава.{S} Он се диж |
ени, а то тако бива и у Лондону, само у минијатури.</p> <p>Учитељ IV разреда се слатко насмејао |
S} Наравно, да се на таки реферат и сам министар насмејао, а одговорио му је, да таке будале, к |
/p> <p>— Доцне, учитељу!...{S} Господин министар просвјете <pb n="390" /> и црквених дјела нало |
ођа; — што брже, то боље; нека господин министар зна, шта се овамо у земљи кува.{S} А знате ли, |
...{S} Е, сад тако што да чује господин министар, заиста би га истерао из службе!</p> <p>Чича-Т |
итељ Тима потписа на полеђини, да му је министарски акт саопштен, а рука му је дрхтала; образи |
S} Као да ја нисам мојим очима прочитао министарски акт!.,.{S} Он каже, да се отпустим из служб |
не иду редовно у цркву, да се исмевају министарским расписима, које, наравно, начелник све сам |
} Та томе би се макар каква секретарица министарства, па и сама начелниковица, могла обрадовати |
о кад је после неколико месеци дошло од министарства просвете званично: да се кир-Никола казни |
p> <p>Учитељ Тима пребледе:</p> <p>— Из министарства?...{S} Радоване, то неће бити добро, проле |
би ко из прикрајка чуо. — Има нешто из министарства.</p> <p>Учитељ Тима пребледе:</p> <p>— Из |
а љуби у руку и да свакој начелниковици министарства купи по једну или две хаљине, и онда би се |
Кажу, да јој је и сам господин начелник министарства много наклоњен, да се о њојзи више пута са |
а се с њиме и, задовољна, што ће и само министарство још истог дана о њеном добро смишљеном реф |
е заверио, да ће о томе шкандалу и само министарство известити...{S} Трећи разред, који се у мн |
опомене, па ни најжешћи укор самога г. министра, не би га могли покренути. — Љубав није шала, |
и депешом о томе да извјестим господина министра!{S} Депешу морам шифрирати; а кад ми те шифре |
е из сажаљења не хте, или баш код самог министра није могао успети да ове чергаре растера!{S} А |
шљивом ваздуху и заборавио је известити министра.{S} Наравно, да се на таки реферат и сам минис |
сва врата, од писара и писаровице па до министра и министровице, у свако доба отворена била?... |
поклонити моме једном човеку, што је у министра израдио, да ме у дваестпету класу премести.{S} |
у Бечу са њима постидела...{S} Та ни у министра нема бољих!{S} Па она чачкалица!{S} Е, њу ћу б |
од писара и писаровице па до министра и министровице, у свако доба отворена била?...{S} Није се |
ми се одрећи...{S} Наравно, да ћу пред министром друкче стојати...</p> <p>И уједанпута се на њ |
во, њему је зато ласкала, да је отац г. министру препоручи.{S} И она је на тај начин, збиља, и |
, бенгалском ватром осветљен, господину министру достави; него је, по обичају, онако просто цел |
шете депешом или президијално господину министру, а ви наведите само један ред, што га је безоб |
успијајући устима, и, учинивши шећерну мину, стаде о својим колегама разговарати.{S} Наравно, |
{S} Али тај мир трајао је само неколико минута, а после се претворио у неко зујање, од прилике |
у чаршију; али се није по њој ни десет минута шетао, а у дивно руменило залазећег сунца није н |
е одмах настала нема тишина.{S} Али тај мир трајао је само неколико минута, а после се претвори |
о што, на добру парохију и на женидбени мираз, мислио, тек се онда тргао, кад је учитељ престао |
/p> <p>Милка је ћутала; поглед јој беше миран, сталан, а усне је јогунасто једну у другу упила |
ретар мисли да су учитељске ципеле пуне мирисаве помаде, па њоме маже бркове; зато су тако уфит |
о у овоме часу.{S} Та Милка беше свакад мирна, послушна, као свако сироче!</p> <p>Радост је сам |
....{S} Само у четвртом женском разреду мирније изгледа: стара госпођа, осмејкујући се, по прво |
аве курјуке!</p> <p>— Оче, — рече Милка мирно, — ја нећу данас ручати, ја не могу! — А после до |
е себе на миндерлуку види, како му дете мирно спава.{S} Он се диже из кревета, и то је, можда, |
а, убрисила је од суза очи и ишчекиваше мирно, скоро достојанствено, шта ће даље да буде.{S} Гр |
један јастук свога миндерлука и сањаше мирно о својој лепој будућности.</p> </div> <div type=" |
их тичица; а после би над неким потоком мирно застао, па би огледао своје лице, дивећи се сопст |
На тај пољубац се дете није тргло, већ мирно продужаваше крепећи сан.</p> <p>Чича-Тима се поче |
и он, лепа Гркиња и кир-Никола, живљаху мирно у својој скромној усамљености и у томе им нико ни |
асама и даље својом обичном научењачком мирноћом продужио: — Дакле, и сама Пешта, као најобразо |
в приход!{S} А после част!...{S} Кад се мироноше, наравно да ћу ја прва бити на реду; при самом |
рачне ноћи, а теби се чини да си насред Мироча, чекаш само, кад ће те напасти вуци или хајдуци. |
, сасвим безбрижно пушили, или су, и не мислећи, гледали у сиву даљину, други су доле у лађи је |
очела сама о себи, о својој судбини, да мисли... — Кажу — говорила је тек онако полугласно, — д |
ада.</p> <p>Док је чича-Тима тако тужне мисли премишљао, неко се накашља пред вратима.{S} Чича- |
њу говорили, да је васпитана!</p> <p>Те мисли нису приличиле њеним годинама, али сирото дете у |
p> <p>Стара госпођа је таким резултатом мисли својих била потпуно задовољна, наслонила се на је |
ко у кућу прими!...</p> <p>Тужне су то мисли; тешко ономе, ко се у њих удубе!{S} То је отрован |
се усмрдела....{S} А господин секретар мисли да су учитељске ципеле пуне мирисаве помаде, па њ |
; хоћу нешто да пребринем; хоћу некаких мисли, које ме, може бити, море, да се отресем; хоћу, к |
е се могао отрести од силно нагомиланих мисли, које у таким тренуцима на човека, а нарочито на |
њу изненадило.{S} Она погледа на врата, мислила је да се није, како, њен дебели <pb n="306" /> |
еђеним тоном, — та то, ваљда, није мене мислила...{S} Можда кир-Николу?....</p> <p>— Вас, вас!. |
покренути, а последње средство којим се мислила користити <pb n="378" /> разбило се о глупост н |
господин-колега!{S} Оно, касти, кад сте мислили вређати, нисте требали ни да говорите!</p> <p>— |
а је после порођаја и умрла.{S} Људи су мислили да се чича-Тима, после онаке красне жене, неће |
наћи увређени, ја, као сирота удовица, мислим да ни краставац <pb n="299" /> не би много улепш |
с онако много разговарали.{S} Уосталом, мислим да против оваке прилике не можете ништа имати; а |
{S} Удовац је, а твој је колега, па то, мислим, да не би никоме у очи падало; још би нас хвалил |
.{S} Та, ето, твој мали Милован има, ја мислим, већ три године, како учи код мене други разред. |
нство.</p> <p>— Испит ће ми испасти, ја мислим, да сјајније не може ни бити — говорила је; — о |
е је то према зурлама лук и вода!{S} Ја мислим да у Венецији њих тројица засвирају, да би и сам |
је, опет, држао две жене!...</p> <p>Ја мислим да би така знатност доста била, да прослави чита |
д је ишла на венчање...</p> <p>— Ја бар мислим — рече поносито Гркиња. — А после сасвим грациоз |
во за њима, а после се даде сама својим мислима.{S} Она је, сирота, рано почела сама о себи, о |
у болу не препукне.{S} Милка је, таким мислима занета, ућутала, а споља се чуо притворни глас |
оме меком кревету премишљала и већ је у мислима гледала нове поклоне, што јој је прота подоноси |
на добру парохију и на женидбени мираз, мислио, тек се онда тргао, кад је учитељ престао говори |
дом.</p> <p>— Ово неће бити добро|... — мислио је чича Тима, а начелник га још једанпут премери |
p> <p>— Како је пао, тако ће и устати — мислио је други.</p> <p>— Ал’, ено, не устаје, сиромах! |
раћао, па често и онај поклон, којим је мислио секретара подмитити, <pb n="311" /> поклањао је |
ати, ни с ким није говорио и једнако је мислио о изгубљеним класама.</p> </div> <div type="chap |
и га не хтеде тога дана обући, јер није мислио из куће никуд излазити; а и куда би?...{S} Та це |
прође без мелшпајза.</p> <p>— А ја сам мислио мало повише вина... па, касти, макар и не било м |
из табарке. — Е, баш сам, касти, на вас мислио, чедо моје бело!{S} Моје јагње, касти...{S} Мало |
о тренутно, од обичног човека узвишеног мислиоца, филозофа.</p> <p>— Мој отац хоће, и ја се мор |
— Шта, господине, шта?...{S} Ви, можда, мислите: да нема мога Николе?...{S} Ништа нам он неће с |
. — Ја се опет бојим вас!{S} Ви, ваљда, мислите, што сте још и тамо преко били госпођа поштарка |
а, — та ја сам и заборавила питати: шта мислите са свадбом?{S} Кад ће бити?...{S} Не треба мног |
беседу?</p> <p>— Ја јок!</p> <p>— А шта мислите, хоће ли учитељ Тима доћи овамо на каву?</p> <p |
— Дакле, колега, — рече, — ви као да не мислите доћи на беседу?</p> <p>— Ја јок!</p> <p>— А шта |
оворио би чича-Тима. — Та, ваљда, ми не мислите доказати, да би лепа Гркиња лепша била, кад би |
ва, до зоре трајало!</p> <p>— Да шта ви мислите?...{S} Кад су њих двоје изговорили, диже се она |
свет гледа као неку кугу?...{S} Зар ви мислите да ја не знам, шта се у Перковцу о мени говори? |
вља ти, учитељу, — додаде гласно, — шта мислиш с толиком срмом чинити?....</p> <p>— Хе, хе!...{ |
бељене Гркиње: — Милчице, а зар ти и не мислиш данас ручати? — А после тога окрете мало у шалу: |
нуждан новац!{S} Треба ту давати!{S} Од митрополитова ђакона, хеј, па навише!{S} Бо’ме ће ту и |
?{S} Та мене никад није глава од слепог миша преварила! — Утоме баба скиде тигањ с ватре, остав |
.</p> <p>— А имаш ли лево око од слепог миша, што је ухваћен у пећини...{S} Немаш, ја!{S} Па ће |
јао је хлебац и недодирнут, могли су га мишеви свега развући, а она не би ни скочила, да га од |
су једанпут у ракији попили размућеног мишјака?{S} Па и проти, не верујем, да неће заударати б |
реба: има ти ту, госпођо, да простиш, и мишјака, и лево уво од слепог кучета, и ко би ти све на |
тинуо је тако незграпно, и то баш испод мишке, где је лепа Гркиња најтугаљивија, да умал’, сиро |
се, касти, измиче, а он за њим; е, баш мишљах, да ће се на сокаку побити!</p> <p>Кад се чича-Т |
ка и богаташа добила лепо име...{S} А о мишљењу сиротиње и онако нико не мари...{S} Осим тих св |
речи њене, које је чуо, беху, по његову мишљењу, извор мудрости за једну младу девојку.</p> <p> |
е, наћераћу ћифту, да га наштину испије мјеште препеченице...</p> <p>— А знате ли ви, шта то зн |
кажем, мени је данашњи свет смешан!{S} Млад човек натакарио наочаре, тамо, опет, матора жена н |
на, Цинцарин, али се родио у Будиму.{S} Млад, пун учтивости, милина ти је с њим говорити!{S} Ја |
дала понеку од мојих познаница.{S} Дође млад, отмен, господичић, завитла несташно штапићем, пок |
госпођом помоћниковицом: „Красна жена, млада па лепа — вели — па у каквога се зврндова загледа |
а, могла обрадовати!</p> <p>— Три лепа, млада, мужа — додаде врачара, — а после ћеш остати бога |
д мене понашао! — рече, заруменевши се, млада васпитатељка из Трновника. — Чисто се стидим каза |
а поздравиш снају, те да се она спреми; млада је, моћи ће још коју поиграти у колу.{S} А сад, д |
а тражи помоћи.{S} А ако се нашла каква млада намигуша, која би желела да никако не рађа, баба |
весело кикотати, баш као нека безбрижна млада кокета, којој сав живот у церекању и у мажењу про |
<p>— Тако је то, моја Милка.{S} Данашња млада и девојка треба да пада у очи, нема ти ту стида и |
зло употребити...{S} Госпођа Јустина је млада жена, а муж, као што га знате, јектичав...{S} Баш |
деце, могла би се оставити моде, али је млада.</p> <p>Док је чича-Тима тако тужне мисли премишљ |
ам.{S} Истина, чича-Тимина Милка још је млада, али то има и своје добре стране: моћи ћете од ње |
не би толико чинила, колико ви, лепа и млада госпођо!...</p> <p>Лепа Гркиња, са пуно поноса, о |
е сиротиња бивати незадовољна, јер тако млада срца почињу тровати увреде, које им неправда нано |
лушај, што ти госпођа казује; ти си још млада, ал’, богме, има их које су и старије, па би, кас |
је добро, како се може; ја, ја сам још млада...</p> <p>У тим тренуцима погледала би се задовољ |
руге којекакве беспослице; друге, опет, младе, лепе, а овамо пустиле чеперке на очи баш као ждр |
та не беше на њојзи што би одавало њене младе године.{S} Лице младо, али свака цртица показиваш |
, па где су данас младићи, у које ће се младе жене и девојке толико заљубити, као у мене старца |
ону твоју стару бунду, што сад велике и младе госпође и не носе више...</p> <p>Гркиња се замисл |
ледаху за њима, говораху о прстену тако младе девојке, па се и они разиђоше; остаде само смрад |
н од црвених земљаних ђинђувица, што их младе сељанке за дваест пара по чаршији купују.</p> <p> |
..{S} Та ви већ знате, каква је данашња младеж!...</p> <p>Чича-Тима се спремаше да је наново по |
на ком је степену покварености данашња младеж!</p> <p>Начелник се примаче ближе њој, па онако |
свадби, лепо!{S} Они ће пити у здравље младенаца, а ја ћу у Београду са госпођа-Швабићком по с |
еколико чаша у здравље срећне женидбе и младенаца попили, чича-Тима оде, да спава; а лепа Гркињ |
кварио цело пријатељство; али, на срећу младенаца, он то није чуо, а Папраг, као човек од такта |
д. — Писмо и куму, и старом свату, па и младенцима, и њиховој својти, у здравље; али ја сад жел |
рили, куцали су се чашама, здрављали су младенцима и певали: „многаја љета!“</p> <p>У целој тој |
опствене прославе, и руковала. — Дакле, млади господине, јесам ли синоћ моју декламацију као шт |
— рече напослетку. — Да их Бог поживи, млади су, а век је дуг, па, богме, ако где у чему и буд |
, међутим, играло све живље и веселије; млади момци се ознојише, девојке се заруменеше, и већ п |
четири каве, али ми није жао; бар ме је млади господин колега уверио, да су Маџари најцивилизан |
има — говорио је кроза смеј, — обадвоје млади, лепи, васпитани!{S} Хе, хе, хе!{S} Она се васпит |
ваке прилике не можете ништа имати; а и млади господин Папраг тешко да ће и он наћи млађу и вас |
и, опет, смеђи; једни беху стари, други млади, лепи и ружни, — како је кога Бог створио!{S} А и |
— Господине! — рече најозбиљнијим тоном млади богословац. — Угарска је призната као најобразова |
речи нису биле гласно изговорене, па их млади богословац није ни чуо, те је своје аргументе о у |
ептаху сузе незадовољства.{S} Већ у тим младим годинама почиње сиротиња бивати незадовољна, јер |
њу: леп младић, научен младић, богослов младић!{S} Само, касти, име не умем да му погодим, све |
га сам покоран, драги г. колега! — рече младић, коме се на сваком покрету видела она варошка пр |
љем: — Дакле, драги г. Тимо, ово је тај младић, о коме смо јутрос онако много разговарали.{S} У |
ал’ тако, како ће и Папраг чути: „Диван младић!{S} Научен младић!{S} Васпитан младић!...{S} Е, |
p>У собу уђе лепа Гркиња, за њоме један младић.{S} Раста је био средњег, лица доста правилног, |
н младић!{S} Научен младић!{S} Васпитан младић!...{S} Е, бадава, види се човек, који је у Пешти |
за дете и младожењу: леп младић, научен младић, богослов младић!{S} Само, касти, име не умем да |
и Папраг чути: „Диван младић!{S} Научен младић!{S} Васпитан младић!...{S} Е, бадава, види се чо |
Ето, нашла је за дете и младожењу: леп младић, научен младић, богослов младић!{S} Само, касти, |
мери лажљиво лице лепе Гркиње. — Честит младић тај Папраг — продужаваше бездушна Гркиња; — ваља |
г. Папрага, учитеља из Лешњика.</p> <p>Младић се приближи учитељ-Тими, рукова се и са најумиља |
утку: „Љубице, имаш ли ти вољу за овога младића поћи?“...{S} Љубица је морала климати главом. „ |
— донде у Ајглерову хотелу свира банда, младићи у финим чојаним хаљинама, госпе и госпођице у т |
према чича-Тими!{S} Е, па где су данас младићи, у које ће се младе жене и девојке толико заљуб |
ило и сувише.{S} Очи у чича-Тиме синуше младићском ватром, он је с највећом жестином загрли, и |
ако је још у путу срела некога од оних младих зврндова, што су на синоћној беседи суделовали, |
о би одавало њене младе године.{S} Лице младо, али свака цртица показиваше тврду вољу и сталнос |
о!...{S} Али све бадава, дете је сувише младо, како ћу да га удам?...{S} Ал’, ето, она је навал |
побратимом вратио у бакалницу, затекоше младог богословца, где преврће неки ђердан од црвених з |
и ранга! — А кад је у кавани приметио и младога Папрага, који му је и сувише својим изнутрашњим |
рио ме тај и тај, приморан сам!““...{S} Младожења, како је био прислоњен уз невесту, скотрља се |
игурности ради.{S} Па како ти се допада младожења, ха?</p> <p>— Оно, побратиме, на очима је дос |
и у ред; а, после, наћи ће се, ваљда, и младожења.</p> <p>— Није још за удају — рече снуждено ч |
ме се гости већ почеше разилазити.{S} И младожења се диже, па иако је помало климао ногама, то |
зана глава некаквога мајмуна, то је био младожења!{S} Ја сам се направила попа, те сам крупним |
— сва ми се кожа најежила!{S} Је ли то младожења, са којим ћу ја вековати, кога ћу ја волети?{ |
свога оца, а после видела и лице свога младожење, кога је Гркиња у тој намери довела, да је ус |
о-треће вече стадоше скупљати застареле младожење, отрцани удовци, извикане фрајле и удовице, — |
о погана врућина!{S} Колико ли тек мора младожењи бити?</p> <p>А после се некако враголасто осм |
спело за удају...{S} И ја сам још нашла младожењу.</p> <p>— Та, касти, она је још дете.{S} Како |
о, таке ствари већ могу једног честитог младожењу обрадовати!</p> <p>Милка је покрила лице рука |
а већ да се и удаш!“ Па сам јој нашла и младожењу; онај црни штап мога оца, на коме је изрезана |
епа туђинка!{S} Ето, нашла је за дете и младожењу: леп младић, научен младић, богослов младић!{ |
мати главом. „А ти, брајко,“ питала сам младожењу, „јеси ли вољан ову девојку себи за супругу у |
родила седморо деце, ја сам опет лепа и младолика, па још кад се обучем!...{S} Онда, богме, бла |
ро затим дође са својом скоро доведеном младом неки Гаја берберин.{S} Њих двоје беху сасвим по |
ег, лица доста правилног, али на такоме младоме лицу беше и сувише ситних бора, те да би се мог |
итељице, да и сам вјерујем е је за наше младости и љепоте и сунце љепше сјало!{S} Ма све ка вељ |
његову мишљењу, извор мудрости за једну младу девојку.</p> <p>— Тако, Милка, тако, дете моје, у |
> <l>...{S} Шалај!...</l> </quote> <p>— Млађи сам данас, него кад сам се родио!...{S} Ко не вер |
године; зар је краљ баварски, опет, био млађи од мене?{S} Па како га је Пепита волела?{S} Кажу, |
и господин Папраг тешко да ће и он наћи млађу и васпитанију женску, него што је наша Милка...</ |
ним прстима.{S} Е, кад се тај од силног млатања и викања уморио, доказујући по читав сат оно, ш |
удрости; после га види у цркви, како се млати пред олтаром са кадионицом у руци, а златна одежд |
па су ћутали; а он је, сиромах, једнако млатио рукама, једнако је говорио и доказивао, у докази |
мора да је неки Шваба!{S} Шерет!...{S} Млеко ли му швапско!“ После тих поклона седоше оба, и с |
вирао у клавир!...</p> <p>— У дромбуљу, млијеко ли му!{S} У гајде!{S} Огубавио, богдице, ка и н |
p>Кад су стигли у школу, куда су се већ многа деца исповраћала, затекли су господина секретара |
ама, здрављали су младенцима и певали: „многаја љета!“</p> <p>У целој тој ларми само је Папраг |
леним звуцима, заорило се једно велико „многаја љета“, које само учитељи, кад су у добром распо |
слабуњав, зато је, опет, боље пио, него многи здрави; чаша је ишла за чашом, док му се по бледо |
сте чули — рече стара госпоћа, коју су многи и гросмутерком називали, –- само ћутите, немојте |
де ћемо се моћи видети?{S} Али само, са многих разлога, насамо?“</p> <p>„У Марцибановој башти.. |
свадбом?{S} Кад ће бити?...{S} Не треба много ни оклевати.{S} Што ’но реч, док је чорба на аста |
је и сам господин начелник министарства много наклоњен, да се о њојзи више пута са поштовањем и |
на, а још мање, да је лепа.{S} Овоме је много штошта недостајало, али се она по могућству труди |
и и прстен — рече брзо Гркиња, којој је много до тога стало, да јој се како планови не покваре. |
<p>Растом је био осредњи, а у ширину је много боље напредовао: два добра човека тешко да би га |
тим вашим господин-Папрагом, као да сте много веселији...{S} Но, но, немојте тајити, ја вас бар |
ико треба?</p> <p>— Оно, касти, опет ће много којешта и требати; нећу, касти, да ми после преба |
им да ни краставац <pb n="299" /> не би много улепшао једно женско лице, па баш да је и од оних |
е увиђао да би у својој ватреној љубави много срећнији био, да Милку скине с врата.</p> <p>— Да |
...</p> <p>То је био њен укус: на глави много цвећа и то најдрастичније боје, коса нацмакана по |
и.{S} Душа ваља, Перковчани су доживели много којешта: медведа већ виђају скоро сваки дан, како |
је тај младић, о коме смо јутрос онако много разговарали.{S} Уосталом, мислим да против оваке |
ра је госпођа умела и шпијунисати, и то много вештије него и прави полицијски агенти: од ње је |
кир-Никола и наученији, бољи и у свему много лепши него лепа Гркиња...{S} И тако би се иначе п |
о зујање, од прилике као кад би у скупу много бумбарева слушао; затим си чуо крупан учитељев гл |
ло тешко и да ће јој на чистоме ваздуху много лакше бити.</p> <p>— Ви идите па спавајте, а ја, |
мој природи био прост, а школу није баш много посећивао, иако није ама <pb n="350" /> баш ништа |
ико није сметао...{S} Гости им нису баш много пилића и јагањаца појели, а и они, који су им пон |
није сав Перковац побунио!...“ — И још много друго којешта ћу говорити, од чега ће му се кожа |
о. — Ја се, штавише, надам, да ћемо још много година пријатељи остати...{S} Та да нема вас, ком |
известити...{S} Трећи разред, који се у многом којечем није са четвртим слагао, али га је у мно |
је био уверен, да би му стара госпођа у многоме могла помоћи; али се узјогунио и не хте тражити |
ем није са четвртим слагао, али га је у многоме, опет, волео, узе га под руку, па, шапћући му н |
лично на небо, па уздишете, касти, — за мном|...{S} Ала би то била песма|...</p> <pb n="364" /> |
!{S} А он ми ономад приђе, рукова се са мном, а мени се учини као да ми је мртвац за <pb n="356 |
ухвати за капут.</p> <p>— Шта хоћете са мном? — викну на њега кицош.</p> <p>— Хм! — рече чича-Т |
са лутком било, а прексутра ће бити са мном...</p> <p>Милка ућута, по беломе лицу лебдео је се |
што постоји!{S} Ја сам свакад био тога мњења, да се учитељи према годинама награђују.{S} Шта в |
те, чисто нам броји пољупце!...{S} Хајд’мо, шећерна моја грлице!...</p> <p>И он је, као насилу, |
зове се Папраг; он не може бити гори од мог оца, па што не бих пошла за њега?{S} Ова Гркиња нећ |
шта?...{S} Ви, можда, мислите: да нема мога Николе?...{S} Ништа нам он неће сметати; а, после, |
а мени читава поскурица!...{S} А што се мога даскала, чича-Тиме, и чика-Паје тиче, они су ми за |
{S} Ова Гркиња неће имати власти у кући мога мужа, па шта се имам предомишљати?{S} Ја сам сироч |
гама, осећам се обвезана вас на долазак мога мужа внимателном учинити; он ће на сваки начин 25. |
м јој нашла и младожењу; онај црни штап мога оца, на коме је изрезана глава некаквога мајмуна, |
е оговарају и да износе којешта противу мога имена, као што се о оној шкорпији маторој поговара |
е шепутле и карнери, а он је, по њојзи, могао ићи као и друго спадало.</p> <p>— Видиш, Никола, |
машних ђака!“...{S} Само то да не кажу, могао би им човек и опростити.{S} Али кад они пију шамп |
ити?</p> <p>— Ако није више од стотину, могао бих ти учинити.{S} Своји смо, а и сигуран сам, по |
сле десетак дана чича-Тима је оздравео; могао је лепо ходити, јести и пити.{S} Говорио је, нара |
ити!</p> <p>И пре него што је чича-Тима могао да предупреди даљи говор, четврти разред се подиж |
да, то је било све, што је целог вечера могао од ње измамити.{S} Тек кад су у авлију у помрчину |
чича-Тима, у ономе расположењу, шта је могао друго чинити, него на свашта пристајати?{S} Нароч |
век, ретко да је кога увредио; а где је могао у ситнијим стварима коме помоћи, он је помагао.{S |
д је изишао за њом, да је испрати, није могао срцу одолети, него је онде у кујни, у једном ћошк |
хтео са начелником да се опрости, није могао ни речи изустити, отворио је врата, па је отишао, |
еркини леђи седео са својим зетом, није могао а да на толику њену ларму не плане: —- Само се ви |
, <pb n="316" /> није се осмехнуо, није могао ни јести ни пити, а кад би легао да отпочине, мор |
спољашњошћу на филистарску помаду, није могао од смеја да се уздржи и у себи да не проговори: е |
е за њим у блато; а старац, кад га није могао наћи, оде даље, гологлав...{S} Ноћ беше тамна, ул |
ти.</p> <p>Учитељ четвртог разреда није могао да се не насмеје. — Уосталом — рече он, — што се |
То их је поразило...{S} Чича-Тима није могао три дана ручати, ни с ким није говорио и једнако |
не хте, или баш код самог министра није могао успети да ове чергаре растера!{S} Али, свакако, г |
ариз слала, сигурно зато, што овде није могао ништа научити, па, касти, да се мало у свету доте |
, али ватреној чича-Тиминој љубави није могао никаква вреда нанети.{S} Истина, два-три дана био |
довео је, те због те своје жалости није могао синоћног вечера сам лично на беседу доћи, него је |
ења!</p> </quote> <p>Газда Миладин није могао, а да не примети:</p> <p>— Да не да Бог!</p> <p>У |
данпут се нађе на некој висини, он није могао да разазна, где се налази, корачи један корак даљ |
ао дете радо смејао тако, да често није могао ни лекцију пред учитељем изговорити, све од силно |
ича-Тима, ма да је био пијан, опет није могао да не погледа пажљивије у своју мезимицу; па кад |
погреши; али поред свега тога опет није могао а да истога вечера не покаже пред својим препреде |
збегава, а то је <pb n="317" /> тим пре могао учинити, што су, и онако, већ наступиле ферије, н |
после, и као добар богословац, није се могао отрести од силно нагомиланих мисли, које у таким |
остати...{S} Та да нема вас, коме би се могао похвалити, да сам јуче код лепе Гркиње ручао?{S} |
или кад је у некаквој бризи, — не би се могао смирити, све док се поштено не накреше; онда забо |
ан пропис.{S} Тешко да би га други ко и могао прочитати, осим онога који га је писао, или неког |
другог ни за десет година толико не би могао чути.{S} За ону васпитатељку у Н... казаћу, да жи |
у кућу, није више ни излазила, само си могао из куће чути, како се даскало грохотом смеје, а д |
ако, да од целе распре ништа друго ниси могао чути ни разумети, <pb n="369" /> до да се говор в |
лицијски агенти: од ње је само начелник могао дознати, како се који чиновник или грађанин са св |
— А знате ли ви, да ја у Бајковцу нисам могао ни 25 ђака скупити, и то све због небрежења капет |
учитеље.{S} Таким оценама није ниједан могао бити задовољан, али су сви ћутали и нико не смеде |
а поможе?{S} Ништа!...{S} Исто сам тако могао једну греду усавјетовати, баш као и тебе...{S} А |
ата дао уз Милку?...{S} Ко ли јој је то могао доставити?{S} Е, е!...{S} Оно је тако, касти; кад |
оје, опет је заспала.{S} Само Гркиња не могаше <pb n="367" /> заспати.{S} Она је била будна.{S} |
министарства, па и сама начелниковица, могла обрадовати!</p> <p>— Три лепа, млада, мужа — дода |
и беху далеко од Перковца, није, дакле, могла знати, хоће ли бити у стању да их довољно поштује |
} Оно, касти, има шесторо-седморо деце, могла би се оставити моде, али је млада.</p> <p>Док је |
ти:</p> <p>— Баш кад сте тако навалили, могла бих вам нешто и поверити.{S} Лане, кад сам о фери |
ичав...{S} Баш ако би вам било по вољи, могла бих и вас још ових ферија с њоме унознати...</p> |
едовао: два добра човека тешко да би га могла обухватити.{S} Родом је био однекуд из ужичког ок |
ја и јесам крив!...{S} Ал’ откуд је она могла чути, да сам ја сто дуката дао уз Милку?...{S} Ко |
није ни једног похвалила, а што је год могла у својој пакости измислити, све је то на кир-Нико |
е Гркиња кућна врата отворила, једва је могла бабу и назрети; онде, поред ватре, чучала је та с |
атим у школу!...</p> <p>И пре но што је могла стара госпођа што одговорити, оде фамилијаз као в |
ица све то да сазна?{S} Та, ваљда, није могла гледати кроз прозор, кад је кућа у авлији?{S} И о |
с ослободити...</p> <p>Лепа Гркиња није могла све изговорити.{S} Чича-Тима је притиште и наново |
...{S} Кир-Николу и остале учитеље није могла из места покренути, а последње средство којим се |
оја до своје четрдесет пете године није могла себи повољног и честитог мужа наћи.{S} Та ће, нар |
ћности.{S} Човека који ће је узети није могла волети, јер га ни познавала није.{S} Његова својт |
bSection" /> <p>То вече Милка дуго није могла заспати.{S} Њено уображење јој је износило тужне |
себе ону сигурност, која би тек доцније могла диван израз чврстога карактера бити.</p> <p>—- Је |
верен, да би му стара госпођа у многоме могла помоћи; али се узјогунио и не хте тражити њезиних |
ркиња на тој беседи суделовати, није се могла уздржати, а да се не пљесне рукама.{S} Кад је то |
р, не познајем ниједну жену, која не би могла бити одмах четворици верна!{S} Наравно, да ћу ја |
шег пола, па што, као, не би и у Србији могла бити бар једна жена капелан!{S} И то баш протин к |
и!{S} Наравно, да му то нисам допустити могла.{S} А он ми је, поред свега тога, забележио: „Усп |
та окорели отац, кога бих само наљутити могла, да сам друго што казала, него „Задовољна сам!“.. |
им заносним бојама у тузи њеној утешити могла.{S} Али напослетку, љуљана теретом туге своје, оп |
е преко лица лак осмејак, и није никако могла своје унутрашње задовољство да притаји.{S} Три му |
ђаше велике отворене очи, по ваздан бих могла гледати у њих, па да се сита не нагледам; а у њег |
Оно јест — рече, — у школи међу ђацима могле би још и остати оне три, већ у целоме цивилизован |
чипчице на паргарској сукњи боље видети могле, подигла је предњи скут своје тунике чак до више |
запећку стајао је хлебац и недодирнут, могли су га мишеви свега развући, а она не би ни скочил |
жешћи укор самога г. министра, не би га могли покренути. — Љубав није шала, па макар она и најо |
’ бар толико знају, да би код поп-Арона могли капеланисати; о томе ће се и сам ревизор уверити. |
е доказивао, да ми без ваздуха не бисмо могли живети и да ми само зато дишемо, што још на свету |
оведу.{S} Кад су Цигани дунули у зурле, могло је седам баталијуна пиљарица, алваџија и бозаџија |
етила толико пркоса, толико самосвести, могло би се рећи, јогунства, колико у овоме часу.{S} Та |
} Па, касти, има л’ ту моје кривице?{S} Могло је дете и водену болест добити, па зар учитељ да |
ко спавало, али које се сваког тренутка могло и пробудити.{S} Чича-Тима је дубоко уздахнуо, и л |
све по старешинству; али се весеље није могло продужити.{S} Прота је ћутао као убијен, чича-Тим |
} А село?{S} Њено детиње уображење није могло ниједне пријатне слике пред њу изнети, која би је |
саме личности њене тиче, за њу се није могло рећи, да је ружна, а још мање, да је лепа.{S} Ово |
беше и сувише ситних бора, те да би се могло лепим или бар пријатним назвати.{S} Уста му беху |
, о томе би вас најмање перковачко дете могло уверити.</p> <p>Растом је био осредњи, а у ширину |
јој све интриге, којима се служила, не могоше ни у чему помоћи.{S} Поред свих хладних облога, |
иво шапутати:</p> <p>— Вама, господине, могу се поверити, само вас молим, да никоме не казујете |
ваца јела, више ти ни окусила нисам.{S} Могу ти, ако је по вољи, у длан и у карте гледати, како |
волео да могу вечно код вас остати, да могу овде умрети...</p> <p>И он је наново стиште на гру |
ја морам одлазити, а тако бих волео да могу вечно код вас остати, да могу овде умрети...</p> < |
је декламовати.</p> <p>— Сад, касти, не могу, имам важна посла у чаршији, а и глава ми је, каст |
огледати!{S} Ја кад је видим, касти, не могу чисто да <pb n="328" /> је познам, као да је из Па |
ма: ученици не знају, а и што знају, не могу од страха да искажу, а, овамо опет, учитељи бију; |
у!... — јадиковао је чича-Тима.{S} - Не могу, сунце моје!...</p> <p>— Сунце ваше|...{S} Хо, хо! |
м вас спалио и с варалицом!</p> <p>— Не могу!... — јадиковао је чича-Тима.{S} - Не могу, сунце |
ка мирно, — ја нећу данас ручати, ја не могу! — А после додаде уздрхталим гласом: — Оче, ја сам |
две класе!{S} Е, касти, то им никад не могу заборавити!...{S} Две класе!{S} И то, касти, све з |
ојој беседи навео: „Без ваздуха људи не могу живети; па кад ваздуха нестане, људи ће се угушити |
а оно су бар приходи, да лепши бити не могу!{S} Умре неко, наплати му се; роди се неко, наплат |
pb n="335" /> <p>— Милостива, то вам не могу обећати, треба да сам на дужности; а, друго, ви и |
и говорити?</p> <p>— Цео вам програм не могу казати, али једно знам, а то је, да ће госпођа Јох |
ти најбоље знаш.{S} Оно, касти, шта вам могу ја?{S} Бог нека вас учи и он нека вам сваку срећу |
рстеновати.{S} О самоме прстену шта вам могу приповедати?{S} Чича-Тима је, као обично, био збуњ |
је она умела у трумбету свирати, то вам могу историјским <pb n="343" /> фактима доказати; а ту |
а нек’ поцркају сви од муке!{S} Шта нам могу? </p> <p>Чича-Тима је хтеде наново загрлити, али б |
је, колега, што сам тако срећан, да вас могу познати!...</p> <p>И чича-Тима хтеде, у име отпозд |
писма!{S} Лепо!{S} Но, таке ствари већ могу једног честитог младожењу обрадовати!</p> <p>Милка |
епо раздани; онде заседну, претресу сва могућа јевропска питања, па онда пређу на месне новости |
и господо!{S} Они су били музикални.{S} Могуће да Југ-Богдан није свирао у гласовир, а Бошко да |
Бошко да није био виолиниста, то је све могуће; али да му је кћи, што је била за Страхинића бан |
надлежателства“ у друго и обилазећи све могуће господске станове, у намери да све оне, који јој |
Турску...</p> <p>— За вашу љубав ћу све могуће употребити, само да вас задовољим.{S} Чича-Тими |
имер у Хомоље, у Црну Реку, или, ако је могуће, чак у Турску...</p> <p>— За вашу љубав ћу све м |
и оштроумље, да се беседа, ако је икако могуће, на највеселији начин бар до ујутру продужи, те |
ки, шустерски, опанчарски — и већ свију могућих заната шегрти, па блену у гарава лица јевропски |
много штошта недостајало, али се она по могућству трудила, да све те природне мане улепша; а ту |
; али кад је видео Гркињу, трудио се по могућству да се весело насмеје. — Дивно вече, касти; да |
своје особености заслужило, да му се по могућству име сачува.</p> <p>То је био као неки ћорсока |
а Папраг, као човек од такта, да сваку могућу неприлику предупреди, приђе му ближе и пошто се, |
смело пркоси, она, да би избегла сваку могућу неприлику, окрете се, усиљено смејући се, своме |
братиме, не знаш ти!{S} А то је, касти, мода, па шта ћеш ти мимо свет?{S} Ено, гледам пре, син |
љикама и зеленим карнерима; а, после, и мода се променила, изишле су и никакве тунике...{S} Оно |
торо-седморо деце, могла би се оставити моде, али је млада.</p> <p>Док је чича-Тима тако тужне |
се да су од хартије онако по најновијој моди изрезани, тако, да кад је један од њих поред њега |
рачицама и дугмићима ишарај, — то је по моди!{S} А кад пођеш на венчање, немој у косу трпати см |
ти, док се на белој кожи не указа једна модра пругица. — Неко весеље ћеш имати у кући...</p> <p |
што су им они заклопци испод трепавица модри, то и не узимају на ум!</p> <p>Само су учитељи са |
рби од оне црномањасте Циганке купио, а мож’ понети и парче хлеба себи за фруштук; а мени ћеш с |
беше бледа као лимун; да је имала кога, можда би се, сирота, и потужила, можда би казала: „Ето, |
кога, можда би се, сирота, и потужила, можда би казала: „Ето, пријатељу, мозак ми је потресен, |
анио.{S} Она би, <pb n="323" /> сирота, можда срећнија била, да су је из службе истерали; можда |
непријатеља, завидљиваца...{S} Или је, можда, за дуг...{S} Оно, касти, на данашње време слабо |
ава.{S} Он се диже из кревета, и то је, можда, првипут у животу, што се саже над својим спавају |
дан од њих. — Пао је, несрећник, па се, можда, и угрувао?...{S} Хајде да видимо! </p> <p>— Како |
икава се на пелен, и временом лекар ће, можда, с поносом рећи: „Моја се болесница навикла на го |
/p> <p>— Шта, господине, шта?...{S} Ви, можда, мислите: да нема мога Николе?...{S} Ништа нам он |
цифер!...{S} Чекајте, сад ћу ја видети, можда већ и спава...{S} Знате, то му му је свакидањи об |
Оно, касти, зете, тамо код вас у Пешти, можда, се ово скупо и продаје, па га, ваљда, друкче и з |
не доликује дугачак нос.{S} Она је то, можда, и зато чинила, што је у ње доста краћушан, а на |
е, видели, само беседу нису!{S} А и њу, можда, не би угледали, да случајно не дође за практикан |
нија била, да су је из службе истерали; можда би се удала, удомила; ал’, овако, ко ће узети обе |
— та то, ваљда, није мене мислила...{S} Можда кир-Николу?....</p> <p>— Вас, вас!...{S} Никог др |
и говорити; данас је 24., сутра, дакле, може доћи, а за даље је моја брига...</p> <p>— Али,стар |
пребринем; хоћу некаких мисли, које ме, може бити, море, да се отресем; хоћу, као што је пре ме |
а како <pb n="310" /> су му зуби ретки, може му сав спанаћ у зубима остати.</p> <p>По свему се |
читељ, а кад се ожени, од воље му је, — може се и запопити.</p> <p>Чича-Тима слеже раменима, за |
а лишћа за сарму, а, после, Тимо, каква може бити вечера без вина?{S} Дакле, и вина пошљите бар |
несе чича-Тимине хаљине, па му рече, да може ићи, али да се најпре пресвуче.{S} Старац је слуша |
оту, у животу овдашњег грађанства, онда може ли ми ко замерити, што сам изабрао темат за моју б |
еспослице, без којих свака поштена кућа може опстати: ту су ти шлингераји, штикераји, па онда ч |
ти, али све бадава, што је немогуће, не може ни бити!...</p> <p>— Их, гром те спалио!{S} Та кад |
то, што јој отац у пићу сам говори, не може ништа добро бити, и она, скоро не дишући, слушаше |
м разреду?{S} Са децом сам поступао, не може лепше бити.{S} У мом разреду ретко да је које дете |
е унутра, она је само одговарала, да не може, да јој је врло тешко и да ће јој на чистоме вазду |
рам јој купити!{S} И треба јој, — та не може вечито у овој плавој, с белим пантљикама и зеленим |
орио је трећи разред. — Баш га ништа не може разведрити ни ожалостити!...{S} Хеј, старче!... ’М |
е ми испасти, ја мислим, да сјајније не може ни бити — говорила је; — о томе сам уверена.{S} Де |
то ће мене узети, зове се Папраг; он не може бити гори од мог оца, па што не бих пошла за њега? |
е таком ватром пољубило, ништа друго не може бити, него — љубавно писмо.{S} А, уствари, беше то |
а услузи.{S} Једно јој жао беше, што не може и пепељаве зенице црно да офарба, тиме би, вели, п |
о и у године, за тебе је добро, како се може; ја, ја сам још млада...</p> <p>У тим тренуцима по |
Та, касти, она је још дете.{S} Како се може дете удавати?</p> <p>— Дете?...{S} Ама да видите, |
ужасно!{S} Он је хтео доказати, а то се може као наставак Живкове беседе сматрати: да ће се људ |
а свака кућа у Перковцу на товаре имати може; чули су и за кајсије и за вино; знали су, и какви |
И то је све, што се од природе изнудити може. „Учтив је, васпитан је“ — тврди ова намолована лу |
будућег зета.</p> <p>— Па на тај начин може још то довече бити и прстен — рече брзо Гркиња, ко |
за туђу нико и не мари, још гледа, ако може, да је у својој пакости здере и позледи...{S} Стог |
утра, са њиме насамо разговарим, па ако може што бити — лепо!{S} А не хтедне ли барем сто жућак |
-четири ствари не узимаш код себе, лако може да се одбије од тебе!{S} А, богме, то је лепа прил |
од ракије; — да идемо, није вајде, лако може и господин запитати: где смо се толико забавили?.. |
човек; он се радовао што свом пријатељу може услугу учинити, и то баш у оно време, кад му је на |
</p> <p>— Рихтиг, спава!...{S} И сад се можемо комотно разговарати...{S} Знате, кад сте ви код |
у натоварила.</p> <p>— О, господине, не можете веровати какви су вам то људи!{S} Ви знате, шта |
алом, мислим да против оваке прилике не можете ништа имати; а и млади господин Папраг тешко да |
, опет, моја Јустина воли, госпо, то не можете веровати!...{S} Стопута вас је поздравила, па и |
жила, можда би казала: „Ето, пријатељу, мозак ми је потресен, а у грудима ми је нешто тешко, бо |
ебе: „Она му је, сиромаху, и пореметила мозак!...“</p> <p>— Јоханида!...{S} Јоханида!.. — понав |
и се с њиме о класама. — Дабогда, им се мозак у сто и десет класа расточио!...{S} Они мени да у |
ава Гркиња, колико његовим недотупавним мозгом, толико и његовом кесом влада.{S} Она ми је, ист |
авити, морала му се похвалити: — Дакле, мој дебели даскало, знаш ли, шта ми је ова пијана будал |
а, -— време је да се руча.{S} Извол’те, мој дебели даскало досад је давно исплазио језик; ви га |
благо целој кући, а није ни теби лоше, мој стари даскало!..{S} Ето, ову хаљину, што је на мени |
ђа и даље своја тумачења, — то ће рећи, мој господине, да је у Србији ружан ваздух, да нема дос |
ћати двомесечне плате...{S} Е, то хоћу, мој љубазни Тимо!...</p> <pb n="319" /> <p>И она, погле |
нђуве.{S} А, касти, доста су и јефтине: мој побратим их купује у Београду по два гроша туце.</p |
узвишеног мислиоца, филозофа.</p> <p>— Мој отац хоће, и ја се морам удати!{S} Ја не смем питат |
, да ви заборавите на ваше две класе, а мој дебели Шпартанац, кад се добро наједе, неће се више |
на мојој спољашности даје приметити; а мој дебели даскало, он је прави Атињанин; онде је и нау |
дан стих, касти, како сунце залази — за мој виноград!{S} Па бих и вас споменуо, како седите исп |
ојом вештицом одсели, онда је чича-Тима мој!...</p> <p>Стара госпођа је таким резултатом мисли |
ирају...{S} Само да ми је овај Дунав на мој виноград навратити...{S} Ал би то дивно сирће изишл |
тога човека не познајем, што ће да буде мој муж; а мужа треба да волимо!{S} Како ћу га ја волет |
в.“</p> <p>— Јест — рече Милка, — то је мој пропис, што ми је још моја мила мајка поправљала. — |
м се наспавао, ха, ха, ха!...{S} Али ме мој мали Аристид пробуди.{S} Хи, хи, хи!{S} Баш је хунц |
Тима. — Оно, касти, колико се сећам, и мој покојни деда поред доброг вина заборавио би на све |
акова, само од оног доброг, што га ви и мој Никола пијете — и лепа Гркиња га наново поглади по |
каквог краја Италије овамо, и то баш у мој виноград, пренела.{S} Та она, касти, и личи више на |
мршавоме лицу своје гошће. — Сад ћу ја, моја лепа госпођо!{S} Сад! — говорила је баба, — само д |
ова пијана будала обећао?</p> <p>— Шта, моја Аспазијо?{S} Хи, хи, хи!{S} Мал’ не рекох, аспидо! |
аром госпођом:</p> <p>— У ваше здравље, моја драга госмутерко!...{S} Мало је учитељица, које ја |
о обичају, па онда: „Слуга сам нижајши, моја дражајша (или прекрасна) господична!“...{S} Да га |
и у својој лепоти.</p> <p>— Тако је то, моја Милка.{S} Данашња млада и девојка треба да пада у |
ако ценим, као вас.{S} А што вас, опет, моја Јустина воли, госпо, то не можете веровати!...{S} |
ркињи:</p> <pb n="320" /> <p>— Нека их, моја слатка Јоханидо!{S} Нека нам они завиде, нек пукну |
пута до земље поклони, колико коракне; моја мати није то умела, а људи су и за њу говорили, да |
ме хвата, кад их из далека смотрим!{S} Моја мајка је лежала мртва, ја сам на њене груди наслон |
је, веле, али ја не видим ту лепоту!{S} Моја мајка беше лепа, а личи ли он на моју милу мајку?. |
аш није лепо!{S} Молим вас!...</p> <p>— Моја слатка голубице, —- тепаше јој прота, — зар не би |
ш бунду, све ћеш дознати... све, слатка моја госпођо!{S} Гледаћу ти у оне карте, што су на сам |
и.</p> <p>— Па шта би да ти дам, слатка моја стринчице?</p> <p>— Оно, што ти не треба.{S} Што н |
ватром љубити.</p> <p>— Збогом, љубазна моја, збогом!...</p> <p>— Збогом, очи моје!... — рече з |
?{S} О, хвала вам, хвала, љубведостојна моја богињо!</p> <p>То је све што је чича-Тима из Видак |
м броји пољупце!...{S} Хајд’мо, шећерна моја грлице!...</p> <p>И он је, као насилу, вукао доле |
p> <p>— Хоћу, благо баби!{S} Хоћу, лепа моја госпођо, само душу мало да одморим.{S} Сутра навеч |
, сутра, дакле, може доћи, а за даље је моја брига...</p> <p>— Али,стара госпођо, — рече учитељ |
{S} Лепо!{S} Неописано!...{S} Откако је моја протиница преминула, још нисам таке сласти окусио. |
и се клањају: и гросмутерка, и прота, и моја Јоханида!...{S} Њојзи ћу купити саонице, па кад јо |
, доказујући по читав сат оно, што је и моја стрина знала, ил’ ако није знала, тим је била од њ |
> је она поправљала.{S} О, ала је дивно моја мајка умела писати!{S} Ја сам видела штампаних про |
илка, — то је мој пропис, што ми је још моја мила мајка поправљала. — И она бризну у плач, а су |
меном лекар ће, можда, с поносом рећи: „Моја се болесница навикла на горчину“!{S} И то је све, |
накитила, па сам онда казала: „Љубице, моје драго дете, ти си већ одрасла, треба већ да се и у |
и и да јој пришапне:</p> <p>— Лаку ноћ, моје суво злато!{S} Неће ни добро сванути сутра, а ја ћ |
асти, на вас мислио, чедо моје бело!{S} Моје јагње, касти...{S} Мало сам се, касти, напио ракиј |
оносом је говорила стара гросмутерка. — Моје васпитање и образовање са глупошћу мојих колега и |
p>— Она ме љуби, па, касти, чак се и за моје дете стара!...{S} Учи га, чешља га, храни га и вас |
ији!{S} Па нека каже ко шта хоће!{S} Ја моје искуство не дам за све науке што се у школи уче.{S |
јере ми, учитељице!{S} Тако ми тепелука моје покојне жене, не знам!{S} Ну одријеши ланац, те с |
сам, знате, касти, мало се и наљутио на моје дете; па да се, касти, одљутим, свратио сам се на |
<p>„Молим!{S} Молим|...{S} Али за љубав моје мајке!“</p> <p>„Па, госпођице, где ћемо се моћи ви |
{S} Хе, хе, хе!{S} Она се васпитала код моје Јохиниде, а он у Будиму...{S} Ја сам у Атини учио |
Србије забележити, а то је оно, што је моје српско осећање увредило.</p> <p>Тако свака српска |
војку.</p> <p>— Тако, Милка, тако, дете моје, учи се и слушај, што ти госпођа казује; ти си још |
ашчићима, па ћу јој казати: „Драго дете моје, кад видим ваше <pb n="379" /> лепо лице, онда се |
ковао је чича-Тима.{S} - Не могу, сунце моје!...</p> <p>— Сунце ваше|...{S} Хо, хо!..{S} А да к |
а моја, збогом!...</p> <p>— Збогом, очи моје!... — рече збуњено Гркиња, <pb n="386" /> па га по |
прописа, али баш ниједно слово није као моје миле мајке!...</p> <p>Тај пропис беше јој једина у |
Е, баш сам, касти, на вас мислио, чедо моје бело!{S} Моје јагње, касти...{S} Мало сам се, каст |
у и секретара!{S} Њој, дабогда, пресело моје вино, а њему спанаћ и шунка!{S} Здрав си, кир-Нико |
ше казала!{S} Али сам уверена, да ви то моје поверење нећете на зло употребити...{S} Госпођа Ју |
" /> да будем славуј у ружичастоме лугу моје обожаване Јоханиде.</p> <quote> <l>— Белилом се ме |
во, данас у ови час.{S} Сад видим да су моје Ере најцивиластије у свијету: не мореш га ни за ре |
ођо, — рече уздрхталим гласом, — ово су моје ствари!</p> <p>— Шта?{S} И још се усуђујеш!{S} Е, |
ми, нека се не нада класи!..{S} А то су моје перковачке колеге ово неколико година заборавиле.{ |
о је оћелавело.{S} Па, касти, има л’ ту моје кривице?{S} Могло је дете и водену болест добити, |
д су учили код Ђоке школу...</p> <p>— И моји, богме, баш ако нису филозофи, ал’ бар толико знај |
Е, оче прото, како вам се допадају ови моји куглови?{S} Па гурабије, па палачинке, па торте... |
, баш о Духовима била сам у цркви, а за мојим леђима шапуће попа-Ђокина попадија са госпођом по |
алате није ни цар јео, као што ћу је ја мојим сирћетом зготовити!{S} Па учи л’ се то у школи... |
ик!...{S} Хе, хе!...{S} Као да ја нисам мојим очима прочитао министарски акт!.,.{S} Он каже, да |
би приметила, али сам гледала понеку од мојих познаница.{S} Дође млад, отмен, господичић, завит |
главом, — Ко да ја не познајем прописе мојих ђака?...{S} Та јуче сам вам задао целој школи, ал |
Моје васпитање и образовање са глупошћу мојих колега и колегиница?...{S} Кад дођем пред госпођу |
н. — Да није сувише скуп, заиста бих га мојој Милци купио; ох, ала би јој то јасно црвенило пре |
ам родом Јелинка, то се, уосталом, и на мојој спољашности даје приметити; а мој дебели даскало, |
о провео, касти, ни кад сам се са првом мојом женом венчао, нисам се тако веселио!...</p> <p>Ст |
им поповским гласом питала, по обичају, моју накићену лутку: „Љубице, имаш ли ти вољу за овога |
ена играла сам се луткама; ону највећу, моју лепу Љубицу, њу сам сву црвеним трачицама и зелени |
и ко замерити, што сам изабрао темат за моју беседу који ће бити раван овој нашој светковини?.. |
} Моја мајка беше лепа, а личи ли он на моју милу мајку?...{S} Она имађаше велике отворене очи, |
нији, веровао!{S} А после ћу помиловати моју Јустину по белим обрашчићима, па ћу јој казати: „Д |
ем великоме труду морам такође изјавити моју благодарност...</p> <p>После се рукова с њоме, а з |
узме?{S} Он удовац, ја удовица, ја имам моју плату, а он осим плате има своју кућу и виноград.. |
ће чича-Тима, — чу ли ти, да ја удајем моју Милку?</p> <p>— Чуо сам, побратиме, ’ма тешко ми ј |
а у Београд ићи.{S} Наравно, да ћу прво моју госпа-Јустину походити; више му не треба, него да |
Дакле, млади господине, јесам ли синоћ моју декламацију као што ваља одекламовала?</p> <p>— Не |
<pb n="387" /> <p>Чича-Тима је погледа молећи, руке је пружио њојзи, као утопљеник што тражи и |
елико звоно, грми: „Неспособан!“; после моли кметове и општинаре, да га приме за бирова, а они |
/p> <p>— Не само да једем, него бих вас молила за читаву једну котарицу.</p> <p>— А, дакле, да |
есма|...</p> <pb n="364" /> <p>— Па де, молим вас, слатки Тимо, напишите ми једну таку песму, а |
да нећете ни доћи.</p> <p>— Опростите, молим, ја сам, знате, касти, мало се и наљутио на моје |
лубице пепељаве очи?...</p> <p>— Молим, молим!...{S} У лепе Гркиње су плаве очи, баш као небо п |
нарочито пред Гркињом.</p> <p>— Молим, молим, слатки господине Тимо!{S} Ћутаћу као риба.{S} А, |
/p> <p>„Дакле корпу?“</p> <p>„Молим!{S} Молим|...{S} Али за љубав моје мајке!“</p> <p>„Па, госп |
његова загрљаја. — То баш није лепо!{S} Молим вас!...</p> <p>— Моја слатка голубице, —- тепаше |
су у голубице пепељаве очи?...</p> <p>— Молим, молим!...{S} У лепе Гркиње су плаве очи, баш као |
нила је на све њих јак утисак.</p> <p>— Молим вас, господо! — узе реч учитељ трећег разреда. — |
вам још до подне све набавим.</p> <p>— Молим вас, господине, и хвала вам!{S} На ту вашу услугу |
ћутати, нарочито пред Гркињом.</p> <p>— Молим, молим, слатки господине Тимо!{S} Ћутаћу као риба |
ојој је основа дубока мудрост.</p> <p>— Молим вас, господо, — доказивао је учитељ III разреда, |
о га ви онако радо једете?</p> <p>— Али молим, господине, немојте се наћи увређени, ја, као сир |
, господине, могу се поверити, само вас молим, да никоме не казујете, нарочито чича-Тими и кир- |
ажована!“</p> <p>„Дакле корпу?“</p> <p>„Молим!{S} Молим|...{S} Али за љубав моје мајке!“</p> <p |
анетости тражио своју обожавану Гркињу; молио је, преклињао, само да га погледи, а он ће јој по |
ло у Новом Саду фотографа, који ме није молио, да ме сними; један ме је сликао, па је ориђинал |
ике науке, али азбуку знао сам напамет, молитве такође, е, а граматика шта ми и треба у другом |
ј други део:</p> <p>„Госпођице, смем ли молити?“</p> <p>„Господине, жао ме је, али ја сам већ а |
ом о дувар!...</p> <p>— Оно, господине, молићу!...{S} А има времена, људи смо, ако је, касти, б |
баш и самога вас...{S} О, господине!{S} Молићу, шаљите тамо војску, жандаре, док се није сав Пе |
сам поступао, не може лепше бити.{S} У мом разреду ретко да је које дете и умрло, само је једн |
дребице.{S} Овај твој зет био би красан момак, само да се толико не смеје и не <pb n="373" /> к |
один секретар, да види толику крмачу на моме пропису?...{S} Одмах доле с њоме!{S} Ви сте, госпо |
ио од Гркињиних чарапа, то ћу поклонити моме једном човеку, што је у министра израдио, да ме у |
ким, згрнућу новце, па ћу да подигнем у моме винограду пивару; кућу већ имам, а воду ће ми вући |
тим, играло све живље и веселије; млади момци се ознојише, девојке се заруменеше, и већ понека |
лике љубави хтела и удавити, само што у Монакову не беше дубоке воде; заронила се, касти, чак д |
а се извињаваше тиме, да, као домаћица, мора сваки час устајати и зато мора за доњим крајем аст |
увредило.</p> <p>Тако свака српска кућа мора већ и по самој природи имати нешто, што је одиста |
ења: као да је остао без службе, па сад мора да послужује као фамилијаз, после га секретар и од |
е, вели, кретно и некретно његово имање мора мени припасти.{S} Али не превари, стара намигушо!{ |
о, што је одиста знатно.{S} У свакој се мора наћи или неки старац, који још није заборавио на т |
рела.{S} Једно је само мучило, — што се мора с њим, као с колегом, у једној згради састајати, п |
је то погана врућина!{S} Колико ли тек мора младожењи бити?</p> <p>А после се некако враголаст |
<p>— Јест, Јоханида са својим даскалом мора оставити Перковац...{S} Сад се Перковчани питају: |
глофа и гурабије...{S} Драги колега, то мора бити!</p> <p>Наравно, да је чича-Тима одобрио; а к |
е зловољно и прогунђа у себи: „Но, и то мора да је неки Шваба!{S} Шерет!...{S} Млеко ли му швап |
..</p> <p>Учитеља је копкало, шта ли то мора бити?{S} А и и стара госпођа узмучила се, и њу је |
омаћица, мора сваки час устајати и зато мора за доњим крајем астала седети.{S} Чича-Тима је одм |
а.{S} Дечји радови су такође прекрасни, морају му очи стати, кад види оне стаклене ђинђуве, пер |
ека, а нарочито на богословца, навалити морају.</p> <p>— Ја видим — говорио је сам у себи, — да |
к онако полугласно, — да се девојке <hi>морају</hi> удати, да нигде у свету <hi>нема девојачког |
Лепо, лепо! — церекала се баба. — То је морал!{S} То је учитељско владање!{S} Преизредно!...</p |
о ће свога дебелога Шпартанца оставити, морала му се похвалити: — Дакле, мој дебели даскало, зн |
за овога младића поћи?“...{S} Љубица је морала климати главом. „А ти, брајко,“ питала сам младо |
рећу, а то је била за њу права несрећа, морални гроб, који је целу њену будућност сахранио.{S} |
о било.{S} Сирото дете, хтело не хтело, морало се још истога вечера прстеновати.{S} О самоме пр |
а на њој и свила!...{S} Ту је, наравно, морало бити и оговарања.{S} Паланке су у Србији, као и |
постарије госпођице, у целоме Перковцу морало до срца дирнути; а кад су још дошле и месојеђе, |
ужа наћи.{S} Та ће, наравно, говорити о моралу!{S} Кад се и та наситила говора, изиђе неко мало |
ахваљујем вам по стопута!...{S} Заиста, морам признати, да ми ни рођена сестра не би толико чин |
сти, од сутра недељу дана биће венчање; морам поручити и Папрагу, да се још у четвртак у чаршиј |
равно, да ће код вас на квартир и кост; морам вам и то приметити: да најрадије једе шунке са сп |
ну?{S} Мањ да задужим виноград?...{S} А морам јој купити!{S} И треба јој, — та не може вечито у |
..{S} Али... — уздисао је прота... — ја морам одлазити, а тако бих волео да могу вечно код вас |
и сами знате, да се у овим околностима морам и спремати — дакле...</p> <p>— Али — прекиде му р |
о, она је навалила, да је удам, и ја је морам удати.</p> <p>Чича-Тима се наново намрштио и сео |
лозофа.</p> <p>— Мој отац хоће, и ја се морам удати!{S} Ја не смем питати: „За кога?“ А и нашто |
и он до ње: — Српске ми вјере, рећ’ ти морам, е ми је баш драго што си ме тако сабахиле походи |
/quote> <p>— Шта, наопако!{S} Е, то већ морам црвенијем плајвазом поткријепит’.. .{S} Уосталом, |
стара госпођо, на вашем великоме труду морам такође изјавити моју благодарност...</p> <p>После |
извјестим господина министра!{S} Депешу морам шифрирати; а кад ми те шифре дођу, волио бих број |
плименте одговарати; али није имао куд, морао је мало сести, <pb n="340" /> и то баш до њега; т |
n="350" /> баш ништа од свега разумео, морао је тврдити да разуме и да је све тако, као што ст |
ије, дакле, по званичној дужности никуд морао одлазити.{S} Али, као и остале, тако му је и овај |
Старац се испрва отимао, али напослетку морао је већој сили попустити.{S} Утоме му и шешир паде |
— Јест, тако је, драги Тимо!{S} И ви је морате што скорије, још ових месојеђа, удати, ако не же |
дин богословац, — на сваки начин, да ви морате више уживања налазити онако с братијом, знате, п |
име?</p> <p>— Богме је ово опасна жега; мораћу и ја једну шљивовицу искапити, колико да се мало |
Још сутра навече ћеш је добити.{S} Али мораш ми још казати, каква је љутина у кући и какви ће |
хоћу некаких мисли, које ме, може бити, море, да се отресем; хоћу, као што је пре мени неко каз |
да знате, каква ме у овоме часу осећања море, ви бисте се смиловали!...</p> <p>И он је загрли.. |
у моје Ере најцивиластије у свијету: не мореш га ни за реп ни за ухо, — ка чик је гладак, ка жи |
ти ни пити, а кад би легао да отпочине, морила су га страшна привиђења: као да је остао без слу |
да вам кажем, — сами сте видели, какву моћ има реч у своје време изговорена!{S} Говорио сам ва |
ш снају, те да се она спреми; млада је, моћи ће још коју поиграти у колу.{S} А сад, дабогда, у |
млада, али то има и своје добре стране: моћи ћете од ње као у воску направити што хоћете, добру |
ке!“</p> <p>„Па, госпођице, где ћемо се моћи видети?{S} Али само, са многих разлога, насамо?“</ |
што су чланови перковачке беседе, неће моћи ни једну тршчану колибу потрести, а то ли зграду ј |
улице постајаху све мрачније, уједанпут мрак!...{S} Нема више улица, нигде се не види осветљен |
, почеше они један по један у потпуноме мраку бледети; али прота, као да се повампирио, добиваш |
ромах! </p> <p>И он са другом оде.{S} У мраку једва натрапају на њега; па кад су видели, у какв |
" /> па га пољуби у образ, а после је у мраку нестаде...{S} Прота се осврте два-три пута, да га |
рбан сто и две дрвене столице; а остала мрачна просторија те собе беше запремљена кожицама, пам |
етљен прозор или фењер, пред њиме стоји мрачна шума.{S} Чује само, како по густоме грању киша ш |
глав...{S} Ноћ беше тамна, улице узане, мрачне, а калдрма испроваљивана; на сваком скоро кораку |
е дању човек шета као по рају; а кад су мрачне ноћи, а теби се чини да си насред Мироча, чекаш |
а је почела сипити, улице постајаху све мрачније, уједанпут мрак!...{S} Нема више улица, нигде |
ћан дан родила!...{S} А имаш ли макар и мрвице земље са гроба Св. Петке</p> <p>— Немам! — рече, |
иш — шану му, да се и прота и чича-Тима мргоде?{S} Ћути!...</p> <p>— Да им Бог поживи дечицу, и |
а чини.{S} И за крађу, и за љубав, и за мржњу, од свачега је она имала мађија и чини.</p> <p>— |
како у школи, тако и у обичном животу, мрзео; а откако је, сиромах, изгубио оне две класе, опа |
м женом живи, и која жена на свога мужа мрзи, а туђе мужеве воли...{S} Све је то начелник перко |
списану хартију, а на учитеља погледаше мрким погледом.</p> <p>— Ово неће бити добро|... — мисл |
далека смотрим!{S} Моја мајка је лежала мртва, ја сам на њене груди наслонила главу и једва сам |
е са мном, а мени се учини као да ми је мртвац за <pb n="356" /> руку стегнуо, — сва ми се кожа |
е дрхтала; образи му дођоше бледи као у мртваца, са чела му је цурио крупан зној.{S} Кад је хте |
одина из гроба ископане, те још ударају мртвијем задахом, и гле, шта у овоме пијаноме Перковцу |
е тужио како је све скупо, и опет им је мршава храна.{S} То су, уосталом, и паметни болесници о |
?</p> <p>И она је весело тапкала својим мршавим рукама, баш као дете које се радује Божићу.{S} |
ажљиво посматраше јако удубљене црте на мршавоме лицу своје гошће. — Сад ћу ја, моја лепа госпо |
миљато осмејкујући се, пољуби је у њену мршаву руку.</p> <p>— Драго ми је — рече, — и захваљује |
аму, сломио је руку, одрубио нос; а ону мршаву вештицу с њеним надувеним Шпартанцем прогнао је |
Ђока се, сиромах, пропио; ко зна, каква му је то вештица учинила!{S} А попадија, као свака сиро |
Тима најпре добро загледа по џепови, да му се како није срма изгубила, а после изиђе на обалу, |
<p>Учитељ Тима потписа на полеђини, да му је министарски акт саопштен, а рука му је дрхтала; о |
ити господину Швабићу, и онако знам, да му госпођа Јустина није за имен-дан спремила, а како <p |
Тима је ћутао забринуто, знао је он, да му деца нису баш спремна, а и то је био уверен, да би м |
прави тако, да се чича-Тима побојао, да му како зет не разбије нос.{S} Он се рукова са чича-Тим |
у целој Србији од учитеља заслужио, да му се каже превасходан, то сам ја, драга браћо!</p> <p> |
лозу резати, па кад би га ко умолио, да му ту вештину покаже, он би му сав виноград џабе орезао |
, да спреми прасе.{S} Дете је знало, да му је отац сваког Божића и поклада поклањао учитељу пра |
је је са своје особености заслужило, да му се по могућству име сачува.</p> <p>То је био као нек |
ти: хтео ме је пољубити!{S} Наравно, да му то нисам допустити могла.{S} А он ми је, поред свега |
мало накашљао, јер није знао, шта ће да му одговори.</p> <p>— Оно, касти, зете, тамо код вас у |
сви повикаше на њега, сви се трудише да му докажу, да је он — луд, да ништа не зна, шта у пићу |
лицаја, да он његово место заступи и да му ујутру рапортира, шта се све на томе детињем вашару |
ио виолиниста, то је све могуће; али да му је кћи, што је била за Страхинића бана удата, да је |
, — дакле, ако узима толико смелости да му све што је замислила отворено искаже, онда ће данашњ |
и шарену вуницу..{S} А новости имам да му кажем, да од другог ни за десет година толико не би |
младић!{S} Само, касти, име не умем да му погодим, све ми се чини да рече Шапраг, Акмак или... |
не говори три сата, ама баш ниједну да му не разбереш!{S} Стајао сам некако пред Трајковом мех |
али, домаћин се куцну са гостом, исказа му здравицу, а после оде у другу собу, да види, шта дец |
богме, то је лепа прилика!{S} Та колика му је само парохија, хеј, госпођо!</p> <p>Гркиња опет у |
му је министарски акт саопштен, а рука му је дрхтала; образи му дођоше бледи као у мртваца, са |
ога дебелога Шпартанца оставити, морала му се похвалити: — Дакле, мој дебели даскало, знаш ли, |
му дођоше бледи као у мртваца, са чела му је цурио крупан зној.{S} Кад је хтео са начелником д |
год у путу или пред дућаном видела, она му се поклонила, погледала га је својим чезнућим поглед |
S} Кад је поред своје Милке прошао, она му приђе, по обичају, руци, али он је ни погледао није. |
онда нек’ прсну сви од једа!</p> <p>Она му притиште руку.{S} И остали се руковаше, па одоше.</p |
тује?... — А после додаде за себе: „Она му је, сиромаху, и пореметила мозак!...“</p> <p>— Јохан |
а кад га је прочитао, он га продрма, па му весело подвикну:</p> <p>— Хај, старче!{S} Писмо од М |
алин извади ћутећки кесу иза појаса, па му пажљиво изброји стотину дуката.{S} Чича-Тима извади |
е економ, донесе чича-Тимине хаљине, па му рече, да може ићи, али да се најпре пресвуче.{S} Ста |
са пуно поноса, окрете се чича-Тими, па му бајаги пришану, ал’ тако, како ће и Папраг чути: „Ди |
а, он се и за трећу набрзо постарао, па му и та трећа у вечност оде, и он по трећипут остаде уд |
, а главу је наслонио на обе руке; коса му је, онако неуглађена, падала на збрчкано чело; само |
ко њих даваху им израз ласкавости; коса му беше плава и, по богословски, низ рамена пуштена, на |
ко од дванаест година, уђе у собу; коса му беше још неочешљана, руке неопране, али зато у целом |
мазно, па онда, отежући речи, пришапта му полугласно:</p> <pb n="318" /> <p>— Знате ли, драги |
епим или бар пријатним назвати.{S} Уста му беху свакипут на смеј развучена, очи загасито пепеља |
кућу — срам га било! — него слуша, шта му којекакве бабе трабуњају...</p> <p>Тек кад је она св |
а доселио, све се набоље окренуло: деца му више нису ишла боса и издрпана, а и сам Никола проме |
ваки страх од несигурне будућности; крв му јурне навише, и он, с раширеним рукама, пође, да заг |
лугу учинити, и то баш у оно време, кад му је најнужније.{S} Данас у такој прилици тешко да би |
то из ње вади, па ређа по асталу, а кад му се ко од путника приближи, он брижљиво заклања своју |
миљатијим погледом у лепу Гркињу; а кад му је она истим таким погледом одговорила, он задовољно |
сле шест недеља с другом венчао; па кад му је та друга од водене болести умрла, он се и за трећ |
ремаше да га под капут сакрије; али кад му га економ ишчупа из руку, он се продера на њега:</p> |
је, па га, ваљда, друкче и зову; а овде му је право име ђинђуве.{S} А, касти, доста су и јефтин |
асти.</p> <p>— Господин-Тимо, — прекиде му реч лепа Гркиња, -— време је да се руча.{S} Извол’те |
емати — дакле...</p> <p>— Али — прекиде му реч Гркиња, — кад чујете, да ћу на беседи и ја декла |
ваку могућу неприлику предупреди, приђе му ближе и пошто се, по обичају, једно пет-шест пута по |
ко рано видела спремна и обучена; приђе му, по детињем обичају, руци, али он не допусти, да га |
лико дубоких поклона и поклончића приђе му ближе и пољуби га у руку.{S} Стари деда-Спира, који |
о <pb n="310" /> су му зуби ретки, може му сав спанаћ у зубима остати.</p> <p>По свему се видел |
ца, оно покри лице рукама, а низ образе му текоше крупне сузе...{S} Утоме куцну неко на врати, |
<p>Јадно дете покри лице рукама, а сузе му потекоше низ снежно лице.</p> <pb n="303" /> <p>— Ву |
еља неко прасе или рубљу испросио, није му она замерала; па ни онда га не би опоменула, кад би |
као награду, даде оним ученицама, које му је стара госпођа препоручила...{S} То беху већином б |
лка?... — повторавао је старац, а после му преко лица пређе глуп осмејак.</p> <p>— Твоја кћи Ми |
ас само учитељ, а кад се ожени, од воље му је, — може се и запопити.</p> <p>Чича-Тима слеже рам |
праг!...{S} Папраг!{S} Папраг!{S} И име му је некако господски!{S} Лепо!{S} Отмено!...{S} Али с |
морао је већој сили попустити.{S} Утоме му и шешир паде с главе, они га бацише за њим у блато; |
му: у лицу је био блед, изнурен, хаљине му беху отрцане, а ципеле од самога блата, које се беле |
чича-Тима!...</p> <p>Једног дана донесе му писмоноша писмо, али га он није умео прочитати.{S} У |
војим обичним чезнућим погледом, стиште му руку својом десном руком, а левом га поглади по збрч |
о друго којешта ћу говорити, од чега ће му се кожа јежити и коса на глави кострешити.</p> </div |
иже приступи господину проти; а онда ће му шанути:</p> <p>— Е, оче прото, како вам се допадају |
чинила, фландра једна?...{S} А и шта ће му туђа жена?{S} Зар не би боље било да мене узме?{S} О |
или некуд на другу страну, — Београд ће му бити тесан, то знам напред!...{S} А, после, кад од њ |
е,</title>“ али се уједанпут трже, лице му доби израз зле воље, и он устаде са свога места и по |
не хартије; начелник је преврће, а лице му је пуно важности, очију и не диже горе, само гледа у |
S} Чича-Тима је дубоко уздахнуо, и лице му доби израз негодовања и незадовољства.{S} Гркиња је |
колегу, он се рукова с њим и честиташе му весело прошевину и прстен.</p> <p>– Срећно, господин |
ледаше, пун саучешћа, у чича-Тиму; беше му жао човека, кога је већ толико година познавао.{S} У |
</p> <p>Дете се весело осмехну.{S} Беше му необична та доброћудност очева, а после се, сирота, |
прво моју госпа-Јустину походити; више му не треба, него да њојзи приповедим, како је њен Шваб |
у <pb n="395" /> свукоше хаљине, дадоше му малу белу капицу, плав шлафрок, а на ноге чисте чара |
његова природна неспретност, не дадоше му; тек он, сиромах, поче нешто замуцкивати, а после се |
аш спремна, а и то је био уверен, да би му стара госпођа у многоме могла помоћи; али се узјогун |
Она би га презриво гледала, окренула би му леђа, погледала би се у огледало, па би сасвим понос |
о месо, краставце и т. д.{S} Понекад би му упртила и ражањ, да га окреће, а уза сваки почет или |
умолио, да му ту вештину покаже, он би му сав виноград џабе орезао.</p> <p>— Па, учитељ-Тимо, |
ио свакојаким именима...{S} Другипут би му се чинило да је у некаквој гостионици, и онда би се |
саопштен, а рука му је дрхтала; образи му дођоше бледи као у мртваца, са чела му је цурио круп |
итељ Тима га погледа, а збрчкани образи му се развукоше на смешење:</p> <p>— А зар не видиш?</p |
кавани приметио и младога Папрага, који му је и сувише својим изнутрашњим задахом ударао на црк |
погледао.{S} Успут је сретао људе, који му се уљудно јављаху, али он као да их ни видео није; ш |
S} Откуд њему тако име и презиме, да ли му је то тако од старина остало, или су га људи од мило |
вир!...</p> <p>— У дромбуљу, млијеко ли му!{S} У гајде!{S} Огубавио, богдице, ка и надухан миех |
је неки Шваба!{S} Шерет!...{S} Млеко ли му швапско!“ После тих поклона седоше оба, и старац и з |
р не нађе да друго што говори, књигу ли му и ко је написа!{S} Е, знади, учитељице, да ћу забран |
ту, па би, чисто, на њу да намигне, али му петрахиљ смеће; а после јој све ближе долази и већ е |
тица крива!...{S} Чула сам ја, и о мени му је говорила, да сам неморална; а неће да гледа себе |
воно, у клепало, а од сваког звука чини му се да чује глас старе госпође, како га пред г. секре |
о инстинкту.{S} Наједанпут стаде; учини му се да чује, где некакви људи говоре, после виде и св |
општинаре, да га приме за бирова, а они му доказују, да је за све то остарео, него да ће га пос |
нако ћутао оборених очију, а на лицу си му видео зловољност и забринутост.</p> <p>— Дакле, Тимо |
пши бити не могу!{S} Умре неко, наплати му се; роди се неко, наплати му се; је ли венчање, напл |
о, наплати му се; роди се неко, наплати му се; је ли венчање, наплати се...{S} А од свега тога |
попови и ђакони гледају у њега, чудећи му се премудрости; после га види у цркви, како се млати |
иска рођака Наполеона Трећег!{S} У кући му је клавир, ћемане, трумбета и други сваковрсни инстр |
ет, волео, узе га под руку, па, шапћући му нешто на уво, одведе га из те галаме...{S} Гости се |
спровео га је у болницу...{S} У болници му <pb n="395" /> свукоше хаљине, дадоше му малу белу к |
по лицу својих љубимаца просипа.{S} Очи му синуше грозничавом ватром, и он се у доброј вољи куц |
...</p> <p>Чича-Тима уђе унутра.{S} Очи му засенуше од силне светлости; а људи у црним, салонск |
онако испод обрва погледа љутито, а очи му севају од једа:</p> <p>— Лепо, вала, господин-колега |
жбе!...{S} Ево акта! </p> <p>И начелник му показа акт, којим се отпушта из учитељске службе; уз |
ноги здрави; чаша је ишла за чашом, док му се по бледоме лицу није прострло оно загасито румени |
на мало строжије погледа и једним мигом му показа на дете, које је једнако спавало, али које се |
/p> <p>— Ето ти капице, носи је! — И он му баци малу белу капицу у образ. — Шта би рекла Гркиња |
јао, али не чича-Тимину хвалисању, него му беше смешно како Папраг брзо окрете лист; но пошто н |
ат и сам министар насмејао, а одговорио му је, да таке будале, као што су чланови перковачке бе |
} Кад у школу ступи, он се насмеши; ако му прозвано ђаче зна лекцију, кир-Никола се задовољно н |
и, а ниже себе на миндерлуку види, како му дете мирно спава.{S} Он се диже из кревета, и то је, |
<pb n="325" /> — приповедићу јој, како му је попадија из Мартиновца варјачом сав нос изразбија |
био је сав знојав и ломан, чуо је како му срце бије, чинило му се да је насред гробља; али кад |
д су у авлију у помрчину изишли, некако му испаде за руком да је загрли и пољуби и да јој приша |
ао одлазити.{S} Али, као и остале, тако му је и овај план лепа Гркиња покварила...{S} Сунце ниј |
S} Просвета га се утолико тиче, уколико му понеку, с руског преведену а у читанци отштампану, п |
p>Кир-Никола се слатко насмејао, допало му се што му је жена тако оштроумна.</p> <pb n="298" /> |
ломан, чуо је како му срце бије, чинило му се да је насред гробља; али кад је отворио очи, онда |
људи, и куће, па и читаве улице, чинило му се да пролазе мимо њега.{S} Он није знао, на коју ће |
даху му као прави истински људи; чинило му се да су од хартије онако по најновијој моди изрезан |
.{S} Та де, смеј се, певај!..{S} Госино му ја...</p> <p>Чича-Тима стаде скакати:</p> <quote> <l |
же, па иако је помало климао ногама, то му није сметало да се пред чича-Тимом не само по обичај |
дете плаче, а учитељ се смеје.{S} Е, то му је тако у самој природи!{S} Каткада га лепа његова с |
дети, можда већ и спава...{S} Знате, то му му је свакидањи обичај.</p> <p>Она отвори кујнска вр |
о се; али кад дође да преда шлафрок, то му би криво, те се испречи на економа:</p> <p>— Ето ти |
апред казала, јако наклоњен јектици; то му сведочише и жиле на сувоме врату, после, бледо лице |
је попио по две-три грке ракије.{S} То му је тако у нарави било: кад се нешто наљути, кад би г |
да уграби место до лепе домаћице; а то му није тешко било, јер кад је неки од учтивијих гостиј |
очима искаже, што му срце осећа, али то му није ишло од руке; он, дакле, приближи своју столицу |
<p>— Зар оног намолованог костура, што му клопарају сува ребра у празној кожи?{S} Што му је са |
ича-Тима је пробао да очима искаже, што му срце осећа, али то му није ишло од руке; он, дакле, |
икета добила је од неког болтаџије, што му је дете код кир-Николе учило школу и положило испит |
арају сува ребра у празној кожи?{S} Што му је сав облик у носу смештен?{S} Е, вјера и Бог — реч |
ла се слатко насмејао, допало му се што му је жена тако оштроумна.</p> <pb n="298" /> <p>— Чича |
доста чисто обучен и очешљан, само што му очи беху крмељиве и помало крваве.{S} Кад је видео П |
рећу дарује! -— Кад је то говорио, глас му је дрхтао; а, богме, и није, сиромаху, ласно растати |
м тренутку уђе чича-Тима у собу.{S} Нос му беше црвенији него обично, очима је закрљештио и већ |
то жућака уз његову Милку дати, на част му девојка! <pb n="334" /> Мени требају новци, хе!{S} Н |
ечји радови су такође прекрасни, морају му очи стати, кад види оне стаклене ђинђуве, перлице и |
о пише!{S} Та насмеј се, старче, читуљу му!...{S} Вели, да је красан човек тај њен учитељ богос |
и, можда већ и спава...{S} Знате, то му му је свакидањи обичај.</p> <p>Она отвори кујнска врата |
лактом.</p> <p>— Та зар не видиш — шану му, да се и прота и чича-Тима мргоде?{S} Ћути!...</p> < |
производ, који га је и прославио и лепу му парицу доносио, остаје његова грка ракија.</p> <p>— |
-дан спремила, а како <pb n="310" /> су му зуби ретки, може му сав спанаћ у зубима остати.</p> |
ад би га боље погледао, видео би, да су му очи мутне, бесвесне...{S} Дуго је он у томе положају |
алан, т. ј. свирао је у тамбуру, они су му пљескали, а он им се за то најграциозније поклонио.. |
колико година заборавиле.{S} Мимо то ћу му казати, да не иду редовно у цркву, да се исмевају ми |
оријама тамо и амо гурали, не изгледаху му као прави истински људи; чинило му се да су од харти |
злази напоље, јер се боји од потчињених му учитеља...</p> <pb n="308" /> <p>Он као да је о оној |
збунио, а бакалин, који је у свему био мудар и окретан, да би га из те забуне извукао, пређе у |
поруменео је, али није имао куд, већ је мудро ћутао.</p> <p>— Сад је на мене ред, да частим — р |
а у десет класа, којој је основа дубока мудрост.</p> <p>— Молим вас, господо, — доказивао је уч |
је чуо, беху, по његову мишљењу, извор мудрости за једну младу девојку.</p> <p>— Тако, Милка, |
е није, како, њен дебели <pb n="306" /> муж појавио; али кад никога не виде, а она га зачуђено |
...{S} Госпођа Јустина је млада жена, а муж, као што га знате, јектичав...{S} Баш ако би вам би |
ужне начелниковице шареније носи?{S} Та муж јој нема ни толико плате, да јој и белила задоста к |
човека не познајем, што ће да буде мој муж; а мужа треба да волимо!{S} Како ћу га ја волети?{S |
кад ћеш једном изгледати као човек, као муж, несрећниче неосетљиви?...</p> <p>Али на све те псо |
а обрадовати!</p> <p>— Три лепа, млада, мужа — додаде врачара, — а после ћеш остати богата удов |
не познајем, што ће да буде мој муж; а мужа треба да волимо!{S} Како ћу га ја волети?{S} Леп ј |
ивела је једна Гркиња, што је имала два мужа; неки говоре, и више...{S} А у другој кући станова |
својом женом живи, и која жена на свога мужа мрзи, а туђе мужеве воли...{S} Све је то начелник |
ва Гркиња неће имати власти у кући мога мужа, па шта се имам предомишљати?{S} Ја сам сироче ост |
осећам се обвезана вас на долазак мога мужа внимателном учинити; он ће на сваки начин 25. јуна |
ине није могла себи повољног и честитог мужа наћи.{S} Та ће, наравно, говорити о моралу!{S} Кад |
> <p>—- Ал’ тек је, свакојако, лепша од мужа, што изгледа као надуване гајде?...</p> <p>— Боже, |
стала права грчка лепота...{S} А што се мужа њеног тиче, то вам је поштовања достојан човек!{S} |
Леп век!{S} Па ћеш још, осим овога, три мужа променити.</p> <p>Гркињи пређе преко лица лак осме |
нутрашње задовољство да притаји.{S} Три мужа!{S} Та томе би се макар каква секретарица министар |
љку; а ако и то буде мало да је противу мужа расположи, <pb n="325" /> — приповедићу јој, како |
и која жена на свога мужа мрзи, а туђе мужеве воли...{S} Све је то начелник перковачки тачније |
Београд, прва ће ми брига бити да је са мужем протерам.</p> <pb n="315" /> <p>— Само далеко ода |
тера!{S} Та ниједна жена није са својим мужем сигурна, све док је она у овој вароши.</p> <p>Гос |
глатким паркетима големе дворане; а кад музика стане, и све се ућути, онда ће на средину ступит |
рактиканта и Гаја берберин, који је био музикалан, т. ј. свирао је у тамбуру, они су му пљескал |
зар би се он заљубио у њу, да није била музикална?...</p> </quote> <p>Људи су га слушали, па су |
уг-Богдан и његових девет Југовића били музикални...</p> </quote> <p>Сакупљени гости се згледах |
— Јест, браћо и господо!{S} Они су били музикални.{S} Могуће да Југ-Богдан није свирао у гласов |
у силу имају сиренски гласи јединствене музике на дух човечји; сами сте видели, да само њојзи и |
да ону другу половину ноћи поред умилне музике у игри и весељу проведу.{S} Кад су Цигани дунули |
време изговорена!{S} Говорио сам вам о музици; али не треба то; та, ево, последњи тренуци ове |
е над ватром држала. — Да није опет она мука? — И баба пажљиво посматраше јако удубљене црте на |
>— Камена се помирио!{S} Сирота жена од муке се и пропила.{S} А и то је све масло те несрећне Г |
прексутра нека свисне стара вештица од муке!{S} Тиме се та јутарња похода свршила.{S} Она се ј |
че:</p> <p>— Е, па нек’ поцркају сви од муке!{S} Шта нам могу? </p> <p>Чича-Тима је хтеде нанов |
удови неопрани...{S} Да свисне човек од муке:!...</p> <pb n="302" /> <p>Утом се диже нестрпљиво |
зрева до човека: големе патње, необичне муке, гажење и тиранија стварају, често тренутно, од об |
у грке искапио, да мало своју унутрашњу муку разблажи, а он оде право кући, да свадбарину спрем |
рела лети, стрела ј’ лака, </l> <l>Амор муња из облака; </l> <l>А обоје к мени жури, </l> <l>Та |
Е, али ко би се, опет, сетио, да су за мустру узети пештански келнери?{S} То, да сам јуче умро |
уда!...{S} Кадикад би тек провирио кроз мутна стакла какве сиромашне колибице, па кад би видео |
а боље погледао, видео би, да су му очи мутне, бесвесне...{S} Дуго је он у томе положају лежао; |
он није умео ништа говорити; бленуо је мутним својим очима, без и најмање свести, у доктора... |
запитао, он би без сваке свести својим мутним очима бленуо, а не би ништа одговарао; па и онда |
е пута опомињао.</p> <p>— Оно, касти, — муцао је чича-Тима, — није да нисте, јесте, господине.< |
ше; онда заборави на све терете који га муче, па често и пева, али само црквене песме.{S} Ако ј |
требати и једно парче од опанака велико-мученика Прокопија, а добро би било да имаш макар и јед |
Здравља ми, Спиро, боље ти се и с овом мученицом гушити и давити, но с туђом децом свађати се |
је омрзла и презрела.{S} Једно је само мучило, — што се мора с њим, као с колегом, у једној зг |
аде скакати:</p> <quote> <l>— Паук једе мушицу, </l> <l>Гусеница лист; </l> <l>Гркиња је прљава |
ела као белило на лицу лепе домаћице, а мушка црномањаста као гарило на њеним обрвама!...</p> < |
/> лепо лице, онда се не чудим што сви мушкарци хоће за вама да полуде“...{S} После тога штого |
а новце; нигде не видиш женске, а то ли мушке кошуље.</p> <p>— Знам, да ће се господин Швабић и |
и у једноме су се опет слагали: кад је, н. пр. она у неког удовца мало ватреније погледала, па |
ева, али само црквене песме.{S} Ако је, н. пр., зимње време, он удари у „<title>Во Јордање</tit |
на сав глас с највећим патосом читати, н.пр., о створењу света, па ће са свом ватром, која је |
, које нису њену помоћ тражиле.{S} Ако, н. пр., није која рађала, она јој је умела наћи чини и |
понеки дукат, а ако је дете чиновничко, н. пр. начелниково, њему је зато ласкала, да је отац г. |
постали озбиљни као неки грчки филозоф, н. пр., Сократес...{S} Тако ми дођосте у један мах пром |
би могао чути.{S} За ону васпитатељку у Н... казаћу, да живи са писарем, а оне три у Ј.., те су |
како треба на сокаку да ходи, да гледа, на који начин да се поздравља.{S} Па, касти, она се, от |
стојало је пуно најскупоценијег посуђа, на другој, опет, страни неки штофори за хаљине од тешке |
е баш најобичнија женска врлина!{S} Ја, на пример, не познајем ниједну жену, која не би могла б |
и, по богословски, низ рамена пуштена, на њему црна душанка и црне панталоне.</p> <p>— Добар д |
роз њих; ено, по дуварима виси паучина, на орману пала прашина, у кујни судови неопрани...{S} Д |
{S} Кожа и кост!{S} На глави туђа коса, на збрчканоме лицу туђе белило и руменило: права лорфа! |
ила, кад би јој, наместо уљуднога носа, на оно снежно лице прилепили зрно сочива, па макар и од |
, а после неколико згужваних хартијица, на којима беху нашаране слике неких краљева и краљица и |
а и младожењу; онај црни штап мога оца, на коме је изрезана глава некаквога мајмуна, то је био |
уђеш у авлију — коров, у башти — коров, на тавану такође — коров!...{S} Дакле, као што видите, |
а коме помоћи, он је помагао.{S} Он је, на пример, умео лепо лозу резати, па кад би га ко умоли |
деца знају у Перковцу, ко су то двоје, на које она нишани!{S} А после тога још нешто безобразн |
младожења, ха?</p> <p>— Оно, побратиме, на очима је доста чист и угледан, само што ми нешто мал |
/> <p>— Само далеко одавде, господине, на пример у Хомоље, у Црну Реку, или, ако је могуће, ча |
е биргере, бирократе, па и аристократе, на класе дели и одликује, него и сами келнери су онде, |
мље, да се беседа, ако је икако могуће, на највеселији начин бар до ујутру продужи, те су због |
мачно, покварио цело пријатељство; али, на срећу младенаца, он то није чуо, а Папраг, као човек |
а не приличи оној мекој детињој облини, на којој би требало да трепери блажена румен среће и за |
ођа гросмутерка, у својој црној хаљини, на нос је натакла наочаре, подбочила се са обе руке на |
барем сто жућака уз његову Милку дати, на част му девојка! <pb n="334" /> Мени требају новци, |
га као из табарке. — Е, баш сам, касти, на вас мислио, чедо моје бело!{S} Моје јагње, касти...{ |
Или је, можда, за дуг...{S} Оно, касти, на данашње време слабо кога и има, а да није дужан...</ |
тле пажљиво гледао, а који је, међутим, на друго што, на добру парохију и на женидбени мираз, м |
астичније боје, коса нацмакана помадом, на лицу товар белила, а хаљина да се и не види од самих |
ског учитеља; човек пун, дебео, омален, на лицу пуно ситних и крупних борица, а уз то је у свак |
рак даље и у исти мах паде, онесвешћен, на тврду калдрму.</p> <p>Та висина, са које је пао, беш |
да пролазе мимо њега.{S} Он није знао, на коју ће страну, па напослетку се обрте налево.{S} Иш |
но задовољан!{S} А вама, стара госпођо, на вашем великоме труду морам такође изјавити моју благ |
ависиће од тога.</p> <p>— Добро, добро, на дан свадбе добићеш сто дуката.{S} Један је чича-Тима |
гледа у женску препрату, па би, чисто, на њу да намигне, али му петрахиљ смеће; а после јој св |
едао, а који је, међутим, на друго што, на добру парохију и на женидбени мираз, мислио, тек се |
, да свадбарину спрема; а Папраг, опет, на другу страну, које да продужи комбинације о својој б |
о право кући својој, седе, онако срдит, на једну столицу, погледа незадовољно око себе, па онда |
панталоне и неки жућкастозелени капут, на ком су се сви конци лепо провидели, а и стари отрцан |
/p> <p>Кад се дворана напунила гостију, на најсвечанији начин ступи на узвишено место сам г. Жи |
опис беше јој једина успомена на мајку, на сваком писмену те испрљане хартијице беше читав свет |
го сам наумила довече да правим вечеру, на којој ће бити и учитељ из Бајковца, а ту је и васпит |
се угушити — рече начелник, — у хапсу, на вјешалима ће се угушити!...</p> <p>— А то ће рећи — |
ђо, по најновијем систему удешен чамац, на коме се свакојаки еспапи превозе!...</p> <p>Хтео је |
а и наша влада удара у клавир, а то је: на јавном месту исмејавати владу!{S} Људи су се томе до |
та била!!...</p> <p>То је био њен укус: на глави много цвећа и то најдрастичније боје, коса нац |
узане, мрачне, а калдрма испроваљивана; на сваком скоро кораку падао би сиромах учитељ у блато, |
није требало да узимаш црвене пантљике; на белу хаљину свакад се мећу црни накити, то тако дивн |
мелем!{S} Него, дајде још једну, касти; на две сам ноге и дошао.</p> <p>Побратим га послужи још |
— Молим вас, господине, и хвала вам!{S} На ту вашу услугу никада нећу заборавити.</p> <p>У тако |
— Шта има на њојзи?{S} Кожа и кост!{S} На глави туђа коса, на збрчканоме лицу туђе белило и ру |
осле, имаш и своју поштену службицу!{S} На тако јемство дао би ти ма ко у Перковцу.{S} Тек вели |
, у оно бело, глатко, чело пољуби...{S} На тај пољубац се дете није тргло, већ мирно продужаваш |
или неког старог извеџбаног учитеља.{S} На челу тога прописа било је крупно исписано:</p> <p>„Б |
гова.{S} Она тамо ни погледала није.{S} На самоме крају мале, између неких кошева и шљивика, пр |
а их има тројица, што с њиме диване.{S} На тај начин је и лепа Гркиња вишепута прислушкивала на |
у, па је замишљено гледала преда се.{S} На запећку стајао је хлебац и недодирнут, могли су га м |
ао; тек колико да се назове трговац.{S} На једној страни дућана стојале су наслагане памуклије, |
ката!...{S} Богме је то — рече прота, — на данашње време лепа сумица, сто дуката!</p> <p>— Сто |
а неком иронијом господин богословац, — на сваки начин, да ви морате више уживања налазити онак |
аздражен наговором препредене Гркиње. — На ручак, док ти нисам ишчупао те твоје чупаве курјуке! |
ња узе под руку и одведе у своју собу — на ручак.{S} Милка остаде сама, погледала је жалостиво |
била сам на синоћној беседи...</p> <p>— На бесједи? — повтораваше начелник. — Е, гле ти бруке!{ |
сваком њихову нападају пркоси.</p> <p>— На ручак се вуци, опајдаро ниједна! — викао је чича-Тим |
р да јој на грудима толико сала, колик’ на твоме подваљку, гријеха ми, што сам га овога часа за |
чинише!{S} Бар да је на њој меса колик’ на корњачи!{S} Али ни драма!...</p> <p>А после, поглади |
— обоје у неке шарене хаљине обучени, а на мајмуну и црвена капа; а лане о вашару беше и једна |
бак, руке округле, прстићи дугуљасти, а на њима нокти скоро провидни, лице јој беше као снег бе |
ше му малу белу капицу, плав шлафрок, а на ноге чисте чарапе.{S} Доктор га је хтео и испитивати |
ло школу и положило испит са петицом, а на Петровдан — као имендан свога оца — читало у цркви а |
о чинила, што је у ње доста краћушан, а на врху мало затупаст и, по маџарски, навише извијен би |
том је заклонио ону исписану хартију, а на учитеља погледаше мрким погледом.</p> <p>— Ово неће |
чича је једнако ћутао оборених очију, а на лицу си му видео зловољност и забринутост.</p> <p>— |
ба да држи кашику, кад руча, како треба на сокаку да ходи, да гледа, на који начин да се поздра |
оклевати.{S} Што ’но реч, док је чорба на асталу, треба је кусати.</p> <p>— Оно, касти, од сут |
љ, кад је видео, да га нико не задржава на ручак, он оде, наравно, зловољан; а њих двоје, ревиз |
мрадом куљао, да се сирота Гркиња једва на ногама држала.{S} Та баба, коју је наша декламаторка |
војој мекој постељи превртала се с лева на десно, устајала би, намештала би и наново преметала |
естаде и најмањих трагова незадовољства на њену лицу, и она се, напослетку, задовољно осмехну:< |
враголасто осмехну, узе капут, обуче га на рукаве, закопча прслук, а косу је згладио с чела, по |
азити; прво, што је био доста хитар, да на свашта пази, а, друго, што се чича-Тима није умео ка |
седео са својим зетом, није могао а да на толику њену ларму не плане: —- Само се ви покријте у |
ти, не верујем, да неће заударати брада на изгорелу гриву циганског коња или на извађено око ка |
а даскала, а после, пуна гнева, погледа на четврти разред: — А ви, господине, ви сте једна пија |
То је Гркињу изненадило.{S} Она погледа на врата, мислила је да се није, како, њен дебели <pb n |
рожије погледа и једним мигом му показа на дете, које је једнако спавало, али које се сваког тр |
оноси, тако, да су се и гости са сокака на ту ларму почели враћати.</p> <quote> <p>— Господо и |
ати: јастуке је разбацивао с миндерлука на кревет, с кревета на миндерлук, док напослетку не ра |
је и лепа Гркиња вишепута прислушкивала на вратима и на тај начин његове најдубље тајне дознава |
е; коса му је, онако неуглађена, падала на збрчкано чело; само би кадикад дубоко уздахнуо:</p> |
скупих материја, а празником се виђала на њој и свила!...{S} Ту је, наравно, морало бити и ого |
као чланица овдашње омладине, задржала на беседу.</p> <p>Ха, ха! — смејао се учитељ четвртог р |
као је вина, да је сва авлија заударала на њега; а лепа Гркиња је намесила палачинака, гурабија |
о, лепа невеста!</p> <p>А кад је видела на столу поређане детиње играчке, она разрогачи очи, а |
ши, а ми да пристанемо: да ли је подела на десет класа боља и пробитачнија за учитеље, или је б |
ветити...</p> <p>Ствар је, дакле, узела на себе сасвим озбиљан карактер, нарочито кад је после |
; а сама је, с прекрштеним ногама, села на ћилим.</p> <p>— Данас је петак — рече баба; — јутрос |
авно разиђоше, Гркиња је забринуто села на ћошку,<ref target="#SRP18760_N2" /> скупила се скоро |
ој била разна белила, руменила и гарила на услузи.{S} Једно јој жао беше, што не може и пепељав |
о слово беше рђаво, мајка се и наљутила на мене, па га је <pb n="353" /> прецртала и написала л |
ђе ближе огледалу.{S} Руке је подбочила на кукове, обрве је уздигла, искосирила се мало настран |
ед огледало.{S} Десну руку је подбочила на кук и тако се с неким особитим задовољством дуго пос |
оносом рећи: „Моја се болесница навикла на горчину“!{S} И то је све, што се од природе изнудити |
аочаре, тамо, опет, матора жена навукла на себе грдан кринолин, па неке пунђе, пера и друге кој |
; десни кажипут <pb n="362" /> је упрла на своје ниско и збрчкано чело, а нос и уста је искриви |
згледати као грчка краљица, кад је ишла на венчање...</p> <p>— Ја бар мислим — рече поносито Гр |
ме: навићи ћу се!{S} Болесник заборавља на шећер, навикава се на пелен, и временом лекар ће, мо |
е и иначе у свима перковачким сплеткама на површини пливала, баш као она масна ђинђувица на деб |
за сто, па онде, са искревељеним цртама на лицу, стаде певукати своје зимско „<title>Во Јордање |
Гркиње — говорила је у себи. — Шта има на њојзи?{S} Кожа и кост!{S} На глави туђа коса, на збр |
, што су на сам Велики петак у Туманима на Христову гробу преноћиле.</p> <p>И тако се обе, једн |
рним, салонским, хаљинама, са цвикерима на носу, што су се по тим осветљеним просторијама тамо |
гомиланих мисли, које у таким тренуцима на човека, а нарочито на богословца, навалити морају.</ |
...{S} О, господине!{S} Ви немате појма на ком је степену покварености данашња младеж!</p> <p>Н |
ђанин са својом женом живи, и која жена на свога мужа мрзи, а туђе мужеве воли...{S} Све је то |
<p>Тај пропис беше јој једина успомена на мајку, на сваком писмену те испрљане хартијице беше |
шепутла.{S} Он се клања на једну, а она на другу страну.</p> <p>Кад се дворана напунила гостију |
ају у зурле тако, да су им од напрезања на челу и на врату све жиле с прста поискакале. — Шта ј |
идела од силних шепутла.{S} Он се клања на једну, а она на другу страну.</p> <p>Кад се дворана |
походити.{S} Наравно, да се лепа Гркиња на таке маленкости није <pb n="359" /> обзирала.{S} Она |
нуо у њене пепељаве очи, које је Гркиња на разне начине, мазећи се, превртала...</p> <p>— Ја ва |
утерка, која није знала, да ће и Гркиња на тој беседи суделовати, није се могла уздржати, а да |
мерећи свога будућег зета.</p> <p>— Па на тај начин може још то довече бити и прстен — рече бр |
га економ ишчупа из руку, он се продера на њега:</p> <p>— Оно, касти, све нека вас ђаво носи, и |
ино владање.</p> <p>Учитељ Тима потписа на полеђини, да му је министарски акт саопштен, а рука |
ти, од чега ће му се кожа јежити и коса на глави кострешити.</p> </div> <div type="chapter" xml |
цивао с миндерлука на кревет, с кревета на миндерлук, док напослетку не разби огледало, што је |
ом жестином загрли, и није остало места на лицу лепе Гркиње које није чича-Тима обасуо пољубцим |
да оваку фландру протера, она је пушта на беседу!{S} Лепо!{S} Прекрасно!</p> <p>Гркиња уздиже |
ета, а једно ћу добити од газда-Милчића на поклон.{S} Знате, има сина код мене, па је још о Дух |
ни пливала, баш као она масна ђинђувица на дебелој говеђој чорби или као загорела запршка у нек |
свирају...{S} Само да ми је овај Дунав на мој виноград навратити...{S} Ал би то дивно сирће из |
е са свом ватром, која је будали свакад на расположењу, доказивати, да први људи нису јели гвоз |
!{S} Истина, ја те слабости нисам никад на себи приметила, али сам гледала понеку од мојих позн |
гами, нек се он сели у Хомоље или некуд на другу страну, — Београд ће му бити тесан, то знам на |
, у својој рођеној постељи, а ниже себе на миндерлуку види, како му дете мирно спава.{S} Он се |
пи и да му ујутру рапортира, шта се све на томе детињем вашару говорило и радило.{S} Полицајац |
дбочивши обе руке на суве кукове, стаде на сав глас зипарати:</p> <p>— Сад ти још и лутке треба |
ича-Тима, као електрисан, скочи и стаде на сав глас говорити:</p> <p>— Ја, касти, служим већ дв |
<p>И лепа Гркиња бацаше чезнуће погледе на <pb n="305" /> свога госта.{S} И чича-Тима је пробао |
извади из џепа кесу, па је наново онде на тезги избројао оних сто дуката, што је зету наменио. |
црну, пусту, ноћ.{S} Наједанпут се нађе на некој висини, он није могао да разазна, где се налаз |
ли... </p> <p>А кад је он свршио, изиђе на среду и лепа Гркиња.{S} Стара госпођа гросмутерка, к |
како није срма изгубила, а после изиђе на обалу, стаде онде, па се заблену у силне свеће и фењ |
метала; те ако буде воља божја, да пође на боље...{S} А како твој чича-Тима, ха? — смејала се б |
S} А кад се дочепао своје собе, он леже на миндерлук, па је гледао укоченим очима горе у чађаве |
ијаноме Перковцу починише!{S} Бар да је на њој меса колик’ на корњачи!{S} Али ни драма!...</p> |
што данас није била Гркиња та, која је на вратима прислушкивала, него његова кћи Милка.{S} Она |
шешир скинуо, а лепа Гркиња стајала је на прагу његове собе, весело се смејала и гледала у збу |
последња секретарова похода учинила је на све њих јак утисак.</p> <p>— Молим вас, господо! — у |
отац г. министру препоручи.{S} И она је на тај начин, збиља, и напредовала.{S} Сваке друге годи |
уд, већ је мудро ћутао.</p> <p>— Сад је на мене ред, да частим — рећи ће чича-Тима, брижљиво се |
.{S} Поред свих хладних облога, које је на ћелаво чича-Тимино теме приљежно метала, оста она ис |
оласто смешећи се, додаде: — Пало ми је на ум да једем кајсија!{S} Ха, ха, ха!..{S} У вашем вин |
а је пажљиво и, грчевито притиснувши је на своја усташца, страсно је пољуби.{S} То да је нека с |
но, кренуше се у виноград; а међутим је на дому лепа Гркиња спремала све оно, што јој за вечеру |
ма је, као обично, био збуњен, пазио је на сваки миг своје обожаване Гркиње, да какогод у чему |
немачком капуту и панталонама, само је на глави имао алев фес.{S} За њим уђе мајсторица: она б |
ок напослетку не разби огледало, што је на дувару, баш поред Св. Димитрија, висило.{S} Ту се ст |
и даскало!..{S} Ето, ову хаљину, што је на мени, њу ми је поклонио чика-Паја, члан суда; а то т |
им понекад празником после службе божје на чашу комовице долазили, заситили би се чезнућим погл |
дравила, да дођете на вечеру.... — Није на вечеру, него на ручак...</p> <p>Чича-Тима извади из |
од милости!{S} Не знаш, шта је дивније на њему, или је цвикер, ил’ је цилиндар, или бели прслу |
имају сиренски гласи јединствене музике на дух човечји; сами сте видели, да само њојзи имамо бл |
т, младе, лепе, а овамо пустиле чеперке на очи баш као ждребице.{S} Овај твој зет био би красан |
такла наочаре, подбочила се са обе руке на кукове, па их посматра поиздаље; а кад је видела, да |
а скоро до ушију и, подбочивши обе руке на суве кукове, стаде на сав глас зипарати:</p> <p>— Са |
аклоњен јектици; то му сведочише и жиле на сувоме врату, после, бледо лице и упале очи.{S} Кад |
како је време тихо било, падао је доле на земљу и повлачаше се, као нека провидљива плава магл |
а бризну у плач, а сузе се слеваху доле на испрљану хартијицу.{S} Кад се мало утишала, а она је |
, што јој је прота подоносио: пред њоме на асталу стојало је пуно најскупоценијег посуђа, на др |
наслоњачи.{S} С једне и с друге стране на асталу стоје гомиле акта, а пред њиме само једно по |
емајући се да што жешћом ватром нападне на несрећну Гркињу. — Ви бисте се, као власт, само комп |
вам у име уједињене перковачке омладине на вашем братском саучешћу благодарим!{S} Не треба да в |
одио!...{S} Ко не верује, нека ми пљуне на теме: нигде једне длаке неће на њему поквасити...</p |
етан превод из некакве немачке купусаре на сав глас с највећим патосом читати, н.пр., о створењ |
д.{S} Сваки је путник гледао где ће пре на конак, па и чича-Тима најпре добро загледа по џепови |
олесник заборавља на шећер, навикава се на пелен, и временом лекар ће, можда, с поносом рећи: „ |
виривали.{S} Она се само бринула, да се на њеној хаљини виде шепутле и карнери, а он је, по њој |
га понуди <pb n="361" /> Гркињи, да се на њега посади; а сама је, с прекрштеним ногама, села н |
е известити министра.{S} Наравно, да се на таки реферат и сам министар насмејао, а одговорио му |
их била потпуно задовољна, наслонила се на један јастук свога миндерлука и сањаше мирно о својо |
рукче стојати...</p> <p>И уједанпута се на њеноме лицу променише црте: нестаде умиљавајућег осм |
кад су још дошле и месојеђе, па кад се на Гркињине вечерње забаве свако друго-треће вече стадо |
драги г. колега! — рече младић, коме се на сваком покрету видела она варошка препреденост. — Др |
е, а он за њим; е, баш мишљах, да ће се на сокаку побити!</p> <p>Кад се чича-Тима са својим поб |
ћи у дућан и намештајући се, како ће се на ћепенку комотније сместити, -— побратиме, додајде ми |
себи од црне свиле хаљину; а кад би се на таке глупости остали болесници насмејали, чича-Тима |
је знао?{S} Узе свој шешир, захвали се на ручку и оде кући.</p> </div> <div type="chapter" xml |
, набељена и накинђурена, ослањајући се на свој зелени сунцобран, отварајући на чича-Томиној ог |
о се кроз најгушћи коров, ослањајући се на свој дебели штап, провлачи прота; и то је сав узрок, |
стаде по Гркињину длану трљати, док се на белој кожи не указа једна модра пругица. — Неко весе |
а да се, касти, одљутим, свратио сам се на једну шљивовицу.</p> <p>— Ох, господине, маните се!. |
иста, жао!{S} Али на беседи, ту ћемо се на сваки начин још вечерас видети?</p> <p>После тога се |
и учитељ четвртог разреда, онај што се на Гркињиној части први опио.{S} Кад је видео учитеља б |
овој вароши.</p> <p>Господин Швабић се на њену тужбу замислио, а после кратког озбиљног ћутања |
загрлити, али баш у том тренутку чу се на крају улице неко корачање; погледаше тамо и обоје се |
жеђи скапати?</p> <p>Деда-Спира донесе на служавнику три-четири ракијске чашице и једну литру |
ео учитељски еснаф!...{S} Бабу ослон’те на мене, знам ја, како ћу се њојзи осветити!{S} А и рев |
госпођа Гркиња и поздравила, да дођете на вечеру.... — Није на вечеру, него на ручак...</p> <p |
уверена, да ви то моје поверење нећете на зло употребити...{S} Госпођа Јустина је млада жена, |
вас развеселим; хоћу, да ви заборавите на ваше две класе, а мој дебели Шпартанац, кад се добро |
Е, па добро, госпођо, а ви се ослоните на мене, ја ћу гледати да вам још до подне све набавим. |
аје човек смишљен, озбиљан; и саме црте на лицу изгубе ону безбрижну детињу облину, а наместо њ |
а пажљиво посматраше јако удубљене црте на мршавоме лицу своје гошће. — Сад ћу ја, моја лепа го |
сабрали, беху разног узраста, а и црте на лицу беху им разнолике: неки беху црномањасти, плави |
ац из куће!{S} Неприлика!</p> <p>И црте на лицу Гркињину дођоше забринуте, а и врачара постаде |
умрети...</p> <p>И он је наново стиште на груди, па је стаде још већом ватром љубити.</p> <p>— |
д музика стане, и све се ућути, онда ће на средину ступити, у белим рукавицама и црном салонско |
енима, за знак да не зна ни сам, шта ће на све то да одговори.{S} Он би, истина, знао, али где |
ак мога мужа внимателном учинити; он ће на сваки начин 25. јуна у Перковцу бити, — наравно, да |
и пљуне на теме: нигде једне длаке неће на њему поквасити...</p> <p>Чича-Тима оде...{S} Како је |
љно ћутала и пришивала шарене шепутлице на своју венчану хаљину.</p> <pb n="376" /> <p>- Е, јес |
амо, како би се беле шлинговане чипчице на паргарској сукњи боље видети могле, подигла је предњ |
и, хи!</p> <p>— Пази на печење — викаше на њега незадовољно Гркиња, — та зар не видиш, да је је |
прота, кум и остали гости, сви повикаше на њега, сви се трудише да му докажу, да је он — луд, д |
/p> <pb n="332" /> <p>Папраг се клањаше на најучтивији начин, а чича-Тима, у ономе расположењу, |
а је као одрасла девојка; ништа не беше на њојзи што би одавало њене младе године.{S} Лице млад |
3"> <head>XIII.</head> <p>Сутрадан беше на лађи између Базјаша и Београда пуно путника, који су |
пренела.{S} Та она, касти, и личи више на поморанџу, него на обичну перковачку кајсију, и ја, |
оброг вина заборавио би на све слаткише на овоме свету; а и ја, рекао бих, да сам баш од чисте |
рети њена још неразвијена тела, примише на себе ону сигурност, која би тек доцније могла диван |
галаме...{S} Гости се наново наместише на своја места, а све по старешинству; али се весеље ни |
губи две класе?</p> <p>— Баш ми изиђоше на врх главе те ваше две класе — рече учитељ IV разреда |
леда, а збрчкани образи му се развукоше на смешење:</p> <p>— А зар не видиш?</p> <p>— Та видим |
а сам родом Јелинка, то се, уосталом, и на мојој спољашности даје приметити; а мој дебели даска |
а да говори?{S} Но, красна беседа!{S} И на њој се имамо захвалити једино полицији!{S} Уместо да |
у, умеју онако свечано отпевати...{S} И на томе се та вечера сврши.{S} Сви одоше весели и распо |
у је они приметили, она пљесну рукама и на сав се глас насмејала...</p> <p>— Лепо, лепо! — цере |
иња вишепута прислушкивала на вратима и на тај начин његове најдубље тајне дознавала.</p> <p>Та |
ркињом занет, него да би имао времена и на своје дете гледати.</p> <p>— Купио сам, дакле, два ј |
!...{S} Стопута вас је поздравила, па и на путу ми је писала, да никако друкче не чиним, него д |
утим, на друго што, на добру парохију и на женидбени мираз, мислио, тек се онда тргао, кад је у |
е тако, да су им од напрезања на челу и на врату све жиле с прста поискакале. — Шта је кларинет |
ада толико становницима у очи, узела би на себе неку голему стару бунду, па би се умотала у как |
јни деда поред доброг вина заборавио би на све слаткише на овоме свету; а и ја, рекао бих, да с |
срела, тај би стао и гледао, не што би на њојзи било нешто — осим натовареног белила —- необич |
ељи према годинама награђују.{S} Шта ви на то велите, господин-Тимо?...</p> <p>— Дакако! — тврд |
ок се поштено не накреше; онда заборави на све терете који га муче, па често и пева, али само ц |
а једно писамце и стаде га своме колеги на уво читати:</p> <quote> <p>„Слатка гросмутерко!</p> |
је узе незграпно за руку, па је посади на миндерлук, па, онако у кошуљи, неочешљан, само што ј |
бе ни части...{S} Хи, хи!</p> <p>— Пази на печење — викаше на њега незадовољно Гркиња, — та зар |
био средњег, лица доста правилног, али на такоме младоме лицу беше и сувише ситних бора, те да |
ма се спремаше да је наново пољуби, али на вратима се чуло кир-Николино кашљуцање, а затим смеј |
те?{S} Е, то ми је, заиста, жао!{S} Али на беседи, ту ћемо се на сваки начин још вечерас видети |
ж, несрећниче неосетљиви?...</p> <p>Али на све те псовке кир-Никола није ни речицом одговарао; |
да на изгорелу гриву циганског коња или на извађено око каког липсалог шарова, само ако прими и |
оде...{S} Како је он путовао, пешке или на колима, или га је неки милостива срца човек, онако Б |
није приметила басамаке, који су водили на доњи бој; поче се, онако по новосадски, клањати, пра |
ене и деца су се, истина, мало бекељили на њу, али нико, па ни сами сељачки пси, који су је, ур |
с хвалили, што смо стара човека примили на квартир...{S} Ал’ о томе ћемо друга пут проговорити. |
а.{S} Кад су после неког времена изишли на месечину, са главе лепе Гркиње спала је била шамија |
о оке до подне; верујте ми, да не би ни на сам Божић огладнео.</p> <p>— А ја сам, ви’те, чула, |
вио, сви су се задивили големој промени на њему: у лицу је био блед, изнурен, хаљине му беху от |
="391" /> пословима; неки су, наслоњени на големе бале трговачког еспапа, сасвим безбрижно пуши |
озније поклонио...</p> <p>За њиме ступи на средину други један беседник, професор некаквог заво |
ла гостију, на најсвечанији начин ступи на узвишено место сам г. Живко Пацић.{S} Једним високоу |
росмутерка. — У недељу ће они благовати на Папраговој свадби, лепо!{S} Они ће пити у здравље мл |
pb n="346" /> — Неће јој, касти, падати на ум да некога грди, матора вештица!...</p> <p>У томе |
ухватише чича-Тиму и стадоше га гурати на врата.{S} Старац се испрва отимао, али напослетку мо |
се мироноше, наравно да ћу ја прва бити на реду; при самоме причешћу <pb n="368" /> такође; а к |
ицом у руци, а златна одежда све трепти на њему, и све јој се чини као да гледа у женску препра |
лоњен уз невесту, скотрља се од радости на земљу... „Дакле и ти имаш вољу?{S} Е, да сте благосл |
код мене си бар сигуран да нећеш изићи на глас.{S} Па колико ти треба и кад?</p> <p>— Требало |
га, — рече, — ви као да не мислите доћи на беседу?</p> <p>— Ја јок!</p> <p>— А шта мислите, хоћ |
чича-Тима стаде се кревељити, певајући на сав глас</p> <quote> <l>„Во Јордање крешчајушчу сеја |
се на свој зелени сунцобран, отварајући на чича-Томиној огради капиџик, стаде се весело кикотат |
га, ваљда, стога и заборавише географи на земљовиду Србије забележити, а то је оно, што је мој |
премери од пете до главе, па се испречи на њега:</p> <p>— Господин-Тимо, у колико се сјећам, ја |
шлафрок, то му би криво, те се испречи на економа:</p> <p>— Ето ти капице, носи је! — И он му |
де, враголасто смешећи се: — Бар да јој на грудима толико сала, колик’ на твоме подваљку, грије |
може, да јој је врло тешко и да ће јој на чистоме ваздуху много лакше бити.</p> <p>— Ви идите |
је, урлајући, облетали, не смедоше јој на близу приступити.</p> <p>Већ је била скоро на крају |
ју, и већ дућани постајаху ређи, —- тек на погдекоме ћепенку видиш два-три црвена лонца, једну |
а, то вам не могу обећати, треба да сам на дужности; а, друго, ви и сами знате, да се у овим ок |
!{S} Моја мајка је лежала мртва, ја сам на њене груди наслонила главу и једва сам се од њих одв |
..{S} А, управо, да вам кажем: била сам на синоћној беседи...</p> <p>— На бесједи? — повтораваш |
, ја вам не бих умео казати.{S} Био сам на њима и у Новом Саду.{S} Варош презадужена; народ од |
им шта ће вам помоћи са оним краставцем на окреченоме лицу?...</p> <p>Чича-Тима је ћутао забрин |
Е, јес’ чуо, деда-Спиро, баш ти завидим на тим твојим полићима.{S} Здравља ми, Спиро, боље ти с |
и слагали, кад ми не бисмо једно другом на руци били, да ко би други?...{S} Ја, видите, у колик |
у оџаклију око ватре, која је по ваздан на огњишту горукала, да попуше по једну цигару дувана и |
од сламе шешир, као да ће га Банаћанин на плеву за страшило, а, овамо, се једнако церека и кли |
!{S} Моја мајка беше лепа, а личи ли он на моју милу мајку?...{S} Она имађаше велике отворене о |
а!{S} А у Новом Саду би се срушио тороњ на саборној цркви, кад би се „код Пужа“ попила и једна |
увише својим изнутрашњим задахом ударао на црквени тамјан, а својом углађеном спољашњошћу на фи |
реда скинуо је и капу и капут, откопчао на кошуљи рукаве, па за сваком искапљеном чашом тек ће |
ложењу, шта је могао друго чинити, него на свашта пристајати?{S} Нарочито, што је то Гркиња зах |
те на вечеру.... — Није на вечеру, него на ручак...</p> <p>Чича-Тима извади из џепа кесу, прету |
, касти, и личи више на поморанџу, него на обичну перковачку кајсију, и ја, кад је год погледим |
он се збунио и само зато, што није умео на све Папрагове комплименте одговарати; али није имао |
> <p>Чича-Тима се наново намрштио и сео на своје првашње место; а дете, кад је чуло последње ре |
као да их ни видео није; шешир је набио на очи, па је необично брзим кораком кроз мале и велике |
ли неки старац, који још није заборавио на турски селам-алећ, или нека фрајлица, која је од нек |
Седео је за столом, а главу је наслонио на обе руке; коса му је, онако неуглађена, падала на зб |
и читаво чудо!{S} Шта ти није натоварио на себе, па какве ти речи не говори три сата, ама баш н |
оде некуд у чаршију; онде се навртатио на две-три бакалнице и у свакој је попио по две-три грк |
напио.{S} А као напит, прво се наљутио на своју Милку, што је целог вечера невесело ћутала и ш |
ја сам, знате, касти, мало се и наљутио на моје дете; па да се, касти, одљутим, свратио сам се |
коше крупне сузе...{S} Утоме куцну неко на врати, а чича-Тима се својим храпавим гласом одазва: |
вица...</p> <p>Стара врачара пљуну мало на свој палац и стаде по Гркињину длану трљати, док се |
женска деца буду лепа и бела као белило на лицу лепе домаћице, а мушка црномањаста као гарило н |
омаћице, а мушка црномањаста као гарило на њеним обрвама!...</p> <pb n="383" /> <p>Цело друштво |
е размажено, напуштено, па није научило на ред...{S} А, управо рећи, да се нисте к нама доселил |
мислите, хоће ли учитељ Тима доћи овамо на каву?</p> <p>— Ја се чудим — рече, — где се и досад |
уједанпут трже и седе сасвим замишљено на своје првашње место...{S} То је Гркињу изненадило.{S |
ла, она ућута; наочаре, који јој обично на носу беху, скинула је и, метнувши их на сто, наслони |
ти није могао синоћног вечера сам лично на беседу доћи, него је послао варошког полицаја, да он |
тли руку на срце и гледите меланхолично на небо, па уздишете, касти, — за мном|...{S} Ала би то |
зу приступити.</p> <p>Већ је била скоро на крају горње мале, откуда се виде зелене утрине, што |
а у својој пакости измислити, све је то на кир-Николу и лепу Гркињу натоварила.</p> <p>— О, гос |
обичају, очима, осмејкивала се умиљато на свога маторог обожатеља.{S} И Милка је, међутим, себ |
у таким тренуцима на човека, а нарочито на богословца, навалити морају.</p> <p>— Ја видим — гов |
како ће испасти!{S} Шта ће и ко ће што на беседи говорити?</p> <p>— Цео вам програм не могу ка |
, узе га под руку, па, шапћући му нешто на уво, одведе га из те галаме...{S} Гости се наново на |
ан трговац из Перковца, који је такођер на истој лађи путовао.</p> <p>Учитељ Тима га погледа, а |
ио као што ваља, а већ је натукао шешир на главу и оде у чаршију.{S} Кад је поред своје Милке п |
њеним, услугама, осећам се обвезана вас на долазак мога мужа внимателном учинити; он ће на свак |
Перковцу бити, — наравно, да ће код вас на квартир и кост; морам вам и то приметити: да најради |
руку и узима себи слободу данас код вас на ручак доћи“...{S} Јеси ли упамтио?</p> <p>— Јесам, г |
вољно стаде намештати свој црвени појас на испупченом трбуху, а после јој намигну...{S} Она се, |
те из кујне.</p> <p>— Ја сам данас зват на ручак, а ти узми парче хлеба, — душа ваља, ниси ни т |
јој придене ружицу ил’ други какав цвет на груди, а она, глупара, побегне испред њега!{S} И то |
у свом веку два-три пута и ја био гост на њима; али за шта су те беседе и од какве су користи |
атним назвати.{S} Уста му беху свакипут на смеј развучена, очи загасито пепељаве, али свагда сј |
метнувши их на сто, наслонила је главу на руку.{S} Из свега се видело да о нечем премишља, а п |
— Та и ја сам била једанпут баш у Иригу на беседи, ал’ ово чудо!{S} Но, то ни у Турској нема!</ |
код куће по две-три чаше ракије, па иду на посао; мајстори се <pb n="336" /> сврате још пре сва |
могућа јевропска питања, па онда пређу на месне новости.</p> <p>Таку једну господско-трговачку |
испод трепавица модри, то и не узимају на ум!</p> <p>Само су учитељи са још неколико остарелих |
другом оде.{S} У мраку једва натрапају на њега; па кад су видели, у каквом је стању, они га уз |
справио, згладио је косу, наместио јаку на капуту, узео штап у руке и спремаше се са одлазак:</ |
седите испод кајсије, па сте метли руку на срце и гледите меланхолично на небо, па уздишете, ка |
чуо, да је и његов будући зет за поделу на класе, би, јамачно, покварио цело пријатељство; али, |
испред очију, куго неосетљива! — викну на свога даскала, а после, пуна гнева, погледа на четвр |
т.</p> <p>— Шта хоћете са мном? — викну на њега кицош.</p> <p>— Хм! — рече чича-Тима, машући гл |
ну Гркињу, он се, онако пијано, осмехну на њу, а задај од рума и ракије куљао је из њега као из |
p> <p>— Да није она? </p> <p>Неко куцну на врата, али некако незграпно,јако.</p> <p>— То није њ |
из те забуне извукао, пређе у разговору на будућу свадбу. — Дакле, побратиме, ти као велиш, сад |
заблену у силне свеће и фењере, који су на бајиру и по улицама светлели.</p> <p>И при чистој св |
некога од оних младих зврндова, што су на синоћној беседи суделовали, с њиме се, као са саучес |
те настрану, зграби оне хартије, што су на асталу стојале, па, и не гледајући их, поче у својој |
пођо!{S} Гледаћу ти у оне карте, што су на сам Велики петак у Туманима на Христову гробу преноћ |
киде му реч Гркиња, — кад чујете, да ћу на беседи и ја декламовати...{S} Онда?</p> <p>— Онда, н |
тамјан, а својом углађеном спољашњошћу на филистарску помаду, није могао од смеја да се уздржи |
иако га у то доба свака кућа у Перковцу на товаре имати може; чули су и за кајсије и за вино; з |
а, наслонила је своју малаксалу главицу на суву руку, па је замишљено гледала преда се.{S} На з |
осподин секретар, да види толику крмачу на моме пропису?...{S} Одмах доле с њоме!{S} Ви сте, го |
е ухватити за брадавицу, која је кицошу на левом образу израсла, али се он, као опарен, трже, о |
ем астала седети.{S} Чича-Тима је одмах на крају миндерлука, баш до њене столице, заузео место; |
извади из џепа своје наочаре, натаче их на нос и, приближивши се учитељу четвртог разреда, стад |
вади из недара своје наочаре, натаче их на нос, па онда приђе ближе огледалу.{S} Руке је подбоч |
на носу беху, скинула је и, метнувши их на сто, наслонила је главу на руку.{S} Из свега се виде |
ишарај, — то је по моди!{S} А кад пођеш на венчање, немој у косу трпати смиља и љубичице, то је |
ивети и да ми само зато дишемо, што још на свету има ваздуха; а после је цифрама доказао, да ће |
ef target="#SRP18760_N3" /> викну кицош на њега, а после се окрете келнерима... — Келнер!{S} Ов |
l> <l>А Гркиња:..{S} Лој козији </l> <l>На дебелу кожу слаже...</l> <l>...{S} Шалај!...</l> </q |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>На једној станици десне обале дуго се задржала лађа: то |
кад је мало више неглиже обучен.</p> <p>На таки комплименат заборавио би старац свих десет учит |
ворити:</p> <p>— Спанаћа сам још јутрос набавила, три краве не верујем да би га појеле за недељ |
, ја ћу гледати да вам још до подне све набавим.</p> <p>— Молим вас, господине, и хвала вам!{S} |
ш, а ти гледај да ми колико до четвртка набавиш.{S} Деца су, брига је, треба се, богме, и спрем |
тала од љутине; а како се још није била набелила и наруменила, њени суви збрчкани образи беху ж |
— иако је била сва уштиркана, упеглана, набељена и нафракана.{S} Кад се сасвим смркло, дође и ч |
за два копља одскочило, а лепа Гркиња, набељена и накинђурена, ослањајући се на свој зелени су |
диже се она протерана Новосаткиња; она набељена, отрцана!{S} Она!..{S} Но, ал’ то је већ ужасн |
ућутала, а споља се чуо притворни глас набељене Гркиње: — Милчице, а зар ти и не мислиш данас |
е, као такав, до ушију заљубљен у своју набељену Гркињу.{S} То препреденом богословцу није ни б |
ли он као да их ни видео није; шешир је набио на очи, па је необично брзим кораком кроз мале и |
откако им се чича-Тима доселио, све се набоље окренуло: деца му више нису ишла боса и издрпана |
водене болести умрла, он се и за трећу набрзо постарао, па му и та трећа у вечност оде, и он п |
во уво од слепог кучета, и ко би ти све набројао, што сам пометала; те ако буде воља божја, да |
о ћу да га удам?...{S} Ал’, ето, она је навалила, да је удам, и ја је морам удати.</p> <p>Чича- |
тајну чувати:</p> <p>— Баш кад сте тако навалили, могла бих вам нешто и поверити.{S} Лане, кад |
ма на човека, а нарочито на богословца, навалити морају.</p> <p>— Ја видим — говорио је сам у с |
и президијално господину министру, а ви наведите само један ред, што га је безобразница у пуној |
то је то и сам професор у својој беседи навео: „Без ваздуха људи не могу живети; па кад ваздуха |
ђо, само душу мало да одморим.{S} Сутра навече, кад донесеш бунду, све ћеш дознати... све, слат |
е скупоцене мађије поклони. — Још сутра навече ћеш је добити.{S} Али мораш ми још казати, каква |
ћу се!{S} Болесник заборавља на шећер, навикава се на пелен, и временом лекар ће, можда, с пон |
жда, с поносом рећи: „Моја се болесница навикла на горчину“!{S} И то је све, што се од природе |
ековати, кога ћу ја волети?{S} Теше ме: навићи ћу се!{S} Болесник заборавља на шећер, навикава |
а на врху мало затупаст и, по маџарски, навише извијен био.</p> <p>— Е, није него роткве! — гов |
ти!{S} Од митрополитова ђакона, хеј, па навише!{S} Бо’ме ће ту и сто дуката мало бити|... — Так |
ослетку се обрте налево.{S} Ишао је све навише, Калемегдану.{S} Киша је почела сипити, улице по |
х од несигурне будућности; крв му јурне навише, и он, с раширеним рукама, пође, да загрли и пољ |
а пореклом Гркиња. — И, уздигнувши мало навише своје наврањене обрве, додавала би хвалисаво: — |
ричешћу <pb n="368" /> такође; а кад се навора дели, ја ћу гледати, како се другим којекаквим с |
било да имаш макар и једно зрнце од оне наворе, коју су пред своју смрт поделила у Св. Гори три |
киња. — И, уздигнувши мало навише своје наврањене обрве, додавала би хвалисаво: — Да сам родом |
амо да ми је овај Дунав на мој виноград навратити...{S} Ал би то дивно сирће изишло!</p> <p>Трг |
зе шешир и оде некуд у чаршију; онде се навртатио на две-три бакалнице и у свакој је попио по д |
ло чорбе, капаме, печења, до миле воље; навукао је вина, да је сва авлија заударала на њега; а |
акарио наочаре, тамо, опет, матора жена навукла на себе грдан кринолин, па неке пунђе, пера и д |
х могла гледати у њих, па да се сита не нагледам; а у њега су мале, жмираве, очи, — страх ме хв |
ти?{S} Ако ни за шта друго, а оно да се нагледате оног лепог детињег лица.</p> <p>— Напротив, г |
мах сроза наниже и том је приликом тако нагњечила нос, да је од њега једва она мања половина из |
> <p>— Треба јавити, и то што скорије — наговарала је стара госпођа; — што брже, то боље; нека |
и...{S} Немој, синко, да после кажеш: „„Наговорио ме тај и тај, приморан сам!““...{S} Младожења |
нковом шљивовицом, а још више раздражен наговором препредене Гркиње. — На ручак, док ти нисам и |
ословац, није се могао отрести од силно нагомиланих мисли, које у таким тренуцима на човека, а |
ног пакетића неколико књига, те их, као награду, даде оним ученицама, које му је стара госпођа |
у читанци отштампану, причицу позамашно награђује; а учитељи, опет, утолико, уколико се од њих |
тара!{S} Заповедајте одсад коме хоћете; награђујте кога ви знате, учитељ Тима вас више неће слу |
ога мњења, да се учитељи према годинама награђују.{S} Шта ви на то велите, господин-Тимо?...</p |
е, можда, првипут у животу, што се саже над својим спавајућим дететом, те га нежно, родитељски, |
асом, мешајући нешто по тигању, који је над ватром држала. — Да није опет она мука? — И баба па |
во цвркутање шарених тичица; а после би над неким потоком мирно застао, па би огледао своје лиц |
ојеног вепра, — тај, богами, нека се не нада класи!..{S} А то су моје перковачке колеге ово нек |
ло руменило и белило.</p> <p>— Нисам се надала од вас — рече Гркиња, као мало прекорно, — али с |
л’ које што не беше зиме, а које што се надала да ће до зиме и <pb n="363" /> две бунде од ново |
чича-Тима заједљиво. — Ја се, штавише, надам, да ћемо још много година пријатељи остати...{S} |
напослетку, задовољно осмехну:</p> <p>— Надам се, да нема човека са очима, који не би увидео, д |
г, сутра имамо у Перковцу беседу, ја се надам, да ћете нас својим присуством усрећити.</p> <p>П |
ече Гркиња, као мало прекорно, — али се надам, да кад се амо доселите, да тако што нећете више |
че, бајаги плашљиво...{S} Ко би се томе надао, у ово доба ноћи?{S} Така част|...{S} А ја, сирот |
забава?{S} Е, господине, томе се нисам надао, нарочито од вас, који сте такође из прека родом. |
стао сам у кући.{S} Нека неописана туга надвладала га је.</p> <p>Седео је за столом, а главу је |
само звоно Светога Марка својом писком надгласили...{S} Зато је изабрала перковачка омладина б |
стазе обилазила, шуњајући се из једног „надлежателства“ у друго и обилазећи све могуће господск |
ма Пешта по себи са Будимом у нечему је надмашила и Париз...</p> <p>— Знам, у чему — прекиде га |
ељ IV разреда. — У окладу, да сте у тој надмашности разумевали маџарску нарогушеност...{S} Е, ј |
акојако, лепша од мужа, што изгледа као надуване гајде?...</p> <p>— Боже, сахрани и сачувај!{S} |
, од ракије и дневнога спавања био мало надувен и туробан; али кад је видео Гркињу, трудио се п |
кавицама и црном салонском капуту, нека надувена стеница, па ће какав неспретан превод из некак |
рубио нос; а ону мршаву вештицу с њеним надувеним Шпартанцем прогнао је у планину, да са дивљим |
{S} У гајде!{S} Огубавио, богдице, ка и надухан миех!{S} Какви клавир?{S} Рђао ка потковица лип |
, ухватили у <pb n="380" /> коло, и она нађе прилику да мало ближе приступи господину проти; а |
ка потковица липсалог папипа!{S} Зар не нађе да друго што говори, књигу ли му и ко је написа!{S |
а обори човека, да га упропасти, оно се нађе ма шта!...{S} Сад како да јој купим црну свилену х |
ље у црну, пусту, ноћ.{S} Наједанпут се нађе на некој висини, он није могао да разазна, где се |
Папрагу, да се још у четвртак у чаршији нађе; треба, касти, и да се спрема.</p> <p>— Та лако је |
?{S} Међу осталим ситницама у завежљају нађе она једно парче још прљавије и згужваније хартијиц |
перковачки округ!{S} У којој бакалници нађеш макар и аковче, наћераћу ћифту, да га наштину исп |
ом походом пријатно изненађен: — А камо наже, госпођо?{S} Не каза ми ни „Добро ти јутро, враже, |
да би се могло лепим или бар пријатним назвати.{S} Уста му беху свакипут на смеј развучена, оч |
ад желим, уколико ми силе допуштају, да наздравим нашој лепој домаћици, вредној госпођи Јоханид |
е, и ми ниједан да се сетимо, па да јој наздравимо!...{S} А сви знамо, да је из Новога Сада!{S} |
која се код нас учитеља основних школа назива класа!{S} Узмите за пример и саму православну ве |
ао Београђанке, што своје лено корачање називају грациозним ходом, а од белила и руменила замиш |
а госпоћа, коју су многи и гросмутерком називали, –- само ћутите, немојте ником ни речи говорит |
а се нисте усудили приближити се мени и називати ме свакојаким мазним именима!</p> <pb n="387" |
врло мало еспапа имао; тек колико да се назове трговац.{S} На једној страни дућана стојале су н |
а врата отворила, једва је могла бабу и назрети; онде, поред ватре, чучала је та стара жена, а |
о неспособна, истера, а он се, сиромах, наима за црквењака, удара у звоно, у клепало, а од свак |
е! — И они су сви поседали, где је који најближе стојао, само је чича-Тима гледао да уграби мес |
нијим осмејком нуди да бира, што јој се најбоље допада.{S} И она је већ жељно отворила уста, да |
м. — Иди, па купуј и спреми се, како ти најбоље знаш.{S} Оно, касти, шта вам могу ја?{S} Бог не |
Ја бих рекао <pb n="374" /> да је тако најбоље! — И чича-Тима извади из џепа кесу, па је нанов |
нети бар једну петачку <hi>балуце</hi> (најбоље крајинско вино); а ако је учитељ у Шумадији, па |
, да се беседа, ако је икако могуће, на највеселији начин бар до ујутру продужи, те су због тог |
о јело!{S} Преко, тамо код нас у Срему, највећа га господа једу...{S} Дакле, знате, у Гркиње су |
не свирати, па се тек у томе случају, у највећем смеху и пљескању, распусти коло...{S} Али и је |
љима, који онде око њега, гологлави, са највећим страхопоштовањем, непомично стајаху.</p> <p>— |
некакве немачке купусаре на сав глас с највећим патосом читати, н.пр., о створењу света, па ће |
.</p> <p>— Господо и браћо! — узвикну с највећим патосом четврти разред. — Писмо и куму, и стар |
стави Гркињи насред длана.{S} После је највећом пажњом проматрала испружену руку, зену мало, а |
-Тиме синуше младићском ватром, он је с највећом жестином загрли, и није остало места на лицу л |
тког времена играла сам се луткама; ону највећу, моју лепу Љубицу, њу сам сву црвеним трачицама |
утила би је у какав манастир, у коме је највише калуђера живело, да се онде каје и да тражи пом |
арнери, тунике и што се већ у оно време највише носило, и све то од скупих материја, а празнико |
ци верна!{S} Наравно, да ћу ја од свију највише одликовати проту, с њиме ћу и шпацирати, али са |
у, они су му пљескали, а он им се за то најграциозније поклонио...</p> <p>За њиме ступи на сред |
ране баште видео је месец, како се кроз најгушћи коров, ослањајући се на свој дебели штап, пров |
да је већ у Свилајинцу и да ће сутра, а најдаље до прекосутра, доћи и у сам Перковац.</p> <p>— |
ајини, па заборави о Светом Николи, или најдаље о новој години, донети бар једну петачку <hi>ба |
био њен укус: на глави много цвећа и то најдрастичније боје, коса нацмакана помадом, на лицу то |
кивала на вратима и на тај начин његове најдубље тајне дознавала.</p> <p>Тако је то и данас бил |
свега нестаде, и лепа Гркиња почиваше у најдубљем сну...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
би корачао даље у црну, пусту, ноћ.{S} Наједанпут се нађе на некој висини, он није могао да ра |
намере, лутао је онако по инстинкту.{S} Наједанпут стаде; учини му се да чује, где некакви људи |
е, а мој дебели Шпартанац, кад се добро наједе, неће се више ни сећати двомесечне плате...{S} Е |
се и нама старцима још пођешто мили.{S} Наједем ти се, пусто, неке добре јаловице, а залијем цр |
"356" /> руку стегнуо, — сва ми се кожа најежила!{S} Је ли то младожења, са којим ћу ја вековат |
ше празнили; а кир-Никола, кад се добро најео и напио, и не сећајући се своје месечне плате, је |
место; а с тога места ни опомене, па ни најжешћи укор самога г. министра, не би га могли покрен |
ча-Тима оде, да спава; а лепа Гркиња се најкитњастије обукла и спремаше се, да се мало по чарши |
што све нас везује. — И она га погледа најљубазнијим погледом. — Па кад се не бисмо ми слагали |
ских шалова и друго којешта; а прота је најљубазнијим осмејком нуди да бира, што јој се најбоље |
деце...{S} Е, па, дабогда, као што она најмања пчелица позна своју кошницу, тако, дабогда, сва |
и; бленуо је мутним својим очима, без и најмање свести, у доктора...{S} Остали болесници, који |
дао.{S} Али тај његов поглед није њу ни најмање узнемирио.</p> <p>— Дете је већ приспело за уда |
је био прост као секира, о томе би вас најмање перковачко дете могло уверити.</p> <p>Растом је |
/> посматраше.{S} За то време нестаде и најмањих трагова незадовољства на њену лицу, и она се, |
ед, отежући речи, — ви сте, госпођо, по најновијем систему удешен чамац, на коме се свакојаки е |
алеве паприке и да натовари пуну торбу најновијих <pb n="358" /> лагарија, којима је Перковац |
чинило му се да су од хартије онако по најновијој моди изрезани, тако, да кад је један од њих |
чинити, и то баш у оно време, кад му је најнужније.{S} Данас у такој прилици тешко да би ма ко |
шта, узимљу оно за необично, што је баш најобичнија женска врлина!{S} Ја, на пример, не познаје |
ом продужио: — Дакле, и сама Пешта, као најобразованија варош у целоме свету, не само што своје |
и богословац. — Угарска је призната као најобразованија држава после Француске, а сама Пешта по |
, без класа?</p> <p>— Господине! — рече најозбиљнијим тоном млади богословац. — Угарска је приз |
етара у четвртом женском разреду, где с најозбиљнијим лицем прегледа изложене радове.</p> <p>Он |
а је безобразница у пуној дворани, пред најотменијим светом, јавно изговорила:</p> <quote> <l>„ |
нути. — Љубав није шала, па макар она и најотрцанијег старца била!</p> <p>Учитељи, који су се т |
видели, баш никако да одступе од ње.{S} Најпосле, око пола ноћи, почеше они један по један у по |
ај се у Перковцу још није догодио...{S} Најпре треба свирац да се умори, дувајући у гајде, или |
пођа Швабићка умемо; па ћемо гледати да најпре уловимо голубицу, а голуб ће и сам доћи!</p> <p> |
дао где ће пре на конак, па и чича-Тима најпре добро загледа по џепови, да му се како није срма |
во погледаше у пијанога оца...{S} Он је најпре сео за сто, па онде, са искревељеним цртама на л |
безобразна жена, — да га доведем, да се најпре упознате, па после, наравно, да се прстенује.{S} |
ине, па му рече, да може ићи, али да се најпре пресвуче.{S} Старац је слушао, пресвукао се; али |
сан осмејак, такоме би осмејку сваки, и најпрепреденији, веровао!{S} А после ћу помиловати моју |
аљевајући, Папраг; — напротив, ја сам у најпростијем смислу казао, да су Маџари после Француза |
ир и кост; морам вам и то приметити: да најрадије једе шунке са спанаћем, црно вино ретко употр |
то, да спреми и од оног јела, што га ја најрадије једем.</p> <p>— Хоћу господине, казаћу, да сп |
<p>Кад се дворана напунила гостију, на најсвечанији начин ступи на узвишено место сам г. Живко |
ио: пред њоме на асталу стојало је пуно најскупоценијег посуђа, на другој, опет, страни неки шт |
<p>Трговац уздахну.</p> <p>— Довели су најстаријега калуђера из Свете Горе, па ће да га покрст |
овали у двадесетпету класу, са титулом „најстарији учитељ у Србији“...{S} Ал’ ће да ми се клања |
читељи као да су били у својим посетама најтачнији.{S} Чим оду мајстори, одмах за њима дођу учи |
то баш испод мишке, где је лепа Гркиња најтугаљивија, да умал’, сирота, није служавник испусти |
нда се не чудим!...</p> <p>И он погледа најумиљатијим погледом у лепу Гркињу; а кад му је она и |
се приближи учитељ-Тими, рукова се и са најумиљатијим смешењем одступи један корак натраг. — Сл |
је прокрчила стазу, па где је најшира, најутрвенија, ту је и кућа лепе госпође Гркиње.{S} Није |
<pb n="332" /> <p>Папраг се клањаше на најучтивији начин, а чича-Тима, у ономе расположењу, шт |
у ови час.{S} Сад видим да су моје Ере најцивиластије у свијету: не мореш га ни за реп ни за у |
ди господин колега уверио, да су Маџари најцивилизанији народ! — А после додаде, скоро заједљив |
ислу казао, да су Маџари после Француза најцивилизованији народ.</p> <pb n="370" /> <p>— То им |
изабрала перковачка омладина баш та три најчувенија зурлаша, да јаве отменијем перковачком свет |
ва, љубав је прокрчила стазу, па где је најшира, најутрвенија, ту је и кућа лепе госпође Гркиње |
тељице, побогу?{S} Та то је, као што ми наказива, до зоре трајало!</p> <p>— Да шта ви мислите?. |
ог дао, Радоване|...{S} А како си се ти наканио до мене, ха?</p> <p>— Та, ето, послао ме господ |
рукто. </p> <p>И он се диже са столице, накашља се мало, узе чашу, уздиже је увис, па онда поче |
у противи...{S} После се, онако збуњен, накашља, узе шешир и оде некуд у чаршију; онде се наврт |
који је ту параду из прикрајка гледао, накашља се зловољно и прогунђа у себи: „Но, и то мора д |
Ту се чича-Тима учитељ од силне жестине накашља, исхркну и као ветар оде, и не пожелевши старој |
тковини?...</p> </quote> <p>Беседник се накашља, малко се протегли, уздахну, па истим патосом и |
има тако тужне мисли премишљао, неко се накашља пред вратима.{S} Чича-Тима се трже.</p> <p>— Да |
грушану, браду; затим се сасвим опрезно накашља... и у тај мах се Гркиња трже.</p> <p>— О, госп |
а погледаше зачуђено; чича-Тима се мало накашљао, јер није знао, шта ће да му одговори.</p> <p> |
ља одскочило, а лепа Гркиња, набељена и накинђурена, ослањајући се на свој зелени сунцобран, от |
х пантљика и шепутала; тако намештена и накинђурена, <pb n="375" /> у стању је била по два сата |
скоро потлачен; а омладина, накићена и накинђурена, скупи се у богато, венцима, сликама, танки |
ике; на белу хаљину свакад се мећу црни накити, то тако дивно доликује, да се не да описати!{S} |
сву црвеним трачицама и зеленим венцима накитила, па сам онда казала: „Љубице, моје драго дете, |
ком владом, скоро потлачен; а омладина, накићена и накинђурена, скупи се у богато, венцима, сли |
има, сликама, танким и дебелим завесама накићену, дворану богатијег хотела и — онде даје беседе |
повским гласом питала, по обичају, моју накићену лутку: „Љубице, имаш ли ти вољу за овога млади |
ам господин начелник министарства много наклоњен, да се о њојзи више пута са поштовањем изразио |
м је стара госпођа унапред казала, јако наклоњен јектици; то му сведочише и жиле на сувоме врат |
и умукли, чекајући, шта ли ће он, онако накресан, изговорити.</p> <p>— Господо и браћо! — узвик |
д је већ зора свитала, и гости се, мало накресани, стадоше један за другим разилазити, онда је |
се могао смирити, све док се поштено не накреше; онда заборави на све терете који га муче, па ч |
ки комадићи олова?... ’Ма где их толико накупи?</p> <p>— Олово! — понављаше Тима. — А да шта је |
исини, он није могао да разазна, где се налази, корачи један корак даље и у исти мах паде, онес |
се увере, где ли се сад школски ревизор налази?{S} Једни су тврдили, да је још у Крагујевцу; др |
м знацима исказати је; тако исто и туга налазила је само у њеним слабачким грудима усамљеног ск |
читељ трећег разреда, који се у тај мах налазио код њега у винограду, отвори писмо, па кад га ј |
сваки начин, да ви морате више уживања налазити онако с братијом, знате, поред добре чаше...{S |
коју ће страну, па напослетку се обрте налево.{S} Ишао је све навише, Калемегдану.{S} Киша је |
следњег дућанчета нестало, Гркиња удари налево, кроз једно тесно сокаче, па прошавши онуда, упу |
, опет, са своје стране савесно извршио налог свога претпостављеног, преџоњао је у омладинској |
освјете <pb n="390" /> и црквених дјела наложио ми је, ево, својим актом, да вас са вашег неваљ |
му је тако у нарави било: кад се нешто наљути, кад би га неко увредио, или кад је у некаквој б |
— Ето, ово слово беше рђаво, мајка се и наљутила на мене, па га је <pb n="353" /> прецртала и н |
поштено напио.{S} А као напит, прво се наљутио на своју Милку, што је целог вечера невесело ћу |
молим, ја сам, знате, касти, мало се и наљутио на моје дете; па да се, касти, одљутим, свратио |
ако ме пита окорели отац, кога бих само наљутити могла, да сам друго што казала, него „Задовољн |
2"> <head>II.</head> <p>Учитељ Тима је, наљућен, отишао право кући својој, седе, онако срдит, н |
времена; видите, да нас сви гледају, да нам завиде!</p> <p>— А довече, кад се ваш даскало од ви |
Нека их, моја слатка Јоханидо!{S} Нека нам они завиде, нек пукну од једа и злобе!{S} А ми ћемо |
Е, па нек’ поцркају сви од муке!{S} Шта нам могу? </p> <p>Чича-Тима је хтеде наново загрлити, а |
слите: да нема мога Николе?...{S} Ништа нам он неће сметати; а, после, старост његова скоро ће |
.{S} Чорба, сарма и печење...{S} Шта ће нам више?..</p> <p>— А мелшпајз?....{S} Знате, у Новоме |
ћемо пити све тазе пиво; а њена деца ће нам певати „<title>Во Јордање</title>“.</p> <p>И чича-Т |
н, као год какво распуштено дете, чисто нам броји пољупце!...{S} Хајд’мо, шећерна моја грлице!. |
н беше дугуљаст, плав човек, и, као што нам је стара госпођа унапред казала, јако наклоњен јект |
убав учинио: оној маторој, што је свима нама копала јаму, сломио је руку, одрубио нос; а ону мр |
љепше сјало!{S} Ма све ка вељу, да се и нама старцима још пођешто мили.{S} Наједем ти се, пусто |
ред...{S} А, управо рећи, да се нисте к нама доселили, не би никад ни знала за уредност, —- па |
једна стара васпитатељка, која је, међу нама речено, у Срему и бабица била, узалуд се трудула, |
слушати!“...{S} Само, касти, то је међу нама речено, па ту нека и остане, јер ја не бих волео д |
n="342" /> он у цилиндру, црном капуту, намазан и нафризиран, а она није се скоро ни видела од |
и избројао оних сто дуката, што је зету наменио. — Ево ти, синко, новци! — рече скоро разнежени |
а друго су они!{S} Ми, иако имамо неких намера, жеља, страсти, а ми имамо и начина и искуства, |
разреда. <pb n="337" /> — Дакле, одиста намеравају беседу давати?{S} Е, баш сам радознао, како |
p> <p>— Напротив, господине, ја сам био намеран да још данас отпутујем у Лешњик.{S} Знате, посл |
S} Ишао је даље без свести и без икакве намере, лутао је онако по инстинкту.{S} Наједанпут стад |
е свога младожење, кога је Гркиња у тој намери довела, да је усрећи. — А гле Милчице! — рече, и |
илазећи све могуће господске станове, у намери да све оне, који јој сујети не ласкају, једним у |
јарости; а кад се он приближио њојзи, у намери да је загрли, да је пољуби, она га немилостиво г |
г брзо окрете лист; но пошто није био у намери да таста и зета доводи у сукоб, то се само осмех |
спођа фон Копривић!...{S} Ових дана сам намерна у Београд ићи.{S} Наравно, да ћу прво моју госп |
ија заударала на њега; а лепа Гркиња је намесила палачинака, гурабија, па и саме торте и куглов |
атим се мало исправио, згладио је косу, наместио јаку на капуту, узео штап у руке и спремаше се |
е га из те галаме...{S} Гости се наново наместише на своја места, а све по старешинству; али се |
би лепа Гркиња лепша била, кад би јој, наместо уљуднога носа, на оно снежно лице прилепили зрн |
у изгубе ону безбрижну детињу облину, а наместо њих скупе се прерано оне ситне борице, које би |
на лутка, што ми се силом за старатељку намеће.{S} Васпитан, учтив, а уствари видим, да има нов |
спођа, осмејкујући се, по првој скамији намешта женске радове, управо беспослице, без којих сва |
еше мала, ниска, али са обичним сеоским намештајем: једна неофарбана клупица, две-три ниске дрв |
, — рече учитељ Тима, улазећи у дућан и намештајући се, како ће се на ћепенку комотније сместит |
вртала се с лева на десно, устајала би, намештала би и наново преметала и јастуке и душеке, али |
погледом одговорила, он задовољно стаде намештати свој црвени појас на испупченом трбуху, а пос |
позвали.</p> <p>Код кир-Николе беше сто намештен, али само за њих троје, а деца ће, наравно, да |
види од самих пантљика и шепутала; тако намештена и накинђурена, <pb n="375" /> у стању је била |
није опајана, ха?{S} Зашто кревети нису намештени?</p> <p>— Оче, прала сам судове, а после сам |
женску препрату, па би, чисто, на њу да намигне, али му петрахиљ смеће; а после јој све ближе д |
појас на испупченом трбуху, а после јој намигну...{S} Она се, као неко невинашце, застиде, обор |
Начелник се примаче ближе њој, па онако намигујући, као што само Ере знају, поглади је по запур |
и помоћи.{S} А ако се нашла каква млада намигуша, која би желела да никако не рађа, баба је и о |
мени припасти.{S} Али не превари, стара намигушо!{S} Уме се Папраг и сам за себе старати!{S} И |
а, овамо, се једнако церека и клипи као намолован пајацо.</p> <p>— Па и опет је, знате, што ’но |
сечне плате, једнако се церекао баш као намолован пајацо...</p> <p>— Благо њима — говорио је кр |
же. „Учтив је, васпитан је“ — тврди ова намолована лутка, што ми се силом за старатељку намеће. |
је то прочитала, она тресну и прописе и намоловане краљеве и краљице о земљу и већ их хтеде ног |
све је то њен посао.</p> <p>— Зар оног намолованог костура, што му клопарају сува ребра у праз |
<p>Сви гости прснуше у смех; а прота се намргодио, па само што рече куму до себе:</p> <p>— Ето |
морам удати.</p> <p>Чича-Тима се наново намрштио и сео на своје првашње место; а дете, кад је ч |
Тиминој љубави није могао никаква вреда нанети.{S} Истина, два-три дана био је као убијен; ни с |
авити книксове, па се у један мах сроза наниже и том је приликом тако нагњечила нос, да је од њ |
и мој Никола пијете — и лепа Гркиња га наново поглади по образу.</p> <p>Чича-Тима беше усхићен |
та нам могу? </p> <p>Чича-Тима је хтеде наново загрлити, али баш у том тренутку чу се на крају |
!...</p> <p>Чича-Тима се спремаше да је наново пољуби, али на вратима се чуло кир-Николино кашљ |
Спиро, с отом жабарком?{S} Ти као да је наново препичеш?...</p> <p>— Сад, учитељу!{S} Та, ваљда |
И чича-Тима извади из џепа кесу, па је наново онде на тезги избројао оних сто дуката, што је з |
, да могу овде умрети...</p> <p>И он је наново стиште на груди, па је стаде још већом ватром љу |
ја је морам удати.</p> <p>Чича-Тима се наново намрштио и сео на своје првашње место; а дете, к |
, одведе га из те галаме...{S} Гости се наново наместише на своја места, а све по старешинству; |
ори опет очи, а после мале почивке поче наново разговор о беседи: — Дакле, ви нисте чули, шта ј |
говор, четврти разред се подиже и поче наново говорити:</p> <p>— Па онда желим од свег срца, д |
изговорити.{S} Чича-Тима је притиште и наново је обасипаше пољупцима; а кад се она извила из њ |
а на десно, устајала би, намештала би и наново преметала и јастуке и душеке, али ништа не помож |
почињу тровати увреде, које им неправда наноси!</p> <p>— Децо, — рече секретар, кашљуцајући, — |
да пројури!“...</l> </quote> <p>— Шта, наопако!{S} Е, то већ морам црвенијем плајвазом поткриј |
/p> <p>Кад је то изговорила, она ућута; наочаре, који јој обично на носу беху, скинула је и, ме |
својој црној хаљини, на нос је натакла наочаре, подбочила се са обе руке на кукове, па их посм |
поносито, па онда извади из џепа своје наочаре, натаче их на нос и, приближивши се учитељу чет |
ло прибрала, она извади из недара своје наочаре, натаче их на нос, па онда приђе ближе огледалу |
њи свет смешан!{S} Млад човек натакарио наочаре, тамо, опет, матора жена навукла на себе грдан |
о учила, научила би, да сваког човека с наочарима љуби у руку и да свакој начелниковици министа |
нула.{S} Она се решила да сваком њихову нападају пркоси.</p> <p>— На ручак се вуци, опајдаро ни |
рка, спремајући се да што жешћом ватром нападне на несрећну Гркињу. — Ви бисте се, као власт, с |
о ти тај зна све до корица, па као вода напамет.</p> <p>— Да, да! — кашљуцну учитељ Тима задово |
учио велике науке, али азбуку знао сам напамет, молитве такође, е, а граматика шта ми и треба |
си насред Мироча, чекаш само, кад ће те напасти вуци или хајдуци...{S} Куд ће сиромах учитељ?.. |
јагње, касти...{S} Мало сам се, касти, напио ракије...{S} Ал’ је шљивовица у тог Маринка, баш |
или; а кир-Никола, кад се добро најео и напио, и не сећајући се своје месечне плате, једнако се |
свога родитељског срца ублажи, поштено напио.{S} А као напит, прво се наљутио на своју Милку, |
а друго што говори, књигу ли му и ко је написа!{S} Е, знади, учитељице, да ћу забранит’ продају |
не, па га је <pb n="353" /> прецртала и написала лепо сама својом руком друго слово; па и оно < |
као мали Андрица!{S} Он је и вашу мајку написао...{S} Истина, мало вас је искрмачио, али то се |
ли, али од вас нико није умео тако лепо написати као мали Андрица!{S} Он је и вашу мајку написа |
ог срца ублажи, поштено напио.{S} А као напит, прво се наљутио на своју Милку, што је целог веч |
ти донде све што ваља спремити, само ти напиши мало рецеписа од руке.{S} Људи смо!{S} Ко зна, ш |
/> <p>— Па де, молим вас, слатки Тимо, напишите ми једну таку песму, а кад буде ваша слава, ја |
се неко, наплати му се; је ли венчање, наплати се...{S} А од свега тога половина припада капел |
и, да лепши бити не могу!{S} Умре неко, наплати му се; роди се неко, наплати му се; је ли венча |
Умре неко, наплати му се; роди се неко, наплати му се; је ли венчање, наплати се...{S} А од све |
а се у неком усамљеном ћошету куће сита наплаче, и кад је лепа Гркиња поред њега с прекорним по |
је узео из Мехадије, нека блиска рођака Наполеона Трећег!{S} У кући му је клавир, ћемане, трумб |
трже и ућута, све док Милка није изишла напоље; после је тек продужила својим окретним језиком |
ом викао је старац.{S} А кад дете изиђе напоље, он покупи парчад од огледала, па их љутито трес |
господине: лапачинке.</p> <p>— Вуци се напоље, па кажи, што и како знаш — викаше чича-Тима љут |
оћ о белом вину проводи; ноћу не излази напоље, јер се боји од потчињених му учитеља...</p> <pb |
изела! — нашалио би се чича-Тима. — А, напослетку, нос и не приноси лепоти!...{S} Очи, очи!!.. |
а незадовољства на њену лицу, и она се, напослетку, задовољно осмехну:</p> <p>— Надам се, да не |
онд!“<ref target="#SRP18760_N1" /> или, напослетку, нека стрина, која зна у пасуљ гледати, врач |
јастуке и душеке, али ништа не поможе; напослетку је силом заклапала усијане трепавице, да виш |
{S} Он није знао, на коју ће страну, па напослетку се обрте налево.{S} Ишао је све навише, Кале |
Е, па срећно, срећно побратиме! — рече напослетку. — Да их Бог поживи, млади су, а век је дуг, |
врата.{S} Старац се испрва отимао, али напослетку морао је већој сили попустити.{S} Утоме му и |
јама у тузи њеној утешити могла.{S} Али напослетку, љуљана теретом туге своје, опет је заспала. |
на кревет, с кревета на миндерлук, док напослетку не разби огледало, што је на дувару, баш пор |
углади.{S} Би тамо за неко време, па се направи читаво чудо!{S} Шта ти није натоварио на себе, |
оклони, него да двапут већи комплименат направи тако, да се чича-Тима побојао, да му како зет н |
муна, то је био младожења!{S} Ја сам се направила попа, те сам крупним поповским гласом питала, |
тихове правити, као ваш Никола, баш бих направио један стих, касти, како сунце залази — за мој |
А да ко је онда опирача?...{S} Од кога направисте и ово и оно, те ме већ и свет гледа као неку |
бре стране: моћи ћете од ње као у воску направити што хоћете, добру или злу домаћицу, жену или |
чинију са сачмом, другу с кремењем и са направљеним бокорићима жутога смиља, — она поче мало бр |
/p> <p>Дете, које је сав тај разговор с напрегнутошћу слушало, не разумеваше, истина, од целога |
корачао сасвим озбиљно, поштапајући се, напред, а за њим остала фамилија по реду и по старешинс |
цу бавити?{S} Али што и питам, кад знам напред, да ћете то учинити?{S} Ако ни за шта друго, а о |
ну, — Београд ће му бити тесан, то знам напред!...{S} А, после, кад од ње дознам за расположење |
стиже стару госпођу, која је унеколико напред умакла:</p> <p>— Добро јутро желимо! — рече, осм |
да им се обојима види и чује, здравље и напредак, добри гости у кући, а годишње бар десет учите |
учи.{S} И она је на тај начин, збиља, и напредовала.{S} Сваке друге године добијала је по једну |
е био осредњи, а у ширину је много боље напредовао: два добра човека тешко да би га могла обухв |
служи, дувају у зурле тако, да су им од напрезања на челу и на врату све жиле с прста поискакал |
баш као дете које се радује Божићу.{S} Напротив, Милка је озбиљно ћутала и пришивала шарене ше |
е — рече, скоро сажаљевајући, Папраг; — напротив, ја сам у најпростијем смислу казао, да су Маџ |
едате оног лепог детињег лица.</p> <p>— Напротив, господине, ја сам био намеран да још данас от |
на другу страну.</p> <p>Кад се дворана напунила гостију, на најсвечанији начин ступи на узвише |
вечера невесело ћутала и што је, вели, напућила те своје усне.{S} И он је због тога толико <pb |
де плаче...</p> <p>— Дете је размажено, напуштено, па није научило на ред...{S} А, управо рећи, |
<p>— Знам — рече Гркиња, — дете је мало напуштено, али ће код нас доћи у ред; а, после, наћи ће |
две-три грке ракије.{S} То му је тако у нарави било: кад се нешто наљути, кад би га неко увреди |
декламовати...{S} Онда?</p> <p>— Онда, наравно, да ћу остати... — доврши препредени богословац |
колегом, у једној згради састајати, па, наравно, из уљудности и поздрављати га.</p> <p>— И тај |
одликује, него и сами келнери су онде, наравно, према својим душевним способностима, у класе п |
а га нико не задржава на ручак, он оде, наравно, зловољан; а њих двоје, ревизор и гросмутерка, |
сто и о чика-Паји опетовала, и тиме је, наравно, обојицу задовољавала...</p> <p>— Ми, видите, Т |
<p>— Дакако! — тврдио је Тима, коме је, наравно, таки предлог у рачун ишао. — Дабогме, да би то |
киваше учитељски колегијум, за који је, наравно, добар стојао да неће изостати, као што се ни п |
по ходити, јести и пити.{S} Говорио је, наравно, све којешта: час је замишљао да је код своје к |
а — читало у цркви апостол...{S} То је, наравно, све госпође, а, богме, и постарије госпођице, |
са станом код кир-Николе.</p> <p>То је, наравно, и стара госпођа дознала, али сад је то није ви |
уд су год Тимини пољубци падали, ту је, наравно, отпадало руменило и белило.</p> <p>— Нисам се |
се виђала на њој и свила!...{S} Ту је, наравно, морало бити и оговарања.{S} Паланке су у Србиј |
исмевају министарским расписима, које, наравно, начелник све сам концептира; а за четврти разр |
ведем, да се најпре упознате, па после, наравно, да се прстенује.{S} Он је, истина, за данас са |
овољног и честитог мужа наћи.{S} Та ће, наравно, говорити о моралу!{S} Кад се и та наситила гов |
штен, али само за њих троје, а деца ће, наравно, да не би разговору и добром расположењу сметал |
S} А после част!...{S} Кад се мироноше, наравно да ћу ја прва бити на реду; при самоме причешћу |
им погледима лепе Гркиње, па би отишли, наравно, после три-четири чаше ракице, кући, приповедај |
случајно жели још и с колегама састати, наравно, да ће доћи у деда-Спирину кавану.{S} Тако је и |
ито, оде гросмутерка даље својим путем, наравно, да још истог дана г. начелнику приповеди, кака |
— Све сам ја то удесио и уредио, само, наравно, ти ћеш, синко, о целом нашем разговору ћутати, |
его све девојке султанова харема, а то, наравно, не би била мала заслуга.</p> <p>Кад се стара г |
разговору уђоше у собу, седоше за сто, наравно, гост у горње чело — а с леве стране кир-Никола |
би могла бити одмах четворици верна!{S} Наравно, да ћу ја од свију највише одликовати проту, с |
стидим казати: хтео ме је пољубити!{S} Наравно, да му то нисам допустити могла.{S} А он ми је, |
д ми се прохте, неће ми се одрећи...{S} Наравно, да ћу пред министром друкче стојати...</p> <p> |
ла све оно, што јој за вечеру треба.{S} Наравно, да јој је у свему помагао њен филозоф, кир-Ник |
у и заборавио је известити министра.{S} Наравно, да се на таки реферат и сам министар насмејао, |
стаде о својим колегама разговарати.{S} Наравно, да није ни једног похвалила, а што је год могл |
а изравна, које је наумила походити.{S} Наравно, да се лепа Гркиња на таке маленкости није <pb |
Ових дана сам намерна у Београд ићи.{S} Наравно, да ћу прво моју госпа-Јустину походити; више м |
тали <pb n="381" /> за пуном софром.{S} Наравно, да су се и они ознојили.{S} Учитељ четвртог ра |
сваки начин 25. јуна у Перковцу бити, — наравно, да ће код вас на квартир и кост; морам вам и т |
.{S} Драги колега, то мора бити!</p> <p>Наравно, да је чича-Тима одобрио; а како се с њоме упоз |
се, уосталом, видело и по његову јужном наречју.{S} Некако наскоро пре те перковачке беседе обу |
е у тој надмашности разумевали маџарску нарогушеност...{S} Е, јесам ли погодио?</p> <p>— Не, го |
а и у Новом Саду.{S} Варош презадужена; народ од туђинаца знањем, индустријом, науком, па и сам |
ваздух, да нема доста слободе, и да је народ толико жељан те њине измишљене равноправности и ј |
Маџари после Француза најцивилизованији народ.</p> <pb n="370" /> <p>— То им се познаје и по ве |
га уверио, да су Маџари најцивилизанији народ! — А после додаде, скоро заједљиво, окренувши се |
у који инструменат није у стању за свој народ погинути...{S} Људи су ћутали, само њих два практ |
м верујемо, да они раде све то у корист народа... е, онда...{S} Учитељ четвртога разреда ућута, |
на, а и чика-Пају је радо предусретала, нарочито ако се десило да чича-Тиме није код куће било, |
само вас молим, да никоме не казујете, нарочито чича-Тими и кир-Николи, разумете ли ме?...</p> |
оштовања достојни удовци чинили; други, нарочито старе удовице, доказивале су, да је кир-Никола |
синко, о целом нашем разговору ћутати, нарочито пред Гркињом.</p> <p>— Молим, молим, слатки го |
?{S} Е, господине, томе се нисам надао, нарочито од вас, који сте такође из прека родом...</p> |
узела на себе сасвим озбиљан карактер, нарочито кад је после неколико месеци дошло од министар |
p>Чича-Тима се смејао, беше добре воље; нарочито га је задовољавало присуство лепе Гркиње, а и |
о чинити, него на свашта пристајати?{S} Нарочито, што је то Гркиња захтевала, а и сам он је уви |
боје, да им се како идол не повреди, — нарочито чича-Тима, који је свога колегу познавао, да н |
ли, које у таким тренуцима на човека, а нарочито на богословца, навалити морају.</p> <p>— Ја ви |
гостију својим стањем био задовољан, а нарочито ова последња секретарова похода учинила је на |
не би својом загорелином допрла; а сад нарочито, где јој све интриге, којима се служила, не мо |
ине; а како се још није била набелила и наруменила, њени суви збрчкани образи беху жути, од при |
ољупцима; а кад се она извила из његова наручја, он жалостиво уздахну:</p> <p>— Ох, само да ми |
примили!</p> <p>— Лакше, господине, да нас Никола не чује!{S} Не знате, како је сумњив, прави |
тихо; — свачему има времена; видите, да нас сви гледају, да нам завиде!</p> <p>— А довече, кад |
шао у траг правој истини, то би била за нас обе пропаст...{S} О феријама, кад нас походите, има |
а нас обе пропаст...{S} О феријама, кад нас походите, имаћете шта чути; а сад примите поздрав о |
и свугде има постепености, која се код нас учитеља основних школа назива класа!{S} Узмите за п |
а, — дете је мало напуштено, али ће код нас доћи у ред; а, после, наћи ће се, ваљда, и младожењ |
ала вам је то јело!{S} Преко, тамо код нас у Срему, највећа га господа једу...{S} Дакле, знате |
ремица.</p> <p>— То је, видите, што све нас везује. — И она га погледа најљубазнијим погледом. |
у Перковцу беседу, ја се надам, да ћете нас својим присуством усрећити.</p> <p>Папраг застаде м |
одина Тиме!..{S} Е, јесте чули, баш сте нас иберашовали!...</p> <p>Чича-Тима се смејао, беше до |
тати; а, после, старост његова скоро ће нас ослободити...</p> <p>Лепа Гркиња није могла све изг |
м, да не би никоме у очи падало; још би нас хвалили, што смо стара човека примили на квартир... |
видети?{S} Али само, са многих разлога, насамо?“</p> <p>„У Марцибановој башти...“</p> <p>— И т. |
ћу гледати да се, колико сутра, са њиме насамо разговарим, па ако може што бити — лепо!{S} А не |
рна моја грлице!...</p> <p>И он је, као насилу, вукао доле у густу хладовину гранатога дуда.{S} |
авно, говорити о моралу!{S} Кад се и та наситила говора, изиђе неко мало дете, коме мати још и |
црну каву.{S} Али није дуго седео сам, наскоро за њим дође и учитељ четвртог разреда, онај што |
аси припада, доста огроман кринолин.{S} Наскоро затим дође са својом скоро доведеном младом нек |
о и по његову јужном наречју.{S} Некако наскоро пре те перковачке беседе обудовео је, те због т |
.{S} На једној страни дућана стојале су наслагане памуклије, које је он сам са својом децом шио |
ачуђено. — Да, касти, нисте добили ваше наслеђе?</p> <p>— Ха, ха! — смејаше се Гркиња, — није т |
Ха, ха! — смејаше се Гркиња, — није то наслеђе, већ сам рада да вас развеселим; хоћу, да ви за |
ам, шта.“ — А, овако, сама и остављена, наслонила је своју малаксалу главицу на суву руку, па ј |
ом мисли својих била потпуно задовољна, наслонила се на један јастук свога миндерлука и сањаше |
беху, скинула је и, метнувши их на сто, наслонила је главу на руку.{S} Из свега се видело да о |
> скупила се скоро у клупче, а главу је наслонила у крило; залуд <pb n="384" /> је зваху и деца |
а је лежала мртва, ја сам на њене груди наслонила главу и једва сам се од њих одвојила, од тих |
.</p> <p>Седео је за столом, а главу је наслонио на обе руке; коса му је, онако неуглађена, пад |
атекао га је, где сасвим озбиљно седи у наслоњачи.{S} С једне и с друге стране на асталу стоје |
узе другу позитуру: искосири се мало у наслоњачи, лактом је заклонио ону исписану хартију, а н |
вним <pb n="391" /> пословима; неки су, наслоњени на големе бале трговачког еспапа, сасвим безб |
својим богословцем!{S} Тако пише!{S} Та насмеј се, старче, читуљу му!...{S} Вели, да је красан |
до половину литре испразнио, учитељ се насмеја: ·</p> <p>— Оно, касти, господин начелник што д |
то било смешно, те се, старац, грохотом насмеја: — ’Ма, кумим те Богом, госпођо учитељице, шта |
ма.{S} Кад је то учинила, она се гласно насмеја тако, да су сви гости у њу погледали, а лепа се |
или, она пљесну рукама и на сав се глас насмејала...</p> <p>— Лепо, лепо! — церекала се баба. — |
би се на таке глупости остали болесници насмејали, чича-Тима би се искревељио, па би их грдио с |
у лежао; а кад се дигао, он се грохотом насмејао:</p> <p>— Лаже начелник!...{S} Хе, хе!...{S} К |
ури.</p> <p>Учитељ IV разреда се слатко насмејао: — Е, изгубио сам!{S} Деда-Спиро, докотурај-де |
пољуби!...</p> <p>Кир-Никола се слатко насмејао, допало му се што му је жена тако оштроумна.</ |
и то је сав узрок, што се онако слатко насмејао...</p> <p>Кад је прота дошао ближе до Гркиње, |
о, да се на таки реферат и сам министар насмејао, а одговорио му је, да таке будале, као што су |
ељ четвртог разреда није могао да се не насмеје. — Уосталом — рече он, — што се мене лично тиче |
њу, трудио се по могућству да се весело насмеје. — Дивно вече, касти; да умем стихове правити, |
че зна лекцију, кир-Никола се задовољно насмеје; а ако не зна, он га повали, сирото дете плаче, |
и смеје...{S} Кад у школу ступи, он се насмеши; ако му прозвано ђаче зна лекцију, кир-Никола с |
дете своју изгубљену мајку, па се часом насмешило, а махом је бризнула у плач.{S} У таком тужно |
.</p> <p>— Хе, хе, хе!...{S} Баш сам се наспавао, ха, ха, ха!...{S} Али ме мој мали Аристид про |
е како му срце бије, чинило му се да је насред гробља; али кад је отворио очи, онда се уверио д |
дуну у њега трипута, па га стави Гркињи насред длана.{S} После је највећом пажњом проматрала ис |
ад су мрачне ноћи, а теби се чини да си насред Мироча, чекаш само, кад ће те напасти вуци или х |
е знам!{S} Ну одријеши ланац, те с њиме насриједу!{S} Па да је прав ка свијећа, само зато, што |
} Он је хтео доказати, а то се може као наставак Живкове беседе сматрати: да ће се људи после п |
ашљуцну учитељ Тима задовољно, па после настави: — А да ме није ко у господина тужио?...{S} Оно |
се угушити!...</p> <p>— А то ће рећи — настављала је стара госпођа и даље своја тумачења, — то |
у свако оде у свој разред, где је одмах настала нема тишина.{S} Али тај мир трајао је само неко |
оме баба скиде тигањ с ватре, остави га настрану, а после убриса руке и уведе гошћу у собу.</p> |
ече!“ и већ ужди ка и метиљава овца, те настрану, у бијег! — Он приђе к њојзи и хтеде се с њом |
ле ти штенета! — и она гурну јадно дете настрану, зграби оне хартије, што су на асталу стојале, |
е, обрве је уздигла, искосирила се мало настрану, па се тако неколико тренутака само у огледалу |
пре могао учинити, што су, и онако, већ наступиле ферије, није, дакле, по званичној дужности ни |
и је данашњи свет смешан!{S} Млад човек натакарио наочаре, тамо, опет, матора жена навукла на с |
терка, у својој црној хаљини, на нос је натакла наочаре, подбочила се са обе руке на кукове, па |
, па онда извади из џепа своје наочаре, натаче их на нос и, приближивши се учитељу четвртог раз |
ла, она извади из недара своје наочаре, натаче их на нос, па онда приђе ближе огледалу.{S} Руке |
о, не што би на њојзи било нешто — осим натовареног белила —- необично, него, просто, што су се |
е купи за десет пара алеве паприке и да натовари пуну торбу најновијих <pb n="358" /> лагарија, |
, све је то на кир-Николу и лепу Гркињу натоварила.</p> <p>— О, господине, не можете веровати к |
се направи читаво чудо!{S} Шта ти није натоварио на себе, па какве ти речи не говори три сата, |
врата, завири у другу собу, па се врати натраг, задовољно смешећи се:</p> <p>— Рихтиг, спава!.. |
пут рукова с њим, па оде, а он се врати натраг у собу и онде узе опет онај строги, забринути, и |
умиљатијим смешењем одступи један корак натраг. — Слуга сам покоран, драги г. колега! — рече мл |
<p>И он са другом оде.{S} У мраку једва натрапају на њега; па кад су видели, у каквом је стању, |
едајте, какав изгледа, као девето чудо: натукао онај продерани од сламе шешир, као да ће га Бан |
Није се ни умио као што ваља, а већ је натукао шешир на главу и оде у чаршију.{S} Кад је поред |
У којој бакалници нађеш макар и аковче, наћераћу ћифту, да га наштину испије мјеште препеченице |
о, али ће код нас доћи у ред; а, после, наћи ће се, ваљда, и младожења.</p> <p>— Није још за уд |
ије могла себи повољног и честитог мужа наћи.{S} Та ће, наравно, говорити о моралу!{S} Кад се и |
пр., није која рађала, она јој је умела наћи чини и мађије, којима ће „плод чрева својего“ у ре |
о је одиста знатно.{S} У свакој се мора наћи или неки старац, који још није заборавио на турски |
> <p>— Али молим, господине, немојте се наћи увређени, ја, као сирота удовица, мислим да ни кра |
млади господин Папраг тешко да ће и он наћи млађу и васпитанију женску, него што је наша Милка |
им у блато; а старац, кад га није могао наћи, оде даље, гологлав...{S} Ноћ беше тамна, улице уз |
Хоће ли у Папраговој мајци и себи мајку наћи?{S} А село?{S} Њено детиње уображење није могло ни |
си?{S} Тек, велим, биће и то да је нека наука?{S} А право да ти кажем, мени је данашњи свет сме |
хоће!{S} Ја моје искуство не дам за све науке што се у школи уче.{S} Ето, па питајте само госпо |
ељ.{S} Истина, касти, нисам учио велике науке, али азбуку знао сам напамет, молитве такође, е, |
аскало, он је прави Атињанин; онде је и науке свршио.{S} А ви сте, слатки Тимо, Сремац!...</p> |
народ од туђинаца знањем, индустријом, науком, па и самом туђинском владом, скоро потлачен; а |
олико толико, са онима изравна, које је наумила походити.{S} Наравно, да се лепа Гркиња на таке |
дунста — смејала се Гркиња, — него сам наумила довече да правим вечеру, на којој ће бити и учи |
мо, — питао га је трговац, — куд си сад наумио?...</p> <p>— У Београд!...{S} Зар не знаш, тамо |
ружају; али госпођа Гркиња није за онда наумна била да се лепом божјом природом бави, да се див |
шла је за дете и младожењу: леп младић, научен младић, богослов младић!{S} Само, касти, име не |
ако ће и Папраг чути: „Диван младић!{S} Научен младић!{S} Васпитан младић!...{S} Е, бадава, вид |
ушна Гркиња; — ваљан, па, веле, и да је научен!...{S} У Београду је учио богословију, старином |
вице, доказивале су, да је кир-Никола и наученији, бољи и у свему много лепши него лепа Гркиња. |
едајући радозналоме комшилуку о великој научености новога учитеља и о чудној лепоти његове жене |
киња, после подуже почивке, продужаваше научену песму:</p> <quote> <l>Амор иде, амор лети,</l> |
ју.</p> <p>— Ово је диван корал — рече, научењачки проматрајући ђердан. — Да није сувише скуп, |
читељским класама и даље својом обичном научењачком мирноћом продужио: — Дакле, и сама Пешта, к |
х и од туђинаца често обасипана бивала, научила се трпљиво сносити...{S} Гркиња је још једанпут |
знам: да кад би Србија од ње што учила, научила би, да сваког човека с наочарима љуби у руку и |
то песма!...{S} Као да мене није Гркиња научила сасвим нову:</p> <quote> <l>Док по небу месец л |
нека фрајлица, која је од неке куварице научила успијати се и изговарати покварено немачки: „Ки |
знам ја титулирати, још тамо преко сам научила!)..{S} Милостиви господине!{S} То што се у Перк |
— Дете је размажено, напуштено, па није научило на ред...{S} А, управо рећи, да се нисте к нама |
} Богами, ћу од корице до корице све да научим, сутра ћу да научим!</p> <p>— Лези, вуцибатино!{ |
це до корице све да научим, сутра ћу да научим!</p> <p>— Лези, вуцибатино!{S} Ревизор иде, а ти |
сигурно зато, што овде није могао ништа научити, па, касти, да се мало у свету дотера, углади.{ |
ила сва уштиркана, упеглана, набељена и нафракана.{S} Кад се сасвим смркло, дође и чича-Тима.</ |
он у цилиндру, црном капуту, намазан и нафризиран, а она није се скоро ни видела од силних шеп |
го цвећа и то најдрастичније боје, коса нацмакана помадом, на лицу товар белила, а хаљина да се |
министарским расписима, које, наравно, начелник све сам концептира; а за четврти разред додаћу |
ам чула, по свој прилици ће бити сам г. начелник!{S} Хоћу им, богами, смрсити конце, кир-Николу |
само једно по табака исписане хартије; начелник је преврће, а лице му је пуно важности, очију |
етаније, ја већ никад у животу нећу!{S} Начелник се, касти, измиче, а он за њим; е, баш мишљах, |
, послао ме господин начелник.</p> <p>— Начелник...{S} Хм!...{S} А као ради чега те је послао?< |
бити добро|... — мислио је чича Тима, а начелник га још једанпут премери од пете до главе, па с |
он се грохотом насмејао:</p> <p>— Лаже начелник!...{S} Хе, хе!...{S} Као да ја нисам мојим очи |
ори очи и гледаше преда се; а кад ју је начелник загрлио, она га је отискивала, али пажљиво, да |
p>— Бог и вјера, учитељице, — смејао се начелник, — ја ти о томе ништа не знам, до, ево, данас |
носу смештен?{S} Е, вјера и Бог — рече начелник, — голе кости, као да су прије десетину година |
и!....</p> <p>— Он ће се угушити — рече начелник, — у хапсу, на вјешалима ће се угушити!...</p> |
и...</p> <p>— На бесједи? — повтораваше начелник. — Е, гле ти бруке!{S} Дакле и ви сте били?{S} |
</p> <p>— Шта, шта, ребелија? —- питаше начелник, као да га је учитељка хладном водом полила. — |
као за знак, да је и он у соби, онда и начелник узе другу позитуру: искосири се мало у наслоња |
им из службе!...{S} Ево акта! </p> <p>И начелник му показа акт, којим се отпушта из учитељске с |
асмеја: ·</p> <p>— Оно, касти, господин начелник што да уради, а да његов Радован не зна, бива |
се о глупост начелникову..{S} Господин начелник не беше доста препреден, да гросмутерчин рефер |
а?</p> <p>— Та, ето, послао ме господин начелник.</p> <p>— Начелник...{S} Хм!...{S} А као ради |
жена.{S} Кажу, да јој је и сам господин начелник министарства много наклоњен, да се о њојзи виш |
прави полицијски агенти: од ње је само начелник могао дознати, како се који чиновник или грађа |
рзи, а туђе мужеве воли...{S} Све је то начелник перковачки тачније знао, него и сам управитељ |
I.</head> <p>У то време беше у Перковцу начелник неки Букван Суругџић.{S} Откуд њему тако име и |
ену покварености данашња младеж!</p> <p>Начелник се примаче ближе њој, па онако намигујући, као |
неки су се и злурадо смејали...</p> <p>Начелник је од чуда зинуо и није умео ама баш ништа про |
угушити!“ Јесте ли ме разумели?</p> <p>Начелник, који је по самој природи био прост, а школу н |
сле, кад од ње дознам за расположење г. начелника и његове госпође, гледаћу да продрем и, ако н |
нове полугласно исказивати:</p> <p>— За начелника имам сасвим други план.{S} Он је човек који с |
p>Кад је стара госпођа видела господина начелника да је још у неглижеу, она се хтеде удалити, < |
..</p> <p>Кад је учитељ Тима дошао пред начелника, затекао га је, где сасвим озбиљно седи у нас |
страна реч уплете)...{S} Не само мене и начелника, него баш и самога вас...{S} О, господине!{S} |
вало?...</p> <pb n="313" /> <p>— Даница начелникова.</p> <p>— Лепо, Данице!...{S} А ову папучу |
оспођа, пажљиво посматрајући сваку црту начелникова лица. — То значи, да и наша влада удара у к |
е упамтио.</p> <p>Таман је полицајац из начелникове собе изишао, а уђе гросмутерка у својој оби |
ква секретарица министарства, па и сама начелниковица, могла обрадовати!</p> <p>— Три лепа, мла |
говори; а и кад би каква трговкиња или начелниковица својим извесним послом те ратарске крајев |
а и шта је она, да се и од саме окружне начелниковице шареније носи?{S} Та муж јој нема ни толи |
и по једну или две хаљине, и онда би се начелниковице наше лепше носиле него све девојке султан |
у Перковцу чистије носи и од саме госпа-начелниковице.</p> <p>— Па се ја и за њену срећу старам |
ека с наочарима љуби у руку и да свакој начелниковици министарства купи по једну или две хаљине |
дукат, а ако је дете чиновничко, н. пр. начелниково, њему је зато ласкала, да је отац г. минист |
<p>Таки комплименат беше Радовану, као начелникову љубимцу, по вољи, и он се задовољно осмехну |
ити <pb n="378" /> разбило се о глупост начелникову..{S} Господин начелник не беше доста препре |
орпији маторој поговара, као да живи са начелником...{S} То само нећу!...</p> <p>Тако је она у |
је цурио крупан зној.{S} Кад је хтео са начелником да се опрости, није могао ни речи изустити, |
ом?...{S} Кад се праштала са господином начелником просвете, није приметила басамаке, који су в |
д Трајковом механом, кад се са господин-начелником састао.{S} Што сам онда видео клањања и мета |
им путем, наравно, да још истог дана г. начелнику приповеди, какав је тога јутра нечувен и неви |
/> <p>Папраг се клањаше на најучтивији начин, а чича-Тима, у ономе расположењу, шта је могао д |
да, ако је икако могуће, на највеселији начин бар до ујутру продужи, те су због тога позвали Ци |
орана напунила гостију, на најсвечанији начин ступи на узвишено место сам г. Живко Пацић.{S} Је |
ба на сокаку да ходи, да гледа, на који начин да се поздравља.{S} Па, касти, она се, откако амо |
ронијом господин богословац, — на сваки начин, да ви морате више уживања налазити онако с брати |
!{S} Али на беседи, ту ћемо се на сваки начин још вечерас видети?</p> <p>После тога се руковаше |
ужа внимателном учинити; он ће на сваки начин 25. јуна у Перковцу бити, — наравно, да ће код ва |
а тројица, што с њиме диване.{S} На тај начин је и лепа Гркиња вишепута прислушкивала на вратим |
свога будућег зета.</p> <p>— Па на тај начин може још то довече бити и прстен — рече брзо Грки |
министру препоручи.{S} И она је на тај начин, збиља, и напредовала.{S} Сваке друге године доби |
епута прислушкивала на вратима и на тај начин његове најдубље тајне дознавала.</p> <p>Тако је т |
ких намера, жеља, страсти, а ми имамо и начина и искуства, да то пред осталим светом прикријемо |
е пепељаве очи, које је Гркиња на разне начине, мазећи се, превртала...</p> <p>— Ја вас обожава |
_N2">Ћошка се зове пред кућом од дрвета начињен као балкон.</note> <note xml:id="SRP18760_N3">Б |
искривљен оџак, који је од плетара био начињен, а жутом земљом тек само површно излепљен.{S} И |
м Перковцу?{S} Ела ли се већ једном ови наш лапарави прото помири са његовом попадијом?...</p> |
и као да смо још јуче за свакад свршили наш разговор?</p> <p>— То нисмо, драга колегинице!...{S |
пре, син оног Железниковића, што га је наша влада у Париз слала, сигурно зато, што овде није м |
млађу и васпитанију женску, него што је наша Милка...</p> <pb n="332" /> <p>Папраг се клањаше н |
а на ногама држала.{S} Та баба, коју је наша декламаторка походила, беше у целоме округу чувена |
црту начелникова лица. — То значи, да и наша влада удара у клавир, а то је: на јавном месту исм |
ставци!...</p> <p>— Болест вас изела! — нашалио би се чича-Тима. — А, напослетку, нос и не прин |
а и ћатина; па кад је г. ревизор дошао, нашао је празну школу: у свакој скамији седе по двоје и |
кесу, претураше по њојзи, све док није нашао један маријаш, те даде детету, а после дохити са |
ико згужваних хартијица, на којима беху нашаране слике неких краљева и краљица и друге којекакв |
и, учитељице, да и сам вјерујем е је за наше младости и љепоте и сунце љепше сјало!{S} Ма све к |
две хаљине, и онда би се начелниковице наше лепше носиле него све девојке султанова харема, а |
сти. — У Америци, веле, има попова и од нашег пола, па што, као, не би и у Србији могла бити ба |
се с њиме. — Имам част представити вам нашег новог пријатеља и познаника г. Папрага, учитеља и |
, само, наравно, ти ћеш, синко, о целом нашем разговору ћутати, нарочито пред Гркињом.</p> <p>— |
актиканте, што од неког доба крстаре по нашем сокачету, ви не бисте рекли, да је то дете...</p> |
е сећати, зашто...{S} Штогод жена има у нашем Перковцу, све су је омрзле; ја се чудим, како дос |
алом, дознаде ли још каквијех новости у нашем Перковцу?{S} Ела ли се већ једном ови наш лапарав |
и видимо, како је ово свечан тренутак у нашем животу, у животу овдашњег грађанства, онда може л |
старала, него ова лепа туђинка!{S} Ето, нашла је за дете и младожењу: леп младић, научен младић |
нде каје и да тражи помоћи.{S} А ако се нашла каква млада намигуша, која би желела да никако не |
ла, треба већ да се и удаш!“ Па сам јој нашла и младожењу; онај црни штап мога оца, на коме је |
ећ приспело за удају...{S} И ја сам још нашла младожењу.</p> <p>— Та, касти, она је још дете.{S |
дао и пописао ствари, које су се у њега нашле, спровео га је у болницу...{S} У болници му <pb n |
за моју беседу који ће бити раван овој нашој светковини?...</p> </quote> <p>Беседник се накашљ |
уколико ми силе допуштају, да наздравим нашој лепој домаћици, вредној госпођи Јоханиди.</p> <p> |
ш макар и аковче, наћераћу ћифту, да га наштину испије мјеште препеченице...</p> <p>— А знате л |
ње учитеље, осим оне маторе.</p> <p>— А нашто толика част? — питао је чича-Тима зачуђено. — Да, |
слио, како ћеш јој здравити?</p> <p>— А нашто то?...{S} Ја ћу онако по новосадски: егзабрукто. |
и!{S} Ја не смем питати: „За кога?“ А и нашто да питам, кад су мени сви људи једнаки?{S} Тај, ш |
лећући, четврти разред. — Да Бог поживи нашу добру... <pb n="382" /> није добру, него лепу Грки |
и то говорио, да би се радо преселио у нашу кућу.{S} Удовац је, а твој је колега, па то, мисли |
каже, да се отпустим из службе...{S} А, не превари старога курјака!{S} Видео сам ја лепо, да су |
ли, само беседу нису!{S} А и њу, можда, не би угледали, да случајно не дође за практиканта у су |
где јој све интриге, којима се служила, не могоше ни у чему помоћи.{S} Поред свих хладних облог |
!...{S} Та да ми је баш и венчана жена, не би се више за мене старала, него ова лепа туђинка!{S |
па ни најжешћи укор самога г. министра, не би га могли покренути. — Љубав није шала, па макар о |
мендији гледао.</p> <p>— Хе, побратиме, не знаш ти!{S} А то је, касти, мода, па шта ћеш ти мимо |
та ли ноћ!{S} А интереса ти, побратиме, не тражим ни пребијене парице.</p> <p>Чича-Тимин побрат |
{S} Тако ми тепелука моје покојне жене, не знам!{S} Ну одријеши ланац, те с њиме насриједу!{S} |
кињу натоварила.</p> <p>— О, господине, не можете веровати какви су вам то људи!{S} Ви знате, ш |
есати, али све бадава, што је немогуће, не може ни бити!...</p> <p>— Их, гром те спалио!{S} Та |
риба.{S} А, верујте, што се мене тиче, не бих вам ни пребијене парице тражио; али баш и сама њ |
скивала, али пажљиво, да га не повреди, не — увреди.</p> <p>— Друго смо ми, господине, — рече т |
етљеним просторијама тамо и амо гурали, не изгледаху му као прави истински људи; чинило му се д |
ки пси, који су је, урлајући, облетали, не смедоше јој на близу приступити.</p> <p>Већ је била |
е зна ни сам пута, да не зна, шта жели, не зна куда!...{S} Кадикад би тек провирио кроз мутна с |
раво рећи, да се нисте к нама доселили, не би никад ни знала за уредност, —- па ко би је онаку |
да то, што јој отац у пићу сам говори, не може ништа добро бити, и она, скоро не дишући, слуша |
пили размућеног мишјака?{S} Па и проти, не верујем, да неће заударати брада на изгорелу гриву ц |
ћу је декламовати.</p> <p>— Сад, касти, не могу, имам важна посла у чаршији, а и глава ми је, к |
о био ручак!{S} Онаке палачинке, касти, не једу се ни у царском двору.{S} Е, јесте чули, што са |
е погледати!{S} Ја кад је видим, касти, не могу чисто да <pb n="328" /> је познам, као да је из |
вече прстен!...</p> <p>— Та оно, касти, не би требало ни хитати, али кад ви баш хоћете, оно нек |
и, хе!{S} Нећу ја довека да учитељујем, не!{S} Хоћу да се запопим, да добијем ваљану парохију, |
p>Чича-Тима беше усхићен, чисто збуњен, не умеде ни речи проговорити, само је бленуо у своју об |
!{S} Та ни кад сам се с тобом венчавао, не беше веће гозбе ни части...{S} Хи, хи!</p> <p>— Пази |
ад би кога срела, тај би стао и гледао, не што би на њојзи било нешто — осим натовареног белила |
ма попова и од нашег пола, па што, као, не би и у Србији могла бити бар једна жена капелан!{S} |
Тима одобрио; а како се с њоме упознао, не беше ничега, што јој он не би учинио по вољи.</p> <p |
угом разреду?{S} Са децом сам поступао, не може лепше бити.{S} У мом разреду ретко да је које д |
прота, ђакон, црквењак?{S} Да, госпођо, не знам.</p> <p>— Прота!{S} И јуче је...</p> <p>— Прота |
приступи ближе.</p> <p>— Драга госпођо, не знате, како сам срећан!... — шапутао је прота, све в |
в тај разговор с напрегнутошћу слушало, не разумеваше, истина, од целога разговора баш ништа, а |
евојке султанова харема, а то, наравно, не би била мала заслуга.</p> <p>Кад се стара госпођа ма |
и — мислио је други.</p> <p>— Ал’, ено, не устаје, сиромах! </p> <p>И он са другом оде.{S} У мр |
ичнија женска врлина!{S} Ја, на пример, не познајем ниједну жену, која не би могла бити одмах ч |
ја, а које његова природна неспретност, не дадоше му; тек он, сиромах, поче нешто замуцкивати, |
едима: ученици не знају, а и што знају, не могу од страха да искажу, а, овамо опет, учитељи биј |
о најобразованија варош у целоме свету, не само што своје биргере, бирократе, па и аристократе, |
могу!... — јадиковао је чича-Тима.{S} - Не могу, сунце моје!...</p> <p>— Сунце ваше|...{S} Хо, |
а су моје Ере најцивиластије у свијету: не мореш га ни за реп ни за ухо, — ка чик је гладак, ка |
ј ларми само је Папраг замишљено ћутао; не што није доста пио и што није био весељак, јок!{S} Т |
, мислим да ни краставац <pb n="299" /> не би много улепшао једно женско лице, па баш да је и о |
е, господине, да нас Никола не чује!{S} Не знате, како је сумњив, прави Луцифер!...{S} Чекајте, |
чна!“...{S} Да га изедеш од милости!{S} Не знаш, шта је дивније на њему, или је цвикер, ил’ је |
вашем братском саучешћу благодарим!{S} Не треба да вам кажем, — сами сте видели, какву моћ има |
дити, кад види оваке фине ствари!...{S} Не би се ни у Бечу са њима постидела...{S} Та ни у мини |
д им се понека страна реч уплете)...{S} Не само мене и начелника, него баш и самога вас...{S} О |
слите са свадбом?{S} Кад ће бити?...{S} Не треба много ни оклевати.{S} Што ’но реч, док је чорб |
о изненађен: — А камо наже, госпођо?{S} Не каза ми ни „Добро ти јутро, враже, ја чоече!“ и већ |
увредио, или кад је у некаквој бризи, — не би се могао смирити, све док се поштено не накреше; |
р за часак весео!...{S} Та ово је Бог — не знам, зашто — али све теби за љубав учинио: оној мат |
Гром вас спалио и с варалицом!</p> <p>— Не могу!... — јадиковао је чича-Тима.{S} - Не могу, сун |
собу, да види, шта деца чине.</p> <p>— Не знате, како ми је мило, о, господине! </p> <p>И лепа |
м!..{S} Знаш ли што, Радоване?</p> <p>— Не знам, вере ми! </p> <p>Учитељ Тима се нечем досетио, |
ајсије би ви волели да једете?</p> <p>— Не само да једем, него бих вас молила за читаву једну к |
ост...{S} Е, јесам ли погодио?</p> <p>— Не, господине, то нисте — рече, скоро сажаљевајући, Пап |
ндиста, републиканац, комунац?</p> <p>— Не знам, вјере ми, учитељице!{S} Тако ми тепелука моје |
, моја Аспазијо?{S} Хи, хи, хи!{S} Мал’ не рекох, аспидо!{S} Шта ти је обећао?</p> <p>— Да ће м |
итељ трећег разреда, —- баш га се ништ’ не бојим!{S} Деца ми знају све као воду!{S} Али ће и уп |
ке свести својим мутним очима бленуо, а не би ништа одговарао; па и онда је ћутао, кад га је об |
зи да прсну, покрети лаки, неусиљени; а не као Београђанке, што своје лено корачање називају гр |
нешто тешко, боли ме, <pb n="352" /> а не знам, шта.“ — А, овако, сама и остављена, наслонила |
арим, па ако може што бити — лепо!{S} А не хтедне ли барем сто жућака уз његову Милку дати, на |
а не знаш!...{S} Лези!{S} Лези!...{S} А не после ја за тебе да испаштам!</p> <p>И тако је то иш |
е ми се чини, касти, да лане у ово доба не беше ове припеке.{S} Шта ти велиш, побратиме?</p> <p |
че пандур, страшљиво осврћући се, да га не би ко из прикрајка чуо. — Има нешто из министарства. |
на га је отискивала, али пажљиво, да га не повреди, не — увреди.</p> <p>— Друго смо ми, господи |
ио, није му она замерала; па ни онда га не би опоменула, кад би њеноме Николи голи лактови кроз |
о.{S} Он је имао и чистије руво, али га не хтеде тога дана обући, јер није мислио из куће никуд |
ет, узме, па сам са собом говори; ко га не види, а чује, рекао би, да их има тројица, што с њим |
гости се згледаху зачуђено, али нико га не хте узнемиривати у говору, само његов један друг из |
n="306" /> муж појавио; али кад никога не виде, а она га зачуђено запита:</p> <p>— Шта вам је, |
уђе унутра, она је само одговарала, да не може, да јој је врло тешко и да ће јој на чистоме ва |
послом те ратарске крајеве походила, да не пада толико становницима у очи, узела би на себе нек |
; — рекао би, да не зна ни сам пута, да не зна, шта жели, не зна куда!...{S} Кадикад би тек про |
бело вино...{S} Верујте, господине, да не знам, где ми је глава од бриге.</p> <p>— Па, ето, чи |
ени, нешто прокљувио; дакле, пазите, да не би случајно ушао у траг правој истини, то би била за |
аљубљене неке девојчице; — рекао би, да не зна ни сам пута, да не зна, шта жели, не зна куда!.. |
ар само по оке до подне; верујте ми, да не би ни на сам Божић огладнео.</p> <p>— А ја сам, ви’т |
заборавиле.{S} Мимо то ћу му казати, да не иду редовно у цркву, да се исмевају министарским рас |
је, а твој је колега, па то, мислим, да не би никоме у очи падало; још би нас хвалили, што смо |
мо за њих троје, а деца ће, наравно, да не би разговору и добром расположењу сметала, ручати у |
ркиња је белом марамом запушила нос, да не би удисала онај смрдљиви ваздух, што се са димом шир |
ије могао, а да не примети:</p> <p>— Да не да Бог!</p> <p>Утоме се и лепа Гркиња приближи Папра |
uote> <p>Газда Миладин није могао, а да не примети:</p> <p>— Да не да Бог!</p> <p>Утоме се и ле |
могао од смеја да се уздржи и у себи да не проговори: ево још једног човека од ранга; а после д |
<p>Чича-Тима слеже раменима, за знак да не зна ни сам, шта ће на све то да одговори.{S} Он би, |
ма да је био пијан, опет није могао да не погледа пажљивије у своју мезимицу; па кад је видео |
<p>— Дакле, колега, — рече, — ви као да не мислите доћи на беседу?</p> <p>— Ја јок!</p> <p>— А |
рист сиромашних ђака!“...{S} Само то да не кажу, могао би им човек и опростити.{S} Али кад они |
“</p> <p>— И т. д. и т. д.{S} Па бар да не кажу: „У корист <pb n="339" /> страдајуће браће!“ „У |
Милка мирно, — ја нећу данас ручати, ја не могу! — А после додаде уздрхталим гласом: — Оче, ја |
ј отац хоће, и ја се морам удати!{S} Ја не смем питати: „За кога?“ А и нашто да питам, кад су м |
о неку кугу?...{S} Зар ви мислите да ја не знам, шта се у Перковцу о мени говори?...{S} Ето, ба |
че чича-Тима, машући главом, — Ко да ја не познајем прописе мојих ђака?...{S} Та јуче сам вам з |
у га ја волети?{S} Леп је, веле, али ја не видим ту лепоту!{S} Моја мајка беше лепа, а личи ли |
ама речено, па ту нека и остане, јер ја не бих волео да таке речи дођу до њених ушију...{S} Дак |
пример, не познајем ниједну жену, која не би могла бити одмах четворици верна!{S} Наравно, да |
њему хтела живети...{S} Ја тога човека не познајем, што ће да буде мој муж; а мужа треба да во |
ремила за чича-Тиму...{S} Али, шлафрока не дам!</p> <p>И он се спремаше да га под капут сакрије |
p> <p>— Лакше, господине, да нас Никола не чује!{S} Не знате, како је сумњив, прави Луцифер!... |
ду вољу и сталност, која у тим годинама не приличи оној мекој детињој облини, на којој би треба |
!...{S} Па нека ми ко каже: учитељ Тима не зна ништа!...</p> <p>Учитељ IV разреда се смејао, ал |
сели и расположени кући, само чича-Тима не беше задовољан, а још мање весео; та цело је вече пр |
репорука, па макар још за дваест година не добио класе...</p> <p>Кад су стигли у школу, куда су |
могли су га мишеви свега развући, а она не би ни скочила, да га од грабљиваца одбрани; чича-Тим |
није било у чинији зрнцета, до кога она не би својом загорелином допрла; а сад нарочито, где јо |
ођа, — или је малодушан, те из сажаљења не хте, или баш код самог министра није могао успети да |
своје, опет је заспала.{S} Само Гркиња не могаше <pb n="367" /> заспати.{S} Она је била будна. |
језик; ви га, драги Тимо, познајете, па не треба ни да вам кажем, да је, сиромах, већ од сванућ |
о вино); а ако је учитељ у Шумадији, па не дотера бар једног угојеног вепра, — тај, богами, нек |
тога опет није могао а да истога вечера не покаже пред својим препреденим зетом, да је доста за |
морам признати, да ми ни рођена сестра не би толико чинила, колико ви, лепа и млада госпођо!.. |
{S} Ревизор иде, а ти још ни катихизиса не знаш!...{S} Лези!{S} Лези!...{S} А не после ја за те |
морам јој купити!{S} И треба јој, — та не може вечито у овој плавој, с белим пантљикама и зеле |
бих могла гледати у њих, па да се сита не нагледам; а у њега су мале, жмираве, очи, — страх ме |
Изгледала је као одрасла девојка; ништа не беше на њојзи што би одавало њене младе године.{S} Л |
говорио је трећи разред. — Баш га ништа не може разведрити ни ожалостити!...{S} Хеј, старче!... |
да му докажу, да је он — луд, да ништа не зна, шта у пићу говори, а прота се заверио, да ће о |
се огледати.{S} Знам, да вам деца ништа не знају, па сад нек’ вам помогне ваша обожавана Гркиња |
мејао се начелник, — ја ти о томе ништа не знам, до, ево, данас у ови час.{S} Сад видим да су м |
нио чика-Паја, члан суда; а то те ништа не кошта, само што сам га једанпут лепо погледала; тако |
преметала и јастуке и душеке, али ништа не поможе; напослетку је силом заклапала усијане трепав |
разред га опет гурну лактом, али ништа не поможе, он је баш хтео све да изговори:</p> <p>— Да, |
ом оде у споредну собицу, у којој ништа не беше, до један неофарбан сто и две дрвене столице; а |
.{S} Он је доказивао, да ми без ваздуха не бисмо могли живети и да ми само зато дишемо, што још |
Тими записао је: „Успех врло рђав, деца не знају пјеније, а учитељи, осим што су древне пијаниц |
И ја вам кажем: ако ми још овога месеца не купите црну свилену хаљину, ја вас више никад поглед |
ниду... и њенога даскала, да и њему Бог не украти, да им се обојима види и чује, здравље и напр |
S} Да нема оне Гркиње, те да ме кадикад не угости, цркао бих од глади.</p> <p>Јадно дете покри |
весело: — Љубав!{S} Мене дланови никад не варају!{S} Неко високо свештено лице цркава за тобом |
зму две класе!{S} Е, касти, то им никад не могу заборавити!...{S} Две класе!{S} И то, касти, св |
Биће! — додаде баба. — Мене длан никад не вара.{S} А после ћеш се жестити.{S} Ево, гледај, сва |
наћа сам још јутрос набавила, три краве не верујем да би га појеле за недељу дана...{S} Али шун |
шаране дуванкесе и кесе за новце; нигде не видиш женске, а то ли мушке кошуље.</p> <p>— Знам, д |
т ће ми испасти, ја мислим, да сјајније не може ни бити — говорила је; — о томе сам уверена.{S} |
осталом, мислим да против оваке прилике не можете ништа имати; а и млади господин Папраг тешко |
опет, комункиње; а то све зато, што ме не уважавају, баш као и она препредена Гркиња.{S} За њу |
ћ, богослов младић!{S} Само, касти, име не умем да му погодим, све ми се чини да рече Шапраг, А |
се поверити, само вас молим, да никоме не казујете, нарочито чича-Тими и кир-Николи, разумете |
и, глупави полицајац ништа да ми о томе не јави!</p> <p>— Дакле, он вам није доставио?{S} Но, л |
ручак и вечера!</p> <p>-— Бре, нек’ се не заноси — грмео је чича-Тима, — док је није ђаво одне |
и накити, то тако дивно доликује, да се не да описати!{S} Исто тако, ако купиш црне ципеле, а т |
ловати, није се могла уздржати, а да се не пљесне рукама.{S} Кад је то учинила, она се гласно н |
е ви код мене, волела бих чисто и да се не пробуди више.</p> <p>То је било и сувише.{S} Очи у ч |
читељ четвртог разреда није могао да се не насмеје. — Уосталом — рече он, — што се мене лично т |
слим какве су их ручице месиле, онда се не чудим!...</p> <p>И он погледа најумиљатијим погледом |
ваше <pb n="379" /> лепо лице, онда се не чудим што сви мушкарци хоће за вама да полуде“...{S} |
угојеног вепра, — тај, богами, нека се не нада класи!..{S} А то су моје перковачке колеге ово |
еда најљубазнијим погледом. — Па кад се не бисмо ми слагали, кад ми не бисмо једно другом на ру |
т мрак!...{S} Нема више улица, нигде се не види осветљен прозор или фењер, пред њиме стоји мрач |
упрегну, а ја ћу остраг гурати, док се не расхлади...{S} Ха, ха, ха!...{S} Ал’ сам ја срећан ч |
на путу ми је писала, да никако друкче не чиним, него да код вас ручам и станујем и да вас још |
ом заклапала усијане трепавице, да више не гледа свакојака лица својих обожатеља, о којима је ц |
спитатељка, па квит!{S} Само ми се више не мешајте у густ!...{S} Јер...</p> <p>Ту се чича-Тима |
ије онога дериштета!...{S} Ви, ваљда, и не знате, да ја имам и једно дете?</p> <p>— Знам — рече |
артије, што су на асталу стојале, па, и не гледајући их, поче у својој раздражености као свака |
људи говоре, после виде и свеће, па, и не знајући, пође управо тамо.{S} То је била чувена гост |
ине накашља, исхркну и као ветар оде, и не пожелевши старој колегиници и „лаку ноћ“, а то је и |
рског и немачког царства домарширати, и не би им се гласа чуло.{S} А кад је већ зора свитала, и |
р-Никола, кад се добро најео и напио, и не сећајући се своје месечне плате, једнако се церекао |
оспођа узмучила се, и њу је голицало, и не беше јој лако тајну чувати:</p> <p>— Баш кад сте так |
апа, сасвим безбрижно пушили, или су, и не мислећи, гледали у сиву даљину, други су доле у лађи |
м, госпођо учитељице, шта је теби?{S} И не сједе, а већ се спремаш одлазити! — И он је узе незг |
девојка изгледаше бледа, скрушена; а и не беше јој лако сносити толику несрећу, а то је била з |
кивати, а после се ућута баш као риба и не проговори ни речице.{S} Затим хтеде нешто и Гркиња д |
бунду, што сад велике и младе госпође и не носе више...</p> <p>Гркиња се замисли мало.{S} Није |
сан момак, само да се толико не смеје и не <pb n="373" /> клања, а овако ми долази баш као да с |
на лицу товар белила, а хаљина да се и не види од самих пантљика и шепутала; тако намештена и |
а свилену хаљину са карнерима, што се и не приличи да носи једна скромна учитељка, а чича-Тима |
набељене Гркиње: — Милчице, а зар ти и не мислиш данас ручати? — А после тога окрете мало у ша |
је нос.{S} Он се рукова са чича-Тимом и не упита га за испрошену ћерку, а после се окрете лепој |
ногоме могла помоћи; али се узјогунио и не хте тражити њезиних препорука, па макар још за дваес |
ану завити и утоплити, а за туђу нико и не мари, још гледа, ако може, да је у својој пакости зд |
звали? — тепаше сирото девојче, скоро и не гледајући га.</p> <p>— Што сам те звао, траго ниједн |
ни заклопци испод трепавица модри, то и не узимају на ум!</p> <p>Само су учитељи са још неколик |
мало повише вина... па, касти, макар и не било мелшпајза...</p> <p>— Куглофа и гурабије...{S} |
би се чича-Тима. — А, напослетку, нос и не приноси лепоти!...{S} Очи, очи!!...</p> <p>— Опет ми |
амо дођосмо, лепо и поучила; сад већ и не уме да гледа онако безобразно сељачки, право у очи, |
ће, а лице му је пуно важности, очију и не диже горе, само гледа у хартију...{S} А кад се учите |
белајдиговати... јер...{S} Та ви још и не знате, с киме говорите...</p> <p>— Е, чуда! —- преки |
е за њу све донде борити, докле у борби не победи, или не малакше, као што је то и сам професор |
еког доба крстаре по нашем сокачету, ви не бисте рекли, да је то дете...</p> <p>Чича-Тима је об |
о до тога стало, да јој се како планови не покваре.</p> <p>-— Милка је видела г. Папрага, а гос |
их и истинитих гласова.{S} У њеној крви не беше ниједне капи женске нежности; она кад се према |
својој беседи навео: „Без ваздуха људи не могу живети; па кад ваздуха нестане, људи ће се угуш |
њину длану трљати, док се на белој кожи не указа једна модра пругица. — Неко весеље ћеш имати у |
већ се умила и стала се чешљати; њојзи не беше ништа необично што је оца тако рано видела спре |
Надам се, да нема човека са очима, који не би увидео, да сам ја у свему лепша од оте несрећне Г |
то хтео фактима доказати: да човек који не свира ма у који инструменат није у стању за свој нар |
ека би се од умора пустила из кола, али не да понос: но, то би тек лепо било, да се уморила!... |
/p> <p>Учитељ IV разреда се смејао, али не чича-Тимину хвалисању, него му беше смешно како Папр |
је као да више оца жали него себе; али не рече ни речи, само што је дубоко уздахнула, а чича-Т |
орена!{S} Говорио сам вам о музици; али не треба то; та, ево, последњи тренуци ове значајне бес |
његово имање мора мени припасти.{S} Али не превари, стара намигушо!{S} Уме се Папраг и сам за с |
ласом говорити тако, да су гости, хтели не хтели, сви умукли, чекајући, шта ли ће он, онако нак |
де борити, докле у борби не победи, или не малакше, као што је то и сам професор у својој бесед |
— говорио би чича-Тима. — Та, ваљда, ми не мислите доказати, да би лепа Гркиња лепша била, кад |
бро устројене државе.</p> <p>— Ништа ми не остаје, него да сама одем — рече гросмутерка. — У не |
— Па кад се не бисмо ми слагали, кад ми не бисмо једно другом на руци били, да ко би други?...{ |
{S} Ја!{S} Ал’ ако те три-четири ствари не узимаш код себе, лако може да се одбије од тебе!{S} |
ебила...{S} Уосталом, ја видим да ме ти не разумеш, ал’ буди бар за часак весео!...{S} Та ово ј |
ка моја стринчице?</p> <p>— Оно, што ти не треба.{S} Што није више ни за шта — пренемагала се б |
е, у намери да све оне, који јој сујети не ласкају, једним ударцем упропастити, — донде је у Пе |
по, а оно су бар приходи, да лепши бити не могу!{S} Умре неко, наплати му се; роди се неко, нап |
разреда:</p> <p>— Баш никакве уљудности не знамо, драги пријатељу! — шапутао је. — Толика услуж |
о је то ишло у свима разредима: ученици не знају, а и што знају, не могу од страха да искажу, а |
ије натоварио на себе, па какве ти речи не говори три сата, ама баш ниједну да му не разбереш!{ |
S} Знате, у Новоме Саду ни обичан ручак не прође без мелшпајза.</p> <p>— А ја сам мислио мало п |
пост начелникову..{S} Господин начелник не беше доста препреден, да гросмутерчин реферат о прво |
се већ унапред боје, да им се како идол не повреди, — нарочито чича-Тима, који је свога колегу |
бо’ме, да цедите восак из мене, ја вам не бих умео казати.{S} Био сам на њима и у Новом Саду.{ |
а у резиденцији била...{S} Али даље вам не смем говорити, историја је сасвим љубавног карактера |
> <pb n="335" /> <p>— Милостива, то вам не могу обећати, треба да сам на дужности; а, друго, ви |
О љубави!{S} А шта је говорила, то вам не смем ни казати!{S} То је шкандал!{S} Безобразлук!{S} |
p> <p>— Пст, ни речи о том...{S} То вам не смем казати, пошто сам жива; ствар је тајна, тиче се |
седи говорити?</p> <p>— Цео вам програм не могу казати, али једно знам, а то је, да ће госпођа |
о му није сметало да се пред чича-Тимом не само по обичају поклони, него да двапут већи комплим |
челник што да уради, а да његов Радован не зна, бива ли то?...</p> <p>Таки комплименат беше Рад |
, што ће мене узети, зове се Папраг; он не може бити гори од мог оца, па што не бих пошла за ње |
ђе му, по детињем обичају, руци, али он не допусти, да га у руку пољуби.</p> <p>— Добро, добро, |
оме упознао, не беше ничега, што јој он не би учинио по вољи.</p> <p>Милка остаде сама, озбиљно |
а каже ко шта хоће!{S} Ја моје искуство не дам за све науке што се у школи уче.{S} Ето, па пита |
роче таком ватром пољубило, ништа друго не може бити, него — љубавно писмо.{S} А, уствари, беше |
данас, него кад сам се родио!...{S} Ко не верује, нека ми пљуне на теме: нигде једне длаке нећ |
Прота се осврте два-три пута, да га ко не гледа, а после све хладовином поред плота, докле се |
гове госпође, гледаћу да продрем и, ако не за ову годину, а оно за догодине, да им осигурам пре |
скорије, још ових месојеђа, удати, ако не желите да сама отиде...</p> <p>Чича-Тима је једнако |
</p> <p>— Има три — рече пандур, —- ако не буде година више; него је, душа ваља, и притврдио: б |
кир-Никола се задовољно насмеје; а ако не зна, он га повали, сирото дете плаче, а учитељ се см |
лада намигуша, која би желела да никако не рађа, баба је и од тога знала чини.{S} И за крађу, и |
ељу докаже, да женскоме чељадету никако не доликује дугачак нос.{S} Она је то, можда, и зато чи |
да од другог ни за десет година толико не би могао чути.{S} За ону васпитатељку у Н... казаћу, |
био би красан момак, само да се толико не смеје и не <pb n="373" /> клања, а овако ми долази б |
проте, који је баш до кума седео, нико не хте од свију тих посластица ама баш ни окусити.</p> |
ти.{S} Учитељ, кад је видео, да га нико не задржава на ручак, он оде, наравно, зловољан; а њих |
ити задовољан, али су сви ћутали и нико не смеде ревизору ни беле приметити, ни ради самог прав |
и од милости тако прозвали, то вам нико не би умео казати.{S} Али да је био прост као секира, о |
ади, одвезао до Перковца... то вам нико не би умео казати...{S} Кад се у Перковцу појавио, сви |
..{S} А о мишљењу сиротиње и онако нико не мари...{S} Осим тих свију својстава, стара је госпођ |
>Тако је то било.{S} Сирото дете, хтело не хтело, морало се још истога вечера прстеновати.{S} О |
ти ми зададе ђавоље бриге!{S} Сад само не знам, да л’ ћу президијално, писмом, али депешом о т |
да је из Париза...{S} Једно ми се само не допада, што је, кад сања, вишепути чујем, где плаче. |
би се могао смирити, све док се поштено не накреше; онда заборави на све терете који га муче, п |
њу, можда, не би угледали, да случајно не дође за практиканта у суд перковачки неки правник из |
апутали су нешто, док она сасвим гласно не рече:</p> <p>— Е, па нек’ поцркају сви од муке!{S} Ш |
не може ништа добро бити, и она, скоро не дишући, слушаше и даље бенетање свога занетог оца:</ |
вас, опет, моја Јустина воли, госпо, то не можете веровати!...{S} Стопута вас је поздравила, па |
а на услузи.{S} Једно јој жао беше, што не може и пепељаве зенице црно да офарба, тиме би, вели |
цу!{S} Само гледај да о томе Гркиња што не дозна! — Чича-Тима испи већ и пету, па и шесту чашу |
он не може бити гори од мог оца, па што не бих пошла за њега?{S} Ова Гркиња неће имати власти у |
астати се са таком бундом, ал’ које што не беше зиме, а које што се надала да ће до зиме и <pb |
т пред њеним креветом стоји, па тек што не проговори....{S} И тако гледајући у свога новог, али |
и се преко сред длана повлачи, само што не проговори, да ћеш још четрест година живети!{S} Леп |
ао ка потковица липсалог папипа!{S} Зар не нађе да друго што говори, књигу ли му и ко је написа |
аумио?...</p> <p>— У Београд!...{S} Зар не знаш, тамо ће сутра бити крштење?...</p> <p>Трговац |
?...{S} А и шта ће му туђа жена?{S} Зар не би боље било да мене узме?{S} Он удовац, ја удовица, |
ка голубице, —- тепаше јој прота, — зар не би боље било да идемо тамо у хлад, испод онога дуда? |
се развукоше на смешење:</p> <p>— А зар не видиш?</p> <p>— Та видим — рече трговац; — рекао бих |
ше на њега незадовољно Гркиња, — та зар не видиш, да је једна страна сасвим прегорела?...{S} Их |
разред га гурну лактом.</p> <p>— Та зар не видиш — шану му, да се и прота и чича-Тима мргоде?{S |
стати, као што се ни преварио није; јер не прође ни четврт сата, а учитељи трећег и четвртог ра |
келнери?{S} То, да сам јуче умро, данас не бих знао!...{S} Шта би, Спиро, с отом жабарком?{S} Т |
да се чича-Тима побојао, да му како зет не разбије нос.{S} Он се рукова са чича-Тимом и не упит |
ви хтела и удавити, само што у Монакову не беше дубоке воде; заронила се, касти, чак до кукова. |
с кревета на миндерлук, док напослетку не разби огледало, што је на дувару, баш поред Св. Дими |
чине све донде срце стеже, докле у болу не препукне.{S} Милка је, таким мислима занета, ућутала |
говори три сата, ама баш ниједну да му не разбереш!{S} Стајао сам некако пред Трајковом механо |
во моју госпа-Јустину походити; више му не треба, него да њојзи приповедим, како је њен Швабић |
оје обожаване Гркиње, да какогод у чему не погреши; али поред свега тога опет није могао а да и |
м, није могао а да на толику њену ларму не плане: —- Само се ви покријте ушима — рече, љутито о |
ети; ’ма, побратиме, гледај да и у вину не буде оскудице!{S} Једанпут се жени и удаје!{S} А ја |
закоњене, класе; али међу учитељима, ту не би требало да тако што постоји!{S} Ја сам свакад био |
удовци, извикане фрајле и удовице, — ту не беше краја оговарању.{S} Али све то као да се лепе Г |
и по сву ноћ о белом вину проводи; ноћу не излази напоље, јер се боји од потчињених му учитеља. |
{S} Па да то мени онај грбави полицајац не јави!{S} А бих, вјере ми, само вас ради дошао.{S} Е, |
послао?</p> <pb n="388" /> <p>— То баш не знам, само ми толико рече: „Отиди, Радоване, и кажи |
...{S} Хе, хе, хе!..{S} А које дете још не познаје свога оца?{S} Е!{S} Е!...</p> <p>Лепој Гркињ |
<p>Ноћ беше дивотна! </p> <p>По плавом небеском простору лутао је пун месец као бледо лице заљ |
руку на срце и гледите меланхолично на небо, па уздишете, касти, — за мном|...{S} Ала би то би |
{S} У лепе Гркиње су плаве очи, баш као небо плаве...</p> <p>— Варате се, господин-колега, нису |
могао ни 25 ђака скупити, и то све због небрежења капетанова и ћатина; па кад је г. ревизор дош |
чила сасвим нову:</p> <quote> <l>Док по небу месец лети, </l> <l>У душеку жаба крешти.</l> <l>. |
} Така јој, касти, беше и покојна мати, неваљала, јогунаста!</p> <p>Њих двоје одоше, да доручај |
је, ево, својим актом, да вас са вашег неваљалог владања отпустим из службе!...{S} Ево акта! < |
опоравим, доћи ћу и сама!...{S} О, зла неваљалца, а баш ме је за срце ујео..{S} Таке увреде!.. |
чика-Пајом и кудила, како је незграпан, неваспитан, тврдица, па, онда, још и ружан и матор; а к |
тио на своју Милку, што је целог вечера невесело ћутала и што је, вели, напућила те своје усне. |
ад ти још и лутке требају!{S} Лутке!{S} Невеста!{S} Ха, ха, ха!{S} Јеси ли се ти помамила, траг |
дају, и то за каква човека!{S} Но, лепа невеста!</p> <p>А кад је видела на столу поређане детињ |
{S} Младожења, како је био прислоњен уз невесту, скотрља се од радости на земљу... „Дакле и ти |
од ког обожатеља примила, он се чинио и невешт; а тако исто и она, кад би кир-Никола од каквога |
} Гркиња је то приметила, али се чинила невешта и, сасвим обично осмејкујући се, ухвати га за р |
риповеди, какав је тога јутра нечувен и невиђен призор видела.{S} Чича-Тима гледаше неко време |
осле јој намигну...{S} Она се, као неко невинашце, застиде, обори очи доле, па га тек онако, по |
оше?</p> <p>Стара госпођа, баш као неко невинашце, обори очи и гледаше преда се; а кад ју је на |
ним годинама, али сирото дете у нужди и невољи брзо сазрева до човека: големе патње, необичне м |
е сиротиња из ајмашког краја, принуђена невољом и глађу, договара, шта ће и кога ће те <pb n="3 |
знам!{S} Људи су људи, сваки има своју невољу!{S} Ето, попа Ђока се, сиромах, пропио; ко зна, |
ња, а овако ми долази баш као да сам га негде у комендији гледао.</p> <p>— Хе, побратиме, не зн |
обија у своме изгледу, кад је мало више неглиже обучен.</p> <p>На таки комплименат заборавио би |
је ни очешљала, ни умила; како је још у неглиже, — иако је била сва уштиркана, упеглана, набеље |
видела господина начелника да је још у неглижеу, она се хтеде удалити, <pb n="347" /> али он в |
спа-Јустину походити; више му не треба, него да њојзи приповедим, како је њен Швабић у Трновник |
уплете)...{S} Не само мене и начелника, него баш и самога вас...{S} О, господине!{S} Молићу, ша |
а та, која је на вратима прислушкивала, него његова кћи Милка.{S} Она, кад је видела, у каквом |
аљутити могла, да сам друго што казала, него „Задовољна сам!“...{S} И ја сам одиста задовољна!{ |
на жена, не би се више за мене старала, него ова лепа туђинка!{S} Ето, нашла је за дете и младо |
алим гостима није ни „Лаку ноћ!“ рекла, него се као фурија удалила из дворане.{S} Изгледало је |
пође Гркиње.{S} Није то кристал-палата, него као и друге сељачке кућице: уђеш у авлију — коров, |
</p> <p>— Вас, вас!...{S} Никог другог, него вас!...{S} И ја вам кажем: ако ми још овога месеца |
Варате се, господин-колега, нису плаве, него некако, чини ми се, знате, као лист лободе....{S} |
не државе.</p> <p>— Ништа ми не остаје, него да сама одем — рече гросмутерка. — У недељу ће они |
аристократе, на класе дели и одликује, него и сами келнери су онде, наравно, према својим душе |
ди нису јели гвозденом виљушком печење, него сопственим прстима.{S} Е, кад се тај од силног мла |
падија, као свака сирота жена, куда ће, него к мени?{S} А и своји смо нешто, те, ето, од јутрош |
н је човек који се више политиком бави, него школом и просветом.{S} Просвета га се утолико тиче |
чича-Тимом не само по обичају поклони, него да двапут већи комплименат направи тако, да се чич |
Тима није умео као што треба причувати, него се, као човек, да тугу свога родитељског срца убла |
да је испрати, није могао срцу одолети, него је онде у кујни, у једном ћошку, загрли и тако је |
ао толико храбрости, да јој то примети, него је само ћутао и није се више усудио подићи очију, |
ром пољубило, ништа друго не може бити, него — љубавно писмо.{S} А, уствари, беше то неки ружно |
расположењу, шта је могао друго чинити, него на свашта пристајати?{S} Нарочито, што је то Гркињ |
ноћног вечера сам лично на беседу доћи, него је послао варошког полицаја, да он његово место за |
и да једете?</p> <p>— Не само да једем, него бих вас молила за читаву једну котарицу.</p> <p>— |
и је писала, да никако друкче не чиним, него да код вас ручам и станујем и да вас још хиљадупут |
им, побратиме, боље ја да ти то учиним, него други; код мене си бар сигуран да нећеш изићи на г |
је то начелник перковачки тачније знао, него и сам управитељ вароши Београда: где је уочи Божић |
и му доказују, да је за све то остарео, него да ће га поставити за гробара...</p> <p>Тако је не |
био слабуњав, зато је, опет, боље пио, него многи здрави; чаша је ишла за чашом, док му се по |
— осим натовареног белила —- необично, него, просто, што су се у томе крају ретко виђале жене |
!...</l> </quote> <p>— Млађи сам данас, него кад сам се родио!...{S} Ко не верује, нека ми пљун |
он беше више сам собом и Гркињом занет, него да би имао времена и на своје дете гледати.</p> <p |
трепавица; а и ход јој није више прост, него некако по новосадски извијен, искривљен, — милина |
е и он наћи млађу и васпитанију женску, него што је наша Милка...</p> <pb n="332" /> <p>Папраг |
е пуно право!{S} Ја више уживам у вину, него у њином мажењу и кривљењу.{S} Ја бар, кад пијем, и |
е смејао, али не чича-Тимину хвалисању, него му беше смешно како Папраг брзо окрете лист; но по |
ашу добру... <pb n="382" /> није добру, него лепу Гркињу... хоћу рећи, Јоханиду... и њенога дас |
дођете на вечеру.... — Није на вечеру, него на ручак...</p> <p>Чича-Тима извади из џепа кесу, |
а она, касти, и личи више на поморанџу, него на обичну перковачку кајсију, и ја, кад је год пог |
ече пандур, —- ако не буде година више; него је, душа ваља, и притврдио: баш лепо ти тај зна св |
м осветљен, господину министру достави; него је, по обичају, онако просто целу ствар описао, а |
ати смиља и љубичице, то је сељачки!{S} Него, ако немаш георгине, а ти узми црвеног божура и дв |
а новаца, побратиме!{S} Прави мелем!{S} Него, дајде још једну, касти; на две сам ноге и дошао.< |
еда себе и своју кућу — срам га било! — него слуша, шта му којекакве бабе трабуњају...</p> <p>Т |
<p>— Нећу дунста — смејала се Гркиња, — него сам наумила довече да правим вечеру, на којој ће б |
о је суђено — говорио је учитељ Тима. — Него, касти, требаће ми нешто мало новаца; знаш већ, ка |
и, навише извијен био.</p> <p>— Е, није него роткве! — говорио би чича-Тима. — Та, ваљда, ми не |
умела и шпијунисати, и то много вештије него и прави полицијски агенти: од ње је само начелник |
а би се начелниковице наше лепше носиле него све девојке султанова харема, а то, наравно, не би |
су се учитељи и учитељке скупили, и пре него ће почети своја предавања, заседоше <pb n="307" /> |
ад ћу ја све то поправити!</p> <p>И пре него што је чича-Тима могао да предупреди даљи говор, ч |
се мало по чаршији прошета.{S} Али пре него што ће свога дебелога Шпартанца оставити, морала м |
ких, па макар ниједна класа немала више него девет пара чаршијских повишице, колико само одлико |
ча-Тима у собу.{S} Нос му беше црвенији него обично, очима је закрљештио и већ је зинуо, да, по |
тиво, изгледало је као да више оца жали него себе; али не рече ни речи, само што је дубоко узда |
и наученији, бољи и у свему много лепши него лепа Гркиња...{S} И тако би се иначе присни пријат |
е дубоко уздахнуо, и лице му доби израз негодовања и незадовољства.{S} Гркиња је то приметила, |
слушајте!{S} И стара госпођа извади из недара једно писамце и стаде га своме колеги на уво чит |
ра госпођа мало прибрала, она извади из недара своје наочаре, натаче их на нос, па онда приђе б |
е преварише, јер се он одмах после шест недеља с другом венчао; па кад му је та друга од водене |
тако је; ви је, касти, петком умијете, недељом очешљате, а у среду дате јој и чисту кошуљу; ка |
три краве не верујем да би га појеле за недељу дана...{S} Али шунке, па после бело вино...{S} В |
е кусати.</p> <p>— Оно, касти, од сутра недељу дана биће венчање; морам поручити и Папрагу, да |
го да сама одем — рече гросмутерка. — У недељу ће они благовати на Папраговој свадби, лепо!{S} |
— Дакле, побратиме, ти као велиш, сад у недељу?</p> <p>— Па, касти, шта ћемо и да оклевамо?{S} |
добра, стара, времена!</p> <p>— Дакле у недељу?{S} Лепо, побратиме!{S} Знам, да ћеш имати печен |
да се.{S} На запећку стајао је хлебац и недодирнут, могли су га мишеви свега развући, а она не |
е, да је лепа.{S} Овоме је много штошта недостајало, али се она по могућству трудила, да све те |
, и да та лукава Гркиња, колико његовим недотупавним мозгом, толико и његовом кесом влада.{S} О |
тро као веверица, покупи и мету у своја недра.{S} У том тренутку уђе чича-Тима у собу.{S} Нос м |
l> <l>Понда пружа руке беле, </l> <l>По недри ми нешто тражи, </l> <l>Та чисто би груди вреле</ |
же над својим спавајућим дететом, те га нежно, родитељски, у оно бело, глатко, чело пољуби...{S |
њеној крви не беше ниједне капи женске нежности; она кад се према каквом детету показивала мил |
ељу четвртог разреда је записао: „Успех незадовољавајући“ ; трећем разреду: „Успех добар“, а ки |
А у протоколу стоји забележено: „Успех незадовољавајући“!{S} Није ли то Богу плакати?...</p> < |
младим годинама почиње сиротиња бивати незадовољна, јер тако млада срца почињу тровати увреде, |
p> <p>— Пази на печење — викаше на њега незадовољно Гркиња, — та зар не видиш, да је једна стра |
онако срдит, на једну столицу, погледа незадовољно око себе, па онда поче храпавим гласом гово |
За то време нестаде и најмањих трагова незадовољства на њену лицу, и она се, напослетку, задов |
бре, али сиромашне, деце, трептаху сузе незадовољства.{S} Већ у тим младим годинама почиње сиро |
хнуо, и лице му доби израз негодовања и незадовољства.{S} Гркиња је то приметила, али се чинила |
ина је постеља стајала ненамештена, сто незастрт, а она, сирота, неумивена и неочешљана — права |
га је пред чика-Пајом и кудила, како је незграпан, неваспитан, тврдица, па, онда, још и ружан и |
а, она трже за једно парче конопчета, а незграпна дрвена врата се, шкрипећи, отворише.{S} Далек |
већ се спремаш одлазити! — И он је узе незграпно за руку, па је посади на миндерлук, па, онако |
</p> <p>Неко куцну на врата, али некако незграпно,јако.</p> <p>— То није њена ручица!...{S} Хер |
унеколико одобровољио, уштинуо је тако незграпно, и то баш испод мишке, где је лепа Гркиња нај |
о уображење јој је износило тужне слике неизвесне будућности.{S} Човека који ће је узети није м |
ља одекламовала?</p> <p>— Неописано!{S} Неисказано!{S} Јединствено!... — одговарао би зврндов.. |
ли зато у целоме створу њену беше нешто неисказано лепо: стас гибак, руке округле, прстићи дугу |
латка Јоханидо!{S} Нека нам они завиде, нек пукну од једа и злобе!{S} А ми ћемо, касти, као и д |
оравља и ручак и вечера!</p> <p>-— Бре, нек’ се не заноси — грмео је чича-Тима, — док је није ђ |
вет зна већ, зашто!...{S} Онда, богами, нек се он сели у Хомоље или некуд на другу страну, — Бе |
сутра, а ја ћу се већ доселити, па онда нек’ прсну сви од једа!</p> <p>Она му притиште руку.{S} |
а сасвим гласно не рече:</p> <p>— Е, па нек’ поцркају сви од муке!{S} Шта нам могу? </p> <p>Чич |
нам, да вам деца ништа не знају, па сад нек’ вам помогне ваша обожавана Гркиња; да видим шта ће |
разреда, који је мало уфитиљио. —- Ђаво нек носи и бабу и секретара!{S} Њој, дабогда, пресело м |
се, ујдурисаће се.{S} Има времена, само нек’ су деца жива!</p> <p>Затим понуди Папрагу столицу, |
..{S} Лепе су то историјице, тек хајд’, нека вас ђаво носи, — сад сте васпитатељка, па квит!{S} |
ван човек.{S} Жену је узео из Мехадије, нека блиска рођака Наполеона Трећег!{S} У кући му је кл |
о кад сам се родио!...{S} Ко не верује, нека ми пљуне на теме: нигде једне длаке неће на њему п |
емоте, госпођо, а она, касти, кад неће, нека је ђаво носи!{S} Така јој, касти, беше и покојна м |
р једног угојеног вепра, — тај, богами, нека се не нада класи!..{S} А то су моје перковачке кол |
од сванућа гладан.</p> <p>— Па, касти, нека пије Маринкове ракије, макар само по оке до подне; |
} Ал’ кад ви друкче хоћете, оно, касти, нека буде по вашој, госпођо Јоханидо...</p> <p>Тако је |
и да оклевамо?{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас!{S} Ја бих рекао <pb n="374" /> да је |
rget="#SRP18760_N1" /> или, напослетку, нека стрина, која зна у пасуљ гледати, врачати и бајати |
им рукавицама и црном салонском капуту, нека надувена стеница, па ће какав неспретан превод из |
је стара госпођа; — што брже, то боље; нека господин министар зна, шта се овамо у земљи кува.{ |
<p>— Нека их, моја слатка Јоханидо!{S} Нека нам они завиде, нек пукну од једа и злобе!{S} А ми |
..{S} Чича-Тима је остао сам у кући.{S} Нека неописана туга надвладала га је.</p> <p>Седео је з |
својој Гркињи:</p> <pb n="320" /> <p>— Нека их, моја слатка Јоханидо!{S} Нека нам они завиде, |
кад јој буде врућина, а прота и Никола нека се упрегну, а ја ћу остраг гурати, док се не расхл |
а од бриге.</p> <p>— Па, ето, чича-Тима нека да вино, а кир-Никола шунке...{S} Кажу, да има див |
— Ево, у литру ракије и четири каве, па нека г. Папраг реши, а ми да пристанемо: да ли је подел |
еди, а он ће јој поклонити сву срму, па нека купи себи од црне свиле хаљину; а кад би се на так |
и, то је и искуснији и паметнији!{S} Па нека каже ко шта хоће!{S} Ја моје искуство не дам за св |
д јаја какоћу, а кокошке ћуте!...{S} Па нека ми ко каже: учитељ Тима не зна ништа!...</p> <p>Уч |
, слатки Тимо!{S} Сутра!{S} А прексутра нека свисне стара вештица од муке!{S} Тиме се та јутарњ |
{S} Оно, касти, шта вам могу ја?{S} Бог нека вас учи и он нека вам сваку срећу дарује! -— Кад ј |
одера на њега:</p> <p>— Оно, касти, све нека вас ђаво носи, и тебе и шлафрок, и капицу, и вашу |
м је била од њега паметнија, онда изиђе нека стара уседелица, која до своје четрдесет пете годи |
усташца, страсно је пољуби.{S} То да је нека стара београдска инштитутка видела, заклела би се, |
заноси?{S} Тек, велим, биће и то да је нека наука?{S} А право да ти кажем, мени је данашњи све |
м блед и задуван, изгледао је као да се нека грдна несрећа догодила и једва је дошао до речи:</ |
у њима, као обично у сирочади, почиваше нека меланхолија...{S} То је била кћи чича-Тимине прве |
ије заборавио на турски селам-алећ, или нека фрајлица, која је од неке куварице научила успијат |
а вам могу ја?{S} Бог нека вас учи и он нека вам сваку срећу дарује! -— Кад је то говорио, глас |
p>Она га погледа претећи, па после, као нека фурија, оде из собе, лупивши за собом врата, да су |
чезнућим погледом, па је ишла даље, као нека славом увенчана глумица.{S} Па ако је још у путу с |
ао је доле на земљу и повлачаше се, као нека провидљива плава магла, по густо засађеним шљивари |
...{S} Све игра, сиромах; рекао би, као нека древна пијаница по просутоме вину, тако и он своји |
грдан бубањ пред собом, од прилике као нека петачка, а у десну је узео неку дрвену маљицу, — н |
иџик, стаде се весело кикотати, баш као нека безбрижна млада кокета, којој сав живот у церекању |
о ни хитати, али кад ви баш хоћете, оно нека буде!{S} Касти, требало би да пишем Милкиним стари |
о, касти, то је међу нама речено, па ту нека и остане, јер ја не бих волео да таке речи дођу до |
а „<title>Христос воскресе</title>“.{S} Некад, опет, узме, па сам са собом говори; ко га не вид |
Тима.{S} Није он добро ни изговорио, а некакав крупан човек, у дебелим сукненим хаљинама, у фе |
</p> <p>Та висина, са које је пао, беше некакав лагум.{S} Жандари, који нису далеко оданде били |
теница, па ће какав неспретан превод из некакве немачке купусаре на сав глас с највећим патосом |
и кривљењу.{S} Ја бар, кад пијем, имам некакве цели; хоћу нешто да пребринем; хоћу некаких мис |
еданпут стаде; учини му се да чује, где некакви људи говоре, после виде и свеће, па, и не знају |
средину други један беседник, професор некаквог завода.{S} Он је доказивао, да ми без ваздуха |
тап мога оца, на коме је изрезана глава некаквога мајмуна, то је био младожења!{S} Ја сам се на |
овеђој чорби или као загорела запршка у некаквој маџарској тарани: није било у чинији зрнцета, |
...{S} Другипут би му се чинило да је у некаквој гостионици, и онда би се тужио како је све ску |
и, кад би га неко увредио, или кад је у некаквој бризи, — не би се могао смирити, све док се по |
кве цели; хоћу нешто да пребринем; хоћу некаких мисли, које ме, може бити, море, да се отресем; |
Тек кад су у авлију у помрчину изишли, некако му испаде за руком да је загрли и пољуби и да јо |
ељ четвртога разреда... —- Ви свакипут, некако, прва извешћа добијате...</p> <p>Стара госпођа, |
, видело и по његову јужном наречју.{S} Некако наскоро пре те перковачке беседе обудовео је, те |
..{S} Папраг!{S} Папраг!{S} И име му је некако господски!{S} Лепо!{S} Отмено!...{S} Али све бад |
мора младожењи бити?</p> <p>А после се некако враголасто осмехну, узе капут, обуче га на рукав |
ц.{S} Али шта то би месецу?...{S} Он се некако искривио, па да прсне од смеја!{S} Да се није оп |
се доцне пробудио, а кад је устао, беше некако зловољан и бунован.{S} Није се ни умио као што в |
е она? </p> <p>Неко куцну на врата, али некако незграпно,јако.</p> <p>— То није њена ручица!... |
иједну да му не разбереш!{S} Стајао сам некако пред Трајковом механом, кад се са господин-начел |
е се, господин-колега, нису плаве, него некако, чини ми се, знате, као лист лободе....{S} Јесте |
вица; а и ход јој није више прост, него некако по новосадски извијен, искривљен, — милина ти је |
ако безобразно сељачки, право у очи, но некако све испод трепавица; а и ход јој није више прост |
ари људи приповедају, да су једном, баш некако четресосме године, видели, како Талијани кроз Пе |
пођешто мили.{S} Наједем ти се, пусто, неке добре јаловице, а залијем црним крајинскијем, па, |
жена навукла на себе грдан кринолин, па неке пунђе, пера и друге којекакве беспослице; друге, о |
лам-алећ, или нека фрајлица, која је од неке куварице научила успијати се и изговарати покварен |
о је пун месец као бледо лице заљубљене неке девојчице; — рекао би, да не зна ни сам пута, да н |
зе своје чизме са кратким сарама, обуче неке старе искрпљене панталоне и неки жућкастозелени ка |
ковац проводе мајмуна и псето — обоје у неке шарене хаљине обучени, а на мајмуну и црвена капа; |
Људи су се томе досетили, па су, богме, неки псовали, а неки су се и злурадо смејали...</p> <p> |
та, а и црте на лицу беху им разнолике: неки беху црномањасти, плави; неки, опет, смеђи; једни |
је једна Гркиња, што је имала два мужа; неки говоре, и више...{S} А у другој кући становао је ј |
шпекулативним <pb n="391" /> пословима; неки су, наслоњени на големе бале трговачког еспапа, са |
азнолике: неки беху црномањасти, плави; неки, опет, смеђи; једни беху стари, други млади, лепи |
у путовали својим послом за Београд.{S} Неки су се по „фердеку“ шетали, премишљајући о својим д |
досетили, па су, богме, неки псовали, а неки су се и злурадо смејали...</p> <p>Начелник је од ч |
...{S} Није се то једанпут дешавало, да неки учитељ из околних села, желећи премештаја ил’ друг |
путовао, пешке или на колима, или га је неки милостива срца човек, онако Бога ради, одвезао до |
и прогунђа у себи: „Но, и то мора да је неки Шваба!{S} Шерет!...{S} Млеко ли му швапско!“ После |
це; а то му није тешко било, јер кад је неки од учтивијих гостију понудише, да заузме горње чел |
затекоше младог богословца, где преврће неки ђердан од црвених земљаних ђинђувица, што их младе |
обуче неке старе искрпљене панталоне и неки жућкастозелени капут, на ком су се сви конци лепо |
дођу учитељи; а ако се деси у вароши и неки учитељ из села, па се случајно жели још и с колега |
не дође за практиканта у суд перковачки неки правник из Београда, по имену Живко Пацић.{S} Тај |
та знатно.{S} У свакој се мора наћи или неки старац, који још није заборавио на турски селам-ал |
ценијег посуђа, на другој, опет, страни неки штофори за хаљине од тешке свиле, од кашмира, перс |
<p>У то време беше у Перковцу начелник неки Букван Суругџић.{S} Откуд њему тако име и презиме, |
м дође са својом скоро доведеном младом неки Гаја берберин.{S} Њих двоје беху сасвим по европск |
Та ви сте уједанпут постали озбиљни као неки грчки филозоф, н. пр., Сократес...{S} Тако ми дођо |
ућству име сачува.</p> <p>То је био као неки ћорсокак, који је водио од цркве касарни.{S} Одмах |
— љубавно писмо.{S} А, уствари, беше то неки ружно исписан пропис.{S} Тешко да би га други ко и |
идим — рече трговац; — рекао бих, да су неки комадићи олова?... ’Ма где их толико накупи?</p> < |
ко-трговачку кавану држао је у Перковцу неки деда-Спира.{S} У његову кавану ретко да је кадгод, |
сти у њу погледали, а лепа се Гркиња са неким поносом окрете од ње.</p> <p>— Но — рече гросмуте |
беше сигурна да ће победити; зато се са неким поносом уздиже и стаде са узвиљашеним обрвама пре |
ко је у њему видела вештицу, опет би са неким поносом продужила своја разлагања:</p> <p>— Ја, в |
вркутање шарених тичица; а после би над неким потоком мирно застао, па би огледао своје лице, д |
!{S} А и ревизора гледаћемо да понудимо неким шмрком чемерике; да види и господин, како се кија |
ну руку је подбочила на кук и тако се с неким особитим задовољством дуго посматрала.</p> <p>— Т |
ловину запремао је низак кревет, застрт неким старим ћилимима.{S} Оданде узе један сламњи јасту |
артијица, на којима беху нашаране слике неких краљева и краљица и друге којекакве беспослице.{S |
ом, — а друго су они!{S} Ми, иако имамо неких намера, жеља, страсти, а ми имамо и начина и иску |
а није.{S} На самоме крају мале, између неких кошева и шљивика, пружао се коровом обрастао сока |
е чича-Тима тако тужне мисли премишљао, неко се накашља пред вратима.{S} Чича-Тима се трже.</p> |
ав!{S} Мене дланови никад не варају!{S} Неко високо свештено лице цркава за тобом!{S} Владика, |
ој кожи не указа једна модра пругица. — Неко весеље ћеш имати у кући...</p> <p>— Свадбу! — рече |
ви било: кад се нешто наљути, кад би га неко увредио, или кад је у некаквој бризи, — не би се м |
о у свету дотера, углади.{S} Би тамо за неко време, па се направи читаво чудо!{S} Шта ти није н |
а је чича-Тима тврдо закључио да бар за неко време свако друштво избегава, а то је <pb n="317" |
и кир-Никола од каквога ђачког родитеља неко прасе или рубљу испросио, није му она замерала; па |
а држати беседа.{S} Тако то бива, и кад неко позоришно друштво, измучено глађу, залута случајно |
!{S} Кад се и та наситила говора, изиђе неко мало дете, коме мати још и није смела поверити виљ |
устила, стара госпођа врисну, као да је неко усијаним клештима уштинуо.</p> <p>— Но, ово је без |
д њих његова кућа користи, т. ј. ако је неко учитељ у Крајини, па заборави о Светом Николи, или |
приходи, да лепши бити не могу!{S} Умре неко, наплати му се; роди се неко, наплати му се; је ли |
у!{S} Умре неко, наплати му се; роди се неко, наплати му се; је ли венчање, наплати се...{S} А |
баш у том тренутку чу се на крају улице неко корачање; погледаше тамо и обоје се укочише од чуђ |
ђен призор видела.{S} Чича-Тима гледаше неко време за њом, а после се окрете задовољно својој Г |
а се отресем; хоћу, као што је пре мени неко казао, да заборавим, да ми је отаџбина несрећна... |
, а после јој намигну...{S} Она се, као неко невинашце, застиде, обори очи доле, па га тек онак |
ије лоше?</p> <p>Стара госпођа, баш као неко невинашце, обори очи и гледаше преда се; а кад ју |
неколико минута, а после се претворио у неко зујање, од прилике као кад би у скупу много бумбар |
му текоше крупне сузе...{S} Утоме куцну неко на врати, а чича-Тима се својим храпавим гласом од |
се трже.</p> <p>— Да није она? </p> <p>Неко куцну на врата, али некако незграпно,јако.</p> <p> |
ћи дућан у вароши беше бакалница његова неког побратима; она је била чувена са своје старе шљив |
ељ; а ону хаљину од пикета добила је од неког болтаџије, што му је дете код кир-Николе учило шк |
милно погледа у ове практиканте, што од неког доба крстаре по нашем сокачету, ви не бисте рекли |
адовину гранатога дуда.{S} Кад су после неког времена изишли на месечину, са главе лепе Гркиње |
вати у говору, само његов један друг из неког буџака што је почео, одобравајући, да тапка.</p> |
, тако, ћутала, а после се диже, узе из неког сандучета мали један завежљај, у коме беху смеште |
девет сати непремјено дође до мене ради неког саопштења“.</p> <p>— Какво ли је то саопштење?... |
итати, осим онога који га је писао, или неког старог извеџбаног учитеља.{S} На челу тога пропис |
а-Спирину кавану.{S} Били су у жестокој неког препирци тако, да од целе распре ништа друго ниси |
у се опет слагали: кад је, н. пр. она у неког удовца мало ватреније погледала, па баш и кад би |
" /> — Неће јој, касти, падати на ум да некога грди, матора вештица!...</p> <p>У томе и таком р |
глумица.{S} Па ако је још у путу срела некога од оних младих зврндова, што су на синоћној бесе |
у, пусту, ноћ.{S} Наједанпут се нађе на некој висини, он није могао да разазна, где се налази, |
е запремљена кожицама, памуклијама и са неколико крупица соли.</p> <p>Кад је чича-Тима сео, бак |
о свршено, он извади из једног пакетића неколико књига, те их, као награду, даде оним ученицама |
ине шарене кецељице и хаљинице, а после неколико згужваних хартијица, на којима беху нашаране с |
озбиљан карактер, нарочито кад је после неколико месеци дошло од министарства просвете званично |
иметио, он скочи са свога места и после неколико дубоких поклона и поклончића приђе му ближе и |
.{S} А то су моје перковачке колеге ово неколико година заборавиле.{S} Мимо то ћу му казати, да |
ле је чича-Тима са својим зетом слистио неколико чашица пеленаша и већ се поче мало живље крета |
искосирила се мало настрану, па се тако неколико тренутака само у огледалу <pb n="301" /> посма |
а тишина.{S} Али тај мир трајао је само неколико минута, а после се претворио у неко зујање, од |
а по рафовима беше цифрасто понаслагано неколико шарених шамија, цветова, машина, кремења, крча |
, да доручају, и кад су већ ручали и по неколико чаша у здравље срећне женидбе и младенаца попи |
>— Па и опет је, знате, што ’но кажу, у неколико градуса лепши и од вас!...{S} Хе, хе!{S} Баш к |
ју на ум!</p> <p>Само су учитељи са још неколико остарелих грађана, са кумом, протом и старим с |
а је искривила, а затим, као изненађена неком новом појавом, повика весело: — Љубав!{S} Мене дл |
о марим.</p> <p>— Ви, сигурно — рече са неком иронијом господин богословац, — на сваки начин, д |
ва је страна тога сокачета коровом, као неком густом шумом, обрасла, у којој, место славуја, зе |
илка, онако ожалошћена, отишла, да се у неком усамљеном ћошету куће сита наплаче, и кад је лепа |
гледао је око себе као у врућици или у неком тешком сну: све се око њега окретало, и свеће, и |
војку добијем, а, после, вели, кретно и некретно његово имање мора мени припасти.{S} Али не пре |
сам спремна — рече, огрнувши око врата неку стару мараму.</p> <p>— Добро, кад си спремна, а ти |
више уверен да ће ми баш овај виноград неку велику срећу донети, богаство или тако што...{S} И |
ко становницима у очи, узела би на себе неку голему стару бунду, па би се умотала у какву црну |
ете својим врапчјим гласом да декламује неку убојну песму, пуну копаља, сабаља, пушака и топова |
ло ватреније погледала, па баш и кад би неку хаљину од ког обожатеља примила, он се чинио и нев |
и ово и оно, те ме већ и свет гледа као неку кугу?...{S} Зар ви мислите да ја не знам, шта се у |
ике као нека петачка, а у десну је узео неку дрвену маљицу, — ни буздован Краљевића Марка није |
онако збуњен, накашља, узе шешир и оде некуд у чаршију; онде се навртатио на две-три бакалнице |
да, богами, нек се он сели у Хомоље или некуд на другу страну, — Београд ће му бити тесан, то з |
да ми приговарају: овака је и онака је, нема ни вина, ни шунке!...</p> <p>— Е, па добро, госпођ |
ња млада и девојка треба да пада у очи, нема ти ту стида и скромности!{S} Истина, ја те слабост |
аху све мрачније, уједанпут мрак!...{S} Нема више улица, нигде се не види осветљен прозор или ф |
исто би зажелео да у земљу утоне, да га нема!...{S} Хтеде све да слиндари са себе, да се преобу |
адовољно осмехну:</p> <p>— Надам се, да нема човека са очима, који не би увидео, да сам ја у св |
Тима, који је свога колегу познавао, да нема речитости, и, кад у пићу говори, да ће ма што лудо |
омислим како бих лепо код вас живео, да нема...</p> <p>— Шта, господине, шта?...{S} Ви, можда, |
подине, да је у Србији ружан ваздух, да нема доста слободе, и да је народ толико жељан те њине |
дине, шта?...{S} Ви, можда, мислите: да нема мога Николе?...{S} Ништа нам он неће сметати; а, п |
Ручак!{S} Красан ми је то ручак!{S} Да нема оне Гркиње, те да ме кадикад не угости, цркао бих |
ого година пријатељи остати...{S} Та да нема вас, коме би се могао похвалити, да сам јуче код л |
пример и саму православну веру.{S} Јуда нема те важности, коју има Св. Петар, а од Св. Петра је |
оде у свој разред, где је одмах настала нема тишина.{S} Али тај мир трајао је само неколико мин |
а њима постидела...{S} Та ни у министра нема бољих!{S} Па она чачкалица!{S} Е, њу ћу баш поклон |
и малих и великих мана; а ко их од људи нема...{S} Иначе, беше он добар човек, ретко да је кога |
отпочинути, и после по сата беше у кући нема тишина, чуло се само испрекидано чича-Тимино хркањ |
елниковице шареније носи?{S} Та муж јој нема ни толико плате, да јој и белила задоста купи, а т |
и, ал’ ово чудо!{S} Но, то ни у Турској нема!</p> <p>Чича-Тима, који је баш за гросмутеркини ле |
, да те Бог сачува!{S} Боље да их човек нема...</p> <p>И тако у разговору уђоше у собу, седоше |
тог Маринка, баш је, касти, ни у Срему нема!</p> <p>Док је он тако трабуњао, лепа се Гркиња пр |
"> <head>I.</head> <p>У вароши Перковцу нема ничега, што би било вредно описивања, те га, ваљда |
морају</hi> удати, да нигде у свету <hi>нема девојачког села</hi>; а ја бих у њему хтела живети |
ласа учитељских, па макар ниједна класа немала више него девет пара чаршијских повишице, колико |
рвице земље са гроба Св. Петке</p> <p>— Немам! — рече, уздишући, Гркиња.</p> <p>— А имаш ли лев |
овољавала...</p> <p>— Ми, видите, Тимо, немамо никога свога у овоме несрећном Перковцу; ја сам, |
акоме друштву...{S} О, господине!{S} Ви немате појма на ком је степену покварености данашња мла |
па ће какав неспретан превод из некакве немачке купусаре на сав глас с највећим патосом читати, |
о се клања, памет да ти стане...{S} Зна немачки, зна маџарски — као вода!{S} Ха, ха, ха!</p> <p |
чила успијати се и изговарати покварено немачки: „Кис ди хонд!“<ref target="#SRP18760_N1" /> ил |
ст и угледан, само што ми нешто мало по немачки, маџарски ли, заноси?{S} Тек, велим, биће и то |
арица, алваџија и бозаџија из турског и немачког царства домарширати, и не би им се гласа чуло. |
ође мајстор Глиша ковач.{S} Он је био у немачком капуту и панталонама, само је на глави имао ал |
пог миша, што је ухваћен у пећини...{S} Немаш, ја!{S} Па ће ти ту требати и једно парче од опан |
и љубичице, то је сељачки!{S} Него, ако немаш георгине, а ти узми црвеног божура и два-три стру |
мери да је загрли, да је пољуби, она га немилостиво гурну од себе...</p> <p>— Да се нисте усуди |
танца искресати, али све бадава, што је немогуће, не може ни бити!...</p> <p>— Их, гром те спал |
е његове крви.{S} Па, касти, побратиме, немој заборавити да поздравиш снају, те да се она спрем |
је по моди!{S} А кад пођеш на венчање, немој у косу трпати смиља и љубичице, то је сељачки!{S} |
ову девојку себи за супругу узети...{S} Немој, синко, да после кажеш: „„Наговорио ме тај и тај, |
једете?</p> <p>— Али молим, господине, немојте се наћи увређени, ја, као сирота удовица, мисли |
гросмутерком називали, –- само ћутите, немојте ником ни речи говорити; данас је 24., сутра, да |
као да сте много веселији...{S} Но, но, немојте тајити, ја вас бар познајем!</p> <p>— Што јест, |
о држали актерке у квартиру!{S} Само ви немојте ваш прчасти нос свугде забадати!{S} Ви, ислужен |
сам ја, и о мени му је говорила, да сам неморална; а неће да гледа себе и своју кућу — срам га |
, осим што су древне пијанице, још су и неморални.“</p> <p>То је био гром за све учитеље.{S} Та |
пушта из учитељске службе; узроци беху: неморално чича-Тимино владање.</p> <p>Учитељ Тима потпи |
а средњи, а владање саме васпитатељке — неморално“!...{S} Ја, да умем и да знам, како и коме, ј |
ила; ал’, овако, ко ће узети обележену „неморалну“ девојку?...</p> <p>— То је, видите — рече Гр |
неспремљено — све сам боклук!{S} Кревет ненамештен, соба непометена, прозори неочишћени, једва |
одбрани; чича-Тимина је постеља стајала ненамештена, сто незастрт, а она, сирота, неумивена и н |
> <p>Дете се весело осмехну.{S} Беше му необична та доброћудност очева, а после се, сирота, рад |
и брзо сазрева до човека: големе патње, необичне муке, гажење и тиранија стварају, често тренут |
било нешто — осим натовареног белила —- необично, него, просто, што су се у томе крају ретко ви |
атељи говоре све којешта, узимљу оно за необично, што је баш најобичнија женска врлина!{S} Ја, |
и стала се чешљати; њојзи не беше ништа необично што је оца тако рано видела спремна и обучена; |
идео није; шешир је набио на очи, па је необично брзим кораком кроз мале и велике улице јурио к |
е колибице, па кад би видео оне чађаве, неокречене, дуварове, она сиромашна неумивена лица, он |
Чича-Тима је остао сам у кући.{S} Нека неописана туга надвладала га је.</p> <p>Седео је за сто |
рте...</p> <p>— Преизредно!{S} Лепо!{S} Неописано!...{S} Откако је моја протиница преминула, јо |
> <p>— Но, како вам се допада?</p> <p>— Неописано!</p> <p>— Само она матора вештица!..</p> <p>— |
ију као што ваља одекламовала?</p> <p>— Неописано!{S} Неисказано!{S} Јединствено!... — одговара |
собу; коса му беше још неочешљана, руке неопране, али зато у целоме створу њену беше нешто неис |
на орману пала прашина, у кујни судови неопрани...{S} Да свисне човек од муке:!...</p> <pb n=" |
.</p> <p>— Одлази ми испред очију, куго неосетљива! — викну на свога даскала, а после, пуна гне |
згледати као човек, као муж, несрећниче неосетљиви?...</p> <p>Али на све те псовке кир-Никола н |
собицу, у којој ништа не беше, до један неофарбан сто и две дрвене столице; а остала мрачна про |
ли са обичним сеоским намештајем: једна неофарбана клупица, две-три ниске дрвене столице, а ону |
осади на миндерлук, па, онако у кошуљи, неочешљан, само што је обукао своје плаве панталоне, по |
то незастрт, а она, сирота, неумивена и неочешљана — права слика занемареног сирочета.{S} Дуго |
ст година, уђе у собу; коса му беше још неочешљана, руке неопране, али зато у целоме створу њен |
ет ненамештен, соба непометена, прозори неочишћени, једва се провиди кроз њих; ено, по дуварима |
сам боклук!{S} Кревет ненамештен, соба непометена, прозори неочишћени, једва се провиди кроз њ |
ологлави, са највећим страхопоштовањем, непомично стајаху.</p> <p>— Ви, господо, будите са ваши |
ада срца почињу тровати увреде, које им неправда наноси!</p> <p>— Децо, — рече секретар, кашљуц |
не, и кажи учитељ-Тими, да у девет сати непремјено дође до мене ради неког саопштења“.</p> <p>— |
икако ни у драм одступати: чича-Тими је непрестано ласкала, <pb n="327" /> као да је баш збиља |
но, касти, док је човек у животу, има и непријатеља, завидљиваца...{S} Или је, можда, за дуг... |
дај, свађа у кући!{S} Новац из куће!{S} Неприлика!</p> <p>И црте на лицу Гркињину дођоше забрин |
аг, као човек од такта, да сваку могућу неприлику предупреди, приђе му ближе и пошто се, по оби |
пркоси, она, да би избегла сваку могућу неприлику, окрете се, усиљено смејући се, своме чича-Ти |
и задовољства; и сами покрети њена још неразвијена тела, примише на себе ону сигурност, која б |
увено!...{S} Чудим се само како нисам у несвест пала...</p> <p>Кир-Никола с децом и чича-Тимом |
љских класа, све бриге и сваки страх од несигурне будућности; крв му јурне навише, и он, с раши |
ђено... е, па оно... — И он опет ућута, несигурним погледом мерећи свога будућег зета.</p> <p>— |
та стара жена, а дим је око ње са тако несносним смрадом куљао, да се сирота Гркиња једва на н |
секретар, баш као велико звоно, грми: „Неспособан!“; после моли кметове и општинаре, да га при |
илијаз, после га секретар и оданде, као неспособна, истера, а он се, сиромах, наима за црквењак |
сом говорити:</p> <p>— Кудгод погледам, неспремљено — све сам боклук!{S} Кревет ненамештен, соб |
уту, нека надувена стеница, па ће какав неспретан превод из некакве немачке купусаре на сав гла |
ом га поглади по збрчканом лицу; после, неспретно умиљавајући се, ређаше даље потребе тога вече |
али које ракија, а које његова природна неспретност, не дадоше му; тек он, сиромах, поче нешто |
олику несрећу, а то је била за њу права несрећа, морални гроб, који је целу њену будућност сахр |
дуван, изгледао је као да се нека грдна несрећа догодила и једва је дошао до речи:</p> <p>— Јед |
, е!...{S} Оно је тако, касти; кад хоће несрећа да обори човека, да га упропасти, оно се нађе м |
казао, да заборавим, да ми је отаџбина несрећна...{S} Али какву они имају цел са беседама?{S} |
где грди ђаке, а после писку и јаукање несрећне деце:</p> <p>— Нећу, господине!{S} Никад више |
— Та ви сви знате, колико сам се око те несрећне деце трудио, и мени јектичави Швабић да у прот |
се и пропила.{S} А и то је све масло те несрећне Гркиње, и то, што чича-Тима удаје онако грешно |
увидео, да сам ја у свему лепша од оте несрећне Гркиње — говорила је у себи. — Шта има на њојз |
ек... — рећи ће један од њих. — Пао је, несрећник, па се, можда, и угрувао?...{S} Хајде да види |
амо што рече куму до себе:</p> <p>— Ето несрећника, и опет се опио!...{S} Е, сад тако што да чу |
о:</p> <p>— Милка!{S} Милка!{S} Где си, несрећнице једна?</p> <p>— Ево ме, оче! — одговарао је |
еш једном изгледати као човек, као муж, несрећниче неосетљиви?...</p> <p>Али на све те псовке к |
дите, Тимо, немамо никога свога у овоме несрећном Перковцу; ја сам, као што знате, из Новог Сад |
јући се да што жешћом ватром нападне на несрећну Гркињу. — Ви бисте се, као власт, само компром |
="303" /> <p>— Вуци ми се испред очију, несрећо једна! — храпавим гласом викао је старац.{S} А |
би?...{S} Та цела је варошица за његову несрећу чула, сваки ћифта запитао би га: „А, чича-Тимо, |
на; а и не беше јој лако сносити толику несрећу, а то је била за њу права несрећа, морални гроб |
нпута се на њеноме лицу променише црте: нестаде умиљавајућег осмеха, безобразан поглед ишчезао |
ве од потребе...{S} Али у тај мах свега нестаде, и лепа Гркиња почиваше у најдубљем сну...</p> |
b n="301" /> посматраше.{S} За то време нестаде и најмањих трагова незадовољства на њену лицу, |
а га пољуби у образ, а после је у мраку нестаде...{S} Прота се осврте два-три пута, да га ко не |
орачати; а кад је и последњег дућанчета нестало, Гркиња удари налево, кроз једно тесно сокаче, |
уха људи не могу живети; па кад ваздуха нестане, људи ће се угушити!“ Јесте ли ме разумели?</p> |
да ће после пет стотина милиона година нестати ваздуха, и ми ћемо се — угушити.</p> <p>Људи су |
} Дође млад, отмен, господичић, завитла несташно штапићем, поклони се по обичају, па онда: „Слу |
!...</p> <pb n="302" /> <p>Утом се диже нестрпљиво са столице, па поче бајаги спремати: јастуке |
дебели Шпартанац, кад се добро наједе, неће се више ни сећати двомесечне плате...{S} Е, то хоћ |
, као што су чланови перковачке беседе, неће моћи ни једну тршчану колибу потрести, а то ли згр |
се чича-Тима, после онаке красне жене, неће више никада женити, али се преварише, јер се он од |
“...{S} После тога штогод ми се прохте, неће ми се одрећи...{S} Наравно, да ћу пред министром д |
премештај; тек, свакако, ако ја уживим, неће се та шкорава Гркиња дуго по Перковцу ширити!...</ |
S} Па кад се ти помогнеш, лако ћемо!{S} Неће ни мени бити лоше!</p> <p>Гркињи синуше образи.</p |
</p> <p>— Лаку ноћ, моје суво злато!{S} Неће ни добро сванути сутра, а ја ћу се већ доселити, п |
итао — рече чича-Тима. <pb n="346" /> — Неће јој, касти, падати на ум да некога грди, матора ве |
ени му је говорила, да сам неморална; а неће да гледа себе и своју кућу — срам га било! — него |
мишјака?{S} Па и проти, не верујем, да неће заударати брада на изгорелу гриву циганског коња и |
м, за који је, наравно, добар стојао да неће изостати, као што се ни преварио није; јер не прођ |
што не бих пошла за њега?{S} Ова Гркиња неће имати власти у кући мога мужа, па шта се имам пред |
— Хајдемоте, госпођо, а она, касти, кад неће, нека је ђаво носи!{S} Така јој, касти, беше и пок |
ека ми пљуне на теме: нигде једне длаке неће на њему поквасити...</p> <p>Чича-Тима оде...{S} Ка |
јте кога ви знате, учитељ Тима вас више неће слушати!“...{S} Само, касти, то је међу нама речен |
била, да прослави читаву варош, а то ли неће једну кућу...</p> <p>Лева је страна тога сокачета |
...</p> <p>— Сиромах! — рекоше. — И тај неће видети своје породице, ако је има...</p> <p>Али ус |
да нема мога Николе?...{S} Ништа нам он неће сметати; а, после, старост његова скоро ће нас осл |
погледаше мрким погледом.</p> <p>— Ово неће бити добро|... — мислио је чича Тима, а начелник г |
p>— Из министарства?...{S} Радоване, то неће бити добро, пролетос ми узеше две класе, а сад?... |
кад вас чекамо, већ смо се поплашили да нећете ни доћи.</p> <p>— Опростите, молим, ја сам, знат |
Али сам уверена, да ви то моје поверење нећете на зло употребити...{S} Госпођа Јустина је млада |
ам, да кад се амо доселите, да тако што нећете више ни покушавати...</p> <p>— Дакле, хоћете да |
..</p> <p>— Сад, учитељу!{S} Та, ваљда, нећеш од жеђи скапати?</p> <p>Деда-Спира донесе на служ |
него други; код мене си бар сигуран да нећеш изићи на глас.{S} Па колико ти треба и кад?</p> < |
ћу и шпацирати, али само кад се смркне; нећу да ме оговарају и да износе којешта противу мога и |
касти, опет ће много којешта и требати; нећу, касти, да ми после пребацују и да ме оговарају и |
b n="334" /> Мени требају новци, хе!{S} Нећу ја довека да учитељујем, не!{S} Хоћу да се запопим |
ако, онда ћу је целу обрати...</p> <p>— Нећу дунста — смејала се Гркиња, — него сам наумила дов |
писку и јаукање несрећне деце:</p> <p>— Нећу, господине!{S} Никад више нећу!...{S} Богами, ћу о |
хвала вам!{S} На ту вашу услугу никада нећу заборавити.</p> <p>У таком разговору свако оде у с |
</p> <p>— Оче, — рече Милка мирно, — ја нећу данас ручати, ја не могу! — А после додаде уздрхта |
учио школу, ал’ оно, што он зна, никад нећу знати!...{S} Гледај га само, како се клања, памет |
/p> <p>— Нећу, господине!{S} Никад више нећу!...{S} Богами, ћу од корице до корице све да научи |
ену хаљину, ја вас више никад погледати нећу!..{S} А донде да се нисте усудили приближити се ме |
као да живи са начелником...{S} То само нећу!...</p> <p>Тако је она у своме меком кревету преми |
ањања и метаније, ја већ никад у животу нећу!{S} Начелник се, касти, измиче, а он за њим; е, ба |
наслонио на обе руке; коса му је, онако неуглађена, падала на збрчкано чело; само би кадикад ду |
намештена, сто незастрт, а она, сирота, неумивена и неочешљана — права слика занемареног сироче |
ве, неокречене, дуварове, она сиромашна неумивена лица, он би се тргао, па би скитао по лугу, с |
, једра, образи да прсну, покрети лаки, неусиљени; а не као Београђанке, што своје лено корачањ |
та вешто смишљеном, програму, утрвене и неутрвене београдске стазе обилазила, шуњајући се из је |
е знам, вере ми! </p> <p>Учитељ Тима се нечем досетио, скиде са полице литру с ракијом, па је п |
аву на руку.{S} Из свега се видело да о нечем премишља, а после кратке почивке диже се са свога |
се белело по њима...{S} Кад би га ко о нечем запитао, он би без сваке свести својим мутним очи |
уске, а сама Пешта по себи са Будимом у нечему је надмашила и Париз...</p> <p>— Знам, у чему — |
ачелнику приповеди, какав је тога јутра нечувен и невиђен призор видела.{S} Чича-Тима гледаше н |
је за срце ујео..{S} Таке увреде!...{S} Нечувено!...{S} Чудим се само како нисам у несвест пала |
отац пофторио то исто питање, она скоро нечујним гласом рече: — Јесам!{S} Задовољна сам, оче!</ |
<p>И чича-Тима хтеде, у име отпоздрава, нешто проговорити, али које ракија, а које његова приро |
ј маленкости, у коју сте и ви уплетени, нешто прокљувио; дакле, пазите, да не би случајно ушао |
мехну:</p> <p>— Та, оно, знаш, учитељу, нешто ми је ка и познато, ’ма нисам рад казиват’, страх |
<p>— Требало би ми, тако, до стотину, а нешто имам и сам; па, касти, ако узмогнеш, а ти гледај |
скупе, али ја ћу ти их дати, макар и за нешто старо.{S} Па кад се ти помогнеш, лако ћемо!{S} Не |
да га не би ко из прикрајка чуо. — Има нешто из министарства.</p> <p>Учитељ Тима пребледе:</p> |
, да ћеш ми вратити; ето, дао ти је Бог нешто мало винограда, а ове је године баш добро родио.{ |
а погледа тупо, а после као да се хтеде нешто сетити:</p> <p>— Милка?...{S} Милка?... — повтора |
не проговори ни речице.{S} Затим хтеде нешто и Гркиња да изусти, али у тај мах шушну сирота Ми |
ор, кад је кућа у авлији?{S} И он хтеде нешто говорити, како би сумњичење старе госпође оповрга |
мозак ми је потресен, а у грудима ми је нешто тешко, боли ме, <pb n="352" /> а не знам, шта.“ — |
поставити за гробара...</p> <p>Тако је нешто сањао трећи дан по одласку секретарову.{S} Кад се |
{S} То му је тако у нарави било: кад се нешто наљути, кад би га неко увредио, или кад је у нека |
ст, не дадоше му; тек он, сиромах, поче нешто замуцкивати, а после се ућута баш као риба и не п |
ане, али зато у целоме створу њену беше нешто неисказано лепо: стас гибак, руке округле, прстић |
, па онде простро своју шарену мараму и нешто из ње вади, па ређа по асталу, а кад му се ко од |
учитељ Тима. — Него, касти, требаће ми нешто мало новаца; знаш већ, како; имаш, фала Богу, и с |
да пружа руке беле, </l> <l>По недри ми нешто тражи, </l> <l>Та чисто би груди вреле</l> <l>Са |
ма је доста чист и угледан, само што ми нешто мало по немачки, маџарски ли, заноси?{S} Тек, вел |
кућа мора већ и по самој природи имати нешто, што је одиста знатно.{S} У свакој се мора наћи и |
питаше баба промуклим гласом, мешајући нешто по тигању, који је над ватром држала. — Да није о |
аш кад сте тако навалили, могла бих вам нешто и поверити.{S} Лане, кад сам о феријама у резиден |
скало од вина умори?...{S} Имао бих вам нешто и саопштити!...</p> <p>Гркиња климну главом, одоб |
још једанпут по гомили, која је једнако нешто шапутала, па високим гласом поче своју декламациј |
стао и гледао, не што би на њојзи било нешто — осим натовареног белила —- необично, него, прос |
куда ће, него к мени?{S} А и своји смо нешто, те, ето, од јутрошње доба једва сам покупила све |
волео, узе га под руку, па, шапћући му нешто на уво, одведе га из те галаме...{S} Гости се нан |
ница; а ту су опет застали, шапутали су нешто, док она сасвим гласно не рече:</p> <p>— Е, па не |
бар, кад пијем, имам некакве цели; хоћу нешто да пребринем; хоћу некаких мисли, које ме, може б |
на које она нишани!{S} А после тога још нешто безобразно рече, али то нисам упамтила, само знам |
м извињаваше, како се није ни очешљала, ни умила; како је још у неглиже, — иако је била сва ушт |
ају: овака је и онака је, нема ни вина, ни шунке!...</p> <p>— Е, па добро, госпођо, а ви се осл |
} Чича-Тима није могао три дана ручати, ни с ким није говорио и једнако је мислио о изгубљеним |
ко не смеде ревизору ни беле приметити, ни ради самог правдања; тек кад је ревизор отишао из ме |
шљивовица у тог Маринка, баш је, касти, ни у Срему нема!</p> <p>Док је он тако трабуњао, лепа с |
чули, што сам јуче лепо провео, касти, ни кад сам се са првом мојом женом венчао, нисам се так |
у коју сте и ви уплетени?</p> <p>— Пст, ни речи о том...{S} То вам не смем казати, пошто сам жи |
Истина, два-три дана био је као убијен; ни с ким није проговорио, <pb n="316" /> није се осмехн |
а у десну је узео неку дрвену маљицу, — ни буздован Краљевића Марка није изгледао страшнији; ос |
га, драги Тимо, познајете, па не треба ни да вам кажем, да је, сиромах, већ од сванућа гладан. |
и ће је узети није могла волети, јер га ни познавала није.{S} Његова својта и рођаци беху далек |
е најцивиластије у свијету: не мореш га ни за реп ни за ухо, — ка чик је гладак, ка жива хитар. |
ђени, ја, као сирота удовица, мислим да ни краставац <pb n="299" /> не би много улепшао једно ж |
приговарају: овака је и онака је, нема ни вина, ни шунке!...</p> <p>— Е, па добро, госпођо, а |
овице шареније носи?{S} Та муж јој нема ни толико плате, да јој и белила задоста купи, а толи д |
е неке девојчице; — рекао би, да не зна ни сам пута, да не зна, шта жели, не зна куда!...{S} Ка |
-Тима слеже раменима, за знак да не зна ни сам, шта ће на све то да одговори.{S} Он би, истина, |
ео место; а с тога места ни опомене, па ни најжешћи укор самога г. министра, не би га могли пок |
тина, мало бекељили на њу, али нико, па ни сами сељачки пси, који су је, урлајући, облетали, не |
убљу испросио, није му она замерала; па ни онда га не би опоменула, кад би њеноме Николи голи л |
во да буде вечера!{S} Ха, ха, ха!{S} Та ни кад сам се с тобом венчавао, не беше веће гозбе ни ч |
се ни у Бечу са њима постидела...{S} Та ни у министра нема бољих!{S} Па она чачкалица!{S} Е, њу |
е столице, заузео место; а с тога места ни опомене, па ни најжешћи укор самога г. министра, не |
новости имам да му кажем, да од другог ни за десет година толико не би могао чути.{S} За ону в |
а се нисте к нама доселили, не би никад ни знала за уредност, —- па ко би је онаку и узео?...{S |
е врата, па је отишао, а никог око себе ни да је погледао.{S} Успут је сретао људе, који му се |
се с тобом венчавао, не беше веће гозбе ни части...{S} Хи, хи!</p> <p>— Пази на печење — викаше |
ма беше усхићен, чисто збуњен, не умеде ни речи проговорити, само је бленуо у своју обожавану и |
о што се ни преварио није; јер не прође ни четврт сата, а учитељи трећег и четвртог разреда уђо |
ли све бадава, што је немогуће, не може ни бити!...</p> <p>— Их, гром те спалио!{S} Та кад ћеш |
испасти, ја мислим, да сјајније не може ни бити — говорила је; — о томе сам уверена.{S} Дечји р |
а му приђе, по обичају, руци, али он је ни погледао није.{S} Дете је гледало за њим тужно, зами |
</p> <p>Гркиња се замисли мало.{S} Није ни њојзи било ласно растати се са таком бундом, ал’ кој |
је врата, па је изишао из куће, а није ни погледао у њу.</p> <p>Сиромах чича-Тима!...</p> <p>Ј |
} Онда, богме, благо целој кући, а није ни теби лоше, мој стари даскало!..{S} Ето, ову хаљину, |
ој беше подносити толику увреду; а није ни шала!{S} Она беше у целоме Перковцу уважена.{S} Кажу |
легама разговарати.{S} Наравно, да није ни једног похвалила, а што је год могла у својој пакост |
<p>Али на све те псовке кир-Никола није ни речицом одговарао; држао се за испућени трбух, па се |
: „Матора будало!“ Осталим гостима није ни „Лаку ноћ!“ рекла, него се као фурија удалила из дво |
све то као да се лепе Гркиње ништа није ни тицало.{S} Она је познавала своје интересе, па од њи |
а у дивно руменило залазећег сунца није ни погледао...{S} Трећи дућан у вароши беше бакалница њ |
рукова се с њоме, а остале учитеље није ни погледао.</p> <p>— Драго ми је, гросмутерко, што сам |
киња се сваком извињаваше, како се није ни очешљала, ни умила; како је још у неглиже, — иако је |
за сватове спремао!{S} Таке салате није ни цар јео, као што ћу је ја мојим сирћетом зготовити!{ |
еобуче, али све беше доцкан!{S} Он није ни свој отрцани шешир скинуо, а лепа Гркиња стајала је |
кињу.{S} То препреденом богословцу није ни било тешко опазити; прво, што је био доста хитар, да |
изговорене, па их млади богословац није ни чуо, те је своје аргументе о учитељским класама и да |
на, тиче се части, знате...{S} Али даље ни речи...</p> <p>Учитеља је копкало, шта ли то мора би |
е некако зловољан и бунован.{S} Није се ни умио као што ваља, а већ је натукао шешир на главу и |
види оваке фине ствари!...{S} Не би се ни у Бечу са њима постидела...{S} Та ни у министра нема |
бар стојао да неће изостати, као што се ни преварио није; јер не прође ни четврт сата, а учитељ |
!{S} Онаке палачинке, касти, не једу се ни у царском двору.{S} Е, јесте чули, што сам јуче лепо |
чекамо, већ смо се поплашили да нећете ни доћи.</p> <p>— Опростите, молим, ја сам, знате, каст |
кад се ти помогнеш, лако ћемо!{S} Неће ни мени бити лоше!</p> <p>Гркињи синуше образи.</p> <p> |
<p>— Лаку ноћ, моје суво злато!{S} Неће ни добро сванути сутра, а ја ћу се већ доселити, па онд |
да више оца жали него себе; али не рече ни речи, само што је дубоко уздахнула, а чича-Тима, пош |
Гркиња, како је ушла у кућу, није више ни излазила, само си могао из куће чути, како се даскал |
Оно, што ти не треба.{S} Што није више ни за шта — пренемагала се баба, — изношено, благо стри |
анац, кад се добро наједе, неће се више ни сећати двомесечне плате...{S} Е, то хоћу, мој љубазн |
е амо доселите, да тако што нећете више ни покушавати...</p> <p>— Дакле, хоћете да ме примите?{ |
е интриге, којима се служила, не могоше ни у чему помоћи.{S} Поред свих хладних облога, које је |
о по оке до подне; верујте ми, да не би ни на сам Божић огладнео.</p> <p>— А ја сам, ви’те, чул |
су га мишеви свега развући, а она не би ни скочила, да га од грабљиваца одбрани; чича-Тимина је |
им беше добар човек; истина, ћифта, али ни упола себичан као данашња ћифтарија. <pb n="365" /> |
е на њој меса колик’ на корњачи!{S} Али ни драма!...</p> <p>А после, погладивши учитељицу по ок |
кад сте мислили вређати, нисте требали ни да говорите!</p> <p>— Шта, да нисам опет што погреши |
та!...{S} Заиста, морам признати, да ми ни рођена сестра не би толико чинила, колико ви, лепа и |
: — А камо наже, госпођо?{S} Не каза ми ни „Добро ти јутро, враже, ја чоече!“ и већ ужди ка и м |
ле се ућута баш као риба и не проговори ни речице.{S} Затим хтеде нешто и Гркиња да изусти, али |
ти узми парче хлеба, — душа ваља, ниси ни то заслужила, — па ручај, а ручак, што си га за дана |
то?{S} Дванаести је сат, а ти још ниси ни собу спремила!{S} И ти се спремаш за удају, и то за |
м мало зелених краставаца јела, више ти ни окусила нисам.{S} Могу ти, ако је по вољи, у длан и |
лако по тој јунијској припеци путовати ни здравом, а то ли тако трошноме телу.</p> <p>Код стар |
зред. — Баш га ништа не може разведрити ни ожалостити!...{S} Хеј, старче!... ’Ма чу ли, болан, |
> није се осмехнуо, није могао ни јести ни пити, а кад би легао да отпочине, морила су га страш |
целе распре ништа друго ниси могао чути ни разумети, <pb n="369" /> до да се говор водио око де |
су чланови перковачке беседе, неће моћи ни једну тршчану колибу потрести, а то ли зграду једне |
-Тима оде у чаршију; али се није по њој ни десет минута шетао, а у дивно руменило залазећег сун |
, верујте, што се мене тиче, не бих вам ни пребијене парице тражио; али баш и сама њена будућно |
S} Така част|...{S} А ја, сирота, нисам ни слутила!...</p> <p>Прота јој приступи ближе.</p> <p> |
му колибу...{S} Е, јесте чули, ја нисам ни у самом Новом Саду лепших видела!</p> <p>— Та оно, к |
и!{S} А шта је говорила, то вам не смем ни казати!{S} То је шкандал!{S} Безобразлук!{S} Кад усп |
{S} А интереса ти, побратиме, не тражим ни пребијене парице.</p> <p>Чича-Тимин побратим беше од |
називали, –- само ћутите, немојте ником ни речи говорити; данас је 24., сутра, дакле, може доћи |
са начелником да се опрости, није могао ни речи изустити, отворио је врата, па је отишао, а ник |
n="316" /> није се осмехнуо, није могао ни јести ни пити, а кад би легао да отпочине, морила су |
е радо смејао тако, да често није могао ни лекцију пред учитељем изговорити, све од силнога сме |
ате ли ви, да ја у Бајковцу нисам могао ни 25 ђака скупити, и то све због небрежења капетанова |
м?{S} Кад ће бити?...{S} Не треба много ни оклевати.{S} Што ’но реч, док је чорба на асталу, тр |
овим вуненим, а у лепу Гркињу ниси смео ни погледати: ту су ти шешири са великим перушкама, ту |
њега толика граја подиже, да није умео ни речи проговорити....{S} Чича-Тима, прота, кум и оста |
знам напред, да ћете то учинити?{S} Ако ни за шта друго, а оно да се нагледате оног лепог детињ |
е интересе, па од њих није хтела никако ни у драм одступати: чича-Тими је непрестано ласкала, < |
.</p> <p>— Та оно, касти, не би требало ни хитати, али кад ви баш хоћете, оно нека буде!{S} Кас |
али сад је то није више нимало вређало ни једило; она га је омрзла и презрела.{S} Једно је сам |
Гркиња покварила...{S} Сунце није било ни за два копља одскочило, а лепа Гркиња, набељена и на |
зеленилу прастарих лугова.{S} Она тамо ни погледала није.{S} На самоме крају мале, између неки |
ерајн!... — рече Тима.{S} Није он добро ни изговорио, а некакав крупан човек, у дебелим сукнени |
мазан и нафризиран, а она није се скоро ни видела од силних шепутла.{S} Он се клања на једну, а |
ригу на беседи, ал’ ово чудо!{S} Но, то ни у Турској нема!</p> <p>Чича-Тима, који је баш за гро |
астије у свијету: не мореш га ни за реп ни за ухо, — ка чик је гладак, ка жива хитар.</p> <p>Ст |
..{S} Знаш, људи смо...</p> <p>— Па зар ни мени, твоме староме учи...{S} Та, ето, твој мали Мил |
А мелшпајз?....{S} Знате, у Новоме Саду ни обичан ручак не прође без мелшпајза.</p> <p>— А ја с |
гледао.{S} Али тај његов поглед није њу ни најмање узнемирио.</p> <p>— Дете је већ приспело за |
су сви ћутали и нико не смеде ревизору ни беле приметити, ни ради самог правдања; тек кад је р |
у старе жабарке.{S} Учитељи се још нису ни обредили, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је мало у |
d>VII.</head> <p>Сутрадан се у Перковцу ни о чем није говорило, већ о синоћном прстену и о бесе |
му се уљудно јављаху, али он као да их ни видео није; шешир је набио на очи, па је необично бр |
не хте од свију тих посластица ама баш ни окусити.</p> <p>Кад су се гости, добро угрејани, ухв |
је и господин Папраг чинио: није се још ни разданило, а он је већ испио ракију и сркаше задовољ |
учи и оде у своју школу.{S} Није се још ни три корака од Спирине каване одмакао, а, ево, дође и |
и, вуцибатино!{S} Ревизор иде, а ти још ни катихизиса не знаш!...{S} Лези!{S} Лези!...{S} А не |
уједанпут мрак!...{S} Нема више улица, нигде се не види осветљен прозор или фењер, пред њиме с |
S} Ко не верује, нека ми пљуне на теме: нигде једне длаке неће на њему поквасити...</p> <p>Чича |
цама ишаране дуванкесе и кесе за новце; нигде не видиш женске, а то ли мушке кошуље.</p> <p>— З |
да се девојке <hi>морају</hi> удати, да нигде у свету <hi>нема девојачког села</hi>; а ја бих у |
лони се по обичају, па онда: „Слуга сам нижајши, моја дражајша (или прекрасна) господична!“...{ |
војој соби, у својој рођеној постељи, а ниже себе на миндерлуку види, како му дете мирно спава. |
; коса му беше плава и, по богословски, низ рамена пуштена, на њему црна душанка и црне пантало |
ечи свога оца, оно покри лице рукама, а низ образе му текоше крупне сузе...{S} Утоме куцну неко |
рамичак, који још није избелео, пустила низ зелене очи; у лицу је и по себи била бела, али да б |
на их је превртала, а сузе су јој текле низ увело лице...{S} Је ли то прошлост, што је у стању |
овлачила; руке је спустила понизно доле низ црну хаљину, па и стасом као да је клонула.</p> <p> |
е покри лице рукама, а сузе му потекоше низ снежно лице.</p> <pb n="303" /> <p>— Вуци ми се исп |
олице, а ону другу половину запремао је низак кревет, застрт неким старим ћилимима.{S} Оданде у |
ису њену помоћ тражиле.{S} Ако, н. пр., није која рађала, она јој је умела наћи чини и мађије, |
вештица све то да сазна?{S} Та, ваљда, није могла гледати кроз прозор, кад је кућа у авлији?{S |
а мало увређеним тоном, — та то, ваљда, није мене мислила...{S} Можда кир-Николу?....</p> <p>— |
још већма запурила, те, онако збуњена, није, сирота, знала, никако да искаже, због чега је до |
Гркиња најтугаљивија, да умал’, сирота, није служавник испустила с донесеном црном кавом.{S} А |
војта и рођаци беху далеко од Перковца, није, дакле, могла знати, хоће ли бити у стању да их до |
џарски, навише извијен био.</p> <p>— Е, није него роткве! — говорио би чича-Тима. — Та, ваљда, |
да буде.{S} Гркиња, откако је познаје, није у њеним цртама приметила толико пркоса, толико сам |
што су, и онако, већ наступиле ферије, није, дакле, по званичној дужности никуд морао одлазити |
тала са господином начелником просвете, није приметила басамаке, који су водили на доњи бој; по |
киња руководи.</p> <p>— Видиш, Милчице, није требало да узимаш црвене пантљике; на белу хаљину |
а ће и Гркиња на тој беседи суделовати, није се могла уздржати, а да се не пљесне рукама.{S} Ка |
а кад је изишао за њом, да је испрати, није могао срцу одолети, него је онде у кујни, у једном |
ад је хтео са начелником да се опрости, није могао ни речи изустити, отворио је врата, па је от |
осмутеркини леђи седео са својим зетом, није могао а да на толику њену ларму не плане: —- Само |
родитеља неко прасе или рубљу испросио, није му она замерала; па ни онда га не би опоменула, ка |
скапивши и кусур од ракије; — да идемо, није вајде, лако може и господин запитати: где смо се т |
ворио, <pb n="316" /> није се осмехнуо, није могао ни јести ни пити, а кад би легао да отпочине |
еном спољашњошћу на филистарску помаду, није могао од смеја да се уздржи и у себи да не прогово |
бркове, а Гркиња, како је ушла у кућу, није више ни излазила, само си могао из куће чути, како |
трже; а, после, и као добар богословац, није се могао отрести од силно нагомиланих мисли, које |
ла запршка у некаквој маџарској тарани: није било у чинији зрнцета, до кога она не би својом за |
ну.{S} Тако је и господин Папраг чинио: није се још ни разданило, а он је већ испио ракију и ср |
Бог поживи нашу добру... <pb n="382" /> није добру, него лепу Гркињу... хоћу рећи, Јоханиду... |
и с ким није проговорио, <pb n="316" /> није се осмехнуо, није могао ни јести ни пити, а кад би |
абележено: „Успех незадовољавајући“!{S} Није ли то Богу плакати?...</p> <p>— А како се, опет, к |
кад сам се удавала, то да си видела!{S} Није било у Новом Саду фотографа, који ме није молио, д |
вице, у свако доба отворена била?...{S} Није се то једанпут дешавало, да неки учитељ из околних |
учица!...{S} Херајн!... — рече Тима.{S} Није он добро ни изговорио, а некакав крупан човек, у д |
а, ту је и кућа лепе госпође Гркиње.{S} Није то кристал-палата, него као и друге сељачке кућице |
тао, беше некако зловољан и бунован.{S} Није се ни умио као што ваља, а већ је натукао шешир на |
ше...</p> <p>Гркиња се замисли мало.{S} Није ни њојзи било ласно растати се са таком бундом, ал |
он се препоручи и оде у своју школу.{S} Није се још ни три корака од Спирине каване одмакао, а, |
p>— Оно, касти, — муцао је чича-Тима, — није да нисте, јесте, господине.</p> <p>— Па шта поможе |
/p> <p>— Ха, ха! — смејаше се Гркиња, — није то наслеђе, већ сам рада да вас развеселим; хоћу, |
и поздравила, да дођете на вечеру.... — Није на вечеру, него на ручак...</p> <p>Чича-Тима извад |
кога и има, а да није дужан...</p> <p>— Није то, учитељу, – рече пандур, страшљиво осврћући се, |
аћи ће се, ваљда, и младожења.</p> <p>— Није још за удају — рече снуждено чича-Тима.</p> <p>— С |
ироче!</p> <p>Радост је само осећала, а није умела спољним знацима исказати је; тако исто и туг |
ворио је врата, па је изишао из куће, а није ни погледао у њу.</p> <p>Сиромах чича-Тима!...</p> |
...{S} Онда, богме, благо целој кући, а није ни теби лоше, мој стари даскало!..{S} Ето, ову хаљ |
шко јој беше подносити толику увреду; а није ни шала!{S} Она беше у целоме Перковцу уважена.{S} |
о је од страха.</p> <p>— А што ова соба није спремљена, ха?{S} Што није опајана, ха?{S} Зашто к |
бацише за њим у блато; а старац, кад га није могао наћи, оде даље, гологлав...{S} Ноћ беше тамн |
рече, — где се и досад бави.{S} Ако га није што његова обожавана Гркиња задржала — додаде, сме |
али се око њега толика граја подиже, да није умео ни речи проговорити....{S} Чича-Тима, прота, |
им колегама разговарати.{S} Наравно, да није ни једног похвалила, а што је год могла у својој п |
ја.{S} Та зар би се он заљубио у њу, да није била музикална?...</p> </quote> <p>Људи су га слуш |
тигању, који је над ватром држала. — Да није опет она мука? — И баба пажљиво посматраше јако уд |
е, научењачки проматрајући ђердан. — Да није сувише скуп, заиста бих га мојој Милци купио; ох, |
тима.{S} Чича-Тима се трже.</p> <p>— Да није она? </p> <p>Неко куцну на врата, али некако незгр |
на данашње време слабо кога и има, а да није дужан...</p> <p>— Није то, учитељу, – рече пандур, |
гдан није свирао у гласовир, а Бошко да није био виолиниста, то је све могуће; али да му је кћи |
амовати.</p> <p>Учитељ четвртог разреда није могао да се не насмеје. — Уосталом — рече он, — шт |
свету растури!...</p> <p>Стара госпођа није лудо комбиновала, само ако узима куражи, — а старе |
иња.{S} Стара госпођа гросмутерка, која није знала, да ће и Гркиња на тој беседи суделовати, ни |
ане, она се трже и ућута, све док Милка није изишла напоље; после је тек продужила својим окрет |
у маљицу, — ни буздован Краљевића Марка није изгледао страшнији; остала тројица искрљештили очи |
није могла волети, јер га ни познавала није.{S} Његова својта и рођаци беху далеко од Перковца |
старих лугова.{S} Она тамо ни погледала није.{S} На самоме крају мале, између неких кошева и шљ |
</p> <p>Али на све те псовке кир-Никола није ни речицом одговарао; држао се за испућени трбух, |
о гром за све учитеље.{S} Таким оценама није ниједан могао бити задовољан, али су сви ћутали и |
е.{S} То их је поразило...{S} Чича-Тима није могао три дана ручати, ни с ким није говорио и јед |
свашта пази, а, друго, што се чича-Тима није умео као што треба причувати, него се, као човек, |
рече: „Матора будало!“ Осталим гостима није ни „Лаку ноћ!“ рекла, него се као фурија удалила и |
ове вароши протера!{S} Та ниједна жена није са својим мужем сигурна, све док је она у овој вар |
ћу, и онако знам, да му госпођа Јустина није за имен-дан спремила, а како <pb n="310" /> су му |
кромној васпитатељци, али, уствари, она није била за тај позив: у њеној природи је било и сувиш |
ном капуту, намазан и нафризиран, а она није се скоро ни видела од силних шепутла.{S} Он се кла |
стрељала свога дебелога супруга; и она није била више у стању собом владати.</p> <p>— Одлази м |
у Миличево пружају; али госпођа Гркиња није за онда наумна била да се лепом божјом природом ба |
ће нас ослободити...</p> <p>Лепа Гркиња није могла све изговорити.{S} Чича-Тима је притиште и н |
> <p>— Дете је размажено, напуштено, па није научило на ред...{S} А, управо рећи, да се нисте к |
љења не хте, или баш код самог министра није могао успети да ове чергаре растера!{S} Али, свака |
Али све то као да се лепе Гркиње ништа није ни тицало.{S} Она је познавала своје интересе, па |
тао, а у дивно руменило залазећег сунца није ни погледао...{S} Трећи дућан у вароши беше бакалн |
стра, не би га могли покренути. — Љубав није шала, па макар она и најотрцанијег старца била!</p |
А јесам ли ја казала?{S} Та мене никад није глава од слепог миша преварила! — Утоме баба скиде |
но у њу гледао.{S} Али тај његов поглед није њу ни најмање узнемирио.</p> <p>— Дете је већ прис |
а у Париз слала, сигурно зато, што овде није могао ништа научити, па, касти, да се мало у свету |
е заноси — грмео је чича-Тима, — док је није ђаво однео!</p> <pb n="357" /> <p>Утом се отворише |
е остало места на лицу лепе Гркиње које није чича-Тима обасуо пољубцима.{S} Кад се Гркиња од св |
а, а све по старешинству; али се весеље није могло продужити.{S} Прота је ћутао као убијен, чич |
ну и рукова се с њоме, а остале учитеље није ни погледао.</p> <p>— Драго ми је, гросмутерко, шт |
идео!...{S} Кир-Николу и остале учитеље није могла из места покренути, а последње средство који |
задовољно, па после настави: — А да ме није ко у господина тужио?...{S} Оно, касти, док је чов |
је било у Новом Саду фотографа, који ме није молио, да ме сними; један ме је сликао, па је ориђ |
ла, нарочито ако се десило да чича-Тиме није код куће било, е, онда га је пред чика-Пајом и куд |
пет ми је и то песма!...{S} Као да мене није Гркиња научила сасвим нову:</p> <quote> <l>Док по |
ца, која до своје четрдесет пете године није могла себи повољног и честитог мужа наћи.{S} Та ће |
ћи?{S} А село?{S} Њено детиње уображење није могло ниједне пријатне слике пред њу изнети, која |
опио?{S} Гледајући у лепу Гркињу, да се није заљубио?...{S} Све игра, сиромах; рекао би, као не |
скривио, па да прсне од смеја!{S} Да се није опио?{S} Гледајући у лепу Гркињу, да се није заљуб |
Она погледа на врата, мислила је да се није, како, њен дебели <pb n="306" /> муж појавио; али |
д је учитељ донео шунку и вино, онда се није имало ништа чекати.{S} Учитељ, кад је видео, да га |
, која је онде пред њим дрхтала, али се није с места помицала, нити је тренула.{S} Она се решил |
зговора чича-Тима оде у чаршију; али се није по њој ни десет минута шетао, а у дивно руменило з |
ћу, шаљите тамо војску, жандаре, док се није сав Перковац побунио!...“ — И још много друго које |
па Гркиња се сваком извињаваше, како се није ни очешљала, ни умила; како је још у неглиже, — иа |
е пак саме личности њене тиче, за њу се није могло рећи, да је ружна, а још мање, да је лепа.{S |
сад за сватове спремао!{S} Таке салате није ни цар јео, као што ћу је ја мојим сирћетом зготов |
ело пољуби...{S} На тај пољубац се дете није тргло, већ мирно продужаваше крепећи сан.</p> <p>Ч |
план лепа Гркиња покварила...{S} Сунце није било ни за два копља одскочило, а лепа Гркиња, наб |
говорио, глас му је дрхтао; а, богме, и није, сиромаху, ласно растати се са сто дуката и са сво |
ом, он је с највећом жестином загрли, и није остало места на лицу лепе Гркиње које није чича-Ти |
>Гркињи пређе преко лица лак осмејак, и није никако могла своје унутрашње задовољство да притај |
да јој то примети, него је само ћутао и није се више усудио подићи очију, да мери лажљиво лице |
и...</p> <p>Начелник је од чуда зинуо и није умео ама баш ништа проговорити.{S} То, што је чуо, |
, изиђе неко мало дете, коме мати још и није смела поверити виљушку у руку, и то ће дете својим |
човек угуши, баш ме умори!...</p> <p>И није лако по тој јунијској припеци путовати ни здравом, |
по лицу ти судећи, рекао бих да и теби није лоше?</p> <p>Стара госпођа, баш као неко невинашце |
елики, али ватреној чича-Тиминој љубави није могао никаква вреда нанети.{S} Истина, два-три дан |
ут осетио да га Гркиња вара и лаже, али није имао толико храбрости, да јој то примети, него је |
pb n="372" /> лежала, поруменео је, али није имао куд, већ је мудро ћутао.</p> <p>— Сад је на м |
е Папрагове комплименте одговарати; али није имао куд, морао је мало сести, <pb n="340" /> и то |
ркаше задовољно своју црну каву.{S} Али није дуго седео сам, наскоро за њим дође и учитељ четвр |
остиво уздахну:</p> <p>— Ох, само да ми није онога дериштета!...{S} Ви, ваљда, и не знате, да ј |
сам литру ракије и четири каве, али ми није жао; бар ме је млади господин колега уверио, да су |
одице, ако је има...</p> <p>Али уствари није тако било, јер после десетак дана чича-Тима је озд |
е, па се направи читаво чудо!{S} Шта ти није натоварио на себе, па какве ти речи не говори три |
емље поклони, колико коракне; моја мати није то умела, а људи су и за њу говорили, да је васпит |
будућности.{S} Човека који ће је узети није могла волети, јер га ни познавала није.{S} Његова |
о, да се лепа Гркиња на таке маленкости није <pb n="359" /> обзирала.{S} Она је сасвим безазлен |
е обудовео је, те због те своје жалости није могао синоћног вечера сам лично на беседу доћи, не |
некако све испод трепавица; а и ход јој није више прост, него некако по новосадски извијен, иск |
џепа кесу, претураше по њојзи, све док није нашао један маријаш, те даде детету, а после дохит |
кна, па се њиме трљала по лицу, све док није природна румен дошла.</p> <p>Кад је стара госпођа |
о томе не јави!</p> <p>— Дакле, он вам није доставио?{S} Но, лепо, прекрасно, кад и сама власт |
ead> <p>Сутрадан се у Перковцу ни о чем није говорило, већ о синоћном прстену и о беседи, која |
Трећи разред, који се у многом којечем није са четвртим слагао, али га је у многоме, опет, вол |
ма није могао три дана ручати, ни с ким није говорио и једнако је мислио о изгубљеним класама.< |
ва-три дана био је као убијен; ни с ким није проговорио, <pb n="316" /> није се осмехнуо, није |
били музикални.{S} Могуће да Југ-Богдан није свирао у гласовир, а Бошко да није био виолиниста, |
о виђења!</p> </quote> <p>Газда Миладин није могао, а да не примети:</p> <p>— Да не да Бог!</p> |
Наједанпут се нађе на некој висини, он није могао да разазна, где се налази, корачи један кора |
се преобуче, али све беше доцкан!{S} Он није ни свој отрцани шешир скинуо, а лепа Гркиња стајал |
инило му се да пролазе мимо њега.{S} Он није знао, на коју ће страну, па напослетку се обрте на |
о је вече протекло, <pb n="324" /> а он није добио прилике да своју обожавану Гркињу загрли.{S} |
на донесе му писмоноша писмо, али га он није умео прочитати.{S} Учитељ трећег разреда, који се |
о стање и узроке његове болести, али он није умео ништа говорити; бленуо је мутним својим очима |
по обичају, руци, али он је ни погледао није.{S} Дете је гледало за њим тужно, замишљено; видел |
тампаних прописа, али баш ниједно слово није као моје миле мајке!...</p> <p>Тај пропис беше јој |
t="subSection" /> <p>То вече Милка дуго није могла заспати.{S} Њено уображење јој је износило т |
удно јављаху, али он као да их ни видео није; шешир је набио на очи, па је необично брзим корак |
а неће изостати, као што се ни преварио није; јер не прође ни четврт сата, а учитељи трећег и ч |
ако би ми хтео позајмити?</p> <p>— Ако није више од стотину, могао бих ти учинити.{S} Своји см |
но, што је и моја стрина знала, ил’ ако није знала, тим је била од њега паметнија, онда изиђе н |
а школу није баш много посећивао, иако није ама <pb n="350" /> баш ништа од свега разумео, мор |
добро загледа по џепови, да му се како није срма изгубила, а после изиђе на обалу, стаде онде, |
"383" /> <p>Цело друштво се ућута, нико није ништа умео рећи, само се кир-Никола ухватио за трб |
ј скромној усамљености и у томе им нико није сметао...{S} Гости им нису баш много пилића и јага |
вам задао целој школи, али од вас нико није умео тако лепо написати као мали Андрица!{S} Он је |
али некако незграпно,јако.</p> <p>— То није њена ручица!...{S} Херајн!... — рече Тима.{S} Није |
и стара госпођа дознала, али сад је то није више нимало вређало ни једило; она га је омрзла и |
тељство; али, на срећу младенаца, он то није чуо, а Папраг, као човек од такта, да сваку могућу |
е и као дете радо смејао тако, да често није могао ни лекцију пред учитељем изговорити, све од |
Папрага, он се збунио и само зато, што није умео на све Папрагове комплименте одговарати; али |
?</p> <p>— Оно, што ти не треба.{S} Што није више ни за шта — пренемагала се баба, — изношено, |
што ова соба није спремљена, ха?{S} Што није опајана, ха?{S} Зашто кревети нису намештени?</p> |
мејао се учитељ IV разреда, — штета што није удешено деведесет и девет класа учитељских, па мак |
само је Папраг замишљено ћутао; не што није доста пио и што није био весељак, јок!{S} Та он се |
љено ћутао; не што није доста пио и што није био весељак, јок!{S} Та он се у богословији са сво |
а добро потегао тако, да и он умало што није уштинуо своју проводаџику, али се опет трже; а, по |
како Папраг брзо окрете лист; но пошто није био у намери да таста и зета доводи у сукоб, то се |
о, али га не хтеде тога дана обући, јер није мислио из куће никуд излазити; а и куда би?...{S} |
чуђено; чича-Тима се мало накашљао, јер није знао, шта ће да му одговори.</p> <p>— Оно, касти, |
Тако је то и данас било; само што данас није била Гркиња та, која је на вратима прислушкивала, |
век који не свира ма у који инструменат није у стању за свој народ погинути...{S} Људи су ћутал |
<p>Чича-Тима, ма да је био пијан, опет није могао да не погледа пажљивије у своју мезимицу; па |
у не погреши; али поред свега тога опет није могао а да истога вечера не покаже пред својим пре |
д плота, докле се и он у густоме корову није изгубио.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
је по самој природи био прост, а школу није баш много посећивао, иако није ама <pb n="350" /> |
па иако је помало климао ногама, то му није сметало да се пред чича-Тимом не само по обичају п |
уграби место до лепе домаћице; а то му није тешко било, јер кад је неки од учтивијих гостију п |
ма искаже, што му срце осећа, али то му није ишло од руке; он, дакле, приближи своју столицу ње |
ротин капелан!{S} Ако ништа у томе чину није лепо, а оно су бар приходи, да лепши бити не могу! |
ну Гркињу.{S} То препреденом богословцу није ни било тешко опазити; прво, што је био доста хита |
шла за чашом, док му се по бледоме лицу није прострло оно загасито руменило, које вино раскошно |
је познавала своје интересе, па од њих није хтела никако ни у драм одступати: чича-Тими је неп |
асно изговорене, па их млади богословац није ни чуо, те је своје аргументе о учитељским класама |
имајући се из његова загрљаја. — То баш није лепо!{S} Молим вас!...</p> <p>— Моја слатка голуби |
била потпуно уверена, — та њу баба још није никад слагала!{S} И кад ће се чича-Тима у њену леп |
све је дрхтала од љутине; а како се још није била набелила и наруменила, њени суви збрчкани обр |
, само је један смеђ прамичак, који још није избелео, пустила низ зелене очи; у лицу је и по се |
се мора наћи или неки старац, који још није заборавио на турски селам-алећ, или нека фрајлица, |
ла!...{S} Таки случај се у Перковцу још није догодио...{S} Најпре треба свирац да се умори, дув |
м за све учитеље.{S} Таким оценама није ниједан могао бити задовољан, али су сви ћутали и нико |
ика услужност од госпође Јоханиде, и ми ниједан да се сетимо, па да јој наздравимо!...{S} А сви |
или да се из ове вароши протера!{S} Та ниједна жена није са својим мужем сигурна, све док је о |
ући га.</p> <p>— Што сам те звао, траго ниједна?{S} Да те бијем, да ти уши извучем!</p> <p>Јадн |
си.</p> <p>— На ручак се вуци, опајдаро ниједна! — викао је чича-Тима, распаљен Маринковом шљив |
доћи!</p> <p>— У собу се вуци, опајдаро ниједна! </p> <p>Дете, тако од дванаест година, уђе у с |
есет и девет класа учитељских, па макар ниједна класа немала више него девет пара чаршијских по |
инитих гласова.{S} У њеној крви не беше ниједне капи женске нежности; она кад се према каквом д |
ло?{S} Њено детиње уображење није могло ниједне пријатне слике пред њу изнети, која би је своји |
а сам видела штампаних прописа, али баш ниједно слово није као моје миле мајке!...</p> <p>Тај п |
а врлина!{S} Ја, на пример, не познајем ниједну жену, која не би могла бити одмах четворици вер |
кве ти речи не говори три сата, ама баш ниједну да му не разбереш!{S} Стајао сам некако пред Тр |
Атини учио школу, ал’ оно, што он зна, никад нећу знати!...{S} Гледај га само, како се клања, |
ећне деце:</p> <p>— Нећу, господине!{S} Никад више нећу!...{S} Богами, ћу од корице до корице с |
потпуно уверена, — та њу баба још није никад слагала!{S} И кад ће се чича-Тима у њену лепоту з |
ом.{S} А јесам ли ја казала?{S} Та мене никад није глава од слепог миша преварила! — Утоме баба |
купите црну свилену хаљину, ја вас више никад погледати нећу!..{S} А донде да се нисте усудили |
ећи, да се нисте к нама доселили, не би никад ни знала за уредност, —- па ко би је онаку и узео |
повика весело: — Љубав!{S} Мене дланови никад не варају!{S} Неко високо свештено лице цркава за |
мности!{S} Истина, ја те слабости нисам никад на себи приметила, али сам гледала понеку од моји |
и да узму две класе!{S} Е, касти, то им никад не могу заборавити!...{S} Две класе!{S} И то, кас |
> <p>— Биће! — додаде баба. — Мене длан никад не вара.{S} А после ћеш се жестити.{S} Ево, гледа |
м онда видео клањања и метаније, ја већ никад у животу нећу!{S} Начелник се, касти, измиче, а о |
има, после онаке красне жене, неће више никада женити, али се преварише, јер се он одмах после |
дине, и хвала вам!{S} На ту вашу услугу никада нећу заборавити.</p> <p>У таком разговору свако |
ватреној чича-Тиминој љубави није могао никаква вреда нанети.{S} Истина, два-три дана био је ка |
после, и мода се променила, изишле су и никакве тунике...{S} Оно, касти, има шесторо-седморо де |
е, учитеља трећег разреда:</p> <p>— Баш никакве уљудности не знамо, драги пријатељу! — шапутао |
те, онако збуњена, није, сирота, знала, никако да искаже, због чега је до њега дошла.</p> <p>– |
здравила, па и на путу ми је писала, да никако друкче не чиним, него да код вас ручам и станује |
каква млада намигуша, која би желела да никако не рађа, баба је и од тога знала чини.{S} И за к |
ла своје интересе, па од њих није хтела никако ни у драм одступати: чича-Тими је непрестано лас |
њи пређе преко лица лак осмејак, и није никако могла своје унутрашње задовољство да притаји.{S} |
ми учитељу докаже, да женскоме чељадету никако не доликује дугачак нос.{S} Она је то, можда, и |
смо белегу још код врачаре видели, баш никако да одступе од ње.{S} Најпосле, око пола ноћи, по |
pb n="383" /> <p>Цело друштво се ућута, нико није ништа умео рећи, само се кир-Никола ухватио з |
осим проте, који је баш до кума седео, нико не хте од свију тих посластица ама баш ни окусити. |
чекати.{S} Учитељ, кад је видео, да га нико не задржава на ручак, он оде, наравно, зловољан; а |
гао бити задовољан, али су сви ћутали и нико не смеде ревизору ни беле приметити, ни ради самог |
купљени гости се згледаху зачуђено, али нико га не хте узнемиривати у говору, само његов један |
су се, истина, мало бекељили на њу, али нико, па ни сами сељачки пси, који су је, урлајући, обл |
а људи од милости тако прозвали, то вам нико не би умео казати.{S} Али да је био прост као секи |
ога ради, одвезао до Перковца... то вам нико не би умео казати...{S} Кад се у Перковцу појавио, |
својој скромној усамљености и у томе им нико није сметао...{S} Гости им нису баш много пилића и |
име...{S} А о мишљењу сиротиње и онако нико не мари...{S} Осим тих свију својстава, стара је г |
е сам вам задао целој школи, али од вас нико није умео тако лепо написати као мали Андрица!{S} |
своју рану завити и утоплити, а за туђу нико и не мари, још гледа, ако може, да је у својој пак |
ир-Николу?....</p> <p>— Вас, вас!...{S} Никог другог, него вас!...{S} И ја вам кажем: ако ми јо |
тити, отворио је врата, па је отишао, а никог око себе ни да је погледао.{S} Успут је сретао љу |
ели <pb n="306" /> муж појавио; али кад никога не виде, а она га зачуђено запита:</p> <p>— Шта |
ла...</p> <p>— Ми, видите, Тимо, немамо никога свога у овоме несрећном Перковцу; ја сам, као шт |
ћи као и друго спадало.</p> <p>— Видиш, Никола, ти си мало ушао и у године, за тебе је добро, к |
ице, па кад јој буде врућина, а прота и Никола нека се упрегну, а ја ћу остраг гурати, док се н |
а, само од оног доброг, што га ви и мој Никола пијете — и лепа Гркиња га наново поглади по обра |
више нису ишла боса и издрпана, а и сам Никола променио је свој отрцани сламњи шешир с новим ву |
ачаре владала.{S} Та зар је сиромах њен Никола, Тима, чика-Паја и други њени обожатељи, зар су |
title> <p>ЉУБАВНА ПЕСМА,</p> <p>сачинио Никола Грчић.</p> </quote> <p>Гросмутерка се опет пљесн |
мили!</p> <p>— Лакше, господине, да нас Никола не чује!{S} Не знате, како је сумњив, прави Луци |
касти; да умем стихове правити, као ваш Никола, баш бих направио један стих, касти, како сунце |
екло цели дан.{S} Вечера се спрема, кир-Никола се смеје, а лепа Гркиња се сваком извињаваше, ка |
а њему спанаћ и шунка!{S} Здрав си, кир-Никола!{S} Здраво, Чича-Тимо!{S} А да Бог поживи цео уч |
; ако му прозвано ђаче зна лекцију, кир-Никола се задовољно насмеје; а ако не зна, он га повали |
јој је у свему помагао њен филозоф, кир-Никола.{S} Сав се, сиромах, ознојио.{S} Час је трчао по |
{S} А и места рођења беху им разна: кир-Никола беше родом главом из Јеладе, чича-Тима Сремац, о |
Па, ето, чича-Тима нека да вино, а кир-Никола шунке...{S} Кажу, да има дивних шунака.</p> <pb |
во, докле су гости чаше празнили; а кир-Никола, кад се добро најео и напио, и не сећајући се св |
сне, пакосно смешећи се.</p> <p>— А кир-Никола, он вам је био, по свој прилици, девер... ха?... |
старе удовице, доказивале су, да је кир-Никола и наученији, бољи и у свему много лепши него леп |
олега, али ја нисам приметила да је кир-Никола чупав, знате.</p> <p>— Чупав је, клопав је!{S} Т |
иви?...</p> <p>Али на све те псовке кир-Никола није ни речицом одговарао; држао се за испућени |
гост у горње чело — а с леве стране кир-Никола, с десне Гркиња.{S} Кад су поручали, домаћин се |
нистарства просвете званично: да се кир-Никола казни двомесечном платом, а чича-Тими да се одуз |
оштрим гласом проговорила, онда се кир-Никола трже и стаде се гласно смејати, а чича-Тима, као |
.</p> <p>—— Ха, ха, ха! — смејао се кир-Никола. — Добро, кад сте дошли! — А после се окрете ост |
нико није ништа умео рећи, само се кир-Никола ухватио за трбух, па се из свег гласа церека:</p |
/> је зваху и деца, и чича-Тима, и кир-Никола, да уђе унутра, она је само одговарала, да не мо |
> <p>Дакле, она и он, лепа Гркиња и кир-Никола, живљаху мирно у својој скромној усамљености и у |
и невешт; а тако исто и она, кад би кир-Никола од каквога ђачког родитеља неко прасе или рубљу |
у; кућу већ имам, а воду ће ми вући кир-Никола..{S} А ја и Гркиња, ми ћемо пити све тазе пиво; |
га човек и двапут пољуби!...</p> <p>Кир-Никола се слатко насмејао, допало му се што му је жена |
како нисам у несвест пала...</p> <p>Кир-Никола с децом и чича-Тимом одоше отпочинути, и после п |
...{S} Ви, можда, мислите: да нема мога Николе?...{S} Ништа нам он неће сметати; а, после, стар |
nit="subSection" /> <p>Међутим, код кир-Николе, откако им се чича-Тима доселио, све се набоље о |
Учитељи, који су се тога вечера код кир-Николе и лепе Гркиње сабрали, беху разног узраста, а и |
неког болтаџије, што му је дете код кир-Николе учило школу и положило испит са петицом, а на Пе |
ом чича-Тима преселио са станом код кир-Николе.</p> <p>То је, наравно, и стара госпођа дознала, |
оде, куда су га позвали.</p> <p>Код кир-Николе беше сто намештен, али само за њих троје, а деца |
онда га не би опоменула, кад би њеноме Николи голи лактови кроз отрцани капут провиривали.{S} |
учитељ у Крајини, па заборави о Светом Николи, или најдаље о новој години, донети бар једну пе |
; трећем разреду: „Успех добар“, а кир-Николи и чича-Тими записао је: „Успех врло рђав, деца н |
е не казујете, нарочито чича-Тими и кир-Николи, разумете ли ме?...</p> <p>— Разумем!</p> <p>— Л |
ново пољуби, али на вратима се чуло кир-Николино кашљуцање, а затим смеј и церекање...</p> <p>— |
{S} Хоћу им, богами, смрсити конце, кир-Николу ћу преместити у Хомоље; а кад се он са својом ве |
} Чича-Тими ћу одузети једну класу, кир-Николу ћу протерати; а ви, стара госпођо, осим похвалит |
своју обожавану Гркињу видео!...{S} Кир-Николу и остале учитеље није могла из места покренути, |
аљда, није мене мислила...{S} Можда кир-Николу?....</p> <p>— Вас, вас!...{S} Никог другог, него |
јој пакости измислити, све је то на кир-Николу и лепу Гркињу натоварила.</p> <p>— О, господине, |
тарче!... ’Ма чу ли, болан, да су и кир-Николу преместили, и то у Хомоље, па ће и госпођа Јохан |
ерком називали, –- само ћутите, немојте ником ни речи говорити; данас је 24., сутра, дакле, мож |
е, могу се поверити, само вас молим, да никоме не казујете, нарочито чича-Тими и кир-Николи, ра |
твој је колега, па то, мислим, да не би никоме у очи падало; још би нас хвалили, што смо стара |
ога дана обући, јер није мислио из куће никуд излазити; а и куда би?...{S} Та цела је варошица |
ије, није, дакле, по званичној дужности никуд морао одлазити.{S} Али, као и остале, тако му је |
оспођа дознала, али сад је то није више нимало вређало ни једило; она га је омрзла и презрела.{ |
ноћи?{S} Така част|...{S} А ја, сирота, нисам ни слутила!...</p> <p>Прота јој приступи ближе.</ |
ри године као учитељ.{S} Истина, касти, нисам учио велике науке, али азбуку знао сам напамет, м |
кад сам се са првом мојом женом венчао, нисам се тако веселио!...</p> <p>Стара госпођа грискаше |
о, отпадало руменило и белило.</p> <p>— Нисам се надала од вас — рече Гркиња, као мало прекорно |
ребали ни да говорите!</p> <p>— Шта, да нисам опет што погрешио?...{S} Е, кад је тако, сад ћу ј |
уза саму колибу...{S} Е, јесте чули, ја нисам ни у самом Новом Саду лепших видела!</p> <p>— Та |
начелник!...{S} Хе, хе!...{S} Као да ја нисам мојим очима прочитао министарски акт!.,.{S} Он ка |
p> <p>— Опростите, драги колега, али ја нисам приметила да је кир-Никола чупав, знате.</p> <p>— |
них краставаца јела, више ти ни окусила нисам.{S} Могу ти, ако је по вољи, у длан и у карте гле |
учитељу, нешто ми је ка и познато, ’ма нисам рад казиват’, страх ме је, е ће се и даље чути... |
ориђинал послао чак у Париз; ја сама се нисам познала, така је то красота била!!...</p> <p>То ј |
енских забава?{S} Е, господине, томе се нисам надао, нарочито од вас, који сте такође из прека |
м препредене Гркиње. — На ручак, док ти нисам ишчупао те твоје чупаве курјуке!</p> <p>— Оче, — |
и скромности!{S} Истина, ја те слабости нисам никад на себи приметила, али сам гледала понеку о |
.{S} Нечувено!...{S} Чудим се само како нисам у несвест пала...</p> <p>Кир-Никола с децом и чич |
тога још нешто безобразно рече, али то нисам упамтила, само знам, да је после те средње врсте |
ео ме је пољубити!{S} Наравно, да му то нисам допустити могла.{S} А он ми је, поред свега тога, |
p> <p>— А знате ли ви, да ја у Бајковцу нисам могао ни 25 ђака скупити, и то све због небрежења |
Откако је моја протиница преминула, још нисам таке сласти окусио...{S} Али кад помислим какве с |
ак, а ти узми парче хлеба, — душа ваља, ниси ни то заслужила, — па ручај, а ручак, што си га за |
рци тако, да од целе распре ништа друго ниси могао чути ни разумети, <pb n="369" /> до да се го |
шешир с новим вуненим, а у лепу Гркињу ниси смео ни погледати: ту су ти шешири са великим перу |
та је то?{S} Дванаести је сат, а ти још ниси ни собу спремила!{S} И ти се спремаш за удају, и т |
ошћу у собу.</p> <p>Соба јој беше мала, ниска, али са обичним сеоским намештајем: једна неофарб |
ајем: једна неофарбана клупица, две-три ниске дрвене столице, а ону другу половину запремао је |
ажипут <pb n="362" /> је упрла на своје ниско и збрчкано чело, а нос и уста је искривила, а зат |
вакад свршили наш разговор?</p> <p>— То нисмо, драга колегинице!...{S} Но, то би тек лепо било |
S} Оно, касти, кад сте мислили вређати, нисте требали ни да говорите!</p> <p>— Шта, да нисам оп |
тао је чича-Тима зачуђено. — Да, касти, нисте добили ваше наслеђе?</p> <p>— Ха, ха! — смејаше с |
сте један нитков!...</p> <p>— Ви, опет, нисте држали актерке у квартиру?...{S} Хе!...{S} Па нис |
мо вас ради дошао.{S} Е, е!...</p> <p>— Нисте ништа штетовали, господине, — рече гросмутерка, с |
касти, — муцао је чича-Тима, — није да нисте, јесте, господине.</p> <p>— Па шта поможе?{S} Ниш |
актерке у квартиру?...{S} Хе!...{S} Па нисте били бабица?...{S} Ха!...{S} Лепе су то историјиц |
такође из прека родом...</p> <p>— Ви ме нисте разумели.{S} Што се те сорте забава тиче, признај |
чило на ред...{S} А, управо рећи, да се нисте к нама доселили, не би никад ни знала за уредност |
лостиво гурну од себе...</p> <p>— Да се нисте усудили|...{S} Јер... </p> <p>Она га погледа прет |
икад погледати нећу!..{S} А донде да се нисте усудили приближити се мени и називати ме свакојак |
те чули, језик за зубе!{S} И више да се нисте усудили мене белајдиговати... јер...{S} Та ви још |
е наново разговор о беседи: — Дакле, ви нисте чули, шта је синоћ било?{S} Та то вам је, господи |
ли погодио?</p> <p>— Не, господине, то нисте — рече, скоро сажаљевајући, Папраг; — напротив, ј |
..</p> <p>— Варате се, господин-колега, нису плаве, него некако, чини ми се, знате, као лист ло |
су је омрзле; ја се чудим, како досада нису саставиле тужбу бар са две хиљаде потписа, да се х |
ћутао забринуто, знао је он, да му деца нису баш спремна, а и то је био уверен, да би му стара |
0" /> <p>У Перковцу мало има жена, које нису њену помоћ тражиле.{S} Ако, н. пр., није која рађа |
о, све се набоље окренуло: деца му више нису ишла боса и издрпана, а и сам Никола променио је с |
данпут пијан у механи изразио да попови нису христијани...{S} То ће им доста бити, па да их по |
а расположењу, доказивати, да први људи нису јели гвозденом виљушком печење, него сопственим пр |
о, беше некакав лагум.{S} Жандари, који нису далеко оданде били, чуше његово стењане, а после з |
орили, да је васпитана!</p> <p>Те мисли нису приличиле њеним годинама, али сирото дете у нужди |
Што није опајана, ха?{S} Зашто кревети нису намештени?</p> <p>— Оче, прала сам судове, а после |
ма и по фокошу њихову...</p> <p>Те речи нису биле гласно изговорене, па их млади богословац ниј |
томе им нико није сметао...{S} Гости им нису баш много пилића и јагањаца појели, а и они, који |
колу...</p> <p>— И моји, богме, баш ако нису филозофи, ал’ бар толико знају, да би код поп-Арон |
.{S} Све су, дакле, видели, само беседу нису!{S} А и њу, можда, не би угледали, да случајно не |
литру старе жабарке.{S} Учитељи се још нису ни обредили, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је м |
дрхтала, али се није с места помицала, нити је тренула.{S} Она се решила да сваком њихову напа |
го што!{S} Но, јесте чули, ви сте један нитков!...</p> <p>— Ви, опет, нисте држали актерке у кв |
ead>I.</head> <p>У вароши Перковцу нема ничега, што би било вредно описивања, те га, ваљда, сто |
брио; а како се с њоме упознао, не беше ничега, што јој он не би учинио по вољи.</p> <p>Милка о |
у Перковцу, ко су то двоје, на које она нишани!{S} А после тога још нешто безобразно рече, али |
ка, учитељ трећег разреда, —- баш га се ништ’ не бојим!{S} Деца ми знају све као воду!{S} Али ћ |
је јадно сироче таком ватром пољубило, ништа друго не може бити, него — љубавно писмо.{S} А, у |
о.{S} Изгледала је као одрасла девојка; ништа не беше на њојзи што би одавало њене младе године |
да, мислите: да нема мога Николе?...{S} Ништа нам он неће сметати; а, после, старост његова ско |
, господине.</p> <p>— Па шта поможе?{S} Ништа!...{S} Исто сам тако могао једну греду усавјетова |
једне добро устројене државе.</p> <p>— Ништа ми не остаје, него да сама одем — рече гросмутерк |
ац! — говорио је трећи разред. — Баш га ништа не може разведрити ни ожалостити!...{S} Хеј, стар |
рудише да му докажу, да је он — луд, да ништа не зна, шта у пићу говори, а прота се заверио, да |
Па нека ми ко каже: учитељ Тима не зна ништа!...</p> <p>Учитељ IV разреда се смејао, али не чи |
ћемо се огледати.{S} Знам, да вам деца ништа не знају, па сад нек’ вам помогне ваша обожавана |
што јој отац у пићу сам говори, не може ништа добро бити, и она, скоро не дишући, слушаше и даљ |
/> <p>Цело друштво се ућута, нико није ништа умео рећи, само се кир-Никола ухватио за трбух, п |
е, — смејао се начелник, — ја ти о томе ништа не знам, до, ево, данас у ови час.{S} Сад видим д |
њу.{S} Али све то као да се лепе Гркиње ништа није ни тицало.{S} Она је познавала своје интерес |
неког препирци тако, да од целе распре ништа друго ниси могао чути ни разумети, <pb n="369" /> |
поклонио чика-Паја, члан суда; а то те ништа не кошта, само што сам га једанпут лепо погледала |
ислим да против оваке прилике не можете ништа имати; а и млади господин Папраг тешко да ће и он |
ради дошао.{S} Е, е!...</p> <p>— Нисте ништа штетовали, господине, — рече гросмутерка, спремај |
умила и стала се чешљати; њојзи не беше ништа необично што је оца тако рано видела спремна и об |
сти својим мутним очима бленуо, а не би ништа одговарао; па и онда је ћутао, кад га је обожаван |
аново преметала и јастуке и душеке, али ништа не поможе; напослетку је силом заклапала усијане |
Трећи разред га опет гурну лактом, али ништа не поможе, он је баш хтео све да изговори:</p> <p |
са Тимом оде у споредну собицу, у којој ништа не беше, до један неофарбан сто и две дрвене стол |
лала, сигурно зато, што овде није могао ништа научити, па, касти, да се мало у свету дотера, уг |
узроке његове болести, али он није умео ништа говорити; бленуо је мутним својим очима, без и на |
лан!{S} И то баш протин капелан!{S} Ако ништа у томе чину није лепо, а оно су бар приходи, да л |
донео шунку и вино, онда се није имало ништа чекати.{S} Учитељ, кад је видео, да га нико не за |
...{S} И онај грбави, глупави полицајац ништа да ми о томе не јави!</p> <p>— Дакле, он вам није |
ћивао, иако није ама <pb n="350" /> баш ништа од свега разумео, морао је тврдити да разуме и да |
ик је од чуда зинуо и није умео ама баш ништа проговорити.{S} То, што је чуо, беше за њега стра |
меваше, истина, од целога разговора баш ништа, али је толико схватило: да то, што јој отац у пи |
, волио бих бројат’, како ми зубе ваде, но саставит’ дваест ријечи једну до друге.</p> <p>— Тре |
се и с овом мученицом гушити и давити, но с туђом децом свађати се и гутати ону школску прашин |
онако безобразно сељачки, право у очи, но некако све испод трепавица; а и ход јој није више пр |
ом, као да сте много веселији...{S} Но, но, немојте тајити, ја вас бар познајем!</p> <p>— Што ј |
њено лице свога обожатеља.</p> <p>— Но, но, драги господине, шта сте се збунили?{S} Та човек ва |
умора пустила из кола, али не да понос: но, то би тек лепо било, да се уморила!...{S} Таки случ |
ше смешно како Папраг брзо окрете лист; но пошто није био у намери да таста и зета доводи у сук |
емаш за удају, и то за каква човека!{S} Но, лепа невеста!</p> <p>А кад је видела на столу поређ |
баш у Иригу на беседи, ал’ ово чудо!{S} Но, то ни у Турској нема!</p> <p>Чича-Тима, који је баш |
ца резоновати: — Лепо!{S} Прекрасно!{S} Но, то ми се допада!{S} Девојка под прстеном, па чим се |
бавна <pb n="354" /> писма!{S} Лепо!{S} Но, таке ствари већ могу једног честитог младожењу обра |
..{S} Господине колега, и друго што!{S} Но, јесте чули, ви сте један нитков!...</p> <p>— Ви, оп |
ена, пође и даље. — А онај професор!{S} Но, то је грозно, то је ужасно!{S} Он је хтео доказати, |
ња; она набељена, отрцана!{S} Она!..{S} Но, ал’ то је већ ужасно!{S} Па знате ли, о чему је та |
ега!{S} И то ми је после девојка!...{S} Но, јесте чули!...{S} А, а!...{S} А гле и господина Тим |
<p>— То нисмо, драга колегинице!...{S} Но, то би тек лепо било да се због таких маленкости ста |
— Од мене...{S} Он од мене лепши?...{S} Но, јесте чули, стара госпођо колегинице, ви сте, касти |
прагом, као да сте много веселији...{S} Но, но, немојте тајити, ја вас бар познајем!</p> <p>— Ш |
, — шта ли ће ова вештица да говори?{S} Но, красна беседа!{S} И на њој се имамо захвалити једин |
p> <p>— Дакле, он вам није доставио?{S} Но, лепо, прекрасно, кад и сама власт гледа кроз прсте |
збуњено лице свога обожатеља.</p> <p>— Но, но, драги господине, шта сте се збунили?{S} Та чове |
ожењу затече је и лепа Гркиња.</p> <p>— Но, Милка, — продера се својим крештећим гласом, — шта |
са неким поносом окрете од ње.</p> <p>— Но — рече гросмутерка гласно, — шта ли ће ова вештица д |
еко усијаним клештима уштинуо.</p> <p>— Но, ово је безобразлук!{S} Ово је инпертиненција!... — |
лепа Гркиња приближи Папрагу:</p> <p>— Но, како вам се допада?</p> <p>— Неописано!</p> <p>— Са |
цу да повратим у школу!...</p> <p>И пре но што је могла стара госпођа што одговорити, оде фамил |
и чича-Тима.{S} Био је мало углађенији но обично, а и капут је обукао нов, што га је за Ускрс |
, вере ми, волим од софре устати гладан но жедан!</p> <p>— Тако је! — тврдио је учитељ Тима. — |
ацо.</p> <p>— Па и опет је, знате, што ’но кажу, у неколико градуса лепши и од вас!...{S} Хе, х |
дошла.</p> <p>– Дошла сам, знате, што ’но реч...{S} А, управо, да вам кажем: била сам на синоћ |
{S} Не треба много ни оклевати.{S} Што ’но реч, док је чорба на асталу, треба је кусати.</p> <p |
накашља се зловољно и прогунђа у себи: „Но, и то мора да је неки Шваба!{S} Шерет!...{S} Млеко л |
асти, баш сам са тим човеком задовољан; нобл човек, васпитан човек, човек, касти.</p> <p>— Госп |
аспитан, учтив, а уствари видим, да има нов капут и да се толико пута до земље поклони, колико |
лађенији но обично, а и капут је обукао нов, што га је за Ускрс спремио.</p> <p>— А гле, ево и |
авља?{S} Прегледа старе лутке и преврће нова љубавна <pb n="354" /> писма!{S} Лепо!{S} Но, таке |
стити.{S} Ево, гледај, свађа у кући!{S} Новац из куће!{S} Неприлика!</p> <p>И црте на лицу Грки |
добијем ваљану парохију, а ту је нуждан новац!{S} Треба ту давати!{S} Од митрополитова ђакона, |
</p> <p>— Е, касти, ова ти ракија кошта новаца, побратиме!{S} Прави мелем!{S} Него, дајде још ј |
Да је чича-Тима уз своје оно дериште и новаца дао?</p> <p>— Сто дуката!...{S} Богме је то — ре |
а. — Него, касти, требаће ми нешто мало новаца; знаш већ, како; имаш, фала Богу, и сам своје де |
у премишљала и већ је у мислима гледала нове поклоне, што јој је прота подоносио: пред њоме на |
осно уображеног, обожаваоца, правила је нове комбинације о својој лепшој будућности. — У Америц |
це од оне тешке црвене свиле, од које у новије доба по Србији „изображенији“ свештеници праве с |
окретним језиком даље га упознавати са новим пријатељем: — Дакле, драги г. Тимо, ово је тај мл |
променио је свој отрцани сламњи шешир с новим вуненим, а у лепу Гркињу ниси смео ни погледати: |
оговори....{S} И тако гледајући у свога новог, али живосно уображеног, обожаваоца, правила је н |
њиме. — Имам част представити вам нашег новог пријатеља и познаника г. Папрага, учитеља из Лешњ |
ном Перковцу; ја сам, као што знате, из Новог Сада, премда сам и ја пореклом Гркиња. — И, уздиг |
наздравимо!...{S} А сви знамо, да је из Новога Сада!{S} А у Новом Саду би се срушио тороњ на са |
озналоме комшилуку о великој научености новога учитеља и о чудној лепоти његове жене.</p> <p>Је |
е до зиме и <pb n="363" /> две бунде од новодобивеног љубавника очупати, тек она пристаде да јо |
заборави о Светом Николи, или најдаље о новој години, донети бар једну петачку <hi>балуце</hi> |
скривила, а затим, као изненађена неком новом појавом, повика весело: — Љубав!{S} Мене дланови |
.{S} Е, јесте чули, ја нисам ни у самом Новом Саду лепших видела!</p> <p>— Та оно, касти, та ка |
сви знамо, да је из Новога Сада!{S} А у Новом Саду би се срушио тороњ на саборној цркви, кад би |
бих умео казати.{S} Био сам на њима и у Новом Саду.{S} Варош презадужена; народ од туђинаца зна |
се чини да сам још девојка, па да сам у Новом Саду!{S} И синоћ је долазио, ви бесте у винограду |
давала, то да си видела!{S} Није било у Новом Саду фотографа, који ме није молио, да ме сними; |
..</p> <p>— А мелшпајз?....{S} Знате, у Новоме Саду ни обичан ручак не прође без мелшпајза.</p> |
мало отменије, образованије, београдско-новосадске, забаве, поче својски одазивати: прво уђе у |
ход јој није више прост, него некако по новосадски извијен, искривљен, — милина ти је погледати |
у водили на доњи бој; поче се, онако по новосадски, клањати, правити книксове, па се у један ма |
а.{S} Она је сасвим безазлено, онако по новосадски, раширила свој зелени амрел, пустила дугачке |
> <p>— А нашто то?...{S} Ја ћу онако по новосадски: егзабрукто. </p> <p>И он се диже са столице |
>— А, дакле, да од њих готовите мало по новосадски дунста?...{S} Е, ако је баш тако, онда ћу је |
жи...</l> </quote> <p>— То, видите, све Новосатке у дромбољу свирају...{S} Само да ми је овај Д |
двоје изговорили, диже се она протерана Новосаткиња; она набељена, отрцана!{S} Она!..{S} Но, ал |
а?</p> <p>Учитељ Тима је сваку заведену новост, како у школи, тако и у обичном животу, мрзео; а |
ђинђуве, перлице и шарену вуницу..{S} А новости имам да му кажем, да од другог ни за десет годи |
европска питања, па онда пређу на месне новости.</p> <p>Таку једну господско-трговачку кавану д |
.{S} Уосталом, дознаде ли још каквијех новости у нашем Перковцу?{S} Ела ли се већ једном ови н |
Као да мене није Гркиња научила сасвим нову:</p> <quote> <l>Док по небу месец лети, </l> <l>У |
а перлицама ишаране дуванкесе и кесе за новце; нигде не видиш женске, а то ли мушке кошуље.</p> |
у продати Чивутима београдским, згрнућу новце, па ћу да подигнем у моме винограду пивару; кућу |
, што је зету наменио. — Ево ти, синко, новци! — рече скоро разнеженим гласом. — Иди, па купуј |
зати, каква је љутина у кући и какви ће новци из куће?</p> <p>— Хоћу, благо баби!{S} Хоћу, лепа |
му девојка! <pb n="334" /> Мени требају новци, хе!{S} Нећу ја довека да учитељујем, не!{S} Хоћу |
а за мене заузети, да што више у готову новцу уз девојку добијем, а, после, вели, кретно и некр |
дом куљао, да се сирота Гркиња једва на ногама држала.{S} Та баба, коју је наша декламаторка по |
раљеве и краљице о земљу и већ их хтеде ногама газити, али их Милка, хитро као веверица, покупи |
а њега посади; а сама је, с прекрштеним ногама, села на ћилим.</p> <p>— Данас је петак — рече б |
ожења се диже, па иако је помало климао ногама, то му није сметало да се пред чича-Тимом не сам |
му малу белу капицу, плав шлафрок, а на ноге чисте чарапе.{S} Доктор га је хтео и испитивати, к |
его, дајде још једну, касти; на две сам ноге и дошао.</p> <p>Побратим га послужи још једном грк |
она мања половина између обрва остала; ногу је ишчашила, а леву руку је сасвим пребила...{S} У |
е округле, прстићи дугуљасти, а на њима нокти скоро провидни, лице јој беше као снег бело, дугу |
грти, па блену у гарава лица јевропских номада.{S} Један од њих четворице држи грдан бубањ пред |
шалио би се чича-Тима. — А, напослетку, нос и не приноси лепоти!...{S} Очи, очи!!...</p> <p>— О |
У том тренутку уђе чича-Тима у собу.{S} Нос му беше црвенији него обично, очима је закрљештио и |
упрла на своје ниско и збрчкано чело, а нос и уста је искривила, а затим, као изненађена неком |
наниже и том је приликом тако нагњечила нос, да је од њега једва она мања половина између обрва |
ту.{S} Гркиња је белом марамом запушила нос, да не би удисала онај смрдљиви ваздух, што се са д |
гросмутерка, у својој црној хаљини, на нос је натакла наочаре, подбочила се са обе руке на кук |
ади из џепа своје наочаре, натаче их на нос и, приближивши се учитељу четвртог разреда, стаде п |
и из недара своје наочаре, натаче их на нос, па онда приђе ближе огледалу.{S} Руке је подбочила |
је попадија из Мартиновца варјачом сав нос изразбијала.{S} Цео свет зна већ, зашто!...{S} Онда |
Тима побојао, да му како зет не разбије нос.{S} Он се рукова са чича-Тимом и не упита га за исп |
вартиру!{S} Само ви немојте ваш прчасти нос свугде забадати!{S} Ви, ислужена бабицо са отрцаном |
оме чељадету никако не доликује дугачак нос.{S} Она је то, можда, и зато чинила, што је у ње до |
ма копала јаму, сломио је руку, одрубио нос; а ону мршаву вештицу с њеним надувеним Шпартанцем |
епша била, кад би јој, наместо уљуднога носа, на оно снежно лице прилепили зрно сочива, па мака |
е заиграла она дубока борица, што се од носа ка бради повлачила; руке је спустила понизно доле |
ду, што сад велике и младе госпође и не носе више...</p> <p>Гркиња се замисли мало.{S} Није ни |
ечи на економа:</p> <p>— Ето ти капице, носи је! — И он му баци малу белу капицу у образ. — Шта |
ну са карнерима, што се и не приличи да носи једна скромна учитељка, а чича-Тима јој је дао вин |
са од руке.{S} Људи смо!{S} Ко зна, шта носи дан, шта ли ноћ!{S} А интереса ти, побратиме, не т |
од саме окружне начелниковице шареније носи?{S} Та муж јој нема ни толико плате, да јој и бели |
шуљу; касти, она, се у Перковцу чистије носи и од саме госпа-начелниковице.</p> <p>— Па се ја и |
еда, који је мало уфитиљио. —- Ђаво нек носи и бабу и секретара!{S} Њој, дабогда, пресело моје |
о, а она, касти, кад неће, нека је ђаво носи!{S} Така јој, касти, беше и покојна мати, неваљала |
то историјице, тек хајд’, нека вас ђаво носи, — сад сте васпитатељка, па квит!{S} Само ми се ви |
</p> <p>— Оно, касти, све нека вас ђаво носи, и тебе и шлафрок, и капицу, и вашу медецину!{S} А |
на беше у српским хаљинама, само што је носила, колико да се зна да отменијој перковачкој класи |
, и онда би се начелниковице наше лепше носиле него све девојке султанова харема, а то, наравно |
тунике и што се већ у оно време највише носило, и све то од скупих материја, а празником се виђ |
м, салонским, хаљинама, са цвикерима на носу, што су се по тим осветљеним просторијама тамо и а |
она ућута; наочаре, који јој обично на носу беху, скинула је и, метнувши их на сто, наслонила |
празној кожи?{S} Што му је сав облик у носу смештен?{S} Е, вјера и Бог — рече начелник, — голе |
о би, па би корачао даље у црну, пусту, ноћ.{S} Наједанпут се нађе на некој висини, он није мог |
је могао наћи, оде даље, гологлав...{S} Ноћ беше тамна, улице узане, мрачне, а калдрма испроваљ |
ом и оца изгубило.{S} Кажу, да човек за ноћ оседи, остари.{S} А сироче постаје човек смишљен, о |
ди смо!{S} Ко зна, шта носи дан, шта ли ноћ!{S} А интереса ти, побратиме, не тражим ни пребијен |
богда, у здрављу да се видимо и лаку ти ноћ!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>То вече Мил |
, преџоњао је у омладинској дворани сву ноћ, пио је с њима, здравио се; а ујутру је отишао, да |
ретко употребљава, а прекодан и по сву ноћ о белом вину проводи; ноћу не излази напоље, јер се |
пољуби и да јој пришапне:</p> <p>— Лаку ноћ, моје суво злато!{S} Неће ни добро сванути сутра, а |
не пожелевши старој колегиници и „лаку ноћ“, а то је и сувише: отићи без „лаке ноћи“...</p> <p |
будало!“ Осталим гостима није ни „Лаку ноћ!“ рекла, него се као фурија удалила из дворане.{S} |
испрекидано чича-Тимино хркање.</p> <p>Ноћ беше дивотна! </p> <p>По плавом небеском простору л |
ара, шта ће и кога ће те <pb n="338" /> ноћи похарати, да своју гладну децу захрани, — донде у |
о...{S} Ко би се томе надао, у ово доба ноћи?{S} Така част|...{S} А ја, сирота, нисам ни слутил |
да одступе од ње.{S} Најпосле, око пола ноћи, почеше они један по један у потпуноме мраку бледе |
ноћ“, а то је и сувише: отићи без „лаке ноћи“...</p> <p>Стара госпођа оста бледа и поражена.{S} |
човек шета као по рају; а кад су мрачне ноћи, а теби се чини да си насред Мироча, чекаш само, к |
у главну полицију.{S} Писар који је те ноћи дежурао, кад га је прегледао и пописао ствари, кој |
Цигане у дворану, да ону другу половину ноћи поред умилне музике у игри и весељу проведу.{S} Ка |
одан и по сву ноћ о белом вину проводи; ноћу не излази напоље, јер се боји од потчињених му учи |
а је црну хаљину.{S} Знала је, да таква ношња приличи једној скромној васпитатељци, али, уствар |
тепелука моје покојне жене, не знам!{S} Ну одријеши ланац, те с њиме насриједу!{S} Па да је пра |
ешта; а прота је најљубазнијим осмејком нуди да бира, што јој се најбоље допада.{S} И она је ве |
им, да добијем ваљану парохију, а ту је нуждан новац!{S} Треба ту давати!{S} Од митрополитова ђ |
ичиле њеним годинама, али сирото дете у нужди и невољи брзо сазрева до човека: големе патње, не |
тије него и прави полицијски агенти: од ње је само начелник могао дознати, како се који чиновни |
че, ја толико знам: да кад би Србија од ње што учила, научила би, да сваког човека с наочарима |
то знам напред!...{S} А, после, кад од ње дознам за расположење г. начелника и његове госпође, |
рачаре видели, баш никако да одступе од ње.{S} Најпосле, око пола ноћи, почеше они један по јед |
па се Гркиња са неким поносом окрете од ње.</p> <p>— Но — рече гросмутерка гласно, — шта ли ће |
има и своје добре стране: моћи ћете од ње као у воску направити што хоћете, добру или злу дома |
ани и сачувај!{S} Он је далеко лепши од ње.</p> <p>— Ваљда са оном чупавом брадом, коју су, по |
било све, што је целог вечера могао од ње измамити.{S} Тек кад су у авлију у помрчину изишли, |
p> <pb n="304" /> <p>— Само кад сам код ње, па макар и коприве с реном кувала, све би то њен по |
простро своју шарену мараму и нешто из ње вади, па ређа по асталу, а кад му се ко од путника п |
воје плаве панталоне, посади се и он до ње: — Српске ми вјере, рећ’ ти морам, е ми је баш драго |
една кућица, кровином покривена.{S} Око ње се подизао од дебелих врљика плот тако велики, да се |
, чучала је та стара жена, а дим је око ње са тако несносним смрадом куљао, да се сирота Гркиња |
а је то, можда, и зато чинила, што је у ње доста краћушан, а на врху мало затупаст и, по маџарс |
гори од мог оца, па што не бих пошла за њега?{S} Ова Гркиња неће имати власти у кући мога мужа, |
проговорити.{S} То, што је чуо, беше за њега страшно!{S} Стара госпођа, окуражена, пође и даље. |
светлели.</p> <p>И при чистој свести за њега би Београд био <pb n="393" /> оно, што је за Беогр |
је вина, да је сва авлија заударала на њега; а лепа Гркиња је намесила палачинака, гурабија, п |
економ ишчупа из руку, он се продера на њега:</p> <p>— Оно, касти, све нека вас ђаво носи, и те |
понуди <pb n="361" /> Гркињи, да се на њега посади; а сама је, с прекрштеним ногама, села на ћ |
хи!</p> <p>— Пази на печење — викаше на њега незадовољно Гркиња, — та зар не видиш, да је једна |
та, кум и остали гости, сви повикаше на њега, сви се трудише да му докажу, да је он — луд, да н |
мери од пете до главе, па се испречи на њега:</p> <p>— Господин-Тимо, у колико се сјећам, ја са |
угом оде.{S} У мраку једва натрапају на њега; па кад су видели, у каквом је стању, они га узеше |
/p> <p>— Шта хоћете са мном? — викну на њега кицош.</p> <p>— Хм! — рече чича-Тима, машући главо |
target="#SRP18760_N3" /> викну кицош на њега, а после се окрете келнерима... — Келнер!{S} Ову п |
ита наплаче, и кад је лепа Гркиња поред њега с прекорним погледом прошла, он, да би је унеколик |
ани, тако, да кад је један од њих поред њега прошао, он га ухвати за капут.</p> <p>— Шта хоћете |
а груди, а она, глупара, побегне испред њега!{S} И то ми је после девојка!...{S} Но, јесте чули |
/> и то баш до њега; то је захтевала од њега учтивост...{S} Чим га је Папраг приметио, он скочи |
ала, ил’ ако није знала, тим је била од њега паметнија, онда изиђе нека стара уседелица, која д |
тврдили, да је она паметнија и лепша од њега, а то су по већој чести поштовања достојни удовци |
е приликом тако нагњечила нос, да је од њега једва она мања половина између обрва остала; ногу |
белих врљика плот тако велики, да се од њега једва видео искривљен оџак, који је од плетара био |
разреда, који се у тај мах налазио код њега у винограду, отвори писмо, па кад га је прочитао, |
ија по реду и по старешинству.{S} После њега дође мајстор Глиша ковач.{S} Он је био у немачком |
у, а задај од рума и ракије куљао је из њега као из табарке. — Е, баш сам, касти, на вас мислио |
ми ћемо се — угушити.</p> <p>Људи су и њега слушали... </p> <p>А кад је он свршио, изиђе на ср |
нала, никако да искаже, због чега је до њега дошла.</p> <p>– Дошла сам, знате, што ’но реч...{S |
мало сести, <pb n="340" /> и то баш до њега; то је захтевала од њега учтивост...{S} Чим га је |
окрете осталим учитељима, који онде око њега, гологлави, са највећим страхопоштовањем, непомичн |
ћици или у неком тешком сну: све се око њега окретало, и свеће, и људи, и куће, па и читаве ули |
<p>Хтео је он још говорити, али се око њега толика граја подиже, да није умео ни речи проговор |
аве улице, чинило му се да пролазе мимо њега.{S} Он није знао, на коју ће страну, па напослетку |
и у њих, па да се сита не нагледам; а у њега су мале, жмираве, очи, — страх ме хвата, кад их из |
а, <pb n="327" /> као да је баш збиља у њега и заљубљена, а и чика-Пају је радо предусретала, н |
регледао и пописао ствари, које су се у њега нашле, спровео га је у болницу...{S} У болници му |
е пуна, да сви ћуте и да су упрли очи у њега, он се још мало издиже и узвишеним гласом поче гов |
ену ракију, а попови и ђакони гледају у њега, чудећи му се премудрости; после га види у цркви, |
прегледа добро са свију страна, дуну у њега трипута, па га стави Гркињи насред длана.{S} После |
и, господин начелник што да уради, а да његов Радован не зна, бива ли то?...</p> <p>Таки компли |
1" /> <p>Да је учитељ Тима чуо, да је и његов будући зет за поделу на класе, би, јамачно, поква |
еднако зачуђено у њу гледао.{S} Али тај његов поглед није њу ни најмање узнемирио.</p> <p>— Дет |
о га не хте узнемиривати у говору, само његов један друг из неког буџака што је почео, одобрава |
ла волети, јер га ни познавала није.{S} Његова својта и рођаци беху далеко од Перковца, није, д |
ако у самој природи!{S} Каткада га лепа његова супруга почасти свима сокачким псовкама, а он се |
{S} Трећи дућан у вароши беше бакалница његова неког побратима; она је била чувена са своје ста |
славио и лепу му парицу доносио, остаје његова грка ракија.</p> <p>— Е, касти, ова ти ракија ко |
то проговорити, али које ракија, а које његова природна неспретност, не дадоше му; тек он, сиро |
ипаше пољупцима; а кад се она извила из његова наручја, он жалостиво уздахну:</p> <p>— Ох, само |
че прекорно, помало као отимајући се из његова загрљаја. — То баш није лепо!{S} Молим вас!...</ |
која је на вратима прислушкивала, него његова кћи Милка.{S} Она, кад је видела, у каквом јој с |
где се и досад бави.{S} Ако га није што његова обожавана Гркиња задржала — додаде, смејући се, |
нам он неће сметати; а, после, старост његова скоро ће нас ослободити...</p> <p>Лепа Гркиња ни |
итељи, опет, утолико, уколико се од њих његова кућа користи, т. ј. ако је неко учитељ у Крајини |
аком отрцаном оделу да га затече богиња његове старе љубави?{S} Та чисто би зажелео да у земљу |
питивати, како би познао стање и узроке његове болести, али он није умео ништа говорити; бленуо |
а и ја, рекао бих, да сам баш од чисте његове крви.{S} Па, касти, побратиме, немој заборавити |
ње дознам за расположење г. начелника и његове госпође, гледаћу да продрем и, ако не за ову год |
ености новога учитеља и о чудној лепоти његове жене.</p> <p>Једни би тврдили, да је она паметни |
прислушкивала на вратима и на тај начин његове најдубље тајне дознавала.</p> <p>Тако је то и да |
инуо, а лепа Гркиња стајала је на прагу његове собе, весело се смејала и гледала у збуњено лице |
ну лутку, и да та лукава Гркиња, колико његовим недотупавним мозгом, толико и његовом кесом вла |
овог вечера докажем, да су Југ-Богдан и његових девет Југовића били музикални...</p> </quote> < |
ари, који нису далеко оданде били, чуше његово стењане, а после загушљиво крчање.</p> <p>— То ј |
него је послао варошког полицаја, да он његово место заступи и да му ујутру рапортира, шта се с |
ијем, а, после, вели, кретно и некретно његово имање мора мени припасти.{S} Али не превари, ста |
једном ови наш лапарави прото помири са његовом попадијом?...</p> <pb n="351" /> <p>— Камена се |
о његовим недотупавним мозгом, толико и његовом кесом влада.{S} Она ми је, истина, обећала да ћ |
и куда би?...{S} Та цела је варошица за његову несрећу чула, сваки ћифта запитао би га: „А, чич |
!{S} А не хтедне ли барем сто жућака уз његову Милку дати, на част му девојка! <pb n="334" /> М |
следње речи њене, које је чуо, беху, по његову мишљењу, извор мудрости за једну младу девојку.< |
ог округа, то се, уосталом, видело и по његову јужном наречју.{S} Некако наскоро пре те перкова |
жао је у Перковцу неки деда-Спира.{S} У његову кавану ретко да је кадгод, и то сигурно послом, |
е испрљане хартијице беше читав свет из њезине детињске прошлости; у свакој цртици тога прописа |
моћи; али се узјогунио и не хте тражити њезиних препорука, па макар још за дваест година не доб |
је дете чиновничко, н. пр. начелниково, њему је зато ласкала, да је отац г. министру препоручи. |
стаде бојажљиво измицати пред њиме.{S} Њему је то било смешно, те се, старац, грохотом насмеја |
!{S} Њој, дабогда, пресело моје вино, а њему спанаћ и шунка!{S} Здрав си, кир-Никола!{S} Здраво |
по богословски, низ рамена пуштена, на њему црна душанка и црне панталоне.</p> <p>— Добар дан |
милости!{S} Не знаш, шта је дивније на њему, или је цвикер, ил’ је цилиндар, или бели прслук и |
љуне на теме: нигде једне длаке неће на њему поквасити...</p> <p>Чича-Тима оде...{S} Како је он |
, сви су се задивили големој промени на њему: у лицу је био блед, изнурен, хаљине му беху отрца |
м у руци, а златна одежда све трепти на њему, и све јој се чини као да гледа у женску препрату, |
начелник неки Букван Суругџић.{S} Откуд њему тако име и презиме, да ли му је то тако од старина |
ужбе!</p> <p>Чича-Тима се примаче ближе њему, па га тек онако испод обрва погледа љутито, а очи |
сам је смотао једну шљивовицу, која се њему веома допала.</p> <p>— ’Ма, побратиме, —- рећи ће |
ећи, Јоханиду... и њенога даскала, да и њему Бог не украти, да им се обојима види и чује, здрав |
ломе лицу лебдео је сетан осмејак, а по њему, као по сунчеву зраку, трептала је једна суза.</p> |
, пружао се коровом обрастао сокачић; у њему беше само једна кућица, кровином покривена.{S} Око |
се задовољно у огледало, па, иако је у њему видела вештицу, опет би са неким поносом продужила |
i>нема девојачког села</hi>; а ја бих у њему хтела живети...{S} Ја тога човека не познајем, што |
на врата, мислила је да се није, како, њен дебели <pb n="306" /> муж појавио; али кад никога н |
реба, него да њојзи приповедим, како је њен Швабић у Трновнику хтео да пољуби васпитатељку; а а |
му!...{S} Вели, да је красан човек тај њен учитељ богословац!...</p> <p>Чича-Тима је ћутао.</p |
.{S} Наравно, да јој је у свему помагао њен филозоф, кир-Никола.{S} Сав се, сиромах, ознојио.{S |
е то красота била!!...</p> <p>То је био њен укус: на глави много цвећа и то најдрастичније боје |
Тима удаје онако грешно дете, све је то њен посао.</p> <p>— Зар оног намолованог костура, што м |
кар и коприве с реном кувала, све би то њен пољубац засладио; али знам ја, да ће она мало друкч |
е врачаре владала.{S} Та зар је сиромах њен Никола, Тима, чика-Паја и други њени обожатељи, зар |
и Гркиња, ми ћемо пити све тазе пиво; а њена деца ће нам певати „<title>Во Јордање</title>“.</p |
пребијене парице тражио; али баш и сама њена будућност зависиће од тога.</p> <p>— Добро, добро, |
некако незграпно,јако.</p> <p>— То није њена ручица!...{S} Херајн!... — рече Тима.{S} Није он д |
мен среће и задовољства; и сами покрети њена још неразвијена тела, примише на себе ону сигурнос |
олико и вашу Милку; управо рећи, ја сам њена друга мати.</p> <p>— Оно, касти, тако је; ви је, к |
} Моја мајка је лежала мртва, ја сам на њене груди наслонила главу и једва сам се од њих одвоји |
ли један завежљај, у коме беху смештене њене одавно забачене играчке.{S} Једна лутка без руку, |
аког липсалог шарова, само ако прими из њене руке част!</p> <p>Кад се Гркиња из горње мале врат |
мљености...{S} Што се пак саме личности њене тиче, за њу се није могло рећи, да је ружна, а још |
рисуство лепе Гркиње, а и последње речи њене, које је чуо, беху, по његову мишљењу, извор мудро |
ма је одмах на крају миндерлука, баш до њене столице, заузео место; а с тога места ни опомене, |
; ништа не беше на њојзи што би одавало њене младе године.{S} Лице младо, али свака цртица пока |
е то исказао, он је после само бленуо у њене пепељаве очи, које је Гркиња на разне начине, мазе |
се још није била набелила и наруменила, њени суви збрчкани образи беху жути, од прилике као рђа |
мах њен Никола, Тима, чика-Паја и други њени обожатељи, зар су једанпут у ракији попили размуће |
ћице, а мушка црномањаста као гарило на њеним обрвама!...</p> <pb n="383" /> <p>Цело друштво се |
олази и већ ево га, где цео целцит пред њеним креветом стоји, па тек што не проговори....{S} И |
спитана!</p> <p>Те мисли нису приличиле њеним годинама, али сирото дете у нужди и невољи брзо с |
имати среће.</p> <p>И он је помилова по њеним старачким, али доста пуначким, образима. — Па де, |
ку, одрубио нос; а ону мршаву вештицу с њеним надувеним Шпартанцем прогнао је у планину, да са |
е.{S} Гркиња, откако је познаје, није у њеним цртама приметила толико пркоса, толико самосвести |
је; тако исто и туга налазила је само у њеним слабачким грудима усамљеног склоништа; а увреде, |
ер ја не бих волео да таке речи дођу до њених ушију...{S} Дакле, од оте кајсије би ви волели да |
положена била, па је добро и изгледала: њено пуно лице добило је ону веселу румен, а проседе ви |
вече Милка дуго није могла заспати.{S} Њено уображење јој је износило тужне слике неизвесне бу |
мајци и себи мајку наћи?{S} А село?{S} Њено детиње уображење није могло ниједне пријатне слике |
права грчка лепота...{S} А што се мужа њеног тиче, то вам је поштовања достојан човек!{S} Једи |
лепу Гркињу... хоћу рећи, Јоханиду... и њенога даскала, да и њему Бог не украти, да им се обоји |
ивали.{S} Она се само бринула, да се на њеној хаљини виде шепутле и карнери, а он је, по њојзи, |
оја би је својим заносним бојама у тузи њеној утешити могла.{S} Али напослетку, љуљана теретом |
уствари, она није била за тај позив: у њеној природи је било и сувише подмуклости, сувише дара |
нашање лажних и истинитих гласова.{S} У њеној крви не беше ниједне капи женске нежности; она ка |
руке; он, дакле, приближи своју столицу њеној, загрли је, па је, онако старачки, цмокну у образ |
пељавим очима, па кад је видела да дете њеном измајсторисаном погледу отвореним очима смело прк |
сам већ скројила план...</p> <p>У таком њеном самозбору куцну и звонце, и сви учитељи изиђоше и |
ће и само министарство још истог дана о њеном добро смишљеном реферату извештено бити, оде кући |
че стојати...</p> <p>И уједанпута се на њеноме лицу променише црте: нестаде умиљавајућег осмеха |
; па ни онда га не би опоменула, кад би њеноме Николи голи лактови кроз отрцани капут провирива |
а-начелниковице.</p> <p>— Па се ја и за њену срећу старам.</p> <p>— Оно јест, касти, ви је учит |
ох, ала би јој то јасно црвенило према њену белом лицу доликовало!</p> <p>Оба побратима га пог |
аде и најмањих трагова незадовољства на њену лицу, и она се, напослетку, задовољно осмехну:</p> |
ој вароши.</p> <p>Господин Швабић се на њену тужбу замислио, а после кратког озбиљног ћутања ок |
а је из Перковца; ко зна, каква је тица њену коштицу и из каквог краја Италије овамо, и то баш |
кад слагала!{S} И кад ће се чича-Тима у њену лепоту загледати, она јој је предсказала; и кад јо |
вим умиљато осмејкујући се, пољуби је у њену мршаву руку.</p> <p>— Драго ми је — рече, — и захв |
својим зетом, није могао а да на толику њену ларму не плане: —- Само се ви покријте ушима — реч |
ава несрећа, морални гроб, који је целу њену будућност сахранио.{S} Она би, <pb n="323" /> сиро |
руке неопране, али зато у целоме створу њену беше нешто неисказано лепо: стас гибак, руке округ |
<p>У Перковцу мало има жена, које нису њену помоћ тражиле.{S} Ако, н. пр., није која рађала, о |
копаља, сабаља, пушака и топова.{S} За њим ће доћи, као зачин беседе, певачка дружина, па ће у |
, само је на глави имао алев фес.{S} За њим уђе мајсторица: она беше у српским хаљинама, само ш |
м озбиљно, поштапајући се, напред, а за њим остала фамилија по реду и по старешинству.{S} После |
штапом, по улици, а деца и људи трче за њим, скидају капе и љубе га у руку; после га гледа међу |
и шешир паде с главе, они га бацише за њим у блато; а старац, кад га није могао наћи, оде даље |
{S} Начелник се, касти, измиче, а он за њим; е, баш мишљах, да ће се на сокаку побити!</p> <p>К |
ни погледао није.{S} Дете је гледало за њим тужно, замишљено; видело је, сироче, да је са мајко |
{S} Али није дуго седео сам, наскоро за њим дође и учитељ четвртог разреда, онај што се на Грки |
своју уплашену ћерку, која је онде пред њим дрхтала, али се није с места помицала, нити је трен |
ословца, а свога колегу, он се рукова с њим и честиташе му весело прошевину и прстен.</p> <p>– |
вршила.{S} Она се још једанпут рукова с њим, па оде, а он се врати натраг у собу и онде узе опе |
} Једно је само мучило, — што се мора с њим, као с колегом, у једној згради састајати, па, нара |
{S} Млад, пун учтивости, милина ти је с њим говорити!{S} Ја кад га видим, све ми се чини да сам |
остаде сама, погледала је жалостиво за њима, а после се даде сама својим мислима.{S} Она је, с |
који су још у кавани остали, гледаху за њима, говораху о прстену тако младе девојке, па се и он |
јтачнији.{S} Чим оду мајстори, одмах за њима дођу учитељи; а ако се деси у вароши и неки учитељ |
, руке округле, прстићи дугуљасти, а на њима нокти скоро провидни, лице јој беше као снег бело, |
а вам не бих умео казати.{S} Био сам на њима и у Новом Саду.{S} Варош презадужена; народ од туђ |
свом веку два-три пута и ја био гост на њима; али за шта су те беседе и од какве су користи <hi |
ине ствари!...{S} Не би се ни у Бечу са њима постидела...{S} Та ни у министра нема бољих!{S} Па |
као намолован пајацо...</p> <p>— Благо њима — говорио је кроза смеј, — обадвоје млади, лепи, в |
пеле од самога блата, које се белело по њима...{S} Кад би га ко о нечем запитао, он би без свак |
у омладинској дворани сву ноћ, пио је с њима, здравио се; а ујутру је отишао, да све рапортира, |
Србији, као и у осталом свету, мале, у њима свако свакога познаје, —- па је ли чудо што су се |
ао снег бело, дугуљасто, очи плаве, а у њима, као обично у сирочади, почиваше нека меланхолија. |
то најграциозније поклонио...</p> <p>За њиме ступи на средину други један беседник, професор не |
тако ћу гледати да се, колико сутра, са њиме насамо разговарим, па ако може што бити — лепо!{S} |
не види осветљен прозор или фењер, пред њиме стоји мрачна шума.{S} Чује само, како по густоме г |
ане на асталу стоје гомиле акта, а пред њиме само једно по табака исписане хартије; начелник је |
е госпођа стаде бојажљиво измицати пред њиме.{S} Њему је то било смешно, те се, старац, грохото |
још код куће парче храпава сукна, па се њиме трљала по лицу, све док није природна румен дошла. |
што су на синоћној беседи суделовали, с њиме се, као са саучесником сопствене прославе, и руков |
ја од свију највише одликовати проту, с њиме ћу и шпацирати, али само кад се смркне; нећу да ме |
то у Хомоље, па ће и госпођа Јоханида с њиме да путује?... — А после додаде за себе: „Она му је |
оспођа обори застиђено очи, рукова се с њиме и, задовољна, што ће и само министарство још истог |
ласе, опасно је било и разговарати се с њиме о класама. — Дабогда, им се мозак у сто и десет кл |
дине Тимо! — рече Гркиња, рукујући се с њиме. — Имам част представити вам нашег новог пријатеља |
не, не знам!{S} Ну одријеши ланац, те с њиме насриједу!{S} Па да је прав ка свијећа, само зато, |
ује, рекао би, да их има тројица, што с њиме диване.{S} На тај начин је и лепа Гркиња вишепута |
слободе, и да је народ толико жељан те њине измишљене равноправности и једнакости, да ће се за |
зна своју кошницу, тако, дабогда, свако њино детенце да позна свога оца!..</p> <p>Сви гости прс |
право!{S} Ја више уживам у вину, него у њином мажењу и кривљењу.{S} Ја бар, кад пијем, имам нек |
доведеном младом неки Гаја берберин.{S} Њих двоје беху сасвим по европски дотерани: <pb n="342" |
на ручак, он оде, наравно, зловољан; а њих двоје, ревизор и гросмутерка, седоше за фину софру |
те сорте забава тиче, признајем, да за њих слабо марим.</p> <p>— Ви, сигурно — рече са неком и |
р-Николе беше сто намештен, али само за њих троје, а деца ће, наравно, да не би разговору и доб |
ље у стану старе госпође, да свакога од њих према заслугама оцени и своје оцене у протоколе ста |
едну котарицу.</p> <p>— А, дакле, да од њих готовите мало по новосадски дунста?...{S} Е, ако је |
Она је познавала своје интересе, па од њих није хтела никако ни у драм одступати: чича-Тими је |
таре госпође гросмутерке; и сваки се од њих заверио, да ће јој се, кад-тад, осветити...</p> <p> |
груди наслонила главу и једва сам се од њих одвојила, од тих ледених прсију!{S} А он ми ономад |
а учитељи, опет, утолико, уколико се од њих његова кућа користи, т. ј. ако је неко учитељ у Кра |
ара дошла у Перковац, па ми је сваки од њих по једну класу одузео...</p> <p>И стари учитељ поче |
ава лица јевропских номада.{S} Један од њих четворице држи грдан бубањ пред собом, од прилике к |
моди изрезани, тако, да кад је један од њих поред њега прошао, он га ухвати за капут.</p> <p>— |
<p>— То је човек... — рећи ће један од њих. — Пао је, несрећник, па се, можда, и угрувао?...{S |
ња секретарова похода учинила је на све њих јак утисак.</p> <p>— Молим вас, господо! — узе реч |
каваном у Перковцу <pb n="341" /> стоје њих четири Циганина, а око њих се скупили абаџијски, те |
озори неочишћени, једва се провиди кроз њих; ено, по дуварима виси паучина, на орману пала праш |
лук и вода!{S} Ја мислим да у Венецији њих тројица засвирају, да би и само звоно Светога Марка |
41" /> стоје њих четири Циганина, а око њих се скупили абаџијски, терзијски, шустерски, опанчар |
и свагда сјајне, а оне танке борице око њих даваху им израз ласкавости; коса му беше плава и, п |
род погинути...{S} Људи су ћутали, само њих два практиканта и Гаја берберин, који је био музика |
ону безбрижну детињу облину, а наместо њих скупе се прерано оне ситне борице, које би требало |
Тужне су то мисли; тешко ономе, ко се у њих удубе!{S} То је отрован паук, што ти танком пређицо |
рене очи, по ваздан бих могла гледати у њих, па да се сита не нагледам; а у њега су мале, жмира |
p> <p>— Да шта ви мислите?...{S} Кад су њих двоје изговорили, диже се она протерана Новосаткиња |
којна мати, неваљала, јогунаста!</p> <p>Њих двоје одоше, да доручају, и кад су већ ручали и по |
луду да избаците из гостионице!</p> <p>Њих пет-шест келнера долетеше, ухватише чича-Тиму и ста |
случајно и у Перковац.{S} Ти Цигани су њихов плакат, њихова позоришна цедуља.</p> <p>И заиста, |
Перковац.{S} Ти Цигани су њихов плакат, њихова позоришна цедуља.</p> <p>И заиста, публика се, ж |
! </p> <p>И тако је ревизор сву децу за њихове радове редом похваљивао, и после је, једну по је |
уму, и старом свату, па и младенцима, и њиховој својти, у здравље; али ја сад желим, уколико ми |
је тренула.{S} Она се решила да сваком њихову нападају пркоси.</p> <p>— На ручак се вуци, опај |
знаје и по великим мамузама и по фокошу њихову...</p> <p>Те речи нису биле гласно изговорене, п |
ти!</p> <p>Гркиња се задовољно смешила; њој је ласкало што је чича-Тима тако високо цени.</p> < |
—- Ђаво нек носи и бабу и секретара!{S} Њој, дабогда, пресело моје вино, а њему спанаћ и шунка! |
упих материја, а празником се виђала на њој и свила!...{S} Ту је, наравно, морало бити и оговар |
номе Перковцу починише!{S} Бар да је на њој меса колик’ на корњачи!{S} Али ни драма!...</p> <p> |
а говори?{S} Но, красна беседа!{S} И на њој се имамо захвалити једино полицији!{S} Уместо да ов |
ладеж!</p> <p>Начелник се примаче ближе њој, па онако намигујући, као што само Ере знају, погла |
асе рукавице?...{S} Клања се и ближи се њој...{S} А она чапља!{S} Оборила очи доле, а поцрвенел |
оцрвенела као обарен рак; он се примиче њој, а она се одмиче; он хоће да јој придене ружицу ил’ |
чича-Тима оде у чаршију; али се није по њој ни десет минута шетао, а у дивно руменило залазећег |
Милка већ се умила и стала се чешљати; њојзи не беше ништа необично што је оца тако рано видел |
утерка, и прота, и моја Јоханида!...{S} Њојзи ћу купити саонице, па кад јој буде врућина, а про |
ину походити; више му не треба, него да њојзи приповедим, како је њен Швабић у Трновнику хтео д |
киње — говорила је у себи. — Шта има на њојзи?{S} Кожа и кост!{S} На глави туђа коса, на збрчка |
е као одрасла девојка; ништа не беше на њојзи што би одавало њене младе године.{S} Лице младо, |
ела, тај би стао и гледао, не што би на њојзи било нешто — осим натовареног белила —- необично, |
утао је прота, све више приљубљујући се њојзи... — Ох, да знате, каква ме у овоме часу осећања |
у ослон’те на мене, знам ја, како ћу се њојзи осветити!{S} А и ревизора гледаћемо да понудимо н |
> <p>Гркиња се замисли мало.{S} Није ни њојзи било ласно растати се са таком бундом, ал’ које ш |
вца, те настрану, у бијег! — Он приђе к њојзи и хтеде се с њом руковати, а стара се госпођа ста |
ик министарства много наклоњен, да се о њојзи више пута са поштовањем изразио: како би Србија с |
еваху од јарости; а кад се он приближио њојзи, у намери да је загрли, да је пољуби, она га неми |
-Тима је погледа молећи, руке је пружио њојзи, као утопљеник што тражи избављења....{S} Гркиња |
а дух човечји; сами сте видели, да само њојзи имамо благодарити, што су у погдекојим грудима уз |
ини виде шепутле и карнери, а он је, по њојзи, могао ићи као и друго спадало.</p> <p>— Видиш, Н |
-Тима извади из џепа кесу, претураше по њојзи, све док није нашао један маријаш, те даде детету |
штаја ил’ друго што, да се за препоруку њојзи обраћао, па често и онај поклон, којим је мислио |
ела.{S} Чича-Тима гледаше неко време за њом, а после се окрете задовољно својој Гркињи:</p> <pb |
, превртао је очима, а кад је изишао за њом, да је испрати, није могао срцу одолети, него је он |
бијег! — Он приђе к њојзи и хтеде се с њом руковати, а стара се госпођа стаде бојажљиво измица |
="331" /> <p>У собу уђе лепа Гркиња, за њоме један младић.{S} Раста је био средњег, лица доста |
итељске ципеле пуне мирисаве помаде, па њоме маже бркове; зато су тако уфитиљени...</p> </div> |
клоне, што јој је прота подоносио: пред њоме на асталу стојало је пуно најскупоценијег посуђа, |
лагодарност...</p> <p>После се рукова с њоме, а затим се окрете осталим учитељима, који онде ок |
Поговара се, да ће се и одселити, да с њоме живи.{S} Лепа парада!...{S} Ал’ ће им и пресести!{ |
вољи, могла бих и вас још ових ферија с њоме унознати...</p> <p>Стара госпођа се при овим речим |
ачу на моме пропису?...{S} Одмах доле с њоме!{S} Ви сте, господине, писани за испит|...</p> <p> |
ђу, он се усиљено осмехну и рукова се с њоме, а остале учитеље није ни погледао.</p> <p>— Драго |
о, да је чича-Тима одобрио; а како се с њоме упознао, не беше ничега, што јој он не би учинио п |
нема бољих!{S} Па она чачкалица!{S} Е, њу ћу баш поклонити господину Швабићу, и онако знам, да |
!..{S} Ето, ову хаљину, што је на мени, њу ми је поклонио чика-Паја, члан суда; а то те ништа н |
луткама; ону највећу, моју лепу Љубицу, њу сам сву црвеним трачицама и зеленим венцима накитила |
Што се пак саме личности њене тиче, за њу се није могло рећи, да је ружна, а још мање, да је л |
баш као и она препредена Гркиња.{S} За њу сам већ скројила план...</p> <p>У таком њеном самозб |
довала, да и од оте кајсије, од тога за њу забрањеног плода, окуси.</p> <p>— Оче, ја сам спремн |
сносити толику несрећу, а то је била за њу права несрећа, морални гроб, који је целу њену будућ |
авноправности и једнакости, да ће се за њу све донде борити, докле у борби не победи, или не ма |
моја мати није то умела, а људи су и за њу говорили, да је васпитана!</p> <p>Те мисли нису прил |
узео?...{S} А, овако, све се отимају за њу.</p> <p>Чича-Тима је погледа зачуђено.</p> <p>— Јест |
еда у женску препрату, па би, чисто, на њу да намигне, али му петрахиљ смеће; а после јој све б |
и деца су се, истина, мало бекељили на њу, али нико, па ни сами сељачки пси, који су је, урлај |
Гркињу, он се, онако пијано, осмехну на њу, а задај од рума и ракије куљао је из њега као из та |
ино казивање била потпуно уверена, — та њу баба још није никад слагала!{S} И кад ће се чича-Тим |
није могло ниједне пријатне слике пред њу изнети, која би је својим заносним бојама у тузи њен |
њу гледао.{S} Али тај његов поглед није њу ни најмање узнемирио.</p> <p>— Дете је већ приспело |
?{S} А и и стара госпођа узмучила се, и њу је голицало, и не беше јој лако тајну чувати:</p> <p |
дакле, видели, само беседу нису!{S} А и њу, можда, не би угледали, да случајно не дође за практ |
видела г. Папрага, а господин је видео њу, и тим је свршено: довече прстен!...</p> <p>— Та оно |
гласно насмеја тако, да су сви гости у њу погледали, а лепа се Гркиња са неким поносом окрете |
је изишао из куће, а није ни погледао у њу.</p> <p>Сиромах чича-Тима!...</p> <p>Једног дана дон |
лах Алија.{S} Та зар би се он заљубио у њу, да није била музикална?...</p> </quote> <p>Људи су |
</p> <p>Чича-Тима је једнако зачуђено у њу гледао.{S} Али тај његов поглед није њу ни најмање у |
глас с највећим патосом читати, н.пр., о створењу света, па ће са свом ватром, која је будали |
гледа свакојака лица својих обожатеља, о којима је цео онај дан премишљала.{S} Али све бадава: |
ати.{S} Али да је био прост као секира, о томе би вас најмање перковачко дете могло уверити.</p |
на је, сирота, рано почела сама о себи, о својој судбини, да мисли... — Кажу — говорила је тек |
и рушитељима поретка!{S} А знате ли ви, о чему је говорио онај Живко Пацић?{S} Онај пропагандис |
, ал’ то је већ ужасно!{S} Па знате ли, о чему је та протерана вештица говорила?{S} О љубави!{S |
и уредио, само, наравно, ти ћеш, синко, о целом нашем разговору ћутати, нарочито пред Гркињом.< |
не.</p> <p>— Не знате, како ми је мило, о, господине! </p> <p>И лепа Гркиња бацаше чезнуће погл |
акле, драги г. Тимо, ово је тај младић, о коме смо јутрос онако много разговарали.{S} Уосталом, |
да би код поп-Арона могли капеланисати; о томе ће се и сам ревизор уверити...{S} Само да ми је |
кад се опоравим, доћи ћу и сама!...{S} О, зла неваљалца, а баш ме је за срце ујео..{S} Таке ув |
итеља Тиму:</p> <p>— Добро дошли!...{S} О, господине, откад вас чекамо, већ смо се поплашили да |
тамо преко били госпођа поштарка?...{S} О, знам вас ја, знам!{S} Били сте ви и друго шта... ал’ |
начелника, него баш и самога вас...{S} О, господине!{S} Молићу, шаљите тамо војску, жандаре, д |
ни, то би била за нас обе пропаст...{S} О феријама, кад нас походите, имаћете шта чути; а сад п |
е ма и показали у онакоме друштву...{S} О, господине!{S} Ви немате појма на ком је степену покв |
оно <hi>веди</hi> је она поправљала.{S} О, ала је дивно моја мајка умела писати!{S} Ја сам виде |
ло се још истога вечера прстеновати.{S} О самоме прстену шта вам могу приповедати?{S} Чича-Тима |
му је та протерана вештица говорила?{S} О љубави!{S} А шта је говорила, то вам не смем ни казат |
p> <p>— Дакле, хоћете да ме примите?{S} О, хвала вам, хвала, љубведостојна моја богињо!</p> <p> |
ајније не може ни бити — говорила је; — о томе сам уверена.{S} Дечји радови су такође прекрасни |
колу и лепу Гркињу натоварила.</p> <p>— О, господине, не можете веровати какви су вам то људи!{ |
.. и у тај мах се Гркиња трже.</p> <p>— О, господине прото!... — рече, бајаги плашљиво...{S} Ко |
ара човека примили на квартир...{S} Ал’ о томе ћемо друга пут проговорити.</p> <milestone unit= |
чају, онако просто целу ствар описао, а о загушљивом ваздуху и заборавио је известити министра. |
ника и богаташа добила лепо име...{S} А о мишљењу сиротиње и онако нико не мари...{S} Осим тих |
чича-Тима у Перковцу!{S} Само гледај да о томе Гркиња што не дозна! — Чича-Тима испи већ и пету |
главу на руку.{S} Из свега се видело да о нечем премишља, а после кратке почивке диже се са сво |
а без икакве користи, баба је говорила о тешким гресима и упутила би је у какав манастир, у ко |
ма.{S} Она је, сирота, рано почела сама о себи, о својој судбини, да мисли... — Кажу — говорила |
о ће и само министарство још истог дана о њеном добро смишљеном реферату извештено бити, оде ку |
устима, и, учинивши шећерну мину, стаде о својим колегама разговарати.{S} Наравно, да није ни ј |
а...</p> <pb n="308" /> <p>Он као да је о оној маленкости, у коју сте и ви уплетени, нешто прок |
а ти сад узми ону котарицу, што сам је о лањској берби од оне црномањасте Циганке купио, а мож |
овека од ранга; а после додаде, иако је о противноме био уверен: — Ево, у литру ракије и четири |
обожаваоца, правила је нове комбинације о својој лепшој будућности. — У Америци, веле, има попо |
угу страну, које да продужи комбинације о својој будућности, а и сам да се за ту свечаност приу |
а заборави о Светом Николи, или најдаље о новој години, донети бар једну петачку <hi>балуце</hi |
опасно је било и разговарати се с њиме о класама. — Дабогда, им се мозак у сто и десет класа р |
ени, а на мајмуну и црвена капа; а лане о вашару беше и једна комедијашка шатра: пијацо, један |
лник министарства много наклоњен, да се о њојзи више пута са поштовањем изразио: како би Србија |
ила користити <pb n="378" /> разбило се о глупост начелникову..{S} Господин начелник не беше до |
којешта противу мога имена, као што се о оној шкорпији маторој поговара, као да живи са начелн |
овац није ни чуо, те је своје аргументе о учитељским класама и даље својом обичном научењачком |
пићу говори, а прота се заверио, да ће о томе шкандалу и само министарство известити...{S} Тре |
прописе и намоловане краљеве и краљице о земљу и већ их хтеде ногама газити, али их Милка, хит |
ора вештица крива!...{S} Чула сам ја, и о мени му је говорила, да сам неморална; а неће да глед |
у о великој научености новога учитеља и о чудној лепоти његове жене.</p> <p>Једни би тврдили, д |
ну походу дознао, онда би она то исто и о чика-Паји опетовала, и тиме је, наравно, обојицу задо |
није говорило, већ о синоћном прстену и о беседи, која ће се тога вечера држати.{S} Душа ваља, |
о је неко учитељ у Крајини, па заборави о Светом Николи, или најдаље о новој години, донети бар |
{S} И тако би се иначе присни пријатељи о туђем трошку препирали.{S} Тако је и једна стара васп |
ј грбави, глупави полицајац ништа да ми о томе не јави!</p> <p>— Дакле, он вам није доставио?{S |
II.</head> <p>Сутрадан се у Перковцу ни о чем није говорило, већ о синоћном прстену и о беседи, |
читељице, — смејао се начелник, — ја ти о томе ништа не знам, до, ево, данас у ови час.{S} Сад |
мужа наћи.{S} Та ће, наравно, говорити о моралу!{S} Кад се и та наситила говора, изиђе неко ма |
су се по „фердеку“ шетали, премишљајући о својим домаћим и шпекулативним <pb n="391" /> послови |
те и ви уплетени?</p> <p>— Пст, ни речи о том...{S} То вам не смем казати, пошто сам жива; ства |
је време изговорена!{S} Говорио сам вам о музици; али не треба то; та, ево, последњи тренуци ов |
вам нешто и поверити.{S} Лане, кад сам о феријама у резиденцији била...{S} Али даље вам не сме |
као и тебе...{S} А то је: удри грашком о дувар!...</p> <p>— Оно, господине, молићу!...{S} А им |
л’ ћу президијално, писмом, али депешом о томе да извјестим господина министра!{S} Депешу морам |
с ким није говорио и једнако је мислио о изгубљеним класама.</p> </div> <div type="chapter" xm |
је се белело по њима...{S} Кад би га ко о нечем запитао, он би без сваке свести својим мутним о |
киње спала је била шамија и тек се мало о збрчканоме врату држала, а црна протина мантија беше |
јастук свога миндерлука и сањаше мирно о својој лепој будућности.</p> </div> <div type="chapte |
после мале почивке поче наново разговор о беседи: — Дакле, ви нисте чули, шта је синоћ било?{S} |
оста препреден, да гросмутерчин реферат о првој перковачкој беседи мало обуче, објасни и, бенга |
у Перковцу ни о чем није говорило, већ о синоћном прстену и о беседи, која ће се тога вечера д |
ко употребљава, а прекодан и по сву ноћ о белом вину проводи; ноћу не излази напоље, јер се бој |
ћи, приповедајући радозналоме комшилуку о великој научености новога учитеља и о чудној лепоти њ |
авани остали, гледаху за њима, говораху о прстену тако младе девојке, па се и они разиђоше; ост |
ислите да ја не знам, шта се у Перковцу о мени говори?...{S} Ето, баш о Духовима била сам у црк |
Перковцу о мени говори?...{S} Ето, баш о Духовима била сам у цркви, а за мојим леђима шапуће п |
{S} Знате, има сина код мене, па је још о Духовима читао апостол...{S} Чорба, сарма и печење... |
а.</p> <p>— „Преузвишени господине!... (О, знам ја титулирати, још тамо преко сам научила!)..{S |
и му швапско!“ После тих поклона седоше оба, и старац и зет, један до другога.{S} Међутим је ка |
рема њену белом лицу доликовало!</p> <p>Оба побратима га погледаше зачуђено; чича-Тима се мало |
— Благо њима — говорио је кроза смеј, — обадвоје млади, лепи, васпитани!{S} Хе, хе, хе!{S} Она |
bSection" /> <p>На једној станици десне обале дуго се задржала лађа: товарили су и растоваривал |
ко није срма изгубила, а после изиђе на обалу, стаде онде, па се заблену у силне свеће и фењере |
!{S} Оборила очи доле, а поцрвенела као обарен рак; он се примиче њој, а она се одмиче; он хоће |
ет...{S} Стара госпођа сва поцрвене као обарен рак, само, севајући очима, што још учитељ-Тими р |
е смрти и од својих и од туђинаца често обасипана бивала, научила се трпљиво сносити...{S} Грки |
и.{S} Чича-Тима је притиште и наново је обасипаше пољупцима; а кад се она извила из његова нару |
на лицу лепе Гркиње које није чича-Тима обасуо пољубцима.{S} Кад се Гркиња од свога ватреног об |
шим, мени учињеним, услугама, осећам се обвезана вас на долазак мога мужа внимателном учинити; |
ео је за столом, а главу је наслонио на обе руке; коса му је, онако неуглађена, падала на збрчк |
нос је натакла наочаре, подбочила се са обе руке на кукове, па их посматра поиздаље; а кад је в |
стову гробу преноћиле.</p> <p>И тако се обе, једна другом задовољна, растадоше.{S} Гркиња је у |
разглавила скоро до ушију и, подбочивши обе руке на суве кукове, стаде на сав глас зипарати:</p |
у траг правој истини, то би била за нас обе пропаст...{S} О феријама, кад нас походите, имаћете |
удала, удомила; ал’, овако, ко ће узети обележену „неморалну“ девојку?...</p> <p>— То је, видит |
врачара. — Хоће да умре за тобом, да се обеси, да полуди, да побесни!...{S} Благо теби, госпођо |
овом кесом влада.{S} Она ми је, истина, обећала да ће се код свога маторог обожатеља за мене за |
о, знаш ли, шта ми је ова пијана будала обећао?</p> <p>— Шта, моја Аспазијо?{S} Хи, хи, хи!{S} |
{S} Мал’ не рекох, аспидо!{S} Шта ти је обећао?</p> <p>— Да ће ми купити од тешке црне свиле ха |
"335" /> <p>— Милостива, то вам не могу обећати, треба да сам на дужности; а, друго, ви и сами |
на таке маленкости није <pb n="359" /> обзирала.{S} Она је сасвим безазлено, онако по новосадс |
еницима кришом из семинарије утекао, да обиђе у оно време јако и лепо осветљену „Црвену Лампу“, |
се из једног „надлежателства“ у друго и обилазећи све могуће господске станове, у намери да све |
у, утрвене и неутрвене београдске стазе обилазила, шуњајући се из једног „надлежателства“ у дру |
пава...{S} Знате, то му му је свакидањи обичај.</p> <p>Она отвори кујнска врата, завири у другу |
обро, добро, Милка, — рече, против свог обичаја, скоро благим гласом, — хајде, очешљај се и спр |
спремна и обучена; приђе му, по детињем обичају, руци, али он не допусти, да га у руку пољуби.< |
ма је закрљештио и већ је зинуо, да, по обичају, изгрди своју мезимицу, али кад је видео обожав |
сам крупним поповским гласом питала, по обичају, моју накићену лутку: „Љубице, имаш ли ти вољу |
ед своје Милке прошао, она му приђе, по обичају, руци, али он је ни погледао није.{S} Дете је г |
господину министру достави; него је, по обичају, онако просто целу ствар описао, а о загушљивом |
ницу, своме побратиму.{S} Папраг се, по обичају, и ту поклонио десет-дванаест пута, а бакалин г |
едупреди, приђе му ближе и пошто се, по обичају, једно пет-шест пута поклонио до земљице црне, |
е Гркиња прибрала мало и, преврћући, по обичају, очима, осмејкивала се умиљато на свога маторог |
авитла несташно штапићем, поклони се по обичају, па онда: „Слуга сам нижајши, моја дражајша (ил |
метало да се пред чича-Тимом не само по обичају поклони, него да двапут већи комплименат направ |
елшпајз?....{S} Знате, у Новоме Саду ни обичан ручак не прође без мелшпајза.</p> <p>— А ја сам |
p> <p>Соба јој беше мала, ниска, али са обичним сеоским намештајем: једна неофарбана клупица, д |
"319" /> <p>И она, погледавши га својим обичним чезнућим погледом, стиште му руку својом десном |
зговорила, она ућута; наочаре, који јој обично на носу беху, скинула је и, метнувши их на сто, |
метила, али се чинила невешта и, сасвим обично осмејкујући се, ухвати га за руку, погледа га ма |
ло, дугуљасто, очи плаве, а у њима, као обично у сирочади, почиваше нека меланхолија...{S} То ј |
могу приповедати?{S} Чича-Тима је, као обично, био збуњен, пазио је на сваки миг своје обожава |
ма у собу.{S} Нос му беше црвенији него обично, очима је закрљештио и већ је зинуо, да, по обич |
чича-Тима.{S} Био је мало углађенији но обично, а и капут је обукао нов, што га је за Ускрс спр |
и тиранија стварају, често тренутно, од обичног човека узвишеног мислиоца, филозофа.</p> <p>— М |
собе изишао, а уђе гросмутерка у својој обичној црној хаљини; проседу своју косу склонила је ве |
енте о учитељским класама и даље својом обичном научењачком мирноћом продужио: — Дакле, и сама |
заведену новост, како у школи, тако и у обичном животу, мрзео; а откако је, сиромах, изгубио он |
асти, и личи више на поморанџу, него на обичну перковачку кајсију, и ја, кад је год погледим, с |
о првој перковачкој беседи мало обуче, објасни и, бенгалском ватром осветљен, господину минист |
и, стрела ј’ лака, </l> <l>Амор муња из облака; </l> <l>А обоје к мени жури, </l> <l>Та чисто б |
ут, који је само при великим празницима облачио, узео је четку, очистио је мало шешир и пантало |
ћи сан.</p> <p>Чича-Тима се поче полако облачити.{S} Узе своје чизме са кратким сарама, обуче н |
сами сељачки пси, који су је, урлајући, облетали, не смедоше јој на близу приступити.</p> <p>Ве |
ку; после га гледа међу свештеницима из оближњих села, како седи пред Милошевом механом, па пиј |
то сам га овога часа замислио, дошла би облија, учитељице, од јајета...</p> <p>Стара госпођа об |
ребра у празној кожи?{S} Што му је сав облик у носу смештен?{S} Е, вјера и Бог — рече начелник |
ио, добиваше све јаснији и опредељенији облик.{S} Час га је гледала, како иде, поштапајући се п |
годинама не приличи оној мекој детињој облини, на којој би требало да трепери блажена румен ср |
рте на лицу изгубе ону безбрижну детињу облину, а наместо њих скупе се прерано оне ситне борице |
ни у чему помоћи.{S} Поред свих хладних облога, које је на ћелаво чича-Тимино теме приљежно мет |
ко, за љубав оног дериштета, ви мене да обманене!... — говорила је љутито... — Зар је то ваша п |
ако без хлеба.{S} Ха, ха, касти, ја вас обожавам!... — Хтеде чича-Тима и даље да трабуња, али г |
мазећи се, превртала...</p> <p>— Ја вас обожавам!..{S} И чича-Тима је опет цмокну...{S} Али се |
и досад бави.{S} Ако га није што његова обожавана Гркиња задржала — додаде, смејући се, учитељ. |
не знају, па сад нек’ вам помогне ваша обожавана Гркиња; да видим шта ће вам помоћи са оним кр |
дговарао; па и онда је ћутао, кад га је обожавана Гркиња из куће истерала.{S} Отворио је врата, |
био збуњен, пазио је на сваки миг своје обожаване Гркиње, да какогод у чему не погреши; али пор |
да будем славуј у ружичастоме лугу моје обожаване Јоханиде.</p> <quote> <l>— Белилом се месец д |
пеленаша провиде погдешто пепељаве очи обожаване Гркиње.</p> <p>— Побратиме, — рече учитељ Тим |
утине, волела би и искру ватре из свога обожаванога Шпартанца искресати, али све бадава, што је |
} Ил’ је отишао, да спава, док се ви са обожаваном богињом унтерхалтујете, ха?...{S} Јесам ли п |
ој трбух и сео би, сасвим задовољан, уз обожавану сапутницу свога живота.{S} Она би га презриво |
иреним рукама, пође, да загрли и пољуби обожавану посетитељку...{S} Али га она мало строжије по |
изгрди своју мезимицу, али кад је видео обожавану Гркињу, он се, онако пијано, осмехну на њу, а |
24" /> а он није добио прилике да своју обожавану Гркињу загрли.{S} Два-три љубавна погледа, то |
је куће, па је у занетости тражио своју обожавану Гркињу; молио је, преклињао, само да га погле |
ао онога тренутка, кад је првипут своју обожавану Гркињу видео!...{S} Кир-Николу и остале учите |
ечи проговорити, само је бленуо у своју обожавану и љубведостојну богињу; кршио је руке, преврт |
у свога новог, али живосно уображеног, обожаваоца, правила је нове комбинације о својој лепшој |
смејала и гледала у збуњено лице свога обожатеља.</p> <p>— Но, но, драги господине, шта сте се |
ала, па баш и кад би неку хаљину од ког обожатеља примила, он се чинио и невешт; а тако исто и |
има.{S} Кад се Гркиња од свога ватреног обожатеља отела, изгледаше јој лице као искрпљено: куд |
осмејкивала се умиљато на свога маторог обожатеља.{S} И Милка је, међутим, себи дошла, убрисила |
ина, обећала да ће се код свога маторог обожатеља за мене заузети, да што више у готову новцу у |
да више не гледа свакојака лица својих обожатеља, о којима је цео онај дан премишљала.{S} Али |
ен Никола, Тима, чика-Паја и други њени обожатељи, зар су једанпут у ракији попили размућеног м |
кроз Перковац проводе мајмуна и псето — обоје у неке шарене хаљине обучени, а на мајмуну и црве |
</l> <l>Амор муња из облака; </l> <l>А обоје к мени жури, </l> <l>Та чисто би врхом стреле </l |
у улице неко корачање; погледаше тамо и обоје се укочише од чуђења...{S} Стара госпођа гросмуте |
етом, јавно изговорила:</p> <quote> <l>„Обоје се мени жури“...</l> </quote> <p>— Та већ и мала |
кала, да и њему Бог не украти, да им се обојима види и чује, здравље и напредак, добри гости у |
ика-Паји опетовала, и тиме је, наравно, обојицу задовољавала...</p> <p>— Ми, видите, Тимо, нема |
авицама узвиси скоро до прсију, па кроз оборене трепавице погледа још једанпут по гомили, која |
> одговор.{S} Али чича је једнако ћутао оборених очију, а на лицу си му видео зловољност и забр |
S} Она се, као неко невинашце, застиде, обори очи доле, па га тек онако, полуотвореним очима, и |
>Стара госпођа, баш као неко невинашце, обори очи и гледаше преда се; а кад ју је начелник загр |
Оно је тако, касти; кад хоће несрећа да обори човека, да га упропасти, оно се нађе ма шта!...{S |
љице, од јајета...</p> <p>Стара госпођа обори застиђено очи, рукова се с њиме и, задовољна, што |
к, ка жива хитар.</p> <p>Стара учитељка обори опет очи, а после мале почивке поче наново разгов |
се и ближи се њој...{S} А она чапља!{S} Оборила очи доле, а поцрвенела као обарен рак; он се пр |
и, да је то дете...</p> <p>Чича-Тима је оборио очи и ћути замишено.{S} Тада је првипут осетио д |
има поче зловољно кашљуцати, а прота је оборио очи...{S} Трећи разред га опет гурну лактом, али |
тарства, па и сама начелниковица, могла обрадовати!</p> <p>— Три лепа, млада, мужа — додаде вра |
вари већ могу једног честитог младожењу обрадовати!</p> <p>Милка је покрила лице рукама, а лепа |
о Гркиња, <pb n="386" /> па га пољуби у образ, а после је у мраку нестаде...{S} Прота се осврте |
рли је, па је, онако старачки, цмокну у образ:</p> <p>— Ох, ала би лепо живели, кад би ме у ква |
и је! — И он му баци малу белу капицу у образ. — Шта би рекла Гркиња, да ме у такој капи види.. |
н би видео, где јој се суза преко белих образа котрља; али он беше више сам собом и Гркињом зан |
свога оца, оно покри лице рукама, а низ образе му текоше крупне сузе...{S} Утоме куцну неко на |
ве паланчанке!{S} Свака је пуна, једра, образи да прсну, покрети лаки, неусиљени; а не као Беог |
ски акт саопштен, а рука му је дрхтала; образи му дођоше бледи као у мртваца, са чела му је цур |
ни мени бити лоше!</p> <p>Гркињи синуше образи.</p> <p>— Па шта би да ти дам, слатка моја стрин |
> <p>Учитељ Тима га погледа, а збрчкани образи му се развукоше на смешење:</p> <p>— А зар не ви |
белила и наруменила, њени суви збрчкани образи беху жути, од прилике као рђава лојана свећа.</p |
по њеним старачким, али доста пуначким, образима. — Па де, кажи, дијете, каквим ли се послом до |
гледаше у огледалу, како јој по дебелим образима плива осмејак.</p> <p>— Преизредно!... — говор |
ену Живко Пацић.{S} Тај Живко беше јако образован човек.{S} Жену је узео из Мехадије, нека блис |
аиста, публика се, жељна мало отменије, образованије, београдско-новосадске, забаве, поче својс |
И то је оно, што се зове цивилизација, образовање!</p> <p>— Бог и вјера, учитељице, — смејао с |
а стара гросмутерка. — Моје васпитање и образовање са глупошћу мојих колега и колегиница?...{S} |
аџарској положили основе своме данашњем образовању?</p> <p>Папраг је осетио жаоку, што је у тим |
и за брадавицу, која је кицошу на левом образу израсла, али се он, као опарен, трже, одступи дв |
само Ере знају, поглади је по запуреном образу:</p> <pb n="348" /> <p>— Оно, знади, учитељице, |
те — и лепа Гркиња га наново поглади по образу.</p> <p>Чича-Тима беше усхићен, чисто збуњен, не |
качета коровом, као неком густом шумом, обрасла, у којој, место славуја, зелене жабе прижељкују |
ких кошева и шљивика, пружао се коровом обрастао сокачић; у њему беше само једна кућица, кровин |
{S} Е, ако је баш тако, онда ћу је целу обрати...</p> <p>— Нећу дунста — смејала се Гркиња, — н |
ил’ друго што, да се за препоруку њојзи обраћао, па често и онај поклон, којим је мислио секрет |
сле ћу помиловати моју Јустину по белим обрашчићима, па ћу јој казати: „Драго дете моје, кад ви |
имаче ближе њему, па га тек онако испод обрва погледа љутито, а очи му севају од једа:</p> <p>— |
од њега једва она мања половина између обрва остала; ногу је ишчашила, а леву руку је сасвим п |
а мушка црномањаста као гарило на њеним обрвама!...</p> <pb n="383" /> <p>Цело друштво се ућута |
м поносом уздиже и стаде са узвиљашеним обрвама пред огледало.{S} Десну руку је подбочила на ку |
ледалу.{S} Руке је подбочила на кукове, обрве је уздигла, искосирила се мало настрану, па се та |
епо!{S} Прекрасно!</p> <p>Гркиња уздиже обрве високо, своју суву руку у белим рукавицама узвиси |
уздигнувши мало навише своје наврањене обрве, додавала би хвалисаво: — Да сам родом Јелинка, т |
таре жабарке.{S} Учитељи се још нису ни обредили, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је мало угла |
ао, на коју ће страну, па напослетку се обрте налево.{S} Ишао је све навише, Калемегдану.{S} Ки |
Некако наскоро пре те перковачке беседе обудовео је, те због те своје жалости није могао синоћн |
тељ поче да се спрема: згладио је косу, обукао црни капут, који је само при великим празницима |
онако у кошуљи, неочешљан, само што је обукао своје плаве панталоне, посади се и он до ње: — С |
мало углађенији но обично, а и капут је обукао нов, што га је за Ускрс спремио.</p> <p>— А гле, |
у, свакојаким шмизлама ишарану, капу, а обукла је црну хаљину.{S} Знала је, да таква ношња прил |
а спава; а лепа Гркиња се најкитњастије обукла и спремаше се, да се мало по чаршији прошета.{S} |
чистије руво, али га не хтеде тога дана обући, јер није мислио из куће никуд излазити; а и куда |
: два добра човека тешко да би га могла обухватити.{S} Родом је био однекуд из ужичког округа, |
.{S} Узе своје чизме са кратким сарама, обуче неке старе искрпљене панталоне и неки жућкастозел |
е некако враголасто осмехну, узе капут, обуче га на рукаве, закопча прслук, а косу је згладио с |
реферат о првој перковачкој беседи мало обуче, објасни и, бенгалском ватром осветљен, господину |
ам опет лепа и младолика, па још кад се обучем!...{S} Онда, богме, благо целој кући, а није ни |
своме изгледу, кад је мало више неглиже обучен.</p> <p>На таки комплименат заборавио би старац |
једна комедијашка шатра: пијацо, један обучен коњ и човек, што по конопцу скаче!...{S} Све су, |
дође и чича-Тима.{S} Био је доста чисто обучен и очешљан, само што му очи беху крмељиве и помал |
о што је оца тако рано видела спремна и обучена; приђе му, по детињем обичају, руци, али он не |
на и псето — обоје у неке шарене хаљине обучени, а на мајмуну и црвена капа; а лане о вашару бе |
његова грка ракија.</p> <p>— Е, касти, ова ти ракија кошта новаца, побратиме!{S} Прави мелем!{ |
, да си се у срећан дан родила!{S} Ето, ова жилица, што ти се преко сред длана повлачи, само шт |
ог оца, па што не бих пошла за њега?{S} Ова Гркиња неће имати власти у кући мога мужа, па шта с |
видим — говорио је сам у себи, — да је ова стара будала заљубљена у ову уштиркану лутку, и да |
мој дебели даскало, знаш ли, шта ми је ова пијана будала обећао?</p> <p>— Шта, моја Аспазијо?{ |
— рече гросмутерка гласно, — шта ли ће ова вештица да говори?{S} Но, красна беседа!{S} И на њо |
и може. „Учтив је, васпитан је“ — тврди ова намолована лутка, што ми се силом за старатељку нам |
и једну грку!{S} Е, касти, баш ме угуши ова данашња врућина!{S} Све ми се чини, касти, да лане |
на, не би се више за мене старала, него ова лепа туђинка!{S} Ето, нашла је за дете и младожењу: |
својим стањем био задовољан, а нарочито ова последња секретарова похода учинила је на све њих ј |
те дрхтало је од страха.</p> <p>— А што ова соба није спремљена, ха?{S} Што није опајана, ха?{S |
иле чеперке на очи баш као ждребице.{S} Овај твој зет био би красан момак, само да се толико не |
у дромбољу свирају...{S} Само да ми је овај Дунав на мој виноград навратити...{S} Ал би то див |
ити.{S} Али, као и остале, тако му је и овај план лепа Гркиња покварила...{S} Сунце није било н |
— говорила је баба, — само док изручим овај пепео из тигања.{S} Е, шта знам!{S} Људи су људи, |
{S} Ово су дивни радови!{S} Како је леп овај јастучић!{S} Чије га је дете хекловало?...</p> <pb |
ледим, све сам више уверен да ће ми баш овај виноград неку велику срећу донети, богаство или та |
а вам, Цигана; после да ми приговарају: овака је и онака је, нема ни вина, ни шунке!...</p> <p> |
говарали.{S} Уосталом, мислим да против оваке прилике не можете ништа имати; а и млади господин |
се господин Швабић изненадити, кад види оваке фине ствари!...{S} Не би се ни у Бечу са њима пос |
су те беседе и од какве су користи <hi>оваке, какве су</hi>... бо’ме, да цедите восак из мене, |
ерали; можда би се удала, удомила; ал’, овако, ко ће узети обележену „неморалну“ девојку?...</p |
, —- па ко би је онаку и узео?...{S} А, овако, све се отимају за њу.</p> <p>Чича-Тима је поглед |
е, <pb n="352" /> а не знам, шта.“ — А, овако, сама и остављена, наслонила је своју малаксалу г |
о не смеје и не <pb n="373" /> клања, а овако ми долази баш као да сам га негде у комендији гле |
/> оно, што је за Београђанина Париз; а овако, с поремећеним умом, гледао је око себе као у вру |
ио, али то се даје израдирати...{S} Ево овако!...</p> <p>И он га хтеде ухватити за брадавицу, к |
захвалити једино полицији!{S} Уместо да оваку фландру протера, она је пушта на беседу!{S} Лепо! |
е га Банаћанин на плеву за страшило, а, овамо, се једнако церека и клипи као намолован пајацо.< |
знају, не могу од страха да искажу, а, овамо опет, учитељи бију; деца плачу, а учитељи карају |
ачке шлепове, да се по прашини вуку; а, овамо, како би се беле шлинговане чипчице на паргарској |
беспослице; друге, опет, младе, лепе, а овамо пустиле чеперке на очи баш као ждребице.{S} Овај |
акије, ја сам сигуран да ће и чича-Тима овамо долазити.</p> <p>Затим се учитељ окрете деда-Спир |
њену коштицу и из каквог краја Италије овамо, и то баш у мој виноград, пренела.{S} Та она, кас |
оље; нека господин министар зна, шта се овамо у земљи кува.{S} А знате ли, ко је завршио беседу |
А шта мислите, хоће ли учитељ Тима доћи овамо на каву?</p> <p>— Ја се чудим — рече, — где се и |
оспођа Јоханида; она ме је, као чланица овдашње омладине, задржала на беседу.</p> <p>Ха, ха! — |
аспитатељка из Трновника; позвала сам и овдашње учитеље, осим оне маторе.</p> <p>— А нашто толи |
браће!“ „У корист болнице!“ „У „корист овдашње сиротиње!“ „У корист сиромашних ђака!“...{S} Са |
вечан тренутак у нашем животу, у животу овдашњег грађанства, онда може ли ми ко замерити, што с |
продаје, па га, ваљда, друкче и зову; а овде му је право име ђинђуве.{S} А, касти, доста су и ј |
влада у Париз слала, сигурно зато, што овде није могао ништа научити, па, касти, да се мало у |
о да могу вечно код вас остати, да могу овде умрети...</p> <p>И он је наново стиште на груди, п |
, дао ти је Бог нешто мало винограда, а ове је године баш добро родио.{S} А, после, имаш и свој |
код самог министра није могао успети да ове чергаре растера!{S} Али, свакако, гледаћу да осети; |
чини, касти, да лане у ово доба не беше ове припеке.{S} Шта ти велиш, побратиме?</p> <p>— Богме |
љаде потписа, да се хапси, или да се из ове вароши протера!{S} Та ниједна жена није са својим м |
не треба то; та, ево, последњи тренуци ове значајне беседе посведочили су вам, какву божанстве |
S} Ама да видите, како умилно погледа у ове практиканте, што од неког доба крстаре по нашем сок |
ти од тешке црне свиле хаљину, и то још ове јесени!</p> <p>— Хе, хе, хе!{S} Па ти ћеш ми изглед |
нашем Перковцу?{S} Ела ли се већ једном ови наш лапарави прото помири са његовом попадијом?...< |
о томе ништа не знам, до, ево, данас у ови час.{S} Сад видим да су моје Ере најцивиластије у с |
<p>— Е, оче прото, како вам се допадају ови моји куглови?{S} Па гурабије, па палачинке, па торт |
унознати...</p> <p>Стара госпођа се при овим речима ђаволасто осмехну, а после, сетивши се секр |
сти; а, друго, ви и сами знате, да се у овим околностима морам и спремати — дакле...</p> <p>— А |
ко је стара госпођа фон Копривић!...{S} Ових дана сам намерна у Београд ићи.{S} Наравно, да ћу |
имо!{S} И ви је морате што скорије, још ових месојеђа, удати, ако не желите да сама отиде...</p |
и вам било по вољи, могла бих и вас још ових ферија с њоме унознати...</p> <p>Стара госпођа се |
вим пријатељем: — Дакле, драги г. Тимо, ово је тај младић, о коме смо јутрос онако много разгов |
усијаним клештима уштинуо.</p> <p>— Но, ово је безобразлук!{S} Ово је инпертиненција!... — вика |
родужила жалостивим гласом даље: — Ето, ово слово беше рђаво, мајка се и наљутила на мене, па г |
уо.</p> <p>— Но, ово је безобразлук!{S} Ово је инпертиненција!... — викала је раздражена гросму |
рмом чинити?....</p> <p>— Хе, хе!...{S} Ово велико парче, које сам растопио од Гркињиних чарапа |
сте се и са децом добро потрудили..{S} Ово су дивни радови!{S} Како је леп овај јастучић!{S} Ч |
>— Госпођо, — рече уздрхталим гласом, — ово су моје ствари!</p> <p>— Шта?{S} И још се усуђујеш! |
теља погледаше мрким погледом.</p> <p>— Ово неће бити добро|... — мислио је чича Тима, а начелн |
дваест пара по чаршији купују.</p> <p>— Ово је диван корал — рече, научењачки проматрајући ђерд |
ила једанпут баш у Иригу на беседи, ал’ ово чудо!{S} Но, то ни у Турској нема!</p> <p>Чича-Тима |
даде побратиму. —- Хвала, побратиме, а ово парче хартије узми, колико, касти, сигурности ради. |
стпету класу премести.{S} Јест!...{S} А ово друго ћу продати Чивутима београдским, згрнућу новц |
, ал’ буди бар за часак весео!...{S} Та ово је Бог — не знам, зашто — али све теби за љубав учи |
си!..{S} А то су моје перковачке колеге ово неколико година заборавиле.{S} Мимо то ћу му казати |
ављаше Тима. — А да шта је срма, кад је ово олово?...</p> <p>Трговац га погледа зачуђено, а пос |
ти велиш, побратиме?</p> <p>— Богме је ово опасна жега; мораћу и ја једну шљивовицу искапити, |
.{S} Па кад сви знамо и видимо, како је ово свечан тренутак у нашем животу, у животу овдашњег г |
, зете, тамо код вас у Пешти, можда, се ово скупо и продаје, па га, ваљда, друкче и зову; а овд |
="321" /> <p>— Хе, хе, хе!...{S} Баш ће ово да буде вечера!{S} Ха, ха, ха!{S} Та ни кад сам се |
нда опирача?...{S} Од кога направисте и ово и оно, те ме већ и свет гледа као неку кугу?...{S} |
цима спремни за сутра, јер сам принуђен ово после подне одмарати се...{S} Ох, та прашина, да се |
и плашљиво...{S} Ко би се томе надао, у ово доба ноћи?{S} Така част|...{S} А ја, сирота, нисам |
на!{S} Све ми се чини, касти, да лане у ово доба не беше ове припеке.{S} Шта ти велиш, побратим |
оворити:</p> <quote> <p>— Браћо!</p> <p>Ово је прва беседа, коју ће историја вароши Перковца кр |
ор:</p> <quote> <p>— Ја хоћу да вам још овог вечера докажем, да су Југ-Богдан и његових девет Ј |
твоме подваљку, гријеха ми, што сам га овога часа замислио, дошла би облија, учитељице, од јај |
ћену лутку: „Љубице, имаш ли ти вољу за овога младића поћи?“...{S} Љубица је морала климати гла |
живети!{S} Леп век!{S} Па ћеш још, осим овога, три мужа променити.</p> <p>Гркињи пређе преко ли |
о вас!...{S} И ја вам кажем: ако ми још овога месеца не купите црну свилену хаљину, ја вас више |
темат за моју беседу који ће бити раван овој нашој светковини?...</p> </quote> <p>Беседник се н |
својим мужем сигурна, све док је она у овој вароши.</p> <p>Господин Швабић се на њену тужбу за |
!{S} И треба јој, — та не може вечито у овој плавој, с белим пантљикама и зеленим карнерима; а, |
рече бакалин.</p> <p>— Мени би, касти, овом приликом баш потребовало, само ако би ми хтео поза |
а.{S} Здравља ми, Спиро, боље ти се и с овом мученицом гушити и давити, но с туђом децом свађат |
да је ружна, а још мање, да је лепа.{S} Овоме је много штошта недостајало, али се она по могућс |
ог вина заборавио би на све слаткише на овоме свету; а и ја, рекао бих, да сам баш од чисте њег |
Ми, видите, Тимо, немамо никога свога у овоме несрећном Перковцу; ја сам, као што знате, из Нов |
ударају мртвијем задахом, и гле, шта у овоме пијаноме Перковцу починише!{S} Бар да је на њој м |
се њојзи... — Ох, да знате, каква ме у овоме часу осећања море, ви бисте се смиловали!...</p> |
, могло би се рећи, јогунства, колико у овоме часу.{S} Та Милка беше свакад мирна, послушна, ка |
теби лоше, мој стари даскало!..{S} Ето, ову хаљину, што је на мени, њу ми је поклонио чика-Паја |
сле се окрете келнерима... — Келнер!{S} Ову пијану луду да избаците из гостионице!</p> <p>Њих п |
маријаш, синко, купи себи шећерлеме, а ову јабуку однеси госпођи Гркињи, па јој кажи — памти д |
лникова.</p> <p>— Лепо, Данице!...{S} А ову папучу за сат, која је то радила?...</p> <p>— То је |
оспође, гледаћу да продрем и, ако не за ову годину, а оно за догодине, да им осигурам премештај |
,“ питала сам младожењу, „јеси ли вољан ову девојку себи за супругу узети...{S} Немој, синко, д |
и, — да је ова стара будала заљубљена у ову уштиркану лутку, и да та лукава Гркиња, колико њего |
же, ја чоече!“ и већ ужди ка и метиљава овца, те настрану, у бијег! — Он приђе к њојзи и хтеде |
е; верујте ми, да не би ни на сам Божић огладнео.</p> <p>— А ја сам, ви’те, чула, да ракија отв |
дете изиђе напоље, он покупи парчад од огледала, па их љутито тресну кроз отворен прозор.</p> |
иже и стаде са узвиљашеним обрвама пред огледало.{S} Десну руку је подбочила на кук и тако се с |
а на миндерлук, док напослетку не разби огледало, што је на дувару, баш поред Св. Димитрија, ви |
окренула би му леђа, погледала би се у огледало, па би сасвим поносито изишла из куће; а он се |
м тренуцима погледала би се задовољно у огледало, па, иако је у њему видела вештицу, опет би са |
75" /> у стању је била по два сата пред огледалом седети.{S} Често би у томе усхићеном заносу и |
, натаче их на нос, па онда приђе ближе огледалу.{S} Руке је подбочила на кукове, обрве је узди |
ало осмехнути...</p> <p>И она гледаше у огледалу, како јој по дебелим образима плива осмејак.</ |
у, па се тако неколико тренутака само у огледалу <pb n="301" /> посматраше.{S} За то време нест |
и над неким потоком мирно застао, па би огледао своје лице, дивећи се сопственој лепоти...</p> |
е стара госпођа подмукло, — сад ћемо се огледати.{S} Знам, да вам деца ништа не знају, па сад н |
џаклију око ватре, која је по ваздан на огњишту горукала, да попуше по једну цигару дувана и да |
аре госпође, како га пред г. секретаром оговара, а секретар, баш као велико звоно, грми: „Неспо |
у, касти, да ми после пребацују и да ме оговарају и бољи и гори од мене...</p> <p>После таког р |
ати, али само кад се смркне; нећу да ме оговарају и да износе којешта противу мога имена, као ш |
ла!...{S} Ту је, наравно, морало бити и оговарања.{S} Паланке су у Србији, као и у осталом свет |
не фрајле и удовице, — ту не беше краја оговарању.{S} Али све то као да се лепе Гркиње ништа ни |
и сунцобран, отварајући на чича-Томиној огради капиџик, стаде се весело кикотати, баш као нека |
и.</p> <p>— Оче, ја сам спремна — рече, огрнувши око врата неку стару мараму.</p> <p>— Добро, к |
енијој перковачкој класи припада, доста огроман кринолин.{S} Наскоро затим дође са својом скоро |
S} Он је, дакле, био тај, што је својим огромним духом задахнуо перковачку омладину, да се међу |
дромбуљу, млијеко ли му!{S} У гајде!{S} Огубавио, богдице, ка и надухан миех!{S} Какви клавир?{ |
а главу и једва сам се од њих одвојила, од тих ледених прсију!{S} А он ми ономад приђе, рукова |
нутошћу слушало, не разумеваше, истина, од целога разговора баш ништа, али је толико схватило: |
би беше дивно.{S} Он је у лицу, истина, од ракије и дневнога спавања био мало надувен и туробан |
и чудо, да су старој госпођи сва врата, од писара и писаровице па до министра и министровице, у |
сирота, радовала, да и од оте кајсије, од тога за њу забрањеног плода, окуси.</p> <p>— Оче, ја |
неки штофори за хаљине од тешке свиле, од кашмира, персијских шалова и друго којешта; а прота |
ало парченце од оне тешке црвене свиле, од које у новије доба по Србији „изображенији“ свештени |
е речи дођу до њених ушију...{S} Дакле, од оте кајсије би ви волели да једете?</p> <p>— Не само |
та, а после се претворио у неко зујање, од прилике као кад би у скупу много бумбарева слушао; з |
а је својим паметним очима, смешећи се, од главе до пете мерио. — Е, па срећно, срећно побратим |
а замислио, дошла би облија, учитељице, од јајета...</p> <p>Стара госпођа обори застиђено очи, |
, за данас само учитељ, а кад се ожени, од воље му је, — може се и запопити.</p> <p>Чича-Тима с |
И још много друго којешта ћу говорити, од чега ће му се кожа јежити и коса на глави кострешити |
, треба је кусати.</p> <p>— Оно, касти, од сутра недељу дана биће венчање; морам поручити и Пап |
а, њени суви збрчкани образи беху жути, од прилике као рђава лојана свећа.</p> <p>— И тако, за |
четворице држи грдан бубањ пред собом, од прилике као нека петачка, а у десну је узео неку дрв |
са својим ружичастим свиленим појасом, од кога смо белегу још код врачаре видели, баш никако д |
ње и тиранија стварају, често тренутно, од обичног човека узвишеног мислиоца, филозофа.</p> <p> |
мени?{S} А и своји смо нешто, те, ето, од јутрошње доба једва сам покупила све што ми треба: и |
{S} И за крађу, и за љубав, и за мржњу, од свачега је она имала мађија и чини.</p> <p>— Па који |
вештије него и прави полицијски агенти: од ње је само начелник могао дознати, како се који чино |
је нуждан новац!{S} Треба ту давати!{S} Од митрополитова ђакона, хеј, па навише!{S} Бо’ме ће ту |
хо!..{S} А да ко је онда опирача?...{S} Од кога направисте и ово и оно, те ме већ и свет гледа |
Баш кад хоћете да вам кажем...</p> <p>— Од мене...{S} Он од мене лепши?...{S} Но, јесте чули, с |
о корачање називају грациозним ходом, а од белила и руменила замишљају оне дивне ружине боје; а |
црквењака, удара у звоно, у клепало, а од сваког звука чини му се да чује глас старе госпође, |
нема те важности, коју има Св. Петар, а од Св. Петра је, опет, у рангу већи Св. Илија, и то так |
у се; је ли венчање, наплати се...{S} А од свега тога половина припада капелану, а често и сав |
господине, да не знам, где ми је глава од бриге.</p> <p>— Па, ето, чича-Тима нека да вино, а к |
ја казала?{S} Та мене никад није глава од слепог миша преварила! — Утоме баба скиде тигањ с ва |
развући, а она не би ни скочила, да га од грабљиваца одбрани; чича-Тимина је постеља стајала н |
итеље у стану старе госпође, да свакога од њих према заслугама оцени и своје оцене у протоколе |
а.{S} Па ако је још у путу срела некога од оних младих зврндова, што су на синоћној беседи суде |
с другом венчао; па кад му је та друга од водене болести умрла, он се и за трећу набрзо постар |
у једну котарицу.</p> <p>— А, дакле, да од њих готовите мало по новосадски дунста?...{S} Е, ако |
ицу..{S} А новости имам да му кажем, да од другог ни за десет година толико не би могао чути.{S |
и су у жестокој неког препирци тако, да од целе распре ништа друго ниси могао чути ни разумети, |
а милостива, то је чинила само зато, да од богатог детињег родитеља извуче понеки дукат, а ако |
х четворици верна!{S} Наравно, да ћу ја од свију највише одликовати проту, с њиме ћу и шпацират |
аде само смрад од дувана и кужна задаја од просуте и попијене ракије.</p> <milestone unit="subS |
тиче, ја толико знам: да кад би Србија од ње што учила, научила би, да сваког човека с наочари |
Швабић да у протоколу само толико — ка од беде — забележи: „Успех добар...“ Та ако је ико у це |
оју школу.{S} Није се још ни три корака од Спирине каване одмакао, а, ево, дође и чича-Тима.{S} |
да не проговори: ево још једног човека од ранга; а после додаде, иако је о противноме био увер |
0" /> и то баш до њега; то је захтевала од њега учтивост...{S} Чим га је Папраг приметио, он ск |
нило и белило.</p> <p>— Нисам се надала од вас — рече Гркиња, као мало прекорно, — али се надам |
и, око усница она борица све је дрхтала од љутине; а како се још није била набелила и наруменил |
фризиран, а она није се скоро ни видела од силних шепутла.{S} Он се клања на једну, а она на др |
знала, ил’ ако није знала, тим је била од њега паметнија, онда изиђе нека стара уседелица, кој |
т; а тако исто и она, кад би кир-Никола од каквога ђачког родитеља неко прасе или рубљу испроси |
<p>— Камена се помирио!{S} Сирота жена од муке се и пропила.{S} А и то је све масло те несрећн |
Тима обасуо пољубцима.{S} Кад се Гркиња од свога ватреног обожатеља отела, изгледаше јој лице к |
{S} Она је познавала своје интересе, па од њих није хтела никако ни у драм одступати: чича-Тими |
спремити, само ти напиши мало рецеписа од руке.{S} Људи смо!{S} Ко зна, шта носи дан, шта ли н |
иако није ама <pb n="350" /> баш ништа од свега разумео, морао је тврдити да разуме и да је св |
} А прексутра нека свисне стара вештица од муке!{S} Тиме се та јутарња похода свршила.{S} Она с |
</p> <p>—- Ал’ тек је, свакојако, лепша од мужа, што изгледа као надуване гајде?...</p> <p>— Бо |
би тврдили, да је она паметнија и лепша од њега, а то су по већој чести поштовања достојни удов |
и не би увидео, да сам ја у свему лепша од оте несрећне Гркиње — говорила је у себи. — Шта има |
имаћете шта чути; а сад примите поздрав од ваше —</p> <p>благонаклоне</p> <p>Јустине Швабићке,< |
ан, то знам напред!...{S} А, после, кад од ње дознам за расположење г. начелника и његове госпо |
па се и они разиђоше; остаде само смрад од дувана и кужна задаја од просуте и попијене ракије.< |
кад дете изиђе напоље, он покупи парчад од огледала, па их љутито тресну кроз отворен прозор.</ |
Новом Саду.{S} Варош презадужена; народ од туђинаца знањем, индустријом, науком, па и самом туђ |
и лекцију пред учитељем изговорити, све од силнога смеја; па се, ево, сиромах, и сада смеје, је |
рила уста, да каже, како јој је баш све од потребе...{S} Али у тај мах свега нестаде, и лепа Гр |
а ће до зиме и <pb n="363" /> две бунде од новодобивеног љубавника очупати, тек она пристаде да |
м је приликом тако нагњечила нос, да је од њега једва она мања половина између обрва остала; но |
селам-алећ, или нека фрајлица, која је од неке куварице научила успијати се и изговарати поква |
читељ; а ону хаљину од пикета добила је од неког болтаџије, што му је дете код кир-Николе учило |
ка је, међутим, себи дошла, убрисила је од суза очи и ишчекиваше мирно, скоро достојанствено, ш |
охити са ормана једну јабуку, убриса је од прашине, па је пружи ђачету:</p> <p>— За тај маријаш |
о, да све рапортира, колико је и шта је од целе те комендије упамтио.</p> <p>Таман је полицајац |
ега једва видео искривљен оџак, који је од плетара био начињен, а жутом земљом тек само површно |
и злурадо смејали...</p> <p>Начелник је од чуда зинуо и није умео ама баш ништа проговорити.{S} |
и извучем!</p> <p>Јадно дете дрхтало је од страха.</p> <p>— А што ова соба није спремљена, ха?{ |
Паја член купио свилену хаљину, и то је од бабе већ унапред дознала; и у свему осталом се по са |
узимаш код себе, лако може да се одбије од тебе!{S} А, богме, то је лепа прилика!{S} Та колика |
нурен, хаљине му беху отрцане, а ципеле од самога блата, које се белело по њима...{S} Кад би га |
ој, опет, страни неки штофори за хаљине од тешке свиле, од кашмира, персијских шалова и друго к |
.{S} Он се некако искривио, па да прсне од смеја!{S} Да се није опио?{S} Гледајући у лепу Гркињ |
д врачаре видели, баш никако да одступе од ње.{S} Најпосле, око пола ноћи, почеше они један по |
дебелих врљика плот тако велики, да се од њега једва видео искривљен оџак, који је од плетара |
је био прислоњен уз невесту, скотрља се од радости на земљу... „Дакле и ти имаш вољу?{S} Е, да |
војке се заруменеше, и већ понека би се од умора пустила из кола, али не да понос: но, то би те |
о старе госпође гросмутерке; и сваки се од њих заверио, да ће јој се, кад-тад, осветити...</p> |
не груди наслонила главу и једва сам се од њих одвојила, од тих ледених прсију!{S} А он ми оном |
сасвим поносито изишла из куће; а он се од жалости само смејао.</p> <p>Они, као што видите, бех |
е; а учитељи, опет, утолико, уколико се од њих његова кућа користи, т. ј. ако је неко учитељ у |
о се заиграла она дубока борица, што се од носа ка бради повлачила; руке је спустила понизно до |
кла на горчину“!{S} И то је све, што се од природе изнудити може. „Учтив је, васпитан је“ — твр |
е, откуда се виде зелене утрине, што се од самог Перковца до у Миличево пружају; али госпођа Гр |
лепа се Гркиња са неким поносом окрете од ње.</p> <p>— Но — рече гросмутерка гласно, — шта ли |
то има и своје добре стране: моћи ћете од ње као у воску направити што хоћете, добру или злу д |
који је баш до кума седео, нико не хте од свију тих посластица ама баш ни окусити.</p> <p>Кад |
али баш и сама њена будућност зависиће од тога.</p> <p>— Добро, добро, на дан свадбе добићеш с |
рче још прљавије и згужваније хартијице од осталих хартија, размота је пажљиво и, грчевито прит |
..</p> <p>Лепој Гркињи је пламтело лице од љутине, а очима је чисто стрељала свога дебелога суп |
киња извади из џепа једно мало парченце од оне тешке црвене свиле, од које у новије доба по Срб |
бро би било да имаш макар и једно зрнце од оне наворе, коју су пред своју смрт поделила у Св. Г |
а!{S} Па ће ти ту требати и једно парче од опанака велико-мученика Прокопија, а добро би било д |
хтео позајмити?</p> <p>— Ако није више од стотину, могао бих ти учинити.{S} Своји смо, а и сиг |
чање; погледаше тамо и обоје се укочише од чуђења...{S} Стара госпођа гросмутерка, у својој црн |
ича-Тима уђе унутра.{S} Очи му засенуше од силне светлости; а људи у црним, салонским, хаљинама |
ћности. — У Америци, веле, има попова и од нашег пола, па што, као, не би и у Србији могла бити |
ева, а после се, сирота, радовала, да и од оте кајсије, од тога за њу забрањеног плода, окуси.< |
гост на њима; али за шта су те беседе и од какве су користи <hi>оваке, какве су</hi>... бо’ме, |
би желела да никако не рађа, баба је и од тога знала чини.{S} И за крађу, и за љубав, и за мрж |
епшао једно женско лице, па баш да је и од оних киселих краставаца, што их чича-Јова пред Трајк |
зима куражи, — а старе су бабе у томе и од <pb n="326" /> лава куражније, — дакле, ако узима то |
вила, и ко је она и шта је она, да се и од саме окружне начелниковице шареније носи?{S} Та муж |
не!</p> <p>— Кажи јој и то, да спреми и од оног јела, што га ја најрадије једем.</p> <p>— Хоћу |
асти, она, се у Перковцу чистије носи и од саме госпа-начелниковице.</p> <p>— Па се ја и за њен |
увреде, којима је после мајчине смрти и од својих и од туђинаца често обасипана бивала, научила |
то ’но кажу, у неколико градуса лепши и од вас!...{S} Хе, хе!{S} Баш кад хоћете да вам кажем... |
лице прилепили зрно сочива, па макар и од оног бечког, што га ви онако радо једете?</p> <p>— А |
ма је после мајчине смрти и од својих и од туђинаца често обасипана бивала, научила се трпљиво |
ј поклонити сву срму, па нека купи себи од црне свиле хаљину; а кад би се на таке глупости оста |
ну котарицу, што сам је о лањској берби од оне црномањасте Циганке купио, а мож’ понети и парче |
рече:</p> <p>— Е, па нек’ поцркају сви од муке!{S} Шта нам могу? </p> <p>Чича-Тима је хтеде на |
се већ доселити, па онда нек’ прсну сви од једа!</p> <p>Она му притиште руку.{S} И остали се ру |
се само смеје.{S} Лепа Гркиња пребледи од љутине, волела би и искру ватре из свога обожаванога |
товар белила, а хаљина да се и не види од самих пантљика и шепутала; тако намештена и накинђур |
тако од старина остало, или су га људи од милости тако прозвали, то вам нико не би умео казати |
; зар је краљ баварски, опет, био млађи од мене?{S} Па како га је Пепита волела?{S} Кажу, да се |
добар...“ Та ако је ико у целој Србији од учитеља заслужио, да му се каже превасходан, то сам |
оди; ноћу не излази напоље, јер се боји од потчињених му учитеља...</p> <pb n="308" /> <p>Он ка |
ретара дошла у Перковац, па ми је сваки од њих по једну класу одузео...</p> <p>И стари учитељ п |
то му није тешко било, јер кад је неки од учтивијих гостију понудише, да заузме горње чело, он |
Та јуче сам вам задао целој школи, али од вас нико није умео тако лепо написати као мали Андри |
сти ућуташе, а чича-Тима и прота зинули од чуда, па се већ унапред боје, да им се како идол не |
као девето чудо: натукао онај продерани од сламе шешир, као да ће га Банаћанин на плеву за стра |
има, а начелник га још једанпут премери од пете до главе, па се испречи на њега:</p> <p>— Госпо |
ебацују и да ме оговарају и бољи и гори од мене...</p> <p>После таког разговора чича-Тима оде у |
и, зове се Папраг; он не може бити гори од мог оца, па што не бих пошла за њега?{S} Ова Гркиња |
ови, другог попови, а трећи ће страдати од господе школских ревизора, — како ком у део падне... |
, дакле, два јагњета, а једно ћу добити од газда-Милчића на поклон.{S} Знате, има сина код мене |
ти је обећао?</p> <p>— Да ће ми купити од тешке црне свиле хаљину, и то још ове јесени!</p> <p |
добар богословац, није се могао отрести од силно нагомиланих мисли, које у таким тренуцима на ч |
и ће чича-Тима, брижљиво се удаљавајући од проклетих учитељских класа. — Хоћу и ја да частим; о |
хунцфут!...</p> <p>Чича-Тима хтеде пући од једа, али шта је знао?{S} Узе свој шешир, захвали се |
ахрани и сачувај!{S} Он је далеко лепши од ње.</p> <p>— Ваљда са оном чупавом брадом, коју су, |
е, онако пијано, осмехну на њу, а задај од рума и ракије куљао је из њега као из табарке. — Е, |
го сопственим прстима.{S} Е, кад се тај од силног млатања и викања уморио, доказујући по читав |
и судови неопрани...{S} Да свисне човек од муке:!...</p> <pb n="302" /> <p>Утом се диже нестрпљ |
ца, он то није чуо, а Папраг, као човек од такта, да сваку могућу неприлику предупреди, приђе м |
S} Јер...</p> <p>Ту се чича-Тима учитељ од силне жестине накашља, исхркну и као ветар оде, и не |
ца служи, дувају у зурле тако, да су им од напрезања на челу и на врату све жиле с прста поиска |
наново говорити:</p> <p>— Па онда желим од свег срца, да им женска деца буду лепа и бела као бе |
ени и удаје!{S} А ја ти, вере ми, волим од софре устати гладан но жедан!</p> <p>— Тако је! — тв |
="SRP18760_N2">Ћошка се зове пред кућом од дрвета начињен као балкон.</note> <note xml:id="SRP1 |
гарава лица јевропских номада.{S} Један од њих четворице држи грдан бубањ пред собом, од прилик |
ој моди изрезани, тако, да кад је један од њих поред њега прошао, он га ухвати за капут.</p> <p |
/p> <p>— То је човек... — рећи ће један од њих. — Пао је, несрећник, па се, можда, и угрувао?.. |
дог богословца, где преврће неки ђердан од црвених земљаних ђинђувица, што их младе сељанке за |
вам кажем...</p> <p>— Од мене...{S} Он од мене лепши?...{S} Но, јесте чули, стара госпођо коле |
је било све, што је целог вечера могао од ње измамити.{S} Тек кад су у авлију у помрчину изишл |
њошћу на филистарску помаду, није могао од смеја да се уздржи и у себи да не проговори: ево још |
ровином покривена.{S} Око ње се подизао од дебелих врљика плот тако велики, да се од њега једва |
ржао се за испућени трбух, па се тресао од силнога смеја:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Хе, хе, хе!.. |
пођо, да простиш, и мишјака, и лево уво од слепог кучета, и ко би ти све набројао, што сам поме |
ивије у своју мезимицу; па кад је видео од плача поцрвенеле очи и кад је видео оно бледо лице, |
је био као неки ћорсокак, који је водио од цркве касарни.{S} Одмах у првој кући тога сокачета ж |
{S} Ово велико парче, које сам растопио од Гркињиних чарапа, то ћу поклонити моме једном човеку |
тога вечера сила разговора; мало је ко од скупљених гостију својим стањем био задовољан, а нар |
вади, па ређа по асталу, а кад му се ко од путника приближи, он брижљиво заклања своју мараму р |
и, опајдаро ниједна! </p> <p>Дете, тако од дванаест година, уђе у собу; коса му беше још неочеш |
тако име и презиме, да ли му је то тако од старина остало, или су га људи од милости тако прозв |
.{S} Његова својта и рођаци беху далеко од Перковца, није, дакле, могла знати, хоће ли бити у с |
ћи, Гркиња.</p> <p>— А имаш ли лево око од слепог миша, што је ухваћен у пећини...{S} Немаш, ја |
!</p> <p>— А довече, кад се ваш даскало од вина умори?...{S} Имао бих вам нешто и саопштити!... |
што му срце осећа, али то му није ишло од руке; он, дакле, приближи своју столицу њеној, загрл |
чито кад је после неколико месеци дошло од министарства просвете званично: да се кир-Никола каз |
и вина пошљите бар једно по акова, само од оног доброг, што га ви и мој Никола пијете — и лепа |
одвикну:</p> <p>— Хај, старче!{S} Писмо од Милке! </p> <p>Он га погледа тупо, а после као да се |
ећ у оно време највише носило, и све то од скупих материја, а празником се виђала на њој и свил |
емо у виноград, да беремо кајсије, и то од оних лепих кајсија!</p> <p>Дете се весело осмехну.{S |
осподине, томе се нисам надао, нарочито од вас, који сте такође из прека родом...</p> <p>— Ви м |
о умилно погледа у ове практиканте, што од неког доба крстаре по нашем сокачету, ви не бисте ре |
итељу, — рече пандур, искапивши и кусур од ракије; — да идемо, није вајде, лако може и господин |
атељу! — шапутао је. — Толика услужност од госпође Јоханиде, и ми ниједан да се сетимо, па да ј |
ба ни да вам кажем, да је, сиромах, већ од сванућа гладан.</p> <p>— Па, касти, нека пије Маринк |
ченици не знају, а и што знају, не могу од страха да искажу, а, овамо опет, учитељи бију; деца |
д обрва погледа љутито, а очи му севају од једа:</p> <p>— Лепо, вала, господин-колега!{S} Оно, |
себи приметила, али сам гледала понеку од мојих познаница.{S} Дође млад, отмен, господичић, за |
погледала, па баш и кад би неку хаљину од ког обожатеља примила, он се чинио и невешт; а тако |
рјаницом чича-Тима учитељ; а ону хаљину од пикета добила је од неког болтаџије, што му је дете |
нидо!{S} Нека нам они завиде, нек пукну од једа и злобе!{S} А ми ћемо, касти, као и досад, оста |
да је пољуби, она га немилостиво гурну од себе...</p> <p>— Да се нисте усудили|...{S} Јер... < |
прави истински људи; чинило му се да су од хартије онако по најновијој моди изрезани, тако, да |
е!{S} Никад више нећу!...{S} Богами, ћу од корице до корице све да научим, сутра ћу да научим!< |
иња га погледа поносито, очи јој севаху од јарости; а кад се он приближио њојзи, у намери да је |
итељских класа, све бриге и сваки страх од несигурне будућности; крв му јурне навише, и он, с р |
својих и малих и великих мана; а ко их од људи нема...{S} Иначе, беше он добар човек, ретко да |
, те да ме кадикад не угости, цркао бих од глади.</p> <p>Јадно дете покри лице рукама, а сузе м |
ме свету; а и ја, рекао бих, да сам баш од чисте његове крви.{S} Па, касти, побратиме, немој за |
красна) господична!“...{S} Да га изедеш од милости!{S} Не знаш, шта је дивније на њему, или је |
<p>— Сад, учитељу!{S} Та, ваљда, нећеш од жеђи скапати?</p> <p>Деда-Спира донесе на служавнику |
девојка; ништа не беше на њојзи што би одавало њене младе године.{S} Лице младо, али свака црт |
ам.</p> <pb n="315" /> <p>— Само далеко одавде, господине, на пример у Хомоље, у Црну Реку, или |
а после стаде задовољно гладити своју, одавна већ прогрушану, браду; затим се сасвим опрезно н |
дан завежљај, у коме беху смештене њене одавно забачене играчке.{S} Једна лутка без руку, две-т |
, а чича-Тима се својим храпавим гласом одазва: „Херајн!“</p> <pb n="331" /> <p>У собу уђе лепа |
радско-новосадске, забаве, поче својски одазивати: прво уђе у дворану, једном мили-и са три лој |
ревет, застрт неким старим ћилимима.{S} Оданде узе један сламњи јастук, те га понуди <pb n="361 |
а она се уплашено сакрила иза фуруне и оданде страшљиво погледаше у пијанога оца...{S} Он је н |
жује као фамилијаз, после га секретар и оданде, као неспособна, истера, а он се, сиромах, наима |
кав лагум.{S} Жандари, који нису далеко оданде били, чуше његово стењане, а после загушљиво крч |
а пољуби у руку.{S} Чича-Тима га љутито одби:</p> <p>— Шта ћеш?{S} Што си дошао, је ли, чупави |
ари не узимаш код себе, лако може да се одбије од тебе!{S} А, богме, то је лепа прилика!{S} Та |
а не би ни скочила, да га од грабљиваца одбрани; чича-Тимина је постеља стајала ненамештена, ст |
под руку, па, шапћући му нешто на уво, одведе га из те галаме...{S} Гости се наново наместише |
а трабуња, али га Гркиња узе под руку и одведе у своју собу — на ручак.{S} Милка остаде сама, п |
милостива срца човек, онако Бога ради, одвезао до Перковца... то вам нико не би умео казати... |
и наслонила главу и једва сам се од њих одвојила, од тих ледених прсију!{S} А он ми ономад приђ |
кир-Никола, да уђе унутра, она је само одговарала, да не може, да јој је врло тешко и да ће јо |
срећнице једна?</p> <p>— Ево ме, оче! — одговарао је звучан детињи гласић. — Сад ћу доћи!</p> < |
но!{S} Неисказано!{S} Јединствено!... — одговарао би зврндов..{S} И тако би, задовољно смешећи |
ојим мутним очима бленуо, а не би ништа одговарао; па и онда је ћутао, кад га је обожавана Грки |
ве те псовке кир-Никола није ни речицом одговарао; држао се за испућени трбух, па се тресао од |
није умео на све Папрагове комплименте одговарати; али није имао куд, морао је мало сести, <pb |
</p> <p>— Милка!</p> <p>— Чујем, оче! — одговараше дете из кујне.</p> <p>— Ја сам данас зват на |
ло се да чека чича-Тимин <pb n="329" /> одговор.{S} Али чича је једнако ћутао оборених очију, а |
к да не зна ни сам, шта ће на све то да одговори.{S} Он би, истина, знао, али где је срца, да с |
о накашљао, јер није знао, шта ће да му одговори.</p> <p>— Оно, касти, зете, тамо код вас у Пеш |
у; а кад му је она истим таким погледом одговорила, он задовољно стаде намештати свој црвени по |
таки реферат и сам министар насмејао, а одговорио му је, да таке будале, као што су чланови пер |
И пре но што је могла стара госпођа што одговорити, оде фамилијаз као ветар и стаде из све снаг |
ограда, који је сам са својом домаћицом одгртао и загртао; али као главни производ, који га је |
еда претећи, па после, као нека фурија, оде из собе, лупивши за собом врата, да су се прозори п |
уздахнула, а чича-Тима, поштапајући се, оде, куда су га позвали.</p> <p>Код кир-Николе беше сто |
обро смишљеном реферату извештено бити, оде кући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>То јут |
је могла стара госпођа што одговорити, оде фамилијаз као ветар и стаде из све снаге ударати у |
лато; а старац, кад га није могао наћи, оде даље, гологлав...{S} Ноћ беше тамна, улице узане, м |
<p>После тога, исправивши се поносито, оде гросмутерка даље својим путем, наравно, да још исто |
е женидбе и младенаца попили, чича-Тима оде, да спава; а лепа Гркиња се најкитњастије обукла и |
</p> <p>После таког разговора чича-Тима оде у чаршију; али се није по њој ни десет минута шетао |
е на њему поквасити...</p> <p>Чича-Тима оде...{S} Како је он путовао, пешке или на колима, или |
S} Она се још једанпут рукова с њим, па оде, а он се врати натраг у собу и онде узе опет онај с |
са гостом, исказа му здравицу, а после оде у другу собу, да види, шта деца чине.</p> <p>— Не з |
ш — викаше чича-Тима љутито; а кад дете оде, он се задовољно осмехну.</p> <pb n="304" /> <p>— С |
тељ попио своју грку, он се препоручи и оде у своју школу.{S} Није се још ни три корака од Спир |
циозно рукова се са својим човечуљком и оде у чаршију, да онде купи за десет пара алеве паприке |
се, онако збуњен, накашља, узе шешир и оде некуд у чаршију; онде се навртатио на две-три бакал |
ни богословац, рукова се још једанпут и оде...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18760_ |
ваља, а већ је натукао шешир на главу и оде у чаршију.{S} Кад је поред своје Милке прошао, она |
} Узе свој шешир, захвали се на ручку и оде кући.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP187 |
устаје, сиромах! </p> <p>И он са другом оде.{S} У мраку једва натрапају на њега; па кад су виде |
понуди Папрагу столицу, а сам са Тимом оде у споредну собицу, у којој ништа не беше, до један |
ео, да га нико не задржава на ручак, он оде, наравно, зловољан; а њих двоје, ревизор и гросмуте |
ало своју унутрашњу муку разблажи, а он оде право кући, да свадбарину спрема; а Папраг, опет, н |
ом, а чича-Тима са својим зетом упоредо оде управо у бакалницу, своме побратиму.{S} Папраг се, |
оравити.</p> <p>У таком разговору свако оде у свој разред, где је одмах настала нема тишина.{S} |
не жестине накашља, исхркну и као ветар оде, и не пожелевши старој колегиници и „лаку ноћ“, а т |
зо постарао, па му и та трећа у вечност оде, и он по трећипут остаде удовац...</p> <p>— Оче, шт |
олтаром са кадионицом у руци, а златна одежда све трепти на њему, и све јој се чини као да гле |
ли синоћ моју декламацију као што ваља одекламовала?</p> <p>— Неописано!{S} Неисказано!{S} Јед |
и, а и стари отрцан шешир је са осталим оделом у приличној хармонији стајао.{S} Он је имао и чи |
е сав претрнуо.{S} Зар у таком отрцаном оделу да га затече богиња његове старе љубави?{S} Та чи |
ма и са снахама у чисто српском богатом оделу.{S} Он је корачао сасвим озбиљно, поштапајући се, |
> <p>— Ништа ми не остаје, него да сама одем — рече гросмутерка. — У недељу ће они благовати на |
твртог разреда. <pb n="337" /> — Дакле, одиста намеравају беседу давати?{S} Е, баш сам радознао |
и по самој природи имати нешто, што је одиста знатно.{S} У свакој се мора наћи или неки старац |
парице.</p> <p>Чича-Тимин побратим беше одиста поштен човек; он се радовао што свом пријатељу м |
а, него „Задовољна сам!“...{S} И ја сам одиста задовољна!{S} Та, ето, шијем и спремам се <pb n= |
ја!</p> <p>Чаше звекнуше, а, као крупан одјек тим тананим стакленим звуцима, заорило се једно в |
путу, узео штап у руке и спремаше се са одлазак:</p> <p>— Милка!</p> <p>— Чујем, оче! — одговар |
ану, па се онде почасте понеком кавом и одлазе у своје радионице; само трговци и господа долазе |
ла више у стању собом владати.</p> <p>— Одлази ми испред очију, куго неосетљива! — викну на сво |
па и шесту чашу ракије и спремаше се да одлази.</p> <p>— Дакле баш одлазите?{S} Е, то ми је, за |
ремаше се да одлази.</p> <p>— Дакле баш одлазите?{S} Е, то ми је, заиста, жао!{S} Али на беседи |
Али... — уздисао је прота... — ја морам одлазити, а тако бих волео да могу вечно код вас остати |
акле, по званичној дужности никуд морао одлазити.{S} Али, као и остале, тако му је и овај план |
е теби?{S} И не сједе, а већ се спремаш одлазити! — И он је узе незграпно за руку, па је посади |
/p> <p>Тако је нешто сањао трећи дан по одласку секретарову.{S} Кад се пробудио, био је сав зно |
т пара чаршијских повишице, колико само одликовања ради, ради ранга! — А кад је у кавани примет |
!{S} Наравно, да ћу ја од свију највише одликовати проту, с њиме ћу и шпацирати, али само кад с |
рате, па и аристократе, на класе дели и одликује, него и сами келнери су онде, наравно, према с |
наљутио на моје дете; па да се, касти, одљутим, свратио сам се на једну шљивовицу.</p> <p>— Ох |
се још ни три корака од Спирине каване одмакао, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је доста чист |
сутра, јер сам принуђен ово после подне одмарати се...{S} Ох, та прашина, да се човек угуши, ба |
сетама најтачнији.{S} Чим оду мајстори, одмах за њима дођу учитељи; а ако се деси у вароши и не |
и: „Ох, да ми је хоће учитељ Тима дати, одмах би се женио!“...</p> <p>Гркиња ућута, видело се д |
ди толику крмачу на моме пропису?...{S} Одмах доле с њоме!{S} Ви сте, господине, писани за испи |
как, који је водио од цркве касарни.{S} Одмах у првој кући тога сокачета живела је једна Гркиња |
м крајем астала седети.{S} Чича-Тима је одмах на крају миндерлука, баш до њене столице, заузео |
зговору свако оде у свој разред, где је одмах настала нема тишина.{S} Али тај мир трајао је сам |
казали, па сте се заклињали, да ћете ми одмах после свадбе купити црну свилену хаљину!...{S} А |
јем ниједну жену, која не би могла бити одмах четворици верна!{S} Наравно, да ћу ја од свију на |
ада женити, али се преварише, јер се он одмах после шест недеља с другом венчао; па кад му је т |
обарен рак; он се примиче њој, а она се одмиче; он хоће да јој придене ружицу ил’ други какав ц |
у, лепа моја госпођо, само душу мало да одморим.{S} Сутра навече, кад донесеш бунду, све ћеш до |
би га могла обухватити.{S} Родом је био однекуд из ужичког округа, то се, уосталом, видело и по |
грмео је чича-Тима, — док је није ђаво однео!</p> <pb n="357" /> <p>Утом се отворише врата, и |
инко, купи себи шећерлеме, а ову јабуку однеси госпођи Гркињи, па јој кажи — памти добро! — „По |
е стању, они га узеше под пазухо, па га однесоше у главну полицију.{S} Писар који је те ноћи де |
пштити!...</p> <p>Гркиња климну главом, одобравајући, и одскакута даље...</p> <p>Коло је, међут |
едан друг из неког буџака што је почео, одобравајући, да тапка.</p> <quote> <p>— Јест, браћо и |
S} То су, уосталом, и паметни болесници одобравали.</p> <p>Једног дана дође економ, донесе чича |
а бити!</p> <p>Наравно, да је чича-Тима одобрио; а како се с њоме упознао, не беше ничега, што |
погледом прошла, он, да би је унеколико одобровољио, уштинуо је тако незграпно, и то баш испод |
за њом, да је испрати, није могао срцу одолети, него је онде у кујни, у једном ћошку, загрли и |
тиште руку.{S} И остали се руковаше, па одоше.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18760_ |
, неваљала, јогунаста!</p> <p>Њих двоје одоше, да доручају, и кад су већ ручали и по неколико ч |
видети?</p> <p>После тога се руковаше и одоше сваки својим путем; а гости, који су још у кавани |
S} И на томе се та вечера сврши.{S} Сви одоше весели и расположени кући, само чича-Тима не беше |
</p> <p>Кир-Никола с децом и чича-Тимом одоше отпочинути, и после по сата беше у кући нема тиши |
ајући у свој посао.{S} Изгледала је као одрасла девојка; ништа не беше на њојзи што би одавало |
ла: „Љубице, моје драго дете, ти си већ одрасла, треба већ да се и удаш!“ Па сам јој нашла и мл |
ле тога штогод ми се прохте, неће ми се одрећи...{S} Наравно, да ћу пред министром друкче стоја |
елука моје покојне жене, не знам!{S} Ну одријеши ланац, те с њиме насриједу!{S} Па да је прав к |
свима нама копала јаму, сломио је руку, одрубио нос; а ону мршаву вештицу с њеним надувеним Шпа |
ран, свих пет секретара!{S} Заповедајте одсад коме хоћете; награђујте кога ви знате, учитељ Тим |
Хомоље; а кад се он са својом вештицом одсели, онда је чича-Тима мој!...</p> <p>Стара госпођа |
виноград...{S} Поговара се, да ће се и одселити, да с њоме живи.{S} Лепа парада!...{S} Ал’ ће |
p>Гркиња климну главом, одобравајући, и одскакута даље...</p> <p>Коло је, међутим, играло све ж |
а...{S} Сунце није било ни за два копља одскочило, а лепа Гркиња, набељена и накинђурена, ослањ |
, па од њих није хтела никако ни у драм одступати: чича-Тими је непрестано ласкала, <pb n="327" |
у још код врачаре видели, баш никако да одступе од ње.{S} Најпосле, око пола ноћи, почеше они ј |
у израсла, али се он, као опарен, трже, одступи два корака даље, па га зачуђено посматраше.</p> |
, рукова се и са најумиљатијим смешењем одступи један корак натраг. — Слуга сам покоран, драги |
ли у својим посетама најтачнији.{S} Чим оду мајстори, одмах за њима дођу учитељи; а ако се деси |
ц, па ми је сваки од њих по једну класу одузео...</p> <p>И стари учитељ поче да се спрема: згла |
само да вас задовољим.{S} Чича-Тими ћу одузети једну класу, кир-Николу ћу протерати; а ви, ста |
и двомесечном платом, а чича-Тими да се одузму две класе.{S} То их је поразило...{S} Чича-Тима |
д. — Баш га ништа не може разведрити ни ожалостити!...{S} Хеј, старче!... ’Ма чу ли, болан, да |
ти.{S} После, опет, кад је Милка, онако ожалошћена, отишла, да се у неком усамљеном ћошету куће |
ц да се умори, дувајући у гајде, или да ожедни, те да за љубав чаше вина престане свирати, па с |
истина, за данас само учитељ, а кад се ожени, од воље му је, — може се и запопити.</p> <p>Чича |
ари.{S} А сироче постаје човек смишљен, озбиљан; и саме црте на лицу изгубе ону безбрижну детињ |
p>Ствар је, дакле, узела на себе сасвим озбиљан карактер, нарочито кад је после неколико месеци |
одине7..{S} Та ви сте уједанпут постали озбиљни као неки грчки филозоф, н. пр., Сократес...{S} |
оше забринуте, а и врачара постаде мало озбиљнија; десни кажипут <pb n="362" /> је упрла на сво |
инио по вољи.</p> <p>Милка остаде сама, озбиљно и замишљено гледајући у свој посао.{S} Изгледал |
се радује Божићу.{S} Напротив, Милка је озбиљно ћутала и пришивала шарене шепутлице на своју ве |
ед начелника, затекао га је, где сасвим озбиљно седи у наслоњачи.{S} С једне и с друге стране н |
ошао кући, затекао је Милку, где сасвим озбиљно шије, кроји, па опет прекраја, додаје чипке и ш |
богатом оделу.{S} Он је корачао сасвим озбиљно, поштапајући се, напред, а за њим остала фамили |
на њену тужбу замислио, а после кратког озбиљног ћутања окрете се старој госпођи:</p> <p>— Буди |
ло, јер после десетак дана чича-Тима је оздравео; могао је лепо ходити, јести и пити.{S} Говори |
уном софром.{S} Наравно, да су се и они ознојили.{S} Учитељ четвртог разреда скинуо је и капу и |
илозоф, кир-Никола.{S} Сав се, сиромах, ознојио.{S} Час је трчао по шећер, каву, пиринач; час, |
ло све живље и веселије; млади момци се ознојише, девојке се заруменеше, и већ понека би се од |
ка пије Маринкове ракије, макар само по оке до подне; верујте ми, да не би ни на сам Божић огла |
ему — прекиде га учитељ IV разреда. — У окладу, да сте у тој надмашности разумевали маџарску на |
дељу?</p> <p>— Па, касти, шта ћемо и да оклевамо?{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас!{S} |
S} Кад ће бити?...{S} Не треба много ни оклевати.{S} Што ’но реч, док је чорба на асталу, треба |
ш никако да одступе од ње.{S} Најпосле, око пола ноћи, почеше они један по један у потпуноме мр |
срдито: очи јој севаху у раздражености, око усница она борица све је дрхтала од љутине; а како |
мо једна кућица, кровином покривена.{S} Око ње се подизао од дебелих врљика плот тако велики, д |
n="341" /> стоје њих четири Циганина, а око њих се скупили абаџијски, терзијски, шустерски, опа |
осмеха, безобразан поглед ишчезао је, а око развучених усница тужно се заиграла она дубока бори |
отворио је врата, па је отишао, а никог око себе ни да је погледао.{S} Успут је сретао људе, ко |
се окрете осталим учитељима, који онде око њега, гологлави, са највећим страхопоштовањем, непо |
атре, чучала је та стара жена, а дим је око ње са тако несносним смрадом куљао, да се сирота Гр |
а овако, с поремећеним умом, гледао је око себе као у врућици или у неком тешком сну: све се о |
врућици или у неком тешком сну: све се око њега окретало, и свеће, и људи, и куће, па и читаве |
</p> <p>Хтео је он још говорити, али се око њега толика граја подиже, да није умео ни речи прог |
зреда. — Та ви сви знате, колико сам се око те несрећне деце трудио, и мени јектичави Швабић да |
, али свагда сјајне, а оне танке борице око њих даваху им израз ласкавости; коса му беше плава |
>— Оче, ја сам спремна — рече, огрнувши око врата неку стару мараму.</p> <p>— Добро, кад си спр |
дишући, Гркиња.</p> <p>— А имаш ли лево око од слепог миша, што је ухваћен у пећини...{S} Немаш |
ти, <pb n="369" /> до да се говор водио око десет учитељских класа.{S} И учитељ првог и учитељ |
лу гриву циганског коња или на извађено око каког липсалог шарова, само ако прими из њене руке |
, на једну столицу, погледа незадовољно око себе, па онда поче храпавим гласом говорити:</p> <p |
ања, заседоше <pb n="307" /> у оџаклију око ватре, која је по ваздан на огњишту горукала, да по |
то једанпут дешавало, да неки учитељ из околних села, желећи премештаја ил’ друго што, да се за |
а, друго, ви и сами знате, да се у овим околностима морам и спремати — дакле...</p> <p>— Али — |
p>—- Јесам ли задовољна? — Тако ме пита окорели отац, кога бих само наљутити могла, да сам друг |
а својим дететом, па макар да је колико окорео. </p> <p>— Дај ми, побратиме, још једну грку, па |
амо се ви покријте ушима — рече, љутито окренув се госпи; — само ви ћутите, ви, који сте још и |
род! — А после додаде, скоро заједљиво, окренувши се Папрагу: — Ви сте, по свој прилици, у само |
живота.{S} Она би га презриво гледала, окренула би му леђа, погледала би се у огледало, па би |
им се чича-Тима доселио, све се набоље окренуло: деца му више нису ишла боса и издрпана, а и с |
или у неком тешком сну: све се око њега окретало, и свеће, и људи, и куће, па и читаве улице, ч |
а бакалин, који је у свему био мудар и окретан, да би га из те забуне извукао, пређе у разгово |
...</p> <p>Лепа Гркиња, са пуно поноса, окрете се чича-Тими, па му бајаги пришану, ал’ тако, ка |
, да би избегла сваку могућу неприлику, окрете се, усиљено смејући се, своме чича-Тими:</p> <pb |
не мислиш данас ручати? — А после тога окрете мало у шалу: — Е, ви’те, господин-Тимо, шта чини |
мислио, а после кратког озбиљног ћутања окрете се старој госпођи:</p> <p>— Будите уверени, да ч |
_N3" /> викну кицош на њега, а после се окрете келнерима... — Келнер!{S} Ову пијану луду да изб |
а гледаше неко време за њом, а после се окрете задовољно својој Гркињи:</p> <pb n="320" /> <p>— |
упита га за испрошену ћерку, а после се окрете лепој Гркињи и, сасвим умиљато осмејкујући се, п |
а. — Добро, кад сте дошли! — А после се окрете осталим гостима, па, опет смејући се, понуди све |
> <p>После се рукова с њоме, а затим се окрете осталим учитељима, који онде око њега, гологлави |
чи и кад је видео оно бледо лице, он се окрете Гркињи: — Хајдемоте, госпођо, а она, касти, кад |
овамо долазити.</p> <p>Затим се учитељ окрете деда-Спири: — Дајдер ми, деда, још једну грку, п |
дали, а лепа се Гркиња са неким поносом окрете од ње.</p> <p>— Но — рече гросмутерка гласно, — |
у, него му беше смешно како Папраг брзо окрете лист; но пошто није био у намери да таста и зета |
а напоље; после је тек продужила својим окретним језиком даље га упознавати са новим пријатељем |
S} Понекад би му упртила и ражањ, да га окреће, а уза сваки почет или довршен посао попио би по |
шта ће вам помоћи са оним краставцем на окреченоме лицу?...</p> <p>Чича-Тима је ћутао забринуто |
ит’ продају мастила за читав перковачки округ!{S} У којој бакалници нађеш макар и аковче, наћер |
ити.{S} Родом је био однекуд из ужичког округа, то се, уосталом, видело и по његову јужном наре |
а!...{S} А ја?...{S} Хе, хе!{S} Бар сам округла и пуначка!{S} Па је л’ тај чича-Тима слеп?{S} И |
нешто неисказано лепо: стас гибак, руке округле, прстићи дугуљасти, а на њима нокти скоро прови |
/p> <p>А после, погладивши учитељицу по округлој брадици, додаде, враголасто смешећи се: — Бар |
ша декламаторка походила, беше у целоме округу чувена врачара.</p> <pb n="360" /> <p>У Перковцу |
ко је она и шта је она, да се и од саме окружне начелниковице шареније носи?{S} Та муж јој нема |
беше за њега страшно!{S} Стара госпођа, окуражена, пође и даље. — А онај професор!{S} Но, то је |
ајсије, од тога за њу забрањеног плода, окуси.</p> <p>— Оче, ја сам спремна — рече, огрнувши ок |
ало зелених краставаца јела, више ти ни окусила нисам.{S} Могу ти, ако је по вољи, у длан и у к |
тиница преминула, још нисам таке сласти окусио...{S} Али кад помислим какве су их ручице месиле |
хте од свију тих посластица ама баш ни окусити.</p> <p>Кад су се гости, добро угрејани, ухвати |
у такој прилици тешко да би ма ко тако олако прошао.{S} То су још била добра, стара, времена!< |
говац; — рекао бих, да су неки комадићи олова?... ’Ма где их толико накупи?</p> <p>— Олово! — п |
?... ’Ма где их толико накупи?</p> <p>— Олово! — понављаше Тима. — А да шта је срма, кад је ово |
ше Тима. — А да шта је срма, кад је ово олово?...</p> <p>Трговац га погледа зачуђено, а после к |
сле га види у цркви, како се млати пред олтаром са кадионицом у руци, а златна одежда све трепт |
тип сеоског учитеља; човек пун, дебео, омален, на лицу пуно ситних и крупних борица, а уз то ј |
мом туђинском владом, скоро потлачен; а омладина, накићена и накинђурена, скупи се у богато, ве |
асили...{S} Зато је изабрала перковачка омладина баш та три најчувенија зурлаша, да јаве отмени |
игао, да вам у име уједињене перковачке омладине на вашем братском саучешћу благодарим!{S} Не т |
оханида; она ме је, као чланица овдашње омладине, задржала на беседу.</p> <p>Ха, ха! — смејао с |
ог свога претпостављеног, преџоњао је у омладинској дворани сву ноћ, пио је с њима, здравио се; |
ојим огромним духом задахнуо перковачку омладину, да се међу остале онамошње забаве уврсти и сл |
ише нимало вређало ни једило; она га је омрзла и презрела.{S} Једно је само мучило, — што се мо |
од жена има у нашем Перковцу, све су је омрзле; ја се чудим, како досада нису саставиле тужбу б |
помало крваве.{S} Кад је видео Папрага, он се збунио и само зато, што није умео на све Папрагов |
, да сви ћуте и да су упрли очи у њега, он се још мало издиже и узвишеним гласом поче говорити: |
а кад се она извила из његова наручја, он жалостиво уздахну:</p> <p>— Ох, само да ми није оног |
и неку хаљину од ког обожатеља примила, он се чинио и невешт; а тако исто и она, кад би кир-Ник |
је она истим таким погледом одговорила, он задовољно стаде намештати свој црвени појас на испуп |
осно смешећи се.</p> <p>— А кир-Никола, он вам је био, по свој прилици, девер... ха?...{S} Ил’ |
му је та друга од водене болести умрла, он се и за трећу набрзо постарао, па му и та трећа у ве |
поред њега с прекорним погледом прошла, он, да би је унеколико одобровољио, уштинуо је тако нез |
ола се задовољно насмеје; а ако не зна, он га повали, сирото дете плаче, а учитељ се смеје.{S} |
пријатељство; али, на срећу младенаца, он то није чуо, а Папраг, као човек од такта, да сваку |
дуварове, она сиромашна неумивена лица, он би се тргао, па би скитао по лугу, слушајући сањиво |
о кући.{S} А кад се дочепао своје собе, он леже на миндерлук, па је гледао укоченим очима горе |
икаше чича-Тима љутито; а кад дете оде, он се задовољно осмехну.</p> <pb n="304" /> <p>— Само к |
га ко умолио, да му ту вештину покаже, он би му сав виноград џабе орезао.</p> <p>— Па, учитељ- |
опет гурну лактом, али ништа не поможе, он је баш хтео све да изговори:</p> <p>— Да, где сам, о |
а да ми о томе не јави!</p> <p>— Дакле, он вам није доставио?{S} Но, лепо, прекрасно, кад и сам |
је старац.{S} А кад дете изиђе напоље, он покупи парчад од огледала, па их љутито тресну кроз |
песме.{S} Ако је, н. пр., зимње време, он удари у „<title>Во Јордање</title>“, а лети, опет, о |
<p>Кад је прота дошао ближе до Гркиње, он стаде, па, пун блаженства, посматраше замишљену <pb |
неле очи и кад је видео оно бледо лице, он се окрете Гркињи: — Хајдемоте, госпођо, а она, касти |
лу, а кад му се ко од путника приближи, он брижљиво заклања своју мараму руком, као да се боји, |
{S} Наједанпут се нађе на некој висини, он није могао да разазна, где се налази, корачи један к |
церека и смеје...{S} Кад у школу ступи, он се насмеши; ако му прозвано ђаче зна лекцију, кир-Ни |
могао у ситнијим стварима коме помоћи, он је помагао.{S} Он је, на пример, умео лепо лозу реза |
видео, да га нико не задржава на ручак, он оде, наравно, зловољан; а њих двоје, ревизор и гросм |
и у чича-Тиме синуше младићском ватром, он је с највећом жестином загрли, и није остало места н |
у томе положају лежао; а кад се дигао, он се грохотом насмејао:</p> <p>— Лаже начелник!...{S} |
а.</p> <p>Чича-Тима, кад ју је угледао, он је сав претрнуо.{S} Зар у таком отрцаном оделу да га |
х романа упамтио; па кад је то исказао, он је после само бленуо у њене пепељаве очи, које је Гр |
има...{S} Кад би га ко о нечем запитао, он би без сваке свести својим мутним очима бленуо, а не |
у, отвори писмо, па кад га је прочитао, он га продрма, па му весело подвикну:</p> <p>— Хај, ста |
кад је један од њих поред њега прошао, он га ухвати за капут.</p> <p>— Шта хоћете са мном? — в |
тивост...{S} Чим га је Папраг приметио, он скочи са свога места и после неколико дубоких поклон |
и даје приметити; а мој дебели даскало, он је прави Атињанин; онде је и науке свршио.{S} А ви с |
задовољство.{S} Кад је све то свршено, он извади из једног пакетића неколико књига, те их, као |
део учитеља богословца, а свога колегу, он се рукова с њим и честиташе му весело прошевину и пр |
але очи.{S} Кад је видео стару госпођу, он се усиљено осмехну и рукова се с њоме, а остале учит |
</p> <p>Кад је учитељ попио своју грку, он се препоручи и оде у своју школу.{S} Није се још ни |
је чича-Тима боље погледао своју ћерку, он би видео, где јој се суза преко белих образа котрља; |
е; али кад му га економ ишчупа из руку, он се продера на њега:</p> <p>— Оно, касти, све нека ва |
ицу, али кад је видео обожавану Гркињу, он се, онако пијано, осмехну на њу, а задај од рума и р |
ему контрасти: она жива жеравица, љута; он, опет, флегма до крајности...{S} Али у једноме су се |
Тај, што ће мене узети, зове се Папраг; он не може бити гори од мог оца, па што не бих пошла за |
рце осећа, али то му није ишло од руке; он, дакле, приближи своју столицу њеној, загрли је, па |
ак; он се примиче њој, а она се одмиче; он хоће да јој придене ружицу ил’ други какав цвет на г |
долазак мога мужа внимателном учинити; он ће на сваки начин 25. јуна у Перковцу бити, — наравн |
очи доле, а поцрвенела као обарен рак; он се примиче њој, а она се одмиче; он хоће да јој прид |
имин побратим беше одиста поштен човек; он се радовао што свом пријатељу може услугу учинити, и |
им по европски дотерани: <pb n="342" /> он у цилиндру, црном капуту, намазан и нафризиран, а он |
н као данашња ћифтарија. <pb n="365" /> Он је у дућану врло мало еспапа имао; тек колико да се |
тако лепо написати као мали Андрица!{S} Он је и вашу мајку написао...{S} Истина, мало вас је ис |
..</p> <p>— Боже, сахрани и сачувај!{S} Он је далеко лепши од ње.</p> <p>— Ваљда са оном чупаво |
да се преобуче, али све беше доцкан!{S} Он није ни свој отрцани шешир скинуо, а лепа Гркиња ста |
!{S} Но, то је грозно, то је ужасно!{S} Он је хтео доказати, а то се може као наставак Живкове |
м очима прочитао министарски акт!.,.{S} Он каже, да се отпустим из службе...{S} А, не превари с |
ћолу и садашњој Скадарској улици?...{S} Он је и тога вечера добро потегао тако, да и он умало ш |
и месец.{S} Али шта то би месецу?...{S} Он се некако искривио, па да прсне од смеја!{S} Да се н |
трашљиво погледаше у пијанога оца...{S} Он је најпре сео за сто, па онде, са искревељеним цртам |
да вам кажем...</p> <p>— Од мене...{S} Он од мене лепши?...{S} Но, јесте чули, стара госпођо к |
луку види, како му дете мирно спава.{S} Он се диже из кревета, и то је, можда, првипут у животу |
, чинило му се да пролазе мимо њега.{S} Он није знао, на коју ће страну, па напослетку се обрте |
беседник, професор некаквог завода.{S} Он је доказивао, да ми без ваздуха не бисмо могли живет |
е скоро ни видела од силних шепутла.{S} Он се клања на једну, а она на другу страну.</p> <p>Кад |
па после, наравно, да се прстенује.{S} Он је, истина, за данас само учитељ, а кад се ожени, од |
и сам, шта ће на све то да одговори.{S} Он би, истина, знао, али где је срца, да се свом идолу |
За начелника имам сасвим други план.{S} Он је човек који се више политиком бави, него школом и |
ковачких грађана, потпуно разумевао.{S} Он је, дакле, био тај, што је својим огромним духом зад |
стварима коме помоћи, он је помагао.{S} Он је, на пример, умео лепо лозу резати, па кад би га к |
оделом у приличној хармонији стајао.{S} Он је имао и чистије руво, али га не хтеде тога дана об |
схлади, а и вече по себи беше дивно.{S} Он је у лицу, истина, од ракије и дневнога спавања био |
ојао, да му како зет не разбије нос.{S} Он се рукова са чича-Тимом и не упита га за испрошену ћ |
ахама у чисто српском богатом оделу.{S} Он је корачао сасвим озбиљно, поштапајући се, напред, а |
После њега дође мајстор Глиша ковач.{S} Он је био у немачком капуту и панталонама, само је на г |
S} Зар не би боље било да мене узме?{S} Он удовац, ја удовица, ја имам моју плату, а он осим пл |
метиљава овца, те настрану, у бијег! — Он приђе к њојзи и хтеде се с њом руковати, а стара се |
одина без ваздуха угушити!....</p> <p>— Он ће се угушити — рече начелник, — у хапсу, на вјешали |
руга почасти свима сокачким псовкама, а он се само смеје.{S} Лепа Гркиња пребледи од љутине, во |
тар и оданде, као неспособна, истера, а он се, сиромах, наима за црквењака, удара у звоно, у кл |
} Она се васпитала код моје Јохиниде, а он у Будиму...{S} Ја сам у Атини учио школу, ал’ оно, ш |
се још једанпут рукова с њим, па оде, а он се врати натраг у собу и онде узе опет онај строги, |
нећу!{S} Начелник се, касти, измиче, а он за њим; е, баш мишљах, да ће се на сокаку побити!</p |
ио је, преклињао, само да га погледи, а он ће јој поклонити сву срму, па нека купи себи од црне |
а мало своју унутрашњу муку разблажи, а он оде право кући, да свадбарину спрема; а Папраг, опет |
рао је у тамбуру, они су му пљескали, а он им се за то најграциозније поклонио...</p> <p>За њим |
њеној хаљини виде шепутле и карнери, а он је, по њојзи, могао ићи као и друго спадало.</p> <p> |
праг чинио: није се још ни разданило, а он је већ испио ракију и сркаше задовољно своју црну ка |
овац, ја удовица, ја имам моју плату, а он осим плате има своју кућу и виноград...{S} Поговара |
па би сасвим поносито изишла из куће; а он се од жалости само смејао.</p> <p>Они, као што видит |
<p>Људи су га слушали, па су ћутали; а он је, сиромах, једнако млатио рукама, једнако је говор |
цело је вече протекло, <pb n="324" /> а он није добио прилике да своју обожавану Гркињу загрли. |
х одвојила, од тих ледених прсију!{S} А он ми ономад приђе, рукова се са мном, а мени се учини |
о, да му то нисам допустити могла.{S} А он ми је, поред свега тога, забележио: „Успех ученица с |
дана донесе му писмоноша писмо, али га он није умео прочитати.{S} Учитељ трећег разреда, који |
и, него је послао варошког полицаја, да он његово место заступи и да му ујутру рапортира, шта с |
пио и што није био весељак, јок!{S} Та он се у богословији са свог раскалашног живота и просла |
ега, сви се трудише да му докажу, да је он — луд, да ништа не зна, шта у пићу говори, а прота с |
и су и њега слушали... </p> <p>А кад је он свршио, изиђе на среду и лепа Гркиња.{S} Стара госпо |
стојале су наслагане памуклије, које је он сам са својом децом шио, а по рафовима беше цифрасто |
, касти, ни у Срему нема!</p> <p>Док је он тако трабуњао, лепа се Гркиња прибрала мало и, превр |
p>Чича-Тима је ћутао забринуто, знао је он, да му деца нису баш спремна, а и то је био уверен, |
су му очи мутне, бесвесне...{S} Дуго је он у томе положају лежао; а кад се дигао, он се грохото |
ојаки еспапи превозе!...</p> <p>Хтео је он још говорити, али се око њега толика граја подиже, д |
и...</p> <p>Чича-Тима оде...{S} Како је он путовао, пешке или на колима, или га је неки милости |
!...{S} Херајн!... — рече Тима.{S} Није он добро ни изговорио, а некакав крупан човек, у дебели |
Николу ћу преместити у Хомоље; а кад се он са својом вештицом одсели, онда је чича-Тима мој!... |
то, очи јој севаху од јарости; а кад се он приближио њојзи, у намери да је загрли, да је пољуби |
док и силан Влах Алија.{S} Та зар би се он заљубио у њу, да није била музикална?...</p> </quote |
кицошу на левом образу израсла, али се он, као опарен, трже, одступи два корака даље, па га за |
већ, зашто!...{S} Онда, богами, нек се он сели у Хомоље или некуд на другу страну, — Београд ћ |
никада женити, али се преварише, јер се он одмах после шест недеља с другом венчао; па кад му ј |
хтели, сви умукли, чекајући, шта ли ће он, онако накресан, изговорити.</p> <p>— Господо и браћ |
гао да се не насмеје. — Уосталом — рече он, — што се мене лично тиче, признајем, да сам у свом |
а ко их од људи нема...{S} Иначе, беше он добар човек, ретко да је кога увредио; а где је мога |
арао, па му и та трећа у вечност оде, и он по трећипут остаде удовац...</p> <p>— Оче, што сте м |
ут трже, лице му доби израз зле воље, и он устаде са свога места и поче тешким корацима ходати |
урне будућности; крв му јурне навише, и он, с раширеним рукама, пође, да загрли и пољуби обожав |
ну, као начелникову љубимцу, по вољи, и он се задовољно осмехну:</p> <p>— Та, оно, знаш, учитељ |
{S} Очи му синуше грозничавом ватром, и он се у доброј вољи куцну са старом госпођом:</p> <p>— |
је, вели, напућила те своје усне.{S} И он је због тога толико <pb n="333" /> грдио, да је сиро |
кроз прозор, кад је кућа у авлији?{S} И он хтеде нешто говорити, како би сумњичење старе госпођ |
тамо у хлад, испод онога дуда?... -– И он је пољуби... — Их, ала је и тај месец безобразан, ка |
а:</p> <p>— Ето ти капице, носи је! — И он му баци малу белу капицу у образ. — Шта би рекла Грк |
е сједе, а већ се спремаш одлазити! — И он је узе незграпно за руку, па је посади на миндерлук, |
је баш тако суђено... е, па оно... — И он опет ућута, несигурним погледом мерећи свога будућег |
и тога вечера добро потегао тако, да и он умало што није уштинуо своју проводаџику, али се опе |
ne unit="subSection" /> <p>Дакле, она и он, лепа Гркиња и кир-Никола, живљаху мирно у својој ск |
и, па и кашљуцати, као за знак, да је и он у соби, онда и начелник узе другу позитуру: искосири |
све хладовином поред плота, докле се и он у густоме корову није изгубио.</p> </div> <div type= |
укао своје плаве панталоне, посади се и он до ње: — Српске ми вјере, рећ’ ти морам, е ми је баш |
а и млади господин Папраг тешко да ће и он наћи млађу и васпитанију женску, него што је наша Ми |
и, свакако, гледаћу да осети; познаће и он, ко је стара госпођа фон Копривић!...{S} Ових дана с |
шта вам могу ја?{S} Бог нека вас учи и он нека вам сваку срећу дарује! -— Кад је то говорио, г |
евна пијаница по просутоме вину, тако и он својим пуним зрацима да тапка по бистроме потоку!... |
Ал’, ено, не устаје, сиромах! </p> <p>И он са другом оде.{S} У мраку једва натрапају на њега; п |
ко по новосадски: егзабрукто. </p> <p>И он се диже са столице, накашља се мало, узе чашу, уздиж |
му...{S} Али, шлафрока не дам!</p> <p>И он се спремаше да га под капут сакрије; али кад му га е |
јд’мо, шећерна моја грлице!...</p> <p>И он је, као насилу, вукао доле у густу хладовину гранато |
оре, ви бисте се смиловали!...</p> <p>И он је загрли...</p> <p>— Оче прото!... — рече прекорно, |
е месиле, онда се не чудим!...</p> <p>И он погледа најумиљатијим погледом у лепу Гркињу; а кад |
израдирати...{S} Ево овако!...</p> <p>И он га хтеде ухватити за брадавицу, која је кицошу на ле |
остати, да могу овде умрети...</p> <p>И он је наново стиште на груди, па је стаде још већом ват |
е вас дан данашњи имати среће.</p> <p>И он је помилова по њеним старачким, али доста пуначким, |
оту!{S} Моја мајка беше лепа, а личи ли он на моју милу мајку?...{S} Она имађаше велике отворен |
знао стање и узроке његове болести, али он није умео ништа говорити; бленуо је мутним својим оч |
приђе му, по детињем обичају, руци, али он не допусти, да га у руку пољуби.</p> <p>— Добро, доб |
ао, она му приђе, по обичају, руци, али он је ни погледао није.{S} Дете је гледало за њим тужно |
ао људе, који му се уљудно јављаху, али он као да их ни видео није; шешир је набио на очи, па ј |
се суза преко белих образа котрља; али он беше више сам собом и Гркињом занет, него да би имао |
на се хтеде удалити, <pb n="347" /> али он викну, јутрењом походом пријатно изненађен: — А камо |
с њоме упознао, не беше ничега, што јој он не би учинио по вољи.</p> <p>Милка остаде сама, озби |
природна неспретност, не дадоше му; тек он, сиромах, поче нешто замуцкивати, а после се ућута б |
е: да нема мога Николе?...{S} Ништа нам он неће сметати; а, после, старост његова скоро ће нас |
то, што је то Гркиња захтевала, а и сам он је увиђао да би у својој ватреној љубави много срећн |
Ја сам у Атини учио школу, ал’ оно, што он зна, никад нећу знати!...{S} Гледај га само, како се |
них му учитеља...</p> <pb n="308" /> <p>Он као да је о оној маленкости, у коју сте и ви уплетен |
Хај, старче!{S} Писмо од Милке! </p> <p>Он га погледа тупо, а после као да се хтеде нешто сетит |
лицем прегледа изложене радове.</p> <p>Он беше дугуљаст, плав човек, и, као што нам је стара г |
жиле.{S} Ако, н. пр., није која рађала, она јој је умела наћи чини и мађије, којима ће „плод чр |
<p>Кад се стара госпођа мало прибрала, она извади из недара своје наочаре, натаче их на нос, п |
милостив...</hi>“ Кад је то прочитала, она тресну и прописе и намоловане краљеве и краљице о з |
је год у путу или пред дућаном видела, она му се поклонила, погледала га је својим чезнућим по |
не пљесне рукама.{S} Кад је то учинила, она се гласно насмеја тако, да су сви гости у њу поглед |
ширити!...</p> <p>Кад је то изговорила, она ућута; наочаре, који јој обично на носу беху, скину |
ји!{S} Уместо да оваку фландру протера, она је пушта на беседу!{S} Лепо!{S} Прекрасно!</p> <p>Г |
чича-Тима, и кир-Никола, да уђе унутра, она је само одговарала, да не може, да јој је врло тешк |
мом ширио.{S} Кад је дошла до вратница, она трже за једно парче конопчета, а незграпна дрвена в |
видео оне чађаве, неокречене, дуварове, она сиромашна неумивена лица, он би се тргао, па би ски |
идела на столу поређане детиње играчке, она разрогачи очи, а уста је разглавила скоро до ушију |
ilestone unit="subSection" /> <p>Дакле, она и он, лепа Гркиња и кир-Никола, живљаху мирно у сво |
видела очи, како су црвене и исплакане, она се трже и ућута, све док Милка није изишла напоље; |
ад јој је отац пофторио то исто питање, она скоро нечујним гласом рече: — Јесам!{S} Задовољна с |
видела, да се авлијска врата отворише, она истрча пред учитеља Тиму:</p> <p>— Добро дошли!...{ |
и, у намери да је загрли, да је пољуби, она га немилостиво гурну од себе...</p> <p>— Да се нист |
кад је видела, да су је они приметили, она пљесну рукама и на сав се глас насмејала...</p> <p> |
ој скромној васпитатељци, али, уствари, она није била за тај позив: у њеној природи је било и с |
м погледу отвореним очима смело пркоси, она, да би избегла сваку могућу неприлику, окрете се, у |
е се чича-Тима у њену лепоту загледати, она јој је предсказала; и кад јој је чика-Паја член куп |
ји начин да се поздравља.{S} Па, касти, она се, откако амо дођосмо, лепо и поучила; сад већ и н |
ош нашла младожењу.</p> <p>— Та, касти, она је још дете.{S} Како се може дете удавати?</p> <p>— |
смехну:</p> <p>— Што јест, јест, касти, она ме воли и заљубљена је у мене.{S} А оно, касти, има |
у среду дате јој и чисту кошуљу; касти, она, се у Перковцу чистије носи и од саме госпа-начелни |
ју.{S} Кад је поред своје Милке прошао, она му приђе, по обичају, руци, али он је ни погледао н |
преда се; а кад ју је начелник загрлио, она га је отискивала, али пажљиво, да га не повреди, не |
гостију понудише, да заузме горње чело, она се извињаваше тиме, да, као домаћица, мора сваки ча |
до, како ћу да га удам?...{S} Ал’, ето, она је навалила, да је удам, и ја је морам удати.</p> < |
сподина начелника да је још у неглижеу, она се хтеде удалити, <pb n="347" /> али он викну, јутр |
номе су се опет слагали: кад је, н. пр. она у неког удовца мало ватреније погледала, па баш и к |
мао алев фес.{S} За њим уђе мајсторица: она беше у српским хаљинама, само што је носила, колико |
као што видите, беху у свему контрасти: она жива жеравица, љута; он, опет, флегма до крајности. |
ост.{S} Али ме задржа госпођа Јоханида; она ме је, као чланица овдашње омладине, задржала на бе |
беше бакалница његова неког побратима; она је била чувена са своје старе шљивовице и љуте горк |
или, диже се она протерана Новосаткиња; она набељена, отрцана!{S} Она!..{S} Но, ал’ то је већ у |
и не беше ниједне капи женске нежности; она кад се према каквом детету показивала милостива, то |
то није више нимало вређало ни једило; она га је омрзла и презрела.{S} Једно је само мучило, — |
осити толику увреду; а није ни шала!{S} Она беше у целоме Перковцу уважена.{S} Кажу, да јој је |
Новосаткиња; она набељена, отрцана!{S} Она!..{S} Но, ал’ то је већ ужасно!{S} Па знате ли, о ч |
ади, лепи, васпитани!{S} Хе, хе, хе!{S} Она се васпитала код моје Јохиниде, а он у Будиму...{S} |
а личи ли он на моју милу мајку?...{S} Она имађаше велике отворене очи, по ваздан бих могла гл |
ченом трбуху, а после јој намигну...{S} Она се, као неко невинашце, застиде, обори очи доле, па |
загаситом зеленилу прастарих лугова.{S} Она тамо ни погледала није.{S} На самоме крају мале, из |
озгом, толико и његовом кесом влада.{S} Она ми је, истина, обећала да ће се код свога маторог о |
рислушкивала, него његова кћи Милка.{S} Она, кад је видела, у каквом јој се расположењу отац из |
нкости није <pb n="359" /> обзирала.{S} Она је сасвим безазлено, онако по новосадски, раширила |
} Тиме се та јутарња похода свршила.{S} Она се још једанпут рукова с њим, па оде, а он се врати |
е с места помицала, нити је тренула.{S} Она се решила да сваком њихову нападају пркоси.</p> <p> |
а после се даде сама својим мислима.{S} Она је, сирота, рано почела сама о себи, о својој судби |
уз обожавану сапутницу свога живота.{S} Она би га презриво гледала, окренула би му леђа, поглед |
раљица и друге којекакве беспослице.{S} Она их је превртала, а сузе су јој текле низ увело лице |
тови кроз отрцани капут провиривали.{S} Она се само бринула, да се на њеној хаљини виде шепутле |
ња не могаше <pb n="367" /> заспати.{S} Она је била будна.{S} По својој мекој постељи превртала |
оји је целу њену будућност сахранио.{S} Она би, <pb n="323" /> сирота, можда срећнија била, да |
се лепе Гркиње ништа није ни тицало.{S} Она је познавала своје интересе, па од њих није хтела н |
место...{S} То је Гркињу изненадило.{S} Она погледа на врата, мислила је да се није, како, њен |
дету никако не доликује дугачак нос.{S} Она је то, можда, и зато чинила, што је у ње доста краћ |
{S} Ви знате, шта је то јавна женска, — она је још гора и црња!{S} Ено, пре јој је купио чика-П |
направљеним бокорићима жутога смиља, — она поче мало брже корачати; а кад је и последњег дућан |
ље бенетање свога занетог оца:</p> <p>— Она ме љуби, па, касти, чак се и за моје дете стара!... |
ну хартијицу.{S} Кад се мало утишала, а она је продужила жалостивим гласом даље: — Ето, ово сло |
муж појавио; али кад никога не виде, а она га зачуђено запита:</p> <p>— Шта вам је, господине7 |
ружицу ил’ други какав цвет на груди, а она, глупара, побегне испред њега!{S} И то ми је после |
ут, могли су га мишеви свега развући, а она не би ни скочила, да га од грабљиваца одбрани; чича |
ла као обарен рак; он се примиче њој, а она се одмиче; он хоће да јој придене ружицу ил’ други |
, црном капуту, намазан и нафризиран, а она није се скоро ни видела од силних шепутла.{S} Он се |
окрете Гркињи: — Хајдемоте, госпођо, а она, касти, кад неће, нека је ђаво носи!{S} Така јој, к |
е расположењу отац из чаршије вратио, а она се уплашено сакрила иза фуруне и оданде страшљиво п |
ља стајала ненамештена, сто незастрт, а она, сирота, неумивена и неочешљана — права слика занем |
них шепутла.{S} Он се клања на једну, а она на другу страну.</p> <p>Кад се дворана напунила гос |
?...{S} Клања се и ближи се њој...{S} А она чапља!{S} Оборила очи доле, а поцрвенела као обарен |
тако нагњечила нос, да је од њега једва она мања половина између обрва остала; ногу је ишчашила |
љуби обожавану посетитељку...{S} Али га она мало строжије погледа и једним мигом му показа на д |
ни: није било у чинији зрнцета, до кога она не би својом загорелином допрла; а сад нарочито, гд |
око развучених усница тужно се заиграла она дубока борица, што се од носа ка бради повлачила; р |
ладић, коме се на сваком покрету видела она варошка препреденост. — Драго ми је, колега, што са |
.{S} Та ни у министра нема бољих!{S} Па она чачкалица!{S} Е, њу ћу баш поклонити господину Шваб |
и то баш у мој виноград, пренела.{S} Та она, касти, и личи више на поморанџу, него на обичну пе |
чича-Тимино теме приљежно метала, оста она иста ватрена љубав у старчевим грудима, као онога т |
јој севаху у раздражености, око усница она борица све је дрхтала од љутине; а како се још није |
<p>— То је, видите — рече Гркиња, — све она матора вештица крива!...{S} Чула сам ја, и о мени м |
Међу осталим ситницама у завежљају нађе она једно парче још прљавије и згужваније хартијице од |
друго слово; па и оно <hi>веди</hi> је она поправљала.{S} О, ала је дивно моја мајка умела пис |
, и за љубав, и за мржњу, од свачега је она имала мађија и чини.</p> <p>— Па којим си ми добром |
је била за Страхинића бана удата, да је она умела у трумбету свирати, то вам могу историјским < |
ве жене.</p> <p>Једни би тврдили, да је она паметнија и лепша од њега, а то су по већој чести п |
ткуд Гркињи свила, и ко је она и шта је она, да се и од саме окружне начелниковице шареније нос |
кве бабе трабуњају...</p> <p>Тек кад је она својим оштрим гласом проговорила, онда се кир-Никол |
ди, ја и јесам крив!...{S} Ал’ откуд је она могла чути, да сам ја сто дуката дао уз Милку?...{S |
ије са својим мужем сигурна, све док је она у овој вароши.</p> <p>Господин Швабић се на њену ту |
ене питале: откуд Гркињи свила, и ко је она и шта је она, да се и од саме окружне начелниковице |
м...{S} То само нећу!...</p> <p>Тако је она у своме меком кревету премишљала и већ је у мислима |
јим погледом у лепу Гркињу; а кад му је она истим таким погледом одговорила, он задовољно стаде |
{S} Чича-Тима се трже.</p> <p>— Да није она? </p> <p>Неко куцну на врата, али некако незграпно, |
ају у Перковцу, ко су то двоје, на које она нишани!{S} А после тога још нешто безобразно рече, |
заборавити да поздравиш снају, те да се она спреми; млада је, моћи ће још коју поиграти у колу. |
наново је обасипаше пољупцима; а кад се она извила из његова наручја, он жалостиво уздахну:</p> |
S} Кад су њих двоје изговорили, диже се она протерана Новосаткиња; она набељена, отрцана!{S} Он |
оме је много штошта недостајало, али се она по могућству трудила, да све те природне мане улепш |
ен пољубац засладио; али знам ја, да ће она мало друкче почастити.</p> <p>Затим се мало исправи |
сам говори, не може ништа добро бити, и она, скоро не дишући, слушаше и даље бенетање свога зан |
јани, ухватили у <pb n="380" /> коло, и она нађе прилику да мало ближе приступи господину проти |
х трагова незадовољства на њену лицу, и она се, напослетку, задовољно осмехну:</p> <p>— Надам с |
исто стрељала свога дебелога супруга; и она није била више у стању собом владати.</p> <p>— Одла |
а бира, што јој се најбоље допада.{S} И она је већ жељно отворила уста, да каже, како јој је ба |
да је отац г. министру препоручи.{S} И она је на тај начин, збиља, и напредовала.{S} Сваке дру |
се усуђујеш!{S} Е, гле ти штенета! — и она гурну јадно дете настрану, зграби оне хартије, што |
је још моја мила мајка поправљала. — И она бризну у плач, а сузе се слеваху доле на испрљану х |
То је, видите, што све нас везује. — И она га погледа најљубазнијим погледом. — Па кад се не б |
11" /> поклањао је старој госпођи; па и она сама умела је уважавати свој уплив и достојанство.< |
ве зато, што ме не уважавају, баш као и она препредена Гркиња.{S} За њу сам већ скројила план.. |
ла, он се чинио и невешт; а тако исто и она, кад би кир-Никола од каквога ђачког родитеља неко |
убазни Тимо!...</p> <pb n="319" /> <p>И она, погледавши га својим обичним чезнућим погледом, ст |
се тек онако мало осмехнути...</p> <p>И она гледаше у огледалу, како јој по дебелим образима пл |
сутра свадба, венчање, весеље?</p> <p>И она је весело тапкала својим мршавим рукама, баш као де |
а за чика-Пајину походу дознао, онда би она то исто и о чика-Паји опетовала, и тиме је, наравно |
од новодобивеног љубавника очупати, тек она пристаде да јој искану бунду за таке скупоцене мађи |
су опет застали, шапутали су нешто, док она сасвим гласно не рече:</p> <p>— Е, па нек’ поцркају |
сплеткама на површини пливала, баш као она масна ђинђувица на дебелој говеђој чорби или као за |
пада?</p> <p>— Неописано!</p> <p>— Само она матора вештица!..</p> <p>— Али сам јој и очитао — р |
винограду има лепих кајсија, а особито она, што је уза саму колибу...{S} Е, јесте чули, ја нис |
код деце...{S} Е, па, дабогда, као што она најмања пчелица позна своју кошницу, тако, дабогда, |
покренути. — Љубав није шала, па макар она и најотрцанијег старца била!</p> <p>Учитељи, који с |
ји је над ватром држала. — Да није опет она мука? — И баба пажљиво посматраше јако удубљене црт |
неко прасе или рубљу испросио, није му она замерала; па ни онда га не би опоменула, кад би њен |
се нисте усудили|...{S} Јер... </p> <p>Она га погледа претећи, па после, као нека фурија, оде |
па онда нек’ прсну сви од једа!</p> <p>Она му притиште руку.{S} И остали се руковаше, па одоше |
е, то му му је свакидањи обичај.</p> <p>Она отвори кујнска врата, завири у другу собу, па се вр |
а путује?... — А после додаде за себе: „Она му је, сиромаху, и пореметила мозак!...“</p> <p>— Ј |
за њим дође и учитељ четвртог разреда, онај што се на Гркињиној части први опио.{S} Кад је вид |
дом главом из Јеладе, чича-Тима Сремац, онај из Бајковца Гружанин, а учитељ трећег разреда Бана |
и удаш!“ Па сам јој нашла и младожењу; онај црни штап мога оца, на коме је изрезана глава нека |
о чему је говорио онај Живко Пацић?{S} Онај пропагандиста, републиканац, комунац?</p> <p>— Не |
ра госпођа, окуражена, пође и даље. — А онај професор!{S} Но, то је грозно, то је ужасно!{S} Он |
марамом запушила нос, да не би удисала онај смрдљиви ваздух, што се са димом ширио.{S} Кад је |
— Противу државе, реда, владе?...{S} И онај грбави, глупави полицајац ништа да ми о томе не ја |
за препоруку њојзи обраћао, па често и онај поклон, којим је мислио секретара подмитити, <pb n |
“</l> </quote> <p>— А после тога долази онај други део:</p> <p>„Госпођице, смем ли молити?“</p> |
и ви сте били?{S} Ви!{S} Па да то мени онај грбави полицајац не јави!{S} А бих, вјере ми, само |
какав изгледа, као девето чудо: натукао онај продерани од сламе шешир, као да ће га Банаћанин н |
лица својих обожатеља, о којима је цео онај дан премишљала.{S} Али све бадава: чича-Тима, чика |
ка!{S} А знате ли ви, о чему је говорио онај Живко Пацић?{S} Онај пропагандиста, републиканац, |
се врати натраг у собу и онде узе опет онај строги, забринути, изглед.{S} Мала Милка већ се ум |
на; после да ми приговарају: овака је и онака је, нема ни вина, ни шунке!...</p> <p>— Е, па доб |
ркиње ручао?{S} Ала је то био ручак!{S} Онаке палачинке, касти, не једу се ни у царском двору.{ |
Људи су мислили да се чича-Тима, после онаке красне жене, неће више никада женити, али се прев |
плакати.{S} После, опет, кад је Милка, онако ожалошћена, отишла, да се у неком усамљеном ћошет |
за руку, па је посади на миндерлук, па, онако у кошуљи, неочешљан, само што је обукао своје пла |
аљућен, отишао право кући својој, седе, онако срдит, на једну столицу, погледа незадовољно око |
своју столицу њеној, загрли је, па је, онако старачки, цмокну у образ:</p> <p>— Ох, ала би леп |
ву је наслонио на обе руке; коса му је, онако неуглађена, падала на збрчкано чело; само би кади |
а се свом идолу противи...{S} После се, онако збуњен, накашља, узе шешир и оде некуд у чаршију; |
е, који су водили на доњи бој; поче се, онако по новосадски, клањати, правити книксове, па се у |
и кад је видео обожавану Гркињу, он се, онако пијано, осмехну на њу, а задај од рума и ракије к |
беше се у лицу још већма запурила, те, онако збуњена, није, сирота, знала, никако да искаже, з |
е пије, све би је више пио, али, касти, онако без хлеба.{S} Ха, ха, касти, ја вас обожавам!... |
а, или га је неки милостива срца човек, онако Бога ради, одвезао до Перковца... то вам нико не |
ли, сви умукли, чекајући, шта ли ће он, онако накресан, изговорити.</p> <p>— Господо и браћо! — |
> обзирала.{S} Она је сасвим безазлено, онако по новосадски, раширила свој зелени амрел, пустил |
министру достави; него је, по обичају, онако просто целу ствар описао, а о загушљивом ваздуху |
по и поучила; сад већ и не уме да гледа онако безобразно сељачки, право у очи, но некако све ис |
нио твој колега, чича-Тима учитељ, а за онако вино вреди да га човек и двапут пољуби!...</p> <p |
p> <p>Начелник се примаче ближе њој, па онако намигујући, као што само Ере знају, поглади је по |
ез свести и без икакве намере, лутао је онако по инстинкту.{S} Наједанпут стаде; учини му се да |
рећне Гркиње, и то, што чича-Тима удаје онако грешно дете, све је то њен посао.</p> <p>— Зар он |
ски људи; чинило му се да су од хартије онако по најновијој моди изрезани, тако, да кад је једа |
и пробитачнија за учитеље, или је боље онако по староме, без класа?</p> <p>— Господине! — рече |
овлачи прота; и то је сав узрок, што се онако слатко насмејао...</p> <p>Кад је прота дошао ближ |
17" /> тим пре могао учинити, што су, и онако, већ наступиле ферије, није, дакле, по званичној |
у ћу баш поклонити господину Швабићу, и онако знам, да му госпођа Јустина није за имен-дан спре |
а лепо име...{S} А о мишљењу сиротиње и онако нико не мари...{S} Осим тих свију својстава, стар |
а, па макар и од оног бечког, што га ви онако радо једете?</p> <p>— Али молим, господине, немој |
чин, да ви морате више уживања налазити онако с братијом, знате, поред добре чаше...{S} Е, јеса |
шце, застиде, обори очи доле, па га тек онако, полуотвореним очима, испод трепавица погледаше.< |
а-Тима се примаче ближе њему, па га тек онако испод обрва погледа љутито, а очи му севају од је |
и, да мисли... — Кажу — говорила је тек онако полугласно, — да се девојке <hi>морају</hi> удати |
м пред госпођу Швабићку, а ја ћу се тек онако мало осмехнути...</p> <p>И она гледаше у огледалу |
о, ово је тај младић, о коме смо јутрос онако много разговарали.{S} Уосталом, мислим да против |
ељи, кад су у добром расположењу, умеју онако свечано отпевати...{S} И на томе се та вечера свр |
авити?</p> <p>— А нашто то?...{S} Ја ћу онако по новосадски: егзабрукто. </p> <p>И он се диже с |
мпромитовали, да сте се ма и показали у онакоме друштву...{S} О, господине!{S} Ви немате појма |
ад ни знала за уредност, —- па ко би је онаку и узео?...{S} А, овако, све се отимају за њу.</p> |
перковачку омладину, да се међу остале онамошње забаве уврсти и словенска беседа...</p> <p>У П |
м животу, у животу овдашњег грађанства, онда може ли ми ко замерити, што сам изабрао темат за м |
е знала, тим је била од њега паметнија, онда изиђе нека стара уседелица, која до своје четрдесе |
е она својим оштрим гласом проговорила, онда се кир-Никола трже и стаде се гласно смејати, а чи |
је незграпан, неваспитан, тврдица, па, онда, још и ружан и матор; а кад би, опет, чича-Тима за |
ња; тек кад је ревизор отишао из места, онда почеше резоновати и сви су погодили, да је то масл |
ило да чича-Тиме није код куће било, е, онда га је пред чика-Пајом и кудила, како је незграпан, |
а они раде све то у корист народа... е, онда...{S} Учитељ четвртога разреда ућута, а богословац |
у све што је замислила отворено искаже, онда ће данашња српска кнежевина за сироте учитеље бити |
кад помислим какве су их ручице месиле, онда се не чудим!...</p> <p>И он погледа најумиљатијим |
ад видим ваше <pb n="379" /> лепо лице, онда се не чудим што сви мушкарци хоће за вама да полуд |
љуцати, као за знак, да је и он у соби, онда и начелник узе другу позитуру: искосири се мало у |
а кад се он са својом вештицом одсели, онда је чича-Тима мој!...</p> <p>Стара госпођа је таким |
ни, стадоше један за другим разилазити, онда је још једанпут диже Живко Пацић:</p> <p>— Господо |
не; а кад музика стане, и све се ућути, онда ће на средину ступити, у белим рукавицама и црном |
насред гробља; али кад је отворио очи, онда се уверио да је у својој соби, у својој рођеној по |
чича-Тима за чика-Пајину походу дознао, онда би она то исто и о чика-Паји опетовала, и тиме је, |
адски дунста?...{S} Е, ако је баш тако, онда ћу је целу обрати...</p> <p>— Нећу дунста — смејал |
аћ; а кад је учитељ донео шунку и вино, онда се није имало ништа чекати.{S} Учитељ, кад је виде |
смирити, све док се поштено не накреше; онда заборави на све терете који га муче, па често и пе |
младолика, па још кад се обучем!...{S} Онда, богме, благо целој кући, а није ни теби лоше, мој |
јала.{S} Цео свет зна већ, зашто!...{S} Онда, богами, нек се он сели у Хомоље или некуд на друг |
да ћу на беседи и ја декламовати...{S} Онда?</p> <p>— Онда, наравно, да ћу остати... — доврши |
и и ја декламовати...{S} Онда?</p> <p>— Онда, наравно, да ћу остати... — доврши препредени бого |
мало ближе приступи господину проти; а онда ће му шанути:</p> <p>— Е, оче прото, како вам се д |
оштена реч?...{S} Срам вас било...{S} А онда сте казали, па сте се заклињали, да ћете ми одмах |
ево пружају; али госпођа Гркиња није за онда наумна била да се лепом божјом природом бави, да с |
ретресу сва могућа јевропска питања, па онда пређу на месне новости.</p> <p>Таку једну господск |
олицу, погледа незадовољно око себе, па онда поче храпавим гласом говорити:</p> <p>— Кудгод пог |
ати: ту су ти шлингераји, штикераји, па онда чачкала за зубе, па перлицама ишаране дуванкесе и |
нути сутра, а ја ћу се већ доселити, па онда нек’ прсну сви од једа!</p> <p>Она му притиште рук |
ухвати га за руку, погледа га мазно, па онда, отежући речи, пришапта му полугласно:</p> <pb n=" |
енског разреда, осмехну се поносито, па онда извади из џепа своје наочаре, натаче их на нос и, |
а се мало, узе чашу, уздиже је увис, па онда поче крупним гласом говорити тако, да су гости, хт |
ара своје наочаре, натаче их на нос, па онда приђе ближе огледалу.{S} Руке је подбочила на куко |
шно штапићем, поклони се по обичају, па онда: „Слуга сам нижајши, моја дражајша (или прекрасна) |
ли, драги Тимо, што сам дошла?... — Па онда, враголасто смешећи се, додаде: — Пало ми је на ум |
иже и поче наново говорити:</p> <p>— Па онда желим од свег срца, да им женска деца буду лепа и |
нце ваше|...{S} Хо, хо!..{S} А да ко је онда опирача?...{S} Од кога направисте и ово и оно, те |
ју и на женидбени мираз, мислио, тек се онда тргао, кад је учитељ престао говорити.</p> <p>— Да |
тарства купи по једну или две хаљине, и онда би се начелниковице наше лепше носиле него све дев |
е чинило да је у некаквој гостионици, и онда би се тужио како је све скупо, и опет им је мршава |
у донети, богаство или тако што...{S} И онда збогом, децо и школо!...{S} А секретарима ћу рећи: |
а бленуо, а не би ништа одговарао; па и онда је ћутао, кад га је обожавана Гркиња из куће истер |
у испросио, није му она замерала; па ни онда га не би опоменула, кад би њеноме Николи голи лакт |
} Та човек ваше снаге и спољашности тек онда добија у своме изгледу, кад је мало више неглиже о |
цама и зеленим венцима накитила, па сам онда казала: „Љубице, моје драго дете, ти си већ одрасл |
господин-начелником састао.{S} Што сам онда видео клањања и метаније, ја већ никад у животу не |
оспода долазе, кад се већ лепо раздани; онде заседну, претресу сва могућа јевропска питања, па |
творила, једва је могла бабу и назрети; онде, поред ватре, чучала је та стара жена, а дим је ок |
ј дебели даскало, он је прави Атињанин; онде је и науке свршио.{S} А ви сте, слатки Тимо, Срема |
кашља, узе шешир и оде некуд у чаршију; онде се навртатио на две-три бакалнице и у свакој је по |
накићену, дворану богатијег хотела и — онде даје беседе!</p> <p>— Дакле, ви сте противник тих |
а својим човечуљком и оде у чаршију, да онде купи за десет пара алеве паприке и да натовари пун |
о за једним асталом близу корманоша, па онде простро своју шарену мараму и нешто из ње вади, па |
а оца...{S} Он је најпре сео за сто, па онде, са искревељеним цртама на лицу, стаде певукати св |
изгубила, а после изиђе на обалу, стаде онде, па се заблену у силне свеће и фењере, који су на |
едао је у своју уплашену ћерку, која је онде пред њим дрхтала, али се није с места помицала, ни |
прати, није могао срцу одолети, него је онде у кујни, у једном ћошку, загрли и тако је силно цм |
коме је највише калуђера живело, да се онде каје и да тражи помоћи.{S} А ако се нашла каква мл |
сврате још пре сванућа у кавану, па се онде почасте понеком кавом и одлазе у своје радионице; |
, па оде, а он се врати натраг у собу и онде узе опет онај строги, забринути, изглед.{S} Мала М |
затим се окрете осталим учитељима, који онде око њега, гологлави, са највећим страхопоштовањем, |
-Тима извади из џепа кесу, па је наново онде на тезги избројао оних сто дуката, што је зету нам |
дели и одликује, него и сами келнери су онде, наравно, према својим душевним способностима, у к |
загасито пепељаве, али свагда сјајне, а оне танке борице око њих даваху им израз ласкавости; ко |
ку у Н... казаћу, да живи са писарем, а оне три у Ј.., те су, опет, комункиње; а то све зато, ш |
к!{S} Красан ми је то ручак!{S} Да нема оне Гркиње, те да ме кадикад не угости, цркао бих од гл |
Две класе!{S} И то, касти, све за љубав оне маторе клепетуше!...</p> <pb n="371" /> <p>Да је уч |
а извади из џепа једно мало парченце од оне тешке црвене свиле, од које у новије доба по Србији |
би било да имаш макар и једно зрнце од оне наворе, коју су пред своју смрт поделила у Св. Гори |
котарицу, што сам је о лањској берби од оне црномањасте Циганке купио, а мож’ понети и парче хл |
гуће господске станове, у намери да све оне, који јој сујети не ласкају, једним ударцем упропас |
ијим сестрама у Левач и у Стиг, па да и оне знају.{S} Ал’ кад ви друкче хоћете, оно, касти, нек |
и она гурну јадно дете настрану, зграби оне хартије, што су на асталу стојале, па, и не гледају |
рекрасни, морају му очи стати, кад види оне стаклене ђинђуве, перлице и шарену вуницу..{S} А но |
школи међу ђацима могле би још и остати оне три, већ у целоме цивилизованом свету узакоњене, кл |
ка; позвала сам и овдашње учитеље, осим оне маторе.</p> <p>— А нашто толика част? — питао је чи |
кве сиромашне колибице, па кад би видео оне чађаве, неокречене, дуварове, она сиромашна неумиве |
у, мрзео; а откако је, сиромах, изгубио оне две класе, опасно је било и разговарати се с њиме о |
облину, а наместо њих скупе се прерано оне ситне борице, које би требало само старца да украшу |
а тапка по бистроме потоку!...</p> <p>С оне стране баште видео је месец, како се кроз најгушћи |
е, слатка моја госпођо!{S} Гледаћу ти у оне карте, што су на сам Велики петак у Туманима на Хри |
ходом, а од белила и руменила замишљају оне дивне ружине боје; а што су им они заклопци испод т |
ачи један корак даље и у исти мах паде, онесвешћен, на тврду калдрму.</p> <p>Та висина, са које |
тити.{S} Утоме му и шешир паде с главе, они га бацише за њим у блато; а старац, кад га није мог |
а даскала, чича-Тиме, и чика-Паје тиче, они су ми за свакад сигурни!{S} Верност?{S} И ти списат |
о једну црну каву.{S} Кад су то попили, они се разиђоше, сваки својим послом, а чича-Тима са св |
а; па кад су видели, у каквом је стању, они га узеше под пазухо, па га однесоше у главну полици |
о музикалан, т. ј. свирао је у тамбуру, они су му пљескали, а он им се за то најграциозније пок |
<quote> <p>— Јест, браћо и господо!{S} Они су били музикални.{S} Могуће да Југ-Богдан није сви |
лаговати на Папраговој свадби, лепо!{S} Они ће пити у здравље младенаца, а ја ћу у Београду са |
зак у сто и десет класа расточио!...{S} Они мени да узму две класе!{S} Е, касти, то им никад не |
е и општинаре, да га приме за бирова, а они му доказују, да је за све то остарео, него да ће га |
е паре, а хоће да им силом верујемо, да они раде све то у корист народа... е, онда...{S} Учитељ |
p>У Перковцу људи устију, чим сване, па они, који имају посла у пољу, попију код куће по две-тр |
гао би им човек и опростити.{S} Али кад они пију шампањера, играју валцера, мазе се с девојкама |
тра поиздаље; а кад је видела, да су је они приметили, она пљесну рукама и на сав се глас насме |
одем — рече гросмутерка. — У недељу ће они благовати на Папраговој свадби, лепо!{S} Они ће пит |
ње.{S} Најпосле, око пола ноћи, почеше они један по један у потпуноме мраку бледети; али прота |
ом, да поседају. — Изволте, седите! — И они су сви поседали, где је који најближе стојао, само |
баш много пилића и јагањаца појели, а и они, који су им понекад празником после службе божје на |
у о прстену тако младе девојке, па се и они разиђоше; остаде само смрад од дувана и кужна задај |
за пуном софром.{S} Наравно, да су се и они ознојили.{S} Учитељ четвртог разреда скинуо је и ка |
а их, моја слатка Јоханидо!{S} Нека нам они завиде, нек пукну од једа и злобе!{S} А ми ћемо, ка |
љају оне дивне ружине боје; а што су им они заклопци испод трепавица модри, то и не узимају на |
ми је отаџбина несрећна...{S} Али какву они имају цел са беседама?{S} Докле се сиротиња из ајма |
у свако доба добро расположен.{S} Кажу они, који су га још из малена познавали, да се и као де |
дине, — рече тихим гласом, — а друго су они!{S} Ми, иако имамо неких намера, жеља, страсти, а м |
а он се од жалости само смејао.</p> <p>Они, као што видите, беху у свему контрасти: она жива ж |
а Гркиња; да видим шта ће вам помоћи са оним краставцем на окреченоме лицу?...</p> <p>Чича-Тима |
еколико књига, те их, као награду, даде оним ученицама, које му је стара госпођа препоручила... |
у шамију, само да се, колико толико, са онима изравна, које је наумила походити.{S} Наравно, да |
S} Па ако је још у путу срела некога од оних младих зврндова, што су на синоћној беседи суделов |
ао једно женско лице, па баш да је и од оних киселих краставаца, што их чича-Јова пред Трајково |
у виноград, да беремо кајсије, и то од оних лепих кајсија!</p> <p>Дете се весело осмехну.{S} Б |
су, па је наново онде на тезги избројао оних сто дуката, што је зету наменио. — Ево ти, синко, |
а Милку скине с врата.</p> <p>— Да, да, оно, касти, тако је!...{S} Само, касти, још је дете.{S} |
и он се задовољно осмехну:</p> <p>— Та, оно, знаш, учитељу, нешто ми је ка и познато, ’ма нисам |
е, кад је чуло последње речи свога оца, оно покри лице рукама, а низ образе му текоше крупне су |
кадикад дубоко уздахнуо:</p> <p>— Е, е, оно, касти, по правди, ја и јесам крив!...{S} Ал’ откуд |
оне знају.{S} Ал’ кад ви друкче хоћете, оно, касти, нека буде по вашој, госпођо Јоханидо...</p> |
ебало ни хитати, али кад ви баш хоћете, оно нека буде!{S} Касти, требало би да пишем Милкиним с |
срећа да обори човека, да га упропасти, оно се нађе ма шта!...{S} Сад како да јој купим црну св |
све да изговори:</p> <p>— Да, где сам, оно, стао?...{S} Право, у кованлуку код деце...{S} Е, п |
читељских класа. — Хоћу и ја да частим; оно, касти, ја и удајем кћер!</p> <p>Деда-Спира изнесе |
и за њега би Београд био <pb n="393" /> оно, што је за Београђанина Париз; а овако, с поремећен |
p> <p>— Лепо, вала, господин-колега!{S} Оно, касти, кад сте мислили вређати, нисте требали ни д |
огме, да би то тако требало удесити!{S} Оно, касти, што је човек старији, то је и искуснији и п |
ј је то могао доставити?{S} Е, е!...{S} Оно је тако, касти; кад хоће несрећа да обори човека, д |
да ме није ко у господина тужио?...{S} Оно, касти, док је човек у животу, има и непријатеља, з |
иваца...{S} Или је, можда, за дуг...{S} Оно, касти, на данашње време слабо кога и има, а да ниј |
енила, изишле су и никакве тунике...{S} Оно, касти, има шесторо-седморо деце, могла би се остав |
ј и спреми се, како ти најбоље знаш.{S} Оно, касти, шта вам могу ја?{S} Бог нека вас учи и он н |
p>— Тако је! — тврдио је учитељ Тима. — Оно, касти, колико се сећам, и мој покојни деда поред д |
не, поче и сам ударати противу класа. — Оно јест — рече, — у школи међу ђацима могле би још и о |
пуреном образу:</p> <pb n="348" /> <p>— Оно, знади, учитељице, да и сам вјерујем е је за наше м |
о је: удри грашком о дувар!...</p> <p>— Оно, господине, молићу!...{S} А има времена, људи смо, |
ога се зврндова загледала!“...</p> <p>— Оно, касти — рече чича-Тима мало увређеним тоном, — та |
е знао, шта ће да му одговори.</p> <p>— Оно, касти, зете, тамо код вас у Пешти, можда, се ово с |
рећи, ја сам њена друга мати.</p> <p>— Оно, касти, тако је; ви је, касти, петком умијете, неде |
ба на асталу, треба је кусати.</p> <p>— Оно, касти, од сутра недељу дана биће венчање; морам по |
се ја и за њену срећу старам.</p> <p>— Оно јест, касти, ви је учите, како треба да држи кашику |
га владања више пута опомињао.</p> <p>— Оно, касти, — муцао је чича-Тима, — није да нисте, јест |
з руку, он се продера на њега:</p> <p>— Оно, касти, све нека вас ђаво носи, и тебе и шлафрок, и |
Гркиња, — зар ту толико треба?</p> <p>— Оно, касти, опет ће много којешта и требати; нећу, каст |
ко ти се допада младожења, ха?</p> <p>— Оно, побратиме, на очима је доста чист и угледан, само |
ти дам, слатка моја стринчице?</p> <p>— Оно, што ти не треба.{S} Што није више ни за шта — прен |
чула, да ракија отвара апетит?</p> <p>— Оно, касти, отвара апетит, те човек што је више пије, с |
спразнио, учитељ се насмеја: ·</p> <p>— Оно, касти, господин начелник што да уради, а да његов |
му...{S} Ја сам у Атини учио школу, ал’ оно, што он зна, никад нећу знати!...{S} Гледај га само |
е то учинити?{S} Ако ни за шта друго, а оно да се нагледате оног лепог детињег лица.</p> <p>— Н |
!{S} Ако ништа у томе чину није лепо, а оно су бар приходи, да лепши бити не могу!{S} Умре неко |
у да продрем и, ако не за ову годину, а оно за догодине, да им осигурам премештај; тек, свакако |
она ме воли и заљубљена је у мене.{S} А оно, касти, има у кога!{S} Истина, сам мало ушао, касти |
, кад би јој, наместо уљуднога носа, на оно снежно лице прилепили зрно сочива, па макар и од он |
{S} Али кад је баш тако суђено... е, па оно... — И он опет ућута, несигурним погледом мерећи св |
м Новом Саду лепших видела!</p> <p>— Та оно, касти, та кајсија и тешко да је из Перковца; ко зн |
свршено: довече прстен!...</p> <p>— Та оно, касти, не би требало ни хитати, али кад ви баш хоћ |
тим је на дому лепа Гркиња спремала све оно, што јој за вечеру треба.{S} Наравно, да јој је у с |
а госпођо, — рече учитељ, — каква ли је оно маленкост, у коју сте и ви уплетени?</p> <p>— Пст, |
на земљовиду Србије забележити, а то је оно, што је моје српско осећање увредило.</p> <p>Тако с |
м прикријемо или забашуримо.{S} И то је оно, што се зове цивилизација, образовање!</p> <p>— Бог |
че прото...{S} Да је чича-Тима уз своје оно дериште и новаца дао?</p> <p>— Сто дуката!...{S} Бо |
епо сама својом руком друго слово; па и оно <hi>веди</hi> је она поправљала.{S} О, ала је дивно |
ирача?...{S} Од кога направисте и ово и оно, те ме већ и свет гледа као неку кугу?...{S} Зар ви |
сам га једанпут лепо погледала; тако и оно вино и ракија, што је у подруму, то ми је све за је |
од плача поцрвенеле очи и кад је видео оно бледо лице, он се окрете Гркињи: — Хајдемоте, госпо |
док му се по бледоме лицу није прострло оно загасито руменило, које вино раскошно по лицу своји |
викања уморио, доказујући по читав сат оно, што је и моја стрина знала, ил’ ако није знала, ти |
ћим дететом, те га нежно, родитељски, у оно бело, глатко, чело пољуби...{S} На тај пољубац се д |
кришом из семинарије утекао, да обиђе у оно време јако и лепо осветљену „Црвену Лампу“, па и „Л |
инолини, карнери, тунике и што се већ у оно време највише носило, и све то од скупих материја, |
ијатељу може услугу учинити, и то баш у оно време, кад му је најнужније.{S} Данас у такој прили |
ти списатељи говоре све којешта, узимљу оно за необично, што је баш најобичнија женска врлина!{ |
лојана свећа.</p> <p>— И тако, за љубав оног дериштета, ви мене да обманене!... — говорила је љ |
</p> <p>— Кажи јој и то, да спреми и од оног јела, што га ја најрадије једем.</p> <p>— Хоћу гос |
це прилепили зрно сочива, па макар и од оног бечког, што га ви онако радо једете?</p> <p>— Али |
ина пошљите бар једно по акова, само од оног доброг, што га ви и мој Никола пијете — и лепа Грк |
ни за шта друго, а оно да се нагледате оног лепог детињег лица.</p> <p>— Напротив, господине, |
ш ти мимо свет?{S} Ено, гледам пре, син оног Железниковића, што га је наша влада у Париз слала, |
дете, све је то њен посао.</p> <p>— Зар оног намолованог костура, што му клопарају сува ребра у |
и боље било да идемо тамо у хлад, испод онога дуда?... -– И он је пољуби... — Их, ала је и тај |
о уздахну:</p> <p>— Ох, само да ми није онога дериштета!...{S} Ви, ваљда, и не знате, да ја има |
би га други ко и могао прочитати, осим онога који га је писао, или неког старог извеџбаног учи |
ватрена љубав у старчевим грудима, као онога тренутка, кад је првипут своју обожавану Гркињу в |
, зашто — али све теби за љубав учинио: оној маторој, што је свима нама копала јаму, сломио је |
талност, која у тим годинама не приличи оној мекој детињој облини, на којој би требало да трепе |
..</p> <pb n="308" /> <p>Он као да је о оној маленкости, у коју сте и ви уплетени, нешто прокљу |
ојешта противу мога имена, као што се о оној шкорпији маторој поговара, као да живи са начелник |
е далеко лепши од ње.</p> <p>— Ваљда са оном чупавом брадом, коју су, по свој прилици, гуске оп |
јила, од тих ледених прсију!{S} А он ми ономад приђе, рукова се са мном, а мени се учини као да |
ими!...</p> <p>Тужне су то мисли; тешко ономе, ко се у њих удубе!{S} То је отрован паук, што ти |
ше на најучтивији начин, а чича-Тима, у ономе расположењу, шта је могао друго чинити, него на с |
кратког времена играла сам се луткама; ону највећу, моју лепу Љубицу, њу сам сву црвеним трачи |
лупица, две-три ниске дрвене столице, а ону другу половину запремао је низак кревет, застрт нек |
шешир са перјаницом чича-Тима учитељ; а ону хаљину од пикета добила је од неког болтаџије, што |
ла јаму, сломио је руку, одрубио нос; а ону мршаву вештицу с њеним надувеним Шпартанцем прогнао |
због тога позвали Цигане у дворану, да ону другу половину ноћи поред умилне музике у игри и ве |
т година толико не би могао чути.{S} За ону васпитатељку у Н... казаћу, да живи са писарем, а о |
е баба, — изношено, благо стрини!{S} Та ону твоју стару бунду, што сад велике и младе госпође и |
а још неразвијена тела, примише на себе ону сигурност, која би тек доцније могла диван израз чв |
ен, озбиљан; и саме црте на лицу изгубе ону безбрижну детињу облину, а наместо њих скупе се пре |
о и изгледала: њено пуно лице добило је ону веселу румен, а проседе витице је вешто склонила по |
и по себи била бела, али да би добила и ону здраву румену боју, узела је још код куће парче хра |
>— Добро, кад си спремна, а ти сад узми ону котарицу, што сам је о лањској берби од оне црномањ |
и, но с туђом децом свађати се и гутати ону школску прашину.</p> <p>Кад је учитељ попио своју г |
се мало у наслоњачи, лактом је заклонио ону исписану хартију, а на учитеља погледаше мрким погл |
о, кроз једно тесно сокаче, па прошавши онуда, упутила се право горњој мали.{S} Ту, у томе усам |
епреденом богословцу није ни било тешко опазити; прво, што је био доста хитар, да на свашта паз |
ва соба није спремљена, ха?{S} Што није опајана, ха?{S} Зашто кревети нису намештени?</p> <p>— |
дају пркоси.</p> <p>— На ручак се вуци, опајдаро ниједна! — викао је чича-Тима, распаљен Маринк |
— Сад ћу доћи!</p> <p>— У собу се вуци, опајдаро ниједна! </p> <p>Дете, тако од дванаест година |
S} Па ће ти ту требати и једно парче од опанака велико-мученика Прокопија, а добро би било да и |
купили абаџијски, терзијски, шустерски, опанчарски — и већ свију могућих заната шегрти, па блен |
на левом образу израсла, али се он, као опарен, трже, одступи два корака даље, па га зачуђено п |
брадом, коју су, по свој прилици, гуске опасле, или су је шилом садили?</p> <p>— Опростите, дра |
велиш, побратиме?</p> <p>— Богме је ово опасна жега; мораћу и ја једну шљивовицу искапити, коли |
ако је, сиромах, изгубио оне две класе, опасно је било и разговарати се с њиме о класама. — Даб |
ко пре стигне, добиће литру сапуна, да опере зубе...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>На |
А после се окрете осталим гостима, па, опет смејући се, понуди све редом, да поседају. — Извол |
о кући, да свадбарину спрема; а Папраг, опет, на другу страну, које да продужи комбинације о св |
le>Христос воскресе</title>“.{S} Некад, опет, узме, па сам са собом говори; ко га не види, а чу |
ра и друге којекакве беспослице; друге, опет, младе, лепе, а овамо пустиле чеперке на очи баш к |
коју има Св. Петар, а од Св. Петра је, опет, у рангу већи Св. Илија, и то тако иде у бесконачн |
гој кући становао је један Грк; тај је, опет, држао две жене!...</p> <p>Ја мислим да би така зн |
Ревизор, иако је био слабуњав, зато је, опет, боље пио, него многи здрави; чаша је ишла за чашо |
ару говорило и радило.{S} Полицајац је, опет, са своје стране савесно извршио налог свога претп |
напослетку, љуљана теретом туге своје, опет је заспала.{S} Само Гркиња не могаше <pb n="367" / |
е, застиђено, почело плакати.{S} После, опет, кад је Милка, онако ожалошћена, отишла, да се у н |
а четвртим слагао, али га је у многоме, опет, волео, узе га под руку, па, шапћући му нешто на у |
ги сваковрсни инструменти, у којима се, опет по казивању перковачких грађана, потпуно разумевао |
ве!{S} Изгубио сам!{S} Е, али ко би се, опет, сетио, да су за мустру узети пештански келнери?{S |
то Богу плакати?...</p> <p>— А како се, опет, код мене понашао! — рече, заруменевши се, млада в |
а, онда, још и ружан и матор; а кад би, опет, чича-Тима за чика-Пајину походу дознао, онда би о |
и, ви сте један нитков!...</p> <p>— Ви, опет, нисте држали актерке у квартиру?...{S} Хе!...{S} |
ке: неки беху црномањасти, плави; неки, опет, смеђи; једни беху стари, други млади, лепи и ружн |
асти, и у године; зар је краљ баварски, опет, био млађи од мене?{S} Па како га је Пепита волела |
причицу позамашно награђује; а учитељи, опет, утолико, уколико се од њих његова кућа користи, т |
у „<title>Во Јордање</title>“, а лети, опет, отпева „<title>Христос воскресе</title>“.{S} Нека |
р ту толико треба?</p> <p>— Оно, касти, опет ће много којешта и требати; нећу, касти, да ми пос |
пуно најскупоценијег посуђа, на другој, опет, страни неки штофори за хаљине од тешке свиле, од |
!</p> <p>Чича-Тима, ма да је био пијан, опет није могао да не погледа пажљивије у своју мезимиц |
контрасти: она жива жеравица, љута; он, опет, флегма до крајности...{S} Али у једноме су се опе |
{S} Млад човек натакарио наочаре, тамо, опет, матора жена навукла на себе грдан кринолин, па не |
е ја тако ценим, као вас.{S} А што вас, опет, моја Јустина воли, госпо, то не можете веровати!. |
је трчао по шећер, каву, пиринач; час, опет, по месо, краставце и т. д.{S} Понекад би му упрти |
иви са писарем, а оне три у Ј.., те су, опет, комункиње; а то све зато, што ме не уважавају, ба |
ало, па, иако је у њему видела вештицу, опет би са неким поносом продужила своја разлагања:</p> |
еја“ —</l> </quote> <pb n="392" /> <p>— Опет ми је и то песма!...{S} Као да мене није Гркиња на |
си лепоти!...{S} Очи, очи!!...</p> <p>— Опет ми чудних очију, као у жабе!</p> <p>— Као у голуби |
ота је оборио очи...{S} Трећи разред га опет гурну лактом, али ништа не поможе, он је баш хтео |
у чему не погреши; али поред свега тога опет није могао а да истога вечера не покаже пред своји |
о парохија, хеј, госпођо!</p> <p>Гркиња опет уздахну.</p> <p>— Ствари су скупе, али ја ћу ти их |
лку, где сасвим озбиљно шије, кроји, па опет прекраја, додаје чипке и шепутлице, и у свему томе |
а он се врати натраг у собу и онде узе опет онај строги, забринути, изглед.{S} Мала Милка већ |
>— Ја вас обожавам!..{S} И чича-Тима је опет цмокну...{S} Али се уједанпут трже и седе сасвим з |
у, који је над ватром држала. — Да није опет она мука? — И баба пажљиво посматраше јако удубљен |
! —- прекиде јој чича-Тима реч. — Ја се опет бојим вас!{S} Ви, ваљда, мислите, што сте још и та |
а Грчић.</p> </quote> <p>Гросмутерка се опет пљесну рукама, а Гркиња, после подуже почивке, про |
није уштинуо своју проводаџику, али се опет трже; а, после, и као добар богословац, није се мо |
до крајности...{S} Али у једноме су се опет слагали: кад је, н. пр. она у неког удовца мало ва |
уму до себе:</p> <p>— Ето несрећника, и опет се опио!...{S} Е, сад тако што да чује господин ми |
и онда би се тужио како је све скупо, и опет им је мршава храна.{S} То су, уосталом, и паметни |
ипи као намолован пајацо.</p> <p>— Па и опет је, знате, што ’но кажу, у неколико градуса лепши |
жива хитар.</p> <p>Стара учитељка обори опет очи, а после мале почивке поче наново разговор о б |
иако сам изродила седморо деце, ја сам опет лепа и младолика, па још кад се обучем!...{S} Онда |
ни да говорите!</p> <p>— Шта, да нисам опет што погрешио?...{S} Е, кад је тако, сад ћу ја све |
баш тако суђено... е, па оно... — И он опет ућута, несигурним погледом мерећи свога будућег зе |
, не могу од страха да искажу, а, овамо опет, учитељи бију; деца плачу, а учитељи карају и грде |
преко авлије до малих вратница; а ту су опет застали, шапутали су нешто, док она сасвим гласно |
знао, онда би она то исто и о чика-Паји опетовала, и тиме је, наравно, обојицу задовољавала...< |
али заљубљени људи, тако и лепа Гркиња, опијена слатким љубавним заносом, уздахну дубоко, а пос |
ио, па да прсне од смеја!{S} Да се није опио?{S} Гледајући у лепу Гркињу, да се није заљубио?.. |
ебе:</p> <p>— Ето несрећника, и опет се опио!...{S} Е, сад тако што да чује господин министар, |
ош и да се учитељ четвртог разреда први опио; и то су дочули, па и то, како се ујутру зором чич |
да, онај што се на Гркињиној части први опио.{S} Кад је видео учитеља богословца, а свога колег |
аше|...{S} Хо, хо!..{S} А да ко је онда опирача?...{S} Од кога направисте и ово и оно, те ме ве |
је, по обичају, онако просто целу ствар описао, а о загушљивом ваздуху и заборавио је известити |
ти, то тако дивно доликује, да се не да описати!{S} Исто тако, ако купиш црне ципеле, а ти их б |
ерковцу нема ничега, што би било вредно описивања, те га, ваљда, стога и заборавише географи на |
ворити, како би сумњичење старе госпође оповргао, али их у томе стиже фамилијаз.{S} Беше сасвим |
толице, заузео место; а с тога места ни опомене, па ни најжешћи укор самога г. министра, не би |
је му она замерала; па ни онда га не би опоменула, кад би њеноме Николи голи лактови кроз отрца |
а сам вас због вашега владања више пута опомињао.</p> <p>— Оно, касти, — муцао је чича-Тима, — |
<p>— Ви идите па спавајте, а ја, кад се опоравим, доћи ћу и сама!...{S} О, зла неваљалца, а баш |
а се повампирио, добиваше све јаснији и опредељенији облик.{S} Час га је гледала, како иде, пош |
већ прогрушану, браду; затим се сасвим опрезно накашља... и у тај мах се Гркиња трже.</p> <p>— |
че учитељ IV разреда. — Деде ти, стари, опробани детонаставниче, деде ти кажи, да ли је боље уч |
ној.{S} Кад је хтео са начелником да се опрости, није могао ни речи изустити, отворио је врата, |
е поплашили да нећете ни доћи.</p> <p>— Опростите, молим, ја сам, знате, касти, мало се и наљут |
пасле, или су је шилом садили?</p> <p>— Опростите, драги колега, али ја нисам приметила да је к |
Само то да не кажу, могао би им човек и опростити.{S} Али кад они пију шампањера, играју валцер |
лице, без којих свака поштена кућа може опстати: ту су ти шлингераји, штикераји, па онда чачкал |
је л’ тај чича-Тима слеп?{S} Ил’ га је опчинила, фландра једна?...{S} А и шта ће му туђа жена? |
ми: „Неспособан!“; после моли кметове и општинаре, да га приме за бирова, а они му доказују, да |
тину покаже, он би му сав виноград џабе орезао.</p> <p>— Па, учитељ-Тимо, — питао га је трговац |
да ме сними; један ме је сликао, па је ориђинал послао чак у Париз; ја сама се нисам познала, |
ијаш, те даде детету, а после дохити са ормана једну јабуку, убриса је од прашине, па је пружи |
њих; ено, по дуварима виси паучина, на орману пала прашина, у кујни судови неопрани...{S} Да с |
ебелим сукненим хаљинама, у фесу, а под оружјем, уђе у собу.</p> <p>— Добро јутро, учитељ-Тимо! |
берберин са мајсторицом и са још седам-осам <pb n="345" /> практиканата употребили су сву свој |
60_C10"> <head>Х.</head> <p>Четвртак је освануо, а у само свануће дође и Папраг у чаршију.{S} О |
од њих заверио, да ће јој се, кад-тад, осветити...</p> <p>Ствар је, дакле, узела на себе сасви |
н’те на мене, знам ја, како ћу се њојзи осветити!{S} А и ревизора гледаћемо да понудимо неким ш |
..{S} Нема више улица, нигде се не види осветљен прозор или фењер, пред њиме стоји мрачна шума. |
ало обуче, објасни и, бенгалском ватром осветљен, господину министру достави; него је, по обича |
са цвикерима на носу, што су се по тим осветљеним просторијама тамо и амо гурали, не изгледаху |
рану, једном мили-и са три лојане свеће осветљену, газда Миладин свињарски трговац, са својом с |
текао, да обиђе у оно време јако и лепо осветљену „Црвену Лампу“, па и „Лепу Пастирку“ и друга |
после је у мраку нестаде...{S} Прота се осврте два-три пута, да га ко не гледа, а после све хла |
е то, учитељу, – рече пандур, страшљиво осврћући се, да га не би ко из прикрајка чуо. — Има неш |
оца изгубило.{S} Кажу, да човек за ноћ оседи, остари.{S} А сироче постаје човек смишљен, озбиљ |
ре растера!{S} Али, свакако, гледаћу да осети; познаће и он, ко је стара госпођа фон Копривић!. |
е данашњем образовању?</p> <p>Папраг је осетио жаоку, што је у тим речима <pb n="372" /> лежала |
очи и ћути замишено.{S} Тада је првипут осетио да га Гркиња вара и лаже, али није имао толико х |
је пробао да очима искаже, што му срце осећа, али то му није ишло од руке; он, дакле, приближи |
као свако сироче!</p> <p>Радост је само осећала, а није умела спољним знацима исказати је; тако |
у према вашим, мени учињеним, услугама, осећам се обвезана вас на долазак мога мужа внимателном |
. — Ох, да знате, каква ме у овоме часу осећања море, ви бисте се смиловали!...</p> <p>И он је |
лежити, а то је оно, што је моје српско осећање увредило.</p> <p>Тако свака српска кућа мора ве |
за ову годину, а оно за догодине, да им осигурам премештај; тек, свакако, ако ја уживим, неће с |
новника; позвала сам и овдашње учитеље, осим оне маторе.</p> <p>— А нашто толика част? — питао |
рђав, деца не знају пјеније, а учитељи, осим што су древне пијанице, још су и неморални.“</p> < |
ко да би га други ко и могао прочитати, осим онога који га је писао, или неког старог извеџбано |
колу ћу протерати; а ви, стара госпођо, осим похвалителног листа, добићете и једну класу...</p> |
дина живети!{S} Леп век!{S} Па ћеш још, осим овога, три мужа променити.</p> <p>Гркињи пређе пре |
ењу сиротиње и онако нико не мари...{S} Осим тих свију својстава, стара је госпођа умела и шпиј |
ова, машина, кремења, крчага и т. д.{S} Осим тога је имао и парче винограда, који је сам са сво |
гледао, не што би на њојзи било нешто — осим натовареног белила —- необично, него, просто, што |
обијала је по једну класу унапређења, а осим тога је код чиновника и богаташа добила лепо име.. |
о знам, а то је, да ће госпођа Јоханида осим певања и — декламовати.</p> <p>Учитељ четвртог раз |
и и бајати.{S} Али у самоме Перковцу, и осим таких ситница, беше једно сокаче, које је са своје |
ц, ја удовица, ја имам моју плату, а он осим плате има своју кућу и виноград...{S} Поговара се, |
те и куглова; једно се само чудила, што осим проте, који је баш до кума седео, нико не хте од с |
, побратиме, гледај да и у вину не буде оскудице!{S} Једанпут се жени и удаје!{S} А ја ти, вере |
а лепа Гркиња, набељена и накинђурена, ослањајући се на свој зелени сунцобран, отварајући на ч |
је месец, како се кроз најгушћи коров, ослањајући се на свој дебели штап, провлачи прота; и то |
; а, после, старост његова скоро ће нас ослободити...</p> <p>Лепа Гркиња није могла све изговор |
поживи цео учитељски еснаф!...{S} Бабу ослон’те на мене, знам ја, како ћу се њојзи осветити!{S |
</p> <p>— Е, па добро, госпођо, а ви се ослоните на мене, ја ћу гледати да вам још до подне све |
алу, како јој по дебелим образима плива осмејак.</p> <p>— Преизредно!... — говорила је, пуна за |
ити.</p> <p>Гркињи пређе преко лица лак осмејак, и није никако могла своје унутрашње задовољств |
пуна задовољства. — Леп осмејак, красан осмејак, такоме би осмејку сваки, и најпрепреденији, ве |
а ућута, по беломе лицу лебдео је сетан осмејак, а по њему, као по сунчеву зраку, трептала је ј |
— говорила је, пуна задовољства. — Леп осмејак, красан осмејак, такоме би осмејку сваки, и нај |
тарац, а после му преко лица пређе глуп осмејак.</p> <p>— Твоја кћи Милка срећна је са својим б |
а мало и, преврћући, по обичају, очима, осмејкивала се умиљато на свога маторог обожатеља.{S} И |
друго којешта; а прота је најљубазнијим осмејком нуди да бира, што јој се најбоље допада.{S} И |
Леп осмејак, красан осмејак, такоме би осмејку сваки, и најпрепреденији, веровао!{S} А после ћ |
разреду мирније изгледа: стара госпођа, осмејкујући се, по првој скамији намешта женске радове, |
а:</p> <p>— Добро јутро желимо! — рече, осмејкујући се пакосно. — Ви као да се још љутите?...</ |
али се чинила невешта и, сасвим обично осмејкујући се, ухвати га за руку, погледа га мазно, па |
е окрете лепој Гркињи и, сасвим умиљато осмејкујући се, пољуби је у њену мршаву руку.</p> <p>— |
цу променише црте: нестаде умиљавајућег осмеха, безобразан поглед ишчезао је, а око развучених |
ђа, учитељица четвртог женског разреда, осмехну се поносито, па онда извади из џепа своје наоча |
обожавану Гркињу, он се, онако пијано, осмехну на њу, а задај од рума и ракије куљао је из њег |
госпођа...</p> <p>Учитељ Тима се весело осмехну, приђе детету, да га мало охрабри.</p> <p>— Доб |
их лепих кајсија!</p> <p>Дете се весело осмехну.{S} Беше му необична та доброћудност очева, а п |
жену руку, зену мало, а затим се весело осмехну:</p> <p>— Госпођо, благо теби!{S} Ти да знаш, д |
д је видео стару госпођу, он се усиљено осмехну и рукова се с њоме, а остале учитеље није ни по |
у лицу, и она се, напослетку, задовољно осмехну:</p> <p>— Надам се, да нема човека са очима, ко |
љутито; а кад дете оде, он се задовољно осмехну.</p> <pb n="304" /> <p>— Само кад сам код ње, п |
ову љубимцу, по вољи, и он се задовољно осмехну:</p> <p>— Та, оно, знаш, учитељу, нешто ми је к |
ра госпођа се при овим речима ђаволасто осмехну, а после, сетивши се секретарова апетита, поче |
ти?</p> <p>А после се некако враголасто осмехну, узе капут, обуче га на рукаве, закопча прслук, |
head>VI.</head> <p>А после се уједанпут осмехну:</p> <p>— Што јест, јест, касти, она ме воли и |
није проговорио, <pb n="316" /> није се осмехнуо, није могао ни јести ни пити, а кад би легао д |
таста и зета доводи у сукоб, то се само осмехнуо. — Изгубио сам литру ракије и четири каве, али |
ођу Швабићку, а ја ћу се тек онако мало осмехнути...</p> <p>И она гледаше у огледалу, како јој |
поделу учитеља у десет класа, којој је основа дубока мудрост.</p> <p>— Молим вас, господо, — д |
у самој резиденцији маџарској положили основе своме данашњем образовању?</p> <p>Папраг је осет |
а постепености, која се код нас учитеља основних школа назива класа!{S} Узмите за пример и саму |
ца, беше једно сокаче, које је са своје особености заслужило, да му се по могућству име сачува. |
у је подбочила на кук и тако се с неким особитим задовољством дуго посматрала.</p> <p>— Та ко б |
У вашем винограду има лепих кајсија, а особито она, што је уза саму колибу...{S} Е, јесте чули |
ете могло уверити.</p> <p>Растом је био осредњи, а у ширину је много боље напредовао: два добра |
елаво чича-Тимино теме приљежно метала, оста она иста ватрена љубав у старчевим грудима, као он |
без „лаке ноћи“...</p> <p>Стара госпођа оста бледа и поражена.{S} Тешко јој беше подносити толи |
рила! — Утоме баба скиде тигањ с ватре, остави га настрану, а после убриса руке и уведе гошћу у |
Јест, Јоханида са својим даскалом мора оставити Перковац...{S} Сад се Перковчани питају: како |
ре него што ће свога дебелога Шпартанца оставити, морала му се похвалити: — Дакле, мој дебели д |
, има шесторо-седморо деце, могла би се оставити моде, али је млада.</p> <p>Док је чича-Тима та |
, а ручак, што си га за данас спремила, оставићеш за сутра.</p> <p>Дете га својим паметним очим |
/> а не знам, шта.“ — А, овако, сама и остављена, наслонила је своју малаксалу главицу на суву |
се имам предомишљати?{S} Ја сам сироче остављено, погажено, треба да сам благодарна, ако ме ко |
ко младе девојке, па се и они разиђоше; остаде само смрад од дувана и кужна задаја од просуте и |
дведе у своју собу — на ручак.{S} Милка остаде сама, погледала је жалостиво за њима, а после се |
ј он не би учинио по вољи.</p> <p>Милка остаде сама, озбиљно и замишљено гледајући у свој посао |
а трећа у вечност оде, и он по трећипут остаде удовац...</p> <p>— Оче, што сте ме звали? — тепа |
е и прославио и лепу му парицу доносио, остаје његова грка ракија.</p> <p>— Е, касти, ова ти ра |
устројене државе.</p> <p>— Ништа ми не остаје, него да сама одем — рече гросмутерка. — У недељ |
раљевића Марка није изгледао страшнији; остала тројица искрљештили очи, па, што их џигерица слу |
н неофарбан сто и две дрвене столице; а остала мрачна просторија те собе беше запремљена кожица |
га једва она мања половина између обрва остала; ногу је ишчашила, а леву руку је сасвим пребила |
биљно, поштапајући се, напред, а за њим остала фамилија по реду и по старешинству.{S} После њег |
е усиљено осмехну и рукова се с њоме, а остале учитеље није ни погледао.</p> <p>— Драго ми је, |
сти никуд морао одлазити.{S} Али, као и остале, тако му је и овај план лепа Гркиња покварила... |
жавану Гркињу видео!...{S} Кир-Николу и остале учитеље није могла из места покренути, а последњ |
адахнуо перковачку омладину, да се међу остале онамошње забаве уврсти и словенска беседа...</p> |
ђана, са кумом, протом и старим сватом, остали <pb n="381" /> за пуном софром.{S} Наравно, да с |
, без и најмање свести, у доктора...{S} Остали болесници, који су у истој соби боловали, посмат |
једа!</p> <p>Она му притиште руку.{S} И остали се руковаше, па одоше.</p> </div> <div type="cha |
говорити....{S} Чича-Тима, прота, кум и остали гости, сви повикаше на њега, сви се трудише да м |
е сопственој лепоти...</p> <p>Као и сви остали заљубљени људи, тако и лепа Гркиња, опијена слат |
им путем; а гости, који су још у кавани остали, гледаху за њима, говораху о прстену тако младе |
ле хаљину; а кад би се на таке глупости остали болесници насмејали, чича-Тима би се искревељио, |
још учитељ-Тими рече: „Матора будало!“ Осталим гостима није ни „Лаку ноћ!“ рекла, него се као |
провидели, а и стари отрцан шешир је са осталим оделом у приличној хармонији стајао.{S} Он је и |
и имамо и начина и искуства, да то пред осталим светом прикријемо или забашуримо.{S} И то је он |
бро, кад сте дошли! — А после се окрете осталим гостима, па, опет смејући се, понуди све редом, |
сле се рукова с њоме, а затим се окрете осталим учитељима, који онде око њега, гологлави, са на |
грудима толику тугу покренути?{S} Међу осталим ситницама у завежљају нађе она једно парче још |
још прљавије и згужваније хартијице од осталих хартија, размота је пажљиво и, грчевито притисн |
презиме, да ли му је то тако од старина остало, или су га људи од милости тако прозвали, то вам |
н је с највећом жестином загрли, и није остало места на лицу лепе Гркиње које није чича-Тима об |
варања.{S} Паланке су у Србији, као и у осталом свету, мале, у њима свако свакога познаје, —- п |
од бабе већ унапред дознала; и у свему осталом се по саветима старе врачаре владала.{S} Та зар |
и, то је међу нама речено, па ту нека и остане, јер ја не бих волео да таке речи дођу до њених |
рила су га страшна привиђења: као да је остао без службе, па сад мора да послужује као фамилија |
се прозори потресали...{S} Чича-Тима је остао сам у кући.{S} Нека неописана туга надвладала га |
</p> <p>Само су учитељи са још неколико остарелих грађана, са кумом, протом и старим сватом, ос |
ова, а они му доказују, да је за све то остарео, него да ће га поставити за гробара...</p> <p>Т |
губило.{S} Кажу, да човек за ноћ оседи, остари.{S} А сироче постаје човек смишљен, озбиљан; и с |
лобе!{S} А ми ћемо, касти, као и досад, остати једно тело и једна душа!..{S} Да, збиља, кад ћу |
зуби ретки, може му сав спанаћ у зубима остати.</p> <p>По свему се видело, да је стара госпођа |
е, — у школи међу ђацима могле би још и остати оне три, већ у целоме цивилизованом свету узакоњ |
дам, да ћемо још много година пријатељи остати...{S} Та да нема вас, коме би се могао похвалити |
а тако бих волео да могу вечно код вас остати, да могу овде умрети...</p> <p>И он је наново ст |
{S} Онда?</p> <p>— Онда, наравно, да ћу остати... — доврши препредени богословац, рукова се још |
а, мужа — додаде врачара, — а после ћеш остати богата удовица...</p> <p>Стара врачара пљуну мал |
прота и Никола нека се упрегну, а ја ћу остраг гурати, док се не расхлади...{S} Ха, ха, ха!...{ |
ачелниково, њему је зато ласкала, да је отац г. министру препоручи.{S} И она је на тај начин, з |
} Девојче испрва ћуташе, али кад јој је отац пофторио то исто питање, она скоро нечујним гласом |
преми прасе.{S} Дете је знало, да му је отац сваког Божића и поклада поклањао учитељу прасе.</p |
чика-Паја, браца-Трајко црквењак, па и отац-прота, са својим ружичастим свиленим појасом, од к |
ам ли задовољна? — Тако ме пита окорели отац, кога бих само наљутити могла, да сам друго што ка |
али је толико схватило: да то, што јој отац у пићу сам говори, не може ништа добро бити, и она |
ишеног мислиоца, филозофа.</p> <p>— Мој отац хоће, и ја се морам удати!{S} Ја не смем питати: „ |
је видела, у каквом јој се расположењу отац из чаршије вратио, а она се уплашено сакрила иза ф |
мени неко казао, да заборавим, да ми је отаџбина несрећна...{S} Али какву они имају цел са бесе |
ија отвара апетит?</p> <p>— Оно, касти, отвара апетит, те човек што је више пије, све би је виш |
> <p>— А ја сам, ви’те, чула, да ракија отвара апетит?</p> <p>— Оно, касти, отвара апетит, те ч |
ослањајући се на свој зелени сунцобран, отварајући на чича-Томиној огради капиџик, стаде се вес |
д од огледала, па их љутито тресну кроз отворен прозор.</p> <p>У тај мах уђе једно ђаче у собу, |
о министра и министровице, у свако доба отворена била?...{S} Није се то једанпут дешавало, да н |
ју милу мајку?...{S} Она имађаше велике отворене очи, по ваздан бих могла гледати у њих, па да |
а да дете њеном измајсторисаном погледу отвореним очима смело пркоси, она, да би избегла сваку |
ико смелости да му све што је замислила отворено искаже, онда ће данашња српска кнежевина за си |
у тај мах налазио код њега у винограду, отвори писмо, па кад га је прочитао, он га продрма, па |
о му му је свакидањи обичај.</p> <p>Она отвори кујнска врата, завири у другу собу, па се врати |
тара баба.{S} Кад је Гркиња кућна врата отворила, једва је могла бабу и назрети; онде, поред ва |
е најбоље допада.{S} И она је већ жељно отворила уста, да каже, како јој је баш све од потребе. |
е опрости, није могао ни речи изустити, отворио је врата, па је отишао, а никог око себе ни да |
е обожавана Гркиња из куће истерала.{S} Отворио је врата, па је изишао из куће, а није ни погле |
о му се да је насред гробља; али кад је отворио очи, онда се уверио да је у својој соби, у свој |
а незграпна дрвена врата се, шкрипећи, отворише.{S} Далеко тамо у шљивару чуло се, где псето л |
; а кад је видела, да се авлијска врата отворише, она истрча пред учитеља Тиму:</p> <p>— Добро |
во однео!</p> <pb n="357" /> <p>Утом се отворише врата, и чича-Тима закрљештеним очима гледао ј |
ечи дођу до њених ушију...{S} Дакле, од оте кајсије би ви волели да једете?</p> <p>— Не само да |
е би увидео, да сам ја у свему лепша од оте несрећне Гркиње — говорила је у себи. — Шта има на |
, а после се, сирота, радовала, да и од оте кајсије, од тога за њу забрањеног плода, окуси.</p> |
га за руку, погледа га мазно, па онда, отежући речи, пришапта му полугласно:</p> <pb n="318" / |
p> <p>— А ви сте — рече четврти разред, отежући речи, — ви сте, госпођо, по најновијем систему |
д се Гркиња од свога ватреног обожатеља отела, изгледаше јој лице као искрпљено: куд су год Тим |
месојеђа, удати, ако не желите да сама отиде...</p> <p>Чича-Тима је једнако зачуђено у њу глед |
— То баш не знам, само ми толико рече: „Отиди, Радоване, и кажи учитељ-Тими, да у девет сати не |
је онаку и узео?...{S} А, овако, све се отимају за њу.</p> <p>Чича-Тима је погледа зачуђено.</p |
е прото!... — рече прекорно, помало као отимајући се из његова загрљаја. — То баш није лепо!{S} |
га гурати на врата.{S} Старац се испрва отимао, али напослетку морао је већој сили попустити.{S |
а кад ју је начелник загрлио, она га је отискивала, али пажљиво, да га не повреди, не — увреди. |
егиници и „лаку ноћ“, а то је и сувише: отићи без „лаке ноћи“...</p> <p>Стара госпођа оста блед |
>II.</head> <p>Учитељ Тима је, наљућен, отишао право кући својој, седе, онако срдит, на једну с |
амо свануће дође и Папраг у чаршију.{S} Отишао је мало до деда-Спире, узео је четку, очеткао св |
свој прилици, девер... ха?...{S} Ил’ је отишао, да спава, док се ви са обожаваном богињом унтер |
речи изустити, отворио је врата, па је отишао, а никог око себе ни да је погледао.{S} Успут је |
пио је с њима, здравио се; а ујутру је отишао, да све рапортира, колико је и шта је од целе те |
доказивао, у доказивању је тако далеко отишао, да је и то хтео фактима доказати: да човек који |
ради самог правдања; тек кад је ревизор отишао из места, онда почеше резоновати и сви су погоди |
, опет, кад је Милка, онако ожалошћена, отишла, да се у неком усамљеном ћошету куће сита наплач |
е чезнућим погледима лепе Гркиње, па би отишли, наравно, после три-четири чаше ракице, кући, пр |
> <p>— Добро дошли!...{S} О, господине, откад вас чекамо, већ смо се поплашили да нећете ни доћ |
ствено, шта ће даље да буде.{S} Гркиња, откако је познаје, није у њеним цртама приметила толико |
Section" /> <p>Међутим, код кир-Николе, откако им се чича-Тима доселио, све се набоље окренуло: |
да се поздравља.{S} Па, касти, она се, откако амо дођосмо, лепо и поучила; сад већ и не уме да |
чича-Тими:</p> <pb n="355" /> <p>— Ви, откако сте се упознали са честитим вашим господин-Папра |
реизредно!{S} Лепо!{S} Неописано!...{S} Откако је моја протиница преминула, још нисам таке слас |
коли, тако и у обичном животу, мрзео; а откако је, сиромах, изгубио оне две класе, опасно је би |
вртог разреда скинуо је и капу и капут, откопчао на кошуљи рукаве, па за сваком искапљеном чашо |
> <pb n="312" /> <p>Чича-Тима се чудио, откуд стара вештица све то да сазна?{S} Та, ваљда, није |
—- па је ли чудо што су се жене питале: откуд Гркињи свила, и ко је она и шта је она, да се и о |
ковцу начелник неки Букван Суругџић.{S} Откуд њему тако име и презиме, да ли му је то тако од с |
, по правди, ја и јесам крив!...{S} Ал’ откуд је она могла чути, да сам ја сто дуката дао уз Ми |
мах шушну сирота Милка из свога ћошета, откуда је чула говор свога оца, а после видела и лице с |
>Већ је била скоро на крају горње мале, откуда се виде зелене утрине, што се од самог Перковца |
ао за ту Гркову част.{S} Знали су и то, откуда Гркињи виново лишће, иако га у то доба свака кућ |
онеку од мојих познаница.{S} Дође млад, отмен, господичић, завитла несташно штапићем, поклони с |
/p> <p>И заиста, публика се, жељна мало отменије, образованије, београдско-новосадске, забаве, |
баш та три најчувенија зурлаша, да јаве отменијем перковачком свету, да ће се у Грковој кавани |
е жене „из бољег сталежа“, као што се у отменијем свету говори; а и кад би каква трговкиња или |
само што је носила, колико да се зна да отменијој перковачкој класи припада, доста огроман крин |
име му је некако господски!{S} Лепо!{S} Отмено!...{S} Али све бадава, дете је сувише младо, как |
нас не бих знао!...{S} Шта би, Спиро, с отом жабарком?{S} Ти као да је наново препичеш?...</p> |
Тимини пољубци падали, ту је, наравно, отпадало руменило и белило.</p> <p>— Нисам се надала од |
itle>Во Јордање</title>“, а лети, опет, отпева „<title>Христос воскресе</title>“.{S} Некад, опе |
еседе, певачка дружина, па ће у кору да отпева чувену убојну песму:</p> <quote> <l>„ Тај гуњац |
добром расположењу, умеју онако свечано отпевати...{S} И на томе се та вечера сврши.{S} Сви одо |
ати!...</p> <p>И чича-Тима хтеде, у име отпоздрава, нешто проговорити, али које ракија, а које |
гао ни јести ни пити, а кад би легао да отпочине, морила су га страшна привиђења: као да је ост |
p>Кир-Никола с децом и чича-Тимом одоше отпочинути, и после по сата беше у кући нема тишина, чу |
ктом, да вас са вашег неваљалог владања отпустим из службе!...{S} Ево акта! </p> <p>И начелник |
о министарски акт!.,.{S} Он каже, да се отпустим из службе...{S} А, не превари старога курјака! |
подине, ја сам био намеран да још данас отпутујем у Лешњик.{S} Знате, послови су.{S} А, после, |
> <p>И начелник му показа акт, којим се отпушта из учитељске службе; узроци беху: неморално чич |
мисли, које ме, може бити, море, да се отресем; хоћу, као што је пре мени неко казао, да забор |
, и као добар богословац, није се могао отрести од силно нагомиланих мисли, које у таким тренуц |
ешко ономе, ко се у њих удубе!{S} То је отрован паук, што ти танком пређицом своје паучине све |
се сви конци лепо провидели, а и стари отрцан шешир је са осталим оделом у приличној хармонији |
на протерана Новосаткиња; она набељена, отрцана!{S} Она!..{S} Но, ал’ то је већ ужасно!{S} Па з |
цу је био блед, изнурен, хаљине му беху отрцане, а ципеле од самога блата, које се белело по њи |
е стадоше скупљати застареле младожење, отрцани удовци, извикане фрајле и удовице, — ту не беше |
кад би њеноме Николи голи лактови кроз отрцани капут провиривали.{S} Она се само бринула, да с |
дрпана, а и сам Никола променио је свој отрцани сламњи шешир с новим вуненим, а у лепу Гркињу н |
али све беше доцкан!{S} Он није ни свој отрцани шешир скинуо, а лепа Гркиња стајала је на прагу |
где забадати!{S} Ви, ислужена бабицо са отрцаном дипломом!{S} Касти...{S} Ви!... — Хтеде увређе |
дао, он је сав претрнуо.{S} Зар у таком отрцаном оделу да га затече богиња његове старе љубави? |
ревизора, — како ком у део падне...{S} Отуда је било тога вечера сила разговора; мало је ко од |
понеку, с руског преведену а у читанци отштампану, причицу позамашно награђује; а учитељи, опе |
но једино добило фрас, а друго једно је оћелавело.{S} Па, касти, има л’ ту моје кривице?{S} Мог |
, што не може и пепељаве зенице црно да офарба, тиме би, вели, постала права грчка лепота...{S} |
скуп, заиста бих га мојој Милци купио; ох, ала би јој то јасно црвенило према њену белом лицу |
нуђен ово после подне одмарати се...{S} Ох, та прашина, да се човек угуши, баш ме умори!...</p> |
ин... из Београда!...{S} Секретар...{S} Ох, госпођо, казао ми, да звоним, да вас зовем... и дец |
та, све више приљубљујући се њојзи... — Ох, да знате, каква ме у овоме часу осећања море, ви би |
тио сам се на једну шљивовицу.</p> <p>— Ох, господине, маните се!...{S} Данашња деца каква су, |
нако старачки, цмокну у образ:</p> <p>— Ох, ала би лепо живели, кад би ме у квартир примили!</p |
наручја, он жалостиво уздахну:</p> <p>— Ох, само да ми није онога дериштета!...{S} Ви, ваљда, и |
дете што погледа у шећер.{S} Па вели: „Ох, да ми је хоће учитељ Тима дати, одмах би се женио!“ |
есело осмехну, приђе детету, да га мало охрабри.</p> <p>— Добро, синко, добро!{S} А која госпођ |
огда, свако њино детенце да позна свога оца!..</p> <p>Сви гости прснуше у смех; а прота се намр |
!..{S} А које дете још не познаје свога оца?{S} Е!{S} Е!...</p> <p>Лепој Гркињи је пламтело лиц |
а дете, кад је чуло последње речи свога оца, оно покри лице рукама, а низ образе му текоше круп |
цом, а на Петровдан — као имендан свога оца — читало у цркви апостол...{S} То је, наравно, све |
вога ћошета, откуда је чула говор свога оца, а после видела и лице свога младожење, кога је Грк |
нашла и младожењу; онај црни штап мога оца, на коме је изрезана глава некаквога мајмуна, то је |
и оданде страшљиво погледаше у пијанога оца...{S} Он је најпре сео за сто, па онде, са искревељ |
се Папраг; он не може бити гори од мог оца, па што не бих пошла за њега?{S} Ова Гркиња неће им |
, слушаше и даље бенетање свога занетог оца:</p> <p>— Она ме љуби, па, касти, чак се и за моје |
ти; њојзи не беше ништа необично што је оца тако рано видела спремна и обучена; приђе му, по де |
вим жалостиво, изгледало је као да више оца жали него себе; али не рече ни речи, само што је ду |
о; видело је, сироче, да је са мајком и оца изгубило.{S} Кажу, да човек за ноћ оседи, остари.{S |
То је био гром за све учитеље.{S} Таким оценама није ниједан могао бити задовољан, али су сви ћ |
га од њих према заслугама оцени и своје оцене у протоколе стави.{S} Учитељу четвртог разреда је |
пође, да свакога од њих према заслугама оцени и своје оцене у протоколе стави.{S} Учитељу четвр |
проти; а онда ће му шанути:</p> <p>— Е, оче прото, како вам се допадају ови моји куглови?{S} Па |
си, несрећнице једна?</p> <p>— Ево ме, оче! — одговарао је звучан детињи гласић. — Сад ћу доћи |
.</p> <p>— ’Ма шта ви мало пре рекосте, оче прото...{S} Да је чича-Тима уз своје оно дериште и |
гласом рече: — Јесам!{S} Задовољна сам, оче!</p> <p>Да је чича-Тима боље погледао своју ћерку, |
длазак:</p> <p>— Милка!</p> <p>— Чујем, оче! — одговараше дете из кујне.</p> <p>— Ја сам данас |
! — А после додаде уздрхталим гласом: — Оче, ја сам слаба!</p> <p>Чича-Тима, ма да је био пијан |
чупао те твоје чупаве курјуке!</p> <p>— Оче, — рече Милка мирно, — ја нећу данас ручати, ја не |
и!...</p> <p>И он је загрли...</p> <p>— Оче прото!... — рече прекорно, помало као отимајући се |
н по трећипут остаде удовац...</p> <p>— Оче, што сте ме звали? — тепаше сирото девојче, скоро и |
за њу забрањеног плода, окуси.</p> <p>— Оче, ја сам спремна — рече, огрнувши око врата неку ста |
Зашто кревети нису намештени?</p> <p>— Оче, прала сам судове, а после сам и ручак пристављала. |
ну.{S} Беше му необична та доброћудност очева, а после се, сирота, радовала, да и од оте кајсиј |
загладио косу, попио је каву и спокојно очекиваше учитељски колегијум, за који је, наравно, доб |
о је мало до деда-Спире, узео је четку, очеткао своју атилу, умио се, загладио косу, попио је к |
обичаја, скоро благим гласом, — хајде, очешљај се и спреми, па ћемо да идемо у виноград, да бе |
а се сваком извињаваше, како се није ни очешљала, ни умила; како је још у неглиже, — иако је би |
ча-Тима.{S} Био је доста чисто обучен и очешљан, само што му очи беху крмељиве и помало крваве. |
ле вратила, чича-Тима се већ био умио и очешљао и спремаше се да иде мало у чаршију, колико да |
; ви је, касти, петком умијете, недељом очешљате, а у среду дате јој и чисту кошуљу; касти, она |
ста му беху свакипут на смеј развучена, очи загасито пепељаве, али свагда сјајне, а оне танке б |
не нагледам; а у њега су мале, жмираве, очи, — страх ме хвата, кад их из далека смотрим!{S} Мој |
ку, нос и не приноси лепоти!...{S} Очи, очи!!...</p> <p>— Опет ми чудних очију, као у жабе!</p> |
базна моја, збогом!...</p> <p>— Збогом, очи моје!... — рече збуњено Гркиња, <pb n="386" /> па г |
љења....{S} Гркиња га погледа поносито, очи јој севаху од јарости; а кад се он приближио њојзи, |
лице јој беше као снег бело, дугуљасто, очи плаве, а у њима, као обично у сирочади, почиваше не |
ут, а госпођа Јоханда изгледаше срдито: очи јој севаху у раздражености, око усница она борица с |
ослетку, нос и не приноси лепоти!...{S} Очи, очи!!...</p> <p>— Опет ми чудних очију, као у жабе |
шно по лицу својих љубимаца просипа.{S} Очи му синуше грозничавом ватром, и он се у доброј вољи |
аља“...</p> <p>Чича-Тима уђе унутра.{S} Очи му засенуше од силне светлости; а људи у црним, сал |
ди више.</p> <p>То је било и сувише.{S} Очи у чича-Тиме синуше младићском ватром, он је с најве |
тек онако испод обрва погледа љутито, а очи му севају од једа:</p> <p>— Лепо, вала, господин-ко |
еђутим, себи дошла, убрисила је од суза очи и ишчекиваше мирно, скоро достојанствено, шта ће да |
ађена, Гркиња.{S} Али кад јој је видела очи, како су црвене и исплакане, она се трже и ућута, с |
жи се њој...{S} А она чапља!{S} Оборила очи доле, а поцрвенела као обарен рак; он се примиче њо |
младе, лепе, а овамо пустиле чеперке на очи баш као ждребице.{S} Овај твој зет био би красан мо |
да их ни видео није; шешир је набио на очи, па је необично брзим кораком кроз мале и велике ул |
им, молим!...{S} У лепе Гркиње су плаве очи, баш као небо плаве...</p> <p>— Варате се, господин |
он је после само бленуо у њене пепељаве очи, које је Гркиња на разне начине, мазећи се, преврта |
.</p> <p>— А зар су у голубице пепељаве очи?...</p> <p>— Молим, молим!...{S} У лепе Гркиње су п |
трог пеленаша провиде погдешто пепељаве очи обожаване Гркиње.</p> <p>— Побратиме, — рече учитељ |
сувоме врату, после, бледо лице и упале очи.{S} Кад је видео стару госпођу, он се усиљено осмех |
цу; па кад је видео од плача поцрвенеле очи и кад је видео оно бледо лице, он се окрете Гркињи: |
ји још није избелео, пустила низ зелене очи; у лицу је и по себи била бела, али да би добила и |
ајку?...{S} Она имађаше велике отворене очи, по ваздан бих могла гледати у њих, па да се сита н |
је у планину, да са дивљим мачкама вади очи!,..{S} Та де, смеј се, певај!..{S} Госино му ја...< |
о страшнији; остала тројица искрљештили очи, па, што их џигерица служи, дувају у зурле тако, да |
е дупке пуна, да сви ћуте и да су упрли очи у њега, он се још мало издиже и узвишеним гласом по |
се, као неко невинашце, застиде, обори очи доле, па га тек онако, полуотвореним очима, испод т |
госпођа, баш као неко невинашце, обори очи и гледаше преда се; а кад ју је начелник загрлио, о |
поређане детиње играчке, она разрогачи очи, а уста је разглавила скоро до ушију и, подбочивши |
е то дете...</p> <p>Чича-Тима је оборио очи и ћути замишено.{S} Тада је првипут осетио да га Гр |
е зловољно кашљуцати, а прота је оборио очи...{S} Трећи разред га опет гурну лактом, али ништа |
да је насред гробља; али кад је отворио очи, онда се уверио да је у својој соби, у својој рођен |
..</p> <p>Стара госпођа обори застиђено очи, рукова се с њиме и, задовољна, што ће и само минис |
хитар.</p> <p>Стара учитељка обори опет очи, а после мале почивке поче наново разговор о беседи |
Данашња млада и девојка треба да пада у очи, нема ти ту стида и скромности!{S} Истина, ја те сл |
одила, да не пада толико становницима у очи, узела би на себе неку голему стару бунду, па би се |
олега, па то, мислим, да не би никоме у очи падало; још би нас хвалили, што смо стара човека пр |
гледа онако безобразно сељачки, право у очи, но некако све испод трепавица; а и ход јој није ви |
ста чисто обучен и очешљан, само што му очи беху крмељиве и помало крваве.{S} Кад је видео Папр |
и радови су такође прекрасни, морају му очи стати, кад види оне стаклене ђинђуве, перлице и шар |
би га боље погледао, видео би, да су му очи мутне, бесвесне...{S} Дуго је он у томе положају ле |
да једу...{S} Дакле, знате, у Гркиње су очи као кувана лобода.</p> <p>—- Ал’ тек је, свакојако, |
је преврће, а лице му је пуно важности, очију и не диже горе, само гледа у хартију...{S} А кад |
> <pb n="303" /> <p>— Вуци ми се испред очију, несрећо једна! — храпавим гласом викао је старац |
обом владати.</p> <p>— Одлази ми испред очију, куго неосетљива! — викну на свога даскала, а пос |
само ћутао и није се више усудио подићи очију, да мери лажљиво лице лепе Гркиње. — Честит млади |
} Очи, очи!!...</p> <p>— Опет ми чудних очију, као у жабе!</p> <p>— Као у голубице, хтедосте ре |
.{S} Али чича је једнако ћутао оборених очију, а на лицу си му видео зловољност и забринутост.< |
у.{S} Нос му беше црвенији него обично, очима је закрљештио и већ је зинуо, да, по обичају, изг |
прибрала мало и, преврћући, по обичају, очима, осмејкивала се умиљато на свога маторог обожатељ |
ој Гркињи је пламтело лице од љутине, а очима је чисто стрељала свога дебелога супруга; и она н |
вога госта.{S} И чича-Тима је пробао да очима искаже, што му срце осећа, али то му није ишло од |
дожења, ха?</p> <p>— Оно, побратиме, на очима је доста чист и угледан, само што ми нешто мало п |
у:</p> <p>— Надам се, да нема човека са очима, који не би увидео, да сам ја у свему лепша од от |
ојну богињу; кршио је руке, превртао је очима, а кад је изишао за њом, да је испрати, није мога |
поцрвене као обарен рак, само, севајући очима, што још учитељ-Тими рече: „Матора будало!“ Остал |
е још једанпут премери својим пепељавим очима, па кад је видела да дете њеном измајсторисаном п |
ништа говорити; бленуо је мутним својим очима, без и најмање свести, у доктора...{S} Остали бол |
{S} Хе, хе!...{S} Као да ја нисам мојим очима прочитао министарски акт!.,.{S} Он каже, да се от |
њеном измајсторисаном погледу отвореним очима смело пркоси, она, да би избегла сваку могућу неп |
чи доле, па га тек онако, полуотвореним очима, испод трепавица погледаше.</p> <p>— Господине пр |
творише врата, и чича-Тима закрљештеним очима гледао је у своју уплашену ћерку, која је онде пр |
еже на миндерлук, па је гледао укоченим очима горе у чађаве таванице.{S} Кад би га боље погледа |
а сутра.</p> <p>Дете га својим паметним очима погледа сасвим жалостиво, изгледало је као да виш |
т пута, а бакалин га је својим паметним очима, смешећи се, од главе до пете мерио. — Е, па срећ |
о, он би без сваке свести својим мутним очима бленуо, а не би ништа одговарао; па и онда је ћут |
} То беху већином богаташка деца... а у очима добре, али сиромашне, деце, трептаху сузе незадов |
иким празницима облачио, узео је четку, очистио је мало шешир и панталоне, узео је поштапач у р |
атора вештица!..</p> <p>— Али сам јој и очитао — рече чича-Тима. <pb n="346" /> — Неће јој, кас |
/> две бунде од новодобивеног љубавника очупати, тек она пристаде да јој искану бунду за таке с |
ки, да се од њега једва видео искривљен оџак, који је од плетара био начињен, а жутом земљом те |
земљом тек само површно излепљен.{S} Из оџака је куљао густ дим; па како је време тихо било, па |
ја предавања, заседоше <pb n="307" /> у оџаклију око ватре, која је по ваздан на огњишту горука |
абуњају...</p> <p>Тек кад је она својим оштрим гласом проговорила, онда се кир-Никола трже и ст |
ната употребили су сву своју речитост и оштроумље, да се беседа, ако је икако могуће, на највес |
мејао, допало му се што му је жена тако оштроумна.</p> <pb n="298" /> <p>— Чича-Тима ми је и то |
е јако и лепо осветљену „Црвену Лампу“, па и „Лепу Пастирку“ и друга занимљива места по Дорћолу |
оно снежно лице прилепили зрно сочива, па макар и од оног бечког, што га ви онако радо једете? |
е макар каква секретарица министарства, па и сама начелниковица, могла обрадовати!</p> <p>— Три |
у кућу.{S} Удовац је, а твој је колега, па то, мислим, да не би никоме у очи падало; још би нас |
е, не знаш ти!{S} А то је, касти, мода, па шта ћеш ти мимо свет?{S} Ено, гледам пре, син оног Ж |
ше, а чича-Тима и прота зинули од чуда, па се већ унапред боје, да им се како идол не повреди, |
иња неће имати власти у кући мога мужа, па шта се имам предомишљати?{S} Ја сам сироче остављено |
ркиња је намесила палачинака, гурабија, па и саме торте и куглова; једно се само чудила, што ос |
оро деце, ја сам опет лепа и младолика, па још кад се обучем!...{S} Онда, богме, благо целој ку |
дим, све ми се чини да сам још девојка, па да сам у Новом Саду!{S} И синоћ је долазио, ви бесте |
вас ђаво носи, — сад сте васпитатељка, па квит!{S} Само ми се више не мешајте у густ!...{S} Је |
нио и не хте тражити њезиних препорука, па макар још за дваест година не добио класе...</p> <p> |
е напоље, он покупи парчад од огледала, па их љутито тресну кроз отворен прозор.</p> <p>У тај м |
неког удовца мало ватреније погледала, па баш и кад би неку хаљину од ког обожатеља примила, о |
гомили, која је једнако нешто шапутала, па високим гласом поче своју декламацију:</p> <pb n="34 |
га могли покренути. — Љубав није шала, па макар она и најотрцанијег старца била!</p> <p>Учитељ |
се деси у вароши и неки учитељ из села, па се случајно жели још и с колегама састати, наравно, |
у чашу ракије, убрисао би зној са чела, па би се весело смејао...</p> <pb n="321" /> <p>— Хе, х |
спођа тога дана добро расположена била, па је добро и изгледала: њено пуно лице добило је ону в |
овати!...{S} Стопута вас је поздравила, па и на путу ми је писала, да никако друкче не чиним, н |
м трачицама и зеленим венцима накитила, па сам онда казала: „Љубице, моје драго дете, ти си већ |
рици, веле, има попова и од нашег пола, па што, као, не би и у Србији могла бити бар једна жена |
и! — А после се окрете осталим гостима, па, опет смејући се, понуди све редом, да поседају. — И |
вати моју Јустину по белим обрашчићима, па ћу јој казати: „Драго дете моје, кад видим ваше <pb |
еданпут премери својим пепељавим очима, па кад је видела да дете њеном измајсторисаном погледу |
, па кад га је прочитао, он га продрма, па му весело подвикну:</p> <p>— Хај, старче!{S} Писмо о |
оћи, као зачин беседе, певачка дружина, па ће у кору да отпева чувену убојну песму:</p> <quote> |
ла је још код куће парче храпава сукна, па се њиме трљала по лицу, све док није природна румен |
, претресу сва могућа јевропска питања, па онда пређу на месне новости.</p> <p>Таку једну госпо |
бакалин извади ћутећки кесу иза појаса, па му пажљиво изброји стотину дуката.{S} Чича-Тима изва |
гао ни речи изустити, отворио је врата, па је отишао, а никог око себе ни да је погледао.{S} Ус |
из куће истерала.{S} Отворио је врата, па је изишао из куће, а није ни погледао у њу.</p> <p>С |
атосом читати, н.пр., о створењу света, па ће са свом ватром, која је будали свакад на располож |
о са свију страна, дуну у њега трипута, па га стави Гркињи насред длана.{S} После је највећом п |
>Учитељ Тима је заклао петоро јагањаца, па је ту било чорбе, капаме, печења, до миле воље; наву |
како је незграпан, неваспитан, тврдица, па, онда, још и ружан и матор; а кад би, опет, чича-Тим |
алонском капуту, нека надувена стеница, па ће какав неспретан превод из некакве немачке купусар |
дио: баш лепо ти тај зна све до корица, па као вода напамет.</p> <p>— Да, да! — кашљуцну учитељ |
апраг; он не може бити гори од мог оца, па што не бих пошла за њега?{S} Ова Гркиња неће имати в |
есто за једним асталом близу корманоша, па онде простро своју шарену мараму и нешто из ње вади, |
ним старијим сестрама у Левач и у Стиг, па да и оне знају.{S} Ал’ кад ви друкче хоћете, оно, ка |
их Бог поживи, млади су, а век је дуг, па, богме, ако где у чему и буде мане, дотераће се, ујд |
те.{S} Али кад је баш тако суђено... е, па оно... — И он опет ућута, несигурним погледом мерећи |
и, све из љубави према чича-Тими!{S} Е, па где су данас младићи, у које ће се младе жене и дево |
S} Право, у кованлуку код деце...{S} Е, па, дабогда, као што она најмања пчелица позна своју ко |
мешећи се, од главе до пете мерио. — Е, па срећно, срећно побратиме! — рече напослетку. — Да их |
нема ни вина, ни шунке!...</p> <p>— Е, па добро, госпођо, а ви се ослоните на мене, ја ћу глед |
она сасвим гласно не рече:</p> <p>— Е, па нек’ поцркају сви од муке!{S} Шта нам могу? </p> <p> |
чудо!{S} Шта ти није натоварио на себе, па какве ти речи не говори три сата, ама баш ниједну да |
столицу, погледа незадовољно око себе, па онда поче храпавим гласом говорити:</p> <p>— Кудгод |
привиђења: као да је остао без службе, па сад мора да послужује као фамилијаз, после га секрет |
ји, штикераји, па онда чачкала за зубе, па перлицама ишаране дуванкесе и кесе за новце; нигде н |
н: — Ево, у литру ракије и четири каве, па нека г. Папраг реши, а ми да пристанемо: да ли је по |
апу и капут, откопчао на кошуљи рукаве, па за сваком искапљеном чашом тек ће уздахнути:</p> <p> |
још једанпут премери од пете до главе, па се испречи на њега:</p> <p>— Господин-Тимо, у колико |
ре, подбочила се са обе руке на кукове, па их посматра поиздаље; а кад је видела, да су је они |
новосадски, клањати, правити книксове, па се у један мах сроза наниже и том је приликом тако н |
учитељске ципеле пуне мирисаве помаде, па њоме маже бркове; зато су тако уфитиљени...</p> </di |
прота дошао ближе до Гркиње, он стаде, па, пун блаженства, посматраше замишљену <pb n="385" /> |
ла, а после изиђе на обалу, стаде онде, па се заблену у силне свеће и фењере, који су на бајиру |
дирнути; а кад су још дошле и месојеђе, па кад се на Гркињине вечерње забаве свако друго-треће |
еше разилазити.{S} И младожења се диже, па иако је помало климао ногама, то му није сметало да |
риближи своју столицу њеној, загрли је, па је, онако старачки, цмокну у образ:</p> <p>— Ох, ала |
у Пешти, можда, се ово скупо и продаје, па га, ваљда, друкче и зову; а овде му је право име ђин |
адају ови моји куглови?{S} Па гурабије, па палачинке, па торте...</p> <p>— Преизредно!{S} Лепо! |
попију код куће по две-три чаше ракије, па иду на посао; мајстори се <pb n="336" /> сврате још |
, ал’, богме, има их које су и старије, па би, касти, паметно учиниле да код госпође у школу до |
ас споменуо, како седите испод кајсије, па сте метли руку на срце и гледите меланхолично на неб |
говораху о прстену тако младе девојке, па се и они разиђоше; остаде само смрад од дувана и куж |
куглови?{S} Па гурабије, па палачинке, па торте...</p> <p>— Преизредно!{S} Лепо!{S} Неописано! |
појеле за недељу дана...{S} Али шунке, па после бело вино...{S} Верујте, господине, да не знам |
р и панталоне, узео је поштапач у руке, па се дигао да иде:</p> <p>— Искапи то мало, брат-Радов |
оне хартије, што су на асталу стојале, па, и не гледајући их, поче у својој раздражености као |
ге у Србији су се свагда високо цениле, па је ли чудо, да су старој госпођи сва врата, од писар |
еко невинашце, застиде, обори очи доле, па га тек онако, полуотвореним очима, испод трепавица п |
опарен, трже, одступи два корака даље, па га зачуђено посматраше.</p> <pb n="394" /> <p>— Баш |
и кир-Николу преместили, и то у Хомоље, па ће и госпођа Јоханида с њиме да путује?... — А после |
не: лапачинке.</p> <p>— Вуци се напоље, па кажи, што и како знаш — викаше чича-Тима љутито; а к |
тера, углади.{S} Би тамо за неко време, па се направи читаво чудо!{S} Шта ти није натоварио на |
оскресе</title>“.{S} Некад, опет, узме, па сам са собом говори; ко га не види, а чује, рекао би |
/p> <p>— Искапи то мало, брат-Радоване, па да идемо!</p> <p>— Да идемо, учитељу, — рече пандур, |
> <p>У Перковцу људи устију, чим сване, па они, који имају посла у пољу, попију код куће по две |
еше рђаво, мајка се и наљутила на мене, па га је <pb n="353" /> прецртала и написала лепо сама |
на поклон.{S} Знате, има сина код мене, па је још о Духовима читао апостол...{S} Чорба, сарма и |
аузео место; а с тога места ни опомене, па ни најжешћи укор самога г. министра, не би га могли |
<p>Те речи нису биле гласно изговорене, па их млади богословац није ни чуо, те је своје аргумен |
дође економ, донесе чича-Тимине хаљине, па му рече, да може ићи, али да се најпре пресвуче.{S} |
ана једну јабуку, убриса је од прашине, па је пружи ђачету:</p> <p>— За тај маријаш, синко, куп |
pb n="304" /> <p>— Само кад сам код ње, па макар и коприве с реном кувала, све би то њен пољуба |
и би се чезнућим погледима лепе Гркиње, па би отишли, наравно, после три-четири чаше ракице, ку |
су најстаријега калуђера из Свете Горе, па ће да га покрсте...{S} А после ће са протођаконом тр |
ло.{S} Она је познавала своје интересе, па од њих није хтела никако ни у драм одступати: чича-Т |
— да га доведем, да се најпре упознате, па после, наравно, да се прстенује.{S} Он је, истина, з |
, не само што своје биргере, бирократе, па и аристократе, на класе дели и одликује, него и сами |
ио језик; ви га, драги Тимо, познајете, па не треба ни да вам кажем, да је, сиромах, већ од сва |
екакви људи говоре, после виде и свеће, па, и не знајући, пође управо тамо.{S} То је била чувен |
: час је замишљао да је код своје куће, па је у занетости тражио своју обожавану Гркињу; молио |
њега окретало, и свеће, и људи, и куће, па и читаве улице, чинило му се да пролазе мимо њега.{S |
ти Чивутима београдским, згрнућу новце, па ћу да подигнем у моме винограду пивару; кућу већ има |
мутна стакла какве сиромашне колибице, па кад би видео оне чађаве, неокречене, дуварове, она с |
не би много улепшао једно женско лице, па баш да је и од оних киселих краставаца, што их чича- |
<p>Утом се диже нестрпљиво са столице, па поче бајаги спремати: јастуке је разбацивао с миндер |
оханида!...{S} Њојзи ћу купити саонице, па кад јој буде врућина, а прота и Никола нека се упрег |
удари налево, кроз једно тесно сокаче, па прошавши онуда, упутила се право горњој мали.{S} Ту, |
да заборави на све терете који га муче, па често и пева, али само црквене песме.{S} Ако је, н. |
притиште руку.{S} И остали се руковаше, па одоше.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP187 |
би сиромах учитељ у блато, застењао би, па би корачао даље у црну, пусту, ноћ.{S} Наједанпут се |
вога занетог оца:</p> <p>— Она ме љуби, па, касти, чак се и за моје дете стара!...{S} Учи га, ч |
своју шарену мараму и нешто из ње вади, па ређа по асталу, а кад му се ко од путника приближи, |
— рече скоро разнеженим гласом. — Иди, па купуј и спреми се, како ти најбоље знаш.{S} Оно, кас |
</p> <p>И он је наново стиште на груди, па је стаде још већом ватром љубити.</p> <p>— Збогом, љ |
пстати: ту су ти шлингераји, штикераји, па онда чачкала за зубе, па перлицама ишаране дуванкесе |
нско вино); а ако је учитељ у Шумадији, па не дотера бар једног угојеног вепра, — тај, богами, |
Милку, где сасвим озбиљно шије, кроји, па опет прекраја, додаје чипке и шепутлице, и у свему т |
е цео целцит пред њеним креветом стоји, па тек што не проговори....{S} И тако гледајући у свога |
Срам вас било...{S} А онда сте казали, па сте се заклињали, да ћете ми одмах после свадбе купи |
...</p> </quote> <p>Људи су га слушали, па су ћутали; а он је, сиромах, једнако млатио рукама, |
ати владу!{S} Људи су се томе досетили, па су, богме, неки псовали, а неки су се и злурадо смеј |
ртог разреда први опио; и то су дочули, па и то, како се ујутру зором чича-Тима преселио са ста |
м гласом, — хајде, очешљај се и спреми, па ћемо да идемо у виноград, да беремо кајсије, и то од |
а, са пуно поноса, окрете се чича-Тими, па му бајаги пришану, ал’ тако, како ће и Папраг чути: |
ти, т. ј. ако је неко учитељ у Крајини, па заборави о Светом Николи, или најдаље о новој години |
ме, а ову јабуку однеси госпођи Гркињи, па јој кажи — памти добро! — „Поздравио учитељ Тима, љу |
н је, на пример, умео лепо лозу резати, па кад би га ко умолио, да му ту вештину покаже, он би |
о с колегом, у једној згради састајати, па, наравно, из уљудности и поздрављати га.</p> <p>— И |
да за љубав чаше вина престане свирати, па се тек у томе случају, у највећем смеху и пљескању, |
у христијани...{S} То ће им доста бити, па да их по целоме свету растури!...</p> <p>Стара госпо |
} Могло је дете и водену болест добити, па зар учитељ да изгуби две класе?</p> <p>— Баш ми изиђ |
сванути сутра, а ја ћу се већ доселити, па онда нек’ прсну сви од једа!</p> <p>Она му притиште |
{S} А кад се учитељ Тима стао врпољити, па и кашљуцати, као за знак, да је и он у соби, онда и |
ато, што овде није могао ништа научити, па, касти, да се мало у свету дотера, углади.{S} Би там |
ки — и већ свију могућих заната шегрти, па блену у гарава лица јевропских номада.{S} Један од њ |
Јер... </p> <p>Она га погледа претећи, па после, као нека фурија, оде из собе, лупивши за собо |
х ни видео није; шешир је набио на очи, па је необично брзим кораком кроз мале и велике улице ј |
ашнији; остала тројица искрљештили очи, па, што их џигерица служи, дувају у зурле тако, да су и |
авати!{S} Од митрополитова ђакона, хеј, па навише!{S} Бо’ме ће ту и сто дуката мало бити|... — |
!</p> <p>Начелник се примаче ближе њој, па онако намигујући, као што само Ере знају, поглади је |
и је путник гледао где ће пре на конак, па и чича-Тима најпре добро загледа по џепови, да му се |
Тима, чика-Паја, браца-Трајко црквењак, па и отац-прота, са својим ружичастим свиленим појасом, |
и ће један од њих. — Пао је, несрећник, па се, можда, и угрувао?...{S} Хајде да видимо! </p> <p |
чепао своје собе, он леже на миндерлук, па је гледао укоченим очима горе у чађаве таванице.{S} |
пно за руку, па је посади на миндерлук, па, онако у кошуљи, неочешљан, само што је обукао своје |
јаловице, а залијем црним крајинскијем, па, вјера и Бог, госпођо, три срца у мени заиграју!{S} |
а.{S} Она се још једанпут рукова с њим, па оде, а он се врати натраг у собу и онде узе опет она |
олико сутра, са њиме насамо разговарим, па ако може што бити — лепо!{S} А не хтедне ли барем ст |
, а после климну, сажаљевајући, главом, па тек што полугласно рече:</p> <p>— Сиромах старац, шт |
гледала га је својим чезнућим погледом, па је ишла даље, као нека славом увенчана глумица.{S} П |
сетио, скиде са полице литру с ракијом, па је понуди пандуру:</p> <p>— Знам, да си за ракију — |
д туђинаца знањем, индустријом, науком, па и самом туђинском владом, скоро потлачен; а омладина |
села, како седи пред Милошевом механом, па пије расхлађену ракију, а попови и ђакони гледају у |
ми се допада!{S} Девојка под прстеном, па чим се забавља?{S} Прегледа старе лутке и преврће но |
и се са сто дуката и са својим дететом, па макар да је колико окорео. </p> <p>— Дај ми, побрати |
— продужаваше бездушна Гркиња; — ваљан, па, веле, и да је научен!...{S} У Београду је учио бого |
авља и јутрења и вечерња сунчева румен, па и „бледа месечина“; једва ако се кроз зеленкасту бој |
ра жена навукла на себе грдан кринолин, па неке пунђе, пера и друге којекакве беспослице; друге |
ромашна неумивена лица, он би се тргао, па би скитао по лугу, слушајући сањиво цвркутање шарени |
молио, да ме сними; један ме је сликао, па је ориђинал послао чак у Париз; ја сама се нисам поз |
мрла, он се и за трећу набрзо постарао, па му и та трећа у вечност оде, и он по трећипут остаде |
осле би над неким потоком мирно застао, па би огледао своје лице, дивећи се сопственој лепоти.. |
што, да се за препоруку њојзи обраћао, па често и онај поклон, којим је мислио секретара подми |
на срце и гледите меланхолично на небо, па уздишете, касти, — за мном|...{S} Ала би то била пес |
би месецу?...{S} Он се некако искривио, па да прсне од смеја!{S} Да се није опио?{S} Гледајући |
и прснуше у смех; а прота се намргодио, па само што рече куму до себе:</p> <p>— Ето несрећника, |
насмејали, чича-Тима би се искревељио, па би их грдио свакојаким именима...{S} Другипут би му |
истина, мало бекељили на њу, али нико, па ни сами сељачки пси, који су је, урлајући, облетали, |
би му леђа, погледала би се у огледало, па би сасвим поносито изишла из куће; а он се од жалост |
а погледала би се задовољно у огледало, па, иако је у њему видела вештицу, опет би са неким пон |
х и колико је фела разног јестива било, па још и да се учитељ четвртог разреда први опио; и то |
ђе Јоханиде, и ми ниједан да се сетимо, па да јој наздравимо!...{S} А сви знамо, да је из Новог |
зио код њега у винограду, отвори писмо, па кад га је прочитао, он га продрма, па му весело подв |
</p> <p>— Дете је размажено, напуштено, па није научило на ред...{S} А, управо рећи, да се нист |
S} Само, касти, то је међу нама речено, па ту нека и остане, јер ја не бих волео да таке речи д |
е, ухвати га за руку, погледа га мазно, па онда, отежући речи, пришапта му полугласно:</p> <pb |
, да! — кашљуцну учитељ Тима задовољно, па после настави: — А да ме није ко у господина тужио?. |
а све науке што се у школи уче.{S} Ето, па питајте само госпођу Гркињу, какво сам сирће баш сад |
г женског разреда, осмехну се поносито, па онда извади из џепа своје наочаре, натаче их на нос |
нога оца...{S} Он је најпре сео за сто, па онде, са искревељеним цртама на лицу, стаде певукати |
квом је стању, они га узеше под пазухо, па га однесоше у главну полицију.{S} Писар који је те н |
ашља се мало, узе чашу, уздиже је увис, па онда поче крупним гласом говорити тако, да су гости, |
недара своје наочаре, натаче их на нос, па онда приђе ближе огледалу.{S} Руке је подбочила на к |
ори кујнска врата, завири у другу собу, па се врати натраг, задовољно смешећи се:</p> <p>— Рихт |
ела би на себе неку голему стару бунду, па би се умотала у какву црну исхабану шамију, само да |
оред плотова, љубав је прокрчила стазу, па где је најшира, најутрвенија, ту је и кућа лепе госп |
и.{S} Знам, да вам деца ништа не знају, па сад нек’ вам помогне ваша обожавана Гркиња; да видим |
сташно штапићем, поклони се по обичају, па онда: „Слуга сам нижајши, моја дражајша (или прекрас |
елим рукавицама узвиси скоро до прсију, па кроз оборене трепавице погледа још једанпут по гомил |
ло је јадно дете своју изгубљену мајку, па се часом насмешило, а махом је бризнула у плач.{S} У |
ири: — Дајдер ми, деда, још једну грку, па да се вучем у ту дерну школу!{S} Е, јес’ чуо, деда-С |
<p>— Дај ми, побратиме, још једну грку, па да се гледа за послом!</p> <p>Кад је и ту чашу грке |
азити! — И он је узе незграпно за руку, па је посади на миндерлук, па, онако у кошуљи, неочешља |
многоме, опет, волео, узе га под руку, па, шапћући му нешто на уво, одведе га из те галаме...{ |
е своју малаксалу главицу на суву руку, па је замишљено гледала преда се.{S} На запећку стајао |
/p> <p>Чича-Тима се примаче ближе њему, па га тек онако испод обрва погледа љутито, а очи му се |
огледи, а он ће јој поклонити сву срму, па нека купи себи од црне свиле хаљину; а кад би се на |
36" /> сврате још пре сванућа у кавану, па се онде почасте понеком кавом и одлазе у своје радио |
коумним погледом прегледа целу дворану, па, кад је видео, да је дупке пуна, да сви ћуте и да су |
га.{S} Он није знао, на коју ће страну, па напослетку се обрте налево.{S} Ишао је све навише, К |
е уздигла, искосирила се мало настрану, па се тако неколико тренутака само у огледалу <pb n="30 |
извади из џепа квиту, готову потписану, па је даде побратиму. —- Хвала, побратиме, а ово парче |
спустила понизно доле низ црну хаљину, па и стасом као да је клонула.</p> <p>— „Преузвишени го |
се накашља, малко се протегли, уздахну, па истим патосом и са још већим ударом гласа продужаваш |
оље! — И чича-Тима извади из џепа кесу, па је наново онде на тезги избројао оних сто дуката, шт |
разред. — Писмо и куму, и старом свату, па и младенцима, и њиховој својти, у здравље; али ја са |
се чини као да гледа у женску препрату, па би, чисто, на њу да намигне, али му петрахиљ смеће; |
не дозна! — Чича-Тима испи већ и пету, па и шесту чашу ракије и спремаше се да одлази.</p> <p> |
ено деведесет и девет класа учитељских, па макар ниједна класа немала више него девет пара чарш |
очи, по ваздан бих могла гледати у њих, па да се сита не нагледам; а у њега су мале, жмираве, о |
и, само се кир-Никола ухватио за трбух, па се из свег гласа церека:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Ала |
одговарао; држао се за испућени трбух, па се тресао од силнога смеја:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} |
сва четири секретара дошла у Перковац, па ми је сваки од њих по једну класу одузео...</p> <p>И |
у мене старца...{S} Хе, хе!{S} Старац, па старац!...{S} Та да ми је баш и венчана жена, не би |
мале, у њима свако свакога познаје, —- па је ли чудо што су се жене питале: откуд Гркињи свила |
и, не би никад ни знала за уредност, —- па ко би је онаку и узео?...{S} А, овако, све се отимај |
p>— А ја сам мислио мало повише вина... па, касти, макар и не било мелшпајза...</p> <p>— Куглоф |
де.{S} У мраку једва натрапају на њега; па кад су видели, у каквом је стању, они га узеше под п |
тељем изговорити, све од силнога смеја; па се, ево, сиромах, и сада смеје, једнако се церека и |
и рубљу испросио, није му она замерала; па ни онда га не би опоменула, кад би њеноме Николи гол |
све због небрежења капетанова и ћатина; па кад је г. ревизор дошао, нашао је празну школу: у св |
касти, мало се и наљутио на моје дете; па да се, касти, одљутим, свратио сам се на једну шљиво |
n="311" /> поклањао је старој госпођи; па и она сама умела је уважавати свој уплив и достојанс |
авео: „Без ваздуха људи не могу живети; па кад ваздуха нестане, људи ће се угушити!“ Јесте ли м |
ће „плод чрева својего“ у ред довести; па кад је то све употребљено било, а без икакве користи |
, тако, до стотину, а нешто имам и сам; па, касти, ако узмогнеш, а ти гледај да ми колико до че |
злепљен.{S} Из оџака је куљао густ дим; па како је време тихо било, падао је доле на земљу и по |
очима бленуо, а не би ништа одговарао; па и онда је ћутао, кад га је обожавана Гркиња из куће |
дмах после шест недеља с другом венчао; па кад му је та друга од водене болести умрла, он се и |
ала лепо сама својом руком друго слово; па и оно <hi>веди</hi> је она поправљала.{S} О, ала је |
а-Тима из Видаковићевих романа упамтио; па кад је то исказао, он је после само бленуо у њене пе |
како само ја и госпођа Швабићка умемо; па ћемо гледати да најпре уловимо голубицу, а голуб ће |
синоћ је долазио, ви бесте у винограду; па да знате, како је погледао у Милку!{S} Као дете што |
не погледа пажљивије у своју мезимицу; па кад је видео од плача поцрвенеле очи и кад је видео |
. — рече збуњено Гркиња, <pb n="386" /> па га пољуби у образ, а после је у мраку нестаде...{S} |
је ухваћен у пећини...{S} Немаш, ја!{S} Па ће ти ту требати и једно парче од опанака велико-муч |
е, хе!{S} Бар сам округла и пуначка!{S} Па је л’ тај чича-Тима слеп?{S} Ил’ га је опчинила, фла |
како сунце залази — за мој виноград!{S} Па бих и вас споменуо, како седите испод кајсије, па ст |
још ове јесени!</p> <p>— Хе, хе, хе!{S} Па ти ћеш ми изгледати као грчка краљица, кад је ишла н |
руке!{S} Дакле и ви сте били?{S} Ви!{S} Па да то мени онај грбави полицајац не јави!{S} А бих, |
рији, то је и искуснији и паметнији!{S} Па нека каже ко шта хоће!{S} Ја моје искуство не дам за |
о ћу је ја мојим сирћетом зготовити!{S} Па учи л’ се то у школи...{S} Тако је то, касти; али са |
ш четрест година живети!{S} Леп век!{S} Па ћеш још, осим овога, три мужа променити.</p> <p>Грки |
Она!..{S} Но, ал’ то је већ ужасно!{S} Па знате ли, о чему је та протерана вештица говорила?{S |
одријеши ланац, те с њиме насриједу!{S} Па да је прав ка свијећа, само зато, што те је уплашио, |
а...{S} Та ни у министра нема бољих!{S} Па она чачкалица!{S} Е, њу ћу баш поклонити господину Ш |
— Сиромах старац, шта је дочекао!,..{S} Па здравља ти, учитељу, — додаде гласно, — шта мислиш с |
сад јаја какоћу, а кокошке ћуте!...{S} Па нека ми ко каже: учитељ Тима не зна ништа!...</p> <p |
али актерке у квартиру?...{S} Хе!...{S} Па нисте били бабица?...{S} Ха!...{S} Лепе су то истори |
леда, на који начин да се поздравља.{S} Па, касти, она се, откако амо дођосмо, лепо и поучила; |
е, као нека славом увенчана глумица.{S} Па ако је још у путу срела некога од оних младих зврндо |
ј башти...“</p> <p>— И т. д. и т. д.{S} Па бар да не кажу: „У корист <pb n="339" /> страдајуће |
у или госпођу, већ како ви хтеднете.{S} Па хоћете ли се још који дан у Перковцу бавити?{S} Али |
их, да сам баш од чисте његове крви.{S} Па, касти, побратиме, немој заборавити да поздравиш сна |
зми, колико, касти, сигурности ради.{S} Па како ти се допада младожења, ха?</p> <p>— Оно, побра |
а у своје сјајне листове забележити.{S} Па кад сви знамо и видимо, како је ово свечан тренутак |
ло фрас, а друго једно је оћелавело.{S} Па, касти, има л’ ту моје кривице?{S} Могло је дете и в |
ти их дати, макар и за нешто старо.{S} Па кад се ти помогнеш, лако ћемо!{S} Неће ни мени бити |
ку!{S} Као дете што погледа у шећер.{S} Па вели: „Ох, да ми је хоће учитељ Тима дати, одмах би |
бар сигуран да нећеш изићи на глас.{S} Па колико ти треба и кад?</p> <p>— Требало би ми, тако, |
у ракији попили размућеног мишјака?{S} Па и проти, не верујем, да неће заударати брада на изго |
љ баварски, опет, био млађи од мене?{S} Па како га је Пепита волела?{S} Кажу, да се једанпут из |
ко вам се допадају ови моји куглови?{S} Па гурабије, па палачинке, па торте...</p> <p>— Преизре |
а, — душа ваља, ниси ни то заслужила, — па ручај, а ручак, што си га за данас спремила, оставић |
ате ли, драги Тимо, што сам дошла?... — Па онда, враголасто смешећи се, додаде: — Пало ми је на |
рачким, али доста пуначким, образима. — Па де, кажи, дијете, каквим ли се послом до мене, сиром |
на га погледа најљубазнијим погледом. — Па кад се не бисмо ми слагали, кад ми не бисмо једно др |
м: „Красна жена, млада па лепа — вели — па у каквога се зврндова загледала!“...</p> <p>— Оно, к |
била песма|...</p> <pb n="364" /> <p>— Па де, молим вас, слатки Тимо, напишите ми једну таку п |
е чути...{S} Знаш, људи смо...</p> <p>— Па зар ни мени, твоме староме учи...{S} Та, ето, твој м |
дом мерећи свога будућег зета.</p> <p>— Па на тај начин може још то довече бити и прстен — рече |
ка вина без петнаест здравица.</p> <p>— Па јеси ли смислио, како ћеш јој здравити?</p> <p>— А н |
нам, где ми је глава од бриге.</p> <p>— Па, ето, чича-Тима нека да вино, а кир-Никола шунке...{ |
је да нисте, јесте, господине.</p> <p>— Па шта поможе?{S} Ништа!...{S} Исто сам тако могао једн |
и од саме госпа-начелниковице.</p> <p>— Па се ја и за њену срећу старам.</p> <p>— Оно јест, кас |
!</p> <p>Гркињи синуше образи.</p> <p>— Па шта би да ти дам, слатка моја стринчице?</p> <p>— Он |
га је она имала мађија и чини.</p> <p>— Па којим си ми добром дошла, госпођо? — питаше баба про |
иромах, већ од сванућа гладан.</p> <p>— Па, касти, нека пије Маринкове ракије, макар само по ок |
и му сав виноград џабе орезао.</p> <p>— Па, учитељ-Тимо, — питао га је трговац, — куд си сад на |
и клипи као намолован пајацо.</p> <p>— Па и опет је, знате, што ’но кажу, у неколико градуса л |
подиже и поче наново говорити:</p> <p>— Па онда желим од свег срца, да им женска деца буду лепа |
е, ти као велиш, сад у недељу?</p> <p>— Па, касти, шта ћемо и да оклевамо?{S} Што ће бити јесен |
и већ одрасла, треба већ да се и удаш!“ Па сам јој нашла и младожењу; онај црни штап мога оца, |
ђом помоћниковицом: „Красна жена, млада па лепа — вели — па у каквога се зврндова загледала!“.. |
уху много лакше бити.</p> <p>— Ви идите па спавајте, а ја, кад се опоравим, доћи ћу и сама!...{ |
спођи сва врата, од писара и писаровице па до министра и министровице, у свако доба отворена би |
..{S} Али за љубав моје мајке!“</p> <p>„Па, госпођице, где ћемо се моћи видети?{S} Али само, са |
ка.{S} Данашња млада и девојка треба да пада у очи, нема ти ту стида и скромности!{S} Истина, ј |
лом те ратарске крајеве походила, да не пада толико становницима у очи, узела би на себе неку г |
обе руке; коса му је, онако неуглађена, падала на збрчкано чело; само би кадикад дубоко уздахну |
ао искрпљено: куд су год Тимини пољубци падали, ту је, наравно, отпадало руменило и белило.</p> |
а, па то, мислим, да не би никоме у очи падало; још би нас хвалили, што смо стара човека примил |
о густ дим; па како је време тихо било, падао је доле на земљу и повлачаше се, као нека провидљ |
а испроваљивана; на сваком скоро кораку падао би сиромах учитељ у блато, застењао би, па би кор |
Тима. <pb n="346" /> — Неће јој, касти, падати на ум да некога грди, матора вештица!...</p> <p> |
ћој сили попустити.{S} Утоме му и шешир паде с главе, они га бацише за њим у блато; а старац, к |
и, корачи један корак даље и у исти мах паде, онесвешћен, на тврду калдрму.</p> <p>Та висина, с |
оде школских ревизора, — како ком у део падне...{S} Отуда је било тога вечера сила разговора; м |
ио пијан, опет није могао да не погледа пажљивије у своју мезимицу; па кад је видео од плача по |
а то значи? —- питала је стара госпођа, пажљиво посматрајући сваку црту начелникова лица. — То |
жала. — Да није опет она мука? — И баба пажљиво посматраше јако удубљене црте на мршавоме лицу |
артијице од осталих хартија, размота је пажљиво и, грчевито притиснувши је на своја усташца, ст |
а ућута, а богословац, који га је дотле пажљиво гледао, а који је, међутим, на друго што, на до |
лник загрлио, она га је отискивала, али пажљиво, да га не повреди, не — увреди.</p> <p>— Друго |
н извади ћутећки кесу иза појаса, па му пажљиво изброји стотину дуката.{S} Чича-Тима извади из |
кињи насред длана.{S} После је највећом пажњом проматрала испружену руку, зену мало, а затим се |
е гозбе ни части...{S} Хи, хи!</p> <p>— Пази на печење — викаше на њега незадовољно Гркиња, — т |
о, што је био доста хитар, да на свашта пази, а, друго, што се чича-Тима није умео као што треб |
} Чича-Тима је, као обично, био збуњен, пазио је на сваки миг своје обожаване Гркиње, да какого |
и ви уплетени, нешто прокљувио; дакле, пазите, да не би случајно ушао у траг правој истини, то |
ли, у каквом је стању, они га узеше под пазухо, па га однесоше у главну полицију.{S} Писар који |
а зар је сиромах њен Никола, Тима, чика-Паја и други њени обожатељи, зар су једанпут у ракији п |
ала.{S} Али све бадава: чича-Тима, чика-Паја, браца-Трајко црквењак, па и отац-прота, са својим |
а јој је предсказала; и кад јој је чика-Паја член купио свилену хаљину, и то је од бабе већ уна |
што је на мени, њу ми је поклонио чика-Паја, члан суда; а то те ништа не кошта, само што сам г |
а и црња!{S} Ено, пре јој је купио чика-Паја свилену хаљину са карнерима, што се и не приличи д |
ације: свилену хаљину јој је купио чика-Паја член, грчки мајорен; бронерске ципеле и шешир са п |
се једнако церека и клипи као намолован пајацо.</p> <p>— Па и опет је, знате, што ’но кажу, у н |
е, једнако се церекао баш као намолован пајацо...</p> <p>— Благо њима — говорио је кроза смеј, |
што се мога даскала, чича-Тиме, и чика-Паје тиче, они су ми за свакад сигурни!{S} Верност?{S} |
ду дознао, онда би она то исто и о чика-Паји опетовала, и тиме је, наравно, обојицу задовољавал |
атор; а кад би, опет, чича-Тима за чика-Пајину походу дознао, онда би она то исто и о чика-Паји |
код куће било, е, онда га је пред чика-Пајом и кудила, како је незграпан, неваспитан, тврдица, |
баш збиља у њега и заљубљена, а и чика-Пају је радо предусретала, нарочито ако се десило да чи |
идеал скромне усамљености...{S} Што се пак саме личности њене тиче, за њу се није могло рећи, |
је све то свршено, он извади из једног пакетића неколико књига, те их, као награду, даде оним |
...</p> <p>Стара госпођа грискаше усне, пакосно смешећи се.</p> <p>— А кир-Никола, он вам је би |
ро јутро желимо! — рече, осмејкујући се пакосно. — Ви као да се још љутите?...</p> <p>Стара гос |
похвалила, а што је год могла у својој пакости измислити, све је то на кир-Николу и лепу Гркињ |
ри, још гледа, ако може, да је у својој пакости здере и позледи...{S} Стога је чича-Тима тврдо |
.{S} Чудим се само како нисам у несвест пала...</p> <p>Кир-Никола с децом и чича-Тимом одоше от |
но, по дуварима виси паучина, на орману пала прашина, у кујни судови неопрани...{S} Да свисне ч |
е, наравно, морало бити и оговарања.{S} Паланке су у Србији, као и у осталом свету, мале, у њим |
, распусти коло...{S} Али и јесу здраве паланчанке!{S} Свака је пуна, једра, образи да прсну, п |
лепе госпође Гркиње.{S} Није то кристал-палата, него као и друге сељачке кућице: уђеш у авлију |
/p> <p>Стара врачара пљуну мало на свој палац и стаде по Гркињину длану трљати, док се на белој |
рала на њега; а лепа Гркиња је намесила палачинака, гурабија, па и саме торте и куглова; једно |
{S} Палачинке хоћу; јеси л’ ме разумео: палачинке?...</p> <p>— Знам, господине: лапачинке.</p> |
/p> <p>— Ти си прасе, букване један!{S} Палачинке хоћу; јеси л’ ме разумео: палачинке?...</p> < |
ју ови моји куглови?{S} Па гурабије, па палачинке, па торте...</p> <p>— Преизредно!{S} Лепо!{S} |
ручао?{S} Ала је то био ручак!{S} Онаке палачинке, касти, не једу се ни у царском двору.{S} Е, |
...{S} Их, гром те спалио!{S} Та све ћу палачинке само због тебе покварити!</p> <p>Тако је то т |
онда, враголасто смешећи се, додаде: — Пало ми је на ум да једем кајсија!{S} Ха, ха, ха!..{S} |
и!...{S} Гледај га само, како се клања, памет да ти стане...{S} Зна немачки, зна маџарски — као |
је мршава храна.{S} То су, уосталом, и паметни болесници одобравали.</p> <p>Једног дана дође е |
ил’ ако није знала, тим је била од њега паметнија, онда изиђе нека стара уседелица, која до сво |
ене.</p> <p>Једни би тврдили, да је она паметнија и лепша од њега, а то су по већој чести пошто |
о је човек старији, то је и искуснији и паметнији!{S} Па нека каже ко шта хоће!{S} Ја моје иску |
тавићеш за сутра.</p> <p>Дете га својим паметним очима погледа сасвим жалостиво, изгледало је к |
т-дванаест пута, а бакалин га је својим паметним очима, смешећи се, од главе до пете мерио. — Е |
има их које су и старије, па би, касти, паметно учиниле да код госпође у школу дођу; имале би ш |
ку однеси госпођи Гркињи, па јој кажи — памти добро! — „Поздравио учитељ Тима, љуби руку и узим |
орија те собе беше запремљена кожицама, памуклијама и са неколико крупица соли.</p> <p>Кад је ч |
дној страни дућана стојале су наслагане памуклије, које је он сам са својом децом шио, а по раф |
Знам, да си за ракију — рече, а кад је пандур тако до половину литре испразнио, учитељ се насм |
ан...</p> <p>— Није то, учитељу, – рече пандур, страшљиво осврћући се, да га не би ко из прикра |
емо!</p> <p>— Да идемо, учитељу, — рече пандур, искапивши и кусур од ракије; — да идемо, није в |
S} Красно дете!</p> <p>— Има три — рече пандур, —- ако не буде година више; него је, душа ваља, |
са полице литру с ракијом, па је понуди пандуру:</p> <p>— Знам, да си за ракију — рече, а кад ј |
ковач.{S} Он је био у немачком капуту и панталонама, само је на глави имао алев фес.{S} За њим |
очешљан, само што је обукао своје плаве панталоне, посади се и он до ње: — Српске ми вјере, рећ |
тким сарама, обуче неке старе искрпљене панталоне и неки жућкастозелени капут, на ком су се сви |
на пуштена, на њему црна душанка и црне панталоне.</p> <p>— Добар дан желим, господине Тимо! — |
узео је четку, очистио је мало шешир и панталоне, узео је поштапач у руке, па се дигао да иде: |
лила, а хаљина да се и не види од самих пантљика и шепутала; тако намештена и накинђурена, <pb |
а не може вечито у овој плавој, с белим пантљикама и зеленим карнерима; а, после, и мода се про |
Милчице, није требало да узимаш црвене пантљике; на белу хаљину свакад се мећу црни накити, то |
о је човек... — рећи ће један од њих. — Пао је, несрећник, па се, можда, и угрувао?...{S} Хајде |
у калдрму.</p> <p>Та висина, са које је пао, беше некакав лагум.{S} Жандари, који нису далеко о |
.{S} Хајде да видимо! </p> <p>— Како је пао, тако ће и устати — мислио је други.</p> <p>— Ал’, |
и клавир?{S} Рђао ка потковица липсалог папипа!{S} Зар не нађе да друго што говори, књигу ли му |
е, то нисте — рече, скоро сажаљевајући, Папраг; — напротив, ја сам у најпростијем смислу казао, |
литру ракије и четири каве, па нека г. Папраг реши, а ми да пристанемо: да ли је подела на дес |
ам погодио:{S} Папраг!...{S} Папраг!{S} Папраг!{S} И име му је некако господски!{S} Лепо!{S} От |
} Ха, сад сам погодио:{S} Папраг!...{S} Папраг!{S} Папраг!{S} И име му је некако господски!{S} |
управо у бакалницу, своме побратиму.{S} Папраг се, по обичају, и ту поклонио десет-дванаест пут |
Акмак или...{S} Ха, сад сам погодио:{S} Папраг!...{S} Папраг!{S} Папраг!{S} И име му је некако |
, на срећу младенаца, он то није чуо, а Папраг, као човек од такта, да сваку могућу неприлику п |
оде право кући, да свадбарину спрема; а Папраг, опет, на другу страну, које да продужи комбинац |
тевала од њега учтивост...{S} Чим га је Папраг приметио, он скочи са свога места и после неколи |
ту и сто дуката мало бити|... — Тако је Папраг комбиново, докле су гости чаше празнили; а кир-Н |
љета!“</p> <p>У целој тој ларми само је Папраг замишљено ћутао; не што није доста пио и што ниј |
аки?{S} Тај, што ће мене узети, зове се Папраг; он не може бити гори од мог оца, па што не бих |
и не превари, стара намигушо!{S} Уме се Папраг и сам за себе старати!{S} И тако ћу гледати да с |
так је освануо, а у само свануће дође и Папраг у чаршију.{S} Отишао је мало до деда-Спире, узео |
му бајаги пришану, ал’ тако, како ће и Папраг чути: „Диван младић!{S} Научен младић!{S} Васпит |
о лице лепе Гркиње. — Честит младић тај Папраг — продужаваше бездушна Гркиња; — ваљан, па, веле |
ину и прстен.</p> <p>– Срећно, господин Папраг! —- рече, безбрижно смешећи се, — Ја вам честита |
после гласно додаде:</p> <p>— Господин Папраг, сутра имамо у Перковцу беседу, ја се надам, да |
а-Спирину кавану.{S} Тако је и господин Папраг чинио: није се још ни разданило, а он је већ исп |
можете ништа имати; а и млади господин Папраг тешко да ће и он наћи млађу и васпитанију женску |
ину хвалисању, него му беше смешно како Папраг брзо окрете лист; но пошто није био у намери да |
је наша Милка...</p> <pb n="332" /> <p>Папраг се клањаше на најучтивији начин, а чича-Тима, у |
је у Београду по два гроша туце.</p> <p>Папраг се збунио, а бакалин, који је у свему био мудар |
нас својим присуством усрећити.</p> <p>Папраг застаде мало, као да се премишља.</p> <pb n="335 |
снове своме данашњем образовању?</p> <p>Папраг је осетио жаоку, што је у тим речима <pb n="372" |
ам нашег новог пријатеља и познаника г. Папрага, учитеља из Лешњика.</p> <p>Младић се приближи |
е покваре.</p> <p>-— Милка је видела г. Папрага, а господин је видео њу, и тим је свршено: дове |
— А кад је у кавани приметио и младога Папрага, који му је и сувише својим изнутрашњим задахом |
мељиве и помало крваве.{S} Кад је видео Папрага, он се збунио и само зато, што није умео на све |
бунио и само зато, што није умео на све Папрагове комплименте одговарати; али није имао куд, мо |
мутерка. — У недељу ће они благовати на Папраговој свадби, лепо!{S} Они ће пити у здравље младе |
ој или у радости поверити?{S} Хоће ли у Папраговој мајци и себи мајку наћи?{S} А село?{S} Њено |
се упознали са честитим вашим господин-Папрагом, као да сте много веселији...{S} Но, но, немој |
е додаде, скоро заједљиво, окренувши се Папрагу: — Ви сте, по свој прилици, у самој резиденцији |
> <p>—Све ће то својим редом ићи — рече Папрагу. — Све сам ја то удесио и уредио, само, наравно |
ељу дана биће венчање; морам поручити и Папрагу, да се још у четвртак у чаршији нађе; треба, ка |
нек’ су деца жива!</p> <p>Затим понуди Папрагу столицу, а сам са Тимом оде у споредну собицу, |
</p> <p>Утоме се и лепа Гркиња приближи Папрагу:</p> <p>— Но, како вам се допада?</p> <p>— Неоп |
ршију, да онде купи за десет пара алеве паприке и да натовари пуну торбу најновијих <pb n="358" |
ова.</p> <p>— Лепо, Данице!...{S} А ову папучу за сат, која је то радила?...</p> <p>— То је Лен |
ар ниједна класа немала више него девет пара чаршијских повишице, колико само одликовања ради, |
и оде у чаршију, да онде купи за десет пара алеве паприке и да натовари пуну торбу најновијих |
нђувица, што их младе сељанке за дваест пара по чаршији купују.</p> <p>— Ово је диван корал — р |
се и одселити, да с њоме живи.{S} Лепа парада!...{S} Ал’ ће им и пресести!{S} Хоће, богами!{S} |
у руку.{S} Стари деда-Спира, који је ту параду из прикрајка гледао, накашља се зловољно и прогу |
киша шушти...{S} То беше калемегдански парак, кроз који се дању човек шета као по рају; а кад |
, како би се беле шлинговане чипчице на паргарској сукњи боље видети могле, подигла је предњи с |
зе се с девојкама, троше и своје и туђе паре, а хоће да им силом верујемо, да они раде све то у |
n="393" /> оно, што је за Београђанина Париз; а овако, с поремећеним умом, гледао је око себе |
себи са Будимом у нечему је надмашила и Париз...</p> <p>— Знам, у чему — прекиде га учитељ IV р |
г Железниковића, што га је наша влада у Париз слала, сигурно зато, што овде није могао ништа на |
је сликао, па је ориђинал послао чак у Париз; ја сама се нисам познала, така је то красота бил |
<pb n="328" /> је познам, као да је из Париза...{S} Једно ми се само не допада, што је, кад са |
о се мене тиче, не бих вам ни пребијене парице тражио; али баш и сама њена будућност зависиће о |
а ти, побратиме, не тражим ни пребијене парице.</p> <p>Чича-Тимин побратим беше одиста поштен ч |
извод, који га је и прославио и лепу му парицу доносио, остаје његова грка ракија.</p> <p>— Е, |
ј свили и кадифи тоциљају се по глатким паркетима големе дворане; а кад музика стане, и све се |
е лепа прилика!{S} Та колика му је само парохија, хеј, госпођо!</p> <p>Гркиња опет уздахну.</p> |
} Хоћу да се запопим, да добијем ваљану парохију, а ту је нуждан новац!{S} Треба ту давати!{S} |
оји је, међутим, на друго што, на добру парохију и на женидбени мираз, мислио, тек се онда трга |
чича-Јова пред Трајковом механом два за пару продаје...{S} Е, јесте чули, баш ми се једу кисели |
.{S} А кад дете изиђе напоље, он покупи парчад од огледала, па их љутито тресну кроз отворен пр |
раву румену боју, узела је још код куће парче храпава сукна, па се њиме трљала по лицу, све док |
омањасте Циганке купио, а мож’ понети и парче хлеба себи за фруштук; а мени ћеш спремити једну |
, крчага и т. д.{S} Осим тога је имао и парче винограда, који је сам са својом домаћицом одгрта |
— Ја сам данас зват на ручак, а ти узми парче хлеба, — душа ваља, ниси ни то заслужила, — па ру |
е побратиму. —- Хвала, побратиме, а ово парче хартије узми, колико, касти, сигурности ради.{S} |
?....</p> <p>— Хе, хе!...{S} Ово велико парче, које сам растопио од Гркињиних чарапа, то ћу пок |
је дошла до вратница, она трже за једно парче конопчета, а незграпна дрвена врата се, шкрипећи, |
им ситницама у завежљају нађе она једно парче још прљавије и згужваније хартијице од осталих ха |
маш, ја!{S} Па ће ти ту требати и једно парче од опанака велико-мученика Прокопија, а добро би |
/p> <p>Гркиња извади из џепа једно мало парченце од оне тешке црвене свиле, од које у новије до |
по осветљену „Црвену Лампу“, па и „Лепу Пастирку“ и друга занимљива места по Дорћолу и садашњој |
ли, напослетку, нека стрина, која зна у пасуљ гледати, врачати и бајати.{S} Али у самоме Перков |
и невољи брзо сазрева до човека: големе патње, необичне муке, гажење и тиранија стварају, често |
а, малко се протегли, уздахну, па истим патосом и са још већим ударом гласа продужаваше свој го |
немачке купусаре на сав глас с највећим патосом читати, н.пр., о створењу света, па ће са свом |
— Господо и браћо! — узвикну с највећим патосом четврти разред. — Писмо и куму, и старом свату, |
ча-Тима стаде скакати:</p> <quote> <l>— Паук једе мушицу, </l> <l>Гусеница лист; </l> <l>Гркиња |
ст; </l> <l>Гркиња је прљава, </l> <l>А паук је чист...</l> </quote> <p>— Јоханида се усмрдела. |
ме, ко се у њих удубе!{S} То је отрован паук, што ти танком пређицом своје паучине све донде ср |
провиди кроз њих; ено, по дуварима виси паучина, на орману пала прашина, у кујни судови неопран |
ован паук, што ти танком пређицом своје паучине све донде срце стеже, докле у болу не препукне. |
ин ступи на узвишено место сам г. Живко Пацић.{S} Једним високоумним погледом прегледа целу дво |
лазити, онда је још једанпут диже Живко Пацић:</p> <p>— Господо! — викну, што га грло доноси, т |
ате ли ви, о чему је говорио онај Живко Пацић?{S} Онај пропагандиста, републиканац, комунац?</p |
еки правник из Београда, по имену Живко Пацић.{S} Тај Живко беше јако образован човек.{S} Жену |
на све терете који га муче, па често и пева, али само црквене песме.{S} Ако је, н. пр., зимње |
мачкама вади очи!,..{S} Та де, смеј се, певај!..{S} Госино му ја...</p> <p>Чича-Тима стаде скак |
</p> <p>И чича-Тима стаде се кревељити, певајући на сав глас</p> <quote> <l>„Во Јордање крешчај |
су се чашама, здрављали су младенцима и певали: „многаја љета!“</p> <p>У целој тој ларми само ј |
м, а то је, да ће госпођа Јоханида осим певања и — декламовати.</p> <p>Учитељ четвртог разреда |
пити све тазе пиво; а њена деца ће нам певати „<title>Во Јордање</title>“.</p> <p>И чича-Тима |
а.{S} За њим ће доћи, као зачин беседе, певачка дружина, па ће у кору да отпева чувену убојну п |
, са искревељеним цртама на лицу, стаде певукати своје зимско „<title>Во Јордање,</title>“ али |
сник заборавља на шећер, навикава се на пелен, и временом лекар ће, можда, с поносом рећи: „Мој |
са својим зетом слистио неколико чашица пеленаша и већ се поче мало живље кретати.</p> <p>—Све |
два ако се кроз зеленкасту боју бистрог пеленаша провиде погдешто пепељаве очи обожаване Гркиње |
исказао, он је после само бленуо у њене пепељаве очи, које је Гркиња на разне начине, мазећи се |
те рећи...</p> <p>— А зар су у голубице пепељаве очи?...</p> <p>— Молим, молим!...{S} У лепе Гр |
и.{S} Једно јој жао беше, што не може и пепељаве зенице црно да офарба, тиме би, вели, постала |
вакипут на смеј развучена, очи загасито пепељаве, али свагда сјајне, а оне танке борице око њих |
боју бистрог пеленаша провиде погдешто пепељаве очи обожаване Гркиње.</p> <p>— Побратиме, — ре |
} Гркиња је још једанпут премери својим пепељавим очима, па кад је видела да дете њеном измајст |
ворила је баба, — само док изручим овај пепео из тигања.{S} Е, шта знам!{S} Људи су људи, сваки |
ет, био млађи од мене?{S} Па како га је Пепита волела?{S} Кажу, да се једанпут из превелике љуб |
на себе грдан кринолин, па неке пунђе, пера и друге којекакве беспослице; друге, опет, младе, |
ки мајорен; бронерске ципеле и шешир са перјаницом чича-Тима учитељ; а ону хаљину од пикета доб |
C5"> <head>V.</head> <p>Сутрадан је сав Перковац знао за ту Гркову част.{S} Знали су и то, отку |
е тамо војску, жандаре, док се није сав Перковац побунио!...“ — И још много друго којешта ћу го |
ијих <pb n="358" /> лагарија, којима је Перковац у свако доба изобиловао.</p> </div> <div type= |
осме године, видели, како Талијани кроз Перковац проводе мајмуна и псето — обоје у неке шарене |
ханида са својим даскалом мора оставити Перковац...{S} Сад се Перковчани питају: како ће прота |
, а најдаље до прекосутра, доћи и у сам Перковац.</p> <p>— Што се мене тиче — рећи ће Ђока, учи |
>Као да су сва четири секретара дошла у Перковац, па ми је сваки од њих по једну класу одузео.. |
во, измучено глађу, залута случајно и у Перковац.{S} Ти Цигани су њихов плакат, њихова позоришн |
иском надгласили...{S} Зато је изабрала перковачка омладина баш та три најчувенија зурлаша, да |
ека се не нада класи!..{S} А то су моје перковачке колеге ово неколико година заборавиле.{S} Ми |
м у руци, дигао, да вам у име уједињене перковачке омладине на вашем братском саучешћу благодар |
ужном наречју.{S} Некако наскоро пре те перковачке беседе обудовео је, те због те своје жалости |
је, да таке будале, као што су чланови перковачке беседе, неће моћи ни једну тршчану колибу по |
а ћу забранит’ продају мастила за читав перковачки округ!{S} У којој бакалници нађеш макар и ак |
а случајно не дође за практиканта у суд перковачки неки правник из Београда, по имену Живко Пац |
ђе мужеве воли...{S} Све је то начелник перковачки тачније знао, него и сам управитељ вароши Бе |
ђа гросмутерка, која је и иначе у свима перковачким сплеткама на површини пливала, баш као она |
трументи, у којима се, опет по казивању перковачких грађана, потпуно разумевао.{S} Он је, дакле |
прост као секира, о томе би вас најмање перковачко дете могло уверити.</p> <p>Растом је био оср |
преден, да гросмутерчин реферат о првој перковачкој беседи мало обуче, објасни и, бенгалском ва |
е носила, колико да се зна да отменијој перковачкој класи припада, доста огроман кринолин.{S} Н |
најчувенија зурлаша, да јаве отменијем перковачком свету, да ће се у Грковој кавани тога вечер |
, што је својим огромним духом задахнуо перковачку омладину, да се међу остале онамошње забаве |
личи више на поморанџу, него на обичну перковачку кајсију, и ја, кад је год погледим, све сам |
се виде зелене утрине, што се од самог Перковца до у Миличево пружају; али госпођа Гркиња није |
} Његова својта и рођаци беху далеко од Перковца, није, дакле, могла знати, хоће ли бити у стањ |
оно, касти, та кајсија и тешко да је из Перковца; ко зна, каква је тица њену коштицу и из какво |
Тимо2... — запитаће га један трговац из Перковца, који је такођер на истој лађи путовао.</p> <p |
је прва беседа, коју ће историја вароши Перковца крупним словима у своје сјајне листове забележ |
срца човек, онако Бога ради, одвезао до Перковца... то вам нико не би умео казати...{S} Кад се |
богме, и постарије госпођице, у целоме Перковцу морало до срца дирнути; а кад су још дошле и м |
у; а није ни шала!{S} Она беше у целоме Перковцу уважена.{S} Кажу, да јој је и сам господин нач |
дати, врачати и бајати.{S} Али у самоме Перковцу, и осим таких ситница, беше једно сокаче, које |
ем задахом, и гле, шта у овоме пијаноме Перковцу починише!{S} Бар да је на њој меса колик’ на к |
P18760_C1"> <head>I.</head> <p>У вароши Перковцу нема ничега, што би било вредно описивања, те |
ти, зашто...{S} Штогод жена има у нашем Перковцу, све су је омрзле; ја се чудим, како досада ни |
дознаде ли још каквијех новости у нашем Перковцу?{S} Ела ли се већ једном ови наш лапарави прот |
, немамо никога свога у овоме несрећном Перковцу; ја сам, као што знате, из Новог Сада, премда |
ивим, неће се та шкорава Гркиња дуго по Перковцу ширити!...</p> <p>Кад је то изговорила, она ућ |
ћеш сто дуката.{S} Један је чича-Тима у Перковцу!{S} Само гледај да о томе Гркиња што не дозна! |
чинити; он ће на сваки начин 25. јуна у Перковцу бити, — наравно, да ће код вас на квартир и ко |
о лишће, иако га у то доба свака кућа у Перковцу на товаре имати може; чули су и за кајсије и з |
едним ударцем упропастити, — донде је у Перковцу текло весеље.</p> <p>Учитељ Тима је заклао пет |
у господско-трговачку кавану држао је у Перковцу неки деда-Спира.{S} У његову кавану ретко да ј |
те јој и чисту кошуљу; касти, она, се у Перковцу чистије носи и од саме госпа-начелниковице.</p |
Зар ви мислите да ја не знам, шта се у Перковцу о мени говори?...{S} Ето, баш о Духовима била |
м нико не би умео казати...{S} Кад се у Перковцу појавио, сви су се задивили големој промени на |
, да се уморила!...{S} Таки случај се у Перковцу још није догодио...{S} Најпре треба свирац да |
C7"> <head>VII.</head> <p>Сутрадан се у Перковцу ни о чем није говорило, већ о синоћном прстену |
{S} Милостиви господине!{S} То што се у Перковцу ради, то је шкандал!... (Господа у Србији воле |
<head>VIII.</head> <p>У то време беше у Перковцу начелник неки Букван Суругџић.{S} Откуд њему т |
> <p>Вече је.{S} Пред Грковом каваном у Перковцу <pb n="341" /> стоје њих четири Циганина, а ок |
нете.{S} Па хоћете ли се још који дан у Перковцу бавити?{S} Али што и питам, кад знам напред, д |
у!{S} На тако јемство дао би ти ма ко у Перковцу.{S} Тек велим, побратиме, боље ја да ти то учи |
/p> <p>— Господин Папраг, сутра имамо у Перковцу беседу, ја се надам, да ћете нас својим присус |
/quote> <p>— Та већ и мала деца знају у Перковцу, ко су то двоје, на које она нишани!{S} А посл |
чувена врачара.</p> <pb n="360" /> <p>У Перковцу мало има жена, које нису њену помоћ тражиле.{S |
е уврсти и словенска беседа...</p> <p>У Перковцу људи устију, чим сване, па они, који имају пос |
ће се тога вечера држати.{S} Душа ваља, Перковчани су доживели много којешта: медведа већ виђај |
лом мора оставити Перковац...{S} Сад се Перковчани питају: како ће прота без Гркиње?</p> <p>Ста |
штикераји, па онда чачкала за зубе, па перлицама ишаране дуванкесе и кесе за новце; нигде не в |
и стати, кад види оне стаклене ђинђуве, перлице и шарену вуницу..{S} А новости имам да му кажем |
и за хаљине од тешке свиле, од кашмира, персијских шалова и друго којешта; а прота је најљубазн |
и погледати: ту су ти шешири са великим перушкама, ту кринолини, карнери, тунике и што се већ у |
касти, — за мном|...{S} Ала би то била песма|...</p> <pb n="364" /> <p>— Па де, молим вас, сла |
<quote> <title>АМОР.</title> <p>ЉУБАВНА ПЕСМА,</p> <p>сачинио Никола Грчић.</p> </quote> <p>Гро |
te> <pb n="392" /> <p>— Опет ми је и то песма!...{S} Као да мене није Гркиња научила сасвим нов |
муче, па често и пева, али само црквене песме.{S} Ако је, н. пр., зимње време, он удари у „<tit |
ас, слатки Тимо, напишите ми једну таку песму, а кад буде ваша слава, ја ћу је декламовати.</p> |
сле подуже почивке, продужаваше научену песму:</p> <quote> <l>Амор иде, амор лети,</l> <l>У рук |
рапчјим гласом да декламује неку убојну песму, пуну копаља, сабаља, пушака и топова.{S} За њим |
а, па ће у кору да отпева чувену убојну песму:</p> <quote> <l>„ Тај гуњац изадрт...“</l> </quot |
а после је цифрама доказао, да ће после пет стотина милиона година нестати ваздуха, и ми ћемо с |
ве беседе сматрати: да ће се људи после пет стотина милиона година без ваздуха угушити!....</p> |
му ближе и пошто се, по обичају, једно пет-шест пута поклонио до земљице црне, поче и сам удар |
арима ћу рећи: „Слуга сам покоран, свих пет секретара!{S} Заповедајте одсад коме хоћете; награђ |
у да избаците из гостионице!</p> <p>Њих пет-шест келнера долетеше, ухватише чича-Тиму и стадоше |
огама, села на ћилим.</p> <p>— Данас је петак — рече баба; — јутрос како сам мало зелених краст |
ћу ти у оне карте, што су на сам Велики петак у Туманима на Христову гробу преноћиле.</p> <p>И |
{S} Јуда нема те важности, коју има Св. Петар, а од Св. Петра је, опет, у рангу већи Св. Илија, |
н бубањ пред собом, од прилике као нека петачка, а у десну је узео неку дрвену маљицу, — ни буз |
ајдаље о новој години, донети бар једну петачку <hi>балуце</hi> (најбоље крајинско вино); а ако |
, а начелник га још једанпут премери од пете до главе, па се испречи на њега:</p> <p>— Господин |
паметним очима, смешећи се, од главе до пете мерио. — Е, па срећно, срећно побратиме! — рече на |
тара уседелица, која до своје четрдесет пете године није могла себи повољног и честитог мужа на |
-Николе учило школу и положило испит са петицом, а на Петровдан — као имендан свога оца — читал |
аш ли макар и мрвице земље са гроба Св. Петке</p> <p>— Немам! — рече, уздишући, Гркиња.</p> <p> |
<p>— Оно, касти, тако је; ви је, касти, петком умијете, недељом очешљате, а у среду дате јој и |
Пужа“ попила и једна кватерка вина без петнаест здравица.</p> <p>— Па јеси ли смислио, како ће |
ло весеље.</p> <p>Учитељ Тима је заклао петоро јагањаца, па је ту било чорбе, капаме, печења, д |
важности, коју има Св. Петар, а од Св. Петра је, опет, у рангу већи Св. Илија, и то тако иде у |
па би, чисто, на њу да намигне, али му петрахиљ смеће; а после јој све ближе долази и већ ево |
школу и положило испит са петицом, а на Петровдан — као имендан свога оца — читало у цркви апос |
ња што не дозна! — Чича-Тима испи већ и пету, па и шесту чашу ракије и спремаше се да одлази.</ |
во око од слепог миша, што је ухваћен у пећини...{S} Немаш, ја!{S} Па ће ти ту требати и једно |
Лепо, побратиме!{S} Знам, да ћеш имати печених јагањаца, то ће и без искања ђаци донети; ’ма, |
јагањаца, па је ту било чорбе, капаме, печења, до миле воље; навукао је вина, да је сва авлија |
ни части...{S} Хи, хи!</p> <p>— Пази на печење — викаше на њега незадовољно Гркиња, — та зар не |
вима читао апостол...{S} Чорба, сарма и печење...{S} Шта ће нам више?..</p> <p>— А мелшпајз?... |
први људи нису јели гвозденом виљушком печење, него сопственим прстима.{S} Е, кад се тај од си |
Чича-Тима оде...{S} Како је он путовао, пешке или на колима, или га је неки милостива срца чове |
зованија држава после Француске, а сама Пешта по себи са Будимом у нечему је надмашила и Париз. |
чком мирноћом продужио: — Дакле, и сама Пешта, као најобразованија варош у целоме свету, не сам |
се, опет, сетио, да су за мустру узети пештански келнери?{S} То, да сам јуче умро, данас не би |
{S} Е, бадава, види се човек, који је у Пешти васпитан!...“ А после гласно додаде:</p> <p>— Гос |
> <p>— Оно, касти, зете, тамо код вас у Пешти, можда, се ово скупо и продаје, па га, ваљда, дру |
вце, па ћу да подигнем у моме винограду пивару; кућу већ имам, а воду ће ми вући кир-Никола..{S |
лакомо грабити принесено <pb n="314" /> пиво и јестиво...{S} Ревизор, иако је био слабуњав, зат |
S} А ја и Гркиња, ми ћемо пити све тазе пиво; а њена деца ће нам певати „<title>Во Јордање</tit |
м слаба!</p> <p>Чича-Тима, ма да је био пијан, опет није могао да не погледа пажљивије у своју |
и разред додаћу само то, да се једанпут пијан у механи изразио да попови нису христијани...{S} |
дебели даскало, знаш ли, шта ми је ова пијана будала обећао?</p> <p>— Шта, моја Аспазијо?{S} Х |
гра, сиромах; рекао би, као нека древна пијаница по просутоме вину, тако и он својим пуним зрац |
разред: — А ви, господине, ви сте једна пијаница!{S} Ви сте један грубијан!{S} Ви сте...</p> <p |
пјеније, а учитељи, осим што су древне пијанице, још су и неморални.“</p> <p>То је био гром за |
је видео обожавану Гркињу, он се, онако пијано, осмехну на њу, а задај од рума и ракије куљао ј |
а фуруне и оданде страшљиво погледаше у пијанога оца...{S} Он је најпре сео за сто, па онде, са |
ју мртвијем задахом, и гле, шта у овоме пијаноме Перковцу починише!{S} Бар да је на њој меса ко |
се окрете келнерима... — Келнер!{S} Ову пијану луду да избаците из гостионице!</p> <p>Њих пет-ш |
вашару беше и једна комедијашка шатра: пијацо, један обучен коњ и човек, што по конопцу скаче! |
ванућа гладан.</p> <p>— Па, касти, нека пије Маринкове ракије, макар само по оке до подне; веру |
а, како седи пред Милошевом механом, па пије расхлађену ракију, а попови и ђакони гледају у њег |
ти, отвара апетит, те човек што је више пије, све би је више пио, али, касти, онако без хлеба.{ |
њином мажењу и кривљењу.{S} Ја бар, кад пијем, имам некакве цели; хоћу нешто да пребринем; хоћу |
од оног доброг, што га ви и мој Никола пијете — и лепа Гркиња га наново поглади по образу.</p> |
би им човек и опростити.{S} Али кад они пију шампањера, играју валцера, мазе се с девојкама, тр |
ницом чича-Тима учитељ; а ону хаљину од пикета добила је од неког болтаџије, што му је дете код |
с прста поискакале. — Шта је кларинета, пикула, трумбета и други подобни инштрументи?{S} Све је |
је сметао...{S} Гости им нису баш много пилића и јагањаца појели, а и они, који су им понекад п |
, поче у својој раздражености као свака пиљарица резоновати: — Лепо!{S} Прекрасно!{S} Но, то ми |
нули у зурле, могло је седам баталијуна пиљарица, алваџија и бозаџија из турског и немачког цар |
џоњао је у омладинској дворани сву ноћ, пио је с њима, здравио се; а ујутру је отишао, да све р |
праг замишљено ћутао; не што није доста пио и што није био весељак, јок!{S} Та он се у богослов |
ко је био слабуњав, зато је, опет, боље пио, него многи здрави; чаша је ишла за чашом, док му с |
човек што је више пије, све би је више пио, али, касти, онако без хлеба.{S} Ха, ха, касти, ја |
града: где је уочи Божића који списатељ пио и шта је у пићу говорио...{S} А таке услуге у Србиј |
знојио.{S} Час је трчао по шећер, каву, пиринач; час, опет, по месо, краставце и т. д.{S} Понек |
а вас је поздравила, па и на путу ми је писала, да никако друкче не чиним, него да код вас руча |
И стара госпођа извади из недара једно писамце и стаде га своме колеги на уво читати:</p> <quo |
дмах доле с њоме!{S} Ви сте, господине, писани за испит|...</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Das |
могао прочитати, осим онога који га је писао, или неког старог извеџбаног учитеља.{S} На челу |
о, па га однесоше у главну полицију.{S} Писар који је те ноћи дежурао, кад га је прегледао и по |
удо, да су старој госпођи сва врата, од писара и писаровице па до министра и министровице, у св |
васпитатељку у Н... казаћу, да живи са писарем, а оне три у Ј.., те су, опет, комункиње; а то |
у старој госпођи сва врата, од писара и писаровице па до министра и министровице, у свако доба |
ла.{S} О, ала је дивно моја мајка умела писати!{S} Ја сам видела штампаних прописа, али баш ниј |
да би и само звоно Светога Марка својом писком надгласили...{S} Зато је изабрала перковачка омл |
н учитељев глас, где грди ђаке, а после писку и јаукање несрећне деце:</p> <p>— Нећу, господине |
е и преврће нова љубавна <pb n="354" /> писма!{S} Лепо!{S} Но, таке ствари већ могу једног чест |
јој једина успомена на мајку, на сваком писмену те испрљане хартијице беше читав свет из њезине |
село подвикну:</p> <p>— Хај, старче!{S} Писмо од Милке! </p> <p>Он га погледа тупо, а после као |
ну с највећим патосом четврти разред. — Писмо и куму, и старом свату, па и младенцима, и њихово |
</p> <p>Једног дана донесе му писмоноша писмо, али га он није умео прочитати.{S} Учитељ трећег |
ах налазио код њега у винограду, отвори писмо, па кад га је прочитао, он га продрма, па му весе |
ишта друго не може бити, него — љубавно писмо.{S} А, уствари, беше то неки ружно исписан пропис |
ад само не знам, да л’ ћу президијално, писмом, али депешом о томе да извјестим господина минис |
а-Тима!...</p> <p>Једног дана донесе му писмоноша писмо, али га он није умео прочитати.{S} Учит |
/p> <p>—- Јесам ли задовољна? — Тако ме пита окорели отац, кога бих само наљутити могла, да сам |
ве науке што се у школи уче.{S} Ето, па питајте само госпођу Гркињу, какво сам сирће баш сад за |
тавити Перковац...{S} Сад се Перковчани питају: како ће прота без Гркиње?</p> <p>Старац је само |
p> <p>— А знате ли ви, шта то значи? —- питала је стара госпођа, пажљиво посматрајући сваку црт |
морала климати главом. „А ти, брајко,“ питала сам младожењу, „јеси ли вољан ову девојку себи з |
а попа, те сам крупним поповским гласом питала, по обичају, моју накићену лутку: „Љубице, имаш |
ознаје, —- па је ли чудо што су се жене питале: откуд Гркињи свила, и ко је она и шта је она, д |
не смем питати: „За кога?“ А и нашто да питам, кад су мени сви људи једнаки?{S} Тај, што ће мен |
оји дан у Перковцу бавити?{S} Али што и питам, кад знам напред, да ћете то учинити?{S} Ако ни з |
заседну, претресу сва могућа јевропска питања, па онда пређу на месне новости.</p> <p>Таку јед |
е, али кад јој је отац пофторио то исто питање, она скоро нечујним гласом рече: — Јесам!{S} Зад |
абе орезао.</p> <p>— Па, учитељ-Тимо, — питао га је трговац, — куд си сад наумио?...</p> <p>— У |
маторе.</p> <p>— А нашто толика част? — питао је чича-Тима зачуђено. — Да, касти, нисте добили |
6" /> <p>- Е, јеси ли сад задовољна? —— питао је чича-Тима своју ћерку удавачу...{S} Девојче ис |
— рече Гркиња, — та ја сам и заборавила питати: шта мислите са свадбом?{S} Кад ће бити?...{S} Н |
оће, и ја се морам удати!{S} Ја не смем питати: „За кога?“ А и нашто да питам, кад су мени сви |
белија!</p> <p>— Шта, шта, ребелија? —- питаше начелник, као да га је учитељка хладном водом по |
Па којим си ми добром дошла, госпођо? — питаше баба промуклим гласом, мешајући нешто по тигању, |
и на Папраговој свадби, лепо!{S} Они ће пити у здравље младенаца, а ја ћу у Београду са госпођа |
оздравео; могао је лепо ходити, јести и пити.{S} Говорио је, наравно, све којешта: час је замиш |
ије се осмехнуо, није могао ни јести ни пити, а кад би легао да отпочине, морила су га страшна |
кир-Никола..{S} А ја и Гркиња, ми ћемо пити све тазе пиво; а њена деца ће нам певати „<title>В |
да је он — луд, да ништа не зна, шта у пићу говори, а прота се заверио, да ће о томе шкандалу |
у познавао, да нема речитости, и, кад у пићу говори, да ће ма што лудо изговорити.</p> <p>— Гос |
очи Божића који списатељ пио и шта је у пићу говорио...{S} А таке услуге у Србији су се свагда |
толико схватило: да то, што јој отац у пићу сам говори, не може ништа добро бити, и она, скоро |
рећна је са својим богословцем!{S} Тако пише!{S} Та насмеј се, старче, читуљу му!...{S} Вели, д |
оно нека буде!{S} Касти, требало би да пишем Милкиним старијим сестрама у Левач и у Стиг, па д |
сао је: „Успех врло рђав, деца не знају пјеније, а учитељи, осим што су древне пијанице, још су |
ложене радове.</p> <p>Он беше дугуљаст, плав човек, и, као што нам је стара госпођа унапред каз |
оше хаљине, дадоше му малу белу капицу, плав шлафрок, а на ноге чисте чарапе.{S} Доктор га је х |
мљу и повлачаше се, као нека провидљива плава магла, по густо засађеним шљиварима и по узаноме |
аваху им израз ласкавости; коса му беше плава и, по богословски, низ рамена пуштена, на њему цр |
љи, неочешљан, само што је обукао своје плаве панталоне, посади се и он до ње: — Српске ми вјер |
јој беше као снег бело, дугуљасто, очи плаве, а у њима, као обично у сирочади, почиваше нека м |
лепе Гркиње су плаве очи, баш као небо плаве...</p> <p>— Варате се, господин-колега, нису плав |
>— Молим, молим!...{S} У лепе Гркиње су плаве очи, баш као небо плаве...</p> <p>— Варате се, го |
> <p>— Варате се, господин-колега, нису плаве, него некако, чини ми се, знате, као лист лободе. |
ху им разнолике: неки беху црномањасти, плави; неки, опет, смеђи; једни беху стари, други млади |
И треба јој, — та не може вечито у овој плавој, с белим пантљикама и зеленим карнерима; а, посл |
ње.</p> <p>Ноћ беше дивотна! </p> <p>По плавом небеском простору лутао је пун месец као бледо л |
, наопако!{S} Е, то већ морам црвенијем плајвазом поткријепит’.. .{S} Уосталом, дознаде ли још |
јно и у Перковац.{S} Ти Цигани су њихов плакат, њихова позоришна цедуља.</p> <p>И заиста, публи |
о, да је сирото дете, застиђено, почело плакати.{S} После, опет, кад је Милка, онако ожалошћена |
х незадовољавајући“!{S} Није ли то Богу плакати?...</p> <p>— А како се, опет, код мене понашао! |
?{S} Е!{S} Е!...</p> <p>Лепој Гркињи је пламтело лице од љутине, а очима је чисто стрељала свог |
едена Гркиња.{S} За њу сам већ скројила план...</p> <p>У таком њеном самозбору куцну и звонце, |
/p> <p>— За начелника имам сасвим други план.{S} Он је човек који се више политиком бави, него |
S} Али, као и остале, тако му је и овај план лепа Гркиња покварила...{S} Сунце није било ни за |
није могао а да на толику њену ларму не плане: —- Само се ви покријте ушима — рече, љутито окре |
њеним надувеним Шпартанцем прогнао је у планину, да са дивљим мачкама вади очи!,..{S} Та де, см |
ући по соби, продужаваше своје смишљене планове полугласно исказивати:</p> <p>— За начелника им |
је много до тога стало, да јој се како планови не покваре.</p> <p>-— Милка је видела г. Папраг |
и напио, и не сећајући се своје месечне плате, једнако се церекао баш као намолован пајацо...</ |
једе, неће се више ни сећати двомесечне плате...{S} Е, то хоћу, мој љубазни Тимо!...</p> <pb n= |
удовица, ја имам моју плату, а он осим плате има своју кућу и виноград...{S} Поговара се, да ћ |
није носи?{S} Та муж јој нема ни толико плате, да јој и белила задоста купи, а толи друго којеш |
чно: да се кир-Никола казни двомесечном платом, а чича-Тими да се одузму две класе.{S} То их је |
{S} Он удовац, ја удовица, ја имам моју плату, а он осим плате има своју кућу и виноград...{S} |
часом насмешило, а махом је бризнула у плач.{S} У таком тужном расположењу затече је и лепа Гр |
мила мајка поправљала. — И она бризну у плач, а сузе се слеваху доле на испрљану хартијицу.{S} |
је у своју мезимицу; па кад је видео од плача поцрвенеле очи и кад је видео оно бледо лице, он |
, што је, кад сања, вишепути чујем, где плаче...</p> <p>— Дете је размажено, напуштено, па није |
а ако не зна, он га повали, сирото дете плаче, а учитељ се смеје.{S} Е, то му је тако у самој п |
кажу, а, овамо опет, учитељи бију; деца плачу, а учитељи карају и грде....{S} Само у четвртом ж |
како се даскало грохотом смеје, а деца плачу...</p> <p>Кад је стигло вече, и гости се давно ра |
— О, господине прото!... — рече, бајаги плашљиво...{S} Ко би се томе надао, у ово доба ноћи?{S} |
сламе шешир, као да ће га Банаћанин на плеву за страшило, а, овамо, се једнако церека и клипи |
једва видео искривљен оџак, који је од плетара био начињен, а жутом земљом тек само површно из |
огледалу, како јој по дебелим образима плива осмејак.</p> <p>— Преизредно!... — говорила је, п |
свима перковачким сплеткама на површини пливала, баш као она масна ђинђувица на дебелој говеђој |
је умела наћи чини и мађије, којима ће „плод чрева својего“ у ред довести; па кад је то све упо |
д оте кајсије, од тога за њу забрањеног плода, окуси.</p> <p>— Оче, ја сам спремна — рече, огрн |
{S} Око ње се подизао од дебелих врљика плот тако велики, да се од њега једва видео искривљен о |
не гледа, а после све хладовином поред плота, докле се и он у густоме корову није изгубио.</p> |
есном страном, <pb n="296" /> баш поред плотова, љубав је прокрчила стазу, па где је најшира, н |
н, т. ј. свирао је у тамбуру, они су му пљескали, а он им се за то најграциозније поклонио...</ |
тек у томе случају, у највећем смеху и пљескању, распусти коло...{S} Али и јесу здраве паланча |
ати, није се могла уздржати, а да се не пљесне рукама.{S} Кад је то учинила, она се гласно насм |
је видела, да су је они приметили, она пљесну рукама и на сав се глас насмејала...</p> <p>— Ле |
ић.</p> </quote> <p>Гросмутерка се опет пљесну рукама, а Гркиња, после подуже почивке, продужав |
м се родио!...{S} Ко не верује, нека ми пљуне на теме: нигде једне длаке неће на њему поквасити |
богата удовица...</p> <p>Стара врачара пљуну мало на свој палац и стаде по Гркињину длану трља |
l>...{S} Хаха!{S} Хаха!... </l> <l>Киша пљушти.. дика бежи,</l> <l>А под стрејом псето режи...< |
очима је закрљештио и већ је зинуо, да, по обичају, изгрди своју мезимицу, али кад је видео обо |
уд перковачки неки правник из Београда, по имену Живко Пацић.{S} Тај Живко беше јако образован |
head> <p>Међутим, док је стара госпођа, по своме, доста вешто смишљеном, програму, утрвене и не |
те сам крупним поповским гласом питала, по обичају, моју накићену лутку: „Љубице, имаш ли ти во |
ше се, као нека провидљива плава магла, по густо засађеним шљиварима и по узаноме сокачету.{S} |
и школски ревизор, а, као што сам чула, по свој прилици ће бити сам г. начелник!{S} Хоћу им, бо |
ри срца у мени заиграју!{S} А, Бог зна, по лицу ти судећи, рекао бих да и теби није лоше?</p> < |
ће бити са мном...</p> <p>Милка ућута, по беломе лицу лебдео је сетан осмејак, а по њему, као |
поред своје Милке прошао, она му приђе, по обичају, руци, али он је ни погледао није.{S} Дете ј |
хаљини виде шепутле и карнери, а он је, по њојзи, могао ићи као и друго спадало.</p> <p>— Видиш |
н, господину министру достави; него је, по обичају, онако просто целу ствар описао, а о загушљи |
ако, већ наступиле ферије, није, дакле, по званичној дужности никуд морао одлазити.{S} Али, као |
калницу, своме побратиму.{S} Папраг се, по обичају, и ту поклонио десет-дванаест пута, а бакали |
изгледа: стара госпођа, осмејкујући се, по првој скамији намешта женске радове, управо беспосли |
предупреди, приђе му ближе и пошто се, по обичају, једно пет-шест пута поклонио до земљице црн |
едљиво, окренувши се Папрагу: — Ви сте, по свој прилици, у самој резиденцији маџарској положили |
израз ласкавости; коса му беше плава и, по богословски, низ рамена пуштена, на њему црна душанк |
та краћушан, а на врху мало затупаст и, по маџарски, навише извијен био.</p> <p>— Е, није него |
тврдили, да је још у Крагујевцу; други, по чувењу, казиваху, да је већ у Свилајинцу и да ће сут |
ко уздахнуо:</p> <p>— Е, е, оно, касти, по правди, ја и јесам крив!...{S} Ал’ откуд је она могл |
а се Гркиња прибрала мало и, преврћући, по обичају, очима, осмејкивала се умиљато на свога мато |
...{S} Она имађаше велике отворене очи, по ваздан бих могла гледати у њих, па да се сита не наг |
оштапајући се поносито трсковим штапом, по улици, а деца и људи трче за њим, скидају капе и љуб |
азред, отежући речи, — ви сте, госпођо, по најновијем систему удешен чамац, на коме се свакојак |
.</p> <p>— А кир-Никола, он вам је био, по свој прилици, девер... ха?...{S} Ил’ је отишао, да с |
ишћени, једва се провиди кроз њих; ено, по дуварима виси паучина, на орману пала прашина, у куј |
чао по шећер, каву, пиринач; час, опет, по месо, краставце и т. д.{S} Понекад би му упртила и р |
ано видела спремна и обучена; приђе му, по детињем обичају, руци, али он не допусти, да га у ру |
Ваљда са оном чупавом брадом, коју су, по свој прилици, гуске опасле, или су је шилом садили?< |
последње речи њене, које је чуо, беху, по његову мишљењу, извор мудрости за једну младу девојк |
беше Радовану, као начелникову љубимцу, по вољи, и он се задовољно осмехну:</p> <p>— Та, оно, з |
7" /> заспати.{S} Она је била будна.{S} По својој мекој постељи превртала се с лева на десно, у |
беломе лицу лебдео је сетан осмејак, а по њему, као по сунчеву зраку, трептала је једна суза.< |
, које је он сам са својом децом шио, а по рафовима беше цифрасто понаслагано неколико шарених |
шке црвене свиле, од које у новије доба по Србији „изображенији“ свештеници праве себи појасеве |
њи имати среће.</p> <p>И он је помилова по њеним старачким, али доста пуначким, образима. — Па |
ак, па и чича-Тима најпре добро загледа по џепови, да му се како није срма изгубила, а после из |
рену мараму и нешто из ње вади, па ређа по асталу, а кад му се ко од путника приближи, он брижљ |
ћи се, напред, а за њим остала фамилија по реду и по старешинству.{S} После њега дође мајстор Г |
тако и он својим пуним зрацима да тапка по бистроме потоку!...</p> <p>С оне стране баште видео |
парче храпава сукна, па се њиме трљала по лицу, све док није природна румен дошла.</p> <p>Кад |
нђурена, <pb n="375" /> у стању је била по два сата пред огледалом седети.{S} Често би у томе у |
ог поживи дечицу, и, дабогда, се ројила по кући, као пчеле у кованлуку! </p> <p>Чича-Тима поче |
је много штошта недостајало, али се она по могућству трудила, да све те природне мане улепша; а |
ца, што их младе сељанке за дваест пара по чаршији купују.</p> <p>— Ово је диван корал — рече, |
„Лепу Пастирку“ и друга занимљива места по Дорћолу и садашњој Скадарској улици?...{S} Он је и т |
ја држава после Француске, а сама Пешта по себи са Будимом у нечему је надмашила и Париз...</p> |
мах; рекао би, као нека древна пијаница по просутоме вину, тако и он својим пуним зрацима да та |
наново наместише на своја места, а све по старешинству; али се весеље није могло продужити.{S} |
рачара пљуну мало на свој палац и стаде по Гркињину длану трљати, док се на белој кожи не указа |
је празну школу: у свакој скамији седе по двоје или по један; из земљописа, истина, мало су хр |
ви друкче хоћете, оно, касти, нека буде по вашој, госпођо Јоханидо...</p> <p>Тако је то било.{S |
="307" /> у оџаклију око ватре, која је по ваздан на огњишту горукала, да попуше по једну цигар |
вала.{S} Сваке друге године добијала је по једну класу унапређења, а осим тога је код чиновника |
ући, као што само Ере знају, поглади је по запуреном образу:</p> <pb n="348" /> <p>— Оно, знади |
и ме разумели?</p> <p>Начелник, који је по самој природи био прост, а школу није баш много посе |
ти ни окусила нисам.{S} Могу ти, ако је по вољи, у длан и у карте гледати, како је теби угодниј |
м трачицама и дугмићима ишарај, — то је по моди!{S} А кад пођеш на венчање, немој у косу трпати |
ра чича-Тима оде у чаршију; али се није по њој ни десет минута шетао, а у дивно руменило залазе |
поче тешким корацима ходати горе и доле по соби...</p> </div> <pb n="330" /> <div type="chapter |
и чича-Тимом одоше отпочинути, и после по сата беше у кући нема тишина, чуло се само испрекида |
практиканте, што од неког доба крстаре по нашем сокачету, ви не бисте рекли, да је то дете...< |
и амрел, пустила дугачке шлепове, да се по прашини вуку; а, овамо, како би се беле шлинговане ч |
, завитла несташно штапићем, поклони се по обичају, па онда: „Слуга сам нижајши, моја дражајша |
ћ унапред дознала; и у свему осталом се по саветима старе врачаре владала.{S} Та зар је сиромах |
бан; али кад је видео Гркињу, трудио се по могућству да се весело насмеје. — Дивно вече, касти; |
ице у тешкој свили и кадифи тоциљају се по глатким паркетима големе дворане; а кад музика стане |
са своје особености заслужило, да му се по могућству име сачува.</p> <p>То је био као неки ћорс |
драви; чаша је ишла за чашом, док му се по бледоме лицу није прострло оно загасито руменило, ко |
својим послом за Београд.{S} Неки су се по „фердеку“ шетали, премишљајући о својим домаћим и шп |
љинама, са цвикерима на носу, што су се по тим осветљеним просторијама тамо и амо гурали, не из |
оји имају посла у пољу, попију код куће по две-три чаше ракије, па иду на посао; мајстори се <p |
аршију, колико да се расхлади, а и вече по себи беше дивно.{S} Он је у лицу, истина, од ракије |
ича-Тима извади из џепа кесу, претураше по њојзи, све док није нашао један маријаш, те даде дет |
о ваздан на огњишту горукала, да попуше по једну цигару дувана и да мало продиване.{S} Прво је |
о им се познаје и по великим мамузама и по фокошу њихову...</p> <p>Те речи нису биле гласно изг |
а магла, по густо засађеним шљиварима и по узаноме сокачету.{S} Гркиња је белом марамом запушил |
ео, пустила низ зелене очи; у лицу је и по себи била бела, али да би добила и ону здраву румену |
<pb n="370" /> <p>— То им се познаје и по великим мамузама и по фокошу њихову...</p> <p>Те реч |
оше, да доручају, и кад су већ ручали и по неколико чаша у здравље срећне женидбе и младенаца п |
но вино ретко употребљава, а прекодан и по сву ноћ о белом вину проводи; ноћу не излази напоље, |
ичког округа, то се, уосталом, видело и по његову јужном наречју.{S} Некако наскоро пре те перк |
p> <p>Тако свака српска кућа мора већ и по самој природи имати нешто, што је одиста знатно.{S} |
ред, а за њим остала фамилија по реду и по старешинству.{S} После њега дође мајстор Глиша ковач |
лне свеће и фењере, који су на бајиру и по улицама светлели.</p> <p>И при чистој свести за њега |
својом десном руком, а левом га поглади по збрчканом лицу; после, неспретно умиљавајући се, ређ |
ијете — и лепа Гркиња га наново поглади по образу.</p> <p>Чича-Тима беше усхићен, чисто збуњен, |
олу: у свакој скамији седе по двоје или по један; из земљописа, истина, мало су храмали, али чи |
свакој начелниковици министарства купи по једну или две хаљине, и онда би се начелниковице наш |
же се са свога места и, весело ходајући по соби, продужаваше своје смишљене планове полугласно |
ног млатања и викања уморио, доказујући по читав сат оно, што је и моја стрина знала, ил’ ако н |
> <p>И она гледаше у огледалу, како јој по дебелим образима плива осмејак.</p> <p>— Преизредно! |
другим којекаквим судоперама пружа тек по једно зрнце, а мени читава поскурица!...{S} А што се |
научила сасвим нову:</p> <quote> <l>Док по небу месец лети, </l> <l>У душеку жаба крешти.</l> < |
Драго ми је — рече, — и захваљујем вам по стопута!...{S} Заиста, морам признати, да ми ни рође |
Гаја берберин.{S} Њих двоје беху сасвим по европски дотерани: <pb n="342" /> он у цилиндру, црн |
а ја ћу у Београду са госпођа-Швабићком по свим стазама и путовима удесити вигове, како само ја |
..</p> <p>Тако је нешто сањао трећи дан по одласку секретарову.{S} Кад се пробудио, био је сав |
јпосле, око пола ноћи, почеше они један по један у потпуноме мраку бледети; али прота, као да с |
о, па му и та трећа у вечност оде, и он по трећипут остаде удовац...</p> <p>— Оче, што сте ме з |
лебдео је сетан осмејак, а по њему, као по сунчеву зраку, трептала је једна суза.</p> <p>— Ах, |
парак, кроз који се дању човек шета као по рају; а кад су мрачне ноћи, а теби се чини да си нас |
вена лица, он би се тргао, па би скитао по лугу, слушајући сањиво цвркутање шарених тичица; а п |
в се, сиромах, ознојио.{S} Час је трчао по шећер, каву, пиринач; час, опет, по месо, краставце |
уживим, неће се та шкорава Гркиња дуго по Перковцу ширити!...</p> <p>Кад је то изговорила, она |
не беше ничега, што јој он не би учинио по вољи.</p> <p>Милка остаде сама, озбиљно и замишљено |
а две-три бакалнице и у свакој је попио по две-три грке ракије.{S} То му је тако у нарави било: |
е стоји мрачна шума.{S} Чује само, како по густоме грању киша шушти...{S} То беше калемегдански |
и ход јој није више прост, него некако по новосадски извијен, искривљен, — милина ти је поглед |
ши, баш ме умори!...</p> <p>И није лако по тој јунијској припеци путовати ни здравом, а то ли т |
и су водили на доњи бој; поче се, онако по новосадски, клањати, правити книксове, па се у један |
рала.{S} Она је сасвим безазлено, онако по новосадски, раширила свој зелени амрел, пустила дуга |
сти и без икакве намере, лутао је онако по инстинкту.{S} Наједанпут стаде; учини му се да чује, |
ди; чинило му се да су од хартије онако по најновијој моди изрезани, тако, да кад је један од њ |
битачнија за учитеље, или је боље онако по староме, без класа?</p> <p>— Господине! — рече најоз |
</p> <p>— А нашто то?...{S} Ја ћу онако по новосадски: егзабрукто. </p> <p>И он се диже са стол |
астије обукла и спремаше се, да се мало по чаршији прошета.{S} Али пре него што ће свога дебело |
<p>— А, дакле, да од њих готовите мало по новосадски дунста?...{S} Е, ако је баш тако, онда ћу |
чист и угледан, само што ми нешто мало по немачки, маџарски ли, заноси?{S} Тек, велим, биће и |
ципеле од самога блата, које се белело по њима...{S} Кад би га ко о нечем запитао, он би без с |
ате, јектичав...{S} Баш ако би вам било по вољи, могла бих и вас још ових ферија с њоме унознат |
е сметало да се пред чича-Тимом не само по обичају поклони, него да двапут већи комплименат нап |
нека пије Маринкове ракије, макар само по оке до подне; верујте ми, да не би ни на сам Божић о |
оје гомиле акта, а пред њиме само једно по табака исписане хартије; начелник је преврће, а лице |
ина?{S} Дакле, и вина пошљите бар једно по акова, само од оног доброг, што га ви и мој Никола п |
о загасито руменило, које вино раскошно по лицу својих љубимаца просипа.{S} Очи му синуше грозн |
estone unit="subSection" /> <p>То јутро по беседи чича-Тима се доцне пробудио, а кад је устао, |
: пијацо, један обучен коњ и човек, што по конопцу скаче!...{S} Све су, дакле, видели, само бес |
е баба промуклим гласом, мешајући нешто по тигању, који је над ватром држала. — Да није опет он |
аковрсни инструменти, у којима се, опет по казивању перковачких грађана, потпуно разумевао.{S} |
оборене трепавице погледа још једанпут по гомили, која је једнако нешто шапутала, па високим г |
тине: мој побратим их купује у Београду по два гроша туце.</p> <p>Папраг се збунио, а бакалин, |
ове редом похваљивао, и после је, једну по једну, из катихизиса и других предмета испитивао, ис |
!{S} А после ћу помиловати моју Јустину по белим обрашчићима, па ћу јој казати: „Драго дете мој |
она паметнија и лепша од њега, а то су по већој чести поштовања достојни удовци чинили; други, |
..</p> <p>А после, погладивши учитељицу по округлој брадици, додаде, враголасто смешећи се: — Б |
ани...{S} То ће им доста бити, па да их по целоме свету растури!...</p> <p>Стара госпођа није л |
дошла у Перковац, па ми је сваки од њих по једну класу одузео...</p> <p>И стари учитељ поче да |
ра изнесе још једну литру жабарке и још по једну црну каву.{S} Кад су то попили, они се разиђош |
</l> <l>Понда пружа руке беле, </l> <l>По недри ми нешто тражи, </l> <l>Та чисто би груди врел |
ркање.</p> <p>Ноћ беше дивотна! </p> <p>По плавом небеском простору лутао је пун месец као блед |
е му сав спанаћ у зубима остати.</p> <p>По свему се видело, да је стара госпођа тога дана добро |
ги какав цвет на груди, а она, глупара, побегне испред њега!{S} И то ми је после девојка!...{S} |
а њу све донде борити, докле у борби не победи, или не малакше, као што је то и сам професор у |
>Госпођа гросмутерка беше сигурна да ће победити; зато се са неким поносом уздиже и стаде са уз |
ре за тобом, да се обеси, да полуди, да побесни!...{S} Благо теби, госпођо, ти си се у срећан д |
њим; е, баш мишљах, да ће се на сокаку побити!</p> <p>Кад се чича-Тима са својим побратимом вр |
ар још има?{S} Та докле ћеш, учитељице, побогу?{S} Та то је, као што ми наказива, до зоре траја |
мплименат направи тако, да се чича-Тима побојао, да му како зет не разбије нос.{S} Он се рукова |
е.{S} А, касти, доста су и јефтине: мој побратим их купује у Београду по два гроша туце.</p> <p |
ни пребијене парице.</p> <p>Чича-Тимин побратим беше одиста поштен човек; он се радовао што св |
да се мало расхладим.</p> <p>Чича-Тимин побратим беше добар човек; истина, ћифта, али ни упола |
касти; на две сам ноге и дошао.</p> <p>Побратим га послужи још једном грком, а и сам је смотао |
њену белом лицу доликовало!</p> <p>Оба побратима га погледаше зачуђено; чича-Тима се мало нака |
ан у вароши беше бакалница његова неког побратима; она је била чувена са своје старе шљивовице |
премити.</p> <pb n="366" /> <p>— Треба, побратиме, — рече бакалин, — и ја ћу ти донде све што в |
писану, па је даде побратиму. —- Хвала, побратиме, а ово парче хартије узми, колико, касти, сиг |
а, то ће и без искања ђаци донети; ’ма, побратиме, гледај да и у вину не буде оскудице!{S} Једа |
оја се њему веома допала.</p> <p>— ’Ма, побратиме, —- рећи ће чича-Тима, — чу ли ти, да ја удај |
— Е, касти, ова ти ракија кошта новаца, побратиме!{S} Прави мелем!{S} Него, дајде још једну, ка |
у разговору на будућу свадбу. — Дакле, побратиме, ти као велиш, сад у недељу?</p> <p>— Па, кас |
негде у комендији гледао.</p> <p>— Хе, побратиме, не знаш ти!{S} А то је, касти, мода, па шта |
да је колико окорео. </p> <p>— Дај ми, побратиме, још једну грку, па да се гледа за послом!</p |
носи дан, шта ли ноћ!{S} А интереса ти, побратиме, не тражим ни пребијене парице.</p> <p>Чича-Т |
баш од чисте његове крви.{S} Па, касти, побратиме, немој заборавити да поздравиш снају, те да с |
учинити.{S} Своји смо, а и сигуран сам, побратиме, да ћеш ми вратити; ето, дао ти је Бог нешто |
ја удајем моју Милку?</p> <p>— Чуо сам, побратиме, ’ма тешко ми је веровати.{S} Кo велим, још ј |
о би ти ма ко у Перковцу.{S} Тек велим, побратиме, боље ја да ти то учиним, него други; код мен |
се допада младожења, ха?</p> <p>— Оно, побратиме, на очима је доста чист и угледан, само што м |
мена!</p> <p>— Дакле у недељу?{S} Лепо, побратиме!{S} Знам, да ћеш имати печених јагањаца, то ћ |
а не беше ове припеке.{S} Шта ти велиш, побратиме?</p> <p>— Богме је ово опасна жега; мораћу и |
ће се на ћепенку комотније сместити, -— побратиме, додајде ми једну грку!{S} Е, касти, баш ме у |
пепељаве очи обожаване Гркиње.</p> <p>— Побратиме, — рече учитељ Тима, улазећи у дућан и намешт |
е до пете мерио. — Е, па срећно, срећно побратиме! — рече напослетку. — Да их Бог поживи, млади |
бити!</p> <p>Кад се чича-Тима са својим побратимом вратио у бакалницу, затекоше младог богослов |
епа квиту, готову потписану, па је даде побратиму. —- Хвала, побратиме, а ово парче хартије узм |
м упоредо оде управо у бакалницу, своме побратиму.{S} Папраг се, по обичају, и ту поклонио десе |
јску, жандаре, док се није сав Перковац побунио!...“ — И још много друго којешта ћу говорити, о |
задовољно насмеје; а ако не зна, он га повали, сирото дете плаче, а учитељ се смеје.{S} Е, то |
оме мраку бледети; али прота, као да се повампирио, добиваше све јаснији и опредељенији облик.{ |
зала!{S} Али сам уверена, да ви то моје поверење нећете на зло употребити...{S} Госпођа Јустина |
о мало дете, коме мати још и није смела поверити виљушку у руку, и то ће дете својим врапчјим г |
тати:</p> <p>— Вама, господине, могу се поверити, само вас молим, да никоме не казујете, нарочи |
те тако навалили, могла бих вам нешто и поверити.{S} Лане, кад сам о феријама у резиденцији бил |
им се смети у тузи својој или у радости поверити?{S} Хоће ли у Папраговој мајци и себи мајку на |
ивши се учитељу четвртог разреда, стаде поверљиво шапутати:</p> <p>— Вама, господине, могу се п |
им, као изненађена неком новом појавом, повика весело: — Љубав!{S} Мене дланови никад не варају |
ча-Тима, прота, кум и остали гости, сви повикаше на њега, сви се трудише да му докажу, да је он |
елшпајза.</p> <p>— А ја сам мислио мало повише вина... па, касти, макар и не било мелшпајза...< |
немала више него девет пара чаршијских повишице, колико само одликовања ради, ради ранга! — А |
еме тихо било, падао је доле на земљу и повлачаше се, као нека провидљива плава магла, по густо |
ова жилица, што ти се преко сред длана повлачи, само што не проговори, да ћеш још четрест годи |
дубока борица, што се од носа ка бради повлачила; руке је спустила понизно доле низ црну хаљин |
е четрдесет пете године није могла себи повољног и честитог мужа наћи.{S} Та ће, наравно, говор |
и, да звоним, да вас зовем... и децу да повратим у школу!...</p> <p>И пре но што је могла стара |
га је отискивала, али пажљиво, да га не повреди, не — увреди.</p> <p>— Друго смо ми, господине, |
већ унапред боје, да им се како идол не повреди, — нарочито чича-Тима, који је свога колегу поз |
иначе у свима перковачким сплеткама на површини пливала, баш као она масна ђинђувица на дебело |
ра био начињен, а жутом земљом тек само површно излепљен.{S} Из оџака је куљао густ дим; па как |
тити:</p> <p>— Милка?...{S} Милка?... — повторавао је старац, а после му преко лица пређе глуп |
ноћној беседи...</p> <p>— На бесједи? — повтораваше начелник. — Е, гле ти бруке!{S} Дакле и ви |
едомишљати?{S} Ја сам сироче остављено, погажено, треба да сам благодарна, ако ме ко у кућу при |
ом тек ће уздахнути:</p> <p>— Ала је то погана врућина!{S} Колико ли тек мора младожењи бити?</ |
само њојзи имамо благодарити, што су у погдекојим грудима узбуркане страсти утишане.{S} Живели |
и већ дућани постајаху ређи, —- тек на погдекоме ћепенку видиш два-три црвена лонца, једну чин |
еленкасту боју бистрог пеленаша провиде погдешто пепељаве очи обожаване Гркиње.</p> <p>— Побрат |
инструменат није у стању за свој народ погинути...{S} Људи су ћутали, само њих два практиканта |
ако намигујући, као што само Ере знају, поглади је по запуреном образу:</p> <pb n="348" /> <p>— |
му руку својом десном руком, а левом га поглади по збрчканом лицу; после, неспретно умиљавајући |
Никола пијете — и лепа Гркиња га наново поглади по образу.</p> <p>Чича-Тима беше усхићен, чисто |
чи!{S} Али ни драма!...</p> <p>А после, погладивши учитељицу по округлој брадици, додаде, враго |
{S} А кад би се после тога мало умирио, погладио би мало свој трбух и сео би, сасвим задовољан, |
...{S} Вештице!</p> <p>Милка је ћутала; поглед јој беше миран, сталан, а усне је јогунасто једн |
зачуђено у њу гледао.{S} Али тај његов поглед није њу ни најмање узнемирио.</p> <p>— Дете је в |
нестаде умиљавајућег осмеха, безобразан поглед ишчезао је, а око развучених усница тужно се заи |
на свога даскала, а после, пуна гнева, погледа на четврти разред: — А ви, господине, ви сте је |
ично осмејкујући се, ухвати га за руку, погледа га мазно, па онда, отежући речи, пришапта му по |
ј, седе, онако срдит, на једну столицу, погледа незадовољно око себе, па онда поче храпавим гла |
ближе њему, па га тек онако испод обрва погледа љутито, а очи му севају од једа:</p> <p>— Лепо, |
још љутите?...</p> <p>Стара госпођа га погледа, презирући:</p> <p>— Господине, ми као да смо ј |
тој лађи путовао.</p> <p>Учитељ Тима га погледа, а збрчкани образи му се развукоше на смешење:< |
видите, што све нас везује. — И она га погледа најљубазнијим погледом. — Па кад се не бисмо ми |
те усудили|...{S} Јер... </p> <p>Она га погледа претећи, па после, као нека фурија, оде из собе |
ик што тражи избављења....{S} Гркиња га погледа поносито, очи јој севаху од јарости; а кад се о |
тарче!{S} Писмо од Милке! </p> <p>Он га погледа тупо, а после као да се хтеде нешто сетити:</p> |
кад је ово олово?...</p> <p>Трговац га погледа зачуђено, а после климну, сажаљевајући, главом, |
а.</p> <p>Дете га својим паметним очима погледа сасвим жалостиво, изгледало је као да више оца |
авану Гркињу загрли.{S} Два-три љубавна погледа, то је било све, што је целог вечера могао од њ |
о...{S} То је Гркињу изненадило.{S} Она погледа на врата, мислила је да се није, како, њен дебе |
има!</p> <pb n="387" /> <p>Чича-Тима је погледа молећи, руке је пружио њојзи, као утопљеник што |
е се отимају за њу.</p> <p>Чича-Тима је погледа зачуђено.</p> <p>— Јест, тако је, драги Тимо!{S |
етитељку...{S} Али га она мало строжије погледа и једним мигом му показа на дете, које је једна |
бавним заносом, уздахну дубоко, а после погледа у бледи месец.{S} Али шта то би месецу?...{S} О |
да је био пијан, опет није могао да не погледа пажљивије у своју мезимицу; па кад је видео од |
ро до прсију, па кроз оборене трепавице погледа још једанпут по гомили, која је једнако нешто ш |
есиле, онда се не чудим!...</p> <p>И он погледа најумиљатијим погледом у лепу Гркињу; а кад му |
Дете?...{S} Ама да видите, како умилно погледа у ове практиканте, што од неког доба крстаре по |
ко је погледао у Милку!{S} Као дете што погледа у шећер.{S} Па вели: „Ох, да ми је хоће учитељ |
и Тимо!...</p> <pb n="319" /> <p>И она, погледавши га својим обичним чезнућим погледом, стиште |
> <p>— Чупав је, клопав је!{S} Та, ено, погледајте, какав изгледа, као девето чудо: натукао она |
презриво гледала, окренула би му леђа, погледала би се у огледало, па би сасвим поносито изишл |
ед дућаном видела, она му се поклонила, погледала га је својим чезнућим погледом, па је ишла да |
собу — на ручак.{S} Милка остаде сама, погледала је жалостиво за њима, а после се даде сама св |
сам још млада...</p> <p>У тим тренуцима погледала би се задовољно у огледало, па, иако је у њем |
. пр. она у неког удовца мало ватреније погледала, па баш и кад би неку хаљину од ког обожатеља |
ленилу прастарих лугова.{S} Она тамо ни погледала није.{S} На самоме крају мале, између неких к |
не кошта, само што сам га једанпут лепо погледала; тако и оно вино и ракија, што је у подруму, |
асно насмеја тако, да су сви гости у њу погледали, а лепа се Гркиња са неким поносом окрете од |
апавим гласом говорити:</p> <p>— Кудгод погледам, неспремљено — све сам боклук!{S} Кревет ненам |
па је отишао, а никог око себе ни да је погледао.{S} Успут је сретао људе, који му се уљудно ја |
бесте у винограду; па да знате, како је погледао у Милку!{S} Као дете што погледа у шећер.{S} П |
ре у чађаве таванице.{S} Кад би га боље погледао, видео би, да су му очи мутне, бесвесне...{S} |
а сам, оче!</p> <p>Да је чича-Тима боље погледао своју ћерку, он би видео, где јој се суза прек |
у приђе, по обичају, руци, али он је ни погледао није.{S} Дете је гледало за њим тужно, замишље |
врата, па је изишао из куће, а није ни погледао у њу.</p> <p>Сиромах чича-Тима!...</p> <p>Једн |
дивно руменило залазећег сунца није ни погледао...{S} Трећи дућан у вароши беше бакалница њего |
ова се с њоме, а остале учитеље није ни погледао.</p> <p>— Драго ми је, гросмутерко, што сам ва |
црну свилену хаљину, ја вас више никад погледати нећу!..{S} А донде да се нисте усудили прибли |
дски извијен, искривљен, — милина ти је погледати!{S} Ја кад је видим, касти, не могу чисто да |
м вуненим, а у лепу Гркињу ниси смео ни погледати: ту су ти шешири са великим перушкама, ту кри |
тку чу се на крају улице неко корачање; погледаше тамо и обоје се укочише од чуђења...{S} Стара |
ицу доликовало!</p> <p>Оба побратима га погледаше зачуђено; чича-Тима се мало накашљао, јер ниј |
онио ону исписану хартију, а на учитеља погледаше мрким погледом.</p> <p>— Ово неће бити добро| |
о, полуотвореним очима, испод трепавица погледаше.</p> <p>— Господине прото! — рече тихо; — сва |
о сакрила иза фуруне и оданде страшљиво погледаше у пијанога оца...{S} Он је најпре сео за сто, |
е! </p> <p>И лепа Гркиња бацаше чезнуће погледе на <pb n="305" /> свога госта.{S} И чича-Тима ј |
Гркињу; молио је, преклињао, само да га погледи, а он ће јој поклонити сву срму, па нека купи с |
ну перковачку кајсију, и ја, кад је год погледим, све сам више уверен да ће ми баш овај виногра |
овице долазили, заситили би се чезнућим погледима лепе Гркиње, па би отишли, наравно, после три |
езује. — И она га погледа најљубазнијим погледом. — Па кад се не бисмо ми слагали, кад ми не би |
м!...</p> <p>И он погледа најумиљатијим погледом у лепу Гркињу; а кад му је она истим таким пог |
епу Гркињу; а кад му је она истим таким погледом одговорила, он задовољно стаде намештати свој |
у хартију, а на учитеља погледаше мрким погледом.</p> <p>— Ово неће бити добро|... — мислио је |
м г. Живко Пацић.{S} Једним високоумним погледом прегледа целу дворану, па, кад је видео, да је |
д је лепа Гркиња поред њега с прекорним погледом прошла, он, да би је унеколико одобровољио, уш |
па оно... — И он опет ућута, несигурним погледом мерећи свога будућег зета.</p> <p>— Па на тај |
лонила, погледала га је својим чезнућим погледом, па је ишла даље, као нека славом увенчана глу |
, погледавши га својим обичним чезнућим погледом, стиште му руку својом десном руком, а левом г |
је видела да дете њеном измајсторисаном погледу отвореним очима смело пркоси, она, да би избегл |
м плате има своју кућу и виноград...{S} Поговара се, да ће се и одселити, да с њоме живи.{S} Ле |
ена, као што се о оној шкорпији маторој поговара, као да живи са начелником...{S} То само нећу! |
ињом унтерхалтујете, ха?...{S} Јесам ли погодила?</p> <pb n="312" /> <p>Чича-Тима се чудио, отк |
места, онда почеше резоновати и сви су погодили, да је то масло старе госпође гросмутерке; и с |
адић!{S} Само, касти, име не умем да му погодим, све ми се чини да рече Шапраг, Акмак или...{S} |
ате, поред добре чаше...{S} Е, јесам ли погодио?</p> <p>— Да, да, –—- тврђаше равнодушно учитељ |
маџарску нарогушеност...{S} Е, јесам ли погодио?</p> <p>— Не, господине, то нисте — рече, скоро |
ече Шапраг, Акмак или...{S} Ха, сад сам погодио:{S} Папраг!...{S} Папраг!{S} Папраг!{S} И име м |
обожаване Гркиње, да какогод у чему не погреши; али поред свега тога опет није могао а да исто |
ворите!</p> <p>— Шта, да нисам опет што погрешио?...{S} Е, кад је тако, сад ћу ја све то поправ |
на, људи смо, ако је, касти, било какве погрешке, поправиће се...</p> <p>— Доцне, учитељу!...{S |
у дебелим сукненим хаљинама, у фесу, а под оружјем, уђе у собу.</p> <p>— Добро јутро, учитељ-Т |
l> <l>Киша пљушти.. дика бежи,</l> <l>А под стрејом псето режи...</l> </quote> <p>— То, видите, |
а не дам!</p> <p>И он се спремаше да га под капут сакрије; али кад му га економ ишчупа из руку, |
ли га је у многоме, опет, волео, узе га под руку, па, шапћући му нешто на уво, одведе га из те |
сно!{S} Но, то ми се допада!{S} Девојка под прстеном, па чим се забавља?{S} Прегледа старе лутк |
мен, а проседе витице је вешто склонила под црну, свакојаким шмизлама ишарану, капу, а обукла ј |
ма и даље да трабуња, али га Гркиња узе под руку и одведе у своју собу — на ручак.{S} Милка ост |
обудило.{S} После је сасвим кицошки узе под руку, пропрати је преко авлије до малих вратница; а |
видели, у каквом је стању, они га узеше под пазухо, па га однесоше у главну полицију.{S} Писар |
и; проседу своју косу склонила је вешто под црну капу, само је један смеђ прамичак, који још ни |
а уста је разглавила скоро до ушију и, подбочивши обе руке на суве кукове, стаде на сав глас з |
рној хаљини, на нос је натакла наочаре, подбочила се са обе руке на кукове, па их посматра поиз |
а онда приђе ближе огледалу.{S} Руке је подбочила на кукове, обрве је уздигла, искосирила се ма |
обрвама пред огледало.{S} Десну руку је подбочила на кук и тако се с неким особитим задовољство |
на грудима толико сала, колик’ на твоме подваљку, гријеха ми, што сам га овога часа замислио, д |
с изненадила? — скакућући преко авлије, подвикиваше весело Гркиња.</p> <p>Чича-Тима, кад ју је |
е прочитао, он га продрма, па му весело подвикну:</p> <p>— Хај, старче!{S} Писмо од Милке! </p> |
праг реши, а ми да пристанемо: да ли је подела на десет класа боља и пробитачнија за учитеље, и |
од оне наворе, коју су пред своју смрт поделила у Св. Гори три јерарха...</p> <p>Гркиња је дуб |
љ Тима чуо, да је и његов будући зет за поделу на класе, би, јамачно, покварио цело пријатељств |
рвог и учитељ трећег разреда хвалили су поделу учитеља у десет класа, којој је основа дубока му |
својим душевним способностима, у класе подељени, а то тако бива и у Лондону, само у минијатури |
на паргарској сукњи боље видети могле, подигла је предњи скут своје тунике чак до више колена. |
ма београдским, згрнућу новце, па ћу да подигнем у моме винограду пивару; кућу већ имам, а воду |
говорити, али се око њега толика граја подиже, да није умео ни речи проговорити....{S} Чича-Ти |
редупреди даљи говор, четврти разред се подиже и поче наново говорити:</p> <p>— Па онда желим о |
ућица, кровином покривена.{S} Око ње се подизао од дебелих врљика плот тако велики, да се од ње |
его је само ћутао и није се више усудио подићи очију, да мери лажљиво лице лепе Гркиње. — Чести |
онај поклон, којим је мислио секретара подмитити, <pb n="311" /> поклањао је старој госпођи; п |
господине колега, — рече стара госпођа подмукло, — сад ћемо се огледати.{S} Знам, да вам деца |
позив: у њеној природи је било и сувише подмуклости, сувише дара за сплеткарење, за пренашање л |
ни за сутра, јер сам принуђен ово после подне одмарати се...{S} Ох, та прашина, да се човек угу |
Маринкове ракије, макар само по оке до подне; верујте ми, да не би ни на сам Божић огладнео.</ |
те на мене, ја ћу гледати да вам још до подне све набавим.</p> <p>— Молим вас, господине, и хва |
ста бледа и поражена.{S} Тешко јој беше подносити толику увреду; а није ни шала!{S} Она беше у |
је кларинета, пикула, трумбета и други подобни инштрументи?{S} Све је то према зурлама лук и в |
гледала нове поклоне, што јој је прота подоносио: пред њоме на асталу стојало је пуно најскупо |
ала; тако и оно вино и ракија, што је у подруму, то ми је све за један пољубац поклонио твој ко |
се опет пљесну рукама, а Гркиња, после подуже почивке, продужаваше научену песму:</p> <quote> |
јурне навише, и он, с раширеним рукама, пође, да загрли и пољуби обожавану посетитељку...{S} Ал |
а страшно!{S} Стара госпођа, окуражена, пође и даље. — А онај професор!{S} Но, то је грозно, то |
, после виде и свеће, па, и не знајући, пође управо тамо.{S} То је била чувена гостионица „код |
ам пометала; те ако буде воља божја, да пође на боље...{S} А како твој чича-Тима, ха? — смејала |
мах уђе једно ђаче у собу, скиде капу и пође, да га пољуби у руку.{S} Чича-Тима га љутито одби: |
ићима ишарај, — то је по моди!{S} А кад пођеш на венчање, немој у косу трпати смиља и љубичице, |
све ка вељу, да се и нама старцима још пођешто мили.{S} Наједем ти се, пусто, неке добре јалов |
накашља, исхркну и као ветар оде, и не пожелевши старој колегиници и „лаку ноћ“, а то је и сув |
ше, заплећући, четврти разред. — Да Бог поживи нашу добру... <pb n="382" /> није добру, него ле |
кола!{S} Здраво, Чича-Тимо!{S} А да Бог поживи цео учитељски еснаф!...{S} Бабу ослон’те на мене |
мргоде?{S} Ћути!...</p> <p>— Да им Бог поживи дечицу, и, дабогда, се ројила по кући, као пчеле |
братиме! — рече напослетку. — Да их Бог поживи, млади су, а век је дуг, па, богме, ако где у че |
ом баш потребовало, само ако би ми хтео позајмити?</p> <p>— Ако није више од стотину, могао бих |
еведену а у читанци отштампану, причицу позамашно награђује; а учитељи, опет, утолико, уколико |
а, а ту је и васпитатељка из Трновника; позвала сам и овдашње учитеље, осим оне маторе.</p> <p> |
а-Тима, поштапајући се, оде, куда су га позвали.</p> <p>Код кир-Николе беше сто намештен, али с |
бар до ујутру продужи, те су због тога позвали Цигане у дворану, да ону другу половину ноћи по |
ходите, имаћете шта чути; а сад примите поздрав од ваше —</p> <p>благонаклоне</p> <p>Јустине Шв |
е можете веровати!...{S} Стопута вас је поздравила, па и на путу ми је писала, да никако друкче |
/p> <p>— Послала ме је госпођа Гркиња и поздравила, да дођете на вечеру.... — Није на вечеру, н |
учам и станујем и да вас још хиљадупута поздравим...</p> <p>Стара госпођа се захвалила, клањају |
и Гркињи, па јој кажи — памти добро! — „Поздравио учитељ Тима, љуби руку и узима себи слободу д |
, касти, побратиме, немој заборавити да поздравиш снају, те да се она спреми; млада је, моћи ће |
да ходи, да гледа, на који начин да се поздравља.{S} Па, касти, она се, откако амо дођосмо, ле |
састајати, па, наравно, из уљудности и поздрављати га.</p> <p>— И тај господин Швабић — говори |
љци, али, уствари, она није била за тај позив: у њеној природи је било и сувише подмуклости, су |
и он у соби, онда и начелник узе другу позитуру: искосири се мало у наслоњачи, лактом је закло |
ко може, да је у својој пакости здере и позледи...{S} Стога је чича-Тима тврдо закључио да бар |
у, тако, дабогда, свако њино детенце да позна свога оца!..</p> <p>Сви гости прснуше у смех; а п |
а, дабогда, као што она најмања пчелица позна своју кошницу, тако, дабогда, свако њино детенце |
Гркиње ништа није ни тицало.{S} Она је познавала своје интересе, па од њих није хтела никако н |
е је узети није могла волети, јер га ни познавала није.{S} Његова својта и рођаци беху далеко о |
.{S} Кажу они, који су га још из малена познавали, да се и као дете радо смејао тако, да често |
у жао човека, кога је већ толико година познавао.{S} Уосталом, чича-Тима је имао својих и малих |
арочито чича-Тима, који је свога колегу познавао, да нема речитости, и, кад у пићу говори, да ћ |
талом свету, мале, у њима свако свакога познаје, —- па је ли чудо што су се жене питале: откуд |
а ће даље да буде.{S} Гркиња, откако је познаје, није у њеним цртама приметила толико пркоса, т |
{S} Хе, хе, хе!..{S} А које дете још не познаје свога оца?{S} Е!{S} Е!...</p> <p>Лепој Гркињи ј |
народ.</p> <pb n="370" /> <p>— То им се познаје и по великим мамузама и по фокошу њихову...</p> |
ија женска врлина!{S} Ја, на пример, не познајем ниједну жену, која не би могла бити одмах четв |
чича-Тима, машући главом, — Ко да ја не познајем прописе мојих ђака?...{S} Та јуче сам вам зада |
му хтела живети...{S} Ја тога човека не познајем, што ће да буде мој муж; а мужа треба да волим |
.{S} Но, но, немојте тајити, ја вас бар познајем!</p> <p>— Што јест, јест, касти, баш сам са ти |
авно исплазио језик; ви га, драги Тимо, познајете, па не треба ни да вам кажем, да је, сиромах, |
ал послао чак у Париз; ја сама се нисам познала, така је то красота била!!...</p> <p>То је био |
сти, не могу чисто да <pb n="328" /> је познам, као да је из Париза...{S} Једно ми се само не д |
представити вам нашег новог пријатеља и познаника г. Папрага, учитеља из Лешњика.</p> <p>Младић |
метила, али сам гледала понеку од мојих познаница.{S} Дође млад, отмен, господичић, завитла нес |
било да се због таких маленкости стари познаници посвађају! — рече чича-Тима заједљиво. — Ја с |
Доктор га је хтео и испитивати, како би познао стање и узроке његове болести, али он није умео |
олега, што сам тако срећан, да вас могу познати!...</p> <p>И чича-Тима хтеде, у име отпоздрава, |
а, оно, знаш, учитељу, нешто ми је ка и познато, ’ма нисам рад казиват’, страх ме је, е ће се и |
ера!{S} Али, свакако, гледаћу да осети; познаће и он, ко је стара госпођа фон Копривић!...{S} О |
ц.{S} Ти Цигани су њихов плакат, њихова позоришна цедуља.</p> <p>И заиста, публика се, жељна ма |
ати беседа.{S} Тако то бива, и кад неко позоришно друштво, измучено глађу, залута случајно и у |
она спреми; млада је, моћи ће још коју поиграти у колу.{S} А сад, дабогда, у здрављу да се вид |
е са обе руке на кукове, па их посматра поиздаље; а кад је видела, да су је они приметили, она |
ања на челу и на врату све жиле с прста поискакале. — Шта је кларинета, пикула, трумбета и друг |
је, како, њен дебели <pb n="306" /> муж појавио; али кад никога не виде, а она га зачуђено запи |
би умео казати...{S} Кад се у Перковцу појавио, сви су се задивили големој промени на њему: у |
ла, а затим, као изненађена неком новом појавом, повика весело: — Љубав!{S} Мене дланови никад |
н задовољно стаде намештати свој црвени појас на испупченом трбуху, а после јој намигну...{S} О |
ма сео, бакалин извади ћутећки кесу иза појаса, па му пажљиво изброји стотину дуката.{S} Чича-Т |
ји „изображенији“ свештеници праве себи појасеве, и даде га баби.{S} Баба га прегледа добро са |
ац-прота, са својим ружичастим свиленим појасом, од кога смо белегу још код врачаре видели, баш |
набавила, три краве не верујем да би га појеле за недељу дана...{S} Али шунке, па после бело ви |
сти им нису баш много пилића и јагањаца појели, а и они, који су им понекад празником после слу |
руштву...{S} О, господине!{S} Ви немате појма на ком је степену покварености данашња младеж!</p |
а опет није могао а да истога вечера не покаже пред својим препреденим зетом, да је доста замаш |
а кад би га ко умолио, да му ту вештину покаже, он би му сав виноград џабе орезао.</p> <p>— Па, |
!...{S} Ево акта! </p> <p>И начелник му показа акт, којим се отпушта из учитељске службе; узроц |
мало строжије погледа и једним мигом му показа на дете, које је једнако спавало, али које се св |
ст, само компромитовали, да сте се ма и показали у онакоме друштву...{S} О, господине!{S} Ви не |
ежности; она кад се према каквом детету показивала милостива, то је чинила само зато, да од бог |
године.{S} Лице младо, али свака цртица показиваше тврду вољу и сталност, која у тим годинама н |
о тога стало, да јој се како планови не покваре.</p> <p>-— Милка је видела г. Папрага, а господ |
ане.{S} Изгледало је као да је тиме већ покварена беседа, али Гаја берберин са мајсторицом и са |
варице научила успијати се и изговарати покварено немачки: „Кис ди хонд!“<ref target="#SRP18760 |
е!{S} Ви немате појма на ком је степену покварености данашња младеж!</p> <p>Начелник се примаче |
але, тако му је и овај план лепа Гркиња покварила...{S} Сунце није било ни за два копља одскочи |
ћи зет за поделу на класе, би, јамачно, покварио цело пријатељство; али, на срећу младенаца, он |
!{S} Та све ћу палачинке само због тебе покварити!</p> <p>Тако је то текло цели дан.{S} Вечера |
на теме: нигде једне длаке неће на њему поквасити...</p> <p>Чича-Тима оде...{S} Како је он путо |
је знало, да му је отац сваког Божића и поклада поклањао учитељу прасе.</p> <p>— Ти си прасе, б |
лио секретара подмитити, <pb n="311" /> поклањао је старој госпођи; па и она сама умела је уваж |
, да му је отац сваког Божића и поклада поклањао учитељу прасе.</p> <p>— Ти си прасе, букване ј |
, а једно ћу добити од газда-Милчића на поклон.{S} Знате, има сина код мене, па је још о Духови |
репоруку њојзи обраћао, па често и онај поклон, којим је мислио секретара подмитити, <pb n="311 |
са свога места и после неколико дубоких поклона и поклончића приђе му ближе и пољуби га у руку. |
!...{S} Млеко ли му швапско!“ После тих поклона седоше оба, и старац и зет, један до другога.{S |
мишљала и већ је у мислима гледала нове поклоне, што јој је прота подоносио: пред њоме на астал |
господичић, завитла несташно штапићем, поклони се по обичају, па онда: „Слуга сам нижајши, мој |
ј искану бунду за таке скупоцене мађије поклони. — Још сутра навече ћеш је добити.{S} Али мораш |
нов капут и да се толико пута до земље поклони, колико коракне; моја мати није то умела, а људ |
а се пред чича-Тимом не само по обичају поклони, него да двапут већи комплименат направи тако, |
путу или пред дућаном видела, она му се поклонила, погледала га је својим чезнућим погледом, па |
што се, по обичају, једно пет-шест пута поклонио до земљице црне, поче и сам ударати противу кл |
о, ову хаљину, што је на мени, њу ми је поклонио чика-Паја, члан суда; а то те ништа не кошта, |
ескали, а он им се за то најграциозније поклонио...</p> <p>За њиме ступи на средину други један |
братиму.{S} Папраг се, по обичају, и ту поклонио десет-дванаест пута, а бакалин га је својим па |
подруму, то ми је све за један пољубац поклонио твој колега, чича-Тима учитељ, а за онако вино |
клињао, само да га погледи, а он ће јој поклонити сву срму, па нека купи себи од црне свиле хаљ |
сам растопио од Гркињиних чарапа, то ћу поклонити моме једном човеку, што је у министра израдио |
х!{S} Па она чачкалица!{S} Е, њу ћу баш поклонити господину Швабићу, и онако знам, да му госпођ |
еста и после неколико дубоких поклона и поклончића приђе му ближе и пољуби га у руку.{S} Стари |
имо, Сремац!...</p> <p>— Јест, касти, и покојна ми мати беше Сремица.</p> <p>— То је, видите, ш |
е ђаво носи!{S} Така јој, касти, беше и покојна мати, неваљала, јогунаста!</p> <p>Њих двоје одо |
ми, учитељице!{S} Тако ми тепелука моје покојне жене, не знам!{S} Ну одријеши ланац, те с њиме |
а. — Оно, касти, колико се сећам, и мој покојни деда поред доброг вина заборавио би на све слат |
одступи један корак натраг. — Слуга сам покоран, драги г. колега! — рече младић, коме се на сва |
..{S} А секретарима ћу рећи: „Слуга сам покоран, свих пет секретара!{S} Заповедајте одсад коме |
лу и остале учитеље није могла из места покренути, а последње средство којим се мислила користи |
укор самога г. министра, не би га могли покренути. — Љубав није шала, па макар она и најотрцани |
тању била у детињим грудима толику тугу покренути?{S} Међу осталим ситницама у завежљају нађе о |
Свака је пуна, једра, образи да прсну, покрети лаки, неусиљени; а не као Београђанке, што свој |
ажена румен среће и задовољства; и сами покрети њена још неразвијена тела, примише на себе ону |
олега! — рече младић, коме се на сваком покрету видела она варошка препреденост. — Драго ми је, |
, цркао бих од глади.</p> <p>Јадно дете покри лице рукама, а сузе му потекоше низ снежно лице.< |
ад је чуло последње речи свога оца, оно покри лице рукама, а низ образе му текоше крупне сузе.. |
у њему беше само једна кућица, кровином покривена.{S} Око ње се подизао од дебелих врљика плот |
лику њену ларму не плане: —- Само се ви покријте ушима — рече, љутито окренув се госпи; — само |
г младожењу обрадовати!</p> <p>Милка је покрила лице рукама, а лепа Гркиња, прегледајући хартиј |
ега калуђера из Свете Горе, па ће да га покрсте...{S} А после ће са протођаконом трчати кошију; |
зити, али их Милка, хитро као веверица, покупи и мету у своја недра.{S} У том тренутку уђе чича |
старац.{S} А кад дете изиђе напоље, он покупи парчад од огледала, па их љутито тресну кроз отв |
то, те, ето, од јутрошње доба једва сам покупила све што ми треба: има ти ту, госпођо, да прост |
мо доселите, да тако што нећете више ни покушавати...</p> <p>— Дакле, хоћете да ме примите?{S} |
У Америци, веле, има попова и од нашег пола, па што, као, не би и у Србији могла бити бар једн |
како да одступе од ње.{S} Најпосле, око пола ноћи, почеше они један по један у потпуноме мраку |
е крепећи сан.</p> <p>Чича-Тима се поче полако облачити.{S} Узе своје чизме са кратким сарама, |
Чиновници и трговци долажаху, шапутаху полако и разговараху гласно, како је коме воља била; а |
владање.</p> <p>Учитељ Тима потписа на полеђини, да му је министарски акт саопштен, а рука му |
ик, као да га је учитељка хладном водом полила. — Противу државе, реда, владе?...{S} И онај грб |
други план.{S} Он је човек који се више политиком бави, него школом и просветом.{S} Просвета га |
еда-Спиро, баш ти завидим на тим твојим полићима.{S} Здравља ми, Спиро, боље ти се и с овом муч |
на беседу доћи, него је послао варошког полицаја, да он његово место заступи и да му ујутру рап |
ме детињем вашару говорило и радило.{S} Полицајац је, опет, са своје стране савесно извршио нал |
е те комендије упамтио.</p> <p>Таман је полицајац из начелникове собе изишао, а уђе гросмутерка |
ли?{S} Ви!{S} Па да то мени онај грбави полицајац не јави!{S} А бих, вјере ми, само вас ради до |
да, владе?...{S} И онај грбави, глупави полицајац ништа да ми о томе не јави!</p> <p>— Дакле, о |
>Учитељ Тима се нечем досетио, скиде са полице литру с ракијом, па је понуди пандуру:</p> <p>— |
!{S} И на њој се имамо захвалити једино полицији!{S} Уместо да оваку фландру протера, она је пу |
нисати, и то много вештије него и прави полицијски агенти: од ње је само начелник могао дознати |
еше под пазухо, па га однесоше у главну полицију.{S} Писар који је те ноћи дежурао, кад га је п |
нчање, наплати се...{S} А од свега тога половина припада капелану, а често и сав приход!{S} А п |
ечила нос, да је од њега једва она мања половина између обрва остала; ногу је ишчашила, а леву |
ракију — рече, а кад је пандур тако до половину литре испразнио, учитељ се насмеја: ·</p> <p>— |
е-три ниске дрвене столице, а ону другу половину запремао је низак кревет, застрт неким старим |
позвали Цигане у дворану, да ону другу половину ноћи поред умилне музике у игри и весељу прове |
мутне, бесвесне...{S} Дуго је он у томе положају лежао; а кад се дигао, он се грохотом насмејао |
прилици, у самој резиденцији маџарској положили основе своме данашњем образовању?</p> <p>Папра |
му је дете код кир-Николе учило школу и положило испит са петицом, а на Петровдан — као имендан |
оби, продужаваше своје смишљене планове полугласно исказивати:</p> <p>— За начелника имам сасви |
имати у кући...</p> <p>— Свадбу! — рече полугласно Гркиња.</p> <p>— Биће! — додаде баба. — Мене |
мисли... — Кажу — говорила је тек онако полугласно, — да се девојке <hi>морају</hi> удати, да н |
лимну, сажаљевајући, главом, па тек што полугласно рече:</p> <p>— Сиромах старац, шта је дочека |
зно, па онда, отежући речи, пришапта му полугласно:</p> <pb n="318" /> <p>— Знате ли, драги Тим |
чудим што сви мушкарци хоће за вама да полуде“...{S} После тога штогод ми се прохте, неће ми с |
Хоће да умре за тобом, да се обеси, да полуди, да побесни!...{S} Благо теби, госпођо, ти си се |
стиде, обори очи доле, па га тек онако, полуотвореним очима, испод трепавица погледаше.</p> <p> |
, чим сване, па они, који имају посла у пољу, попију код куће по две-три чаше ракије, па иду на |
бело, глатко, чело пољуби...{S} На тај пољубац се дете није тргло, већ мирно продужаваше крепе |
што је у подруму, то ми је све за један пољубац поклонио твој колега, чича-Тима учитељ, а за он |
и коприве с реном кувала, све би то њен пољубац засладио; али знам ја, да ће она мало друкче по |
ркињи и, сасвим умиљато осмејкујући се, пољуби је у њену мршаву руку.</p> <p>— Драго ми је — ре |
о ђаче у собу, скиде капу и пође, да га пољуби у руку.{S} Чича-Тима га љутито одби:</p> <p>— Шт |
че збуњено Гркиња, <pb n="386" /> па га пољуби у образ, а после је у мраку нестаде...{S} Прота |
како је њен Швабић у Трновнику хтео да пољуби васпитатељку; а ако и то буде мало да је противу |
жио њојзи, у намери да је загрли, да је пољуби, она га немилостиво гурну од себе...</p> <p>— Да |
у хлад, испод онога дуда?... -– И он је пољуби... — Их, ала је и тај месец безобразан, као год |
иснувши је на своја усташца, страсно је пољуби.{S} То да је нека стара београдска инштитутка ви |
х поклона и поклончића приђе му ближе и пољуби га у руку.{S} Стари деда-Спира, који је ту парад |
, с раширеним рукама, пође, да загрли и пољуби обожавану посетитељку...{S} Али га она мало стро |
екако му испаде за руком да је загрли и пољуби и да јој пришапне:</p> <p>— Лаку ноћ, моје суво |
> <p>Чича-Тима се спремаше да је наново пољуби, али на вратима се чуло кир-Николино кашљуцање, |
о, родитељски, у оно бело, глатко, чело пољуби...{S} На тај пољубац се дете није тргло, већ мир |
а онако вино вреди да га човек и двапут пољуби!...</p> <p>Кир-Никола се слатко насмејао, допало |
, руци, али он не допусти, да га у руку пољуби.</p> <p>— Добро, добро, Милка, — рече, против св |
да то, што је јадно сироче таком ватром пољубило, ништа друго не може бити, него — љубавно писм |
а. — Чисто се стидим казати: хтео ме је пољубити!{S} Наравно, да му то нисам допустити могла.{S |
ј лице као искрпљено: куд су год Тимини пољубци падали, ту је, наравно, отпадало руменило и бел |
лепе Гркиње које није чича-Тима обасуо пољубцима.{S} Кад се Гркиња од свога ватреног обожатеља |
какво распуштено дете, чисто нам броји пољупце!...{S} Хајд’мо, шећерна моја грлице!...</p> <p> |
l> <l>Та чисто би груди вреле</l> <l>Са пољупцем да разблажи...</l> </quote> <p>Лепа Гркиња хте |
-Тима је притиште и наново је обасипаше пољупцима; а кад се она извила из његова наручја, он жа |
у ситнијим стварима коме помоћи, он је помагао.{S} Он је, на пример, умео лепо лозу резати, па |
ру треба.{S} Наравно, да јој је у свему помагао њен филозоф, кир-Никола.{S} Сав се, сиромах, оз |
ли да су учитељске ципеле пуне мирисаве помаде, па њоме маже бркове; зато су тако уфитиљени...< |
то најдрастичније боје, коса нацмакана помадом, на лицу товар белила, а хаљина да се и не види |
ом углађеном спољашњошћу на филистарску помаду, није могао од смеја да се уздржи и у себи да не |
/p> <p>— Оче прото!... — рече прекорно, помало као отимајући се из његова загрљаја. — То баш ни |
ити.{S} И младожења се диже, па иако је помало климао ногама, то му није сметало да се пред чич |
чешљан, само што му очи беху крмељиве и помало крваве.{S} Кад је видео Папрага, он се збунио и |
евеста!{S} Ха, ха, ха!{S} Јеси ли се ти помамила, траго чупава?{S} Ха?...{S} Вештице!</p> <p>Ми |
учета, и ко би ти све набројао, што сам пометала; те ако буде воља божја, да пође на боље...{S} |
дан данашњи имати среће.</p> <p>И он је помилова по њеним старачким, али доста пуначким, образи |
најпрепреденији, веровао!{S} А после ћу помиловати моју Јустину по белим обрашчићима, па ћу јој |
ли се већ једном ови наш лапарави прото помири са његовом попадијом?...</p> <pb n="351" /> <p>— |
м?...</p> <pb n="351" /> <p>— Камена се помирио!{S} Сирота жена од муке се и пропила.{S} А и то |
<l>У рукама стрелу држи... </l> <l>Сад помисли, слушаоче, </l> <l>Ко је лакши, ко ли бржи: </l |
>— Бриге, бриге, госпођо!...{S} Ах, кад помислим како бих лепо код вас живео, да нема...</p> <p |
нисам таке сласти окусио...{S} Али кад помислим какве су их ручице месиле, онда се не чудим!.. |
е пред њим дрхтала, али се није с места помицала, нити је тренула.{S} Она се решила да сваком њ |
ам деца ништа не знају, па сад нек’ вам помогне ваша обожавана Гркиња; да видим шта ће вам помо |
макар и за нешто старо.{S} Па кад се ти помогнеш, лако ћемо!{S} Неће ни мени бити лоше!</p> <p> |
исте, јесте, господине.</p> <p>— Па шта поможе?{S} Ништа!...{S} Исто сам тако могао једну греду |
метала и јастуке и душеке, али ништа не поможе; напослетку је силом заклапала усијане трепавице |
зред га опет гурну лактом, али ништа не поможе, он је баш хтео све да изговори:</p> <p>— Да, гд |
енела.{S} Та она, касти, и личи више на поморанџу, него на обичну перковачку кајсију, и ја, кад |
Перковцу мало има жена, које нису њену помоћ тражиле.{S} Ако, н. пр., није која рађала, она јо |
да би му стара госпођа у многоме могла помоћи; али се узјогунио и не хте тражити њезиних препо |
а где је могао у ситнијим стварима коме помоћи, он је помагао.{S} Он је, на пример, умео лепо л |
ђера живело, да се онде каје и да тражи помоћи.{S} А ако се нашла каква млада намигуша, која би |
а обожавана Гркиња; да видим шта ће вам помоћи са оним краставцем на окреченоме лицу?...</p> <p |
којима се служила, не могоше ни у чему помоћи.{S} Поред свих хладних облога, које је на ћелаво |
шапуће попа-Ђокина попадија са госпођом помоћниковицом: „Красна жена, млада па лепа — вели — па |
д ње измамити.{S} Тек кад су у авлију у помрчину изишли, некако му испаде за руком да је загрли |
</p> <p>— Јоханида!...{S} Јоханида!.. — понављао је чича-Тима.</p> <p>— Јест, Јоханида са своји |
где их толико накупи?</p> <p>— Олово! — понављаше Тима. — А да шта је срма, кад је ово олово?.. |
оворити.</p> <p>— Господо и браћо!,.. — понављаше, заплећући, четврти разред. — Да Бог поживи н |
мица, сто дуката!</p> <p>— Сто дуката — понављаше Гркиња, уздишући!</p> <p>— Јесте, душице!...{ |
децом шио, а по рафовима беше цифрасто понаслагано неколико шарених шамија, цветова, машина, к |
?...</p> <p>— А како се, опет, код мене понашао! — рече, заруменевши се, млада васпитатељка из |
<l>Кроз сред мене да пројури... </l> <l>Понда пружа руке беле, </l> <l>По недри ми нешто тражи, |
л!... (Господа у Србији воле, кад им се понека страна реч уплете)...{S} Не само мене и начелник |
ознојише, девојке се заруменеше, и већ понека би се од умора пустила из кола, али не да понос: |
ас, опет, по месо, краставце и т. д.{S} Понекад би му упртила и ражањ, да га окреће, а уза свак |
и јагањаца појели, а и они, који су им понекад празником после службе божје на чашу комовице д |
, да од богатог детињег родитеља извуче понеки дукат, а ако је дете чиновничко, н. пр. начелник |
ре сванућа у кавану, па се онде почасте понеком кавом и одлазе у своје радионице; само трговци |
икад на себи приметила, али сам гледала понеку од мојих познаница.{S} Дође млад, отмен, господи |
сваки почет или довршен посао попио би понеку чашу ракије, убрисао би зној са чела, па би се в |
Просвета га се утолико тиче, уколико му понеку, с руског преведену а у читанци отштампану, прич |
д оне црномањасте Циганке купио, а мож’ понети и парче хлеба себи за фруштук; а мени ћеш спреми |
са ка бради повлачила; руке је спустила понизно доле низ црну хаљину, па и стасом као да је кло |
се од умора пустила из кола, али не да понос: но, то би тек лепо било, да се уморила!...{S} Та |
госпођо!...</p> <p>Лепа Гркиња, са пуно поноса, окрете се чича-Тими, па му бајаги пришану, ал’ |
ражи избављења....{S} Гркиња га погледа поносито, очи јој севаху од јарости; а кад се он прибли |
га је гледала, како иде, поштапајући се поносито трсковим штапом, по улици, а деца и људи трче |
но!...</p> <p>После тога, исправивши се поносито, оде гросмутерка даље својим путем, наравно, д |
ца четвртог женског разреда, осмехну се поносито, па онда извади из џепа своје наочаре, натаче |
енчање...</p> <p>— Ја бар мислим — рече поносито Гркиња. — А после сасвим грациозно рукова се с |
огледала би се у огледало, па би сасвим поносито изишла из куће; а он се од жалости само смејао |
и смео споредити мене са Гркињом? — са поносом је говорила стара гросмутерка. — Моје васпитање |
њу погледали, а лепа се Гркиња са неким поносом окрете од ње.</p> <p>— Но — рече гросмутерка гл |
игурна да ће победити; зато се са неким поносом уздиже и стаде са узвиљашеним обрвама пред огле |
у њему видела вештицу, опет би са неким поносом продужила своја разлагања:</p> <p>— Ја, видиш, |
на пелен, и временом лекар ће, можда, с поносом рећи: „Моја се болесница навикла на горчину“!{S |
илом се месец дели, </l> <l>Катраном се поноћ маже, </l> <l>А Гркиња:..{S} Лој козији </l> <l>Н |
е осталим гостима, па, опет смејући се, понуди све редом, да поседају. — Изволте, седите! — И о |
} Оданде узе један сламњи јастук, те га понуди <pb n="361" /> Гркињи, да се на њега посади; а с |
скиде са полице литру с ракијом, па је понуди пандуру:</p> <p>— Знам, да си за ракију — рече, |
а, само нек’ су деца жива!</p> <p>Затим понуди Папрагу столицу, а сам са Тимом оде у споредну с |
осветити!{S} А и ревизора гледаћемо да понудимо неким шмрком чемерике; да види и господин, как |
о, јер кад је неки од учтивијих гостију понудише, да заузме горње чело, она се извињаваше тиме, |
лозофи, ал’ бар толико знају, да би код поп-Арона могли капеланисати; о томе ће се и сам ревизо |
у људи, сваки има своју невољу!{S} Ето, попа Ђока се, сиромах, пропио; ко зна, каква му је то в |
е био младожења!{S} Ја сам се направила попа, те сам крупним поповским гласом питала, по обичај |
а сам у цркви, а за мојим леђима шапуће попа-Ђокина попадија са госпођом помоћниковицом: „Красн |
а, каква му је то вештица учинила!{S} А попадија, као свака сирота жена, куда ће, него к мени?{ |
и, а за мојим леђима шапуће попа-Ђокина попадија са госпођом помоћниковицом: „Красна жена, млад |
="325" /> — приповедићу јој, како му је попадија из Мартиновца варјачом сав нос изразбијала.{S} |
ви наш лапарави прото помири са његовом попадијом?...</p> <pb n="351" /> <p>— Камена се помирио |
д од дувана и кужна задаја од просуте и попијене ракије.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
сване, па они, који имају посла у пољу, попију код куће по две-три чаше ракије, па иду на посао |
на саборној цркви, кад би се „код Пужа“ попила и једна кватерка вина без петнаест здравица.</p> |
ша у здравље срећне женидбе и младенаца попили, чича-Тима оде, да спава; а лепа Гркиња се најки |
ени обожатељи, зар су једанпут у ракији попили размућеног мишјака?{S} Па и проти, не верујем, д |
и још по једну црну каву.{S} Кад су то попили, они се разиђоше, сваки својим послом, а чича-Ти |
ао своју атилу, умио се, загладио косу, попио је каву и спокојно очекиваше учитељски колегијум, |
атио на две-три бакалнице и у свакој је попио по две-три грке ракије.{S} То му је тако у нарави |
у школску прашину.</p> <p>Кад је учитељ попио своју грку, он се препоручи и оде у своју школу.{ |
ће, а уза сваки почет или довршен посао попио би понеку чашу ракије, убрисао би зној са чела, п |
те ноћи дежурао, кад га је прегледао и пописао ствари, које су се у њега нашле, спровео га је |
господине, откад вас чекамо, већ смо се поплашили да нећете ни доћи.</p> <p>— Опростите, молим, |
пшој будућности. — У Америци, веле, има попова и од нашег пола, па што, као, не би и у Србији м |
м механом, па пије расхлађену ракију, а попови и ђакони гледају у њега, чудећи му се премудрост |
а се једанпут пијан у механи изразио да попови нису христијани...{S} То ће им доста бити, па да |
ог учитеља ће прогонити кметови, другог попови, а трећи ће страдати од господе школских ревизор |
а сам се направила попа, те сам крупним поповским гласом питала, по обичају, моју накићену лутк |
...{S} Е, кад је тако, сад ћу ја све то поправити!</p> <p>И пре него што је чича-Тима могао да |
мо, ако је, касти, било какве погрешке, поправиће се...</p> <p>— Доцне, учитељу!...{S} Господин |
ј пропис, што ми је још моја мила мајка поправљала. — И она бризну у плач, а сузе се слеваху до |
го слово; па и оно <hi>веди</hi> је она поправљала.{S} О, ала је дивно моја мајка умела писати! |
мао, али напослетку морао је већој сили попустити.{S} Утоме му и шешир паде с главе, они га бац |
ја је по ваздан на огњишту горукала, да попуше по једну цигару дувана и да мало продиване.{S} П |
и“...</p> <p>Стара госпођа оста бледа и поражена.{S} Тешко јој беше подносити толику увреду; а |
ими да се одузму две класе.{S} То их је поразило...{S} Чича-Тима није могао три дана ручати, ни |
а, једва је могла бабу и назрети; онде, поред ватре, чучала је та стара жена, а дим је око ње с |
о нисам допустити могла.{S} А он ми је, поред свега тога, забележио: „Успех ученица средњи, а в |
ивања налазити онако с братијом, знате, поред добре чаше...{S} Е, јесам ли погодио?</p> <p>— Да |
служила, не могоше ни у чему помоћи.{S} Поред свих хладних облога, које је на ћелаво чича-Тимин |
старе шљивовице и љуте горке ракије, а поред таког еспапа лако се заборавља и јутрења и вечерњ |
ти, колико се сећам, и мој покојни деда поред доброг вина заборавио би на све слаткише на овоме |
куће сита наплаче, и кад је лепа Гркиња поред њега с прекорним погледом прошла, он, да би је ун |
шир на главу и оде у чаршију.{S} Кад је поред своје Милке прошао, она му приђе, по обичају, руц |
киње, да какогод у чему не погреши; али поред свега тога опет није могао а да истога вечера не |
е у дворану, да ону другу половину ноћи поред умилне музике у игри и весељу проведу.{S} Кад су |
га ко не гледа, а после све хладовином поред плота, докле се и он у густоме корову није изгуби |
изрезани, тако, да кад је један од њих поред њега прошао, он га ухвати за капут.</p> <p>— Шта |
е разби огледало, што је на дувару, баш поред Св. Димитрија, висило.{S} Ту се старац још више р |
у; а десном страном, <pb n="296" /> баш поред плотова, љубав је прокрчила стазу, па где је најш |
већ хтеде својом сувом руком да зграби поређане ствари, Милка јој приђе корак ближе.</p> <p>— |
евеста!</p> <p>А кад је видела на столу поређане детиње играчке, она разрогачи очи, а уста је р |
о знате, из Новог Сада, премда сам и ја пореклом Гркиња. — И, уздигнувши мало навише своје навр |
додаде за себе: „Она му је, сиромаху, и пореметила мозак!...“</p> <p>— Јоханида!...{S} Јоханида |
то је за Београђанина Париз; а овако, с поремећеним умом, гледао је око себе као у врућици или |
да кроз прсте бунтовницима и рушитељима поретка!{S} А знате ли ви, о чему је говорио онај Живко |
мисли, <pb n="322" /> то беше као једна породица!...{S} Једне радости, једне жалости, а скоро т |
ах! — рекоше. — И тај неће видети своје породице, ако је има...</p> <p>Али уствари није тако би |
ћи чича-Тимине прве жене, која је после порођаја и умрла.{S} Људи су мислили да се чича-Тима, п |
је у тим речима <pb n="372" /> лежала, поруменео је, али није имао куд, већ је мудро ћутао.</p |
е кир-Никола, с десне Гркиња.{S} Кад су поручали, домаћин се куцну са гостом, исказа му здравиц |
д сутра недељу дана биће венчање; морам поручити и Папрагу, да се још у четвртак у чаршији нађе |
мо што је обукао своје плаве панталоне, посади се и он до ње: — Српске ми вјере, рећ’ ти морам, |
ди <pb n="361" /> Гркињи, да се на њега посади; а сама је, с прекрштеним ногама, села на ћилим. |
— И он је узе незграпно за руку, па је посади на миндерлук, па, онако у кошуљи, неочешљан, сам |
куће по две-три чаше ракије, па иду на посао; мајстори се <pb n="336" /> сврате још пре сванућ |
а, озбиљно и замишљено гледајући у свој посао.{S} Изгледала је као одрасла девојка; ништа не бе |
удаје онако грешно дете, све је то њен посао.</p> <p>— Зар оног намолованог костура, што му кл |
а окреће, а уза сваки почет или довршен посао попио би понеку чашу ракије, убрисао би зној са ч |
е због таких маленкости стари познаници посвађају! — рече чича-Тима заједљиво. — Ја се, штавише |
о, последњи тренуци ове значајне беседе посведочили су вам, какву божанствену силу имају сиренс |
, опет смејући се, понуди све редом, да поседају. — Изволте, седите! — И они су сви поседали, г |
дају. — Изволте, седите! — И они су сви поседали, где је који најближе стојао, само је чича-Тим |
{S} Ал’ учитељи као да су били у својим посетама најтачнији.{S} Чим оду мајстори, одмах за њима |
ама, пође, да загрли и пољуби обожавану посетитељку...{S} Али га она мало строжије погледа и је |
ироди био прост, а школу није баш много посећивао, иако није ама <pb n="350" /> баш ништа од св |
пружа тек по једно зрнце, а мени читава поскурица!...{S} А што се мога даскала, чича-Тиме, и чи |
p> <p>— Сад, касти, не могу, имам важна посла у чаршији, а и глава ми је, касти, мало буновна.{ |
и устију, чим сване, па они, који имају посла у пољу, попију код куће по две-три чаше ракије, п |
> <p>— Господине, — замуцкиваше дете, — послала ме Грк... госпођа... госпођа...</p> <p>Учитељ Т |
А која госпођа те је послала?</p> <p>— Послала ме је госпођа Гркиња и поздравила, да дођете на |
, синко, добро!{S} А која госпођа те је послала?</p> <p>— Послала ме је госпођа Гркиња и поздра |
наканио до мене, ха?</p> <p>— Та, ето, послао ме господин начелник.</p> <p>— Начелник...{S} Хм |
к...{S} Хм!...{S} А као ради чега те је послао?</p> <pb n="388" /> <p>— То баш не знам, само ми |
ечера сам лично на беседу доћи, него је послао варошког полицаја, да он његово место заступи и |
ими; један ме је сликао, па је ориђинал послао чак у Париз; ја сама се нисам познала, така је т |
до кума седео, нико не хте од свију тих посластица ама баш ни окусити.</p> <p>Кад су се гости, |
е у готову новцу уз девојку добијем, а, после, вели, кретно и некретно његово имање мора мени п |
S} Треба ми и винова лишћа за сарму, а, после, Тимо, каква може бити вечера без вина?{S} Дакле, |
елим пантљикама и зеленим карнерима; а, после, и мода се променила, изишле су и никакве тунике. |
апуштено, али ће код нас доћи у ред; а, после, наћи ће се, ваљда, и младожења.</p> <p>— Није јо |
своју проводаџику, али се опет трже; а, после, и као добар богословац, није се могао отрести од |
ле?...{S} Ништа нам он неће сметати; а, после, старост његова скоро ће нас ослободити...</p> <p |
му бити тесан, то знам напред!...{S} А, после, кад од ње дознам за расположење г. начелника и њ |
а ове је године баш добро родио.{S} А, после, имаш и своју поштену службицу!{S} На тако јемств |
м у Лешњик.{S} Знате, послови су.{S} А, после, дужност.{S} Али ме задржа госпођа Јоханида; она |
копча прслук, а косу је згладио с чела, после се примаче увету свога колеге, учитеља трећег раз |
ла.{S} Људи су мислили да се чича-Тима, после онаке красне жене, неће више никада женити, али с |
утерка се опет пљесну рукама, а Гркиња, после подуже почивке, продужаваше научену песму:</p> <q |
му се да чује, где некакви људи говоре, после виде и свеће, па, и не знајући, пође управо тамо. |
па сад мора да послужује као фамилијаз, после га секретар и оданде, као неспособна, истера, а о |
има лепе Гркиње, па би отишли, наравно, после три-четири чаше ракице, кући, приповедајући радоз |
то му сведочише и жиле на сувоме врату, после, бледо лице и упале очи.{S} Кад је видео стару го |
као велико звоно, грми: „Неспособан!“; после моли кметове и општинаре, да га приме за бирова, |
9" /> <p>— Маните се, Бога вам, Цигана; после да ми приговарају: овака је и онака је, нема ни в |
ћута, све док Милка није изишла напоље; после је тек продужила својим окретним језиком даље га |
едају у њега, чудећи му се премудрости; после га види у цркви, како се млати пред олтаром са ка |
за њим, скидају капе и љубе га у руку; после га гледа међу свештеницима из оближњих села, како |
, а левом га поглади по збрчканом лицу; после, неспретно умиљавајући се, ређаше даље потребе то |
мушкарци хоће за вама да полуде“...{S} После тога штогод ми се прохте, неће ми се одрећи...{S} |
је срца, да се свом идолу противи...{S} После се, онако збуњен, накашља, узе шешир и оде некуд |
та, па га стави Гркињи насред длана.{S} После је највећом пажњом проматрала испружену руку, зен |
ото дете, застиђено, почело плакати.{S} После, опет, кад је Милка, онако ожалошћена, отишла, да |
цмокну, да се дете у соби пробудило.{S} После је сасвим кицошки узе под руку, пропрати је преко |
фамилија по реду и по старешинству.{S} После њега дође мајстор Глиша ковач.{S} Он је био у нем |
а задоста купи, а толи друго којешта! — После су ишле разне комбинације: свилену хаљину јој је |
!{S} Шерет!...{S} Млеко ли му швапско!“ После тих поклона седоше оба, и старац и зет, један до |
ше му необична та доброћудност очева, а после се, сирота, радовала, да и од оте кајсије, од тог |
#SRP18760_N3" /> викну кицош на њега, а после се окрете келнерима... — Келнер!{S} Ову пијану лу |
врте два-три пута, да га ко не гледа, а после све хладовином поред плота, докле се и он у густо |
неосетљива! — викну на свога даскала, а после, пуна гнева, погледа на четврти разред: — А ви, г |
г сирочета.{S} Дуго је, тако, ћутала, а после се диже, узе из неког сандучета мали један завежљ |
ви, да му се како није срма изгубила, а после изиђе на обалу, стаде онде, па се заблену у силне |
свега се видело да о нечем премишља, а после кратке почивке диже се са свога места и, весело х |
сама, погледала је жалостиво за њима, а после се даде сама својим мислима.{S} Она је, сирота, р |
ј мир трајао је само неколико минута, а после се претворио у неко зујање, од прилике као кад би |
шета, откуда је чула говор свога оца, а после видела и лице свога младожење, кога је Гркиња у т |
тени?</p> <p>— Оче, прала сам судове, а после сам и ручак пристављала... -— правдаше се дете.</ |
крупан учитељев глас, где грди ђаке, а после писку и јаукање несрећне деце:</p> <p>— Нећу, гос |
еко оданде били, чуше његово стењане, а после загушљиво крчање.</p> <p>— То је човек... — рећи |
и луткине шарене кецељице и хаљинице, а после неколико згужваних хартијица, на којима беху наша |
<pb n="386" /> па га пољуби у образ, а после је у мраку нестаде...{S} Прота се осврте два-три |
он, сиромах, поче нешто замуцкивати, а после се ућута баш као риба и не проговори ни речице.{S |
/p> <p>Стара учитељка обори опет очи, а после мале почивке поче наново разговор о беседи: — Дак |
Чича-Тима гледаше неко време за њом, а после се окрете задовољно својој Гркињи:</p> <pb n="320 |
дин Швабић се на њену тужбу замислио, а после кратког озбиљног ћутања окрете се старој госпођи: |
ким љубавним заносом, уздахну дубоко, а после погледа у бледи месец.{S} Али шта то би месецу?.. |
.</p> <p>Трговац га погледа зачуђено, а после климну, сажаљевајући, главом, па тек што полуглас |
од Милке! </p> <p>Он га погледа тупо, а после као да се хтеде нешто сетити:</p> <p>— Милка?...{ |
мом и не упита га за испрошену ћерку, а после се окрете лепој Гркињи и, сасвим умиљато осмејкуј |
де тигањ с ватре, остави га настрану, а после убриса руке и уведе гошћу у собу.</p> <p>Соба јој |
се при овим речима ђаволасто осмехну, а после, сетивши се секретарова апетита, поче сасвим забр |
нашао један маријаш, те даде детету, а после дохити са ормана једну јабуку, убриса је од праши |
ој црвени појас на испупченом трбуху, а после јој намигну...{S} Она се, као неко невинашце, зас |
куцну са гостом, исказа му здравицу, а после оде у другу собу, да види, шта деца чине.</p> <p> |
ше замишљену <pb n="385" /> лепотицу, а после стаде задовољно гладити своју, одавна већ прогруш |
{S} Милка?... — повторавао је старац, а после му преко лица пређе глуп осмејак.</p> <p>— Твоја |
вори: ево још једног човека од ранга; а после додаде, иако је о противноме био уверен: — Ево, у |
дишемо, што још на свету има ваздуха; а после је цифрама доказао, да ће после пет стотина милио |
јући сањиво цвркутање шарених тичица; а после би над неким потоком мирно застао, па би огледао |
њу да намигне, али му петрахиљ смеће; а после јој све ближе долази и већ ево га, где цео целцит |
да капелану, а често и сав приход!{S} А после част!...{S} Кад се мироноше, наравно да ћу ја прв |
о су то двоје, на које она нишани!{S} А после тога још нешто безобразно рече, али то нисам упам |
сваки, и најпрепреденији, веровао!{S} А после ћу помиловати моју Јустину по белим обрашчићима, |
Свете Горе, па ће да га покрсте...{S} А после ће са протођаконом трчати кошију; ко пре стигне, |
е баба. — Мене длан никад не вара.{S} А после ћеш се жестити.{S} Ево, гледај, свађа у кући!{S} |
да су Маџари најцивилизанији народ! — А после додаде, скоро заједљиво, окренувши се Папрагу: — |
кир-Никола. — Добро, кад сте дошли! — А после се окрете осталим гостима, па, опет смејући се, п |
— ја нећу данас ручати, ја не могу! — А после додаде уздрхталим гласом: — Оче, ја сам слаба!</p |
лепа, млада, мужа — додаде врачара, — а после ћеш остати богата удовица...</p> <p>Стара врачара |
спођа Јоханида с њиме да путује?... — А после додаде за себе: „Она му је, сиромаху, и пореметил |
бар мислим — рече поносито Гркиња. — А после сасвим грациозно рукова се са својим човечуљком и |
а зар ти и не мислиш данас ручати? — А после тога окрете мало у шалу: — Е, ви’те, господин-Тим |
ај гуњац изадрт...“</l> </quote> <p>— А после тога долази онај други део:</p> <p>„Госпођице, см |
човек, који је у Пешти васпитан!...“ А после гласно додаде:</p> <p>— Господин Папраг, сутра им |
id="SRP18760_C6"> <head>VI.</head> <p>А после се уједанпут осмехну:</p> <p>— Што јест, јест, ка |
а корњачи!{S} Али ни драма!...</p> <p>А после, погладивши учитељицу по округлој брадици, додаде |
ко ли тек мора младожењи бити?</p> <p>А после се некако враголасто осмехну, узе капут, обуче га |
је призната као најобразованија држава после Француске, а сама Пешта по себи са Будимом у нече |
за супругу узети...{S} Немој, синко, да после кажеш: „„Наговорио ме тај и тај, приморан сам!““. |
јеле за недељу дана...{S} Али шунке, па после бело вино...{S} Верујте, господине, да не знам, г |
а га доведем, да се најпре упознате, па после, наравно, да се прстенује.{S} Он је, истина, за д |
р... </p> <p>Она га погледа претећи, па после, као нека фурија, оде из собе, лупивши за собом в |
а! — кашљуцну учитељ Тима задовољно, па после настави: — А да ме није ко у господина тужио?...{ |
али то нисам упамтила, само знам, да је после те средње врсте још безобразније додала:</p> <quo |
била кћи чича-Тимине прве жене, која је после порођаја и умрла.{S} Људи су мислили да се чича-Т |
самљеног склоништа; а увреде, којима је после мајчине смрти и од својих и од туђинаца често оба |
асвим озбиљан карактер, нарочито кад је после неколико месеци дошло од министарства просвете зв |
ара, побегне испред њега!{S} И то ми је после девојка!...{S} Но, јесте чули!...{S} А, а!...{S} |
на упамтио; па кад је то исказао, он је после само бленуо у њене пепељаве очи, које је Гркиња н |
е знаш!...{S} Лези!{S} Лези!...{S} А не после ја за тебе да испаштам!</p> <p>И тако је то ишло |
"297" /> <p>То беше све.{S} А кад би се после тога мало умирио, погладио би мало свој трбух и с |
духа; а после је цифрама доказао, да ће после пет стотина милиона година нестати ваздуха, и ми |
децом и чича-Тимом одоше отпочинути, и после по сата беше у кући нема тишина, чуло се само исп |
цу за њихове радове редом похваљивао, и после је, једну по једну, из катихизиса и других предме |
раг приметио, он скочи са свога места и после неколико дубоких поклона и поклончића приђе му бл |
Живкове беседе сматрати: да ће се људи после пет стотина милиона година без ваздуха угушити!.. |
о којешта и требати; нећу, касти, да ми после пребацују и да ме оговарају и бољи и гори од мене |
најпростијем смислу казао, да су Маџари после Француза најцивилизованији народ.</p> <pb n="370" |
, а и они, који су им понекад празником после службе божје на чашу комовице долазили, заситили |
спремни за сутра, јер сам принуђен ово после подне одмарати се...{S} Ох, та прашина, да се чов |
</p> <p>Али уствари није тако било, јер после десетак дана чича-Тима је оздравео; могао је лепо |
сту хладовину гранатога дуда.{S} Кад су после неког времена изишли на месечину, са главе лепе Г |
, па сте се заклињали, да ћете ми одмах после свадбе купити црну свилену хаљину!...{S} А сад... |
нити, али се преварише, јер се он одмах после шест недеља с другом венчао; па кад му је та друг |
ељско владање!{S} Преизредно!...</p> <p>После тога, исправивши се поносито, оде гросмутерка даљ |
оварају и бољи и гори од мене...</p> <p>После таког разговора чича-Тима оде у чаршију; али се н |
ђе изјавити моју благодарност...</p> <p>После се рукова с њоме, а затим се окрете осталим учите |
сваки начин још вечерас видети?</p> <p>После тога се руковаше и одоше сваки својим путем; а го |
им стањем био задовољан, а нарочито ова последња секретарова похода учинила је на све њих јак у |
читеље није могла из места покренути, а последње средство којим се мислила користити <pb n="378 |
киња хтеде и даље продужити, али кад је последње речи изустила, стара госпођа врисну, као да је |
задовољавало присуство лепе Гркиње, а и последње речи њене, које је чуо, беху, по његову мишљењ |
воје првашње место; а дете, кад је чуло последње речи свога оца, оно покри лице рукама, а низ о |
она поче мало брже корачати; а кад је и последњег дућанчета нестало, Гркиња удари налево, кроз |
вам о музици; али не треба то; та, ево, последњи тренуци ове значајне беседе посведочили су вам |
још данас отпутујем у Лешњик.{S} Знате, послови су.{S} А, после, дужност.{S} Али ме задржа госп |
домаћим и шпекулативним <pb n="391" /> пословима; неки су, наслоњени на големе бале трговачког |
тиме, још једну грку, па да се гледа за послом!</p> <p>Кад је и ту чашу грке искапио, да мало с |
ма. — Па де, кажи, дијете, каквим ли се послом до мене, сиромака удовца, закани?</p> <p>Стара г |
о попили, они се разиђоше, сваки својим послом, а чича-Тима са својим зетом упоредо оде управо |
а пуно путника, који су путовали својим послом за Београд.{S} Неки су се по „фердеку“ шетали, п |
вкиња или начелниковица својим извесним послом те ратарске крајеве походила, да не пада толико |
кавану ретко да је кадгод, и то сигурно послом, завирио какав мајстор: све сама гола господа, т |
ве сам ноге и дошао.</p> <p>Побратим га послужи још једном грком, а и сам је смотао једну шљиво |
да је остао без службе, па сад мора да послужује као фамилијаз, после га секретар и оданде, ка |
ме часу.{S} Та Милка беше свакад мирна, послушна, као свако сироче!</p> <p>Радост је само осећа |
дбочила се са обе руке на кукове, па их посматра поиздаље; а кад је видела, да су је они примет |
чи? —- питала је стара госпођа, пажљиво посматрајући сваку црту начелникова лица. — То значи, д |
о се с неким особитим задовољством дуго посматрала.</p> <p>— Та ко би и смео споредити мене са |
лесници, који су у истој соби боловали, посматраху га са сажаљењем...</p> <p>— Сиромах! — рекош |
о Гркиње, он стаде, па, пун блаженства, посматраше замишљену <pb n="385" /> лепотицу, а после с |
ренутака само у огледалу <pb n="301" /> посматраше.{S} За то време нестаде и најмањих трагова н |
Да није опет она мука? — И баба пажљиво посматраше јако удубљене црте на мршавоме лицу своје го |
одступи два корака даље, па га зачуђено посматраше.</p> <pb n="394" /> <p>— Баш вам ружно стоји |
сасвим љубавног карактера, а ја сам ту посредовала...{S} Дакле, код мене су били и састанци.{S |
да је за све то остарео, него да ће га поставити за гробара...</p> <p>Тако је нешто сањао трећ |
Гркињину дођоше забринуте, а и врачара постаде мало озбиљнија; десни кажипут <pb n="362" /> је |
егдану.{S} Киша је почела сипити, улице постајаху све мрачније, уједанпут мрак!...{S} Нема више |
је прошла главну чаршију, и већ дућани постајаху ређи, —- тек на погдекоме ћепенку видиш два-т |
човек за ноћ оседи, остари.{S} А сироче постаје човек смишљен, озбиљан; и саме црте на лицу изг |
е зенице црно да офарба, тиме би, вели, постала права грчка лепота...{S} А што се мужа њеног ти |
је, господине7..{S} Та ви сте уједанпут постали озбиљни као неки грчки филозоф, н. пр., Сократе |
болести умрла, он се и за трећу набрзо постарао, па му и та трећа у вечност оде, и он по трећи |
о је, наравно, све госпође, а, богме, и постарије госпођице, у целоме Перковцу морало до срца д |
а од грабљиваца одбрани; чича-Тимина је постеља стајала ненамештена, сто незастрт, а она, сирот |
} Она је била будна.{S} По својој мекој постељи превртала се с лева на десно, устајала би, наме |
о да је у својој соби, у својој рођеној постељи, а ниже себе на миндерлуку види, како му дете м |
стити, да у сваком сталежу и свугде има постепености, која се код нас учитеља основних школа на |
твари!...{S} Не би се ни у Бечу са њима постидела...{S} Та ни у министра нема бољих!{S} Па она |
учитељима, ту не би требало да тако што постоји!{S} Ја сам свакад био тога мњења, да се учитељи |
треба у другом разреду?{S} Са децом сам поступао, не може лепше бити.{S} У мом разреду ретко да |
асталу стојало је пуно најскупоценијег посуђа, на другој, опет, страни неки штофори за хаљине |
улици?...{S} Он је и тога вечера добро потегао тако, да и он умало што није уштинуо своју пров |
Јадно дете покри лице рукама, а сузе му потекоше низ снежно лице.</p> <pb n="303" /> <p>— Вуци |
духан миех!{S} Какви клавир?{S} Рђао ка потковица липсалог папипа!{S} Зар не нађе да друго што |
{S} Е, то већ морам црвенијем плајвазом поткријепит’.. .{S} Уосталом, дознаде ли још каквијех н |
ком, па и самом туђинском владом, скоро потлачен; а омладина, накићена и накинђурена, скупи се |
уло се, где псето лаје, а унутра у кући потмуло је кашљала стара баба.{S} Кад је Гркиња кућна в |
ње шарених тичица; а после би над неким потоком мирно застао, па би огледао своје лице, дивећи |
ојим пуним зрацима да тапка по бистроме потоку!...</p> <p>С оне стране баште видео је месец, ка |
чича-Тимино владање.</p> <p>Учитељ Тима потписа на полеђини, да му је министарски акт саопштен, |
нису саставиле тужбу бар са две хиљаде потписа, да се хапси, или да се из ове вароши протера!{ |
Чича-Тима извади из џепа квиту, готову потписану, па је даде побратиму. —- Хвала, побратиме, а |
, опет по казивању перковачких грађана, потпуно разумевао.{S} Он је, дакле, био тај, што је сво |
ше.{S} Гркиња је у бабино казивање била потпуно уверена, — та њу баба још није никад слагала!{S |
а је таким резултатом мисли својих била потпуно задовољна, наслонила се на један јастук свога м |
че секретар, кашљуцајући, — ја сам вама потпуно задовољан!{S} А вама, стара госпођо, на вашем в |
пола ноћи, почеше они један по један у потпуноме мраку бледети; али прота, као да се повампири |
а уста, да каже, како јој је баш све од потребе...{S} Али у тај мах свега нестаде, и лепа Гркињ |
, неспретно умиљавајући се, ређаше даље потребе тога вечера:</p> <p>- Кајсије ћете ми донети.{S |
<p>— Мени би, касти, овом приликом баш потребовало, само ако би ми хтео позајмити?</p> <p>— Ак |
упивши за собом врата, да су се прозори потресали...{S} Чича-Тима је остао сам у кући.{S} Нека |
би казала: „Ето, пријатељу, мозак ми је потресен, а у грудима ми је нешто тешко, боли ме, <pb n |
седе, неће моћи ни једну тршчану колибу потрести, а то ли зграду једне добро устројене државе.< |
тао, а видим да сте се и са децом добро потрудили..{S} Ово су дивни радови!{S} Како је леп овај |
а је имала кога, можда би се, сирота, и потужила, можда би казала: „Ето, пријатељу, мозак ми је |
; ноћу не излази напоље, јер се боји од потчињених му учитеља...</p> <pb n="308" /> <p>Он као д |
убице, имаш ли ти вољу за овога младића поћи?“...{S} Љубица је морала климати главом. „А ти, бр |
сти, она се, откако амо дођосмо, лепо и поучила; сад већ и не уме да гледа онако безобразно сељ |
ојче испрва ћуташе, али кад јој је отац пофторио то исто питање, она скоро нечујним гласом рече |
шта ће и кога ће те <pb n="338" /> ноћи похарати, да своју гладну децу захрани, — донде у Ајгле |
араму руком, као да се боји, е ће га ко похарати.</p> <p>— А шта ти је то, учитељ-Тимо2... — за |
говарати.{S} Наравно, да није ни једног похвалила, а што је год могла у својој пакости измислит |
ћу протерати; а ви, стара госпођо, осим похвалителног листа, добићете и једну класу...</p> <p>С |
белога Шпартанца оставити, морала му се похвалити: — Дакле, мој дебели даскало, знаш ли, шта ми |
...{S} Та да нема вас, коме би се могао похвалити, да сам јуче код лепе Гркиње ручао?{S} Ала је |
ревизор сву децу за њихове радове редом похваљивао, и после је, једну по једну, из катихизиса и |
ан, а нарочито ова последња секретарова похода учинила је на све њих јак утисак.</p> <p>— Молим |
вештица од муке!{S} Тиме се та јутарња похода свршила.{S} Она се још једанпут рукова с њим, па |
.{S} Та баба, коју је наша декламаторка походила, беше у целоме округу чувена врачара.</p> <pb |
јим извесним послом те ратарске крајеве походила, да не пада толико становницима у очи, узела б |
ми је баш драго што си ме тако сабахиле походила, госпо!{S} Чини ми се е ћу баш са тебе вас дан |
с обе пропаст...{S} О феријама, кад нас походите, имаћете шта чути; а сад примите поздрав од ва |
лико, са онима изравна, које је наумила походити.{S} Наравно, да се лепа Гркиња на таке маленко |
Наравно, да ћу прво моју госпа-Јустину походити; више му не треба, него да њојзи приповедим, к |
, <pb n="347" /> али он викну, јутрењом походом пријатно изненађен: — А камо наже, госпођо?{S} |
кад би, опет, чича-Тима за чика-Пајину походу дознао, онда би она то исто и о чика-Паји опетов |
држа будући зет...{S} Стара госпођа сва поцрвене као обарен рак, само, севајући очима, што још |
{S} А она чапља!{S} Оборила очи доле, а поцрвенела као обарен рак; он се примиче њој, а она се |
воју мезимицу; па кад је видео од плача поцрвенеле очи и кад је видео оно бледо лице, он се окр |
вим гласно не рече:</p> <p>— Е, па нек’ поцркају сви од муке!{S} Шта нам могу? </p> <p>Чича-Тим |
те још пре сванућа у кавану, па се онде почасте понеком кавом и одлазе у своје радионице; само |
роди!{S} Каткада га лепа његова супруга почасти свима сокачким псовкама, а он се само смеје.{S} |
дио; али знам ја, да ће она мало друкче почастити.</p> <p>Затим се мало исправио, згладио је ко |
после, сетивши се секретарова апетита, поче сасвим забринуто говорити:</p> <p>— Спанаћа сам јо |
ованије, београдско-новосадске, забаве, поче својски одазивати: прво уђе у дворану, једном мили |
а, а лепа Гркиња, прегледајући хартије, поче из прописа читати: „<hi>Бог је милостив...</hi>“ К |
пет-шест пута поклонио до земљице црне, поче и сам ударати противу класа. — Оно јест — рече, — |
ретност, не дадоше му; тек он, сиромах, поче нешто замуцкивати, а после се ућута баш као риба и |
асталу стојале, па, и не гледајући их, поче у својој раздражености као свака пиљарица резонова |
а басамаке, који су водили на доњи бој; поче се, онако по новосадски, клањати, правити книксове |
, погледа незадовољно око себе, па онда поче храпавим гласом говорити:</p> <p>— Кудгод погледам |
мало, узе чашу, уздиже је увис, па онда поче крупним гласом говорити тако, да су гости, хтели н |
ао пчеле у кованлуку! </p> <p>Чича-Тима поче зловољно кашљуцати, а прота је оборио очи...{S} Тр |
рављеним бокорићима жутога смиља, — она поче мало брже корачати; а кад је и последњег дућанчета |
>Утом се диже нестрпљиво са столице, па поче бајаги спремати: јастуке је разбацивао с миндерлук |
ка обори опет очи, а после мале почивке поче наново разговор о беседи: — Дакле, ви нисте чули, |
жаваше крепећи сан.</p> <p>Чича-Тима се поче полако облачити.{S} Узе своје чизме са кратким сар |
истио неколико чашица пеленаша и већ се поче мало живље кретати.</p> <p>—Све ће то својим редом |
зле воље, и он устаде са свога места и поче тешким корацима ходати горе и доле по соби...</p> |
даљи говор, четврти разред се подиже и поче наново говорити:</p> <p>— Па онда желим од свег ср |
у класу одузео...</p> <p>И стари учитељ поче да се спрема: згладио је косу, обукао црни капут, |
днако нешто шапутала, па високим гласом поче своју декламацију:</p> <pb n="344" /> <quote> <tit |
н се још мало издиже и узвишеним гласом поче говорити:</p> <quote> <p>— Браћо!</p> <p>Ово је пр |
је све навише, Калемегдану.{S} Киша је почела сипити, улице постајаху све мрачније, уједанпут |
својим мислима.{S} Она је, сирота, рано почела сама о себи, о својој судбини, да мисли... — Каж |
да су се и гости са сокака на ту ларму почели враћати.</p> <quote> <p>— Господо и браћо!</p> < |
/> грдио, да је сирото дете, застиђено, почело плакати.{S} После, опет, кад је Милка, онако ожа |
његов један друг из неког буџака што је почео, одобравајући, да тапка.</p> <quote> <p>— Јест, б |
тила и ражањ, да га окреће, а уза сваки почет или довршен посао попио би понеку чашу ракије, уб |
итељи и учитељке скупили, и пре него ће почети своја предавања, заседоше <pb n="307" /> у оџакл |
тупе од ње.{S} Најпосле, око пола ноћи, почеше они један по један у потпуноме мраку бледети; ал |
ек кад је ревизор отишао из места, онда почеше резоновати и сви су погодили, да је то масло ста |
} Ха, ха, ха!</p> <p>Утоме се гости већ почеше разилазити.{S} И младожења се диже, па иако је п |
плаве, а у њима, као обично у сирочади, почиваше нека меланхолија...{S} То је била кћи чича-Тим |
у тај мах свега нестаде, и лепа Гркиња почиваше у најдубљем сну...</p> </div> <div type="chapt |
т пљесну рукама, а Гркиња, после подуже почивке, продужаваше научену песму:</p> <quote> <l>Амор |
ело да о нечем премишља, а после кратке почивке диже се са свога места и, весело ходајући по со |
а учитељка обори опет очи, а после мале почивке поче наново разговор о беседи: — Дакле, ви нист |
м, и гле, шта у овоме пијаноме Перковцу починише!{S} Бар да је на њој меса колик’ на корњачи!{S |
довољства.{S} Већ у тим младим годинама почиње сиротиња бивати незадовољна, јер тако млада срца |
бивати незадовољна, јер тако млада срца почињу тровати увреде, које им неправда наноси!</p> <p> |
оже бити гори од мог оца, па што не бих пошла за њега?{S} Ова Гркиња неће имати власти у кући м |
бити вечера без вина?{S} Дакле, и вина пошљите бар једно по акова, само од оног доброг, што га |
о што је дубоко уздахнула, а чича-Тима, поштапајући се, оде, куда су га позвали.</p> <p>Код кир |
облик.{S} Час га је гледала, како иде, поштапајући се поносито трсковим штапом, по улици, а де |
оделу.{S} Он је корачао сасвим озбиљно, поштапајући се, напред, а за њим остала фамилија по ред |
стио је мало шешир и панталоне, узео је поштапач у руке, па се дигао да иде:</p> <p>— Искапи то |
, што сте још и тамо преко били госпођа поштарка?...{S} О, знам вас ја, знам!{S} Били сте ви и |
</p> <p>Чича-Тимин побратим беше одиста поштен човек; он се радовао што свом пријатељу може усл |
ове, управо беспослице, без којих свака поштена кућа може опстати: ту су ти шлингераји, штикера |
говорила је љутито... — Зар је то ваша поштена реч?...{S} Срам вас било...{S} А онда сте казал |
да тугу свога родитељског срца ублажи, поштено напио.{S} А као напит, прво се наљутио на своју |
и, — не би се могао смирити, све док се поштено не накреше; онда заборави на све терете који га |
добро родио.{S} А, после, имаш и своју поштену службицу!{S} На тако јемство дао би ти ма ко у |
речи о том...{S} То вам не смем казати, пошто сам жива; ствар је тајна, тиче се части, знате... |
неприлику предупреди, приђе му ближе и пошто се, по обичају, једно пет-шест пута поклонио до з |
смешно како Папраг брзо окрете лист; но пошто није био у намери да таста и зета доводи у сукоб, |
{S} А што се мужа њеног тиче, то вам је поштовања достојан човек!{S} Јединствен тип сеоског учи |
и лепша од њега, а то су по већој чести поштовања достојни удовци чинили; други, нарочито старе |
го наклоњен, да се о њојзи више пута са поштовањем изразио: како би Србија срећна била, да има |
ати, хоће ли бити у стању да их довољно поштује.{S} Хоће ли им се смети у тузи својој или у рад |
једноме су се опет слагали: кад је, н. пр. она у неког удовца мало ватреније погледала, па баш |
, али само црквене песме.{S} Ако је, н. пр., зимње време, он удари у „<title>Во Јордање</title> |
оје нису њену помоћ тражиле.{S} Ако, н. пр., није која рађала, она јој је умела наћи чини и мађ |
еки дукат, а ако је дете чиновничко, н. пр. начелниково, њему је зато ласкала, да је отац г. ми |
тали озбиљни као неки грчки филозоф, н. пр., Сократес...{S} Тако ми дођосте у један мах промење |
а сав глас с највећим патосом читати, н.пр., о створењу света, па ће са свом ватром, која је бу |
ланац, те с њиме насриједу!{S} Па да је прав ка свијећа, само зато, што те је уплашио, кихаће р |
збрчканоме лицу туђе белило и руменило: права лорфа!...{S} А ја?...{S} Хе, хе!{S} Бар сам округ |
а она, сирота, неумивена и неочешљана — права слика занемареног сирочета.{S} Дуго је, тако, ћут |
црно да офарба, тиме би, вели, постала права грчка лепота...{S} А што се мужа њеног тиче, то в |
сити толику несрећу, а то је била за њу права несрећа, морални гроб, који је целу њену будућнос |
визору ни беле приметити, ни ради самог правдања; тек кад је ревизор отишао из места, онда поче |
, а после сам и ручак пристављала... -— правдаше се дете.</p> <p>— Ручак!{S} Красан ми је то ру |
уздахнуо:</p> <p>— Е, е, оно, касти, по правди, ја и јесам крив!...{S} Ал’ откуд је она могла ч |
оба по Србији „изображенији“ свештеници праве себи појасеве, и даде га баби.{S} Баба га преглед |
а не чује!{S} Не знате, како је сумњив, прави Луцифер!...{S} Чекајте, сад ћу ја видети, можда в |
е — коров!...{S} Дакле, као што видите, прави идеал скромне усамљености...{S} Што се пак саме л |
а ти ракија кошта новаца, побратиме!{S} Прави мелем!{S} Него, дајде још једну, касти; на две са |
приметити; а мој дебели даскало, он је прави Атињанин; онде је и науке свршио.{S} А ви сте, сл |
шпијунисати, и то много вештије него и прави полицијски агенти: од ње је само начелник могао д |
тамо и амо гурали, не изгледаху му као прави истински људи; чинило му се да су од хартије онак |
ог, али живосно уображеног, обожаваоца, правила је нове комбинације о својој лепшој будућности. |
ић.{S} Раста је био средњег, лица доста правилног, али на такоме младоме лицу беше и сувише сит |
се Гркиња, — него сам наумила довече да правим вечеру, на којој ће бити и учитељ из Бајковца, а |
поче се, онако по новосадски, клањати, правити книксове, па се у један мах сроза наниже и том |
е. — Дивно вече, касти; да умем стихове правити, као ваш Никола, баш бих направио један стих, к |
ђе за практиканта у суд перковачки неки правник из Београда, по имену Живко Пацић.{S} Тај Живко |
уме да гледа онако безобразно сељачки, право у очи, но некако све испод трепавица; а и ход јој |
</p> <p>— Да, где сам, оно, стао?...{S} Право, у кованлуку код деце...{S} Е, па, дабогда, као ш |
велим, биће и то да је нека наука?{S} А право да ти кажем, мени је данашњи свет смешан!{S} Млад |
своју унутрашњу муку разблажи, а он оде право кући, да свадбарину спрема; а Папраг, опет, на др |
га, ваљда, друкче и зову; а овде му је право име ђинђуве.{S} А, касти, доста су и јефтине: мој |
о сокаче, па прошавши онуда, упутила се право горњој мали.{S} Ту, у томе усамљеноме крају, ретк |
ead> <p>Учитељ Тима је, наљућен, отишао право кући својој, седе, онако срдит, на једну столицу, |
читељ четвртог разреда, — ви имате пуно право!{S} Ја више уживам у вину, него у њином мажењу и |
, пазите, да не би случајно ушао у траг правој истини, то би била за нас обе пропаст...{S} О фе |
азива класа!{S} Узмите за пример и саму православну веру.{S} Јуда нема те важности, коју има Св |
шир скинуо, а лепа Гркиња стајала је на прагу његове собе, весело се смејала и гледала у збуњен |
носило, и све то од скупих материја, а празником се виђала на њој и свила!...{S} Ту је, наравн |
аца појели, а и они, који су им понекад празником после службе божје на чашу комовице долазили, |
е Папраг комбиново, докле су гости чаше празнили; а кир-Никола, кад се добро најео и напио, и н |
ао црни капут, који је само при великим празницима облачио, узео је четку, очистио је мало шеши |
костура, што му клопарају сува ребра у празној кожи?{S} Што му је сав облик у носу смештен?{S} |
а; па кад је г. ревизор дошао, нашао је празну школу: у свакој скамији седе по двоје или по јед |
ицом и са још седам-осам <pb n="345" /> практиканата употребили су сву своју речитост и оштроум |
нути...{S} Људи су ћутали, само њих два практиканта и Гаја берберин, који је био музикалан, т. |
не би угледали, да случајно не дође за практиканта у суд перковачки неки правник из Београда, |
ма да видите, како умилно погледа у ове практиканте, што од неког доба крстаре по нашем сокачет |
о кревети нису намештени?</p> <p>— Оче, прала сам судове, а после сам и ручак пристављала... -— |
вешто под црну капу, само је један смеђ прамичак, који још није избелео, пустила низ зелене очи |
<p>— Хоћу господине, казаћу, да спреми прасе.{S} Дете је знало, да му је отац сваког Божића и |
поклањао учитељу прасе.</p> <p>— Ти си прасе, букване један!{S} Палачинке хоћу; јеси л’ ме раз |
-Никола од каквога ђачког родитеља неко прасе или рубљу испросио, није му она замерала; па ни о |
ваког Божића и поклада поклањао учитељу прасе.</p> <p>— Ти си прасе, букване један!{S} Палачинк |
и шареним ливадама и загаситом зеленилу прастарих лугова.{S} Она тамо ни погледала није.{S} На |
о дуварима виси паучина, на орману пала прашина, у кујни судови неопрани...{S} Да свисне човек |
во после подне одмарати се...{S} Ох, та прашина, да се човек угуши, баш ме умори!...</p> <p>И н |
ти са ормана једну јабуку, убриса је од прашине, па је пружи ђачету:</p> <p>— За тај маријаш, с |
мрел, пустила дугачке шлепове, да се по прашини вуку; а, овамо, како би се беле шлинговане чипч |
м децом свађати се и гутати ону школску прашину.</p> <p>Кад је учитељ попио своју грку, он се п |
ли, шта је с гросмутерком?...{S} Кад се праштала са господином начелником просвете, није примет |
те уверени, да чим се вратим у Београд, прва ће ми брига бити да је са мужем протерам.</p> <pb |
тога разреда... —- Ви свакипут, некако, прва извешћа добијате...</p> <p>Стара госпођа, учитељиц |
..{S} Кад се мироноше, наравно да ћу ја прва бити на реду; при самоме причешћу <pb n="368" /> т |
:</p> <quote> <p>— Браћо!</p> <p>Ово је прва беседа, коју ће историја вароши Перковца крупним с |
истина, мало су храмали, али читанку и прва знања знали су ама као вода!{S} А у протоколу стој |
-Тима се наново намрштио и сео на своје првашње место; а дете, кад је чуло последње речи свога |
т трже и седе сасвим замишљено на своје првашње место...{S} То је Гркињу изненадило.{S} Она пог |
холија...{S} То је била кћи чича-Тимине прве жене, која је после порођаја и умрла.{S} Људи су м |
и свакад на расположењу, доказивати, да први људи нису јели гвозденом виљушком печење, него соп |
па још и да се учитељ четвртог разреда први опио; и то су дочули, па и то, како се ујутру зоро |
разреда, онај што се на Гркињиној части први опио.{S} Кад је видео учитеља богословца, а свога |
Он се диже из кревета, и то је, можда, првипут у животу, што се саже над својим спавајућим дет |
оборио очи и ћути замишено.{S} Тада је првипут осетио да га Гркиња вара и лаже, али није имао |
вим грудима, као онога тренутка, кад је првипут своју обожавану Гркињу видео!...{S} Кир-Николу |
ублажи, поштено напио.{S} А као напит, прво се наљутио на своју Милку, што је целог вечера нев |
садске, забаве, поче својски одазивати: прво уђе у дворану, једном мили-и са три лојане свеће о |
богословцу није ни било тешко опазити; прво, што је био доста хитар, да на свашта пази, а, дру |
у цигару дувана и да мало продиване.{S} Прво је било да се увере, где ли се сад школски ревизор |
амерна у Београд ићи.{S} Наравно, да ћу прво моју госпа-Јустину походити; више му не треба, нег |
око десет учитељских класа.{S} И учитељ првог и учитељ трећег разреда хвалили су поделу учитеља |
та препреден, да гросмутерчин реферат о првој перковачкој беседи мало обуче, објасни и, бенгалс |
леда: стара госпођа, осмејкујући се, по првој скамији намешта женске радове, управо беспослице, |
и је водио од цркве касарни.{S} Одмах у првој кући тога сокачета живела је једна Гркиња, што је |
че лепо провео, касти, ни кад сам се са првом мојом женом венчао, нисам се тако веселио!...</p> |
нска, — она је још гора и црња!{S} Ено, пре јој је купио чика-Паја свилену хаљину са карнерима, |
ремам се <pb n="377" /> за удају!...{S} Пре кратког времена играла сам се луткама; ону највећу, |
, море, да се отресем; хоћу, као што је пре мени неко казао, да заборавим, да ми је отаџбина не |
оград.{S} Сваки је путник гледао где ће пре на конак, па и чича-Тима најпре добро загледа по џе |
кад су се учитељи и учитељке скупили, и пре него ће почети своја предавања, заседоше <pb n="307 |
о, сад ћу ја све то поправити!</p> <p>И пре него што је чича-Тима могао да предупреди даљи гово |
и децу да повратим у школу!...</p> <p>И пре но што је могла стара госпођа што одговорити, оде ф |
, да се мало по чаршији прошета.{S} Али пре него што ће свога дебелога Шпартанца оставити, мора |
па шта ћеш ти мимо свет?{S} Ено, гледам пре, син оног Железниковића, што га је наша влада у Пар |
во избегава, а то је <pb n="317" /> тим пре могао учинити, што су, и онако, већ наступиле фериј |
ле ће са протођаконом трчати кошију; ко пре стигне, добиће литру сапуна, да опере зубе...</p> < |
е пуна чичака.</p> <p>— ’Ма шта ви мало пре рекосте, оче прото...{S} Да је чича-Тима уз своје о |
егову јужном наречју.{S} Некако наскоро пре те перковачке беседе обудовео је, те због те своје |
Е, да сте благословени!...“ Тако је то пре кратког времена са лутком било, а прексутра ће бити |
; мајстори се <pb n="336" /> сврате још пре сванућа у кавану, па се онде почасте понеком кавом |
шта и требати; нећу, касти, да ми после пребацују и да ме оговарају и бољи и гори од мене...</p |
ерујте, што се мене тиче, не бих вам ни пребијене парице тражио; али баш и сама њена будућност |
А интереса ти, побратиме, не тражим ни пребијене парице.</p> <p>Чича-Тимин побратим беше одист |
ногу је ишчашила, а леву руку је сасвим пребила...{S} Уосталом, ја видим да ме ти не разумеш, а |
што из министарства.</p> <p>Учитељ Тима пребледе:</p> <p>— Из министарства?...{S} Радоване, то |
ама, а он се само смеје.{S} Лепа Гркиња пребледи од љутине, волела би и искру ватре из свога об |
пијем, имам некакве цели; хоћу нешто да пребринем; хоћу некаких мисли, које ме, може бити, море |
е, да се отпустим из службе...{S} А, не превари старога курјака!{S} Видео сам ја лепо, да су ме |
ово имање мора мени припасти.{S} Али не превари, стара намигушо!{S} Уме се Папраг и сам за себе |
Та мене никад није глава од слепог миша преварила! — Утоме баба скиде тигањ с ватре, остави га |
стојао да неће изостати, као што се ни преварио није; јер не прође ни четврт сата, а учитељи т |
е жене, неће више никада женити, али се преварише, јер се он одмах после шест недеља с другом в |
бији од учитеља заслужио, да му се каже превасходан, то сам ја, драга браћо!</p> <p>— А знате л |
олико тиче, уколико му понеку, с руског преведену а у читанци отштампану, причицу позамашно наг |
пита волела?{S} Кажу, да се једанпут из превелике љубави хтела и удавити, само што у Монакову н |
надувена стеница, па ће какав неспретан превод из некакве немачке купусаре на сав глас с највећ |
ешен чамац, на коме се свакојаки еспапи превозе!...</p> <p>Хтео је он још говорити, али се око |
е је Гркиња на разне начине, мазећи се, превртала...</p> <p>— Ја вас обожавам!..{S} И чича-Тима |
руге којекакве беспослице.{S} Она их је превртала, а сузе су јој текле низ увело лице...{S} Је |
била будна.{S} По својој мекој постељи превртала се с лева на десно, устајала би, намештала би |
и љубведостојну богињу; кршио је руке, превртао је очима, а кад је изишао за њом, да је испрат |
је дубоко уздахнула.</p> <p>— Љубав је превртљива ствар — рече баба. — Прота је као луд за тоб |
алницу, затекоше младог богословца, где преврће неки ђердан од црвених земљаних ђинђувица, што |
по табака исписане хартије; начелник је преврће, а лице му је пуно важности, очију и не диже го |
м се забавља?{S} Прегледа старе лутке и преврће нова љубавна <pb n="354" /> писма!{S} Лепо!{S} |
абуњао, лепа се Гркиња прибрала мало и, преврћући, по обичају, очима, осмејкивала се умиљато на |
јка под прстеном, па чим се забавља?{S} Прегледа старе лутке и преврће нова љубавна <pb n="354" |
би појасеве, и даде га баби.{S} Баба га прегледа добро са свију страна, дуну у њега трипута, па |
ском разреду, где с најозбиљнијим лицем прегледа изложене радове.</p> <p>Он беше дугуљаст, плав |
о Пацић.{S} Једним високоумним погледом прегледа целу дворану, па, кад је видео, да је дупке пу |
је покрила лице рукама, а лепа Гркиња, прегледајући хартије, поче из прописа читати: „<hi>Бог |
исар који је те ноћи дежурао, кад га је прегледао и пописао ствари, које су се у њега нашле, сп |
зар не видиш, да је једна страна сасвим прегорела?...{S} Их, гром те спалио!{S} Та све ћу палач |
што га је безобразница у пуној дворани, пред најотменијим светом, јавно изговорила:</p> <quote> |
е се не види осветљен прозор или фењер, пред њиме стоји мрачна шума.{S} Чује само, како по густ |
ве поклоне, што јој је прота подоносио: пред њоме на асталу стојало је пуно најскупоценијег пос |
one unit="subSection" /> <p>Вече је.{S} Пред Грковом каваном у Перковцу <pb n="341" /> стоје њи |
е стране на асталу стоје гомиле акта, а пред њиме само једно по табака исписане хартије; начелн |
их киселих краставаца, што их чича-Јова пред Трајковом механом два за пару продаје...{S} Е, јес |
се да чује глас старе госпође, како га пред г. секретаром оговара, а секретар, баш као велико |
тужне мисли премишљао, неко се накашља пред вратима.{S} Чича-Тима се трже.</p> <p>— Да није он |
м уздиже и стаде са узвиљашеним обрвама пред огледало.{S} Десну руку је подбочила на кук и тако |
n="375" /> у стању је била по два сата пред огледалом седети.{S} Често би у томе усхићеном зан |
се авлијска врата отворише, она истрча пред учитеља Тиму:</p> <p>— Добро дошли!...{S} О, госпо |
note xml:id="SRP18760_N2">Ћошка се зове пред кућом од дрвета начињен као балкон.</note> <note x |
је у своју уплашену ћерку, која је онде пред њим дрхтала, али се није с места помицала, нити је |
није могао а да истога вечера не покаже пред својим препреденим зетом, да је доста замашна буда |
-Тиме није код куће било, е, онда га је пред чика-Пајом и кудила, како је незграпан, неваспитан |
ажење није могло ниједне пријатне слике пред њу изнети, која би је својим заносним бојама у туз |
климао ногама, то му није сметало да се пред чича-Тимом не само по обичају поклони, него да два |
вештеницима из оближњих села, како седи пред Милошевом механом, па пије расхлађену ракију, а по |
целу чаршију.{S} Кога је год у путу или пред дућаном видела, она му се поклонила, погледала га |
и; после га види у цркви, како се млати пред олтаром са кадионицом у руци, а златна одежда све |
ара се госпођа стаде бојажљиво измицати пред њиме.{S} Њему је то било смешно, те се, старац, гр |
их колега и колегиница?...{S} Кад дођем пред госпођу Швабићку, а ја ћу се тек онако мало осмехн |
Један од њих четворице држи грдан бубањ пред собом, од прилике као нека петачка, а у десну је у |
или?...</p> <p>Кад је учитељ Тима дошао пред начелника, затекао га је, где сасвим озбиљно седи |
да му не разбереш!{S} Стајао сам некако пред Трајковом механом, кад се са господин-начелником с |
, а ми имамо и начина и искуства, да то пред осталим светом прикријемо или забашуримо.{S} И то |
целом нашем разговору ћутати, нарочито пред Гркињом.</p> <p>— Молим, молим, слатки господине Т |
иже долази и већ ево га, где цео целцит пред њеним креветом стоји, па тек што не проговори....{ |
ао тако, да често није могао ни лекцију пред учитељем изговорити, све од силнога смеја; па се, |
ар и једно зрнце од оне наворе, коју су пред своју смрт поделила у Св. Гори три јерарха...</p> |
неће ми се одрећи...{S} Наравно, да ћу пред министром друкче стојати...</p> <p>И уједанпута се |
е слушао, пресвукао се; али кад дође да преда шлафрок, то му би криво, те се испречи на економа |
у на суву руку, па је замишљено гледала преда се.{S} На запећку стајао је хлебац и недодирнут, |
као неко невинашце, обори очи и гледаше преда се; а кад ју је начелник загрлио, она га је отиск |
љке скупили, и пре него ће почети своја предавања, заседоше <pb n="307" /> у оџаклију око ватре |
дну класу...</p> <p>Сутрадан, кад су се предвече свршили испити, ревизор искупи све учитеље у с |
тврдио је Тима, коме је, наравно, таки предлог у рачун ишао. — Дабогме, да би то тако требало |
једну по једну, из катихизиса и других предмета испитивао, исказујући свима своје задовољство. |
кој сукњи боље видети могле, подигла је предњи скут своје тунике чак до више колена.{S} Жене и |
власти у кући мога мужа, па шта се имам предомишљати?{S} Ја сам сироче остављено, погажено, тре |
има у њену лепоту загледати, она јој је предсказала; и кад јој је чика-Паја член купио свилену |
Гркиња, рукујући се с њиме. — Имам част представити вам нашег новог пријатеља и познаника г. Па |
<p>И пре него што је чича-Тима могао да предупреди даљи говор, четврти разред се подиже и поче |
век од такта, да сваку могућу неприлику предупреди, приђе му ближе и пошто се, по обичају, једн |
њега и заљубљена, а и чика-Пају је радо предусретала, нарочито ако се десило да чича-Тиме није |
окретан, да би га из те забуне извукао, пређе у разговору на будућу свадбу. — Дакле, побратиме, |
оравао је старац, а после му преко лица пређе глуп осмејак.</p> <p>— Твоја кћи Милка срећна је |
вога, три мужа променити.</p> <p>Гркињи пређе преко лица лак осмејак, и није никако могла своје |
е!{S} То је отрован паук, што ти танком пређицом своје паучине све донде срце стеже, докле у бо |
су сва могућа јевропска питања, па онда пређу на месне новости.</p> <p>Таку једну господско-трг |
ио сам на њима и у Новом Саду.{S} Варош презадужена; народ од туђинаца знањем, индустријом, нау |
езобразлук!{S} Кад успишете депешом или президијално господину министру, а ви наведите само јед |
ље бриге!{S} Сад само не знам, да л’ ћу президијално, писмом, али депешом о томе да извјестим г |
кван Суругџић.{S} Откуд њему тако име и презиме, да ли му је то тако од старина остало, или су |
те?...</p> <p>Стара госпођа га погледа, презирући:</p> <p>— Господине, ми као да смо још јуче з |
о вређало ни једило; она га је омрзла и презрела.{S} Једно је само мучило, — што се мора с њим, |
ну сапутницу свога живота.{S} Она би га презриво гледала, окренула би му леђа, погледала би се |
е морал!{S} То је учитељско владање!{S} Преизредно!...</p> <p>После тога, исправивши се поносит |
ије, па палачинке, па торте...</p> <p>— Преизредно!{S} Лепо!{S} Неописано!...{S} Откако је моја |
ебелим образима плива осмејак.</p> <p>— Преизредно!... — говорила је, пуна задовољства. — Леп о |
ао, нарочито од вас, који сте такође из прека родом...</p> <p>— Ви ме нисте разумели.{S} Што се |
с киме говорите...</p> <p>— Е, чуда! —- прекиде јој чича-Тима реч. — Ја се опет бојим вас!{S} В |
} И јуче је...</p> <p>— Прота, прота! — прекиде је врачара. — Хоће да умре за тобом, да се обес |
човек, касти.</p> <p>— Господин-Тимо, — прекиде му реч лепа Гркиња, -— време је да се руча.{S} |
ам и спремати — дакле...</p> <p>— Али — прекиде му реч Гркиња, — кад чујете, да ћу на беседи и |
шила и Париз...</p> <p>— Знам, у чему — прекиде га учитељ IV разреда. — У окладу, да сте у тој |
ражио своју обожавану Гркињу; молио је, преклињао, само да га погледи, а он ће јој поклонити св |
лободе?{S} Боже, ала вам је то јело!{S} Преко, тамо код нас у Срему, највећа га господа једу... |
оју ћерку, он би видео, где јој се суза преко белих образа котрља; али он беше више сам собом и |
три мужа променити.</p> <p>Гркињи пређе преко лица лак осмејак, и није никако могла своје унутр |
асвим кицошки узе под руку, пропрати је преко авлије до малих вратница; а ту су опет застали, ш |
н родила!{S} Ето, ова жилица, што ти се преко сред длана повлачи, само што не проговори, да ћеш |
те, да сам вас изненадила? — скакућући преко авлије, подвикиваше весело Гркиња.</p> <p>Чича-Ти |
само ви ћутите, ви, који сте још и тамо преко држали актерке у квартиру!{S} Само ви немојте ваш |
Ви, ваљда, мислите, што сте још и тамо преко били госпођа поштарка?...{S} О, знам вас ја, знам |
не!... (О, знам ја титулирати, још тамо преко сам научила!)..{S} Милостиви господине!{S} То што |
?... — повторавао је старац, а после му преко лица пређе глуп осмејак.</p> <p>— Твоја кћи Милка |
панаћем, црно вино ретко употребљава, а прекодан и по сву ноћ о белом вину проводи; ноћу не изл |
лаче, и кад је лепа Гркиња поред њега с прекорним погледом прошла, он, да би је унеколико одобр |
загрли...</p> <p>— Оче прото!... — рече прекорно, помало као отимајући се из његова загрљаја. — |
е надала од вас — рече Гркиња, као мало прекорно, — али се надам, да кад се амо доселите, да та |
око цени.</p> <p>— Дакле, драги колега, прекосутра свадба, венчање, весеље?</p> <p>И она је вес |
Свилајинцу и да ће сутра, а најдаље до прекосутра, доћи и у сам Перковац.</p> <p>— Што се мене |
где сасвим озбиљно шије, кроји, па опет прекраја, додаје чипке и шепутлице, и у свему томе је л |
„Слуга сам нижајши, моја дражајша (или прекрасна) господична!“...{S} Да га изедеш од милости!{ |
сам уверена.{S} Дечји радови су такође прекрасни, морају му очи стати, кад види оне стаклене ђ |
кле, он вам није доставио?{S} Но, лепо, прекрасно, кад и сама власт гледа кроз прсте бунтовници |
ра, она је пушта на беседу!{S} Лепо!{S} Прекрасно!</p> <p>Гркиња уздиже обрве високо, своју сув |
о свака пиљарица резоновати: — Лепо!{S} Прекрасно!{S} Но, то ми се допада!{S} Девојка под прсте |
ињи, да се на њега посади; а сама је, с прекрштеним ногама, села на ћилим.</p> <p>— Данас је пе |
о пре кратког времена са лутком било, а прексутра ће бити са мном...</p> <p>Милка ућута, по бел |
Још сутра, слатки Тимо!{S} Сутра!{S} А прексутра нека свисне стара вештица од муке!{S} Тиме се |
, него и сами келнери су онде, наравно, према својим душевним способностима, у класе подељени, |
иједне капи женске нежности; она кад се према каквом детету показивала милостива, то је чинила |
и васпитава, и то, касти, све из љубави према чича-Тими!{S} Е, па где су данас младићи, у које |
ам свакад био тога мњења, да се учитељи према годинама награђују.{S} Шта ви на то велите, госпо |
купио; ох, ала би јој то јасно црвенило према њену белом лицу доликовало!</p> <p>Оба побратима |
други подобни инштрументи?{S} Све је то према зурлама лук и вода!{S} Ја мислим да у Венецији њи |
>„Слатка гросмутерко!</p> <p>У смотрењу према вашим, мени учињеним, услугама, осећам се обвезан |
стану старе госпође, да свакога од њих према заслугама оцени и своје оцене у протоколе стави.{ |
; ја сам, као што знате, из Новог Сада, премда сам и ја пореклом Гркиња. — И, уздигнувши мало н |
е чича Тима, а начелник га још једанпут премери од пете до главе, па се испречи на њега:</p> <p |
во сносити...{S} Гркиња је још једанпут премери својим пепељавим очима, па кад је видела да дет |
истра израдио, да ме у дваестпету класу премести.{S} Јест!...{S} А ово друго ћу продати Чивутим |
.. ’Ма чу ли, болан, да су и кир-Николу преместили, и то у Хомоље, па ће и госпођа Јоханида с њ |
м, богами, смрсити конце, кир-Николу ћу преместити у Хомоље; а кад се он са својом вештицом одс |
сно, устајала би, намештала би и наново преметала и јастуке и душеке, али ништа не поможе; напо |
дину, а оно за догодине, да им осигурам премештај; тек, свакако, ако ја уживим, неће се та шкор |
да неки учитељ из околних села, желећи премештаја ил’ друго што, да се за препоруку њојзи обра |
описано!...{S} Откако је моја протиница преминула, још нисам таке сласти окусио...{S} Али кад п |
.</p> <p>Папраг застаде мало, као да се премишља.</p> <pb n="335" /> <p>— Милостива, то вам не |
руку.{S} Из свега се видело да о нечем премишља, а после кратке почивке диже се са свога места |
рад.{S} Неки су се по „фердеку“ шетали, премишљајући о својим домаћим и шпекулативним <pb n="39 |
јих обожатеља, о којима је цео онај дан премишљала.{S} Али све бадава: чича-Тима, чика-Паја, бр |
p> <p>Тако је она у своме меком кревету премишљала и већ је у мислима гледала нове поклоне, што |
p> <p>Док је чича-Тима тако тужне мисли премишљао, неко се накашља пред вратима.{S} Чича-Тима с |
и и ђакони гледају у њега, чудећи му се премудрости; после га види у цркви, како се млати пред |
уклости, сувише дара за сплеткарење, за пренашање лажних и истинитих гласова.{S} У њеној крви н |
Италије овамо, и то баш у мој виноград, пренела.{S} Та она, касти, и личи више на поморанџу, не |
не треба.{S} Што није више ни за шта — пренемагала се баба, — изношено, благо стрини!{S} Та он |
лики петак у Туманима на Христову гробу преноћиле.</p> <p>И тако се обе, једна другом задовољна |
S} Хтеде све да слиндари са себе, да се преобуче, али све беше доцкан!{S} Он није ни свој отрца |
раћу ћифту, да га наштину испије мјеште препеченице...</p> <p>— А знате ли ви, шта то значи? —- |
е иначе присни пријатељи о туђем трошку препирали.{S} Тако је и једна стара васпитатељка, која |
ину кавану.{S} Били су у жестокој неког препирци тако, да од целе распре ништа друго ниси могао |
с отом жабарком?{S} Ти као да је наново препичеш?...</p> <p>— Сад, учитељу!{S} Та, ваљда, нећеш |
и се узјогунио и не хте тражити њезиних препорука, па макар још за дваест година не добио класе |
лећи премештаја ил’ друго што, да се за препоруку њојзи обраћао, па често и онај поклон, којим |
p>Кад је учитељ попио своју грку, он се препоручи и оде у своју школу.{S} Није се још ни три ко |
је зато ласкала, да је отац г. министру препоручи.{S} И она је на тај начин, збиља, и напредова |
ним ученицама, које му је стара госпођа препоручила...{S} То беху већином богаташка деца... а у |
и све јој се чини као да гледа у женску препрату, па би, чисто, на њу да намигне, али му петрах |
ву..{S} Господин начелник не беше доста препреден, да гросмутерчин реферат о првој перковачкој |
ато, што ме не уважавају, баш као и она препредена Гркиња.{S} За њу сам већ скројила план...</p |
вовицом, а још више раздражен наговором препредене Гркиње. — На ручак, док ти нисам ишчупао те |
Онда, наравно, да ћу остати... — доврши препредени богословац, рукова се још једанпут и оде...< |
да истога вечера не покаже пред својим препреденим зетом, да је доста замашна будала и да је, |
заљубљен у своју набељену Гркињу.{S} То препреденом богословцу није ни било тешко опазити; прво |
се на сваком покрету видела она варошка препреденост. — Драго ми је, колега, што сам тако срећа |
е све донде срце стеже, докле у болу не препукне.{S} Милка је, таким мислима занета, ућутала, а |
у детињу облину, а наместо њих скупе се прерано оне ситне борице, које би требало само старца д |
е најпре пресвуче.{S} Старац је слушао, пресвукао се; али кад дође да преда шлафрок, то му би к |
му рече, да може ићи, али да се најпре пресвуче.{S} Старац је слушао, пресвукао се; али кад до |
па и то, како се ујутру зором чича-Тима преселио са станом код кир-Николе.</p> <p>То је, наравн |
-Тима ми је и то говорио, да би се радо преселио у нашу кућу.{S} Удовац је, а твој је колега, п |
си и бабу и секретара!{S} Њој, дабогда, пресело моје вино, а њему спанаћ и шунка!{S} Здрав си, |
живи.{S} Лепа парада!...{S} Ал’ ће им и пресести!{S} Хоће, богами!{S} Скоро ће доћи и школски р |
или да ожедни, те да за љубав чаше вина престане свирати, па се тек у томе случају, у највећем |
ислио, тек се онда тргао, кад је учитељ престао говорити.</p> <p>— Дакле, колега, — рече, — ви |
јао је само неколико минута, а после се претворио у неко зујање, од прилике као кад би у скупу |
ли|...{S} Јер... </p> <p>Она га погледа претећи, па после, као нека фурија, оде из собе, лупивш |
воје стране савесно извршио налог свога претпостављеног, преџоњао је у омладинској дворани сву |
кад се већ лепо раздани; онде заседну, претресу сва могућа јевропска питања, па онда пређу на |
Чича-Тима, кад ју је угледао, он је сав претрнуо.{S} Зар у таком отрцаном оделу да га затече бо |
.</p> <p>Чича-Тима извади из џепа кесу, претураше по њојзи, све док није нашао један маријаш, т |
а и стасом као да је клонула.</p> <p>— „Преузвишени господине!... (О, знам ја титулирати, још т |
љутила на мене, па га је <pb n="353" /> прецртала и написала лепо сама својом руком друго слово |
но извршио налог свога претпостављеног, преџоњао је у омладинској дворани сву ноћ, пио је с њим |
ше, наравно да ћу ја прва бити на реду; при самоме причешћу <pb n="368" /> такође; а кад се нав |
оме унознати...</p> <p>Стара госпођа се при овим речима ђаволасто осмехну, а после, сетивши се |
бајиру и по улицама светлели.</p> <p>И при чистој свести за њега би Београд био <pb n="393" /> |
е косу, обукао црни капут, који је само при великим празницима облачио, узео је четку, очистио |
али то му није ишло од руке; он, дакле, приближи своју столицу њеној, загрли је, па је, онако с |
ђа по асталу, а кад му се ко од путника приближи, он брижљиво заклања своју мараму руком, као д |
е да Бог!</p> <p>Утоме се и лепа Гркиња приближи Папрагу:</p> <p>— Но, како вам се допада?</p> |
а, учитеља из Лешњика.</p> <p>Младић се приближи учитељ-Тими, рукова се и са најумиљатијим смеш |
џепа своје наочаре, натаче их на нос и, приближивши се учитељу четвртог разреда, стаде поверљив |
очи јој севаху од јарости; а кад се он приближио њојзи, у намери да је загрли, да је пољуби, о |
нећу!..{S} А донде да се нисте усудили приближити се мени и називати ме свакојаким мазним имен |
Док је он тако трабуњао, лепа се Гркиња прибрала мало и, преврћући, по обичају, очима, осмејкив |
слуга.</p> <p>Кад се стара госпођа мало прибрала, она извади из недара своје наочаре, натаче их |
легао да отпочине, морила су га страшна привиђења: као да је остао без службе, па сад мора да п |
аните се, Бога вам, Цигана; после да ми приговарају: овака је и онака је, нема ни вина, ни шунк |
че њој, а она се одмиче; он хоће да јој придене ружицу ил’ други какав цвет на груди, а она, гл |
, да сваку могућу неприлику предупреди, приђе му ближе и пошто се, по обичају, једно пет-шест п |
.</p> <p>Учитељ Тима се весело осмехну, приђе детету, да га мало охрабри.</p> <p>— Добро, синко |
оца тако рано видела спремна и обучена; приђе му, по детињем обичају, руци, али он не допусти, |
воје наочаре, натаче их на нос, па онда приђе ближе огледалу.{S} Руке је подбочила на кукове, о |
е неколико дубоких поклона и поклончића приђе му ближе и пољуби га у руку.{S} Стари деда-Спира, |
д тих ледених прсију!{S} А он ми ономад приђе, рукова се са мном, а мени се учини као да ми је |
ом да зграби поређане ствари, Милка јој приђе корак ближе.</p> <p>— Госпођо, — рече уздрхталим |
тиљава овца, те настрану, у бијег! — Он приђе к њојзи и хтеде се с њом руковати, а стара се гос |
Кад је поред своје Милке прошао, она му приђе, по обичају, руци, али он је ни погледао није.{S} |
ла, у којој, место славуја, зелене жабе прижељкују; а десном страном, <pb n="296" /> баш поред |
зумели.{S} Што се те сорте забава тиче, признајем, да за њих слабо марим.</p> <p>— Ви, сигурно |
ом — рече он, — што се мене лично тиче, признајем, да сам у свом веку два-три пута и ја био гос |
им тоном млади богословац. — Угарска је призната као најобразованија држава после Француске, а |
јем вам по стопута!...{S} Заиста, морам признати, да ми ни рођена сестра не би толико чинила, к |
, какав је тога јутра нечувен и невиђен призор видела.{S} Чича-Тима гледаше неко време за њом, |
— Имам част представити вам нашег новог пријатеља и познаника г. Папрага, учитеља из Лешњика.</ |
ним језиком даље га упознавати са новим пријатељем: — Дакле, драги г. Тимо, ово је тај младић, |
тавише, надам, да ћемо још много година пријатељи остати...{S} Та да нема вас, коме би се могао |
Гркиња...{S} И тако би се иначе присни пријатељи о туђем трошку препирали.{S} Тако је и једна |
лу на класе, би, јамачно, покварио цело пријатељство; али, на срећу младенаца, он то није чуо, |
ота, и потужила, можда би казала: „Ето, пријатељу, мозак ми је потресен, а у грудима ми је нешт |
— Баш никакве уљудности не знамо, драги пријатељу! — шапутао је. — Толика услужност од госпође |
та поштен човек; он се радовао што свом пријатељу може услугу учинити, и то баш у оно време, ка |
ено детиње уображење није могло ниједне пријатне слике пред њу изнети, која би је својим заносн |
х бора, те да би се могло лепим или бар пријатним назвати.{S} Уста му беху свакипут на смеј раз |
"347" /> али он викну, јутрењом походом пријатно изненађен: — А камо наже, госпођо?{S} Не каза |
рече начелник, — голе кости, као да су прије десетину година из гроба ископане, те још ударају |
трашљиво осврћући се, да га не би ко из прикрајка чуо. — Има нешто из министарства.</p> <p>Учит |
Стари деда-Спира, који је ту параду из прикрајка гледао, накашља се зловољно и прогунђа у себи |
а и искуства, да то пред осталим светом прикријемо или забашуримо.{S} И то је оно, што се зове |
доле у лађи јели бифтека, а залевали га прилежно вином; а чича-Тима ухватио место за једним аст |
место уљуднога носа, на оно снежно лице прилепили зрно сочива, па макар и од оног бечког, што г |
одбије од тебе!{S} А, богме, то је лепа прилика!{S} Та колика му је само парохија, хеј, госпођо |
а после се претворио у неко зујање, од прилике као кад би у скупу много бумбарева слушао; зати |
њени суви збрчкани образи беху жути, од прилике као рђава лојана свећа.</p> <p>— И тако, за љуб |
творице држи грдан бубањ пред собом, од прилике као нека петачка, а у десну је узео неку дрвену |
ли.{S} Уосталом, мислим да против оваке прилике не можете ништа имати; а и млади господин Папра |
ротекло, <pb n="324" /> а он није добио прилике да своју обожавану Гркињу загрли.{S} Два-три љу |
па се у један мах сроза наниже и том је приликом тако нагњечила нос, да је од њега једва она ма |
бакалин.</p> <p>— Мени би, касти, овом приликом баш потребовало, само ако би ми хтео позајмити |
атили у <pb n="380" /> коло, и она нађе прилику да мало ближе приступи господину проти; а онда |
и ревизор, а, као што сам чула, по свој прилици ће бити сам г. начелник!{S} Хоћу им, богами, см |
окренувши се Папрагу: — Ви сте, по свој прилици, у самој резиденцији маџарској положили основе |
>— А кир-Никола, он вам је био, по свој прилици, девер... ха?...{S} Ил’ је отишао, да спава, до |
а оном чупавом брадом, коју су, по свој прилици, гуске опасле, или су је шилом садили?</p> <p>— |
кад му је најнужније.{S} Данас у такој прилици тешко да би ма ко тако олако прошао.{S} То су ј |
рну хаљину.{S} Знала је, да таква ношња приличи једној скромној васпитатељци, али, уствари, она |
вољу и сталност, која у тим годинама не приличи оној мекој детињој облини, на којој би требало |
вилену хаљину са карнерима, што се и не приличи да носи једна скромна учитељка, а чича-Тима јој |
, да је васпитана!</p> <p>Те мисли нису приличиле њеним годинама, али сирото дете у нужди и нев |
ари отрцан шешир је са осталим оделом у приличној хармонији стајао.{S} Он је имао и чистије рув |
ога, које је на ћелаво чича-Тимино теме приљежно метала, оста она иста ватрена љубав у старчеви |
срећан!... — шапутао је прота, све више приљубљујући се њојзи... — Ох, да знате, каква ме у ово |
истерао из службе!</p> <p>Чича-Тима се примаче ближе њему, па га тек онако испод обрва погледа |
лук, а косу је згладио с чела, после се примаче увету свога колеге, учитеља трећег разреда:</p> |
ости данашња младеж!</p> <p>Начелник се примаче ближе њој, па онако намигујући, као што само Ер |
; после моли кметове и општинаре, да га приме за бирова, а они му доказују, да је за све то ост |
новних школа назива класа!{S} Узмите за пример и саму православну веру.{S} Јуда нема те важност |
аш најобичнија женска врлина!{S} Ја, на пример, не познајем ниједну жену, која не би могла бити |
оме помоћи, он је помагао.{S} Он је, на пример, умео лепо лозу резати, па кад би га ко умолио, |
<p>— Само далеко одавде, господине, на пример у Хомоље, у Црну Реку, или, ако је могуће, чак у |
e> <p>Газда Миладин није могао, а да не примети:</p> <p>— Да не да Бог!</p> <p>Утоме се и лепа |
и није имао толико храбрости, да јој то примети, него је само ћутао и није се више усудио подић |
откако је познаје, није у њеним цртама приметила толико пркоса, толико самосвести, могло би се |
са господином начелником просвете, није приметила басамаке, који су водили на доњи бој; поче се |
ина, ја те слабости нисам никад на себи приметила, али сам гледала понеку од мојих познаница.{S |
— Опростите, драги колега, али ја нисам приметила да је кир-Никола чупав, знате.</p> <p>— Чупав |
довања и незадовољства.{S} Гркиња је то приметила, али се чинила невешта и, сасвим обично осмеј |
поиздаље; а кад је видела, да су је они приметили, она пљесну рукама и на сав се глас насмејала |
од њега учтивост...{S} Чим га је Папраг приметио, он скочи са свога места и после неколико дубо |
а ради, ради ранга! — А кад је у кавани приметио и младога Папрага, који му је и сувише својим |
, уосталом, и на мојој спољашности даје приметити; а мој дебели даскало, он је прави Атињанин; |
ћутали и нико не смеде ревизору ни беле приметити, ни ради самог правдања; тек кад је ревизор о |
д вас на квартир и кост; морам вам и то приметити: да најрадије једе шунке са спанаћем, црно ви |
ено око каког липсалог шарова, само ако прими из њене руке част!</p> <p>Кад се Гркиња из горње |
еба да сам благодарна, ако ме ко у кућу прими!...</p> <p>Тужне су то мисли; тешко ономе, ко се |
ш и кад би неку хаљину од ког обожатеља примила, он се чинио и невешт; а тако исто и она, кад б |
ош би нас хвалили, што смо стара човека примили на квартир...{S} Ал’ о томе ћемо друга пут прог |
ала би лепо живели, кад би ме у квартир примили!</p> <p>— Лакше, господине, да нас Никола не чу |
д нас походите, имаћете шта чути; а сад примите поздрав од ваше —</p> <p>благонаклоне</p> <p>Ју |
ушавати...</p> <p>— Дакле, хоћете да ме примите?{S} О, хвала вам, хвала, љубведостојна моја бог |
оле, а поцрвенела као обарен рак; он се примиче њој, а она се одмиче; он хоће да јој придене ру |
сами покрети њена још неразвијена тела, примише на себе ону сигурност, која би тек доцније могл |
после кажеш: „„Наговорио ме тај и тај, приморан сам!““...{S} Младожења, како је био прислоњен |
за фину софру и стадоше лакомо грабити принесено <pb n="314" /> пиво и јестиво...{S} Ревизор, |
се чича-Тима. — А, напослетку, нос и не приноси лепоти!...{S} Очи, очи!!...</p> <p>— Опет ми чу |
шим ученицима спремни за сутра, јер сам принуђен ово после подне одмарати се...{S} Ох, та праши |
S} Докле се сиротиња из ајмашког краја, принуђена невољом и глађу, договара, шта ће и кога ће т |
плати се...{S} А од свега тога половина припада капелану, а често и сав приход!{S} А после част |
а се зна да отменијој перковачкој класи припада, доста огроман кринолин.{S} Наскоро затим дође |
ретно и некретно његово имање мора мени припасти.{S} Али не превари, стара намигушо!{S} Уме се |
, касти, да лане у ово доба не беше ове припеке.{S} Шта ти велиш, побратиме?</p> <p>— Богме је |
...</p> <p>И није лако по тој јунијској припеци путовати ни здравом, а то ли тако трошноме телу |
и Цигани кроз варош проводе; стари људи приповедају, да су једном, баш некако четресосме године |
но, после три-четири чаше ракице, кући, приповедајући радозналоме комшилуку о великој наученост |
овати.{S} О самоме прстену шта вам могу приповедати?{S} Чича-Тима је, као обично, био збуњен, п |
наравно, да још истог дана г. начелнику приповеди, какав је тога јутра нечувен и невиђен призор |
ходити; више му не треба, него да њојзи приповедим, како је њен Швабић у Трновнику хтео да пољу |
ротиву мужа расположи, <pb n="325" /> — приповедићу јој, како му је попадија из Мартиновца варј |
="295" /> <head>ЧИЧА ТИМА.</head> <head>ПРИПОВЕТКА ИЗ УЧИТЕЉСКОГ ЖИВОТА.</head> <div type="chap |
на горчину“!{S} И то је све, што се од природе изнудити може. „Учтив је, васпитан је“ — тврди |
мели?</p> <p>Начелник, који је по самој природи био прост, а школу није баш много посећивао, иа |
о свака српска кућа мора већ и по самој природи имати нешто, што је одиста знатно.{S} У свакој |
љ се смеје.{S} Е, то му је тако у самој природи!{S} Каткада га лепа његова супруга почасти свим |
ри, она није била за тај позив: у њеној природи је било и сувише подмуклости, сувише дара за сп |
оворити, али које ракија, а које његова природна неспретност, не дадоше му; тек он, сиромах, по |
па се њиме трљала по лицу, све док није природна румен дошла.</p> <p>Кад је стара госпођа видел |
се она по могућству трудила, да све те природне мане улепша; а ту су јој била разна белила, ру |
за онда наумна била да се лепом божјом природом бави, да се диви шареним ливадама и загаситом |
ран сам!““...{S} Младожења, како је био прислоњен уз невесту, скотрља се од радости на земљу... |
није била Гркиња та, која је на вратима прислушкивала, него његова кћи Милка.{S} Она, кад је ви |
На тај начин је и лепа Гркиња вишепута прислушкивала на вратима и на тај начин његове најдубље |
го лепа Гркиња...{S} И тако би се иначе присни пријатељи о туђем трошку препирали.{S} Тако је и |
најмање узнемирио.</p> <p>— Дете је већ приспело за удају...{S} И ја сам још нашла младожењу.</ |
, прала сам судове, а после сам и ручак пристављала... -— правдаше се дете.</p> <p>— Ручак!{S} |
оводобивеног љубавника очупати, тек она пристаде да јој искану бунду за таке скупоцене мађије п |
а је могао друго чинити, него на свашта пристајати?{S} Нарочито, што је то Гркиња захтевала, а |
и каве, па нека г. Папраг реши, а ми да пристанемо: да ли је подела на десет класа боља и проби |
коло, и она нађе прилику да мало ближе приступи господину проти; а онда ће му шанути:</p> <p>— |
, нисам ни слутила!...</p> <p>Прота јој приступи ближе.</p> <p>— Драга госпођо, не знате, како |
као да изазива, пркоси; а кад је Гркиња приступила ближе асталу и већ хтеде својом сувом руком |
јући, облетали, не смедоше јој на близу приступити.</p> <p>Већ је била скоро на крају горње мал |
добре воље; нарочито га је задовољавало присуство лепе Гркиње, а и последње речи њене, које је |
беседу, ја се надам, да ћете нас својим присуством усрећити.</p> <p>Папраг застаде мало, као да |
ко могла своје унутрашње задовољство да притаји.{S} Три мужа!{S} Та томе би се макар каква секр |
мислима занета, ућутала, а споља се чуо притворни глас набељене Гркиње: — Милчице, а зар ти и н |
буде година више; него је, душа ваља, и притврдио: баш лепо ти тај зна све до корица, па као во |
хартија, размота је пажљиво и, грчевито притиснувши је на своја усташца, страсно је пољуби.{S} |
е могла све изговорити.{S} Чича-Тима је притиште и наново је обасипаше пољупцима; а кад се она |
а нек’ прсну сви од једа!</p> <p>Она му притиште руку.{S} И остали се руковаше, па одоше.</p> < |
дућности, а и сам да се за ту свечаност приуготови...</p> <p>Кад је учитељ Тима дошао кући, зат |
према.</p> <p>— Та лако је са спремом — прихвати Гркиња, — зар ту толико треба?</p> <p>— Оно, к |
оловина припада капелану, а често и сав приход!{S} А после част!...{S} Кад се мироноше, наравно |
шта у томе чину није лепо, а оно су бар приходи, да лепши бити не могу!{S} Умре неко, наплати м |
да ћу ја прва бити на реду; при самоме причешћу <pb n="368" /> такође; а кад се навора дели, ј |
уског преведену а у читанци отштампану, причицу позамашно награђује; а учитељи, опет, утолико, |
то се чича-Тима није умео као што треба причувати, него се, као човек, да тугу свога родитељско |
носа, окрете се чича-Тими, па му бајаги пришану, ал’ тако, како ће и Папраг чути: „Диван младић |
за руком да је загрли и пољуби и да јој пришапне:</p> <p>— Лаку ноћ, моје суво злато!{S} Неће н |
огледа га мазно, па онда, отежући речи, пришапта му полугласно:</p> <pb n="318" /> <p>— Знате л |
{S} Напротив, Милка је озбиљно ћутала и пришивала шарене шепутлице на своју венчану хаљину.</p> |
е, није у њеним цртама приметила толико пркоса, толико самосвести, могло би се рећи, јогунства, |
је у тај мах изгледала као да изазива, пркоси; а кад је Гркиња приступила ближе асталу и већ х |
торисаном погледу отвореним очима смело пркоси, она, да би избегла сваку могућу неприлику, окре |
Она се решила да сваком њихову нападају пркоси.</p> <p>— На ручак се вуци, опајдаро ниједна! — |
/l> <l>Гусеница лист; </l> <l>Гркиња је прљава, </l> <l>А паук је чист...</l> </quote> <p>— Јох |
ма у завежљају нађе она једно парче још прљавије и згужваније хартијице од осталих хартија, раз |
"305" /> свога госта.{S} И чича-Тима је пробао да очима искаже, што му срце осећа, али то му ни |
: да ли је подела на десет класа боља и пробитачнија за учитеље, или је боље онако по староме, |
, ха, ха!...{S} Али ме мој мали Аристид пробуди.{S} Хи, хи, хи!{S} Баш је хунцфут!...</p> <p>Чи |
и код мене, волела бих чисто и да се не пробуди више.</p> <p>То је било и сувише.{S} Очи у чича |
тако је силно цмокну, да се дете у соби пробудило.{S} После је сасвим кицошки узе под руку, про |
p>То јутро по беседи чича-Тима се доцне пробудио, а кад је устао, беше некако зловољан и бунова |
и дан по одласку секретарову.{S} Кад се пробудио, био је сав знојав и ломан, чуо је како му срц |
ло, али које се сваког тренутка могло и пробудити.{S} Чича-Тима је дубоко уздахнуо, и лице му д |
оћи поред умилне музике у игри и весељу проведу.{S} Кад су Цигани дунули у зурле, могло је седа |
ру.{S} Е, јесте чули, што сам јуче лепо провео, касти, ни кад сам се са првом мојом женом венча |
е кроз зеленкасту боју бистрог пеленаша провиде погдешто пепељаве очи обожаване Гркиње.</p> <p> |
лени капут, на ком су се сви конци лепо провидели, а и стари отрцан шешир је са осталим оделом |
епометена, прозори неочишћени, једва се провиди кроз њих; ено, по дуварима виси паучина, на орм |
доле на земљу и повлачаше се, као нека провидљива плава магла, по густо засађеним шљиварима и |
рстићи дугуљасти, а на њима нокти скоро провидни, лице јој беше као снег бело, дугуљасто, очи п |
Николи голи лактови кроз отрцани капут провиривали.{S} Она се само бринула, да се на њеној хаљ |
жели, не зна куда!...{S} Кадикад би тек провирио кроз мутна стакла какве сиромашне колибице, па |
ров, ослањајући се на свој дебели штап, провлачи прота; и то је сав узрок, што се онако слатко |
о, да и он умало што није уштинуо своју проводаџику, али се опет трже; а, после, и као добар бо |
не, видели, како Талијани кроз Перковац проводе мајмуна и псето — обоје у неке шарене хаљине об |
дан, како га хомољски Цигани кроз варош проводе; стари људи приповедају, да су једном, баш нека |
а, а прекодан и по сву ноћ о белом вину проводи; ноћу не излази напоље, јер се боји од потчињен |
ву вештицу с њеним надувеним Шпартанцем прогнао је у планину, да са дивљим мачкама вади очи!,.. |
ао од смеја да се уздржи и у себи да не проговори: ево још једног човека од ранга; а после дода |
ати, а после се ућута баш као риба и не проговори ни речице.{S} Затим хтеде нешто и Гркиња да и |
ред њеним креветом стоји, па тек што не проговори....{S} И тако гледајући у свога новог, али жи |
е преко сред длана повлачи, само што не проговори, да ћеш још четрест година живети!{S} Леп век |
<p>Тек кад је она својим оштрим гласом проговорила, онда се кир-Никола трже и стаде се гласно |
и дана био је као убијен; ни с ким није проговорио, <pb n="316" /> није се осмехнуо, није могао |
од чуда зинуо и није умео ама баш ништа проговорити.{S} То, што је чуо, беше за њега страшно!{S |
усхићен, чисто збуњен, не умеде ни речи проговорити, само је бленуо у своју обожавану и љубведо |
лика граја подиже, да није умео ни речи проговорити....{S} Чича-Тима, прота, кум и остали гости |
ича-Тима хтеде, у име отпоздрава, нешто проговорити, али које ракија, а које његова природна не |
квартир...{S} Ал’ о томе ћемо друга пут проговорити.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дак |
тако редом ићи...{S} Једног учитеља ће прогонити кметови, другог попови, а трећи ће страдати о |
то на беседи говорити?</p> <p>— Цео вам програм не могу казати, али једно знам, а то је, да ће |
спођа, по своме, доста вешто смишљеном, програму, утрвене и неутрвене београдске стазе обилазил |
аде задовољно гладити своју, одавна већ прогрушану, браду; затим се сасвим опрезно накашља... и |
прикрајка гледао, накашља се зловољно и прогунђа у себи: „Но, и то мора да је неки Шваба!{S} Ше |
код вас у Пешти, можда, се ово скупо и продаје, па га, ваљда, друкче и зову; а овде му је прав |
Јова пред Трајковом механом два за пару продаје...{S} Е, јесте чули, баш ми се једу кисели крас |
S} Е, знади, учитељице, да ћу забранит’ продају мастила за читав перковачки округ!{S} У којој б |
премести.{S} Јест!...{S} А ово друго ћу продати Чивутима београдским, згрнућу новце, па ћу да п |
је и лепа Гркиња.</p> <p>— Но, Милка, — продера се својим крештећим гласом, — шта је то?{S} Два |
кад му га економ ишчупа из руку, он се продера на њега:</p> <p>— Оно, касти, све нека вас ђаво |
изгледа, као девето чудо: натукао онај продерани од сламе шешир, као да ће га Банаћанин на пле |
попуше по једну цигару дувана и да мало продиване.{S} Прво је било да се увере, где ли се сад ш |
начелника и његове госпође, гледаћу да продрем и, ако не за ову годину, а оно за догодине, да |
ори писмо, па кад га је прочитао, он га продрма, па му весело подвикну:</p> <p>— Хај, старче!{S |
рукама, а Гркиња, после подуже почивке, продужаваше научену песму:</p> <quote> <l>Амор иде, амо |
свога места и, весело ходајући по соби, продужаваше своје смишљене планове полугласно исказиват |
и забринутост.</p> <p>— Дакле, Тимо, — продужаваше безобразна жена, — да га доведем, да се нај |
пе Гркиње. — Честит младић тај Папраг — продужаваше бездушна Гркиња; — ваљан, па, веле, и да је |
тим патосом и са још већим ударом гласа продужаваше свој говор:</p> <quote> <p>— Ја хоћу да вам |
ј пољубац се дете није тргло, већ мирно продужаваше крепећи сан.</p> <p>Чича-Тима се поче полак |
Папраг, опет, на другу страну, које да продужи комбинације о својој будућности, а и сам да се |
уће, на највеселији начин бар до ујутру продужи, те су због тога позвали Цигане у дворану, да о |
ијицу.{S} Кад се мало утишала, а она је продужила жалостивим гласом даље: — Ето, ово слово беше |
Милка није изишла напоље; после је тек продужила својим окретним језиком даље га упознавати са |
идела вештицу, опет би са неким поносом продужила своја разлагања:</p> <p>— Ја, видиш, иако сам |
аље својом обичном научењачком мирноћом продужио: — Дакле, и сама Пешта, као најобразованија ва |
l> </quote> <p>Лепа Гркиња хтеде и даље продужити, али кад је последње речи изустила, стара гос |
старешинству; али се весеље није могло продужити.{S} Прота је ћутао као убијен, чича-Тима је г |
Знате, у Новоме Саду ни обичан ручак не прође без мелшпајза.</p> <p>— А ја сам мислио мало пови |
ти, као што се ни преварио није; јер не прође ни четврт сата, а учитељи трећег и четвртог разре |
остало, или су га људи од милости тако прозвали, то вам нико не би умео казати.{S} Али да је б |
ад у школу ступи, он се насмеши; ако му прозвано ђаче зна лекцију, кир-Никола се задовољно насм |
?{S} Та, ваљда, није могла гледати кроз прозор, кад је кућа у авлији?{S} И он хтеде нешто говор |
ј собици.</p> <p>Гркиња је једнако кроз прозор гледала; а кад је видела, да се авлијска врата о |
а више улица, нигде се не види осветљен прозор или фењер, пред њиме стоји мрачна шума.{S} Чује |
едала, па их љутито тресну кроз отворен прозор.</p> <p>У тај мах уђе једно ђаче у собу, скиде к |
{S} Кревет ненамештен, соба непометена, прозори неочишћени, једва се провиди кроз њих; ено, по |
собе, лупивши за собом врата, да су се прозори потресали...{S} Чича-Тима је остао сам у кући.{ |
ћицом одгртао и загртао; али као главни производ, који га је и прославио и лепу му парицу донос |
врхом стреле </l> <l>Кроз сред мене да пројури... </l> <l>Понда пружа руке беле, </l> <l>По не |
дала:</p> <quote> <l>„Кроз сред мене да пројури!“...</l> </quote> <p>— Шта, наопако!{S} Е, то в |
е чича-Тима, брижљиво се удаљавајући од проклетих учитељских класа. — Хоћу и ја да частим; оно, |
нкости, у коју сте и ви уплетени, нешто прокљувио; дакле, пазите, да не би случајно ушао у траг |
једно парче од опанака велико-мученика Прокопија, а добро би било да имаш макар и једно зрнце |
n="296" /> баш поред плотова, љубав је прокрчила стазу, па где је најшира, најутрвенија, ту је |
уће, па и читаве улице, чинило му се да пролазе мимо њега.{S} Он није знао, на коју ће страну, |
, којој сав живот у церекању и у мажењу пролази.</p> <p>— Ха, ха!{S} Је л’ те, да сам вас изнен |
ва?...{S} Радоване, то неће бити добро, пролетос ми узеше две класе, а сад?...— Сиромах чича уз |
— Ово је диван корал — рече, научењачки проматрајући ђердан. — Да није сувише скуп, заиста бих |
сред длана.{S} После је највећом пажњом проматрала испружену руку, зену мало, а затим се весело |
вцу појавио, сви су се задивили големој промени на њему: у лицу је био блед, изнурен, хаљине му |
зеленим карнерима; а, после, и мода се променила, изишле су и никакве тунике...{S} Оно, касти, |
су ишла боса и издрпана, а и сам Никола променио је свој отрцани сламњи шешир с новим вуненим, |
ек!{S} Па ћеш још, осим овога, три мужа променити.</p> <p>Гркињи пређе преко лица лак осмејак, |
.</p> <p>И уједанпута се на њеноме лицу променише црте: нестаде умиљавајућег осмеха, безобразан |
ратес...{S} Тако ми дођосте у један мах промењени!</p> <p>— Бриге, бриге, госпођо!...{S} Ах, ка |
ми добром дошла, госпођо? — питаше баба промуклим гласом, мешајући нешто по тигању, који је над |
му је говорио онај Живко Пацић?{S} Онај пропагандиста, републиканац, комунац?</p> <p>— Не знам, |
аг правој истини, то би била за нас обе пропаст...{S} О феријама, кад нас походите, имаћете шта |
се помирио!{S} Сирота жена од муке се и пропила.{S} А и то је све масло те несрећне Гркиње, и т |
невољу!{S} Ето, попа Ђока се, сиромах, пропио; ко зна, каква му је то вештица учинила!{S} А по |
није као моје миле мајке!...</p> <p>Тај пропис беше јој једина успомена на мајку, на сваком пис |
/p> <p>— Јест — рече Милка, — то је мој пропис, што ми је још моја мила мајка поправљала. — И о |
А, уствари, беше то неки ружно исписан пропис.{S} Тешко да би га други ко и могао прочитати, о |
етињске прошлости; у свакој цртици тога прописа гледало је јадно дете своју изгубљену мајку, па |
рог извеџбаног учитеља.{S} На челу тога прописа било је крупно исписано:</p> <p>„Бог је милости |
а Гркиња, прегледајући хартије, поче из прописа читати: „<hi>Бог је милостив...</hi>“ Кад је то |
мела писати!{S} Ја сам видела штампаних прописа, али баш ниједно слово није као моје миле мајке |
/hi>“ Кад је то прочитала, она тресну и прописе и намоловане краљеве и краљице о земљу и већ их |
, машући главом, — Ко да ја не познајем прописе мојих ђака?...{S} Та јуче сам вам задао целој ш |
секретар, да види толику крмачу на моме пропису?...{S} Одмах доле с њоме!{S} Ви сте, господине, |
} После је сасвим кицошки узе под руку, пропрати је преко авлије до малих вратница; а ту су опе |
тиком бави, него школом и просветом.{S} Просвета га се утолико тиче, уколико му понеку, с руско |
е неколико месеци дошло од министарства просвете званично: да се кир-Никола казни двомесечном п |
ад се праштала са господином начелником просвете, није приметила басамаке, који су водили на до |
и се више политиком бави, него школом и просветом.{S} Просвета га се утолико тиче, уколико му п |
Доцне, учитељу!...{S} Господин министар просвјете <pb n="390" /> и црквених дјела наложио ми је |
пуно лице добило је ону веселу румен, а проседе витице је вешто склонила под црну, свакојаким ш |
као убијен, чича-Тима је грискао своје проседе бркове, а Гркиња, како је ушла у кућу, није виш |
смутерка у својој обичној црној хаљини; проседу своју косу склонила је вешто под црну капу, сам |
е вино раскошно по лицу својих љубимаца просипа.{S} Очи му синуше грозничавом ватром, и он се у |
с њиме се, као са саучесником сопствене прославе, и руковала. — Дакле, млади господине, јесам л |
слим да би така знатност доста била, да прослави читаву варош, а то ли неће једну кућу...</p> < |
огословији са свог раскалашног живота и прославио!{S} Та зар је једанпут са својим једномишљени |
; али као главни производ, који га је и прославио и лепу му парицу доносио, остаје његова грка |
испод трепавица; а и ход јој није више прост, него некако по новосадски извијен, искривљен, — |
ико не би умео казати.{S} Али да је био прост као секира, о томе би вас најмање перковачко дете |
>Начелник, који је по самој природи био прост, а школу није баш много посећивао, иако није ама |
ве што ми треба: има ти ту, госпођо, да простиш, и мишјака, и лево уво од слепог кучета, и ко б |
м натовареног белила —- необично, него, просто, што су се у томе крају ретко виђале жене „из бо |
тру достави; него је, по обичају, онако просто целу ствар описао, а о загушљивом ваздуху и забо |
о и две дрвене столице; а остала мрачна просторија те собе беше запремљена кожицама, памуклијам |
ма на носу, што су се по тим осветљеним просторијама тамо и амо гурали, не изгледаху му као пра |
еше дивотна! </p> <p>По плавом небеском простору лутао је пун месец као бледо лице заљубљене не |
а чашом, док му се по бледоме лицу није прострло оно загасито руменило, које вино раскошно по л |
једним асталом близу корманоша, па онде простро своју шарену мараму и нешто из ње вади, па ређа |
само смрад од дувана и кужна задаја од просуте и попијене ракије.</p> <milestone unit="subSect |
; рекао би, као нека древна пијаница по просутоме вину, тако и он својим пуним зрацима да тапка |
штено лице цркава за тобом!{S} Владика, прота, ђакон, црквењак?{S} Да, госпођо, не знам.</p> <p |
о ни речи проговорити....{S} Чича-Тима, прота, кум и остали гости, сви повикаше на њега, сви се |
Прота!{S} И јуче је...</p> <p>— Прота, прота! — прекиде је врачара. — Хоће да умре за тобом, д |
образ, а после је у мраку нестаде...{S} Прота се осврте два-три пута, да га ко не гледа, а посл |
али се весеље није могло продужити.{S} Прота је ћутао као убијен, чича-Тима је грискао своје п |
убав је превртљива ствар — рече баба. — Прота је као луд за тобом!{S} Ја!{S} Ал’ ако те три-чет |
p> <p>— Прота!{S} И јуче је...</p> <p>— Прота, прота! — прекиде је врачара. — Хоће да умре за т |
ењак?{S} Да, госпођо, не знам.</p> <p>— Прота!{S} И јуче је...</p> <p>— Прота, прота! — прекиде |
ити саонице, па кад јој буде врућина, а прота и Никола нека се упрегну, а ја ћу остраг гурати, |
, да ништа не зна, шта у пићу говори, а прота се заверио, да ће о томе шкандалу и само министар |
<p>Чича-Тима поче зловољно кашљуцати, а прота је оборио очи...{S} Трећи разред га опет гурну ла |
а, персијских шалова и друго којешта; а прота је најљубазнијим осмејком нуди да бира, што јој с |
а!..</p> <p>Сви гости прснуше у смех; а прота се намргодио, па само што рече куму до себе:</p> |
онако слатко насмејао...</p> <p>Кад је прота дошао ближе до Гркиње, он стаде, па, пун блаженст |
ислима гледала нове поклоне, што јој је прота подоносио: пред њоме на асталу стојало је пуно на |
есте, душице!...{S} Али... — уздисао је прота... — ја морам одлазити, а тако бих волео да могу |
знате, како сам срећан!... — шапутао је прота, све више приљубљујући се њојзи... — Ох, да знате |
..{S} Сад се Перковчани питају: како ће прота без Гркиње?</p> <p>Старац је само ћутао.</p> <p>— |
>— Сто дуката!...{S} Богме је то — рече прота, — на данашње време лепа сумица, сто дуката!</p> |
’ ће да ми се клањају: и гросмутерка, и прота, и моја Јоханида!...{S} Њојзи ћу купити саонице, |
<p>Сви се гости ућуташе, а чича-Тима и прота зинули од чуда, па се већ унапред боје, да им се |
<p>— Та зар не видиш — шану му, да се и прота и чича-Тима мргоде?{S} Ћути!...</p> <p>— Да им Бо |
по један у потпуноме мраку бледети; али прота, као да се повампирио, добиваше све јаснији и опр |
њајући се на свој дебели штап, провлачи прота; и то је сав узрок, што се онако слатко насмејао. |
p>— Моја слатка голубице, —- тепаше јој прота, — зар не би боље било да идемо тамо у хлад, испо |
-Паја, браца-Трајко црквењак, па и отац-прота, са својим ружичастим свиленим појасом, од кога с |
ја, сирота, нисам ни слутила!...</p> <p>Прота јој приступи ближе.</p> <p>— Драга госпођо, не зн |
куглова; једно се само чудила, што осим проте, који је баш до кума седео, нико не хте од свију |
quote> <p>Беседник се накашља, малко се протегли, уздахну, па истим патосом и са још већим удар |
ољан, а још мање весео; та цело је вече протекло, <pb n="324" /> а он није добио прилике да сво |
а, да се хапси, или да се из ове вароши протера!{S} Та ниједна жена није са својим мужем сигурн |
но полицији!{S} Уместо да оваку фландру протера, она је пушта на беседу!{S} Лепо!{S} Прекрасно! |
д, прва ће ми брига бити да је са мужем протерам.</p> <pb n="315" /> <p>— Само далеко одавде, г |
ад су њих двоје изговорили, диже се она протерана Новосаткиња; она набељена, отрцана!{S} Она!.. |
ећ ужасно!{S} Па знате ли, о чему је та протерана вештица говорила?{S} О љубави!{S} А шта је го |
и ћу одузети једну класу, кир-Николу ћу протерати; а ви, стара госпођо, осим похвалителног лист |
кији попили размућеног мишјака?{S} Па и проти, не верујем, да неће заударати брада на изгорелу |
рилику да мало ближе приступи господину проти; а онда ће му шанути:</p> <p>— Е, оче прото, како |
.</p> <p>— Добро, добро, Милка, — рече, против свог обичаја, скоро благим гласом, — хајде, очеш |
ого разговарали.{S} Уосталом, мислим да против оваке прилике не можете ништа имати; а и млади г |
знао, али где је срца, да се свом идолу противи...{S} После се, онако збуњен, накашља, узе шеши |
нде даје беседе!</p> <p>— Дакле, ви сте противник тих чисто словенских забава?{S} Е, господине, |
ека од ранга; а после додаде, иако је о противноме био уверен: — Ево, у литру ракије и четири к |
га је учитељка хладном водом полила. — Противу државе, реда, владе?...{S} И онај грбави, глупа |
ећу да ме оговарају и да износе којешта противу мога имена, као што се о оној шкорпији маторој |
аспитатељку; а ако и то буде мало да је противу мужа расположи, <pb n="325" /> — приповедићу јо |
нио до земљице црне, поче и сам ударати противу класа. — Оно јест — рече, — у школи међу ђацима |
ити бар једна жена капелан!{S} И то баш протин капелан!{S} Ако ништа у томе чину није лепо, а о |
мало о збрчканоме врату држала, а црна протина мантија беше пуна чичака.</p> <p>— ’Ма шта ви м |
епо!{S} Неописано!...{S} Откако је моја протиница преминула, још нисам таке сласти окусио...{S} |
х се Гркиња трже.</p> <p>— О, господине прото!... — рече, бајаги плашљиво...{S} Ко би се томе н |
трепавица погледаше.</p> <p>— Господине прото! — рече тихо; — свачему има времена; видите, да н |
и; а онда ће му шанути:</p> <p>— Е, оче прото, како вам се допадају ови моји куглови?{S} Па гур |
> <p>— ’Ма шта ви мало пре рекосте, оче прото...{S} Да је чича-Тима уз своје оно дериште и нова |
.</p> <p>И он је загрли...</p> <p>— Оче прото!... — рече прекорно, помало као отимајући се из њ |
} Ела ли се већ једном ови наш лапарави прото помири са његовом попадијом?...</p> <pb n="351" / |
па ће да га покрсте...{S} А после ће са протођаконом трчати кошију; ко пре стигне, добиће литру |
х према заслугама оцени и своје оцене у протоколе стави.{S} Учитељу четвртог разреда је записао |
рва знања знали су ама као вода!{S} А у протоколу стоји забележено: „Успех незадовољавајући“!{S |
це трудио, и мени јектичави Швабић да у протоколу само толико — ка од беде — забележи: „Успех д |
ш неколико остарелих грађана, са кумом, протом и старим сватом, остали <pb n="381" /> за пуном |
о, да ћу ја од свију највише одликовати проту, с њиме ћу и шпацирати, али само кад се смркне; н |
ступи на средину други један беседник, професор некаквог завода.{S} Он је доказивао, да ми без |
спођа, окуражена, пође и даље. — А онај професор!{S} Но, то је грозно, то је ужасно!{S} Он је х |
ди, или не малакше, као што је то и сам професор у својој беседи навео: „Без ваздуха људи не мо |
а полуде“...{S} После тога штогод ми се прохте, неће ми се одрећи...{S} Наравно, да ћу пред мин |
„<hi>Бог је милостив...</hi>“ Кад је то прочитала, она тресну и прописе и намоловане краљеве и |
, хе!...{S} Као да ја нисам мојим очима прочитао министарски акт!.,.{S} Он каже, да се отпустим |
у винограду, отвори писмо, па кад га је прочитао, он га продрма, па му весело подвикну:</p> <p> |
пис.{S} Тешко да би га други ко и могао прочитати, осим онога који га је писао, или неког старо |
му писмоноша писмо, али га он није умео прочитати.{S} Учитељ трећег разреда, који се у тај мах |
ари налево, кроз једно тесно сокаче, па прошавши онуда, упутила се право горњој мали.{S} Ту, у |
тако, да кад је један од њих поред њега прошао, он га ухвати за капут.</p> <p>— Шта хоћете са м |
у чаршију.{S} Кад је поред своје Милке прошао, она му приђе, по обичају, руци, али он је ни по |
ој прилици тешко да би ма ко тако олако прошао.{S} То су још била добра, стара, времена!</p> <p |
н се рукова с њим и честиташе му весело прошевину и прстен.</p> <p>– Срећно, господин Папраг! — |
ла и спремаше се, да се мало по чаршији прошета.{S} Али пре него што ће свога дебелога Шпартанц |
8760_C9"> <head>IX.</head> <p>Гркиња је прошла кроз целу чаршију.{S} Кога је год у путу или пре |
ољно смешећи се, ишла даље.{S} А кад је прошла главну чаршију, и већ дућани постајаху ређи, —- |
Гркиња поред њега с прекорним погледом прошла, он, да би је унеколико одобровољио, уштинуо је |
јој текле низ увело лице...{S} Је ли то прошлост, што је у стању била у детињим грудима толику |
јице беше читав свет из њезине детињске прошлости; у свакој цртици тога прописа гледало је јадн |
руку у белим рукавицама узвиси скоро до прсију, па кроз оборене трепавице погледа још једанпут |
сам се од њих одвојила, од тих ледених прсију!{S} А он ми ономад приђе, рукова се са мном, а м |
узе капут, обуче га на рукаве, закопча прслук, а косу је згладио с чела, после се примаче увет |
ли је цвикер, ил’ је цилиндар, или бели прслук и гласе рукавице?...{S} Клања се и ближи се њој. |
ецу?...{S} Он се некако искривио, па да прсне од смеја!{S} Да се није опио?{S} Гледајући у лепу |
, а ја ћу се већ доселити, па онда нек’ прсну сви од једа!</p> <p>Она му притиште руку.{S} И ос |
нке!{S} Свака је пуна, једра, образи да прсну, покрети лаки, неусиљени; а не као Београђанке, ш |
да позна свога оца!..</p> <p>Сви гости прснуше у смех; а прота се намргодио, па само што рече |
напрезања на челу и на врату све жиле с прста поискакале. — Шта је кларинета, пикула, трумбета |
прекрасно, кад и сама власт гледа кроз прсте бунтовницима и рушитељима поретка!{S} А знате ли |
н је видео њу, и тим је свршено: довече прстен!...</p> <p>— Та оно, касти, не би требало ни хит |
на тај начин може још то довече бити и прстен — рече брзо Гркиња, којој је много до тога стало |
с њим и честиташе му весело прошевину и прстен.</p> <p>– Срећно, господин Папраг! —- рече, безб |
о не хтело, морало се још истога вечера прстеновати.{S} О самоме прстену шта вам могу приповеда |
{S} Но, то ми се допада!{S} Девојка под прстеном, па чим се забавља?{S} Прегледа старе лутке и |
истога вечера прстеновати.{S} О самоме прстену шта вам могу приповедати?{S} Чича-Тима је, као |
ни о чем није говорило, већ о синоћном прстену и о беседи, која ће се тога вечера држати.{S} Д |
ани остали, гледаху за њима, говораху о прстену тако младе девојке, па се и они разиђоше; остад |
јпре упознате, па после, наравно, да се прстенује.{S} Он је, истина, за данас само учитељ, а ка |
зденом виљушком печење, него сопственим прстима.{S} Е, кад се тај од силног млатања и викања ум |
сказано лепо: стас гибак, руке округле, прстићи дугуљасти, а на њима нокти скоро провидни, лице |
к се на белој кожи не указа једна модра пругица. — Неко весеље ћеш имати у кући...</p> <p>— Сва |
з сред мене да пројури... </l> <l>Понда пружа руке беле, </l> <l>По недри ми нешто тражи, </l> |
и, како се другим којекаквим судоперама пружа тек по једно зрнце, а мени читава поскурица!...{S |
што се од самог Перковца до у Миличево пружају; али госпођа Гркиња није за онда наумна била да |
ју мале, између неких кошева и шљивика, пружао се коровом обрастао сокачић; у њему беше само је |
дну јабуку, убриса је од прашине, па је пружи ђачету:</p> <p>— За тај маријаш, синко, купи себи |
<p>Чича-Тима је погледа молећи, руке је пружио њојзи, као утопљеник што тражи избављења....{S} |
ерке у квартиру!{S} Само ви немојте ваш прчасти нос свугде забадати!{S} Ви, ислужена бабицо са |
.{S} Далеко тамо у шљивару чуло се, где псето лаје, а унутра у кући потмуло је кашљала стара ба |
алијани кроз Перковац проводе мајмуна и псето — обоје у неке шарене хаљине обучени, а на мајмун |
љушти.. дика бежи,</l> <l>А под стрејом псето режи...</l> </quote> <p>— То, видите, све Новосат |
или на њу, али нико, па ни сами сељачки пси, који су је, урлајући, облетали, не смедоше јој на |
су се томе досетили, па су, богме, неки псовали, а неки су се и злурадо смејали...</p> <p>Начел |
} Ви!... — Хтеде увређени старац и даље псовати, али га задржа будући зет...{S} Стара госпођа с |
а његова супруга почасти свима сокачким псовкама, а он се само смеје.{S} Лепа Гркиња пребледи о |
иче неосетљиви?...</p> <p>Али на све те псовке кир-Никола није ни речицом одговарао; држао се з |
ост, у коју сте и ви уплетени?</p> <p>— Пст, ни речи о том...{S} То вам не смем казати, пошто с |
хова позоришна цедуља.</p> <p>И заиста, публика се, жељна мало отменије, образованије, београдс |
тороњ на саборној цркви, кад би се „код Пужа“ попила и једна кватерка вина без петнаест здравиц |
а Јоханидо!{S} Нека нам они завиде, нек пукну од једа и злобе!{S} А ми ћемо, касти, као и досад |
та дошао ближе до Гркиње, он стаде, па, пун блаженства, посматраше замишљену <pb n="385" /> леп |
нцарин, али се родио у Будиму.{S} Млад, пун учтивости, милина ти је с њим говорити!{S} Ја кад г |
о сирће изишло!</p> <p>Трговац гледаше, пун саучешћа, у чича-Тиму; беше му жао човека, кога је |
<p>По плавом небеском простору лутао је пун месец као бледо лице заљубљене неке девојчице; — ре |
} Јединствен тип сеоског учитеља; човек пун, дебео, омален, на лицу пуно ситних и крупних бориц |
</p> <p>— Преизредно!... — говорила је, пуна задовољства. — Леп осмејак, красан осмејак, такоме |
ива! — викну на свога даскала, а после, пуна гнева, погледа на четврти разред: — А ви, господин |
и и јесу здраве паланчанке!{S} Свака је пуна, једра, образи да прсну, покрети лаки, неусиљени; |
дворану, па, кад је видео, да је дупке пуна, да сви ћуте и да су упрли очи у њега, он се још м |
ату држала, а црна протина мантија беше пуна чичака.</p> <p>— ’Ма шта ви мало пре рекосте, оче |
ја?...{S} Хе, хе!{S} Бар сам округла и пуначка!{S} Па је л’ тај чича-Тима слеп?{S} Ил’ га је о |
помилова по њеним старачким, али доста пуначким, образима. — Па де, кажи, дијете, каквим ли се |
навукла на себе грдан кринолин, па неке пунђе, пера и друге којекакве беспослице; друге, опет, |
н секретар мисли да су учитељске ципеле пуне мирисаве помаде, па њоме маже бркове; зато су тако |
ругога.{S} Међутим је каваница све више пунија бивала.{S} Чиновници и трговци долажаху, шапутах |
ица по просутоме вину, тако и он својим пуним зрацима да тапка по бистроме потоку!...</p> <p>С |
беше на лађи између Базјаша и Београда пуно путника, који су путовали својим послом за Београд |
лада госпођо!...</p> <p>Лепа Гркиња, са пуно поноса, окрете се чича-Тими, па му бајаги пришану, |
доносио: пред њоме на асталу стојало је пуно најскупоценијег посуђа, на другој, опет, страни не |
тије; начелник је преврће, а лице му је пуно важности, очију и не диже горе, само гледа у харти |
шно учитељ четвртог разреда, — ви имате пуно право!{S} Ја више уживам у вину, него у њином маже |
ена била, па је добро и изгледала: њено пуно лице добило је ону веселу румен, а проседе витице |
теља; човек пун, дебео, омален, на лицу пуно ситних и крупних борица, а уз то је у свако доба д |
амо један ред, што га је безобразница у пуној дворани, пред најотменијим светом, јавно изговори |
старим сватом, остали <pb n="381" /> за пуном софром.{S} Наравно, да су се и они ознојили.{S} У |
гласом да декламује неку убојну песму, пуну копаља, сабаља, пушака и топова.{S} За њим ће доћи |
десет пара алеве паприке и да натовари пуну торбу најновијих <pb n="358" /> лагарија, којима ј |
новосадски, раширила свој зелени амрел, пустила дугачке шлепове, да се по прашини вуку; а, овам |
н смеђ прамичак, који још није избелео, пустила низ зелене очи; у лицу је и по себи била бела, |
заруменеше, и већ понека би се од умора пустила из кола, али не да понос: но, то би тек лепо би |
лице; друге, опет, младе, лепе, а овамо пустиле чеперке на очи баш као ждребице.{S} Овај твој з |
има још пођешто мили.{S} Наједем ти се, пусто, неке добре јаловице, а залијем црним крајинскије |
застењао би, па би корачао даље у црну, пусту, ноћ.{S} Наједанпут се нађе на некој висини, он н |
на квартир...{S} Ал’ о томе ћемо друга пут проговорити.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
ам, ја сам вас због вашега владања више пута опомињао.</p> <p>— Оно, касти, — муцао је чича-Тим |
ства много наклоњен, да се о њојзи више пута са поштовањем изразио: како би Србија срећна била, |
у нестаде...{S} Прота се осврте два-три пута, да га ко не гледа, а после све хладовином поред п |
, признајем, да сам у свом веку два-три пута и ја био гост на њима; али за шта су те беседе и о |
девојчице; — рекао би, да не зна ни сам пута, да не зна, шта жели, не зна куда!...{S} Кадикад б |
видим, да има нов капут и да се толико пута до земље поклони, колико коракне; моја мати није т |
о обичају, и ту поклонио десет-дванаест пута, а бакалин га је својим паметним очима, смешећи се |
и пошто се, по обичају, једно пет-шест пута поклонио до земљице црне, поче и сам ударати проти |
е поносито, оде гросмутерка даље својим путем, наравно, да још истог дана г. начелнику приповед |
е тога се руковаше и одоше сваки својим путем; а гости, који су још у кавани остали, гледаху за |
им доцкан стигла у Београд.{S} Сваки је путник гледао где ће пре на конак, па и чича-Тима најпр |
и, па ређа по асталу, а кад му се ко од путника приближи, он брижљиво заклања своју мараму руко |
на лађи између Базјаша и Београда пуно путника, који су путовали својим послом за Београд.{S} |
азјаша и Београда пуно путника, који су путовали својим послом за Београд.{S} Неки су се по „фе |
Перковца, који је такођер на истој лађи путовао.</p> <p>Учитељ Тима га погледа, а збрчкани обра |
.</p> <p>Чича-Тима оде...{S} Како је он путовао, пешке или на колима, или га је неки милостива |
<p>И није лако по тој јунијској припеци путовати ни здравом, а то ли тако трошноме телу.</p> <p |
са госпођа-Швабићком по свим стазама и путовима удесити вигове, како само ја и госпођа Швабићк |
.{S} Стопута вас је поздравила, па и на путу ми је писала, да никако друкче не чиним, него да к |
шла кроз целу чаршију.{S} Кога је год у путу или пред дућаном видела, она му се поклонила, погл |
ом увенчана глумица.{S} Па ако је још у путу срела некога од оних младих зврндова, што су на си |
оље, па ће и госпођа Јоханида с њиме да путује?... — А после додаде за себе: „Она му је, сирома |
ш је хунцфут!...</p> <p>Чича-Тима хтеде пући од једа, али шта је знао?{S} Узе свој шешир, захва |
неку убојну песму, пуну копаља, сабаља, пушака и топова.{S} За њим ће доћи, као зачин беседе, п |
але трговачког еспапа, сасвим безбрижно пушили, или су, и не мислећи, гледали у сиву даљину, др |
Уместо да оваку фландру протера, она је пушта на беседу!{S} Лепо!{S} Прекрасно!</p> <p>Гркиња у |
еше плава и, по богословски, низ рамена пуштена, на њему црна душанка и црне панталоне.</p> <p> |
ицу, и, дабогда, се ројила по кући, као пчеле у кованлуку! </p> <p>Чича-Тима поче зловољно кашљ |
{S} Е, па, дабогда, као што она најмања пчелица позна своју кошницу, тако, дабогда, свако њино |
абрао темат за моју беседу који ће бити раван овој нашој светковини?...</p> </quote> <p>Беседни |
и погодио?</p> <p>— Да, да, –—- тврђаше равнодушно учитељ четвртог разреда, — ви имате пуно пра |
је народ толико жељан те њине измишљене равноправности и једнакости, да ће се за њу све донде б |
љу, нешто ми је ка и познато, ’ма нисам рад казиват’, страх ме је, е ће се и даље чути...{S} Зн |
е се Гркиња, — није то наслеђе, већ сам рада да вас развеселим; хоћу, да ви заборавите на ваше |
ре, а хоће да им силом верујемо, да они раде све то у корист народа... е, онда...{S} Учитељ чет |
повишице, колико само одликовања ради, ради ранга! — А кад је у кавани приметио и младога Папр |
е неки милостива срца човек, онако Бога ради, одвезао до Перковца... то вам нико не би умео каз |
ијских повишице, колико само одликовања ради, ради ранга! — А кад је у кавани приметио и младог |
да у девет сати непремјено дође до мене ради неког саопштења“.</p> <p>— Какво ли је то саопштењ |
не смеде ревизору ни беле приметити, ни ради самог правдања; тек кад је ревизор отишао из места |
хартије узми, колико, касти, сигурности ради.{S} Па како ти се допада младожења, ха?</p> <p>— О |
/p> <p>— Начелник...{S} Хм!...{S} А као ради чега те је послао?</p> <pb n="388" /> <p>— То баш |
ц не јави!{S} А бих, вјере ми, само вас ради дошао.{S} Е, е!...</p> <p>— Нисте ништа штетовали, |
тиви господине!{S} То што се у Перковцу ради, то је шкандал!... (Господа у Србији воле, кад им |
!...{S} А ову папучу за сат, која је то радила?...</p> <p>— То је Ленка, ћерка газда-Живка Ћорб |
е све на томе детињем вашару говорило и радило.{S} Полицајац је, опет, са своје стране савесно |
почасте понеком кавом и одлазе у своје радионице; само трговци и господа долазе, кад се већ ле |
ља у њега и заљубљена, а и чика-Пају је радо предусретала, нарочито ако се десило да чича-Тиме |
Чича-Тима ми је и то говорио, да би се радо преселио у нашу кућу.{S} Удовац је, а твој је коле |
ш из малена познавали, да се и као дете радо смејао тако, да често није могао ни лекцију пред у |
макар и од оног бечког, што га ви онако радо једете?</p> <p>— Али молим, господине, немојте се |
доброћудност очева, а после се, сирота, радовала, да и од оте кајсије, од тога за њу забрањеног |
подин начелник што да уради, а да његов Радован не зна, бива ли то?...</p> <p>Таки комплименат |
ш не знам, само ми толико рече: „Отиди, Радоване, и кажи учитељ-Тими, да у девет сати непремјен |
тељ-Тимо!...</p> <p>— Добро ти Бог дао, Радоване|...{S} А како си се ти наканио до мене, ха?</p |
пштење?...{S} Хм, хм!..{S} Знаш ли што, Радоване?</p> <p>— Не знам, вере ми! </p> <p>Учитељ Тим |
ебледе:</p> <p>— Из министарства?...{S} Радоване, то неће бити добро, пролетос ми узеше две кла |
о да иде:</p> <p>— Искапи то мало, брат-Радоване, па да идемо!</p> <p>— Да идемо, учитељу, — ре |
ли то?...</p> <p>Таки комплименат беше Радовану, као начелникову љубимцу, по вољи, и он се зад |
обратим беше одиста поштен човек; он се радовао што свом пријатељу може услугу учинити, и то ба |
<p>И тако је ревизор сву децу за њихове радове редом похваљивао, и после је, једну по једну, из |
ући се, по првој скамији намешта женске радове, управо беспослице, без којих свака поштена кућа |
с најозбиљнијим лицем прегледа изложене радове.</p> <p>Он беше дугуљаст, плав човек, и, као што |
рила је; — о томе сам уверена.{S} Дечји радови су такође прекрасни, морају му очи стати, кад ви |
децом добро потрудили..{S} Ово су дивни радови!{S} Како је леп овај јастучић!{S} Чије га је дет |
четири чаше ракице, кући, приповедајући радозналоме комшилуку о великој научености новога учите |
намеравају беседу давати?{S} Е, баш сам радознао, како ће испасти!{S} Шта ће и ко ће што на бес |
рна, послушна, као свако сироче!</p> <p>Радост је само осећала, а није умела спољним знацима ис |
био прислоњен уз невесту, скотрља се од радости на земљу... „Дакле и ти имаш вољу?{S} Е, да сте |
то беше као једна породица!...{S} Једне радости, једне жалости, а скоро та иста судбина у живот |
н-Тимо, шта чини удаја; ту се, богме, у радости заборавља и ручак и вечера!</p> <p>-— Бре, нек’ |
Хоће ли им се смети у тузи својој или у радости поверити?{S} Хоће ли у Папраговој мајци и себи |
им мршавим рукама, баш као дете које се радује Божићу.{S} Напротив, Милка је озбиљно ћутала и п |
а намигуша, која би желела да никако не рађа, баба је и од тога знала чини.{S} И за крађу, и за |
омоћ тражиле.{S} Ако, н. пр., није која рађала, она јој је умела наћи чини и мађије, којима ће |
авце и т. д.{S} Понекад би му упртила и ражањ, да га окреће, а уза сваки почет или довршен поса |
нађе на некој висини, он није могао да разазна, где се налази, корачи један корак даље и у ист |
це, па поче бајаги спремати: јастуке је разбацивао с миндерлука на кревет, с кревета на миндерл |
вори три сата, ама баш ниједну да му не разбереш!{S} Стајао сам некако пред Трајковом механом, |
кревета на миндерлук, док напослетку не разби огледало, што је на дувару, баш поред Св. Димитри |
се чича-Тима побојао, да му како зет не разбије нос.{S} Он се рукова са чича-Тимом и не упита г |
јим се мислила користити <pb n="378" /> разбило се о глупост начелникову..{S} Господин начелник |
то би груди вреле</l> <l>Са пољупцем да разблажи...</l> </quote> <p>Лепа Гркиња хтеде и даље пр |
е искапио, да мало своју унутрашњу муку разблажи, а он оде право кући, да свадбарину спрема; а |
је трећи разред. — Баш га ништа не може разведрити ни ожалостити!...{S} Хеј, старче!... ’Ма чу |
— није то наслеђе, већ сам рада да вас развеселим; хоћу, да ви заборавите на ваше две класе, а |
има га погледа, а збрчкани образи му се развукоше на смешење:</p> <p>— А зар не видиш?</p> <p>— |
и недодирнут, могли су га мишеви свега развући, а она не би ни скочила, да га од грабљиваца од |
звати.{S} Уста му беху свакипут на смеј развучена, очи загасито пепељаве, али свагда сјајне, а |
ха, безобразан поглед ишчезао је, а око развучених усница тужно се заиграла она дубока борица, |
е играчке, она разрогачи очи, а уста је разглавила скоро до ушију и, подбочивши обе руке на сув |
ј младић, о коме смо јутрос онако много разговарали.{S} Уосталом, мислим да против оваке прилик |
и шећерну мину, стаде о својим колегама разговарати.{S} Наравно, да није ни једног похвалила, а |
изгубио оне две класе, опасно је било и разговарати се с њиме о класама. — Дабогда, им се мозак |
г, спава!...{S} И сад се можемо комотно разговарати...{S} Знате, кад сте ви код мене, волела би |
и и трговци долажаху, шапутаху полако и разговараху гласно, како је коме воља била; а дотле је |
ати да се, колико сутра, са њиме насамо разговарим, па ако може што бити — лепо!{S} А не хтедне |
до кукова.</p> <p>Дете, које је сав тај разговор с напрегнутошћу слушало, не разумеваше, истина |
т очи, а после мале почивке поче наново разговор о беседи: — Дакле, ви нисте чули, шта је синоћ |
о да смо још јуче за свакад свршили наш разговор?</p> <p>— То нисмо, драга колегинице!...{S} Но |
ушало, не разумеваше, истина, од целога разговора баш ништа, али је толико схватило: да то, што |
не...{S} Отуда је било тога вечера сила разговора; мало је ко од скупљених гостију својим стање |
љи и гори од мене...</p> <p>После таког разговора чича-Тима оде у чаршију; али се није по њој н |
њих троје, а деца ће, наравно, да не би разговору и добром расположењу сметала, ручати у другој |
, наравно, ти ћеш, синко, о целом нашем разговору ћутати, нарочито пред Гркињом.</p> <p>— Молим |
атора вештица!...</p> <p>У томе и таком разговору сви се разиђоше.</p> </div> <div type="chapte |
никада нећу заборавити.</p> <p>У таком разговору свако оде у свој разред, где је одмах настала |
да би га из те забуне извукао, пређе у разговору на будућу свадбу. — Дакле, побратиме, ти као |
оље да их човек нема...</p> <p>И тако у разговору уђоше у собу, седоше за сто, наравно, гост у |
трија, висило.{S} Ту се старац још више разгоропадио:</p> <p>— Милка!{S} Милка!{S} Где си, неср |
говци и господа долазе, кад се већ лепо раздани; онде заседну, претресу сва могућа јевропска пи |
и господин Папраг чинио: није се још ни разданило, а он је већ испио ракију и сркаше задовољно |
паљен Маринковом шљивовицом, а још више раздражен наговором препредене Гркиње. — На ручак, док |
} Ово је инпертиненција!... — викала је раздражена гросмутерка. — Та и ја сам била једанпут баш |
е, па, и не гледајући их, поче у својој раздражености као свака пиљарица резоновати: — Лепо!{S} |
анда изгледаше срдито: очи јој севаху у раздражености, око усница она борица све је дрхтала од |
</p> <p>У томе и таком разговору сви се разиђоше.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP187 |
црну каву.{S} Кад су то попили, они се разиђоше, сваки својим послом, а чича-Тима са својим зе |
прстену тако младе девојке, па се и они разиђоше; остаде само смрад од дувана и кужна задаја од |
<p>Кад је стигло вече, и гости се давно разиђоше, Гркиња је забринуто села на ћошку,<ref target |
а, ха!</p> <p>Утоме се гости већ почеше разилазити.{S} И младожења се диже, па иако је помало к |
мало накресани, стадоше један за другим разилазити, онда је још једанпут диже Живко Пацић:</p> |
пет би са неким поносом продужила своја разлагања:</p> <p>— Ја, видиш, иако сам изродила седмор |
се моћи видети?{S} Али само, са многих разлога, насамо?“</p> <p>„У Марцибановој башти...“</p> |
ти чујем, где плаче...</p> <p>— Дете је размажено, напуштено, па није научило на ред...{S} А, у |
разреда Банаћанин.{S} Али кад се човек размисли, <pb n="322" /> то беше као једна породица!... |
гужваније хартијице од осталих хартија, размота је пажљиво и, грчевито притиснувши је на своја |
жатељи, зар су једанпут у ракији попили размућеног мишјака?{S} Па и проти, не верујем, да неће |
природне мане улепша; а ту су јој била разна белила, руменила и гарила на услузи.{S} Једно јој |
ог створио!{S} А и места рођења беху им разна: кир-Никола беше родом главом из Јеладе, чича-Тим |
у њене пепељаве очи, које је Гркиња на разне начине, мазећи се, превртала...</p> <p>— Ја вас о |
, а толи друго којешта! — После су ишле разне комбинације: свилену хаљину јој је купио чика-Пај |
о. — Ево ти, синко, новци! — рече скоро разнеженим гласом. — Иди, па купуј и спреми се, како ти |
но; знали су, и каквих и колико је фела разног јестива било, па још и да се учитељ четвртог раз |
кир-Николе и лепе Гркиње сабрали, беху разног узраста, а и црте на лицу беху им разнолике: нек |
азног узраста, а и црте на лицу беху им разнолике: неки беху црномањасти, плави; неки, опет, см |
већ три године, како учи код мене други разред...{S} Красно дете!</p> <p>— Има три — рече панду |
аћо!,.. — понављаше, заплећући, четврти разред. — Да Бог поживи нашу добру... <pb n="382" /> ни |
могао да предупреди даљи говор, четврти разред се подиже и поче наново говорити:</p> <p>— Па он |
челник све сам концептира; а за четврти разред додаћу само то, да се једанпут пијан у механи из |
а после, пуна гнева, погледа на четврти разред: — А ви, господине, ви сте једна пијаница!{S} Ви |
сте...</p> <p>— А ви сте — рече четврти разред, отежући речи, — ви сте, госпођо, по најновијем |
Ха, ха, ха!{S} Ала је лола тај четврти разред!...{S} Хе, хе, хе!..{S} А које дете још не позна |
о! — узвикну с највећим патосом четврти разред. — Писмо и куму, и старом свату, па и младенцима |
само министарство известити...{S} Трећи разред, који се у многом којечем није са четвртим слага |
цати, а прота је оборио очи...{S} Трећи разред га опет гурну лактом, али ништа не поможе, он је |
<p>— Сиромах старац! — говорио је трећи разред. — Баш га ништа не може разведрити ни ожалостити |
т учитељских класа у џепу!</p> <p>Трећи разред га гурну лактом.</p> <p>— Та зар не видиш — шану |
> <p>У таком разговору свако оде у свој разред, где је одмах настала нема тишина.{S} Али тај ми |
арода... е, онда...{S} Учитељ четвртога разреда ућута, а богословац, који га је дотле пажљиво г |
ара госпођо?... — рече учитељ четвртога разреда... —- Ви свакипут, некако, прва извешћа добијат |
маче увету свога колеге, учитеља трећег разреда:</p> <p>— Баш никакве уљудности не знамо, драги |
мене тиче — рећи ће Ђока, учитељ трећег разреда, —- баш га се ништ’ не бојим!{S} Деца ми знају |
н није умео прочитати.{S} Учитељ трећег разреда, који се у тај мах налазио код њега у винограду |
ј из Бајковца Гружанин, а учитељ трећег разреда Банаћанин.{S} Али кад се човек размисли, <pb n= |
ласа.{S} И учитељ првог и учитељ трећег разреда хвалили су поделу учитеља у десет класа, којој |
м вас, господо! — узе реч учитељ трећег разреда. — Та ви сви знате, колико сам се око те несрећ |
ара госпођа, учитељица четвртог женског разреда, осмехну се поносито, па онда извади из џепа св |
етврт сата, а учитељи трећег и четвртог разреда уђоше у деда-Спирину кавану.{S} Били су у жесто |
у се и они ознојили.{S} Учитељ четвртог разреда скинуо је и капу и капут, откопчао на кошуљи ру |
ва било, па још и да се учитељ четвртог разреда први опио; и то су дочули, па и то, како се ују |
<p>Ха, ха! — смејао се учитељ четвртог разреда. <pb n="337" /> — Дакле, одиста намеравају бесе |
, наскоро за њим дође и учитељ четвртог разреда, онај што се на Гркињиној части први опио.{S} К |
–—- тврђаше равнодушно учитељ четвртог разреда, — ви имате пуно право!{S} Ја више уживам у вин |
и — декламовати.</p> <p>Учитељ четвртог разреда није могао да се не насмеје. — Уосталом — рече |
у протоколе стави.{S} Учитељу четвртог разреда је записао: „Успех незадовољавајући“ ; трећем р |
нос и, приближивши се учитељу четвртог разреда, стаде поверљиво шапутати:</p> <p>— Вама, госпо |
звонце, и сви учитељи изиђоше из својих разреда.{S} Чича-Тима, кашљуцајући, стиже стару госпођу |
вас, господо, — доказивао је учитељ III разреда, — то ћете ми тек допустити, да у сваком сталеж |
p>— Знам, у чему — прекиде га учитељ IV разреда. — У окладу, да сте у тој надмашности разумевал |
м класама уживате — смејао се учитељ IV разреда, — штета што није удешено деведесет и девет кла |
гле, ево и чича-Тиме! — рече учитељ IV разреда. — Деде ти, стари, опробани детонаставниче, дед |
лаве те ваше две класе — рече учитељ IV разреда, који је мало уфитиљио. —- Ђаво нек носи и бабу |
Тима не зна ништа!...</p> <p>Учитељ IV разреда се смејао, али не чича-Тимину хвалисању, него м |
ну, само у минијатури.</p> <p>Учитељ IV разреда се слатко насмејао: — Е, изгубио сам!{S} Деда-С |
аштам!</p> <p>И тако је то ишло у свима разредима: ученици не знају, а и што знају, не могу од |
исао: „Успех незадовољавајући“ ; трећем разреду: „Успех добар“, а кир-Николи и чича-Тими записа |
е, а граматика шта ми и треба у другом разреду?{S} Са децом сам поступао, не може лепше бити.{ |
господина секретара у четвртом женском разреду, где с најозбиљнијим лицем прегледа изложене ра |
у и грде....{S} Само у четвртом женском разреду мирније изгледа: стара госпођа, осмејкујући се, |
поступао, не може лепше бити.{S} У мом разреду ретко да је које дете и умрло, само је једно је |
а на столу поређане детиње играчке, она разрогачи очи, а уста је разглавила скоро до ушију и, п |
а од свега разумео, морао је тврдити да разуме и да је све тако, као што стара госпођа вели.</p |
а. — У окладу, да сте у тој надмашности разумевали маџарску нарогушеност...{S} Е, јесам ли пого |
о казивању перковачких грађана, потпуно разумевао.{S} Он је, дакле, био тај, што је својим огро |
ај разговор с напрегнутошћу слушало, не разумеваше, истина, од целога разговора баш ништа, али |
стане, људи ће се угушити!“ Јесте ли ме разумели?</p> <p>Начелник, који је по самој природи био |
из прека родом...</p> <p>— Ви ме нисте разумели.{S} Што се те сорте забава тиче, признајем, да |
кир-Николи, разумете ли ме?...</p> <p>— Разумем!</p> <p>— Лепо, сад слушајте!{S} И стара госпођ |
е ама <pb n="350" /> баш ништа од свега разумео, морао је тврдити да разуме и да је све тако, к |
не један!{S} Палачинке хоћу; јеси л’ ме разумео: палачинке?...</p> <p>— Знам, господине: лапачи |
ујете, нарочито чича-Тими и кир-Николи, разумете ли ме?...</p> <p>— Разумем!</p> <p>— Лепо, сад |
е распре ништа друго ниси могао чути ни разумети, <pb n="369" /> до да се говор водио око десет |
ла...{S} Уосталом, ја видим да ме ти не разумеш, ал’ буди бар за часак весео!...{S} Та ово је Б |
ак, кроз који се дању човек шета као по рају; а кад су мрачне ноћи, а теби се чини да си насред |
орила очи доле, а поцрвенела као обарен рак; он се примиче њој, а она се одмиче; он хоће да јој |
} Стара госпођа сва поцрвене као обарен рак, само, севајући очима, што још учитељ-Тими рече: „М |
нео.</p> <p>— А ја сам, ви’те, чула, да ракија отвара апетит?</p> <p>— Оно, касти, отвара апети |
у му парицу доносио, остаје његова грка ракија.</p> <p>— Е, касти, ова ти ракија кошта новаца, |
отпоздрава, нешто проговорити, али које ракија, а које његова природна неспретност, не дадоше м |
анпут лепо погледала; тако и оно вино и ракија, што је у подруму, то ми је све за један пољубац |
грка ракија.</p> <p>— Е, касти, ова ти ракија кошта новаца, побратиме!{S} Прави мелем!{S} Него |
беше дивно.{S} Он је у лицу, истина, од ракије и дневнога спавања био мало надувен и туробан; а |
љу, — рече пандур, искапивши и кусур од ракије; — да идемо, није вајде, лако може и господин за |
/p> <p>— Па, касти, нека пије Маринкове ракије, макар само по оке до подне; верујте ми, да не б |
ице и у свакој је попио по две-три грке ракије.{S} То му је тако у нарави било: кад се нешто на |
— Све доклегод у деда-Спире траје горке ракије, ја сам сигуран да ће и чича-Тима овамо долазити |
а са своје старе шљивовице и љуте горке ракије, а поред таког еспапа лако се заборавља и јутрењ |
на и кужна задаја од просуте и попијене ракије.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Вече је. |
у пољу, попију код куће по две-три чаше ракије, па иду на посао; мајстори се <pb n="336" /> свр |
ијано, осмехну на њу, а задај од рума и ракије куљао је из њега као из табарке. — Е, баш сам, к |
учитељка, а чича-Тима јој је дао вина и ракије...{S} А то ћете се сећати, зашто...{S} Штогод же |
, касти...{S} Мало сам се, касти, напио ракије...{S} Ал’ је шљивовица у тог Маринка, баш је, ка |
о се само осмехнуо. — Изгубио сам литру ракије и четири каве, али ми није жао; бар ме је млади |
о противноме био уверен: — Ево, у литру ракије и четири каве, па нека г. Папраг реши, а ми да п |
или довршен посао попио би понеку чашу ракије, убрисао би зној са чела, па би се весело смејао |
а-Тима испи већ и пету, па и шесту чашу ракије и спремаше се да одлази.</p> <p>— Дакле баш одла |
други њени обожатељи, зар су једанпут у ракији попили размућеног мишјака?{S} Па и проти, не вер |
нечем досетио, скиде са полице литру с ракијом, па је понуди пандуру:</p> <p>— Знам, да си за |
а-Спира донесе на служавнику три-четири ракијске чашице и једну литру старе жабарке.{S} Учитељи |
понуди пандуру:</p> <p>— Знам, да си за ракију — рече, а кад је пандур тако до половину литре и |
се још ни разданило, а он је већ испио ракију и сркаше задовољно своју црну каву.{S} Али није |
д Милошевом механом, па пије расхлађену ракију, а попови и ђакони гледају у њега, чудећи му се |
отишли, наравно, после три-четири чаше ракице, кући, приповедајући радозналоме комшилуку о вел |
са му беше плава и, по богословски, низ рамена пуштена, на њему црна душанка и црне панталоне.< |
е се и запопити.</p> <p>Чича-Тима слеже раменима, за знак да не зна ни сам, шта ће на све то да |
не проговори: ево још једног човека од ранга; а после додаде, иако је о противноме био уверен: |
шице, колико само одликовања ради, ради ранга! — А кад је у кавани приметио и младога Папрага, |
а Св. Петар, а од Св. Петра је, опет, у рангу већи Св. Илија, и то тако иде у бесконачност.</p> |
сама својим мислима.{S} Она је, сирота, рано почела сама о себи, о својој судбини, да мисли... |
не беше ништа необично што је оца тако рано видела спремна и обучена; приђе му, по детињем оби |
Људи су људи, сваки гледа како ће своју рану завити и утоплити, а за туђу нико и не мари, још г |
здравио се; а ујутру је отишао, да све рапортира, колико је и шта је од целе те комендије упам |
он његово место заступи и да му ујутру рапортира, шта се све на томе детињем вашару говорило и |
јок!{S} Та он се у богословији са свог раскалашног живота и прославио!{S} Та зар је једанпут с |
острло оно загасито руменило, које вино раскошно по лицу својих љубимаца просипа.{S} Очи му син |
опајдаро ниједна! — викао је чича-Тима, распаљен Маринковом шљивовицом, а још више раздражен на |
но у цркву, да се исмевају министарским расписима, које, наравно, начелник све сам концептира; |
х борица, а уз то је у свако доба добро расположен.{S} Кажу они, који су га још из малена позна |
ло, да је стара госпођа тога дана добро расположена била, па је добро и изгледала: њено пуно ли |
та вечера сврши.{S} Сви одоше весели и расположени кући, само чича-Тима не беше задовољан, а ј |
ед!...{S} А, после, кад од ње дознам за расположење г. начелника и његове госпође, гледаћу да п |
а свом ватром, која је будали свакад на расположењу, доказивати, да први људи нису јели гвозден |
најучтивији начин, а чича-Тима, у ономе расположењу, шта је могао друго чинити, него на свашта |
{S} Она, кад је видела, у каквом јој се расположењу отац из чаршије вратио, а она се уплашено с |
м је бризнула у плач.{S} У таком тужном расположењу затече је и лепа Гркиња.</p> <p>— Но, Милка |
е, наравно, да не би разговору и добром расположењу сметала, ручати у другој собици.</p> <p>Грк |
та“, које само учитељи, кад су у добром расположењу, умеју онако свечано отпевати...{S} И на то |
а ако и то буде мало да је противу мужа расположи, <pb n="325" /> — приповедићу јој, како му је |
естокој неког препирци тако, да од целе распре ништа друго ниси могао чути ни разумети, <pb n=" |
е случају, у највећем смеху и пљескању, распусти коло...{S} Али и јесу здраве паланчанке!{S} Св |
е и тај месец безобразан, као год какво распуштено дете, чисто нам броји пољупце!...{S} Хајд’мо |
е лепа Гркиња, за њоме један младић.{S} Раста је био средњег, лица доста правилног, али на тако |
>И тако се обе, једна другом задовољна, растадоше.{S} Гркиња је у бабино казивање била потпуно |
хтао; а, богме, и није, сиромаху, ласно растати се са сто дуката и са својим дететом, па макар |
мисли мало.{S} Није ни њојзи било ласно растати се са таком бундом, ал’ које што не беше зиме, |
нистра није могао успети да ове чергаре растера!{S} Али, свакако, гледаћу да осети; познаће и о |
ле дуго се задржала лађа: товарили су и растоваривали силан еспап, те је лађа сасвим доцкан сти |
е перковачко дете могло уверити.</p> <p>Растом је био осредњи, а у ширину је много боље напредо |
е, хе!...{S} Ово велико парче, које сам растопио од Гркињиних чарапа, то ћу поклонити моме једн |
абогда, им се мозак у сто и десет класа расточио!...{S} Они мени да узму две класе!{S} Е, касти |
им доста бити, па да их по целоме свету растури!...</p> <p>Стара госпођа није лудо комбиновала, |
регну, а ја ћу остраг гурати, док се не расхлади...{S} Ха, ха, ха!...{S} Ал’ сам ја срећан чове |
се да иде мало у чаршију, колико да се расхлади, а и вече по себи беше дивно.{S} Он је у лицу, |
у шљивовицу искапити, колико да се мало расхладим.</p> <p>Чича-Тимин побратим беше добар човек; |
ко седи пред Милошевом механом, па пије расхлађену ракију, а попови и ђакони гледају у њега, чу |
начелниковица својим извесним послом те ратарске крајеве походила, да не пада толико становници |
оје је он сам са својом децом шио, а по рафовима беше цифрасто понаслагано неколико шарених шам |
Тима, коме је, наравно, таки предлог у рачун ишао. — Дабогме, да би то тако требало удесити!{S |
удућности; крв му јурне навише, и он, с раширеним рукама, пође, да загрли и пољуби обожавану по |
сасвим безазлено, онако по новосадски, раширила свој зелени амрел, пустила дугачке шлепове, да |
оли и чича-Тими записао је: „Успех врло рђав, деца не знају пјеније, а учитељи, осим што су дре |
рчкани образи беху жути, од прилике као рђава лојана свећа.</p> <p>— И тако, за љубав оног дери |
ивим гласом даље: — Ето, ово слово беше рђаво, мајка се и наљутила на мене, па га је <pb n="353 |
ка и надухан миех!{S} Какви клавир?{S} Рђао ка потковица липсалог папипа!{S} Зар не нађе да др |
не, читава ребелија!</p> <p>— Шта, шта, ребелија? —- питаше начелник, као да га је учитељка хла |
ило?{S} Та то вам је, господине, читава ребелија!</p> <p>— Шта, шта, ребелија? —- питаше начелн |
олованог костура, што му клопарају сува ребра у празној кожи?{S} Што му је сав облик у носу сме |
он оде, наравно, зловољан; а њих двоје, ревизор и гросмутерка, седоше за фину софру и стадоше л |
дан, кад су се предвече свршили испити, ревизор искупи све учитеље у стану старе госпође, да св |
ежења капетанова и ћатина; па кад је г. ревизор дошао, нашао је празну школу: у свакој скамији |
а научим!</p> <p>— Лези, вуцибатино!{S} Ревизор иде, а ти још ни катихизиса не знаш!...{S} Лези |
ено <pb n="314" /> пиво и јестиво...{S} Ревизор, иако је био слабуњав, зато је, опет, боље пио, |
ити, ни ради самог правдања; тек кад је ревизор отишао из места, онда почеше резоновати и сви с |
и даље да се трудиш! </p> <p>И тако је ревизор сву децу за њихове радове редом похваљивао, и п |
било да се увере, где ли се сад школски ревизор налази?{S} Једни су тврдили, да је још у Крагуј |
оће, богами!{S} Скоро ће доћи и школски ревизор, а, као што сам чула, по свој прилици ће бити с |
могли капеланисати; о томе ће се и сам ревизор уверити...{S} Само да ми је знати, кад ће доћи! |
м ја, како ћу се њојзи осветити!{S} А и ревизора гледаћемо да понудимо неким шмрком чемерике; д |
а трећи ће страдати од господе школских ревизора, — како ком у део падне...{S} Отуда је било то |
ољан, али су сви ћутали и нико не смеде ревизору ни беле приметити, ни ради самог правдања; тек |
азмажено, напуштено, па није научило на ред...{S} А, управо рећи, да се нисте к нама доселили, |
је мудро ћутао.</p> <p>— Сад је на мене ред, да частим — рећи ће чича-Тима, брижљиво се удаљава |
дину министру, а ви наведите само један ред, што га је безобразница у пуној дворани, пред најот |
ађије, којима ће „плод чрева својего“ у ред довести; па кад је то све употребљено било, а без и |
е мало напуштено, али ће код нас доћи у ред; а, после, наћи ће се, ваљда, и младожења.</p> <p>— |
хладном водом полила. — Противу државе, реда, владе?...{S} И онај грбави, глупави полицајац ниш |
иле.{S} Мимо то ћу му казати, да не иду редовно у цркву, да се исмевају министарским расписима, |
ко је ревизор сву децу за њихове радове редом похваљивао, и после је, једну по једну, из катихи |
остима, па, опет смејући се, понуди све редом, да поседају. — Изволте, седите! — И они су сви п |
живље кретати.</p> <p>—Све ће то својим редом ићи — рече Папрагу. — Све сам ја то удесио и уред |
ти службу, а сутра ћеш ти; и то ће тако редом ићи...{S} Једног учитеља ће прогонити кметови, др |
мироноше, наравно да ћу ја прва бити на реду; при самоме причешћу <pb n="368" /> такође; а кад |
се, напред, а за њим остала фамилија по реду и по старешинству.{S} После њега дође мајстор Глиш |
ју шарену мараму и нешто из ње вади, па ређа по асталу, а кад му се ко од путника приближи, он |
лицу; после, неспретно умиљавајући се, ређаше даље потребе тога вечера:</p> <p>- Кајсије ћете |
главну чаршију, и већ дућани постајаху ређи, —- тек на погдекоме ћепенку видиш два-три црвена |
. дика бежи,</l> <l>А под стрејом псето режи...</l> </quote> <p>— То, видите, све Новосатке у д |
ао.{S} Он је, на пример, умео лепо лозу резати, па кад би га ко умолио, да му ту вештину покаже |
агу: — Ви сте, по свој прилици, у самој резиденцији маџарској положили основе своме данашњем об |
поверити.{S} Лане, кад сам о феријама у резиденцији била...{S} Али даље вам не смем говорити, и |
својој раздражености као свака пиљарица резоновати: — Лепо!{S} Прекрасно!{S} Но, то ми се допад |
је ревизор отишао из места, онда почеше резоновати и сви су погодили, да је то масло старе госп |
а мој!...</p> <p>Стара госпођа је таким резултатом мисли својих била потпуно задовољна, наслони |
на све слаткише на овоме свету; а и ја, рекао бих, да сам баш од чисте његове крви.{S} Па, каст |
са собом говори; ко га не види, а чује, рекао би, да их има тројица, што с њиме диване.{S} На т |
рају!{S} А, Бог зна, по лицу ти судећи, рекао бих да и теби није лоше?</p> <p>Стара госпођа, ба |
није заљубио?...{S} Све игра, сиромах; рекао би, као нека древна пијаница по просутоме вину, т |
бледо лице заљубљене неке девојчице; — рекао би, да не зна ни сам пута, да не зна, шта жели, н |
иш?</p> <p>— Та видим — рече трговац; — рекао бих, да су неки комадићи олова?... ’Ма где их тол |
но стоји!... — рече чича-Тима. — Шта би рекао господин секретар, да види толику крмачу на моме |
и јесенас, нека буде вечерас!{S} Ја бих рекао <pb n="374" /> да је тако најбоље! — И чича-Тима |
о!“ Осталим гостима није ни „Лаку ноћ!“ рекла, него се као фурија удалила из дворане.{S} Изглед |
баци малу белу капицу у образ. — Шта би рекла Гркиња, да ме у такој капи види...{S} Ево и чарап |
крстаре по нашем сокачету, ви не бисте рекли, да је то дете...</p> <p>Чича-Тима је оборио очи |
на чичака.</p> <p>— ’Ма шта ви мало пре рекосте, оче прото...{S} Да је чича-Тима уз своје оно д |
оја Аспазијо?{S} Хи, хи, хи!{S} Мал’ не рекох, аспидо!{S} Шта ти је обећао?</p> <p>— Да ће ми к |
га са сажаљењем...</p> <p>— Сиромах! — рекоше. — И тај неће видети своје породице, ако је има. |
, господине, на пример у Хомоље, у Црну Реку, или, ако је могуће, чак у Турску...</p> <p>— За в |
мо кад сам код ње, па макар и коприве с реном кувала, све би то њен пољубац засладио; али знам |
ивиластије у свијету: не мореш га ни за реп ни за ухо, — ка чик је гладак, ка жива хитар.</p> < |
нај Живко Пацић?{S} Онај пропагандиста, републиканац, комунац?</p> <p>— Не знам, вјере ми, учит |
емила, а како <pb n="310" /> су му зуби ретки, може му сав спанаћ у зубима остати.</p> <p>По св |
нема...{S} Иначе, беше он добар човек, ретко да је кога увредио; а где је могао у ситнијим ств |
ј мали.{S} Ту, у томе усамљеноме крају, ретко је кога сретала, а кад би кога срела, тај би стао |
адије једе шунке са спанаћем, црно вино ретко употребљава, а прекодан и по сву ноћ о белом вину |
о, не може лепше бити.{S} У мом разреду ретко да је које дете и умрло, само је једно једино доб |
о, него, просто, што су се у томе крају ретко виђале жене „из бољег сталежа“, као што се у отме |
вцу неки деда-Спира.{S} У његову кавану ретко да је кадгод, и то сигурно послом, завирио какав |
осади се и он до ње: — Српске ми вјере, рећ’ ти морам, е ми је баш драго што си ме тако сабахил |
ома допала.</p> <p>— ’Ма, побратиме, —- рећи ће чича-Тима, — чу ли ти, да ја удајем моју Милку? |
шљиво крчање.</p> <p>— То је човек... — рећи ће један од њих. — Пао је, несрећник, па се, можда |
м Перковац.</p> <p>— Што се мене тиче — рећи ће Ђока, учитељ трећег разреда, —- баш га се ништ’ |
p> <p>— Сад је на мене ред, да частим — рећи ће чича-Тима, брижљиво се удаљавајући од проклетих |
пркоса, толико самосвести, могло би се рећи, јогунства, колико у овоме часу.{S} Та Милка беше |
жабе!</p> <p>— Као у голубице, хтедосте рећи...</p> <p>— А зар су у голубице пепељаве очи?...</ |
госпођа и даље своја тумачења, — то ће рећи, мој господине, да је у Србији ружан ваздух, да не |
лима ће се угушити!...</p> <p>— А то ће рећи — настављала је стара госпођа и даље своја тумачењ |
, и временом лекар ће, можда, с поносом рећи: „Моја се болесница навикла на горчину“!{S} И то ј |
па није научило на ред...{S} А, управо рећи, да се нисте к нама доселили, не би никад ни знала |
ас волим, у толико и вашу Милку; управо рећи, ја сам њена друга мати.</p> <p>— Оно, касти, тако |
друштво се ућута, нико није ништа умео рећи, само се кир-Никола ухватио за трбух, па се из све |
личности њене тиче, за њу се није могло рећи, да је ружна, а још мање, да је лепа.{S} Овоме је |
м, децо и школо!...{S} А секретарима ћу рећи: „Слуга сам покоран, свих пет секретара!{S} Запове |
/> није добру, него лепу Гркињу... хоћу рећи, Јоханиду... и њенога даскала, да и њему Бог не ук |
ити министра.{S} Наравно, да се на таки реферат и сам министар насмејао, а одговорио му је, да |
е беше доста препреден, да гросмутерчин реферат о првој перковачкој беседи мало обуче, објасни |
још истог дана о њеном добро смишљеном реферату извештено бити, оде кући.</p> <milestone unit= |
што ваља спремити, само ти напиши мало рецеписа од руке.{S} Људи смо!{S} Ко зна, шта носи дан, |
кажем, — сами сте видели, какву моћ има реч у своје време изговорена!{S} Говорио сам вам о музи |
<p>— Е, чуда! —- прекиде јој чича-Тима реч. — Ја се опет бојим вас!{S} Ви, ваљда, мислите, што |
у Србији воле, кад им се понека страна реч уплете)...{S} Не само мене и начелника, него баш и |
а је љутито... — Зар је то ваша поштена реч?...{S} Срам вас било...{S} А онда сте казали, па ст |
сак.</p> <p>— Молим вас, господо! — узе реч учитељ трећег разреда. — Та ви сви знате, колико са |
шла.</p> <p>– Дошла сам, знате, што ’но реч...{S} А, управо, да вам кажем: била сам на синоћној |
Не треба много ни оклевати.{S} Што ’но реч, док је чорба на асталу, треба је кусати.</p> <p>— |
и.</p> <p>— Господин-Тимо, — прекиде му реч лепа Гркиња, -— време је да се руча.{S} Извол’те, м |
ти — дакле...</p> <p>— Али — прекиде му реч Гркиња, — кад чујете, да ћу на беседи и ја декламов |
н.</p> <p>– Срећно, господин Папраг! —- рече, безбрижно смешећи се, — Ја вам честитам.{S} Истин |
е дужан...</p> <p>— Није то, учитељу, – рече пандур, страшљиво осврћући се, да га не би ко из п |
— Слуга сам покоран, драги г. колега! — рече младић, коме се на сваком покрету видела она варош |
мио.</p> <p>— А гле, ево и чича-Тиме! — рече учитељ IV разреда. — Деде ти, стари, опробани дето |
ио. — Е, па срећно, срећно побратиме! — рече напослетку. — Да их Бог поживи, млади су, а век је |
ароме, без класа?</p> <p>— Господине! — рече најозбиљнијим тоном млади богословац. — Угарска је |
овела, да је усрећи. — А гле Милчице! — рече, изненађена, Гркиња.{S} Али кад јој је видела очи, |
зету наменио. — Ево ти, синко, новци! — рече скоро разнеженим гласом. — Иди, па купуј и спреми |
ље са гроба Св. Петке</p> <p>— Немам! — рече, уздишући, Гркиња.</p> <p>— А имаш ли лево око од |
? — викну на њега кицош.</p> <p>— Хм! — рече чича-Тима, машући главом, — Ко да ја не познајем п |
ко је теби угодније.</p> <p>— У длан! — рече Гркиња.</p> <p>— Мети белегу! </p> <p>Гркиња извад |
>— А како се, опет, код мене понашао! — рече, заруменевши се, млада васпитатељка из Трновника. |
умакла:</p> <p>— Добро јутро желимо! — рече, осмејкујући се пакосно. — Ви као да се још љутите |
<p>— Добар дан желим, господине Тимо! — рече Гркиња, рукујући се с њиме. — Имам част представит |
погледаше.</p> <p>— Господине прото! — рече тихо; — свачему има времена; видите, да нас сви гл |
ћеш имати у кући...</p> <p>— Свадбу! — рече полугласно Гркиња.</p> <p>— Биће! — додаде баба. — |
маленкости стари познаници посвађају! — рече чича-Тима заједљиво. — Ја се, штавише, надам, да ћ |
тао говорити.</p> <p>— Дакле, колега, — рече, — ви као да не мислите доћи на беседу?</p> <p>— Ј |
звоно.</p> <p>— Е, господине колега, — рече стара госпођа подмукло, — сад ћемо се огледати.{S} |
пољуби.</p> <p>— Добро, добро, Милка, — рече, против свог обичаја, скоро благим гласом, — хајде |
<pb n="366" /> <p>— Треба, побратиме, — рече бакалин, — и ја ћу ти донде све што ваља спремити, |
обожаване Гркиње.</p> <p>— Побратиме, — рече учитељ Тима, улазећи у дућан и намештајући се, как |
p>— Нисте ништа штетовали, господине, — рече гросмутерка, спремајући се да што жешћом ватром на |
ди.</p> <p>— Друго смо ми, господине, — рече тихим гласом, — а друго су они!{S} Ми, иако имамо |
е твоје чупаве курјуке!</p> <p>— Оче, — рече Милка мирно, — ја нећу данас ручати, ја не могу! — |
приђе корак ближе.</p> <p>— Госпођо, — рече уздрхталим гласом, — ово су моје ствари!</p> <p>— |
брига...</p> <p>— Али,стара госпођо, — рече учитељ, — каква ли је оно маленкост, у коју сте и |
је им неправда наноси!</p> <p>— Децо, — рече секретар, кашљуцајући, — ја сам вама потпуно задов |
да идемо!</p> <p>— Да идемо, учитељу, — рече пандур, искапивши и кусур од ракије; — да идемо, н |
гом!...</p> <p>— Збогом, очи моје!... — рече збуњено Гркиња, <pb n="386" /> па га пољуби у обра |
"394" /> <p>— Баш вам ружно стоји!... — рече чича-Тима. — Шта би рекао господин секретар, да ви |
То није њена ручица!...{S} Херајн!... — рече Тима.{S} Није он добро ни изговорио, а некакав кру |
трже.</p> <p>— О, господине прото!... — рече, бајаги плашљиво...{S} Ко би се томе надао, у ово |
н је загрли...</p> <p>— Оче прото!... — рече прекорно, помало као отимајући се из његова загрља |
били каква извешћа, стара госпођо?... — рече учитељ четвртога разреда... —- Ви свакипут, некако |
ће и мени доћи шпуријус.</p> <p>— Да — рече Гркиња, — та ја сам и заборавила питати: шта мисли |
е плане: —- Само се ви покријте ушима — рече, љутито окренув се госпи; — само ви ћутите, ви, ко |
, окуси.</p> <p>— Оче, ја сам спремна — рече, огрнувши око врата неку стару мараму.</p> <p>— До |
и сам своје деце!</p> <p>— Дао је Бог — рече бакалин.</p> <p>— Мени би, касти, овом приликом ба |
лик у носу смештен?{S} Е, вјера и Бог — рече начелник, — голе кости, као да су прије десетину г |
ену мршаву руку.</p> <p>— Драго ми је — рече, — и захваљујем вам по стопута!...{S} Заиста, мора |
зиђоше на врх главе те ваше две класе — рече учитељ IV разреда, који је мало уфитиљио. —- Ђаво |
у“ девојку?...</p> <p>— То је, видите — рече Гркиња, — све она матора вештица крива!...{S} Чула |
бијан!{S} Ви сте...</p> <p>— А ви сте — рече четврти разред, отежући речи, — ви сте, госпођо, п |
дио?</p> <p>— Не, господине, то нисте — рече, скоро сажаљевајући, Папраг; — напротив, ја сам у |
/p> </quote> <p>— Дакле, сад сте чули — рече стара госпоћа, коју су многи и гросмутерком назива |
д...{S} Красно дете!</p> <p>— Има три — рече пандур, —- ако не буде година више; него је, душа |
гушити!....</p> <p>— Он ће се угушити — рече начелник, — у хапсу, на вјешалима ће се угушити!.. |
ва загледала!“...</p> <p>— Оно, касти — рече чича-Тима мало увређеним тоном, — та то, ваљда, ни |
и.</p> <p>—Све ће то својим редом ићи — рече Папрагу. — Све сам ја то удесио и уредио, само, на |
ела на ћилим.</p> <p>— Данас је петак — рече баба; — јутрос како сам мало зелених краставаца је |
и купују.</p> <p>— Ово је диван корал — рече, научењачки проматрајући ђердан. — Да није сувише |
а ја имам и једно дете?</p> <p>— Знам — рече Гркиња, — дете је мало напуштено, али ће код нас д |
Ништа ми не остаје, него да сама одем — рече гросмутерка. — У недељу ће они благовати на Папраг |
p>— А зар не видиш?</p> <p>— Та видим — рече трговац; — рекао бих, да су неки комадићи олова?.. |
и овамо на каву?</p> <p>— Ја се чудим — рече, — где се и досад бави.{S} Ако га није што његова |
на венчање...</p> <p>— Ја бар мислим — рече поносито Гркиња. — А после сасвим грациозно рукова |
је могао да се не насмеје. — Уосталом — рече он, — што се мене лично тиче, признајем, да сам у |
ачин може још то довече бити и прстен — рече брзо Гркиња, којој је много до тога стало, да јој |
тица!..</p> <p>— Али сам јој и очитао — рече чича-Тима. <pb n="346" /> — Неће јој, касти, падат |
ким поносом окрете од ње.</p> <p>— Но — рече гросмутерка гласно, — шта ли ће ова вештица да гов |
њих слабо марим.</p> <p>— Ви, сигурно — рече са неком иронијом господин богословац, — на сваки |
p> <p>— Сто дуката!...{S} Богме је то — рече прота, — на данашње време лепа сумица, сто дуката! |
а.</p> <p>— Љубав је превртљива ствар — рече баба. — Прота је као луд за тобом!{S} Ја!{S} Ал’ а |
лило.</p> <p>— Нисам се надала од вас — рече Гркиња, као мало прекорно, — али се надам, да кад |
> <p>„Бог је милостив.“</p> <p>— Јест — рече Милка, — то је мој пропис, што ми је још моја мила |
сам ударати противу класа. — Оно јест — рече, — у школи међу ђацима могле би још и остати оне т |
младожења.</p> <p>— Није још за удају — рече снуждено чича-Тима.</p> <p>— Сад се, скоро, све са |
ндуру:</p> <p>— Знам, да си за ракију — рече, а кад је пандур тако до половину литре испразнио, |
е умем да му погодим, све ми се чини да рече Шапраг, Акмак или...{S} Ха, сад сам погодио:{S} Па |
као да више оца жали него себе; али не рече ни речи, само што је дубоко уздахнула, а чича-Тима |
тали су нешто, док она сасвим гласно не рече:</p> <p>— Е, па нек’ поцркају сви од муке!{S} Шта |
мо, севајући очима, што још учитељ-Тими рече: „Матора будало!“ Осталим гостима није ни „Лаку но |
исто питање, она скоро нечујним гласом рече: — Јесам!{S} Задовољна сам, оче!</p> <p>Да је чича |
/> <p>— То баш не знам, само ми толико рече: „Отиди, Радоване, и кажи учитељ-Тими, да у девет |
и!{S} А после тога још нешто безобразно рече, али то нисам упамтила, само знам, да је после те |
љевајући, главом, па тек што полугласно рече:</p> <p>— Сиромах старац, шта је дочекао!,..{S} Па |
смех; а прота се намргодио, па само што рече куму до себе:</p> <p>— Ето несрећника, и опет се о |
коном, донесе чича-Тимине хаљине, па му рече, да може ићи, али да се најпре пресвуче.{S} Старац |
стара васпитатељка, која је, међу нама речено, у Срему и бабица била, узалуд се трудула, да чи |
ти!“...{S} Само, касти, то је међу нама речено, па ту нека и остане, јер ја не бих волео да так |
а и остане, јер ја не бих волео да таке речи дођу до њених ушију...{S} Дакле, од оте кајсије би |
е и даље продужити, али кад је последње речи изустила, стара госпођа врисну, као да је неко уси |
ало присуство лепе Гркиње, а и последње речи њене, које је чуо, беху, по његову мишљењу, извор |
шње место; а дете, кад је чуло последње речи свога оца, оно покри лице рукама, а низ образе му |
амузама и по фокошу њихову...</p> <p>Те речи нису биле гласно изговорене, па их млади богослова |
оју сте и ви уплетени?</p> <p>— Пст, ни речи о том...{S} То вам не смем казати, пошто сам жива; |
беше усхићен, чисто збуњен, не умеде ни речи проговорити, само је бленуо у своју обожавану и љу |
тиче се части, знате...{S} Али даље ни речи...</p> <p>Учитеља је копкало, шта ли то мора бити? |
више оца жали него себе; али не рече ни речи, само што је дубоко уздахнула, а чича-Тима, поштап |
ивали, –- само ћутите, немојте ником ни речи говорити; данас је 24., сутра, дакле, може доћи, а |
начелником да се опрости, није могао ни речи изустити, отворио је врата, па је отишао, а никог |
га толика граја подиже, да није умео ни речи проговорити....{S} Чича-Тима, прота, кум и остали |
ти није натоварио на себе, па какве ти речи не говори три сата, ама баш ниједну да му не разбе |
уку, погледа га мазно, па онда, отежући речи, пришапта му полугласно:</p> <pb n="318" /> <p>— З |
А ви сте — рече четврти разред, отежући речи, — ви сте, госпођо, по најновијем систему удешен ч |
на несрећа догодила и једва је дошао до речи:</p> <p>— Један господин... из Београда!...{S} Сек |
ати...</p> <p>Стара госпођа се при овим речима ђаволасто осмехну, а после, сетивши се секретаро |
<p>Папраг је осетио жаоку, што је у тим речима <pb n="372" /> лежала, поруменео је, али није им |
/> практиканата употребили су сву своју речитост и оштроумље, да се беседа, ако је икако могуће |
који је свога колегу познавао, да нема речитости, и, кад у пићу говори, да ће ма што лудо изго |
се ућута баш као риба и не проговори ни речице.{S} Затим хтеде нешто и Гркиња да изусти, али у |
Али на све те псовке кир-Никола није ни речицом одговарао; држао се за испућени трбух, па се тр |
ракије и четири каве, па нека г. Папраг реши, а ми да пристанемо: да ли је подела на десет клас |
та помицала, нити је тренула.{S} Она се решила да сваком њихову нападају пркоси.</p> <p>— На ру |
м, слатки господине Тимо!{S} Ћутаћу као риба.{S} А, верујте, што се мене тиче, не бих вам ни пр |
о замуцкивати, а после се ућута баш као риба и не проговори ни речице.{S} Затим хтеде нешто и Г |
како ми зубе ваде, но саставит’ дваест ријечи једну до друге.</p> <p>— Треба јавити, и то што |
натраг, задовољно смешећи се:</p> <p>— Рихтиг, спава!...{S} И сад се можемо комотно разговарат |
а, само зато, што те је уплашио, кихаће робијом!</p> <pb n="349" /> <p>— Доказивао је, да је Ју |
и не могу!{S} Умре неко, наплати му се; роди се неко, наплати му се; је ли венчање, наплати се. |
и!{S} Ти да знаш, да си се у срећан дан родила!{S} Ето, ова жилица, што ти се преко сред длана |
го теби, госпођо, ти си се у срећан дан родила!...{S} А имаш ли макар и мрвице земље са гроба С |
, старином је, истина, Цинцарин, али се родио у Будиму.{S} Млад, пун учтивости, милина ти је с |
> <p>— Млађи сам данас, него кад сам се родио!...{S} Ко не верује, нека ми пљуне на теме: нигде |
ло винограда, а ове је године баш добро родио.{S} А, после, имаш и своју поштену службицу!{S} Н |
чинила само зато, да од богатог детињег родитеља извуче понеки дукат, а ако је дете чиновничко, |
на, кад би кир-Никола од каквога ђачког родитеља неко прасе или рубљу испросио, није му она зам |
својим спавајућим дететом, те га нежно, родитељски, у оно бело, глатко, чело пољуби...{S} На та |
вати, него се, као човек, да тугу свога родитељског срца ублажи, поштено напио.{S} А као напит, |
ека тешко да би га могла обухватити.{S} Родом је био однекуд из ужичког округа, то се, уосталом |
рочито од вас, који сте такође из прека родом...</p> <p>— Ви ме нисте разумели.{S} Што се те со |
а рођења беху им разна: кир-Никола беше родом главом из Јеладе, чича-Тима Сремац, онај из Бајко |
обрве, додавала би хвалисаво: — Да сам родом Јелинка, то се, уосталом, и на мојој спољашности |
} Жену је узео из Мехадије, нека блиска рођака Наполеона Трећег!{S} У кући му је клавир, ћемане |
а ни познавала није.{S} Његова својта и рођаци беху далеко од Перковца, није, дакле, могла знат |
...{S} Заиста, морам признати, да ми ни рођена сестра не би толико чинила, колико ви, лепа и мл |
се уверио да је у својој соби, у својој рођеној постељи, а ниже себе на миндерлуку види, како м |
како је кога Бог створио!{S} А и места рођења беху им разна: кир-Никола беше родом главом из Ј |
Да им Бог поживи дечицу, и, дабогда, се ројила по кући, као пчеле у кованлуку! </p> <p>Чича-Тим |
е све што је чича-Тима из Видаковићевих романа упамтио; па кад је то исказао, он је после само |
више извијен био.</p> <p>— Е, није него роткве! — говорио би чича-Тима. — Та, ваљда, ми не мисл |
каквога ђачког родитеља неко прасе или рубљу испросио, није му она замерала; па ни онда га не |
рмонији стајао.{S} Он је имао и чистије руво, али га не хтеде тога дана обући, јер није мислио |
н, неваспитан, тврдица, па, онда, још и ружан и матор; а кад би, опет, чича-Тима за чика-Пајину |
ће рећи, мој господине, да је у Србији ружан ваздух, да нема доста слободе, и да је народ толи |
д белила и руменила замишљају оне дивне ружине боје; а што су им они заклопци испод трепавица м |
а она се одмиче; он хоће да јој придене ружицу ил’ други какав цвет на груди, а она, глупара, п |
ко црквењак, па и отац-прота, са својим ружичастим свиленим појасом, од кога смо белегу још код |
а идем <pb n="396" /> да будем славуј у ружичастоме лугу моје обожаване Јоханиде.</p> <quote> < |
е тиче, за њу се није могло рећи, да је ружна, а још мање, да је лепа.{S} Овоме је много штошта |
; једни беху стари, други млади, лепи и ружни, — како је кога Бог створио!{S} А и места рођења |
уздахну. — Ко зна, шта ће данас бити, а ружно сам снивао, тако ми Свете Богородице!... <pb n="3 |
авно писмо.{S} А, уствари, беше то неки ружно исписан пропис.{S} Тешко да би га други ко и мога |
атраше.</p> <pb n="394" /> <p>— Баш вам ружно стоји!... — рече чича-Тима. — Шта би рекао господ |
и, да му је министарски акт саопштен, а рука му је дрхтала; образи му дођоше бледи као у мртвац |
голасто осмехну, узе капут, обуче га на рукаве, закопча прслук, а косу је згладио с чела, после |
о је и капу и капут, откопчао на кошуљи рукаве, па за сваком искапљеном чашом тек ће уздахнути: |
ти, онда ће на средину ступити, у белим рукавицама и црном салонском капуту, нека надувена стен |
е обрве високо, своју суву руку у белим рукавицама узвиси скоро до прсију, па кроз оборене треп |
л’ је цилиндар, или бели прслук и гласе рукавице?...{S} Клања се и ближи се њој...{S} А она чап |
је се могла уздржати, а да се не пљесне рукама.{S} Кад је то учинила, она се гласно насмеја так |
брадовати!</p> <p>Милка је покрила лице рукама, а лепа Гркиња, прегледајући хартије, поче из пр |
од глади.</p> <p>Јадно дете покри лице рукама, а сузе му потекоше низ снежно лице.</p> <pb n=" |
последње речи свога оца, оно покри лице рукама, а низ образе му текоше крупне сузе...{S} Утоме |
>И она је весело тапкала својим мршавим рукама, баш као дете које се радује Божићу.{S} Напротив |
крв му јурне навише, и он, с раширеним рукама, пође, да загрли и пољуби обожавану посетитељку. |
утали; а он је, сиромах, једнако млатио рукама, једнако је говорио и доказивао, у доказивању је |
quote> <l>Амор иде, амор лети,</l> <l>У рукама стрелу држи... </l> <l>Сад помисли, слушаоче, </ |
ела, да су је они приметили, она пљесну рукама и на сав се глас насмејала...</p> <p>— Лепо, леп |
</quote> <p>Гросмутерка се опет пљесну рукама, а Гркиња, после подуже почивке, продужаваше нау |
ђе у собу; коса му беше још неочешљана, руке неопране, али зато у целоме створу њену беше нешто |
387" /> <p>Чича-Тима је погледа молећи, руке је пружио њојзи, као утопљеник што тражи избављења |
беше нешто неисказано лепо: стас гибак, руке округле, прстићи дугуљасти, а на њима нокти скоро |
ица, што се од носа ка бради повлачила; руке је спустила понизно доле низ црну хаљину, па и ста |
а нос, па онда приђе ближе огледалу.{S} Руке је подбочила на кукове, обрве је уздигла, искосири |
мене да пројури... </l> <l>Понда пружа руке беле, </l> <l>По недри ми нешто тражи, </l> <l>Та |
тре, остави га настрану, а после убриса руке и уведе гошћу у собу.</p> <p>Соба јој беше мала, н |
ремити, само ти напиши мало рецеписа од руке.{S} Људи смо!{S} Ко зна, шта носи дан, шта ли ноћ! |
о му срце осећа, али то му није ишло од руке; он, дакле, приближи своју столицу њеној, загрли ј |
е за столом, а главу је наслонио на обе руке; коса му је, онако неуглађена, падала на збрчкано |
је натакла наочаре, подбочила се са обе руке на кукове, па их посматра поиздаље; а кад је видел |
лавила скоро до ушију и, подбочивши обе руке на суве кукове, стаде на сав глас зипарати:</p> <p |
жавану и љубведостојну богињу; кршио је руке, превртао је очима, а кад је изишао за њом, да је |
липсалог шарова, само ако прими из њене руке част!</p> <p>Кад се Гркиња из горње мале вратила, |
у, наместио јаку на капуту, узео штап у руке и спремаше се са одлазак:</p> <p>— Милка!</p> <p>— |
о шешир и панталоне, узео је поштапач у руке, па се дигао да иде:</p> <p>— Искапи то мало, брат |
едених прсију!{S} А он ми ономад приђе, рукова се са мном, а мени се учини као да ми је мртвац |
</p> <p>Младић се приближи учитељ-Тими, рукова се и са најумиљатијим смешењем одступи један кор |
> <p>Стара госпођа обори застиђено очи, рукова се с њиме и, задовољна, што ће и само министарст |
тати... — доврши препредени богословац, рукова се још једанпут и оде...</p> </div> <div type="c |
ти моју благодарност...</p> <p>После се рукова с њоме, а затим се окрете осталим учитељима, кој |
итеља богословца, а свога колегу, он се рукова с њим и честиташе му весело прошевину и прстен.< |
да му како зет не разбије нос.{S} Он се рукова са чича-Тимом и не упита га за испрошену ћерку, |
стару госпођу, он се усиљено осмехну и рукова се с њоме, а остале учитеље није ни погледао.</p |
сито Гркиња. — А после сасвим грациозно рукова се са својим човечуљком и оде у чаршију, да онде |
похода свршила.{S} Она се још једанпут рукова с њим, па оде, а он се врати натраг у собу и онд |
ао са саучесником сопствене прославе, и руковала. — Дакле, млади господине, јесам ли синоћ моју |
ег! — Он приђе к њојзи и хтеде се с њом руковати, а стара се госпођа стаде бојажљиво измицати п |
ош вечерас видети?</p> <p>После тога се руковаше и одоше сваки својим путем; а гости, који су ј |
<p>Она му притиште руку.{S} И остали се руковаше, па одоше.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
епутлице, и у свему томе је лепа Гркиња руководи.</p> <p>— Видиш, Милчице, није требало да узим |
у помрчину изишли, некако му испаде за руком да је загрли и пољуби и да јој пришапне:</p> <p>— |
а ближе асталу и већ хтеде својом сувом руком да зграби поређане ствари, Милка јој приђе корак |
> прецртала и написала лепо сама својом руком друго слово; па и оно <hi>веди</hi> је она поправ |
погледом, стиште му руку својом десном руком, а левом га поглади по збрчканом лицу; после, нес |
ближи, он брижљиво заклања своју мараму руком, као да се боји, е ће га ко похарати.</p> <p>— А |
и као да ми је мртвац за <pb n="356" /> руку стегнуо, — сва ми се кожа најежила!{S} Је ли то мл |
вим обично осмејкујући се, ухвати га за руку, погледа га мазно, па онда, отежући речи, пришапта |
аш одлазити! — И он је узе незграпно за руку, па је посади на миндерлук, па, онако у кошуљи, не |
тнувши их на сто, наслонила је главу на руку.{S} Из свега се видело да о нечем премишља, а посл |
а је у многоме, опет, волео, узе га под руку, па, шапћући му нешто на уво, одведе га из те гала |
даље да трабуња, али га Гркиња узе под руку и одведе у своју собу — на ручак.{S} Милка остаде |
ило.{S} После је сасвим кицошки узе под руку, пропрати је преко авлије до малих вратница; а ту |
то је свима нама копала јаму, сломио је руку, одрубио нос; а ону мршаву вештицу с њеним надувен |
сну сви од једа!</p> <p>Она му притиште руку.{S} И остали се руковаше, па одоше.</p> </div> <di |
но забачене играчке.{S} Једна лутка без руку, две-три луткине шарене кецељице и хаљинице, а пос |
сакрије; али кад му га економ ишчупа из руку, он се продера на њега:</p> <p>— Оно, касти, све н |
и добро! — „Поздравио учитељ Тима, љуби руку и узима себи слободу данас код вас на ручак доћи“. |
како седите испод кајсије, па сте метли руку на срце и гледите меланхолично на небо, па уздишет |
otes"> <note xml:id="SRP18760_N1">Љубим руку!</note> <note xml:id="SRP18760_N2">Ћошка се зове п |
ичају, руци, али он не допусти, да га у руку пољуби.</p> <p>— Добро, добро, Милка, — рече, прот |
и трче за њим, скидају капе и љубе га у руку; после га гледа међу свештеницима из оближњих села |
поклончића приђе му ближе и пољуби га у руку.{S} Стари деда-Спира, који је ту параду из прикрај |
би, да сваког човека с наочарима љуби у руку и да свакој начелниковици министарства купи по јед |
собу, скиде капу и пође, да га пољуби у руку.{S} Чича-Тима га љутито одби:</p> <p>— Шта ћеш?{S} |
ати још и није смела поверити виљушку у руку, и то ће дете својим врапчјим гласом да декламује |
осмејкујући се, пољуби је у њену мршаву руку.</p> <p>— Драго ми је — рече, — и захваљујем вам п |
обрва остала; ногу је ишчашила, а леву руку је сасвим пребила...{S} Уосталом, ја видим да ме т |
нила је своју малаксалу главицу на суву руку, па је замишљено гледала преда се.{S} На запећку с |
>Гркиња уздиже обрве високо, своју суву руку у белим рукавицама узвиси скоро до прсију, па кроз |
им обичним чезнућим погледом, стиште му руку својом десном руком, а левом га поглади по збрчкан |
је највећом пажњом проматрала испружену руку, зену мало, а затим се весело осмехну:</p> <p>— Го |
љашеним обрвама пред огледало.{S} Десну руку је подбочила на кук и тако се с неким особитим зад |
н желим, господине Тимо! — рече Гркиња, рукујући се с њиме. — Имам част представити вам нашег н |
онако пијано, осмехну на њу, а задај од рума и ракије куљао је из њега као из табарке. — Е, баш |
е заборавља и јутрења и вечерња сунчева румен, па и „бледа месечина“; једва ако се кроз зеленка |
е трљала по лицу, све док није природна румен дошла.</p> <p>Кад је стара госпођа видела господи |
на којој би требало да трепери блажена румен среће и задовољства; и сами покрети њена још нера |
ла: њено пуно лице добило је ону веселу румен, а проседе витице је вешто склонила под црну, сва |
улепша; а ту су јој била разна белила, руменила и гарила на услузи.{S} Једно јој жао беше, што |
азивају грациозним ходом, а од белила и руменила замишљају оне дивне ружине боје; а што су им о |
коса, на збрчканоме лицу туђе белило и руменило: права лорфа!...{S} А ја?...{S} Хе, хе!{S} Бар |
ољубци падали, ту је, наравно, отпадало руменило и белило.</p> <p>— Нисам се надала од вас — ре |
по њој ни десет минута шетао, а у дивно руменило залазећег сунца није ни погледао...{S} Трећи д |
бледоме лицу није прострло оно загасито руменило, које вино раскошно по лицу својих љубимаца пр |
ила бела, али да би добила и ону здраву румену боју, узела је још код куће парче храпава сукна, |
а се утолико тиче, уколико му понеку, с руског преведену а у читанци отштампану, причицу позама |
обучена; приђе му, по детињем обичају, руци, али он не допусти, да га у руку пољуби.</p> <p>— |
Милке прошао, она му приђе, по обичају, руци, али он је ни погледао није.{S} Дете је гледало за |
лагали, кад ми не бисмо једно другом на руци били, да ко би други?...{S} Ја, видите, у колико в |
о се млати пред олтаром са кадионицом у руци, а златна одежда све трепти на њему, и све јој се |
<p>Ја сам се са свога места, с чашом у руци, дигао, да вам у име уједињене перковачке омладине |
е учите, како треба да држи кашику, кад руча, како треба на сокаку да ходи, да гледа, на који н |
е му реч лепа Гркиња, -— време је да се руча.{S} Извол’те, мој дебели даскало досад је давно ис |
— душа ваља, ниси ни то заслужила, — па ручај, а ручак, што си га за данас спремила, оставићеш |
ављала... -— правдаше се дете.</p> <p>— Ручак!{S} Красан ми је то ручак!{S} Да нема оне Гркиње, |
ља, ниси ни то заслужила, — па ручај, а ручак, што си га за данас спремила, оставићеш за сутра. |
ражен наговором препредене Гркиње. — На ручак, док ти нисам ишчупао те твоје чупаве курјуке!</p |
узе под руку и одведе у своју собу — на ручак.{S} Милка остаде сама, погледала је жалостиво за |
ком њихову нападају пркоси.</p> <p>— На ручак се вуци, опајдаро ниједна! — викао је чича-Тима, |
кад је видео, да га нико не задржава на ручак, он оде, наравно, зловољан; а њих двоје, ревизор |
на вечеру.... — Није на вечеру, него на ручак...</p> <p>Чича-Тима извади из џепа кесу, претураш |
у и узима себи слободу данас код вас на ручак доћи“...{S} Јеси ли упамтио?</p> <p>— Јесам, госп |
из кујне.</p> <p>— Ја сам данас зват на ручак, а ти узми парче хлеба, — душа ваља, ниси ни то з |
е телу.</p> <p>Код старе госпође био је ручак већ спреман, супа готова, а у једној великој каст |
ја; ту се, богме, у радости заборавља и ручак и вечера!</p> <p>-— Бре, нек’ се не заноси — грме |
>— Оче, прала сам судове, а после сам и ручак пристављала... -— правдаше се дете.</p> <p>— Руча |
?....{S} Знате, у Новоме Саду ни обичан ручак не прође без мелшпајза.</p> <p>— А ја сам мислио |
код лепе Гркиње ручао?{S} Ала је то био ручак!{S} Онаке палачинке, касти, не једу се ни у царск |
ете.</p> <p>— Ручак!{S} Красан ми је то ручак!{S} Да нема оне Гркиње, те да ме кадикад не угост |
двоје одоше, да доручају, и кад су већ ручали и по неколико чаша у здравље срећне женидбе и мл |
никако друкче не чиним, него да код вас ручам и станујем и да вас још хиљадупута поздравим...</ |
похвалити, да сам јуче код лепе Гркиње ручао?{S} Ала је то био ручак!{S} Онаке палачинке, каст |
разговору и добром расположењу сметала, ручати у другој собици.</p> <p>Гркиња је једнако кроз п |
ило...{S} Чича-Тима није могао три дана ручати, ни с ким није говорио и једнако је мислио о изг |
че, — рече Милка мирно, — ја нећу данас ручати, ја не могу! — А после додаде уздрхталим гласом: |
: — Милчице, а зар ти и не мислиш данас ручати? — А после тога окрете мало у шалу: — Е, ви’те, |
о незграпно,јако.</p> <p>— То није њена ручица!...{S} Херајн!... — рече Тима.{S} Није он добро |
усио...{S} Али кад помислим какве су их ручице месиле, онда се не чудим!...</p> <p>И он погледа |
знао?{S} Узе свој шешир, захвали се на ручку и оде кући.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
а власт гледа кроз прсте бунтовницима и рушитељима поретка!{S} А знате ли ви, о чему је говорио |
е на пелен, и временом лекар ће, можда, с поносом рећи: „Моја се болесница навикла на горчину“! |
орње чело — а с леве стране кир-Никола, с десне Гркиња.{S} Кад су поручали, домаћин се куцну са |
браћо!</p> <p>Ја сам се са свога места, с чашом у руци, дигао, да вам у име уједињене перковачк |
ркињи, да се на њега посади; а сама је, с прекрштеним ногама, села на ћилим.</p> <p>— Данас је |
вати... јер...{S} Та ви још и не знате, с киме говорите...</p> <p>— Е, чуда! —- прекиде јој чич |
, што су на синоћној беседи суделовали, с њиме се, као са саучесником сопствене прославе, и рук |
јој, — та не може вечито у овој плавој, с белим пантљикама и зеленим карнерима; а, после, и мод |
будућности; крв му јурне навише, и он, с раширеним рукама, пође, да загрли и пољуби обожавану |
што је за Београђанина Париз; а овако, с поремећеним умом, гледао је око себе као у врућици ил |
данас не бих знао!...{S} Шта би, Спиро, с отом жабарком?{S} Ти као да је наново препичеш?...</p |
е је разбацивао с миндерлука на кревет, с кревета на миндерлук, док напослетку не разби огледал |
га се утолико тиче, уколико му понеку, с руског преведену а у читанци отштампану, причицу поза |
у ја од свију највише одликовати проту, с њиме ћу и шпацирати, али само кад се смркне; нећу да |
где сасвим озбиљно седи у наслоњачи.{S} С једне и с друге стране на асталу стоје гомиле акта, а |
а, баш до њене столице, заузео место; а с тога места ни опомене, па ни најжешћи укор самога г. |
за сто, наравно, гост у горње чело — а с леве стране кир-Никола, с десне Гркиња.{S} Кад су пор |
благодарност...</p> <p>После се рукова с њоме, а затим се окрете осталим учитељима, који онде |
огословца, а свога колегу, он се рукова с њим и честиташе му весело прошевину и прстен.</p> <p> |
свршила.{S} Она се још једанпут рукова с њим, па оде, а он се врати натраг у собу и онде узе о |
аплаче, и кад је лепа Гркиња поред њега с прекорним погледом прошла, он, да би је унеколико одо |
S} Поговара се, да ће се и одселити, да с њоме живи.{S} Лепа парада!...{S} Ал’ ће им и пресести |
и то у Хомоље, па ће и госпођа Јоханида с њиме да путује?... — А после додаде за себе: „Она му |
о вољи, могла бих и вас још ових ферија с њоме унознати...</p> <p>Стара госпођа се при овим реч |
што учила, научила би, да сваког човека с наочарима љуби у руку и да свакој начелниковици минис |
умал’, сирота, није служавник испустила с донесеном црном кавом.{S} А добри гости, да би све те |
сам у несвест пала...</p> <p>Кир-Никола с децом и чича-Тимом одоше отпочинути, и после по сата |
рише, јер се он одмах после шест недеља с другом венчао; па кад му је та друга од водене болест |
{S} Једно је само мучило, — што се мора с њим, као с колегом, у једној згради састајати, па, на |
Само кад сам код ње, па макар и коприве с реном кувала, све би то њен пољубац засладио; али зна |
или попустити.{S} Утоме му и шешир паде с главе, они га бацише за њим у блато; а старац, кад га |
кретара у четвртом женском разреду, где с најозбиљнијим лицем прегледа изложене радове.</p> <p> |
само ћутао.</p> <p>— А знаш ли, шта је с гросмутерком?...{S} Кад се праштала са господином нач |
у.{S} Млад, пун учтивости, милина ти је с њим говорити!{S} Ја кад га видим, све ми се чини да с |
ча-Тиме синуше младићском ватром, он је с највећом жестином загрли, и није остало места на лицу |
е у омладинској дворани сву ноћ, пио је с њима, здравио се; а ујутру је отишао, да све рапортир |
а је онде пред њим дрхтала, али се није с места помицала, нити је тренула.{S} Она се решила да |
д напрезања на челу и на врату све жиле с прста поискакале. — Шта је кларинета, пикула, трумбет |
рмачу на моме пропису?...{S} Одмах доле с њоме!{S} Ви сте, господине, писани за испит|...</p> < |
бави много срећнији био, да Милку скине с врата.</p> <p>— Да, да, оно, касти, тако је!...{S} Са |
госпођа обори застиђено очи, рукова се с њиме и, задовољна, што ће и само министарство још ист |
пођу, он се усиљено осмехну и рукова се с њоме, а остале учитеље није ни погледао.</p> <p>— Дра |
S} По својој мекој постељи превртала се с лева на десно, устајала би, намештала би и наново пре |
у бијег! — Он приђе к њојзи и хтеде се с њом руковати, а стара се госпођа стаде бојажљиво изми |
пију шампањера, играју валцера, мазе се с девојкама, троше и своје и туђе паре, а хоће да им си |
класе, опасно је било и разговарати се с њиме о класама. — Дабогда, им се мозак у сто и десет |
подине Тимо! — рече Гркиња, рукујући се с њиме. — Имам част представити вам нашег новог пријате |
ера!{S} Ха, ха, ха!{S} Та ни кад сам се с тобом венчавао, не беше веће гозбе ни части...{S} Хи, |
вно, да је чича-Тима одобрио; а како се с њоме упознао, не беше ничега, што јој он не би учинио |
есну руку је подбочила на кук и тако се с неким особитим задовољством дуго посматрала.</p> <p>— |
жене, не знам!{S} Ну одријеши ланац, те с њиме насриједу!{S} Па да је прав ка свијећа, само зат |
озбиљно седи у наслоњачи.{S} С једне и с друге стране на асталу стоје гомиле акта, а пред њиме |
има.{S} Здравља ми, Спиро, боље ти се и с овом мученицом гушити и давити, но с туђом децом свађ |
ну!...{S} А сад...{S} Гром вас спалио и с варалицом!</p> <p>— Не могу!... — јадиковао је чича-Т |
итељ из села, па се случајно жели још и с колегама састати, наравно, да ће доћи у деда-Спирину |
ича-Тима није могао три дана ручати, ни с ким није говорио и једнако је мислио о изгубљеним кла |
ина, два-три дана био је као убијен; ни с ким није проговорио, <pb n="316" /> није се осмехнуо, |
/> <p>— Доказивао је, да је Југ-Богдан с девет Југовића свирао у клавир!...</p> <p>— У дромбуљ |
иша преварила! — Утоме баба скиде тигањ с ватре, остави га настрану, а после убриса руке и увед |
бајаги спремати: јастуке је разбацивао с миндерлука на кревет, с кревета на миндерлук, док нап |
е само мучило, — што се мора с њим, као с колегом, у једној згради састајати, па, наравно, из у |
каве, закопча прслук, а косу је згладио с чела, после се примаче увету свога колеге, учитеља тр |
а ви морате више уживања налазити онако с братијом, знате, поред добре чаше...{S} Е, јесам ли п |
и с овом мученицом гушити и давити, но с туђом децом свађати се и гутати ону школску прашину.< |
чује, рекао би, да их има тројица, што с њиме диване.{S} На тај начин је и лепа Гркиња вишепут |
а променио је свој отрцани сламњи шешир с новим вуненим, а у лепу Гркињу ниси смео ни погледати |
.</p> <p>Дете, које је сав тај разговор с напрегнутошћу слушало, не разумеваше, истина, од цело |
из некакве немачке купусаре на сав глас с највећим патосом читати, н.пр., о створењу света, па |
на лонца, једну чинију са сачмом, другу с кремењем и са направљеним бокорићима жутога смиља, — |
ти.</p> <p>— Господо и браћо! — узвикну с највећим патосом четврти разред. — Писмо и куму, и ст |
се нечем досетио, скиде са полице литру с ракијом, па је понуди пандуру:</p> <p>— Знам, да си з |
руку, одрубио нос; а ону мршаву вештицу с њеним надувеним Шпартанцем прогнао је у планину, да с |
учитељу, — додаде гласно, — шта мислиш с толиком срмом чинити?....</p> <p>— Хе, хе!...{S} Ово |
да тапка по бистроме потоку!...</p> <p>С оне стране баште видео је месец, како се кроз најгушћ |
и; а људи у црним, салонским, хаљинама, са цвикерима на носу, што су се по тим осветљеним прост |
тељи са још неколико остарелих грађана, са кумом, протом и старим сватом, остали <pb n="381" /> |
ен, на тврду калдрму.</p> <p>Та висина, са које је пао, беше некакав лагум.{S} Жандари, који ни |
е кожа најежила!{S} Је ли то младожења, са којим ћу ја вековати, кога ћу ја волети?{S} Теше ме: |
и млада госпођо!...</p> <p>Лепа Гркиња, са пуно поноса, окрете се чича-Тими, па му бајаги приша |
И тако ћу гледати да се, колико сутра, са њиме насамо разговарим, па ако може што бити — лепо! |
браца-Трајко црквењак, па и отац-прота, са својим ружичастим свиленим појасом, од кога смо беле |
; образи му дођоше бледи као у мртваца, са чела му је цурио крупан зној.{S} Кад је хтео са наче |
..{S} Он је најпре сео за сто, па онде, са искревељеним цртама на лицу, стаде певукати своје зи |
итељима, који онде око њега, гологлави, са највећим страхопоштовањем, непомично стајаху.</p> <p |
свињарски трговац, са својом супругом, са синовима и са снахама у чисто српском богатом оделу. |
бану шамију, само да се, колико толико, са онима изравна, које је наумила походити.{S} Наравно, |
, где ћемо се моћи видети?{S} Али само, са многих разлога, насамо?“</p> <p>„У Марцибановој башт |
ворило и радило.{S} Полицајац је, опет, са своје стране савесно извршио налог свога претпостављ |
после неког времена изишли на месечину, са главе лепе Гркиње спала је била шамија и тек се мало |
у мене аванзовали у двадесетпету класу, са титулом „најстарији учитељ у Србији“...{S} Ал’ ће да |
тљену, газда Миладин свињарски трговац, са својом супругом, са синовима и са снахама у чисто ср |
ика шта ми и треба у другом разреду?{S} Са децом сам поступао, не може лепше бити.{S} У мом раз |
би и смео споредити мене са Гркињом? — са поносом је говорила стара гросмутерка. — Моје васпит |
ако зет не разбије нос.{S} Он се рукова са чича-Тимом и не упита га за испрошену ћерку, а после |
су у истој соби боловали, посматраху га са сажаљењем...</p> <p>— Сиромах! — рекоше. — И тај нећ |
ним Шпартанцем прогнао је у планину, да са дивљим мачкама вади очи!,..{S} Та де, смеј се, певај |
о је чича-Тима.</p> <p>— Јест, Јоханида са својим даскалом мора оставити Перковац...{S} Сад се |
н је далеко лепши од ње.</p> <p>— Ваљда са оном чупавом брадом, коју су, по свој прилици, гуске |
ојим леђима шапуће попа-Ђокина попадија са госпођом помоћниковицом: „Красна жена, млада па лепа |
ехну:</p> <p>— Надам се, да нема човека са очима, који не би увидео, да сам ја у свему лепша од |
е с гросмутерком?...{S} Кад се праштала са господином начелником просвете, није приметила басам |
, деде ти кажи, да ли је боље учитељима са класама или без класа?</p> <p>Учитељ Тима је сваку з |
иђоше, сваки својим послом, а чича-Тима са својим зетом упоредо оде управо у бакалницу, своме п |
је коме воља била; а дотле је чича-Тима са својим зетом слистио неколико чашица пеленаша и већ |
сокаку побити!</p> <p>Кад се чича-Тима са својим побратимом вратио у бакалницу, затекоше младо |
ова неког побратима; она је била чувена са своје старе шљивовице и љуте горке ракије, а поред т |
ени!...“ Тако је то пре кратког времена са лутком било, а прексутра ће бити са мном...</p> <p>М |
гости у њу погледали, а лепа се Гркиња са неким поносом окрете од ње.</p> <p>— Но — рече гросм |
много наклоњен, да се о њојзи више пута са поштовањем изразио: како би Србија срећна била, да и |
зато се са неким поносом уздиже и стаде са узвиљашеним обрвама пред огледало.{S} Десну руку је |
ице му доби израз зле воље, и он устаде са свога места и поче тешким корацима ходати горе и дол |
<p>Учитељ Тима се нечем досетио, скиде са полице литру с ракијом, па је понуди пандуру:</p> <p |
огроман кринолин.{S} Наскоро затим дође са својом скоро доведеном младом неки Гаја берберин.{S} |
адски: егзабрукто. </p> <p>И он се диже са столице, накашља се мало, узе чашу, уздиже је увис, |
но, замишљено; видело је, сироче, да је са мајком и оца изгубило.{S} Кажу, да човек за ноћ осед |
у Београд, прва ће ми брига бити да је са мужем протерам.</p> <pb n="315" /> <p>— Само далеко |
јак.</p> <p>— Твоја кћи Милка срећна је са својим богословцем!{S} Тако пише!{S} Та насмеј се, с |
ких ситница, беше једно сокаче, које је са своје особености заслужило, да му се по могућству им |
ти, и да се спрема.</p> <p>— Та лако је са спремом — прихвати Гркиња, — зар ту толико треба?</p |
по провидели, а и стари отрцан шешир је са осталим оделом у приличној хармонији стајао.{S} Он ј |
вароши протера!{S} Та ниједна жена није са својим мужем сигурна, све док је она у овој вароши.< |
и разред, који се у многом којечем није са четвртим слагао, али га је у многоме, опет, волео, у |
и то приметити: да најрадије једе шунке са спанаћем, црно вино ретко употребљава, а прекодан и |
а!...{S} А имаш ли макар и мрвице земље са гроба Св. Петке</p> <p>— Немам! — рече, уздишући, Гр |
оче полако облачити.{S} Узе своје чизме са кратким сарама, обуче неке старе искрпљене панталоне |
/p> <p>— Та ко би и смео споредити мене са Гркињом? — са поносом је говорила стара гросмутерка. |
учала је та стара жена, а дим је око ње са тако несносним смрадом куљао, да се сирота Гркиња је |
смутерка. — Моје васпитање и образовање са глупошћу мојих колега и колегиница?...{S} Кад дођем |
ију!{S} А он ми ономад приђе, рукова се са мном, а мени се учини као да ми је мртвац за <pb n=" |
а. — А после сасвим грациозно рукова се са својим човечуљком и оде у чаршију, да онде купи за д |
на нос је натакла наочаре, подбочила се са обе руке на кукове, па их посматра поиздаље; а кад ј |
м некако пред Трајковом механом, кад се са господин-начелником састао.{S} Што сам онда видео кл |
ремишља, а после кратке почивке диже се са свога места и, весело ходајући по соби, продужаваше |
капуту, узео штап у руке и спремаше се са одлазак:</p> <p>— Милка!</p> <p>— Чујем, оче! — одго |
гме, и није, сиромаху, ласно растати се са сто дуката и са својим дететом, па макар да је колик |
{S} Није ни њојзи било ласно растати се са таком бундом, ал’ које што не беше зиме, а које што |
<p>— Господо и браћо!</p> <p>Ја сам се са свога места, с чашом у руци, дигао, да вам у име ује |
јуче лепо провео, касти, ни кад сам се са првом мојом женом венчао, нисам се тако веселио!...< |
ка беше сигурна да ће победити; зато се са неким поносом уздиже и стаде са узвиљашеним обрвама |
би удисала онај смрдљиви ваздух, што се са димом ширио.{S} Кад је дошла до вратница, она трже з |
га ухвати за капут.</p> <p>— Шта хоћете са мном? — викну на њега кицош.</p> <p>— Хм! — рече чич |
о стајаху.</p> <p>— Ви, господо, будите са вашим ученицима спремни за сутра, јер сам принуђен о |
ја сам и заборавила питати: шта мислите са свадбом?{S} Кад ће бити?...{S} Не треба много ни окл |
читати, н.пр., о створењу света, па ће са свом ватром, која је будали свакад на расположењу, д |
е, па ће да га покрсте...{S} А после ће са протођаконом трчати кошију; ко пре стигне, добиће ли |
лабо марим.</p> <p>— Ви, сигурно — рече са неком иронијом господин богословац, — на сваки начин |
беше запремљена кожицама, памуклијама и са неколико крупица соли.</p> <p>Кад је чича-Тима сео, |
овац, са својом супругом, са синовима и са снахама у чисто српском богатом оделу.{S} Он је кора |
омаху, ласно растати се са сто дуката и са својим дететом, па макар да је колико окорео. </p> < |
ић се приближи учитељ-Тими, рукова се и са најумиљатијим смешењем одступи један корак натраг. — |
ром здрављу застао, а видим да сте се и са децом добро потрудили..{S} Ово су дивни радови!{S} К |
ну чинију са сачмом, другу с кремењем и са направљеним бокорићима жутога смиља, — она поче мало |
е протегли, уздахну, па истим патосом и са још већим ударом гласа продужаваше свој говор:</p> < |
еда, али Гаја берберин са мајсторицом и са још седам-осам <pb n="345" /> практиканата употребил |
вати: прво уђе у дворану, једном мили-и са три лојане свеће осветљену, газда Миладин свињарски |
иако је у њему видела вештицу, опет би са неким поносом продужила своја разлагања:</p> <p>— Ја |
а после Француске, а сама Пешта по себи са Будимом у нечему је надмашила и Париз...</p> <p>— Зн |
.{S} Ил’ је отишао, да спава, док се ви са обожаваном богињом унтерхалтујете, ха?...{S} Јесам л |
ону васпитатељку у Н... казаћу, да живи са писарем, а оне три у Ј.., те су, опет, комункиње; а |
шкорпији маторој поговара, као да живи са начелником...{S} То само нећу!...</p> <p>Тако је она |
весељак, јок!{S} Та он се у богословији са свог раскалашног живота и прославио!{S} Та зар је је |
.</p> <p>Соба јој беше мала, ниска, али са обичним сеоским намештајем: једна неофарбана клупица |
355" /> <p>— Ви, откако сте се упознали са честитим вашим господин-Папрагом, као да сте много в |
е узимају на ум!</p> <p>Само су учитељи са још неколико остарелих грађана, са кумом, протом и с |
да га нема!...{S} Хтеде све да слиндари са себе, да се преобуче, али све беше доцкан!{S} Он ниј |
ећ једном ови наш лапарави прото помири са његовом попадијом?...</p> <pb n="351" /> <p>— Камена |
ниси смео ни погледати: ту су ти шешири са великим перушкама, ту кринолини, карнери, тунике и ш |
јим окретним језиком даље га упознавати са новим пријатељем: — Дакле, драги г. Тимо, ово је тај |
ена са лутком било, а прексутра ће бити са мном...</p> <p>Милка ућута, по беломе лицу лебдео је |
маријаш, те даде детету, а после дохити са ормана једну јабуку, убриса је од прашине, па је пру |
га грло доноси, тако, да су се и гости са сокака на ту ларму почели враћати.</p> <quote> <p>— |
вана Гркиња; да видим шта ће вам помоћи са оним краставцем на окреченоме лицу?...</p> <p>Чича-Т |
{S} Чим га је Папраг приметио, он скочи са свога места и после неколико дубоких поклона и покло |
би понеку чашу ракије, убрисао би зној са чела, па би се весело смејао...</p> <pb n="321" /> < |
несрећна...{S} Али какву они имају цел са беседама?{S} Докле се сиротиња из ајмашког краја, пр |
<p>Затим понуди Папрагу столицу, а сам са Тимом оде у споредну собицу, у којој ништа не беше, |
</title>“.{S} Некад, опет, узме, па сам са собом говори; ко га не види, а чује, рекао би, да их |
је имао и парче винограда, који је сам са својом домаћицом одгртао и загртао; али као главни п |
су наслагане памуклије, које је он сам са својом децом шио, а по рафовима беше цифрасто понасл |
/p> <p>— Што јест, јест, касти, баш сам са тим човеком задовољан; нобл човек, васпитан човек, ч |
иди у цркви, како се млати пред олтаром са кадионицом у руци, а златна одежда све трепти на њем |
ати, како се који чиновник или грађанин са својом женом живи, и која жена на свога мужа мрзи, а |
већ покварена беседа, али Гаја берберин са мајсторицом и са још седам-осам <pb n="345" /> практ |
олу ћу преместити у Хомоље; а кад се он са својом вештицом одсели, онда је чича-Тима мој!...</p |
, ено, не устаје, сиромах! </p> <p>И он са другом оде.{S} У мраку једва натрапају на њега; па к |
оћној беседи суделовали, с њиме се, као са саучесником сопствене прославе, и руковала. — Дакле, |
b n="302" /> <p>Утом се диже нестрпљиво са столице, па поче бајаги спремати: јастуке је разбаци |
који је баш за гросмутеркини леђи седео са својим зетом, није могао а да на толику њену ларму н |
му је цурио крупан зној.{S} Кад је хтео са начелником да се опрости, није могао ни речи изустит |
како се ујутру зором чича-Тима преселио са станом код кир-Николе.</p> <p>То је, наравно, и стар |
даде га баби.{S} Баба га прегледа добро са свију страна, дуну у њега трипута, па га стави Гркињ |
свугде забадати!{S} Ви, ислужена бабицо са отрцаном дипломом!{S} Касти...{S} Ви!... — Хтеде увр |
м, како досада нису саставиле тужбу бар са две хиљаде потписа, да се хапси, или да се из ове ва |
грчки мајорен; бронерске ципеле и шешир са перјаницом чича-Тима учитељ; а ону хаљину од пикета |
аложио ми је, ево, својим актом, да вас са вашег неваљалог владања отпустим из службе!...{S} Ев |
кир-Николе учило школу и положило испит са петицом, а на Петровдан — као имендан свога оца — чи |
вота и прославио!{S} Та зар је једанпут са својим једномишљеницима кришом из семинарије утекао, |
у здравље младенаца, а ја ћу у Београду са госпођа-Швабићком по свим стазама и путовима удесити |
идиш два-три црвена лонца, једну чинију са сачмом, другу с кремењем и са направљеним бокорићима |
е јој је купио чика-Паја свилену хаљину са карнерима, што се и не приличи да носи једна скромна |
а.{S} Кад су поручали, домаћин се куцну са гостом, исказа му здравицу, а после оде у другу собу |
вом ватром, и он се у доброј вољи куцну са старом госпођом:</p> <p>— У ваше здравље, моја драга |
е фине ствари!...{S} Не би се ни у Бечу са њима постидела...{S} Та ни у министра нема бољих!{S} |
походила, госпо!{S} Чини ми се е ћу баш са тебе вас дан данашњи имати среће.</p> <p>И он је пом |
</l> <l>Та чисто би груди вреле</l> <l>Са пољупцем да разблажи...</l> </quote> <p>Лепа Гркиња |
кламује неку убојну песму, пуну копаља, сабаља, пушака и топова.{S} За њим ће доћи, као зачин б |
морам, е ми је баш драго што си ме тако сабахиле походила, госпо!{S} Чини ми се е ћу баш са теб |
S} А у Новом Саду би се срушио тороњ на саборној цркви, кад би се „код Пужа“ попила и једна ква |
ога вечера код кир-Николе и лепе Гркиње сабрали, беху разног узраста, а и црте на лицу беху им |
ему помагао њен филозоф, кир-Никола.{S} Сав се, сиромах, ознојио.{S} Час је трчао по шећер, кав |
чивши обе руке на суве кукове, стаде на сав глас зипарати:</p> <p>— Сад ти још и лутке требају! |
-Тима, као електрисан, скочи и стаде на сав глас говорити:</p> <p>— Ја, касти, служим већ дваес |
н превод из некакве немачке купусаре на сав глас с највећим патосом читати, н.пр., о створењу с |
е они приметили, она пљесну рукама и на сав се глас насмејала...</p> <p>— Лепо, лепо! — церекал |
ча-Тима стаде се кревељити, певајући на сав глас</p> <quote> <l>„Во Јордање крешчајушчу сеја“ — |
ти, чак до кукова.</p> <p>Дете, које је сав тај разговор с напрегнутошћу слушало, не разумеваше |
760_C5"> <head>V.</head> <p>Сутрадан је сав Перковац знао за ту Гркову част.{S} Знали су и то, |
<p>Чича-Тима, кад ју је угледао, он је сав претрнуо.{S} Зар у таком отрцаном оделу да га затеч |
секретарову.{S} Кад се пробудио, био је сав знојав и ломан, чуо је како му срце бије, чинило му |
ој дебели штап, провлачи прота; и то је сав узрок, што се онако слатко насмејао...</p> <p>Кад ј |
сува ребра у празној кожи?{S} Што му је сав облик у носу смештен?{S} Е, вјера и Бог — рече наче |
аљите тамо војску, жандаре, док се није сав Перковац побунио!...“ — И још много друго којешта ћ |
га половина припада капелану, а често и сав приход!{S} А после част!...{S} Кад се мироноше, нар |
као нека безбрижна млада кокета, којој сав живот у церекању и у мажењу пролази.</p> <p>— Ха, х |
о му је попадија из Мартиновца варјачом сав нос изразбијала.{S} Цео свет зна већ, зашто!...{S} |
pb n="310" /> су му зуби ретки, може му сав спанаћ у зубима остати.</p> <p>По свему се видело, |
олио, да му ту вештину покаже, он би му сав виноград џабе орезао.</p> <p>— Па, учитељ-Тимо, — п |
{S} Полицајац је, опет, са своје стране савесно извршио налог свога претпостављеног, преџоњао ј |
напред дознала; и у свему осталом се по саветима старе врачаре владала.{S} Та зар је сиромах ње |
ини да рече Шапраг, Акмак или...{S} Ха, сад сам погодио:{S} Папраг!...{S} Папраг!{S} Папраг!{S} |
то несрећника, и опет се опио!...{S} Е, сад тако што да чује господин министар, заиста би га ис |
21. јуна 186*</p> </quote> <p>— Дакле, сад сте чули — рече стара госпоћа, коју су многи и грос |
е сумњив, прави Луцифер!...{S} Чекајте, сад ћу ја видети, можда већ и спава...{S} Знате, то му |
пет што погрешио?...{S} Е, кад је тако, сад ћу ја све то поправити!</p> <p>И пре него што је чи |
ме?...</p> <p>— Разумем!</p> <p>— Лепо, сад слушајте!{S} И стара госпођа извади из недара једно |
адбу. — Дакле, побратиме, ти као велиш, сад у недељу?</p> <p>— Па, касти, шта ћемо и да оклевам |
се, откако амо дођосмо, лепо и поучила; сад већ и не уме да гледа онако безобразно сељачки, пра |
читељице, ти ми зададе ђавоље бриге!{S} Сад само не знам, да л’ ћу президијално, писмом, али де |
шће. — Сад ћу ја, моја лепа госпођо!{S} Сад! — говорила је баба, — само док изручим овај пепео |
га упропасти, оно се нађе ма шта!...{S} Сад како да јој купим црну свилену хаљину?{S} Мањ да за |
м даскалом мора оставити Перковац...{S} Сад се Перковчани питају: како ће прота без Гркиње?</p> |
а не знам, до, ево, данас у ови час.{S} Сад видим да су моје Ере најцивиластије у свијету: не м |
ијице, тек хајд’, нека вас ђаво носи, — сад сте васпитатељка, па квит!{S} Само ми се више не ме |
олега, — рече стара госпођа подмукло, — сад ћемо се огледати.{S} Знам, да вам деца ништа не зна |
не црте на мршавоме лицу своје гошће. — Сад ћу ја, моја лепа госпођо!{S} Сад! — говорила је баб |
— одговарао је звучан детињи гласић. — Сад ћу доћи!</p> <p>— У собу се вуци, опајдаро ниједна! |
као да је наново препичеш?...</p> <p>— Сад, учитељу!{S} Та, ваљда, нећеш од жеђи скапати?</p> |
ају — рече снуждено чича-Тима.</p> <p>— Сад се, скоро, све сама деца и удају...{S} А и боље је |
а слава, ја ћу је декламовати.</p> <p>— Сад, касти, не могу, имам важна посла у чаршији, а и гл |
имао куд, већ је мудро ћутао.</p> <p>— Сад је на мене ред, да частим — рећи ће чича-Тима, бриж |
е, стаде на сав глас зипарати:</p> <p>— Сад ти још и лутке требају!{S} Лутке!{S} Невеста!{S} Ха |
и добро, пролетос ми узеше две класе, а сад?...— Сиромах чича уздахну. — Ко зна, шта ће данас б |
она не би својом загорелином допрла; а сад нарочито, где јој све интриге, којима се служила, н |
, кад нас походите, имаћете шта чути; а сад примите поздрав од ваше —</p> <p>благонаклоне</p> < |
дбе купити црну свилену хаљину!...{S} А сад...{S} Гром вас спалио и с варалицом!</p> <p>— Не мо |
моћи ће још коју поиграти у колу.{S} А сад, дабогда, у здрављу да се видимо и лаку ти ноћ!</p> |
ма, и њиховој својти, у здравље; али ја сад желим, уколико ми силе допуштају, да наздравим нашо |
ивиђења: као да је остао без службе, па сад мора да послужује као фамилијаз, после га секретар |
S} Знам, да вам деца ништа не знају, па сад нек’ вам помогне ваша обожавана Гркиња; да видим шт |
{S} Прво је било да се увере, где ли се сад школски ревизор налази?{S} Једни су тврдили, да је |
ећи се:</p> <p>— Рихтиг, спава!...{S} И сад се можемо комотно разговарати...{S} Знате, кад сте |
ину.</p> <pb n="376" /> <p>- Е, јеси ли сад задовољна? —— питао је чича-Тима своју ћерку удавач |
, наравно, и стара госпођа дознала, али сад је то није више нимало вређало ни једило; она га је |
то у школи...{S} Тако је то, касти; али сад јаја какоћу, а кокошке ћуте!...{S} Па нека ми ко ка |
љ-Тимо, — питао га је трговац, — куд си сад наумио?...</p> <p>— У Београд!...{S} Зар не знаш, т |
у.</p> <p>— Добро, кад си спремна, а ти сад узми ону котарицу, што сам је о лањској берби од он |
трини!{S} Та ону твоју стару бунду, што сад велике и младе госпође и не носе више...</p> <p>Грк |
амо госпођу Гркињу, какво сам сирће баш сад за сватове спремао!{S} Таке салате није ни цар јео, |
</l> <l>У рукама стрелу држи... </l> <l>Сад помисли, слушаоче, </l> <l>Ко је лакши, ко ли бржи: |
имо!...{S} А сви знамо, да је из Новога Сада!{S} А у Новом Саду би се срушио тороњ на саборној |
рковцу; ја сам, као што знате, из Новог Сада, премда сам и ја пореклом Гркиња. — И, уздигнувши |
д силнога смеја; па се, ево, сиромах, и сада смеје, једнако се церека и смеје...{S} Кад у школу |
у“ и друга занимљива места по Дорћолу и садашњој Скадарској улици?...{S} Он је и тога вечера до |
прилици, гуске опасле, или су је шилом садили?</p> <p>— Опростите, драги колега, али ја нисам |
<p>— А мелшпајз?....{S} Знате, у Новоме Саду ни обичан ручак не прође без мелшпајза.</p> <p>— А |
, јесте чули, ја нисам ни у самом Новом Саду лепших видела!</p> <p>— Та оно, касти, та кајсија |
амо, да је из Новога Сада!{S} А у Новом Саду би се срушио тороњ на саборној цркви, кад би се „к |
ео казати.{S} Био сам на њима и у Новом Саду.{S} Варош презадужена; народ од туђинаца знањем, и |
и да сам још девојка, па да сам у Новом Саду!{S} И синоћ је долазио, ви бесте у винограду; па д |
, то да си видела!{S} Није било у Новом Саду фотографа, који ме није молио, да ме сними; један |
ац га погледа зачуђено, а после климну, сажаљевајући, главом, па тек што полугласно рече:</p> < |
— Не, господине, то нисте — рече, скоро сажаљевајући, Папраг; — напротив, ја сам у најпростијем |
тара госпођа, — или је малодушан, те из сажаљења не хте, или баш код самог министра није могао |
у истој соби боловали, посматраху га са сажаљењем...</p> <p>— Сиромах! — рекоше. — И тај неће в |
то је, можда, првипут у животу, што се саже над својим спавајућим дететом, те га нежно, родите |
се чудио, откуд стара вештица све то да сазна?{S} Та, ваљда, није могла гледати кроз прозор, ка |
, али сирото дете у нужди и невољи брзо сазрева до човека: големе патње, необичне муке, гажење |
/p> <p>И он се спремаше да га под капут сакрије; али кад му га економ ишчупа из руку, он се про |
ац из чаршије вратио, а она се уплашено сакрила иза фуруне и оданде страшљиво погледаше у пијан |
овића били музикални...</p> </quote> <p>Сакупљени гости се згледаху зачуђено, али нико га не хт |
шећи се: — Бар да јој на грудима толико сала, колик’ на твоме подваљку, гријеха ми, што сам га |
рће баш сад за сватове спремао!{S} Таке салате није ни цар јео, као што ћу је ја мојим сирћетом |
уше од силне светлости; а људи у црним, салонским, хаљинама, са цвикерима на носу, што су се по |
ину ступити, у белим рукавицама и црном салонском капуту, нека надувена стеница, па ће какав не |
S} А оно, касти, има у кога!{S} Истина, сам мало ушао, касти, и у године; зар је краљ баварски, |
не расхлади...{S} Ха, ха, ха!...{S} Ал’ сам ја срећан човек|...</p> </div> <div type="chapter" |
</p> <p>Затим понуди Папрагу столицу, а сам са Тимом оде у споредну собицу, у којој ништа не бе |
нешто, те, ето, од јутрошње доба једва сам покупила све што ми треба: има ти ту, госпођо, да п |
м на њене груди наслонила главу и једва сам се од њих одвојила, од тих ледених прсију!{S} А он |
њем одступи један корак натраг. — Слуга сам покоран, драги г. колега! — рече младић, коме се на |
поклони се по обичају, па онда: „Слуга сам нижајши, моја дражајша (или прекрасна) господична!“ |
ло!...{S} А секретарима ћу рећи: „Слуга сам покоран, свих пет секретара!{S} Заповедајте одсад к |
отац, кога бих само наљутити могла, да сам друго што казала, него „Задовољна сам!“...{S} И ја |
ула сам ја, и о мени му је говорила, да сам неморална; а неће да гледа себе и своју кућу — срам |
олази.</p> <p>— Ха, ха!{S} Је л’ те, да сам вас изненадила? — скакућући преко авлије, подвикива |
ема вас, коме би се могао похвалити, да сам јуче код лепе Гркиње ручао?{S} Ала је то био ручак! |
!...{S} Ал’ откуд је она могла чути, да сам ја сто дуката дао уз Милку?...{S} Ко ли јој је то м |
— што се мене лично тиче, признајем, да сам у свом веку два-три пута и ја био гост на њима; али |
човека са очима, који не би увидео, да сам ја у свему лепша од оте несрећне Гркиње — говорила |
стру узети пештански келнери?{S} То, да сам јуче умро, данас не бих знао!...{S} Шта би, Спиро, |
е на овоме свету; а и ја, рекао бих, да сам баш од чисте његове крви.{S} Па, касти, побратиме, |
њене обрве, додавала би хвалисаво: — Да сам родом Јелинка, то се, уосталом, и на мојој спољашно |
стива, то вам не могу обећати, треба да сам на дужности; а, друго, ви и сами знате, да се у ови |
ам сироче остављено, погажено, треба да сам благодарна, ако ме ко у кућу прими!...</p> <p>Тужне |
ве ми се чини да сам још девојка, па да сам у Новом Саду!{S} И синоћ је долазио, ви бесте у вин |
!{S} Ја кад га видим, све ми се чини да сам још девојка, па да сам у Новом Саду!{S} И синоћ је |
/> клања, а овако ми долази баш као да сам га негде у комендији гледао.</p> <p>— Хе, побратиме |
м, као што знате, из Новог Сада, премда сам и ја пореклом Гркиња. — И, уздигнувши мало навише с |
трим!{S} Моја мајка је лежала мртва, ја сам на њене груди наслонила главу и једва сам се од њих |
за тебе је добро, како се може; ја, ја сам још млада...</p> <p>У тим тренуцима погледала би се |
ро сажаљевајући, Папраг; — напротив, ја сам у најпростијем смислу казао, да су Маџари после Фра |
год у деда-Спире траје горке ракије, ја сам сигуран да ће и чича-Тима овамо долазити.</p> <p>За |
лица.</p> <p>— Напротив, господине, ја сам био намеран да још данас отпутујем у Лешњик.{S} Зна |
диш, иако сам изродила седморо деце, ја сам опет лепа и младолика, па још кад се обучем!...{S} |
сле додаде уздрхталим гласом: — Оче, ја сам слаба!</p> <p>Чича-Тима, ма да је био пијан, опет н |
брањеног плода, окуси.</p> <p>— Оче, ја сам спремна — рече, огрнувши око врата неку стару марам |
у толико и вашу Милку; управо рећи, ја сам њена друга мати.</p> <p>— Оно, касти, тако је; ви ј |
— Господин-Тимо, у колико се сјећам, ја сам вас због вашега владања више пута опомињао.</p> <p> |
ни доћи.</p> <p>— Опростите, молим, ја сам, знате, касти, мало се и наљутио на моје дете; па д |
га свога у овоме несрећном Перковцу; ја сам, као што знате, из Новог Сада, премда сам и ја поре |
ога мајмуна, то је био младожења!{S} Ја сам се направила попа, те сам крупним поповским гласом |
е би требало да тако што постоји!{S} Ја сам свакад био тога мњења, да се учитељи према годинама |
је дивно моја мајка умела писати!{S} Ја сам видела штампаних прописа, али баш ниједно слово ниј |
д моје Јохиниде, а он у Будиму...{S} Ја сам у Атини учио школу, ал’ оно, што он зна, никад нећу |
кле, код мене су били и састанци.{S} Ја сам вам и сувише казала!{S} Али сам уверена, да ви то м |
ужа, па шта се имам предомишљати?{S} Ја сам сироче остављено, погажено, треба да сам благодарна |
ецо, — рече секретар, кашљуцајући, — ја сам вама потпуно задовољан!{S} А вама, стара госпођо, н |
— одговараше дете из кујне.</p> <p>— Ја сам данас зват на ручак, а ти узми парче хлеба, — душа |
рија је сасвим љубавног карактера, а ја сам ту посредовала...{S} Дакле, код мене су били и саст |
к не прође без мелшпајза.</p> <p>— А ја сам мислио мало повише вина... па, касти, макар и не би |
ни на сам Божић огладнео.</p> <p>— А ја сам, ви’те, чула, да ракија отвара апетит?</p> <p>— Оно |
јус.</p> <p>— Да — рече Гркиња, — та ја сам и заборавила питати: шта мислите са свадбом?{S} Кад |
азала, него „Задовољна сам!“...{S} И ја сам одиста задовољна!{S} Та, ето, шијем и спремам се <p |
ете је већ приспело за удају...{S} И ја сам још нашла младожењу.</p> <p>— Та, касти, она је још |
ла је раздражена гросмутерка. — Та и ја сам била једанпут баш у Иригу на беседи, ал’ ово чудо!{ |
?“</p> <p>„Господине, жао ме је, али ја сам већ ангажована!“</p> <p>„Дакле корпу?“</p> <p>„Моли |
<quote> <p>— Господо и браћо!</p> <p>Ја сам се са свога места, с чашом у руци, дигао, да вам у |
је и васпитатељка из Трновника; позвала сам и овдашње учитеље, осим оне маторе.</p> <p>— А нашт |
удају!...{S} Пре кратког времена играла сам се луткама; ону највећу, моју лепу Љубицу, њу сам с |
ети нису намештени?</p> <p>— Оче, прала сам судове, а после сам и ручак пристављала... -— правд |
климати главом. „А ти, брајко,“ питала сам младожењу, „јеси ли вољан ову девојку себи за супру |
реч...{S} А, управо, да вам кажем: била сам на синоћној беседи...</p> <p>— На бесједи? — повтор |
говори?...{S} Ето, баш о Духовима била сам у цркви, а за мојим леђима шапуће попа-Ђокина попад |
ве она матора вештица крива!...{S} Чула сам ја, и о мени му је говорила, да сам неморална; а не |
г чега је до њега дошла.</p> <p>– Дошла сам, знате, што ’но реч...{S} А, управо, да вам кажем: |
ке до подне; верујте ми, да не би ни на сам Божић огладнео.</p> <p>— А ја сам, ви’те, чула, да |
о!{S} Гледаћу ти у оне карте, што су на сам Велики петак у Туманима на Христову гробу преноћиле |
а госпођа фон Копривић!...{S} Ових дана сам намерна у Београд ићи.{S} Наравно, да ћу прво моју |
јним гласом рече: — Јесам!{S} Задовољна сам, оче!</p> <p>Да је чича-Тима боље погледао своју ће |
а сам друго што казала, него „Задовољна сам!“...{S} И ја сам одиста задовољна!{S} Та, ето, шије |
рачицама и зеленим венцима накитила, па сам онда казала: „Љубице, моје драго дете, ти си већ од |
ресе</title>“.{S} Некад, опет, узме, па сам са собом говори; ко га не види, а чује, рекао би, д |
ећ одрасла, треба већ да се и удаш!“ Па сам јој нашла и младожењу; онај црни штап мога оца, на |
воје жалости није могао синоћног вечера сам лично на беседу доћи, него је послао варошког полиц |
им забринуто говорити:</p> <p>— Спанаћа сам још јутрос набавила, три краве не верујем да би га |
бих вам нешто и поверити.{S} Лане, кад сам о феријама у резиденцији била...{S} Али даље вам не |
и два-три струка сунцокрета.{S} Ја кад сам се удавала, то да си видела!{S} Није било у Новом С |
што сам јуче лепо провео, касти, ни кад сам се са првом мојом женом венчао, нисам се тако весел |
уде вечера!{S} Ха, ха, ха!{S} Та ни кад сам се с тобом венчавао, не беше веће гозбе ни части... |
</quote> <p>— Млађи сам данас, него кад сам се родио!...{S} Ко не верује, нека ми пљуне на теме |
мехну.</p> <pb n="304" /> <p>— Само кад сам код ње, па макар и коприве с реном кувала, све би т |
да рече Шапраг, Акмак или...{S} Ха, сад сам погодио:{S} Папраг!...{S} Папраг!{S} Папраг!{S} И и |
S} Него, дајде још једну, касти; на две сам ноге и дошао.</p> <p>Побратим га послужи још једном |
кајсију, и ја, кад је год погледим, све сам више уверен да ће ми баш овај виноград неку велику |
својим редом ићи — рече Папрагу. — Све сам ја то удесио и уредио, само, наравно, ти ћеш, синко |
<p>— Кудгод погледам, неспремљено — све сам боклук!{S} Кревет ненамештен, соба непометена, проз |
расписима, које, наравно, начелник све сам концептира; а за четврти разред додаћу само то, да |
хтео све да изговори:</p> <p>— Да, где сам, оно, стао?...{S} Право, у кованлуку код деце...{S} |
тога је имао и парче винограда, који је сам са својом домаћицом одгртао и загртао; али као глав |
морају.</p> <p>— Ја видим — говорио је сам у себи, — да је ова стара будала заљубљена у ову уш |
>— Хе, хе!...{S} Ово велико парче, које сам растопио од Гркињиних чарапа, то ћу поклонити моме |
/p> <p>— Оче, прала сам судове, а после сам и ручак пристављала... -— правдаше се дете.</p> <p> |
не може ни бити — говорила је; — о томе сам уверена.{S} Дечји радови су такође прекрасни, морај |
дожења!{S} Ја сам се направила попа, те сам крупним поповским гласом питала, по обичају, моју н |
најем прописе мојих ђака?...{S} Та јуче сам вам задао целој школи, али од вас нико није умео та |
о белих образа котрља; али он беше више сам собом и Гркињом занет, него да би имао времена и на |
аца; знаш већ, како; имаш, фала Богу, и сам своје деце!</p> <p>— Дао је Бог — рече бакалин.</p> |
рочито, што је то Гркиња захтевала, а и сам он је увиђао да би у својој ватреној љубави много с |
му више нису ишла боса и издрпана, а и сам Никола променио је свој отрцани сламњи шешир с нови |
жи комбинације о својој будућности, а и сам да се за ту свечаност приуготови...</p> <p>Кад је у |
братим га послужи још једном грком, а и сам је смотао једну шљивовицу, која се њему веома допал |
48" /> <p>— Оно, знади, учитељице, да и сам вјерујем е је за наше младости и љепоте и сунце љеп |
ари, стара намигушо!{S} Уме се Папраг и сам за себе старати!{S} И тако ћу гледати да се, колико |
Перковцу уважена.{S} Кажу, да јој је и сам господин начелник министарства много наклоњен, да с |
рона могли капеланисати; о томе ће се и сам ревизор уверити...{S} Само да ми је знати, кад ће д |
а најпре уловимо голубицу, а голуб ће и сам доћи!</p> <p>Госпођа гросмутерка беше сигурна да ће |
т пута поклонио до земљице црне, поче и сам ударати противу класа. — Оно јест — рече, — у школи |
би ми, тако, до стотину, а нешто имам и сам; па, касти, ако узмогнеш, а ти гледај да ми колико |
ачелник перковачки тачније знао, него и сам управитељ вароши Београда: где је уочи Божића који |
победи, или не малакше, као што је то и сам професор у својој беседи навео: „Без ваздуха људи н |
ра.{S} Наравно, да се на таки реферат и сам министар насмејао, а одговорио му је, да таке будал |
..{S} Шалај!...</l> </quote> <p>— Млађи сам данас, него кад сам се родио!...{S} Ко не верује, н |
ости нисам никад на себи приметила, али сам гледала понеку од мојих познаница.{S} Дође млад, от |
.{S} Ја сам вам и сувише казала!{S} Али сам уверена, да ви то моје поверење нећете на зло употр |
Само она матора вештица!..</p> <p>— Али сам јој и очитао — рече чича-Тима. <pb n="346" /> — Нећ |
еке девојчице; — рекао би, да не зна ни сам пута, да не зна, шта жели, не зна куда!...{S} Кадик |
ма слеже раменима, за знак да не зна ни сам, шта ће на све то да одговори.{S} Он би, истина, зн |
о што сам чула, по свој прилици ће бити сам г. начелник!{S} Хоћу им, богами, смрсити конце, кир |
и и треба у другом разреду?{S} Са децом сам поступао, не може лепше бити.{S} У мом разреду ретк |
жеш: „„Наговорио ме тај и тај, приморан сам!““...{S} Младожења, како је био прислоњен уз невест |
х ти учинити.{S} Своји смо, а и сигуран сам, побратиме, да ћеш ми вратити; ето, дао ти је Бог н |
јале су наслагане памуклије, које је он сам са својом децом шио, а по рафовима беше цифрасто по |
аш ниједну да му не разбереш!{S} Стајао сам некако пред Трајковом механом, кад се са господин-н |
исам учио велике науке, али азбуку знао сам напамет, молитве такође, е, а граматика шта ми и тр |
зори потресали...{S} Чича-Тима је остао сам у кући.{S} Нека неописана туга надвладала га је.</p |
, па питајте само госпођу Гркињу, какво сам сирће баш сад за сватове спремао!{S} Таке салате ни |
Нећу дунста — смејала се Гркиња, — него сам наумила довече да правим вечеру, на којој ће бити и |
своју црну каву.{S} Али није дуго седео сам, наскоро за њим дође и учитељ четвртог разреда, она |
А, не превари старога курјака!{S} Видео сам ја лепо, да су мене аванзовали у двадесетпету класу |
мене, ја вам не бих умео казати.{S} Био сам на њима и у Новом Саду.{S} Варош презадужена; народ |
азреда се слатко насмејао: — Е, изгубио сам!{S} Деда-Спиро, докотурај-де једну литру старе жаба |
абарке и испеци четири каве!{S} Изгубио сам!{S} Е, али ко би се, опет, сетио, да су за мустру у |
у сукоб, то се само осмехнуо. — Изгубио сам литру ракије и четири каве, али ми није жао; бар ме |
и на своје дете гледати.</p> <p>— Купио сам, дакле, два јагњета, а једно ћу добити од газда-Мил |
еч у своје време изговорена!{S} Говорио сам вам о музици; али не треба то; та, ево, последњи тр |
дете; па да се, касти, одљутим, свратио сам се на једну шљивовицу.</p> <p>— Ох, господине, мани |
оја разлагања:</p> <p>— Ја, видиш, иако сам изродила седморо деце, ја сам опет лепа и младолика |
</p> <p>— Драга госпођо, не знате, како сам срећан!... — шапутао је прота, све више приљубљујућ |
нас је петак — рече баба; — јутрос како сам мало зелених краставаца јела, више ти ни окусила ни |
(О, знам ја титулирати, још тамо преко сам научила!)..{S} Милостиви господине!{S} То што се у |
ећег разреда. — Та ви сви знате, колико сам се око те несрећне деце трудио, и мени јектичави Шв |
е бело!{S} Моје јагње, касти...{S} Мало сам се, касти, напио ракије...{S} Ал’ је шљивовица у то |
у. — Ко зна, шта ће данас бити, а ружно сам снивао, тако ми Свете Богородице!... <pb n="389" /> |
заслужио, да му се каже превасходан, то сам ја, драга браћо!</p> <p>— А знате ли ви, да ја у Ба |
свечанији начин ступи на узвишено место сам г. Живко Пацић.{S} Једним високоумним погледом прег |
p>— Па шта поможе?{S} Ништа!...{S} Исто сам тако могао једну греду усавјетовати, баш као и тебе |
репреденост. — Драго ми је, колега, што сам тако срећан, да вас могу познати!...</p> <p>И чича- |
у царском двору.{S} Е, јесте чули, што сам јуче лепо провео, касти, ни кад сам се са првом мој |
лик’ на твоме подваљку, гријеха ми, што сам га овога часа замислио, дошла би облија, учитељице, |
нства, онда може ли ми ко замерити, што сам изабрао темат за моју беседу који ће бити раван ово |
ог кучета, и ко би ти све набројао, што сам пометала; те ако буде воља божја, да пође на боље.. |
</p> <p>— Драго ми је, гросмутерко, што сам вас у добром здрављу застао, а видим да сте се и са |
"318" /> <p>— Знате ли, драги Тимо, што сам дошла?... — Па онда, враголасто смешећи се, додаде: |
премна, а ти сад узми ону котарицу, што сам је о лањској берби од оне црномањасте Циганке купио |
е са господин-начелником састао.{S} Што сам онда видео клањања и метаније, ја већ никад у живот |
, скоро и не гледајући га.</p> <p>— Што сам те звао, траго ниједна?{S} Да те бијем, да ти уши и |
о ће доћи и школски ревизор, а, као што сам чула, по свој прилици ће бити сам г. начелник!{S} Х |
суда; а то те ништа не кошта, само што сам га једанпут лепо погледала; тако и оно вино и ракиј |
том...{S} То вам не смем казати, пошто сам жива; ствар је тајна, тиче се части, знате...{S} Ал |
, да ја удајем моју Милку?</p> <p>— Чуо сам, побратиме, ’ма тешко ми је веровати.{S} Кo велим, |
лорфа!...{S} А ја?...{S} Хе, хе!{S} Бар сам округла и пуначка!{S} Па је л’ тај чича-Тима слеп?{ |
а вашим ученицима спремни за сутра, јер сам принуђен ово после подне одмарати се...{S} Ох, та п |
ејаше се Гркиња, — није то наслеђе, већ сам рада да вас развеселим; хоћу, да ви заборавите на в |
утра, а најдаље до прекосутра, доћи и у сам Перковац.</p> <p>— Што се мене тиче — рећи ће Ђока, |
кама; ону највећу, моју лепу Љубицу, њу сам сву црвеним трачицама и зеленим венцима накитила, п |
ш као и она препредена Гркиња.{S} За њу сам већ скројила план...</p> <p>У таком њеном самозбору |
ко схватило: да то, што јој отац у пићу сам говори, не може ништа добро бити, и она, скоро не д |
ста намеравају беседу давати?{S} Е, баш сам радознао, како ће испасти!{S} Шта ће и ко ће што на |
љао је из њега као из табарке. — Е, баш сам, касти, на вас мислио, чедо моје бело!{S} Моје јагњ |
ем!</p> <p>— Што јест, јест, касти, баш сам са тим човеком задовољан; нобл човек, васпитан чове |
екање...</p> <p>— Хе, хе, хе!...{S} Баш сам се наспавао, ха, ха, ха!...{S} Али ме мој мали Арис |
n="352" /> а не знам, шта.“ — А, овако, сама и остављена, наслонила је своју малаксалу главицу |
јобразованија држава после Француске, а сама Пешта по себи са Будимом у нечему је надмашила и П |
361" /> Гркињи, да се на њега посади; а сама је, с прекрштеним ногама, села на ћилим.</p> <p>— |
ових месојеђа, удати, ако не желите да сама отиде...</p> <p>Чича-Тима је једнако зачуђено у њу |
е.</p> <p>— Ништа ми не остаје, него да сама одем — рече гросмутерка. — У недељу ће они благова |
, па је ориђинал послао чак у Париз; ја сама се нисам познала, така је то красота била!!...</p> |
мислима.{S} Она је, сирота, рано почела сама о себи, о својој судбини, да мисли... — Кажу — гов |
/> поклањао је старој госпођи; па и она сама умела је уважавати свој уплив и достојанство.</p> |
чича-Тима.</p> <p>— Сад се, скоро, све сама деца и удају...{S} А и боље је тако, јер..{S} Та в |
урно послом, завирио какав мајстор: све сама гола господа, трговци, адвокати и учитељи.{S} Ал’ |
а је жалостиво за њима, а после се даде сама својим мислима.{S} Она је, сирота, рано почела сам |
своју собу — на ручак.{S} Милка остаде сама, погледала је жалостиво за њима, а после се даде с |
би учинио по вољи.</p> <p>Милка остаде сама, озбиљно и замишљено гледајући у свој посао.{S} Из |
учењачком мирноћом продужио: — Дакле, и сама Пешта, као најобразованија варош у целоме свету, н |
ар каква секретарица министарства, па и сама начелниковица, могла обрадовати!</p> <p>— Три лепа |
доставио?{S} Но, лепо, прекрасно, кад и сама власт гледа кроз прсте бунтовницима и рушитељима п |
вајте, а ја, кад се опоравим, доћи ћу и сама!...{S} О, зла неваљалца, а баш ме је за срце ујео. |
м ни пребијене парице тражио; али баш и сама њена будућност зависиће од тога.</p> <p>— Добро, д |
pb n="353" /> прецртала и написала лепо сама својом руком друго слово; па и оно <hi>веди</hi> ј |
а, и ко је она и шта је она, да се и од саме окружне начелниковице шареније носи?{S} Та муж јој |
и, она, се у Перковцу чистије носи и од саме госпа-начелниковице.</p> <p>— Па се ја и за њену с |
лежио: „Успех ученица средњи, а владање саме васпитатељке — неморално“!...{S} Ја, да умем и да |
ироче постаје човек смишљен, озбиљан; и саме црте на лицу изгубе ону безбрижну детињу облину, а |
је намесила палачинака, гурабија, па и саме торте и куглова; једно се само чудила, што осим пр |
ал скромне усамљености...{S} Што се пак саме личности њене тиче, за њу се није могло рећи, да ј |
ласи јединствене музике на дух човечји; сами сте видели, да само њојзи имамо благодарити, што с |
благодарим!{S} Не треба да вам кажем, — сами сте видели, какву моћ има реч у своје време изгово |
ри блажена румен среће и задовољства; и сами покрети њена још неразвијена тела, примише на себе |
реба да сам на дужности; а, друго, ви и сами знате, да се у овим околностима морам и спремати — |
крате, на класе дели и одликује, него и сами келнери су онде, наравно, према својим душевним сп |
а, мало бекељили на њу, али нико, па ни сами сељачки пси, који су је, урлајући, облетали, не см |
вар белила, а хаљина да се и не види од самих пантљика и шепутала; тако намештена и накинђурена |
кле, и вина пошљите бар једно по акова, само од оног доброг, што га ви и мој Никола пијете — и |
на извађено око каког липсалог шарова, само ако прими из њене руке част!</p> <p>Кад се Гркиња |
<p>Стара госпођа није лудо комбиновала, само ако узима куражи, — а старе су бабе у томе и од <p |
је ушла у кућу, није више ни излазила, само си могао из куће чути, како се даскало грохотом см |
безобразно рече, али то нисам упамтила, само знам, да је после те средње врсте још безобразније |
ајсторица: она беше у српским хаљинама, само што је носила, колико да се зна да отменијој перко |
је био у немачком капуту и панталонама, само је на глави имао алев фес.{S} За њим уђе мајсториц |
раће се, ујдурисаће се.{S} Има времена, само нек’ су деца жива!</p> <p>Затим понуди Папрагу сто |
аја, члан суда; а то те ништа не кошта, само што сам га једанпут лепо погледала; тако и оно вин |
насриједу!{S} Па да је прав ка свијећа, само зато, што те је уплашио, кихаће робијом!</p> <pb n |
је пуно важности, очију и не диже горе, само гледа у хартију...{S} А кад се учитељ Тима стао вр |
ој народ погинути...{S} Људи су ћутали, само њих два практиканта и Гаја берберин, који је био м |
пцу скаче!...{S} Све су, дакле, видели, само беседу нису!{S} А и њу, можда, не би угледали, да |
полицајац не јави!{S} А бих, вјере ми, само вас ради дошао.{S} Е, е!...</p> <p>— Нисте ништа ш |
За вашу љубав ћу све могуће употребити, само да вас задовољим.{S} Чича-Тими ћу одузети једну кл |
ут из превелике љубави хтела и удавити, само што у Монакову не беше дубоке воде; заронила се, к |
и ја ћу ти донде све што ваља спремити, само ти напиши мало рецеписа од руке.{S} Људи смо!{S} К |
<p>— Вама, господине, могу се поверити, само вас молим, да никоме не казујете, нарочито чича-Ти |
о збуњен, не умеде ни речи проговорити, само је бленуо у своју обожавану и љубведостојну богињу |
во се ућута, нико није ништа умео рећи, само се кир-Никола ухватио за трбух, па се из свег глас |
S} Сви одоше весели и расположени кући, само чича-Тима не беше задовољан, а још мање весео; та |
ца, што ти се преко сред длана повлачи, само што не проговори, да ћеш још четрест година живети |
ца жали него себе; али не рече ни речи, само што је дубоко уздахнула, а чича-Тима, поштапајући |
.{S} Овај твој зет био би красан момак, само да се толико не смеје и не <pb n="373" /> клања, а |
ра госпођа сва поцрвене као обарен рак, само, севајући очима, што још учитељ-Тими рече: „Матора |
/p> <pb n="388" /> <p>— То баш не знам, само ми толико рече: „Отиди, Радоване, и кажи учитељ-Ти |
тиме, на очима је доста чист и угледан, само што ми нешто мало по немачки, маџарски ли, заноси? |
S} Био је доста чисто обучен и очешљан, само што му очи беху крмељиве и помало крваве.{S} Кад ј |
ндерлук, па, онако у кошуљи, неочешљан, само што је обукао своје плаве панталоне, посади се и о |
поседали, где је који најближе стојао, само је чича-Тима гледао да уграби место до лепе домаћи |
обожавану Гркињу; молио је, преклињао, само да га погледи, а он ће јој поклонити сву срму, па |
благо баби!{S} Хоћу, лепа моја госпођо, само душу мало да одморим.{S} Сутра навече, кад донесеш |
прагу. — Све сам ја то удесио и уредио, само, наравно, ти ћеш, синко, о целом нашем разговору ћ |
, касти, овом приликом баш потребовало, само ако би ми хтео позајмити?</p> <p>— Ако није више о |
разреду ретко да је које дете и умрло, само је једно једино добило фрас, а друго једно је оћел |
рећну Гркињу. — Ви бисте се, као власт, само компромитовали, да сте се ма и показали у онакоме |
е умотала у какву црну исхабану шамију, само да се, колико толико, са онима изравна, које је на |
е подељени, а то тако бива и у Лондону, само у минијатури.</p> <p>Учитељ IV разреда се слатко н |
у косу склонила је вешто под црну капу, само је један смеђ прамичак, који још није избелео, пус |
и нико га не хте узнемиривати у говору, само његов један друг из неког буџака што је почео, одо |
чја, он жалостиво уздахну:</p> <p>— Ох, само да ми није онога дериштета!...{S} Ви, ваљда, и не |
ју су многи и гросмутерком називали, –- само ћутите, немојте ником ни речи говорити; данас је 2 |
а да на толику њену ларму не плане: —- Само се ви покријте ушима — рече, љутито окренув се гос |
неком кавом и одлазе у своје радионице; само трговци и господа долазе, кад се већ лепо раздани; |
ко неуглађена, падала на збрчкано чело; само би кадикад дубоко уздахнуо:</p> <p>— Е, е, оно, ка |
навала.</p> <p>Тако је то и данас било; само што данас није била Гркиња та, која је на вратима |
си, — сад сте васпитатељка, па квит!{S} Само ми се више не мешајте у густ!...{S} Јер...</p> <p> |
дић, научен младић, богослов младић!{S} Само, касти, име не умем да му погодим, све ми се чини |
амо преко држали актерке у квартиру!{S} Само ви немојте ваш прчасти нос свугде забадати!{S} Ви, |
а.{S} Један је чича-Тима у Перковцу!{S} Само гледај да о томе Гркиња што не дозна! — Чича-Тима |
<p>— Да, да, оно, касти, тако је!...{S} Само, касти, још је дете.{S} Али кад је баш тако суђено |
а плачу, а учитељи карају и грде....{S} Само у четвртом женском разреду мирније изгледа: стара |
иње!“ „У корист сиромашних ђака!“...{S} Само то да не кажу, могао би им човек и опростити.{S} А |
итељ Тима вас више неће слушати!“...{S} Само, касти, то је међу нама речено, па ту нека и остан |
томе ће се и сам ревизор уверити...{S} Само да ми је знати, кад ће доћи!{S} Јесте ли добили ка |
све Новосатке у дромбољу свирају...{S} Само да ми је овај Дунав на мој виноград навратити...{S |
теретом туге своје, опет је заспала.{S} Само Гркиња не могаше <pb n="367" /> заспати.{S} Она је |
госпођо!{S} Сад! — говорила је баба, — само док изручим овај пепео из тигања.{S} Е, шта знам!{ |
шима — рече, љутито окренув се госпи; — само ви ћутите, ви, који сте још и тамо преко држали ак |
овољно осмехну.</p> <pb n="304" /> <p>— Само кад сам код ње, па макар и коприве с реном кувала, |
мужем протерам.</p> <pb n="315" /> <p>— Само далеко одавде, господине, на пример у Хомоље, у Цр |
се допада?</p> <p>— Неописано!</p> <p>— Само она матора вештица!..</p> <p>— Али сам јој и очита |
зна, никад нећу знати!...{S} Гледај га само, како се клања, памет да ти стане...{S} Зна немачк |
ике на дух човечји; сами сте видели, да само њојзи имамо благодарити, што су у погдекојим груди |
настрану, па се тако неколико тренутака само у огледалу <pb n="301" /> посматраше.{S} За то вре |
тету показивала милостива, то је чинила само зато, да од богатог детињег родитеља извуче понеки |
рснуше у смех; а прота се намргодио, па само што рече куму до себе:</p> <p>— Ето несрећника, и |
љице, ти ми зададе ђавоље бриге!{S} Сад само не знам, да л’ ћу президијално, писмом, али депешо |
е девојке, па се и они разиђоше; остаде само смрад од дувана и кужна задаја од просуте и попије |
казати је; тако исто и туга налазила је само у њеним слабачким грудима усамљеног склоништа; а у |
ма, и кир-Никола, да уђе унутра, она је само одговарала, да не може, да јој је врло тешко и да |
его и прави полицијски агенти: од ње је само начелник могао дознати, како се који чиновник или |
дио је косу, обукао црни капут, који је само при великим празницима облачио, узео је четку, очи |
а нема тишина.{S} Али тај мир трајао је само неколико минута, а после се претворио у неко зујањ |
о храбрости, да јој то примети, него је само ћутао и није се више усудио подићи очију, да мери |
на га је омрзла и презрела.{S} Једно је само мучило, — што се мора с њим, као с колегом, у једн |
шна, као свако сироче!</p> <p>Радост је само осећала, а није умела спољним знацима исказати је; |
то је лепа прилика!{S} Та колика му је само парохија, хеј, госпођо!</p> <p>Гркиња опет уздахну |
о ће прота без Гркиње?</p> <p>Старац је само ћутао.</p> <p>— А знаш ли, шта је с гросмутерком?. |
ло се једно велико „многаја љета“, које само учитељи, кад су у добром расположењу, умеју онако |
р, пред њиме стоји мрачна шума.{S} Чује само, како по густоме грању киша шушти...{S} То беше ка |
гром те спалио!{S} Та све ћу палачинке само због тебе покварити!</p> <p>Тако је то текло цели |
мтио; па кад је то исказао, он је после само бленуо у њене пепељаве очи, које је Гркиња на разн |
а асталу стоје гомиле акта, а пред њиме само једно по табака исписане хартије; начелник је прев |
ајобразованија варош у целоме свету, не само што своје биргере, бирократе, па и аристократе, на |
м се понека страна реч уплете)...{S} Не само мене и начелника, него баш и самога вас...{S} О, г |
ије би ви волели да једете?</p> <p>— Не само да једем, него бих вас молила за читаву једну кота |
у није сметало да се пред чича-Тимом не само по обичају поклони, него да двапут већи комплимена |
оз отрцани капут провиривали.{S} Она се само бринула, да се на њеној хаљини виде шепутле и карн |
, као да је из Париза...{S} Једно ми се само не допада, што је, кад сања, вишепути чујем, где п |
увреде!...{S} Нечувено!...{S} Чудим се само како нисам у несвест пала...</p> <p>Кир-Никола с д |
очасти свима сокачким псовкама, а он се само смеје.{S} Лепа Гркиња пребледи од љутине, волела б |
о сата беше у кући нема тишина, чуло се само испрекидано чича-Тимино хркање.</p> <p>Ноћ беше ди |
ја, па и саме торте и куглова; једно се само чудила, што осим проте, који је баш до кума седео, |
и да таста и зета доводи у сукоб, то се само осмехнуо. — Изгубио сам литру ракије и четири каве |
јално господину министру, а ви наведите само један ред, што га је безобразница у пуној дворани, |
што се у школи уче.{S} Ето, па питајте само госпођу Гркињу, какво сам сирће баш сад за сватове |
е коровом обрастао сокачић; у њему беше само једна кућица, кровином покривена.{S} Око ње се под |
рукова се с њиме и, задовољна, што ће и само министарство још истог дана о њеном добро смишљено |
Венецији њих тројица засвирају, да би и само звоно Светога Марка својом писком надгласили...{S} |
S} Кад је видео Папрага, он се збунио и само зато, што није умео на све Папрагове комплименте о |
ота се заверио, да ће о томе шкандалу и само министарство известити...{S} Трећи разред, који се |
рете који га муче, па често и пева, али само црквене песме.{S} Ако је, н. пр., зимње време, он |
овати проту, с њиме ћу и шпацирати, али само кад се смркне; нећу да ме оговарају и да износе ко |
p>Код кир-Николе беше сто намештен, али само за њих троје, а деца ће, наравно, да не би разгово |
пођице, где ћемо се моћи видети?{S} Али само, са многих разлога, насамо?“</p> <p>„У Марцибаново |
з ваздуха не бисмо могли живети и да ми само зато дишемо, што још на свету има ваздуха; а после |
многаја љета!“</p> <p>У целој тој ларми само је Папраг замишљено ћутао; не што није доста пио и |
сито изишла из куће; а он се од жалости само смејао.</p> <p>Они, као што видите, беху у свему к |
плетара био начињен, а жутом земљом тек само површно излепљен.{S} Из оџака је куљао густ дим; п |
стазама и путовима удесити вигове, како само ја и госпођа Швабићка умемо; па ћемо гледати да на |
девет пара чаршијских повишице, колико само одликовања ради, ради ранга! — А кад је у кавани п |
ерано оне ситне борице, које би требало само старца да украшују.{S} Милка беше бледа као лимун; |
ара, као да живи са начелником...{S} То само нећу!...</p> <p>Тако је она у своме меком кревету |
ближе њој, па онако намигујући, као што само Ере знају, поглади је по запуреном образу:</p> <pb |
асти, нека пије Маринкове ракије, макар само по оке до подне; верујте ми, да не би ни на сам Бо |
е прстенује.{S} Он је, истина, за данас само учитељ, а кад се ожени, од воље му је, — може се и |
d>Х.</head> <p>Четвртак је освануо, а у само свануће дође и Папраг у чаршију.{S} Отишао је мало |
и мени јектичави Швабић да у протоколу само толико — ка од беде — забележи: „Успех добар...“ Т |
концептира; а за четврти разред додаћу само то, да се једанпут пијан у механи изразио да попов |
? — Тако ме пита окорели отац, кога бих само наљутити могла, да сам друго што казала, него „Зад |
теби се чини да си насред Мироча, чекаш само, кад ће те напасти вуци или хајдуци...{S} Куд ће с |
ца модри, то и не узимају на ум!</p> <p>Само су учитељи са још неколико остарелих грађана, са к |
откуда се виде зелене утрине, што се од самог Перковца до у Миличево пружају; али госпођа Гркињ |
шан, те из сажаљења не хте, или баш код самог министра није могао успети да ове чергаре растера |
еде ревизору ни беле приметити, ни ради самог правдања; тек кад је ревизор отишао из места, онд |
ен, хаљине му беху отрцане, а ципеле од самога блата, које се белело по њима...{S} Кад би га ко |
S} Не само мене и начелника, него баш и самога вас...{S} О, господине!{S} Молићу, шаљите тамо в |
а места ни опомене, па ни најжешћи укор самога г. министра, не би га могли покренути. — Љубав н |
ћ скројила план...</p> <p>У таком њеном самозбору куцну и звонце, и сви учитељи изиђоше из свој |
е разумели?</p> <p>Начелник, који је по самој природи био прост, а школу није баш много посећив |
<p>Тако свака српска кућа мора већ и по самој природи имати нешто, што је одиста знатно.{S} У с |
е Папрагу: — Ви сте, по свој прилици, у самој резиденцији маџарској положили основе своме данаш |
учитељ се смеје.{S} Е, то му је тако у самој природи!{S} Каткада га лепа његова супруга почаст |
инаца знањем, индустријом, науком, па и самом туђинском владом, скоро потлачен; а омладина, нак |
либу...{S} Е, јесте чули, ја нисам ни у самом Новом Саду лепших видела!</p> <p>— Та оно, касти, |
а.{S} Она тамо ни погледала није.{S} На самоме крају мале, између неких кошева и шљивика, пружа |
наравно да ћу ја прва бити на реду; при самоме причешћу <pb n="368" /> такође; а кад се навора |
се још истога вечера прстеновати.{S} О самоме прстену шта вам могу приповедати?{S} Чича-Тима ј |
суљ гледати, врачати и бајати.{S} Али у самоме Перковцу, и осим таких ситница, беше једно сокач |
цртама приметила толико пркоса, толико самосвести, могло би се рећи, јогунства, колико у овоме |
епих кајсија, а особито она, што је уза саму колибу...{S} Е, јесте чули, ја нисам ни у самом Но |
ола назива класа!{S} Узмите за пример и саму православну веру.{S} Јуда нема те важности, коју и |
је тргло, већ мирно продужаваше крепећи сан.</p> <p>Чича-Тима се поче полако облачити.{S} Узе с |
, ћутала, а после се диже, узе из неког сандучета мали један завежљај, у коме беху смештене њен |
Једно ми се само не допада, што је, кад сања, вишепути чујем, где плаче...</p> <p>— Дете је раз |
вити за гробара...</p> <p>Тако је нешто сањао трећи дан по одласку секретарову.{S} Кад се пробу |
а се на један јастук свога миндерлука и сањаше мирно о својој лепој будућности.</p> </div> <div |
тргао, па би скитао по лугу, слушајући сањиво цвркутање шарених тичица; а после би над неким п |
и моја Јоханида!...{S} Њојзи ћу купити саонице, па кад јој буде врућина, а прота и Никола нека |
а на полеђини, да му је министарски акт саопштен, а рука му је дрхтала; образи му дођоше бледи |
сати непремјено дође до мене ради неког саопштења“.</p> <p>— Какво ли је то саопштење?...{S} Хм |
ког саопштења“.</p> <p>— Какво ли је то саопштење?...{S} Хм, хм!..{S} Знаш ли што, Радоване?</p |
вина умори?...{S} Имао бих вам нешто и саопштити!...</p> <p>Гркиња климну главом, одобравајући |
ати кошију; ко пре стигне, добиће литру сапуна, да опере зубе...</p> <milestone unit="subSectio |
сео би, сасвим задовољан, уз обожавану сапутницу свога живота.{S} Она би га презриво гледала, |
облачити.{S} Узе своје чизме са кратким сарама, обуче неке старе искрпљене панталоне и неки жућ |
ш о Духовима читао апостол...{S} Чорба, сарма и печење...{S} Шта ће нам више?..</p> <p>— А мелш |
и донети.{S} Треба ми и винова лишћа за сарму, а, после, Тимо, каква може бити вечера без вина? |
оњени на големе бале трговачког еспапа, сасвим безбрижно пушили, или су, и не мислећи, гледали |
то приметила, али се чинила невешта и, сасвим обично осмејкујући се, ухвати га за руку, поглед |
ерку, а после се окрете лепој Гркињи и, сасвим умиљато осмејкујући се, пољуби је у њену мршаву |
, погладио би мало свој трбух и сео би, сасвим задовољан, уз обожавану сапутницу свога живота.{ |
p>Дете га својим паметним очима погледа сасвим жалостиво, изгледало је као да више оца жали нег |
и растоваривали силан еспап, те је лађа сасвим доцкан стигла у Београд.{S} Сваки је путник глед |
!...{S} Као да мене није Гркиња научила сасвим нову:</p> <quote> <l>Док по небу месец лети, </l |
, — та зар не видиш, да је једна страна сасвим прегорела?...{S} Их, гром те спалио!{S} Та све ћ |
пет застали, шапутали су нешто, док она сасвим гласно не рече:</p> <p>— Е, па нек’ поцркају сви |
.</p> <p>Ствар је, дакле, узела на себе сасвим озбиљан карактер, нарочито кад је после неколико |
ошао пред начелника, затекао га је, где сасвим озбиљно седи у наслоњачи.{S} С једне и с друге с |
Тима дошао кући, затекао је Милку, где сасвим озбиљно шије, кроји, па опет прекраја, додаје чи |
окну...{S} Али се уједанпут трже и седе сасвим замишљено на своје првашње место...{S} То је Грк |
даље вам не смем говорити, историја је сасвим љубавног карактера, а ја сам ту посредовала...{S |
није <pb n="359" /> обзирала.{S} Она је сасвим безазлено, онако по новосадски, раширила свој зе |
а се дете у соби пробудило.{S} После је сасвим кицошки узе под руку, пропрати је преко авлије д |
стала; ногу је ишчашила, а леву руку је сасвим пребила...{S} Уосталом, ја видим да ме ти не раз |
ислим — рече поносито Гркиња. — А после сасвим грациозно рукова се са својим човечуљком и оде у |
еглана, набељена и нафракана.{S} Кад се сасвим смркло, дође и чича-Тима.</p> <p>—— Ха, ха, ха! |
одавна већ прогрушану, браду; затим се сасвим опрезно накашља... и у тај мах се Гркиња трже.</ |
е, сетивши се секретарова апетита, поче сасвим забринуто говорити:</p> <p>— Спанаћа сам још јут |
али их у томе стиже фамилијаз.{S} Беше сасвим блед и задуван, изгледао је као да се нека грдна |
леђа, погледала би се у огледало, па би сасвим поносито изишла из куће; а он се од жалости само |
исказивати:</p> <p>— За начелника имам сасвим други план.{S} Он је човек који се више политико |
српском богатом оделу.{S} Он је корачао сасвим озбиљно, поштапајући се, напред, а за њим остала |
м неки Гаја берберин.{S} Њих двоје беху сасвим по европски дотерани: <pb n="342" /> он у цилинд |
е омрзле; ја се чудим, како досада нису саставиле тужбу бар са две хиљаде потписа, да се хапси, |
олио бих бројат’, како ми зубе ваде, но саставит’ дваест ријечи једну до друге.</p> <p>— Треба |
а с њим, као с колегом, у једној згради састајати, па, наравно, из уљудности и поздрављати га.< |
едовала...{S} Дакле, код мене су били и састанци.{S} Ја сам вам и сувише казала!{S} Али сам уве |
механом, кад се са господин-начелником састао.{S} Што сам онда видео клањања и метаније, ја ве |
а, па се случајно жели још и с колегама састати, наравно, да ће доћи у деда-Спирину кавану.{S} |
p>— Лепо, Данице!...{S} А ову папучу за сат, која је то радила?...</p> <p>— То је Ленка, ћерка |
ња и викања уморио, доказујући по читав сат оно, што је и моја стрина знала, ил’ ако није знала |
им гласом, — шта је то?{S} Дванаести је сат, а ти још ниси ни собу спремила!{S} И ти се спремаш |
, <pb n="375" /> у стању је била по два сата пред огледалом седети.{S} Често би у томе усхићено |
на себе, па какве ти речи не говори три сата, ама баш ниједну да му не разбереш!{S} Стајао сам |
чича-Тимом одоше отпочинути, и после по сата беше у кући нема тишина, чуло се само испрекидано |
и преварио није; јер не прође ни четврт сата, а учитељи трећег и четвртог разреда уђоше у деда- |
адоване, и кажи учитељ-Тими, да у девет сати непремјено дође до мене ради неког саопштења“.</p> |
ој беседи суделовали, с њиме се, као са саучесником сопствене прославе, и руковала. — Дакле, мл |
рће изишло!</p> <p>Трговац гледаше, пун саучешћа, у чича-Тиму; беше му жао човека, кога је већ |
е перковачке омладине на вашем братском саучешћу благодарим!{S} Не треба да вам кажем, — сами с |
а као надуване гајде?...</p> <p>— Боже, сахрани и сачувај!{S} Он је далеко лепши од ње.</p> <p> |
рални гроб, који је целу њену будућност сахранио.{S} Она би, <pb n="323" /> сирота, можда срећн |
>АМОР.</title> <p>ЉУБАВНА ПЕСМА,</p> <p>сачинио Никола Грчић.</p> </quote> <p>Гросмутерка се оп |
ш два-три црвена лонца, једну чинију са сачмом, другу с кремењем и са направљеним бокорићима жу |
...{S} Данашња деца каква су, да те Бог сачува!{S} Боље да их човек нема...</p> <p>И тако у раз |
ти заслужило, да му се по могућству име сачува.</p> <p>То је био као неки ћорсокак, који је вод |
ване гајде?...</p> <p>— Боже, сахрани и сачувај!{S} Он је далеко лепши од ње.</p> <p>— Ваљда са |
А имаш ли макар и мрвице земље са гроба Св. Петке</p> <p>— Немам! — рече, уздишући, Гркиња.</p> |
еру.{S} Јуда нема те важности, коју има Св. Петар, а од Св. Петра је, опет, у рангу већи Св. Ил |
и огледало, што је на дувару, баш поред Св. Димитрија, висило.{S} Ту се старац још више разгоро |
а те важности, коју има Св. Петар, а од Св. Петра је, опет, у рангу већи Св. Илија, и то тако и |
, а од Св. Петра је, опет, у рангу већи Св. Илија, и то тако иде у бесконачност.</p> <p>— Е, ба |
оре, коју су пред своју смрт поделила у Св. Гори три јерарха...</p> <p>Гркиња је дубоко уздахну |
ртвац за <pb n="356" /> руку стегнуо, — сва ми се кожа најежила!{S} Је ли то младожења, са који |
а задржа будући зет...{S} Стара госпођа сва поцрвене као обарен рак, само, севајући очима, што |
; како је још у неглиже, — иако је била сва уштиркана, упеглана, набељена и нафракана.{S} Кад с |
а, до миле воље; навукао је вина, да је сва авлија заударала на њега; а лепа Гркиња је намесила |
ле, па је ли чудо, да су старој госпођи сва врата, од писара и писаровице па до министра и мини |
ице!... <pb n="389" /></p> <p>Као да су сва четири секретара дошла у Перковац, па ми је сваки о |
ећ лепо раздани; онде заседну, претресу сва могућа јевропска питања, па онда пређу на месне нов |
орио...{S} А таке услуге у Србији су се свагда високо цениле, па је ли чудо, да су старој госпо |
ј развучена, очи загасито пепељаве, али свагда сјајне, а оне танке борице око њих даваху им изр |
p> <p>— Дакле, драги колега, прекосутра свадба, венчање, весеље?</p> <p>И она је весело тапкала |
муку разблажи, а он оде право кући, да свадбарину спрема; а Папраг, опет, на другу страну, кој |
те се заклињали, да ћете ми одмах после свадбе купити црну свилену хаљину!...{S} А сад...{S} Гр |
од тога.</p> <p>— Добро, добро, на дан свадбе добићеш сто дуката.{S} Један је чича-Тима у Перк |
У недељу ће они благовати на Папраговој свадби, лепо!{S} Они ће пити у здравље младенаца, а ја |
сам и заборавила питати: шта мислите са свадбом?{S} Кад ће бити?...{S} Не треба много ни оклева |
еко весеље ћеш имати у кући...</p> <p>— Свадбу! — рече полугласно Гркиња.</p> <p>— Биће! — дода |
не извукао, пређе у разговору на будућу свадбу. — Дакле, побратиме, ти као велиш, сад у недељу? |
А после ћеш се жестити.{S} Ево, гледај, свађа у кући!{S} Новац из куће!{S} Неприлика!</p> <p>И |
ницом гушити и давити, но с туђом децом свађати се и гутати ону школску прашину.</p> <p>Кад је |
...{S} Али и јесу здраве паланчанке!{S} Свака је пуна, једра, образи да прсну, покрети лаки, не |
Гркињи виново лишће, иако га у то доба свака кућа у Перковцу на товаре имати може; чули су и з |
о њене младе године.{S} Лице младо, али свака цртица показиваше тврду вољу и сталност, која у т |
то вештица учинила!{S} А попадија, као свака сирота жена, куда ће, него к мени?{S} А и своји с |
ући их, поче у својој раздражености као свака пиљарица резоновати: — Лепо!{S} Прекрасно!{S} Но, |
је српско осећање увредило.</p> <p>Тако свака српска кућа мора већ и по самој природи имати неш |
ке радове, управо беспослице, без којих свака поштена кућа може опстати: ту су ти шлингераји, ш |
>— Господине, ми као да смо још јуче за свакад свршили наш разговор?</p> <p>— То нисмо, драга к |
ча-Тиме, и чика-Паје тиче, они су ми за свакад сигурни!{S} Верност?{S} И ти списатељи говоре св |
, колико у овоме часу.{S} Та Милка беше свакад мирна, послушна, као свако сироче!</p> <p>Радост |
а, па ће са свом ватром, која је будали свакад на расположењу, доказивати, да први људи нису је |
требало да тако што постоји!{S} Ја сам свакад био тога мњења, да се учитељи према годинама наг |
узимаш црвене пантљике; на белу хаљину свакад се мећу црни накити, то тако дивно доликује, да |
успети да ове чергаре растера!{S} Али, свакако, гледаћу да осети; познаће и он, ко је стара го |
огодине, да им осигурам премештај; тек, свакако, ако ја уживим, неће се та шкорава Гркиња дуго |
на тај начин, збиља, и напредовала.{S} Сваке друге године добијала је по једну класу унапређењ |
Кад би га ко о нечем запитао, он би без сваке свести својим мутним очима бленуо, а не би ништа |
ела је варошица за његову несрећу чула, сваки ћифта запитао би га: „А, чича-Тимо, где су ти две |
.{S} Кад су то попили, они се разиђоше, сваки својим послом, а чича-Тима са својим зетом упоред |
игања.{S} Е, шта знам!{S} Људи су људи, сваки има своју невољу!{S} Ето, попа Ђока се, сиромах, |
де су ти две класе“...{S} Људи су људи, сваки гледа како ће своју рану завити и утоплити, а за |
лађа сасвим доцкан стигла у Београд.{S} Сваки је путник гледао где ће пре на конак, па и чича-Т |
му упртила и ражањ, да га окреће, а уза сваки почет или довршен посао попио би понеку чашу раки |
еком иронијом господин богословац, — на сваки начин, да ви морате више уживања налазити онако с |
је, као обично, био збуњен, пазио је на сваки миг своје обожаване Гркиње, да какогод у чему не |
а, жао!{S} Али на беседи, ту ћемо се на сваки начин још вечерас видети?</p> <p>После тога се ру |
мога мужа внимателном учинити; он ће на сваки начин 25. јуна у Перковцу бити, — наравно, да ће |
извињаваше тиме, да, као домаћица, мора сваки час устајати и зато мора за доњим крајем астала с |
ри секретара дошла у Перковац, па ми је сваки од њих по једну класу одузео...</p> <p>И стари уч |
?</p> <p>После тога се руковаше и одоше сваки својим путем; а гости, који су још у кавани остал |
е то масло старе госпође гросмутерке; и сваки се од њих заверио, да ће јој се, кад-тад, осветит |
вих десет учитељских класа, све бриге и сваки страх од несигурне будућности; крв му јурне навиш |
много којешта: медведа већ виђају скоро сваки дан, како га хомољски Цигани кроз варош проводе; |
ејак, красан осмејак, такоме би осмејку сваки, и најпрепреденији, веровао!{S} А после ћу помило |
да већ и спава...{S} Знате, то му му је свакидањи обичај.</p> <p>Она отвори кујнска врата, зави |
рече учитељ четвртога разреда... —- Ви свакипут, некако, прва извешћа добијате...</p> <p>Стара |
бар пријатним назвати.{S} Уста му беху свакипут на смеј развучена, очи загасито пепељаве, али |
ица позна своју кошницу, тако, дабогда, свако њино детенце да позна свога оца!..</p> <p>Сви гос |
ји, као и у осталом свету, мале, у њима свако свакога познаје, —- па је ли чудо што су се жене |
е, па кад се на Гркињине вечерње забаве свако друго-треће вече стадоше скупљати застареле младо |
има тврдо закључио да бар за неко време свако друштво избегава, а то је <pb n="317" /> тим пре |
Милка беше свакад мирна, послушна, као свако сироче!</p> <p>Радост је само осећала, а није уме |
ровице па до министра и министровице, у свако доба отворена била?...{S} Није се то једанпут деш |
о ситних и крупних борица, а уз то је у свако доба добро расположен.{S} Кажу они, који су га јо |
"358" /> лагарија, којима је Перковац у свако доба изобиловао.</p> </div> <div type="chapter" x |
ћу заборавити.</p> <p>У таком разговору свако оде у свој разред, где је одмах настала нема тиши |
му је клавир, ћемане, трумбета и други сваковрсни инструменти, у којима се, опет по казивању п |
Србија од ње што учила, научила би, да сваког човека с наочарима љуби у руку и да свакој начел |
квењака, удара у звоно, у клепало, а од сваког звука чини му се да чује глас старе госпође, как |
е, које је једнако спавало, али које се сваког тренутка могло и пробудити.{S} Чича-Тима је дубо |
прасе.{S} Дете је знало, да му је отац сваког Божића и поклада поклањао учитељу прасе.</p> <p> |
и све учитеље у стану старе госпође, да свакога од њих према заслугама оцени и своје оцене у пр |
о и у осталом свету, мале, у њима свако свакога познаје, —- па је ли чудо што су се жене питале |
ког човека с наочарима љуби у руку и да свакој начелниковици министарства купи по једну или две |
ревизор дошао, нашао је празну школу: у свакој скамији седе по двоје или по један; из земљописа |
ав свет из њезине детињске прошлости; у свакој цртици тога прописа гледало је јадно дете своју |
имати нешто, што је одиста знатно.{S} У свакој се мора наћи или неки старац, који још није забо |
е се навртатио на две-три бакалнице и у свакој је попио по две-три грке ракије.{S} То му је так |
ала усијане трепавице, да више не гледа свакојака лица својих обожатеља, о којима је цео онај д |
овијем систему удешен чамац, на коме се свакојаки еспапи превозе!...</p> <p>Хтео је он још гово |
седе витице је вешто склонила под црну, свакојаким шмизлама ишарану, капу, а обукла је црну хаљ |
судили приближити се мени и називати ме свакојаким мазним именима!</p> <pb n="387" /> <p>Чича-Т |
а-Тима би се искревељио, па би их грдио свакојаким именима...{S} Другипут би му се чинило да је |
ао кувана лобода.</p> <p>—- Ал’ тек је, свакојако, лепша од мужа, што изгледа као надуване гајд |
а, нити је тренула.{S} Она се решила да сваком њихову нападају пркоси.</p> <p>— На ручак се вуц |
капут, откопчао на кошуљи рукаве, па за сваком искапљеном чашом тек ће уздахнути:</p> <p>— Ала |
с беше јој једина успомена на мајку, на сваком писмену те испрљане хартијице беше читав свет из |
не, мрачне, а калдрма испроваљивана; на сваком скоро кораку падао би сиромах учитељ у блато, за |
ги г. колега! — рече младић, коме се на сваком покрету видела она варошка препреденост. — Драго |
, кир-Никола се смеје, а лепа Гркиња се сваком извињаваше, како се није ни очешљала, ни умила; |
зреда, — то ћете ми тек допустити, да у сваком сталежу и свугде има постепености, која се код н |
е чуо, а Папраг, као човек од такта, да сваку могућу неприлику предупреди, приђе му ближе и пош |
очима смело пркоси, она, да би избегла сваку могућу неприлику, окрете се, усиљено смејући се, |
ма или без класа?</p> <p>Учитељ Тима је сваку заведену новост, како у школи, тако и у обичном ж |
је стара госпођа, пажљиво посматрајући сваку црту начелникова лица. — То значи, да и наша влад |
у ја?{S} Бог нека вас учи и он нека вам сваку срећу дарује! -— Кад је то говорио, глас му је др |
а...</p> <p>У Перковцу људи устију, чим сване, па они, који имају посла у пољу, попију код куће |
ноћ, моје суво злато!{S} Неће ни добро сванути сутра, а ја ћу се већ доселити, па онда нек’ пр |
ни да вам кажем, да је, сиромах, већ од сванућа гладан.</p> <p>— Па, касти, нека пије Маринкове |
јстори се <pb n="336" /> сврате још пре сванућа у кавану, па се онде почасте понеком кавом и од |
/head> <p>Четвртак је освануо, а у само свануће дође и Папраг у чаршију.{S} Отишао је мало до д |
пођу Гркињу, какво сам сирће баш сад за сватове спремао!{S} Таке салате није ни цар јео, као шт |
елих грађана, са кумом, протом и старим сватом, остали <pb n="381" /> за пуном софром.{S} Нарав |
етврти разред. — Писмо и куму, и старом свату, па и младенцима, и њиховој својти, у здравље; ал |
И за крађу, и за љубав, и за мржњу, од свачега је она имала мађија и чини.</p> <p>— Па којим с |
p> <p>— Господине прото! — рече тихо; — свачему има времена; видите, да нас сви гледају, да нам |
ти; прво, што је био доста хитар, да на свашта пази, а, друго, што се чича-Тима није умео као ш |
ењу, шта је могао друго чинити, него на свашта пристајати?{S} Нарочито, што је то Гркиња захтев |
ње, па макар и коприве с реном кувала, све би то њен пољубац засладио; али знам ја, да ће она |
една жена није са својим мужем сигурна, све док је она у овој вароши.</p> <p>Господин Швабић се |
би старац свих десет учитељских класа, све бриге и сваки страх од несигурне будућности; крв му |
како сам срећан!... — шапутао је прота, све више приљубљујући се њојзи... — Ох, да знате, каква |
рвене и исплакане, она се трже и ућута, све док Милка није изишла напоље; после је тек продужил |
вара апетит, те човек што је више пије, све би је више пио, али, касти, онако без хлеба.{S} Ха, |
што чича-Тима удаје онако грешно дете, све је то њен посао.</p> <p>— Зар оног намолованог кост |
о режи...</l> </quote> <p>— То, видите, све Новосатке у дромбољу свирају...{S} Само да ми је ов |
звади из џепа кесу, претураше по њојзи, све док није нашао један маријаш, те даде детету, а пос |
е год могла у својој пакости измислити, све је то на кир-Николу и лепу Гркињу натоварила.</p> < |
каквој бризи, — не би се могао смирити, све док се поштено не накреше; онда заборави на све тер |
ао ни лекцију пред учитељем изговорити, све од силнога смеја; па се, ево, сиромах, и сада смеје |
е продера на њега:</p> <p>— Оно, касти, све нека вас ђаво носи, и тебе и шлафрок, и капицу, и в |
га, храни га и васпитава, и то, касти, све из љубави према чича-Тими!{S} Е, па где су данас мл |
авити!...{S} Две класе!{S} И то, касти, све за љубав оне маторе клепетуше!...</p> <pb n="371" / |
чку кајсију, и ја, кад је год погледим, све сам више уверен да ће ми баш овај виноград неку вел |
је с њим говорити!{S} Ја кад га видим, све ми се чини да сам још девојка, па да сам у Новом Са |
Само, касти, име не умем да му погодим, све ми се чини да рече Шапраг, Акмак или...{S} Ха, сад |
Николе, откако им се чича-Тима доселио, све се набоље окренуло: деца му више нису ишла боса и и |
ко би је онаку и узео?...{S} А, овако, све се отимају за њу.</p> <p>Чича-Тима је погледа зачуђ |
, јести и пити.{S} Говорио је, наравно, све којешта: час је замишљао да је код своје куће, па ј |
о у цркви апостол...{S} То је, наравно, све госпође, а, богме, и постарије госпођице, у целоме |
дено чича-Тима.</p> <p>— Сад се, скоро, све сама деца и удају...{S} А и боље је тако, јер..{S} |
им.{S} Сутра навече, кад донесеш бунду, све ћеш дознати... све, слатка моја госпођо!{S} Гледаћу |
..{S} Штогод жена има у нашем Перковцу, све су је омрзле; ја се чудим, како досада нису састави |
апава сукна, па се њиме трљала по лицу, све док није природна румен дошла.</p> <p>Кад је стара |
, кад донесеш бунду, све ћеш дознати... све, слатка моја госпођо!{S} Гледаћу ти у оне карте, шт |
сигурно послом, завирио какав мајстор: све сама гола господа, трговци, адвокати и учитељи.{S} |
е као у врућици или у неком тешком сну: све се око њега окретало, и свеће, и људи, и куће, па и |
и, баш ме угуши ова данашња врућина!{S} Све ми се чини, касти, да лане у ово доба не беше ове п |
оњ и човек, што по конопцу скаче!...{S} Све су, дакле, видели, само беседу нису!{S} А и њу, мож |
лепу Гркињу, да се није заљубио?...{S} Све игра, сиромах; рекао би, као нека древна пијаница п |
ога мужа мрзи, а туђе мужеве воли...{S} Све је то начелник перковачки тачније знао, него и сам |
румбета и други подобни инштрументи?{S} Све је то према зурлама лук и вода!{S} Ја мислим да у В |
/p> <p>— То је, видите — рече Гркиња, — све она матора вештица крива!...{S} Чула сам ја, и о ме |
е то својим редом ићи — рече Папрагу. — Све сам ја то удесио и уредио, само, наравно, ти ћеш, с |
/p> <p>— Кудгод погледам, неспремљено — све сам боклук!{S} Кревет ненамештен, соба непометена, |
<p>— Јесте ли ви баш сигурни?</p> <p>— Све доклегод у деда-Спире траје горке ракије, ја сам си |
и се наново наместише на своја места, а све по старешинству; али се весеље није могло продужити |
ло, али се она по могућству трудила, да све те природне мане улепша; а ту су јој била разна бел |
има, здравио се; а ујутру је отишао, да све рапортира, колико је и шта је од целе те комендије |
е могуће господске станове, у намери да све оне, који јој сујети не ласкају, једним ударцем упр |
м са кадионицом у руци, а златна одежда све трепти на њему, и све јој се чини као да гледа у же |
за бирова, а они му доказују, да је за све то остарео, него да ће га поставити за гробара...</ |
шта хоће!{S} Ја моје искуство не дам за све науке што се у школи уче.{S} Ето, па питајте само г |
и неморални.“</p> <p>То је био гром за све учитеље.{S} Таким оценама није ниједан могао бити з |
грешио?...{S} Е, кад је тако, сад ћу ја све то поправити!</p> <p>И пре него што је чича-Тима мо |
међутим је на дому лепа Гркиња спремала све оно, што јој за вечеру треба.{S} Наравно, да јој је |
бодити...</p> <p>Лепа Гркиња није могла све изговорити.{S} Чича-Тима је притиште и наново је об |
то, од јутрошње доба једва сам покупила све што ми треба: има ти ту, госпођо, да простиш, и миш |
сти и љепоте и сунце љепше сјало!{S} Ма све ка вељу, да се и нама старцима још пођешто мили.{S} |
следња секретарова похода учинила је на све њих јак утисак.</p> <p>— Молим вас, господо! — узе |
ма, за знак да не зна ни сам, шта ће на све то да одговори.{S} Он би, истина, знао, али где је |
деда поред доброг вина заборавио би на све слаткише на овоме свету; а и ја, рекао бих, да сам |
се поштено не накреше; онда заборави на све терете који га муче, па често и пева, али само цркв |
несрећниче неосетљиви?...</p> <p>Али на све те псовке кир-Никола није ни речицом одговарао; држ |
се збунио и само зато, што није умео на све Папрагове комплименте одговарати; али није имао куд |
ваља, и притврдио: баш лепо ти тај зна све до корица, па као вода напамет.</p> <p>— Да, да! — |
горела?...{S} Их, гром те спалио!{S} Та све ћу палачинке само због тебе покварити!</p> <p>Тако |
едан до другога.{S} Међутим је каваница све више пунија бивала.{S} Чиновници и трговци долажаху |
у раздражености, око усница она борица све је дрхтала од љутине; а како се још није била набел |
Чича-Тима се чудио, откуд стара вештица све то да сазна?{S} Та, ваљда, није могла гледати кроз |
хоће да им силом верујемо, да они раде све то у корист народа... е, онда...{S} Учитељ четвртог |
у земљу утоне, да га нема!...{S} Хтеде све да слиндари са себе, да се преобуче, али све беше д |
име, — рече бакалин, — и ја ћу ти донде све што ваља спремити, само ти напиши мало рецеписа од |
мео, морао је тврдити да разуме и да је све тако, као што стара госпођа вели.</p> <p>— Вјере ми |
јући свима своје задовољство.{S} Кад је све то свршено, он извади из једног пакетића неколико к |
добра ће бити уз кајсије!</p> <p>Кад је све било спремљено, кренуше се у виноград; а међутим је |
но и ракија, што је у подруму, то ми је све за један пољубац поклонио твој колега, чича-Тима уч |
напослетку се обрте налево.{S} Ишао је све навише, Калемегдану.{S} Киша је почела сипити, улиц |
гостионици, и онда би се тужио како је све скупо, и опет им је мршава храна.{S} То су, уостало |
, а Бошко да није био виолиниста, то је све могуће; али да му је кћи, што је била за Страхинића |
лесница навикла на горчину“!{S} И то је све, што се од природе изнудити може. „Учтив је, васпит |
жена од муке се и пропила.{S} А и то је све масло те несрећне Гркиње, и то, што чича-Тима удаје |
љубведостојна моја богињо!</p> <p>То је све што је чича-Тима из Видаковићевих романа упамтио; п |
ва-три пута, да га ко не гледа, а после све хладовином поред плота, докле се и он у густоме кор |
мене, ја ћу гледати да вам још до подне све набавим.</p> <p>— Молим вас, господине, и хвала вам |
к, што ти танком пређицом своје паучине све донде срце стеже, докле у болу не препукне.{S} Милк |
и!{S} Верност?{S} И ти списатељи говоре све којешта, узимљу оно за необично, што је баш најобич |
аступи и да му ујутру рапортира, шта се све на томе детињем вашару говорило и радило.{S} Полица |
у!...{S} Богами, ћу од корице до корице све да научим, сутра ћу да научим!</p> <p>— Лези, вуциб |
и прота, као да се повампирио, добиваше све јаснији и опредељенији облик.{S} Час га је гледала, |
хе, хе!..</p> <pb n="297" /> <p>То беше све.{S} А кад би се после тога мало умирио, погладио би |
ити, оде фамилијаз као ветар и стаде из све снаге ударати у ђачко звоно.</p> <p>— Е, господине |
а големе дворане; а кад музика стане, и све се ућути, онда ће на средину ступити, у белим рукав |
то се већ у оно време највише носило, и све то од скупих материја, а празником се виђала на њој |
, а златна одежда све трепти на њему, и све јој се чини као да гледа у женску препрату, па би, |
ом црном кавом.{S} А добри гости, да би све те учињене гиксове забашурили, куцали су се чашама, |
им гостима, па, опет смејући се, понуди све редом, да поседају. — Изволте, седите! — И они су с |
а слиндари са себе, да се преобуче, али све беше доцкан!{S} Он није ни свој отрцани шешир скину |
га обожаванога Шпартанца искресати, али све бадава, што је немогуће, не може ни бити!...</p> <p |
осподски!{S} Лепо!{S} Отмено!...{S} Али све бадава, дете је сувише младо, како ћу да га удам?.. |
јима је цео онај дан премишљала.{S} Али све бадава: чича-Тима, чика-Паја, браца-Трајко црквењак |
е, — ту не беше краја оговарању.{S} Али све то као да се лепе Гркиње ништа није ни тицало.{S} О |
S} Та ово је Бог — не знам, зашто — али све теби за љубав учинио: оној маторој, што је свима на |
предвече свршили испити, ревизор искупи све учитеље у стану старе госпође, да свакога од њих пр |
и лево уво од слепог кучета, и ко би ти све набројао, што сам пометала; те ако буде воља божја, |
Никола..{S} А ја и Гркиња, ми ћемо пити све тазе пиво; а њена деца ће нам певати „<title>Во Јор |
ог „надлежателства“ у друго и обилазећи све могуће господске станове, у намери да све оне, који |
релином допрла; а сад нарочито, где јој све интриге, којима се служила, не могоше ни у чему пом |
гне, али му петрахиљ смеће; а после јој све ближе долази и већ ево га, где цео целцит пред њени |
ским расписима, које, наравно, начелник све сам концептира; а за четврти разред додаћу само то, |
се начелниковице наше лепше носиле него све девојке султанова харема, а то, наравно, не би била |
ом, али ништа не поможе, он је баш хтео све да изговори:</p> <p>— Да, где сам, оно, стао?...{S} |
образно сељачки, право у очи, но некако све испод трепавица; а и ход јој није више прост, него |
даље...</p> <p>Коло је, међутим, играло све живље и веселије; млади момци се ознојише, девојке |
{S} Два-три љубавна погледа, то је било све, што је целог вечера могао од ње измамити.{S} Тек к |
три у Ј.., те су, опет, комункиње; а то све зато, што ме не уважавају, баш као и она препредена |
ва својего“ у ред довести; па кад је то све употребљено било, а без икакве користи, баба је гов |
цу нисам могао ни 25 ђака скупити, и то све због небрежења капетанова и ћатина; па кад је г. ре |
ше Сремица.</p> <p>— То је, видите, што све нас везује. — И она га погледа најљубазнијим поглед |
га се ништ’ не бојим!{S} Деца ми знају све као воду!{S} Али ће и упамтити, верицу им дечју, ка |
дакле, ако узима толико смелости да му све што је замислила отворено искаже, онда ће данашња с |
оправности и једнакости, да ће се за њу све донде борити, докле у борби не победи, или не малак |
а су им од напрезања на челу и на врату све жиле с прста поискакале. — Шта је кларинета, пикула |
к у Турску...</p> <p>— За вашу љубав ћу све могуће употребити, само да вас задовољим.{S} Чича-Т |
Киша је почела сипити, улице постајаху све мрачније, уједанпут мрак!...{S} Нема више улица, ни |
отворила уста, да каже, како јој је баш све од потребе...{S} Али у тај мах свега нестаде, и леп |
већ се поче мало живље кретати.</p> <p>—Све ће то својим редом ићи — рече Папрагу. — Све сам ја |
ово говорити:</p> <p>— Па онда желим од свег срца, да им женска деца буду лепа и бела као белил |
е кир-Никола ухватио за трбух, па се из свег гласа церека:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Ала је лола |
м допустити могла.{S} А он ми је, поред свега тога, забележио: „Успех ученица средњи, а владање |
да какогод у чему не погреши; али поред свега тога опет није могао а да истога вечера не покаже |
е; је ли венчање, наплати се...{S} А од свега тога половина припада капелану, а често и сав при |
ко није ама <pb n="350" /> баш ништа од свега разумео, морао је тврдити да разуме и да је све т |
сто, наслонила је главу на руку.{S} Из свега се видело да о нечем премишља, а после кратке поч |
хлебац и недодирнут, могли су га мишеви свега развући, а она не би ни скочила, да га од грабљив |
баш све од потребе...{S} Али у тај мах свега нестаде, и лепа Гркиња почиваше у најдубљем сну.. |
n="343" /> фактима доказати; а ту ми је сведок и силан Влах Алија.{S} Та зар би се он заљубио у |
ед казала, јако наклоњен јектици; то му сведочише и жиле на сувоме врату, после, бледо лице и у |
у сав спанаћ у зубима остати.</p> <p>По свему се видело, да је стара госпођа тога дана добро ра |
а очима, који не би увидео, да сам ја у свему лепша од оте несрећне Гркиње — говорила је у себи |
>Папраг се збунио, а бакалин, који је у свему био мудар и окретан, да би га из те забуне извука |
а вечеру треба.{S} Наравно, да јој је у свему помагао њен филозоф, кир-Никола.{S} Сав се, сиром |
прекраја, додаје чипке и шепутлице, и у свему томе је лепа Гркиња руководи.</p> <p>— Видиш, Мил |
то је од бабе већ унапред дознала; и у свему осталом се по саветима старе врачаре владала.{S} |
да је кир-Никола и наученији, бољи и у свему много лепши него лепа Гркиња...{S} И тако би се и |
јао.</p> <p>Они, као што видите, беху у свему контрасти: она жива жеравица, љута; он, опет, фле |
га ко о нечем запитао, он би без сваке свести својим мутним очима бленуо, а не би ништа одгова |
о је мутним својим очима, без и најмање свести, у доктора...{S} Остали болесници, који су у ист |
сиромах учитељ?...{S} Ишао је даље без свести и без икакве намере, лутао је онако по инстинкту |
о улицама светлели.</p> <p>И при чистој свести за њега би Београд био <pb n="393" /> оно, што ј |
исмену те испрљане хартијице беше читав свет из њезине детињске прошлости; у свакој цртици тога |
ога направисте и ово и оно, те ме већ и свет гледа као неку кугу?...{S} Зар ви мислите да ја не |
S} А право да ти кажем, мени је данашњи свет смешан!{S} Млад човек натакарио наочаре, тамо, опе |
ца варјачом сав нос изразбијала.{S} Цео свет зна већ, зашто!...{S} Онда, богами, нек се он сели |
то је, касти, мода, па шта ћеш ти мимо свет?{S} Ено, гледам пре, син оног Железниковића, што г |
већим патосом читати, н.пр., о створењу света, па ће са свом ватром, која је будали свакад на р |
<p>— Довели су најстаријега калуђера из Свете Горе, па ће да га покрсте...{S} А после ће са про |
данас бити, а ружно сам снивао, тако ми Свете Богородице!... <pb n="389" /></p> <p>Као да су св |
ју беседу који ће бити раван овој нашој светковини?...</p> </quote> <p>Беседник се накашља, мал |
фењере, који су на бајиру и по улицама светлели.</p> <p>И при чистој свести за њега би Београд |
уђе унутра.{S} Очи му засенуше од силне светлости; а људи у црним, салонским, хаљинама, са цвик |
х тројица засвирају, да би и само звоно Светога Марка својом писком надгласили...{S} Зато је из |
ница у пуној дворани, пред најотменијим светом, јавно изговорила:</p> <quote> <l>„Обоје се мени |
и начина и искуства, да то пред осталим светом прикријемо или забашуримо.{S} И то је оно, што с |
је неко учитељ у Крајини, па заборави о Светом Николи, или најдаље о новој години, донети бар ј |
ти и да ми само зато дишемо, што још на свету има ваздуха; а после је цифрама доказао, да ће по |
а заборавио би на све слаткише на овоме свету; а и ја, рекао бих, да сам баш од чисте његове кр |
То ће им доста бити, па да их по целоме свету растури!...</p> <p>Стара госпођа није лудо комбин |
шта, као најобразованија варош у целоме свету, не само што своје биргере, бирократе, па и арист |
бољег сталежа“, као што се у отменијем свету говори; а и кад би каква трговкиња или начелников |
зурлаша, да јаве отменијем перковачком свету, да ће се у Грковој кавани тога вечера држати бес |
S} Паланке су у Србији, као и у осталом свету, мале, у њима свако свакога познаје, —- па је ли |
ати оне три, већ у целоме цивилизованом свету узакоњене, класе; али међу учитељима, ту не би тр |
војке <hi>морају</hi> удати, да нигде у свету <hi>нема девојачког села</hi>; а ја бих у њему хт |
ништа научити, па, касти, да се мало у свету дотера, углади.{S} Би тамо за неко време, па се н |
беху жути, од прилике као рђава лојана свећа.</p> <p>— И тако, за љубав оног дериштета, ви мен |
у дворану, једном мили-и са три лојане свеће осветљену, газда Миладин свињарски трговац, са св |
балу, стаде онде, па се заблену у силне свеће и фењере, који су на бајиру и по улицама светлели |
тешком сну: све се око њега окретало, и свеће, и људи, и куће, па и читаве улице, чинило му се |
, где некакви људи говоре, после виде и свеће, па, и не знајући, пође управо тамо.{S} То је бил |
Па кад сви знамо и видимо, како је ово свечан тренутак у нашем животу, у животу овдашњег грађа |
ад су у добром расположењу, умеју онако свечано отпевати...{S} И на томе се та вечера сврши.{S} |
својој будућности, а и сам да се за ту свечаност приуготови...</p> <p>Кад је учитељ Тима дошао |
у новије доба по Србији „изображенији“ свештеници праве себи појасеве, и даде га баби.{S} Баба |
е и љубе га у руку; после га гледа међу свештеницима из оближњих села, како седи пред Милошевом |
дланови никад не варају!{S} Неко високо свештено лице цркава за тобом!{S} Владика, прота, ђакон |
м и остали гости, сви повикаше на њега, сви се трудише да му докажу, да је он — луд, да ништа н |
рити тако, да су гости, хтели не хтели, сви умукли, чекајући, шта ли ће он, онако накресан, изг |
} Чича-Тима, прота, кум и остали гости, сви повикаше на њега, сви се трудише да му докажу, да ј |
казати...{S} Кад се у Перковцу појавио, сви су се задивили големој промени на њему: у лицу је б |
...{S} И на томе се та вечера сврши.{S} Сви одоше весели и расположени кући, само чича-Тима не |
е сетимо, па да јој наздравимо!...{S} А сви знамо, да је из Новога Сада!{S} А у Новом Саду би с |
па, кад је видео, да је дупке пуна, да сви ћуте и да су упрли очи у њега, он се још мало издиж |
је сјајне листове забележити.{S} Па кад сви знамо и видимо, како је ово свечан тренутак у нашем |
неки жућкастозелени капут, на ком су се сви конци лепо провидели, а и стари отрцан шешир је са |
таком њеном самозбору куцну и звонце, и сви учитељи изиђоше из својих разреда.{S} Чича-Тима, ка |
ишао из места, онда почеше резоновати и сви су погодили, да је то масло старе госпође гросмутер |
ћи се сопственој лепоти...</p> <p>Као и сви остали заљубљени људи, тако и лепа Гркиња, опијена |
узе реч учитељ трећег разреда. — Та ви сви знате, колико сам се око те несрећне деце трудио, и |
кога?“ А и нашто да питам, кад су мени сви људи једнаки?{S} Тај, што ће мене узети, зове се Па |
379" /> лепо лице, онда се не чудим што сви мушкарци хоће за вама да полуде“...{S} После тога ш |
; — свачему има времена; видите, да нас сви гледају, да нам завиде!</p> <p>— А довече, кад се в |
о не рече:</p> <p>— Е, па нек’ поцркају сви од муке!{S} Шта нам могу? </p> <p>Чича-Тима је хтед |
ћу се већ доселити, па онда нек’ прсну сви од једа!</p> <p>Она му притиште руку.{S} И остали с |
ица!...</p> <p>У томе и таком разговору сви се разиђоше.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
нила, она се гласно насмеја тако, да су сви гости у њу погледали, а лепа се Гркиња са неким пон |
је ниједан могао бити задовољан, али су сви ћутали и нико не смеде ревизору ни беле приметити, |
поседају. — Изволте, седите! — И они су сви поседали, где је који најближе стојао, само је чича |
но детенце да позна свога оца!..</p> <p>Сви гости прснуше у смех; а прота се намргодио, па само |
аћици, вредној госпођи Јоханиди.</p> <p>Сви се гости ућуташе, а чича-Тима и прота зинули од чуд |
д видим да су моје Ере најцивиластије у свијету: не мореш га ни за реп ни за ухо, — ка чик је г |
е с њиме насриједу!{S} Па да је прав ка свијећа, само зато, што те је уплашио, кихаће робијом!< |
е га баби.{S} Баба га прегледа добро са свију страна, дуну у њега трипута, па га стави Гркињи н |
етворици верна!{S} Наравно, да ћу ја од свију највише одликовати проту, с њиме ћу и шпацирати, |
ји је баш до кума седео, нико не хте од свију тих посластица ама баш ни окусити.</p> <p>Кад су |
ерзијски, шустерски, опанчарски — и већ свију могућих заната шегрти, па блену у гарава лица јев |
иње и онако нико не мари...{S} Осим тих свију својстава, стара је госпођа умела и шпијунисати, |
атерија, а празником се виђала на њој и свила!...{S} Ту је, наравно, морало бити и оговарања.{S |
удо што су се жене питале: откуд Гркињи свила, и ко је она и шта је она, да се и од саме окружн |
други, по чувењу, казиваху, да је већ у Свилајинцу и да ће сутра, а најдаље до прекосутра, доћи |
страни неки штофори за хаљине од тешке свиле, од кашмира, персијских шалова и друго којешта; а |
једно мало парченце од оне тешке црвене свиле, од које у новије доба по Србији „изображенији“ с |
ити сву срму, па нека купи себи од црне свиле хаљину; а кад би се на таке глупости остали болес |
</p> <p>— Да ће ми купити од тешке црне свиле хаљину, и то још ове јесени!</p> <p>— Хе, хе, хе! |
, па и отац-прота, са својим ружичастим свиленим појасом, од кога смо белегу још код врачаре ви |
шта! — После су ишле разне комбинације: свилену хаљину јој је купио чика-Паја член, грчки мајор |
рња!{S} Ено, пре јој је купио чика-Паја свилену хаљину са карнерима, што се и не приличи да нос |
зала; и кад јој је чика-Паја член купио свилену хаљину, и то је од бабе већ унапред дознала; и |
ако ми још овога месеца не купите црну свилену хаљину, ја вас више никад погледати нећу!..{S} |
ћете ми одмах после свадбе купити црну свилену хаљину!...{S} А сад...{S} Гром вас спалио и с в |
а шта!...{S} Сад како да јој купим црну свилену хаљину?{S} Мањ да задужим виноград?...{S} А мор |
им хаљинама, госпе и госпођице у тешкој свили и кадифи тоциљају се по глатким паркетима големе |
а ћу у Београду са госпођа-Швабићком по свим стазама и путовима удесити вигове, како само ја и |
и за љубав учинио: оној маторој, што је свима нама копала јаму, сломио је руку, одрубио нос; а |
Каткада га лепа његова супруга почасти свима сокачким псовкама, а он се само смеје.{S} Лепа Гр |
и других предмета испитивао, исказујући свима своје задовољство.{S} Кад је све то свршено, он и |
госпођа гросмутерка, која је и иначе у свима перковачким сплеткама на површини пливала, баш ка |
да испаштам!</p> <p>И тако је то ишло у свима разредима: ученици не знају, а и што знају, не мо |
и лојане свеће осветљену, газда Миладин свињарски трговац, са својом супругом, са синовима и са |
хтео фактима доказати: да човек који не свира ма у који инструменат није у стању за свој народ |
ецу захрани, — донде у Ајглерову хотелу свира банда, младићи у финим чојаним хаљинама, госпе и |
>— То, видите, све Новосатке у дромбољу свирају...{S} Само да ми је овај Дунав на мој виноград |
берберин, који је био музикалан, т. ј. свирао је у тамбуру, они су му пљескали, а он им се за |
о је, да је Југ-Богдан с девет Југовића свирао у клавир!...</p> <p>— У дромбуљу, млијеко ли му! |
музикални.{S} Могуће да Југ-Богдан није свирао у гласовир, а Бошко да није био виолиниста, то ј |
едни, те да за љубав чаше вина престане свирати, па се тек у томе случају, у највећем смеху и п |
бана удата, да је она умела у трумбету свирати, то вам могу историјским <pb n="343" /> фактима |
вцу још није догодио...{S} Најпре треба свирац да се умори, дувајући у гајде, или да ожедни, те |
ашина, у кујни судови неопрани...{S} Да свисне човек од муке:!...</p> <pb n="302" /> <p>Утом се |
тки Тимо!{S} Сутра!{S} А прексутра нека свисне стара вештица од муке!{S} Тиме се та јутарња пох |
им се гласа чуло.{S} А кад је већ зора свитала, и гости се, мало накресани, стадоше један за д |
екретарима ћу рећи: „Слуга сам покоран, свих пет секретара!{S} Заповедајте одсад коме хоћете; н |
а, не могоше ни у чему помоћи.{S} Поред свих хладних облога, које је на ћелаво чича-Тимино теме |
На таки комплименат заборавио би старац свих десет учитељских класа, све бриге и сваки страх од |
ељак, јок!{S} Та он се у богословији са свог раскалашног живота и прославио!{S} Та зар је један |
p>— Добро, добро, Милка, — рече, против свог обичаја, скоро благим гласом, — хајде, очешљај се |
ацаше чезнуће погледе на <pb n="305" /> свога госта.{S} И чича-Тима је пробао да очима искаже, |
.{S} Кад је видео учитеља богословца, а свога колегу, он се рукова с њим и честиташе му весело |
p> <p>— Ми, видите, Тимо, немамо никога свога у овоме несрећном Перковцу; ја сам, као што знате |
це од љутине, а очима је чисто стрељала свога дебелога супруга; и она није била више у стању со |
ин са својом женом живи, и која жена на свога мужа мрзи, а туђе мужеве воли...{S} Све је то нач |
ичају, очима, осмејкивала се умиљато на свога маторог обожатеља.{S} И Милка је, међутим, себи д |
пред очију, куго неосетљива! — викну на свога даскала, а после, пуна гнева, погледа на четврти |
о, дабогда, свако њино детенце да позна свога оца!..</p> <p>Сви гости прснуше у смех; а прота с |
му доби израз зле воље, и он устаде са свога места и поче тешким корацима ходати горе и доле п |
ишља, а после кратке почивке диже се са свога места и, весело ходајући по соби, продужаваше сво |
>— Господо и браћо!</p> <p>Ја сам се са свога места, с чашом у руци, дигао, да вам у име уједињ |
Чим га је Папраг приметио, он скочи са свога места и после неколико дубоких поклона и поклончи |
, са своје стране савесно извршио налог свога претпостављеног, преџоњао је у омладинској дворан |
а обасуо пољубцима.{S} Кад се Гркиња од свога ватреног обожатеља отела, изгледаше јој лице као |
Она ми је, истина, обећала да ће се код свога маторог обожатеља за мене заузети, да што више у |
повреди, — нарочито чича-Тима, који је свога колегу познавао, да нема речитости, и, кад у пићу |
хе, хе!..{S} А које дете још не познаје свога оца?{S} Е!{S} Е!...</p> <p>Лепој Гркињи је пламте |
коро не дишући, слушаше и даље бенетање свога занетог оца:</p> <p>— Она ме љуби, па, касти, чак |
чаршији прошета.{S} Али пре него што ће свога дебелога Шпартанца оставити, морала му се похвали |
говор свога оца, а после видела и лице свога младожење, кога је Гркиња у тој намери довела, да |
ело се смејала и гледала у збуњено лице свога обожатеља.</p> <p>— Но, но, драги господине, шта |
ти, али у тај мах шушну сирота Милка из свога ћошета, откуда је чула говор свога оца, а после в |
и од љутине, волела би и искру ватре из свога обожаванога Шпартанца искресати, али све бадава, |
опет ућута, несигурним погледом мерећи свога будућег зета.</p> <p>— Па на тај начин може још т |
есто; а дете, кад је чуло последње речи свога оца, оно покри лице рукама, а низ образе му текош |
задовољна, наслонила се на један јастук свога миндерлука и сањаше мирно о својој лепој будућнос |
а петицом, а на Петровдан — као имендан свога оца — читало у цркви апостол...{S} То је, наравно |
а из свога ћошета, откуда је чула говор свога оца, а после видела и лице свога младожење, кога |
не проговори....{S} И тако гледајући у свога новог, али живосно уображеног, обожаваоца, правил |
причувати, него се, као човек, да тугу свога родитељског срца ублажи, поштено напио.{S} А као |
згладио с чела, после се примаче увету свога колеге, учитеља трећег разреда:</p> <p>— Баш ника |
асвим задовољан, уз обожавану сапутницу свога живота.{S} Она би га презриво гледала, окренула б |
а ма у који инструменат није у стању за свој народ погинути...{S} Људи су ћутали, само њих два |
езазлено, онако по новосадски, раширила свој зелени амрел, пустила дугачке шлепове, да се по пр |
абељена и накинђурена, ослањајући се на свој зелени сунцобран, отварајући на чича-Томиној оград |
е кроз најгушћи коров, ослањајући се на свој дебели штап, провлачи прота; и то је сав узрок, шт |
а...</p> <p>Стара врачара пљуну мало на свој палац и стаде по Гркињину длану трљати, док се на |
е пући од једа, али шта је знао?{S} Узе свој шешир, захвали се на ручку и оде кући.</p> </div> |
и издрпана, а и сам Никола променио је свој отрцани сламњи шешир с новим вуненим, а у лепу Грк |
и са још већим ударом гласа продужаваше свој говор:</p> <quote> <p>— Ја хоћу да вам још овог ве |
уче, али све беше доцкан!{S} Он није ни свој отрцани шешир скинуо, а лепа Гркиња стајала је на |
спођи; па и она сама умела је уважавати свој уплив и достојанство.</p> <p>— Испит ће ми испасти |
дговорила, он задовољно стаде намештати свој црвени појас на испупченом трбуху, а после јој нам |
осле тога мало умирио, погладио би мало свој трбух и сео би, сасвим задовољан, уз обожавану сап |
колски ревизор, а, као што сам чула, по свој прилици ће бити сам г. начелник!{S} Хоћу им, богам |
иво, окренувши се Папрагу: — Ви сте, по свој прилици, у самој резиденцији маџарској положили ос |
p> <p>— А кир-Никола, он вам је био, по свој прилици, девер... ха?...{S} Ил’ је отишао, да спав |
љда са оном чупавом брадом, коју су, по свој прилици, гуске опасле, или су је шилом садили?</p> |
и.</p> <p>У таком разговору свако оде у свој разред, где је одмах настала нема тишина.{S} Али т |
е сама, озбиљно и замишљено гледајући у свој посао.{S} Изгледала је као одрасла девојка; ништа |
ицу, опет би са неким поносом продужила своја разлагања:</p> <p>— Ја, видиш, иако сам изродила |
е пажљиво и, грчевито притиснувши је на своја усташца, страсно је пољуби.{S} То да је нека стар |
ламе...{S} Гости се наново наместише на своја места, а све по старешинству; али се весеље није |
ћи — настављала је стара госпођа и даље своја тумачења, — то ће рећи, мој господине, да је у Ср |
учитељке скупили, и пре него ће почети своја предавања, заседоше <pb n="307" /> у оџаклију око |
ка, хитро као веверица, покупи и мету у своја недра.{S} У том тренутку уђе чича-Тима у собу.{S} |
шта није ни тицало.{S} Она је познавала своје интересе, па од њих није хтела никако ни у драм о |
о лица лак осмејак, и није никако могла своје унутрашње задовољство да притаји.{S} Три мужа!{S} |
их предмета испитивао, исказујући свима своје задовољство.{S} Кад је све то свршено, он извади |
есни кажипут <pb n="362" /> је упрла на своје ниско и збрчкано чело, а нос и уста је искривила, |
њом занет, него да би имао времена и на своје дете гледати.</p> <p>— Купио сам, дакле, два јагњ |
p>Чича-Тима се наново намрштио и сео на своје првашње место; а дете, кад је чуло последње речи |
еданпут трже и седе сасвим замишљено на своје првашње место...{S} То је Гркињу изненадило.{S} О |
хну се поносито, па онда извади из џепа своје наочаре, натаче их на нос и, приближивши се учите |
ођа мало прибрала, она извади из недара своје наочаре, натаче их на нос, па онда приђе ближе ог |
ило и радило.{S} Полицајац је, опет, са своје стране савесно извршио налог свога претпостављено |
неког побратима; она је била чувена са своје старе шљивовице и љуте горке ракије, а поред тако |
ситница, беше једно сокаче, које је са своје особености заслужило, да му се по могућству име с |
ично, био збуњен, пазио је на сваки миг своје обожаване Гркиње, да какогод у чему не погреши; а |
главу и оде у чаршију.{S} Кад је поред своје Милке прошао, она му приђе, по обичају, руци, али |
све којешта: час је замишљао да је код своје куће, па је у занетости тражио своју обожавану Гр |
{S} Али напослетку, љуљана теретом туге своје, опет је заспала.{S} Само Гркиња не могаше <pb n= |
ча-Тима се поче полако облачити.{S} Узе своје чизме са кратким сарама, обуче неке старе искрпље |
их млади богословац није ни чуо, те је своје аргументе о учитељским класама и даље својом обич |
е добро најео и напио, и не сећајући се своје месечне плате, једнако се церекао баш као намолов |
село ћутала и што је, вели, напућила те своје усне.{S} И он је због тога толико <pb n="333" /> |
рковачке беседе обудовео је, те због те своје жалости није могао синоћног вечера сам лично на б |
и, весело ходајући по соби, продужаваше своје смишљене планове полугласно исказивати:</p> <p>— |
лом Гркиња. — И, уздигнувши мало навише своје наврањене обрве, додавала би хвалисаво: — Да сам |
сте, оче прото...{S} Да је чича-Тима уз своје оно дериште и новаца дао?</p> <p>— Сто дуката!... |
Тимина Милка још је млада, али то има и своје добре стране: моћи ћете од ње као у воску направи |
у валцера, мазе се с девојкама, троше и своје и туђе паре, а хоће да им силом верујемо, да они |
свакога од њих према заслугама оцени и своје оцене у протоколе стави.{S} Учитељу четвртог разр |
евељеним цртама на лицу, стаде певукати своје зимско „<title>Во Јордање,</title>“ али се уједан |
Сиромах! — рекоше. — И тај неће видети своје породице, ако је има...</p> <p>Али уствари није т |
знаш већ, како; имаш, фала Богу, и сам своје деце!</p> <p>— Дао је Бог — рече бакалин.</p> <p> |
је отрован паук, што ти танком пређицом своје паучине све донде срце стеже, докле у болу не пре |
ким потоком мирно застао, па би огледао своје лице, дивећи се сопственој лепоти...</p> <p>Као и |
ћутао као убијен, чича-Тима је грискао своје проседе бркове, а Гркиња, како је ушла у кућу, ни |
у кошуљи, неочешљан, само што је обукао своје плаве панталоне, посади се и он до ње: — Српске м |
е улице јурио кући.{S} А кад се дочепао своје собе, он леже на миндерлук, па је гледао укоченим |
нда изиђе нека стара уседелица, која до своје четрдесет пете године није могла себи повољног и |
и, неусиљени; а не као Београђанке, што своје лено корачање називају грациозним ходом, а од бел |
анија варош у целоме свету, не само што своје биргере, бирократе, па и аристократе, на класе де |
ље видети могле, подигла је предњи скут своје тунике чак до више колена.{S} Жене и деца су се, |
орија вароши Перковца крупним словима у своје сјајне листове забележити.{S} Па кад сви знамо и |
е онде почасте понеком кавом и одлазе у своје радионице; само трговци и господа долазе, кад се |
— сами сте видели, какву моћ има реч у своје време изговорена!{S} Говорио сам вам о музици; ал |
аше јако удубљене црте на мршавоме лицу своје гошће. — Сад ћу ја, моја лепа госпођо!{S} Сад! — |
ћи чини и мађије, којима ће „плод чрева својего“ у ред довести; па кад је то све употребљено би |
ше од стотину, могао бих ти учинити.{S} Своји смо, а и сигуран сам, побратиме, да ћеш ми вратит |
рота жена, куда ће, него к мени?{S} А и своји смо нешто, те, ето, од јутрошње доба једва сам по |
/> и црквених дјела наложио ми је, ево, својим актом, да вас са вашег неваљалог владања отпусти |
ила, оставићеш за сутра.</p> <p>Дете га својим паметним очима погледа сасвим жалостиво, изгледа |
<pb n="319" /> <p>И она, погледавши га својим обичним чезнућим погледом, стиште му руку својом |
весеље?</p> <p>И она је весело тапкала својим мршавим рукама, баш као дете које се радује Божи |
е изишла напоље; после је тек продужила својим окретним језиком даље га упознавати са новим при |
жалостиво за њима, а после се даде сама својим мислима.{S} Она је, сирота, рано почела сама о с |
и сами келнери су онде, наравно, према својим душевним способностима, у класе подељени, а то т |
бабе трабуњају...</p> <p>Тек кад је она својим оштрим гласом проговорила, онда се кир-Никола тр |
ца-Трајко црквењак, па и отац-прота, са својим ружичастим свиленим појасом, од кога смо белегу |
е чича-Тима.</p> <p>— Јест, Јоханида са својим даскалом мора оставити Перковац...{S} Сад се Пер |
ше, сваки својим послом, а чича-Тима са својим зетом упоредо оде управо у бакалницу, своме побр |
коме воља била; а дотле је чича-Тима са својим зетом слистио неколико чашица пеленаша и већ се |
каку побити!</p> <p>Кад се чича-Тима са својим побратимом вратио у бакалницу, затекоше младог б |
.</p> <p>— Твоја кћи Милка срећна је са својим богословцем!{S} Тако пише!{S} Та насмеј се, стар |
оши протера!{S} Та ниједна жена није са својим мужем сигурна, све док је она у овој вароши.</p> |
— А после сасвим грациозно рукова се са својим човечуљком и оде у чаршију, да онде купи за десе |
ху, ласно растати се са сто дуката и са својим дететом, па макар да је колико окорео. </p> <p>— |
и је баш за гросмутеркини леђи седео са својим зетом, није могао а да на толику њену ларму не п |
а и прославио!{S} Та зар је једанпут са својим једномишљеницима кришом из семинарије утекао, да |
ад би каква трговкиња или начелниковица својим извесним послом те ратарске крајеве походила, да |
ожда, првипут у животу, што се саже над својим спавајућим дететом, те га нежно, родитељски, у о |
могао а да истога вечера не покаже пред својим препреденим зетом, да је доста замашна будала и |
а, она му се поклонила, погледала га је својим чезнућим погледом, па је ишла даље, као нека сла |
ио десет-дванаест пута, а бакалин га је својим паметним очима, смешећи се, од главе до пете мер |
ијатне слике пред њу изнети, која би је својим заносним бојама у тузи њеној утешити могла.{S} А |
мевао.{S} Он је, дакле, био тај, што је својим огромним духом задахнуо перковачку омладину, да |
вивши се поносито, оде гросмутерка даље својим путем, наравно, да још истог дана г. начелнику п |
оме куцну неко на врати, а чича-Тима се својим храпавим гласом одазва: „Херајн!“</p> <pb n="331 |
ркиња.</p> <p>— Но, Милка, — продера се својим крештећим гласом, — шта је то?{S} Дванаести је с |
а поверити виљушку у руку, и то ће дете својим врапчјим гласом да декламује неку убојну песму, |
и младога Папрага, који му је и сувише својим изнутрашњим задахом ударао на црквени тамјан, а |
ад су то попили, они се разиђоше, сваки својим послом, а чича-Тима са својим зетом упоредо оде |
<p>После тога се руковаше и одоше сваки својим путем; а гости, који су још у кавани остали, гле |
Београда пуно путника, који су путовали својим послом за Београд.{S} Неки су се по „фердеку“ ше |
ти...{S} Гркиња је још једанпут премери својим пепељавим очима, па кад је видела да дете њеном |
о нечем запитао, он би без сваке свести својим мутним очима бленуо, а не би ништа одговарао; па |
е умео ништа говорити; бленуо је мутним својим очима, без и најмање свести, у доктора...{S} Ост |
а пијаница по просутоме вину, тако и он својим пуним зрацима да тапка по бистроме потоку!...</p |
тима, и, учинивши шећерну мину, стаде о својим колегама разговарати.{S} Наравно, да није ни јед |
се по „фердеку“ шетали, премишљајући о својим домаћим и шпекулативним <pb n="391" /> пословима |
е мало живље кретати.</p> <p>—Све ће то својим редом ићи — рече Папрагу. — Све сам ја то удесио |
рковцу беседу, ја се надам, да ћете нас својим присуством усрећити.</p> <p>Папраг застаде мало, |
читељи.{S} Ал’ учитељи као да су били у својим посетама најтачнији.{S} Чим оду мајстори, одмах |
говора; мало је ко од скупљених гостију својим стањем био задовољан, а нарочито ова последња се |
павице, да више не гледа свакојака лица својих обожатеља, о којима је цео онај дан премишљала.{ |
еде, којима је после мајчине смрти и од својих и од туђинаца често обасипана бивала, научила се |
уцну и звонце, и сви учитељи изиђоше из својих разреда.{S} Чича-Тима, кашљуцајући, стиже стару |
Стара госпођа је таким резултатом мисли својих била потпуно задовољна, наслонила се на један ја |
ознавао.{S} Уосталом, чича-Тима је имао својих и малих и великих мана; а ко их од људи нема...{ |
то руменило, које вино раскошно по лицу својих љубимаца просипа.{S} Очи му синуше грозничавом в |
поштује.{S} Хоће ли им се смети у тузи својој или у радости поверити?{S} Хоће ли у Папраговој |
тељ Тима је, наљућен, отишао право кући својој, седе, онако срдит, на једну столицу, погледа не |
је, сирота, рано почела сама о себи, о својој судбини, да мисли... — Кажу — говорила је тек он |
ожаваоца, правила је нове комбинације о својој лепшој будућности. — У Америци, веле, има попова |
у страну, које да продужи комбинације о својој будућности, а и сам да се за ту свечаност приуго |
астук свога миндерлука и сањаше мирно о својој лепој будућности.</p> </div> <div type="chapter" |
еме за њом, а после се окрете задовољно својој Гркињи:</p> <pb n="320" /> <p>— Нека их, моја сл |
/> заспати.{S} Она је била будна.{S} По својој мекој постељи превртала се с лева на десно, уста |
ђења...{S} Стара госпођа гросмутерка, у својој црној хаљини, на нос је натакла наочаре, подбочи |
, онда се уверио да је у својој соби, у својој рођеној постељи, а ниже себе на миндерлуку види, |
никове собе изишао, а уђе гросмутерка у својој обичној црној хаљини; проседу своју косу склонил |
једног похвалила, а што је год могла у својој пакости измислити, све је то на кир-Николу и леп |
и не мари, још гледа, ако може, да је у својој пакости здере и позледи...{S} Стога је чича-Тима |
је отворио очи, онда се уверио да је у својој соби, у својој рођеној постељи, а ниже себе на м |
стојале, па, и не гледајући их, поче у својој раздражености као свака пиљарица резоновати: — Л |
захтевала, а и сам он је увиђао да би у својој ватреној љубави много срећнији био, да Милку ски |
усхићеном заносу и заспала, уживајући у својој лепоти.</p> <p>— Тако је то, моја Милка.{S} Дана |
па Гркиња и кир-Никола, живљаху мирно у својој скромној усамљености и у томе им нико није смета |
малакше, као што је то и сам професор у својој беседи навео: „Без ваздуха људи не могу живети; |
њим задахом ударао на црквени тамјан, а својом углађеном спољашњошћу на филистарску помаду, ниј |
ирају, да би и само звоно Светога Марка својом писком надгласили...{S} Зато је изабрала перкова |
"353" /> прецртала и написала лепо сама својом руком друго слово; па и оно <hi>веди</hi> је она |
ну, газда Миладин свињарски трговац, са својом супругом, са синовима и са снахама у чисто српск |
оман кринолин.{S} Наскоро затим дође са својом скоро доведеном младом неки Гаја берберин.{S} Њи |
имао и парче винограда, који је сам са својом домаћицом одгртао и загртао; али као главни прои |
наслагане памуклије, које је он сам са својом децом шио, а по рафовима беше цифрасто понаслага |
, како се који чиновник или грађанин са својом женом живи, и која жена на свога мужа мрзи, а ту |
ћу преместити у Хомоље; а кад се он са својом вештицом одсели, онда је чича-Тима мој!...</p> < |
иња приступила ближе асталу и већ хтеде својом сувом руком да зграби поређане ствари, Милка јој |
е аргументе о учитељским класама и даље својом обичном научењачком мирноћом продужио: — Дакле, |
ило у чинији зрнцета, до кога она не би својом загорелином допрла; а сад нарочито, где јој све |
ичним чезнућим погледом, стиште му руку својом десном руком, а левом га поглади по збрчканом ли |
је, београдско-новосадске, забаве, поче својски одазивати: прво уђе у дворану, једном мили-и са |
онако нико не мари...{S} Осим тих свију својстава, стара је госпођа умела и шпијунисати, и то м |
ти, јер га ни познавала није.{S} Његова својта и рођаци беху далеко од Перковца, није, дакле, м |
таром свату, па и младенцима, и њиховој својти, у здравље; али ја сад желим, уколико ми силе до |
сно!</p> <p>Гркиња уздиже обрве високо, своју суву руку у белим рукавицама узвиси скоро до прси |
ће те <pb n="338" /> ноћи похарати, да своју гладну децу захрани, — донде у Ајглерову хотелу с |
b n="324" /> а он није добио прилике да своју обожавану Гркињу загрли.{S} Два-три љубавна погле |
ја имам моју плату, а он осим плате има своју кућу и виноград...{S} Поговара се, да ће се и одс |
Е, шта знам!{S} Људи су људи, сваки има своју невољу!{S} Ето, попа Ђока се, сиромах, пропио; ко |
ли сад задовољна? —— питао је чича-Тима своју ћерку удавачу...{S} Девојче испрва ћуташе, али ка |
ћутала и пришивала шарене шепутлице на своју венчану хаљину.</p> <pb n="376" /> <p>- Е, јеси л |
пио.{S} А као напит, прво се наљутио на своју Милку, што је целог вечера невесело ћутала и што |
огда, као што она најмања пчелица позна своју кошницу, тако, дабогда, свако њино детенце да поз |
д путника приближи, он брижљиво заклања своју мараму руком, као да се боји, е ће га ко похарати |
једно зрнце од оне наворе, коју су пред своју смрт поделила у Св. Гори три јерарха...</p> <p>Гр |
, овако, сама и остављена, наслонила је своју малаксалу главицу на суву руку, па је замишљено г |
тици тога прописа гледало је јадно дете своју изгубљену мајку, па се часом насмешило, а махом ј |
..{S} Људи су људи, сваки гледа како ће своју рану завити и утоплити, а за туђу нико и не мари, |
нешто шапутала, па високим гласом поче своју декламацију:</p> <pb n="344" /> <quote> <title>АМ |
а сам неморална; а неће да гледа себе и своју кућу — срам га било! — него слуша, шта му којекак |
не баш добро родио.{S} А, после, имаш и своју поштену службицу!{S} На тако јемство дао би ти ма |
и већ је зинуо, да, по обичају, изгрди своју мезимицу, али кад је видео обожавану Гркињу, он с |
није ишло од руке; он, дакле, приближи своју столицу њеној, загрли је, па је, онако старачки, |
потицу, а после стаде задовољно гладити своју, одавна већ прогрушану, браду; затим се сасвим оп |
е!</p> <p>Да је чича-Тима боље погледао своју ћерку, он би видео, где јој се суза преко белих о |
о до деда-Спире, узео је четку, очеткао своју атилу, умио се, загладио косу, попио је каву и сп |
од своје куће, па је у занетости тражио своју обожавану Гркињу; молио је, преклињао, само да га |
ску прашину.</p> <p>Кад је учитељ попио своју грку, он се препоручи и оде у своју школу.{S} Ниј |
>Кад је и ту чашу грке искапио, да мало своју унутрашњу муку разблажи, а он оде право кући, да |
је већ испио ракију и сркаше задовољно своју црну каву.{S} Али није дуго седео сам, наскоро за |
сталом близу корманоша, па онде простро своју шарену мараму и нешто из ње вади, па ређа по аста |
ао тако, да и он умало што није уштинуо своју проводаџику, али се опет трже; а, после, и као до |
има, као онога тренутка, кад је првипут своју обожавану Гркињу видео!...{S} Кир-Николу и остале |
, али га Гркиња узе под руку и одведе у своју собу — на ручак.{S} Милка остаде сама, погледала |
пио своју грку, он се препоручи и оде у своју школу.{S} Није се још ни три корака од Спирине ка |
ича-Тима закрљештеним очима гледао је у своју уплашену ћерку, која је онде пред њим дрхтала, ал |
ет није могао да не погледа пажљивије у своју мезимицу; па кад је видео од плача поцрвенеле очи |
и да је, као такав, до ушију заљубљен у своју набељену Гркињу.{S} То препреденом богословцу ниј |
е ни речи проговорити, само је бленуо у своју обожавану и љубведостојну богињу; кршио је руке, |
"345" /> практиканата употребили су сву своју речитост и оштроумље, да се беседа, ако је икако |
у својој обичној црној хаљини; проседу своју косу склонила је вешто под црну капу, само је јед |
тати, н.пр., о створењу света, па ће са свом ватром, која је будали свакад на расположењу, дока |
и, истина, знао, али где је срца, да се свом идолу противи...{S} После се, онако збуњен, накашљ |
одиста поштен човек; он се радовао што свом пријатељу може услугу учинити, и то баш у оно врем |
се мене лично тиче, признајем, да сам у свом веку два-три пута и ја био гост на њима; али за шт |
прилику, окрете се, усиљено смејући се, своме чича-Тими:</p> <pb n="355" /> <p>— Ви, откако сте |
м зетом упоредо оде управо у бакалницу, своме побратиму.{S} Папраг се, по обичају, и ту поклони |
вади из недара једно писамце и стаде га своме колеги на уво читати:</p> <quote> <p>„Слатка грос |
ј резиденцији маџарској положили основе своме данашњем образовању?</p> <p>Папраг је осетио жаок |
d> <p>Међутим, док је стара госпођа, по своме, доста вешто смишљеном, програму, утрвене и неутр |
е снаге и спољашности тек онда добија у своме изгледу, кад је мало више неглиже обучен.</p> <p> |
} То само нећу!...</p> <p>Тако је она у своме меком кревету премишљала и већ је у мислима гледа |
ду на посао; мајстори се <pb n="336" /> сврате још пре сванућа у кавану, па се онде почасте пон |
на моје дете; па да се, касти, одљутим, свратио сам се на једну шљивовицу.</p> <p>— Ох, господи |
прага, а господин је видео њу, и тим је свршено: довече прстен!...</p> <p>— Та оно, касти, не б |
има своје задовољство.{S} Кад је све то свршено, он извади из једног пакетића неколико књига, т |
о отпевати...{S} И на томе се та вечера сврши.{S} Сви одоше весели и расположени кући, само чич |
а од муке!{S} Тиме се та јутарња похода свршила.{S} Она се још једанпут рукова с њим, па оде, а |
одине, ми као да смо још јуче за свакад свршили наш разговор?</p> <p>— То нисмо, драга колегини |
...</p> <p>Сутрадан, кад су се предвече свршили испити, ревизор искупи све учитеље у стану стар |
, он је прави Атињанин; онде је и науке свршио.{S} А ви сте, слатки Тимо, Сремац!...</p> <p>— Ј |
у и њега слушали... </p> <p>А кад је он свршио, изиђе на среду и лепа Гркиња.{S} Стара госпођа |
еног, преџоњао је у омладинској дворани сву ноћ, пио је с њима, здравио се; а ујутру је отишао, |
мо да га погледи, а он ће јој поклонити сву срму, па нека купи себи од црне свиле хаљину; а кад |
; ону највећу, моју лепу Љубицу, њу сам сву црвеним трачицама и зеленим венцима накитила, па са |
вино ретко употребљава, а прекодан и по сву ноћ о белом вину проводи; ноћу не излази напоље, је |
да се трудиш! </p> <p>И тако је ревизор сву децу за њихове радове редом похваљивао, и после је, |
b n="345" /> практиканата употребили су сву своју речитост и оштроумље, да се беседа, ако је ик |
ми тек допустити, да у сваком сталежу и свугде има постепености, која се код нас учитеља основн |
иру!{S} Само ви немојте ваш прчасти нос свугде забадати!{S} Ви, ислужена бабицо са отрцаном дип |
лницу...{S} У болници му <pb n="395" /> свукоше хаљине, дадоше му малу белу капицу, плав шлафро |
>— Да им Бог поживи дечицу, и, дабогда, се ројила по кући, као пчеле у кованлуку! </p> <p>Чича- |
сти, зете, тамо код вас у Пешти, можда, се ово скупо и продаје, па га, ваљда, друкче и зову; а |
ду дате јој и чисту кошуљу; касти, она, се у Перковцу чистије носи и од саме госпа-начелниковиц |
наћанин на плеву за страшило, а, овамо, се једнако церека и клипи као намолован пајацо.</p> <p> |
а и ручак и вечера!</p> <p>-— Бре, нек’ се не заноси — грмео је чича-Тима, — док је није ђаво о |
мојим сирћетом зготовити!{S} Па учи л’ се то у школи...{S} Тако је то, касти; али сад јаја как |
ка набавиш.{S} Деца су, брига је, треба се, богме, и спремити.</p> <pb n="366" /> <p>— Треба, п |
} Болесник заборавља на шећер, навикава се на пелен, и временом лекар ће, можда, с поносом рећи |
а непометена, прозори неочишћени, једва се провиди кроз њих; ено, по дуварима виси паучина, на |
прсију!{S} А он ми ономад приђе, рукова се са мном, а мени се учини као да ми је мртвац за <pb |
>Младић се приближи учитељ-Тими, рукова се и са најумиљатијим смешењем одступи један корак натр |
ара госпођа обори застиђено очи, рукова се с њиме и, задовољна, што ће и само министарство још |
— доврши препредени богословац, рукова се још једанпут и оде...</p> </div> <div type="chapter" |
госпођу, он се усиљено осмехну и рукова се с њоме, а остале учитеље није ни погледао.</p> <p>— |
киња. — А после сасвим грациозно рукова се са својим човечуљком и оде у чаршију, да онде купи з |
него школом и просветом.{S} Просвета га се утолико тиче, уколико му понеку, с руског преведену |
Ђока, учитељ трећег разреда, —- баш га се ништ’ не бојим!{S} Деца ми знају све као воду!{S} Ал |
наслонила је главу на руку.{S} Из свега се видело да о нечем премишља, а после кратке почивке д |
на, млада па лепа — вели — па у каквога се зврндова загледала!“...</p> <p>— Оно, касти — рече ч |
н још вечерас видети?</p> <p>После тога се руковаше и одоше сваки својим путем; а гости, који с |
роз прозор гледала; а кад је видела, да се авлијска врата отворише, она истрча пред учитеља Тим |
провиривали.{S} Она се само бринула, да се на њеној хаљини виде шепутле и карнери, а он је, по |
је Милка, онако ожалошћена, отишла, да се у неком усамљеном ћошету куће сита наплаче, и кад је |
не одмарати се...{S} Ох, та прашина, да се човек угуши, баш ме умори!...</p> <p>И није лако по |
ињи свила, и ко је она и шта је она, да се и од саме окружне начелниковице шареније носи?{S} Та |
ји!{S} Ја сам свакад био тога мњења, да се учитељи према годинама награђују.{S} Шта ви на то ве |
иле тужбу бар са две хиљаде потписа, да се хапси, или да се из ове вароши протера!{S} Та ниједн |
н би, истина, знао, али где је срца, да се свом идолу противи...{S} После се, онако збуњен, нак |
..{S} Хтеде све да слиндари са себе, да се преобуче, али све беше доцкан!{S} Он није ни свој от |
лени амрел, пустила дугачке шлепове, да се по прашини вуку; а, овамо, како би се беле шлингован |
итао министарски акт!.,.{S} Он каже, да се отпустим из службе...{S} А, не превари старога курја |
црни накити, то тако дивно доликује, да се не да описати!{S} Исто тако, ако купиш црне ципеле, |
и су сву своју речитост и оштроумље, да се беседа, ако је икако могуће, на највеселији начин ба |
ких мисли, које ме, може бити, море, да се отресем; хоћу, као што је пре мени неко казао, да за |
најкитњастије обукла и спремаше се, да се мало по чаршији прошета.{S} Али пре него што ће свог |
дужности; а, друго, ви и сами знате, да се у овим околностима морам и спремати — дакле...</p> < |
ла да се лепом божјом природом бави, да се диви шареним ливадама и загаситом зеленилу прастарих |
од дебелих врљика плот тако велики, да се од њега једва видео искривљен оџак, који је од плета |
који су га још из малена познавали, да се и као дете радо смејао тако, да често није могао ни |
те га понуди <pb n="361" /> Гркињи, да се на њега посади; а сама је, с прекрштеним ногама, сел |
није могао ништа научити, па, касти, да се мало у свету дотера, углади.{S} Би тамо за неко врем |
научило на ред...{S} А, управо рећи, да се нисте к нама доселили, не би никад ни знала за уредн |
ше безобразна жена, — да га доведем, да се најпре упознате, па после, наравно, да се прстенује. |
је врачара. — Хоће да умре за тобом, да се обеси, да полуди, да побесни!...{S} Благо теби, госп |
ачелник министарства много наклоњен, да се о њојзи више пута са поштовањем изразио: како би Срб |
ње са тако несносним смрадом куљао, да се сирота Гркиња једва на ногама држала.{S} Та баба, ко |
вапут већи комплименат направи тако, да се чича-Тима побојао, да му како зет не разбије нос.{S} |
, у коме је највише калуђера живело, да се онде каје и да тражи помоћи.{S} А ако се нашла каква |
е да понос: но, то би тек лепо било, да се уморила!...{S} Таки случај се у Перковцу још није до |
најпре упознате, па после, наравно, да се прстенује.{S} Он је, истина, за данас само учитељ, а |
о је известити министра.{S} Наравно, да се на таки реферат и сам министар насмејао, а одговорио |
оје је наумила походити.{S} Наравно, да се лепа Гркиња на таке маленкости није <pb n="359" /> о |
а за четврти разред додаћу само то, да се једанпут пијан у механи изразио да попови нису христ |
ла, желећи премештаја ил’ друго што, да се за препоруку њојзи обраћао, па често и онај поклон, |
у казати, да не иду редовно у цркву, да се исмевају министарским расписима, које, наравно, наче |
е венчање; морам поручити и Папрагу, да се још у четвртак у чаршији нађе; треба, касти, и да се |
а како га је Пепита волела?{S} Кажу, да се једанпут из превелике љубави хтела и удавити, само ш |
унце љепше сјало!{S} Ма све ка вељу, да се и нама старцима још пођешто мили.{S} Наједем ти се, |
</p> <p>— Та зар не видиш — шану му, да се и прота и чича-Тима мргоде?{S} Ћути!...</p> <p>— Да |
духом задахнуо перковачку омладину, да се међу остале онамошње забаве уврсти и словенска бесед |
ошку, загрли и тако је силно цмокну, да се дете у соби пробудило.{S} После је сасвим кицошки уз |
је опио?{S} Гледајући у лепу Гркињу, да се није заљубио?...{S} Све игра, сиромах; рекао би, као |
о од министарства просвете званично: да се кир-Никола казни двомесечном платом, а чича-Тими да |
о искривио, па да прсне од смеја!{S} Да се није опио?{S} Гледајући у лепу Гркињу, да се није за |
говорила је тек онако полугласно, — да се девојке <hi>морају</hi> удати, да нигде у свету <hi> |
емилостиво гурну од себе...</p> <p>— Да се нисте усудили|...{S} Јер... </p> <p>Она га погледа п |
уделовати, није се могла уздржати, а да се не пљесне рукама.{S} Кад је то учинила, она се гласн |
истарску помаду, није могао од смеја да се уздржи и у себи да не проговори: ево још једног чове |
пођа Гркиња није за онда наумна била да се лепом божјом природом бави, да се диви шареним ливад |
адом, на лицу товар белила, а хаљина да се и не види од самих пантљика и шепутала; тако намеште |
Дајдер ми, деда, још једну грку, па да се вучем у ту дерну школу!{S} Е, јес’ чуо, деда-Спиро, |
ај ми, побратиме, још једну грку, па да се гледа за послом!</p> <p>Кад је и ту чашу грке искапи |
о ваздан бих могла гледати у њих, па да се сита не нагледам; а у њега су мале, жмираве, очи, — |
, мало се и наљутио на моје дете; па да се, касти, одљутим, свратио сам се на једну шљивовицу.< |
е никад погледати нећу!..{S} А донде да се нисте усудили приближити се мени и називати ме свако |
ствари не узимаш код себе, лако може да се одбије од тебе!{S} А, богме, то је лепа прилика!{S} |
{S} Она погледа на врата, мислила је да се није, како, њен дебели <pb n="306" /> муж појавио; а |
киде му реч лепа Гркиња, -— време је да се руча.{S} Извол’те, мој дебели даскало досад је давно |
.</p> <p>— Лепо, Ленка, треба и даље да се трудиш! </p> <p>И тако је ревизор сву децу за њихове |
ој заборавити да поздравиш снају, те да се она спреми; млада је, моћи ће још коју поиграти у ко |
одузео...</p> <p>И стари учитељ поче да се спрема: згладио је косу, обукао црни капут, који је |
јесте чули, језик за зубе!{S} И више да се нисте усудили мене белајдиговати... јер...{S} Та ви |
ртак у чаршији нађе; треба, касти, и да се спрема.</p> <p>— Та лако је са спремом — прихвати Гр |
сте ви код мене, волела бих чисто и да се не пробуди више.</p> <p>То је било и сувише.{S} Очи |
а уствари видим, да има нов капут и да се толико пута до земље поклони, колико коракне; моја м |
е фела разног јестива било, па још и да се учитељ четвртог разреда први опио; и то су дочули, п |
хаљине, па му рече, да може ићи, али да се најпре пресвуче.{S} Старац је слушао, пресвукао се; |
две хиљаде потписа, да се хапси, или да се из ове вароши протера!{S} Та ниједна жена није са св |
порођаја и умрла.{S} Људи су мислили да се чича-Тима, после онаке красне жене, неће више никада |
азни двомесечном платом, а чича-Тими да се одузму две класе.{S} То их је поразило...{S} Чича-Ти |
а себе старати!{S} И тако ћу гледати да се, колико сутра, са њиме насамо разговарим, па ако мож |
инације о својој будућности, а и сам да се за ту свечаност приуготови...</p> <p>Кад је учитељ Т |
н зној.{S} Кад је хтео са начелником да се опрости, није могао ни речи изустити, отворио је вра |
ст од госпође Јоханиде, и ми ниједан да се сетимо, па да јој наздравимо!...{S} А сви знамо, да |
аку да ходи, да гледа, на који начин да се поздравља.{S} Па, касти, она се, откако амо дођосмо, |
p>Учитељ четвртог разреда није могао да се не насмеје. — Уосталом — рече он, — што се мене личн |
пуноме мраку бледети; али прота, као да се повампирио, добиваше све јаснији и опредељенији обли |
љиво заклања своју мараму руком, као да се боји, е ће га ко похарати.</p> <p>— А шта ти је то, |
ити.</p> <p>Папраг застаде мало, као да се премишља.</p> <pb n="335" /> <p>— Милостива, то вам |
свим блед и задуван, изгледао је као да се нека грдна несрећа догодила и једва је дошао до речи |
> <p>Он га погледа тупо, а после као да се хтеде нешто сетити:</p> <p>— Милка?...{S} Милка?... |
че, осмејкујући се пакосно. — Ви као да се још љутите?...</p> <p>Стара госпођа га погледа, през |
е краја оговарању.{S} Али све то као да се лепе Гркиње ништа није ни тицало.{S} Она је познавал |
чути ни разумети, <pb n="369" /> до да се говор водио око десет учитељских класа.{S} И учитељ |
хаљинама, само што је носила, колико да се зна да отменијој перковачкој класи припада, доста ог |
ја једну шљивовицу искапити, колико да се мало расхладим.</p> <p>Чича-Тимин побратим беше доба |
аше се да иде мало у чаршију, колико да се расхлади, а и вече по себи беше дивно.{S} Он је у ли |
ну врло мало еспапа имао; тек колико да се назове трговац.{S} На једној страни дућана стојале с |
ло климао ногама, то му није сметало да се пред чича-Тимом не само по обичају поклони, него да |
и да мало продиване.{S} Прво је било да се увере, где ли се сад школски ревизор налази?{S} Једн |
инице!...{S} Но, то би тек лепо било да се због таких маленкости стари познаници посвађају! — р |
ј твој зет био би красан момак, само да се толико не смеје и не <pb n="373" /> клања, а овако м |
а у какву црну исхабану шамију, само да се, колико толико, са онима изравна, које је наумила по |
инити?{S} Ако ни за шта друго, а оно да се нагледате оног лепог детињег лица.</p> <p>— Напротив |
о дете, ти си већ одрасла, треба већ да се и удаш!“ Па сам јој нашла и младожењу; онај црни шта |
видео Гркињу, трудио се по могућству да се весело насмеје. — Дивно вече, касти; да умем стихове |
у колу.{S} А сад, дабогда, у здрављу да се видимо и лаку ти ноћ!</p> <milestone unit="subSectio |
ја довека да учитељујем, не!{S} Хоћу да се запопим, да добијем ваљану парохију, а ту је нуждан |
је догодио...{S} Најпре треба свирац да се умори, дувајући у гајде, или да ожедни, те да за љуб |
зна ништа!...</p> <p>Учитељ IV разреда се смејао, али не чича-Тимину хвалисању, него му беше с |
у минијатури.</p> <p>Учитељ IV разреда се слатко насмејао: — Е, изгубио сам!{S} Деда-Спиро, до |
уву руку, па је замишљено гледала преда се.{S} На запећку стајао је хлебац и недодирнут, могли |
ко невинашце, обори очи и гледаше преда се; а кад ју је начелник загрлио, она га је отискивала, |
к је чист...</l> </quote> <p>— Јоханида се усмрдела....{S} А господин секретар мисли да су учит |
својим оштрим гласом проговорила, онда се кир-Никола трже и стаде се гласно смејати, а чича-Ти |
омислим какве су их ручице месиле, онда се не чудим!...</p> <p>И он погледа најумиљатијим погле |
дим ваше <pb n="379" /> лепо лице, онда се не чудим што сви мушкарци хоће за вама да полуде“... |
ед гробља; али кад је отворио очи, онда се уверио да је у својој соби, у својој рођеној постељи |
кад је учитељ донео шунку и вино, онда се није имало ништа чекати.{S} Учитељ, кад је видео, да |
а и зеленим карнерима; а, после, и мода се променила, изишле су и никакве тунике...{S} Оно, кас |
била скоро на крају горње мале, откуда се виде зелене утрине, што се од самог Перковца до у Ми |
с њоме унознати...</p> <p>Стара госпођа се при овим речима ђаволасто осмехну, а после, сетивши |
упута поздравим...</p> <p>Стара госпођа се захвалила, клањајући се и успијајући устима, и, учин |
праг, сутра имамо у Перковцу беседу, ја се надам, да ћете нас својим присуством усрећити.</p> < |
у нашем Перковцу, све су је омрзле; ја се чудим, како досада нису саставиле тужбу бар са две х |
ађају! — рече чича-Тима заједљиво. — Ја се, штавише, надам, да ћемо још много година пријатељи |
уда! —- прекиде јој чича-Тима реч. — Ја се опет бојим вас!{S} Ви, ваљда, мислите, што сте још и |
ељ Тима доћи овамо на каву?</p> <p>— Ја се чудим — рече, — где се и досад бави.{S} Ако га није |
филозофа.</p> <p>— Мој отац хоће, и ја се морам удати!{S} Ја не смем питати: „За кога?“ А и на |
сталежу и свугде има постепености, која се код нас учитеља основних школа назива класа!{S} Узми |
а и сам је смотао једну шљивовицу, која се њему веома допала.</p> <p>— ’Ма, побратиме, —- рећи |
лекар ће, можда, с поносом рећи: „Моја се болесница навикла на горчину“!{S} И то је све, што с |
ног угојеног вепра, — тај, богами, нека се не нада класи!..{S} А то су моје перковачке колеге о |
јој буде врућина, а прота и Никола нека се упрегну, а ја ћу остраг гурати, док се не расхлади.. |
оришна цедуља.</p> <p>И заиста, публика се, жељна мало отменије, образованије, београдско-новос |
аље: — Ето, ово слово беше рђаво, мајка се и наљутила на мене, па га је <pb n="353" /> прецртал |
аки има своју невољу!{S} Ето, попа Ђока се, сиромах, пропио; ко зна, каква му је то вештица учи |
кола Грчић.</p> </quote> <p>Гросмутерка се опет пљесну рукама, а Гркиња, после подуже почивке, |
/note> <note xml:id="SRP18760_N2">Ћошка се зове пред кућом од дрвета начињен као балкон.</note> |
еврћући, по обичају, очима, осмејкивала се умиљато на свога маторог обожатеља.{S} И Милка је, м |
} Што није више ни за шта — пренемагала се баба, — изношено, благо стрини!{S} Та ону твоју стар |
S} А како твој чича-Тима, ха? — смејала се баба. — Иде као слеп за тобом.{S} А јесам ли ја каза |
брати...</p> <p>— Нећу дунста — смејала се Гркиња, — него сам наумила довече да правим вечеру, |
јала...</p> <p>— Лепо, лепо! — церекала се баба. — То је морал!{S} То је учитељско владање!{S} |
а.{S} По својој мекој постељи превртала се с лева на десно, устајала би, намештала би и наново |
лед.{S} Мала Милка већ се умила и стала се чешљати; њојзи не беше ништа необично што је оца так |
војих била потпуно задовољна, наслонила се на један јастук свога миндерлука и сањаше мирно о св |
Монакову не беше дубоке воде; заронила се, касти, чак до кукова.</p> <p>Дете, које је сав тај |
у,<ref target="#SRP18760_N2" /> скупила се скоро у клупче, а главу је наслонила у крило; залуд |
на кукове, обрве је уздигла, искосирила се мало настрану, па се тако неколико тренутака само у |
есно сокаче, па прошавши онуда, упутила се право горњој мали.{S} Ту, у томе усамљеноме крају, р |
и, на нос је натакла наочаре, подбочила се са обе руке на кукове, па их посматра поиздаље; а ка |
уђинаца често обасипана бивала, научила се трпљиво сносити...{S} Гркиња је још једанпут премери |
а бити?{S} А и и стара госпођа узмучила се, и њу је голицало, и не беше јој лако тајну чувати:< |
ли дан.{S} Вечера се спрема, кир-Никола се смеје, а лепа Гркиња се сваком извињаваше, како се н |
у прозвано ђаче зна лекцију, кир-Никола се задовољно насмеје; а ако не зна, он га повали, сирот |
к и двапут пољуби!...</p> <p>Кир-Никола се слатко насмејао, допало му се што му је жена тако ош |
таким мислима занета, ућутала, а споља се чуо притворни глас набељене Гркиње: — Милчице, а зар |
ко је био прислоњен уз невесту, скотрља се од радости на земљу... „Дакле и ти имаш вољу?{S} Е, |
/p> <p>И он се диже са столице, накашља се мало, узе чашу, уздиже је увис, па онда поче крупним |
ту параду из прикрајка гледао, накашља се зловољно и прогунђа у себи: „Но, и то мора да је нек |
је ориђинал послао чак у Париз; ја сама се нисам познала, така је то красота била!!...</p> <p>Т |
д нарочито, где јој све интриге, којима се служила, не могоше ни у чему помоћи.{S} Поред свих х |
други сваковрсни инструменти, у којима се, опет по казивању перковачких грађана, потпуно разум |
— Не знам, вере ми! </p> <p>Учитељ Тима се нечем досетио, скиде са полице литру с ракијом, па ј |
оспођа... госпођа...</p> <p>Учитељ Тима се весело осмехну, приђе детету, да га мало охрабри.</p |
Гркиња из горње мале вратила, чича-Тима се већ био умио и очешљао и спремаше се да иде мало у ч |
ратима га погледаше зачуђено; чича-Тима се мало накашљао, јер није знао, шта ће да му одговори. |
о се накашља пред вратима.{S} Чича-Тима се трже.</p> <p>— Да није она? </p> <p>Неко куцну на вр |
Утоме куцну неко на врати, а чича-Тима се својим храпавим гласом одазва: „Херајн!“</p> <pb n=" |
ion" /> <p>То јутро по беседи чича-Тима се доцне пробудио, а кад је устао, беше некако зловољан |
годила?</p> <pb n="312" /> <p>Чича-Тима се чудио, откуд стара вештица све то да сазна?{S} Та, в |
га истерао из службе!</p> <p>Чича-Тима се примаче ближе њему, па га тек онако испод обрва погл |
је данашња младеж!...</p> <p>Чича-Тима се спремаше да је наново пољуби, али на вратима се чуло |
те нас иберашовали!...</p> <p>Чича-Тима се смејао, беше добре воље; нарочито га је задовољавало |
, и ја је морам удати.</p> <p>Чича-Тима се наново намрштио и сео на своје првашње место; а дете |
одужаваше крепећи сан.</p> <p>Чича-Тима се поче полако облачити.{S} Узе своје чизме са кратким |
аше да је наново пољуби, али на вратима се чуло кир-Николино кашљуцање, а затим смеј и церекање |
ијом?...</p> <pb n="351" /> <p>— Камена се помирио!{S} Сирота жена од муке се и пропила.{S} А и |
љесне рукама.{S} Кад је то учинила, она се гласно насмеја тако, да су сви гости у њу погледали, |
ла очи, како су црвене и исплакане, она се трже и ућута, све док Милка није изишла напоље; посл |
ачин да се поздравља.{S} Па, касти, она се, откако амо дођосмо, лепо и поучила; сад већ и не ум |
ију понудише, да заузме горње чело, она се извињаваше тиме, да, као домаћица, мора сваки час ус |
ина начелника да је још у неглижеу, она се хтеде удалити, <pb n="347" /> али он викну, јутрењом |
лепи, васпитани!{S} Хе, хе, хе!{S} Она се васпитала код моје Јохиниде, а он у Будиму...{S} Ја |
м трбуху, а после јој намигну...{S} Она се, као неко невинашце, застиде, обори очи доле, па га |
ме се та јутарња похода свршила.{S} Она се још једанпут рукова с њим, па оде, а он се врати нат |
места помицала, нити је тренула.{S} Она се решила да сваком њихову нападају пркоси.</p> <p>— На |
кроз отрцани капут провиривали.{S} Она се само бринула, да се на њеној хаљини виде шепутле и к |
ао обарен рак; он се примиче њој, а она се одмиче; он хоће да јој придене ружицу ил’ други кака |
сположењу отац из чаршије вратио, а она се уплашено сакрила иза фуруне и оданде страшљиво погле |
агова незадовољства на њену лицу, и она се, напослетку, задовољно осмехну:</p> <p>— Надам се, д |
ли прслук и гласе рукавице?...{S} Клања се и ближи се њој...{S} А она чапља!{S} Оборила очи дол |
и већ почеше разилазити.{S} И младожења се диже, па иако је помало климао ногама, то му није см |
ема, кир-Никола се смеје, а лепа Гркиња се сваком извињаваше, како се није ни очешљала, ни умил |
чича-Тима оде, да спава; а лепа Гркиња се најкитњастије обукла и спремаше се, да се мало по ча |
дођу; имале би шта чути!</p> <p>Гркиња се задовољно смешила; њој је ласкало што је чича-Тима т |
госпође и не носе више...</p> <p>Гркиња се замисли мало.{S} Није ни њојзи било ласно растати се |
а чича-Тима и прота зинули од чуда, па се већ унапред боје, да им се како идол не повреди, — н |
деси у вароши и неки учитељ из села, па се случајно жели још и с колегама састати, наравно, да |
је још код куће парче храпава сукна, па се њиме трљала по лицу, све док није природна румен дош |
ш једанпут премери од пете до главе, па се испречи на њега:</p> <p>— Господин-Тимо, у колико се |
восадски, клањати, правити книксове, па се у један мах сроза наниже и том је приликом тако нагњ |
а после изиђе на обалу, стаде онде, па се заблену у силне свеће и фењере, који су на бајиру и |
вораху о прстену тако младе девојке, па се и они разиђоше; остаде само смрад од дувана и кужна |
панталоне, узео је поштапач у руке, па се дигао да иде:</p> <p>— Искапи то мало, брат-Радоване |
а, углади.{S} Би тамо за неко време, па се направи читаво чудо!{S} Шта ти није натоварио на себ |
за љубав чаше вина престане свирати, па се тек у томе случају, у највећем смеху и пљескању, рас |
е један од њих. — Пао је, несрећник, па се, можда, и угрувао?...{S} Хајде да видимо! </p> <p>— |
кујнска врата, завири у другу собу, па се врати натраг, задовољно смешећи се:</p> <p>— Рихтиг, |
је јадно дете своју изгубљену мајку, па се часом насмешило, а махом је бризнула у плач.{S} У та |
/> сврате још пре сванућа у кавану, па се онде почасте понеком кавом и одлазе у своје радиониц |
здигла, искосирила се мало настрану, па се тако неколико тренутака само у огледалу <pb n="301" |
само се кир-Никола ухватио за трбух, па се из свег гласа церека:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Ала је |
говарао; држао се за испућени трбух, па се тресао од силнога смеја:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Хе, |
ем изговорити, све од силнога смеја; па се, ево, сиромах, и сада смеје, једнако се церека и сме |
д саме госпа-начелниковице.</p> <p>— Па се ја и за њену срећу старам.</p> <p>— Оно јест, касти, |
а!</p> <p>Док је он тако трабуњао, лепа се Гркиња прибрала мало и, преврћући, по обичају, очима |
да су сви гости у њу погледали, а лепа се Гркиња са неким поносом окрете од ње.</p> <p>— Но — |
ма своју кућу и виноград...{S} Поговара се, да ће се и одселити, да с њоме живи.{S} Лепа парада |
ојзи и хтеде се с њом руковати, а стара се госпођа стаде бојажљиво измицати пред њиме.{S} Њему |
а Гркиња.</p> <p>— Но, Милка, — продера се својим крештећим гласом, — шта је то?{S} Дванаести ј |
<p>Тако је то текло цели дан.{S} Вечера се спрема, кир-Никола се смеје, а лепа Гркиња се сваком |
рче конопчета, а незграпна дрвена врата се, шкрипећи, отворише.{S} Далеко тамо у шљивару чуло с |
а после је у мраку нестаде...{S} Прота се осврте два-три пута, да га ко не гледа, а после све |
ишта не зна, шта у пићу говори, а прота се заверио, да ће о томе шкандалу и само министарство и |
p> <p>Сви гости прснуше у смех; а прота се намргодио, па само што рече куму до себе:</p> <p>— Е |
м друкче стојати...</p> <p>И уједанпута се на њеноме лицу променише црте: нестаде умиљавајућег |
о боље; нека господин министар зна, шта се овамо у земљи кува.{S} А знате ли, ко је завршио бес |
о заступи и да му ујутру рапортира, шта се све на томе детињем вашару говорило и радило.{S} Пол |
..{S} Зар ви мислите да ја не знам, шта се у Перковцу о мени говори?...{S} Ето, баш о Духовима |
е имати власти у кући мога мужа, па шта се имам предомишљати?{S} Ја сам сироче остављено, погаж |
помагао њен филозоф, кир-Никола.{S} Сав се, сиромах, ознојио.{S} Час је трчао по шећер, каву, п |
и приметили, она пљесну рукама и на сав се глас насмејала...</p> <p>— Лепо, лепо! — церекала се |
и покријте ушима — рече, љутито окренув се госпи; — само ви ћутите, ви, који сте још и тамо пре |
у бакалницу, своме побратиму.{S} Папраг се, по обичају, и ту поклонио десет-дванаест пута, а ба |
а Милка...</p> <pb n="332" /> <p>Папраг се клањаше на најучтивији начин, а чича-Тима, у ономе р |
ограду по два гроша туце.</p> <p>Папраг се збунио, а бакалин, који је у свему био мудар и окрет |
p> <p>— Ви идите па спавајте, а ја, кад се опоравим, доћи ћу и сама!...{S} О, зла неваљалца, а |
гости чаше празнили; а кир-Никола, кад се добро најео и напио, и не сећајући се своје месечне |
ење, него сопственим прстима.{S} Е, кад се тај од силног млатања и викања уморио, доказујући по |
ице; само трговци и господа долазе, кад се већ лепо раздани; онде заседну, претресу сва могућа |
, да нам завиде!</p> <p>— А довече, кад се ваш даскало од вина умори?...{S} Имао бих вам нешто |
сам некако пред Трајковом механом, кад се са господин-начелником састао.{S} Што сам онда видео |
две класе, а мој дебели Шпартанац, кад се добро наједе, неће се више ни сећати двомесечне плат |
је.{S} То му је тако у нарави било: кад се нешто наљути, кад би га неко увредио, или кад је у н |
ће, наравно, говорити о моралу!{S} Кад се и та наситила говора, изиђе неко мало дете, коме мат |
сав приход!{S} А после част!...{S} Кад се мироноше, наравно да ћу ја прва бити на реду; при са |
аш ли, шта је с гросмутерком?...{S} Кад се праштала са господином начелником просвете, није при |
то вам нико не би умео казати...{S} Кад се у Перковцу појавио, сви су се задивили големој проме |
није чича-Тима обасуо пољубцима.{S} Кад се Гркиња од свога ватреног обожатеља отела, изгледаше |
упеглана, набељена и нафракана.{S} Кад се сасвим смркло, дође и чича-Тима.</p> <p>—— Ха, ха, х |
рећи дан по одласку секретарову.{S} Кад се пробудио, био је сав знојав и ломан, чуо је како му |
ваху доле на испрљану хартијицу.{S} Кад се мало утишала, а она је продужила жалостивим гласом д |
је, истина, за данас само учитељ, а кад се ожени, од воље му је, — може се и запопити.</p> <p>Ч |
и наново је обасипаше пољупцима; а кад се она извила из његова наручја, он жалостиво уздахну:< |
е причешћу <pb n="368" /> такође; а кад се навора дели, ја ћу гледати, како се другим којекакви |
ир-Николу ћу преместити у Хомоље; а кад се он са својом вештицом одсели, онда је чича-Тима мој! |
осито, очи јој севаху од јарости; а кад се он приближио њојзи, у намери да је загрли, да је пољ |
Дуго је он у томе положају лежао; а кад се дигао, он се грохотом насмејао:</p> <p>— Лаже начелн |
горе, само гледа у хартију...{S} А кад се учитељ Тима стао врпољити, па и кашљуцати, као за зн |
але и велике улице јурио кући.{S} А кад се дочепао своје собе, он леже на миндерлук, па је глед |
о мало прекорно, — али се надам, да кад се амо доселите, да тако што нећете више ни покушавати. |
е ниједне капи женске нежности; она кад се према каквом детету показивала милостива, то је чини |
; а кад су још дошле и месојеђе, па кад се на Гркињине вечерње забаве свако друго-треће вече ст |
дати, макар и за нешто старо.{S} Па кад се ти помогнеш, лако ћемо!{S} Неће ни мени бити лоше!</ |
огледа најљубазнијим погледом. — Па кад се не бисмо ми слагали, кад ми не бисмо једно другом на |
ељ трећег разреда Банаћанин.{S} Али кад се човек размисли, <pb n="322" /> то беше као једна пор |
ту, с њиме ћу и шпацирати, али само кад се смркне; нећу да ме оговарају и да износе којешта про |
а сам опет лепа и младолика, па још кад се обучем!...{S} Онда, богме, благо целој кући, а није |
, да ће се на сокаку побити!</p> <p>Кад се чича-Тима са својим побратимом вратио у бакалницу, з |
ако прими из њене руке част!</p> <p>Кад се Гркиња из горње мале вратила, чича-Тима се већ био у |
но, не би била мала заслуга.</p> <p>Кад се стара госпођа мало прибрала, она извади из недара св |
едну, а она на другу страну.</p> <p>Кад се дворана напунила гостију, на најсвечанији начин ступ |
црвене пантљике; на белу хаљину свакад се мећу црни накити, то тако дивно доликује, да се не д |
скалом мора оставити Перковац...{S} Сад се Перковчани питају: како ће прота без Гркиње?</p> <p> |
— рече снуждено чича-Тима.</p> <p>— Сад се, скоро, све сама деца и удају...{S} А и боље је тако |
се:</p> <p>— Рихтиг, спава!...{S} И сад се можемо комотно разговарати...{S} Знате, кад сте ви к |
а предупреди даљи говор, четврти разред се подиже и поче наново говорити:</p> <p>— Па онда жели |
а речено, у Срему и бабица била, узалуд се трудула, да чича-Тими учитељу докаже, да женскоме че |
еднаки?{S} Тај, што ће мене узети, зове се Папраг; он не може бити гори од мог оца, па што не б |
ле, откако им се чича-Тима доселио, све се набоље окренуло: деца му више нису ишла боса и издрп |
би је онаку и узео?...{S} А, овако, све се отимају за њу.</p> <p>Чича-Тима је погледа зачуђено. |
о у врућици или у неком тешком сну: све се око њега окретало, и свеће, и људи, и куће, па и чит |
леме дворане; а кад музика стане, и све се ућути, онда ће на средину ступити, у белим рукавицам |
и на чича-Томиној огради капиџик, стаде се весело кикотати, баш као нека безбрижна млада кокета |
дање</title>“.</p> <p>И чича-Тима стаде се кревељити, певајући на сав глас</p> <quote> <l>„Во Ј |
ворила, онда се кир-Никола трже и стаде се гласно смејати, а чича-Тима, као електрисан, скочи и |
ј висини, он није могао да разазна, где се налази, корачи један корак даље и у исти мах паде, о |
аву?</p> <p>— Ја се чудим — рече, — где се и досад бави.{S} Ако га није што његова обожавана Гр |
нпут мрак!...{S} Нема више улица, нигде се не види осветљен прозор или фењер, пред њиме стоји м |
ну, у бијег! — Он приђе к њојзи и хтеде се с њом руковати, а стара се госпођа стаде бојажљиво и |
, узе шешир и оде некуд у чаршију; онде се навртатио на две-три бакалнице и у свакој је попио п |
..{S} Кад су њих двоје изговорили, диже се она протерана Новосаткиња; она набељена, отрцана!{S} |
м премишља, а после кратке почивке диже се са свога места и, весело ходајући по соби, продужава |
, а кад се ожени, од воље му је, — може се и запопити.</p> <p>Чича-Тима слеже раменима, за знак |
ни пију шампањера, играју валцера, мазе се с девојкама, троше и своје и туђе паре, а хоће да им |
прављала. — И она бризну у плач, а сузе се слеваху доле на испрљану хартијицу.{S} Кад се мало у |
и Гркиња на тој беседи суделовати, није се могла уздржати, а да се не пљесне рукама.{S} Кад је |
а, после, и као добар богословац, није се могао отрести од силно нагомиланих мисли, које у так |
} Тако је и господин Папраг чинио: није се још ни разданило, а он је већ испио ракију и сркаше |
им није проговорио, <pb n="316" /> није се осмехнуо, није могао ни јести ни пити, а кад би лега |
у свако доба отворена била?...{S} Није се то једанпут дешавало, да неки учитељ из околних села |
беше некако зловољан и бунован.{S} Није се ни умио као што ваља, а већ је натукао шешир на глав |
препоручи и оде у своју школу.{S} Није се још ни три корака од Спирине каване одмакао, а, ево, |
апуту, намазан и нафризиран, а она није се скоро ни видела од силних шепутла.{S} Он се клања на |
ј то примети, него је само ћутао и није се више усудио подићи очију, да мери лажљиво лице лепе |
е неко корачање; погледаше тамо и обоје се укочише од чуђења...{S} Стара госпођа гросмутерка, у |
јавно изговорила:</p> <quote> <l>„Обоје се мени жури“...</l> </quote> <p>— Та већ и мала деца з |
отрцане, а ципеле од самога блата, које се белело по њима...{S} Кад би га ко о нечем запитао, о |
војим мршавим рукама, баш као дете које се радује Божићу.{S} Напротив, Милка је озбиљно ћутала |
дете, које је једнако спавало, али које се сваког тренутка могло и пробудити.{S} Чича-Тима је д |
елије; млади момци се ознојише, девојке се заруменеше, и већ понека би се од умора пустила из к |
мена се помирио!{S} Сирота жена од муке се и пропила.{S} А и то је све масло те несрећне Гркиње |
после све хладовином поред плота, докле се и он у густоме корову није изгубио.</p> </div> <div |
кву они имају цел са беседама?{S} Докле се сиротиња из ајмашког краја, принуђена невољом и глађ |
прслук, а косу је згладио с чела, после се примаче увету свога колеге, учитеља трећег разреда:< |
а, да се свом идолу противи...{S} После се, онако збуњен, накашља, узе шешир и оде некуд у чарш |
необична та доброћудност очева, а после се, сирота, радовала, да и од оте кајсије, од тога за њ |
760_N3" /> викну кицош на њега, а после се окрете келнерима... — Келнер!{S} Ову пијану луду да |
чета.{S} Дуго је, тако, ћутала, а после се диже, узе из неког сандучета мали један завежљај, у |
погледала је жалостиво за њима, а после се даде сама својим мислима.{S} Она је, сирота, рано по |
трајао је само неколико минута, а после се претворио у неко зујање, од прилике као кад би у ску |
иромах, поче нешто замуцкивати, а после се ућута баш као риба и не проговори ни речице.{S} Зати |
Тима гледаше неко време за њом, а после се окрете задовољно својој Гркињи:</p> <pb n="320" /> < |
не упита га за испрошену ћерку, а после се окрете лепој Гркињи и, сасвим умиљато осмејкујући се |
кола. — Добро, кад сте дошли! — А после се окрете осталим гостима, па, опет смејући се, понуди |
P18760_C6"> <head>VI.</head> <p>А после се уједанпут осмехну:</p> <p>— Што јест, јест, касти, о |
тек мора младожењи бити?</p> <p>А после се некако враголасто осмехну, узе капут, обуче га на ру |
авити моју благодарност...</p> <p>После се рукова с њоме, а затим се окрете осталим учитељима, |
у на синоћној беседи суделовали, с њиме се, као са саучесником сопствене прославе, и руковала. |
а свисне стара вештица од муке!{S} Тиме се та јутарња похода свршила.{S} Она се још једанпут ру |
н, драги г. колега! — рече младић, коме се на сваком покрету видела она варошка препреденост. — |
ајновијем систему удешен чамац, на коме се свакојаки еспапи превозе!...</p> <p>Хтео је он још г |
ловенских забава?{S} Е, господине, томе се нисам надао, нарочито од вас, који сте такође из пре |
онако свечано отпевати...{S} И на томе се та вечера сврши.{S} Сви одоше весели и расположени к |
— као вода!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>Утоме се гости већ почеше разилазити.{S} И младожења се диже, |
ти:</p> <p>— Да не да Бог!</p> <p>Утоме се и лепа Гркиња приближи Папрагу:</p> <p>— Но, како ва |
Али не превари, стара намигушо!{S} Уме се Папраг и сам за себе старати!{S} И тако ћу гледати д |
а кућица, кровином покривена.{S} Око ње се подизао од дебелих врљика плот тако велики, да се од |
ижну детињу облину, а наместо њих скупе се прерано оне ситне борице, које би требало само старц |
ђе да преда шлафрок, то му би криво, те се испречи на економа:</p> <p>— Ето ти капице, носи је! |
ред њиме.{S} Њему је то било смешно, те се, старац, грохотом насмеја: — ’Ма, кумим те Богом, го |
, баш као небо плаве...</p> <p>— Варате се, господин-колега, нису плаве, него некако, чини ми с |
и то од оних лепих кајсија!</p> <p>Дете се весело осмехну.{S} Беше му необична та доброћудност |
<p>Лепа Гркиња, са пуно поноса, окрете се чича-Тими, па му бајаги пришану, ал’ тако, како ће и |
избегла сваку могућу неприлику, окрете се, усиљено смејући се, своме чича-Тими:</p> <pb n="355 |
а после кратког озбиљног ћутања окрете се старој госпођи:</p> <p>— Будите уверени, да чим се в |
ој је дао вина и ракије...{S} А то ћете се сећати, зашто...{S} Штогод жена има у нашем Перковцу |
ивовицу.</p> <p>— Ох, господине, маните се!...{S} Данашња деца каква су, да те Бог сачува!{S} Б |
шунака.</p> <pb n="309" /> <p>— Маните се, Бога вам, Цигана; после да ми приговарају: овака је |
</p> <p>— Али молим, господине, немојте се наћи увређени, ја, као сирота удовица, мислим да ни |
као власт, само компромитовали, да сте се ма и показали у онакоме друштву...{S} О, господине!{ |
у добром здрављу застао, а видим да сте се и са децом добро потрудили..{S} Ово су дивни радови! |
ас било...{S} А онда сте казали, па сте се заклињали, да ћете ми одмах после свадбе купити црну |
> <p>— Но, но, драги господине, шта сте се збунили?{S} Та човек ваше снаге и спољашности тек он |
</p> <pb n="355" /> <p>— Ви, откако сте се упознали са честитим вашим господин-Папрагом, као да |
ме у овоме часу осећања море, ви бисте се смиловали!...</p> <p>И он је загрли...</p> <p>— Оче |
нападне на несрећну Гркињу. — Ви бисте се, као власт, само компромитовали, да сте се ма и пока |
ућу и виноград...{S} Поговара се, да ће се и одселити, да с њоме живи.{S} Лепа парада!...{S} Ал |
љене равноправности и једнакости, да ће се за њу све донде борити, докле у борби не победи, или |
о ли мушке кошуље.</p> <p>— Знам, да ће се господин Швабић изненадити, кад види оваке фине ства |
јаве отменијем перковачком свету, да ће се у Грковој кавани тога вечера држати беседа.{S} Тако |
миче, а он за њим; е, баш мишљах, да ће се на сокаку побити!</p> <p>Кад се чича-Тима са својим |
наставак Живкове беседе сматрати: да ће се људи после пет стотина милиона година без ваздуха уг |
да.{S} Она ми је, истина, обећала да ће се код свога маторог обожатеља за мене заузети, да што |
о синоћном прстену и о беседи, која ће се тога вечера држати.{S} Душа ваља, Перковчани су дожи |
че начелник, — у хапсу, на вјешалима ће се угушити!...</p> <p>— А то ће рећи — настављала је ст |
аба још није никад слагала!{S} И кад ће се чича-Тима у њену лепоту загледати, она јој је предск |
а нисам рад казиват’, страх ме је, е ће се и даље чути...{S} Знаш, људи смо...</p> <p>— Па зар |
} Е, па где су данас младићи, у које ће се младе жене и девојке толико заљубити, као у мене ста |
поп-Арона могли капеланисати; о томе ће се и сам ревизор уверити...{S} Само да ми је знати, кад |
живети; па кад ваздуха нестане, људи ће се угушити!“ Јесте ли ме разумели?</p> <p>Начелник, кој |
е код нас доћи у ред; а, после, наћи ће се, ваљда, и младожења.</p> <p>— Није још за удају — ре |
без ваздуха угушити!....</p> <p>— Он ће се угушити — рече начелник, — у хапсу, на вјешалима ће |
азећи у дућан и намештајући се, како ће се на ћепенку комотније сместити, -— побратиме, додајде |
е, ако где у чему и буде мане, дотераће се, ујдурисаће се.{S} Има времена, само нек’ су деца жи |
му и буде мане, дотераће се, ујдурисаће се.{S} Има времена, само нек’ су деца жива!</p> <p>Зати |
ли Шпартанац, кад се добро наједе, неће се више ни сећати двомесечне плате...{S} Е, то хоћу, мо |
штај; тек, свакако, ако ја уживим, неће се та шкорава Гркиња дуго по Перковцу ширити!...</p> <p |
, касти, било какве погрешке, поправиће се...</p> <p>— Доцне, учитељу!...{S} Господин министар |
и, пошто сам жива; ствар је тајна, тиче се части, знате...{S} Али даље ни речи...</p> <p>Учитељ |
амаке, који су водили на доњи бој; поче се, онако по новосадски, клањати, правити книксове, па |
сам и ручак пристављала... -— правдаше се дете.</p> <p>— Ручак!{S} Красан ми је то ручак!{S} Д |
аше наслеђе?</p> <p>— Ха, ха! — смејаше се Гркиња, — није то наслеђе, већ сам рада да вас разве |
киња се најкитњастије обукла и спремаше се, да се мало по чаршији прошета.{S} Али пре него што |
пету, па и шесту чашу ракије и спремаше се да одлази.</p> <p>— Дакле баш одлазите?{S} Е, то ми |
на капуту, узео штап у руке и спремаше се са одлазак:</p> <p>— Милка!</p> <p>— Чујем, оче! — о |
ма се већ био умио и очешљао и спремаше се да иде мало у чаршију, колико да се расхлади, а и ве |
ило, падао је доле на земљу и повлачаше се, као нека провидљива плава магла, по густо засађеним |
овца, закани?</p> <p>Стара госпођа беше се у лицу још већма запурила, те, онако збуњена, није, |
> <p>Кад је све било спремљено, кренуше се у виноград; а међутим је на дому лепа Гркиња спремал |
p>— Чича-Тима ми је и то говорио, да би се радо преселио у нашу кућу.{S} Удовац је, а твој је к |
ицу беше и сувише ситних бора, те да би се могло лепим или бар пријатним назвати.{S} Уста му бе |
а као лимун; да је имала кога, можда би се, сирота, и потужила, можда би казала: „Ето, пријатељ |
, да су је из службе истерали; можда би се удала, удомила; ал’, овако, ко ће узети обележену „н |
купи по једну или две хаљине, и онда би се начелниковице наше лепше носиле него све девојке сул |
да је у некаквој гостионици, и онда би се тужио како је све скупо, и опет им је мршава храна.{ |
девојке се заруменеше, и већ понека би се од умора пустила из кола, али не да понос: но, то би |
дала, окренула би му леђа, погледала би се у огледало, па би сасвим поносито изишла из куће; а |
...</p> <p>У тим тренуцима погледала би се задовољно у огледало, па, иако је у њему видела вешт |
сти, има шесторо-седморо деце, могла би се оставити моде, али је млада.</p> <p>Док је чича-Тима |
еоградска инштитутка видела, заклела би се, да то, што је јадно сироче таком ватром пољубило, н |
стали болесници насмејали, чича-Тима би се искревељио, па би их грдио свакојаким именима...{S} |
ракије, убрисао би зној са чела, па би се весело смејао...</p> <pb n="321" /> <p>— Хе, хе, хе! |
на себе неку голему стару бунду, па би се умотала у какву црну исхабану шамију, само да се, ко |
срушио тороњ на саборној цркви, кад би се „код Пужа“ попила и једна кватерка вина без петнаест |
упи себи од црне свиле хаљину; а кад би се на таке глупости остали болесници насмејали, чича-Ти |
n="297" /> <p>То беше све.{S} А кад би се после тога мало умирио, погладио би мало свој трбух |
љи остати...{S} Та да нема вас, коме би се могао похвалити, да сам јуче код лепе Гркиње ручао?{ |
да притаји.{S} Три мужа!{S} Та томе би се макар каква секретарица министарства, па и сама наче |
} Та да ми је баш и венчана жена, не би се више за мене старала, него ова лепа туђинка!{S} Ето, |
кад види оваке фине ствари!...{S} Не би се ни у Бечу са њима постидела...{S} Та ни у министра н |
о, или кад је у некаквој бризи, — не би се могао смирити, све док се поштено не накреше; онда з |
на чашу комовице долазили, заситили би се чезнућим погледима лепе Гркиње, па би отишли, наравн |
ве, она сиромашна неумивена лица, он би се тргао, па би скитао по лугу, слушајући сањиво цвркут |
/p> <p>— Болест вас изела! — нашалио би се чича-Тима. — А, напослетку, нос и не приноси лепоти! |
... — рече, бајаги плашљиво...{S} Ко би се томе надао, у ово доба ноћи?{S} Така част|...{S} А ј |
и каве!{S} Изгубио сам!{S} Е, али ко би се, опет, сетио, да су за мустру узети пештански келнер |
а се по прашини вуку; а, овамо, како би се беле шлинговане чипчице на паргарској сукњи боље вид |
лепши него лепа Гркиња...{S} И тако би се иначе присни пријатељи о туђем трошку препирали.{S} |
ико пркоса, толико самосвести, могло би се рећи, јогунства, колико у овоме часу.{S} Та Милка бе |
сведок и силан Влах Алија.{S} Та зар би се он заљубио у њу, да није била музикална?...</p> </qu |
је из Новога Сада!{S} А у Новом Саду би се срушио тороњ на саборној цркви, кад би се „код Пужа“ |
а ми је хоће учитељ Тима дати, одмах би се женио!“...</p> <p>Гркиња ућута, видело се да чека чи |
о по рају; а кад су мрачне ноћи, а теби се чини да си насред Мироча, чекаш само, кад ће те напа |
...</p> <p>— Е, па добро, госпођо, а ви се ослоните на мене, ја ћу гледати да вам још до подне |
остали гости, сви повикаше на њега, сви се трудише да му докажу, да је он — луд, да ништа не зн |
...</p> <p>У томе и таком разговору сви се разиђоше.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
и, вредној госпођи Јоханиди.</p> <p>Сви се гости ућуташе, а чича-Тима и прота зинули од чуда, п |
је обукао своје плаве панталоне, посади се и он до ње: — Српске ми вјере, рећ’ ти морам, е ми ј |
Васпитан младић!...{S} Е, бадава, види се човек, који је у Пешти васпитан!...“ А после гласно |
могу!{S} Умре неко, наплати му се; роди се неко, наплати му се; је ли венчање, наплати се...{S} |
гласе рукавице?...{S} Клања се и ближи се њој...{S} А она чапља!{S} Оборила очи доле, а поцрве |
очитати.{S} Учитељ трећег разреда, који се у тај мах налазио код њега у винограду, отвори писмо |
ство известити...{S} Трећи разред, који се у многом којечем није са четвртим слагао, али га је |
То беше калемегдански парак, кроз који се дању човек шета као по рају; а кад су мрачне ноћи, а |
сасвим други план.{S} Он је човек који се више политиком бави, него школом и просветом.{S} Про |
асло старе госпође гросмутерке; и сваки се од њих заверио, да ће јој се, кад-тад, осветити...</ |
јех новости у нашем Перковцу?{S} Ела ли се већ једном ови наш лапарави прото помири са његовом |
не.{S} Прво је било да се увере, где ли се сад школски ревизор налази?{S} Једни су тврдили, да |
, већ како ви хтеднете.{S} Па хоћете ли се још који дан у Перковцу бавити?{S} Али што и питам, |
!{S} Невеста!{S} Ха, ха, ха!{S} Јеси ли се ти помамила, траго чупава?{S} Ха?...{S} Вештице!</p> |
азима. — Па де, кажи, дијете, каквим ли се послом до мене, сиромака удовца, закани?</p> <p>Стар |
рку, која је онде пред њим дрхтала, али се није с места помицала, нити је тренула.{S} Она се ре |
вољства.{S} Гркиња је то приметила, али се чинила невешта и, сасвим обично осмејкујући се, ухва |
је кицошу на левом образу израсла, али се он, као опарен, трже, одступи два корака даље, па га |
асне жене, неће више никада женити, али се преварише, јер се он одмах после шест недеља с друго |
...</p> <p>Хтео је он још говорити, али се око њега толика граја подиже, да није умео ни речи п |
ију, старином је, истина, Цинцарин, али се родио у Будиму.{S} Млад, пун учтивости, милина ти је |
Овоме је много штошта недостајало, али се она по могућству трудила, да све те природне мане ул |
што није уштинуо своју проводаџику, али се опет трже; а, после, и као добар богословац, није се |
ара госпођа у многоме могла помоћи; али се узјогунио и не хте тражити њезиних препорука, па мак |
своја места, а све по старешинству; али се весеље није могло продужити.{S} Прота је ћутао као у |
разговора чича-Тима оде у чаршију; али се није по њој ни десет минута шетао, а у дивно руменил |
S} И чича-Тима је опет цмокну...{S} Али се уједанпут трже и седе сасвим замишљено на своје прва |
— рече Гркиња, као мало прекорно, — али се надам, да кад се амо доселите, да тако што нећете ви |
зимско „<title>Во Јордање,</title>“ али се уједанпут трже, лице му доби израз зле воље, и он ус |
шта је знао?{S} Узе свој шешир, захвали се на ручку и оде кући.</p> </div> <div type="chapter" |
p> <p>Она му притиште руку.{S} И остали се руковаше, па одоше.</p> </div> <div type="chapter" x |
и једну литру старе жабарке.{S} Учитељи се још нису ни обредили, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Б |
а <pb n="356" /> руку стегнуо, — сва ми се кожа најежила!{S} Је ли то младожења, са којим ћу ја |
ији учитељ у Србији“...{S} Ал’ ће да ми се клањају: и гросмутерка, и прота, и моја Јоханида!... |
а да полуде“...{S} После тога штогод ми се прохте, неће ми се одрећи...{S} Наравно, да ћу пред |
им говорити!{S} Ја кад га видим, све ми се чини да сам још девојка, па да сам у Новом Саду!{S} |
асти, име не умем да му погодим, све ми се чини да рече Шапраг, Акмак или...{S} Ха, сад сам пог |
ме угуши ова данашња врућина!{S} Све ми се чини, касти, да лане у ово доба не беше ове припеке. |
После тога штогод ми се прохте, неће ми се одрећи...{S} Наравно, да ћу пред министром друкче ст |
олега, нису плаве, него некако, чини ми се, знате, као лист лободе....{S} Јесте ли јели кадгод |
ко сабахиле походила, госпо!{S} Чини ми се е ћу баш са тебе вас дан данашњи имати среће.</p> <p |
о лице.</p> <pb n="303" /> <p>— Вуци ми се испред очију, несрећо једна! — храпавим гласом викао |
д сте васпитатељка, па квит!{S} Само ми се више не мешајте у густ!...{S} Јер...</p> <p>Ту се чи |
нам, као да је из Париза...{S} Једно ми се само не допада, што је, кад сања, вишепути чујем, гд |
ати: — Лепо!{S} Прекрасно!{S} Но, то ми се допада!{S} Девојка под прстеном, па чим се забавља?{ |
е“ — тврди ова намолована лутка, што ми се силом за старатељку намеће.{S} Васпитан, учтив, а ус |
ару продаје...{S} Е, јесте чули, баш ми се једу кисели краставци!...</p> <p>— Болест вас изела! |
еженим гласом. — Иди, па купуј и спреми се, како ти најбоље знаш.{S} Оно, касти, шта вам могу ј |
ономад приђе, рукова се са мном, а мени се учини као да ми је мртвац за <pb n="356" /> руку сте |
дну црну каву.{S} Кад су то попили, они се разиђоше, сваки својим послом, а чича-Тима са својим |
чић, завитла несташно штапићем, поклони се по обичају, па онда: „Слуга сам нижајши, моја дражај |
омладина, накићена и накинђурена, скупи се у богато, венцима, сликама, танким и дебелим завесам |
и начелник узе другу позитуру: искосири се мало у наслоњачи, лактом је заклонио ону исписану ха |
чаше ракије, па иду на посао; мајстори се <pb n="336" /> сврате још пре сванућа у кавану, па с |
спођо, благо теби!{S} Ти да знаш, да си се у срећан дан родила!{S} Ето, ова жилица, што ти се п |
бесни!...{S} Благо теби, госпођо, ти си се у срећан дан родила!...{S} А имаш ли макар и мрвице |
о ти Бог дао, Радоване|...{S} А како си се ти наканио до мене, ха?</p> <p>— Та, ето, послао ме |
полићима.{S} Здравља ми, Спиро, боље ти се и с овом мученицом гушити и давити, но с туђом децом |
а ти још ниси ни собу спремила!{S} И ти се спремаш за удају, и то за каква човека!{S} Но, лепа |
тарцима још пођешто мили.{S} Наједем ти се, пусто, неке добре јаловице, а залијем црним крајинс |
, касти, сигурности ради.{S} Па како ти се допада младожења, ха?</p> <p>— Оно, побратиме, на оч |
дан родила!{S} Ето, ова жилица, што ти се преко сред длана повлачи, само што не проговори, да |
шити и давити, но с туђом децом свађати се и гутати ону школску прашину.</p> <p>Кад је учитељ п |
ја је од неке куварице научила успијати се и изговарати покварено немачки: „Кис ди хонд!“<ref t |
, наплати му се; је ли венчање, наплати се...{S} А од свега тога половина припада капелану, а ч |
две класе, опасно је било и разговарати се с њиме о класама. — Дабогда, им се мозак у сто и дес |
р сам принуђен ово после подне одмарати се...{S} Ох, та прашина, да се човек угуши, баш ме умор |
богме, и није, сиромаху, ласно растати се са сто дуката и са својим дететом, па макар да је ко |
ло.{S} Није ни њојзи било ласно растати се са таком бундом, ал’ које што не беше зиме, а које ш |
А донде да се нисте усудили приближити се мени и називати ме свакојаким мазним именима!</p> <p |
уво, одведе га из те галаме...{S} Гости се наново наместише на своја места, а све по старешинст |
.{S} А кад је већ зора свитала, и гости се, мало накресани, стадоше један за другим разилазити, |
у...</p> <p>Кад је стигло вече, и гости се давно разиђоше, Гркиња је забринуто села на ћошку,<r |
ални...</p> </quote> <p>Сакупљени гости се згледаху зачуђено, али нико га не хте узнемиривати у |
астао, па би огледао своје лице, дивећи се сопственој лепоти...</p> <p>Као и сви остали заљубље |
које је Гркиња на разне начине, мазећи се, превртала...</p> <p>— Ја вас обожавам!..{S} И чича- |
ин га је својим паметним очима, смешећи се, од главе до пете мерио. — Е, па срећно, срећно побр |
один Папраг! —- рече, безбрижно смешећи се, — Ја вам честитам.{S} Истина, чича-Тимина Милка још |
, па се врати натраг, задовољно смешећи се:</p> <p>— Рихтиг, спава!...{S} И сад се можемо комот |
рндов..{S} И тако би, задовољно смешећи се, ишла даље.{S} А кад је прошла главну чаршију, и већ |
госпођа грискаше усне, пакосно смешећи се.</p> <p>— А кир-Никола, он вам је био, по свој прили |
дошла?... — Па онда, враголасто смешећи се, додаде: — Пало ми је на ум да једем кајсија!{S} Ха, |
лој брадици, додаде, враголасто смешећи се: — Бар да јој на грудима толико сала, колик’ на твом |
аном лицу; после, неспретно умиљавајући се, ређаше даље потребе тога вечера:</p> <p>- Кајсије ћ |
сподине, — рече гросмутерка, спремајући се да што жешћом ватром нападне на несрећну Гркињу. — В |
. — рече прекорно, помало као отимајући се из његова загрљаја. — То баш није лепо!{S} Молим вас |
p>Стара госпођа се захвалила, клањајући се и успијајући устима, и, учинивши шећерну мину, стаде |
иња, набељена и накинђурена, ослањајући се на свој зелени сунцобран, отварајући на чича-Томиној |
како се кроз најгушћи коров, ослањајући се на свој дебели штап, провлачи прота; и то је сав узр |
не београдске стазе обилазила, шуњајући се из једног „надлежателства“ у друго и обилазећи све м |
око уздахнула, а чича-Тима, поштапајући се, оде, куда су га позвали.</p> <p>Код кир-Николе беше |
ас га је гледала, како иде, поштапајући се поносито трсковим штапом, по улици, а деца и људи тр |
је корачао сасвим озбиљно, поштапајући се, напред, а за њим остала фамилија по реду и по старе |
тељ Тима, улазећи у дућан и намештајући се, како ће се на ћепенку комотније сместити, -— побрат |
д се добро најео и напио, и не сећајући се своје месечне плате, једнако се церекао баш као намо |
авана Гркиња задржала — додаде, смејући се, учитељ. — Али будите уверени да ће доћи.</p> <p>— Ј |
у неприлику, окрете се, усиљено смејући се, своме чича-Тими:</p> <pb n="355" /> <p>— Ви, откако |
крете осталим гостима, па, опет смејући се, понуди све редом, да поседају. — Изволте, седите! — |
ије изгледа: стара госпођа, осмејкујући се, по првој скамији намешта женске радове, управо бесп |
Добро јутро желимо! — рече, осмејкујући се пакосно. — Ви као да се још љутите?...</p> <p>Стара |
ла невешта и, сасвим обично осмејкујући се, ухвати га за руку, погледа га мазно, па онда, отежу |
ој Гркињи и, сасвим умиљато осмејкујући се, пољуби је у њену мршаву руку.</p> <p>— Драго ми је |
господине Тимо! — рече Гркиња, рукујући се с њиме. — Имам част представити вам нашег новог приј |
шапутао је прота, све више приљубљујући се њојзи... — Ох, да знате, каква ме у овоме часу осећа |
тељу, – рече пандур, страшљиво осврћући се, да га не би ко из прикрајка чуо. — Има нешто из мин |
грало све живље и веселије; млади момци се ознојише, девојке се заруменеше, и већ понека би се |
ам, господине: лапачинке.</p> <p>— Вуци се напоље, па кажи, што и како знаш — викаше чича-Тима |
<p>— Тако, Милка, тако, дете моје, учи се и слушај, што ти госпођа казује; ти си још млада, ал |
, код мене понашао! — рече, заруменевши се, млада васпитатељка из Трновника. — Чисто се стидим |
редно!...</p> <p>После тога, исправивши се поносито, оде гросмутерка даље својим путем, наравно |
аочаре, натаче их на нос и, приближивши се учитељу четвртог разреда, стаде поверљиво шапутати:< |
има ђаволасто осмехну, а после, сетивши се секретарова апетита, поче сасвим забринуто говорити: |
осле додаде, скоро заједљиво, окренувши се Папрагу: — Ви сте, по свој прилици, у самој резиденц |
, скоро благим гласом, — хајде, очешљај се и спреми, па ћемо да идемо у виноград, да беремо кај |
било, да се уморила!...{S} Таки случај се у Перковцу још није догодио...{S} Најпре треба свира |
љим мачкама вади очи!,..{S} Та де, смеј се, певај!..{S} Госино му ја...</p> <p>Чича-Тима стаде |
богословцем!{S} Тако пише!{S} Та насмеј се, старче, читуљу му!...{S} Вели, да је красан човек т |
а, којој је много до тога стало, да јој се како планови не покваре.</p> <p>-— Милка је видела г |
на одежда све трепти на њему, и све јој се чини као да гледа у женску препрату, па би, чисто, н |
ледао своју ћерку, он би видео, где јој се суза преко белих образа котрља; али он беше више сам |
е; и сваки се од њих заверио, да ће јој се, кад-тад, осветити...</p> <p>Ствар је, дакле, узела |
ка.{S} Она, кад је видела, у каквом јој се расположењу отац из чаршије вратио, а она се уплашен |
базнијим осмејком нуди да бира, што јој се најбоље допада.{S} И она је већ жељно отворила уста, |
ешто, што је одиста знатно.{S} У свакој се мора наћи или неки старац, који још није заборавио н |
вори?{S} Но, красна беседа!{S} И на њој се имамо захвалити једино полицији!{S} Уместо да оваку |
а:</p> <p>— Она ме љуби, па, касти, чак се и за моје дете стара!...{S} Учи га, чешља га, храни |
хову нападају пркоси.</p> <p>— На ручак се вуци, опајдаро ниједна! — викао је чича-Тима, распаљ |
зна већ, зашто!...{S} Онда, богами, нек се он сели у Хомоље или некуд на другу страну, — Београ |
охију и на женидбени мираз, мислио, тек се онда тргао, кад је учитељ престао говорити.</p> <p>— |
лепе Гркиње спала је била шамија и тек се мало о збрчканоме врату држала, а црна протина манти |
светковини?...</p> </quote> <p>Беседник се накашља, малко се протегли, уздахну, па истим патосо |
ја већ никад у животу нећу!{S} Начелник се, касти, измиче, а он за њим; е, баш мишљах, да ће се |
рености данашња младеж!</p> <p>Начелник се примаче ближе њој, па онако намигујући, као што само |
ха?...{S} Ил’ је отишао, да спава, док се ви са обожаваном богињом унтерхалтујете, ха?...{S} Ј |
олићу, шаљите тамо војску, жандаре, док се није сав Перковац побунио!...“ — И још много друго к |
ц и стаде по Гркињину длану трљати, док се на белој кожи не указа једна модра пругица. — Неко в |
се упрегну, а ја ћу остраг гурати, док се не расхлади...{S} Ха, ха, ха!...{S} Ал’ сам ја срећа |
ризи, — не би се могао смирити, све док се поштено не накреше; онда заборави на све терете који |
ако до половину литре испразнио, учитељ се насмеја: ·</p> <p>— Оно, касти, господин начелник шт |
га повали, сирото дете плаче, а учитељ се смеје.{S} Е, то му је тако у самој природи!{S} Катка |
приближи Папрагу:</p> <p>— Но, како вам се допада?</p> <p>— Неописано!</p> <p>— Само она матора |
шанути:</p> <p>— Е, оче прото, како вам се допадају ови моји куглови?{S} Па гурабије, па палачи |
етку, задовољно осмехну:</p> <p>— Надам се, да нема човека са очима, који не би увидео, да сам |
задовољна!{S} Та, ето, шијем и спремам се <pb n="377" /> за удају!...{S} Пре кратког времена и |
њене груди наслонила главу и једва сам се од њих одвојила, од тих ледених прсију!{S} А он ми о |
мајмуна, то је био младожења!{S} Ја сам се направила попа, те сам крупним поповским гласом пита |
te> <p>— Господо и браћо!</p> <p>Ја сам се са свога места, с чашом у руци, дигао, да вам у име |
у!...{S} Пре кратког времена играла сам се луткама; ону највећу, моју лепу Љубицу, њу сам сву ц |
ва-три струка сунцокрета.{S} Ја кад сам се удавала, то да си видела!{S} Није било у Новом Саду |
сам јуче лепо провео, касти, ни кад сам се са првом мојом женом венчао, нисам се тако веселио!. |
вечера!{S} Ха, ха, ха!{S} Та ни кад сам се с тобом венчавао, не беше веће гозбе ни части...{S} |
ote> <p>— Млађи сам данас, него кад сам се родио!...{S} Ко не верује, нека ми пљуне на теме: ни |
; па да се, касти, одљутим, свратио сам се на једну шљивовицу.</p> <p>— Ох, господине, маните с |
разреда. — Та ви сви знате, колико сам се око те несрећне деце трудио, и мени јектичави Швабић |
ло!{S} Моје јагње, касти...{S} Мало сам се, касти, напио ракије...{S} Ал’ је шљивовица у тог Ма |
е...</p> <p>— Хе, хе, хе!...{S} Баш сам се наспавао, ха, ха, ха!...{S} Али ме мој мали Аристид |
м се са првом мојом женом венчао, нисам се тако веселио!...</p> <p>Стара госпођа грискаше усне, |
адало руменило и белило.</p> <p>— Нисам се надала од вас — рече Гркиња, као мало прекорно, — ал |
вашим, мени учињеним, услугама, осећам се обвезана вас на долазак мога мужа внимателном учинит |
рати се с њиме о класама. — Дабогда, им се мозак у сто и десет класа расточио!...{S} Они мени д |
од чуда, па се већ унапред боје, да им се како идол не повреди, — нарочито чича-Тима, који је |
даскала, да и њему Бог не украти, да им се обојима види и чује, здравље и напредак, добри гости |
ндал!... (Господа у Србији воле, кад им се понека страна реч уплете)...{S} Не само мене и начел |
емачког царства домарширати, и не би им се гласа чуло.{S} А кад је већ зора свитала, и гости се |
њу да их довољно поштује.{S} Хоће ли им се смети у тузи својој или у радости поверити?{S} Хоће |
у тамбуру, они су му пљескали, а он им се за то најграциозније поклонио...</p> <p>За њиме ступ |
> <p>Међутим, код кир-Николе, откако им се чича-Тима доселио, све се набоље окренуло: деца му в |
ји народ.</p> <pb n="370" /> <p>— То им се познаје и по великим мамузама и по фокошу њихову...< |
аке увреде!...{S} Нечувено!...{S} Чудим се само како нисам у несвест пала...</p> <p>Кир-Никола |
</p> <p>И начелник му показа акт, којим се отпушта из учитељске службе; узроци беху: неморално |
та покренути, а последње средство којим се мислила користити <pb n="378" /> разбило се о глупос |
ју, одавна већ прогрушану, браду; затим се сасвим опрезно накашља... и у тај мах се Гркиња трже |
</p> <p>После се рукова с њоме, а затим се окрете осталим учитељима, који онде око њега, гологл |
рала испружену руку, зену мало, а затим се весело осмехну:</p> <p>— Госпођо, благо теби!{S} Ти |
чича-Тима овамо долазити.</p> <p>Затим се учитељ окрете деда-Спири: — Дајдер ми, деда, још јед |
она мало друкче почастити.</p> <p>Затим се мало исправио, згладио је косу, наместио јаку на кап |
оспођи:</p> <p>— Будите уверени, да чим се вратим у Београд, прва ће ми брига бити да је са муж |
допада!{S} Девојка под прстеном, па чим се забавља?{S} Прегледа старе лутке и преврће нова љуба |
све то од скупих материја, а празником се виђала на њој и свила!...{S} Ту је, наравно, морало |
већ унапред дознала; и у свему осталом се по саветима старе врачаре владала.{S} Та зар је сиро |
ване Јоханиде.</p> <quote> <l>— Белилом се месец дели, </l> <l>Катраном се поноћ маже, </l> <l> |
Белилом се месец дели, </l> <l>Катраном се поноћ маже, </l> <l>А Гркиња:..{S} Лој козији </l> < |
од муке:!...</p> <pb n="302" /> <p>Утом се диже нестрпљиво са столице, па поче бајаги спремати: |
ђаво однео!</p> <pb n="357" /> <p>Утом се отворише врата, и чича-Тима закрљештеним очима гледа |
8760_C7"> <head>VII.</head> <p>Сутрадан се у Перковцу ни о чем није говорило, већ о синоћном пр |
сне Гркиња.{S} Кад су поручали, домаћин се куцну са гостом, исказа му здравицу, а после оде у д |
ало крваве.{S} Кад је видео Папрага, он се збунио и само зато, што није умео на све Папрагове к |
а сви ћуте и да су упрли очи у њега, он се још мало издиже и узвишеним гласом поче говорити:</p |
еку хаљину од ког обожатеља примила, он се чинио и невешт; а тако исто и она, кад би кир-Никола |
је та друга од водене болести умрла, он се и за трећу набрзо постарао, па му и та трећа у вечно |
ше чича-Тима љутито; а кад дете оде, он се задовољно осмехну.</p> <pb n="304" /> <p>— Само кад |
е очи и кад је видео оно бледо лице, он се окрете Гркињи: — Хајдемоте, госпођо, а она, касти, к |
ека и смеје...{S} Кад у школу ступи, он се насмеши; ако му прозвано ђаче зна лекцију, кир-Никол |
томе положају лежао; а кад се дигао, он се грохотом насмејао:</p> <p>— Лаже начелник!...{S} Хе, |
учитеља богословца, а свога колегу, он се рукова с њим и честиташе му весело прошевину и прсте |
очи.{S} Кад је видео стару госпођу, он се усиљено осмехну и рукова се с њоме, а остале учитеље |
> <p>Кад је учитељ попио своју грку, он се препоручи и оде у своју школу.{S} Није се још ни три |
али кад му га економ ишчупа из руку, он се продера на њега:</p> <p>— Оно, касти, све нека вас ђ |
, али кад је видео обожавану Гркињу, он се, онако пијано, осмехну на њу, а задај од рума и раки |
и доле, а поцрвенела као обарен рак; он се примиче њој, а она се одмиче; он хоће да јој придене |
н побратим беше одиста поштен човек; он се радовао што свом пријатељу може услугу учинити, и то |
есец.{S} Али шта то би месецу?...{S} Он се некако искривио, па да прсне од смеја!{S} Да се није |
у види, како му дете мирно спава.{S} Он се диже из кревета, и то је, можда, првипут у животу, ш |
коро ни видела од силних шепутла.{S} Он се клања на једну, а она на другу страну.</p> <p>Кад се |
о, да му како зет не разбије нос.{S} Он се рукова са чича-Тимом и не упита га за испрошену ћерк |
а почасти свима сокачким псовкама, а он се само смеје.{S} Лепа Гркиња пребледи од љутине, волел |
и оданде, као неспособна, истера, а он се, сиромах, наима за црквењака, удара у звоно, у клепа |
још једанпут рукова с њим, па оде, а он се врати натраг у собу и онде узе опет онај строги, заб |
би сасвим поносито изишла из куће; а он се од жалости само смејао.</p> <p>Они, као што видите, |
о и што није био весељак, јок!{S} Та он се у богословији са свог раскалашног живота и прославио |
као начелникову љубимцу, по вољи, и он се задовољно осмехну:</p> <p>— Та, оно, знаш, учитељу, |
Очи му синуше грозничавом ватром, и он се у доброј вољи куцну са старом госпођом:</p> <p>— У в |
по новосадски: егзабрукто. </p> <p>И он се диже са столице, накашља се мало, узе чашу, уздиже ј |
..{S} Али, шлафрока не дам!</p> <p>И он се спремаше да га под капут сакрије; али кад му га екон |
Никола није ни речицом одговарао; држао се за испућени трбух, па се тресао од силнога смеја:</p |
, између неких кошева и шљивика, пружао се коровом обрастао сокачић; у њему беше само једна кућ |
ча-Тима.</p> <p>—— Ха, ха, ха! — смејао се кир-Никола. — Добро, кад сте дошли! — А после се окр |
жала на беседу.</p> <p>Ха, ха! — смејао се учитељ четвртог разреда. <pb n="337" /> — Дакле, оди |
> <p>— Бог и вјера, учитељице, — смејао се начелник, — ја ти о томе ништа не знам, до, ево, дан |
кад тако у тим класама уживате — смејао се учитељ IV разреда, — штета што није удешено деведесе |
ресвуче.{S} Старац је слушао, пресвукао се; али кад дође да преда шлафрок, то му би криво, те с |
да частим — рећи ће чича-Тима, брижљиво се удаљавајући од проклетих учитељских класа. — Хоћу и |
жи, поштено напио.{S} А као напит, прво се наљутио на своју Милку, што је целог вечера невесело |
!...</p> <pb n="383" /> <p>Цело друштво се ућута, нико није ништа умео рећи, само се кир-Никола |
гостима није ни „Лаку ноћ!“ рекла, него се као фурија удалила из дворане.{S} Изгледало је као д |
није умео као што треба причувати, него се, као човек, да тугу свога родитељског срца ублажи, п |
> <p>На једној станици десне обале дуго се задржала лађа: товарили су и растоваривали силан есп |
дворани сву ноћ, пио је с њима, здравио се; а ујутру је отишао, да све рапортира, колико је и ш |
уробан; али кад је видео Гркињу, трудио се по могућству да се весело насмеје. — Дивно вече, кас |
зео је четку, очеткао своју атилу, умио се, загладио косу, попио је каву и спокојно очекиваше у |
> <p>Тужне су то мисли; тешко ономе, ко се у њих удубе!{S} То је отрован паук, што ти танком пр |
тори, одмах за њима дођу учитељи; а ако се деси у вароши и неки учитељ из села, па се случајно |
е онде каје и да тражи помоћи.{S} А ако се нашла каква млада намигуша, која би желела да никако |
румен, па и „бледа месечина“; једва ако се кроз зеленкасту боју бистрог пеленаша провиде погдеш |
Пају је радо предусретала, нарочито ако се десило да чича-Тиме није код куће било, е, онда га ј |
лепа Гркиња се сваком извињаваше, како се није ни очешљала, ни умила; како је још у неглиже, — |
ремудрости; после га види у цркви, како се млати пред олтаром са кадионицом у руци, а златна од |
кад се навора дели, ја ћу гледати, како се другим којекаквим судоперама пружа тек по једно зрнц |
ње је само начелник могао дознати, како се који чиновник или грађанин са својом женом живи, и к |
азила, само си могао из куће чути, како се даскало грохотом смеје, а деца плачу...</p> <p>Кад ј |
рком чемерике; да види и господин, како се кија!</p> <p>Чаше звекнуше, а, као крупан одјек тим |
нећу знати!...{S} Гледај га само, како се клања, памет да ти стане...{S} Зна немачки, зна маџа |
ушао и у године, за тебе је добро, како се може; ја, ја сам још млада...</p> <p>У тим тренуцима |
рви опио; и то су дочули, па и то, како се ујутру зором чича-Тима преселио са станом код кир-Ни |
С оне стране баште видео је месец, како се кроз најгушћи коров, ослањајући се на свој дебели шт |
p>— Та, касти, она је још дете.{S} Како се може дете удавати?</p> <p>— Дете?...{S} Ама да видит |
борица све је дрхтала од љутине; а како се још није била набелила и наруменила, њени суви збрчк |
аравно, да је чича-Тима одобрио; а како се с њоме упознао, не беше ничега, што јој он не би учи |
ли то Богу плакати?...</p> <p>— А како се, опет, код мене понашао! — рече, заруменевши се, мла |
горке ракије, а поред таког еспапа лако се заборавља и јутрења и вечерња сунчева румен, па и „б |
се, ево, сиромах, и сада смеје, једнако се церека и смеје...{S} Кад у школу ступи, он се насмеш |
ећајући се своје месечне плате, једнако се церекао баш као намолован пајацо...</p> <p>— Благо њ |
} Десну руку је подбочила на кук и тако се с неким особитим задовољством дуго посматрала.</p> < |
Христову гробу преноћиле.</p> <p>И тако се обе, једна другом задовољна, растадоше.{S} Гркиња је |
а-Тима тако тужне мисли премишљао, неко се накашља пред вратима.{S} Чича-Тима се трже.</p> <p>— |
ио је учитељ Тима. — Оно, касти, колико се сећам, и мој покојни деда поред доброг вина заборави |
њега:</p> <p>— Господин-Тимо, у колико се сјећам, ја сам вас због вашега владања више пута опо |
ђује; а учитељи, опет, утолико, уколико се од њих његова кућа користи, т. ј. ако је неко учитељ |
</quote> <p>Беседник се накашља, малко се протегли, уздахну, па истим патосом и са још већим у |
тите, молим, ја сам, знате, касти, мало се и наљутио на моје дете; па да се, касти, одљутим, св |
{S} Сирото дете, хтело не хтело, морало се још истога вечера прстеновати.{S} О самоме прстену ш |
женио!“...</p> <p>Гркиња ућута, видело се да чека чича-Тимин <pb n="329" /> одговор.{S} Али чи |
стајала је на прагу његове собе, весело се смејала и гледала у збуњено лице свога обожатеља.</p |
ислила користити <pb n="378" /> разбило се о глупост начелникову..{S} Господин начелник не беше |
тим тананим стакленим звуцима, заорило се једно велико „многаја љета“, које само учитељи, кад |
е по сата беше у кући нема тишина, чуло се само испрекидано чича-Тимино хркање.</p> <p>Ноћ беше |
отворише.{S} Далеко тамо у шљивару чуло се, где псето лаје, а унутра у кући потмуло је кашљала |
ућута, нико није ништа умео рећи, само се кир-Никола ухватио за трбух, па се из свег гласа цер |
на толику њену ларму не плане: —- Само се ви покријте ушима — рече, љутито окренув се госпи; — |
рече стара госпођа подмукло, — сад ћемо се огледати.{S} Знам, да вам деца ништа не знају, па са |
мајке!“</p> <p>„Па, госпођице, где ћемо се моћи видети?{S} Али само, са многих разлога, насамо? |
лиона година нестати ваздуха, и ми ћемо се — угушити.</p> <p>Људи су и њега слушали... </p> <p> |
заиста, жао!{S} Али на беседи, ту ћемо се на сваки начин још вечерас видети?</p> <p>После тога |
лако може и господин запитати: где смо се толико забавили?...</p> <p>Кад је учитељ Тима дошао |
О, господине, откад вас чекамо, већ смо се поплашили да нећете ни доћи.</p> <p>— Опростите, мол |
абија, па и саме торте и куглова; једно се само чудила, што осим проте, који је баш до кума сед |
чезао је, а око развучених усница тужно се заиграла она дубока борица, што се од носа ка бради |
а да обори човека, да га упропасти, оно се нађе ма шта!...{S} Сад како да јој купим црну свилен |
ом је био однекуд из ужичког округа, то се, уосталом, видело и по његову јужном наречју.{S} Нек |
и хвалисаво: — Да сам родом Јелинка, то се, уосталом, и на мојој спољашности даје приметити; а |
мери да таста и зета доводи у сукоб, то се само осмехнуо. — Изгубио сам литру ракије и четири к |
је ужасно!{S} Он је хтео доказати, а то се може као наставак Живкове беседе сматрати: да ће се |
} Истина, мало вас је искрмачио, али то се даје израдирати...{S} Ево овако!...</p> <p>И он га х |
терка беше сигурна да ће победити; зато се са неким поносом уздиже и стаде са узвиљашеним обрва |
лада васпитатељка из Трновника. — Чисто се стидим казати: хтео ме је пољубити!{S} Наравно, да м |
а-Паја свилену хаљину са карнерима, што се и не приличи да носи једна скромна учитељка, а чича- |
ужно се заиграла она дубока борица, што се од носа ка бради повлачила; руке је спустила понизно |
авикла на горчину“!{S} И то је све, што се од природе изнудити може. „Учтив је, васпитан је“ — |
мале, откуда се виде зелене утрине, што се од самог Перковца до у Миличево пружају; али госпођа |
{S} Ћутаћу као риба.{S} А, верујте, што се мене тиче, не бих вам ни пребијене парице тражио; ал |
провлачи прота; и то је сав узрок, што се онако слатко насмејао...</p> <p>Кад је прота дошао б |
хитар, да на свашта пази, а, друго, што се чича-Тима није умео као што треба причувати, него се |
емо или забашуримо.{S} И то је оно, што се зове цивилизација, образовање!</p> <p>— Бог и вјера, |
, и то је, можда, првипут у животу, што се саже над својим спавајућим дететом, те га нежно, род |
не би удисала онај смрдљиви ваздух, што се са димом ширио.{S} Кад је дошла до вратница, она трж |
да има више таких васпитатељака!{S} Што се мене тиче, ја толико знам: да кад би Србија од ње шт |
ави идеал скромне усамљености...{S} Што се пак саме личности њене тиче, за њу се није могло рећ |
.</p> <p>— Ви ме нисте разумели.{S} Што се те сорте забава тиче, признајем, да за њих слабо мар |
не насмеје. — Уосталом — рече он, — што се мене лично тиче, признајем, да сам у свом веку два-т |
резрела.{S} Једно је само мучило, — што се мора с њим, као с колегом, у једној згради састајати |
ра, доћи и у сам Перковац.</p> <p>— Што се мене тиче — рећи ће Ђока, учитељ трећег разреда, —- |
е, а мени читава поскурица!...{S} А што се мога даскала, чича-Тиме, и чика-Паје тиче, они су ми |
постала права грчка лепота...{S} А што се мужа њеног тиче, то вам је поштовања достојан човек! |
, ал’ које што не беше зиме, а које што се надала да ће до зиме и <pb n="363" /> две бунде од н |
а моје искуство не дам за све науке што се у школи уче.{S} Ето, па питајте само госпођу Гркињу, |
ма, ту кринолини, карнери, тунике и што се већ у оно време највише носило, и све то од скупих м |
ође и учитељ четвртог разреда, онај што се на Гркињиној части први опио.{S} Кад је видео учитељ |
виђале жене „из бољег сталежа“, као што се у отменијем свету говори; а и кад би каква трговкиња |
осе којешта противу мога имена, као што се о оној шкорпији маторој поговара, као да живи са нач |
добар стојао да неће изостати, као што се ни преварио није; јер не прође ни четврт сата, а учи |
а!)..{S} Милостиви господине!{S} То што се у Перковцу ради, то је шкандал!... (Господа у Србији |
лику предупреди, приђе му ближе и пошто се, по обичају, једно пет-шест пута поклонио до земљице |
ину проводи; ноћу не излази напоље, јер се боји од потчињених му учитеља...</p> <pb n="308" /> |
ше никада женити, али се преварише, јер се он одмах после шест недеља с другом венчао; па кад м |
о себе:</p> <p>— Ето несрећника, и опет се опио!...{S} Е, сад тако што да чује господин министа |
и у вину не буде оскудице!{S} Једанпут се жени и удаје!{S} А ја ти, вере ми, волим од софре ус |
даље у црну, пусту, ноћ.{S} Наједанпут се нађе на некој висини, он није могао да разазна, где |
љице, шта је теби?{S} И не сједе, а већ се спремаш одлазити! — И он је узе незграпно за руку, п |
и, забринути, изглед.{S} Мала Милка већ се умила и стала се чешљати; њојзи не беше ништа необич |
слистио неколико чашица пеленаша и већ се поче мало живље кретати.</p> <p>—Све ће то својим ре |
а у овој вароши.</p> <p>Господин Швабић се на њену тужбу замислио, а после кратког озбиљног ћут |
рага, учитеља из Лешњика.</p> <p>Младић се приближи учитељ-Тими, рукова се и са најумиљатијим с |
гласић. — Сад ћу доћи!</p> <p>— У собу се вуци, опајдаро ниједна! </p> <p>Дете, тако од дванае |
апутати:</p> <p>— Вама, господине, могу се поверити, само вас молим, да никоме не казујете, нар |
чак!{S} Онаке палачинке, касти, не једу се ни у царском двору.{S} Е, јесте чули, што сам јуче л |
пођице у тешкој свили и кадифи тоциљају се по глатким паркетима големе дворане; а кад музика ст |
знао, на коју ће страну, па напослетку се обрте налево.{S} Ишао је све навише, Калемегдану.{S} |
а најпре добро загледа по џепови, да му се како није срма изгубила, а после изиђе на обалу, ста |
целој Србији од учитеља заслужио, да му се каже превасходан, то сам ја, драга браћо!</p> <p>— А |
је са своје особености заслужило, да му се по могућству име сачува.</p> <p>То је био као неки ћ |
дебелога Шпартанца оставити, морала му се похвалити: — Дакле, мој дебели даскало, знаш ли, шта |
у путу или пред дућаном видела, она му се поклонила, погледала га је својим чезнућим погледом, |
из ње вади, па ређа по асталу, а кад му се ко од путника приближи, он брижљиво заклања своју ма |
руго којешта ћу говорити, од чега ће му се кожа јежити и коса на глави кострешити.</p> </div> < |
свакојаким именима...{S} Другипут би му се чинило да је у некаквој гостионици, и онда би се туж |
љ Тима га погледа, а збрчкани образи му се развукоше на смешење:</p> <p>— А зар не видиш?</p> < |
ледао.{S} Успут је сретао људе, који му се уљудно јављаху, али он као да их ни видео није; шеши |
о, у клепало, а од сваког звука чини му се да чује глас старе госпође, како га пред г. секретар |
нстинкту.{S} Наједанпут стаде; учини му се да чује, где некакви људи говоре, после виде и свеће |
бити не могу!{S} Умре неко, наплати му се; роди се неко, наплати му се; је ли венчање, наплати |
наплати му се; роди се неко, наплати му се; је ли венчање, наплати се...{S} А од свега тога пол |
пови и ђакони гледају у њега, чудећи му се премудрости; после га види у цркви, како се млати пр |
и здрави; чаша је ишла за чашом, док му се по бледоме лицу није прострло оно загасито руменило, |
ир-Никола се слатко насмејао, допало му се што му је жена тако оштроумна.</p> <pb n="298" /> <p |
ан, чуо је како му срце бије, чинило му се да је насред гробља; али кад је отворио очи, онда се |
и, и куће, па и читаве улице, чинило му се да пролазе мимо њега.{S} Он није знао, на коју ће ст |
у му као прави истински људи; чинило му се да су од хартије онако по најновијој моди изрезани, |
спанаћ у зубима остати.</p> <p>По свему се видело, да је стара госпођа тога дана добро располож |
ељица четвртог женског разреда, осмехну се поносито, па онда извади из џепа своје наочаре, ната |
о се пак саме личности њене тиче, за њу се није могло рећи, да је ружна, а још мање, да је лепа |
из собе, лупивши за собом врата, да су се прозори потресали...{S} Чича-Тима је остао сам у кућ |
викну, што га грло доноси, тако, да су се и гости са сокака на ту ларму почели враћати.</p> <q |
" /> за пуном софром.{S} Наравно, да су се и они ознојили.{S} Учитељ четвртог разреда скинуо је |
.</p> <p>Кад су стигли у школу, куда су се већ многа деца исповраћала, затекли су господина сек |
е чак до више колена.{S} Жене и деца су се, истина, мало бекељили на њу, али нико, па ни сами с |
> <head>III.</head> <p>Сутрадан, кад су се учитељи и учитељке скупили, и пре него ће почети сво |
једну класу...</p> <p>Сутрадан, кад су се предвече свршили испити, ревизор искупи све учитеље |
стица ама баш ни окусити.</p> <p>Кад су се гости, добро угрејани, ухватили у <pb n="380" /> кол |
је прегледао и пописао ствари, које су се у њега нашле, спровео га је у болницу...{S} У болниц |
гма до крајности...{S} Али у једноме су се опет слагали: кад је, н. пр. она у неког удовца мало |
..{S} Кад се у Перковцу појавио, сви су се задивили големој промени на њему: у лицу је био блед |
вном месту исмејавати владу!{S} Људи су се томе досетили, па су, богме, неки псовали, а неки су |
говорио...{S} А таке услуге у Србији су се свагда високо цениле, па је ли чудо, да су старој го |
ег старца била!</p> <p>Учитељи, који су се тога вечера код кир-Николе и лепе Гркиње сабрали, бе |
ли својим послом за Београд.{S} Неки су се по „фердеку“ шетали, премишљајући о својим домаћим и |
, па су, богме, неки псовали, а неки су се и злурадо смејали...</p> <p>Начелник је од чуда зину |
е учињене гиксове забашурили, куцали су се чашама, здрављали су младенцима и певали: „многаја љ |
и неки жућкастозелени капут, на ком су се сви конци лепо провидели, а и стари отрцан шешир је |
елила —- необично, него, просто, што су се у томе крају ретко виђале жене „из бољег сталежа“, к |
хаљинама, са цвикерима на носу, што су се по тим осветљеним просторијама тамо и амо гурали, не |
вакога познаје, —- па је ли чудо што су се жене питале: откуд Гркињи свила, и ко је она и шта ј |
и’те, господин-Тимо, шта чини удаја; ту се, богме, у радости заборавља и ручак и вечера!</p> <p |
баш поред Св. Димитрија, висило.{S} Ту се старац још више разгоропадио:</p> <p>— Милка!{S} Мил |
мешајте у густ!...{S} Јер...</p> <p>Ту се чича-Тима учитељ од силне жестине накашља, исхркну и |
S} Неће ни добро сванути сутра, а ја ћу се већ доселити, па онда нек’ прсну сви од једа!</p> <p |
ад дођем пред госпођу Швабићку, а ја ћу се тек онако мало осмехнути...</p> <p>И она гледаше у о |
ло и једна душа!..{S} Да, збиља, кад ћу се ја к вама доселити?</p> <p>— Још сутра, слатки Тимо! |
ога ћу ја волети?{S} Теше ме: навићи ћу се!{S} Болесник заборавља на шећер, навикава се на пеле |
Бабу ослон’те на мене, знам ја, како ћу се њојзи осветити!{S} А и ревизора гледаћемо да понудим |
ово загрлити, али баш у том тренутку чу се на крају улице неко корачање; погледаше тамо и обоје |
е сасвим опрезно накашља... и у тај мах се Гркиња трже.</p> <p>— О, господине прото!... — рече, |
да умем и да знам, како и коме, ја бих се тужила.{S} Е, баш ми утуче срећу, Бог га убио! — И з |
/> стоје њих четири Циганина, а око њих се скупили абаџијски, терзијски, шустерски, опанчарски |
латко, чело пољуби...{S} На тај пољубац се дете није тргло, већ мирно продужаваше крепећи сан.< |
и стадоше га гурати на врата.{S} Старац се испрва отимао, али напослетку морао је већој сили по |
Мене длан никад не вара.{S} А после ћеш се жестити.{S} Ево, гледај, свађа у кући!{S} Новац из к |
су моје ствари!</p> <p>— Шта?{S} И још се усуђујеш!{S} Е, гле ти штенета! — и она гурну јадно |
рила, да сам неморална; а неће да гледа себе и своју кућу — срам га било! — него слуша, шта му |
њиме да путује?... — А после додаде за себе: „Она му је, сиромаху, и пореметила мозак!...“</p> |
ара намигушо!{S} Уме се Папраг и сам за себе старати!{S} И тако ћу гледати да се, колико сутра, |
ити...</p> <p>Ствар је, дакле, узела на себе сасвим озбиљан карактер, нарочито кад је после нек |
аре, тамо, опет, матора жена навукла на себе грдан кринолин, па неке пунђе, пера и друге којека |
и њена још неразвијена тела, примише на себе ону сигурност, која би тек доцније могла диван изр |
толико становницима у очи, узела би на себе неку голему стару бунду, па би се умотала у какву |
итаво чудо!{S} Шта ти није натоварио на себе, па какве ти речи не говори три сата, ама баш није |
га нема!...{S} Хтеде све да слиндари са себе, да се преобуче, али све беше доцкан!{S} Он није н |
је пољуби, она га немилостиво гурну од себе...</p> <p>— Да се нисте усудили|...{S} Јер... </p> |
ако те три-четири ствари не узимаш код себе, лако може да се одбије од тебе!{S} А, богме, то ј |
соби, у својој рођеној постељи, а ниже себе на миндерлуку види, како му дете мирно спава.{S} О |
изгледало је као да више оца жали него себе; али не рече ни речи, само што је дубоко уздахнула |
се намргодио, па само што рече куму до себе:</p> <p>— Ето несрећника, и опет се опио!...{S} Е, |
рио је врата, па је отишао, а никог око себе ни да је погледао.{S} Успут је сретао људе, који м |
вако, с поремећеним умом, гледао је око себе као у врућици или у неком тешком сну: све се око њ |
једну столицу, погледа незадовољно око себе, па онда поче храпавим гласом говорити:</p> <p>— К |
орог обожатеља.{S} И Милка је, међутим, себи дошла, убрисила је од суза очи и ишчекиваше мирно, |
анке купио, а мож’ понети и парче хлеба себи за фруштук; а мени ћеш спремити једну литру комови |
своје четрдесет пете године није могла себи повољног и честитог мужа наћи.{S} Та ће, наравно, |
оздравио учитељ Тима, љуби руку и узима себи слободу данас код вас на ручак доћи“...{S} Јеси ли |
} Истина, ја те слабости нисам никад на себи приметила, али сам гледала понеку од мојих познани |
Србији „изображенији“ свештеници праве себи појасеве, и даде га баби.{S} Баба га прегледа добр |
верити?{S} Хоће ли у Папраговој мајци и себи мајку наћи?{S} А село?{S} Њено детиње уображење ни |
у:</p> <p>— За тај маријаш, синко, купи себи шећерлеме, а ову јабуку однеси госпођи Гркињи, па |
ће јој поклонити сву срму, па нека купи себи од црне свиле хаљину; а кад би се на таке глупости |
.{S} Она је, сирота, рано почела сама о себи, о својој судбини, да мисли... — Кажу — говорила ј |
држава после Француске, а сама Пешта по себи са Будимом у нечему је надмашила и Париз...</p> <p |
ију, колико да се расхлади, а и вече по себи беше дивно.{S} Он је у лицу, истина, од ракије и д |
пустила низ зелене очи; у лицу је и по себи била бела, али да би добила и ону здраву румену бо |
ледао, накашља се зловољно и прогунђа у себи: „Но, и то мора да је неки Шваба!{S} Шерет!...{S} |
од оте несрећне Гркиње — говорила је у себи. — Шта има на њојзи?{S} Кожа и кост!{S} На глави т |
у, није могао од смеја да се уздржи и у себи да не проговори: ево још једног човека од ранга; а |
у.</p> <p>— Ја видим — говорио је сам у себи, — да је ова стара будала заљубљена у ову уштиркан |
м младожењу, „јеси ли вољан ову девојку себи за супругу узети...{S} Немој, синко, да после каже |
обар човек; истина, ћифта, али ни упола себичан као данашња ћифтарија. <pb n="365" /> Он је у д |
ко испод обрва погледа љутито, а очи му севају од једа:</p> <p>— Лепо, вала, господин-колега!{S |
пођа сва поцрвене као обарен рак, само, севајући очима, што још учитељ-Тими рече: „Матора будал |
{S} Гркиња га погледа поносито, очи јој севаху од јарости; а кад се он приближио њојзи, у намер |
спођа Јоханда изгледаше срдито: очи јој севаху у раздражености, око усница она борица све је др |
Кад су Цигани дунули у зурле, могло је седам баталијуна пиљарица, алваџија и бозаџија из турск |
и Гаја берберин са мајсторицом и са још седам-осам <pb n="345" /> практиканата употребили су св |
је, наљућен, отишао право кући својој, седе, онако срдит, на једну столицу, погледа незадовољн |
ет цмокну...{S} Али се уједанпут трже и седе сасвим замишљено на своје првашње место...{S} То ј |
нашао је празну школу: у свакој скамији седе по двоје или по један; из земљописа, истина, мало |
head> <p>Сутра-дан су у затвореној соби седели чича-Тима и лепа Гркиња.{S} Чича-Тима беше мало |
ла, што осим проте, који је баш до кума седео, нико не хте од свију тих посластица ама баш ни о |
Тима, који је баш за гросмутеркини леђи седео са својим зетом, није могао а да на толику њену л |
вољно своју црну каву.{S} Али није дуго седео сам, наскоро за њим дође и учитељ четвртог разред |
неописана туга надвладала га је.</p> <p>Седео је за столом, а главу је наслонио на обе руке; ко |
јати и зато мора за доњим крајем астала седети.{S} Чича-Тима је одмах на крају миндерлука, баш |
тању је била по два сата пред огледалом седети.{S} Често би у томе усхићеном заносу и заспала, |
еђу свештеницима из оближњих села, како седи пред Милошевом механом, па пије расхлађену ракију, |
ника, затекао га је, где сасвим озбиљно седи у наслоњачи.{S} С једне и с друге стране на асталу |
нуди све редом, да поседају. — Изволте, седите! — И они су сви поседали, где је који најближе с |
иноград!{S} Па бих и вас споменуо, како седите испод кајсије, па сте метли руку на срце и гледи |
:</p> <p>— Ја, видиш, иако сам изродила седморо деце, ја сам опет лепа и младолика, па још кад |
ве тунике...{S} Оно, касти, има шесторо-седморо деце, могла би се оставити моде, али је млада.< |
ан; а њих двоје, ревизор и гросмутерка, седоше за фину софру и стадоше лакомо грабити принесено |
/p> <p>И тако у разговору уђоше у собу, седоше за сто, наравно, гост у горње чело — а с леве ст |
Млеко ли му швапско!“ После тих поклона седоше оба, и старац и зет, један до другога.{S} Међути |
</p> <quote> <l>„Во Јордање крешчајушчу сеја“ —</l> </quote> <pb n="392" /> <p>— Опет ми је и т |
умео казати.{S} Али да је био прост као секира, о томе би вас најмање перковачко дете могло уве |
>— Један господин... из Београда!...{S} Секретар...{S} Ох, госпођо, казао ми, да звоним, да вас |
, како га пред г. секретаром оговара, а секретар, баш као велико звоно, грми: „Неспособан!“; по |
ра да послужује као фамилијаз, после га секретар и оданде, као неспособна, истера, а он се, сир |
неправда наноси!</p> <p>— Децо, — рече секретар, кашљуцајући, — ја сам вама потпуно задовољан! |
Јоханида се усмрдела....{S} А господин секретар мисли да су учитељске ципеле пуне мирисаве пом |
рече чича-Тима. — Шта би рекао господин секретар, да види толику крмачу на моме пропису?...{S} |
деца исповраћала, затекли су господина секретара у четвртом женском разреду, где с најозбиљниј |
ало уфитиљио. —- Ђаво нек носи и бабу и секретара!{S} Њој, дабогда, пресело моје вино, а њему с |
n="389" /></p> <p>Као да су сва четири секретара дошла у Перковац, па ми је сваки од њих по је |
па често и онај поклон, којим је мислио секретара подмитити, <pb n="311" /> поклањао је старој |
а ћу рећи: „Слуга сам покоран, свих пет секретара!{S} Заповедајте одсад коме хоћете; награђујте |
S} И онда збогом, децо и школо!...{S} А секретарима ћу рећи: „Слуга сам покоран, свих пет секре |
Три мужа!{S} Та томе би се макар каква секретарица министарства, па и сама начелниковица, могл |
наклоне</p> <p>Јустине Швабићке,</p> <p>секретарице. </p> <p>У Београду, 21. јуна 186*</p> </qu |
био задовољан, а нарочито ова последња секретарова похода учинила је на све њих јак утисак.</p |
ђаволасто осмехну, а после, сетивши се секретарова апетита, поче сасвим забринуто говорити:</p |
ако је нешто сањао трећи дан по одласку секретарову.{S} Кад се пробудио, био је сав знојав и ло |
ује глас старе госпође, како га пред г. секретаром оговара, а секретар, баш као велико звоно, г |
осади; а сама је, с прекрштеним ногама, села на ћилим.</p> <p>— Данас је петак — рече баба; — ј |
и, да нигде у свету <hi>нема девојачког села</hi>; а ја бих у њему хтела живети...{S} Ја тога ч |
а ако се деси у вароши и неки учитељ из села, па се случајно жели још и с колегама састати, нар |
се давно разиђоше, Гркиња је забринуто села на ћошку,<ref target="#SRP18760_N2" /> скупила се |
пут дешавало, да неки учитељ из околних села, желећи премештаја ил’ друго што, да се за препору |
га гледа међу свештеницима из оближњих села, како седи пред Милошевом механом, па пије расхлађ |
арац, који још није заборавио на турски селам-алећ, или нека фрајлица, која је од неке куварице |
ћ, зашто!...{S} Онда, богами, нек се он сели у Хомоље или некуд на другу страну, — Београд ће м |
апраговој мајци и себи мајку наћи?{S} А село?{S} Њено детиње уображење није могло ниједне прија |
рвених земљаних ђинђувица, што их младе сељанке за дваест пара по чаршији купују.</p> <p>— Ово |
ије то кристал-палата, него као и друге сељачке кућице: уђеш у авлију — коров, у башти — коров, |
ј у косу трпати смиља и љубичице, то је сељачки!{S} Него, ако немаш георгине, а ти узми црвеног |
ло бекељили на њу, али нико, па ни сами сељачки пси, који су је, урлајући, облетали, не смедоше |
већ и не уме да гледа онако безобразно сељачки, право у очи, но некако све испод трепавица; а |
ут са својим једномишљеницима кришом из семинарије утекао, да обиђе у оно време јако и лепо осв |
о крупица соли.</p> <p>Кад је чича-Тима сео, бакалин извади ћутећки кесу иза појаса, па му пажљ |
едаше у пијанога оца...{S} Он је најпре сео за сто, па онде, са искревељеним цртама на лицу, ст |
.</p> <p>Чича-Тима се наново намрштио и сео на своје првашње место; а дете, кад је чуло последњ |
о умирио, погладио би мало свој трбух и сео би, сасвим задовољан, уз обожавану сапутницу свога |
ба јој беше мала, ниска, али са обичним сеоским намештајем: једна неофарбана клупица, две-три н |
овања достојан човек!{S} Јединствен тип сеоског учитеља; човек пун, дебео, омален, на лицу пуно |
арати; али није имао куд, морао је мало сести, <pb n="340" /> и то баш до њега; то је захтевала |
Заиста, морам признати, да ми ни рођена сестра не би толико чинила, колико ви, лепа и млада гос |
, требало би да пишем Милкиним старијим сестрама у Левач и у Стиг, па да и оне знају.{S} Ал’ ка |
p>Милка ућута, по беломе лицу лебдео је сетан осмејак, а по њему, као по сунчеву зраку, трептал |
овим речима ђаволасто осмехну, а после, сетивши се секретарова апетита, поче сасвим забринуто г |
од госпође Јоханиде, и ми ниједан да се сетимо, па да јој наздравимо!...{S} А сви знамо, да је |
Изгубио сам!{S} Е, али ко би се, опет, сетио, да су за мустру узети пештански келнери?{S} То, |
еда тупо, а после као да се хтеде нешто сетити:</p> <p>— Милка?...{S} Милка?... — повторавао је |
икола, кад се добро најео и напио, и не сећајући се своје месечне плате, једнако се церекао баш |
је учитељ Тима. — Оно, касти, колико се сећам, и мој покојни деда поред доброг вина заборавио б |
је дао вина и ракије...{S} А то ћете се сећати, зашто...{S} Штогод жена има у нашем Перковцу, с |
ц, кад се добро наједе, неће се више ни сећати двомесечне плате...{S} Е, то хоћу, мој љубазни Т |
па је понуди пандуру:</p> <p>— Знам, да си за ракију — рече, а кад је пандур тако до половину л |
Госпођо, благо теби!{S} Ти да знаш, да си се у срећан дан родила!{S} Ето, ова жилица, што ти с |
а кад су мрачне ноћи, а теби се чини да си насред Мироча, чекаш само, кад ће те напасти вуци ил |
окрета.{S} Ја кад сам се удавала, то да си видела!{S} Није било у Новом Саду фотографа, који ме |
е вино, а њему спанаћ и шунка!{S} Здрав си, кир-Никола!{S} Здраво, Чича-Тимо!{S} А да Бог пожив |
неку стару мараму.</p> <p>— Добро, кад си спремна, а ти сад узми ону котарицу, што сам је о ла |
итељ-Тимо, — питао га је трговац, — куд си сад наумио?...</p> <p>— У Београд!...{S} Зар не знаш |
падио:</p> <p>— Милка!{S} Милка!{S} Где си, несрећнице једна?</p> <p>— Ево ме, оче! — одговарао |
а да ти то учиним, него други; код мене си бар сигуран да нећеш изићи на глас.{S} Па колико ти |
уго спадало.</p> <p>— Видиш, Никола, ти си мало ушао и у године, за тебе је добро, како се може |
да казала: „Љубице, моје драго дете, ти си већ одрасла, треба већ да се и удаш!“ Па сам јој наш |
побесни!...{S} Благо теби, госпођо, ти си се у срећан дан родила!...{S} А имаш ли макар и мрви |
се и слушај, што ти госпођа казује; ти си још млада, ал’, богме, има их које су и старије, па |
ада поклањао учитељу прасе.</p> <p>— Ти си прасе, букване један!{S} Палачинке хоћу; јеси л’ ме |
имала мађија и чини.</p> <p>— Па којим си ми добром дошла, госпођо? — питаше баба промуклим гл |
и у скупу много бумбарева слушао; затим си чуо крупан учитељев глас, где грди ђаке, а после пис |
обро ти Бог дао, Радоване|...{S} А како си се ти наканио до мене, ха?</p> <p>— Та, ето, послао |
шла у кућу, није више ни излазила, само си могао из куће чути, како се даскало грохотом смеје, |
то заслужила, — па ручај, а ручак, што си га за данас спремила, оставићеш за сутра.</p> <p>Дет |
а љутито одби:</p> <p>— Шта ћеш?{S} Што си дошао, је ли, чупави магарче?</p> <p>— Господине, — |
е, рећ’ ти морам, е ми је баш драго што си ме тако сабахиле походила, госпо!{S} Чини ми се е ћу |
једнако ћутао оборених очију, а на лицу си му видео зловољност и забринутост.</p> <p>— Дакле, Т |
пушили, или су, и не мислећи, гледали у сиву даљину, други су доле у лађи јели бифтека, а залев |
могао бих ти учинити.{S} Своји смо, а и сигуран сам, побратиме, да ћеш ми вратити; ето, дао ти |
у деда-Спире траје горке ракије, ја сам сигуран да ће и чича-Тима овамо долазити.</p> <p>Затим |
то учиним, него други; код мене си бар сигуран да нећеш изићи на глас.{S} Па колико ти треба и |
м доћи!</p> <p>Госпођа гросмутерка беше сигурна да ће победити; зато се са неким поносом уздиже |
S} Та ниједна жена није са својим мужем сигурна, све док је она у овој вароши.</p> <p>Господин |
, и чика-Паје тиче, они су ми за свакад сигурни!{S} Верност?{S} И ти списатељи говоре све којеш |
ни да ће доћи.</p> <p>— Јесте ли ви баш сигурни?</p> <p>— Све доклегод у деда-Спире траје горке |
ћа, што га је наша влада у Париз слала, сигурно зато, што овде није могао ништа научити, па, ка |
ем, да за њих слабо марим.</p> <p>— Ви, сигурно — рече са неком иронијом господин богословац, — |
његову кавану ретко да је кадгод, и то сигурно послом, завирио какав мајстор: све сама гола го |
ш неразвијена тела, примише на себе ону сигурност, која би тек доцније могла диван израз чврсто |
ово парче хартије узми, колико, касти, сигурности ради.{S} Па како ти се допада младожења, ха? |
о падне...{S} Отуда је било тога вечера сила разговора; мало је ко од скупљених гостију својим |
> фактима доказати; а ту ми је сведок и силан Влах Алија.{S} Та зар би се он заљубио у њу, да н |
ржала лађа: товарили су и растоваривали силан еспап, те је лађа сасвим доцкан стигла у Београд. |
у здравље; али ја сад желим, уколико ми силе допуштају, да наздравим нашој лепој домаћици, вред |
а отимао, али напослетку морао је већој сили попустити.{S} Утоме му и шешир паде с главе, они г |
-Тима уђе унутра.{S} Очи му засенуше од силне светлости; а људи у црним, салонским, хаљинама, с |
Јер...</p> <p>Ту се чича-Тима учитељ од силне жестине накашља, исхркну и као ветар оде, и не по |
е на обалу, стаде онде, па се заблену у силне свеће и фењере, који су на бајиру и по улицама св |
зиран, а она није се скоро ни видела од силних шепутла.{S} Он се клања на једну, а она на другу |
ар богословац, није се могао отрести од силно нагомиланих мисли, које у таким тренуцима на чове |
кујни, у једном ћошку, загрли и тако је силно цмокну, да се дете у соби пробудило.{S} После је |
сопственим прстима.{S} Е, кад се тај од силног млатања и викања уморио, доказујући по читав сат |
екцију пред учитељем изговорити, све од силнога смеја; па се, ево, сиромах, и сада смеје, једна |
о се за испућени трбух, па се тресао од силнога смеја:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Хе, хе, хе!..</p |
еке, али ништа не поможе; напослетку је силом заклапала усијане трепавице, да више не гледа сва |
— тврди ова намолована лутка, што ми се силом за старатељку намеће.{S} Васпитан, учтив, а уства |
троше и своје и туђе паре, а хоће да им силом верујемо, да они раде све то у корист народа... е |
е посведочили су вам, какву божанствену силу имају сиренски гласи јединствене музике на дух чов |
а ћеш ти мимо свет?{S} Ено, гледам пре, син оног Железниковића, што га је наша влада у Париз сл |
газда-Милчића на поклон.{S} Знате, има сина код мене, па је још о Духовима читао апостол...{S} |
дуката, што је зету наменио. — Ево ти, синко, новци! — рече скоро разнеженим гласом. — Иди, па |
ојку себи за супругу узети...{S} Немој, синко, да после кажеш: „„Наговорио ме тај и тај, примор |
ту, да га мало охрабри.</p> <p>— Добро, синко, добро!{S} А која госпођа те је послала?</p> <p>— |
пружи ђачету:</p> <p>— За тај маријаш, синко, купи себи шећерлеме, а ову јабуку однеси госпођи |
удесио и уредио, само, наравно, ти ћеш, синко, о целом нашем разговору ћутати, нарочито пред Гр |
ињарски трговац, са својом супругом, са синовима и са снахама у чисто српском богатом оделу.{S} |
беседи: — Дакле, ви нисте чули, шта је синоћ било?{S} Та то вам је, господине, читава ребелија |
ш девојка, па да сам у Новом Саду!{S} И синоћ је долазио, ви бесте у винограду; па да знате, ка |
ала. — Дакле, млади господине, јесам ли синоћ моју декламацију као што ваља одекламовала?</p> < |
је, те због те своје жалости није могао синоћног вечера сам лично на беседу доћи, него је посла |
S} А, управо, да вам кажем: била сам на синоћној беседи...</p> <p>— На бесједи? — повтораваше н |
кога од оних младих зврндова, што су на синоћној беседи суделовали, с њиме се, као са саучесник |
Перковцу ни о чем није говорило, већ о синоћном прстену и о беседи, која ће се тога вечера држ |
То је било и сувише.{S} Очи у чича-Тиме синуше младићском ватром, он је с највећом жестином заг |
} Неће ни мени бити лоше!</p> <p>Гркињи синуше образи.</p> <p>— Па шта би да ти дам, слатка мој |
лицу својих љубимаца просипа.{S} Очи му синуше грозничавом ватром, и он се у доброј вољи куцну |
навише, Калемегдану.{S} Киша је почела сипити, улице постајаху све мрачније, уједанпут мрак!.. |
ли су вам, какву божанствену силу имају сиренски гласи јединствене музике на дух човечји; сами |
и, дијете, каквим ли се послом до мене, сиромака удовца, закани?</p> <p>Стара госпођа беше се у |
њу, да се није заљубио?...{S} Све игра, сиромах; рекао би, као нека древна пијаница по просутом |
те, па не треба ни да вам кажем, да је, сиромах, већ од сванућа гладан.</p> <p>— Па, касти, нек |
и су га слушали, па су ћутали; а он је, сиромах, једнако млатио рукама, једнако је говорио и до |
и у обичном животу, мрзео; а откако је, сиромах, изгубио оне две класе, опасно је било и разгов |
је други.</p> <p>— Ал’, ено, не устаје, сиромах! </p> <p>И он са другом оде.{S} У мраку једва н |
има своју невољу!{S} Ето, попа Ђока се, сиромах, пропио; ко зна, каква му је то вештица учинила |
гао њен филозоф, кир-Никола.{S} Сав се, сиромах, ознојио.{S} Час је трчао по шећер, каву, пирин |
данде, као неспособна, истера, а он се, сиромах, наима за црквењака, удара у звоно, у клепало, |
одна неспретност, не дадоше му; тек он, сиромах, поче нешто замуцкивати, а после се ућута баш к |
рити, све од силнога смеја; па се, ево, сиромах, и сада смеје, једнако се церека и смеје...{S} |
пролетос ми узеше две класе, а сад?...— Сиромах чича уздахну. — Ко зна, шта ће данас бити, а ру |
-Тима је ћутао.</p> <pb n="397" /> <p>— Сиромах старац! — говорио је трећи разред. — Баш га ниш |
посматраху га са сажаљењем...</p> <p>— Сиромах! — рекоше. — И тај неће видети своје породице, |
м, па тек што полугласно рече:</p> <p>— Сиромах старац, шта је дочекао!,..{S} Па здравља ти, уч |
има старе врачаре владала.{S} Та зар је сиромах њен Никола, Тима, чика-Паја и други њени обожат |
е напасти вуци или хајдуци...{S} Куд ће сиромах учитељ?...{S} Ишао је даље без свести и без ика |
љивана; на сваком скоро кораку падао би сиромах учитељ у блато, застењао би, па би корачао даље |
з куће, а није ни погледао у њу.</p> <p>Сиромах чича-Тима!...</p> <p>Једног дана донесе му писм |
. — А после додаде за себе: „Она му је, сиромаху, и пореметила мозак!...“</p> <p>— Јоханида!... |
о, глас му је дрхтао; а, богме, и није, сиромаху, ласно растати се са сто дуката и са својим де |
о оне чађаве, неокречене, дуварове, она сиромашна неумивена лица, он би се тргао, па би скитао |
би тек провирио кроз мутна стакла какве сиромашне колибице, па кад би видео оне чађаве, неокреч |
богаташка деца... а у очима добре, али сиромашне, деце, трептаху сузе незадовољства.{S} Већ у |
„У „корист овдашње сиротиње!“ „У корист сиромашних ђака!“...{S} Само то да не кажу, могао би им |
је лепа Гркиња најтугаљивија, да умал’, сирота, није служавник испустила с донесеном црном каво |
во доба ноћи?{S} Така част|...{S} А ја, сирота, нисам ни слутила!...</p> <p>Прота јој приступи |
ајала ненамештена, сто незастрт, а она, сирота, неумивена и неочешљана — права слика занемарено |
и утуче срећу, Бог га убио! — И заиста, сирота девојка изгледаше бледа, скрушена; а и не беше ј |
се даде сама својим мислима.{S} Она је, сирота, рано почела сама о себи, о својој судбини, да м |
ећма запурила, те, онако збуњена, није, сирота, знала, никако да искаже, због чега је до њега д |
ична та доброћудност очева, а после се, сирота, радовала, да и од оте кајсије, од тога за њу за |
о лимун; да је имала кога, можда би се, сирота, и потужила, можда би казала: „Ето, пријатељу, м |
ост сахранио.{S} Она би, <pb n="323" /> сирота, можда срећнија била, да су је из службе истерал |
b n="351" /> <p>— Камена се помирио!{S} Сирота жена од муке се и пропила.{S} А и то је све масл |
штица учинила!{S} А попадија, као свака сирота жена, куда ће, него к мени?{S} А и своји смо неш |
са тако несносним смрадом куљао, да се сирота Гркиња једва на ногама држала.{S} Та баба, коју |
дине, немојте се наћи увређени, ја, као сирота удовица, мислим да ни краставац <pb n="299" /> н |
и Гркиња да изусти, али у тај мах шушну сирота Милка из свога ћошета, откуда је чула говор свог |
же, онда ће данашња српска кнежевина за сироте учитеље бити тесна...</p> <milestone unit="subSe |
ва.{S} Већ у тим младим годинама почиње сиротиња бивати незадовољна, јер тако млада срца почињу |
они имају цел са беседама?{S} Докле се сиротиња из ајмашког краја, принуђена невољом и глађу, |
„У корист болнице!“ „У „корист овдашње сиротиње!“ „У корист сиромашних ђака!“...{S} Само то да |
аташа добила лепо име...{S} А о мишљењу сиротиње и онако нико не мари...{S} Осим тих свију свој |
но насмеје; а ако не зна, он га повали, сирото дете плаче, а учитељ се смеје.{S} Е, то му је та |
Јоханидо...</p> <p>Тако је то било.{S} Сирото дете, хтело не хтело, морало се још истога вечер |
тога толико <pb n="333" /> грдио, да је сирото дете, застиђено, почело плакати.{S} После, опет, |
p> <p>— Оче, што сте ме звали? — тепаше сирото девојче, скоро и не гледајући га.</p> <p>— Што с |
исли нису приличиле њеним годинама, али сирото дете у нужди и невољи брзо сазрева до човека: го |
асто, очи плаве, а у њима, као обично у сирочади, почиваше нека меланхолија...{S} То је била кћ |
ало за њим тужно, замишљено; видело је, сироче, да је са мајком и оца изгубило.{S} Кажу, да чов |
жу, да човек за ноћ оседи, остари.{S} А сироче постаје човек смишљен, озбиљан; и саме црте на л |
па шта се имам предомишљати?{S} Ја сам сироче остављено, погажено, треба да сам благодарна, ак |
беше свакад мирна, послушна, као свако сироче!</p> <p>Радост је само осећала, а није умела спо |
ела, заклела би се, да то, што је јадно сироче таком ватром пољубило, ништа друго не може бити, |
и неочешљана — права слика занемареног сирочета.{S} Дуго је, тако, ћутала, а после се диже, уз |
питајте само госпођу Гркињу, какво сам сирће баш сад за сватове спремао!{S} Таке салате није н |
виноград навратити...{S} Ал би то дивно сирће изишло!</p> <p>Трговац гледаше, пун саучешћа, у ч |
није ни цар јео, као што ћу је ја мојим сирћетом зготовити!{S} Па учи л’ се то у школи...{S} Та |
речи, — ви сте, госпођо, по најновијем систему удешен чамац, на коме се свакојаки еспапи прево |
аздан бих могла гледати у њих, па да се сита не нагледам; а у њега су мале, жмираве, очи, — стр |
ла, да се у неком усамљеном ћошету куће сита наплаче, и кад је лепа Гркиња поред њега с прекорн |
ину, а наместо њих скупе се прерано оне ситне борице, које би требало само старца да украшују.{ |
ко да је кога увредио; а где је могао у ситнијим стварима коме помоћи, он је помагао.{S} Он је, |
ли на такоме младоме лицу беше и сувише ситних бора, те да би се могло лепим или бар пријатним |
човек пун, дебео, омален, на лицу пуно ситних и крупних борица, а уз то је у свако доба добро |
{S} Али у самоме Перковцу, и осим таких ситница, беше једно сокаче, које је са своје особености |
толику тугу покренути?{S} Међу осталим ситницама у завежљају нађе она једно парче још прљавије |
чена, очи загасито пепељаве, али свагда сјајне, а оне танке борице око њих даваху им израз ласк |
вароши Перковца крупним словима у своје сјајне листове забележити.{S} Па кад сви знамо и видимо |
<p>— Испит ће ми испасти, ја мислим, да сјајније не може ни бити — говорила је; — о томе сам ув |
за наше младости и љепоте и сунце љепше сјало!{S} Ма све ка вељу, да се и нама старцима још пођ |
госпођо учитељице, шта је теби?{S} И не сједе, а већ се спремаш одлазити! — И он је узе незграп |
га:</p> <p>— Господин-Тимо, у колико се сјећам, ја сам вас због вашега владања више пута опомињ |
а занимљива места по Дорћолу и садашњој Скадарској улици?...{S} Он је и тога вечера добро потег |
Госино му ја...</p> <p>Чича-Тима стаде скакати:</p> <quote> <l>— Паук једе мушицу, </l> <l>Гус |
!{S} Је л’ те, да сам вас изненадила? — скакућући преко авлије, подвикиваше весело Гркиња.</p> |
стара госпођа, осмејкујући се, по првој скамији намешта женске радове, управо беспослице, без к |
дошао, нашао је празну школу: у свакој скамији седе по двоје или по један; из земљописа, истин |
д, учитељу!{S} Та, ваљда, нећеш од жеђи скапати?</p> <p>Деда-Спира донесе на служавнику три-чет |
едан обучен коњ и човек, што по конопцу скаче!...{S} Све су, дакле, видели, само беседу нису!{S |
м, по улици, а деца и људи трче за њим, скидају капе и љубе га у руку; после га гледа међу свеш |
! </p> <p>Учитељ Тима се нечем досетио, скиде са полице литру с ракијом, па је понуди пандуру:< |
/p> <p>У тај мах уђе једно ђаче у собу, скиде капу и пође, да га пољуби у руку.{S} Чича-Тима га |
од слепог миша преварила! — Утоме баба скиде тигањ с ватре, остави га настрану, а после убриса |
ној љубави много срећнији био, да Милку скине с врата.</p> <p>— Да, да, оно, касти, тако је!... |
наочаре, који јој обично на носу беху, скинула је и, метнувши их на сто, наслонила је главу на |
ни ознојили.{S} Учитељ четвртог разреда скинуо је и капу и капут, откопчао на кошуљи рукаве, па |
оцкан!{S} Он није ни свој отрцани шешир скинуо, а лепа Гркиња стајала је на прагу његове собе, |
а неумивена лица, он би се тргао, па би скитао по лугу, слушајући сањиво цвркутање шарених тичи |
веселу румен, а проседе витице је вешто склонила под црну, свакојаким шмизлама ишарану, капу, а |
бичној црној хаљини; проседу своју косу склонила је вешто под црну капу, само је један смеђ пра |
амо у њеним слабачким грудима усамљеног склоништа; а увреде, којима је после мајчине смрти и од |
о је, драги Тимо!{S} И ви је морате што скорије, још ових месојеђа, удати, ако не желите да сам |
друге.</p> <p>— Треба јавити, и то што скорије — наговарала је стара госпођа; — што брже, то б |
ро, Милка, — рече, против свог обичаја, скоро благим гласом, — хајде, очешљај се и спреми, па ћ |
овори, не може ништа добро бити, и она, скоро не дишући, слушаше и даље бенетање свога занетог |
ајцивилизанији народ! — А после додаде, скоро заједљиво, окренувши се Папрагу: — Ви сте, по сво |
че снуждено чича-Тима.</p> <p>— Сад се, скоро, све сама деца и удају...{S} А и боље је тако, је |
p> <p>— Не, господине, то нисте — рече, скоро сажаљевајући, Папраг; — напротив, ја сам у најпро |
сте ме звали? — тепаше сирото девојче, скоро и не гледајући га.</p> <p>— Што сам те звао, траг |
м, науком, па и самом туђинском владом, скоро потлачен; а омладина, накићена и накинђурена, ску |
сила је од суза очи и ишчекиваше мирно, скоро достојанствено, шта ће даље да буде.{S} Гркиња, о |
’ ће им и пресести!{S} Хоће, богами!{S} Скоро ће доћи и школски ревизор, а, као што сам чула, п |
!...{S} Једне радости, једне жалости, а скоро та иста судбина у животу: данас су тебе гонили, а |
неће сметати; а, после, старост његова скоро ће нас ослободити...</p> <p>Лепа Гркиња није могл |
на близу приступити.</p> <p>Већ је била скоро на крају горње мале, откуда се виде зелене утрине |
она разрогачи очи, а уста је разглавила скоро до ушију и, подбочивши обе руке на суве кукове, с |
ој је отац пофторио то исто питање, она скоро нечујним гласом рече: — Јесам!{S} Задовољна сам, |
ref target="#SRP18760_N2" /> скупила се скоро у клупче, а главу је наслонила у крило; залуд <pb |
ту, намазан и нафризиран, а она није се скоро ни видела од силних шепутла.{S} Он се клања на је |
наменио. — Ево ти, синко, новци! — рече скоро разнеженим гласом. — Иди, па купуј и спреми се, к |
оју суву руку у белим рукавицама узвиси скоро до прсију, па кроз оборене трепавице погледа још |
гле, прстићи дугуљасти, а на њима нокти скоро провидни, лице јој беше као снег бело, дугуљасто, |
инолин.{S} Наскоро затим дође са својом скоро доведеном младом неки Гаја берберин.{S} Њих двоје |
чне, а калдрма испроваљивана; на сваком скоро кораку падао би сиромах учитељ у блато, застењао |
ивели много којешта: медведа већ виђају скоро сваки дан, како га хомољски Цигани кроз варош про |
жења, како је био прислоњен уз невесту, скотрља се од радости на земљу... „Дакле и ти имаш вољу |
о смејати, а чича-Тима, као електрисан, скочи и стаде на сав глас говорити:</p> <p>— Ја, касти, |
ост...{S} Чим га је Папраг приметио, он скочи са свога места и после неколико дубоких поклона и |
га мишеви свега развући, а она не би ни скочила, да га од грабљиваца одбрани; чича-Тимина је по |
она препредена Гркиња.{S} За њу сам већ скројила план...</p> <p>У таком њеном самозбору куцну и |
рима, што се и не приличи да носи једна скромна учитељка, а чича-Тима јој је дао вина и ракије. |
.{S} Дакле, као што видите, прави идеал скромне усамљености...{S} Што се пак саме личности њене |
ња и кир-Никола, живљаху мирно у својој скромној усамљености и у томе им нико није сметао...{S} |
Знала је, да таква ношња приличи једној скромној васпитатељци, али, уствари, она није била за т |
треба да пада у очи, нема ти ту стида и скромности!{S} Истина, ја те слабости нисам никад на се |
заиста, сирота девојка изгледаше бледа, скрушена; а и не беше јој лако сносити толику несрећу, |
и проматрајући ђердан. — Да није сувише скуп, заиста бих га мојој Милци купио; ох, ала би јој т |
Гркиња опет уздахну.</p> <p>— Ствари су скупе, али ја ћу ти их дати, макар и за нешто старо.{S} |
безбрижну детињу облину, а наместо њих скупе се прерано оне ситне борице, које би требало само |
ен; а омладина, накићена и накинђурена, скупи се у богато, венцима, сликама, танким и дебелим з |
на ћошку,<ref target="#SRP18760_N2" /> скупила се скоро у клупче, а главу је наслонила у крило |
>Сутрадан, кад су се учитељи и учитељке скупили, и пре него ће почети своја предавања, заседоше |
стоје њих четири Циганина, а око њих се скупили абаџијски, терзијски, шустерски, опанчарски — и |
да ја у Бајковцу нисам могао ни 25 ђака скупити, и то све због небрежења капетанова и ћатина; п |
у оно време највише носило, и све то од скупих материја, а празником се виђала на њој и свила!. |
е забаве свако друго-треће вече стадоше скупљати застареле младожење, отрцани удовци, извикане |
га вечера сила разговора; мало је ко од скупљених гостију својим стањем био задовољан, а нарочи |
тионици, и онда би се тужио како је све скупо, и опет им је мршава храна.{S} То су, уосталом, и |
те, тамо код вас у Пешти, можда, се ово скупо и продаје, па га, ваљда, друкче и зову; а овде му |
на пристаде да јој искану бунду за таке скупоцене мађије поклони. — Још сутра навече ћеш је доб |
у неко зујање, од прилике као кад би у скупу много бумбарева слушао; затим си чуо крупан учите |
њи боље видети могле, подигла је предњи скут своје тунике чак до више колена.{S} Жене и деца су |
додаде уздрхталим гласом: — Оче, ја сам слаба!</p> <p>Чича-Тима, ма да је био пијан, опет није |
ко исто и туга налазила је само у њеним слабачким грудима усамљеног склоништа; а увреде, којима |
дуг...{S} Оно, касти, на данашње време слабо кога и има, а да није дужан...</p> <p>— Није то, |
сорте забава тиче, признајем, да за њих слабо марим.</p> <p>— Ви, сигурно — рече са неком ирони |
ту стида и скромности!{S} Истина, ја те слабости нисам никад на себи приметила, али сам гледала |
во и јестиво...{S} Ревизор, иако је био слабуњав, зато је, опет, боље пио, него многи здрави; ч |
те ми једну таку песму, а кад буде ваша слава, ја ћу је декламовати.</p> <p>— Сад, касти, не мо |
ћим погледом, па је ишла даље, као нека славом увенчана глумица.{S} Па ако је још у путу срела |
у!{S} А ја идем <pb n="396" /> да будем славуј у ружичастоме лугу моје обожаване Јоханиде.</p> |
м густом шумом, обрасла, у којој, место славуја, зелене жабе прижељкују; а десном страном, <pb |
но уверена, — та њу баба још није никад слагала!{S} И кад ће се чича-Тима у њену лепоту загледа |
нијим погледом. — Па кад се не бисмо ми слагали, кад ми не бисмо једно другом на руци били, да |
рајности...{S} Али у једноме су се опет слагали: кад је, н. пр. она у неког удовца мало ватрени |
ји се у многом којечем није са четвртим слагао, али га је у многоме, опет, волео, узе га под ру |
..{S} Лој козији </l> <l>На дебелу кожу слаже...</l> <l>...{S} Шалај!...</l> </quote> <p>— Млађ |
зниковића, што га је наша влада у Париз слала, сигурно зато, што овде није могао ништа научити, |
девето чудо: натукао онај продерани од сламе шешир, као да ће га Банаћанин на плеву за страшил |
а и сам Никола променио је свој отрцани сламњи шешир с новим вуненим, а у лепу Гркињу ниси смео |
им старим ћилимима.{S} Оданде узе један сламњи јастук, те га понуди <pb n="361" /> Гркињи, да с |
оја протиница преминула, још нисам таке сласти окусио...{S} Али кад помислим какве су их ручице |
донесеш бунду, све ћеш дознати... све, слатка моја госпођо!{S} Гледаћу ти у оне карте, што су |
е образи.</p> <p>— Па шта би да ти дам, слатка моја стринчице?</p> <p>— Оно, што ти не треба.{S |
:</p> <pb n="320" /> <p>— Нека их, моја слатка Јоханидо!{S} Нека нам они завиде, нек пукну од ј |
је лепо!{S} Молим вас!...</p> <p>— Моја слатка голубице, —- тепаше јој прота, — зар не би боље |
е колеги на уво читати:</p> <quote> <p>„Слатка гросмутерко!</p> <p>У смотрењу према вашим, мени |
ја к вама доселити?</p> <p>— Још сутра, слатки Тимо!{S} Сутра!{S} А прексутра нека свисне стара |
н; онде је и науке свршио.{S} А ви сте, слатки Тимо, Сремац!...</p> <p>— Јест, касти, и покојна |
то пред Гркињом.</p> <p>— Молим, молим, слатки господине Тимо!{S} Ћутаћу као риба.{S} А, верујт |
> <pb n="364" /> <p>— Па де, молим вас, слатки Тимо, напишите ми једну таку песму, а кад буде в |
бљени људи, тако и лепа Гркиња, опијена слатким љубавним заносом, уздахну дубоко, а после погле |
а поред доброг вина заборавио би на све слаткише на овоме свету; а и ја, рекао бих, да сам баш |
минијатури.</p> <p>Учитељ IV разреда се слатко насмејао: — Е, изгубио сам!{S} Деда-Спиро, докот |
двапут пољуби!...</p> <p>Кир-Никола се слатко насмејао, допало му се што му је жена тако оштро |
прота; и то је сав узрок, што се онако слатко насмејао...</p> <p>Кад је прота дошао ближе до Г |
вљала. — И она бризну у плач, а сузе се слеваху доле на испрљану хартијицу.{S} Кад се мало утиш |
— може се и запопити.</p> <p>Чича-Тима слеже раменима, за знак да не зна ни сам, шта ће на све |
ла и пуначка!{S} Па је л’ тај чича-Тима слеп?{S} Ил’ га је опчинила, фландра једна?...{S} А и ш |
-Тима, ха? — смејала се баба. — Иде као слеп за тобом.{S} А јесам ли ја казала?{S} Та мене ника |
казала?{S} Та мене никад није глава од слепог миша преварила! — Утоме баба скиде тигањ с ватре |
о, да простиш, и мишјака, и лево уво од слепог кучета, и ко би ти све набројао, што сам пометал |
Гркиња.</p> <p>— А имаш ли лево око од слепог миша, што је ухваћен у пећини...{S} Немаш, ја!{S |
сирота, неумивена и неочешљана — права слика занемареног сирочета.{S} Дуго је, тако, ћутала, а |
акинђурена, скупи се у богато, венцима, сликама, танким и дебелим завесама накићену, дворану бо |
ме није молио, да ме сними; један ме је сликао, па је ориђинал послао чак у Париз; ја сама се н |
аних хартијица, на којима беху нашаране слике неких краљева и краљица и друге којекакве беспосл |
S} Њено уображење јој је износило тужне слике неизвесне будућности.{S} Човека који ће је узети |
е уображење није могло ниједне пријатне слике пред њу изнети, која би је својим заносним бојама |
у утоне, да га нема!...{S} Хтеде све да слиндари са себе, да се преобуче, али све беше доцкан!{ |
а; а дотле је чича-Тима са својим зетом слистио неколико чашица пеленаша и већ се поче мало жив |
је у Србији ружан ваздух, да нема доста слободе, и да је народ толико жељан те њине измишљене р |
вио учитељ Тима, љуби руку и узима себи слободу данас код вас на ручак доћи“...{S} Јеси ли упам |
се међу остале онамошње забаве уврсти и словенска беседа...</p> <p>У Перковцу људи устију, чим |
<p>— Дакле, ви сте противник тих чисто словенских забава?{S} Е, господине, томе се нисам надао |
оју ће историја вароши Перковца крупним словима у своје сјајне листове забележити.{S} Па кад св |
жила жалостивим гласом даље: — Ето, ово слово беше рђаво, мајка се и наљутила на мене, па га је |
и написала лепо сама својом руком друго слово; па и оно <hi>веди</hi> је она поправљала.{S} О, |
дела штампаних прописа, али баш ниједно слово није као моје миле мајке!...</p> <p>Тај пропис бе |
маторој, што је свима нама копала јаму, сломио је руку, одрубио нос; а ону мршаву вештицу с њен |
смешењем одступи један корак натраг. — Слуга сам покоран, драги г. колега! — рече младић, коме |
пићем, поклони се по обичају, па онда: „Слуга сам нижајши, моја дражајша (или прекрасна) господ |
и школо!...{S} А секретарима ћу рећи: „Слуга сам покоран, свих пет секретара!{S} Заповедајте о |
а најтугаљивија, да умал’, сирота, није служавник испустила с донесеном црном кавом.{S} А добри |
ђи скапати?</p> <p>Деда-Спира донесе на служавнику три-четири ракијске чашице и једну литру ста |
каза акт, којим се отпушта из учитељске службе; узроци беху: неморално чича-Тимино владање.</p> |
они, који су им понекад празником после службе божје на чашу комовице долазили, заситили би се |
страшна привиђења: као да је остао без службе, па сад мора да послужује као фамилијаз, после г |
ирота, можда срећнија била, да су је из службе истерали; можда би се удала, удомила; ал’, овако |
са вашег неваљалог владања отпустим из службе!...{S} Ево акта! </p> <p>И начелник му показа ак |
и акт!.,.{S} Он каже, да се отпустим из службе...{S} А, не превари старога курјака!{S} Видео са |
подин министар, заиста би га истерао из службе!</p> <p>Чича-Тима се примаче ближе њему, па га т |
одио.{S} А, после, имаш и своју поштену службицу!{S} На тако јемство дао би ти ма ко у Перковцу |
или, а сутра мене; данас ћу ја изгубити службу, а сутра ћеш ти; и то ће тако редом ићи...{S} Је |
ца искрљештили очи, па, што их џигерица служи, дувају у зурле тако, да су им од напрезања на че |
арочито, где јој све интриге, којима се служила, не могоше ни у чему помоћи.{S} Поред свих хлад |
сав глас говорити:</p> <p>— Ја, касти, служим већ дваест и три године као учитељ.{S} Истина, к |
Така част|...{S} А ја, сирота, нисам ни слутила!...</p> <p>Прота јој приступи ближе.</p> <p>— Д |
ек лепо било, да се уморила!...{S} Таки случај се у Перковцу још није догодио...{S} Најпре треб |
у!{S} А и њу, можда, не би угледали, да случајно не дође за практиканта у суд перковачки неки п |
зоришно друштво, измучено глађу, залута случајно и у Перковац.{S} Ти Цигани су њихов плакат, њи |
и у вароши и неки учитељ из села, па се случајно жели још и с колегама састати, наравно, да ће |
ешто прокљувио; дакле, пазите, да не би случајно ушао у траг правој истини, то би била за нас о |
вина престане свирати, па се тек у томе случају, у највећем смеху и пљескању, распусти коло...{ |
ебе и своју кућу — срам га било! — него слуша, шта му којекакве бабе трабуњају...</p> <p>Тек ка |
Тако, Милка, тако, дете моје, учи се и слушај, што ти госпођа казује; ти си још млада, ал’, бо |
..</p> <p>— Разумем!</p> <p>— Лепо, сад слушајте!{S} И стара госпођа извади из недара једно пис |
, он би се тргао, па би скитао по лугу, слушајући сањиво цвркутање шарених тичица; а после би н |
узикална?...</p> </quote> <p>Људи су га слушали, па су ћутали; а он је, сиромах, једнако млатио |
емо се — угушити.</p> <p>Људи су и њега слушали... </p> <p>А кад је он свршио, изиђе на среду и |
оје је сав тај разговор с напрегнутошћу слушало, не разумеваше, истина, од целога разговора баш |
лике као кад би у скупу много бумбарева слушао; затим си чуо крупан учитељев глас, где грди ђак |
али да се најпре пресвуче.{S} Старац је слушао, пресвукао се; али кад дође да преда шлафрок, то |
ама стрелу држи... </l> <l>Сад помисли, слушаоче, </l> <l>Ко је лакши, ко ли бржи: </l> <l>Стре |
ога ви знате, учитељ Тима вас више неће слушати!“...{S} Само, касти, то је међу нама речено, па |
шта добро бити, и она, скоро не дишући, слушаше и даље бенетање свога занетог оца:</p> <p>— Она |
то се може као наставак Живкове беседе сматрати: да ће се људи после пет стотина милиона годин |
задовољан, али су сви ћутали и нико не смеде ревизору ни беле приметити, ни ради самог правдањ |
пси, који су је, урлајући, облетали, не смедоше јој на близу приступити.</p> <p>Већ је била ско |
а је вешто под црну капу, само је један смеђ прамичак, који још није избелео, пустила низ зелен |
ки беху црномањасти, плави; неки, опет, смеђи; једни беху стари, други млади, лепи и ружни, — к |
а дивљим мачкама вади очи!,..{S} Та де, смеј се, певај!..{S} Госино му ја...</p> <p>Чича-Тима с |
</p> <p>— Благо њима — говорио је кроза смеј, — обадвоје млади, лепи, васпитани!{S} Хе, хе, хе! |
им назвати.{S} Уста му беху свакипут на смеј развучена, очи загасито пепељаве, али свагда сјајн |
се чуло кир-Николино кашљуцање, а затим смеј и церекање...</p> <p>— Хе, хе, хе!...{S} Баш сам с |
ред учитељем изговорити, све од силнога смеја; па се, ево, сиромах, и сада смеје, једнако се це |
испућени трбух, па се тресао од силнога смеја:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Хе, хе, хе!..</p> <pb n= |
} Он се некако искривио, па да прсне од смеја!{S} Да се није опио?{S} Гледајући у лепу Гркињу, |
ћу на филистарску помаду, није могао од смеја да се уздржи и у себи да не проговори: ево још је |
боље...{S} А како твој чича-Тима, ха? — смејала се баба. — Иде као слеп за тобом.{S} А јесам ли |
е целу обрати...</p> <p>— Нећу дунста — смејала се Гркиња, — него сам наумила довече да правим |
јала је на прагу његове собе, весело се смејала и гледала у збуњено лице свога обожатеља.</p> < |
е, неки псовали, а неки су се и злурадо смејали...</p> <p>Начелник је од чуда зинуо и није умео |
ђе и чича-Тима.</p> <p>—— Ха, ха, ха! — смејао се кир-Никола. — Добро, кад сте дошли! — А после |
е, задржала на беседу.</p> <p>Ха, ха! — смејао се учитељ четвртог разреда. <pb n="337" /> — Дак |
ање!</p> <p>— Бог и вјера, учитељице, — смејао се начелник, — ја ти о томе ништа не знам, до, е |
Е, баш кад тако у тим класама уживате — смејао се учитељ IV разреда, — штета што није удешено д |
а ништа!...</p> <p>Учитељ IV разреда се смејао, али не чича-Тимину хвалисању, него му беше смеш |
нас иберашовали!...</p> <p>Чича-Тима се смејао, беше добре воље; нарочито га је задовољавало пр |
малена познавали, да се и као дете радо смејао тако, да често није могао ни лекцију пред учитељ |
брисао би зној са чела, па би се весело смејао...</p> <pb n="321" /> <p>— Хе, хе, хе!...{S} Баш |
изишла из куће; а он се од жалости само смејао.</p> <p>Они, као што видите, беху у свему контра |
да се кир-Никола трже и стаде се гласно смејати, а чича-Тима, као електрисан, скочи и стаде на |
добили ваше наслеђе?</p> <p>— Ха, ха! — смејаше се Гркиња, — није то наслеђе, већ сам рада да в |
нога смеја; па се, ево, сиромах, и сада смеје, једнако се церека и смеје...{S} Кад у школу ступ |
о би красан момак, само да се толико не смеје и не <pb n="373" /> клања, а овако ми долази баш |
дан.{S} Вечера се спрема, кир-Никола се смеје, а лепа Гркиња се сваком извињаваше, како се није |
повали, сирото дете плаче, а учитељ се смеје.{S} Е, то му је тако у самој природи!{S} Каткада |
омах, и сада смеје, једнако се церека и смеје...{S} Кад у школу ступи, он се насмеши; ако му пр |
из куће чути, како се даскало грохотом смеје, а деца плачу...</p> <p>Кад је стигло вече, и гос |
и свима сокачким псовкама, а он се само смеје.{S} Лепа Гркиња пребледи од љутине, волела би и и |
ова обожавана Гркиња задржала — додаде, смејући се, учитељ. — Али будите уверени да ће доћи.</p |
ку могућу неприлику, окрете се, усиљено смејући се, своме чича-Тими:</p> <pb n="355" /> <p>— Ви |
сле се окрете осталим гостима, па, опет смејући се, понуди све редом, да поседају. — Изволте, с |
ђе неко мало дете, коме мати још и није смела поверити виљушку у руку, и то ће дете својим врап |
измајсторисаном погледу отвореним очима смело пркоси, она, да би избегла сваку могућу неприлику |
ва куражније, — дакле, ако узима толико смелости да му све што је замислила отворено искаже, он |
лази онај други део:</p> <p>„Госпођице, смем ли молити?“</p> <p>„Господине, жао ме је, али ја с |
тац хоће, и ја се морам удати!{S} Ја не смем питати: „За кога?“ А и нашто да питам, кад су мени |
резиденцији била...{S} Али даље вам не смем говорити, историја је сасвим љубавног карактера, а |
љубави!{S} А шта је говорила, то вам не смем ни казати!{S} То је шкандал!{S} Безобразлук!{S} Ка |
<p>— Пст, ни речи о том...{S} То вам не смем казати, пошто сам жива; ствар је тајна, тиче се ча |
ом дуго посматрала.</p> <p>— Та ко би и смео споредити мене са Гркињом? — са поносом је говорил |
р с новим вуненим, а у лепу Гркињу ниси смео ни погледати: ту су ти шешири са великим перушкама |
ући се, како ће се на ћепенку комотније сместити, -— побратиме, додајде ми једну грку!{S} Е, ка |
да не би разговору и добром расположењу сметала, ручати у другој собици.</p> <p>Гркиња је једна |
ако је помало климао ногама, то му није сметало да се пред чича-Тимом не само по обичају поклон |
омној усамљености и у томе им нико није сметао...{S} Гости им нису баш много пилића и јагањаца |
ма мога Николе?...{S} Ништа нам он неће сметати; а, после, старост његова скоро ће нас ослободи |
да их довољно поштује.{S} Хоће ли им се смети у тузи својој или у радости поверити?{S} Хоће ли |
исто, на њу да намигне, али му петрахиљ смеће; а после јој све ближе долази и већ ево га, где ц |
свога оца!..</p> <p>Сви гости прснуше у смех; а прота се намргодио, па само што рече куму до се |
и, па се тек у томе случају, у највећем смеху и пљескању, распусти коло...{S} Али и јесу здраве |
право да ти кажем, мени је данашњи свет смешан!{S} Млад човек натакарио наочаре, тамо, опет, ма |
а, а збрчкани образи му се развукоше на смешење:</p> <p>— А зар не видиш?</p> <p>— Та видим — р |
итељ-Тими, рукова се и са најумиљатијим смешењем одступи један корак натраг. — Слуга сам покора |
а бакалин га је својим паметним очима, смешећи се, од главе до пете мерио. — Е, па срећно, сре |
но, господин Папраг! —- рече, безбрижно смешећи се, — Ја вам честитам.{S} Истина, чича-Тимина М |
угу собу, па се врати натраг, задовољно смешећи се:</p> <p>— Рихтиг, спава!...{S} И сад се може |
ао би зврндов..{S} И тако би, задовољно смешећи се, ишла даље.{S} А кад је прошла главну чаршиј |
<p>Стара госпођа грискаше усне, пакосно смешећи се.</p> <p>— А кир-Никола, он вам је био, по св |
што сам дошла?... — Па онда, враголасто смешећи се, додаде: — Пало ми је на ум да једем кајсија |
по округлој брадици, додаде, враголасто смешећи се: — Бар да јој на грудима толико сала, колик’ |
би шта чути!</p> <p>Гркиња се задовољно смешила; њој је ласкало што је чича-Тима тако високо це |
не чича-Тимину хвалисању, него му беше смешно како Папраг брзо окрете лист; но пошто није био |
измицати пред њиме.{S} Њему је то било смешно, те се, старац, грохотом насмеја: — ’Ма, кумим т |
ној кожи?{S} Што му је сав облик у носу смештен?{S} Е, вјера и Бог — рече начелник, — голе кост |
дучета мали један завежљај, у коме беху смештене њене одавно забачене играчке.{S} Једна лутка б |
у овоме часу осећања море, ви бисте се смиловали!...</p> <p>И он је загрли...</p> <p>— Оче про |
ењем и са направљеним бокорићима жутога смиља, — она поче мало брже корачати; а кад је и послед |
д пођеш на венчање, немој у косу трпати смиља и љубичице, то је сељачки!{S} Него, ако немаш гео |
д је у некаквој бризи, — не би се могао смирити, све док се поштено не накреше; онда заборави н |
петнаест здравица.</p> <p>— Па јеси ли смислио, како ћеш јој здравити?</p> <p>— А нашто то?... |
праг; — напротив, ја сам у најпростијем смислу казао, да су Маџари после Француза најцивилизова |
седи, остари.{S} А сироче постаје човек смишљен, озбиљан; и саме црте на лицу изгубе ону безбри |
ело ходајући по соби, продужаваше своје смишљене планове полугласно исказивати:</p> <p>— За нач |
нистарство још истог дана о њеном добро смишљеном реферату извештено бити, оде кући.</p> <miles |
је стара госпођа, по своме, доста вешто смишљеном, програму, утрвене и неутрвене београдске ста |
им ружичастим свиленим појасом, од кога смо белегу још код врачаре видели, баш никако да одступ |
резирући:</p> <p>— Господине, ми као да смо још јуче за свакад свршили наш разговор?</p> <p>— Т |
јде, лако може и господин запитати: где смо се толико забавили?...</p> <p>Кад је учитељ Тима до |
раги г. Тимо, ово је тај младић, о коме смо јутрос онако много разговарали.{S} Уосталом, мислим |
дине, молићу!...{S} А има времена, људи смо, ако је, касти, било какве погрешке, поправиће се.. |
е, е ће се и даље чути...{S} Знаш, људи смо...</p> <p>— Па зар ни мени, твоме староме учи...{S} |
и напиши мало рецеписа од руке.{S} Људи смо!{S} Ко зна, шта носи дан, шта ли ноћ!{S} А интереса |
стотину, могао бих ти учинити.{S} Своји смо, а и сигуран сам, побратиме, да ћеш ми вратити; ето |
ена, куда ће, него к мени?{S} А и своји смо нешто, те, ето, од јутрошње доба једва сам покупила |
не повреди, не — увреди.</p> <p>— Друго смо ми, господине, — рече тихим гласом, — а друго су он |
е у очи падало; још би нас хвалили, што смо стара човека примили на квартир...{S} Ал’ о томе ће |
{S} О, господине, откад вас чекамо, већ смо се поплашили да нећете ни доћи.</p> <p>— Опростите, |
га послужи још једном грком, а и сам је смотао једну шљивовицу, која се њему веома допала.</p> |
quote> <p>„Слатка гросмутерко!</p> <p>У смотрењу према вашим, мени учињеним, услугама, осећам с |
очи, — страх ме хвата, кад их из далека смотрим!{S} Моја мајка је лежала мртва, ја сам на њене |
ојке, па се и они разиђоше; остаде само смрад од дувана и кужна задаја од просуте и попијене ра |
жена, а дим је око ње са тако несносним смрадом куљао, да се сирота Гркиња једва на ногама држа |
мом запушила нос, да не би удисала онај смрдљиви ваздух, што се са димом ширио.{S} Кад је дошла |
набељена и нафракана.{S} Кад се сасвим смркло, дође и чича-Тима.</p> <p>—— Ха, ха, ха! — смеја |
с њиме ћу и шпацирати, али само кад се смркне; нећу да ме оговарају и да износе којешта против |
ти сам г. начелник!{S} Хоћу им, богами, смрсити конце, кир-Николу ћу преместити у Хомоље; а кад |
зрнце од оне наворе, коју су пред своју смрт поделила у Св. Гори три јерарха...</p> <p>Гркиња ј |
ишта; а увреде, којима је после мајчине смрти и од својих и од туђинаца често обасипана бивала, |
оде фамилијаз као ветар и стаде из све снаге ударати у ђачко звоно.</p> <p>— Е, господине коле |
е, шта сте се збунили?{S} Та човек ваше снаге и спољашности тек онда добија у своме изгледу, ка |
обратиме, немој заборавити да поздравиш снају, те да се она спреми; млада је, моћи ће још коју |
ц, са својом супругом, са синовима и са снахама у чисто српском богатом оделу.{S} Он је корачао |
нокти скоро провидни, лице јој беше као снег бело, дугуљасто, очи плаве, а у њима, као обично у |
кри лице рукама, а сузе му потекоше низ снежно лице.</p> <pb n="303" /> <p>— Вуци ми се испред |
д би јој, наместо уљуднога носа, на оно снежно лице прилепили зрно сочива, па макар и од оног б |
Ко зна, шта ће данас бити, а ружно сам снивао, тако ми Свете Богородице!... <pb n="389" /></p> |
ду фотографа, који ме није молио, да ме сними; један ме је сликао, па је ориђинал послао чак у |
то обасипана бивала, научила се трпљиво сносити...{S} Гркиња је још једанпут премери својим пеп |
е бледа, скрушена; а и не беше јој лако сносити толику несрећу, а то је била за њу права несрећ |
аде, и лепа Гркиња почиваше у најдубљем сну...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18760_ |
о себе као у врућици или у неком тешком сну: све се око њега окретало, и свеће, и људи, и куће, |
жења.</p> <p>— Није још за удају — рече снуждено чича-Тима.</p> <p>— Сад се, скоро, све сама де |
— све сам боклук!{S} Кревет ненамештен, соба непометена, прозори неочишћени, једва се провиди к |
рхтало је од страха.</p> <p>— А што ова соба није спремљена, ха?{S} Што није опајана, ха?{S} За |
бриса руке и уведе гошћу у собу.</p> <p>Соба јој беше мала, ниска, али са обичним сеоским намеш |
лепа Гркиња стајала је на прагу његове собе, весело се смејала и гледала у збуњено лице свога |
p> <p>Таман је полицајац из начелникове собе изишао, а уђе гросмутерка у својој обичној црној х |
е јурио кући.{S} А кад се дочепао своје собе, он леже на миндерлук, па је гледао укоченим очима |
столице; а остала мрачна просторија те собе беше запремљена кожицама, памуклијама и са неколик |
тећи, па после, као нека фурија, оде из собе, лупивши за собом врата, да су се прозори потресал |
орио очи, онда се уверио да је у својој соби, у својој рођеној постељи, а ниже себе на миндерлу |
II.</head> <p>Сутра-дан су у затвореној соби седели чича-Тима и лепа Гркиња.{S} Чича-Тима беше |
..{S} Остали болесници, који су у истој соби боловали, посматраху га са сажаљењем...</p> <p>— С |
е тешким корацима ходати горе и доле по соби...</p> </div> <pb n="330" /> <div type="chapter" x |
се са свога места и, весело ходајући по соби, продужаваше своје смишљене планове полугласно иск |
ли и тако је силно цмокну, да се дете у соби пробудило.{S} После је сасвим кицошки узе под руку |
и кашљуцати, као за знак, да је и он у соби, онда и начелник узе другу позитуру: искосири се м |
ом расположењу сметала, ручати у другој собици.</p> <p>Гркиња је једнако кроз прозор гледала; а |
столицу, а сам са Тимом оде у споредну собицу, у којој ништа не беше, до један неофарбан сто и |
ао нека фурија, оде из собе, лупивши за собом врата, да су се прозори потресали...{S} Чича-Тима |
itle>“.{S} Некад, опет, узме, па сам са собом говори; ко га не види, а чује, рекао би, да их им |
од њих четворице држи грдан бубањ пред собом, од прилике као нека петачка, а у десну је узео н |
лих образа котрља; али он беше више сам собом и Гркињом занет, него да би имао времена и на сво |
а супруга; и она није била више у стању собом владати.</p> <p>— Одлази ми испред очију, куго не |
?{S} Дванаести је сат, а ти још ниси ни собу спремила!{S} И ти се спремаш за удају, и то за как |
етињи гласић. — Сад ћу доћи!</p> <p>— У собу се вуци, опајдаро ниједна! </p> <p>Дете, тако од д |
едра.{S} У том тренутку уђе чича-Тима у собу.{S} Нос му беше црвенији него обично, очима је зак |
а с њим, па оде, а он се врати натраг у собу и онде узе опет онај строги, забринути, изглед.{S} |
<p>Дете, тако од дванаест година, уђе у собу; коса му беше још неочешљана, руке неопране, али з |
хаљинама, у фесу, а под оружјем, уђе у собу.</p> <p>— Добро јутро, учитељ-Тимо!...</p> <p>— До |
озор.</p> <p>У тај мах уђе једно ђаче у собу, скиде капу и пође, да га пољуби у руку.{S} Чича-Т |
ма...</p> <p>И тако у разговору уђоше у собу, седоше за сто, наравно, гост у горње чело — а с л |
ну, а после убриса руке и уведе гошћу у собу.</p> <p>Соба јој беше мала, ниска, али са обичним |
азва: „Херајн!“</p> <pb n="331" /> <p>У собу уђе лепа Гркиња, за њоме један младић.{S} Раста је |
исказа му здравицу, а после оде у другу собу, да види, шта деца чине.</p> <p>— Не знате, како м |
на отвори кујнска врата, завири у другу собу, па се врати натраг, задовољно смешећи се:</p> <p> |
га Гркиња узе под руку и одведе у своју собу — на ручак.{S} Милка остаде сама, погледала је жал |
грло доноси, тако, да су се и гости са сокака на ту ларму почели враћати.</p> <quote> <p>— Гос |
да држи кашику, кад руча, како треба на сокаку да ходи, да гледа, на који начин да се поздравља |
а он за њим; е, баш мишљах, да ће се на сокаку побити!</p> <p>Кад се чича-Тима са својим побрат |
ковцу, и осим таких ситница, беше једно сокаче, које је са своје особености заслужило, да му се |
, Гркиња удари налево, кроз једно тесно сокаче, па прошавши онуда, упутила се право горњој мали |
едну кућу...</p> <p>Лева је страна тога сокачета коровом, као неком густом шумом, обрасла, у ко |
кве касарни.{S} Одмах у првој кући тога сокачета живела је једна Гркиња, што је имала два мужа; |
густо засађеним шљиварима и по узаноме сокачету.{S} Гркиња је белом марамом запушила нос, да н |
нте, што од неког доба крстаре по нашем сокачету, ви не бисте рекли, да је то дете...</p> <p>Чи |
а и шљивика, пружао се коровом обрастао сокачић; у њему беше само једна кућица, кровином покрив |
да га лепа његова супруга почасти свима сокачким псовкама, а он се само смеје.{S} Лепа Гркиња п |
озбиљни као неки грчки филозоф, н. пр., Сократес...{S} Тако ми дођосте у један мах промењени!</ |
цама, памуклијама и са неколико крупица соли.</p> <p>Кад је чича-Тима сео, бакалин извади ћутећ |
деловали, с њиме се, као са саучесником сопствене прославе, и руковала. — Дакле, млади господин |
су јели гвозденом виљушком печење, него сопственим прстима.{S} Е, кад се тај од силног млатања |
ао, па би огледао своје лице, дивећи се сопственој лепоти...</p> <p>Као и сви остали заљубљени |
<p>— Ви ме нисте разумели.{S} Што се те сорте забава тиче, признајем, да за њих слабо марим.</p |
и удаје!{S} А ја ти, вере ми, волим од софре устати гладан но жедан!</p> <p>— Тако је! — тврди |
сватом, остали <pb n="381" /> за пуном софром.{S} Наравно, да су се и они ознојили.{S} Учитељ |
, ревизор и гросмутерка, седоше за фину софру и стадоше лакомо грабити принесено <pb n="314" /> |
носа, на оно снежно лице прилепили зрно сочива, па макар и од оног бечког, што га ви онако радо |
задовољно смешећи се:</p> <p>— Рихтиг, спава!...{S} И сад се можемо комотно разговарати...{S} |
е и младенаца попили, чича-Тима оде, да спава; а лепа Гркиња се најкитњастије обукла и спремаше |
и, девер... ха?...{S} Ил’ је отишао, да спава, док се ви са обожаваном богињом унтерхалтујете, |
Чекајте, сад ћу ја видети, можда већ и спава...{S} Знате, то му му је свакидањи обичај.</p> <p |
на миндерлуку види, како му дете мирно спава.{S} Он се диже из кревета, и то је, можда, првипу |
много лакше бити.</p> <p>— Ви идите па спавајте, а ја, кад се опоравим, доћи ћу и сама!...{S} |
рвипут у животу, што се саже над својим спавајућим дететом, те га нежно, родитељски, у оно бело |
игом му показа на дете, које је једнако спавало, али које се сваког тренутка могло и пробудити. |
је у лицу, истина, од ракије и дневнога спавања био мало надувен и туробан; али кад је видео Гр |
он је, по њојзи, могао ићи као и друго спадало.</p> <p>— Видиш, Никола, ти си мало ушао и у го |
зишли на месечину, са главе лепе Гркиње спала је била шамија и тек се мало о збрчканоме врату д |
ана сасвим прегорела?...{S} Их, гром те спалио!{S} Та све ћу палачинке само због тебе покварити |
е може ни бити!...</p> <p>— Их, гром те спалио!{S} Та кад ћеш једном изгледати као човек, као м |
лену хаљину!...{S} А сад...{S} Гром вас спалио и с варалицом!</p> <p>— Не могу!... — јадиковао |
="310" /> су му зуби ретки, може му сав спанаћ у зубима остати.</p> <p>По свему се видело, да ј |
готова, а у једној великој кастроли је спанаћ; а кад је учитељ донео шунку и вино, онда се ниј |
Њој, дабогда, пресело моје вино, а њему спанаћ и шунка!{S} Здрав си, кир-Никола!{S} Здраво, Чич |
оче сасвим забринуто говорити:</p> <p>— Спанаћа сам још јутрос набавила, три краве не верујем д |
о приметити: да најрадије једе шунке са спанаћем, црно вино ретко употребљава, а прекодан и по |
ку кавану држао је у Перковцу неки деда-Спира.{S} У његову кавану ретко да је кадгод, и то сигу |
ближе и пољуби га у руку.{S} Стари деда-Спира, који је ту параду из прикрајка гледао, накашља с |
о, касти, ја и удајем кћер!</p> <p>Деда-Спира изнесе још једну литру жабарке и још по једну црн |
љда, нећеш од жеђи скапати?</p> <p>Деда-Спира донесе на служавнику три-четири ракијске чашице и |
аг у чаршију.{S} Отишао је мало до деда-Спире, узео је четку, очеткао своју атилу, умио се, заг |
ш сигурни?</p> <p>— Све доклегод у деда-Спире траје горке ракије, ја сам сигуран да ће и чича-Т |
ити.</p> <p>Затим се учитељ окрете деда-Спири: — Дајдер ми, деда, још једну грку, па да се вуче |
школу.{S} Није се још ни три корака од Спирине каване одмакао, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Би |
трећег и четвртог разреда уђоше у деда-Спирину кавану.{S} Били су у жестокој неког препирци та |
ама састати, наравно, да ће доћи у деда-Спирину кавану.{S} Тако је и господин Папраг чинио: ниј |
умро, данас не бих знао!...{S} Шта би, Спиро, с отом жабарком?{S} Ти као да је наново препичеш |
на тим твојим полићима.{S} Здравља ми, Спиро, боље ти се и с овом мученицом гушити и давити, н |
у ту дерну школу!{S} Е, јес’ чуо, деда-Спиро, баш ти завидим на тим твојим полићима.{S} Здрављ |
тко насмејао: — Е, изгубио сам!{S} Деда-Спиро, докотурај-де једну литру старе жабарке и испеци |
ароши Београда: где је уочи Божића који списатељ пио и шта је у пићу говорио...{S} А таке услуг |
за свакад сигурни!{S} Верност?{S} И ти списатељи говоре све којешта, узимљу оно за необично, ш |
ка, која је и иначе у свима перковачким сплеткама на површини пливала, баш као она масна ђинђув |
ло и сувише подмуклости, сувише дара за сплеткарење, за пренашање лажних и истинитих гласова.{S |
умио се, загладио косу, попио је каву и спокојно очекиваше учитељски колегијум, за који је, нар |
ка је, таким мислима занета, ућутала, а споља се чуо притворни глас набељене Гркиње: — Милчице, |
те се збунили?{S} Та човек ваше снаге и спољашности тек онда добија у своме изгледу, кад је мал |
ом Јелинка, то се, уосталом, и на мојој спољашности даје приметити; а мој дебели даскало, он је |
о на црквени тамјан, а својом углађеном спољашњошћу на филистарску помаду, није могао од смеја |
<p>Радост је само осећала, а није умела спољним знацима исказати је; тако исто и туга налазила |
лази — за мој виноград!{S} Па бих и вас споменуо, како седите испод кајсије, па сте метли руку |
го посматрала.</p> <p>— Та ко би и смео споредити мене са Гркињом? — са поносом је говорила ста |
и Папрагу столицу, а сам са Тимом оде у споредну собицу, у којој ништа не беше, до један неофар |
су онде, наравно, према својим душевним способностима, у класе подељени, а то тако бива и у Лон |
зео...</p> <p>И стари учитељ поче да се спрема: згладио је косу, обукао црни капут, који је сам |
к у чаршији нађе; треба, касти, и да се спрема.</p> <p>— Та лако је са спремом — прихвати Гркињ |
Тако је то текло цели дан.{S} Вечера се спрема, кир-Никола се смеје, а лепа Гркиња се сваком из |
ажи, а он оде право кући, да свадбарину спрема; а Папраг, опет, на другу страну, које да продуж |
етовали, господине, — рече гросмутерка, спремајући се да што жешћом ватром нападне на несрећну |
оград; а међутим је на дому лепа Гркиња спремала све оно, што јој за вечеру треба.{S} Наравно, |
м одиста задовољна!{S} Та, ето, шијем и спремам се <pb n="377" /> за удају!...{S} Пре кратког в |
> <p>Код старе госпође био је ручак већ спреман, супа готова, а у једној великој кастроли је сп |
ињу, какво сам сирће баш сад за сватове спремао!{S} Таке салате није ни цар јео, као што ћу је |
знате, да се у овим околностима морам и спремати — дакле...</p> <p>— Али — прекиде му реч Гркињ |
е нестрпљиво са столице, па поче бајаги спремати: јастуке је разбацивао с миндерлука на кревет, |
и још ниси ни собу спремила!{S} И ти се спремаш за удају, и то за каква човека!{S} Но, лепа нев |
е, шта је теби?{S} И не сједе, а већ се спремаш одлазити! — И он је узе незграпно за руку, па ј |
данашња младеж!...</p> <p>Чича-Тима се спремаше да је наново пољуби, али на вратима се чуло ки |
S} Али, шлафрока не дам!</p> <p>И он се спремаше да га под капут сакрије; али кад му га економ |
а лепа Гркиња се најкитњастије обукла и спремаше се, да се мало по чаршији прошета.{S} Али пре |
пи већ и пету, па и шесту чашу ракије и спремаше се да одлази.</p> <p>— Дакле баш одлазите?{S} |
стио јаку на капуту, узео штап у руке и спремаше се са одлазак:</p> <p>— Милка!</p> <p>— Чујем, |
, чича-Тима се већ био умио и очешљао и спремаше се да иде мало у чаршију, колико да се расхлад |
, господине!</p> <p>— Кажи јој и то, да спреми и од оног јела, што га ја најрадије једем.</p> < |
ем.</p> <p>— Хоћу господине, казаћу, да спреми прасе.{S} Дете је знало, да му је отац сваког Бо |
равити да поздравиш снају, те да се она спреми; млада је, моћи ће још коју поиграти у колу.{S} |
ро благим гласом, — хајде, очешљај се и спреми, па ћемо да идемо у виноград, да беремо кајсије, |
ро разнеженим гласом. — Иди, па купуј и спреми се, како ти најбоље знаш.{S} Оно, касти, шта вам |
...{S} Ево и чарапе, друкчије је Гркиња спремила за чича-Тиму...{S} Али, шлафрока не дам!</p> < |
да му госпођа Јустина није за имен-дан спремила, а како <pb n="310" /> су му зуби ретки, може |
— па ручај, а ручак, што си га за данас спремила, оставићеш за сутра.</p> <p>Дете га својим пам |
Дванаести је сат, а ти још ниси ни собу спремила!{S} И ти се спремаш за удају, и то за каква чо |
капут је обукао нов, што га је за Ускрс спремио.</p> <p>— А гле, ево и чича-Тиме! — рече учитељ |
акалин, — и ја ћу ти донде све што ваља спремити, само ти напиши мало рецеписа од руке.{S} Људи |
} Деца су, брига је, треба се, богме, и спремити.</p> <pb n="366" /> <p>— Треба, побратиме, — р |
парче хлеба себи за фруштук; а мени ћеш спремити једну литру комовице, — добра ће бити уз кајси |
од страха.</p> <p>— А што ова соба није спремљена, ха?{S} Што није опајана, ха?{S} Зашто кревет |
бити уз кајсије!</p> <p>Кад је све било спремљено, кренуше се у виноград; а међутим је на дому |
та необично што је оца тако рано видела спремна и обучена; приђе му, по детињем обичају, руци, |
ку стару мараму.</p> <p>— Добро, кад си спремна, а ти сад узми ону котарицу, што сам је о лањск |
еног плода, окуси.</p> <p>— Оче, ја сам спремна — рече, огрнувши око врата неку стару мараму.</ |
ринуто, знао је он, да му деца нису баш спремна, а и то је био уверен, да би му стара госпођа у |
Ви, господо, будите са вашим ученицима спремни за сутра, јер сам принуђен ово после подне одма |
и да се спрема.</p> <p>— Та лако је са спремом — прихвати Гркиња, — зар ту толико треба?</p> < |
описао ствари, које су се у њега нашле, спровео га је у болницу...{S} У болници му <pb n="395" |
се од носа ка бради повлачила; руке је спустила понизно доле низ црну хаљину, па и стасом као |
... — Зар је то ваша поштена реч?...{S} Срам вас било...{S} А онда сте казали, па сте се заклињ |
на; а неће да гледа себе и своју кућу — срам га било! — него слуша, шта му којекакве бабе трабу |
се мене тиче, ја толико знам: да кад би Србија од ње што учила, научила би, да сваког човека с |
ише пута са поштовањем изразио: како би Србија срећна била, да има више таких васпитатељака!{S} |
тога и заборавише географи на земљовиду Србије забележити, а то је оно, што је моје српско осећ |
„Успех добар...“ Та ако је ико у целој Србији од учитеља заслужио, да му се каже превасходан, |
црвене свиле, од које у новије доба по Србији „изображенији“ свештеници праве себи појасеве, и |
овцу ради, то је шкандал!... (Господа у Србији воле, кад им се понека страна реч уплете)...{S} |
је у пићу говорио...{S} А таке услуге у Србији су се свагда високо цениле, па је ли чудо, да су |
а, — то ће рећи, мој господине, да је у Србији ружан ваздух, да нема доста слободе, и да је нар |
и од нашег пола, па што, као, не би и у Србији могла бити бар једна жена капелан!{S} И то баш п |
класу, са титулом „најстарији учитељ у Србији“...{S} Ал’ ће да ми се клањају: и гросмутерка, и |
орало бити и оговарања.{S} Паланке су у Србији, као и у осталом свету, мале, у њима свако свако |
, отишао право кући својој, седе, онако срдит, на једну столицу, погледа незадовољно око себе, |
о забринут, а госпођа Јоханда изгледаше срдито: очи јој севаху у раздражености, око усница она |
l>Та чисто би врхом стреле </l> <l>Кроз сред мене да пројури... </l> <l>Понда пружа руке беле, |
зобразније додала:</p> <quote> <l>„Кроз сред мене да пројури!“...</l> </quote> <p>— Шта, наопак |
ла!{S} Ето, ова жилица, што ти се преко сред длана повлачи, само што не проговори, да ћеш још ч |
узика стане, и све се ућути, онда ће на средину ступити, у белим рукавицама и црном салонском к |
ије поклонио...</p> <p>За њиме ступи на средину други један беседник, професор некаквог завода. |
сам упамтила, само знам, да је после те средње врсте још безобразније додала:</p> <quote> <l>„К |
, за њоме један младић.{S} Раста је био средњег, лица доста правилног, али на такоме младоме ли |
д свега тога, забележио: „Успех ученица средњи, а владање саме васпитатељке — неморално“!...{S} |
је могла из места покренути, а последње средство којим се мислила користити <pb n="378" /> разб |
.. </p> <p>А кад је он свршио, изиђе на среду и лепа Гркиња.{S} Стара госпођа гросмутерка, која |
, петком умијете, недељом очешљате, а у среду дате јој и чисту кошуљу; касти, она, се у Перковц |
у, ретко је кога сретала, а кад би кога срела, тај би стао и гледао, не што би на њојзи било не |
енчана глумица.{S} Па ако је још у путу срела некога од оних младих зврндова, што су на синоћно |
науке свршио.{S} А ви сте, слатки Тимо, Сремац!...</p> <p>— Јест, касти, и покојна ми мати беше |
беше родом главом из Јеладе, чича-Тима Сремац, онај из Бајковца Гружанин, а учитељ трећег разр |
p>— Јест, касти, и покојна ми мати беше Сремица.</p> <p>— То је, видите, што све нас везује. — |
питатељка, која је, међу нама речено, у Срему и бабица била, узалуд се трудула, да чича-Тими уч |
вица у тог Маринка, баш је, касти, ни у Срему нема!</p> <p>Док је он тако трабуњао, лепа се Грк |
ам је то јело!{S} Преко, тамо код нас у Срему, највећа га господа једу...{S} Дакле, знате, у Гр |
у томе усамљеноме крају, ретко је кога сретала, а кад би кога срела, тај би стао и гледао, не |
око себе ни да је погледао.{S} Успут је сретао људе, који му се уљудно јављаху, али он као да и |
лади...{S} Ха, ха, ха!...{S} Ал’ сам ја срећан човек|...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
<p>— Драга госпођо, не знате, како сам срећан!... — шапутао је прота, све више приљубљујући се |
ст. — Драго ми је, колега, што сам тако срећан, да вас могу познати!...</p> <p>И чича-Тима хтед |
, благо теби!{S} Ти да знаш, да си се у срећан дан родила!{S} Ето, ова жилица, што ти се преко |
!...{S} Благо теби, госпођо, ти си се у срећан дан родила!...{S} А имаш ли макар и мрвице земље |
е ћу баш са тебе вас дан данашњи имати среће.</p> <p>И он је помилова по њеним старачким, али |
јој би требало да трепери блажена румен среће и задовољства; и сами покрети њена још неразвијен |
а са поштовањем изразио: како би Србија срећна била, да има више таких васпитатељака!{S} Што се |
глуп осмејак.</p> <p>— Твоја кћи Милка срећна је са својим богословцем!{S} Тако пише!{S} Та на |
већ ручали и по неколико чаша у здравље срећне женидбе и младенаца попили, чича-Тима оде, да сп |
S} Она би, <pb n="323" /> сирота, можда срећнија била, да су је из службе истерали; можда би се |
ао да би у својој ватреној љубави много срећнији био, да Милку скине с врата.</p> <p>— Да, да, |
од главе до пете мерио. — Е, па срећно, срећно побратиме! — рече напослетку. — Да их Бог поживи |
му весело прошевину и прстен.</p> <p>– Срећно, господин Папраг! —- рече, безбрижно смешећи се, |
ећи се, од главе до пете мерио. — Е, па срећно, срећно побратиме! — рече напослетку. — Да их Бо |
но, покварио цело пријатељство; али, на срећу младенаца, он то није чуо, а Папраг, као човек од |
е, ја бих се тужила.{S} Е, баш ми утуче срећу, Бог га убио! — И заиста, сирота девојка изгледаш |
S} Бог нека вас учи и он нека вам сваку срећу дарује! -— Кад је то говорио, глас му је дрхтао; |
да ће ми баш овај виноград неку велику срећу донети, богаство или тако што...{S} И онда збогом |
елниковице.</p> <p>— Па се ја и за њену срећу старам.</p> <p>— Оно јест, касти, ви је учите, ка |
и разданило, а он је већ испио ракију и сркаше задовољно своју црну каву.{S} Али није дуго седе |
Олово! — понављаше Тима. — А да шта је срма, кад је ово олово?...</p> <p>Трговац га погледа за |
о загледа по џепови, да му се како није срма изгубила, а после изиђе на обалу, стаде онде, па с |
— додаде гласно, — шта мислиш с толиком срмом чинити?....</p> <p>— Хе, хе!...{S} Ово велико пар |
а га погледи, а он ће јој поклонити сву срму, па нека купи себи од црне свиле хаљину; а кад би |
ти, правити книксове, па се у један мах сроза наниже и том је приликом тако нагњечила нос, да ј |
ско осећање увредило.</p> <p>Тако свака српска кућа мора већ и по самој природи имати нешто, шт |
ислила отворено искаже, онда ће данашња српска кнежевина за сироте учитеље бити тесна...</p> <m |
лаве панталоне, посади се и он до ње: — Српске ми вјере, рећ’ ти морам, е ми је баш драго што с |
с.{S} За њим уђе мајсторица: она беше у српским хаљинама, само што је носила, колико да се зна |
је забележити, а то је оно, што је моје српско осећање увредило.</p> <p>Тако свака српска кућа |
о.{S} То је била чувена гостионица „код Српског краља“...</p> <p>Чича-Тима уђе унутра.{S} Очи м |
ругом, са синовима и са снахама у чисто српском богатом оделу.{S} Он је корачао сасвим озбиљно, |
из Новога Сада!{S} А у Новом Саду би се срушио тороњ на саборној цркви, кад би се „код Пужа“ по |
или на колима, или га је неки милостива срца човек, онако Бога ради, одвезао до Перковца... то |
тиња бивати незадовољна, јер тако млада срца почињу тровати увреде, које им неправда наноси!</p |
оворити:</p> <p>— Па онда желим од свег срца, да им женска деца буду лепа и бела као белило на |
е, као човек, да тугу свога родитељског срца ублажи, поштено напио.{S} А као напит, прво се наљ |
ори.{S} Он би, истина, знао, али где је срца, да се свом идолу противи...{S} После се, онако зб |
инскијем, па, вјера и Бог, госпођо, три срца у мени заиграју!{S} А, Бог зна, по лицу ти судећи, |
госпођице, у целоме Перковцу морало до срца дирнути; а кад су још дошле и месојеђе, па кад се |
...{S} О, зла неваљалца, а баш ме је за срце ујео..{S} Таке увреде!...{S} Нечувено!...{S} Чудим |
ите испод кајсије, па сте метли руку на срце и гледите меланхолично на небо, па уздишете, касти |
танком пређицом своје паучине све донде срце стеже, докле у болу не препукне.{S} Милка је, таки |
о је сав знојав и ломан, чуо је како му срце бије, чинило му се да је насред гробља; али кад је |
-Тима је пробао да очима искаже, што му срце осећа, али то му није ишло од руке; он, дакле, при |
зишао за њом, да је испрати, није могао срцу одолети, него је онде у кујни, у једном ћошку, заг |
вију страна, дуну у њега трипута, па га стави Гркињи насред длана.{S} После је највећом пажњом |
слугама оцени и своје оцене у протоколе стави.{S} Учитељу четвртог разреда је записао: „Успех н |
риближивши се учитељу четвртог разреда, стаде поверљиво шапутати:</p> <p>— Вама, господине, мог |
и, подбочивши обе руке на суве кукове, стаде на сав глас зипарати:</p> <p>— Сад ти још и лутке |
арајући на чича-Томиној огради капиџик, стаде се весело кикотати, баш као нека безбрижна млада |
срма изгубила, а после изиђе на обалу, стаде онде, па се заблену у силне свеће и фењере, који |
ајући устима, и, учинивши шећерну мину, стаде о својим колегама разговарати.{S} Наравно, да ниј |
а онде, са искревељеним цртама на лицу, стаде певукати своје зимско „<title>Во Јордање,</title> |
е се с њом руковати, а стара се госпођа стаде бојажљиво измицати пред њиме.{S} Њему је то било |
Во Јордање</title>“.</p> <p>И чича-Тима стаде се кревељити, певајући на сав глас</p> <quote> <l |
!..{S} Госино му ја...</p> <p>Чича-Тима стаде скакати:</p> <quote> <l>— Паук једе мушицу, </l> |
p>И он је наново стиште на груди, па је стаде још већом ватром љубити.</p> <p>— Збогом, љубазна |
ишљену <pb n="385" /> лепотицу, а после стаде задовољно гладити своју, одавна већ прогрушану, б |
дити; зато се са неким поносом уздиже и стаде са узвиљашеним обрвама пред огледало.{S} Десну ру |
проговорила, онда се кир-Никола трже и стаде се гласно смејати, а чича-Тима, као електрисан, с |
оспођа извади из недара једно писамце и стаде га своме колеги на уво читати:</p> <quote> <p>„Сл |
и, а чича-Тима, као електрисан, скочи и стаде на сав глас говорити:</p> <p>— Ја, касти, служим |
о одговорити, оде фамилијаз као ветар и стаде из све снаге ударати у ђачко звоно.</p> <p>— Е, г |
тара врачара пљуну мало на свој палац и стаде по Гркињину длану трљати, док се на белој кожи не |
>Кад је прота дошао ближе до Гркиње, он стаде, па, пун блаженства, посматраше замишљену <pb n=" |
таким погледом одговорила, он задовољно стаде намештати свој црвени појас на испупченом трбуху, |
ао је онако по инстинкту.{S} Наједанпут стаде; учини му се да чује, где некакви људи говоре, по |
ра свитала, и гости се, мало накресани, стадоше један за другим разилазити, онда је још једанпу |
е вечерње забаве свако друго-треће вече стадоше скупљати застареле младожење, отрцани удовци, и |
келнера долетеше, ухватише чича-Тиму и стадоше га гурати на врата.{S} Старац се испрва отимао, |
р и гросмутерка, седоше за фину софру и стадоше лакомо грабити принесено <pb n="314" /> пиво и |
у Београду са госпођа-Швабићком по свим стазама и путовима удесити вигове, како само ја и госпо |
рограму, утрвене и неутрвене београдске стазе обилазила, шуњајући се из једног „надлежателства“ |
> баш поред плотова, љубав је прокрчила стазу, па где је најшира, најутрвенија, ту је и кућа ле |
бљиваца одбрани; чича-Тимина је постеља стајала ненамештена, сто незастрт, а она, сирота, неуми |
вој отрцани шешир скинуо, а лепа Гркиња стајала је на прагу његове собе, весело се смејала и гл |
, ама баш ниједну да му не разбереш!{S} Стајао сам некако пред Трајковом механом, кад се са гос |
са осталим оделом у приличној хармонији стајао.{S} Он је имао и чистије руво, али га не хтеде т |
мишљено гледала преда се.{S} На запећку стајао је хлебац и недодирнут, могли су га мишеви свега |
са највећим страхопоштовањем, непомично стајаху.</p> <p>— Ви, господо, будите са вашим ученицим |
.{S} Кадикад би тек провирио кроз мутна стакла какве сиромашне колибице, па кад би видео оне ча |
асни, морају му очи стати, кад види оне стаклене ђинђуве, перлице и шарену вуницу..{S} А новост |
екнуше, а, као крупан одјек тим тананим стакленим звуцима, заорило се једно велико „многаја љет |
и, изглед.{S} Мала Милка већ се умила и стала се чешљати; њојзи не беше ништа необично што је о |
Милка је ћутала; поглед јој беше миран, сталан, а усне је јогунасто једну у другу упила тако, д |
томе крају ретко виђале жене „из бољег сталежа“, као што се у отменијем свету говори; а и кад |
— то ћете ми тек допустити, да у сваком сталежу и свугде има постепености, која се код нас учит |
ли свака цртица показиваше тврду вољу и сталност, која у тим годинама не приличи оној мекој дет |
ече брзо Гркиња, којој је много до тога стало, да јој се како планови не покваре.</p> <p>-— Мил |
паркетима големе дворане; а кад музика стане, и све се ућути, онда ће на средину ступити, у бе |
дај га само, како се клања, памет да ти стане...{S} Зна немачки, зна маџарски — као вода!{S} Ха |
stone unit="subSection" /> <p>На једној станици десне обале дуго се задржала лађа: товарили су |
ки говоре, и више...{S} А у другој кући становао је један Грк; тај је, опет, држао две жене!... |
друго и обилазећи све могуће господске станове, у намери да све оне, који јој сујети не ласкај |
ске крајеве походила, да не пада толико становницима у очи, узела би на себе неку голему стару |
о се ујутру зором чича-Тима преселио са станом код кир-Николе.</p> <p>То је, наравно, и стара г |
ли испити, ревизор искупи све учитеље у стану старе госпође, да свакога од њих према заслугама |
рукче не чиним, него да код вас ручам и станујем и да вас још хиљадупута поздравим...</p> <p>Ст |
га је хтео и испитивати, како би познао стање и узроке његове болести, али он није умео ништа г |
мало је ко од скупљених гостију својим стањем био задовољан, а нарочито ова последња секретаро |
на њега; па кад су видели, у каквом је стању, они га узеше под пазухо, па га однесоше у главну |
мештена и накинђурена, <pb n="375" /> у стању је била по два сата пред огледалом седети.{S} Чес |
лице...{S} Је ли то прошлост, што је у стању била у детињим грудима толику тугу покренути?{S} |
и не свира ма у који инструменат није у стању за свој народ погинути...{S} Људи су ћутали, само |
ебелога супруга; и она није била више у стању собом владати.</p> <p>— Одлази ми испред очију, к |
ије, дакле, могла знати, хоће ли бити у стању да их довољно поштује.{S} Хоће ли им се смети у т |
да изговори:</p> <p>— Да, где сам, оно, стао?...{S} Право, у кованлуку код деце...{S} Е, па, да |
да у хартију...{S} А кад се учитељ Тима стао врпољити, па и кашљуцати, као за знак, да је и он |
га сретала, а кад би кога срела, тај би стао и гледао, не што би на њојзи било нешто — осим нат |
не мари...{S} Осим тих свију својстава, стара је госпођа умела и шпијунисати, и то много вештиј |
ити, али кад је последње речи изустила, стара госпођа врисну, као да је неко усијаним клештима |
сам вама потпуно задовољан!{S} А вама, стара госпођо, на вашем великоме труду морам такође изј |
олако прошао.{S} То су још била добра, стара, времена!</p> <p>— Дакле у недељу?{S} Лепо, побра |
доћи!{S} Јесте ли добили каква извешћа, стара госпођо?... — рече учитељ четвртога разреда... —- |
у класу, кир-Николу ћу протерати; а ви, стара госпођо, осим похвалителног листа, добићете и јед |
Он од мене лепши?...{S} Но, јесте чули, стара госпођо колегинице, ви сте, касти, безобразни!... |
мора мени припасти.{S} Али не превари, стара намигушо!{S} Уме се Папраг и сам за себе старати! |
твртом женском разреду мирније изгледа: стара госпођа, осмејкујући се, по првој скамији намешта |
о, што је чуо, беше за њега страшно!{S} Стара госпођа, окуражена, пође и даље. — А онај професо |
тамо и обоје се укочише од чуђења...{S} Стара госпођа гросмутерка, у својој црној хаљини, на но |
псовати, али га задржа будући зет...{S} Стара госпођа сва поцрвене као обарен рак, само, севају |
вршио, изиђе на среду и лепа Гркиња.{S} Стара госпођа гросмутерка, која није знала, да ће и Грк |
ђе к њојзи и хтеде се с њом руковати, а стара се госпођа стаде бојажљиво измицати пред њиме.{S} |
им — говорио је сам у себи, — да је ова стара будала заљубљена у ову уштиркану лутку, и да та л |
била од њега паметнија, онда изиђе нека стара уседелица, која до своје четрдесет пете године ни |
ца, страсно је пољуби.{S} То да је нека стара београдска инштитутка видела, заклела би се, да т |
аје, а унутра у кући потмуло је кашљала стара баба.{S} Кад је Гркиња кућна врата отворила, једв |
школу!...</p> <p>И пре но што је могла стара госпођа што одговорити, оде фамилијаз као ветар и |
не са Гркињом? — са поносом је говорила стара гросмутерка. — Моје васпитање и образовање са глу |
ем трошку препирали.{S} Тако је и једна стара васпитатељка, која је, међу нама речено, у Срему |
азрети; онде, поред ватре, чучала је та стара жена, а дим је око ње са тако несносним смрадом к |
n="312" /> <p>Чича-Тима се чудио, откуд стара вештица све то да сазна?{S} Та, ваљда, није могла |
стати.</p> <p>По свему се видело, да је стара госпођа тога дана добро расположена била, па је д |
.</p> <p>— А то ће рећи — настављала је стара госпођа и даље своја тумачења, — то ће рећи, мој |
авити, и то што скорије — наговарала је стара госпођа; — што брже, то боље; нека господин минис |
знате ли ви, шта то значи? —- питала је стара госпођа, пажљиво посматрајући сваку црту начелник |
p>— И тај господин Швабић — говорила је стара госпођа, — или је малодушан, те из сажаљења не хт |
ије природна румен дошла.</p> <p>Кад је стара госпођа видела господина начелника да је још у не |
1"> <head>XI.</head> <p>Међутим, док је стара госпођа, по своме, доста вешто смишљеном, програм |
дугуљаст, плав човек, и, као што нам је стара госпођа унапред казала, јако наклоњен јектици; то |
, гледаћу да осети; познаће и он, ко је стара госпођа фон Копривић!...{S} Ових дана сам намерна |
аграду, даде оним ученицама, које му је стара госпођа препоручила...{S} То беху већином богаташ |
о!{S} Сутра!{S} А прексутра нека свисне стара вештица од муке!{S} Тиме се та јутарња похода свр |
не би била мала заслуга.</p> <p>Кад се стара госпођа мало прибрала, она извади из недара своје |
љуби, па, касти, чак се и за моје дете стара!...{S} Учи га, чешља га, храни га и васпитава, и |
о.</p> <p>— Е, господине колега, — рече стара госпођа подмукло, — сад ћемо се огледати.{S} Знам |
/quote> <p>— Дакле, сад сте чули — рече стара госпоћа, коју су многи и гросмутерком називали, – |
од кир-Николе.</p> <p>То је, наравно, и стара госпођа дознала, али сад је то није више нимало в |
умем!</p> <p>— Лепо, сад слушајте!{S} И стара госпођа извади из недара једно писамце и стаде га |
копкало, шта ли то мора бити?{S} А и и стара госпођа узмучила се, и њу је голицало, и не беше |
очи падало; још би нас хвалили, што смо стара човека примили на квартир...{S} Ал’ о томе ћемо д |
ити да разуме и да је све тако, као што стара госпођа вели.</p> <p>— Вјере ми, учитељице, ти ми |
спремна, а и то је био уверен, да би му стара госпођа у многоме могла помоћи; али се узјогунио |
а за даље је моја брига...</p> <p>— Али,стара госпођо, — рече учитељ, — каква ли је оно маленко |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Стара госпођа гросмутерка, која је и иначе у свима перк |
а их по целоме свету растури!...</p> <p>Стара госпођа није лудо комбиновала, само ако узима кур |
дсели, онда је чича-Тима мој!...</p> <p>Стара госпођа је таким резултатом мисли својих била пот |
енчао, нисам се тако веселио!...</p> <p>Стара госпођа грискаше усне, пакосно смешећи се.</p> <p |
о. — Ви као да се још љутите?...</p> <p>Стара госпођа га погледа, презирући:</p> <p>— Господине |
сувише: отићи без „лаке ноћи“...</p> <p>Стара госпођа оста бледа и поражена.{S} Тешко јој беше |
облија, учитељице, од јајета...</p> <p>Стара госпођа обори застиђено очи, рукова се с њиме и, |
сле ћеш остати богата удовица...</p> <p>Стара врачара пљуну мало на свој палац и стаде по Гркињ |
некако, прва извешћа добијате...</p> <p>Стара госпођа, учитељица четвртог женског разреда, осме |
ш ових ферија с њоме унознати...</p> <p>Стара госпођа се при овим речима ђаволасто осмехну, а п |
вас још хиљадупута поздравим...</p> <p>Стара госпођа се захвалила, клањајући се и успијајући у |
ка чик је гладак, ка жива хитар.</p> <p>Стара учитељка обори опет очи, а после мале почивке поч |
, рекао бих да и теби није лоше?</p> <p>Стара госпођа, баш као неко невинашце, обори очи и глед |
о мене, сиромака удовца, закани?</p> <p>Стара госпођа беше се у лицу још већма запурила, те, он |
ш и венчана жена, не би се више за мене старала, него ова лепа туђинка!{S} Ето, нашла је за дет |
вице.</p> <p>— Па се ја и за њену срећу старам.</p> <p>— Оно јест, касти, ви је учите, како тре |
ва намолована лутка, што ми се силом за старатељку намеће.{S} Васпитан, учтив, а уствари видим, |
амигушо!{S} Уме се Папраг и сам за себе старати!{S} И тако ћу гледати да се, колико сутра, са њ |
њиме.{S} Њему је то било смешно, те се, старац, грохотом насмеја: — ’Ма, кумим те Богом, госпођ |
ити, као у мене старца...{S} Хе, хе!{S} Старац, па старац!...{S} Та да ми је баш и венчана жена |
а-Тиму и стадоше га гурати на врата.{S} Старац се испрва отимао, али напослетку морао је већој |
може ићи, али да се најпре пресвуче.{S} Старац је слушао, пресвукао се; али кад дође да преда ш |
главе, они га бацише за њим у блато; а старац, кад га није могао наћи, оде даље, гологлав...{S |
мене старца...{S} Хе, хе!{S} Старац, па старац!...{S} Та да ми је баш и венчана жена, не би се |
Милка?...{S} Милка?... — повторавао је старац, а после му преко лица пређе глуп осмејак.</p> < |
срећо једна! — храпавим гласом викао је старац.{S} А кад дете изиђе напоље, он покупи парчад од |
ш поред Св. Димитрија, висило.{S} Ту се старац још више разгоропадио:</p> <p>— Милка!{S} Милка! |
апско!“ После тих поклона седоше оба, и старац и зет, један до другога.{S} Међутим је каваница |
/p> <p>На таки комплименат заборавио би старац свих десет учитељских класа, све бриге и сваки с |
атно.{S} У свакој се мора наћи или неки старац, који још није заборавио на турски селам-алећ, и |
{S} Касти...{S} Ви!... — Хтеде увређени старац и даље псовати, али га задржа будући зет...{S} С |
ћутао.</p> <pb n="397" /> <p>— Сиромах старац! — говорио је трећи разред. — Баш га ништа не мо |
к што полугласно рече:</p> <p>— Сиромах старац, шта је дочекао!,..{S} Па здравља ти, учитељу, — |
итају: како ће прота без Гркиње?</p> <p>Старац је само ћутао.</p> <p>— А знаш ли, шта је с грос |
столицу њеној, загрли је, па је, онако старачки, цмокну у образ:</p> <p>— Ох, ала би лепо живе |
среће.</p> <p>И он је помилова по њеним старачким, али доста пуначким, образима. — Па де, кажи, |
комбиновала, само ако узима куражи, — а старе су бабе у томе и од <pb n="326" /> лава куражније |
рстеном, па чим се забавља?{S} Прегледа старе лутке и преврће нова љубавна <pb n="354" /> писма |
знала; и у свему осталом се по саветима старе врачаре владала.{S} Та зар је сиромах њен Никола, |
а то ли тако трошноме телу.</p> <p>Код старе госпође био је ручак већ спреман, супа готова, а |
рцаном оделу да га затече богиња његове старе љубави?{S} Та чисто би зажелео да у земљу утоне, |
побратима; она је била чувена са своје старе шљивовице и љуте горке ракије, а поред таког еспа |
оје чизме са кратким сарама, обуче неке старе искрпљене панталоне и неки жућкастозелени капут, |
хтеде нешто говорити, како би сумњичење старе госпође оповргао, али их у томе стиже фамилијаз.{ |
овати и сви су погодили, да је то масло старе госпође гросмутерке; и сваки се од њих заверио, д |
достојни удовци чинили; други, нарочито старе удовице, доказивале су, да је кир-Никола и научен |
од сваког звука чини му се да чује глас старе госпође, како га пред г. секретаром оговара, а се |
ити, ревизор искупи све учитеље у стану старе госпође, да свакога од њих према заслугама оцени |
S} Деда-Спиро, докотурај-де једну литру старе жабарке и испеци четири каве!{S} Изгубио сам!{S} |
ри-четири ракијске чашице и једну литру старе жабарке.{S} Учитељи се још нису ни обредили, а, е |
ново наместише на своја места, а све по старешинству; али се весеље није могло продужити.{S} Пр |
, а за њим остала фамилија по реду и по старешинству.{S} После њега дође мајстор Глиша ковач.{S |
е! — рече учитељ IV разреда. — Деде ти, стари, опробани детонаставниче, деде ти кажи, да ли је |
га хомољски Цигани кроз варош проводе; стари људи приповедају, да су једном, баш некако четрес |
а приђе му ближе и пољуби га у руку.{S} Стари деда-Спира, који је ту параду из прикрајка гледао |
ком су се сви конци лепо провидели, а и стари отрцан шешир је са осталим оделом у приличној хар |
д њих по једну класу одузео...</p> <p>И стари учитељ поче да се спрема: згладио је косу, обукао |
к лепо било да се због таких маленкости стари познаници посвађају! — рече чича-Тима заједљиво. |
го целој кући, а није ни теби лоше, мој стари даскало!..{S} Ето, ову хаљину, што је на мени, њу |
и, плави; неки, опет, смеђи; једни беху стари, други млади, лепи и ружни, — како је кога Бог ст |
још млада, ал’, богме, има их које су и старије, па би, касти, паметно учиниле да код госпође у |
ло удесити!{S} Оно, касти, што је човек старији, то је и искуснији и паметнији!{S} Па нека каже |
{S} Касти, требало би да пишем Милкиним старијим сестрама у Левач и у Стиг, па да и оне знају.{ |
о остарелих грађана, са кумом, протом и старим сватом, остали <pb n="381" /> за пуном софром.{S |
запремао је низак кревет, застрт неким старим ћилимима.{S} Оданде узе један сламњи јастук, те |
о име и презиме, да ли му је то тако од старина остало, или су га људи од милости тако прозвали |
!...{S} У Београду је учио богословију, старином је, истина, Цинцарин, али се родио у Будиму.{S |
али ја ћу ти их дати, макар и за нешто старо.{S} Па кад се ти помогнеш, лако ћемо!{S} Неће ни |
осим онога који га је писао, или неког старог извеџбаног учитеља.{S} На челу тога прописа било |
отпустим из службе...{S} А, не превари старога курјака!{S} Видео сам ја лепо, да су мене аванз |
а подмитити, <pb n="311" /> поклањао је старој госпођи; па и она сама умела је уважавати свој у |
после кратког озбиљног ћутања окрете се старој госпођи:</p> <p>— Будите уверени, да чим се врат |
исхркну и као ветар оде, и не пожелевши старој колегиници и „лаку ноћ“, а то је и сувише: отићи |
гда високо цениле, па је ли чудо, да су старој госпођи сва врата, од писара и писаровице па до |
ватром, и он се у доброј вољи куцну са старом госпођом:</p> <p>— У ваше здравље, моја драга го |
тосом четврти разред. — Писмо и куму, и старом свату, па и младенцима, и њиховој својти, у здра |
и смо...</p> <p>— Па зар ни мени, твоме староме учи...{S} Та, ето, твој мали Милован има, ја ми |
ачнија за учитеље, или је боље онако по староме, без класа?</p> <p>— Господине! — рече најозбиљ |
S} Ништа нам он неће сметати; а, после, старост његова скоро ће нас ослободити...</p> <p>Лепа Г |
зреда.{S} Чича-Тима, кашљуцајући, стиже стару госпођу, која је унеколико напред умакла:</p> <p> |
бледо лице и упале очи.{S} Кад је видео стару госпођу, он се усиљено осмехну и рукова се с њоме |
изношено, благо стрини!{S} Та ону твоју стару бунду, што сад велике и младе госпође и не носе в |
спремна — рече, огрнувши око врата неку стару мараму.</p> <p>— Добро, кад си спремна, а ти сад |
има у очи, узела би на себе неку голему стару бунду, па би се умотала у какву црну исхабану шам |
није шала, па макар она и најотрцанијег старца била!</p> <p>Учитељи, који су се тога вечера код |
е и девојке толико заљубити, као у мене старца...{S} Хе, хе!{S} Старац, па старац!...{S} Та да |
оне ситне борице, које би требало само старца да украшују.{S} Милка беше бледа као лимун; да ј |
сјало!{S} Ма све ка вељу, да се и нама старцима још пођешто мили.{S} Наједем ти се, пусто, нек |
словцем!{S} Тако пише!{S} Та насмеј се, старче, читуљу му!...{S} Вели, да је красан човек тај њ |
а, па му весело подвикну:</p> <p>— Хај, старче!{S} Писмо од Милке! </p> <p>Он га погледа тупо, |
же разведрити ни ожалостити!...{S} Хеј, старче!... ’Ма чу ли, болан, да су и кир-Николу премест |
о метала, оста она иста ватрена љубав у старчевим грудима, као онога тренутка, кад је првипут с |
створу њену беше нешто неисказано лепо: стас гибак, руке округле, прстићи дугуљасти, а на њима |
тила понизно доле низ црну хаљину, па и стасом као да је клонула.</p> <p>— „Преузвишени господи |
дови су такође прекрасни, морају му очи стати, кад види оне стаклене ђинђуве, перлице и шарену |
То вам не смем казати, пошто сам жива; ствар је тајна, тиче се части, знате...{S} Али даље ни |
уздахнула.</p> <p>— Љубав је превртљива ствар — рече баба. — Прота је као луд за тобом!{S} Ја!{ |
него је, по обичају, онако просто целу ствар описао, а о загушљивом ваздуху и заборавио је изв |
ће јој се, кад-тад, осветити...</p> <p>Ствар је, дакле, узела на себе сасвим озбиљан карактер, |
патње, необичне муке, гажење и тиранија стварају, често тренутно, од обичног човека узвишеног м |
о!</p> <p>Гркиња опет уздахну.</p> <p>— Ствари су скупе, али ја ћу ти их дати, макар и за нешто |
— рече уздрхталим гласом, — ово су моје ствари!</p> <p>— Шта?{S} И још се усуђујеш!{S} Е, гле т |
n="354" /> писма!{S} Лепо!{S} Но, таке ствари већ могу једног честитог младожењу обрадовати!</ |
е својом сувом руком да зграби поређане ствари, Милка јој приђе корак ближе.</p> <p>— Госпођо, |
Швабић изненадити, кад види оваке фине ствари!...{S} Не би се ни у Бечу са њима постидела...{S |
тобом!{S} Ја!{S} Ал’ ако те три-четири ствари не узимаш код себе, лако може да се одбије од те |
дежурао, кад га је прегледао и пописао ствари, које су се у њега нашле, спровео га је у болниц |
кога увредио; а где је могао у ситнијим стварима коме помоћи, он је помагао.{S} Он је, на приме |
лас с највећим патосом читати, н.пр., о створењу света, па ће са свом ватром, која је будали св |
млади, лепи и ружни, — како је кога Бог створио!{S} А и места рођења беху им разна: кир-Никола |
шљана, руке неопране, али зато у целоме створу њену беше нешто неисказано лепо: стас гибак, рук |
емљу... „Дакле и ти имаш вољу?{S} Е, да сте благословени!...“ Тако је то пре кратког времена са |
се, као власт, само компромитовали, да сте се ма и показали у онакоме друштву...{S} О, господи |
де га учитељ IV разреда. — У окладу, да сте у тој надмашности разумевали маџарску нарогушеност. |
вас у добром здрављу застао, а видим да сте се и са децом добро потрудили..{S} Ово су дивни рад |
еститим вашим господин-Папрагом, као да сте много веселији...{S} Но, но, немојте тајити, ја вас |
а реч?...{S} Срам вас било...{S} А онда сте казали, па сте се заклињали, да ћете ми одмах после |
споменуо, како седите испод кајсије, па сте метли руку на срце и гледите меланхолично на небо, |
ам вас било...{S} А онда сте казали, па сте се заклињали, да ћете ми одмах после свадбе купити |
.</p> <p>— Но, но, драги господине, шта сте се збунили?{S} Та човек ваше снаге и спољашности те |
мо комотно разговарати...{S} Знате, кад сте ви код мене, волела бих чисто и да се не пробуди ви |
ла, господин-колега!{S} Оно, касти, кад сте мислили вређати, нисте требали ни да говорите!</p> |
а! — смејао се кир-Никола. — Добро, кад сте дошли! — А после се окрете осталим гостима, па, опе |
јој лако тајну чувати:</p> <p>— Баш кад сте тако навалили, могла бих вам нешто и поверити.{S} Л |
јуна 186*</p> </quote> <p>— Дакле, сад сте чули — рече стара госпоћа, коју су многи и гросмуте |
е, тек хајд’, нека вас ђаво носи, — сад сте васпитатељка, па квит!{S} Само ми се више не мешајт |
— онде даје беседе!</p> <p>— Дакле, ви сте противник тих чисто словенских забава?{S} Е, господ |
а четврти разред: — А ви, господине, ви сте једна пијаница!{S} Ви сте један грубијан!{S} Ви сте |
есте чули, стара госпођо колегинице, ви сте, касти, безобразни!...</p> <pb n="300" /> <p>— Ко, |
ега, и друго што!{S} Но, јесте чули, ви сте један нитков!...</p> <p>— Ви, опет, нисте држали ак |
господине, ви сте једна пијаница!{S} Ви сте један грубијан!{S} Ви сте...</p> <p>— А ви сте — ре |
пропису?...{S} Одмах доле с њоме!{S} Ви сте, господине, писани за испит|...</p> <p>— <foreign x |
јаница!{S} Ви сте један грубијан!{S} Ви сте...</p> <p>— А ви сте — рече четврти разред, отежући |
рече четврти разред, отежући речи, — ви сте, госпођо, по најновијем систему удешен чамац, на ко |
о заједљиво, окренувши се Папрагу: — Ви сте, по свој прилици, у самој резиденцији маџарској пол |
ињанин; онде је и науке свршио.{S} А ви сте, слатки Тимо, Сремац!...</p> <p>— Јест, касти, и по |
ан грубијан!{S} Ви сте...</p> <p>— А ви сте — рече четврти разред, отежући речи, — ви сте, госп |
<p>— Шта вам је, господине7..{S} Та ви сте уједанпут постали озбиљни као неки грчки филозоф, н |
елник. — Е, гле ти бруке!{S} Дакле и ви сте били?{S} Ви!{S} Па да то мени онај грбави полицајац |
ув се госпи; — само ви ћутите, ви, који сте још и тамо преко држали актерке у квартиру!{S} Само |
е се нисам надао, нарочито од вас, који сте такође из прека родом...</p> <p>— Ви ме нисте разум |
ка?...{S} О, знам вас ја, знам!{S} Били сте ви и друго шта... ал’...</p> <p>— Ко?{S} Ја и друго |
јединствене музике на дух човечји; сами сте видели, да само њојзи имамо благодарити, што су у п |
дарим!{S} Не треба да вам кажем, — сами сте видели, какву моћ има реч у своје време изговорена! |
ими:</p> <pb n="355" /> <p>— Ви, откако сте се упознали са честитим вашим господин-Папрагом, ка |
т бојим вас!{S} Ви, ваљда, мислите, што сте још и тамо преко били госпођа поштарка?...{S} О, зн |
ипут остаде удовац...</p> <p>— Оче, што сте ме звали? — тепаше сирото девојче, скоро и не гледа |
>Он као да је о оној маленкости, у коју сте и ви уплетени, нешто прокљувио; дакле, пазите, да н |
ељ, — каква ли је оно маленкост, у коју сте и ви уплетени?</p> <p>— Пст, ни речи о том...{S} То |
господина Тиме!..{S} Е, јесте чули, баш сте нас иберашовали!...</p> <p>Чича-Тима се смејао, беш |
да ми је мртвац за <pb n="356" /> руку стегнуо, — сва ми се кожа најежила!{S} Је ли то младоже |
м пређицом своје паучине све донде срце стеже, докле у болу не препукне.{S} Милка је, таким мис |
и црном салонском капуту, нека надувена стеница, па ће какав неспретан превод из некакве немачк |
ји нису далеко оданде били, чуше његово стењане, а после загушљиво крчање.</p> <p>— То је човек |
господине!{S} Ви немате појма на ком је степену покварености данашња младеж!</p> <p>Начелник се |
Милкиним старијим сестрама у Левач и у Стиг, па да и оне знају.{S} Ал’ кад ви друкче хоћете, о |
и силан еспап, те је лађа сасвим доцкан стигла у Београд.{S} Сваки је путник гледао где ће пре |
година не добио класе...</p> <p>Кад су стигли у школу, куда су се већ многа деца исповраћала, |
ом смеје, а деца плачу...</p> <p>Кад је стигло вече, и гости се давно разиђоше, Гркиња је забри |
е са протођаконом трчати кошију; ко пре стигне, добиће литру сапуна, да опере зубе...</p> <mile |
девојка треба да пада у очи, нема ти ту стида и скромности!{S} Истина, ја те слабости нисам ник |
а васпитатељка из Трновника. — Чисто се стидим казати: хтео ме је пољубити!{S} Наравно, да му т |
јих разреда.{S} Чича-Тима, кашљуцајући, стиже стару госпођу, која је унеколико напред умакла:</ |
е старе госпође оповргао, али их у томе стиже фамилијаз.{S} Беше сасвим блед и задуван, изгледа |
као ваш Никола, баш бих направио један стих, касти, како сунце залази — за мој виноград!{S} Па |
о насмеје. — Дивно вече, касти; да умем стихове правити, као ваш Никола, баш бих направио један |
ши га својим обичним чезнућим погледом, стиште му руку својом десном руком, а левом га поглади |
гу овде умрети...</p> <p>И он је наново стиште на груди, па је стаде још већом ватром љубити.</ |
-Тимина је постеља стајала ненамештена, сто незастрт, а она, сирота, неумивена и неочешљана — п |
прота, — на данашње време лепа сумица, сто дуката!</p> <p>— Сто дуката — понављаше Гркиња, узд |
време лепа сумица, сто дуката!</p> <p>— Сто дуката — понављаше Гркиња, уздишући!</p> <p>— Јесте |
воје оно дериште и новаца дао?</p> <p>— Сто дуката!...{S} Богме је то — рече прота, — на данашњ |
ако у разговору уђоше у собу, седоше за сто, наравно, гост у горње чело — а с леве стране кир-Н |
пијанога оца...{S} Он је најпре сео за сто, па онде, са искревељеним цртама на лицу, стаде пев |
Ал’ откуд је она могла чути, да сам ја сто дуката дао уз Милку?...{S} Ко ли јој је то могао до |
носу беху, скинула је и, метнувши их на сто, наслонила је главу на руку.{S} Из свега се видело |
, и није, сиромаху, ласно растати се са сто дуката и са својим дететом, па макар да је колико о |
га позвали.</p> <p>Код кир-Николе беше сто намештен, али само за њих троје, а деца ће, наравно |
акона, хеј, па навише!{S} Бо’ме ће ту и сто дуката мало бити|... — Тако је Папраг комбиново, до |
то бити — лепо!{S} А не хтедне ли барем сто жућака уз његову Милку дати, на част му девојка! <p |
којој ништа не беше, до један неофарбан сто и две дрвене столице; а остала мрачна просторија те |
име о класама. — Дабогда, им се мозак у сто и десет класа расточио!...{S} Они мени да узму две |
а је наново онде на тезги избројао оних сто дуката, што је зету наменио. — Ево ти, синко, новци |
p>— Добро, добро, на дан свадбе добићеш сто дуката.{S} Један је чича-Тима у Перковцу!{S} Само г |
би било вредно описивања, те га, ваљда, стога и заборавише географи на земљовиду Србије забележ |
у својој пакости здере и позледи...{S} Стога је чича-Тима тврдо закључио да бар за неко време |
ове трговац.{S} На једној страни дућана стојале су наслагане памуклије, које је он сам са својо |
у, зграби оне хартије, што су на асталу стојале, па, и не гледајући их, поче у својој раздражен |
је прота подоносио: пред њоме на асталу стојало је пуно најскупоценијег посуђа, на другој, опет |
и су сви поседали, где је који најближе стојао, само је чича-Тима гледао да уграби место до леп |
и колегијум, за који је, наравно, добар стојао да неће изостати, као што се ни преварио није; ј |
S} Наравно, да ћу пред министром друкче стојати...</p> <p>И уједанпута се на њеноме лицу промен |
ковом каваном у Перковцу <pb n="341" /> стоје њих четири Циганина, а око њих се скупили абаџијс |
.{S} С једне и с друге стране на асталу стоје гомиле акта, а пред њиме само једно по табака исп |
ди осветљен прозор или фењер, пред њиме стоји мрачна шума.{S} Чује само, како по густоме грању |
га, где цео целцит пред њеним креветом стоји, па тек што не проговори....{S} И тако гледајући |
.</p> <pb n="394" /> <p>— Баш вам ружно стоји!... — рече чича-Тима. — Шта би рекао господин сек |
знали су ама као вода!{S} А у протоколу стоји забележено: „Успех незадовољавајући“!{S} Није ли |
ки: егзабрукто. </p> <p>И он се диже са столице, накашља се мало, узе чашу, уздиже је увис, па |
="302" /> <p>Утом се диже нестрпљиво са столице, па поче бајаги спремати: јастуке је разбацивао |
ше, до један неофарбан сто и две дрвене столице; а остала мрачна просторија те собе беше запрем |
еофарбана клупица, две-три ниске дрвене столице, а ону другу половину запремао је низак кревет, |
одмах на крају миндерлука, баш до њене столице, заузео место; а с тога места ни опомене, па ни |
деца жива!</p> <p>Затим понуди Папрагу столицу, а сам са Тимом оде у споредну собицу, у којој |
ишло од руке; он, дакле, приближи своју столицу њеној, загрли је, па је, онако старачки, цмокну |
ући својој, седе, онако срдит, на једну столицу, погледа незадовољно око себе, па онда поче хра |
га надвладала га је.</p> <p>Седео је за столом, а главу је наслонио на обе руке; коса му је, он |
лепа невеста!</p> <p>А кад је видела на столу поређане детиње играчке, она разрогачи очи, а уст |
ли, госпо, то не можете веровати!...{S} Стопута вас је поздравила, па и на путу ми је писала, д |
аго ми је — рече, — и захваљујем вам по стопута!...{S} Заиста, морам признати, да ми ни рођена |
сле је цифрама доказао, да ће после пет стотина милиона година нестати ваздуха, и ми ћемо се — |
еседе сматрати: да ће се људи после пет стотина милиона година без ваздуха угушити!....</p> <p> |
ео позајмити?</p> <p>— Ако није више од стотину, могао бих ти учинити.{S} Своји смо, а и сигура |
кесу иза појаса, па му пажљиво изброји стотину дуката.{S} Чича-Тима извади из џепа квиту, гото |
и кад?</p> <p>— Требало би ми, тако, до стотину, а нешто имам и сам; па, касти, ако узмогнеш, а |
ар да не кажу: „У корист <pb n="339" /> страдајуће браће!“ „У корист болнице!“ „У „корист овдаш |
нити кметови, другог попови, а трећи ће страдати од господе школских ревизора, — како ком у део |
Господа у Србији воле, кад им се понека страна реч уплете)...{S} Не само мене и начелника, него |
Гркиња, — та зар не видиш, да је једна страна сасвим прегорела?...{S} Их, гром те спалио!{S} Т |
то ли неће једну кућу...</p> <p>Лева је страна тога сокачета коровом, као неком густом шумом, о |
аби.{S} Баба га прегледа добро са свију страна, дуну у њега трипута, па га стави Гркињи насред |
, наравно, гост у горње чело — а с леве стране кир-Никола, с десне Гркиња.{S} Кад су поручали, |
седи у наслоњачи.{S} С једне и с друге стране на асталу стоје гомиле акта, а пред њиме само је |
радило.{S} Полицајац је, опет, са своје стране савесно извршио налог свога претпостављеног, пре |
пка по бистроме потоку!...</p> <p>С оне стране баште видео је месец, како се кроз најгушћи коро |
још је млада, али то има и своје добре стране: моћи ћете од ње као у воску направити што хоћет |
ајскупоценијег посуђа, на другој, опет, страни неки штофори за хаљине од тешке свиле, од кашмир |
лико да се назове трговац.{S} На једној страни дућана стојале су наслагане памуклије, које је о |
авуја, зелене жабе прижељкују; а десном страном, <pb n="296" /> баш поред плотова, љубав је про |
мимо њега.{S} Он није знао, на коју ће страну, па напослетку се обрте налево.{S} Ишао је све н |
барину спрема; а Папраг, опет, на другу страну, које да продужи комбинације о својој будућности |
S} Он се клања на једну, а она на другу страну.</p> <p>Кад се дворана напунила гостију, на најс |
се он сели у Хомоље или некуд на другу страну, — Београд ће му бити тесан, то знам напред!...{ |
чевито притиснувши је на своја усташца, страсно је пољуби.{S} То да је нека стара београдска ин |
!{S} Ми, иако имамо неких намера, жеља, страсти, а ми имамо и начина и искуства, да то пред ост |
, што су у погдекојим грудима узбуркане страсти утишане.{S} Живели, господо, и до виђења!</p> < |
е ка и познато, ’ма нисам рад казиват’, страх ме је, е ће се и даље чути...{S} Знаш, људи смо.. |
едам; а у њега су мале, жмираве, очи, — страх ме хвата, кад их из далека смотрим!{S} Моја мајка |
сет учитељских класа, све бриге и сваки страх од несигурне будућности; крв му јурне навише, и о |
звучем!</p> <p>Јадно дете дрхтало је од страха.</p> <p>— А што ова соба није спремљена, ха?{S} |
ици не знају, а и што знају, не могу од страха да искажу, а, овамо опет, учитељи бију; деца пла |
огуће; али да му је кћи, што је била за Страхинића бана удата, да је она умела у трумбету свира |
и онде око њега, гологлави, са највећим страхопоштовањем, непомично стајаху.</p> <p>— Ви, госпо |
шир, као да ће га Банаћанин на плеву за страшило, а, овамо, се једнако церека и клипи као намол |
> <p>— Није то, учитељу, – рече пандур, страшљиво осврћући се, да га не би ко из прикрајка чуо. |
се уплашено сакрила иза фуруне и оданде страшљиво погледаше у пијанога оца...{S} Он је најпре с |
кад би легао да отпочине, морила су га страшна привиђења: као да је остао без службе, па сад м |
буздован Краљевића Марка није изгледао страшнији; остала тројица искрљештили очи, па, што их џ |
ворити.{S} То, што је чуо, беше за њега страшно!{S} Стара госпођа, окуражена, пође и даље. — А |
l>Киша пљушти.. дика бежи,</l> <l>А под стрејом псето режи...</l> </quote> <p>— То, видите, све |
лакши, ко ли бржи: </l> <l>Стрела лети, стрела ј’ лака, </l> <l>Амор муња из облака; </l> <l>А |
/l> <l>Ко је лакши, ко ли бржи: </l> <l>Стрела лети, стрела ј’ лака, </l> <l>Амор муња из облак |
к мени жури, </l> <l>Та чисто би врхом стреле </l> <l>Кроз сред мене да пројури... </l> <l>Пон |
<l>Амор иде, амор лети,</l> <l>У рукама стрелу држи... </l> <l>Сад помисли, слушаоче, </l> <l>К |
амтело лице од љутине, а очима је чисто стрељала свога дебелога супруга; и она није била више у |
азујући по читав сат оно, што је и моја стрина знала, ил’ ако није знала, тим је била од њега п |
"#SRP18760_N1" /> или, напослетку, нека стрина, која зна у пасуљ гледати, врачати и бајати.{S} |
пренемагала се баба, — изношено, благо стрини!{S} Та ону твоју стару бунду, што сад велике и м |
> <p>— Па шта би да ти дам, слатка моја стринчице?</p> <p>— Оно, што ти не треба.{S} Што није в |
рати натраг у собу и онде узе опет онај строги, забринути, изглед.{S} Мала Милка већ се умила и |
авану посетитељку...{S} Али га она мало строжије погледа и једним мигом му показа на дете, које |
ине, а ти узми црвеног божура и два-три струка сунцокрета.{S} Ја кад сам се удавала, то да си в |
јграциозније поклонио...</p> <p>За њиме ступи на средину други један беседник, професор некакво |
напунила гостију, на најсвечанији начин ступи на узвишено место сам г. Живко Пацић.{S} Једним в |
ако се церека и смеје...{S} Кад у школу ступи, он се насмеши; ако му прозвано ђаче зна лекцију, |
ане, и све се ућути, онда ће на средину ступити, у белим рукавицама и црном салонском капуту, н |
мен-дан спремила, а како <pb n="310" /> су му зуби ретки, може му сав спанаћ у зубима остати.</ |
јдурисаће се.{S} Има времена, само нек’ су деца жива!</p> <p>Затим понуди Папрагу столицу, а са |
не, маните се!...{S} Данашња деца каква су, да те Бог сачува!{S} Боље да их човек нема...</p> < |
их, па да се сита не нагледам; а у њега су мале, жмираве, очи, — страх ме хвата, кад их из дале |
посматра поиздаље; а кад је видела, да су је они приметили, она пљесну рукама и на сав се глас |
323" /> сирота, можда срећнија била, да су је из службе истерали; можда би се удала, удомила; а |
оде из собе, лупивши за собом врата, да су се прозори потресали...{S} Чича-Тима је остао сам у |
} Кад би га боље погледао, видео би, да су му очи мутне, бесвесне...{S} Дуго је он у томе полож |
хоћу да вам још овог вечера докажем, да су Југ-Богдан и његових девет Југовића били музикални.. |
S} Хеј, старче!... ’Ма чу ли, болан, да су и кир-Николу преместили, и то у Хомоље, па ће и госп |
ја сам у најпростијем смислу казао, да су Маџари после Француза најцивилизованији народ.</p> < |
свагда високо цениле, па је ли чудо, да су старој госпођи сва врата, од писара и писаровице па |
ме је млади господин колега уверио, да су Маџари најцивилизанији народ! — А после додаде, скор |
ам!{S} Е, али ко би се, опет, сетио, да су за мустру узети пештански келнери?{S} То, да сам јуч |
! — викну, што га грло доноси, тако, да су се и гости са сокака на ту ларму почели враћати.</p> |
учинила, она се гласно насмеја тако, да су сви гости у њу погледали, а лепа се Гркиња са неким |
џигерица служи, дувају у зурле тако, да су им од напрезања на челу и на врату све жиле с прста |
а поче крупним гласом говорити тако, да су гости, хтели не хтели, сви умукли, чекајући, шта ли |
381" /> за пуном софром.{S} Наравно, да су се и они ознојили.{S} Учитељ четвртог разреда скинуо |
арога курјака!{S} Видео сам ја лепо, да су мене аванзовали у двадесетпету класу, са титулом „на |
рош проводе; стари људи приповедају, да су једном, баш некако четресосме године, видели, како Т |
а видим — рече трговац; — рекао бих, да су неки комадићи олова?... ’Ма где их толико накупи?</p |
ао прави истински људи; чинило му се да су од хартије онако по најновијој моди изрезани, тако, |
део, да је дупке пуна, да сви ћуте и да су упрли очи у њега, он се још мало издиже и узвишеним |
ела....{S} А господин секретар мисли да су учитељске ципеле пуне мирисаве помаде, па њоме маже |
, ево, данас у ови час.{S} Сад видим да су моје Ере најцивиластије у свијету: не мореш га ни за |
г — рече начелник, — голе кости, као да су прије десетину година из гроба ископане, те још удар |
вокати и учитељи.{S} Ал’ учитељи као да су били у својим посетама најтачнији.{S} Чим оду мајсто |
родице!... <pb n="389" /></p> <p>Као да су сва четири секретара дошла у Перковац, па ми је свак |
а чича-Тима, поштапајући се, оде, куда су га позвали.</p> <p>Код кир-Николе беше сто намештен, |
е...</p> <p>Кад су стигли у школу, куда су се већ многа деца исповраћала, затекли су господина |
ити, а кад би легао да отпочине, морила су га страшна привиђења: као да је остао без службе, па |
</p> </quote> <p>Људи су га слушали, па су ћутали; а он је, сиромах, једнако млатио рукама, јед |
владу!{S} Људи су се томе досетили, па су, богме, неки псовали, а неки су се и злурадо смејали |
е право име ђинђуве.{S} А, касти, доста су и јефтине: мој побратим их купује у Београду по два |
пута и ја био гост на њима; али за шта су те беседе и од какве су користи <hi>оваке, какве су< |
ми колико до четвртка набавиш.{S} Деца су, брига је, треба се, богме, и спремити.</p> <pb n="3 |
нике чак до више колена.{S} Жене и деца су се, истина, мало бекељили на њу, али нико, па ни сам |
„многаја љета“, које само учитељи, кад су у добром расположењу, умеју онако свечано отпевати.. |
ати: „За кога?“ А и нашто да питам, кад су мени сви људи једнаки?{S} Тај, што ће мене узети, зо |
C3"> <head>III.</head> <p>Сутрадан, кад су се учитељи и учитељке скупили, и пре него ће почети |
е и једну класу...</p> <p>Сутрадан, кад су се предвече свршили испити, ревизор искупи све учите |
Али ће и упамтити, верицу им дечју, кад су учили код Ђоке школу...</p> <p>— И моји, богме, баш |
!</p> <p>— Да шта ви мислите?...{S} Кад су њих двоје изговорили, диже се она протерана Новосатк |
густу хладовину гранатога дуда.{S} Кад су после неког времена изишли на месечину, са главе леп |
ране кир-Никола, с десне Гркиња.{S} Кад су поручали, домаћин се куцну са гостом, исказа му здра |
абарке и још по једну црну каву.{S} Кад су то попили, они се разиђоше, сваки својим послом, а ч |
музике у игри и весељу проведу.{S} Кад су Цигани дунули у зурле, могло је седам баталијуна пиљ |
Перковцу морало до срца дирнути; а кад су још дошле и месојеђе, па кад се на Гркињине вечерње |
и се дању човек шета као по рају; а кад су мрачне ноћи, а теби се чини да си насред Мироча, чек |
У мраку једва натрапају на њега; па кад су видели, у каквом је стању, они га узеше под пазухо, |
<p>Њих двоје одоше, да доручају, и кад су већ ручали и по неколико чаша у здравље срећне женид |
вечера могао од ње измамити.{S} Тек кад су у авлију у помрчину изишли, некако му испаде за руко |
ест година не добио класе...</p> <p>Кад су стигли у школу, куда су се већ многа деца исповраћал |
сластица ама баш ни окусити.</p> <p>Кад су се гости, добро угрејани, ухватили у <pb n="380" /> |
, изгледаше јој лице као искрпљено: куд су год Тимини пољубци падали, ту је, наравно, отпадало |
и од какве су користи <hi>оваке, какве су</hi>... бо’ме, да цедите восак из мене, ја вам не би |
има; али за шта су те беседе и од какве су користи <hi>оваке, какве су</hi>... бо’ме, да цедите |
сти окусио...{S} Али кад помислим какве су их ручице месиле, онда се не чудим!...</p> <p>И он п |
} Штогод жена има у нашем Перковцу, све су је омрзле; ја се чудим, како досада нису саставиле т |
човек, што по конопцу скаче!...{S} Све су, дакле, видели, само беседу нису!{S} А и њу, можда, |
ћифта запитао би га: „А, чича-Тимо, где су ти две класе“...{S} Људи су људи, сваки гледа како ћ |
из љубави према чича-Тими!{S} Е, па где су данас младићи, у које ће се младе жене и девојке тол |
послице.{S} Она их је превртала, а сузе су јој текле низ увело лице...{S} Је ли то прошлост, шт |
га је прегледао и пописао ствари, које су се у њега нашле, спровео га је у болницу...{S} У бол |
и си још млада, ал’, богме, има их које су и старије, па би, касти, паметно учиниле да код госп |
но, морало бити и оговарања.{S} Паланке су у Србији, као и у осталом свету, мале, у њима свако |
уги, нарочито старе удовице, доказивале су, да је кир-Никола и наученији, бољи и у свему много |
вац.{S} На једној страни дућана стојале су наслагане памуклије, које је он сам са својом децом |
и|... — Тако је Папраг комбиново, докле су гости чаше празнили; а кир-Никола, кад се добро наје |
ста купи, а толи друго којешта! — После су ишле разне комбинације: свилену хаљину јој је купио |
; а, после, и мода се променила, изишле су и никакве тунике...{S} Оно, касти, има шесторо-седмо |
флегма до крајности...{S} Али у једноме су се опет слагали: кад је, н. пр. она у неког удовца м |
ам ту посредовала...{S} Дакле, код мене су били и састанци.{S} Ја сам вам и сувише казала!{S} А |
ако ме ко у кућу прими!...</p> <p>Тужне су то мисли; тешко ономе, ко се у њих удубе!{S} То је о |
<p>— Молим, молим!...{S} У лепе Гркиње су плаве очи, баш као небо плаве...</p> <p>— Варате се, |
спода једу...{S} Дакле, знате, у Гркиње су очи као кувана лобода.</p> <p>—- Ал’ тек је, свакоја |
нисте били бабица?...{S} Ха!...{S} Лепе су то историјице, тек хајд’, нека вас ђаво носи, — сад |
овала, само ако узима куражи, — а старе су бабе у томе и од <pb n="326" /> лава куражније, — да |
да живи са писарем, а оне три у Ј.., те су, опет, комункиње; а то све зато, што ме не уважавају |
еселији начин бар до ујутру продужи, те су због тога позвали Цигане у дворану, да ону другу пол |
О, господине, не можете веровати какви су вам то људи!{S} Ви знате, шта је то јавна женска, — |
; — о томе сам уверена.{S} Дечји радови су такође прекрасни, морају му очи стати, кад види оне |
с отпутујем у Лешњик.{S} Знате, послови су.{S} А, после, дужност.{S} Али ме задржа госпођа Јоха |
ти...{S} Кад се у Перковцу појавио, сви су се задивили големој промени на њему: у лицу је био б |
из места, онда почеше резоновати и сви су погодили, да је то масло старе госпође гросмутерке; |
е мислећи, гледали у сиву даљину, други су доле у лађи јели бифтека, а залевали га прилежно вин |
е напослетку. — Да их Бог поживи, млади су, а век је дуг, па, богме, ако где у чему и буде мане |
епео из тигања.{S} Е, шта знам!{S} Људи су људи, сваки има своју невољу!{S} Ето, попа Ђока се, |
јавном месту исмејавати владу!{S} Људи су се томе досетили, па су, богме, неки псовали, а неки |
а-Тимо, где су ти две класе“...{S} Људи су људи, сваки гледа како ће своју рану завити и утопли |
стању за свој народ погинути...{S} Људи су ћутали, само њих два практиканта и Гаја берберин, ко |
која је после порођаја и умрла.{S} Људи су мислили да се чича-Тима, после онаке красне жене, не |
оракне; моја мати није то умела, а људи су и за њу говорили, да је васпитана!</p> <p>Те мисли н |
била музикална?...</p> </quote> <p>Људи су га слушали, па су ћутали; а он је, сиромах, једнако |
ха, и ми ћемо се — угушити.</p> <p>Људи су и њега слушали... </p> <p>А кад је он свршио, изиђе |
ћу говорио...{S} А таке услуге у Србији су се свагда високо цениле, па је ли чудо, да су старој |
у Базјаша и Београда пуно путника, који су путовали својим послом за Београд.{S} Неки су се по |
просвете, није приметила басамаке, који су водили на доњи бој; поче се, онако по новосадски, кл |
се заблену у силне свеће и фењере, који су на бајиру и по улицама светлели.</p> <p>И при чистој |
нијег старца била!</p> <p>Учитељи, који су се тога вечера код кир-Николе и лепе Гркиње сабрали, |
пилића и јагањаца појели, а и они, који су им понекад празником после службе божје на чашу комо |
оба добро расположен.{S} Кажу они, који су га још из малена познавали, да се и као дете радо см |
али нико, па ни сами сељачки пси, који су је, урлајући, облетали, не смедоше јој на близу прис |
одоше сваки својим путем; а гости, који су још у кавани остали, гледаху за њима, говораху о прс |
у доктора...{S} Остали болесници, који су у истој соби боловали, посматраху га са сажаљењем... |
лативним <pb n="391" /> пословима; неки су, наслоњени на големе бале трговачког еспапа, сасвим |
овали својим послом за Београд.{S} Неки су се по „фердеку“ шетали, премишљајући о својим домаћи |
или, па су, богме, неки псовали, а неки су се и злурадо смејали...</p> <p>Начелник је од чуда з |
није ниједан могао бити задовољан, али су сви ћутали и нико не смеде ревизору ни беле приметит |
ашурили, куцали су се чашама, здрављали су младенцима и певали: „многаја љета!“</p> <p>У целој |
; чули су и за кајсије и за вино; знали су, и каквих и колико је фела разног јестива било, па ј |
рковац знао за ту Гркову част.{S} Знали су и то, откуда Гркињи виново лишће, иако га у то доба |
храмали, али читанку и прва знања знали су ама као вода!{S} А у протоколу стоји забележено: „Ус |
ратница; а ту су опет застали, шапутали су нешто, док она сасвим гласно не рече:</p> <p>— Е, па |
е те учињене гиксове забашурили, куцали су се чашама, здрављали су младенцима и певали: „многај |
ку стајао је хлебац и недодирнут, могли су га мишеви свега развући, а она не би ни скочила, да |
/p> <p>Трговац уздахну.</p> <p>— Довели су најстаријега калуђера из Свете Горе, па ће да га пок |
су, по свој прилици, гуске опасле, или су је шилом садили?</p> <p>— Опростите, драги колега, а |
ог еспапа, сасвим безбрижно пушили, или су, и не мислећи, гледали у сиву даљину, други су доле |
ли му је то тако од старина остало, или су га људи од милости тако прозвали, то вам нико не би |
да уђоше у деда-Спирину кавану.{S} Били су у жестокој неког препирци тако, да од целе распре ни |
<pb n="345" /> практиканата употребили су сву своју речитост и оштроумље, да се беседа, ако је |
љ првог и учитељ трећег разреда хвалили су поделу учитеља у десет класа, којој је основа дубока |
е обале дуго се задржала лађа: товарили су и растоваривали силан еспап, те је лађа сасвим доцка |
тренуци ове значајне беседе посведочили су вам, какву божанствену силу имају сиренски гласи јед |
се већ многа деца исповраћала, затекли су господина секретара у четвртом женском разреду, где |
а у Перковцу на товаре имати може; чули су и за кајсије и за вино; знали су, и каквих и колико |
ута случајно и у Перковац.{S} Ти Цигани су њихов плакат, њихова позоришна цедуља.</p> <p>И заис |
вечера држати.{S} Душа ваља, Перковчани су доживели много којешта: медведа већ виђају скоро сва |
се сад школски ревизор налази?{S} Једни су тврдили, да је још у Крагујевцу; други, по чувењу, к |
скала, чича-Тиме, и чика-Паје тиче, они су ми за свакад сигурни!{S} Верност?{S} И ти списатељи |
зикалан, т. ј. свирао је у тамбуру, они су му пљескали, а он им се за то најграциозније поклони |
ote> <p>— Јест, браћо и господо!{S} Они су били музикални.{S} Могуће да Југ-Богдан није свирао |
да поседају. — Изволте, седите! — И они су сви поседали, где је који најближе стојао, само је ч |
<p>Гркиња опет уздахну.</p> <p>— Ствари су скупе, али ја ћу ти их дати, макар и за нешто старо. |
се дели и одликује, него и сами келнери су онде, наравно, према својим душевним способностима, |
оне и неки жућкастозелени капут, на ком су се сви конци лепо провидели, а и стари отрцан шешир |
60_C12"> <head>XII.</head> <p>Сутра-дан су у затвореној соби седели чича-Тима и лепа Гркиња.{S} |
се и са децом добро потрудили..{S} Ово су дивни радови!{S} Како је леп овај јастучић!{S} Чије |
оспођо, — рече уздрхталим гласом, — ово су моје ствари!</p> <p>— Шта?{S} И још се усуђујеш!{S} |
сподине, — рече тихим гласом, — а друго су они!{S} Ми, иако имамо неких намера, жеља, страсти, |
Та већ и мала деца знају у Перковцу, ко су то двоје, на које она нишани!{S} А после тога још не |
иња.{S} Али кад јој је видела очи, како су црвене и исплакане, она се трже и ућута, све док Мил |
ли по један; из земљописа, истина, мало су храмали, али читанку и прва знања знали су ама као в |
дри, то и не узимају на ум!</p> <p>Само су учитељи са још неколико остарелих грађана, са кумом, |
Ако ништа у томе чину није лепо, а оно су бар приходи, да лепши бити не могу!{S} Умре неко, на |
скупо, и опет им је мршава храна.{S} То су, уосталом, и паметни болесници одобравали.</p> <p>Је |
ко да би ма ко тако олако прошао.{S} То су још била добра, стара, времена!</p> <p>— Дакле у нед |
је она паметнија и лепша од њега, а то су по већој чести поштовања достојни удовци чинили; дру |
огами, нека се не нада класи!..{S} А то су моје перковачке колеге ово неколико година заборавил |
учитељ четвртог разреда први опио; и то су дочули, па и то, како се ујутру зором чича-Тима прес |
исаве помаде, па њоме маже бркове; зато су тако уфитиљени...</p> </div> </body> <back> <div typ |
ела некога од оних младих зврндова, што су на синоћној беседи суделовали, с њиме се, као са сау |
дете настрану, зграби оне хартије, што су на асталу стојале, па, и не гледајући их, поче у сво |
госпођо!{S} Гледаћу ти у оне карте, што су на сам Велики петак у Туманима на Христову гробу пре |
b n="317" /> тим пре могао учинити, што су, и онако, већ наступиле ферије, није, дакле, по зван |
и, да само њојзи имамо благодарити, што су у погдекојим грудима узбуркане страсти утишане.{S} Ж |
г белила —- необично, него, просто, што су се у томе крају ретко виђале жене „из бољег сталежа“ |
им, хаљинама, са цвикерима на носу, што су се по тим осветљеним просторијама тамо и амо гурали, |
замишљају оне дивне ружине боје; а што су им они заклопци испод трепавица модри, то и не узима |
а не знају пјеније, а учитељи, осим што су древне пијанице, још су и неморални.“</p> <p>То је б |
дговорио му је, да таке будале, као што су чланови перковачке беседе, неће моћи ни једну тршчан |
о свакога познаје, —- па је ли чудо што су се жене питале: откуд Гркињи свила, и ко је она и шт |
, чика-Паја и други њени обожатељи, зар су једанпут у ракији попили размућеног мишјака?{S} Па и |
лубице, хтедосте рећи...</p> <p>— А зар су у голубице пепељаве очи?...</p> <p>— Молим, молим!.. |
а скоро та иста судбина у животу: данас су тебе гонили, а сутра мене; данас ћу ја изгубити служ |
сад сте чули — рече стара госпоћа, коју су многи и гросмутерком називали, –- само ћутите, немој |
макар и једно зрнце од оне наворе, коју су пред своју смрт поделила у Св. Гори три јерарха...</ |
<p>— Ваљда са оном чупавом брадом, коју су, по свој прилици, гуске опасле, или су је шилом сади |
лепу Гркињу ниси смео ни погледати: ту су ти шешири са великим перушкама, ту кринолини, карнер |
јих свака поштена кућа може опстати: ту су ти шлингераји, штикераји, па онда чачкала за зубе, п |
је преко авлије до малих вратница; а ту су опет застали, шапутали су нешто, док она сасвим глас |
а, да све те природне мане улепша; а ту су јој била разна белила, руменила и гарила на услузи.{ |
итељи, осим што су древне пијанице, још су и неморални.“</p> <p>То је био гром за све учитеље.{ |
г намолованог костура, што му клопарају сува ребра у празној кожи?{S} Што му је сав облик у нос |
коро до ушију и, подбочивши обе руке на суве кукове, стаде на сав глас зипарати:</p> <p>— Сад т |
ш није била набелила и наруменила, њени суви збрчкани образи беху жути, од прилике као рђава ло |
ј природи је било и сувише подмуклости, сувише дара за сплеткарење, за пренашање лажних и истин |
} Отмено!...{S} Али све бадава, дете је сувише младо, како ћу да га удам?...{S} Ал’, ето, она ј |
учењачки проматрајући ђердан. — Да није сувише скуп, заиста бих га мојој Милци купио; ох, ала б |
арој колегиници и „лаку ноћ“, а то је и сувише: отићи без „лаке ноћи“...</p> <p>Стара госпођа о |
риметио и младога Папрага, који му је и сувише својим изнутрашњим задахом ударао на црквени там |
лног, али на такоме младоме лицу беше и сувише ситних бора, те да би се могло лепим или бар при |
ене су били и састанци.{S} Ја сам вам и сувише казала!{S} Али сам уверена, да ви то моје повере |
за тај позив: у њеној природи је било и сувише подмуклости, сувише дара за сплеткарење, за прен |
се не пробуди више.</p> <p>То је било и сувише.{S} Очи у чича-Тиме синуше младићском ватром, он |
а јој пришапне:</p> <p>— Лаку ноћ, моје суво злато!{S} Неће ни добро сванути сутра, а ја ћу се |
ступила ближе асталу и већ хтеде својом сувом руком да зграби поређане ствари, Милка јој приђе |
оњен јектици; то му сведочише и жиле на сувоме врату, после, бледо лице и упале очи.{S} Кад је |
наслонила је своју малаксалу главицу на суву руку, па је замишљено гледала преда се.{S} На запе |
p> <p>Гркиња уздиже обрве високо, своју суву руку у белим рукавицама узвиси скоро до прсију, па |
и, да случајно не дође за практиканта у суд перковачки неки правник из Београда, по имену Живко |
мени, њу ми је поклонио чика-Паја, члан суда; а то те ништа не кошта, само што сам га једанпут |
радости, једне жалости, а скоро та иста судбина у животу: данас су тебе гонили, а сутра мене; д |
рота, рано почела сама о себи, о својој судбини, да мисли... — Кажу — говорила је тек онако пол |
дих зврндова, што су на синоћној беседи суделовали, с њиме се, као са саучесником сопствене про |
ије знала, да ће и Гркиња на тој беседи суделовати, није се могла уздржати, а да се не пљесне р |
ени заиграју!{S} А, Бог зна, по лицу ти судећи, рекао бих да и теби није лоше?</p> <p>Стара гос |
нису намештени?</p> <p>— Оче, прала сам судове, а после сам и ручак пристављала... -— правдаше |
аучина, на орману пала прашина, у кујни судови неопрани...{S} Да свисне човек од муке:!...</p> |
а ћу гледати, како се другим којекаквим судоперама пружа тек по једно зрнце, а мени читава поск |
Кo велим, још је дете.</p> <p>— Тако је суђено — говорио је учитељ Тима. — Него, касти, требаће |
ти, још је дете.{S} Али кад је баш тако суђено... е, па оно... — И он опет ућута, несигурним по |
као по сунчеву зраку, трептала је једна суза.</p> <p>— Ах, да ми је мајка у животу!</p> <milest |
је, међутим, себи дошла, убрисила је од суза очи и ишчекиваше мирно, скоро достојанствено, шта |
ао своју ћерку, он би видео, где јој се суза преко белих образа котрља; али он беше више сам со |
е беспослице.{S} Она их је превртала, а сузе су јој текле низ увело лице...{S} Је ли то прошлос |
</p> <p>Јадно дете покри лице рукама, а сузе му потекоше низ снежно лице.</p> <pb n="303" /> <p |
ка поправљала. — И она бризну у плач, а сузе се слеваху доле на испрљану хартијицу.{S} Кад се м |
е рукама, а низ образе му текоше крупне сузе...{S} Утоме куцну неко на врати, а чича-Тима се св |
ма добре, али сиромашне, деце, трептаху сузе незадовољства.{S} Већ у тим младим годинама почиње |
станове, у намери да све оне, који јој сујети не ласкају, једним ударцем упропастити, — донде |
ју, узела је још код куће парче храпава сукна, па се њиме трљала по лицу, све док није природна |
орио, а некакав крупан човек, у дебелим сукненим хаљинама, у фесу, а под оружјем, уђе у собу.</ |
е беле шлинговане чипчице на паргарској сукњи боље видети могле, подигла је предњи скут своје т |
е био у намери да таста и зета доводи у сукоб, то се само осмехнуо. — Изгубио сам литру ракије |
вице наше лепше носиле него све девојке султанова харема, а то, наравно, не би била мала заслуг |
о — рече прота, — на данашње време лепа сумица, сто дуката!</p> <p>— Сто дуката — понављаше Грк |
ас Никола не чује!{S} Не знате, како је сумњив, прави Луцифер!...{S} Чекајте, сад ћу ја видети, |
?{S} И он хтеде нешто говорити, како би сумњичење старе госпође оповргао, али их у томе стиже ф |
ута шетао, а у дивно руменило залазећег сунца није ни погледао...{S} Трећи дућан у вароши беше |
— јадиковао је чича-Тима.{S} - Не могу, сунце моје!...</p> <p>— Сунце ваше|...{S} Хо, хо!..{S} |
и овај план лепа Гркиња покварила...{S} Сунце није било ни за два копља одскочило, а лепа Гркињ |
.{S} - Не могу, сунце моје!...</p> <p>— Сунце ваше|...{S} Хо, хо!..{S} А да ко је онда опирача? |
ерујем е је за наше младости и љепоте и сунце љепше сјало!{S} Ма све ка вељу, да се и нама стар |
аш бих направио један стих, касти, како сунце залази — за мој виноград!{S} Па бих и вас спомену |
кинђурена, ослањајући се на свој зелени сунцобран, отварајући на чича-Томиној огради капиџик, с |
ти узми црвеног божура и два-три струка сунцокрета.{S} Ја кад сам се удавала, то да си видела!{ |
а лако се заборавља и јутрења и вечерња сунчева румен, па и „бледа месечина“; једва ако се кроз |
део је сетан осмејак, а по њему, као по сунчеву зраку, трептала је једна суза.</p> <p>— Ах, да |
старе госпође био је ручак већ спреман, супа готова, а у једној великој кастроли је спанаћ; а к |
амој природи!{S} Каткада га лепа његова супруга почасти свима сокачким псовкама, а он се само с |
очима је чисто стрељала свога дебелога супруга; и она није била више у стању собом владати.</p |
да Миладин свињарски трговац, са својом супругом, са синовима и са снахама у чисто српском бога |
ењу, „јеси ли вољан ову девојку себи за супругу узети...{S} Немој, синко, да после кажеш: „„Наг |
ме беше у Перковцу начелник неки Букван Суругџић.{S} Откуд њему тако име и презиме, да ли му је |
е ником ни речи говорити; данас је 24., сутра, дакле, може доћи, а за даље је моја брига...</p> |
ласно додаде:</p> <p>— Господин Папраг, сутра имамо у Перковцу беседу, ја се надам, да ћете нас |
, ћу од корице до корице све да научим, сутра ћу да научим!</p> <p>— Лези, вуцибатино!{S} Ревиз |
ти?</p> <p>— Још сутра, слатки Тимо!{S} Сутра!{S} А прексутра нека свисне стара вештица од муке |
и глава ми је, касти, мало буновна.{S} Сутра, ваљда, ће и мени доћи шпуријус.</p> <p>— Да — ре |
госпођо, само душу мало да одморим.{S} Сутра навече, кад донесеш бунду, све ћеш дознати... све |
дбина у животу: данас су тебе гонили, а сутра мене; данас ћу ја изгубити службу, а сутра ћеш ти |
ра мене; данас ћу ја изгубити службу, а сутра ћеш ти; и то ће тако редом ићи...{S} Једног учите |
о, будите са вашим ученицима спремни за сутра, јер сам принуђен ово после подне одмарати се...{ |
о си га за данас спремила, оставићеш за сутра.</p> <p>Дете га својим паметним очима погледа сас |
реба је кусати.</p> <p>— Оно, касти, од сутра недељу дана биће венчање; морам поручити и Папраг |
азиваху, да је већ у Свилајинцу и да ће сутра, а најдаље до прекосутра, доћи и у сам Перковац.< |
— У Београд!...{S} Зар не знаш, тамо ће сутра бити крштење?...</p> <p>Трговац уздахну.</p> <p>— |
је суво злато!{S} Неће ни добро сванути сутра, а ја ћу се већ доселити, па онда нек’ прсну сви |
ати!{S} И тако ћу гледати да се, колико сутра, са њиме насамо разговарим, па ако може што бити |
за таке скупоцене мађије поклони. — Још сутра навече ћеш је добити.{S} Али мораш ми још казати, |
ћу се ја к вама доселити?</p> <p>— Још сутра, слатки Тимо!{S} Сутра!{S} А прексутра нека свисн |
id="SRP18760_C12"> <head>XII.</head> <p>Сутра-дан су у затвореној соби седели чича-Тима и лепа |
:id="SRP18760_C3"> <head>III.</head> <p>Сутрадан, кад су се учитељи и учитељке скупили, и пре н |
d="SRP18760_C13"> <head>XIII.</head> <p>Сутрадан беше на лађи између Базјаша и Београда пуно пу |
:id="SRP18760_C7"> <head>VII.</head> <p>Сутрадан се у Перковцу ни о чем није говорило, већ о си |
ml:id="SRP18760_C5"> <head>V.</head> <p>Сутрадан је сав Перковац знао за ту Гркову част.{S} Зна |
листа, добићете и једну класу...</p> <p>Сутрадан, кад су се предвече свршили испити, ревизор ис |
лога разговора баш ништа, али је толико схватило: да то, што јој отац у пићу сам говори, не мож |
уколико се од њих његова кућа користи, т. ј. ако је неко учитељ у Крајини, па заборави о Свето |
и Гаја берберин, који је био музикалан, т. ј. свирао је у тамбуру, они су му пљескали, а он им |
рцибановој башти...“</p> <p>— И т. д. и т. д.{S} Па бар да не кажу: „У корист <pb n="339" /> ст |
<p>„У Марцибановој башти...“</p> <p>— И т. д. и т. д.{S} Па бар да не кажу: „У корист <pb n="33 |
ија, цветова, машина, кремења, крчага и т. д.{S} Осим тога је имао и парче винограда, који је с |
иринач; час, опет, по месо, краставце и т. д.{S} Понекад би му упртила и ражањ, да га окреће, а |
лепших видела!</p> <p>— Та оно, касти, та кајсија и тешко да је из Перковца; ко зна, каква је |
н ово после подне одмарати се...{S} Ох, та прашина, да се човек угуши, баш ме умори!...</p> <p> |
ма не беше задовољан, а још мање весео; та цело је вече протекло, <pb n="324" /> а он није доби |
орио сам вам о музици; али не треба то; та, ево, последњи тренуци ове значајне беседе посведочи |
задовољство да притаји.{S} Три мужа!{S} Та томе би се макар каква секретарица министарства, па |
бе!{S} А, богме, то је лепа прилика!{S} Та колика му је само парохија, хеј, госпођо!</p> <p>Грк |
м!“...{S} И ја сам одиста задовољна!{S} Та, ето, шијем и спремам се <pb n="377" /> за удају!... |
си, или да се из ове вароши протера!{S} Та ниједна жена није са својим мужем сигурна, све док ј |
е ово да буде вечера!{S} Ха, ха, ха!{S} Та ни кад сам се с тобом венчавао, не беше веће гозбе н |
знате.</p> <p>— Чупав је, клопав је!{S} Та, ено, погледајте, какав изгледа, као девето чудо: на |
са својим богословцем!{S} Тако пише!{S} Та насмеј се, старче, читуљу му!...{S} Вели, да је крас |
а се баба, — изношено, благо стрини!{S} Та ону твоју стару бунду, што сад велике и младе госпођ |
ста пио и што није био весељак, јок!{S} Та он се у богословији са свог раскалашног живота и про |
свог раскалашног живота и прославио!{S} Та зар је једанпут са својим једномишљеницима кришом из |
прегорела?...{S} Их, гром те спалио!{S} Та све ћу палачинке само због тебе покварити!</p> <p>Та |
ити!...</p> <p>— Их, гром те спалио!{S} Та кад ћеш једном изгледати као човек, као муж, несрећн |
препичеш?...</p> <p>— Сад, учитељу!{S} Та, ваљда, нећеш од жеђи скапати?</p> <p>Деда-Спира дон |
у, да са дивљим мачкама вади очи!,..{S} Та де, смеј се, певај!..{S} Госино му ја...</p> <p>Чича |
меш, ал’ буди бар за часак весео!...{S} Та ово је Бог — не знам, зашто — али све теби за љубав |
{S} Хе, хе!{S} Старац, па старац!...{S} Та да ми је баш и венчана жена, не би се више за мене с |
а не познајем прописе мојих ђака?...{S} Та јуче сам вам задао целој школи, али од вас нико није |
куће никуд излазити; а и куда би?...{S} Та цела је варошица за његову несрећу чула, сваки ћифта |
би се ни у Бечу са њима постидела...{S} Та ни у министра нема бољих!{S} Па она чачкалица!{S} Е, |
још много година пријатељи остати...{S} Та да нема вас, коме би се могао похвалити, да сам јуче |
Па зар ни мени, твоме староме учи...{S} Та, ето, твој мали Милован има, ја мислим, већ три годи |
усудили мене белајдиговати... јер...{S} Та ви још и не знате, с киме говорите...</p> <p>— Е, чу |
а:</p> <p>— Шта вам је, господине7..{S} Та ви сте уједанпут постали озбиљни као неки грчки фило |
удају...{S} А и боље је тако, јер..{S} Та ви већ знате, каква је данашња младеж!...</p> <p>Чич |
ту ми је сведок и силан Влах Алија.{S} Та зар би се он заљубио у њу, да није била музикална?.. |
е по саветима старе врачаре владала.{S} Та зар је сиромах њен Никола, Тима, чика-Паја и други њ |
ирота Гркиња једва на ногама држала.{S} Та баба, коју је наша декламаторка походила, беше у цел |
о, и то баш у мој виноград, пренела.{S} Та она, касти, и личи више на поморанџу, него на обичну |
себи повољног и честитог мужа наћи.{S} Та ће, наравно, говорити о моралу!{S} Кад се и та насит |
ећи, јогунства, колико у овоме часу.{S} Та Милка беше свакад мирна, послушна, као свако сироче! |
п за тобом.{S} А јесам ли ја казала?{S} Та мене никад није глава од слепог миша преварила! — Ут |
о беседу?</p> <p>— Шта, зар још има?{S} Та докле ћеш, учитељице, побогу?{S} Та то је, као што м |
откуд стара вештица све то да сазна?{S} Та, ваљда, није могла гледати кроз прозор, кад је кућа |
а затече богиња његове старе љубави?{S} Та чисто би зажелео да у земљу утоне, да га нема!...{S} |
драги господине, шта сте се збунили?{S} Та човек ваше снаге и спољашности тек онда добија у сво |
окружне начелниковице шареније носи?{S} Та муж јој нема ни толико плате, да јој и белила задост |
е, ви нисте чули, шта је синоћ било?{S} Та то вам је, господине, читава ребелија!</p> <p>— Шта, |
{S} Та докле ћеш, учитељице, побогу?{S} Та то је, као што ми наказива, до зоре трајало!</p> <p> |
бабино казивање била потпуно уверена, — та њу баба још није никад слагала!{S} И кад ће се чича- |
шпуријус.</p> <p>— Да — рече Гркиња, — та ја сам и заборавила питати: шта мислите са свадбом?{ |
— викаше на њега незадовољно Гркиња, — та зар не видиш, да је једна страна сасвим прегорела?.. |
} А морам јој купити!{S} И треба јој, — та не може вечито у овој плавој, с белим пантљикама и з |
рече чича-Тима мало увређеним тоном, — та то, ваљда, није мене мислила...{S} Можда кир-Николу? |
одо! — узе реч учитељ трећег разреда. — Та ви сви знате, колико сам се око те несрећне деце тру |
. — викала је раздражена гросмутерка. — Та и ја сам била једанпут баш у Иригу на беседи, ал’ ов |
него роткве! — говорио би чича-Тима. — Та, ваљда, ми не мислите доказати, да би лепа Гркиња ле |
боје се мени жури“...</l> </quote> <p>— Та већ и мала деца знају у Перковцу, ко су то двоје, на |
амом Новом Саду лепших видела!</p> <p>— Та оно, касти, та кајсија и тешко да је из Перковца; ко |
је свршено: довече прстен!...</p> <p>— Та оно, касти, не би требало ни хитати, али кад ви баш |
задовољством дуго посматрала.</p> <p>— Та ко би и смео споредити мене са Гркињом? — са поносом |
треба, касти, и да се спрема.</p> <p>— Та лако је са спремом — прихвати Гркиња, — зар ту толик |
>Трећи разред га гурну лактом.</p> <p>— Та зар не видиш — шану му, да се и прота и чича-Тима мр |
И ја сам још нашла младожењу.</p> <p>— Та, касти, она је још дете.{S} Како се може дете удават |
љи, и он се задовољно осмехну:</p> <p>— Та, оно, знаш, учитељу, нешто ми је ка и познато, ’ма н |
си се ти наканио до мене, ха?</p> <p>— Та, ето, послао ме господин начелник.</p> <p>— Начелник |
шење:</p> <p>— А зар не видиш?</p> <p>— Та видим — рече трговац; — рекао бих, да су неки комади |
ка од беде — забележи: „Успех добар...“ Та ако је ико у целој Србији од учитеља заслужио, да му |
а заљубљена у ову уштиркану лутку, и да та лукава Гркиња, колико његовим недотупавним мозгом, т |
се весело осмехну.{S} Беше му необична та доброћудност очева, а после се, сирота, радовала, да |
с било; само што данас није била Гркиња та, која је на вратима прислушкивала, него његова кћи М |
и назрети; онде, поред ватре, чучала је та стара жена, а дим је око ње са тако несносним смрадо |
ст недеља с другом венчао; па кад му је та друга од водене болести умрла, он се и за трећу набр |
е већ ужасно!{S} Па знате ли, о чему је та протерана вештица говорила?{S} О љубави!{S} А шта је |
висне стара вештица од муке!{S} Тиме се та јутарња похода свршила.{S} Она се још једанпут руков |
ако свечано отпевати...{S} И на томе се та вечера сврши.{S} Сви одоше весели и расположени кући |
ј; тек, свакако, ако ја уживим, неће се та шкорава Гркиња дуго по Перковцу ширити!...</p> <p>Ка |
наравно, говорити о моралу!{S} Кад се и та наситила говора, изиђе неко мало дете, коме мати још |
се и за трећу набрзо постарао, па му и та трећа у вечност оде, и он по трећипут остаде удовац. |
} Једне радости, једне жалости, а скоро та иста судбина у животу: данас су тебе гонили, а сутра |
ато је изабрала перковачка омладина баш та три најчувенија зурлаша, да јаве отменијем перковачк |
/l> <l>По недри ми нешто тражи, </l> <l>Та чисто би груди вреле</l> <l>Са пољупцем да разблажи. |
а; </l> <l>А обоје к мени жури, </l> <l>Та чисто би врхом стреле </l> <l>Кроз сред мене да прој |
е, онесвешћен, на тврду калдрму.</p> <p>Та висина, са које је пао, беше некакав лагум.{S} Жанда |
гомиле акта, а пред њиме само једно по табака исписане хартије; начелник је преврће, а лице му |
д рума и ракије куљао је из њега као из табарке. — Е, баш сам, касти, на вас мислио, чедо моје |
је гледао укоченим очима горе у чађаве таванице.{S} Кад би га боље погледао, видео би, да су м |
ш у авлију — коров, у башти — коров, на тавану такође — коров!...{S} Дакле, као што видите, пра |
ки се од њих заверио, да ће јој се, кад-тад, осветити...</p> <p>Ствар је, дакле, узела на себе |
-Тима је оборио очи и ћути замишено.{S} Тада је првипут осетио да га Гркиња вара и лаже, али ни |
ла..{S} А ја и Гркиња, ми ћемо пити све тазе пиво; а њена деца ће нам певати „<title>Во Јордање |
о је кога сретала, а кад би кога срела, тај би стао и гледао, не што би на њојзи било нешто — о |
А у другој кући становао је један Грк; тај је, опет, држао две жене!...</p> <p>Ја мислим да би |
к из Београда, по имену Живко Пацић.{S} Тај Живко беше јако образован човек.{S} Жену је узео из |
питам, кад су мени сви људи једнаки?{S} Тај, што ће мене узети, зове се Папраг; он не може бити |
не дотера бар једног угојеног вепра, — тај, богами, нека се не нада класи!..{S} А то су моје п |
Бар сам округла и пуначка!{S} Па је л’ тај чича-Тима слеп?{S} Ил’ га је опчинила, фландра једн |
а чувену убојну песму:</p> <quote> <l>„ Тај гуњац изадрт...“</l> </quote> <p>— А после тога дол |
рашине, па је пружи ђачету:</p> <p>— За тај маријаш, синко, купи себи шећерлеме, а ову јабуку о |
татељци, али, уствари, она није била за тај позив: у њеној природи је било и сувише подмуклости |
ка:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Ала је лола тај четврти разред!...{S} Хе, хе, хе!..{S} А које дете |
оно бело, глатко, чело пољуби...{S} На тај пољубац се дете није тргло, већ мирно продужаваше к |
х има тројица, што с њиме диване.{S} На тај начин је и лепа Гркиња вишепута прислушкивала на вр |
рећи свога будућег зета.</p> <p>— Па на тај начин може још то довече бити и прстен — рече брзо |
ц г. министру препоручи.{S} И она је на тај начин, збиља, и напредовала.{S} Сваке друге године |
вишепута прислушкивала на вратима и на тај начин његове најдубље тајне дознавала.</p> <p>Тако |
чак до кукова.</p> <p>Дете, које је сав тај разговор с напрегнутошћу слушало, не разумеваше, ис |
јатељем: — Дакле, драги г. Тимо, ово је тај младић, о коме смо јутрос онако много разговарали.{ |
, синко, да после кажеш: „„Наговорио ме тај и тај, приморан сам!““...{S} Младожења, како је био |
, него сопственим прстима.{S} Е, кад се тај од силног млатања и викања уморио, доказујући по чи |
ењем...</p> <p>— Сиромах! — рекоше. — И тај неће видети своје породице, ако је има...</p> <p>Ал |
уљудности и поздрављати га.</p> <p>— И тај господин Швабић — говорила је стара госпођа, — или |
... -– И он је пољуби... — Их, ала је и тај месец безобразан, као год какво распуштено дете, чи |
о, да после кажеш: „„Наговорио ме тај и тај, приморан сам!““...{S} Младожења, како је био присл |
де је одмах настала нема тишина.{S} Али тај мир трајао је само неколико минута, а после се прет |
је једнако зачуђено у њу гледао.{S} Али тај његов поглед није њу ни најмање узнемирио.</p> <p>— |
је, душа ваља, и притврдио: баш лепо ти тај зна све до корица, па као вода напамет.</p> <p>— Да |
туљу му!...{S} Вели, да је красан човек тај њен учитељ богословац!...</p> <p>Чича-Тима је ћутао |
потпуно разумевао.{S} Он је, дакле, био тај, што је својим огромним духом задахнуо перковачку о |
жљиво лице лепе Гркиње. — Честит младић тај Папраг — продужаваше бездушна Гркиња; — ваљан, па, |
насто једну у другу упила тако, да је у тај мах изгледала као да изазива, пркоси; а кад је Грки |
ти.{S} Учитељ трећег разреда, који се у тај мах налазио код њега у винограду, отвори писмо, па |
затим се сасвим опрезно накашља... и у тај мах се Гркиња трже.</p> <p>— О, господине прото!... |
м хтеде нешто и Гркиња да изусти, али у тај мах шушну сирота Милка из свога ћошета, откуда је ч |
о јој је баш све од потребе...{S} Али у тај мах свега нестаде, и лепа Гркиња почиваше у најдубљ |
то тресну кроз отворен прозор.</p> <p>У тај мах уђе једно ђаче у собу, скиде капу и пође, да га |
ово није као моје миле мајке!...</p> <p>Тај пропис беше јој једина успомена на мајку, на сваком |
те много веселији...{S} Но, но, немојте тајити, ја вас бар познајем!</p> <p>— Што јест, јест, к |
е смем казати, пошто сам жива; ствар је тајна, тиче се части, знате...{S} Али даље ни речи...</ |
вратима и на тај начин његове најдубље тајне дознавала.</p> <p>Тако је то и данас било; само ш |
е, и њу је голицало, и не беше јој лако тајну чувати:</p> <p>— Баш кад сте тако навалили, могла |
чак у Париз; ја сама се нисам познала, така је то красота била!!...</p> <p>То је био њен укус: |
касти, кад неће, нека је ђаво носи!{S} Така јој, касти, беше и покојна мати, неваљала, јогунас |
о би се томе надао, у ово доба ноћи?{S} Така част|...{S} А ја, сирота, нисам ни слутила!...</p> |
жао две жене!...</p> <p>Ја мислим да би така знатност доста била, да прослави читаву варош, а т |
да је доста замашна будала и да је, као такав, до ушију заљубљен у своју набељену Гркињу.{S} То |
обукла је црну хаљину.{S} Знала је, да таква ношња приличи једној скромној васпитатељци, али, |
а <pb n="354" /> писма!{S} Лепо!{S} Но, таке ствари већ могу једног честитог младожењу обрадова |
ам сирће баш сад за сватове спремао!{S} Таке салате није ни цар јео, као што ћу је ја мојим сир |
еваљалца, а баш ме је за срце ујео..{S} Таке увреде!...{S} Нечувено!...{S} Чудим се само како н |
тељ пио и шта је у пићу говорио...{S} А таке услуге у Србији су се свагда високо цениле, па је |
инистар насмејао, а одговорио му је, да таке будале, као што су чланови перковачке беседе, неће |
у нека и остане, јер ја не бих волео да таке речи дођу до њених ушију...{S} Дакле, од оте кајси |
тек она пристаде да јој искану бунду за таке скупоцене мађије поклони. — Још сутра навече ћеш ј |
одити.{S} Наравно, да се лепа Гркиња на таке маленкости није <pb n="359" /> обзирала.{S} Она је |
би од црне свиле хаљину; а кад би се на таке глупости остали болесници насмејали, чича-Тима би |
је моја протиница преминула, још нисам таке сласти окусио...{S} Али кад помислим какве су их р |
ко! — тврдио је Тима, коме је, наравно, таки предлог у рачун ишао. — Дабогме, да би то тако тре |
би тек лепо било, да се уморила!...{S} Таки случај се у Перковцу још није догодио...{S} Најпре |
звестити министра.{S} Наравно, да се на таки реферат и сам министар насмејао, а одговорио му је |
је мало више неглиже обучен.</p> <p>На таки комплименат заборавио би старац свих десет учитељс |
в Радован не зна, бива ли то?...</p> <p>Таки комплименат беше Радовану, као начелникову љубимцу |
докле у болу не препукне.{S} Милка је, таким мислима занета, ућутала, а споља се чуо притворни |
p> <p>То је био гром за све учитеље.{S} Таким оценама није ниједан могао бити задовољан, али су |
ча-Тима мој!...</p> <p>Стара госпођа је таким резултатом мисли својих била потпуно задовољна, н |
ом у лепу Гркињу; а кад му је она истим таким погледом одговорила, он задовољно стаде намештати |
ести од силно нагомиланих мисли, које у таким тренуцима на човека, а нарочито на богословца, на |
.{S} Но, то би тек лепо било да се због таких маленкости стари познаници посвађају! — рече чича |
како би Србија срећна била, да има више таких васпитатељака!{S} Што се мене тиче, ја толико зна |
ајати.{S} Али у самоме Перковцу, и осим таких ситница, беше једно сокаче, које је са своје особ |
ну младу девојку.</p> <p>— Тако, Милка, тако, дете моје, учи се и слушај, што ти госпођа казује |
слика занемареног сирочета.{S} Дуго је, тако, ћутала, а после се диже, узе из неког сандучета м |
д морао одлазити.{S} Али, као и остале, тако му је и овај план лепа Гркиња покварила...{S} Сунц |
е вуци, опајдаро ниједна! </p> <p>Дете, тако од дванаест година, уђе у собу; коса му беше још н |
/p> <p>Као и сви остали заљубљени људи, тако и лепа Гркиња, опијена слатким љубавним заносом, у |
је сваку заведену новост, како у школи, тако и у обичном животу, мрзео; а откако је, сиромах, и |
ти треба и кад?</p> <p>— Требало би ми, тако, до стотину, а нешто имам и сам; па, касти, ако уз |
тије онако по најновијој моди изрезани, тако, да кад је један од њих поред њега прошао, он га у |
— Господо! — викну, што га грло доноси, тако, да су се и гости са сокака на ту ларму почели вра |
е с врата.</p> <p>— Да, да, оно, касти, тако је!...{S} Само, касти, још је дете.{S} Али кад је |
м њена друга мати.</p> <p>— Оно, касти, тако је; ви је, касти, петком умијете, недељом очешљате |
шта ће данас бити, а ружно сам снивао, тако ми Свете Богородице!... <pb n="389" /></p> <p>Као |
Хајде да видимо! </p> <p>— Како је пао, тако ће и устати — мислио је други.</p> <p>— Ал’, ено, |
има је погледа зачуђено.</p> <p>— Јест, тако је, драги Тимо!{S} И ви је морате што скорије, још |
нека древна пијаница по просутоме вину, тако и он својим пуним зрацима да тапка по бистроме пот |
на најмања пчелица позна своју кошницу, тако, дабогда, свако њино детенце да позна свога оца!.. |
амо што сам га једанпут лепо погледала; тако и оно вино и ракија, што је у подруму, то ми је св |
и не види од самих пантљика и шепутала; тако намештена и накинђурена, <pb n="375" /> у стању је |
није умела спољним знацима исказати је; тако исто и туга налазила је само у њеним слабачким гру |
> <p>— Не знам, вјере ми, учитељице!{S} Тако ми тепелука моје покојне жене, не знам!{S} Ну одри |
лка срећна је са својим богословцем!{S} Тако пише!{S} Та насмеј се, старче, читуљу му!...{S} Ве |
овити!{S} Па учи л’ се то у школи...{S} Тако је то, касти; али сад јаја какоћу, а кокошке ћуте! |
и грчки филозоф, н. пр., Сократес...{S} Тако ми дођосте у један мах промењени!</p> <p>— Бриге, |
ој кавани тога вечера држати беседа.{S} Тако то бива, и кад неко позоришно друштво, измучено гл |
пријатељи о туђем трошку препирали.{S} Тако је и једна стара васпитатељка, која је, међу нама |
о, да ће доћи у деда-Спирину кавану.{S} Тако је и господин Папраг чинио: није се још ни раздани |
о’ме ће ту и сто дуката мало бити|... — Тако је Папраг комбиново, докле су гости чаше празнили; |
а бити.</p> <p>—- Јесам ли задовољна? — Тако ме пита окорели отац, кога бих само наљутити могла |
софре устати гладан но жедан!</p> <p>— Тако је! — тврдио је учитељ Тима. — Оно, касти, колико |
ати.{S} Кo велим, још је дете.</p> <p>— Тако је суђено — говорио је учитељ Тима. — Него, касти, |
ла, уживајући у својој лепоти.</p> <p>— Тако је то, моја Милка.{S} Данашња млада и девојка треб |
дрости за једну младу девојку.</p> <p>— Тако, Милка, тако, дете моје, учи се и слушај, што ти г |
се чича-Тими, па му бајаги пришану, ал’ тако, како ће и Папраг чути: „Диван младић!{S} Научен м |
аш вољу?{S} Е, да сте благословени!...“ Тако је то пре кратког времена са лутком било, а прексу |
исао је прота... — ја морам одлазити, а тако бих волео да могу вечно код вас остати, да могу ов |
жатеља примила, он се чинио и невешт; а тако исто и она, кад би кир-Никола од каквога ђачког ро |
ли се надам, да кад се амо доселите, да тако што нећете више ни покушавати...</p> <p>— Дакле, х |
али међу учитељима, ту не би требало да тако што постоји!{S} Ја сам свакад био тога мњења, да с |
терко!...{S} Мало је учитељица, које ја тако ценим, као вас.{S} А што вас, опет, моја Јустина в |
ад је то учинила, она се гласно насмеја тако, да су сви гости у њу погледали, а лепа се Гркиња |
а усне је јогунасто једну у другу упила тако, да је у тај мах изгледала као да изазива, пркоси; |
, али је млада.</p> <p>Док је чича-Тима тако тужне мисли премишљао, неко се накашља пред вратим |
мешила; њој је ласкало што је чича-Тима тако високо цени.</p> <p>— Дакле, драги колега, прекосу |
е, имаш и своју поштену службицу!{S} На тако јемство дао би ти ма ко у Перковцу.{S} Тек велим, |
о насмејао, допало му се што му је жена тако оштроумна.</p> <pb n="298" /> <p>— Чича-Тима ми је |
ла је та стара жена, а дим је око ње са тако несносним смрадом куљао, да се сирота Гркиња једва |
њојзи не беше ништа необично што је оца тако рано видела спремна и обучена; приђе му, по детиње |
иде у бесконачност.</p> <p>— Е, баш кад тако у тим класама уживате — смејао се учитељ IV разред |
есрећника, и опет се опио!...{S} Е, сад тако што да чује господин министар, заиста би га истера |
морао је тврдити да разуме и да је све тако, као што стара госпођа вели.</p> <p>— Вјере ми, уч |
с!{S} Ја бих рекао <pb n="374" /> да је тако најбоље! — И чича-Тима извади из џепа кесу, па је |
исам опет што погрешио?...{S} Е, кад је тако, сад ћу ја све то поправити!</p> <p>И пре него што |
све сама деца и удају...{S} А и боље је тако, јер..{S} Та ви већ знате, каква је данашња младеж |
могао доставити?{S} Е, е!...{S} Оно је тако, касти; кад хоће несрећа да обори човека, да га уп |
би је унеколико одобровољио, уштинуо је тако незграпно, и то баш испод мишке, где је лепа Гркињ |
лаче, а учитељ се смеје.{S} Е, то му је тако у самој природи!{S} Каткада га лепа његова супруга |
пио по две-три грке ракије.{S} То му је тако у нарави било: кад се нешто наљути, кад би га неко |
је говорио и доказивао, у доказивању је тако далеко отишао, да је и то хтео фактима доказати: д |
, ако је има...</p> <p>Али уствари није тако било, јер после десетак дана чича-Тима је оздравео |
, што их џигерица служи, дувају у зурле тако, да су им од напрезања на челу и на врату све жиле |
’ ти морам, е ми је баш драго што си ме тако сабахиле походила, госпо!{S} Чини ми се е ћу баш с |
гла, искосирила се мало настрану, па се тако неколико тренутака само у огледалу <pb n="301" /> |
е са првом мојом женом венчао, нисам се тако веселио!...</p> <p>Стара госпођа грискаше усне, па |
лако тајну чувати:</p> <p>— Баш кад сте тако навалили, могла бих вам нешто и поверити.{S} Лане, |
згубити службу, а сутра ћеш ти; и то ће тако редом ићи...{S} Једног учитеља ће прогонити кметов |
е се Папраг и сам за себе старати!{S} И тако ћу гледати да се, колико сутра, са њиме насамо раз |
стоји, па тек што не проговори....{S} И тако гледајући у свога новог, али живосно уображеног, о |
му много лепши него лепа Гркиња...{S} И тако би се иначе присни пријатељи о туђем трошку препир |
твено!... — одговарао би зврндов..{S} И тако би, задовољно смешећи се, ишла даље.{S} А кад је п |
лике као рђава лојана свећа.</p> <p>— И тако, за љубав оног дериштета, ви мене да обманене!... |
онде у кујни, у једном ћошку, загрли и тако је силно цмокну, да се дете у соби пробудило.{S} П |
ло.{S} Десну руку је подбочила на кук и тако се с неким особитим задовољством дуго посматрала.< |
а, треба и даље да се трудиш! </p> <p>И тако је ревизор сву децу за њихове радове редом похваљи |
после ја за тебе да испаштам!</p> <p>И тако је то ишло у свима разредима: ученици не знају, а |
а!{S} Боље да их човек нема...</p> <p>И тако у разговору уђоше у собу, седоше за сто, наравно, |
а на Христову гробу преноћиле.</p> <p>И тако се обе, једна другом задовољна, растадоше.{S} Грки |
него да двапут већи комплименат направи тако, да се чича-Тима побојао, да му како зет не разбиј |
ој припеци путовати ни здравом, а то ли тако трошноме телу.</p> <p>Код старе госпође био је руч |
неку велику срећу донети, богаство или тако што...{S} И онда збогом, децо и школо!...{S} А сек |
с, па онда поче крупним гласом говорити тако, да су гости, хтели не хтели, сви умукли, чекајући |
арина остало, или су га људи од милости тако прозвали, то вам нико не би умео казати.{S} Али да |
у.{S} Били су у жестокој неког препирци тако, да од целе распре ништа друго ниси могао чути ни |
Па шта поможе?{S} Ништа!...{S} Исто сам тако могао једну греду усавјетовати, баш као и тебе...{ |
еденост. — Драго ми је, колега, што сам тако срећан, да вас могу познати!...</p> <p>И чича-Тима |
едан мах сроза наниже и том је приликом тако нагњечила нос, да је од њега једва она мања полови |
асти, ни у Срему нема!</p> <p>Док је он тако трабуњао, лепа се Гркиња прибрала мало и, преврћућ |
..{S} Он је и тога вечера добро потегао тако, да и он умало што није уштинуо своју проводаџику, |
познавали, да се и као дете радо смејао тако, да често није могао ни лекцију пред учитељем изго |
целој школи, али од вас нико није умео тако лепо написати као мали Андрица!{S} Он је и вашу ма |
Данас у такој прилици тешко да би ма ко тако олако прошао.{S} То су још била добра, стара, врем |
у хаљину свакад се мећу црни накити, то тако дивно доликује, да се не да описати!{S} Исто тако, |
м способностима, у класе подељени, а то тако бива и у Лондону, само у минијатури.</p> <p>Учитељ |
њему тако име и презиме, да ли му је то тако од старина остало, или су га људи од милости тако |
је, опет, у рангу већи Св. Илија, и то тако иде у бесконачност.</p> <p>— Е, баш кад тако у тим |
едлог у рачун ишао. — Дабогме, да би то тако требало удесити!{S} Оно, касти, што је човек стари |
доликује, да се не да описати!{S} Исто тако, ако купиш црне ципеле, а ти их белим трачицама и |
почиње сиротиња бивати незадовољна, јер тако млада срца почињу тровати увреде, које им неправда |
да си за ракију — рече, а кад је пандур тако до половину литре испразнио, учитељ се насмеја: ·< |
ко ње се подизао од дебелих врљика плот тако велики, да се од њега једва видео искривљен оџак, |
ник неки Букван Суругџић.{S} Откуд њему тако име и презиме, да ли му је то тако од старина оста |
ли, гледаху за њима, говораху о прстену тако младе девојке, па се и они разиђоше; остаде само с |
ве помаде, па њоме маже бркове; зато су тако уфитиљени...</p> </div> </body> <back> <div type=" |
, касти, још је дете.{S} Али кад је баш тако суђено... е, па оно... — И он опет ућута, несигурн |
новосадски дунста?...{S} Е, ако је баш тако, онда ћу је целу обрати...</p> <p>— Нећу дунста — |
ачинке само због тебе покварити!</p> <p>Тако је то текло цели дан.{S} Вечера се спрема, кир-Ник |
ачелником...{S} То само нећу!...</p> <p>Тако је она у своме меком кревету премишљала и већ је у |
да ће га поставити за гробара...</p> <p>Тако је нешто сањао трећи дан по одласку секретарову.{S |
де по вашој, госпођо Јоханидо...</p> <p>Тако је то било.{S} Сирото дете, хтело не хтело, морало |
његове најдубље тајне дознавала.</p> <p>Тако је то и данас било; само што данас није била Гркињ |
је моје српско осећање увредило.</p> <p>Тако свака српска кућа мора већ и по самој природи имат |
шљивовице и љуте горке ракије, а поред таког еспапа лако се заборавља и јутрења и вечерња сунч |
у и бољи и гори од мене...</p> <p>После таког разговора чича-Тима оде у чаршију; али се није по |
еду; при самоме причешћу <pb n="368" /> такође; а кад се навора дели, ја ћу гледати, како се др |
е, али азбуку знао сам напамет, молитве такође, е, а граматика шта ми и треба у другом разреду? |
нисам надао, нарочито од вас, који сте такође из прека родом...</p> <p>— Ви ме нисте разумели. |
госпођо, на вашем великоме труду морам такође изјавити моју благодарност...</p> <p>После се ру |
ију — коров, у башти — коров, на тавану такође — коров!...{S} Дакле, као што видите, прави идеа |
о томе сам уверена.{S} Дечји радови су такође прекрасни, морају му очи стати, кад види оне ста |
е га један трговац из Перковца, који је такођер на истој лађи путовао.</p> <p>Учитељ Тима га по |
у образ. — Шта би рекла Гркиња, да ме у такој капи види...{S} Ево и чарапе, друкчије је Гркиња |
време, кад му је најнужније.{S} Данас у такој прилици тешко да би ма ко тако олако прошао.{S} Т |
Није ни њојзи било ласно растати се са таком бундом, ал’ које што не беше зиме, а које што се |
клела би се, да то, што је јадно сироче таком ватром пољубило, ништа друго не може бити, него — |
рди, матора вештица!...</p> <p>У томе и таком разговору сви се разиђоше.</p> </div> <div type=" |
ешило, а махом је бризнула у плач.{S} У таком тужном расположењу затече је и лепа Гркиња.</p> < |
е угледао, он је сав претрнуо.{S} Зар у таком отрцаном оделу да га затече богиња његове старе љ |
За њу сам већ скројила план...</p> <p>У таком њеном самозбору куцну и звонце, и сви учитељи изи |
услугу никада нећу заборавити.</p> <p>У таком разговору свако оде у свој разред, где је одмах н |
вољства. — Леп осмејак, красан осмејак, такоме би осмејку сваки, и најпрепреденији, веровао!{S} |
о средњег, лица доста правилног, али на такоме младоме лицу беше и сувише ситних бора, те да би |
он то није чуо, а Папраг, као човек од такта, да сваку могућу неприлику предупреди, приђе му б |
лим вас, слатки Тимо, напишите ми једну таку песму, а кад буде ваша слава, ја ћу је декламовати |
па онда пређу на месне новости.</p> <p>Таку једну господско-трговачку кавану држао је у Перков |
некако четресосме године, видели, како Талијани кроз Перковац проводе мајмуна и псето — обоје |
је од целе те комендије упамтио.</p> <p>Таман је полицајац из начелникове собе изишао, а уђе гр |
оји је био музикалан, т. ј. свирао је у тамбуру, они су му пљескали, а он им се за то најграцио |
м изнутрашњим задахом ударао на црквени тамјан, а својом углађеном спољашњошћу на филистарску п |
наћи, оде даље, гологлав...{S} Ноћ беше тамна, улице узане, мрачне, а калдрма испроваљивана; на |
мешан!{S} Млад човек натакарио наочаре, тамо, опет, матора жена навукла на себе грдан кринолин, |
му одговори.</p> <p>— Оно, касти, зете, тамо код вас у Пешти, можда, се ово скупо и продаје, па |
{S} Боже, ала вам је то јело!{S} Преко, тамо код нас у Срему, највећа га господа једу...{S} Дак |
</p> <p>— У Београд!...{S} Зар не знаш, тамо ће сутра бити крштење?...</p> <p>Трговац уздахну.< |
то су се по тим осветљеним просторијама тамо и амо гурали, не изгледаху му као прави истински љ |
ситом зеленилу прастарих лугова.{S} Она тамо ни погледала није.{S} На самоме крају мале, између |
с...{S} О, господине!{S} Молићу, шаљите тамо војску, жандаре, док се није сав Перковац побунио! |
на крају улице неко корачање; погледаше тамо и обоје се укочише од чуђења...{S} Стара госпођа г |
и; — само ви ћутите, ви, који сте још и тамо преко држали актерке у квартиру!{S} Само ви немојт |
с!{S} Ви, ваљда, мислите, што сте још и тамо преко били госпођа поштарка?...{S} О, знам вас ја, |
а се мало у свету дотера, углади.{S} Би тамо за неко време, па се направи читаво чудо!{S} Шта т |
и свеће, па, и не знајући, пође управо тамо.{S} То је била чувена гостионица „код Српског краљ |
врата се, шкрипећи, отворише.{S} Далеко тамо у шљивару чуло се, где псето лаје, а унутра у кући |
ј прота, — зар не би боље било да идемо тамо у хлад, испод онога дуда?... -– И он је пољуби... |
сподине!... (О, знам ја титулирати, још тамо преко сам научила!)..{S} Милостиви господине!{S} Т |
>Чаше звекнуше, а, као крупан одјек тим тананим стакленим звуцима, заорило се једно велико „мно |
сито пепељаве, али свагда сјајне, а оне танке борице око њих даваху им израз ласкавости; коса м |
а, скупи се у богато, венцима, сликама, танким и дебелим завесама накићену, дворану богатијег х |
их удубе!{S} То је отрован паук, што ти танком пређицом своје паучине све донде срце стеже, док |
г буџака што је почео, одобравајући, да тапка.</p> <quote> <p>— Јест, браћо и господо!{S} Они с |
вину, тако и он својим пуним зрацима да тапка по бистроме потоку!...</p> <p>С оне стране баште |
венчање, весеље?</p> <p>И она је весело тапкала својим мршавим рукама, баш као дете које се рад |
о загорела запршка у некаквој маџарској тарани: није било у чинији зрнцета, до кога она не би с |
ете лист; но пошто није био у намери да таста и зета доводи у сукоб, то се само осмехнуо. — Изг |
оли...{S} Све је то начелник перковачки тачније знао, него и сам управитељ вароши Београда: где |
мени, твоме староме учи...{S} Та, ето, твој мали Милован има, ја мислим, већ три године, како |
о преселио у нашу кућу.{S} Удовац је, а твој је колега, па то, мислим, да не би никоме у очи па |
еперке на очи баш као ждребице.{S} Овај твој зет био би красан момак, само да се толико не смеј |
то ми је све за један пољубац поклонио твој колега, чича-Тима учитељ, а за онако вино вреди да |
оља божја, да пође на боље...{S} А како твој чича-Тима, ха? — смејала се баба. — Иде као слеп з |
преко лица пређе глуп осмејак.</p> <p>— Твоја кћи Милка срећна је са својим богословцем!{S} Так |
ње. — На ручак, док ти нисам ишчупао те твоје чупаве курјуке!</p> <p>— Оче, — рече Милка мирно, |
чуо, деда-Спиро, баш ти завидим на тим твојим полићима.{S} Здравља ми, Спиро, боље ти се и с о |
ба, — изношено, благо стрини!{S} Та ону твоју стару бунду, што сад велике и младе госпође и не |
ш, људи смо...</p> <p>— Па зар ни мени, твоме староме учи...{S} Та, ето, твој мали Милован има, |
а јој на грудима толико сала, колик’ на твоме подваљку, гријеха ми, што сам га овога часа замис |
знудити може. „Учтив је, васпитан је“ — тврди ова намолована лутка, што ми се силом за старатељ |
ној лепоти његове жене.</p> <p>Једни би тврдили, да је она паметнија и лепша од њега, а то су п |
сад школски ревизор налази?{S} Једни су тврдили, да је још у Крагујевцу; други, по чувењу, кази |
ти гладан но жедан!</p> <p>— Тако је! — тврдио је учитељ Тима. — Оно, касти, колико се сећам, и |
е, господин-Тимо?...</p> <p>— Дакако! — тврдио је Тима, коме је, наравно, таки предлог у рачун |
/> баш ништа од свега разумео, морао је тврдити да разуме и да је све тако, као што стара госпо |
кудила, како је незграпан, неваспитан, тврдица, па, онда, још и ружан и матор; а кад би, опет, |
дере и позледи...{S} Стога је чича-Тима тврдо закључио да бар за неко време свако друштво избег |
даље и у исти мах паде, онесвешћен, на тврду калдрму.</p> <p>Та висина, са које је пао, беше н |
Лице младо, али свака цртица показиваше тврду вољу и сталност, која у тим годинама не приличи о |
јесам ли погодио?</p> <p>— Да, да, –—- тврђаше равнодушно учитељ четвртог разреда, — ви имате |
у, да живи са писарем, а оне три у Ј.., те су, опет, комункиње; а то све зато, што ме не уважав |
вади из једног пакетића неколико књига, те их, као награду, даде оним ученицама, које му је ста |
пођа беше се у лицу још већма запурила, те, онако збуњена, није, сирота, знала, никако да искаж |
а ничега, што би било вредно описивања, те га, ваљда, стога и заборавише географи на земљовиду |
младожења!{S} Ја сам се направила попа, те сам крупним поповским гласом питала, по обичају, мој |
младоме лицу беше и сувише ситних бора, те да би се могло лепим или бар пријатним назвати.{S} У |
чоече!“ и већ ужди ка и метиљава овца, те настрану, у бијег! — Он приђе к њојзи и хтеде се с њ |
о пре те перковачке беседе обудовео је, те због те своје жалости није могао синоћног вечера сам |
рије десетину година из гроба ископане, те још ударају мртвијем задахом, и гле, шта у овоме пиј |
ми је то ручак!{S} Да нема оне Гркиње, те да ме кадикад не угости, цркао бих од глади.</p> <p> |
ајвеселији начин бар до ујутру продужи, те су због тога позвали Цигане у дворану, да ону другу |
умори, дувајући у гајде, или да ожедни, те да за љубав чаше вина престане свирати, па се тек у |
има.{S} Оданде узе један сламњи јастук, те га понуди <pb n="361" /> Гркињи, да се на њега посад |
се саже над својим спавајућим дететом, те га нежно, родитељски, у оно бело, глатко, чело пољуб |
а је стара госпођа, — или је малодушан, те из сажаљења не хте, или баш код самог министра није |
дође да преда шлафрок, то му би криво, те се испречи на економа:</p> <p>— Ето ти капице, носи |
?...{S} Од кога направисте и ово и оно, те ме већ и свет гледа као неку кугу?...{S} Зар ви мисл |
и пред њиме.{S} Њему је то било смешно, те се, старац, грохотом насмеја: — ’Ма, кумим те Богом, |
е, него к мени?{S} А и своји смо нешто, те, ето, од јутрошње доба једва сам покупила све што ми |
не, па их млади богословац није ни чуо, те је своје аргументе о учитељским класама и даље својо |
оварили су и растоваривали силан еспап, те је лађа сасвим доцкан стигла у Београд.{S} Сваки је |
ит?</p> <p>— Оно, касти, отвара апетит, те човек што је више пије, све би је више пио, али, кас |
е, немој заборавити да поздравиш снају, те да се она спреми; млада је, моћи ће још коју поиграт |
не жене, не знам!{S} Ну одријеши ланац, те с њиме насриједу!{S} Па да је прав ка свијећа, само |
ојзи, све док није нашао један маријаш, те даде детету, а после дохити са ормана једну јабуку, |
о би ти све набројао, што сам пометала; те ако буде воља божја, да пође на боље...{S} А како тв |
жењу пролази.</p> <p>— Ха, ха!{S} Је л’ те, да сам вас изненадила? — скакућући преко авлије, по |
ачелник...{S} Хм!...{S} А као ради чега те је послао?</p> <pb n="388" /> <p>— То баш не знам, с |
ите се!...{S} Данашња деца каква су, да те Бог сачува!{S} Боље да их човек нема...</p> <p>И так |
— Што сам те звао, траго ниједна?{S} Да те бијем, да ти уши извучем!</p> <p>Јадно дете дрхтало |
Добро, синко, добро!{S} А која госпођа те је послала?</p> <p>— Послала ме је госпођа Гркиња и |
ти ту стида и скромности!{S} Истина, ја те слабости нисам никад на себи приметила, али сам глед |
ене столице; а остала мрачна просторија те собе беше запремљена кожицама, памуклијама и са неко |
евесело ћутала и што је, вели, напућила те своје усне.{S} И он је због тога толико <pb n="333" |
р и саму православну веру.{S} Јуда нема те важности, коју има Св. Петар, а од Св. Петра је, опе |
перковачке беседе обудовео је, те због те своје жалости није могао синоћног вечера сам лично н |
е?</p> <p>— Баш ми изиђоше на врх главе те ваше две класе — рече учитељ IV разреда, који је мал |
али се она по могућству трудила, да све те природне мане улепша; а ту су јој била разна белила, |
ећниче неосетљиви?...</p> <p>Али на све те псовке кир-Никола није ни речицом одговарао; држао с |
рном кавом.{S} А добри гости, да би све те учињене гиксове забашурили, куцали су се чашама, здр |
оше у главну полицију.{S} Писар који је те ноћи дежурао, кад га је прегледао и пописао ствари, |
е рапортира, колико је и шта је од целе те комендије упамтио.</p> <p>Таман је полицајац из наче |
нисам упамтила, само знам, да је после те средње врсте још безобразније додала:</p> <quote> <l |
у јужном наречју.{S} Некако наскоро пре те перковачке беседе обудовео је, те због те своје жало |
p> <p>— Ви ме нисте разумели.{S} Што се те сорте забава тиче, признајем, да за њих слабо марим. |
љом и глађу, договара, шта ће и кога ће те <pb n="338" /> ноћи похарати, да своју гладну децу з |
да си насред Мироча, чекаш само, кад ће те напасти вуци или хајдуци...{S} Куд ће сиромах учитељ |
, шапћући му нешто на уво, одведе га из те галаме...{S} Гости се наново наместише на своја мест |
свему био мудар и окретан, да би га из те забуне извукао, пређе у разговору на будућу свадбу. |
ра!{S} Депешу морам шифрирати; а кад ми те шифре дођу, волио бих бројат’, како ми зубе ваде, но |
оро и не гледајући га.</p> <p>— Што сам те звао, траго ниједна?{S} Да те бијем, да ти уши извуч |
старац, грохотом насмеја: — ’Ма, кумим те Богом, госпођо учитељице, шта је теби?{S} И не сједе |
ли начелниковица својим извесним послом те ратарске крајеве походила, да не пада толико становн |
страна сасвим прегорела?...{S} Их, гром те спалио!{S} Та све ћу палачинке само због тебе поквар |
, не може ни бити!...</p> <p>— Их, гром те спалио!{S} Та кад ћеш једном изгледати као човек, ка |
ста слободе, и да је народ толико жељан те њине измишљене равноправности и једнакости, да ће се |
ркиње. — На ручак, док ти нисам ишчупао те твоје чупаве курјуке!</p> <p>— Оче, — рече Милка мир |
је као луд за тобом!{S} Ја!{S} Ал’ ако те три-четири ствари не узимаш код себе, лако може да с |
а. — Та ви сви знате, колико сам се око те несрећне деце трудио, и мени јектичави Швабић да у п |
ке се и пропила.{S} А и то је све масло те несрећне Гркиње, и то, што чича-Тима удаје онако гре |
је поклонио чика-Паја, члан суда; а то те ништа не кошта, само што сам га једанпут лепо поглед |
а да је прав ка свијећа, само зато, што те је уплашио, кихаће робијом!</p> <pb n="349" /> <p>— |
на успомена на мајку, на сваком писмену те испрљане хартијице беше читав свет из њезине детињск |
та и ја био гост на њима; али за шта су те беседе и од какве су користи <hi>оваке, какве су</hi |
за њу говорили, да је васпитана!</p> <p>Те мисли нису приличиле њеним годинама, али сирото дете |
м мамузама и по фокошу њихову...</p> <p>Те речи нису биле гласно изговорене, па их млади богосл |
после тога окрете мало у шалу: — Е, ви’те, господин-Тимо, шта чини удаја; ту се, богме, у радо |
м Божић огладнео.</p> <p>— А ја сам, ви’те, чула, да ракија отвара апетит?</p> <p>— Оно, касти, |
ркиња, -— време је да се руча.{S} Извол’те, мој дебели даскало досад је давно исплазио језик; в |
и цео учитељски еснаф!...{S} Бабу ослон’те на мене, знам ја, како ћу се њојзи осветити!{S} А и |
Никола, ти си мало ушао и у године, за тебе је добро, како се може; ја, ја сам још млада...</p |
} Лези!{S} Лези!...{S} А не после ја за тебе да испаштам!</p> <p>И тако је то ишло у свима разр |
одила, госпо!{S} Чини ми се е ћу баш са тебе вас дан данашњи имати среће.</p> <p>И он је помило |
палио!{S} Та све ћу палачинке само због тебе покварити!</p> <p>Тако је то текло цели дан.{S} Ве |
маш код себе, лако може да се одбије од тебе!{S} А, богме, то је лепа прилика!{S} Та колика му |
— Оно, касти, све нека вас ђаво носи, и тебе и шлафрок, и капицу, и вашу медецину!{S} А ја идем |
гао једну греду усавјетовати, баш као и тебе...{S} А то је: удри грашком о дувар!...</p> <p>— О |
коро та иста судбина у животу: данас су тебе гонили, а сутра мене; данас ћу ја изгубити службу, |
та као по рају; а кад су мрачне ноћи, а теби се чини да си насред Мироча, чекаш само, кад ће те |
а ово је Бог — не знам, зашто — али све теби за љубав учинио: оној маторој, што је свима нама к |
мим те Богом, госпођо учитељице, шта је теби?{S} И не сједе, а већ се спремаш одлазити! — И он |
вољи, у длан и у карте гледати, како је теби угодније.</p> <p>— У длан! — рече Гркиња.</p> <p>— |
зна, по лицу ти судећи, рекао бих да и теби није лоше?</p> <p>Стара госпођа, баш као неко неви |
нда, богме, благо целој кући, а није ни теби лоше, мој стари даскало!..{S} Ето, ову хаљину, што |
весело осмехну:</p> <p>— Госпођо, благо теби!{S} Ти да знаш, да си се у срећан дан родила!{S} Е |
еси, да полуди, да побесни!...{S} Благо теби, госпођо, ти си се у срећан дан родила!...{S} А им |
вади из џепа кесу, па је наново онде на тезги избројао оних сто дуката, што је зету наменио. — |
...{S} Ха!...{S} Лепе су то историјице, тек хајд’, нека вас ђаво носи, — сад сте васпитатељка, |
нде од новодобивеног љубавника очупати, тек она пристаде да јој искану бунду за таке скупоцене |
парохију и на женидбени мираз, мислио, тек се онда тргао, кад је учитељ престао говорити.</p> |
аршију, и већ дућани постајаху ређи, —- тек на погдекоме ћепенку видиш два-три црвена лонца, је |
беле приметити, ни ради самог правдања; тек кад је ревизор отишао из места, онда почеше резонов |
за догодине, да им осигурам премештај; тек, свакако, ако ја уживим, неће се та шкорава Гркиња |
> Он је у дућану врло мало еспапа имао; тек колико да се назове трговац.{S} На једној страни ду |
ова природна неспретност, не дадоше му; тек он, сиромах, поче нешто замуцкивати, а после се ућу |
е целог вечера могао од ње измамити.{S} Тек кад су у авлију у помрчину изишли, некако му испаде |
јемство дао би ти ма ко у Перковцу.{S} Тек велим, побратиме, боље ја да ти то учиним, него дру |
ало по немачки, маџарски ли, заноси?{S} Тек, велим, биће и то да је нека наука?{S} А право да т |
су очи као кувана лобода.</p> <p>—- Ал’ тек је, свакојако, лепша од мужа, што изгледа као надув |
винашце, застиде, обори очи доле, па га тек онако, полуотвореним очима, испод трепавица погледа |
>Чича-Тима се примаче ближе њему, па га тек онако испод обрва погледа љутито, а очи му севају о |
о се другим којекаквим судоперама пружа тек по једно зрнце, а мени читава поскурица!...{S} А шт |
ео целцит пред њеним креветом стоји, па тек што не проговори....{S} И тако гледајући у свога но |
после климну, сажаљевајући, главом, па тек што полугласно рече:</p> <p>— Сиромах старац, шта ј |
дбини, да мисли... — Кажу — говорила је тек онако полугласно, — да се девојке <hi>морају</hi> у |
док Милка није изишла напоље; после је тек продужила својим окретним језиком даље га упознават |
љубав чаше вина престане свирати, па се тек у томе случају, у највећем смеху и пљескању, распус |
дођем пред госпођу Швабићку, а ја ћу се тек онако мало осмехнути...</p> <p>И она гледаше у огле |
лаве лепе Гркиње спала је била шамија и тек се мало о збрчканоме врату држала, а црна протина м |
примише на себе ону сигурност, која би тек доцније могла диван израз чврстога карактера бити.< |
шта жели, не зна куда!...{S} Кадикад би тек провирио кроз мутна стакла какве сиромашне колибице |
ила из кола, али не да понос: но, то би тек лепо било, да се уморила!...{S} Таки случај се у Пе |
исмо, драга колегинице!...{S} Но, то би тек лепо било да се због таких маленкости стари познани |
Ала је то погана врућина!{S} Колико ли тек мора младожењи бити?</p> <p>А после се некако враго |
вао је учитељ III разреда, — то ћете ми тек допустити, да у сваком сталежу и свугде има постепе |
и?{S} Та човек ваше снаге и спољашности тек онда добија у своме изгледу, кад је мало више негли |
од плетара био начињен, а жутом земљом тек само површно излепљен.{S} Из оџака је куљао густ ди |
и рукаве, па за сваком искапљеном чашом тек ће уздахнути:</p> <p>— Ала је то погана врућина!{S} |
а му којекакве бабе трабуњају...</p> <p>Тек кад је она својим оштрим гласом проговорила, онда с |
.{S} Она их је превртала, а сузе су јој текле низ увело лице...{S} Је ли то прошлост, што је у |
због тебе покварити!</p> <p>Тако је то текло цели дан.{S} Вечера се спрема, кир-Никола се смеј |
рцем упропастити, — донде је у Перковцу текло весеље.</p> <p>Учитељ Тима је заклао петоро јагањ |
оно покри лице рукама, а низ образе му текоше крупне сузе...{S} Утоме куцну неко на врати, а ч |
ва; и сами покрети њена још неразвијена тела, примише на себе ону сигурност, која би тек доцниј |
ћемо, касти, као и досад, остати једно тело и једна душа!..{S} Да, збиља, кад ћу се ја к вама |
овати ни здравом, а то ли тако трошноме телу.</p> <p>Код старе госпође био је ручак већ спреман |
може ли ми ко замерити, што сам изабрао темат за моју беседу који ће бити раван овој нашој свет |
о!...{S} Ко не верује, нека ми пљуне на теме: нигде једне длаке неће на њему поквасити...</p> < |
х облога, које је на ћелаво чича-Тимино теме приљежно метала, оста она иста ватрена љубав у ста |
с!...</p> <p>— Моја слатка голубице, —- тепаше јој прота, — зар не би боље било да идемо тамо у |
ац...</p> <p>— Оче, што сте ме звали? — тепаше сирото девојче, скоро и не гледајући га.</p> <p> |
е знам, вјере ми, учитељице!{S} Тако ми тепелука моје покојне жене, не знам!{S} Ну одријеши лан |
оштено не накреше; онда заборави на све терете који га муче, па често и пева, али само црквене |
тешити могла.{S} Али напослетку, љуљана теретом туге своје, опет је заспала.{S} Само Гркиња не |
ганина, а око њих се скупили абаџијски, терзијски, шустерски, опанчарски — и већ свију могућих |
д на другу страну, — Београд ће му бити тесан, то знам напред!...{S} А, после, кад од ње дознам |
српска кнежевина за сироте учитеље бити тесна...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Међутим |
естало, Гркиња удари налево, кроз једно тесно сокаче, па прошавши онуда, упутила се право горњо |
м ћу ја вековати, кога ћу ја волети?{S} Теше ме: навићи ћу се!{S} Болесник заборавља на шећер, |
опет, страни неки штофори за хаљине од тешке свиле, од кашмира, персијских шалова и друго које |
је обећао?</p> <p>— Да ће ми купити од тешке црне свиле хаљину, и то још ове јесени!</p> <p>— |
вади из џепа једно мало парченце од оне тешке црвене свиле, од које у новије доба по Србији „из |
воље, и он устаде са свога места и поче тешким корацима ходати горе и доле по соби...</p> </div |
без икакве користи, баба је говорила о тешким гресима и упутила би је у какав манастир, у коме |
ућу прими!...</p> <p>Тужне су то мисли; тешко ономе, ко се у њих удубе!{S} То је отрован паук, |
Стара госпођа оста бледа и поражена.{S} Тешко јој беше подносити толику увреду; а није ни шала! |
, беше то неки ружно исписан пропис.{S} Тешко да би га други ко и могао прочитати, осим онога к |
много боље напредовао: два добра човека тешко да би га могла обухватити.{S} Родом је био однеку |
Милку?</p> <p>— Чуо сам, побратиме, ’ма тешко ми је веровати.{S} Кo велим, још је дете.</p> <p> |
ништа имати; а и млади господин Папраг тешко да ће и он наћи млађу и васпитанију женску, него |
би место до лепе домаћице; а то му није тешко било, јер кад је неки од учтивијих гостију понуди |
а!</p> <p>— Та оно, касти, та кајсија и тешко да је из Перковца; ко зна, каква је тица њену кош |
је најнужније.{S} Данас у такој прилици тешко да би ма ко тако олако прошао.{S} То су још била |
То препреденом богословцу није ни било тешко опазити; прво, што је био доста хитар, да на сваш |
одговарала, да не може, да јој је врло тешко и да ће јој на чистоме ваздуху много лакше бити.< |
ми је потресен, а у грудима ми је нешто тешко, боли ме, <pb n="352" /> а не знам, шта.“ — А, ов |
м чојаним хаљинама, госпе и госпођице у тешкој свили и кадифи тоциљају се по глатким паркетима |
о је око себе као у врућици или у неком тешком сну: све се око њега окретало, и свеће, и људи, |
друго спадало.</p> <p>— Видиш, Никола, ти си мало ушао и у године, за тебе је добро, како се м |
у на будућу свадбу. — Дакле, побратиме, ти као велиш, сад у недељу?</p> <p>— Па, касти, шта ћем |
онда казала: „Љубице, моје драго дете, ти си већ одрасла, треба већ да се и удаш!“ Па сам јој |
ођа вели.</p> <p>— Вјере ми, учитељице, ти ми зададе ђавоље бриге!{S} Сад само не знам, да л’ ћ |
да побесни!...{S} Благо теби, госпођо, ти си се у срећан дан родила!...{S} А имаш ли макар и м |
м ја то удесио и уредио, само, наравно, ти ћеш, синко, о целом нашем разговору ћутати, нарочито |
учи се и слушај, што ти госпођа казује; ти си још млада, ал’, богме, има их које су и старије, |
мехну:</p> <p>— Госпођо, благо теби!{S} Ти да знаш, да си се у срећан дан родила!{S} Ето, ова ж |
глађу, залута случајно и у Перковац.{S} Ти Цигани су њихов плакат, њихова позоришна цедуља.</p> |
.{S} Шта би, Спиро, с отом жабарком?{S} Ти као да је наново препичеш?...</p> <p>— Сад, учитељу! |
оклада поклањао учитељу прасе.</p> <p>— Ти си прасе, букване један!{S} Палачинке хоћу; јеси л’ |
се и он до ње: — Српске ми вјере, рећ’ ти морам, е ми је баш драго што си ме тако сабахиле пох |
раму.</p> <p>— Добро, кад си спремна, а ти сад узми ону котарицу, што сам је о лањској берби од |
p>— Лези, вуцибатино!{S} Ревизор иде, а ти још ни катихизиса не знаш!...{S} Лези!{S} Лези!...{S |
{S} Исто тако, ако купиш црне ципеле, а ти их белим трачицама и дугмићима ишарај, — то је по мо |
сељачки!{S} Него, ако немаш георгине, а ти узми црвеног божура и два-три струка сунцокрета.{S} |
</p> <p>— Ја сам данас зват на ручак, а ти узми парче хлеба, — душа ваља, ниси ни то заслужила, |
ом, — шта је то?{S} Дванаести је сат, а ти још ниси ни собу спремила!{S} И ти се спремаш за уда |
имам и сам; па, касти, ако узмогнеш, а ти гледај да ми колико до четвртка набавиш.{S} Деца су, |
{S} Љубица је морала климати главом. „А ти, брајко,“ питала сам младожењу, „јеси ли вољан ову д |
ова грка ракија.</p> <p>— Е, касти, ова ти ракија кошта новаца, побратиме!{S} Прави мелем!{S} Н |
звао, траго ниједна?{S} Да те бијем, да ти уши извучем!</p> <p>Јадно дете дрхтало је од страха. |
цу.{S} Тек велим, побратиме, боље ја да ти то учиним, него други; код мене си бар сигуран да не |
њи синуше образи.</p> <p>— Па шта би да ти дам, слатка моја стринчице?</p> <p>— Оно, што ти не |
ће и то да је нека наука?{S} А право да ти кажем, мени је данашњи свет смешан!{S} Млад човек на |
Гледај га само, како се клања, памет да ти стане...{S} Зна немачки, зна маџарски — као вода!{S} |
, учитељице, — смејао се начелник, — ја ти о томе ништа не знам, до, ево, данас у ови час.{S} С |
е!{S} Једанпут се жени и удаје!{S} А ја ти, вере ми, волим од софре устати гладан но жедан!</p> |
тарац, шта је дочекао!,..{S} Па здравља ти, учитељу, — додаде гласно, — шта мислиш с толиком ср |
ада и девојка треба да пада у очи, нема ти ту стида и скромности!{S} Истина, ја те слабости нис |
едва сам покупила све што ми треба: има ти ту, госпођо, да простиш, и мишјака, и лево уво од сл |
Будиму.{S} Млад, пун учтивости, милина ти је с њим говорити!{S} Ја кад га видим, све ми се чин |
новосадски извијен, искривљен, — милина ти је погледати!{S} Ја кад је видим, касти, не могу чис |
ове јесени!</p> <p>— Хе, хе, хе!{S} Па ти ћеш ми изгледати као грчка краљица, кад је ишла на в |
шта носи дан, шта ли ноћ!{S} А интереса ти, побратиме, не тражим ни пребијене парице.</p> <p>Чи |
и, хи!{S} Мал’ не рекох, аспидо!{S} Шта ти је обећао?</p> <p>— Да ће ми купити од тешке црне св |
реме, па се направи читаво чудо!{S} Шта ти није натоварио на себе, па какве ти речи не говори т |
у ово доба не беше ове припеке.{S} Шта ти велиш, побратиме?</p> <p>— Богме је ово опасна жега; |
ји, е ће га ко похарати.</p> <p>— А шта ти је то, учитељ-Тимо2... — запитаће га један трговац и |
таде на сав глас зипарати:</p> <p>— Сад ти још и лутке требају!{S} Лутке!{S} Невеста!{S} Ха, ха |
Шта ти није натоварио на себе, па какве ти речи не говори три сата, ама баш ниједну да му не ра |
и, стари, опробани детонаставниче, деде ти кажи, да ли је боље учитељима са класама или без кла |
-Тиме! — рече учитељ IV разреда. — Деде ти, стари, опробани детонаставниче, деде ти кажи, да ли |
>— Шта?{S} И још се усуђујеш!{S} Е, гле ти штенета! — и она гурну јадно дете настрану, зграби о |
сједи? — повтораваше начелник. — Е, гле ти бруке!{S} Дакле и ви сте били?{S} Ви!{S} Па да то ме |
им полићима.{S} Здравља ми, Спиро, боље ти се и с овом мученицом гушити и давити, но с туђом де |
пребила...{S} Уосталом, ја видим да ме ти не разумеш, ал’ буди бар за часак весео!...{S} Та ов |
и, макар и за нешто старо.{S} Па кад се ти помогнеш, лако ћемо!{S} Неће ни мени бити лоше!</p> |
} Невеста!{S} Ха, ха, ха!{S} Јеси ли се ти помамила, траго чупава?{S} Ха?...{S} Вештице!</p> <p |
и Бог дао, Радоване|...{S} А како си се ти наканио до мене, ха?</p> <p>— Та, ето, послао ме гос |
аћен у пећини...{S} Немаш, ја!{S} Па ће ти ту требати и једно парче од опанака велико-мученика |
сам мало зелених краставаца јела, више ти ни окусила нисам.{S} Могу ти, ако је по вољи, у длан |
т, а ти још ниси ни собу спремила!{S} И ти се спремаш за удају, и то за каква човека!{S} Но, ле |
ми за свакад сигурни!{S} Верност?{S} И ти списатељи говоре све којешта, узимљу оно за необично |
трља се од радости на земљу... „Дакле и ти имаш вољу?{S} Е, да сте благословени!...“ Тако је то |
ену службицу!{S} На тако јемство дао би ти ма ко у Перковцу.{S} Тек велим, побратиме, боље ја д |
а, и лево уво од слепог кучета, и ко би ти све набројао, што сам пометала; те ако буде воља бож |
обратиме, —- рећи ће чича-Тима, — чу ли ти, да ја удајем моју Милку?</p> <p>— Чуо сам, побратим |
, моју накићену лутку: „Љубице, имаш ли ти вољу за овога младића поћи?“...{S} Љубица је морала |
ором препредене Гркиње. — На ручак, док ти нисам ишчупао те твоје чупаве курјуке!</p> <p>— Оче, |
а старцима још пођешто мили.{S} Наједем ти се, пусто, неке добре јаловице, а залијем црним крај |
побратиме, да ћеш ми вратити; ето, дао ти је Бог нешто мало винограда, а ове је године баш доб |
сто дуката, што је зету наменио. — Ево ти, синко, новци! — рече скоро разнеженим гласом. — Иди |
асом. — Иди, па купуј и спреми се, како ти најбоље знаш.{S} Оно, касти, шта вам могу ја?{S} Бог |
ико, касти, сигурности ради.{S} Па како ти се допада младожења, ха?</p> <p>— Оно, побратиме, на |
ан да нећеш изићи на глас.{S} Па колико ти треба и кад?</p> <p>— Требало би ми, тако, до стотин |
ћу ти донде све што ваља спремити, само ти напиши мало рецеписа од руке.{S} Људи смо!{S} Ко зна |
го је, душа ваља, и притврдио: баш лепо ти тај зна све до корица, па као вода напамет.</p> <p>— |
о јутро, учитељ-Тимо!...</p> <p>— Добро ти Бог дао, Радоване|...{S} А како си се ти наканио до |
наже, госпођо?{S} Не каза ми ни „Добро ти јутро, враже, ја чоече!“ и већ ужди ка и метиљава ов |
те се испречи на економа:</p> <p>— Ето ти капице, носи је! — И он му баци малу белу капицу у о |
ћан дан родила!{S} Ето, ова жилица, што ти се преко сред длана повлачи, само што не проговори, |
, тако, дете моје, учи се и слушај, што ти госпођа казује; ти си још млада, ал’, богме, има их |
у њих удубе!{S} То је отрован паук, што ти танком пређицом своје паучине све донде срце стеже, |
латка моја стринчице?</p> <p>— Оно, што ти не треба.{S} Што није више ни за шта — пренемагала с |
глас набељене Гркиње: — Милчице, а зар ти и не мислиш данас ручати? — А после тога окрете мало |
јела, више ти ни окусила нисам.{S} Могу ти, ако је по вољи, у длан и у карте гледати, како је т |
дабогда, у здрављу да се видимо и лаку ти ноћ!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>То вече |
та запитао би га: „А, чича-Тимо, где су ти две класе“...{S} Људи су људи, сваки гледа како ће с |
пу Гркињу ниси смео ни погледати: ту су ти шешири са великим перушкама, ту кринолини, карнери, |
свака поштена кућа може опстати: ту су ти шлингераји, штикераји, па онда чачкала за зубе, па п |
а, побратиме, — рече бакалин, — и ја ћу ти донде све што ваља спремити, само ти напиши мало рец |
ну.</p> <p>— Ствари су скупе, али ја ћу ти их дати, макар и за нешто старо.{S} Па кад се ти пом |
.. све, слатка моја госпођо!{S} Гледаћу ти у оне карте, што су на сам Велики петак у Туманима н |
у мени заиграју!{S} А, Бог зна, по лицу ти судећи, рекао бих да и теби није лоше?</p> <p>Стара |
p>— Ако није више од стотину, могао бих ти учинити.{S} Своји смо, а и сигуран сам, побратиме, д |
школу!{S} Е, јес’ чуо, деда-Спиро, баш ти завидим на тим твојим полићима.{S} Здравља ми, Спиро |
гледао.</p> <p>— Хе, побратиме, не знаш ти!{S} А то је, касти, мода, па шта ћеш ти мимо свет?{S |
анас ћу ја изгубити службу, а сутра ћеш ти; и то ће тако редом ићи...{S} Једног учитеља ће прог |
ти!{S} А то је, касти, мода, па шта ћеш ти мимо свет?{S} Ено, гледам пре, син оног Железниковић |
епог миша преварила! — Утоме баба скиде тигањ с ватре, остави га настрану, а после убриса руке |
баба, — само док изручим овај пепео из тигања.{S} Е, шта знам!{S} Људи су људи, сваки има свој |
аба промуклим гласом, мешајући нешто по тигању, који је над ватром држала. — Да није опет она м |
моја стрина знала, ил’ ако није знала, тим је била од њега паметнија, онда изиђе нека стара ус |
руштво избегава, а то је <pb n="317" /> тим пре могао учинити, што су, и онако, већ наступиле ф |
јес’ чуо, деда-Спиро, баш ти завидим на тим твојим полићима.{S} Здравља ми, Спиро, боље ти се и |
<p>— Што јест, јест, касти, баш сам са тим човеком задовољан; нобл човек, васпитан човек, чове |
а г. Папрага, а господин је видео њу, и тим је свршено: довече прстен!...</p> <p>— Та оно, каст |
> <p>Чаше звекнуше, а, као крупан одјек тим тананим стакленим звуцима, заорило се једно велико |
ама, са цвикерима на носу, што су се по тим осветљеним просторијама тамо и амо гурали, не изгле |
оказиваше тврду вољу и сталност, која у тим годинама не приличи оној мекој детињој облини, на к |
/p> <p>Папраг је осетио жаоку, што је у тим речима <pb n="372" /> лежала, поруменео је, али ниј |
есконачност.</p> <p>— Е, баш кад тако у тим класама уживате — смејао се учитељ IV разреда, — шт |
, трептаху сузе незадовољства.{S} Већ у тим младим годинама почиње сиротиња бивати незадовољна, |
може; ја, ја сам још млада...</p> <p>У тим тренуцима погледала би се задовољно у огледало, па, |
адала.{S} Та зар је сиромах њен Никола, Тима, чика-Паја и други њени обожатељи, зар су једанпут |
во неће бити добро|... — мислио је чича Тима, а начелник га још једанпут премери од пете до гла |
<text> <body> <pb n="295" /> <head>ЧИЧА ТИМА.</head> <head>ПРИПОВЕТКА ИЗ УЧИТЕЉСКОГ ЖИВОТА.</he |
н-Тимо?...</p> <p>— Дакако! — тврдио је Тима, коме је, наравно, таки предлог у рачун ишао. — Да |
је њена ручица!...{S} Херајн!... — рече Тима.{S} Није он добро ни изговорио, а некакав крупан ч |
ико накупи?</p> <p>— Олово! — понављаше Тима. — А да шта је срма, кад је ово олово?...</p> <p>Т |
оћете; награђујте кога ви знате, учитељ Тима вас више неће слушати!“...{S} Само, касти, то је м |
ћуте!...{S} Па нека ми ко каже: учитељ Тима не зна ништа!...</p> <p>Учитељ IV разреда се смеја |
!...</p> <pb n="371" /> <p>Да је учитељ Тима чуо, да је и његов будући зет за поделу на класе, |
олико забавили?...</p> <p>Кад је учитељ Тима дошао пред начелника, затекао га је, где сасвим оз |
ност приуготови...</p> <p>Кад је учитељ Тима дошао кући, затекао је Милку, где сасвим озбиљно ш |
н!</p> <p>— Тако је! — тврдио је учитељ Тима. — Оно, касти, колико се сећам, и мој покојни деда |
<p>— Тако је суђено — говорио је учитељ Тима. — Него, касти, требаће ми нешто мало новаца; знаш |
о гледа у хартију...{S} А кад се учитељ Тима стао врпољити, па и кашљуцати, као за знак, да је |
.{S} Па вели: „Ох, да ми је хоће учитељ Тима дати, одмах би се женио!“...</p> <p>Гркиња ућута, |
киње.</p> <p>— Побратиме, — рече учитељ Тима, улазећи у дућан и намештајући се, како ће се на ћ |
</p> <p>— А шта мислите, хоће ли учитељ Тима доћи овамо на каву?</p> <p>— Ја се чудим — рече, — |
кажи — памти добро! — „Поздравио учитељ Тима, љуби руку и узима себи слободу данас код вас на р |
мет.</p> <p>— Да, да! — кашљуцну учитељ Тима задовољно, па после настави: — А да ме није ко у г |
RP18760_C2"> <head>II.</head> <p>Учитељ Тима је, наљућен, отишао право кући својој, седе, онако |
> <p>— Не знам, вере ми! </p> <p>Учитељ Тима се нечем досетио, скиде са полице литру с ракијом, |
... госпођа... госпођа...</p> <p>Учитељ Тима се весело осмехну, приђе детету, да га мало охрабр |
ма нешто из министарства.</p> <p>Учитељ Тима пребледе:</p> <p>— Из министарства?...{S} Радоване |
у Перковцу текло весеље.</p> <p>Учитељ Тима је заклао петоро јагањаца, па је ту било чорбе, ка |
ално чича-Тимино владање.</p> <p>Учитељ Тима потписа на полеђини, да му је министарски акт саоп |
ер на истој лађи путовао.</p> <p>Учитељ Тима га погледа, а збрчкани образи му се развукоше на с |
са класама или без класа?</p> <p>Учитељ Тима је сваку заведену новост, како у школи, тако и у о |
едан пољубац поклонио твој колега, чича-Тима учитељ, а за онако вино вреди да га човек и двапут |
д се Гркиња из горње мале вратила, чича-Тима се већ био умио и очешљао и спремаше се да иде мал |
икола беше родом главом из Јеладе, чича-Тима Сремац, онај из Бајковца Гружанин, а учитељ трећег |
упости остали болесници насмејали, чича-Тима би се искревељио, па би их грдио свакојаким именим |
срећне женидбе и младенаца попили, чича-Тима оде, да спава; а лепа Гркиња се најкитњастије обук |
лико година познавао.{S} Уосталом, чича-Тима је имао својих и малих и великих мана; а ко их од |
ити.{S} Прота је ћутао као убијен, чича-Тима је грискао своје проседе бркове, а Гркиња, како је |
глава од бриге.</p> <p>— Па, ето, чича-Тима нека да вино, а кир-Никола шунке...{S} Кажу, да им |
ш и ружан и матор; а кад би, опет, чича-Тима за чика-Пајину походу дознао, онда би она то исто |
дан премишљала.{S} Али све бадава: чича-Тима, чика-Паја, браца-Трајко црквењак, па и отац-прота |
а побратима га погледаше зачуђено; чича-Тима се мало накашљао, јер није знао, шта ће да му одго |
је умео ни речи проговорити....{S} Чича-Тима, прота, кум и остали гости, сви повикаше на њега, |
, да су се прозори потресали...{S} Чича-Тима је остао сам у кући.{S} Нека неописана туга надвла |
класе.{S} То их је поразило...{S} Чича-Тима није могао три дана ручати, ни с ким није говорио |
тељи изиђоше из својих разреда.{S} Чича-Тима, кашљуцајући, стиже стару госпођу, која је унеколи |
ечувен и невиђен призор видела.{S} Чича-Тима гледаше неко време за њом, а после се окрете задов |
, неко се накашља пред вратима.{S} Чича-Тима се трже.</p> <p>— Да није она? </p> <p>Неко куцну |
седели чича-Тима и лепа Гркиња.{S} Чича-Тима беше мало забринут, а госпођа Јоханда изгледаше ср |
пажљиво изброји стотину дуката.{S} Чича-Тима извади из џепа квиту, готову потписану, па је даде |
за доњим крајем астала седети.{S} Чича-Тима је одмах на крају миндерлука, баш до њене столице, |
ког тренутка могло и пробудити.{S} Чича-Тима је дубоко уздахнуо, и лице му доби израз негодовањ |
киња није могла све изговорити.{S} Чича-Тима је притиште и наново је обасипаше пољупцима; а кад |
пу и пође, да га пољуби у руку.{S} Чича-Тима га љутито одби:</p> <p>— Шта ћеш?{S} Што си дошао, |
стену шта вам могу приповедати?{S} Чича-Тима је, као обично, био збуњен, пазио је на сваки миг |
ј да о томе Гркиња што не дозна! — Чича-Тима испи већ и пету, па и шесту чашу ракије и спремаше |
оштроумна.</p> <pb n="298" /> <p>— Чича-Тима ми је и то говорио, да би се радо преселио у нашу |
да носи једна скромна учитељка, а чича-Тима јој је дао вина и ракије...{S} А то ћете се сећати |
и, само што је дубоко уздахнула, а чича-Тима, поштапајући се, оде, куда су га позвали.</p> <p>К |
ди.</p> <p>Сви се гости ућуташе, а чича-Тима и прота зинули од чуда, па се већ унапред боје, да |
трже и стаде се гласно смејати, а чича-Тима, као електрисан, скочи и стаде на сав глас говорит |
..{S} Утоме куцну неко на врати, а чича-Тима се својим храпавим гласом одазва: „Херајн!“</p> <p |
е разиђоше, сваки својим послом, а чича-Тима са својим зетом упоредо оде управо у бакалницу, св |
се клањаше на најучтивији начин, а чича-Тима, у ономе расположењу, шта је могао друго чинити, н |
а, а залевали га прилежно вином; а чича-Тима ухватио место за једним асталом близу корманоша, п |
тако било, јер после десетак дана чича-Тима је оздравео; могао је лепо ходити, јести и пити.{S |
не...</p> <p>После таког разговора чича-Тима оде у чаршију; али се није по њој ни десет минута |
касти, ја вас обожавам!... — Хтеде чича-Тима и даље да трабуња, али га Гркиња узе под руку и од |
своја недра.{S} У том тренутку уђе чича-Тима у собу.{S} Нос му беше црвенији него обично, очима |
сти здере и позледи...{S} Стога је чича-Тима тврдо закључио да бар за неко време свако друштво |
о мора бити!</p> <p>Наравно, да је чича-Тима одобрио; а како се с њоме упознао, не беше ничега, |
пре рекосте, оче прото...{S} Да је чича-Тима уз своје оно дериште и новаца дао?</p> <p>— Сто ду |
} Задовољна сам, оче!</p> <p>Да је чича-Тима боље погледао своју ћерку, он би видео, где јој се |
са својом вештицом одсели, онда је чича-Тима мој!...</p> <p>Стара госпођа је таким резултатом м |
колико крупица соли.</p> <p>Кад је чича-Тима сео, бакалин извади ћутећки кесу иза појаса, па му |
како је коме воља била; а дотле је чича-Тима са својим зетом слистио неколико чашица пеленаша и |
моде, али је млада.</p> <p>Док је чича-Тима тако тужне мисли премишљао, неко се накашља пред в |
бе добићеш сто дуката.{S} Један је чича-Тима у Перковцу!{S} Само гледај да о томе Гркиња што не |
p> <p>— Не могу!... — јадиковао је чича-Тима.{S} - Не могу, сунце моје!...</p> <p>— Сунце ваше| |
вуци, опајдаро ниједна! — викао је чича-Тима, распаљен Маринковом шљивовицом, а још више раздра |
а!...{S} Јоханида!.. — понављао је чича-Тима.</p> <p>— Јест, Јоханида са својим даскалом мора о |
>— А нашто толика част? — питао је чича-Тима зачуђено. — Да, касти, нисте добили ваше наслеђе?< |
јеси ли сад задовољна? —— питао је чича-Тима своју ћерку удавачу...{S} Девојче испрва ћуташе, а |
о.</p> <p>— Оно, касти, — муцао је чича-Тима, — није да нисте, јесте, господине.</p> <p>— Па шт |
Бре, нек’ се не заноси — грмео је чича-Тима, — док је није ђаво однео!</p> <pb n="357" /> <p>У |
е је који најближе стојао, само је чича-Тима гледао да уграби место до лепе домаћице; а то му н |
ја богињо!</p> <p>То је све што је чича-Тима из Видаковићевих романа упамтио; па кад је то иска |
оправити!</p> <p>И пре него што је чича-Тима могао да предупреди даљи говор, четврти разред се |
љно смешила; њој је ласкало што је чича-Тима тако високо цени.</p> <p>— Дакле, драги колега, пр |
еста на лицу лепе Гркиње које није чича-Тима обасуо пољубцима.{S} Кад се Гркиња од свога ватрен |
ћи комплименат направи тако, да се чича-Тима побојао, да му како зет не разбије нос.{S} Он се р |
и умрла.{S} Људи су мислили да се чича-Тима, после онаке красне жене, неће више никада женити, |
се на сокаку побити!</p> <p>Кад се чича-Тима са својим побратимом вратио у бакалницу, затекоше |
није никад слагала!{S} И кад ће се чича-Тима у њену лепоту загледати, она јој је предсказала; и |
Болест вас изела! — нашалио би се чича-Тима. — А, напослетку, нос и не приноси лепоти!...{S} О |
утим, код кир-Николе, откако им се чича-Тима доселио, све се набоље окренуло: деца му више нису |
а на свашта пази, а, друго, што се чича-Тима није умео као што треба причувати, него се, као чо |
у густ!...{S} Јер...</p> <p>Ту се чича-Тима учитељ од силне жестине накашља, исхркну и као вет |
p> <p>— ’Ма, побратиме, —- рећи ће чича-Тима, — чу ли ти, да ја удајем моју Милку?</p> <p>— Чуо |
е на мене ред, да частим — рећи ће чича-Тима, брижљиво се удаљавајући од проклетих учитељских к |
на њега кицош.</p> <p>— Хм! — рече чича-Тима, машући главом, — Ко да ја не познајем прописе мој |
стари познаници посвађају! — рече чича-Тима заједљиво. — Ја се, штавише, надам, да ћемо још мн |
p>— Баш вам ружно стоји!... — рече чича-Тима. — Шта би рекао господин секретар, да види толику |
ла!“...</p> <p>— Оно, касти — рече чича-Тима мало увређеним тоном, — та то, ваљда, није мене ми |
> <p>— Али сам јој и очитао — рече чича-Тима. <pb n="346" /> — Неће јој, касти, падати на ум да |
па кажи, што и како знаш — викаше чича-Тима љутито; а кад дете оде, он се задовољно осмехну.</ |
7" /> <p>Утом се отворише врата, и чича-Тима закрљештеним очима гледао је у своју уплашену ћерк |
<pb n="384" /> је зваху и деца, и чича-Тима, и кир-Никола, да уђе унутра, она је само одговара |
.</p> <p>— Ја вас обожавам!..{S} И чича-Тима је опет цмокну...{S} Али се уједанпут трже и седе |
а <pb n="305" /> свога госта.{S} И чича-Тима је пробао да очима искаже, што му срце осећа, али |
n="374" /> да је тако најбоље! — И чича-Тима извади из џепа кесу, па је наново онде на тезги из |
к гледао где ће пре на конак, па и чича-Тима најпре добро загледа по џепови, да му се како није |
е видиш — шану му, да се и прота и чича-Тима мргоде?{S} Ћути!...</p> <p>— Да им Бог поживи дечи |
ш нису ни обредили, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је мало углађенији но обично, а и капут је |
ине каване одмакао, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је доста чисто обучен и очешљан, само што |
а.{S} Кад се сасвим смркло, дође и чича-Тима.</p> <p>—— Ха, ха, ха! — смејао се кир-Никола. — Д |
рке ракије, ја сам сигуран да ће и чича-Тима овамо долазити.</p> <p>Затим се учитељ окрете деда |
, да вас могу познати!...</p> <p>И чича-Тима хтеде, у име отпоздрава, нешто проговорити, али ко |
itle>Во Јордање</title>“.</p> <p>И чича-Тима стаде се кревељити, певајући на сав глас</p> <quot |
Е, није него роткве! — говорио би чича-Тима. — Та, ваљда, ми не мислите доказати, да би лепа Г |
bSection" /> <p>То јутро по беседи чича-Тима се доцне пробудио, а кад је устао, беше некако зло |
ра-дан су у затвореној соби седели чича-Тима и лепа Гркиња.{S} Чича-Тима беше мало забринут, а |
округла и пуначка!{S} Па је л’ тај чича-Тима слеп?{S} Ил’ га је опчинила, фландра једна?...{S} |
да пође на боље...{S} А како твој чича-Тима, ха? — смејала се баба. — Иде као слеп за тобом.{S |
.</p> <p>— Е, чуда! —- прекиде јој чича-Тима реч. — Ја се опет бојим вас!{S} Ви, ваљда, мислите |
ули, па и то, како се ујутру зором чича-Тима преселио са станом код кир-Николе.</p> <p>То је, н |
ерске ципеле и шешир са перјаницом чича-Тима учитељ; а ону хаљину од пикета добила је од неког |
ше весели и расположени кући, само чича-Тима не беше задовољан, а још мање весео; та цело је ве |
Није још за удају — рече снуждено чича-Тима.</p> <p>— Сад се, скоро, све сама деца и удају...{ |
е како идол не повреди, — нарочито чича-Тима, који је свога колегу познавао, да нема речитости, |
асло те несрећне Гркиње, и то, што чича-Тима удаје онако грешно дете, све је то њен посао.</p> |
е ни погледао у њу.</p> <p>Сиромах чича-Тима!...</p> <p>Једног дана донесе му писмоноша писмо, |
ли погодила?</p> <pb n="312" /> <p>Чича-Тима се чудио, откуд стара вештица све то да сазна?{S} |
ним именима!</p> <pb n="387" /> <p>Чича-Тима је погледа молећи, руке је пружио њојзи, као утопљ |
ћи, као пчеле у кованлуку! </p> <p>Чича-Тима поче зловољно кашљуцати, а прота је оборио очи...{ |
од муке!{S} Шта нам могу? </p> <p>Чича-Тима је хтеде наново загрлити, али баш у том тренутку ч |
ласом: — Оче, ја сам слаба!</p> <p>Чича-Тима, ма да је био пијан, опет није могао да не погледа |
} Но, то ни у Турској нема!</p> <p>Чича-Тима, који је баш за гросмутеркини леђи седео са својим |
та би га истерао из службе!</p> <p>Чича-Тима се примаче ближе њему, па га тек онако испод обрва |
каква је данашња младеж!...</p> <p>Чича-Тима се спремаше да је наново пољуби, али на вратима се |
баш сте нас иберашовали!...</p> <p>Чича-Тима се смејао, беше добре воље; нарочито га је задовољ |
, хи!{S} Баш је хунцфут!...</p> <p>Чича-Тима хтеде пући од једа, али шта је знао?{S} Узе свој ш |
ј њен учитељ богословац!...</p> <p>Чича-Тима је ћутао.</p> <pb n="397" /> <p>— Сиромах старац! |
вцем на окреченоме лицу?...</p> <p>Чича-Тима је ћутао забринуто, знао је он, да му деца нису ба |
ница „код Српског краља“...</p> <p>Чича-Тима уђе унутра.{S} Очи му засенуше од силне светлости; |
певај!..{S} Госино му ја...</p> <p>Чича-Тима стаде скакати:</p> <quote> <l>— Паук једе мушицу, |
не желите да сама отиде...</p> <p>Чича-Тима је једнако зачуђено у њу гледао.{S} Али тај његов |
сте рекли, да је то дете...</p> <p>Чича-Тима је оборио очи и ћути замишено.{S} Тада је првипут |
е неће на њему поквасити...</p> <p>Чича-Тима оде...{S} Како је он путовао, пешке или на колима, |
на вечеру, него на ручак...</p> <p>Чича-Тима извади из џепа кесу, претураше по њојзи, све док н |
подвикиваше весело Гркиња.</p> <p>Чича-Тима, кад ју је угледао, он је сав претрнуо.{S} Зар у т |
удам, и ја је морам удати.</p> <p>Чича-Тима се наново намрштио и сео на своје првашње место; а |
у је, — може се и запопити.</p> <p>Чича-Тима слеже раменима, за знак да не зна ни сам, шта ће н |
но продужаваше крепећи сан.</p> <p>Чича-Тима се поче полако облачити.{S} Узе своје чизме са кра |
а наново поглади по образу.</p> <p>Чича-Тима беше усхићен, чисто збуњен, не умеде ни речи прого |
вако, све се отимају за њу.</p> <p>Чича-Тима је погледа зачуђено.</p> <p>— Јест, тако је, драги |
може и пепељаве зенице црно да офарба, тиме би, вели, постала права грчка лепота...{S} А што с |
а нека свисне стара вештица од муке!{S} Тиме се та јутарња похода свршила.{S} Она се још једанп |
ли!...{S} А, а!...{S} А гле и господина Тиме!..{S} Е, јесте чули, баш сте нас иберашовали!...</ |
а из дворане.{S} Изгледало је као да је тиме већ покварена беседа, али Гаја берберин са мајстор |
да заузме горње чело, она се извињаваше тиме, да, као домаћица, мора сваки час устајати и зато |
она то исто и о чика-Паји опетовала, и тиме је, наравно, обојицу задовољавала...</p> <p>— Ми, |
рица!...{S} А што се мога даскала, чича-Тиме, и чика-Паје тиче, они су ми за свакад сигурни!{S} |
сретала, нарочито ако се десило да чича-Тиме није код куће било, е, онда га је пред чика-Пајом |
крс спремио.</p> <p>— А гле, ево и чича-Тиме! — рече учитељ IV разреда. — Деде ти, стари, опроб |
> <p>То је било и сувише.{S} Очи у чича-Тиме синуше младићском ватром, он је с највећом жестино |
хтела никако ни у драм одступати: чича-Тими је непрестано ласкала, <pb n="327" /> као да је ба |
требити, само да вас задовољим.{S} Чича-Тими ћу одузети једну класу, кир-Николу ћу протерати; а |
Никола казни двомесечном платом, а чича-Тими да се одузму две класе.{S} То их је поразило...{S} |
бабица била, узалуд се трудула, да чича-Тими учитељу докаже, да женскоме чељадету никако не дол |
, и то, касти, све из љубави према чича-Тими!{S} Е, па где су данас младићи, у које ће се младе |
рете се, усиљено смејући се, своме чича-Тими:</p> <pb n="355" /> <p>— Ви, откако сте се упознал |
Гркиња, са пуно поноса, окрете се чича-Тими, па му бајаги пришану, ал’ тако, како ће и Папраг |
еду: „Успех добар“, а кир-Николи и чича-Тими записао је: „Успех врло рђав, деца не знају пјениј |
м, да никоме не казујете, нарочито чича-Тими и кир-Николи, разумете ли ме?...</p> <p>— Разумем! |
о рече: „Отиди, Радоване, и кажи учитељ-Тими, да у девет сати непремјено дође до мене ради неко |
шњика.</p> <p>Младић се приближи учитељ-Тими, рукова се и са најумиљатијим смешењем одступи јед |
к, само, севајући очима, што још учитељ-Тими рече: „Матора будало!“ Осталим гостима није ни „Ла |
<p>Гркиња ућута, видело се да чека чича-Тимин <pb n="329" /> одговор.{S} Али чича је једнако ћу |
тражим ни пребијене парице.</p> <p>Чича-Тимин побратим беше одиста поштен човек; он се радовао |
олико да се мало расхладим.</p> <p>Чича-Тимин побратим беше добар човек; истина, ћифта, али ни |
се, — Ја вам честитам.{S} Истина, чича-Тимина Милка још је млада, али то има и своје добре стр |
чила, да га од грабљиваца одбрани; чича-Тимина је постеља стајала ненамештена, сто незастрт, а |
<p>Једног дана дође економ, донесе чича-Тимине хаљине, па му рече, да може ићи, али да се најпр |
а меланхолија...{S} То је била кћи чича-Тимине прве жене, која је после порођаја и умрла.{S} Љу |
даше јој лице као искрпљено: куд су год Тимини пољубци падали, ту је, наравно, отпадало руменил |
хладних облога, које је на ћелаво чича-Тимино теме приљежно метала, оста она иста ватрена љуба |
а тишина, чуло се само испрекидано чича-Тимино хркање.</p> <p>Ноћ беше дивотна! </p> <p>По плав |
ске службе; узроци беху: неморално чича-Тимино владање.</p> <p>Учитељ Тима потписа на полеђини, |
p>Удар је био велики, али ватреној чича-Тиминој љубави није могао никаква вреда нанети.{S} Исти |
читељ IV разреда се смејао, али не чича-Тимину хвалисању, него му беше смешно како Папраг брзо |
овољност и забринутост.</p> <p>— Дакле, Тимо, — продужаваше безобразна жена, — да га доведем, д |
а ми и винова лишћа за сарму, а, после, Тимо, каква може бити вечера без вина?{S} Дакле, и вина |
цу задовољавала...</p> <p>— Ми, видите, Тимо, немамо никога свога у овоме несрећном Перковцу; ј |
са новим пријатељем: — Дакле, драги г. Тимо, ово је тај младић, о коме смо јутрос онако много |
не.</p> <p>— Добар дан желим, господине Тимо! — рече Гркиња, рукујући се с њиме. — Имам част пр |
/p> <p>— Молим, молим, слатки господине Тимо!{S} Ћутаћу као риба.{S} А, верујте, што се мене ти |
д је давно исплазио језик; ви га, драги Тимо, познајете, па не треба ни да вам кажем, да је, си |
зачуђено.</p> <p>— Јест, тако је, драги Тимо!{S} И ви је морате што скорије, још ових месојеђа, |
/p> <pb n="318" /> <p>— Знате ли, драги Тимо, што сам дошла?... — Па онда, враголасто смешећи с |
ма доселити?</p> <p>— Још сутра, слатки Тимо!{S} Сутра!{S} А прексутра нека свисне стара вештиц |
је и науке свршио.{S} А ви сте, слатки Тимо, Сремац!...</p> <p>— Јест, касти, и покојна ми мат |
="364" /> <p>— Па де, молим вас, слатки Тимо, напишите ми једну таку песму, а кад буде ваша сла |
чне плате...{S} Е, то хоћу, мој љубазни Тимо!...</p> <pb n="319" /> <p>И она, погледавши га сво |
ла, сваки ћифта запитао би га: „А, чича-Тимо, где су ти две класе“...{S} Људи су људи, сваки гл |
} Здрав си, кир-Никола!{S} Здраво, Чича-Тимо!{S} А да Бог поживи цео учитељски еснаф!...{S} Баб |
ноград џабе орезао.</p> <p>— Па, учитељ-Тимо, — питао га је трговац, — куд си сад наумио?...</p |
ђе у собу.</p> <p>— Добро јутро, учитељ-Тимо!...</p> <p>— Добро ти Бог дао, Радоване|...{S} А к |
харати.</p> <p>— А шта ти је то, учитељ-Тимо2... — запитаће га један трговац из Перковца, који |
крете мало у шалу: — Е, ви’те, господин-Тимо, шта чини удаја; ту се, богме, у радости заборавља |
ађују.{S} Шта ви на то велите, господин-Тимо?...</p> <p>— Дакако! — тврдио је Тима, коме је, на |
човек, човек, касти.</p> <p>— Господин-Тимо, — прекиде му реч лепа Гркиња, -— време је да се р |
а се испречи на њега:</p> <p>— Господин-Тимо, у колико се сјећам, ја сам вас због вашега владањ |
>Затим понуди Папрагу столицу, а сам са Тимом оде у споредну собицу, у којој ништа не беше, до |
не разбије нос.{S} Он се рукова са чича-Тимом и не упита га за испрошену ћерку, а после се окре |
ама, то му није сметало да се пред чича-Тимом не само по обичају поклони, него да двапут већи к |
ала...</p> <p>Кир-Никола с децом и чича-Тимом одоше отпочинути, и после по сата беше у кући нем |
врата отворише, она истрча пред учитеља Тиму:</p> <p>— Добро дошли!...{S} О, господине, откад в |
пе, друкчије је Гркиња спремила за чича-Тиму...{S} Али, шлафрока не дам!</p> <p>И он се спремаш |
ет-шест келнера долетеше, ухватише чича-Тиму и стадоше га гурати на врата.{S} Старац се испрва |
p>Трговац гледаше, пун саучешћа, у чича-Тиму; беше му жао човека, кога је већ толико година поз |
поштовања достојан човек!{S} Јединствен тип сеоског учитеља; човек пун, дебео, омален, на лицу |
: големе патње, необичне муке, гажење и тиранија стварају, често тренутно, од обичног човека уз |
„Преузвишени господине!... (О, знам ја титулирати, још тамо преко сам научила!)..{S} Милостиви |
ене аванзовали у двадесетпету класу, са титулом „најстарији учитељ у Србији“...{S} Ал’ ће да ми |
лаву и једва сам се од њих одвојила, од тих ледених прсију!{S} А он ми ономад приђе, рукова се |
ерет!...{S} Млеко ли му швапско!“ После тих поклона седоше оба, и старац и зет, један до другог |
еседе!</p> <p>— Дакле, ви сте противник тих чисто словенских забава?{S} Е, господине, томе се н |
иротиње и онако нико не мари...{S} Осим тих свију својстава, стара је госпођа умела и шпијуниса |
баш до кума седео, нико не хте од свију тих посластица ама баш ни окусити.</p> <p>Кад су се гос |
p> <p>— Друго смо ми, господине, — рече тихим гласом, — а друго су они!{S} Ми, иако имамо неких |
ака је куљао густ дим; па како је време тихо било, падао је доле на земљу и повлачаше се, као н |
едаше.</p> <p>— Господине прото! — рече тихо; — свачему има времена; видите, да нас сви гледају |
шко да је из Перковца; ко зна, каква је тица њену коштицу и из каквог краја Италије овамо, и то |
то као да се лепе Гркиње ништа није ни тицало.{S} Она је познавала своје интересе, па од њих н |
казати, пошто сам жива; ствар је тајна, тиче се части, знате...{S} Али даље ни речи...</p> <p>У |
сте разумели.{S} Што се те сорте забава тиче, признајем, да за њих слабо марим.</p> <p>— Ви, си |
грчка лепота...{S} А што се мужа њеног тиче, то вам је поштовања достојан човек!{S} Јединствен |
се мога даскала, чича-Тиме, и чика-Паје тиче, они су ми за свакад сигурни!{S} Верност?{S} И ти |
ћу као риба.{S} А, верујте, што се мене тиче, не бих вам ни пребијене парице тражио; али баш и |
ише таких васпитатељака!{S} Што се мене тиче, ја толико знам: да кад би Србија од ње што учила, |
и у сам Перковац.</p> <p>— Што се мене тиче — рећи ће Ђока, учитељ трећег разреда, —- баш га с |
сти...{S} Што се пак саме личности њене тиче, за њу се није могло рећи, да је ружна, а још мање |
и просветом.{S} Просвета га се утолико тиче, уколико му понеку, с руског преведену а у читанци |
Уосталом — рече он, — што се мене лично тиче, признајем, да сам у свом веку два-три пута и ја б |
угу, слушајући сањиво цвркутање шарених тичица; а после би над неким потоком мирно застао, па б |
свој разред, где је одмах настала нема тишина.{S} Али тај мир трајао је само неколико минута, |
инути, и после по сата беше у кући нема тишина, чуло се само испрекидано чича-Тимино хркање.</p |
шља.</p> <pb n="335" /> <p>— Милостива, то вам не могу обећати, треба да сам на дужности; а, др |
ема каквом детету показивала милостива, то је чинила само зато, да од богатог детињег родитеља |
Куглофа и гурабије...{S} Драги колега, то мора бити!</p> <p>Наравно, да је чича-Тима одобрио; |
Родом је био однекуд из ужичког округа, то се, уосталом, видело и по његову јужном наречју.{S} |
ињу загрли.{S} Два-три љубавна погледа, то је било све, што је целог вечера могао од ње измамит |
а би хвалисаво: — Да сам родом Јелинка, то се, уосталом, и на мојој спољашности даје приметити; |
а сунцокрета.{S} Ја кад сам се удавала, то да си видела!{S} Није било у Новом Саду фотографа, к |
ила?{S} О љубави!{S} А шта је говорила, то вам не смем ни казати!{S} То је шкандал!{S} Безобраз |
диже, па иако је помало климао ногама, то му није сметало да се пред чича-Тимом не само по оби |
ме је изрезана глава некаквога мајмуна, то је био младожења!{S} Ја сам се направила попа, те са |
које сам растопио од Гркињиних чарапа, то ћу поклонити моме једном човеку, што је у министра и |
асовир, а Бошко да није био виолиниста, то је све могуће; али да му је кћи, што је била за Стра |
S} Знам, да ћеш имати печених јагањаца, то ће и без искања ђаци донети; ’ма, побратиме, гледај |
намери да таста и зета доводи у сукоб, то се само осмехнуо. — Изгубио сам литру ракије и четир |
.</l> </quote> <p>— Шта, наопако!{S} Е, то већ морам црвенијем плајвазом поткријепит’.. .{S} Уо |
ише ни сећати двомесечне плате...{S} Е, то хоћу, мој љубазни Тимо!...</p> <pb n="319" /> <p>И о |
то дете плаче, а учитељ се смеје.{S} Е, то му је тако у самој природи!{S} Каткада га лепа његов |
ази.</p> <p>— Дакле баш одлазите?{S} Е, то ми је, заиста, жао!{S} Али на беседи, ту ћемо се на |
аговарала је стара госпођа; — што брже, то боље; нека господин министар зна, шта се овамо у зем |
може да се одбије од тебе!{S} А, богме, то је лепа прилика!{S} Та колика му је само парохија, х |
> <p>— Из министарства?...{S} Радоване, то неће бити добро, пролетос ми узеше две класе, а сад? |
сам ли погодио?</p> <p>— Не, господине, то нисте — рече, скоро сажаљевајући, Папраг; — напротив |
видети, можда већ и спава...{S} Знате, то му му је свакидањи обичај.</p> <p>Она отвори кујнска |
, немој у косу трпати смиља и љубичице, то је сељачки!{S} Него, ако немаш георгине, а ти узми ц |
лепота...{S} А што се мужа њеног тиче, то вам је поштовања достојан човек!{S} Јединствен тип с |
осподине!{S} То што се у Перковцу ради, то је шкандал!... (Господа у Србији воле, кад им се пон |
и!{S} Оно, касти, што је човек старији, то је и искуснији и паметнији!{S} Па нека каже ко шта х |
ли су га људи од милости тако прозвали, то вам нико не би умео казати.{S} Али да је био прост к |
би случајно ушао у траг правој истини, то би била за нас обе пропаст...{S} О феријама, кад нас |
им они заклопци испод трепавица модри, то и не узимају на ум!</p> <p>Само су учитељи са још не |
та, да је она умела у трумбету свирати, то вам могу историјским <pb n="343" /> фактима доказати |
белу хаљину свакад се мећу црни накити, то тако дивно доликује, да се не да описати!{S} Исто та |
ни мени да узму две класе!{S} Е, касти, то им никад не могу заборавити!...{S} Две класе!{S} И т |
више неће слушати!“...{S} Само, касти, то је међу нама речено, па ту нека и остане, јер ја не |
укао се; али кад дође да преда шлафрок, то му би криво, те се испречи на економа:</p> <p>— Ето |
ља заслужио, да му се каже превасходан, то сам ја, драга браћо!</p> <p>— А знате ли ви, да ја у |
угу страну, — Београд ће му бити тесан, то знам напред!...{S} А, после, кад од ње дознам за рас |
а пустила из кола, али не да понос: но, то би тек лепо било, да се уморила!...{S} Таки случај с |
у Иригу на беседи, ал’ ово чудо!{S} Но, то ни у Турској нема!</p> <p>Чича-Тима, који је баш за |
езоновати: — Лепо!{S} Прекрасно!{S} Но, то ми се допада!{S} Девојка под прстеном, па чим се заб |
пође и даље. — А онај професор!{S} Но, то је грозно, то је ужасно!{S} Он је хтео доказати, а т |
— То нисмо, драга колегинице!...{S} Но, то би тек лепо било да се због таких маленкости стари п |
— А онај професор!{S} Но, то је грозно, то је ужасно!{S} Он је хтео доказати, а то се може као |
то вас, опет, моја Јустина воли, госпо, то не можете веровати!...{S} Стопута вас је поздравила, |
и оно вино и ракија, што је у подруму, то ми је све за један пољубац поклонио твој колега, чич |
онако Бога ради, одвезао до Перковца... то вам нико не би умео казати...{S} Кад се у Перковцу п |
сести, <pb n="340" /> и то баш до њега; то је захтевала од њега учтивост...{S} Чим га је Папраг |
унапред казала, јако наклоњен јектици; то му сведочише и жиле на сувоме врату, после, бледо ли |
и кад се човек размисли, <pb n="322" /> то беше као једна породица!...{S} Једне радости, једне |
сли; тешко ономе, ко се у њих удубе!{S} То је отрован паук, што ти танком пређицом своје паучин |
научила!)..{S} Милостиви господине!{S} То што се у Перковцу ради, то је шкандал!... (Господа у |
говорила, то вам не смем ни казати!{S} То је шкандал!{S} Безобразлук!{S} Кад успишете депешом |
! — церекала се баба. — То је морал!{S} То је учитељско владање!{S} Преизредно!...</p> <p>После |
рочади, почиваше нека меланхолија...{S} То је била кћи чича-Тимине прве жене, која је после пор |
е му је стара госпођа препоручила...{S} То беху већином богаташка деца... а у очима добре, али |
изразио да попови нису христијани...{S} То ће им доста бити, па да их по целоме свету растури!. |
како по густоме грању киша шушти...{S} То беше калемегдански парак, кроз који се дању човек ше |
вога оца — читало у цркви апостол...{S} То је, наравно, све госпође, а, богме, и постарије госп |
говара, као да живи са начелником...{S} То само нећу!...</p> <p>Тако је она у своме меком креве |
тени?</p> <p>— Пст, ни речи о том...{S} То вам не смем казати, пошто сам жива; ствар је тајна, |
замишљено на своје првашње место...{S} То је Гркињу изненадило.{S} Она погледа на врата, мисли |
ве скупо, и опет им је мршава храна.{S} То су, уосталом, и паметни болесници одобравали.</p> <p |
кој је попио по две-три грке ракије.{S} То му је тако у нарави било: кад се нешто наљути, кад б |
а чича-Тими да се одузму две класе.{S} То их је поразило...{S} Чича-Тима није могао три дана р |
на своја усташца, страсно је пољуби.{S} То да је нека стара београдска инштитутка видела, закле |
није умео ама баш ништа проговорити.{S} То, што је чуо, беше за њега страшно!{S} Стара госпођа, |
тешко да би ма ко тако олако прошао.{S} То су још била добра, стара, времена!</p> <p>— Дакле у |
па, и не знајући, пође управо тамо.{S} То је била чувена гостионица „код Српског краља“...</p> |
ју заљубљен у своју набељену Гркињу.{S} То препреденом богословцу није ни било тешко опазити; п |
у за мустру узети пештански келнери?{S} То, да сам јуче умро, данас не бих знао!...{S} Шта би, |
о, — доказивао је учитељ III разреда, — то ћете ми тек допустити, да у сваком сталежу и свугде |
илостив.“</p> <p>— Јест — рече Милка, — то је мој пропис, што ми је још моја мила мајка поправљ |
стара госпођа и даље своја тумачења, — то ће рећи, мој господине, да је у Србији ружан ваздух, |
х белим трачицама и дугмићима ишарај, — то је по моди!{S} А кад пођеш на венчање, немој у косу |
<p>— Лепо, лепо! — церекала се баба. — То је морал!{S} То је учитељско владање!{S} Преизредно! |
као отимајући се из његова загрљаја. — То баш није лепо!{S} Молим вас!...</p> <p>— Моја слатка |
атрајући сваку црту начелникова лица. — То значи, да и наша влада удара у клавир, а то је: на ј |
зованији народ.</p> <pb n="370" /> <p>— То им се познаје и по великим мамузама и по фокошу њихо |
а те је послао?</p> <pb n="388" /> <p>— То баш не знам, само ми толико рече: „Отиди, Радоване, |
стрејом псето режи...</l> </quote> <p>— То, видите, све Новосатке у дромбољу свирају...{S} Само |
за сат, која је то радила?...</p> <p>— То је Ленка, ћерка газда-Живка Ћорбуџаковића...</p> <p> |
лежену „неморалну“ девојку?...</p> <p>— То је, видите — рече Гркиња, — све она матора вештица к |
покојна ми мати беше Сремица.</p> <p>— То је, видите, што све нас везује. — И она га погледа н |
ане, а после загушљиво крчање.</p> <p>— То је човек... — рећи ће један од њих. — Пао је, несрећ |
та, али некако незграпно,јако.</p> <p>— То није њена ручица!...{S} Херајн!... — рече Тима.{S} Н |
а свакад свршили наш разговор?</p> <p>— То нисмо, драга колегинице!...{S} Но, то би тек лепо би |
набељена, отрцана!{S} Она!..{S} Но, ал’ то је већ ужасно!{S} Па знате ли, о чему је та протеран |
левши старој колегиници и „лаку ноћ“, а то је и сувише: отићи без „лаке ноћи“...</p> <p>Стара г |
за неко време свако друштво избегава, а то је <pb n="317" /> тим пре могао учинити, што су, и о |
да је она паметнија и лепша од њега, а то су по већој чести поштовања достојни удовци чинили; |
ле него све девојке султанова харема, а то, наравно, не би била мала заслуга.</p> <p>Кад се ста |
кесе за новце; нигде не видиш женске, а то ли мушке кошуље.</p> <p>— Знам, да ће се господин Шв |
вним способностима, у класе подељени, а то тако бива и у Лондону, само у минијатури.</p> <p>Учи |
то је ужасно!{S} Он је хтео доказати, а то се може као наставак Живкове беседе сматрати: да ће |
графи на земљовиду Србије забележити, а то је оно, што је моје српско осећање увредило.</p> <p> |
оћи ни једну тршчану колибу потрести, а то ли зграду једне добро устројене државе.</p> <p>— Ниш |
ограм не могу казати, али једно знам, а то је, да ће госпођа Јоханида осим певања и — декламова |
унијској припеци путовати ни здравом, а то ли тако трошноме телу.</p> <p>Код старе госпође био |
начи, да и наша влада удара у клавир, а то је: на јавном месту исмејавати владу!{S} Људи су се |
беше јој лако сносити толику несрећу, а то је била за њу права несрећа, морални гроб, који је ц |
доста била, да прослави читаву варош, а то ли неће једну кућу...</p> <p>Лева је страна тога сок |
ми је поклонио чика-Паја, члан суда; а то те ништа не кошта, само што сам га једанпут лепо пог |
не три у Ј.., те су, опет, комункиње; а то све зато, што ме не уважавају, баш као и она препред |
дао да уграби место до лепе домаћице; а то му није тешко било, јер кад је неки од учтивијих гос |
p> <p>— Хе, побратиме, не знаш ти!{S} А то је, касти, мода, па шта ћеш ти мимо свет?{S} Ено, гл |
, богами, нека се не нада класи!..{S} А то су моје перковачке колеге ово неколико година забора |
ду усавјетовати, баш као и тебе...{S} А то је: удри грашком о дувар!...</p> <p>— Оно, господине |
а-Тима јој је дао вина и ракије...{S} А то ћете се сећати, зашто...{S} Штогод жена има у нашем |
вјешалима ће се угушити!...</p> <p>— А то ће рећи — настављала је стара госпођа и даље своја т |
Говорио сам вам о музици; али не треба то; та, ево, последњи тренуци ове значајне беседе посве |
сти, а ми имамо и начина и искуства, да то пред осталим светом прикријемо или забашуримо.{S} И |
ка инштитутка видела, заклела би се, да то, што је јадно сироче таком ватром пољубило, ништа др |
а баш ништа, али је толико схватило: да то, што јој отац у пићу сам говори, не може ништа добро |
S} Дакле и ви сте били?{S} Ви!{S} Па да то мени онај грбави полицајац не јави!{S} А бих, вјере |
ледалу <pb n="301" /> посматраше.{S} За то време нестаде и најмањих трагова незадовољства на ње |
буру, они су му пљескали, а он им се за то најграциозније поклонио...</p> <p>За њиме ступи на с |
редом ићи — рече Папрагу. — Све сам ја то удесио и уредио, само, наравно, ти ћеш, синко, о цел |
према годинама награђују.{S} Шта ви на то велите, господин-Тимо?...</p> <p>— Дакако! — тврдио |
чика-Пајину походу дознао, онда би она то исто и о чика-Паји опетовала, и тиме је, наравно, об |
ућу.{S} Удовац је, а твој је колега, па то, мислим, да не би никоме у очи падало; још би нас хв |
ви нисте чули, шта је синоћ било?{S} Та то вам је, господине, читава ребелија!</p> <p>— Шта, шт |
Та докле ћеш, учитељице, побогу?{S} Та то је, као што ми наказива, до зоре трајало!</p> <p>— Д |
че чича-Тима мало увређеним тоном, — та то, ваљда, није мене мислила...{S} Можда кир-Николу?... |
печенице...</p> <p>— А знате ли ви, шта то значи? —- питала је стара госпођа, пажљиво посматрај |
после погледа у бледи месец.{S} Али шта то би месецу?...{S} Он се некако искривио, па да прсне |
бирова, а они му доказују, да је за све то остарео, него да ће га поставити за гробара...</p> < |
ио?...{S} Е, кад је тако, сад ћу ја све то поправити!</p> <p>И пре него што је чича-Тима могао |
за знак да не зна ни сам, шта ће на све то да одговори.{S} Он би, истина, знао, али где је срца |
-Тима се чудио, откуд стара вештица све то да сазна?{S} Та, ваљда, није могла гледати кроз проз |
е да им силом верујемо, да они раде све то у корист народа... е, онда...{S} Учитељ четвртога ра |
свима своје задовољство.{S} Кад је све то свршено, он извади из једног пакетића неколико књига |
е већ у оно време највише носило, и све то од скупих материја, а празником се виђала на њој и с |
ту не беше краја оговарању.{S} Али све то као да се лепе Гркиње ништа није ни тицало.{S} Она ј |
еше резоновати и сви су погодили, да је то масло старе госпође гросмутерке; и сваки се од њих з |
ашем сокачету, ви не бисте рекли, да је то дете...</p> <p>Чича-Тима је оборио очи и ћути замише |
ице!...{S} А ову папучу за сат, која је то радила?...</p> <p>— То је Ленка, ћерка газда-Живка Ћ |
ариз; ја сама се нисам познала, така је то красота била!!...</p> <p>То је био њен укус: на глав |
м јуче код лепе Гркиње ручао?{S} Ала је то био ручак!{S} Онаке палачинке, касти, не једу се ни |
чашом тек ће уздахнути:</p> <p>— Ала је то погана врућина!{S} Колико ли тек мора младожењи бити |
како не доликује дугачак нос.{S} Она је то, можда, и зато чинила, што је у ње доста краћушан, а |
егодовања и незадовољства.{S} Гркиња је то приметила, али се чинила невешта и, сасвим обично ос |
кви су вам то људи!{S} Ви знате, шта је то јавна женска, — она је још гора и црња!{S} Ено, пре |
ра се својим крештећим гласом, — шта је то?{S} Дванаести је сат, а ти још ниси ни собу спремила |
ти, а да се не пљесне рукама.{S} Кад је то учинила, она се гласно насмеја тако, да су сви гости |
нека вам сваку срећу дарује! -— Кад је то говорио, глас му је дрхтао; а, богме, и није, сирома |
и: „<hi>Бог је милостив...</hi>“ Кад је то прочитала, она тресну и прописе и намоловане краљеве |
чрева својего“ у ред довести; па кад је то све употребљено било, а без икакве користи, баба је |
Видаковићевих романа упамтио; па кад је то исказао, он је после само бленуо у њене пепељаве очи |
го по Перковцу ширити!...</p> <p>Кад је то изговорила, она ућута; наочаре, који јој обично на н |
но, и стара госпођа дознала, али сад је то није више нимало вређало ни једило; она га је омрзла |
ча-Тима удаје онако грешно дете, све је то њен посао.</p> <p>— Зар оног намолованог костура, шт |
огла у својој пакости измислити, све је то на кир-Николу и лепу Гркињу натоварила.</p> <p>— О, |
а мрзи, а туђе мужеве воли...{S} Све је то начелник перковачки тачније знао, него и сам управит |
и други подобни инштрументи?{S} Све је то према зурлама лук и вода!{S} Ја мислим да у Венецији |
ао?</p> <p>— Сто дуката!...{S} Богме је то — рече прота, — на данашње време лепа сумица, сто ду |
неког саопштења“.</p> <p>— Какво ли је то саопштење?...{S} Хм, хм!..{S} Знаш ли што, Радоване? |
е дете.</p> <p>— Ручак!{S} Красан ми је то ручак!{S} Да нема оне Гркиње, те да ме кадикад не уг |
ће га ко похарати.</p> <p>— А шта ти је то, учитељ-Тимо2... — запитаће га један трговац из Перк |
дуката дао уз Милку?...{S} Ко ли јој је то могао доставити?{S} Е, е!...{S} Оно је тако, касти; |
јели кадгод лободе?{S} Боже, ала вам је то јело!{S} Преко, тамо код нас у Срему, највећа га гос |
} Па учи л’ се то у школи...{S} Тако је то, касти; али сад јаја какоћу, а кокошке ћуте!...{S} П |
ајући у својој лепоти.</p> <p>— Тако је то, моја Милка.{S} Данашња млада и девојка треба да пад |
{S} Е, да сте благословени!...“ Тако је то пре кратког времена са лутком било, а прексутра ће б |
а за тебе да испаштам!</p> <p>И тако је то ишло у свима разредима: ученици не знају, а и што зн |
амо због тебе покварити!</p> <p>Тако је то текло цели дан.{S} Вечера се спрема, кир-Никола се с |
шој, госпођо Јоханидо...</p> <p>Тако је то било.{S} Сирото дете, хтело не хтело, морало се још |
ајдубље тајне дознавала.</p> <p>Тако је то и данас било; само што данас није била Гркиња та, ко |
свашта пристајати?{S} Нарочито, што је то Гркиња захтевала, а и сам он је увиђао да би у својо |
и не победи, или не малакше, као што је то и сам професор у својој беседи навео: „Без ваздуха љ |
не!... — говорила је љутито... — Зар је то ваша поштена реч?...{S} Срам вас било...{S} А онда с |
е, сиромах, пропио; ко зна, каква му је то вештица учинила!{S} А попадија, као свака сирота жен |
уд њему тако име и презиме, да ли му је то тако од старина остало, или су га људи од милости та |
ојажљиво измицати пред њиме.{S} Њему је то било смешно, те се, старац, грохотом насмеја: — ’Ма, |
је и кућа лепе госпође Гркиње.{S} Није то кристал-палата, него као и друге сељачке кућице: уђе |
p>— Ха, ха! — смејаше се Гркиња, — није то наслеђе, већ сам рада да вас развеселим; хоћу, да ви |
и има, а да није дужан...</p> <p>— Није то, учитељу, – рече пандур, страшљиво осврћући се, да г |
поклони, колико коракне; моја мати није то умела, а људи су и за њу говорили, да је васпитана!< |
јим сирћетом зготовити!{S} Па учи л’ се то у школи...{S} Тако је то, касти; али сад јаја какоћу |
свако доба отворена била?...{S} Није се то једанпут дешавало, да неки учитељ из околних села, ж |
и што и питам, кад знам напред, да ћете то учинити?{S} Ако ни за шта друго, а оно да се нагледа |
поче мало живље кретати.</p> <p>—Све ће то својим редом ићи — рече Папрагу. — Све сам ја то уде |
го — љубавно писмо.{S} А, уствари, беше то неки ружно исписан пропис.{S} Тешко да би га други к |
лицу пуно ситних и крупних борица, а уз то је у свако доба добро расположен.{S} Кажу они, који |
и га, чешља га, храни га и васпитава, и то, касти, све из љубави према чича-Тими!{S} Е, па где |
тра је, опет, у рангу већи Св. Илија, и то тако иде у бесконачност.</p> <p>— Е, баш кад тако у |
ирно спава.{S} Он се диже из кревета, и то је, можда, првипут у животу, што се саже над својим |
} У његову кавану ретко да је кадгод, и то сигурно послом, завирио какав мајстор: све сама гола |
идемо у виноград, да беремо кајсије, и то од оних лепих кајсија!</p> <p>Дете се весело осмехну |
и то је све масло те несрећне Гркиње, и то, што чича-Тима удаје онако грешно дете, све је то ње |
болан, да су и кир-Николу преместили, и то у Хомоље, па ће и госпођа Јоханида с њиме да путује? |
стара је госпођа умела и шпијунисати, и то много вештије него и прави полицијски агенти: од ње |
едну до друге.</p> <p>— Треба јавити, и то што скорије — наговарала је стара госпођа; — што брж |
о свом пријатељу може услугу учинити, и то баш у оно време, кад му је најнужније.{S} Данас у та |
ковцу нисам могао ни 25 ђака скупити, и то све због небрежења капетанова и ћатина; па кад је г. |
тицу и из каквог краја Италије овамо, и то баш у мој виноград, пренела.{S} Та она, касти, и лич |
а се зловољно и прогунђа у себи: „Но, и то мора да је неки Шваба!{S} Шерет!...{S} Млеко ли му ш |
обровољио, уштинуо је тако незграпно, и то баш испод мишке, где је лепа Гркиња најтугаљивија, д |
премила!{S} И ти се спремаш за удају, и то за каква човека!{S} Но, лепа невеста!</p> <p>А кад ј |
и није смела поверити виљушку у руку, и то ће дете својим врапчјим гласом да декламује неку убо |
ми купити од тешке црне свиле хаљину, и то још ове јесени!</p> <p>— Хе, хе, хе!{S} Па ти ћеш ми |
чика-Паја член купио свилену хаљину, и то је од бабе већ унапред дознала; и у свему осталом се |
на свој дебели штап, провлачи прота; и то је сав узрок, што се онако слатко насмејао...</p> <p |
у ја изгубити службу, а сутра ћеш ти; и то ће тако редом ићи...{S} Једног учитеља ће прогонити |
се учитељ четвртог разреда први опио; и то су дочули, па и то, како се ујутру зором чича-Тима п |
, морао је мало сести, <pb n="340" /> и то баш до њега; то је захтевала од њега учтивост...{S} |
се болесница навикла на горчину“!{S} И то је све, што се од природе изнудити може. „Учтив је, |
она, глупара, побегне испред њега!{S} И то ми је после девојка!...{S} Но, јесте чули!...{S} А, |
могу заборавити!...{S} Две класе!{S} И то, касти, све за љубав оне маторе клепетуше!...</p> <p |
могла бити бар једна жена капелан!{S} И то баш протин капелан!{S} Ако ништа у томе чину није ле |
светом прикријемо или забашуримо.{S} И то је оно, што се зове цивилизација, образовање!</p> <p |
је он, да му деца нису баш спремна, а и то је био уверен, да би му стара госпођа у многоме могл |
ирота жена од муке се и пропила.{S} А и то је све масло те несрећне Гркиње, и то, што чича-Тима |
разреда први опио; и то су дочули, па и то, како се ујутру зором чича-Тима преселио са станом к |
је био њен укус: на глави много цвећа и то најдрастичније боје, коса нацмакана помадом, на лицу |
казивању је тако далеко отишао, да је и то хтео фактима доказати: да човек који не свира ма у к |
> <pb n="298" /> <p>— Чича-Тима ми је и то говорио, да би се радо преселио у нашу кућу.{S} Удов |
quote> <pb n="392" /> <p>— Опет ми је и то песма!...{S} Као да мене није Гркиња научила сасвим |
арски ли, заноси?{S} Тек, велим, биће и то да је нека наука?{S} А право да ти кажем, мени је да |
— Јесам, господине!</p> <p>— Кажи јој и то, да спреми и од оног јела, што га ја најрадије једем |
код вас на квартир и кост; морам вам и то приметити: да најрадије једе шунке са спанаћем, црно |
ку хтео да пољуби васпитатељку; а ако и то буде мало да је противу мужа расположи, <pb n="325" |
ц знао за ту Гркову част.{S} Знали су и то, откуда Гркињи виново лишће, иако га у то доба свака |
предлог у рачун ишао. — Дабогме, да би то тако требало удесити!{S} Оно, касти, што је човек ст |
здишете, касти, — за мном|...{S} Ала би то била песма|...</p> <pb n="364" /> <p>— Па де, молим |
макар и коприве с реном кувала, све би то њен пољубац засладио; али знам ја, да ће она мало др |
в на мој виноград навратити...{S} Ал би то дивно сирће изишло!</p> <p>Трговац гледаше, пун сауч |
увише казала!{S} Али сам уверена, да ви то моје поверење нећете на зло употребити...{S} Госпођа |
ади, а да његов Радован не зна, бива ли то?...</p> <p>Таки комплименат беше Радовану, као начел |
чи...</p> <p>Учитеља је копкало, шта ли то мора бити?{S} А и и стара госпођа узмучила се, и њу |
уо, — сва ми се кожа најежила!{S} Је ли то младожења, са којим ћу ја вековати, кога ћу ја волет |
су јој текле низ увело лице...{S} Је ли то прошлост, што је у стању била у детињим грудима толи |
о: „Успех незадовољавајући“!{S} Није ли то Богу плакати?...</p> <p>— А како се, опет, код мене |
на, чича-Тимина Милка још је млада, али то има и своје добре стране: моћи ћете од ње као у воск |
да очима искаже, што му срце осећа, али то му није ишло од руке; он, дакле, приближи своју стол |
сле тога још нешто безобразно рече, али то нисам упамтила, само знам, да је после те средње врс |
.{S} Истина, мало вас је искрмачио, али то се даје израдирати...{S} Ево овако!...</p> <p>И он г |
узми парче хлеба, — душа ваља, ниси ни то заслужила, — па ручај, а ручак, што си га за данас с |
ке, па се дигао да иде:</p> <p>— Искапи то мало, брат-Радоване, па да идемо!</p> <p>— Да идемо, |
{S} Тек велим, побратиме, боље ја да ти то учиним, него други; код мене си бар сигуран да нећеш |
али није имао толико храбрости, да јој то примети, него је само ћутао и није се више усудио по |
их га мојој Милци купио; ох, ала би јој то јасно црвенило према њену белом лицу доликовало!</p> |
подине, не можете веровати какви су вам то људи!{S} Ви знате, шта је то јавна женска, — она је |
ијатељство; али, на срећу младенаца, он то није чуо, а Папраг, као човек од такта, да сваку мог |
ва ћуташе, али кад јој је отац пофторио то исто питање, она скоро нечујним гласом рече: — Јесам |
вани тога вечера држати беседа.{S} Тако то бива, и кад неко позоришно друштво, измучено глађу, |
„У корист сиромашних ђака!“...{S} Само то да не кажу, могао би им човек и опростити.{S} Али ка |
ептира; а за четврти разред додаћу само то, да се једанпут пијан у механи изразио да попови нис |
ово неколико година заборавиле.{S} Мимо то ћу му казати, да не иду редовно у цркву, да се исмев |
како ћеш јој здравити?</p> <p>— А нашто то?...{S} Ја ћу онако по новосадски: егзабрукто. </p> < |
, откуда Гркињи виново лишће, иако га у то доба свака кућа у Перковцу на товаре имати може; чул |
="SRP18760_C8"> <head>VIII.</head> <p>У то време беше у Перковцу начелник неки Букван Суругџић. |
хтео ме је пољубити!{S} Наравно, да му то нисам допустити могла.{S} А он ми је, поред свега то |
рке и још по једну црну каву.{S} Кад су то попили, они се разиђоше, сваки својим послом, а чича |
ме ко у кућу прими!...</p> <p>Тужне су то мисли; тешко ономе, ко се у њих удубе!{S} То је отро |
те били бабица?...{S} Ха!...{S} Лепе су то историјице, тек хајд’, нека вас ђаво носи, — сад сте |
већ и мала деца знају у Перковцу, ко су то двоје, на које она нишани!{S} А после тога још нешто |
зета.</p> <p>— Па на тај начин може још то довече бити и прстен — рече брзо Гркиња, којој је мн |
{S} Хе, хе, хе!..</p> <pb n="297" /> <p>То беше све.{S} А кад би се после тога мало умирио, пог |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>То вече Милка дуго није могла заспати.{S} Њено уображењ |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>То јутро по беседи чича-Тима се доцне пробудио, а кад ј |
вала, љубведостојна моја богињо!</p> <p>То је све што је чича-Тима из Видаковићевих романа упам |
ла, така је то красота била!!...</p> <p>То је био њен укус: на глави много цвећа и то најдрасти |
а му се по могућству име сачува.</p> <p>То је био као неки ћорсокак, који је водио од цркве кас |
еселио са станом код кир-Николе.</p> <p>То је, наравно, и стара госпођа дознала, али сад је то |
х чисто и да се не пробуди више.</p> <p>То је било и сувише.{S} Очи у чича-Тиме синуше младићск |
е пијанице, још су и неморални.“</p> <p>То је био гром за све учитеље.{S} Таким оценама није ни |
{S} Неко високо свештено лице цркава за тобом!{S} Владика, прота, ђакон, црквењак?{S} Да, госпо |
твар — рече баба. — Прота је као луд за тобом!{S} Ја!{S} Ал’ ако те три-четири ствари не узимаш |
— прекиде је врачара. — Хоће да умре за тобом, да се обеси, да полуди, да побесни!...{S} Благо |
а? — смејала се баба. — Иде као слеп за тобом.{S} А јесам ли ја казала?{S} Та мене никад није г |
а!{S} Ха, ха, ха!{S} Та ни кад сам се с тобом венчавао, не беше веће гозбе ни части...{S} Хи, х |
е боје, коса нацмакана помадом, на лицу товар белила, а хаљина да се и не види од самих пантљик |
о га у то доба свака кућа у Перковцу на товаре имати може; чули су и за кајсије и за вино; знал |
ници десне обале дуго се задржала лађа: товарили су и растоваривали силан еспап, те је лађа сас |
, напио ракије...{S} Ал’ је шљивовица у тог Маринка, баш је, касти, ни у Срему нема!</p> <p>Док |
стити могла.{S} А он ми је, поред свега тога, забележио: „Успех ученица средњи, а владање саме |
огод у чему не погреши; али поред свега тога опет није могао а да истога вечера не покаже пред |
ли венчање, наплати се...{S} А од свега тога половина припада капелану, а често и сав приход!{S |
По свему се видело, да је стара госпођа тога дана добро расположена била, па је добро и изгледа |
; а ја бих у њему хтела живети...{S} Ја тога човека не познајем, што ће да буде мој муж; а мужа |
еће једну кућу...</p> <p>Лева је страна тога сокачета коровом, као неком густом шумом, обрасла, |
напућила те своје усне.{S} И он је због тога толико <pb n="333" /> грдио, да је сирото дете, за |
начин бар до ујутру продужи, те су због тога позвали Цигане у дворану, да ону другу половину но |
рота, радовала, да и од оте кајсије, од тога за њу забрањеног плода, окуси.</p> <p>— Оче, ја са |
и баш и сама њена будућност зависиће од тога.</p> <p>— Добро, добро, на дан свадбе добићеш сто |
желела да никако не рађа, баба је и од тога знала чини.{S} И за крађу, и за љубав, и за мржњу, |
тно умиљавајући се, ређаше даље потребе тога вечера:</p> <p>- Кајсије ћете ми донети.{S} Треба |
је имао и чистије руво, али га не хтеде тога дана обући, јер није мислио из куће никуд излазити |
г дана г. начелнику приповеди, какав је тога јутра нечувен и невиђен призор видела.{S} Чича-Тим |
рци хоће за вама да полуде“...{S} После тога штогод ми се прохте, неће ми се одрећи...{S} Нарав |
о двоје, на које она нишани!{S} А после тога још нешто безобразно рече, али то нисам упамтила, |
ти и не мислиш данас ручати? — А после тога окрете мало у шалу: — Е, ви’те, господин-Тимо, шта |
ац изадрт...“</l> </quote> <p>— А после тога долази онај други део:</p> <p>„Госпођице, смем ли |
/> <p>То беше све.{S} А кад би се после тога мало умирио, погладио би мало свој трбух и сео би, |
владање!{S} Преизредно!...</p> <p>После тога, исправивши се поносито, оде гросмутерка даље свој |
начин још вечерас видети?</p> <p>После тога се руковаше и одоше сваки својим путем; а гости, к |
синоћном прстену и о беседи, која ће се тога вечера држати.{S} Душа ваља, Перковчани су доживел |
старца била!</p> <p>Учитељи, који су се тога вечера код кир-Николе и лепе Гркиње сабрали, беху |
адашњој Скадарској улици?...{S} Он је и тога вечера добро потегао тако, да и он умало што није |
вачком свету, да ће се у Грковој кавани тога вечера држати беседа.{S} Тако то бива, и кад неко |
од цркве касарни.{S} Одмах у првој кући тога сокачета живела је једна Гркиња, што је имала два |
ине детињске прошлости; у свакој цртици тога прописа гледало је јадно дете своју изгубљену мајк |
машина, кремења, крчага и т. д.{S} Осим тога је имао и парче винограда, који је сам са својом д |
ла је по једну класу унапређења, а осим тога је код чиновника и богаташа добила лепо име...{S} |
н — рече брзо Гркиња, којој је много до тога стало, да јој се како планови не покваре.</p> <p>- |
тако што постоји!{S} Ја сам свакад био тога мњења, да се учитељи према годинама награђују.{S} |
ако ком у део падне...{S} Отуда је било тога вечера сила разговора; мало је ко од скупљених гос |
баш до њене столице, заузео место; а с тога места ни опомене, па ни најжешћи укор самога г. ми |
г старог извеџбаног учитеља.{S} На челу тога прописа било је крупно исписано:</p> <p>„Бог је ми |
рка, која није знала, да ће и Гркиња на тој беседи суделовати, није се могла уздржати, а да се |
певали: „многаја љета!“</p> <p>У целој тој ларми само је Папраг замишљено ћутао; не што није д |
баш ме умори!...</p> <p>И није лако по тој јунијској припеци путовати ни здравом, а то ли тако |
лице свога младожење, кога је Гркиња у тој намери довела, да је усрећи. — А гле Милчице! — реч |
учитељ IV разреда. — У окладу, да сте у тој надмашности разумевали маџарску нарогушеност...{S} |
плате, да јој и белила задоста купи, а толи друго којешта! — После су ишле разне комбинације: |
знамо, драги пријатељу! — шапутао је. — Толика услужност од госпође Јоханиде, и ми ниједан да с |
тео је он још говорити, али се око њега толика граја подиже, да није умео ни речи проговорити.. |
теље, осим оне маторе.</p> <p>— А нашто толика част? — питао је чича-Тима зачуђено. — Да, касти |
у њеним цртама приметила толико пркоса, толико самосвести, могло би се рећи, јогунства, колико |
ња, колико његовим недотупавним мозгом, толико и његовом кесом влада.{S} Она ми је, истина, обе |
ила те своје усне.{S} И он је због тога толико <pb n="333" /> грдио, да је сирото дете, застиђе |
е ратарске крајеве походила, да не пада толико становницима у очи, узела би на себе неку голему |
васпитатељака!{S} Што се мене тиче, ја толико знам: да кад би Србија од ње што учила, научила |
познаје, није у њеним цртама приметила толико пркоса, толико самосвести, могло би се рећи, јог |
сто смешећи се: — Бар да јој на грудима толико сала, колик’ на твоме подваљку, гријеха ми, што |
" /> лава куражније, — дакле, ако узима толико смелости да му све што је замислила отворено иск |
кажем, да од другог ни за десет година толико не би могао чути.{S} За ону васпитатељку у Н... |
х, да нема доста слободе, и да је народ толико жељан те њине измишљене равноправности и једнако |
, од целога разговора баш ништа, али је толико схватило: да то, што јој отац у пићу сам говори, |
дићи, у које ће се младе жене и девојке толико заљубити, као у мене старца...{S} Хе, хе!{S} Ста |
уствари видим, да има нов капут и да се толико пута до земље поклони, колико коракне; моја мати |
вој зет био би красан момак, само да се толико не смеје и не <pb n="373" /> клања, а овако ми д |
ко може и господин запитати: где смо се толико забавили?...</p> <p>Кад је учитељ Тима дошао пре |
признати, да ми ни рођена сестра не би толико чинила, колико ви, лепа и млада госпођо!...</p> |
n="388" /> <p>— То баш не знам, само ми толико рече: „Отиди, Радоване, и кажи учитељ-Тими, да у |
це шареније носи?{S} Та муж јој нема ни толико плате, да јој и белила задоста купи, а толи друг |
да га Гркиња вара и лаже, али није имао толико храбрости, да јој то примети, него је само ћутао |
рну исхабану шамију, само да се, колико толико, са онима изравна, које је наумила походити.{S} |
ни јектичави Швабић да у протоколу само толико — ка од беде — забележи: „Успех добар...“ Та ако |
, богме, баш ако нису филозофи, ал’ бар толико знају, да би код поп-Арона могли капеланисати; о |
а-Тиму; беше му жао човека, кога је већ толико година познавао.{S} Уосталом, чича-Тима је имао |
..{S} Ја, видите, у колико вас волим, у толико и вашу Милку; управо рећи, ја сам њена друга мат |
са спремом — прихвати Гркиња, — зар ту толико треба?</p> <p>— Оно, касти, опет ће много којешт |
а су неки комадићи олова?... ’Ма где их толико накупи?</p> <p>— Олово! — понављаше Тима. — А да |
читељу, — додаде гласно, — шта мислиш с толиком срмом чинити?....</p> <p>— Хе, хе!...{S} Ово ве |
, што је у стању била у детињим грудима толику тугу покренути?{S} Међу осталим ситницама у заве |
део са својим зетом, није могао а да на толику њену ларму не плане: —- Само се ви покријте ушим |
Шта би рекао господин секретар, да види толику крмачу на моме пропису?...{S} Одмах доле с њоме! |
и поражена.{S} Тешко јој беше подносити толику увреду; а није ни шала!{S} Она беше у целоме Пер |
скрушена; а и не беше јој лако сносити толику несрећу, а то је била за њу права несрећа, морал |
ксове, па се у један мах сроза наниже и том је приликом тако нагњечила нос, да је од њега једва |
и ви уплетени?</p> <p>— Пст, ни речи о том...{S} То вам не смем казати, пошто сам жива; ствар |
рица, покупи и мету у своја недра.{S} У том тренутку уђе чича-Тима у собу.{S} Нос му беше црвен |
има је хтеде наново загрлити, али баш у том тренутку чу се на крају улице неко корачање; поглед |
сто словенских забава?{S} Е, господине, томе се нисам надао, нарочито од вас, који сте такође и |
и да му ујутру рапортира, шта се све на томе детињем вашару говорило и радило.{S} Полицајац је, |
умеју онако свечано отпевати...{S} И на томе се та вечера сврши.{S} Сви одоше весели и располож |
овољство да притаји.{S} Три мужа!{S} Та томе би се макар каква секретарица министарства, па и с |
— рече, бајаги плашљиво...{S} Ко би се томе надао, у ово доба ноћи?{S} Така част|...{S} А ја, |
м месту исмејавати владу!{S} Људи су се томе досетили, па су, богме, неки псовали, а неки су се |
и.{S} Али да је био прост као секира, о томе би вас најмање перковачко дете могло уверити.</p> |
би код поп-Арона могли капеланисати; о томе ће се и сам ревизор уверити...{S} Само да ми је зн |
није не може ни бити — говорила је; — о томе сам уверена.{S} Дечји радови су такође прекрасни, |
а човека примили на квартир...{S} Ал’ о томе ћемо друга пут проговорити.</p> <milestone unit="s |
ча-Тима у Перковцу!{S} Само гледај да о томе Гркиња што не дозна! — Чича-Тима испи већ и пету, |
ићу говори, а прота се заверио, да ће о томе шкандалу и само министарство известити...{S} Трећи |
грбави, глупави полицајац ништа да ми о томе не јави!</p> <p>— Дакле, он вам није доставио?{S} |
тељице, — смејао се начелник, — ја ти о томе ништа не знам, до, ево, данас у ови час.{S} Сад ви |
ћу президијално, писмом, али депешом о томе да извјестим господина министра!{S} Депешу морам ш |
упутила се право горњој мали.{S} Ту, у томе усамљеноме крају, ретко је кога сретала, а кад би |
И то баш протин капелан!{S} Ако ништа у томе чину није лепо, а оно су бар приходи, да лепши бит |
о ако узима куражи, — а старе су бабе у томе и од <pb n="326" /> лава куражније, — дакле, ако у |
—- необично, него, просто, што су се у томе крају ретко виђале жене „из бољег сталежа“, као шт |
мирно у својој скромној усамљености и у томе им нико није сметао...{S} Гости им нису баш много |
та пред огледалом седети.{S} Често би у томе усхићеном заносу и заспала, уживајући у својој леп |
чаше вина престане свирати, па се тек у томе случају, у највећем смеху и пљескању, распусти кол |
очи мутне, бесвесне...{S} Дуго је он у томе положају лежао; а кад се дигао, он се грохотом нас |
њичење старе госпође оповргао, али их у томе стиже фамилијаз.{S} Беше сасвим блед и задуван, из |
екога грди, матора вештица!...</p> <p>У томе и таком разговору сви се разиђоше.</p> </div> <div |
ја, додаје чипке и шепутлице, и у свему томе је лепа Гркиња руководи.</p> <p>— Видиш, Милчице, |
ој зелени сунцобран, отварајући на чича-Томиној огради капиџик, стаде се весело кикотати, баш к |
p> <p>— Господине! — рече најозбиљнијим тоном млади богословац. — Угарска је призната као најоб |
, касти — рече чича-Тима мало увређеним тоном, — та то, ваљда, није мене мислила...{S} Можда ки |
ну песму, пуну копаља, сабаља, пушака и топова.{S} За њим ће доћи, као зачин беседе, певачка др |
т пара алеве паприке и да натовари пуну торбу најновијих <pb n="358" /> лагарија, којима је Пер |
га Сада!{S} А у Новом Саду би се срушио тороњ на саборној цркви, кад би се „код Пужа“ попила и |
глови?{S} Па гурабије, па палачинке, па торте...</p> <p>— Преизредно!{S} Лепо!{S} Неописано!... |
амесила палачинака, гурабија, па и саме торте и куглова; једно се само чудила, што осим проте, |
спе и госпођице у тешкој свили и кадифи тоциљају се по глатким паркетима големе дворане; а кад |
божавам!... — Хтеде чича-Тима и даље да трабуња, али га Гркиња узе под руку и одведе у своју со |
ло! — него слуша, шта му којекакве бабе трабуњају...</p> <p>Тек кад је она својим оштрим гласом |
ни у Срему нема!</p> <p>Док је он тако трабуњао, лепа се Гркиња прибрала мало и, преврћући, по |
дакле, пазите, да не би случајно ушао у траг правој истини, то би била за нас обе пропаст...{S} |
Ха, ха, ха!{S} Јеси ли се ти помамила, траго чупава?{S} Ха?...{S} Вештице!</p> <p>Милка је ћут |
гледајући га.</p> <p>— Што сам те звао, траго ниједна?{S} Да те бијем, да ти уши извучем!</p> < |
раше.{S} За то време нестаде и најмањих трагова незадовољства на њену лицу, и она се, напослетк |
е калуђера живело, да се онде каје и да тражи помоћи.{S} А ако се нашла каква млада намигуша, к |
руке је пружио њојзи, као утопљеник што тражи избављења....{S} Гркиња га погледа поносито, очи |
жа руке беле, </l> <l>По недри ми нешто тражи, </l> <l>Та чисто би груди вреле</l> <l>Са пољупц |
вцу мало има жена, које нису њену помоћ тражиле.{S} Ако, н. пр., није која рађала, она јој је у |
ли ноћ!{S} А интереса ти, побратиме, не тражим ни пребијене парице.</p> <p>Чича-Тимин побратим |
не тиче, не бих вам ни пребијене парице тражио; али баш и сама њена будућност зависиће од тога. |
да је код своје куће, па је у занетости тражио своју обожавану Гркињу; молио је, преклињао, сам |
могла помоћи; али се узјогунио и не хте тражити њезиних препорука, па макар још за дваест годин |
Та то је, као што ми наказива, до зоре трајало!</p> <p>— Да шта ви мислите?...{S} Кад су њих д |
мах настала нема тишина.{S} Али тај мир трајао је само неколико минута, а после се претворио у |
рни?</p> <p>— Све доклегод у деда-Спире траје горке ракије, ја сам сигуран да ће и чича-Тима ов |
све бадава: чича-Тима, чика-Паја, браца-Трајко црквењак, па и отац-прота, са својим ружичастим |
селих краставаца, што их чича-Јова пред Трајковом механом два за пару продаје...{S} Е, јесте чу |
не разбереш!{S} Стајао сам некако пред Трајковом механом, кад се са господин-начелником састао |
о, ако купиш црне ципеле, а ти их белим трачицама и дугмићима ишарај, — то је по моди!{S} А кад |
у, моју лепу Љубицу, њу сам сву црвеним трачицама и зеленим венцима накитила, па сам онда казал |
мео рећи, само се кир-Никола ухватио за трбух, па се из свег гласа церека:</p> <p>— Ха, ха, ха! |
речицом одговарао; држао се за испућени трбух, па се тресао од силнога смеја:</p> <p>— Ха, ха, |
тога мало умирио, погладио би мало свој трбух и сео би, сасвим задовољан, уз обожавану сапутниц |
мештати свој црвени појас на испупченом трбуху, а после јој намигну...{S} Она се, као неко неви |
на женидбени мираз, мислио, тек се онда тргао, кад је учитељ престао говорити.</p> <p>— Дакле, |
она сиромашна неумивена лица, он би се тргао, па би скитао по лугу, слушајући сањиво цвркутање |
ољуби...{S} На тај пољубац се дете није тргло, већ мирно продужаваше крепећи сан.</p> <p>Чича-Т |
ло еспапа имао; тек колико да се назове трговац.{S} На једној страни дућана стојале су наслаган |
/p> <p>— Па, учитељ-Тимо, — питао га је трговац, — куд си сад наумио?...</p> <p>— У Београд!... |
зар не видиш?</p> <p>— Та видим — рече трговац; — рекао бих, да су неки комадићи олова?... ’Ма |
веће осветљену, газда Миладин свињарски трговац, са својом супругом, са синовима и са снахама у |
то, учитељ-Тимо2... — запитаће га један трговац из Перковца, који је такођер на истој лађи путо |
{S} Ал би то дивно сирће изишло!</p> <p>Трговац гледаше, пун саучешћа, у чича-Тиму; беше му жао |
, тамо ће сутра бити крштење?...</p> <p>Трговац уздахну.</p> <p>— Довели су најстаријега калуђе |
та је срма, кад је ово олово?...</p> <p>Трговац га погледа зачуђено, а после климну, сажаљевају |
вима; неки су, наслоњени на големе бале трговачког еспапа, сасвим безбрижно пушили, или су, и н |
не новости.</p> <p>Таку једну господско-трговачку кавану држао је у Перковцу неки деда-Спира.{S |
тменијем свету говори; а и кад би каква трговкиња или начелниковица својим извесним послом те р |
о какав мајстор: све сама гола господа, трговци, адвокати и учитељи.{S} Ал’ учитељи као да су б |
све више пунија бивала.{S} Чиновници и трговци долажаху, шапутаху полако и разговараху гласно, |
кавом и одлазе у своје радионице; само трговци и господа долазе, кад се већ лепо раздани; онде |
Ћорбуџаковића...</p> <p>— Лепо, Ленка, треба и даље да се трудиш! </p> <p>И тако је ревизор св |
це, моје драго дете, ти си већ одрасла, треба већ да се и удаш!“ Па сам јој нашла и младожењу; |
четвртка набавиш.{S} Деца су, брига је, треба се, богме, и спремити.</p> <pb n="366" /> <p>— Тр |
<p>— Милостива, то вам не могу обећати, треба да сам на дужности; а, друго, ви и сами знате, да |
?{S} Ја сам сироче остављено, погажено, треба да сам благодарна, ако ме ко у кућу прими!...</p> |
S} Што ’но реч, док је чорба на асталу, треба је кусати.</p> <p>— Оно, касти, од сутра недељу д |
у, да се још у четвртак у чаршији нађе; треба, касти, и да се спрема.</p> <p>— Та лако је са сп |
љану парохију, а ту је нуждан новац!{S} Треба ту давати!{S} Од митрополитова ђакона, хеј, па на |
ра:</p> <p>- Кајсије ћете ми донети.{S} Треба ми и винова лишћа за сарму, а, после, Тимо, каква |
ме, и спремити.</p> <pb n="366" /> <p>— Треба, побратиме, — рече бакалин, — и ја ћу ти донде св |
дваест ријечи једну до друге.</p> <p>— Треба јавити, и то што скорије — наговарала је стара го |
ознајем, што ће да буде мој муж; а мужа треба да волимо!{S} Како ћу га ја волети?{S} Леп је, ве |
моја Милка.{S} Данашња млада и девојка треба да пада у очи, нема ти ту стида и скромности!{S} |
шем братском саучешћу благодарим!{S} Не треба да вам кажем, — сами сте видели, какву моћ има ре |
те са свадбом?{S} Кад ће бити?...{S} Не треба много ни оклевати.{S} Што ’но реч, док је чорба н |
ик; ви га, драги Тимо, познајете, па не треба ни да вам кажем, да је, сиромах, већ од сванућа г |
на!{S} Говорио сам вам о музици; али не треба то; та, ево, последњи тренуци ове значајне беседе |
моја стринчице?</p> <p>— Оно, што ти не треба.{S} Што није више ни за шта — пренемагала се баба |
моју госпа-Јустину походити; више му не треба, него да њојзи приповедим, како је њен Швабић у Т |
Перковцу још није догодио...{S} Најпре треба свирац да се умори, дувајући у гајде, или да ожед |
иноград?...{S} А морам јој купити!{S} И треба јој, — та не може вечито у овој плавој, с белим п |
молитве такође, е, а граматика шта ми и треба у другом разреду?{S} Са децом сам поступао, не мо |
ошње доба једва сам покупила све што ми треба: има ти ту, госпођо, да простиш, и мишјака, и лев |
да нећеш изићи на глас.{S} Па колико ти треба и кад?</p> <p>— Требало би ми, тако, до стотину, |
ко треба да држи кашику, кад руча, како треба на сокаку да ходи, да гледа, на који начин да се |
<p>— Оно јест, касти, ви је учите, како треба да држи кашику, кад руча, како треба на сокаку да |
емом — прихвати Гркиња, — зар ту толико треба?</p> <p>— Оно, касти, опет ће много којешта и тре |
уго, што се чича-Тима није умео као што треба причувати, него се, као човек, да тугу свога роди |
иња спремала све оно, што јој за вечеру треба.{S} Наравно, да јој је у свему помагао њен филозо |
с зипарати:</p> <p>— Сад ти још и лутке требају!{S} Лутке!{S} Невеста!{S} Ха, ха, ха!{S} Јеси л |
на част му девојка! <pb n="334" /> Мени требају новци, хе!{S} Нећу ја довека да учитељујем, не! |
, касти, кад сте мислили вређати, нисте требали ни да говорите!</p> <p>— Шта, да нисам опет што |
ви баш хоћете, оно нека буде!{S} Касти, требало би да пишем Милкиним старијим сестрама у Левач |
.{S} Па колико ти треба и кад?</p> <p>— Требало би ми, тако, до стотину, а нешто имам и сам; па |
руководи.</p> <p>— Видиш, Милчице, није требало да узимаш црвене пантљике; на белу хаљину свака |
пе се прерано оне ситне борице, које би требало само старца да украшују.{S} Милка беше бледа ка |
рстен!...</p> <p>— Та оно, касти, не би требало ни хитати, али кад ви баш хоћете, оно нека буде |
не, класе; али међу учитељима, ту не би требало да тако што постоји!{S} Ја сам свакад био тога |
оној мекој детињој облини, на којој би требало да трепери блажена румен среће и задовољства; и |
у рачун ишао. — Дабогме, да би то тако требало удесити!{S} Оно, касти, што је човек старији, т |
p>— Оно, касти, опет ће много којешта и требати; нећу, касти, да ми после пребацују и да ме ого |
пећини...{S} Немаш, ја!{S} Па ће ти ту требати и једно парче од опанака велико-мученика Прокоп |
говорио је учитељ Тима. — Него, касти, требаће ми нешто мало новаца; знаш већ, како; имаш, фал |
, али се није с места помицала, нити је тренула.{S} Она се решила да сваком њихову нападају прк |
сви знамо и видимо, како је ово свечан тренутак у нашем животу, у животу овдашњег грађанства, |
а се мало настрану, па се тако неколико тренутака само у огледалу <pb n="301" /> посматраше.{S} |
на љубав у старчевим грудима, као онога тренутка, кад је првипут своју обожавану Гркињу видео!. |
је једнако спавало, али које се сваког тренутка могло и пробудити.{S} Чича-Тима је дубоко узда |
, покупи и мету у своја недра.{S} У том тренутку уђе чича-Тима у собу.{S} Нос му беше црвенији |
је хтеде наново загрлити, али баш у том тренутку чу се на крају улице неко корачање; погледаше |
муке, гажење и тиранија стварају, често тренутно, од обичног човека узвишеног мислиоца, филозоф |
ици; али не треба то; та, ево, последњи тренуци ове значајне беседе посведочили су вам, какву б |
д силно нагомиланих мисли, које у таким тренуцима на човека, а нарочито на богословца, навалити |
е; ја, ја сам још млада...</p> <p>У тим тренуцима погледала би се задовољно у огледало, па, иак |
а тек онако, полуотвореним очима, испод трепавица погледаше.</p> <p>— Господине прото! — рече т |
љачки, право у очи, но некако све испод трепавица; а и ход јој није више прост, него некако по |
не боје; а што су им они заклопци испод трепавица модри, то и не узимају на ум!</p> <p>Само су |
; напослетку је силом заклапала усијане трепавице, да више не гледа свакојака лица својих обожа |
узвиси скоро до прсију, па кроз оборене трепавице погледа још једанпут по гомили, која је једна |
детињој облини, на којој би требало да трепери блажена румен среће и задовољства; и сами покре |
мејак, а по њему, као по сунчеву зраку, трептала је једна суза.</p> <p>— Ах, да ми је мајка у ж |
. а у очима добре, али сиромашне, деце, трептаху сузе незадовољства.{S} Већ у тим младим година |
кадионицом у руци, а златна одежда све трепти на њему, и све јој се чини као да гледа у женску |
арао; држао се за испућени трбух, па се тресао од силнога смеја:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Хе, хе |
остив...</hi>“ Кад је то прочитала, она тресну и прописе и намоловане краљеве и краљице о земљу |
покупи парчад од огледала, па их љутито тресну кроз отворен прозор.</p> <p>У тај мах уђе једно |
и за трећу набрзо постарао, па му и та трећа у вечност оде, и он по трећипут остаде удовац...< |
на Гркињине вечерње забаве свако друго-треће вече стадоше скупљати застареле младожење, отрцан |
се примаче увету свога колеге, учитеља трећег разреда:</p> <p>— Баш никакве уљудности не знамо |
Мехадије, нека блиска рођака Наполеона Трећег!{S} У кући му је клавир, ћемане, трумбета и друг |
јер не прође ни четврт сата, а учитељи трећег и четвртог разреда уђоше у деда-Спирину кавану.{ |
Што се мене тиче — рећи ће Ђока, учитељ трећег разреда, —- баш га се ништ’ не бојим!{S} Деца ми |
ли га он није умео прочитати.{S} Учитељ трећег разреда, који се у тај мах налазио код њега у ви |
ац, онај из Бајковца Гружанин, а учитељ трећег разреда Банаћанин.{S} Али кад се човек размисли, |
љских класа.{S} И учитељ првог и учитељ трећег разреда хвалили су поделу учитеља у десет класа, |
>— Молим вас, господо! — узе реч учитељ трећег разреда. — Та ви сви знате, колико сам се око те |
је записао: „Успех незадовољавајући“ ; трећем разреду: „Успех добар“, а кир-Николи и чича-Тими |
алу и само министарство известити...{S} Трећи разред, који се у многом којечем није са четвртим |
кашљуцати, а прота је оборио очи...{S} Трећи разред га опет гурну лактом, али ништа не поможе, |
залазећег сунца није ни погледао...{S} Трећи дућан у вароши беше бакалница његова неког побрат |
ће прогонити кметови, другог попови, а трећи ће страдати од господе школских ревизора, — како |
7" /> <p>— Сиромах старац! — говорио је трећи разред. — Баш га ништа не може разведрити ни ожал |
а гробара...</p> <p>Тако је нешто сањао трећи дан по одласку секретарову.{S} Кад се пробудио, б |
р десет учитељских класа у џепу!</p> <p>Трећи разред га гурну лактом.</p> <p>— Та зар не видиш |
па му и та трећа у вечност оде, и он по трећипут остаде удовац...</p> <p>— Оче, што сте ме звал |
уга од водене болести умрла, он се и за трећу набрзо постарао, па му и та трећа у вечност оде, |
образу израсла, али се он, као опарен, трже, одступи два корака даље, па га зачуђено посматраш |
гласом проговорила, онда се кир-Никола трже и стаде се гласно смејати, а чича-Тима, као електр |
ширио.{S} Кад је дошла до вратница, она трже за једно парче конопчета, а незграпна дрвена врата |
презно накашља... и у тај мах се Гркиња трже.</p> <p>— О, господине прото!... — рече, бајаги пл |
е накашља пред вратима.{S} Чича-Тима се трже.</p> <p>— Да није она? </p> <p>Неко куцну на врата |
очи, како су црвене и исплакане, она се трже и ућута, све док Милка није изишла напоље; после ј |
уштинуо своју проводаџику, али се опет трже; а, после, и као добар богословац, није се могао о |
а је опет цмокну...{S} Али се уједанпут трже и седе сасвим замишљено на своје првашње место...{ |
e>Во Јордање,</title>“ али се уједанпут трже, лице му доби израз зле воље, и он устаде са свога |
{S} Леп век!{S} Па ћеш још, осим овога, три мужа променити.</p> <p>Гркињи пређе преко лица лак |
> <p>— Спанаћа сам још јутрос набавила, три краве не верујем да би га појеле за недељу дана...{ |
крајинскијем, па, вјера и Бог, госпођо, три срца у мени заиграју!{S} А, Бог зна, по лицу ти суд |
је унутрашње задовољство да притаји.{S} Три мужа!{S} Та томе би се макар каква секретарица мини |
челниковица, могла обрадовати!</p> <p>— Три лепа, млада, мужа — додаде врачара, — а после ћеш о |
разред...{S} Красно дете!</p> <p>— Има три — рече пандур, —- ако не буде година више; него је, |
и: прво уђе у дворану, једном мили-и са три лојане свеће осветљену, газда Миладин свињарски трг |
је изабрала перковачка омладина баш та три најчувенија зурлаша, да јаве отменијем перковачком |
пе Гркиње, па би отишли, наравно, после три-четири чаше ракице, кући, приповедајући радозналоме |
Н... казаћу, да живи са писарем, а оне три у Ј.., те су, опет, комункиње; а то све зато, што м |
и међу ђацима могле би још и остати оне три, већ у целоме цивилизованом свету узакоњене, класе; |
као луд за тобом!{S} Ја!{S} Ал’ ако те три-четири ствари не узимаш код себе, лако може да се о |
/p> <p>— Ја, касти, служим већ дваест и три године као учитељ.{S} Истина, касти, нисам учио вел |
и оде у своју школу.{S} Није се још ни три корака од Спирине каване одмакао, а, ево, дође и чи |
рио на себе, па какве ти речи не говори три сата, ама баш ниједну да му не разбереш!{S} Стајао |
су пред своју смрт поделила у Св. Гори три јерарха...</p> <p>Гркиња је дубоко уздахнула.</p> < |
је поразило...{S} Чича-Тима није могао три дана ручати, ни с ким није говорио и једнако је мис |
, твој мали Милован има, ја мислим, већ три године, како учи код мене други разред...{S} Красно |
</p> <p>Деда-Спира донесе на служавнику три-четири ракијске чашице и једну литру старе жабарке. |
ао никаква вреда нанети.{S} Истина, два-три дана био је као убијен; ни с ким није проговорио, < |
а своју обожавану Гркињу загрли.{S} Два-три љубавна погледа, то је било све, што је целог вечер |
мраку нестаде...{S} Прота се осврте два-три пута, да га ко не гледа, а после све хладовином пор |
еоргине, а ти узми црвеног божура и два-три струка сунцокрета.{S} Ја кад сам се удавала, то да |
тиче, признајем, да сам у свом веку два-три пута и ја био гост на њима; али за шта су те беседе |
, —- тек на погдекоме ћепенку видиш два-три црвена лонца, једну чинију са сачмом, другу с креме |
мештајем: једна неофарбана клупица, две-три ниске дрвене столице, а ону другу половину запремао |
е играчке.{S} Једна лутка без руку, две-три луткине шарене кецељице и хаљинице, а после неколик |
куд у чаршију; онде се навртатио на две-три бакалнице и у свакој је попио по две-три грке ракиј |
ју посла у пољу, попију код куће по две-три чаше ракије, па иду на посао; мајстори се <pb n="33 |
ри бакалнице и у свакој је попио по две-три грке ракије.{S} То му је тако у нарави било: кад се |
леда добро са свију страна, дуну у њега трипута, па га стави Гркињи насред длана.{S} После је н |
од куће парче храпава сукна, па се њиме трљала по лицу, све док није природна румен дошла.</p> |
на свој палац и стаде по Гркињину длану трљати, док се на белој кожи не указа једна модра пруги |
, заруменевши се, млада васпитатељка из Трновника. — Чисто се стидим казати: хтео ме је пољубит |
из Бајковца, а ту је и васпитатељка из Трновника; позвала сам и овдашње учитеље, осим оне мато |
њојзи приповедим, како је њен Швабић у Трновнику хтео да пољуби васпитатељку; а ако и то буде |
незадовољна, јер тако млада срца почињу тровати увреде, које им неправда наноси!</p> <p>— Децо, |
коле беше сто намештен, али само за њих троје, а деца ће, наравно, да не би разговору и добром |
а Марка није изгледао страшнији; остала тројица искрљештили очи, па, што их џигерица служи, дув |
га не види, а чује, рекао би, да их има тројица, што с њиме диване.{S} На тај начин је и лепа Г |
и вода!{S} Ја мислим да у Венецији њих тројица засвирају, да би и само звоно Светога Марка сво |
а, играју валцера, мазе се с девојкама, троше и своје и туђе паре, а хоће да им силом верујемо, |
ко би се иначе присни пријатељи о туђем трошку препирали.{S} Тако је и једна стара васпитатељка |
ипеци путовати ни здравом, а то ли тако трошноме телу.</p> <p>Код старе госпође био је ручак ве |
S} А кад пођеш на венчање, немој у косу трпати смиља и љубичице, то је сељачки!{S} Него, ако не |
наца често обасипана бивала, научила се трпљиво сносити...{S} Гркиња је још једанпут премери св |
дала, како иде, поштапајући се поносито трсковим штапом, по улици, а деца и људи трче за њим, с |
та недостајало, али се она по могућству трудила, да све те природне мане улепша; а ту су јој би |
вен и туробан; али кад је видео Гркињу, трудио се по могућству да се весело насмеје. — Дивно ве |
ате, колико сам се око те несрећне деце трудио, и мени јектичави Швабић да у протоколу само тол |
p> <p>— Лепо, Ленка, треба и даље да се трудиш! </p> <p>И тако је ревизор сву децу за њихове ра |
али гости, сви повикаше на њега, сви се трудише да му докажу, да је он — луд, да ништа не зна, |
вама, стара госпођо, на вашем великоме труду морам такође изјавити моју благодарност...</p> <p |
ечено, у Срему и бабица била, узалуд се трудула, да чича-Тими учитељу докаже, да женскоме чељад |
поискакале. — Шта је кларинета, пикула, трумбета и други подобни инштрументи?{S} Све је то прем |
Трећег!{S} У кући му је клавир, ћемане, трумбета и други сваковрсни инструменти, у којима се, о |
трахинића бана удата, да је она умела у трумбету свирати, то вам могу историјским <pb n="343" / |
{S} Сав се, сиромах, ознојио.{S} Час је трчао по шећер, каву, пиринач; час, опет, по месо, крас |
окрсте...{S} А после ће са протођаконом трчати кошију; ко пре стигне, добиће литру сапуна, да о |
рсковим штапом, по улици, а деца и људи трче за њим, скидају капе и љубе га у руку; после га гл |
и перковачке беседе, неће моћи ни једну тршчану колибу потрести, а то ли зграду једне добро уст |
стазу, па где је најшира, најутрвенија, ту је и кућа лепе госпође Гркиње.{S} Није то кристал-па |
: ту су ти шешири са великим перушкама, ту кринолини, карнери, тунике и што се већ у оно време |
у узакоњене, класе; али међу учитељима, ту не би требало да тако што постоји!{S} Ја сам свакад |
о ми је, заиста, жао!{S} Али на беседи, ту ћемо се на сваки начин још вечерас видети?</p> <p>По |
љено: куд су год Тимини пољубци падали, ту је, наравно, отпадало руменило и белило.</p> <p>— Ни |
а у лепу Гркињу ниси смео ни погледати: ту су ти шешири са великим перушкама, ту кринолини, кар |
којих свака поштена кућа може опстати: ту су ти шлингераји, штикераји, па онда чачкала за зубе |
, ви’те, господин-Тимо, шта чини удаја; ту се, богме, у радости заборавља и ручак и вечера!</p> |
азником се виђала на њој и свила!...{S} Ту је, наравно, морало бити и оговарања.{S} Паланке су |
онуда, упутила се право горњој мали.{S} Ту, у томе усамљеноме крају, ретко је кога сретала, а к |
ру, баш поред Св. Димитрија, висило.{S} Ту се старац још више разгоропадио:</p> <p>— Милка!{S} |
ни удовци, извикане фрајле и удовице, — ту не беше краја оговарању.{S} Али све то као да се леп |
едно је оћелавело.{S} Па, касти, има л’ ту моје кривице?{S} Могло је дете и водену болест добит |
а којој ће бити и учитељ из Бајковца, а ту је и васпитатељка из Трновника; позвала сам и овдашњ |
запопим, да добијем ваљану парохију, а ту је нуждан новац!{S} Треба ту давати!{S} Од митрополи |
ти је преко авлије до малих вратница; а ту су опет застали, шапутали су нешто, док она сасвим г |
дила, да све те природне мане улепша; а ту су јој била разна белила, руменила и гарила на услуз |
ским <pb n="343" /> фактима доказати; а ту ми је сведок и силан Влах Алија.{S} Та зар би се он |
арохију, а ту је нуждан новац!{S} Треба ту давати!{S} Од митрополитова ђакона, хеј, па навише!{ |
е о својој будућности, а и сам да се за ту свечаност приуготови...</p> <p>Кад је учитељ Тима до |
ad> <p>Сутрадан је сав Перковац знао за ту Гркову част.{S} Знали су и то, откуда Гркињи виново |
олим вас, господине, и хвала вам!{S} На ту вашу услугу никада нећу заборавити.</p> <p>У таком р |
си, тако, да су се и гости са сокака на ту ларму почели враћати.</p> <quote> <p>— Господо и бра |
Само, касти, то је међу нама речено, па ту нека и остане, јер ја не бих волео да таке речи дођу |
љ Тима је заклао петоро јагањаца, па је ту било чорбе, капаме, печења, до миле воље; навукао је |
га у руку.{S} Стари деда-Спира, који је ту параду из прикрајка гледао, накашља се зловољно и пр |
ова ђакона, хеј, па навише!{S} Бо’ме ће ту и сто дуката мало бити|... — Тако је Папраг комбинов |
побратиму.{S} Папраг се, по обичају, и ту поклонио десет-дванаест пута, а бакалин га је својим |
да се гледа за послом!</p> <p>Кад је и ту чашу грке искапио, да мало своју унутрашњу муку разб |
и девојка треба да пада у очи, нема ти ту стида и скромности!{S} Истина, ја те слабости нисам |
а сам покупила све што ми треба: има ти ту, госпођо, да простиш, и мишјака, и лево уво од слепо |
н у пећини...{S} Немаш, ја!{S} Па ће ти ту требати и једно парче од опанака велико-мученика Про |
је сасвим љубавног карактера, а ја сам ту посредовала...{S} Дакле, код мене су били и састанци |
олети?{S} Леп је, веле, али ја не видим ту лепоту!{S} Моја мајка беше лепа, а личи ли он на мој |
је са спремом — прихвати Гркиња, — зар ту толико треба?</p> <p>— Оно, касти, опет ће много кој |
деда, још једну грку, па да се вучем у ту дерну школу!{S} Е, јес’ чуо, деда-Спиро, баш ти зави |
у резати, па кад би га ко умолио, да му ту вештину покаже, он би му сав виноград џабе орезао.</ |
не мешајте у густ!...{S} Јер...</p> <p>Ту се чича-Тима учитељ од силне жестине накашља, исхркн |
је остао сам у кући.{S} Нека неописана туга надвладала га је.</p> <p>Седео је за столом, а гла |
пољним знацима исказати је; тако исто и туга налазила је само у њеним слабачким грудима усамљен |
огла.{S} Али напослетку, љуљана теретом туге своје, опет је заспала.{S} Само Гркиња не могаше < |
треба причувати, него се, као човек, да тугу свога родитељског срца ублажи, поштено напио.{S} А |
е у стању била у детињим грудима толику тугу покренути?{S} Међу осталим ситницама у завежљају н |
а на њојзи?{S} Кожа и кост!{S} На глави туђа коса, на збрчканоме лицу туђе белило и руменило: п |
ила, фландра једна?...{S} А и шта ће му туђа жена?{S} Зар не би боље било да мене узме?{S} Он у |
живи, и која жена на свога мужа мрзи, а туђе мужеве воли...{S} Све је то начелник перковачки та |
а, мазе се с девојкама, троше и своје и туђе паре, а хоће да им силом верујемо, да они раде све |
На глави туђа коса, на збрчканоме лицу туђе белило и руменило: права лорфа!...{S} А ја?...{S} |
} И тако би се иначе присни пријатељи о туђем трошку препирали.{S} Тако је и једна стара васпит |
ом Саду.{S} Варош презадужена; народ од туђинаца знањем, индустријом, науком, па и самом туђинс |
је после мајчине смрти и од својих и од туђинаца често обасипана бивала, научила се трпљиво сно |
се више за мене старала, него ова лепа туђинка!{S} Ето, нашла је за дете и младожењу: леп млад |
знањем, индустријом, науком, па и самом туђинском владом, скоро потлачен; а омладина, накићена |
с овом мученицом гушити и давити, но с туђом децом свађати се и гутати ону школску прашину.</p |
о ће своју рану завити и утоплити, а за туђу нико и не мари, још гледа, ако може, да је у својо |
ја се чудим, како досада нису саставиле тужбу бар са две хиљаде потписа, да се хапси, или да се |
роши.</p> <p>Господин Швабић се на њену тужбу замислио, а после кратког озбиљног ћутања окрете |
умем и да знам, како и коме, ја бих се тужила.{S} Е, баш ми утуче срећу, Бог га убио! — И заис |
настави: — А да ме није ко у господина тужио?...{S} Оно, касти, док је човек у животу, има и н |
је у некаквој гостионици, и онда би се тужио како је све скупо, и опет им је мршава храна.{S} |
је млада.</p> <p>Док је чича-Тима тако тужне мисли премишљао, неко се накашља пред вратима.{S} |
пати.{S} Њено уображење јој је износило тужне слике неизвесне будућности.{S} Човека који ће је |
арна, ако ме ко у кућу прими!...</p> <p>Тужне су то мисли; тешко ономе, ко се у њих удубе!{S} Т |
лед ишчезао је, а око развучених усница тужно се заиграла она дубока борица, што се од носа ка |
огледао није.{S} Дете је гледало за њим тужно, замишљено; видело је, сироче, да је са мајком и |
а махом је бризнула у плач.{S} У таком тужном расположењу затече је и лепа Гркиња.</p> <p>— Но |
ти, која би је својим заносним бојама у тузи њеној утешити могла.{S} Али напослетку, љуљана тер |
вољно поштује.{S} Хоће ли им се смети у тузи својој или у радости поверити?{S} Хоће ли у Папраг |
оне карте, што су на сам Велики петак у Туманима на Христову гробу преноћиле.</p> <p>И тако се |
астављала је стара госпођа и даље своја тумачења, — то ће рећи, мој господине, да је у Србији р |
ликим перушкама, ту кринолини, карнери, тунике и што се већ у оно време највише носило, и све т |
мода се променила, изишле су и никакве тунике...{S} Оно, касти, има шесторо-седморо деце, могл |
ети могле, подигла је предњи скут своје тунике чак до више колена.{S} Жене и деца су се, истина |
} Писмо од Милке! </p> <p>Он га погледа тупо, а после као да се хтеде нешто сетити:</p> <p>— Ми |
е и дневнога спавања био мало надувен и туробан; али кад је видео Гркињу, трудио се по могућств |
неки старац, који још није заборавио на турски селам-алећ, или нека фрајлица, која је од неке к |
лијуна пиљарица, алваџија и бозаџија из турског и немачког царства домарширати, и не би им се г |
на беседи, ал’ ово чудо!{S} Но, то ни у Турској нема!</p> <p>Чича-Тима, који је баш за гросмуте |
у Црну Реку, или, ако је могуће, чак у Турску...</p> <p>— За вашу љубав ћу све могуће употреби |
ратим их купује у Београду по два гроша туце.</p> <p>Папраг се збунио, а бакалин, који је у све |
и, и то све због небрежења капетанова и ћатина; па кад је г. ревизор дошао, нашао је празну шко |
, касти, мало буновна.{S} Сутра, ваљда, ће и мени доћи шпуријус.</p> <p>— Да — рече Гркиња, — т |
с њоме живи.{S} Лепа парада!...{S} Ал’ ће им и пресести!{S} Хоће, богами!{S} Скоро ће доћи и ш |
„најстарији учитељ у Србији“...{S} Ал’ ће да ми се клањају: и гросмутерка, и прота, и моја Јох |
ерени, да чим се вратим у Београд, прва ће ми брига бити да је са мужем протерам.</p> <pb n="31 |
ного друго којешта ћу говорити, од чега ће му се кожа јежити и коса на глави кострешити.</p> </ |
евољом и глађу, договара, шта ће и кога ће те <pb n="338" /> ноћи похарати, да своју гладну дец |
о њен пољубац засладио; али знам ја, да ће она мало друкче почастити.</p> <p>Затим се мало испр |
оспођа гросмутерка, која није знала, да ће и Гркиња на тој беседи суделовати, није се могла узд |
огу казати, али једно знам, а то је, да ће госпођа Јоханида осим певања и — декламовати.</p> <p |
у кућу и виноград...{S} Поговара се, да ће се и одселити, да с њоме живи.{S} Лепа парада!...{S} |
ема речитости, и, кад у пићу говори, да ће ма што лудо изговорити.</p> <p>— Господо и браћо!,.. |
мишљене равноправности и једнакости, да ће се за њу све донде борити, докле у борби не победи, |
а то ли мушке кошуље.</p> <p>— Знам, да ће се господин Швабић изненадити, кад види оваке фине с |
ваздуха; а после је цифрама доказао, да ће после пет стотина милиона година нестати ваздуха, и |
а у пићу говори, а прота се заверио, да ће о томе шкандалу и само министарство известити...{S} |
смутерке; и сваки се од њих заверио, да ће јој се, кад-тад, осветити...</p> <p>Ствар је, дакле, |
и још и с колегама састати, наравно, да ће доћи у деда-Спирину кавану.{S} Тако је и господин Па |
25. јуна у Перковцу бити, — наравно, да ће код вас на квартир и кост; морам вам и то приметити: |
да јаве отменијем перковачком свету, да ће се у Грковој кавани тога вечера држати беседа.{S} Та |
измиче, а он за њим; е, баш мишљах, да ће се на сокаку побити!</p> <p>Кад се чича-Тима са свој |
ао наставак Живкове беседе сматрати: да ће се људи после пет стотина милиона година без ваздуха |
спидо!{S} Шта ти је обећао?</p> <p>— Да ће ми купити од тешке црне свиле хаљину, и то још ове ј |
о не беше зиме, а које што се надала да ће до зиме и <pb n="363" /> две бунде од новодобивеног |
влада.{S} Она ми је, истина, обећала да ће се код свога маторог обожатеља за мене заузети, да ш |
<p>Госпођа гросмутерка беше сигурна да ће победити; зато се са неким поносом уздиже и стаде са |
, да не може, да јој је врло тешко и да ће јој на чистоме ваздуху много лакше бити.</p> <p>— Ви |
, казиваху, да је већ у Свилајинцу и да ће сутра, а најдаље до прекосутра, доћи и у сам Перкова |
ући се, учитељ. — Али будите уверени да ће доћи.</p> <p>— Јесте ли ви баш сигурни?</p> <p>— Све |
е траје горке ракије, ја сам сигуран да ће и чича-Тима овамо долазити.</p> <p>Затим се учитељ о |
је год погледим, све сам више уверен да ће ми баш овај виноград неку велику срећу донети, богас |
о онај продерани од сламе шешир, као да ће га Банаћанин на плеву за страшило, а, овамо, се једн |
азују, да је за све то остарео, него да ће га поставити за гробара...</p> <p>Тако је нешто сања |
ати; а и млади господин Папраг тешко да ће и он наћи млађу и васпитанију женску, него што је на |
што је замислила отворено искаже, онда ће данашња српска кнежевина за сироте учитеље бити тесн |
кад музика стане, и све се ућути, онда ће на средину ступити, у белим рукавицама и црном салон |
ближе приступи господину проти; а онда ће му шанути:</p> <p>— Е, оче прото, како вам се допада |
А попадија, као свака сирота жена, куда ће, него к мени?{S} А и своји смо нешто, те, ето, од ју |
већ о синоћном прстену и о беседи, која ће се тога вечера држати.{S} Душа ваља, Перковчани су д |
ће тако редом ићи...{S} Једног учитеља ће прогонити кметови, другог попови, а трећи ће страдат |
јој је умела наћи чини и мађије, којима ће „плод чрева својего“ у ред довести; па кад је то све |
рече начелник, — у хапсу, на вјешалима ће се угушити!...</p> <p>— А то ће рећи — настављала је |
, као зачин беседе, певачка дружина, па ће у кору да отпева чувену убојну песму:</p> <quote> <l |
сом читати, н.пр., о створењу света, па ће са свом ватром, која је будали свакад на расположењу |
нском капуту, нека надувена стеница, па ће какав неспретан превод из некакве немачке купусаре н |
ир-Николу преместили, и то у Хомоље, па ће и госпођа Јоханида с њиме да путује?... — А после до |
најстаријега калуђера из Свете Горе, па ће да га покрсте...{S} А после ће са протођаконом трчат |
ухваћен у пећини...{S} Немаш, ја!{S} Па ће ти ту требати и једно парче од опанака велико-мучени |
спремити једну литру комовице, — добра ће бити уз кајсије!</p> <p>Кад је све било спремљено, к |
ког времена са лутком било, а прексутра ће бити са мном...</p> <p>Милка ућута, по беломе лицу л |
би повољног и честитог мужа наћи.{S} Та ће, наравно, говорити о моралу!{S} Кад се и та наситила |
..— Сиромах чича уздахну. — Ко зна, шта ће данас бити, а ружно сам снивао, тако ми Свете Богоро |
ринуђена невољом и глађу, договара, шта ће и кога ће те <pb n="338" /> ноћи похарати, да своју |
раменима, за знак да не зна ни сам, шта ће на све то да одговори.{S} Он би, истина, знао, али г |
ма се мало накашљао, јер није знао, шта ће да му одговори.</p> <p>— Оно, касти, зете, тамо код |
киваше мирно, скоро достојанствено, шта ће даље да буде.{S} Гркиња, откако је познаје, није у њ |
ш сам радознао, како ће испасти!{S} Шта ће и ко ће што на беседи говорити?</p> <p>— Цео вам про |
л...{S} Чорба, сарма и печење...{S} Шта ће нам више?..</p> <p>— А мелшпајз?....{S} Знате, у Нов |
опчинила, фландра једна?...{S} А и шта ће му туђа жена?{S} Зар не би боље било да мене узме?{S |
гне ваша обожавана Гркиња; да видим шта ће вам помоћи са оним краставцем на окреченоме лицу?... |
намештен, али само за њих троје, а деца ће, наравно, да не би разговору и добром расположењу см |
ми ћемо пити све тазе пиво; а њена деца ће нам певати „<title>Во Јордање</title>“.</p> <p>И чич |
ати да најпре уловимо голубицу, а голуб ће и сам доћи!</p> <p>Госпођа гросмутерка беше сигурна |
уверити...{S} Само да ми је знати, кад ће доћи!{S} Јесте ли добили каква извешћа, стара госпођ |
ни да си насред Мироча, чекаш само, кад ће те напасти вуци или хајдуци...{S} Куд ће сиромах учи |
питати: шта мислите са свадбом?{S} Кад ће бити?...{S} Не треба много ни оклевати.{S} Што ’но р |
у баба још није никад слагала!{S} И кад ће се чича-Тима у њену лепоту загледати, она јој је пре |
ље или некуд на другу страну, — Београд ће му бити тесан, то знам напред!...{S} А, после, кад о |
е те напасти вуци или хајдуци...{S} Куд ће сиромах учитељ?...{S} Ишао је даље без свести и без |
’ма нисам рад казиват’, страх ме је, е ће се и даље чути...{S} Знаш, људи смо...</p> <p>— Па з |
а своју мараму руком, као да се боји, е ће га ко похарати.</p> <p>— А шта ти је то, учитељ-Тимо |
се поче мало живље кретати.</p> <p>—Све ће то својим редом ићи — рече Папрагу. — Све сам ја то |
Београд.{S} Сваки је путник гледао где ће пре на конак, па и чича-Тима најпре добро загледа по |
!{S} Е, па где су данас младићи, у које ће се младе жене и девојке толико заљубити, као у мене |
Горе, па ће да га покрсте...{S} А после ће са протођаконом трчати кошију; ко пре стигне, добиће |
литова ђакона, хеј, па навише!{S} Бо’ме ће ту и сто дуката мало бити|... — Тако је Папраг комби |
од поп-Арона могли капеланисати; о томе ће се и сам ревизор уверити...{S} Само да ми је знати, |
казати, каква је љутина у кући и какви ће новци из куће?</p> <p>— Хоћу, благо баби!{S} Хоћу, л |
гу живети; па кад ваздуха нестане, људи ће се угушити!“ Јесте ли ме разумели?</p> <p>Начелник, |
ке неизвесне будућности.{S} Човека који ће је узети није могла волети, јер га ни познавала није |
о сам изабрао темат за моју беседу који ће бити раван овој нашој светковини?...</p> </quote> <p |
не хтели, сви умукли, чекајући, шта ли ће он, онако накресан, изговорити.</p> <p>— Господо и б |
Но — рече гросмутерка гласно, — шта ли ће ова вештица да говори?{S} Но, красна беседа!{S} И на |
е Гркиња, — дете је мало напуштено, али ће код нас доћи у ред; а, после, наћи ће се, ваљда, и м |
!{S} Деца ми знају све као воду!{S} Али ће и упамтити, верицу им дечју, кад су учили код Ђоке ш |
вати на Папраговој свадби, лепо!{S} Они ће пити у здравље младенаца, а ја ћу у Београду са госп |
и ће код нас доћи у ред; а, после, наћи ће се, ваљда, и младожења.</p> <p>— Није још за удају — |
опала.</p> <p>— ’Ма, побратиме, —- рећи ће чича-Тима, — чу ли ти, да ја удајем моју Милку?</p> |
крчање.</p> <p>— То је човек... — рећи ће један од њих. — Пао је, несрећник, па се, можда, и у |
ковац.</p> <p>— Што се мене тиче — рећи ће Ђока, учитељ трећег разреда, —- баш га се ништ’ не б |
>— Сад је на мене ред, да частим — рећи ће чича-Тима, брижљиво се удаљавајући од проклетих учит |
огонити кметови, другог попови, а трећи ће страдати од господе школских ревизора, — како ком у |
ју, те да се она спреми; млада је, моћи ће још коју поиграти у колу.{S} А сад, дабогда, у здрав |
р, а, као што сам чула, по свој прилици ће бити сам г. начелник!{S} Хоћу им, богами, смрсити ко |
умила довече да правим вечеру, на којој ће бити и учитељ из Бајковца, а ту је и васпитатељка из |
каве, па за сваком искапљеном чашом тек ће уздахнути:</p> <p>— Ала је то погана врућина!{S} Кол |
аља, сабаља, пушака и топова.{S} За њим ће доћи, као зачин беседе, певачка дружина, па ће у кор |
лазак мога мужа внимателном учинити; он ће на сваки начин 25. јуна у Перковцу бити, — наравно, |
на без ваздуха угушити!....</p> <p>— Он ће се угушити — рече начелник, — у хапсу, на вјешалима |
је, преклињао, само да га погледи, а он ће јој поклонити сву срму, па нека купи себи од црне св |
учитељи и учитељке скупили, и пре него ће почети своја предавања, заседоше <pb n="307" /> у оџ |
да би се удала, удомила; ал’, овако, ко ће узети обележену „неморалну“ девојку?...</p> <p>— То |
дознао, како ће испасти!{S} Шта ће и ко ће што на беседи говорити?</p> <p>— Цео вам програм не |
улазећи у дућан и намештајући се, како ће се на ћепенку комотније сместити, -— побратиме, дода |
ду давати?{S} Е, баш сам радознао, како ће испасти!{S} Шта ће и ко ће што на беседи говорити?</ |
и, па му бајаги пришану, ал’ тако, како ће и Папраг чути: „Диван младић!{S} Научен младић!{S} В |
ац...{S} Сад се Перковчани питају: како ће прота без Гркиње?</p> <p>Старац је само ћутао.</p> < |
е“...{S} Људи су људи, сваки гледа како ће своју рану завити и утоплити, а за туђу нико и не ма |
да видимо! </p> <p>— Како је пао, тако ће и устати — мислио је други.</p> <p>— Ал’, ено, не ус |
<p>— У Београд!...{S} Зар не знаш, тамо ће сутра бити крштење?...</p> <p>Трговац уздахну.</p> < |
м и пресести!{S} Хоће, богами!{S} Скоро ће доћи и школски ревизор, а, као што сам чула, по свој |
сметати; а, после, старост његова скоро ће нас ослободити...</p> <p>Лепа Гркиња није могла све |
Знам, да ћеш имати печених јагањаца, то ће и без искања ђаци донети; ’ма, побратиме, гледај да |
азио да попови нису христијани...{S} То ће им доста бити, па да их по целоме свету растури!...< |
ара госпођа и даље своја тумачења, — то ће рећи, мој господине, да је у Србији ружан ваздух, да |
ешалима ће се угушити!...</p> <p>— А то ће рећи — настављала је стара госпођа и даље своја тума |
ије смела поверити виљушку у руку, и то ће дете својим врапчјим гласом да декламује неку убојну |
а изгубити службу, а сутра ћеш ти; и то ће тако редом ићи...{S} Једног учитеља ће прогонити кме |
очи, рукова се с њиме и, задовољна, што ће и само министарство још истог дана о њеном добро сми |
д су мени сви људи једнаки?{S} Тај, што ће мене узети, зове се Папраг; он не може бити гори од |
и...{S} Ја тога човека не познајем, што ће да буде мој муж; а мужа треба да волимо!{S} Како ћу |
, касти, шта ћемо и да оклевамо?{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас!{S} Ја бих рекао <pb |
по чаршији прошета.{S} Али пре него што ће свога дебелога Шпартанца оставити, морала му се похв |
навикава се на пелен, и временом лекар ће, можда, с поносом рећи: „Моја се болесница навикла н |
толико треба?</p> <p>— Оно, касти, опет ће много којешта и требати; нећу, касти, да ми после пр |
ој уплив и достојанство.</p> <p>— Испит ће ми испасти, ја мислим, да сјајније не може ни бити — |
винограду пивару; кућу већ имам, а воду ће ми вући кир-Никола..{S} А ја и Гркиња, ми ћемо пити |
Браћо!</p> <p>Ово је прва беседа, коју ће историја вароши Перковца крупним словима у своје сја |
азе мимо њега.{S} Он није знао, на коју ће страну, па напослетку се обрте налево.{S} Ишао је св |
ама одем — рече гросмутерка. — У недељу ће они благовати на Папраговој свадби, лепо!{S} Они ће |
b n="321" /> <p>— Хе, хе, хе!...{S} Баш ће ово да буде вечера!{S} Ха, ха, ха!{S} Та ни кад сам |
} Поред свих хладних облога, које је на ћелаво чича-Тимино теме приљежно метала, оста она иста |
полеона Трећег!{S} У кући му је клавир, ћемане, трумбета и други сваковрсни инструменти, у који |
заједљиво. — Ја се, штавише, надам, да ћемо још много година пријатељи остати...{S} Та да нема |
ласом, — хајде, очешљај се и спреми, па ћемо да идемо у виноград, да беремо кајсије, и то од он |
ко само ја и госпођа Швабићка умемо; па ћемо гледати да најпре уловимо голубицу, а голуб ће и с |
, сад у недељу?</p> <p>— Па, касти, шта ћемо и да оклевамо?{S} Што ће бити јесенас, нека буде в |
а, — рече стара госпођа подмукло, — сад ћемо се огледати.{S} Знам, да вам деца ништа не знају, |
моје мајке!“</p> <p>„Па, госпођице, где ћемо се моћи видети?{S} Али само, са многих разлога, на |
ека примили на квартир...{S} Ал’ о томе ћемо друга пут проговорити.</p> <milestone unit="subSec |
вући кир-Никола..{S} А ја и Гркиња, ми ћемо пити све тазе пиво; а њена деца ће нам певати „<ti |
иде, нек пукну од једа и злобе!{S} А ми ћемо, касти, као и досад, остати једно тело и једна душ |
на милиона година нестати ваздуха, и ми ћемо се — угушити.</p> <p>Људи су и њега слушали... </p |
о старо.{S} Па кад се ти помогнеш, лако ћемо!{S} Неће ни мени бити лоше!</p> <p>Гркињи синуше о |
и је, заиста, жао!{S} Али на беседи, ту ћемо се на сваки начин још вечерас видети?</p> <p>После |
у дућан и намештајући се, како ће се на ћепенку комотније сместити, -— побратиме, додајде ми је |
ани постајаху ређи, —- тек на погдекоме ћепенку видиш два-три црвена лонца, једну чинију са сач |
је то радила?...</p> <p>— То је Ленка, ћерка газда-Живка Ћорбуџаковића...</p> <p>— Лепо, Ленка |
задовољна? —— питао је чича-Тима своју ћерку удавачу...{S} Девојче испрва ћуташе, али кад јој |
<p>Да је чича-Тима боље погледао своју ћерку, он би видео, где јој се суза преко белих образа |
штеним очима гледао је у своју уплашену ћерку, која је онде пред њим дрхтала, али се није с мес |
а чича-Тимом и не упита га за испрошену ћерку, а после се окрете лепој Гркињи и, сасвим умиљато |
S} Али што и питам, кад знам напред, да ћете то учинити?{S} Ако ни за шта друго, а оно да се на |
нда сте казали, па сте се заклињали, да ћете ми одмах после свадбе купити црну свилену хаљину!. |
мамо у Перковцу беседу, ја се надам, да ћете нас својим присуством усрећити.</p> <p>Папраг заст |
е потребе тога вечера:</p> <p>- Кајсије ћете ми донети.{S} Треба ми и винова лишћа за сарму, а, |
, али то има и своје добре стране: моћи ћете од ње као у воску направити што хоћете, добру или |
— доказивао је учитељ III разреда, — то ћете ми тек допустити, да у сваком сталежу и свугде има |
има јој је дао вина и ракије...{S} А то ћете се сећати, зашто...{S} Штогод жена има у нашем Пер |
оји смо, а и сигуран сам, побратиме, да ћеш ми вратити; ето, дао ти је Бог нешто мало винограда |
лана повлачи, само што не проговори, да ћеш још четрест година живети!{S} Леп век!{S} Па ћеш јо |
недељу?{S} Лепо, побратиме!{S} Знам, да ћеш имати печених јагањаца, то ће и без искања ђаци дон |
етрест година живети!{S} Леп век!{S} Па ћеш још, осим овога, три мужа променити.</p> <p>Гркињи |
е; данас ћу ја изгубити службу, а сутра ћеш ти; и то ће тако редом ићи...{S} Једног учитеља ће |
Чича-Тима га љутито одби:</p> <p>— Шта ћеш?{S} Што си дошао, је ли, чупави магарче?</p> <p>— Г |
наш ти!{S} А то је, касти, мода, па шта ћеш ти мимо свет?{S} Ено, гледам пре, син оног Железник |
</p> <p>— Их, гром те спалио!{S} Та кад ћеш једном изгледати као човек, као муж, несрећниче нео |
S} Сутра навече, кад донесеш бунду, све ћеш дознати... све, слатка моја госпођо!{S} Гледаћу ти |
</p> <p>— Шта, зар још има?{S} Та докле ћеш, учитељице, побогу?{S} Та то је, као што ми наказив |
. — Мене длан никад не вара.{S} А после ћеш се жестити.{S} Ево, гледај, свађа у кући!{S} Новац |
млада, мужа — додаде врачара, — а после ћеш остати богата удовица...</p> <p>Стара врачара пљуну |
каза једна модра пругица. — Неко весеље ћеш имати у кући...</p> <p>— Свадбу! — рече полугласно |
цене мађије поклони. — Још сутра навече ћеш је добити.{S} Али мораш ми још казати, каква је љут |
и и парче хлеба себи за фруштук; а мени ћеш спремити једну литру комовице, — добра ће бити уз к |
а то удесио и уредио, само, наравно, ти ћеш, синко, о целом нашем разговору ћутати, нарочито пр |
е јесени!</p> <p>— Хе, хе, хе!{S} Па ти ћеш ми изгледати као грчка краљица, кад је ишла на венч |
вица.</p> <p>— Па јеси ли смислио, како ћеш јој здравити?</p> <p>— А нашто то?...{S} Ја ћу онак |
сама је, с прекрштеним ногама, села на ћилим.</p> <p>— Данас је петак — рече баба; — јутрос ка |
ао је низак кревет, застрт неким старим ћилимима.{S} Оданде узе један сламњи јастук, те га пону |
имин побратим беше добар човек; истина, ћифта, али ни упола себичан као данашња ћифтарија. <pb |
варошица за његову несрећу чула, сваки ћифта запитао би га: „А, чича-Тимо, где су ти две класе |
ћифта, али ни упола себичан као данашња ћифтарија. <pb n="365" /> Он је у дућану врло мало еспа |
акалници нађеш макар и аковче, наћераћу ћифту, да га наштину испије мјеште препеченице...</p> < |
/p> <p>— То је Ленка, ћерка газда-Живка Ћорбуџаковића...</p> <p>— Лепо, Ленка, треба и даље да |
у име сачува.</p> <p>То је био као неки ћорсокак, који је водио од цркве касарни.{S} Одмах у пр |
и у тај мах шушну сирота Милка из свога ћошета, откуда је чула говор свога оца, а после видела |
ошћена, отишла, да се у неком усамљеном ћошету куће сита наплаче, и кад је лепа Гркиња поред ње |
руку!</note> <note xml:id="SRP18760_N2">Ћошка се зове пред кућом од дрвета начињен као балкон.< |
о разиђоше, Гркиња је забринуто села на ћошку,<ref target="#SRP18760_N2" /> скупила се скоро у |
одолети, него је онде у кујни, у једном ћошку, загрли и тако је силно цмокну, да се дете у соби |
дине!{S} Никад више нећу!...{S} Богами, ћу од корице до корице све да научим, сутра ћу да научи |
авоље бриге!{S} Сад само не знам, да л’ ћу президијално, писмом, али депешом о томе да извјести |
ладожења, са којим ћу ја вековати, кога ћу ја волети?{S} Теше ме: навићи ћу се!{S} Болесник заб |
прекиде му реч Гркиња, — кад чујете, да ћу на беседи и ја декламовати...{S} Онда?</p> <p>— Онда |
о је написа!{S} Е, знади, учитељице, да ћу забранит’ продају мастила за читав перковачки округ! |
...{S} Онда?</p> <p>— Онда, наравно, да ћу остати... — доврши препредени богословац, рукова се |
и одмах четворици верна!{S} Наравно, да ћу ја од свију највише одликовати проту, с њиме ћу и шп |
те, неће ми се одрећи...{S} Наравно, да ћу пред министром друкче стојати...</p> <p>И уједанпута |
м намерна у Београд ићи.{S} Наравно, да ћу прво моју госпа-Јустину походити; више му не треба, |
част!...{S} Кад се мироноше, наравно да ћу ја прва бити на реду; при самоме причешћу <pb n="368 |
дунста?...{S} Е, ако је баш тако, онда ћу је целу обрати...</p> <p>— Нећу дунста — смејала се |
у таку песму, а кад буде ваша слава, ја ћу је декламовати.</p> <p>— Сад, касти, не могу, имам в |
, госпођо, а ви се ослоните на мене, ја ћу гледати да вам још до подне све набавим.</p> <p>— Мо |
68" /> такође; а кад се навора дели, ја ћу гледати, како се другим којекаквим судоперама пружа |
здравити?</p> <p>— А нашто то?...{S} Ја ћу онако по новосадски: егзабрукто. </p> <p>И он се диж |
о!{S} Неће ни добро сванути сутра, а ја ћу се већ доселити, па онда нек’ прсну сви од једа!</p> |
} Они ће пити у здравље младенаца, а ја ћу у Београду са госпођа-Швабићком по свим стазама и пу |
} Кад дођем пред госпођу Швабићку, а ја ћу се тек онако мало осмехнути...</p> <p>И она гледаше |
а прота и Никола нека се упрегну, а ја ћу остраг гурати, док се не расхлади...{S} Ха, ха, ха!. |
реба, побратиме, — рече бакалин, — и ја ћу ти донде све што ваља спремити, само ти напиши мало |
дахну.</p> <p>— Ствари су скупе, али ја ћу ти их дати, макар и за нешто старо.{S} Па кад се ти |
огом, децо и школо!...{S} А секретарима ћу рећи: „Слуга сам покоран, свих пет секретара!{S} Зап |
и моју Јустину по белим обрашчићима, па ћу јој казати: „Драго дете моје, кад видим ваше <pb n=" |
Чивутима београдским, згрнућу новце, па ћу да подигнем у моме винограду пивару; кућу већ имам, |
д корице до корице све да научим, сутра ћу да научим!</p> <p>— Лези, вуцибатино!{S} Ревизор иде |
обунио!...“ — И још много друго којешта ћу говорити, од чега ће му се кожа јежити и коса на гла |
чак у Турску...</p> <p>— За вашу љубав ћу све могуће употребити, само да вас задовољим.{S} Чич |
тело и једна душа!..{S} Да, збиља, кад ћу се ја к вама доселити?</p> <p>— Још сутра, слатки Ти |
мњив, прави Луцифер!...{S} Чекајте, сад ћу ја видети, можда већ и спава...{S} Знате, то му му ј |
што погрешио?...{S} Е, кад је тако, сад ћу ја све то поправити!</p> <p>И пре него што је чича-Т |
рте на мршавоме лицу своје гошће. — Сад ћу ја, моја лепа госпођо!{S} Сад! — говорила је баба, — |
дговарао је звучан детињи гласић. — Сад ћу доћи!</p> <p>— У собу се вуци, опајдаро ниједна! </p |
бахиле походила, госпо!{S} Чини ми се е ћу баш са тебе вас дан данашњи имати среће.</p> <p>И он |
ла?...{S} Их, гром те спалио!{S} Та све ћу палачинке само због тебе покварити!</p> <p>Тако је т |
и најпрепреденији, веровао!{S} А после ћу помиловати моју Јустину по белим обрашчићима, па ћу |
свију највише одликовати проту, с њиме ћу и шпацирати, али само кад се смркне; нећу да ме огов |
, и прота, и моја Јоханида!...{S} Њојзи ћу купити саонице, па кад јој буде врућина, а прота и Н |
ти, само да вас задовољим.{S} Чича-Тими ћу одузети једну класу, кир-Николу ћу протерати; а ви, |
, кога ћу ја волети?{S} Теше ме: навићи ћу се!{S} Болесник заборавља на шећер, навикава се на п |
а спавајте, а ја, кад се опоравим, доћи ћу и сама!...{S} О, зла неваљалца, а баш ме је за срце |
јежила!{S} Је ли то младожења, са којим ћу ја вековати, кога ћу ја волети?{S} Теше ме: навићи ћ |
су премести.{S} Јест!...{S} А ово друго ћу продати Чивутима београдским, згрнућу новце, па ћу д |
S} Бабу ослон’те на мене, знам ја, како ћу се њојзи осветити!{S} А и ревизора гледаћемо да пону |
све бадава, дете је сувише младо, како ћу да га удам?...{S} Ал’, ето, она је навалила, да је у |
ој муж; а мужа треба да волимо!{S} Како ћу га ја волети?{S} Леп је, веле, али ја не видим ту ле |
Папраг и сам за себе старати!{S} И тако ћу гледати да се, колико сутра, са њиме насамо разговар |
Купио сам, дакле, два јагњета, а једно ћу добити од газда-Милчића на поклон.{S} Знате, има син |
је сам растопио од Гркињиних чарапа, то ћу поклонити моме једном човеку, што је у министра изра |
неколико година заборавиле.{S} Мимо то ћу му казати, да не иду редовно у цркву, да се исмевају |
S} Таке салате није ни цар јео, као што ћу је ја мојим сирћетом зготовити!{S} Па учи л’ се то у |
нас су тебе гонили, а сутра мене; данас ћу ја изгубити службу, а сутра ћеш ти; и то ће тако ред |
у им, богами, смрсити конце, кир-Николу ћу преместити у Хомоље; а кад се он са својом вештицом |
Тими ћу одузети једну класу, кир-Николу ћу протерати; а ви, стара госпођо, осим похвалителног л |
ма бољих!{S} Па она чачкалица!{S} Е, њу ћу баш поклонити господину Швабићу, и онако знам, да му |
занемареног сирочета.{S} Дуго је, тако, ћутала, а после се диже, узе из неког сандучета мали је |
?{S} Ха?...{S} Вештице!</p> <p>Милка је ћутала; поглед јој беше миран, сталан, а усне је јогуна |
оју Милку, што је целог вечера невесело ћутала и што је, вели, напућила те своје усне.{S} И он |
е Божићу.{S} Напротив, Милка је озбиљно ћутала и пришивала шарене шепутлице на своју венчану ха |
иједан могао бити задовољан, али су сви ћутали и нико не смеде ревизору ни беле приметити, ни р |
> </quote> <p>Људи су га слушали, па су ћутали; а он је, сиромах, једнако млатио рукама, једнак |
њу за свој народ погинути...{S} Људи су ћутали, само њих два практиканта и Гаја берберин, који |
ужбу замислио, а после кратког озбиљног ћутања окрете се старој госпођи:</p> <p>— Будите уверен |
, а не би ништа одговарао; па и онда је ћутао, кад га је обожавана Гркиња из куће истерала.{S} |
итељ богословац!...</p> <p>Чича-Тима је ћутао.</p> <pb n="397" /> <p>— Сиромах старац! — говори |
окреченоме лицу?...</p> <p>Чича-Тима је ћутао забринуто, знао је он, да му деца нису баш спремн |
есеље није могло продужити.{S} Прота је ћутао као убијен, чича-Тима је грискао своје проседе бр |
329" /> одговор.{S} Али чича је једнако ћутао оборених очију, а на лицу си му видео зловољност |
брости, да јој то примети, него је само ћутао и није се више усудио подићи очију, да мери лажљи |
прота без Гркиње?</p> <p>Старац је само ћутао.</p> <p>— А знаш ли, шта је с гросмутерком?...{S} |
елој тој ларми само је Папраг замишљено ћутао; не што није доста пио и што није био весељак, јо |
нео је, али није имао куд, већ је мудро ћутао.</p> <p>— Сад је на мене ред, да частим — рећи ће |
ти ћеш, синко, о целом нашем разговору ћутати, нарочито пред Гркињом.</p> <p>— Молим, молим, с |
Молим, молим, слатки господине Тимо!{S} Ћутаћу као риба.{S} А, верујте, што се мене тиче, не би |
воју ћерку удавачу...{S} Девојче испрва ћуташе, али кад јој је отац пофторио то исто питање, он |
, касти; али сад јаја какоћу, а кокошке ћуте!...{S} Па нека ми ко каже: учитељ Тима не зна ништ |
кад је видео, да је дупке пуна, да сви ћуте и да су упрли очи у њега, он се још мало издиже и |
<p>Кад је чича-Тима сео, бакалин извади ћутећки кесу иза појаса, па му пажљиво изброји стотину |
у, да се и прота и чича-Тима мргоде?{S} Ћути!...</p> <p>— Да им Бог поживи дечицу, и, дабогда, |
ете...</p> <p>Чича-Тима је оборио очи и ћути замишено.{S} Тада је првипут осетио да га Гркиња в |
ече, љутито окренув се госпи; — само ви ћутите, ви, који сте још и тамо преко држали актерке у |
многи и гросмутерком називали, –- само ћутите, немојте ником ни речи говорити; данас је 24., с |
оју поиграти у колу.{S} А сад, дабогда, у здрављу да се видимо и лаку ти ноћ!</p> <milestone un |
чуђења...{S} Стара госпођа гросмутерка, у својој црној хаљини, на нос је натакла наочаре, подбо |
егова кћи Милка.{S} Она, кад је видела, у каквом јој се расположењу отац из чаршије вратио, а о |
ровом, као неком густом шумом, обрасла, у којој, место славуја, зелене жабе прижељкују; а десно |
пан човек, у дебелим сукненим хаљинама, у фесу, а под оружјем, уђе у собу.</p> <p>— Добро јутро |
њаше на најучтивији начин, а чича-Тима, у ономе расположењу, шта је могао друго чинити, него на |
о, према својим душевним способностима, у класе подељени, а то тако бива и у Лондону, само у ми |
а виси паучина, на орману пала прашина, у кујни судови неопрани...{S} Да свисне човек од муке:! |
!</p> <p>Трговац гледаше, пун саучешћа, у чича-Тиму; беше му жао човека, кога је већ толико год |
сељачке кућице: уђеш у авлију — коров, у башти — коров, на тавану такође — коров!...{S} Дакле, |
обилазећи све могуће господске станове, у намери да све оне, који јој сујети не ласкају, једним |
у познати!...</p> <p>И чича-Тима хтеде, у име отпоздрава, нешто проговорити, али које ракија, а |
у Србији, као и у осталом свету, мале, у њима свако свакога познаје, —- па је ли чудо што су с |
одавде, господине, на пример у Хомоље, у Црну Реку, или, ако је могуће, чак у Турску...</p> <p |
дин-Тимо, шта чини удаја; ту се, богме, у радости заборавља и ручак и вечера!</p> <p>-— Бре, не |
ећа га господа једу...{S} Дакле, знате, у Гркиње су очи као кувана лобода.</p> <p>—- Ал’ тек је |
е?..</p> <p>— А мелшпајз?....{S} Знате, у Новоме Саду ни обичан ручак не прође без мелшпајза.</ |
били, да ко би други?...{S} Ја, видите, у колико вас волим, у толико и вашу Милку; управо рећи, |
саровице па до министра и министровице, у свако доба отворена била?...{S} Није се то једанпут д |
спође, а, богме, и постарије госпођице, у целоме Перковцу морало до срца дирнути; а кад су још |
чи, онда се уверио да је у својој соби, у својој рођеној постељи, а ниже себе на миндерлуку вид |
д јарости; а кад се он приближио њојзи, у намери да је загрли, да је пољуби, она га немилостиво |
јућим дететом, те га нежно, родитељски, у оно бело, глатко, чело пољуби...{S} На тај пољубац се |
ва натрапају на њега; па кад су видели, у каквом је стању, они га узеше под пазухо, па га однес |
сила нисам.{S} Могу ти, ако је по вољи, у длан и у карте гледати, како је теби угодније.</p> <p |
гао срцу одолети, него је онде у кујни, у једном ћошку, загрли и тако је силно цмокну, да се де |
е се ућути, онда ће на средину ступити, у белим рукавицама и црном салонском капуту, нека надув |
ату, па и младенцима, и њиховој својти, у здравље; али ја сад желим, уколико ми силе допуштају, |
румбета и други сваковрсни инструменти, у којима се, опет по казивању перковачких грађана, потп |
ним својим очима, без и најмање свести, у доктора...{S} Остали болесници, који су у истој соби |
" /> <p>Он као да је о оној маленкости, у коју сте и ви уплетени, нешто прокљувио; дакле, пазит |
ча-Тими!{S} Е, па где су данас младићи, у које ће се младе жене и девојке толико заљубити, као |
се Папрагу: — Ви сте, по свој прилици, у самој резиденцији маџарској положили основе своме дан |
из неког сандучета мали један завежљај, у коме беху смештене њене одавно забачене играчке.{S} Ј |
о ни изговорио, а некакав крупан човек, у дебелим сукненим хаљинама, у фесу, а под оружјем, уђе |
је надмашила и Париз...</p> <p>— Знам, у чему — прекиде га учитељ IV разреда. — У окладу, да с |
?...{S} Ја, видите, у колико вас волим, у толико и вашу Милку; управо рећи, ја сам њена друга м |
ло, — што се мора с њим, као с колегом, у једној згради састајати, па, наравно, из уљудности и |
рукама, једнако је говорио и доказивао, у доказивању је тако далеко отишао, да је и то хтео фак |
аги плашљиво...{S} Ко би се томе надао, у ово доба ноћи?{S} Така част|...{S} А ја, сирота, ниса |
>— Да, где сам, оно, стао?...{S} Право, у кованлуку код деце...{S} Е, па, дабогда, као што она |
иако је о противноме био уверен: — Ево, у литру ракије и четири каве, па нека г. Папраг реши, а |
спречи на њега:</p> <p>— Господин-Тимо, у колико се сјећам, ја сам вас због вашега владања више |
аспитатељка, која је, међу нама речено, у Срему и бабица била, узалуд се трудула, да чича-Тими |
мах, наима за црквењака, удара у звоно, у клепало, а од сваког звука чини му се да чује глас ст |
есима и упутила би је у какав манастир, у коме је највише калуђера живело, да се онде каје и да |
има Св. Петар, а од Св. Петра је, опет, у рангу већи Св. Илија, и то тако иде у бесконачност.</ |
че учитељ, — каква ли је оно маленкост, у коју сте и ви уплетени?</p> <p>— Пст, ни речи о том.. |
<p>— Па и опет је, знате, што ’но кажу, у неколико градуса лепши и од вас!...{S} Хе, хе!{S} Баш |
тане свирати, па се тек у томе случају, у највећем смеху и пљескању, распусти коло...{S} Али и |
ћ ужди ка и метиљава овца, те настрану, у бијег! — Он приђе к њојзи и хтеде се с њом руковати, |
а, упутила се право горњој мали.{S} Ту, у томе усамљеноме крају, ретко је кога сретала, а кад б |
је ово свечан тренутак у нашем животу, у животу овдашњег грађанства, онда може ли ми ко замери |
, а сам са Тимом оде у споредну собицу, у којој ништа не беше, до један неофарбан сто и две дрв |
и, уствари, она није била за тај позив: у њеној природи је било и сувише подмуклости, сувише да |
. ревизор дошао, нашао је празну школу: у свакој скамији седе по двоје или по један; из земљопи |
су се задивили големој промени на њему: у лицу је био блед, изнурен, хаљине му беху отрцане, а |
итав свет из њезине детињске прошлости; у свакој цртици тога прописа гледало је јадно дете свој |
ш није избелео, пустила низ зелене очи; у лицу је и по себи била бела, али да би добила и ону з |
ка, пружао се коровом обрастао сокачић; у њему беше само једна кућица, кровином покривена.{S} О |
намештена и накинђурена, <pb n="375" /> у стању је била по два сата пред огледалом седети.{S} Ч |
воја предавања, заседоше <pb n="307" /> у оџаклију око ватре, која је по ваздан на огњишту гору |
нека блиска рођака Наполеона Трећег!{S} У кући му је клавир, ћемане, трумбета и други сваковрсн |
у мастила за читав перковачки округ!{S} У којој бакалници нађеш макар и аковче, наћераћу ћифту, |
</p> <p>— У дромбуљу, млијеко ли му!{S} У гајде!{S} Огубавио, богдице, ка и надухан миех!{S} Ка |
м да једем кајсија!{S} Ха, ха, ха!..{S} У вашем винограду има лепих кајсија, а особито она, што |
ве очи?...</p> <p>— Молим, молим!...{S} У лепе Гркиње су плаве очи, баш као небо плаве...</p> < |
ваљан, па, веле, и да је научен!...{S} У Београду је учио богословију, старином је, истина, Ци |
га нашле, спровео га је у болницу...{S} У болници му <pb n="395" /> свукоше хаљине, дадоше му м |
ренашање лажних и истинитих гласова.{S} У њеној крви не беше ниједне капи женске нежности; она |
верица, покупи и мету у своја недра.{S} У том тренутку уђе чича-Тима у собу.{S} Нос му беше црв |
држао је у Перковцу неки деда-Спира.{S} У његову кавану ретко да је кадгод, и то сигурно послом |
сиромах! </p> <p>И он са другом оде.{S} У мраку једва натрапају на њега; па кад су видели, у ка |
ом сам поступао, не може лепше бити.{S} У мом разреду ретко да је које дете и умрло, само је је |
и имати нешто, што је одиста знатно.{S} У свакој се мора наћи или неки старац, који још није за |
смешило, а махом је бризнула у плач.{S} У таком тужном расположењу затече је и лепа Гркиња.</p> |
ати противу класа. — Оно јест — рече, — у школи међу ђацима могле би још и остати оне три, већ |
p>— Он ће се угушити — рече начелник, — у хапсу, на вјешалима ће се угушити!...</p> <p>— А то ћ |
чему — прекиде га учитељ IV разреда. — У окладу, да сте у тој надмашности разумевали маџарску |
него да сама одем — рече гросмутерка. — У недељу ће они благовати на Папраговој свадби, лепо!{S |
мбинације о својој лепшој будућности. — У Америци, веле, има попова и од нашег пола, па што, ка |
детињи гласић. — Сад ћу доћи!</p> <p>— У собу се вуци, опајдаро ниједна! </p> <p>Дете, тако од |
т Југовића свирао у клавир!...</p> <p>— У дромбуљу, млијеко ли му!{S} У гајде!{S} Огубавио, бог |
говац, — куд си сад наумио?...</p> <p>— У Београд!...{S} Зар не знаш, тамо ће сутра бити крштењ |
ледати, како је теби угодније.</p> <p>— У длан! — рече Гркиња.</p> <p>— Мети белегу! </p> <p>Гр |
вољи куцну са старом госпођом:</p> <p>— У ваше здравље, моја драга госмутерко!...{S} Мало је уч |
шуњајући се из једног „надлежателства“ у друго и обилазећи све могуће господске станове, у нам |
мађије, којима ће „плод чрева својего“ у ред довести; па кад је то све употребљено било, а без |
ио је ручак већ спреман, супа готова, а у једној великој кастроли је спанаћ; а кад је учитељ до |
д собом, од прилике као нека петачка, а у десну је узео неку дрвену маљицу, — ни буздован Краље |
као снег бело, дугуљасто, очи плаве, а у њима, као обично у сирочади, почиваше нека меланхолиј |
ти, петком умијете, недељом очешљате, а у среду дате јој и чисту кошуљу; касти, она, се у Перко |
верити.</p> <p>Растом је био осредњи, а у ширину је много боље напредовао: два добра човека теш |
отрцани сламњи шешир с новим вуненим, а у лепу Гркињу ниси смео ни погледати: ту су ти шешири с |
Ето, пријатељу, мозак ми је потресен, а у грудима ми је нешто тешко, боли ме, <pb n="352" /> а |
се није по њој ни десет минута шетао, а у дивно руменило залазећег сунца није ни погледао...{S} |
ead>Х.</head> <p>Четвртак је освануо, а у само свануће дође и Папраг у чаршију.{S} Отишао је ма |
{S} То беху већином богаташка деца... а у очима добре, али сиромашне, деце, трептаху сузе незад |
ати у њих, па да се сита не нагледам; а у њега су мале, жмираве, очи, — страх ме хвата, кад их |
А сви знамо, да је из Новога Сада!{S} А у Новом Саду би се срушио тороњ на саборној цркви, кад |
прва знања знали су ама као вода!{S} А у протоколу стоји забележено: „Успех незадовољавајући“! |
а два мужа; неки говоре, и више...{S} А у другој кући становао је један Грк; тај је, опет, држа |
уколико му понеку, с руског преведену а у читанци отштампану, причицу позамашно награђује; а уч |
е такође, е, а граматика шта ми и треба у другом разреду?{S} Са децом сам поступао, не може леп |
обичају, руци, али он не допусти, да га у руку пољуби.</p> <p>— Добро, добро, Милка, — рече, пр |
уди трче за њим, скидају капе и љубе га у руку; после га гледа међу свештеницима из оближњих се |
и поклончића приђе му ближе и пољуби га у руку.{S} Стари деда-Спира, који је ту параду из прикр |
то, откуда Гркињи виново лишће, иако га у то доба свака кућа у Перковцу на товаре имати може; ч |
еда, који се у тај мах налазио код њега у винограду, отвори писмо, па кад га је прочитао, он га |
— Ми, видите, Тимо, немамо никога свога у овоме несрећном Перковцу; ја сам, као што знате, из Н |
Отиди, Радоване, и кажи учитељ-Тими, да у девет сати непремјено дође до мене ради неког саопште |
разреда, — то ћете ми тек допустити, да у сваком сталежу и свугде има постепености, која се код |
ема зурлама лук и вода!{S} Ја мислим да у Венецији њих тројица засвирају, да би и само звоно Св |
старе љубави?{S} Та чисто би зажелео да у земљу утоне, да га нема!...{S} Хтеде све да слиндари |
деце трудио, и мени јектичави Швабић да у протоколу само толико — ка од беде — забележи: „Успех |
ног Железниковића, што га је наша влада у Париз слала, сигурно зато, што овде није могао ништа |
} Данашња млада и девојка треба да пада у очи, нема ти ту стида и скромности!{S} Истина, ја те |
на њему, и све јој се чини као да гледа у женску препрату, па би, чисто, на њу да намигне, али |
ности, очију и не диже горе, само гледа у хартију...{S} А кад се учитељ Тима стао врпољити, па |
аносом, уздахну дубоко, а после погледа у бледи месец.{S} Али шта то би месецу?...{S} Он се нек |
.{S} Ама да видите, како умилно погледа у ове практиканте, што од неког доба крстаре по нашем с |
гледао у Милку!{S} Као дете што погледа у шећер.{S} Па вели: „Ох, да ми је хоће учитељ Тима дат |
рковцу ради, то је шкандал!... (Господа у Србији воле, кад им се понека страна реч уплете)...{S |
е ћеш се жестити.{S} Ево, гледај, свађа у кући!{S} Новац из куће!{S} Неприлика!</p> <p>И црте н |
гледао, накашља се зловољно и прогунђа у себи: „Но, и то мора да је неки Шваба!{S} Шерет!...{S |
о је био уверен, да би му стара госпођа у многоме могла помоћи; али се узјогунио и не хте тражи |
га браћо!</p> <p>— А знате ли ви, да ја у Бајковцу нисам могао ни 25 ђака скупити, и то све збо |
са очима, који не би увидео, да сам ја у свему лепша од оте несрећне Гркиње — говорила је у се |
аше снаге и спољашности тек онда добија у своме изгледу, кад је мало више неглиже обучен.</p> < |
показиваше тврду вољу и сталност, која у тим годинама не приличи оној мекој детињој облини, на |
једна суза.</p> <p>— Ах, да ми је мајка у животу!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Стара |
елникове собе изишао, а уђе гросмутерка у својој обичној црној хаљини; проседу своју косу склон |
говеђој чорби или као загорела запршка у некаквој маџарској тарани: није било у чинији зрнцета |
егове собе, весело се смејала и гледала у збуњено лице свога обожатеља.</p> <p>— Но, но, драги |
ку голему стару бунду, па би се умотала у какву црну исхабану шамију, само да се, колико толико |
еспап, те је лађа сасвим доцкан стигла у Београд.{S} Сваки је путник гледао где ће пре на кона |
ни једног похвалила, а што је год могла у својој пакости измислити, све је то на кир-Николу и л |
Страхинића бана удата, да је она умела у трумбету свирати, то вам могу историјским <pb n="343" |
Је ли то прошлост, што је у стању била у детињим грудима толику тугу покренути?{S} Међу остали |
аворе, коју су пред своју смрт поделила у Св. Гори три јерарха...</p> <p>Гркиња је дубоко уздах |
се скоро у клупче, а главу је наслонила у крило; залуд <pb n="384" /> је зваху и деца, и чича-Т |
— Сад, касти, не могу, имам важна посла у чаршији, а и глава ми је, касти, мало буновна.{S} Сут |
ју, чим сване, па они, који имају посла у пољу, попију код куће по две-три чаше ракије, па иду |
се часом насмешило, а махом је бризнула у плач.{S} У таком тужном расположењу затече је и лепа |
<p>Као да су сва четири секретара дошла у Перковац, па ми је сваки од њих по једну класу одузео |
проседе бркове, а Гркиња, како је ушла у кућу, није више ни излазила, само си могао из куће чу |
рећег разреда хвалили су поделу учитеља у десет класа, којој је основа дубока мудрост.</p> <p>— |
ала, <pb n="327" /> као да је баш збиља у њега и заљубљена, а и чика-Пају је радо предусретала, |
има доказати: да човек који не свира ма у који инструменат није у стању за свој народ погинути. |
и поверити.{S} Лане, кад сам о феријама у резиденцији била...{S} Али даље вам не смем говорити, |
нети, која би је својим заносним бојама у тузи њеној утешити могла.{S} Али напослетку, љуљана т |
би да пишем Милкиним старијим сестрама у Левач и у Стиг, па да и оне знају.{S} Ал’ кад ви друк |
ојом супругом, са синовима и са снахама у чисто српском богатом оделу.{S} Он је корачао сасвим |
гу покренути?{S} Међу осталим ситницама у завежљају нађе она једно парче још прљавије и згужван |
љубљена је у мене.{S} А оно, касти, има у кога!{S} Истина, сам мало ушао, касти, и у године; за |
се сећати, зашто...{S} Штогод жена има у нашем Перковцу, све су је омрзле; ја се чудим, како д |
сторија вароши Перковца крупним словима у своје сјајне листове забележити.{S} Па кад сви знамо |
недра.{S} У том тренутку уђе чича-Тима у собу.{S} Нос му беше црвенији него обично, очима је з |
бићеш сто дуката.{S} Један је чича-Тима у Перковцу!{S} Само гледај да о томе Гркиња што не дозн |
никад слагала!{S} И кад ће се чича-Тима у њену лепоту загледати, она јој је предсказала; и кад |
оходила, да не пада толико становницима у очи, узела би на себе неку голему стару бунду, па би |
еби, — да је ова стара будала заљубљена у ову уштиркану лутку, и да та лукава Гркиња, колико ње |
или, напослетку, нека стрина, која зна у пасуљ гледати, врачати и бајати.{S} Али у самоме Перк |
једне жалости, а скоро та иста судбина у животу: данас су тебе гонили, а сутра мене; данас ћу |
ли мораш ми још казати, каква је љутина у кући и какви ће новци из куће?</p> <p>— Хоћу, благо б |
су се опет слагали: кад је, н. пр. она у неког удовца мало ватреније погледала, па баш и кад б |
са својим мужем сигурна, све док је она у овој вароши.</p> <p>Господин Швабић се на њену тужбу |
{S} То само нећу!...</p> <p>Тако је она у своме меком кревету премишљала и већ је у мислима гле |
н Копривић!...{S} Ових дана сам намерна у Београд ићи.{S} Наравно, да ћу прво моју госпа-Јустин |
учинити; он ће на сваки начин 25. јуна у Перковцу бити, — наравно, да ће код вас на квартир и |
и лице свога младожење, кога је Гркиња у тој намери довела, да је усрећи. — А гле Милчице! — р |
„Красна жена, млада па лепа — вели — па у каквога се зврндова загледала!“...</p> <p>— Оно, каст |
се, сиромах, наима за црквењака, удара у звоно, у клепало, а од сваког звука чини му се да чуј |
лица. — То значи, да и наша влада удара у клавир, а то је: на јавном месту исмејавати владу!{S} |
враћала, затекли су господина секретара у четвртом женском разреду, где с најозбиљнијим лицем п |
ог костура, што му клопарају сува ребра у празној кожи?{S} Што му је сав облик у носу смештен?{ |
ивару чуло се, где псето лаје, а унутра у кући потмуло је кашљала стара баба.{S} Кад је Гркиња |
и, а годишње бар десет учитељских класа у џепу!</p> <p>Трећи разред га гурну лактом.</p> <p>— Т |
али, да случајно не дође за практиканта у суд перковачки неки правник из Београда, по имену Жив |
у, да је он — луд, да ништа не зна, шта у пићу говори, а прота се заверио, да ће о томе шкандал |
ош ударају мртвијем задахом, и гле, шта у овоме пијаноме Перковцу починише!{S} Бар да је на њој |
} И то баш протин капелан!{S} Ако ништа у томе чину није лепо, а оно су бар приходи, да лепши б |
трећу набрзо постарао, па му и та трећа у вечност оде, и он по трећипут остаде удовац...</p> <p |
ово лишће, иако га у то доба свака кућа у Перковцу на товаре имати може; чули су и за кајсије и |
могла гледати кроз прозор, кад је кућа у авлији?{S} И он хтеде нешто говорити, како би сумњиче |
е <pb n="336" /> сврате још пре сванућа у кавану, па се онде почасте понеком кавом и одлазе у с |
ти, напио ракије...{S} Ал’ је шљивовица у тог Маринка, баш је, касти, ни у Срему нема!</p> <p>Д |
само један ред, што га је безобразница у пуној дворани, пред најотменијим светом, јавно изгово |
јем, па, вјера и Бог, госпођо, три срца у мени заиграју!{S} А, Бог зна, по лицу ти судећи, река |
и кад су већ ручали и по неколико чаша у здравље срећне женидбе и младенаца попили, чича-Тима |
жно метала, оста она иста ватрена љубав у старчевим грудима, као онога тренутка, кад је првипут |
освануо, а у само свануће дође и Папраг у чаршију.{S} Отишао је мало до деда-Спире, узео је чет |
ова с њим, па оде, а он се врати натраг у собу и онде узе опет онај строги, забринути, изглед.{ |
је Тима, коме је, наравно, таки предлог у рачун ишао. — Дабогме, да би то тако требало удесити! |
егу познавао, да нема речитости, и, кад у пићу говори, да ће ма што лудо изговорити.</p> <p>— Г |
је, једнако се церека и смеје...{S} Кад у школу ступи, он се насмеши; ако му прозвано ђаче зна |
видео клањања и метаније, ја већ никад у животу нећу!{S} Начелник се, касти, измиче, а он за њ |
. — Дакле, побратиме, ти као велиш, сад у недељу?</p> <p>— Па, касти, шта ћемо и да оклевамо?{S |
рошла кроз целу чаршију.{S} Кога је год у путу или пред дућаном видела, она му се поклонила, по |
и ви баш сигурни?</p> <p>— Све доклегод у деда-Спире траје горке ракије, ја сам сигуран да ће и |
миг своје обожаване Гркиње, да какогод у чему не погреши; али поред свега тога опет није могао |
збуњен, накашља, узе шешир и оде некуд у чаршију; онде се навртатио на две-три бакалнице и у с |
амо ако узима куражи, — а старе су бабе у томе и од <pb n="326" /> лава куражније, — дакле, ако |
а је у пићу говорио...{S} А таке услуге у Србији су се свагда високо цениле, па је ли чудо, да |
ди су, а век је дуг, па, богме, ако где у чему и буде мане, дотераће се, ујдурисаће се.{S} Има |
овако ми долази баш као да сам га негде у комендији гледао.</p> <p>— Хе, побратиме, не знаш ти! |
девојке <hi>морају</hi> удати, да нигде у свету <hi>нема девојачког села</hi>; а ја бих у њему |
ња, али га Гркиња узе под руку и одведе у своју собу — на ручак.{S} Милка остаде сама, погледал |
, у рангу већи Св. Илија, и то тако иде у бесконачност.</p> <p>— Е, баш кад тако у тим класама |
, није могао срцу одолети, него је онде у кујни, у једном ћошку, загрли и тако је силно цмокну, |
, да своју гладну децу захрани, — донде у Ајглерову хотелу свира банда, младићи у финим чојаним |
<p>После таког разговора чича-Тима оде у чаршију; али се није по њој ни десет минута шетао, а |
гостом, исказа му здравицу, а после оде у другу собу, да види, шта деца чине.</p> <p>— Не знате |
попио своју грку, он се препоручи и оде у своју школу.{S} Није се још ни три корака од Спирине |
но рукова се са својим човечуљком и оде у чаршију, да онде купи за десет пара алеве паприке и д |
, а већ је натукао шешир на главу и оде у чаршију.{S} Кад је поред своје Милке прошао, она му п |
уди Папрагу столицу, а сам са Тимом оде у споредну собицу, у којој ништа не беше, до један неоф |
ити.</p> <p>У таком разговору свако оде у свој разред, где је одмах настала нема тишина.{S} Али |
н, да би га из те забуне извукао, пређе у разговору на будућу свадбу. — Дакле, побратиме, ти ка |
а кришом из семинарије утекао, да обиђе у оно време јако и лепо осветљену „Црвену Лампу“, па и |
, касти, паметно учиниле да код госпође у школу дођу; имале би шта чути!</p> <p>Гркиња се задов |
> <p>Дете, тако од дванаест година, уђе у собу; коса му беше још неочешљана, руке неопране, али |
им хаљинама, у фесу, а под оружјем, уђе у собу.</p> <p>— Добро јутро, учитељ-Тимо!...</p> <p>— |
абаве, поче својски одазивати: прво уђе у дворану, једном мили-и са три лојане свеће осветљену, |
се онде почасте понеком кавом и одлазе у своје радионице; само трговци и господа долазе, кад с |
ечем није са четвртим слагао, али га је у многоме, опет, волео, узе га под руку, па, шапћући му |
које су се у њега нашле, спровео га је у болницу...{S} У болници му <pb n="395" /> свукоше хаљ |
о и не мари, још гледа, ако може, да је у својој пакости здере и позледи...{S} Стога је чича-Ти |
ења, — то ће рећи, мој господине, да је у Србији ружан ваздух, да нема доста слободе, и да је н |
гунасто једну у другу упила тако, да је у тај мах изгледала као да изазива, пркоси; а кад је Гр |
ад је отворио очи, онда се уверио да је у својој соби, у својој рођеној постељи, а ниже себе на |
ма...{S} Другипут би му се чинило да је у некаквој гостионици, и онда би се тужио како је све с |
ша од оте несрећне Гркиње — говорила је у себи. — Шта има на њојзи?{S} Кожа и кост!{S} На глави |
јест, касти, она ме воли и заљубљена је у мене.{S} А оно, касти, има у кога!{S} Истина, сам мал |
угом задовољна, растадоше.{S} Гркиња је у бабино казивање била потпуно уверена, — та њу баба јо |
је замишљао да је код своје куће, па је у занетости тражио своју обожавану Гркињу; молио је, пр |
уочи Божића који списатељ пио и шта је у пићу говорио...{S} А таке услуге у Србији су се свагд |
одликовања ради, ради ранга! — А кад је у кавани приметио и младога Папрага, који му је и сувиш |
ути, кад би га неко увредио, или кад је у некаквој бризи, — не би се могао смирити, све док се |
једним ударцем упропастити, — донде је у Перковцу текло весеље.</p> <p>Учитељ Тима је заклао п |
86" /> па га пољуби у образ, а после је у мраку нестаде...{S} Прота се осврте два-три пута, да |
ворила о тешким гресима и упутила би је у какав манастир, у коме је највише калуђера живело, да |
асвим умиљато осмејкујући се, пољуби је у њену мршаву руку.</p> <p>— Драго ми је — рече, — и за |
..{S} Е, бадава, види се човек, који је у Пешти васпитан!...“ А после гласно додаде:</p> <p>— Г |
<p>Папраг се збунио, а бакалин, који је у свему био мудар и окретан, да би га из те забуне изву |
за вечеру треба.{S} Наравно, да јој је у свему помагао њен филозоф, кир-Никола.{S} Сав се, сир |
данашња ћифтарија. <pb n="365" /> Он је у дућану врло мало еспапа имао; тек колико да се назове |
, а и вече по себи беше дивно.{S} Он је у лицу, истина, од ракије и дневнога спавања био мало н |
чича-Тима закрљештеним очима гледао је у своју уплашену ћерку, која је онде пред њим дрхтала, |
дну господско-трговачку кавану држао је у Перковцу неки деда-Спира.{S} У његову кавану ретко да |
с њеним надувеним Шпартанцем прогнао је у планину, да са дивљим мачкама вади очи!,..{S} Та де, |
алог свога претпостављеног, преџоњао је у омладинској дворани сву ноћ, пио је с њима, здравио с |
који је био музикалан, т. ј. свирао је у тамбуру, они су му пљескали, а он им се за то најграц |
би се задовољно у огледало, па, иако је у њему видела вештицу, опет би са неким поносом продужи |
уно ситних и крупних борица, а уз то је у свако доба добро расположен.{S} Кажу они, који су га |
едала; тако и оно вино и ракија, што је у подруму, то ми је све за један пољубац поклонио твој |
Она је то, можда, и зато чинила, што је у ње доста краћушан, а на врху мало затупаст и, по маџа |
ло лице...{S} Је ли то прошлост, што је у стању била у детињим грудима толику тугу покренути?{S |
ћу поклонити моме једном човеку, што је у министра израдио, да ме у дваестпету класу премести.{ |
?</p> <p>Папраг је осетио жаоку, што је у тим речима <pb n="372" /> лежала, поруменео је, али н |
своме меком кревету премишљала и већ је у мислима гледала нове поклоне, што јој је прота подоно |
опет није могао да не погледа пажљивије у своју мезимицу; па кад је видео од плача поцрвенеле о |
уде.{S} Гркиња, откако је познаје, није у њеним цртама приметила толико пркоса, толико самосвес |
оји не свира ма у који инструменат није у стању за свој народ погинути...{S} Људи су ћутали, са |
Сад видим да су моје Ере најцивиластије у свијету: не мореш га ни за реп ни за ухо, — ка чик је |
ерковац проводе мајмуна и псето — обоје у неке шарене хаљине обучени, а на мајмуну и црвена кап |
трести од силно нагомиланих мисли, које у таким тренуцима на човека, а нарочито на богословца, |
енце од оне тешке црвене свиле, од које у новије доба по Србији „изображенији“ свештеници праве |
та су и јефтине: мој побратим их купује у Београду по два гроша туце.</p> <p>Папраг се збунио, |
другу половину ноћи поред умилне музике у игри и весељу проведу.{S} Кад су Цигани дунули у зурл |
/p> <p>— Ви, опет, нисте држали актерке у квартиру?...{S} Хе!...{S} Па нисте били бабица?...{S} |
оји сте још и тамо преко држали актерке у квартиру!{S} Само ви немојте ваш прчасти нос свугде з |
</quote> <p>— То, видите, све Новосатке у дромбољу свирају...{S} Само да ми је овај Дунав на мо |
, дабогда, се ројила по кући, као пчеле у кованлуку! </p> <p>Чича-Тима поче зловољно кашљуцати, |
а добра, стара, времена!</p> <p>— Дакле у недељу?{S} Лепо, побратиме!{S} Знам, да ћеш имати печ |
оје паучине све донде срце стеже, докле у болу не препукне.{S} Милка је, таким мислима занета, |
да ће се за њу све донде борити, докле у борби не победи, или не малакше, као што је то и сам |
</p> <p>И он је, као насилу, вукао доле у густу хладовину гранатога дуда.{S} Кад су после неког |
и, гледали у сиву даљину, други су доле у лађи јели бифтека, а залевали га прилежно вином; а чи |
блато, застењао би, па би корачао даље у црну, пусту, ноћ.{S} Наједанпут се нађе на некој виси |
шили испити, ревизор искупи све учитеље у стану старе госпође, да свакога од њих према заслугам |
ћи се њојзи... — Ох, да знате, каква ме у овоме часу осећања море, ви бисте се смиловали!...</p |
у у образ. — Шта би рекла Гркиња, да ме у такој капи види...{S} Ево и чарапе, друкчије је Гркињ |
овеку, што је у министра израдио, да ме у дваестпету класу премести.{S} Јест!...{S} А ово друго |
<p>— Ох, ала би лепо живели, кад би ме у квартир примили!</p> <p>— Лакше, господине, да нас Ни |
колега, па то, мислим, да не би никоме у очи падало; још би нас хвалили, што смо стара човека |
продужи, те су због тога позвали Цигане у дворану, да ону другу половину ноћи поред умилне музи |
ћина!{S} Све ми се чини, касти, да лане у ово доба не беше ове припеке.{S} Шта ти велиш, побрат |
њих према заслугама оцени и своје оцене у протоколе стави.{S} Учитељу четвртог разреда је запис |
ерлук, па је гледао укоченим очима горе у чађаве таванице.{S} Кад би га боље погледао, видео би |
дате јој и чисту кошуљу; касти, она, се у Перковцу чистије носи и од саме госпа-начелниковице.< |
Милка, онако ожалошћена, отишла, да се у неком усамљеном ћошету куће сита наплаче, и кад је ле |
ности; а, друго, ви и сами знате, да се у овим околностима морам и спремати — дакле...</p> <p>— |
адски, клањати, правити книксове, па се у један мах сроза наниже и том је приликом тако нагњечи |
S} Зар ви мислите да ја не знам, шта се у Перковцу о мени говори?...{S} Ето, баш о Духовима бил |
вам нико не би умео казати...{S} Кад се у Перковцу појавио, сви су се задивили големој промени |
е отменијем перковачком свету, да ће се у Грковој кавани тога вечера држати беседа.{S} Тако то |
а, закани?</p> <p>Стара госпођа беше се у лицу још већма запурила, те, онако збуњена, није, сир |
p>Кад је све било спремљено, кренуше се у виноград; а међутим је на дому лепа Гркиња спремала с |
а, окренула би му леђа, погледала би се у огледало, па би сасвим поносито изишла из куће; а он |
тати.{S} Учитељ трећег разреда, који се у тај мах налазио код њега у винограду, отвори писмо, п |
о известити...{S} Трећи разред, који се у многом којечем није са четвртим слагао, али га је у м |
адина, накићена и накинђурена, скупи се у богато, венцима, сликама, танким и дебелим завесама н |
ђо, благо теби!{S} Ти да знаш, да си се у срећан дан родила!{S} Ето, ова жилица, што ти се прек |
ни!...{S} Благо теби, госпођо, ти си се у срећан дан родила!...{S} А имаш ли макар и мрвице зем |
ло, да се уморила!...{S} Таки случај се у Перковцу још није догодио...{S} Најпре треба свирац д |
0_C7"> <head>VII.</head> <p>Сутрадан се у Перковцу ни о чем није говорило, већ о синоћном прсте |
што није био весељак, јок!{S} Та он се у богословији са свог раскалашног живота и прославио!{S |
и му синуше грозничавом ватром, и он се у доброј вољи куцну са старом госпођом:</p> <p>— У ваше |
p>Тужне су то мисли; тешко ономе, ко се у њих удубе!{S} То је отрован паук, што ти танком пређи |
оје искуство не дам за све науке што се у школи уче.{S} Ето, па питајте само госпођу Гркињу, ка |
але жене „из бољег сталежа“, као што се у отменијем свету говори; а и кад би каква трговкиња ил |
..{S} Милостиви господине!{S} То што се у Перковцу ради, то је шкандал!... (Господа у Србији во |
прегледао и пописао ствари, које су се у њега нашле, спровео га је у болницу...{S} У болници м |
ла —- необично, него, просто, што су се у томе крају ретко виђале жене „из бољег сталежа“, као |
грли и тако је силно цмокну, да се дете у соби пробудило.{S} После је сасвим кицошки узе под ру |
иличиле њеним годинама, али сирото дете у нужди и невољи брзо сазрева до човека: големе патње, |
па квит!{S} Само ми се више не мешајте у густ!...{S} Јер...</p> <p>Ту се чича-Тима учитељ од с |
а учитељ IV разреда. — У окладу, да сте у тој надмашности разумевали маџарску нарогушеност...{S |
м Саду!{S} И синоћ је долазио, ви бесте у винограду; па да знате, како је погледао у Милку!{S} |
н. пр., Сократес...{S} Тако ми дођосте у један мах промењени!</p> <p>— Бриге, бриге, госпођо!. |
ао зачин беседе, певачка дружина, па ће у кору да отпева чувену убојну песму:</p> <quote> <l>„ |
ним чојаним хаљинама, госпе и госпођице у тешкој свили и кадифи тоциљају се по глатким паркетим |
прозор.</p> <p>У тај мах уђе једно ђаче у собу, скиде капу и пође, да га пољуби у руку.{S} Чича |
ра госпођа гросмутерка, која је и иначе у свима перковачким сплеткама на површини пливала, баш |
лу стојале, па, и не гледајући их, поче у својој раздражености као свака пиљарица резоновати: — |
х свега нестаде, и лепа Гркиња почиваше у најдубљем сну...</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
мало осмехнути...</p> <p>И она гледаше у огледалу, како јој по дебелим образима плива осмејак. |
иза фуруне и оданде страшљиво погледаше у пијанога оца...{S} Он је најпре сео за сто, па онде, |
оју је наша декламаторка походила, беше у целоме округу чувена врачара.</p> <pb n="360" /> <p>У |
фес.{S} За њим уђе мајсторица: она беше у српским хаљинама, само што је носила, колико да се зн |
ику увреду; а није ни шала!{S} Она беше у целоме Перковцу уважена.{S} Кажу, да јој је и сам гос |
одоше отпочинути, и после по сата беше у кући нема тишина, чуло се само испрекидано чича-Тимин |
> <head>VIII.</head> <p>У то време беше у Перковцу начелник неки Букван Суругџић.{S} Откуд њему |
дебелога супруга; и она није била више у стању собом владати.</p> <p>— Одлази ми испред очију, |
обожатеља за мене заузети, да што више у готову новцу уз девојку добијем, а, после, вели, крет |
учитељи трећег и четвртог разреда уђоше у деда-Спирину кавану.{S} Били су у жестокој неког преп |
нема...</p> <p>И тако у разговору уђоше у собу, седоше за сто, наравно, гост у горње чело — а с |
они га узеше под пазухо, па га однесоше у главну полицију.{S} Писар који је те ноћи дежурао, ка |
а свога оца!..</p> <p>Сви гости прснуше у смех; а прота се намргодио, па само што рече куму до |
т прекраја, додаје чипке и шепутлице, и у свему томе је лепа Гркиња руководи.</p> <p>— Видиш, М |
ога!{S} Истина, сам мало ушао, касти, и у године; зар је краљ баварски, опет, био млађи од мене |
у; затим се сасвим опрезно накашља... и у тај мах се Гркиња трже.</p> <p>— О, господине прото!. |
и то је од бабе већ унапред дознала; и у свему осталом се по саветима старе врачаре владала.{S |
има, у класе подељени, а то тако бива и у Лондону, само у минијатури.</p> <p>Учитељ IV разреда |
аци донети; ’ма, побратиме, гледај да и у вину не буде оскудице!{S} Једанпут се жени и удаје!{S |
е бих умео казати.{S} Био сам на њима и у Новом Саду.{S} Варош презадужена; народ од туђинаца з |
де се налази, корачи један корак даље и у исти мах паде, онесвешћен, на тврду калдрму.</p> <p>Т |
нде се навртатио на две-три бакалнице и у свакој је попио по две-три грке ракије.{S} То му је т |
а и од нашег пола, па што, као, не би и у Србији могла бити бар једна жена капелан!{S} И то баш |
аду, није могао од смеја да се уздржи и у себи да не проговори: ево још једног човека од ранга; |
у, да је кир-Никола и наученији, бољи и у свему много лепши него лепа Гркиња...{S} И тако би се |
у мирно у својој скромној усамљености и у томе им нико није сметао...{S} Гости им нису баш мног |
сутра, а најдаље до прекосутра, доћи и у сам Перковац.</p> <p>— Што се мене тиче — рећи ће Ђок |
м.{S} Могу ти, ако је по вољи, у длан и у карте гледати, како је теби угодније.</p> <p>— У длан |
говарања.{S} Паланке су у Србији, као и у осталом свету, мале, у њима свако свакога познаје, —- |
> <p>— Видиш, Никола, ти си мало ушао и у године, за тебе је добро, како се може; ја, ја сам јо |
у заведену новост, како у школи, тако и у обичном животу, мрзео; а откако је, сиромах, изгубио |
штво, измучено глађу, залута случајно и у Перковац.{S} Ти Цигани су њихов плакат, њихова позори |
да кокета, којој сав живот у церекању и у мажењу пролази.</p> <p>— Ха, ха!{S} Је л’ те, да сам |
ем Милкиним старијим сестрама у Левач и у Стиг, па да и оне знају.{S} Ал’ кад ви друкче хоћете, |
а захтевала, а и сам он је увиђао да би у својој ватреној љубави много срећнији био, да Милку с |
ио у неко зујање, од прилике као кад би у скупу много бумбарева слушао; затим си чуо крупан учи |
сата пред огледалом седети.{S} Често би у томе усхићеном заносу и заспала, уживајући у својој л |
а би, да сваког човека с наочарима љуби у руку и да свакој начелниковици министарства купи по ј |
у собу, скиде капу и пође, да га пољуби у руку.{S} Чича-Тима га љутито одби:</p> <p>— Шта ћеш?{ |
ено Гркиња, <pb n="386" /> па га пољуби у образ, а после је у мраку нестаде...{S} Прота се освр |
затекао га је, где сасвим озбиљно седи у наслоњачи.{S} С једне и с друге стране на асталу стој |
чудећи му се премудрости; после га види у цркви, како се млати пред олтаром са кадионицом у руц |
ије био у намери да таста и зета доводи у сукоб, то се само осмехнуо. — Изгубио сам литру ракиј |
му засенуше од силне светлости; а људи у црним, салонским, хаљинама, са цвикерима на носу, што |
ојој или у радости поверити?{S} Хоће ли у Папраговој мајци и себи мајку наћи?{S} А село?{S} Њен |
тим хтеде нешто и Гркиња да изусти, али у тај мах шушну сирота Милка из свога ћошета, откуда је |
ако јој је баш све од потребе...{S} Али у тај мах свега нестаде, и лепа Гркиња почиваше у најду |
он, опет, флегма до крајности...{S} Али у једноме су се опет слагали: кад је, н. пр. она у неко |
пасуљ гледати, врачати и бајати.{S} Али у самоме Перковцу, и осим таких ситница, беше једно сок |
идео сам ја лепо, да су мене аванзовали у двадесетпету класу, са титулом „најстарији учитељ у С |
о пушили, или су, и не мислећи, гледали у сиву даљину, други су доле у лађи јели бифтека, а зал |
компромитовали, да сте се ма и показали у онакоме друштву...{S} О, господине!{S} Ви немате појм |
не добио класе...</p> <p>Кад су стигли у школу, куда су се већ многа деца исповраћала, затекли |
што!...{S} Онда, богами, нек се он сели у Хомоље или некуд на другу страну, — Београд ће му бит |
м, гледао је око себе као у врућици или у неком тешком сну: све се око њега окретало, и свеће, |
} Хоће ли им се смети у тузи својој или у радости поверити?{S} Хоће ли у Папраговој мајци и себ |
учитељи.{S} Ал’ учитељи као да су били у својим посетама најтачнији.{S} Чим оду мајстори, одма |
д су се гости, добро угрејани, ухватили у <pb n="380" /> коло, и она нађе прилику да мало ближе |
весељу проведу.{S} Кад су Цигани дунули у зурле, могло је седам баталијуна пиљарица, алваџија и |
вовица у тог Маринка, баш је, касти, ни у Срему нема!</p> <p>Док је он тако трабуњао, лепа се Г |
ни у Бечу са њима постидела...{S} Та ни у министра нема бољих!{S} Па она чачкалица!{S} Е, њу ћу |
ди оваке фине ствари!...{S} Не би се ни у Бечу са њима постидела...{S} Та ни у министра нема бо |
} Онаке палачинке, касти, не једу се ни у царском двору.{S} Е, јесте чули, што сам јуче лепо пр |
нтриге, којима се служила, не могоше ни у чему помоћи.{S} Поред свих хладних облога, које је на |
колибу...{S} Е, јесте чули, ја нисам ни у самом Новом Саду лепших видела!</p> <p>— Та оно, каст |
нтересе, па од њих није хтела никако ни у драм одступати: чича-Тими је непрестано ласкала, <pb |
у на беседи, ал’ ово чудо!{S} Но, то ни у Турској нема!</p> <p>Чича-Тима, који је баш за гросму |
} Ако је, н. пр., зимње време, он удари у „<title>Во Јордање</title>“, а лети, опет, отпева „<t |
/p> <p>Она отвори кујнска врата, завири у другу собу, па се врати натраг, задовољно смешећи се: |
. казаћу, да живи са писарем, а оне три у Ј.., те су, опет, комункиње; а то све зато, што ме не |
мах за њима дођу учитељи; а ако се деси у вароши и неки учитељ из села, па се случајно жели још |
све, слатка моја госпођо!{S} Гледаћу ти у оне карте, што су на сам Велики петак у Туманима на Х |
чуђено, али нико га не хте узнемиривати у говору, само његов један друг из неког буџака што је |
ворене очи, по ваздан бих могла гледати у њих, па да се сита не нагледам; а у њега су мале, жми |
модра пругица. — Неко весеље ћеш имати у кући...</p> <p>— Свадбу! — рече полугласно Гркиња.</p |
као ветар и стаде из све снаге ударати у ђачко звоно.</p> <p>— Е, господине колега, — рече ста |
ми; млада је, моћи ће још коју поиграти у колу.{S} А сад, дабогда, у здрављу да се видимо и лак |
ру и добром расположењу сметала, ручати у другој собици.</p> <p>Гркиња је једнако кроз прозор г |
довољно поштује.{S} Хоће ли им се смети у тузи својој или у радости поверити?{S} Хоће ли у Папр |
није, дакле, могла знати, хоће ли бити у стању да их довољно поштује.{S} Хоће ли им се смети у |
Папраговој свадби, лепо!{S} Они ће пити у здравље младенаца, а ја ћу у Београду са госпођа-Шваб |
смрсити конце, кир-Николу ћу преместити у Хомоље; а кад се он са својом вештицом одсели, онда ј |
а њега?{S} Ова Гркиња неће имати власти у кући мога мужа, па шта се имам предомишљати?{S} Ја са |
сталом, дознаде ли још каквијех новости у нашем Перковцу?{S} Ела ли се већ једном ови наш лапар |
се гласно насмеја тако, да су сви гости у њу погледали, а лепа се Гркиња са неким поносом окрет |
и чује, здравље и напредак, добри гости у кући, а годишње бар десет учитељских класа у џепу!</p |
Побратиме, — рече учитељ Тима, улазећи у дућан и намештајући се, како ће се на ћепенку комотни |
у Ајглерову хотелу свира банда, младићи у финим чојаним хаљинама, госпе и госпођице у тешкој св |
с колегама састати, наравно, да ће доћи у деда-Спирину кавану.{S} Тако је и господин Папраг чин |
је мало напуштено, али ће код нас доћи у ред; а, после, наћи ће се, ваљда, и младожења.</p> <p |
е усхићеном заносу и заспала, уживајући у својој лепоти.</p> <p>— Тако је то, моја Милка.{S} Да |
јпре треба свирац да се умори, дувајући у гајде, или да ожедни, те да за љубав чаше вина преста |
смеја!{S} Да се није опио?{S} Гледајући у лепу Гркињу, да се није заљубио?...{S} Све игра, сиро |
то не проговори....{S} И тако гледајући у свога новог, али живосно уображеног, обожаваоца, прав |
аде сама, озбиљно и замишљено гледајући у свој посао.{S} Изгледала је као одрасла девојка; ништ |
ише.</p> <p>То је било и сувише.{S} Очи у чича-Тиме синуше младићском ватром, он је с највећом |
пке пуна, да сви ћуте и да су упрли очи у њега, он се још мало издиже и узвишеним гласом поче г |
моди!{S} А кад пођеш на венчање, немој у косу трпати смиља и љубичице, то је сељачки!{S} Него, |
ја идем <pb n="396" /> да будем славуј у ружичастоме лугу моје обожаване Јоханиде.</p> <quote> |
њиме о класама. — Дабогда, им се мозак у сто и десет класа расточио!...{S} Они мени да узму дв |
у оне карте, што су на сам Велики петак у Туманима на Христову гробу преноћиле.</p> <p>И тако с |
оручити и Папрагу, да се још у четвртак у чаршији нађе; треба, касти, и да се спрема.</p> <p>— |
о и видимо, како је ово свечан тренутак у нашем животу, у животу овдашњег грађанства, онда може |
е, у Црну Реку, или, ако је могуће, чак у Турску...</p> <p>— За вашу љубав ћу све могуће употре |
ме је сликао, па је ориђинал послао чак у Париз; ја сама се нисам познала, така је то красота б |
а тужио?...{S} Оно, касти, док је човек у животу, има и непријатеља, завидљиваца...{S} Или је, |
в чаше вина престане свирати, па се тек у томе случају, у највећем смеху и пљескању, распусти к |
у празној кожи?{S} Што му је сав облик у носу смештен?{S} Е, вјера и Бог — рече начелник, — го |
ајбоље крајинско вино); а ако је учитељ у Шумадији, па не дотера бар једног угојеног вепра, — т |
ту класу, са титулом „најстарији учитељ у Србији“...{S} Ал’ ће да ми се клањају: и гросмутерка, |
кућа користи, т. ј. ако је неко учитељ у Крајини, па заборави о Светом Николи, или најдаље о н |
ом скоро кораку падао би сиромах учитељ у блато, застењао би, па би корачао даље у црну, пусту, |
га места, с чашом у руци, дигао, да вам у име уједињене перковачке омладине на вашем братском с |
ви имате пуно право!{S} Ја више уживам у вину, него у њином мажењу и кривљењу.{S} Ја бар, кад |
о се мене лично тиче, признајем, да сам у свом веку два-три пута и ја био гост на њима; али за |
и се чини да сам још девојка, па да сам у Новом Саду!{S} И синоћ је долазио, ви бесте у виногра |
ажаљевајући, Папраг; — напротив, ја сам у најпростијем смислу казао, да су Маџари после Француз |
је Јохиниде, а он у Будиму...{S} Ја сам у Атини учио школу, ал’ оно, што он зна, никад нећу зна |
ори?...{S} Ето, баш о Духовима била сам у цркви, а за мојим леђима шапуће попа-Ђокина попадија |
ају.</p> <p>— Ја видим — говорио је сам у себи, — да је ова стара будала заљубљена у ову уштирк |
потресали...{S} Чича-Тима је остао сам у кући.{S} Нека неописана туга надвладала га је.</p> <p |
ечувено!...{S} Чудим се само како нисам у несвест пала...</p> <p>Кир-Никола с децом и чича-Тимо |
сам био намеран да још данас отпутујем у Лешњик.{S} Знате, послови су.{S} А, после, дужност.{S |
дским, згрнућу новце, па ћу да подигнем у моме винограду пивару; кућу већ имам, а воду ће ми ву |
и, деда, још једну грку, па да се вучем у ту дерну школу!{S} Е, јес’ чуо, деда-Спиро, баш ти за |
ешир паде с главе, они га бацише за њим у блато; а старац, кад га није могао наћи, оде даље, го |
> <p>— Будите уверени, да чим се вратим у Београд, прва ће ми брига бити да је са мужем протера |
ним, да вас зовем... и децу да повратим у школу!...</p> <p>И пре но што је могла стара госпођа |
<p>И он погледа најумиљатијим погледом у лепу Гркињу; а кад му је она истим таким погледом одг |
д господе школских ревизора, — како ком у део падне...{S} Отуда је било тога вечера сила разгов |
стари отрцан шешир је са осталим оделом у приличној хармонији стајао.{S} Он је имао и чистије р |
нцуске, а сама Пешта по себи са Будимом у нечему је надмашила и Париз...</p> <p>— Знам, у чему |
/> <p>Вече је.{S} Пред Грковом каваном у Перковцу <pb n="341" /> стоје њих четири Циганина, а |
ако се млати пред олтаром са кадионицом у руци, а златна одежда све трепти на њему, и све јој с |
p> <p>Ја сам се са свога места, с чашом у руци, дигао, да вам у име уједињене перковачке омлади |
еднете.{S} Па хоћете ли се још који дан у Перковцу бавити?{S} Али што и питам, кад знам напред, |
ко пола ноћи, почеше они један по један у потпуноме мраку бледети; али прота, као да се повампи |
ед додаћу само то, да се једанпут пијан у механи изразио да попови нису христијани...{S} То ће |
унца није ни погледао...{S} Трећи дућан у вароши беше бакалница његова неког побратима; она је |
а и да је, као такав, до ушију заљубљен у своју набељену Гркињу.{S} То препреденом богословцу н |
лево око од слепог миша, што је ухваћен у пећини...{S} Немаш, ја!{S} Па ће ти ту требати и једн |
по европски дотерани: <pb n="342" /> он у цилиндру, црном капуту, намазан и нафризиран, а она н |
на се васпитала код моје Јохиниде, а он у Будиму...{S} Ја сам у Атини учио школу, ал’ оно, што |
му очи мутне, бесвесне...{S} Дуго је он у томе положају лежао; а кад се дигао, он се грохотом н |
па и кашљуцати, као за знак, да је и он у соби, онда и начелник узе другу позитуру: искосири се |
е хладовином поред плота, докле се и он у густоме корову није изгубио.</p> </div> <div type="ch |
етко да је кога увредио; а где је могао у ситнијим стварима коме помоћи, он је помагао.{S} Он ј |
инограду; па да знате, како је погледао у Милку!{S} Као дете што погледа у шећер.{S} Па вели: „ |
а је изишао из куће, а није ни погледао у њу.</p> <p>Сиромах чича-Тима!...</p> <p>Једног дана д |
аде жене и девојке толико заљубити, као у мене старца...{S} Хе, хе!{S} Старац, па старац!...{S} |
!...</p> <p>— Опет ми чудних очију, као у жабе!</p> <p>— Као у голубице, хтедосте рећи...</p> < |
чудних очију, као у жабе!</p> <p>— Као у голубице, хтедосте рећи...</p> <p>— А зар су у голуби |
оремећеним умом, гледао је око себе као у врућици или у неком тешком сну: све се око њега окрет |
своје добре стране: моћи ћете од ње као у воску направити што хоћете, добру или злу домаћицу, ж |
је дрхтала; образи му дођоше бледи као у мртваца, са чела му је цурио крупан зној.{S} Кад је х |
а је Југ-Богдан с девет Југовића свирао у клавир!...</p> <p>— У дромбуљу, млијеко ли му!{S} У г |
ни.{S} Могуће да Југ-Богдан није свирао у гласовир, а Бошко да није био виолиниста, то је све м |
; дакле, пазите, да не би случајно ушао у траг правој истини, то би била за нас обе пропаст...{ |
а гледа онако безобразно сељачки, право у очи, но некако све испод трепавица; а и ход јој није |
Тима са својим зетом упоредо оде управо у бакалницу, своме побратиму.{S} Папраг се, по обичају, |
о право!{S} Ја више уживам у вину, него у њином мажењу и кривљењу.{S} Ја бар, кад пијем, имам н |
ене утрине, што се од самог Перковца до у Миличево пружају; али госпођа Гркиња није за онда нау |
дође мајстор Глиша ковач.{S} Он је био у немачком капуту и панталонама, само је на глави имао |
раг брзо окрете лист; но пошто није био у намери да таста и зета доводи у сукоб, то се само осм |
Влах Алија.{S} Та зар би се он заљубио у њу, да није била музикална?...</p> </quote> <p>Људи с |
ином је, истина, Цинцарин, али се родио у Будиму.{S} Млад, пун учтивости, милина ти је с њим го |
је и то говорио, да би се радо преселио у нашу кућу.{S} Удовац је, а твој је колега, па то, мис |
о неколико минута, а после се претворио у неко зујање, од прилике као кад би у скупу много бумб |
е чича-Тима са својим побратимом вратио у бакалницу, затекоше младог богословца, где преврће не |
ицу!{S} На тако јемство дао би ти ма ко у Перковцу.{S} Тек велим, побратиме, боље ја да ти то у |
но, па после настави: — А да ме није ко у господина тужио?...{S} Оно, касти, док је човек у жив |
ено, треба да сам благодарна, ако ме ко у кућу прими!...</p> <p>Тужне су то мисли; тешко ономе, |
тељ Тима је сваку заведену новост, како у школи, тако и у обичном животу, мрзео; а откако је, с |
у, па је посади на миндерлук, па, онако у кошуљи, неочешљан, само што је обукао своје плаве пан |
бесконачност.</p> <p>— Е, баш кад тако у тим класама уживате — смејао се учитељ IV разреда, — |
а учитељ се смеје.{S} Е, то му је тако у самој природи!{S} Каткада га лепа његова супруга поча |
о две-три грке ракије.{S} То му је тако у нарави било: кад се нешто наљути, кад би га неко увре |
Боље да их човек нема...</p> <p>И тако у разговору уђоше у собу, седоше за сто, наравно, гост |
абележи: „Успех добар...“ Та ако је ико у целој Србији од учитеља заслужио, да му се каже прева |
ти, могло би се рећи, јогунства, колико у овоме часу.{S} Та Милка беше свакад мирна, послушна, |
мио и очешљао и спремаше се да иде мало у чаршију, колико да се расхлади, а и вече по себи беше |
ао ништа научити, па, касти, да се мало у свету дотера, углади.{S} Би тамо за неко време, па се |
ик узе другу позитуру: искосири се мало у наслоњачи, лактом је заклонио ону исписану хартију, а |
анас ручати? — А после тога окрете мало у шалу: — Е, ви’те, господин-Тимо, шта чини удаја; ту с |
ровдан — као имендан свога оца — читало у цркви апостол...{S} То је, наравно, све госпође, а, б |
у некаквој маџарској тарани: није било у чинији зрнцета, до кога она не би својом загорелином |
удавала, то да си видела!{S} Није било у Новом Саду фотографа, који ме није молио, да ме сними |
е да испаштам!</p> <p>И тако је то ишло у свима разредима: ученици не знају, а и што знају, не |
ека господин министар зна, шта се овамо у земљи кува.{S} А знате ли, ко је завршио беседу?</p> |
:</p> <p>— Господин Папраг, сутра имамо у Перковцу беседу, ја се надам, да ћете нас својим прис |
ељени, а то тако бива и у Лондону, само у минијатури.</p> <p>Учитељ IV разреда се слатко насмеј |
чу, а учитељи карају и грде....{S} Само у четвртом женском разреду мирније изгледа: стара госпо |
ану, па се тако неколико тренутака само у огледалу <pb n="301" /> посматраше.{S} За то време не |
и је; тако исто и туга налазила је само у њеним слабачким грудима усамљеног склоништа; а увреде |
се, шкрипећи, отворише.{S} Далеко тамо у шљивару чуло се, где псето лаје, а унутра у кући потм |
та, — зар не би боље било да идемо тамо у хлад, испод онога дуда?... -– И он је пољуби... — Их, |
, очешљај се и спреми, па ћемо да идемо у виноград, да беремо кајсије, и то од оних лепих кајси |
Мимо то ћу му казати, да не иду редовно у цркву, да се исмевају министарским расписима, које, н |
..</p> <p>Чича-Тима је једнако зачуђено у њу гледао.{S} Али тај његов поглед није њу ни најмање |
тим тренуцима погледала би се задовољно у огледало, па, иако је у њему видела вештицу, опет би |
лепа Гркиња и кир-Никола, живљаху мирно у својој скромној усамљености и у томе им нико није сме |
уљасто, очи плаве, а у њима, као обично у сирочади, почиваше нека меланхолија...{S} То је била |
rget="#SRP18760_N2" /> скупила се скоро у клупче, а главу је наслонила у крило; залуд <pb n="38 |
а им силом верујемо, да они раде све то у корист народа... е, онда...{S} Учитељ четвртога разре |
сирћетом зготовити!{S} Па учи л’ се то у школи...{S} Тако је то, касти; али сад јаја какоћу, а |
ан, да су и кир-Николу преместили, и то у Хомоље, па ће и госпођа Јоханида с њиме да путује?... |
још неочешљана, руке неопране, али зато у целоме створу њену беше нешто неисказано лепо: стас г |
ти!{S} И треба јој, — та не може вечито у овој плавој, с белим пантљикама и зеленим карнерима; |
велике љубави хтела и удавити, само што у Монакову не беше дубоке воде; заронила се, касти, чак |
еде ни речи проговорити, само је бленуо у своју обожавану и љубведостојну богињу; кршио је руке |
је то исказао, он је после само бленуо у њене пепељаве очи, које је Гркиња на разне начине, ма |
осу, наместио јаку на капуту, узео штап у руке и спремаше се са одлазак:</p> <p>— Милка!</p> <p |
је угледао, он је сав претрнуо.{S} Зар у таком отрцаном оделу да га затече богиња његове старе |
амо далеко одавде, господине, на пример у Хомоље, у Црну Реку, или, ако је могуће, чак у Турску |
е малакше, као што је то и сам професор у својој беседи навео: „Без ваздуха људи не могу живети |
/p> <p>— Оно, касти, зете, тамо код вас у Пешти, можда, се ово скупо и продаје, па га, ваљда, д |
— Драго ми је, гросмутерко, што сам вас у добром здрављу застао, а видим да сте се и са децом д |
вам је то јело!{S} Преко, тамо код нас у Срему, највећа га господа једу...{S} Дакле, знате, у |
ти о томе ништа не знам, до, ево, данас у ови час.{S} Сад видим да су моје Ере најцивиластије у |
о време, кад му је најнужније.{S} Данас у такој прилици тешко да би ма ко тако олако прошао.{S} |
безбрижна млада кокета, којој сав живот у церекању и у мажењу пролази.</p> <p>— Ха, ха!{S} Је л |
ше у собу, седоше за сто, наравно, гост у горње чело — а с леве стране кир-Никола, с десне Грки |
иже из кревета, и то је, можда, првипут у животу, што се саже над својим спавајућим дететом, те |
и други њени обожатељи, зар су једанпут у ракији попили размућеног мишјака?{S} Па и проти, не в |
/> су му зуби ретки, може му сав спанаћ у зубима остати.</p> <p>По свему се видело, да је стара |
цима могле би још и остати оне три, већ у целоме цивилизованом свету узакоњене, класе; али међу |
це, трептаху сузе незадовољства.{S} Већ у тим младим годинама почиње сиротиња бивати незадовољн |
; други, по чувењу, казиваху, да је већ у Свилајинцу и да ће сутра, а најдаље до прекосутра, до |
кринолини, карнери, тунике и што се већ у оно време највише носило, и све то од скупих материја |
да њојзи приповедим, како је њен Швабић у Трновнику хтео да пољуби васпитатељку; а ако и то буд |
очи, па, што их џигерица служи, дувају у зурле тако, да су им од напрезања на челу и на врату |
ађену ракију, а попови и ђакони гледају у њега, чудећи му се премудрости; после га види у цркви |
</quote> <p>— Та већ и мала деца знају у Перковцу, ко су то двоје, на које она нишани!{S} А по |
од ње измамити.{S} Тек кад су у авлију у помрчину изишли, некако му испаде за руком да је загр |
е би могао чути.{S} За ону васпитатељку у Н... казаћу, да живи са писарем, а оне три у Ј.., те |
ња уздиже обрве високо, своју суву руку у белим рукавицама узвиси скоро до прсију, па кроз обор |
мати још и није смела поверити виљушку у руку, и то ће дете својим врапчјим гласом да декламуј |
иран, сталан, а усне је јогунасто једну у другу упила тако, да је у тај мах изгледала као да из |
ћ свију могућих заната шегрти, па блену у гарава лица јевропских номада.{S} Један од њих четвор |
иђе на обалу, стаде онде, па се заблену у силне свеће и фењере, који су на бајиру и по улицама |
а мила мајка поправљала. — И она бризну у плач, а сузе се слеваху доле на испрљану хартијицу.{S |
агрли је, па је, онако старачки, цмокну у образ:</p> <p>— Ох, ала би лепо живели, кад би ме у к |
га прегледа добро са свију страна, дуну у њега трипута, па га стави Гркињи насред длана.{S} Пос |
ногаја љета“, које само учитељи, кад су у добром расположењу, умеју онако свечано отпевати...{S |
ера могао од ње измамити.{S} Тек кад су у авлију у помрчину изишли, некако му испаде за руком д |
морало бити и оговарања.{S} Паланке су у Србији, као и у осталом свету, мале, у њима свако сва |
доктора...{S} Остали болесници, који су у истој соби боловали, посматраху га са сажаљењем...</p |
уђоше у деда-Спирину кавану.{S} Били су у жестокој неког препирци тако, да од целе распре ништа |
C12"> <head>XII.</head> <p>Сутра-дан су у затвореној соби седели чича-Тима и лепа Гркиња.{S} Чи |
да само њојзи имамо благодарити, што су у погдекојим грудима узбуркане страсти утишане.{S} Живе |
ице, хтедосте рећи...</p> <p>— А зар су у голубице пепељаве очи?...</p> <p>— Молим, молим!...{S |
илка, хитро као веверица, покупи и мету у своја недра.{S} У том тренутку уђе чича-Тима у собу.{ |
ни ће пити у здравље младенаца, а ја ћу у Београду са госпођа-Швабићком по свим стазама и путов |
рану, а после убриса руке и уведе гошћу у собу.</p> <p>Соба јој беше мала, ниска, али са обични |
оханда изгледаше срдито: очи јој севаху у раздражености, око усница она борица све је дрхтала о |
мејао.</p> <p>Они, као што видите, беху у свему контрасти: она жива жеравица, љута; он, опет, ф |
оси је! — И он му баци малу белу капицу у образ. — Шта би рекла Гркиња, да ме у такој капи види |
оји је водио од цркве касарни.{S} Одмах у првој кући тога сокачета живела је једна Гркиња, што |
умњичење старе госпође оповргао, али их у томе стиже фамилијаз.{S} Беше сасвим блед и задуван, |
<hi>нема девојачког села</hi>; а ја бих у њему хтела живети...{S} Ја тога човека не познајем, ш |
n="358" /> лагарија, којима је Перковац у свако доба изобиловао.</p> </div> <div type="chapter" |
је толико схватило: да то, што јој отац у пићу сам говори, не може ништа добро бити, и она, ско |
ало шешир и панталоне, узео је поштапач у руке, па се дигао да иде:</p> <p>— Искапи то мало, бр |
м, — сами сте видели, какву моћ има реч у своје време изговорена!{S} Говорио сам вам о музици; |
-Тима је хтеде наново загрлити, али баш у том тренутку чу се на крају улице неко корачање; погл |
пријатељу може услугу учинити, и то баш у оно време, кад му је најнужније.{S} Данас у такој при |
из каквог краја Италије овамо, и то баш у мој виноград, пренела.{S} Та она, касти, и личи више |
утерка. — Та и ја сам била једанпут баш у Иригу на беседи, ал’ ово чудо!{S} Но, то ни у Турској |
, него као и друге сељачке кућице: уђеш у авлију — коров, у башти — коров, на тавану такође — к |
налази?{S} Једни су тврдили, да је још у Крагујевцу; други, по чувењу, казиваху, да је већ у С |
ђа видела господина начелника да је још у неглижеу, она се хтеде удалити, <pb n="347" /> али он |
авом увенчана глумица.{S} Па ако је још у путу срела некога од оних младих зврндова, што су на |
није ни очешљала, ни умила; како је још у неглиже, — иако је била сва уштиркана, упеглана, набе |
ње; морам поручити и Папрагу, да се још у четвртак у чаршији нађе; треба, касти, и да се спрема |
ваки својим путем; а гости, који су још у кавани остали, гледаху за њима, говораху о прстену та |
и сама Пешта, као најобразованија варош у целоме свету, не само што своје биргере, бирократе, п |
ote> <l>Док по небу месец лети, </l> <l>У душеку жаба крешти.</l> <l>...{S} Хаха!{S} Хаха!... < |
<quote> <l>Амор иде, амор лети,</l> <l>У рукама стрелу држи... </l> <l>Сад помисли, слушаоче, |
у чувена врачара.</p> <pb n="360" /> <p>У Перковцу мало има жена, које нису њену помоћ тражиле. |
одазва: „Херајн!“</p> <pb n="331" /> <p>У собу уђе лепа Гркиња, за њоме један младић.{S} Раста |
ml:id="SRP18760_C1"> <head>I.</head> <p>У вароши Перковцу нема ничега, што би било вредно описи |
id="SRP18760_C8"> <head>VIII.</head> <p>У то време беше у Перковцу начелник неки Букван Суругџи |
е Швабићке,</p> <p>секретарице. </p> <p>У Београду, 21. јуна 186*</p> </quote> <p>— Дакле, сад |
<quote> <p>„Слатка гросмутерко!</p> <p>У смотрењу према вашим, мени учињеним, услугама, осећам |
некога грди, матора вештица!...</p> <p>У томе и таком разговору сви се разиђоше.</p> </div> <d |
се може; ја, ја сам још млада...</p> <p>У тим тренуцима погледала би се задовољно у огледало, п |
аве уврсти и словенска беседа...</p> <p>У Перковцу људи устију, чим сване, па они, који имају п |
} За њу сам већ скројила план...</p> <p>У таком њеном самозбору куцну и звонце, и сви учитељи и |
у услугу никада нећу заборавити.</p> <p>У таком разговору свако оде у свој разред, где је одмах |
тито тресну кроз отворен прозор.</p> <p>У тај мах уђе једно ђаче у собу, скиде капу и пође, да |
енцима и певали: „многаја љета!“</p> <p>У целој тој ларми само је Папраг замишљено ћутао; не шт |
И т. д. и т. д.{S} Па бар да не кажу: „У корист <pb n="339" /> страдајуће браће!“ „У корист бо |
олнице!“ „У „корист овдашње сиротиње!“ „У корист сиромашних ђака!“...{S} Само то да не кажу, мо |
рист <pb n="339" /> страдајуће браће!“ „У корист болнице!“ „У „корист овдашње сиротиње!“ „У кор |
страдајуће браће!“ „У корист болнице!“ „У „корист овдашње сиротиње!“ „У корист сиромашних ђака! |
мо, са многих разлога, насамо?“</p> <p>„У Марцибановој башти...“</p> <p>— И т. д. и т. д.{S} Па |
ети.{S} Истина, два-три дана био је као убијен; ни с ким није проговорио, <pb n="316" /> није с |
могло продужити.{S} Прота је ћутао као убијен, чича-Тима је грискао своје проседе бркове, а Гр |
ужила.{S} Е, баш ми утуче срећу, Бог га убио! — И заиста, сирота девојка изгледаше бледа, скруш |
о човек, да тугу свога родитељског срца ублажи, поштено напио.{S} А као напит, прво се наљутио |
војим врапчјим гласом да декламује неку убојну песму, пуну копаља, сабаља, пушака и топова.{S} |
дружина, па ће у кору да отпева чувену убојну песму:</p> <quote> <l>„ Тај гуњац изадрт...“</l> |
а после дохити са ормана једну јабуку, убриса је од прашине, па је пружи ђачету:</p> <p>— За т |
ањ с ватре, остави га настрану, а после убриса руке и уведе гошћу у собу.</p> <p>Соба јој беше |
ршен посао попио би понеку чашу ракије, убрисао би зној са чела, па би се весело смејао...</p> |
ља.{S} И Милка је, међутим, себи дошла, убрисила је од суза очи и ишчекиваше мирно, скоро досто |
ет, комункиње; а то све зато, што ме не уважавају, баш као и она препредена Гркиња.{S} За њу са |
старој госпођи; па и она сама умела је уважавати свој уплив и достојанство.</p> <p>— Испит ће |
ни шала!{S} Она беше у целоме Перковцу уважена.{S} Кажу, да јој је и сам господин начелник мин |
тави га настрану, а после убриса руке и уведе гошћу у собу.</p> <p>Соба јој беше мала, ниска, а |
х је превртала, а сузе су јој текле низ увело лице...{S} Је ли то прошлост, што је у стању била |
ледом, па је ишла даље, као нека славом увенчана глумица.{S} Па ако је још у путу срела некога |
а мало продиване.{S} Прво је било да се увере, где ли се сад школски ревизор налази?{S} Једни с |
и ја, кад је год погледим, све сам више уверен да ће ми баш овај виноград неку велику срећу дон |
му деца нису баш спремна, а и то је био уверен, да би му стара госпођа у многоме могла помоћи; |
после додаде, иако је о противноме био уверен: — Ево, у литру ракије и четири каве, па нека г. |
оже ни бити — говорила је; — о томе сам уверена.{S} Дечји радови су такође прекрасни, морају му |
Ја сам вам и сувише казала!{S} Али сам уверена, да ви то моје поверење нећете на зло употребит |
ркиња је у бабино казивање била потпуно уверена, — та њу баба још није никад слагала!{S} И кад |
рете се старој госпођи:</p> <p>— Будите уверени, да чим се вратим у Београд, прва ће ми брига б |
одаде, смејући се, учитељ. — Али будите уверени да ће доћи.</p> <p>— Јесте ли ви баш сигурни?</ |
је жао; бар ме је млади господин колега уверио, да су Маџари најцивилизанији народ! — А после д |
гробља; али кад је отворио очи, онда се уверио да је у својој соби, у својој рођеној постељи, а |
ме би вас најмање перковачко дете могло уверити.</p> <p>Растом је био осредњи, а у ширину је мн |
апеланисати; о томе ће се и сам ревизор уверити...{S} Само да ми је знати, кад ће доћи!{S} Јест |
осу је згладио с чела, после се примаче увету свога колеге, учитеља трећег разреда:</p> <p>— Ба |
се, да нема човека са очима, који не би увидео, да сам ја у свему лепша од оте несрећне Гркиње |
о је то Гркиња захтевала, а и сам он је увиђао да би у својој ватреној љубави много срећнији би |
е, накашља се мало, узе чашу, уздиже је увис, па онда поче крупним гласом говорити тако, да су |
едно писамце и стаде га своме колеги на уво читати:</p> <quote> <p>„Слатка гросмутерко!</p> <p> |
зе га под руку, па, шапћући му нешто на уво, одведе га из те галаме...{S} Гости се наново намес |
госпођо, да простиш, и мишјака, и лево уво од слепог кучета, и ко би ти све набројао, што сам |
лабачким грудима усамљеног склоништа; а увреде, којима је после мајчине смрти и од својих и од |
лца, а баш ме је за срце ујео..{S} Таке увреде!...{S} Нечувено!...{S} Чудим се само како нисам |
љна, јер тако млада срца почињу тровати увреде, које им неправда наноси!</p> <p>— Децо, — рече |
ла, али пажљиво, да га не повреди, не — увреди.</p> <p>— Друго смо ми, господине, — рече тихим |
а то је оно, што је моје српско осећање увредило.</p> <p>Тако свака српска кућа мора већ и по с |
, беше он добар човек, ретко да је кога увредио; а где је могао у ситнијим стварима коме помоћи |
ло: кад се нешто наљути, кад би га неко увредио, или кад је у некаквој бризи, — не би се могао |
ена.{S} Тешко јој беше подносити толику увреду; а није ни шала!{S} Она беше у целоме Перковцу у |
дипломом!{S} Касти...{S} Ви!... — Хтеде увређени старац и даље псовати, али га задржа будући зе |
— Али молим, господине, немојте се наћи увређени, ја, као сирота удовица, мислим да ни крастава |
> <p>— Оно, касти — рече чича-Тима мало увређеним тоном, — та то, ваљда, није мене мислила...{S |
дину, да се међу остале онамошње забаве уврсти и словенска беседа...</p> <p>У Перковцу људи уст |
најозбиљнијим тоном млади богословац. — Угарска је призната као најобразованија држава после Фр |
, па, касти, да се мало у свету дотера, углади.{S} Би тамо за неко време, па се направи читаво |
, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је мало углађенији но обично, а и капут је обукао нов, што га ј |
ахом ударао на црквени тамјан, а својом углађеном спољашњошћу на филистарску помаду, није могао |
мо беседу нису!{S} А и њу, можда, не би угледали, да случајно не дође за практиканта у суд перк |
но, побратиме, на очима је доста чист и угледан, само што ми нешто мало по немачки, маџарски ли |
ело Гркиња.</p> <p>Чича-Тима, кад ју је угледао, он је сав претрнуо.{S} Зар у таком отрцаном од |
у длан и у карте гледати, како је теби угодније.</p> <p>— У длан! — рече Гркиња.</p> <p>— Мети |
тељ у Шумадији, па не дотера бар једног угојеног вепра, — тај, богами, нека се не нада класи!.. |
Да нема оне Гркиње, те да ме кадикад не угости, цркао бих од глади.</p> <p>Јадно дете покри лиц |
иже стојао, само је чича-Тима гледао да уграби место до лепе домаћице; а то му није тешко било, |
окусити.</p> <p>Кад су се гости, добро угрејани, ухватили у <pb n="380" /> коло, и она нађе пр |
х. — Пао је, несрећник, па се, можда, и угрувао?...{S} Хајде да видимо! </p> <p>— Како је пао, |
ајде ми једну грку!{S} Е, касти, баш ме угуши ова данашња врућина!{S} Све ми се чини, касти, да |
ти се...{S} Ох, та прашина, да се човек угуши, баш ме умори!...</p> <p>И није лако по тој јуниј |
година нестати ваздуха, и ми ћемо се — угушити.</p> <p>Људи су и њега слушали... </p> <p>А кад |
пет стотина милиона година без ваздуха угушити!....</p> <p>— Он ће се угушити — рече начелник, |
начелник, — у хапсу, на вјешалима ће се угушити!...</p> <p>— А то ће рећи — настављала је стара |
ети; па кад ваздуха нестане, људи ће се угушити!“ Јесте ли ме разумели?</p> <p>Начелник, који ј |
ваздуха угушити!....</p> <p>— Он ће се угушити — рече начелник, — у хапсу, на вјешалима ће се |
три струка сунцокрета.{S} Ја кад сам се удавала, то да си видела!{S} Није било у Новом Саду фот |
, она је још дете.{S} Како се може дете удавати?</p> <p>— Дете?...{S} Ама да видите, како умилн |
ољна? —— питао је чича-Тима своју ћерку удавачу...{S} Девојче испрва ћуташе, али кад јој је ота |
се једанпут из превелике љубави хтела и удавити, само што у Монакову не беше дубоке воде; зарон |
лу: — Е, ви’те, господин-Тимо, шта чини удаја; ту се, богме, у радости заборавља и ручак и вече |
те несрећне Гркиње, и то, што чича-Тима удаје онако грешно дете, све је то њен посао.</p> <p>— |
не буде оскудице!{S} Једанпут се жени и удаје!{S} А ја ти, вере ми, волим од софре устати глада |
—- рећи ће чича-Тима, — чу ли ти, да ја удајем моју Милку?</p> <p>— Чуо сам, побратиме, ’ма теш |
— Хоћу и ја да частим; оно, касти, ја и удајем кћер!</p> <p>Деда-Спира изнесе још једну литру ж |
о, шијем и спремам се <pb n="377" /> за удају!...{S} Пре кратког времена играла сам се луткама; |
мирио.</p> <p>— Дете је већ приспело за удају...{S} И ја сам још нашла младожењу.</p> <p>— Та, |
ни собу спремила!{S} И ти се спремаш за удају, и то за каква човека!{S} Но, лепа невеста!</p> < |
аљда, и младожења.</p> <p>— Није још за удају — рече снуждено чича-Тима.</p> <p>— Сад се, скоро |
/p> <p>— Сад се, скоро, све сама деца и удају...{S} А и боље је тако, јер..{S} Та ви већ знате, |
а су је из службе истерали; можда би се удала, удомила; ал’, овако, ко ће узети обележену „немо |
и „Лаку ноћ!“ рекла, него се као фурија удалила из дворане.{S} Изгледало је као да је тиме већ |
ника да је још у неглижеу, она се хтеде удалити, <pb n="347" /> али он викну, јутрењом походом |
частим — рећи ће чича-Тима, брижљиво се удаљавајући од проклетих учитељских класа. — Хоћу и ја |
ва, дете је сувише младо, како ћу да га удам?...{S} Ал’, ето, она је навалила, да је удам, и ја |
...{S} Ал’, ето, она је навалила, да је удам, и ја је морам удати.</p> <p>Чича-Тима се наново н |
l:id="SRP18760_C4"> <head>IV.</head> <p>Удар је био велики, али ватреној чича-Тиминој љубави ни |
, а он се, сиромах, наима за црквењака, удара у звоно, у клепало, а од сваког звука чини му се |
икова лица. — То значи, да и наша влада удара у клавир, а то је: на јавном месту исмејавати вла |
сетину година из гроба ископане, те још ударају мртвијем задахом, и гле, шта у овоме пијаноме П |
је и сувише својим изнутрашњим задахом ударао на црквени тамјан, а својом углађеном спољашњошћ |
амилијаз као ветар и стаде из све снаге ударати у ђачко звоно.</p> <p>— Е, господине колега, — |
та поклонио до земљице црне, поче и сам ударати противу класа. — Оно јест — рече, — у школи међ |
е и последњег дућанчета нестало, Гркиња удари налево, кроз једно тесно сокаче, па прошавши онуд |
сме.{S} Ако је, н. пр., зимње време, он удари у „<title>Во Јордање</title>“, а лети, опет, отпе |
здахну, па истим патосом и са још већим ударом гласа продужаваше свој говор:</p> <quote> <p>— Ј |
оне, који јој сујети не ласкају, једним ударцем упропастити, — донде је у Перковцу текло весеље |
је кћи, што је била за Страхинића бана удата, да је она умела у трумбету свирати, то вам могу |
морате што скорије, још ових месојеђа, удати, ако не желите да сама отиде...</p> <p>Чича-Тима |
гласно, — да се девојке <hi>морају</hi> удати, да нигде у свету <hi>нема девојачког села</hi>; |
је навалила, да је удам, и ја је морам удати.</p> <p>Чича-Тима се наново намрштио и сео на сво |
.</p> <p>— Мој отац хоће, и ја се морам удати!{S} Ја не смем питати: „За кога?“ А и нашто да пи |
е, ти си већ одрасла, треба већ да се и удаш!“ Па сам јој нашла и младожењу; онај црни штап мог |
дом ићи — рече Папрагу. — Све сам ја то удесио и уредио, само, наравно, ти ћеш, синко, о целом |
ђа-Швабићком по свим стазама и путовима удесити вигове, како само ја и госпођа Швабићка умемо; |
ишао. — Дабогме, да би то тако требало удесити!{S} Оно, касти, што је човек старији, то је и и |
ви сте, госпођо, по најновијем систему удешен чамац, на коме се свакојаки еспапи превозе!...</ |
се учитељ IV разреда, — штета што није удешено деведесет и девет класа учитељских, па макар ни |
је белом марамом запушила нос, да не би удисала онај смрдљиви ваздух, што се са димом ширио.{S} |
да би се радо преселио у нашу кућу.{S} Удовац је, а твој је колега, па то, мислим, да не би ни |
у вечност оде, и он по трећипут остаде удовац...</p> <p>— Оче, што сте ме звали? — тепаше сиро |
Зар не би боље било да мене узме?{S} Он удовац, ја удовица, ја имам моју плату, а он осим плате |
оље било да мене узме?{S} Он удовац, ја удовица, ја имам моју плату, а он осим плате има своју |
де врачара, — а после ћеш остати богата удовица...</p> <p>Стара врачара пљуну мало на свој пала |
емојте се наћи увређени, ја, као сирота удовица, мислим да ни краставац <pb n="299" /> не би мн |
ни удовци чинили; други, нарочито старе удовице, доказивале су, да је кир-Никола и наученији, б |
жење, отрцани удовци, извикане фрајле и удовице, — ту не беше краја оговарању.{S} Али све то ка |
, каквим ли се послом до мене, сиромака удовца, закани?</p> <p>Стара госпођа беше се у лицу још |
пет слагали: кад је, н. пр. она у неког удовца мало ватреније погледала, па баш и кад би неку х |
е скупљати застареле младожење, отрцани удовци, извикане фрајле и удовице, — ту не беше краја о |
то су по већој чести поштовања достојни удовци чинили; други, нарочито старе удовице, доказивал |
из службе истерали; можда би се удала, удомила; ал’, овако, ко ће узети обележену „неморалну“ |
јетовати, баш као и тебе...{S} А то је: удри грашком о дувар!...</p> <p>— Оно, господине, молић |
е су то мисли; тешко ономе, ко се у њих удубе!{S} То је отрован паук, што ти танком пређицом св |
мука? — И баба пажљиво посматраше јако удубљене црте на мршавоме лицу своје гошће. — Сад ћу ја |
</p> <p>Дете, тако од дванаест година, уђе у собу; коса му беше још неочешљана, руке неопране, |
кненим хаљинама, у фесу, а под оружјем, уђе у собу.</p> <p>— Добро јутро, учитељ-Тимо!...</p> < |
полицајац из начелникове собе изишао, а уђе гросмутерка у својој обичној црној хаљини; проседу |
у и деца, и чича-Тима, и кир-Никола, да уђе унутра, она је само одговарала, да не може, да јој |
„код Српског краља“...</p> <p>Чича-Тима уђе унутра.{S} Очи му засенуше од силне светлости; а љу |
мо је на глави имао алев фес.{S} За њим уђе мајсторица: она беше у српским хаљинама, само што ј |
е, забаве, поче својски одазивати: прво уђе у дворану, једном мили-и са три лојане свеће осветљ |
„Херајн!“</p> <pb n="331" /> <p>У собу уђе лепа Гркиња, за њоме један младић.{S} Раста је био |
и мету у своја недра.{S} У том тренутку уђе чича-Тима у собу.{S} Нос му беше црвенији него обич |
у кроз отворен прозор.</p> <p>У тај мах уђе једно ђаче у собу, скиде капу и пође, да га пољуби |
алата, него као и друге сељачке кућице: уђеш у авлију — коров, у башти — коров, на тавану такођ |
та, а учитељи трећег и четвртог разреда уђоше у деда-Спирину кавану.{S} Били су у жестокој неко |
човек нема...</p> <p>И тако у разговору уђоше у собу, седоше за сто, наравно, гост у горње чело |
ај професор!{S} Но, то је грозно, то је ужасно!{S} Он је хтео доказати, а то се може као настав |
отрцана!{S} Она!..{S} Но, ал’ то је већ ужасно!{S} Па знате ли, о чему је та протерана вештица |
Добро ти јутро, враже, ја чоече!“ и већ ужди ка и метиљава овца, те настрану, у бијег! — Он при |
о би у томе усхићеном заносу и заспала, уживајући у својој лепоти.</p> <p>— Тако је то, моја Ми |
реда, — ви имате пуно право!{S} Ја више уживам у вину, него у њином мажењу и кривљењу.{S} Ја ба |
ац, — на сваки начин, да ви морате више уживања налазити онако с братијом, знате, поред добре ч |
</p> <p>— Е, баш кад тако у тим класама уживате — смејао се учитељ IV разреда, — штета што није |
сигурам премештај; тек, свакако, ако ја уживим, неће се та шкорава Гркиња дуго по Перковцу шири |
обухватити.{S} Родом је био однекуд из ужичког округа, то се, уосталом, видело и по његову јуж |
свој трбух и сео би, сасвим задовољан, уз обожавану сапутницу свога живота.{S} Она би га презр |
на лицу пуно ситних и крупних борица, а уз то је у свако доба добро расположен.{S} Кажу они, ко |
епо!{S} А не хтедне ли барем сто жућака уз његову Милку дати, на част му девојка! <pb n="334" / |
екосте, оче прото...{S} Да је чича-Тима уз своје оно дериште и новаца дао?</p> <p>— Сто дуката! |
и једну литру комовице, — добра ће бити уз кајсије!</p> <p>Кад је све било спремљено, кренуше с |
...{S} Младожења, како је био прислоњен уз невесту, скотрља се од радости на земљу... „Дакле и |
на могла чути, да сам ја сто дуката дао уз Милку?...{S} Ко ли јој је то могао доставити?{S} Е, |
ене заузети, да што више у готову новцу уз девојку добијем, а, после, вели, кретно и некретно њ |
би му упртила и ражањ, да га окреће, а уза сваки почет или довршен посао попио би понеку чашу |
ма лепих кајсија, а особито она, што је уза саму колибу...{S} Е, јесте чули, ја нисам ни у само |
е три, већ у целоме цивилизованом свету узакоњене, класе; али међу учитељима, ту не би требало |
еђу нама речено, у Срему и бабица била, узалуд се трудула, да чича-Тими учитељу докаже, да женс |
е, гологлав...{S} Ноћ беше тамна, улице узане, мрачне, а калдрма испроваљивана; на сваком скоро |
агла, по густо засађеним шљиварима и по узаноме сокачету.{S} Гркиња је белом марамом запушила н |
лагодарити, што су у погдекојим грудима узбуркане страсти утишане.{S} Живели, господо, и до виђ |
изговорити.</p> <p>— Господо и браћо! — узвикну с највећим патосом четврти разред. — Писмо и ку |
о се са неким поносом уздиже и стаде са узвиљашеним обрвама пред огледало.{S} Десну руку је под |
око, своју суву руку у белим рукавицама узвиси скоро до прсију, па кроз оборене трепавице погле |
рли очи у њега, он се још мало издиже и узвишеним гласом поче говорити:</p> <quote> <p>— Браћо! |
гостију, на најсвечанији начин ступи на узвишено место сам г. Живко Пацић.{S} Једним високоумни |
рају, често тренутно, од обичног човека узвишеног мислиоца, филозофа.</p> <p>— Мој отац хоће, и |
Беседник се накашља, малко се протегли, уздахну, па истим патосом и са још већим ударом гласа п |
киња, опијена слатким љубавним заносом, уздахну дубоко, а после погледа у бледи месец.{S} Али ш |
зеше две класе, а сад?...— Сиромах чича уздахну. — Ко зна, шта ће данас бити, а ружно сам снива |
извила из његова наручја, он жалостиво уздахну:</p> <p>— Ох, само да ми није онога дериштета!. |
охија, хеј, госпођо!</p> <p>Гркиња опет уздахну.</p> <p>— Ствари су скупе, али ја ћу ти их дати |
е сутра бити крштење?...</p> <p>Трговац уздахну.</p> <p>— Довели су најстаријега калуђера из Св |
три јерарха...</p> <p>Гркиња је дубоко уздахнула.</p> <p>— Љубав је превртљива ствар — рече ба |
али не рече ни речи, само што је дубоко уздахнула, а чича-Тима, поштапајући се, оде, куда су га |
а збрчкано чело; само би кадикад дубоко уздахнуо:</p> <p>— Е, е, оно, касти, по правди, ја и је |
гло и пробудити.{S} Чича-Тима је дубоко уздахнуо, и лице му доби израз негодовања и незадовољст |
е, па за сваком искапљеном чашом тек ће уздахнути:</p> <p>— Ала је то погана врућина!{S} Колико |
} Руке је подбочила на кукове, обрве је уздигла, искосирила се мало настрану, па се тако неколи |
, премда сам и ја пореклом Гркиња. — И, уздигнувши мало навише своје наврањене обрве, додавала |
са столице, накашља се мало, узе чашу, уздиже је увис, па онда поче крупним гласом говорити та |
у!{S} Лепо!{S} Прекрасно!</p> <p>Гркиња уздиже обрве високо, своју суву руку у белим рукавицама |
а ће победити; зато се са неким поносом уздиже и стаде са узвиљашеним обрвама пред огледало.{S} |
</p> <p>— Јесте, душице!...{S} Али... — уздисао је прота... — ја морам одлазити, а тако бих вол |
срце и гледите меланхолично на небо, па уздишете, касти, — за мном|...{S} Ала би то била песма| |
/p> <p>— Сто дуката — понављаше Гркиња, уздишући!</p> <p>— Јесте, душице!...{S} Али... — уздиса |
гроба Св. Петке</p> <p>— Немам! — рече, уздишући, Гркиња.</p> <p>— А имаш ли лево око од слепог |
на тој беседи суделовати, није се могла уздржати, а да се не пљесне рукама.{S} Кад је то учинил |
арску помаду, није могао од смеја да се уздржи и у себи да не проговори: ево још једног човека |
ас ручати, ја не могу! — А после додаде уздрхталим гласом: — Оче, ја сам слаба!</p> <p>Чича-Тим |
е корак ближе.</p> <p>— Госпођо, — рече уздрхталим гласом, — ово су моје ствари!</p> <p>— Шта?{ |
...{S} После се, онако збуњен, накашља, узе шешир и оде некуд у чаршију; онде се навртатио на д |
Дуго је, тако, ћутала, а после се диже, узе из неког сандучета мали један завежљај, у коме беху |
агао, али га је у многоме, опет, волео, узе га под руку, па, шапћући му нешто на уво, одведе га |
он се диже са столице, накашља се мало, узе чашу, уздиже је увис, па онда поче крупним гласом г |
p>А после се некако враголасто осмехну, узе капут, обуче га на рукаве, закопча прслук, а косу ј |
p>Чича-Тима се поче полако облачити.{S} Узе своје чизме са кратким сарама, обуче неке старе иск |
хтеде пући од једа, али шта је знао?{S} Узе свој шешир, захвали се на ручку и оде кући.</p> </d |
утисак.</p> <p>— Молим вас, господо! — узе реч учитељ трећег разреда. — Та ви сви знате, колик |
а-Тима и даље да трабуња, али га Гркиња узе под руку и одведе у своју собу — на ручак.{S} Милка |
застрт неким старим ћилимима.{S} Оданде узе један сламњи јастук, те га понуди <pb n="361" /> Гр |
оде, а он се врати натраг у собу и онде узе опет онај строги, забринути, изглед.{S} Мала Милка |
е, а већ се спремаш одлазити! — И он је узе незграпно за руку, па је посади на миндерлук, па, о |
и пробудило.{S} После је сасвим кицошки узе под руку, пропрати је преко авлије до малих вратниц |
нак, да је и он у соби, онда и начелник узе другу позитуру: искосири се мало у наслоњачи, лакто |
ад, осветити...</p> <p>Ствар је, дакле, узела на себе сасвим озбиљан карактер, нарочито кад је |
, да не пада толико становницима у очи, узела би на себе неку голему стару бунду, па би се умот |
да би добила и ону здраву румену боју, узела је још код куће парче храпава сукна, па се њиме т |
тку, очистио је мало шешир и панталоне, узео је поштапач у руке, па се дигао да иде:</p> <p>— И |
ршију.{S} Отишао је мало до деда-Спире, узео је четку, очеткао своју атилу, умио се, загладио к |
је само при великим празницима облачио, узео је четку, очистио је мало шешир и панталоне, узео |
ладио је косу, наместио јаку на капуту, узео штап у руке и спремаше се са одлазак:</p> <p>— Мил |
о беше јако образован човек.{S} Жену је узео из Мехадије, нека блиска рођака Наполеона Трећег!{ |
прилике као нека петачка, а у десну је узео неку дрвену маљицу, — ни буздован Краљевића Марка |
ала за уредност, —- па ко би је онаку и узео?...{S} А, овако, све се отимају за њу.</p> <p>Чича |
звесне будућности.{S} Човека који ће је узети није могла волети, јер га ни познавала није.{S} Њ |
и сви људи једнаки?{S} Тај, што ће мене узети, зове се Папраг; он не може бити гори од мог оца, |
би се удала, удомила; ал’, овако, ко ће узети обележену „неморалну“ девојку?...</p> <p>— То је, |
си ли вољан ову девојку себи за супругу узети...{S} Немој, синко, да после кажеш: „„Наговорио м |
ко би се, опет, сетио, да су за мустру узети пештански келнери?{S} То, да сам јуче умро, данас |
ад су видели, у каквом је стању, они га узеше под пазухо, па га однесоше у главну полицију.{S} |
доване, то неће бити добро, пролетос ми узеше две класе, а сад?...— Сиромах чича уздахну. — Ко |
! — „Поздравио учитељ Тима, љуби руку и узима себи слободу данас код вас на ручак доћи“...{S} Ј |
n="326" /> лава куражније, — дакле, ако узима толико смелости да му све што је замислила отворе |
госпођа није лудо комбиновала, само ако узима куражи, — а старе су бабе у томе и од <pb n="326" |
заклопци испод трепавица модри, то и не узимају на ум!</p> <p>Само су учитељи са још неколико о |
p> <p>— Видиш, Милчице, није требало да узимаш црвене пантљике; на белу хаљину свакад се мећу ц |
Ја!{S} Ал’ ако те три-четири ствари не узимаш код себе, лако може да се одбије од тебе!{S} А, |
?{S} И ти списатељи говоре све којешта, узимљу оно за необично, што је баш најобичнија женска в |
госпођа у многоме могла помоћи; али се узјогунио и не хте тражити њезиних препорука, па макар |
стос воскресе</title>“.{S} Некад, опет, узме, па сам са собом говори; ко га не види, а чује, ре |
ђа жена?{S} Зар не би боље било да мене узме?{S} Он удовац, ја удовица, ја имам моју плату, а о |
p> <p>— Добро, кад си спремна, а ти сад узми ону котарицу, што сам је о лањској берби од оне цр |
- Хвала, побратиме, а ово парче хартије узми, колико, касти, сигурности ради.{S} Па како ти се |
ачки!{S} Него, ако немаш георгине, а ти узми црвеног божура и два-три струка сунцокрета.{S} Ја |
> <p>— Ја сам данас зват на ручак, а ти узми парче хлеба, — душа ваља, ниси ни то заслужила, — |
учитеља основних школа назива класа!{S} Узмите за пример и саму православну веру.{S} Јуда нема |
ину, а нешто имам и сам; па, касти, ако узмогнеш, а ти гледај да ми колико до четвртка набавиш. |
десет класа расточио!...{S} Они мени да узму две класе!{S} Е, касти, то им никад не могу забора |
ли то мора бити?{S} А и и стара госпођа узмучила се, и њу је голицало, и не беше јој лако тајну |
е згледаху зачуђено, али нико га не хте узнемиривати у говору, само његов један друг из неког б |
Али тај његов поглед није њу ни најмање узнемирио.</p> <p>— Дете је већ приспело за удају...{S} |
коле и лепе Гркиње сабрали, беху разног узраста, а и црте на лицу беху им разнолике: неки беху |
ебели штап, провлачи прота; и то је сав узрок, што се онако слатко насмејао...</p> <p>Кад је пр |
ео и испитивати, како би познао стање и узроке његове болести, али он није умео ништа говорити; |
, којим се отпушта из учитељске службе; узроци беху: неморално чича-Тимино владање.</p> <p>Учит |
ко где у чему и буде мане, дотераће се, ујдурисаће се.{S} Има времена, само нек’ су деца жива!< |
а сипити, улице постајаху све мрачније, уједанпут мрак!...{S} Нема више улица, нигде се не види |
760_C6"> <head>VI.</head> <p>А после се уједанпут осмехну:</p> <p>— Што јест, јест, касти, она |
И чича-Тима је опет цмокну...{S} Али се уједанпут трже и седе сасвим замишљено на своје првашње |
ско „<title>Во Јордање,</title>“ али се уједанпут трже, лице му доби израз зле воље, и он устад |
— Шта вам је, господине7..{S} Та ви сте уједанпут постали озбиљни као неки грчки филозоф, н. пр |
ед министром друкче стојати...</p> <p>И уједанпута се на њеноме лицу променише црте: нестаде ум |
та, с чашом у руци, дигао, да вам у име уједињене перковачке омладине на вашем братском саучешћ |
} О, зла неваљалца, а баш ме је за срце ујео..{S} Таке увреде!...{S} Нечувено!...{S} Чудим се с |
и сву ноћ, пио је с њима, здравио се; а ујутру је отишао, да све рапортира, колико је и шта је |
опио; и то су дочули, па и то, како се ујутру зором чича-Тима преселио са станом код кир-Никол |
ако могуће, на највеселији начин бар до ујутру продужи, те су због тога позвали Цигане у дворан |
аја, да он његово место заступи и да му ујутру рапортира, шта се све на томе детињем вашару гов |
у длану трљати, док се на белој кожи не указа једна модра пругица. — Неко весеље ћеш имати у ку |
светом.{S} Просвета га се утолико тиче, уколико му понеку, с руског преведену а у читанци отшта |
ој својти, у здравље; али ја сад желим, уколико ми силе допуштају, да наздравим нашој лепој дом |
но награђује; а учитељи, опет, утолико, уколико се од њих његова кућа користи, т. ј. ако је нек |
с тога места ни опомене, па ни најжешћи укор самога г. министра, не би га могли покренути. — Љу |
обе, он леже на миндерлук, па је гледао укоченим очима горе у чађаве таванице.{S} Кад би га бољ |
еко корачање; погледаше тамо и обоје се укочише од чуђења...{S} Стара госпођа гросмутерка, у св |
у... и њенога даскала, да и њему Бог не украти, да им се обојима види и чује, здравље и напреда |
борице, које би требало само старца да украшују.{S} Милка беше бледа као лимун; да је имала ко |
красота била!!...</p> <p>То је био њен укус: на глави много цвећа и то најдрастичније боје, ко |
/p> <p>— Побратиме, — рече учитељ Тима, улазећи у дућан и намештајући се, како ће се на ћепенку |
ућству трудила, да све те природне мане улепша; а ту су јој била разна белила, руменила и гарил |
ни краставац <pb n="299" /> не би много улепшао једно женско лице, па баш да је и од оних кисел |
ачније, уједанпут мрак!...{S} Нема више улица, нигде се не види осветљен прозор или фењер, пред |
свеће и фењере, који су на бајиру и по улицама светлели.</p> <p>И при чистој свести за њега би |
де даље, гологлав...{S} Ноћ беше тамна, улице узане, мрачне, а калдрма испроваљивана; на сваком |
Калемегдану.{S} Киша је почела сипити, улице постајаху све мрачније, уједанпут мрак!...{S} Нем |
о, и свеће, и људи, и куће, па и читаве улице, чинило му се да пролазе мимо њега.{S} Он није зн |
обично брзим кораком кроз мале и велике улице јурио кући.{S} А кад се дочепао своје собе, он ле |
, али баш у том тренутку чу се на крају улице неко корачање; погледаше тамо и обоје се укочише |
места по Дорћолу и садашњој Скадарској улици?...{S} Он је и тога вечера добро потегао тако, да |
апајући се поносито трсковим штапом, по улици, а деца и људи трче за њим, скидају капе и љубе г |
абићка умемо; па ћемо гледати да најпре уловимо голубицу, а голуб ће и сам доћи!</p> <p>Госпођа |
ао.{S} Успут је сретао људе, који му се уљудно јављаху, али он као да их ни видео није; шешир ј |
Гркиња лепша била, кад би јој, наместо уљуднога носа, на оно снежно лице прилепили зрно сочива |
ља трећег разреда:</p> <p>— Баш никакве уљудности не знамо, драги пријатељу! — шапутао је. — То |
едној згради састајати, па, наравно, из уљудности и поздрављати га.</p> <p>— И тај господин Шва |
сто смешећи се, додаде: — Пало ми је на ум да једем кајсија!{S} Ха, ха, ха!..{S} У вашем виногр |
n="346" /> — Неће јој, касти, падати на ум да некога грди, матора вештица!...</p> <p>У томе и т |
под трепавица модри, то и не узимају на ум!</p> <p>Само су учитељи са још неколико остарелих гр |
стару госпођу, која је унеколико напред умакла:</p> <p>— Добро јутро желимо! — рече, осмејкујућ |
е, где је лепа Гркиња најтугаљивија, да умал’, сирота, није служавник испустила с донесеном црн |
тога вечера добро потегао тако, да и он умало што није уштинуо своју проводаџику, али се опет т |
.{S} Али не превари, стара намигушо!{S} Уме се Папраг и сам за себе старати!{S} И тако ћу гледа |
о дођосмо, лепо и поучила; сад већ и не уме да гледа онако безобразно сељачки, право у очи, но |
ича-Тима беше усхићен, чисто збуњен, не умеде ни речи проговорити, само је бленуо у своју обожа |
о учитељи, кад су у добром расположењу, умеју онако свечано отпевати...{S} И на томе се та вече |
м тих свију својстава, стара је госпођа умела и шпијунисати, и то много вештије него и прави по |
прављала.{S} О, ала је дивно моја мајка умела писати!{S} Ја сам видела штампаних прописа, али б |
клањао је старој госпођи; па и она сама умела је уважавати свој уплив и достојанство.</p> <p>— |
ила за Страхинића бана удата, да је она умела у трумбету свирати, то вам могу историјским <pb n |
о, н. пр., није која рађала, она јој је умела наћи чини и мађије, којима ће „плод чрева својего |
!</p> <p>Радост је само осећала, а није умела спољним знацима исказати је; тако исто и туга нал |
лони, колико коракне; моја мати није то умела, а људи су и за њу говорили, да је васпитана!</p> |
васпитатељке — неморално“!...{S} Ја, да умем и да знам, како и коме, ја бих се тужила.{S} Е, ба |
весело насмеје. — Дивно вече, касти; да умем стихове правити, као ваш Никола, баш бих направио |
богослов младић!{S} Само, касти, име не умем да му погодим, све ми се чини да рече Шапраг, Акма |
вигове, како само ја и госпођа Швабићка умемо; па ћемо гледати да најпре уловимо голубицу, а го |
ћи, он је помагао.{S} Он је, на пример, умео лепо лозу резати, па кад би га ко умолио, да му ту |
>Цело друштво се ућута, нико није ништа умео рећи, само се кир-Никола ухватио за трбух, па се и |
е око њега толика граја подиже, да није умео ни речи проговорити....{S} Чича-Тима, прота, кум и |
а пази, а, друго, што се чича-Тима није умео као што треба причувати, него се, као човек, да ту |
/p> <p>Начелник је од чуда зинуо и није умео ама баш ништа проговорити.{S} То, што је чуо, беше |
несе му писмоноша писмо, али га он није умео прочитати.{S} Учитељ трећег разреда, који се у тај |
ње и узроке његове болести, али он није умео ништа говорити; бленуо је мутним својим очима, без |
задао целој школи, али од вас нико није умео тако лепо написати као мали Андрица!{S} Он је и ва |
ага, он се збунио и само зато, што није умео на све Папрагове комплименте одговарати; али није |
илости тако прозвали, то вам нико не би умео казати.{S} Али да је био прост као секира, о томе |
двезао до Перковца... то вам нико не би умео казати...{S} Кад се у Перковцу појавио, сви су се |
да цедите восак из мене, ја вам не бих умео казати.{S} Био сам на њима и у Новом Саду.{S} Варо |
се имамо захвалити једино полицији!{S} Уместо да оваку фландру протера, она је пушта на беседу |
о, касти, тако је; ви је, касти, петком умијете, недељом очешљате, а у среду дате јој и чисту к |
забринути, изглед.{S} Мала Милка већ се умила и стала се чешљати; њојзи не беше ништа необично |
звињаваше, како се није ни очешљала, ни умила; како је још у неглиже, — иако је била сва уштирк |
орану, да ону другу половину ноћи поред умилне музике у игри и весељу проведу.{S} Кад су Цигани |
p> <p>— Дете?...{S} Ама да видите, како умилно погледа у ове практиканте, што од неког доба крс |
на њеноме лицу променише црте: нестаде умиљавајућег осмеха, безобразан поглед ишчезао је, а ок |
ади по збрчканом лицу; после, неспретно умиљавајући се, ређаше даље потребе тога вечера:</p> <p |
ћући, по обичају, очима, осмејкивала се умиљато на свога маторог обожатеља.{S} И Милка је, међу |
после се окрете лепој Гркињи и, сасвим умиљато осмејкујући се, пољуби је у њену мршаву руку.</ |
ре, узео је четку, очеткао своју атилу, умио се, загладио косу, попио је каву и спокојно очекив |
екако зловољан и бунован.{S} Није се ни умио као што ваља, а већ је натукао шешир на главу и од |
орње мале вратила, чича-Тима се већ био умио и очешљао и спремаше се да иде мало у чаршију, кол |
еше све.{S} А кад би се после тога мало умирио, погладио би мало свој трбух и сео би, сасвим за |
умео лепо лозу резати, па кад би га ко умолио, да му ту вештину покаже, он би му сав виноград |
грађанина Париз; а овако, с поремећеним умом, гледао је око себе као у врућици или у неком тешк |
ке се заруменеше, и већ понека би се од умора пустила из кола, али не да понос: но, то би тек л |
>— А довече, кад се ваш даскало од вина умори?...{S} Имао бих вам нешто и саопштити!...</p> <p> |
, та прашина, да се човек угуши, баш ме умори!...</p> <p>И није лако по тој јунијској припеци п |
догодио...{S} Најпре треба свирац да се умори, дувајући у гајде, или да ожедни, те да за љубав |
а понос: но, то би тек лепо било, да се уморила!...{S} Таки случај се у Перковцу још није догод |
, кад се тај од силног млатања и викања уморио, доказујући по читав сат оно, што је и моја стри |
себе неку голему стару бунду, па би се умотала у какву црну исхабану шамију, само да се, колик |
бар приходи, да лепши бити не могу!{S} Умре неко, наплати му се; роди се неко, наплати му се; |
прота! — прекиде је врачара. — Хоће да умре за тобом, да се обеси, да полуди, да побесни!...{S |
могу вечно код вас остати, да могу овде умрети...</p> <p>И он је наново стиште на груди, па је |
ине прве жене, која је после порођаја и умрла.{S} Људи су мислили да се чича-Тима, после онаке |
па кад му је та друга од водене болести умрла, он се и за трећу набрзо постарао, па му и та тре |
} У мом разреду ретко да је које дете и умрло, само је једно једино добило фрас, а друго једно |
и пештански келнери?{S} То, да сам јуче умро, данас не бих знао!...{S} Шта би, Спиро, с отом жа |
тако, да су гости, хтели не хтели, сви умукли, чекајући, шта ли ће он, онако накресан, изговор |
човек, и, као што нам је стара госпођа унапред казала, јако наклоњен јектици; то му сведочише |
пио свилену хаљину, и то је од бабе већ унапред дознала; и у свему осталом се по саветима старе |
-Тима и прота зинули од чуда, па се већ унапред боје, да им се како идол не повреди, — нарочито |
друге године добијала је по једну класу унапређења, а осим тога је код чиновника и богаташа доб |
шљуцајући, стиже стару госпођу, која је унеколико напред умакла:</p> <p>— Добро јутро желимо! — |
прекорним погледом прошла, он, да би је унеколико одобровољио, уштинуо је тако незграпно, и то |
могла бих и вас још ових ферија с њоме унознати...</p> <p>Стара госпођа се при овим речима ђав |
спава, док се ви са обожаваном богињом унтерхалтујете, ха?...{S} Јесам ли погодила?</p> <pb n= |
мо у шљивару чуло се, где псето лаје, а унутра у кући потмуло је кашљала стара баба.{S} Кад је |
деца, и чича-Тима, и кир-Никола, да уђе унутра, она је само одговарала, да не може, да јој је в |
Српског краља“...</p> <p>Чича-Тима уђе унутра.{S} Очи му засенуше од силне светлости; а људи у |
лак осмејак, и није никако могла своје унутрашње задовољство да притаји.{S} Три мужа!{S} Та то |
е и ту чашу грке искапио, да мало своју унутрашњу муку разблажи, а он оде право кући, да свадба |
ко гледајући у свога новог, али живосно уображеног, обожаваоца, правила је нове комбинације о с |
и мајку наћи?{S} А село?{S} Њено детиње уображење није могло ниједне пријатне слике пред њу изн |
Милка дуго није могла заспати.{S} Њено уображење јој је износило тужне слике неизвесне будућно |
е био однекуд из ужичког округа, то се, уосталом, видело и по његову јужном наречју.{S} Некако |
алисаво: — Да сам родом Јелинка, то се, уосталом, и на мојој спољашности даје приметити; а мој |
о, и опет им је мршава храна.{S} То су, уосталом, и паметни болесници одобравали.</p> <p>Једног |
црвенијем плајвазом поткријепит’.. .{S} Уосталом, дознаде ли још каквијех новости у нашем Перко |
ла, а леву руку је сасвим пребила...{S} Уосталом, ја видим да ме ти не разумеш, ал’ буди бар за |
смо јутрос онако много разговарали.{S} Уосталом, мислим да против оваке прилике не можете ништ |
кога је већ толико година познавао.{S} Уосталом, чича-Тима је имао својих и малих и великих ма |
разреда није могао да се не насмеје. — Уосталом — рече он, — што се мене лично тиче, признајем |
и сам управитељ вароши Београда: где је уочи Божића који списатељ пио и шта је у пићу говорио.. |
ле на сувоме врату, после, бледо лице и упале очи.{S} Кад је видео стару госпођу, он се усиљено |
још нешто безобразно рече, али то нисам упамтила, само знам, да је после те средње врсте још бе |
то је чича-Тима из Видаковићевих романа упамтио; па кад је то исказао, он је после само бленуо |
колико је и шта је од целе те комендије упамтио.</p> <p>Таман је полицајац из начелникове собе |
ас код вас на ручак доћи“...{S} Јеси ли упамтио?</p> <p>— Јесам, господине!</p> <p>— Кажи јој и |
Деца ми знају све као воду!{S} Али ће и упамтити, верицу им дечју, кад су учили код Ђоке школу. |
неглиже, — иако је била сва уштиркана, упеглана, набељена и нафракана.{S} Кад се сасвим смркло |
алан, а усне је јогунасто једну у другу упила тако, да је у тај мах изгледала као да изазива, п |
нос.{S} Он се рукова са чича-Тимом и не упита га за испрошену ћерку, а после се окрете лепој Гр |
ложењу отац из чаршије вратио, а она се уплашено сакрила иза фуруне и оданде страшљиво погледаш |
ма закрљештеним очима гледао је у своју уплашену ћерку, која је онде пред њим дрхтала, али се н |
е прав ка свијећа, само зато, што те је уплашио, кихаће робијом!</p> <pb n="349" /> <p>— Докази |
рбији воле, кад им се понека страна реч уплете)...{S} Не само мене и начелника, него баш и само |
а је о оној маленкости, у коју сте и ви уплетени, нешто прокљувио; дакле, пазите, да не би случ |
ва ли је оно маленкост, у коју сте и ви уплетени?</p> <p>— Пст, ни речи о том...{S} То вам не с |
; па и она сама умела је уважавати свој уплив и достојанство.</p> <p>— Испит ће ми испасти, ја |
одужила својим окретним језиком даље га упознавати са новим пријатељем: — Дакле, драги г. Тимо, |
> <pb n="355" /> <p>— Ви, откако сте се упознали са честитим вашим господин-Папрагом, као да ст |
је чича-Тима одобрио; а како се с њоме упознао, не беше ничега, што јој он не би учинио по вољ |
зна жена, — да га доведем, да се најпре упознате, па после, наравно, да се прстенује.{S} Он је, |
беше добар човек; истина, ћифта, али ни упола себичан као данашња ћифтарија. <pb n="365" /> Он |
јим послом, а чича-Тима са својим зетом упоредо оде управо у бакалницу, своме побратиму.{S} Пап |
седам-осам <pb n="345" /> практиканата употребили су сву своју речитост и оштроумље, да се бес |
..</p> <p>— За вашу љубав ћу све могуће употребити, само да вас задовољим.{S} Чича-Тими ћу одуз |
а, да ви то моје поверење нећете на зло употребити...{S} Госпођа Јустина је млада жена, а муж, |
једе шунке са спанаћем, црно вино ретко употребљава, а прекодан и по сву ноћ о белом вину прово |
војего“ у ред довести; па кад је то све употребљено било, а без икакве користи, баба је говорил |
ник перковачки тачније знао, него и сам управитељ вароши Београда: где је уочи Божића који спис |
уштено, па није научило на ред...{S} А, управо рећи, да се нисте к нама доселили, не би никад н |
Дошла сам, знате, што ’но реч...{S} А, управо, да вам кажем: била сам на синоћној беседи...</p |
по првој скамији намешта женске радове, управо беспослице, без којих свака поштена кућа може оп |
олико вас волим, у толико и вашу Милку; управо рећи, ја сам њена друга мати.</p> <p>— Оно, каст |
а чича-Тима са својим зетом упоредо оде управо у бакалницу, своме побратиму.{S} Папраг се, по о |
ле виде и свеће, па, и не знајући, пође управо тамо.{S} То је била чувена гостионица „код Српск |
буде врућина, а прота и Никола нека се упрегну, а ја ћу остраг гурати, док се не расхлади...{S |
иљнија; десни кажипут <pb n="362" /> је упрла на своје ниско и збрчкано чело, а нос и уста је и |
, да је дупке пуна, да сви ћуте и да су упрли очи у њега, он се још мало издиже и узвишеним гла |
кад хоће несрећа да обори човека, да га упропасти, оно се нађе ма шта!...{S} Сад како да јој ку |
и јој сујети не ласкају, једним ударцем упропастити, — донде је у Перковцу текло весеље.</p> <p |
есо, краставце и т. д.{S} Понекад би му упртила и ражањ, да га окреће, а уза сваки почет или до |
једно тесно сокаче, па прошавши онуда, упутила се право горњој мали.{S} Ту, у томе усамљеноме |
ти, баба је говорила о тешким гресима и упутила би је у какав манастир, у коме је највише калуђ |
>— Оно, касти, господин начелник што да уради, а да његов Радован не зна, бива ли то?...</p> <p |
рече Папрагу. — Све сам ја то удесио и уредио, само, наравно, ти ћеш, синко, о целом нашем раз |
нама доселили, не би никад ни знала за уредност, —- па ко би је онаку и узео?...{S} А, овако, |
ко, па ни сами сељачки пси, који су је, урлајући, облетали, не смедоше јој на близу приступити. |
!...{S} Исто сам тако могао једну греду усавјетовати, баш као и тебе...{S} А то је: удри грашко |
азила је само у њеним слабачким грудима усамљеног склоништа; а увреде, којима је после мајчине |
онако ожалошћена, отишла, да се у неком усамљеном ћошету куће сита наплаче, и кад је лепа Гркињ |
ила се право горњој мали.{S} Ту, у томе усамљеноме крају, ретко је кога сретала, а кад би кога |
ле, као што видите, прави идеал скромне усамљености...{S} Што се пак саме личности њене тиче, з |
Никола, живљаху мирно у својој скромној усамљености и у томе им нико није сметао...{S} Гости им |
д њега паметнија, онда изиђе нека стара уседелица, која до своје четрдесет пете године није мог |
е поможе; напослетку је силом заклапала усијане трепавице, да више не гледа свакојака лица свој |
а, стара госпођа врисну, као да је неко усијаним клештима уштинуо.</p> <p>— Но, ово је безобраз |
егла сваку могућу неприлику, окрете се, усиљено смејући се, своме чича-Тими:</p> <pb n="355" /> |
и.{S} Кад је видео стару госпођу, он се усиљено осмехну и рукова се с њоме, а остале учитеље ни |
, а и капут је обукао нов, што га је за Ускрс спремио.</p> <p>— А гле, ево и чича-Тиме! — рече |
>У смотрењу према вашим, мени учињеним, услугама, осећам се обвезана вас на долазак мога мужа в |
ио и шта је у пићу говорио...{S} А таке услуге у Србији су се свагда високо цениле, па је ли чу |
; он се радовао што свом пријатељу може услугу учинити, и то баш у оно време, кад му је најнужн |
, господине, и хвала вам!{S} На ту вашу услугу никада нећу заборавити.</p> <p>У таком разговору |
драги пријатељу! — шапутао је. — Толика услужност од госпође Јоханиде, и ми ниједан да се сетим |
била разна белила, руменила и гарила на услузи.{S} Једно јој жао беше, што не може и пепељаве з |
е чист...</l> </quote> <p>— Јоханида се усмрдела....{S} А господин секретар мисли да су учитељс |
утала; поглед јој беше миран, сталан, а усне је јогунасто једну у другу упила тако, да је у тај |
утала и што је, вели, напућила те своје усне.{S} И он је због тога толико <pb n="333" /> грдио, |
селио!...</p> <p>Стара госпођа грискаше усне, пакосно смешећи се.</p> <p>— А кир-Никола, он вам |
то: очи јој севаху у раздражености, око усница она борица све је дрхтала од љутине; а како се ј |
зан поглед ишчезао је, а око развучених усница тужно се заиграла она дубока борица, што се од н |
, или баш код самог министра није могао успети да ове чергаре растера!{S} Али, свакако, гледаћу |
, а кир-Николи и чича-Тими записао је: „Успех врло рђав, деца не знају пјеније, а учитељи, осим |
у само толико — ка од беде — забележи: „Успех добар...“ Та ако је ико у целој Србији од учитеља |
} Учитељу четвртог разреда је записао: „Успех незадовољавајући“ ; трећем разреду: „Успех добар“ |
он ми је, поред свега тога, забележио: „Успех ученица средњи, а владање саме васпитатељке — нем |
да!{S} А у протоколу стоји забележено: „Успех незадовољавајући“!{S} Није ли то Богу плакати?... |
ех незадовољавајући“ ; трећем разреду: „Успех добар“, а кир-Николи и чича-Тими записао је: „Усп |
ра госпођа се захвалила, клањајући се и успијајући устима, и, учинивши шећерну мину, стаде о св |
јлица, која је од неке куварице научила успијати се и изговарати покварено немачки: „Кис ди хон |
} То је шкандал!{S} Безобразлук!{S} Кад успишете депешом или президијално господину министру, а |
е!...</p> <p>Тај пропис беше јој једина успомена на мајку, на сваком писмену те испрљане хартиј |
а никог око себе ни да је погледао.{S} Успут је сретао људе, који му се уљудно јављаху, али он |
га је Гркиња у тој намери довела, да је усрећи. — А гле Милчице! — рече, изненађена, Гркиња.{S} |
се надам, да ћете нас својим присуством усрећити.</p> <p>Папраг застаде мало, као да се премишљ |
гло лепим или бар пријатним назвати.{S} Уста му беху свакипут на смеј развучена, очи загасито п |
не детиње играчке, она разрогачи очи, а уста је разглавила скоро до ушију и, подбочивши обе рук |
допада.{S} И она је већ жељно отворила уста, да каже, како јој је баш све од потребе...{S} Али |
на своје ниско и збрчкано чело, а нос и уста је искривила, а затим, као изненађена неком новом |
трже, лице му доби израз зле воље, и он устаде са свога места и поче тешким корацима ходати гор |
ј постељи превртала се с лева на десно, устајала би, намештала би и наново преметала и јастуке |
тиме, да, као домаћица, мора сваки час устајати и зато мора за доњим крајем астала седети.{S} |
мислио је други.</p> <p>— Ал’, ено, не устаје, сиромах! </p> <p>И он са другом оде.{S} У мраку |
и чича-Тима се доцне пробудио, а кад је устао, беше некако зловољан и бунован.{S} Није се ни ум |
је!{S} А ја ти, вере ми, волим од софре устати гладан но жедан!</p> <p>— Тако је! — тврдио је у |
идимо! </p> <p>— Како је пао, тако ће и устати — мислио је други.</p> <p>— Ал’, ено, не устаје, |
иво и, грчевито притиснувши је на своја усташца, страсно је пољуби.{S} То да је нека стара беог |
може бити, него — љубавно писмо.{S} А, уствари, беше то неки ружно исписан пропис.{S} Тешко да |
личи једној скромној васпитатељци, али, уствари, она није била за тај позив: у њеној природи је |
таратељку намеће.{S} Васпитан, учтив, а уствари видим, да има нов капут и да се толико пута до |
воје породице, ако је има...</p> <p>Али уствари није тако било, јер после десетак дана чича-Тим |
венска беседа...</p> <p>У Перковцу људи устију, чим сване, па они, који имају посла у пољу, поп |
се захвалила, клањајући се и успијајући устима, и, учинивши шећерну мину, стаде о својим колега |
бу потрести, а то ли зграду једне добро устројене државе.</p> <p>— Ништа ми не остаје, него да |
о гурну од себе...</p> <p>— Да се нисте усудили|...{S} Јер... </p> <p>Она га погледа претећи, п |
огледати нећу!..{S} А донде да се нисте усудили приближити се мени и називати ме свакојаким маз |
и, језик за зубе!{S} И више да се нисте усудили мене белајдиговати... јер...{S} Та ви још и не |
мети, него је само ћутао и није се више усудио подићи очију, да мери лажљиво лице лепе Гркиње. |
моје ствари!</p> <p>— Шта?{S} И још се усуђујеш!{S} Е, гле ти штенета! — и она гурну јадно дет |
оглади по образу.</p> <p>Чича-Тима беше усхићен, чисто збуњен, не умеде ни речи проговорити, са |
ед огледалом седети.{S} Често би у томе усхићеном заносу и заспала, уживајући у својој лепоти.< |
м једномишљеницима кришом из семинарије утекао, да обиђе у оно време јако и лепо осветљену „Црв |
је својим заносним бојама у тузи њеној утешити могла.{S} Али напослетку, љуљана теретом туге с |
тарова похода учинила је на све њих јак утисак.</p> <p>— Молим вас, господо! — узе реч учитељ т |
е на испрљану хартијицу.{S} Кад се мало утишала, а она је продужила жалостивим гласом даље: — Е |
у погдекојим грудима узбуркане страсти утишане.{S} Живели, господо, и до виђења!</p> </quote> |
у позамашно награђује; а учитељи, опет, утолико, уколико се од њих његова кућа користи, т. ј. а |
о школом и просветом.{S} Просвета га се утолико тиче, уколико му понеку, с руског преведену а у |
овек од муке:!...</p> <pb n="302" /> <p>Утом се диже нестрпљиво са столице, па поче бајаги спре |
није ђаво однео!</p> <pb n="357" /> <p>Утом се отворише врата, и чича-Тима закрљештеним очима |
низ образе му текоше крупне сузе...{S} Утоме куцну неко на врати, а чича-Тима се својим храпав |
летку морао је већој сили попустити.{S} Утоме му и шешир паде с главе, они га бацише за њим у б |
није глава од слепог миша преварила! — Утоме баба скиде тигањ с ватре, остави га настрану, а п |
арски — као вода!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>Утоме се гости већ почеше разилазити.{S} И младожења се |
примети:</p> <p>— Да не да Бог!</p> <p>Утоме се и лепа Гркиња приближи Папрагу:</p> <p>— Но, к |
бави?{S} Та чисто би зажелео да у земљу утоне, да га нема!...{S} Хтеде све да слиндари са себе, |
сваки гледа како ће своју рану завити и утоплити, а за туђу нико и не мари, још гледа, ако може |
гледа молећи, руке је пружио њојзи, као утопљеник што тражи избављења....{S} Гркиња га погледа |
своме, доста вешто смишљеном, програму, утрвене и неутрвене београдске стазе обилазила, шуњајућ |
крају горње мале, откуда се виде зелене утрине, што се од самог Перковца до у Миличево пружају; |
и коме, ја бих се тужила.{S} Е, баш ми утуче срећу, Бог га убио! — И заиста, сирота девојка из |
е, онда...{S} Учитељ четвртога разреда ућута, а богословац, који га је дотле пажљиво гледао, а |
ексутра ће бити са мном...</p> <p>Милка ућута, по беломе лицу лебдео је сетан осмејак, а по њем |
ти!...</p> <p>Кад је то изговорила, она ућута; наочаре, који јој обично на носу беху, скинула ј |
и, одмах би се женио!“...</p> <p>Гркиња ућута, видело се да чека чича-Тимин <pb n="329" /> одго |
мах, поче нешто замуцкивати, а после се ућута баш као риба и не проговори ни речице.{S} Затим х |
.</p> <pb n="383" /> <p>Цело друштво се ућута, нико није ништа умео рећи, само се кир-Никола ух |
ко су црвене и исплакане, она се трже и ућута, све док Милка није изишла напоље; после је тек п |
тако суђено... е, па оно... — И он опет ућута, несигурним погледом мерећи свога будућег зета.</ |
кне.{S} Милка је, таким мислима занета, ућутала, а споља се чуо притворни глас набељене Гркиње: |
ј госпођи Јоханиди.</p> <p>Сви се гости ућуташе, а чича-Тима и прота зинули од чуда, па се већ |
е дворане; а кад музика стане, и све се ућути, онда ће на средину ступити, у белим рукавицама и |
маде, па њоме маже бркове; зато су тако уфитиљени...</p> </div> </body> <back> <div type="notes |
— рече учитељ IV разреда, који је мало уфитиљио. —- Ђаво нек носи и бабу и секретара!{S} Њој, |
евешта и, сасвим обично осмејкујући се, ухвати га за руку, погледа га мазно, па онда, отежући р |
е један од њих поред њега прошао, он га ухвати за капут.</p> <p>— Шта хоћете са мном? — викну н |
/p> <p>Кад су се гости, добро угрејани, ухватили у <pb n="380" /> коло, и она нађе прилику да м |
ије ништа умео рећи, само се кир-Никола ухватио за трбух, па се из свег гласа церека:</p> <p>— |
залевали га прилежно вином; а чича-Тима ухватио место за једним асталом близу корманоша, па онд |
.{S} Ево овако!...</p> <p>И он га хтеде ухватити за брадавицу, која је кицошу на левом образу и |
!</p> <p>Њих пет-шест келнера долетеше, ухватише чича-Тиму и стадоше га гурати на врата.{S} Ста |
имаш ли лево око од слепог миша, што је ухваћен у пећини...{S} Немаш, ја!{S} Па ће ти ту требат |
у свијету: не мореш га ни за реп ни за ухо, — ка чик је гладак, ка жива хитар.</p> <p>Стара уч |
ство не дам за све науке што се у школи уче.{S} Ето, па питајте само госпођу Гркињу, какво сам |
је, поред свега тога, забележио: „Успех ученица средњи, а владање саме васпитатељке — неморално |
ко књига, те их, као награду, даде оним ученицама, које му је стара госпођа препоручила...{S} Т |
<p>И тако је то ишло у свима разредима: ученици не знају, а и што знају, не могу од страха да и |
.</p> <p>— Ви, господо, будите са вашим ученицима спремни за сутра, јер сам принуђен ово после |
</p> <p>— Тако, Милка, тако, дете моје, учи се и слушај, што ти госпођа казује; ти си још млада |
сти, чак се и за моје дете стара!...{S} Учи га, чешља га, храни га и васпитава, и то, касти, св |
у је ја мојим сирћетом зготовити!{S} Па учи л’ се то у школи...{S} Тако је то, касти; али сад ј |
</p> <p>— Па зар ни мени, твоме староме учи...{S} Та, ето, твој мали Милован има, ја мислим, ве |
ан има, ја мислим, већ три године, како учи код мене други разред...{S} Красно дете!</p> <p>— И |
касти, шта вам могу ја?{S} Бог нека вас учи и он нека вам сваку срећу дарује! -— Кад је то гово |
толико знам: да кад би Србија од ње што учила, научила би, да сваког човека с наочарима љуби у |
ће и упамтити, верицу им дечју, кад су учили код Ђоке школу...</p> <p>— И моји, богме, баш ако |
олтаџије, што му је дете код кир-Николе учило школу и положило испит са петицом, а на Петровдан |
нако по инстинкту.{S} Наједанпут стаде; учини му се да чује, где некакви људи говоре, после вид |
мад приђе, рукова се са мном, а мени се учини као да ми је мртвац за <pb n="356" /> руку стегну |
а, клањајући се и успијајући устима, и, учинивши шећерну мину, стаде о својим колегама разговар |
арочито ова последња секретарова похода учинила је на све њих јак утисак.</p> <p>— Молим вас, г |
пропио; ко зна, каква му је то вештица учинила!{S} А попадија, као свака сирота жена, куда ће, |
а да се не пљесне рукама.{S} Кад је то учинила, она се гласно насмеја тако, да су сви гости у |
оје су и старије, па би, касти, паметно учиниле да код госпође у школу дођу; имале би шта чути! |
Тек велим, побратиме, боље ја да ти то учиним, него други; код мене си бар сигуран да нећеш из |
не знам, зашто — али све теби за љубав учинио: оној маторој, што је свима нама копала јаму, сл |
ознао, не беше ничега, што јој он не би учинио по вољи.</p> <p>Милка остаде сама, озбиљно и зам |
Ако није више од стотину, могао бих ти учинити.{S} Своји смо, а и сигуран сам, побратиме, да ћ |
на вас на долазак мога мужа внимателном учинити; он ће на сваки начин 25. јуна у Перковцу бити, |
а, а то је <pb n="317" /> тим пре могао учинити, што су, и онако, већ наступиле ферије, није, д |
то и питам, кад знам напред, да ћете то учинити?{S} Ако ни за шта друго, а оно да се нагледате |
радовао што свом пријатељу може услугу учинити, и то баш у оно време, кад му је најнужније.{S} |
м кавом.{S} А добри гости, да би све те учињене гиксове забашурили, куцали су се чашама, здрављ |
ко!</p> <p>У смотрењу према вашим, мени учињеним, услугама, осећам се обвезана вас на долазак м |
ле, и да је научен!...{S} У Београду је учио богословију, старином је, истина, Цинцарин, али се |
иде, а он у Будиму...{S} Ја сам у Атини учио школу, ал’ оно, што он зна, никад нећу знати!...{S |
ине као учитељ.{S} Истина, касти, нисам учио велике науке, али азбуку знао сам напамет, молитве |
старам.</p> <p>— Оно јест, касти, ви је учите, како треба да држи кашику, кад руча, како треба |
> <p>— Што се мене тиче — рећи ће Ђока, учитељ трећег разреда, —- баш га се ништ’ не бојим!{S} |
сав виноград џабе орезао.</p> <p>— Па, учитељ-Тимо, — питао га је трговац, — куд си сад наумио |
а Гркиња задржала — додаде, смејући се, учитељ. — Али будите уверени да ће доћи.</p> <p>— Јесте |
коме хоћете; награђујте кога ви знате, учитељ Тима вас више неће слушати!“...{S} Само, касти, |
андур тако до половину литре испразнио, учитељ се насмеја: ·</p> <p>— Оно, касти, господин наче |
жјем, уђе у собу.</p> <p>— Добро јутро, учитељ-Тимо!...</p> <p>— Добро ти Бог дао, Радоване|... |
а ко похарати.</p> <p>— А шта ти је то, учитељ-Тимо2... — запитаће га један трговац из Перковца |
кокошке ћуте!...{S} Па нека ми ко каже: учитељ Тима не зна ништа!...</p> <p>Учитељ IV разреда с |
све то у корист народа... е, онда...{S} Учитељ четвртога разреда ућута, а богословац, који га ј |
S} Наравно, да су се и они ознојили.{S} Учитељ четвртог разреда скинуо је и капу и капут, откоп |
но, онда се није имало ништа чекати.{S} Учитељ, кад је видео, да га нико не задржава на ручак, |
исмо, али га он није умео прочитати.{S} Учитељ трећег разреда, који се у тај мах налазио код ње |
зна, он га повали, сирото дете плаче, а учитељ се смеје.{S} Е, то му је тако у самој природи!{S |
ма Сремац, онај из Бајковца Гружанин, а учитељ трећег разреда Банаћанин.{S} Али кад се човек ра |
з...</p> <p>— Знам, у чему — прекиде га учитељ IV разреда. — У окладу, да сте у тој надмашности |
пољубац поклонио твој колега, чича-Тима учитељ, а за онако вино вреди да га човек и двапут пољу |
ст!...{S} Јер...</p> <p>Ту се чича-Тима учитељ од силне жестине накашља, исхркну и као ветар од |
ципеле и шешир са перјаницом чича-Тима учитељ; а ону хаљину од пикета добила је од неког болта |
епетуше!...</p> <pb n="371" /> <p>Да је учитељ Тима чуо, да је и његов будући зет за поделу на |
ираз, мислио, тек се онда тргао, кад је учитељ престао говорити.</p> <p>— Дакле, колега, — рече |
ој великој кастроли је спанаћ; а кад је учитељ донео шунку и вино, онда се није имало ништа чек |
мо се толико забавили?...</p> <p>Кад је учитељ Тима дошао пред начелника, затекао га је, где са |
у свечаност приуготови...</p> <p>Кад је учитељ Тима дошао кући, затекао је Милку, где сасвим оз |
тати ону школску прашину.</p> <p>Кад је учитељ попио своју грку, он се препоручи и оде у своју |
<p>— Молим вас, господо, — доказивао је учитељ III разреда, — то ћете ми тек допустити, да у св |
но жедан!</p> <p>— Тако је! — тврдио је учитељ Тима. — Оно, касти, колико се сећам, и мој покој |
е.</p> <p>— Тако је суђено — говорио је учитељ Тима. — Него, касти, требаће ми нешто мало новац |
/hi> (најбоље крајинско вино); а ако је учитељ у Шумадији, па не дотера бар једног угојеног веп |
ела разног јестива било, па још и да се учитељ четвртог разреда први опио; и то су дочули, па и |
ре, само гледа у хартију...{S} А кад се учитељ Тима стао врпољити, па и кашљуцати, као за знак, |
ча-Тима овамо долазити.</p> <p>Затим се учитељ окрете деда-Спири: — Дајдер ми, деда, још једну |
а на беседу.</p> <p>Ха, ха! — смејао се учитељ четвртог разреда. <pb n="337" /> — Дакле, одиста |
тако у тим класама уживате — смејао се учитељ IV разреда, — штета што није удешено деведесет и |
у шећер.{S} Па вели: „Ох, да ми је хоће учитељ Тима дати, одмах би се женио!“...</p> <p>Гркиња |
/p> <p>— А гле, ево и чича-Тиме! — рече учитељ IV разреда. — Деде ти, стари, опробани детонаста |
ване Гркиње.</p> <p>— Побратиме, — рече учитељ Тима, улазећи у дућан и намештајући се, како ће |
а...</p> <p>— Али,стара госпођо, — рече учитељ, — каква ли је оно маленкост, у коју сте и ви уп |
каква извешћа, стара госпођо?... — рече учитељ четвртога разреда... —- Ви свакипут, некако, прв |
е на врх главе те ваше две класе — рече учитељ IV разреда, који је мало уфитиљио. —- Ђаво нек н |
водио око десет учитељских класа.{S} И учитељ првог и учитељ трећег разреда хвалили су поделу |
т учитељских класа.{S} И учитељ првог и учитељ трећег разреда хвалили су поделу учитеља у десет |
е дуго седео сам, наскоро за њим дође и учитељ четвртог разреда, онај што се на Гркињиној части |
че да правим вечеру, на којој ће бити и учитељ из Бајковца, а ту је и васпитатељка из Трновника |
и толико рече: „Отиди, Радоване, и кажи учитељ-Тими, да у девет сати непремјено дође до мене ра |
а из Лешњика.</p> <p>Младић се приближи учитељ-Тими, рукова се и са најумиљатијим смешењем одст |
десетпету класу, са титулом „најстарији учитељ у Србији“...{S} Ал’ ће да ми се клањају: и гросм |
} Није се то једанпут дешавало, да неки учитељ из околних села, желећи премештаја ил’ друго што |
учитељи; а ако се деси у вароши и неки учитељ из села, па се случајно жели још и с колегама са |
Ја јок!</p> <p>— А шта мислите, хоће ли учитељ Тима доћи овамо на каву?</p> <p>— Ја се чудим — |
по једну класу одузео...</p> <p>И стари учитељ поче да се спрема: згладио је косу, обукао црни |
...{S} Вели, да је красан човек тај њен учитељ богословац!...</p> <p>Чича-Тима је ћутао.</p> <p |
сти, служим већ дваест и три године као учитељ.{S} Истина, касти, нисам учио велике науке, али |
па јој кажи — памти добро! — „Поздравио учитељ Тима, љуби руку и узима себи слободу данас код в |
његова кућа користи, т. ј. ако је неко учитељ у Крајини, па заборави о Светом Николи, или најд |
тенује.{S} Он је, истина, за данас само учитељ, а кад се ожени, од воље му је, — може се и запо |
/p> <p>— Да, да, –—- тврђаше равнодушно учитељ четвртог разреда, — ви имате пуно право!{S} Ја в |
је дете и водену болест добити, па зар учитељ да изгуби две класе?</p> <p>— Баш ми изиђоше на |
да напамет.</p> <p>— Да, да! — кашљуцну учитељ Тима задовољно, па после настави: — А да ме није |
и вуци или хајдуци...{S} Куд ће сиромах учитељ?...{S} Ишао је даље без свести и без икакве наме |
на сваком скоро кораку падао би сиромах учитељ у блато, застењао би, па би корачао даље у црну, |
</p> <p>— Молим вас, господо! — узе реч учитељ трећег разреда. — Та ви сви знате, колико сам се |
арен рак, само, севајући очима, што још учитељ-Тими рече: „Матора будало!“ Осталим гостима није |
l:id="SRP18760_C2"> <head>II.</head> <p>Учитељ Тима је, наљућен, отишао право кући својој, седе |
ане?</p> <p>— Не знам, вере ми! </p> <p>Учитељ Тима се нечем досетио, скиде са полице литру с р |
же: учитељ Тима не зна ништа!...</p> <p>Учитељ IV разреда се смејао, али не чича-Тимину хвалиса |
ме Грк... госпођа... госпођа...</p> <p>Учитељ Тима се весело осмехну, приђе детету, да га мало |
уо. — Има нешто из министарства.</p> <p>Учитељ Тима пребледе:</p> <p>— Из министарства?...{S} Р |
онде је у Перковцу текло весеље.</p> <p>Учитељ Тима је заклао петоро јагањаца, па је ту било чо |
: неморално чича-Тимино владање.</p> <p>Учитељ Тима потписа на полеђини, да му је министарски а |
и у Лондону, само у минијатури.</p> <p>Учитељ IV разреда се слатко насмејао: — Е, изгубио сам! |
ида осим певања и — декламовати.</p> <p>Учитељ четвртог разреда није могао да се не насмеје. — |
е такођер на истој лађи путовао.</p> <p>Учитељ Тима га погледа, а збрчкани образи му се развуко |
тељима са класама или без класа?</p> <p>Учитељ Тима је сваку заведену новост, како у школи, так |
новог пријатеља и познаника г. Папрага, учитеља из Лешњика.</p> <p>Младић се приближи учитељ-Ти |
а, после се примаче увету свога колеге, учитеља трећег разреда:</p> <p>— Баш никакве уљудности |
е комшилуку о великој научености новога учитеља и о чудној лепоти његове жене.</p> <p>Једни би |
је заклонио ону исписану хартију, а на учитеља погледаше мрким погледом.</p> <p>— Ово неће бит |
стојан човек!{S} Јединствен тип сеоског учитеља; човек пун, дебео, омален, на лицу пуно ситних |
а је писао, или неког старог извеџбаног учитеља.{S} На челу тога прописа било је крупно исписан |
ти; и то ће тако редом ићи...{S} Једног учитеља ће прогонити кметови, другог попови, а трећи ће |
влијска врата отворише, она истрча пред учитеља Тиму:</p> <p>— Добро дошли!...{S} О, господине, |
бар...“ Та ако је ико у целој Србији од учитеља заслужио, да му се каже превасходан, то сам ја, |
ињиној части први опио.{S} Кад је видео учитеља богословца, а свога колегу, он се рукова с њим |
вугде има постепености, која се код нас учитеља основних школа назива класа!{S} Узмите за приме |
учитељ трећег разреда хвалили су поделу учитеља у десет класа, којој је основа дубока мудрост.< |
зи напоље, јер се боји од потчињених му учитеља...</p> <pb n="308" /> <p>Он као да је о оној ма |
знате...{S} Али даље ни речи...</p> <p>Учитеља је копкало, шта ли то мора бити?{S} А и и стара |
а на десет класа боља и пробитачнија за учитеље, или је боље онако по староме, без класа?</p> < |
еморални.“</p> <p>То је био гром за све учитеље.{S} Таким оценама није ниједан могао бити задов |
вече свршили испити, ревизор искупи све учитеље у стану старе госпође, да свакога од њих према |
но осмехну и рукова се с њоме, а остале учитеље није ни погледао.</p> <p>— Драго ми је, гросмут |
Гркињу видео!...{S} Кир-Николу и остале учитеље није могла из места покренути, а последње средс |
љка из Трновника; позвала сам и овдашње учитеље, осим оне маторе.</p> <p>— А нашто толика част? |
а ће данашња српска кнежевина за сироте учитеље бити тесна...</p> <milestone unit="subSection" |
о бумбарева слушао; затим си чуо крупан учитељев глас, где грди ђаке, а после писку и јаукање н |
ко, да често није могао ни лекцију пред учитељем изговорити, све од силнога смеја; па се, ево, |
огу од страха да искажу, а, овамо опет, учитељи бију; деца плачу, а учитељи карају и грде....{S |
чашице и једну литру старе жабарке.{S} Учитељи се још нису ни обредили, а, ево, дође и чича-Ти |
да, трговци, адвокати и учитељи.{S} Ал’ учитељи као да су били у својим посетама најтачнији.{S} |
ио није; јер не прође ни четврт сата, а учитељи трећег и четвртог разреда уђоше у деда-Спирину |
пех врло рђав, деца не знају пјеније, а учитељи, осим што су древне пијанице, још су и неморалн |
овамо опет, учитељи бију; деца плачу, а учитељи карају и грде....{S} Само у четвртом женском ра |
тампану, причицу позамашно награђује; а учитељи, опет, утолико, уколико се од њих његова кућа к |
{S} Ја сам свакад био тога мњења, да се учитељи према годинама награђују.{S} Шта ви на то велит |
head>III.</head> <p>Сутрадан, кад су се учитељи и учитељке скупили, и пре него ће почети своја |
сама гола господа, трговци, адвокати и учитељи.{S} Ал’ учитељи као да су били у својим посетам |
м њеном самозбору куцну и звонце, и сви учитељи изиђоше из својих разреда.{S} Чича-Тима, кашљуц |
једно велико „многаја љета“, које само учитељи, кад су у добром расположењу, умеју онако свеча |
S} Чим оду мајстори, одмах за њима дођу учитељи; а ако се деси у вароши и неки учитељ из села, |
, то и не узимају на ум!</p> <p>Само су учитељи са још неколико остарелих грађана, са кумом, пр |
она и најотрцанијег старца била!</p> <p>Учитељи, који су се тога вечера код кир-Николе и лепе Г |
наставниче, деде ти кажи, да ли је боље учитељима са класама или без класа?</p> <p>Учитељ Тима |
укова с њоме, а затим се окрете осталим учитељима, који онде око њега, гологлави, са највећим с |
ованом свету узакоњене, класе; али међу учитељима, ту не би требало да тако што постоји!{S} Ја |
вешћа добијате...</p> <p>Стара госпођа, учитељица четвртог женског разреда, осмехну се поносито |
е, моја драга госмутерко!...{S} Мало је учитељица, које ја тако ценим, као вас.{S} А што вас, о |
а овога часа замислио, дошла би облија, учитељице, од јајета...</p> <p>Стара госпођа обори заст |
ција, образовање!</p> <p>— Бог и вјера, учитељице, — смејао се начелник, — ја ти о томе ништа н |
њигу ли му и ко је написа!{S} Е, знади, учитељице, да ћу забранит’ продају мастила за читав пер |
зу:</p> <pb n="348" /> <p>— Оно, знади, учитељице, да и сам вјерујем е је за наше младости и ље |
ц, комунац?</p> <p>— Не знам, вјере ми, учитељице!{S} Тако ми тепелука моје покојне жене, не зн |
стара госпођа вели.</p> <p>— Вјере ми, учитељице, ти ми зададе ђавоље бриге!{S} Сад само не зн |
<p>— Шта, зар још има?{S} Та докле ћеш, учитељице, побогу?{S} Та то је, као што ми наказива, до |
насмеја: — ’Ма, кумим те Богом, госпођо учитељице, шта је теби?{S} И не сједе, а већ се спремаш |
ни драма!...</p> <p>А после, погладивши учитељицу по округлој брадици, додаде, враголасто смеше |
о се и не приличи да носи једна скромна учитељка, а чича-Тима јој је дао вина и ракије...{S} А |
је гладак, ка жива хитар.</p> <p>Стара учитељка обори опет очи, а после мале почивке поче нано |
елија? —- питаше начелник, као да га је учитељка хладном водом полила. — Противу државе, реда, |
/head> <p>Сутрадан, кад су се учитељи и учитељке скупили, и пре него ће почети своја предавања, |
лник му показа акт, којим се отпушта из учитељске службе; узроци беху: неморално чича-Тимино вл |
....{S} А господин секретар мисли да су учитељске ципеле пуне мирисаве помаде, па њоме маже брк |
осу, попио је каву и спокојно очекиваше учитељски колегијум, за који је, наравно, добар стојао |
раво, Чича-Тимо!{S} А да Бог поживи цео учитељски еснаф!...{S} Бабу ослон’те на мене, знам ја, |
ац није ни чуо, те је своје аргументе о учитељским класама и даље својом обичном научењачком ми |
то није удешено деведесет и девет класа учитељских, па макар ниједна класа немала више него дев |
"369" /> до да се говор водио око десет учитељских класа.{S} И учитељ првог и учитељ трећег раз |
добри гости у кући, а годишње бар десет учитељских класа у џепу!</p> <p>Трећи разред га гурну л |
плименат заборавио би старац свих десет учитељских класа, све бриге и сваки страх од несигурне |
а, брижљиво се удаљавајући од проклетих учитељских класа. — Хоћу и ја да частим; оно, касти, ја |
рекала се баба. — То је морал!{S} То је учитељско владање!{S} Преизредно!...</p> <p>После тога, |
d>ЧИЧА ТИМА.</head> <head>ПРИПОВЕТКА ИЗ УЧИТЕЉСКОГ ЖИВОТА.</head> <div type="chapter" xml:id="S |
да је наново препичеш?...</p> <p>— Сад, учитељу!{S} Та, ваљда, нећеш од жеђи скапати?</p> <p>Де |
грешке, поправиће се...</p> <p>— Доцне, учитељу!...{S} Господин министар просвјете <pb n="390" |
ц, шта је дочекао!,..{S} Па здравља ти, учитељу, — додаде гласно, — шта мислиш с толиком срмом |
доване, па да идемо!</p> <p>— Да идемо, учитељу, — рече пандур, искапивши и кусур од ракије; — |
а, а да није дужан...</p> <p>— Није то, учитељу, – рече пандур, страшљиво осврћући се, да га не |
овољно осмехну:</p> <p>— Та, оно, знаш, учитељу, нешто ми је ка и познато, ’ма нисам рад казива |
ени и своје оцене у протоколе стави.{S} Учитељу четвртог разреда је записао: „Успех незадовољав |
аре, натаче их на нос и, приближивши се учитељу четвртог разреда, стаде поверљиво шапутати:</p> |
а била, узалуд се трудула, да чича-Тими учитељу докаже, да женскоме чељадету никако не доликује |
е отац сваког Божића и поклада поклањао учитељу прасе.</p> <p>— Ти си прасе, букване један!{S} |
требају новци, хе!{S} Нећу ја довека да учитељујем, не!{S} Хоћу да се запопим, да добијем ваљан |
илом за старатељку намеће.{S} Васпитан, учтив, а уствари видим, да има нов капут и да се толико |
све, што се од природе изнудити може. „Учтив је, васпитан је“ — тврди ова намолована лутка, шт |
му није тешко било, јер кад је неки од учтивијих гостију понудише, да заузме горње чело, она с |
то баш до њега; то је захтевала од њега учтивост...{S} Чим га је Папраг приметио, он скочи са с |
ин, али се родио у Будиму.{S} Млад, пун учтивости, милина ти је с њим говорити!{S} Ја кад га ви |
ало.</p> <p>— Видиш, Никола, ти си мало ушао и у године, за тебе је добро, како се може; ја, ја |
касти, има у кога!{S} Истина, сам мало ушао, касти, и у године; зар је краљ баварски, опет, би |
љувио; дакле, пазите, да не би случајно ушао у траг правој истини, то би била за нас обе пропас |
о, траго ниједна?{S} Да те бијем, да ти уши извучем!</p> <p>Јадно дете дрхтало је од страха.</p |
а замашна будала и да је, као такав, до ушију заљубљен у своју набељену Гркињу.{S} То препреден |
гачи очи, а уста је разглавила скоро до ушију и, подбочивши обе руке на суве кукове, стаде на с |
не бих волео да таке речи дођу до њених ушију...{S} Дакле, од оте кајсије би ви волели да једет |
ларму не плане: —- Само се ви покријте ушима — рече, љутито окренув се госпи; — само ви ћутите |
своје проседе бркове, а Гркиња, како је ушла у кућу, није више ни излазила, само си могао из ку |
ла, он, да би је унеколико одобровољио, уштинуо је тако незграпно, и то баш испод мишке, где је |
рисну, као да је неко усијаним клештима уштинуо.</p> <p>— Но, ово је безобразлук!{S} Ово је инп |
ро потегао тако, да и он умало што није уштинуо своју проводаџику, али се опет трже; а, после, |
ко је још у неглиже, — иако је била сва уштиркана, упеглана, набељена и нафракана.{S} Кад се са |
да је ова стара будала заљубљена у ову уштиркану лутку, и да та лукава Гркиња, колико његовим |
то вам могу историјским <pb n="343" /> фактима доказати; а ту ми је сведок и силан Влах Алија. |
је тако далеко отишао, да је и то хтео фактима доказати: да човек који не свира ма у који инст |
ешто мало новаца; знаш већ, како; имаш, фала Богу, и сам своје деце!</p> <p>— Дао је Бог — рече |
поштапајући се, напред, а за њим остала фамилија по реду и по старешинству.{S} После њега дође |
могла стара госпођа што одговорити, оде фамилијаз као ветар и стаде из све снаге ударати у ђачк |
е госпође оповргао, али их у томе стиже фамилијаз.{S} Беше сасвим блед и задуван, изгледао је к |
ез службе, па сад мора да послужује као фамилијаз, после га секретар и оданде, као неспособна, |
за вино; знали су, и каквих и колико је фела разног јестива било, па још и да се учитељ четврто |
а, нигде се не види осветљен прозор или фењер, пред њиме стоји мрачна шума.{S} Чује само, како |
аде онде, па се заблену у силне свеће и фењере, који су на бајиру и по улицама светлели.</p> <p |
им послом за Београд.{S} Неки су се по „фердеку“ шетали, премишљајући о својим домаћим и шпекул |
било по вољи, могла бих и вас још ових ферија с њоме унознати...</p> <p>Стара госпођа се при о |
, то би била за нас обе пропаст...{S} О феријама, кад нас походите, имаћете шта чути; а сад при |
ам нешто и поверити.{S} Лане, кад сам о феријама у резиденцији била...{S} Али даље вам не смем |
учинити, што су, и онако, већ наступиле ферије, није, дакле, по званичној дужности никуд морао |
панталонама, само је на глави имао алев фес.{S} За њим уђе мајсторица: она беше у српским хаљин |
н човек, у дебелим сукненим хаљинама, у фесу, а под оружјем, уђе у собу.</p> <p>— Добро јутро, |
мјан, а својом углађеном спољашњошћу на филистарску помаду, није могао од смеја да се уздржи и |
једанпут постали озбиљни као неки грчки филозоф, н. пр., Сократес...{S} Тако ми дођосте у један |
Наравно, да јој је у свему помагао њен филозоф, кир-Никола.{S} Сав се, сиромах, ознојио.{S} Ча |
, од обичног човека узвишеног мислиоца, филозофа.</p> <p>— Мој отац хоће, и ја се морам удати!{ |
..</p> <p>— И моји, богме, баш ако нису филозофи, ал’ бар толико знају, да би код поп-Арона мог |
подин Швабић изненадити, кад види оваке фине ствари!...{S} Не би се ни у Бечу са њима постидела |
Ајглерову хотелу свира банда, младићи у финим чојаним хаљинама, госпе и госпођице у тешкој свил |
двоје, ревизор и гросмутерка, седоше за фину софру и стадоше лакомо грабити принесено <pb n="31 |
чича-Тима слеп?{S} Ил’ га је опчинила, фландра једна?...{S} А и шта ће му туђа жена?{S} Зар не |
ити једино полицији!{S} Уместо да оваку фландру протера, она је пушта на беседу!{S} Лепо!{S} Пр |
сти: она жива жеравица, љута; он, опет, флегма до крајности...{S} Али у једноме су се опет слаг |
м се познаје и по великим мамузама и по фокошу њихову...</p> <p>Те речи нису биле гласно изгово |
сети; познаће и он, ко је стара госпођа фон Копривић!...{S} Ових дана сам намерна у Београд ићи |
да си видела!{S} Није било у Новом Саду фотографа, који ме није молио, да ме сними; један ме је |
еле младожење, отрцани удовци, извикане фрајле и удовице, — ту не беше краја оговарању.{S} Али |
аборавио на турски селам-алећ, или нека фрајлица, која је од неке куварице научила успијати се |
стијем смислу казао, да су Маџари после Француза најцивилизованији народ.</p> <pb n="370" /> <p |
изната као најобразованија држава после Француске, а сама Пешта по себи са Будимом у нечему је |
те и умрло, само је једно једино добило фрас, а друго једно је оћелавело.{S} Па, касти, има л’ |
ио, а мож’ понети и парче хлеба себи за фруштук; а мени ћеш спремити једну литру комовице, — до |
га погледа претећи, па после, као нека фурија, оде из собе, лупивши за собом врата, да су се п |
није ни „Лаку ноћ!“ рекла, него се као фурија удалила из дворане.{S} Изгледало је као да је ти |
е вратио, а она се уплашено сакрила иза фуруне и оданде страшљиво погледаше у пијанога оца...{S |
="chapter" xml:id="SRP18760_C10"> <head>Х.</head> <p>Четвртак је освануо, а у само свануће дође |
ђе на боље...{S} А како твој чича-Тима, ха? — смејала се баба. — Иде као слеп за тобом.{S} А је |
ије спремљена, ха?{S} Што није опајана, ха?{S} Зашто кревети нису намештени?</p> <p>— Оче, прал |
/p> <p>— А што ова соба није спремљена, ха?{S} Што није опајана, ха?{S} Зашто кревети нису наме |
ади.{S} Па како ти се допада младожења, ха?</p> <p>— Оно, побратиме, на очима је доста чист и у |
хе!...{S} Баш сам се наспавао, ха, ха, ха!...{S} Али ме мој мали Аристид пробуди.{S} Хи, хи, х |
ки, зна маџарски — као вода!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>Утоме се гости већ почеше разилазити.{S} И м |
и је на ум да једем кајсија!{S} Ха, ха, ха!..{S} У вашем винограду има лепих кајсија, а особито |
} Баш ће ово да буде вечера!{S} Ха, ха, ха!{S} Та ни кад сам се с тобом венчавао, не беше веће |
ебају!{S} Лутке!{S} Невеста!{S} Ха, ха, ха!{S} Јеси ли се ти помамила, траго чупава?{S} Ха?...{ |
урати, док се не расхлади...{S} Ха, ха, ха!...{S} Ал’ сам ја срећан човек|...</p> </div> <div t |
есао од силнога смеја:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Хе, хе, хе!..</p> <pb n="297" /> <p>То беше све. |
из свег гласа церека:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Ала је лола тај четврти разред!...{S} Хе, хе, хе |
ло, дође и чича-Тима.</p> <p>—— Ха, ха, ха! — смејао се кир-Никола. — Добро, кад сте дошли! — А |
хе, хе!...{S} Баш сам се наспавао, ха, ха, ха!...{S} Али ме мој мали Аристид пробуди.{S} Хи, х |
емачки, зна маџарски — као вода!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>Утоме се гости већ почеше разилазити.{S} |
ло ми је на ум да једем кајсија!{S} Ха, ха, ха!..{S} У вашем винограду има лепих кајсија, а осо |
..{S} Баш ће ово да буде вечера!{S} Ха, ха, ха!{S} Та ни кад сам се с тобом венчавао, не беше в |
е требају!{S} Лутке!{S} Невеста!{S} Ха, ха, ха!{S} Јеси ли се ти помамила, траго чупава?{S} Ха? |
аг гурати, док се не расхлади...{S} Ха, ха, ха!...{S} Ал’ сам ја срећан човек|...</p> </div> <d |
ио, али, касти, онако без хлеба.{S} Ха, ха, касти, ја вас обожавам!... — Хтеде чича-Тима и даље |
рекању и у мажењу пролази.</p> <p>— Ха, ха!{S} Је л’ те, да сам вас изненадила? — скакућући пре |
е тресао од силнога смеја:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Хе, хе, хе!..</p> <pb n="297" /> <p>То беше |
а се из свег гласа церека:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Ала је лола тај четврти разред!...{S} Хе, хе |
нисте добили ваше наслеђе?</p> <p>— Ха, ха! — смејаше се Гркиња, — није то наслеђе, већ сам рад |
смркло, дође и чича-Тима.</p> <p>—— Ха, ха, ха! — смејао се кир-Никола. — Добро, кад сте дошли! |
младине, задржала на беседу.</p> <p>Ха, ха! — смејао се учитељ четвртог разреда. <pb n="337" /> |
...{S} А како си се ти наканио до мене, ха?</p> <p>— Та, ето, послао ме господин начелник.</p> |
и са обожаваном богињом унтерхалтујете, ха?...{S} Јесам ли погодила?</p> <pb n="312" /> <p>Чича |
Хе, хе, хе!...{S} Баш сам се наспавао, ха, ха, ха!...{S} Али ме мој мали Аристид пробуди.{S} Х |
н вам је био, по свој прилици, девер... ха?...{S} Ил’ је отишао, да спава, док се ви са обожава |
на немачки, зна маџарски — као вода!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>Утоме се гости већ почеше разилазити |
— Пало ми је на ум да једем кајсија!{S} Ха, ха, ха!..{S} У вашем винограду има лепих кајсија, а |
хе!...{S} Баш ће ово да буде вечера!{S} Ха, ха, ха!{S} Та ни кад сам се с тобом венчавао, не бе |
лутке требају!{S} Лутке!{S} Невеста!{S} Ха, ха, ха!{S} Јеси ли се ти помамила, траго чупава?{S} |
} Хе!...{S} Па нисте били бабица?...{S} Ха!...{S} Лепе су то историјице, тек хајд’, нека вас ђа |
остраг гурати, док се не расхлади...{S} Ха, ха, ха!...{S} Ал’ сам ја срећан човек|...</p> </div |
се чини да рече Шапраг, Акмак или...{S} Ха, сад сам погодио:{S} Папраг!...{S} Папраг!{S} Папраг |
ше пио, али, касти, онако без хлеба.{S} Ха, ха, касти, ја вас обожавам!... — Хтеде чича-Тима и |
еси ли се ти помамила, траго чупава?{S} Ха?...{S} Вештице!</p> <p>Милка је ћутала; поглед јој б |
у церекању и у мажењу пролази.</p> <p>— Ха, ха!{S} Је л’ те, да сам вас изненадила? — скакућући |
па се тресао од силнога смеја:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Хе, хе, хе!..</p> <pb n="297" /> <p>То б |
х, па се из свег гласа церека:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Ала је лола тај четврти разред!...{S} Хе |
ти, нисте добили ваше наслеђе?</p> <p>— Ха, ха! — смејаше се Гркиња, — није то наслеђе, већ сам |
вим смркло, дође и чича-Тима.</p> <p>—— Ха, ха, ха! — смејао се кир-Никола. — Добро, кад сте до |
ње омладине, задржала на беседу.</p> <p>Ха, ха! — смејао се учитељ четвртог разреда. <pb n="337 |
родрма, па му весело подвикну:</p> <p>— Хај, старче!{S} Писмо од Милке! </p> <p>Он га погледа т |
но дете, чисто нам броји пољупце!...{S} Хајд’мо, шећерна моја грлице!...</p> <p>И он је, као на |
S} Ха!...{S} Лепе су то историјице, тек хајд’, нека вас ђаво носи, — сад сте васпитатељка, па к |
срећник, па се, можда, и угрувао?...{S} Хајде да видимо! </p> <p>— Како је пао, тако ће и устат |
ив свог обичаја, скоро благим гласом, — хајде, очешљај се и спреми, па ћемо да идемо у виноград |
оно бледо лице, он се окрете Гркињи: — Хајдемоте, госпођо, а она, касти, кад неће, нека је ђав |
чекаш само, кад ће те напасти вуци или хајдуци...{S} Куд ће сиромах учитељ?...{S} Ишао је даље |
макана помадом, на лицу товар белила, а хаљина да се и не види од самих пантљика и шепутала; та |
е светлости; а људи у црним, салонским, хаљинама, са цвикерима на носу, што су се по тим осветљ |
њим уђе мајсторица: она беше у српским хаљинама, само што је носила, колико да се зна да отмен |
лу свира банда, младићи у финим чојаним хаљинама, госпе и госпођице у тешкој свили и кадифи тоц |
екакав крупан човек, у дебелим сукненим хаљинама, у фесу, а под оружјем, уђе у собу.</p> <p>— Д |
и на њему: у лицу је био блед, изнурен, хаљине му беху отрцане, а ципеле од самога блата, које |
на другој, опет, страни неки штофори за хаљине од тешке свиле, од кашмира, персијских шалова и |
вици министарства купи по једну или две хаљине, и онда би се начелниковице наше лепше носиле не |
е мајмуна и псето — обоје у неке шарене хаљине обучени, а на мајмуну и црвена капа; а лане о ва |
ог дана дође економ, донесе чича-Тимине хаљине, па му рече, да може ићи, али да се најпре пресв |
{S} У болници му <pb n="395" /> свукоше хаљине, дадоше му малу белу капицу, плав шлафрок, а на |
{S} Она се само бринула, да се на њеној хаљини виде шепутле и карнери, а он је, по њојзи, могао |
ара госпођа гросмутерка, у својој црној хаљини, на нос је натакла наочаре, подбочила се са обе |
уђе гросмутерка у својој обичној црној хаљини; проседу своју косу склонила је вешто под црну к |
руку, две-три луткине шарене кецељице и хаљинице, а после неколико згужваних хартијица, на који |
у срму, па нека купи себи од црне свиле хаљину; а кад би се на таке глупости остали болесници н |
p>— Да ће ми купити од тешке црне свиле хаљину, и то још ове јесени!</p> <p>— Хе, хе, хе!{S} Па |
лоше, мој стари даскало!..{S} Ето, ову хаљину, што је на мени, њу ми је поклонио чика-Паја, чл |
треније погледала, па баш и кад би неку хаљину од ког обожатеља примила, он се чинио и невешт; |
бало да узимаш црвене пантљике; на белу хаљину свакад се мећу црни накити, то тако дивно долику |
ивала шарене шепутлице на своју венчану хаљину.</p> <pb n="376" /> <p>- Е, јеси ли сад задовољн |
осле су ишле разне комбинације: свилену хаљину јој је купио чика-Паја член, грчки мајорен; брон |
Ено, пре јој је купио чика-Паја свилену хаљину са карнерима, што се и не приличи да носи једна |
кад јој је чика-Паја член купио свилену хаљину, и то је од бабе већ унапред дознала; и у свему |
још овога месеца не купите црну свилену хаљину, ја вас више никад погледати нећу!..{S} А донде |
одмах после свадбе купити црну свилену хаљину!...{S} А сад...{S} Гром вас спалио и с варалицом |
.{S} Сад како да јој купим црну свилену хаљину?{S} Мањ да задужим виноград?...{S} А морам јој к |
р са перјаницом чича-Тима учитељ; а ону хаљину од пикета добила је од неког болтаџије, што му ј |
мизлама ишарану, капу, а обукла је црну хаљину.{S} Знала је, да таква ношња приличи једној скро |
руке је спустила понизно доле низ црну хаљину, па и стасом као да је клонула.</p> <p>— „Преузв |
тужбу бар са две хиљаде потписа, да се хапси, или да се из ове вароши протера!{S} Та ниједна ж |
— Он ће се угушити — рече начелник, — у хапсу, на вјешалима ће се угушити!...</p> <p>— А то ће |
лепше носиле него све девојке султанова харема, а то, наравно, не би била мала заслуга.</p> <p> |
шешир је са осталим оделом у приличној хармонији стајао.{S} Он је имао и чистије руво, али га |
авије и згужваније хартијице од осталих хартија, размота је пажљиво и, грчевито притиснувши је |
ви истински људи; чинило му се да су од хартије онако по најновијој моди изрезани, тако, да кад |
пред њиме само једно по табака исписане хартије; начелник је преврће, а лице му је пуно важност |
а гурну јадно дете настрану, зграби оне хартије, што су на асталу стојале, па, и не гледајући и |
атиму. —- Хвала, побратиме, а ово парче хартије узми, колико, касти, сигурности ради.{S} Па как |
ице рукама, а лепа Гркиња, прегледајући хартије, поче из прописа читати: „<hi>Бог је милостив.. |
и хаљинице, а после неколико згужваних хартијица, на којима беху нашаране слике неких краљева |
а једно парче још прљавије и згужваније хартијице од осталих хартија, размота је пажљиво и, грч |
на мајку, на сваком писмену те испрљане хартијице беше читав свет из њезине детињске прошлости; |
лач, а сузе се слеваху доле на испрљану хартијицу.{S} Кад се мало утишала, а она је продужила ж |
сти, очију и не диже горе, само гледа у хартију...{S} А кад се учитељ Тима стао врпољити, па и |
лоњачи, лактом је заклонио ону исписану хартију, а на учитеља погледаше мрким погледом.</p> <p> |
еку жаба крешти.</l> <l>...{S} Хаха!{S} Хаха!... </l> <l>Киша пљушти.. дика бежи,</l> <l>А под |
<l>У душеку жаба крешти.</l> <l>...{S} Хаха!{S} Хаха!... </l> <l>Киша пљушти.. дика бежи,</l> |
хоћете да ме примите?{S} О, хвала вам, хвала, љубведостојна моја богињо!</p> <p>То је све што |
<p>— Дакле, хоћете да ме примите?{S} О, хвала вам, хвала, љубведостојна моја богињо!</p> <p>То |
ову потписану, па је даде побратиму. —- Хвала, побратиме, а ово парче хартије узми, колико, кас |
бавим.</p> <p>— Молим вас, господине, и хвала вам!{S} На ту вашу услугу никада нећу заборавити. |
И учитељ првог и учитељ трећег разреда хвалили су поделу учитеља у десет класа, којој је основ |
а не би никоме у очи падало; још би нас хвалили, што смо стара човека примили на квартир...{S} |
више своје наврањене обрве, додавала би хвалисаво: — Да сам родом Јелинка, то се, уосталом, и н |
V разреда се смејао, али не чича-Тимину хвалисању, него му беше смешно како Папраг брзо окрете |
њега су мале, жмираве, очи, — страх ме хвата, кад их из далека смотрим!{S} Моја мајка је лежал |
смеја:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Хе, хе, хе!..</p> <pb n="297" /> <p>То беше све.{S} А кад би се |
воје млади, лепи, васпитани!{S} Хе, хе, хе!{S} Она се васпитала код моје Јохиниде, а он у Будим |
лола тај четврти разред!...{S} Хе, хе, хе!..{S} А које дете још не познаје свога оца?{S} Е!{S} |
ејао...</p> <pb n="321" /> <p>— Хе, хе, хе!...{S} Баш ће ово да буде вечера!{S} Ха, ха, ха!{S} |
, и то још ове јесени!</p> <p>— Хе, хе, хе!{S} Па ти ћеш ми изгледати као грчка краљица, кад је |
тим смеј и церекање...</p> <p>— Хе, хе, хе!...{S} Баш сам се наспавао, ха, ха, ха!...{S} Али ме |
нога смеја:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Хе, хе, хе!..</p> <pb n="297" /> <p>То беше све.{S} А кад б |
обадвоје млади, лепи, васпитани!{S} Хе, хе, хе!{S} Она се васпитала код моје Јохиниде, а он у Б |
а је лола тај четврти разред!...{S} Хе, хе, хе!..{S} А које дете још не познаје свога оца?{S} Е |
ејао:</p> <p>— Лаже начелник!...{S} Хе, хе!...{S} Као да ја нисам мојим очима прочитао министар |
олико градуса лепши и од вас!...{S} Хе, хе!{S} Баш кад хоћете да вам кажем...</p> <p>— Од мене. |
ило: права лорфа!...{S} А ја?...{S} Хе, хе!{S} Бар сам округла и пуначка!{S} Па је л’ тај чича- |
о заљубити, као у мене старца...{S} Хе, хе!{S} Старац, па старац!...{S} Та да ми је баш и венча |
о смејао...</p> <pb n="321" /> <p>— Хе, хе, хе!...{S} Баш ће ово да буде вечера!{S} Ха, ха, ха! |
љину, и то још ове јесени!</p> <p>— Хе, хе, хе!{S} Па ти ћеш ми изгледати као грчка краљица, ка |
толиком срмом чинити?....</p> <p>— Хе, хе!...{S} Ово велико парче, које сам растопио од Гркињи |
а затим смеј и церекање...</p> <p>— Хе, хе, хе!...{S} Баш сам се наспавао, ха, ха, ха!...{S} Ал |
јка! <pb n="334" /> Мени требају новци, хе!{S} Нећу ја довека да учитељујем, не!{S} Хоћу да се |
силнога смеја:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Хе, хе, хе!..</p> <pb n="297" /> <p>То беше све.{S} А к |
, — обадвоје млади, лепи, васпитани!{S} Хе, хе, хе!{S} Она се васпитала код моје Јохиниде, а он |
} Ала је лола тај четврти разред!...{S} Хе, хе, хе!..{S} А које дете још не познаје свога оца?{ |
насмејао:</p> <p>— Лаже начелник!...{S} Хе, хе!...{S} Као да ја нисам мојим очима прочитао мини |
неколико градуса лепши и од вас!...{S} Хе, хе!{S} Баш кад хоћете да вам кажем...</p> <p>— Од м |
уменило: права лорфа!...{S} А ја?...{S} Хе, хе!{S} Бар сам округла и пуначка!{S} Па је л’ тај ч |
нисте држали актерке у квартиру?...{S} Хе!...{S} Па нисте били бабица?...{S} Ха!...{S} Лепе су |
олико заљубити, као у мене старца...{S} Хе, хе!{S} Старац, па старац!...{S} Та да ми је баш и в |
есело смејао...</p> <pb n="321" /> <p>— Хе, хе, хе!...{S} Баш ће ово да буде вечера!{S} Ха, ха, |
е хаљину, и то још ове јесени!</p> <p>— Хе, хе, хе!{S} Па ти ћеш ми изгледати као грчка краљица |
иш с толиком срмом чинити?....</p> <p>— Хе, хе!...{S} Ово велико парче, које сам растопио од Гр |
ње, а затим смеј и церекање...</p> <p>— Хе, хе, хе!...{S} Баш сам се наспавао, ха, ха, ха!...{S |
м га негде у комендији гледао.</p> <p>— Хе, побратиме, не знаш ти!{S} А то је, касти, мода, па |
лика!{S} Та колика му је само парохија, хеј, госпођо!</p> <p>Гркиња опет уздахну.</p> <p>— Ства |
ту давати!{S} Од митрополитова ђакона, хеј, па навише!{S} Бо’ме ће ту и сто дуката мало бити|. |
не може разведрити ни ожалостити!...{S} Хеј, старче!... ’Ма чу ли, болан, да су и кир-Николу пр |
е леп овај јастучић!{S} Чије га је дете хекловало?...</p> <pb n="313" /> <p>— Даница начелников |
ко.</p> <p>— То није њена ручица!...{S} Херајн!... — рече Тима.{S} Није он добро ни изговорио, |
Тима се својим храпавим гласом одазва: „Херајн!“</p> <pb n="331" /> <p>У собу уђе лепа Гркиња, |
ме мој мали Аристид пробуди.{S} Хи, хи, хи!{S} Баш је хунцфут!...</p> <p>Чича-Тима хтеде пући о |
/p> <p>— Шта, моја Аспазијо?{S} Хи, хи, хи!{S} Мал’ не рекох, аспидо!{S} Шта ти је обећао?</p> |
, не беше веће гозбе ни части...{S} Хи, хи!</p> <p>— Пази на печење — викаше на њега незадовољн |
Али ме мој мали Аристид пробуди.{S} Хи, хи, хи!{S} Баш је хунцфут!...</p> <p>Чича-Тима хтеде пу |
ао?</p> <p>— Шта, моја Аспазијо?{S} Хи, хи, хи!{S} Мал’ не рекох, аспидо!{S} Шта ти је обећао?< |
авао, не беше веће гозбе ни части...{S} Хи, хи!</p> <p>— Пази на печење — викаше на њега незадо |
{S} Али ме мој мали Аристид пробуди.{S} Хи, хи, хи!{S} Баш је хунцфут!...</p> <p>Чича-Тима хтед |
обећао?</p> <p>— Шта, моја Аспазијо?{S} Хи, хи, хи!{S} Мал’ не рекох, аспидо!{S} Шта ти је обећ |
досада нису саставиле тужбу бар са две хиљаде потписа, да се хапси, или да се из ове вароши пр |
а код вас ручам и станујем и да вас још хиљадупута поздравим...</p> <p>Стара госпођа се захвали |
ни за ухо, — ка чик је гладак, ка жива хитар.</p> <p>Стара учитељка обори опет очи, а после ма |
о тешко опазити; прво, што је био доста хитар, да на свашта пази, а, друго, што се чича-Тима ни |
p> <p>— Та оно, касти, не би требало ни хитати, али кад ви баш хоћете, оно нека буде!{S} Касти, |
ћ их хтеде ногама газити, али их Милка, хитро као веверица, покупи и мету у своја недра.{S} У т |
, — зар не би боље било да идемо тамо у хлад, испод онога дуда?... -– И он је пољуби... — Их, а |
могоше ни у чему помоћи.{S} Поред свих хладних облога, које је на ћелаво чича-Тимино теме приљ |
питаше начелник, као да га је учитељка хладном водом полила. — Противу државе, реда, владе?... |
ри пута, да га ко не гледа, а после све хладовином поред плота, докле се и он у густоме корову |
И он је, као насилу, вукао доле у густу хладовину гранатога дуда.{S} Кад су после неког времена |
те Циганке купио, а мож’ понети и парче хлеба себи за фруштук; а мени ћеш спремити једну литру |
ам данас зват на ручак, а ти узми парче хлеба, — душа ваља, ниси ни то заслужила, — па ручај, а |
е би је више пио, али, касти, онако без хлеба.{S} Ха, ха, касти, ја вас обожавам!... — Хтеде чи |
едала преда се.{S} На запећку стајао је хлебац и недодирнут, могли су га мишеви свега развући, |
p>— Какво ли је то саопштење?...{S} Хм, хм!..{S} Знаш ли што, Радоване?</p> <p>— Не знам, вере |
p> <p>— Какво ли је то саопштење?...{S} Хм, хм!..{S} Знаш ли што, Радоване?</p> <p>— Не знам, в |
подин начелник.</p> <p>— Начелник...{S} Хм!...{S} А као ради чега те је послао?</p> <pb n="388" |
а мном? — викну на њега кицош.</p> <p>— Хм! — рече чича-Тима, машући главом, — Ко да ја не позн |
моје!...</p> <p>— Сунце ваше|...{S} Хо, хо!..{S} А да ко је онда опирача?...{S} Од кога направи |
нце моје!...</p> <p>— Сунце ваше|...{S} Хо, хо!..{S} А да ко је онда опирача?...{S} Од кога нап |
очи, но некако све испод трепавица; а и ход јој није више прост, него некако по новосадски изви |
очивке диже се са свога места и, весело ходајући по соби, продужаваше своје смишљене планове по |
е са свога места и поче тешким корацима ходати горе и доле по соби...</p> </div> <pb n="330" /> |
шику, кад руча, како треба на сокаку да ходи, да гледа, на који начин да се поздравља.{S} Па, к |
на чича-Тима је оздравео; могао је лепо ходити, јести и пити.{S} Говорио је, наравно, све којеш |
своје лено корачање називају грациозним ходом, а од белила и руменила замишљају оне дивне ружин |
о!...{S} Онда, богами, нек се он сели у Хомоље или некуд на другу страну, — Београд ће му бити |
рсити конце, кир-Николу ћу преместити у Хомоље; а кад се он са својом вештицом одсели, онда је |
, да су и кир-Николу преместили, и то у Хомоље, па ће и госпођа Јоханида с њиме да путује?... — |
о далеко одавде, господине, на пример у Хомоље, у Црну Реку, или, ако је могуће, чак у Турску.. |
еда већ виђају скоро сваки дан, како га хомољски Цигани кроз варош проводе; стари људи приповед |
и изговарати покварено немачки: „Кис ди хонд!“<ref target="#SRP18760_N1" /> или, напослетку, не |
им завесама накићену, дворану богатијег хотела и — онде даје беседе!</p> <p>— Дакле, ви сте про |
ладну децу захрани, — донде у Ајглерову хотелу свира банда, младићи у финим чојаним хаљинама, г |
p> <p>— Ја јок!</p> <p>— А шта мислите, хоће ли учитељ Тима доћи овамо на каву?</p> <p>— Ја се |
од Перковца, није, дакле, могла знати, хоће ли бити у стању да их довољно поштује.{S} Хоће ли |
парада!...{S} Ал’ ће им и пресести!{S} Хоће, богами!{S} Скоро ће доћи и школски ревизор, а, ка |
бити у стању да их довољно поштује.{S} Хоће ли им се смети у тузи својој или у радости поверит |
тузи својој или у радости поверити?{S} Хоће ли у Папраговој мајци и себи мајку наћи?{S} А село |
— Прота, прота! — прекиде је врачара. — Хоће да умре за тобом, да се обеси, да полуди, да побес |
девојкама, троше и своје и туђе паре, а хоће да им силом верујемо, да они раде све то у корист |
ији и паметнији!{S} Па нека каже ко шта хоће!{S} Ја моје искуство не дам за све науке што се у |
{S} Е, е!...{S} Оно је тако, касти; кад хоће несрећа да обори човека, да га упропасти, оно се н |
леда у шећер.{S} Па вели: „Ох, да ми је хоће учитељ Тима дати, одмах би се женио!“...</p> <p>Гр |
лице, онда се не чудим што сви мушкарци хоће за вама да полуде“...{S} После тога штогод ми се п |
он се примиче њој, а она се одмиче; он хоће да јој придене ружицу ил’ други какав цвет на груд |
г мислиоца, филозофа.</p> <p>— Мој отац хоће, и ја се морам удати!{S} Ја не смем питати: „За ко |
е више ни покушавати...</p> <p>— Дакле, хоћете да ме примите?{S} О, хвала вам, хвала, љубведост |
ли госпођу, већ како ви хтеднете.{S} Па хоћете ли се још који дан у Перковцу бавити?{S} Али што |
ао, он га ухвати за капут.</p> <p>— Шта хоћете са мном? — викну на њега кицош.</p> <p>— Хм! — р |
епши и од вас!...{S} Хе, хе!{S} Баш кад хоћете да вам кажем...</p> <p>— Од мене...{S} Он од мен |
ет секретара!{S} Заповедајте одсад коме хоћете; награђујте кога ви знате, учитељ Тима вас више |
па да и оне знају.{S} Ал’ кад ви друкче хоћете, оно, касти, нека буде по вашој, госпођо Јоханид |
ћи ћете од ње као у воску направити што хоћете, добру или злу домаћицу, жену или госпођу, већ к |
не би требало ни хитати, али кад ви баш хоћете, оно нека буде!{S} Касти, требало би да пишем Ми |
382" /> није добру, него лепу Гркињу... хоћу рећи, Јоханиду... и њенога даскала, да и њему Бог |
} Ја бар, кад пијем, имам некакве цели; хоћу нешто да пребринем; хоћу некаких мисли, које ме, м |
некакве цели; хоћу нешто да пребринем; хоћу некаких мисли, које ме, може бити, море, да се отр |
оје ме, може бити, море, да се отресем; хоћу, као што је пре мени неко казао, да заборавим, да |
аслеђе, већ сам рада да вас развеселим; хоћу, да ви заборавите на ваше две класе, а мој дебели |
S} Нећу ја довека да учитељујем, не!{S} Хоћу да се запопим, да добијем ваљану парохију, а ту је |
из куће?</p> <p>— Хоћу, благо баби!{S} Хоћу, лепа моја госпођо, само душу мало да одморим.{S} |
вој прилици ће бити сам г. начелник!{S} Хоћу им, богами, смрсити конце, кир-Николу ћу преместит |
вајући од проклетих учитељских класа. — Хоћу и ја да частим; оно, касти, ја и удајем кћер!</p> |
ла, што га ја најрадије једем.</p> <p>— Хоћу господине, казаћу, да спреми прасе.{S} Дете је зна |
кући и какви ће новци из куће?</p> <p>— Хоћу, благо баби!{S} Хоћу, лепа моја госпођо, само душу |
ужаваше свој говор:</p> <quote> <p>— Ја хоћу да вам још овог вечера докажем, да су Југ-Богдан и |
и си прасе, букване један!{S} Палачинке хоћу; јеси л’ ме разумео: палачинке?...</p> <p>— Знам, |
ни сећати двомесечне плате...{S} Е, то хоћу, мој љубазни Тимо!...</p> <pb n="319" /> <p>И она, |
ркиња вара и лаже, али није имао толико храбрости, да јој то примети, него је само ћутао и није |
по један; из земљописа, истина, мало су храмали, али читанку и прва знања знали су ама као вода |
како је све скупо, и опет им је мршава храна.{S} То су, уосталом, и паметни болесници одобрава |
оје дете стара!...{S} Учи га, чешља га, храни га и васпитава, и то, касти, све из љубави према |
умену боју, узела је још код куће парче храпава сукна, па се њиме трљала по лицу, све док није |
ци ми се испред очију, несрећо једна! — храпавим гласом викао је старац.{S} А кад дете изиђе на |
леда незадовољно око себе, па онда поче храпавим гласом говорити:</p> <p>— Кудгод погледам, нес |
ну неко на врати, а чича-Тима се својим храпавим гласом одазва: „Херајн!“</p> <pb n="331" /> <p |
т пијан у механи изразио да попови нису христијани...{S} То ће им доста бити, па да их по целом |
то су на сам Велики петак у Туманима на Христову гробу преноћиле.</p> <p>И тако се обе, једна д |
</title>“, а лети, опет, отпева „<title>Христос воскресе</title>“.{S} Некад, опет, узме, па сам |
а, чуло се само испрекидано чича-Тимино хркање.</p> <p>Ноћ беше дивотна! </p> <p>По плавом небе |
ти се згледаху зачуђено, али нико га не хте узнемиривати у говору, само његов један друг из нек |
, — или је малодушан, те из сажаљења не хте, или баш код самог министра није могао успети да ов |
оме могла помоћи; али се узјогунио и не хте тражити њезиних препорука, па макар још за дваест г |
оте, који је баш до кума седео, нико не хте од свију тих посластица ама баш ни окусити.</p> <p> |
лео да у земљу утоне, да га нема!...{S} Хтеде све да слиндари са себе, да се преобуче, али све |
цаном дипломом!{S} Касти...{S} Ви!... — Хтеде увређени старац и даље псовати, али га задржа буд |
S} Ха, ха, касти, ја вас обожавам!... — Хтеде чича-Тима и даље да трабуња, али га Гркиња узе по |
рати...{S} Ево овако!...</p> <p>И он га хтеде ухватити за брадавицу, која је кицошу на левом об |
вас могу познати!...</p> <p>И чича-Тима хтеде, у име отпоздрава, нешто проговорити, али које ра |
{S} Баш је хунцфут!...</p> <p>Чича-Тима хтеде пући од једа, али шта је знао?{S} Узе свој шешир, |
разблажи...</l> </quote> <p>Лепа Гркиња хтеде и даље продужити, али кад је последње речи изусти |
!{S} Шта нам могу? </p> <p>Чича-Тима је хтеде наново загрлити, али баш у том тренутку чу се на |
S} Он је имао и чистије руво, али га не хтеде тога дана обући, јер није мислио из куће никуд из |
p>Он га погледа тупо, а после као да се хтеде нешто сетити:</p> <p>— Милка?...{S} Милка?... — п |
начелника да је још у неглижеу, она се хтеде удалити, <pb n="347" /> али он викну, јутрењом по |
настрану, у бијег! — Он приђе к њојзи и хтеде се с њом руковати, а стара се госпођа стаде бојаж |
риба и не проговори ни речице.{S} Затим хтеде нешто и Гркиња да изусти, али у тај мах шушну сир |
з прозор, кад је кућа у авлији?{S} И он хтеде нешто говорити, како би сумњичење старе госпође о |
је Гркиња приступила ближе асталу и већ хтеде својом сувом руком да зграби поређане ствари, Мил |
ване краљеве и краљице о земљу и већ их хтеде ногама газити, али их Милка, хитро као веверица, |
м, па ако може што бити — лепо!{S} А не хтедне ли барем сто жућака уз његову Милку дати, на час |
домаћицу, жену или госпођу, већ како ви хтеднете.{S} Па хоћете ли се још који дан у Перковцу ба |
у, као у жабе!</p> <p>— Као у голубице, хтедосте рећи...</p> <p>— А зар су у голубице пепељаве |
ознавала своје интересе, па од њих није хтела никако ни у драм одступати: чича-Тими је непреста |
ажу, да се једанпут из превелике љубави хтела и удавити, само што у Монакову не беше дубоке вод |
а девојачког села</hi>; а ја бих у њему хтела живети...{S} Ја тога човека не познајем, што ће д |
пним гласом говорити тако, да су гости, хтели не хтели, сви умукли, чекајући, шта ли ће он, она |
ом говорити тако, да су гости, хтели не хтели, сви умукли, чекајући, шта ли ће он, онако накрес |
/p> <p>Тако је то било.{S} Сирото дете, хтело не хтело, морало се још истога вечера прстеновати |
ко је то било.{S} Сирото дете, хтело не хтело, морало се још истога вечера прстеновати.{S} О са |
из Трновника. — Чисто се стидим казати: хтео ме је пољубити!{S} Наравно, да му то нисам допусти |
а на ноге чисте чарапе.{S} Доктор га је хтео и испитивати, како би познао стање и узроке његове |
чела му је цурио крупан зној.{S} Кад је хтео са начелником да се опрости, није могао ни речи из |
о, то је грозно, то је ужасно!{S} Он је хтео доказати, а то се може као наставак Живкове беседе |
риликом баш потребовало, само ако би ми хтео позајмити?</p> <p>— Ако није више од стотину, мога |
ивању је тако далеко отишао, да је и то хтео фактима доказати: да човек који не свира ма у који |
поведим, како је њен Швабић у Трновнику хтео да пољуби васпитатељку; а ако и то буде мало да је |
лактом, али ништа не поможе, он је баш хтео све да изговори:</p> <p>— Да, где сам, оно, стао?. |
се свакојаки еспапи превозе!...</p> <p>Хтео је он још говорити, али се око њега толика граја п |
истид пробуди.{S} Хи, хи, хи!{S} Баш је хунцфут!...</p> <p>Чича-Тима хтеде пући од једа, али шт |
сватове спремао!{S} Таке салате није ни цар јео, као што ћу је ја мојим сирћетом зготовити!{S} |
Онаке палачинке, касти, не једу се ни у царском двору.{S} Е, јесте чули, што сам јуче лепо пров |
ваџија и бозаџија из турског и немачког царства домарширати, и не би им се гласа чуло.{S} А кад |
е да јој придене ружицу ил’ други какав цвет на груди, а она, глупара, побегне испред њега!{S} |
то понаслагано неколико шарених шамија, цветова, машина, кремења, крчага и т. д.{S} Осим тога ј |
> <p>То је био њен укус: на глави много цвећа и то најдрастичније боје, коса нацмакана помадом, |
Не знаш, шта је дивније на њему, или је цвикер, ил’ је цилиндар, или бели прслук и гласе рукави |
а људи у црним, салонским, хаљинама, са цвикерима на носу, што су се по тим осветљеним простори |
па би скитао по лугу, слушајући сањиво цвркутање шарених тичица; а после би над неким потоком |
и <hi>оваке, какве су</hi>... бо’ме, да цедите восак из мене, ја вам не бих умео казати.{S} Био |
игани су њихов плакат, њихова позоришна цедуља.</p> <p>И заиста, публика се, жељна мало отмениј |
бина несрећна...{S} Али какву они имају цел са беседама?{S} Докле се сиротиња из ајмашког краја |
е никуд излазити; а и куда би?...{S} Та цела је варошица за његову несрећу чула, сваки ћифта за |
у у жестокој неког препирци тако, да од целе распре ништа друго ниси могао чути ни разумети, <p |
да све рапортира, колико је и шта је од целе те комендије упамтио.</p> <p>Таман је полицајац из |
ењу.{S} Ја бар, кад пијем, имам некакве цели; хоћу нешто да пребринем; хоћу некаких мисли, које |
тебе покварити!</p> <p>Тако је то текло цели дан.{S} Вечера се спрема, кир-Никола се смеје, а л |
не беше задовољан, а још мање весео; та цело је вече протекло, <pb n="324" /> а он није добио п |
поделу на класе, би, јамачно, покварио цело пријатељство; али, на срећу младенаца, он то није |
њеним обрвама!...</p> <pb n="383" /> <p>Цело друштво се ућута, нико није ништа умео рећи, само |
љубавна погледа, то је било све, што је целог вечера могао од ње измамити.{S} Тек кад су у авли |
прво се наљутио на своју Милку, што је целог вечера невесело ћутала и што је, вели, напућила т |
ошћу слушало, не разумеваше, истина, од целога разговора баш ништа, али је толико схватило: да |
мојих ђака?...{S} Та јуче сам вам задао целој школи, али од вас нико није умео тако лепо написа |
кад се обучем!...{S} Онда, богме, благо целој кући, а није ни теби лоше, мој стари даскало!..{S |
ележи: „Успех добар...“ Та ако је ико у целој Србији од учитеља заслужио, да му се каже превасх |
цима и певали: „многаја љета!“</p> <p>У целој тој ларми само је Папраг замишљено ћутао; не што |
уредио, само, наравно, ти ћеш, синко, о целом нашем разговору ћутати, нарочито пред Гркињом.</p |
...{S} То ће им доста бити, па да их по целоме свету растури!...</p> <p>Стара госпођа није лудо |
ође, а, богме, и постарије госпођице, у целоме Перковцу морало до срца дирнути; а кад су још до |
у је наша декламаторка походила, беше у целоме округу чувена врачара.</p> <pb n="360" /> <p>У П |
у увреду; а није ни шала!{S} Она беше у целоме Перковцу уважена.{S} Кажу, да јој је и сам госпо |
ш неочешљана, руке неопране, али зато у целоме створу њену беше нешто неисказано лепо: стас гиб |
ма могле би још и остати оне три, већ у целоме цивилизованом свету узакоњене, класе; али међу у |
сама Пешта, као најобразованија варош у целоме свету, не само што своје биргере, бирократе, па |
S} Једним високоумним погледом прегледа целу дворану, па, кад је видео, да је дупке пуна, да св |
њу права несрећа, морални гроб, који је целу њену будућност сахранио.{S} Она би, <pb n="323" /> |
а?...{S} Е, ако је баш тако, онда ћу је целу обрати...</p> <p>— Нећу дунста — смејала се Гркиња |
ead>IX.</head> <p>Гркиња је прошла кроз целу чаршију.{S} Кога је год у путу или пред дућаном ви |
тави; него је, по обичају, онако просто целу ствар описао, а о загушљивом ваздуху и заборавио ј |
све ближе долази и већ ево га, где цео целцит пред њеним креветом стоји, па тек што не прогово |
је ласкало што је чича-Тима тако високо цени.</p> <p>— Дакле, драги колега, прекосутра свадба, |
аке услуге у Србији су се свагда високо цениле, па је ли чудо, да су старој госпођи сва врата, |
!...{S} Мало је учитељица, које ја тако ценим, као вас.{S} А што вас, опет, моја Јустина воли, |
иновца варјачом сав нос изразбијала.{S} Цео свет зна већ, зашто!...{S} Онда, богами, нек се он |
ко ће што на беседи говорити?</p> <p>— Цео вам програм не могу казати, али једно знам, а то је |
јој све ближе долази и већ ево га, где цео целцит пред њеним креветом стоји, па тек што не про |
јака лица својих обожатеља, о којима је цео онај дан премишљала.{S} Али све бадава: чича-Тима, |
} Здраво, Чича-Тимо!{S} А да Бог поживи цео учитељски еснаф!...{S} Бабу ослон’те на мене, знам |
а ухватио за трбух, па се из свег гласа церека:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Ала је лола тај четврти |
ево, сиромах, и сада смеје, једнако се церека и смеје...{S} Кад у школу ступи, он се насмеши; |
плеву за страшило, а, овамо, се једнако церека и клипи као намолован пајацо.</p> <p>— Па и опет |
лас насмејала...</p> <p>— Лепо, лепо! — церекала се баба. — То је морал!{S} То је учитељско вла |
кир-Николино кашљуцање, а затим смеј и церекање...</p> <p>— Хе, хе, хе!...{S} Баш сам се наспа |
збрижна млада кокета, којој сав живот у церекању и у мажењу пролази.</p> <p>— Ха, ха!{S} Је л’ |
јући се своје месечне плате, једнако се церекао баш као намолован пајацо...</p> <p>— Благо њима |
забашуримо.{S} И то је оно, што се зове цивилизација, образовање!</p> <p>— Бог и вјера, учитељи |
е би још и остати оне три, већ у целоме цивилизованом свету узакоњене, класе; али међу учитељим |
pb n="309" /> <p>— Маните се, Бога вам, Цигана; после да ми приговарају: овака је и онака је, н |
ујутру продужи, те су због тога позвали Цигане у дворану, да ону другу половину ноћи поред умил |
иђају скоро сваки дан, како га хомољски Цигани кроз варош проводе; стари људи приповедају, да с |
ђу, залута случајно и у Перковац.{S} Ти Цигани су њихов плакат, њихова позоришна цедуља.</p> <p |
зике у игри и весељу проведу.{S} Кад су Цигани дунули у зурле, могло је седам баталијуна пиљари |
ерковцу <pb n="341" /> стоје њих четири Циганина, а око њих се скупили абаџијски, терзијски, шу |
м је о лањској берби од оне црномањасте Циганке купио, а мож’ понети и парче хлеба себи за фруш |
неће заударати брада на изгорелу гриву циганског коња или на извађено око каког липсалог шаров |
на огњишту горукала, да попуше по једну цигару дувана и да мало продиване.{S} Прво је било да с |
дивније на њему, или је цвикер, ил’ је цилиндар, или бели прслук и гласе рукавице?...{S} Клања |
европски дотерани: <pb n="342" /> он у цилиндру, црном капуту, намазан и нафризиран, а она ниј |
учио богословију, старином је, истина, Цинцарин, али се родио у Будиму.{S} Млад, пун учтивости |
лед, изнурен, хаљине му беху отрцане, а ципеле од самога блата, које се белело по њима...{S} Ка |
господин секретар мисли да су учитељске ципеле пуне мирисаве помаде, па њоме маже бркове; зато |
ика-Паја член, грчки мајорен; бронерске ципеле и шешир са перјаницом чича-Тима учитељ; а ону ха |
а описати!{S} Исто тако, ако купиш црне ципеле, а ти их белим трачицама и дугмићима ишарај, — т |
то још на свету има ваздуха; а после је цифрама доказао, да ће после пет стотина милиона година |
са својом децом шио, а по рафовима беше цифрасто понаслагано неколико шарених шамија, цветова, |
еној, загрли је, па је, онако старачки, цмокну у образ:</p> <p>— Ох, ала би лепо живели, кад би |
у једном ћошку, загрли и тако је силно цмокну, да се дете у соби пробудило.{S} После је сасвим |
вас обожавам!..{S} И чича-Тима је опет цмокну...{S} Али се уједанпут трже и седе сасвим замишљ |
е шарене хаљине обучени, а на мајмуну и црвена капа; а лане о вашару беше и једна комедијашка ш |
тек на погдекоме ћепенку видиш два-три црвена лонца, једну чинију са сачмом, другу с кремењем |
з џепа једно мало парченце од оне тешке црвене свиле, од које у новије доба по Србији „изображе |
.{S} Али кад јој је видела очи, како су црвене и исплакане, она се трже и ућута, све док Милка |
Видиш, Милчице, није требало да узимаш црвене пантљике; на белу хаљину свакад се мећу црни нак |
рила, он задовољно стаде намештати свој црвени појас на испупченом трбуху, а после јој намигну. |
> <p>— Шта, наопако!{S} Е, то већ морам црвенијем плајвазом поткријепит’.. .{S} Уосталом, дозна |
ку уђе чича-Тима у собу.{S} Нос му беше црвенији него обично, очима је закрљештио и већ је зину |
ој Милци купио; ох, ала би јој то јасно црвенило према њену белом лицу доликовало!</p> <p>Оба п |
у највећу, моју лепу Љубицу, њу сам сву црвеним трачицама и зеленим венцима накитила, па сам он |
богословца, где преврће неки ђердан од црвених земљаних ђинђувица, што их младе сељанке за два |
{S} Него, ако немаш георгине, а ти узми црвеног божура и два-три струка сунцокрета.{S} Ја кад с |
биђе у оно време јако и лепо осветљену „Црвену Лампу“, па и „Лепу Пастирку“ и друга занимљива м |
не варају!{S} Неко високо свештено лице цркава за тобом!{S} Владика, прота, ђакон, црквењак?{S} |
оне Гркиње, те да ме кадикад не угости, цркао бих од глади.</p> <p>Јадно дете покри лице рукама |
био као неки ћорсокак, који је водио од цркве касарни.{S} Одмах у првој кући тога сокачета живе |
који га муче, па често и пева, али само црквене песме.{S} Ако је, н. пр., зимње време, он удари |
ше својим изнутрашњим задахом ударао на црквени тамјан, а својом углађеном спољашњошћу на филис |
дин министар просвјете <pb n="390" /> и црквених дјела наложио ми је, ево, својим актом, да вас |
ава за тобом!{S} Владика, прота, ђакон, црквењак?{S} Да, госпођо, не знам.</p> <p>— Прота!{S} И |
ава: чича-Тима, чика-Паја, браца-Трајко црквењак, па и отац-прота, са својим ружичастим свилени |
бна, истера, а он се, сиромах, наима за црквењака, удара у звоно, у клепало, а од сваког звука |
вом Саду би се срушио тороњ на саборној цркви, кад би се „код Пужа“ попила и једна кватерка вин |
дећи му се премудрости; после га види у цркви, како се млати пред олтаром са кадионицом у руци, |
и?...{S} Ето, баш о Духовима била сам у цркви, а за мојим леђима шапуће попа-Ђокина попадија са |
вдан — као имендан свога оца — читало у цркви апостол...{S} То је, наравно, све госпође, а, бог |
мо то ћу му казати, да не иду редовно у цркву, да се исмевају министарским расписима, које, нар |
ек се мало о збрчканоме врату држала, а црна протина мантија беше пуна чичака.</p> <p>— ’Ма шта |
огословски, низ рамена пуштена, на њему црна душанка и црне панталоне.</p> <p>— Добар дан желим |
оклонити сву срму, па нека купи себи од црне свиле хаљину; а кад би се на таке глупости остали |
ећао?</p> <p>— Да ће ми купити од тешке црне свиле хаљину, и то још ове јесени!</p> <p>— Хе, хе |
једно пет-шест пута поклонио до земљице црне, поче и сам ударати противу класа. — Оно јест — ре |
рамена пуштена, на њему црна душанка и црне панталоне.</p> <p>— Добар дан желим, господине Тим |
не да описати!{S} Исто тако, ако купиш црне ципеле, а ти их белим трачицама и дугмићима ишарај |
аш!“ Па сам јој нашла и младожењу; онај црни штап мога оца, на коме је изрезана глава некаквога |
е да се спрема: згладио је косу, обукао црни капут, који је само при великим празницима облачио |
пантљике; на белу хаљину свакад се мећу црни накити, то тако дивно доликује, да се не да описат |
, пусто, неке добре јаловице, а залијем црним крајинскијем, па, вјера и Бог, госпођо, три срца |
у засенуше од силне светлости; а људи у црним, салонским, хаљинама, са цвикерима на носу, што с |
и: да најрадије једе шунке са спанаћем, црно вино ретко употребљава, а прекодан и по сву ноћ о |
жао беше, што не може и пепељаве зенице црно да офарба, тиме би, вели, постала права грчка лепо |
{S} Стара госпођа гросмутерка, у својој црној хаљини, на нос је натакла наочаре, подбочила се с |
шао, а уђе гросмутерка у својој обичној црној хаљини; проседу своју косу склонила је вешто под |
дотерани: <pb n="342" /> он у цилиндру, црном капуту, намазан и нафризиран, а она није се скоро |
а средину ступити, у белим рукавицама и црном салонском капуту, нека надувена стеница, па ће ка |
а, није служавник испустила с донесеном црном кавом.{S} А добри гости, да би све те учињене гик |
о белило на лицу лепе домаћице, а мушка црномањаста као гарило на њеним обрвама!...</p> <pb n=" |
рицу, што сам је о лањској берби од оне црномањасте Циганке купио, а мож’ понети и парче хлеба |
те на лицу беху им разнолике: неки беху црномањасти, плави; неки, опет, смеђи; једни беху стари |
а проседе витице је вешто склонила под црну, свакојаким шмизлама ишарану, капу, а обукла је цр |
роседу своју косу склонила је вешто под црну капу, само је један смеђ прамичак, који још није и |
ким шмизлама ишарану, капу, а обукла је црну хаљину.{S} Знала је, да таква ношња приличи једној |
ажем: ако ми још овога месеца не купите црну свилену хаљину, ја вас више никад погледати нећу!. |
чила; руке је спустила понизно доле низ црну хаљину, па и стасом као да је клонула.</p> <p>— „П |
и, да ћете ми одмах после свадбе купити црну свилену хаљину!...{S} А сад...{S} Гром вас спалио |
ађе ма шта!...{S} Сад како да јој купим црну свилену хаљину?{S} Мањ да задужим виноград?...{S} |
давде, господине, на пример у Хомоље, у Црну Реку, или, ако је могуће, чак у Турску...</p> <p>— |
лато, застењао би, па би корачао даље у црну, пусту, ноћ.{S} Наједанпут се нађе на некој висини |
у стару бунду, па би се умотала у какву црну исхабану шамију, само да се, колико толико, са они |
ћ испио ракију и сркаше задовољно своју црну каву.{S} Али није дуго седео сам, наскоро за њим д |
још једну литру жабарке и још по једну црну каву.{S} Кад су то попили, они се разиђоше, сваки |
је то јавна женска, — она је још гора и црња!{S} Ено, пре јој је купио чика-Паја свилену хаљину |
ре сео за сто, па онде, са искревељеним цртама на лицу, стаде певукати своје зимско „<title>Во |
Гркиња, откако је познаје, није у њеним цртама приметила толико пркоса, толико самосвести, могл |
постаје човек смишљен, озбиљан; и саме црте на лицу изгубе ону безбрижну детињу облину, а наме |
И баба пажљиво посматраше јако удубљене црте на мршавоме лицу своје гошће. — Сад ћу ја, моја ле |
уједанпута се на њеноме лицу променише црте: нестаде умиљавајућег осмеха, безобразан поглед иш |
ркиње сабрали, беху разног узраста, а и црте на лицу беху им разнолике: неки беху црномањасти, |
} Новац из куће!{S} Неприлика!</p> <p>И црте на лицу Гркињину дођоше забринуте, а и врачара пос |
младе године.{S} Лице младо, али свака цртица показиваше тврду вољу и сталност, која у тим год |
из њезине детињске прошлости; у свакој цртици тога прописа гледало је јадно дете своју изгубље |
ара госпођа, пажљиво посматрајући сваку црту начелникова лица. — То значи, да и наша влада удар |
ђоше бледи као у мртваца, са чела му је цурио крупан зној.{S} Кад је хтео са начелником да се о |
сиромашне колибице, па кад би видео оне чађаве, неокречене, дуварове, она сиромашна неумивена л |
лук, па је гледао укоченим очима горе у чађаве таванице.{S} Кад би га боље погледао, видео би, |
омоље, у Црну Реку, или, ако је могуће, чак у Турску...</p> <p>— За вашу љубав ћу све могуће уп |
г оца:</p> <p>— Она ме љуби, па, касти, чак се и за моје дете стара!...{S} Учи га, чешља га, хр |
е беше дубоке воде; заронила се, касти, чак до кукова.</p> <p>Дете, које је сав тај разговор с |
ле, подигла је предњи скут своје тунике чак до више колена.{S} Жене и деца су се, истина, мало |
дан ме је сликао, па је ориђинал послао чак у Париз; ја сама се нисам познала, така је то красо |
, госпођо, по најновијем систему удешен чамац, на коме се свакојаки еспапи превозе!...</p> <p>Х |
{S} Клања се и ближи се њој...{S} А она чапља!{S} Оборила очи доле, а поцрвенела као обарен рак |
о парче, које сам растопио од Гркињиних чарапа, то ћу поклонити моме једном човеку, што је у ми |
у капицу, плав шлафрок, а на ноге чисте чарапе.{S} Доктор га је хтео и испитивати, како би позн |
ња, да ме у такој капи види...{S} Ево и чарапе, друкчије је Гркиња спремила за чича-Тиму...{S} |
ла, у каквом јој се расположењу отац из чаршије вратио, а она се уплашено сакрила иза фуруне и |
што их младе сељанке за дваест пара по чаршији купују.</p> <p>— Ово је диван корал — рече, нау |
ије обукла и спремаше се, да се мало по чаршији прошета.{S} Али пре него што ће свога дебелога |
Сад, касти, не могу, имам важна посла у чаршији, а и глава ми је, касти, мало буновна.{S} Сутра |
учити и Папрагу, да се још у четвртак у чаршији нађе; треба, касти, и да се спрема.</p> <p>— Та |
једна класа немала више него девет пара чаршијских повишице, колико само одликовања ради, ради |
вануо, а у само свануће дође и Папраг у чаршију.{S} Отишао је мало до деда-Спире, узео је четку |
буњен, накашља, узе шешир и оде некуд у чаршију; онде се навртатио на две-три бакалнице и у сва |
p>После таког разговора чича-Тима оде у чаршију; али се није по њој ни десет минута шетао, а у |
рукова се са својим човечуљком и оде у чаршију, да онде купи за десет пара алеве паприке и да |
а већ је натукао шешир на главу и оде у чаршију.{S} Кад је поред своје Милке прошао, она му при |
о и очешљао и спремаше се да иде мало у чаршију, колико да се расхлади, а и вече по себи беше д |
X.</head> <p>Гркиња је прошла кроз целу чаршију.{S} Кога је год у путу или пред дућаном видела, |
е, ишла даље.{S} А кад је прошла главну чаршију, и већ дућани постајаху ређи, —- тек на погдеко |
и.{S} Говорио је, наравно, све којешта: час је замишљао да је код своје куће, па је у занетости |
} Час је трчао по шећер, каву, пиринач; час, опет, по месо, краставце и т. д.{S} Понекад би му |
ше све јаснији и опредељенији облик.{S} Час га је гледала, како иде, поштапајући се поносито тр |
Никола.{S} Сав се, сиромах, ознојио.{S} Час је трчао по шећер, каву, пиринач; час, опет, по мес |
оме ништа не знам, до, ево, данас у ови час.{S} Сад видим да су моје Ере најцивиластије у свије |
ваше тиме, да, као домаћица, мора сваки час устајати и зато мора за доњим крајем астала седети. |
подваљку, гријеха ми, што сам га овога часа замислио, дошла би облија, учитељице, од јајета... |
им да ме ти не разумеш, ал’ буди бар за часак весео!...{S} Та ово је Бог — не знам, зашто — али |
јадно дете своју изгубљену мајку, па се часом насмешило, а махом је бризнула у плач.{S} У таком |
се томе надао, у ово доба ноћи?{S} Така част|...{S} А ја, сирота, нисам ни слутила!...</p> <p>П |
сим оне маторе.</p> <p>— А нашто толика част? — питао је чича-Тима зачуђено. — Да, касти, нисте |
рем сто жућака уз његову Милку дати, на част му девојка! <pb n="334" /> Мени требају новци, хе! |
лог шарова, само ако прими из њене руке част!</p> <p>Кад се Гркиња из горње мале вратила, чича- |
елану, а често и сав приход!{S} А после част!...{S} Кад се мироноше, наравно да ћу ја прва бити |
рече Гркиња, рукујући се с њиме. — Имам част представити вам нашег новог пријатеља и познаника |
радан је сав Перковац знао за ту Гркову част.{S} Знали су и то, откуда Гркињи виново лишће, иак |
пошто сам жива; ствар је тајна, тиче се части, знате...{S} Али даље ни речи...</p> <p>Учитеља ј |
с тобом венчавао, не беше веће гозбе ни части...{S} Хи, хи!</p> <p>— Пази на печење — викаше на |
вртог разреда, онај што се на Гркињиној части први опио.{S} Кад је видео учитеља богословца, а |
ћутао.</p> <p>— Сад је на мене ред, да частим — рећи ће чича-Тима, брижљиво се удаљавајући од |
клетих учитељских класа. — Хоћу и ја да частим; оно, касти, ја и удајем кћер!</p> <p>Деда-Спира |
јзи... — Ох, да знате, каква ме у овоме часу осећања море, ви бисте се смиловали!...</p> <p>И о |
о би се рећи, јогунства, колико у овоме часу.{S} Та Милка беше свакад мирна, послушна, као свак |
ту су ти шлингераји, штикераји, па онда чачкала за зубе, па перлицама ишаране дуванкесе и кесе |
Та ни у министра нема бољих!{S} Па она чачкалица!{S} Е, њу ћу баш поклонити господину Швабићу, |
је, опет, боље пио, него многи здрави; чаша је ишла за чашом, док му се по бледоме лицу није п |
чају, и кад су већ ручали и по неколико чаша у здравље срећне женидбе и младенаца попили, чича- |
чињене гиксове забашурили, куцали су се чашама, здрављали су младенцима и певали: „многаја љета |
у гајде, или да ожедни, те да за љубав чаше вина престане свирати, па се тек у томе случају, у |
ти онако с братијом, знате, поред добре чаше...{S} Е, јесам ли погодио?</p> <p>— Да, да, –—- тв |
па би отишли, наравно, после три-четири чаше ракице, кући, приповедајући радозналоме комшилуку |
осла у пољу, попију код куће по две-три чаше ракије, па иду на посао; мајстори се <pb n="336" / |
ако је Папраг комбиново, докле су гости чаше празнили; а кир-Никола, кад се добро најео и напио |
а види и господин, како се кија!</p> <p>Чаше звекнуше, а, као крупан одјек тим тананим стаклени |
а-Тима са својим зетом слистио неколико чашица пеленаша и већ се поче мало живље кретати.</p> < |
онесе на служавнику три-четири ракијске чашице и једну литру старе жабарке.{S} Учитељи се још н |
пио, него многи здрави; чаша је ишла за чашом, док му се по бледоме лицу није прострло оно зага |
кошуљи рукаве, па за сваком искапљеном чашом тек ће уздахнути:</p> <p>— Ала је то погана врући |
аћо!</p> <p>Ја сам се са свога места, с чашом у руци, дигао, да вам у име уједињене перковачке |
понекад празником после службе божје на чашу комовице долазили, заситили би се чезнућим погледи |
е диже са столице, накашља се мало, узе чашу, уздиже је увис, па онда поче крупним гласом говор |
почет или довршен посао попио би понеку чашу ракије, убрисао би зној са чела, па би се весело с |
се гледа за послом!</p> <p>Кад је и ту чашу грке искапио, да мало своју унутрашњу муку разблаж |
— Чича-Тима испи већ и пету, па и шесту чашу ракије и спремаше се да одлази.</p> <p>— Дакле баш |
, која би тек доцније могла диван израз чврстога карактера бити.</p> <p>—- Јесам ли задовољна? |
, сирота, знала, никако да искаже, због чега је до њега дошла.</p> <p>– Дошла сам, знате, што ’ |
још много друго којешта ћу говорити, од чега ће му се кожа јежити и коса на глави кострешити.</ |
p>— Начелник...{S} Хм!...{S} А као ради чега те је послао?</p> <pb n="388" /> <p>— То баш не зн |
ке. — Е, баш сам, касти, на вас мислио, чедо моје бело!{S} Моје јагње, касти...{S} Мало сам се, |
господине! </p> <p>И лепа Гркиња бацаше чезнуће погледе на <pb n="305" /> свога госта.{S} И чич |
чашу комовице долазили, заситили би се чезнућим погледима лепе Гркиње, па би отишли, наравно, |
му се поклонила, погледала га је својим чезнућим погледом, па је ишла даље, као нека славом уве |
<p>И она, погледавши га својим обичним чезнућим погледом, стиште му руку својом десном руком, |
!“...</p> <p>Гркиња ућута, видело се да чека чича-Тимин <pb n="329" /> одговор.{S} Али чича је |
е, како је сумњив, прави Луцифер!...{S} Чекајте, сад ћу ја видети, можда већ и спава...{S} Знат |
а су гости, хтели не хтели, сви умукли, чекајући, шта ли ће он, онако накресан, изговорити.</p> |
ро дошли!...{S} О, господине, откад вас чекамо, већ смо се поплашили да нећете ни доћи.</p> <p> |
шунку и вино, онда се није имало ништа чекати.{S} Учитељ, кад је видео, да га нико не задржава |
ћи, а теби се чини да си насред Мироча, чекаш само, кад ће те напасти вуци или хајдуци...{S} Ку |
брази му дођоше бледи као у мртваца, са чела му је цурио крупан зној.{S} Кад је хтео са начелни |
понеку чашу ракије, убрисао би зној са чела, па би се весело смејао...</p> <pb n="321" /> <p>— |
ве, закопча прслук, а косу је згладио с чела, после се примаче увету свога колеге, учитеља трећ |
нежно, родитељски, у оно бело, глатко, чело пољуби...{S} На тај пољубац се дете није тргло, ве |
вијих гостију понудише, да заузме горње чело, она се извињаваше тиме, да, као домаћица, мора св |
у, седоше за сто, наравно, гост у горње чело — а с леве стране кир-Никола, с десне Гркиња.{S} К |
е, онако неуглађена, падала на збрчкано чело; само би кадикад дубоко уздахнуо:</p> <p>— Е, е, о |
" /> је упрла на своје ниско и збрчкано чело, а нос и уста је искривила, а затим, као изненађен |
неког старог извеџбаног учитеља.{S} На челу тога прописа било је крупно исписано:</p> <p>„Бог |
у зурле тако, да су им од напрезања на челу и на врату све жиле с прста поискакале. — Шта је к |
а чича-Тими учитељу докаже, да женскоме чељадету никако не доликује дугачак нос.{S} Она је то, |
.</head> <p>Сутрадан се у Перковцу ни о чем није говорило, већ о синоћном прстену и о беседи, к |
зора гледаћемо да понудимо неким шмрком чемерике; да види и господин, како се кија!</p> <p>Чаше |
рушитељима поретка!{S} А знате ли ви, о чему је говорио онај Живко Пацић?{S} Онај пропагандиста |
ал’ то је већ ужасно!{S} Па знате ли, о чему је та протерана вештица говорила?{S} О љубави!{S} |
е надмашила и Париз...</p> <p>— Знам, у чему — прекиде га учитељ IV разреда. — У окладу, да сте |
иг своје обожаване Гркиње, да какогод у чему не погреши; али поред свега тога опет није могао а |
су, а век је дуг, па, богме, ако где у чему и буде мане, дотераће се, ујдурисаће се.{S} Има вр |
риге, којима се служила, не могоше ни у чему помоћи.{S} Поред свих хладних облога, које је на ћ |
уге, опет, младе, лепе, а овамо пустиле чеперке на очи баш као ждребице.{S} Овај твој зет био б |
самог министра није могао успети да ове чергаре растера!{S} Али, свакако, гледаћу да осети; поз |
тнија и лепша од њега, а то су по већој чести поштовања достојни удовци чинили; други, нарочито |
ју, да мери лажљиво лице лепе Гркиње. — Честит младић тај Папраг — продужаваше бездушна Гркиња; |
—- рече, безбрижно смешећи се, — Ја вам честитам.{S} Истина, чича-Тимина Милка још је млада, ал |
а, а свога колегу, он се рукова с њим и честиташе му весело прошевину и прстен.</p> <p>– Срећно |
" /> <p>— Ви, откако сте се упознали са честитим вашим господин-Папрагом, као да сте много весе |
епо!{S} Но, таке ствари већ могу једног честитог младожењу обрадовати!</p> <p>Милка је покрила |
пете године није могла себи повољног и честитог мужа наћи.{S} Та ће, наравно, говорити о морал |
бичне муке, гажење и тиранија стварају, често тренутно, од обичног човека узвишеног мислиоца, ф |
а по два сата пред огледалом седети.{S} Често би у томе усхићеном заносу и заспала, уживајући у |
свега тога половина припада капелану, а често и сав приход!{S} А после част!...{S} Кад се мирон |
, да се и као дете радо смејао тако, да често није могао ни лекцију пред учитељем изговорити, с |
заборави на све терете који га муче, па често и пева, али само црквене песме.{S} Ако је, н. пр. |
о, да се за препоруку њојзи обраћао, па често и онај поклон, којим је мислио секретара подмитит |
мајчине смрти и од својих и од туђинаца често обасипана бивала, научила се трпљиво сносити...{S |
лица јевропских номада.{S} Један од њих четворице држи грдан бубањ пред собом, од прилике као н |
једну жену, која не би могла бити одмах четворици верна!{S} Наравно, да ћу ја од свију највише |
то се ни преварио није; јер не прође ни четврт сата, а учитељи трећег и четвртог разреда уђоше |
; морам поручити и Папрагу, да се још у четвртак у чаршији нађе; треба, касти, и да се спрема.< |
l:id="SRP18760_C10"> <head>Х.</head> <p>Четвртак је освануо, а у само свануће дође и Папраг у ч |
одо и браћо!,.. — понављаше, заплећући, четврти разред. — Да Бог поживи нашу добру... <pb n="38 |
ча-Тима могао да предупреди даљи говор, четврти разред се подиже и поче наново говорити:</p> <p |
авно, начелник све сам концептира; а за четврти разред додаћу само то, да се једанпут пијан у м |
аскала, а после, пуна гнева, погледа на четврти разред: — А ви, господине, ви сте једна пијаниц |
!{S} Ви сте...</p> <p>— А ви сте — рече четврти разред, отежући речи, — ви сте, госпођо, по нај |
/p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Ала је лола тај четврти разред!...{S} Хе, хе, хе!..{S} А које дете још |
о и браћо! — узвикну с највећим патосом четврти разред. — Писмо и куму, и старом свату, па и мл |
азред, који се у многом којечем није са четвртим слагао, али га је у многоме, опет, волео, узе |
о узмогнеш, а ти гледај да ми колико до четвртка набавиш.{S} Деца су, брига је, треба се, богме |
јате...</p> <p>Стара госпођа, учитељица четвртог женског разреда, осмехну се поносито, па онда |
рође ни четврт сата, а учитељи трећег и четвртог разреда уђоше у деда-Спирину кавану.{S} Били с |
вно, да су се и они ознојили.{S} Учитељ четвртог разреда скинуо је и капу и капут, откопчао на |
ног јестива било, па још и да се учитељ четвртог разреда први опио; и то су дочули, па и то, ка |
седу.</p> <p>Ха, ха! — смејао се учитељ четвртог разреда. <pb n="337" /> — Дакле, одиста намера |
седео сам, наскоро за њим дође и учитељ четвртог разреда, онај што се на Гркињиној части први о |
— Да, да, –—- тврђаше равнодушно учитељ четвртог разреда, — ви имате пуно право!{S} Ја више ужи |
м певања и — декламовати.</p> <p>Учитељ четвртог разреда није могао да се не насмеје. — Уостало |
оје оцене у протоколе стави.{S} Учитељу четвртог разреда је записао: „Успех незадовољавајући“ ; |
аче их на нос и, приближивши се учитељу четвртог разреда, стаде поверљиво шапутати:</p> <p>— Ва |
у корист народа... е, онда...{S} Учитељ четвртога разреда ућута, а богословац, који га је дотле |
звешћа, стара госпођо?... — рече учитељ четвртога разреда... —- Ви свакипут, некако, прва извеш |
аћала, затекли су господина секретара у четвртом женском разреду, где с најозбиљнијим лицем пре |
, а учитељи карају и грде....{S} Само у четвртом женском разреду мирније изгледа: стара госпођа |
... <pb n="389" /></p> <p>Као да су сва четири секретара дошла у Перковац, па ми је сваки од њи |
осмехнуо. — Изгубио сам литру ракије и четири каве, али ми није жао; бар ме је млади господин |
оме био уверен: — Ево, у литру ракије и четири каве, па нека г. Папраг реши, а ми да пристанемо |
ј-де једну литру старе жабарке и испеци четири каве!{S} Изгубио сам!{S} Е, али ко би се, опет, |
ном у Перковцу <pb n="341" /> стоје њих четири Циганина, а око њих се скупили абаџијски, терзиј |
ркиње, па би отишли, наравно, после три-четири чаше ракице, кући, приповедајући радозналоме ком |
луд за тобом!{S} Ја!{S} Ал’ ако те три-четири ствари не узимаш код себе, лако може да се одбиј |
<p>Деда-Спира донесе на служавнику три-четири ракијске чашице и једну литру старе жабарке.{S} |
} Отишао је мало до деда-Спире, узео је четку, очеткао своју атилу, умио се, загладио косу, поп |
при великим празницима облачио, узео је четку, очистио је мало шешир и панталоне, узео је пошта |
иђе нека стара уседелица, која до своје четрдесет пете године није могла себи повољног и честит |
и приповедају, да су једном, баш некако четресосме године, видели, како Талијани кроз Перковац |
лачи, само што не проговори, да ћеш још четрест година живети!{S} Леп век!{S} Па ћеш још, осим |
се и за моје дете стара!...{S} Учи га, чешља га, храни га и васпитава, и то, касти, све из љуб |
.{S} Мала Милка већ се умила и стала се чешљати; њојзи не беше ништа необично што је оца тако р |
.{S} Јест!...{S} А ово друго ћу продати Чивутима београдским, згрнућу новце, па ћу да подигнем |
а се поче полако облачити.{S} Узе своје чизме са кратким сарама, обуче неке старе искрпљене пан |
адови!{S} Како је леп овај јастучић!{S} Чије га је дете хекловало?...</p> <pb n="313" /> <p>— Д |
: не мореш га ни за реп ни за ухо, — ка чик је гладак, ка жива хитар.</p> <p>Стара учитељка обо |
{S} Та зар је сиромах њен Никола, Тима, чика-Паја и други њени обожатељи, зар су једанпут у рак |
емишљала.{S} Али све бадава: чича-Тима, чика-Паја, браца-Трајко црквењак, па и отац-прота, са с |
н и матор; а кад би, опет, чича-Тима за чика-Пајину походу дознао, онда би она то исто и о чика |
није код куће било, е, онда га је пред чика-Пајом и кудила, како је незграпан, неваспитан, твр |
и, она јој је предсказала; и кад јој је чика-Паја член купио свилену хаљину, и то је од бабе ве |
{S} А што се мога даскала, чича-Тиме, и чика-Паје тиче, они су ми за свакад сигурни!{S} Верност |
да је баш збиља у њега и заљубљена, а и чика-Пају је радо предусретала, нарочито ако се десило |
походу дознао, онда би она то исто и о чика-Паји опетовала, и тиме је, наравно, обојицу задово |
љину, што је на мени, њу ми је поклонио чика-Паја, члан суда; а то те ништа не кошта, само што |
ш гора и црња!{S} Ено, пре јој је купио чика-Паја свилену хаљину са карнерима, што се и не прил |
омбинације: свилену хаљину јој је купио чика-Паја член, грчки мајорен; бронерске ципеле и шешир |
еседа...</p> <p>У Перковцу људи устију, чим сване, па они, који имају посла у пољу, попију код |
то је захтевала од њега учтивост...{S} Чим га је Папраг приметио, он скочи са свога места и по |
у били у својим посетама најтачнији.{S} Чим оду мајстори, одмах за њима дођу учитељи; а ако се |
ој госпођи:</p> <p>— Будите уверени, да чим се вратим у Београд, прва ће ми брига бити да је са |
се допада!{S} Девојка под прстеном, па чим се забавља?{S} Прегледа старе лутке и преврће нова |
сле оде у другу собу, да види, шта деца чине.</p> <p>— Не знате, како ми је мило, о, господине! |
сподин-колега, нису плаве, него некако, чини ми се, знате, као лист лободе....{S} Јесте ли јели |
си ме тако сабахиле походила, госпо!{S} Чини ми се е ћу баш са тебе вас дан данашњи имати среће |
а у звоно, у клепало, а од сваког звука чини му се да чује глас старе госпође, како га пред г. |
никако не рађа, баба је и од тога знала чини.{S} И за крађу, и за љубав, и за мржњу, од свачега |
у шалу: — Е, ви’те, господин-Тимо, шта чини удаја; ту се, богме, у радости заборавља и ручак и |
о рају; а кад су мрачне ноћи, а теби се чини да си насред Мироча, чекаш само, кад ће те напасти |
говорити!{S} Ја кад га видим, све ми се чини да сам још девојка, па да сам у Новом Саду!{S} И с |
и, име не умем да му погодим, све ми се чини да рече Шапраг, Акмак или...{S} Ха, сад сам погоди |
угуши ова данашња врућина!{S} Све ми се чини, касти, да лане у ово доба не беше ове припеке.{S} |
одежда све трепти на њему, и све јој се чини као да гледа у женску препрату, па би, чисто, на њ |
мржњу, од свачега је она имала мађија и чини.</p> <p>— Па којим си ми добром дошла, госпођо? — |
није која рађала, она јој је умела наћи чини и мађије, којима ће „плод чрева својего“ у ред дов |
некаквој маџарској тарани: није било у чинији зрнцета, до кога она не би својом загорелином до |
пенку видиш два-три црвена лонца, једну чинију са сачмом, другу с кремењем и са направљеним бок |
квом детету показивала милостива, то је чинила само зато, да од богатог детињег родитеља извуче |
ства.{S} Гркиња је то приметила, али се чинила невешта и, сасвим обично осмејкујући се, ухвати |
ти, да ми ни рођена сестра не би толико чинила, колико ви, лепа и млада госпођо!...</p> <p>Лепа |
угачак нос.{S} Она је то, можда, и зато чинила, што је у ње доста краћушан, а на врху мало зату |
о већој чести поштовања достојни удовци чинили; други, нарочито старе удовице, доказивале су, д |
ојав и ломан, чуо је како му срце бије, чинило му се да је насред гробља; али кад је отворио оч |
еће, и људи, и куће, па и читаве улице, чинило му се да пролазе мимо њега.{S} Он није знао, на |
е изгледаху му као прави истински људи; чинило му се да су од хартије онако по најновијој моди |
којаким именима...{S} Другипут би му се чинило да је у некаквој гостионици, и онда би се тужио |
путу ми је писала, да никако друкче не чиним, него да код вас ручам и станујем и да вас још хи |
ну кавану.{S} Тако је и господин Папраг чинио: није се још ни разданило, а он је већ испио раки |
хаљину од ког обожатеља примила, он се чинио и невешт; а тако исто и она, кад би кир-Никола од |
де гласно, — шта мислиш с толиком срмом чинити?....</p> <p>— Хе, хе!...{S} Ово велико парче, ко |
у ономе расположењу, шта је могао друго чинити, него на свашта пристајати?{S} Нарочито, што је |
мо начелник могао дознати, како се који чиновник или грађанин са својом женом живи, и која жена |
ну класу унапређења, а осим тога је код чиновника и богаташа добила лепо име...{S} А о мишљењу |
је каваница све више пунија бивала.{S} Чиновници и трговци долажаху, шапутаху полако и разгова |
теља извуче понеки дукат, а ако је дете чиновничко, н. пр. начелниково, њему је зато ласкала, д |
баш протин капелан!{S} Ако ништа у томе чину није лепо, а оно су бар приходи, да лепши бити не |
о шије, кроји, па опет прекраја, додаје чипке и шепутлице, и у свему томе је лепа Гркиња руково |
у; а, овамо, како би се беле шлинговане чипчице на паргарској сукњи боље видети могле, подигла |
<p>— Оно, побратиме, на очима је доста чист и угледан, само што ми нешто мало по немачки, маџа |
<l>Гркиња је прљава, </l> <l>А паук је чист...</l> </quote> <p>— Јоханида се усмрдела....{S} А |
свету; а и ја, рекао бих, да сам баш од чисте његове крви.{S} Па, касти, побратиме, немој забор |
лу белу капицу, плав шлафрок, а на ноге чисте чарапе.{S} Доктор га је хтео и испитивати, како б |
ичној хармонији стајао.{S} Он је имао и чистије руво, али га не хтеде тога дана обући, јер није |
чисту кошуљу; касти, она, се у Перковцу чистије носи и од саме госпа-начелниковице.</p> <p>— Па |
образан, као год какво распуштено дете, чисто нам броји пољупце!...{S} Хајд’мо, шећерна моја гр |
као да гледа у женску препрату, па би, чисто, на њу да намигне, али му петрахиљ смеће; а после |
образу.</p> <p>Чича-Тима беше усхићен, чисто збуњен, не умеде ни речи проговорити, само је бле |
се, млада васпитатељка из Трновника. — Чисто се стидим казати: хтео ме је пољубити!{S} Наравно |
атече богиња његове старе љубави?{S} Та чисто би зажелео да у земљу утоне, да га нема!...{S} Хт |
<l>По недри ми нешто тражи, </l> <l>Та чисто би груди вреле</l> <l>Са пољупцем да разблажи...< |
</l> <l>А обоје к мени жури, </l> <l>Та чисто би врхом стреле </l> <l>Кроз сред мене да пројури |
ево, дође и чича-Тима.{S} Био је доста чисто обучен и очешљан, само што му очи беху крмељиве и |
је пламтело лице од љутине, а очима је чисто стрељала свога дебелога супруга; и она није била |
ом супругом, са синовима и са снахама у чисто српском богатом оделу.{S} Он је корачао сасвим оз |
ати!{S} Ја кад је видим, касти, не могу чисто да <pb n="328" /> је познам, као да је из Париза. |
Знате, кад сте ви код мене, волела бих чисто и да се не пробуди више.</p> <p>То је било и суви |
е!</p> <p>— Дакле, ви сте противник тих чисто словенских забава?{S} Е, господине, томе се нисам |
иру и по улицама светлели.</p> <p>И при чистој свести за њега би Београд био <pb n="393" /> оно |
же, да јој је врло тешко и да ће јој на чистоме ваздуху много лакше бити.</p> <p>— Ви идите па |
недељом очешљате, а у среду дате јој и чисту кошуљу; касти, она, се у Перковцу чистије носи и |
ице, да ћу забранит’ продају мастила за читав перковачки округ!{S} У којој бакалници нађеш мака |
аком писмену те испрљане хартијице беше читав свет из њезине детињске прошлости; у свакој цртиц |
млатања и викања уморио, доказујући по читав сат оно, што је и моја стрина знала, ил’ ако није |
синоћ било?{S} Та то вам је, господине, читава ребелија!</p> <p>— Шта, шта, ребелија? —- питаше |
перама пружа тек по једно зрнце, а мени читава поскурица!...{S} А што се мога даскала, чича-Тим |
окретало, и свеће, и људи, и куће, па и читаве улице, чинило му се да пролазе мимо њега.{S} Он |
S} Би тамо за неко време, па се направи читаво чудо!{S} Шта ти није натоварио на себе, па какве |
е само да једем, него бих вас молила за читаву једну котарицу.</p> <p>— А, дакле, да од њих гот |
и така знатност доста била, да прослави читаву варош, а то ли неће једну кућу...</p> <p>Лева је |
на Петровдан — као имендан свога оца — читало у цркви апостол...{S} То је, наравно, све госпођ |
земљописа, истина, мало су храмали, али читанку и прва знања знали су ама као вода!{S} А у прот |
олико му понеку, с руског преведену а у читанци отштампану, причицу позамашно награђује; а учит |
има сина код мене, па је још о Духовима читао апостол...{S} Чорба, сарма и печење...{S} Шта ће |
, прегледајући хартије, поче из прописа читати: „<hi>Бог је милостив...</hi>“ Кад је то прочита |
купусаре на сав глас с највећим патосом читати, н.пр., о створењу света, па ће са свом ватром, |
писамце и стаде га своме колеги на уво читати:</p> <quote> <p>„Слатка гросмутерко!</p> <p>У см |
{S} Тако пише!{S} Та насмеј се, старче, читуљу му!...{S} Вели, да је красан човек тај њен учите |
ћу чула, сваки ћифта запитао би га: „А, чича-Тимо, где су ти две класе“...{S} Људи су људи, сва |
за један пољубац поклонио твој колега, чича-Тима учитељ, а за онако вино вреди да га човек и д |
поскурица!...{S} А што се мога даскала, чича-Тиме, и чика-Паје тиче, они су ми за свакад сигурн |
<p>Кад се Гркиња из горње мале вратила, чича-Тима се већ био умио и очешљао и спремаше се да ид |
ешећи се, — Ја вам честитам.{S} Истина, чича-Тимина Милка још је млада, али то има и своје добр |
кир-Никола беше родом главом из Јеладе, чича-Тима Сремац, онај из Бајковца Гружанин, а учитељ т |
ке глупости остали болесници насмејали, чича-Тима би се искревељио, па би их грдио свакојаким и |
авље срећне женидбе и младенаца попили, чича-Тима оде, да спава; а лепа Гркиња се најкитњастије |
ећ толико година познавао.{S} Уосталом, чича-Тима је имао својих и малих и великих мана; а ко и |
родужити.{S} Прота је ћутао као убијен, чича-Тима је грискао своје проседе бркове, а Гркиња, ка |
ка!{S} Здрав си, кир-Никола!{S} Здраво, Чича-Тимо!{S} А да Бог поживи цео учитељски еснаф!...{S |
ми је глава од бриге.</p> <p>— Па, ето, чича-Тима нека да вино, а кир-Никола шунке...{S} Кажу, |
а, још и ружан и матор; а кад би, опет, чича-Тима за чика-Пајину походу дознао, онда би она то |
онај дан премишљала.{S} Али све бадава: чича-Тима, чика-Паја, браца-Трајко црквењак, па и отац- |
није хтела никако ни у драм одступати: чича-Тими је непрестано ласкала, <pb n="327" /> као да |
и скочила, да га од грабљиваца одбрани; чича-Тимина је постеља стајала ненамештена, сто незастр |
<p>Оба побратима га погледаше зачуђено; чича-Тима се мало накашљао, јер није знао, шта ће да му |
да није умео ни речи проговорити....{S} Чича-Тима, прота, кум и остали гости, сви повикаше на њ |
врата, да су се прозори потресали...{S} Чича-Тима је остао сам у кући.{S} Нека неописана туга н |
у две класе.{S} То их је поразило...{S} Чича-Тима није могао три дана ручати, ни с ким није гов |
и учитељи изиђоше из својих разреда.{S} Чича-Тима, кашљуцајући, стиже стару госпођу, која је ун |
тра нечувен и невиђен призор видела.{S} Чича-Тима гледаше неко време за њом, а после се окрете |
ишљао, неко се накашља пред вратима.{S} Чича-Тима се трже.</p> <p>— Да није она? </p> <p>Неко к |
соби седели чича-Тима и лепа Гркиња.{S} Чича-Тима беше мало забринут, а госпођа Јоханда изгледа |
а му пажљиво изброји стотину дуката.{S} Чича-Тима извади из џепа квиту, готову потписану, па је |
мора за доњим крајем астала седети.{S} Чича-Тима је одмах на крају миндерлука, баш до њене сто |
е сваког тренутка могло и пробудити.{S} Чича-Тима је дубоко уздахнуо, и лице му доби израз него |
па Гркиња није могла све изговорити.{S} Чича-Тима је притиште и наново је обасипаше пољупцима; |
е употребити, само да вас задовољим.{S} Чича-Тими ћу одузети једну класу, кир-Николу ћу протера |
де капу и пође, да га пољуби у руку.{S} Чича-Тима га љутито одби:</p> <p>— Шта ћеш?{S} Што си д |
ме прстену шта вам могу приповедати?{S} Чича-Тима је, као обично, био збуњен, пазио је на сваки |
гледај да о томе Гркиња што не дозна! — Чича-Тима испи већ и пету, па и шесту чашу ракије и спр |
тако оштроумна.</p> <pb n="298" /> <p>— Чича-Тима ми је и то говорио, да би се радо преселио у |
иличи да носи једна скромна учитељка, а чича-Тима јој је дао вина и ракије...{S} А то ћете се с |
и речи, само што је дубоко уздахнула, а чича-Тима, поштапајући се, оде, куда су га позвали.</p> |
оханиди.</p> <p>Сви се гости ућуташе, а чича-Тима и прота зинули од чуда, па се већ унапред бој |
икола трже и стаде се гласно смејати, а чича-Тима, као електрисан, скочи и стаде на сав глас го |
сузе...{S} Утоме куцну неко на врати, а чича-Тима се својим храпавим гласом одазва: „Херајн!“</ |
они се разиђоше, сваки својим послом, а чича-Тима са својим зетом упоредо оде управо у бакалниц |
кир-Никола казни двомесечном платом, а чича-Тими да се одузму две класе.{S} То их је поразило. |
праг се клањаше на најучтивији начин, а чича-Тима, у ономе расположењу, шта је могао друго чини |
ифтека, а залевали га прилежно вином; а чича-Тима ухватио место за једним асталом близу кормано |
му и бабица била, узалуд се трудула, да чича-Тими учитељу докаже, да женскоме чељадету никако н |
предусретала, нарочито ако се десило да чича-Тиме није код куће било, е, онда га је пред чика-П |
чарапе, друкчије је Гркиња спремила за чича-Тиму...{S} Али, шлафрока не дам!</p> <p>И он се сп |
</p> <p>Гркиња ућута, видело се да чека чича-Тимин <pb n="329" /> одговор.{S} Али чича је једна |
итава, и то, касти, све из љубави према чича-Тими!{S} Е, па где су данас младићи, у које ће се |
на свој зелени сунцобран, отварајући на чича-Томиној огради капиџик, стаде се весело кикотати, |
није тако било, јер после десетак дана чича-Тима је оздравео; могао је лепо ходити, јести и пи |
од мене...</p> <p>После таког разговора чича-Тима оде у чаршију; али се није по њој ни десет ми |
зет не разбије нос.{S} Он се рукова са чича-Тимом и не упита га за испрошену ћерку, а после се |
о ногама, то му није сметало да се пред чича-Тимом не само по обичају поклони, него да двапут в |
ха, касти, ја вас обожавам!... — Хтеде чича-Тима и даље да трабуња, али га Гркиња узе под руку |
ту у своја недра.{S} У том тренутку уђе чича-Тима у собу.{S} Нос му беше црвенији него обично, |
пакости здере и позледи...{S} Стога је чича-Тима тврдо закључио да бар за неко време свако дру |
га, то мора бити!</p> <p>Наравно, да је чича-Тима одобрио; а како се с њоме упознао, не беше ни |
мало пре рекосте, оче прото...{S} Да је чича-Тима уз своје оно дериште и новаца дао?</p> <p>— С |
ам!{S} Задовољна сам, оче!</p> <p>Да је чича-Тима боље погледао своју ћерку, он би видео, где ј |
е он са својом вештицом одсели, онда је чича-Тима мој!...</p> <p>Стара госпођа је таким резулта |
са неколико крупица соли.</p> <p>Кад је чича-Тима сео, бакалин извади ћутећки кесу иза појаса, |
сно, како је коме воља била; а дотле је чича-Тима са својим зетом слистио неколико чашица пелен |
авити моде, али је млада.</p> <p>Док је чича-Тима тако тужне мисли премишљао, неко се накашља п |
свадбе добићеш сто дуката.{S} Један је чича-Тима у Перковцу!{S} Само гледај да о томе Гркиња ш |
ом!</p> <p>— Не могу!... — јадиковао је чича-Тима.{S} - Не могу, сунце моје!...</p> <p>— Сунце |
к се вуци, опајдаро ниједна! — викао је чича-Тима, распаљен Маринковом шљивовицом, а још више р |
ханида!...{S} Јоханида!.. — понављао је чича-Тима.</p> <p>— Јест, Јоханида са својим даскалом м |
p> <p>— А нашто толика част? — питао је чича-Тима зачуђено. — Да, касти, нисте добили ваше насл |
- Е, јеси ли сад задовољна? —— питао је чича-Тима своју ћерку удавачу...{S} Девојче испрва ћута |
омињао.</p> <p>— Оно, касти, — муцао је чича-Тима, — није да нисте, јесте, господине.</p> <p>— |
<p>-— Бре, нек’ се не заноси — грмео је чича-Тима, — док је није ђаво однео!</p> <pb n="357" /> |
p>— Ово неће бити добро|... — мислио је чича Тима, а начелник га још једанпут премери од пете д |
и, где је који најближе стојао, само је чича-Тима гледао да уграби место до лепе домаћице; а то |
на моја богињо!</p> <p>То је све што је чича-Тима из Видаковићевих романа упамтио; па кад је то |
то поправити!</p> <p>И пре него што је чича-Тима могао да предупреди даљи говор, четврти разре |
адовољно смешила; њој је ласкало што је чича-Тима тако високо цени.</p> <p>— Дакле, драги колег |
ало места на лицу лепе Гркиње које није чича-Тима обасуо пољубцима.{S} Кад се Гркиња од свога в |
у, окрете се, усиљено смејући се, своме чича-Тими:</p> <pb n="355" /> <p>— Ви, откако сте се уп |
<p>Учитељ IV разреда се смејао, али не чича-Тимину хвалисању, него му беше смешно како Папраг |
ут већи комплименат направи тако, да се чича-Тима побојао, да му како зет не разбије нос.{S} Он |
ођаја и умрла.{S} Људи су мислили да се чича-Тима, после онаке красне жене, неће више никада же |
а ће се на сокаку побити!</p> <p>Кад се чича-Тима са својим побратимом вратио у бакалницу, зате |
>Лепа Гркиња, са пуно поноса, окрете се чича-Тими, па му бајаги пришану, ал’ тако, како ће и Па |
још није никад слагала!{S} И кад ће се чича-Тима у њену лепоту загледати, она јој је предсказа |
<p>— Болест вас изела! — нашалио би се чича-Тима. — А, напослетку, нос и не приноси лепоти!... |
p>Међутим, код кир-Николе, откако им се чича-Тима доселио, све се набоље окренуло: деца му више |
ар, да на свашта пази, а, друго, што се чича-Тима није умео као што треба причувати, него се, к |
шајте у густ!...{S} Јер...</p> <p>Ту се чича-Тима учитељ од силне жестине накашља, исхркну и ка |
</p> <p>Једног дана дође економ, донесе чича-Тимине хаљине, па му рече, да може ићи, али да се |
ла.</p> <p>— ’Ма, побратиме, —- рећи ће чича-Тима, — чу ли ти, да ја удајем моју Милку?</p> <p> |
Сад је на мене ред, да частим — рећи ће чича-Тима, брижљиво се удаљавајући од проклетих учитељс |
икну на њега кицош.</p> <p>— Хм! — рече чича-Тима, машући главом, — Ко да ја не познајем пропис |
кости стари познаници посвађају! — рече чича-Тима заједљиво. — Ја се, штавише, надам, да ћемо ј |
/> <p>— Баш вам ружно стоји!... — рече чича-Тима. — Шта би рекао господин секретар, да види то |
гледала!“...</p> <p>— Оно, касти — рече чича-Тима мало увређеним тоном, — та то, ваљда, није ме |
..</p> <p>— Али сам јој и очитао — рече чича-Тима. <pb n="346" /> — Неће јој, касти, падати на |
поље, па кажи, што и како знаш — викаше чича-Тима љутито; а кад дете оде, он се задовољно осмех |
Њих пет-шест келнера долетеше, ухватише чича-Тиму и стадоше га гурати на врата.{S} Старац се ис |
n="357" /> <p>Утом се отворише врата, и чича-Тима закрљештеним очима гледао је у своју уплашену |
залуд <pb n="384" /> је зваху и деца, и чича-Тима, и кир-Никола, да уђе унутра, она је само одг |
ала...</p> <p>— Ја вас обожавам!..{S} И чича-Тима је опет цмокну...{S} Али се уједанпут трже и |
еде на <pb n="305" /> свога госта.{S} И чича-Тима је пробао да очима искаже, што му срце осећа, |
<pb n="374" /> да је тако најбоље! — И чича-Тима извади из џепа кесу, па је наново онде на тез |
путник гледао где ће пре на конак, па и чича-Тима најпре добро загледа по џепови, да му се како |
зар не видиш — шану му, да се и прота и чича-Тима мргоде?{S} Ћути!...</p> <p>— Да им Бог поживи |
се још нису ни обредили, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је мало углађенији но обично, а и кап |
Спирине каване одмакао, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је доста чисто обучен и очешљан, само |
ракана.{S} Кад се сасвим смркло, дође и чича-Тима.</p> <p>—— Ха, ха, ха! — смејао се кир-Никола |
је горке ракије, ја сам сигуран да ће и чича-Тима овамо долазити.</p> <p>Затим се учитељ окрете |
разреду: „Успех добар“, а кир-Николи и чича-Тими записао је: „Успех врло рђав, деца не знају п |
ест пала...</p> <p>Кир-Никола с децом и чича-Тимом одоше отпочинути, и после по сата беше у кућ |
за Ускрс спремио.</p> <p>— А гле, ево и чича-Тиме! — рече учитељ IV разреда. — Деде ти, стари, |
рећан, да вас могу познати!...</p> <p>И чича-Тима хтеде, у име отпоздрава, нешто проговорити, а |
и „<title>Во Јордање</title>“.</p> <p>И чича-Тима стаде се кревељити, певајући на сав глас</p> |
<p>— Е, није него роткве! — говорио би чича-Тима. — Та, ваљда, ми не мислите доказати, да би л |
t="subSection" /> <p>То јутро по беседи чича-Тима се доцне пробудио, а кад је устао, беше некак |
ча-Тимин <pb n="329" /> одговор.{S} Али чича је једнако ћутао оборених очију, а на лицу си му в |
p>Сутра-дан су у затвореној соби седели чича-Тима и лепа Гркиња.{S} Чича-Тима беше мало забрину |
е нека меланхолија...{S} То је била кћи чича-Тимине прве жене, која је после порођаја и умрла.{ |
сам округла и пуначка!{S} Па је л’ тај чича-Тима слеп?{S} Ил’ га је опчинила, фландра једна?.. |
ожја, да пође на боље...{S} А како твој чича-Тима, ха? — смејала се баба. — Иде као слеп за тоб |
ите...</p> <p>— Е, чуда! —- прекиде јој чича-Тима реч. — Ја се опет бојим вас!{S} Ви, ваљда, ми |
ad> <p>Удар је био велики, али ватреној чича-Тиминој љубави није могао никаква вреда нанети.{S} |
у дочули, па и то, како се ујутру зором чича-Тима преселио са станом код кир-Николе.</p> <p>То |
бронерске ципеле и шешир са перјаницом чича-Тима учитељ; а ону хаљину од пикета добила је од н |
свих хладних облога, које је на ћелаво чича-Тимино теме приљежно метала, оста она иста ватрена |
и одоше весели и расположени кући, само чича-Тима не беше задовољан, а још мање весео; та цело |
и нема тишина, чуло се само испрекидано чича-Тимино хркање.</p> <p>Ноћ беше дивотна! </p> <p>По |
<p>— Није још за удају — рече снуждено чича-Тима.</p> <p>— Сад се, скоро, све сама деца и удај |
читељске службе; узроци беху: неморално чича-Тимино владање.</p> <p>Учитељ Тима потписа на поле |
молим, да никоме не казујете, нарочито чича-Тими и кир-Николи, разумете ли ме?...</p> <p>— Раз |
им се како идол не повреди, — нарочито чича-Тима, који је свога колегу познавао, да нема речит |
све масло те несрећне Гркиње, и то, што чича-Тима удаје онако грешно дете, све је то њен посао. |
/p> <p>Трговац гледаше, пун саучешћа, у чича-Тиму; беше му жао човека, кога је већ толико годин |
е.</p> <p>То је било и сувише.{S} Очи у чича-Тиме синуше младићском ватром, он је с највећом же |
ми узеше две класе, а сад?...— Сиромах чича уздахну. — Ко зна, шта ће данас бити, а ружно сам |
а није ни погледао у њу.</p> <p>Сиромах чича-Тима!...</p> <p>Једног дана донесе му писмоноша пи |
је и од оних киселих краставаца, што их чича-Јова пред Трајковом механом два за пару продаје... |
sr"> <text> <body> <pb n="295" /> <head>ЧИЧА ТИМА.</head> <head>ПРИПОВЕТКА ИЗ УЧИТЕЉСКОГ ЖИВОТА |
есам ли погодила?</p> <pb n="312" /> <p>Чича-Тима се чудио, откуд стара вештица све то да сазна |
м мазним именима!</p> <pb n="387" /> <p>Чича-Тима је погледа молећи, руке је пружио њојзи, као |
по кући, као пчеле у кованлуку! </p> <p>Чича-Тима поче зловољно кашљуцати, а прота је оборио оч |
у сви од муке!{S} Шта нам могу? </p> <p>Чича-Тима је хтеде наново загрлити, али баш у том трену |
лим гласом: — Оче, ја сам слаба!</p> <p>Чича-Тима, ма да је био пијан, опет није могао да не по |
до!{S} Но, то ни у Турској нема!</p> <p>Чича-Тима, који је баш за гросмутеркини леђи седео са с |
заиста би га истерао из службе!</p> <p>Чича-Тима се примаче ближе њему, па га тек онако испод |
ате, каква је данашња младеж!...</p> <p>Чича-Тима се спремаше да је наново пољуби, али на врати |
ули, баш сте нас иберашовали!...</p> <p>Чича-Тима се смејао, беше добре воље; нарочито га је за |
и, хи, хи!{S} Баш је хунцфут!...</p> <p>Чича-Тима хтеде пући од једа, али шта је знао?{S} Узе с |
ек тај њен учитељ богословац!...</p> <p>Чича-Тима је ћутао.</p> <pb n="397" /> <p>— Сиромах ста |
раставцем на окреченоме лицу?...</p> <p>Чича-Тима је ћутао забринуто, знао је он, да му деца ни |
остионица „код Српског краља“...</p> <p>Чича-Тима уђе унутра.{S} Очи му засенуше од силне светл |
се, певај!..{S} Госино му ја...</p> <p>Чича-Тима стаде скакати:</p> <quote> <l>— Паук једе муш |
, ако не желите да сама отиде...</p> <p>Чича-Тима је једнако зачуђено у њу гледао.{S} Али тај њ |
не бисте рекли, да је то дете...</p> <p>Чича-Тима је оборио очи и ћути замишено.{S} Тада је прв |
длаке неће на њему поквасити...</p> <p>Чича-Тима оде...{S} Како је он путовао, пешке или на ко |
Није на вечеру, него на ручак...</p> <p>Чича-Тима извади из џепа кесу, претураше по њојзи, све |
лије, подвикиваше весело Гркиња.</p> <p>Чича-Тима, кад ју је угледао, он је сав претрнуо.{S} За |
, не тражим ни пребијене парице.</p> <p>Чича-Тимин побратим беше одиста поштен човек; он се рад |
да је удам, и ја је морам удати.</p> <p>Чича-Тима се наново намрштио и сео на своје првашње мес |
оље му је, — може се и запопити.</p> <p>Чича-Тима слеже раменима, за знак да не зна ни сам, шта |
ти, колико да се мало расхладим.</p> <p>Чича-Тимин побратим беше добар човек; истина, ћифта, ал |
ћ мирно продужаваше крепећи сан.</p> <p>Чича-Тима се поче полако облачити.{S} Узе своје чизме с |
иња га наново поглади по образу.</p> <p>Чича-Тима беше усхићен, чисто збуњен, не умеде ни речи |
А, овако, све се отимају за њу.</p> <p>Чича-Тима је погледа зачуђено.</p> <p>— Јест, тако је, |
ржала, а црна протина мантија беше пуна чичака.</p> <p>— ’Ма шта ви мало пре рекосте, оче прото |
е на мени, њу ми је поклонио чика-Паја, члан суда; а то те ништа не кошта, само што сам га једа |
задржа госпођа Јоханида; она ме је, као чланица овдашње омладине, задржала на беседу.</p> <p>Ха |
ворио му је, да таке будале, као што су чланови перковачке беседе, неће моћи ни једну тршчану к |
је предсказала; и кад јој је чика-Паја член купио свилену хаљину, и то је од бабе већ унапред |
: свилену хаљину јој је купио чика-Паја член, грчки мајорен; бронерске ципеле и шешир са перјан |
задовољан; нобл човек, васпитан човек, човек, касти.</p> <p>— Господин-Тимо, — прекиде му реч |
век!{S} Јединствен тип сеоског учитеља; човек пун, дебео, омален, на лицу пуно ситних и крупних |
има учитељ, а за онако вино вреди да га човек и двапут пољуби!...</p> <p>Кир-Никола се слатко н |
е са мајком и оца изгубило.{S} Кажу, да човек за ноћ оседи, остари.{S} А сироче постаје човек с |
о, да је и то хтео фактима доказати: да човек који не свира ма у који инструменат није у стању |
ги господине, шта сте се збунили?{S} Та човек ваше снаге и спољашности тек онда добија у своме |
а колима, или га је неки милостива срца човек, онако Бога ради, одвезао до Перковца... то вам н |
е радове.</p> <p>Он беше дугуљаст, плав човек, и, као што нам је стара госпођа унапред казала, |
м, мени је данашњи свет смешан!{S} Млад човек натакарио наочаре, тамо, опет, матора жена навукл |
сподина тужио?...{S} Оно, касти, док је човек у животу, има и непријатеља, завидљиваца...{S} Ил |
елника имам сасвим други план.{S} Он је човек који се више политиком бави, него школом и просве |
после загушљиво крчање.</p> <p>— То је човек... — рећи ће један од њих. — Пао је, несрећник, п |
требало удесити!{S} Оно, касти, што је човек старији, то је и искуснији и паметнији!{S} Па нек |
ноћ оседи, остари.{S} А сироче постаје човек смишљен, озбиљан; и саме црте на лицу изгубе ону |
у кујни судови неопрани...{S} Да свисне човек од муке:!...</p> <pb n="302" /> <p>Утом се диже н |
одмарати се...{S} Ох, та прашина, да се човек угуши, баш ме умори!...</p> <p>И није лако по тој |
трећег разреда Банаћанин.{S} Али кад се човек размисли, <pb n="322" /> то беше као једна породи |
спитан младић!...{S} Е, бадава, види се човек, који је у Пешти васпитан!...“ А после гласно дод |
</p> <p>— Оно, касти, отвара апетит, те човек што је више пије, све би је више пио, али, касти, |
јашка шатра: пијацо, један обучен коњ и човек, што по конопцу скаче!...{S} Све су, дакле, видел |
баш сам са тим човеком задовољан; нобл човек, васпитан човек, човек, касти.</p> <p>— Господин- |
“...{S} Само то да не кажу, могао би им човек и опростити.{S} Али кад они пију шампањера, играј |
Пацић.{S} Тај Живко беше јако образован човек.{S} Жену је узео из Мехадије, нека блиска рођака |
еног тиче, то вам је поштовања достојан човек!{S} Јединствен тип сеоског учитеља; човек пун, де |
он добро ни изговорио, а некакав крупан човек, у дебелим сукненим хаљинама, у фесу, а под оружј |
че, читуљу му!...{S} Вели, да је красан човек тај њен учитељ богословац!...</p> <p>Чича-Тима је |
човеком задовољан; нобл човек, васпитан човек, човек, касти.</p> <p>— Господин-Тимо, — прекиде |
{S} Ха, ха, ха!...{S} Ал’ сам ја срећан човек|...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP187 |
>Чича-Тимин побратим беше одиста поштен човек; он се радовао што свом пријатељу може услугу учи |
ладенаца, он то није чуо, а Папраг, као човек од такта, да сваку могућу неприлику предупреди, п |
о као што треба причувати, него се, као човек, да тугу свога родитељског срца ублажи, поштено н |
лио!{S} Та кад ћеш једном изгледати као човек, као муж, несрећниче неосетљиви?...</p> <p>Али на |
.</p> <p>Чича-Тимин побратим беше добар човек; истина, ћифта, али ни упола себичан као данашња |
од људи нема...{S} Иначе, беше он добар човек, ретко да је кога увредио; а где је могао у ситни |
калемегдански парак, кроз који се дању човек шета као по рају; а кад су мрачне ноћи, а теби се |
ква су, да те Бог сачува!{S} Боље да их човек нема...</p> <p>И тако у разговору уђоше у собу, с |
ло тужне слике неизвесне будућности.{S} Човека који ће је узети није могла волети, јер га ни по |
И ти се спремаш за удају, и то за каква човека!{S} Но, лепа невеста!</p> <p>А кад је видела на |
а бих у њему хтела живети...{S} Ја тога човека не познајем, што ће да буде мој муж; а мужа треб |
љно осмехну:</p> <p>— Надам се, да нема човека са очима, који не би увидео, да сам ја у свему л |
иланих мисли, које у таким тренуцима на човека, а нарочито на богословца, навалити морају.</p> |
дало; још би нас хвалили, што смо стара човека примили на квартир...{S} Ал’ о томе ћемо друга п |
ину је много боље напредовао: два добра човека тешко да би га могла обухватити.{S} Родом је био |
од ње што учила, научила би, да сваког човека с наочарима љуби у руку и да свакој начелниковиц |
у себи да не проговори: ево још једног човека од ранга; а после додаде, иако је о противноме б |
ја стварају, често тренутно, од обичног човека узвишеног мислиоца, филозофа.</p> <p>— Мој отац |
тако, касти; кад хоће несрећа да обори човека, да га упропасти, оно се нађе ма шта!...{S} Сад |
пун саучешћа, у чича-Тиму; беше му жао човека, кога је већ толико година познавао.{S} Уосталом |
о дете у нужди и невољи брзо сазрева до човека: големе патње, необичне муке, гажење и тиранија |
— Што јест, јест, касти, баш сам са тим човеком задовољан; нобл човек, васпитан човек, човек, к |
них чарапа, то ћу поклонити моме једном човеку, што је у министра израдио, да ме у дваестпету к |
иренски гласи јединствене музике на дух човечји; сами сте видели, да само њојзи имамо благодари |
ле сасвим грациозно рукова се са својим човечуљком и оде у чаршију, да онде купи за десет пара |
е каза ми ни „Добро ти јутро, враже, ја чоече!“ и већ ужди ка и метиљава овца, те настрану, у б |
ову хотелу свира банда, младићи у финим чојаним хаљинама, госпе и госпођице у тешкој свили и ка |
а је још о Духовима читао апостол...{S} Чорба, сарма и печење...{S} Шта ће нам више?..</p> <p>— |
ого ни оклевати.{S} Што ’но реч, док је чорба на асталу, треба је кусати.</p> <p>— Оно, касти, |
е заклао петоро јагањаца, па је ту било чорбе, капаме, печења, до миле воље; навукао је вина, д |
она масна ђинђувица на дебелој говеђој чорби или као загорела запршка у некаквој маџарској тар |
ела наћи чини и мађије, којима ће „плод чрева својего“ у ред довести; па кад је то све употребљ |
’Ма, побратиме, —- рећи ће чича-Тима, — чу ли ти, да ја удајем моју Милку?</p> <p>— Чуо сам, по |
и ожалостити!...{S} Хеј, старче!... ’Ма чу ли, болан, да су и кир-Николу преместили, и то у Хом |
наново загрлити, али баш у том тренутку чу се на крају улице неко корачање; погледаше тамо и об |
у је голицало, и не беше јој лако тајну чувати:</p> <p>— Баш кад сте тако навалили, могла бих в |
ица његова неког побратима; она је била чувена са своје старе шљивовице и љуте горке ракије, а |
најући, пође управо тамо.{S} То је била чувена гостионица „код Српског краља“...</p> <p>Чича-Ти |
аматорка походила, беше у целоме округу чувена врачара.</p> <pb n="360" /> <p>У Перковцу мало и |
певачка дружина, па ће у кору да отпева чувену убојну песму:</p> <quote> <l>„ Тај гуњац изадрт. |
дили, да је још у Крагујевцу; други, по чувењу, казиваху, да је већ у Свилајинцу и да ће сутра, |
е знате, с киме говорите...</p> <p>— Е, чуда! —- прекиде јој чича-Тима реч. — Ја се опет бојим |
лурадо смејали...</p> <p>Начелник је од чуда зинуо и није умео ама баш ништа проговорити.{S} То |
ућуташе, а чича-Тима и прота зинули од чуда, па се већ унапред боје, да им се како идол не пов |
кију, а попови и ђакони гледају у њега, чудећи му се премудрости; после га види у цркви, како с |
а и саме торте и куглова; једно се само чудила, што осим проте, који је баш до кума седео, нико |
.{S} Таке увреде!...{S} Нечувено!...{S} Чудим се само како нисам у несвест пала...</p> <p>Кир-Н |
м какве су их ручице месиле, онда се не чудим!...</p> <p>И он погледа најумиљатијим погледом у |
ше <pb n="379" /> лепо лице, онда се не чудим што сви мушкарци хоће за вама да полуде“...{S} По |
нашем Перковцу, све су је омрзле; ја се чудим, како досада нису саставиле тужбу бар са две хиља |
Тима доћи овамо на каву?</p> <p>— Ја се чудим — рече, — где се и досад бави.{S} Ако га није што |
ила?</p> <pb n="312" /> <p>Чича-Тима се чудио, откуд стара вештица све то да сазна?{S} Та, ваљд |
и!...{S} Очи, очи!!...</p> <p>— Опет ми чудних очију, као у жабе!</p> <p>— Као у голубице, хтед |
о великој научености новога учитеља и о чудној лепоти његове жене.</p> <p>Једни би тврдили, да |
ји су се свагда високо цениле, па је ли чудо, да су старој госпођи сва врата, од писара и писар |
њима свако свакога познаје, —- па је ли чудо што су се жене питале: откуд Гркињи свила, и ко је |
амо за неко време, па се направи читаво чудо!{S} Шта ти није натоварио на себе, па какве ти реч |
једанпут баш у Иригу на беседи, ал’ ово чудо!{S} Но, то ни у Турској нема!</p> <p>Чича-Тима, ко |
, погледајте, какав изгледа, као девето чудо: натукао онај продерани од сламе шешир, као да ће |
е; погледаше тамо и обоје се укочише од чуђења...{S} Стара госпођа гросмутерка, у својој црној |
фењер, пред њиме стоји мрачна шума.{S} Чује само, како по густоме грању киша шушти...{S} То бе |
а сам са собом говори; ко га не види, а чује, рекао би, да их има тројица, што с њиме диване.{S |
лепало, а од сваког звука чини му се да чује глас старе госпође, како га пред г. секретаром ого |
ту.{S} Наједанпут стаде; учини му се да чује, где некакви људи говоре, после виде и свеће, па, |
опет се опио!...{S} Е, сад тако што да чује господин министар, заиста би га истерао из службе! |
<p>— Лакше, господине, да нас Никола не чује!{S} Не знате, како је сумњив, прави Луцифер!...{S} |
Бог не украти, да им се обојима види и чује, здравље и напредак, добри гости у кући, а годишње |
се са одлазак:</p> <p>— Милка!</p> <p>— Чујем, оче! — одговараше дете из кујне.</p> <p>— Ја сам |
о не допада, што је, кад сања, вишепути чујем, где плаче...</p> <p>— Дете је размажено, напуште |
<p>— Али — прекиде му реч Гркиња, — кад чујете, да ћу на беседи и ја декламовати...{S} Онда?</p |
жић огладнео.</p> <p>— А ја сам, ви’те, чула, да ракија отвара апетит?</p> <p>— Оно, касти, отв |
, — све она матора вештица крива!...{S} Чула сам ја, и о мени му је говорила, да сам неморална; |
сирота Милка из свога ћошета, откуда је чула говор свога оца, а после видела и лице свога младо |
доћи и школски ревизор, а, као што сам чула, по свој прилици ће бити сам г. начелник!{S} Хоћу |
} Та цела је варошица за његову несрећу чула, сваки ћифта запитао би га: „А, чича-Тимо, где су |
а кућа у Перковцу на товаре имати може; чули су и за кајсије и за вино; знали су, и каквих и ко |
а 186*</p> </quote> <p>— Дакле, сад сте чули — рече стара госпоћа, коју су многи и гросмутерком |
} А гле и господина Тиме!..{S} Е, јесте чули, баш сте нас иберашовали!...</p> <p>Чича-Тима се с |
аном два за пару продаје...{S} Е, јесте чули, баш ми се једу кисели краставци!...</p> <p>— Боле |
, што је уза саму колибу...{S} Е, јесте чули, ја нисам ни у самом Новом Саду лепших видела!</p> |
једу се ни у царском двору.{S} Е, јесте чули, што сам јуче лепо провео, касти, ни кад сам се са |
разна?...{S} Ја?...{S} Господине, јесте чули, језик за зубе!{S} И више да се нисте усудили мене |
одине колега, и друго што!{S} Но, јесте чули, ви сте један нитков!...</p> <p>— Ви, опет, нисте |
то ми је после девојка!...{S} Но, јесте чули!...{S} А, а!...{S} А гле и господина Тиме!..{S} Е, |
..{S} Он од мене лепши?...{S} Но, јесте чули, стара госпођо колегинице, ви сте, касти, безобраз |
во разговор о беседи: — Дакле, ви нисте чули, шта је синоћ било?{S} Та то вам је, господине, чи |
после по сата беше у кући нема тишина, чуло се само испрекидано чича-Тимино хркање.</p> <p>Ноћ |
арства домарширати, и не би им се гласа чуло.{S} А кад је већ зора свитала, и гости се, мало на |
на своје првашње место; а дете, кад је чуло последње речи свога оца, оно покри лице рукама, а |
да је наново пољуби, али на вратима се чуло кир-Николино кашљуцање, а затим смеј и церекање... |
ећи, отворише.{S} Далеко тамо у шљивару чуло се, где псето лаје, а унутра у кући потмуло је каш |
се пробудио, био је сав знојав и ломан, чуо је како му срце бије, чинило му се да је насред гро |
и ти, да ја удајем моју Милку?</p> <p>— Чуо сам, побратиме, ’ма тешко ми је веровати.{S} Кo вел |
а се вучем у ту дерну школу!{S} Е, јес’ чуо, деда-Спиро, баш ти завидим на тим твојим полићима. |
сврћући се, да га не би ко из прикрајка чуо. — Има нешто из министарства.</p> <p>Учитељ Тима пр |
/p> <pb n="371" /> <p>Да је учитељ Тима чуо, да је и његов будући зет за поделу на класе, би, ј |
Гркиње, а и последње речи њене, које је чуо, беху, по његову мишљењу, извор мудрости за једну м |
ма баш ништа проговорити.{S} То, што је чуо, беше за њега страшно!{S} Стара госпођа, окуражена, |
во; али, на срећу младенаца, он то није чуо, а Папраг, као човек од такта, да сваку могућу непр |
ким мислима занета, ућутала, а споља се чуо притворни глас набељене Гркиње: — Милчице, а зар ти |
оворене, па их млади богословац није ни чуо, те је своје аргументе о учитељским класама и даље |
скупу много бумбарева слушао; затим си чуо крупан учитељев глас, где грди ђаке, а после писку |
да је кир-Никола чупав, знате.</p> <p>— Чупав је, клопав је!{S} Та, ено, погледајте, какав изгл |
али ја нисам приметила да је кир-Никола чупав, знате.</p> <p>— Чупав је, клопав је!{S} Та, ено, |
а, ха!{S} Јеси ли се ти помамила, траго чупава?{S} Ха?...{S} Вештице!</p> <p>Милка је ћутала; п |
На ручак, док ти нисам ишчупао те твоје чупаве курјуке!</p> <p>— Оче, — рече Милка мирно, — ја |
> <p>— Шта ћеш?{S} Што си дошао, је ли, чупави магарче?</p> <p>— Господине, — замуцкиваше дете, |
еко лепши од ње.</p> <p>— Ваљда са оном чупавом брадом, коју су, по свој прилици, гуске опасле, |
есам крив!...{S} Ал’ откуд је она могла чути, да сам ја сто дуката дао уз Милку?...{S} Ко ли јо |
феријама, кад нас походите, имаћете шта чути; а сад примите поздрав од ваше —</p> <p>благонакло |
код госпође у школу дођу; имале би шта чути!</p> <p>Гркиња се задовољно смешила; њој је ласкал |
аги пришану, ал’ тако, како ће и Папраг чути: „Диван младић!{S} Научен младић!{S} Васпитан млад |
д казиват’, страх ме је, е ће се и даље чути...{S} Знаш, људи смо...</p> <p>— Па зар ни мени, т |
више ни излазила, само си могао из куће чути, како се даскало грохотом смеје, а деца плачу...</ |
г ни за десет година толико не би могао чути.{S} За ону васпитатељку у Н... казаћу, да живи са |
а од целе распре ништа друго ниси могао чути ни разумети, <pb n="369" /> до да се говор водио о |
огла бабу и назрети; онде, поред ватре, чучала је та стара жена, а дим је око ње са тако неснос |
Жандари, који нису далеко оданде били, чуше његово стењане, а после загушљиво крчање.</p> <p>— |
у вештину покаже, он би му сав виноград џабе орезао.</p> <p>— Па, учитељ-Тимо, — питао га је тр |
осмехну се поносито, па онда извади из џепа своје наочаре, натаче их на нос и, приближивши се |
стотину дуката.{S} Чича-Тима извади из џепа квиту, готову потписану, па је даде побратиму. —- |
е тако најбоље! — И чича-Тима извади из џепа кесу, па је наново онде на тезги избројао оних сто |
на ручак...</p> <p>Чича-Тима извади из џепа кесу, претураше по њојзи, све док није нашао један |
— Мети белегу! </p> <p>Гркиња извади из џепа једно мало парченце од оне тешке црвене свиле, од |
па и чича-Тима најпре добро загледа по џепови, да му се како није срма изгубила, а после изиђе |
а годишње бар десет учитељских класа у џепу!</p> <p>Трећи разред га гурну лактом.</p> <p>— Та |
ала тројица искрљештили очи, па, што их џигерица служи, дувају у зурле тако, да су им од напрез |
не би га могли покренути. — Љубав није шала, па макар она и најотрцанијег старца била!</p> <p> |
беше подносити толику увреду; а није ни шала!{S} Она беше у целоме Перковцу уважена.{S} Кажу, д |
l>На дебелу кожу слаже...</l> <l>...{S} Шалај!...</l> </quote> <p>— Млађи сам данас, него кад с |
од тешке свиле, од кашмира, персијских шалова и друго којешта; а прота је најљубазнијим осмејк |
ас ручати? — А после тога окрете мало у шалу: — Е, ви’те, господин-Тимо, шта чини удаја; ту се, |
мога вас...{S} О, господине!{S} Молићу, шаљите тамо војску, жандаре, док се није сав Перковац п |
ину, са главе лепе Гркиње спала је била шамија и тек се мало о збрчканоме врату држала, а црна |
е цифрасто понаслагано неколико шарених шамија, цветова, машина, кремења, крчага и т. д.{S} Оси |
па би се умотала у какву црну исхабану шамију, само да се, колико толико, са онима изравна, ко |
човек и опростити.{S} Али кад они пију шампањера, играју валцера, мазе се с девојкама, троше и |
урну лактом.</p> <p>— Та зар не видиш — шану му, да се и прота и чича-Тима мргоде?{S} Ћути!...< |
приступи господину проти; а онда ће му шанути:</p> <p>— Е, оче прото, како вам се допадају ови |
м да му погодим, све ми се чини да рече Шапраг, Акмак или...{S} Ха, сад сам погодио:{S} Папраг! |
гоме, опет, волео, узе га под руку, па, шапћући му нешто на уво, одведе га из те галаме...{S} Г |
данпут по гомили, која је једнако нешто шапутала, па високим гласом поче своју декламацију:</p> |
о малих вратница; а ту су опет застали, шапутали су нешто, док она сасвим гласно не рече:</p> < |
уљудности не знамо, драги пријатељу! — шапутао је. — Толика услужност од госпође Јоханиде, и м |
оспођо, не знате, како сам срећан!... — шапутао је прота, све више приљубљујући се њојзи... — О |
итељу четвртог разреда, стаде поверљиво шапутати:</p> <p>— Вама, господине, могу се поверити, с |
ивала.{S} Чиновници и трговци долажаху, шапутаху полако и разговараху гласно, како је коме воља |
има била сам у цркви, а за мојим леђима шапуће попа-Ђокина попадија са госпођом помоћниковицом: |
ив, Милка је озбиљно ћутала и пришивала шарене шепутлице на своју венчану хаљину.</p> <pb n="37 |
проводе мајмуна и псето — обоје у неке шарене хаљине обучени, а на мајмуну и црвена капа; а ла |
} Једна лутка без руку, две-три луткине шарене кецељице и хаљинице, а после неколико згужваних |
, да се и од саме окружне начелниковице шареније носи?{S} Та муж јој нема ни толико плате, да ј |
лепом божјом природом бави, да се диви шареним ливадама и загаситом зеленилу прастарих лугова. |
тао по лугу, слушајући сањиво цвркутање шарених тичица; а после би над неким потоком мирно заст |
вима беше цифрасто понаслагано неколико шарених шамија, цветова, машина, кремења, крчага и т. д |
ад види оне стаклене ђинђуве, перлице и шарену вуницу..{S} А новости имам да му кажем, да од др |
близу корманоша, па онде простро своју шарену мараму и нешто из ње вади, па ређа по асталу, а |
коња или на извађено око каког липсалог шарова, само ако прими из њене руке част!</p> <p>Кад се |
лане о вашару беше и једна комедијашка шатра: пијацо, један обучен коњ и човек, што по конопцу |
гунђа у себи: „Но, и то мора да је неки Шваба!{S} Шерет!...{S} Млеко ли му швапско!“ После тих |
несрећне деце трудио, и мени јектичави Швабић да у протоколу само толико — ка од беде — забеле |
, него да њојзи приповедим, како је њен Швабић у Трновнику хтео да пољуби васпитатељку; а ако и |
ошуље.</p> <p>— Знам, да ће се господин Швабић изненадити, кад види оваке фине ствари!...{S} Не |
поздрављати га.</p> <p>— И тај господин Швабић — говорила је стара госпођа, — или је малодушан, |
к је она у овој вароши.</p> <p>Господин Швабић се на њену тужбу замислио, а после кратког озбиљ |
удесити вигове, како само ја и госпођа Швабићка умемо; па ћемо гледати да најпре уловимо голуб |
ше —</p> <p>благонаклоне</p> <p>Јустине Швабићке,</p> <p>секретарице. </p> <p>У Београду, 21. ј |
ладенаца, а ја ћу у Београду са госпођа-Швабићком по свим стазама и путовима удесити вигове, ка |
олегиница?...{S} Кад дођем пред госпођу Швабићку, а ја ћу се тек онако мало осмехнути...</p> <p |
ца!{S} Е, њу ћу баш поклонити господину Швабићу, и онако знам, да му госпођа Јустина није за им |
неки Шваба!{S} Шерет!...{S} Млеко ли му швапско!“ После тих поклона седоше оба, и старац и зет, |
опанчарски — и већ свију могућих заната шегрти, па блену у гарава лица јевропских номада.{S} Је |
ина да се и не види од самих пантљика и шепутала; тако намештена и накинђурена, <pb n="375" /> |
а она није се скоро ни видела од силних шепутла.{S} Он се клања на једну, а она на другу страну |
амо бринула, да се на њеној хаљини виде шепутле и карнери, а он је, по њојзи, могао ићи као и д |
ка је озбиљно ћутала и пришивала шарене шепутлице на своју венчану хаљину.</p> <pb n="376" /> < |
кроји, па опет прекраја, додаје чипке и шепутлице, и у свему томе је лепа Гркиња руководи.</p> |
би: „Но, и то мора да је неки Шваба!{S} Шерет!...{S} Млеко ли му швапско!“ После тих поклона се |
али се преварише, јер се он одмах после шест недеља с другом венчао; па кад му је та друга од в |
ближе и пошто се, по обичају, једно пет-шест пута поклонио до земљице црне, поче и сам ударати |
избаците из гостионице!</p> <p>Њих пет-шест келнера долетеше, ухватише чича-Тиму и стадоше га |
и никакве тунике...{S} Оно, касти, има шесторо-седморо деце, могла би се оставити моде, али је |
озна! — Чича-Тима испи већ и пету, па и шесту чашу ракије и спремаше се да одлази.</p> <p>— Дак |
егдански парак, кроз који се дању човек шета као по рају; а кад су мрачне ноћи, а теби се чини |
за Београд.{S} Неки су се по „фердеку“ шетали, премишљајући о својим домаћим и шпекулативним < |
ију; али се није по њој ни десет минута шетао, а у дивно руменило залазећег сунца није ни погле |
навићи ћу се!{S} Болесник заборавља на шећер, навикава се на пелен, и временом лекар ће, можда |
е, сиромах, ознојио.{S} Час је трчао по шећер, каву, пиринач; час, опет, по месо, краставце и т |
едао у Милку!{S} Као дете што погледа у шећер.{S} Па вели: „Ох, да ми је хоће учитељ Тима дати, |
> <p>— За тај маријаш, синко, купи себи шећерлеме, а ову јабуку однеси госпођи Гркињи, па јој к |
чисто нам броји пољупце!...{S} Хајд’мо, шећерна моја грлице!...</p> <p>И он је, као насилу, вук |
ући се и успијајући устима, и, учинивши шећерну мину, стаде о својим колегама разговарати.{S} Н |
ављаху, али он као да их ни видео није; шешир је набио на очи, па је необично брзим кораком кро |
S} После се, онако збуњен, накашља, узе шешир и оде некуд у чаршију; онде се навртатио на две-т |
о чудо: натукао онај продерани од сламе шешир, као да ће га Банаћанин на плеву за страшило, а, |
член, грчки мајорен; бронерске ципеле и шешир са перјаницом чича-Тима учитељ; а ону хаљину од п |
је већој сили попустити.{S} Утоме му и шешир паде с главе, они га бацише за њим у блато; а ста |
беше доцкан!{S} Он није ни свој отрцани шешир скинуо, а лепа Гркиња стајала је на прагу његове |
Никола променио је свој отрцани сламњи шешир с новим вуненим, а у лепу Гркињу ниси смео ни пог |
и од једа, али шта је знао?{S} Узе свој шешир, захвали се на ручку и оде кући.</p> </div> <div |
конци лепо провидели, а и стари отрцан шешир је са осталим оделом у приличној хармонији стајао |
ни умио као што ваља, а већ је натукао шешир на главу и оде у чаршију.{S} Кад је поред своје М |
облачио, узео је четку, очистио је мало шешир и панталоне, узео је поштапач у руке, па се дигао |
Гркињу ниси смео ни погледати: ту су ти шешири са великим перушкама, ту кринолини, карнери, тун |
и, затекао је Милку, где сасвим озбиљно шије, кроји, па опет прекраја, додаје чипке и шепутлице |
И ја сам одиста задовољна!{S} Та, ето, шијем и спремам се <pb n="377" /> за удају!...{S} Пре к |
о свој прилици, гуске опасле, или су је шилом садили?</p> <p>— Опростите, драги колега, али ја |
муклије, које је он сам са својом децом шио, а по рафовима беше цифрасто понаслагано неколико ш |
рити.</p> <p>Растом је био осредњи, а у ширину је много боље напредовао: два добра човека тешко |
а онај смрдљиви ваздух, што се са димом ширио.{S} Кад је дошла до вратница, она трже за једно п |
е се та шкорава Гркиња дуго по Перковцу ширити!...</p> <p>Кад је то изговорила, она ућута; наоч |
{S} Депешу морам шифрирати; а кад ми те шифре дођу, волио бих бројат’, како ми зубе ваде, но са |
тим господина министра!{S} Депешу морам шифрирати; а кад ми те шифре дођу, волио бих бројат’, к |
не!{S} То што се у Перковцу ради, то је шкандал!... (Господа у Србији воле, кад им се понека ст |
ила, то вам не смем ни казати!{S} То је шкандал!{S} Безобразлук!{S} Кад успишете депешом или пр |
овори, а прота се заверио, да ће о томе шкандалу и само министарство известити...{S} Трећи разр |
ности, која се код нас учитеља основних школа назива класа!{S} Узмите за пример и саму правосла |
ђака?...{S} Та јуче сам вам задао целој школи, али од вас нико није умео тако лепо написати као |
и противу класа. — Оно јест — рече, — у школи међу ђацима могле би још и остати оне три, већ у |
е искуство не дам за све науке што се у школи уче.{S} Ето, па питајте само госпођу Гркињу, какв |
љ Тима је сваку заведену новост, како у школи, тако и у обичном животу, мрзео; а откако је, сир |
ирћетом зготовити!{S} Па учи л’ се то у школи...{S} Тако је то, касти; али сад јаја какоћу, а к |
ли тако што...{S} И онда збогом, децо и школо!...{S} А секретарима ћу рећи: „Слуга сам покоран, |
човек који се више политиком бави, него школом и просветом.{S} Просвета га се утолико тиче, уко |
Прво је било да се увере, где ли се сад школски ревизор налази?{S} Једни су тврдили, да је још |
ти!{S} Хоће, богами!{S} Скоро ће доћи и школски ревизор, а, као што сам чула, по свој прилици ћ |
попови, а трећи ће страдати од господе школских ревизора, — како ком у део падне...{S} Отуда ј |
о с туђом децом свађати се и гутати ону школску прашину.</p> <p>Кад је учитељ попио своју грку, |
, који је по самој природи био прост, а школу није баш много посећивао, иако није ама <pb n="35 |
верицу им дечју, кад су учили код Ђоке школу...</p> <p>— И моји, богме, баш ако нису филозофи, |
а он у Будиму...{S} Ја сам у Атини учио школу, ал’ оно, што он зна, никад нећу знати!...{S} Гле |
је, што му је дете код кир-Николе учило школу и положило испит са петицом, а на Петровдан — као |
, једнако се церека и смеје...{S} Кад у школу ступи, он се насмеши; ако му прозвано ђаче зна ле |
касти, паметно учиниле да код госпође у школу дођу; имале би шта чути!</p> <p>Гркиња се задовољ |
е добио класе...</p> <p>Кад су стигли у школу, куда су се већ многа деца исповраћала, затекли с |
м, да вас зовем... и децу да повратим у школу!...</p> <p>И пре но што је могла стара госпођа шт |
оју грку, он се препоручи и оде у своју школу.{S} Није се још ни три корака од Спирине каване о |
ад је г. ревизор дошао, нашао је празну школу: у свакој скамији седе по двоје или по један; из |
ш једну грку, па да се вучем у ту дерну школу!{S} Е, јес’ чуо, деда-Спиро, баш ти завидим на ти |
тек, свакако, ако ја уживим, неће се та шкорава Гркиња дуго по Перковцу ширити!...</p> <p>Кад ј |
а противу мога имена, као што се о оној шкорпији маторој поговара, као да живи са начелником... |
конопчета, а незграпна дрвена врата се, шкрипећи, отворише.{S} Далеко тамо у шљивару чуло се, г |
ао, пресвукао се; али кад дође да преда шлафрок, то му би криво, те се испречи на економа:</p> |
аљине, дадоше му малу белу капицу, плав шлафрок, а на ноге чисте чарапе.{S} Доктор га је хтео и |
касти, све нека вас ђаво носи, и тебе и шлафрок, и капицу, и вашу медецину!{S} А ја идем <pb n= |
Гркиња спремила за чича-Тиму...{S} Али, шлафрока не дам!</p> <p>И он се спремаше да га под капу |
рила свој зелени амрел, пустила дугачке шлепове, да се по прашини вуку; а, овамо, како би се бе |
ака поштена кућа може опстати: ту су ти шлингераји, штикераји, па онда чачкала за зубе, па перл |
прашини вуку; а, овамо, како би се беле шлинговане чипчице на паргарској сукњи боље видети могл |
видљива плава магла, по густо засађеним шљиварима и по узаноме сокачету.{S} Гркиња је белом мар |
е, шкрипећи, отворише.{S} Далеко тамо у шљивару чуло се, где псето лаје, а унутра у кући потмул |
амоме крају мале, између неких кошева и шљивика, пружао се коровом обрастао сокачић; у њему беш |
ам се, касти, напио ракије...{S} Ал’ је шљивовица у тог Маринка, баш је, касти, ни у Срему нема |
тима; она је била чувена са своје старе шљивовице и љуте горке ракије, а поред таког еспапа лак |
викао је чича-Тима, распаљен Маринковом шљивовицом, а још више раздражен наговором препредене Г |
е је ово опасна жега; мораћу и ја једну шљивовицу искапити, колико да се мало расхладим.</p> <p |
касти, одљутим, свратио сам се на једну шљивовицу.</p> <p>— Ох, господине, маните се!...{S} Дан |
ш једном грком, а и сам је смотао једну шљивовицу, која се њему веома допала.</p> <p>— ’Ма, поб |
је вешто склонила под црну, свакојаким шмизлама ишарану, капу, а обукла је црну хаљину.{S} Зна |
и ревизора гледаћемо да понудимо неким шмрком чемерике; да види и господин, како се кија!</p> |
оравите на ваше две класе, а мој дебели Шпартанац, кад се добро наједе, неће се више ни сећати |
.{S} Али пре него што ће свога дебелога Шпартанца оставити, морала му се похвалити: — Дакле, мо |
а би и искру ватре из свога обожаванога Шпартанца искресати, али све бадава, што је немогуће, н |
а ону мршаву вештицу с њеним надувеним Шпартанцем прогнао је у планину, да са дивљим мачкама в |
у највише одликовати проту, с њиме ћу и шпацирати, али само кад се смркне; нећу да ме оговарају |
шетали, премишљајући о својим домаћим и шпекулативним <pb n="391" /> пословима; неки су, наслоњ |
ију својстава, стара је госпођа умела и шпијунисати, и то много вештије него и прави полицијски |
уновна.{S} Сутра, ваљда, ће и мени доћи шпуријус.</p> <p>— Да — рече Гркиња, — та ја сам и забо |
о би, да не зна ни сам пута, да не зна, шта жели, не зна куда!...{S} Кадикад би тек провирио кр |
окажу, да је он — луд, да ништа не зна, шта у пићу говори, а прота се заверио, да ће о томе шка |
цеписа од руке.{S} Људи смо!{S} Ко зна, шта носи дан, шта ли ноћ!{S} А интереса ти, побратиме, |
ад?...— Сиромах чича уздахну. — Ко зна, шта ће данас бити, а ружно сам снивао, тако ми Свете Бо |
е, то боље; нека господин министар зна, шта се овамо у земљи кува.{S} А знате ли, ко је завршио |
а, принуђена невољом и глађу, договара, шта ће и кога ће те <pb n="338" /> ноћи похарати, да св |
место заступи и да му ујутру рапортира, шта се све на томе детињем вашару говорило и радило.{S} |
сподине, читава ребелија!</p> <p>— Шта, шта, ребелија? —- питаше начелник, као да га је учитељк |
воју кућу — срам га било! — него слуша, шта му којекакве бабе трабуњају...</p> <p>Тек кад је он |
док изручим овај пепео из тигања.{S} Е, шта знам!{S} Људи су људи, сваки има своју невољу!{S} Е |
те још ударају мртвијем задахом, и гле, шта у овоме пијаноме Перковцу починише!{S} Бар да је на |
ео, да нема...</p> <p>— Шта, господине, шта?...{S} Ви, можда, мислите: да нема мога Николе?...{ |
теља.</p> <p>— Но, но, драги господине, шта сте се збунили?{S} Та човек ваше снаге и спољашност |
вати какви су вам то људи!{S} Ви знате, шта је то јавна женска, — она је још гора и црња!{S} Ен |
’Ма, кумим те Богом, госпођо учитељице, шта је теби?{S} И не сједе, а већ се спремаш одлазити! |
препеченице...</p> <p>— А знате ли ви, шта то значи? —- питала је стара госпођа, пажљиво посма |
ицу, а после оде у другу собу, да види, шта деца чине.</p> <p>— Не знате, како ми је мило, о, г |
: — Дакле, мој дебели даскало, знаш ли, шта ми је ова пијана будала обећао?</p> <p>— Шта, моја |
арац је само ћутао.</p> <p>— А знаш ли, шта је с гросмутерком?...{S} Кад се праштала са господи |
говор о беседи: — Дакле, ви нисте чули, шта је синоћ било?{S} Та то вам је, господине, читава р |
елиш, сад у недељу?</p> <p>— Па, касти, шта ћемо и да оклевамо?{S} Што ће бити јесенас, нека бу |
е, како ти најбоље знаш.{S} Оно, касти, шта вам могу ја?{S} Бог нека вас учи и он нека вам свак |
, хтели не хтели, сви умукли, чекајући, шта ли ће он, онако накресан, изговорити.</p> <p>— Госп |
шко, боли ме, <pb n="352" /> а не знам, шта.“ — А, овако, сама и остављена, наслонила је своју |
гу?...{S} Зар ви мислите да ја не знам, шта се у Перковцу о мени говори?...{S} Ето, баш о Духов |
еже раменима, за знак да не зна ни сам, шта ће на све то да одговори.{S} Он би, истина, знао, а |
.{S} Људи смо!{S} Ко зна, шта носи дан, шта ли ноћ!{S} А интереса ти, побратиме, не тражим ни п |
а-Тима се мало накашљао, јер није знао, шта ће да му одговори.</p> <p>— Оно, касти, зете, тамо |
е ни речи...</p> <p>Учитеља је копкало, шта ли то мора бити?{S} А и и стара госпођа узмучила се |
мало у шалу: — Е, ви’те, господин-Тимо, шта чини удаја; ту се, богме, у радости заборавља и руч |
ишчекиваше мирно, скоро достојанствено, шта ће даље да буде.{S} Гркиња, откако је познаје, није |
ачин, а чича-Тима, у ономе расположењу, шта је могао друго чинити, него на свашта пристајати?{S |
лугласно рече:</p> <p>— Сиромах старац, шта је дочекао!,..{S} Па здравља ти, учитељу, — додаде |
S} Да га изедеш од милости!{S} Не знаш, шта је дивније на њему, или је цвикер, ил’ је цилиндар, |
ркиња, — та ја сам и заборавила питати: шта мислите са свадбом?{S} Кад ће бити?...{S} Не треба |
p>— Е, па нек’ поцркају сви од муке!{S} Шта нам могу? </p> <p>Чича-Тима је хтеде наново загрлит |
, баш сам радознао, како ће испасти!{S} Шта ће и ко ће што на беседи говорити?</p> <p>— Цео вам |
и, хи, хи!{S} Мал’ не рекох, аспидо!{S} Шта ти је обећао?</p> <p>— Да ће ми купити од тешке црн |
ко време, па се направи читаво чудо!{S} Шта ти није натоварио на себе, па какве ти речи не гово |
сам јуче умро, данас не бих знао!...{S} Шта би, Спиро, с отом жабарком?{S} Ти као да је наново |
остол...{S} Чорба, сарма и печење...{S} Шта ће нам више?..</p> <p>— А мелшпајз?....{S} Знате, у |
лане у ово доба не беше ове припеке.{S} Шта ти велиш, побратиме?</p> <p>— Богме је ово опасна ж |
се учитељи према годинама награђују.{S} Шта ви на то велите, господин-Тимо?...</p> <p>— Дакако! |
— продера се својим крештећим гласом, — шта је то?{S} Дванаести је сат, а ти још ниси ни собу с |
p> <p>— Но — рече гросмутерка гласно, — шта ли ће ова вештица да говори?{S} Но, красна беседа!{ |
здравља ти, учитељу, — додаде гласно, — шта мислиш с толиком срмом чинити?....</p> <p>— Хе, хе! |
вам ружно стоји!... — рече чича-Тима. — Шта би рекао господин секретар, да види толику крмачу н |
на врату све жиле с прста поискакале. — Шта је кларинета, пикула, трумбета и други подобни иншт |
он му баци малу белу капицу у образ. — Шта би рекла Гркиња, да ме у такој капи види...{S} Ево |
несрећне Гркиње — говорила је у себи. — Шта има на њојзи?{S} Кожа и кост!{S} На глави туђа коса |
мене да пројури!“...</l> </quote> <p>— Шта, наопако!{S} Е, то већ морам црвенијем плајвазом по |
е, господине, читава ребелија!</p> <p>— Шта, шта, ребелија? —- питаше начелник, као да га је уч |
нисте требали ни да говорите!</p> <p>— Шта, да нисам опет што погрешио?...{S} Е, кад је тако, |
гласом, — ово су моје ствари!</p> <p>— Шта?{S} И још се усуђујеш!{S} Е, гле ти штенета! — и он |
лепо код вас живео, да нема...</p> <p>— Шта, господине, шта?...{S} Ви, можда, мислите: да нема |
прошао, он га ухвати за капут.</p> <p>— Шта хоћете са мном? — викну на њега кицош.</p> <p>— Хм! |
иде, а она га зачуђено запита:</p> <p>— Шта вам је, господине7..{S} Та ви сте уједанпут постали |
.{S} Чича-Тима га љутито одби:</p> <p>— Шта ћеш?{S} Што си дошао, је ли, чупави магарче?</p> <p |
и је ова пијана будала обећао?</p> <p>— Шта, моја Аспазијо?{S} Хи, хи, хи!{S} Мал’ не рекох, ас |
нате ли, ко је завршио беседу?</p> <p>— Шта, зар још има?{S} Та докле ћеш, учитељице, побогу?{S |
ана вештица говорила?{S} О љубави!{S} А шта је говорила, то вам не смем ни казати!{S} То је шка |
на беседу?</p> <p>— Ја јок!</p> <p>— А шта мислите, хоће ли учитељ Тима доћи овамо на каву?</p |
е боји, е ће га ко похарати.</p> <p>— А шта ти је то, учитељ-Тимо2... — запитаће га један тргов |
наказива, до зоре трајало!</p> <p>— Да шта ви мислите?...{S} Кад су њих двоје изговорили, диже |
p> <p>— Олово! — понављаше Тима. — А да шта је срма, кад је ово олово?...</p> <p>Трговац га пог |
-три пута и ја био гост на њима; али за шта су те беседе и од какве су користи <hi>оваке, какве |
што ти не треба.{S} Што није више ни за шта — пренемагала се баба, — изношено, благо стрини!{S} |
апред, да ћете то учинити?{S} Ако ни за шта друго, а оно да се нагледате оног лепог детињег лиц |
напамет, молитве такође, е, а граматика шта ми и треба у другом разреду?{S} Са децом сам поступ |
човека, да га упропасти, оно се нађе ма шта!...{S} Сад како да јој купим црну свилену хаљину?{S |
мантија беше пуна чичака.</p> <p>— ’Ма шта ви мало пре рекосте, оче прото...{S} Да је чича-Тим |
не знаш ти!{S} А то је, касти, мода, па шта ћеш ти мимо свет?{S} Ено, гледам пре, син оног Желе |
неће имати власти у кући мога мужа, па шта се имам предомишљати?{S} Ја сам сироче остављено, п |
да нисте, јесте, господине.</p> <p>— Па шта поможе?{S} Ништа!...{S} Исто сам тако могао једну г |
p> <p>Гркињи синуше образи.</p> <p>— Па шта би да ти дам, слатка моја стринчице?</p> <p>— Оно, |
} О феријама, кад нас походите, имаћете шта чути; а сад примите поздрав од ваше —</p> <p>благон |
а је опчинила, фландра једна?...{S} А и шта ће му туђа жена?{S} Зар не би боље било да мене узм |
тале: откуд Гркињи свила, и ко је она и шта је она, да се и од саме окружне начелниковице шарен |
е отишао, да све рапортира, колико је и шта је од целе те комендије упамтио.</p> <p>Таман је по |
где је уочи Божића који списатељ пио и шта је у пићу говорио...{S} А таке услуге у Србији су с |
е да код госпође у школу дођу; имале би шта чути!</p> <p>Гркиња се задовољно смешила; њој је ла |
p> <p>Чича-Тима хтеде пући од једа, али шта је знао?{S} Узе свој шешир, захвали се на ручку и о |
, а после погледа у бледи месец.{S} Али шта то би месецу?...{S} Он се некако искривио, па да пр |
помогне ваша обожавана Гркиња; да видим шта ће вам помоћи са оним краставцем на окреченоме лицу |
ам вас ја, знам!{S} Били сте ви и друго шта... ал’...</p> <p>— Ко?{S} Ја и друго што...{S} Ја!. |
куснији и паметнији!{S} Па нека каже ко шта хоће!{S} Ја моје искуство не дам за све науке што с |
вечера прстеновати.{S} О самоме прстену шта вам могу приповедати?{S} Чича-Тима је, као обично, |
у! — рече чича-Тима заједљиво. — Ја се, штавише, надам, да ћемо још много година пријатељи оста |
ја мајка умела писати!{S} Ја сам видела штампаних прописа, али баш ниједно слово није као моје |
шћи коров, ослањајући се на свој дебели штап, провлачи прота; и то је сав узрок, што се онако с |
Па сам јој нашла и младожењу; онај црни штап мога оца, на коме је изрезана глава некаквога мајм |
је косу, наместио јаку на капуту, узео штап у руке и спремаше се са одлазак:</p> <p>— Милка!</ |
ад, отмен, господичић, завитла несташно штапићем, поклони се по обичају, па онда: „Слуга сам ни |
о иде, поштапајући се поносито трсковим штапом, по улици, а деца и људи трче за њим, скидају ка |
Шта?{S} И још се усуђујеш!{S} Е, гле ти штенета! — и она гурну јадно дете настрану, зграби оне |
живате — смејао се учитељ IV разреда, — штета што није удешено деведесет и девет класа учитељск |
дошао.{S} Е, е!...</p> <p>— Нисте ништа штетовали, господине, — рече гросмутерка, спремајући се |
кућа може опстати: ту су ти шлингераји, штикераји, па онда чачкала за зубе, па перлицама ишаран |
га Шпартанца искресати, али све бадава, што је немогуће, не може ни бити!...</p> <p>— Их, гром |
у срела некога од оних младих зврндова, што су на синоћној беседи суделовали, с њиме се, као са |
ка препреденост. — Драго ми је, колега, што сам тако срећан, да вас могу познати!...</p> <p>И ч |
head> <p>У вароши Перковцу нема ничега, што би било вредно описивања, те га, ваљда, стога и заб |
како се с њоме упознао, не беше ничега, што јој он не би учинио по вољи.</p> <p>Милка остаде са |
ариза...{S} Једно ми се само не допада, што је, кад сања, вишепути чујем, где плаче...</p> <p>— |
- Ал’ тек је, свакојако, лепша од мужа, што изгледа као надуване гајде?...</p> <p>— Боже, сахра |
по погледала; тако и оно вино и ракија, што је у подруму, то ми је све за један пољубац поклони |
питан је“ — тврди ова намолована лутка, што ми се силом за старатељку намеће.{S} Васпитан, учти |
ажи јој и то, да спреми и од оног јела, што га ја најрадије једем.</p> <p>— Хоћу господине, каз |
торте и куглова; једно се само чудила, што осим проте, који је баш до кума седео, нико не хте |
ос.{S} Она је то, можда, и зато чинила, што је у ње доста краћушан, а на врху мало затупаст и, |
чика-Паја свилену хаљину са карнерима, што се и не приличи да носи једна скромна учитељка, а ч |
е као обарен рак, само, севајући очима, што још учитељ-Тими рече: „Матора будало!“ Осталим гост |
ено очи, рукова се с њиме и, задовољна, што ће и само министарство још истог дана о њеном добро |
граду има лепих кајсија, а особито она, што је уза саму колибу...{S} Е, јесте чули, ја нисам ни |
и тога сокачета живела је једна Гркиња, што је имала два мужа; неки говоре, и више...{S} А у др |
ји; остала тројица искрљештили очи, па, што их џигерица служи, дувају у зурле тако, да су им од |
је најљубазнијим осмејком нуди да бира, што јој се најбоље допада.{S} И она је већ жељно отвори |
</p> <p>— Зар оног намолованог костура, што му клопарају сува ребра у празној кожи?{S} Што му ј |
онде на тезги избројао оних сто дуката, што је зету наменио. — Ево ти, синко, новци! — рече ско |
но, гледам пре, син оног Железниковића, што га је наша влада у Париз слала, сигурно зато, што о |
баш да је и од оних киселих краставаца, што их чича-Јова пред Трајковом механом два за пару про |
и ђердан од црвених земљаних ђинђувица, што их младе сељанке за дваест пара по чаршији купују.< |
и, а чује, рекао би, да их има тројица, што с њиме диване.{S} На тај начин је и лепа Гркиња виш |
срећан дан родила!{S} Ето, ова жилица, што ти се преко сред длана повлачи, само што не прогово |
ца тужно се заиграла она дубока борица, што се од носа ка бради повлачила; руке је спустила пон |
<p>— А имаш ли лево око од слепог миша, што је ухваћен у пећини...{S} Немаш, ја!{S} Па ће ти ту |
ији но обично, а и капут је обукао нов, што га је за Ускрс спремио.</p> <p>— А гле, ево и чича- |
зрно сочива, па макар и од оног бечког, што га ви онако радо једете?</p> <p>— Али молим, господ |
ар једно по акова, само од оног доброг, што га ви и мој Никола пијете — и лепа Гркиња га наново |
министру, а ви наведите само један ред, што га је безобразница у пуној дворани, пред најотмениј |
ца навикла на горчину“!{S} И то је све, што се од природе изнудити може. „Учтив је, васпитан је |
ва-три љубавна погледа, то је било све, што је целог вечера могао од ње измамити.{S} Тек кад су |
И чича-Тима је пробао да очима искаже, што му срце осећа, али то му није ишло од руке; он, дак |
адно дете настрану, зграби оне хартије, што су на асталу стојале, па, и не гледајући их, поче у |
од пикета добила је од неког болтаџије, што му је дете код кир-Николе учило школу и положило ис |
лаки, неусиљени; а не као Београђанке, што своје лено корачање називају грациозним ходом, а од |
рње мале, откуда се виде зелене утрине, што се од самог Перковца до у Миличево пружају; али гос |
већ је у мислима гледала нове поклоне, што јој је прота подоносио: пред њоме на асталу стојало |
н пајацо.</p> <p>— Па и опет је, знате, што ’но кажу, у неколико градуса лепши и од вас!...{S} |
њега дошла.</p> <p>– Дошла сам, знате, што ’но реч...{S} А, управо, да вам кажем: била сам на |
и беше Сремица.</p> <p>— То је, видите, што све нас везује. — И она га погледа најљубазнијим по |
опет бојим вас!{S} Ви, ваљда, мислите, што сте још и тамо преко били госпођа поштарка?...{S} О |
имо!{S} Ћутаћу као риба.{S} А, верујте, што се мене тиче, не бих вам ни пребијене парице тражио |
како умилно погледа у ове практиканте, што од неког доба крстаре по нашем сокачету, ви не бист |
оја госпођо!{S} Гледаћу ти у оне карте, што су на сам Велики петак у Туманима на Христову гробу |
трећипут остаде удовац...</p> <p>— Оче, што сте ме звали? — тепаше сирото девојче, скоро и не г |
арила на услузи.{S} Једно јој жао беше, што не може и пепељаве зенице црно да офарба, тиме би, |
инке.</p> <p>— Вуци се напоље, па кажи, што и како знаш — викаше чича-Тима љутито; а кад дете о |
икоме у очи падало; још би нас хвалили, што смо стара човека примили на квартир...{S} Ал’ о том |
е ни у царском двору.{S} Е, јесте чули, што сам јуче лепо провео, касти, ни кад сам се са првом |
, колик’ на твоме подваљку, гријеха ми, што сам га овога часа замислио, дошла би облија, учитељ |
е <pb n="317" /> тим пре могао учинити, што су, и онако, већ наступиле ферије, није, дакле, по |
идели, да само њојзи имамо благодарити, што су у погдекојим грудима узбуркане страсти утишане.{ |
рађанства, онда може ли ми ко замерити, што сам изабрао темат за моју беседу који ће бити раван |
то тако требало удесити!{S} Оно, касти, што је човек старији, то је и искуснији и паметнији!{S} |
та, то је све могуће; али да му је кћи, што је била за Страхинића бана удата, да је она умела у |
, кад су мени сви људи једнаки?{S} Тај, што ће мене узети, зове се Папраг; он не може бити гори |
но разумевао.{S} Он је, дакле, био тај, што је својим огромним духом задахнуо перковачку омлади |
илка, тако, дете моје, учи се и слушај, што ти госпођа казује; ти си још млада, ал’, богме, има |
све теби за љубав учинио: оној маторој, што је свима нама копала јаму, сломио је руку, одрубио |
и ни то заслужила, — па ручај, а ручак, што си га за данас спремила, оставићеш за сутра.</p> <p |
атра: пијацо, један обучен коњ и човек, што по конопцу скаче!...{S} Све су, дакле, видели, само |
тап, провлачи прота; и то је сав узрок, што се онако слатко насмејао...</p> <p>Кад је прота дош |
се у њих удубе!{S} То је отрован паук, што ти танком пређицом своје паучине све донде срце сте |
ивети...{S} Ја тога човека не познајем, што ће да буде мој муж; а мужа треба да волимо!{S} Како |
слепог кучета, и ко би ти све набројао, што сам пометала; те ако буде воља божја, да пође на бо |
ловцу није ни било тешко опазити; прво, што је био доста хитар, да на свашта пази, а, друго, шт |
ста хитар, да на свашта пази, а, друго, што се чича-Тима није умео као што треба причувати, нег |
дао.</p> <p>— Драго ми је, гросмутерко, што сам вас у добром здрављу застао, а видим да сте се |
рлук, док напослетку не разби огледало, што је на дувару, баш поред Св. Димитрија, висило.{S} Т |
могли живети и да ми само зато дишемо, што још на свету има ваздуха; а после је цифрама доказа |
b n="318" /> <p>— Знате ли, драги Тимо, што сам дошла?... — Па онда, враголасто смешећи се, дод |
њега би Београд био <pb n="393" /> оно, што је за Београђанина Париз; а овако, с поремећеним ум |
м, слатка моја стринчице?</p> <p>— Оно, што ти не треба.{S} Што није више ни за шта — пренемага |
{S} Ја сам у Атини учио школу, ал’ оно, што он зна, никад нећу знати!...{S} Гледај га само, как |
е на дому лепа Гркиња спремала све оно, што јој за вечеру треба.{S} Наравно, да јој је у свему |
мљовиду Србије забележити, а то је оно, што је моје српско осећање увредило.</p> <p>Тако свака |
кријемо или забашуримо.{S} И то је оно, што се зове цивилизација, образовање!</p> <p>— Бог и вј |
ња уморио, доказујући по читав сат оно, што је и моја стрина знала, ил’ ако није знала, тим је |
ре све којешта, узимљу оно за необично, што је баш најобичнија женска врлина!{S} Ја, на пример, |
умео ама баш ништа проговорити.{S} То, што је чуо, беше за њега страшно!{S} Стара госпођа, оку |
нштитутка видела, заклела би се, да то, што је јадно сироче таком ватром пољубило, ништа друго |
ш ништа, али је толико схватило: да то, што јој отац у пићу сам говори, не може ништа добро бит |
је све масло те несрећне Гркиње, и то, што чича-Тима удаје онако грешно дете, све је то њен по |
те су, опет, комункиње; а то све зато, што ме не уважавају, баш као и она препредена Гркиња.{S |
S} Па да је прав ка свијећа, само зато, што те је уплашио, кихаће робијом!</p> <pb n="349" /> < |
идео Папрага, он се збунио и само зато, што није умео на све Папрагове комплименте одговарати; |
наша влада у Париз слала, сигурно зато, што овде није могао ништа научити, па, касти, да се мал |
него на свашта пристајати?{S} Нарочито, што је то Гркиња захтевала, а и сам он је увиђао да би |
реног белила —- необично, него, просто, што су се у томе крају ретко виђале жене „из бољег стал |
ора већ и по самој природи имати нешто, што је одиста знатно.{S} У свакој се мора наћи или неки |
Јест — рече Милка, — то је мој пропис, што ми је још моја мила мајка поправљала. — И она бризн |
низ увело лице...{S} Је ли то прошлост, што је у стању била у детињим грудима толику тугу покре |
го стрини!{S} Та ону твоју стару бунду, што сад велике и младе госпође и не носе више...</p> <p |
па, то ћу поклонити моме једном човеку, што је у министра израдио, да ме у дваестпету класу пре |
напит, прво се наљутио на своју Милку, што је целог вечера невесело ћутала и што је, вели, нап |
азовању?</p> <p>Папраг је осетио жаоку, што је у тим речима <pb n="372" /> лежала, поруменео је |
ој стари даскало!..{S} Ето, ову хаљину, што је на мени, њу ми је поклонио чика-Паја, члан суда; |
Живко Пацић:</p> <p>— Господо! — викну, што га грло доноси, тако, да су се и гости са сокака на |
онским, хаљинама, са цвикерима на носу, што су се по тим осветљеним просторијама тамо и амо гур |
вета, и то је, можда, првипут у животу, што се саже над својим спавајућим дететом, те га нежно, |
си спремна, а ти сад узми ону котарицу, што сам је о лањској берби од оне црномањасте Циганке к |
да не би удисала онај смрдљиви ваздух, што се са димом ширио.{S} Кад је дошла до вратница, она |
ла, да има више таких васпитатељака!{S} Што се мене тиче, ја толико знам: да кад би Србија од њ |
, прави идеал скромне усамљености...{S} Што се пак саме личности њене тиче, за њу се није могло |
чице?</p> <p>— Оно, што ти не треба.{S} Што није више ни за шта — пренемагала се баба, — изноше |
ом...</p> <p>— Ви ме нисте разумели.{S} Што се те сорте забава тиче, признајем, да за њих слабо |
и?...{S} Не треба много ни оклевати.{S} Што ’но реч, док је чорба на асталу, треба је кусати.</ |
ад се са господин-начелником састао.{S} Што сам онда видео клањања и метаније, ја већ никад у ж |
— А што ова соба није спремљена, ха?{S} Што није опајана, ха?{S} Зашто кревети нису намештени?< |
клопарају сува ребра у празној кожи?{S} Што му је сав облик у носу смештен?{S} Е, вјера и Бог — |
— Па, касти, шта ћемо и да оклевамо?{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас!{S} Ја бих рекао |
ма га љутито одби:</p> <p>— Шта ћеш?{S} Што си дошао, је ли, чупави магарче?</p> <p>— Господине |
се не насмеје. — Уосталом — рече он, — што се мене лично тиче, признајем, да сам у свом веку д |
и презрела.{S} Једно је само мучило, — што се мора с њим, као с колегом, у једној згради саста |
корије — наговарала је стара госпођа; — што брже, то боље; нека господин министар зна, шта се о |
е тајити, ја вас бар познајем!</p> <p>— Што јест, јест, касти, баш сам са тим човеком задовољан |
ојче, скоро и не гледајући га.</p> <p>— Што сам те звао, траго ниједна?{S} Да те бијем, да ти у |
осутра, доћи и у сам Перковац.</p> <p>— Што се мене тиче — рећи ће Ђока, учитељ трећег разреда, |
>А после се уједанпут осмехну:</p> <p>— Што јест, јест, касти, она ме воли и заљубљена је у мен |
Наравно, да није ни једног похвалила, а што је год могла у својој пакости измислити, све је то |
нила замишљају оне дивне ружине боје; а што су им они заклопци испод трепавица модри, то и не у |
зрнце, а мени читава поскурица!...{S} А што се мога даскала, чича-Тиме, и чика-Паје тиче, они с |
ели, постала права грчка лепота...{S} А што се мужа њеног тиче, то вам је поштовања достојан чо |
љица, које ја тако ценим, као вас.{S} А што вас, опет, моја Јустина воли, госпо, то не можете в |
о дете дрхтало је од страха.</p> <p>— А што ова соба није спремљена, ха?{S} Што није опајана, х |
а маторог обожатеља за мене заузети, да што више у готову новцу уз девојку добијем, а, после, в |
е, — рече гросмутерка, спремајући се да што жешћом ватром нападне на несрећну Гркињу. — Ви бист |
<p>И пре но што је могла стара госпођа што одговорити, оде фамилијаз као ветар и стаде из све |
, само његов један друг из неког буџака што је почео, одобравајући, да тапка.</p> <quote> <p>— |
читости, и, кад у пићу говори, да ће ма што лудо изговорити.</p> <p>— Господо и браћо!,.. — пон |
рковцу!{S} Само гледај да о томе Гркиња што не дозна! — Чича-Тима испи већ и пету, па и шесту ч |
и, веле, има попова и од нашег пола, па што, као, не би и у Србији могла бити бар једна жена ка |
аг; он не може бити гори од мог оца, па што не бих пошла за њега?{S} Ова Гркиња неће имати влас |
— смејао се учитељ IV разреда, — штета што није удешено деведесет и девет класа учитељских, па |
од јутрошње доба једва сам покупила све што ми треба: има ти ту, госпођо, да простиш, и мишјака |
— рече бакалин, — и ја ћу ти донде све што ваља спремити, само ти напиши мало рецеписа од руке |
едостојна моја богињо!</p> <p>То је све што је чича-Тима из Видаковићевих романа упамтио; па ка |
ле, ако узима толико смелости да му све што је замислила отворено искаже, онда ће данашња српск |
са њиме насамо разговарим, па ако може што бити — лепо!{S} А не хтедне ли барем сто жућака уз |
, — где се и досад бави.{S} Ако га није што његова обожавана Гркиња задржала — додаде, смејући |
но растати се са таком бундом, ал’ које што не беше зиме, а које што се надала да ће до зиме и |
ндом, ал’ које што не беше зиме, а које што се надала да ће до зиме и <pb n="363" /> две бунде |
S} Ја моје искуство не дам за све науке што се у школи уче.{S} Ето, па питајте само госпођу Грк |
би кога срела, тај би стао и гледао, не што би на њојзи било нешто — осим натовареног белила —- |
арми само је Папраг замишљено ћутао; не што није доста пио и што није био весељак, јок!{S} Та о |
ја толико знам: да кад би Србија од ње што учила, научила би, да сваког човека с наочарима љуб |
Никола се слатко насмејао, допало му се што му је жена тако оштроумна.</p> <pb n="298" /> <p>— |
тако је, драги Тимо!{S} И ви је морате што скорије, још ових месојеђа, удати, ако не желите да |
, како је погледао у Милку!{S} Као дете што погледа у шећер.{S} Па вели: „Ох, да ми је хоће учи |
нао, како ће испасти!{S} Шта ће и ко ће што на беседи говорити?</p> <p>— Цео вам програм не мог |
свима разредима: ученици не знају, а и што знају, не могу од страха да искажу, а, овамо опет, |
, што је целог вечера невесело ћутала и што је, вели, напућила те своје усне.{S} И он је због т |
ушкама, ту кринолини, карнери, тунике и што се већ у оно време највише носило, и све то од скуп |
амишљено ћутао; не што није доста пио и што није био весељак, јок!{S} Та он се у богословији са |
одрасла девојка; ништа не беше на њојзи што би одавало њене младе године.{S} Лице младо, али св |
о саопштење?...{S} Хм, хм!..{S} Знаш ли што, Радоване?</p> <p>— Не знам, вере ми! </p> <p>Учите |
још који дан у Перковцу бавити?{S} Али што и питам, кад знам напред, да ћете то учинити?{S} Ак |
: моћи ћете од ње као у воску направити што хоћете, добру или злу домаћицу, жену или госпођу, в |
им дође и учитељ четвртог разреда, онај што се на Гркињиној части први опио.{S} Кад је видео уч |
p>— Оно, касти, отвара апетит, те човек што је више пије, све би је више пио, али, касти, онако |
елцит пред њеним креветом стоји, па тек што не проговори....{S} И тако гледајући у свога новог, |
ле климну, сажаљевајући, главом, па тек што полугласно рече:</p> <p>— Сиромах старац, шта је до |
ћи, руке је пружио њојзи, као утопљеник што тражи избављења....{S} Гркиња га погледа поносито, |
</p> <p>— Оно, касти, господин начелник што да уради, а да његов Радован не зна, бива ли то?... |
n="379" /> лепо лице, онда се не чудим што сви мушкарци хоће за вама да полуде“...{S} После то |
деца не знају пјеније, а учитељи, осим што су древне пијанице, још су и неморални.“</p> <p>То |
беше одиста поштен човек; он се радовао што свом пријатељу може услугу учинити, и то баш у оно |
тко виђале жене „из бољег сталежа“, као што се у отменијем свету говори; а и кад би каква тргов |
Скоро ће доћи и школски ревизор, а, као што сам чула, по свој прилици ће бити сам г. начелник!{ |
луку код деце...{S} Е, па, дабогда, као што она најмања пчелица позна своју кошницу, тако, дабо |
износе којешта противу мога имена, као што се о оној шкорпији маторој поговара, као да живи са |
еш, учитељице, побогу?{S} Та то је, као што ми наказива, до зоре трајало!</p> <p>— Да шта ви ми |
а одговорио му је, да таке будале, као што су чланови перковачке беседе, неће моћи ни једну тр |
тавану такође — коров!...{S} Дакле, као што видите, прави идеал скромне усамљености...{S} Што с |
у борби не победи, или не малакше, као што је то и сам професор у својој беседи навео: „Без ва |
спођа Јустина је млада жена, а муж, као што га знате, јектичав...{S} Баш ако би вам било по вољ |
<p>Он беше дугуљаст, плав човек, и, као што нам је стара госпођа унапред казала, јако наклоњен |
од жалости само смејао.</p> <p>Они, као што видите, беху у свему контрасти: она жива жеравица, |
вно, добар стојао да неће изостати, као што се ни преварио није; јер не прође ни четврт сата, а |
аче ближе њој, па онако намигујући, као што само Ере знају, поглади је по запуреном образу:</p> |
у овоме несрећном Перковцу; ја сам, као што знате, из Новог Сада, премда сам и ја пореклом Грки |
ао!{S} Таке салате није ни цар јео, као што ћу је ја мојим сирћетом зготовити!{S} Па учи л’ се |
тврдити да разуме и да је све тако, као што стара госпођа вели.</p> <p>— Вјере ми, учитељице, т |
же бити, море, да се отресем; хоћу, као што је пре мени неко казао, да заборавим, да ми је отаџ |
, друго, што се чича-Тима није умео као што треба причувати, него се, као човек, да тугу свога |
вољан и бунован.{S} Није се ни умио као што ваља, а већ је натукао шешир на главу и оде у чарши |
не, јесам ли синоћ моју декламацију као што ваља одекламовала?</p> <p>— Неописано!{S} Неисказан |
вјере, рећ’ ти морам, е ми је баш драго што си ме тако сабахиле походила, госпо!{S} Чини ми се |
н наћи млађу и васпитанију женску, него што је наша Милка...</p> <pb n="332" /> <p>Папраг се кл |
ја све то поправити!</p> <p>И пре него што је чича-Тима могао да предупреди даљи говор, четврт |
ало по чаршији прошета.{S} Али пре него што ће свога дебелога Шпартанца оставити, морала му се |
олних села, желећи премештаја ил’ друго што, да се за препоруку њојзи обраћао, па често и онај |
ипсалог папипа!{S} Зар не нађе да друго што говори, књигу ли му и ко је написа!{S} Е, знади, уч |
во гледао, а који је, међутим, на друго што, на добру парохију и на женидбени мираз, мислио, те |
{S} Ја!...{S} Господине колега, и друго што!{S} Но, јесте чули, ви сте један нитков!...</p> <p> |
та... ал’...</p> <p>— Ко?{S} Ја и друго што...{S} Ја!...{S} Господине колега, и друго што!{S} Н |
а бих само наљутити могла, да сам друго што казала, него „Задовољна сам!“...{S} И ја сам одиста |
свако свакога познаје, —- па је ли чудо што су се жене питале: откуд Гркињи свила, и ко је она |
надам, да кад се амо доселите, да тако што нећете више ни покушавати...</p> <p>— Дакле, хоћете |
еђу учитељима, ту не би требало да тако што постоји!{S} Ја сам свакад био тога мњења, да се учи |
ника, и опет се опио!...{S} Е, сад тако што да чује господин министар, заиста би га истерао из |
велику срећу донети, богаство или тако што...{S} И онда збогом, децо и школо!...{S} А секретар |
ња се задовољно смешила; њој је ласкало што је чича-Тима тако високо цени.</p> <p>— Дакле, драг |
ечера добро потегао тако, да и он умало што није уштинуо своју проводаџику, али се опет трже; а |
рица: она беше у српским хаљинама, само што је носила, колико да се зна да отменијој перковачко |
члан суда; а то те ништа не кошта, само што сам га једанпут лепо погледала; тако и оно вино и р |
превелике љубави хтела и удавити, само што у Монакову не беше дубоке воде; заронила се, касти, |
то ти се преко сред длана повлачи, само што не проговори, да ћеш још четрест година живети!{S} |
ли него себе; али не рече ни речи, само што је дубоко уздахнула, а чича-Тима, поштапајући се, о |
на очима је доста чист и угледан, само што ми нешто мало по немачки, маџарски ли, заноси?{S} Т |
о је доста чисто обучен и очешљан, само што му очи беху крмељиве и помало крваве.{S} Кад је вид |
ук, па, онако у кошуљи, неочешљан, само што је обукао своје плаве панталоне, посади се и он до |
а.</p> <p>Тако је то и данас било; само што данас није била Гркиња та, која је на вратима присл |
е у смех; а прота се намргодио, па само што рече куму до себе:</p> <p>— Ето несрећника, и опет |
азованија варош у целоме свету, не само што своје биргере, бирократе, па и аристократе, на клас |
да повратим у школу!...</p> <p>И пре но што је могла стара госпођа што одговорити, оде фамилија |
е чешљати; њојзи не беше ништа необично што је оца тако рано видела спремна и обучена; приђе му |
учила!)..{S} Милостиви господине!{S} То што се у Перковцу ради, то је шкандал!... (Господа у Ср |
у до друге.</p> <p>— Треба јавити, и то што скорије — наговарала је стара госпођа; — што брже, |
а говорите!</p> <p>— Шта, да нисам опет што погрешио?...{S} Е, кад је тако, сад ћу ја све то по |
...{S} А то ћете се сећати, зашто...{S} Штогод жена има у нашем Перковцу, све су је омрзле; ја |
оће за вама да полуде“...{S} После тога штогод ми се прохте, неће ми се одрећи...{S} Наравно, д |
ег посуђа, на другој, опет, страни неки штофори за хаљине од тешке свиле, од кашмира, персијски |
још мање, да је лепа.{S} Овоме је много штошта недостајало, али се она по могућству трудила, да |
розор или фењер, пред њиме стоји мрачна шума.{S} Чује само, како по густоме грању киша шушти... |
боље крајинско вино); а ако је учитељ у Шумадији, па не дотера бар једног угојеног вепра, — тај |
тога сокачета коровом, као неком густом шумом, обрасла, у којој, место славуја, зелене жабе при |
-Никола шунке...{S} Кажу, да има дивних шунака.</p> <pb n="309" /> <p>— Маните се, Бога вам, Ци |
гда, пресело моје вино, а њему спанаћ и шунка!{S} Здрав си, кир-Никола!{S} Здраво, Чича-Тимо!{S |
о, чича-Тима нека да вино, а кир-Никола шунке...{S} Кажу, да има дивних шунака.</p> <pb n="309" |
м вам и то приметити: да најрадије једе шунке са спанаћем, црно вино ретко употребљава, а преко |
а би га појеле за недељу дана...{S} Али шунке, па после бело вино...{S} Верујте, господине, да |
: овака је и онака је, нема ни вина, ни шунке!...</p> <p>— Е, па добро, госпођо, а ви се ослони |
строли је спанаћ; а кад је учитељ донео шунку и вино, онда се није имало ништа чекати.{S} Учите |
и неутрвене београдске стазе обилазила, шуњајући се из једног „надлежателства“ у друго и обилаз |
ко њих се скупили абаџијски, терзијски, шустерски, опанчарски — и већ свију могућих заната шегр |
нешто и Гркиња да изусти, али у тај мах шушну сирота Милка из свога ћошета, откуда је чула гово |
} Чује само, како по густоме грању киша шушти...{S} То беше калемегдански парак, кроз који се д |
слаже...</l> <l>...{S} Шалај!...</l> </quote> <p>— Млађи сам данас, него кад сам се родио!...{ |
l>„Кроз сред мене да пројури!“...</l> </quote> <p>— Шта, наопако!{S} Е, то већ морам црвенијем |
quote> <l>„Обоје се мени жури“...</l> </quote> <p>— Та већ и мала деца знају у Перковцу, ко су |
/l> <l>Са пољупцем да разблажи...</l> </quote> <p>Лепа Гркиња хтеде и даље продужити, али кад ј |
l> <l>А под стрејом псето режи...</l> </quote> <p>— То, видите, све Новосатке у дромбољу свирај |
прљава, </l> <l>А паук је чист...</l> </quote> <p>— Јоханида се усмрдела....{S} А господин секр |
l>„Во Јордање крешчајушчу сеја“ —</l> </quote> <pb n="392" /> <p>— Опет ми је и то песма!...{S} |
<quote> <l>„ Тај гуњац изадрт...“</l> </quote> <p>— А после тога долази онај други део:</p> <p> |
{S} Живели, господо, и до виђења!</p> </quote> <p>Газда Миладин није могао, а да не примети:</p |
</p> <p>У Београду, 21. јуна 186*</p> </quote> <p>— Дакле, сад сте чули — рече стара госпоћа, к |
у њу, да није била музикална?...</p> </quote> <p>Људи су га слушали, па су ћутали; а он је, си |
и раван овој нашој светковини?...</p> </quote> <p>Беседник се накашља, малко се протегли, уздах |
девет Југовића били музикални...</p> </quote> <p>Сакупљени гости се згледаху зачуђено, али ник |
СМА,</p> <p>сачинио Никола Грчић.</p> </quote> <p>Гросмутерка се опет пљесну рукама, а Гркиња, |
своју декламацију:</p> <pb n="344" /> <quote> <title>АМОР.</title> <p>ЉУБАВНА ПЕСМА,</p> <p>са |
је почео, одобравајући, да тапка.</p> <quote> <p>— Јест, браћо и господо!{S} Они су били музик |
томе лугу моје обожаване Јоханиде.</p> <quote> <l>— Белилом се месец дели, </l> <l>Катраном се |
сокака на ту ларму почели враћати.</p> <quote> <p>— Господо и браћо!</p> <p>Ја сам се са свога |
дње врсте још безобразније додала:</p> <quote> <l>„Кроз сред мене да пројури!“...</l> </quote> |
тменијим светом, јавно изговорила:</p> <quote> <l>„Обоје се мени жури“...</l> </quote> <p>— Та |
..</p> <p>Чича-Тима стаде скакати:</p> <quote> <l>— Паук једе мушицу, </l> <l>Гусеница лист; </ |
аде га своме колеги на уво читати:</p> <quote> <p>„Слатка гросмутерко!</p> <p>У смотрењу према |
и узвишеним гласом поче говорити:</p> <quote> <p>— Браћо!</p> <p>Ово је прва беседа, коју ће и |
аром гласа продужаваше свој говор:</p> <quote> <p>— Ја хоћу да вам још овог вечера докажем, да |
е није Гркиња научила сасвим нову:</p> <quote> <l>Док по небу месец лети, </l> <l>У душеку жаба |
очивке, продужаваше научену песму:</p> <quote> <l>Амор иде, амор лети,</l> <l>У рукама стрелу д |
ору да отпева чувену убојну песму:</p> <quote> <l>„ Тај гуњац изадрт...“</l> </quote> <p>— А по |
се кревељити, певајући на сав глас</p> <quote> <l>„Во Јордање крешчајушчу сеја“ —</l> </quote> |