| о да Љубица проведе баш ово време у Б—, а не код своје куће, кад је могла бар претпостављати, д |
| завод, да се за то време тамо поучава, а ја ћу отићи опет у манастир, где ћу стари живот на но |
| а нове <pb n="92" /> наде у срце улева, а мени јато црних брига и очајаних мисли спушта на ум и |
| ени се чињаше, да слушам вилу, да пева, а звуци гласовира њеног беху за мене тако чаробни, да м |
| ет у манастир доћи, ако не другог чега, а оно ње ради.{S} Па које та мисао, а које и друга вест |
| поменике детињства <pb n="74" /> свога, а ми се полако упутисмо на гроб оца свога.{S} Силна туг |
| аком нежном и топлом срцу народа свога, а тако једно срце ето је и ваше, и ја му чисто завидим, |
| тужни звуци младог и јадног срца мога, а она ће мени показивати разне радове своје, што је до |
| блажен осмејак и она ме нежно погледа, а у том погледу беше толико наде и радости, колико зебњ |
| е у град, да своје радове гдегод прода, а оно ми закуца неко на врата и на моје „слободно“ ступ |
| ишта не пише, и моја туга постаје тежа, а брига несносније!...{S} У мени се већ рађа мисао, ако |
| њене, и мени се живот учини као робија, а земља као тамница, на коју је сваки осуђен, да неко в |
| еваљиваше, то ноћ постаје све хладнија, а по суморном небу вијаху се црни облаци као какве грдн |
| .{S} Но не прође ни неколико тренутака, а оно нам стиже ужасан глас, да Маџари цркву пале, а у |
| који нестрпељиво непрестано неког чека, а не може никако да га дочека.</p> <p>Но од како сам Љу |
| дан певајући испрати и певајући дочека, а при том моје лепе наде сладе ово задовољство у такој |
| дсуство може имати на њу рђавог утиска, а по мене очајаних последица... —</p> <milestone unit=" |
| аче.{S} Не прођоше ни два три тренутка, а ја чух, да се изнутра врата отварају и да неко к мени |
| ного плакала, јер си још млада и неука, а пут живота је многобројан, но сваки је мрачан и сваки |
| аше народне песме већ је све прочитала, а неке је и на памет научила, па њих од свију песама на |
| њом нисам смела никад да будем весела, а никад нисам смела ни да плачем, како ми тада беше гор |
| on" /> <p>Поноћ је већ давно превалила, а ја још не могу да склопим очи своје!{S} О Љубице!{S} |
| bSection" /> <p>Поноћ је већ превалила, а ја не могу никако да спавам!...{S} Соба ми је сувише |
| растасмо.{S} Они весело ступише у кола, а ја стајах и гледах за њима тужним оком:{S} Да ли ће и |
| рођоше од овог дана ни неколико недеља, а Марина се поболи и — умре...{S} Умре у том тврдом уве |
| ушао; па које према њиховим примедбама, а које и по својој сопственој увиђавности ево га сада п |
| сетим!{S} То је урадила њена мати сама, а Љубица не зна за то ништа!{S} Не зна, моје ми срце ве |
| од срца разнежен срећом данашњег дана, а на очи и мени ударише сузе... —</p> <milestone unit=" |
| ужном расположењу већину данашњег дана, а по подне одох у башту и у најдаљем крају под разграна |
| > <p>Не прође од то доба много времена, а ја и Данка остадосмо без оца и мајке.{S} Ах!{S} Чим н |
| не знађаше, где нам је мајка сарањена, а хтедох и ја, и ако нам не беше сасвим уз пут.{S} Ах!{ |
| бу.{S} Али ја бејах врло слабо обучена, а ветар и киша беху тако хладни да стадох одма дрхтати. |
| покојни друг Марко и другарица Марина, а с њима још много њих живих и мртвих, милих и немилих, |
| би била на јаде моје посве равнодушна, а још мање, да би ме когод истерео из куће своје...{S} |
| а њих, сувише је тврдоглава, па и лења, а при том је и неке штете починила.{S} Кад ми ово говор |
| и видим да у овом животу немам живота, а после смрти тек ћу бити сасвим мртав!...— </p> <miles |
| лим оберучке, пољубим је у чело и уста, а она спусти милу главу своју на узбуђене груди моје и |
| горке сузе!{S} Тада беху још мала деца, а сада су велика нарасла и дођоше, да тебе посете.{S} Т |
| мој, који и онако беше у наукама слаб, а иначе богат, оде професору своме, да га он даље поуча |
| у другарицу, већ гледах анђела божијег, а у себи гледах грешно, сасвим грешно дете...{S} Ја пла |
| бојим се, јер ми срце непрестано зебе, а десно ми око непрестано игра... —</p> <milestone unit |
| ну тополу и дуго, дуго гледах око себе, а очи ми беху непрестано пуне <pb n="24" /> суза.{S} Ми |
| > <p>6/9</p> <p>Тек што изиђох из собе, а к мени приђе један човек и рече ми, да је из К— и да |
| ше ми се још једне очи, као небо плаве, а као облак мутне, очи пуне суза, очи моје јадне сеје!. |
| b n="88" /> и пољубисмо, он седе и оде, а ја остах гледајући за влаком, догод га догледати мога |
| а тек навршила трећу годину.{S} Он оде, а мајка ми стаде пред школска врата и дуго за њим гледа |
| а да легнем, — рекох у себи — поноћ је, а ја сам и онако уморан, јер прошле ноћи не могах спава |
| ме штогод даје, она прво сирочету даје, а добрих руку има још у народу нашом.{S} Но ипак бојим |
| рече тихо уздишући — Кад није друкчије, а ми можемо ипак остати пријатељи. —</p> <p>Пријатељи?{ |
| ће ме радосно стиснути на груди овоје, а ја ћу им рећи, да сам нашао Данку!..</p> <p>Учитељ на |
| отац толико пута удубљен у бриге своје, а к њему би мајка дошла и поред њега села.{S} Ја бих та |
| p>Јуче проведох дан поред Љубице своје, а данас проведох га поред књиге.{S} Кад бих још знао, ш |
| вога.{S} Силна туга паде на груди моје, а Данка покри рукама лице своје и заплака се као мало д |
| ати у главним појмовима природне науке, а тако исто у повесници и науци о души.{S} Схватање и п |
| тиже ужасан глас, да Маџари цркву пале, а у порти људе секу.{S} Ох!{S} И саме иконе као да задр |
| нека се веселе, за њих је тако веселе, а ја ћу остати дома, остаћу са својим друштвом.{S} Ту м |
| р сеђаше на столици поред моје постеље, а лепу главу своју држаше на мојем узглављу и мирно спа |
| јатеље наше истерасмо из порте на поље, а смеју и весељу не би краја.{S} Тек пред вече уморан д |
| ојом Данком.{S} Већ прође толико време, а ја не чух за њу још ниједне речи.{S} Ах, Боже! бојах |
| ! — рекох за њоме нескидајући ока с ње, а срцу ми тако би, као да га прободе ножем...</p> <p>У |
| аше због тога свако човечанско осећање, а при том би још говорила, да јој не требају никакве сл |
| аробни, да ми на једаред неко усхићење, а уједно и нека туга обузе груди, да бих се чисто на но |
| сам желео на крају вароши, близу горе, а на неколико корака даље од њега простире се велика, д |
| е ћутећи растадосмо: она оде журећи се, а ја остах лежећи, жалећи се на тешки живот свој...</p> |
| чело ми проби ледени зној; закашљах се, а крв ми удари на нос и на уста; на очи ми паде мрак, и |
| је човек здрав, може много да поднесе, а чим се поболи, његова уста постају књига срца његовог |
| р не знам свршетка; а ви, ако га знате, а ви га реците!{S} Реците, Љубице!{S} Љубице, сунце мој |
| знадосте претварати, као да ме волите, а ко мене воли, тог не могу ни ја мрзити, и да сам још |
| , где весело певајући надгледаше цвеће, а у руци држаше неколико цветића лепо сложених.{S} О да |
| амо пожелети, јер и Паја беше код куће, а он је човек, с којим се могу братски забављати.{S} Но |
| Под ногама ми шушташе жуто увело лишће, а над главом на дрвећу голе гранчице ветром тихо њихане |
| p>Данас по подне бејах опет код Љубице, а боље бих урадио, да нисам отишао, јер ми не би моје н |
| надати? — отрже ми се из уста нехотице, а у себи мишљах:{S} Боже мој!{S} Боже мој!{S} Да ли ова |
| моја и њене очи биће ми пролетно сунце, а пролетна зора биће ми усне њене, пролетно небо лице њ |
| ; тада беше још мало, несташно девојче, а сада је скоро велика девојка.{S} Радовах се, што је о |
| каква змија опет у срце увлачити поче, а из очију ми на ново потекоше сузе.{S} Срце ми пуцаше |
| јер то вам се види из сваке речи ваше, а уверена сам, да сте само оно написали, што у срцу осе |
| ћа исповеда...</p> <p>Мајка ми плакаше, а плаках и ја с њоме!{S} Плакасмо заједно, и опет повод |
| по којој се дивни мирис распростираше, а тице певаху тако умиљато и весело, као да знају, да ћ |
| к себи узети.{S} Она ме мирно слушаше, а на дугим плавим трепавицама блисташе се суза.{S} Ах!{ |
| црви једну <pb n="164" /> лешину више, а ти мој добри роде, ти баш ништа!...{S} Ал’ опрости!{S |
| појали, а ја сам плакао; њу сахранише, а мене не хтедоше!{S} Чудни људи!...{S} Па куда ћу сада |
| вати, јер се ђаци већином већ разиђоше, а ја још не знам, шта ћу и куда ћу?{S} Мораћу још који |
| 136" /> дана у својој досадањој служби, а ја да одем у манастир, да се с њоме састанем и да јој |
| проведох читајући у својој тесној соби, а кад после подне одох у манастирску башту, беше ми све |
| абављах се неко време с Љубицом у соби, а око четир сата изиђосмо у башту и седосмо под онај ис |
| ти пут!“ — рече, па ме загрли и пољуби, а сузе јој ударише као летња бујна киша... —</p> <miles |
| но љубави, пуно вреле и искрене љубави, а то је ипак неко благо!...{S} О Љубице; Како бих ја ср |
| јер и она не престано ил’ учи ил’ ради, а ово последње навек певајући.{S} Наше народне песме ве |
| , па кад видиш, да који што криво ради, а ти одеш, па кажеш Богу, па се с њиме лепо разговараш! |
| њеној нарави не годи, те се тако једи, а каткад и заплаче... —</p> <milestone unit="subSection |
| од претукао...{S} Оку ми ништа не годи, а време ме мори, љуто ме мори...{S} О Љубице!{S} Љубице |
| моја мајка узеде Данку на своје груди, а мене за руку, па потрчи и она у цркву.{S} Но не прође |
| н оборим главу на своје несретне груди, а сузе ми покуљаше на сав мах...</p> <p>О Данко!{S} Мил |
| ависмо, а она набрано цвеће мени пружи, а поглед јој беше безбрижан и весео као у малог детета. |
| у.{S} Отпратисмо је сви; они су појали, а ја сам плакао; њу сахранише, а мене не хтедоше!{S} Чу |
| итеље своје, па ма колико година имали, а која су деца непослушна, па ма не имали седам година, |
| није могуће.{S} Али кад се Паја удоми, а међу тим и тебе удам, тад ћу моћи к њему отићи и свој |
| оте купаше ми се срце у слаткој милини, а брзе мисли ношене на лаким крилима оживелих осећаја л |
| вероломном!..{S} Моја вас мати не мари, а особито <pb n="149" /> од како је чула, да дадосте се |
| у службу, па ћу сама себе захрањивати, а уједно ћу моћи и тебе помагати. — Одобри ми, брате! т |
| ече, да је Паја данас морао отпутовати, а мати јој у цркву оде, те тако оста дома сама и забављ |
| слити, па ћете ми морати за право дати, а да при том опет останемо стари пријатељи.“ —</p> <p>Ч |
| могао, да се не могох на ногама држати, а при том ме љута грозница затресе, да мишљах, раздроби |
| е! бојах се, хоће се на мене заплакати, а то би ми теже било, него да ми падну на срце јади све |
| S} И те појаве почну се опет понављати, а муке настају све веће, које ме немилице море!..{S} Па |
| бавити?“ — упита ме сада љубичина мати, а из њеног погледа могох и морадох увидети, да добро зн |
| скоро за тим дође у собу љубичина мати, а Љубица устаде и оде.</p> <p>„Господине!“ — рече ми ст |
| да може један вихор из корена ишчупати, а за моје јаде и сузе, које трпим и сносим, само да ост |
| ме?{S} Овде у манастиру не може остати, а друге куће немам.{S} Да је Љубичина мати од куд <pb n |
| но ми ноге стадоше на једаред клецати, а у очима не могох суза задржати.{S} Изиђох на улицу.{S |
| плачем, како ми тада беше горко живети, а сада ми је живот тако сладак!“</p> <p>— Бог ти свако |
| о, јер ја тако и тако већ морам умрети, а тим својим делом опет ћу бар колико толико добра учин |
| који ми навек вели, да ћу рано умрети, а то ме боли; више ми пута дође, да се тако слатко запл |
| е смедох и не могох се мајци противити, а с друге страно би ми немогуће одрећи се својих лепих |
| , где ћу стари живот на ново продужити, а дотле ћу настојати у споразуму с Љубицом, да и мати њ |
| Кад поче <pb n="37" /> сунце залазити, а ми се упутисмо мало у гору, где нам умиљато сетни пој |
| умрем, мој крст не ће имати ко да кити, а она има још живог брата, па не треба да јој крст буде |
| ати, морате и њу <pb n="63" /> удомити, а за све то треба много времена.{S} Моја вас мати не мр |
| е мени, јер на мене се можете ослонити, а ја ћу вас после известити, шта је и како је.{S} А сад |
| уздрхталим гласом уплашен оваком вести, а сва ми се кућа стаде окретати...</p> <p>Надзиратељка |
| лој постељи, већ ако не могу у рат ићи, а ја ћу бар којем великом душману или слободе или народ |
| а њена, пролетне тице њене слатке речи, а њене меке груди биће ми пролетна лисна гора, где се с |
| а?“ — прошапће оборивши своје црне очи, а образи јој беху тако румени, као да јој се сва крв у |
| мене тако гледа, пре ми беше само рај, а сада и рај и пакао...</p> <p>— Могу л’ се чему надати |
| у тим невољама заостати у науци својој, а наука ми је све и сва, што могу својим назвати и она |
| т беше горчија.{S} Она прими савет мој, а како га је примила, најбоље говораше бистра суза, кој |
| Добро ће му бити, јер је срећан човек, а срећним људима свуда иде добро! — рекох старој госпи |
| и да све то пустој заборавности предам, а то је, да сараним срце своје...{S} Па да ли је онда т |
| не могу ни тамо јер немам шта да једем, а камо ли да путујем?!..,</p> <milestone unit="subSecti |
| ај поглед ја сад тек схваћам и разумем, а онда као дете само сам га дубоко у срце усадио. — Мал |
| на против ради, али ради веселим срцем, а не туговањем!{S} Твоје сузе не ће њој ништа помоћи!“< |
| е чудо, да ми више пута дође да плачем, а ни сам не знам, за што да плачем...</p> <p>Ја не имађ |
| тву на столу, покривену белим покровом, а плаве очи беху јој затворене, усне јој беху још румен |
| одселила, и то још са једном девојком, а куда, то вам не знам рећи. —</p> <p>Мени се беше свет |
| у био!{S} Сам себи већ постао несносан, а њој још нисам! — Но реци, како си се провео?{S} Мора |
| нту, па ми сав свет постаје равнодушан, а сам себи празан и пиштав: но чим почнем штогод озбиљн |
| p>„Дакле сутра?“ — рекох чисто уплашен, а срце ми поста наједаред тако жалосно, као да не слути |
| га, а оно ње ради.{S} Па које та мисао, а које и друга вест, да Љубица има за сад два ваљана пр |
| љубичина мати и пајина госпа на посао, а за њима се диже и Паја, рекав, да донесе мало „мучени |
| х!{S} С каквим сам осећајем лане дошао, а с каквим ли сада!</p> <p>Дошав у манастир зачудише се |
| на Бога, што је њену молитву саслушао, а моју још не ће!..</p> <p>Као детету беше ми тешко нос |
| роз отворени ходник у ведро плаво небо, а из ока мога тецијаше једна суза за другом...{S} У мом |
| Данка поред мене, лице јој беше бледо, а очи јој беху црвене и пуне суза.{S} Чим виде да сам к |
| и момак девојку, коју није никад волео, а девојци дају онаког момка, за којим није никад уздану |
| а голубица, коју је голуб тако заволео, а тај сам голуб ја!{S} Љубице, ја те волим, ја те обожа |
| варао, равнодушно преко прага прелазио, а сада?{S} Сада ми се учинише та иста врата тако чудна |
| о и чезнуо и сам себе непрестано гонио, а куда? за чим? за ким? то нисам знао.{S} Сад знам за ч |
| у својем до сад још никад нисам осетио, а заношљиви мирис њене црне косе поче ме чисто опијати, |
| рада подухватити, и не би дуго трајало, а ја бих опет онај исти постао, који сам и до сад био. |
| видим.{S} Она беше обучена сва у бело, а црну густу јој косу дивно украшаваше зелен венац...{S |
| <p>„Добро, Љубице!{S} Доћи ћу за цело, а сада идем,“ — рекох јој као ван себе од силне узбуђен |
| >— Заједно се кренусмо из К—, ја овамо, а он у Б—, где ће му скоро и сватови бити.{S} Но како т |
| анствени цвет!..{S} Чим се поздрависмо, а она набрано цвеће мени пружи, а поглед јој беше безбр |
| преда писмо.{S} Ја узех од њега писмо, а руке ми тако задрхташе, да сам га једва отпечатио. „Ш |
| , да одма идемо спавати.{S} Ми легосмо, а оне се две још и даље разговараху.{S} Кад сутра дан ј |
| смешећи се и погледа ме некако збуњено, а румен јој обли цело дивно лице.</p> <p>Мене овај погл |
| ао; па онда сви се држе некако укочено, а при свем том још и прве речи, које чух из љубичиних у |
| /> с тобом растајем!“ рекох јој тужно, а из ока ми на мах полетеше сузе.</p> <p>И Данка поче п |
| </p> <p>»О Љубице!“ — рекох јој очајно, а хладан зној ми проби узаврело чело — „Ја сад тек осећ |
| ово говораше, слушах је привидно мирно, а у мени се тако <pb n="156" /> силно колебаше као какв |
| поцрвенио, чим сам ти Љубицу споменуо, а то сам и код ње опазио, кадгод бих јој тебе споменуо! |
| тужним гласом: „Тешко је бити господар, а слуга можеш бити у свако доба.“ —</p> <milestone unit |
| букла; али онда ми то не паде на памет, а после се већ не могох и не хтедох више вратити натраг |
| прилике, које јемче за сваку угодност, а таком приликом називаше он мога вереника.{S} Па осим |
| срцу да одолим, да одем на далеки пут, а њу да оставим овде саму у туђем свету, па да јој искр |
| дајући улицама.{S} У том се спусти ноћ, а ја још не знађах, куда ћу и како ћу?{S} Киша још пада |
| утра је недеља, мати ће ми ићи у цркву, а ја ћу остати овде сама, па дођите сутра!</p> <p>„Добр |
| ли спавати?{S} Одрећи се Данке не могу, а с Љубицом не могу се растати!..{S} О Љубице!{S} Љубиц |
| бедан, да јој ни у чем помоћи не могу, а лик покојног стрица мога стајаше ми непрестано пред о |
| несташни, па хоће с њоме да се титрају, а она опет то не мари.{S} Ја је почех световати, да трп |
| це разгранатог дрвећа чаробније нихају, а по зеленој <pb n="16" /> трави бистра роса као да беш |
| еш, ти мораш слушати мене, мајку своју, а ја од тебе желим, да се оканиш таких мисли!“</p> <p>О |
| —</p> <p>Данка ми радосна стиште руку, а очи јој се на мах напунише суза.</p> <p>„Реци ми, Дан |
| о матер своју, те јој одма пустим руку, а сва крв у мени као да се поче заледити.</p> <p>Но пре |
| {S} Одмах се свучем и легнем у постељу, а Данку замолим, да отрчи по лечника.{S} Но док се она |
| ена стајаше као нема гледајући у земљу, а рука јој у мојој руци непрестано дрхташе, као да је г |
| у чело и уста.</p> <p>Она тешко уздану, а дуге јој се трепавице на једаред раставише и њене пла |
| ага на ново да оставља, глава ми клону, а тело ми поста грозничаво, што по свој прилици би посл |
| хладни, мокри камен.{S} Глава ми клону, а чело ми проби ледени зној; закашљах се, а крв ми удар |
| ним оком гледах час у небо, час у гору, а мисли ми беху све црне: за што једаред не <pb n="154" |
| о многи добише, који се ни надали нису, а за мене опет не би ништа.{S} Ја ово ћутање стрица сво |
| p>Дошав у К— стадох пред љубичину кућу, а срце ми закуца тако нагло, да морадох посумњати, да ћ |
| боравља на младост и назива је лудошћу, а с тога и добије многи момак девојку, коју није никад |
| ептири и вредне челице весело облетаху, а над главом у зеленом лишћу разлегаху се умиљати поји |
| д Данком.</p> <p>Чим изиђосмо на улицу, а Мита ми рече: „Читао сам и твоје писмо, што си га Пај |
| поучавати.{S} Сад имам свега четворицу, а да нисам тако слаб могао бих још којег узети.</p> <mi |
| га гледати.{S} Чим се с њоме упознадох, а ја је почех провађати по целој башти показујући јој с |
| о што сам урадио, не знам; тек ја одох, а не рекох Љубици ни „збогом!“ Читав дан путовасмо и је |
| ш, како тице дивно поју?{S} Њих слушаш, а на мене мислиш?{S} На мене драгог свога, који тако бо |
| сли?</p> <p>„Сувише је слаба!“</p> <p>- А има ли наде? — запитах опет гледајући га таким поглед |
| неки ванредни дух овладао целом шумом: а то све за то, што моје груди беху ванредним осећајима |
| и весело, само што с њоме још не пева; а она опкољена цвећем беше тек прави божанствени цвет!. |
| тељима; у Мити доброг и искреног друга; а у Љубици, —- у њој све и сва!{S} Кад се дању послом у |
| даље ништа!{S} Ја бар не знам свршетка; а ви, ако га знате, а ви га реците!{S} Реците, Љубице!{ |
| е другима радила, па је њега школовала; а кад јој он издану, не имађаше више за кога да ради, п |
| ме је при свем том још немилице тукла; а сад где дођем, ту ме не ће за цело нико тући!“</p> <p |
| али шта ће јадан, кад ни он ништа нема; а при том има жену, која носи само облик људски; — у ос |
| ећи главу на мојим усколебаним грудима; а час је опет гледах, како јој венац главу краси и како |
| е тргох из каквог дугог и страшног сна; а из ока ми полете вреле сузе...{S} Погледах сузним око |
| бав беше дакле небеска, анђеоска љубав; а кад сам одрастао, следоваше друга, сасвим противна љу |
| епо рећи, да ми беше милина слушати је; а при том њене црне очи гледале би тако дивно, тако мил |
| а ме поче испитивати, шта је и како је; а очи јој се као и моје на мах напунише суза.{S} Одмах |
| та је што знаш, да је код стрине своје; а при том си и онако оглас у новине дао, те за који дан |
| гом по увелом лицу <pb n="102" /> моме; а мисли ми још непрестано летаху тамо амо узалуд тражећ |
| венац плести тихо певајући разне песме; а ја се пружим полеђушке на зелену траву, бацим шешир п |
| ка се умири и сеђаше ћутећи поред мене; а мени срце као да шћаше да искочи из тесних груди: мил |
| њеном молећи је да ми ништа не замери; а поздравих Пају и његову госпу, јер они не беху дома, |
| рукчије гледа, свако ми друкчије збори; а ја их гледам и слушам, док ми се у очима суза не заси |
| ро деце, коју ћу целе године поучавати; а тим сам и себи и сестри опстанак осигурао.{S} Истина, |
| } Ја је не бих могао ни у чем помагати; а стрина, знам, да је не би код себе држала, те би се т |
| имам готових радова, па ћу то продати; а при том ћу од сада двоструким трудом даље да радим, м |
| нисам ни могао одма као такав показати; а овамо мишљах у себи: „Шта ме питате за оно, што вам н |
| о, па се више толико не могу напрезати; а они су ми једино уздање моје!“</p> <p>— Ја имам готов |
| по гдекоја звезда тамо амо затрептати; а око манастира беше све тихо као на гробљу, осим што к |
| е жалим, јер ми се више не мили живети; а смрти се не бојим, на против сам жељан смрти као што |
| {S} Ићи ћеш Љубици, па ћеш и њу видети; а ја јадан при свој жељи и чежњи својој, да к’ њој одем |
| непрестано у нади, да ће још оздравити; а кад већ паде у постељу и кад поче и сам увиђати, да њ |
| S} Ја сам млада и здрава, па ћу радити; а при том ћу те чешће посећивати, те ћемо бити опет зај |
| олико, да бих могао бар стан да плаћам; а на данкину заслугу не могу такође много рачунати, јер |
| које нисам могао ни један дан да будем; а управо нит сам онда знао, нити сада знам, за што сам |
| после ни чудо, јер навек имам да радим; а кад не радим, онда опет мислим на Љубицу, и у тим сла |
| гом, брате!{S} Ето је већ у велико дан; а ја треба да сам данас рано већ тамо.“</p> <p>Ми се за |
| а и много пута бејах сасвим равнодушан; а данас ми тако беше, као да свет грлим на грудима свој |
| го ништа чути, осим да се храбро борио; а за мајку и сестру баш ниједне речи.{S} Но после подне |
| и показујући јој све, што је овде лепо; а за нама иђаше Паја с оцем намесником.</p> <p>„Веома м |
| па му сви честитају и сви му се радују; а други нам приповедаше, како поред његовог села не про |
| бих могао мирном душом живети за Данку; а овако, што ћу, кад би ми без ње био сав свет увек пра |
| гледати у ласте, како се живо надлећу; а око себе слушати косове, како весело звижде, слушати |
| и узбуђен, као што већ давно не бејах; а очи ми беху тако пуне суза, да једва гледати могах... |
| навек предан био?...{S} Ах!{S} Боже!{S} А моје су жеље, да вечно живим у народу своме!..</p> <m |
| ас у башту и тамо нам цвеће брала...{S} А на овом месту, ту на крају ходника, кад сунце залажаш |
| па и сам сам себи празан и мртав...{S} А поред ње ми је тако добро, као да сам у рају...</p> < |
| љубио, тад ми беше, као да сањам...{S} А сада, кад ми рече, да се немам ничем да надам, сад ми |
| с после известити, шта је и како је.{S} А сад идите, молим вас! —</p> <p>„хоћу Љубице, душо мој |
| за Пајом за то, што ћете бити сами.{S} А шта ћу онда јадан ја да кажем?{S} Како је мени самова |
| р то је то исто, што и просјак бити.{S} А да радити није срамота, то си ми ти толико пута говор |
| а се, али не хтеде ништа одговорити.{S} А и за што би говорила, кад јој лице и онако тумачи срц |
| породице назва ми сујетном девојком.{S} А остала деца, њих тројица мушких и једно девојче, вели |
| сећивати, те ћемо бити опет заједно.{S} А кашње ћеш ме, је л’, брате, ти опет к себи узети?“</p |
| е добар стајати, да ћеш бити срећна?{S} А до твоје среће много ми је стало!{S} Као сироче, знам |
| Од Љубице? — запитах га мало зачуђен. — А од куд ти да доспеш тамо?</p> <p>„Неки смо родови, ал |
| ет ведре.{S} Љубица ме воли, — мишљах — а то ми је најбоље јемство, да је не ћу изгубити.{S} Гл |
| гласом после краћег поздрава.</p> <p>— А куда? — упитах је мало зачуђен.</p> <p>„У Б—, јер је |
| у главу, да морам бити анђео.</p> <p>— А би л’ ти волео? — упита ме Марина и погледа својим пл |
| својим да загледа у душу моју.</p> <p>— А ви ми приповедајте то, што знате, па ћемо свршетак ск |
| једно у друго јако загледали?“</p> <p>— А шта јој мати рече за мене? — упитах га, који ми управ |
| ја тако волим, кад је она поред мене!“ А је ли она кадгод оболела, то сам већином провађао вре |
| /p> <p>У НОВОМЕ САДУ.</p> <p>ШТАМПАРИЈА А. ПАЈЕВИћА.</p> <p>1881.</p> <pb n="2" /> </div> <div |
| е ове последње рочи добро ни изговорила а њој полете сузе на очи.</p> <p>Ја бејах тако дирнут и |
| о дете молио сам бога, да што пре умрем а сад почех молити бога да што дуже живим, јер само так |
| спавати мислећи <pb n="160" /> на Данку а при том ми непрестано и Љубица беше у глави и појављи |
| вести.“</p> <p>Кад стара госпа изрече: „а међу тим и тебе удам,“ мени поста на једаред тако чуд |
| х јако расејан.</p> <pb n="51" /> <p>— „А за што га ви срећним називате?“ — упита ме Љубица.</p |
| он чим дође спрам мене, сав поцрвени и „А гле Данке!“ тихо и збуњено рече и <pb n="113" /> стад |
| /l> <l>„Да ме свега одма позна,</l> <l>„А да ништ’ ме и не пита..</l> <l>„Не види ми сузе нико, |
| ми рече да треба тамо да одеш.</p> <p>„А зар је био лечник код мене?“ — упитах је мало зачуђен |
| остати још и ово неколико дана?</p> <p>„А куда знам?“ — рече ми снуждено — „Кад сам досад издрж |
| ипак реците ми бар једну реч! —</p> <p>„А шта бих вам рекла?“ — прошапће оборивши своје црне оч |
| о је: „Ја сам млада Српкиња“. —</p> <p>„А од куд знаш?“</p> <p>— Зар ме ти за такву Српкињу држ |
| то сам опазио ето и на теби. —</p> <p>„А шта си опазио на мени?“</p> <p>— Да си поцрвенио, чим |
| ам ни химну српских девојака? —</p> <p>„А знаш ли ти да певаш?“</p> <p>— Кад хоћу, знам. —</p> |
| и ти једном на мене!{S} Ја сам здрава, ако ниси ти!“</p> <pb n="103" /> <p>— Твоја рука не ће |
| у намеру моју, јер друга нам лека нема, ако не ћемо да се ослонимо на туђу милост и немилост, ш |
| и, да ти није опет зло?“</p> <p>— Биће, ако није! — тихо јој рекох гледајући је сузним оком, — |
| мадох тада ножа, бих јој потражио срце, ако га има...</p> <p>Као без душе долетим до болнице и |
| ишта!{S} Ја бар не знам свршетка; а ви, ако га знате, а ви га реците!{S} Реците, Љубице!{S} Љуб |
| ! — Мислим, да се нећете наћи увређени, ако будем сасвим искрена, те вам кажем, да би сада, кад |
| једно облеће и јато брига, шта ће бити, ако ми се нада и данас осујети?...</p> <milestone unit= |
| да сада код куће седи; мора се радити, ако се хоће поштено да живи!{S} И ја бих волела, кад <p |
| њему на ум кобна мисао, шта ће радити, ако му ова голубица одлети за другим голубом?{S} Његово |
| х јој тужним гласом — „Шта ћемо радити, ако ова болест устраје дуже времена, па да морам прећи |
| смо добити, и бринем се, шта ћу радити, ако га не добијем; кад ми сунце у зору пробије прозоре |
| час из собе изићи, па шта ће нам рећи, ако нас види овако узбуђене!“</p> <p>— Ја сам миран, Љу |
| постављати, да ћу опет у манастир доћи, ако не другог чега, а оно ње ради.{S} Па које та мисао, |
| м?{S} Ја сам приморан да одлазим к њој, ако не ћу сам себе да мучим и морим, јер мени је без ње |
| трчаху, викаху ми непрестано, да бегам, ако ми је живот мио; но ја те опомене не хтедох ни слуш |
| осније!...{S} У мени се већ рађа мисао, ако још за који дан не добијем од ње одговора, да замол |
| се чешће заплакао и мени на срце мећао, ако будем жив и здрав да живим и радим за народ свој, п |
| , јер се лечник <pb n="161" /> изразио, ако сутрање болове преживи, онда ће скоро оздравити.</p |
| бог ових последњих.{S} Па за то, брато, ако већ видим, да морам млад и зелен умрети, то опет не |
| ким духом напунила!{S} О слатки оче!{S} Ако ми да Бог, да се и ја кадгод удомим и оцем постанем |
| о и заспала...{S} О Данко!{S} Данко!{S} Ако већ умрети морам, коме ћу тебе да оставим?{S} Ово к |
| мео речима изразити толику срећу!...{S} Ако <pb n="135" /> ме још нисте заборавили, уверен сам, |
| мрзне, кад из собе на поље погледи.{S} Ако и сутра не буде боље, онда што му драго, идем, па к |
| Па зар нисам имала право, Миливоје?{S} Ако сам ја сирота, то ваљда нисам така, да се мора од м |
| .{S} хоћеш ли бити вечерас код куће?{S} Ако можеш, причекај ме, ја ћу ти доћи.“ — Тек што се бе |
| тако детињасто бринуо? — рече ми Паја — Ако баш и не знаш, у ком је месту, доста је што знаш, д |
| не ћеш од глади умрети, јер добра рука ако коме штогод даје, она прво сирочету даје, а добрих |
| тити најпре у П—, где ми стриц живи, па ако ме тамо каква несрећа снађе, не остаје ми ништа дру |
| у?{S} Мораћу још који дан причекати, па ако опет ништа не буде, онда се морам упутити најпре у |
| а друго, већ му морадох опет писати, па ако ми и сад још ништа не одговори, онда не знам, шта ћ |
| драв да живим и радим за народ свој, па ако ми штогод за руком испадне, да се сетим на њега и д |
| како је и шта је са сестром твојом, па ако воље узимаш, можеш је у свако доба посетити и видет |
| доста!{S} Ја ћу молити мајку твоју; па ако мора бити, ја ћу пркосити и небу и земљи, али ми те |
| , да смо постали анђели?{S} Па најпосле ако баш и усплачу, ми ћемо им ноћу у сну долазити, па ћ |
| нам је мајка сарањена, а хтедох и ја, и ако нам не беше сасвим уз пут.{S} Ах!{S} Место да весел |
| е хоће и може да полаже наде на мене, и ако твоја мати не ће и не може!...</p> <p>Много горких |
| <p>Ја је мирно слушах, шта ми збори, и ако ме свака реч њена као отровна стрела удараше у срце |
| у децу, да их поучавам, па бих живео, и ако још сиромашније него до сад, оно ипак мирно и задов |
| као што он вели шта ћемо онда?{S} Па и ако одма оздравим, шта ћу опет с ђацима својим?{S} Ја с |
| пет шест редака имати у свему.{S} Но и ако се вели, да човек не може бити без икаквих брига, ј |
| је од ње узео, куд би онда?“ —</p> <p>И ако сам о том често мислио, ипак беху ми ове речи љуте |
| двојице замењује ме један друг мој, али ако ова болест и даље овако устраје, бојим се и за њих, |
| вели, да ће све добро бити.</p> <p>„Али ако не буде тако, као што он вели шта ћемо онда?{S} Па |
| на, опет не ће анђели никад бити!{S} Ти ако ћеш анђео да будеш, ти мораш слушати мене, мајку св |
| јући се лепшем, срећнијем животу.{S} Но ако се растанемо, за мене ће престати нада и радост, ал |
| век не може бити без икаквих брига, јер ако их нема, он их сам створи само за то, да их <pb n=" |
| т не ћу изданути на гњилој постељи, већ ако не могу у рат ићи, а ја ћу бар којем великом душман |
| ми сестру спомињеш, то је истина тако, ал’ ипак кад бих ја срећан био, не би ни она несрећна б |
| х љубљах, љубљах и уста, љубљах и чело, ал’ највише очи...</p> <p>„Љубице!{S} Реци, да ме волиш |
| ти мој добри роде, ти баш ништа!...{S} Ал’ опрости!{S} Опрости несретнику!{S} И ја сам некад л |
| оје јадно срце!..{S} Твоје црне очи!{S} Ала су живе жеравице за моје јадно срце!{S} Ах, очи тво |
| твоје црне очи!..{S} Твоје црне очи!{S} Ала су пуне милина за моје јадно срце!..{S} Твоје црне |
| пет љубав...{S} О сестро!{S} Сестро!{S} Ала ми је жеља силна, да те на своје груди братски загр |
| ми било!..{S} Но са мном још како тако! али шта ће Данка да ми ради?{S} О Данко!{S} Данко!{S} И |
| тебе бити, навек, ма никад не спавала, али ти не ћеш у болницу!{S} Ја сам већ и лечнику казала |
| ?{S} Она беше и данас у ватри и мукама, али опет бар знађаше за себе и могаше се помало са мном |
| до сад навек пуно љубави, пуно осећања, али не оваке љубави, не оваког осећања; ах! досадања љу |
| вораше.{S} Не знам, да ли ме срце вара, али мени се тако чини, да ћу опет оздравити и опет лепо |
| кве љубичина мати, жена прилично стара, али веома пријатна.{S} Реч по реч, па дође време да се |
| адна недра, тај се више никад не смеје, али никад и не плаче...{S} Но док ја одем под земљу, ти |
| оје, ја опет пун наде скачем с постеље, али ме уједно облеће и јато брига, шта ће бити, ако ми |
| трос устао, беху ми груди истина мирне, али уједно и тако ледене, као да се у њима змије легу.{ |
| а оборила очи и гледаше мирно преда се, али не хтеде ништа одговорити.{S} А и за што би говорил |
| {S} Али они хоће каткад дуго и да ћуте, али не ће никад ништа да прећуте.{S} Моје здравље не бе |
| ко лепих усана...{S} Она више не плаче, али с плачем престаде за навек и сваки осмех!...</p> <p |
| Љубичина мати такође ме лепо поздрави, али некако необичним погледом, да се у мени поче мисао |
| а доспеш тамо?</p> <p>„Неки смо родови, али какви, ја управо ни сам не знам; но ипак ја их свак |
| сетру своју, то не; већ на против ради, али ради веселим срцем, а не туговањем!{S} Твоје сузе н |
| ја за изговор рекох, да сам навек таки, али до сад не бејах још сасвим познат, па се наравно ни |
| ће и голубићи беху већ прилично велики, али се још не могаху ослонити на своја сопствена крила. |
| е мени, она вас уважава, увек вас фали, али — — “</p> <p>У љубичиним лепим очима заблисташе се |
| ра бити, ја ћу пркосити и небу и земљи, али ми те отети нико не ће!“</p> <p>— Што се моје мајке |
| сасвим изгорела.{S} Маџари су потучени, али и многи наши платише главом; само се још није знало |
| да није требала с вама тако поступати, али шта ћемо?{S} Старост заборавља на младост и назива |
| шу моју.{S} Хтедох јој и даље говорити, али ми језик поста на једаред као олово тежак.</p> <p>И |
| ом.{S} Она ми стаде још нешто говорити, али шта, то нисам чуо.{S} Одма пођох хитно на поље, но |
| подиже очи своје и хтеде ми нешто рећи, али јој усне задрхташе и она окрете главу, <pb n="57" / |
| дох још јуче одавде натраг у Г — отићи, али непрестано пада бујна киша и дува тако хладан ветар |
| >18/8</p> <p>Хтедох данас Љубици отићи, али цели дан падаше киша и све беше тако тужно, тако мр |
| етињства ми време непрестано јаде лечи, али ове јаде, Љубице! не ће излечити време, ове ћу оста |
| але двојице замењује ме један друг мој, али ако ова болест и даље овако устраје, бојим се и за |
| боли мислећи на наш последњи састанак, али ја нисам крива ни у чем.{S} Ја још не знам, за што |
| па онда тек дођу други!“</p> <p>— Знам, али наши ће родитељи плакати! —</p> <p>„Не знам, за што |
| заше, као Љубица.{S} Ја управо не знам, али мени се чини, да сте се вас двоје једно у друго јак |
| е, она ме гледаше тужним укоченим оком, али ми не могаше ништа рећи, и узалуд је питах: „Данко! |
| Када је у бој пошао, беше врло озбиљан, али не беше ништа жалостан.{S} Пољуби се прво с мајком, |
| олуб би за голубицом навек тужно гукао, али је не могаше никако наћи.{S} И тако тужан летећи да |
| !{S} Па и он би њој много и радо чинио, али шта ће јадан, кад ни он ништа нема; а при том има ж |
| о доба осећах, да ми је тело изнемогло, али никад ми не беше тако као данас.{S} Целе прошле ноћ |
| ити натраг.{S} Цели дан ходах тамо амо, али службе не могах нигде наћи, те тако жалосна мишљах |
| тихо стиснувши главу своју на немирно, али срећно срце моје.</p> <p>„Љубице, сунце моје!{S} Чи |
| о.</p> <p>— Пошао бих радо још вечерас, али нисам спавао прошле ноћи, па се бојим, не ћу моћи о |
| емо, за мене ће престати нада и радост, али ће уједно престати и туга и жалост, и суза и уздиса |
| бих помишљао на некадању заверу своју, али слабост и болови тела не допуштаху извршење њено, п |
| смрт начинила је мене бедним сирочетом: али уједно и младо срце моје српским духом напунила!{S} |
| ше тешких мука, нису јој очи пуне суза; али нема ни нежног осмејка око лепих усана...{S} Она ви |
| ла или за што се нисам бар боље обукла; али онда ми то не паде на памет, а после се већ не мого |
| и рече: „Вама је тешко, вас боли срце; али против Бога не можемо ништа!{S} Сирота, како се муч |
| ређање стање кад Паја беше још у школи; али ја на своју пустињу никад!“ рекох тужним гласом и м |
| сам могао умерени труд навек издржати; али од како сам морао при истој снази труд знатно да ув |
| тварити, опет би срце могло мирно бити; али игра ми десно око, па се бојим, хоће ми на зло насл |
| ко часова поред Љубице весело провести; али при свем том не могох јој одрећи, већ почех припове |
| ећно рајско доба, да опет Љубицу видим; али кад на ову зиму погледам, у којој не могу <pb n="87 |
| м оком — „Знадем добро, да ти је тешко; али ослони се и ти једном на мене!{S} Ја сам здрава, ак |
| , куда бих отићи желео, то је манастир; али не могу ни тамо јер немам шта да једем, а камо ли д |
| ја мати мрзи? —</p> <p>„Не мрзи, не!{S} Али она увиђа, да вама треба још доста времена, док дођ |
| /p> <p>— Да умремо! —</p> <p>„Добро!{S} Али како ћемо?“ упитах Марину снуждено, јер сад ми тек |
| таје и замењује са вечном радошћу...{S} Али сада верујем само у овај једини живот, у живот на з |
| собом бави, тад нема ничега слађега.{S} Али кад на срцу јади леже, тад је то занимање душино го |
| у ослонити на своја сопствена крила.{S} Али кад кога почне несрећа да гони, она не зна, шта је |
| м себе да лиши свог досадног живота.{S} Али велики духови силни су и после смрти тела свога, је |
| о стојим, не ћу имати ни за по пута.{S} Али најпосле што му драго, било како било!{S} Мислим и |
| едно бити, но за сад то није могуће.{S} Али кад се Паја удоми, а међу тим и тебе удам, тад ћу м |
| 68" /> другчија, могла би тамо бити.{S} Али она кад би видела ову сиротицу, би спрам мене била |
| ам живео више у тузи него у радости.{S} Али така ми је нарав моја, да се навек тешко растајем с |
| х од Љубице добио бар неколико речи.{S} Али она ми ништа не пише, и моја туга постаје тежа, а б |
| о страсно волите, што ја добро знам.{S} Али кад је већ једанпут видите, да не може ваша бити; з |
| рити и не ће ми допустити, да умрем.{S} Али док је човек здрав, може много да поднесе, а чим се |
| , ја сам се више пута о њих огрешио.{S} Али они хоће каткад дуго и да ћуте, али не ће никад ниш |
| ах одох да тражим себи другу службу.{S} Али ја бејах врло слабо обучена, а ветар и киша беху та |
| ће то већ много бито, што ја терам?{S} Али шта знам да радим?{S} Ја сам приморан да одлазим к |
| узе лиле, тако исто можда као и ваше! — Али — то вам не бих иначе рекла, да ме не назвасте веро |
| не плачу, јер нама је добро!“</p> <p>— Али мени је тешко, да их оставим! — рече Марина и поче |
| он вели, да ће све добро бити.</p> <p>„Али ако не буде тако, као што он вели шта ћемо онда?{S} |
| неба!“</p> <p>— Тако ми неба! —</p> <p>„Али хајде кажи и Бога ми!“</p> <p>Бога ми! —</p> <p>„Но |
| м темељ будућности своје; у Данки свети аманет од оца и мајке, да према њој покажем захвалност |
| или и као поплашено стадо трчаше тамо и амо!{S} Но то још не би било за мене тако страшно, да с |
| а и заспати, јер ја и не знам, како сам амо доспела!</p> <p>Док ми Данка ово приповедаше, мени |
| радох увидети, да добро зна, за што сам амо дошао, и да не верује, да су ме друге прилике овамо |
| К—, који са својом лепом сејом Љубицом амо дође.{S} Као мало дете радовах се овом састанку, је |
| , по којој многи људи, сви здрави, тамо амо мирно ходаху!..{S} Моје срце беше пуно милине и опе |
| да једва могаше по гдекоја звезда тамо амо затрептати; а око манастира беше све тихо као на гр |
| /> стања, него да се на непознате тамо амо с просјачењем обраћамо.{S} У осталом надам се, да ћ |
| {S} Изиђох на улицу.{S} Свет иђаше тамо амо; не знам, да ли ме когод гледаше или не; доста то, |
| " /> суза.{S} Мисли ми се разиђоше тамо амо, као голуби, кад полете по свету, да хране траже: н |
| арену главу своју по зеленој трави тамо амо превијаше.{S} По красном плавом небу забели се по к |
| крилима оживелих осећаја лећаху ми тамо амо као челице с једног цвета на други.</p> <p>„Љубице! |
| те за то изиђох у гору.{S} Ишавши тамо амо вратим се опет натраг, легнем на диван и удубим се |
| ; а мисли ми још непрестано летаху тамо амо узалуд тражећи лека ранама мојим.{S} О Љубице!{S} Љ |
| вратити натраг.{S} Цели дан ходах тамо амо, али службе не могах нигде наћи, те тако жалосна ми |
| </p> <p>У том дође возач, који је Данку амо довезао и донесе мали завежљај, у којем беху све да |
| о, одма сам на Љубицу помислио, на овог анђела живота мога <pb n="38" /> и ја још у кревету поч |
| гледах моју драгу другарицу, већ гледах анђела божијег, а у себи гледах грешно, сасвим грешно д |
| погрешно рекао; постају <pb n="125" /> анђели сва деца, која су добра и слушају родитеље своје |
| ањам и мајку своју, како ми вели, да ће анђели бити сва деца која слушају родитеље своје...{S} |
| па ма не имали седам година, опет не ће анђели никад бити!{S} Ти ако ћеш анђео да будеш, ти мор |
| у годину, јер ми оћемо да будемо његови анђели! —</p> <p>Ја постадох овим марининим речима па ј |
| и плакали, кад ће знати, да смо постали анђели?{S} Па најпосле ако баш и усплачу, ми ћемо им но |
| морам опет за себе задобити, — „Ми као анђели кадгод зажелимо, да видимо родитеље своје, ми ће |
| ју анђели божији, и описиваше нам, како анђели лепо живе.{S} Ја тада бејах тек у седмој години |
| да гледаш у лице божије, да чујеш, како анђели певају, па да и ти певаш с њима; тамо нема ни ве |
| умру пре навршене седме године, постају анђели божији, и описиваше нам, како анђели лепо живе.{ |
| аше ми мајка, „да само она деца постају анђели, која умру пре навршене седме године, то вам је |
| у мени се одма роди мисао, да могу и ја анђелом постати, која сваким даном све већма сазреваше. |
| својих лепих и слатких снова, одрећи се анђелства божијег, ах! та Марина ме чека и непрестано и |
| о да ми тихо зборе: „Ја сам већ постала анђео, хајде и ти!{S} Ја сам своју реч одржала, одржи ј |
| >Ах, Љубице!{S} Љубице!{S} Ти си заиста анђео хранитељ живота мога!.. —</p> <pb n="52" /> <mile |
| лежаше и спаваше мирно, мирно као какав анђео...</p> <p>„Данко!{S} Драга Данко!{S} Отвори очи!{ |
| /p> <p>Мени беше, као да одлази од мене анђео среће моје: „Слатка Данко!{S} Седи још мало код м |
| .{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Јеси ли ти анђео, којег ми Вишњи посла, да усрећиш и моје груди?!. |
| као да тиме хтеде рећи:{S} Лепо је бити анђео!..</p> <p>„Ја бих волео!{S} И ја морам умрети!{S} |
| } Умре у том тврдом уверењу, да ће бити анђео!..</p> <p>Ах!{S} Како ми тада беше, кад је гледах |
| ејах себи увртио у главу, да морам бити анђео.</p> <p>— А би л’ ти волео? — упита ме Марина и п |
| {S} И ја морам умрети!{S} Ја морам бити анђео!“ — рекох јој тако поузданим гласом, као да сам ј |
| не!{S} Мени беше, као да сам већ постао анђео!..</p> <p>И ја опет не имађах других мисли, <pb n |
| !{S} Како те може бити жао, да постанеш анђео?{S} Да живиш у рају, где има толико лепог цвећа, |
| е навршене седме године, па да постанеш анђео божији — питах Марину, јер ја већ бејах себи уврт |
| е ћу ни ја да живим!{S} Кад ти постанеш анђео, не ћу ни ја да будем грешна! —</p> <p>„Дакле да |
| не ће анђели никад бити!{S} Ти ако ћеш анђео да будеш, ти мораш слушати мене, мајку своју, а ј |
| <p>Моја прва љубав беше дакле небеска, анђеоска љубав; а кад сам одрастао, следоваше друга, са |
| > <p>Дошавши пре подне дома нађем комад артије на столу. „Драги брате!“ — писаше ми Данка — „до |
| ад бих се још опростио тих црних брига, ах! био бих срећан као тица у слободној гори! —</p> <pb |
| ких снова, одрећи се анђелства божијег, ах! та Марина ме чека и непрестано изгледа, кад ћу јој |
| здисања дигнем се и ја с постеље своје, ах! та данас је први дан после дуге несносне болести, д |
| 21/11</p> <p>Данас је Данки много боље, ах! како би ми велики камен са срца спао, кад бих је ви |
| ити срце своје; па онда, буде ли среће, ах, Боже! да дивне ли среће!.. —</p> <milestone unit="s |
| ећи, преживети без радости, без љубави, ах! то ме боли, то ме пече!{S} Прошлост ми је пуна суза |
| уза пролио...{S} Но унутарњи живот мој, ах! како је тај сасвим променут!..</p> <p>Кад сам још д |
| лаве избијем и да о њој више не мислим, ах! као какав демон гони ме лик њен!...</p> <p>Кад је с |
| више пусте, моје срце није више празно, ах! ја нисам несрећан, нисам, јер не стојим више сам са |
| ма душе моје беше ми све мрачно и црно, ах! дан живота мога претворио се у вечиту црну ноћ...{S |
| али не оваке љубави, не оваког осећања; ах! досадања љубав моја и досадања осећања моја беху са |
| , стадох као укочен поред постеље њене; ах! она лежаше и спаваше мирно, мирно као какав анђео.. |
| е видела овако жалосног и очајаног?!{S} Ах!{S} То ме боли, што ће твоја мати да добије опет пра |
| гробље, у теби леже кости оца мога!{S} Ах, крваво гробље, Србин те таквих много има!...</p> <p |
| пре оздравити, но ме нада љуто вара!{S} Ах!{S} Кад зора засвити, ја мутним оком погледам на све |
| ли ми сада Данка ради?{S} Сиротица!{S} Ах!{S} И она би требала срећнија да буде, јер ни боље д |
| ком, па онда како ми је, тако ми је!{S} Ах!{S} Не знађах јадан, да ме и овде чека нова несрећа |
| ми је једини темељ будућности моје!{S} Ах!{S} Да ми је при свем том бар једном да оздравим и д |
| су живе жеравице за моје јадно срце!{S} Ах, очи твоје!{S} Твоје лепе црне очи!.. — <milestone u |
| њеном искреном, сестринском љубави!{S} Ах!{S} У место ја за њу да се старам и ја њу да издржав |
| рцу примити!{S} Нисам требао побећи!{S} Ах!{S} Он ваљда не зна, да је само Данка узрок тако наг |
| о и притрчах к њој — „Сестро мила!..{S} Ах, благи Боже! ово је много све за један дан!“</p> <p> |
| надам, ничем!{S} Тако ми она рече!..{S} Ах!{S} Ја видим, ја осећам, како ми постаје цео свет пр |
| молитава, осим да умрем, да умрем!..{S} Ах!{S} Ја бејах тако са свим смрти жељан! — </p> <p>Јед |
| ско доба живо оживи у души мојој!...{S} Ах!{S} С каквим сам осећајем лане дошао, а с каквим ли |
| темељу тако лошом, тако трошном?...{S} Ах!{S} Мој цео свет, мој лепи свет, који сам толико на |
| равности бих за навек предан био?...{S} Ах!{S} Боже!{S} А моје су жеље, да вечно живим у народу |
| ао да изгубих половину срца свога...{S} Ах! много шта лежи на души <pb n="129" /> мојој, па ниј |
| це, које је већ и онако пуно рана...{S} Ах!{S} Она хоће, да сам себе победим и да све то пустој |
| би ме когод истерео из куће своје...{S} Ах!{S} Тако мислим, и опет кад би до тога дошло, не зна |
| тешка тама, као туга на срцу моме...{S} Ах! како је мирна ноћ и све је тако мирно, као да слуша |
| х очи своје скидати с очију њених...{S} Ах! очи су њене тако лепе, тако миле, да бих радо прове |
| еби ће твоје девовање златно бити?..{S} Ах!{S} Кад бих се могао само још једаред с њоме састати |
| о да га превари, да она не покисне..{S} Ах! како ми <pb n="109" /> је мило гледати зелену гору, |
| ка, који је дошао на место оца мога.{S} Ах!{S} Како ми беше, када ступих у овај дом, у којем са |
| плавим трепавицама блисташе се суза.{S} Ах!{S} За кога би та суза?{S} Да ли за мене или за њу?{ |
| а више Данке, да ме певајући дочека.{S} Ах!{S} С њом ми оде и сва светлост из овог стана! —</p> |
| и музику и бавећи се својим мислима.{S} Ах! колико имађах тако лепих вечери у немој манастирско |
| згледати <pb n="152" /> као невеста.{S} Ах!{S} Ја непрестано мислим на њу, при свем том, што се |
| а и Данка остадосмо без оца и мајке.{S} Ах!{S} Чим на њихову смрт помислим, мене срце боли и су |
| >Посрћући изиђем из болнице на поље.{S} Ах!{S} Као да ми се душа отргла од телесних окова, па с |
| ох даље издржати, па изиђох на поље.{S} Ах!{S} Како ми је свет сав црн и мрзак!{S} У мојим груд |
| е мени више говораху него речи њене.{S} Ах!{S} Давно то беше, када је видех последњи пут и она |
| а прекипи од слатке изненадне среће.{S} Ах!{S} Што су кишне капљице цвећу, које је већ венути п |
| ја сваким даном све већма сазреваше.{S} Ах!{S} Благи боже!{S} Бејах још <pb n="119" /> лудо дет |
| анка код мене, сад ће ми бити лакше.{S} Ах!{S} Лакше?{S} Још има других рана срце моје, но шта |
| у радости, што ме опет здравог види.{S} Ах!{S} Како ми мило би, кад погледах на светли дан и на |
| огаше се помало са мном разговарати.{S} Ах!{S} Као каквом несретнику, који на целом свету нема |
| а ја не чух за њу још ниједне речи.{S} Ах, Боже! бојах се, хоће се на мене заплакати, а то би |
| гим неизмењивим последицама њиховим.{S} Ах!{S} Од како остасмо без оца и мајке, ја сам се више |
| слио, или боље да кажем, лепо сањао.{S} Ах! камо сада оних златних дана, кад су ми се све жеље |
| ти, јер и ти си доста за мене радио.{S} Ах!{S} Кад помислим само на стрину своју, од које си ме |
| ја, и ако нам не беше сасвим уз пут.{S} Ах!{S} Место да весело с њима дане проводимо, ми тражим |
| и први поглед мој паде ми на Данку.{S} Ах!{S} Сиротица!{S} И њу је санак савладао, јер сеђаше |
| дугу, па ћемо гледати доле на земљу.{S} Ах!{S} Марино!{S} Како те може бити жао, да постанеш ан |
| беше и сад опет здрав по гори хода?{S} Ах!{S} Твој слатки поздрав ули ми нова живота у скоро м |
| жним и сузним оком вас за мене пита?{S} Ах!{S} Поздрав’те је!{S} Поздрав’те је и реците јој, да |
| као да ме никад ни познавали нисте?{S} Ах!{S} Ово немојте!{S} Немојте, јер моје срце не ће моћ |
| бе, једину наду, једину радост моју?{S} Ах!{S} Ти си једина која ме још <pb n="162" /> везиваше |
| ио, могу слободно рећи: „Лечио сам се!“ Ах!{S} Од детињства ми време непрестано јаде лечи, али |
| g="la">omnia mea mecum porto</foreign>“ Ах!{S} Једино место, куда бих отићи желео, то је манаст |
| дом уверењу, да ће бити анђео!..</p> <p>Ах!{S} Како ми тада беше, кад је гледах мртву на столу, |
| , и моје се очи опет разведрише.</p> <p>Ах, Љубице!{S} Љубице!{S} Ти си заиста анђео хранитељ ж |
| тад поче и разум своје да ради.</p> <p>Ах, благи Боже! да тешке ли борбе!</p> <p>Читав дан миш |
| и нејасан и опет тако диван и сладак: „Ах, Миливоје!{S} Може ми мати сваки час из собе изићи, |
| е теби сад?“ упитах је зачуђен.</p> <p>„Ах, слатки брате!{S} Ја сам поред тебе сасвим срећна!{S |
| м.{S} Она је провела скоро три месеца у Б— код брата свога и тек је ових дана кући дошла.{S} Ов |
| а што да Љубица проведе баш ово време у Б—, а не код своје куће, кад је могла бар претпостављат |
| дно се кренусмо из К—, ја овамо, а он у Б—, где ће му скоро и сватови бити.{S} Но како ти се Љу |
| о, кад је не бих могао ни видети, јер у Б— не бих имао од куда ићи.{S} Но кашње ипак паде ми на |
| да? — упитах је мало зачуђен.</p> <p>„У Б—, јер је тамо добио сталну службу; мени би милије бил |
| сви осећаји моји сада се једино Љубицом баве.{S} Оно, што у љубави мојој беше до сад празно, са |
| х мисли спушта на ум и на срце, да њима бавећи се вече очекујем.{S} И опет бих дан још како так |
| <pb n="79" /> полако слушајући музику и бавећи се својим мислима.{S} Ах! колико имађах тако леп |
| <p>НЕКОЛИКО РЕЧИ УЗ ОВО ИЗДАЊЕ.</p> <p>Бавећи се у Прагу на наукама, био сам несрећом пао у те |
| и као што ми је срце мира жељно.</p> <p>Бавећи се таким црним мислима не знам ни сам, шта ми би |
| исте ли ме знали известити, где се сада бави Светозар С—, који је пре неког времена овде станов |
| ах, како бих дознати могао, где се сада бави; но се не могох решити, како да је потражим. —</p> |
| Кад је душа задовољна, па се сама собом бави, тад нема ничега слађега.{S} Али кад на срцу јади |
| .{S} И ту бих се по свој прилици подуже бавио, да не дође к мени отац намесник, те ме позва, да |
| ти могао.</p> <p>„Оћете л’ се дуго овде бавити?“ — упита ме сада љубичина мати, а из њеног погл |
| , нек раде и граде, шта хоће...{S} Цело бавлење у гори беше ми веома пријатно, чему и данкино д |
| н и сваки је клизав...</p> <p>Док се ја бављах таким мислима, Данка се трже из сна свога и поче |
| дно у срце дира!.{S} И што се дуже овде бављах, то ми ово место постајаше све милије и чаробниј |
| 82" /> посећујем, па и сада при поласку бављах се тамо два дана.“</p> <p>— Хајдемо мало да се п |
| то нисам отишао у манастир, те се нисам бадава истрошио, кад је не бих могао ни видети, јер у Б |
| они су око мене, с њима ћу ја да славим бадње вече, они су моје друштво. —</p> </div> <div type |
| ше ме, да идем с њима, да скупа славимо бадње вече.{S} Почеше ме тешити и хтедоше ми тугу да уб |
| !{S} Љубице!{S} Ти ваљда на меком крилу бајнога санка сада мирно спавам, око твојих <pb n="70" |
| е урадио, да сам још вечерас отпутовао, бар ме не би морило нестрпљење и ово ужасно дуго време, |
| г свога?{S} Не, то не могу!{S} И опет — бар кад бих знао, да је Љубица кадра принети све жртве, |
| нашег разреда, већ целе школе, тако га бар већином професори називаху.{S} Кадгод имађасмо слоб |
| а је није никако ни добио, јер нас онда бар не би остављао!“ одговори Љубица.</p> <p>— „Што мор |
| рено одговорим: „Нема даље ништа!{S} Ја бар не знам свршетка; а ви, ако га знате, а ви га рецит |
| у Б—, а не код своје куће, кад је могла бар претпостављати, да ћу опет у манастир доћи, ако не |
| госпа јој добре су душе, како их до сад бар познаје; но најстарију ћерку исте породице назва ми |
| 11</p> <p>Намислио сам, да останем овде бар још ово неколико дана, док не буду љубичини сватови |
| исте заборавили, уверен сам, да ћете ме бар с неколико милих речи ваших удостојити и обрадовати |
| е одговора, да замолим Данку, да остане бар још десетак <pb n="136" /> дана у својој досадањој |
| сам је ја овако преклињао, да ми рекне бар једну реч, она сва узбуђена стајаше као нема гледај |
| га једва чеках, да стигнем овамо, да се бар састанем с Данком, па онда како ми је, тако ми је!{ |
| да гдегод прода, да својим трудом себи бар одело набавља.{S} И тако ћемо нас двоје мирно дан п |
| сасвим клонуо...{S} За то, Данко, пази бар ти на своје здравље.“</p> <p>— Не бој се, Миливоје, |
| ебе, да будем миран — Но ипак реците ми бар једну реч! —</p> <p>„А шта бих вам рекла?“ — прошап |
| им, ја те обожавам!..{S} Реци и ти мени бар једну реч, реци, Љубице!{S} Заклињем те свим на све |
| ља!</p> <p>„Љубице, сунце моје!{S} Реци бар једну реч!..{S} Ти си та бела голубица, коју је гол |
| ="116" /> чезнути и венути!..{S} Да сам бар сасвим уверен, да ће ми се наде збиља остварити, оп |
| твари тамо оставила или за што се нисам бар боље обукла; али онда ми то не паде на памет, а пос |
| ати и као награду за то хтедох да живим бар после смрти своје...{S} Сад сам се из сна пробудио |
| и моје!{S} Ах!{S} Да ми је при свем том бар једном да оздравим и да се опростим ове несносне по |
| ђака не добијам ни толико, да бих могао бар стан да плаћам; а на данкину заслугу не могу такође |
| анпут престале, кад бих од Љубице добио бар неколико речи.{S} Али она ми ништа не пише, и моја |
| г, на целом свету никог свога.{S} Овако бар има још једно биће на свету, у којем та иста крв те |
| беше и данас у ватри и мукама, али опет бар знађаше за себе и могаше се помало са мном разговар |
| ељи, већ ако не могу у рат ићи, а ја ћу бар којем великом душману или слободе или народа нашег |
| орам умрети, а тим својим делом опет ћу бар колико толико добра учинити!“</p> <p>Сирома Марко!{ |
| а навек ме је узбуђивао и у лепше мисли бацао, па тако беше и данас.{S} Мишљах о Љубици, чије м |
| ја се пружим полеђушке на зелену траву, бацим шешир преко лица, склопим очи, па пустим мисли св |
| њихове куће, скупим све ствари своје и бацим госпи пред ноге: „Ево вам за ваша стакла!“ рекох |
| , како сетно прижељкују!.{S} Кудгод око бацим, свуд је лепо и све је красно! — Посматрајући ове |
| ам, на коју ће ме страну вртлог времена бацити?{S} Да још Данке немам, можда бих до сад већ у г |
| г места, па стаде своје сетне плаве очи бацити час на једну, час на другу страну, не знајући, г |
| зним оком, — Бриге ће ме опет у постељу бацити!{S} Сирочад смо, Данко!{S} Нигде никог, нигде ни |
| ори!{S} Ох!{S} Оче!{S} Оче!...“ И ја се бацих на земљу скоро онесвешћен...{S} Људи, који туда т |
| паде ми на ум, за што да Љубица проведе баш ово време у Б—, а не код своје куће, кад је могла б |
| , као да бих је хтео запитати, да ли је баш збиља уверена, да ја нисам сирома? —</p> <p>После п |
| тру своју, и то једино због тога што је баш код стрине, своје, која никад не беше пријатељ ни м |
| ајпре породици где је Данка била, да се баш збиља уверим, да није више тамо.{S} Домаћица ми реч |
| е врло бурно.{S} Мени ова молба не беше баш најпријатнија, јер ја хтедох ово неколико часова по |
| /> лешину више, а ти мој добри роде, ти баш ништа!...{S} Ал’ опрости!{S} Опрости несретнику!{S} |
| бедна, па што ми је још најгоре, да јој баш ја ту беду морам да стварам...</p> <p>У таким мисли |
| ше држати, то ми је ипак жао, што морам баш овог изгубити, јер беше најбољи од свију осталих.{S |
| детињасто бринуо? — рече ми Паја — Ако баш и не знаш, у ком је месту, доста је што знаш, да је |
| смо постали анђели?{S} Па најпосле ако баш и усплачу, ми ћемо им ноћу у сну долазити, па ћемо |
| да се храбро борио; а за мајку и сестру баш ниједне речи.{S} Но после подне добих много црње гл |
| {S} Свесрдно поздравље вама и Данки.{S} Баша Љубица.“ —</p> <p>„Моја слатка Љубица!“ —- рекох п |
| даље од њега простире се велика, дивна башта.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>7/6</p> < |
| надох, а ја је почех провађати по целој башти показујући јој све, што је овде лепо; а за нама и |
| <p>Дошавши данас у К— затечем Љубицу у башти, где весело певајући надгледаше цвеће, а у руци д |
| том опазим оца намесника, где долази у башту са још једним младим човеком и једном женском.{S} |
| После ручка на предлог љубичин одосмо у башту и тамо разговор у пријатном хладу под густо разгр |
| цом у соби, а око четир сата изиђосмо у башту и седосмо под онај исти орах, где сам, дошав, прв |
| а и обоје нас пољубила, одвела би нас у башту и тамо нам цвеће брала...{S} А на овом месту, ту |
| већину данашњег дана, а по подне одох у башту и у најдаљем крају под разгранатим дрвећем спусти |
| и, а кад после подне одох у манастирску башту, беше ми све тако красно и пријатно, да се ничег |
| д пред лепом великом кућом спазих дивну башту, која се отезаше преко целог дворишта и у којој б |
| и туда трчаху, викаху ми непрестано, да бегам, ако ми је живот мио; но ја те опомене не хтедох |
| а са светином бегати стадох.{S} Куд сам бегао, то нити ја, нити остали знадосмо.{S} Ми бегасмо, |
| } Ми бегасмо, само живот да спасемо; ми бегасмо од сурова и грозна непријатеља, не мислећи, где |
| то нити ја, нити остали знадосмо.{S} Ми бегасмо, само живот да спасемо; ми бегасмо од сурова и |
| тако красан!</p> <p>„Што ви тако далеко бегате у самоћу!“ упита ме Љубица весело се смешећи.</p |
| скочим пола срушени зид, па са светином бегати стадох.{S} Куд сам бегао, то нити ја, нити остал |
| накав исти, као што и пре беше, јадан и бедан, с једном разликом, да нисам више сам, већ имам п |
| на жалосно стање себе самога, како сам бедан, да јој ни у чем помоћи не могу, а лик покојног с |
| ји је навек од свега најмилији, ма како бедан био? <pb n="151" /> Ја вам то искрено и пријатељс |
| ах умирити срце своје.{S} Да нисам тако бедан и свакој опасности изложен, јер заклона ни с једн |
| и.{S} Па и тај једини живот преживети у беди и несрећи, преживети без радости, без љубави, ах! |
| овако загрљену децу своју, загрљена два бедна сирочета?“..{S} Неколико тренутака трајаше ова не |
| {S} Сва прошлост моја бујно оживи, моја бедна сестра изађе ми пред очи као сироче без неге и са |
| народ свој и твоја деца осташе сирочад бедна!{S} Давно је од како сносе тешке јаде, од како ли |
| ити боље и лепше..{S} Наде, лепе наде и бедна, горка садањост, увиђам, да није ништа!{S} На што |
| уга, што ми је сестра при свем том тако бедна, па што ми је још најгоре, да јој баш ја ту беду |
| срце тебе гледајући, јер видим како смо бедни!{S} Но само да оздравиш, да једном оздравиш, па ћ |
| срце моје; твоја смрт начинила је мене бедним сирочетом: али уједно и младо срце моје српским |
| ти могу. —</p> <p>Моје је стање јадно и бедно, но ипак млад сам и здрав сам, па се тешим, да ће |
| икаква варалица, никакав крадљивац, већ бедно сироче, па могу свуда смело ступити, и знам, да с |
| што ми је још најгоре, да јој баш ја ту беду морам да стварам...</p> <p>У таким мислима поче ме |
| ударити и да многи остављају село и да беже даље.{S} Мати моја при овим речима погледа брижно |
| леда ме својим црним оком, и тај поглед беже тако збуњен и нејасан и опет тако диван и сладак: |
| још веже за живот, кад живим без наде, без цели, без радости, па и не плачем више? —</p> <mile |
| за живот, кад живим без наде, без цели, без радости, па и не плачем више? —</p> <milestone unit |
| беди и несрећи, преживети без радости, без љубави, ах! то ме боли, то ме пече!{S} Прошлост ми |
| рицу, своју сусеткињу, трговачку ћерку, без које нисам могао ни један дан да будем; а управо ни |
| гима, да би помогла брату своме, и сама без сваке помоћи!..“</p> <p>Како славуји дивно прижељку |
| у, ти ћеш остати на земљи, остаћеш сама без брата свога.{S} Ко ти може добар стајати, да ћеш би |
| ачем.{S} Тешко ми је отићи с овог света без икаква гласа!...{S} Па знаш шта сам намислио?“</p> |
| ва, те ја и сестра моја остасмо сирочад без оца и мајке...{S} Она је живот свој жртвовала <pb n |
| вог брата, па не треба да јој крст буде без венца. — Стојећи код њеног гроба излажаше ми појава |
| сам себе да мучим и морим, јер мени је без ње све празно и мртво, па и сам сам себи празан и м |
| ија од бола, што здравља нема, те умире без гласа и спомена...{S} Више се пута у сну и заплачем |
| дна сестра изађе ми пред очи као сироче без неге и савета, остављена од целог света, па и од ро |
| ти за Данку; а овако, што ћу, кад би ми без ње био сав свет увек празан и мртав!..</p> <p>На је |
| т преживети у беди и несрећи, преживети без радости, без љубави, ах! то ме боли, то ме пече!{S} |
| Но и ако се вели, да човек не може бити без икаквих брига, јер ако их нема, он их сам створи са |
| е!{S} Немојте, јер моје срце не ће моћи без вас да живи!... — Више се пута тако уживим у створе |
| , које су само за то створене, да нисам без њих, онда би по мене добро било; но ово су бриге та |
| бе, шта ме још веже за живот, кад живим без наде, без цели, без радости, па и не плачем више? — |
| потражио срце, ако га има...</p> <p>Као без душе долетим до болнице и пријавим се надзиратељци. |
| вом сузним оком тихо прошапћем: „Ми смо без оца и мајке.“ — У таквим мислима дођох у шуму, по к |
| цама њиховим.{S} Ах!{S} Од како остасмо без оца и мајке, ја сам се више пута о њих огрешио.{S} |
| екла све...{S} Она је послала оно писмо без моје воље“...</p> <p>Чим ово Љубица рече, мени тако |
| а много времена, а ја и Данка остадосмо без оца и мајке.{S} Ах!{S} Чим на њихову смрт помислим, |
| што ћу сама бити, колико с тога, што ћу без њега бити; јер сам се на њега већ тако навикла, да |
| будем миран.{S} Но и њихове очи не беху без суза, особито љубичине, које непрестано на мене гле |
| <pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>БЕЗ ОЦА И МАЈКЕ.</p> <p>написао</p> <p>Пера Радуловић</ |
| холију, те с тога сам написао ово дело „Без оца и мајке,“ да бих тиме олакшао души својој.{S} К |
| свршетак скупа саставити! — рече, па се безазлено насмеши.</p> <p>„Лакше ми је, да вам ту гатку |
| ој беше, да је сноси сама.{S} С тога ја безбрижан одох да се играм.{S} Читава гомила деце скупи |
| ано цвеће мени пружи, а поглед јој беше безбрижан и весео као у малог детета.{S} Дирнут у срце |
| n="71" /> летиш по лепом свету невине и безбрижне маште своје!{S} Слатка Данко!“</p> <p>И ја се |
| ама справљају дарове за суђенога свога, безбрижно уживајући златно девовање своје, дотле она ту |
| однесе на својим лаким крилима у овоје безбрижно царство.{S} Но кад сам очи опет отворио, поче |
| тренутку постадох опет дете; но не више безбрижно, весело дете, већ дете с тужним срцем и сузни |
| јој лепе црне очи, које гледаху сасвим безбрижно и весело.</p> <p>— Зар има и таквих људи, кој |
| овде с њоме поступаху, те гледајући ову бездушну жену на једаред ми нестаде мог привидног мира: |
| Међу многим светом, који беше у цркви, бејах и ја, те стадох тако, да могу да је добро видим.{ |
| ћма сазреваше.{S} Ах!{S} Благи боже!{S} Бејах још <pb n="119" /> лудо дете, и опет кад се сетим |
| ки терет с уморених крила душе моје.{S} Бејах жељан санка, те сад га добих и тај ми санак беше |
| очи лепе Љубице дуго и дуго гледао.{S} Бејах цели дан као мало дете весео и сви се чуђаху, од |
| а грде, за што нисам на децу пазила?{S} Бејах онога дана и сама некако на крај срца, те кад ми |
| ем од користи народу своме.</p> <p>Када бејах у средњим шкодама, имађах доброг пријатеља и верн |
| нам, како анђели лепо живе.{S} Ја тада бејах тек у седмој години и у мени се одма роди мисао, |
| осим да умрем, да умрем!..{S} Ах!{S} Ја бејах тако са свим смрти жељан! — </p> <p>Једном ми дођ |
| ца на гласовиру свираше и певаше.{S} Ја бејах песмом и свирком њеном сав очаран; мени се чињаше |
| ред вече почех к себи да долазим.{S} Ја бејах у селу Ј—, код зета истога човека, који ме на кол |
| је се груди стадоше силно надимати и ја бејах опијен силом осећаја својих. <pb n="66" /> Она не |
| } Моје расположење беше тако тужно и ја бејах сав тако узбуђен и осетљив, да ми требаше само је |
| јах код тебе, мени беше тако добро и ја бејах сасвим срећна, па се надам, да ће опет тако бити. |
| о ми крв све већма удараше у главу и ја бејах као махнит!{S} Место суза беху <pb n="60" /> сада |
| ођаше...{S} Гледах непрестано у њу и ја бејах ипак срећан, што могу да је видим и што могу да ј |
| да тражим себи другу службу.{S} Али ја бејах врло слабо обучена, а ветар и киша беху тако хлад |
| љим приликама могло да буде; но ипак ја бејах толико снажан; да сам могао умерени труд навек из |
| о дете радовах се овом састанку, јер ја бејах жељан човека, с којим би се могао разговорити.{S} |
| е сузе падаху на моје лице...</p> <p>Ја бејах као на ватри, не знајући на коју ћу страну ватре |
| ила а њој полете сузе на очи.</p> <p>Ја бејах тако дирнут и узбуђен, као што већ давно не бејах |
| а их љубим, јер ти ме волиш!“</p> <p>Ја бејах у загрљају Љубице своје заборавио на свет и све ш |
| <pb n="64" /> <p>За неколико тренутака бејах на улици, где видех, да људи већ излазе из цркве, |
| и, већ почех приповедати.{S} Из почетка бејах сасвим миран, но када дођох на ону појаву, која с |
| воту своме већ толико пута и много пута бејах сасвим равнодушан; а данас ми тако беше, као да с |
| у почетку поче ми лице горети и штогод бејах ближе крају, то ми образе обузимаше све већи жар, |
| ’ бих могао оставити Љубицу, поред које бејах толико пута <pb n="69" /> срећан и блажен, но ник |
| рце тако раздирали...</p> <p>Неко време бејах сам с њоме и мени дође, да је оберучке загрлим и |
| 1/4</p> <p>Где је сада оно доба, кад не бејах у стању ни дане да бројим?{S} Сада бројим сваки т |
| рекох, да сам навек таки, али до сад не бејах још сасвим познат, па се наравно нисам ни могао о |
| а ручак зазвонише.{S} Но после подне не бејах за књигу расположен, те за то изиђох у гору.{S} И |
| писму своме, почем већ четири године не бејах код њега; па да ћу по свој прилици за неколико да |
| благодарити не могу!{S} Па и код ње не бејах ништа друго, већ проста служавка, <pb n="104" /> |
| морало штогод ванредно десити, ипак не бејах у стању да верујем црним слутњама својим.{S} Не х |
| дирнут и узбуђен, као што већ давно не бејах; а очи ми беху тако пуне суза, да једва гледати м |
| ction" /> <p>5/11</p> <p>Данас по подне бејах опет код Љубице, а боље бих урадио, да нисам отиш |
| котарчицом на руци дома полазила; ја се бејах обрадовала, кад сам га спазила, јер га већ давно |
| ?“ — почех јој страсно говорити, јер се бејах сасвим упео, да је морам опет за себе задобити, — |
| вечера, кад с мајком својом сам у соби бејах, почех јој се исповедати као што се тешки покајни |
| утовања као и од неспавања прошлих ноћи бејах тако уморен и слаб, да се једва држах на ногама, |
| ишљаше, за кога да је уда?{S} Да ли јој бејах тада ја у глави?{S} Ја, који сам већ пред очима њ |
| , те зато убрзам кораке и за тили часак бејах у гори, која води у манастир.{S} Да ми усне непре |
| уго, већ се одма упутим и за тили часак бејах већ на извору среће своје.</p> <p>„Паја ће нам за |
| к ме имаш, ти ме не знаш.“ И збиља, док бејах здрав, никад не осећах тако живо лепоту света и с |
| , коју сам тамо тугом заменила, јер док бејах код тебе, мени беше тако добро и ја бејах сасвим |
| живот буде вечна робија!...</p> <p>Док бејах млађи, веровах и у други свет, свет на небу, и у |
| уго упутим се одма у К—.{S} Целим путем бејах као у љутој грозници, и када стигох тамо, сав усп |
| b n="14" /> проведох, то данас цели дан бејах тако јако узбуђен и зло расположен, као да ми се |
| “ — Ја мало што се нисам заплакао, тако бејах дирнут данкиним овим добрим делом и њеном искрено |
| дођох овамо први од свију ђака, те тако бејах у стању за ово неколико дана наћи већ четворо дец |
| живу природу.</p> <p>При свем том, што бејах скоро цели дан за плач расположен, ипак беше ми н |
| их у очима њеним био још мањи, него што бејах до сад.{S} Да ми није Љубице, било би ми лако.{S} |
| тарој госпи тргнувши се као из сна, јер бејах јако расејан.</p> <pb n="51" /> <p>— „А за што га |
| it="subSection" /> <p>15/8</p> <p>Данас бејах опет код своје добре и лепе Љубице.{S} Ја видим, |
| it="subSection" /> <p>25/8</p> <p>Данас бејах опет код Љубице.{S} Идући тамо мишљах, да не ће т |
| nit="subSection" /> <p>9/8</p> <p>Данас бејах у К—, и то једино Љубице ради.{S} Мени се чини, к |
| анђео божији — питах Марину, јер ја већ бејах себи увртио у главу, да морам бити анђео.</p> <p> |
| претучен вратим кући.{S} Ушавши у собу бејах тако изнемогао, да се не могох на ногама држати, |
| к, црномањаст и доста леп човек.</p> <p>Бејах још одма у почетку као утучен; но када свештеник |
| unit="subSection" /></p> <p>4/11</p> <p>Бејах још у кревету, када зазвонише манастирска звона н |
| tone unit="subSection" /> <p>9/4</p> <p>Бејах се одао нади, да ћу што пре оздравити, но ме нада |
| one unit="subSection" /> <p>20/8</p> <p>Бејах још у постељи, кад спазих сунчане зраке, где проб |
| е!{S} Реци бар једну реч!..{S} Ти си та бела голубица, коју је голуб тако заволео, а тај сам го |
| а у тако звану „гостинску собу,“ где ме бела постеља прими на своје меке груди и скиде тешки те |
| кад је гледах мртву на столу, покривену белим покровом, а плаве очи беху јој затворене, усне јо |
| очи, гледах јој ружичасте усне и ведро бело чело, сумњајући јесам ли ја кадгод то красно лице |
| добро видим.{S} Она беше обучена сва у бело, а црну густу јој косу дивно украшаваше зелен вена |
| ја седох на њену постељу и пољубим је у бело, ведро чело.{S} Она се из сна трже, отвори своје с |
| жан летећи даље по своту наиђе на једну белу прелепу голубицу, и он њу заволи свим срцем својим |
| чем другом, већ о јаду народа свога.{S} Бесмо обадвојица слаби, болешљиви, ваљда због тога, што |
| ћу тебе да оставим?{S} Ово кратко време бесмо заједно, два сирочета, уживајући једно као и друг |
| <pb n="167" /> <p>Кад сам јутрос устао, беху ми груди истина мирне, али уједно и тако ледене, к |
| јаде, од како лију горке сузе!{S} Тада беху још мала деца, а сада су велика нарасла и дођоше, |
| ву и ја бејах као махнит!{S} Место суза беху <pb n="60" /> сада варнице у очима мојим: „Касно! |
| дања љубав моја и досадања осећања моја беху сасвим празни!{S} Још од детињства свога осећао са |
| верујем, да на њеним лепим црним очима беху збиља усне моје!... „Она ме воли! мишљах непрестан |
| самцит на целом свету..{S} Суза и песма беху ми једини искрени другови моји, јер само они једин |
| ада је видех последњи пут и она времена беху још лепа времена; тада беше још мало, несташно дев |
| } У ходнику владаше нема тишина и врата беху редом затворена.{S} Но чим на прва врата закуцах, |
| ејах врло слабо обучена, а ветар и киша беху тако хладни да стадох одма дрхтати.{S} Почех се по |
| вилу, да пева, а звуци гласовира њеног беху за мене тако чаробни, да ми на једаред неко усхиће |
| у.</p> <p>Први утисци овога састанка не беху ми угодни, јер сви ми изгледаху више зачуђени него |
| здравих Пају и његову госпу, јер они не беху дома, ваљда за то, да се са мном не састану?.. —</ |
| , да будем миран.{S} Но и њихове очи не беху без суза, особито љубичине, које непрестано на мен |
| лутња мојих, којих ми груди већ препуне беху.{S} Моје расположење беше тако тужно и ја бејах са |
| отоњег нараштаја свога.{S} Такви духови беху миливојеви родитељи.</p> <p>Кад је Миливој одустао |
| д њега остасмо до заласка сунца.{S} Сви беху весели, само моје весеље беше некако усиљено. —</p |
| ваздушне куле!{S} Но у колико ови јади беху тешки, у толико ми би већа радост, када чух од Пај |
| биваху живље и бујније, штогод ми јади беху тежи; па тако беше и сад, и моје груди беху на ско |
| тежи; па тако беше и сад, и моје груди беху на скоро опет умирене и очи ми посташе опет ведре. |
| м шумом: а то све за то, што моје груди беху ванредним осећајима напуњене, што се моје срце топ |
| едах час у небо, час у гору, а мисли ми беху све црне: за што једаред не <pb n="154" /> учиним |
| и дуго, дуго гледах око себе, а очи ми беху непрестано пуне <pb n="24" /> суза.{S} Мисли ми се |
| н, као што већ давно не бејах; а очи ми беху тако пуне суза, да једва гледати могах...</p> <p>Д |
| голуб неговаше ове голубиће и голубићи беху већ прилично велики, али се још не могаху ослонити |
| у полажем у твоје руке!“</p> <p>Те речи беху сада моја молитва.{S} Обучен се спустим на постељу |
| , покривену белим покровом, а плаве очи беху јој затворене, усне јој беху још румене, па као да |
| добра и навек гледаше у њега и њене очи беху навек пуне љубави.“</p> <p>Док сам ја ово читао, Љ |
| плаве очи беху јој затворене, усне јој беху још румене, па као да ми тихо зборе: „Ја сам већ п |
| е оборивши своје црне очи, а образи јој беху тако румени, као да јој се сва крв у лице слегла: |
| ед мене, лице јој беше бледо, а очи јој беху црвене и пуне суза.{S} Чим виде да сам к себи доша |
| а ме уведе у једну повећу собу, у којој беху неколико постеља с болесницама.{S} Чим видех Данку |
| > <p>И ако сам о том често мислио, ипак беху ми ове речи љуте и страшне, јер ми изнеше пред очи |
| довезао и донесе мали завежљај, у којем беху све данкине ствари.{S} За тим уђосмо у моју собу, |
| ложити милина и туга, и моја прва мисао беху наши родитељи: „Где си оче?{S} Где си мајко?{S} Да |
| ко јако, да се сва кућа затресла.{S} То беху непријатељски топови.{S} Сви одма поскачемо с пост |
| к успавати све јаде своје тако, као што беху успавани сада, како бих срећан био!{S} Но то је ме |
| ама и забављаше се читањем.{S} На столу беху песме Бранка Радичевића и одма видех, да се Бранко |
| д ме данас рано зором из сна пробудила, беше већ обучена и спремљена; ствари своје све је у јед |
| " /> њима, која ми писаше другови моји, беше једно и од моје Љибице.{S} Она ми пише;</p> <p>Дра |
| слободу своју.{S} Када је у бој пошао, беше врло озбиљан, али не беше ништа жалостан.{S} Пољуб |
| ен; једино што имадосмо још да свршимо, беше нам узајамна завера, да о том не ћемо ником ништа |
| Сиротица!{S} Кад ми је ступила у собу, беше весела, јер она по свој прилици мишљаше, да сам је |
| д после подне одох у манастирску башту, беше ми све тако красно и пријатно, да се ничег не мога |
| ан на мене, те кад се из постеље дигох, беше сунце већ високо одскочило.{S} Чим сам се обукао, |
| и поста на једаред тако чудно око срца: беше ми, као да ми је санта леда на груди пала и неки г |
| него што је то било овако случајно.{S} Беше ми већ и онако немило, што не нађох Љубицу саму с |
| тину речи својих.</p> <p>— Пријатеља? — беше ми све, што могох рећи и срце ми се на једанпут та |
| ва гора беше златна.{S} Мени ова појава беше тако дивна и тако мила, при свем том, што ништа но |
| могу братски забављати.{S} Но осим њега беше Љубица главно лице за мене, јер кад јој погледим у |
| <pb n="16" /> трави бистра роса као да беше и од бисера дивнија, као да се неки небесни мирис |
| ике од ове, где све цвеће око ње као да беше живо и весело, само што с њоме још не пева; а она |
| ма!..{S} Но то тешко расположење као да беше само претеча оне тешке несреће, која преда мном ст |
| тупи Љубица, која доласком мојим као да беше мало изненађена.{S} Чим се поздрависмо, уђосмо у с |
| она времена беху још лепа времена; тада беше још мало, несташно девојче, а сада је скоро велика |
| нисам смела ни да плачем, како ми тада беше горко живети, а сада ми је живот тако сладак!“</p> |
| ити анђео!..</p> <p>Ах!{S} Како ми тада беше, кад је гледах мртву на столу, покривену белим пок |
| ојене звезде дивно светлуцаху.{S} Свуда беше тихо и све беше мирно, све, осим мојих груди..{S} |
| ћете се на своје пређање стање кад Паја беше још у школи; али ја на своју пустињу никад!“ рекох |
| што бих могао само пожелети, јер и Паја беше код куће, а он је човек, с којим се могу братски з |
| , као да сам у рају...</p> <p>Како Паја беше данас веома добре воље, јер је добио драго писмо о |
| се видесмо, но ипак не као Данка, која беше од радости тако дирнута, да јој сузе потекоше.</p> |
| а себе! —</p> <p>Ова дубока љубав, која беше у данкином погледу и говору, пријаше ми као најсла |
| децом на грудима појурише у цркву, која беше одма до школе, да тамо потраже заклона и уточишта. |
| оју!“ рече Мита гледајући у Данку, која беше као мало дете весела.</p> <p>— И опет има Данка пр |
| узедох књигу и одох у неку шумицу, која беше одма иза вароши, да <pb n="15" /> тамо учим.{S} Ид |
| а онда мени! — одговорим Мити.{S} Данка беше при овим речима оборила очи и гледаше мирно преда |
| о поче с Љубицом шалу да збија.{S} Шала беше из почетка врло пријатна, но реч по реч, па се Љуб |
| рилику одох тамо; но док ја стигох, она беше већ мртва, те ја и сестра моја остасмо сирочад без |
| тако, да могу да је добро видим.{S} Она беше обучена сва у бело, а црну густу јој косу дивно ук |
| цу, да видим, шта ми Данка ради?{S} Она беше и данас у ватри и мукама, али опет бар знађаше за |
| езао, да јој пружим руку своју, кад она беше у највећој невољи!..</p> <p>„Миливоје!{S} Шта се т |
| да тамо амо затрептати; а око манастира беше све тихо као на гробљу, осим што каткад увело лишћ |
| горе, цео запад беше златан и сва гора беше златна.{S} Мени ова појава беше тако дивна и тако |
| ђе у школу свештеник, који нам катихета беше и слаткоречиво нам приповедаше, како сва деца, кој |
| се обучем, па изиђем у гору.{S} Дивота беше сада гору погледати, по којој се дивни мирис распр |
| тати, навек би се уздржао, јер голубица беше спрам њега навек тако добра и навек гледаше у њега |
| Данку а при том ми непрестано и Љубица беше у глави и појављиваше ми се у разним појавима: час |
| S} Плакасмо заједно, и опет повод плача беше нам тако различит!{S} Она плакаше по свој прилици |
| цу лакше бити. —</p> <p>Моја прва љубав беше дакле небеска, анђеоска љубав; а кад сам одрастао, |
| а у густом грању високе горе, цео запад беше златан и сва гора беше златна.{S} Мени ова појава |
| и весела, при свем том, што јој поглед беше ипак сетан...{S} За чудо! што јој очи навек тако с |
| pb n="45" /> упутише.{S} Љубичин поглед беше ми сада као појав сунца после дуге несносне кише.{ |
| и отићи, али цели дан падаше киша и све беше тако тужно, тако мрачно!{S} Нигде да се гдегод неб |
| но светлуцаху.{S} Свуда беше тихо и све беше мирно, све, осим мојих груди..{S} Морадох увидети, |
| м у велики стаклени ходник, који такође беше пун цвећа и из којег се у више соба улазаше.{S} У |
| срдита хтеде изићи из собе.{S} Мени је беше веома жао, те за то скочим са столице, потрчим за |
| и својих скинуо какву стену, испод које беше читав вулкан, те који добив сада одушке поче дивље |
| ом, у којем се још сузе блистаху и које беше тако нежно и дивно: „Слатки брате! једва те нађох! |
| има змије легу.{S} Пред очима душе моје беше ми све мрачно и црно, ах! дан живота мога претвори |
| а уведе у собу, где осим љубичине мајке беше још једна млада госпа, коју ми Паја представи као |
| сто на ново заплакао!..{S} После свирке беше нам разговор доста жив и пријатан, те могу рећи, д |
| а.{S} Сви беху весели, само моје весеље беше некако усиљено. —</p> <milestone unit="subSection" |
| ох из стана свога и растајући се с њиме беше ми ипак нешто тешко, при свем том што сам једва че |
| страшно догодило.{S} И узрок свему томе беше у лудој слутњи, да ми се морало стрицу штогод ванр |
| о беше врло бурно.{S} Мени ова молба не беше баш најпријатнија, јер ја хтедох ово неколико часо |
| опет сва ова срећа срца мога као да не беше потпуна; не знам да ли за то, што мишљах уједно и |
| о гле какав је звоник сада!{S} Такав не беше пре!{S} Сад је са свим низак и жалостан, не изглед |
| је баш код стрине, своје, која никад не беше пријатељ ни мени ни њој.{S} Мени је сестра све и с |
| ад ништа да прећуте.{S} Моје здравље не беше онако темељно, као што би при бољим приликама могл |
| че се на мене смешити; но то смешење не беше онако слатко и умиљато, као што је у ње обично.</p |
| ед у рај пренесоше, и моје цело биће не беше у том тренутку ништа друго, до ли једна мала — лир |
| у бој пошао, беше врло озбиљан, али не беше ништа жалостан.{S} Пољуби се прво с мајком, па онд |
| а ми је тело изнемогло, али никад ми не беше тако као данас.{S} Целе прошле ноћи не могах мирно |
| а сарањена, а хтедох и ја, и ако нам не беше сасвим уз пут.{S} Ах!{S} Место да весело с њима да |
| о мила, при свем том, што ништа ново не беше, јер то сам видео до сад у животу своме већ толико |
| и!{S} Тамо не имах Данке своје, тамо не беше толико света, и опет могах тако дивно проводити да |
| тета за ову сиротицу, — мишљах — што не беше у бољим рукама.{S} Но ипак још није касно, све још |
| како су је из службе отпустили, јер не беше за њих, сувише је тврдоглава, па и лења, а при том |
| а грудима својим!.{S} У том тренутку не беше на целом свету срећнијег човека од мене!{S} Мени б |
| изгледаше ружно и тужно, јер у њему не беше разнобојног и мирисног цвећа, већ коров и <pb n="1 |
| ор, сваки приповедаше своје; но за мене беше од свега најглавније, што чух од Паје, да ће да се |
| Покајах се, што одох од куће, но кајање беше већ касно, и ја се морадох спустити на један хладн |
| bSection" /> <p>20/7</p> <p>Моје чекање беше дакле посве залудно.{S} Ја сам се данас спремио за |
| елену меку траву.{S} Моје душевно стање беше још и сада као јесење мутно небо.{S} Док ја тако л |
| олако закуцах на врата.{S} Но то куцање беше по свој прилици слабо, да га нико ни чуо није, те |
| и већ препуне беху.{S} Моје расположење беше тако тужно и ја бејах сав тако узбуђен и осетљив, |
| гао сваки удар чути, и моје расположење беше тако пријатно и опет тако неугодно: мени беше, као |
| т мој још је онакав исти, као што и пре беше, јадан и бедан, с једном разликом, да нисам више с |
| 11.</head> <p>Благи Боже!{S} Како ми се беше пут отегао, чињаше ми се, да што ја ближе манастир |
| , то вам не знам рећи. —</p> <p>Мени се беше свет окренуо и ја је погледах очајничким оком.{S} |
| ичекај ме, ја ћу ти доћи.“ — Тек што се беше смркло, Данка ми дође и донесе један мали завежљај |
| м даном све већма љубим!..{S} Моје срце беше и до сад навек пуно љубави, пуно осећања, али не о |
| , тамо амо мирно ходаху!..{S} Моје срце беше пуно милине и опет при свем том лежаше ми тешка бр |
| е је ова данкина новост јако дирнула, и беше ми веома жао, да се Мита с њоме тако понашао, Мита |
| ам купио Данки „Српске народне песме“ и беше ми веома мило, што <pb n="80" /> се томе дару јако |
| тугу, што у њој има, тако ми сада би и беше ми тако цели дан!... —</p> <pb n="163" /> <milesto |
| а сада пружити руку своју.{S} Па тако и беше, јер добрих људи има свуд на свету. — Одатле до ма |
| ше домаћица о покојном мужу своме, који беше у истом месту тако омиљени лечник, да и данас још |
| се не нађе један постарији човек, који беше на колима, те видев ме и познав ме дигне ме на кол |
| ца венчала.{S} Међу многим светом, који беше у цркви, бејах и ја, те стадох тако, да могу да је |
| једаред саже, узбра цветак један, који беше поред стазе, и тихо рече: „И’те Бога вам, сирома ј |
| рила, то би знала тако лепо рећи, да ми беше милина слушати је; а при том њене црне очи гледале |
| о, при све том, што у грудима као да ми беше читав вулкан.</p> <p>— Хвала! — рече ми тако тихо, |
| следњи пут загрлио, па је љубио, тад ми беше, као да сањам...{S} А сада, кад ми рече, да се нем |
| е ничег не могах дуго нагледати, све ми беше ново, као да у своме веку први пут природу гледам. |
| лепо око, кад у мене тако гледа, пре ми беше само рај, а сада и рај и пакао...</p> <p>— Могу л’ |
| бу, то ми туга биваше све тежа, срце ми беше пуно бола, око ми беше пуно суза...{S} Света земљо |
| свог доброг и искреног друга.{S} Жао ми беше, што се морам с њиме растати, у толико више, што г |
| ао на место оца мога.{S} Ах!{S} Како ми беше, када ступих у овај дом, у којем сам провео златно |
| ве тежа, срце ми беше пуно бола, око ми беше пуно суза...{S} Света земљо!{S} Како ме чудном, та |
| p>2/8</p> <p>„Данас је недеља!“ — То ми беше прва мисао, чим сам очи отворио, те за то намислим |
| дан проведох још како тако, но данас ми беше време ужасно дуго, и кајем се, што опет к Љубици н |
| е срце да пева од радости, јер данас ми беше могуће посетити сунце своје.{S} Брзо се обучем, па |
| subSection" /> <p>30/10</p> <p>Данас ми беше главна брига, да уредим све своје ствари, да бих с |
| ме жалећи погледа.</p> <p>„У почетку ми беше угодно, но сада ми је тешко, врло тешко!“ рекох и |
| и одма лете сузе из очију...{S} Отац ми беше народни учитељ, код којег сам и ја онда у школу иш |
| заменила, јер док бејах код тебе, мени беше тако добро и ја бејах сасвим срећна, па се надам, |
| > <p>Док ми Данка ово приповедаше, мени беше, као да јој свака реч тешка клетва на мене несретн |
| ако пријатно и опет тако неугодно: мени беше, као да ме свега нестаје...</p> <pb n="56" /> <p>„ |
| свету срећнијег човека од мене!{S} Мени беше, као да сам већ постао анђео!..</p> <p>И ја опет н |
| их се могао поверљиво најадати!{S} Мени беше, као да сам сам самцит на целом свету..{S} Суза и |
| м разговараше и мене спомињаше.{S} Мени беше глас као познат и непознат, и чим сам неколико <pb |
| ј и ухватим је страсно за руку.{S} Мени беше, као да сам с груди својих скинуо какву стену, исп |
| као што ноћу мрак на земљи лежи, и мени беше, као да треба да певам и плачем.{S} Благи Боже!{S} |
| тним осећајем пусте усамљености, и мени беше као каквом човеку, који нестрпељиво непрестано нек |
| чега, доста, да падох у постељу, и мени беше немогуће, да сачувам дуже тајну своју.{S} Шћаше ми |
| жда и у своје душевно здравље, јер мени беше тешко сам себи да верујем, да на њеним лепим црним |
| својим плавим сетним оком.</p> <p>Мени беше, као да одлази од мене анђео среће моје: „Слатка Д |
| довољно да га се начитам! —</p> <p>Мени беше веома мило, што с таком ватром о Бранку говори и с |
| од бих јој тебе споменуо! —</p> <p>Мени беше повољно све, штогод сам од Мите чуо.{S} После још |
| аде, шта хоће...{S} Цело бавлење у гори беше ми веома пријатно, чему и данкино добро расположењ |
| је!{S} Ниси требао тако урадити, јер ти беше у нашем дому навек добро дошао, па те незнатне сит |
| реч као стрела у срце и при свакој речи беше ми пред очима све мрачније, да најпосле посумњах, |
| набрано цвеће мени пружи, а поглед јој беше безбрижан и весео као у малог детета.{S} Дирнут у |
| очи, сеђаше Данка поред мене, лице јој беше бледо, а очи јој беху црвене и пуне суза.{S} Чим в |
| хтеде да открије тугу своју; лакше јој беше, да је сноси сама.{S} С тога ја безбрижан одох да |
| своју затечем Љубицу саму, јер мати јој беше већ у цркви.</p> <p>„Госпојице!{S} Извините ми сме |
| у леже? — упита ме Љубица и осмејак јој беше много јачи ного први пут.</p> <p>„Тешки јади!{S} Н |
| </p> <p>Сирота моја Данка!{S} Данас јој беше опет веома зло, јер читав дан проведе у великој ва |
| глављу и мирно спаваше.{S} На крилу јој беше платно, које је шити почела, па шијући тако и засп |
| отезаше преко целог дворишта и у којој беше осим разног цвећа још пуно великог разгранатог дрв |
| убицом баве.{S} Оно, што у љубави мојој беше до сад празно, сад је лепо пуно, јер у тој негдањо |
| н санка, те сад га добих и тај ми санак беше сладак, као што је дојенчету мајчино млеко слатко. |
| скоро цели дан за плач расположен, ипак беше ми необично мило, кад изиђох из собе своје.{S} Иду |
| ренем се од њега и пођем кући; но путем беше ми тако тешко, као да ми је камен на срце пао, и т |
| њоме још не пева; а она опкољена цвећем беше тек прави божанствени цвет!..{S} Чим се поздрависм |
| љиве зебње изиђох из собе своје.{S} Дан беше веома пријатан, да пријатнији већ не може Новембар |
| } На мене драгог свога, који тако болан беше и сад опет здрав по гори хода?{S} Ах!{S} Твој слат |
| азладим, да тамо груди ублажим.{S} Небо беше сасвим ведро и пуно звезда, око мене шушташе зелен |
| ше лепо топло вече.{S} Плаво ведро небо беше пуно звезда као и шеталиште што беше пуно света.{S |
| а, јер је од Паје чула, да ми детињство беше врло бурно.{S} Мени ова молба не беше баш најприја |
| ст моју!{S} Један ђак мој, који и онако беше у наукама слаб, а иначе богат, оде професору своме |
| та постају књига срца његовога.{S} Тако беше и са мном.{S} Не знам, да ли услед жалости своје и |
| збуђивао и у лепше мисли бацао, па тако беше и данас.{S} Мишљах о Љубици, чије ми очи стоје неп |
| није, штогод ми јади беху тежи; па тако беше и сад, и моје груди беху на скоро опет умирене и о |
| ејах сасвим равнодушан; а данас ми тако беше, као да свет грлим на грудима својим!..{S} О Љубиц |
| це цвећу, које је већ венути почело, то беше мени њена свака реч: мелем и души и телу, и ја поч |
| ема тишина за неколико тренутака.{S} То беше чудна тишина!{S} У мојим грудима куцаше срце тако |
| ечући...{S} Старци, жене и деца, све то беше у гомили и као поплашено стадо трчаше тамо и амо!{ |
| раху него речи њене.{S} Ах!{S} Давно то беше, када је видех последњи пут и она времена беху још |
| ијатан сан, после којег човек жали, што беше тако кратак. —</p> <milestone unit="subSection" /> |
| </p> <p>„За што га називан срећним, што беше кадар да и после смрт своје продужи живот свој у с |
| Она плакаше по свој прилици за то, што беше дирнута мојом детињском маштом.</p> <p>„Није истин |
| бо беше пуно звезда као и шеталиште што беше пуно света.{S} Ја и Данка ходали смо <pb n="79" /> |
| даше тако дивна и тако умиљата, као што беше сада и у мени хтеде срце да прекипи, кад помислих |
| већ не имађах тако мирне ноћи, као што беше ова прошла, јер надојен милином љубичиног поздрава |
| ом манастиру још је онако исто, као што беше и лане, с том разликом, што око манастира не шушти |
| у том тренутку беше чудно око срца, јер беше у исти мах скоро бледа и црвена, тако нагло мењаше |
| к жао, што морам баш овог изгубити, јер беше најбољи од свију осталих.{S} Једног се морадох и с |
| д ћу јој доћи?..</p> <p>Мој сав одговор беше тихо плакање.</p> <p>Од тог дана често би се и ота |
| ачемо с постеље, но какав ужасан призор беше пред нама!{S} По улицама трчаше свет плачући, вичу |
| t="subSection" /> <p>24/12</p> <p>Данас беше код мене Мита са још неколико другова мојих и позв |
| и она за њим отишла.</p> <p>Његова смрт беше за мене велики удар јер у њему као да изгубих поло |
| је ових дана кући дошла.{S} Ова ми вест беше у први <pb n="134" /> мах угодна, јер се радовах, |
| у толико бити слађа, у колико прошлост беше горчија.{S} Она прими савет мој, а како га је прим |
| путим, да се тамо мало проведем.{S} Пут беше леп, те и не осетих, када стигох.{S} По казивању п |
| чиним млеком.{S} Но у колико ми ова ноћ беше мила, у толико ми опет дан поста неугоднији, јер з |
| и она ме нежно погледа, а у том погледу беше толико наде и радости, колико зебње и слутње!{S} Т |
| </p> <p>И Љубици мора да у том тренутку беше чудно око срца, јер беше у исти мах скоро бледа и |
| , а моју још не ће!..</p> <p>Као детету беше ми тешко носити толику <pb n="124" /> тајну на мла |
| one unit="subSection" /> <p>20/9</p> <p>Беше лепо топло вече.{S} Плаво ведро небо беше пуно зве |
| да почнем.{S} Ја почех читати:</p> <p>„Беше једном голуб и голубица и они живљаху неко време м |
| привидног мира: „Ви сте бештија! подла бештија!“ рекох јој љуто и горко, и да имадох тада ножа |
| ми нестаде мог привидног мира: „Ви сте бештија! подла бештија!“ рекох јој љуто и горко, и да и |
| у манастир.{S} Када уђох у собу своју, би ми, као да сам у костурници...{S} Ја немам ничем да |
| {S} Али она кад би видела ову сиротицу, би спрам мене била још гора, јер бих у очима њеним био |
| рекох јој тихо, да се не <pb n="145" /> би из ове собе даље чуло — „ Да ли добисте моје последњ |
| главу, да морам бити анђео.</p> <p>— А би л’ ти волео? — упита ме Марина и погледа својим плав |
| собу.</p> <p>„Еј јадниче!{S} Гле, једва би те могао познати!“ рече ми одма после краћег поздрав |
| ама блисташе се суза.{S} Ах!{S} За кога би та суза?{S} Да ли за мене или за њу?{S} Или за нас о |
| реме своје служећи и радећи другима, да би помогла брату своме, и сама без сваке помоћи!..“</p> |
| едају, као да се у њима суза блиста, да би човек на први мах помислио, сад ће се заплакати... — |
| е моје посве равнодушна, а још мање, да би ме когод истерео из куће своје...{S} Ах!{S} Тако мис |
| .{S} Но ипак бојим <pb n="95" /> се, да би много плакала, јер си још млада и неука, а пут живот |
| будем сасвим искрена, те вам кажем, да би сада, када Паје мога нема више овде, ваше честе посе |
| чи чисто трже и тако ме погледа, као да би хтела погледом својим да загледа у душу моју.</p> <p |
| не очи управи тако живо на мене, као да би хтела да ми с лица прочита одговор.</p> <p>„Тако је! |
| <p>Благи Боже!{S} Мени се чини, као да би ми сва туга и све бриге на једанпут престале, кад би |
| поче ме смешећи се тако гледати, као да би ми тиме хтела рећи, да се збиља није надала, <pb n=" |
| мени поче срце тако јако куцати, као да би хтео на поље да искочи, јер не могаше више да сноси |
| ачи тужне очи и погледа ме тако, као да би ми хтела рећи: „Брате, помози ми!“...</p> <p>И за не |
| е тако тајанствено и тако тужно, као да би хтела ова природа са мном да плаче.{S} Дуго и дуго г |
| и погледа ме нежно и задовољно, као да би ми хтела рећи: „Брате!{S} Ја сам сад срећна!“ </p> < |
| рацима жаркога сунца.{S} О како ми сада би на једанпут опет мило, како ми цео свет поста опет т |
| а сву тугу, што у њој има, тако ми сада би и беше ми тако цели дан!... —</p> <pb n="163" /> <mi |
| от сладак, кад би ти моја била!{S} Тада би био цео свет мој, јер би цео свет носио у грудима св |
| опомене не хтедох ни слушати.{S} Можда би ме светина и прегазила, да се не нађе један постариј |
| за то створене, да нисам без њих, онда би по мене добро било; но ово су бриге такве, које ми з |
| е и на изгубљену голубицу своју, и онда би био, опет сетан и жалостан; но како би се састао с о |
| Касно! касно!{S} Сад нема те силе, која би ме од Љубице задржала!{S} Ја идем к њој, идем одма!{ |
| ам, да се не ће наћи ниједне душе, која би била на јаде моје посве равнодушна, а још мање, да б |
| ми требаше само једна једина реч, која би ме дирнути могла, па да одма у плач грунем...{S} Сто |
| пријатним зрацима топлога сунца; мајка би дошла к нама, па би се на нас насмејала и обоје нас |
| ила до недрага и служећи другога морала би себи кору хлеба заслуживати.{S} У таким мислима пров |
| ти од куд <pb n="68" /> другчија, могла би тамо бити.{S} Али она кад би видела ову сиротицу, би |
| насмејала и обоје нас пољубила, одвела би нас у башту и тамо нам цвеће брала...{S} А на овом м |
| анка ради?{S} Сиротица!{S} Ах!{S} И она би требала срећнија да буде, јер ни боље душе, ни хуђег |
| оплога сунца; мајка би дошла к нама, па би се на нас насмејала и обоје нас пољубила, одвела би |
| ови тела не допуштаху извршење њено, па би се чешће заплакао и мени на срце мећао, ако будем жи |
| ко пази и васпитава, сам Бог знаде, шта би с њоме било!{S} Па и он би њој много и радо чинио, а |
| {S} Не знаш, и боље што не знаш!{S} Шта би ти сада мати за мене рекла, кад би ме видела овако ж |
| , да га жени, па гле, место сватова шта би!{S} Проклете богиње!{S} Дођоше му главе!“ —</p> <p>О |
| од којих и ја патим! —</p> <p>— „Па шта би онда радио, кад би, мећем случај, данас за њу дознао |
| ао Бог, да ми се слутња испуни, јер шта би ми онда радила моја јадна Данка?{S} Ја је не бих мог |
| ет изгубе се једно од другога.{S} Голуб би за голубицом навек тужно гукао, али је не могаше ник |
| Шта би ти сада мати за мене рекла, кад би ме видела овако жалосног и очајаног?!{S} Ах!{S} То м |
| , то би била за мене највећа срећа, кад би се моја деца поносила са мном тако, као ја с тобом!. |
| н био, како би ми био живот сладак, кад би ти моја била!{S} Тада би био цео свет мој, јер би це |
| ! —</p> <p>— „Па шта би онда радио, кад би, мећем случај, данас за њу дознао?{S} Зар је не би м |
| м живети за Данку; а овако, што ћу, кад би ми без ње био сав свет увек празан и мртав!..</p> <p |
| не могу применити ово и на себе.{S} Кад би ово биле онаке бриге, које су само за то створене, д |
| да разговор наш настависмо даље.{S} Кад би Љубица штогод говорила, то би знала тако лепо рећи, |
| ија, могла би тамо бити.{S} Али она кад би видела ову сиротицу, би спрам мене била још гора, је |
| је гледа, па да буде срећан.{S} Па кад би се од те миле му голубице вратио у гњездо своје, он |
| S} Разлади ми врело чело моје!{S} О кад би могао да одуваш и тугу моју!...</p> <p>Много бих бољ |
| е не би је за цело могао узети, јер кад би је од ње узео, куд би онда?“ —</p> <p>И ако сам о то |
| дима и само бих сам себе мучио, јер кад би они почели да певају, тад бих ја морао да плачем.{S} |
| је...{S} Ах!{S} Тако мислим, и опет кад би до тога дошло, не знам, како би ми било!..{S} Но са |
| ао узети, јер кад би је од ње узео, куд би онда?“ —</p> <p>И ако сам о том често мислио, ипак б |
| мо једна моја суза на срце падне, твоје би срце од бола на мах <pb n="147" /> свисло, тако су м |
| је Љубица кадра принети све жртве, које би принети морала, само да остане моја, тад бих могао м |
| ати је; а при том њене црне очи гледале би тако дивно, тако мило, да не могах очи своје скидати |
| су се договорили, како ће ме мучити, не би ме могли горе намучити, него што је то било овако сл |
| есретнога, јер ја да не одох Љубици, не би тога ничег било.</p> <p>У том лођо надзиратељка и за |
| ако, ал’ ипак кад бих ја срећан био, не би ни она несрећна била!{S} Моје је срце пуно љубави, п |
| немам: мени се не би срце растужило, не би <pb n="115" /> се око засијало!..{S} Мислећи на Љуби |
| ане освртати, по свој прилици, да га не би когод видео, да се са служавком јавно на улици разго |
| могао уживати часе живота свога, кад не би било тих црних несносних брига, које ми веселост из |
| чем помагати; а стрина, знам, да је не би код себе држала, те би се тако морала потуцати од не |
| лучај, данас за њу дознао?{S} Зар је не би морао оставити опет тамо, где си је и нашао?{S} Мога |
| да сам још вечерас отпутовао, бар ме не би морило нестрпљење и ово ужасно дуго време, кад санка |
| дети, и то би било све.{S} Од стрине не би је за цело могао узети, јер кад би је од ње узео, ку |
| она ни с једне стране немам: мени се не би срце растужило, не би <pb n="115" /> се око засијало |
| ново се посла и рада подухватити, и не би дуго трајало, а ја бих опет онај исти постао, који с |
| бих урадио, да нисам отишао, јер ми не би моје несретно срце тако раздирали...</p> <p>Неко вре |
| је никако ни добио, јер нас онда бар не би остављао!“ одговори Љубица.</p> <p>— „Што мора бити, |
| нда седим овде?{S} Шта чекам?{S} Зар не би доста јучерањи пехар отрова?{S} Зар још да га пијем? |
| ји се ни надали нису, а за мене опет не би ништа.{S} Ја ово ћутање стрица свога не могу да раст |
| о из порте на поље, а смеју и весељу не би краја.{S} Тек пред вече уморан дошавши дома затечем |
| тадо трчаше тамо и амо!{S} Но то још не би било за мене тако страшно, да се не показа по селу в |
| , знам, да је не би код себе држала, те би се тако морала потуцати од немила до недрага и служе |
| и грли и љуби!...</p> <p>Чисто ми лакше би, кад стара госпа изиђе из собе и нас остави саме, је |
| ; који се весели срећи његовој, па који би у невољи му с њиме заједно и плакао! —</p> <p>— „Па |
| им црним мислима не знам ни сам, шта ми би на једаред?{S} За што почех плакати?{S} Моје цело те |
| стајах као запета пушка.{S} Но како ми би, кад со врата отворише и ја спазих мени сасвим непоз |
| колико ови јади беху тешки, у толико ми би већа радост, када чух од Паје, да му писасте, узрок |
| много великошколаца већ оде кући, то ми би могуће препоруком некојих другова добити још три ђак |
| и велику силу љубави своје, јер срцу ми би, као да се залеђава!..{S} О моје слатке наде и лепа |
| видех, да она хоће од мене да иде, мени би, као да се небо на мене руши, као да се земља пода м |
| /p> <p>Чим Љубица ове речи изрече, мени би, као да ме из пакла на једаред у рај пренесоше, и мо |
| емам те слободе, да вас посећујем, мени би био живот мука и робија!“ рекох Љубици, која одма у |
| , јер је тамо добио сталну службу; мени би милије било, да је није никако ни добио, јер нас онд |
| сам изгубио у детињству своме.{S} Мени би моје стање било сто пута теже и несносније, кад не б |
| теник поче да поје „Исаије ликуј,“ мени би, као да ми се сва црква поче окретати.{S} Не могох д |
| аде ми на једаред Данка на памет и мени би, као да се тргох из каквог дугог и страшног сна; а и |
| прича, да су се братимили с вилама, ти би рекли: „То је вила!..“ Ја је гледах сав очаран и зан |
| акви су болови сада у грудима мојим, ти би се чудила, да сам још при чистој свести!.“</p> <pb n |
| осим, само да остварим наде своје, нити би когод знао, нити би марио...{S} Ко би се за мном зап |
| им наде своје, нити би когод знао, нити би марио...{S} Ко би се за мном заплакао?{S} Ко би мени |
| и поста грозничаво, што по свој прилици би последица овог великог узбуђења, те с тога морадох о |
| м?{S} Но кадгод је хтеде упитати, навек би се уздржао, јер голубица беше спрам њега навек тако |
| {S} Кад год бих се с њиме састао, навек би био сав крвав и навек би од мене главу окретао...{S} |
| састао, навек би био сав крвав и навек би од мене главу окретао...{S} Сањам и мајку своју, как |
| нку, јер ја бејах жељан човека, с којим би се могао разговорити.{S} Но у колико ме <pb n="29" / |
| S} Да сам ја господар тога врта, на том би месту и лети и зими морало навек цвеће да цвета; на |
| ога свако човечанско осећање, а при том би још говорила, да јој не требају никакве слуге у поро |
| е му голубице вратио у гњездо своје, он би целу ноћ сањао лепе снове, како се с њоме љуби и как |
| и се састао с овом другом голубицом, он би био <pb n="55" /> опет срећан и весео.{S} Но једном |
| га и да помислим: да је Марко жив, и он би то урадио!...</p> <p>Он је издануо на рукама старе м |
| г знаде, шта би с њоме било!{S} Па и он би њој много и радо чинио, али шта ће јадан, кад ни он |
| опет тамо, где си је и нашао?{S} Могао би је истина видети, и то би било све.{S} Од стрине не |
| милозвучност малих звона.{S} Прва мисао би ми Љубица, те се сетих лањских зора, када су ме тице |
| и би когод знао, нити би марио...{S} Ко би се за мном заплакао?{S} Ко би мени гроб мој цвећем о |
| ...{S} Ко би се за мном заплакао?{S} Ко би мени гроб мој цвећем окитио?{S} Нико!{S} Нико!{S} Је |
| <p>Данас је Данки много боље, ах! како би ми велики камен са срца спао, кад бих је видео опет |
| пет кад би до тога дошло, не знам, како би ми било!..{S} Но са мном још како тако! али шта ће Д |
| дознао.{S} И не размишљајући дуго, како би до ње дошао, падоше ми на ум јавни листови, да је пу |
| О Љубице; Како бих ја срећан био, како би ми био живот сладак, кад би ти моја била!{S} Тада би |
| гово је срце и онако пуно рана, па како би могао још и ту рану преболети?{S} Па за то науми, да |
| би био, опет сетан и жалостан; но како би се састао с овом другом голубицом, он би био <pb n=" |
| ме нескидајући ока с ње, а срцу ми тако би, као да га прободе ножем...</p> <p>У том се Паја вра |
| .</p> <p>Чим ово Љубица рече, мени тако би, као да ми срце поче да грца у мору среће...{S} Мени |
| уста; на очи ми паде мрак, и мени тако би, као да ме несвест хвата.{S} Но то стање не трајаше |
| помена вежу ме за овај дом, и мени тако би, као да у овом тренутку постадох опет дете; но не ви |
| ејах до сад.{S} Да ми није Љубице, било би ми лако.{S} Узео бих своју народну помоћ, па бих оти |
| к мирно и задовољно, јер моје срце било би навек умирено и утешено, кад год бих у њу погледао.{ |
| ет здравог види.{S} Ах!{S} Како ми мило би, кад погледах на светли дан и на ведро пролетно небо |
| ох се мајци противити, а с друге страно би ми немогуће одрећи се својих лепих и слатких снова, |
| е почех тешити, но у том тренутку добро би било, да је и мене когод утешити могао.</p> <pb n="1 |
| е.{S} Кад би Љубица штогод говорила, то би знала тако лепо рећи, да ми беше милина слушати је; |
| и ја кадгод удомим и оцем постанем, то би била за мене највећа срећа, кад би се моја деца поно |
| да мислим о каквом другом предмету, то би ми исте мисли постајале све живље и бујније.{S} За т |
| јах се, хоће се на мене заплакати, а то би ми теже било, него да ми падну на срце јади свега св |
| шао?{S} Могао би је истина видети, и то би било све.{S} Од стрине не би је за цело могао узети, |
| тихо плакање.</p> <p>Од тог дана често би се и отац и мајка трудили, да ми те сањарије из глав |
| срцем својим.{S} И тако је волећи често би летео к њој, да је може само да види и, да је гледа, |
| иједна не могаше нигде ничега наћи, што би ми могло тугу да ублажи.{S} Због моје туге и умора м |
| тељи плакати! —</p> <p>„Не знам, за што би плакали, кад ће знати, да смо постали анђели?{S} Па |
| е хтеде ништа одговорити.{S} А и за што би говорила, кад јој лице и онако тумачи срце њено?</p> |
| , као да и ње немам. —</p> <p>— „За што би се за сестру тако детињасто бринуо? — рече ми Паја — |
| за руку — „Ти ниси онако весео, као што би требао да будеш!{S} Гле!{S} Ти плачеш!{S} Миливоје!{ |
| здравље не беше онако темељно, као што би при бољим приликама могло да буде; но ипак ја бејах |
| е тако исто вашој срећи радују, као што би с вама у невољи плакали!“ рече ми стара госпа и поче |
| и невољу и онако веће навикнуо.{S} Зар би то за мене штогод чудно било, кад бих морао ноћ пров |
| била!{S} Тада би био цео свет мој, јер би цео свет носио у грудима својим!..{S} Но ти ме волиш |
| посете биле сасвим неумесне.{S} За вас би боље било, кад бисте време посветили на озбиљније и |
| да ће ми се наде збиља остварити, опет би срце могло мирно бити; али игра ми десно око, па се |
| ко пута удубљен у бриге своје, а к њему би мајка дошла и поред њега села.{S} Ја бих тад отрчао |
| се срце помирило само собом...</p> <p>„Би л’ хтела Данко, да идемо на гроб оца свога?“ — рекох |
| разговор о катихетиним речима.</p> <p>„Би л’ волела, Марино! да умреш пре навршене седме годин |
| е много брже уживи, него што то у срећи бива!{S} Кад сам Љубицу први пут, први и последњи пут з |
| знао и то својим лепим надама, које ми биваху живље и бујније, штогод ми јади беху тежи; па та |
| >И што дуже стајах на гробу, то ми туга биваше све тежа, срце ми беше пуно бола, око ми беше пу |
| борба наде са слутњама дуже трајаше, то биваше све жешћа: срце ми поста жалосно, јер у машти св |
| те му само мајку, како <pb n="27" /> се бије у груди; заиста је велика жалост!{S} Сирота!{S} Ве |
| би ми био живот сладак, кад би ти моја била!{S} Тада би био цео свет мој, јер би цео свет носи |
| ацима одох најпре породици где је Данка била, да се баш збиља уверим, да није више тамо.{S} Дом |
| их ја срећан био, не би ни она несрећна била!{S} Моје је срце пуно љубави, пуно вреле и искрене |
| велика жалост!{S} Сирота!{S} Већ му је била и девојку испросила, да га жени, па гле, место сва |
| Сву прошлу ноћ не могах спавати, јер ме била обузела туга и брига за јадном мојом Данком.{S} Ве |
| д би видела ову сиротицу, би спрам мене била још гора, јер бих у очима њеним био још мањи, него |
| да се не ће наћи ниједне душе, која би била на јаде моје посве равнодушна, а још мање, да би м |
| ја кадгод удомим и оцем постанем, то би била за мене највећа срећа, кад би се моја деца поносил |
| се опет к мени!{S} Ти <pb n="148" /> си била сунце моје, које ми је душу разведрило, које ми је |
| ој невоља тако, да <pb n="67" /> је већ била наумила, побећи у свет ма куда.{S} У том чује срећ |
| ом срцу слатко живи!{S} Кад бих у стању била, ја бих ове осећаје делила са целим светом, да у с |
| мога нема више овде, ваше честе посете биле сасвим неумесне.{S} За вас би боље било, кад бисте |
| применити ово и на себе.{S} Кад би ово биле онаке бриге, које су само за то створене, да нисам |
| заплачемо, ја мислим, да бисмо срећнији били... —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>19/7</ |
| што бејах до сад.{S} Да ми није Љубице, било би ми лако.{S} Узео бих своју народну помоћ, па би |
| по пута.{S} Али најпосле што му драго, било како било!{S} Мислим и овако и онако и најпосле те |
| тим ове несносне постеље своје, па онда било како било! —</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| очекати и да ћу видети стрица свога, ма било да болан <pb n="21" /> у постељи лежи.{S} Но што о |
| ада двоструким трудом даље да радим, ма било и дању и ноћу, па ћемо опет моћи живети! —</p> <p> |
| ја да не одох Љубици, не би тога ничег било.</p> <p>У том лођо надзиратељка и замоли ме, да од |
| е се на мене заплакати, а то би ми теже било, него да ми падну на срце јади свега света!..{S} Т |
| амо добио сталну службу; мени би милије било, да је није никако ни добио, јер нас онда бар не б |
| <pb n="56" /> <p>„Да чујем, шта је даље било?“ рече Љубица збуњено и устаде с места свога.{S} Ј |
| биле сасвим неумесне.{S} За вас би боље било, кад бисте време посветили на озбиљније и вама нуж |
| ка приповедаше, шта је и како је с њоме било.{S} Приповедаше ми, како су стрица саранили, како |
| васпитава, сам Бог знаде, шта би с њоме било!{S} Па и он би њој много и радо чинио, али шта ће |
| детињству своме.{S} Мени би моје стање било сто пута теже и несносније, кад не бих имао никог, |
| о ипак мирно и задовољно, јер моје срце било би навек умирено и утешено, кад год бих у њу погле |
| ао уживати часе живота свога, кад не би било тих црних несносних брига, које ми веселост из срц |
| о трчаше тамо и амо!{S} Но то још не би било за мене тако страшно, да се не показа по селу ватр |
| очех тешити, но у том тренутку добро би било, да је и мене когод утешити могао.</p> <pb n="114" |
| ?{S} Могао би је истина видети, и то би било све.{S} Од стрине не би је за цело могао узети, је |
| д би до тога дошло, не знам, како би ми било!..{S} Но са мном још како тако! али шта ће Данка д |
| S} Али најпосле што му драго, било како било!{S} Мислим и овако и онако и најпосле тешим се јед |
| сносне постеље своје, па онда било како било! —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>1/5</p> |
| кнуо.{S} Зар би то за мене штогод чудно било, кад бих морао ноћ провести на зеленој трави под п |
| ко си се провео?{S} Мора да ти је добро било, кад си се толико задржао!{S} Јеси ли био код Љуби |
| да нисам без њих, онда би по мене добро било; но ово су бриге такве, које ми заробише сваку мис |
| ме могли горе намучити, него што је то било овако случајно.{S} Беше ми већ и онако немило, што |
| их се још опростио тих црних брига, ах! био бих срећан као тица у слободној гори! —</p> <pb n=" |
| Е.</p> <p>Бавећи се у Прагу на наукама, био сам несрећом пао у тешку меланхолију, те с тога сам |
| не?“ — упитах је мало зачуђен.</p> <p>— Био је; одма је са мном дошао.{S} И он вели, да ће све |
| те звезде у зимској ноћи, како бих тада био срећан и блажен!{S} Овако ми је тешко <pb n="116" / |
| тало труда, док сам с овом гатком готов био, јер још одма у почетку поче ми лице горети и штого |
| пет онај исти постао, који сам и до сад био. — С овим калуђерима свакако ћу мало опћити, јер су |
| и да су га једва познати могли, тако је био нагрђен и осакаћен!...{S} О слатки оче!{S} Твоја см |
| p>„Е мој господине!“ — рече ми — „То је био ваљан момак, при том јединац у оца и мајке.{S} Погл |
| да треба тамо да одеш.</p> <p>„А зар је био лечник код мене?“ — упитах је мало зачуђен.</p> <p> |
| анку; а овако, што ћу, кад би ми без ње био сав свет увек празан и мртав!..</p> <p>На једарад с |
| вим променут!..</p> <p>Кад сам још дете био у мирном дому тада живих родитеља својих, имао сам |
| сладак, кад би ти моја била!{S} Тада би био цео свет мој, јер би цео свет носио у грудима своји |
| на изгубљену голубицу своју, и онда би био, опет сетан и жалостан; но како би се састао с овом |
| м те слободе, да вас посећујем, мени би био живот мука и робија!“ рекох Љубици, која одма у поч |
| Кад год бих се с њиме састао, навек би био сав крвав и навек би од мене главу окретао...{S} Са |
| е састао с овом другом голубицом, он би био <pb n="55" /> опет срећан и весео.{S} Но једном пад |
| о, кад си се толико задржао!{S} Јеси ли био код Љубице? —</p> <p>— „Био сам.“ — рече и седе на |
| ице; Како бих ја срећан био, како би ми био живот сладак, кад би ти моја била!{S} Тада би био ц |
| "subSection" /> <p>12/7</p> <p>Лане сам био у ово доба брижан и тужан и много сам суза пролио, |
| то доба слабити, венути; кадгод бих сам био, навек бих плакао; срдио бих се на Бога, што је њен |
| не била још гора, јер бих у очима њеним био још мањи, него што бејах до сад.{S} Да ми није Љуби |
| навек од свега најмилији, ма како бедан био? <pb n="151" /> Ја вам то искрено и пријатељски каж |
| Пустој заборавности бих за навек предан био?...{S} Ах!{S} Боже!{S} А моје су жеље, да вечно жив |
| истина тако, ал’ ипак кад бих ја срећан био, не би ни она несрећна била!{S} Моје је срце пуно љ |
| аго!...{S} О Љубице; Како бих ја срећан био, како би ми био живот сладак, кад би ти моја била!{ |
| што беху успавани сада, како бих срећан био!{S} Но то је мени немогуће, јер моји јади успавани |
| које сам до сада скоро увек равнодушан био!{S} Чињаше ми се, као да тице умилније поју, као да |
| нке немам, можда бих до сад већ у гробу био!{S} Сам себи већ постао несносан, а њој још нисам! |
| ма чињаше ми се, као да сам већ у гробу био и сада мало устао, да као мртвац ходам међу живим љ |
| имах, благи Боже! сада бих већ у гробу био!{S} И она још мени вели, да ми никад не може доста |
| лостиву мајку вашу и реците јој, да бих био најбедније створење на целом свету, кад је не бих н |
| {S} Јеси ли био код Љубице? —</p> <p>— „Био сам.“ — рече и седе на столицу поред постеље моје — |
| .{S} Морадох увидети, да немам много да бирам, да се морам решити или за Данку или за Љубицу, о |
| " /> трави бистра роса као да беше и од бисера дивнија, као да се неки небесни мирис разлио по |
| о и да се тамо заплачемо, ја мислим, да бисмо срећнији били... —</p> <milestone unit="subSectio |
| ој снази труд знатно да увећам, само да бисмо подмирили животне потребе своје: пореметио сам ра |
| ка.{S} Покушајте ви, да је завршите, па бисмо је онда имали у целини обоје.“</p> <p>Љубица се н |
| м неумесне.{S} За вас би боље било, кад бисте време посветили на озбиљније и вама нужније ствар |
| оспу: <pb n="23" /> „Молим вас лепо, не бисте ли ме знали известити, где се сада бави Светозар |
| обисте: јер да су вам родитељи живи, ви бисте уживали љубав њихову, овако уживате дични понос, |
| а како га је примила, најбоље говораше бистра суза, која јој на дугим, плавим трепавицама мирн |
| ихају, а по зеленој <pb n="16" /> трави бистра роса као да беше и од бисера дивнија, као да се |
| ма бити, колико с тога, што ћу без њега бити; јер сам се на њега већ тако навикла, да бих хтела |
| здравиш, да једном оздравиш, па ће онда бити опет све добро! —</p> <p>„Кад оздравим, је л’ Мили |
| — Не жалим за Пајом толико, што ћу сама бити, колико с тога, што ћу без њега бити; јер сам се н |
| о науми, да пита голубицу, да ли ће она бити његова или ће одлетети за другим голубом?{S} Но ка |
| } Ја ћу молити мајку твоју; па ако мора бити, ја ћу пркосити и небу и земљи, али ми те отети ни |
| о!“ одговори Љубица.</p> <p>— „Што мора бити, мора! — рече озбиљно стара госпа — јер ваљда није |
| {S} Да!{S} Пролетно доба, јер ће Љубица бити моја и њене очи биће ми пролетно сунце, а пролетна |
| је већ једанпут видите, да не може ваша бити; за што онда сами себе не победите?{S} За што не п |
| ете хтети увидети, да не могу више ваша бити; јер пре него што сам тај корак учинила, ја сам мн |
| и седам година, опет не ће анђели никад бити!{S} Ти ако ћеш анђео да будеш, ти мораш слушати ме |
| те неговати, ја морам навек поред тебе бити, навек, ма никад не спавала, али ти не ћеш у болни |
| од стрица одговора не добијам.{S} Може бити, да ћу временом називати ово доба још златним и ср |
| да се у мени поче мисао рађати, да може бити ови сви за љубав моју већ знају!</p> <milestone un |
| дем к њој, идем одма!{S} Љубица не може бити с матером својом споразумна, моја добра Љубица, ко |
| .{S} Но и ако се вели, да човек не може бити без икаквих брига, јер ако их нема, он их сам ство |
| емљу.{S} Ах!{S} Марино!{S} Како те може бити жао, да постанеш анђео?{S} Да живиш у рају, где им |
| ремала, да сам чисто заборавио, како је бити међу живим људима! — Но када прођох кроз варош и д |
| оме, рекох јој тужним гласом: „Тешко је бити господар, а слуга можеш бити у свако доба.“ —</p> |
| бо и као да тиме хтеде рећи:{S} Лепо је бити анђео!..</p> <p>„Ја бих волео!{S} И ја морам умрет |
| , тако ми је, тек свакако не ће ми горе бити, него што ми је сада овде. —</p> </div> <div type= |
| прилици жалите за Пајом за то, што ћете бити сами.{S} А шта ћу онда јадан ја да кажем?{S} Како |
| види сузе моје, ваљда није камен, да ће бити равнодушна?! —</p> <pb n="137" /> <milestone unit= |
| ...{S} Умре у том тврдом уверењу, да ће бити анђео!..</p> <p>Ах!{S} Како ми тада беше, кад је г |
| ем том, што ми наде моје говораху да ће бити боље и лепше..{S} Наде, лепе наде и бедна, горка с |
| и ме уједно облеће и јато брига, шта ће бити, ако ми се нада и данас осујети?...</p> <milestone |
| плач поче говорити: „Ја не знам, шта ће бити са мном!{S} Мени је тако, као да сам оболела!..{S} |
| лико је сада туга тешка...{S} Љубица ће бити моја и у мојем душевном свету опет ће засијати сун |
| ми Марко одушевљено говорити: „донде ће бити и њених пријатеља и њених душмана.{S} Наш народ ст |
| е још највећма и боли!“</p> <p>— Сироче бити свакако је тешко!{S} Но ипак ви у колико изгубисте |
| те сузе! теците!.. јер ће ми срцу лакше бити. —</p> <p>Моја прва љубав беше дакле небеска, анђе |
| о, а он у Б—, где ће му скоро и сватови бити.{S} Но како ти се Љубица допада?{S} О том ми ништа |
| уги, и ту чујем, да ће љубичини сватови бити за осам дана.{S} Међу тим устаде љубичина мати и п |
| Боже!{S} Да л’ ће данас и моји осећаји бити тако пријатни, као овај дан?..</p> <p>Дошав у К— с |
| м, но те не могах дочекати.{S} хоћеш ли бити вечерас код куће?{S} Ако можеш, причекај ме, ја ћу |
| мајку своју, како ми вели, да ће анђели бити сва деца која слушају родитеље своје...{S} Па и Ма |
| не.{S} Сад је Данка код мене, сад ће ми бити лакше.{S} Ах!{S} Лакше?{S} Још има других рана срц |
| а или Данку опазио и мишљах, како ће ми бити, кад се с њима састанем.{S} У таким мислима дођох |
| м данима живота мога, оћете л‘ ми верни бити или ћете ме ладно напустити и од мене се јадног от |
| анио, па с тога ме стаде тешити: „Немој бити дете, Миливоје!{S} У таким приликама туга и брига |
| стати, јер то је то исто, што и просјак бити.{S} А да радити није срамота, то си ми ти толико п |
| е! док мене имаш, не ћеш ничији просјак бити!..{S} Ја сам дужна и морам за тебе радити, јер и т |
| већ бејах себи увртио у главу, да морам бити анђео.</p> <p>— А би л’ ти волео? — упита ме Марин |
| олео!{S} И ја морам умрети!{S} Ја морам бити анђео!“ — рекох јој тако поузданим гласом, као да |
| ме начинити човеком и да ћу му временом бити од користи!!{S} Мој мили роде!{S} У мени си се пре |
| преко врата! — Шта ће и како ће са мном бити, ја не знам и не могу да мислим! — Исплатио сам ст |
| авати, морао бих и сам за навек успаван бити...</p> <p>Мој благи санак прође, и кад опет видех |
| — у осталом ја му морам јако благодаран бити и за то, што је код себе држи и што је хлебом хран |
| проводити дане своје и опет тако срећан бити!..{S} Све мисли моје одлетеше одавде у красно мест |
| реч!{S} Мени се чини, да бих јој могао бити све друго, и роб и душман, само не пријатељ!..</p> |
| њиховом друштву?{S} Весео не бих могао бити никако, те бих изгледао као кип међу живим људима |
| им срећна, па се надам, да ће опет тако бити.{S} У осталом, од како си ми рекао, да ћеш ме опет |
| бољој будућности нада, која ће у толико бити слађа, у колико прошлост беше горчија.{S} Она прим |
| све добро бити и да ће радост у толико бити већа, колико је сада туга тешка...{S} Љубица ће би |
| д <pb n="68" /> другчија, могла би тамо бити.{S} Али она кад би видела ову сиротицу, би спрам м |
| свој прилици за неколико дана већ тамо бити, па како ћу се са својом милом сестром лепо забављ |
| га мој Паја!{S} Ко зна, како ће му тамо бити!“ рече ми мати његова, кад се враћасмо с паробродс |
| при том ћу те чешће посећивати, те ћемо бити опет заједно.{S} А кашње ћеш ме, је л’, брате, ти |
| <pb n="42" /> бих могла с њиме заједно бити, но за сад то није могуће.{S} Али кад се Паја удом |
| рам овим озбиљним радом, који ће уједно бити мелем мојим душевним ранама.{S} И моја Данка отпоч |
| иља остварити, опет би срце могло мирно бити; али игра ми десно око, па се бојим, хоће ми на зл |
| нко!{S} И теби ће твоје девовање златно бити?..{S} Ах!{S} Кад бих се могао само још једаред с њ |
| ом дошао.{S} И он вели, да ће све добро бити.</p> <p>„Али ако не буде тако, као што он вели шта |
| е.{S} Бог ће дати, на ће опет све добро бити! —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>9/4</p> |
| , божанствена нада, да ће још све добро бити и да ће радост у толико бити већа, колико је сада |
| ће пролити много суза, јер ће јој живот бити горак.{S} Приповедајући јаде своје држаше непреста |
| S} Гроб оца нашег и онако ће нам уз пут бити!“ —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1875 |
| робродске станице.</p> <p>— Добро ће му бити, јер је срећан човек, а срећним људима свуда иде д |
| рко.</p> <p>„Брате!{S} Ја сумњам, да ћу бити дуга <pb n="127" /> века, јер у мени има неки тајн |
| воту немам живота, а после смрти тек ћу бити сасвим мртав!...— </p> <milestone unit="subSection |
| „Тешко је бити господар, а слуга можеш бити у свако доба.“ —</p> <milestone unit="subSection" |
| га.{S} Ко ти може добар стајати, да ћеш бити срећна?{S} А до твоје среће много ми је стало!{S} |
| рста, лепог и великог споменика страшне битке и умрлих јунака, наслони на њега главу своју и пл |
| дући тамо мишљах, да не ће то већ много бито, што ја терам?{S} Али шта знам да радим?{S} Ја сам |
| олико отрова у срце лио, ништа не чини, биће ми сада и отров од ње сладак!.. —</p> <milestone u |
| и све, што ће ми моћи срцу живота дати, биће једино потуцање од гроба до гроба!...</p> <p>Док ј |
| S} Реци, да ти није опет зло?“</p> <p>— Биће, ако није! — тихо јој рекох гледајући је сузним ок |
| биће ми пролетно сунце, а пролетна зора биће ми усне њене, пролетно небо лице њено, пролетно цв |
| ице њене слатке речи, а њене меке груди биће ми пролетна лисна гора, где се санак најслађе спав |
| оба, јер ће Љубица бити моја и њене очи биће ми пролетно сунце, а пролетна зора биће ми усне ње |
| на једаред у рај пренесоше, и моје цело биће не беше у том тренутку ништа друго, до ли једна ма |
| никог свога.{S} Овако бар има још једно биће на свету, у којем та иста крв тече, која и у мени |
| под разгранатим дрвећем спустим уморено биће своје на зелену меку траву.{S} Моје душевно стање |
| стенована и за десет до четрнаест данах биће јој сватови.</p> <p>Благи Боже!{S} Што ме ниси пре |
| ој љуто и горко, и да имадох тада ножа, бих јој потражио срце, ако га има...</p> <p>Као без душ |
| крв поче у мени врити, и да сам могао, бих од тог читања тако радо одустао.{S} Но Љубица већ с |
| !{S} И ја бих волела, кад <pb n="42" /> бих могла с њиме заједно бити, но за сад то није могуће |
| брзе помоћи, но да њој помогнем, да л’ бих могао оставити Љубицу, поред које бејах толико пута |
| јер сам се на њега већ тако навикла, да бих хтела, да сам навек с њиме заједно. —</p> <p>„И ви |
| с породицом одавде сели.{S} Истина, да бих морао и сам којег ђака напустити, јер све их не ћу |
| х! очи су њене тако лепе, тако миле, да бих радо провео цео век свој поред ње, па да јој тако н |
| е, а уједно и нека туга обузе груди, да бих се чисто на ново заплакао!..{S} После свирке беше н |
| та иначе света реч!{S} Мени се чини, да бих јој могао бити све друго, и роб и душман, само не п |
| а брига, да уредим све своје ствари, да бих се могао на пут кренути; те чим сам ту бригу смирио |
| о дуваше хладан ветар, лудо мислећи, да бих како ублажио груди своје!{S} Но што дуже ходах, то |
| е милостиву мајку вашу и реците јој, да бих био најбедније створење на целом свету, кад је не б |
| ог једног ђака не добијам ни толико, да бих могао бар стан да плаћам; а на данкину заслугу не м |
| свираше и певаше тако дивно и тужно, да бих се јадан од свег срца заплакао; час стајаше поред м |
| рцу ми је <pb n="132" /> тако добро, да бих полетео куд год у гору, где има пуно мирисавог цвећ |
| а сам данас много видео и много чуо, да бих могао седети мирно на једном месту; мени треба слоб |
| написао ово дело „Без оца и мајке,“ да бих тиме олакшао души својој.{S} Кад је исто дело изишл |
| ешим и погледам јој право у очи, као да бих је хтео запитати, да ли је баш збиља уверена, да ја |
| ста то, да корачах све хитније, само да бих што пре из вароши изишао, да дођем на пољану, да та |
| и?..{S} Да ње не имах, благи Боже! сада бих већ у гробу био!{S} И она још мени вели, да ми ника |
| ајд одавде, ти ниси више наш!{S} И тада бих нехотице метнуо руку на чело, па у небо погледао:{S |
| на бацити?{S} Да још Данке немам, можда бих до сад већ у гробу био!{S} Сам себи већ постао несн |
| х још знао, шта је с Данком мојом, онда бих могао мирно дан по дан проводати и своје наде на но |
| to</foreign>“ Ах!{S} Једино место, куда бих отићи желео, то је манастир; али не могу ни тамо је |
| латко живи!{S} Кад бих у стању била, ја бих ове осећаје делила са целим светом, да у сваком срц |
| је тако жедно срках са лепих извора, ја бих морао посумњати у истину овог дана, можда и у своје |
| би мајка дошла и поред њега села.{S} Ја бих тад отрчао у порту, да се с децом играм, ето те ист |
| подухватити, и не би дуго трајало, а ја бих опет онај исти постао, који сам и до сад био. — С о |
| и, ако се хоће поштено да живи!{S} И ја бих волела, кад <pb n="42" /> бих могла с њиме заједно |
| ћи:{S} Лепо је бити анђео!..</p> <p>„Ја бих волео!{S} И ја морам умрети!{S} Ја морам бити анђео |
| гору, где има пуно мирисавог цвећа, па бих цвеће брао и венце плео, и сваком човеку, којег бих |
| нашао неколику децу, да их поучавам, па бих живео, и ако још сиромашније него до сад, оно ипак |
| ко.{S} Узео бих своју народну помоћ, па бих отишао с Данком у Г—, тамо бих нашао неколику децу, |
| еците ми бар једну реч! —</p> <p>„А шта бих вам рекла?“ — прошапће оборивши своје црне очи, а о |
| ихове речи не годе, они одоше. — Па шта бих ја у њиховом друштву?{S} Весео не бих могао бити ни |
| ао и венце плео, и сваком човеку, којег бих год срео, сваком бих метуо венац на главу...</p> <m |
| а и све бриге на једанпут престале, кад бих од Љубице добио бар неколико речи.{S} Али она ми ни |
| ко би ми велики камен са срца спао, кад бих је видео опет здраву и веселу!... — Питаше ме шта ј |
| ар би то за мене штогод чудно било, кад бих морао ноћ провести на зеленој трави под плавим кров |
| адањост вратим...{S} Благи Боже!{S} Кад бих могао да пренесем лепу будућност своју у садање дан |
| аиста он у мом срцу слатко живи!{S} Кад бих у стању била, ја бих ове осећаје делила са целим св |
| е девовање златно бити?..{S} Ах!{S} Кад бих се могао само још једаред с њоме састати, па да оде |
| а данас проведох га поред књиге.{S} Кад бих још знао, шта је с Данком и кад бих се још опростио |
| под плавим кровом ведрога неба?{S} Кад бих морао с обореном главом, но с мирном савешћу закуца |
| њства свога немам коме да кажем, те кад бих могао с вама заједно да кажем то вашој мајци, благи |
| и су дотле само, док и ја спавам, и кад бих јаде своје хтео за навек успавати, морао бих и сам |
| Кад бих још знао, шта је с Данком и кад бих се још опростио тих црних брига, ах! био бих срећан |
| омињеш, то је истина тако, ал’ ипак кад бих ја срећан био, не би ни она несрећна била!{S} Моје |
| ени једном сунце среће синути!{S} О кад бих још сестру своју обезбеђеном видео!{S} Сирота Данка |
| ојим у свет мира и спокојства.{S} О кад бих могао за навек успавати све јаде своје тако, као шт |
| написали, што у срцу осећате.{S} О кад бих вам могла испричати све јаде своје, које морадох по |
| зо јади моји ублажити моћи.{S} Само кад бих још знао, шта је с Данком мојом, онда бих могао мир |
| {S} Не, то не могу!{S} И опет — бар кад бих знао, да је Љубица кадра принети све жртве, које би |
| ринети морала, само да остане моја, тад бих могао мирном душом живети за Данку; а овако, што ћу |
| о, јер кад би они почели да певају, тад бих ја морао да плачем.{S} Нек они само иду, па нека се |
| тајни осећај почиње да се остарује тад бих помишљао на некадању заверу своју, али слабост и бо |
| сова имађах до сад у животу своме и тад бих навек сам себе утешити знао и то својим лепим надам |
| ило би навек умирено и утешено, кад год бих у њу погледао.{S} Но Љубицу ипак не могу оставити, |
| у страшним немилим сновима.{S} Кад год бих се с њиме састао, навек би био сав крвав и навек би |
| менуо, а то сам и код ње опазио, кадгод бих јој тебе споменуо! —</p> <p>Мени беше повољно све, |
| очех од то доба слабити, венути; кадгод бих сам био, навек бих плакао; срдио бих се на Бога, шт |
| оје сам данас тако страсно љубио и које бих могао још много пута да љубим?{S} И опет — зар бих |
| по подне бејах опет код Љубице, а боље бих урадио, да нисам отишао, јер ми не би моје несретно |
| је не бих могао ни видети, јер у Б— не бих имао од куда ићи.{S} Но кашње ипак паде ми на ум, з |
| кажем то вашој мајци, благи Боже! ја не бих умео речима изразити толику срећу!...{S} Ако <pb n= |
| било сто пута теже и несносније, кад не бих имао никог, на целом свету никог свога.{S} Овако ба |
| појаве!{S} Љубица и цвеће!{S} Никад не бих могао замислити лепше слике од ове, где све цвеће о |
| "subSection" /> <p>27/7</p> <p>Никад не бих за сада боље место за себе изабрати могао, него што |
| да радила моја јадна Данка?{S} Ја је не бих могао ни у чем помагати; а стрина, знам, да је не б |
| те се нисам бадава истрошио, кад је не бих могао ни видети, јер у Б— не бих имао од куда ићи.{ |
| није створење на целом свету, кад је не бих назвао и ја <hi>својом мајком</hi>!{S} Ја ово свето |
| шем простору и бољем времену, одакле не бих тео више никад да се натраг у садањост вратим...{S} |
| сто можда као и ваше! — Али — то вам не бих иначе рекла, да ме не назвасте вероломном!..{S} Мој |
| а бих ја у њиховом друштву?{S} Весео не бих могао бити никако, те бих изгледао као кип међу жив |
| ?{S} Весео не бих могао бити никако, те бих изгледао као кип међу живим људима и само бих сам с |
| јем!...{S} Све ударце овог живота лакше бих сносио у нади, да све то на другом свету престаје и |
| ући улицама гледах на све стране, да ли бих гдегод њега или Данку опазио и мишљах, како ће ми б |
| ја никог немам!{S} Пустој заборавности бих за навек предан био?...{S} Ах!{S} Боже!{S} А моје с |
| бити, венути; кадгод бих сам био, навек бих плакао; срдио бих се на Бога, што је њену молитву с |
| </p> <p>Ја не имађах више никога, с ким бих се поверљиво насмејао, ком бих се могао поверљиво н |
| а, с ким бих се поверљиво насмејао, ком бих се могао поверљиво најадати!{S} Мени беше, као да с |
| аком човеку, којег бих год срео, сваком бих метуо венац на главу...</p> <milestone unit="subSec |
| ; на том бих месту учио и радио, на том бих се месту Богу молио..{S} Када уђох у стаклени ходни |
| ими морало навек цвеће да цвета; на том бих месту учио и радио, на том бих се месту Богу молио. |
| пише?{S} Да ми је хтела отписати, могао бих већ пре неколико дана писмо добити; овако бојим се, |
| а четворицу, а да нисам тако слаб могао бих још којег узети.</p> <milestone unit="subSection" / |
| да што дуже живим, јер само тако могао бих задовољити жеље своје, да будем од користи народу с |
| аде своје хтео за навек успавати, морао бих и сам за навек успаван бити...</p> <p>Мој благи сан |
| оћи?“ — питаше ме тужно.</p> <p>— Пошао бих радо још вечерас, али нисам спавао прошле ноћи, па |
| да одуваш и тугу моју!...</p> <p>Много бих боље урадио, да сам још вечерас отпутовао, бар ме н |
| и није Љубице, било би ми лако.{S} Узео бих своју народну помоћ, па бих отишао с Данком у Г—, т |
| е још опростио тих црних брига, ах! био бих срећан као тица у слободној гори! —</p> <pb n="49" |
| од бих сам био, навек бих плакао; срдио бих се на Бога, што је њену молитву саслушао, а моју јо |
| тако, као што беху успавани сада, како бих срећан био!{S} Но то је мени немогуће, јер моји јад |
| што трепте звезде у зимској ноћи, како бих тада био срећан и блажен!{S} Овако ми је тешко <pb |
| нисам ниједан једини корак учинио, како бих за њу <pb n="39" /> штогод дознао.{S} И не размишља |
| моје јадне сеје!..{S} Дуго мишљах, како бих дознати могао, где се сада бави; но се не могох реш |
| е ипак неко благо!...{S} О Љубице; Како бих ја срећан био, како би ми био живот сладак, кад би |
| певам и плачем.{S} Благи Боже!{S} Како бих сада у потпуној срећи с врелим срцем могао уживати |
| гледао као кип међу живим људима и само бих сам себе мучио, јер кад би они почели да певају, та |
| омоћ, па бих отишао с Данком у Г—, тамо бих нашао неколику децу, да их поучавам, па бих живео, |
| лазио на гроб моје покојне Марине, тамо бих се навек заплакао и молио је, да ми опрости што још |
| пута искрено поверити мајци својој, но бих се навек уздржао бојећи се, да ће мајка оцу то рећи |
| адох поднети, од како нам ви одосте, то бих вам морала написати неколико табака.{S} Кад одосте |
| ер кад јој погледим у њене црне очи, то бих одма у грудима својим осетио неку дивну милину. — К |
| ли; јер кад сам постељу напустио, често бих одлазио на гроб моје покојне Марине, тамо бих се на |
| и се господине! мене стидите!{S} За што бих вас ја у неприлику довађала?!“ Чим сам му ово изрек |
| и да му се поверим или не?{S} Но за што бих од њега тајао?{S} Та он је једини, којег својим пра |
| ећен, ипак су ми дани пријатни, као што бих само пожелети могао!{S} Данка ме скоро сваки дан пе |
| тако урадио, и провео се онако, као што бих могао само пожелети, јер и Паја беше код куће, а он |
| ети, могу све лакше да сносим, него што бих иначе могла сносити.“</p> <milestone unit="subSecti |
| , да те мисли растерам читањем; јер што бих се ја већма упињао, да мислим о каквом другом предм |
| ан и блажен, но никад као данас?{S} Зар бих могао прегорети очи њене?{S} Њене лепе очи, које са |
| ош много пута да љубим?{S} И опет — зар бих се могао Данке одрећи?{S} Једине сестре своје за ко |
| отицу, би спрам мене била још гора, јер бих у очима њеним био још мањи, него што бејах до сад.{ |
| њима бавећи се вече очекујем.{S} И опет бих дан још како тако провео, само да ми ноћи није!{S} |
| тао лакши, снажнији и веселији.{S} И ту бих се по свој прилици подуже бавио, да не дође к мени |
| за што сам за њом навек тако тежио?{S} Бише пута, кад ме је штогод болело, па не смедох из соб |
| с вама заједно да кажем то вашој мајци, благи Боже! ја не бих умео речима изразити толику срећу |
| притрчах к њој — „Сестро мила!..{S} Ах, благи Боже! ово је много све за један дан!“</p> <p>И ја |
| поче и разум своје да ради.</p> <p>Ах, благи Боже! да тешке ли борбе!</p> <p>Читав дан мишљах, |
| а мени сузе уштеди?..{S} Да ње не имах, благи Боже! сада бих већ у гробу био!{S} И она још мени |
| им даном све већма сазреваше.{S} Ах!{S} Благи боже!{S} Бејах још <pb n="119" /> лудо дете, и оп |
| ад да се натраг у садањост вратим...{S} Благи Боже!{S} Кад бих могао да пренесем лепу будућност |
| ријатнији већ не може Новембар дати.{S} Благи Боже!{S} Да л’ ће данас и моји осећаји бити тако |
| еше, као да треба да певам и плачем.{S} Благи Боже!{S} Како бих сада у потпуној срећи с врелим |
| оваше ме по бледом лицу ћаркајући на ме благи мирис, који је отео дрвећу и пољском цвећу, које |
| сам за навек успаван бити...</p> <p>Мој благи санак прође, и кад опет видех црну јаву пред собо |
| 2.2"> <head>У манастиру 3/11.</head> <p>Благи Боже!{S} Како ми се беше пут отегао, чињаше ми се |
| етрнаест данах биће јој сватови.</p> <p>Благи Боже!{S} Што ме ниси пре громом ударио, нег што с |
| ене, ослоните се на вашу Љубицу.</p> <p>Благи Боже!{S} Да л’ да певам ил’ да плачем?..{S} Сви о |
| ne unit="subSection" /> <p>27/10</p> <p>Благи Боже!{S} Мени се чини, као да би ми сва туга и св |
| г не може ни поноћ да успава!..</p> <p>„Благи Боже!{S} Теби се молим и судбу своју полажем у тв |
| еле и искрене љубави, а то је ипак неко благо!...{S} О Љубице; Како бих ја срећан био, како би |
| ик људски; — у осталом ја му морам јако благодаран бити и за то, што је код себе држи и што је |
| е ти избавио, то ти, брате! никад доста благодарити не могу!{S} Па и код ње не бејах ништа друг |
| ош мени вели, да ми никад не може доста благодарити, мени, који сам се толико заустезао, да јој |
| пријатељи моји на његове мане, које сам благодарно саслушао; па које према њиховим примедбама, |
| неблагодаран врлом оцу моме, он указује благодарност своју на мени, јер ме помаже, да се школов |
| моје сину при овим <pb n="9" /> речима блажен осмејак и она ме нежно погледа, а у том погледу |
| ејах толико пута <pb n="69" /> срећан и блажен, но никад као данас?{S} Зар бих могао прегорети |
| имској ноћи, како бих тада био срећан и блажен!{S} Овако ми је тешко <pb n="116" /> чезнути и в |
| среће!{S} Хвала ти на овом часу!..{S} У блаженству овом подигнем јој милу главу с груди својих, |
| с њима; тамо нема ни ветра, ни кише, ни блата; тамо је навек дан, јер тамо навек сунце сија; <p |
| дно око срца, јер беше у исти мах скоро бледа и црвена, тако нагло мењаше боју.</p> <p>На једар |
| сеђаше Данка поред мене, лице јој беше бледо, а очи јој беху црвене и пуне суза.{S} Чим виде д |
| љах, раздробиће ме.{S} Данка видевши ме бледог и жалосног притрчи уплашена к мени, па ме поче и |
| своје по зеленом лишћу, миловаше ме по бледом лицу ћаркајући на ме благи мирис, који је отео д |
| еше пут отегао, чињаше ми се, да што ја ближе манастиру, <pb n="139" /> тим он све даље од мене |
| утише, тад мирно стадох чекајући, да ми ближе дођу.{S} Но како се изненадих, кад у том човеку п |
| етку поче ми лице горети и штогод бејах ближе крају, то ми образе обузимаше све већи жар, да на |
| ији: као што сам желео на крају вароши, близу горе, а на неколико корака даље од њега простире |
| у тражити други стан, гдегод иза вароши близу горе, јер овај ми поста тако несносан и црн, да с |
| 32" /> јер је К— овом манастиру и онако близу, нема по добра сата.</p> <milestone unit="subSect |
| лежах, чујем на једанпут неки разговор близу себе и дигнув главу спазим Пају и Љубицу, који се |
| сетне изгледају, као да се у њима суза блиста, да би човек на први мах помислио, сад ће се зап |
| својим плавим оком, у којем се још сузе блистаху и које беше тако нежно и дивно: „Слатки брате! |
| слушаше, а на дугим плавим трепавицама блисташе се суза.{S} Ах!{S} За кога би та суза?{S} Да л |
| најслађи мелем растуженом срцу моме.{S} Бог ће дати, на ће опет све добро бити! —</p> <mileston |
| сада ми је живот тако сладак!“</p> <p>— Бог ти свако добро дао! — рекох јој од срца разнежен ср |
| напунила!{S} О слатки оче!{S} Ако ми да Бог, да се и ја кадгод удомим и оцем постанем, то би би |
| узбуђен и зло расположен, као да ми се Бог зна шта страшно догодило.{S} И узрок свему томе беш |
| знаш, шта катихета вели, први је и први бог, па онда тек дођу други!“</p> <p>— Знам, али наши ћ |
| је колико толико пази и васпитава, сам Бог знаде, шта би с њоме било!{S} Па и он би њој много |
| на, како ми није ништа писао.{S} Не дао Бог, да ми се слутња испуни, јер шта би ми онда радила |
| био, навек бих плакао; срдио бих се на Бога, што је њену молитву саслушао, а моју још не ће!.. |
| ама је тешко, вас боли срце; али против Бога не можемо ништа!{S} Сирота, како се мучи; но не ће |
| ји беше поред стазе, и тихо рече: „И’те Бога вам, сирома је само онај, који је у глави сирома.“ |
| ако ми неба! —</p> <p>„Али хајде кажи и Бога ми!“</p> <p>Бога ми! —</p> <p>„Но! сад ти верујем! |
| га, да што пре умрем а сад почех молити бога да што дуже живим, јер само тако могао бих задовољ |
| ; љубав земаљска.{S} Као дете молио сам бога, да што пре умрем а сад почех молити бога да што д |
| > <p>„Али хајде кажи и Бога ми!“</p> <p>Бога ми! —</p> <p>„Но! сад ти верујем!“ — рекох јој вес |
| ји и онако беше у наукама слаб, а иначе богат, оде професору своме, да га он даље поучава.</p> |
| в кип, јер ми изгледаше као каква силна богиња, која је кадра да ме погледом својим сасвим униш |
| гле, место сватова шта би!{S} Проклете богиње!{S} Дођоше му главе!“ —</p> <p>Овај ми човек так |
| а и предлагаше ми, да се више не молимо Богу за смрт, јер њој је жао оставити оца и мајку, она |
| срце.</p> <p>— Треба навек да се молимо богу, кад лежемо и кад устајемо, и кадгод смо нас двоје |
| месту учио и радио, на том бих се месту Богу молио..{S} Када уђох у стаклени ходник, затекох Па |
| оји што криво ради, а ти одеш, па кажеш Богу, па се с њиме лепо разговараш!..{S} Марино!{S} Каж |
| о...{S} И опет нада не ће да ме остави, божанствена нада, да ће још све добро бити и да ће радо |
| а; а она опкољена цвећем беше тек прави божанствени цвет!..{S} Чим се поздрависмо, а она набран |
| срце своје; па онда, буде ли среће, ах, Боже! да дивне ли среће!.. —</p> <milestone unit="subSe |
| а не чух за њу још ниједне речи.{S} Ах, Боже! бојах се, хоће се на мене заплакати, а то би ми т |
| а чело, па у небо погледао:{S} Боже!{S} Боже!{S} Ваљда ми не ћеш још и памет узети?... <milesto |
| отице, а у себи мишљах:{S} Боже мој!{S} Боже мој!{S} Да ли ова девојка знаде и да ли осећа, как |
| и бих за навек предан био?...{S} Ах!{S} Боже!{S} А моје су жеље, да вечно живим у народу своме! |
| ет мајка моја и сестра Данка!.. „Ох!{S} Боже!“ — повиках у очајном страху своме, дршћући као пр |
| уо руку на чело, па у небо погледао:{S} Боже!{S} Боже!{S} Ваљда ми не ћеш још и памет узети?... |
| е из уста нехотице, а у себи мишљах:{S} Боже мој!{S} Боже мој!{S} Да ли ова девојка знаде и да |
| заједно да кажем то вашој мајци, благи Боже! ја не бих умео речима изразити толику срећу!...{S |
| ах к њој — „Сестро мила!..{S} Ах, благи Боже! ово је много све за један дан!“</p> <p>И ја је за |
| и разум своје да ради.</p> <p>Ах, благи Боже! да тешке ли борбе!</p> <p>Читав дан мишљах, куда |
| сузе уштеди?..{S} Да ње не имах, благи Боже! сада бих већ у гробу био!{S} И она још мени вели, |
| ом све већма сазреваше.{S} Ах!{S} Благи боже!{S} Бејах још <pb n="119" /> лудо дете, и опет кад |
| се натраг у садањост вратим...{S} Благи Боже!{S} Кад бих могао да пренесем лепу будућност своју |
| ији већ не може Новембар дати.{S} Благи Боже!{S} Да л’ ће данас и моји осећаји бити тако пријат |
| ао да треба да певам и плачем.{S} Благи Боже!{S} Како бих сада у потпуној срећи с врелим срцем |
| <head>У манастиру 3/11.</head> <p>Благи Боже!{S} Како ми се беше пут отегао, чињаше ми се, да ш |
| ст данах биће јој сватови.</p> <p>Благи Боже!{S} Што ме ниси пре громом ударио, нег што си ми о |
| слоните се на вашу Љубицу.</p> <p>Благи Боже!{S} Да л’ да певам ил’ да плачем?..{S} Сви осећаји |
| t="subSection" /> <p>27/10</p> <p>Благи Боже!{S} Мени се чини, као да би ми сва туга и све бриг |
| оже ни поноћ да успава!..</p> <p>„Благи Боже!{S} Теби се молим и судбу своју полажем у твоје ру |
| ав светац, но када чух, да поју „свјати Боже!“ видех, да је погреб.{S} Одма одем на улицу, да в |
| ре кад се дизаше чак у облаке!{S} О мој Боже! он изгори у оно кобно доба!..</p> <p>Одох с Данко |
| 2.3"> <head>У Г- 20/11.</head> <p>О мој Боже!.{S} Не дај више несрећи на ме!{S} Слаб сам, да јо |
| мене као да се окреташе цео свет.{S} О боже среће!{S} Хвала ти на овом часу!..{S} У блаженству |
| емио за пут и сутра зором полазим у име божије. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP187 |
| ма толико лепог цвећа, да гледаш у лице божије, да чујеш, како анђели певају, па да и ти певаш |
| их и слатких снова, одрећи се анђелства божијег, ах! та Марина ме чека и непрестано изгледа, ка |
| моју драгу другарицу, већ гледах анђела божијег, а у себи гледах грешно, сасвим грешно дете...{ |
| е навршене седме године, постају анђели божији, и описиваше нам, како анђели лепо живе.{S} Ја т |
| шене седме године, па да постанеш анђео божији — питах Марину, јер ја већ бејах себи увртио у г |
| јни нам природни закони, које називамо „божијом вољом“, о које се сиромах тако лако може и скор |
| и бар ти на своје здравље.“</p> <p>— Не бој се, Миливоје, за мене!{S} Пазићу ја и на тебе и на |
| народност и слободу своју.{S} Када је у бој пошао, беше врло озбиљан, али не беше ништа жалоста |
| ух за њу још ниједне речи.{S} Ах, Боже! бојах се, хоће се на мене заплакати, а то би ми теже би |
| хтеде одма јавити за његову смрт, ваљда бојећи се, да јој не дођем и ја на врат.{S} Па како је |
| и мајци својој, но бих се навек уздржао бојећи се, да ће мајка оцу то рећи, па ће се њих двоје |
| ли ако ова болест и даље овако устраје, бојим се и за њих, па како ћемо онда живети ја и моја д |
| лико дана писмо добити; овако бојим се, бојим се, јер ми срце непрестано зебе, а десно ми око н |
| , срце хоће да ми прекипи, па се бојим, бојим се, не ћу се више моћи уздржати, отеће ми срце ма |
| и се више не мили живети; а смрти се не бојим, на против сам жељан смрти као што ми је срце мир |
| <p>— До душо тако је.{S} Но ипак ја се бојим за сестру своју, и то једино због тога што је баш |
| заврела, срце хоће да ми прекипи, па се бојим, бојим се, не ћу се више моћи уздржати, отеће ми |
| ас, али нисам спавао прошле ноћи, па се бојим, не ћу моћи ову ноћ на путу издржати; за то ћу по |
| ирно бити; али игра ми десно око, па се бојим, хоће ми на зло наслутити, као што је и Сакунтали |
| руку има још у народу нашом.{S} Но ипак бојим <pb n="95" /> се, да би много плакала, јер си још |
| ћ пре неколико дана писмо добити; овако бојим се, бојим се, јер ми срце непрестано зебе, а десн |
| скоро бледа и црвена, тако нагло мењаше боју.</p> <p>На једаред као да ми ноге саме пођоше к њо |
| ек срце ранише.{S} Чух, да ми је отац у боју погинуо и да су га једва познати могли, тако је би |
| о да задрхташе од љуте вриске, од силна бола невиних људи!...{S} И Маџари грунуше у цркву, да и |
| често сањам, да му око сузом засија од бола, што здравља нема, те умире без гласа и спомена... |
| ја суза на срце падне, твоје би срце од бола на мах <pb n="147" /> свисло, тако су моје сузе пу |
| ек плачу и твоји!..“ Моје срце шћаше од бола да пукне, јер ја у њој не гледах моју драгу другар |
| поднесем, па ће ми срце пући од туге и бола!....</p> <p>Када пођох из манастира, путовах по <p |
| тренутака оком пуним суза и срцем пуним бола, па се онда сагох и пољубих је у чело и уста.</p> |
| туга биваше све тежа, срце ми беше пуно бола, око ми беше пуно суза...{S} Света земљо!{S} Како |
| и да ћу видети стрица свога, ма било да болан <pb n="21" /> у постељи лежи.{S} Но што ова борба |
| бице!{S} Да л’ знадеш, како ти је драги болан?{S} Да л’ знадеш, какав се црн и страшан облак ви |
| ваки тренутак лежећи у постељи још увек болан.{S} Па и бриге ме море, јер ето данас ми дође јед |
| лиш?{S} На мене драгог свога, који тако болан беше и сад опет здрав по гори хода?{S} Ах!{S} Тво |
| о тежио?{S} Бише пута, кад ме је штогод болело, па не смедох из собе никуд ићи, ја сам молио по |
| останем, то сада још мање.{S} И мене је болело срце, и моје су очи сузе лиле, тако исто можда к |
| ре одем у болницу, јер ми сестра опасно болесна тамо лежи и данас је већ по трећи пут поруком п |
| у собу, у којој беху неколико постеља с болесницама.{S} Чим видех Данку, стадох као укочен поре |
| ме, да одем, јер у то доба треба да су болесници сами.{S} Тешким срцем опростим се са сиротицо |
| жним гласом — „Шта ћемо радити, ако ова болест устраје дуже времена, па да морам прећи у болниц |
| замењује ме један друг мој, али ако ова болест и даље овако устраје, бојим се и за њих, па како |
| ео!{S} Како је живот обујио!{S} Моја ме болест сасвим удремала, да сам чисто заборавио, како је |
| ст живота уживати моћи; јер од како сам болестан, никад ми нада не загрејаваше тако груди, као |
| ло дуго времена док су ме од те душевне болести излечили; јер кад сам постељу напустио, често б |
| а данас је први дан после дуге несносне болести, да смем да оставим собу своју и да слободно ст |
| ми је попио пуно крви и доста допринео болести мојој.{S} Код остале двојице замењује ме један |
| , храну и све, што сам задужио до сад у болести својој, и сад ми остаде једва још за четрнаест |
| уже ходах, то ме груди стадоше све јаче болети, ноге ми стадоше клецати, сва ме снага поче оста |
| арода свога.{S} Бесмо обадвојица слаби, болешљиви, ваљда због тога, што много пута гладовасмо.{ |
| да су ми се ноге умориле и да ме глава боли, седох крај пута под једну тополу и дуго, дуго гле |
| пише;</p> <p>Драги Миливоје!{S} Срце ме боли мислећи на наш последњи састанак, али ја нисам кри |
| вети без радости, без љубави, ах! то ме боли, то ме пече!{S} Прошлост ми је пуна суза, сад још |
| о жалосног и очајаног?!{S} Ах!{S} То ме боли, што ће твоја мати да добије опет право, јер морам |
| навек вели, да ћу рано умрети, а то ме боли; више ми пута дође, да се тако слатко заплачем.{S} |
| акве јаде још не зна срце моје!{S} Мене боли, што ме несрећа гони.{S} Сироче сам, па никог нема |
| ко!{S} Седи још мало код мене, јер мене боли срце, што се <pb n="107" /> с тобом растајем!“ рек |
| Чим на њихову смрт помислим, мене срце боли и сузе ми теку.{S} Теците сузе! теците!.. јер ће м |
| ога као да немам, што ме још највећма и боли!“</p> <p>— Сироче бити свакако је тешко!{S} Но ипа |
| сам је непрестано и питао, шта је тако боли?{S} Но она ми не хтеде да открије тугу своју; лакш |
| да ме тужно и рече: „Вама је тешко, вас боли срце; али против Бога не можемо ништа!{S} Сирота, |
| д седим поред Данке!...</p> <p>Пошав из болнице рече ми надзиратељка, да сутра зацело дођем, је |
| , и издане...</p> <p>Посрћући изиђем из болнице на поље.{S} Ах!{S} Као да ми се душа отргла од |
| а има...</p> <p>Као без душе долетим до болнице и пријавим се надзиратељци.</p> <p>„Како ми дођ |
| дан камен мање на срцу и ја одем одма у болницу, да видим, шта ми Данка ради?{S} Она беше и дан |
| траје дуже времена, па да морам прећи у болницу?“</p> <p>— Не ћеш у болницу! — тихо ми рече — < |
| ма рече ми газдарица, да што пре одем у болницу, јер ми сестра опасно болесна тамо лежи и данас |
| <p>Брижан и жалостан одох данас рано у болницу, где затекох Данку у највећим мукама.{S} Кад се |
| рам прећи у болницу?“</p> <p>— Не ћеш у болницу! — тихо ми рече — <pb n="90" /> Не ћеш, Миливој |
| к, ма никад не спавала, али ти не ћеш у болницу!{S} Ја сам већ и лечнику казала, да ћеш ти оста |
| ник <pb n="161" /> изразио, ако сутрање болове преживи, онда ће скоро оздравити.</p> <p>„Дакле |
| на некадању заверу своју, али слабост и болови тела не допуштаху извршење њено, па би се чешће |
| а!..{S} О Љубице!{S} Да знадеш какви су болови сада у грудима мојим, ти би се чудила, да сам јо |
| „Од тога нема ништа!{S} Ја за то сада и болујем, што сам радио дању и ноћу; што сам се напрезао |
| Данас по подне бејах опет код Љубице, а боље бих урадио, да нисам отишао, јер ми не би моје нес |
| /> <p>27/7</p> <p>Никад не бих за сада боље место за себе изабрати могао, него што је овај ман |
| на поље погледи.{S} Ако и сутра не буде боље, онда што му драго, идем, па како ми је, тако ми ј |
| воју. — Што вам ово пишем, мислим да је боље, него да вам усмено кажем, јер овако ћете се моћи |
| е? — говораше ми Данка даље — „Зар није боље радити, него гладовати или просјачити?{S} Не, брат |
| вије над главом његовом?{S} Не знаш, и боље што не знаш!{S} Шта би ти сада мати за мене рекла, |
| а ћемо се тим начином много савесније и боље извући из овог жалосног <pb n="106" /> стања, него |
| 4/9</head> <p>Јесам ли могао другчије и боље урадити, него што сам урадио, не знам; тек ја одох |
| сете биле сасвим неумесне.{S} За вас би боље било, кад бисте време посветили на озбиљније и вам |
| ику!{S} И ја сам некад лепо мислио, или боље да кажем, лепо сањао.{S} Ах! камо сада оних златни |
| то вам не могу казати?{S} Погледајте ми боље у очи, па ћете знати и сами!“</p> <milestone unit= |
| она би требала срећнија да буде, јер ни боље душе, ни хуђег живота!{S} Докле друге деве у њеним |
| разуму с Љубицом, да и мати њена о мени боље мисли.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>20/9 |
| м, што ми наде моје говораху да ће бити боље и лепше..{S} Наде, лепе наде и бедна, горка садањо |
| ам усмено кажем, јер овако ћете се моћи боље предомислити, па ћете ми морати за право дати, а д |
| /> <p>21/11</p> <p>Данас је Данки много боље, ах! како би ми велики камен са срца спао, кад бих |
| и тамо оставила или за што се нисам бар боље обукла; али онда ми то не паде на памет, а после с |
| одуваш и тугу моју!...</p> <p>Много бих боље урадио, да сам још вечерас отпутовао, бар ме не би |
| о, као да сам у неком лепшем простору и бољем времену, одакле не бих тео више никад да се натра |
| > <p>Сирота Данка!{S} Ја се нисам ничем бољем ни надао и знао сам, да ће пролити много суза, је |
| е не беше онако темељно, као што би при бољим приликама могло да буде; но ипак ја бејах толико |
| ову сиротицу, — мишљах — што не беше у бољим рукама.{S} Но ипак још није касно, све још може д |
| кчије ни]е, јер трпен — спасен, и да се бољој будућности нада, која ће у толико бити слађа, у к |
| и све, што сносити морамо и надајући се бољој будућности, која ће нам накнадити све оно, што на |
| иких дана чух и за мајку своју, да лежи бона код једног рођака свога у И —.{S} Нашав брзо прили |
| к ми се у очима суза не засија и док их бони уздах мој од мене све не растера!{S} И те појаве п |
| S} Ја стајах неколико тренутака мирно и боним срцем и сузним оком гледах то велико гробље.{S} К |
| зелене траве отрже ми се тешки уздах из боних груди, јер ми паде црна мисао на памет: куда ћу с |
| јаде и наде једно преко другог на своје боно срце једва дочеках час, да чујем од лечника, да је |
| је, и то све тако силно утицаше на моје боно срце, да се и ја на једаред заплаках горко...</p> |
| n="21" /> у постељи лежи.{S} Но што ова борба наде са слутњама дуже трајаше, то биваше све жешћ |
| ади.</p> <p>Ах, благи Боже! да тешке ли борбе!</p> <p>Читав дан мишљах, куда ћу с њоме?{S} Овде |
| да непријатеља храбро дочекају и да се боре до последње капи крви за народност и слободу своју |
| у мени се поче опет нада са слутњом да бори: нада, да ћу се сада састати с Данком својом, и сл |
| ватри и таким мукама, као да се с душом бори...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>23/11</p |
| гох друго ништа чути, осим да се храбро борио; а за мајку и сестру баш ниједне речи.{S} Но посл |
| доба, кад се не ћу више са сиромаштвом борити и своје најлепше време другима буд’ за што прода |
| одвела би нас у башту и тамо нам цвеће брала...{S} А на овом месту, ту на крају ходника, кад с |
| сте о мени и мислили, кад сте ово цвеће брали?“</p> <p>— Јесам! — рече смешећи се и погледа ме |
| о као и смрт оца мога: док ми отац гине бранећи народност своју, мати ми умире чувајући децу св |
| где одседосмо код учитеља <pb n="72" /> Бранка, који је дошао на место оца мога.{S} Ах!{S} Како |
| љаше се читањем.{S} На столу беху песме Бранка Радичевића и одма видех, да се Бранком занима.</ |
| Бранком занима.</p> <p>„Читате ли радо Бранка?“ упитах је гледајући јој лепе црне очи, које гл |
| асвим се нехотице отргоше речи: „Срећни Бранко!“</p> <p>— За што га срећним називате? — упита м |
| е Бранка Радичевића и одма видех, да се Бранком занима.</p> <p>„Читате ли радо Бранка?“ упитах |
| и беше веома мило, што с таком ватром о Бранку говори и с мојих усана сасвим се нехотице отргош |
| има пуно мирисавог цвећа, па бих цвеће брао и венце плео, и сваком човеку, којег бих год срео, |
| тује на колима и како навек његов млађи брат изиђе с колима пред њега, како га грли и љуби, как |
| а је узмем к себи, да јој будем не само брат, већ и отац, јер она никог, никог нема!..{S} Но то |
| е имати ко да кити, а она има још живог брата, па не треба да јој крст буде без венца. — Стојећ |
| тављена од целог света, па и од рођеног брата свога!..{S} Мени ударише сузе на очи, при свем то |
| на је провела скоро три месеца у Б— код брата свога и тек је ових дана кући дошла.{S} Ова ми ве |
| Данко!{S} Ти си опет срећна!{S} Ти нађе брата свога и твоје се жеље испунише све!{S} Твоје су г |
| и ћеш остати на земљи, остаћеш сама без брата свога.{S} Ко ти може добар стајати, да ћеш бити с |
| о понашао, Мита, којег је она навек као брата поштовала.</p> <p>„Немој плакати, Данко!{S} Јер с |
| опет заједно.{S} А кашње ћеш ме, је л’, брате, ти опет к себи узети?“</p> <p>— хоћу, Данко!{S} |
| е са мном пољуби, говорећи ми: „Од куд, брате, у ово доба к нама?</p> <p>— Имао сам у Т— важна |
| а невоља од нас изискује!</p> <p>„Може, брате!“ — рече ми Данка озбиљно. — „Ја нисам више дете, |
| , него гладовати или просјачити?{S} Не, брате! док мене имаш, не ћеш ничији просјак бити!..{S} |
| о ћу моћи и тебе помагати. — Одобри ми, брате! ту намеру моју, јер друга нам лека нема, ако не |
| своју, од које си ме ти избавио, то ти, брате! никад доста благодарити не могу!{S} Па и код ње |
| о. —</p> <pb n="138" /> <p>— Па збогом, брате!{S} Срећан ти пут!“ — рече, па ме загрли и пољуби |
| кад и не растајем! —</p> <p>„Па збогом, брате!{S} Ето је већ у велико дан; а ја треба да сам да |
| шта ли да јој кажем?</p> <p>„Шта ћутиш, брате? — говораше ми Данка даље — „Зар није боље радити |
| ома нађем комад артије на столу. „Драги брате!“ — писаше ми Данка — „дођох данас у твој стан, д |
| “ упитах је зачуђен.</p> <p>„Ах, слатки брате!{S} Ја сам поред тебе сасвим срећна!{S} Кад видех |
| и које беше тако нежно и дивно: „Слатки брате! једва те нађох!“</p> <p>— Од куд дође?{S} Како д |
| де никог, нигде ништа! —</p> <p>„Слатки брате!{S} Немој се толико бринути!“ — рече ми Данка гле |
| леда ме тако, као да би ми хтела рећи: „Брате, помози ми!“...</p> <p>И за неколико тренутака он |
| и задовољно, као да би ми хтела рећи: „Брате!{S} Ја сам сад срећна!“ </p> <p>Поглед овај очију |
| вота, о смрти, — рече ми Марко.</p> <p>„Брате!{S} Ја сумњам, да ћу бити дуга <pb n="127" /> век |
| сад ће се заплакати... — Она поче цвеће брати и венац плести тихо певајући разне песме; а ја се |
| х векова, за које народ прича, да су се братимили с вилама, ти би рекли: „То је вила!..“ Ја је |
| едино због ових последњих.{S} Па за то, брато, ако већ видим, да морам млад и зелен умрети, то |
| ми је жеља силна, да те на своје груди братски загрлим, да над твојом главом сузним оком тихо |
| од куће, а он је човек, с којим се могу братски забављати.{S} Но осим њега беше Љубица главно л |
| служећи и радећи другима, да би помогла брату своме, и сама без сваке помоћи!..“</p> <p>Како сл |
| сваке године радосно дочекују родитељи, браћа и сестре, па онда тога дана њему у почаст приређу |
| сваког чистог и доброг срца, јер такве браће има <pb n="98" /> данас све ређе.{S} Она сада и с |
| иљног оца, како је милина гледати млађу браћу и сеје своје, где око њега весело скачу и сви вес |
| ело скачу и сви весело вичу: „Браца!{S} Браца!“..{S} Кад влак приспе, ми се ижљубисмо и растасм |
| и <pb n="18" /> когод весело „Браца!{S} Браца!“ повикати?{S} хоће ли преда ме когод с ђаконијом |
| о њега весело скачу и сви весело вичу: „Браца!{S} Браца!“..{S} Кад влак приспе, ми се ижљубисмо |
| оће ли мени <pb n="18" /> когод весело „Браца!{S} Браца!“ повикати?{S} хоће ли преда ме когод с |
| едина сеница чује.</p> <p>Када сунце за брег зађе, увучем се у своју собу и станем сам о себи д |
| ди задовољно надимаху.{S} Попесмо се на брег и гледасмо, како нестаје сунца у густом грању висо |
| даље од мене!{S} Но када већ стигох на брег, са којег се манастир види и на којем сам лане виш |
| ого лакше поња несрећу и у њој се много брже уживи, него што то у срећи бива!{S} Кад сам Љубицу |
| е купаше ми се срце у слаткој милини, а брзе мисли ношене на лаким крилима оживелих осећаја лећ |
| авити једну или другу!..{S} Данки треба брзе помоћи, но да њој помогнем, да л’ бих могао остави |
| клело?“ рекох љуто.{S} Немирним срцем и брзим корацима одох најпре породици где је Данка била, |
| ми беше могуће посетити сунце своје.{S} Брзо се обучем, па изиђем у гору.{S} Дивота беше сада г |
| јој раздражено — „Тако ли се ваша љубав брзо мења?{S} Ја никад не могох помислити, да сте тако |
| код једног рођака свога у И —.{S} Нашав брзо прилику одох тамо; но док ја стигох, она беше већ |
| и она вели, да не осећа, како јој време брзо пролази, што је сасвим природно, јер и она не прес |
| шина и самоћа тако ми годи, да ће ми се брзо јади моји ублажити моћи.{S} Само кад бих још знао, |
| S} Но то стање не трајаше дуго и крв ми брзо преста, те с тога се дигнем и полако <pb n="89" /> |
| <head>9/3 1861.</head> <p>Тако ми дани брзо пролазе, да чисто не знам, кад сване, кад ли се см |
| они ми опет наместише постељу, у којој брзо на ново заспах. — Сутра дан добисмо новости из <pb |
| моје лепе и слатке наде!{S} Зар ме тако брзо остависте?...{S} О моја мила будућности!{S} Зар са |
| имао у животу своме доба, које ми тако брзо прође.{S} Но није најпосле ни чудо, јер навек имам |
| подне читањем и учењем и време ми тако брзо прође, да сам се зачудио, кад на ручак зазвонише.{ |
| колико ми је жао, што сам манастир тако брзо оставио, у толико ми је опет мило, јер дођох овамо |
| м, да ће и ови дани као и они тако исто брзо проћи.{S} И Данка ми је увек задовољна и весела, п |
| та не пише, и моја туга постаје тежа, а брига несносније!...{S} У мени се већ рађа мисао, ако ј |
| ине и опет при свем том лежаше ми тешка брига на челу, као што ноћу мрак на земљи лежи, и мени |
| /> <p>30/10</p> <p>Данас ми беше главна брига, да уредим све своје ствари, да бих се могао на п |
| гах спавати, јер ме била обузела туга и брига за јадном мојом Данком.{S} Већ прође толико време |
| , Миливоје!{S} У таким приликама туга и брига ништа не помаже!{S} Не велим ти, да не радиш ништ |
| с постеље, али ме уједно облеће и јато брига, шта ће бити, ако ми се нада и данас осујети?...< |
| вели, да човек не може бити без икаквих брига, јер ако их нема, он их сам створи само за то, да |
| /> наде у срце улева, а мени јато црних брига и очајаних мисли спушта на ум и на срце, да њима |
| ком и кад бих се још опростио тих црних брига, ах! био бих срећан као тица у слободној гори! —< |
| ога, кад не би било тих црних несносних брига, које ми веселост из срца немилице гоне, као црв |
| још златним и срећним, што немам већих брига, већ водим бригу о обичном једном писму, које не |
| о јој рекох гледајући је сузним оком, — Бриге ће ме опет у постељу бацити!{S} Сирочад смо, Данк |
| ни се чини, као да би ми сва туга и све бриге на једанпут престале, кад бих од Љубице добио бар |
| ово и на себе.{S} Кад би ово биле онаке бриге, које су само за то створене, да нисам без њих, о |
| ет, то ипак мили ми се, што могу остале бриге своје да растерам овим озбиљним радом, који ће уј |
| subSection" /> <p>25/10</p> <p>Тешке ме бриге данас обузеше, за што ми Љубица ништа не пише?{S} |
| it="subSection" /> <p>28/7</p> <p>Разне бриге моје не дадоше ми спавати скоро целу ноћ; једва п |
| ју спавати.{S} Данас по подне малаксаше бриге пред тешким сном, који ме однесе на својим лаким |
| ежећи у постељи још увек болан.{S} Па и бриге ме море, јер ето данас ми дође један ђак мој, син |
| једва кад и кад могу да заспим, јер ми бриге не дају спавати.{S} Данас по подне малаксаше бриг |
| , сеђаше нам отац толико пута удубљен у бриге своје, а к њему би мајка дошла и поред њега села. |
| , онда би по мене добро било; но ово су бриге такве, које ми заробише сваку мисао и које ме и д |
| ећним, што немам већих брига, већ водим бригу о обичном једном писму, које не ће можда ни пет ш |
| се могао на пут кренути; те чим сам ту бригу смирио, поручим по Данку, да ми дође.{S} Сиротица |
| <p>12/7</p> <p>Лане сам био у ово доба брижан и тужан и много сам суза пролио, па ево и ове го |
| та ће то да значи?“ постадох на једаред брижан и тужан; јер и мени од неколико дана десно око н |
| ne unit="subSection" /> <p>24/11</p> <p>Брижан и жалостан одох данас рано у болницу, где затеко |
| е.{S} Мати моја при овим речима погледа брижно на нас децу своју и рече нам, да одма идемо спав |
| а мислим, хоћу ли сутра писмо добити, и бринем се, шта ћу радити, ако га не добијем; кад ми сун |
| Section" /> <p>19/7</p> <p>Сваки се дан бринем и јадикујем, што од стрица одговора не добијам.{ |
| „За што би се за сестру тако детињасто бринуо? — рече ми Паја — Ако баш и не знаш, у ком је ме |
| p> <p>„Слатки брате!{S} Немој се толико бринути!“ — рече ми Данка гледајући ме својим плавим се |
| век ради, тешећи ме, да се немам за што бринути, јер она ће сада за мене да ради, као што сам д |
| о доба, кад не бејах у стању ни дане да бројим?{S} Сада бројим сваки тренутак лежећи у постељи |
| ејах у стању ни дане да бројим?{S} Сада бројим сваки тренутак лежећи у постељи још увек болан.{ |
| м борити и своје најлепше време другима буд’ за што продавати, и кад не ћу имати више ни за чим |
| ко ћу јој отворити срце своје; па онда, буде ли среће, ах, Боже! да дивне ли среће!.. —</p> <mi |
| ко је чула, да дадосте сестру своју, да буде служавка.{S} Она вам одрицаше због тога свако чове |
| {S} Ах!{S} И она би требала срећнија да буде, јер ни боље душе, ни хуђег живота!{S} Докле друге |
| може само да види и, да је гледа, па да буде срећан.{S} Па кад би се од те миле му голубице вра |
| као што би при бољим приликама могло да буде; но ипак ја бејах толико снажан; да сам могао умер |
| к још није касно, све још може добро да буде. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>21/9</p> |
| собе на поље погледи.{S} Ако и сутра не буде боље, онда што му драго, идем, па како ми је, тако |
| оји дан причекати, па ако опет ништа не буде, онда се морам упутити најпре у П—, где ми стриц ж |
| кад помислим на могућност, да Љубица не буде моја!{S} Да сав мој живот постане пустиња, где тиц |
| а ће све добро бити.</p> <p>„Али ако не буде тако, као што он вели шта ћемо онда?{S} Па и ако о |
| ева, нити цвеће цвета; да сав мој живот буде вечна робија!...</p> <p>Док бејах млађи, веровах и |
| ош живог брата, па не треба да јој крст буде без венца. — Стојећи код њеног гроба излажаше ми п |
| бице! — рекох јој тихо, силећи себе, да будем миран — Но ипак реците ми бар једну реч! —</p> <p |
| ако могао бих задовољити жеље своје, да будем од користи народу своме.</p> <p>Када бејах у сред |
| pb n="36" /> се из све снаге упињао, да будем миран.{S} Но и њихове очи не беху без суза, особи |
| } Кад ти постанеш анђео, не ћу ни ја да будем грешна! —</p> <p>„Дакле да умремо?“</p> <p>— Да у |
| кла, како пред њом нисам смела никад да будем весела, а никад нисам смела ни да плачем, како ми |
| у, без које нисам могао ни један дан да будем; а управо нит сам онда знао, нити сада знам, за ш |
| , (као што сами велите), да вам искрена будем, почех збиља сумњати у искреност и верност љубави |
| војом.{S} Обећах јој, да чим тамо готов будем, да ћу се одма натраг вратити и одма је к себи уз |
| м! — рекох јој сабирући дух свој, да не будем како малодушан.</p> <p>Разговор нам прелажаше с ј |
| ћи преклиње, да је узмем к себи, да јој будем не само брат, већ и отац, јер она никог, никог не |
| ријатељи. —</p> <p>Пријатељи?{S} Да јој будем пријатељ?{S} Како ми је та реч сада хладна и гадн |
| то ћу имати увек прилике, да с Љубицом будем на само.{S} Решио сам се, да јој отворим срце сво |
| Мислим, да се нећете наћи увређени, ако будем сасвим искрена, те вам кажем, да би сада, када Па |
| ешће заплакао и мени на срце мећао, ако будем жив и здрав да живим и радим за народ свој, па ак |
| довршити седму годину, јер ми оћемо да будемо његови анђели! —</p> <p>Ја постадох овим маринин |
| ниси онако весео, као што би требао да будеш!{S} Гле!{S} Ти плачеш!{S} Миливоје!{S} Реци, да т |
| ђели никад бити!{S} Ти ако ћеш анђео да будеш, ти мораш слушати мене, мајку своју, а ја од тебе |
| које зврјање многих кола као из сна да буди.{S} Како је свет оживео!{S} Како је живот обујио!{ |
| рце теши и јаде ублажује, у толико опет буди тужна осећања хладне усамљености, у коју ми више п |
| се, те јој рекох усколебаним гласом — „Буди моја!{S} Поврати се опет к мени!{S} Ти <pb n="148" |
| х зора, када су ме тице певачице из сна будиле, кад сам веселим оком и срећним срцем певајући с |
| е насмеши.</p> <p>— Није, госпојице!{S} Будите уверени, да није!{S} Ево вам жива примера на мен |
| и, не може нико знати; за то збогом, па будите срећни, срећнији од мене!“</p> <p>Чим јој ово ре |
| ..{S} Колико је ноћи поред моје постеље будна провела лебдећи на сваки покрет мој?{S} Колико је |
| овде бар још ово неколико дана, док не буду љубичини сватови; хоћу да је видим, како ће изглед |
| анима живота свога и правећи планове за будући живот.{S} Када се ходом већ уморисмо, седосмо на |
| немилих, преживела прошлост и створена будућност, па свако ме друкчије гледа, свако ми друкчиј |
| живелој прошлости и по својој жељи себи будућност стварао, тад ми све лањско доба живо оживи у |
| и црно и ја не могу себе да замислим у будућност своју!</p> <p>Докле се у мени туга с милином |
| . — Више се пута тако уживим у створену будућност своју, да заборавим за горку садањост, и моје |
| да и суза; но кад опет помислим на лепу будућност, која преда мном отворена стоји, и у којој се |
| Боже!{S} Кад бих могао да пренесем лепу будућност своју у садање дане, и њихову горчину да заме |
| тако брзо остависте?...{S} О моја мила будућности!{S} Зар сам те зидао на темељу тако лошом, т |
| алеђава!..{S} О моје слатке наде и лепа будућности! што ми вас је моја млада машта створила у р |
| ош садањост нек ми уништи све лепе наде будућности моје: па за што сам онда рођен, за кога ли с |
| ни]е, јер трпен — спасен, и да се бољој будућности нада, која ће у толико бити слађа, у колико |
| што сносити морамо и надајући се бољој будућности, која ће нам накнадити све оно, што нам сада |
| својим назвати и она ми је једини темељ будућности моје!{S} Ах!{S} Да ми је при свем том бар је |
| илично — срећним.{S} У књизи имам темељ будућности своје; у Данки свети аманет од оца и мајке, |
| м тако добру и племениту сестру и што у будућности мојој уступа ноћ ипак дану место своје; туга |
| натраг у Г — отићи, али непрестано пада бујна киша и дува тако хладан ветар, да се човеку срце |
| и пољуби, а сузе јој ударише као летња бујна киша... —</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| , два неисцрпива извора дивних милина и бујне среће за младо срце моје!{S} Ја сам срећан!{S} Са |
| би ми исте мисли постајале све живље и бујније.{S} За то најпосле манем све на страну и стрицу |
| им лепим надама, које ми биваху живље и бујније, штогод ми јади беху тежи; па тако беше и сад, |
| једаред да плаче.{S} Сва прошлост моја бујно оживи, моја бедна сестра изађе ми пред очи као си |
| од Паје чула, да ми детињство беше врло бурно.{S} Мени ова молба не беше баш најпријатнија, јер |
| тако говораше, као да сваку реч из срца вади, и није чудо, да ме ове речи ражалише и онако већ |
| ово доба к нама?</p> <p>— Имао сам у Т— важна посла, те тако дошав већ овамо не хтедох пропусти |
| творих оба крила, те дисах свежи горски ваздух и слушах дивне поје умиљатих певачица.{S} Обучем |
| пут на јави видим!....{S} Како ми овај ваздух слатко прија!{S} Како сада лако дишем!..{S} Умиљ |
| је верује у свачије речи и на њима зида ваздушне куле!{S} Но у колико ови јади беху тешки, у то |
| мој господине!“ — рече ми — „То је био ваљан момак, при том јединац у оца и мајке.{S} Погледај |
| и друга вест, да Љубица има за сад два ваљана просиоца, јако ме узнемирише, и при свем том, шт |
| у и његову госпу, јер они не беху дома, ваљда за то, да се са мном не састану?.. —</p> <milesto |
| да и разумео, и кад Љубици за њих каже, ваљда ће их и она разумети...</p> <milestone unit="subS |
| ад чује тугу моју и кад види сузе моје, ваљда није камен, да ће бити равнодушна?! —</p> <pb n=" |
| .{S} Бесмо обадвојица слаби, болешљиви, ваљда због тога, што много пута гладовасмо.{S} Једном п |
| ницу.{S} Она ме гледаше необичним оком, ваљда је опазила какве промене на лицу моме... —</p> <m |
| на не хтеде одма јавити за његову смрт, ваљда бојећи се, да јој не дођем и ја на врат.{S} Па ка |
| а у небо погледао:{S} Боже!{S} Боже!{S} Ваљда ми не ћеш још и памет узети?... <milestone unit=" |
| олако, но очајно викнем: „Госпојице!{S} Ваљда ме не ћете овде самог оставити!“ </p> <p>Љубица с |
| ма других рана срце моје, но шта ћу?{S} Ваљда ће и време узети штогод на себе, да и оно лечи, д |
| их <pb n="70" /> румених љубљених усана ваљда се нежни осмејак весело вије, док мене јадног не |
| а узрок тако наглог одласка мога?{S} Па ваљда не зна ни Љубица?{S} Они ваљда мисле, да сам ја з |
| ну јаву несретне садањости...{S} Или је ваљда то само код мене тако, код мене, којег несрећа св |
| сам, па се тешим, да ће све моје невоље ваљда кад тад престати, те ће и мени једном сунце среће |
| м жива примера на мени! —</p> <p>„Ви се ваљда не држите за несрећног?{S} За тако сасвим несрећн |
| уједно и на матер њену или, што ми срце ваљда слућаше, да ће му се опет штогод ванредно десити. |
| а?{S} Па ваљда не зна ни Љубица?{S} Они ваљда мисле, да сам ја због тога отишао, што ме стара г |
| астати!..{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Ти ваљда на меком крилу бајнога санка сада мирно спавам, о |
| и!{S} Нисам требао побећи!{S} Ах!{S} Он ваљда не зна, да је само Данка узрок тако наглог одласк |
| најближем селу, надајући се, да ћу тамо ваљда наћи кога, који ће ми за сада пружити руку своју. |
| аво, Миливоје?{S} Ако сам ја сирота, то ваљда нисам така, да се мора од мене сваки да стиди?“</ |
| мора! — рече озбиљно стара госпа — јер ваљда није провео толико година у школи за то, да сада |
| ше сузе...{S} Он ми је сузе видео па их ваљда и разумео, и кад Љубици за њих каже, ваљда ће их |
| овим лепим даром рекох јој као у шали; „Ваљда је ово мени и намењено, кад мени дајете?“</p> <p> |
| ше поред стазе, и тихо рече: „И’те Бога вам, сирома је само онај, који је у глави сирома.“</p> |
| онако тајно, (као што сами велите), да вам искрена будем, почех збиља сумњати у искреност и ве |
| азлено насмеши.</p> <p>„Лакше ми је, да вам ту гатку читам, него да вам је приповедам.“</p> <p> |
| љи!{S} Јуначни оче и добра мајко!{S} Да вам је од куд да видите, како ваша деца живе!... —</p> |
| м ово пишем, мислим да је боље, него да вам усмено кажем, јер овако ћете се моћи боље предомисл |
| е ми је, да вам ту гатку читам, него да вам је приповедам.“</p> <p>И тек што сам узео рукопис у |
| и, ма како бедан био? <pb n="151" /> Ја вам то искрено и пријатељски кажем.“ </p> <p>Ја је мирн |
| сестру своју, да буде служавка.{S} Она вам одрицаше због тога свако човечанско осећање, а при |
| увређени, ако будем сасвим искрена, те вам кажем, да би сада, када Паје мога нема више овде, в |
| смо се.</p> <pb n="144" /> <p>„Честитам вам, госпојице!“ — рекох јој некако подругљиво, но ипак |
| и се нежно и задовољно.</p> <p>„Верујем вам, госпојице!{S} Но то није увек тако.{S} Кад је душа |
| ице!{S} Будите уверени, да није!{S} Ево вам жива примера на мени! —</p> <p>„Ви се ваљда не држи |
| ари своје и бацим госпи пред ноге: „Ево вам за ваша стакла!“ рекох увређена и ожалошћена, то од |
| и то још са једном девојком, а куда, то вам не знам рећи. —</p> <p>Мени се беше свет окренуо и |
| која умру пре навршене седме године, то вам је катихета погрешно рекао; постају <pb n="125" /> |
| тако исто можда као и ваше! — Али — то вам не бих иначе рекла, да ме не назвасте вероломном!.. |
| з којег видех, да ме још волите, јер то вам се види из сваке речи ваше, а уверена сам, да сте с |
| шљах у себи: „Шта ме питате за оно, што вам не могу казати?{S} Погледајте ми боље у очи, па ћет |
| им за себе још и за сестру своју. — Што вам ово пишем, мислим да је боље, него да вам усмено ка |
| исаше ми Љубица — <pb n="97" /> Не могу вам описати милину, која владаше срцем мојим читајући п |
| а својим, у толико и добисте: јер да су вам родитељи живи, ви бисте уживали љубав њихову, овако |
| е ми бар једну реч! —</p> <p>„А шта бих вам рекла?“ — прошапће оборивши своје црне очи, а образ |
| исали, што у срцу осећате.{S} О кад бих вам могла испричати све јаде своје, које морадох поднет |
| поднети, од како нам ви одосте, то бих вам морала написати неколико табака.{S} Кад одосте онак |
| мени се отрже уздах из груди.</p> <p>— Вама је у манастиру тешко живети? — упита ме Љубица и ч |
| и намењено, кад мени дајете?“</p> <p>— Вама! — рече тако тихо, да сам једва чути могао.</p> <p |
| > <p>„Не мрзи, не!{S} Али она увиђа, да вама треба још доста времена, док дођете дотле, да се м |
| никад узданула!..{S} Свесрдно поздравље вама и Данки.{S} Баша Љубица.“ —</p> <p>„Моја слатка Љу |
| ад бисте време посветили на озбиљније и вама нужније ствари, особито ви, који се морате старати |
| занимање душино горко...“</p> <p>— Зар вама такви јади на срцу леже? — упита ме Љубица и осмеј |
| на сада и сама увиђа, да није требала с вама тако поступати, али шта ћемо?{S} Старост заборавља |
| о исто вашој срећи радују, као што би с вама у невољи плакали!“ рече ми стара госпа и поче ме т |
| немам коме да кажем, те кад бих могао с вама заједно да кажем то вашој мајци, благи Боже! ја не |
| о“, — рекох Љубици — „што се састадох с вама и што добих прилике, да се мало узвисим над обични |
| надзиратељка, погледа ме тужно и рече: „Вама је тешко, вас боли срце; али против Бога не можемо |
| за цело, а сада идем,“ — рекох јој као ван себе од силне узбуђености.</p> <p>За неколико трену |
| по целој шуми, у кратко, као да је неки ванредни дух овладао целом шумом: а то све за то, што м |
| ом: а то све за то, што моје груди беху ванредним осећајима напуњене, што се моје срце топљаше |
| сам одма могао мислити, да ће ми штогод ванредно рећи.</p> <p>„Догод траје слободе,“ — поче ми |
| знати, да се стрицу моме морало штогод ванредно десити, ипак не бејах у стању да верујем црним |
| ваљда слућаше, да ће му се опет штогод ванредно десити...</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ј слутњи, да ми се морало стрицу штогод ванредно десити, кад већ има више од месец дана, како м |
| ако говораше.{S} Не знам, да ли ме срце вара, али мени се тако чини, да ћу опет оздравити и опе |
| а ћу што пре оздравити, но ме нада љуто вара!{S} Ах!{S} Кад зора засвити, ја мутним оком поглед |
| 19" /> комад хлеба?{S} Ја нисам никаква варалица, никакав крадљивац, већ бедно сироче, па могу |
| !{S} Место суза беху <pb n="60" /> сада варнице у очима мојим: „Касно! касно!{S} Сад нема те си |
| еђу живим људима! — Но када прођох кроз варош и дођох у зелену гору, ту ми се тек срце отварати |
| одох у неку шумицу, која беше одма иза вароши, да <pb n="15" /> тамо учим.{S} Идући у њу мишља |
| p>Мораћу тражити други стан, гдегод иза вароши близу горе, јер овај ми поста тако несносан и цр |
| одосмо далеко од залармане и загушљиве вароши у зелену гору разговарајући се о јадним прошлим |
| чах све хитније, само да бих што пре из вароши изишао, да дођем на пољану, да тамо седнем, да т |
| се тамо на живот жалим!..{S} Кад сам из вароши изишао у поље, онда тек пустим сасвим на вољу ср |
| {S} Изиђох рано из собе и пођох мало из вароши, при свем том, што промицаше ситна киша, и што д |
| го удеснији: као што сам желео на крају вароши, близу горе, а на неколико корака даље од њега п |
| тавила; нарочито од како се преселише у варошицу М—, додија јој невоља тако, да <pb n="67" /> ј |
| огледа ме тужно и рече: „Вама је тешко, вас боли срце; али против Бога не можемо ништа!{S} Сиро |
| умрети!{S} Да још немам те слободе, да вас посећујем, мени би био живот мука и робија!“ рекох |
| ми вас из главе избије, говорећи ми, да вас волим једино за то, што се ви знадосте претварати, |
| овамо не хтедох пропустити прилику, да вас не посетим. — рекох му мало збуњено.</p> <p>Он ме о |
| есте посете биле сасвим неумесне.{S} За вас би боље било, кад бисте време посветили на озбиљниј |
| да ме не назвасте вероломном!..{S} Моја вас мати не мари, а особито <pb n="149" /> од како је ч |
| за све то треба много времена.{S} Моја вас мати не мрзи.{S} Верујте мени, она вас уважава, уве |
| што моја мати тако слабе наде полаже на вас, и узалуд оста све моје мољакање, узалуд осташе све |
| сам тај корак учинила, ја сам много на вас мислила, и кад онда нисам могла као ваша да останем |
| вас мати не мрзи.{S} Верујте мени, она вас уважава, увек вас фали, али — — “</p> <p>У љубичини |
| ве слуге у породицу.{S} Па и Паја ме од вас одвраћаше говорећи ми, да човек не живи стотину пут |
| !{S} У осталом ја сам већ мислио, да се вас двоје волите, јер што сам опазио на Љубици, то сам |
| во не знам, али мени се чини, да сте се вас двоје једно у друго јако загледали?“</p> <p>— А шта |
| } Немојте, јер моје срце не ће моћи без вас да живи!... — Више се пута тако уживим у створену б |
| аше дужности све из једног узрока, који вас ни мало не правда.{S} Ви волите моју кћер, и то стр |
| о, догод ми мати осудно не рече, да или вас заборавим или да се одречем породице своје!.. —</p> |
| о више, што ми се мати усиљаваше, да ми вас из главе избије, говорећи ми, да вас волим једино з |
| е слатке наде и лепа будућности! што ми вас је моја млада машта створила у разним данима живота |
| {S} Верујте мени, она вас уважава, увек вас фали, али — — “</p> <p>У љубичиним лепим очима забл |
| шта је и како је.{S} А сад идите, молим вас! —</p> <p>„хоћу Љубице, душо моја!“—</p> <p>Ми се з |
| апитах исту госпу: <pb n="23" /> „Молим вас лепо, не бисте ли ме знали известити, где се сада б |
| а ви имате још сироту сестру, која осим вас никог нема, те се морате и за њу старати, морате и |
| сада у вас гледа и тужним и сузним оком вас за мене пита?{S} Ах!{S} Поздрав’те је!{S} Поздрав’т |
| имати добрих последица ни по мене ни по вас.{S} Но немојте примити ово сасвим к срцу и немојте |
| „Госпојице!{S} Извините ми смелост, што вас опет посећујем!“ рекох јој таквим гласом, који на м |
| мах као јагње миран: „Не срдите се што вас молим да одете, док она није дошла!“</p> <p>— Зар м |
| оја сирота Данка?{S} Да л’ и она сада у вас гледа и тужним и сузним оком вас за мене пита?{S} А |
| јер на мене се можете ослонити, а ја ћу вас после известити, шта је и како је.{S} А сад идите, |
| господине! мене стидите!{S} За што бих вас ја у неприлику довађала?!“ Чим сам му ово изрекла, |
| душа отргла од телесних окова, па се с васијоном спојила и обгрлила сву тугу, што у њој има, т |
| наше лепе цркве, где се у мору пламена васколиког села и сама у пламен завија!{S} Тада ми тек |
| ица немам, који је колико толико пази и васпитава, сам Бог знаде, шта би с њоме било!{S} Па и о |
| и: милина и туга судараху се у мени као ватра и вода; милина, што имам тако добру и племениту с |
| е тако страшно, да се не показа по селу ватра, која све небо ужасно осветљиваше, те тиме и приз |
| на ватри, не знајући на коју ћу страну ватре да побегнем: с једне стране не смедох и не могох |
| а је сасвим узбуђена, па за то јој одма ватрено одговорим: „Нема даље ништа!{S} Ја бар не знам |
| на моје лице...</p> <p>Ја бејах као на ватри, не знајући на коју ћу страну ватре да побегнем: |
| ајном страху своме, дршћући као прут на ватри — „Моја мајка сада гори!{S} Моја сестра гори!{S} |
| ма зло, јер читав дан проведе у великој ватри и таким мукама, као да се с душом бори...</p> <mi |
| та ми Данка ради?{S} Она беше и данас у ватри и мукама, али опет бар знађаше за себе и могаше с |
| p> <p>Мени беше веома мило, што с таком ватром о Бранку говори и с мојих усана сасвим се нехоти |
| је и бацим госпи пред ноге: „Ево вам за ваша стакла!“ рекох увређена и ожалошћена, то одмах одо |
| кад је већ једанпут видите, да не може ваша бити; за што онда сами себе не победите?{S} За што |
| !“ — рекох јој раздражено — „Тако ли се ваша љубав брзо мења?{S} Ја никад не могох помислити, д |
| да ћете хтети увидети, да не могу више ваша бити; јер пре него што сам тај корак учинила, ја с |
| знате за писмо, што ми данас посла мати ваша.“</p> <pb n="61" /> <p>— Знам, — рече тако мирно д |
| вас мислила, и кад онда нисам могла као ваша да останем, то сада још мање.{S} И мене је болело |
| ко!{S} Да вам је од куд да видите, како ваша деца живе!... —</p> <milestone unit="subSection" / |
| би сада, када Паје мога нема више овде, ваше честе посете биле сасвим неумесне.{S} За вас би бо |
| ајете у вашим пословима и пренебегавате ваше дужности све из једног узрока, који вас ни мало не |
| арода свога, а тако једно срце ето је и ваше, и ја му чисто завидим, што у вашем срцу тако слат |
| су очи сузе лиле, тако исто можда као и ваше! — Али — то вам не бих иначе рекла, да ме не назва |
| ља сумњати у искреност и верност љубави ваше, у толико више, што ми се мати усиљаваше, да ми ва |
| олите, јер то вам се види из сваке речи ваше, а уверена сам, да сте само оно написали, што у ср |
| која владаше срцем мојим читајући писмо ваше, из којег видех, да ме још волите, јер то вам се в |
| х од Паје, да му писасте, узрок одласка вашег рекосте и мене лепо поздрависте, јер и мати ми мо |
| је и ваше, и ја му чисто завидим, што у вашем срцу тако слатко живи!“</p> <p>Љубица се на ове р |
| „Ви не радите добро!{S} Ви заостајете у вашим пословима и пренебегавате ваше дужности све из је |
| м, да ћете ме бар с неколико милих речи ваших удостојити и обрадовати“. —</p> <milestone unit=" |
| ад бих могао с вама заједно да кажем то вашој мајци, благи Боже! ја не бих умео речима изразити |
| И ви имате пријатеља, који се тако исто вашој срећи радују, као што би с вама у невољи плакали! |
| оли... „Ослоните се на вашу Љубицу!“ На вашу Љубицу!{S} Ти сама велиш, да си моја!{S} У твојим |
| већ се ослоните на мене, ослоните се на вашу Љубицу.</p> <p>Благи Боже!{S} Да л’ да певам ил’ д |
| о <pb n="78" /> воли... „Ослоните се на вашу Љубицу!“ На вашу Љубицу!{S} Ти сама велиш, да си м |
| и нада...{S} Поздравите милостиву мајку вашу и реците јој, да бих био најбедније створење на це |
| шом својом: кад на једаред Паја, као из ведра неба да је пао, ступи преда ме и чисто се зачуди, |
| коро опет умирене и очи ми посташе опет ведре.{S} Љубица ме воли, — мишљах — а то ми је најбоље |
| ох на њену постељу и пољубим је у бело, ведро чело.{S} Она се из сна трже, отвори своје сетне п |
| ило би, кад погледах на светли дан и на ведро пролетно небо, кад погледах на улицу, по којој мн |
| е црне очи, гледах јој ружичасте усне и ведро бело чело, сумњајући јесам ли ја кадгод то красно |
| тамо груди ублажим.{S} Небо беше сасвим ведро и пуно звезда, око мене шушташе зелено лишће, с н |
| 9</p> <p>Беше лепо топло вече.{S} Плаво ведро небо беше пуно звезда као и шеталиште што беше пу |
| гвоздене шипке, те гледах дуго у плаво ведро небо, по којем небројене звезде дивно светлуцаху. |
| Марина и погледа својим плавим очима у ведро плаво небо и као да тиме хтеде рећи:{S} Лепо је б |
| преко њене главе кроз отворени ходник у ведро плаво небо, а из ока мога тецијаше једна суза за |
| ести на зеленој трави под плавим кровом ведрога неба?{S} Кад бих морао с обореном главом, но с |
| 18/12</p> <p>Питам сам себе, шта ме још веже за живот, кад живим без наде, без цели, без радост |
| воје!{S} Толико лепих и светих успомена вежу ме за овај дом, и мени тако би, као да у овом трен |
| Ти си једина која ме још <pb n="162" /> везиваше за овај уморни и досадни живот, за овај црни и |
| лепе, тако миле, да бих радо провео цео век свој поред ње, па да јој тако непрестано у очи глед |
| сумњам, да ћу бити дуга <pb n="127" /> века, јер у мени има неки тајни осећај, који ми навек в |
| куд устати сада стари јунаци из далеких векова, за које народ прича, да су се братимили с вилам |
| едати, све ми беше ново, као да у своме веку први пут природу гледам.{S} У том опазим оца намес |
| м својом.{S} Ја не знам, да сам у своме веку видео тако лепу девојку, као што је Љубица лепа!{S |
| БРАТИМУ</p> <p>Пери Слијепчевићу</p> <p>ВЕЛЕТРГОВЦУ И ГРАђАНИНУ ГРАДА КАРЛОВЦА,</p> <p>ПРЕДСЕДН |
| шеву, која се око њега певајући улагује велећи му, да га другови тамо на далеко чекају, само да |
| дравају и које ме навек слатко успавају велећи ми, да ће <pb n="85" /> сва патња и невоља једно |
| ца, њих тројица мушких и једно девојче, вели веома су несташни, па хоће с њоме да се титрају, а |
| ми је увек задовољна и весела, па и она вели, да не осећа, како јој време брзо пролази, што је |
| као и твоји тебе; но знаш, шта катихета вели, први је и први бог, па онда тек дођу други!“</p> |
| ст редака имати у свему.{S} Но и ако се вели, да човек не може бити без икаквих брига, јер ако |
| на за то ништа!{S} Не зна, моје ми срце вели, да не зна!{S} Идем к њој, идем одма!“ ...{S} И не |
| етао...{S} Сањам и мајку своју, како ми вели, да ће анђели бити сва деца која слушају родитеље |
| бих већ у гробу био!{S} И она још мени вели, да ми никад не може доста благодарити, мени, који |
| <p>„И она о теби лепо мисли, сирома си вели, но си поштен и вредан.“</p> <p>Ове ме речи јако о |
| ни има неки тајни осећај, који ми навек вели, да ћу рано умрети, а то ме боли; више ми пута дођ |
| г свадбе задржавати, па ми међу осталим вели: „Миливоје!{S} Миливоје!{S} Ниси требао тако уради |
| Био је; одма је са мном дошао.{S} И он вели, да ће све добро бити.</p> <p>„Али ако не буде так |
| p> <p>„Али ако не буде тако, као што он вели шта ћемо онда?{S} Па и ако одма оздравим, шта ћу о |
| ји могу да уживају дане своје!{S} Право вели наша пословица; „Док ме имаш, ти ме не знаш.“ И зб |
| — При поласку узеде неколико књига, јер вели, кад досле, хоће да чита.</p> <pb n="112" /> <mile |
| а као да више није срца, већ место њега велика лопта љутог отрова!.. —</p> <milestone unit="sub |
| pb n="27" /> се бије у груди; заиста је велика жалост!{S} Сирота!{S} Већ му је била и девојку и |
| еколико корака даље од њега простире се велика, дивна башта.</p> <milestone unit="subSection" / |
| мало, несташно девојче, а сада је скоро велика девојка.{S} Радовах се, што је опет видим, и дуг |
| !{S} Тада беху још мала деца, а сада су велика нарасла и дођоше, да тебе посете.{S} Твоја деца |
| о њено заплаках се и од тешке туге и од велике милине, јер у колико ме сада срце заболело, што |
| арањен.“ — Ово говорећи гледах јој црне велике очи пуне жара и чара, које јој румено лице тако |
| сигурао.{S} Истина, да сам узео на себе велики терет, то ипак мили ми се, што могу остале бриге |
| отишла.</p> <p>Његова смрт беше за мене велики удар јер у њему као да изгубих половину срца сво |
| бе да лиши свог досадног живота.{S} Али велики духови силни су и после смрти тела свога, јер и |
| нас је Данки много боље, ах! како би ми велики камен са срца спао, кад бих је видео опет здраву |
| свега дрвећа задржа ми поглед само онај велики орах, под којим сам причао Љубици причу о голубу |
| е голубиће и голубићи беху већ прилично велики, али се још не могаху ослонити на своја сопствен |
| разгранатог дрвећа.{S} Одма се упутим у велики стаклени ходник, који такође беше пун цвећа и из |
| о и боним срцем и сузним оком гледах то велико гробље.{S} Кобно гробље, на теби паде отац мој!{ |
| > <p>„Па збогом, брате!{S} Ето је већ у велико дан; а ја треба да сам данас рано већ тамо.“</p> |
| , што по свој прилици би последица овог великог узбуђења, те с тога морадох опет у постељу.{S} |
| <p>Моје дружење с њиме имађаше на мене великог уплива, јер он ми је у многом чему мисли рашчис |
| } Она клече крај каменог крста, лепог и великог споменика страшне битке и умрлих јунака, наслон |
| у којој беше осим разног цвећа још пуно великог разгранатог дрвећа.{S} Одма се упутим у велики |
| опет веома зло, јер читав дан проведе у великој ватри и таким мукама, као да се с душом бори... |
| ко не могу у рат ићи, а ја ћу бар којем великом душману или слободе или народа нашег куршум кро |
| ориште чисто се зачудих, кад пред лепом великом кућом спазих дивну башту, која се отезаше преко |
| ubSection" /> <p>15/7</p> <p>Како много великошколаца већ оде кући, то ми би могуће препоруком |
| добијем, и ја почех одмах живо осећати велику силу љубави своје, јер срцу ми би, као да се зал |
| свога осећао сам неки силни нагон, неку велику тежњу и ја сам тежио и чезнуо и сам себе непрест |
| свртох се јадан, па шта видех?{S} Видех велику кулу наше лепе цркве, где се у мору пламена васк |
| ама туга и брига ништа не помаже!{S} Не велим ти, да не радиш ништа за сетру своју, то не; већ |
| } Кад одосте онако тајно, (као што сами велите), да вам искрена будем, почех збиља сумњати у ис |
| ашу Љубицу!“ На вашу Љубицу!{S} Ти сама велиш, да си моја!{S} У твојим очима нисам дакле нико и |
| и наде спајале у једну мисао, у мисао: венац на крсту од милог рода свога после смрти своје.{S |
| е заплакати... — Она поче цвеће брати и венац плести тихо певајући разне песме; а ја се пружим |
| грудима; а час је опет гледах, како јој венац главу краси и како је девер к олтару води: па у з |
| у густу јој косу дивно украшаваше зелен венац...{S} Да су могли од куд устати сада стари јунаци |
| у, којег бих год срео, сваком бих метуо венац на главу...</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| <p>Данас одох на данкин гроб и понесох венац, да јој накитим крст.{S} Ја кад умрем, мој крст н |
| латке наде, кад срце у садањости вене и вене?{S} И кад једном увене, на што онда наде, те лепе |
| лепе слатке наде, кад срце у садањости вене и вене?{S} И кад једном увене, на што онда наде, т |
| ранише.{S} Ја почех од то доба слабити, венути; кадгод бих сам био, навек бих плакао; срдио бих |
| ко ми је тешко <pb n="116" /> чезнути и венути!..{S} Да сам бар сасвим уверен, да ће ми се наде |
| Што су кишне капљице цвећу, које је већ венути почело, то беше мени њена свака реч: мелем и душ |
| брата, па не треба да јој крст буде без венца. — Стојећи код њеног гроба излажаше ми појава за |
| но мирисавог цвећа, па бих цвеће брао и венце плео, и сваком човеку, којег бих год срео, сваком |
| /p> <p>Данас сам гледао, како се Љубица венчала.{S} Међу многим светом, који беше у цркви, беја |
| та хтеде изићи из собе.{S} Мени је беше веома жао, те за то скочим са столице, потрчим за њом, |
| но да га се начитам! —</p> <p>Мени беше веома мило, што с таком ватром о Бранку говори и с моји |
| зебње изиђох из собе своје.{S} Дан беше веома пријатан, да пријатнији већ не може Новембар дати |
| љубичина мати, жена прилично стара, али веома пријатна.{S} Реч по реч, па дође време да се руча |
| их тројица мушких и једно девојче, вели веома су несташни, па хоће с њоме да се титрају, а она |
| данкина новост јако дирнула, и беше ми веома жао, да се Мита с њоме тако понашао, Мита, којег |
| Данки „Српске народне песме“ и беше ми веома мило, што <pb n="80" /> се томе дару јако обрадов |
| хоће...{S} Цело бавлење у гори беше ми веома пријатно, чему и данкино добро расположење доста |
| м у рају...</p> <p>Како Паја беше данас веома добре воље, јер је добио драго писмо од веренице |
| рота моја Данка!{S} Данас јој беше опет веома зло, јер читав дан проведе у великој ватри и таки |
| а иђаше Паја с оцем намесником.</p> <p>„Веома ми је мило“, — рекох Љубици — „што се састадох с |
| ност, а таком приликом називаше он мога вереника.{S} Па осим њих и сав остали род мој наваљиваш |
| х речи.{S} У том дође најстарија ћерка, вереница истог часника, те видевши њега с њоме поста на |
| добре воље, јер је добио драго писмо од веренице своје, то поче с Љубицом шалу да збија.{S} Шал |
| испричах сву невољу своју назвав Љубицу вереницом својом.{S} Обећах јој, да чим тамо готов буде |
| разним данима живота мога, оћете л‘ ми верни бити или ћете ме ладно напустити и од мене се јад |
| ене тако, код мене, којег несрећа свуда верно прати и којем је срећа скоро то исто, што и малом |
| ...{S} Тако о њој мислећи изиђох у гору верно праћен од дубоке туге своје.{S} Под ногама ми шуш |
| дњим шкодама, имађах доброг пријатеља и вернога друга, Марка Михаиловића, круна не само нашег р |
| удем, почех збиља сумњати у искреност и верност љубави ваше, у толико више, што ми се мати усиљ |
| рестано игра.{S} Добро знам, да је тако веровање проста, гола предрасуда, и при свем том не мог |
| убице, сунце моје!{S} Чисто ми је тешко веровати, да љубим очи твоје, те миле лепе очи, које ме |
| плакати.</p> <p>Но ја јој сад не хтедох веровати, већ је стадох приморавати, да се закуне.</p> |
| ечна робија!...</p> <p>Док бејах млађи, веровах и у други свет, свет на небу, и у други живот, |
| ијати, при свем том, што једва сам себи веровах, да је ова дивна и мени тако мила глава збиља н |
| а никад не могох помислити, да сте тако вероломни?“</p> <p>— Господине! — рече ми усколебаним г |
| м не бих иначе рекла, да ме не назвасте вероломном!..{S} Моја вас мати не мари, а особито <pb n |
| да сам још неискусно лудо девојче, које верује у свачије речи и на њима зида ваздушне куле!{S} |
| обро зна, за што сам амо дошао, и да не верује, да су ме друге прилике овамо на пут нанеле.</p> |
| уње и ја стадох као укочен!{S} Да л’ да верујем очима својим?{S} Та то је сестра моја, моја Дан |
| дравље, јер мени беше тешко сам себи да верујем, да на њеним лепим црним очима беху збиља усне |
| нредно десити, ипак не бејах у стању да верујем црним слутњама својим.{S} Не хтеде ме нада да о |
| мењује са вечном радошћу...{S} Али сада верујем само у овај једини живот, у живот на земљи: јед |
| овај земаљски.{S} Камо среће, да и сад верујем!...{S} Све ударце овог живота лакше бих сносио |
| !“</p> <p>Бога ми! —</p> <p>„Но! сад ти верујем!“ — рекох јој весело, па је одма загрлим и дуго |
| и смешећи се нежно и задовољно.</p> <p>„Верујем вам, госпојице!{S} Но то није увек тако.{S} Кад |
| о времена.{S} Моја вас мати не мрзи.{S} Верујте мени, она вас уважава, увек вас фали, али — — “ |
| уздисаје,</l> <l>„Нит ко мари, кад сам вес’о.</l> <l>„Кад ми с’ очи срећно сјаје,..</l> </quot |
| дајући у Данку, која беше као мало дете весела.</p> <p>— И опет има Данка прво теби да захвали, |
| тица!{S} Кад ми је ступила у собу, беше весела, јер она по свој прилици мишљаше, да сам је звао |
| роћи.{S} И Данка ми је увек задовољна и весела, па и она вели, да не осећа, како јој време брзо |
| лица јој могах читати, да је радосна и весела, при свем том, што јој поглед беше ипак сетан... |
| ако пред њом нисам смела никад да будем весела, а никад нисам смела ни да плачем, како ми тада |
| плачем.{S} Нек они само иду, па нека се веселе, за њих је тако веселе, а ја ћу остати дома, ост |
| иду, па нека се веселе, за њих је тако веселе, а ја ћу остати дома, остаћу са својим друштвом. |
| </p> <p>— „За то, што има кога; који се весели срећи његовој, па који би у невољи му с њиме зај |
| те тако постасмо сви троје опет добри и весели. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>26/8</ |
| а остасмо до заласка сунца.{S} Сви беху весели, само моје весеље беше некако усиљено. —</p> <mi |
| и души, да сам постао лакши, снажнији и веселији.{S} И ту бих се по свој прилици подуже бавио, |
| а врата и на моје „слободно“ ступи Мита веселим лицем у моју тужну собу.</p> <p>„Еј јадниче!{S} |
| ју, то не; већ на против ради, али ради веселим срцем, а не туговањем!{S} Твоје сузе не ће њој |
| ме тице певачице из сна будиле, кад сам веселим оком и срећним срцем певајући са постеље скакао |
| стадох опет дете; но не више безбрижно, весело дете, већ дете с тужним срцем и сузним оком!..{S |
| млађу браћу и сеје своје, где око њега весело скачу и сви весело вичу: „Браца!{S} Браца!“..{S} |
| беше сасвим уз пут.{S} Ах!{S} Место да весело с њима дане проводимо, ми тражимо утехе на њихов |
| алеко бегате у самоћу!“ упита ме Љубица весело се смешећи.</p> <p>— Мишљах на сестру своју, — р |
| ћи?{S} хоће ли мени <pb n="18" /> когод весело „Браца!{S} Браца!“ повикати?{S} хоће ли преда ме |
| данас у К— затечем Љубицу у башти, где весело певајући надгледаше цвеће, а у руци држаше некол |
| а ћу у П— наћи сестру своју, која ће ме весело дочекати и да ћу видети стрица свога, ма било да |
| хтедох ово неколико часова поред Љубице весело провести; али при свем том не могох јој одрећи, |
| ће, које шарени лептири и вредне челице весело облетаху, а над главом у зеленом лишћу разлегаху |
| где све цвеће око ње као да беше живо и весело, само што с њоме још не пева; а она опкољена цве |
| не очи, које гледаху сасвим безбрижно и весело.</p> <p>— Зар има и таквих људи, који га не чита |
| је, како је дивно гледати у задовољно и весело лице озбиљног оца, како је милина гледати млађу |
| ростираше, а тице певаху тако умиљато и весело, као да знају, да ћу данас да посетим Љубицу сво |
| своје, где око њега весело скачу и сви весело вичу: „Браца!{S} Браца!“..{S} Кад влак приспе, м |
| спе, ми се ижљубисмо и растасмо.{S} Они весело ступише у кола, а ја стајах и гледах за њима туж |
| е долине, по којима се несташни лептири весело вијају; гледати у ласте, како се живо надлећу; а |
| p> <p>„Но! сад ти верујем!“ — рекох јој весело, па је одма загрлим и дуго је држах на грудима с |
| х љубљених усана ваљда се нежни осмејак весело вије, док мене јадног не може ни поноћ да успава |
| пођоше ми сузе на очи, и ја јој срећан весело рекох: „Љубице, ти си моја!“</p> <p>— Ох, Миливо |
| адлећу; а око себе слушати косове, како весело звижде, слушати славује, како сетно прижељкују!. |
| неколики моји добри другови одоше данас весело дому своме.{S} И ја изиђох на колодвор, да их ис |
| било тих црних несносних брига, које ми веселост из срца немилице гоне, као црв подгризајући зе |
| ца спао, кад бих је видео опет здраву и веселу!... — Питаше ме шта је с Љубицом?{S} Рекох јој, |
| ка сунца.{S} Сви беху весели, само моје весеље беше некако усиљено. —</p> <milestone unit="subS |
| ада оцу и матери, тамо те чека радост и весеље!{S} Ићи ћеш Љубици, па ћеш и њу видети; а ја јад |
| е истерасмо из порте на поље, а смеју и весељу не би краја.{S} Тек пред вече уморан дошавши дом |
| . — Па шта бих ја у њиховом друштву?{S} Весео не бих могао бити никако, те бих изгледао као кип |
| гледао.{S} Бејах цели дан као мало дете весео и сви се чуђаху, од куд та нагла промена тако?{S} |
| ни пружи, а поглед јој беше безбрижан и весео као у малог детета.{S} Дирнут у срце овим лепим д |
| к руководити, онда сам опет задовољан и весео.</p> <p>Година 1848 дође главе добрим родитељима |
| , он би био <pb n="55" /> опет срећан и весео.{S} Но једном паде њему на ум кобна мисао, шта ће |
| {S} Разговор нам поста жив, да не кажем весео, и трајаше прилично дуго, догод се Мита најпосле |
| нка ухватив ме за руку — „Ти ниси онако весео, као што би требао да будеш!{S} Гле!{S} Ти плачеш |
| онесе живота у моју мртву собу! — рекох весео, па узедох опет љубичино писмо, да читам те слатк |
| рвог Новембра опет к себи узмем.{S} Ова вест је тако обрадова, да јој на мах од радости потекош |
| ди.{S} Па које та мисао, а које и друга вест, да Љубица има за сад два ваљана просиоца, јако ме |
| тек је ових дана кући дошла.{S} Ова ми вест беше у први <pb n="134" /> мах угодна, јер се радо |
| ело, јер си ми донео <pb n="99" /> лепе вести! — рекох му сасвим поуздано, јер мени срце тако г |
| рекох уздрхталим гласом уплашен оваком вести, а сва ми се кућа стаде окретати...</p> <p>Надзир |
| .{S} Али ја бејах врло слабо обучена, а ветар и киша беху тако хладни да стадох одма дрхтати.{S |
| блаци као какве грдне хавети.{S} Поче и ветар да дува, хладан ветар.{S} Дувај, ветре!{S} Разлад |
| куда ћу и како ћу?{S} Киша још падаше и ветар непрестано дуваше, те од умора и нахладе почеше м |
| хавети.{S} Поче и ветар да дува, хладан ветар.{S} Дувај, ветре!{S} Разлади ми врело чело моје!{ |
| омицаше ситна киша, и што дуваше хладан ветар, лудо мислећи, да бих како ублажио груди своје!{S |
| тано пада бујна киша и дува тако хладан ветар, да се човеку срце мрзне, кад из собе на поље пог |
| под једном капијом, где се склонила од ветра и кише, па тамо сирота и заспала! —</p> <p>„Дакле |
| , па да и ти певаш с њима; тамо нема ни ветра, ни кише, ни блата; тамо је навек дан, јер тамо н |
| ветар да дува, хладан ветар.{S} Дувај, ветре!{S} Разлади ми врело чело моје!{S} О кад би могао |
| е, а над главом на дрвећу голе гранчице ветром тихо њихане као да сетно уздисаху...{S} Како је |
| из манастира, путовах по <pb n="155" /> ветру и киши, и то несносно време још ми увећаваше тугу |
| атним и срећним, што немам већих брига, већ водим бригу о обичном једном писму, које не ће можд |
| целе ноћи се склапа сањивог ока свога, већ навек седи поред мене и навек ради, тешећи ме, да с |
| хаиловића, круна не само нашег разреда, већ целе школе, тако га бар већином професори називаху. |
| могућност, да Љубица, не постане моја, већ да је гледам, како је други грли и љуби!...</p> <p> |
| рећи ми, да човек не живи стотину пута, већ једаред само, па за то при женидби и удадби не треб |
| спавала.“</p> <p>Она ми не рече ништа, већ скупи ствари своје, па оде у своју собу.{S} Сиротиц |
| у не беше разнобојног и мирисног цвећа, већ коров и <pb n="142" /> жуто увело лишће.{S} Од свег |
| оред његовог села не пролази жељезница, већ мора два сата да путује на колима и како навек њего |
| У мојим грудима као да више није срца, већ место њега велика лопта љутог отрова!.. —</p> <mile |
| нас одлучио, да још живим не ради себе, већ ради светих костију добрих родитеља својих, да њих |
| еменити и достојни љубави не само моје, већ сваког чистог и доброг срца, јер такве браће има <p |
| да јој није ништа рекао из зле намере, већ једино за то, што је воли.{S} Љубица прими ове речи |
| ете; но не више безбрижно, весело дете, већ дете с тужним срцем и сузним оком!..{S} Чињаше ми с |
| о манастира не шушти више зелено лишће, већ увело жуто, и што се од свију тица једина сеница чу |
| опет не ћу изданути на гњилој постељи, већ ако не могу у рат ићи, а ја ћу бар којем великом ду |
| гнем, па док не заспим, нису ми празни, већ пуни као што је пуно срце моје.{S} Наравно, кад пом |
| p> <p>Но ја јој сад не хтедох веровати, већ је стадох приморавати, да се закуне.</p> <p>„Кажи, |
| ад не ћу имати више ни за чим уздизати, већ срећан посветити живот и рад свој једино општој ств |
| не може човек збиља ништа друго радити, већ само туговати.{S} Ова вечна тишина у колико срце те |
| не знадох на ове речи ништа одговорити, већ се насмешим и погледам јој право у очи, као да бих |
| ; али при свем том не могох јој одрећи, већ почех приповедати.{S} Из почетка бејах сасвим миран |
| , с једном разликом, да нисам више сам, већ имам поред мене милу сестру своју, за којом <pb n=" |
| на, не разговарасмо се ни о чем другом, већ о јаду народа свога.{S} Бесмо обадвојица слаби, бол |
| то не нађох Љубицу саму с мајком њеном, већ и Пају и његову госпу; данашњи дан дакле ми је већ |
| сетим Љубицу своју.{S} Не оклевах дуго, већ се одма упутим и за тили часак бејах већ на извору |
| јој своје песме, које нису ништа друго, већ тужни звуци младог и јадног срца мога, а она ће мен |
| у!{S} Па и код ње не бејах ништа друго, већ проста служавка, <pb n="104" /> па ме је при свем т |
| рним слутњама.{S} Не могох ништа друго, већ му морадох опет писати, па ако ми и сад још ништа н |
| змем к себи, да јој будем не само брат, већ и отац, јер она никог, никог нема!..{S} Но то тешко |
| асвим к срцу и немојте губити сву наду, већ се ослоните на мене, ослоните се на вашу Љубицу.</p |
| а у њој не гледах моју драгу другарицу, већ гледах анђела божијег, а у себи гледах грешно, сасв |
| ам никаква варалица, никакав крадљивац, већ бедно сироче, па могу свуда смело ступити, и знам, |
| ве, јер она се удаје за једног лечника; већ је прстенована и за десет до четрнаест данах биће ј |
| а не радиш ништа за сетру своју, то не; већ на против ради, али ради веселим срцем, а не тугова |
| заиста је велика жалост!{S} Сирота!{S} Већ му је била и девојку испросила, да га жени, па гле, |
| туга и брига за јадном мојом Данком.{S} Већ прође толико време, а ја не чух за њу још ниједне р |
| обрадовала, кад сам га спазила, јер га већ давно нисам видела; но он чим дође спрам мене, сав |
| то ћу без њега бити; јер сам се на њега већ тако навикла, да бих хтела, да сам навек с њиме зај |
| /> тим он све даље од мене!{S} Но када већ стигох на брег, са којег се манастир види и на које |
| о лечника.{S} Но док се она вратила, ја већ више не знађах за себе.{S} Тек пред вече дођох опет |
| S} Кажи!{S} Јер иначе- - -“</p> <p>И ја већ стискох песницу.</p> <p>— хоћу!{S} хоћу, Миливоје! |
| неш анђео божији — питах Марину, јер ја већ бејах себи увртио у главу, да морам бити анђео.</p> |
| аћица ми рече сасвим равнодушно, да има већ недељу дана, како су је из службе отпустили, јер не |
| да ћу по свој прилици за неколико дана већ тамо бити, па како ћу се са својом милом сестром ле |
| ас ми се тужи Данка, да јој служба њена већ постаде несносна, јер што је којим даном дуже тамо, |
| нађе службу код једног трговца и сутра већ ступа у нови део живота свога. —</p> <milestone uni |
| <p>15/7</p> <p>Како много великошколаца већ оде кући, то ми би могуће препоруком некојих другов |
| читања тако радо одустао.{S} Но Љубица већ стајаше као запета пушка и једва чекаше, да почнем. |
| мао сам у Т— важна посла, те тако дошав већ овамо не хтедох пропустити прилику, да вас не посет |
| рало стрицу штогод ванредно десити, кад већ има више од месец дана, како ми није ништа писао.{S |
| тано у нади, да ће још оздравити; а кад већ паде у постељу и кад поче и сам увиђати, да његов т |
| S} Да још Данке немам, можда бих до сад већ у гробу био!{S} Сам себи већ постао несносан, а њој |
| ја јој невоља тако, да <pb n="67" /> је већ била наумила, побећи у свет ма куда.{S} У том чује |
| ја дођох у чудно расположење, —- ја је већ хтедох загрлити, па рећи, да је волим и љубим, воли |
| у своју собу.{S} Сиротица!{S} И она је већ сасвим изнемогла, јер оком једва гледа и ногом једв |
| олите, што ја добро знам.{S} Али кад је већ једанпут видите, да не може ваша бити; за што онда |
| дараше у срце, у несретно срце, које је већ и онако пуно рана...{S} Ах!{S} Она хоће, да сам себ |
| {S} Што су кишне капљице цвећу, које је већ венути почело, то беше мени њена свака реч: мелем и |
| и његову госпу; данашњи дан дакле ми је већ изгубљен, јер не ћу моћи пред свима рећи, за што са |
| } Кад ти одеш кад одеш тамо, где нам је већ отац и мајка, онда на целом свету немам више никог |
| ! —</p> <p>„Па збогом, брате!{S} Ето је већ у велико дан; а ја треба да сам данас рано већ тамо |
| тра опасно болесна тамо лежи и данас је већ по трећи пут поруком питала, јесам ли већ једном до |
| estone unit="subSection" /> <p>Поноћ је већ давно превалила, а ја још не могу да склопим очи св |
| estone unit="subSection" /> <p>Поноћ је већ превалила, а ја не могу никако да спавам!...{S} Соб |
| а неко време препати.{S} Данка је своје већ препатила, па сад је ред на мене, да и ја своје свр |
| јер то сам видео до сад у животу своме већ толико пута и много пута бејах сасвим равнодушан; а |
| е навек певајући.{S} Наше народне песме већ је све прочитала, а неке је и на памет научила, па |
| очи опет отворио, поче <pb n="94" /> се већ помало сумрачити и први поглед мој паде ми на Данку |
| онда ми то не паде на памет, а после се већ не могох и не хтедох више вратити натраг.{S} Цели д |
| жа, а брига несносније!...{S} У мени се већ рађа мисао, ако још за који дан не добијем од ње од |
| "> <head>1/1 1862</head> <p>Тако сам се већ уживео у мисао своју <pb n="166" /> да идући данас |
| где почиваше Љубица моја...{S} У том се већ поче и зора да се јавља и ја се опет вратим у собу, |
| те кад се из постеље дигох, беше сунце већ високо одскочило.{S} Чим сам се обукао, изиђем на ч |
| данас рано зором из сна пробудила, беше већ обучена и спремљена; ствари своје све је у један за |
| у одох тамо; но док ја стигох, она беше већ мртва, те ја и сестра моја остасмо сирочад без оца |
| ах се, што одох од куће, но кајање беше већ касно, и ја се морадох спустити на један хладни, мо |
| затечем Љубицу саму, јер мати јој беше већ у цркви.</p> <p>„Госпојице!{S} Извините ми смелост, |
| /> <p>13/7</p> <p>Многи се ђаци почеше већ разилазити и неколики моји добри другови одоше дана |
| с ми је дан рођења мога.{S} Ево прођоше већ двадесет година, од како сам света угледао у мирном |
| бих до сад већ у гробу био!{S} Сам себи већ постао несносан, а њој још нисам! — Но реци, како с |
| /> <p>9/7</p> <p>Многи се моји другови већ о том разговарају, кад и како ће који кући ићи.{S} |
| така бејах на улици, где видех, да људи већ излазе из цркве, те зато убрзам кораке и за тили ча |
| јаде црних слутња мојих, којих ми груди већ препуне беху.{S} Моје расположење беше тако тужно и |
| Дан беше веома пријатан, да пријатнији већ не може Новембар дати.{S} Благи Боже!{S} Да л’ ће д |
| буђен гледајући је таким погледом, који већ напред одаваше мисли моје: „Знам једну гатку, која |
| ћ по трећи пут поруком питала, јесам ли већ једном дошао?{S} Чим ово чух, почех на мах дрхтати, |
| о је то било овако случајно.{S} Беше ми већ и онако немило, што не нађох Љубицу саму с мајком њ |
| бејах у стању за ово неколико дана наћи већ четворо деце, коју ћу целе године поучавати; а тим |
| рвену клупу пред манастиром, не знајући већ ни сам, како ми је, само знајући то једно, да ми до |
| д мене одговора рече даље: — Ја га знам већ скоро целог на памет и опет га навек читам и никад |
| данас улицама чињаше ми се, као да сам већ у гробу био и сада мало устао, да као мртвац ходам |
| овека од мене!{S} Мени беше, као да сам већ постао анђео!..</p> <p>И ја опет не имађах других м |
| ала, али ти не ћеш у болницу!{S} Ја сам већ и лечнику казала, да ћеш ти остати овде, јер и он м |
| ! — рече ми усколебаним гласом — Ја сам већ прстенована и надам се, да ћете хтети увидети, да н |
| <p>— Па то је лепо!{S} У осталом ја сам већ мислио, да се вас двоје волите, јер што сам опазио |
| умене, па као да ми тихо зборе: „Ја сам већ постала анђео, хајде и ти!{S} Ја сам своју реч одрж |
| бејах тада ја у глави?{S} Ја, који сам већ пред очима њеним?{S} И тако мислећи погледах на Љуб |
| ко писао у последњем писму своме, почем већ четири године не бејах код њега; па да ћу по свој п |
| анове за будући живот.{S} Када се ходом већ уморисмо, седосмо на меку зелену траву у пријатном |
| почеше испуњавати, јер се ђаци већином већ разиђоше, а ја још не знам, шта ћу и куда ћу?{S} Мо |
| мо ево опет у месту, у којем сам провео већ неколике године.{S} Сад је Данка код мене, сад ће м |
| ових последњих.{S} Па за то, брато, ако већ видим, да морам млад и зелен умрети, то опет не ћу |
| заспала...{S} О Данко!{S} Данко!{S} Ако већ умрети морам, коме ћу тебе да оставим?{S} Ово кратк |
| е чудо, да ме ове речи ражалише и онако већ жалоснога...{S} Скинувши шешир пођем и ја за мртвац |
| самном што им драго, јер ја тако и тако већ морам умрети, а тим својим делом опет ћу бар колико |
| елико дан; а ја треба да сам данас рано већ тамо.“</p> <p>Ми се загрлисмо и пољубисмо, па се ћу |
| "subSection" /> <p>26/4</p> <p>„— Давно већ не имађах тако мирне ноћи, као што беше ова прошла, |
| бице.{S} Идући тамо мишљах, да не ће то већ много бито, што ја терам?{S} Али шта знам да радим? |
| Ја бејах тако дирнут и узбуђен, као што већ давно не бејах; а очи ми беху тако пуне суза, да је |
| ати, да може бити ови сви за љубав моју већ знају!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>31/8< |
| б неговаше ове голубиће и голубићи беху већ прилично велики, али се још не могаху ослонити на с |
| ећ се одма упутим и за тили часак бејах већ на извору среће своје.</p> <p>„Паја ће нам за некол |
| {S} Да ње не имах, благи Боже! сада бих већ у гробу био!{S} И она још мени вели, да ми никад не |
| ?{S} Да ми је хтела отписати, могао бих већ пре неколико дана писмо добити; овако бојим се, бој |
| one unit="subSection" /> <p>1/10</p> <p>Већ се почеше ђаци скупљати и данас дође Мита, мој друг |
| one unit="subSection" /> <p>28/3</p> <p>Већ од неко доба осећах, да ми је тело изнемогло, али н |
| ико ови јади беху тешки, у толико ми би већа радост, када чух од Паје, да му писасте, узрок одл |
| добро бити и да ће радост у толико бити већа, колико је сада туга тешка...{S} Љубица ће бити мо |
| у се опет понављати, а муке настају све веће, које ме немилице море!..{S} Па још кад у Данку по |
| о када видех, да то није могуће, јер ме веће опазише и управо се к мени упутише, тад мирно стад |
| и, јер сам се на патњу и невољу и онако веће навикнуо.{S} Зар би то за мене штогод чудно било, |
| ближе крају, то ми образе обузимаше све већи жар, да најпосле почех мало и муцати.{S} Но тек шт |
| оба сањам скоро сваке ноћи оца свога, и већином у страшним немилим сновима.{S} Кад год бих се с |
| е слутње почеше испуњавати, јер се ђаци већином већ разиђоше, а ја још не знам, шта ћу и куда ћ |
| ти до Љубичиног познанства провађао сам већином с непријатним осећајем пусте усамљености, и мен |
| не!“ А је ли она кадгод оболела, то сам већином провађао време седећи поред постеље њене.</p> < |
| ег разреда, већ целе школе, тако га бар већином професори називаху.{S} Кадгод имађасмо слободна |
| n" /> <p>25/11</p> <p>Цели дан проведох већином седећи поред Данке гледајући је, како у хладном |
| о узбуђен проведох у тужном расположењу већину данашњег дана, а по подне одох у башту и у најда |
| о доба још златним и срећним, што немам већих брига, већ водим бригу о обичном једном писму, ко |
| сли растерам читањем; јер што бих се ја већма упињао, да мислим о каквом другом предмету, то би |
| ?!{S} Но што дуже мишљах, то ми крв све већма удараше у главу и ја бејах као махнит!{S} Место с |
| анђелом постати, која сваким даном све већма сазреваше.{S} Ах!{S} Благи боже!{S} Бејах још <pb |
| дим, да ја ову девојку сваким даном све већма љубим!..{S} Моје срце беше и до сад навек пуно љу |
| ени и да је себи девојку нашао.{S} Пред вече опрости се Паја и Љубица са мном и оцем намесником |
| а ме љуто заболи!...</p> <p>Стигав пред вече овамо и дошав дома рече ми газдарица, да што пре о |
| в дан читањем и писањем и једва се пред вече опростих тесне собе своје.{S} Изишав опет у гору п |
| ш читав дан путовати, где тек јуче пред вече стигох.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>27/ |
| знам, шта се са мном догађало; тек пред вече почех к себи да долазим.{S} Ја бејах у селу Ј—, ко |
| смеју и весељу не би краја.{S} Тек пред вече уморан дошавши дома затечем мајку своју, где сама |
| већ више не знађах за себе.{S} Тек пред вече дођох опет к себи и кад отворих очи, сеђаше Данка |
| bSection" /> <p>12/11</p> <p>Данас пред вече изиђох из собе и седох на дрвену клупу пред манаст |
| " /> у оној мртвој пустињи?{S} Кад дође вече, ја мислим, да је дошао час, да морам умрети!{S} Д |
| око мене, с њима ћу ја да славим бадње вече, они су моје друштво. —</p> </div> <div type="chap |
| да идем с њима, да скупа славимо бадње вече.{S} Почеше ме тешити и хтедоше ми тугу да ублаже, |
| ушта на ум и на срце, да њима бавећи се вече очекујем.{S} И опет бих дан још како тако провео, |
| ваки осмех!...</p> <p>Кад се приближило вече, скупило се неколико другова мојих, да са мном отп |
| tion" /> <p>20/9</p> <p>Беше лепо топло вече.{S} Плаво ведро небо беше пуно звезда као и шетали |
| е и дању и ноћу прате непрестано: кад у вече лежем, ја мислим, хоћу ли сутра писмо добити, и бр |
| аше ми срце да прекипи, те за то једног вечера, кад с мајком својом сам у соби бејах, почех јој |
| те не могах дочекати.{S} хоћеш ли бити вечерас код куће?{S} Ако можеш, причекај ме, ја ћу ти д |
| p> <p>Много бих боље урадио, да сам још вечерас отпутовао, бар ме не би морило нестрпљење и ово |
| е ме тужно.</p> <p>— Пошао бих радо још вечерас, али нисам спавао прошле ноћи, па се бојим, не |
| „Знам Миливоје! да не ћеш имати шта да вечераш, па сам ти вечеру ево ја донела.“ — Ја мало што |
| ислима.{S} Ах! колико имађах тако лепих вечери у немој манастирској пустињи!{S} Тамо не имах Да |
| не ћеш имати шта да вечераш, па сам ти вечеру ево ја донела.“ — Ја мало што се нисам заплакао, |
| е гледајући је, како у хладном загрљају вечитог санка слатко спава.{S} Сад нема више тешких мук |
| да са мном отпрате Данку у њену нову и вечиту кућу.{S} Отпратисмо је сви; они су појали, а ја |
| рно, ах! дан живота мога претворио се у вечиту црну ноћ...{S} Па шта чекам?{S} Шта се још преми |
| друго радити, већ само туговати.{S} Ова вечна тишина у колико срце теши и јаде ублажује, у толи |
| нити цвеће цвета; да сав мој живот буде вечна робија!...</p> <p>Док бејах млађи, веровах и у др |
| .{S} Ах!{S} Боже!{S} А моје су жеље, да вечно живим у народу своме!..</p> <milestone unit="subS |
| на другом свету престаје и замењује са вечном радошћу...{S} Али сада верујем само у овај једин |
| ми се ипак чини, као да имам још читаву вечност да преживим, док дође то срећно рајско доба, да |
| ум кроз главу пројурити, па онда нек ме вешају, нек ме пушкарају, нек чине самном што им драго, |
| и добисте: јер да су вам родитељи живи, ви бисте уживали љубав њихову, овако уживате дични поно |
| краћег ћутања — „Ви не радите добро!{S} Ви заостајете у вашим пословима и пренебегавате ваше ду |
| узрока, који вас ни мало не правда.{S} Ви волите моју кћер, и то страсно волите, што ја добро |
| не знам свршетка; а ви, ако га знате, а ви га реците!{S} Реците, Љубице!{S} Љубице, сунце моје! |
| ље ништа!{S} Ја бар не знам свршетка; а ви, ако га знате, а ви га реците!{S} Реците, Љубице!{S} |
| ојим да загледа у душу моју.</p> <p>— А ви ми приповедајте то, што знате, па ћемо свршетак скуп |
| ан.</p> <pb n="51" /> <p>— „А за што га ви срећним називате?“ — упита ме Љубица.</p> <p>— „За т |
| дођете дотле, да се можете удомити; па ви имате још сироту сестру, која осим вас никог нема, т |
| и ми, да вас волим једино за то, што се ви знадосте претварати, као да ме волите, а ко мене вол |
| гатку, која нема свршетка.{S} Покушајте ви, да је завршите, па бисмо је онда имали у целини обо |
| ћног?{S} За тако сасвим несрећног?{S} И ви имате пријатеља, који се тако исто вашој срећи радуј |
| до ње, па је ухватим за руку: „Да л’ и ви знате за писмо, што ми данас посла мати ваша.“</p> < |
| а сам навек с њиме заједно. —</p> <p>„И ви ћете се од њега опет одучити и навићи ћете се на сво |
| ироче бити свакако је тешко!{S} Но ипак ви у колико изгубисте у родитељима својим, у толико и д |
| воје, које морадох поднети, од како нам ви одосте, то бих вам морала написати неколико табака.{ |
| збиљније и вама нужније ствари, особито ви, који се морате старати осим за себе још и за сестру |
| вет поста опет тако красан!</p> <p>„Што ви тако далеко бегате у самоћу!“ упита ме Љубица весело |
| једаред ми нестаде мог привидног мира: „Ви сте бештија! подла бештија!“ рекох јој љуто и горко, |
| а се он мене стиди, и мирно му рекнем: „Ви се господине! мене стидите!{S} За што бих вас ја у н |
| е ми стара госпа после краћег ћутања — „Ви не радите добро!{S} Ви заостајете у вашим пословима |
| ом одма слободније разговарати.</p> <p>„Ви по свој прилици жалите за Пајом за то, што ћете бити |
| Писмо сам завршио овим речима:</p> <p>„Ви сада имате два просиоца, драга Љубице! и мени срце ч |
| Ево вам жива примера на мени! —</p> <p>„Ви се ваљда не држите за несрећног?{S} За тако сасвим н |
| нема нигде никог, нигде ништа!“</p> <p>„Ви у речима <hi>нигде ништа</hi> мислите <pb n="31" /> |
| чи кукавно и очајно стање моје.{S} Паја виде, да ме је својим речима као стрелом ранио, па с то |
| тупи преда ме и чисто се зачуди, кад ме виде свега збуњеног и уздрхталог.{S} Долазак ме његов с |
| клени ходник, затекох Пају, који кад ме виде, зачуђен застаде гледајући ме тако, као да сумње, |
| очи јој беху црвене и пуне суза.{S} Чим виде да сам к себи дошао, утре сузе своје, пружи руку п |
| оја се као мало дете обрадова, кад Миту виде.{S} Разговор нам поста жив, да не кажем весео, и т |
| остарији човек, који беше на колима, те видев ме и познав ме дигне ме на кола, па онда стаде да |
| есе, да мишљах, раздробиће ме.{S} Данка видевши ме бледог и жалосног притрчи уплашена к мени, п |
| арија ћерка, вереница истог часника, те видевши њега с њоме поста на мах тако сурова, да је пос |
| и ти сада мати за мене рекла, кад би ме видела овако жалосног и очајаног?!{S} Ах!{S} То ме боли |
| , могла би тамо бити.{S} Али она кад би видела ову сиротицу, би спрам мене била још гора, јер б |
| сам га спазила, јер га већ давно нисам видела; но он чим дође спрам мене, сав поцрвени и „А гл |
| ати, по свој прилици, да га не би когод видео, да се са служавком јавно на улици разговара.{S} |
| мени потекоше сузе...{S} Он ми је сузе видео па их ваљда и разумео, и кад Љубици за њих каже, |
| и велики камен са срца спао, кад бих је видео опет здраву и веселу!... — Питаше ме шта је с Љуб |
| том, што ништа ново не беше, јер то сам видео до сад у животу своме већ толико пута и много пут |
| О кад бих још сестру своју обезбеђеном видео!{S} Сирота Данка!{S} Она још више пати него ја... |
| уге предмете.</p> <p>Ја сам данас много видео и много чуо, да бих могао седети мирно на једном |
| кад сам очи склопио, тад сам тек јасно видео и Љубицу и Данку!..{S} Лежах неко време, па опет |
| јом.{S} Ја не знам, да сам у своме веку видео тако лепу девојку, као што је Љубица лепа!{S} Њен |
| И ја и Мита јако се обрадовасмо, кад се видесмо, но ипак не као Данка, која беше од радости так |
| де си је и нашао?{S} Могао би је истина видети, и то би било све.{S} Од стрине не би је за цело |
| зимаш, можеш је у свако доба посетити и видети.“ —</p> <p>— До душо тако је.{S} Но ипак ја се б |
| бадава истрошио, кад је не бих могао ни видети, јер у Б— не бих имао од куда ићи.{S} Но кашње и |
| весеље!{S} Ићи ћеш Љубици, па ћеш и њу видети; а ја јадан при свој жељи и чежњи својој, да к’ |
| но — „Да ли ћемо се још кадгод у животу видети, не може нико знати; за то збогом, па будите сре |
| оју, која ће ме весело дочекати и да ћу видети стрица свога, ма било да болан <pb n="21" /> у п |
| раг, освртох се јадан, па шта видех?{S} Видех велику кулу наше лепе цркве, где се у мору пламен |
| ац, но када чух, да поју „свјати Боже!“ видех, да је погреб.{S} Одма одем на улицу, да видим, к |
| мало потребу странога друштва; но када видех, да то није могуће, јер ме веће опазише и управо |
| а збуњено и устаде с места свога.{S} Ја видех, да је сасвим узбуђена, па за то јој одма ватрено |
| цати, сва ме снага поче остављати, и ја видех, да сам клонуо и да даље не могу.{S} Покајах се, |
| т збиља од свега најмилији?..</p> <p>Ја видех, да у овој кући за мене више нема места, те с тог |
| олу беху песме Бранка Радичевића и одма видех, да се Бранком занима.</p> <p>„Читате ли радо Бра |
| тох се натраг, освртох се јадан, па шта видех?{S} Видех велику кулу наше лепе цркве, где се у м |
| цем мојим читајући писмо ваше, из којег видех, да ме још волите, јер то вам се види из сваке ре |
| Ја сам поред тебе сасвим срећна!{S} Кад видех Миту, мени паде одма стрина на памет и ја се сети |
| из моје руке и хтеде поћи.{S} Но ја кад видех, да она хоће од мене да иде, мени би, као да се н |
| неколико тренутака бејах на улици, где видех, да људи већ излазе из цркве, те зато убрзам кора |
| њене.{S} Ах!{S} Давно то беше, када је видех последњи пут и она времена беху још лепа времена; |
| неколико постеља с болесницама.{S} Чим видех Данку, стадох као укочен поред постеље њене; ах! |
| p> <p>Мој благи санак прође, и кад опет видех црну јаву пред собом, мени се туга као каква змиј |
| се и моја туга даје ублажити.{S} Но кад видеше, да ми њихове речи не годе, они одоше. — Па шта |
| сам време плакао, и кад ови добри људи видеше, да сам још сањив, они ми опет наместише постељу |
| да ће ићи у К —, да посети Љубицу и да види и чује, шта је и како је.{S} Кад ми данас дође, да |
| есто би летео к њој, да је може само да види и, да је гледа, па да буде срећан.{S} Па кад би се |
| пливаше у радости, што ме опет здравог види.{S} Ах!{S} Како ми мило би, кад погледах на светли |
| е, што пре!{S} Кад чује тугу моју и кад види сузе моје, ваљда није камен, да ће бити равнодушна |
| l>„А да ништ’ ме и не пита..</l> <l>„Не види ми сузе нико,</l> <l>„Нит ко чује уздисаје,</l> <l |
| видех, да ме још волите, јер то вам се види из сваке речи ваше, а уверена сам, да сте само оно |
| свршен миливојев дневник, те као што се види, Миливој хтеде сам себе да лиши свог досадног живо |
| јући ме тако, као да сумње, да ли добро види?{S} Но одма раширив руке загрли ме, па се са мном |
| ећ стигох на брег, са којег се манастир види и на којем сам лане више пута лежећи на зеленој тр |
| собе изићи, па шта ће нам рећи, ако нас види овако узбуђене!“</p> <p>— Ја сам миран, Љубице! — |
| > <p>9/7</p> <p>Данас одох на пошту, да видим, има ли каква писма за мене, но многи добише, кој |
| да је погреб.{S} Одма одем на улицу, да видим, кога сарањују?{S} Запитам једног манастирлију, к |
| ње на срцу и ја одем одма у болницу, да видим, шта ми Данка ради?{S} Она беше и данас у ватри и |
| ћу онда имати нешто мало новаца, па да видим Љубицу и да напуним утехом и новим животом обамрл |
| ем!{S} Тако ми она рече!..{S} Ах!{S} Ја видим, ја осећам, како ми постаје цео свет празан, пост |
| ет код своје добре и лепе Љубице.{S} Ја видим, да ја ову девојку сваким даном све већма љубим!. |
| и ја бејах ипак срећан, што могу да је видим и што могу да је гледам!..</p> <milestone unit="s |
| ок не буду љубичини сватови; хоћу да је видим, како ће изгледати <pb n="152" /> као невеста.{S} |
| вој стан, да се с тобом састанем, да те видим и да се с тобом разговарам, но те не могах дочека |
| воје...{S} Сад сам се из сна пробудио и видим да у овом животу немам живота, а после смрти тек |
| ао и као да га сад тек први пут на јави видим!....{S} Како ми овај ваздух слатко прија!{S} Како |
| ја, те стадох тако, да могу да је добро видим.{S} Она беше обучена сва у бело, а црну густу јој |
| !{S} Мени пуца срце тебе гледајући, јер видим како смо бедни!{S} Но само да оздравиш, да једном |
| уство духа и задржати сузе, кад је опет видим.{S} Но ипак смелим корацима ступим у двориште, ко |
| ика девојка.{S} Радовах се, што је опет видим, и дуго је гледах, тако ми изгледаше мила и дивна |
| последњих.{S} Па за то, брато, ако већ видим, да морам млад и зелен умрети, то опет не ћу изда |
| е то срећно рајско доба, да опет Љубицу видим; али кад на ову зиму погледам, у којој не могу <p |
| и, — „Ми као анђели кадгод зажелимо, да видимо родитеље своје, ми ћемо к њима као голуби долета |
| у небо, у звезде: “Ој драге звезде!{S} Видите ли, шта Данка ради?{S} Моја сирота Данка?{S} Да |
| љи: „Где си оче?{S} Где си мајко?{S} Да видите овако загрљену децу своју, загрљена два бедна си |
| е и добра мајко!{S} Да вам је од куд да видите, како ваша деца живе!... —</p> <milestone unit=" |
| добро знам.{S} Али кад је већ једанпут видите, да не може ваша бити; за што онда сами себе не |
| е, него што ми допушташе снага моја.{S} Видиш, Данко, то су ти тајни нам природни закони, које |
| гледаш на земљу, шта људи раде, па кад видиш, да који што криво ради, а ти одеш, па кажеш Богу |
| е, по којима се несташни лептири весело вијају; гледати у ласте, како се живо надлећу; а око се |
| , да ми добро није...{S} По плавом небу вијаху се црни густи облаци, да једва могаше по гдекоја |
| остаје све хладнија, а по суморном небу вијаху се црни облаци као какве грдне хавети.{S} Поче и |
| л’ знадеш, какав се црн и страшан облак вије над главом његовом?{S} Не знаш, и боље што не знаш |
| них усана ваљда се нежни осмејак весело вије, док мене јадног не може ни поноћ да успава!..</p> |
| пријатеља свога, који се сетно жуборећи вијугаше по чаробном хладу високих <pb n="110" /> и гус |
| е палити, убијати и пљачкати почели.{S} Вика и вриска стаде се на све стране разлегати.{S} Неко |
| несвешћен...{S} Људи, који туда трчаху, викаху ми непрестано, да бегам, ако ми је живот мио; но |
| м проваљује, и ја јој полако, но очајно викнем: „Госпојице!{S} Ваљда ме не ћете овде самог оста |
| доше одма на мене.</p> <p>„Миливоје!“ — викну радосно и пружи ми обе руке своје, да ме загрли.{ |
| грозне и подругљиве!..</p> <p>Као каква вила појави се Љубица на вратима и својим црним лепим о |
| братимили с вилама, ти би рекли: „То је вила!..“ Ја је гледах сав очаран и занесен, <pb n="153" |
| које народ прича, да су се братимили с вилама, ти би рекли: „То је вила!..“ Ја је гледах сав о |
| , мени се чини, као да се шећу око мене виле и златне паунице!..</p> <p>У гори пробавих цело пр |
| , као што је Љубица лепа!{S} Њено витко вилинсно тело крунисано је тако дивним лицем, да је мил |
| м сав очаран; мени се чињаше, да слушам вилу, да пева, а звуци гласовира њеног беху за мене так |
| уби, како му навек донесе колача, меса, вина и дувана, што мати за њега спреми.{S} И тако припо |
| гладовасмо.{S} Једном приликом при чаши вина, — не знам, како започесмо разговор о неизвесности |
| ћу сад?{S} На коју ћу страну сада да се винем?..{S} И не премишљајући дуго упутим се најближем |
| — — И у момка њеног дуго гледах, он је висок, црномањаст и доста леп човек.</p> <p>Бејах још о |
| асмо, како нестаје сунца у густом грању високе горе, цео запад беше златан и сва гора беше злат |
| дова опружаху кроз целу долину опкољену високим горама.{S} Око нас се преливаше разнобојно пољс |
| тно жуборећи вијугаше по чаробном хладу високих <pb n="110" /> и густих дрвећа нудећи ме, да се |
| кад се из постеље дигох, беше сунце већ високо одскочило.{S} Чим сам се обукао, изиђем на чесму |
| евојку, као што је Љубица лепа!{S} Њено витко вилинсно тело крунисано је тако дивним лицем, да |
| рво мојих живих и лепих нада може један вихор из корена ишчупати, а за моје јаде и сузе, које т |
| где око њега весело скачу и сви весело вичу: „Браца!{S} Браца!“..{S} Кад влак приспе, ми се иж |
| ама!{S} По улицама трчаше свет плачући, вичући, лелечући...{S} Старци, жене и деца, све то беше |
| вели, да ћу рано умрети, а то ме боли; више ми пута дође, да се тако слатко заплачем.{S} Тешко |
| почех посртати, не могох <pb n="159" /> више ни стајати ни ићи, те за то се спустим под прву ка |
| ема, те умире без гласа и спомена...{S} Више се пута у сну и заплачем, те кад се пробудим, ја с |
| као мртвац ходам међу живим људима.{S} Више пута паде ми на памет, да ће сада когод к мени при |
| и, који се у озбиљној радњи проведу.{S} Више ми пута дође, као да ми је срце стегнуто гвозденим |
| е срце не ће моћи без вас да живи!... — Више се пута тако уживим у створену будућност своју, да |
| црн и мрзак!{S} У мојим грудима као да више није срца, већ место њега велика лопта љутог отров |
| е ми соба као каква костурница.{S} Нема више Данке, да ме певајући дочека.{S} Ах!{S} С њом ми о |
| кажем, да би сада, када Паје мога нема више овде, ваше честе посете биле сасвим неумесне.{S} З |
| вечитог санка слатко спава.{S} Сад нема више тешких мука, нису јој очи пуне суза; али нема ни н |
| ицу штогод ванредно десити, кад већ има више од месец дана, како ми није ништа писао.{S} Не дао |
| ежног осмејка око лепих усана...{S} Она више не плаче, али с плачем престаде за навек и сваки о |
| сам добио од оца намесника из манастира више писама, која су ми са разних страна послата у мана |
| а била, да се баш збиља уверим, да није више тамо.{S} Домаћица ми рече сасвим равнодушно, да им |
| е груди нису више пусте, моје срце није више празно, ах! ја нисам несрећан, нисам, јер не стоји |
| ој, шта је, па је замолих, да ми то име више никад не спомене. —</p> <milestone unit="subSectio |
| овом тренутку постадох опет дете; но не више безбрижно, весело дете, већ дете с тужним срцем и |
| ег се манастир види и на којем сам лане више пута лежећи на зеленој трави премишљао о преживело |
| /p> <p>Ја видех, да у овој кући за мене више нема места, те с тога, чим Љубица дође к нама, при |
| сасвим невесела и предлагаше ми, да се више не молимо Богу за смрт, јер њој је жао оставити оц |
| ђацима својим?{S} Ја сам клонуо, па се више толико не могу напрезати; а они су ми једино уздањ |
| шљам?{S} За животом не жалим, јер ми се више не мили живети; а смрти се не бојим, на против сам |
| мља загрли у своја хладна недра, тај се више никад не смеје, али никад и не плаче...{S} Но док |
| како остасмо без оца и мајке, ја сам се више пута о њих огрешио.{S} Али они хоће каткад дуго и |
| рекипи, па се бојим, бојим се, не ћу се више моћи уздржати, отеће ми срце мах, отеће ми око мах |
| тајну на младом срцу своме и хтедох се више пута искрено поверити мајци својој, но бих се наве |
| ка устаде, јер не <pb n="117" /> могаше више да седи очарана лепотом овог дивног места, па стад |
| и хтео на поље да искочи, јер не могаше више да сноси загушљиве <pb n="22" /> јаде црних слутња |
| ловала; а кад јој он издану, не имађаше више за кога да ради, па ни за кога да живи...{S} Сирот |
| b n="129" /> мојој, па није чудо, да ми више пута дође да плачем, а ни сам не знам, за што да п |
| а осећања хладне усамљености, у коју ми више пута душа тако утоне, да мислим, да сам жив сарање |
| тано на мени сузне очи своје, које мени више говораху него речи њене.{S} Ах!{S} Давно то беше, |
| ме за раме и рећи: хајд одавде, ти ниси више наш!{S} И тада бих нехотице метнуо руку на чело, п |
| уд’ за што продавати, и кад не ћу имати више ни за чим уздизати, већ срећан посветити живот и р |
| ом разликом, што око манастира не шушти више зелено лишће, већ увело жуто, и што се од свију ти |
| г ђака напустити, јер све их не ћу моћи више држати, то ми је ипак жао, што морам баш овог изгу |
| 20/11.</head> <p>О мој Боже!.{S} Не дај више несрећи на ме!{S} Слаб сам, да још више поднесем, |
| чело, да је из главе избијем и да о њој више не мислим, ах! као какав демон гони ме лик њен!... |
| ислим на њу, при свем том, што се немам више ничем да надам, и заносим се у разне снове, како ј |
| отац и мајка, онда на целом свету немам више никог свога, остајем сам самцит као каква шибљика |
| ан и бедан, с једном разликом, да нисам више сам, већ имам поред мене милу сестру своју, за кој |
| !“ — рече ми Данка озбиљно. — „Ја нисам више дете, да ме мора навек други хранити!{S} Ја ћу оти |
| , без цели, без радости, па и не плачем више? —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>24/12</p |
| ја нисам несрећан, нисам, јер не стојим више сам самцит на свету!... -</p> <milestone unit="sub |
| tion" /> <p>3/7</p> <p>Док јучерањи дан више равнодушно <pb n="14" /> проведох, то данас цели д |
| радио дању и ноћу; што сам се напрезао више, него што ми допушташе снага моја.{S} Видиш, Данко |
| тим у нови стан, јер у старом сам живео више у тузи него у радости.{S} Али така ми је нарав мој |
| тору и бољем времену, одакле не бих тео више никад да се натраг у садањост вратим...{S} Благи Б |
| креност и верност љубави ваше, у толико више, што ми се мати усиљаваше, да ми вас из главе изби |
| , што се морам с њиме растати, у толико више, што гледах Љубицу и мајку њену, како су им очи пу |
| аја обрадовао доласком својим, у толико више очара ме Љубица лепотом својом.{S} Ја не знам, да |
| ца у мору среће...{S} Мени није требало више ништа, сад сам све знао.{S} Почех дрхтати од радос |
| да је не ћу изгубити.{S} Гледаћу да што више новаца заштедим, па кад наступе опет ферије, даћу |
| аболело, што сам је онако оставио и што више нисам поред ње, у толико ми опет певаше од радости |
| unit="subSection" /> <p>12/7</p> <p>Што више радим, тим све јасније осећам, да су најслађи часи |
| чника.{S} Но док се она вратила, ја већ више не знађах за себе.{S} Тек пред вече дођох опет к с |
| и такође беше пун цвећа и из којег се у више соба улазаше.{S} У ходнику владаше нема тишина и в |
| у разгранатих мирисавих липа, које се у више редова опружаху кроз целу долину опкољену високим |
| срце своје, јер живети овако — не могу више, та ја немам мира ни дању ни ноћу, немам мира ни у |
| м се, да ћете хтети увидети, да не могу више ваша бити; јер пре него што сам тај корак учинила, |
| дземни црви једну <pb n="164" /> лешину више, а ти мој добри роде, ти баш ништа!...{S} Ал’ опро |
| ише сетно срце моје.{S} Моје груди нису више пусте, моје срце није више празно, ах! ја нисам не |
| ити красније и слађе доба, кад се не ћу више са сиромаштвом борити и своје најлепше време други |
| не беху ми угодни, јер сви ми изгледаху више зачуђени него обрадовани, нарочито љубичина мати.{ |
| за што да плачем...</p> <p>Ја не имађах више никога, с ким бих се поверљиво насмејао, ком бих с |
| ет, а после се већ не могох и не хтедох више вратити натраг.{S} Цели дан ходах тамо амо, али сл |
| више несрећи на ме!{S} Слаб сам, да још више поднесем, па ће ми срце пући од туге и бола!....</ |
| еном видео!{S} Сирота Данка!{S} Она још више пати него ја...{S} Да још стрица немам, који је ко |
| one unit="subSection" /> <p>15/8</p> <p>Више пута помислим, да крајем овог месеца одем у манаст |
| } Љубице!{S} Јеси ли ти анђео, којег ми Вишњи посла, да усрећиш и моје груди?!..</p> <milestone |
| 97" /> Не могу вам описати милину, која владаше срцем мојим читајући писмо ваше, из којег видех |
| ви на свету.{S} У дворишту као и у кући владаше нека необична тишина и мени поче срце тако јако |
| ег се у више соба улазаше.{S} У ходнику владаше нема тишина и врата беху редом затворена.{S} Но |
| есело вичу: „Браца!{S} Браца!“..{S} Кад влак приспе, ми се ижљубисмо и растасмо.{S} Они весело |
| и да им срећан пут пожелим.{S} Чекајући влак разговарасмо <pb n="17" /> се непрестано о путовањ |
| он седе и оде, а ја остах гледајући за влаком, догод га догледати могах. —</p> <milestone unit |
| а и туга судараху се у мени као ватра и вода; милина, што имам тако добру и племениту сестру и |
| раке и за тили часак бејах у гори, која води у манастир.{S} Да ми усне непрестано тако страсно |
| сећајима мојим као какав рибар по тихој води својим лаким чуном.{S} Цео дан прође ми поред ње к |
| ац главу краси и како је девер к олтару води: па у залуд стадох трти и очи и чело, да је из гла |
| м и срећним, што немам већих брига, већ водим бригу о обичном једном писму, које не ће можда ни |
| и ту се стадох умивати хладном и свежом водом.{S} Тешки, ледени хлад и оно тихо шуштање цеви та |
| не могох пре стићи.“ </p> <p>У том дође возач, који је Данку амо довезао и донесе мали завежљај |
| су до хиљаду Маџара обишли наше људе и војнике, да су преко Тамиша мост ударили, у село ушли, |
| вор о катихетиним речима.</p> <p>„Би л’ волела, Марино! да умреш пре навршене седме године, па |
| ко се хоће поштено да живи!{S} И ја бих волела, кад <pb n="42" /> бих могла с њиме заједно бити |
| је многи момак девојку, коју није никад волео, а девојци дају онаког момка, за којим није никад |
| а морам бити анђео.</p> <p>— А би л’ ти волео? — упита ме Марина и погледа својим плавим очима |
| и!“</p> <p>Сирома Марко!{S} Како је тај волео слободу!{S} Како је тај љубио народ свој!...</p> |
| S} Лепо је бити анђео!..</p> <p>„Ја бих волео!{S} И ја морам умрети!{S} Ја морам бити анђео!“ — |
| заволи свим срцем својим.{S} И тако је волећи често би летео к њој, да је може само да види и, |
| јер она ме заиста искрено <pb n="78" /> воли... „Ослоните се на вашу Љубицу!“ На вашу Љубицу!{S |
| из зле намере, већ једино за то, што је воли.{S} Љубица прими ове речи одма к срцу, као што зна |
| очима беху збиља усне моје!... „Она ме воли! мишљах непрестано, и опет сва ова срећа срца мога |
| очи ми посташе опет ведре.{S} Љубица ме воли, — мишљах — а то ми је најбоље јемство, да је не ћ |
| претварати, као да ме волите, а ко мене воли, тог не могу ни ја мрзити, и да сам још неискусно |
| загрлити, па рећи, да је волим и љубим, волим свом душом својом: кад на једаред Паја, као из ве |
| Љубице!{S} Реци, да ме волиш!“</p> <p>— Волим! — рече Љубица тихо стиснувши главу своју на неми |
| је већ хтедох загрлити, па рећи, да је волим и љубим, волим свом душом својом: кад на једаред |
| о допада!{S} Искрено да ти кажем, ја је волим!“</p> <p>— Па то је лепо!{S} У осталом ја сам већ |
| о, а тај сам голуб ја!{S} Љубице, ја те волим, ја те обожавам!..{S} Реци и ти мени бар једну ре |
| своју, да пошље по Марину, „јер ја тако волим, кад је она поред мене!“ А је ли она кадгод оболе |
| ас из главе избије, говорећи ми, да вас волим једино за то, што се ви знадосте претварати, као |
| девојка знаде и да ли осећа, како ја њу волим?! —</p> <p>Она на моје питање слеже раменима, пог |
| алом ја сам већ мислио, да се вас двоје волите, јер што сам опазио на Љубици, то сам опазио ето |
| то се ви знадосте претварати, као да ме волите, а ко мене воли, тог не могу ни ја мрзити, и да |
| рока, који вас ни мало не правда.{S} Ви волите моју кћер, и то страсно волите, што ја добро зна |
| а.{S} Ви волите моју кћер, и то страсно волите, што ја добро знам.{S} Али кад је већ једанпут в |
| и писмо ваше, из којег видех, да ме још волите, јер то вам се види из сваке речи ваше, а уверен |
| е очи...</p> <p>„Љубице!{S} Реци, да ме волиш!“</p> <p>— Волим! — рече Љубица тихо стиснувши гл |
| т носио у грудима својим!..{S} Но ти ме волиш, и мени је то доста!{S} Ја ћу молити мајку твоју; |
| да гледам, смем да их љубим, јер ти ме волиш!“</p> <p>Ја бејах у загрљају Љубице своје заборав |
| ..{S} Она је послала оно писмо без моје воље“...</p> <p>Чим ово Љубица рече, мени тако би, као |
| /p> <p>Како Паја беше данас веома добре воље, јер је добио драго писмо од веренице своје, то по |
| о је и шта је са сестром твојом, па ако воље узимаш, можеш је у свако доба посетити и видети.“ |
| природни закони, које називамо „божијом вољом“, о које се сиромах тако лако може и скоро мора д |
| зишао у поље, онда тек пустим сасвим на вољу срцу своме...{S} Читав час ходах тако, ни сам не з |
| аљда бојећи се, да јој не дођем и ја на врат.{S} Па како је стрина с њоме зло поступала још за |
| ога света, па је мени на груди пала и о врат се мени обесила, па ме плачући преклиње, да је узм |
| беху редом затворена.{S} Но чим на прва врата закуцах, она се одма отворише, и преда ме ступи Љ |
| м, но с мирном савешћу закуцати на туђа врата и запросити <pb n="19" /> комад хлеба?{S} Ја ниса |
| „од куд? како?“ измењиваху, отвори Паја врата од оближње собе и гласно повика: „Љубице! хајде п |
| } Он оде, а мајка ми стаде пред школска врата и дуго за њим гледаше, гледаше сузним оком тешко |
| е гдегод прода, а оно ми закуца неко на врата и на моје „слободно“ ступи Мита веселим лицем у м |
| а све стране, па онда полако закуцах на врата.{S} Но то куцање беше по свој прилици слабо, да г |
| а три тренутка, а ја чух, да се изнутра врата отварају и да неко к мени иде.{S} Ја стајах као з |
| , а сада?{S} Сада ми се учинише та иста врата тако чудна и тако тајанствена, као да ћу кроз њих |
| стрица као дете становао, када сам иста врата равнодушно отварао и затварао, равнодушно преко п |
| аше.{S} У ходнику владаше нема тишина и врата беху редом затворена.{S} Но чим на прва врата зак |
| се мало уклони, одма иде све као преко врата! — Шта ће и како ће са мном бити, ја не знам и не |
| шки уздах и ја јој обвијем обе руке око врата, па дуго укоченим оком гледах у њу.</p> <p>„Сирот |
| запета пушка.{S} Но како ми би, кад со врата отворише и ја спазих мени сасвим непознату женску |
| а прободе ножем...</p> <p>У том се Паја врати к нама и наш разговор пређе опет на друге предмет |
| е читава два часа ходајући пробавим.{S} Вратив се натраг у манастир проведох читав дан читањем |
| , да отрчи по лечника.{S} Но док се она вратила, ја већ више не знађах за себе.{S} Тек пред веч |
| и ја пољубим стару госпу у руку, да се вратим у своју тамницу.{S} Она ме гледаше необичним око |
| оперем од крви, па онда се као претучен вратим кући.{S} Ушавши у собу бејах тако изнемогао, да |
| за то изиђох у гору.{S} Ишавши тамо амо вратим се опет натраг, легнем на диван и удубим се у ра |
| ећ поче и зора да се јавља и ја се опет вратим у собу, где Данка још слатко спаваше.</p> <p>„Си |
| то да значи?“ мишљах у себи, па се опет вратим у собу, где стадох читати:</p> <p>„Поштовани г. |
| тео више никад да се натраг у садањост вратим...{S} Благи Боже!{S} Кад бих могао да пренесем л |
| > <p>Као каква вила појави се Љубица на вратима и својим црним лепим оком и гледа ме као престр |
| једног манастирлију, који стајаше пред вратима, ко је умрьо?</p> <p>„Е мој господине!“ — рече |
| а одма у плач грунем...{S} Стојећи пред вратима сећах се некадањих дана, кад сам код стрица као |
| це и моје око и уво на једаред полети к вратима, на којима Паја стајаше. „Не знам!“ зачу се из |
| {S} Па кад би се од те миле му голубице вратио у гњездо своје, он би целу ноћ сањао лепе снове, |
| д се тако наплакасмо, умирени и утешени вратисмо се у село.</p> <p>Сутра дан рано зором кренусм |
| тамо готов будем, да ћу се одма натраг вратити и одма је к себи узети.{S} Она ме мирно слушаше |
| после се већ не могох и не хтедох више вратити натраг.{S} Цели дан ходах тамо амо, али службе |
| тамо бити!“ рече ми мати његова, кад се враћасмо с паробродске станице.</p> <p>— Добро ће му би |
| ше тугу срца и досаду живота, јер ја се враћах с гробља, на којем сам сахранио најмилије наде и |
| , да хране траже: но се опет онако исто враћаше, јер ниједна не могаше нигде ничега наћи, што б |
| о мисли, сирома си вели, но си поштен и вредан.“</p> <p>Ове ме речи јако обрадоваше, јер ми пот |
| наследисте! —</p> <p>„Такви понос мало вреди у животу сирочета, које нема нигде никог, нигде н |
| јно пољско цвеће, које шарени лептири и вредне челице весело облетаху, а над главом у зеленом л |
| угог и страшног сна; а из ока ми полете вреле сузе...{S} Погледах сузним оком у небо, у звезде: |
| била!{S} Моје је срце пуно љубави, пуно вреле и искрене љубави, а то је ипак неко благо!...{S} |
| же!{S} Како бих сада у потпуној срећи с врелим срцем могао уживати часе живота свога, кад не би |
| н ветар.{S} Дувај, ветре!{S} Разлади ми врело чело моје!{S} О кад би могао да одуваш и тугу мој |
| претукао...{S} Оку ми ништа не годи, а време ме мори, љуто ме мори...{S} О Љубице!{S} Љубице!{ |
| веома пријатна.{S} Реч по реч, па дође време да се руча.{S} О ручку ми приповедаше домаћица о |
| рестано тамо вуче и када знам, да ми је време само за то дуго, што нисам поред ње. —</p> <pb n= |
| есне.{S} За вас би боље било, кад бисте време посветили на озбиљније и вама нужније ствари, осо |
| роведох још како тако, но данас ми беше време ужасно дуго, и кајем се, што опет к Љубици не одо |
| са сиромаштвом борити и своје најлепше време другима буд’ за што продавати, и кад не ћу имати |
| дотле она тужним срцем проводи најлепше време своје служећи и радећи другима, да би помогла бра |
| ана срце моје, но шта ћу?{S} Ваљда ће и време узети штогод на себе, да и оно лечи, да не лечим |
| ведох цело пре подне читањем и учењем и време ми тако брзо прође, да сам се зачудио, кад на руч |
| „Лечио сам се!“ Ах!{S} Од детињства ми време непрестано јаде лечи, али ове јаде, Љубице! не ће |
| Љубицу, и у тим слатким мислима лети ми време, као муња што лети.{S} Па и оно неколико тренутак |
| и, али ове јаде, Љубице! не ће излечити време, ове ћу оставити гробу да лечи!..“</p> <p>На скор |
| а, па и она вели, да не осећа, како јој време брзо пролази, што је сасвим природно, јер и она н |
| овека, који ме на кола узе.{S} Неко сам време плакао, и кад ови добри људи видеше, да сам још с |
| кадгод оболела, то сам већином провађао време седећи поред постеље њене.</p> <p>Једном дође у ш |
| на ум, за што да Љубица проведе баш ово време у Б—, а не код своје куће, кад је могла бар претп |
| uote> <p>Тако сам онда певао.{S} То сво време од Маркове смрти до Љубичиног познанства провађао |
| би морило нестрпљење и ово ужасно дуго време, кад санка за мене нема, те нема!...</p> </div> < |
| мница, на коју је сваки осуђен, да неко време препати.{S} Данка је своје већ препатила, па сад |
| мо од Паје, писано у К—, где ће се неко време због свадбе задржавати, па ми међу осталим вели: |
| своме.{S} Дошавши тамо забављах се неко време с Љубицом у соби, а око четир сата изиђосмо у баш |
| сваким местом, у којем сам провео неко време живота свога.{S} Надам се, да ћу у новом стану мо |
| ном голуб и голубица и они живљаху неко време мирно и срећно и имађаху још два голупчета, младо |
| видео и Љубицу и Данку!..{S} Лежах неко време, па опет устадох.{S} Ходах мало по соби, па онда |
| етно срце тако раздирали...</p> <p>Неко време бејах сам с њоме и мени дође, да је оберучке загр |
| адном мојом Данком.{S} Већ прође толико време, а ја не чух за њу још ниједне речи.{S} Ах, Боже! |
| ма добро и надам се, да ћу је за кратко време моћи извести на прави пут посматрања себе и околи |
| коме ћу тебе да оставим?{S} Ово кратко време бесмо заједно, два сирочета, уживајући једно као |
| а нема појава и моје мисли за то кратко време прелетеше сву прошлост моју и моје се груди стадо |
| n="155" /> ветру и киши, и то несносно време још ми увећаваше тугу срца и досаду живота, јер ј |
| Данку у који женски завод, да се за то време тамо поучава, а ја ћу отићи опет у манастир, где |
| и називаху.{S} Кадгод имађасмо слободна времена, не разговарасмо се ни о чем другом, већ о јаду |
| беше, када је видех последњи пут и она времена беху још лепа времена; тада беше још мало, нест |
| оследњи пут и она времена беху још лепа времена; тада беше још мало, несташно девојче, а сада ј |
| Али она увиђа, да вама треба још доста времена, док дођете дотле, да се можете удомити; па ви |
| ада бави Светозар С—, који је пре неког времена овде становао?“ — Светозар С—?{S} Па он је још |
| и; не знам, на коју ће ме страну вртлог времена бацити?{S} Да још Данке немам, можда бих до сад |
| емо радити, ако ова болест устраје дуже времена, па да морам прећи у болницу?“</p> <p>— Не ћеш |
| 63" /> удомити, а за све то треба много времена.{S} Моја вас мати не мрзи.{S} Верујте мени, она |
| n="126" /> <p>Не прође од то доба много времена, а ја и Данка остадосмо без оца и мајке.{S} Ах! |
| из главе избију; но им је требало дуго времена док су ме од те душевне болести излечили; јер к |
| поткрепише наде, да ће љубичина мати с временом све лепше мнење имати о мени.</p> <p>„Је ли Па |
| е, да ће ме начинити човеком и да ћу му временом бити од користи!!{S} Мој мили роде!{S} У мени |
| дговора не добијам.{S} Може бити, да ћу временом називати ово доба још златним и срећним, што н |
| да сам у неком лепшем простору и бољем времену, одакле не бих тео више никад да се натраг у са |
| тошта излечити! —</p> <p>„Да оставим то времену?“ — рекох горко смешећи се — „То кад станем изд |
| ао да је посве потресоше: — Оставимо то времену, јер и оно ће много штошта излечити! —</p> <p>„ |
| и, убијати и пљачкати почели.{S} Вика и вриска стаде се на све стране разлегати.{S} Неколико сл |
| } И саме иконе као да задрхташе од љуте вриске, од силна бола невиних људи!...{S} И Маџари грун |
| ми срце тако јако, сва крв поче у мени врити, и да сам могао, бих од тог читања тако радо одус |
| покажем захвалност своју, дужну својим врлим родитељима; у Мити доброг и искреног друга; а у Љ |
| ку ми беше угодно, но сада ми је тешко, врло тешко!“ рекох и погледах јој црне очи, које још на |
| шалу да збија.{S} Шала беше из почетка врло пријатна, но реч по реч, па се Љубица расрди, те с |
| стаде даље да гони.{S} Од тог тренутка врло мало знам, шта се са мном догађало; тек пред вече |
| оду своју.{S} Када је у бој пошао, беше врло озбиљан, али не беше ништа жалостан.{S} Пољуби се |
| р је од Паје чула, да ми детињство беше врло бурно.{S} Мени ова молба не беше баш најпријатнија |
| на цело после подне пустила, јер је дан врло пријатан, па да иде кудгод у шетњу.{S} Но почем не |
| ажим себи другу службу.{S} Али ја бејах врло слабо обучена, а ветар и киша беху тако хладни да |
| му је мило, што може да угости сирочад врлог претходника свога.{S} Од дугог путовања као и од |
| и, љубав моја к роду своме наслеђена од врлог оца мога, која ће ме у животу навек руководити, о |
| воју. — Но и народ не оста неблагодаран врлом оцу моме, он указује благодарност своју на мени, |
| а и туга....{S} Да сам ја господар тога врта, на том би месту и лети и зими морало навек цвеће |
| и смрти; не знам, на коју ће ме страну вртлог времена бацити?{S} Да још Данке немам, можда бих |
| овољаца, који славно погибоше под Луком Вукаловићем, и међу тим именима записано је име и нашег |
| инуо какву стену, испод које беше читав вулкан, те који добив сада одушке поче дивље да куља!</ |
| том, што у грудима као да ми беше читав вулкан.</p> <p>— Хвала! — рече ми тако тихо, да сам јед |
| ци не одох, кад ме срце непрестано тамо вуче и када знам, да ми је време само за то дуго, што н |
| .{S} Кад је исто дело изишло у „Јавору“ г. 1874 и 75, упозорише ме искрено неколики пријатељи м |
| у, где стадох читати:</p> <p>„Поштовани г. Миливоје! — Мислим, да се нећете наћи увређени, ако |
| </p> <p>Хтедох још јуче одавде натраг у Г — отићи, али непрестано пада бујна киша и дува тако х |
| народну помоћ, па бих отишао с Данком у Г—, тамо бих нашао неколику децу, да их поучавам, па би |
| hapter" xml:id="SRP18752_C1.1"> <head>У Г- 1/7 1860.</head> <p>Данас ми је дан рођења мога.{S} |
| hapter" xml:id="SRP18752_C1.3"> <head>У Г—.{S} 14/9</head> <p>Јесам ли могао другчије и боље ур |
| hapter" xml:id="SRP18752_C2.3"> <head>У Г- 20/11.</head> <p>О мој Боже!.{S} Не дај више несрећи |
| мука! — рекох Мити једино због тога, да га не испитујем пред Данком.</p> <p>Чим изиђосмо на ули |
| Већ му је била и девојку испросила, да га жени, па гле, место сватова шта би!{S} Проклете боги |
| а иначе богат, оде професору своме, да га он даље поучава.</p> <p>— Збиља!{S} Сирома човек мор |
| ве стране освртати, по свој прилици, да га не би когод видео, да се са служавком јавно на улици |
| о куцање беше по свој прилици слабо, да га нико ни чуо није, те с тога сада закуцах јаче.{S} Не |
| око њега певајући улагује велећи му, да га другови тамо на далеко чекају, само да га превари, д |
| један човек и рече ми, да је из К— и да га је послала госпа докторка, да ми <pb n="59" /> преда |
| ући ока с ње, а срцу ми тако би, као да га прободе ножем...</p> <p>У том се Паја врати к нама и |
| сам до сад о свету само сањао и као да га сад тек први пут на јави видим!....{S} Како ми овај |
| рестано неког чека, а не може никако да га дочека.</p> <p>Но од како сам Љубицу упознао од онда |
| другови тамо на далеко чекају, само да га превари, да она не покисне..{S} Ах! како ми <pb n="1 |
| навек читам и никад не могу довољно да га се начитам! —</p> <p>Мени беше веома мило, што с так |
| та јучерањи пехар отрова?{S} Зар још да га пијем?{S} Зар ми срце није доста отровано?{S} Зар јо |
| срце није доста отровано?{S} Зар још да га трујем?{S} Па чега ради?{S} Ради неверне Љубице!..{S |
| ечник и стаде је дуго посматрати.{S} Ја га запитах, шта мисли?</p> <p>„Сувише је слаба!“</p> <p |
| кајући од мене одговора рече даље: — Ја га знам већ скоро целог на памет и опет га навек читам |
| душе моје.{S} Бејах жељан санка, те сад га добих и тај ми санак беше сладак, као што је дојенче |
| , а ја остах гледајући за влаком, догод га догледати могах. —</p> <milestone unit="subSection" |
| ООМ ОВО ДЕЛО ШТАМПАНО.</p> <p>ПОСВЕћУЈЕ ГА</p> <p>ПИСАЦ.</p> </quote> <pb n="4" /> </div> <pb n |
| дође и донесе један мали завежљај, мете га на сто и рече: „Знам Миливоје! да не ћеш имати шта д |
| знам свршетка; а ви, ако га знате, а ви га реците!{S} Реците, Љубице!{S} Љубице, сунце моје!..“ |
| о.</p> <p>— Зар има и таквих људи, који га не читају радо? — одговори ми и поче ме смешећи се т |
| рече: „Читао сам и твоје писмо, што си га Паји писао и сви рекосмо, да си збиља племенита срца |
| ану и стрицу одма напишем писмо, молећи га, да ме извуче што пре из ове непријатне неизвесности |
| А има ли наде? — запитах опет гледајући га таким погледом, да му одговор с лица у напред прочит |
| писмо, а руке ми тако задрхташе, да сам га једва отпечатио. „Шта ће сад то да значи?“ мишљах у |
| лазила; ја се бејах обрадовала, кад сам га спазила, јер га већ давно нисам видела; но он чим до |
| ћам и разумем, а онда као дете само сам га дубоко у срце усадио. — Мало пре, него што ћемо лећи |
| рече ми: да је добио од Паје писмо, он га позива у љубичине сватове, јер она се удаје за једно |
| и по својој сопственој увиђавности ево га сада прерађеног издајем на јавност. —</p> </div> <pb |
| х тада ножа, бих јој потражио срце, ако га има...</p> <p>Као без душе долетим до болнице и приј |
| !{S} Ја бар не знам свршетка; а ви, ако га знате, а ви га реците!{S} Реците, Љубице!{S} Љубице, |
| добити, и бринем се, шта ћу радити, ако га не добијем; кад ми сунце у зору пробије прозоре моје |
| ађи брат изиђе с колима пред њега, како га грли и љуби, како му навек донесе колача, меса, вина |
| о путовању: један нам приповедаше, како га сваке године радосно дочекују родитељи, браћа и сест |
| горчија.{S} Она прими савет мој, а како га је примила, најбоље говораше бистра суза, која јој н |
| амо нашег разреда, већ целе школе, тако га бар већином професори називаху.{S} Кадгод имађасмо с |
| речи: „Срећни Бранко!“</p> <p>— За што га срећним називате? — упита ме, као да ме није разумел |
| сејан.</p> <pb n="51" /> <p>— „А за што га ви срећним називате?“ — упита ме Љубица.</p> <p>— „З |
| сам хтео тиме да рекнем.</p> <p>„За што га називан срећним, што беше кадар да и после смрт свој |
| јах обрадовала, кад сам га спазила, јер га већ давно нисам видела; но он чим дође спрам мене, с |
| га знам већ скоро целог на памет и опет га навек читам и никад не могу довољно да га се начитам |
| х, да ми је отац у боју погинуо и да су га једва познати могли, тако је био нагрђен и осакаћен! |
| смешити.</p> <p>— Од Љубице? — запитах га мало зачуђен. — А од куд ти да доспеш тамо?</p> <p>„ |
| — А шта јој мати рече за мене? — упитах га, који ми управо у очи гледаше тражећи у њима одговор |
| ан поред Љубице своје, а данас проведох га поред књиге.{S} Кад бих још знао, шта је с Данком и |
| ја стискох писмо на срце своје, стискох га на усне своје и све моје мисли прелетеше као муња пр |
| тељ?{S} Како ми је та реч сада хладна и гадна, та иначе света реч!{S} Мени се чини, да бих јој |
| ав пред вече овамо и дошав дома рече ми газдарица, да што пре одем у болницу, јер ми сестра опа |
| {S} Мене је стало труда, док сам с овом гатком готов био, јер још одма у почетку поче ми лице г |
| напред одаваше мисли моје: „Знам једну гатку, која нема свршетка.{S} Покушајте ви, да је заврш |
| насмеши.</p> <p>„Лакше ми је, да вам ту гатку читам, него да вам је приповедам.“</p> <p>И тек ш |
| {S} Ја приђем к прозору, наслоним се на гвоздене шипке, те гледах дуго у плаво ведро небо, по к |
| и пута дође, као да ми је срце стегнуто гвозденим обручима, па хоће да пукне; или као да се сви |
| се кренусмо из К—, ја овамо, а он у Б—, где ће му скоро и сватови бити.{S} Но како ти се Љубица |
| Данас добих писмо од Паје, писано у К—, где ће се неко време због свадбе задржавати, па ми међу |
| вине оглас ради сестре своје одох у К—, где сам опет у црне очи лепе Љубице дуго и дуго гледао. |
| уде, онда се морам упутити најпре у П—, где ми стриц живи, па ако ме тамо каква несрећа снађе, |
| н путовасмо и једва ноћу стигосмо у Т—, где одседосмо код учитеља <pb n="72" /> Бранка, који је |
| гледам.{S} У том опазим оца намесника, где долази у башту са још једним младим човеком и једно |
| а!{S} Да сав мој живот постане пустиња, где тица не пева, нити цвеће цвета; да сав мој живот бу |
| меке груди биће ми пролетна лисна гора, где се санак најслађе спава!.. —</p> </div> </div> <pb |
| ?{S} Видех велику кулу наше лепе цркве, где се у мору пламена васколиког села и сама у пламен з |
| бих могао замислити лепше слике од ове, где све цвеће око ње као да беше живо и весело, само шт |
| илина гледати млађу браћу и сеје своје, где око њега весело скачу и сви весело вичу: „Браца!{S} |
| ош у постељи, кад спазих сунчане зраке, где пробише кроз прозор у моју собу.{S} У мени поче срц |
| олако <pb n="89" /> одем до прве чесме, где лице оперем од крви, па онда се као претучен вратим |
| јчин гроб, јер она сирота и не знађаше, где нам је мајка сарањена, а хтедох и ја, и ако нам не |
| ио се од свега света и нико не знађаше, где је и како је?{S} Тек на крају године изиђоше у нови |
| настира морадох још читав дан путовати, где тек јуче пред вече стигох.</p> <milestone unit="sub |
| за који дан зацело ће ти стрина јавити, где је и како је и шта је са сестром твојом, па ако вољ |
| с лепо, не бисте ли ме знали известити, где се сада бави Светозар С—, који је пре неког времена |
| авши данас у К— затечем Љубицу у башти, где весело певајући надгледаше цвеће, а у руци држаше н |
| урова и грозна непријатеља, не мислећи, где су нам сродници <pb n="11" /> наши, шта је с њима?. |
| једну, час на другу страну, не знајући, где ће поглед да задржи?...{S} Ја је задовољно гледах и |
| p>За неколико тренутака бејах на улици, где видех, да људи већ излазе из цркве, те зато убрзам |
| тигох.{S} По казивању пајином знао сам, где станују, те ушавши <pb n="33" /> у двориште чисто с |
| једне ноћи на улици под једном капијом, где се склонила од ветра и кише, па тамо сирота и заспа |
| S} Дуго мишљах, како бих дознати могао, где се сада бави; но се не могох решити, како да је пот |
| Зар је не би морао оставити опет тамо, где си је и нашао?{S} Могао би је истина видети, и то б |
| или свет!{S} Кад ти одеш кад одеш тамо, где нам је већ отац и мајка, онда на целом свету немам |
| поучава, а ја ћу отићи опет у манастир, где ћу стари живот на ново продужити, а дотле ћу настој |
| буњено.</p> <p>Он ме одма уведе у собу, где осим љубичине мајке беше још једна млада госпа, кој |
| да се јавља и ја се опет вратим у собу, где Данка још слатко спаваше.</p> <p>„Сирота Данко!{S} |
| ишљах у себи, па се опет вратим у собу, где стадох читати:</p> <p>„Поштовани г. Миливоје! — Мис |
| мало под орахом, те онда уђосмо у собу, где нам Љубица на гласовиру свираше и певаше.{S} Ја беј |
| е ствари.{S} За тим уђосмо у моју собу, где ми Данка приповедаше, шта је и како је с њоме било. |
| о мојој жељи одредише ми они исту собу, где сам лане становао.{S} У целом манастиру још је онак |
| њему у почаст приређују домаћу забаву, где се искупе сви њихови сродници и пријатељи, па му св |
| да постанеш анђео?{S} Да живиш у рају, где има толико лепог цвећа, да гледаш у лице божије, да |
| моран дошавши дома затечем мајку своју, где сама забринута седи.{S} Ја јој почех приповедати, к |
| о добро, да бих полетео куд год у гору, где има пуно мирисавог цвећа, па бих цвеће брао и венце |
| певачица.{S} Обучем се и изиђем у гору, где читава два часа ходајући пробавим.{S} Вратив се нат |
| залазити, а ми се упутисмо мало у гору, где нам умиљато сетни поји малих певачица и чаробно шуш |
| тигох тамо, сав усплахирен уђем у кућу, где на срећу своју затечем Љубицу саму, јер мати јој бе |
| н и жалостан одох данас рано у болницу, где затекох Данку у највећим мукама.{S} Кад седох поред |
| о у башту и седосмо под онај исти орах, где сам, дошав, први пут овамо, причао живот свој, и ту |
| сао беху наши родитељи: „Где си оче?{S} Где си мајко?{S} Да видите овако загрљену децу своју, з |
| домаћица у тако звану „гостинску собу,“ где ме бела постеља прими на своје меке груди и скиде т |
| при свем том још немилице тукла; а сад где дођем, ту ме не ће за цело нико тући!“</p> <p>Још н |
| м и брзим корацима одох најпре породици где је Данка била, да се баш збиља уверим, да није више |
| це! и мени срце чудновато зебе; но ипак где је зебња, ту је и нада...{S} Поздравите милостиву м |
| капију мислећи, да се мало одморим, но где морадох одма и заспати, јер ја и не знам, како сам |
| че.{S} Дуго и дуго гледах на ону страну где почиваше Љубица моја...{S} У том се већ поче и зора |
| one unit="subSection" /> <p>11/4</p> <p>Где је сада оно доба, кад не бејах у стању ни дане да б |
| и моја прва мисао беху наши родитељи: „Где си оче?{S} Где си мајко?{S} Да видите овако загрљен |
| p>7/5</p> <p>Мораћу тражити други стан, гдегод иза вароши близу горе, јер овај ми поста тако не |
| то преко недеље сврши, то ће гледати да гдегод прода, да својим трудом себи бар одело набавља.{ |
| к што Данка оде у град, да своје радове гдегод прода, а оно ми закуца неко на врата и на моје „ |
| тако тужно, тако мрачно!{S} Нигде да се гдегод небо плави, нигде зрачка од сјајнога сунца!{S} О |
| е и које ме свуда прате, кудгод ходим и гдегод станем!..{S} У том ми изиђе пред очи и сеја моја |
| улицама гледах на све стране, да ли бих гдегод њега или Данку опазио и мишљах, како ће ми бити, |
| е црни густи облаци, да једва могаше по гдекоја звезда тамо амо затрептати; а око манастира беш |
| о исто као и смрт оца мога: док ми отац гине бранећи народност своју, мати ми умире чувајући де |
| слима поче ме снага на ново да оставља, глава ми клону, а тело ми поста грозничаво, што по свој |
| е почеше ми на једаред ноге да клецају, глава ме заболи и у њој ми поче да сева, очи ми се напу |
| устити на један хладни, мокри камен.{S} Глава ми клону, а чело ми проби ледени зној; закашљах с |
| ровах, да је ова дивна и мени тако мила глава збиља на мојим грудима!{S} Но поред ове дивне мил |
| слободе, мени треба самоће.{S} Моја је глава сва узаврела, срце хоће да ми прекипи, па се боји |
| ећати, да су ми се ноге умориле и да ме глава боли, седох крај пута под једну тополу и дуго, ду |
| а моје се руке обавише око ње, лепа јој глава клону на моје груди: ми се загрлисмо...</p> <p>Ок |
| овољан и весео.</p> <p>Година 1848 дође главе добрим родитељима мојим.{S} Још се тако живо сећа |
| лавом на моје груди.{S} Ударом ове миле главе о моје груди прође ме свега <pb n="48" /> нека не |
| ихо плакати..{S} Ја погледах преко њене главе кроз отворени ходник у ведро плаво небо, а из ока |
| алуд стадох трти и очи и чело, да је из главе избијем и да о њој више не мислим, ах! као какав |
| ц и мајка трудили, да ми те сањарије из главе избију; но им је требало дуго времена док су ме о |
| евка јадне мајке не могаше ми никако из главе изићи. „Данас сутра могу и ја тако исто умрети“, |
| што ми се мати усиљаваше, да ми вас из главе избије, говорећи ми, да вас волим једино за то, ш |
| та би!{S} Проклете богиње!{S} Дођоше му главе!“ —</p> <p>Овај ми човек тако говораше, као да св |
| , с које им на сусрет пођох.{S} У мојој глави као да севнуше муње и ја стадох као укочен!{S} Да |
| да је уда?{S} Да ли јој бејах тада ја у глави?{S} Ја, који сам већ пред очима њеним?{S} И тако |
| ога вам, сирома је само онај, који је у глави сирома.“</p> <p>Ја јој не знадох на ове речи ништ |
| а при том ми непрестано и Љубица беше у глави и појављиваше ми се у разним појавима: час сеђаше |
| лед кроз кости, но ипак ми нова мисао у глави сину:{S} Да се није кудгод одселио?{S} Те за то з |
| ction" /> <p>30/10</p> <p>Данас ми беше главна брига, да уредим све своје ствари, да бих се мог |
| ет учити. — Уједно је почех поучавати у главним појмовима природне науке, а тако исто у повесни |
| забављати.{S} Но осим њега беше Љубица главно лице за мене, јер кад јој погледим у њене црне о |
| гама ми шушташе жуто увело лишће, а над главом на дрвећу голе гранчице ветром тихо њихане као д |
| и вредне челице весело облетаху, а над главом у зеленом лишћу разлегаху се умиљати поји раздра |
| , какав се црн и страшан облак вије над главом његовом?{S} Не знаш, и боље што не знаш!{S} Шта |
| ко јако повучем, да и она нехотице паде главом на моје груди.{S} Ударом ове миле главе о моје г |
| и су потучени, али и многи наши платише главом; само се још није знало, ко је све погинуо?{S} З |
| је груди братски загрлим, да над твојом главом сузним оком тихо прошапћем: „Ми смо без оца и ма |
| дрога неба?{S} Кад бих морао с обореном главом, но с мирном савешћу закуцати на туђа врата и за |
| битке и умрлих јунака, наслони на њега главу своју и плакаше све јаче и јаче..{S} Ја стајах не |
| бих год срео, сваком бих метуо венац на главу...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>15/8</p |
| анпут неки разговор близу себе и дигнув главу спазим Пају и Љубицу, који се управо к мени <pb n |
| то је у овим грудима!..“ Но када подиже главу своју с груди мојих, стаде ме гледати својим плав |
| век би био сав крвав и навек би од мене главу окретао...{S} Сањам и мајку своју, како ми вели, |
| ћи, али јој усне задрхташе и она окрете главу, <pb n="57" /> отрже се из моје руке и хтеде поћи |
| ли слободе или народа нашег куршум кроз главу пројурити, па онда нек ме вешају, нек ме пушкарај |
| заплакао; час стајаше поред мене држећи главу на мојим усколебаним грудима; а час је опет гледа |
| "66" /> Она непрестано плакаше и држећи главу на грудима мојим све је јаче притискиваше, као да |
| p>— Волим! — рече Љубица тихо стиснувши главу своју на немирно, али срећно срце моје.</p> <p>„Љ |
| вога не могу да растумачим и тако пуним главу све самим црним слутњама.{S} Не могох ништа друго |
| очајничким гласом и сав поражен оборим главу на своје несретне груди, а сузе ми покуљаше на са |
| е да клекнем, морам да наслоним на крст главу своју.</p> <p>Сећах се последње ноћи у манастиру, |
| е мишљах, то ми крв све већма удараше у главу и ја бејах као махнит!{S} Место суза беху <pb n=" |
| Марину, јер ја већ бејах себи увртио у главу, да морам бити анђео.</p> <p>— А би л’ ти волео? |
| > <p>Данкина мисао не хтеде ми никако у главу, при свем том, што другим начином заиста нисмо ка |
| бим је у чело и уста, а она спусти милу главу своју на узбуђене груди моје и поче тихо плакати. |
| {S} У блаженству овом подигнем јој милу главу с груди својих, погледам јој у лепе црне <pb n="6 |
| у и пољском цвећу, које пред њим шарену главу своју по зеленој трави тамо амо превијаше.{S} По |
| е на столици поред моје постеље, а лепу главу своју држаше на мојем узглављу и мирно спаваше.{S |
| у почетку речи мојих подиже своју лепу главу, па ме стаде својим црним расејаним оком смешећи |
| а; а час је опет гледах, како јој венац главу краси и како је девер к олтару води: па у залуд с |
| тало!{S} Као сироче, знам, да не ћеш од глади умрети, јер добра рука ако коме штогод даје, она |
| ешљиви, ваљда због тога, што много пута гладовасмо.{S} Једном приликом при чаши вина, — не знам |
| анка даље — „Зар није боље радити, него гладовати или просјачити?{S} Не, брате! док мене имаш, |
| на на јутрење, и не знам, да ми је икад глазба срцу тако годила као <pb n="141" /> сада ова сет |
| говараше и мене спомињаше.{S} Мени беше глас као познат и непознат, и чим сам неколико <pb n="6 |
| чух с друге стране ходника неки женски глас, који се са оцем намесником разговараше и мене спо |
| олико тренутака, а оно нам стиже ужасан глас, да Маџари цркву пале, а у порти људе секу.{S} Ох! |
| з друге собе и ја познадох одма љубичин глас. „Слушај!“ — говораше Љубица даље: „Мита ми пише, |
| шко ми је отићи с овог света без икаква гласа!...{S} Па знаш шта сам намислио?“</p> <p>И његове |
| од бола, што здравља нема, те умире без гласа и спомена...{S} Више се пута у сну и заплачем, те |
| Како косови слатко звижде!{S} Сваки ме гласак њихов тако чудно у срце дира!.{S} И што се дуже |
| ху, отвори Паја врата од оближње собе и гласно повика: „Љубице! хајде погоди, ко нам је дошао?“ |
| ја Данка!...</p> <p>„Сестро!“ — повиках гласно и притрчах к њој — „Сестро мила!..{S} Ах, благи |
| ечи.{S} Но после подне добих много црње гласове, које ми тада за навек срце ранише.{S} Чух, да |
| ми се у разним појавима: час сеђаше код гласовира и свираше и певаше тако дивно и тужно, да бих |
| ињаше, да слушам вилу, да пева, а звуци гласовира њеног беху за мене тако чаробни, да ми на јед |
| е онда уђосмо у собу, где нам Љубица на гласовиру свираше и певаше.{S} Ја бејах песмом и свирко |
| р на једаред скочи с места свога, приђе гласовиру, те свирати поче.{S} Ја остах на своме месту |
| аменима, погледа ме збуњено и тужним ми гласом рече: „Ничем!“</p> <p>— Ничем! — рекох за њоме н |
| о вас опет посећујем!“ рекох јој таквим гласом, који на мах одаваше усколебану душу моју.{S} Хт |
| ема!“</p> <p>— Нема! — рекох очајничким гласом и сав поражен оборим главу на своје несретне гру |
| гроб оца свога?“ — рекох јој уздрхталим гласом, усиљавајући се, да се како не заплачем.</p> <p> |
| улици под капијом?“ — рекох уздрхталим гласом уплашен оваком вести, а сва ми се кућа стаде окр |
| > <p>— Господине! — рече ми усколебаним гласом — Ја сам већ прстенована и надам се, да ћете хте |
| — одважих се, те јој рекох усколебаним гласом — „Буди моја!{S} Поврати се опет к мени!{S} Ти < |
| бити анђео!“ — рекох јој тако поузданим гласом, као да сам ја господар над животом и смрти.</p> |
| ње, шта мислим с њоме, рекох јој тужним гласом: „Тешко је бити господар, а слуга можеш бити у с |
| .</p> <p>„Сиротицо!“ — рекох јој тужним гласом — „Шта ћемо радити, ако ова болест устраје дуже |
| е с тога дирнут у срце рекох јој тужним гласом:</p> <p>„О Љубице што ми сестру спомињеш, то је |
| сасвим отићи!“ рече Љубица мало тужним гласом после краћег поздрава.</p> <p>— А куда? — упитах |
| а на своју пустињу никад!“ рекох тужним гласом и мени се отрже уздах из груди.</p> <p>— Вама је |
| ор.</p> <p>„Тако је!“ — рекох јој тихим гласом и мени се из груди нехотице отрже уздах.</p> <p> |
| — Мишљах на сестру своју, — рекох тихим гласом гледајући јој у лепе црне очи: — Кад на њу мисли |
| моју тужну собу.</p> <p>„Еј јадниче!{S} Гле, једва би те могао познати!“ рече ми одма после кра |
| о весео, као што би требао да будеш!{S} Гле!{S} Ти плачеш!{S} Миливоје!{S} Реци, да ти није опе |
| о, нек оно место мене говори!“</p> <p>— Гле!{S} Дакле ме није заборавила! — рекох радосно изнен |
| чим дође спрам мене, сав поцрвени и „А гле Данке!“ тихо и збуњено рече и <pb n="113" /> стаде |
| ила и девојку испросила, да га жени, па гле, место сватова шта би!{S} Проклете богиње!{S} Дођош |
| се с децом играм, ето те исте порте, но гле какав је звоник сада!{S} Такав не беше пре!{S} Сад |
| је већ сасвим изнемогла, јер оком једва гледа и ногом једва корача... —</p> <milestone unit="su |
| ојим црним расејаним оком смешећи се да гледа.</p> <p>— Не жалим за Пајом толико, што ћу сама б |
| к њој, да је може само да види и, да је гледа, па да буде срећан.{S} Па кад би се од те миле му |
| творена будућност, па свако ме друкчије гледа, свако ми друкчије збори; а ја их гледам и слушам |
| на вратима и својим црним лепим оком и гледа ме као престрављена...{S} Ми се поздрависмо и рук |
| ом.</p> <p>То лепо око, кад у мене тако гледа, пре ми беше само рај, а сада и рај и пакао...</p |
| сирота Данка?{S} Да л’ и она сада у вас гледа и тужним и сузним оком вас за мене пита?{S} Ах!{S |
| ајпосле не подиже, да кући иде.</p> <p>“Гледај, да оздравиш?“ — рече ми полазећи.</p> <p>— Оздр |
| мој се толико бринути!“ — рече ми Данка гледајући ме својим плавим сетним оком — „Знадем добро, |
| реч, она сва узбуђена стајаше као нема гледајући у земљу, а рука јој у мојој руци непрестано д |
| тако заузео за сестру своју!“ рече Мита гледајући у Данку, која беше као мало дете весела.</p> |
| <pb n="30" /> занима! — рече ми Љубица гледајући ме својим умиљатим оком и смешећи се нежно и |
| >— Слатка Данко!{S} Мени пуца срце тебе гледајући, јер видим како смо бедни!{S} Но само да оздр |
| Пају, који кад ме виде, зачуђен застаде гледајући ме тако, као да сумње, да ли добро види?{S} Н |
| > <p>„Читате ли радо Бранка?“ упитах је гледајући јој лепе црне очи, које гледаху сасвим безбри |
| дан проведох већином седећи поред Данке гледајући је, како у хладном загрљају вечитог санка сла |
| иковања, како овде с њоме поступаху, те гледајући ову бездушну жену на једаред ми нестаде мог п |
| последње писмо?“</p> <p>— Јесам! — рече гледајући ме сетно својим лепим оком.</p> <p>То лепо ок |
| иливоје!{S} Ја одлазим!“ — тихо ми рече гледајући ме својим плавим сетним оком.</p> <p>Мени беш |
| чао Љубици причу о голубу и голубици, и гледајући на то срцу моме свето место обузе ме милина и |
| алутали облачак тражећи другове своје и гледајући на зелену гору, па као да се смишља, да ли да |
| на њено добро срце.{S} Мислећи на њу и гледајући у писмо њено заплаках се и од тешке туге и од |
| е Мита данас са мном понашао? — рече ми гледајући ме сетним оком својим: „Сусретнемо се нас дво |
| х на сестру своју, — рекох тихим гласом гледајући јој у лепе црне очи: — Кад на њу мислим, тако |
| /> <p>„Госпојице!“ — рекох јој узбуђен гледајући је таким погледом, који већ напред одаваше ми |
| </p> <p>- А има ли наде? — запитах опет гледајући га таким погледом, да му одговор с лица у нап |
| и пољубисмо, он седе и оде, а ја остах гледајући за влаком, догод га догледати могах. —</p> <m |
| > <p>— Биће, ако није! — тихо јој рекох гледајући је сузним оком, — Бриге ће ме опет у постељу |
| ина слушати је; а при том њене црне очи гледале би тако дивно, тако мило, да не могах очи своје |
| мутним оком погледам на светле прозоре; гледам дан, који свима нове <pb n="92" /> наде у срце у |
| ним зрацима топлог пролетњег сунца и да гледам људе, који улицом пролазе.{S} Срећни људи, који |
| ..{S} Те очи сад су моје, смем у њих да гледам, смем да их љубим, јер ти ме волиш!“</p> <p>Ја б |
| , да Љубица, не постане моја, већ да је гледам, како је други грли и љуби!...</p> <p>Чисто ми л |
| , што могу да је видим и што могу да је гледам!..</p> <milestone unit="subSection" /> <p>23/8</ |
| ред ње, па да јој тако непрестано у очи гледам...</p> <pb n="53" /> <p>„Госпојице!“ — рекох јој |
| о, као да у своме веку први пут природу гледам.{S} У том опазим оца намесника, где долази у баш |
| гледа, свако ми друкчије збори; а ја их гледам и слушам, док ми се у очима суза не засија и док |
| ubSection" /> <p>11/11</p> <p>Данас сам гледао, како се Љубица венчала.{S} Међу многим светом, |
| опет у црне очи лепе Љубице дуго и дуго гледао.{S} Бејах цели дан као мало дете весео и сви се |
| вољно надимаху.{S} Попесмо се на брег и гледасмо, како нестаје сунца у густом грању високе горе |
| јима се несташни лептири весело вијају; гледати у ласте, како се живо надлећу; а око себе слуша |
| а очи ми беху тако пуне суза, да једва гледати могах...</p> <p>Данкина мисао не хтеде ми никак |
| тако дивним лицем, да је милина у њега гледати.{S} Чим се с њоме упознадох, а ја је почех пров |
| есело лице озбиљног оца, како је милина гледати млађу браћу и сеје своје, где око њега весело с |
| иже главу своју с груди мојих, стаде ме гледати својим плавим оком, у којем се још сузе блистах |
| е, што је до сад радити научила, она ће гледати у мене, ја ћу гледати у њу, из мога ће ока сија |
| ео дан, и што преко недеље сврши, то ће гледати да гдегод прода, да својим трудом себи бар одел |
| ли!“ рече ми стара госпа и поче ме тако гледати, да јој могох из очију прочитати, да сумња у ис |
| — одговори ми и поче ме смешећи се тако гледати, као да би ми тиме хтела рећи, да се збиља није |
| .{S} Ах! како ми <pb n="109" /> је мило гледати зелену гору, зелене долине, по којима се несташ |
| или ћемо стати на шарену дугу, па ћемо гледати доле на земљу.{S} Ах!{S} Марино!{S} Како те мож |
| е на грудима мајке своје, како је дивно гледати у задовољно и весело лице озбиљног оца, како је |
| и научила, она ће гледати у мене, ја ћу гледати у њу, из мога ће ока сијати љубав, из њеног ока |
| јбоље јемство, да је не ћу изгубити.{S} Гледаћу да што више новаца заштедим, па кад наступе опе |
| pb n="153" /> гледах јој лепе црне очи, гледах јој ружичасте усне и ведро бело чело, сумњајући |
| ах сав очаран и занесен, <pb n="153" /> гледах јој лепе црне очи, гледах јој ружичасте усне и в |
| буђеним грудима мојим тако гођаше...{S} Гледах непрестано у њу и ја бејах ипак срећан, што могу |
| ма стану стрица свога.{S} Идући улицама гледах на све стране, да ли бих гдегод њега или Данку о |
| него његово!“...</p> <p>У таким мислима гледах је неколико тренутака оком пуним суза и срцем пу |
| ама, ти би рекли: „То је вила!..“ Ја је гледах сав очаран и занесен, <pb n="153" /> гледах јој |
| /p> <p>Ах!{S} Како ми тада беше, кад је гледах мртву на столу, покривену белим покровом, а плав |
| адовах се, што је опет видим, и дуго је гледах, тако ми изгледаше мила и дивна...</p> <p>Доласк |
| шћаше од бола да пукне, јер ја у њој не гледах моју драгу другарицу, већ гледах анђела божијег, |
| зору, наслоним се на гвоздене шипке, те гледах дуго у плаво ведро небо, по којем небројене звез |
| ни весело ступише у кола, а ја стајах и гледах за њима тужним оком:{S} Да ли ће и мене когод до |
| цу, већ гледах анђела божијег, а у себи гледах грешно, сасвим грешно дете...{S} Ја плаках дуго |
| им, да сам жив сарањен.“ — Ово говорећи гледах јој црне велике очи пуне жара и чара, које јој р |
| е руке око врата, па дуго укоченим оком гледах у њу.</p> <p>„Сиротицо!“ — рекох јој тужним глас |
| утака мирно и боним срцем и сузним оком гледах то велико гробље.{S} Кобно гробље, на теби паде |
| лишће шушташе по гори.{S} Очајним оком гледах час у небо, час у гору, а мисли ми беху све црне |
| крај пута под једну тополу и дуго, дуго гледах око себе, а очи ми беху непрестано пуне <pb n="2 |
| е збиља љубио? — — И у момка њеног дуго гледах, он је висок, црномањаст и доста леп човек.</p> |
| рирода са мном да плаче.{S} Дуго и дуго гледах на ону страну где почиваше Љубица моја...{S} У т |
| поглед да задржи?...{S} Ја је задовољно гледах и с лица јој могах читати, да је радосна и весел |
| поста жалосно, јер у машти својој често гледах сестру своју остављену од целога света, па је ме |
| орам с њиме растати, у толико више, што гледах Љубицу и мајку њену, како су им очи пуне суза.</ |
| ојим усколебаним грудима; а час је опет гледах, како јој венац главу краси и како је девер к ол |
| њој не гледах моју драгу другарицу, већ гледах анђела божијег, а у себи гледах грешно, сасвим г |
| ах је гледајући јој лепе црне очи, које гледаху сасвим безбрижно и весело.</p> <p>— Зар има и т |
| обито љубичине, које непрестано на мене гледаху. — После тога сеђасмо још мало под орахом, те о |
| у рају, где има толико лепог цвећа, да гледаш у лице божије, да чујеш, како анђели певају, па |
| с једне звезде на другу, па са сваке да гледаш на земљу, шта људи раде, па кад видиш, да који ш |
| ед школска врата и дуго за њим гледаше, гледаше сузним оком тешко уздишући.{S} Ја као дете ниса |
| иђаше тамо амо; не знам, да ли ме когод гледаше или не; доста то, да корачах све хитније, само |
| S} Кад седох поред постеље њене, она ме гледаше тужним укоченим оком, али ми не могаше ништа ре |
| да се вратим у своју тамницу.{S} Она ме гледаше необичним оком, ваљда је опазила какве промене |
| анка беше при овим речима оборила очи и гледаше мирно преда се, али не хтеде ништа одговорити.{ |
| мене? — упитах га, који ми управо у очи гледаше тражећи у њима одговор на питање своје.</p> <p> |
| еше спрам њега навек тако добра и навек гледаше у њега и њене очи беху навек пуне љубави.“</p> |
| стаде пред школска врата и дуго за њим гледаше, гледаше сузним оком тешко уздишући.{S} Ја као |
| се ничега не сећаше.{S} Она сузним оком гледаше у мене и светим страхом ходаше по цркви, по гро |
| оја тужним погледом својих плавих очију гледаше на ову страну, с које им на сусрет пођох.{S} У |
| уза за другом...{S} У моме срцу поче се гложити милина и туга, и моја прва мисао беху наши роди |
| д би се од те миле му голубице вратио у гњездо своје, он би целу ноћ сањао лепе снове, како се |
| зелен умрети, то опет не ћу изданути на гњилој постељи, већ ако не могу у рат ићи, а ја ћу бар |
| е године при свем том, што ми наде моје говораху да ће бити боље и лепше..{S} Наде, лепе наде и |
| на мени сузне очи своје, које мени више говораху него речи њене.{S} Ах!{S} Давно то беше, када |
| јој кажем?</p> <p>„Шта ћутиш, брате? — говораше ми Данка даље — „Зар није боље радити, него гл |
| аштом.</p> <p>„Није истина Миливоје!“ — говораше ми мајка, „да само она деца постају анђели, ко |
| познадох одма љубичин глас. „Слушај!“ — говораше Љубица даље: „Мита ми пише, да ми не може доћи |
| авет мој, а како га је примила, најбоље говораше бистра суза, која јој на дугим, плавим трепави |
| је и неке штете починила.{S} Кад ми ово говораше, слушах је привидно мирно, а у мени се тако <p |
| му сасвим поуздано, јер мени срце тако говораше.{S} Не знам, да ли ме срце вара, али мени се т |
| му главе!“ —</p> <p>Овај ми човек тако говораше, као да сваку реч из срца вади, и није чудо, д |
| и усиљаваше, да ми вас из главе избије, говорећи ми, да вас волим једино за то, што се ви знадо |
| в руке загрли ме, па се са мном пољуби, говорећи ми: „Од куд, брате, у ово доба к нама?</p> <p> |
| одицу.{S} Па и Паја ме од вас одвраћаше говорећи ми, да човек не живи стотину пута, већ једаред |
| , да мислим, да сам жив сарањен.“ — Ово говорећи гледах јој црне велике очи пуне жара и чара, к |
| {S} Љубице, сунце моје!..“</p> <p>Овако говорећи скочим и ја с места свога, приђем к њој и ухва |
| ; ево ти писмо њено, нек оно место мене говори!“</p> <p>— Гле!{S} Дакле ме није заборавила! — р |
| веома мило, што с таком ватром о Бранку говори и с мојих усана сасвим се нехотице отргоше речи: |
| астависмо даље.{S} Кад би Љубица штогод говорила, то би знала тако лепо рећи, да ми беше милина |
| теде ништа одговорити.{S} А и за што би говорила, кад јој лице и онако тумачи срце њено?</p> <p |
| ко човечанско осећање, а при том би још говорила, да јој не требају никакве слуге у породицу.{S |
| и није срамота, то си ми ти толико пута говорио!“</p> <p>Мене ове данкине речи тако изненадише, |
| на завера, да о том не ћемо ником ништа говорити, и од то доба ја не имађах других мисли, други |
| олебану душу моју.{S} Хтедох јој и даље говорити, али ми језик поста на једаред као олово тежак |
| покри руком очи, па као кроз плач поче говорити: „Ја не знам, шта ће бити са мном!{S} Мени је |
| је слободе,“ — поче ми Марко одушевљено говорити: „донде ће бити и њених пријатеља и њених душм |
| то да ти је тешко?“ — почех јој страсно говорити, јер се бејах сасвим упео, да је морам опет за |
| јничким оком.{S} Она ми стаде још нешто говорити, али шта, то нисам чуо.{S} Одма пођох хитно на |
| а љубав, која беше у данкином погледу и говору, пријаше ми као најслађи мелем растуженом срцу м |
| це било би навек умирено и утешено, кад год бих у њу погледао.{S} Но Љубицу ипак не могу остави |
| ином у страшним немилим сновима.{S} Кад год бих се с њиме састао, навек би био сав крвав и наве |
| "132" /> тако добро, да бих полетео куд год у гору, где има пуно мирисавог цвећа, па бих цвеће |
| венце плео, и сваком човеку, којег бих год срео, сваком бих метуо венац на главу...</p> <miles |
| {S} Но кад видеше, да ми њихове речи не годе, они одоше. — Па шта бих ја у њиховом друштву?{S} |
| ме когод претукао...{S} Оку ми ништа не годи, а време ме мори, љуто ме мори...{S} О Љубице!{S} |
| њоме да се титрају, што њеној нарави не годи, те се тако једи, а каткад и заплаче... —</p> <mil |
| р.{S} Ова света тишина и самоћа тако ми годи, да ће ми се брзо јади моји ублажити моћи.{S} Само |
| не знам, да ми је икад глазба срцу тако годила као <pb n="141" /> сада ова сетна милозвучност м |
| у деца непослушна, па ма не имали седам година, опет не ће анђели никад бити!{S} Ти ако ћеш анђ |
| и слушају родитеље своје, па ма колико година имали, а која су деца непослушна, па ма не имали |
| ра госпа — јер ваљда није провео толико година у школи за то, да сада код куће седи; мора се ра |
| ођења мога.{S} Ево прођоше већ двадесет година, од како сам света угледао у мирном и срећном до |
| онда сам опет задовољан и весео.</p> <p>Година 1848 дође главе добрим родитељима мојим.{S} Још |
| ђег живота!{S} Докле друге деве у њеним годинама справљају дарове за суђенога свога, безбрижно |
| н и много сам суза пролио, па ево и ове године при свем том, што ми наде моје говораху да ће би |
| у: један нам приповедаше, како га сваке године радосно дочекују родитељи, браћа и сестре, па он |
| месту, у којем сам провео већ неколике године.{S} Сад је Данка код мене, сад ће ми бити лакше. |
| ана наћи већ четворо деце, коју ћу целе године поучавати; а тим сам и себи и сестри опстанак ос |
| сва деца, која умру пре навршене седме године, постају анђели божији, и описиваше нам, како ан |
| ју анђели, која умру пре навршене седме године, то вам је катихета погрешно рекао; постају <pb |
| ла, Марино! да умреш пре навршене седме године, па да постанеш анђео божији — питах Марину, јер |
| последњем писму своме, почем већ четири године не бејах код њега; па да ћу по свој прилици за н |
| ђаше, где је и како је?{S} Тек на крају године изиђоше у новинама имена свију оних добровољаца, |
| епо живе.{S} Ја тада бејах тек у седмој години и у мени се одма роди мисао, да могу и ја анђело |
| се молимо, да нам не да довршити седму годину, јер ми оћемо да будемо његови анђели! —</p> <p> |
| у моју, која је онда тек навршила трећу годину.{S} Он оде, а мајка ми стаде пред школска врата |
| ни хлад и оно тихо шуштање цеви тако ми гођаше и телу и души, да сам постао лакши, снажнији и в |
| је ми сада узбуђеним грудима мојим тако гођаше...{S} Гледах непрестано у њу и ја бејах ипак сре |
| Добро знам, да је тако веровање проста, гола предрасуда, и при свем том не могах умирити срце с |
| уто увело лишће, а над главом на дрвећу голе гранчице ветром тихо њихане као да сетно уздисаху. |
| в у свет изгубе се једно од другога.{S} Голуб би за голубицом навек тужно гукао, али је не мога |
| ч!..{S} Ти си та бела голубица, коју је голуб тако заволео, а тај сам голуб ја!{S} Љубице, ја т |
| а не зна, шта је доста.{S} И овај добри голуб умре и голубићи полетив у свет изгубе се једно од |
| њихових родитеља.{S} Од тога дана овај голуб неговаше ове голубиће и голубићи беху већ приличн |
| , коју је голуб тако заволео, а тај сам голуб ја!{S} Љубице, ја те волим, ја те обожавам!..{S} |
| S} Ја почех читати:</p> <p>„Беше једном голуб и голубица и они живљаху неко време мирно и срећн |
| и.{S} Једва мало кашње смилује се један голуб на њих и он их нарани и пољуби место њихових роди |
| ћно и имађаху још два голупчета, младог голуба и младу голубицу.{S} Но једног дана дочује мати |
| .{S} Мисли ми се разиђоше тамо амо, као голуби, кад полете по свету, да хране траже: но се опет |
| димо родитеље своје, ми ћемо к њима као голуби долетати, или ћемо стати на шарену дугу, па ћемо |
| руг њен, па тужно гучући загрли крилима голубиће <pb n="54" /> своје, па умре и она.{S} Сиротан |
| S} Од тога дана овај голуб неговаше ове голубиће и голубићи беху већ прилично велики, али се јо |
| је доста.{S} И овај добри голуб умре и голубићи полетив у свет изгубе се једно од другога.{S} |
| дана овај голуб неговаше ове голубиће и голубићи беху већ прилично велики, али се још не могаху |
| 4" /> своје, па умре и она.{S} Сиротани голубићи пиштаху дуго, но њихово пиштање не хтеде нико |
| кобна мисао, шта ће радити, ако му ова голубица одлети за другим голубом?{S} Његово је срце и |
| Реци бар једну реч!..{S} Ти си та бела голубица, коју је голуб тако заволео, а тај сам голуб ј |
| чех читати:</p> <p>„Беше једном голуб и голубица и они живљаху неко време мирно и срећно и имађ |
| голубицу.{S} Но једног дана дочује мати голубица, да је убијен друг њен, па тужно гучући загрли |
| хтеде упитати, навек би се уздржао, јер голубица беше спрам њега навек тако добра и навек гледа |
| е срећан.{S} Па кад би се од те миле му голубице вратио у гњездо своје, он би целу ноћ сањао ле |
| ојим сам причао Љубици причу о голубу и голубици, и гледајући на то срцу моме свето место обузе |
| убе се једно од другога.{S} Голуб би за голубицом навек тужно гукао, али је не могаше никако на |
| тан; но како би се састао с овом другом голубицом, он би био <pb n="55" /> опет срећан и весео. |
| у преболети?{S} Па за то науми, да пита голубицу, да ли ће она бити његова или ће одлетети за д |
| ош два голупчета, младог голуба и младу голубицу.{S} Но једног дана дочује мати голубица, да је |
| ојим.{S} Често помишљаше и на изгубљену голубицу своју, и онда би био, опет сетан и жалостан; н |
| ље по своту наиђе на једну белу прелепу голубицу, и он њу заволи свим срцем својим.{S} И тако ј |
| и, ако му ова голубица одлети за другим голубом?{S} Његово је срце и онако пуно рана, па како б |
| а бити његова или ће одлетети за другим голубом?{S} Но кадгод је хтеде упитати, навек би се узд |
| ах, под којим сам причао Љубици причу о голубу и голубици, и гледајући на то срцу моме свето ме |
| време мирно и срећно и имађаху још два голупчета, младог голуба и младу голубицу.{S} Но једног |
| а безбрижан одох да се играм.{S} Читава гомила деце скуписмо се у порти и почесмо се играти рат |
| тренуцима изгубио од мајке своје, па у гомили уплашеног света истрчим из цркве на поље, преско |
| .{S} Старци, жене и деца, све то беше у гомили и као поплашено стадо трчаше тамо и амо!{S} Но т |
| рига, које ми веселост из срца немилице гоне, као црв подгризајући зелено стабло мојих лепих и |
| на као и душа моја!{S} По њеном се небу гоне мутни облаци као и сузе у мојим очима!{S} Њу је св |
| крила.{S} Али кад кога почне несрећа да гони, она не зна, шта је доста.{S} И овај добри голуб у |
| дигне ме на кола, па онда стаде даље да гони.{S} Од тог тренутка врло мало знам, шта се са мном |
| срце моје!{S} Мене боли, што ме несрећа гони.{S} Сироче сам, па никог немам; и кога још имам, и |
| њој више не мислим, ах! као какав демон гони ме лик њен!...</p> <p>Кад је свануло, мени као да |
| ам тежио и чезнуо и сам себе непрестано гонио, а куда? за чим? за ким? то нисам знао.{S} Сад зн |
| исоке горе, цео запад беше златан и сва гора беше златна.{S} Мени ова појава беше тако дивна и |
| њене меке груди биће ми пролетна лисна гора, где се санак најслађе спава!.. —</p> </div> </div |
| ла ову сиротицу, би спрам мене била још гора, јер бих у очима њеним био још мањи, него што беја |
| олити много суза, јер ће јој живот бити горак.{S} Приповедајући јаде своје држаше непрестано на |
| ужаху кроз целу долину опкољену високим горама.{S} Око нас се преливаше разнобојно пољско цвеће |
| ако нестаје сунца у густом грању високе горе, цео запад беше златан и сва гора беше златна.{S} |
| рили, како ће ме мучити, не би ме могли горе намучити, него што је то било овако случајно.{S} Б |
| ми је, тако ми је, тек свакако не ће ми горе бити, него што ми је сада овде. —</p> </div> <div |
| ао што сам желео на крају вароши, близу горе, а на неколико корака даље од њега простире се вел |
| ити други стан, гдегод иза вароши близу горе, јер овај ми поста тако несносан и црн, да су ми у |
| ио, јер још одма у почетку поче ми лице горети и штогод бејах ближе крају, то ми образе обузима |
| ћи као прут на ватри — „Моја мајка сада гори!{S} Моја сестра гори!{S} Ох!{S} Оче!{S} Оче!...“ И |
| — „Моја мајка сада гори!{S} Моја сестра гори!{S} Ох!{S} Оче!{S} Оче!...“ И ја се бацих на земљу |
| ах! био бих срећан као тица у слободној гори! —</p> <pb n="49" /> <milestone unit="subSection" |
| оји тако болан беше и сад опет здрав по гори хода?{S} Ах!{S} Твој слатки поздрав ули ми нова жи |
| осим што каткад увело лишће шушташе по гори.{S} Очајним оком гледах час у небо, час у гору, а |
| и граде, шта хоће...{S} Цело бавлење у гори беше ми веома пријатно, чему и данкино добро распо |
| дању ни ноћу, немам мира ни у соби ни у гори!..{S} И смислио сам и начин, како ћу јој отворити |
| о убрзам кораке и за тили часак бејах у гори, која води у манастир.{S} Да ми усне непрестано та |
| мене виле и златне паунице!..</p> <p>У гори пробавих цело пре подне и кад дођох кући, изгледаш |
| е и лепше..{S} Наде, лепе наде и бедна, горка садањост, увиђам, да није ништа!{S} На што наде, |
| и?{S} Моје цело тело стаде се трести од горка јецања...</p> <p>Да ли је узрок томе машта моја, |
| од како сносе тешке јаде, од како лију горке сузе!{S} Тада беху још мала деца, а сада су велик |
| а мати не ће и не може!...</p> <p>Много горких часова имађах до сад у животу своме и тад бих на |
| м смела ни да плачем, како ми тада беше горко живети, а сада ми је живот тако сладак!“</p> <p>— |
| свим грешно дете...{S} Ја плаках дуго и горко, и њени родитељи плакаху, и плакаху сви, који се |
| штија! подла бештија!“ рекох јој љуто и горко, и да имадох тада ножа, бих јој потражио срце, ак |
| цу јади леже, тад је то занимање душино горко...“</p> <p>— Зар вама такви јади на срцу леже? — |
| о на туђу милост и немилост, што ће нас горко стати, јер то је то исто, што и просјак бити.{S} |
| но срце, да се и ја на једаред заплаках горко...</p> <p>Кад се тако наплакасмо, умирени и утеше |
| /p> <p>„Да оставим то времену?“ — рекох горко смешећи се — „То кад станем издисати, па сам себе |
| ворену будућност своју, да заборавим за горку садањост, и моје наде једна за другом остварују с |
| —</p> <p>У таким мислима ходах зеленом гором, док не дођох до једног потока, старог познаника |
| зора, отворих оба крила, те дисах свежи горски ваздух и слушах дивне поје умиљатих певачица.{S} |
| , па изиђем у гору.{S} Дивота беше сада гору погледати, по којој се дивни мирис распростираше, |
| Да л’ је и тебе лепота данашњега дана у гору измамила?{S} Да л’ и ти слушаш, како тице дивно по |
| /> тако добро, да бих полетео куд год у гору, где има пуно мирисавог цвећа, па бих цвеће брао и |
| мало по соби, па онда изиђох на поље у гору, да тамо чело разладим, да тамо груди ублажим.{S} |
| е своје.{S} Брзо се обучем, па изиђем у гору.{S} Дивота беше сада гору погледати, по којој се д |
| љатих певачица.{S} Обучем се и изиђем у гору, где читава два часа ходајући пробавим.{S} Вратив |
| сунце залазити, а ми се упутисмо мало у гору, где нам умиљато сетни поји малих певачица и чароб |
| } Очајним оком гледах час у небо, час у гору, а мисли ми беху све црне: за што једаред не <pb n |
| стих тесне собе своје.{S} Изишав опет у гору прострем капут свој на зелену траву, легнем на њег |
| љубим...{S} Тако о њој мислећи изиђох у гору верно праћен од дубоке туге своје.{S} Под ногама м |
| за књигу расположен, те за то изиђох у гору.{S} Ишавши тамо амо вратим се опет натраг, легнем |
| ећи другове своје и гледајући на зелену гору, па као да се смишља, да ли да се овде стани, или |
| и <pb n="109" /> је мило гледати зелену гору, зелене долине, по којима се несташни лептири весе |
| д залармане и загушљиве вароши у зелену гору разговарајући се о јадним прошлим данима живота св |
| када прођох кроз варош и дођох у зелену гору, ту ми се тек срце отварати поче!{S} Мени се чињаш |
| лико бити слађа, у колико прошлост беше горчија.{S} Она прими савет мој, а како га је примила, |
| тако су моје сузе пуне горчине, отровне горчине, те очајничко сузе!..{S} Ја немам ничем да се н |
| "147" /> свисло, тако су моје сузе пуне горчине, отровне горчине, те очајничко сузе!..{S} Ја не |
| будућност своју у садање дане, и њихову горчину да заменим сладошћу далеких дана, који ми трепт |
| } Па он је још пре месец дана умрьо!{S} Госпа му се некуд одселила, и то још са једном девојком |
| сим љубичине мајке беше још једна млада госпа, коју ми Паја представи као жену своју.</p> <p>Пр |
| рече ми, да је из К— и да га је послала госпа докторка, да ми <pb n="59" /> преда писмо.{S} Ја |
| Међу тим устаде љубичина мати и пајина госпа на посао, а за њима се диже и Паја, рекав, да дон |
| ...</p> <p>Чисто ми лакше би, кад стара госпа изиђе из собе и нас остави саме, јер се могох с Љ |
| но код њега провести.“</p> <p>Кад стара госпа изрече: „а међу тим и тебе удам,“ мени поста на ј |
| а сам ја због тога отишао, што ме стара госпа увредила?{S} У осталом ово ми је згодна прилика, |
| де.</p> <p>„Господине!“ — рече ми стара госпа после краћег ћутања — „Ви не радите добро!{S} Ви |
| с вама у невољи плакали!“ рече ми стара госпа и поче ме тако гледати, да јој могох из очију про |
| о мора бити, мора! — рече озбиљно стара госпа — јер ваљда није провео толико година у школи за |
| ле подне дође ми Данка и рече ми, да је госпа на цело после подне пустила, јер је дан врло приј |
| а патничког живота свога.{S} Господар и госпа јој добре су душе, како их до сад бар познаје; но |
| људима свуда иде добро! — рекох старој госпи тргнувши се као из сна, јер бејах јако расејан.</ |
| е куће, скупим све ствари своје и бацим госпи пред ноге: „Ево вам за ваша стакла!“ рекох увређе |
| новим данима патничког живота свога.{S} Господар и госпа јој добре су душе, како их до сад бар |
| обузе ме милина и туга....{S} Да сам ја господар тога врта, на том би месту и лети и зими морал |
| ој тако поузданим гласом, као да сам ја господар над животом и смрти.</p> <p>— Онда ћу и ја умр |
| рекох јој тужним гласом: „Тешко је бити господар, а слуга можеш бити у свако доба.“ —</p> <mile |
| слити, да сте тако вероломни?“</p> <p>— Господине! — рече ми усколебаним гласом — Ја сам већ пр |
| н мене стиди, и мирно му рекнем: „Ви се господине! мене стидите!{S} За што бих вас ја у неприли |
| ред вратима, ко је умрьо?</p> <p>„Е мој господине!“ — рече ми — „То је био ваљан момак, при том |
| на мати, а Љубица устаде и оде.</p> <p>„Господине!“ — рече ми стара госпа после краћег ћутања — |
| ица дође к нама, приђем к њој: „Збогом, госпођице!“ — рекох јој доста мирно — „Да ли ћемо се јо |
| убица и тихо се насмеши.</p> <p>— Није, госпојице!{S} Будите уверени, да није!{S} Ево вам жива |
| е.</p> <pb n="144" /> <p>„Честитам вам, госпојице!“ — рекох јој некако подругљиво, но ипак сасв |
| нежно и задовољно.</p> <p>„Верујем вам, госпојице!{S} Но то није увек тако.{S} Кад је душа задо |
| је, и ја јој полако, но очајно викнем: „Госпојице!{S} Ваљда ме не ћете овде самог оставити!“ </ |
| о у очи гледам...</p> <pb n="53" /> <p>„Госпојице!“ — рекох јој узбуђен гледајући је таким погл |
| јер мати јој беше већ у цркви.</p> <p>„Госпојице!{S} Извините ми смелост, што вас опет посећуј |
| ко се састао с Љубицом, Пајом и пајином госпом. — У том ступи и Данка у собу, која се као мало |
| аму с мајком њеном, већ и Пају и његову госпу; данашњи дан дакле ми је већ изгубљен, јер не ћу |
| та не замери; а поздравих Пају и његову госпу, јер они не беху дома, ваљда за то, да се са мном |
| туписмо обоје у собу и ја пољубим стару госпу у руку, да се вратим у своју тамницу.{S} Она ме г |
| удгод одселио?{S} Те за то запитах исту госпу: <pb n="23" /> „Молим вас лепо, не бисте ли ме зн |
| смести ме добра домаћица у тако звану „гостинску собу,“ где ме бела постеља прими на своје мек |
| е је стало труда, док сам с овом гатком готов био, јер још одма у почетку поче ми лице горети и |
| ицом својом.{S} Обећах јој, да чим тамо готов будем, да ћу се одма натраг вратити и одма је к с |
| и једино уздање моје!“</p> <p>— Ја имам готових радова, па ћу то продати; а при том ћу од сада |
| о сви оцу намеснику, који нас сада лепо гошћаше.{S} Ту се опет отпоче жив разговор, сваки припо |
| " /> <p>25/4</p> <p>Тек што Данка оде у град, да своје радове гдегод прода, а оно ми закуца нек |
| Е ОПШТИНЕ</p> <p>КАРЛОВАЧКЕ И ПОСЛАНИКУ ГРАДА</p> <p>ЗАГРЕБА И КАРЛОВЦА НА СРПСКОМ НАРОДНОМ ЦРК |
| епчевићу</p> <p>ВЕЛЕТРГОВЦУ И ГРАђАНИНУ ГРАДА КАРЛОВЦА,</p> <p>ПРЕДСЕДНИКУ СРПСКЕ ЦРКВЕНЕ ОПШТИ |
| очи, па пустим мисли своје, нек раде и граде, шта хоће...{S} Цело бавлење у гори беше ми веома |
| >Пери Слијепчевићу</p> <p>ВЕЛЕТРГОВЦУ И ГРАђАНИНУ ГРАДА КАРЛОВЦА,</p> <p>ПРЕДСЕДНИКУ СРПСКЕ ЦРК |
| {S} Умиљати поветарац играјући се лаким гранчицама и свирајући сетне песме своје по зеленом лиш |
| вело лишће, а над главом на дрвећу голе гранчице ветром тихо њихане као да сетно уздисаху...{S} |
| да тице умилније поју, као да се зелене гранчице разгранатог дрвећа чаробније нихају, а по зеле |
| и гледасмо, како нестаје сунца у густом грању високе горе, цео запад беше златан и сва гора беш |
| ше нека стакла па за то стадоше мене да грде, за што нисам на децу пазила?{S} Бејах онога дана |
| ом небу вијаху се црни облаци као какве грдне хавети.{S} Поче и ветар да дува, хладан ветар.{S} |
| ти постанеш анђео, не ћу ни ја да будем грешна! —</p> <p>„Дакле да умремо?“</p> <p>— Да умремо! |
| божијег, а у себи гледах грешно, сасвим грешно дете...{S} Ја плаках дуго и горко, и њени родите |
| гледах анђела божијег, а у себи гледах грешно, сасвим грешно дете...{S} Ја плаках дуго и горко |
| .{S} Мислећи о њој чисто ме поче савест гристи, што још нисам ниједан једини корак учинио, како |
| пе снове, како се с њоме љуби и како се грле крилима својим.{S} Често помишљаше и на изгубљену |
| брат изиђе с колима пред њега, како га грли и љуби, како му навек донесе колача, меса, вина и |
| е моја, већ да је гледам, како је други грли и љуби!...</p> <p>Чисто ми лакше би, кад стара гос |
| ам, и заносим се у разне снове, како је грлим, како је љубим...{S} Тако о њој мислећи изиђох у |
| ушан; а данас ми тако беше, као да свет грлим на грудима својим!..{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Ј |
| утра дан још пре зоре затутњи нешто као грмљавина по селу тако јако, да се сва кућа затресла.{S |
| S} Ми морамо одма данас одавде даље!{S} Гроб оца нашег и онако ће нам уз пут бити!“ —</p> </div |
| постељу напустио, често бих одлазио на гроб моје покојне Марине, тамо бих се навек заплакао и |
| </p> <p>„Би л’ хтела Данко, да идемо на гроб оца свога?“ — рекох јој уздрхталим гласом, усиљава |
| једаред с њоме састати, па да одемо на гроб оца свога, да тамо клекнемо и да се тамо заплачемо |
| 4" /> свога, а ми се полако упутисмо на гроб оца свога.{S} Силна туга паде на груди моје, а Дан |
| о би се за мном заплакао?{S} Ко би мени гроб мој цвећем окитио?{S} Нико!{S} Нико!{S} Јер <pb n= |
| /> <p>6/12</p> <p>Данас одох на данкин гроб и понесох венац, да јој накитим крст.{S} Ја кад ум |
| ут.{S} Данка хтеде да идемо и на мајчин гроб, јер она сирота и не знађаше, где нам је мајка сар |
| повлачити и док не дође час, да и ја у гроб легнем, имаћу да живим, јер сам добио своју народн |
| рст буде без венца. — Стојећи код њеног гроба излажаше ми појава за појавом целе прошлости и мо |
| њиховим гробовима!...</p> <p>С мајчиног гроба настависмо пут даље и сад смо ево опет у месту, у |
| цу живота дати, биће једино потуцање од гроба до гроба!...</p> <p>Док ја мишљах тако, приђе ма |
| дати, биће једино потуцање од гроба до гроба!...</p> <p>Док ја мишљах тако, приђе ма надзирате |
| рца и досаду живота, јер ја се враћах с гробља, на којем сам сахранио најмилије наде и сву радо |
| жалост још жалоснијом...{S} Дошавши на гробље стадосмо сви око раке.{S} Нисам никад мислио, да |
| теби леже кости оца мога!{S} Ах, крваво гробље, Србин те таквих много има!...</p> <p>О слатки о |
| им срцем и сузним оком гледах то велико гробље.{S} Кобно гробље, на теби паде отац мој!{S} Свет |
| оком гледах то велико гробље.{S} Кобно гробље, на теби паде отац мој!{S} Свето гробље, у теби |
| гробље, на теби паде отац мој!{S} Свето гробље, у теби леже кости оца мога!{S} Ах, крваво гробљ |
| и; а око манастира беше све тихо као на гробљу, осим што каткад увело лишће шушташе по гори.{S} |
| не и светим страхом ходаше по цркви, по гробљу среће своје...</p> <p>Кад прегледасмо све ове сп |
| ом свету нема никога свога, кад дође на гробове својих милих умрлих, па му се тамо срце згрева |
| проводимо, ми тражимо утехе на њиховим гробовима!...</p> <p>С мајчиног гроба настависмо пут да |
| ов плач?...</p> <p>И што дуже стајах на гробу, то ми туга биваше све тежа, срце ми беше пуно бо |
| ! не ће излечити време, ове ћу оставити гробу да лечи!..“</p> <p>На скоро за тим дође у собу љу |
| ебе посете.{S} Твоја деца плачу на твом гробу, чујеш ли њихов плач?...</p> <p>И што дуже стајах |
| заплака се као мало дете, кад ступисмо гробу оца свога.{S} Она клече крај каменог крста, лепог |
| још Данке немам, можда бих до сад већ у гробу био!{S} Сам себи већ постао несносан, а њој још н |
| улицама чињаше ми се, као да сам већ у гробу био и сада мало устао, да као мртвац ходам међу ж |
| ње не имах, благи Боже! сада бих већ у гробу био!{S} И она још мени вели, да ми никад не може |
| остију добрих родитеља својих, да њих у гробу не увредим...</p> <pb n="167" /> <p>Кад сам јутро |
| ивот да спасемо; ми бегасмо од сурова и грозна непријатеља, не мислећи, где су нам сродници <pb |
| итељи.</p> <p>Кад је Миливој одустао од грозне намере своје, склонио се од свега света и нико н |
| чи, које чух из љубичиних уста, тако су грозне и подругљиве!..</p> <p>Као каква вила појави се |
| , те тиме и призор на улици поста много грознији.{S} Одмах ми мајка дочује, <pb n="10" /> да су |
| гох на ногама држати, а при том ме љута грозница затресе, да мишљах, раздробиће ме.{S} Данка ви |
| ојој руци непрестано дрхташе, као да је грозница тресе.{S} На једаред подиже очи своје и хтеде |
| у К—.{S} Целим путем бејах као у љутој грозници, и када стигох тамо, сав усплахирен уђем у кућ |
| а ми је санта леда на груди пала и неки грозничави страх овлада срцем мојим!{S} Да ли она уједн |
| ставља, глава ми клону, а тело ми поста грозничаво, што по свој прилици би последица овог велик |
| о живо сећам онога дана, који нам онако грозно упропасти сву породицу нашу.{S} И кадгод себи те |
| .</p> <p>Благи Боже!{S} Што ме ниси пре громом ударио, нег што си ми овај дан дао, да чујем ово |
| е!.. —</p> <p>Љубица ме овим речима као громом поразила!..</p> <p>»О Љубице!“ — рекох јој очајн |
| ца: беше ми, као да ми је санта леда на груди пала и неки грозничави страх овлада срцем мојим!{ |
| а гроб оца свога.{S} Силна туга паде на груди моје, а Данка покри рукама лице своје и заплака с |
| стављену од целога света, па је мени на груди пала и о врат се мени обесила, па ме плачући прек |
| јку своју, да ће ме радосно стиснути на груди овоје, а ја ћу им рећи, да сам нашао Данку!..</p> |
| вачица и чаробно шуштање зеленога лишћа груди задовољно надимаху.{S} Попесмо се на брег и гледа |
| ко усхићење, а уједно и нека туга обузе груди, да бих се чисто на ново заплакао!..{S} После сви |
| S} Ала ми је жеља силна, да те на своје груди братски загрлим, да над твојом главом сузним оком |
| а.{S} И моја мајка узеде Данку на своје груди, а мене за руку, па потрчи и она у цркву.{S} Но н |
| е они испунише сетно срце моје.{S} Моје груди нису више пусте, моје срце није више празно, ах! |
| , да и она нехотице паде главом на моје груди.{S} Ударом ове миле главе о моје груди прође ме с |
| ше око ње, лепа јој глава клону на моје груди: ми се загрлисмо...</p> <p>Око мене као да се окр |
| .{S} Све је мирно, само нису мирне моје груди!...</p> <p>Што поноћ даље преваљиваше, то ноћ пос |
| и беху тежи; па тако беше и сад, и моје груди беху на скоро опет умирене и очи ми посташе опет |
| којег ми Вишњи посла, да усрећиш и моје груди?!..</p> <milestone unit="subSection" /> <p>9/8</p |
| груди.{S} Ударом ове миле главе о моје груди прође ме свега <pb n="48" /> нека необична милина |
| о целом шумом: а то све за то, што моје груди беху ванредним осећајима напуњене, што се моје ср |
| где ме бела постеља прими на своје меке груди и скиде тешки терет с уморених крила душе моје.{S |
| етне тице њене слатке речи, а њене меке груди биће ми пролетна лисна гора, где се санак најслађ |
| руди своје!{S} Но што дуже ходах, то ме груди стадоше све јаче болети, ноге ми стадоше клецати, |
| беручке загрлим и стиснем на усколебане груди своје и да јој обаспем пољупцима, те лепе црне оч |
| она спусти милу главу своју на узбуђене груди моје и поче тихо плакати..{S} Ја погледах преко њ |
| х, обузе ми детињаста радост ожалошћене груди моје. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>12 |
| поражен оборим главу на своје несретне груди, а сузе ми покуљаше на сав мах...</p> <p>О Данко! |
| е прелетеше сву прошлост моју и моје се груди стадоше силно надимати и ја бејах опијен силом ос |
| “ — рекох јој тихим гласом и мени се из груди нехотице отрже уздах.</p> <p>Љубица слеже раменим |
| тужним гласом и мени се отрже уздах из груди.</p> <p>— Вама је у манастиру тешко живети? — упи |
| 67" /> <p>Кад сам јутрос устао, беху ми груди истина мирне, али уједно и тако ледене, као да се |
| 2" /> јаде црних слутња мојих, којих ми груди већ препуне беху.{S} Моје расположење беше тако т |
| етар, лудо мислећи, да бих како ублажио груди своје!{S} Но што дуже ходах, то ме груди стадоше |
| стан, никад ми нада не загрејаваше тако груди, као што ми сада загрејава. — О Мито!{S} Мито!{S} |
| у гору, да тамо чело разладим, да тамо груди ублажим.{S} Небо беше сасвим ведро и пуно звезда, |
| сно за руку.{S} Мени беше, као да сам с груди својих скинуо какву стену, испод које беше читав |
| аженству овом подигнем јој милу главу с груди својих, погледам јој у лепе црне <pb n="62" /> оч |
| рудима!..“ Но када подиже главу своју с груди мојих, стаде ме гледати својим плавим оком, у кој |
| амо мајку, како <pb n="27" /> се бије у груди; заиста је велика жалост!{S} Сирота!{S} Већ му је |
| твоје се жеље испунише све!{S} Твоје су груди сада мирне, твоје је срце задовољно!{S} Ти сањаш |
| а се на мене сетно насмеши.{S} Из мојих груди отрже се тешки уздах и ја јој обвијем обе руке ок |
| тихо и све беше мирно, све, осим мојих груди..{S} Морадох увидети, да немам много да бирам, да |
| утре сузе своје, пружи руку преко мојих груди, па се на мене сетно насмеши.{S} Из мојих груди о |
| траве отрже ми се тешки уздах из боних груди, јер ми паде црна мисао на памет: куда ћу сад?{S} |
| и срце као да шћаше да искочи из тесних груди: милина и туга судараху се у мени као ватра и вод |
| ју, како је слатко лити радосне сузе на грудима мајке своје, како је дивно гледати у задовољно |
| анас ми тако беше, као да свет грлим на грудима својим!..{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Јеси ли ти |
| ачких стараца, неколико жена с децом на грудима појурише у цркву, која беше одма до школе, да т |
| на непрестано плакаше и држећи главу на грудима мојим све је јаче притискиваше, као да ми тиме |
| , па је одма загрлим и дуго је држах на грудима својим!.{S} У том тренутку не беше на целом све |
| хоћу ли и ја кога имати, на чијим ћу се грудима заплакати моћи?{S} хоће ли мени <pb n="18" /> к |
| ништа; све, што још имам, то је у овим грудима!..“ Но када подиже главу своју с груди мојих, с |
| а и мени тако мила глава збиља на мојим грудима!{S} Но поред ове дивне милине спопаде ме у једа |
| к мени, загрли ме и заплака се на мојим грудима.</p> <p>„Шта је теби сад?“ упитах је зачуђен.</ |
| ка.{S} То беше чудна тишина!{S} У мојим грудима куцаше срце тако јако, да сам могао сваки удар |
| ми је свет сав црн и мрзак!{S} У мојим грудима као да више није срца, већ место њега велика ло |
| мене држећи главу на мојим усколебаним грудима; а час је опет гледах, како јој венац главу кра |
| ах лепо свирање, које ми сада узбуђеним грудима мојим тако гођаше...{S} Гледах непрестано у њу |
| це!{S} Да знадеш какви су болови сада у грудима мојим, ти би се чудила, да сам још при чистој с |
| погледим у њене црне очи, то бих одма у грудима својим осетио неку дивну милину. — Кад поче <pb |
| о цео свет мој, јер би цео свет носио у грудима својим!..{S} Но ти ме волиш, и мени је то доста |
| о ипак сасвим мирно, при све том, што у грудима као да ми беше читав вулкан.</p> <p>— Хвала! — |
| би ме дирнути могла, па да одма у плач грунем...{S} Стојећи пред вратима сећах се некадањих да |
| силна бола невиних људи!...{S} И Маџари грунуше у цркву, да и то свето место опогане сечом и ту |
| е, мени тако би, као да ми срце поче да грца у мору среће...{S} Мени није требало више ништа, с |
| јте примити ово сасвим к срцу и немојте губити сву наду, већ се ослоните на мене, ослоните се н |
| а.{S} Голуб би за голубицом навек тужно гукао, али је не могаше никако наћи.{S} И тако тужан ле |
| ије...{S} По плавом небу вијаху се црни густи облаци, да једва могаше по гдекоја звезда тамо ам |
| чаробном хладу високих <pb n="110" /> и густих дрвећа нудећи ме, да седнем код њега.</p> <p>„Шт |
| у и тамо разговор у пријатном хладу под густо разгранатим орахом настависмо даље.{S} Најпосле м |
| а брег и гледасмо, како нестаје сунца у густом грању високе горе, цео запад беше златан и сва г |
| {S} Она беше обучена сва у бело, а црну густу јој косу дивно украшаваше зелен венац...{S} Да су |
| лубица, да је убијен друг њен, па тужно гучући загрли крилима голубиће <pb n="54" /> своје, па |
| воје; па онда, буде ли среће, ах, Боже! да дивне ли среће!.. —</p> <milestone unit="subSection" |
| м своје да ради.</p> <p>Ах, благи Боже! да тешке ли борбе!</p> <p>Читав дан мишљах, куда ћу с њ |
| мете га на сто и рече: „Знам Миливоје! да не ћеш имати шта да вечераш, па сам ти вечеру ево ја |
| м речима.</p> <p>„Би л’ волела, Марино! да умреш пре навршене седме године, па да постанеш анђе |
| сте онако тајно, (као што сами велите), да вам искрена будем, почех збиља сумњати у искреност и |
| склони се и обећа ми, да ће ићи у К —, да посети Љубицу и да види и чује, шта је и како је.{S} |
| ује срећом од мог доброг друга Мите Р—, да сам се у новинама за њу распитао, те помоћу његовом |
| смо новости из <pb n="12" /></p> <p>Т—, да је село спаљено и да нису тек неколико кућа остале н |
| еживим, док дође то срећно рајско доба, да опет Љубицу видим; али кад на ову зиму погледам, у к |
| дође к мени отац намесник, те ме позва, да ме свуд по манастиру провађа. —</p> <milestone unit= |
| оја, која постаде на једаред тако жива, да ми цео живот мој изиђе пред очи као жалостан сан?{S} |
| би узмем.{S} Ова вест је тако обрадова, да јој на мах од радости потекоше сузе...{S} О моји сла |
| и њега с њоме поста на мах тако сурова, да је посве невину погрђиваше.{S} С тога је плакала ско |
| и стрицу одма напишем писмо, молећи га, да ме извуче што пре из ове непријатне неизвесности мој |
| 0/10</p> <p>Данас ми беше главна брига, да уредим све своје ствари, да бих се могао на пут крен |
| в земаљска.{S} Као дете молио сам бога, да што пре умрем а сад почех молити бога да што дуже жи |
| састати, па да одемо на гроб оца свога, да тамо клекнемо и да се тамо заплачемо, ја мислим, да |
| то мука! — рекох Мити једино због тога, да га не испитујем пред Данком.</p> <p>Чим изиђосмо на |
| оче опет нада са слутњом да бори: нада, да ћу се сада састати с Данком својом, и слутња, да ћу |
| а не ће да ме остави, божанствена нада, да ће још све добро бити и да ће радост у толико бити в |
| е сврши, то ће гледати да гдегод прода, да својим трудом себи бар одело набавља.{S} И тако ћемо |
| нас све ређе.{S} Она сада и сама увиђа, да није требала с вама тако поступати, али шта ћемо?{S} |
| </p> <p>„Не мрзи, не!{S} Али она увиђа, да вама треба још доста времена, док дођете дотле, да с |
| не бејах; а очи ми беху тако пуне суза, да једва гледати могах...</p> <p>Данкина мисао не хтеде |
| т дан поста неугоднији, јер зебња моја, да ће ме и од ова два ђака који оставити, ево се данас |
| радости.{S} Али така ми је нарав моја, да се навек тешко растајем са сваким местом, у којем са |
| Ако сам ја сирота, то ваљда нисам така, да се мора од мене сваки да стиди?“</p> <p>Рекавши ове |
| {S} У осталом ово ми је згодна прилика, да им пишем, те кад чују, за што сам отишао, не ће се н |
| једва дочеках час, да чујем од лечника, да је свака опасност прешла и да се могу опростити несн |
| један ђак мој, син једнога званичника, да ми се захвали на труду моме и да се са мном опрости, |
| >Пошав из болнице рече ми надзиратељка, да сутра зацело дођем, јер се лечник <pb n="161" /> изр |
| <p>16/10</p> <p>Данас ми се тужи Данка, да јој служба њена већ постаде несносна, јер што је кој |
| з К— и да га је послала госпа докторка, да ми <pb n="59" /> преда писмо.{S} Ја узех од њега пис |
| олницу!{S} Ја сам већ и лечнику казала, да ћеш ти остати овде, јер и он ми рече да треба тамо д |
| јио!{S} Моја ме болест сасвим удремала, да сам чисто заборавио, како је бити међу живим људима! |
| ци разговара.{S} Ја сам одма приметала, да се он мене стиди, и мирно му рекнем: „Ви се господин |
| на њега већ тако навикла, да бих хтела, да сам навек с њиме заједно. —</p> <p>„И ви ћете се од |
| одох најпре породици где је Данка била, да се баш збиља уверим, да није више тамо.{S} Домаћица |
| сада у грудима мојим, ти би се чудила, да сам још при чистој свести!.“</p> <pb n="150" /> <p>— |
| ти.{S} Можда би ме светина и прегазила, да се не нађе један постарији човек, који беше на колим |
| покрет мој?{S} Колико је суза пролила, да мени сузе уштеди?..{S} Да ње не имах, благи Боже! са |
| ско осећање, а при том би још говорила, да јој не требају никакве слуге у породицу.{S} Па и Пај |
| {S} Већ му је била и девојку испросила, да га жени, па гле, место сватова шта би!{S} Проклете б |
| аше! — Али — то вам не бих иначе рекла, да ме не назвасте вероломном!..{S} Моја вас мати не мар |
| и; јер сам се на њега већ тако навикла, да бих хтела, да сам навек с њиме заједно. —</p> <p>„И |
| Јеси ли ти анђео, којег ми Вишњи посла, да усрећиш и моје груди?!..</p> <milestone unit="subSec |
| особито <pb n="149" /> од како је чула, да дадосте сестру своју, да буде служавка.{S} Она вам о |
| з детињства свога, јер је од Паје чула, да ми детињство беше врло бурно.{S} Мени ова молба не б |
| ћи на зелену гору, па као да се смишља, да ли да се овде стани, или да послуша шаљивчину шеву, |
| е време своје служећи и радећи другима, да би помогла брату своме, и сама без сваке помоћи!..“< |
| ова мојих и позваше ме, да идем с њима, да скупа славимо бадње вече.{S} Почеше ме тешити и хтед |
| о запитати, да ли је баш збиља уверена, да ја нисам сирома? —</p> <p>После подужег таквог разго |
| ебао побећи!{S} Ах!{S} Он ваљда не зна, да је само Данка узрок тако наглог одласка мога?{S} Па |
| и као непознат, за којег нико и не зна, да живи на свету.{S} У дворишту као и у кући владаше не |
| тац с породицом одавде сели.{S} Истина, да бих морао и сам којег ђака напустити, јер све их не |
| и сестри опстанак осигурао.{S} Истина, да сам узео на себе велики терет, то ипак мили ми се, ш |
| ро!{S} Сестро!{S} Ала ми је жеља силна, да те на своје груди братски загрлим, да над твојом гла |
| сада састати с Данком својом, и слутња, да ћу ступити као непознат, за којег нико и не зна, да |
| ш да свршимо, беше нам узајамна завера, да о том не ћемо ником ништа говорити, и од то доба ја |
| за који дан не добијем од ње одговора, да замолим Данку, да остане бар још десетак <pb n="136" |
| /> <p>21/7</p> <p>— Данас ми дође Мита, да узме од мене „збогом“.{S} При поласку му рекох, да м |
| згледају, као да се у њима суза блиста, да би човек на први мах помислио, сад ће се заплакати.. |
| сти своје или услед другог чега, доста, да падох у постељу, и мени беше немогуће, да сачувам ду |
| нка, која беше од радости тако дирнута, да јој сузе потекоше.</p> <p>„То је лепо, Миливоје, што |
| виш у рају, где има толико лепог цвећа, да гледаш у лице божије, да чујеш, како анђели певају, |
| S} Но једног дана дочује мати голубица, да је убијен друг њен, па тужно гучући загрли крилима г |
| е овамо и дошав дома рече ми газдарица, да што пре одем у болницу, јер ми сестра опасно болесна |
| из далеких векова, за које народ прича, да су се братимили с вилама, ти би рекли: „То је вила!. |
| прошлих ноћи бејах тако уморен и слаб, да се једва држах на ногама, те с тога на скоро смести |
| посао, а за њима се диже и Паја, рекав, да донесе мало „мученице.“ Тако ја и Љубица остадосмо з |
| д Миту виде.{S} Разговор нам поста жив, да не кажем весео, и трајаше прилично дуго, догод се Ми |
| и ја бејах сав тако узбуђен и осетљив, да ми требаше само једна једина реч, која би ме дирнути |
| ила!{S} О слатки оче!{S} Ако ми да Бог, да се и ја кадгод удомим и оцем постанем, то би била за |
| ако ми није ништа писао.{S} Не дао Бог, да ми се слутња испуни, јер шта би ми онда радила моја |
| 5</p> <p>Пристао сам на данкин предлог, да иде у коју добру породицу, да служи; јер и мени се ч |
| p>25/4</p> <p>Тек што Данка оде у град, да своје радове гдегод прода, а оно ми закуца неко на в |
| ферије, даћу Данку у који женски завод, да се за то време тамо поучава, а ја ћу отићи опет у ма |
| Ваљда ће и време узети штогод на себе, да и оно лечи, да не лечим све сам!... —</p> <pb n="76" |
| Љубице! — рекох јој тихо, силећи себе, да будем миран — Но ипак реците ми бар једну реч! —</p> |
| ако обрадоваше, јер ми поткрепише наде, да ће љубичина мати с временом све лепше мнење имати о |
| е чух од Мите, да ће данас кући да иде, да тамо ускрс проведе.{S} На моју молбу склони се и обе |
| авно и очајно стање моје.{S} Паја виде, да ме је својим речима као стрелом ранио, па с тога ме |
| рам умрети!{S} Да још немам те слободе, да вас посећујем, мени би био живот мука и робија!“ рек |
| мрети, а то ме боли; више ми пута дође, да се тако слатко заплачем.{S} Тешко ми је отићи с овог |
| к ми Данка изиђе пред очи, и мени дође, да плачем... —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>2 |
| еко време бејах сам с њоме и мени дође, да је оберучке загрлим и стиснем на усколебане груди св |
| а својих.{S} И кадгод ми овај дан дође, да се сам собом рачунам, мени је тако, као да ми срце у |
| шта је и како је.{S} Кад ми данас дође, да узме „збогом“ од^мене и Данке, седох, те написах Љуб |
| ем и учењем и време ми тако брзо прође, да сам се зачудио, кад на ручак зазвонише.{S} Но после |
| годарност своју на мени, јер ме помаже, да се школовати могу. —</p> <p>Моје је стање јадно и бе |
| дуго, догод се Мита најпосле не подиже, да кући иде.</p> <p>“Гледај, да оздравиш?“ — рече ми по |
| 1.</head> <p>Тако ми дани брзо пролазе, да чисто не знам, кад сване, кад ли се смркне.{S} Чисто |
| е дару јако обрадова.{S} Обећала ми је, да ће их сваки дан читати и да ће некоје и на памет учи |
| безазлено насмеши.</p> <p>„Лакше ми је, да вам ту гатку читам, него да вам је приповедам.“</p> |
| ухватив је за руку рече јој молећи је, да јој није ништа рекао из зле намере, већ једино за то |
| тамо бих се навек заплакао и молио је, да ми опрости што још нисам умрьо...</p> <pb n="126" /> |
| то пустој заборавности предам, а то је, да сараним срце своје...{S} Па да ли је онда такав живо |
| ко ми би већа радост, када чух од Паје, да му писасте, узрок одласка вашег рекосте и мене лепо |
| од свега најглавније, што чух од Паје, да ће да се жени и да је себи девојку нашао.{S} Пред ве |
| о лепог цвећа, да гледаш у лице божије, да чујеш, како анђели певају, па да и ти певаш с њима; |
| ј речи беше ми пред очима све мрачније, да најпосле посумњах, да ли је ово јава или је само сан |
| икну радосно и пружи ми обе руке своје, да ме загрли.{S} Ми се загрлисмо и пољубисмо.</p> <p>— |
| о тако могао бих задовољити жеље своје, да будем од користи народу своме.</p> <p>Када бејах у с |
| , за што сам амо дошао, и да не верује, да су ме друге прилике овамо на пут нанеле.</p> <p>— Не |
| ема код куће, то ћу имати увек прилике, да с Љубицом будем на само.{S} Решио сам се, да јој отв |
| се састадох с вама и што добих прилике, да се мало узвисим над обичним туговањем својим; јер ов |
| љаду Маџара обишли наше људе и војнике, да су преко Тамиша мост ударили, у село ушли, те палити |
| е; у Данки свети аманет од оца и мајке, да према њој покажем захвалност своју, дужну својим врл |
| о каква костурница.{S} Нема више Данке, да ме певајући дочека.{S} Ах!{S} С њом ми оде и сва све |
| } Ах! очи су њене тако лепе, тако миле, да бих радо провео цео век свој поред ње, па да јој так |
| урише у цркву, која беше одма до школе, да тамо потраже заклона и уточишта.{S} И моја мајка узе |
| а не зна ни Љубица?{S} Они ваљда мисле, да сам ја због тога отишао, што ме стара госпа увредила |
| ба још доста времена, док дођете дотле, да се можете удомити; па ви имате још сироту сестру, ко |
| ?...{S} Ах!{S} Боже!{S} А моје су жеље, да вечно живим у народу своме!..</p> <milestone unit="s |
| ош неколико другова мојих и позваше ме, да идем с њима, да скупа славимо бадње вече.{S} Почеше |
| <p>У том лођо надзиратељка и замоли ме, да одем, јер у то доба треба да су болесници сами.{S} Т |
| ко!{S} Но ипак <pb n="105" /> пусти ме, да се мало забавим у прошлости својој, јер ми прошлост |
| b n="110" /> и густих дрвећа нудећи ме, да седнем код њега.</p> <p>„Шта ли ми сада Данка ради?{ |
| еди поред мене и навек ради, тешећи ме, да се немам за што бринути, јер она ће сада за мене да |
| ше све моје сузе, она остаје при своме, да наше даље дружење не ће имати добрих последица ни по |
| аб, а иначе богат, оде професору своме, да га он даље поучава.</p> <p>— Збиља!{S} Сирома човек |
| {S} Идући улицама гледах на све стране, да ли бих гдегод њега или Данку опазио и мишљах, како ћ |
| вој, па ако ми штогод за руком испадне, да се сетим на њега и да помислим: да је Марко жив, и о |
| 9</p> <p>Једва дочеках, да прође подне, да се кренем у К— сунцу своме.{S} Дошавши тамо забављах |
| е већ препатила, па сад је ред на мене, да и ја своје свршим. —</p> <pb n="165" /> <milestone u |
| о почем не хтеде сама ићи, позове мене, да идем с њоме.{S} Ја јој се позиву драговољно одзовем |
| аке бриге, које су само за то створене, да нисам без њих, онда би по мене добро било; но ово су |
| и, у коју ми више пута душа тако утоне, да мислим, да сам жив сарањен.“ — Ово говорећи гледах ј |
| јаде моје посве равнодушна, а још мање, да би ме когод истерео из куће своје...{S} Ах!{S} Тако |
| е мени обесила, па ме плачући преклиње, да је узмем к себи, да јој будем не само брат, већ и от |
| астаде гледајући ме тако, као да сумње, да ли добро види?{S} Но одма раширив руке загрли ме, па |
| м тако бедна, па што ми је још најгоре, да јој баш ја ту беду морам да стварам...</p> <p>У таки |
| шом.{S} Но ипак бојим <pb n="95" /> се, да би много плакала, јер си још млада и неука, а пут жи |
| ко ми се беше пут отегао, чињаше ми се, да што ја ближе манастиру, <pb n="139" /> тим он све да |
| и немили; још отац намесник чини ми се, да је најбољи од њих свију. —</p> <pb n="26" /> <milest |
| јавити за његову смрт, ваљда бојећи се, да јој не дођем и ја на врат.{S} Па како је стрина с њо |
| јој, но бих се навек уздржао бојећи се, да ће мајка оцу то рећи, па ће се њих двоје договорити |
| јој уздрхталим гласом, усиљавајући се, да се како не заплачем.</p> <p>У данкином се оку сузе з |
| упутим се најближем селу, надајући се, да ћу тамо ваљда наћи кога, који ће ми за сада пружити |
| помоћ!{S} Народ ме помаже надајући се, да ће ме начинити човеком и да ћу му временом бити од к |
| о неко време живота свога.{S} Надам се, да ћу у новом стану моћи угодније живети, јер је од ста |
| ом — Ја сам већ прстенована и надам се, да ћете хтети увидети, да не могу више ваша бити; јер п |
| хватање и памћење има добро и надам се, да ћу је за кратко време моћи извести на прави пут посм |
| ачењем обраћамо.{S} У осталом надам се, да ће и то проћи, јер само да потпуно оздравим и да рад |
| Љубицом будем на само.{S} Решио сам се, да јој отворим срце своје, јер живети овако — не могу в |
| ти, а при том ме љута грозница затресе, да мишљах, раздробиће ме.{S} Данка видевши ме бледог и |
| и Данка озбиљно. — „Ја нисам више дете, да ме мора навек други хранити!{S} Ја ћу отићи кудгод у |
| нам.{S} Али кад је већ једанпут видите, да не може ваша бити; за што онда сами себе не победите |
| on" /> <p>18/3</p> <p>Јуче чух од Мите, да ће данас кући да иде, да тамо ускрс проведе.{S} На м |
| ?“</p> <p>— хоћу, Данко!{S} Камо среће, да се с тоб’м никад и не растајем! —</p> <p>„Па збогом, |
| слађи нег овај земаљски.{S} Камо среће, да и сад верујем!...{S} Све ударце овог живота лакше би |
| онако пуно рана...{S} Ах!{S} Она хоће, да сам себе победим и да све то пустој заборавности пре |
| падох у постељу, и мени беше немогуће, да сачувам дуже тајну своју.{S} Шћаше ми срце да прекип |
| очајаних мисли спушта на ум и на срце, да њима бавећи се вече очекујем.{S} И опет бих дан још |
| е тако силно утицаше на моје боно срце, да се и ја на једаред заплаках горко...</p> <p>Кад се т |
| S} Чисто се зачудих, кад ми Данка рече, да је данас први дан пролећа.{S} Чини ми се, као да сам |
| о и дуго, догод ми мати осудно не рече, да или вас заборавим или да се одречем породице своје!. |
| , моја добра Љубица, која ми јуче рече, да је данас опет посетим!{S} То је урадила њена мати са |
| /p> <p>Учитељ нас радосно прими и рече, да му је мило, што може да угости сирочад врлог претход |
| о дође овамо, јер надзиратељка ми рече, да те нађоше ноћу на улици под једном капијом да спаваш |
| као да сањам...{S} А сада, кад ми рече, да се немам ничем да надам, сад ми није као да сањам, с |
| бу, коју она својом назва и ту ми рече, да је Паја данас морао отпутовати, а мати јој у цркву о |
| толико више, што ми се мати усиљаваше, да ми вас из главе избије, говорећи ми, да вас волим је |
| ове речи одма к срцу, као што знађаше, да од срца иду, те тако постасмо сви троје опет добри и |
| тајаше као запета пушка и једва чекаше, да почнем.{S} Ја почех читати:</p> <p>„Беше једном голу |
| есела, јер она по свој прилици мишљаше, да сам је звао, да јој кажем, да ћу је сутра — прексутр |
| ирком њеном сав очаран; мени се чињаше, да слушам вилу, да пева, а звуци гласовира њеног беху з |
| д њега писмо, а руке ми тако задрхташе, да сам га једва отпечатио. „Шта ће сад то да значи?“ ми |
| ер њену или, што ми срце ваљда слућаше, да ће му се опет штогод ванредно десити...</p> <milesto |
| да открије тугу своју; лакше јој беше, да је сноси сама.{S} С тога ја безбрижан одох да се игр |
| а туга даје ублажити.{S} Но кад видеше, да ми њихове речи не годе, они одоше. — Па шта бих ја у |
| ме плакао, и кад ови добри људи видеше, да сам још сањив, они ми опет наместише постељу, у којо |
| >Мене ове данкине речи тако изненадише, да чисто не знадох, шта ли да мислим, шта ли да јој каж |
| и овим речима тако необично засветлише, да сам одма могао мислити, да ће ми штогод ванредно рећ |
| — говораше Љубица даље: „Мита ми пише, да ми не може доћи у сватове, јер је мало оболео, па ми |
| еца, а сада су велика нарасла и дођоше, да тебе посете.{S} Твоја деца плачу на твом гробу, чује |
| некако на крај срца, те кад ми рекоше, да идем из њихове куће, скупим све ствари своје и бацим |
| летео к њој, да је може само да види и, да је гледа, па да буде срећан.{S} Па кад би се од те м |
| е плачући преклиње, да је узмем к себи, да јој будем не само брат, већ и отац, јер она никог, н |
| у, која нема свршетка.{S} Покушајте ви, да је завршите, па бисмо је онда имали у целини обоје.“ |
| својим.{S} Не хтеде ме нада да остави, да ћу у П— наћи сестру своју, која ће ме весело дочекат |
| е дошао, падоше ми на ум јавни листови, да је путем њих потражим; те чим на ту мисао дођох, обу |
| n" /> <p>9/4</p> <p>Бејах се одао нади, да ћу што пре оздравити, но ме нада љуто вара!{S} Ах!{S |
| це овог живота лакше бих сносио у нади, да све то на другом свету престаје и замењује са вечном |
| гама држати, живљаше непрестано у нади, да ће још оздравити; а кад већ паде у постељу и кад поч |
| г.{S} Долазак ме његов сасвим изненади, да не имадох кад прикрити узбуђење своје, тајну моју. — |
| </p> <p>Мене овај поглед тако изненади, да и мени сва крв у лице пође, моје се очи запламтише, |
| Ова света тишина и самоћа тако ми годи, да ће ми се брзо јади моји ублажити моћи.{S} Само кад б |
| ћење, а уједно и нека туга обузе груди, да бих се чисто на ново заплакао!..{S} После свирке беш |
| } И <pb n="8" /> он се с народом сложи, да иду пред село, да непријатеља храбро дочекају и да с |
| > <p>22/9</p> <p>Данас сам рекао Данки, да сам намислио, да ја првог Новембра опет к себи узмем |
| увек задовољна и весела, па и она вели, да не осећа, како јој време брзо пролази, што је сасвим |
| ака имати у свему.{S} Но и ако се вели, да човек не може бити без икаквих брига, јер ако их нем |
| то ништа!{S} Не зна, моје ми срце вели, да не зна!{S} Идем к њој, идем одма!“ ...{S} И не преми |
| .{S} Сањам и мајку своју, како ми вели, да ће анђели бити сва деца која слушају родитеље своје. |
| ећ у гробу био!{S} И она још мени вели, да ми никад не може доста благодарити, мени, који сам с |
| неки тајни осећај, који ми навек вели, да ћу рано умрети, а то ме боли; више ми пута дође, да |
| е; одма је са мном дошао.{S} И он вели, да ће све добро бити.</p> <p>„Али ако не буде тако, као |
| ана често би се и отац и мајка трудили, да ми те сањарије из главе избију; но им је требало дуг |
| даље.{S} Најпосле ме Љубица лепо умоли, да им приповедам штогод из детињства свога, јер је од П |
| {S} На моју молбу склони се и обећа ми, да ће ићи у К —, да посети Љубицу и да види и чује, шта |
| ас после подне дође ми Данка и рече ми, да је госпа на цело после подне пустила, јер је дан врл |
| , а к мени приђе један човек и рече ми, да је из К— и да га је послала госпа докторка, да ми <p |
| Марина сасвим невесела и предлагаше ми, да се више не молимо Богу за смрт, јер њој је жао остав |
| оје ме навек слатко успавају велећи ми, да ће <pb n="85" /> сва патња и невоља једном престати |
| да ми вас из главе избије, говорећи ми, да вас волим једино за то, што се ви знадосте претварат |
| и Паја ме од вас одвраћаше говорећи ми, да човек не живи стотину пута, већ једаред само, па за |
| и ту рану преболети?{S} Па за то науми, да пита голубицу, да ли ће она бити његова или ће одлет |
| совира њеног беху за мене тако чаробни, да ми на једаред неко усхићење, а уједно и нека туга об |
| p>— Није, госпојице!{S} Будите уверени, да није!{S} Ево вам жива примера на мени! —</p> <p>„Ви |
| а, та иначе света реч!{S} Мени се чини, да бих јој могао бити све друго, и роб и душман, само н |
| породицу, да служи; јер и мени се чини, да ћемо се тим начином много савесније и боље извући из |
| S} Ја управо не знам, али мени се чини, да сте се вас двоје једно у друго јако загледали?“</p> |
| ли ме срце вара, али мени се тако чини, да ћу опет оздравити и опет лепоту света и сладост живо |
| И узрок свему томе беше у лудој слутњи, да ми се морало стрицу штогод ванредно десити, кад већ |
| о на далеко чекају, само да га превари, да она не покисне..{S} Ах! како ми <pb n="109" /> је ми |
| авна брига, да уредим све своје ствари, да бих се могао на пут кренути; те чим сам ту бригу сми |
| аде сладе ово задовољство у такој мери, да могу живот свој назвати идилично — срећним.{S} У књи |
| брига ништа не помаже!{S} Не велим ти, да не радиш ништа за сетру своју, то не; већ на против |
| ох веровати, већ је стадох приморавати, да се закуне.</p> <p>„Кажи, тако ми сунца!“</p> <p>— Та |
| це моје!{S} Чисто ми је тешко веровати, да љубим очи твоје, те миле лепе очи, које ме навек пра |
| т то не мари.{S} Ја је почех световати, да трпи, кад друкчије ни]е, јер трпен — спасен, и да се |
| ми стара госпа и поче ме тако гледати, да јој могох из очију прочитати, да сумња у истину речи |
| гледом, да се у мени поче мисао рађати, да може бити ови сви за љубав моју већ знају!</p> <mile |
| аде у постељу и кад поче и сам увиђати, да његов тајни осећај почиње да се остарује тад бих пом |
| ата свога.{S} Ко ти може добар стајати, да ћеш бити срећна?{S} А до твоје среће много ми је ста |
| "133" /> с њоме свакојако шалу збијати, да му најпосле мораде рећи неколико опорих речи.{S} У т |
| куће, кад је могла бар претпостављати, да ћу опет у манастир доћи, ако не другог чега, а оно њ |
| а!“ — одговорим и почнем се премишљати, да ли да му се поверим или не?{S} Но за што бих од њега |
| знам, за што би плакали, кад ће знати, да смо постали анђели?{S} Па најпосле ако баш и усплачу |
| вем том, што сам могао мислити и знати, да се стрицу моме морало штогод ванредно десити, ипак н |
| рависте, јер и мати ми мораде признати, да сте племенити и достојни љубави не само моје, већ св |
| акуца тако нагло, да морадох посумњати, да ћу моћи одржати присуство духа и задржати сузе, кад |
| аво у очи, као да бих је хтео запитати, да ли је баш збиља уверена, да ја нисам сирома? —</p> < |
| вољно гледах и с лица јој могах читати, да је радосна и весела, при свем том, што јој поглед бе |
| едати, да јој могох из очију прочитати, да сумња у истину речи својих.</p> <p>— Пријатеља? — бе |
| куда и за што?{S} Но кад почех осећати, да су ми се ноге умориле и да ме глава боли, седох крај |
| вана и надам се, да ћете хтети увидети, да не могу више ваша бити; јер пре него што сам тај кор |
| осим мојих груди..{S} Морадох увидети, да немам много да бирам, да се морам решити или за Данк |
| њеног погледа могох и морадох увидети, да добро зна, за што сам амо дошао, и да не верује, да |
| рица одговора не добијам.{S} Може бити, да ћу временом називати ово доба још златним и срећним, |
| <p>„Тешки јади!{S} Но немојте мислити, да су љубавни јади!“ — рекох смешећи се — „За такве јад |
| засветлише, да сам одма могао мислити, да ће ми штогод ванредно рећи.</p> <p>„Догод траје слоб |
| о мења?{S} Ја никад не могох помислити, да сте тако вероломни?“</p> <p>— Господине! — рече ми у |
| е ниси требао одма к срцу тако примити, да од нас — тако рећи — побеже!“</p> <p>Незнане ситнари |
| двоје договорити и не ће ми допустити, да умрем.{S} Али док је човек здрав, може много да подн |
| е први дан после дуге несносне болести, да смем да оставим собу своју и да слободно ступим у жи |
| и и срце ми се на једанпут тако стушти, да почех у очима сузе осећати.{S} Но у том ми поглед па |
| што дуваше хладан ветар, лудо мислећи, да бих како ублажио груди своје!{S} Но што дуже ходах, |
| то се спустим под прву капију мислећи, да се мало одморим, но где морадох одма и заспати, јер |
| гледати, као да би ми тиме хтела рећи, да се збиља није надала, <pb n="34" /> да је могу тако |
| —- ја је већ хтедох загрлити, па рећи, да је волим и љубим, волим свом душом својом: кад на је |
| јаху и погледом својим хтедох јој рећи, да ми је за то у манастиру тешко живети, што <pb n="44" |
| иснути на груди овоје, а ја ћу им рећи, да сам нашао Данку!..</p> <p>Учитељ нас радосно прими и |
| д говорила, то би знала тако лепо рећи, да ми беше милина слушати је; а при том њене црне очи г |
| вор доста жив и пријатан, те могу рећи, да ће ми овај дан остати навек у милој успомени. —</p> |
| ени упутише, тад мирно стадох чекајући, да ми ближе дођу.{S} Но како се изненадих, кад у том чо |
| лавом небу вијаху се црни густи облаци, да једва могаше по гдекоја звезда тамо амо затрептати; |
| ле!{S} Ти плачеш!{S} Миливоје!{S} Реци, да ти није опет зло?“</p> <p>— Биће, ако није! — тихо ј |
| највише очи...</p> <p>„Љубице!{S} Реци, да ме волиш!“</p> <p>— Волим! — рече Љубица тихо стисну |
| а све стране освртати, по свој прилици, да га не би когод видео, да се са служавком јавно на ул |
| ме узети штогод на себе, да и оно лечи, да не лечим све сам!... —</p> <pb n="76" /> <milestone |
| неку шумицу, која беше одма иза вароши, да <pb n="15" /> тамо учим.{S} Идући у њу мишљах, како |
| тање цеви тако ми гођаше и телу и души, да сам постао лакши, снажнији и веселији.{S} И ту бих с |
| не подиже, да кући иде.</p> <p>“Гледај, да оздравиш?“ — рече ми полазећи.</p> <p>— Оздравићу за |
| а забележим данашњи дан у дневник свој, да ли златним, што сам оздравио, или крвавим, што се ра |
| ни сам! — рекох јој сабирући дух свој, да не будем како малодушан.</p> <p>Разговор нам прелажа |
| в’те је!{S} Поздрав’те је и реците јој, да Миливој живи и још ће да живи, за њу ће да живи!..“ |
| вите милостиву мајку вашу и реците јој, да бих био најбедније створење на целом свету, кад је н |
| ође једна жена матери мојој и рече јој, да ће се наши најдуже сутра у зору с непријатељем удари |
| опростим се са сиротицом и обећам јој, да ћу јој сутра опет доћи. —</p> <milestone unit="subSe |
| Љубицу вереницом својом.{S} Обећах јој, да чим тамо готов будем, да ћу се одма натраг вратити и |
| ја јадан при свој жељи и чежњи својој, да к’ њој одем, ипак не могу!“ Ми се загрлисмо <pb n="8 |
| И тако је волећи често би летео к њој, да је може само да види и, да је гледа, па да буде срећ |
| беше у истом месту тако омиљени лечник, да и данас још име његово свако са поштовањем спомиње.{ |
| и ја бејах сасвим срећна, па се надам, да ће опет тако бити.{S} У осталом, од како си ми рекао |
| е наде и бедна, горка садањост, увиђам, да није ништа!{S} На што наде, те лепе слатке наде, кад |
| да брижно на нас децу своју и рече нам, да одма идемо спавати.{S} Ми легосмо, а оне се две још |
| огао ни у чем помагати; а стрина, знам, да је не би код себе држала, те би се тако морала потуц |
| много ми је стало!{S} Као сироче, знам, да не ћеш од глади умрети, јер добра рука ако коме штог |
| им?{S} Шта да радим?{S} Ништа!{S} Знам, да се не ћу дуго по земљи повлачити и док не дође час, |
| срце непрестано тамо вуче и када знам, да ми је време само за то дуго, што нисам поред ње. —</ |
| улицу.{S} Свет иђаше тамо амо; не знам, да ли ме когод гледаше или не; доста то, да корачах све |
| ер мени срце тако говораше.{S} Не знам, да ли ме срце вара, али мени се тако чини, да ћу опет о |
| га.{S} Тако беше и са мном.{S} Не знам, да ли услед жалости своје или услед другог чега, доста, |
| е Љубица лепотом својом.{S} Ја не знам, да сам у своме веку видео тако лепу девојку, као што је |
| анастирска звона на јутрење, и не знам, да ми је икад глазба срцу тако годила као <pb n="141" / |
| о да сам ову зиму преспавао, и не знам, да сам осим детињства свога имао у животу своме доба, к |
| е, па могу свуда смело ступити, и знам, да се не ће наћи ниједне душе, која би била на јаде мој |
| сно око непрестано игра.{S} Добро знам, да је тако веровање проста, гола предрасуда, и при свем |
| еље своје...{S} Па и Марка често сањам, да му око сузом засија од бола, што здравља нема, те ум |
| ми Марко.</p> <p>„Брате!{S} Ја сумњам, да ћу бити дуга <pb n="127" /> века, јер у мени има нек |
| радох увидети, да немам много да бирам, да се морам решити или за Данку или за Љубицу, оставити |
| види из сваке речи ваше, а уверена сам, да сте само оно написали, што у срцу осећате.{S} О кад |
| Не дај више несрећи на ме!{S} Слаб сам, да још више поднесем, па ће ми срце пући од туге и бола |
| /> ме још нисте заборавили, уверен сам, да ћете ме бар с неколико милих речи ваших удостојити и |
| нисам ничем бољем ни надао и знао сам, да ће пролити много суза, јер ће јој живот бити горак.{ |
| ection" /> <p>6/11</p> <p>Намислио сам, да останем овде бар још ово неколико дана, док не буду |
| те кад се пробудим, ја сам себе питам, да ли могу друкчије? —</p> <milestone unit="subSection" |
| м и тучом!..{S} Ја се још толико сећам, да сам се у тим страховитим тренуцима изгубио од мајке |
| Што више радим, тим све јасније осећам, да су најслађи часи живота они, који се у озбиљној радњ |
| да тамо седнем, да тамо плачем и јецам, да се тамо на живот жалим!..{S} Кад сам из вароши изиша |
| S} Обећах јој, да чим тамо готов будем, да ћу се одма натраг вратити и одма је к себи узети.{S} |
| мишљаше, да сам је звао, да јој кажем, да ћу је сутра — прексутра к себи узети...{S} Не могох |
| ако будем сасвим искрена, те вам кажем, да би сада, када Паје мога нема више овде, ваше честе п |
| ер мени беше тешко сам себи да верујем, да на њеним лепим црним очима беху збиља усне моје!... |
| /p> <p>Изишавши данас у двориште чујем, да сва звона звоне.{S} Најпре мишљах, да је данас какав |
| с једног предмета на други, и ту чујем, да ће љубичини сватови бити за осам дана.{S} Међу тим у |
| ас у твој стан, да се с тобом састанем, да те видим и да се с тобом разговарам, но те не могах |
| треба брзе помоћи, но да њој помогнем, да л’ бих могао оставити Љубицу, поред које бејах толик |
| ао, да дођем на пољану, да тамо седнем, да тамо плачем и јецам, да се тамо на живот жалим!..{S} |
| х жеља, других молитава, осим да умрем, да умрем!..</p> <p>Не прођоше од овог дана ни неколико |
| х жеља, других молитава, осим да умрем, да умрем!..{S} Ах!{S} Ја бејах тако са свим смрти жељан |
| но тело крунисано је тако дивним лицем, да је милина у њега гледати.{S} Чим се с њоме упознадох |
| а руку и нехотице је тако јако повучем, да и она нехотице паде главом на моје груди.{S} Ударом |
| лазити, па ћемо их тешити, казаћемо им, да не плачу, јер нама је добро!“</p> <p>— Али мени је т |
| на поље у гору, да тамо чело разладим, да тамо груди ублажим.{S} Небо беше сасвим ведро и пуно |
| своје добре и лепе Љубице.{S} Ја видим, да ја ову девојку сваким даном све већма љубим!..{S} Мо |
| њих.{S} Па за то, брато, ако већ видим, да морам млад и зелен умрети, то опет не ћу изданути на |
| је опет право, јер морам сам да увидим, да сам нико и ништа, за каквог ме она навек и држаше! — |
| мене, мајку своју, а ја од тебе желим, да се оканиш таких мисли!“</p> <p>Она ме стаде љубити и |
| би узети...{S} Не могох срцу да одолим, да одем на далеки пут, а њу да оставим овде саму у туђе |
| ем и легнем у постељу, а Данку замолим, да отрчи по лечника.{S} Но док се она вратила, ја већ в |
| , да те на своје груди братски загрлим, да над твојом главом сузним оком тихо прошапћем: „Ми см |
| p> <p>„Поштовани г. Миливоје! — Мислим, да се нећете наћи увређени, ако будем сасвим искрена, т |
| и више пута душа тако утоне, да мислим, да сам жив сарањен.“ — Ово говорећи гледах јој црне вел |
| ј пустињи?{S} Кад дође вече, ја мислим, да је дошао час, да морам умрети!{S} Да још немам те сл |
| немо и да се тамо заплачемо, ја мислим, да бисмо срећнији били... —</p> <milestone unit="subSec |
| оче срце да зебе...{S} С тога намислим, да јој одма пишем.{S} Писмо сам завршио овим речима:</p |
| чим сам очи отворио, те за то намислим, да се пешце у К— упутим, да се тамо мало проведем.{S} П |
| " /> <p>15/8</p> <p>Више пута помислим, да крајем овог месеца одем у манастир, јер ћу онда имат |
| је Данка била, да се баш збиља уверим, да није више тамо.{S} Домаћица ми рече сасвим равнодушн |
| Да иде да служи?{S} Да је дакле пустим, да иде од мене, уместо да је на рукама носим?...{S} Кол |
| а то намислим, да се пешце у К— упутим, да се тамо мало проведем.{S} Пут беше леп, те и не осет |
| ипак млад сам и здрав сам, па се тешим, да ће све моје невоље ваљда кад тад престати, те ће и м |
| ла зима слила у један дан, то се тешим, да ће и ови дани као и они тако исто брзо проћи.{S} И Д |
| питах опет гледајући га таким погледом, да му одговор с лица у напред прочитам.</p> <p>Он слеже |
| оздрави, али некако необичним погледом, да се у мени поче мисао рађати, да може бити ови сви за |
| беше, јадан и бедан, с једном разликом, да нисам више сам, већ имам поред мене милу сестру свој |
| бих ове осећаје делила са целим светом, да у сваком срцу тако слатко живи.{S} И он је то заслуж |
| тле ћу настојати у споразуму с Љубицом, да и мати њена о мени боље мисли.</p> <milestone unit=" |
| тако ми је!{S} Ах!{S} Не знађах јадан, да ме и овде чека нова несрећа и да ће срце на ново да |
| осно стање себе самога, како сам бедан, да јој ни у чем помоћи не могу, а лик покојног стрица м |
| собе своје.{S} Дан беше веома пријатан, да пријатнији већ не може Новембар дати.{S} Благи Боже! |
| ше ми Данка — „дођох данас у твој стан, да се с тобом састанем, да те видим и да се с тобом раз |
| а као тамница, на коју је сваки осуђен, да неко време препати.{S} Данка је своје већ препатила, |
| и кад види сузе моје, ваљда није камен, да ће бити равнодушна?! —</p> <pb n="137" /> <milestone |
| венути!..{S} Да сам бар сасвим уверен, да ће ми се наде збиља остварити, опет би срце могло ми |
| јер овај ми поста тако несносан и црн, да су ми у њему и мисли несносне и црне! —</p> <milesto |
| о свој прилици мишљаше, да сам је звао, да јој кажем, да ћу је сутра — прексутра к себи узети.. |
| {S} Ушавши у собу бејах тако изнемогао, да се не могох на ногама држати, а при том ме љута гроз |
| мом ударио, нег што си ми овај дан дао, да чујем ово речи!...{S} О моје лепе наде, моје лепе и |
| вост јако дирнула, и беше ми веома жао, да се Мита с њоме тако понашао, Мита, којег је она наве |
| х!{S} Марино!{S} Како те може бити жао, да постанеш анђео?{S} Да живиш у рају, где има толико л |
| ти, мени, који сам се толико заустезао, да јој пружим руку своју, кад она беше у највећој невољ |
| ити.{S} У осталом, од како си ми рекао, да ћеш ме опет к себи узети, могу све лакше да сносим, |
| ешко, при свем том што сам једва чекао, да се преместим у нови стан, јер у старом сам живео виш |
| смрти своје.{S} И тада као да сам знао, да од овог живота не ћу много имати и као награду за то |
| не могу!{S} И опет — бар кад бих знао, да је Љубица кадра принети све жртве, које би принети м |
| “</p> <p>Док сам је ја овако преклињао, да ми рекне бар једну реч, она сва узбуђена стајаше као |
| итањем; јер што бих се ја већма упињао, да мислим о каквом другом предмету, то би ми исте мисли |
| м <pb n="36" /> се из све снаге упињао, да будем миран.{S} Но и њихове очи не беху без суза, ос |
| мој години и у мени се одма роди мисао, да могу и ја анђелом постати, која сваким даном све већ |
| ко мирно да у мени као муња сену мисао, да је она можда наговорила на то матер своју, те јој од |
| сам већ у гробу био и сада мало устао, да као мртвац ходам међу живим људима.{S} Више пута пад |
| , само да бих што пре из вароши изишао, да дођем на пољану, да тамо седнем, да тамо плачем и је |
| Мита овамо стигао и одма к мени дошао, да ми каже, шта је и како је са Љубицом.{S} Она је пров |
| о то куцање беше по свој прилици слабо, да га нико ни чуо није, те с тога сада закуцах јаче.{S} |
| — мишљах — а то ми је најбоље јемство, да је не ћу изгубити.{S} Гледаћу да што више новаца заш |
| уши <pb n="129" /> мојој, па није чудо, да ми више пута дође да плачем, а ни сам не знам, за шт |
| да сваку реч из срца вади, и није чудо, да ме ове речи ражалише и онако већ жалоснога...{S} Ски |
| свој прилици, да га не би когод видео, да се са служавком јавно на улици разговара.{S} Ја сам |
| сно говорити, јер се бејах сасвим упео, да је морам опет за себе задобити, — „Ми као анђели кад |
| ту бих се по свој прилици подуже бавио, да не дође к мени отац намесник, те ме позва, да ме сву |
| моју!...</p> <p>Много бих боље урадио, да сам још вечерас отпутовао, бар ме не би морило нестр |
| јах опет код Љубице, а боље бих урадио, да нисам отишао, јер ми не би моје несретно срце тако р |
| скоро цели дан и узалуд сам се трудио, да те мисли растерам читањем; јер што бих се ја већма у |
| мо сви око раке.{S} Нисам никад мислио, да проста жена може тако нарицати, као што сада нарицаш |
| е лепо!{S} У осталом ја сам већ мислио, да се вас двоје волите, јер што сам опазио на Љубици, т |
| Данас сам рекао Данки, да сам намислио, да ја првог Новембра опет к себи узмем.{S} Ова вест је |
| х, пут ме овуда нанео, па сам намислио, да се мало свратим, јер ово ми је место на срцу остало. |
| > <p>5/8</p> <p>Још синоћ сам намислио, да данас одем у К—, па како намислио, тако урадио, и пр |
| >15/1</p> <p>Ипак сам се данас одлучио, да још живим не ради себе, већ ради светих костију добр |
| У мојим грудима куцаше срце тако јако, да сам могао сваки удар чути, и моје расположење беше т |
| нешто као грмљавина по селу тако јако, да се сва кућа затресла.{S} То беху непријатељски топов |
| у варошицу М—, додија јој невоља тако, да <pb n="67" /> је већ била наумила, побећи у свет ма |
| ше у цркви, бејах и ја, те стадох тако, да могу да је добро видим.{S} Она беше обучена сва у бе |
| оног једног ђака не добијам ни толико, да бих могао бар стан да плаћам; а на данкину заслугу н |
| амо собом...</p> <p>„Би л’ хтела Данко, да идемо на гроб оца свога?“ — рекох јој уздрхталим гла |
| је добро!“</p> <p>— Али мени је тешко, да их оставим! — рече Марина и поче плакати.</p> <p>„За |
| чину кућу, а срце ми закуца тако нагло, да морадох посумњати, да ћу моћи одржати присуство духа |
| н се с народом сложи, да иду пред село, да непријатеља храбро дочекају и да се боре до последње |
| и: па у залуд стадох трти и очи и чело, да је из главе избијем и да о њој више не мислим, ах! к |
| био сталну службу; мени би милије било, да је није никако ни добио, јер нас онда бар не би оста |
| ешити, но у том тренутку добро би било, да је и мене когод утешити могао.</p> <pb n="114" /> <m |
| е очи гледале би тако дивно, тако мило, да не могах очи своје скидати с очију њених...{S} Ах! о |
| } С тога једва чеках, да стигнем овамо, да се бар састанем с Данком, па онда како ми је, тако м |
| бити, — „Ми као анђели кадгод зажелимо, да видимо родитеље своје, ми ћемо к њима као голуби дол |
| смо нас двоје заједно, да му се молимо, да нам не да довршити седму годину, јер ми оћемо да буд |
| х весео, па узедох опет љубичино писмо, да читам те слатке речи, које ме тако радосно потресоше |
| мо, што си га Паји писао и сви рекосмо, да си збиља племенита срца; но нико те тако не уздизаше |
| који туда трчаху, викаху ми непрестано, да бегам, ако ми је живот мио; но ја те опомене не хтед |
| сам, како ми је, само знајући то једно, да ми добро није...{S} По плавом небу вијаху се црни гу |
| тајемо, и кадгод смо нас двоје заједно, да му се молимо, да нам не да довршити седму годину, је |
| и свираше и певаше тако дивно и тужно, да бих се јадан од свег срца заплакао; час стајаше поре |
| ту, беше ми све тако красно и пријатно, да се ничег не могах дуго нагледати, све ми беше ново, |
| то још не би било за мене тако страшно, да се не показа по селу ватра, која све небо ужасно осв |
| {S} Домаћица ми рече сасвим равнодушно, да има већ недељу дана, како су је из службе отпустили, |
| јим плавим сетним оком — „Знадем добро, да ти је тешко; али ослони се и ти једном на мене!{S} Ј |
| и срцу ми је <pb n="132" /> тако добро, да бих полетео куд год у гору, где има пуно мирисавог ц |
| спу, јер они не беху дома, ваљда за то, да се са мном не састану?.. —</p> <milestone unit="subS |
| ије провео толико година у школи за то, да сада код куће седи; мора се радити, ако се хоће пошт |
| о их нема, он их сам створи само за то, да их <pb n="20" /> има, то ипак не могу применити ово |
| а ли ме когод гледаше или не; доста то, да корачах све хитније, само да бих што пре из вароши и |
| тако љубазно и погледа ме тако умиљато, да постах на мах као јагње миран: „Не срдите се што вас |
| p>Ја сам данас много видео и много чуо, да бих могао седети мирно на једном месту; мени треба с |
| о...</p> <p>„Љубице!“ — рекох јој тихо, да се не <pb n="145" /> би из ове собе даље чуло — „ Да |
| јете?“</p> <p>— Вама! — рече тако тихо, да сам једва чути могао.</p> <p>„Па онда сте о мени и м |
| н.</p> <p>— Хвала! — рече ми тако тихо, да сам једва чути могао.</p> <p>„Оћете л’ се дуго овде |
| у, то ми образе обузимаше све већи жар, да најпосле почех мало и муцати.{S} Но тек што сам ућут |
| да бујна киша и дува тако хладан ветар, да се човеку срце мрзне, кад из собе на поље погледи.{S |
| а друго, него да одем у какав манастир, да тамо ферије проведем.{S} Но са новцем зло стојим, не |
| адањој служби, а ја да одем у манастир, да се с њоме састанем и да јој се усмено најадам; јер о |
| дому своме.{S} И ја изиђох на колодвор, да их испратим и да им срећан пут пожелим.{S} Чекајући |
| тренутака, а оно нам стиже ужасан глас, да Маџари цркву пале, а у порти људе секу.{S} Ох!{S} И |
| о по земљи повлачити и док не дође час, да и ја у гроб легнем, имаћу да живим, јер сам добио св |
| дође вече, ја мислим, да је дошао час, да морам умрети!{S} Да још немам те слободе, да вас пос |
| г на своје боно срце једва дочеках час, да чујем од лечника, да је свака опасност прешла и да с |
| људима.{S} Више пута паде ми на памет, да ће сада когод к мени прићи, ухватити ме за раме и ре |
| Па које та мисао, а које и друга вест, да Љубица има за сад два ваљана просиоца, јако ме узнем |
| ислећи на Љубицу мишљах и на могућност, да је ма којим начином не добијем, и ја почех одмах жив |
| сав дршћем, кад помислим на могућност, да Љубица не буде моја!{S} Да сав мој живот постане пус |
| да прекипи, кад помислих на могућност, да Љубица, не постане моја, већ да је гледам, како је д |
| , јер ја већ бејах себи увртио у главу, да морам бити анђео.</p> <p>— А би л’ ти волео? — упита |
| х људи!...{S} И Маџари грунуше у цркву, да и то свето место опогане сечом и тучом!..{S} Ја се ј |
| ху тако умиљато и весело, као да знају, да ћу данас да посетим Љубицу своју.{S} Не оклевах дуго |
| тако уживим у створену будућност своју, да заборавим за горку садањост, и моје наде једна за др |
| ле неколиких дана чух и за мајку своју, да лежи бона код једног рођака свога у И —.{S} Нашав бр |
| днику наићи на оца свога и мајку своју, да ће ме радосно стиснути на груди овоје, а ја ћу им ре |
| ићи, ја сам молио покојну мајку своју, да пошље по Марину, „јер ја тако волим, кад је она поре |
| како је чула, да дадосте сестру своју, да буде служавка.{S} Она вам одрицаше због тога свако ч |
| већ овамо не хтедох пропустити прилику, да вас не посетим. — рекох му мало збуњено.</p> <p>Он м |
| бијем од ње одговора, да замолим Данку, да остане бар још десетак <pb n="136" /> дана у својој |
| сам ту бригу смирио, поручим по Данку, да ми дође.{S} Сиротица!{S} Кад ми је ступила у собу, б |
| у собу и ја пољубим стару госпу у руку, да се вратим у своју тамницу.{S} Она ме гледаше необичн |
| очаран; мени се чињаше, да слушам вилу, да пева, а звуци гласовира њеног беху за мене тако чаро |
| се око њега певајући улагује велећи му, да га другови тамо на далеко чекају, само да га превари |
| е из вароши изишао, да дођем на пољану, да тамо седнем, да тамо плачем и јецам, да се тамо на ж |
| — умре...{S} Умре у том тврдом уверењу, да ће бити анђео!..</p> <p>Ах!{S} Како ми тада беше, ка |
| по соби, па онда изиђох на поље у гору, да тамо чело разладим, да тамо груди ублажим.{S} Небо б |
| о амо, као голуби, кад полете по свету, да хране траже: но се опет онако исто враћаше, јер није |
| ега села.{S} Ја бих тад отрчао у порту, да се с децом играм, ето те исте порте, но гле какав је |
| " /> <p>9/7</p> <p>Данас одох на пошту, да видим, има ли каква писма за мене, но многи добише, |
| олико тренутака ноћу, кад угасим свећу, да легнем, па док не заспим, нису ми празни, већ пуни к |
| јој румено лице тако дивно украшаваху, да није у стању ни сунце своје небо лепше да украси.</p |
| ком у Г—, тамо бих нашао неколику децу, да их поучавам, па бих живео, и ако још сиромашније нег |
| и?{S} Па за то науми, да пита голубицу, да ли ће она бити његова или ће одлетети за другим голу |
| предлог, да иде у коју добру породицу, да служи; јер и мени се чини, да ћемо се тим начином мн |
| х, да је погреб.{S} Одма одем на улицу, да видим, кога сарањују?{S} Запитам једног манастирлију |
| мање на срцу и ја одем одма у болницу, да видим, шта ми Данка ради?{S} Она беше и данас у ватр |
| и свем том, што једва сам себи веровах, да је ова дивна и мени тако мила глава збиља на мојим г |
| ву радост своју.{S} С тога једва чеках, да стигнем овамо, да се бар састанем с Данком, па онда |
| ection" /> <p>5/9</p> <p>Једва дочеках, да прође подне, да се кренем у К— сунцу своме.{S} Дошав |
| , да сва звона звоне.{S} Најпре мишљах, да је данас какав светац, но када чух, да поју „свјати |
| е у дивној милини, па као човек мишљах, да се и сва природа топи у таквој истој милини!... —</p |
| опет код Љубице.{S} Идући тамо мишљах, да не ће то већ много бито, што ја терам?{S} Али шта зн |
| има све мрачније, да најпосле посумњах, да ли је ово јава или је само сан?!{S} Но што дуже мишљ |
| <p>28/3</p> <p>Већ од неко доба осећах, да ми је тело изнемогло, али никад ми не беше тако као |
| када чух, да поју „свјати Боже!“ видех, да је погреб.{S} Одма одем на улицу, да видим, кога сар |
| отребу странога друштва; но када видех, да то није могуће, јер ме веће опазише и управо се к ме |
| но и устаде с места свога.{S} Ја видех, да је сасвим узбуђена, па за то јој одма ватрено одгово |
| ва ме снага поче остављати, и ја видех, да сам клонуо и да даље не могу.{S} Покајах се, што одо |
| од свега најмилији?..</p> <p>Ја видех, да у овој кући за мене више нема места, те с тога, чим |
| у песме Бранка Радичевића и одма видех, да се Бранком занима.</p> <p>„Читате ли радо Бранка?“ у |
| им читајући писмо ваше, из којег видех, да ме још волите, јер то вам се види из сваке речи ваше |
| руке и хтеде поћи.{S} Но ја кад видех, да она хоће од мене да иде, мени би, као да се небо на |
| ко тренутака бејах на улици, где видех, да људи већ излазе из цркве, те зато убрзам кораке и за |
| светих костију добрих родитеља својих, да њих у гробу не увредим...</p> <pb n="167" /> <p>Кад |
| ече, скупило се неколико другова мојих, да са мном отпрате Данку у њену нову и вечиту кућу.{S} |
| м?{S} Рекох јој, шта је, па је замолих, да ми то име више никад не спомене. —</p> <milestone un |
| данкино раме дођох до прозора и седох, да се сунчам на пријатним зрацима топлог пролетњег сунц |
| ромена тако?{S} Но ја за изговор рекох, да сам навек таки, али до сад не бејах још сасвим позна |
| мене „збогом“.{S} При поласку му рекох, да ми поздрави Љубицу, и чим сам њу споменуо мени потек |
| е ми тада за навек срце ранише.{S} Чух, да ми је отац у боју погинуо и да су га једва познати м |
| да је данас какав светац, но када чух, да поју „свјати Боже!“ видех, да је погреб.{S} Одма оде |
| прођоше ни два три тренутка, а ја чух, да се изнутра врата отварају и да неко к мени иде.{S} Ј |
| ас одох на данкин гроб и понесох венац, да јој накитим крст.{S} Ја кад умрем, мој крст не ће им |
| м и оцем намесником узевши од мене реч, да ћу их што пре у К— посетити, <pb n="32" /> јер је К— |
| наш, у ком је месту, доста је што знаш, да је код стрине своје; а при том си и онако оглас у но |
| како смо бедни!{S} Но само да оздравиш, да једном оздравиш, па ће онда бити опет све добро! —</ |
| на земљу, шта људи раде, па кад видиш, да који што криво ради, а ти одеш, па кажеш Богу, па се |
| <p>— Зар ме ти за такву Српкињу држиш, да не знам ни химну српских девојака? —</p> <p>„А знаш |
| ицу!“ На вашу Љубицу!{S} Ти сама велиш, да си моја!{S} У твојим очима нисам дакле нико и ништа, |
| душно, као змија сасвим хладно рече ми: да је добио од Паје писмо, он га позива у љубичине сват |
| дне, да се сетим на њега и да помислим: да је Марко жив, и он би то урадио!...</p> <p>Он је изд |
| ња, где тица не пева, нити цвеће цвета; да сав мој живот буде вечна робија!...</p> <p>Док бејах |
| а буде; но ипак ја бејах толико снажан; да сам могао умерени труд навек издржати; али од како с |
| S} Одмах ми мајка дочује, <pb n="10" /> да су до хиљаду Маџара обишли наше људе и војнике, да с |
| р тамо навек сунце сија; <pb n="122" /> да прелећеш с једне звезде на другу, па са сваке да гле |
| да се збиља није надала, <pb n="34" /> да је могу тако што запитати.{S} И не чекајући од мене |
| већ уживео у мисао своју <pb n="166" /> да идући данас улицама чињаше ми се, као да сам већ у г |
| а могућност, да Љубица не буде моја!{S} Да сав мој живот постане пустиња, где тица не пева, нит |
| е може Новембар дати.{S} Благи Боже!{S} Да л’ ће данас и моји осећаји бити тако пријатни, као о |
| е на вашу Љубицу.</p> <p>Благи Боже!{S} Да л’ да певам ил’ да плачем?..{S} Сви осећаји моји као |
| о ме мори...{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Да ти само једна моја суза на срце падне, твоје би срце |
| анама мојим.{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Да л’ знадеш, како ти је драги болан?{S} Да л’ знадеш, |
| и.</p> <p>„Љубице!{S} Слатка Љубице!{S} Да л’ је и тебе лепота данашњега дана у гору измамила?{ |
| а то, што сам сирома!..{S} О Љубице!{S} Да знадеш какви су болови сада у грудима мојим, ти би с |
| м, да је дошао час, да морам умрети!{S} Да још немам те слободе, да вас посећујем, мени би био |
| би мишљах:{S} Боже мој!{S} Боже мој!{S} Да ли ова девојка знаде и да ли осећа, како ја њу волим |
| грозничави страх овлада срцем мојим!{S} Да ли она уједно мишљаше, за кога да је уда?{S} Да ли ј |
| севнуше муње и ја стадох као укочен!{S} Да л’ да верујем очима својим?{S} Та то је сестра моја, |
| итељи!{S} Јуначни оче и добра мајко!{S} Да вам је од куд да видите, како ваша деца живе!... —</ |
| једини темељ будућности моје!{S} Ах!{S} Да ми је при свем том бар једном да оздравим и да се оп |
| о <pb n="116" /> чезнути и венути!..{S} Да сам бар сасвим уверен, да ће ми се наде збиља оствар |
| ето место обузе ме милина и туга....{S} Да сам ја господар тога врта, на том би месту и лети и |
| нка!{S} Она још више пати него ја...{S} Да још стрица немам, који је колико толико пази и васпи |
| извући се из овог жалосног стања...{S} Да иде да служи?{S} Да је дакле пустим, да иде од мене, |
| косу дивно украшаваше зелен венац...{S} Да су могли од куд устати сада стари јунаци из далеких |
| суза пролила, да мени сузе уштеди?..{S} Да ње не имах, благи Боже! сада бих већ у гробу био!{S} |
| мом животу наступити пролетно доба.{S} Да!{S} Пролетно доба, јер ће Љубица бити моја и њене оч |
| био још мањи, него што бејах до сад.{S} Да ми није Љубице, било би ми лако.{S} Узео бих своју н |
| вем том не могах умирити срце своје.{S} Да нисам тако бедан и свакој опасности изложен, јер зак |
| не може остати, а друге куће немам.{S} Да је Љубичина мати од куд <pb n="68" /> другчија, могл |
| бејах у гори, која води у манастир.{S} Да ми усне непрестано тако страсно не дрхтаху и да ми с |
| , јер сам добио своју народну помоћ.{S} Да, народну помоћ!{S} Народ ме помаже надајући се, да ћ |
| стајах и гледах за њима тужним оком:{S} Да ли ће и мене когод дочекати?{S} хоћу ли и ја кога им |
| но ипак ми нова мисао у глави сину:{S} Да се није кудгод одселио?{S} Те за то запитах исту гос |
| а уједно мишљаше, за кога да је уда?{S} Да ли јој бејах тада ја у глави?{S} Ја, који сам већ пр |
| суза.{S} Ах!{S} За кога би та суза?{S} Да ли за мене или за њу?{S} Или за нас обадвоје?...</p> |
| та Данка ради?{S} Моја сирота Данка?{S} Да л’ и она сада у вас гледа и тужним и сузним оком вас |
| пота данашњега дана у гору измамила?{S} Да л’ и ти слушаш, како тице дивно поју?{S} Њих слушаш, |
| еше, за што ми Љубица ништа не пише?{S} Да ми је хтела отписати, могао бих већ пре неколико дан |
| алосног стања...{S} Да иде да служи?{S} Да је дакле пустим, да иде од мене, уместо да је на рук |
| стати пријатељи. —</p> <p>Пријатељи?{S} Да јој будем пријатељ?{S} Како ми је та реч сада хладна |
| ће ме страну вртлог времена бацити?{S} Да још Данке немам, можда бих до сад већ у гробу био!{S |
| а л’ знадеш, како ти је драги болан?{S} Да л’ знадеш, какав се црн и страшан облак вије над гла |
| те може бити жао, да постанеш анђео?{S} Да живиш у рају, где има толико лепог цвећа, да гледаш |
| а којом сам толико пута сузе пролио?{S} Да се одречем ње, у којој та иста крв тече, која и у ме |
| итељи: „Где си оче?{S} Где си мајко?{S} Да видите овако загрљену децу своју, загрљена два бедна |
| <p>„А шта си опазио на мени?“</p> <p>— Да си поцрвенио, чим сам ти Љубицу споменуо, а то сам и |
| а! —</p> <p>„Дакле да умремо?“</p> <p>— Да умремо! —</p> <p>„Добро!{S} Али како ћемо?“ упитах М |
| ашу Љубицу.</p> <p>Благи Боже!{S} Да л’ да певам ил’ да плачем?..{S} Сви осећаји моји као да се |
| е муње и ја стадох као укочен!{S} Да л’ да верујем очима својим?{S} Та то је сестра моја, моја |
| p> <p>Благи Боже!{S} Да л’ да певам ил’ да плачем?..{S} Сви осећаји моји као да се на једаред и |
| сам написао ово дело „Без оца и мајке,“ да бих тиме олакшао души својој.{S} Кад је исто дело из |
| n="145" /> би из ове собе даље чуло — „ Да ли добисте моје последње писмо?“</p> <p>— Јесам! — р |
| ити, па ћете ми морати за право дати, а да при том опет останемо стари пријатељи.“ —</p> <p>Чит |
| учавати.{S} Сад имам свега четворицу, а да нисам тако слаб могао бих још којег узети.</p> <mile |
| то је то исто, што и просјак бити.{S} А да радити није срамота, то си ми ти толико пута говорио |
| > <l>„Да ме свега одма позна,</l> <l>„А да ништ’ ме и не пита..</l> <l>„Не види ми сузе нико,</ |
| кад на једаред Паја, као из ведра неба да је пао, ступи преда ме и чисто се зачуди, кад ме вид |
| ској кули поче избијати поноћ.{S} Треба да легнем, — рекох у себи — поноћ је, а ја сам и онако |
| замоли ме, да одем, јер у то доба треба да су болесници сами.{S} Тешким срцем опростим се са си |
| а земљи лежи, и мени беше, као да треба да певам и плачем.{S} Благи Боже!{S} Како бих сада у по |
| стиже дан рођења мога, дан, када треба да се сам собом рачунам! — Спољњи живот мој још је онак |
| {S} Ето је већ у велико дан; а ја треба да сам данас рано већ тамо.“</p> <p>Ми се загрлисмо и п |
| а она има још живог брата, па не треба да јој крст буде без венца. — Стојећи код њеног гроба и |
| ко живи.{S} И он је то заслужио и треба да у сваком срцу живи! —</p> <pb n="35" /> <p>Док се ми |
| дише се калуђери, од куд сад у ово доба да им дођем?{S} Ја им рекох, пут ме овуда нанео, па сам |
| о сирота уради за недељу дана, то једва да имамо два дана да живимо.{S} Но осим свега тога најв |
| а што пре умрем а сад почех молити бога да што дуже живим, јер само тако могао бих задовољити ж |
| м!{S} Да ли она уједно мишљаше, за кога да је уда?{S} Да ли јој бејах тада ја у глави?{S} Ја, к |
| јој он издану, не имађаше више за кога да ради, па ни за кога да живи...{S} Сирота!{S} На скор |
| аше више за кога да ради, па ни за кога да живи...{S} Сирота!{S} На скоро је и она за њим отишл |
| им слутњама својим.{S} Не хтеде ме нада да остави, да ћу у П— наћи сестру своју, која ће ме вес |
| куда ћу сад?{S} На коју ћу страну сада да се винем?..{S} И не премишљајући дуго упутим се најб |
| /> дана у својој досадањој служби, а ја да одем у манастир, да се с њоме састанем и да јој се у |
| !{S} Кад ти постанеш анђео, не ћу ни ја да будем грешна! —</p> <p>„Дакле да умремо?“</p> <p>— Д |
| мрети!{S} Јер кад ти умреш, не ћу ни ја да живим!{S} Кад ти постанеш анђео, не ћу ни ја да буде |
| те бити сами.{S} А шта ћу онда јадан ја да кажем?{S} Како је мени самовати <pb n="43" /> у оној |
| тешка клетва на мене несретнога, јер ја да не одох Љубици, не би тога ничег било.</p> <p>У том |
| и Марина, они су око мене, с њима ћу ја да славим бадње вече, они су моје друштво. —</p> </div> |
| ца!{S} Ах!{S} И она би требала срећнија да буде, јер ни боље душе, ни хуђег живота!{S} Докле др |
| са мном још како тако! али шта ће Данка да ми ради?{S} О Данко!{S} Данко!{S} И теби ће твоје де |
| рави тако живо на мене, као да би хтела да ми с лица прочита одговор.</p> <p>„Тако је!“ — рекох |
| ачу и твоји!..“ Моје срце шћаше од бола да пукне, јер ја у њој не гледах моју драгу другарицу, |
| > <p>5/5</p> <p>Не знам, каквим словима да забележим данашњи дан у дневник свој, да ли златним, |
| недељу дана, то једва да имамо два дана да живимо.{S} Но осим свега тога највећма ме пече, што |
| којој не могу <pb n="87" /> дан од дана да оделим, јер као да се цела зима слила у један дан, т |
| д ми остаде једва још за четрнаест дана да живети можемо.{S} Од оног једног ђака не добијам ни |
| исли.{S} У том почеше манастирска звона да звоне.{S} Романтичан звук манастирских звона навек м |
| ди, које зврјање многих кола као из сна да буди.{S} Како је свет оживео!{S} Како је живот обуји |
| је може само да види и, да је гледа, па да буде срећан.{S} Па кад би се од те миле му голубице |
| едина реч, која би ме дирнути могла, па да одма у плач грунем...{S} Стојећи пред вратима сећах |
| ако ова болест устраје дуже времена, па да морам прећи у болницу?“</p> <p>— Не ћеш у болницу! — |
| јер ћу онда имати нешто мало новаца, па да видим Љубицу и да напуним утехом и новим животом оба |
| да умреш пре навршене седме године, па да постанеш анђео божији — питах Марину, јер ја већ беј |
| х радо провео цео век свој поред ње, па да јој тако непрестано у очи гледам...</p> <pb n="53" / |
| гао само још једаред с њоме састати, па да одемо на гроб оца свога, да тамо клекнемо и да се та |
| е пустила, јер је дан врло пријатан, па да иде кудгод у шетњу.{S} Но почем не хтеде сама ићи, п |
| ожије, да чујеш, како анђели певају, па да и ти певаш с њима; тамо нема ни ветра, ни кише, ни б |
| да оставим овде саму у туђем свету, па да јој искрено не кажем, куда идем и за што идем?{S} У |
| већ четири године не бејах код њега; па да ћу по свој прилици за неколико дана већ тамо бити, п |
| скоро мора да огреши, <pb n="91" /> па да после невино страда на строгим неизмењивим последица |
| а то је, да сараним срце своје...{S} Па да ли је онда такав живот збиља од свега најмилији?..</ |
| е као каква силна богиња, која је кадра да ме погледом својим сасвим уништи...</p> <p>„Љубице!{ |
| ица моја...{S} У том се већ поче и зора да се јавља и ја се опет вратим у собу, где Данка још с |
| ! — Но реци, како си се провео?{S} Мора да ти је добро било, кад си се толико задржао!{S} Јеси |
| д као олово тежак.</p> <p>И Љубици мора да у том тренутку беше чудно око срца, јер беше у исти |
| се сиромах тако лако може и скоро мора да огреши, <pb n="91" /> па да после невино страда на с |
| сам о себи да мислим.{S} Како ћу сутра да изиђем пред Љубицу? <pb n="140" /> Како ће ме предус |
| не пролази жељезница, већ мора два сата да путује на колима и како навек његов млађи брат изиђе |
| њу реченицу разумели, ја не знам; доста да сам им истину казао.{S} Они ме лепо приме и по мојој |
| о љубио и које бих могао још много пута да љубим?{S} И опет — зар бих се могао Данке одрећи?{S} |
| мислим да радим с ђацима својим?{S} Шта да радим?{S} Ништа!{S} Знам, да се не ћу дуго по земљи |
| че: „Знам Миливоје! да не ћеш имати шта да вечераш, па сам ти вечеру ево ја донела.“ — Ја мало |
| стир; али не могу ни тамо јер немам шта да једем, а камо ли да путујем?!..,</p> <milestone unit |
| д дуго и да ћуте, али не ће никад ништа да прећуте.{S} Моје здравље не беше онако темељно, као |
| на крила.{S} Али кад кога почне несрећа да гони, она не зна, шта је доста.{S} И овај добри голу |
| ислила, и кад онда нисам могла као ваша да останем, то сада још мање.{S} И мене је болело срце, |
| ни на срце мећао, ако будем жив и здрав да живим и радим за народ свој, па ако ми штогод за рук |
| тукла, како пред њом нисам смела никад да будем весела, а никад нисам смела ни да плачем, како |
| м времену, одакле не бих тео више никад да се натраг у садањост вратим...{S} Благи Боже!{S} Кад |
| шле ноћи не могах спавати, па треба сад да спавам!{S} Но ипак како да спавам?{S} Могу ли спават |
| другу страну, не знајући, где ће поглед да задржи?...{S} Ја је задовољно гледах и с лица јој мо |
| и дешаваше, у мени поче срце на једаред да плаче.{S} Сва прошлост моја бујно оживи, моја бедна |
| оче и добра мајко!{S} Да вам је од куд да видите, како ваша деца живе!... —</p> <milestone uni |
| као што се види, Миливој хтеде сам себе да лиши свог досадног живота.{S} Али велики духови силн |
| ан да одлазим к њој, ако не ћу сам себе да мучим и морим, јер мени је без ње све празно и мртво |
| има све мрачно и црно и ја не могу себе да замислим у будућност своју!</p> <p>Докле се у мени т |
| Данко!{S} Мила Данко!{S} Зар ћу и тебе да изгубим?{S} И тебе, једину наду, једину радост моју? |
| n="75" /> привлачиш!{S} Морам крај тебе да клекнем, морам да наслоним на крст главу своју.</p> |
| то, што сам сирома!{S} Ја не могу тебе да добијем једино за то, што сам сирома!..{S} О Љубице! |
| !{S} Ако већ умрети морам, коме ћу тебе да оставим?{S} Ово кратко време бесмо заједно, два сиро |
| ора и нахладе почеше ми на једаред ноге да клецају, глава ме заболи и у њој ми поче да сева, оч |
| беше тако тужно, тако мрачно!{S} Нигде да се гдегод небо плави, нигде зрачка од сјајнога сунца |
| кренусмо се даље на пут.{S} Данка хтеде да идемо и на мајчин гроб, јер она сирота и не знађаше, |
| шта је тако боли?{S} Но она ми не хтеде да открије тугу своју; лакше јој беше, да је сноси сама |
| ши писмо сузним оком, јер ми срце хтеде да прекипи од слатке изненадне среће.{S} Ах!{S} Што су |
| се из овог жалосног стања...{S} Да иде да служи?{S} Да је дакле пустим, да иде од мене, уместо |
| ој беху црвене и пуне суза.{S} Чим виде да сам к себи дошао, утре сузе своје, пружи руку преко |
| јој, па није чудо, да ми више пута дође да плачем, а ни сам не знам, за што да плачем...</p> <p |
| ле нико и ништа, твоје срце хоће и може да полаже наде на мене, и ако твоја мати не ће и не мож |
| о прими и рече, да му је мило, што може да угости сирочад врлог претходника свога.{S} Од дугог |
| Опростих се и с мајком њеном молећи је да ми ништа не замери; а поздравих Пају и његову госпу, |
| мили ми се, што могу остале бриге своје да растерам овим озбиљним радом, који ће уједно бити ме |
| е мирније поста, тад поче и разум своје да ради.</p> <p>Ах, благи Боже! да тешке ли борбе!</p> |
| еш с једне звезде на другу, па са сваке да гледаш на земљу, шта људи раде, па кад видиш, да кој |
| ни ја да будем грешна! —</p> <p>„Дакле да умремо?“</p> <p>— Да умремо! —</p> <p>„Добро!{S} Али |
| ме дигне ме на кола, па онда стаде даље да гони.{S} Од тог тренутка врло мало знам, шта се са м |
| и том ћу од сада двоструким трудом даље да радим, ма било и дању и ноћу, па ћемо опет моћи живе |
| н, те који добив сада одушке поче дивље да куља!</p> <p>„Љубице, сунце моје!{S} Реци бар једну |
| S} И ја сам некад лепо мислио, или боље да кажем, лепо сањао.{S} Ах! камо сада оних златних дан |
| ако јако куцати, као да би хтео на поље да искочи, јер не могаше више да сноси загушљиве <pb n= |
| пријатна.{S} Реч по реч, па дође време да се руча.{S} О ручку ми приповедаше домаћица о покојн |
| да ме није разумела, шта сам хтео тиме да рекнем.</p> <p>„За што га називан срећним, што беше |
| свето име од детињства свога немам коме да кажем, те кад бих могао с вама заједно да кажем то в |
| тим су и деца раскалашнија; хоће с њоме да се титрају, што њеној нарави не годи, те се тако јед |
| вели веома су несташни, па хоће с њоме да се титрају, а она опет то не мари.{S} Ја је почех св |
| оје заједно, да му се молимо, да нам не да довршити седму годину, јер ми оћемо да будемо његови |
| накнадити све оно, што нам садањост не да уживати. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>18 |
| оно доба, кад не бејах у стању ни дане да бројим?{S} Сада бројим сваки тренутак лежећи у посте |
| за што бринути, јер она ће сада за мене да ради, као што сам до сад ја за њу радио.</p> <pb n=" |
| S} Но ја кад видех, да она хоће од мене да иде, мени би, као да се небо на мене руши, као да се |
| упаше нека стакла па за то стадоше мене да грде, за што нисам на децу пазила?{S} Бејах онога да |
| м увиђати, да његов тајни осећај почиње да се остарује тад бих помишљао на некадању заверу свој |
| три, не знајући на коју ћу страну ватре да побегнем: с једне стране не смедох и не могох се мај |
| својим црним расејаним оком смешећи се да гледа.</p> <p>— Не жалим за Пајом толико, што ћу сам |
| ега најглавније, што чух од Паје, да ће да се жени и да је себи девојку нашао.{S} Пред вече опр |
| ноћи само сањао...{S} И опет нада не ће да ме остави, божанствена нада, да ће још све добро бит |
| Миливој живи и још ће да живи, за њу ће да живи!..“ —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>14 |
| и реците јој, да Миливој живи и још ће да живи, за њу ће да живи!..“ —</p> <milestone unit="su |
| месту и лети и зими морало навек цвеће да цвета; на том бих месту учио и радио, на том бих се |
| колико књига, јер вели, кад досле, хоће да чита.</p> <pb n="112" /> <milestone unit="subSection |
| це стегнуто гвозденим обручима, па хоће да пукне; или као да се сви осећаји претворише у ледену |
| } Моја је глава сва узаврела, срце хоће да ми прекипи, па се бојим, бојим се, не ћу се више моћ |
| поче ми нека тешка, непоњатна туга срце да стеже.{S} Изиђох рано из собе и пођох мало из вароши |
| , као што беше сада и у мени хтеде срце да прекипи, кад помислих на могућност, да Љубица, не по |
| е је лепо поздравила, ипак ми поче срце да зебе...{S} С тога намислим, да јој одма пишем.{S} Пи |
| прозор у моју собу.{S} У мени поче срце да пева од радости, јер данас ми беше могуће посетити с |
| увам дуже тајну своју.{S} Шћаше ми срце да прекипи, те за то једног вечера, кад с мајком својом |
| да ћеш ти остати овде, јер и он ми рече да треба тамо да одеш.</p> <p>„А зар је био лечник код |
| рече, мени тако би, као да ми срце поче да грца у мору среће...{S} Мени није требало више ништа |
| лецају, глава ме заболи и у њој ми поче да сева, очи ми се напунише суза, мене поче несвест да |
| етку као утучен; но када свештеник поче да поје „Исаије ликуј,“ мени би, као да ми се сва црква |
| ћи поред мене; а мени срце као да шћаше да искочи из тесних груди: милина и туга судараху се у |
| таде, јер не <pb n="117" /> могаше више да седи очарана лепотом овог дивног места, па стаде сво |
| о на поље да искочи, јер не могаше више да сноси загушљиве <pb n="22" /> јаде црних слутња моји |
| еш ме опет к себи узети, могу све лакше да сносим, него што бих иначе могла сносити.“</p> <mile |
| није у стању ни сунце своје небо лепше да украси.</p> <p>— И опет ја мислим да нема ничег приј |
| мене воли, тог не могу ни ја мрзити, и да сам још неискусно лудо девојче, које верује у свачиј |
| тако јако, сва крв поче у мени врити, и да сам могао, бих од тог читања тако радо одустао.{S} Н |
| ад друкчије ни]е, јер трпен — спасен, и да се бољој будућности нада, која ће у толико бити слађ |
| , да добро зна, за што сам амо дошао, и да не верује, да су ме друге прилике овамо на пут нанел |
| дла бештија!“ рекох јој љуто и горко, и да имадох тада ножа, бих јој потражио срце, ако га има. |
| ђе један човек и рече ми, да је из К— и да га је послала госпа докторка, да ми <pb n="59" /> пр |
| за руком испадне, да се сетим на њега и да помислим: да је Марко жив, и он би то урадио!...</p> |
| ини, као да ме је ова девојка очарала и да сада управља мислима и осећајима мојим као какав риб |
| лечника, да је свака опасност прешла и да се могу опростити несносног лежања свога.{S} Само се |
| јадан, да ме и овде чека нова несрећа и да ће срце на ново да ме љуто заболи!...</p> <p>Стигав |
| јатним зрацима топлог пролетњег сунца и да гледам људе, који улицом пролазе.{S} Срећни људи, ко |
| Боже мој!{S} Да ли ова девојка знаде и да ли осећа, како ја њу волим?! —</p> <p>Она на моје пи |
| м и стиснем на усколебане груди своје и да јој обаспем пољупцима, те лепе црне очи: па ипак ста |
| чех осећати, да су ми се ноге умориле и да ме глава боли, седох крај пута под једну тополу и ду |
| чника, да ми се захвали на труду моме и да се са мном опрости, јер му се отац с породицом одавд |
| је, што чух од Паје, да ће да се жени и да је себи девојку нашао.{S} Пред вече опрости се Паја |
| тру своју, која ће ме весело дочекати и да ћу видети стрица свога, ма било да болан <pb n="21" |
| ћала ми је, да ће их сваки дан читати и да ће некоје и на памет учити. — Уједно је почех поучав |
| /> сва патња и невоља једном престати и да ће наступити красније и слађе доба, кад се не ћу виш |
| ствена нада, да ће још све добро бити и да ће радост у толико бити већа, колико је сада туга те |
| е сутра у зору с непријатељем ударити и да многи остављају село и да беже даље.{S} Мати моја пр |
| и очи и чело, да је из главе избијем и да о њој више не мислим, ах! као какав демон гони ме ли |
| дем у манастир, да се с њоме састанем и да јој се усмено најадам; јер ово моје дуго одсуство мо |
| е при свем том бар једном да оздравим и да се опростим ове несносне постеље своје, па онда било |
| о проћи, јер само да потпуно оздравим и да радње нађем, то ћу је опет к себи узети. —</p> <mile |
| Ах!{S} Она хоће, да сам себе победим и да све то пустој заборавности предам, а то је, да саран |
| , да се с тобом састанем, да те видим и да се с тобом разговарам, но те не могах дочекати.{S} х |
| ја изиђох на колодвор, да их испратим и да им срећан пут пожелим.{S} Чекајући влак разговарасмо |
| адајући се, да ће ме начинити човеком и да ћу му временом бити од користи!!{S} Мој мили роде!{S |
| огрешио.{S} Али они хоће каткад дуго и да ћуте, али не ће никад ништа да прећуте.{S} Моје здра |
| љем ударити и да многи остављају село и да беже даље.{S} Мати моја при овим речима погледа бриж |
| о на гроб оца свога, да тамо клекнемо и да се тамо заплачемо, ја мислим, да бисмо срећнији били |
| "12" /></p> <p>Т—, да је село спаљено и да нису тек неколико кућа остале на миру.{S} Црква је с |
| {S} Чух, да ми је отац у боју погинуо и да су га једва познати могли, тако је био нагрђен и оса |
| остављати, и ја видех, да сам клонуо и да даље не могу.{S} Покајах се, што одох од куће, но ка |
| село, да непријатеља храбро дочекају и да се боре до последње капи крви за народност и слободу |
| ја чух, да се изнутра врата отварају и да неко к мени иде.{S} Ја стајах као запета пушка.{S} Н |
| олести, да смем да оставим собу своју и да слободно ступим у живу природу.</p> <p>При свем том, |
| не непрестано тако страсно не дрхтаху и да ми срце не осећаше те дивне милине које тако жедно с |
| ми, да ће ићи у К —, да посети Љубицу и да види и чује, шта је и како је.{S} Кад ми данас дође, |
| нешто мало новаца, па да видим Љубицу и да напуним утехом и новим животом обамрло срце своје; н |
| ом догађало; тек пред вече почех к себи да долазим.{S} Ја бејах у селу Ј—, код зета истога чове |
| о здравље, јер мени беше тешко сам себи да верујем, да на њеним лепим црним очима беху збиља ус |
| чем се у своју собу и станем сам о себи да мислим.{S} Како ћу сутра да изиђем пред Љубицу? <pb |
| ла.</p> <p>— И опет има Данка прво теби да захвали, па онда мени! — одговорим Мити.{S} Данка бе |
| да нисам така, да се мора од мене сваки да стиди?“</p> <p>Рекавши ове последње речи поче опет т |
| зелену гору, па као да се смишља, да ли да се овде стани, или да послуша шаљивчину шеву, која с |
| одговорим и почнем се премишљати, да ли да му се поверим или не?{S} Но за што бих од њега тајао |
| сто не знадох, шта ли да мислим, шта ли да јој кажем?</p> <p>„Шта ћутиш, брате? — говораше ми Д |
| изненадише, да чисто не знадох, шта ли да мислим, шта ли да јој кажем?</p> <p>„Шта ћутиш, брат |
| тамо јер немам шта да једем, а камо ли да путујем?!..,</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| х сам себе мучио, јер кад би они почели да певају, тад бих ја морао да плачем.{S} Нек они само |
| се смишља, да ли да се овде стани, или да послуша шаљивчину шеву, која се око њега певајући ул |
| судно не рече, да или вас заборавим или да се одречем породице своје!.. —</p> <p>Љубица ме овим |
| е се сунце <pb n="25" /> полако к земљи да спушта.{S} Уставши са зелене траве отрже ми се тешки |
| ом напунила!{S} О слатки оче!{S} Ако ми да Бог, да се и ја кадгод удомим и оцем постанем, то би |
| да будем весела, а никад нисам смела ни да плачем, како ми тада беше горко живети, а сада ми је |
| бучена, а ветар и киша беху тако хладни да стадох одма дрхтати.{S} Почех се после кајати, што с |
| запитах га мало зачуђен. — А од куд ти да доспеш тамо?</p> <p>„Неки смо родови, али какви, ја |
| рпских девојака? —</p> <p>„А знаш ли ти да певаш?“</p> <p>— Кад хоћу, знам. —</p> <p>Штета за о |
| и што преко недеље сврши, то ће гледати да гдегод прода, да својим трудом себи бар одело набављ |
| S} Ах!{S} То ме боли, што ће твоја мати да добије опет право, јер морам сам да увидим, да сам н |
| а твоје срце, <pb n="157" /> не знајући да је твоје срце још пуније рана него његово!“...</p> < |
| > <p>Јуче чух од Мите, да ће данас кући да иде, да тамо ускрс проведе.{S} На моју молбу склони |
| да ми ноћи није!{S} Кад се почне сумрак да хвата и у зиду попци зацврче: тад ми машта ствара св |
| аде камен на срце.</p> <p>— Треба навек да се молимо богу, кад лежемо и кад устајемо, и кадгод |
| из ока ми полете сузе, које морам навек да скријем, јер моја једна суза изазове десет њених...{ |
| о није најпосле ни чудо, јер навек имам да радим; а кад не радим, онда опет мислим на Љубицу, и |
| ого бито, што ја терам?{S} Али шта знам да радим?{S} Ја сам приморан да одлазим к њој, ако не ћ |
| ца мога као да не беше потпуна; не знам да ли за то, што мишљах уједно и на матер њену или, што |
| ш!{S} Морам крај тебе да клекнем, морам да наслоним на крст главу своју.</p> <p>Сећах се послед |
| ош најгоре, да јој баш ја ту беду морам да стварам...</p> <p>У таким мислима поче ме снага на н |
| ати да добије опет право, јер морам сам да увидим, да сам нико и ништа, за каквог ме она навек |
| сад су моје, смем у њих да гледам, смем да их љубим, јер ти ме волиш!“</p> <p>Ја бејах у загрља |
| ан после дуге несносне болести, да смем да оставим собу своју и да слободно ступим у живу приро |
| м на земљу, јер чисто не могу и не умем да идем.{S} За то седох код прозора поред Данке своје, |
| , при свем том, што се немам више ничем да надам, и заносим се у разне снове, како је грлим, ка |
| те очајничко сузе!..{S} Ја немам ничем да се надам, ничем!{S} Тако ми она рече!..{S} Па зашто |
| а сам у костурници...{S} Ја немам ничем да се надам, ничем!{S} Тако ми она рече!..{S} Ах!{S} Ја |
| А сада, кад ми рече, да се немам ничем да надам, сад ми није као да сањам, сад осећам у свима |
| .{S} Сад сам се из сна пробудио и видим да у овом животу немам живота, а после смрти тек ћу бит |
| огледа, као да би хтела погледом својим да загледа у душу моју.</p> <p>— А ви ми приповедајте т |
| агње миран: „Не срдите се што вас молим да одете, док она није дошла!“</p> <p>— Зар ме твоја ма |
| стру своју. — Што вам ово пишем, мислим да је боље, него да вам усмено кажем, јер овако ћете се |
| ше да украси.</p> <p>— И опет ја мислим да нема ничег пријатнијег, него кад се душа сама собом |
| /11</p> <p>Данас ме упиташе, шта мислим да радим с ђацима својим?{S} Шта да радим?{S} Ништа!{S} |
| сли, других жеља, других молитава, осим да умрем, да умрем!..{S} Ах!{S} Ја бејах тако са свим с |
| " /> других жеља, других молитава, осим да умрем, да умрем!..</p> <p>Не прођоше од овог дана ни |
| а свога не могох друго ништа чути, осим да се храбро борио; а за мајку и сестру баш ниједне реч |
| нађоше ноћу на улици под једном капијом да спаваш?“</p> <p>— Јесте! — рече ми тешко уздишући <p |
| Ах!{S} Да ми је при свем том бар једном да оздравим и да се опростим ове несносне постеље своје |
| но, као да би хтела ова природа са мном да плаче.{S} Дуго и дуго гледах на ону страну где почив |
| а и у мени се поче опет нада са слутњом да бори: нада, да ћу се сада састати с Данком својом, и |
| ерку, без које нисам могао ни један дан да будем; а управо нит сам онда знао, нити сада знам, з |
| Збиља!{S} Сирома човек мора као и тиран да је свуда и оком и ногом, јер чим <pb n="100" /> се м |
| и шта знам да радим?{S} Ја сам приморан да одлазим к њој, ако не ћу сам себе да мучим и морим, |
| обијам ни толико, да бих могао бар стан да плаћам; а на данкину заслугу не могу такође много ра |
| у порти и почесмо се играти рата.{S} О да слатке игре!{S} Непријатеље наше истерасмо из порте |
| ше неколико цветића лепо сложених.{S} О да дивне појаве!{S} Љубица и цвеће!{S} Никад не бих мог |
| „Ти ниси онако весео, као што би требао да будеш!{S} Гле!{S} Ти плачеш!{S} Миливоје!{S} Реци, д |
| и ми врело чело моје!{S} О кад би могао да одуваш и тугу моју!...</p> <p>Много бих боље урадио, |
| атим...{S} Благи Боже!{S} Кад бих могао да пренесем лепу будућност своју у садање дане, и њихов |
| речи чисто трже и тако ме погледа, као да би хтела погледом својим да загледа у душу моју.</p> |
| са као да беше и од бисера дивнија, као да се неки небесни мирис разлио по целој шуми, у кратко |
| еде у великој ватри и таким мукама, као да се с душом бори...</p> <milestone unit="subSection" |
| рата тако чудна и тако тајанствена, као да ћу кроз њих у рај или у пакао!{S} Најпосле освртох с |
| адњи проведу.{S} Више ми пута дође, као да ми је срце стегнуто гвозденим обручима, па хоће да п |
| тешити и хтедоше ми тугу да ублаже, као да се и моја туга даје ублажити.{S} Но кад видеше, да м |
| чи: — Кад на њу мислим, тако ми је, као да и ње немам. —</p> <p>— „За што би се за сестру тако |
| то га срећним називате? — упита ме, као да ме није разумела, шта сам хтео тиме да рекнем.</p> < |
| на мирне, али уједно и тако ледене, као да се у њима змије легу.{S} Пред очима душе моје беше м |
| црне очи управи тако живо на мене, као да би хтела да ми с лица прочита одговор.</p> <p>„Тако |
| не обузе на мах тако чудно осећање, као да ми се срце помирило само собом...</p> <p>„Би л’ хтел |
| ек равнодушан био!{S} Чињаше ми се, као да тице умилније поју, као да се зелене гранчице разгра |
| м и сузним оком!..{S} Чињаше ми се, као да ћу сад у ходнику наићи на оца свога и мајку своју, д |
| а идући данас улицама чињаше ми се, као да сам већ у гробу био и сада мало устао, да као мртвац |
| ас први дан пролећа.{S} Чини ми се, као да сам ову зиму преспавао, и не знам, да сам осим детињ |
| има мојим све је јаче притискиваше, као да ми тиме хтеде рећи: „Ја немам нигде никог, ја немам |
| е отварати поче!{S} Мени се чињаше, као да сам до сад о свету само сањао и као да га сад тек пр |
| /p> <p>Овај ми човек тако говораше, као да сваку реч из срца вади, и није чудо, да ме ове речи |
| ој у мојој руци непрестано дрхташе, као да је грозница тресе.{S} На једаред подиже очи своје и |
| загрлио, па је љубио, тад ми беше, као да сањам...{S} А сада, кад ми рече, да се немам ничем д |
| и Данка ово приповедаше, мени беше, као да јој свака реч тешка клетва на мене несретнога, јер ј |
| но и опет тако неугодно: мени беше, као да ме свега нестаје...</p> <pb n="56" /> <p>„Да чујем, |
| нијег човека од мене!{S} Мени беше, као да сам већ постао анђео!..</p> <p>И ја опет не имађах д |
| о поверљиво најадати!{S} Мени беше, као да сам сам самцит на целом свету..{S} Суза и песма беху |
| м је страсно за руку.{S} Мени беше, као да сам с груди својих скинуо какву стену, испод које бе |
| ћу мрак на земљи лежи, и мени беше, као да треба да певам и плачем.{S} Благи Боже!{S} Како бих |
| авим сетним оком.</p> <p>Мени беше, као да одлази од мене анђео среће моје: „Слатка Данко!{S} С |
| м равнодушан; а данас ми тако беше, као да свет грлим на грудима својим!..{S} О Љубице!{S} Љуби |
| не речи тако изненадише и увредише, као да ме за срце уједе.{S} Ја почех од једа и чуда плакати |
| силу љубави своје, јер срцу ми би, као да се залеђава!..{S} О моје слатке наде и лепа будућнос |
| а она хоће од мене да иде, мени би, као да се небо на мене руши, као да се земља пода мном пров |
| им Љубица ове речи изрече, мени би, као да ме из пакла на једаред у рај пренесоше, и моје цело |
| че да поје „Исаије ликуј,“ мени би, као да ми се сва црква поче окретати.{S} Не могох даље издр |
| а једаред Данка на памет и мени би, као да се тргох из каквог дугог и страшног сна; а из ока ми |
| дајући ока с ње, а срцу ми тако би, као да га прободе ножем...</p> <p>У том се Паја врати к нам |
| >Чим ово Љубица рече, мени тако би, као да ми срце поче да грца у мору среће...{S} Мени није тр |
| а очи ми паде мрак, и мени тако би, као да ме несвест хвата.{S} Но то стање не трајаше дуго и к |
| ежу ме за овај дом, и мени тако би, као да у овом тренутку постадох опет дете; но не више безбр |
| даред тако чудно око срца: беше ми, као да ми је санта леда на груди пала и неки грозничави стр |
| .{S} Када уђох у собу своју, би ми, као да сам у костурници...{S} Ја немам ничем да се надам, н |
| очи, а образи јој беху тако румени, као да јој се сва крв у лице слегла: „Дођите сутра, па ћемо |
| ушти у зеленом лишћу, мени се чини, као да се шећу око мене виле и златне паунице!..</p> <p>У г |
| /p> <p>Благи Боже!{S} Мени се чини, као да би ми сва туга и све бриге на једанпут престале, кад |
| едино Љубице ради.{S} Мени се чини, као да ме је ова девојка очарала и да сада управља мислима |
| имам <pb n="46" /> и мени се чини, као да у њој имам накнаду за све оно, што сам изгубио у дет |
| чак на ферије, то ми се ипак чини, као да имам још читаву вечност да преживим, док дође то сре |
| са постеље скакао, и мени се учини, као да сам све то ове ноћи само сањао...{S} И опет нада не |
| и поче ме смешећи се тако гледати, као да би ми тиме хтела рећи, да се збиља није надала, <pb |
| то, што се ви знадосте претварати, као да ме волите, а ко мене воли, тог не могу ни ја мрзити, |
| и мени поче срце тако јако куцати, као да би хтео на поље да искочи, јер не могаше више да сно |
| устити и од мене се јадног отуђити, као да ме никад ни познавали нисте?{S} Ах!{S} Ово немојте!{ |
| асмешим и погледам јој право у очи, као да бих је хтео запитати, да ли је баш збиља уверена, да |
| ни би, као да се небо на мене руши, као да се земља пода мном проваљује, и ја јој полако, но оч |
| — рекох јој тако поузданим гласом, као да сам ја господар над животом и смрти.</p> <p>— Онда ћ |
| ти!{S} Ја сам постао уморан, ломан, као да ме когод претукао...{S} Оку ми ништа не годи, а врем |
| тако јако узбуђен и зло расположен, као да ми се Бог зна шта страшно догодило.{S} И узрок свему |
| х дуго нагледати, све ми беше ново, као да у своме веку први пут природу гледам.{S} У том опази |
| се сам собом рачунам, мени је тако, као да ми срце уједно и плаче и пева.{S} Силна ме туга обуз |
| а ће бити са мном!{S} Мени је тако, као да сам оболела!..{S} Ноћас сам се у постељи заплакала, |
| зору расцветавају, и мени је тако, као да сам у неком лепшем простору и бољем времену, одакле |
| рогачи тужне очи и погледа ме тако, као да би ми хтела рећи: „Брате, помози ми!“...</p> <p>И за |
| зачуђен застаде гледајући ме тако, као да сумње, да ли добро види?{S} Но одма раширив руке заг |
| рис разлио по целој шуми, у кратко, као да је неки ванредни дух овладао целом шумом: а то све з |
| кући; но путем беше ми тако тешко, као да ми је камен на срце пао, и тек што сам кући дошла, ј |
| тице певаху тако умиљато и весело, као да знају, да ћу данас да посетим Љубицу своју.{S} Не ок |
| и се тако тајанствено и тако тужно, као да би хтела ова природа са мном да плаче.{S} Дуго и дуг |
| очи и погледа ме нежно и задовољно, као да би ми хтела рећи: „Брате!{S} Ја сам сад срећна!“ </p |
| о је мирна ноћ и све је тако мирно, као да слушам како људи у сну дишу...{S} И сама природа као |
| це ми поста наједаред тако жалосно, као да не слути на добро...</p> <milestone unit="subSection |
| ...{S} А поред ње ми је тако добро, као да сам у рају...</p> <p>Како Паја беше данас веома добр |
| јој очи навек тако сетне изгледају, као да се у њима суза блиста, да би човек на први мах помис |
| е ми се, као да тице умилније поју, као да се зелене гранчице разгранатог дрвећа чаробније ниха |
| зиђем из болнице на поље.{S} Ах!{S} Као да ми се душа отргла од телесних окова, па се с васијон |
| ано, и опет сва ова срећа срца мога као да не беше потпуна; не знам да ли за то, што мишљах ује |
| иког немам; и кога још имам, и тога као да немам, што ме још највећма и боли!“</p> <p>— Сироче |
| свога после смрти своје.{S} И тада као да сам знао, да од овог живота не ћу много имати и као |
| уди у сну дишу...{S} И сама природа као да спава...{S} Све је мирно, само нису мирне моје груди |
| сав црн и мрзак!{S} У мојим грудима као да више није срца, већ место њега велика лопта љутог от |
| м мирно, при све том, што у грудима као да ми беше читав вулкан.</p> <p>— Хвала! — рече ми тако |
| 0" /> дође та мисао на памет и мена као да паде камен на срце.</p> <p>— Треба навек да се молим |
| орене, усне јој беху још румене, па као да ми тихо зборе: „Ја сам већ постала анђео, хајде и ти |
| воје и гледајући на зелену гору, па као да се смишља, да ли да се овде стани, или да послуша ша |
| ној <pb n="16" /> трави бистра роса као да беше и од бисера дивнија, као да се неки небесни мир |
| /> тамо нисам поред ње.{S} И Љубица као да је разумела поглед мој, јер на једаред скочи с места |
| агло мењаше боју.</p> <p>На једаред као да ми ноге саме пођоше к њој, дођем до ње, па је ухвати |
| е немам ничем да надам, сад ми није као да сањам, сад осећам у свима живцима несносну јаву неср |
| ћу голе гранчице ветром тихо њихане као да сетно уздисаху...{S} Како је природа сада са мном та |
| ми се загрлисмо...</p> <p>Око мене као да се окреташе цео свет.{S} О боже среће!{S} Хвала ти н |
| и људе секу.{S} Ох!{S} И саме иконе као да задрхташе од љуте вриске, од силна бола невиних људи |
| слике од ове, где све цвеће око ње као да беше живо и весело, само што с њоме још не пева; а о |
| нема!..{S} Но то тешко расположење као да беше само претеча оне тешке несреће, која преда мном |
| ђаше ћутећи поред мене; а мени срце као да шћаше да искочи из тесних груди: милина и туга судар |
| да сам до сад о свету само сањао и као да га сад тек први пут на јави видим!....{S} Како ми ов |
| м плавим очима у ведро плаво небо и као да тиме хтеде рећи:{S} Лепо је бити анђео!..</p> <p>„Ја |
| м на сусрет пођох.{S} У мојој глави као да севнуше муње и ја стадох као укочен!{S} Да л’ да вер |
| л’ да плачем?..{S} Сви осећаји моји као да се на једаред из сна пробудише и ја стискох писмо на |
| ним обручима, па хоће да пукне; или као да се сви осећаји претворише у ледену санту, па ми сав |
| њен!...</p> <p>Кад је свануло, мени као да је један камен мање на срцу и ја одем одма у болницу |
| одма пустим руку, а сва крв у мени као да се поче заледити.</p> <p>Но пре, него што сам јој мо |
| ца сасвим усколебана, јер моје речи као да је посве потресоше: — Оставимо то времену, јер и оно |
| е ступи Љубица, која доласком мојим као да беше мало изненађена.{S} Чим се поздрависмо, уђосмо |
| ="87" /> дан од дана да оделим, јер као да се цела зима слила у један дан, то се тешим, да ће и |
| беше за мене велики удар јер у њему као да изгубих половину срца свога...{S} Ах! много шта лежи |
| они почели да певају, тад бих ја морао да плачем.{S} Нек они само иду, па нека се веселе, за њ |
| p>У таким мислима поче ме снага на ново да оставља, глава ми клону, а тело ми поста грозничаво, |
| чека нова несрећа и да ће срце на ново да ме љуто заболи!...</p> <p>Стигав пред вече овамо и д |
| вог жалосног <pb n="106" /> стања, него да се на непознате тамо амо с просјачењем обраћамо.{S} |
| вам ово пишем, мислим да је боље, него да вам усмено кажем, јер овако ћете се моћи боље предом |
| акше ми је, да вам ту гатку читам, него да вам је приповедам.“</p> <p>И тек што сам узео рукопи |
| а снађе, не остаје ми ништа друго, него да одем у какав манастир, да тамо ферије проведем.{S} Н |
| е заплакати, а то би ми теже било, него да ми падну на срце јади свега света!..{S} Тако душевно |
| .{S} Али док је човек здрав, може много да поднесе, а чим се поболи, његова уста постају књига |
| ди..{S} Морадох увидети, да немам много да бирам, да се морам решити или за Данку или за Љубицу |
| анђели никад бити!{S} Ти ако ћеш анђео да будеш, ти мораш слушати мене, мајку своју, а ја од т |
| } Ја кад умрем, мој крст не ће имати ко да кити, а она има још живог брата, па не треба да јој |
| сада бави; но се не могох решити, како да је потражим. —</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| па треба сад да спавам!{S} Но ипак како да спавам?{S} Могу ли спавати?{S} Одрећи се Данке не мо |
| непрестано неког чека, а не може никако да га дочека.</p> <p>Но од како сам Љубицу упознао од о |
| ћ је већ превалила, а ја не могу никако да спавам!...{S} Соба ми је сувише тесна, за то лутам у |
| е тамо два дана.“</p> <p>— Хајдемо мало да се проходамо, јер ја цели дан седим, па ми је чисто |
| о, као што би при бољим приликама могло да буде; но ипак ја бејах толико снажан; да сам могао у |
| ти и да ћу видети стрица свога, ма било да болан <pb n="21" /> у постељи лежи.{S} Но што ова бо |
| /p> <p>И Данка поче плакати: „Шта знамо да радимо, кад смо сирочад!“ — рече утирући сузе своје |
| све жртве, које би принети морала, само да остане моја, тад бих могао мирном душом живети за Да |
| доста то, да корачах све хитније, само да бих што пре из вароши изишао, да дођем на пољану, да |
| истој снази труд знатно да увећам, само да бисмо подмирили животне потребе своје: пореметио сам |
| јаде и сузе, које трпим и сносим, само да остварим наде своје, нити би когод знао, нити би мар |
| опет бих дан још како тако провео, само да ми ноћи није!{S} Кад се почне сумрак да хвата и у зи |
| га другови тамо на далеко чекају, само да га превари, да она не покисне..{S} Ах! како ми <pb n |
| и често би летео к њој, да је може само да види и, да је гледа, па да буде срећан.{S} Па кад би |
| и, јер видим како смо бедни!{S} Но само да оздравиш, да једном оздравиш, па ће онда бити опет с |
| ом надам се, да ће и то проћи, јер само да потпуно оздравим и да радње нађем, то ћу је опет к с |
| ти овде, јер и он ми рече да треба тамо да одеш.</p> <p>„А зар је био лечник код мене?“ — упита |
| у, јер друга нам лека нема, ако не ћемо да се ослонимо на туђу милост и немилост, што ће нас го |
| да довршити седму годину, јер ми оћемо да будемо његови анђели! —</p> <p>Ја постадох овим мари |
| другу!..{S} Данки треба брзе помоћи, но да њој помогнем, да л’ бих могао оставити Љубицу, поред |
| кажем, те кад бих могао с вама заједно да кажем то вашој мајци, благи Боже! ја не бих умео реч |
| даље: „Мени се јако допада!{S} Искрено да ти кажем, ја је волим!“</p> <p>— Па то је лепо!{S} У |
| ди; мора се радити, ако се хоће поштено да живи!{S} И ја бих волела, кад <pb n="42" /> бих могл |
| хоћу, Данко, хоћу!{S} За тебе ћу једино да живим! —</p> <p>Данка ми радосна стиште руку, а очи |
| и пиштав: но чим почнем штогод озбиљно да радим, срцу ми постаје одма лакше и после свршена ра |
| га навек читам и никад не могу довољно да га се начитам! —</p> <p>Мени беше веома мило, што с |
| n="61" /> <p>— Знам, — рече тако мирно да у мени као муња сену мисао, да је она можда наговори |
| о сам морао при истој снази труд знатно да увећам, само да бисмо подмирили животне потребе свој |
| ипак још није касно, све још може добро да буде. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>21/9< |
| сам га једва отпечатио. „Шта ће сад то да значи?“ мишљах у себи, па се опет вратим у собу, где |
| ра ми десно око, драга мајко! шта ће то да значи?“ постадох на једаред брижан и тужан; јер и ме |
| не беше сасвим уз пут.{S} Ах!{S} Место да весело с њима дане проводимо, ми тражимо утехе на њи |
| је дакле пустим, да иде од мене, уместо да је на рукама носим?...{S} Колико је ноћи поред моје |
| ође да плачем, а ни сам не знам, за што да плачем...</p> <p>Ја не имађах више никога, с ким бих |
| {S} Но кашње ипак паде ми на ум, за што да Љубица проведе баш ово време у Б—, а не код своје ку |
| е Марина и поче плакати.</p> <p>„За што да ти је тешко?“ — почех јој страсно говорити, јер се б |
| што га називан срећним, што беше кадар да и после смрт своје продужи живот свој у сваком нежно |
| као какве грдне хавети.{S} Поче и ветар да дува, хладан ветар.{S} Дувај, ветре!{S} Разлади ми в |
| итељима својим, у толико и добисте: јер да су вам родитељи живи, ви бисте уживали љубав њихову, |
| мојте, јер моје срце не ће моћи без вас да живи!... — Више се пута тако уживим у створену будућ |
| ато и весело, као да знају, да ћу данас да посетим Љубицу своју.{S} Не оклевах дуго, већ се одм |
| bSection" /> <p>7/6</p> <p>Узедох данас да читам Калидасину „<title>Сакунталу</title>,“ и кад д |
| али знадосмо.{S} Ми бегасмо, само живот да спасемо; ми бегасмо од сурова и грозна непријатеља, |
| ми се напунише суза, мене поче несвест да хвата, почех посртати, не могох <pb n="159" /> више |
| ак чини, као да имам још читаву вечност да преживим, док дође то срећно рајско доба, да опет Љу |
| ућност, да Љубица, не постане моја, већ да је гледам, како је други грли и љуби!...</p> <p>Чист |
| вије, док мене јадног не може ни поноћ да успава!..</p> <p>„Благи Боже!{S} Теби се молим и суд |
| е излечити време, ове ћу оставити гробу да лечи!..“</p> <p>На скоро за тим дође у собу љубичина |
| ви, бејах и ја, те стадох тако, да могу да је добро видим.{S} Она беше обучена сва у бело, а цр |
| стано лежим и опет једва кад и кад могу да заспим, јер ми бриге не дају спавати.{S} Данас по по |
| .{S} Ја ово ћутање стрица свога не могу да растумачим и тако пуним главу све самим црним слутња |
| о ће са мном бити, ја не знам и не могу да мислим! — Исплатио сам стан, храну и све, што сам за |
| е већ давно превалила, а ја још не могу да склопим очи своје!{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Сакри |
| ицом пролазе.{S} Срећни људи, који могу да уживају дане своје!{S} Право вели наша пословица; „Д |
| о у њу и ја бејах ипак срећан, што могу да је видим и што могу да је гледам!..</p> <milestone u |
| срећан, што могу да је видим и што могу да је гледам!..</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| .{S} Почеше ме тешити и хтедоше ми тугу да ублаже, као да се и моја туга даје ублажити.{S} Но к |
| нигде ничега наћи, што би ми могло тугу да ублажи.{S} Због моје туге и умора мога смилова се на |
| } Јадни Миливој!{S} Он хтеде своју тугу да метне на твоје срце, <pb n="157" /> не знајући да је |
| веренице своје, то поче с Љубицом шалу да збија.{S} Шала беше из почетка врло пријатна, но реч |
| тати, и ја не знадох, на коју ћу страну да погледам!{S} Но свему овом учини сада Паја крај, јер |
| т своју у садање дане, и њихову горчину да заменим сладошћу далеких дана, који ми трепте пред д |
| да одолим, да одем на далеки пут, а њу да оставим овде саму у туђем свету, па да јој искрено н |
| ском љубави!{S} Ах!{S} У место ја за њу да се старам и ја њу да издржавам, она мене хлебом хран |
| } У место ја за њу да се старам и ја њу да издржавам, она мене хлебом храни!.. „Чуј, Миливоје! |
| ванредно десити, ипак не бејах у стању да верујем црним слутњама својим.{S} Не хтеде ме нада д |
| ништа не одговори, онда не знам, шта ћу да мислим? —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>13/ |
| мство, да је не ћу изгубити.{S} Гледаћу да што више новаца заштедим, па кад наступе опет ферије |
| дође час, да и ја у гроб легнем, имаћу да живим, јер сам добио своју народну помоћ.{S} Да, нар |
| ана, док не буду љубичини сватови; хоћу да је видим, како ће изгледати <pb n="152" /> као невес |
| гом назвати могу, па таком треба и хоћу да се поверим.{S} И одма оним првим речима додадох још |
| при свем том, што ми наде моје говораху да ће бити боље и лепше..{S} Наде, лепе наде и бедна, г |
| ксутра к себи узети...{S} Не могох срцу да одолим, да одем на далеки пут, а њу да оставим овде |
| ном женском.{S} Ја се хтедох у први мах да сакријем, јер у томе часу не осећах ни мало потребу |
| у оставити, па још сада, када тек почех да живим!..</p> <p>У таким мислима дочеках и ноћ.{S} Да |
| и!...{S} Те очи сад су моје, смем у њих да гледам, смем да их љубим, јер ти ме волиш!“</p> <p>Ј |
| много имати и као награду за то хтедох да живим бар после смрти своје...{S} Сад сам се из сна |
| сноси сама.{S} С тога ја безбрижан одох да се играм.{S} Читава гомила деце скуписмо се у порти |
| ох увређена и ожалошћена, то одмах одох да тражим себи другу службу.{S} Али ја бејах врло слабо |
| ј завила и на сто метнула, па хтеде још да ми каже „збогом“.</p> <p>„Збогом, Миливоје!{S} Ја од |
| сасвим утешен; једино што имадосмо још да свршимо, беше нам узајамна завера, да о том не ћемо |
| доста јучерањи пехар отрова?{S} Зар још да га пијем?{S} Зар ми срце није доста отровано?{S} Зар |
| ми срце није доста отровано?{S} Зар још да га трујем?{S} Па чега ради?{S} Ради неверне Љубице!. |
| аде се трести од горка јецања...</p> <p>Да ли је узрок томе машта моја, која постаде на једаред |
| честита и жели ми свако добро.“</p> <p>Да су се договорили, како ће ме мучити, не би ме могли |
| истина Миливоје!“ — говораше ми мајка, „да само она деца постају анђели, која умру пре навршене |
| ј, дођем до ње, па је ухватим за руку: „Да л’ и ви знате за писмо, што ми данас посла мати ваша |
| госпођице!“ — рекох јој доста мирно — „Да ли ћемо се још кадгод у животу видети, не може нико |
| ote> <l>„Камо друга? пријатеља?</l> <l>„Да све с лица мога чита?</l> <l>„Да ме свега одма позна |
| l> <l>„Да све с лица мога чита?</l> <l>„Да ме свега одма позна,</l> <l>„А да ништ’ ме и не пита |
| свега нестаје...</p> <pb n="56" /> <p>„Да чујем, шта је даље било?“ рече Љубица збуњено и уста |
| оно ће много штошта излечити! —</p> <p>„Да оставим то времену?“ — рекох горко смешећи се — „То |
| ј и твоја деца осташе сирочад бедна!{S} Давно је од како сносе тешке јаде, од како лију горке с |
| више говораху него речи њене.{S} Ах!{S} Давно то беше, када је видех последњи пут и она времена |
| unit="subSection" /> <p>26/4</p> <p>„— Давно већ не имађах тако мирне ноћи, као што беше ова п |
| адовала, кад сам га спазила, јер га већ давно нисам видела; но он чим дође спрам мене, сав поцр |
| ne unit="subSection" /> <p>Поноћ је већ давно превалила, а ја још не могу да склопим очи своје! |
| ејах тако дирнут и узбуђен, као што већ давно не бејах; а очи ми беху тако пуне суза, да једва |
| бито <pb n="149" /> од како је чула, да дадосте сестру своју, да буде служавка.{S} Она вам одри |
| " /> <p>28/7</p> <p>Разне бриге моје не дадоше ми спавати скоро целу ноћ; једва пред зору смило |
| Г- 20/11.</head> <p>О мој Боже!.{S} Не дај више несрећи на ме!{S} Слаб сам, да још више поднес |
| и тугу да ублаже, као да се и моја туга даје ублажити.{S} Но кад видеше, да ми њихове речи не г |
| умрети, јер добра рука ако коме штогод даје, она прво сирочету даје, а добрих руку има још у н |
| ако коме штогод даје, она прво сирочету даје, а добрих руку има још у народу нашом.{S} Но ипак |
| „Ваљда је ово мени и намењено, кад мени дајете?“</p> <p>— Вама! — рече тако тихо, да сам једва |
| д и кад могу да заспим, јер ми бриге не дају спавати.{S} Данас по подне малаксаше бриге пред те |
| војку, коју није никад волео, а девојци дају онаког момка, за којим није никад узданула!..{S} С |
| но место мене говори!“</p> <p>— Гле!{S} Дакле ме није заборавила! — рекох радосно изненађен и р |
| г стања...{S} Да иде да служи?{S} Да је дакле пустим, да иде од мене, уместо да је на рукама но |
| кше бити. —</p> <p>Моја прва љубав беше дакле небеска, анђеоска љубав; а кад сам одрастао, след |
| ion" /> <p>20/7</p> <p>Моје чекање беше дакле посве залудно.{S} Ја сам се данас спремио за пут |
| иш, да си моја!{S} У твојим очима нисам дакле нико и ништа, твоје срце хоће и може да полаже на |
| већ и Пају и његову госпу; данашњи дан дакле ми је већ изгубљен, јер не ћу моћи пред свима рећ |
| еживи, онда ће скоро оздравити.</p> <p>„Дакле сутра?“ — рекох чисто уплашен, а срце ми поста на |
| ше, па тамо сирота и заспала! —</p> <p>„Дакле на улици под капијом?“ — рекох уздрхталим гласом |
| не ћу ни ја да будем грешна! —</p> <p>„Дакле да умремо?“</p> <p>— Да умремо! —</p> <p>„Добро!{ |
| {S} Не могох срцу да одолим, да одем на далеки пут, а њу да оставим овде саму у туђем свету, па |
| огли од куд устати сада стари јунаци из далеких векова, за које народ прича, да су се братимили |
| е, и њихову горчину да заменим сладошћу далеких дана, који ми трепте пред душом мојом, као што |
| лагује велећи му, да га другови тамо на далеко чекају, само да га превари, да она не покисне..{ |
| а опет тако красан!</p> <p>„Што ви тако далеко бегате у самоћу!“ упита ме Љубица весело се смеш |
| ј се позиву драговољно одзовем и одосмо далеко од залармане и загушљиве вароши у зелену гору ра |
| тављати, и ја видех, да сам клонуо и да даље не могу.{S} Покајах се, што одох од куће, но кајањ |
| ароши, близу горе, а на неколико корака даље од њега простире се велика, дивна башта.</p> <mile |
| >„Шта ћутиш, брате? — говораше ми Данка даље — „Зар није боље радити, него гладовати или просја |
| за то јој одма ватрено одговорим: „Нема даље ништа!{S} Ја бар не знам свршетка; а ви, ако га зн |
| бичин глас. „Слушај!“ — говораше Љубица даље: „Мита ми пише, да ми не може доћи у сватове, јер |
| да се не <pb n="145" /> би из ове собе даље чуло — „ Да ли добисте моје последње писмо?“</p> < |
| же манастиру, <pb n="139" /> тим он све даље од мене!{S} Но када већ стигох на брег, са којег с |
| знав ме дигне ме на кола, па онда стаде даље да гони.{S} Од тог тренутка врло мало знам, шта се |
| , Данко!{S} Ми морамо одма данас одавде даље!{S} Гроб оца нашег и онако ће нам уз пут бити!“ —< |
| ити и да многи остављају село и да беже даље.{S} Мати моја при овим речима погледа брижно на на |
| </p> <pb n="56" /> <p>„Да чујем, шта је даље било?“ рече Љубица збуњено и устаде с места свога. |
| /p> <p>Сутра дан рано зором кренусмо се даље на пут.{S} Данка хтеде да идемо и на мајчин гроб, |
| {S} И не чекајући од мене одговора рече даље: — Ја га знам већ скоро целог на памет и опет га н |
| оје сузе, она остаје при своме, да наше даље дружење не ће имати добрих последица ни по мене ни |
| е усколебану душу моју.{S} Хтедох јој и даље говорити, али ми језик поста на једаред као олово |
| ме један друг мој, али ако ова болест и даље овако устраје, бојим се и за њих, па како ћемо онд |
| вати.{S} Ми легосмо, а оне се две још и даље разговараху.{S} Кад сутра дан још пре зоре затутњи |
| аше никако наћи.{S} И тако тужан летећи даље по своту наиђе на једну белу прелепу голубицу, и о |
| а при том ћу од сада двоструким трудом даље да радим, ма било и дању и ноћу, па ћемо опет моћи |
| че богат, оде професору своме, да га он даље поучава.</p> <p>— Збиља!{S} Сирома човек мора као |
| под густо разгранатим орахом настависмо даље.{S} Најпосле ме Љубица лепо умоли, да им приповеда |
| свој, и ту сада разговор наш настависмо даље.{S} Кад би Љубица штогод говорила, то би знала так |
| </p> <p>С мајчиног гроба настависмо пут даље и сад смо ево опет у месту, у којем сам провео већ |
| у мирне моје груди!...</p> <p>Што поноћ даље преваљиваше, то ноћ постаје све хладнија, а по сум |
| се сва црква поче окретати.{S} Не могох даље издржати, па изиђох на поље.{S} Ах!{S} Како ми је |
| S} И одма оним првим речима додадох још даље: „Мени се јако допада!{S} Искрено да ти кажем, ја |
| уше моје беше ми све мрачно и црно, ах! дан живота мога претворио се у вечиту црну ноћ...{S} Па |
| > <p>„— Ево опет стиже дан рођења мога, дан, када треба да се сам собом рачунам! — Спољњи живот |
| погледам, у којој не могу <pb n="87" /> дан од дана да оделим, јер као да се цела зима слила у |
| обедљиве зебње изиђох из собе своје.{S} Дан беше веома пријатан, да пријатнији већ не може Нове |
| у, у којој брзо на ново заспах. — Сутра дан добисмо новости из <pb n="12" /></p> <p>Т—, да је с |
| ве још и даље разговараху.{S} Кад сутра дан још пре зоре затутњи нешто као грмљавина по селу та |
| нчету мајчино млеко слатко. — Кад сутра дан устадох и с Данком изиђох у двориште, оживе ми на ј |
| тешени вратисмо се у село.</p> <p>Сутра дан рано зором кренусмо се даље на пут.{S} Данка хтеде |
| х, а не рекох Љубици ни „збогом!“ Читав дан путовасмо и једва ноћу стигосмо у Т—, где одседосмо |
| иваше.{S} С тога је плакала скоро читав дан. — Кад ми је то све исприповедала, запитах је, мисл |
| анас јој беше опет веома зло, јер читав дан проведе у великој ватри и таким мукама, као да се с |
| тив се натраг у манастир проведох читав дан читањем и писањем и једва се пред вече опростих тес |
| — Одатле до манастира морадох још читав дан путовати, где тек јуче пред вече стигох.</p> <miles |
| и Боже! да тешке ли борбе!</p> <p>Читав дан мишљах, куда ћу с њоме?{S} Овде у манастиру не може |
| ion" /> <p>1/7</p> <p>„— Ево опет стиже дан рођења мога, дан, када треба да се сам собом рачуна |
| ad>У Г- 1/7 1860.</head> <p>Данас ми је дан рођења мога.{S} Ево прођоше већ двадесет година, од |
| спа на цело после подне пустила, јер је дан врло пријатан, па да иде кудгод у шетњу.{S} Но поче |
| "subSection" /> <p>19/7</p> <p>Сваки се дан бринем и јадикујем, што од стрица одговора не добиј |
| а с постеље своје, ах! та данас је први дан после дуге несносне болести, да смем да оставим соб |
| их, кад ми Данка рече, да је данас први дан пролећа.{S} Чини ми се, као да сам ову зиму преспав |
| и онако оглас у новине дао, те за који дан зацело ће ти стрина јавити, где је и како је и шта |
| мени се већ рађа мисао, ако још за који дан не добијем од ње одговора, да замолим Данку, да ост |
| м, шта ћу и куда ћу?{S} Мораћу још који дан причекати, па ако опет ништа не буде, онда се морам |
| а, но после смрти његове скоро је сваки дан злоставила; нарочито од како се преселише у варошиц |
| пожелети могао!{S} Данка ме скоро сваки дан певајући испрати и певајући дочека, а при том моје |
| адова.{S} Обећала ми је, да ће их сваки дан читати и да ће некоје и на памет учити. — Уједно је |
| не хтедох више вратити натраг.{S} Цели дан ходах тамо амо, али службе не могах нигде наћи, те |
| јдемо мало да се проходамо, јер ја цели дан седим, па ми је чисто мука! — рекох Мити једино збо |
| <p>Хтедох данас Љубици отићи, али цели дан падаше киша и све беше тако тужно, тако мрачно!{S} |
| ма, тако ми сада би и беше ми тако цели дан!... —</p> <pb n="163" /> <milestone unit="subSectio |
| > <p>При свем том, што бејах скоро цели дан за плач расположен, ипак беше ми необично мило, кад |
| {S} У таким мислима проведох скоро цели дан и узалуд сам се трудио, да те мисли растерам читање |
| о <pb n="14" /> проведох, то данас цели дан бејах тако јако узбуђен и зло расположен, као да ми |
| убице дуго и дуго гледао.{S} Бејах цели дан као мало дете весео и сви се чуђаху, од куд та нагл |
| it="subSection" /> <p>25/11</p> <p>Цели дан проведох већином седећи поред Данке гледајући је, к |
| Како ми мило би, кад погледах на светли дан и на ведро пролетно небо, кад погледах на улицу, по |
| bSection" /> <p>3/7</p> <p>Док јучерањи дан више равнодушно <pb n="14" /> проведох, то данас це |
| "subSection" /> <p>14/8</p> <p>Јучерањи дан проведох још како тако, но данас ми беше време ужас |
| ном, већ и Пају и његову госпу; данашњи дан дакле ми је већ изгубљен, јер не ћу моћи пред свима |
| ам, каквим словима да забележим данашњи дан у дневник свој, да ли златним, што сам оздравио, ил |
| их родитеља својих.{S} И кадгод ми овај дан дође, да се сам собом рачунам, мени је тако, као да |
| и пријатан, те могу рећи, да ће ми овај дан остати навек у милој успомени. —</p> <milestone uni |
| и пре громом ударио, нег што си ми овај дан дао, да чујем ово речи!...{S} О моје лепе наде, мој |
| ји осећаји бити тако пријатни, као овај дан?..</p> <p>Дошав у К— стадох пред љубичину кућу, а с |
| ветра, ни кише, ни блата; тамо је навек дан, јер тамо навек сунце сија; <pb n="122" /> да преле |
| оком погледам на светле прозоре; гледам дан, који свима нове <pb n="92" /> наде у срце улева, а |
| , благи Боже! ово је много све за један дан!“</p> <p>И ја је загрлим оберучке, пољубим је у чел |
| ку ћерку, без које нисам могао ни један дан да будем; а управо нит сам онда знао, нити сада зна |
| , јер као да се цела зима слила у један дан, то се тешим, да ће и ови дани као и они тако исто |
| даше ми се, како је јуче имала неугодан дан.{S} Неки часник, који редовно долази у тамошњу кућу |
| о тихој води својим лаким чуном.{S} Цео дан прође ми поред ње као какав пријатан сан, после кој |
| отпоче такође свој рад, те ради по цео дан, и што преко недеље сврши, то ће гледати да гдегод |
| а збогом, брате!{S} Ето је већ у велико дан; а ја треба да сам данас рано већ тамо.“</p> <p>Ми |
| набавља.{S} И тако ћемо нас двоје мирно дан по дан проводити, сносећи све, што сносити морамо и |
| је с Данком мојом, онда бих могао мирно дан по дан проводати и своје наде на ново оживљавати, н |
| .{S} И тако ћемо нас двоје мирно дан по дан проводити, сносећи све, што сносити морамо и надају |
| нком мојом, онда бих могао мирно дан по дан проводати и своје наде на ново оживљавати, на ново |
| ми ова ноћ беше мила, у толико ми опет дан поста неугоднији, јер зебња моја, да ће ме и од ова |
| бавећи се вече очекујем.{S} И опет бих дан још како тако провео, само да ми ноћи није!{S} Кад |
| ection" /> <p>26/8</p> <p>Јуче проведох дан поред Љубице своје, а данас проведох га поред књиге |
| а остане бар још десетак <pb n="136" /> дана у својој досадањој служби, а ја да одем у манастир |
| и за недељу дана, то једва да имамо два дана да живимо.{S} Но осим свега тога највећма ме пече, |
| а и сада при поласку бављах се тамо два дана.“</p> <p>— Хајдемо мало да се проходамо, јер ја це |
| це!{S} Да л’ је и тебе лепота данашњега дана у гору измамила?{S} Да л’ и ти слушаш, како тице д |
| мојим.{S} Још се тако живо сећам онога дана, који нам онако грозно упропасти сву породицу нашу |
| то нисам на децу пазила?{S} Бејах онога дана и сама некако на крај срца, те кад ми рекоше, да и |
| родитељи, браћа и сестре, па онда тога дана њему у почаст приређују домаћу забаву, где се иску |
| љуби место њихових родитеља.{S} Од тога дана овај голуб неговаше ове голубиће и голубићи беху в |
| ох јој од срца разнежен срећом данашњег дана, а на очи и мени ударише сузе... —</p> <milestone |
| ох у тужном расположењу већину данашњег дана, а по подне одох у башту и у најдаљем крају под ра |
| , да умрем!..</p> <p>Не прођоше од овог дана ни неколико недеља, а Марина се поболи и — умре... |
| а, ја бих морао посумњати у истину овог дана, можда и у своје душевно здравље, јер мени беше те |
| г голуба и младу голубицу.{S} Но једног дана дочује мати голубица, да је убијен друг њен, па ту |
| дговор беше тихо плакање.</p> <p>Од тог дана често би се и отац и мајка трудили, да ми те сањар |
| м, у којој не могу <pb n="87" /> дан од дана да оделим, јер као да се цела зима слила у један д |
| очета, уживајући једно као и друго даре дана својих и надајући се лепшем, срећнијем животу.{S} |
| ем, да ће љубичини сватови бити за осам дана.{S} Међу тим устаде љубичина мати и пајина госпа н |
| а; па да ћу по свој прилици за неколико дана већ тамо бити, па како ћу се са својом милом сестр |
| своје.</p> <p>„Паја ће нам за неколико дана сасвим отићи!“ рече Љубица мало тужним гласом посл |
| брижан и тужан; јер и мени од неколико дана десно око непрестано игра.{S} Добро знам, да је та |
| ла отписати, могао бих већ пре неколико дана писмо добити; овако бојим се, бојим се, јер ми срц |
| , те тако бејах у стању за ово неколико дана наћи већ четворо деце, коју ћу целе године поучава |
| досад издржала, издржаћу и ово неколико дана, па како ми је, тако ми је...{S} Кад ме ти узмеш к |
| мисли ли тамо остати још и ово неколико дана?</p> <p>„А куда знам?“ — рече ми снуждено — „Кад с |
| м, да останем овде бар још ово неколико дана, док не буду љубичини сватови; хоћу да је видим, к |
| ња свога.{S} Само се морам још неколико дана собе држати, јер сам сувише <pb n="101" /> слаб, к |
| и сад ми остаде једва још за четрнаест дана да живети можемо.{S} Од оног једног ђака не добија |
| ачунати, јер што сирота уради за недељу дана, то једва да имамо два дана да живимо.{S} Но осим |
| че сасвим равнодушно, да има већ недељу дана, како су је из службе отпустили, јер не беше за њи |
| сеца у Б— код брата свога и тек је ових дана кући дошла.{S} Ова ми вест беше у први <pb n="134" |
| ову горчину да заменим сладошћу далеких дана, који ми трепте пред душом мојом, као што трепте з |
| о ја с тобом!...{S} Тек после неколиких дана чух и за мајку своју, да лежи бона код једног рођа |
| по сањао.{S} Ах! камо сада оних златних дана, кад су ми се све жеље и наде спајале у једну миса |
| Стојећи пред вратима сећах се некадањих дана, кад сам код стрица као дете становао, када сам ис |
| редно десити, кад већ има више од месец дана, како ми није ништа писао.{S} Не дао Бог, да ми се |
| Светозар С—?{S} Па он је још пре месец дана умрьо!{S} Госпа му се некуд одселила, и то још са |
| та би онда радио, кад би, мећем случај, данас за њу дознао?{S} Зар је не би морао оставити опет |
| срца, јер такве браће има <pb n="98" /> данас све ређе.{S} Она сада и сама увиђа, да није треба |
| > <p>22/11</p> <p>Сирота моја Данка!{S} Данас јој беше опет веома зло, јер читав дан проведе у |
| аспим, јер ми бриге не дају спавати.{S} Данас по подне малаксаше бриге пред тешким сном, који м |
| e unit="subSection" /> <p>21/7</p> <p>— Данас ми дође Мита, да узме од мене „збогом“.{S} При по |
| Јуче проведох дан поред Љубице своје, а данас проведох га поред књиге.{S} Кад бих још знао, шта |
| и много пута бејах сасвим равнодушан; а данас ми тако беше, као да свет грлим на грудима својим |
| p>5/8</p> <p>Још синоћ сам намислио, да данас одем у К—, па како намислио, тако урадио, и прове |
| а својом назва и ту ми рече, да је Паја данас морао отпутовати, а мати јој у цркву оде, те тако |
| /p> <p>„Добро, Данко!{S} Ми морамо одма данас одавде даље!{S} Гроб оца нашег и онако ће нам уз |
| дигнем се и ја с постеље своје, ах! та данас је први дан после дуге несносне болести, да смем |
| м храни!.. „Чуј, Миливоје! како се Мита данас са мном понашао? — рече ми гледајући ме сетним ок |
| другова добити још три ђака, које ћу од данас поучавати.{S} Сад имам свега четворицу, а да ниса |
| tion" /> <p>25/10</p> <p>Тешке ме бриге данас обузеше, за што ми Љубица ништа не пише?{S} Да ми |
| то се зачудих, кад ми Данка рече, да је данас први дан пролећа.{S} Чини ми се, као да сам ову з |
| добра Љубица, која ми јуче рече, да је данас опет посетим!{S} То је урадила њена мати сама, а |
| ва звона звоне.{S} Најпре мишљах, да је данас какав светац, но када чух, да поју „свјати Боже!“ |
| Данком својом?..{S} Сиротица!{S} Кад ме данас рано зором из сна пробудила, беше већ обучена и с |
| беше дакле посве залудно.{S} Ја сам се данас спремио за пут и сутра зором полазим у име божије |
| bSection" /> <p>15/1</p> <p>Ипак сам се данас одлучио, да још живим не ради себе, већ ради свет |
| и од ова два ђака који оставити, ево се данас испунила на жалост моју!{S} Један ђак мој, који и |
| вембар дати.{S} Благи Боже!{S} Да л’ ће данас и моји осећаји бити тако пријатни, као овај дан?. |
| <p>18/3</p> <p>Јуче чух од Мите, да ће данас кући да иде, да тамо ускрс проведе.{S} На моју мо |
| да сам у рају...</p> <p>Како Паја беше данас веома добре воље, јер је добио драго писмо од вер |
| ити и неколики моји добри другови одоше данас весело дому своме.{S} И ја изиђох на колодвор, да |
| у истом месту тако омиљени лечник, да и данас још име његово свако са поштовањем спомиње.{S} По |
| то брига, шта ће бити, ако ми се нада и данас осујети?...</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| видим, шта ми Данка ради?{S} Она беше и данас у ватри и мукама, али опет бар знађаше за себе и |
| о и у лепше мисли бацао, па тако беше и данас.{S} Мишљах о Љубици, чије ми очи стоје непрестано |
| ер ми сестра опасно болесна тамо лежи и данас је већ по трећи пут поруком питала, јесам ли већ |
| 10</p> <p>Већ се почеше ђаци скупљати и данас дође Мита, мој друг и добар пријатељ, који ми је |
| ne unit="subSection" /> <p>1/8</p> <p>И данас проведох цело пре подне читањем и учењем и време |
| иди и чује, шта је и како је.{S} Кад ми данас дође, да узме „збогом“ од^мене и Данке, седох, те |
| уку: „Да л’ и ви знате за писмо, што ми данас посла мати ваша.“</p> <pb n="61" /> <p>— Знам, — |
| о у мисао своју <pb n="166" /> да идући данас улицама чињаше ми се, као да сам већ у гробу био |
| "subSection" /> <p>30/7</p> <p>Изишавши данас у двориште чујем, да сва звона звоне.{S} Најпре м |
| ="subSection" /> <p>27/8</p> <p>Дошавши данас у К— затечем Љубицу у башти, где весело певајући |
| је већ у велико дан; а ја треба да сам данас рано већ тамо.“</p> <p>Ми се загрлисмо и пољубисм |
| е опет на друге предмете.</p> <p>Ја сам данас много видео и много чуо, да бих могао седети мирн |
| ти очи њене?{S} Њене лепе очи, које сам данас тако страсно љубио и које бих могао још много пут |
| n="69" /> срећан и блажен, но никад као данас?{S} Зар бих могао прегорети очи њене?{S} Њене леп |
| знемогло, али никад ми не беше тако као данас.{S} Целе прошле ноћи не могах мирно спавати, јер |
| есности и злој слутњи ствара, јер ја до данас не чух за њу још ниједне једине речи.{S} Мислећи |
| Јучерањи дан проведох још како тако, но данас ми беше време ужасно дуго, и кајем се, што опет к |
| е равнодушно <pb n="14" /> проведох, то данас цели дан бејах тако јако узбуђен и зло расположен |
| к болан.{S} Па и бриге ме море, јер ето данас ми дође један ђак мој, син једнога званичника, да |
| мени поче срце да пева од радости, јер данас ми беше могуће посетити сунце своје.{S} Брзо се о |
| о умиљато и весело, као да знају, да ћу данас да посетим Љубицу своју.{S} Не оклевах дуго, већ |
| it="subSection" /> <p>7/6</p> <p>Узедох данас да читам Калидасину „<title>Сакунталу</title>,“ и |
| t="subSection" /> <p>18/8</p> <p>Хтедох данас Љубици отићи, али цели дан падаше киша и све беше |
| <p>24/11</p> <p>Брижан и жалостан одох данас рано у болницу, где затекох Данку у највећим мука |
| раги брате!“ — писаше ми Данка — „дођох данас у твој стан, да се с тобом састанем, да те видим |
| 2_C1.1"> <head>У Г- 1/7 1860.</head> <p>Данас ми је дан рођења мога.{S} Ево прођоше већ двадесе |
| ne unit="subSection" /> <p>10/10</p> <p>Данас је Мита овамо стигао и одма к мени дошао, да ми к |
| ne unit="subSection" /> <p>30/10</p> <p>Данас ми беше главна брига, да уредим све своје ствари, |
| ne unit="subSection" /> <p>16/10</p> <p>Данас ми се тужи Данка, да јој служба њена већ постаде |
| ne unit="subSection" /> <p>29/10</p> <p>Данас ми дође Мита и као стена сасвим равнодушно, као з |
| one unit="subSection" /> <p>9/10</p> <p>Данас ми дође Данка и сузним оком јадаше ми се, како је |
| ne unit="subSection" /> <p>11/11</p> <p>Данас сам гледао, како се Љубица венчала.{S} Међу многи |
| ne unit="subSection" /> <p>21/11</p> <p>Данас је Данки много боље, ах! како би ми велики камен |
| ne unit="subSection" /> <p>12/11</p> <p>Данас пред вече изиђох из собе и седох на дрвену клупу |
| one unit="subSection" /> <p>5/11</p> <p>Данас по подне бејах опет код Љубице, а боље бих урадио |
| ne unit="subSection" /> <p>28/11</p> <p>Данас ме упиташе, шта мислим да радим с ђацима својим?{ |
| ne unit="subSection" /> <p>24/12</p> <p>Данас беше код мене Мита са још неколико другова мојих |
| one unit="subSection" /> <p>6/12</p> <p>Данас одох на данкин гроб и понесох венац, да јој накит |
| tone unit="subSection" /> <p>4/5</p> <p>Данас ми Данка нађе службу код једног трговца и сутра в |
| tone unit="subSection" /> <p>8/5</p> <p>Данас ми дође Данка у посету и приповедаше ми, како јој |
| tone unit="subSection" /> <p>1/6</p> <p>Данас изиђох из стана свога и растајући се с њиме беше |
| one unit="subSection" /> <p>18/6</p> <p>Данас после подне дође ми Данка и рече ми, да је госпа |
| tone unit="subSection" /> <p>7/7</p> <p>Данас узедох књигу и одох у неку шумицу, која беше одма |
| tone unit="subSection" /> <p>9/7</p> <p>Данас одох на пошту, да видим, има ли каква писма за ме |
| one unit="subSection" /> <p>31/8</p> <p>Данас одох у К— и испратих Пају, свог доброг и искреног |
| one unit="subSection" /> <p>15/8</p> <p>Данас бејах опет код своје добре и лепе Љубице.{S} Ја в |
| one unit="subSection" /> <p>25/8</p> <p>Данас бејах опет код Љубице.{S} Идући тамо мишљах, да н |
| tone unit="subSection" /> <p>9/8</p> <p>Данас бејах у К—, и то једино Љубице ради.{S} Мени се ч |
| one unit="subSection" /> <p>21/9</p> <p>Данас сам купио Данки „Српске народне песме“ и беше ми |
| one unit="subSection" /> <p>22/9</p> <p>Данас добих писмо од Паје, писано у К—, где ће се неко |
| one unit="subSection" /> <p>22/9</p> <p>Данас сам рекао Данки, да сам намислио, да ја првог Нов |
| one unit="subSection" /> <p>18/9</p> <p>Данас сам добио од оца намесника из манастира више писа |
| ке не могаше ми никако из главе изићи. „Данас сутра могу и ја тако исто умрети“, — мишљах — „ли |
| one unit="subSection" /> <p>2/8</p> <p>„Данас је недеља!“ — То ми беше прва мисао, чим сам очи |
| је прстенована и за десет до четрнаест данах биће јој сватови.</p> <p>Благи Боже!{S} Што ме ни |
| ао! — рекох јој од срца разнежен срећом данашњег дана, а на очи и мени ударише сузе... —</p> <m |
| ен проведох у тужном расположењу већину данашњег дана, а по подне одох у башту и у најдаљем кра |
| латка Љубице!{S} Да л’ је и тебе лепота данашњега дана у гору измамила?{S} Да л’ и ти слушаш, к |
| ајком њеном, већ и Пају и његову госпу; данашњи дан дакле ми је већ изгубљен, јер не ћу моћи пр |
| <p>Не знам, каквим словима да забележим данашњи дан у дневник свој, да ли златним, што сам оздр |
| з пут.{S} Ах!{S} Место да весело с њима дане проводимо, ми тражимо утехе на њиховим гробовима!. |
| пренесем лепу будућност своју у садање дане, и њихову горчину да заменим сладошћу далеких дана |
| тад ћу моћи к њему отићи и своје старе дане мирно код њега провести.“</p> <p>Кад стара госпа и |
| сада оно доба, кад не бејах у стању ни дане да бројим?{S} Сада бројим сваки тренутак лежећи у |
| вета, и опет могах тако дивно проводити дане своје и опет тако срећан бити!..{S} Све мисли моје |
| е.{S} Срећни људи, који могу да уживају дане своје!{S} Право вели наша пословица; „Док ме имаш, |
| а у један дан, то се тешим, да ће и ови дани као и они тако исто брзо проћи.{S} И Данка ми је у |
| убицу упознао од онда су наступили нови дани у животу моме. <pb n="130" /> Лепоту света и сладо |
| 2.1"> <head>9/3 1861.</head> <p>Тако ми дани брзо пролазе, да чисто не знам, кад сване, кад ли |
| о сам послом јако оптерећен, ипак су ми дани пријатни, као што бих само пожелети могао!{S} Данк |
| у и приповедаше ми, како јој је у новим данима патничког живота свога.{S} Господар и госпа јој |
| гору разговарајући се о јадним прошлим данима живота свога и правећи планове за будући живот.{ |
| с је моја млада машта створила у разним данима живота мога, оћете л‘ ми верни бити или ћете ме |
| </p> <p>Док се ја бављах таким мислима, Данка се трже из сна свога и поче се на мене смешити; н |
| /p> <p>И тек што надзиратељка ово рече, Данка поче обема рукама махати, разрогачи тужне очи и п |
| ћу ти доћи.“ — Тек што се беше смркло, Данка ми дође и донесе један мали завежљај, мете га на |
| ни, као што бих само пожелети могао!{S} Данка ме скоро сваки дан певајући испрати и певајући до |
| умиљати поји раздраганих певачица...{S} Данка устаде, јер не <pb n="117" /> могаше више да седи |
| а затресе, да мишљах, раздробиће ме.{S} Данка видевши ме бледог и жалосног притрчи уплашена к м |
| сваки осуђен, да неко време препати.{S} Данка је своје већ препатила, па сад је ред на мене, да |
| али, па онда мени! — одговорим Мити.{S} Данка беше при овим речима оборила очи и гледаше мирно |
| рано зором кренусмо се даље на пут.{S} Данка хтеде да идемо и на мајчин гроб, јер она сирота и |
| p> <p>У таким мислима дочеках и ноћ.{S} Данка уморена путовањем одма леже и за неколико тренута |
| га.{S} Силна туга паде на груди моје, а Данка покри рукама лице своје и заплака се као мало дет |
| ливоје!{S} Шта је теби?“ — рече ми сада Данка ухватив ме за руку — „Ти ниси онако весео, као шт |
| седнем код њега.</p> <p>„Шта ли ми сада Данка ради?{S} Сиротица!{S} Ах!{S} И она би требала сре |
| а својим?{S} Та то је сестра моја, моја Данка!...</p> <p>„Сестро!“ — повиках гласно и притрчах |
| Section" /> <p>22/11</p> <p>Сирота моја Данка!{S} Данас јој беше опет веома зло, јер читав дан |
| мелем мојим душевним ранама.{S} И моја Данка отпоче такође свој рад, те ради по цео дан, и што |
| о мало дете весела.</p> <p>— И опет има Данка прво теби да захвали, па онда мени! — одговорим М |
| и, јер шта би ми онда радила моја јадна Данка?{S} Ја је не бих могао ни у чем помагати; а стрин |
| а како ћемо онда живети ја и моја добра Данка? —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>14/4</p |
| и тек паде на памет мајка моја и сестра Данка!.. „Ох!{S} Боже!“ — повиках у очајном страху свом |
| стру своју обезбеђеном видео!{S} Сирота Данка!{S} Она још више пати него ја...{S} Да још стрица |
| дите ли, шта Данка ради?{S} Моја сирота Данка?{S} Да л’ и она сада у вас гледа и тужним и сузни |
| рине и дође овамо к мени.</p> <p>Сирота Данка!{S} Ја се нисам ничем бољем ни надао и знао сам, |
| де: “Ој драге звезде!{S} Видите ли, шта Данка ради?{S} Моја сирота Данка?{S} Да л’ и она сада у |
| ?..{S} У тим мислима паде ми на једаред Данка на памет и мени би, као да се тргох из каквог дуг |
| е јавља и ја се опет вратим у собу, где Данка још слатко спаваше.</p> <p>„Сирота Данко!{S} Ти с |
| ection" /> <p>9/10</p> <p>Данас ми дође Данка и сузним оком јадаше ми се, како је јуче имала не |
| Section" /> <p>8/5</p> <p>Данас ми дође Данка у посету и приповедаше ми, како јој је у новим да |
| м провео већ неколике године.{S} Сад је Данка код мене, сад ће ми бити лакше.{S} Ах!{S} Лакше?{ |
| им корацима одох најпре породици где је Данка била, да се баш збиља уверим, да није више тамо.{ |
| вом.{S} Ту ми је отац и мајка, ту ми је Данка, ту ми је Марко и Марина, они су око мене, с њима |
| S} Но са мном још како тако! али шта ће Данка да ми ради?{S} О Данко!{S} Данко!{S} И теби ће тв |
| х опет к себи и кад отворих очи, сеђаше Данка поред мене, лице јој беше бледо, а очи јој беху ц |
| ни као и они тако исто брзо проћи.{S} И Данка ми је увек задовољна и весела, па и она вели, да |
| шеталиште што беше пуно света.{S} Ја и Данка ходали смо <pb n="79" /> полако слушајући музику |
| прође од то доба много времена, а ја и Данка остадосмо без оца и мајке.{S} Ах!{S} Чим на њихов |
| Пајом и пајином госпом. — У том ступи и Данка у собу, која се као мало дете обрадова, кад Миту |
| з ока ми на мах полетеше сузе.</p> <p>И Данка поче плакати: „Шта знамо да радимо, кад смо сироч |
| on" /> <p>16/10</p> <p>Данас ми се тужи Данка, да јој служба њена већ постаде несносна, јер што |
| а одем одма у болницу, да видим, шта ми Данка ради?{S} Она беше и данас у ватри и мукама, али о |
| се смркне.{S} Чисто се зачудих, кад ми Данка рече, да је данас први дан пролећа.{S} Чини ми се |
| и.{S} За тим уђосмо у моју собу, где ми Данка приповедаше, шта је и како је с њоме било.{S} При |
| p>18/6</p> <p>Данас после подне дође ми Данка и рече ми, да је госпа на цело после подне пустил |
| искује!</p> <p>„Може, брате!“ — рече ми Данка озбиљно. — „Ја нисам више дете, да ме мора навек |
| {S} Немој се толико бринути!“ — рече ми Данка гледајући ме својим плавим сетним оком — „Знадем |
| /p> <p>„Шта ћутиш, брате? — говораше ми Данка даље — „Зар није боље радити, него гладовати или |
| је на столу. „Драги брате!“ — писаше ми Данка — „дођох данас у твој стан, да се с тобом састане |
| е своје; но у таквим тренуцима навек ми Данка изиђе пред очи, и мени дође, да плачем... —</p> < |
| ам, како сам амо доспела!</p> <p>Док ми Данка ово приповедаше, мени беше, као да јој свака реч |
| ="subSection" /> <p>4/5</p> <p>Данас ми Данка нађе службу код једног трговца и сутра већ ступа |
| дома.{S} Но чим ступих у собу, притрчи Данка к мени, загрли ме и заплака се на мојим грудима.< |
| довасмо, кад се видесмо, но ипак не као Данка, која беше од радости тако дирнута, да јој сузе п |
| !{S} Ах!{S} Он ваљда не зна, да је само Данка узрок тако наглог одласка мога?{S} Па ваљда не зн |
| ="subSection" /> <p>25/4</p> <p>Тек што Данка оде у град, да своје радове гдегод прода, а оно м |
| на једаред тако необично жива! —</p> <p>Данка се умири и сеђаше ћутећи поред мене; а мени срце |
| S} За тебе ћу једино да живим! —</p> <p>Данка ми радосна стиште руку, а очи јој се на мах напун |
| идем.{S} За то седох код прозора поред Данке своје, која пливаше у радости, што ме опет здраво |
| >Цели дан проведох већином седећи поред Данке гледајући је, како у хладном загрљају вечитог сан |
| тако је исто мени сада, кад седим поред Данке!...</p> <p>Пошав из болнице рече ми надзиратељка, |
| дође спрам мене, сав поцрвени и „А гле Данке!“ тихо и збуњено рече и <pb n="113" /> стаде се н |
| павам?{S} Могу ли спавати?{S} Одрећи се Данке не могу, а с Љубицом не могу се растати!..{S} О Љ |
| соба као каква костурница.{S} Нема више Данке, да ме певајући дочека.{S} Ах!{S} С њом ми оде и |
| данас дође, да узме „збогом“ од^мене и Данке, седох, те написах Љубици писмо, док ми се он са |
| да љубим?{S} И опет — зар бих се могао Данке одрећи?{S} Једине сестре своје за којом сам толик |
| ј манастирској пустињи!{S} Тамо не имах Данке своје, тамо не беше толико света, и опет могах та |
| страну вртлог времена бацити?{S} Да још Данке немам, можда бих до сад већ у гробу био!{S} Сам с |
| Љубицу, оставити једну или другу!..{S} Данки треба брзе помоћи, но да њој помогнем, да л’ бих |
| subSection" /> <p>21/11</p> <p>Данас је Данки много боље, ах! како би ми велики камен са срца с |
| зданула!..{S} Свесрдно поздравље вама и Данки.{S} Баша Љубица.“ —</p> <p>„Моја слатка Љубица!“ |
| tion" /> <p>22/9</p> <p>Данас сам рекао Данки, да сам намислио, да ја првог Новембра опет к себ |
| tion" /> <p>21/9</p> <p>Данас сам купио Данки „Српске народне песме“ и беше ми веома мило, што |
| У књизи имам темељ будућности своје; у Данки свети аманет од оца и мајке, да према њој покажем |
| ection" /> <p>2/5</p> <p>Пристао сам на данкин предлог, да иде у коју добру породицу, да служи; |
| ection" /> <p>6/12</p> <p>Данас одох на данкин гроб и понесох венац, да јој накитим крст.{S} Ја |
| опет тихо плакати...</p> <p>Мене је ова данкина новост јако дирнула, и беше ми веома жао, да се |
| суза, да једва гледати могах...</p> <p>Данкина мисао не хтеде ми никако у главу, при свем том, |
| и толико пута говорио!“</p> <p>Мене ове данкине речи тако изненадише, да чисто не знадох, шта л |
| донесе мали завежљај, у којем беху све данкине ствари.{S} За тим уђосмо у моју собу, где ми Да |
| то се нисам заплакао, тако бејах дирнут данкиним овим добрим делом и њеном искреном, сестринско |
| те с тога морадох опет у постељу.{S} На данкино питање, шта мислим с њоме, рекох јој тужним гла |
| постеље и наслонив слабо тело своје на данкино раме дођох до прозора и седох, да се сунчам на |
| е у гори беше ми веома пријатно, чему и данкино добро расположење доста допринашаше. —</p> <mil |
| ше као какво узрујано море.{S} Сећах се данкиног јадиковања, како овде с њоме поступаху, те гле |
| —</p> <p>Ова дубока љубав, која беше у данкином погледу и говору, пријаше ми као најслађи меле |
| ћи се, да се како не заплачем.</p> <p>У данкином се оку сузе заблисташе и она ми тихо рече: „хо |
| , да бих могао бар стан да плаћам; а на данкину заслугу не могу такође много рачунати, јер што |
| сузним очима.</p> <p>— Не премишљам се, Данко!{S} Но ипак <pb n="105" /> пусти ме, да се мало з |
| о, као што је у ње обично.</p> <p>„Иди, Данко, лези!“ — тихо јој рекох — „јер ти си ноћас мало |
| <p>На једаред ме музика трже. „Знаш ли, Данко, каква је то песма, што је сада свирају?“</p> <p> |
| на мах напунише суза.</p> <p>„Реци ми, Данко, како дође овамо, јер надзиратељка ми рече, да те |
| брата поштовала.</p> <p>„Немој плакати, Данко!{S} Јер свака твоја суза пада на моје срце!“</p> |
| опет у постељу бацити!{S} Сирочад смо, Данко!{S} Нигде никог, нигде ништа! —</p> <p>„Слатки бр |
| на ми тихо рече: „хоћу!“</p> <p>„Добро, Данко!{S} Ми морамо одма данас одавде даље!{S} Гроб оца |
| сад сам ето сасвим клонуо...{S} За то, Данко, пази бар ти на своје здравље.“</p> <p>— Не бој с |
| ш ме опет к себи узети?“</p> <p>— хоћу, Данко, хоћу!{S} За тебе ћу једино да живим! —</p> <p>Да |
| , ти опет к себи узети?“</p> <p>— хоћу, Данко!{S} Камо среће, да се с тоб’м никад и не растајем |
| што ми допушташе снага моја.{S} Видиш, Данко, то су ти тајни нам природни закони, које називам |
| шијући тако и заспала...{S} О Данко!{S} Данко!{S} Ако већ умрети морам, коме ћу тебе да оставим |
| шта ће Данка да ми ради?{S} О Данко!{S} Данко!{S} И теби ће твоје девовање златно бити?..{S} Ах |
| какав анђео...</p> <p>„Данко!{S} Драга Данко!{S} Отвори очи!{S} Ево је Миливој код тебе!{S} Ја |
| вине и безбрижне маште своје!{S} Слатка Данко!“</p> <p>И ја седох на њену постељу и пољубим је |
| и, и узалуд је питах: „Данко!{S} Слатка Данко!{S} Реци ми како ти је?“</p> <p>У том дође лечник |
| загрлисмо и пољубисмо.</p> <p>— Слатка Данко!{S} Мени пуца срце тебе гледајући, јер видим како |
| длази од мене анђео среће моје: „Слатка Данко!{S} Седи још мало код мене, јер мене боли срце, ш |
| ирило само собом...</p> <p>„Би л’ хтела Данко, да идемо на гроб оца свога?“ — рекох јој уздрхта |
| е на сав мах...</p> <p>О Данко!{S} Мила Данко!{S} Зар ћу и тебе да изгубим?{S} И тебе, једину н |
| анка још слатко спаваше.</p> <p>„Сирота Данко!{S} Ти си опет срећна!{S} Ти нађе брата свога и т |
| очела, па шијући тако и заспала...{S} О Данко!{S} Данко!{S} Ако већ умрети морам, коме ћу тебе |
| тако! али шта ће Данка да ми ради?{S} О Данко!{S} Данко!{S} И теби ће твоје девовање златно бит |
| сузе ми покуљаше на сав мах...</p> <p>О Данко!{S} Мила Данко!{S} Зар ћу и тебе да изгубим?{S} И |
| могаше ништа рећи, и узалуд је питах: „Данко!{S} Слатка Данко!{S} Реци ми како ти је?“</p> <p> |
| мирно, мирно као какав анђео...</p> <p>„Данко!{S} Драга Данко!{S} Отвори очи!{S} Ево је Миливој |
| дино због тога, да га не испитујем пред Данком.</p> <p>Чим изиђосмо на улицу, а Мита ми рече: „ |
| ла обузела туга и брига за јадном мојом Данком.{S} Већ прође толико време, а ја не чух за њу јо |
| " /> деци својој, јер патећи се с малом Данком при страшном појаву, који се у цркви дешаваше, о |
| , или крвавим, што се растадох са милом Данком својом?..{S} Сиротица!{S} Кад ме данас рано зоро |
| ед књиге.{S} Кад бих још знао, шта је с Данком и кад бих се још опростио тих црних брига, ах! б |
| оћи.{S} Само кад бих још знао, шта је с Данком мојом, онда бих могао мирно дан по дан проводати |
| еко слатко. — Кад сутра дан устадох и с Данком изиђох у двориште, оживе ми на једаред све <pb n |
| да бори: нада, да ћу се сада састати с Данком својом, и слутња, да ћу ступити као непознат, за |
| да стигнем овамо, да се бар састанем с Данком, па онда како ми је, тако ми је!{S} Ах!{S} Не зн |
| их своју народну помоћ, па бих отишао с Данком у Г—, тамо бих нашао неколику децу, да их поучав |
| згори у оно кобно доба!..</p> <p>Одох с Данком у цркву и стадох јој све редом приповедати јер о |
| } Одмах се свучем и легнем у постељу, а Данку замолим, да отрчи по лечника.{S} Но док се она вр |
| ого да бирам, да се морам решити или за Данку или за Љубицу, оставити једну или другу!..{S} Дан |
| а, тад бих могао мирном душом живети за Данку; а овако, што ћу, кад би ми без ње био сав свет у |
| ноћи спавати мислећи <pb n="160" /> на Данку а при том ми непрестано и Љубица беше у глави и п |
| сумрачити и први поглед мој паде ми на Данку.{S} Ах!{S} Сиротица!{S} И њу је санак савладао, ј |
| клона и уточишта.{S} И моја мајка узеде Данку на своје груди, а мене за руку, па потрчи и она у |
| ићи.“ </p> <p>У том дође возач, који је Данку амо довезао и донесе мали завежљај, у којем беху |
| , мој друг и добар пријатељ, који ми је Данку од стрине избавио.{S} И ја и Мита јако се обрадов |
| олико другова мојих, да са мном отпрате Данку у њену нову и вечиту кућу.{S} Отпратисмо је сви; |
| се прво с мајком, па онда пољуби мене и Данку, млађу сестру моју, која је онда тек навршила тре |
| пио, тад сам тек јасно видео и Љубицу и Данку!..{S} Лежах неко време, па опет устадох.{S} Ходах |
| а све стране, да ли бих гдегод њега или Данку опазио и мишљах, како ће ми бити, кад се с њима с |
| н не добијем од ње одговора, да замолим Данку, да остане бар још десетак <pb n="136" /> дана у |
| ди овоје, а ја ћу им рећи, да сам нашао Данку!..</p> <p>Учитељ нас радосно прими и рече, да му |
| те чим сам ту бригу смирио, поручим по Данку, да ми дође.{S} Сиротица!{S} Кад ми је ступила у |
| оје ме немилице море!..{S} Па још кад у Данку погледам, то ми срце пуца, из ока ми полете сузе, |
| за сестру своју!“ рече Мита гледајући у Данку, која беше као мало дете весела.</p> <p>— И опет |
| тедим, па кад наступе опет ферије, даћу Данку у који женски завод, да се за то време тамо поуча |
| ико постеља с болесницама.{S} Чим видех Данку, стадох као укочен поред постеље њене; ах! она ле |
| одох данас рано у болницу, где затекох Данку у највећим мукама.{S} Кад седох поред постеље њен |
| већ постаде несносна, јер што је којим даном дуже тамо, тим су и деца раскалашнија; хоће с њом |
| могу и ја анђелом постати, која сваким даном све већма сазреваше.{S} Ах!{S} Благи боже!{S} Беј |
| .{S} Ја видим, да ја ову девојку сваким даном све већма љубим!..{S} Моје срце беше и до сад нав |
| што у будућности мојој уступа ноћ ипак дану место своје; туга, што ми је сестра при свем том т |
| у Љубици, —- у њој све и сва!{S} Кад се дању послом уморим, па се спустим на меку постељу, тад |
| оје ми заробише сваку мисао и које ме и дању и ноћу прате непрестано: кад у вече лежем, ја мисл |
| струким трудом даље да радим, ма било и дању и ноћу, па ћемо опет моћи живети! —</p> <p>„Од тог |
| ако — не могу више, та ја немам мира ни дању ни ноћу, немам мира ни у соби ни у гори!..{S} И см |
| Ја за то сада и болујем, што сам радио дању и ноћу; што сам се напрезао више, него што ми допу |
| ц дана, како ми није ништа писао.{S} Не дао Бог, да ми се слутња испуни, јер шта би ми онда рад |
| је; а при том си и онако оглас у новине дао, те за који дан зацело ће ти стрина јавити, где је |
| е громом ударио, нег што си ми овај дан дао, да чујем ово речи!...{S} О моје лепе наде, моје ле |
| ко сладак!“</p> <p>— Бог ти свако добро дао! — рекох јој од срца разнежен срећом данашњег дана, |
| а сирочета, уживајући једно као и друго даре дана својих и надајући се лепшем, срећнијем животу |
| е друге деве у њеним годинама справљају дарове за суђенога свога, безбрижно уживајући златно де |
| лог детета.{S} Дирнут у срце овим лепим даром рекох јој као у шали; „Ваљда је ово мени и намење |
| и веома мило, што <pb n="80" /> се томе дару јако обрадова.{S} Обећала ми је, да ће их сваки да |
| љани, и све, што ће ми моћи срцу живота дати, биће једино потуцање од гроба до гроба!...</p> <p |
| и мелем растуженом срцу моме.{S} Бог ће дати, на ће опет све добро бити! —</p> <milestone unit= |
| редомислити, па ћете ми морати за право дати, а да при том опет останемо стари пријатељи.“ —</p |
| тан, да пријатнији већ не може Новембар дати.{S} Благи Боже!{S} Да л’ ће данас и моји осећаји б |
| а заштедим, па кад наступе опет ферије, даћу Данку у који женски завод, да се за то време тамо |
| празнини стоје сада два лепа црна ока, два неисцрпива извора дивних милина и бујне среће за мл |
| вим?{S} Ово кратко време бесмо заједно, два сирочета, уживајући једно као и друго даре дана сво |
| } Обучем се и изиђем у гору, где читава два часа ходајући пробавим.{S} Вратив се натраг у манас |
| нији, јер зебња моја, да ће ме и од ова два ђака који оставити, ево се данас испунила на жалост |
| јер у тој негдањој празнини стоје сада два лепа црна ока, два неисцрпива извора дивних милина |
| ите овако загрљену децу своју, загрљена два бедна сирочета?“..{S} Неколико тренутака трајаше ов |
| вог села не пролази жељезница, већ мора два сата да путује на колима и како навек његов млађи б |
| које и друга вест, да Љубица има за сад два ваљана просиоца, јако ме узнемирише, и при свем том |
| ршио овим речима:</p> <p>„Ви сада имате два просиоца, драга Љубице! и мени срце чудновато зебе; |
| ога сада закуцах јаче.{S} Не прођоше ни два три тренутка, а ја чух, да се изнутра врата отварај |
| уради за недељу дана, то једва да имамо два дана да живимо.{S} Но осим свега тога највећма ме п |
| м, па и сада при поласку бављах се тамо два дана.“</p> <p>— Хајдемо мало да се проходамо, јер ј |
| неко време мирно и срећно и имађаху још два голупчета, младог голуба и младу голубицу.{S} Но је |
| је дан рођења мога.{S} Ево прођоше већ двадесет година, од како сам света угледао у мирном и с |
| идемо спавати.{S} Ми легосмо, а оне се две још и даље разговараху.{S} Кад сутра дан још пре зо |
| остном сну ступише преда ме као на јави две свете душе, отац мој и мајка моја? — — —</p> </div> |
| У осталом ја сам већ мислио, да се вас двоје волите, јер што сам опазио на Љубици, то сам опаз |
| е знам, али мени се чини, да сте се вас двоје једно у друго јако загледали?“</p> <p>— А шта јој |
| сетним оком својим: „Сусретнемо се нас двоје на улици, кад сам с пијаце с котарчицом на руци д |
| и бар одело набавља.{S} И тако ћемо нас двоје мирно дан по дан проводити, сносећи све, што снос |
| лежемо и кад устајемо, и кадгод смо нас двоје заједно, да му се молимо, да нам не да довршити с |
| , да ће мајка оцу то рећи, па ће се њих двоје договорити и не ће ми допустити, да умрем.{S} Али |
| а сејом забављаше.{S} По том одосмо нас двојица на колодвор. „Срећни Мито,“ — рекох му при пола |
| а допринео болести мојој.{S} Код остале двојице замењује ме један друг мој, али ако ова болест |
| ивну башту, која се отезаше преко целог дворишта и у којој беше осим разног цвећа још пуно вели |
| где станују, те ушавши <pb n="33" /> у двориште чисто се зачудих, кад пред лепом великом кућом |
| им.{S} Но ипак смелим корацима ступим у двориште, које ми сада изгледаше ружно и тужно, јер у њ |
| ion" /> <p>30/7</p> <p>Изишавши данас у двориште чујем, да сва звона звоне.{S} Најпре мишљах, д |
| д сутра дан устадох и с Данком изиђох у двориште, оживе ми на једаред све <pb n="73" /> детињст |
| г нико и не зна, да живи на свету.{S} У дворишту као и у кући владаше нека необична тишина и ме |
| па ћу то продати; а при том ћу од сада двоструким трудом даље да радим, ма било и дању и ноћу, |
| е душе, ни хуђег живота!{S} Докле друге деве у њеним годинама справљају дарове за суђенога свог |
| х, како јој венац главу краси и како је девер к олтару води: па у залуд стадох трти и очи и чел |
| } О Данко!{S} Данко!{S} И теби ће твоје девовање златно бити?..{S} Ах!{S} Кад бих се могао само |
| енога свога, безбрижно уживајући златно девовање своје, дотле она тужним срцем проводи најлепше |
| кињу држиш, да не знам ни химну српских девојака? —</p> <p>„А знаш ли ти да певаш?“</p> <p>— Ка |
| ради.{S} Мени се чини, као да ме је ова девојка очарала и да сада управља мислима и осећајима м |
| {S} Боже мој!{S} Боже мој!{S} Да ли ова девојка знаде и да ли осећа, како ја њу волим?! —</p> < |
| есташно девојче, а сада је скоро велика девојка.{S} Радовах се, што је опет видим, и дуго је гл |
| и не рече! —</p> <pb n="83" /> <p>„Лепа девојка!{S} Добра девојка!“ — одговорим и почнем се пре |
| pb n="83" /> <p>„Лепа девојка!{S} Добра девојка!“ — одговорим и почнем се премишљати, да ли да |
| у се некуд одселила, и то још са једном девојком, а куда, то вам не знам рећи. —</p> <p>Мени се |
| у ћерку исте породице назва ми сујетном девојком.{S} А остала деца, њих тројица мушких и једно |
| жалост!{S} Сирота!{S} Већ му је била и девојку испросила, да га жени, па гле, место сватова шт |
| од Паје, да ће да се жени и да је себи девојку нашао.{S} Пред вече опрости се Паја и Љубица са |
| лудошћу, а с тога и добије многи момак девојку, коју није никад волео, а девојци дају онаког м |
| е и лепе Љубице.{S} Ја видим, да ја ову девојку сваким даном све већма љубим!..{S} Моје срце бе |
| ракнуо, спазим са оцем намесником једну девојку, сиромашки обучену, која тужним погледом својих |
| ам, да сам у своме веку видео тако лепу девојку, као што је Љубица лепа!{S} Њено витко вилинсно |
| момак девојку, коју није никад волео, а девојци дају онаког момка, за којим није никад узданула |
| ја мрзити, и да сам још неискусно лудо девојче, које верује у свачије речи и на њима зида вазд |
| остала деца, њих тројица мушких и једно девојче, вели веома су несташни, па хоће с њоме да се т |
| а времена; тада беше још мало, несташно девојче, а сада је скоро велика девојка.{S} Радовах се, |
| ад бих у стању била, ја бих ове осећаје делила са целим светом, да у сваком срцу тако слатко жи |
| КОСТИћЕВОЈ,</p> <p>ЧИЈОМ ЈЕ ДОБРООМ ОВО ДЕЛО ШТАМПАНО.</p> <p>ПОСВЕћУЈЕ ГА</p> <p>ПИСАЦ.</p> </ |
| меланхолију, те с тога сам написао ово дело „Без оца и мајке,“ да бих тиме олакшао души својој |
| име олакшао души својој.{S} Кад је исто дело изишло у „Јавору“ г. 1874 и 75, упозорише ме искре |
| о и тако већ морам умрети, а тим својим делом опет ћу бар колико толико добра учинити!“</p> <p> |
| тако бејах дирнут данкиним овим добрим делом и њеном искреном, сестринском љубави!{S} Ах!{S} У |
| да о њој више не мислим, ах! као какав демон гони ме лик њен!...</p> <p>Кад је свануло, мени к |
| једног трговца и сутра већ ступа у нови део живота свога. —</p> <milestone unit="subSection" /> |
| једног лечника; већ је прстенована и за десет до четрнаест данах биће јој сватови.</p> <p>Благи |
| да скријем, јер моја једна суза изазове десет њених...{S} Сиротица!{S} По целе ноћи се склапа с |
| ра, да замолим Данку, да остане бар још десетак <pb n="136" /> дана у својој досадањој служби, |
| а се стрицу моме морало штогод ванредно десити, ипак не бејах у стању да верујем црним слутњама |
| ућаше, да ће му се опет штогод ванредно десити...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тек шт |
| да ми се морало стрицу штогод ванредно десити, кад већ има више од месец дана, како ми није ни |
| ојим се, јер ми срце непрестано зебе, а десно ми око непрестано игра... —</p> <milestone unit=" |
| ан и тужан; јер и мени од неколико дана десно око непрестано игра.{S} Добро знам, да је тако ве |
| т би срце могло мирно бити; али игра ми десно око, па се бојим, хоће ми на зло наслутити, као ш |
| e>,“ и кад дођох на њене речи: „Игра ми десно око, драга мајко! шта ће то да значи?“ постадох н |
| рече ми Данка озбиљно. — „Ја нисам више дете, да ме мора навек други хранити!{S} Ја ћу отићи ку |
| па с тога ме стаде тешити: „Немој бити дете, Миливоје!{S} У таким приликама туга и брига ништа |
| противна љубав; љубав земаљска.{S} Као дете молио сам бога, да што пре умрем а сад почех молит |
| а сад тек схваћам и разумем, а онда као дете само сам га дубоко у срце усадио. — Мало пре, него |
| е сузним оком тешко уздишући.{S} Ја као дете нисам имао ни појма о рату, па за то сам је непрес |
| некадањих дана, кад сам код стрица као дете становао, када сам иста врата равнодушно отварао и |
| боже!{S} Бејах још <pb n="119" /> лудо дете, и опет кад се сетим тадање маште и тадањих осећај |
| пом сејом Љубицом амо дође.{S} Као мало дете радовах се овом састанку, јер ја бејах жељан човек |
| ступи и Данка у собу, која се као мало дете обрадова, кад Миту виде.{S} Разговор нам поста жив |
| рукама лице своје и заплака се као мало дете, кад ступисмо гробу оца свога.{S} Она клече крај к |
| а гледајући у Данку, која беше као мало дете весела.</p> <p>— И опет има Данка прво теби да зах |
| дуго гледао.{S} Бејах цели дан као мало дете весео и сви се чуђаху, од куд та нагла промена так |
| опет дете; но не више безбрижно, весело дете, већ дете с тужним срцем и сузним оком!..{S} Чињаш |
| , а у себи гледах грешно, сасвим грешно дете...{S} Ја плаках дуго и горко, и њени родитељи плак |
| и, као да у овом тренутку постадох опет дете; но не више безбрижно, весело дете, већ дете с туж |
| но не више безбрижно, весело дете, већ дете с тужним срцем и сузним оком!..{S} Чињаше ми се, к |
| ј сасвим променут!..</p> <p>Кад сам још дете био у мирном дому тада живих родитеља својих, имао |
| јој беше безбрижан и весео као у малог детета.{S} Дирнут у срце овим лепим даром рекох јој као |
| јем је срећа скоро то исто, што и малом детету звезда на небу?..{S} Како ми је тешко живети!{S} |
| аслушао, а моју још не ће!..</p> <p>Као детету беше ми тешко носити толику <pb n="124" /> тајну |
| жим; те чим на ту мисао дођох, обузе ми детињаста радост ожалошћене груди моје. —</p> <mileston |
| —</p> <p>— „За што би се за сестру тако детињасто бринуо? — рече ми Паја — Ако баш и не знаш, у |
| ј прилици за то, што беше дирнута мојом детињском маштом.</p> <p>„Није истина Миливоје!“ — гово |
| лободно рећи: „Лечио сам се!“ Ах!{S} Од детињства ми време непрестано јаде лечи, али ове јаде, |
| јом мајком</hi>!{S} Ја ово свето име од детињства свога немам коме да кажем, те кад бих могао с |
| ћања моја беху сасвим празни!{S} Још од детињства свога осећао сам неки силни нагон, неку велик |
| p> <p>Кад прегледасмо све ове споменике детињства <pb n="74" /> свога, а ми се полако упутисмо |
| лепо умоли, да им приповедам штогод из детињства свога, јер је од Паје чула, да ми детињство б |
| зиму преспавао, и не знам, да сам осим детињства свога имао у животу своме доба, које ми тако |
| , оживе ми на једаред све <pb n="73" /> детињство моје!{S} Ту још сија оно исто сунце, још се п |
| њства свога, јер је од Паје чула, да ми детињство беше врло бурно.{S} Мени ова молба не беше ба |
| х у овај дом, у којем сам провео златно детињство своје!{S} Толико лепих и светих успомена вежу |
| м накнаду за све оно, што сам изгубио у детињству своме.{S} Мени би моје стање било сто пута те |
| пустише из службе ни криву ни дужну.{S} Деца полупаше нека стакла па за то стадоше мене да грде |
| екао; постају <pb n="125" /> анђели сва деца, која су добра и слушају родитеље своје, па ма кол |
| ју, како ми вели, да ће анђели бити сва деца која слушају родитеље своје...{S} Па и Марка често |
| слаткоречиво нам приповедаше, како сва деца, која умру пре навршене седме године, постају анђе |
| асла и дођоше, да тебе посете.{S} Твоја деца плачу на твом гробу, чујеш ли њихов плач?...</p> < |
| и оче!{S} Ти паде за народ свој и твоја деца осташе сирочад бедна!{S} Давно је од како сносе те |
| а за мене највећа срећа, кад би се моја деца поносила са мном тако, као ја с тобом!...{S} Тек п |
| лију горке сузе!{S} Тада беху још мала деца, а сада су велика нарасла и дођоше, да тебе посете |
| назва ми сујетном девојком.{S} А остала деца, њих тројица мушких и једно девојче, вели веома су |
| оје!“ — говораше ми мајка, „да само она деца постају анђели, која умру пре навршене седме годин |
| } Да вам је од куд да видите, како ваша деца живе!... —</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| , вичући, лелечући...{S} Старци, жене и деца, све то беше у гомили и као поплашено стадо трчаше |
| што је којим даном дуже тамо, тим су и деца раскалашнија; хоће с њоме да се титрају, што њеној |
| е, па ма колико година имали, а која су деца непослушна, па ма не имали седам година, опет не ћ |
| ижан одох да се играм.{S} Читава гомила деце скуписмо се у порти и почесмо се играти рата.{S} О |
| у за ово неколико дана наћи већ четворо деце, коју ћу целе године поучавати; а тим сам и себи и |
| а је живот свој жртвовала <pb n="13" /> деци својој, јер патећи се с малом Данком при страшном |
| лико слабачких стараца, неколико жена с децом на грудима појурише у цркву, која беше одма до шк |
| .{S} Ја бих тад отрчао у порту, да се с децом играм, ето те исте порте, но гле какав је звоник |
| о стадоше мене да грде, за што нисам на децу пазила?{S} Бејах онога дана и сама некако на крај |
| народност своју, мати ми умире чувајући децу своју. — Но и народ не оста неблагодаран врлом оцу |
| а при овим речима погледа брижно на нас децу своју и рече нам, да одма идемо спавати.{S} Ми лег |
| с Данком у Г—, тамо бих нашао неколику децу, да их поучавам, па бих живео, и ако још сиромашни |
| е си мајко?{S} Да видите овако загрљену децу своју, загрљена два бедна сирочета?“..{S} Неколико |
| да дођох на ону појаву, која се у цркви дешаваше, у мени поче срце на једаред да плаче.{S} Сва |
| ом при страшном појаву, који се у цркви дешаваше, она се разболи и умре.{S} И њена смрт лепа је |
| мо амо вратим се опет натраг, легнем на диван и удубим се у разне мисли.{S} У том се и Љубице с |
| беже тако збуњен и нејасан и опет тако диван и сладак: „Ах, Миливоје!{S} Може ми мати сваки ча |
| вулкан, те који добив сада одушке поче дивље да куља!</p> <p>„Љубице, сунце моје!{S} Реци бар |
| корака даље од њега простире се велика, дивна башта.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>7/6 |
| , што једва сам себи веровах, да је ова дивна и мени тако мила глава збиља на мојим грудима!{S} |
| очи запламтише, кроз срце ми прође нека дивна <pb n="50" /> милина и ја дођох у чудно расположе |
| огледах на Љубицу, коју при овим речима дивна румен обли и која своје дуге трепавице оборене др |
| преда мном отворена стоји, и у којој се дивна звезда сјаји, љубав моја к роду своме наслеђена о |
| уго је гледах, тако ми изгледаше мила и дивна...</p> <p>Доласком њеним изненађен и обрадован и |
| жаше.{S} Још ми никад не изгледаше тако дивна и тако умиљата, као што беше сада и у мени хтеде |
| ше златна.{S} Мени ова појава беше тако дивна и тако мила, при свем том, што ништа ново не беше |
| е; па онда, буде ли среће, ах, Боже! да дивне ли среће!.. —</p> <milestone unit="subSection" /> |
| неколико цветића лепо сложених.{S} О да дивне појаве!{S} Љубица и цвеће!{S} Никад не бих могао |
| збиља на мојим грудима!{S} Но поред ове дивне милине спопаде ме у једанпут немила забуна, јер с |
| о не дрхтаху и да ми срце не осећаше те дивне милине које тако жедно срках са лепих извора, ја |
| сли моје одлетеше одавде у красно место дивне среће моје...</p> <p>На једаред ме музика трже. „ |
| , те дисах свежи горски ваздух и слушах дивне поје умиљатих певачица.{S} Обучем се и изиђем у г |
| а беше сада гору погледати, по којој се дивни мирис распростираше, а тице певаху тако умиљато и |
| ави бистра роса као да беше и од бисера дивнија, као да се неки небесни мирис разлио по целој ш |
| о витко вилинсно тело крунисано је тако дивним лицем, да је милина у њега гледати.{S} Чим се с |
| ва лепа црна ока, два неисцрпива извора дивних милина и бујне среће за младо срце моје!{S} Ја с |
| дођох у шуму, по којој се умиљати поји дивних тица певачица јасно разлегаху.{S} О како ми та и |
| о ведро небо, по којем небројене звезде дивно светлуцаху.{S} Свуда беше тихо и све беше мирно, |
| не сузе на грудима мајке своје, како је дивно гледати у задовољно и весело лице озбиљног оца, к |
| мамила?{S} Да л’ и ти слушаш, како тице дивно поју?{S} Њих слушаш, а на мене мислиш?{S} На мене |
| сузе блистаху и које беше тако нежно и дивно: „Слатки брате! једва те нађох!“</p> <p>— Од куд |
| ез сваке помоћи!..“</p> <p>Како славуји дивно прижељкују!{S} Како косови слатко звижде!{S} Свак |
| жара и чара, које јој румено лице тако дивно украшаваху, да није у стању ни сунце своје небо л |
| е код гласовира и свираше и певаше тако дивно и тужно, да бих се јадан од свег срца заплакао; ч |
| а при том њене црне очи гледале би тако дивно, тако мило, да не могах очи своје скидати с очију |
| не беше толико света, и опет могах тако дивно проводити дане своје и опет тако срећан бити!..{S |
| е некако збуњено, а румен јој обли цело дивно лице.</p> <p>Мене овај поглед тако изненади, да и |
| учена сва у бело, а црну густу јој косу дивно украшаваше зелен венац...{S} Да су могли од куд у |
| огаше више да седи очарана лепотом овог дивног места, па стаде своје сетне плаве очи бацити час |
| ма напуњене, што се моје срце топљаше у дивној милини, па као човек мишљах, да се и сва природа |
| о бих одма у грудима својим осетио неку дивну милину. — Кад поче <pb n="37" /> сунце залазити, |
| их, кад пред лепом великом кућом спазих дивну башту, која се отезаше преко целог дворишта и у к |
| S} Брзо се обучем, па изиђем у гору.{S} Дивота беше сада гору погледати, по којој се дивни мири |
| све је красно! — Посматрајући ове лепе дивоте купаше ми се срце у слаткој милини, а брзе мисли |
| беше на колима, те видев ме и познав ме дигне ме на кола, па онда стаде даље да гони.{S} Од тог |
| p> <p>После дужег размишљања и уздисања дигнем се и ја с постеље своје, ах! та данас је први да |
| дуго и крв ми брзо преста, те с тога се дигнем и полако <pb n="89" /> одем до прве чесме, где л |
| на једанпут неки разговор близу себе и дигнув главу спазим Пају и Љубицу, који се управо к мен |
| ва се сан на мене, те кад се из постеље дигох, беше сунце већ високо одскочило.{S} Чим сам се о |
| и и пајина госпа на посао, а за њима се диже и Паја, рекав, да донесе мало „мученице.“ Тако ја |
| ко поносит као што изгледаше пре кад се дизаше чак у облаке!{S} О мој Боже! он изгори у оно коб |
| Сваки ме гласак њихов тако чудно у срце дира!.{S} И што се дуже овде бављах, то ми ово место по |
| </p> <p>Мене је ова данкина новост јако дирнула, и беше ми веома жао, да се Мита с њоме тако по |
| езбрижан и весео као у малог детета.{S} Дирнут у срце овим лепим даром рекох јој као у шали; „В |
| ше се сузе као роса на цвећу, те с тога дирнут у срце рекох јој тужним гласом:</p> <p>„О Љубице |
| олете сузе на очи.</p> <p>Ја бејах тако дирнут и узбуђен, као што већ давно не бејах; а очи ми |
| мало што се нисам заплакао, тако бејах дирнут данкиним овим добрим делом и њеном искреном, сес |
| плакаше по свој прилици за то, што беше дирнута мојом детињском маштом.</p> <p>„Није истина Мил |
| не као Данка, која беше од радости тако дирнута, да јој сузе потекоше.</p> <p>„То је лепо, Мили |
| ебаше само једна једина реч, која би ме дирнути могла, па да одма у плач грунем...{S} Стојећи п |
| адох код прозора, отворих оба крила, те дисах свежи горски ваздух и слушах дивне поје умиљатих |
| сте уживали љубав њихову, овако уживате дични понос, који од њих наследисте! —</p> <p>„Такви по |
| ваздух слатко прија!{S} Како сада лако дишем!..{S} Умиљати поветарац играјући се лаким гранчиц |
| ко мирно, као да слушам како људи у сну дишу...{S} И сама природа као да спава...{S} Све је мир |
| ТАК.</head> <p>Овим је свршен миливојев дневник, те као што се види, Миливој хтеде сам себе да |
| квим словима да забележим данашњи дан у дневник свој, да ли златним, што сам оздравио, или крва |
| иће не беше у том тренутку ништа друго, до ли једна мала — лирска песма!..{S} Од радости и мили |
| ако доба посетити и видети.“ —</p> <p>— До душо тако је.{S} Но ипак ја се бојим за сестру своју |
| добар стајати, да ћеш бити срећна?{S} А до твоје среће много ми је стало!{S} Као сироче, знам, |
| ота дати, биће једино потуцање од гроба до гроба!...</p> <p>Док ја мишљах тако, приђе ма надзир |
| извесности и злој слутњи ствара, јер ја до данас не чух за њу још ниједне једине речи.{S} Мисле |
| те би се тако морала потуцати од немила до недрага и служећи другога морала би себи кору хлеба |
| рудима појурише у цркву, која беше одма до школе, да тамо потраже заклона и уточишта.{S} И моја |
| и показивати разне радове своје, што је до сад радити научила, она ће гледати у мене, ја ћу гле |
| добрих људи има свуд на свету. — Одатле до манастира морадох још читав дан путовати, где тек ју |
| епријатеља храбро дочекају и да се боре до последње капи крви за народност и слободу своју.{S} |
| м баве.{S} Оно, што у љубави мојој беше до сад празно, сад је лепо пуно, јер у тој негдањој пра |
| све већма љубим!..{S} Моје срце беше и до сад навек пуно љубави, пуно осећања, али не оваке љу |
| а бих опет онај исти постао, који сам и до сад био. — С овим калуђерима свакако ћу мало опћити, |
| ..{S} Ах!{S} Тако мислим, и опет кад би до тога дошло, не знам, како би ми било!..{S} Но са мно |
| нао.{S} И не размишљајући дуго, како би до ње дошао, падоше ми на ум јавни листови, да је путем |
| а изговор рекох, да сам навек таки, али до сад не бејах још сасвим познат, па се наравно нисам |
| певао.{S} То сво време од Маркове смрти до Љубичиног познанства провађао сам већином с непријат |
| ати поче!{S} Мени се чињаше, као да сам до сад о свету само сањао и као да га сад тек први пут |
| шума поста сада красна, спрам које сам до сада скоро увек равнодушан био!{S} Чињаше ми се, као |
| на ће сада за мене да ради, као што сам до сад ја за њу радио.</p> <pb n="93" /> <milestone uni |
| а се дигнем и полако <pb n="89" /> одем до прве чесме, где лице оперем од крви, па онда се као |
| као да ми ноге саме пођоше к њој, дођем до ње, па је ухватим за руку: „Да л’ и ви знате за писм |
| а необична милина, коју у животу својем до сад још никад нисам осетио, а заношљиви мирис њене ц |
| о га има...</p> <p>Као без душе долетим до болнице и пријавим се надзиратељци.</p> <p>„Како ми |
| а бих живео, и ако још сиромашније него до сад, оно ипак мирно и задовољно, јер моје срце било |
| то ништа ново не беше, јер то сам видео до сад у животу своме већ толико пута и много пута беја |
| сам стан, храну и све, што сам задужио до сад у болести својој, и сад ми остаде једва још за ч |
| који нас лепо дочека и код њега остасмо до заласка сунца.{S} Сви беху весели, само моје весеље |
| лечника; већ је прстенована и за десет до четрнаест данах биће јој сватови.</p> <p>Благи Боже! |
| ах ми мајка дочује, <pb n="10" /> да су до хиљаду Маџара обишли наше људе и војнике, да су прек |
| е!...</p> <p>Много горких часова имађах до сад у животу своме и тад бих навек сам себе утешити |
| чима њеним био још мањи, него што бејах до сад.{S} Да ми није Љубице, било би ми лако.{S} Узео |
| одар и госпа јој добре су душе, како их до сад бар познаје; но најстарију ћерку исте породице н |
| ацити?{S} Да још Данке немам, можда бих до сад већ у гробу био!{S} Сам себи већ постао несносан |
| њима састанем.{S} У таким мислима дођох до стана стрица свога и у мени се поче опет нада са слу |
| слабо тело своје на данкино раме дођох до прозора и седох, да се сунчам на пријатним зрацима т |
| слима ходах зеленом гором, док не дођох до једног потока, старог познаника и пријатеља свога, к |
| тати и да ће наступити красније и слађе доба, кад се не ћу више са сиромаштвом борити и своје н |
| сим детињства свога имао у животу своме доба, које ми тако брзо прође.{S} Но није најпосле ни ч |
| Може бити, да ћу временом називати ово доба још златним и срећним, што немам већих брига, већ |
| уби, говорећи ми: „Од куд, брате, у ово доба к нама?</p> <p>— Имао сам у Т— важна посла, те так |
| зачудише се калуђери, од куд сад у ово доба да им дођем?{S} Ја им рекох, пут ме овуда нанео, п |
| n" /> <p>12/7</p> <p>Лане сам био у ово доба брижан и тужан и много сам суза пролио, па ево и о |
| м, па ако воље узимаш, можеш је у свако доба посетити и видети.“ —</p> <p>— До душо тако је.{S} |
| ти господар, а слуга можеш бити у свако доба.“ —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>2/5</p> |
| bSection" /> <p>28/3</p> <p>Већ од неко доба осећах, да ми је тело изнемогло, али никад ми не б |
| bSection" /></p> <p>10/1</p> <p>Од неко доба сањам скоро сваке ноћи оца свога, и већином у стра |
| да преживим, док дође то срећно рајско доба, да опет Љубицу видим; али кад на ову зиму погледа |
| би будућност стварао, тад ми све лањско доба живо оживи у души мојој!...{S} Ах!{S} С каквим сам |
| е!{S} О мој Боже! он изгори у оно кобно доба!..</p> <p>Одох с Данком у цркву и стадох јој све р |
| tion" /> <p>11/4</p> <p>Где је сада оно доба, кад не бејах у стању ни дане да бројим?{S} Сада б |
| упити пролетно доба.{S} Да!{S} Пролетно доба, јер ће Љубица бити моја и њене очи биће ми пролет |
| јер ће у мом животу наступити пролетно доба.{S} Да!{S} Пролетно доба, јер ће Љубица бити моја |
| ..</p> <pb n="126" /> <p>Не прође од то доба много времена, а ја и Данка остадосмо без оца и ма |
| м не ћемо ником ништа говорити, и од то доба ја не имађах других мисли, других жеља, других мол |
| .</p> <p>Њу саранише.{S} Ја почех од то доба слабити, венути; кадгод бих сам био, навек бих пла |
| иратељка и замоли ме, да одем, јер у то доба треба да су болесници сами.{S} Тешким срцем опрост |
| ћеш сама без брата свога.{S} Ко ти може добар стајати, да ћеш бити срећна?{S} А до твоје среће |
| скупљати и данас дође Мита, мој друг и добар пријатељ, који ми је Данку од стрине избавио.{S} |
| , испод које беше читав вулкан, те који добив сада одушке поче дивље да куља!</p> <p>„Љубице, с |
| ивети можемо.{S} Од оног једног ђака не добијам ни толико, да бих могао бар стан да плаћам; а н |
| и јадикујем, што од стрица одговора не добијам.{S} Може бити, да ћу временом називати ово доба |
| Ах!{S} То ме боли, што ће твоја мати да добије опет право, јер морам сам да увидим, да сам нико |
| младост и назива је лудошћу, а с тога и добије многи момак девојку, коју није никад волео, а де |
| , што сам сирома!{S} Ја не могу тебе да добијем једино за то, што сам сирома!..{S} О Љубице!{S} |
| , и бринем се, шта ћу радити, ако га не добијем; кад ми сунце у зору пробије прозоре моје, ја о |
| на могућност, да је ма којим начином не добијем, и ја почех одмах живо осећати велику силу љуба |
| већ рађа мисао, ако још за који дан не добијем од ње одговора, да замолим Данку, да остане бар |
| као змија сасвим хладно рече ми: да је добио од Паје писмо, он га позива у љубичине сватове, ј |
| аја беше данас веома добре воље, јер је добио драго писмо од веренице своје, то поче с Љубицом |
| на једанпут престале, кад бих од Љубице добио бар неколико речи.{S} Али она ми ништа не пише, и |
| ни би милије било, да је није никако ни добио, јер нас онда бар не би остављао!“ одговори Љубиц |
| у гроб легнем, имаћу да живим, јер сам добио своју народну помоћ.{S} Да, народну помоћ!{S} Нар |
| subSection" /> <p>18/9</p> <p>Данас сам добио од оца намесника из манастира више писама, која с |
| мало зачуђен.</p> <p>„У Б—, јер је тамо добио сталну службу; мени би милије било, да је није ни |
| којој брзо на ново заспах. — Сутра дан добисмо новости из <pb n="12" /></p> <p>Т—, да је село |
| губисте у родитељима својим, у толико и добисте: јер да су вам родитељи живи, ви бисте уживали |
| " /> би из ове собе даље чуло — „ Да ли добисте моје последње писмо?“</p> <p>— Јесам! — рече гл |
| ми би могуће препоруком некојих другова добити још три ђака, које ћу од данас поучавати.{S} Сад |
| , могао бих већ пре неколико дана писмо добити; овако бојим се, бојим се, јер ми срце непрестан |
| е лежем, ја мислим, хоћу ли сутра писмо добити, и бринем се, шта ћу радити, ако га не добијем; |
| и роде!{S} У мени си се преварио!...{S} Добиће подземни црви једну <pb n="164" /> лешину више, |
| е моје.{S} Бејах жељан санка, те сад га добих и тај ми санак беше сладак, као што је дојенчету |
| тру баш ниједне речи.{S} Но после подне добих много црње гласове, које ми тада за навек срце ра |
| Љубици — „што се састадох с вама и што добих прилике, да се мало узвисим над обичним туговањем |
| it="subSection" /> <p>22/9</p> <p>Данас добих писмо од Паје, писано у К—, где ће се неко време |
| м, има ли каква писма за мене, но многи добише, који се ни надали нису, а за мене опет не би ни |
| </p> <pb n="83" /> <p>„Лепа девојка!{S} Добра девојка!“ — одговорим и почнем се премишљати, да |
| бити с матером својом споразумна, моја добра Љубица, која ми јуче рече, да је данас опет посет |
| њих, па како ћемо онда живети ја и моја добра Данка? —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>1 |
| на ногама, те с тога на скоро смести ме добра домаћица у тако звану „гостинску собу,“ где ме бе |
| моји слатки родитељи!{S} Јуначни оче и добра мајко!{S} Да вам је од куд да видите, како ваша д |
| јер голубица беше спрам њега навек тако добра и навек гледаше у њега и њене очи беху навек пуне |
| својим делом опет ћу бар колико толико добра учинити!“</p> <p>Сирома Марко!{S} Како је тај вол |
| — овом манастиру и онако близу, нема по добра сата.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>1/8< |
| е, знам, да не ћеш од глади умрети, јер добра рука ако коме штогод даје, она прво сирочету даје |
| <pb n="125" /> анђели сва деца, која су добра и слушају родитеље своје, па ма колико година има |
| ју...</p> <p>Како Паја беше данас веома добре воље, јер је добио драго писмо од веренице своје, |
| >15/8</p> <p>Данас бејах опет код своје добре и лепе Љубице.{S} Ја видим, да ја ову девојку сва |
| г живота свога.{S} Господар и госпа јој добре су душе, како их до сад бар познаје; но најстариј |
| зе.{S} Неко сам време плакао, и кад ови добри људи видеше, да сам још сањив, они ми опет намест |
| и почеше већ разилазити и неколики моји добри другови одоше данас весело дому своме.{S} И ја из |
| ни, она не зна, шта је доста.{S} И овај добри голуб умре и голубићи полетив у свет изгубе се је |
| ну <pb n="164" /> лешину више, а ти мој добри роде, ти баш ништа!...{S} Ал’ опрости!{S} Опрости |
| ца иду, те тако постасмо сви троје опет добри и весели. —</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| и весео.</p> <p>Година 1848 дође главе добрим родитељима мојим.{S} Још се тако живо сећам оног |
| плакао, тако бејах дирнут данкиним овим добрим делом и њеном искреном, сестринском љубави!{S} А |
| штогод даје, она прво сирочету даје, а добрих руку има још у народу нашом.{S} Но ипак бојим <p |
| своме, да наше даље дружење не ће имати добрих последица ни по мене ни по вас.{S} Но немојте пр |
| жити руку своју.{S} Па тако и беше, јер добрих људи има свуд на свету. — Одатле до манастира мо |
| м не ради себе, већ ради светих костију добрих родитеља својих, да њих у гробу не увредим...</p |
| м света угледао у мирном и срећном дому добрих родитеља својих.{S} И кадгод ми овај дан дође, д |
| лико дана десно око непрестано игра.{S} Добро знам, да је тако веровање проста, гола предрасуда |
| раћасмо с паробродске станице.</p> <p>— Добро ће му бити, јер је срећан човек, а срећним људима |
| ног погледа могох и морадох увидети, да добро зна, за што сам амо дошао, и да не верује, да су |
| моју кћер, и то страсно волите, што ја добро знам.{S} Али кад је већ једанпут видите, да не мо |
| науци о души.{S} Схватање и памћење има добро и надам се, да ћу је за кратко време моћи извести |
| едаред тако жалосно, као да не слути на добро...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>24/11</ |
| са мном дошао.{S} И он вели, да ће све добро бити.</p> <p>„Али ако не буде тако, као што он ве |
| цу моме.{S} Бог ће дати, на ће опет све добро бити! —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>9/ |
| дном оздравиш, па ће онда бити опет све добро! —</p> <p>„Кад оздравим, је л’ Миливоје, ти ћеш м |
| остави, божанствена нада, да ће још све добро бити и да ће радост у толико бити већа, колико је |
| рећан човек, а срећним људима свуда иде добро! — рекох старој госпи тргнувши се као из сна, јер |
| S} Но ипак још није касно, све још може добро да буде. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| јах и ја, те стадох тако, да могу да је добро видим.{S} Она беше обучена сва у бело, а црну гус |
| , казаћемо им, да не плачу, јер нама је добро!“</p> <p>— Али мени је тешко, да их оставим! — ре |
| ци, како си се провео?{S} Мора да ти је добро било, кад си се толико задржао!{S} Јеси ли био ко |
| рене, да нисам без њих, онда би по мене добро било; но ово су бриге такве, које ми заробише сва |
| спа после краћег ћутања — „Ви не радите добро!{S} Ви заостајете у вашим пословима и пренебегава |
| гледајући ме тако, као да сумње, да ли добро види?{S} Но одма раширив руке загрли ме, па се са |
| ако ми је, само знајући то једно, да ми добро није...{S} По плавом небу вијаху се црни густи об |
| ући!“</p> <p>Још није ове последње рочи добро ни изговорила а њој полете сузе на очи.</p> <p>Ја |
| урадити, јер ти беше у нашем дому навек добро дошао, па те незнатне ситнарије ниси требао одма |
| ме својим плавим сетним оком — „Знадем добро, да ти је тешко; али ослони се и ти једном на мен |
| о оболео, па ми честита и жели ми свако добро.“</p> <p>Да су се договорили, како ће ме мучити, |
| вот тако сладак!“</p> <p>— Бог ти свако добро дао! — рекох јој од срца разнежен срећом данашњег |
| красан и срцу ми је <pb n="132" /> тако добро, да бих полетео куд год у гору, где има пуно мири |
| зан и мртав...{S} А поред ње ми је тако добро, као да сам у рају...</p> <p>Како Паја беше данас |
| јер док бејах код тебе, мени беше тако добро и ја бејах сасвим срећна, па се надам, да ће опет |
| и све падоше на њене црне очи, на њено добро срце.{S} Мислећи на њу и гледајући у писмо њено з |
| беше ми веома пријатно, чему и данкино добро расположење доста допринашаше. —</p> <milestone u |
| p>Ја је почех тешити, но у том тренутку добро би било, да је и мене когод утешити могао.</p> <p |
| ати овде сама, па дођите сутра!</p> <p>„Добро, Љубице!{S} Доћи ћу за цело, а сада идем,“ — реко |
| умремо?“</p> <p>— Да умремо! —</p> <p>„Добро!{S} Али како ћемо?“ упитах Марину снуждено, јер с |
| аше и она ми тихо рече: „хоћу!“</p> <p>„Добро, Данко!{S} Ми морамо одма данас одавде даље!{S} Г |
| ине изиђоше у новинама имена свију оних добровољаца, који славно погибоше под Луком Вукаловићем |
| p>Данас одох у К— и испратих Пају, свог доброг и искреног друга.{S} Жао ми беше, што се морам с |
| ет ма куда.{S} У том чује срећом од мог доброг друга Мите Р—, да сам се у новинама за њу распит |
| ом човеку познадох свога старог друга и доброг пријатеља, Пају Н—, земљомерника из К—, који са |
| убави не само моје, већ сваког чистог и доброг срца, јер такве браће има <pb n="98" /> данас св |
| , дужну својим врлим родитељима; у Мити доброг и искреног друга; а у Љубици, —- у њој све и сва |
| <p>Када бејах у средњим шкодама, имађах доброг пријатеља и вернога друга, Марка Михаиловића, кр |
| МАРИЈИ рођ. КОСТИћЕВОЈ,</p> <p>ЧИЈОМ ЈЕ ДОБРООМ ОВО ДЕЛО ШТАМПАНО.</p> <p>ПОСВЕћУЈЕ ГА</p> <p>П |
| као ватра и вода; милина, што имам тако добру и племениту сестру и што у будућности мојој уступ |
| ао сам на данкин предлог, да иде у коју добру породицу, да служи; јер и мени се чини, да ћемо с |
| идите!{S} За што бих вас ја у неприлику довађала?!“ Чим сам му ово изрекла, окренем се од њега |
| <p>У том дође возач, који је Данку амо довезао и донесе мали завежљај, у којем беху све данкин |
| т и опет га навек читам и никад не могу довољно да га се начитам! —</p> <p>Мени беше веома мило |
| заједно, да му се молимо, да нам не да довршити седму годину, јер ми оћемо да будемо његови ан |
| тренутка врло мало знам, шта се са мном догађало; тек пред вече почех к себи да долазим.{S} Ја |
| ја остах гледајући за влаком, догод га догледати могах. —</p> <milestone unit="subSection" /> |
| и жели ми свако добро.“</p> <p>Да су се договорили, како ће ме мучити, не би ме могли горе наму |
| е мајка оцу то рећи, па ће се њих двоје договорити и не ће ми допустити, да умрем.{S} Али док ј |
| и оде, а ја остах гледајући за влаком, догод га догледати могах. —</p> <milestone unit="subSec |
| род мој наваљиваше на мене дуго и дуго, догод ми мати осудно не рече, да или вас заборавим или |
| е кажем весео, и трајаше прилично дуго, догод се Мита најпосле не подиже, да кући иде.</p> <p>“ |
| и рашчистио и осећаје узвисио...</p> <p>Догод се могаше јадан на ногама држати, живљаше непрест |
| да ће ми штогод ванредно рећи.</p> <p>„Догод траје слободе,“ — поче ми Марко одушевљено говори |
| ложен, као да ми се Бог зна шта страшно догодило.{S} И узрок свему томе беше у лудој слутњи, да |
| се поверим.{S} И одма оним првим речима додадох још даље: „Мени се јако допада!{S} Искрено да т |
| e="chapter" xml:id="SRP18752_C3"> <head>ДОДАТАК.</head> <p>Овим је свршен миливојев дневник, те |
| ито од како се преселише у варошицу М—, додија јој невоља тако, да <pb n="67" /> је већ била на |
| усадио. — Мало пре, него што ћемо лећи, дође једна жена матери мојој и рече јој, да ће се наши |
| "35" /> <p>Док се ми тако разговарасмо, дође из цркве љубичина мати, жена прилично стара, али в |
| т задовољан и весео.</p> <p>Година 1848 дође главе добрим родитељима мојим.{S} Још се тако живо |
| јер сад ми тек први пут <pb n="120" /> дође та мисао на памет и мена као да паде камен на срце |
| , али веома пријатна.{S} Реч по реч, па дође време да се руча.{S} О ручку ми приповедаше домаћи |
| /> мојој, па није чудо, да ми више пута дође да плачем, а ни сам не знам, за што да плачем...</ |
| рано умрети, а то ме боли; више ми пута дође, да се тако слатко заплачем.{S} Тешко ми је отићи |
| озбиљној радњи проведу.{S} Више ми пута дође, као да ми је срце стегнуто гвозденим обручима, па |
| више нема места, те с тога, чим Љубица дође к нама, приђем к њој: „Збогом, госпођице!“ — рекох |
| и на целом свету нема никога свога, кад дође на гробове својих милих умрлих, па му се тамо срце |
| n="43" /> у оној мртвој пустињи?{S} Кад дође вече, ја мислим, да је дошао час, да морам умрети! |
| брате! једва те нађох!“</p> <p>— Од куд дође?{S} Како дође? — „Побегла сам од стрине своје.{S} |
| се по свој прилици подуже бавио, да не дође к мени отац намесник, те ме позва, да ме свуд по м |
| не ћу дуго по земљи повлачити и док не дође час, да и ја у гроб легнем, имаћу да живим, јер са |
| on" /> <p>18/6</p> <p>Данас после подне дође ми Данка и рече ми, да је госпа на цело после подн |
| , те помоћу његовом побегне од стрине и дође овамо к мени.</p> <p>Сирота Данка!{S} Ја се нисам |
| у бригу смирио, поручим по Данку, да ми дође.{S} Сиротица!{S} Кад ми је ступила у собу, беше ве |
| ћи.“ — Тек што се беше смркло, Данка ми дође и донесе један мали завежљај, мете га на сто и реч |
| а свим смрти жељан! — </p> <p>Једном ми дође Марина сасвим невесела и предлагаше ми, да се више |
| ијавим се надзиратељци.</p> <p>„Како ми дође сестра овамо?“</p> <p>— Нађена је једне ноћи на ул |
| ubSection" /> <p>21/7</p> <p>— Данас ми дође Мита, да узме од мене „збогом“.{S} При поласку му |
| S} Па и бриге ме море, јер ето данас ми дође један ђак мој, син једнога званичника, да ми се за |
| subSection" /> <p>29/10</p> <p>Данас ми дође Мита и као стена сасвим равнодушно, као змија сасв |
| "subSection" /> <p>9/10</p> <p>Данас ми дође Данка и сузним оком јадаше ми се, како је јуче има |
| ="subSection" /> <p>8/5</p> <p>Данас ми дође Данка у посету и приповедаше ми, како јој је у нов |
| а навек ми Данка изиђе пред очи, и мени дође, да плачем... —</p> <milestone unit="subSection" / |
| > <p>Неко време бејах сам с њоме и мени дође, да је оберучке загрлим и стиснем на усколебане гр |
| мам још читаву вечност да преживим, док дође то срећно рајско доба, да опет Љубицу видим; али к |
| робу да лечи!..“</p> <p>На скоро за тим дође у собу љубичина мати, а Љубица устаде и оде.</p> < |
| ер га већ давно нисам видела; но он чим дође спрам мене, сав поцрвени и „А гле Данке!“ тихо и з |
| едећи поред постеље њене.</p> <p>Једном дође у школу свештеник, који нам катихета беше и слатко |
| аде рећи неколико опорих речи.{S} У том дође најстарија ћерка, вереница истог часника, те видев |
| , но не могох пре стићи.“ </p> <p>У том дође возач, који је Данку амо довезао и донесе мали зав |
| о!{S} Реци ми како ти је?“</p> <p>У том дође лечник и стаде је дуго посматрати.{S} Ја га запита |
| одитеља својих.{S} И кадгод ми овај дан дође, да се сам собом рачунам, мени је тако, као да ми |
| нише суза.</p> <p>„Реци ми, Данко, како дође овамо, јер надзиратељка ми рече, да те нађоше ноћу |
| е нађох!“</p> <p>— Од куд дође?{S} Како дође? — „Побегла сам од стрине своје.{S} Још јуче сам п |
| који са својом лепом сејом Љубицом амо дође.{S} Као мало дете радовах се овом састанку, јер ја |
| <p>Већ се почеше ђаци скупљати и данас дође Мита, мој друг и добар пријатељ, који ми је Данку |
| чује, шта је и како је.{S} Кад ми данас дође, да узме „збогом“ од^мене и Данке, седох, те напис |
| даред као да ми ноге саме пођоше к њој, дођем до ње, па је ухватим за руку: „Да л’ и ви знате з |
| амо да бих што пре из вароши изишао, да дођем на пољану, да тамо седнем, да тамо плачем и јецам |
| свем том још немилице тукла; а сад где дођем, ту ме не ће за цело нико тући!“</p> <p>Још није |
| његову смрт, ваљда бојећи се, да јој не дођем и ја на врат.{S} Па како је стрина с њоме зло пос |
| ш краћег разговора растанем се с њиме и дођем дома.{S} Но чим ступих у собу, притрчи Данка к ме |
| "146" /> скоро са свима лепо опростим и дођем натраг у манастир.{S} Када уђох у собу своју, би |
| е калуђери, од куд сад у ово доба да им дођем?{S} Ја им рекох, пут ме овуда нанео, па сам намис |
| е рече ми надзиратељка, да сутра зацело дођем, јер се лечник <pb n="161" /> изразио, ако сутрањ |
| а, да вама треба још доста времена, док дођете дотле, да се можете удомити; па ви имате још сир |
| и у цркву, а ја ћу остати овде сама, па дођите сутра!</p> <p>„Добро, Љубице!{S} Доћи ћу за цело |
| , као да јој се сва крв у лице слегла: „Дођите сутра, па ћемо се о том још разговарати.“</p> <p |
| Из почетка бејах сасвим миран, но када дођох на ону појаву, која се у цркви дешаваше, у мени п |
| ђе нека дивна <pb n="50" /> милина и ја дођох у чудно расположење, —- ја је већ хтедох загрлити |
| мо без оца и мајке.“ — У таквим мислима дођох у шуму, по којој се умиљати поји дивних тица пева |
| се с њима састанем.{S} У таким мислима дођох до стана стрица свога и у мени се поче опет нада |
| мене с отвореном чељусти чекаше.{S} Кад дођох у П—, упутих се одма стану стрица свога.{S} Идући |
| асину „<title>Сакунталу</title>,“ и кад дођох на њене речи: „Игра ми десно око, драга мајко! шт |
| <p>У гори пробавих цело пре подне и кад дођох кући, изгледаше ми соба као каква костурница.{S} |
| слонив слабо тело своје на данкино раме дођох до прозора и седох, да се сунчам на пријатним зра |
| ким мислима ходах зеленом гором, док не дођох до једног потока, старог познаника и пријатеља св |
| ише не знађах за себе.{S} Тек пред вече дођох опет к себи и кад отворих очи, сеђаше Данка поред |
| м људима! — Но када прођох кроз варош и дођох у зелену гору, ту ми се тек срце отварати поче!{S |
| путем њих потражим; те чим на ту мисао дођох, обузе ми детињаста радост ожалошћене груди моје. |
| lestone unit="subSection" /> <p>Тек што дођох у манастирски ходник чух с друге стране ходника н |
| оставио, у толико ми је опет мило, јер дођох овамо први од свију ђака, те тако бејах у стању з |
| лу. „Драги брате!“ — писаше ми Данка — „дођох данас у твој стан, да се с тобом састанем, да те |
| сватова шта би!{S} Проклете богиње!{S} Дођоше му главе!“ —</p> <p>Овај ми човек тако говораше, |
| ш мала деца, а сада су велика нарасла и дођоше, да тебе посете.{S} Твоја деца плачу на твом гро |
| тад мирно стадох чекајући, да ми ближе дођу.{S} Но како се изненадих, кад у том човеку познадо |
| а вели, први је и први бог, па онда тек дођу други!“</p> <p>— Знам, али наши ће родитељи плакат |
| ио, како бих за њу <pb n="39" /> штогод дознао.{S} И не размишљајући дуго, како би до ње дошао, |
| адио, кад би, мећем случај, данас за њу дознао?{S} Зар је не би морао оставити опет тамо, где с |
| јадне сеје!..{S} Дуго мишљах, како бих дознати могао, где се сада бави; но се не могох решити, |
| н милином љубичиног поздрава заспах као дојенче што заспи надојено мајчиним млеком.{S} Но у кол |
| и тај ми санак беше сладак, као што је дојенчету мајчино млеко слатко. — Кад сутра дан устадох |
| гладовати или просјачити?{S} Не, брате! док мене имаш, не ћеш ничији просјак бити!..{S} Ја сам |
| пажњом слушала.{S} Мене је стало труда, док сам с овом гатком готов био, јер још одма у почетку |
| „Док ме имаш, ти ме не знаш.“ И збиља, док бејах здрав, никад не осећах тако живо лепоту света |
| останем овде бар још ово неколико дана, док не буду љубичини сватови; хоћу да је видим, како ће |
| увиђа, да вама треба још доста времена, док дођете дотле, да се можете удомити; па ви имате још |
| ана ваљда се нежни осмејак весело вије, док мене јадног не може ни поноћ да успава!..</p> <p>„Б |
| : „Не срдите се што вас молим да одете, док она није дошла!“</p> <p>— Зар ме твоја мати мрзи? — |
| рукчије збори; а ја их гледам и слушам, док ми се у очима суза не засија и док их бони уздах мо |
| да имам још читаву вечност да преживим, док дође то срећно рајско доба, да опет Љубицу видим; а |
| <p>У таким мислима ходах зеленом гором, док не дођох до једног потока, старог познаника и прија |
| , јер моји јади успавани су дотле само, док и ја спавам, и кад бих јаде своје хтео за навек усп |
| Данке, седох, те написах Љубици писмо, док ми се он са сејом забављаше.{S} По том одосмо нас д |
| лепа је тако исто као и смрт оца мога: док ми отац гине бранећи народност своју, мати ми умире |
| обрадовани, нарочито љубичина мати.{S} Док се прве речи поздрава и питања <pb n="143" /> „од к |
| ше још и сада као јесење мутно небо.{S} Док ја тако лежах, чујем на једанпут неки разговор близ |
| е избију; но им је требало дуго времена док су ме од те душевне болести излечили; јер кад сам п |
| а ноћу, кад угасим свећу, да легнем, па док не заспим, нису ми празни, већ пуни као што је пуно |
| шам, док ми се у очима суза не засија и док их бони уздах мој од мене све не растера!{S} И те п |
| , да се не ћу дуго по земљи повлачити и док не дође час, да и ја у гроб легнем, имаћу да живим, |
| и не ће ми допустити, да умрем.{S} Али док је човек здрав, може много да поднесе, а чим се поб |
| —.{S} Нашав брзо прилику одох тамо; но док ја стигох, она беше већ мртва, те ја и сестра моја |
| не смеје, али никад и не плаче...{S} Но док ја одем под земљу, ти ћеш остати на земљи, остаћеш |
| нку замолим, да отрчи по лечника.{S} Но док се она вратила, ја већ више не знађах за себе.{S} Т |
| стајаше ми непрестано пред очима.{S} Но док ја крај пута тако мишљах и премишљах, поче се сунце |
| дост, коју сам тамо тугом заменила, јер док бејах код тебе, мени беше тако добро и ја бејах сас |
| ваком срцу живи! —</p> <pb n="35" /> <p>Док се ми тако разговарасмо, дође из цркве љубичина мат |
| и не знам, како сам амо доспела!</p> <p>Док ми Данка ово приповедаше, мени беше, као да јој сва |
| о потуцање од гроба до гроба!...</p> <p>Док ја мишљах тако, приђе ма надзиратељка, погледа ме т |
| мој живот буде вечна робија!...</p> <p>Док бејах млађи, веровах и у други свет, свет на небу, |
| и је мрачан и сваки је клизав...</p> <p>Док се ја бављах таким мислима, Данка се трже из сна св |
| tone unit="subSection" /> <p>3/7</p> <p>Док јучерањи дан више равнодушно <pb n="14" /> проведох |
| S} Заклињем те свим на свету!..“</p> <p>Док сам је ја овако преклињао, да ми рекне бар једну ре |
| ене очи беху навек пуне љубави.“</p> <p>Док сам ја ово читао, Љубица ме је с највећом пажњом сл |
| е своје!{S} Право вели наша пословица; „Док ме имаш, ти ме не знаш.“ И збиља, док бејах здрав, |
| , јер ни боље душе, ни хуђег живота!{S} Докле друге деве у њеним годинама справљају дарове за с |
| е да замислим у будућност своју!</p> <p>Докле се у мени туга с милином тако натицаше, која ће о |
| и, да је из К— и да га је послала госпа докторка, да ми <pb n="59" /> преда писмо.{S} Ја узех о |
| ме виде свега збуњеног и уздрхталог.{S} Долазак ме његов сасвим изненади, да не имадох кад прик |
| дам.{S} У том опазим оца намесника, где долази у башту са још једним младим човеком и једном же |
| годан дан.{S} Неки часник, који редовно долази у тамошњу кућу, застаде јуче код ње и поче <pb n |
| догађало; тек пред вече почех к себи да долазим.{S} Ја бејах у селу Ј—, код зета истога човека, |
| ко баш и усплачу, ми ћемо им ноћу у сну долазити, па ћемо их тешити, казаћемо им, да не плачу, |
| отворише, и преда ме ступи Љубица, која доласком мојим као да беше мало изненађена.{S} Чим се п |
| p>— Збиља сам јадник! — рекох обрадован доласком његовим. — Пливам међу животом и смрти; не зна |
| колико ме <pb n="29" /> Паја обрадовао доласком својим, у толико више очара ме Љубица лепотом |
| ако ми изгледаше мила и дивна...</p> <p>Доласком њеним изненађен и обрадован и не мишљах одма, |
| о стати на шарену дугу, па ћемо гледати доле на земљу.{S} Ах!{S} Марино!{S} Како те може бити ж |
| дитеље своје, ми ћемо к њима као голуби долетати, или ћемо стати на шарену дугу, па ћемо гледат |
| срце, ако га има...</p> <p>Као без душе долетим до болнице и пријавим се надзиратељци.</p> <p>„ |
| /> је мило гледати зелену гору, зелене долине, по којима се несташни лептири весело вијају; гл |
| оје се у више редова опружаху кроз целу долину опкољену високим горама.{S} Око нас се преливаше |
| лепих и светих успомена вежу ме за овај дом, и мени тако би, као да у овом тренутку постадох оп |
| Ах!{S} Како ми беше, када ступих у овај дом, у којем сам провео златно детињство своје!{S} Толи |
| и, а мати јој у цркву оде, те тако оста дома сама и забављаше се читањем.{S} На столу беху песм |
| .</p> <p>Стигав пред вече овамо и дошав дома рече ми газдарица, да што пре одем у болницу, јер |
| on" /> <p>14/5</p> <p>Дошавши пре подне дома нађем комад артије на столу. „Драги брате!“ — писа |
| , за њих је тако веселе, а ја ћу остати дома, остаћу са својим друштвом.{S} Ту ми је отац и мај |
| , кад сам с пијаце с котарчицом на руци дома полазила; ја се бејах обрадовала, кад сам га спази |
| краја.{S} Тек пред вече уморан дошавши дома затечем мајку своју, где сама забринута седи.{S} Ј |
| ег разговора растанем се с њиме и дођем дома.{S} Но чим ступих у собу, притрчи Данка к мени, за |
| их Пају и његову госпу, јер они не беху дома, ваљда за то, да се са мном не састану?.. —</p> <m |
| баш збиља уверим, да није више тамо.{S} Домаћица ми рече сасвим равнодушно, да има већ недељу д |
| ама, те с тога на скоро смести ме добра домаћица у тако звану „гостинску собу,“ где ме бела пос |
| е да се руча.{S} О ручку ми приповедаше домаћица о покојном мужу своме, који беше у истом месту |
| онда тога дана њему у почаст приређују домаћу забаву, где се искупе сви њихови сродници и приј |
| ребао тако урадити, јер ти беше у нашем дому навек добро дошао, па те незнатне ситнарије ниси т |
| ..</p> <p>Кад сам још дете био у мирном дому тада живих родитеља својих, имао сам једну другари |
| ко сам света угледао у мирном и срећном дому добрих родитеља својих.{S} И кадгод ми овај дан до |
| и моји добри другови одоше данас весело дому своме.{S} И ја изиђох на колодвор, да их испратим |
| “ — поче ми Марко одушевљено говорити: „донде ће бити и њених пријатеља и њених душмана.{S} Наш |
| шта да вечераш, па сам ти вечеру ево ја донела.“ — Ја мало што се нисам заплакао, тако бејах ди |
| .</p> <p>— Оздравићу за цело, јер си ми донео <pb n="99" /> лепе вести! — рекох му сасвим поузд |
| ао, а за њима се диже и Паја, рекав, да донесе мало „мученице.“ Тако ја и Љубица остадосмо за н |
| Тек што се беше смркло, Данка ми дође и донесе један мали завежљај, мете га на сто и рече: „Зна |
| дође возач, који је Данку амо довезао и донесе мали завежљај, у којем беху све данкине ствари.{ |
| загрејава. — О Мито!{S} Мито!{S} Ти ми донесе живота у моју мртву собу! — рекох весео, па узед |
| ега, како га грли и љуби, како му навек донесе колача, меса, вина и дувана, што мати за њега сп |
| и сватови бити.{S} Но како ти се Љубица допада?{S} О том ми ништа и не рече! —</p> <pb n="83" / |
| речима додадох још даље: „Мени се јако допада!{S} Искрено да ти кажем, ја је волим!“</p> <p>— |
| чему и данкино добро расположење доста допринашаше. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>1 |
| рећи, јер ми је попио пуно крви и доста допринео болести мојој.{S} Код остале двојице замењује |
| а ће се њих двоје договорити и не ће ми допустити, да умрем.{S} Али док је човек здрав, може мн |
| еру своју, али слабост и болови тела не допуштаху извршење њено, па би се чешће заплакао и мени |
| ; што сам се напрезао више, него што ми допушташе снага моја.{S} Видиш, Данко, то су ти тајни н |
| да знам?“ — рече ми снуждено — „Кад сам досад издржала, издржаћу и ово неколико дана, па како м |
| не оваке љубави, не оваког осећања; ах! досадања љубав моја и досадања осећања моја беху сасвим |
| аког осећања; ах! досадања љубав моја и досадања осећања моја беху сасвим празни!{S} Још од дет |
| ош десетак <pb n="136" /> дана у својој досадањој служби, а ја да одем у манастир, да се с њоме |
| pb n="162" /> везиваше за овај уморни и досадни живот, за овај црни и немили свет!{S} Кад ти од |
| ди, Миливој хтеде сам себе да лиши свог досадног живота.{S} Али велики духови силни су и после |
| осно време још ми увећаваше тугу срца и досаду живота, јер ја се враћах с гробља, на којем сам |
| ску узеде неколико књига, јер вели, кад досле, хоће да чита.</p> <pb n="112" /> <milestone unit |
| заспати, јер ја и не знам, како сам амо доспела!</p> <p>Док ми Данка ово приповедаше, мени беше |
| питах га мало зачуђен. — А од куд ти да доспеш тамо?</p> <p>„Неки смо родови, али какви, ја упр |
| ед жалости своје или услед другог чега, доста, да падох у постељу, и мени беше немогуће, да сач |
| ја — Ако баш и не знаш, у ком је месту, доста је што знаш, да је код стрине своје; а при том си |
| не знам, да ли ме когод гледаше или не; доста то, да корачах све хитније, само да бих што пре и |
| последњу реченицу разумели, ја не знам; доста да сам им истину казао.{S} Они ме лепо приме и по |
| воју, за којом <pb n="118" /> сам некад доста суза пролио...{S} Но унутарњи живот мој, ах! како |
| е си ме ти избавио, то ти, брате! никад доста благодарити не могу!{S} Па и код ње не бејах ништ |
| она још мени вели, да ми никад не може доста благодарити, мени, који сам се толико заустезао, |
| чне несрећа да гони, она не зна, шта је доста.{S} И овај добри голуб умре и голубићи полетив у |
| ар још да га пијем?{S} Зар ми срце није доста отровано?{S} Зар још да га трујем?{S} Па чега рад |
| јатно, чему и данкино добро расположење доста допринашаше. —</p> <milestone unit="subSection" / |
| сам одрећи, јер ми је попио пуно крви и доста допринео болести мојој.{S} Код остале двојице зам |
| дуго гледах, он је висок, црномањаст и доста леп човек.</p> <p>Бејах још одма у почетку као ут |
| седим овде?{S} Шта чекам?{S} Зар не би доста јучерањи пехар отрова?{S} Зар још да га пијем?{S} |
| жна и морам за тебе радити, јер и ти си доста за мене радио.{S} Ах!{S} Кад помислим само на стр |
| к њој: „Збогом, госпођице!“ — рекох јој доста мирно — „Да ли ћемо се још кадгод у животу видети |
| ојим!..{S} Но ти ме волиш, и мени је то доста!{S} Ја ћу молити мајку твоју; па ако мора бити, ј |
| ао!..{S} После свирке беше нам разговор доста жив и пријатан, те могу рећи, да ће ми овај дан о |
| не!{S} Али она увиђа, да вама треба још доста времена, док дођете дотле, да се можете удомити; |
| ми мораде признати, да сте племенити и достојни љубави не само моје, већ сваког чистог и добро |
| брижно уживајући златно девовање своје, дотле она тужним срцем проводи најлепше време своје слу |
| где ћу стари живот на ново продужити, а дотле ћу настојати у споразуму с Љубицом, да и мати њен |
| ама треба још доста времена, док дођете дотле, да се можете удомити; па ви имате још сироту сес |
| ени немогуће, јер моји јади успавани су дотле само, док и ја спавам, и кад бих јаде своје хтео |
| дођите сутра!</p> <p>„Добро, Љубице!{S} Доћи ћу за цело, а сада идем,“ — рекох јој као ван себе |
| <p>„Миливоје!{S} Може ми мати из цркве доћи!“ — рече ми тако љубазно и погледа ме тако умиљато |
| бица даље: „Мита ми пише, да ми не може доћи у сватове, јер је мало оболео, па ми честита и жел |
| ће?{S} Ако можеш, причекај ме, ја ћу ти доћи.“ — Тек што се беше смркло, Данка ми дође и донесе |
| е чека и непрестано изгледа, кад ћу јој доћи?..</p> <p>Мој сав одговор беше тихо плакање.</p> < |
| р претпостављати, да ћу опет у манастир доћи, ако не другог чега, а оно ње ради.{S} Па које та |
| ицом и обећам јој, да ћу јој сутра опет доћи. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>21/11</p |
| тано неког чека, а не може никако да га дочека.</p> <p>Но од како сам Љубицу упознао од онда су |
| ица.{S} Нема више Данке, да ме певајући дочека.{S} Ах!{S} С њом ми оде и сва светлост из овог с |
| о сваки дан певајући испрати и певајући дочека, а при том моје лепе наде сладе ово задовољство |
| ора одосмо оцу намеснику, који нас лепо дочека и код њега остасмо до заласка сунца.{S} Сви беху |
| да иду пред село, да непријатеља храбро дочекају и да се боре до последње капи крви за народнос |
| а тужним оком:{S} Да ли ће и мене когод дочекати?{S} хоћу ли и ја кога имати, на чијим ћу се гр |
| П— наћи сестру своју, која ће ме весело дочекати и да ћу видети стрица свога, ма било да болан |
| а се с тобом разговарам, но те не могах дочекати.{S} хоћеш ли бити вечерас код куће?{S} Ако мож |
| о преко другог на своје боно срце једва дочеках час, да чујем од лечника, да је свака опасност |
| nit="subSection" /> <p>5/9</p> <p>Једва дочеках, да прође подне, да се кренем у К— сунцу своме. |
| очех да живим!..</p> <p>У таким мислима дочеках и ноћ.{S} Данка уморена путовањем одма леже и з |
| иповедаше, како га сваке године радосно дочекују родитељи, браћа и сестре, па онда тога дана ње |
| поста много грознији.{S} Одмах ми мајка дочује, <pb n="10" /> да су до хиљаду Маџара обишли наш |
| уба и младу голубицу.{S} Но једног дана дочује мати голубица, да је убијен друг њен, па тужно г |
| и седосмо под онај исти орах, где сам, дошав, први пут овамо, причао живот свој, и ту сада раз |
| оли!...</p> <p>Стигав пред вече овамо и дошав дома рече ми газдарица, да што пре одем у болницу |
| <p>— Имао сам у Т— важна посла, те тако дошав већ овамо не хтедох пропустити прилику, да вас не |
| лане дошао, а с каквим ли сада!</p> <p>Дошав у манастир зачудише се калуђери, од куд сад у ово |
| адна мајка, — ми сви плакасмо...</p> <p>Дошав натраг у манастир затворим се у своју собу и стан |
| и тако пријатни, као овај дан?..</p> <p>Дошав у К— стадох пред љубичину кућу, а срце ми закуца |
| чињаху ову жалост још жалоснијом...{S} Дошавши на гробље стадосмо сви око раке.{S} Нисам никад |
| одне, да се кренем у К— сунцу своме.{S} Дошавши тамо забављах се неко време с Љубицом у соби, а |
| љу не би краја.{S} Тек пред вече уморан дошавши дома затечем мајку своју, где сама забринута се |
| one unit="subSection" /> <p>14/5</p> <p>Дошавши пре подне дома нађем комад артије на столу. „Др |
| one unit="subSection" /> <p>27/8</p> <p>Дошавши данас у К— затечем Љубицу у башти, где весело п |
| ињи?{S} Кад дође вече, ја мислим, да је дошао час, да морам умрети!{S} Да још немам те слободе, |
| д учитеља <pb n="72" /> Бранка, који је дошао на место оца мога.{S} Ах!{S} Како ми беше, када с |
| овика: „Љубице! хајде погоди, ко нам је дошао?“ Ове пајине речи прођоше ми као стреле кроз срце |
| ..{S} Ах!{S} С каквим сам осећајем лане дошао, а с каквим ли сада!</p> <p>Дошав у манастир зачу |
| } И не размишљајући дуго, како би до ње дошао, падоше ми на ум јавни листови, да је путем њих п |
| и пуне суза.{S} Чим виде да сам к себи дошао, утре сузе своје, пружи руку преко мојих груди, п |
| анас је Мита овамо стигао и одма к мени дошао, да ми каже, шта је и како је са Љубицом.{S} Она |
| не ћу моћи пред свима рећи, за што сам дошао; па онда сви се држе некако укочено, а при свем т |
| пут поруком питала, јесам ли већ једном дошао?{S} Чим ово чух, почех на мах дрхтати, јер страх |
| чуђен.</p> <p>— Био је; одма је са мном дошао.{S} И он вели, да ће све добро бити.</p> <p>„Али |
| х увидети, да добро зна, за што сам амо дошао, и да не верује, да су ме друге прилике овамо на |
| и, јер ти беше у нашем дому навек добро дошао, па те незнатне ситнарије ниси требао одма к срцу |
| дубљен у бриге своје, а к њему би мајка дошла и поред њега села.{S} Ја бих тад отрчао у порту, |
| се што вас молим да одете, док она није дошла!“</p> <p>— Зар ме твоја мати мрзи? —</p> <p>„Не м |
| ијатним зрацима топлога сунца; мајка би дошла к нама, па би се на нас насмејала и обоје нас пољ |
| код брата свога и тек је ових дана кући дошла.{S} Ова ми вест беше у први <pb n="134" /> мах уг |
| е камен на срце пао, и тек што сам кући дошла, ја сам се заплакала и дуго сам плакала!.{S} Па з |
| !{S} Тако мислим, и опет кад би до тога дошло, не знам, како би ми било!..{S} Но са мном још ка |
| ма:</p> <p>„Ви сада имате два просиоца, драга Љубице! и мени срце чудновато зебе; но ипак где ј |
| дођох на њене речи: „Игра ми десно око, драга мајко! шта ће то да значи?“ постадох на једаред б |
| јим сасвим уништи...</p> <p>„Љубице!{S} Драга Љубице!“ — одважих се, те јој рекох усколебаним г |
| но као какав анђео...</p> <p>„Данко!{S} Драга Данко!{S} Отвори очи!{S} Ево је Миливој код тебе! |
| њену, како су им очи пуне суза.</p> <p>„Драга мој Паја!{S} Ко зна, како ће му тамо бити!“ рече |
| ледах сузним оком у небо, у звезде: “Ој драге звезде!{S} Видите ли, шта Данка ради?{S} Моја сир |
| {S} Љубице!{S} Да л’ знадеш, како ти је драги болан?{S} Да л’ знадеш, какав се црн и страшан об |
| од моје Љибице.{S} Она ми пише;</p> <p>Драги Миливоје!{S} Срце ме боли мислећи на наш последњи |
| одне дома нађем комад артије на столу. „Драги брате!“ — писаше ми Данка — „дођох данас у твој с |
| н и руком дршћући примих писмо.</p> <p>„Драги Миливоје!“ — писаше ми Љубица — <pb n="97" /> Не |
| ек ме пушкарају, нек чине самном што им драго, јер ја тако и тако већ морам умрети, а тим своји |
| ше данас веома добре воље, јер је добио драго писмо од веренице своје, то поче с Љубицом шалу д |
| } Ако и сутра не буде боље, онда што му драго, идем, па како ми је, тако ми је, тек свакако не |
| и ни за по пута.{S} Али најпосле што му драго, било како било!{S} Мислим и овако и онако и најп |
| — рече утирући сузе своје — „Но што му драго!{S} Ја сам млада и здрава, па ћу радити; а при то |
| не, да идем с њоме.{S} Ја јој се позиву драговољно одзовем и одосмо далеко од залармане и загуш |
| их слушаш, а на мене мислиш?{S} На мене драгог свога, који тако болан беше и сад опет здрав по |
| liminal"> <pb n="3" /> <quote> <p>СВОМЕ ДРАГОМЕ ПОБРАТИМУ</p> <p>Пери Слијепчевићу</p> <p>ВЕЛЕТ |
| а да пукне, јер ја у њој не гледах моју драгу другарицу, већ гледах анђела божијег, а у себи гл |
| нас пред вече изиђох из собе и седох на дрвену клупу пред манастиром, не знајући већ ни сам, ка |
| ="142" /> жуто увело лишће.{S} Од свега дрвећа задржа ми поглед само онај велики орах, под који |
| зног цвећа још пуно великог разгранатог дрвећа.{S} Одма се упутим у велики стаклени ходник, кој |
| , као да се зелене гранчице разгранатог дрвећа чаробније нихају, а по зеленој <pb n="16" /> тра |
| м хладу високих <pb n="110" /> и густих дрвећа нудећи ме, да седнем код њега.</p> <p>„Шта ли ми |
| ашту и у најдаљем крају под разгранатим дрвећем спустим уморено биће своје на зелену меку траву |
| шташе жуто увело лишће, а над главом на дрвећу голе гранчице ветром тихо њихане као да сетно уз |
| ркајући на ме благи мирис, који је отео дрвећу и пољском цвећу, које пред њим шарену главу свој |
| општој ствари народа свога...{S} Лисно дрво мојих лепих нада хоће процветати, јер ће у мом жив |
| ја тако исто умрети“, — мишљах — „лисно дрво мојих живих и лепих нада може један вихор из корен |
| и; а стрина, знам, да је не би код себе држала, те би се тако морала потуцати од немила до недр |
| </p> <p>Догод се могаше јадан на ногама држати, живљаше непрестано у нади, да ће још оздравити; |
| ако изнемогао, да се не могох на ногама држати, а при том ме љута грозница затресе, да мишљах, |
| S} Само се морам још неколико дана собе држати, јер сам сувише <pb n="101" /> слаб, као што сам |
| а напустити, јер све их не ћу моћи више држати, то ми је ипак жао, што морам баш овог изгубити, |
| и бејах тако уморен и слаб, да се једва држах на ногама, те с тога на скоро смести ме добра дом |
| ој весело, па је одма загрлим и дуго је држах на грудима својим!.{S} У том тренутку не беше на |
| бити горак.{S} Приповедајући јаде своје држаше непрестано на мени сузне очи своје, које мени ви |
| бли и која своје дуге трепавице оборене држаше.{S} Још ми никад не изгледаше тако дивна и тако |
| нико и ништа, за каквог ме она навек и држаше! —</p> <p>„Миливоје!{S} Шта је теби?“ — рече ми |
| ело певајући надгледаше цвеће, а у руци држаше неколико цветића лепо сложених.{S} О да дивне по |
| поред моје постеље, а лепу главу своју држаше на мојем узглављу и мирно спаваше.{S} На крилу ј |
| рећи, за што сам дошао; па онда сви се држе некако укочено, а при свем том још и прве речи, ко |
| г срца заплакао; час стајаше поред мене држећи главу на мојим усколебаним грудима; а час је опе |
| <pb n="66" /> Она непрестано плакаше и држећи главу на грудима мојим све је јаче притискиваше, |
| лагодаран бити и за то, што је код себе држи и што је хлебом храни. —</p> <milestone unit="subS |
| имера на мени! —</p> <p>„Ви се ваљда не држите за несрећног?{S} За тако сасвим несрећног?{S} И |
| ш?“</p> <p>— Зар ме ти за такву Српкињу држиш, да не знам ни химну српских девојака? —</p> <p>„ |
| тац и мајка, излази Љубица, мој покојни друг Марко и другарица Марина, а с њима још много њих ж |
| ше ђаци скупљати и данас дође Мита, мој друг и добар пријатељ, који ми је Данку од стрине избав |
| S} Код остале двојице замењује ме један друг мој, али ако ова болест и даље овако устраје, боји |
| дана дочује мати голубица, да је убијен друг њен, па тужно гучући загрли крилима голубиће <pb n |
| дама, имађах доброг пријатеља и вернога друга, Марка Михаиловића, круна не само нашег разреда, |
| и испратих Пају, свог доброг и искреног друга.{S} Жао ми беше, што се морам с њиме растати, у т |
| им родитељима; у Мити доброг и искреног друга; а у Љубици, —- у њој све и сва!{S} Кад се дању п |
| кад у том човеку познадох свога старог друга и доброг пријатеља, Пају Н—, земљомерника из К—, |
| уда.{S} У том чује срећом од мог доброг друга Мите Р—, да сам се у новинама за њу распитао, те |
| ка љубав; а кад сам одрастао, следоваше друга, сасвим противна љубав; љубав земаљска.{S} Као де |
| ње ради.{S} Па које та мисао, а које и друга вест, да Љубица има за сад два ваљана просиоца, ј |
| ђаху како ми је...</p> <quote> <l>„Камо друга? пријатеља?</l> <l>„Да све с лица мога чита?</l> |
| — Одобри ми, брате! ту намеру моју, јер друга нам лека нема, ако не ћемо да се ослонимо на туђу |
| излази Љубица, мој покојни друг Марко и другарица Марина, а с њима још много њих живих и мртвих |
| свега!{S} Ту сам пред школом са својом другарицом <hi>Марином</hi> седео толико пута рано у ју |
| укне, јер ја у њој не гледах моју драгу другарицу, већ гледах анђела божијег, а у себи гледах г |
| а живих родитеља својих, имао сам једну другарицу, своју сусеткињу, трговачку ћерку, без које н |
| ?{S} Овде у манастиру не може остати, а друге куће немам.{S} Да је Љубичина мати од куд <pb n=" |
| ати к нама и наш разговор пређе опет на друге предмете.</p> <p>Ја сам данас много видео и много |
| ни боље душе, ни хуђег живота!{S} Докле друге деве у њеним годинама справљају дарове за суђеног |
| сам амо дошао, и да не верује, да су ме друге прилике овамо на пут нанеле.</p> <p>— Не знам још |
| има Паја стајаше. „Не знам!“ зачу се из друге собе и ја познадох одма љубичин глас. „Слушај!“ — |
| едох и не могох се мајци противити, а с друге страно би ми немогуће одрећи се својих лепих и сл |
| ек што дођох у манастирски ходник чух с друге стране ходника неки женски глас, који се са оцем |
| му сви честитају и сви му се радују; а други нам приповедаше, како поред његовог села не прола |
| и тамо амо као челице с једног цвета на други.</p> <p>„Љубице!{S} Слатка Љубице!{S} Да л’ је и |
| овор нам прелажаше с једног предмета на други, и ту чујем, да ће љубичини сватови бити за осам |
| постане моја, већ да је гледам, како је други грли и љуби!...</p> <p>Чисто ми лакше би, кад ста |
| ection" /> <p>7/5</p> <p>Мораћу тражити други стан, гдегод иза вароши близу горе, јер овај ми п |
| — „Ја нисам више дете, да ме мора навек други хранити!{S} Ја ћу отићи кудгод у службу, па ћу са |
| ровах и у други свет, свет на небу, и у други живот, живот после смрти, много лепши и слађи нег |
| ...</p> <p>Док бејах млађи, веровах и у други свет, свет на небу, и у други живот, живот после |
| и, први је и први бог, па онда тек дођу други!“</p> <p>— Знам, али наши ће родитељи плакати! —< |
| е радити, ако му ова голубица одлети за другим голубом?{S} Његово је срце и онако пуно рана, па |
| и ће она бити његова или ће одлетети за другим голубом?{S} Но кадгод је хтеде упитати, навек би |
| де ми никако у главу, при свем том, што другим начином заиста нисмо кадри извући се из овог жал |
| е за њим много суза пролила, јер она је другима радила, па је њега школовала; а кад јој он изда |
| ромаштвом борити и своје најлепше време другима буд’ за што продавати, и кад не ћу имати више н |
| и најлепше време своје служећи и радећи другима, да би помогла брату своме, и сама без сваке по |
| ја не имађах других мисли, других жеља, других молитава, осим да умрем, да умрем!..{S} Ах!{S} Ј |
| угих мисли, <pb n="123" /> других жеља, других молитава, осим да умрем, да умрем!..</p> <p>Не п |
| и од то доба ја не имађах других мисли, других жеља, других молитава, осим да умрем, да умрем!. |
| не имађах других мисли, <pb n="123" /> других жеља, других молитава, осим да умрем, да умрем!. |
| бити лакше.{S} Ах!{S} Лакше?{S} Још има других рана срце моје, но шта ћу?{S} Ваљда ће и време у |
| шта говорити, и од то доба ја не имађах других мисли, других жеља, других молитава, осим да умр |
| тао анђео!..</p> <p>И ја опет не имађах других мисли, <pb n="123" /> других жеља, других молита |
| јим; јер овде не може човек збиља ништа друго радити, већ само туговати.{S} Ова вечна тишина у |
| каква несрећа снађе, не остаје ми ништа друго, него да одем у какав манастир, да тамо ферије пр |
| цело биће не беше у том тренутку ништа друго, до ли једна мала — лирска песма!..{S} Од радости |
| певаћу јој своје песме, које нису ништа друго, већ тужни звуци младог и јадног срца мога, а она |
| не могу!{S} Па и код ње не бејах ништа друго, већ проста служавка, <pb n="104" /> па ме је при |
| самим црним слутњама.{S} Не могох ништа друго, већ му морадох опет писати, па ако ми и сад још |
| Мени се чини, да бих јој могао бити све друго, и роб и душман, само не пријатељ!..</p> <p>„Љуби |
| но, два сирочета, уживајући једно као и друго даре дана својих и надајући се лепшем, срећнијем |
| ни се чини, да сте се вас двоје једно у друго јако загледали?“</p> <p>— А шта јој мати рече за |
| ренутака сами.{S} Ми погледасмо једно у друго...</p> <p>„Љубице!“ — рекох јој тихо, да се не <p |
| е све погинуо?{S} За оца свога не могох друго ништа чути, осим да се храбро борио; а за мајку и |
| се приближило вече, скупило се неколико другова мојих, да са мном отпрате Данку у њену нову и в |
| анас беше код мене Мита са још неколико другова мојих и позваше ме, да идем с њима, да скупа сл |
| ући, то ми би могуће препоруком некојих другова добити још три ђака, које ћу од данас поучавати |
| ели се по који залутали облачак тражећи другове своје и гледајући на зелену гору, па као да се |
| њега певајући улагује велећи му, да га другови тамо на далеко чекају, само да га превари, да о |
| међу <pb n="77" /> њима, која ми писаше другови моји, беше једно и од моје Љибице.{S} Она ми пи |
| Section" /> <p>9/7</p> <p>Многи се моји другови већ о том разговарају, кад и како ће који кући |
| {S} Суза и песма беху ми једини искрени другови моји, јер само они једини навек знађаху како ми |
| ше већ разилазити и неколики моји добри другови одоше данас весело дому своме.{S} И ја изиђох н |
| ам, да ли услед жалости своје или услед другог чега, доста, да падох у постељу, и мени беше нем |
| ати, да ћу опет у манастир доћи, ако не другог чега, а оно ње ради.{S} Па које та мисао, а које |
| </p> <p>Слажући јаде и наде једно преко другог на своје боно срце једва дочеках час, да чујем о |
| убићи полетив у свет изгубе се једно од другога.{S} Голуб би за голубицом навек тужно гукао, ал |
| потуцати од немила до недрага и служећи другога морала би себи кору хлеба заслуживати.{S} У так |
| о, а из ока мога тецијаше једна суза за другом...{S} У моме срцу поче се гложити милина и туга, |
| за горку садањост, и моје наде једна за другом остварују се пред очима мојим, као што се цветни |
| уду своју котрљајући се полако једна за другом по увелом лицу <pb n="102" /> моме; а мисли ми ј |
| а лакше бих сносио у нади, да све то на другом свету престаје и замењује са вечном радошћу...{S |
| на времена, не разговарасмо се ни о чем другом, већ о јаду народа свога.{S} Бесмо обадвојица сл |
| S} Та он је једини, којег својим правим другом назвати могу, па таком треба и хоћу да се повери |
| се ја већма упињао, да мислим о каквом другом предмету, то би ми исте мисли постајале све живљ |
| и жалостан; но како би се састао с овом другом голубицом, он би био <pb n="55" /> опет срећан и |
| погледи сусретоше и ми погледасмо једно другом оштро у очи, и за тим настаде нема тишина за нек |
| ="122" /> да прелећеш с једне звезде на другу, па са сваке да гледаш на земљу, шта људи раде, п |
| е плаве очи бацити час на једну, час на другу страну, не знајући, где ће поглед да задржи?...{S |
| жалошћена, то одмах одох да тражим себи другу службу.{S} Али ја бејах врло слабо обучена, а вет |
| Данку или за Љубицу, оставити једну или другу!..{S} Данки треба брзе помоћи, но да њој помогнем |
| а је Љубичина мати од куд <pb n="68" /> другчија, могла би тамо бити.{S} Али она кад би видела |
| >У Г—.{S} 14/9</head> <p>Јесам ли могао другчије и боље урадити, него што сам урадио, не знам; |
| род свој!...</p> <pb n="128" /> <p>Моје дружење с њиме имађаше на мене великог уплива, јер он м |
| узе, она остаје при своме, да наше даље дружење не ће имати добрих последица ни по мене ни по в |
| {S} Ја је почех световати, да трпи, кад друкчије ни]е, јер трпен — спасен, и да се бољој будућн |
| огу ја? — рече тихо уздишући — Кад није друкчије, а ми можемо ипак остати пријатељи. —</p> <p>П |
| шлост и створена будућност, па свако ме друкчије гледа, свако ми друкчије збори; а ја их гледам |
| т, па свако ме друкчије гледа, свако ми друкчије збори; а ја их гледам и слушам, док ми се у оч |
| пробудим, ја сам себе питам, да ли могу друкчије? —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>15/1 |
| часу не осећах ни мало потребу странога друштва; но када видех, да то није могуће, јер ме веће |
| ћу ја да славим бадње вече, они су моје друштво. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| , а ја ћу остати дома, остаћу са својим друштвом.{S} Ту ми је отац и мајка, ту ми је Данка, ту |
| е, они одоше. — Па шта бих ја у њиховом друштву?{S} Весео не бих могао бити никако, те бих изгл |
| мам куће па за то о тој ствари у сваком друштву и ћутим, јер код мене је „<foreign xml:lang="la |
| и киша беху тако хладни да стадох одма дрхтати.{S} Почех се после кајати, што сам ствари тамо |
| ном дошао?{S} Чим ово чух, почех на мах дрхтати, јер страх ми се помеша са тугом мојом: „Зар се |
| више ништа, сад сам све знао.{S} Почех дрхтати од радости, од милине, сузе среће пођоше ми на |
| } Да ми усне непрестано тако страсно не дрхтаху и да ми срце не осећаше те дивне милине које та |
| мљу, а рука јој у мојој руци непрестано дрхташе, као да је грозница тресе.{S} На једаред подиже |
| рести она, па мати њена?...{S} Како сав дршћем, кад помислим на могућност, да Љубица не буде мо |
| оже!“ — повиках у очајном страху своме, дршћући као прут на ватри — „Моја мајка сада гори!{S} М |
| вила! — рекох радосно изненађен и руком дршћући примих писмо.</p> <p>„Драги Миливоје!“ — писаше |
| Љубици, чије ми очи стоје непрестано у дубини душе моје и које ме свуда прате, кудгод ходим и |
| ћу ја и на тебе и на себе! —</p> <p>Ова дубока љубав, која беше у данкином погледу и говору, пр |
| ј мислећи изиђох у гору верно праћен од дубоке туге своје.{S} Под ногама ми шушташе жуто увело |
| и разумем, а онда као дете само сам га дубоко у срце усадио. — Мало пре, него што ћемо лећи, д |
| какве грдне хавети.{S} Поче и ветар да дува, хладан ветар.{S} Дувај, ветре!{S} Разлади ми врел |
| отићи, али непрестано пада бујна киша и дува тако хладан ветар, да се човеку срце мрзне, кад из |
| Поче и ветар да дува, хладан ветар.{S} Дувај, ветре!{S} Разлади ми врело чело моје!{S} О кад б |
| ко му навек донесе колача, меса, вина и дувана, што мати за њега спреми.{S} И тако приповедаше |
| ?{S} Киша још падаше и ветар непрестано дуваше, те од умора и нахладе почеше ми на једаред ноге |
| ем том, што промицаше ситна киша, и што дуваше хладан ветар, лудо мислећи, да бих како ублажио |
| /p> <p>„Брате!{S} Ја сумњам, да ћу бити дуга <pb n="127" /> века, јер у мени има неки тајни осе |
| чело и уста.</p> <p>Она тешко уздану, а дуге јој се трепавице на једаред раставише и њене плаве |
| им речима дивна румен обли и која своје дуге трепавице оборене држаше.{S} Још ми никад не изгле |
| глед беше ми сада као појав сунца после дуге несносне кише.{S} Сва туга моја на мах се разиђе к |
| е своје, ах! та данас је први дан после дуге несносне болести, да смем да оставим собу своју и |
| би узети.{S} Она ме мирно слушаше, а на дугим плавим трепавицама блисташе се суза.{S} Ах!{S} За |
| јбоље говораше бистра суза, која јој на дугим, плавим трепавицама мирно трепташе. — При поласку |
| едох крај пута под једну тополу и дуго, дуго гледах око себе, а очи ми беху непрестано пуне <pb |
| чи пуне суза, очи моје јадне сеје!..{S} Дуго мишљах, како бих дознати могао, где се сада бави; |
| рајске среће! пољубим те црне очи...{S} Дуго их љубљах, љубљах и уста, љубљах и чело, ал’ најви |
| хтела ова природа са мном да плаче.{S} Дуго и дуго гледах на ону страну где почиваше Љубица мо |
| и ја јој обвијем обе руке око врата, па дуго укоченим оком гледах у њу.</p> <p>„Сиротицо!“ — ре |
| о лице збиља љубио? — — И у момка њеног дуго гледах, он је висок, црномањаст и доста леп човек. |
| а о њих огрешио.{S} Али они хоће каткад дуго и да ћуте, али не ће никад ништа да прећуте.{S} Мо |
| е?“</p> <p>У том дође лечник и стаде је дуго посматрати.{S} Ја га запитах, шта мисли?</p> <p>„С |
| да јој се усмено најадам; јер ово моје дуго одсуство може имати на њу рђавог утиска, а по мене |
| и сав остали род мој наваљиваше на мене дуго и дуго, догод ми мати осудно не рече, да или вас з |
| м једва чути могао.</p> <p>„Оћете л’ се дуго овде бавити?“ — упита ме сада љубичина мати, а из |
| ишта!{S} Сирота, како се мучи; но не ће дуго!“</p> <p>И тек што надзиратељка ово рече, Данка по |
| К—, где сам опет у црне очи лепе Љубице дуго и дуго гледао.{S} Бејах цели дан као мало дете вес |
| есвест хвата.{S} Но то стање не трајаше дуго и крв ми брзо преста, те с тога се дигнем и полако |
| ка.{S} Радовах се, што је опет видим, и дуго је гледах, тако ми изгледаше мила и дивна...</p> < |
| о сам кући дошла, ја сам се заплакала и дуго сам плакала!.{S} Па зар нисам имала право, Миливој |
| , а мајка ми стаде пред школска врата и дуго за њим гледаше, гледаше сузним оком тешко уздишући |
| рекох јој весело, па је одма загрлим и дуго је држах на грудима својим!.{S} У том тренутку не |
| ова природа са мном да плаче.{S} Дуго и дуго гледах на ону страну где почиваше Љубица моја...{S |
| стали род мој наваљиваше на мене дуго и дуго, догод ми мати осудно не рече, да или вас заборави |
| сам опет у црне очи лепе Љубице дуго и дуго гледао.{S} Бејах цели дан као мало дете весео и св |
| оли, седох крај пута под једну тополу и дуго, дуго гледах око себе, а очи ми беху непрестано пу |
| во се посла и рада подухватити, и не би дуго трајало, а ја бих опет онај исти постао, који сам |
| ј, идем одма!“ ...{S} И не премишљајући дуго упутим се одма у К—.{S} Целим путем бејах као у љу |
| ада да се винем?..{S} И не премишљајући дуго упутим се најближем селу, надајући се, да ћу тамо |
| /> штогод дознао.{S} И не размишљајући дуго, како би до ње дошао, падоше ми на ум јавни листов |
| арије из главе избију; но им је требало дуго времена док су ме од те душевне болести излечили; |
| ако тако, но данас ми беше време ужасно дуго, и кајем се, што опет к Љубици не одох, кад ме срц |
| ме не би морило нестрпљење и ово ужасно дуго време, кад санка за мене нема, те нема!...</p> </d |
| , да не кажем весео, и трајаше прилично дуго, догод се Мита најпосле не подиже, да кући иде.</p |
| и када знам, да ми је време само за то дуго, што нисам поред ње. —</p> <pb n="40" /> <mileston |
| а радим?{S} Ништа!{S} Знам, да се не ћу дуго по земљи повлачити и док не дође час, да и ја у гр |
| мре и она.{S} Сиротани голубићи пиштаху дуго, но њихово пиштање не хтеде нико чути.{S} Једва ма |
| да посетим Љубицу своју.{S} Не оклевах дуго, већ се одма упутим и за тили часак бејах већ на и |
| красно и пријатно, да се ничег не могах дуго нагледати, све ми беше ново, као да у своме веку п |
| аслоним се на гвоздене шипке, те гледах дуго у плаво ведро небо, по којем небројене звезде дивн |
| шно, сасвим грешно дете...{S} Ја плаках дуго и горко, и њени родитељи плакаху, и плакаху сви, к |
| ет и мени би, као да се тргох из каквог дугог и страшног сна; а из ока ми полете вреле сузе...{ |
| сирочад врлог претходника свога.{S} Од дугог путовања као и од неспавања прошлих ноћи бејах та |
| луби долетати, или ћемо стати на шарену дугу, па ћемо гледати доле на земљу.{S} Ах!{S} Марино!{ |
| и.{S} Но што ова борба наде са слутњама дуже трајаше, то биваше све жешћа: срце ми поста жалосн |
| Шта ћемо радити, ако ова болест устраје дуже времена, па да морам прећи у болницу?“</p> <p>— Не |
| ов тако чудно у срце дира!.{S} И што се дуже овде бављах, то ми ово место постајаше све милије |
| стељу, и мени беше немогуће, да сачувам дуже тајну своју.{S} Шћаше ми срце да прекипи, те за то |
| остаде несносна, јер што је којим даном дуже тамо, тим су и деца раскалашнија; хоће с њоме да с |
| ре умрем а сад почех молити бога да што дуже живим, јер само тако могао бих задовољити жеље сво |
| у, чујеш ли њихов плач?...</p> <p>И што дуже стајах на гробу, то ми туга биваше све тежа, срце |
| је ово јава или је само сан?!{S} Но што дуже мишљах, то ми крв све већма удараше у главу и ја б |
| бих како ублажио груди своје!{S} Но што дуже ходах, то ме груди стадоше све јаче болети, ноге м |
| се на тешки живот свој...</p> <p>После дужег размишљања и уздисања дигнем се и ја с постеље св |
| не ћеш ничији просјак бити!..{S} Ја сам дужна и морам за тебе радити, јер и ти си доста за мене |
| у вашим пословима и пренебегавате ваше дужности све из једног узрока, који вас ни мало не прав |
| да према њој покажем захвалност своју, дужну својим врлим родитељима; у Мити доброг и искреног |
| — Мене отпустише из службе ни криву ни дужну.{S} Деца полупаше нека стакла па за то стадоше ме |
| шуми, у кратко, као да је неки ванредни дух овладао целом шумом: а то све за то, што моје груди |
| е знам још ни сам! — рекох јој сабирући дух свој, да не будем како малодушан.</p> <p>Разговор н |
| посумњати, да ћу моћи одржати присуство духа и задржати сузе, кад је опет видим.{S} Но ипак сме |
| дбину потоњег нараштаја свога.{S} Такви духови беху миливојеви родитељи.</p> <p>Кад је Миливој |
| иши свог досадног живота.{S} Али велики духови силни су и после смрти тела свога, јер и после ј |
| те све то пустој заборавности, па новим духом у живот не ступите, у живот, који је навек од све |
| м: али уједно и младо срце моје српским духом напунила!{S} О слатки оче!{S} Ако ми да Бог, да с |
| хладне усамљености, у коју ми више пута душа тако утоне, да мислим, да сам жив сарањен.“ — Ово |
| ице!{S} Но то није увек тако.{S} Кад је душа задовољна, па се сама собом бави, тад нема ничега |
| да нема ничег пријатнијег, него кад се душа сама собом <pb n="30" /> занима! — рече ми Љубица |
| болнице на поље.{S} Ах!{S} Као да ми се душа отргла од телесних окова, па се с васијоном спојил |
| ном тако једнака!{S} Сва је тужна као и душа моја!{S} По њеном се небу гоне мутни облаци као и |
| ди и скиде тешки терет с уморених крила душе моје.{S} Бејах жељан санка, те сад га добих и тај |
| да се у њима змије легу.{S} Пред очима душе моје беше ми све мрачно и црно, ах! дан живота мог |
| и требала срећнија да буде, јер ни боље душе, ни хуђег живота!{S} Докле друге деве у њеним годи |
| упити, и знам, да се не ће наћи ниједне душе, која би била на јаде моје посве равнодушна, а још |
| ступише преда ме као на јави две свете душе, отац мој и мајка моја? — — —</p> </div> </div> <d |
| ажио срце, ако га има...</p> <p>Као без душе долетим до болнице и пријавим се надзиратељци.</p> |
| , чије ми очи стоје непрестано у дубини душе моје и које ме свуда прате, кудгод ходим и гдегод |
| свога.{S} Господар и госпа јој добре су душе, како их до сад бар познаје; но најстарију ћерку и |
| је требало дуго времена док су ме од те душевне болести излечили; јер кад сам постељу напустио, |
| радом, који ће уједно бити мелем мојим душевним ранама.{S} И моја Данка отпоче такође свој рад |
| ати у истину овог дана, можда и у своје душевно здравље, јер мени беше тешко сам себи да верује |
| иће своје на зелену меку траву.{S} Моје душевно стање беше још и сада као јесење мутно небо.{S} |
| дну на срце јади свега света!..{S} Тако душевно узбуђен проведох у тужном расположењу већину да |
| шка...{S} Љубица ће бити моја и у мојем душевном свету опет ће засијати сунце...</p> <p>Срцем п |
| срца свога...{S} Ах! много шта лежи на души <pb n="129" /> мојој, па није чудо, да ми више пут |
| о, то беше мени њена свака реч: мелем и души и телу, и ја почех одма нова живота у себи осећати |
| хо шуштање цеви тако ми гођаше и телу и души, да сам постао лакши, снажнији и веселији.{S} И ту |
| ауке, а тако исто у повесници и науци о души.{S} Схватање и памћење има добро и надам се, да ћу |
| „Без оца и мајке,“ да бих тиме олакшао души својој.{S} Кад је исто дело изишло у „Јавору“ г. 1 |
| ао, тад ми све лањско доба живо оживи у души мојој!...{S} Ах!{S} С каквим сам осећајем лане дош |
| д на срцу јади леже, тад је то занимање душино горко...“</p> <p>— Зар вама такви јади на срцу л |
| а бих јој могао бити све друго, и роб и душман, само не пријатељ!..</p> <p>„Љубице!“ — рекох јо |
| донде ће бити и њених пријатеља и њених душмана.{S} Наш народ страда једино због ових последњих |
| гу у рат ићи, а ја ћу бар којем великом душману или слободе или народа нашег куршум кроз главу |
| дите, молим вас! —</p> <p>„хоћу Љубице, душо моја!“—</p> <p>Ми се загрлисмо, пољубисмо и — раст |
| доба посетити и видети.“ —</p> <p>— До душо тако је.{S} Но ипак ја се бојим за сестру своју, и |
| дошћу далеких дана, који ми трепте пред душом мојом, као што трепте звезде у зимској ноћи, како |
| а рећи, да је волим и љубим, волим свом душом својом: кад на једаред Паја, као из ведра неба да |
| мо да остане моја, тад бих могао мирном душом живети за Данку; а овако, што ћу, кад би ми без њ |
| ликој ватри и таким мукама, као да се с душом бори...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>23 |
| "148" /> си била сунце моје, које ми је душу разведрило, које ми је живот омилело, па остани ми |
| а би хтела погледом својим да загледа у душу моју.</p> <p>— А ви ми приповедајте то, што знате, |
| ј очију њених потресе ми на једаред сву душу моју и мене обузе на мах тако чудно осећање, као д |
| гласом, који на мах одаваше усколебану душу моју.{S} Хтедох јој и даље говорити, али ми језик |
| данас испунила на жалост моју!{S} Један ђак мој, који и онако беше у наукама слаб, а иначе бога |
| ге ме море, јер ето данас ми дође један ђак мој, син једнога званичника, да ми се захвали на тр |
| , јер зебња моја, да ће ме и од ова два ђака који оставити, ево се данас испунила на жалост мој |
| ли.{S} Истина, да бих морао и сам којег ђака напустити, јер све их не ћу моћи више држати, то м |
| ана да живети можемо.{S} Од оног једног ђака не добијам ни толико, да бих могао бар стан да пла |
| епоруком некојих другова добити још три ђака, које ћу од данас поучавати.{S} Сад имам свега чет |
| пет мило, јер дођох овамо први од свију ђака, те тако бејах у стању за ово неколико дана наћи в |
| “ повикати?{S} хоће ли преда ме когод с ђаконијом изићи?..{S} Не ће!{S} Ја сам сироче!{S} Ја ни |
| "subSection" /> <p>13/7</p> <p>Многи се ђаци почеше већ разилазити и неколики моји добри другов |
| е црне слутње почеше испуњавати, јер се ђаци већином већ разиђоше, а ја још не знам, шта ћу и к |
| ection" /> <p>1/10</p> <p>Већ се почеше ђаци скупљати и данас дође Мита, мој друг и добар прија |
| Данас ме упиташе, шта мислим да радим с ђацима својим?{S} Шта да радим?{S} Ништа!{S} Знам, да с |
| } Па и ако одма оздравим, шта ћу опет с ђацима својим?{S} Ја сам клонуо, па се више толико не м |
| чех световати, да трпи, кад друкчије ни]е, јер трпен — спасен, и да се бољој будућности нада, к |
| јаше пред вратима, ко је умрьо?</p> <p>„Е мој господине!“ — рече ми — „То је био ваљан момак, п |
| ће ме и од ова два ђака који оставити, ево се данас испунила на жалост моју!{S} Један ђак мој, |
| постеље моје — „Она те лепо поздравља; ево ти писмо њено, нек оно место мене говори!“</p> <p>— |
| спојице!{S} Будите уверени, да није!{S} Ево вам жива примера на мени! —</p> <p>„Ви се ваљда не |
| анко!{S} Драга Данко!{S} Отвори очи!{S} Ево је Миливој код тебе!{S} Јадни Миливој!{S} Он хтеде |
| ead> <p>Данас ми је дан рођења мога.{S} Ево прођоше већ двадесет година, од како сам света угле |
| e unit="subSection" /> <p>1/7</p> <p>„— Ево опет стиже дан рођења мога, дан, када треба да се с |
| жан и тужан и много сам суза пролио, па ево и ове године при свем том, што ми наде моје говорах |
| које и по својој сопственој увиђавности ево га сада прерађеног издајем на јавност. —</p> </div> |
| ног гроба настависмо пут даље и сад смо ево опет у месту, у којем сам провео већ неколике годин |
| имати шта да вечераш, па сам ти вечеру ево ја донела.“ — Ја мало што се нисам заплакао, тако б |
| ствари своје и бацим госпи пред ноге: „Ево вам за ваша стакла!“ рекох увређена и ожалошћена, т |
| еселим лицем у моју тужну собу.</p> <p>„Еј јадниче!{S} Гле, једва би те могао познати!“ рече ми |
| ад отрчао у порту, да се с децом играм, ето те исте порте, но гле какав је звоник сада!{S} Така |
| астајем! —</p> <p>„Па збогом, брате!{S} Ето је већ у велико дан; а ја треба да сам данас рано в |
| ом срцу народа свога, а тако једно срце ето је и ваше, и ја му чисто завидим, што у вашем срцу |
| воје: пореметио сам равнотежу и сад сам ето сасвим клонуо...{S} За то, Данко, пази бар ти на св |
| што сам опазио на Љубици, то сам опазио ето и на теби. —</p> <p>„А шта си опазио на мени?“</p> |
| увек болан.{S} Па и бриге ме море, јер ето данас ми дође један ђак мој, син једнога званичника |
| : она оде журећи се, а ја остах лежећи, жалећи се на тешки живот свој...</p> <p>После дужег раз |
| ко живети? — упита ме Љубица и чисто ме жалећи погледа.</p> <p>„У почетку ми беше угодно, но са |
| о какав пријатан сан, после којег човек жали, што беше тако кратак. —</p> <milestone unit="subS |
| м оком смешећи се да гледа.</p> <p>— Не жалим за Пајом толико, што ћу сама бити, колико с тога, |
| Шта се још премишљам?{S} За животом не жалим, јер ми се више не мили живети; а смрти се не бој |
| амо плачем и јецам, да се тамо на живот жалим!..{S} Кад сам из вароши изишао у поље, онда тек п |
| разговарати.</p> <p>„Ви по свој прилици жалите за Пајом за то, што ћете бити сами.{S} А шта ћу |
| ју, за што сам отишао, не ће се на мене жалити. —</p> <pb n="81" /> <milestone unit="subSection |
| али службе не могах нигде наћи, те тако жалосна мишљах на тебе и плаках ходајући улицама.{S} У |
| анастирских звона чињаху ову жалост још жалоснијом...{S} Дошавши на гробље стадосмо сви око рак |
| ми изиђе пред очи и сеја моја у разним жалосним сликама, какве машта само у неизвесности и зло |
| аше мислећи на сестру своју, мислећи на жалосно стање себе самога, како сам бедан, да јој ни у |
| аше, то биваше све жешћа: срце ми поста жалосно, јер у машти својој често гледах сестру своју о |
| уплашен, а срце ми поста наједаред тако жалосно, као да не слути на добро...</p> <milestone uni |
| ом заиста нисмо кадри извући се из овог жалосног стања...{S} Да иде да служи?{S} Да је дакле пу |
| м много савесније и боље извући из овог жалосног <pb n="106" /> стања, него да се на непознате |
| робиће ме.{S} Данка видевши ме бледог и жалосног притрчи уплашена к мени, па ме поче испитивати |
| и за мене рекла, кад би ме видела овако жалосног и очајаног?!{S} Ах!{S} То ме боли, што ће твој |
| до, да ме ове речи ражалише и онако већ жалоснога...{S} Скинувши шешир пођем и ја за мртвацем.{ |
| 7" /> се бије у груди; заиста је велика жалост!{S} Сирота!{S} Већ му је била и девојку испросил |
| који оставити, ево се данас испунила на жалост моју!{S} Један ђак мој, који и онако беше у наук |
| радост, али ће уједно престати и туга и жалост, и суза и уздисај...{S} За мене ће све престати, |
| жни звуци манастирских звона чињаху ову жалост још жалоснијом...{S} Дошавши на гробље стадосмо |
| о, беше врло озбиљан, али не беше ништа жалостан.{S} Пољуби се прво с мајком, па онда пољуби ме |
| не беше пре!{S} Сад је са свим низак и жалостан, не изгледа ни најмање тако поносит као што из |
| subSection" /> <p>24/11</p> <p>Брижан и жалостан одох данас рано у болницу, где затекох Данку у |
| бицу своју, и онда би био, опет сетан и жалостан; но како би се састао с овом другом голубицом, |
| да ми цео живот мој изиђе пред очи као жалостан сан?{S} Или је узрок томе, што у том жалостном |
| беше и са мном.{S} Не знам, да ли услед жалости своје или услед другог чега, доста, да падох у |
| ан сан?{S} Или је узрок томе, што у том жалостном сну ступише преда ме као на јави две свете ду |
| Пају, свог доброг и искреног друга.{S} Жао ми беше, што се морам с њиме растати, у толико више |
| де изићи из собе.{S} Мени је беше веома жао, те за то скочим са столице, потрчим за њом, ухвати |
| на новост јако дирнула, и беше ми веома жао, да се Мита с њоме тако понашао, Мита, којег је она |
| ction" /> <p>17/9</p> <p>У колико ми је жао, што сам манастир тако брзо оставио, у толико ми је |
| више не молимо Богу за смрт, јер њој је жао оставити оца и мајку, она је јединица, па ће они за |
| {S} Ах!{S} Марино!{S} Како те може бити жао, да постанеш анђео?{S} Да живиш у рају, где има тол |
| х не ћу моћи више држати, то ми је ипак жао, што морам баш овог изгубити, јер беше најбољи од с |
| крају, то ми образе обузимаше све већи жар, да најпосле почех мало и муцати.{S} Но тек што сам |
| оворећи гледах јој црне велике очи пуне жара и чара, које јој румено лице тако дивно украшаваху |
| иђе као мутна магла пред топлим зрацима жаркога сунца.{S} О како ми сада би на једанпут опет ми |
| це не осећаше те дивне милине које тако жедно срках са лепих извора, ја бих морао посумњати у и |
| n>“ Ах!{S} Једино место, куда бих отићи желео, то је манастир; али не могу ни тамо јер немам шт |
| од старога много удеснији: као што сам желео на крају вароши, близу горе, а на неколико корака |
| ве, јер је мало оболео, па ми честита и жели ми свако добро.“</p> <p>Да су се договорили, како |
| слушати мене, мајку своју, а ја од тебе желим, да се оканиш таких мисли!“</p> <p>Она ме стаде љ |
| ..{S} О сестро!{S} Сестро!{S} Ала ми је жеља силна, да те на своје груди братски загрлим, да на |
| доба ја не имађах других мисли, других жеља, других молитава, осим да умрем, да умрем!..{S} Ах |
| ђах других мисли, <pb n="123" /> других жеља, других молитава, осим да умрем, да умрем!..</p> < |
| .{S} Ах!{S} Ја бејах тако са свим смрти жељан! — </p> <p>Једном ми дође Марина сасвим невесела |
| ети; а смрти се не бојим, на против сам жељан смрти као што ми је срце мира жељно.</p> <p>Бавећ |
| ет с уморених крила душе моје.{S} Бејах жељан санка, те сад га добих и тај ми санак беше сладак |
| радовах се овом састанку, јер ја бејах жељан човека, с којим би се могао разговорити.{S} Но у |
| ада оних златних дана, кад су ми се све жеље и наде спајале у једну мисао, у мисао: венац на кр |
| ећна!{S} Ти нађе брата свога и твоје се жеље испунише све!{S} Твоје су груди сада мирне, твоје |
| вим, јер само тако могао бих задовољити жеље своје, да будем од користи народу своме.</p> <p>Ка |
| ан био?...{S} Ах!{S} Боже!{S} А моје су жеље, да вечно живим у народу своме!..</p> <milestone u |
| аше, како поред његовог села не пролази жељезница, већ мора два сата да путује на колима и како |
| па ћеш и њу видети; а ја јадан при свој жељи и чежњи својој, да к’ њој одем, ипак не могу!“ Ми |
| шљао о преживелој прошлости и по својој жељи себи будућност стварао, тад ми све лањско доба жив |
| казао.{S} Они ме лепо приме и по мојој жељи одредише ми они исту собу, где сам лане становао.{ |
| сам жељан смрти као што ми је срце мира жељно.</p> <p>Бавећи се таким црним мислима не знам ни |
| говарасмо, дође из цркве љубичина мати, жена прилично стара, али веома пријатна.{S} Реч по реч, |
| ало пре, него што ћемо лећи, дође једна жена матери мојој и рече јој, да ће се наши најдуже сут |
| раке.{S} Нисам никад мислио, да проста жена може тако нарицати, као што сада нарицаше ова јадн |
| S} Неколико слабачких стараца, неколико жена с децом на грудима појурише у цркву, која беше одм |
| плачући, вичући, лелечући...{S} Старци, жене и деца, све то беше у гомили и као поплашено стадо |
| ћ му је била и девојку испросила, да га жени, па гле, место сватова шта би!{S} Проклете богиње! |
| јглавније, што чух од Паје, да ће да се жени и да је себи девојку нашао.{S} Пред вече опрости с |
| ну пута, већ једаред само, па за то при женидби и удадби не треба никад пропуштати онаке прилик |
| наступе опет ферије, даћу Данку у који женски завод, да се за то време тамо поучава, а ја ћу о |
| ходник чух с друге стране ходника неки женски глас, који се са оцем намесником разговараше и м |
| у са још једним младим човеком и једном женском.{S} Ја се хтедох у први мах да сакријем, јер у |
| орише и ја спазих мени сасвим непознату женску, која ме посве хладно упита: „Кога тражите?“ Ове |
| ан, кад ни он ништа нема; а при том има жену, која носи само облик људски; — у осталом ја му мо |
| млада госпа, коју ми Паја представи као жену своју.</p> <p>Први утисци овога састанка не беху м |
| ме поступаху, те гледајући ову бездушну жену на једаред ми нестаде мог привидног мира: „Ви сте |
| це!..{S} Твоје црне очи!{S} Ала су живе жеравице за моје јадно срце!{S} Ах, очи твоје!{S} Твоје |
| са слутњама дуже трајаше, то биваше све жешћа: срце ми поста жалосно, јер у машти својој често |
| S} После свирке беше нам разговор доста жив и пријатан, те могу рећи, да ће ми овај дан остати |
| а, кад Миту виде.{S} Разговор нам поста жив, да не кажем весео, и трајаше прилично дуго, догод |
| сада лепо гошћаше.{S} Ту се опет отпоче жив разговор, сваки приповедаше своје; но за мене беше |
| пута душа тако утоне, да мислим, да сам жив сарањен.“ — Ово говорећи гледах јој црне велике очи |
| аплакао и мени на срце мећао, ако будем жив и здрав да живим и радим за народ свој, па ако ми ш |
| етим на њега и да помислим: да је Марко жив, и он би то урадио!...</p> <p>Он је издануо на рука |
| {S} Будите уверени, да није!{S} Ево вам жива примера на мени! —</p> <p>„Ви се ваљда не држите з |
| ашта моја, која постаде на једаред тако жива, да ми цео живот мој изиђе пред очи као жалостан с |
| прошлост поста на једаред тако необично жива! —</p> <p>Данка се умири и сеђаше ћутећи поред мен |
| вам је од куд да видите, како ваша деца живе!... —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>9/10< |
| жији, и описиваше нам, како анђели лепо живе.{S} Ја тада бејах тек у седмој години и у мени се |
| но срце!..{S} Твоје црне очи!{S} Ала су живе жеравице за моје јадно срце!{S} Ах, очи твоје!{S} |
| што сам онда рођен, за кога ли сам онда живео?. <milestone unit="subSection" /></p> <p>4/11</p> |
| преместим у нови стан, јер у старом сам живео више у тузи него у радости.{S} Али така ми је нар |
| о неколику децу, да их поучавам, па бих живео, и ако још сиромашније него до сад, оно ипак мирн |
| и остаде једва још за четрнаест дана да живети можемо.{S} Од оног једног ђака не добијам ни тол |
| е, бојим се и за њих, па како ћемо онда живети ја и моја добра Данка? —</p> <milestone unit="su |
| м се, да ћу у новом стану моћи угодније живети, јер је од старога много удеснији: као што сам ж |
| ивотом не жалим, јер ми се више не мили живети; а смрти се не бојим, на против сам жељан смрти |
| а било и дању и ноћу, па ћемо опет моћи живети! —</p> <p>„Од тога нема ништа!{S} Ја за то сада |
| остане моја, тад бих могао мирном душом живети за Данку; а овако, што ћу, кад би ми без ње био |
| а ни да плачем, како ми тада беше горко живети, а сада ми је живот тако сладак!“</p> <p>— Бог т |
| у звезда на небу?..{S} Како ми је тешко живети!{S} Ја сам постао уморан, ломан, као да ме когод |
| уди.</p> <p>— Вама је у манастиру тешко живети? — упита ме Љубица и чисто ме жалећи погледа.</p |
| рећи, да ми је за то у манастиру тешко живети, што <pb n="44" /> тамо нисам поред ње.{S} И Љуб |
| сам се, да јој отворим срце своје, јер живети овако — не могу више, та ја немам мира ни дању н |
| ао непознат, за којег нико и не зна, да живи на свету.{S} У дворишту као и у кући владаше нека |
| више за кога да ради, па ни за кога да живи...{S} Сирота!{S} На скоро је и она за њим отишла.< |
| ивој живи и још ће да живи, за њу ће да живи!..“ —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>14/11 |
| реците јој, да Миливој живи и још ће да живи, за њу ће да живи!..“ —</p> <milestone unit="subSe |
| мора се радити, ако се хоће поштено да живи!{S} И ја бих волела, кад <pb n="42" /> бих могла с |
| те, јер моје срце не ће моћи без вас да живи!... — Више се пута тако уживим у створену будућнос |
| вас одвраћаше говорећи ми, да човек не живи стотину пута, већ једаред само, па за то при женид |
| олико и добисте: јер да су вам родитељи живи, ви бисте уживали љубав њихову, овако уживате дичн |
| Поздрав’те је и реците јој, да Миливој живи и још ће да живи, за њу ће да живи!..“ —</p> <mile |
| о завидим, што у вашем срцу тако слатко живи!“</p> <p>Љубица се на ове речи нежно насмеши, погл |
| им светом, да у сваком срцу тако слатко живи.{S} И он је то заслужио и треба да у сваком срцу ж |
| о рече: — И заиста он у мом срцу слатко живи!{S} Кад бих у стању била, ја бих ове осећаје делил |
| ивот, у живот на земљи: једаред се само живи.{S} Па и тај једини живот преживети у беди и несре |
| је то заслужио и треба да у сваком срцу живи! —</p> <pb n="35" /> <p>Док се ми тако разговарасм |
| морам упутити најпре у П—, где ми стриц живи, па ако ме тамо каква несрећа снађе, не остаје ми |
| ти!{S} Јер кад ти умреш, не ћу ни ја да живим!{S} Кад ти постанеш анђео, не ћу ни ја да будем г |
| на срце мећао, ако будем жив и здрав да живим и радим за народ свој, па ако ми штогод за руком |
| у, Данко, хоћу!{S} За тебе ћу једино да живим! —</p> <p>Данка ми радосна стиште руку, а очи јој |
| ђе час, да и ја у гроб легнем, имаћу да живим, јер сам добио своју народну помоћ.{S} Да, народн |
| ставити, па још сада, када тек почех да живим!..</p> <p>У таким мислима дочеках и ноћ.{S} Данка |
| ого имати и као награду за то хтедох да живим бар после смрти своје...{S} Сад сам се из сна про |
| сам себе, шта ме још веже за живот, кад живим без наде, без цели, без радости, па и не плачем в |
| рем а сад почех молити бога да што дуже живим, јер само тако могао бих задовољити жеље своје, д |
| х!{S} Боже!{S} А моје су жеље, да вечно живим у народу своме!..</p> <milestone unit="subSection |
| сам чисто заборавио, како је бити међу живим људима! — Но када прођох кроз варош и дођох у зел |
| да мало устао, да као мртвац ходам међу живим људима.{S} Више пута паде ми на памет, да ће сада |
| ти никако, те бих изгледао као кип међу живим људима и само бих сам себе мучио, јер кад би они |
| p> <p>Ипак сам се данас одлучио, да још живим не ради себе, већ ради светих костију добрих роди |
| ељу дана, то једва да имамо два дана да живимо.{S} Но осим свега тога највећма ме пече, што ћу |
| Кад сам још дете био у мирном дому тада живих родитеља својих, имао сам једну другарицу, своју |
| о умрети“, — мишљах — „лисно дрво мојих живих и лепих нада може један вихор из корена ишчупати, |
| ругарица Марина, а с њима још много њих живих и мртвих, милих и немилих, преживела прошлост и с |
| може бити жао, да постанеш анђео?{S} Да живиш у рају, где има толико лепог цвећа, да гледаш у л |
| <p>„Беше једном голуб и голубица и они живљаху неко време мирно и срећно и имађаху још два гол |
| Догод се могаше јадан на ногама држати, живљаше непрестано у нади, да ће још оздравити; а кад в |
| мету, то би ми исте мисли постајале све живље и бујније.{S} За то најпосле манем све на страну |
| то својим лепим надама, које ми биваху живље и бујније, штогод ми јади беху тежи; па тако беше |
| дућност стварао, тад ми све лањско доба живо оживи у души мојој!...{S} Ах!{S} С каквим сам осећ |
| весело вијају; гледати у ласте, како се живо надлећу; а око себе слушати косове, како весело зв |
| д ове, где све цвеће око ње као да беше живо и весело, само што с њоме још не пева; а она опкољ |
| добрим родитељима мојим.{S} Још се тако живо сећам онога дана, који нам онако грозно упропасти |
| ме Љубица и своје црне очи управи тако живо на мене, као да би хтела да ми с лица прочита одго |
| , док бејах здрав, никад не осећах тако живо лепоту света и сладост живота, као што сада осећам |
| им начином не добијем, и ја почех одмах живо осећати велику силу љубави своје, јер срцу ми би, |
| т не ће имати ко да кити, а она има још живог брата, па не треба да јој крст буде без венца. — |
| ги свет, свет на небу, и у други живот, живот после смрти, много лепши и слађи нег овај земаљск |
| > <p>Питам сам себе, шта ме још веже за живот, кад живим без наде, без цели, без радости, па и |
| , да тамо плачем и јецам, да се тамо на живот жалим!..{S} Кад сам из вароши изишао у поље, онда |
| срце своје...{S} Па да ли је онда такав живот збиља од свега најмилији?..</p> <p>Ја видех, да у |
| мо сирочад без оца и мајке...{S} Она је живот свој жртвовала <pb n="13" /> деци својој, јер пат |
| ми тада беше горко живети, а сада ми је живот тако сладак!“</p> <p>— Бог ти свако добро дао! — |
| које ми је душу разведрило, које ми је живот омилело, па остани ми и од сада сунце моје!“</p> |
| каху ми непрестано, да бегам, ако ми је живот мио; но ја те опомене не хтедох ни слушати.{S} Мо |
| уди.{S} Како је свет оживео!{S} Како је живот обујио!{S} Моја ме болест сасвим удремала, да сам |
| целе прошлости и моје и њене, и мени се живот учини као робија, а земља као тамница, на коју је |
| и у други свет, свет на небу, и у други живот, живот после смрти, много лепши и слађи нег овај |
| еше кадар да и после смрт своје продужи живот свој у сваком нежном и топлом срцу народа свога, |
| , а ја остах лежећи, жалећи се на тешки живот свој...</p> <p>После дужег размишљања и уздисања |
| 2" /> везиваше за овај уморни и досадни живот, за овај црни и немили свет!{S} Кад ти одеш кад о |
| {S} Али сада верујем само у овај једини живот, у живот на земљи: једаред се само живи.{S} Па и |
| едаред се само живи.{S} Па и тај једини живот преживети у беди и несрећи, преживети без радости |
| треба да се сам собом рачунам! — Спољњи живот мој још је онакав исти, као што и пре беше, јадан |
| кад доста суза пролио...{S} Но унутарњи живот мој, ах! како је тај сасвим променут!..</p> <p>Ка |
| ћу отићи опет у манастир, где ћу стари живот на ново продужити, а дотле ћу настојати у споразу |
| и за чим уздизати, већ срећан посветити живот и рад свој једино општој ствари народа свога...{S |
| ивота свога и правећи планове за будући живот.{S} Када се ходом већ уморисмо, седосмо на меку з |
| м, да ће пролити много суза, јер ће јој живот бити горак.{S} Приповедајући јаде своје држаше не |
| а не пева, нити цвеће цвета; да сав мој живот буде вечна робија!...</p> <p>Док бејах млађи, вер |
| , да Љубица не буде моја!{S} Да сав мој живот постане пустиња, где тица не пева, нити цвеће цве |
| где сам, дошав, први пут овамо, причао живот свој, и ту сада разговор наш настависмо даље.{S} |
| постаде на једаред тако жива, да ми цео живот мој изиђе пред очи као жалостан сан?{S} Или је уз |
| слободе, да вас посећујем, мени би био живот мука и робија!“ рекох Љубици, која одма у почетку |
| Како бих ја срећан био, како би ми био живот сладак, кад би ти моја била!{S} Тада би био цео с |
| ти остали знадосмо.{S} Ми бегасмо, само живот да спасемо; ми бегасмо од сурова и грозна неприја |
| и, па новим духом у живот не ступите, у живот, који је навек од свега најмилији, ма како бедан |
| ада верујем само у овај једини живот, у живот на земљи: једаред се само живи.{S} Па и тај једин |
| о пустој заборавности, па новим духом у живот не ступите, у живот, који је навек од свега најми |
| е ово задовољство у такој мери, да могу живот свој назвати идилично — срећним.{S} У књизи имам |
| лем и души и телу, и ја почех одма нова живота у себи осећати.</p> <p>Мита ми за тим приповедаш |
| Ах!{S} Твој слатки поздрав ули ми нова живота у скоро мртво тело, и ти ме оте од немиле смрти! |
| о је стрина с њоме зло поступала још за живота стричева, но после смрти његове скоро је сваки д |
| сам на Љубицу помислио, на овог анђела живота мога <pb n="38" /> и ја још у кревету почех пева |
| азговарајући се о јадним прошлим данима живота свога и правећи планове за будући живот.{S} Када |
| ја млада машта створила у разним данима живота мога, оћете л‘ ми верни бити или ћете ме ладно н |
| ија да буде, јер ни боље душе, ни хуђег живота!{S} Докле друге деве у њеним годинама справљају |
| .{S} И тада као да сам знао, да од овог живота не ћу много имати и као награду за то хтедох да |
| да и сад верујем!...{S} Све ударце овог живота лакше бих сносио у нади, да све то на другом све |
| и, како јој је у новим данима патничког живота свога.{S} Господар и госпа јој добре су душе, ка |
| ој хтеде сам себе да лиши свог досадног живота.{S} Али велики духови силни су и после смрти тел |
| руши, јер у њему нестаје сунца, нестаје живота!...</p> <p>И опет још није касно, није касно!{S} |
| м местом, у којем сам провео неко време живота свога.{S} Надам се, да ћу у новом стану моћи уго |
| срећи с врелим срцем могао уживати часе живота свога, кад не би било тих црних несносних брига, |
| ава. — О Мито!{S} Мито!{S} Ти ми донесе живота у моју мртву собу! — рекох весео, па узедох опет |
| по забављати: причаћу јој разне црте из живота свога, певаћу јој своје песме, које нису ништа д |
| све јасније осећам, да су најслађи часи живота они, који се у озбиљној радњи проведу.{S} Више м |
| како започесмо разговор о неизвесности живота, о смрти, — рече ми Марко.</p> <p>„Брате!{S} Ја |
| Љубице!{S} Ти си заиста анђео хранитељ живота мога!.. —</p> <pb n="52" /> <milestone unit="sub |
| пробудио и видим да у овом животу немам живота, а после смрти тек ћу бити сасвим мртав!...— </p |
| моје беше ми све мрачно и црно, ах! дан живота мога претворио се у вечиту црну ноћ...{S} Па шта |
| ог трговца и сутра већ ступа у нови део живота свога. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| ашег Миливоја. —</p> <p>О чудна судбино живота људскога!</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| . <pb n="130" /> Лепоту света и сладост живота тек сам онда први пут јасно осећао, кад ми њене |
| осећах тако живо лепоту света и сладост живота, као што сада осећам! —</p> <pb n="96" /> <miles |
| оздравити и опет лепоту света и сладост живота уживати моћи; јер од како сам болестан, никад ми |
| лакала, јер си још млада и неука, а пут живота је многобројан, но сваки је мрачан и сваки је кл |
| еме још ми увећаваше тугу срца и досаду живота, јер ја се враћах с гробља, на којем сам сахрани |
| окој пољани, и све, што ће ми моћи срцу живота дати, биће једино потуцање од гроба до гроба!... |
| атно да увећам, само да бисмо подмирили животне потребе своје: пореметио сам равнотежу и сад са |
| а чекам?{S} Шта се још премишљам?{S} За животом не жалим, јер ми се више не мили живети; а смрт |
| аним гласом, као да сам ја господар над животом и смрти.</p> <p>— Онда ћу и ја умрети!{S} Јер к |
| идим Љубицу и да напуним утехом и новим животом обамрло срце своје; но у таквим тренуцима навек |
| радован доласком његовим. — Пливам међу животом и смрти; не знам, на коју ће ме страну вртлог в |
| својих и надајући се лепшем, срећнијем животу.{S} Но ако се растанемо, за мене ће престати над |
| ам се из сна пробудио и видим да у овом животу немам живота, а после смрти тек ћу бити сасвим м |
| епих нада хоће процветати, јер ће у мом животу наступити пролетно доба.{S} Да!{S} Пролетно доба |
| b n="154" /> учиним крај овом несретном животу?..{S} У тим мислима паде ми на једаред Данка на |
| ново не беше, јер то сам видео до сад у животу своме већ толико пута и много пута бејах сасвим |
| <p>Много горких часова имађах до сад у животу своме и тад бих навек сам себе утешити знао и то |
| ста мирно — „Да ли ћемо се још кадгод у животу видети, не може нико знати; за то збогом, па буд |
| слеђена од врлог оца мога, која ће ме у животу навек руководити, онда сам опет задовољан и весе |
| сте! —</p> <p>„Такви понос мало вреди у животу сирочета, које нема нигде никог, нигде ништа!“</ |
| познао од онда су наступили нови дани у животу моме. <pb n="130" /> Лепоту света и сладост живо |
| нам, да сам осим детињства свога имао у животу своме доба, које ми тако брзо прође.{S} Но није |
| n="48" /> нека необична милина, коју у животу својем до сад још никад нисам осетио, а заношљив |
| тавим собу своју и да слободно ступим у живу природу.</p> <p>При свем том, што бејах скоро цели |
| и није као да сањам, сад осећам у свима живцима несносну јаву несретне садањости...{S} Или је в |
| их знао, да је Љубица кадра принети све жртве, које би принети морала, само да остане моја, тад |
| без оца и мајке...{S} Она је живот свој жртвовала <pb n="13" /> деци својој, јер патећи се с ма |
| наника и пријатеља свога, који се сетно жуборећи вијугаше по чаробном хладу високих <pb n="110" |
| бисмо, па се ћутећи растадосмо: она оде журећи се, а ја остах лежећи, жалећи се на тешки живот |
| исног цвећа, већ коров и <pb n="142" /> жуто увело лишће.{S} Од свега дрвећа задржа ми поглед с |
| ке туге своје.{S} Под ногама ми шушташе жуто увело лишће, а над главом на дрвећу голе гранчице |
| а не шушти више зелено лишће, већ увело жуто, и што се од свију тица једина сеница чује.</p> <p |
| ти сада стари јунаци из далеких векова, за које народ прича, да су се братимили с вилама, ти би |
| кад волео, а девојци дају онаког момка, за којим није никад узданула!..{S} Свесрдно поздравље в |
| могох и морадох увидети, да добро зна, за што сам амо дошао, и да не верује, да су ме друге пр |
| спавам!...{S} Соба ми је сувише тесна, за то лутам улицама, по којима је тешка тама, као туга |
| рам сам да увидим, да сам нико и ништа, за каквог ме она навек и држаше! —</p> <p>„Миливоје!{S} |
| а стакла па за то стадоше мене да грде, за што нисам на децу пазила?{S} Бејах онога дана и сама |
| здравље.“</p> <p>— Не бој се, Миливоје, за мене!{S} Пазићу ја и на тебе и на себе! —</p> <p>Ова |
| S} Нек они само иду, па нека се веселе, за њих је тако веселе, а ја ћу остати дома, остаћу са с |
| цем мојим!{S} Да ли она уједно мишљаше, за кога да је уда?{S} Да ли јој бејах тада ја у глави?{ |
| 10</p> <p>Тешке ме бриге данас обузеше, за што ми Љубица ништа не пише?{S} Да ми је хтела отпис |
| јој, да Миливој живи и још ће да живи, за њу ће да живи!..“ —</p> <milestone unit="subSection" |
| губљен, јер не ћу моћи пред свима рећи, за што сам дошао; па онда сви се држе некако укочено, а |
| раво нит сам онда знао, нити сада знам, за што сам за њом навек тако тежио?{S} Бише пута, кад м |
| пута дође да плачем, а ни сам не знам, за што да плачем...</p> <p>Ја не имађах више никога, с |
| исам крива ни у чем.{S} Ја још не знам, за што моја мати тако слабе наде полаже на вас, и узалу |
| ће родитељи плакати! —</p> <p>„Не знам, за што би плакали, кад ће знати, да смо постали анђели? |
| о нисам знао.{S} Сад знам за чим тежим, за чим чезнем!{S} Све мисли моје и сви осећаји моји сад |
| да ићи.{S} Но кашње ипак паде ми на ум, за што да Љубица проведе баш ово време у Б—, а не код с |
| ућности моје: па за што сам онда рођен, за кога ли сам онда живео?. <milestone unit="subSection |
| ећнијем животу.{S} Но ако се растанемо, за мене ће престати нада и радост, али ће уједно преста |
| , и слутња, да ћу ступити као непознат, за којег нико и не зна, да живи на свету.{S} У дворишту |
| езиваше за овај уморни и досадни живот, за овај црни и немили свет!{S} Кад ти одеш кад одеш там |
| већ имам поред мене милу сестру своју, за којом <pb n="118" /> сам некад доста суза пролио...{ |
| одна прилика, да им пишем, те кад чују, за што сам отишао, не ће се на мене жалити. —</p> <pb n |
| , час у гору, а мисли ми беху све црне: за што једаред не <pb n="154" /> учиним крај овом несре |
| м, не ћу моћи ову ноћ на путу издржати; за то ћу поћи сутра рано. —</p> <pb n="138" /> <p>— Па |
| од у животу видети, не може нико знати; за то збогом, па будите срећни, срећнији од мене!“</p> |
| једанпут видите, да не може ваша бити; за што онда сами себе не победите?{S} За што не предате |
| уо и сам себе непрестано гонио, а куда? за чим? за ким? то нисам знао.{S} Сад знам за чим тежим |
| себе непрестано гонио, а куда? за чим? за ким? то нисам знао.{S} Сад знам за чим тежим, за чим |
| нем: „Ви се господине! мене стидите!{S} За што бих вас ја у неприлику довађала?!“ Чим сам му ов |
| узети?“</p> <p>— хоћу, Данко, хоћу!{S} За тебе ћу једино да живим! —</p> <p>Данка ми радосна с |
| трепавицама блисташе се суза.{S} Ах!{S} За кога би та суза?{S} Да ли за мене или за њу?{S} Или |
| еће ми срце мах, отеће ми око мах!..{S} За то се на <pb n="146" /> скоро са свима лепо опростим |
| и туга и жалост, и суза и уздисај...{S} За мене ће све престати, јер ког једаред земља загрли у |
| м, што јој поглед беше ипак сетан...{S} За чудо! што јој очи навек тако сетне изгледају, као да |
| отежу и сад сам ето сасвим клонуо...{S} За то, Данко, пази бар ти на своје здравље.“</p> <p>— Н |
| мисли постајале све живље и бујније.{S} За то најпосле манем све на страну и стрицу одма напише |
| е честе посете биле сасвим неумесне.{S} За вас би боље било, кад бисте време посветили на озбиљ |
| ај, у којем беху све данкине ствари.{S} За тим уђосмо у моју собу, где ми Данка приповедаше, шт |
| јер чисто не могу и не умем да идем.{S} За то седох код прозора поред Данке своје, која пливаше |
| „Ви се ваљда не држите за несрећног?{S} За тако сасвим несрећног?{S} И ви имате пријатеља, који |
| е знам ни сам, шта ми би на једаред?{S} За што почех плакати?{S} Моје цело тело стаде се трести |
| ; за што онда сами себе не победите?{S} За што не предате све то пустој заборавности, па новим |
| шта чекам?{S} Шта се још премишљам?{S} За животом не жалим, јер ми се више не мили живети; а с |
| е још није знало, ко је све погинуо?{S} За оца свога не могох друго ништа чути, осим да се храб |
| отргоше речи: „Срећни Бранко!“</p> <p>— За што га срећним називате? — упита ме, као да ме није |
| ити и своје најлепше време другима буд’ за што продавати, и кад не ћу имати више ни за чим узди |
| може један вихор из корена ишчупати, а за моје јаде и сузе, које трпим и сносим, само да оства |
| и, морате и њу <pb n="63" /> удомити, а за све то треба много времена.{S} Моја вас мати не мрзи |
| убичина мати и пајина госпа на посао, а за њима се диже и Паја, рекав, да донесе мало „мученице |
| многи добише, који се ни надали нису, а за мене опет не би ништа.{S} Ја ово ћутање стрица свога |
| ништа чути, осим да се храбро борио; а за мајку и сестру баш ниједне речи.{S} Но после подне д |
| показујући јој све, што је овде лепо; а за нама иђаше Паја с оцем намесником.</p> <p>„Веома ми |
| јако расејан.</p> <pb n="51" /> <p>— „А за што га ви срећним називате?“ — упита ме Љубица.</p> |
| јећи код њеног гроба излажаше ми појава за појавом целе прошлости и моје и њене, и мени се живо |
| авати, јер ме била обузела туга и брига за јадном мојом Данком.{S} Већ прође толико време, а ја |
| е немам за што бринути, јер она ће сада за мене да ради, као што сам до сад ја за њу радио.</p> |
| добих много црње гласове, које ми тада за навек срце ранише.{S} Чух, да ми је отац у боју поги |
| гову госпу, јер они не беху дома, ваљда за то, да се са мном не састану?.. —</p> <milestone uni |
| небо, а из ока мога тецијаше једна суза за другом...{S} У моме срцу поче се гложити милина и ту |
| ти! —</p> <p>„Од тога нема ништа!{S} Ја за то сада и болујем, што сам радио дању и ноћу; што са |
| за мене да ради, као што сам до сад ја за њу радио.</p> <pb n="93" /> <milestone unit="subSect |
| лоснога...{S} Скинувши шешир пођем и ја за мртвацем.{S} Тужни звуци манастирских звона чињаху о |
| од куд та нагла промена тако?{S} Но ја за изговор рекох, да сам навек таки, али до сад не беја |
| естринском љубави!{S} Ах!{S} У место ја за њу да се старам и ја њу да издржавам, она мене хлебо |
| љење и ово ужасно дуго време, кад санка за мене нема, те нема!...</p> </div> <div type="chapter |
| дгод удомим и оцем постанем, то би била за мене највећа срећа, кад би се моја деца поносила са |
| рог друга Мите Р—, да сам се у новинама за њу распитао, те помоћу његовом побегне од стрине и д |
| сао, а које и друга вест, да Љубица има за сад два ваљана просиоца, јако ме узнемирише, и при с |
| на пошту, да видим, има ли каква писма за мене, но многи добише, који се ни надали нису, а за |
| им за горку садањост, и моје наде једна за другом остварују се пред очима мојим, као што се цве |
| ресуду своју котрљајући се полако једна за другом по увелом лицу <pb n="102" /> моме; а мисли м |
| урадила њена мати сама, а Љубица не зна за то ништа!{S} Не зна, моје ми срце вели, да не зна!{S |
| } Твоје црне очи!{S} Ала су пуне милина за моје јадно срце!..{S} Твоје црне очи!{S} Ала су живе |
| тро у очи, и за тим настаде нема тишина за неколико тренутака.{S} То беше чудна тишина!{S} У мо |
| живи...{S} Сирота!{S} На скоро је и она за њим отишла.</p> <p>Његова смрт беше за мене велики у |
| {S} Ја видех, да је сасвим узбуђена, па за то јој одма ватрено одговорим: „Нема даље ништа!{S} |
| живи стотину пута, већ једаред само, па за то при женидби и удадби не треба никад пропуштати он |
| као дете нисам имао ни појма о рату, па за то сам је непрестано и питао, шта је тако боли?{S} Н |
| ништи све лепе наде будућности моје: па за што сам онда рођен, за кога ли сам онда живео?. <mil |
| трада једино због ових последњих.{S} Па за то, брато, ако већ видим, да морам млад и зелен умре |
| би могао још и ту рану преболети?{S} Па за то науми, да пита голубицу, да ли ће она бити његова |
| дужну.{S} Деца полупаше нека стакла па за то стадоше мене да грде, за што нисам на децу пазила |
| о ће који кући ићи.{S} Ја немам куће па за то о тој ствари у сваком друштву и ћутим, јер код ме |
| /p> <p>— Кад хоћу, знам. —</p> <p>Штета за ову сиротицу, — мишљах — што не беше у бољим рукама. |
| морам за тебе радити, јер и ти си доста за мене радио.{S} Ах!{S} Кад помислим само на стрину св |
| маже!{S} Не велим ти, да не радиш ништа за сетру своју, то не; већ на против ради, али ради вес |
| и радим за народ свој, па ако ми штогод за руком испадне, да се сетим на њега и да помислим: да |
| м данима живота свога и правећи планове за будући живот.{S} Када се ходом већ уморисмо, седосмо |
| деве у њеним годинама справљају дарове за суђенога свога, безбрижно уживајући златно девовање |
| !..{S} Ах, благи Боже! ово је много све за један дан!“</p> <p>И ја је загрлим оберучке, пољубим |
| редни дух овладао целом шумом: а то све за то, што моје груди беху ванредним осећајима напуњене |
| има!...</p> <p>О слатки оче!{S} Ти паде за народ свој и твоја деца осташе сирочад бедна!{S} Дав |
| на више не плаче, али с плачем престаде за навек и сваки осмех!...</p> <p>Кад се приближило веч |
| </p> <p>Питам сам себе, шта ме још веже за живот, кад живим без наде, без цели, без радости, па |
| уо на рукама старе мајке своје, која је за њим много суза пролила, јер она је другима радила, п |
| рај, јер и он приђе Љубици и ухватив је за руку рече јој молећи је, да јој није ништа рекао из |
| и то би било све.{S} Од стрине не би је за цело могао узети, јер кад би је од ње узео, куд би о |
| гледом својим хтедох јој рећи, да ми је за то у манастиру тешко живети, што <pb n="44" /> тамо |
| са столице, потрчим за њом, ухватим је за руку и нехотице је тако јако повучем, да и она нехот |
| памћење има добро и надам се, да ћу је за кратко време моћи извести на прави пут посматрања се |
| ва у љубичине сватове, јер она се удаје за једног лечника; већ је прстенована и за десет до чет |
| ао Данке одрећи?{S} Једине сестре своје за којом сам толико пута сузе пролио?{S} Да се одречем |
| и тако изненадише и увредише, као да ме за срце уједе.{S} Ја почех од једа и чуда плакати, и хт |
| теби?“ — рече ми сада Данка ухватив ме за руку — „Ти ниси онако весео, као што би требао да бу |
| ће сада когод к мени прићи, ухватити ме за раме и рећи: хајд одавде, ти ниси више наш!{S} И тад |
| Толико лепих и светих успомена вежу ме за овај дом, и мени тако би, као да у овом тренутку пос |
| ајка узеде Данку на своје груди, а мене за руку, па потрчи и она у цркву.{S} Но не прође ни нек |
| , даћу Данку у који женски завод, да се за то време тамо поучава, а ја ћу отићи опет у манастир |
| огод знао, нити би марио...{S} Ко би се за мном заплакао?{S} Ко би мени гроб мој цвећем окитио? |
| да и ње немам. —</p> <p>— „За што би се за сестру тако детињасто бринуо? — рече ми Паја — Ако б |
| своју.{S} Шћаше ми срце да прекипи, те за то једног вечера, кад с мајком својом сам у соби беј |
| b n="159" /> више ни стајати ни ићи, те за то се спустим под прву капију мислећи, да се мало од |
| подне не бејах за књигу расположен, те за то изиђох у гору.{S} Ишавши тамо амо вратим се опет |
| и том си и онако оглас у новине дао, те за који дан зацело ће ти стрина јавити, где је и како ј |
| из собе.{S} Мени је беше веома жао, те за то скочим са столице, потрчим за њом, ухватим је за |
| еше прва мисао, чим сам очи отворио, те за то намислим, да се пешце у К— упутим, да се тамо мал |
| ну:{S} Да се није кудгод одселио?{S} Те за то запитах исту госпу: <pb n="23" /> „Молим вас лепо |
| а је ухватим за руку: „Да л’ и ви знате за писмо, што ми данас посла мати ваша.“</p> <pb n="61" |
| ; а овамо мишљах у себи: „Шта ме питате за оно, што вам не могу казати?{S} Погледајте ми боље у |
| а мени! —</p> <p>„Ви се ваљда не држите за несрећног?{S} За тако сасвим несрећног?{S} И ви имат |
| рати.</p> <p>„Ви по свој прилици жалите за Пајом за то, што ћете бити сами.{S} А шта ћу онда ја |
| ице тукла; а сад где дођем, ту ме не ће за цело нико тући!“</p> <p>Још није ове последње рочи д |
| пива извора дивних милина и бујне среће за младо срце моје!{S} Ја сам срећан!{S} Сасвим срећан! |
| Твоје црне очи!{S} Ала су живе жеравице за моје јадно срце!{S} Ах, очи твоје!{S} Твоје лепе црн |
| S} Но осим њега беше Љубица главно лице за мене, јер кад јој погледим у њене црне очи, то бих о |
| а једина сеница чује.</p> <p>Када сунце за брег зађе, увучем се у своју собу и станем сам о себ |
| агледали?“</p> <p>— А шта јој мати рече за мене? — упитах га, који ми управо у очи гледаше траж |
| ад пропуштати онаке прилике, које јемче за сваку угодност, а таком приликом називаше он мога ве |
| ина која ме још <pb n="162" /> везиваше за овај уморни и досадни живот, за овај црни и немили с |
| у ватри и мукама, али опет бар знађаше за себе и могаше се помало са мном разговарати.{S} Ах!{ |
| су је из службе отпустили, јер не беше за њих, сувише је тврдоглава, па и лења, а при том је и |
| за њим отишла.</p> <p>Његова смрт беше за мене велики удар јер у њему као да изгубих половину |
| а; а кад јој он издану, не имађаше више за кога да ради, па ни за кога да живи...{S} Сирота!{S} |
| милине, сузе среће пођоше ми на очи, и за тренут ока моје се руке обавише око ње, лепа јој гла |
| погледасмо једно другом оштро у очи, и за тим настаде нема тишина за неколико тренутака.{S} То |
| , али не хтеде ништа одговорити.{S} А и за што би говорила, кад јој лице и онако тумачи срце ње |
| с ходах тако, ни сам не знајући, куда и за што?{S} Но кад почех осећати, да су ми се ноге умори |
| за једног лечника; већ је прстенована и за десет до четрнаест данах биће јој сватови.</p> <p>Бл |
| {S} Данка уморена путовањем одма леже и за неколико тренутака мирно заспа.{S} Ја приђем к прозо |
| злазе из цркве, те зато убрзам кораке и за тили часак бејах у гори, која води у манастир.{S} Да |
| болест и даље овако устраје, бојим се и за њих, па како ћемо онда живети ја и моја добра Данка? |
| оја осим вас никог нема, те се морате и за њу старати, морате и њу <pb n="63" /> удомити, а за |
| алом ја му морам јако благодаран бити и за то, што је код себе држи и што је хлебом храни. —</p |
| па да јој искрено не кажем, куда идем и за што идем?{S} У кратко јој испричах сву невољу своју |
| } Не оклевах дуго, већ се одма упутим и за тили часак бејах већ на извору среће своје.</p> <p>„ |
| м!...{S} Тек после неколиких дана чух и за мајку своју, да лежи бона код једног рођака свога у |
| ји се морате старати осим за себе још и за сестру своју. — Што вам ово пишем, мислим да је боље |
| а рећи: „Брате, помози ми!“...</p> <p>И за неколико тренутака она уздане, уздане, и издане...</ |
| изгубе се једно од другога.{S} Голуб би за голубицом навек тужно гукао, али је не могаше никако |
| кају и да се боре до последње капи крви за народност и слободу своју.{S} Када је у бој пошао, б |
| поче мисао рађати, да може бити ови сви за љубав моју већ знају!</p> <milestone unit="subSectio |
| ђе много рачунати, јер што сирота уради за недељу дана, то једва да имамо два дана да живимо.{S |
| {S} Ах!{S} За кога би та суза?{S} Да ли за мене или за њу?{S} Или за нас обадвоје?...</p> <p>„П |
| а као да не беше потпуна; не знам да ли за то, што мишљах уједно и на матер њену или, што ми ср |
| уза?{S} Да ли за мене или за њу?{S} Или за нас обадвоје?...</p> <p>„Па кад ћеш поћи?“ — питаше |
| ајати, што сам ствари тамо оставила или за што се нисам бар боље обукла; али онда ми то не паде |
| а кога би та суза?{S} Да ли за мене или за њу?{S} Или за нас обадвоје?...</p> <p>„Па кад ћеш по |
| много да бирам, да се морам решити или за Данку или за Љубицу, оставити једну или другу!..{S} |
| ам, да се морам решити или за Данку или за Љубицу, оставити једну или другу!..{S} Данки треба б |
| ваљда није провео толико година у школи за то, да сада код куће седи; мора се радити, ако се хо |
| ка трајаше ова нема појава и моје мисли за то кратко време прелетеше сву прошлост моју и моје с |
| држала, одржи је и ти!{S} Моји родитељи за мном плачу, нек плачу и твоји!..“ Моје срце шћаше од |
| а живота у себи осећати.</p> <p>Мита ми за тим приповедаше, како је угодно путовао, како се леп |
| да ћу тамо ваљда наћи кога, који ће ми за сада пружити руку своју.{S} Па тако и беше, јер добр |
| не имађаше више за кога да ради, па ни за кога да живи...{S} Сирота!{S} На скоро је и она за њ |
| то продавати, и кад не ћу имати више ни за чим уздизати, већ срећан посветити живот и рад свој |
| Но са новцем зло стојим, не ћу имати ни за по пута.{S} Али најпосле што му драго, било како бил |
| оца и мајку, она је јединица, па ће они за њом плакати.</p> <p>Мене ове њене речи тако изненади |
| <p>„А од куд знаш?“</p> <p>— Зар ме ти за такву Српкињу држиш, да не знам ни химну српских дев |
| оље што не знаш!{S} Шта би ти сада мати за мене рекла, кад би ме видела овако жалосног и очајан |
| е колача, меса, вина и дувана, што мати за њега спреми.{S} И тако приповедаше сваки своје осећа |
| ћи боље предомислити, па ћете ми морати за право дати, а да при том опет останемо стари пријате |
| моја, тад бих могао мирном душом живети за Данку; а овако, што ћу, кад би ми без ње био сав све |
| а ће радити, ако му ова голубица одлети за другим голубом?{S} Његово је срце и онако пуно рана, |
| а ли ће она бити његова или ће одлетети за другим голубом?{S} Но кадгод је хтеде упитати, навек |
| и ту чујем, да ће љубичини сватови бити за осам дана.{S} Међу тим устаде љубичина мати и пајина |
| ли, како ми стрина не хтеде одма јавити за његову смрт, ваљда бојећи се, да јој не дођем и ја н |
| мо, он седе и оде, а ја остах гледајући за влаком, догод га догледати могах. —</p> <milestone u |
| лији?..</p> <p>Ја видех, да у овој кући за мене више нема места, те с тога, чим Љубица дође к н |
| део па их ваљда и разумео, и кад Љубици за њих каже, ваљда ће их и она разумети...</p> <milesto |
| азличит!{S} Она плакаше по свој прилици за то, што беше дирнута мојом детињском маштом.</p> <p> |
| ејах код њега; па да ћу по свој прилици за неколико дана већ тамо бити, па како ћу се са својом |
| своје и бацим госпи пред ноге: „Ево вам за ваша стакла!“ рекох увређена и ожалошћена, то одмах |
| не и навек ради, тешећи ме, да се немам за што бринути, јер она ће сада за мене да ради, као шт |
| извору среће своје.</p> <p>„Паја ће нам за неколико дана сасвим отићи!“ рече Љубица мало тужним |
| чим? за ким? то нисам знао.{S} Сад знам за чим тежим, за чим чезнем!{S} Све мисли моје и сви ос |
| просјак бити!..{S} Ја сам дужна и морам за тебе радити, јер и ти си доста за мене радио.{S} Ах! |
| хтео за навек успавати, морао бих и сам за навек успаван бити...</p> <p>Мој благи санак прође, |
| м онда знао, нити сада знам, за што сам за њом навек тако тежио?{S} Бише пута, кад ме је штогод |
| створену будућност своју, да заборавим за горку садањост, и моје наде једна за другом остваруј |
| ако будем жив и здрав да живим и радим за народ свој, па ако ми штогод за руком испадне, да се |
| До душо тако је.{S} Но ипак ја се бојим за сестру своју, и то једино због тога што је баш код с |
| смешећи се да гледа.</p> <p>— Не жалим за Пајом толико, што ћу сама бити, колико с тога, што ћ |
| особито ви, који се морате старати осим за себе још и за сестру своју. — Што вам ово пишем, мис |
| ођоше к њој, дођем до ње, па је ухватим за руку: „Да л’ и ви знате за писмо, што ми данас посла |
| ао, те за то скочим са столице, потрчим за њом, ухватим је за руку и нехотице је тако јако пову |
| <p>„Ви по свој прилици жалите за Пајом за то, што ћете бити сами.{S} А шта ћу онда јадан ја да |
| >При свем том, што бејах скоро цели дан за плач расположен, ипак беше ми необично мило, кад изи |
| т мира и спокојства.{S} О кад бих могао за навек успавати све јаде своје тако, као што беху усп |
| ајка ми стаде пред школска врата и дуго за њим гледаше, гледаше сузним оком тешко уздишући.{S} |
| е лепо, Миливоје, што си се тако заузео за сестру своју!“ рече Мита гледајући у Данку, која беш |
| и ја спавам, и кад бих јаде своје хтео за навек успавати, морао бих и сам за навек успаван бит |
| све залудно.{S} Ја сам се данас спремио за пут и сутра зором полазим у име божије. —</p> </div> |
| аше тамо и амо!{S} Но то још не би било за мене тако страшно, да се не показа по селу ватра, ко |
| о вуче и када знам, да ми је време само за то дуго, што нисам поред ње. —</p> <pb n="40" /> <mi |
| јер ако их нема, он их сам створи само за то, да их <pb n="20" /> има, то ипак не могу примени |
| д би ово биле онаке бриге, које су само за то створене, да нисам без њих, онда би по мене добро |
| „мученице.“ Тако ја и Љубица остадосмо за неколико тренутака сами.{S} Ми погледасмо једно у др |
| 2" /> бих могла с њиме заједно бити, но за сад то није могуће.{S} Али кад се Паја удоми, а међу |
| в разговор, сваки приповедаше своје; но за мене беше од свега најглавније, што чух од Паје, да |
| и, да ли да му се поверим или не?{S} Но за што бих од њега тајао?{S} Та он је једини, којег сво |
| одриче свако човечанско осећање једино за то, што сам сирома!{S} Ја не могу тебе да добијем је |
| а!{S} Ја не могу тебе да добијем једино за то, што сам сирома!..{S} О Љубице!{S} Да знадеш какв |
| збије, говорећи ми, да вас волим једино за то, што се ви знадосте претварати, као да ме волите, |
| е ништа рекао из зле намере, већ једино за то, што је воли.{S} Љубица прими ове речи одма к срц |
| вога, приђем к њој и ухватим је страсно за руку.{S} Мени беше, као да сам с груди својих скинуо |
| авити гробу да лечи!..“</p> <p>На скоро за тим дође у собу љубичина мати, а Љубица устаде и оде |
| ољу и онако веће навикнуо.{S} Зар би то за мене штогод чудно било, кад бих морао ноћ провести н |
| </p> <p>Никад не бих за сада боље место за себе изабрати могао, него што је овај манастир.{S} О |
| у вас гледа и тужним и сузним оком вас за мене пита?{S} Ах!{S} Поздрав’те је!{S} Поздрав’те је |
| онда радио, кад би, мећем случај, данас за њу дознао?{S} Зар је не би морао оставити опет тамо, |
| се бејах сасвим упео, да је морам опет за себе задобити, — „Ми као анђели кадгод зажелимо, да |
| редлагаше ми, да се више не молимо Богу за смрт, јер њој је жао оставити оца и мајку, она је је |
| мени се чини, као да у њој имам накнаду за све оно, што сам изгубио у детињству своме.{S} Мени |
| живота не ћу много имати и као награду за то хтедох да живим бар после смрти своје...{S} Сад с |
| ви од свију ђака, те тако бејах у стању за ово неколико дана наћи већ четворо деце, коју ћу цел |
| утра!</p> <p>„Добро, Љубице!{S} Доћи ћу за цело, а сада идем,“ — рекох јој као ван себе од силн |
| — рече ми полазећи.</p> <p>— Оздравићу за цело, јер си ми донео <pb n="99" /> лепе вести! — ре |
| , да пева, а звуци гласовира њеног беху за мене тако чаробни, да ми на једаред неко усхићење, а |
| ло ступише у кола, а ја стајах и гледах за њима тужним оком:{S} Да ли ће и мене когод дочекати? |
| к се она вратила, ја већ више не знађах за себе.{S} Тек пред вече дођох опет к себи и кад отвор |
| к зазвонише.{S} Но после подне не бејах за књигу расположен, те за то изиђох у гору.{S} Ишавши |
| Section" /> <p>27/7</p> <p>Никад не бих за сада боље место за себе изабрати могао, него што је |
| никог немам!{S} Пустој заборавности бих за навек предан био?...{S} Ах!{S} Боже!{S} А моје су же |
| м ниједан једини корак учинио, како бих за њу <pb n="39" /> штогод дознао.{S} И не размишљајући |
| рече: „Ничем!“</p> <p>— Ничем! — рекох за њоме нескидајући ока с ње, а срцу ми тако би, као да |
| {S} Већ прође толико време, а ја не чух за њу још ниједне речи.{S} Ах, Боже! бојах се, хоће се |
| ј слутњи ствара, јер ја до данас не чух за њу још ниједне једине речи.{S} Мислећи о њој чисто м |
| лести својој, и сад ми остаде једва још за четрнаест дана да живети можемо.{S} Од оног једног ђ |
| како је стрина с њоме зло поступала још за живота стричева, но после смрти његове скоро је свак |
| ..{S} У мени се већ рађа мисао, ако још за који дан не добијем од ње одговора, да замолим Данку |
| и — растадосмо...</p> <pb n="64" /> <p>За неколико тренутака бејах на улици, где видех, да људ |
| о ван себе од силне узбуђености.</p> <p>За неколико тренутака после овог разговора ступисмо обо |
| су љубавни јади!“ — рекох смешећи се — „За такве јаде још не зна срце моје!{S} Мене боли, што м |
| називате?“ — упита ме Љубица.</p> <p>— „За то, што има кога; који се весели срећи његовој, па к |
| о ми је, као да и ње немам. —</p> <p>— „За што би се за сестру тако детињасто бринуо? — рече ми |
| ! — рече Марина и поче плакати.</p> <p>„За што да ти је тешко?“ — почех јој страсно говорити, ј |
| а, шта сам хтео тиме да рекнем.</p> <p>„За што га називан срећним, што беше кадар да и после см |
| пак <pb n="105" /> пусти ме, да се мало забавим у прошлости својој, јер ми прошлост поста на је |
| а он је човек, с којим се могу братски забављати.{S} Но осим њега беше Љубица главно лице за м |
| како ћу се са својом милом сестром лепо забављати: причаћу јој разне црте из живота свога, пева |
| ренем у К— сунцу своме.{S} Дошавши тамо забављах се неко време с Љубицом у соби, а око четир са |
| ј у цркву оде, те тако оста дома сама и забављаше се читањем.{S} На столу беху песме Бранка Рад |
| сах Љубици писмо, док ми се он са сејом забављаше.{S} По том одосмо нас двојица на колодвор. „С |
| ога дана њему у почаст приређују домаћу забаву, где се искупе сви њихови сродници и пријатељи, |
| p>5/5</p> <p>Не знам, каквим словима да забележим данашњи дан у дневник свој, да ли златним, шт |
| мо превијаше.{S} По красном плавом небу забели се по који залутали облачак тражећи другове свој |
| ли — — “</p> <p>У љубичиним лепим очима заблисташе се сузе као роса на цвећу, те с тога дирнут |
| заплачем.</p> <p>У данкином се оку сузе заблисташе и она ми тихо рече: „хоћу!“</p> <p>„Добро, Д |
| елике милине, јер у колико ме сада срце заболело, што сам је онако оставио и што више нисам пор |
| ми на једаред ноге да клецају, глава ме заболи и у њој ми поче да сева, очи ми се напунише суза |
| несрећа и да ће срце на ново да ме љуто заболи!...</p> <p>Стигав пред вече овамо и дошав дома р |
| говори!“</p> <p>— Гле!{S} Дакле ме није заборавила! — рекох радосно изненађен и руком дршћући п |
| !...{S} Ако <pb n="135" /> ме још нисте заборавили, уверен сам, да ћете ме бар с неколико милих |
| о уживим у створену будућност своју, да заборавим за горку садањост, и моје наде једна за друго |
| огод ми мати осудно не рече, да или вас заборавим или да се одречем породице своје!.. —</p> <p> |
| /p> <p>Ја бејах у загрљају Љубице своје заборавио на свет и све што је око мене...</p> <p>„Мили |
| ме болест сасвим удремала, да сам чисто заборавио, како је бити међу живим људима! — Но када пр |
| ако поступати, али шта ћемо?{S} Старост заборавља на младост и назива је лудошћу, а с тога и до |
| <pb n="28" /> ја никог немам!{S} Пустој заборавности бих за навек предан био?...{S} Ах!{S} Боже |
| да сам себе победим и да све то пустој заборавности предам, а то је, да сараним срце своје...{ |
| ите?{S} За што не предате све то пустој заборавности, па новим духом у живот не ступите, у живо |
| авши дома затечем мајку своју, где сама забринута седи.{S} Ја јој почех приповедати, како смо с |
| вне милине спопаде ме у једанпут немила забуна, јер сва крв ми појури у лице, пред очима ми ста |
| који је Данку амо довезао и донесе мали завежљај, у којем беху све данкине ствари.{S} За тим уђ |
| ркло, Данка ми дође и донесе један мали завежљај, мете га на сто и рече: „Знам Миливоје! да не |
| спремљена; ствари своје све је у један завежљај завила и на сто метнула, па хтеде још да ми ка |
| досмо још да свршимо, беше нам узајамна завера, да о том не ћемо ником ништа говорити, и од то |
| е остарује тад бих помишљао на некадању заверу своју, али слабост и болови тела не допуштаху из |
| једно срце ето је и ваше, и ја му чисто завидим, што у вашем срцу тако слатко живи!“</p> <p>Љуб |
| пламена васколиког села и сама у пламен завија!{S} Тада ми тек паде на памет мајка моја и сестр |
| а; ствари своје све је у један завежљај завила и на сто метнула, па хтеде још да ми каже „збого |
| е опет ферије, даћу Данку у који женски завод, да се за то време тамо поучава, а ја ћу отићи оп |
| си та бела голубица, коју је голуб тако заволео, а тај сам голуб ја!{S} Љубице, ја те волим, ја |
| на једну белу прелепу голубицу, и он њу заволи свим срцем својим.{S} И тако је волећи често би |
| мислим, да јој одма пишем.{S} Писмо сам завршио овим речима:</p> <p>„Ви сада имате два просиоца |
| а нема свршетка.{S} Покушајте ви, да је завршите, па бисмо је онда имали у целини обоје.“</p> < |
| еда, као да би хтела погледом својим да загледа у душу моју.</p> <p>— А ви ми приповедајте то, |
| да сте се вас двоје једно у друго јако загледали?“</p> <p>— А шта јој мати рече за мене? — упи |
| <p>КАРЛОВАЧКЕ И ПОСЛАНИКУ ГРАДА</p> <p>ЗАГРЕБА И КАРЛОВЦА НА СРПСКОМ НАРОДНОМ ЦРКВЕНОМ САБОРУ< |
| загрејаваше тако груди, као што ми сада загрејава. — О Мито!{S} Мито!{S} Ти ми донесе живота у |
| од како сам болестан, никад ми нада не загрејаваше тако груди, као што ми сада загрејава. — О |
| им ступих у собу, притрчи Данка к мени, загрли ме и заплака се на мојим грудима.</p> <p>„Шта је |
| ће све престати, јер ког једаред земља загрли у своја хладна недра, тај се више никад не смеје |
| ли добро види?{S} Но одма раширив руке загрли ме, па се са мном пољуби, говорећи ми: „Од куд, |
| адосно и пружи ми обе руке своје, да ме загрли.{S} Ми се загрлисмо и пољубисмо.</p> <p>— Слатка |
| брате!{S} Срећан ти пут!“ — рече, па ме загрли и пољуби, а сузе јој ударише као летња бујна киш |
| да је убијен друг њен, па тужно гучући загрли крилима голубиће <pb n="54" /> своје, па умре и |
| ерујем!“ — рекох јој весело, па је одма загрлим и дуго је држах на грудима својим!.{S} У том тр |
| много све за један дан!“</p> <p>И ја је загрлим оберучке, пољубим је у чело и уста, а она спуст |
| сам с њоме и мени дође, да је оберучке загрлим и стиснем на усколебане груди своје и да јој об |
| еља силна, да те на своје груди братски загрлим, да над твојом главом сузним оком тихо прошапће |
| ам Љубицу први пут, први и последњи пут загрлио, па је љубио, тад ми беше, као да сањам...{S} А |
| па јој глава клону на моје груди: ми се загрлисмо...</p> <p>Око мене као да се окреташе цео све |
| обе руке своје, да ме загрли.{S} Ми се загрлисмо и пољубисмо.</p> <p>— Слатка Данко!{S} Мени п |
| ј, да к’ њој одем, ипак не могу!“ Ми се загрлисмо <pb n="88" /> и пољубисмо, он седе и оде, а ј |
| „хоћу Љубице, душо моја!“—</p> <p>Ми се загрлисмо, пољубисмо и — растадосмо...</p> <pb n="64" / |
| сам данас рано већ тамо.“</p> <p>Ми се загрлисмо и пољубисмо, па се ћутећи растадосмо: она оде |
| чудно расположење, —- ја је већ хтедох загрлити, па рећи, да је волим и љубим, волим свом душо |
| оред Данке гледајући је, како у хладном загрљају вечитог санка слатко спава.{S} Сад нема више т |
| им, јер ти ме волиш!“</p> <p>Ја бејах у загрљају Љубице своје заборавио на свет и све што је ок |
| S} Да видите овако загрљену децу своју, загрљена два бедна сирочета?“..{S} Неколико тренутака т |
| че?{S} Где си мајко?{S} Да видите овако загрљену децу своју, загрљена два бедна сирочета?“..{S} |
| одзовем и одосмо далеко од залармане и загушљиве вароши у зелену гору разговарајући се о јадни |
| да искочи, јер не могаше више да сноси загушљиве <pb n="22" /> јаде црних слутња мојих, којих |
| х сасвим упео, да је морам опет за себе задобити, — „Ми као анђели кадгод зажелимо, да видимо р |
| животу навек руководити, онда сам опет задовољан и весео.</p> <p>Година 1848 дође главе добрим |
| што дуже живим, јер само тако могао бих задовољити жеље своје, да будем од користи народу своме |
| S} Но то није увек тако.{S} Кад је душа задовољна, па се сама собом бави, тад нема ничега слађе |
| исто брзо проћи.{S} И Данка ми је увек задовољна и весела, па и она вели, да не осећа, како јо |
| поведаше сваки своје осећајући се сваки задовољним и срећним, јер знају, како је слатко лити ра |
| и, где ће поглед да задржи?...{S} Ја је задовољно гледах и с лица јој могах читати, да је радос |
| воје су груди сада мирне, твоје је срце задовољно!{S} Ти сањаш красне снове, <pb n="71" /> лети |
| је сетне плаве очи и погледа ме нежно и задовољно, као да би ми хтела рећи: „Брате!{S} Ја сам с |
| ојим умиљатим оком и смешећи се нежно и задовољно.</p> <p>„Верујем вам, госпојице!{S} Но то ниј |
| ромашније него до сад, оно ипак мирно и задовољно, јер моје срце било би навек умирено и утешен |
| и чаробно шуштање зеленога лишћа груди задовољно надимаху.{S} Попесмо се на брег и гледасмо, к |
| ма мајке своје, како је дивно гледати у задовољно и весело лице озбиљног оца, како је милина гл |
| ека, а при том моје лепе наде сладе ово задовољство у такој мери, да могу живот свој назвати ид |
| /> жуто увело лишће.{S} Од свега дрвећа задржа ми поглед само онај велики орах, под којим сам п |
| у К—, где ће се неко време због свадбе задржавати, па ми међу осталим вели: „Миливоје!{S} Мили |
| Сад нема те силе, која би ме од Љубице задржала!{S} Ја идем к њој, идем одма!{S} Љубица не мож |
| а да ти је добро било, кад си се толико задржао!{S} Јеси ли био код Љубице? —</p> <p>— „Био сам |
| едаред клецати, а у очима не могох суза задржати.{S} Изиђох на улицу.{S} Свет иђаше тамо амо; н |
| ти, да ћу моћи одржати присуство духа и задржати сузе, кад је опет видим.{S} Но ипак смелим кор |
| гу страну, не знајући, где ће поглед да задржи?...{S} Ја је задовољно гледах и с лица јој могах |
| уде секу.{S} Ох!{S} И саме иконе као да задрхташе од љуте вриске, од силна бола невиних људи!.. |
| оје и хтеде ми нешто рећи, али јој усне задрхташе и она окрете главу, <pb n="57" /> отрже се из |
| } Ја узех од њега писмо, а руке ми тако задрхташе, да сам га једва отпечатио. „Шта ће сад то да |
| Исплатио сам стан, храну и све, што сам задужио до сад у болести својој, и сад ми остаде једва |
| сеница чује.</p> <p>Када сунце за брег зађе, увучем се у своју собу и станем сам о себи да мис |
| себе задобити, — „Ми као анђели кадгод зажелимо, да видимо родитеље своје, ми ћемо к њима као |
| p>4/11</p> <p>Бејах још у кревету, када зазвонише манастирска звона на јутрење, и не знам, да м |
| прође, да сам се зачудио, кад на ручак зазвонише.{S} Но после подне не бејах за књигу располож |
| ку, како <pb n="27" /> се бије у груди; заиста је велика жалост!{S} Сирота!{S} Већ му је била и |
| о ми опет певаше од радости, јер она ме заиста искрено <pb n="78" /> воли... „Ослоните се на ва |
| то својим црним оком, па тихо рече: — И заиста он у мом срцу слатко живи!{S} Кад бих у стању би |
| </p> <p>Ах, Љубице!{S} Љубице!{S} Ти си заиста анђео хранитељ живота мога!.. —</p> <pb n="52" / |
| главу, при свем том, што другим начином заиста нисмо кадри извући се из овог жалосног стања...{ |
| </p> <p>„Је ли Паја још тамо?“</p> <p>— Заједно се кренусмо из К—, ја овамо, а он у Б—, где ће |
| коме да кажем, те кад бих могао с вама заједно да кажем то вашој мајци, благи Боже! ја не бих |
| и кад устајемо, и кадгод смо нас двоје заједно, да му се молимо, да нам не да довршити седму г |
| ела, кад <pb n="42" /> бих могла с њиме заједно бити, но за сад то није могуће.{S} Али кад се П |
| икла, да бих хтела, да сам навек с њиме заједно. —</p> <p>„И ви ћете се од њега опет одучити и |
| његовој, па који би у невољи му с њиме заједно и плакао! —</p> <p>— „Па то је онда цео свет ср |
| каше, а плаках и ја с њоме!{S} Плакасмо заједно, и опет повод плача беше нам тако различит!{S} |
| е да оставим?{S} Ово кратко време бесмо заједно, два сирочета, уживајући једно као и друго даре |
| те чешће посећивати, те ћемо бити опет заједно.{S} А кашње ћеш ме, је л’, брате, ти опет к себ |
| ми клону, а чело ми проби ледени зној; закашљах се, а крв ми удари на нос и на уста; на очи ми |
| угом мојом: „Зар се све зло против мене заклело?“ рекох љуто.{S} Немирним срцем и брзим корацим |
| ти мени бар једну реч, реци, Љубице!{S} Заклињем те свим на свету!..“</p> <p>Док сам је ја овак |
| оја беше одма до школе, да тамо потраже заклона и уточишта.{S} И моја мајка узеде Данку на свој |
| о бедан и свакој опасности изложен, јер заклона ни с једне стране немам: мени се не би срце рас |
| диш, Данко, то су ти тајни нам природни закони, које називамо „божијом вољом“, о које се сирома |
| овати, већ је стадох приморавати, да се закуне.</p> <p>„Кажи, тако ми сунца!“</p> <p>— Тако ми |
| > <p>И тек што сам узео рукопис у руке, закуца ми срце тако јако, сва крв поче у мени врити, и |
| К— стадох пред љубичину кућу, а срце ми закуца тако нагло, да морадох посумњати, да ћу моћи одр |
| да своје радове гдегод прода, а оно ми закуца неко на врата и на моје „слободно“ ступи Мита ве |
| с обореном главом, но с мирном савешћу закуцати на туђа врата и запросити <pb n="19" /> комад |
| да га нико ни чуо није, те с тога сада закуцах јаче.{S} Не прођоше ни два три тренутка, а ја ч |
| едом затворена.{S} Но чим на прва врата закуцах, она се одма отворише, и преда ме ступи Љубица, |
| свртох се на све стране, па онда полако закуцах на врата.{S} Но то куцање беше по свој прилици |
| м месту, ту на крају ходника, кад сунце залажаше, сеђаше нам отац толико пута удубљен у бриге с |
| милину. — Кад поче <pb n="37" /> сунце залазити, а ми се упутисмо мало у гору, где нам умиљато |
| у драговољно одзовем и одосмо далеко од залармане и загушљиве вароши у зелену гору разговарајућ |
| и нас лепо дочека и код њега остасмо до заласка сунца.{S} Сви беху весели, само моје весеље беш |
| м руку, а сва крв у мени као да се поче заледити.</p> <p>Но пре, него што сам јој могао на то о |
| љубави своје, јер срцу ми би, као да се залеђава!..{S} О моје слатке наде и лепа будућности! шт |
| аси и како је девер к олтару води: па у залуд стадох трти и очи и чело, да је из главе избијем |
| 0/7</p> <p>Моје чекање беше дакле посве залудно.{S} Ја сам се данас спремио за пут и сутра зоро |
| о красном плавом небу забели се по који залутали облачак тражећи другове своје и гледајући на з |
| ити сву ону радост, коју сам тамо тугом заменила, јер док бејах код тебе, мени беше тако добро |
| воју у садање дане, и њихову горчину да заменим сладошћу далеких дана, који ми трепте пред душо |
| ео болести мојој.{S} Код остале двојице замењује ме један друг мој, али ако ова болест и даље о |
| и, да све то на другом свету престаје и замењује са вечном радошћу...{S} Али сада верујем само |
| с мајком њеном молећи је да ми ништа не замери; а поздравих Пају и његову госпу, јер они не бех |
| све мрачно и црно и ја не могу себе да замислим у будућност своју!</p> <p>Докле се у мени туга |
| } Љубица и цвеће!{S} Никад не бих могао замислити лепше слике од ове, где све цвеће око ње као |
| било.</p> <p>У том лођо надзиратељка и замоли ме, да одем, јер у то доба треба да су болесници |
| који дан не добијем од ње одговора, да замолим Данку, да остане бар још десетак <pb n="136" /> |
| х се свучем и легнем у постељу, а Данку замолим, да отрчи по лечника.{S} Но док се она вратила, |
| с Љубицом?{S} Рекох јој, шта је, па је замолих, да ми то име више никад не спомене. —</p> <mil |
| о је вила!..“ Ја је гледах сав очаран и занесен, <pb n="153" /> гледах јој лепе црне очи, гледа |
| го кад се душа сама собом <pb n="30" /> занима! — рече ми Љубица гледајући ме својим умиљатим о |
| Радичевића и одма видех, да се Бранком занима.</p> <p>„Читате ли радо Бранка?“ упитах је гледа |
| S} Али кад на срцу јади леже, тад је то занимање душино горко...“</p> <p>— Зар вама такви јади |
| ом, што се немам више ничем да надам, и заносим се у разне снове, како је грлим, како је љубим. |
| својем до сад још никад нисам осетио, а заношљиви мирис њене црне косе поче ме чисто опијати, п |
| ћег ћутања — „Ви не радите добро!{S} Ви заостајете у вашим пословима и пренебегавате ваше дужно |
| највећма ме пече, што ћу у тим невољама заостати у науци својој, а наука ми је све и сва, што м |
| е сунца у густом грању високе горе, цео запад беше златан и сва гора беше златна.{S} Мени ова п |
| се у своју собу и станем на прозор.{S} Запевка јадне мајке не могаше ми никако из главе изићи. |
| о одустао.{S} Но Љубица већ стајаше као запета пушка и једва чекаше, да почнем.{S} Ја почех чит |
| и да неко к мени иде.{S} Ја стајах као запета пушка.{S} Но како ми би, кад со врата отворише и |
| д Луком Вукаловићем, и међу тим именима записано је име и нашег Миливоја. —</p> <p>О чудна судб |
| м на улицу, да видим, кога сарањују?{S} Запитам једног манастирлију, који стајаше пред вратима, |
| — „То кад станем издисати, па сам себе запитам, шта сам на земљи радио, могу слободно рећи: „Л |
| дам јој право у очи, као да бих је хтео запитати, да ли је баш збиља уверена, да ја нисам сиром |
| дала, <pb n="34" /> да је могу тако што запитати.{S} И не чекајући од мене одговора рече даље: |
| дан. — Кад ми је то све исприповедала, запитах је, мисли ли тамо остати још и ово неколико дан |
| ше је слаба!“</p> <p>- А има ли наде? — запитах опет гледајући га таким погледом, да му одговор |
| поче се смешити.</p> <p>— Од Љубице? — запитах га мало зачуђен. — А од куд ти да доспеш тамо?< |
| ик и стаде је дуго посматрати.{S} Ја га запитах, шта мисли?</p> <p>„Сувише је слаба!“</p> <p>- |
| Да се није кудгод одселио?{S} Те за то запитах исту госпу: <pb n="23" /> „Молим вас лепо, не б |
| моје, а Данка покри рукама лице своје и заплака се као мало дете, кад ступисмо гробу оца свога. |
| собу, притрчи Данка к мени, загрли ме и заплака се на мојим грудима.</p> <p>„Шта је теби сад?“ |
| ао, и тек што сам кући дошла, ја сам се заплакала и дуго сам плакала!.{S} Па зар нисам имала пр |
| ам оболела!..{S} Ноћас сам се у постељи заплакала, мати ми чула плач, па сам јој онда рекла све |
| о и тужно, да бих се јадан од свег срца заплакао; час стајаше поред мене држећи главу на мојим |
| допуштаху извршење њено, па би се чешће заплакао и мени на срце мећао, ако будем жив и здрав да |
| моје покојне Марине, тамо бих се навек заплакао и молио је, да ми опрости што још нисам умрьо. |
| ево ја донела.“ — Ја мало што се нисам заплакао, тако бејах дирнут данкиним овим добрим делом |
| о, нити би марио...{S} Ко би се за мном заплакао?{S} Ко би мени гроб мој цвећем окитио?{S} Нико |
| га обузе груди, да бих се чисто на ново заплакао!..{S} После свирке беше нам разговор доста жив |
| и ја кога имати, на чијим ћу се грудима заплакати моћи?{S} хоће ли мени <pb n="18" /> когод вес |
| {S} Ах, Боже! бојах се, хоће се на мене заплакати, а то би ми теже било, него да ми падну на ср |
| и човек на први мах помислио, сад ће се заплакати... — Она поче цвеће брати и венац плести тихо |
| а моје боно срце, да се и ја на једаред заплаках горко...</p> <p>Кад се тако наплакасмо, умирен |
| Мислећи на њу и гледајући у писмо њено заплаках се и од тешке туге и од велике милине, јер у к |
| и мени сва крв у лице пође, моје се очи запламтише, кроз срце ми прође нека дивна <pb n="50" /> |
| ви не годи, те се тако једи, а каткад и заплаче... —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>25/ |
| м гласом, усиљавајући се, да се како не заплачем.</p> <p>У данкином се оку сузе заблисташе и он |
| са и спомена...{S} Више се пута у сну и заплачем, те кад се пробудим, ја сам себе питам, да ли |
| и; више ми пута дође, да се тако слатко заплачем.{S} Тешко ми је отићи с овог света без икаква |
| ца свога, да тамо клекнемо и да се тамо заплачемо, ја мислим, да бисмо срећнији били... —</p> < |
| приликом при чаши вина, — не знам, како започесмо разговор о неизвесности живота, о смрти, — ре |
| мирном савешћу закуцати на туђа врата и запросити <pb n="19" /> комад хлеба?{S} Ја нисам никакв |
| лепе наде, моје лепе и слатке наде!{S} Зар ме тако брзо остависте?...{S} О моја мила будућност |
| висте?...{S} О моја мила будућности!{S} Зар сам те зидао на темељу тако лошом, тако трошном?... |
| ах...</p> <p>О Данко!{S} Мила Данко!{S} Зар ћу и тебе да изгубим?{S} И тебе, једину наду, једин |
| атњу и невољу и онако веће навикнуо.{S} Зар би то за мене штогод чудно било, кад бих морао ноћ |
| р не би доста јучерањи пехар отрова?{S} Зар још да га пијем?{S} Зар ми срце није доста отровано |
| зашто онда седим овде?{S} Шта чекам?{S} Зар не би доста јучерањи пехар отрова?{S} Зар још да га |
| ехар отрова?{S} Зар још да га пијем?{S} Зар ми срце није доста отровано?{S} Зар још да га трује |
| и, мећем случај, данас за њу дознао?{S} Зар је не би морао оставити опет тамо, где си је и наша |
| {S} Зар ми срце није доста отровано?{S} Зар још да га трујем?{S} Па чега ради?{S} Ради неверне |
| срећан и блажен, но никад као данас?{S} Зар бих могао прегорети очи њене?{S} Њене лепе очи, кој |
| ао још много пута да љубим?{S} И опет — зар бих се могао Данке одрећи?{S} Једине сестре своје з |
| аху сасвим безбрижно и весело.</p> <p>— Зар има и таквих људи, који га не читају радо? — одгово |
| да одете, док она није дошла!“</p> <p>— Зар ме твоја мати мрзи? —</p> <p>„Не мрзи, не!{S} Али о |
| е то занимање душино горко...“</p> <p>— Зар вама такви јади на срцу леже? — упита ме Љубица и о |
| ња“. —</p> <p>„А од куд знаш?“</p> <p>— Зар ме ти за такву Српкињу држиш, да не знам ни химну с |
| и рече да треба тамо да одеш.</p> <p>„А зар је био лечник код мене?“ — упитах је мало зачуђен.< |
| се заплакала и дуго сам плакала!.{S} Па зар нисам имала право, Миливоје?{S} Ако сам ја сирота, |
| јер страх ми се помеша са тугом мојом: „Зар се све зло против мене заклело?“ рекох љуто.{S} Нем |
| тиш, брате? — говораше ми Данка даље — „Зар није боље радити, него гладовати или просјачити?{S} |
| и хтедох је на послетку и тући.</p> <p>„Зар ја немам родитеља?“ — рекох јој тарући сузне очи св |
| " /> <p>— Твоја рука не ће никад толико зарадити, колико ова невоља од нас изискује!</p> <p>„Мо |
| ро било; но ово су бриге такве, које ми заробише сваку мисао и које ме и дању и ноћу прате непр |
| биљне очи при овим речима тако необично засветлише, да сам одма могао мислити, да ће ми штогод |
| о ме нада љуто вара!{S} Ах!{S} Кад зора засвити, ја мутним оком погледам на светле прозоре; гле |
| дам и слушам, док ми се у очима суза не засија и док их бони уздах мој од мене све не растера!{ |
| Па и Марка често сањам, да му око сузом засија од бола, што здравља нема, те умире без гласа и |
| растужило, не би <pb n="115" /> се око засијало!..{S} Мислећи на Љубицу мишљах и на могућност, |
| и моја и у мојем душевном свету опет ће засијати сунце...</p> <p>Срцем пуним наде и опет пуним |
| могао бар стан да плаћам; а на данкину заслугу не могу такође много рачунати, јер што сирота у |
| ужећи другога морала би себи кору хлеба заслуживати.{S} У таким мислима проведох скоро цели дан |
| ом срцу тако слатко живи.{S} И он је то заслужио и треба да у сваком срцу живи! —</p> <pb n="35 |
| одма леже и за неколико тренутака мирно заспа.{S} Ја приђем к прозору, наслоним се на гвоздене |
| онила од ветра и кише, па тамо сирота и заспала! —</p> <p>„Дакле на улици под капијом?“ — рекох |
| , које је шити почела, па шијући тако и заспала...{S} О Данко!{S} Данко!{S} Ако већ умрети мора |
| се мало одморим, но где морадох одма и заспати, јер ја и не знам, како сам амо доспела!</p> <p |
| јер надојен милином љубичиног поздрава заспах као дојенче што заспи надојено мајчиним млеком.{ |
| наместише постељу, у којој брзо на ново заспах. — Сутра дан добисмо новости из <pb n="12" /></p |
| бичиног поздрава заспах као дојенче што заспи надојено мајчиним млеком.{S} Но у колико ми ова н |
| но лежим и опет једва кад и кад могу да заспим, јер ми бриге не дају спавати.{S} Данас по подне |
| кад угасим свећу, да легнем, па док не заспим, нису ми празни, већ пуни као што је пуно срце м |
| ик, који редовно долази у тамошњу кућу, застаде јуче код ње и поче <pb n="133" /> с њоме свакој |
| затекох Пају, који кад ме виде, зачуђен застаде гледајући ме тако, као да сумње, да ли добро ви |
| ада сам иста врата равнодушно отварао и затварао, равнодушно преко прага прелазио, а сада?{S} С |
| владаше нема тишина и врата беху редом затворена.{S} Но чим на прва врата закуцах, она се одма |
| ну белим покровом, а плаве очи беху јој затворене, усне јој беху још румене, па као да ми тихо |
| касмо...</p> <p>Дошав натраг у манастир затворим се у своју собу и станем на прозор.{S} Запевка |
| молио..{S} Када уђох у стаклени ходник, затекох Пају, који кад ме виде, зачуђен застаде гледају |
| жалостан одох данас рано у болницу, где затекох Данку у највећим мукама.{S} Кад седох поред пос |
| n" /> <p>27/8</p> <p>Дошавши данас у К— затечем Љубицу у башти, где весело певајући надгледаше |
| а.{S} Тек пред вече уморан дошавши дома затечем мајку своју, где сама забринута седи.{S} Ја јој |
| лахирен уђем у кућу, где на срећу своју затечем Љубицу саму, јер мати јој беше већ у цркви.</p> |
| видех, да људи већ излазе из цркве, те зато убрзам кораке и за тили часак бејах у гори, која в |
| једва могаше по гдекоја звезда тамо амо затрептати; а око манастира беше све тихо као на гробљу |
| гама држати, а при том ме љута грозница затресе, да мишљах, раздробиће ме.{S} Данка видевши ме |
| авина по селу тако јако, да се сва кућа затресла.{S} То беху непријатељски топови.{S} Сви одма |
| говараху.{S} Кад сутра дан још пре зоре затутњи нешто као грмљавина по селу тако јако, да се св |
| p>„То је лепо, Миливоје, што си се тако заузео за сестру своју!“ рече Мита гледајући у Данку, к |
| а благодарити, мени, који сам се толико заустезао, да јој пружим руку своју, кад она беше у нај |
| </p> <p>— И опет има Данка прво теби да захвали, па онда мени! — одговорим Мити.{S} Данка беше |
| к мој, син једнога званичника, да ми се захвали на труду моме и да се са мном опрости, јер му с |
| ет од оца и мајке, да према њој покажем захвалност своју, дужну својим врлим родитељима; у Мити |
| отићи кудгод у службу, па ћу сама себе захрањивати, а уједно ћу моћи и тебе помагати. — Одобри |
| се почне сумрак да хвата и у зиду попци зацврче: тад ми машта ствара свакојаке слике, и преда м |
| болнице рече ми надзиратељка, да сутра зацело дођем, јер се лечник <pb n="161" /> изразио, ако |
| нако оглас у новине дао, те за који дан зацело ће ти стрина јавити, где је и како је и шта је с |
| има, на којима Паја стајаше. „Не знам!“ зачу се из друге собе и ја познадох одма љубичин глас. |
| ба да је пао, ступи преда ме и чисто се зачуди, кад ме виде свега збуњеног и уздрхталог.{S} Дол |
| м и време ми тако брзо прође, да сам се зачудио, кад на ручак зазвонише.{S} Но после подне не б |
| ад сване, кад ли се смркне.{S} Чисто се зачудих, кад ми Данка рече, да је данас први дан пролећ |
| шавши <pb n="33" /> у двориште чисто се зачудих, кад пред лепом великом кућом спазих дивну башт |
| каквим ли сада!</p> <p>Дошав у манастир зачудише се калуђери, од куд сад у ово доба да им дођем |
| ходник, затекох Пају, који кад ме виде, зачуђен застаде гледајући ме тако, као да сумње, да ли |
| ма.</p> <p>„Шта је теби сад?“ упитах је зачуђен.</p> <p>„Ах, слатки брате!{S} Ја сам поред тебе |
| .</p> <p>— Од Љубице? — запитах га мало зачуђен. — А од куд ти да доспеш тамо?</p> <p>„Неки смо |
| рава.</p> <p>— А куда? — упитах је мало зачуђен.</p> <p>„У Б—, јер је тамо добио сталну службу; |
| био лечник код мене?“ — упитах је мало зачуђен.</p> <p>— Био је; одма је са мном дошао.{S} И о |
| ху ми угодни, јер сви ми изгледаху више зачуђени него обрадовани, нарочито љубичина мати.{S} До |
| изгубити.{S} Гледаћу да што више новаца заштедим, па кад наступе опет ферије, даћу Данку у који |
| ам, ничем!{S} Тако ми она рече!..{S} Па зашто онда седим овде?{S} Шта чекам?{S} Зар не би доста |
| илије и чаробније, јер кад ми поветарац зашушти у зеленом лишћу, мени се чини, као да се шећу о |
| ренице своје, то поче с Љубицом шалу да збија.{S} Шала беше из почетка врло пријатна, но реч по |
| че <pb n="133" /> с њоме свакојако шалу збијати, да му најпосле мораде рећи неколико опорих реч |
| ми одма после краћег поздрава.</p> <p>— Збиља сам јадник! — рекох обрадован доласком његовим. — |
| своме, да га он даље поучава.</p> <p>— Збиља!{S} Сирома човек мора као и тиран да је свуда и о |
| да је ова дивна и мени тако мила глава збиља на мојим грудима!{S} Но поред ове дивне милине сп |
| сам бар сасвим уверен, да ће ми се наде збиља остварити, опет би срце могло мирно бити; али игр |
| ти, као да би ми тиме хтела рећи, да се збиља није надала, <pb n="34" /> да је могу тако што за |
| ајући јесам ли ја кадгод то красно лице збиља љубио? — — И у момка њеног дуго гледах, он је вис |
| ловица; „Док ме имаш, ти ме не знаш.“ И збиља, док бејах здрав, никад не осећах тако живо лепот |
| о си га Паји писао и сви рекосмо, да си збиља племенита срца; но нико те тако не уздизаше, као |
| уговањем својим; јер овде не може човек збиља ништа друго радити, већ само туговати.{S} Ова веч |
| воје...{S} Па да ли је онда такав живот збиља од свега најмилији?..</p> <p>Ја видех, да у овој |
| јем, да на њеним лепим црним очима беху збиља усне моје!... „Она ме воли! мишљах непрестано, и |
| ми велите), да вам искрена будем, почех збиља сумњати у искреност и верност љубави ваше, у толи |
| о да бих је хтео запитати, да ли је баш збиља уверена, да ја нисам сирома? —</p> <p>После подуж |
| е породици где је Данка била, да се баш збиља уверим, да није више тамо.{S} Домаћица ми рече са |
| аћи, што би ми могло тугу да ублажи.{S} Због моје туге и умора мога смилова се најпосле сан на |
| есмо обадвојица слаби, болешљиви, ваљда због тога, што много пута гладовасмо.{S} Једном прилико |
| и Љубица?{S} Они ваљда мисле, да сам ја због тога отишао, што ме стара госпа увредила?{S} У ост |
| Паје, писано у К—, где ће се неко време због свадбе задржавати, па ми међу осталим вели: „Милив |
| , да буде служавка.{S} Она вам одрицаше због тога свако човечанско осећање, а при том би још го |
| них душмана.{S} Наш народ страда једино због ових последњих.{S} Па за то, брато, ако већ видим, |
| а ми је чисто мука! — рекох Мити једино због тога, да га не испитујем пред Данком.</p> <p>Чим и |
| а се бојим за сестру своју, и то једино због тога што је баш код стрине, своје, која никад не б |
| утра рано. —</p> <pb n="138" /> <p>— Па збогом, брате!{S} Срећан ти пут!“ — рече, па ме загрли |
| тоб’м никад и не растајем! —</p> <p>„Па збогом, брате!{S} Ето је већ у велико дан; а ја треба д |
| ивоту видети, не може нико знати; за то збогом, па будите срећни, срећнији од мене!“</p> <p>Чим |
| чим Љубица дође к нама, приђем к њој: „Збогом, госпођице!“ — рекох јој доста мирно — „Да ли ће |
| а сто метнула, па хтеде још да ми каже „збогом“.</p> <p>„Збогом, Миливоје!{S} Ја одлазим!“ — ти |
| како је.{S} Кад ми данас дође, да узме „збогом“ од^мене и Данке, седох, те написах Љубици писмо |
| >— Данас ми дође Мита, да узме од мене „збогом“.{S} При поласку му рекох, да ми поздрави Љубицу |
| нам; тек ја одох, а не рекох Љубици ни „збогом!“ Читав дан путовасмо и једва ноћу стигосмо у Т— |
| хтеде још да ми каже „збогом“.</p> <p>„Збогом, Миливоје!{S} Ја одлазим!“ — тихо ми рече гледај |
| јој беху још румене, па као да ми тихо зборе: „Ја сам већ постала анђео, хајде и ти!{S} Ја сам |
| ко ме друкчије гледа, свако ми друкчије збори; а ја их гледам и слушам, док ми се у очима суза |
| ем.“ </p> <p>Ја је мирно слушах, шта ми збори, и ако ме свака реч њена као отровна стрела удара |
| ојим црним оком, и тај поглед беже тако збуњен и нејасан и опет тако диван и сладак: „Ах, Милив |
| а чујем, шта је даље било?“ рече Љубица збуњено и устаде с места свога.{S} Ја видех, да је сасв |
| моје питање слеже раменима, погледа ме збуњено и тужним ми гласом рече: „Ничем!“</p> <p>— Ниче |
| е, сав поцрвени и „А гле Данке!“ тихо и збуњено рече и <pb n="113" /> стаде се на све стране ос |
| ! — рече смешећи се и погледа ме некако збуњено, а румен јој обли цело дивно лице.</p> <p>Мене |
| ику, да вас не посетим. — рекох му мало збуњено.</p> <p>Он ме одма уведе у собу, где осим љубич |
| ме и чисто се зачуди, кад ме виде свега збуњеног и уздрхталог.{S} Долазак ме његов сасвим изнен |
| анас ми дође један ђак мој, син једнога званичника, да ми се захвали на труду моме и да се са м |
| а скоро смести ме добра домаћица у тако звану „гостинску собу,“ где ме бела постеља прими на св |
| она по свој прилици мишљаше, да сам је звао, да јој кажем, да ћу је сутра — прексутра к себи у |
| усти облаци, да једва могаше по гдекоја звезда тамо амо затрептати; а око манастира беше све ти |
| мном отворена стоји, и у којој се дивна звезда сјаји, љубав моја к роду своме наслеђена од врло |
| пло вече.{S} Плаво ведро небо беше пуно звезда као и шеталиште што беше пуно света.{S} Ја и Дан |
| лажим.{S} Небо беше сасвим ведро и пуно звезда, око мене шушташе зелено лишће, с неба падаше ро |
| срећа скоро то исто, што и малом детету звезда на небу?..{S} Како ми је тешко живети!{S} Ја сам |
| сузним оком у небо, у звезде: “Ој драге звезде!{S} Видите ли, шта Данка ради?{S} Моја сирота Да |
| ија; <pb n="122" /> да прелећеш с једне звезде на другу, па са сваке да гледаш на земљу, шта љу |
| у плаво ведро небо, по којем небројене звезде дивно светлуцаху.{S} Свуда беше тихо и све беше |
| трепте пред душом мојом, као што трепте звезде у зимској ноћи, како бих тада био срећан и блаже |
| зе...{S} Погледах сузним оком у небо, у звезде: “Ој драге звезде!{S} Видите ли, шта Данка ради? |
| дивно прижељкују!{S} Како косови слатко звижде!{S} Сваки ме гласак њихов тако чудно у срце дира |
| а око себе слушати косове, како весело звижде, слушати славује, како сетно прижељкују!.{S} Куд |
| Изишавши данас у двориште чујем, да сва звона звоне.{S} Најпре мишљах, да је данас какав светац |
| азне мисли.{S} У том почеше манастирска звона да звоне.{S} Романтичан звук манастирских звона н |
| ш у кревету, када зазвонише манастирска звона на јутрење, и не знам, да ми је икад глазба срцу |
| а мртвацем.{S} Тужни звуци манастирских звона чињаху ову жалост још жалоснијом...{S} Дошавши на |
| звоне.{S} Романтичан звук манастирских звона навек ме је узбуђивао и у лепше мисли бацао, па т |
| 1" /> сада ова сетна милозвучност малих звона.{S} Прва мисао би ми Љубица, те се сетих лањских |
| и.{S} У том почеше манастирска звона да звоне.{S} Романтичан звук манастирских звона навек ме ј |
| ши данас у двориште чујем, да сва звона звоне.{S} Најпре мишљах, да је данас какав светац, но к |
| рам, ето те исте порте, но гле какав је звоник сада!{S} Такав не беше пре!{S} Сад је са свим ни |
| улицама поче ме које мноштво људи, које зврјање многих кола као из сна да буди.{S} Како је свет |
| настирска звона да звоне.{S} Романтичан звук манастирских звона навек ме је узбуђивао и у лепше |
| и се чињаше, да слушам вилу, да пева, а звуци гласовира њеног беху за мене тако чаробни, да ми |
| шешир пођем и ја за мртвацем.{S} Тужни звуци манастирских звона чињаху ову жалост још жалосниј |
| песме, које нису ништа друго, већ тужни звуци младог и јадног срца мога, а она ће мени показива |
| госпа увредила?{S} У осталом ово ми је згодна прилика, да им пишем, те кад чују, за што сам от |
| својих милих умрлих, па му се тамо срце згрева расхлађено у туђем свету: тако је исто мени сада |
| о и мени на срце мећао, ако будем жив и здрав да живим и радим за народ свој, па ако ми штогод |
| ле тешим се једино тиме, што сам млад и здрав, па као такав могу се на све одважити, могу све н |
| стање јадно и бедно, но ипак млад сам и здрав сам, па се тешим, да ће све моје невоље ваљда кад |
| опустити, да умрем.{S} Али док је човек здрав, може много да поднесе, а чим се поболи, његова у |
| свога, који тако болан беше и сад опет здрав по гори хода?{S} Ах!{S} Твој слатки поздрав ули м |
| маш, ти ме не знаш.“ И збиља, док бејах здрав, никад не осећах тако живо лепоту света и сладост |
| е — „Но што му драго!{S} Ја сам млада и здрава, па ћу радити; а при том ћу те чешће посећивати, |
| слони се и ти једном на мене!{S} Ја сам здрава, ако ниси ти!“</p> <pb n="103" /> <p>— Твоја рук |
| едах на улицу, по којој многи људи, сви здрави, тамо амо мирно ходаху!..{S} Моје срце беше пуно |
| ам, да му око сузом засија од бола, што здравља нема, те умире без гласа и спомена...{S} Више с |
| .{S} За то, Данко, пази бар ти на своје здравље.“</p> <p>— Не бој се, Миливоје, за мене!{S} Паз |
| и не ће никад ништа да прећуте.{S} Моје здравље не беше онако темељно, као што би при бољим при |
| тину овог дана, можда и у своје душевно здравље, јер мени беше тешко сам себи да верујем, да на |
| је, која пливаше у радости, што ме опет здравог види.{S} Ах!{S} Како ми мило би, кад погледах н |
| мен са срца спао, кад бих је видео опет здраву и веселу!... — Питаше ме шта је с Љубицом?{S} Ре |
| е лепо поздравила, ипак ми поче срце да зебе...{S} С тога намислим, да јој одма пишем.{S} Писмо |
| им се, бојим се, јер ми срце непрестано зебе, а десно ми око непрестано игра... —</p> <mileston |
| ца, драга Љубице! и мени срце чудновато зебе; но ипак где је зебња, ту је и нада...{S} Поздрави |
| ени срце чудновато зебе; но ипак где је зебња, ту је и нада...{S} Поздравите милостиву мајку ва |
| олико ми опет дан поста неугоднији, јер зебња моја, да ће ме и од ова два ђака који оставити, е |
| цем пуним наде и опет пуним непобедљиве зебње изиђох из собе своје.{S} Дан беше веома пријатан, |
| леду беше толико наде и радости, колико зебње и слутње!{S} Тај поглед ја сад тек схваћам и разу |
| а црну густу јој косу дивно украшаваше зелен венац...{S} Да су могли од куд устати сада стари |
| , брато, ако већ видим, да морам млад и зелен умрети, то опет не ћу изданути на гњилој постељи, |
| n="109" /> је мило гледати зелену гору, зелене долине, по којима се несташни лептири весело виј |
| полако к земљи да спушта.{S} Уставши са зелене траве отрже ми се тешки уздах из боних груди, је |
| е, као да тице умилније поју, као да се зелене гранчице разгранатог дрвећа чаробније нихају, а |
| м ведро и пуно звезда, око мене шушташе зелено лишће, с неба падаше роса на мене, и све то чиња |
| зликом, што око манастира не шушти више зелено лишће, већ увело жуто, и што се од свију тица је |
| рца немилице гоне, као црв подгризајући зелено стабло мојих лепих и слатких нада; јер кад помис |
| и поји малих певачица и чаробно шуштање зеленога лишћа груди задовољно надимаху.{S} Попесмо се |
| дно било, кад бих морао ноћ провести на зеленој трави под плавим кровом ведрога неба?{S} Кад би |
| и на којем сам лане више пута лежећи на зеленој трави премишљао о преживелој прошлости и по сво |
| згранатог дрвећа чаробније нихају, а по зеленој <pb n="16" /> трави бистра роса као да беше и о |
| ћу, које пред њим шарену главу своју по зеленој трави тамо амо превијаше.{S} По красном плавом |
| чицама и свирајући сетне песме своје по зеленом лишћу, миловаше ме по бледом лицу ћаркајући на |
| робније, јер кад ми поветарац зашушти у зеленом лишћу, мени се чини, као да се шећу око мене ви |
| челице весело облетаху, а над главом у зеленом лишћу разлегаху се умиљати поји раздраганих пев |
| смрти!“ —</p> <p>У таким мислима ходах зеленом гором, док не дођох до једног потока, старог по |
| м дрвећем спустим уморено биће своје на зелену меку траву.{S} Моје душевно стање беше још и сад |
| азне песме; а ја се пружим полеђушке на зелену траву, бацим шешир преко лица, склопим очи, па п |
| ак тражећи другове своје и гледајући на зелену гору, па као да се смишља, да ли да се овде стан |
| ишав опет у гору прострем капут свој на зелену траву, легнем на њега и удубим се у разне мисли. |
| како ми <pb n="109" /> је мило гледати зелену гору, зелене долине, по којима се несташни лепти |
| алеко од залармане и загушљиве вароши у зелену гору разговарајући се о јадним прошлим данима жи |
| ! — Но када прођох кроз варош и дођох у зелену гору, ту ми се тек срце отварати поче!{S} Мени с |
| се ходом већ уморисмо, седосмо на меку зелену траву у пријатном хладу разгранатих мирисавих ли |
| аше друга, сасвим противна љубав; љубав земаљска.{S} Као дете молио сам бога, да што пре умрем |
| сле смрти, много лепши и слађи нег овај земаљски.{S} Камо среће, да и сад верујем!...{S} Све уд |
| не, и мени се живот учини као робија, а земља као тамница, на коју је сваки осуђен, да неко вре |
| а мене ће све престати, јер ког једаред земља загрли у своја хладна недра, тај се више никад не |
| као да се небо на мене руши, као да се земља пода мном проваљује, и ја јој полако, но очајно в |
| док ја одем под земљу, ти ћеш остати на земљи, остаћеш сама без брата свога.{S} Ко ти може доба |
| шка брига на челу, као што ноћу мрак на земљи лежи, и мени беше, као да треба да певам и плачем |
| дисати, па сам себе запитам, шта сам на земљи радио, могу слободно рећи: „Лечио сам се!“ Ах!{S} |
| ем само у овај једини живот, у живот на земљи: једаред се само живи.{S} Па и тај једини живот п |
| ако мора бити, ја ћу пркосити и небу и земљи, али ми те отети нико не ће!“</p> <p>— Што се мој |
| х, поче се сунце <pb n="25" /> полако к земљи да спушта.{S} Уставши са зелене траве отрже ми се |
| {S} Ништа!{S} Знам, да се не ћу дуго по земљи повлачити и док не дође час, да и ја у гроб легне |
| бола, око ми беше пуно суза...{S} Света земљо!{S} Како ме чудном, тајном силом к себи <pb n="75 |
| арог друга и доброг пријатеља, Пају Н—, земљомерника из К—, који са својом лепом сејом Љубицом |
| на шарену дугу, па ћемо гледати доле на земљу.{S} Ах!{S} Марино!{S} Како те може бити жао, да п |
| се одма уверио, чим сам ступио ногом на земљу, јер чисто не могу и не умем да идем.{S} За то се |
| х!{S} Оче!{S} Оче!...“ И ја се бацих на земљу скоро онесвешћен...{S} Људи, који туда трчаху, ви |
| езде на другу, па са сваке да гледаш на земљу, шта људи раде, па кад видиш, да који што криво р |
| кад и не плаче...{S} Но док ја одем под земљу, ти ћеш остати на земљи, остаћеш сама без брата с |
| а узбуђена стајаше као нема гледајући у земљу, а рука јој у мојој руци непрестано дрхташе, као |
| да долазим.{S} Ја бејах у селу Ј—, код зета истога човека, који ме на кола узе.{S} Неко сам вр |
| з цркве на поље, прескочим пола срушени зид, па са светином бегати стадох.{S} Куд сам бегао, то |
| е, које верује у свачије речи и на њима зида ваздушне куле!{S} Но у колико ови јади беху тешки, |
| } О моја мила будућности!{S} Зар сам те зидао на темељу тако лошом, тако трошном?...{S} Ах!{S} |
| изиђем на чесму, која преко од цркве у зиду под кровом стоји, и ту се стадох умивати хладном и |
| је!{S} Кад се почне сумрак да хвата и у зиду попци зацврче: тад ми машта ствара свакојаке слике |
| н од дана да оделим, јер као да се цела зима слила у један дан, то се тешим, да ће и ови дани к |
| дар тога врта, на том би месту и лети и зими морало навек цвеће да цвета; на том бих месту учио |
| ед душом мојом, као што трепте звезде у зимској ноћи, како бих тада био срећан и блажен!{S} Ова |
| а, да опет Љубицу видим; али кад на ову зиму погледам, у којој не могу <pb n="87" /> дан од дан |
| пролећа.{S} Чини ми се, као да сам ову зиму преспавао, и не знам, да сам осим детињства свога |
| устом грању високе горе, цео запад беше златан и сва гора беше златна.{S} Мени ова појава беше |
| , цео запад беше златан и сва гора беше златна.{S} Мени ова појава беше тако дивна и тако мила, |
| се чини, као да се шећу око мене виле и златне паунице!..</p> <p>У гори пробавих цело пре подне |
| певати.{S} Кроз моје прозоре продираху златни зраци јутарњег сунца и ја скочив с постеље стадо |
| лежим данашњи дан у дневник свој, да ли златним, што сам оздравио, или крвавим, што се растадох |
| и, да ћу временом називати ово доба још златним и срећним, што немам већих брига, већ водим бри |
| ажем, лепо сањао.{S} Ах! камо сада оних златних дана, кад су ми се све жеље и наде спајале у је |
| !{S} Данко!{S} И теби ће твоје девовање златно бити?..{S} Ах!{S} Кад бих се могао само још једа |
| за суђенога свога, безбрижно уживајући златно девовање своје, дотле она тужним срцем проводи н |
| а ступих у овај дом, у којем сам провео златно детињство своје!{S} Толико лепих и светих успоме |
| ј молећи је, да јој није ништа рекао из зле намере, већ једино за то, што је воли.{S} Љубица пр |
| оја Данка!{S} Данас јој беше опет веома зло, јер читав дан проведе у великој ватри и таким мука |
| ло наслутити, као што је и Сакунтали на зло наслутило!.. —</p> <milestone unit="subSection" /> |
| а ми десно око, па се бојим, хоће ми на зло наслутити, као што је и Сакунтали на зло наслутило! |
| и се помеша са тугом мојом: „Зар се све зло против мене заклело?“ рекох љуто.{S} Немирним срцем |
| ја на врат.{S} Па како је стрина с њоме зло поступала још за живота стричева, но после смрти ње |
| анас цели дан бејах тако јако узбуђен и зло расположен, као да ми се Бог зна шта страшно догоди |
| а тамо ферије проведем.{S} Но са новцем зло стојим, не ћу имати ни за по пута.{S} Али најпосле |
| !{S} Миливоје!{S} Реци, да ти није опет зло?“</p> <p>— Биће, ако није! — тихо јој рекох гледају |
| кама, какве машта само у неизвесности и злој слутњи ствара, јер ја до данас не чух за њу још ни |
| о после смрти његове скоро је сваки дан злоставила; нарочито од како се преселише у варошицу М— |
| јаву пред собом, мени се туга као каква змија опет у срце увлачити поче, а из очију ми на ново |
| Мита и као стена сасвим равнодушно, као змија сасвим хладно рече ми: да је добио од Паје писмо, |
| уједно и тако ледене, као да се у њима змије легу.{S} Пред очима душе моје беше ми све мрачно |
| уђен и зло расположен, као да ми се Бог зна шта страшно догодило.{S} И узрок свему томе беше у |
| ама, а Љубица не зна за то ништа!{S} Не зна, моје ми срце вели, да не зна!{S} Идем к њој, идем |
| та!{S} Не зна, моје ми срце вели, да не зна!{S} Идем к њој, идем одма!“ ...{S} И не премишљајућ |
| ако наглог одласка мога?{S} Па ваљда не зна ни Љубица?{S} Они ваљда мисле, да сам ја због тога |
| ам требао побећи!{S} Ах!{S} Он ваљда не зна, да је само Данка узрок тако наглог одласка мога?{S |
| кад кога почне несрећа да гони, она не зна, шта је доста.{S} И овај добри голуб умре и голубић |
| је урадила њена мати сама, а Љубица не зна за то ништа!{S} Не зна, моје ми срце вели, да не зн |
| тупити као непознат, за којег нико и не зна, да живи на свету.{S} У дворишту као и у кући влада |
| екох смешећи се — „За такве јаде још не зна срце моје!{S} Мене боли, што ме несрећа гони.{S} Си |
| уне суза.</p> <p>„Драга мој Паја!{S} Ко зна, како ће му тамо бити!“ рече ми мати његова, кад се |
| гледа могох и морадох увидети, да добро зна, за што сам амо дошао, и да не верује, да су ме дру |
| мој!{S} Боже мој!{S} Да ли ова девојка знаде и да ли осећа, како ја њу волим?! —</p> <p>Она на |
| колико толико пази и васпитава, сам Бог знаде, шта би с њоме било!{S} Па и он би њој много и ра |
| едајући ме својим плавим сетним оком — „Знадем добро, да ти је тешко; али ослони се и ти једном |
| мојим.{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Да л’ знадеш, како ти је драги болан?{S} Да л’ знадеш, какав |
| надеш, како ти је драги болан?{S} Да л’ знадеш, какав се црн и страшан облак вије над главом ње |
| о, што сам сирома!..{S} О Љубице!{S} Да знадеш какви су болови сада у грудима мојим, ти би се ч |
| Куд сам бегао, то нити ја, нити остали знадосмо.{S} Ми бегасмо, само живот да спасемо; ми бега |
| и, да вас волим једино за то, што се ви знадосте претварати, као да ме волите, а ко мене воли, |
| очима ми стаде нешто трептати, и ја не знадох, на коју ћу страну да погледам!{S} Но свему овом |
| ји је у глави сирома.“</p> <p>Ја јој не знадох на ове речи ништа одговорити, већ се насмешим и |
| нкине речи тако изненадише, да чисто не знадох, шта ли да мислим, шта ли да јој кажем?</p> <p>„ |
| да како ми је, тако ми је!{S} Ах!{S} Не знађах јадан, да ме и овде чека нова несрећа и да ће ср |
| } Но док се она вратила, ја већ више не знађах за себе.{S} Тек пред вече дођох опет к себи и ка |
| ма.{S} У том се спусти ноћ, а ја још не знађах, куда ћу и како ћу?{S} Киша још падаше и ветар н |
| другови моји, јер само они једини навек знађаху како ми је...</p> <quote> <l>„Камо друга? прија |
| о и на мајчин гроб, јер она сирота и не знађаше, где нам је мајка сарањена, а хтедох и ја, и ак |
| је, склонио се од свега света и нико не знађаше, где је и како је?{S} Тек на крају године изиђо |
| ица прими ове речи одма к срцу, као што знађаше, да од срца иду, те тако постасмо сви троје опе |
| и данас у ватри и мукама, али опет бар знађаше за себе и могаше се помало са мном разговарати. |
| це певаху тако умиљато и весело, као да знају, да ћу данас да посетим Љубицу своју.{S} Не оклев |
| јући се сваки задовољним и срећним, јер знају, како је слатко лити радосне сузе на грудима мајк |
| да може бити ови сви за љубав моју већ знају!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>31/8</p> |
| ице...</p> <p>Ја бејах као на ватри, не знајући на коју ћу страну ватре да побегнем: с једне ст |
| дох на дрвену клупу пред манастиром, не знајући већ ни сам, како ми је, само знајући то једно, |
| и час на једну, час на другу страну, не знајући, где ће поглед да задржи?...{S} Ја је задовољно |
| метне на твоје срце, <pb n="157" /> не знајући да је твоје срце још пуније рана него његово!“. |
| е...{S} Читав час ходах тако, ни сам не знајући, куда и за што?{S} Но кад почех осећати, да су |
| не знајући већ ни сам, како ми је, само знајући то једно, да ми добро није...{S} По плавом небу |
| S} Кад би Љубица штогод говорила, то би знала тако лепо рећи, да ми беше милина слушати је; а п |
| "23" /> „Молим вас лепо, не бисте ли ме знали известити, где се сада бави Светозар С—, који је |
| и наши платише главом; само се још није знало, ко је све погинуо?{S} За оца свога не могох друг |
| бих могао ни у чем помагати; а стрина, знам, да је не би код себе држала, те би се тако морала |
| среће много ми је стало!{S} Као сироче, знам, да не ћеш од глади умрети, јер добра рука ако ком |
| наш ли ти да певаш?“</p> <p>— Кад хоћу, знам. —</p> <p>Штета за ову сиротицу, — мишљах — што не |
| а својим?{S} Шта да радим?{S} Ништа!{S} Знам, да се не ћу дуго по земљи повлачити и док не дође |
| осла мати ваша.“</p> <pb n="61" /> <p>— Знам, — рече тако мирно да у мени као муња сену мисао, |
| бог, па онда тек дођу други!“</p> <p>— Знам, али наши ће родитељи плакати! —</p> <p>„Не знам, |
| о песма, што је сада свирају?“</p> <p>— Знам.{S} То је: „Ја сам млада Српкиња“. —</p> <p>„А од |
| ући од мене одговора рече даље: — Ја га знам већ скоро целог на памет и опет га навек читам и н |
| кад ме срце непрестано тамо вуче и када знам, да ми је време само за то дуго, што нисам поред њ |
| ; а управо нит сам онда знао, нити сада знам, за што сам за њом навек тако тежио?{S} Бише пута, |
| још и ово неколико дана?</p> <p>„А куда знам?“ — рече ми снуждено — „Кад сам досад издржала, из |
| ећ много бито, што ја терам?{S} Али шта знам да радим?{S} Ја сам приморан да одлазим к њој, ако |
| ? за чим? за ким? то нисам знао.{S} Сад знам за чим тежим, за чим чезнем!{S} Све мисли моје и с |
| и боље урадити, него што сам урадио, не знам; тек ја одох, а не рекох Љубици ни „збогом!“ Читав |
| мислим, и опет кад би до тога дошло, не знам, како би ми било!..{S} Но са мном још како тако! а |
| ћа срца мога као да не беше потпуна; не знам да ли за то, што мишљах уједно и на матер њену или |
| овим. — Пливам међу животом и смрти; не знам, на коју ће ме страну вртлог времена бацити?{S} Да |
| ох на улицу.{S} Свет иђаше тамо амо; не знам, да ли ме когод гледаше или не; доста то, да корач |
| ано, јер мени срце тако говораше.{S} Не знам, да ли ме срце вара, али мени се тако чини, да ћу |
| његовога.{S} Тако беше и са мном.{S} Не знам, да ли услед жалости своје или услед другог чега, |
| {S} Једном приликом при чаши вина, — не знам, како започесмо разговор о неизвесности живота, о |
| рилике овамо на пут нанеле.</p> <p>— Не знам још ни сам! — рекох јој сабирући дух свој, да не б |
| Зар ме ти за такву Српкињу држиш, да не знам ни химну српских девојака? —</p> <p>„А знаш ли ти |
| ми и сад још ништа не одговори, онда не знам, шта ћу да мислим? —</p> <milestone unit="subSecti |
| и ову последњу реченицу разумели, ја не знам; доста да сам им истину казао.{S} Они ме лепо прим |
| — Шта ће и како ће са мном бити, ја не знам и не могу да мислим! — Исплатио сам стан, храну и |
| чара ме Љубица лепотом својом.{S} Ја не знам, да сам у своме веку видео тако лепу девојку, као |
| па као кроз плач поче говорити: „Ја не знам, шта ће бити са мном!{S} Мени је тако, као да сам |
| /p> <p>Бавећи се таким црним мислима не знам ни сам, шта ми би на једаред?{S} За што почех плак |
| нише манастирска звона на јутрење, и не знам, да ми је икад глазба срцу тако годила као <pb n=" |
| се, као да сам ову зиму преспавао, и не знам, да сам осим детињства свога имао у животу своме д |
| где морадох одма и заспати, јер ја и не знам, како сам амо доспела!</p> <p>Док ми Данка ово при |
| ш са једном девојком, а куда, то вам не знам рећи. —</p> <p>Мени се беше свет окренуо и ја је п |
| и више пута дође да плачем, а ни сам не знам, за што да плачем...</p> <p>Ја не имађах више нико |
| родови, али какви, ја управо ни сам не знам; но ипак ја их сваких ферија <pb n="82" /> посећуј |
| е уздизаше, као Љубица.{S} Ја управо не знам, али мени се чини, да сте се вас двоје једно у дру |
| >Тако ми дани брзо пролазе, да чисто не знам, кад сване, кад ли се смркне.{S} Чисто се зачудих, |
| говорим: „Нема даље ништа!{S} Ја бар не знам свршетка; а ви, ако га знате, а ви га реците!{S} Р |
| и ја нисам крива ни у чем.{S} Ја још не знам, за што моја мати тако слабе наде полаже на вас, и |
| ђаци већином већ разиђоше, а ја још не знам, шта ћу и куда ћу?{S} Мораћу још који дан причекат |
| e unit="subSection" /> <p>5/5</p> <p>Не знам, каквим словима да забележим данашњи дан у дневник |
| к вратима, на којима Паја стајаше. „Не знам!“ зачу се из друге собе и ја познадох одма љубичин |
| наши ће родитељи плакати! —</p> <p>„Не знам, за што би плакали, кад ће знати, да смо постали а |
| сироче, па могу свуда смело ступити, и знам, да се не ће наћи ниједне душе, која би била на ја |
| е да гони.{S} Од тог тренутка врло мало знам, шта се са мном догађало; тек пред вече почех к се |
| ана десно око непрестано игра.{S} Добро знам, да је тако веровање проста, гола предрасуда, и пр |
| кћер, и то страсно волите, што ја добро знам.{S} Али кад је већ једанпут видите, да не може ваш |
| м, који већ напред одаваше мисли моје: „Знам једну гатку, која нема свршетка.{S} Покушајте ви, |
| мали завежљај, мете га на сто и рече: „Знам Миливоје! да не ћеш имати шта да вечераш, па сам т |
| сузе.</p> <p>И Данка поче плакати: „Шта знамо да радимо, кад смо сирочад!“ — рече утирући сузе |
| дан дан да будем; а управо нит сам онда знао, нити сада знам, за што сам за њом навек тако тежи |
| о да остварим наде своје, нити би когод знао, нити би марио...{S} Ко би се за мном заплакао?{S} |
| ни није требало више ништа, сад сам све знао.{S} Почех дрхтати од радости, од милине, сузе срећ |
| !{S} Ја се нисам ничем бољем ни надао и знао сам, да ће пролити много суза, јер ће јој живот би |
| своме и тад бих навек сам себе утешити знао и то својим лепим надама, које ми биваху живље и б |
| после смрти своје.{S} И тада као да сам знао, да од овог живота не ћу много имати и као награду |
| гонио, а куда? за чим? за ким? то нисам знао.{S} Сад знам за чим тежим, за чим чезнем!{S} Све м |
| их, када стигох.{S} По казивању пајином знао сам, где станују, те ушавши <pb n="33" /> у двориш |
| Не, то не могу!{S} И опет — бар кад бих знао, да је Љубица кадра принети све жртве, које би при |
| проведох га поред књиге.{S} Кад бих још знао, шта је с Данком и кад бих се још опростио тих црн |
| моји ублажити моћи.{S} Само кад бих још знао, шта је с Данком мојом, онда бих могао мирно дан п |
| } Ја бар не знам свршетка; а ви, ако га знате, а ви га реците!{S} Реците, Љубице!{S} Љубице, су |
| ње, па је ухватим за руку: „Да л’ и ви знате за писмо, што ми данас посла мати ваша.“</p> <pb |
| .</p> <p>— А ви ми приповедајте то, што знате, па ћемо свршетак скупа саставити! — рече, па се |
| и?{S} Погледајте ми боље у очи, па ћете знати и сами!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>1 |
| <p>„Не знам, за што би плакали, кад ће знати, да смо постали анђели?{S} Па најпосле ако баш и |
| p>При свем том, што сам могао мислити и знати, да се стрицу моме морало штогод ванредно десити, |
| ош кадгод у животу видети, не може нико знати; за то збогом, па будите срећни, срећнији од мене |
| од како сам морао при истој снази труд знатно да увећам, само да бисмо подмирили животне потре |
| м га једва отпечатио. „Шта ће сад то да значи?“ мишљах у себи, па се опет вратим у собу, где ст |
| ми десно око, драга мајко! шта ће то да значи?“ постадох на једаред брижан и тужан; јер и мени |
| ни химну српских девојака? —</p> <p>„А знаш ли ти да певаш?“</p> <p>— Кад хоћу, знам. —</p> <p |
| с овог света без икаква гласа!...{S} Па знаш шта сам намислио?“</p> <p>И његове су црне озбиљне |
| сам млада Српкиња“. —</p> <p>„А од куд знаш?“</p> <p>— Зар ме ти за такву Српкињу држиш, да не |
| ан облак вије над главом његовом?{S} Не знаш, и боље што не знаш!{S} Шта би ти сада мати за мен |
| наша пословица; „Док ме имаш, ти ме не знаш.“ И збиља, док бејах здрав, никад не осећах тако ж |
| о бринуо? — рече ми Паја — Ако баш и не знаш, у ком је месту, доста је што знаш, да је код стри |
| авом његовом?{S} Не знаш, и боље што не знаш!{S} Шта би ти сада мати за мене рекла, кад би ме в |
| pb n="121" /> љубе као и твоји тебе; но знаш, шта катихета вели, први је и први бог, па онда те |
| и не знаш, у ком је месту, доста је што знаш, да је код стрине своје; а при том си и онако огла |
| е...</p> <p>На једаред ме музика трже. „Знаш ли, Данко, каква је то песма, што је сада свирају? |
| Глава ми клону, а чело ми проби ледени зној; закашљах се, а крв ми удари на нос и на уста; на |
| О Љубице!“ — рекох јој очајно, а хладан зној ми проби узаврело чело — „Ја сад тек осећам сву не |
| очи биће ми пролетно сунце, а пролетна зора биће ми усне њене, пролетно небо лице њено, пролет |
| ти, но ме нада љуто вара!{S} Ах!{S} Кад зора засвити, ја мутним оком погледам на светле прозоре |
| но неке страшне чудновате снове; но кад зора сину, поче ми нека тешка, непоњатна туга срце да с |
| е Љубица моја...{S} У том се већ поче и зора да се јавља и ја се опет вратим у собу, где Данка |
| мисао би ми Љубица, те се сетих лањских зора, када су ме тице певачице из сна будиле, кад сам в |
| е разговараху.{S} Кад сутра дан још пре зоре затутњи нешто као грмљавина по селу тако јако, да |
| Ја сам се данас спремио за пут и сутра зором полазим у име божије. —</p> </div> <div type="cha |
| атисмо се у село.</p> <p>Сутра дан рано зором кренусмо се даље на пут.{S} Данка хтеде да идемо |
| ом?..{S} Сиротица!{S} Кад ме данас рано зором из сна пробудила, беше већ обучена и спремљена; с |
| е ми спавати скоро целу ноћ; једва пред зору смилова се сан на мене, те кад се из постеље дигох |
| рече јој, да ће се наши најдуже сутра у зору с непријатељем ударити и да многи остављају село и |
| дити, ако га не добијем; кад ми сунце у зору пробије прозоре моје, ја опет пун наде скачем с по |
| чима мојим, као што се цветни пупољци у зору расцветавају, и мени је тако, као да сам у неком л |
| Бејах још у постељи, кад спазих сунчане зраке, где пробише кроз прозор у моју собу.{S} У мени п |
| .{S} Кроз моје прозоре продираху златни зраци јутарњег сунца и ја скочив с постеље стадох код п |
| х се разиђе као мутна магла пред топлим зрацима жаркога сунца.{S} О како ми сада би на једанпут |
| а рано у јутру и сунчао се на пријатним зрацима топлога сунца; мајка би дошла к нама, па би се |
| зора и седох, да се сунчам на пријатним зрацима топлог пролетњег сунца и да гледам људе, који у |
| S} Нигде да се гдегод небо плави, нигде зрачка од сјајнога сунца!{S} О небо!{S} Изгледаш ми као |
| сада имате два просиоца, драга Љубице! и мени срце чудновато зебе; но ипак где је зебња, ту је |
| ion" /> <p>9/8</p> <p>Данас бејах у К—, и то једино Љубице ради.{S} Мени се чини, као да ме је |
| доба сањам скоро сваке ноћи оца свога, и већином у страшним немилим сновима.{S} Кад год бих се |
| оме срцу поче се гложити милина и туга, и моја прва мисао беху наши родитељи: „Где си оче?{S} Г |
| тако веровање проста, гола предрасуда, и при свем том не могах умирити срце своје.{S} Да нисам |
| е нам је мајка сарањена, а хтедох и ја, и ако нам не беше сасвим уз пут.{S} Ах!{S} Место да вес |
| а умрьо!{S} Госпа му се некуд одселила, и то још са једном девојком, а куда, то вам не знам рећ |
| к учинила, ја сам много на вас мислила, и кад онда нисам могла као ваша да останем, то сада још |
| ене је ова данкина новост јако дирнула, и беше ми веома жао, да се Мита с њоме тако понашао, Ми |
| Данке своје, тамо не беше толико света, и опет могах тако дивно проводити дане своје и опет так |
| при свем том, што промицаше ситна киша, и што дуваше хладан ветар, лудо мислећи, да бих како уб |
| на њега и да помислим: да је Марко жив, и он би то урадио!...</p> <p>Он је издануо на рукама ст |
| ми јади беху тежи; па тако беше и сад, и моје груди беху на скоро опет умирене и очи ми посташ |
| н бити...</p> <p>Мој благи санак прође, и кад опет видех црну јаву пред собом, мени се туга као |
| ра цветак један, који беше поред стазе, и тихо рече: „И’те Бога вам, сирома је само онај, који |
| Љубицом, сећах се целе прошлости своје, и то све тако силно утицаше на моје боно срце, да се и |
| и, као да се земља пода мном проваљује, и ја јој полако, но очајно викнем: „Госпојице!{S} Ваљда |
| е: тад ми машта ствара свакојаке слике, и преда ме излази отац и мајка, излази Љубица, мој поко |
| ећи другима, да би помогла брату своме, и сама без сваке помоћи!..“</p> <p>Како славуји дивно п |
| сем лепу будућност своју у садање дане, и њихову горчину да заменим сладошћу далеких дана, који |
| неколико тренутака она уздане, уздане, и издане...</p> <p>Посрћући изиђем из болнице на поље.{ |
| лено лишће, с неба падаше роса на мене, и све то чињаше ми се тако тајанствено и тако тужно, ка |
| рце хоће и може да полаже наде на мене, и ако твоја мати не ће и не може!...</p> <p>Много горки |
| а појавом целе прошлости и моје и њене, и мени се живот учини као робија, а земља као тамница, |
| зазвонише манастирска звона на јутрење, и не знам, да ми је икад глазба срцу тако годила као <p |
| {S} Бејах још <pb n="119" /> лудо дете, и опет кад се сетим тадање маште и тадањих осећаја, мен |
| ада још мање.{S} И мене је болело срце, и моје су очи сузе лиле, тако исто можда као и ваше! — |
| ј та иста крв тече, која и у мени тече, и која на целом свету осим мене нема никог свога?{S} Не |
| м та иста крв тече, која и у мени тече, и које од истих удараца пати, од којих и ја патим! —</p |
| свога, а тако једно срце ето је и ваше, и ја му чисто завидим, што у вашем срцу тако слатко жив |
| лико речи.{S} Али она ми ништа не пише, и моја туга постаје тежа, а брига несносније!...{S} У м |
| ва ваљана просиоца, јако ме узнемирише, и при свем том, што ме је лепо поздравила, ипак ми поче |
| ва врата закуцах, она се одма отворише, и преда ме ступи Љубица, која доласком мојим као да беш |
| ме из пакла на једаред у рај пренесоше, и моје цело биће не беше у том тренутку ништа друго, до |
| е на Љубицу, наши се погледи сусретоше, и моје се очи опет разведрише.</p> <p>Ах, Љубице!{S} Љу |
| м прелажаше с једног предмета на други, и ту чујем, да ће љубичини сватови бити за осам дана.{S |
| овораше, као да сваку реч из срца вади, и није чудо, да ме ове речи ражалише и онако већ жалосн |
| ам одма приметала, да се он мене стиди, и мирно му рекнем: „Ви се господине! мене стидите!{S} З |
| челу, као што ноћу мрак на земљи лежи, и мени беше, као да треба да певам и плачем.{S} Благи Б |
| не седме године, постају анђели божији, и описиваше нам, како анђели лепо живе.{S} Ја тада беја |
| ућност, која преда мном отворена стоји, и у којој се дивна звезда сјаји, љубав моја к роду свом |
| преко од цркве у зиду под кровом стоји, и ту се стадох умивати хладном и свежом водом.{S} Тешки |
| ит као каква шибљика на широкој пољани, и све, што ће ми моћи срцу живота дати, биће једино пот |
| p> <p>Ја је мирно слушах, шта ми збори, и ако ме свака реч њена као отровна стрела удараше у ср |
| ше време другима буд’ за што продавати, и кад не ћу имати више ни за чим уздизати, већ срећан п |
| де.{S} Ја почех од једа и чуда плакати, и хтедох је на послетку и тући.</p> <p>„Зар ја немам ро |
| е клецати, сва ме снага поче остављати, и ја видех, да сам клонуо и да даље не могу.{S} Покајах |
| це, пред очима ми стаде нешто трептати, и ја не знадох, на коју ћу страну да погледам!{S} Но св |
| и нашао?{S} Могао би је истина видети, и то би било све.{S} Од стрине не би је за цело могао у |
| ја мислим, хоћу ли сутра писмо добити, и бринем се, шта ћу радити, ако га не добијем; кад ми с |
| ко мене воли, тог не могу ни ја мрзити, и да сам још неискусно лудо девојче, које верује у свач |
| но сироче, па могу свуда смело ступити, и знам, да се не ће наћи ниједне душе, која би била на |
| е тако јако, сва крв поче у мени врити, и да сам могао, бих од тог читања тако радо одустао.{S} |
| да о том не ћемо ником ништа говорити, и од то доба ја не имађах других мисли, других жеља, др |
| и, на ново се посла и рада подухватити, и не би дуго трајало, а ја бих опет онај исти постао, к |
| непријатним осећајем пусте усамљености, и мени беше као каквом човеку, који нестрпељиво непрест |
| ако јако, да сам могао сваки удар чути, и моје расположење беше тако пријатно и опет тако неуго |
| еним оком, али ми не могаше ништа рећи, и узалуд је питах: „Данко!{S} Слатка Данко!{S} Реци ми |
| ричао Љубици причу о голубу и голубици, и гледајући на то срцу моме свето место обузе ме милина |
| Целим путем бејах као у љутој грозници, и када стигох тамо, сав усплахирен уђем у кућу, где на |
| едам јој у лепе црне <pb n="62" /> очи, и —, о рајске среће! пољубим те црне очи...{S} Дуго их |
| не <pb n="58" /> пођоше ми сузе на очи, и ја јој срећан весело рекох: „Љубице, ти си моја!“</p> |
| од милине, сузе среће пођоше ми на очи, и за тренут ока моје се руке обавише око ње, лепа јој г |
| ренуцима навек ми Данка изиђе пред очи, и мени дође, да плачем... —</p> <milestone unit="subSec |
| ми погледасмо једно другом оштро у очи, и за тим настаде нема тишина за неколико тренутака.{S} |
| путовах по <pb n="155" /> ветру и киши, и то несносно време још ми увећаваше тугу срца и досаду |
| шав, први пут овамо, причао живот свој, и ту сада разговор наш настависмо даље.{S} Кад би Љубиц |
| то сам задужио до сад у болести својој, и сад ми остаде једва још за четрнаест дана да живети м |
| на нос и на уста; на очи ми паде мрак, и мени тако би, као да ме несвест хвата.{S} Но то стање |
| спавани су дотле само, док и ја спавам, и кад бих јаде своје хтео за навек успавати, морао бих |
| том, што се немам више ничем да надам, и заносим се у разне снове, како је грлим, како је љуби |
| е сам, па никог немам; и кога још имам, и тога као да немам, што ме још највећма и боли!“</p> < |
| ост, да је ма којим начином не добијем, и ја почех одмах живо осећати велику силу љубави своје, |
| славно погибоше под Луком Вукаловићем, и међу тим именима записано је име и нашег Миливоја. —< |
| ојка.{S} Радовах се, што је опет видим, и дуго је гледах, тако ми изгледаше мила и дивна...</p> |
| из куће своје...{S} Ах!{S} Тако мислим, и опет кад би до тога дошло, не знам, како би ми било!. |
| и светих успомена вежу ме за овај дом, и мени тако би, као да у овом тренутку постадох опет де |
| да ћу се сада састати с Данком својом, и слутња, да ћу ступити као непознат, за којег нико и н |
| е к мени, погледа ме својим црним оком, и тај поглед беже тако збуњен и нејасан и опет тако див |
| че такође свој рад, те ради по цео дан, и што преко недеље сврши, то ће гледати да гдегод прода |
| кад друкчије ни]е, јер трпен — спасен, и да се бољој будућности нада, која ће у толико бити сл |
| и ми се, као да сам ову зиму преспавао, и не знам, да сам осим детињства свога имао у животу св |
| ећним срцем певајући са постеље скакао, и мени се учини, као да сам све то ове ноћи само сањао. |
| на кола узе.{S} Неко сам време плакао, и кад ови добри људи видеше, да сам још сањив, они ми о |
| тешко, као да ми је камен на срце пао, и тек што сам кући дошла, ја сам се заплакала и дуго са |
| ти, да добро зна, за што сам амо дошао, и да не верује, да су ме друге прилике овамо на пут нан |
| ко, но данас ми беше време ужасно дуго, и кајем се, што опет к Љубици не одох, кад ме срце непр |
| чини, да бих јој могао бити све друго, и роб и душман, само не пријатељ!..</p> <p>„Љубице!“ — |
| ику децу, да их поучавам, па бих живео, и ако још сиромашније него до сад, оно ипак мирно и зад |
| цвећа, па бих цвеће брао и венце плео, и сваком човеку, којег бих год срео, сваком бих метуо в |
| ми је сузе видео па их ваљда и разумео, и кад Љубици за њих каже, ваљда ће их и она разумети... |
| говор нам поста жив, да не кажем весео, и трајаше прилично дуго, догод се Мита најпосле не поди |
| ем у К—, па како намислио, тако урадио, и провео се онако, као што бих могао само пожелети, јер |
| ешно дете...{S} Ја плаках дуго и горко, и њени родитељи плакаху, и плакаху сви, који се око ње |
| подла бештија!“ рекох јој љуто и горко, и да имадох тада ножа, бих јој потражио срце, ако га им |
| ули ми нова живота у скоро мртво тело, и ти ме оте од немиле смрти!“ —</p> <p>У таким мислима |
| молимо богу, кад лежемо и кад устајемо, и кадгод смо нас двоје заједно, да му се молимо, да нам |
| је!... „Она ме воли! мишљах непрестано, и опет сва ова срећа срца мога као да не беше потпуна; |
| лаках и ја с њоме!{S} Плакасмо заједно, и опет повод плача беше нам тако различит!{S} Она плака |
| одох од куће, но кајање беше већ касно, и ја се морадох спустити на један хладни, мокри камен.{ |
| ушти више зелено лишће, већ увело жуто, и што се од свију тица једина сеница чује.</p> <p>Када |
| мало не правда.{S} Ви волите моју кћер, и то страсно волите, што ја добро знам.{S} Али кад је в |
| ми са разних страна послата у манастир, и међу <pb n="77" /> њима, која ми писаше другови моји, |
| оја мати тако слабе наде полаже на вас, и узалуд оста све моје мољакање, узалуд осташе све моје |
| } Мени беше глас као познат и непознат, и чим сам неколико <pb n="65" /> пута коракнуо, спазим |
| али ће уједно престати и туга и жалост, и суза и уздисај...{S} За мене ће све престати, јер ког |
| своју, да заборавим за горку садањост, и моје наде једна за другом остварују се пред очима мој |
| , веровах и у други свет, свет на небу, и у други живот, живот после смрти, много лепши и слађи |
| се цветни пупољци у зору расцветавају, и мени је тако, као да сам у неком лепшем простору и бо |
| S} Но ипак ја се бојим за сестру своју, и то једино због тога што је баш код стрине, своје, кој |
| омишљаше и на изгубљену голубицу своју, и онда би био, опет сетан и жалостан; но како би се сас |
| ни њена свака реч: мелем и души и телу, и ја почех одма нова живота у себи осећати.</p> <p>Мита |
| другог чега, доста, да падох у постељу, и мени беше немогуће, да сачувам дуже тајну своју.{S} Ш |
| дуго и горко, и њени родитељи плакаху, и плакаху сви, који се око ње искупише...</p> <p>Њу сар |
| у наиђе на једну белу прелепу голубицу, и он њу заволи свим срцем својим.{S} И тако је волећи ч |
| д не радим, онда опет мислим на Љубицу, и у тим слатким мислима лети ми време, као муња што лет |
| оласку му рекох, да ми поздрави Љубицу, и чим сам њу споменуо мени потекоше сузе...{S} Он ми је |
| ак вије над главом његовом?{S} Не знаш, и боље што не знаш!{S} Шта би ти сада мати за мене рекл |
| у грудима својим!..{S} Но ти ме волиш, и мени је то доста!{S} Ја ћу молити мајку твоју; па ако |
| је исто дело изишло у „Јавору“ г. 1874 и 75, упозорише ме искрено неколики пријатељи моји на њ |
| ћа гони.{S} Сироче сам, па никог немам; и кога још имам, и тога као да немам, што ме још највећ |
| о чаробном хладу високих <pb n="110" /> и густих дрвећа нудећи ме, да седнем код њега.</p> <p>„ |
| и сва, њу само једну имам <pb n="46" /> и мени се чини, као да у њој имам накнаду за све оно, ш |
| а овог анђела живота мога <pb n="38" /> и ја још у кревету почех певати.{S} Кроз моје прозоре п |
| не могу!“ Ми се загрлисмо <pb n="88" /> и пољубисмо, он седе и оде, а ја остах гледајући за вла |
| ни уздах мој од мене све не растера!{S} И те појаве почну се опет понављати, а муке настају све |
| аде ми на Данку.{S} Ах!{S} Сиротица!{S} И њу је санак савладао, јер сеђаше на столици поред мој |
| е, па оде у своју собу.{S} Сиротица!{S} И она је већ сасвим изнемогла, јер оком једва гледа и н |
| радити, ако се хоће поштено да живи!{S} И ја бих волела, кад <pb n="42" /> бих могла с њиме зај |
| асно, није касно!{S} Ја морам к њој!{S} И то што пре, што пре!{S} Кад чује тугу моју и кад види |
| бити анђео!..</p> <p>„Ја бих волео!{S} И ја морам умрети!{S} Ја морам бити анђео!“ — рекох јој |
| лаги Боже! сада бих већ у гробу био!{S} И она још мени вели, да ми никад не може доста благодар |
| ка да ми ради?{S} О Данко!{S} Данко!{S} И теби ће твоје девовање златно бити?..{S} Ах!{S} Кад б |
| нема никог свога?{S} Не, то не могу!{S} И опет — бар кад бих знао, да је Љубица кадра принети с |
| Ал’ опрости!{S} Опрости несретнику!{S} И ја сам некад лепо мислио, или боље да кажем, лепо сањ |
| сада Данка ради?{S} Сиротица!{S} Ах!{S} И она би требала срећнија да буде, јер ни боље душе, ни |
| ву пале, а у порти људе секу.{S} Ох!{S} И саме иконе као да задрхташе од љуте вриске, од силна |
| рећи: хајд одавде, ти ниси више наш!{S} И тада бих нехотице метнуо руку на чело, па у небо погл |
| ласак њихов тако чудно у срце дира!.{S} И што се дуже овде бављах, то ми ово место постајаше св |
| у, немам мира ни у соби ни у гори!..{S} И смислио сам и начин, како ћу јој отворити срце своје; |
| зна!{S} Идем к њој, идем одма!“ ...{S} И не премишљајући дуго упутим се одма у К—.{S} Целим пу |
| иске, од силна бола невиних људи!...{S} И Маџари грунуше у цркву, да и то свето место опогане с |
| да сам све то ове ноћи само сањао...{S} И опет нада не ће да ме остави, божанствена нада, да ће |
| ао да слушам како људи у сну дишу...{S} И сама природа као да спава...{S} Све је мирно, само ни |
| а коју ћу страну сада да се винем?..{S} И не премишљајући дуго упутим се најближем селу, надају |
| војим трудом себи бар одело набавља.{S} И тако ћемо нас двоје мирно дан по дан проводити, сносе |
| но бити мелем мојим душевним ранама.{S} И моја Данка отпоче такође свој рад, те ради по цео дан |
| а да гони, она не зна, шта је доста.{S} И овај добри голуб умре и голубићи полетив у свет изгуб |
| да тамо потраже заклона и уточишта.{S} И моја мајка узеде Данку на своје груди, а мене за руку |
| милог рода свога после смрти своје.{S} И тада као да сам знао, да од овог живота не ћу много и |
| угови одоше данас весело дому своме.{S} И ја изиђох на колодвор, да их испратим и да им срећан |
| о <pb n="44" /> тамо нисам поред ње.{S} И Љубица као да је разумела поглед мој, јер на једаред |
| о ваша да останем, то сада још мање.{S} И мене је болело срце, и моје су очи сузе лиле, тако ис |
| кви дешаваше, она се разболи и умре.{S} И њена смрт лепа је тако исто као и смрт оца мога: док |
| , да у сваком срцу тако слатко живи.{S} И он је то заслужио и треба да у сваком срцу живи! —</p |
| м постао лакши, снажнији и веселији.{S} И ту бих се по свој прилици подуже бавио, да не дође к |
| а и дувана, што мати за њега спреми.{S} И тако приповедаше сваки своје осећајући се сваки задов |
| 34" /> да је могу тако што запитати.{S} И не чекајући од мене одговора рече даље: — Ја га знам |
| гукао, али је не могаше никако наћи.{S} И тако тужан летећи даље по своту наиђе на једну белу п |
| дани као и они тако исто брзо проћи.{S} И Данка ми је увек задовољна и весела, па и она вели, д |
| це, да њима бавећи се вече очекујем.{S} И опет бих дан још како тако провео, само да ми ноћи ни |
| у, и он њу заволи свим срцем својим.{S} И тако је волећи често би летео к њој, да је може само |
| па таком треба и хоћу да се поверим.{S} И одма оним првим речима додадох још даље: „Мени се јак |
| х за њу <pb n="39" /> штогод дознао.{S} И не размишљајући дуго, како би до ње дошао, падоше ми |
| од којег сам и ја онда у школу ишао.{S} И <pb n="8" /> он се с народом сложи, да иду пред село, |
| <p>— Био је; одма је са мном дошао.{S} И он вели, да ће све добро бити.</p> <p>„Али ако не буд |
| који ми је Данку од стрине избавио.{S} И ја и Мита јако се обрадовасмо, кад се видесмо, но ипа |
| ми се Бог зна шта страшно догодило.{S} И узрок свему томе беше у лудој слутњи, да ми се морало |
| грозно упропасти сву породицу нашу.{S} И кадгод себи те страшне појаве представим, мени одма л |
| срећном дому добрих родитеља својих.{S} И кадгод ми овај дан дође, да се сам собом рачунам, мен |
| рећног?{S} За тако сасвим несрећног?{S} И ви имате пријатеља, који се тако исто вашој срећи рад |
| е, кад срце у садањости вене и вене?{S} И кад једном увене, на што онда наде, те лепе и слатко |
| Данко!{S} Зар ћу и тебе да изгубим?{S} И тебе, једину наду, једину радост моју?{S} Ах!{S} Ти с |
| е бих могао још много пута да љубим?{S} И опет — зар бих се могао Данке одрећи?{S} Једине сестр |
| } Ја, који сам већ пред очима њеним?{S} И тако мислећи погледах на Љубицу, коју при овим речима |
| љато својим црним оком, па тихо рече: — И заиста он у мом срцу слатко живи!{S} Кад бих у стању |
| кадгод то красно лице збиља љубио? — — И у момка њеног дуго гледах, он је висок, црномањаст и |
| оја беше као мало дете весела.</p> <p>— И опет има Данка прво теби да захвали, па онда мени! — |
| це своје небо лепше да украси.</p> <p>— И опет ја мислим да нема ничег пријатнијег, него кад се |
| риђе један човек и рече ми, да је из К— и да га је послала госпа докторка, да ми <pb n="59" /> |
| tion" /> <p>31/8</p> <p>Данас одох у К— и испратих Пају, свог доброг и искреног друга.{S} Жао м |
| ка ради?{S} Моја сирота Данка?{S} Да л’ и она сада у вас гледа и тужним и сузним оком вас за ме |
| анашњега дана у гору измамила?{S} Да л’ и ти слушаш, како тице дивно поју?{S} Њих слушаш, а на |
| ем до ње, па је ухватим за руку: „Да л’ и ви знате за писмо, што ми данас посла мати ваша.“</p> |
| Калидасину „<title>Сакунталу</title>,“ и кад дођох на њене речи: „Игра ми десно око, драга мај |
| сестра гори!{S} Ох!{S} Оче!{S} Оче!...“ И ја се бацих на земљу скоро онесвешћен...{S} Људи, кој |
| ословица; „Док ме имаш, ти ме не знаш.“ И збиља, док бејах здрав, никад не осећах тако живо леп |
| сам купио Данки „Српске народне песме“ и беше ми веома мило, што <pb n="80" /> се томе дару ја |
| се, али не хтеде ништа одговорити.{S} А и за што би говорила, кад јој лице и онако тумачи срце |
| ОВАЧКЕ И ПОСЛАНИКУ ГРАДА</p> <p>ЗАГРЕБА И КАРЛОВЦА НА СРПСКОМ НАРОДНОМ ЦРКВЕНОМ САБОРУ</p> <p>И |
| вим другом назвати могу, па таком треба и хоћу да се поверим.{S} И одма оним првим речима додад |
| мађаху још два голупчета, младог голуба и младу голубицу.{S} Но једног дана дочује мати голубиц |
| олико тренутака трајаше ова нема појава и моје мисли за то кратко време прелетеше сву прошлост |
| чина мати.{S} Док се прве речи поздрава и питања <pb n="143" /> „од куд? како?“ измењиваху, отв |
| о, уђосмо у собу, коју она својом назва и ту ми рече, да је Паја данас морао отпутовати, а мати |
| живот да спасемо; ми бегасмо од сурова и грозна непријатеља, не мислећи, где су нам сродници < |
| ко морала потуцати од немила до недрага и служећи другога морала би себи кору хлеба заслуживати |
| ут свој на зелену траву, легнем на њега и удубим се у разне мисли.{S} У том почеше манастирска |
| д за руком испадне, да се сетим на њега и да помислим: да је Марко жив, и он би то урадио!...</ |
| сам му ово изрекла, окренем се од њега и пођем кући; но путем беше ми тако тешко, као да ми је |
| навек тако добра и навек гледаше у њега и њене очи беху навек пуне љубави.“</p> <p>Док сам ја о |
| е у срце улева, а мени јато црних брига и очајаних мисли спушта на ум и на срце, да њима бавећи |
| >1/6</p> <p>Данас изиђох из стана свога и растајући се с њиме беше ми ипак нешто тешко, при све |
| ким мислима, Данка се трже из сна свога и поче се на мене смешити; но то смешење не беше онако |
| а скоро три месеца у Б— код брата свога и тек је ових дана кући дошла.{S} Ова ми вест беше у пр |
| си опет срећна!{S} Ти нађе брата свога и твоје се жеље испунише све!{S} Твоје су груди сада ми |
| се о јадним прошлим данима живота свога и правећи планове за будући живот.{S} Када се ходом већ |
| ким мислима дођох до стана стрица свога и у мени се поче опет нада са слутњом да бори: нада, да |
| да ћу сад у ходнику наићи на оца свога и мајку своју, да ће ме радосно стиснути на груди овоје |
| а младост и назива је лудошћу, а с тога и добије многи момак девојку, коју није никад волео, а |
| том човеку познадох свога старог друга и доброг пријатеља, Пају Н—, земљомерника из К—, који с |
| {S} Мени се чини, као да би ми сва туга и све бриге на једанпут престале, кад бих од Љубице доб |
| могах спавати, јер ме била обузела туга и брига за јадном мојом Данком.{S} Већ прође толико вре |
| те, Миливоје!{S} У таким приликама туга и брига ништа не помаже!{S} Не велим ти, да не радиш ни |
| и радост, али ће уједно престати и туга и жалост, и суза и уздисај...{S} За мене ће све престат |
| љда ће и време узети штогод на себе, да и оно лечи, да не лечим све сам!... —</p> <pb n="76" /> |
| ећ препатила, па сад је ред на мене, да и ја своје свршим. —</p> <pb n="165" /> <milestone unit |
| ђи нег овај земаљски.{S} Камо среће, да и сад верујем!...{S} Све ударце овог живота лакше бих с |
| > <p>Мене овај поглед тако изненади, да и мени сва крв у лице пође, моје се очи запламтише, кро |
| е у истом месту тако омиљени лечник, да и данас још име његово свако са поштовањем спомиње.{S} |
| уку и нехотице је тако јако повучем, да и она нехотице паде главом на моје груди.{S} Ударом ове |
| ћу настојати у споразуму с Љубицом, да и мати њена о мени боље мисли.</p> <milestone unit="sub |
| о земљи повлачити и док не дође час, да и ја у гроб легнем, имаћу да живим, јер сам добио своју |
| уди!...{S} И Маџари грунуше у цркву, да и то свето место опогане сечом и тучом!..{S} Ја се још |
| је, да чујеш, како анђели певају, па да и ти певаш с њима; тамо нема ни ветра, ни кише, ни блат |
| — Кад на њу мислим, тако ми је, као да и ње немам. —</p> <p>— „За што би се за сестру тако дет |
| о га називан срећним, што беше кадар да и после смрт своје продужи живот свој у сваком нежном и |
| им прошлости своје, прошлости пуне јада и суза; но кад опет помислим на лепу будућност, која пр |
| оје — „Но што му драго!{S} Ја сам млада и здрава, па ћу радити; а при том ћу те чешће посећиват |
| , да би много плакала, јер си још млада и неука, а пут живота је многобројан, но сваки је мрача |
| јато брига, шта ће бити, ако ми се нада и данас осујети?...</p> <milestone unit="subSection" /> |
| се растанемо, за мене ће престати нада и радост, али ће уједно престати и туга и жалост, и суз |
| ако гледа, пре ми беше само рај, а сада и рај и пакао...</p> <p>— Могу л’ се чему надати? — отр |
| b n="98" /> данас све ређе.{S} Она сада и сама увиђа, да није требала с вама тако поступати, ал |
| дивна и тако умиљата, као што беше сада и у мени хтеде срце да прекипи, кад помислих на могућно |
| у срце лио, ништа не чини, биће ми сада и отров од ње сладак!.. —</p> <milestone unit="subSecti |
| p>„Од тога нема ништа!{S} Ја за то сада и болујем, што сам радио дању и ноћу; што сам се напрез |
| а ме за срце уједе.{S} Ја почех од једа и чуда плакати, и хтедох је на послетку и тући.</p> <p> |
| о срца, јер беше у исти мах скоро бледа и црвена, тако нагло мењаше боју.</p> <p>На једаред као |
| сасвим изнемогла, јер оком једва гледа и ногом једва корача... —</p> <milestone unit="subSecti |
| Данка?{S} Да л’ и она сада у вас гледа и тужним и сузним оком вас за мене пита?{S} Ах!{S} Позд |
| рао посумњати у истину овог дана, можда и у своје душевно здравље, јер мени беше тешко сам себи |
| е...{S} Он ми је сузе видео па их ваљда и разумео, и кад Љубици за њих каже, ваљда ће их и она |
| рома човек мора као и тиран да је свуда и оком и ногом, јер чим <pb n="100" /> се мало уклони, |
| час ходах тако, ни сам не знајући, куда и за што?{S} Но кад почех осећати, да су ми се ноге умо |
| сам сам самцит на целом свету..{S} Суза и песма беху ми једини искрени другови моји, јер само о |
| уједно престати и туга и жалост, и суза и уздисај...{S} За мене ће све престати, јер ког једаре |
| х је неколико тренутака оком пуним суза и срцем пуним бола, па се онда сагох и пољубих је у чел |
| и шеталиште што беше пуно света.{S} Ја и Данка ходали смо <pb n="79" /> полако слушајући музик |
| Не прође од то доба много времена, а ја и Данка остадосмо без оца и мајке.{S} Ах!{S} Чим на њих |
| ок ја стигох, она беше већ мртва, те ја и сестра моја остасмо сирочад без оца и мајке...{S} Она |
| ми је Данку од стрине избавио.{S} И ја и Мита јако се обрадовасмо, кад се видесмо, но ипак не |
| е и за њих, па како ћемо онда живети ја и моја добра Данка? —</p> <milestone unit="subSection" |
| е теку!..</p> <p>Једног јутра седећи ја и Марина сами пред нашом школом поведем разговор о кати |
| кав, да донесе мало „мученице.“ Тако ја и Љубица остадосмо за неколико тренутака сами.{S} Ми по |
| , но где морадох одма и заспати, јер ја и не знам, како сам амо доспела!</p> <p>Док ми Данка ов |
| бој се, Миливоје, за мене!{S} Пазићу ја и на тебе и на себе! —</p> <p>Ова дубока љубав, која бе |
| јку нашао.{S} Пред вече опрости се Паја и Љубица са мном и оцем намесником узевши од мене реч, |
| лушам, док ми се у очима суза не засија и док их бони уздах мој од мене све не растера!{S} И те |
| ечем ње, у којој та иста крв тече, која и у мени тече, и која на целом свету осим мене нема ник |
| а свету, у којем та иста крв тече, која и у мени тече, и које од истих удараца пати, од којих и |
| S} Тада ми тек паде на памет мајка моја и сестра Данка!.. „Ох!{S} Боже!“ — повиках у очајном ст |
| оваког осећања; ах! досадања љубав моја и досадања осећања моја беху сасвим празни!{S} Још од д |
| Пролетно доба, јер ће Љубица бити моја и њене очи биће ми пролетно сунце, а пролетна зора биће |
| да туга тешка...{S} Љубица ће бити моја и у мојем душевном свету опет ће засијати сунце...</p> |
| нђелства божијег, ах! та Марина ме чека и непрестано изгледа, кад ћу јој доћи?..</p> <p>Мој сав |
| смо оцу намеснику, који нас лепо дочека и код њега остасмо до заласка сунца.{S} Сви беху весели |
| ити, убијати и пљачкати почели.{S} Вика и вриска стаде се на све стране разлегати.{S} Неколико |
| ођох до једног потока, старог познаника и пријатеља свога, који се сетно жуборећи вијугаше по ч |
| ег било.</p> <p>У том лођо надзиратељка и замоли ме, да одем, јер у то доба треба да су болесни |
| " /> <p>9/10</p> <p>Данас ми дође Данка и сузним оком јадаше ми се, како је јуче имала неугодан |
| </p> <p>Данас после подне дође ми Данка и рече ми, да је госпа на цело после подне пустила, јер |
| а вас посећујем, мени би био живот мука и робија!“ рекох Љубици, која одма у почетку речи мојих |
| Но Љубица већ стајаше као запета пушка и једва чекаше, да почнем.{S} Ја почех читати:</p> <p>„ |
| дошла к нама, па би се на нас насмејала и обоје нас пољубила, одвела би нас у башту и тамо нам |
| што сам кући дошла, ја сам се заплакала и дуго сам плакала!.{S} Па зар нисам имала право, Милив |
| , као да ми је санта леда на груди пала и неки грозничави страх овлада срцем мојим!{S} Да ли он |
| целога света, па је мени на груди пала и о врат се мени обесила, па ме плачући преклиње, да је |
| чини, као да ме је ова девојка очарала и да сада управља мислима и осећајима мојим као какав р |
| , где се у мору пламена васколиког села и сама у пламен завија!{S} Тада ми тек паде на памет ма |
| p>Једном ми дође Марина сасвим невесела и предлагаше ми, да се више не молимо Богу за смрт, јер |
| ка жалост!{S} Сирота!{S} Већ му је била и девојку испросила, да га жени, па гле, место сватова |
| ри своје све је у један завежљај завила и на сто метнула, па хтеде још да ми каже „збогом“.</p> |
| лесних окова, па се с васијоном спојила и обгрлила сву тугу, што у њој има, тако ми сада би и б |
| дуго је гледах, тако ми изгледаше мила и дивна...</p> <p>Доласком њеним изненађен и обрадован |
| још мала деца, а сада су велика нарасла и дођоше, да тебе посете.{S} Твоја деца плачу на твом г |
| де на ново оживљавати, на ново се посла и рада подухватити, и не би дуго трајало, а ја бих опет |
| од лечника, да је свака опасност прешла и да се могу опростити несносног лежања свога.{S} Само |
| у бриге своје, а к њему би мајка дошла и поред њега села.{S} Ја бих тад отрчао у порту, да се |
| S} У том се већ поче и зора да се јавља и ја се опет вратим у собу, где Данка још слатко спаваш |
| редњим шкодама, имађах доброг пријатеља и вернога друга, Марка Михаиловића, круна не само нашег |
| орити: „донде ће бити и њених пријатеља и њених душмана.{S} Наш народ страда једино због ових п |
| узданула!..{S} Свесрдно поздравље вама и Данки.{S} Баша Љубица.“ —</p> <p>„Моја слатка Љубица! |
| рекох Љубици — „што се састадох с вама и што добих прилике, да се мало узвисим над обичним туг |
| ем...</p> <p>У том се Паја врати к нама и наш разговор пређе опет на друге предмете.</p> <p>Ја |
| јој у цркву оде, те тако оста дома сама и забављаше се читањем.{S} На столу беху песме Бранка Р |
| поветарац играјући се лаким гранчицама и свирајући сетне песме своје по зеленом лишћу, миловаш |
| да се мало одморим, но где морадох одма и заспати, јер ја и не знам, како сам амо доспела!</p> |
| им безбрижно и весело.</p> <p>— Зар има и таквих људи, који га не читају радо? — одговори ми и |
| бро!{S} Ви заостајете у вашим пословима и пренебегавате ваше дужности све из једног узрока, кој |
| бих изгледао као кип међу живим људима и само бих сам себе мучио, јер кад би они почели да пев |
| , већ мора два сата да путује на колима и како навек његов млађи брат изиђе с колима пред њега, |
| војка очарала и да сада управља мислима и осећајима мојим као какав рибар по тихој води својим |
| пред прочитам.</p> <p>Он слеже раменима и рече: „Нема!“</p> <p>— Нема! — рекох очајничким гласо |
| каква вила појави се Љубица на вратима и својим црним лепим оком и гледа ме као престрављена.. |
| тога као да немам, што ме још највећма и боли!“</p> <p>— Сироче бити свакако је тешко!{S} Но и |
| е за једног лечника; већ је прстенована и за десет до четрнаест данах биће јој сватови.</p> <p> |
| лебаним гласом — Ја сам већ прстенована и надам се, да ћете хтети увидети, да не могу више ваша |
| сам на децу пазила?{S} Бејах онога дана и сама некако на крај срца, те кад ми рекоше, да идем и |
| једва сам себи веровах, да је ова дивна и мени тако мила глава збиља на мојим грудима!{S} Но по |
| S} Још ми никад не изгледаше тако дивна и тако умиљата, као што беше сада и у мени хтеде срце д |
| тна.{S} Мени ова појава беше тако дивна и тако мила, при свем том, што ништа ново не беше, јер |
| јатељ?{S} Како ми је та реч сада хладна и гадна, та иначе света реч!{S} Мени се чини, да бих јо |
| ми се учинише та иста врата тако чудна и тако тајанствена, као да ћу кроз њих у рај или у пака |
| Ево вам за ваша стакла!“ рекох увређена и ожалошћена, то одмах одох да тражим себи другу службу |
| ором из сна пробудила, беше већ обучена и спремљена; ствари своје све је у један завежљај завил |
| ничији просјак бити!..{S} Ја сам дужна и морам за тебе радити, јер и ти си доста за мене радио |
| како му навек донесе колача, меса, вина и дувана, што мати за њега спреми.{S} И тако приповедаш |
| шћаше да искочи из тесних груди: милина и туга судараху се у мени као ватра и вода; милина, што |
| и прође нека дивна <pb n="50" /> милина и ја дођох у чудно расположење, —- ја је већ хтедох заг |
| о срцу моме свето место обузе ме милина и туга....{S} Да сам ја господар тога врта, на том би м |
| .{S} У моме срцу поче се гложити милина и туга, и моја прва мисао беху наши родитељи: „Где си о |
| ка, два неисцрпива извора дивних милина и бујне среће за младо срце моје!{S} Ја сам срећан!{S} |
| p>— А би л’ ти волео? — упита ме Марина и погледа својим плавим очима у ведро плаво небо и као |
| хоћу!{S} хоћу, Миливоје! — рече Марина и поче опет плакати.</p> <p>Но ја јој сад не хтедох вер |
| је тешко, да их оставим! — рече Марина и поче плакати.</p> <p>„За што да ти је тешко?“ — почех |
| едох ни слушати.{S} Можда би ме светина и прегазила, да се не нађе један постарији човек, који |
| азаше.{S} У ходнику владаше нема тишина и врата беху редом затворена.{S} Но чим на прва врата з |
| о и у кући владаше нека необична тишина и мени поче срце тако јако куцати, као да би хтео на по |
| о је овај манастир.{S} Ова света тишина и самоћа тако ми годи, да ће ми се брзо јади моји ублаж |
| проћи.{S} И Данка ми је увек задовољна и весела, па и она вели, да не осећа, како јој време бр |
| одма до школе, да тамо потраже заклона и уточишта.{S} И моја мајка узеде Данку на своје груди, |
| с лица јој могах читати, да је радосна и весела, при свем том, што јој поглед беше ипак сетан. |
| т свој...</p> <p>После дужег размишљања и уздисања дигнем се и ја с постеље своје, ах! та данас |
| елећи ми, да ће <pb n="85" /> сва патња и невоља једном престати и да ће наступити красније и с |
| е беше за њих, сувише је тврдоглава, па и лења, а при том је и неке штете починила.{S} Кад ми о |
| Данка ми је увек задовољна и весела, па и она вели, да не осећа, како јој време брзо пролази, ш |
| и савета, остављена од целог света, па и од рођеног брата свога!..{S} Мени ударише сузе на очи |
| вим без наде, без цели, без радости, па и не плачем више? —</p> <milestone unit="subSection" /> |
| аких ферија <pb n="82" /> посећујем, па и сада при поласку бављах се тамо два дана.“</p> <p>— Х |
| р мени је без ње све празно и мртво, па и сам сам себи празан и мртав...{S} А поред ње ми је та |
| ам Бог знаде, шта би с њоме било!{S} Па и он би њој много и радо чинио, али шта ће јадан, кад н |
| никад доста благодарити не могу!{S} Па и код ње не бејах ништа друго, већ проста служавка, <pb |
| ца која слушају родитеље своје...{S} Па и Марка често сањам, да му око сузом засија од бола, шт |
| т на земљи: једаред се само живи.{S} Па и тај једини живот преживети у беди и несрећи, преживет |
| лети ми време, као муња што лети.{S} Па и оно неколико тренутака ноћу, кад угасим свећу, да лег |
| лежећи у постељи још увек болан.{S} Па и бриге ме море, јер ето данас ми дође један ђак мој, с |
| требају никакве слуге у породицу.{S} Па и Паја ме од вас одвраћаше говорећи ми, да човек не жив |
| о, као што он вели шта ћемо онда?{S} Па и ако одма оздравим, шта ћу опет с ђацима својим?{S} Ја |
| у невољи плакали!“ рече ми стара госпа и поче ме тако гледати, да јој могох из очију прочитати |
| ћи гледах јој црне велике очи пуне жара и чара, које јој румено лице тако дивно украшаваху, да |
| лубица беше спрам њега навек тако добра и навек гледаше у њега и њене очи беху навек пуне љубав |
| "125" /> анђели сва деца, која су добра и слушају родитеље своје, па ма колико година имали, а |
| зним појавима: час сеђаше код гласовира и свираше и певаше тако дивно и тужно, да бих се јадан |
| есе на лаким крилима својим у свет мира и спокојства.{S} О кад бих могао за навек успавати све |
| своје на данкино раме дођох до прозора и седох, да се сунчам на пријатним зрацима топлог проле |
| и ветар непрестано дуваше, те од умора и нахладе почеше ми на једаред ноге да клецају, глава м |
| ина и туга судараху се у мени као ватра и вода; милина, што имам тако добру и племениту сестру |
| едном капијом, где се склонила од ветра и кише, па тамо сирота и заспала! —</p> <p>„Дакле на ул |
| а, што здравља нема, те умире без гласа и спомена...{S} Више се пута у сну и заплачем, те кад с |
| и није!{S} Кад се почне сумрак да хвата и у зиду попци зацврче: тад ми машта ствара свакојаке с |
| с мирном савешћу закуцати на туђа врата и запросити <pb n="19" /> комад хлеба?{S} Ја нисам ника |
| де, а мајка ми стаде пред школска врата и дуго за њим гледаше, гледаше сузним оком тешко уздишу |
| од прода, а оно ми закуца неко на врата и на моје „слободно“ ступи Мита веселим лицем у моју ту |
| намере своје, склонио се од свега света и нико не знађаше, где је и како је?{S} Тек на крају го |
| ивоту моме. <pb n="130" /> Лепоту света и сладост живота тек сам онда први пут јасно осећао, ка |
| никад не осећах тако живо лепоту света и сладост живота, као што сада осећам! —</p> <pb n="96" |
| а ћу опет оздравити и опет лепоту света и сладост живота уживати моћи; јер од како сам болестан |
| " /> <p>29/10</p> <p>Данас ми дође Мита и као стена сасвим равнодушно, као змија сасвим хладно |
| тове, јер је мало оболео, па ми честита и жели ми свако добро.“</p> <p>Да су се договорили, как |
| идемо и на мајчин гроб, јер она сирота и не знађаше, где нам је мајка сарањена, а хтедох и ја, |
| клонила од ветра и кише, па тамо сирота и заспала! —</p> <p>„Дакле на улици под капијом?“ — рек |
| о до сад у животу своме већ толико пута и много пута бејах сасвим равнодушан; а данас ми тако б |
| ти се Љубица допада?{S} О том ми ништа и не рече! —</p> <pb n="83" /> <p>„Лепа девојка!{S} Доб |
| у, која се отезаше преко целог дворишта и у којој беше осим разног цвећа још пуно великог разгр |
| године радосно дочекују родитељи, браћа и сестре, па онда тога дана њему у почаст приређују дом |
| лени ходник, који такође беше пун цвећа и из којег се у више соба улазаше.{S} У ходнику владаше |
| х јадан, да ме и овде чека нова несрећа и да ће срце на ново да ме љуто заболи!...</p> <p>Стига |
| } На столу беху песме Бранка Радичевића и одма видех, да се Бранком занима.</p> <p>„Читате ли р |
| њати, да ћу моћи одржати присуство духа и задржати сузе, кад је опет видим.{S} Но ипак смелим к |
| ми Данка нађе службу код једног трговца и сутра већ ступа у нови део живота свога. —</p> <miles |
| и:</p> <p>„Беше једном голуб и голубица и они живљаху неко време мирно и срећно и имађаху још д |
| ожених.{S} О да дивне појаве!{S} Љубица и цвеће!{S} Никад не бих могао замислити лепше слике од |
| ви јади на срцу леже? — упита ме Љубица и осмејак јој беше много јачи ного први пут.</p> <p>„Те |
| настиру тешко живети? — упита ме Љубица и чисто ме жалећи погледа.</p> <p>„У почетку ми беше уг |
| ј прилици сиромаштво? — упита ме Љубица и своје црне очи управи тако живо на мене, као да би хт |
| цео свет срећан!“ — одговори ми Љубица и тихо се насмеши.</p> <p>— Није, госпојице!{S} Будите |
| е нам умиљато сетни поји малих певачица и чаробно шуштање зеленога лишћа груди задовољно надима |
| е продираху златни зраци јутарњег сунца и ја скочив с постеље стадох код прозора, отворих оба к |
| ријатним зрацима топлог пролетњег сунца и да гледам људе, који улицом пролазе.{S} Срећни људи, |
| ости своје; у Данки свети аманет од оца и мајке, да према њој покажем захвалност своју, дужну с |
| а и сестра моја остасмо сирочад без оца и мајке...{S} Она је живот свој жртвовала <pb n="13" /> |
| им оком тихо прошапћем: „Ми смо без оца и мајке.“ — У таквим мислима дођох у шуму, по којој се |
| овим.{S} Ах!{S} Од како остасмо без оца и мајке, ја сам се више пута о њих огрешио.{S} Али они |
| времена, а ја и Данка остадосмо без оца и мајке.{S} Ах!{S} Чим на њихову смрт помислим, мене ср |
| 1" /> <div type="titlepage"> <p>БЕЗ ОЦА И МАЈКЕ.</p> <p>написао</p> <p>Пера Радуловић</p> <p>У |
| те с тога сам написао ово дело „Без оца и мајке,“ да бих тиме олакшао души својој.{S} Кад је ис |
| гу за смрт, јер њој је жао оставити оца и мајку, она је јединица, па ће они за њом плакати.</p> |
| био ваљан момак, при том јединац у оца и мајке.{S} Погледајте му само мајку, како <pb n="27" / |
| сносно време још ми увећаваше тугу срца и досаду живота, јер ја се враћах с гробља, на којем са |
| — отићи, али непрестано пада бујна киша и дува тако хладан ветар, да се човеку срце мрзне, кад |
| Љубици отићи, али цели дан падаше киша и све беше тако тужно, тако мрачно!{S} Нигде да се гдег |
| да бих јој могао бити све друго, и роб и душман, само не пријатељ!..</p> <p>„Љубице!“ — рекох |
| p>6/12</p> <p>Данас одох на данкин гроб и понесох венац, да јој накитим крст.{S} Ја кад умрем, |
| почех читати:</p> <p>„Беше једном голуб и голубица и они живљаху неко време мирно и срећно и им |
| е с њиме састао, навек би био сав крвав и навек би од мене главу окретао...{S} Сањам и мајку св |
| осле свирке беше нам разговор доста жив и пријатан, те могу рећи, да ће ми овај дан остати наве |
| као и мени на срце мећао, ако будем жив и здрав да живим и радим за народ свој, па ако ми штого |
| разнобојног и мирисног цвећа, већ коров и <pb n="142" /> жуто увело лишће.{S} Од свега дрвећа з |
| довољно надимаху.{S} Попесмо се на брег и гледасмо, како нестаје сунца у густом грању високе го |
| ма данас одавде даље!{S} Гроб оца нашег и онако ће нам уз пут бити!“ —</p> </div> <div type="ch |
| ени би, као да се тргох из каквог дугог и страшног сна; а из ока ми полете вреле сузе...{S} Пог |
| ису ништа друго, већ тужни звуци младог и јадног срца мога, а она ће мени показивати разне радо |
| здробиће ме.{S} Данка видевши ме бледог и жалосног притрчи уплашена к мени, па ме поче испитива |
| о се зачуди, кад ме виде свега збуњеног и уздрхталог.{S} Долазак ме његов сасвим изненади, да н |
| и тужно, јер у њему не беше разнобојног и мирисног цвећа, већ коров и <pb n="142" /> жуто увело |
| рекла, кад би ме видела овако жалосног и очајаног?!{S} Ах!{S} То ме боли, што ће твоја мати да |
| {S} Она клече крај каменог крста, лепог и великог споменика страшне битке и умрлих јунака, насл |
| одох у К— и испратих Пају, свог доброг и искреног друга.{S} Жао ми беше, што се морам с њиме р |
| својим врлим родитељима; у Мити доброг и искреног друга; а у Љубици, —- у њој све и сва!{S} Ка |
| љубави не само моје, већ сваког чистог и доброг срца, јер такве браће има <pb n="98" /> данас |
| ци скупљати и данас дође Мита, мој друг и добар пријатељ, који ми је Данку од стрине избавио.{S |
| моји другови већ о том разговарају, кад и како ће који кући ићи.{S} Ја немам куће па за то о то |
| p> <p>Непрестано лежим и опет једва кад и кад могу да заспим, јер ми бриге не дају спавати.{S} |
| , тај се више никад не смеје, али никад и не плаче...{S} Но док ја одем под земљу, ти ћеш остат |
| нко!{S} Камо среће, да се с тоб’м никад и не растајем! —</p> <p>„Па збогом, брате!{S} Ето је ве |
| рави не годи, те се тако једи, а каткад и заплаче... —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>2 |
| то, брато, ако већ видим, да морам млад и зелен умрети, то опет не ћу изданути на гњилој постељ |
| осле тешим се једино тиме, што сам млад и здрав, па као такав могу се на све одважити, могу све |
| м и свежом водом.{S} Тешки, ледени хлад и оно тихо шуштање цеви тако ми гођаше и телу и души, д |
| и мукама, али опет бар знађаше за себе и могаше се помало са мном разговарати.{S} Ах!{S} Као к |
| ћи извести на прави пут посматрања себе и околине своје. —</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ем на једанпут неки разговор близу себе и дигнув главу спазим Пају и Љубицу, који се управо к м |
| ливоје, за мене!{S} Пазићу ја и на тебе и на себе! —</p> <p>Ова дубока љубав, која беше у данки |
| де наћи, те тако жалосна мишљах на тебе и плаках ходајући улицама.{S} У том се спусти ноћ, а ја |
| ајаше. „Не знам!“ зачу се из друге собе и ја познадох одма љубичин глас. „Слушај!“ — говораше Љ |
| ваху, отвори Паја врата од оближње собе и гласно повика: „Љубице! хајде погоди, ко нам је дошао |
| лакше би, кад стара госпа изиђе из собе и нас остави саме, јер се могох с Љубицом одма слободни |
| а срце да стеже.{S} Изиђох рано из собе и пођох мало из вароши, при свем том, што промицаше сит |
| 1</p> <p>Данас пред вече изиђох из собе и седох на дрвену клупу пред манастиром, не знајући већ |
| љ ни мени ни њој.{S} Мени је сестра све и сва, њу само једну имам <pb n="46" /> и мени се чини, |
| стати у науци својој, а наука ми је све и сва, што могу својим назвати и она ми је једини темељ |
| скреног друга; а у Љубици, —- у њој све и сва!{S} Кад се дању послом уморим, па се спустим на м |
| а изађе ми пред очи као сироче без неге и савета, остављена од целог света, па и од рођеног бра |
| ше поднесем, па ће ми срце пући од туге и бола!....</p> <p>Када пођох из манастира, путовах по |
| могло тугу да ублажи.{S} Због моје туге и умора мога смилова се најпосле сан на мене и он ме из |
| писмо њено заплаках се и од тешке туге и од велике милине, јер у колико ме сада срце заболело, |
| ихор из корена ишчупати, а за моје јаде и сузе, које трпим и сносим, само да остварим наде свој |
| bSection" /> <p>1/5</p> <p>Слажући јаде и наде једно преко другог на своје боно срце једва доче |
| а, на којем сам сахранио најмилије наде и сву радост своју.{S} С тога једва чеках, да стигнем о |
| да се залеђава!..{S} О моје слатке наде и лепа будућности! што ми вас је моја млада машта створ |
| бити боље и лепше..{S} Наде, лепе наде и бедна, горка садањост, увиђам, да није ништа!{S} На ш |
| сијати сунце...</p> <p>Срцем пуним наде и опет пуним непобедљиве зебње изиђох из собе своје.{S} |
| гледа, а у том погледу беше толико наде и радости, колико зебње и слутње!{S} Тај поглед ја сад |
| S} Боже мој!{S} Да ли ова девојка знаде и да ли осећа, како ја њу волим?! —</p> <p>Она на моје |
| им очи, па пустим мисли своје, нек раде и граде, шта хоће...{S} Цело бавлење у гори беше ми вео |
| е у собу љубичина мати, а Љубица устаде и оде.</p> <p>„Господине!“ — рече ми стара госпа после |
| исмо <pb n="88" /> и пољубисмо, он седе и оде, а ја остах гледајући за влаком, догод га догледа |
| зборе: „Ја сам већ постала анђео, хајде и ти!{S} Ја сам своју реч одржала, одржи је и ти!{S} Мо |
| певајући дочека.{S} Ах!{S} С њом ми оде и сва светлост из овог стана! —</p> <pb n="111" /> <mil |
| да су до хиљаду Маџара обишли наше људе и војнике, да су преко Тамиша мост ударили, у село ушли |
| — Тек што се беше смркло, Данка ми дође и донесе један мали завежљај, мете га на сто и рече: „З |
| ћ.{S} Данка уморена путовањем одма леже и за неколико тренутака мирно заспа.{S} Ја приђем к про |
| } Мени би моје стање било сто пута теже и несносније, кад не бих имао никог, на целом свету ник |
| ајина госпа на посао, а за њима се диже и Паја, рекав, да донесе мало „мученице.“ Тако ја и Љуб |
| ољом“, о које се сиромах тако лако може и скоро мора да огреши, <pb n="91" /> па да после невин |
| /p> <p>Љубица се на ове речи чисто трже и тако ме погледа, као да би хтела погледом својим да з |
| >„Љубице!{S} Слатка Љубице!{S} Да л’ је и тебе лепота данашњега дана у гору измамила?{S} Да л’ |
| но у том тренутку добро би било, да је и мене когод утешити могао.</p> <pb n="114" /> <milesto |
| и одма к мени дошао, да ми каже, шта је и како је са Љубицом.{S} Она је провела скоро три месец |
| посети Љубицу и да види и чује, шта је и како је.{S} Кад ми данас дође, да узме „збогом“ од^ме |
| собу, где ми Данка приповедаше, шта је и како је с њоме било.{S} Приповедаше ми, како су стриц |
| а к мени, па ме поче испитивати, шта је и како је; а очи јој се као и моје на мах напунише суза |
| ти, а ја ћу вас после известити, шта је и како је.{S} А сад идите, молим вас! —</p> <p>„хоћу Љу |
| д свега света и нико не знађаше, где је и како је?{S} Тек на крају године изиђоше у новинама им |
| дан зацело ће ти стрина јавити, где је и како је и шта је са сестром твојом, па ако воље узима |
| е песме већ је све прочитала, а неке је и на памет научила, па њих од свију песама најрадије и |
| Ах!{S} Поздрав’те је!{S} Поздрав’те је и реците јој, да Миливој живи и још ће да живи, за њу ћ |
| бе; но знаш, шта катихета вели, први је и први бог, па онда тек дођу други!“</p> <p>— Знам, али |
| !{S} Ја сам своју реч одржала, одржи је и ти!{S} Моји родитељи за мном плачу, нек плачу и твоји |
| би морао оставити опет тамо, где си је и нашао?{S} Могао би је истина видети, и то би било све |
| је тврдоглава, па и лења, а при том је и неке штете починила.{S} Кад ми ово говораше, слушах ј |
| о ће ти стрина јавити, где је и како је и шта је са сестром твојом, па ако воље узимаш, можеш ј |
| га да живи...{S} Сирота!{S} На скоро је и она за њим отишла.</p> <p>Његова смрт беше за мене ве |
| народа свога, а тако једно срце ето је и ваше, и ја му чисто завидим, што у вашем срцу тако сл |
| м, хоће ми на зло наслутити, као што је и Сакунтали на зло наслутило!.. —</p> <milestone unit=" |
| овато зебе; но ипак где је зебња, ту је и нада...{S} Поздравите милостиву мајку вашу и реците ј |
| ади, да све то на другом свету престаје и замењује са вечном радошћу...{S} Али сада верујем сам |
| учила, па њих од свију песама најрадије и пева. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>18/3</ |
| х, то ми ово место постајаше све милије и чаробније, јер кад ми поветарац зашушти у зеленом лиш |
| кад бисте време посветили на озбиљније и вама нужније ствари, особито ви, који се морате стара |
| ном престати и да ће наступити красније и слађе доба, кад се не ћу више са сиромаштвом борити и |
| да ћемо се тим начином много савесније и боље извући из овог жалосног <pb n="106" /> стања, не |
| 14/9</head> <p>Јесам ли могао другчије и боље урадити, него што сам урадио, не знам; тек ја од |
| залутали облачак тражећи другове своје и гледајући на зелену гору, па као да се смишља, да ли |
| т могах тако дивно проводити дане своје и опет тако срећан бити!..{S} Све мисли моје одлетеше о |
| на срце своје, стискох га на усне своје и све моје мисли прелетеше као муња простор између мене |
| и моје, а Данка покри рукама лице своје и заплака се као мало дете, кад ступисмо гробу оца свог |
| лим и стиснем на усколебане груди своје и да јој обаспем пољупцима, те лепе црне очи: па ипак с |
| из њихове куће, скупим све ствари своје и бацим госпи пред ноге: „Ево вам за ваша стакла!“ реко |
| а тресе.{S} На једаред подиже очи своје и хтеде ми нешто рећи, али јој усне задрхташе и она окр |
| а које према њиховим примедбама, а које и по својој сопственој увиђавности ево га сада прерађен |
| но ње ради.{S} Па које та мисао, а које и друга вест, да Љубица има за сад два ваљана просиоца, |
| а ће их сваки дан читати и да ће некоје и на памет учити. — Уједно је почех поучавати у главним |
| очи стоје непрестано у дубини душе моје и које ме свуда прате, кудгод ходим и гдегод станем!..{ |
| појава за појавом целе прошлости и моје и њене, и мени се живот учини као робија, а земља као т |
| милу главу своју на узбуђене груди моје и поче тихо плакати..{S} Ја погледах преко њене главе к |
| тежим, за чим чезнем!{S} Све мисли моје и сви осећаји моји сада се једино Љубицом баве.{S} Оно, |
| излазе из цркве, те зато убрзам кораке и за тили часак бејах у гори, која води у манастир.{S} |
| лепог и великог споменика страшне битке и умрлих јунака, наслони на њега главу своју и плакаше |
| ву, <pb n="57" /> отрже се из моје руке и хтеде поћи.{S} Но ја кад видех, да она хоће од мене д |
| РПСКЕ ЦРКВЕНЕ ОПШТИНЕ</p> <p>КАРЛОВАЧКЕ И ПОСЛАНИКУ ГРАДА</p> <p>ЗАГРЕБА И КАРЛОВЦА НА СРПСКОМ |
| S} Моје је срце пуно љубави, пуно вреле и искрене љубави, а то је ипак неко благо!...{S} О Љуби |
| и се чини, као да се шећу око мене виле и златне паунице!..</p> <p>У гори пробавих цело пре под |
| почех осећати, да су ми се ноге умориле и да ме глава боли, седох крај пута под једну тополу и |
| <p>С мајчиног гроба настависмо пут даље и сад смо ево опет у месту, у којем сам провео већ неко |
| то би ми исте мисли постајале све живље и бујније.{S} За то најпосле манем све на страну и стри |
| ојим лепим надама, које ми биваху живље и бујније, штогод ми јади беху тежи; па тако беше и сад |
| них златних дана, кад су ми се све жеље и наде спајале у једну мисао, у мисао: венац на крсту о |
| дигох се мало са своје несносне постеље и наслонив слабо тело своје на данкино раме дођох до пр |
| о ми наде моје говораху да ће бити боље и лепше..{S} Наде, лепе наде и бедна, горка садањост, у |
| свега одма позна,</l> <l>„А да ништ’ ме и не пита..</l> <l>„Не види ми сузе нико,</l> <l>„Нит к |
| ми је!{S} Ах!{S} Не знађах јадан, да ме и овде чека нова несрећа и да ће срце на ново да ме љут |
| из ведра неба да је пао, ступи преда ме и чисто се зачуди, кад ме виде свега збуњеног и уздрхта |
| човек, који беше на колима, те видев ме и познав ме дигне ме на кола, па онда стаде даље да гон |
| које ми заробише сваку мисао и које ме и дању и ноћу прате непрестано: кад у вече лежем, ја ми |
| та неугоднији, јер зебња моја, да ће ме и од ова два ђака који оставити, ево се данас испунила |
| у собу, притрчи Данка к мени, загрли ме и заплака се на мојим грудима.</p> <p>„Шта је теби сад? |
| когод к мени прићи, ухватити ме за раме и рећи: хајд одавде, ти ниси више наш!{S} И тада бих не |
| ћем, и међу тим именима записано је име и нашег Миливоја. —</p> <p>О чудна судбино живота људск |
| још краћег разговора растанем се с њиме и дођем дома.{S} Но чим ступих у собу, притрчи Данка к |
| м им истину казао.{S} Они ме лепо приме и по мојој жељи одредише ми они исту собу, где сам лане |
| ја све небо ужасно осветљиваше, те тиме и призор на улици поста много грознији.{S} Одмах ми мај |
| ких часова имађах до сад у животу своме и тад бих навек сам себе утешити знао и то својим лепим |
| b n="124" /> тајну на младом срцу своме и хтедох се више пута искрено поверити мајци својој, но |
| ничника, да ми се захвали на труду моме и да се са мном опрости, јер му се отац с породицом ода |
| и...</p> <p>Неко време бејах сам с њоме и мени дође, да је оберучке загрлим и стиснем на усколе |
| но одзовем и одосмо далеко од залармане и загушљиве вароши у зелену гору разговарајући се о јад |
| .</p> <p>У гори пробавих цело пре подне и кад дођох кући, изгледаше ми соба као каква костурниц |
| слатке наде, кад срце у садањости вене и вене?{S} И кад једном увене, на што онда наде, те леп |
| е јој беше бледо, а очи јој беху црвене и пуне суза.{S} Чим виде да сам к себи дошао, утре сузе |
| ћи, вичући, лелечући...{S} Старци, жене и деца, све то беше у гомили и као поплашено стадо трча |
| ра мога смилова се најпосле сан на мене и он ме из овог патничког света пренесе на лаким крилим |
| ог ока свога, већ навек седи поред мене и навек ради, тешећи ме, да се немам за што бринути, је |
| и се прво с мајком, па онда пољуби мене и Данку, млађу сестру моју, која је онда тек навршила т |
| ћаше.{S} Она сузним оком гледаше у мене и светим страхом ходаше по цркви, по гробљу среће своје |
| прелетеше као муња простор између мене и ње и све падоше на њене црне очи, на њено добро срце. |
| ми данас дође, да узме „збогом“ од^мене и Данке, седох, те написах Љубици писмо, док ми се он с |
| и моје груди беху на скоро опет умирене и очи ми посташе опет ведре.{S} Љубица ме воли, — мишља |
| е чух из љубичиних уста, тако су грозне и подругљиве!..</p> <p>Као каква вила појави се Љубица |
| b n="71" /> летиш по лепом свету невине и безбрижне маште своје!{S} Слатка Данко!“</p> <p>И ја |
| ходаху!..{S} Моје срце беше пуно милине и опет при свем том лежаше ми тешка брига на челу, као |
| ао, те помоћу његовом побегне од стрине и дође овамо к мени.</p> <p>Сирота Данка!{S} Ја се ниса |
| и црн, да су ми у њему и мисли несносне и црне! —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>8/5</p |
| епе црне очи, гледах јој ружичасте усне и ведро бело чело, сумњајући јесам ли ја кадгод то крас |
| ази у тамошњу кућу, застаде јуче код ње и поче <pb n="133" /> с њоме свакојако шалу збијати, да |
| етеше као муња простор између мене и ње и све падоше на њене црне очи, на њено добро срце.{S} М |
| у повесници и науци о души.{S} Схватање и памћење има добро и надам се, да ћу је за кратко врем |
| еше толико наде и радости, колико зебње и слутње!{S} Тај поглед ја сад тек схваћам и разумем, а |
| путовао, бар ме не би морило нестрпљење и ово ужасно дуго време, кад санка за мене нема, те нем |
| х.{S} У мојој глави као да севнуше муње и ја стадох као укочен!{S} Да л’ да верујем очима своји |
| речи!...{S} О моје лепе наде, моје лепе и слатке наде!{S} Зар ме тако брзо остависте?...{S} О м |
| једном увене, на што онда наде, те лепе и слатко наде?!</p> <pb n="131" /> <milestone unit="sub |
| /p> <p>Данас бејах опет код своје добре и лепе Љубице.{S} Ја видим, да ја ову девојку сваким да |
| а голубиће <pb n="54" /> своје, па умре и она.{S} Сиротани голубићи пиштаху дуго, но њихово пиш |
| та је доста.{S} И овај добри голуб умре и голубићи полетив у свет изгубе се једно од другога.{S |
| } О слатки оче!{S} Ако ми да Бог, да се и ја кадгод удомим и оцем постанем, то би била за мене |
| силно утицаше на моје боно срце, да се и ја на једаред заплаках горко...</p> <p>Кад се тако на |
| вној милини, па као човек мишљах, да се и сва природа топи у таквој истој милини!... —</p> <mil |
| и хтедоше ми тугу да ублаже, као да се и моја туга даје ублажити.{S} Но кад видеше, да ми њихо |
| плакање.</p> <p>Од тог дана често би се и отац и мајка трудили, да ми те сањарије из главе изби |
| крс проведе.{S} На моју молбу склони се и обећа ми, да ће ићи у К —, да посети Љубицу и да види |
| ем добро, да ти је тешко; али ослони се и ти једном на мене!{S} Ја сам здрава, ако ниси ти!“</p |
| али?“</p> <p>— Јесам! — рече смешећи се и погледа ме некако збуњено, а румен јој обли цело дивн |
| е дужег размишљања и уздисања дигнем се и ја с постеље своје, ах! та данас је први дан после ду |
| не поје умиљатих певачица.{S} Обучем се и изиђем у гору, где читава два часа ходајући пробавим. |
| а болест и даље овако устраје, бојим се и за њих, па како ћемо онда живети ја и моја добра Данк |
| и удубим се у разне мисли.{S} У том се и Љубице сетим, њене црне очи падоше ми на ум; но поред |
| њу и гледајући у писмо њено заплаках се и од тешке туге и од велике милине, јер у колико ме сад |
| на мах напунише суза...{S} Опростих се и с мајком њеном молећи је да ми ништа не замери; а поз |
| тамо мало проведем.{S} Пут беше леп, те и не осетих, када стигох.{S} По казивању пајином знао с |
| а, те се морате и за њу старати, морате и њу <pb n="63" /> удомити, а за све то треба много вре |
| која осим вас никог нема, те се морате и за њу старати, морате и њу <pb n="63" /> удомити, а з |
| , те миле лепе очи, које ме навек прате и у сну и на јави!...{S} Те очи сад су моје, смем у њих |
| му писасте, узрок одласка вашег рекосте и мене лепо поздрависте, јер и мати ми мораде признати, |
| есто мислио, ипак беху ми ове речи љуте и страшне, јер ми изнеше пред очи кукавно и очајно стањ |
| дете, и опет кад се сетим тадање маште и тадањих осећаја, мени сузе теку!..</p> <p>Једног јутр |
| обраћамо.{S} У осталом надам се, да ће и то проћи, јер само да потпуно оздравим и да радње нађ |
| а слила у један дан, то се тешим, да ће и ови дани као и они тако исто брзо проћи.{S} И Данка м |
| рана срце моје, но шта ћу?{S} Ваљда ће и време узети штогод на себе, да и оно лечи, да не лечи |
| ако смо наше непријатеље потукли, па ће и отац мој тако исто потући све непријатеље своје.{S} Н |
| одма иде све као преко врата! — Шта ће и како ће са мном бити, ја не знам и не могу да мислим! |
| же наде на мене, и ако твоја мати не ће и не може!...</p> <p>Много горких часова имађах до сад |
| је невоље ваљда кад тад престати, те ће и мени једном сунце среће синути!{S} О кад бих још сест |
| гледах за њима тужним оком:{S} Да ли ће и мене когод дочекати?{S} хоћу ли и ја кога имати, на ч |
| скачем с постеље, али ме уједно облеће и јато брига, шта ће бити, ако ми се нада и данас осује |
| а дана овај голуб неговаше ове голубиће и голубићи беху већ прилично велики, али се још не мога |
| сам дакле нико и ништа, твоје срце хоће и може да полаже наде на мене, и ако твоја мати не ће и |
| S} А и за што би говорила, кад јој лице и онако тумачи срце њено?</p> <p>„Имаш и један леп позд |
| </p> <p>Као без душе долетим до болнице и пријавим се надзиратељци.</p> <p>„Како ми дође сестра |
| {S} Њу је све изневерило и умиљате тице и мирисно цвеће, као и мене све моје лепе наде!.. —</p> |
| ти за другим голубом?{S} Његово је срце и онако пуно рана, па како би могао још и ту рану пребо |
| не речи прођоше ми као стреле кроз срце и моје око и уво на једаред полети к вратима, на којима |
| удараше ме свака реч као стрела у срце и при свакој речи беше ми пред очима све мрачније, да н |
| на њега главу своју и плакаше све јаче и јаче..{S} Ја стајах неколико тренутака мирно и боним |
| је тако, као да ми срце уједно и плаче и пева.{S} Силна ме туга обузме, кад се сетим прошлости |
| од Љубице? —</p> <p>— „Био сам.“ — рече и седе на столицу поред постеље моје — „Она те лепо поз |
| Од кога то? —</p> <p>„Од Љубице!“ рече и поче се смешити.</p> <p>— Од Љубице? — запитах га мал |
| ни и „А гле Данке!“ тихо и збуњено рече и <pb n="113" /> стаде се на све стране освртати, по св |
| О моји слатки родитељи!{S} Јуначни оче и добра мајко!{S} Да вам је од куд да видите, како ваша |
| облаци као какве грдне хавети.{S} Поче и ветар да дува, хладан ветар.{S} Дувај, ветре!{S} Разл |
| ти; а кад већ паде у постељу и кад поче и сам увиђати, да његов тајни осећај почиње да се остар |
| утишаше и срце мирније поста, тад поче и разум своје да ради.</p> <p>Ах, благи Боже! да тешке |
| аше Љубица моја...{S} У том се већ поче и зора да се јавља и ја се опет вратим у собу, где Данк |
| одох, кад ме срце непрестано тамо вуче и када знам, да ми је време само за то дуго, што нисам |
| , куда ћу и како ћу?{S} Киша још падаше и ветар непрестано дуваше, те од умора и нахладе почеше |
| и оно тихо шуштање цеви тако ми гођаше и телу и души, да сам постао лакши, снажнији и веселији |
| очен поред постеље њене; ах! она лежаше и спаваше мирно, мирно као какав анђео...</p> <p>„Данко |
| тешке несреће, која преда мном стајаше и на мене с отвореном чељусти чекаше.{S} Кад дођох у П— |
| х. <pb n="66" /> Она непрестано плакаше и држећи главу на грудима мојим све је јаче притискиваш |
| грле крилима својим.{S} Често помишљаше и на изгубљену голубицу своју, и онда би био, опет сета |
| који се са оцем намесником разговараше и мене спомињаше.{S} Мени беше глас као познат и непозн |
| има: час сеђаше код гласовира и свираше и певаше тако дивно и тужно, да бих се јадан од свег ср |
| бу, где нам Љубица на гласовиру свираше и певаше.{S} Ја бејах песмом и свирком њеном сав очаран |
| p> <p>У данкином се оку сузе заблисташе и она ми тихо рече: „хоћу!“</p> <p>„Добро, Данко!{S} Ми |
| е ми нешто рећи, али јој усне задрхташе и она окрете главу, <pb n="57" /> отрже се из моје руке |
| и таласи радосног узбуђења мало утишаше и срце мирније поста, тад поче и разум своје да ради.</ |
| n="16" /> трави бистра роса као да беше и од бисера дивнија, као да се неки небесни мирис разли |
| а видим, шта ми Данка ради?{S} Она беше и данас у ватри и мукама, али опет бар знађаше за себе |
| школу свештеник, који нам катихета беше и слаткоречиво нам приповедаше, како сва деца, која умр |
| ом све већма љубим!..{S} Моје срце беше и до сад навек пуно љубави, пуно осећања, али не оваке |
| мене драгог свога, који тако болан беше и сад опет здрав по гори хода?{S} Ах!{S} Твој слатки по |
| стају књига срца његовога.{S} Тако беше и са мном.{S} Не знам, да ли услед жалости своје или ус |
| вао и у лепше мисли бацао, па тако беше и данас.{S} Мишљах о Љубици, чије ми очи стоје непреста |
| штогод ми јади беху тежи; па тако беше и сад, и моје груди беху на скоро опет умирене и очи ми |
| настиру још је онако исто, као што беше и лане, с том разликом, што око манастира не шушти више |
| појаве њене лепе црне очи, које ме теше и на рад ободравају и које ме навек слатко успавају вел |
| е јој се трепавице на једаред раставише и њене плаве сетне очи падоше одма на мене.</p> <p>„Мил |
| > <p>Мене ове њене речи тако изненадише и увредише, као да ме за срце уједе.{S} Ја почех од јед |
| и као да се на једаред из сна пробудише и ја стискох писмо на срце своје, стискох га на усне св |
| да то није могуће, јер ме веће опазише и управо се к мени упутише, тад мирно стадох чекајући, |
| и, и није чудо, да ме ове речи ражалише и онако већ жалоснога...{S} Скинувши шешир пођем и ја з |
| S} Но како ми би, кад со врата отворише и ја спазих мени сасвим непознату женску, која ме посве |
| но да радим, срцу ми постаје одма лакше и после свршена рада опет ми је свет тако мио и красан |
| о сам ућутао, наши се погледи сусретоше и ми погледасмо једно другом оштро у очи, и за тим наст |
| ву тугу, што у њој има, тако ми сада би и беше ми тако цели дан!... —</p> <pb n="163" /> <miles |
| већ једаред само, па за то при женидби и удадби не треба никад пропуштати онаке прилике, које |
| целе године поучавати; а тим сам и себи и сестри опстанак осигурао.{S} Истина, да сам узео на с |
| ебе.{S} Тек пред вече дођох опет к себи и кад отворих очи, сеђаше Данка поред мене, лице јој бе |
| ћ сањао лепе снове, како се с њоме љуби и како се грле крилима својим.{S} Често помишљаше и на |
| том ми непрестано и Љубица беше у глави и појављиваше ми се у разним појавима: час сеђаше код г |
| рав’те је и реците јој, да Миливој живи и још ће да живи, за њу ће да живи!..“ —</p> <milestone |
| и сам одрећи, јер ми је попио пуно крви и доста допринео болести мојој.{S} Код остале двојице з |
| бива!{S} Кад сам Љубицу први пут, први и последњи пут загрлио, па је љубио, тад ми беше, као д |
| Па и тај једини живот преживети у беди и несрећи, преживети без радости, без љубави, ах! то ме |
| е ићи у К —, да посети Љубицу и да види и чује, шта је и како је.{S} Кад ми данас дође, да узме |
| би летео к њој, да је може само да види и, да је гледа, па да буде срећан.{S} Па кад би се од т |
| игох на брег, са којег се манастир види и на којем сам лане више пута лежећи на зеленој трави п |
| бела постеља прими на своје меке груди и скиде тешки терет с уморених крила душе моје.{S} Беја |
| Тако ми неба! —</p> <p>„Али хајде кажи и Бога ми!“</p> <p>Бога ми! —</p> <p>„Но! сад ти верује |
| јер ми сестра опасно болесна тамо лежи и данас је већ по трећи пут поруком питала, јесам ли ве |
| аран бити и за то, што је код себе држи и што је хлебом храни. —</p> <milestone unit="subSectio |
| трица немам, који је колико толико пази и васпитава, сам Бог знаде, шта би с њоме било!{S} Па и |
| у и души, да сам постао лакши, снажнији и веселији.{S} И ту бих се по свој прилици подуже бавио |
| на жалост моју!{S} Један ђак мој, који и онако беше у наукама слаб, а иначе богат, оде професо |
| ли ће и мене когод дочекати?{S} хоћу ли и ја кога имати, на чијим ћу се грудима заплакати моћи? |
| им изгорела.{S} Маџари су потучени, али и многи наши платише главом; само се још није знало, ко |
| , коју при овим речима дивна румен обли и која своје дуге трепавице оборене држаше.{S} Још ми н |
| арци, жене и деца, све то беше у гомили и као поплашено стадо трчаше тамо и амо!{S} Но то још н |
| на њихову смрт помислим, мене срце боли и сузе ми теку.{S} Теците сузе! теците!.. јер ће ми срц |
| едаред ноге да клецају, глава ме заболи и у њој ми поче да сева, очи ми се напунише суза, мене |
| оји се у цркви дешаваше, она се разболи и умре.{S} И њена смрт лепа је тако исто као и смрт оца |
| ни неколико недеља, а Марина се поболи и — умре...{S} Умре у том тврдом уверењу, да ће бити ан |
| изиђе с колима пред њега, како га грли и љуби, како му навек донесе колача, меса, вина и дуван |
| а, већ да је гледам, како је други грли и љуби!...</p> <p>Чисто ми лакше би, кад стара госпа из |
| S} Срећан ти пут!“ — рече, па ме загрли и пољуби, а сузе јој ударише као летња бујна киша... —< |
| ш и њу видети; а ја јадан при свој жељи и чежњи својој, да к’ њој одем, ипак не могу!“ Ми се за |
| које ми је живот омилело, па остани ми и од сада сунце моје!“</p> <p>— Шта могу ја? — рече тих |
| , који га не читају радо? — одговори ми и поче ме смешећи се тако гледати, као да би ми тиме хт |
| , већ му морадох опет писати, па ако ми и сад још ништа не одговори, онда не знам, шта ћу да ми |
| анку!..</p> <p>Учитељ нас радосно прими и рече, да му је мило, што може да угости сирочад врлог |
| је се један голуб на њих и он их нарани и пољуби место њихових родитеља.{S} Од тога дана овај г |
| но он чим дође спрам мене, сав поцрвени и „А гле Данке!“ тихо и збуњено рече и <pb n="113" /> с |
| није, што чух од Паје, да ће да се жени и да је себи девојку нашао.{S} Пред вече опрости се Пај |
| чути могао.</p> <p>„Па онда сте о мени и мислили, кад сте ово цвеће брали?“</p> <p>— Јесам! — |
| екох јој као у шали; „Ваљда је ово мени и намењено, кад мени дајете?“</p> <p>— Вама! — рече так |
| </p> <p>Кад се тако наплакасмо, умирени и утешени вратисмо се у село.</p> <p>Сутра дан рано зор |
| е.{S} Ја тада бејах тек у седмој години и у мени се одма роди мисао, да могу и ја анђелом поста |
| <pb n="162" /> везиваше за овај уморни и досадни живот, за овај црни и немили свет!{S} Кад ти |
| ај уморни и досадни живот, за овај црни и немили свет!{S} Кад ти одеш кад одеш тамо, где нам је |
| , Пајом и пајином госпом. — У том ступи и Данка у собу, која се као мало дете обрадова, кад Мит |
| , те тако постасмо сви троје опет добри и весели. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>26/8 |
| необично жива! —</p> <p>Данка се умири и сеђаше ћутећи поред мене; а мени срце као да шћаше да |
| бојно пољско цвеће, које шарени лептири и вредне челице весело облетаху, а над главом у зеленом |
| ило, што с таком ватром о Бранку говори и с мојих усана сасвим се нехотице отргоше речи: „Срећн |
| , јер читав дан проведе у великој ватри и таким мукама, као да се с душом бори...</p> <mileston |
| Данка ради?{S} Она беше и данас у ватри и мукама, али опет бар знађаше за себе и могаше се пома |
| ш, да је код стрине своје; а при том си и онако оглас у новине дао, те за који дан зацело ће ти |
| опет гледах, како јој венац главу краси и како је девер к олтару води: па у залуд стадох трти и |
| и је све и сва, што могу својим назвати и она ми је једини темељ будућности моје!{S} Ах!{S} Да |
| да бих могао мирно дан по дан проводати и своје наде на ново оживљавати, на ново се посла и рад |
| дарили, у село ушли, те палити, убијати и пљачкати почели.{S} Вика и вриска стаде се на све стр |
| естру своју, која ће ме весело дочекати и да ћу видети стрица свога, ма било да болан <pb n="21 |
| 1/10</p> <p>Већ се почеше ђаци скупљати и данас дође Мита, мој друг и добар пријатељ, који ми ј |
| дана.{S} Међу тим устаде љубичина мати и пајина госпа на посао, а за њима се диже и Паја, река |
| ао, да од овог живота не ћу много имати и као награду за то хтедох да живим бар после смрти сво |
| и моје се груди стадоше силно надимати и ја бејах опијен силом осећаја својих. <pb n="66" /> О |
| Погледајте ми боље у очи, па ћете знати и сами!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>14/8</p |
| се заплакати... — Она поче цвеће брати и венац плести тихо певајући разне песме; а ја се пружи |
| д мене, којег несрећа свуда верно прати и којем је срећа скоро то исто, што и малом детету звез |
| нка ме скоро сваки дан певајући испрати и певајући дочека, а при том моје лепе наде сладе ово з |
| бећала ми је, да ће их сваки дан читати и да ће некоје и на памет учити. — Уједно је почех поуч |
| " /> сва патња и невоља једном престати и да ће наступити красније и слађе доба, кад се не ћу в |
| и нада и радост, али ће уједно престати и туга и жалост, и суза и уздисај...{S} За мене ће све |
| подар тога врта, на том би месту и лети и зими морало навек цвеће да цвета; на том бих месту уч |
| још одма у почетку поче ми лице горети и штогод бејах ближе крају, то ми образе обузимаше све |
| рко одушевљено говорити: „донде ће бити и њених пријатеља и њених душмана.{S} Наш народ страда |
| сталом ја му морам јако благодаран бити и за то, што је код себе држи и што је хлебом храни. —< |
| анствена нада, да ће још све добро бити и да ће радост у толико бити већа, колико је сада туга |
| аких мисли!“</p> <p>Она ме стаде љубити и њене сузе падаху на моје лице...</p> <p>Ја бејах као |
| мени се тако чини, да ћу опет оздравити и опет лепоту света и сладост живота уживати моћи; јер |
| <p>Многи се ђаци почеше већ разилазити и неколики моји добри другови одоше данас весело дому с |
| с неколико милих речи ваших удостојити и обрадовати“. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| <p>При свем том, што сам могао мислити и знати, да се стрицу моме морало штогод ванредно десит |
| ти ми мораде признати, да сте племенити и достојни љубави не само моје, већ сваког чистог и доб |
| уже сутра у зору с непријатељем ударити и да многи остављају село и да беже даље.{S} Мати моја |
| кад се не ћу више са сиромаштвом борити и своје најлепше време другима буд’ за што продавати, и |
| то рећи, па ће се њих двоје договорити и не ће ми допустити, да умрем.{S} Али док је човек здр |
| твоју; па ако мора бити, ја ћу пркосити и небу и земљи, али ми те отети нико не ће!“</p> <p>— Ш |
| тов будем, да ћу се одма натраг вратити и одма је к себи узети.{S} Она ме мирно слушаше, а на д |
| узимаш, можеш је у свако доба посетити и видети.“ —</p> <p>— До душо тако је.{S} Но ипак ја се |
| верни бити или ћете ме ладно напустити и од мене се јадног отуђити, као да ме никад ни познава |
| ам, да се не ћу дуго по земљи повлачити и док не дође час, да и ја у гроб легнем, имаћу да живи |
| е <pb n="94" /> се већ помало сумрачити и први поглед мој паде ми на Данку.{S} Ах!{S} Сиротица! |
| > <p>„И ви ћете се од њега опет одучити и навићи ћете се на своје пређање стање кад Паја беше ј |
| славимо бадње вече.{S} Почеше ме тешити и хтедоше ми тугу да ублаже, као да се и моја туга даје |
| Читава гомила деце скуписмо се у порти и почесмо се играти рата.{S} О да слатке игре!{S} Непри |
| р к олтару води: па у залуд стадох трти и очи и чело, да је из главе избијем и да о њој више не |
| на мала — лирска песма!..{S} Од радости и милине <pb n="58" /> пођоше ми сузе на очи, и ја јој |
| аше ми појава за појавом целе прошлости и моје и њене, и мени се живот учини као робија, а земљ |
| трави премишљао о преживелој прошлости и по својој жељи себи будућност стварао, тад ми све лањ |
| ликама, какве машта само у неизвесности и злој слутњи ствара, јер ја до данас не чух за њу још |
| вако ми је тешко <pb n="116" /> чезнути и венути!..{S} Да сам бар сасвим уверен, да ће ми се на |
| ем проводи најлепше време своје служећи и радећи другима, да би помогла брату своме, и сама без |
| ријатеља? — беше ми све, што могох рећи и срце ми се на једанпут тако стушти, да почех у очима |
| м и тебе удам, тад ћу моћи к њему отићи и своје старе дане мирно код њега провести.“</p> <p>Кад |
| сама себе захрањивати, а уједно ћу моћи и тебе помагати. — Одобри ми, брате! ту намеру моју, је |
| ја те волим, ја те обожавам!..{S} Реци и ти мени бар једну реч, реци, Љубице!{S} Заклињем те с |
| и сада Паја крај, јер и он приђе Љубици и ухватив је за руку рече јој молећи је, да јој није ни |
| баву, где се искупе сви њихови сродници и пријатељи, па му сви честитају и сви му се радују; а |
| природне науке, а тако исто у повесници и науци о души.{S} Схватање и памћење има добро и надам |
| удо девојче, које верује у свачије речи и на њима зида ваздушне куле!{S} Но у колико ови јади б |
| Данка беше при овим речима оборила очи и гледаше мирно преда се, али не хтеде ништа одговорити |
| разнежен срећом данашњег дана, а на очи и мени ударише сузе... —</p> <milestone unit="subSectio |
| од станем!..{S} У том ми изиђе пред очи и сеја моја у разним жалосним сликама, какве машта само |
| сна трже, отвори своје сетне плаве очи и погледа ме нежно и задовољно, као да би ми хтела рећи |
| бема рукама махати, разрогачи тужне очи и погледа ме тако, као да би ми хтела рећи: „Брате, пом |
| тару води: па у залуд стадох трти и очи и чело, да је из главе избијем и да о њој више не мисли |
| своје груди, а мене за руку, па потрчи и она у цркву.{S} Но не прође ни неколико тренутака, а |
| {S} Ова вечна тишина у колико срце теши и јаде ублажује, у толико опет буди тужна осећања хладн |
| и живот, живот после смрти, много лепши и слађи нег овај земаљски.{S} Камо среће, да и сад веру |
| беше мени њена свака реч: мелем и души и телу, и ја почех одма нова живота у себи осећати.</p> |
| еда, пре ми беше само рај, а сада и рај и пакао...</p> <p>— Могу л’ се чему надати? — отрже ми |
| >О слатки оче!{S} Ти паде за народ свој и твоја деца осташе сирочад бедна!{S} Давно је од како |
| аше усколебану душу моју.{S} Хтедох јој и даље говорити, али ми језик поста на једаред као олов |
| ћемо лећи, дође једна жена матери мојој и рече јој, да ће се наши најдуже сутра у зору с неприј |
| ме као на јави две свете душе, отац мој и мајка моја? — — —</p> </div> </div> <div type="chapte |
| скочим и ја с места свога, приђем к њој и ухватим је страсно за руку.{S} Мени беше, као да сам |
| ав не беше пре!{S} Сад је са свим низак и жалостан, не изгледа ни најмање тако поносит као што |
| овим <pb n="9" /> речима блажен осмејак и она ме нежно погледа, а у том погледу беше толико над |
| е плаче, али с плачем престаде за навек и сваки осмех!...</p> <p>Кад се приближило вече, скупил |
| ам нико и ништа, за каквог ме она навек и држаше! —</p> <p>„Миливоје!{S} Шта је теби?“ — рече м |
| ђох из собе, а к мени приђе један човек и рече ми, да је из К— и да га је послала госпа докторк |
| и како ти је?“</p> <p>У том дође лечник и стаде је дуго посматрати.{S} Ја га запитах, шта мисли |
| р моји јади успавани су дотле само, док и ја спавам, и кад бих јаде своје хтео за навек успават |
| ежи, и мени беше, као да треба да певам и плачем.{S} Благи Боже!{S} Како бих сада у потпуној ср |
| свако ми друкчије збори; а ја их гледам и слушам, док ми се у очима суза не засија и док их бон |
| а ће и како ће са мном бити, ја не знам и не могу да мислим! — Исплатио сам стан, храну и све, |
| ек би од мене главу окретао...{S} Сањам и мајку своју, како ми вели, да ће анђели бити сва деца |
| S} Ах!{S} У место ја за њу да се старам и ја њу да издржавам, она мене хлебом храни!.. „Чуј, Ми |
| ем, — рекох у себи — поноћ је, а ја сам и онако уморан, јер прошле ноћи не могах спавати, па тр |
| ц ми беше народни учитељ, код којег сам и ја онда у школу ишао.{S} И <pb n="8" /> он се с народ |
| е стање јадно и бедно, но ипак млад сам и здрав сам, па се тешим, да ће све моје невоље ваљда к |
| ја бих опет онај исти постао, који сам и до сад био. — С овим калуђерима свакако ћу мало опћит |
| оју ћу целе године поучавати; а тим сам и себи и сестри опстанак осигурао.{S} Истина, да сам уз |
| мо на улицу, а Мита ми рече: „Читао сам и твоје писмо, што си га Паји писао и сви рекосмо, да с |
| ни у соби ни у гори!..{S} И смислио сам и начин, како ћу јој отворити срце своје; па онда, буде |
| о, чим сам ти Љубицу споменуо, а то сам и код ње опазио, кадгод бих јој тебе споменуо! —</p> <p |
| ро целог на памет и опет га навек читам и никад не могу довољно да га се начитам! —</p> <p>Мени |
| лутње!{S} Тај поглед ја сад тек схваћам и разумем, а онда као дете само сам га дубоко у срце ус |
| {S} Ја јој се позиву драговољно одзовем и одосмо далеко од залармане и загушљиве вароши у зелен |
| , па да јој искрено не кажем, куда идем и за што идем?{S} У кратко јој испричах сву невољу свој |
| смрт, ваљда бојећи се, да јој не дођем и ја на врат.{S} Па како је стрина с њоме зло поступала |
| ећ жалоснога...{S} Скинувши шешир пођем и ја за мртвацем.{S} Тужни звуци манастирских звона чињ |
| ти и очи и чело, да је из главе избијем и да о њој више не мислим, ах! као какав демон гони ме |
| ело, то беше мени њена свака реч: мелем и души и телу, и ја почех одма нова живота у себи осећа |
| одем у манастир, да се с њоме састанем и да јој се усмено најадам; јер ово моје дуго одсуство |
| крв ми брзо преста, те с тога се дигнем и полако <pb n="89" /> одем до прве чесме, где лице опе |
| " /> <p>19/7</p> <p>Сваки се дан бринем и јадикујем, што од стрица одговора не добијам.{S} Може |
| ир проведох читав дан читањем и писањем и једва се пред вече опростих тесне собе своје.{S} Изиш |
| И данас проведох цело пре подне читањем и учењем и време ми тако брзо прође, да сам се зачудио, |
| г у манастир проведох читав дан читањем и писањем и једва се пред вече опростих тесне собе свој |
| роведох цело пре подне читањем и учењем и време ми тако брзо прође, да сам се зачудио, кад на р |
| о, весело дете, већ дете с тужним срцем и сузним оком!..{S} Чињаше ми се, као да ћу сад у ходни |
| неколико тренутака мирно и боним срцем и сузним оком гледах то велико гробље.{S} Кобно гробље, |
| заклело?“ рекох љуто.{S} Немирним срцем и брзим корацима одох најпре породици где је Данка била |
| пољану, да тамо седнем, да тамо плачем и јецам, да се тамо на живот жалим!..{S} Кад сам из вар |
| а мах напунише суза.{S} Одмах се свучем и легнем у постељу, а Данку замолим, да отрчи по лечник |
| је при свем том бар једном да оздравим и да се опростим ове несносне постеље своје, па онда би |
| то проћи, јер само да потпуно оздравим и да радње нађем, то ћу је опет к себи узети. —</p> <mi |
| е мећао, ако будем жив и здрав да живим и радим за народ свој, па ако ми штогод за руком испадн |
| S} Ах!{S} Она хоће, да сам себе победим и да све то пустој заборавности предам, а то је, да сар |
| бејах ипак срећан, што могу да је видим и што могу да је гледам!..</p> <milestone unit="subSect |
| ан, да се с тобом састанем, да те видим и да се с тобом разговарам, но те не могах дочекати.{S} |
| оје и које ме свуда прате, кудгод ходим и гдегод станем!..{S} У том ми изиђе пред очи и сеја мо |
| ion" /> <p>14/4</p> <p>Непрестано лежим и опет једва кад и кад могу да заспим, јер ми бриге не |
| ћ хтедох загрлити, па рећи, да је волим и љубим, волим свом душом својом: кад на једаред Паја, |
| ..</p> <p>„Благи Боже!{S} Теби се молим и судбу своју полажем у твоје руке!“</p> <p>Те речи бех |
| — рекох јој весело, па је одма загрлим и дуго је држах на грудима својим!.{S} У том тренутку н |
| оме и мени дође, да је оберучке загрлим и стиснем на усколебане груди своје и да јој обаспем по |
| што му драго, било како било!{S} Мислим и овако и онако и најпосле тешим се једино тиме, што са |
| Ако ми да Бог, да се и ја кадгод удомим и оцем постанем, то би била за мене највећа срећа, кад |
| } Да л’ и она сада у вас гледа и тужним и сузним оком вас за мене пита?{S} Ах!{S} Поздрав’те је |
| аки своје осећајући се сваки задовољним и срећним, јер знају, како је слатко лити радосне сузе |
| временом називати ово доба још златним и срећним, што немам већих брига, већ водим бригу о оби |
| пати, а за моје јаде и сузе, које трпим и сносим, само да остварим наде своје, нити би когод зн |
| девојка!{S} Добра девојка!“ — одговорим и почнем се премишљати, да ли да му се поверим или не?{ |
| е.{S} Али кад се Паја удоми, а међу тим и тебе удам, тад ћу моћи к њему отићи и своје старе дан |
| <p>Кад стара госпа изрече: „а међу тим и тебе удам,“ мени поста на једаред тако чудно око срца |
| И ја изиђох на колодвор, да их испратим и да им срећан пут пожелим.{S} Чекајући влак разговарас |
| n="146" /> скоро са свима лепо опростим и дођем натраг у манастир.{S} Када уђох у собу своју, б |
| {S} Не оклевах дуго, већ се одма упутим и за тили часак бејах већ на извору среће своје.</p> <p |
| тање стрица свога не могу да растумачим и тако пуним главу све самим црним слутњама.{S} Не мого |
| е моје!..“</p> <p>Овако говорећи скочим и ја с места свога, приђем к њој и ухватим је страсно з |
| азим к њој, ако не ћу сам себе да мучим и морим, јер мени је без ње све празно и мртво, па и са |
| речи ништа одговорити, већ се насмешим и погледам јој право у очи, као да бих је хтео запитати |
| ровео и како се састао с Љубицом, Пајом и пајином госпом. — У том ступи и Данка у собу, која се |
| надајући се, да ће ме начинити човеком и да ћу му временом бити од користи!!{S} Мој мили роде! |
| зи у башту са још једним младим човеком и једном женском.{S} Ја се хтедох у први мах да сакрије |
| е.{S} Кад бих још знао, шта је с Данком и кад бих се још опростио тих црних брига, ах! био бих |
| век мора као и тиран да је свуда и оком и ногом, јер чим <pb n="100" /> се мало уклони, одма ид |
| ице из сна будиле, кад сам веселим оком и срећним срцем певајући са постеље скакао, и мени се у |
| ца на вратима и својим црним лепим оком и гледа ме као престрављена...{S} Ми се поздрависмо и р |
| убица гледајући ме својим умиљатим оком и смешећи се нежно и задовољно.</p> <p>„Верујем вам, го |
| бејах дирнут данкиним овим добрим делом и њеном искреном, сестринском љубави!{S} Ах!{S} У место |
| ру свираше и певаше.{S} Ја бејах песмом и свирком њеном сав очаран; мени се чињаше, да слушам в |
| м стоји, и ту се стадох умивати хладном и свежом водом.{S} Тешки, ледени хлад и оно тихо шуштањ |
| воје продужи живот свој у сваком нежном и топлом срцу народа свога, а тако једно срце ето је и |
| д вече опрости се Паја и Љубица са мном и оцем намесником узевши од мене реч, да ћу их што пре |
| ина, од како сам света угледао у мирном и срећном дому добрих родитеља својих.{S} И кадгод ми о |
| p> <p>— Нема! — рекох очајничким гласом и сав поражен оборим главу на своје несретне груди, а с |
| оју пустињу никад!“ рекох тужним гласом и мени се отрже уздах из груди.</p> <p>— Вама је у мана |
| <p>„Тако је!“ — рекох јој тихим гласом и мени се из груди нехотице отрже уздах.</p> <p>Љубица |
| сом, као да сам ја господар над животом и смрти.</p> <p>— Онда ћу и ја умрети!{S} Јер кад ти ум |
| доласком његовим. — Пливам међу животом и смрти; не знам, на коју ће ме страну вртлог времена б |
| па да видим Љубицу и да напуним утехом и новим животом обамрло срце своје; но у таквим тренуци |
| } Тешким срцем опростим се са сиротицом и обећам јој, да ћу јој сутра опет доћи. —</p> <milesto |
| ркву, да и то свето место опогане сечом и тучом!..{S} Ја се још толико сећам, да сам се у тим с |
| них брига и очајаних мисли спушта на ум и на срце, да њима бавећи се вече очекујем.{S} И опет б |
| вратим се опет натраг, легнем на диван и удубим се у разне мисли.{S} У том се и Љубице сетим, |
| тако збуњен и нејасан и опет тако диван и сладак: „Ах, Миливоје!{S} Може ми мати сваки час из с |
| <p>Доласком њеним изненађен и обрадован и не мишљах одма, што ћу и како ћу с њоме; но када се п |
| У таким мислима проведох скоро цели дан и узалуд сам се трудио, да те мисли растерам читањем; ј |
| ми мило би, кад погледах на светли дан и на ведро пролетно небо, кад погледах на улицу, по кој |
| онакав исти, као што и пре беше, јадан и бедан, с једном разликом, да нисам више сам, већ имам |
| рити срце своје.{S} Да нисам тако бедан и свакој опасности изложен, јер заклона ни с једне стра |
| 7</p> <p>Лане сам био у ово доба брижан и тужан и много сам суза пролио, па ево и ове године пр |
| о да значи?“ постадох на једаред брижан и тужан; јер и мени од неколико дана десно око непреста |
| ="subSection" /> <p>24/11</p> <p>Брижан и жалостан одох данас рано у болницу, где затекох Данку |
| мени пружи, а поглед јој беше безбрижан и весео као у малог детета.{S} Дирнут у срце овим лепим |
| >Лане сам био у ово доба брижан и тужан и много сам суза пролио, па ево и ове године при свем т |
| т постаје равнодушан, а сам себи празан и пиштав: но чим почнем штогод озбиљно да радим, срцу м |
| разно и мртво, па и сам сам себи празан и мртав...{S} А поред ње ми је тако добро, као да сам у |
| д би ми без ње био сав свет увек празан и мртав!..</p> <p>На једарад се као из сна тргох, јер н |
| век руководити, онда сам опет задовољан и весео.</p> <p>Година 1848 дође главе добрим родитељим |
| „То је вила!..“ Ја је гледах сав очаран и занесен, <pb n="153" /> гледах јој лепе црне очи, гле |
| и тај поглед беже тако збуњен и нејасан и опет тако диван и сладак: „Ах, Миливоје!{S} Може ми м |
| рада опет ми је свет тако мио и красан и срцу ми је <pb n="132" /> тако добро, да бих полетео |
| у горе, јер овај ми поста тако несносан и црн, да су ми у њему и мисли несносне и црне! —</p> < |
| рању високе горе, цео запад беше златан и сва гора беше златна.{S} Мени ова појава беше тако ди |
| лубицу своју, и онда би био, опет сетан и жалостан; но како би се састао с овом другом голубицо |
| бејах толико пута <pb n="69" /> срећан и блажен, но никад као данас?{S} Зар бих могао прегорет |
| зимској ноћи, како бих тада био срећан и блажен!{S} Овако ми је тешко <pb n="116" /> чезнути и |
| ом, он би био <pb n="55" /> опет срећан и весео.{S} Но једном паде њему на ум кобна мисао, шта |
| вота је многобројан, но сваки је мрачан и сваки је клизав...</p> <p>Док се ја бављах таким мисл |
| ивна...</p> <p>Доласком њеним изненађен и обрадован и не мишљах одма, што ћу и како ћу с њоме; |
| е заборавила! — рекох радосно изненађен и руком дршћући примих писмо.</p> <p>„Драги Миливоје!“ |
| едва познати могли, тако је био нагрђен и осакаћен!...{S} О слатки оче!{S} Твоја смрт ми је јак |
| данас цели дан бејах тако јако узбуђен и зло расположен, као да ми се Бог зна шта страшно дого |
| тако тужно и ја бејах сав тако узбуђен и осетљив, да ми требаше само једна једина реч, која би |
| ним оком, и тај поглед беже тако збуњен и нејасан и опет тако диван и сладак: „Ах, Миливоје!{S} |
| еспавања прошлих ноћи бејах тако уморен и слаб, да се једва држах на ногама, те с тога на скоро |
| епо мисли, сирома си вели, но си поштен и вредан.“</p> <p>Ове ме речи јако обрадоваше, јер ми п |
| поље.{S} Ах!{S} Како ми је свет сав црн и мрзак!{S} У мојим грудима као да више није срца, већ |
| ги болан?{S} Да л’ знадеш, какав се црн и страшан облак вије над главом његовом?{S} Не знаш, и |
| ње на целом свету, кад је не бих назвао и ја <hi>својом мајком</hi>!{S} Ја ово свето име од дет |
| анастирских звона навек ме је узбуђивао и у лепше мисли бацао, па тако беше и данас.{S} Мишљах |
| 10/10</p> <p>Данас је Мита овамо стигао и одма к мени дошао, да ми каже, шта је и како је са Љу |
| ка!{S} Ја се нисам ничем бољем ни надао и знао сам, да ће пролити много суза, јер ће јој живот |
| м дође возач, који је Данку амо довезао и донесе мали завежљај, у којем беху све данкине ствари |
| ило и умиљате тице и мирисно цвеће, као и мене све моје лепе наде!.. —</p> <milestone unit="sub |
| е су очи сузе лиле, тако исто можда као и ваше! — Али — то вам не бих иначе рекла, да ме не наз |
| } Плаво ведро небо беше пуно звезда као и шеталиште што беше пуно света.{S} Ја и Данка ходали с |
| мном тако једнака!{S} Сва је тужна као и душа моја!{S} По њеном се небу гоне мутни облаци као |
| ходника свога.{S} Од дугог путовања као и од неспавања прошлих ноћи бејах тако уморен и слаб, д |
| p> <p>— Збиља!{S} Сирома човек мора као и тиран да је свуда и оком и ногом, јер чим <pb n="100" |
| . — „И они мене <pb n="121" /> љубе као и твоји тебе; но знаш, шта катихета вели, први је и прв |
| ати, шта је и како је; а очи јој се као и моје на мах напунише суза.{S} Одмах се свучем и легне |
| дан, то се тешим, да ће и ови дани као и они тако исто брзо проћи.{S} И Данка ми је увек задов |
| По њеном се небу гоне мутни облаци као и сузе у мојим очима!{S} Њу је све изневерило и умиљате |
| едно, два сирочета, уживајући једно као и друго даре дана својих и надајући се лепшем, срећније |
| е.{S} И њена смрт лепа је тако исто као и смрт оца мога: док ми отац гине бранећи народност сво |
| на, да живи на свету.{S} У дворишту као и у кући владаше нека необична тишина и мени поче срце |
| извршење њено, па би се чешће заплакао и мени на срце мећао, ако будем жив и здрав да живим и |
| ојне Марине, тамо бих се навек заплакао и молио је, да ми опрости што још нисам умрьо...</p> <p |
| е и тад бих навек сам себе утешити знао и то својим лепим надама, које ми биваху живље и бујниј |
| е, као да сам до сад о свету само сањао и као да га сад тек први пут на јави видим!....{S} Како |
| када сам иста врата равнодушно отварао и затварао, равнодушно преко прага прелазио, а сада?{S} |
| пуно мирисавог цвећа, па бих цвеће брао и венце плео, и сваком човеку, којег бих год срео, свак |
| ом одавде сели.{S} Истина, да бих морао и сам којег ђака напустити, јер све их не ћу моћи више |
| иге такве, које ми заробише сваку мисао и које ме и дању и ноћу прате непрестано: кад у вече ле |
| сам и твоје писмо, што си га Паји писао и сви рекосмо, да си збиља племенита срца; но нико те т |
| својим плавим очима у ведро плаво небо и као да тиме хтеде рећи:{S} Лепо је бити анђео!..</p> |
| и тужан и много сам суза пролио, па ево и ове године при свем том, што ми наде моје говораху да |
| , где све цвеће око ње као да беше живо и весело, само што с њоме још не пева; а она опкољена ц |
| " /> има, то ипак не могу применити ово и на себе.{S} Кад би ово биле онаке бриге, које су само |
| би с њоме било!{S} Па и он би њој много и радо чинио, али шта ће јадан, кад ни он ништа нема; а |
| а ова природа са мном да плаче.{S} Дуго и дуго гледах на ону страну где почиваше Љубица моја... |
| их огрешио.{S} Али они хоће каткад дуго и да ћуте, али не ће никад ништа да прећуте.{S} Моје зд |
| остали род мој наваљиваше на мене дуго и дуго, догод ми мати осудно не рече, да или вас забора |
| де сам опет у црне очи лепе Љубице дуго и дуго гледао.{S} Бејах цели дан као мало дете весео и |
| т хвата.{S} Но то стање не трајаше дуго и крв ми брзо преста, те с тога се дигнем и полако <pb |
| сасвим грешно дете...{S} Ја плаках дуго и горко, и њени родитељи плакаху, и плакаху сви, који с |
| о путовао, како се лепо код куће провео и како се састао с Љубицом, Пајом и пајином госпом. — У |
| едмете.</p> <p>Ја сам данас много видео и много чуо, да бих могао седети мирно на једном месту; |
| ам очи склопио, тад сам тек јасно видео и Љубицу и Данку!..{S} Лежах неко време, па опет устадо |
| .{S} Бејах цели дан као мало дете весео и сви се чуђаху, од куд та нагла промена тако?{S} Но ја |
| ињаше ми се, као да сам већ у гробу био и сада мало устао, да као мртвац ходам међу живим људим |
| очи, које сам данас тако страсно љубио и које бих могао још много пута да љубим?{S} И опет — з |
| срце заболело, што сам је онако оставио и што више нисам поред ње, у толико ми опет певаше од р |
| своје...{S} Сад сам се из сна пробудио и видим да у овом животу немам живота, а после смрти те |
| нагон, неку велику тежњу и ја сам тежио и чезнуо и сам себе непрестано гонио, а куда? за чим? з |
| ако слатко живи.{S} И он је то заслужио и треба да у сваком срцу живи! —</p> <pb n="35" /> <p>Д |
| да ли бих гдегод њега или Данку опазио и мишљах, како ће ми бити, кад се с њима састанем.{S} У |
| е свршена рада опет ми је свет тако мио и красан и срцу ми је <pb n="132" /> тако добро, да бих |
| он ми је у многом чему мисли рашчистио и осећаје узвисио...</p> <p>Догод се могаше јадан на но |
| к цвеће да цвета; на том бих месту учио и радио, на том бих се месту Богу молио..{S} Када уђох |
| не, кад из собе на поље погледи.{S} Ако и сутра не буде боље, онда што му драго, идем, па како |
| раго, било како било!{S} Мислим и овако и онако и најпосле тешим се једино тиме, што сам млад и |
| ло како било!{S} Мислим и овако и онако и најпосле тешим се једино тиме, што сам млад и здрав, |
| к чине самном што им драго, јер ја тако и тако већ морам умрети, а тим својим делом опет ћу бар |
| за сада пружити руку своју.{S} Па тако и беше, јер добрих људи има свуд на свету. — Одатле до |
| но, које је шити почела, па шијући тако и заспала...{S} О Данко!{S} Данко!{S} Ако већ умрети мо |
| изгубисте у родитељима својим, у толико и добисте: јер да су вам родитељи живи, ви бисте уживал |
| ћу ступити као непознат, за којег нико и не зна, да живи на свету.{S} У дворишту као и у кући |
| оја!{S} У твојим очима нисам дакле нико и ништа, твоје срце хоће и може да полаже наде на мене, |
| о, јер морам сам да увидим, да сам нико и ништа, за каквог ме она навек и држаше! —</p> <p>„Мил |
| ђоше ми као стреле кроз срце и моје око и уво на једаред полети к вратима, на којима Паја стаја |
| , излази Љубица, мој покојни друг Марко и другарица Марина, а с њима још много њих живих и мртв |
| и мајка, ту ми је Данка, ту ми је Марко и Марина, они су око мене, с њима ћу ја да славим бадње |
| ити; но то смешење не беше онако слатко и умиљато, као што је у ње обично.</p> <p>„Иди, Данко, |
| ше све већи жар, да најпосле почех мало и муцати.{S} Но тек што сам ућутао, наши се погледи сус |
| а се толико премишљаш?“ — рече ми смело и поуздано, погледав ме својим сузним очима.</p> <p>— Н |
| тељем ударити и да многи остављају село и да беже даље.{S} Мати моја при овим речима погледа бр |
| је загрлим оберучке, пољубим је у чело и уста, а она спусти милу главу своју на узбуђене груди |
| а, па се онда сагох и пољубих је у чело и уста.</p> <p>Она тешко уздану, а дуге јој се трепавиц |
| воструким трудом даље да радим, ма било и дању и ноћу, па ћемо опет моћи живети! —</p> <p>„Од т |
| у мојим очима!{S} Њу је све изневерило и умиљате тице и мирисно цвеће, као и мене све моје леп |
| аболи!...</p> <p>Стигав пред вече овамо и дошав дома рече ми газдарица, да што пре одем у болни |
| водити, сносећи све, што сносити морамо и надајући се бољој будућности, која ће нам накнадити с |
| омили и као поплашено стадо трчаше тамо и амо!{S} Но то још не би било за мене тако страшно, да |
| се даље на пут.{S} Данка хтеде да идемо и на мајчин гроб, јер она сирота и не знађаше, где нам |
| еба навек да се молимо богу, кад лежемо и кад устајемо, и кадгод смо нас двоје заједно, да му с |
| емо на гроб оца свога, да тамо клекнемо и да се тамо заплачемо, ја мислим, да бисмо срећнији би |
| Љубици ни „збогом!“ Читав дан путовасмо и једва ноћу стигосмо у Т—, где одседосмо код учитеља < |
| “..{S} Кад влак приспе, ми се ижљубисмо и растасмо.{S} Они весело ступише у кола, а ја стајах и |
| ја!“—</p> <p>Ми се загрлисмо, пољубисмо и — растадосмо...</p> <pb n="64" /> <p>За неколико трен |
| ао престрављена...{S} Ми се поздрависмо и руковасмо се.</p> <pb n="144" /> <p>„Честитам вам, го |
| своје, да ме загрли.{S} Ми се загрлисмо и пољубисмо.</p> <p>— Слатка Данко!{S} Мени пуца срце т |
| рано већ тамо.“</p> <p>Ми се загрлисмо и пољубисмо, па се ћутећи растадосмо: она оде журећи се |
| све снаге упињао, да будем миран.{S} Но и њихове очи не беху без суза, особито љубичине, које н |
| ни пет шест редака имати у свему.{S} Но и ако се вели, да човек не може бити без икаквих брига, |
| мати ми умире чувајући децу своју. — Но и народ не оста неблагодаран врлом оцу моме, он указује |
| ојма о рату, па за то сам је непрестано и питао, шта је тако боли?{S} Но она ми не хтеде да отк |
| 60" /> на Данку а при том ми непрестано и Љубица беше у глави и појављиваше ми се у разним поја |
| страшне, јер ми изнеше пред очи кукавно и очајно стање моје.{S} Паја виде, да ме је својим речи |
| гласовира и свираше и певаше тако дивно и тужно, да бих се јадан од свег срца заплакао; час ста |
| вати могу. —</p> <p>Моје је стање јадно и бедно, но ипак млад сам и здрав сам, па се тешим, да |
| која ми писаше другови моји, беше једно и од моје Љибице.{S} Она ми пише;</p> <p>Драги Миливоје |
| , па који би у невољи му с њиме заједно и плакао! —</p> <p>— „Па то је онда цео свет срећан!“ — |
| а ми на једаред неко усхићење, а уједно и нека туга обузе груди, да бих се чисто на ново заплак |
| ам, мени је тако, као да ми срце уједно и плаче и пева.{S} Силна ме туга обузме, кад се сетим п |
| беху ми груди истина мирне, али уједно и тако ледене, као да се у њима змије легу.{S} Пред очи |
| ла је мене бедним сирочетом: али уједно и младо срце моје српским духом напунила!{S} О слатки о |
| не знам да ли за то, што мишљах уједно и на матер њену или, што ми срце ваљда слућаше, да ће м |
| и све то чињаше ми се тако тајанствено и тако тужно, као да би хтела ова природа са мном да пл |
| n="12" /></p> <p>Т—, да је село спаљено и да нису тек неколико кућа остале на миру.{S} Црква је |
| шта је даље било?“ рече Љубица збуњено и устаде с места свога.{S} Ја видех, да је сасвим узбуђ |
| тање слеже раменима, погледа ме збуњено и тужним ми гласом рече: „Ничем!“</p> <p>— Ничем! — рек |
| но, јер моје срце било би навек умирено и утешено, кад год бих у њу погледао.{S} Но Љубицу ипак |
| н био? <pb n="151" /> Ја вам то искрено и пријатељски кажем.“ </p> <p>Ја је мирно слушах, шта м |
| воје сетне плаве очи и погледа ме нежно и задовољно, као да би ми хтела рећи: „Брате!{S} Ја сам |
| својим умиљатим оком и смешећи се нежно и задовољно.</p> <p>„Верујем вам, госпојице!{S} Но то н |
| ош сузе блистаху и које беше тако нежно и дивно: „Слатки брате! једва те нађох!“</p> <p>— Од ку |
| црне очи, које гледаху сасвим безбрижно и весело.</p> <p>— Зар има и таквих људи, који га не чи |
| двориште, које ми сада изгледаше ружно и тужно, јер у њему не беше разнобојног и мирисног цвећ |
| приђе ма надзиратељка, погледа ме тужно и рече: „Вама је тешко, вас боли срце; али против Бога |
| ху.{S} Моје расположење беше тако тужно и ја бејах сав тако узбуђен и осетљив, да ми требаше са |
| из цркве доћи!“ — рече ми тако љубазно и погледа ме тако умиљато, да постах на мах као јагње м |
| и морим, јер мени је без ње све празно и мртво, па и сам сам себи празан и мртав...{S} А поред |
| воје, како је дивно гледати у задовољно и весело лице озбиљног оца, како је милина гледати млађ |
| .{S} Ја стајах неколико тренутака мирно и боним срцем и сузним оком гледах то велико гробље.{S} |
| голубица и они живљаху неко време мирно и срећно и имађаху још два голупчета, младог голуба и м |
| сиромашније него до сад, оно ипак мирно и задовољно, јер моје срце било би навек умирено и утеш |
| ми је онда пред очима све мрачно и црно и ја не могу себе да замислим у будућност своју!</p> <p |
| а!...</p> <p>„Сестро!“ — повиках гласно и притрчах к њој — „Сестро мила!..{S} Ах, благи Боже! о |
| астирску башту, беше ми све тако красно и пријатно, да се ничег не могах дуго нагледати, све ми |
| ене.</p> <p>„Миливоје!“ — викну радосно и пружи ми обе руке своје, да ме загрли.{S} Ми се загрл |
| , и моје расположење беше тако пријатно и опет тако неугодно: мени беше, као да ме свега нестај |
| и они живљаху неко време мирно и срећно и имађаху још два голупчета, младог голуба и младу голу |
| ка, то ми је онда пред очима све мрачно и црно и ја не могу себе да замислим у будућност своју! |
| Пред очима душе моје беше ми све мрачно и црно, ах! дан живота мога претворио се у вечиту црну |
| ују!.{S} Кудгод око бацим, свуд је лепо и све је красно! — Посматрајући ове лепе дивоте купаше |
| о души.{S} Схватање и памћење има добро и надам се, да ћу је за кратко време моћи извести на пр |
| ок бејах код тебе, мени беше тако добро и ја бејах сасвим срећна, па се надам, да ће опет тако |
| руди ублажим.{S} Небо беше сасвим ведро и пуно звезда, око мене шушташе зелено лишће, с неба па |
| —, ја овамо, а он у Б—, где ће му скоро и сватови бити.{S} Но како ти се Љубица допада?{S} О то |
| спростираше, а тице певаху тако умиљато и весело, као да знају, да ћу данас да посетим Љубицу с |
| сам опазио на Љубици, то сам опазио ето и на теби. —</p> <p>„А шта си опазио на мени?“</p> <p>— |
| есе један мали завежљај, мете га на сто и рече: „Знам Миливоје! да не ћеш имати шта да вечераш, |
| плави оно исто небо!{S} Све је оно исто и свега се сећам, свега!{S} Ту сам пред школом са својо |
| бештија! подла бештија!“ рекох јој љуто и горко, и да имадох тада ножа, бих јој потражио срце, |
| нас горко стати, јер то је то исто, што и просјак бити.{S} А да радити није срамота, то си ми т |
| ати и којем је срећа скоро то исто, што и малом детету звезда на небу?..{S} Како ми је тешко жи |
| и живот мој још је онакав исти, као што и пре беше, јадан и бедан, с једном разликом, да нисам |
| ећи. —</p> <p>Мени се беше свет окренуо и ја је погледах очајничким оком.{S} Она ми стаде још н |
| ку велику тежњу и ја сам тежио и чезнуо и сам себе непрестано гонио, а куда? за чим? за ким? то |
| е.{S} Чух, да ми је отац у боју погинуо и да су га једва познати могли, тако је био нагрђен и о |
| че остављати, и ја видех, да сам клонуо и да даље не могу.{S} Покајах се, што одох од куће, но |
| ене, сав поцрвени и „А гле Данке!“ тихо и збуњено рече и <pb n="113" /> стаде се на све стране |
| де дивно светлуцаху.{S} Свуда беше тихо и све беше мирно, све, осим мојих груди..{S} Морадох ув |
| има патничког живота свога.{S} Господар и госпа јој добре су душе, како их до сад бар познаје; |
| ли ја бејах врло слабо обучена, а ветар и киша беху тако хладни да стадох одма дрхтати.{S} Поче |
| силни су и после смрти тела свога, јер и после још споменом својим утичу на судбину потоњег на |
| нику казала, да ћеш ти остати овде, јер и он ми рече да треба тамо да одеш.</p> <p>„А зар је би |
| ег рекосте и мене лепо поздрависте, јер и мати ми мораде признати, да сте племенити и достојни |
| о, као што бих могао само пожелети, јер и Паја беше код куће, а он је човек, с којим се могу бр |
| а сам дужна и морам за тебе радити, јер и ти си доста за мене радио.{S} Ах!{S} Кад помислим сам |
| Но свему овом учини сада Паја крај, јер и он приђе Љубици и ухватив је за руку рече јој молећи |
| зо пролази, што је сасвим природно, јер и она не престано ил’ учи ил’ ради, а ово последње наве |
| е потресоше: — Оставимо то времену, јер и оно ће много штошта излечити! —</p> <p>„Да оставим то |
| де у коју добру породицу, да служи; јер и мени се чини, да ћемо се тим начином много савесније |
| постадох на једаред брижан и тужан; јер и мени од неколико дана десно око непрестано игра.{S} Д |
| дати.{S} Благи Боже!{S} Да л’ ће данас и моји осећаји бити тако пријатни, као овај дан?..</p> |
| ној; закашљах се, а крв ми удари на нос и на уста; на очи ми паде мрак, и мени тако би, као да |
| спомињаше.{S} Мени беше глас као познат и непознат, и чим сам неколико <pb n="65" /> пута корак |
| загрљају Љубице своје заборавио на свет и све што је око мене...</p> <p>„Миливоје!{S} Може ми м |
| слима паде ми на једаред Данка на памет и мени би, као да се тргох из каквог дугог и страшног с |
| ех Миту, мени паде одма стрина на памет и ја се сетих, како <pb n="84" /> ме је немилице тукла, |
| : — Ја га знам већ скоро целог на памет и опет га навек читам и никад не могу довољно да га се |
| т <pb n="120" /> дође та мисао на памет и мена као да паде камен на срце.</p> <p>— Треба навек |
| им уздизати, већ срећан посветити живот и рад свој једино општој ствари народа свога...{S} Лисн |
| ог дуго гледах, он је висок, црномањаст и доста леп човек.</p> <p>Бејах још одма у почетку као |
| е ме један друг мој, али ако ова болест и даље овако устраје, бојим се и за њих, па како ћемо о |
| о на некадању заверу своју, али слабост и болови тела не допуштаху извршење њено, па би се чешћ |
| а ћемо?{S} Старост заборавља на младост и назива је лудошћу, а с тога и добије многи момак дево |
| сада оцу и матери, тамо те чека радост и весеље!{S} Ићи ћеш Љубици, па ћеш и њу видети; а ја ј |
| о не ћемо да се ослонимо на туђу милост и немилост, што ће нас горко стати, јер то је то исто, |
| их, милих и немилих, преживела прошлост и створена будућност, па свако ме друкчије гледа, свако |
| боре до последње капи крви за народност и слободу своју.{S} Када је у бој пошао, беше врло озби |
| будем, почех збиља сумњати у искреност и верност љубави ваше, у толико више, што ми се мати ус |
| узе на очи.</p> <p>Ја бејах тако дирнут и узбуђен, као што већ давно не бејах; а очи ми беху та |
| удно.{S} Ја сам се данас спремио за пут и сутра зором полазим у име божије. —</p> </div> <div t |
| вно то беше, када је видех последњи пут и она времена беху још лепа времена; тада беше још мало |
| е нађох Љубицу саму с мајком њеном, већ и Пају и његову госпу; данашњи дан дакле ми је већ изгу |
| к себи, да јој будем не само брат, већ и отац, јер она никог, никог нема!..{S} Но то тешко рас |
| ше у срце, у несретно срце, које је већ и онако пуно рана...{S} Ах!{S} Она хоће, да сам себе по |
| то било овако случајно.{S} Беше ми већ и онако немило, што не нађох Љубицу саму с мајком њеном |
| али ти не ћеш у болницу!{S} Ја сам већ и лечнику казала, да ћеш ти остати овде, јер и он ми ре |
| ело чело — „Ја сад тек осећам сву немоћ и сав чемер сиротиње!{S} Мени се одриче свако човечанск |
| а срцу моме...{S} Ах! како је мирна ноћ и све је тако мирно, као да слушам како људи у сну дишу |
| да лежи бона код једног рођака свога у И —.{S} Нашав брзо прилику одох тамо; но док ја стигох, |
| па ако мора бити, ја ћу пркосити и небу и земљи, али ми те отети нико не ће!“</p> <p>— Што се м |
| ле овог разговора ступисмо обоје у собу и ја пољубим стару госпу у руку, да се вратим у своју т |
| це за брег зађе, увучем се у своју собу и станем сам о себи да мислим.{S} Како ћу сутра да изиђ |
| раг у манастир затворим се у своју собу и станем на прозор.{S} Запевка јадне мајке не могаше ми |
| којим сам причао Љубици причу о голубу и голубици, и гледајући на то срцу моме свето место обу |
| ах, то ми крв све већма удараше у главу и ја бејах као махнит!{S} Место суза беху <pb n="60" /> |
| срца спао, кад бих је видео опет здраву и веселу!... — Питаше ме шта је с Љубицом?{S} Рекох јој |
| но доба!..</p> <p>Одох с Данком у цркву и стадох јој све редом приповедати јер она се ничега не |
| х, да са мном отпрате Данку у њену нову и вечиту кућу.{S} Отпратисмо је сви; они су појали, а ј |
| па за то о тој ствари у сваком друштву и ћутим, јер код мене је „<foreign xml:lang="la">omnia |
| on" /> <p>7/7</p> <p>Данас узедох књигу и одох у неку шумицу, која беше одма иза вароши, да <pb |
| ни и у мени се одма роди мисао, да могу и ја анђелом постати, која сваким даном све већма сазре |
| икако из главе изићи. „Данас сутра могу и ја тако исто умрети“, — мишљах — „лисно дрво мојих жи |
| тупио ногом на земљу, јер чисто не могу и не умем да идем.{S} За то седох код прозора поред Дан |
| ока љубав, која беше у данкином погледу и говору, пријаше ми као најслађи мелем растуженом срцу |
| потребе своје: пореметио сам равнотежу и сад сам ето сасвим клонуо...{S} За то, Данко, пази ба |
| е очи, које ме теше и на рад ободравају и које ме навек слатко успавају велећи ми, да ће <pb n= |
| ед село, да непријатеља храбро дочекају и да се боре до последње капи крви за народност и слобо |
| Љубицу саму с мајком њеном, већ и Пају и његову госпу; данашњи дан дакле ми је већ изгубљен, ј |
| р близу себе и дигнув главу спазим Пају и Љубицу, који се управо к мени <pb n="45" /> упутише.{ |
| да ми ништа не замери; а поздравих Пају и његову госпу, јер они не беху дома, ваљда за то, да с |
| а ја чух, да се изнутра врата отварају и да неко к мени иде.{S} Ја стајах као запета пушка.{S} |
| одници и пријатељи, па му сви честитају и сви му се радују; а други нам приповедаше, како поред |
| аше истерасмо из порте на поље, а смеју и весељу не би краја.{S} Тек пред вече уморан дошавши д |
| болести, да смем да оставим собу своју и да слободно ступим у живу природу.</p> <p>При свем то |
| лих јунака, наслони на њега главу своју и плакаше све јаче и јаче..{S} Ја стајах неколико трену |
| речима погледа брижно на нас децу своју и рече нам, да одма идемо спавати.{S} Ми легосмо, а оне |
| ратко време прелетеше сву прошлост моју и моје се груди стадоше силно надимати и ја бејах опије |
| што пре, што пре!{S} Кад чује тугу моју и кад види сузе моје, ваљда није камен, да ће бити равн |
| них потресе ми на једаред сву душу моју и мене обузе на мах тако чудно осећање, као да ми се ср |
| о <pb n="79" /> полако слушајући музику и бавећи се својим мислима.{S} Ах! колико имађах тако л |
| ти, осим да се храбро борио; а за мајку и сестру баш ниједне речи.{S} Но после подне добих мног |
| и чуда плакати, и хтедох је на послетку и тући.</p> <p>„Зар ја немам родитеља?“ — рекох јој тар |
| ице, потрчим за њом, ухватим је за руку и нехотице је тако јако повучем, да и она нехотице паде |
| тихо шуштање цеви тако ми гођаше и телу и души, да сам постао лакши, снажнији и веселији.{S} И |
| боли, седох крај пута под једну тополу и дуго, дуго гледах око себе, а очи ми беху непрестано |
| пу главу своју држаше на мојем узглављу и мирно спаваше.{S} На крилу јој беше платно, које је ш |
| олитва.{S} Обучен се спустим на постељу и склопим очи.{S} Но тек кад сам очи склопио, тад сам т |
| још оздравити; а кад већ паде у постељу и кад поче и сам увиђати, да његов тајни осећај почиње |
| нко!“</p> <p>И ја седох на њену постељу и пољубим је у бело, ведро чело.{S} Она се из сна трже, |
| е сносити, јер сам се на патњу и невољу и онако веће навикнуо.{S} Зар би то за мене штогод чудн |
| та тако несносан и црн, да су ми у њему и мисли несносне и црне! —</p> <milestone unit="subSect |
| ење у гори беше ми веома пријатно, чему и данкино добро расположење доста допринашаше. —</p> <m |
| .{S} За то најпосле манем све на страну и стрицу одма напишем писмо, молећи га, да ме извуче шт |
| у да мислим! — Исплатио сам стан, храну и све, што сам задужио до сад у болести својој, и сад м |
| ласа и спомена...{S} Више се пута у сну и заплачем, те кад се пробудим, ја сам себе питам, да л |
| е лепе очи, које ме навек прате и у сну и на јави!...{S} Те очи сад су моје, смем у њих да глед |
| и, на њено добро срце.{S} Мислећи на њу и гледајући у писмо њено заплаках се и од тешке туге и |
| ако гођаше...{S} Гледах непрестано у њу и ја бејах ипак срећан, што могу да је видим и што могу |
| и заробише сваку мисао и које ме и дању и ноћу прате непрестано: кад у вече лежем, ја мислим, х |
| им трудом даље да радим, ма било и дању и ноћу, па ћемо опет моћи живети! —</p> <p>„Од тога нем |
| а то сада и болујем, што сам радио дању и ноћу; што сам се напрезао више, него што ми допушташе |
| сам неки силни нагон, неку велику тежњу и ја сам тежио и чезнуо и сам себе непрестано гонио, а |
| е непогоде сносити, јер сам се на патњу и невољу и онако веће навикнуо.{S} Зар би то за мене шт |
| тра и вода; милина, што имам тако добру и племениту сестру и што у будућности мојој уступа ноћ |
| <pb n="32" /> јер је К— овом манастиру и онако близу, нема по добра сата.</p> <milestone unit= |
| ако, као да сам у неком лепшем простору и бољем времену, одакле не бих тео више никад да се нат |
| астира, путовах по <pb n="155" /> ветру и киши, и то несносно време још ми увећаваше тугу срца |
| што имам тако добру и племениту сестру и што у будућности мојој уступа ноћ ипак дану место сво |
| ном</hi> седео толико пута рано у јутру и сунчао се на пријатним зрацима топлога сунца; мајка б |
| г живота.{S} Али велики духови силни су и после смрти тела свога, јер и после још споменом свој |
| ер што је којим даном дуже тамо, тим су и деца раскалашнија; хоће с њоме да се титрају, што њен |
| 8/5</p> <p>Данас ми дође Данка у посету и приповедаше ми, како јој је у новим данима патничког |
| вирати поче.{S} Ја остах на своме месту и слушах лепо свирање, које ми сада узбуђеним грудима м |
| ја господар тога врта, на том би месту и лети и зими морало навек цвеће да цвета; на том бих м |
| ручка на предлог љубичин одосмо у башту и тамо разговор у пријатном хладу под густо разгранатим |
| соби, а око четир сата изиђосмо у башту и седосмо под онај исти орах, где сам, дошав, први пут |
| оје нас пољубила, одвела би нас у башту и тамо нам цвеће брала...{S} А на овом месту, ту на кра |
| данашњег дана, а по подне одох у башту и у најдаљем крају под разгранатим дрвећем спустим умор |
| р над животом и смрти.</p> <p>— Онда ћу и ја умрети!{S} Јер кад ти умреш, не ћу ни ја да живим! |
| спусти ноћ, а ја још не знађах, куда ћу и како ћу?{S} Киша још падаше и ветар непрестано дуваше |
| већ разиђоше, а ја још не знам, шта ћу и куда ћу?{S} Мораћу још који дан причекати, па ако опе |
| ен и обрадован и не мишљах одма, што ћу и како ћу с њоме; но када се први таласи радосног узбуђ |
| p> <p>О Данко!{S} Мила Данко!{S} Зар ћу и тебе да изгубим?{S} И тебе, једину наду, једину радос |
| ено — „Кад сам досад издржала, издржаћу и ово неколико дана, па како ми је, тако ми је...{S} Ка |
| оца, како је милина гледати млађу браћу и сеје своје, где око њега весело скачу и сви весело ви |
| на ме благи мирис, који је отео дрвећу и пољском цвећу, које пред њим шарену главу своју по зе |
| <p>Како човек много лакше поња несрећу и у њој се много брже уживи, него што то у срећи бива!{ |
| јој црне очи, које још на мени стајаху и погледом својим хтедох јој рећи, да ми је за то у ман |
| авим оком, у којем се још сузе блистаху и које беше тако нежно и дивно: „Слатки брате! једва те |
| усне непрестано тако страсно не дрхтаху и да ми срце не осећаше те дивне милине које тако жедно |
| <p>Пери Слијепчевићу</p> <p>ВЕЛЕТРГОВЦУ И ГРАђАНИНУ ГРАДА КАРЛОВЦА,</p> <p>ПРЕДСЕДНИКУ СРПСКЕ Ц |
| лопио, тад сам тек јасно видео и Љубицу и Данку!..{S} Лежах неко време, па опет устадох.{S} Ход |
| а ми, да ће ићи у К —, да посети Љубицу и да види и чује, шта је и како је.{S} Кад ми данас дођ |
| и нешто мало новаца, па да видим Љубицу и да напуним утехом и новим животом обамрло срце своје; |
| стати, у толико више, што гледах Љубицу и мајку њену, како су им очи пуне суза.</p> <p>„Драга м |
| екох му при поласку — „Ти идеш сада оцу и матери, тамо те чека радост и весеље!{S} Ићи ћеш Љуби |
| мени као да је један камен мање на срцу и ја одем одма у болницу, да видим, шта ми Данка ради?{ |
| S} Но немојте примити ово сасвим к срцу и немојте губити сву наду, већ се ослоните на мене, осл |
| и сеје своје, где око њега весело скачу и сви весело вичу: „Браца!{S} Браца!“..{S} Кад влак при |
| Моји родитељи за мном плачу, нек плачу и твоји!..“ Моје срце шћаше од бола да пукне, јер ја у |
| а...{S} Поздравите милостиву мајку вашу и реците јој, да бих био најбедније створење на целом с |
| ија!...</p> <p>Док бејах млађи, веровах и у други свет, свет на небу, и у други живот, живот по |
| да задржи?...{S} Ја је задовољно гледах и с лица јој могах читати, да је радосна и весела, при |
| {S} Из мојих груди отрже се тешки уздах и ја јој обвијем обе руке око врата, па дуго укоченим о |
| Они весело ступише у кола, а ја стајах и гледах за њима тужним оком:{S} Да ли ће и мене когод |
| многим светом, који беше у цркви, бејах и ја, те стадох тако, да могу да је добро видим.{S} Она |
| да...</p> <p>Мајка ми плакаше, а плаках и ја с њоме!{S} Плакасмо заједно, и опет повод плача бе |
| живим!..</p> <p>У таким мислима дочеках и ноћ.{S} Данка уморена путовањем одма леже и за неколи |
| } Дуго их љубљах, љубљах и уста, љубљах и чело, ал’ највише очи...</p> <p>„Љубице!{S} Реци, да |
| е црне очи...{S} Дуго их љубљах, љубљах и уста, љубљах и чело, ал’ највише очи...</p> <p>„Љубиц |
| има.{S} Но док ја крај пута тако мишљах и премишљах, поче се сунце <pb n="25" /> полако к земљи |
| засијало!..{S} Мислећи на Љубицу мишљах и на могућност, да је ма којим начином не добијем, и ја |
| , и кад Љубици за њих каже, ваљда ће их и она разумети...</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| своје хтео за навек успавати, морао бих и сам за навек успаван бити...</p> <p>Мој благи санак п |
| .{S} Бејах жељан санка, те сад га добих и тај ми санак беше сладак, као што је дојенчету мајчин |
| ти“, — мишљах — „лисно дрво мојих живих и лепих нада може један вихор из корена ишчупати, а за |
| ца Марина, а с њима још много њих живих и мртвих, милих и немилих, преживела прошлост и створен |
| јући једно као и друго даре дана својих и надајући се лепшем, срећнијем животу.{S} Но ако се ра |
| и које од истих удараца пати, од којих и ја патим! —</p> <p>— „Па шта би онда радио, кад би, м |
| мене Мита са још неколико другова мојих и позваше ме, да идем с њима, да скупа славимо бадње ве |
| м.{S} А остала деца, њих тројица мушких и једно девојче, вели веома су несташни, па хоће с њоме |
| има још много њих живих и мртвих, милих и немилих, преживела прошлост и створена будућност, па |
| ало кашње смилује се један голуб на њих и он их нарани и пољуби место њихових родитеља.{S} Од т |
| зиваше он мога вереника.{S} Па осим њих и сав остали род мој наваљиваше на мене дуго и дуго, до |
| златно детињство своје!{S} Толико лепих и светих успомена вежу ме за овај дом, и мени тако би, |
| о би ми немогуће одрећи се својих лепих и слатких снова, одрећи се анђелства божијег, ах! та Ма |
| подгризајући зелено стабло мојих лепих и слатких нада; јер кад помислим, шта ме чека, то ми је |
| за и срцем пуним бола, па се онда сагох и пољубих је у чело и уста.</p> <p>Она тешко уздану, а |
| љубичина мати, а из њеног погледа могох и морадох увидети, да добро зна, за што сам амо дошао, |
| паде на памет, а после се већ не могох и не хтедох више вратити натраг.{S} Цели дан ходах тамо |
| од свију осталих.{S} Једног се морадох и сам одрећи, јер ми је попио пуно крви и доста доприне |
| о млеко слатко. — Кад сутра дан устадох и с Данком изиђох у двориште, оживе ми на једаред све < |
| е да побегнем: с једне стране не смедох и не могох се мајци противити, а с друге страно би ми н |
| ше, где нам је мајка сарањена, а хтедох и ја, и ако нам не беше сасвим уз пут.{S} Ах!{S} Место |
| но сада ми је тешко, врло тешко!“ рекох и погледах јој црне очи, које још на мени стајаху и пог |
| оба крила, те дисах свежи горски ваздух и слушах дивне поје умиљатих певачица.{S} Обучем се и и |
| бом!...{S} Тек после неколиких дана чух и за мајку своју, да лежи бона код једног рођака свога |
| ћу са својим друштвом.{S} Ту ми је отац и мајка, ту ми је Данка, ту ми је Марко и Марина, они с |
| .</p> <p>Од тог дана често би се и отац и мајка трудили, да ми те сањарије из главе избију; но |
| свакојаке слике, и преда ме излази отац и мајка, излази Љубица, мој покојни друг Марко и другар |
| одеш кад одеш тамо, где нам је већ отац и мајка, онда на целом свету немам више никог свога, ос |
| ињасто бринуо? — рече ми Паја — Ако баш и не знаш, у ком је месту, доста је што знаш, да је код |
| постали анђели?{S} Па најпосле ако баш и усплачу, ми ћемо им ноћу у сну долазити, па ћемо их т |
| чело моје!{S} О кад би могао да одуваш и тугу моју!...</p> <p>Много бих боље урадио, да сам јо |
| и онако тумачи срце њено?</p> <p>„Имаш и један леп поздрав, Миливоје!“ — рече ми сада прекинув |
| ост и весеље!{S} Ићи ћеш Љубици, па ћеш и њу видети; а ја јадан при свој жељи и чежњи својој, д |
| анђео, којег ми Вишњи посла, да усрећиш и моје груди?!..</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| који се морате старати осим за себе још и за сестру своју. — Што вам ово пишем, мислим да је бо |
| павати.{S} Ми легосмо, а оне се две још и даље разговараху.{S} Кад сутра дан још пре зоре затут |
| у траву.{S} Моје душевно стање беше још и сада као јесење мутно небо.{S} Док ја тако лежах, чуј |
| а, запитах је, мисли ли тамо остати још и ово неколико дана?</p> <p>„А куда знам?“ — рече ми сн |
| држе некако укочено, а при свем том још и прве речи, које чух из љубичиних уста, тако су грозне |
| и онако пуно рана, па како би могао још и ту рану преболети?{S} Па за то науми, да пита голубиц |
| } Боже!{S} Боже!{S} Ваљда ми не ћеш још и памет узети?... <milestone unit="subSection" /></p> < |
| вим људима! — Но када прођох кроз варош и дођох у зелену гору, ту ми се тек срце отварати поче! |
| , као да сам већ постао анђео!..</p> <p>И ја опет не имађах других мисли, <pb n="123" /> других |
| естаје сунца, нестаје живота!...</p> <p>И опет још није касно, није касно!{S} Ја морам к њој!{S |
| м гробу, чујеш ли њихов плач?...</p> <p>И што дуже стајах на гробу, то ми туга биваше све тежа, |
| ела рећи: „Брате, помози ми!“...</p> <p>И за неколико тренутака она уздане, уздане, и издане... |
| из ока ми на мах полетеше сузе.</p> <p>И Данка поче плакати: „Шта знамо да радимо, кад смо сир |
| оста на једаред као олово тежак.</p> <p>И Љубици мора да у том тренутку беше чудно око срца, је |
| tone unit="subSection" /> <p>1/8</p> <p>И данас проведох цело пре подне читањем и учењем и врем |
| и је од ње узео, куд би онда?“ —</p> <p>И ако сам о том често мислио, ипак беху ми ове речи љут |
| ово је много све за један дан!“</p> <p>И ја је загрлим оберучке, пољубим је у чело и уста, а о |
| а, како се мучи; но не ће дуго!“</p> <p>И тек што надзиратељка ово рече, Данка поче обема рукам |
| е маште своје!{S} Слатка Данко!“</p> <p>И ја седох на њену постељу и пољубим је у бело, ведро ч |
| ети?{S} Кажи!{S} Јер иначе- - -“</p> <p>И ја већ стискох песницу.</p> <p>— хоћу!{S} хоћу, Милив |
| там, него да вам је приповедам.“</p> <p>И тек што сам узео рукопис у руке, закуца ми срце тако |
| ..{S} Па знаш шта сам намислио?“</p> <p>И његове су црне озбиљне очи при овим речима тако необи |
| СРПСКОМ НАРОДНОМ ЦРКВЕНОМ САБОРУ</p> <p>И</p> <p>СУПРУЗИ МУ</p> <p>МАРИЈИ рођ. КОСТИћЕВОЈ,</p> |
| н, који беше поред стазе, и тихо рече: „И’те Бога вам, сирома је само онај, који је у глави сир |
| — рекох јој тарући сузне очи своје. — „И они мене <pb n="121" /> љубе као и твоји тебе; но зна |
| у њима одговор на питање своје.</p> <p>„И она о теби лепо мисли, сирома си вели, но си поштен и |
| да сам навек с њиме заједно. —</p> <p>„И ви ћете се од њега опет одучити и навићи ћете се на с |
| ити, опет би срце могло мирно бити; али игра ми десно око, па се бојим, хоће ми на зло наслутит |
| рестано зебе, а десно ми око непрестано игра... —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>27/10< |
| и од неколико дана десно око непрестано игра.{S} Добро знам, да је тако веровање проста, гола п |
| лу</title>,“ и кад дођох на њене речи: „Игра ми десно око, драга мајко! шта ће то да значи?“ по |
| сада лако дишем!..{S} Умиљати поветарац играјући се лаким гранчицама и свирајући сетне песме св |
| } Ја јој почех приповедати, како смо се играли рата, како смо наше непријатеље потукли, па ће и |
| сама.{S} С тога ја безбрижан одох да се играм.{S} Читава гомила деце скуписмо се у порти и поче |
| а бих тад отрчао у порту, да се с децом играм, ето те исте порте, но гле какав је звоник сада!{ |
| а деце скуписмо се у порти и почесмо се играти рата.{S} О да слатке игре!{S} Непријатеље наше и |
| почесмо се играти рата.{S} О да слатке игре!{S} Непријатеље наше истерасмо из порте на поље, а |
| p> <p>Пристао сам на данкин предлог, да иде у коју добру породицу, да служи; јер и мени се чини |
| иде да служи?{S} Да је дакле пустим, да иде од мене, уместо да је на рукама носим?...{S} Колико |
| вући се из овог жалосног стања...{S} Да иде да служи?{S} Да је дакле пустим, да иде од мене, ум |
| устила, јер је дан врло пријатан, па да иде кудгод у шетњу.{S} Но почем не хтеде сама ићи, позо |
| Но ја кад видех, да она хоће од мене да иде, мени би, као да се небо на мене руши, као да се зе |
| p>Јуче чух од Мите, да ће данас кући да иде, да тамо ускрс проведе.{S} На моју молбу склони се |
| је срећан човек, а срећним људима свуда иде добро! — рекох старој госпи тргнувши се као из сна, |
| чим <pb n="100" /> се мало уклони, одма иде све као преко врата! — Шта ће и како ће са мном бит |
| изнутра врата отварају и да неко к мени иде.{S} Ја стајах као запета пушка.{S} Но како ми би, к |
| год се Мита најпосле не подиже, да кући иде.</p> <p>“Гледај, да оздравиш?“ — рече ми полазећи.< |
| ми срце вели, да не зна!{S} Идем к њој, идем одма!“ ...{S} И не премишљајући дуго упутим се одм |
| е од Љубице задржала!{S} Ја идем к њој, идем одма!{S} Љубица не може бити с матером својом спор |
| сутра не буде боље, онда што му драго, идем, па како ми је, тако ми је, тек свакако не ће ми г |
| е зна, моје ми срце вели, да не зна!{S} Идем к њој, идем одма!“ ...{S} И не премишљајући дуго у |
| неколико другова мојих и позваше ме, да идем с њима, да скупа славимо бадње вече.{S} Почеше ме |
| очем не хтеде сама ићи, позове мене, да идем с њоме.{S} Ја јој се позиву драговољно одзовем и о |
| како на крај срца, те кад ми рекоше, да идем из њихове куће, скупим све ствари своје и бацим го |
| а земљу, јер чисто не могу и не умем да идем.{S} За то седох код прозора поред Данке своје, кој |
| бро, Љубице!{S} Доћи ћу за цело, а сада идем,“ — рекох јој као ван себе од силне узбуђености.</ |
| свету, па да јој искрено не кажем, куда идем и за што идем?{S} У кратко јој испричах сву невољу |
| е, која би ме од Љубице задржала!{S} Ја идем к њој, идем одма!{S} Љубица не може бити с матером |
| ој искрено не кажем, куда идем и за што идем?{S} У кратко јој испричах сву невољу своју назвав |
| собом...</p> <p>„Би л’ хтела Данко, да идемо на гроб оца свога?“ — рекох јој уздрхталим гласом |
| нусмо се даље на пут.{S} Данка хтеде да идемо и на мајчин гроб, јер она сирота и не знађаше, гд |
| о на нас децу своју и рече нам, да одма идемо спавати.{S} Ми легосмо, а оне се две још и даље р |
| ћни Мито,“ — рекох му при поласку — „Ти идеш сада оцу и матери, тамо те чека радост и весеље!{S |
| миљато, као што је у ње обично.</p> <p>„Иди, Данко, лези!“ — тихо јој рекох — „јер ти си ноћас |
| такој мери, да могу живот свој назвати идилично — срећним.{S} У књизи имам темељ будућности св |
| е известити, шта је и како је.{S} А сад идите, молим вас! —</p> <p>„хоћу Љубице, душо моја!“—</ |
| <pb n="8" /> он се с народом сложи, да иду пред село, да непријатеља храбро дочекају и да се б |
| дма к срцу, као што знађаше, да од срца иду, те тако постасмо сви троје опет добри и весели. —< |
| бих ја морао да плачем.{S} Нек они само иду, па нека се веселе, за њих је тако веселе, а ја ћу |
| , упутих се одма стану стрица свога.{S} Идући улицама гледах на све стране, да ли бих гдегод ње |
| ично мило, кад изиђох из собе своје.{S} Идући <pb n="108" /> полако улицама поче ме које мноштв |
| </p> <p>Данас бејах опет код Љубице.{S} Идући тамо мишљах, да не ће то већ много бито, што ја т |
| вароши, да <pb n="15" /> тамо учим.{S} Идући у њу мишљах, како ћу провести ове ферије код стри |
| уживео у мисао своју <pb n="166" /> да идући данас улицама чињаше ми се, као да сам већ у гроб |
| ћи јој све, што је овде лепо; а за нама иђаше Паја с оцем намесником.</p> <p>„Веома ми је мило“ |
| а задржати.{S} Изиђох на улицу.{S} Свет иђаше тамо амо; не знам, да ли ме когод гледаше или не; |
| {S} Браца!“..{S} Кад влак приспе, ми се ижљубисмо и растасмо.{S} Они весело ступише у кола, а ј |
| кад у Данку погледам, то ми срце пуца, из ока ми полете сузе, које морам навек да скријем, јер |
| дати у њу, из мога ће ока сијати љубав, из њеног ока опет љубав...{S} О сестро!{S} Сестро!{S} А |
| ладаше срцем мојим читајући писмо ваше, из којег видех, да ме још волите, јер то вам се види из |
| ће гледати у мене, ја ћу гледати у њу, из мога ће ока сијати љубав, из њеног ока опет љубав... |
| х јој одрећи, већ почех приповедати.{S} Из почетка бејах сасвим миран, но када дођох на ону пој |
| груди, па се на мене сетно насмеши.{S} Из мојих груди отрже се тешки уздах и ја јој обвијем об |
| аква змија опет у срце увлачити поче, а из очију ми на ново потекоше сузе.{S} Срце ми пуцаше ми |
| вити?“ — упита ме сада љубичина мати, а из њеног погледа могох и морадох увидети, да добро зна, |
| з отворени ходник у ведро плаво небо, а из ока мога тецијаше једна суза за другом...{S} У моме |
| > с тобом растајем!“ рекох јој тужно, а из ока ми на мах полетеше сузе.</p> <p>И Данка поче пла |
| тргох из каквог дугог и страшног сна; а из ока ми полете вреле сузе...{S} Погледах сузним оком |
| доброг пријатеља, Пају Н—, земљомерника из К—, који са својом лепом сејом Љубицом амо дође.{S} |
| /p> <p>Данас сам добио од оца намесника из манастира више писама, која су ми са разних страна п |
| од стрине своје.{S} Још јуче сам пошла из М—, но не могох пре стићи.“ </p> <p>У том дође возач |
| кад седим поред Данке!...</p> <p>Пошав из болнице рече ми надзиратељка, да сутра зацело дођем, |
| дан ветар, да се човеку срце мрзне, кад из собе на поље погледи.{S} Ако и сутра не буде боље, о |
| } Сви осећаји моји као да се на једаред из сна пробудише и ја стискох писмо на срце своје, стис |
| ица лепо умоли, да им приповедам штогод из детињства свога, јер је од Паје чула, да ми детињств |
| овима и пренебегавате ваше дужности све из једног узрока, који вас ни мало не правда.{S} Ви вол |
| исто ми лакше би, кад стара госпа изиђе из собе и нас остави саме, јер се могох с Љубицом одма |
| /> <p>Док се ми тако разговарасмо, дође из цркве љубичина мати, жена прилично стара, али веома |
| ја бављах таким мислима, Данка се трже из сна свога и поче се на мене смешити; но то смешење н |
| на улици, где видех, да људи већ излазе из цркве, те зато убрзам кораке и за тили часак бејах у |
| појаве представим, мени одма лете сузе из очију...{S} Отац ми беше народни учитељ, код којег с |
| мени приђе један човек и рече ми, да је из К— и да га је послала госпа докторка, да ми <pb n="5 |
| у залуд стадох трти и очи и чело, да је из главе избијем и да о њој више не мислим, ах! као как |
| шно, да има већ недељу дана, како су је из службе отпустили, јер не беше за њих, сувише је тврд |
| отац и мајка трудили, да ми те сањарије из главе избију; но им је требало дуго времена док су м |
| ица ове речи изрече, мени би, као да ме из пакла на једаред у рај пренесоше, и моје цело биће н |
| смилова се најпосле сан на мене и он ме из овог патничког света пренесе на лаким крилима својим |
| писмо, молећи га, да ме извуче што пре из ове непријатне неизвесности моје. —</p> <milestone u |
| орачах све хитније, само да бих што пре из вароши изишао, да дођем на пољану, да тамо седнем, д |
| при свем том, што сам <pb n="36" /> се из све снаге упињао, да будем миран.{S} Но и њихове очи |
| ољубим је у бело, ведро чело.{S} Она се из сна трже, отвори своје сетне плаве очи и погледа ме |
| зору смилова се сан на мене, те кад се из постеље дигох, беше сунце већ високо одскочило.{S} Ч |
| на окрете главу, <pb n="57" /> отрже се из моје руке и хтеде поћи.{S} Но ја кад видех, да она х |
| — Могу л’ се чему надати? — отрже ми се из уста нехотице, а у себи мишљах:{S} Боже мој!{S} Боже |
| је!“ — рекох јој тихим гласом и мени се из груди нехотице отрже уздах.</p> <p>Љубица слеже раме |
| им начином заиста нисмо кадри извући се из овог жалосног стања...{S} Да иде да служи?{S} Да је |
| бар после смрти своје...{S} Сад сам се из сна пробудио и видим да у овом животу немам живота, |
| којима Паја стајаше. „Не знам!“ зачу се из друге собе и ја познадох одма љубичин глас. „Слушај! |
| лепо забављати: причаћу јој разне црте из живота свога, певаћу јој своје песме, које нису ништ |
| лањских зора, када су ме тице певачице из сна будиле, кад сам веселим оком и срећним срцем пев |
| е с Љубицом шалу да збија.{S} Шала беше из почетка врло пријатна, но реч по реч, па се Љубица р |
| здишући <pb n="158" /> — Мене отпустише из службе ни криву ни дужну.{S} Деца полупаше нека стак |
| ни ходник, који такође беше пун цвећа и из којег се у више соба улазаше.{S} У ходнику владаше н |
| ох јој тихо, да се не <pb n="145" /> би из ове собе даље чуло — „ Да ли добисте моје последње п |
| х, да ме још волите, јер то вам се види из сваке речи ваше, а уверена сам, да сте само оно напи |
| не...</p> <p>„Миливоје!{S} Може ми мати из цркве доћи!“ — рече ми тако љубазно и погледа ме так |
| ово заспах. — Сутра дан добисмо новости из <pb n="12" /></p> <p>Т—, да је село спаљено и да нис |
| се Љубица расрди, те срдита хтеде изићи из собе.{S} Мени је беше веома жао, те за то скочим са |
| м начином много савесније и боље извући из овог жалосног <pb n="106" /> стања, него да се на не |
| у могли од куд устати сада стари јунаци из далеких векова, за које народ прича, да су се братим |
| ене; а мени срце као да шћаше да искочи из тесних груди: милина и туга судараху се у мени као в |
| да се тамо на живот жалим!..{S} Кад сам из вароши изишао у поље, онда тек пустим сасвим на вољу |
| на крај срца, те кад ми рекоше, да идем из њихове куће, скупим све ствари своје и бацим госпи п |
| ане, и издане...</p> <p>Посрћући изиђем из болнице на поље.{S} Ах!{S} Као да ми се душа отргла |
| је, па у гомили уплашеног света истрчим из цркве на поље, прескочим пола срушени зид, па са све |
| S} Сиротица!{S} Кад ме данас рано зором из сна пробудила, беше већ обучена и спремљена; ствари |
| душом својом: кад на једаред Паја, као из ведра неба да је пао, ступи преда ме и чисто се зачу |
| штво људи, које зврјање многих кола као из сна да буди.{S} Како је свет оживео!{S} Како је живо |
| зан и мртав!..</p> <p>На једарад се као из сна тргох, јер на манастирској кули поче избијати по |
| о! — рекох старој госпи тргнувши се као из сна, јер бејах јако расејан.</p> <pb n="51" /> <p>— |
| јој молећи је, да јој није ништа рекао из зле намере, већ једино за то, што је воли.{S} Љубица |
| шна, а још мање, да би ме когод истерео из куће своје...{S} Ах!{S} Тако мислим, и опет кад би д |
| Запевка јадне мајке не могаше ми никако из главе изићи. „Данас сутра могу и ја тако исто умрети |
| же.{S} Изиђох рано из собе и пођох мало из вароши, при свем том, што промицаше ситна киша, и шт |
| тке игре!{S} Непријатеље наше истерасмо из порте на поље, а смеју и весељу не би краја.{S} Тек |
| још тамо?“</p> <p>— Заједно се кренусмо из К—, ја овамо, а он у Б—, где ће му скоро и сватови б |
| атна туга срце да стеже.{S} Изиђох рано из собе и пођох мало из вароши, при свем том, што проми |
| јих живих и лепих нада може један вихор из корена ишчупати, а за моје јаде и сузе, које трпим и |
| ше, што ми се мати усиљаваше, да ми вас из главе избије, говорећи ми, да вас волим једино за то |
| Ах, Миливоје!{S} Може ми мати сваки час из собе изићи, па шта ће нам рећи, ако нас види овако у |
| црних несносних брига, које ми веселост из срца немилице гоне, као црв подгризајући зелено стаб |
| .{S} Ах!{S} С њом ми оде и сва светлост из овог стана! —</p> <pb n="111" /> <milestone unit="su |
| кох тужним гласом и мени се отрже уздах из груди.</p> <p>— Вама је у манастиру тешко живети? — |
| са зелене траве отрже ми се тешки уздах из боних груди, јер ми паде црна мисао на памет: куда ћ |
| па и поче ме тако гледати, да јој могох из очију прочитати, да сумња у истину речи својих.</p> |
| нка на памет и мени би, као да се тргох из каквог дугог и страшног сна; а из ока ми полете врел |
| , кад ме је штогод болело, па не смедох из собе никуд ићи, ја сам молио покојну мајку своју, да |
| ипак беше ми необично мило, кад изиђох из собе своје.{S} Идући <pb n="108" /> полако улицама п |
| е и опет пуним непобедљиве зебње изиђох из собе своје.{S} Дан беше веома пријатан, да пријатниј |
| <p>12/11</p> <p>Данас пред вече изиђох из собе и седох на дрвену клупу пред манастиром, не зна |
| on" /></p> <p>6/9</p> <p>Тек што изиђох из собе, а к мени приђе један човек и рече ми, да је из |
| bSection" /> <p>1/6</p> <p>Данас изиђох из стана свога и растајући се с њиме беше ми ипак нешто |
| и од туге и бола!....</p> <p>Када пођох из манастира, путовах по <pb n="155" /> ветру и киши, и |
| при свем том још и прве речи, које чух из љубичиних уста, тако су грозне и подругљиве!..</p> < |
| и човек тако говораше, као да сваку реч из срца вади, и није чудо, да ме ове речи ражалише и он |
| гу и одох у неку шумицу, која беше одма иза вароши, да <pb n="15" /> тамо учим.{S} Идући у њу м |
| p> <p>Мораћу тражити други стан, гдегод иза вароши близу горе, јер овај ми поста тако несносан |
| Никад не бих за сада боље место за себе изабрати могао, него што је овај манастир.{S} Ова света |
| ост моја бујно оживи, моја бедна сестра изађе ми пред очи као сироче без неге и савета, оставље |
| м навек да скријем, јер моја једна суза изазове десет њених...{S} Сиротица!{S} По целе ноћи се |
| ар пријатељ, који ми је Данку од стрине избавио.{S} И ја и Мита јако се обрадовасмо, кад се вид |
| само на стрину своју, од које си ме ти избавио, то ти, брате! никад доста благодарити не могу! |
| на тргох, јер на манастирској кули поче избијати поноћ.{S} Треба да легнем, — рекох у себи — по |
| и се мати усиљаваше, да ми вас из главе избије, говорећи ми, да вас волим једино за то, што се |
| тадох трти и очи и чело, да је из главе избијем и да о њој више не мислим, ах! као какав демон |
| јка трудили, да ми те сањарије из главе избију; но им је требало дуго времена док су ме од те д |
| надам се, да ћу је за кратко време моћи извести на прави пут посматрања себе и околине своје. — |
| е се можете ослонити, а ја ћу вас после известити, шта је и како је.{S} А сад идите, молим вас! |
| > „Молим вас лепо, не бисте ли ме знали известити, где се сада бави Светозар С—, који је пре не |
| беше већ у цркви.</p> <p>„Госпојице!{S} Извините ми смелост, што вас опет посећујем!“ рекох јој |
| сада два лепа црна ока, два неисцрпива извора дивних милина и бујне среће за младо срце моје!{ |
| е милине које тако жедно срках са лепих извора, ја бих морао посумњати у истину овог дана, можд |
| дма упутим и за тили часак бејах већ на извору среће своје.</p> <p>„Паја ће нам за неколико дан |
| али слабост и болови тела не допуштаху извршење њено, па би се чешће заплакао и мени на срце м |
| о се тим начином много савесније и боље извући из овог жалосног <pb n="106" /> стања, него да с |
| , што другим начином заиста нисмо кадри извући се из овог жалосног стања...{S} Да иде да служи? |
| цу одма напишем писмо, молећи га, да ме извуче што пре из ове непријатне неизвесности моје. —</ |
| {S} Сад је са свим низак и жалостан, не изгледа ни најмање тако поносит као што изгледаше пре к |
| јег, ах! та Марина ме чека и непрестано изгледа, кад ћу јој доћи?..</p> <p>Мој сав одговор беше |
| } За чудо! што јој очи навек тако сетне изгледају, као да се у њима суза блиста, да би човек на |
| Весео не бих могао бити никако, те бих изгледао као кип међу живим људима и само бих сам себе |
| чини сватови; хоћу да је видим, како ће изгледати <pb n="152" /> као невеста.{S} Ах!{S} Ја непр |
| састанка не беху ми угодни, јер сви ми изгледаху више зачуђени него обрадовани, нарочито љубич |
| зрачка од сјајнога сунца!{S} О небо!{S} Изгледаш ми као срце тешког очајника! —</p> <pb n="41" |
| обавих цело пре подне и кад дођох кући, изгледаше ми соба као каква костурница.{S} Нема више Да |
| орацима ступим у двориште, које ми сада изгледаше ружно и тужно, јер у њему не беше разнобојног |
| вице оборене држаше.{S} Још ми никад не изгледаше тако дивна и тако умиљата, као што беше сада |
| е опет видим, и дуго је гледах, тако ми изгледаше мила и дивна...</p> <p>Доласком њеним изненађ |
| к стајах пред њом као какав кип, јер ми изгледаше као каква силна богиња, која је кадра да ме п |
| изгледа ни најмање тако поносит као што изгледаше пре кад се дизаше чак у облаке!{S} О мој Боже |
| куд та нагла промена тако?{S} Но ја за изговор рекох, да сам навек таки, али до сад не бејах ј |
| <p>Још није ове последње рочи добро ни изговорила а њој полете сузе на очи.</p> <p>Ја бејах та |
| кућа остале на миру.{S} Црква је сасвим изгорела.{S} Маџари су потучени, али и многи наши плати |
| дизаше чак у облаке!{S} О мој Боже! он изгори у оно кобно доба!..</p> <p>Одох с Данком у цркву |
| ри голуб умре и голубићи полетив у свет изгубе се једно од другога.{S} Голуб би за голубицом на |
| нко!{S} Мила Данко!{S} Зар ћу и тебе да изгубим?{S} И тебе, једину наду, једину радост моју?{S} |
| , да сам се у тим страховитим тренуцима изгубио од мајке своје, па у гомили уплашеног света ист |
| у њој имам накнаду за све оно, што сам изгубио у детињству своме.{S} Мени би моје стање било с |
| вакако је тешко!{S} Но ипак ви у колико изгубисте у родитељима својим, у толико и добисте: јер |
| , то ми је ипак жао, што морам баш овог изгубити, јер беше најбољи од свију осталих.{S} Једног |
| а то ми је најбоље јемство, да је не ћу изгубити.{S} Гледаћу да што више новаца заштедим, па ка |
| е за мене велики удар јер у њему као да изгубих половину срца свога...{S} Ах! много шта лежи на |
| гову госпу; данашњи дан дакле ми је већ изгубљен, јер не ћу моћи пред свима рећи, за што сам до |
| крилима својим.{S} Често помишљаше и на изгубљену голубицу своју, и онда би био, опет сетан и ж |
| еној увиђавности ево га сада прерађеног издајем на јавност. —</p> </div> <pb n="6" /> </front> |
| еколико тренутака она уздане, уздане, и издане...</p> <p>Посрћући изиђем из болнице на поље.{S} |
| ила, па је њега школовала; а кад јој он издану, не имађаше више за кога да ради, па ни за кога |
| жив, и он би то урадио!...</p> <p>Он је издануо на рукама старе мајке своје, која је за њим мно |
| орам млад и зелен умрети, то опет не ћу изданути на гњилој постељи, већ ако не могу у рат ићи, |
| type="liminal"> <p>НЕКОЛИКО РЕЧИ УЗ ОВО ИЗДАЊЕ.</p> <p>Бавећи се у Прагу на наукама, био сам не |
| рекох горко смешећи се — „То кад станем издисати, па сам себе запитам, шта сам на земљи радио, |
| место ја за њу да се старам и ја њу да издржавам, она мене хлебом храни!.. „Чуј, Миливоје! как |
| м?“ — рече ми снуждено — „Кад сам досад издржала, издржаћу и ово неколико дана, па како ми је, |
| а црква поче окретати.{S} Не могох даље издржати, па изиђох на поље.{S} Ах!{S} Како ми је свет |
| снажан; да сам могао умерени труд навек издржати; али од како сам морао при истој снази труд зн |
| па се бојим, не ћу моћи ову ноћ на путу издржати; за то ћу поћи сутра рано. —</p> <pb n="138" / |
| ми снуждено — „Кад сам досад издржала, издржаћу и ово неколико дана, па како ми је, тако ми је |
| е; но у таквим тренуцима навек ми Данка изиђе пред очи, и мени дође, да плачем... —</p> <milest |
| > <p>Чисто ми лакше би, кад стара госпа изиђе из собе и нас остави саме, јер се могох с Љубицом |
| од ходим и гдегод станем!..{S} У том ми изиђе пред очи и сеја моја у разним жалосним сликама, к |
| једаред тако жива, да ми цео живот мој изиђе пред очи као жалостан сан?{S} Или је узрок томе, |
| на колима и како навек његов млађи брат изиђе с колима пред њега, како га грли и љуби, како му |
| високо одскочило.{S} Чим сам се обукао, изиђем на чесму, која преко од цркве у зиду под кровом |
| м о себи да мислим.{S} Како ћу сутра да изиђем пред Љубицу? <pb n="140" /> Како ће ме предусрес |
| тити сунце своје.{S} Брзо се обучем, па изиђем у гору.{S} Дивота беше сада гору погледати, по к |
| поје умиљатих певачица.{S} Обучем се и изиђем у гору, где читава два часа ходајући пробавим.{S |
| не, уздане, и издане...</p> <p>Посрћући изиђем из болнице на поље.{S} Ах!{S} Као да ми се душа |
| реме с Љубицом у соби, а око четир сата изиђосмо у башту и седосмо под онај исти орах, где сам, |
| га не испитујем пред Данком.</p> <p>Чим изиђосмо на улицу, а Мита ми рече: „Читао сам и твоје п |
| тешка, непоњатна туга срце да стеже.{S} Изиђох рано из собе и пођох мало из вароши, при свем то |
| и, а у очима не могох суза задржати.{S} Изиђох на улицу.{S} Свет иђаше тамо амо; не знам, да ли |
| устадох.{S} Ходах мало по соби, па онда изиђох на поље у гору, да тамо чело разладим, да тамо г |
| одоше данас весело дому своме.{S} И ја изиђох на колодвор, да их испратим и да им срећан пут п |
| окретати.{S} Не могох даље издржати, па изиђох на поље.{S} Ах!{S} Како ми је свет сав црн и мрз |
| оложен, ипак беше ми необично мило, кад изиђох из собе своје.{S} Идући <pb n="108" /> полако ул |
| ним наде и опет пуним непобедљиве зебње изиђох из собе своје.{S} Дан беше веома пријатан, да пр |
| ion" /> <p>12/11</p> <p>Данас пред вече изиђох из собе и седох на дрвену клупу пред манастиром, |
| како је љубим...{S} Тако о њој мислећи изиђох у гору верно праћен од дубоке туге своје.{S} Под |
| тко. — Кад сутра дан устадох и с Данком изиђох у двориште, оживе ми на једаред све <pb n="73" / |
| не бејах за књигу расположен, те за то изиђох у гору.{S} Ишавши тамо амо вратим се опет натраг |
| ubSection" /></p> <p>6/9</p> <p>Тек што изиђох из собе, а к мени приђе један човек и рече ми, д |
| nit="subSection" /> <p>1/6</p> <p>Данас изиђох из стана свога и растајући се с њиме беше ми ипа |
| де је и како је?{S} Тек на крају године изиђоше у новинама имена свију оних добровољаца, који с |
| лико зарадити, колико ова невоља од нас изискује!</p> <p>„Може, брате!“ — рече ми Данка озбиљно |
| воје!{S} Може ми мати сваки час из собе изићи, па шта ће нам рећи, ако нас види овако узбуђене! |
| адне мајке не могаше ми никако из главе изићи. „Данас сутра могу и ја тако исто умрети“, — мишљ |
| ч, па се Љубица расрди, те срдита хтеде изићи из собе.{S} Мени је беше веома жао, те за то скоч |
| ?{S} хоће ли преда ме когод с ђаконијом изићи?..{S} Не ће!{S} Ја сам сироче!{S} Ја никог немам! |
| пред вече опростих тесне собе своје.{S} Изишав опет у гору прострем капут свој на зелену траву, |
| one unit="subSection" /> <p>30/7</p> <p>Изишавши данас у двориште чујем, да сва звона звоне.{S} |
| хитније, само да бих што пре из вароши изишао, да дођем на пољану, да тамо седнем, да тамо пла |
| на живот жалим!..{S} Кад сам из вароши изишао у поље, онда тек пустим сасвим на вољу срцу свом |
| лакшао души својој.{S} Кад је исто дело изишло у „Јавору“ г. 1874 и 75, упозорише ме искрено не |
| де без венца. — Стојећи код њеног гроба излажаше ми појава за појавом целе прошлости и моје и њ |
| бејах на улици, где видех, да људи већ излазе из цркве, те зато убрзам кораке и за тили часак |
| слике, и преда ме излази отац и мајка, излази Љубица, мој покојни друг Марко и другарица Марин |
| ашта ствара свакојаке слике, и преда ме излази отац и мајка, излази Љубица, мој покојни друг Ма |
| времена док су ме од те душевне болести излечили; јер кад сам постељу напустио, често бих одлаз |
| о то времену, јер и оно ће много штошта излечити! —</p> <p>„Да оставим то времену?“ — рекох гор |
| јаде лечи, али ове јаде, Љубице! не ће излечити време, ове ћу оставити гробу да лечи!..“</p> < |
| Да нисам тако бедан и свакој опасности изложен, јер заклона ни с једне стране немам: мени се н |
| је и тебе лепота данашњега дана у гору измамила?{S} Да л’ и ти слушаш, како тице дивно поју?{S |
| е моје мисли прелетеше као муња простор између мене и ње и све падоше на њене црне очи, на њено |
| и питања <pb n="143" /> „од куд? како?“ измењиваху, отвори Паја врата од оближње собе и гласно |
| као и сузе у мојим очима!{S} Њу је све изневерило и умиљате тице и мирисно цвеће, као и мене с |
| ратим кући.{S} Ушавши у собу бејах тако изнемогао, да се не могох на ногама држати, а при том м |
| бу.{S} Сиротица!{S} И она је већ сасвим изнемогла, јер оком једва гледа и ногом једва корача... |
| >Већ од неко доба осећах, да ми је тело изнемогло, али никад ми не беше тако као данас.{S} Целе |
| уздрхталог.{S} Долазак ме његов сасвим изненади, да не имадох кад прикрити узбуђење своје, тај |
| ивно лице.</p> <p>Мене овај поглед тако изненади, да и мени сва крв у лице пође, моје се очи за |
| кајући, да ми ближе дођу.{S} Но како се изненадих, кад у том човеку познадох свога старог друга |
| плакати.</p> <p>Мене ове њене речи тако изненадише и увредише, као да ме за срце уједе.{S} Ја п |
| рио!“</p> <p>Мене ове данкине речи тако изненадише, да чисто не знадох, шта ли да мислим, шта л |
| јер ми срце хтеде да прекипи од слатке изненадне среће.{S} Ах!{S} Што су кишне капљице цвећу, |
| е мила и дивна...</p> <p>Доласком њеним изненађен и обрадован и не мишљах одма, што ћу и како ћ |
| кле ме није заборавила! — рекох радосно изненађен и руком дршћући примих писмо.</p> <p>„Драги М |
| а, која доласком мојим као да беше мало изненађена.{S} Чим се поздрависмо, уђосмо у собу, коју |
| беху ми ове речи љуте и страшне, јер ми изнеше пред очи кукавно и очајно стање моје.{S} Паја ви |
| ше ни два три тренутка, а ја чух, да се изнутра врата отварају и да неко к мени иде.{S} Ја стај |
| ело дођем, јер се лечник <pb n="161" /> изразио, ако сутрање болове преживи, онда ће скоро оздр |
| ајци, благи Боже! ја не бих умео речима изразити толику срећу!...{S} Ако <pb n="135" /> ме још |
| у неприлику довађала?!“ Чим сам му ово изрекла, окренем се од њега и пођем кући; но путем беше |
| натицаше, која ће овладати срцем мојим, изрекоше сузе пресуду своју котрљајући се полако једна |
| њега провести.“</p> <p>Кад стара госпа изрече: „а међу тим и тебе удам,“ мени поста на једаред |
| азговарати.“</p> <p>Чим Љубица ове речи изрече, мени би, као да ме из пакла на једаред у рај пр |
| а звона на јутрење, и не знам, да ми је икад глазба срцу тако годила као <pb n="141" /> сада ов |
| .{S} Тешко ми је отићи с овог света без икаква гласа!...{S} Па знаш шта сам намислио?“</p> <p>И |
| ако се вели, да човек не може бити без икаквих брига, јер ако их нема, он их сам створи само з |
| , а у порти људе секу.{S} Ох!{S} И саме иконе као да задрхташе од љуте вриске, од силна бола не |
| природно, јер и она не престано ил’ учи ил’ ради, а ово последње навек певајући.{S} Наше народн |
| у.</p> <p>Благи Боже!{S} Да л’ да певам ил’ да плачем?..{S} Сви осећаји моји као да се на једар |
| сасвим природно, јер и она не престано ил’ учи ил’ ради, а ово последње навек певајући.{S} Наш |
| о да се смишља, да ли да се овде стани, или да послуша шаљивчину шеву, која се око њега певајућ |
| је, ми ћемо к њима као голуби долетати, или ћемо стати на шарену дугу, па ћемо гледати доле на |
| свој, да ли златним, што сам оздравио, или крвавим, што се растадох са милом Данком својом?..{ |
| ретнику!{S} И ја сам некад лепо мислио, или боље да кажем, лепо сањао.{S} Ах! камо сада оних зл |
| о гвозденим обручима, па хоће да пукне; или као да се сви осећаји претворише у ледену санту, па |
| несносну јаву несретне садањости...{S} Или је ваљда то само код мене тако, код мене, којег нес |
| мој изиђе пред очи као жалостан сан?{S} Или је узрок томе, што у том жалостном сну ступише пред |
| та суза?{S} Да ли за мене или за њу?{S} Или за нас обадвоје?...</p> <p>„Па кад ћеш поћи?“ — пит |
| да најпосле посумњах, да ли је ово јава или је само сан?!{S} Но што дуже мишљах, то ми крв све |
| пита голубицу, да ли ће она бити његова или ће одлетети за другим голубом?{S} Но кадгод је хтед |
| ах на све стране, да ли бих гдегод њега или Данку опазио и мишљах, како ће ми бити, кад се с њи |
| дуго, догод ми мати осудно не рече, да или вас заборавим или да се одречем породице своје!.. — |
| ле кајати, што сам ствари тамо оставила или за што се нисам бар боље обукла; али онда ми то не |
| у бар којем великом душману или слободе или народа нашег куршум кроз главу пројурити, па онда н |
| .{S} Не знам, да ли услед жалости своје или услед другог чега, доста, да падох у постељу, и мен |
| S} За кога би та суза?{S} Да ли за мене или за њу?{S} Или за нас обадвоје?...</p> <p>„Па кад ће |
| мо амо; не знам, да ли ме когод гледаше или не; доста то, да корачах све хитније, само да бих ш |
| — „Зар није боље радити, него гладовати или просјачити?{S} Не, брате! док мене имаш, не ћеш нич |
| има живота мога, оћете л‘ ми верни бити или ћете ме ладно напустити и од мене се јадног отуђити |
| емам много да бирам, да се морам решити или за Данку или за Љубицу, оставити једну или другу!.. |
| о тајанствена, као да ћу кроз њих у рај или у пакао!{S} Најпосле освртох се на све стране, па о |
| ти осудно не рече, да или вас заборавим или да се одречем породице своје!.. —</p> <p>Љубица ме |
| м се премишљати, да ли да му се поверим или не?{S} Но за што бих од њега тајао?{S} Та он је јед |
| бирам, да се морам решити или за Данку или за Љубицу, оставити једну или другу!..{S} Данки тре |
| ићи, а ја ћу бар којем великом душману или слободе или народа нашег куршум кроз главу пројурит |
| за Данку или за Љубицу, оставити једну или другу!..{S} Данки треба брзе помоћи, но да њој помо |
| а то, што мишљах уједно и на матер њену или, што ми срце ваљда слућаше, да ће му се опет штогод |
| У осталом ово ми је згодна прилика, да им пишем, те кад чују, за што сам отишао, не ће се на м |
| е.{S} Најпосле ме Љубица лепо умоли, да им приповедам штогод из детињства свога, јер је од Паје |
| е се калуђери, од куд сад у ово доба да им дођем?{S} Ја им рекох, пут ме овуда нанео, па сам на |
| изиђох на колодвор, да их испратим и да им срећан пут пожелим.{S} Чекајући влак разговарасмо <p |
| д куд сад у ово доба да им дођем?{S} Ја им рекох, пут ме овуда нанео, па сам намислио, да се ма |
| вих очију гледаше на ову страну, с које им на сусрет пођох.{S} У мојој глави као да севнуше муњ |
| ницу разумели, ја не знам; доста да сам им истину казао.{S} Они ме лепо приме и по мојој жељи о |
| Па најпосле ако баш и усплачу, ми ћемо им ноћу у сну долазити, па ћемо их тешити, казаћемо им, |
| у долазити, па ћемо их тешити, казаћемо им, да не плачу, јер нама је добро!“</p> <p>— Али мени |
| , да ми те сањарије из главе избију; но им је требало дуго времена док су ме од те душевне боле |
| , нек ме пушкарају, нек чине самном што им драго, јер ја тако и тако већ морам умрети, а тим св |
| што гледах Љубицу и мајку њену, како су им очи пуне суза.</p> <p>„Драга мој Паја!{S} Ко зна, ка |
| адосно стиснути на груди овоје, а ја ћу им рећи, да сам нашао Данку!..</p> <p>Учитељ нас радосн |
| 7</p> <p>Данас одох на пошту, да видим, има ли каква писма за мене, но многи добише, који се ни |
| створи само за то, да их <pb n="20" /> има, то ипак не могу применити ово и на себе.{S} Кад би |
| и?</p> <p>„Сувише је слаба!“</p> <p>- А има ли наде? — запитах опет гледајући га таким погледом |
| ада ножа, бих јој потражио срце, ако га има...</p> <p>Као без душе долетим до болнице и пријави |
| Домаћица ми рече сасвим равнодушно, да има већ недељу дана, како су је из службе отпустили, је |
| мој крст не ће имати ко да кити, а она има још живог брата, па не треба да јој крст буде без в |
| а мисао, а које и друга вест, да Љубица има за сад два ваљана просиоца, јако ме узнемирише, и п |
| постанеш анђео?{S} Да живиш у рају, где има толико лепог цвећа, да гледаш у лице божије, да чуј |
| бро, да бих полетео куд год у гору, где има пуно мирисавог цвећа, па бих цвеће брао и венце пле |
| и и науци о души.{S} Схватање и памћење има добро и надам се, да ћу је за кратко време моћи изв |
| г чистог и доброг срца, јер такве браће има <pb n="98" /> данас све ређе.{S} Она сада и сама ув |
| оју.{S} Па тако и беше, јер добрих људи има свуд на свету. — Одатле до манастира морадох још чи |
| ти дуга <pb n="127" /> века, јер у мени има неки тајни осећај, који ми навек вели, да ћу рано у |
| спојила и обгрлила сву тугу, што у њој има, тако ми сада би и беше ми тако цели дан!... —</p> |
| јадан, кад ни он ништа нема; а при том има жену, која носи само облик људски; — у осталом ја м |
| х, крваво гробље, Србин те таквих много има!...</p> <p>О слатки оче!{S} Ти паде за народ свој и |
| — упита ме Љубица.</p> <p>— „За то, што има кога; који се весели срећи његовој, па који би у не |
| а целом свету никог свога.{S} Овако бар има још једно биће на свету, у којем та иста крв тече, |
| сасвим безбрижно и весело.</p> <p>— Зар има и таквих људи, који га не читају радо? — одговори м |
| е као мало дете весела.</p> <p>— И опет има Данка прво теби да захвали, па онда мени! — одговор |
| стрицу штогод ванредно десити, кад већ има више од месец дана, како ми није ништа писао.{S} Не |
| , она прво сирочету даје, а добрих руку има још у народу нашом.{S} Но ипак бојим <pb n="95" /> |
| ми бити лакше.{S} Ах!{S} Лакше?{S} Још има других рана срце моје, но шта ћу?{S} Ваљда ће и вре |
| асвим умирен, сасвим утешен; једино што имадосмо још да свршимо, беше нам узајамна завера, да о |
| бештија!“ рекох јој љуто и горко, и да имадох тада ножа, бих јој потражио срце, ако га има...< |
| Долазак ме његов сасвим изненади, да не имадох кад прикрити узбуђење своје, тајну моју. — Љубич |
| р већином професори називаху.{S} Кадгод имађасмо слободна времена, не разговарасмо се ни о чем |
| е.</p> <p>Када бејах у средњим шкодама, имађах доброг пријатеља и вернога друга, Марка Михаилов |
| не може!...</p> <p>Много горких часова имађах до сад у животу своме и тад бих навек сам себе у |
| иком ништа говорити, и од то доба ја не имађах других мисли, других жеља, других молитава, осим |
| знам, за што да плачем...</p> <p>Ја не имађах више никога, с ким бих се поверљиво насмејао, ко |
| већ постао анђео!..</p> <p>И ја опет не имађах других мисли, <pb n="123" /> других жеља, других |
| tion" /> <p>26/4</p> <p>„— Давно већ не имађах тако мирне ноћи, као што беше ова прошла, јер на |
| бавећи се својим мислима.{S} Ах! колико имађах тако лепих вечери у немој манастирској пустињи!{ |
| они живљаху неко време мирно и срећно и имађаху још два голупчета, младог голуба и младу голуби |
| > <pb n="128" /> <p>Моје дружење с њиме имађаше на мене великог уплива, јер он ми је у многом ч |
| њега школовала; а кад јој он издану, не имађаше више за кога да ради, па ни за кога да живи...{ |
| сузним оком јадаше ми се, како је јуче имала неугодан дан.{S} Неки часник, који редовно долази |
| ла и дуго сам плакала!.{S} Па зар нисам имала право, Миливоје?{S} Ако сам ја сирота, то ваљда н |
| те ви, да је завршите, па бисмо је онда имали у целини обоје.“</p> <p>Љубица се на ове речи чис |
| ају родитеље своје, па ма колико година имали, а која су деца непослушна, па ма не имали седам |
| ли, а која су деца непослушна, па ма не имали седам година, опет не ће анђели никад бити!{S} Ти |
| к на ферије, то ми се ипак чини, као да имам још читаву вечност да преживим, док дође то срећно |
| су ми једино уздање моје!“</p> <p>— Ја имам готових радова, па ћу то продати; а при том ћу од |
| ака, које ћу од данас поучавати.{S} Сад имам свега четворицу, а да нисам тако слаб могао бих јо |
| назвати идилично — срећним.{S} У књизи имам темељ будућности своје; у Данки свети аманет од оц |
| n="46" /> и мени се чини, као да у њој имам накнаду за све оно, што сам изгубио у детињству св |
| {S} Но није најпосле ни чудо, јер навек имам да радим; а кад не радим, онда опет мислим на Љуби |
| се у мени као ватра и вода; милина, што имам тако добру и племениту сестру и што у будућности м |
| једном разликом, да нисам више сам, већ имам поред мене милу сестру своју, за којом <pb n="118" |
| Мени је сестра све и сва, њу само једну имам <pb n="46" /> и мени се чини, као да у њој имам на |
| Сироче сам, па никог немам; и кога још имам, и тога као да немам, што ме још највећма и боли!“ |
| ког, ја немам нигде ништа; све, што још имам, то је у овим грудима!..“ Но када подиже главу сво |
| ирота уради за недељу дана, то једва да имамо два дана да живимо.{S} Но осим свега тога највећм |
| мирном дому тада живих родитеља својих, имао сам једну другарицу, своју сусеткињу, трговачку ће |
| куд, брате, у ово доба к нама?</p> <p>— Имао сам у Т— важна посла, те тако дошав већ овамо не х |
| и не знам, да сам осим детињства свога имао у животу своме доба, које ми тако брзо прође.{S} Н |
| ом тешко уздишући.{S} Ја као дете нисам имао ни појма о рату, па за то сам је непрестано и пита |
| не бих могао ни видети, јер у Б— не бих имао од куда ићи.{S} Но кашње ипак паде ми на ум, за шт |
| сто пута теже и несносније, кад не бих имао никог, на целом свету никог свога.{S} Овако бар им |
| ам завршио овим речима:</p> <p>„Ви сада имате два просиоца, драга Љубице! и мени срце чудновато |
| ђете дотле, да се можете удомити; па ви имате још сироту сестру, која осим вас никог нема, те с |
| г?{S} За тако сасвим несрећног?{S} И ви имате пријатеља, који се тако исто вашој срећи радују, |
| не когод дочекати?{S} хоћу ли и ја кога имати, на чијим ћу се грудима заплакати моћи?{S} хоће л |
| вог месеца одем у манастир, јер ћу онда имати нешто мало новаца, па да видим Љубицу и да напуни |
| му, које не ће можда ни пет шест редака имати у свему.{S} Но и ако се вели, да човек не може би |
| ајадам; јер ово моје дуго одсуство може имати на њу рђавог утиска, а по мене очајаних последица |
| убичина мати с временом све лепше мнење имати о мени.</p> <p>„Је ли Паја још тамо?“</p> <p>— За |
| е при своме, да наше даље дружење не ће имати добрих последица ни по мене ни по вас.{S} Но немо |
| м крст.{S} Ја кад умрем, мој крст не ће имати ко да кити, а она има још живог брата, па не треб |
| сам знао, да од овог живота не ћу много имати и као награду за то хтедох да живим бар после смр |
| едем.{S} Но са новцем зло стојим, не ћу имати ни за по пута.{S} Али најпосле што му драго, било |
| гима буд’ за што продавати, и кад не ћу имати више ни за чим уздизати, већ срећан посветити жив |
| <p>Како Паје сада нема код куће, то ћу имати увек прилике, да с Љубицом будем на само.{S} Реши |
| а сто и рече: „Знам Миливоје! да не ћеш имати шта да вечераш, па сам ти вечеру ево ја донела.“ |
| док не дође час, да и ја у гроб легнем, имаћу да живим, јер сам добио своју народну помоћ.{S} Д |
| ила, да мени сузе уштеди?..{S} Да ње не имах, благи Боже! сада бих већ у гробу био!{S} И она јо |
| немој манастирској пустињи!{S} Тамо не имах Данке своје, тамо не беше толико света, и опет мог |
| !{S} Право вели наша пословица; „Док ме имаш, ти ме не знаш.“ И збиља, док бејах здрав, никад н |
| или просјачити?{S} Не, брате! док мене имаш, не ћеш ничији просјак бити!..{S} Ја сам дужна и м |
| лице и онако тумачи срце њено?</p> <p>„Имаш и један леп поздрав, Миливоје!“ — рече ми сада пре |
| ловићем, и међу тим именима записано је име и нашег Миливоја. —</p> <p>О чудна судбино живота љ |
| ох јој, шта је, па је замолих, да ми то име више никад не спомене. —</p> <milestone unit="subSe |
| <hi>својом мајком</hi>!{S} Ја ово свето име од детињства свога немам коме да кажем, те кад бих |
| спремио за пут и сутра зором полазим у име божије. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| сту тако омиљени лечник, да и данас још име његово свако са поштовањем спомиње.{S} После ручка |
| Тек на крају године изиђоше у новинама имена свију оних добровољаца, који славно погибоше под |
| ибоше под Луком Вукаловићем, и међу тим именима записано је име и нашег Миливоја. —</p> <p>О чу |
| ој, који и онако беше у наукама слаб, а иначе богат, оде професору своме, да га он даље поучава |
| ко ми је та реч сада хладна и гадна, та иначе света реч!{S} Мени се чини, да бих јој могао бити |
| {S} Кажи, хоћеш умрети?{S} Кажи!{S} Јер иначе- - -“</p> <p>И ја већ стискох песницу.</p> <p>— х |
| можда као и ваше! — Али — то вам не бих иначе рекла, да ме не назвасте вероломном!..{S} Моја ва |
| могу све лакше да сносим, него што бих иначе могла сносити.“</p> <milestone unit="subSection" |
| ри свем том, што ме је лепо поздравила, ипак ми поче срце да зебе...{S} С тога намислим, да јој |
| ицу моме морало штогод ванредно десити, ипак не бејах у стању да верујем црним слутњама својим. |
| ој жељи и чежњи својој, да к’ њој одем, ипак не могу!“ Ми се загрлисмо <pb n="88" /> и пољубисм |
| ејах скоро цели дан за плач расположен, ипак беше ми необично мило, кад изиђох из собе своје.{S |
| вем том, што сам послом јако оптерећен, ипак су ми дани пријатни, као што бих само пожелети мог |
| —</p> <p>И ако сам о том често мислио, ипак беху ми ове речи љуте и страшне, јер ми изнеше пре |
| сестру спомињеш, то је истина тако, ал’ ипак кад бих ја срећан био, не би ни она несрећна била! |
| обаспем пољупцима, те лепе црне очи: па ипак стајах пред њом као какав кип, јер ми изгледаше ка |
| а ради?{S} Ради неверне Љубице!..{S} Па ипак још морам остати овде, не могу још отићи!{S} Ма јо |
| све их не ћу моћи више држати, то ми је ипак жао, што морам баш овог изгубити, јер беше најбољи |
| и, пуно вреле и искрене љубави, а то је ипак неко благо!...{S} О Љубице; Како бих ја срећан био |
| Б— не бих имао од куда ићи.{S} Но кашње ипак паде ми на ум, за што да Љубица проведе баш ово вр |
| о, кад помислим чак на ферије, то ми се ипак чини, као да имам још читаву вечност да преживим, |
| села, при свем том, што јој поглед беше ипак сетан...{S} За чудо! што јој очи навек тако сетне |
| ана свога и растајући се с њиме беше ми ипак нешто тешко, при свем том што сам једва чекао, да |
| дишући — Кад није друкчије, а ми можемо ипак остати пријатељи. —</p> <p>Пријатељи?{S} Да јој бу |
| ми рочи прођоше као лед кроз кости, но ипак ми нова мисао у глави сину:{S} Да се није кудгод о |
| ице!“ — рекох јој некако подругљиво, но ипак сасвим мирно, при све том, што у грудима као да ми |
| јако се обрадовасмо, кад се видесмо, но ипак не као Данка, која беше од радости тако дирнута, д |
| </p> <p>Моје је стање јадно и бедно, но ипак млад сам и здрав сам, па се тешим, да ће све моје |
| Љубице! и мени срце чудновато зебе; но ипак где је зебња, ту је и нада...{S} Поздравите милост |
| и при бољим приликама могло да буде; но ипак ја бејах толико снажан; да сам могао умерени труд |
| али какви, ја управо ни сам не знам; но ипак ја их сваких ферија <pb n="82" /> посећујем, па и |
| спавати, па треба сад да спавам!{S} Но ипак како да спавам?{S} Могу ли спавати?{S} Одрећи се Д |
| </p> <p>— Не премишљам се, Данко!{S} Но ипак <pb n="105" /> пусти ме, да се мало забавим у прош |
| p>— Сироче бити свакако је тешко!{S} Но ипак ви у колико изгубисте у родитељима својим, у толик |
| љах — што не беше у бољим рукама.{S} Но ипак још није касно, све још може добро да буде. —</p> |
| ети.“ —</p> <p>— До душо тако је.{S} Но ипак ја се бојим за сестру своју, и то једино због тога |
| задржати сузе, кад је опет видим.{S} Но ипак смелим корацима ступим у двориште, које ми сада из |
| брих руку има још у народу нашом.{S} Но ипак бојим <pb n="95" /> се, да би много плакала, јер с |
| тихо, силећи себе, да будем миран — Но ипак реците ми бар једну реч! —</p> <p>„А шта бих вам р |
| и ако још сиромашније него до сад, оно ипак мирно и задовољно, јер моје срце било би навек уми |
| само за то, да их <pb n="20" /> има, то ипак не могу применити ово и на себе.{S} Кад би ово бил |
| а, да сам узео на себе велики терет, то ипак мили ми се, што могу остале бриге своје да растера |
| тру и што у будућности мојој уступа ноћ ипак дану место своје; туга, што ми је сестра при свем |
| кад год бих у њу погледао.{S} Но Љубицу ипак не могу оставити, па још сада, када тек почех да ж |
| ..{S} Гледах непрестано у њу и ја бејах ипак срећан, што могу да је видим и што могу да је глед |
| one unit="subSection" /> <p>15/1</p> <p>Ипак сам се данас одлучио, да још живим не ради себе, в |
| утучен; но када свештеник поче да поје „Исаије ликуј,“ мени би, као да ми се сва црква поче окр |
| јако куцати, као да би хтео на поље да искочи, јер не могаше више да сноси загушљиве <pb n="22 |
| поред мене; а мени срце као да шћаше да искочи из тесних груди: милина и туга судараху се у мен |
| ко тајно, (као што сами велите), да вам искрена будем, почех збиља сумњати у искреност и вернос |
| нећете наћи увређени, ако будем сасвим искрена, те вам кажем, да би сада, када Паје мога нема |
| Моје је срце пуно љубави, пуно вреле и искрене љубави, а то је ипак неко благо!...{S} О Љубице |
| свету..{S} Суза и песма беху ми једини искрени другови моји, јер само они једини навек знађаху |
| адох још даље: „Мени се јако допада!{S} Искрено да ти кажем, ја је волим!“</p> <p>— Па то је ле |
| ет певаше од радости, јер она ме заиста искрено <pb n="78" /> воли... „Ослоните се на вашу Љуби |
| младом срцу своме и хтедох се више пута искрено поверити мајци својој, но бих се навек уздржао |
| о у „Јавору“ г. 1874 и 75, упозорише ме искрено неколики пријатељи моји на његове мане, које са |
| авим овде саму у туђем свету, па да јој искрено не кажем, куда идем и за што идем?{S} У кратко |
| ако бедан био? <pb n="151" /> Ја вам то искрено и пријатељски кажем.“ </p> <p>Ја је мирно слуша |
| дох у К— и испратих Пају, свог доброг и искреног друга.{S} Жао ми беше, што се морам с њиме рас |
| војим врлим родитељима; у Мити доброг и искреног друга; а у Љубици, —- у њој све и сва!{S} Кад |
| рнут данкиним овим добрим делом и њеном искреном, сестринском љубави!{S} Ах!{S} У место ја за њ |
| ам искрена будем, почех збиља сумњати у искреност и верност љубави ваше, у толико више, што ми |
| почаст приређују домаћу забаву, где се искупе сви њихови сродници и пријатељи, па му сви чести |
| плакаху, и плакаху сви, који се око ње искупише...</p> <p>Њу саранише.{S} Ја почех од то доба |
| а народ свој, па ако ми штогод за руком испадне, да се сетим на њега и да помислим: да је Марко |
| ног притрчи уплашена к мени, па ме поче испитивати, шта је и како је; а очи јој се као и моје н |
| — рекох Мити једино због тога, да га не испитујем пред Данком.</p> <p>Чим изиђосмо на улицу, а |
| бити, ја не знам и не могу да мислим! — Исплатио сам стан, храну и све, што сам задужио до сад |
| ешки покајник пред олтаром пре причешћа исповеда...</p> <p>Мајка ми плакаше, а плаках и ја с њо |
| м својом сам у соби бејах, почех јој се исповедати као што се тешки покајник пред олтаром пре п |
| сам с груди својих скинуо какву стену, испод које беше читав вулкан, те који добив сада одушке |
| о!{S} Данка ме скоро сваки дан певајући испрати и певајући дочека, а при том моје лепе наде сла |
| воме.{S} И ја изиђох на колодвор, да их испратим и да им срећан пут пожелим.{S} Чекајући влак р |
| on" /> <p>31/8</p> <p>Данас одох у К— и испратих Пају, свог доброг и искреног друга.{S} Жао ми |
| ала скоро читав дан. — Кад ми је то све исприповедала, запитах је, мисли ли тамо остати још и о |
| у срцу осећате.{S} О кад бих вам могла испричати све јаде своје, које морадох поднети, од како |
| уда идем и за што идем?{S} У кратко јој испричах сву невољу своју назвав Љубицу вереницом својо |
| {S} Сирота!{S} Већ му је била и девојку испросила, да га жени, па гле, место сватова шта би!{S} |
| а писао.{S} Не дао Бог, да ми се слутња испуни, јер шта би ми онда радила моја јадна Данка?{S} |
| ва два ђака који оставити, ево се данас испунила на жалост моју!{S} Један ђак мој, који и онако |
| {S} Ти нађе брата свога и твоје се жеље испунише све!{S} Твоје су груди сада мирне, твоје је ср |
| јасно осећао, кад ми њене лепе црне они испунише сетно срце моје.{S} Моје груди нису више пусте |
| >15/7</p> <p>Моје се црне слутње почеше испуњавати, јер се ђаци већином већ разиђоше, а ја још |
| лазио, а сада?{S} Сада ми се учинише та иста врата тако чудна и тако тајанствена, као да ћу кро |
| вачица јасно разлегаху.{S} О како ми та иста шума поста сада красна, спрам које сам до сада ско |
| пролио?{S} Да се одречем ње, у којој та иста крв тече, која и у мени тече, и која на целом свет |
| има још једно биће на свету, у којем та иста крв тече, која и у мени тече, и које од истих удар |
| код стрица као дете становао, када сам иста врата равнодушно отварао и затварао, равнодушно пр |
| ао у порту, да се с децом играм, ето те исте порте, но гле какав је звоник сада!{S} Такав не бе |
| слим о каквом другом предмету, то би ми исте мисли постајале све живље и бујније.{S} За то најп |
| до сад бар познаје; но најстарију ћерку исте породице назва ми сујетном девојком.{S} А остала д |
| } О да слатке игре!{S} Непријатеље наше истерасмо из порте на поље, а смеју и весељу не би крај |
| равнодушна, а још мање, да би ме когод истерео из куће своје...{S} Ах!{S} Тако мислим, и опет |
| чунам! — Спољњи живот мој још је онакав исти, као што и пре беше, јадан и бедан, с једном разли |
| ата изиђосмо у башту и седосмо под онај исти орах, где сам, дошав, први пут овамо, причао живот |
| не би дуго трајало, а ја бих опет онај исти постао, који сам и до сад био. — С овим калуђерима |
| ренутку беше чудно око срца, јер беше у исти мах скоро бледа и црвена, тако нагло мењаше боју.< |
| му се отац с породицом одавде сели.{S} Истина, да бих морао и сам којег ђака напустити, јер св |
| м и себи и сестри опстанак осигурао.{S} Истина, да сам узео на себе велики терет, то ипак мили |
| тамо, где си је и нашао?{S} Могао би је истина видети, и то би било све.{S} Од стрине не би је |
| „О Љубице што ми сестру спомињеш, то је истина тако, ал’ ипак кад бих ја срећан био, не би ни о |
| та мојом детињском маштом.</p> <p>„Није истина Миливоје!“ — говораше ми мајка, „да само она дец |
| <p>Кад сам јутрос устао, беху ми груди истина мирне, али уједно и тако ледене, као да се у њим |
| у разумели, ја не знам; доста да сам им истину казао.{S} Они ме лепо приме и по мојој жељи одре |
| ој могох из очију прочитати, да сумња у истину речи својих.</p> <p>— Пријатеља? — беше ми све, |
| лепих извора, ја бих морао посумњати у истину овог дана, можда и у своје душевно здравље, јер |
| крв тече, која и у мени тече, и које од истих удараца пати, од којих и ја патим! —</p> <p>— „Па |
| бих тиме олакшао души својој.{S} Кад је исто дело изишло у „Јавору“ г. 1874 и 75, упозорише ме |
| грева расхлађено у туђем свету: тако је исто мени сада, кад седим поред Данке!...</p> <p>Пошав |
| овао.{S} У целом манастиру још је онако исто, као што беше и лане, с том разликом, што око мана |
| свету, да хране траже: но се опет онако исто враћаше, јер ниједна не могаше нигде ничега наћи, |
| ело срце, и моје су очи сузе лиле, тако исто можда као и ваше! — Али — то вам не бих иначе рекл |
| лавним појмовима природне науке, а тако исто у повесници и науци о души.{S} Схватање и памћење |
| лаве изићи. „Данас сутра могу и ја тако исто умрети“, — мишљах — „лисно дрво мојих живих и лепи |
| оли и умре.{S} И њена смрт лепа је тако исто као и смрт оца мога: док ми отац гине бранећи наро |
| ?{S} И ви имате пријатеља, који се тако исто вашој срећи радују, као што би с вама у невољи пла |
| тешим, да ће и ови дани као и они тако исто брзо проћи.{S} И Данка ми је увек задовољна и весе |
| ријатеље потукли, па ће и отац мој тако исто потући све непријатеље своје.{S} На лицу мајке мој |
| " /> детињство моје!{S} Ту још сија оно исто сунце, још се плави оно исто небо!{S} Све је оно и |
| ш се плави оно исто небо!{S} Све је оно исто и свега се сећам, свега!{S} Ту сам пред школом са |
| ш сија оно исто сунце, још се плави оно исто небо!{S} Све је оно исто и свега се сећам, свега!{ |
| т, што ће нас горко стати, јер то је то исто, што и просјак бити.{S} А да радити није срамота, |
| а верно прати и којем је срећа скоро то исто, што и малом детету звезда на небу?..{S} Како ми ј |
| } У том дође најстарија ћерка, вереница истог часника, те видевши њега с њоме поста на мах тако |
| олазим.{S} Ја бејах у селу Ј—, код зета истога човека, који ме на кола узе.{S} Неко сам време п |
| век издржати; али од како сам морао при истој снази труд знатно да увећам, само да бисмо подмир |
| шљах, да се и сва природа топи у таквој истој милини!... —</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ћица о покојном мужу своме, који беше у истом месту тако омиљени лечник, да и данас још име њег |
| м отишао у манастир, те се нисам бадава истрошио, кад је не бих могао ни видети, јер у Б— не би |
| ајке своје, па у гомили уплашеног света истрчим из цркве на поље, прескочим пола срушени зид, п |
| о приме и по мојој жељи одредише ми они исту собу, где сам лане становао.{S} У целом манастиру |
| ије кудгод одселио?{S} Те за то запитах исту госпу: <pb n="23" /> „Молим вас лепо, не бисте ли |
| атери, тамо те чека радост и весеље!{S} Ићи ћеш Љубици, па ћеш и њу видети; а ја јадан при свој |
| ни видети, јер у Б— не бих имао од куда ићи.{S} Но кашње ипак паде ми на ум, за што да Љубица п |
| дгод у шетњу.{S} Но почем не хтеде сама ићи, позове мене, да идем с њоме.{S} Ја јој се позиву д |
| огод болело, па не смедох из собе никуд ићи, ја сам молио покојну мајку своју, да пошље по Мари |
| моју молбу склони се и обећа ми, да ће ићи у К —, да посети Љубицу и да види и чује, шта је и |
| ме сада!{S} Сутра је недеља, мати ће ми ићи у цркву, а ја ћу остати овде сама, па дођите сутра! |
| могох <pb n="159" /> више ни стајати ни ићи, те за то се спустим под прву капију мислећи, да се |
| ом разговарају, кад и како ће који кући ићи.{S} Ја немам куће па за то о тој ствари у сваком др |
| а гњилој постељи, већ ако не могу у рат ићи, а ја ћу бар којем великом душману или слободе или |
| добро!“</p> <p>— Али мени је тешко, да их оставим! — рече Марина и поче плакати.</p> <p>„За шт |
| х нема, он их сам створи само за то, да их <pb n="20" /> има, то ипак не могу применити ово и н |
| у своме.{S} И ја изиђох на колодвор, да их испратим и да им срећан пут пожелим.{S} Чекајући вла |
| у Г—, тамо бих нашао неколику децу, да их поучавам, па бих живео, и ако још сиромашније него д |
| су моје, смем у њих да гледам, смем да их љубим, јер ти ме волиш!“</p> <p>Ја бејах у загрљају |
| је гледа, свако ми друкчије збори; а ја их гледам и слушам, док ми се у очима суза не засија и |
| и, ја управо ни сам не знам; но ипак ја их сваких ферија <pb n="82" /> посећујем, па и сада при |
| екоше сузе...{S} Он ми је сузе видео па их ваљда и разумео, и кад Љубици за њих каже, ваљда ће |
| рао и сам којег ђака напустити, јер све их не ћу моћи више држати, то ми је ипак жао, што морам |
| јако обрадова.{S} Обећала ми је, да ће их сваки дан читати и да ће некоје и на памет учити. — |
| мео, и кад Љубици за њих каже, ваљда ће их и она разумети...</p> <milestone unit="subSection" / |
| док ми се у очима суза не засија и док их бони уздах мој од мене све не растера!{S} И те појав |
| без икаквих брига, јер ако их нема, он их сам створи само за то, да их <pb n="20" /> има, то и |
| ашње смилује се један голуб на њих и он их нарани и пољуби место њихових родитеља.{S} Од тога д |
| е среће! пољубим те црне очи...{S} Дуго их љубљах, љубљах и уста, љубљах и чело, ал’ највише оч |
| не може бити без икаквих брига, јер ако их нема, он их сам створи само за то, да их <pb n="20" |
| осподар и госпа јој добре су душе, како их до сад бар познаје; но најстарију ћерку исте породиц |
| ми ћемо им ноћу у сну долазити, па ћемо их тешити, казаћемо им, да не плачу, јер нама је добро! |
| ем намесником узевши од мене реч, да ћу их што пре у К— посетити, <pb n="32" /> јер је К— овом |
| расположен, те за то изиђох у гору.{S} Ишавши тамо амо вратим се опет натраг, легнем на диван |
| учитељ, код којег сам и ја онда у школу ишао.{S} И <pb n="8" /> он се с народом сложи, да иду п |
| и лепих нада може један вихор из корена ишчупати, а за моје јаде и сузе, које трпим и сносим, с |
| х к себи да долазим.{S} Ја бејах у селу Ј—, код зета истога човека, који ме на кола узе.{S} Нек |
| но да кажем то вашој мајци, благи Боже! ја не бих умео речима изразити толику срећу!...{S} Ако |
| пусте, моје срце није више празно, ах! ја нисам несрећан, нисам, јер не стојим више сам самцит |
| о?“</p> <p>— Заједно се кренусмо из К—, ја овамо, а он у Б—, где ће му скоро и сватови бити.{S} |
| у слатко живи!{S} Кад бих у стању била, ја бих ове осећаје делила са целим светом, да у сваком |
| јер пре него што сам тај корак учинила, ја сам много на вас мислила, и кад онда нисам могла као |
| и по лечника.{S} Но док се она вратила, ја већ више не знађах за себе.{S} Тек пред вече дођох о |
| на срце пао, и тек што сам кући дошла, ја сам се заплакала и дуго сам плакала!.{S} Па зар ниса |
| које тако жедно срках са лепих извора, ја бих морао посумњати у истину овог дана, можда и у св |
| тиме хтеде рећи: „Ја немам нигде никог, ја немам нигде ништа; све, што још имам, то је у овим г |
| д ми сунце у зору пробије прозоре моје, ја опет пун наде скачем с постеље, али ме уједно облеће |
| Ах!{S} Од како остасмо без оца и мајке, ја сам се више пута о њих огрешио.{S} Али они хоће катк |
| ас код куће?{S} Ако можеш, причекај ме, ја ћу ти доћи.“ — Тек што се беше смркло, Данка ми дође |
| радити научила, она ће гледати у мене, ја ћу гледати у њу, из мога ће ока сијати љубав, из њен |
| заволео, а тај сам голуб ја!{S} Љубице, ја те волим, ја те обожавам!..{S} Реци и ти мени бар је |
| оној мртвој пустињи?{S} Кад дође вече, ја мислим, да је дошао час, да морам умрети!{S} Да још |
| мо?</p> <p>„Неки смо родови, али какви, ја управо ни сам не знам; но ипак ја их сваких ферија < |
| су они ову последњу реченицу разумели, ја не знам; доста да сам им истину казао.{S} Они ме леп |
| Не ћеш, Миливоје!{S} Ја ћу те неговати, ја морам навек поред тебе бити, навек, ма никад не спав |
| у молити мајку твоју; па ако мора бити, ја ћу пркосити и небу и земљи, али ми те отети нико не |
| врата! — Шта ће и како ће са мном бити, ја не знам и не могу да мислим! — Исплатио сам стан, хр |
| љуто вара!{S} Ах!{S} Кад зора засвити, ја мутним оком погледам на светле прозоре; гледам дан, |
| болело, па не смедох из собе никуд ићи, ја сам молио покојну мајку своју, да пошље по Марину, „ |
| се јако допада!{S} Искрено да ти кажем, ја је волим!“</p> <p>— Па то је лепо!{S} У осталом ја с |
| оћу прате непрестано: кад у вече лежем, ја мислим, хоћу ли сутра писмо добити, и бринем се, шта |
| Тако ми она рече!..{S} Ах!{S} Ја видим, ја осећам, како ми постаје цео свет празан, постаје ми |
| а у сну и заплачем, те кад се пробудим, ја сам себе питам, да ли могу друкчије? —</p> <mileston |
| ј сам голуб ја!{S} Љубице, ја те волим, ја те обожавам!..{S} Реци и ти мени бар једну реч, реци |
| а тамо клекнемо и да се тамо заплачемо, ја мислим, да бисмо срећнији били... —</p> <milestone u |
| лина и ја дођох у чудно расположење, —- ја је већ хтедох загрлити, па рећи, да је волим и љубим |
| аце с котарчицом на руци дома полазила; ја се бејах обрадовала, кад сам га спазила, јер га већ |
| лији, ма како бедан био? <pb n="151" /> Ја вам то искрено и пријатељски кажем.“ </p> <p>Ја је м |
| {S} Нико!{S} Нико!{S} Јер <pb n="28" /> ја никог немам!{S} Пустој заборавности бих за навек пре |
| назвао и ја <hi>својом мајком</hi>!{S} Ја ово свето име од детињства свога немам коме да кажем |
| е овамо к мени.</p> <p>Сирота Данка!{S} Ја се нисам ничем бољем ни надао и знао сам, да ће прол |
| силе, која би ме од Љубице задржала!{S} Ја идем к њој, идем одма!{S} Љубица не може бити с мате |
| сећање једино за то, што сам сирома!{S} Ја не могу тебе да добијем једино за то, што сам сирома |
| Но ти ме волиш, и мени је то доста!{S} Ја ћу молити мајку твоју; па ако мора бити, ја ћу пркос |
| ивети! —</p> <p>„Од тога нема ништа!{S} Ја за то сада и болујем, што сам радио дању и ноћу; што |
| ватрено одговорим: „Нема даље ништа!{S} Ја бар не знам свршетка; а ви, ако га знате, а ви га ре |
| „збогом“.</p> <p>„Збогом, Миливоје!{S} Ја одлазим!“ — тихо ми рече гледајући ме својим плавим |
| че — <pb n="90" /> Не ћеш, Миливоје!{S} Ја ћу те неговати, ја морам навек поред тебе бити, наве |
| на и бујне среће за младо срце моје!{S} Ја сам срећан!{S} Сасвим срећан!..—</p> <milestone unit |
| ; али ослони се и ти једном на мене!{S} Ја сам здрава, ако ниси ти!“</p> <pb n="103" /> <p>— Тв |
| е зачуђен.</p> <p>„Ах, слатки брате!{S} Ја сам поред тебе сасвим срећна!{S} Кад видех Миту, мен |
| но, као да би ми хтела рећи: „Брате!{S} Ја сам сад срећна!“ </p> <p>Поглед овај очију њених пот |
| рти, — рече ми Марко.</p> <p>„Брате!{S} Ја сумњам, да ћу бити дуга <pb n="127" /> века, јер у м |
| когод с ђаконијом изићи?..{S} Не ће!{S} Ја сам сироче!{S} Ја никог немам!“ — </p> <milestone un |
| изићи?..{S} Не ће!{S} Ја сам сироче!{S} Ја никог немам!“ — </p> <milestone unit="subSection" /> |
| а сам већ постала анђео, хајде и ти!{S} Ја сам своју реч одржала, одржи је и ти!{S} Моји родите |
| небу?..{S} Како ми је тешко живети!{S} Ја сам постао уморан, ломан, као да ме когод претукао.. |
| „Ја бих волео!{S} И ја морам умрети!{S} Ја морам бити анђео!“ — рекох јој тако поузданим гласом |
| ете, да ме мора навек други хранити!{S} Ја ћу отићи кудгод у службу, па ћу сама себе захрањиват |
| ирући сузе своје — „Но што му драго!{S} Ја сам млада и здрава, па ћу радити; а при том ћу те че |
| p>И опет још није касно, није касно!{S} Ја морам к њој!{S} И то што пре, што пре!{S} Кад чује т |
| не спавала, али ти не ћеш у болницу!{S} Ја сам већ и лечнику казала, да ћеш ти остати овде, јер |
| ничем!{S} Тако ми она рече!..{S} Ах!{S} Ја видим, ја осећам, како ми постаје цео свет празан, п |
| а, осим да умрем, да умрем!..{S} Ах!{S} Ја бејах тако са свим смрти жељан! — </p> <p>Једном ми |
| и <pb n="152" /> као невеста.{S} Ах!{S} Ја непрестано мислим на њу, при свем том, што се немам |
| тровне горчине, те очајничко сузе!..{S} Ја немам ничем да се надам, ничем!{S} Тако ми она рече! |
| имаш, не ћеш ничији просјак бити!..{S} Ја сам дужна и морам за тебе радити, јер и ти си доста |
| свето место опогане сечом и тучом!..{S} Ја се још толико сећам, да сам се у тим страховитим тре |
| знајући, где ће поглед да задржи?...{S} Ја је задовољно гледах и с лица јој могах читати, да је |
| гледах грешно, сасвим грешно дете...{S} Ја плаках дуго и горко, и њени родитељи плакаху, и плак |
| у, би ми, као да сам у костурници...{S} Ја немам ничем да се надам, ничем!{S} Тако ми она рече! |
| ву своју и плакаше све јаче и јаче..{S} Ја стајах неколико тренутака мирно и боним срцем и сузн |
| ене груди моје и поче тихо плакати..{S} Ја погледах преко њене главе кроз отворени ходник у вед |
| бица збуњено и устаде с места свога.{S} Ја видех, да је сасвим узбуђена, па за то јој одма ватр |
| му би мајка дошла и поред њега села.{S} Ја бих тад отрчао у порту, да се с децом играм, ето те |
| и за неколико тренутака мирно заспа.{S} Ја приђем к прозору, наслоним се на гвоздене шипке, те |
| служавком јавно на улици разговара.{S} Ја сам одма приметала, да се он мене стиди, и мирно му |
| као и шеталиште што беше пуно света.{S} Ја и Данка ходали смо <pb n="79" /> полако слушајући му |
| ли нису, а за мене опет не би ништа.{S} Ја ово ћутање стрица свога не могу да растумачим и тако |
| ико те тако не уздизаше, као Љубица.{S} Ја управо не знам, али мени се чини, да сте се вас двој |
| писиваше нам, како анђели лепо живе.{S} Ја тада бејах тек у седмој години и у мени се одма роди |
| и увредише, као да ме за срце уједе.{S} Ја почех од једа и чуда плакати, и хтедох је на послетк |
| врата отварају и да неко к мени иде.{S} Ја стајах као запета пушка.{S} Но како ми би, кад со вр |
| ма ићи, позове мене, да идем с њоме.{S} Ја јој се позиву драговољно одзовем и одосмо далеко од |
| опет код своје добре и лепе Љубице.{S} Ја видим, да ја ову девојку сваким даном све већма љуби |
| а, приђе гласовиру, те свирати поче.{S} Ја остах на своме месту и слушах лепо свирање, које ми |
| убица на гласовиру свираше и певаше.{S} Ја бејах песмом и свирком њеном сав очаран; мени се чињ |
| о ње искупише...</p> <p>Њу саранише.{S} Ја почех од то доба слабити, венути; кадгод бих сам био |
| ајку своју, где сама забринута седи.{S} Ја јој почех приповедати, како смо се играли рата, како |
| а се титрају, а она опет то не мари.{S} Ја је почех световати, да трпи, кад друкчије ни]е, јер |
| е лечник и стаде је дуго посматрати.{S} Ја га запитах, шта мисли?</p> <p>„Сувише је слаба!“</p> |
| варају, кад и како ће који кући ићи.{S} Ја немам куће па за то о тој ствари у сваком друштву и |
| гледаше сузним оком тешко уздишући.{S} Ја као дете нисам имао ни појма о рату, па за то сам је |
| ета пушка и једва чекаше, да почнем.{S} Ја почех читати:</p> <p>„Беше једном голуб и голубица и |
| станак, али ја нисам крива ни у чем.{S} Ја још не знам, за што моја мати тако слабе наде полаже |
| к пред вече почех к себи да долазим.{S} Ја бејах у селу Ј—, код зета истога човека, који ме на |
| више очара ме Љубица лепотом својом.{S} Ја не знам, да сам у своме веку видео тако лепу девојку |
| ним младим човеком и једном женском.{S} Ја се хтедох у први мах да сакријем, јер у томе часу не |
| ка, да ми <pb n="59" /> преда писмо.{S} Ја узех од њега писмо, а руке ми тако задрхташе, да сам |
| оје чекање беше дакле посве залудно.{S} Ја сам се данас спремио за пут и сутра зором полазим у |
| понесох венац, да јој накитим крст.{S} Ја кад умрем, мој крст не ће имати ко да кити, а она им |
| запросити <pb n="19" /> комад хлеба?{S} Ја нисам никаква варалица, никакав крадљивац, већ бедно |
| би ми онда радила моја јадна Данка?{S} Ја је не бих могао ни у чем помагати; а стрина, знам, д |
| — „Тако ли се ваша љубав брзо мења?{S} Ја никад не могох помислити, да сте тако вероломни?“</p |
| {S} Да ли јој бејах тада ја у глави?{S} Ја, који сам већ пред очима њеним?{S} И тако мислећи по |
| , од куд сад у ово доба да им дођем?{S} Ја им рекох, пут ме овуда нанео, па сам намислио, да се |
| ја терам?{S} Али шта знам да радим?{S} Ја сам приморан да одлазим к њој, ако не ћу сам себе да |
| дравим, шта ћу опет с ђацима својим?{S} Ја сам клонуо, па се више толико не могу напрезати; а о |
| чекајући од мене одговора рече даље: — Ја га знам већ скоро целог на памет и опет га навек чит |
| раш, па сам ти вечеру ево ја донела.“ — Ја мало што се нисам заплакао, тако бејах дирнут данкин |
| сподине! — рече ми усколебаним гласом — Ја сам већ прстенована и надам се, да ћете хтети увидет |
| они су ми једино уздање моје!“</p> <p>— Ја имам готових радова, па ћу то продати; а при том ћу |
| ако нас види овако узбуђене!“</p> <p>— Ја сам миран, Љубице! — рекох јој тихо, силећи себе, да |
| с вилама, ти би рекли: „То је вила!..“ Ја је гледах сав очаран и занесен, <pb n="153" /> гледа |
| авод, да се за то време тамо поучава, а ја ћу отићи опет у манастир, где ћу стари живот на ново |
| е.{S} Не прођоше ни два три тренутка, а ја чух, да се изнутра врата отварају и да неко к мени и |
| " /> <p>Поноћ је већ давно превалила, а ја још не могу да склопим очи своје!{S} О Љубице!{S} Љу |
| ection" /> <p>Поноћ је већ превалила, а ја не могу никако да спавам!...{S} Соба ми је сувише те |
| стасмо.{S} Они весело ступише у кола, а ја стајах и гледах за њима тужним оком:{S} Да ли ће и м |
| <p>Не прође од то доба много времена, а ја и Данка остадосмо без оца и мајке.{S} Ах!{S} Чим на |
| n="88" /> и пољубисмо, он седе и оде, а ја остах гледајући за влаком, догод га догледати могах. |
| да легнем, — рекох у себи — поноћ је, а ја сам и онако уморан, јер прошле ноћи не могах спавати |
| е ме радосно стиснути на груди овоје, а ја ћу им рећи, да сам нашао Данку!..</p> <p>Учитељ нас |
| ека се веселе, за њих је тако веселе, а ја ћу остати дома, остаћу са својим друштвом.{S} Ту ми |
| ом Данком.{S} Већ прође толико време, а ја не чух за њу још ниједне речи.{S} Ах, Боже! бојах се |
| ћутећи растадосмо: она оде журећи се, а ја остах лежећи, жалећи се на тешки живот свој...</p> < |
| ти, јер се ђаци већином већ разиђоше, а ја још не знам, шта ћу и куда ћу?{S} Мораћу још који да |
| 6" /> дана у својој досадањој служби, а ја да одем у манастир, да се с њоме састанем и да јој с |
| {S} Отпратисмо је сви; они су појали, а ја сам плакао; њу сахранише, а мене не хтедоше!{S} Чудн |
| мени, јер на мене се можете ослонити, а ја ћу вас после известити, шта је и како је.{S} А сад и |
| ј постељи, већ ако не могу у рат ићи, а ја ћу бар којем великом душману или слободе или народа |
| да подухватити, и не би дуго трајало, а ја бих опет онај исти постао, који сам и до сад био. — |
| јући улицама.{S} У том се спусти ноћ, а ја још не знађах, куда ћу и како ћу?{S} Киша још падаше |
| ра је недеља, мати ће ми ићи у цркву, а ја ћу остати овде сама, па дођите сутра!</p> <p>„Добро, |
| , ти мораш слушати мене, мајку своју, а ја од тебе желим, да се оканиш таких мисли!“</p> <p>Она |
| гледати.{S} Чим се с њоме упознадох, а ја је почех провађати по целој башти показујући јој све |
| нац плести тихо певајући разне песме; а ја се пружим полеђушке на зелену траву, бацим шешир пре |
| кчије гледа, свако ми друкчије збори; а ја их гледам и слушам, док ми се у очима суза не засија |
| } Ићи ћеш Љубици, па ћеш и њу видети; а ја јадан при свој жељи и чежњи својој, да к’ њој одем, |
| м, брате!{S} Ето је већ у велико дан; а ја треба да сам данас рано већ тамо.“</p> <p>Ми се загр |
| ћемо ником ништа говорити, и од то доба ја не имађах других мисли, других жеља, других молитава |
| е јој беше, да је сноси сама.{S} С тога ја безбрижан одох да се играм.{S} Читава гомила деце ск |
| апитати, да ли је баш збиља уверена, да ја нисам сирома? —</p> <p>После подужег таквог разговор |
| је добре и лепе Љубице.{S} Ја видим, да ја ову девојку сваким даном све већма љубим!..{S} Моје |
| ас сам рекао Данки, да сам намислио, да ја првог Новембра опет к себи узмем.{S} Ова вест је так |
| кога да је уда?{S} Да ли јој бејах тада ја у глави?{S} Ја, који сам већ пред очима њеним?{S} И |
| је, јер живети овако — не могу више, та ја немам мира ни дању ни ноћу, немам мира ни у соби ни |
| је голуб тако заволео, а тај сам голуб ја!{S} Љубице, ја те волим, ја те обожавам!..{S} Реци и |
| ада за мене да ради, као што сам до сад ја за њу радио.</p> <pb n="93" /> <milestone unit="subS |
| и, колико зебње и слутње!{S} Тај поглед ја сад тек схваћам и разумем, а онда као дете само сам |
| те свим на свету!..“</p> <p>Док сам је ја овако преклињао, да ми рекне бар једну реч, она сва |
| ачан и сваки је клизав...</p> <p>Док се ја бављах таким мислима, Данка се трже из сна свога и п |
| мисли растерам читањем; јер што бих се ја већма упињао, да мислим о каквом другом предмету, то |
| о док ја стигох, она беше већ мртва, те ја и сестра моја остасмо сирочад без оца и мајке...{S} |
| као да се земља пода мном проваљује, и ја јој полако, но очајно викнем: „Госпојице!{S} Ваљда м |
| ога, а тако једно срце ето је и ваше, и ја му чисто завидим, што у вашем срцу тако слатко живи! |
| клецати, сва ме снага поче остављати, и ја видех, да сам клонуо и да даље не могу.{S} Покајах с |
| , пред очима ми стаде нешто трептати, и ја не знадох, на коју ћу страну да погледам!{S} Но свем |
| <pb n="58" /> пођоше ми сузе на очи, и ја јој срећан весело рекох: „Љубице, ти си моја!“</p> < |
| т, да је ма којим начином не добијем, и ја почех одмах живо осећати велику силу љубави своје, ј |
| ох од куће, но кајање беше већ касно, и ја се морадох спустити на један хладни, мокри камен.{S} |
| њена свака реч: мелем и души и телу, и ја почех одма нова живота у себи осећати.</p> <p>Мита м |
| овог анђела живота мога <pb n="38" /> и ја још у кревету почех певати.{S} Кроз моје прозоре про |
| дити, ако се хоће поштено да живи!{S} И ја бих волела, кад <pb n="42" /> бих могла с њиме зајед |
| ити анђео!..</p> <p>„Ја бих волео!{S} И ја морам умрети!{S} Ја морам бити анђео!“ — рекох јој т |
| л’ опрости!{S} Опрости несретнику!{S} И ја сам некад лепо мислио, или боље да кажем, лепо сањао |
| ови одоше данас весело дому своме.{S} И ја изиђох на колодвор, да их испратим и да им срећан пу |
| оји ми је Данку од стрине избавио.{S} И ја и Мита јако се обрадовасмо, кад се видесмо, но ипак |
| стра гори!{S} Ох!{S} Оче!{S} Оче!...“ И ја се бацих на земљу скоро онесвешћен...{S} Људи, који |
| препатила, па сад је ред на мене, да и ја своје свршим. —</p> <pb n="165" /> <milestone unit=" |
| земљи повлачити и док не дође час, да и ја у гроб легнем, имаћу да живим, јер сам добио своју н |
| У том се већ поче и зора да се јавља и ја се опет вратим у собу, где Данка још слатко спаваше. |
| прође нека дивна <pb n="50" /> милина и ја дођох у чудно расположење, —- ја је већ хтедох загрл |
| продираху златни зраци јутарњег сунца и ја скочив с постеље стадох код прозора, отворих оба кри |
| аше. „Не знам!“ зачу се из друге собе и ја познадох одма љубичин глас. „Слушај!“ — говораше Љуб |
| {S} У мојој глави као да севнуше муње и ја стадох као укочен!{S} Да л’ да верујем очима својим? |
| О слатки оче!{S} Ако ми да Бог, да се и ја кадгод удомим и оцем постанем, то би била за мене на |
| илно утицаше на моје боно срце, да се и ја на једаред заплаках горко...</p> <p>Кад се тако напл |
| дужег размишљања и уздисања дигнем се и ја с постеље своје, ах! та данас је први дан после дуге |
| као да се на једаред из сна пробудише и ја стискох писмо на срце своје, стискох га на усне свој |
| Но како ми би, кад со врата отворише и ја спазих мени сасвим непознату женску, која ме посве х |
| ће и мене когод дочекати?{S} хоћу ли и ја кога имати, на чијим ћу се грудима заплакати моћи?{S |
| моје се груди стадоше силно надимати и ја бејах опијен силом осећаја својих. <pb n="66" /> Она |
| моји јади успавани су дотле само, док и ја спавам, и кад бих јаде своје хтео за навек успавати, |
| Ах!{S} У место ја за њу да се старам и ја њу да издржавам, она мене хлебом храни!.. „Чуј, Мили |
| ми беше народни учитељ, код којег сам и ја онда у школу ишао.{S} И <pb n="8" /> он се с народом |
| мрт, ваљда бојећи се, да јој не дођем и ја на врат.{S} Па како је стрина с њоме зло поступала ј |
| жалоснога...{S} Скинувши шешир пођем и ја за мртвацем.{S} Тужни звуци манастирских звона чињах |
| моје!..“</p> <p>Овако говорећи скочим и ја с места свога, приђем к њој и ухватим је страсно за |
| на целом свету, кад је не бих назвао и ја <hi>својом мајком</hi>!{S} Ја ово свето име од детињ |
| .{S} Моје расположење беше тако тужно и ја бејах сав тако узбуђен и осетљив, да ми требаше само |
| је онда пред очима све мрачно и црно и ја не могу себе да замислим у будућност своју!</p> <p>Д |
| бејах код тебе, мени беше тако добро и ја бејах сасвим срећна, па се надам, да ће опет тако би |
| и. —</p> <p>Мени се беше свет окренуо и ја је погледах очајничким оком.{S} Она ми стаде још неш |
| Миту, мени паде одма стрина на памет и ја се сетих, како <pb n="84" /> ме је немилице тукла, к |
| овог разговора ступисмо обоје у собу и ја пољубим стару госпу у руку, да се вратим у своју там |
| , то ми крв све већма удараше у главу и ја бејах као махнит!{S} Место суза беху <pb n="60" /> с |
| и у мени се одма роди мисао, да могу и ја анђелом постати, која сваким даном све већма сазрева |
| ако из главе изићи. „Данас сутра могу и ја тако исто умрети“, — мишљах — „лисно дрво мојих живи |
| о гођаше...{S} Гледах непрестано у њу и ја бејах ипак срећан, што могу да је видим и што могу д |
| м неки силни нагон, неку велику тежњу и ја сам тежио и чезнуо и сам себе непрестано гонио, а ку |
| над животом и смрти.</p> <p>— Онда ћу и ја умрети!{S} Јер кад ти умреш, не ћу ни ја да живим!{S |
| ни као да је један камен мање на срцу и ја одем одма у болницу, да видим, шта ми Данка ради?{S} |
| } Из мојих груди отрже се тешки уздах и ја јој обвијем обе руке око врата, па дуго укоченим око |
| огим светом, који беше у цркви, бејах и ја, те стадох тако, да могу да је добро видим.{S} Она б |
| ...</p> <p>Мајка ми плакаше, а плаках и ја с њоме!{S} Плакасмо заједно, и опет повод плача беше |
| које од истих удараца пати, од којих и ја патим! —</p> <p>— „Па шта би онда радио, кад би, мећ |
| , где нам је мајка сарањена, а хтедох и ја, и ако нам не беше сасвим уз пут.{S} Ах!{S} Место да |
| као да сам већ постао анђео!..</p> <p>И ја опет не имађах других мисли, <pb n="123" /> других ж |
| во је много све за један дан!“</p> <p>И ја је загрлим оберучке, пољубим је у чело и уста, а она |
| маште своје!{S} Слатка Данко!“</p> <p>И ја седох на њену постељу и пољубим је у бело, ведро чел |
| и?{S} Кажи!{S} Јер иначе- - -“</p> <p>И ја већ стискох песницу.</p> <p>— хоћу!{S} хоћу, Миливој |
| е и ведро бело чело, сумњајући јесам ли ја кадгод то красно лице збиља љубио? — — И у момка њен |
| и мислећи на наш последњи састанак, али ја нисам крива ни у чем.{S} Ја још не знам, за што моја |
| ње стање кад Паја беше још у школи; али ја на своју пустињу никад!“ рекох тужним гласом и мени |
| дох да тражим себи другу службу.{S} Али ја бејах врло слабо обучена, а ветар и киша беху тако х |
| волите, а ко мене воли, тог не могу ни ја мрзити, и да сам још неискусно лудо девојче, које ве |
| вим!{S} Кад ти постанеш анђео, не ћу ни ја да будем грешна! —</p> <p>„Дакле да умремо?“</p> <p> |
| а умрети!{S} Јер кад ти умреш, не ћу ни ја да живим!{S} Кад ти постанеш анђео, не ћу ни ја да б |
| м се и за њих, па како ћемо онда живети ја и моја добра Данка? —</p> <milestone unit="subSectio |
| егати стадох.{S} Куд сам бегао, то нити ја, нити остали знадосмо.{S} Ми бегасмо, само живот да |
| сузе теку!..</p> <p>Једног јутра седећи ја и Марина сами пред нашом школом поведем разговор о к |
| бољим приликама могло да буде; но ипак ја бејах толико снажан; да сам могао умерени труд навек |
| акви, ја управо ни сам не знам; но ипак ја их сваких ферија <pb n="82" /> посећујем, па и сада |
| —</p> <p>— До душо тако је.{S} Но ипак ја се бојим за сестру своју, и то једино због тога што |
| дити, него што сам урадио, не знам; тек ја одох, а не рекох Љубици ни „збогом!“ Читав дан путов |
| ош и сада као јесење мутно небо.{S} Док ја тако лежах, чујем на једанпут неки разговор близу се |
| S} Нашав брзо прилику одох тамо; но док ја стигох, она беше већ мртва, те ја и сестра моја оста |
| меје, али никад и не плаче...{S} Но док ја одем под земљу, ти ћеш остати на земљи, остаћеш сама |
| аше ми непрестано пред очима.{S} Но док ја крај пута тако мишљах и премишљах, поче се сунце <pb |
| туцање од гроба до гроба!...</p> <p>Док ја мишљах тако, приђе ма надзиратељка, погледа ме тужно |
| а ни Љубица?{S} Они ваљда мисле, да сам ја због тога отишао, што ме стара госпа увредила?{S} У |
| то обузе ме милина и туга....{S} Да сам ја господар тога врта, на том би месту и лети и зими мо |
| х јој тако поузданим гласом, као да сам ја господар над животом и смрти.</p> <p>— Онда ћу и ја |
| беху навек пуне љубави.“</p> <p>Док сам ја ово читао, Љубица ме је с највећом пажњом слушала.{S |
| нисам имала право, Миливоје?{S} Ако сам ја сирота, то ваљда нисам така, да се мора од мене свак |
| !“</p> <p>— Па то је лепо!{S} У осталом ја сам већ мислио, да се вас двоје волите, јер што сам |
| оја носи само облик људски; — у осталом ја му морам јако благодаран бити и за то, што је код се |
| ћете бити сами.{S} А шта ћу онда јадан ја да кажем?{S} Како је мени самовати <pb n="43" /> у о |
| се моја деца поносила са мном тако, као ја с тобом!...{S} Тек после неколиких дана чух и за мај |
| ти шта да вечераш, па сам ти вечеру ево ја донела.“ — Ја мало што се нисам заплакао, тако бејах |
| Сирота Данка!{S} Она још више пати него ја...{S} Да још стрица немам, који је колико толико паз |
| и ова девојка знаде и да ли осећа, како ја њу волим?! —</p> <p>Она на моје питање слеже раменим |
| рекав, да донесе мало „мученице.“ Тако ја и Љубица остадосмо за неколико тренутака сами.{S} Ми |
| тано, да бегам, ако ми је живот мио; но ја те опомене не хтедох ни слушати.{S} Можда би ме свет |
| рже се из моје руке и хтеде поћи.{S} Но ја кад видех, да она хоће од мене да иде, мени би, као |
| ху, од куд та нагла промена тако?{S} Но ја за изговор рекох, да сам навек таки, али до сад не б |
| е Марина и поче опет плакати.</p> <p>Но ја јој сад не хтедох веровати, већ је стадох приморават |
| , сестринском љубави!{S} Ах!{S} У место ја за њу да се старам и ја њу да издржавам, она мене хл |
| ите моју кћер, и то страсно волите, што ја добро знам.{S} Али кад је већ једанпут видите, да не |
| мишљах, да не ће то већ много бито, што ја терам?{S} Али шта знам да радим?{S} Ја сам приморан |
| е беше пут отегао, чињаше ми се, да што ја ближе манастиру, <pb n="139" /> тим он све даље од м |
| едох је на послетку и тући.</p> <p>„Зар ја немам родитеља?“ — рекох јој тарући сузне очи своје. |
| еч тешка клетва на мене несретнога, јер ја да не одох Љубици, не би тога ничег било.</p> <p>У т |
| ва молба не беше баш најпријатнија, јер ја хтедох ово неколико часова поред Љубице весело прове |
| неизвесности и злој слутњи ствара, јер ја до данас не чух за њу још ниједне једине речи.{S} Ми |
| већаваше тугу срца и досаду живота, јер ја се враћах с гробља, на којем сам сахранио најмилије |
| “ Моје срце шћаше од бола да пукне, јер ја у њој не гледах моју драгу другарицу, већ гледах анђ |
| рим, но где морадох одма и заспати, јер ја и не знам, како сам амо доспела!</p> <p>Док ми Данка |
| рају, нек чине самном што им драго, јер ја тако и тако већ морам умрети, а тим својим делом опе |
| <p>— Хајдемо мало да се проходамо, јер ја цели дан седим, па ми је чисто мука! — рекох Мити је |
| мало дете радовах се овом састанку, јер ја бејах жељан човека, с којим би се могао разговорити. |
| станеш анђео божији — питах Марину, јер ја већ бејах себи увртио у главу, да морам бити анђео.< |
| у мајку своју, да пошље по Марину, „јер ја тако волим, кад је она поред мене!“ А је ли она кадг |
| подине! мене стидите!{S} За што бих вас ја у неприлику довађала?!“ Чим сам му ово изрекла, окре |
| е небо лепше да украси.</p> <p>— И опет ја мислим да нема ничег пријатнијег, него кад се душа с |
| од сада сунце моје!“</p> <p>— Шта могу ја? — рече тихо уздишући — Кад није друкчије, а ми може |
| ко и Марина, они су око мене, с њима ћу ја да славим бадње вече, они су моје друштво. —</p> </d |
| Не бој се, Миливоје, за мене!{S} Пазићу ја и на тебе и на себе! —</p> <p>Ова дубока љубав, која |
| е речи не годе, они одоше. — Па шта бих ја у њиховом друштву?{S} Весео не бих могао бити никако |
| еш, то је истина тако, ал’ ипак кад бих ја срећан био, не би ни она несрећна била!{S} Моје је с |
| ер кад би они почели да певају, тад бих ја морао да плачем.{S} Нек они само иду, па нека се вес |
| ак неко благо!...{S} О Љубице; Како бих ја срећан био, како би ми био живот сладак, кад би ти м |
| а, па што ми је још најгоре, да јој баш ја ту беду морам да стварам...</p> <p>У таким мислима п |
| о искрено и пријатељски кажем.“ </p> <p>Ја је мирно слушах, шта ми збори, и ако ме свака реч ње |
| њене сузе падаху на моје лице...</p> <p>Ја бејах као на ватри, не знајући на коју ћу страну ват |
| сам не знам, за што да плачем...</p> <p>Ја не имађах више никога, с ким бих се поверљиво насмеј |
| ивот збиља од свега најмилији?..</p> <p>Ја видех, да у овој кући за мене више нема места, те с |
| ор пређе опет на друге предмете.</p> <p>Ја сам данас много видео и много чуо, да бих могао седе |
| ворила а њој полете сузе на очи.</p> <p>Ја бејах тако дирнут и узбуђен, као што већ давно не бе |
| оћемо да будемо његови анђели! —</p> <p>Ја постадох овим марининим речима па једаред сасвим уми |
| а твоја суза пада на моје срце!“</p> <p>Ја је почех тешити, но у том тренутку добро би било, да |
| м да их љубим, јер ти ме волиш!“</p> <p>Ја бејах у загрљају Љубице своје заборавио на свет и св |
| о онај, који је у глави сирома.“</p> <p>Ја јој не знадох на ове речи ништа одговорити, већ се н |
| ада свирају?“</p> <p>— Знам.{S} То је: „Ја сам млада Српкиња“. —</p> <p>„А од куд знаш?“</p> <p |
| у још румене, па као да ми тихо зборе: „Ја сам већ постала анђео, хајде и ти!{S} Ја сам своју р |
| м очи, па као кроз плач поче говорити: „Ја не знам, шта ће бити са мном!{S} Мени је тако, као д |
| итискиваше, као да ми тиме хтеде рећи: „Ја немам нигде никог, ја немам нигде ништа; све, што јо |
| же, брате!“ — рече ми Данка озбиљно. — „Ја нисам више дете, да ме мора навек други хранити!{S} |
| а хладан зној ми проби узаврело чело — „Ја сад тек осећам сву немоћ и сав чемер сиротиње!{S} Ме |
| рећи:{S} Лепо је бити анђео!..</p> <p>„Ја бих волео!{S} И ја морам умрети!{S} Ја морам бити ан |
| ије, да најпосле посумњах, да ли је ово јава или је само сан?!{S} Но што дуже мишљах, то ми крв |
| е очи, које ме навек прате и у сну и на јави!...{S} Те очи сад су моје, смем у њих да гледам, с |
| м жалостном сну ступише преда ме као на јави две свете душе, отац мој и мајка моја? — — —</p> < |
| о сањао и као да га сад тек први пут на јави видим!....{S} Како ми овај ваздух слатко прија!{S} |
| саранили, како ми стрина не хтеде одма јавити за његову смрт, ваљда бојећи се, да јој не дођем |
| дао, те за који дан зацело ће ти стрина јавити, где је и како је и шта је са сестром твојом, па |
| ја...{S} У том се већ поче и зора да се јавља и ја се опет вратим у собу, где Данка још слатко |
| о, како би до ње дошао, падоше ми на ум јавни листови, да је путем њих потражим; те чим на ту м |
| а не би когод видео, да се са служавком јавно на улици разговара.{S} Ја сам одма приметала, да |
| ности ево га сада прерађеног издајем на јавност. —</p> </div> <pb n="6" /> </front> <body> <pb |
| и својој.{S} Кад је исто дело изишло у „Јавору“ г. 1874 и 75, упозорише ме искрено неколики при |
| лаги санак прође, и кад опет видех црну јаву пред собом, мени се туга као каква змија опет у ср |
| ам, сад осећам у свима живцима несносну јаву несретне садањости...{S} Или је ваљда то само код |
| а ме тако умиљато, да постах на мах као јагње миран: „Не срдите се што вас молим да одете, док |
| е сетим прошлости своје, прошлости пуне јада и суза; но кад опет помислим на лепу будућност, ко |
| још је онакав исти, као што и пре беше, јадан и бедан, с једном разликом, да нисам више сам, ве |
| о, што ћете бити сами.{S} А шта ћу онда јадан ја да кажем?{S} Како је мени самовати <pb n="43" |
| ћи ћеш Љубици, па ћеш и њу видети; а ја јадан при свој жељи и чежњи својој, да к’ њој одем, ипа |
| и певаше тако дивно и тужно, да бих се јадан од свег срца заплакао; час стајаше поред мене држ |
| и од села освртох се натраг, освртох се јадан, па шта видех?{S} Видех велику кулу наше лепе црк |
| н би њој много и радо чинио, али шта ће јадан, кад ни он ништа нема; а при том има жену, која н |
| ећаје узвисио...</p> <p>Догод се могаше јадан на ногама држати, живљаше непрестано у нади, да ћ |
| ми је, тако ми је!{S} Ах!{S} Не знађах јадан, да ме и овде чека нова несрећа и да ће срце на н |
| p> <p>Данас ми дође Данка и сузним оком јадаше ми се, како је јуче имала неугодан дан.{S} Неки |
| е више да сноси загушљиве <pb n="22" /> јаде црних слутња мојих, којих ми груди већ препуне бех |
| е ће наћи ниједне душе, која би била на јаде моје посве равнодушна, а још мање, да би ме когод |
| и јади!“ — рекох смешећи се — „За такве јаде још не зна срце моје!{S} Мене боли, што ме несрећа |
| ми време непрестано јаде лечи, али ове јаде, Љубице! не ће излечити време, ове ћу оставити гро |
| } О кад бих могао за навек успавати све јаде своје тако, као што беху успавани сада, како бих с |
| е.{S} О кад бих вам могла испричати све јаде своје, које морадох поднети, од како нам ви одосте |
| дан вихор из корена ишчупати, а за моје јаде и сузе, које трпим и сносим, само да остварим наде |
| бедна!{S} Давно је од како сносе тешке јаде, од како лију горке сузе!{S} Тада беху још мала де |
| } Ова вечна тишина у колико срце теши и јаде ублажује, у толико опет буди тужна осећања хладне |
| t="subSection" /> <p>1/5</p> <p>Слажући јаде и наде једно преко другог на своје боно срце једва |
| јој живот бити горак.{S} Приповедајући јаде своје држаше непрестано на мени сузне очи своје, к |
| Ах!{S} Од детињства ми време непрестано јаде лечи, али ове јаде, Љубице! не ће излечити време, |
| дотле само, док и ја спавам, и кад бих јаде своје хтео за навек успавати, морао бих и сам за н |
| ми теже било, него да ми падну на срце јади свега света!..{S} Тако душевно узбуђен проведох у |
| ушино горко...“</p> <p>— Зар вама такви јади на срцу леже? — упита ме Љубица и осмејак јој беше |
| зида ваздушне куле!{S} Но у колико ови јади беху тешки, у толико ми би већа радост, када чух о |
| ио!{S} Но то је мени немогуће, јер моји јади успавани су дотле само, док и ја спавам, и кад бих |
| много јачи ного први пут.</p> <p>„Тешки јади!{S} Но немојте мислити, да су љубавни јади!“ — рек |
| је ми биваху живље и бујније, штогод ми јади беху тежи; па тако беше и сад, и моје груди беху н |
| и!{S} Но немојте мислити, да су љубавни јади!“ — рекох смешећи се — „За такве јаде још не зна с |
| и самоћа тако ми годи, да ће ми се брзо јади моји ублажити моћи.{S} Само кад бих још знао, шта |
| нема ничега слађега.{S} Али кад на срцу јади леже, тад је то занимање душино горко...“</p> <p>— |
| кво узрујано море.{S} Сећах се данкиног јадиковања, како овде с њоме поступаху, те гледајући ов |
| /> <p>19/7</p> <p>Сваки се дан бринем и јадикујем, што од стрица одговора не добијам.{S} Може б |
| ако нарицати, као што сада нарицаше ова јадна мајка, — ми сви плакасмо...</p> <p>Дошав натраг у |
| испуни, јер шта би ми онда радила моја јадна Данка?{S} Ја је не бих могао ни у чем помагати; а |
| оју собу и станем на прозор.{S} Запевка јадне мајке не могаше ми никако из главе изићи. „Данас |
| ао облак мутне, очи пуне суза, очи моје јадне сеје!..{S} Дуго мишљах, како бих дознати могао, г |
| ори очи!{S} Ево је Миливој код тебе!{S} Јадни Миливој!{S} Он хтеде своју тугу да метне на твоје |
| сле краћег поздрава.</p> <p>— Збиља сам јадник! — рекох обрадован доласком његовим. — Пливам ме |
| вароши у зелену гору разговарајући се о јадним прошлим данима живота свога и правећи планове за |
| лим лицем у моју тужну собу.</p> <p>„Еј јадниче!{S} Гле, једва би те могао познати!“ рече ми од |
| црне очи!{S} Ала су пуне милина за моје јадно срце!..{S} Твоје црне очи!{S} Ала су живе жеравиц |
| не очи!{S} Ала су живе жеравице за моје јадно срце!{S} Ах, очи твоје!{S} Твоје лепе црне очи!.. |
| школовати могу. —</p> <p>Моје је стање јадно и бедно, но ипак млад сам и здрав сам, па се теши |
| се нежни осмејак весело вије, док мене јадног не може ни поноћ да успава!..</p> <p>„Благи Боже |
| ли ћете ме ладно напустити и од мене се јадног отуђити, као да ме никад ни познавали нисте?{S} |
| у ништа друго, већ тужни звуци младог и јадног срца мога, а она ће мени показивати разне радове |
| ти, јер ме била обузела туга и брига за јадном мојом Данком.{S} Већ прође толико време, а ја не |
| разговарасмо се ни о чем другом, већ о јаду народа свога.{S} Бесмо обадвојица слаби, болешљиви |
| Љубица има за сад два ваљана просиоца, јако ме узнемирише, и при свем том, што ме је лепо позд |
| Данку од стрине избавио.{S} И ја и Мита јако се обрадовасмо, кад се видесмо, но ипак не као Дан |
| ..{S} О слатки оче!{S} Твоја смрт ми је јако ранила срце моје; твоја смрт начинила је мене бедн |
| првим речима додадох још даље: „Мени се јако допада!{S} Искрено да ти кажем, ја је волим!“</p> |
| си поштен и вредан.“</p> <p>Ове ме речи јако обрадоваше, јер ми поткрепише наде, да ће љубичина |
| о облик људски; — у осталом ја му морам јако благодаран бити и за то, што је код себе држи и шт |
| /10</p> <p>При свем том, што сам послом јако оптерећен, ипак су ми дани пријатни, као што бих с |
| чини, да сте се вас двоје једно у друго јако загледали?“</p> <p>— А шта јој мати рече за мене? |
| , ухватим је за руку и нехотице је тако јако повучем, да и она нехотице паде главом на моје гру |
| а необична тишина и мени поче срце тако јако куцати, као да би хтео на поље да искочи, јер не м |
| на!{S} У мојим грудима куцаше срце тако јако, да сам могао сваки удар чути, и моје расположење |
| зео рукопис у руке, закуца ми срце тако јако, сва крв поче у мени врити, и да сам могао, бих од |
| атутњи нешто као грмљавина по селу тако јако, да се сва кућа затресла.{S} То беху непријатељски |
| проведох, то данас цели дан бејах тако јако узбуђен и зло расположен, као да ми се Бог зна шта |
| ти...</p> <p>Мене је ова данкина новост јако дирнула, и беше ми веома жао, да се Мита с њоме та |
| ма мило, што <pb n="80" /> се томе дару јако обрадова.{S} Обећала ми је, да ће их сваки дан чит |
| госпи тргнувши се као из сна, јер бејах јако расејан.</p> <pb n="51" /> <p>— „А за што га ви ср |
| <p>12/7</p> <p>Што више радим, тим све јасније осећам, да су најслађи часи живота они, који се |
| ој се умиљати поји дивних тица певачица јасно разлегаху.{S} О како ми та иста шума поста сада к |
| Но тек кад сам очи склопио, тад сам тек јасно видео и Љубицу и Данку!..{S} Лежах неко време, па |
| и сладост живота тек сам онда први пут јасно осећао, кад ми њене лепе црне они испунише сетно |
| качем с постеље, али ме уједно облеће и јато брига, шта ће бити, ако ми се нада и данас осујети |
| <pb n="92" /> наде у срце улева, а мени јато црних брига и очајаних мисли спушта на ум и на срц |
| слони на њега главу своју и плакаше све јаче и јаче..{S} Ја стајах неколико тренутака мирно и б |
| што дуже ходах, то ме груди стадоше све јаче болети, ноге ми стадоше клецати, сва ме снага поче |
| и држећи главу на грудима мојим све је јаче притискиваше, као да ми тиме хтеде рећи: „Ја немам |
| а њега главу своју и плакаше све јаче и јаче..{S} Ја стајах неколико тренутака мирно и боним ср |
| ико ни чуо није, те с тога сада закуцах јаче.{S} Не прођоше ни два три тренутка, а ја чух, да с |
| пита ме Љубица и осмејак јој беше много јачи ного први пут.</p> <p>„Тешки јади!{S} Но немојте м |
| о бити опет заједно.{S} А кашње ћеш ме, је л’, брате, ти опет к себи узети?“</p> <p>— хоћу, Дан |
| опет све добро! —</p> <p>„Кад оздравим, је л’ Миливоје, ти ћеш ме опет к себи узети?“</p> <p>— |
| одија јој невоља тако, да <pb n="67" /> је већ била наумила, побећи у свет ма куда.{S} У том чу |
| покисне..{S} Ах! како ми <pb n="109" /> је мило гледати зелену гору, зелене долине, по којима с |
| <p>„Љубице!{S} Слатка Љубице!{S} Да л’ је и тебе лепота данашњега дана у гору измамила?{S} Да |
| а тако волим, кад је она поред мене!“ А је ли она кадгод оболела, то сам већином провађао време |
| } Старост заборавља на младост и назива је лудошћу, а с тога и добије многи момак девојку, коју |
| ме музика трже. „Знаш ли, Данко, каква је то песма, што је сада свирају?“</p> <p>— Знам.{S} То |
| неколико кућа остале на миру.{S} Црква је сасвим изгорела.{S} Маџари су потучени, али и многи |
| ирода сада са мном тако једнака!{S} Сва је тужна као и душа моја!{S} По њеном се небу гоне мутн |
| ан човек и рече ми, да је из К— и да га је послала госпа докторка, да ми <pb n="59" /> преда пи |
| чија.{S} Она прими савет мој, а како га је примила, најбоље говораше бистра суза, која јој на д |
| а је посве невину погрђиваше.{S} С тога је плакала скоро читав дан. — Кад ми је то све исприпов |
| новости из <pb n="12" /></p> <p>Т—, да је село спаљено и да нису тек неколико кућа остале на м |
| ега с њоме поста на мах тако сурова, да је посве невину погрђиваше.{S} С тога је плакала скоро |
| ва дочеках час, да чујем од лечника, да је свака опасност прешла и да се могу опростити несносн |
| о побећи!{S} Ах!{S} Он ваљда не зна, да је само Данка узрок тако наглог одласка мога?{S} Па ваљ |
| Но једног дана дочује мати голубица, да је убијен друг њен, па тужно гучући загрли крилима голу |
| време бејах сам с њоме и мени дође, да је оберучке загрлим и стиснем на усколебане груди своје |
| ени обесила, па ме плачући преклиње, да је узмем к себи, да јој будем не само брат, већ и отац, |
| емили; још отац намесник чини ми се, да је најбољи од њих свију. —</p> <pb n="26" /> <milestone |
| Чисто се зачудих, кад ми Данка рече, да је данас први дан пролећа.{S} Чини ми се, као да сам ов |
| оја добра Љубица, која ми јуче рече, да је данас опет посетим!{S} То је урадила њена мати сама, |
| коју она својом назва и ту ми рече, да је Паја данас морао отпутовати, а мати јој у цркву оде, |
| открије тугу своју; лакше јој беше, да је сноси сама.{S} С тога ја безбрижан одох да се играм. |
| ео к њој, да је може само да види и, да је гледа, па да буде срећан.{S} Па кад би се од те миле |
| која нема свршетка.{S} Покушајте ви, да је завршите, па бисмо је онда имали у целини обоје.“</p |
| ошао, падоше ми на ум јавни листови, да је путем њих потражим; те чим на ту мисао дођох, обузе |
| после подне дође ми Данка и рече ми, да је госпа на цело после подне пустила, јер је дан врло п |
| к мени приђе један човек и рече ми, да је из К— и да га је послала госпа докторка, да ми <pb n |
| но гледах и с лица јој могах читати, да је радосна и весела, при свем том, што јој поглед беше |
| ја је већ хтедох загрлити, па рећи, да је волим и љубим, волим свом душом својом: кад на једар |
| тако је волећи често би летео к њој, да је може само да види и, да је гледа, па да буде срећан. |
| о ни у чем помагати; а стрина, знам, да је не би код себе држала, те би се тако морала потуцати |
| око непрестано игра.{S} Добро знам, да је тако веровање проста, гола предрасуда, и при свем то |
| тело крунисано је тако дивним лицем, да је милина у њега гледати.{S} Чим се с њоме упознадох, а |
| устињи?{S} Кад дође вече, ја мислим, да је дошао час, да морам умрети!{S} Да још немам те слобо |
| могу!{S} И опет — бар кад бих знао, да је Љубица кадра принети све жртве, које би принети мора |
| мирно да у мени као муња сену мисао, да је она можда наговорила на то матер своју, те јој одма |
| мишљах — а то ми је најбоље јемство, да је не ћу изгубити.{S} Гледаћу да што више новаца заштед |
| говорити, јер се бејах сасвим упео, да је морам опет за себе задобити, — „Ми као анђели кадгод |
| па у залуд стадох трти и очи и чело, да је из главе избијем и да о њој више не мислим, ах! као |
| сталну службу; мени би милије било, да је није никако ни добио, јер нас онда бар не би оставља |
| ти, но у том тренутку добро би било, да је и мене когод утешити могао.</p> <pb n="114" /> <mile |
| ећи на Љубицу мишљах и на могућност, да је ма којим начином не добијем, и ја почех одмах живо о |
| вем том, што једва сам себи веровах, да је ова дивна и мени тако мила глава збиља на мојим груд |
| а сва звона звоне.{S} Најпре мишљах, да је данас какав светац, но када чух, да поју „свјати Бож |
| а чух, да поју „свјати Боже!“ видех, да је погреб.{S} Одма одем на улицу, да видим, кога сарању |
| и устаде с места свога.{S} Ја видех, да је сасвим узбуђена, па за то јој одма ватрено одговорим |
| , у ком је месту, доста је што знаш, да је код стрине своје; а при том си и онако оглас у новин |
| но, као змија сасвим хладно рече ми: да је добио од Паје писмо, он га позива у љубичине сватове |
| , да се сетим на њега и да помислим: да је Марко жив, и он би то урадио!...</p> <p>Он је издану |
| се збиља није надала, <pb n="34" /> да је могу тако што запитати.{S} И не чекајући од мене одг |
| може остати, а друге куће немам.{S} Да је Љубичина мати од куд <pb n="68" /> другчија, могла б |
| сног стања...{S} Да иде да служи?{S} Да је дакле пустим, да иде од мене, уместо да је на рукама |
| д на једаред Паја, као из ведра неба да је пао, ступи преда ме и чисто се зачуди, кад ме виде с |
| S} Да ли она уједно мишљаше, за кога да је уда?{S} Да ли јој бејах тада ја у глави?{S} Ја, који |
| што чух од Паје, да ће да се жени и да је себи девојку нашао.{S} Пред вече опрости се Паја и Љ |
| воје срце, <pb n="157" /> не знајући да је твоје срце још пуније рана него његово!“...</p> <p>У |
| у своју. — Што вам ово пишем, мислим да је боље, него да вам усмено кажем, јер овако ћете се мо |
| ља!{S} Сирома човек мора као и тиран да је свуда и оком и ногом, јер чим <pb n="100" /> се мало |
| у мојој руци непрестано дрхташе, као да је грозница тресе.{S} На једаред подиже очи своје и хте |
| разлио по целој шуми, у кратко, као да је неки ванредни дух овладао целом шумом: а то све за т |
| тамо нисам поред ње.{S} И Љубица као да је разумела поглед мој, јер на једаред скочи с места св |
| !...</p> <p>Кад је свануло, мени као да је један камен мање на срцу и ја одем одма у болницу, д |
| сасвим усколебана, јер моје речи као да је посве потресоше: — Оставимо то времену, јер и оно ће |
| да бави; но се не могох решити, како да је потражим. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>2 |
| дакле пустим, да иде од мене, уместо да је на рукама носим?...{S} Колико је ноћи поред моје пос |
| ост, да Љубица, не постане моја, већ да је гледам, како је други грли и љуби!...</p> <p>Чисто м |
| бејах и ја, те стадох тако, да могу да је добро видим.{S} Она беше обучена сва у бело, а црну |
| њу и ја бејах ипак срећан, што могу да је видим и што могу да је гледам!..</p> <milestone unit |
| ћан, што могу да је видим и што могу да је гледам!..</p> <milestone unit="subSection" /> <p>23/ |
| , док не буду љубичини сватови; хоћу да је видим, како ће изгледати <pb n="152" /> као невеста. |
| ечи њене.{S} Ах!{S} Давно то беше, када је видех последњи пут и она времена беху још лепа време |
| и за народност и слободу своју.{S} Када је у бој пошао, беше врло озбиљан, али не беше ништа жа |
| беше још мало, несташно девојче, а сада је скоро велика девојка.{S} Радовах се, што је опет вид |
| S} Она ме гледаше необичним оком, ваљда је опазила какве промене на лицу моме... —</p> <milesto |
| епим даром рекох јој као у шали; „Ваљда је ово мени и намењено, кад мени дајете?“</p> <p>— Вама |
| јако допада!{S} Искрено да ти кажем, ја је волим!“</p> <p>— Па то је лепо!{S} У осталом ја сам |
| а и ја дођох у чудно расположење, —- ја је већ хтедох загрлити, па рећи, да је волим и љубим, в |
| јући, где ће поглед да задржи?...{S} Ја је задовољно гледах и с лица јој могах читати, да је ра |
| е титрају, а она опет то не мари.{S} Ја је почех световати, да трпи, кад друкчије ни]е, јер трп |
| ми онда радила моја јадна Данка?{S} Ја је не бих могао ни у чем помагати; а стрина, знам, да ј |
| вилама, ти би рекли: „То је вила!..“ Ја је гледах сав очаран и занесен, <pb n="153" /> гледах ј |
| едати.{S} Чим се с њоме упознадох, а ја је почех провађати по целој башти показујући јој све, ш |
| —</p> <p>Мени се беше свет окренуо и ја је погледах очајничким оком.{S} Она ми стаде још нешто |
| је много све за један дан!“</p> <p>И ја је загрлим оберучке, пољубим је у чело и уста, а она сп |
| скрено и пријатељски кажем.“ </p> <p>Ја је мирно слушах, шта ми збори, и ако ме свака реч њена |
| воја суза пада на моје срце!“</p> <p>Ја је почех тешити, но у том тренутку добро би било, да је |
| изгледаше као каква силна богиња, која је кадра да ме погледом својим сасвим уништи...</p> <p> |
| дануо на рукама старе мајке своје, која је за њим много суза пролила, јер она је другима радила |
| и мене и Данку, млађу сестру моју, која је онда тек навршила трећу годину.{S} Он оде, а мајка м |
| еба слободе, мени треба самоће.{S} Моја је глава сва узаврела, срце хоће да ми прекипи, па се б |
| осуђен, да неко време препати.{S} Данка је своје већ препатила, па сад је ред на мене, да и ја |
| о ранила срце моје; твоја смрт начинила је мене бедним сирочетом: али уједно и младо срце моје |
| се отрже уздах из груди.</p> <p>— Вама је у манастиру тешко живети? — упита ме Љубица и чисто |
| ратељка, погледа ме тужно и рече: „Вама је тешко, вас боли срце; али против Бога не можемо ништ |
| ити, казаћемо им, да не плачу, јер нама је добро!“</p> <p>— Али мени је тешко, да их оставим! — |
| је мало зачуђен.</p> <p>— Био је; одма је са мном дошао.{S} И он вели, да ће све добро бити.</ |
| ем, да ћу се одма натраг вратити и одма је к себи узети.{S} Она ме мирно слушаше, а на дугим пл |
| е тесна, за то лутам улицама, по којима је тешка тама, као туга на срцу моме...{S} Ах! како је |
| зе, и тихо рече: „И’те Бога вам, сирома је само онај, који је у глави сирома.“</p> <p>Ја јој не |
| ми дође сестра овамо?“</p> <p>— Нађена је једне ноћи на улици под једном капијом, где се склон |
| ер њој је жао оставити оца и мајку, она је јединица, па ће они за њом плакати.</p> <p>Мене ове |
| ач, па сам јој онда рекла све...{S} Она је послала оно писмо без моје воље“...</p> <p>Чим ово Љ |
| тасмо сирочад без оца и мајке...{S} Она је живот свој жртвовала <pb n="13" /> деци својој, јер |
| же, шта је и како је са Љубицом.{S} Она је провела скоро три месеца у Б— код брата свога и тек |
| оде у своју собу.{S} Сиротица!{S} И она је већ сасвим изнемогла, јер оком једва гледа и ногом ј |
| а је за њим много суза пролила, јер она је другима радила, па је њега школовала; а кад јој он и |
| пролила, јер она је другима радила, па је њега школовала; а кад јој он издану, не имађаше више |
| тру своју остављену од целога света, па је мени на груди пала и о врат се мени обесила, па ме п |
| је с Љубицом?{S} Рекох јој, шта је, па је замолих, да ми то име више никад не спомене. —</p> < |
| ноге саме пођоше к њој, дођем до ње, па је ухватим за руку: „Да л’ и ви знате за писмо, што ми |
| ви пут, први и последњи пут загрлио, па је љубио, тад ми беше, као да сањам...{S} А сада, кад м |
| сад ти верујем!“ — рекох јој весело, па је одма загрлим и дуго је држах на грудима својим!.{S} |
| се разболи и умре.{S} И њена смрт лепа је тако исто као и смрт оца мога: док ми отац гине бран |
| , Миливоје!{S} Ман’те ме сада!{S} Сутра је недеља, мати ће ми ићи у цркву, а ја ћу остати овде |
| јер си још млада и неука, а пут живота је многобројан, но сваки је мрачан и сваки је клизав... |
| о <pb n="27" /> се бије у груди; заиста је велика жалост!{S} Сирота!{S} Већ му је била и девојк |
| ко баш и не знаш, у ком је месту, доста је што знаш, да је код стрине своје; а при том си и она |
| почне несрећа да гони, она не зна, шта је доста.{S} И овај добри голуб умре и голубићи полетив |
| ао и одма к мени дошао, да ми каже, шта је и како је са Љубицом.{S} Она је провела скоро три ме |
| да посети Љубицу и да види и чује, шта је и како је.{S} Кад ми данас дође, да узме „збогом“ од |
| оју собу, где ми Данка приповедаше, шта је и како је с њоме било.{S} Приповедаше ми, како су ст |
| шена к мени, па ме поче испитивати, шта је и како је; а очи јој се као и моје на мах напунише с |
| онити, а ја ћу вас после известити, шта је и како је.{S} А сад идите, молим вас! —</p> <p>„хоћу |
| су нам сродници <pb n="11" /> наши, шта је с њима?..{S} Но тек одмакавши од села освртох се нат |
| ме шта је с Љубицом?{S} Рекох јој, шта је, па је замолих, да ми то име више никад не спомене. |
| ...</p> <pb n="56" /> <p>„Да чујем, шта је даље било?“ рече Љубица збуњено и устаде с места сво |
| а поред књиге.{S} Кад бих још знао, шта је с Данком и кад бих се још опростио тих црних брига, |
| ити моћи.{S} Само кад бих још знао, шта је с Данком мојом, онда бих могао мирно дан по дан пров |
| па за то сам је непрестано и питао, шта је тако боли?{S} Но она ми не хтеде да открије тугу сво |
| ек и држаше! —</p> <p>„Миливоје!{S} Шта је теби?“ — рече ми сада Данка ухватив ме за руку — „Ти |
| пет здраву и веселу!... — Питаше ме шта је с Љубицом?{S} Рекох јој, шта је, па је замолих, да м |
| и стрина јавити, где је и како је и шта је са сестром твојом, па ако воље узимаш, можеш је у св |
| аплака се на мојим грудима.</p> <p>„Шта је теби сад?“ упитах је зачуђен.</p> <p>„Ах, слатки бра |
| играм, ето те исте порте, но гле какав је звоник сада!{S} Такав не беше пре!{S} Сад је са свим |
| а крај, јер и он приђе Љубици и ухватив је за руку рече јој молећи је, да јој није ништа рекао |
| е Мита с њоме тако понашао, Мита, којег је она навек као брата поштовала.</p> <p>„Немој плакати |
| ати присуство духа и задржати сузе, кад је опет видим.{S} Но ипак смелим корацима ступим у двор |
| во време у Б—, а не код своје куће, кад је могла бар претпостављати, да ћу опет у манастир доћи |
| ..</p> <p>Ах!{S} Како ми тада беше, кад је гледах мртву на столу, покривену белим покровом, а п |
| ошље по Марину, „јер ја тако волим, кад је она поред мене!“ А је ли она кадгод оболела, то сам |
| астир, те се нисам бадава истрошио, кад је не бих могао ни видети, јер у Б— не бих имао од куда |
| најбедније створење на целом свету, кад је не бих назвао и ја <hi>својом мајком</hi>!{S} Ја ово |
| да бих тиме олакшао души својој.{S} Кад је исто дело изишло у „Јавору“ г. 1874 и 75, упозорише |
| појице!{S} Но то није увек тако.{S} Кад је душа задовољна, па се сама собом бави, тад нема ниче |
| о волите, што ја добро знам.{S} Али кад је већ једанпут видите, да не може ваша бити; за што он |
| ав демон гони ме лик њен!...</p> <p>Кад је свануло, мени као да је један камен мање на срцу и ј |
| ви беху миливојеви родитељи.</p> <p>Кад је Миливој одустао од грозне намере своје, склонио се о |
| у љубави мојој беше до сад празно, сад је лепо пуно, јер у тој негдањој празнини стоје сада дв |
| оник сада!{S} Такав не беше пре!{S} Сад је са свим низак и жалостан, не изгледа ни најмање тако |
| сам провео већ неколике године.{S} Сад је Данка код мене, сад ће ми бити лакше.{S} Ах!{S} Лакш |
| S} Данка је своје већ препатила, па сад је ред на мене, да и ја своје свршим. —</p> <pb n="165" |
| ђега.{S} Али кад на срцу јади леже, тад је то занимање душино горко...“</p> <p>— Зар вама такви |
| длетети за другим голубом?{S} Но кадгод је хтеде упитати, навек би се уздржао, јер голубица беш |
| прижељкују!.{S} Кудгод око бацим, свуд је лепо и све је красно! — Посматрајући ове лепе дивоте |
| , али ми не могаше ништа рећи, и узалуд је питах: „Данко!{S} Слатка Данко!{S} Реци ми како ти ј |
| нце, још се плави оно исто небо!{S} Све је оно исто и свега се сећам, свега!{S} Ту сам пред шко |
| } И сама природа као да спава...{S} Све је мирно, само нису мирне моје груди!...</p> <p>Што пон |
| ћ обучена и спремљена; ствари своје све је у један завежљај завила и на сто метнула, па хтеде ј |
| S} Кудгод око бацим, свуд је лепо и све је красно! — Посматрајући ове лепе дивоте купаше ми се |
| моме...{S} Ах! како је мирна ноћ и све је тако мирно, као да слушам како људи у сну дишу...{S} |
| аше и држећи главу на грудима мојим све је јаче притискиваше, као да ми тиме хтеде рећи: „Ја не |
| и је?“</p> <p>У том дође лечник и стаде је дуго посматрати.{S} Ја га запитах, шта мисли?</p> <p |
| е од свега света и нико не знађаше, где је и како је?{S} Тек на крају године изиђоше у новинама |
| оји дан зацело ће ти стрина јавити, где је и како је и шта је са сестром твојом, па ако воље уз |
| брзим корацима одох најпре породици где је Данка била, да се баш збиља уверим, да није више там |
| и мени срце чудновато зебе; но ипак где је зебња, ту је и нада...{S} Поздравите милостиву мајку |
| unit="subSection" /> <p>11/4</p> <p>Где је сада оно доба, кад не бејах у стању ни дане да броји |
| ве!{S} Твоје су груди сада мирне, твоје је срце задовољно!{S} Ти сањаш красне снове, <pb n="71" |
| а удараше у срце, у несретно срце, које је већ и онако пуно рана...{S} Ах!{S} Она хоће, да сам |
| ваше.{S} На крилу јој беше платно, које је шити почела, па шијући тако и заспала...{S} О Данко! |
| Ах!{S} Што су кишне капљице цвећу, које је већ венути почело, то беше мени њена свака реч: меле |
| ио, не би ни она несрећна била!{S} Моје је срце пуно љубави, пуно вреле и искрене љубави, а то |
| же, да се школовати могу. —</p> <p>Моје је стање јадно и бедно, но ипак млад сам и здрав сам, п |
| одне песме већ је све прочитала, а неке је и на памет научила, па њих од свију песама најрадије |
| ет и ја се сетих, како <pb n="84" /> ме је немилице тукла, како пред њом нисам смела никад да б |
| очајно стање моје.{S} Паја виде, да ме је својим речима као стрелом ранио, па с тога ме стаде |
| Љубице ради.{S} Мени се чини, као да ме је ова девојка очарала и да сада управља мислима и осећ |
| ћ проста служавка, <pb n="104" /> па ме је при свем том још немилице тукла; а сад где дођем, ту |
| </p> <p>Док сам ја ово читао, Љубица ме је с највећом пажњом слушала.{S} Мене је стало труда, д |
| навек тако тежио?{S} Бише пута, кад ме је штогод болело, па не смедох из собе никуд ићи, ја са |
| нтичан звук манастирских звона навек ме је узбуђивао и у лепше мисли бацао, па тако беше и дана |
| о ме узнемирише, и при свем том, што ме је лепо поздравила, ипак ми поче срце да зебе...{S} С т |
| е је с највећом пажњом слушала.{S} Мене је стало труда, док сам с овом гатком готов био, јер јо |
| у сваком друштву и ћутим, јер код мене је „<foreign xml:lang="la">omnia mea mecum porto</forei |
| да останем, то сада још мање.{S} И мене је болело срце, и моје су очи сузе лиле, тако исто можд |
| и поче опет тихо плакати...</p> <p>Мене је ова данкина новост јако дирнула, и беше ми веома жао |
| {S} Ах!{S} Поздрав’те је!{S} Поздрав’те је и реците јој, да Миливој живи и још ће да живи, за њ |
| вас за мене пита?{S} Ах!{S} Поздрав’те је!{S} Поздрав’те је и реците јој, да Миливој живи и јо |
| м за њом, ухватим је за руку и нехотице је тако јако повучем, да и она нехотице паде главом на |
| е отпустили, јер не беше за њих, сувише је тврдоглава, па и лења, а при том је и неке штете поч |
| а га запитах, шта мисли?</p> <p>„Сувише је слаба!“</p> <p>- А има ли наде? — запитах опет гледа |
| е би је за цело могао узети, јер кад би је од ње узео, куд би онда?“ —</p> <p>И ако сам о том ч |
| и, и то би било све.{S} Од стрине не би је за цело могао узети, јер кад би је од ње узео, куд б |
| ет тамо, где си је и нашао?{S} Могао би је истина видети, и то би било све.{S} Од стрине не би |
| тебе; но знаш, шта катихета вели, први је и први бог, па онда тек дођу други!“</p> <p>— Знам, |
| ти!{S} Ја сам своју реч одржала, одржи је и ти!{S} Моји родитељи за мном плачу, нек плачу и тв |
| ити, где се сада бави Светозар С—, који је пре неког времена овде становао?“ — Светозар С—?{S} |
| код учитеља <pb n="72" /> Бранка, који је дошао на место оца мога.{S} Ах!{S} Како ми беше, кад |
| ’те Бога вам, сирома је само онај, који је у глави сирома.“</p> <p>Ја јој не знадох на ове речи |
| него ја...{S} Да још стрица немам, који је колико толико пази и васпитава, сам Бог знаде, шта б |
| лицу ћаркајући на ме благи мирис, који је отео дрвећу и пољском цвећу, које пред њим шарену гл |
| духом у живот не ступите, у живот, који је навек од свега најмилији, ма како бедан био? <pb n=" |
| стићи.“ </p> <p>У том дође возач, који је Данку амо довезао и донесе мали завежљај, у којем бе |
| многобројан, но сваки је мрачан и сваки је клизав...</p> <p>Док се ја бављах таким мислима, Дан |
| , а пут живота је многобројан, но сваки је мрачан и сваки је клизав...</p> <p>Док се ја бављах |
| очи, као да бих је хтео запитати, да ли је баш збиља уверена, да ја нисам сирома? —</p> <p>Посл |
| е мрачније, да најпосле посумњах, да ли је ово јава или је само сан?!{S} Но што дуже мишљах, то |
| е, да сараним срце своје...{S} Па да ли је онда такав живот збиља од свега најмилији?..</p> <p> |
| трести од горка јецања...</p> <p>Да ли је узрок томе машта моја, која постаде на једаред тако |
| би за голубицом навек тужно гукао, али је не могаше никако наћи.{S} И тако тужан летећи даље п |
| носну јаву несретне садањости...{S} Или је ваљда то само код мене тако, код мене, којег несрећа |
| изиђе пред очи као жалостан сан?{S} Или је узрок томе, што у том жалостном сну ступише преда ме |
| ајпосле посумњах, да ли је ово јава или је само сан?!{S} Но што дуже мишљах, то ми крв све већм |
| не могу никако да спавам!...{S} Соба ми је сувише тесна, за то лутам улицама, по којима је тешк |
| погледом својим хтедох јој рећи, да ми је за то у манастиру тешко живети, што <pb n="44" /> та |
| непрестано тамо вуче и када знам, да ми је време само за то дуго, што нисам поред ње. —</p> <pb |
| рска звона на јутрење, и не знам, да ми је икад глазба срцу тако годила као <pb n="141" /> сада |
| 3</p> <p>Већ од неко доба осећах, да ми је тело изнемогло, али никад ми не беше тако као данас. |
| ада за навек срце ранише.{S} Чух, да ми је отац у боју погинуо и да су га једва познати могли, |
| темељ будућности моје!{S} Ах!{S} Да ми је при свем том бар једном да оздравим и да се опростим |
| а што ми Љубица ништа не пише?{S} Да ми је хтела отписати, могао бих већ пре неколико дана писм |
| роведу.{S} Више ми пута дође, као да ми је срце стегнуто гвозденим обручима, па хоће да пукне; |
| тако чудно око срца: беше ми, као да ми је санта леда на груди пала и неки грозничави страх овл |
| но путем беше ми тако тешко, као да ми је камен на срце пао, и тек што сам кући дошла, ја сам |
| ко ми тада беше горко живети, а сада ми је живот тако сладак!“</p> <p>— Бог ти свако добро дао! |
| p>„У почетку ми беше угодно, но сада ми је тешко, врло тешко!“ рекох и погледах јој црне очи, к |
| е у тузи него у радости.{S} Али така ми је нарав моја, да се навек тешко растајем са сваким мес |
| они тако исто брзо проћи.{S} И Данка ми је увек задовољна и весела, па и она вели, да не осећа, |
| ама заостати у науци својој, а наука ми је све и сва, што могу својим назвати и она ми је једин |
| ав...{S} О сестро!{S} Сестро!{S} Ала ми је жеља силна, да те на своје груди братски загрлим, да |
| томе дару јако обрадова.{S} Обећала ми је, да ће их сваки дан читати и да ће некоје и на памет |
| аја с оцем намесником.</p> <p>„Веома ми је мило“, — рекох Љубици — „што се састадох с вама и шт |
| и сва, што могу својим назвати и она ми је једини темељ будућности моје!{S} Ах!{S} Да ми је при |
| проходамо, јер ја цели дан седим, па ми је чисто мука! — рекох Мити једино због тога, да га не |
| нку, да ми дође.{S} Сиротица!{S} Кад ми је ступила у собу, беше весела, јер она по свој прилици |
| га је плакала скоро читав дан. — Кад ми је то све исприповедала, запитах је, мисли ли тамо оста |
| n="148" /> си била сунце моје, које ми је душу разведрило, које ми је живот омилело, па остани |
| је, које ми је душу разведрило, које ми је живот омилело, па остани ми и од сада сунце моје!“</ |
| ју и његову госпу; данашњи дан дакле ми је већ изгубљен, јер не ћу моћи пред свима рећи, за што |
| себи празан и мртав...{S} А поред ње ми је тако добро, као да сам у рају...</p> <p>Како Паја бе |
| се безазлено насмеши.</p> <p>„Лакше ми је, да вам ту гатку читам, него да вам је приповедам.“< |
| ита, мој друг и добар пријатељ, који ми је Данку од стрине избавио.{S} И ја и Мита јако се обра |
| споменуо мени потекоше сузе...{S} Он ми је сузе видео па их ваљда и разумео, и кад Љубици за њи |
| ађаше на мене великог уплива, јер он ми је у многом чему мисли рашчистио и осећаје узвисио...</ |
| ара госпа увредила?{S} У осталом ово ми је згодна прилика, да им пишем, те кад чују, за што сам |
| амислио, да се мало свратим, јер ово ми је место на срцу остало.{S} Како су они ову последњу ре |
| ти срећна?{S} А до твоје среће много ми је стало!{S} Као сироче, знам, да не ћеш од глади умрет |
| викаху ми непрестано, да бегам, ако ми је живот мио; но ја те опомене не хтедох ни слушати.{S} |
| х тада био срећан и блажен!{S} Овако ми је тешко <pb n="116" /> чезнути и венути!..{S} Да сам б |
| астиром, не знајући већ ни сам, како ми је, само знајући то једно, да ми добро није...{S} По пл |
| и, па изиђох на поље.{S} Ах!{S} Како ми је свет сав црн и мрзак!{S} У мојим грудима као да више |
| лом детету звезда на небу?..{S} Како ми је тешко живети!{S} Ја сам постао уморан, ломан, као да |
| и?{S} Да јој будем пријатељ?{S} Како ми је та реч сада хладна и гадна, та иначе света реч!{S} М |
| бар састанем с Данком, па онда како ми је, тако ми је!{S} Ах!{S} Не знађах јадан, да ме и овде |
| здржаћу и ово неколико дана, па како ми је, тако ми је...{S} Кад ме ти узмеш к себи, тад ћу над |
| ље, онда што му драго, идем, па како ми је, тако ми је, тек свакако не ће ми горе бити, него шт |
| р само они једини навек знађаху како ми је...</p> <quote> <l>„Камо друга? пријатеља?</l> <l>„Да |
| м с Данком, па онда како ми је, тако ми је!{S} Ах!{S} Не знађах јадан, да ме и овде чека нова н |
| о неколико дана, па како ми је, тако ми је...{S} Кад ме ти узмеш к себи, тад ћу надокнадити сву |
| му драго, идем, па како ми је, тако ми је, тек свакако не ће ми горе бити, него што ми је сада |
| е црне очи: — Кад на њу мислим, тако ми је, као да и ње немам. —</p> <p>— „За што би се за сест |
| bSection" /> <p>17/9</p> <p>У колико ми је жао, што сам манастир тако брзо оставио, у толико ми |
| манастир тако брзо оставио, у толико ми је опет мило, јер дођох овамо први од свију ђака, те та |
| да се тако слатко заплачем.{S} Тешко ми је отићи с овог света без икаква гласа!...{S} Па знаш ш |
| а; јер кад помислим, шта ме чека, то ми је онда пред очима све мрачно и црно и ја не могу себе |
| ер све их не ћу моћи више држати, то ми је ипак жао, што морам баш овог изгубити, јер беше најб |
| .{S} Љубица ме воли, — мишљах — а то ми је најбоље јемство, да је не ћу изгубити.{S} Гледаћу да |
| /p> <p>„Љубице, сунце моје!{S} Чисто ми је тешко веровати, да љубим очи твоје, те миле лепе очи |
| ноћ ипак дану место своје; туга, што ми је сестра при свем том тако бедна, па што ми је још нај |
| стра при свем том тако бедна, па што ми је још најгоре, да јој баш ја ту беду морам да стварам. |
| м, на против сам жељан смрти као што ми је срце мира жељно.</p> <p>Бавећи се таким црним мислим |
| свакако не ће ми горе бити, него што ми је сада овде. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| сти ове ферије код стрица свога, јер ми је тако писао у последњем писму своме, почем већ четири |
| Једног се морадох и сам одрећи, јер ми је попио пуно крви и доста допринео болести мојој.{S} К |
| <head>У Г- 1/7 1860.</head> <p>Данас ми је дан рођења мога.{S} Ево прођоше већ двадесет година, |
| одма лакше и после свршена рада опет ми је свет тако мио и красан и срцу ми је <pb n="132" /> т |
| н!...{S} О слатки оче!{S} Твоја смрт ми је јако ранила срце моје; твоја смрт начинила је мене б |
| то ме боли, то ме пече!{S} Прошлост ми је пуна суза, сад још садањост нек ми уништи све лепе н |
| уштвом.{S} Ту ми је отац и мајка, ту ми је Данка, ту ми је Марко и Марина, они су око мене, с њ |
| је отац и мајка, ту ми је Данка, ту ми је Марко и Марина, они су око мене, с њима ћу ја да сла |
| ма, остаћу са својим друштвом.{S} Ту ми је отац и мајка, ту ми је Данка, ту ми је Марко и Марин |
| ми је свет тако мио и красан и срцу ми је <pb n="132" /> тако добро, да бих полетео куд год у |
| дан дође, да се сам собом рачунам, мени је тако, као да ми срце уједно и плаче и пева.{S} Силна |
| а не знам, шта ће бити са мном!{S} Мени је тако, као да сам оболела!..{S} Ноћас сам се у постељ |
| те срдита хтеде изићи из собе.{S} Мени је беше веома жао, те за то скочим са столице, потрчим |
| е беше пријатељ ни мени ни њој.{S} Мени је сестра све и сва, њу само једну имам <pb n="46" /> и |
| тни пупољци у зору расцветавају, и мени је тако, као да сам у неком лепшем простору и бољем вре |
| има својим!..{S} Но ти ме волиш, и мени је то доста!{S} Ја ћу молити мајку твоју; па ако мора б |
| , јер нама је добро!“</p> <p>— Али мени је тешко, да их оставим! — рече Марина и поче плакати.< |
| ћу сам себе да мучим и морим, јер мени је без ње све празно и мртво, па и сам сам себи празан |
| не би морао оставити опет тамо, где си је и нашао?{S} Могао би је истина видети, и то би било |
| авим сетним оком — „Знадем добро, да ти је тешко; али ослони се и ти једном на мене!{S} Ја сам |
| реци, како си се провео?{S} Мора да ти је добро било, кад си се толико задржао!{S} Јеси ли био |
| на и поче плакати.</p> <p>„За што да ти је тешко?“ — почех јој страсно говорити, јер се бејах с |
| це!{S} Љубице!{S} Да л’ знадеш, како ти је драги болан?{S} Да л’ знадеш, какав се црн и страшан |
| ко!{S} Слатка Данко!{S} Реци ми како ти је?“</p> <p>У том дође лечник и стаде је дуго посматрат |
| ко лепо рећи, да ми беше милина слушати је; а при том њене црне очи гледале би тако дивно, тако |
| ци и ухватив је за руку рече јој молећи је, да јој није ништа рекао из зле намере, већ једино з |
| {S} Опростих се и с мајком њеном молећи је да ми ништа не замери; а поздравих Пају и његову гос |
| ох већином седећи поред Данке гледајући је, како у хладном загрљају вечитог санка слатко спава. |
| спојице!“ — рекох јој узбуђен гледајући је таким погледом, који већ напред одаваше мисли моје: |
| е, ако није! — тихо јој рекох гледајући је сузним оком, — Бриге ће ме опет у постељу бацити!{S} |
| нка у посету и приповедаше ми, како јој је у новим данима патничког живота свога.{S} Господар и |
| се више не молимо Богу за смрт, јер њој је жао оставити оца и мајку, она је јединица, па ће они |
| о три месеца у Б— код брата свога и тек је ових дана кући дошла.{S} Ова ми вест беше у први <pb |
| е ће ми допустити, да умрем.{S} Али док је човек здрав, може много да поднесе, а чим се поболи, |
| S} Јуначни оче и добра мајко!{S} Да вам је од куд да видите, како ваша деца живе!... —</p> <mil |
| је, да вам ту гатку читам, него да вам је приповедам.“</p> <p>И тек што сам узео рукопис у рук |
| умру пре навршене седме године, то вам је катихета погрешно рекао; постају <pb n="125" /> анђе |
| б, јер она сирота и не знађаше, где нам је мајка сарањена, а хтедох и ја, и ако нам не беше сас |
| !{S} Кад ти одеш кад одеш тамо, где нам је већ отац и мајка, онда на целом свету немам више ник |
| о повика: „Љубице! хајде погоди, ко нам је дошао?“ Ове пајине речи прођоше ми као стреле кроз с |
| јер она по свој прилици мишљаше, да сам је звао, да јој кажем, да ћу је сутра — прексутра к себ |
| њем те свим на свету!..“</p> <p>Док сам је ја овако преклињао, да ми рекне бар једну реч, она с |
| исам имао ни појма о рату, па за то сам је непрестано и питао, шта је тако боли?{S} Но она ми н |
| у колико ме сада срце заболело, што сам је онако оставио и што више нисам поред ње, у толико ми |
| којег несрећа свуда верно прати и којем је срећа скоро то исто, што и малом детету звезда на не |
| а ми те сањарије из главе избију; но им је требало дуго времена док су ме од те душевне болести |
| p> <p>И ја је загрлим оберучке, пољубим је у чело и уста, а она спусти милу главу своју на узбу |
| <p>И ја седох на њену постељу и пољубим је у бело, ведро чело.{S} Она се из сна трже, отвори св |
| 8752_C3"> <head>ДОДАТАК.</head> <p>Овим је свршен миливојев дневник, те као што се види, Миливо |
| чим са столице, потрчим за њом, ухватим је за руку и нехотице је тако јако повучем, да и она не |
| а с места свога, приђем к њој и ухватим је страсно за руку.{S} Мени беше, као да сам с груди св |
| <p>МАРИЈИ рођ. КОСТИћЕВОЈ,</p> <p>ЧИЈОМ ЈЕ ДОБРООМ ОВО ДЕЛО ШТАМПАНО.</p> <p>ПОСВЕћУЈЕ ГА</p> < |
| рече ми Паја — Ако баш и не знаш, у ком је месту, доста је што знаш, да је код стрине своје; а |
| ише је тврдоглава, па и лења, а при том је и неке штете починила.{S} Кад ми ово говораше, слуша |
| ио? — — И у момка њеног дуго гледах, он је висок, црномањаст и доста леп човек.</p> <p>Бејах јо |
| ожелети, јер и Паја беше код куће, а он је човек, с којим се могу братски забављати.{S} Но осим |
| овде становао?“ — Светозар С—?{S} Па он је још пре месец дана умрьо!{S} Госпа му се некуд одсел |
| } Но за што бих од њега тајао?{S} Та он је једини, којег својим правим другом назвати могу, па |
| у сваком срцу тако слатко живи.{S} И он је то заслужио и треба да у сваком срцу живи! —</p> <pb |
| ко жив, и он би то урадио!...</p> <p>Он је издануо на рукама старе мајке своје, која је за њим |
| !{S} Драга Данко!{S} Отвори очи!{S} Ево је Миливој код тебе!{S} Јадни Миливој!{S} Он хтеде свој |
| „Сестро мила!..{S} Ах, благи Боже! ово је много све за један дан!“</p> <p>И ја је загрлим обер |
| ица одлети за другим голубом?{S} Његово је срце и онако пуно рана, па како би могао још и ту ра |
| } Радовах се, што је опет видим, и дуго је гледах, тако ми изгледаше мила и дивна...</p> <p>Дол |
| х јој весело, па је одма загрлим и дуго је држах на грудима својим!.{S} У том тренутку не беше |
| — упитах је мало зачуђен.</p> <p>— Био је; одма је са мном дошао.{S} И он вели, да ће све добр |
| ине, тамо бих се навек заплакао и молио је, да ми опрости што још нисам умрьо...</p> <pb n="126 |
| стирлију, који стајаше пред вратима, ко је умрьо?</p> <p>„Е мој господине!“ — рече ми — „То је |
| тише главом; само се још није знало, ко је све погинуо?{S} За оца свога не могох друго ништа чу |
| о...{S} Но унутарњи живот мој, ах! како је тај сасвим променут!..</p> <p>Кад сам још дете био у |
| а, као туга на срцу моме...{S} Ах! како је мирна ноћ и све је тако мирно, као да слушам како љу |
| овољно и весело лице озбиљног оца, како је милина гледати млађу браћу и сеје своје, где око њег |
| надам, и заносим се у разне снове, како је грлим, како је љубим...{S} Тако о њој мислећи изиђох |
| досне сузе на грудима мајке своје, како је дивно гледати у задовољно и весело лице озбиљног оца |
| Данка и сузним оком јадаше ми се, како је јуче имала неугодан дан.{S} Неки часник, који редовн |
| /p> <p>Мита ми за тим приповедаше, како је угодно путовао, како се лепо код куће провео и како |
| не постане моја, већ да је гледам, како је други грли и љуби!...</p> <p>Чисто ми лакше би, кад |
| м се у разне снове, како је грлим, како је љубим...{S} Тако о њој мислећи изиђох у гору верно п |
| удремала, да сам чисто заборавио, како је бити међу живим људима! — Но када прођох кроз варош |
| и задовољним и срећним, јер знају, како је слатко лити радосне сузе на грудима мајке своје, как |
| а буди.{S} Како је свет оживео!{S} Како је живот обујио!{S} Моја ме болест сасвим удремала, да |
| учинити!“</p> <p>Сирома Марко!{S} Како је тај волео слободу!{S} Како је тај љубио народ свој!. |
| !{S} Како је тај волео слободу!{S} Како је тај љубио народ свој!...</p> <pb n="128" /> <p>Моје |
| њихане као да сетно уздисаху...{S} Како је природа сада са мном тако једнака!{S} Сва је тужна к |
| многих кола као из сна да буди.{S} Како је свет оживео!{S} Како је живот обујио!{S} Моја ме бол |
| шта ћу онда јадан ја да кажем?{S} Како је мени самовати <pb n="43" /> у оној мртвој пустињи?{S |
| а јој не дођем и ја на врат.{S} Па како је стрина с њоме зло поступала још за живота стричева, |
| мари, а особито <pb n="149" /> од како је чула, да дадосте сестру своју, да буде служавка.{S} |
| к мени дошао, да ми каже, шта је и како је са Љубицом.{S} Она је провела скоро три месеца у Б— |
| Љубицу и да види и чује, шта је и како је.{S} Кад ми данас дође, да узме „збогом“ од^мене и Да |
| где ми Данка приповедаше, шта је и како је с њоме било.{S} Приповедаше ми, како су стрица саран |
| и, па ме поче испитивати, шта је и како је; а очи јој се као и моје на мах напунише суза.{S} Од |
| а ћу вас после известити, шта је и како је.{S} А сад идите, молим вас! —</p> <p>„хоћу Љубице, д |
| света и нико не знађаше, где је и како је?{S} Тек на крају године изиђоше у новинама имена сви |
| цело ће ти стрина јавити, где је и како је и шта је са сестром твојом, па ако воље узимаш, може |
| едах, како јој венац главу краси и како је девер к олтару води: па у залуд стадох трти и очи и |
| а и боли!“</p> <p>— Сироче бити свакако је тешко!{S} Но ипак ви у колико изгубисте у родитељима |
| уо и да су га једва познати могли, тако је био нагрђен и осакаћен!...{S} О слатки оче!{S} Твоја |
| е згрева расхлађено у туђем свету: тако је исто мени сада, кад седим поред Данке!...</p> <p>Пош |
| њу заволи свим срцем својим.{S} И тако је волећи често би летео к њој, да је може само да види |
| тити и видети.“ —</p> <p>— До душо тако је.{S} Но ипак ја се бојим за сестру своју, и то једино |
| ми с лица прочита одговор.</p> <p>„Тако је!“ — рекох јој тихим гласом и мени се из груди нехоти |
| да ће радост у толико бити већа, колико је сада туга тешка...{S} Љубица ће бити моја и у мојем |
| сто да је на рукама носим?...{S} Колико је ноћи поред моје постеље будна провела лебдећи на сва |
| лебдећи на сваки покрет мој?{S} Колико је суза пролила, да мени сузе уштеди?..{S} Да ње не има |
| с њоме, рекох јој тужним гласом: „Тешко је бити господар, а слуга можеш бити у свако доба.“ —</ |
| нема ни ветра, ни кише, ни блата; тамо је навек дан, јер тамо навек сунце сија; <pb n="122" /> |
| Покушајте ви, да је завршите, па бисмо је онда имали у целини обоје.“</p> <p>Љубица се на ове |
| њену нову и вечиту кућу.{S} Отпратисмо је сви; они су појали, а ја сам плакао; њу сахранише, а |
| !{S} Њено витко вилинсно тело крунисано је тако дивним лицем, да је милина у њега гледати.{S} Ч |
| укаловићем, и међу тим именима записано је име и нашег Миливоја. —</p> <p>О чудна судбино живот |
| оја деца осташе сирочад бедна!{S} Давно је од како сносе тешке јаде, од како лију горке сузе!{S |
| да ће некоје и на памет учити. — Уједно је почех поучавати у главним појмовима природне науке, |
| небо и као да тиме хтеде рећи:{S} Лепо је бити анђео!..</p> <p>„Ја бих волео!{S} И ја морам ум |
| кога да живи...{S} Сирота!{S} На скоро је и она за њим отишла.</p> <p>Његова смрт беше за мене |
| а стричева, но после смрти његове скоро је сваки дан злоставила; нарочито од како се преселише |
| емам нигде ништа; све, што још имам, то је у овим грудима!..“ Но када подиже главу своју с груд |
| Једино место, куда бих отићи желео, то је манастир; али не могу ни тамо јер немам шта да једем |
| <p>„О Љубице што ми сестру спомињеш, то је истина тако, ал’ ипак кад бих ја срећан био, не би н |
| е рече, да је данас опет посетим!{S} То је урадила њена мати сама, а Љубица не зна за то ништа! |
| је сада свирају?“</p> <p>— Знам.{S} То је: „Ја сам млада Српкиња“. —</p> <p>„А од куд знаш?“</ |
| бави, пуно вреле и искрене љубави, а то је ипак неко благо!...{S} О Љубице; Како бих ја срећан |
| све то пустој заборавности предам, а то је, да сараним срце своје...{S} Па да ли је онда такав |
| ти кажем, ја је волим!“</p> <p>— Па то је лепо!{S} У осталом ја сам већ мислио, да се вас двој |
| име заједно и плакао! —</p> <p>— „Па то је онда цео свет срећан!“ — одговори ми Љубица и тихо с |
| Да л’ да верујем очима својим?{S} Та то је сестра моја, моја Данка!...</p> <p>„Сестро!“ — повик |
| ани сада, како бих срећан био!{S} Но то је мени немогуће, јер моји јади успавани су дотле само, |
| емилост, што ће нас горко стати, јер то је то исто, што и просјак бити.{S} А да радити није сра |
| се братимили с вилама, ти би рекли: „То је вила!..“ Ја је гледах сав очаран и занесен, <pb n="1 |
| > <p>„Е мој господине!“ — рече ми — „То је био ваљан момак, при том јединац у оца и мајке.{S} П |
| рнута, да јој сузе потекоше.</p> <p>„То је лепо, Миливоје, што си се тако заузео за сестру свој |
| јем! —</p> <p>„Па збогом, брате!{S} Ето је већ у велико дан; а ја треба да сам данас рано већ т |
| рцу народа свога, а тако једно срце ето је и ваше, и ја му чисто завидим, што у вашем срцу тако |
| к бих плакао; срдио бих се на Бога, што је њену молитву саслушао, а моју још не ће!..</p> <p>Ка |
| „Знаш ли, Данко, каква је то песма, што је сада свирају?“</p> <p>— Знам.{S} То је: „Ја сам млад |
| по целој башти показујући јој све, што је овде лепо; а за нама иђаше Паја с оцем намесником.</ |
| мени показивати разне радове своје, што је до сад радити научила, она ће гледати у мене, ја ћу |
| коро велика девојка.{S} Радовах се, што је опет видим, и дуго је гледах, тако ми изгледаше мила |
| осећа, како јој време брзо пролази, што је сасвим природно, јер и она не престано ил’ учи ил’ р |
| морам јако благодаран бити и за то, што је код себе држи и што је хлебом храни. —</p> <mileston |
| ао из зле намере, већ једино за то, што је воли.{S} Љубица прими ове речи одма к срцу, као што |
| сестру своју, и то једино због тога што је баш код стрине, своје, која никад не беше пријатељ н |
| убице своје заборавио на свет и све што је око мене...</p> <p>„Миливоје!{S} Може ми мати из црк |
| ити и за то, што је код себе држи и што је хлебом храни. —</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ојим, хоће ми на зло наслутити, као што је и Сакунтали на зло наслутило!.. —</p> <milestone uni |
| бих и тај ми санак беше сладак, као што је дојенчету мајчино млеко слатко. — Кад сутра дан уста |
| не беше онако слатко и умиљато, као што је у ње обично.</p> <p>„Иди, Данко, лези!“ — тихо јој р |
| е веку видео тако лепу девојку, као што је Љубица лепа!{S} Њено витко вилинсно тело крунисано ј |
| аспим, нису ми празни, већ пуни као што је пуно срце моје.{S} Наравно, кад помислим чак на фери |
| не би ме могли горе намучити, него што је то било овако случајно.{S} Беше ми већ и онако немил |
| место за себе изабрати могао, него што је овај манастир.{S} Ова света тишина и самоћа тако ми |
| ужба њена већ постаде несносна, јер што је којим даном дуже тамо, тим су и деца раскалашнија; х |
| ећем случај, данас за њу дознао?{S} Зар је не би морао оставити опет тамо, где си је и нашао?{S |
| че да треба тамо да одеш.</p> <p>„А зар је био лечник код мене?“ — упитах је мало зачуђен.</p> |
| итах је мало зачуђен.</p> <p>„У Б—, јер је тамо добио сталну службу; мени би милије било, да је |
| иповедам штогод из детињства свога, јер је од Паје чула, да ми детињство беше врло бурно.{S} Ме |
| госпа на цело после подне пустила, јер је дан врло пријатан, па да иде кудгод у шетњу.{S} Но п |
| пише, да ми не може доћи у сватове, јер је мало оболео, па ми честита и жели ми свако добро.“</ |
| о Паја беше данас веома добре воље, јер је добио драго писмо од веренице своје, то поче с Љубиц |
| у новом стану моћи угодније живети, јер је од старога много удеснији: као што сам желео на крај |
| станице.</p> <p>— Добро ће му бити, јер је срећан човек, а срећним људима свуда иде добро! — ре |
| то пре у К— посетити, <pb n="32" /> јер је К— овом манастиру и онако близу, нема по добра сата. |
| атке наде и лепа будућности! што ми вас је моја млада машта створила у разним данима живота мог |
| м се и ја с постеље своје, ах! та данас је први дан после дуге несносне болести, да смем да ост |
| сестра опасно болесна тамо лежи и данас је већ по трећи пут поруком питала, јесам ли већ једном |
| t="subSection" /> <p>10/10</p> <p>Данас је Мита овамо стигао и одма к мени дошао, да ми каже, ш |
| t="subSection" /> <p>21/11</p> <p>Данас је Данки много боље, ах! како би ми велики камен са срц |
| it="subSection" /> <p>2/8</p> <p>„Данас је недеља!“ — То ми беше прва мисао, чим сам очи отвори |
| аву на мојим усколебаним грудима; а час је опет гледах, како јој венац главу краси и како је де |
| Новембра опет к себи узмем.{S} Ова вест је тако обрадова, да јој на мах од радости потекоше суз |
| p>Но ја јој сад не хтедох веровати, већ је стадох приморавати, да се закуне.</p> <p>„Кажи, тако |
| јер она се удаје за једног лечника; већ је прстенована и за десет до четрнаест данах биће јој с |
| век певајући.{S} Наше народне песме већ је све прочитала, а неке је и на памет научила, па њих |
| Треба да легнем, — рекох у себи — поноћ је, а ја сам и онако уморан, јер прошле ноћи не могах с |
| milestone unit="subSection" /> <p>Поноћ је већ давно превалила, а ја још не могу да склопим очи |
| milestone unit="subSection" /> <p>Поноћ је већ превалила, а ја не могу никако да спавам!...{S} |
| реч!..{S} Ти си та бела голубица, коју је голуб тако заволео, а тај сам голуб ја!{S} Љубице, ј |
| ао робија, а земља као тамница, на коју је сваки осуђен, да неко време препати.{S} Данка је сво |
| >Учитељ нас радосно прими и рече, да му је мило, што може да угости сирочад врлог претходника с |
| је велика жалост!{S} Сирота!{S} Већ му је била и девојку испросила, да га жени, па гле, место |
| облаци као и сузе у мојим очима!{S} Њу је све изневерило и умиљате тице и мирисно цвеће, као и |
| и на Данку.{S} Ах!{S} Сиротица!{S} И њу је санак савладао, јер сеђаше на столици поред моје пос |
| одушно, да има већ недељу дана, како су је из службе отпустили, јер не беше за њих, сувише је т |
| удновато зебе; но ипак где је зебња, ту је и нада...{S} Поздравите милостиву мајку вашу и рецит |
| е и памћење има добро и надам се, да ћу је за кратко време моћи извести на прави пут посматрања |
| ше, да сам је звао, да јој кажем, да ћу је сутра — прексутра к себи узети...{S} Не могох срцу д |
| отпуно оздравим и да радње нађем, то ћу је опет к себи узети. —</p> <milestone unit="subSection |
| гово!“...</p> <p>У таким мислима гледах је неколико тренутака оком пуним суза и срцем пуним бол |
| Кад ми је то све исприповедала, запитах је, мисли ли тамо остати још и ово неколико дана?</p> < |
| ћег поздрава.</p> <p>— А куда? — упитах је мало зачуђен.</p> <p>„У Б—, јер је тамо добио сталну |
| А зар је био лечник код мене?“ — упитах је мало зачуђен.</p> <p>— Био је; одма је са мном дошао |
| </p> <p>„Читате ли радо Бранка?“ упитах је гледајући јој лепе црне очи, које гледаху сасвим без |
| удима.</p> <p>„Шта је теби сад?“ упитах је зачуђен.</p> <p>„Ах, слатки брате!{S} Ја сам поред т |
| очинила.{S} Кад ми ово говораше, слушах је привидно мирно, а у мени се тако <pb n="156" /> силн |
| и погледам јој право у очи, као да бих је хтео запитати, да ли је баш збиља уверена, да ја нис |
| и ми велики камен са срца спао, кад бих је видео опет здраву и веселу!... — Питаше ме шта је с |
| пуним бола, па се онда сагох и пољубих је у чело и уста.</p> <p>Она тешко уздану, а дуге јој с |
| они само иду, па нека се веселе, за њих је тако веселе, а ја ћу остати дома, остаћу са својим д |
| почех од једа и чуда плакати, и хтедох је на послетку и тући.</p> <p>„Зар ја немам родитеља?“ |
| стром твојом, па ако воље узимаш, можеш је у свако доба посетити и видети.“ —</p> <p>— До душо |
| м собом рачунам! — Спољњи живот мој још је онакав исти, као што и пре беше, јадан и бедан, с је |
| лане становао.{S} У целом манастиру још је онако исто, као што беше и лане, с том разликом, што |
| м све лепше мнење имати о мени.</p> <p>„Је ли Паја још тамо?“</p> <p>— Заједно се кренусмо из К |
| као да ме за срце уједе.{S} Ја почех од једа и чуда плакати, и хтедох је на послетку и тући.</p |
| <pb n="17" /> се непрестано о путовању: један нам приповедаше, како га сваке године радосно доч |
| во се данас испунила на жалост моју!{S} Један ђак мој, који и онако беше у наукама слаб, а инач |
| {S} Ах, благи Боже! ово је много све за један дан!“</p> <p>И ја је загрлим оберучке, пољубим је |
| већ касно, и ја се морадох спустити на један хладни, мокри камен.{S} Глава ми клону, а чело ми |
| и ме светина и прегазила, да се не нађе један постарији човек, који беше на колима, те видев ме |
| >Тек што изиђох из собе, а к мени приђе један човек и рече ми, да је из К— и да га је послала г |
| и бриге ме море, јер ето данас ми дође један ђак мој, син једнога званичника, да ми се захвали |
| исно дрво мојих живих и лепих нада може један вихор из корена ишчупати, а за моје јаде и сузе, |
| .</p> <p>Кад је свануло, мени као да је један камен мање на срцу и ја одем одма у болницу, да в |
| ојој.{S} Код остале двојице замењује ме један друг мој, али ако ова болест и даље овако устраје |
| ко чути.{S} Једва мало кашње смилује се један голуб на њих и он их нарани и пољуби место њихови |
| се беше смркло, Данка ми дође и донесе један мали завежљај, мете га на сто и рече: „Знам Милив |
| онако тумачи срце њено?</p> <p>„Имаш и један леп поздрав, Миливоје!“ — рече ми сада прекинувши |
| рговачку ћерку, без које нисам могао ни један дан да будем; а управо нит сам онда знао, нити са |
| а се онда на једаред саже, узбра цветак један, који беше поред стазе, и тихо рече: „И’те Бога в |
| оделим, јер као да се цела зима слила у један дан, то се тешим, да ће и ови дани као и они тако |
| чена и спремљена; ствари своје све је у један завежљај завила и на сто метнула, па хтеде још да |
| и, као да би ми сва туга и све бриге на једанпут престале, кад бих од Љубице добио бар неколико |
| ми све, што могох рећи и срце ми се на једанпут тако стушти, да почех у очима сузе осећати.{S} |
| жаркога сунца.{S} О како ми сада би на једанпут опет мило, како ми цео свет поста опет тако кр |
| но небо.{S} Док ја тако лежах, чујем на једанпут неки разговор близу себе и дигнув главу спазим |
| е, што ја добро знам.{S} Али кад је већ једанпут видите, да не може ваша бити; за што онда сами |
| Но поред ове дивне милине спопаде ме у једанпут немила забуна, јер сва крв ми појури у лице, п |
| в свет увек празан и мртав!..</p> <p>На једарад се као из сна тргох, јер на манастирској кули п |
| у овај једини живот, у живот на земљи: једаред се само живи.{S} Па и тај једини живот преживет |
| рхташе, као да је грозница тресе.{S} На једаред подиже очи своје и хтеде ми нешто рећи, али јој |
| <p>Љубица слеже раменима, па се онда на једаред саже, узбра цветак један, који беше поред стазе |
| тицаше на моје боно срце, да се и ја на једаред заплаках горко...</p> <p>Кад се тако наплакасмо |
| изрече, мени би, као да ме из пакла на једаред у рај пренесоше, и моје цело биће не беше у том |
| „а међу тим и тебе удам,“ мени поста на једаред тако чудно око срца: беше ми, као да ми је сант |
| и даље говорити, али ми језик поста на једаред као олово тежак.</p> <p>И Љубици мора да у том |
| шлости својој, јер ми прошлост поста на једаред тако необично жива! —</p> <p>Данка се умири и с |
| љубим, волим свом душом својом: кад на једаред Паја, као из ведра неба да је пао, ступи преда |
| узрок томе машта моја, која постаде на једаред тако жива, да ми цео живот мој изиђе пред очи к |
| чем?..{S} Сви осећаји моји као да се на једаред из сна пробудише и ја стискох писмо на срце сво |
| ешко уздану, а дуге јој се трепавице на једаред раставише и њене плаве сетне очи падоше одма на |
| е у цркви дешаваше, у мени поче срце на једаред да плаче.{S} Сва прошлост моја бујно оживи, мој |
| ох хитно на поље, но ми ноге стадоше на једаред клецати, а у очима не могох суза задржати.{S} И |
| им мислима не знам ни сам, шта ми би на једаред?{S} За што почех плакати?{S} Моје цело тело ста |
| ног беху за мене тако чаробни, да ми на једаред неко усхићење, а уједно и нека туга обузе груди |
| с Данком изиђох у двориште, оживе ми на једаред све <pb n="73" /> детињство моје!{S} Ту још сиј |
| м животу?..{S} У тим мислима паде ми на једаред Данка на памет и мени би, као да се тргох из ка |
| p>Поглед овај очију њених потресе ми на једаред сву душу моју и мене обузе на мах тако чудно ос |
| аше, те од умора и нахладе почеше ми на једаред ноге да клецају, глава ме заболи и у њој ми поч |
| ао стреле кроз срце и моје око и уво на једаред полети к вратима, на којима Паја стајаше. „Не з |
| а као да је разумела поглед мој, јер на једаред скочи с места свога, приђе гласовиру, те свират |
| паху, те гледајући ову бездушну жену на једаред ми нестаде мог привидног мира: „Ви сте бештија! |
| мајко! шта ће то да значи?“ постадох на једаред брижан и тужан; јер и мени од неколико дана дес |
| сно место дивне среће моје...</p> <p>На једаред ме музика трже. „Знаш ли, Данко, каква је то пе |
| вена, тако нагло мењаше боју.</p> <p>На једаред као да ми ноге саме пођоше к њој, дођем до ње, |
| <p>Ја постадох овим марининим речима па једаред сасвим умирен, сасвим утешен; једино што имадос |
| ...{S} За мене ће све престати, јер ког једаред земља загрли у своја хладна недра, тај се више |
| гору, а мисли ми беху све црне: за што једаред не <pb n="154" /> учиним крај овом несретном жи |
| ми, да човек не живи стотину пута, већ једаред само, па за то при женидби и удадби не треба ни |
| ?..{S} Ах!{S} Кад бих се могао само још једаред с њоме састати, па да одемо на гроб оца свога, |
| беше тако нежно и дивно: „Слатки брате! једва те нађох!“</p> <p>— Од куд дође?{S} Како дође? — |
| тужну собу.</p> <p>„Еј јадниче!{S} Гле, једва би те могао познати!“ рече ми одма после краћег п |
| је не дадоше ми спавати скоро целу ноћ; једва пред зору смилова се сан на мене, те кад се из по |
| о њихово пиштање не хтеде нико чути.{S} Једва мало кашње смилује се један голуб на њих и он их |
| мо, а руке ми тако задрхташе, да сам га једва отпечатио. „Шта ће сад то да значи?“ мишљах у себ |
| да ми је отац у боју погинуо и да су га једва познати могли, тако је био нагрђен и осакаћен!... |
| лије наде и сву радост своју.{S} С тога једва чеках, да стигнем овамо, да се бар састанем с Дан |
| бејах; а очи ми беху тако пуне суза, да једва гледати могах...</p> <p>Данкина мисао не хтеде ми |
| ом небу вијаху се црни густи облаци, да једва могаше по гдекоја звезда тамо амо затрептати; а о |
| о сад у болести својој, и сад ми остаде једва још за четрнаест дана да живети можемо.{S} Од оно |
| их ноћи бејах тако уморен и слаб, да се једва држах на ногама, те с тога на скоро смести ме доб |
| е једно преко другог на своје боно срце једва дочеках час, да чујем од лечника, да је свака опа |
| о Љубица већ стајаше као запета пушка и једва чекаше, да почнем.{S} Ја почех читати:</p> <p>„Бе |
| проведох читав дан читањем и писањем и једва се пред вече опростих тесне собе своје.{S} Изишав |
| бици ни „збогом!“ Читав дан путовасмо и једва ноћу стигосмо у Т—, где одседосмо код учитеља <pb |
| /p> <p>— Вама! — рече тако тихо, да сам једва чути могао.</p> <p>„Па онда сте о мени и мислили, |
| <p>— Хвала! — рече ми тако тихо, да сам једва чути могао.</p> <p>„Оћете л’ се дуго овде бавити? |
| ипак нешто тешко, при свем том што сам једва чекао, да се преместим у нови стан, јер у старом |
| изнемогла, јер оком једва гледа и ногом једва корача... —</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| И она је већ сасвим изнемогла, јер оком једва гледа и ногом једва корача... —</p> <milestone un |
| јер што сирота уради за недељу дана, то једва да имамо два дана да живимо.{S} Но осим свега тог |
| оче ме чисто опијати, при свем том, што једва сам себи веровах, да је ова дивна и мени тако мил |
| <p>14/4</p> <p>Непрестано лежим и опет једва кад и кад могу да заспим, јер ми бриге не дају сп |
| tone unit="subSection" /> <p>5/9</p> <p>Једва дочеках, да прође подне, да се кренем у К— сунцу |
| р; али не могу ни тамо јер немам шта да једем, а камо ли да путујем?!..,</p> <milestone unit="s |
| у, што њеној нарави не годи, те се тако једи, а каткад и заплаче... —</p> <milestone unit="subS |
| ђен и осетљив, да ми требаше само једна једина реч, која би ме дирнути могла, па да одма у плач |
| већ увело жуто, и што се од свију тица једина сеница чује.</p> <p>Када сунце за брег зађе, уву |
| ду, једину радост моју?{S} Ах!{S} Ти си једина која ме још <pb n="162" /> везиваше за овај умор |
| че ми — „То је био ваљан момак, при том јединац у оца и мајке.{S} Погледајте му само мајку, как |
| пет — зар бих се могао Данке одрећи?{S} Једине сестре своје за којом сам толико пута сузе проли |
| ер ја до данас не чух за њу још ниједне једине речи.{S} Мислећи о њој чисто ме поче савест грис |
| ва, што могу својим назвати и она ми је једини темељ будућности моје!{S} Ах!{S} Да ми је при св |
| о за што бих од њега тајао?{S} Та он је једини, којег својим правим другом назвати могу, па так |
| а целом свету..{S} Суза и песма беху ми једини искрени другови моји, јер само они једини навек |
| дини искрени другови моји, јер само они једини навек знађаху како ми је...</p> <quote> <l>„Камо |
| ошћу...{S} Али сада верујем само у овај једини живот, у живот на земљи: једаред се само живи.{S |
| емљи: једаред се само живи.{S} Па и тај једини живот преживети у беди и несрећи, преживети без |
| че савест гристи, што још нисам ниједан једини корак учинио, како бих за њу <pb n="39" /> штого |
| њој је жао оставити оца и мајку, она је јединица, па ће они за њом плакати.</p> <p>Мене ове њен |
| а једаред сасвим умирен, сасвим утешен; једино што имадосмо још да свршимо, беше нам узајамна з |
| omnia mea mecum porto</foreign>“ Ах!{S} Једино место, куда бих отићи желео, то је манастир; али |
| ља и њених душмана.{S} Наш народ страда једино због ових последњих.{S} Па за то, брато, ако већ |
| Мени се одриче свако човечанско осећање једино за то, што сам сирома!{S} Ја не могу тебе да доб |
| е мисли моје и сви осећаји моји сада се једино Љубицом баве.{S} Оно, што у љубави мојој беше до |
| лим и овако и онако и најпосле тешим се једино тиме, што сам млад и здрав, па као такав могу се |
| , што ће ми моћи срцу живота дати, биће једино потуцање од гроба до гроба!...</p> <p>Док ја миш |
| е толико не могу напрезати; а они су ми једино уздање моје!“</p> <p>— Ја имам готових радова, п |
| едим, па ми је чисто мука! — рекох Мити једино због тога, да га не испитујем пред Данком.</p> < |
| , већ срећан посветити живот и рад свој једино општој ствари народа свога...{S} Лисно дрво моји |
| м сирома!{S} Ја не могу тебе да добијем једино за то, што сам сирома!..{S} О Љубице!{S} Да знад |
| главе избије, говорећи ми, да вас волим једино за то, што се ви знадосте претварати, као да ме |
| /> <p>9/8</p> <p>Данас бејах у К—, и то једино Љубице ради.{S} Мени се чини, као да ме је ова д |
| ипак ја се бојим за сестру своју, и то једино због тога што је баш код стрине, своје, која ник |
| јој није ништа рекао из зле намере, већ једино за то, што је воли.{S} Љубица прими ове речи одм |
| > <p>— хоћу, Данко, хоћу!{S} За тебе ћу једино да живим! —</p> <p>Данка ми радосна стиште руку, |
| S} Зар ћу и тебе да изгубим?{S} И тебе, једину наду, једину радост моју?{S} Ах!{S} Ти си једина |
| ебе да изгубим?{S} И тебе, једину наду, једину радост моју?{S} Ах!{S} Ти си једина која ме још |
| , које морам навек да скријем, јер моја једна суза изазове десет њених...{S} Сиротица!{S} По це |
| аборавим за горку садањост, и моје наде једна за другом остварују се пред очима мојим, као што |
| о. — Мало пре, него што ћемо лећи, дође једна жена матери мојој и рече јој, да ће се наши најду |
| едро плаво небо, а из ока мога тецијаше једна суза за другом...{S} У моме срцу поче се гложити |
| беше у том тренутку ништа друго, до ли једна мала — лирска песма!..{S} Од радости и милине <pb |
| сузе пресуду своју котрљајући се полако једна за другом по увелом лицу <pb n="102" /> моме; а м |
| о узбуђен и осетљив, да ми требаше само једна једина реч, која би ме дирнути могла, па да одма |
| .{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Да ти само једна моја суза на срце падне, твоје би срце од бола на |
| собу, где осим љубичине мајке беше још једна млада госпа, коју ми Паја представи као жену свој |
| ..{S} Како је природа сада са мном тако једнака!{S} Сва је тужна као и душа моја!{S} По њеном с |
| дође сестра овамо?“</p> <p>— Нађена је једне ноћи на улици под једном капијом, где се склонила |
| на коју ћу страну ватре да побегнем: с једне стране не смедох и не могох се мајци противити, а |
| кој опасности изложен, јер заклона ни с једне стране немам: мени се не би срце растужило, не би |
| унце сија; <pb n="122" /> да прелећеш с једне звезде на другу, па са сваке да гледаш на земљу, |
| их лепих црних очију појавише ми се још једне очи, као небо плаве, а као облак мутне, очи пуне |
| ца намесника, где долази у башту са још једним младим човеком и једном женском.{S} Ја се хтедох |
| n" /> <p>1/5</p> <p>Слажући јаде и наде једно преко другог на своје боно срце једва дочеках час |
| , али мени се чини, да сте се вас двоје једно у друго јако загледали?“</p> <p>— А шта јој мати |
| мре и голубићи полетив у свет изгубе се једно од другога.{S} Голуб би за голубицом навек тужно |
| њима, која ми писаше другови моји, беше једно и од моје Љибице.{S} Она ми пише;</p> <p>Драги Ми |
| {S} А остала деца, њих тројица мушких и једно девојче, вели веома су несташни, па хоће с њоме д |
| бесмо заједно, два сирочета, уживајући једно као и друго даре дана својих и надајући се лепшем |
| жном и топлом срцу народа свога, а тако једно срце ето је и ваше, и ја му чисто завидим, што у |
| колико тренутака сами.{S} Ми погледасмо једно у друго...</p> <p>„Љубице!“ — рекох јој тихо, да |
| ши се погледи сусретоше и ми погледасмо једно другом оштро у очи, и за тим настаде нема тишина |
| већ ни сам, како ми је, само знајући то једно, да ми добро није...{S} По плавом небу вијаху се |
| свету никог свога.{S} Овако бар има још једно биће на свету, у којем та иста крв тече, која и у |
| , јер беше најбољи од свију осталих.{S} Једног се морадох и сам одрећи, јер ми је попио пуно кр |
| у љубичине сватове, јер она се удаје за једног лечника; већ је прстенована и за десет до четрна |
| наест дана да живети можемо.{S} Од оног једног ђака не добијам ни толико, да бих могао бар стан |
| чух и за мајку своју, да лежи бона код једног рођака свога у И —.{S} Нашав брзо прилику одох т |
| 5</p> <p>Данас ми Данка нађе службу код једног трговца и сутра већ ступа у нови део живота свог |
| ма и пренебегавате ваше дужности све из једног узрока, који вас ни мало не правда.{S} Ви волите |
| цу, да видим, кога сарањују?{S} Запитам једног манастирлију, који стајаше пред вратима, ко је у |
| ма ходах зеленом гором, док не дођох до једног потока, старог познаника и пријатеља свога, који |
| , младог голуба и младу голубицу.{S} Но једног дана дочује мати голубица, да је убијен друг њен |
| .{S} Шћаше ми срце да прекипи, те за то једног вечера, кад с мајком својом сам у соби бејах, по |
| осећаја лећаху ми тамо амо као челице с једног цвета на други.</p> <p>„Љубице!{S} Слатка Љубице |
| одушан.</p> <p>Разговор нам прелажаше с једног предмета на други, и ту чујем, да ће љубичини св |
| дањих осећаја, мени сузе теку!..</p> <p>Једног јутра седећи ја и Марина сами пред нашом школом |
| ер ето данас ми дође један ђак мој, син једнога званичника, да ми се захвали на труду моме и да |
| бог тога, што много пута гладовасмо.{S} Једном приликом при чаши вина, — не знам, како започесм |
| о смо бедни!{S} Но само да оздравиш, да једном оздравиш, па ће онда бити опет све добро! —</p> |
| да ће <pb n="85" /> сва патња и невоља једном престати и да ће наступити красније и слађе доба |
| много чуо, да бих могао седети мирно на једном месту; мени треба слободе, мени треба самоће.{S} |
| Госпа му се некуд одселила, и то још са једном девојком, а куда, то вам не знам рећи. —</p> <p> |
| срце у садањости вене и вене?{S} И кад једном увене, на што онда наде, те лепе и слатко наде?! |
| <p>— Нађена је једне ноћи на улици под једном капијом, где се склонила од ветра и кише, па там |
| ми рече, да те нађоше ноћу на улици под једном капијом да спаваш?“</p> <p>— Јесте! — рече ми те |
| очнем.{S} Ја почех читати:</p> <p>„Беше једном голуб и голубица и они живљаху неко време мирно |
| у башту са још једним младим човеком и једном женском.{S} Ја се хтедох у први мах да сакријем, |
| ље ваљда кад тад престати, те ће и мени једном сунце среће синути!{S} О кад бих још сестру свој |
| бро, да ти је тешко; али ослони се и ти једном на мене!{S} Ја сам здрава, ако ниси ти!“</p> <pb |
| већих брига, већ водим бригу о обичном једном писму, које не ће можда ни пет шест редака имати |
| pb n="55" /> опет срећан и весео.{S} Но једном паде њему на ум кобна мисао, шта ће радити, ако |
| је!{S} Ах!{S} Да ми је при свем том бар једном да оздравим и да се опростим ове несносне постељ |
| и, као што и пре беше, јадан и бедан, с једном разликом, да нисам више сам, већ имам поред мене |
| трећи пут поруком питала, јесам ли већ једном дошао?{S} Чим ово чух, почех на мах дрхтати, јер |
| јах тако са свим смрти жељан! — </p> <p>Једном ми дође Марина сасвим невесела и предлагаше ми, |
| време седећи поред постеље њене.</p> <p>Једном дође у школу свештеник, који нам катихета беше и |
| ако тужан летећи даље по своту наиђе на једну белу прелепу голубицу, и он њу заволи свим срцем |
| аде своје сетне плаве очи бацити час на једну, час на другу страну, не знајући, где ће поглед д |
| и да ме глава боли, седох крај пута под једну тополу и дуго, дуго гледах око себе, а очи ми бех |
| се преварио!...{S} Добиће подземни црви једну <pb n="164" /> лешину више, а ти мој добри роде, |
| ти или за Данку или за Љубицу, оставити једну или другу!..{S} Данки треба брзе помоћи, но да њо |
| ји већ напред одаваше мисли моје: „Знам једну гатку, која нема свршетка.{S} Покушајте ви, да је |
| му тада живих родитеља својих, имао сам једну другарицу, своју сусеткињу, трговачку ћерку, без |
| ута коракнуо, спазим са оцем намесником једну девојку, сиромашки обучену, која тужним погледом |
| ј.{S} Мени је сестра све и сва, њу само једну имам <pb n="46" /> и мени се чини, као да у њој и |
| је ја овако преклињао, да ми рекне бар једну реч, она сва узбуђена стајаше као нема гледајући |
| да будем миран — Но ипак реците ми бар једну реч! —</p> <p>„А шта бих вам рекла?“ — прошапће о |
| ја те обожавам!..{S} Реци и ти мени бар једну реч, реци, Љубице!{S} Заклињем те свим на свету!. |
| /p> <p>„Љубице, сунце моје!{S} Реци бар једну реч!..{S} Ти си та бела голубица, коју је голуб т |
| етати...</p> <p>Надзиратељка ме уведе у једну повећу собу, у којој беху неколико постеља с боле |
| кад су ми се све жеље и наде спајале у једну мисао, у мисао: венац на крсту од милог рода свог |
| .{S} Хтедох јој и даље говорити, али ми језик поста на једаред као олово тежак.</p> <p>И Љубици |
| ме воли, — мишљах — а то ми је најбоље јемство, да је не ћу изгубити.{S} Гледаћу да што више н |
| ба никад пропуштати онаке прилике, које јемче за сваку угодност, а таком приликом називаше он м |
| — упитах је мало зачуђен.</p> <p>„У Б—, јер је тамо добио сталну службу; мени би милије било, д |
| пролетно доба.{S} Да!{S} Пролетно доба, јер ће Љубица бити моја и њене очи биће ми пролетно сун |
| с њиме имађаше на мене великог уплива, јер он ми је у многом чему мисли рашчистио и осећаје уз |
| ше. — При поласку узеде неколико књига, јер вели, кад досле, хоће да чита.</p> <pb n="112" /> < |
| а човек не може бити без икаквих брига, јер ако их нема, он их сам створи само за то, да их <pb |
| м приповедам штогод из детињства свога, јер је од Паје чула, да ми детињство беше врло бурно.{S |
| хови силни су и после смрти тела свога, јер и после још споменом својим утичу на судбину потоње |
| у провести ове ферије код стрица свога, јер ми је тако писао у последњем писму своме, почем већ |
| ка реч тешка клетва на мене несретнога, јер ја да не одох Љубици, не би тога ничег било.</p> <p |
| о и знао сам, да ће пролити много суза, јер ће јој живот бити горак.{S} Приповедајући јаде свој |
| ни ова молба не беше баш најпријатнија, јер ја хтедох ово неколико часова поред Љубице весело п |
| м, да ћу бити дуга <pb n="127" /> века, јер у мени има неки тајни осећај, који ми навек вели, д |
| <pb n="95" /> се, да би много плакала, јер си још млада и неука, а пут живота је многобројан, |
| тица!{S} И она је већ сасвим изнемогла, јер оком једва гледа и ногом једва корача... —</p> <mil |
| Кад ми је ступила у собу, беше весела, јер она по свој прилици мишљаше, да сам је звао, да јој |
| е бејах обрадовала, кад сам га спазила, јер га већ давно нисам видела; но он чим дође спрам мен |
| оје, која је за њим много суза пролила, јер она је другима радила, па је њега школовала; а кад |
| у радост, коју сам тамо тугом заменила, јер док бејах код тебе, мени беше тако добро и ја бејах |
| а је госпа на цело после подне пустила, јер је дан врло пријатан, па да иде кудгод у шетњу.{S} |
| ко мирне ноћи, као што беше ова прошла, јер надојен милином љубичиног поздрава заспах као дојен |
| је! — рече ми Љубица сасвим усколебана, јер моје речи као да је посве потресоше: — Оставимо то |
| беше у први <pb n="134" /> мах угодна, јер се радовах, што нисам отишао у манастир, те се ниса |
| ох старој госпи тргнувши се као из сна, јер бејах јако расејан.</p> <pb n="51" /> <p>— „А за шт |
| а јој служба њена већ постаде несносна, јер што је којим даном дуже тамо, тим су и деца раскала |
| не спопаде ме у једанпут немила забуна, јер сва крв ми појури у лице, пред очима ми стаде нешто |
| мо у неизвесности и злој слутњи ствара, јер ја до данас не чух за њу још ниједне једине речи.{S |
| сиротицу, би спрам мене била још гора, јер бих у очима њеним био још мањи, него што бејах до с |
| ми увећаваше тугу срца и досаду живота, јер ја се враћах с гробља, на којем сам сахранио најмил |
| моје, већ сваког чистог и доброг срца, јер такве браће има <pb n="98" /> данас све ређе.{S} Он |
| да у том тренутку беше чудно око срца, јер беше у исти мах скоро бледа и црвена, тако нагло ме |
| Данка хтеде да идемо и на мајчин гроб, јер она сирота и не знађаше, где нам је мајка сарањена, |
| световати, да трпи, кад друкчије ни]е, јер трпен — спасен, и да се бољој будућности нада, која |
| писмо, он га позива у љубичине сватове, јер она се удаје за једног лечника; већ је прстенована |
| ми пише, да ми не може доћи у сватове, јер је мало оболео, па ми честита и жели ми свако добро |
| аздраганих певачица...{S} Данка устаде, јер не <pb n="117" /> могаше више да седи очарана лепот |
| лечнику казала, да ћеш ти остати овде, јер и он ми рече да треба тамо да одеш.</p> <p>„А зар ј |
| !{S} И она би требала срећнија да буде, јер ни боље душе, ни хуђег живота!{S} Докле друге деве |
| место постајаше све милије и чаробније, јер кад ми поветарац зашушти у зеленом лишћу, мени се ч |
| ешио сам се, да јој отворим срце своје, јер живети овако — не могу више, та ја немам мира ни да |
| живо осећати велику силу љубави своје, јер срцу ми би, као да се залеђава!..{S} О моје слатке |
| дана, можда и у своје душевно здравље, јер мени беше тешко сам себи да верујем, да на њеним ле |
| >Како Паја беше данас веома добре воље, јер је добио драго писмо од веренице своје, то поче с Љ |
| госпа изиђе из собе и нас остави саме, јер се могох с Љубицом одма слободније разговарати.</p> |
| м њега беше Љубица главно лице за мене, јер кад јој погледим у њене црне очи, то бих одма у гру |
| латка Данко!{S} Седи још мало код мене, јер мене боли срце, што се <pb n="107" /> с тобом раста |
| се и од тешке туге и од велике милине, јер у колико ме сада срце заболело, што сам је онако ос |
| и!..“ Моје срце шћаше од бола да пукне, јер ја у њој не гледах моју драгу другарицу, већ гледах |
| , ипак беху ми ове речи љуте и страшне, јер ми изнеше пред очи кукавно и очајно стање моје.{S} |
| уги стан, гдегод иза вароши близу горе, јер овај ми поста тако несносан и црн, да су ми у њему |
| још увек болан.{S} Па и бриге ме море, јер ето данас ми дође један ђак мој, син једнога званич |
| писмо добити; овако бојим се, бојим се, јер ми срце непрестано зебе, а десно ми око непрестано |
| сам већ мислио, да се вас двоје волите, јер што сам опазио на Љубици, то сам опазио ето и на те |
| ваше, из којег видех, да ме још волите, јер то вам се види из сваке речи ваше, а уверена сам, д |
| сте?{S} Ах!{S} Ово немојте!{S} Немојте, јер моје срце не ће моћи без вас да живи!... — Више се |
| вашег рекосте и мене лепо поздрависте, јер и мати ми мораде признати, да сте племенити и досто |
| штва; но када видех, да то није могуће, јер ме веће опазише и управо се к мени упутише, тад мир |
| срећан био!{S} Но то је мени немогуће, јер моји јади успавани су дотле само, док и ја спавам, |
| н.“</p> <p>Ове ме речи јако обрадоваше, јер ми поткрепише наде, да ће љубичина мати с временом |
| е траже: но се опет онако исто враћаше, јер ниједна не могаше нигде ничега наћи, што би ми могл |
| , при свем том, што ништа ново не беше, јер то сам видео до сад у животу своме већ толико пута |
| пружити руку своју.{S} Па тако и беше, јер добрих људи има свуд на свету. — Одатле до манастир |
| отрже ми се тешки уздах из боних груди, јер ми паде црна мисао на памет: куда ћу сад?{S} На кој |
| у толико ми опет дан поста неугоднији, јер зебња моја, да ће ме и од ова два ђака који оставит |
| ма беху ми једини искрени другови моји, јер само они једини навек знађаху како ми је...</p> <qu |
| у дана, како су је из службе отпустили, јер не беше за њих, сувише је тврдоглава, па и лења, а |
| тисци овога састанка не беху ми угодни, јер сви ми изгледаху више зачуђени него обрадовани, нар |
| он указује благодарност своју на мени, јер ме помаже, да се школовати могу. —</p> <p>Моје је с |
| о се моје мајке тиче, то оставите мени, јер на мене се можете ослонити, а ја ћу вас после извес |
| {S} Не дао Бог, да ми се слутња испуни, јер шта би ми онда радила моја јадна Данка?{S} Ја је не |
| >Моје се црне слутње почеше испуњавати, јер се ђаци већином већ разиђоше, а ја још не знам, шта |
| еле прошле ноћи не могах мирно спавати, јер сањах непрестано неке страшне чудновате снове; но к |
| /p> <p>Сву прошлу ноћ не могах спавати, јер ме била обузела туга и брига за јадном мојом Данком |
| се морам још неколико дана собе држати, јер сам сувише <pb n="101" /> слаб, као што сам се одма |
| заслугу не могу такође много рачунати, јер што сирота уради за недељу дана, то једва да имамо |
| одморим, но где морадох одма и заспати, јер ја и не знам, како сам амо доспела!</p> <p>Док ми Д |
| дрво мојих лепих нада хоће процветати, јер ће у мом животу наступити пролетно доба.{S} Да!{S} |
| ост и немилост, што ће нас горко стати, јер то је то исто, што и просјак бити.{S} А да радити н |
| уздисај...{S} За мене ће све престати, јер ког једаред земља загрли у своја хладна недра, тај |
| ?{S} Чим ово чух, почех на мах дрхтати, јер страх ми се помеша са тугом мојом: „Зар се све зло |
| ћу у новом стану моћи угодније живети, јер је од старога много удеснији: као што сам желео на |
| строшио, кад је не бих могао ни видети, јер у Б— не бих имао од куда ићи.{S} Но кашње ипак паде |
| Од стрине не би је за цело могао узети, јер кад би је од ње узео, куд би онда?“ —</p> <p>И ако |
| онако, као што бих могао само пожелети, јер и Паја беше код куће, а он је човек, с којим се мог |
| ироче, знам, да не ћеш од глади умрети, јер добра рука ако коме штогод даје, она прво сирочету |
| ске станице.</p> <p>— Добро ће му бити, јер је срећан човек, а срећним људима свуда иде добро! |
| ипак жао, што морам баш овог изгубити, јер беше најбољи од свију осталих.{S} Једног се морадох |
| S} Ја сам дужна и морам за тебе радити, јер и ти си доста за мене радио.{S} Ах!{S} Кад помислим |
| Миливоје!{S} Ниси требао тако урадити, јер ти беше у нашем дому навек добро дошао, па те незна |
| е тешко?“ — почех јој страсно говорити, јер се бејах сасвим упео, да је морам опет за себе задо |
| ве одважити, могу све непогоде сносити, јер сам се на патњу и невољу и онако веће навикнуо.{S} |
| а бих морао и сам којег ђака напустити, јер све их не ћу моћи више држати, то ми је ипак жао, ш |
| овим калуђерима свакако ћу мало опћити, јер су ми људи немили; још отац намесник чини ми се, да |
| S} У мени поче срце да пева од радости, јер данас ми беше могуће посетити сунце своје.{S} Брзо |
| ње, у толико ми опет певаше од радости, јер она ме заиста искрено <pb n="78" /> воли... „Ослони |
| на труду моме и да се са мном опрости, јер му се отац с породицом одавде сели.{S} Истина, да б |
| тешећи ме, да се немам за што бринути, јер она ће сада за мене да ради, као што сам до сад ја |
| лих.{S} Једног се морадох и сам одрећи, јер ми је попио пуно крви и доста допринео болести мојо |
| } У осталом надам се, да ће и то проћи, јер само да потпуно оздравим и да радње нађем, то ћу је |
| анко!{S} Мени пуца срце тебе гледајући, јер видим како смо бедни!{S} Но само да оздравиш, да је |
| цати, као да би хтео на поље да искочи, јер не могаше више да сноси загушљиве <pb n="22" /> јад |
| говао, он ми се распада, он ми се руши, јер у њему нестаје сунца, нестаје живота!...</p> <p>И о |
| {S} Но свему овом учини сада Паја крај, јер и он приђе Љубици и ухватив је за руку рече јој мол |
| да се мало забавим у прошлости својој, јер ми прошлост поста на једаред тако необично жива! —< |
| ој жртвовала <pb n="13" /> деци својој, јер патећи се с малом Данком при страшном појаву, који |
| И Љубица као да је разумела поглед мој, јер на једаред скочи с места свога, приђе гласовиру, те |
| моја била!{S} Тада би био цео свет мој, јер би цео свет носио у грудима својим!..{S} Но ти ме в |
| е празно, ах! ја нисам несрећан, нисам, јер не стојим више сам самцит на свету!... -</p> <miles |
| лођо надзиратељка и замоли ме, да одем, јер у то доба треба да су болесници сами.{S} Тешким срц |
| ми надзиратељка, да сутра зацело дођем, јер се лечник <pb n="161" /> изразио, ако сутрање болов |
| м да је боље, него да вам усмено кажем, јер овако ћете се моћи боље предомислити, па ћете ми мо |
| S} Ја се хтедох у први мах да сакријем, јер у томе часу не осећах ни мало потребу странога друш |
| лете сузе, које морам навек да скријем, јер моја једна суза изазове десет њених...{S} Сиротица! |
| смем у њих да гледам, смем да их љубим, јер ти ме волиш!“</p> <p>Ја бејах у загрљају Љубице сво |
| да и ја у гроб легнем, имаћу да живим, јер сам добио своју народну помоћ.{S} Да, народну помоћ |
| ад почех молити бога да што дуже живим, јер само тако могао бих задовољити жеље своје, да будем |
| још премишљам?{S} За животом не жалим, јер ми се више не мили живети; а смрти се не бојим, на |
| гу <pb n="87" /> дан од дана да оделим, јер као да се цела зима слила у један дан, то се тешим, |
| сећајући се сваки задовољним и срећним, јер знају, како је слатко лити радосне сузе на грудима |
| и опет једва кад и кад могу да заспим, јер ми бриге не дају спавати.{S} Данас по подне малакса |
| ј, ако не ћу сам себе да мучим и морим, јер мени је без ње све празно и мртво, па и сам сам себ |
| о, па сам намислио, да се мало свратим, јер ово ми је место на срцу остало.{S} Како су они ову |
| о тој ствари у сваком друштву и ћутим, јер код мене је „<foreign xml:lang="la">omnia mea mecum |
| као и тиран да је свуда и оком и ногом, јер чим <pb n="100" /> се мало уклони, одма иде све као |
| —- рекох прочитавши писмо сузним оком, јер ми срце хтеде да прекипи од слатке изненадне среће. |
| , ни кише, ни блата; тамо је навек дан, јер тамо навек сунце сија; <pb n="122" /> да прелећеш с |
| би — поноћ је, а ја сам и онако уморан, јер прошле ноћи не могах спавати, па треба сад да спава |
| два чекао, да се преместим у нови стан, јер у старом сам живео више у тузи него у радости.{S} А |
| тако бедан и свакој опасности изложен, јер заклона ни с једне стране немам: мени се не би срце |
| ; данашњи дан дакле ми је већ изгубљен, јер не ћу моћи пред свима рећи, за што сам дошао; па он |
| S} Сиротица!{S} И њу је санак савладао, јер сеђаше на столици поред моје постеље, а лепу главу |
| је хтеде упитати, навек би се уздржао, јер голубица беше спрам њега навек тако добра и навек г |
| це, а боље бих урадио, да нисам отишао, јер ми не би моје несретно срце тако раздирали...</p> < |
| што ће твоја мати да добије опет право, јер морам сам да увидим, да сам нико и ништа, за каквог |
| ушкарају, нек чине самном што им драго, јер ја тако и тако већ морам умрети, а тим својим делом |
| рзо прође.{S} Но није најпосле ни чудо, јер навек имам да радим; а кад не радим, онда опет мисл |
| труда, док сам с овом гатком готов био, јер још одма у почетку поче ми лице горети и штогод беј |
| илије било, да је није никако ни добио, јер нас онда бар не би остављао!“ одговори Љубица.</p> |
| живим људима и само бих сам себе мучио, јер кад би они почели да певају, тад бих ја морао да пл |
| и полазећи.</p> <p>— Оздравићу за цело, јер си ми донео <pb n="99" /> лепе вести! — рекох му са |
| анка!{S} Данас јој беше опет веома зло, јер читав дан проведе у великој ватри и таким мукама, к |
| брзо оставио, у толико ми је опет мило, јер дођох овамо први од свију ђака, те тако бејах у ста |
| p> <p>„Реци ми, Данко, како дође овамо, јер надзиратељка ми рече, да те нађоше ноћу на улици по |
| </p> <p>— Хајдемо мало да се проходамо, јер ја цели дан седим, па ми је чисто мука! — рекох Мит |
| лепе вести! — рекох му сасвим поуздано, јер мени срце тако говораше.{S} Не знам, да ли ме срце |
| е брзо пролази, што је сасвим природно, јер и она не престано ил’ учи ил’ ради, а ово последње |
| Али како ћемо?“ упитах Марину снуждено, јер сад ми тек први пут <pb n="120" /> дође та мисао на |
| , које ми сада изгледаше ружно и тужно, јер у њему не беше разнобојног и мирисног цвећа, већ ко |
| его до сад, оно ипак мирно и задовољно, јер моје срце било би навек умирено и утешено, кад год |
| иваше све жешћа: срце ми поста жалосно, јер у машти својој често гледах сестру своју остављену |
| ј беше до сад празно, сад је лепо пуно, јер у тој негдањој празнини стоје сада два лепа црна ок |
| па ипак стајах пред њом као какав кип, јер ми изгледаше као каква силна богиња, која је кадра |
| да крајем овог месеца одем у манастир, јер ћу онда имати нешто мало новаца, па да видим Љубицу |
| ми, да се више не молимо Богу за смрт, јер њој је жао оставити оца и мајку, она је јединица, п |
| ти. — Одобри ми, брате! ту намеру моју, јер друга нам лека нема, ако не ћемо да се ослонимо на |
| Као мало дете радовах се овом састанку, јер ја бејах жељан човека, с којим би се могао разговор |
| уверио, чим сам ступио ногом на земљу, јер чисто не могу и не умем да идем.{S} За то седох код |
| где на срећу своју затечем Љубицу саму, јер мати јој беше већ у цркви.</p> <p>„Госпојице!{S} Из |
| посве потресоше: — Оставимо то времену, јер и оно ће много штошта излечити! —</p> <p>„Да остави |
| мо, да нам не да довршити седму годину, јер ми оћемо да будемо његови анђели! —</p> <p>Ја поста |
| а постанеш анђео божији — питах Марину, јер ја већ бејах себи увртио у главу, да морам бити анђ |
| амери; а поздравих Пају и његову госпу, јер они не беху дома, ваљда за то, да се са мном не сас |
| и газдарица, да што пре одем у болницу, јер ми сестра опасно болесна тамо лежи и данас је већ п |
| мо их тешити, казаћемо им, да не плачу, јер нама је добро!“</p> <p>— Али мени је тешко, да их о |
| </p> <p>На једарад се као из сна тргох, јер на манастирској кули поче избијати поноћ.{S} Треба |
| да јој будем не само брат, већ и отац, јер она никог, никог нема!..{S} Но то тешко расположење |
| сузе ми теку.{S} Теците сузе! теците!.. јер ће ми срцу лакше бити. —</p> <p>Моја прва љубав беш |
| родитељима својим, у толико и добисте: јер да су вам родитељи живи, ви бисте уживали љубав њих |
| лено стабло мојих лепих и слатких нада; јер кад помислим, шта ме чека, то ми је онда пред очима |
| да иде у коју добру породицу, да служи; јер и мени се чини, да ћемо се тим начином много савесн |
| к су ме од те душевне болести излечили; јер кад сам постељу напустио, често бих одлазио на гроб |
| и, колико с тога, што ћу без њега бити; јер сам се на њега већ тако навикла, да бих хтела, да с |
| ети увидети, да не могу више ваша бити; јер пре него што сам тај корак учинила, ја сам много на |
| ту света и сладост живота уживати моћи; јер од како сам болестан, никад ми нада не загрејаваше |
| ме састанем и да јој се усмено најадам; јер ово моје дуго одсуство може имати на њу рђавог утис |
| е трудио, да те мисли растерам читањем; јер што бих се ја већма упињао, да мислим о каквом друг |
| о узвисим над обичним туговањем својим; јер овде не може човек збиља ништа друго радити, већ са |
| и?“ постадох на једаред брижан и тужан; јер и мени од неколико дана десно око непрестано игра.{ |
| их што пре у К— посетити, <pb n="32" /> јер је К— овом манастиру и онако близу, нема по добра с |
| ино!{S} Кажи, хоћеш умрети?{S} Кажи!{S} Јер иначе- - -“</p> <p>И ја већ стискох песницу.</p> <p |
| смрти.</p> <p>— Онда ћу и ја умрети!{S} Јер кад ти умреш, не ћу ни ја да живим!{S} Кад ти поста |
| мој цвећем окитио?{S} Нико!{S} Нико!{S} Јер <pb n="28" /> ја никог немам!{S} Пустој заборавност |
| овала.</p> <p>„Немој плакати, Данко!{S} Јер свака твоја суза пада на моје срце!“</p> <p>Ја је п |
| ити, мора! — рече озбиљно стара госпа — јер ваљда није провео толико година у школи за то, да с |
| ркву и стадох јој све редом приповедати јер она се ничега не сећаше.{S} Она сузним оком гледаше |
| ео, то је манастир; али не могу ни тамо јер немам шта да једем, а камо ли да путујем?!..,</p> < |
| <p>Његова смрт беше за мене велики удар јер у њему као да изгубих половину срца свога...{S} Ах! |
| којну мајку своју, да пошље по Марину, „јер ја тако волим, кад је она поред мене!“ А је ли она |
| „Иди, Данко, лези!“ — тихо јој рекох — „јер ти си ноћас мало спавала.“</p> <p>Она ми не рече ни |
| нас је већ по трећи пут поруком питала, јесам ли већ једном дошао?{S} Чим ово чух, почех на мах |
| или, кад сте ово цвеће брали?“</p> <p>— Јесам! — рече смешећи се и погледа ме некако збуњено, а |
| добисте моје последње писмо?“</p> <p>— Јесам! — рече гледајући ме сетно својим лепим оком.</p> |
| часте усне и ведро бело чело, сумњајући јесам ли ја кадгод то красно лице збиља љубио? — — И у |
| 52_C1.3"> <head>У Г—.{S} 14/9</head> <p>Јесам ли могао другчије и боље урадити, него што сам ур |
| Моје душевно стање беше још и сада као јесење мутно небо.{S} Док ја тако лежах, чујем на један |
| ма својим!..{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Јеси ли ти анђео, којег ми Вишњи посла, да усрећиш и мо |
| обро било, кад си се толико задржао!{S} Јеси ли био код Љубице? —</p> <p>— „Био сам.“ — рече и |
| под једном капијом да спаваш?“</p> <p>— Јесте! — рече ми тешко уздишући <pb n="158" /> — Мене о |
| ољану, да тамо седнем, да тамо плачем и јецам, да се тамо на живот жалим!..{S} Кад сам из варош |
| Моје цело тело стаде се трести од горка јецања...</p> <p>Да ли је узрок томе машта моја, која п |
| узмем.{S} Ова вест је тако обрадова, да јој на мах од радости потекоше сузе...{S} О моји слатки |
| 16/10</p> <p>Данас ми се тужи Данка, да јој служба њена већ постаде несносна, јер што је којим |
| осећање, а при том би још говорила, да јој не требају никакве слуге у породицу.{S} Па и Паја м |
| , која беше од радости тако дирнута, да јој сузе потекоше.</p> <p>„То је лепо, Миливоје, што си |
| ватив је за руку рече јој молећи је, да јој није ништа рекао из зле намере, већ једино за то, ш |
| ако бедна, па што ми је још најгоре, да јој баш ја ту беду морам да стварам...</p> <p>У таким м |
| ити за његову смрт, ваљда бојећи се, да јој не дођем и ја на врат.{S} Па како је стрина с њоме |
| ицом будем на само.{S} Решио сам се, да јој отворим срце своје, јер живети овако — не могу више |
| лачући преклиње, да је узмем к себи, да јој будем не само брат, већ и отац, јер она никог, нико |
| стара госпа и поче ме тако гледати, да јој могох из очију прочитати, да сумња у истину речи св |
| срце да зебе...{S} С тога намислим, да јој одма пишем.{S} Писмо сам завршио овим речима:</p> < |
| о стање себе самога, како сам бедан, да јој ни у чем помоћи не могу, а лик покојног стрица мога |
| вој прилици мишљаше, да сам је звао, да јој кажем, да ћу је сутра — прексутра к себи узети...{S |
| мени, који сам се толико заустезао, да јој пружим руку своју, кад она беше у највећој невољи!. |
| одох на данкин гроб и понесох венац, да јој накитим крст.{S} Ја кад умрем, мој крст не ће имати |
| ти пријатељи. —</p> <p>Пријатељи?{S} Да јој будем пријатељ?{S} Како ми је та реч сада хладна и |
| она има још живог брата, па не треба да јој крст буде без венца. — Стојећи код њеног гроба изла |
| адо провео цео век свој поред ње, па да јој тако непрестано у очи гледам...</p> <pb n="53" /> < |
| оставим овде саму у туђем свету, па да јој искрено не кажем, куда идем и за што идем?{S} У кра |
| стиснем на усколебане груди своје и да јој обаспем пољупцима, те лепе црне очи: па ипак стајах |
| у манастир, да се с њоме састанем и да јој се усмено најадам; јер ово моје дуго одсуство може |
| не знадох, шта ли да мислим, шта ли да јој кажем?</p> <p>„Шта ћутиш, брате? — говораше ми Данк |
| анка ово приповедаше, мени беше, као да јој свака реч тешка клетва на мене несретнога, јер ја д |
| , а образи јој беху тако румени, као да јој се сва крв у лице слегла: „Дођите сутра, па ћемо се |
| ићи, позове мене, да идем с њоме.{S} Ја јој се позиву драговољно одзовем и одосмо далеко од зал |
| у своју, где сама забринута седи.{S} Ја јој почех приповедати, како смо се играли рата, како см |
| о да се земља пода мном проваљује, и ја јој полако, но очајно викнем: „Госпојице!{S} Ваљда ме н |
| b n="58" /> пођоше ми сузе на очи, и ја јој срећан весело рекох: „Љубице, ти си моја!“</p> <p>— |
| з мојих груди отрже се тешки уздах и ја јој обвијем обе руке око врата, па дуго укоченим оком г |
| арина и поче опет плакати.</p> <p>Но ја јој сад не хтедох веровати, већ је стадох приморавати, |
| нај, који је у глави сирома.“</p> <p>Ја јој не знадох на ове речи ништа одговорити, већ се насм |
| како се преселише у варошицу М—, додија јој невоља тако, да <pb n="67" /> је већ била наумила, |
| ила, најбоље говораше бистра суза, која јој на дугим, плавим трепавицама мирно трепташе. — При |
| јаше као нема гледајући у земљу, а рука јој у мојој руци непрестано дрхташе, као да је грозница |
| т ока моје се руке обавише око ње, лепа јој глава клону на моје груди: ми се загрлисмо...</p> < |
| ичког живота свога.{S} Господар и госпа јој добре су душе, како их до сад бар познаје; но најст |
| у друго јако загледали?“</p> <p>— А шта јој мати рече за мене? — упитах га, који ми управо у оч |
| ?...{S} Ја је задовољно гледах и с лица јој могах читати, да је радосна и весела, при свем том, |
| оворити.{S} А и за што би говорила, кад јој лице и онако тумачи срце њено?</p> <p>„Имаш и један |
| има радила, па је њега школовала; а кад јој он издану, не имађаше више за кога да ради, па ни з |
| еше Љубица главно лице за мене, јер кад јој погледим у њене црне очи, то бих одма у грудима сво |
| она набрано цвеће мени пружи, а поглед јој беше безбрижан и весео као у малог детета.{S} Дирну |
| и уста.</p> <p>Она тешко уздану, а дуге јој се трепавице на једаред раставише и њене плаве сетн |
| “ — рече, па ме загрли и пољуби, а сузе јој ударише као летња бујна киша... —</p> <milestone un |
| црне велике очи пуне жара и чара, које јој румено лице тако дивно украшаваху, да није у стању |
| м, а плаве очи беху јој затворене, усне јој беху још румене, па као да ми тихо зборе: „Ја сам в |
| ице!{S} Драга Љубице!“ — одважих се, те јој рекох усколебаним гласом — „Буди моја!{S} Поврати с |
| можда наговорила на то матер своју, те јој одма пустим руку, а сва крв у мени као да се поче з |
| оздрав’те је!{S} Поздрав’те је и реците јој, да Миливој живи и још ће да живи, за њу ће да живи |
| оздравите милостиву мајку вашу и реците јој, да бих био најбедније створење на целом свету, кад |
| о сам, да ће пролити много суза, јер ће јој живот бити горак.{S} Приповедајући јаде своје држаш |
| вана и за десет до четрнаест данах биће јој сватови.</p> <p>Благи Боже!{S} Што ме ниси пре гром |
| орих очи, сеђаше Данка поред мене, лице јој беше бледо, а очи јој беху црвене и пуне суза.{S} Ч |
| ћи, дође једна жена матери мојој и рече јој, да ће се наши најдуже сутра у зору с непријатељем |
| приђе Љубици и ухватив је за руку рече јој молећи је, да јој није ништа рекао из зле намере, в |
| и не хтеде да открије тугу своју; лакше јој беше, да је сноси сама.{S} С тога ја безбрижан одох |
| шапће оборивши своје црне очи, а образи јој беху тако румени, као да јој се сва крв у лице слег |
| но мишљаше, за кога да је уда?{S} Да ли јој бејах тада ја у глави?{S} Ја, који сам већ пред очи |
| же очи своје и хтеде ми нешто рећи, али јој усне задрхташе и она окрете главу, <pb n="57" /> от |
| је Паја данас морао отпутовати, а мати јој у цркву оде, те тако оста дома сама и забављаше се |
| ећу своју затечем Љубицу саму, јер мати јој беше већ у цркви.</p> <p>„Госпојице!{S} Извините ми |
| те ли радо Бранка?“ упитах је гледајући јој лепе црне очи, које гледаху сасвим безбрижно и весе |
| у своју, — рекох тихим гласом гледајући јој у лепе црне очи: — Кад на њу мислим, тако ми је, ка |
| чех провађати по целој башти показујући јој све, што је овде лепо; а за нама иђаше Паја с оцем |
| поред мене, лице јој беше бледо, а очи јој беху црвене и пуне суза.{S} Чим виде да сам к себи |
| <p>Данка ми радосна стиште руку, а очи јој се на мах напунише суза.</p> <p>„Реци ми, Данко, ка |
| оче испитивати, шта је и како је; а очи јој се као и моје на мах напунише суза.{S} Одмах се сву |
| срцу леже? — упита ме Љубица и осмејак јој беше много јачи ного први пут.</p> <p>„Тешки јади!{ |
| јој милу главу с груди својих, погледам јој у лепе црне <pb n="62" /> очи, и —, о рајске среће! |
| одговорити, већ се насмешим и погледам јој право у очи, као да бих је хтео запитати, да ли је |
| љи заплакала, мати ми чула плач, па сам јој онда рекла све...{S} Она је послала оно писмо без м |
| е заледити.</p> <p>Но пре, него што сам јој могао на то одговорити, погледа ме чудним, некако о |
| срцем опростим се са сиротицом и обећам јој, да ћу јој сутра опет доћи. —</p> <milestone unit=" |
| м часу!..{S} У блаженству овом подигнем јој милу главу с груди својих, погледам јој у лепе црне |
| е срећни, срећнији од мене!“</p> <p>Чим јој ово рекох, очи ми се на мах напунише суза...{S} Опр |
| се и погледа ме некако збуњено, а румен јој обли цело дивно лице.</p> <p>Мене овај поглед тако |
| есела, па и она вели, да не осећа, како јој време брзо пролази, што је сасвим природно, јер и о |
| е Данка у посету и приповедаше ми, како јој је у новим данима патничког живота свога.{S} Господ |
| ним грудима; а час је опет гледах, како јој венац главу краси и како је девер к олтару води: па |
| м, куда идем и за што идем?{S} У кратко јој испричах сву невољу своју назвав Љубицу вереницом с |
| видех, да је сасвим узбуђена, па за то јој одма ватрено одговорим: „Нема даље ништа!{S} Ја бар |
| глед беше ипак сетан...{S} За чудо! што јој очи навек тако сетне изгледају, као да се у њима су |
| је радосна и весела, при свем том, што јој поглед беше ипак сетан...{S} За чудо! што јој очи н |
| т зло?“</p> <p>— Биће, ако није! — тихо јој рекох гледајући је сузним оком, — Бриге ће ме опет |
| ично.</p> <p>„Иди, Данко, лези!“ — тихо јој рекох — „јер ти си ноћас мало спавала.“</p> <p>Она |
| 2/11</p> <p>Сирота моја Данка!{S} Данас јој беше опет веома зло, јер читав дан проведе у велико |
| м узглављу и мирно спаваше.{S} На крилу јој беше платно, које је шити почела, па шијући тако и |
| ава.{S} Сад нема више тешких мука, нису јој очи пуне суза; али нема ни нежног осмејка око лепих |
| а беше обучена сва у бело, а црну густу јој косу дивно украшаваше зелен венац...{S} Да су могли |
| тим се са сиротицом и обећам јој, да ћу јој сутра опет доћи. —</p> <milestone unit="subSection" |
| на ме чека и непрестано изгледа, кад ћу јој доћи?..</p> <p>Мој сав одговор беше тихо плакање.</ |
| ри!..{S} И смислио сам и начин, како ћу јој отворити срце своје; па онда, буде ли среће, ах, Бо |
| јој разне црте из живота свога, певаћу јој своје песме, које нису ништа друго, већ тужни звуци |
| м милом сестром лепо забављати: причаћу јој разне црте из живота свога, певаћу јој своје песме, |
| ривену белим покровом, а плаве очи беху јој затворене, усне јој беху још румене, па као да ми т |
| 53" /> гледах јој лепе црне очи, гледах јој ружичасте усне и ведро бело чело, сумњајући јесам л |
| очаран и занесен, <pb n="153" /> гледах јој лепе црне очи, гледах јој ружичасте усне и ведро бе |
| сам жив сарањен.“ — Ово говорећи гледах јој црне велике очи пуне жара и чара, које јој румено л |
| је тешко, врло тешко!“ рекох и погледах јој црне очи, које још на мени стајаху и погледом своји |
| звав Љубицу вереницом својом.{S} Обећах јој, да чим тамо готов будем, да ћу се одма натраг врат |
| с мајком својом сам у соби бејах, почех јој се исповедати као што се тешки покајник пред олтаро |
| /p> <p>„За што да ти је тешко?“ — почех јој страсно говорити, јер се бејах сасвим упео, да је м |
| уто и горко, и да имадох тада ножа, бих јој потражио срце, ако га има...</p> <p>Као без душе до |
| наче света реч!{S} Мени се чини, да бих јој могао бити све друго, и роб и душман, само не прија |
| о, а то сам и код ње опазио, кадгод бих јој тебе споменуо! —</p> <p>Мени беше повољно све, штог |
| ело провести; али при свем том не могох јој одрећи, већ почех приповедати.{S} Из почетка бејах |
| .</p> <p>Одох с Данком у цркву и стадох јој све редом приповедати јер она се ничега не сећаше.{ |
| одаваше усколебану душу моју.{S} Хтедох јој и даље говорити, али ми језик поста на једаред као |
| а мени стајаху и погледом својим хтедох јој рећи, да ми је за то у манастиру тешко живети, што |
| анкино питање, шта мислим с њоме, рекох јој тужним гласом: „Тешко је бити господар, а слуга мож |
| — Питаше ме шта је с Љубицом?{S} Рекох јој, шта је, па је замолих, да ми то име више никад не |
| </p> <p>— Ја сам миран, Љубице! — рекох јој тихо, силећи себе, да будем миран — Но ипак реците |
| е.</p> <p>— Не знам још ни сам! — рекох јој сабирући дух свој, да не будем како малодушан.</p> |
| p> <p>— Бог ти свако добро дао! — рекох јој од срца разнежен срећом данашњег дана, а на очи и м |
| чита одговор.</p> <p>„Тако је!“ — рекох јој тихим гласом и мени се из груди нехотице отрже узда |
| поразила!..</p> <p>»О Љубице!“ — рекох јој очајно, а хладан зној ми проби узаврело чело — „Ја |
| не пријатељ!..</p> <p>„Љубице!“ — рекох јој раздражено — „Тако ли се ваша љубав брзо мења?{S} Ј |
| дно у друго...</p> <p>„Љубице!“ — рекох јој тихо, да се не <pb n="145" /> би из ове собе даље ч |
| ђем к њој: „Збогом, госпођице!“ — рекох јој доста мирно — „Да ли ћемо се још кадгод у животу ви |
| > <p>„Честитам вам, госпојице!“ — рекох јој некако подругљиво, но ипак сасвим мирно, при све то |
| > <pb n="53" /> <p>„Госпојице!“ — рекох јој узбуђен гледајући је таким погледом, који већ напре |
| —</p> <p>„Но! сад ти верујем!“ — рекох јој весело, па је одма загрлим и дуго је држах на груди |
| мрети!{S} Ја морам бити анђео!“ — рекох јој тако поузданим гласом, као да сам ја господар над ж |
| гледах у њу.</p> <p>„Сиротицо!“ — рекох јој тужним гласом — „Шта ћемо радити, ако ова болест ус |
| Доћи ћу за цело, а сада идем,“ — рекох јој као ван себе од силне узбуђености.</p> <p>За неколи |
| о, да идемо на гроб оца свога?“ — рекох јој уздрхталим гласом, усиљавајући се, да се како не за |
| /p> <p>„Зар ја немам родитеља?“ — рекох јој тарући сузне очи своје. — „И они мене <pb n="121" / |
| „Ви сте бештија! подла бештија!“ рекох јој љуто и горко, и да имадох тада ножа, бих јој потраж |
| <pb n="107" /> с тобом растајем!“ рекох јој тужно, а из ока ми на мах полетеше сузе.</p> <p>И Д |
| смелост, што вас опет посећујем!“ рекох јој таквим гласом, који на мах одаваше усколебану душу |
| на цвећу, те с тога дирнут у срце рекох јој тужним гласом:</p> <p>„О Љубице што ми сестру споми |
| S} Дирнут у срце овим лепим даром рекох јој као у шали; „Ваљда је ово мени и намењено, кад мени |
| во моје!{S} Ту још сија оно исто сунце, још се плави оно исто небо!{S} Све је оно исто и свега |
| ћу мало опћити, јер су ми људи немили; још отац намесник чини ми се, да је најбољи од њих свиј |
| ања осећања моја беху сасвим празни!{S} Још од детињства свога осећао сам неки силни нагон, нек |
| ође? — „Побегла сам од стрине своје.{S} Још јуче сам пошла из М—, но не могох пре стићи.“ </p> |
| своје дуге трепавице оборене држаше.{S} Још ми никад не изгледаше тако дивна и тако умиљата, ка |
| дође главе добрим родитељима мојим.{S} Још се тако живо сећам онога дана, који нам онако грозн |
| д ће ми бити лакше.{S} Ах!{S} Лакше?{S} Још има других рана срце моје, но шта ћу?{S} Ваљда ће и |
| и била на јаде моје посве равнодушна, а још мање, да би ме когод истерео из куће своје...{S} Ах |
| зи, не!{S} Али она увиђа, да вама треба још доста времена, док дођете дотле, да се можете удоми |
| бити, да ћу временом називати ово доба још златним и срећним, што немам већих брига, већ водим |
| у болести својој, и сад ми остаде једва још за четрнаест дана да живети можемо.{S} Од оног једн |
| .{S} Сироче сам, па никог немам; и кога још имам, и тога као да немам, што ме још највећма и бо |
| дај више несрећи на ме!{S} Слаб сам, да још више поднесем, па ће ми срце пући од туге и бола!.. |
| /1</p> <p>Ипак сам се данас одлучио, да још живим не ради себе, већ ради светих костију добрих |
| да је дошао час, да морам умрети!{S} Да још немам те слободе, да вас посећујем, мени би био жив |
| !{S} Она још више пати него ја...{S} Да још стрица немам, који је колико толико пази и васпитав |
| ме страну вртлог времена бацити?{S} Да још Данке немам, можда бих до сад већ у гробу био!{S} С |
| исам могла као ваша да останем, то сада још мање.{S} И мене је болело срце, и моје су очи сузе |
| нак, али ја нисам крива ни у чем.{S} Ја још не знам, за што моја мати тако слабе наде полаже на |
| > <p>Поноћ је већ давно превалила, а ја још не могу да склопим очи своје!{S} О Љубице!{S} Љубиц |
| јер се ђаци већином већ разиђоше, а ја још не знам, шта ћу и куда ћу?{S} Мораћу још који дан п |
| и улицама.{S} У том се спусти ноћ, а ја још не знађах, куда ћу и како ћу?{S} Киша још падаше и |
| г анђела живота мога <pb n="38" /> и ја још у кревету почех певати.{S} Кроз моје прозоре продир |
| мнење имати о мени.</p> <p>„Је ли Паја још тамо?“</p> <p>— Заједно се кренусмо из К—, ја овамо |
| а и ја се опет вратим у собу, где Данка још слатко спаваше.</p> <p>„Сирота Данко!{S} Ти си опет |
| Па како је стрина с њоме зло поступала још за живота стричева, но после смрти његове скоро је |
| видела ову сиротицу, би спрам мене била још гора, јер бих у очима њеним био још мањи, него што |
| м остати овде, не могу још отићи!{S} Ма још колико отрова у срце лио, ништа не чини, биће ми са |
| крст не ће имати ко да кити, а она има још живог брата, па не треба да јој крст буде без венца |
| лом свету никог свога.{S} Овако бар има још једно биће на свету, у којем та иста крв тече, која |
| а прво сирочету даје, а добрих руку има још у народу нашом.{S} Но ипак бојим <pb n="95" /> се, |
| друг Марко и другарица Марина, а с њима још много њих живих и мртвих, милих и немилих, преживел |
| збеђеном видео!{S} Сирота Данка!{S} Она још више пати него ја...{S} Да још стрица немам, који ј |
| оже! сада бих већ у гробу био!{S} И она још мени вели, да ми никад не може доста благодарити, м |
| {S} Но Љубицу ипак не могу оставити, па још сада, када тек почех да живим!..</p> <p>У таким мис |
| ве веће, које ме немилице море!..{S} Па још кад у Данку погледам, то ми срце пуца, из ока ми по |
| 4/12</p> <p>Данас беше код мене Мита са још неколико другова мојих и позваше ме, да идем с њима |
| им оца намесника, где долази у башту са још једним младим човеком и једном женском.{S} Ја се хт |
| оришта и у којој беше осим разног цвећа још пуно великог разгранатог дрвећа.{S} Одма се упутим |
| ш не знађах, куда ћу и како ћу?{S} Киша још падаше и ветар непрестано дуваше, те од умора и нах |
| пече!{S} Прошлост ми је пуна суза, сад још садањост нек ми уништи све лепе наде будућности мој |
| му морадох опет писати, па ако ми и сад још ништа не одговори, онда не знам, шта ћу да мислим? |
| чна милина, коју у животу својем до сад још никад нисам осетио, а заношљиви мирис њене црне кос |
| ви, који се морате старати осим за себе још и за сестру своју. — Што вам ово пишем, мислим да ј |
| мо спавати.{S} Ми легосмо, а оне се две још и даље разговараху.{S} Кад сутра дан још пре зоре з |
| рукама.{S} Но ипак још није касно, све још може добро да буде. —</p> <milestone unit="subSecti |
| и!“ — рекох смешећи се — „За такве јаде још не зна срце моје!{S} Мене боли, што ме несрећа гони |
| гледах очајничким оком.{S} Она ми стаде још нешто говорити, али шта, то нисам чуо.{S} Одма пођо |
| ежљај завила и на сто метнула, па хтеде још да ми каже „збогом“.</p> <p>„Збогом, Миливоје!{S} Ј |
| а при свем том тако бедна, па што ми је још најгоре, да јој баш ја ту беду морам да стварам...< |
| е становао?“ — Светозар С—?{S} Па он је још пре месец дана умрьо!{S} Госпа му се некуд одселила |
| о!“ рекох и погледах јој црне очи, које још на мени стајаху и погледом својим хтедох јој рећи, |
| о све, штогод сам од Мите чуо.{S} После још краћег разговора растанем се с њиме и дођем дома.{S |
| у и после смрти тела свога, јер и после још споменом својим утичу на судбину потоњег нараштаја |
| лику срећу!...{S} Ако <pb n="135" /> ме још нисте заборавили, уверен сам, да ћете ме бар с неко |
| ајући писмо ваше, из којег видех, да ме још волите, јер то вам се види из сваке речи ваше, а ув |
| ст моју?{S} Ах!{S} Ти си једина која ме још <pb n="162" /> везиваше за овај уморни и досадни жи |
| <p>18/12</p> <p>Питам сам себе, шта ме још веже за живот, кад живим без наде, без цели, без ра |
| а још имам, и тога као да немам, што ме још највећма и боли!“</p> <p>— Сироче бити свакако је т |
| 5" /> ветру и киши, и то несносно време још ми увећаваше тугу срца и досаду живота, јер ја се в |
| да беше живо и весело, само што с њоме још не пева; а она опкољена цвећем беше тек прави божан |
| место опогане сечом и тучом!..{S} Ја се још толико сећам, да сам се у тим страховитим тренуцима |
| црну ноћ...{S} Па шта чекам?{S} Шта се још премишљам?{S} За животом не жалим, јер ми се више н |
| лубићи беху већ прилично велики, али се још не могаху ослонити на своја сопствена крила.{S} Али |
| ед тих лепих црних очију појавише ми се још једне очи, као небо плаве, а као облак мутне, очи п |
| гледати својим плавим оком, у којем се још сузе блистаху и које беше тако нежно и дивно: „Слат |
| ли и многи наши платише главом; само се још није знало, ко је све погинуо?{S} За оца свога не м |
| рекох јој доста мирно — „Да ли ћемо се још кадгод у животу видети, не може нико знати; за то з |
| још знао, шта је с Данком и кад бих се још опростио тих црних брига, ах! био бих срећан као ти |
| отле, да се можете удомити; па ви имате још сироту сестру, која осим вас никог нема, те се мора |
| е да ме остави, божанствена нада, да ће још све добро бити и да ће радост у толико бити већа, к |
| ржати, живљаше непрестано у нади, да ће још оздравити; а кад већ паде у постељу и кад поче и са |
| n="157" /> не знајући да је твоје срце још пуније рана него његово!“...</p> <p>У таким мислима |
| ремена беху још лепа времена; тада беше још мало, несташно девојче, а сада је скоро велика дево |
| се на своје пређање стање кад Паја беше још у школи; али ја на своју пустињу никад!“ рекох тужн |
| де у собу, где осим љубичине мајке беше још једна млада госпа, коју ми Паја представи као жену |
| меку траву.{S} Моје душевно стање беше још и сада као јесење мутно небо.{S} Док ја тако лежах, |
| в’те је и реците јој, да Миливој живи и још ће да живи, за њу ће да живи!..“ —</p> <milestone u |
| свако човечанско осећање, а при том би још говорила, да јој не требају никакве слуге у породиц |
| нђео среће моје: „Слатка Данко!{S} Седи још мало код мене, јер мене боли срце, што се <pb n="10 |
| бројим сваки тренутак лежећи у постељи још увек болан.{S} Па и бриге ме море, јер ето данас ми |
| ом лицу <pb n="102" /> моме; а мисли ми још непрестано летаху тамо амо узалуд тражећи лека рана |
| "95" /> се, да би много плакала, јер си још млада и неука, а пут живота је многобројан, но свак |
| едала, запитах је, мисли ли тамо остати још и ово неколико дана?</p> <p>„А куда знам?“ — рече м |
| огуће препоруком некојих другова добити још три ђака, које ћу од данас поучавати.{S} Сад имам с |
| е сам собом рачунам! — Спољњи живот мој још је онакав исти, као што и пре беше, јадан и бедан, |
| {S} Сам себи већ постао несносан, а њој још нисам! — Но реци, како си се провео?{S} Мора да ти |
| и?{S} Ради неверне Љубице!..{S} Па ипак још морам остати овде, не могу још отићи!{S} Ма још кол |
| што не беше у бољим рукама.{S} Но ипак још није касно, све још може добро да буде. —</p> <mile |
| ферије, то ми се ипак чини, као да имам још читаву вечност да преживим, док дође то срећно рајс |
| е овамо на пут нанеле.</p> <p>— Не знам још ни сам! — рекох јој сабирући дух свој, да не будем |
| есносног лежања свога.{S} Само се морам још неколико дана собе држати, јер сам сувише <pb n="10 |
| грудима мојим, ти би се чудила, да сам још при чистој свести!.“</p> <pb n="150" /> <p>— Миливо |
| ао, и кад ови добри људи видеше, да сам још сањив, они ми опет наместише постељу, у којој брзо |
| ..</p> <p>Много бих боље урадио, да сам још вечерас отпутовао, бар ме не би морило нестрпљење и |
| оли, тог не могу ни ја мрзити, и да сам још неискусно лудо девојче, које верује у свачије речи |
| е тај сасвим променут!..</p> <p>Кад сам још дете био у мирном дому тада живих родитеља својих, |
| знам, како би ми било!..{S} Но са мном још како тако! али шта ће Данка да ми ради?{S} О Данко! |
| се држе некако укочено, а при свем том још и прве речи, које чух из љубичиних уста, тако су гр |
| а, <pb n="104" /> па ме је при свем том још немилице тукла; а сад где дођем, ту ме не ће за цел |
| слегла: „Дођите сутра, па ћемо се о том још разговарати.“</p> <p>Чим Љубица ове речи изрече, ме |
| ош и даље разговараху.{S} Кад сутра дан још пре зоре затутњи нешто као грмљавина по селу тако ј |
| ећи се вече очекујем.{S} И опет бих дан још како тако провео, само да ми ноћи није!{S} Кад се п |
| рце и онако пуно рана, па како би могао још и ту рану преболети?{S} Па за то науми, да пита гол |
| нас тако страсно љубио и које бих могао још много пута да љубим?{S} И опет — зар бих се могао Д |
| иташе ме тужно.</p> <p>— Пошао бих радо још вечерас, али нисам спавао прошле ноћи, па се бојим, |
| ила још гора, јер бих у очима њеним био још мањи, него што бејах до сад.{S} Да ми није Љубице, |
| је!...{S} У мени се већ рађа мисао, ако још за који дан не добијем од ње одговора, да замолим Д |
| цу, да их поучавам, па бих живео, и ако још сиромашније него до сад, оно ипак мирно и задовољно |
| бити?..{S} Ах!{S} Кад бих се могао само још једаред с њоме састати, па да одемо на гроб оца сво |
| о на мене гледаху. — После тога сеђасмо још мало под орахом, те онда уђосмо у собу, где нам Љуб |
| рен, сасвим утешен; једино што имадосмо још да свршимо, беше нам узајамна завера, да о том не ћ |
| ьо!{S} Госпа му се некуд одселила, и то још са једном девојком, а куда, то вам не знам рећи. —< |
| ашено стадо трчаше тамо и амо!{S} Но то још не би било за мене тако страшно, да се не показа по |
| е никог, ја немам нигде ништа; све, што још имам, то је у овим грудима!..“ Но када подиже главу |
| о њој чисто ме поче савест гристи, што још нисам ниједан једини корак учинио, како бих за њу < |
| заплакао и молио је, да ми опрости што још нисам умрьо...</p> <pb n="126" /> <p>Не прође од то |
| p> <p>Намислио сам, да останем овде бар још ово неколико дана, док не буду љубичини сватови; хо |
| говора, да замолим Данку, да остане бар још десетак <pb n="136" /> дана у својој досадањој служ |
| би доста јучерањи пехар отрова?{S} Зар још да га пијем?{S} Зар ми срце није доста отровано?{S} |
| Зар ми срце није доста отровано?{S} Зар још да га трујем?{S} Па чега ради?{S} Ради неверне Љуби |
| а, док сам с овом гатком готов био, јер још одма у почетку поче ми лице горети и штогод бејах б |
| м месту тако омиљени лечник, да и данас још име његово свако са поштовањем спомиње.{S} После ру |
| сунца, нестаје живота!...</p> <p>И опет још није касно, није касно!{S} Ја морам к њој!{S} И то |
| ци манастирских звона чињаху ову жалост још жалоснијом...{S} Дошавши на гробље стадосмо сви око |
| Па ипак још морам остати овде, не могу још отићи!{S} Ма још колико отрова у срце лио, ништа не |
| а, што је њену молитву саслушао, а моју још не ће!..</p> <p>Као детету беше ми тешко носити тол |
| ћ прође толико време, а ја не чух за њу још ниједне речи.{S} Ах, Боже! бојах се, хоће се на мен |
| њи ствара, јер ја до данас не чух за њу још ниједне једине речи.{S} Мислећи о њој чисто ме поче |
| сам лане становао.{S} У целом манастиру још је онако исто, као што беше и лане, с том разликом, |
| све <pb n="73" /> детињство моје!{S} Ту још сија оно исто сунце, још се плави оно исто небо!{S} |
| ош не знам, шта ћу и куда ћу?{S} Мораћу још који дан причекати, па ако опет ништа не буде, онда |
| аху неко време мирно и срећно и имађаху још два голупчета, младог голуба и младу голубицу.{S} Н |
| , од како лију горке сузе!{S} Тада беху још мала деца, а сада су велика нарасла и дођоше, да те |
| е видех последњи пут и она времена беху још лепа времена; тада беше још мало, несташно девојче, |
| е очи беху јој затворене, усне јој беху још румене, па као да ми тихо зборе: „Ја сам већ постал |
| зреваше.{S} Ах!{S} Благи боже!{S} Бејах још <pb n="119" /> лудо дете, и опет кад се сетим тадањ |
| да сам навек таки, али до сад не бејах још сасвим познат, па се наравно нисам ни могао одма ка |
| омањаст и доста леп човек.</p> <p>Бејах још одма у почетку као утучен; но када свештеник поче д |
| subSection" /></p> <p>4/11</p> <p>Бејах још у кревету, када зазвонише манастирска звона на јутр |
| it="subSection" /> <p>20/8</p> <p>Бејах још у постељи, кад спазих сунчане зраке, где пробише кр |
| нас проведох га поред књиге.{S} Кад бих још знао, шта је с Данком и кад бих се још опростио тих |
| једном сунце среће синути!{S} О кад бих још сестру своју обезбеђеном видео!{S} Сирота Данка!{S} |
| ади моји ублажити моћи.{S} Само кад бих још знао, шта је с Данком мојом, онда бих могао мирно д |
| творицу, а да нисам тако слаб могао бих још којег узети.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| им.{S} И одма оним првим речима додадох још даље: „Мени се јако допада!{S} Искрено да ти кажем, |
| на свету. — Одатле до манастира морадох још читав дан путовати, где тек јуче пред вече стигох.< |
| /> <p>14/8</p> <p>Јучерањи дан проведох још како тако, но данас ми беше време ужасно дуго, и ка |
| ="subSection" /> <p>14/11</p> <p>Хтедох још јуче одавде натраг у Г — отићи, али непрестано пада |
| о:{S} Боже!{S} Боже!{S} Ваљда ми не ћеш још и памет узети?... <milestone unit="subSection" /></ |
| tone unit="subSection" /> <p>5/8</p> <p>Још синоћ сам намислио, да данас одем у К—, па како нам |
| ту ме не ће за цело нико тући!“</p> <p>Још није ове последње рочи добро ни изговорила а њој по |
| еликог споменика страшне битке и умрлих јунака, наслони на њега главу своју и плакаше све јаче |
| S} Да су могли од куд устати сада стари јунаци из далеких векова, за које народ прича, да су се |
| е сузе...{S} О моји слатки родитељи!{S} Јуначни оче и добра мајко!{S} Да вам је од куд да видит |
| роз моје прозоре продираху златни зраци јутарњег сунца и ја скочив с постеље стадох код прозора |
| сећаја, мени сузе теку!..</p> <p>Једног јутра седећи ја и Марина сами пред нашом школом поведем |
| ту, када зазвонише манастирска звона на јутрење, и не знам, да ми је икад глазба срцу тако годи |
| вредим...</p> <pb n="167" /> <p>Кад сам јутрос устао, беху ми груди истина мирне, али уједно и |
| i>Марином</hi> седео толико пута рано у јутру и сунчао се на пријатним зрацима топлога сунца; м |
| редовно долази у тамошњу кућу, застаде јуче код ње и поче <pb n="133" /> с њоме свакојако шалу |
| нка и сузним оком јадаше ми се, како је јуче имала неугодан дан.{S} Неки часник, који редовно д |
| споразумна, моја добра Љубица, која ми јуче рече, да је данас опет посетим!{S} То је урадила њ |
| морадох још читав дан путовати, где тек јуче пред вече стигох.</p> <milestone unit="subSection" |
| — „Побегла сам од стрине своје.{S} Још јуче сам пошла из М—, но не могох пре стићи.“ </p> <p>У |
| bSection" /> <p>14/11</p> <p>Хтедох још јуче одавде натраг у Г — отићи, али непрестано пада буј |
| one unit="subSection" /> <p>18/3</p> <p>Јуче чух од Мите, да ће данас кући да иде, да тамо ускр |
| one unit="subSection" /> <p>26/8</p> <p>Јуче проведох дан поред Љубице своје, а данас проведох |
| овде?{S} Шта чекам?{S} Зар не би доста јучерањи пехар отрова?{S} Зар још да га пијем?{S} Зар м |
| unit="subSection" /> <p>3/7</p> <p>Док јучерањи дан више равнодушно <pb n="14" /> проведох, то |
| one unit="subSection" /> <p>14/8</p> <p>Јучерањи дан проведох још како тако, но данас ми беше в |
| <p>6/9</p> <p>Тек што изиђох из собе, а к мени приђе један човек и рече ми, да је из К— и да га |
| ац толико пута удубљен у бриге своје, а к њему би мајка дошла и поред њега села.{S} Ја бих тад |
| говорећи ми: „Од куд, брате, у ово доба к нама?</p> <p>— Имао сам у Т— важна посла, те тако дош |
| јадан при свој жељи и чежњи својој, да к’ њој одем, ипак не могу!“ Ми се загрлисмо <pb n="88" |
| којој се дивна звезда сјаји, љубав моја к роду своме наслеђена од врлог оца мога, која ће ме у |
| {S} Но чим ступих у собу, притрчи Данка к мени, загрли ме и заплака се на мојим грудима.</p> <p |
| м зрацима топлога сунца; мајка би дошла к нама, па би се на нас насмејала и обоје нас пољубила, |
| p> <p>Данас је Мита овамо стигао и одма к мени дошао, да ми каже, шта је и како је са Љубицом.{ |
| је воли.{S} Љубица прими ове речи одма к срцу, као што знађаше, да од срца иду, те тако постас |
| те незнатне ситнарије ниси требао одма к срцу тако примити, да од нас — тако рећи — побеже!“</ |
| и ме бледог и жалосног притрчи уплашена к мени, па ме поче испитивати, шта је и како је; а очи |
| а јој кажем, да ћу је сутра — прексутра к себи узети...{S} Не могох срцу да одолим, да одем на |
| пута паде ми на памет, да ће сада когод к мени прићи, ухватити ме за раме и рећи: хајд одавде, |
| нема места, те с тога, чим Љубица дође к нама, приђем к њој: „Збогом, госпођице!“ — рекох јој |
| о свој прилици подуже бавио, да не дође к мени отац намесник, те ме позва, да ме свуд по манаст |
| да ћу се одма натраг вратити и одма је к себи узети.{S} Она ме мирно слушаше, а на дугим плави |
| пре у К— посетити, <pb n="32" /> јер је К— овом манастиру и онако близу, нема по добра сата.</p |
| p>Љубица се на ове речи трже, окрете се к мени, погледа ме својим црним оком, и тај поглед беже |
| могуће, јер ме веће опазише и управо се к мени упутише, тад мирно стадох чекајући, да ми ближе |
| p>На једаред као да ми ноге саме пођоше к њој, дођем до ње, па је ухватим за руку: „Да л’ и ви |
| рог пријатеља, Пају Н—, земљомерника из К—, који са својом лепом сејом Љубицом амо дође.{S} Као |
| и приђе један човек и рече ми, да је из К— и да га је послала госпа докторка, да ми <pb n="59" |
| тамо?“</p> <p>— Заједно се кренусмо из К—, ја овамо, а он у Б—, где ће му скоро и сватови бити |
| оде ножем...</p> <p>У том се Паја врати к нама и наш разговор пређе опет на друге предмете.</p> |
| срце и моје око и уво на једаред полети к вратима, на којима Паја стајаше. „Не знам!“ зачу се и |
| ми, а међу тим и тебе удам, тад ћу моћи к њему отићи и своје старе дане мирно код њега провести |
| још није касно, није касно!{S} Ја морам к њој!{S} И то што пре, што пре!{S} Кад чује тугу моју |
| црвене и пуне суза.{S} Чим виде да сам к себи дошао, утре сузе своје, пружи руку преко мојих г |
| , моје ми срце вели, да не зна!{S} Идем к њој, идем одма!“ ...{S} И не премишљајући дуго упутим |
| ја би ме од Љубице задржала!{S} Ја идем к њој, идем одма!{S} Љубица не може бити с матером свој |
| орећи скочим и ја с места свога, приђем к њој и ухватим је страсно за руку.{S} Мени беше, као д |
| с тога, чим Љубица дође к нама, приђем к њој: „Збогом, госпођице!“ — рекох јој доста мирно — „ |
| ико тренутака мирно заспа.{S} Ја приђем к прозору, наслоним се на гвоздене шипке, те гледах дуг |
| ла, па ме плачући преклиње, да је узмем к себи, да јој будем не само брат, већ и отац, јер она |
| о вас.{S} Но немојте примити ово сасвим к срцу и немојте губити сву наду, већ се ослоните на ме |
| да радим?{S} Ја сам приморан да одлазим к њој, ако не ћу сам себе да мучим и морим, јер мени је |
| земљо!{S} Како ме чудном, тајном силом к себи <pb n="75" /> привлачиш!{S} Морам крај тебе да к |
| ву спазим Пају и Љубицу, који се управо к мени <pb n="45" /> упутише.{S} Љубичин поглед беше ми |
| јим.{S} И тако је волећи често би летео к њој, да је може само да види и, да је гледа, па да бу |
| љах, поче се сунце <pb n="25" /> полако к земљи да спушта.{S} Уставши са зелене траве отрже ми |
| <p>Незнане ситнарије нисам требао тако к срцу примити!{S} Нисам требао побећи!{S} Ах!{S} Он ва |
| да се изнутра врата отварају и да неко к мени иде.{S} Ја стајах као запета пушка.{S} Но како м |
| његовом побегне од стрине и дође овамо к мени.</p> <p>Сирота Данка!{S} Ја се нисам ничем бољем |
| лимо, да видимо родитеље своје, ми ћемо к њима као голуби долетати, или ћемо стати на шарену ду |
| о јој венац главу краси и како је девер к олтару води: па у залуд стадох трти и очи и чело, да |
| сам намислио, да ја првог Новембра опет к себи узмем.{S} Ова вест је тако обрадова, да јој на м |
| здравим и да радње нађем, то ћу је опет к себи узети. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| ом, од како си ми рекао, да ћеш ме опет к себи узети, могу све лакше да сносим, него што бих ин |
| здравим, је л’ Миливоје, ти ћеш ме опет к себи узети?“</p> <p>— хоћу, Данко, хоћу!{S} За тебе ћ |
| гласом — „Буди моја!{S} Поврати се опет к мени!{S} Ти <pb n="148" /> си била сунце моје, које м |
| } А кашње ћеш ме, је л’, брате, ти опет к себи узети?“</p> <p>— хоћу, Данко!{S} Камо среће, да |
| време ужасно дуго, и кајем се, што опет к Љубици не одох, кад ме срце непрестано тамо вуче и ка |
| ах за себе.{S} Тек пред вече дођох опет к себи и кад отворих очи, сеђаше Данка поред мене, лице |
| И не премишљајући дуго упутим се одма у К—.{S} Целим путем бејах као у љутој грозници, и када с |
| ријатни, као овај дан?..</p> <p>Дошав у К— стадох пред љубичину кућу, а срце ми закуца тако наг |
| узевши од мене реч, да ћу их што пре у К— посетити, <pb n="32" /> јер је К— овом манастиру и о |
| ворио, те за то намислим, да се пешце у К— упутим, да се тамо мало проведем.{S} Пут беше леп, т |
| молбу склони се и обећа ми, да ће ићи у К —, да посети Љубицу и да види и чује, шта је и како ј |
| Још синоћ сам намислио, да данас одем у К—, па како намислио, тако урадио, и провео се онако, к |
| дочеках, да прође подне, да се кренем у К— сунцу своме.{S} Дошавши тамо забављах се неко време |
| <p>Данас добих писмо од Паје, писано у К—, где ће се неко време због свадбе задржавати, па ми |
| tion" /> <p>27/8</p> <p>Дошавши данас у К— затечем Љубицу у башти, где весело певајући надгледа |
| Section" /> <p>9/8</p> <p>Данас бејах у К—, и то једино Љубице ради.{S} Мени се чини, као да ме |
| у новине оглас ради сестре своје одох у К—, где сам опет у црне очи лепе Љубице дуго и дуго гле |
| Section" /> <p>31/8</p> <p>Данас одох у К— и испратих Пају, свог доброг и искреног друга.{S} Жа |
| p>„Сестро!“ — повиках гласно и притрчах к њој — „Сестро мила!..{S} Ах, благи Боже! ово је много |
| е са мном догађало; тек пред вече почех к себи да долазим.{S} Ја бејах у селу Ј—, код зета исто |
| ми је, тако ми је...{S} Кад ме ти узмеш к себи, тад ћу надокнадити сву ону радост, коју сам там |
| да ће наступити красније и слађе доба, кад се не ћу више са сиромаштвом борити и своје најлепш |
| /> <p>11/4</p> <p>Где је сада оно доба, кад не бејах у стању ни дане да бројим?{S} Сада бројим |
| ће му тамо бити!“ рече ми мати његова, кад се враћасмо с паробродске станице.</p> <p>— Добро ћ |
| у собу, која се као мало дете обрадова, кад Миту виде.{S} Разговор нам поста жив, да не кажем в |
| који на целом свету нема никога свога, кад дође на гробове својих милих умрлих, па му се тамо |
| срцем могао уживати часе живота свога, кад не би било тих црних несносних брига, које ми весел |
| тад ми беше, као да сањам...{S} А сада, кад ми рече, да се немам ничем да надам, сад ми није ка |
| у туђем свету: тако је исто мени сада, кад седим поред Данке!...</p> <p>Пошав из болнице рече |
| та Марина ме чека и непрестано изгледа, кад ћу јој доћи?..</p> <p>Мој сав одговор беше тихо пла |
| } А на овом месту, ту на крају ходника, кад сунце залажаше, сеђаше нам отац толико пута удубљен |
| дома полазила; ја се бејах обрадовала, кад сам га спазила, јер га већ давно нисам видела; но о |
| ће поштено да живи!{S} И ја бих волела, кад <pb n="42" /> бих могла с њиме заједно бити, но за |
| одговорити.{S} А и за што би говорила, кад јој лице и онако тумачи срце њено?</p> <p>„Имаш и ј |
| !{S} Шта би ти сада мати за мене рекла, кад би ме видела овако жалосног и очајаног?!{S} Ах!{S} |
| ао.{S} Ах! камо сада оних златних дана, кад су ми се све жеље и наде спајале у једну мисао, у м |
| и пред вратима сећах се некадањих дана, кад сам код стрица као дете становао, када сам иста вра |
| рце да прекипи, те за то једног вечера, кад с мајком својом сам у соби бејах, почех јој се испо |
| за њом навек тако тежио?{S} Бише пута, кад ме је штогод болело, па не смедох из собе никуд ићи |
| анем, то би била за мене највећа срећа, кад би се моја деца поносила са мном тако, као ја с тоб |
| а!{S} На што наде, те лепе слатке наде, кад срце у садањости вене и вене?{S} И кад једном увене |
| одржати присуство духа и задржати сузе, кад је опет видим.{S} Но ипак смелим корацима ступим у |
| стање било сто пута теже и несносније, кад не бих имао никог, на целом свету никог свога.{S} О |
| туга и све бриге на једанпут престале, кад бих од Љубице добио бар неколико речи.{S} Али она м |
| када су ме тице певачице из сна будиле, кад сам веселим оком и срећним срцем певајући са постељ |
| ило нестрпљење и ово ужасно дуго време, кад санка за мене нема, те нема!...</p> </div> <div typ |
| плаче и пева.{S} Силна ме туга обузме, кад се сетим прошлости своје, прошлости пуне јада и суз |
| о пролазе, да чисто не знам, кад сване, кад ли се смркне.{S} Чисто се зачудих, кад ми Данка реч |
| хладан ветар, да се човеку срце мрзне, кад из собе на поље погледи.{S} Ако и сутра не буде бољ |
| лице своје и заплака се као мало дете, кад ступисмо гробу оца свога.{S} Она клече крај каменог |
| аш ово време у Б—, а не код своје куће, кад је могла бар претпостављати, да ћу опет у манастир |
| ђео!..</p> <p>Ах!{S} Како ми тада беше, кад је гледах мртву на столу, покривену белим покровом, |
| ли и љуби!...</p> <p>Чисто ми лакше би, кад стара госпа изиђе из собе и нас остави саме, јер се |
| јах као запета пушка.{S} Но како ми би, кад со врата отворише и ја спазих мени сасвим непознату |
| дравог види.{S} Ах!{S} Како ми мило би, кад погледах на светли дан и на ведро пролетно небо, ка |
| ли ми се разиђоше тамо амо, као голуби, кад полете по свету, да хране траже: но се опет онако и |
| пао, ступи преда ме и чисто се зачуди, кад ме виде свега збуњеног и уздрхталог.{S} Долазак ме |
| ! —</p> <p>„Не знам, за што би плакали, кад ће знати, да смо постали анђели?{S} Па најпосле ако |
| поласку узеде неколико књига, јер вели, кад досле, хоће да чита.</p> <pb n="112" /> <milestone |
| .</p> <p>„Па онда сте о мени и мислили, кад сте ово цвеће брали?“</p> <p>— Јесам! — рече смешећ |
| /> <p>20/8</p> <p>Бејах још у постељи, кад спазих сунчане зраке, где пробише кроз прозор у мој |
| ше сада и у мени хтеде срце да прекипи, кад помислих на могућност, да Љубица, не постане моја, |
| ари.{S} Ја је почех световати, да трпи, кад друкчије ни]е, јер трпен — спасен, и да се бољој бу |
| ко чује уздисаје,</l> <l>„Нит ко мари, кад сам вес’о.</l> <l>„Кад ми с’ очи срећно сјаје,..</l |
| Данку опазио и мишљах, како ће ми бити, кад се с њима састанем.{S} У таким мислима дођох до ста |
| е морало стрицу штогод ванредно десити, кад већ има више од месец дана, како ми није ништа писа |
| јим: „Сусретнемо се нас двоје на улици, кад сам с пијаце с котарчицом на руци дома полазила; ја |
| рећан био, како би ми био живот сладак, кад би ти моја била!{S} Тада би био цео свет мој, јер б |
| ми дани брзо пролазе, да чисто не знам, кад сване, кад ли се смркне.{S} Чисто се зачудих, кад м |
| а, па мати њена?...{S} Како сав дршћем, кад помислим на могућност, да Љубица не буде моја!{S} Д |
| да пошље по Марину, „јер ја тако волим, кад је она поред мене!“ А је ли она кадгод оболела, то |
| ј много и радо чинио, али шта ће јадан, кад ни он ништа нема; а при том има жену, која носи сам |
| ! како би ми велики камен са срца спао, кад бих је видео опет здраву и веселу!... — Питаше ме ш |
| ота тек сам онда први пут јасно осећао, кад ми њене лепе црне они испунише сетно срце моје.{S} |
| на светли дан и на ведро пролетно небо, кад погледах на улицу, по којој многи људи, сви здрави, |
| атим! —</p> <p>— „Па шта би онда радио, кад би, мећем случај, данас за њу дознао?{S} Зар је не |
| ми тако брзо прође, да сам се зачудио, кад на ручак зазвонише.{S} Но после подне не бејах за к |
| манастир, те се нисам бадава истрошио, кад је не бих могао ни видети, јер у Б— не бих имао од |
| својим лепим оком.</p> <p>То лепо око, кад у мене тако гледа, пре ми беше само рај, а сада и р |
| асвим неумесне.{S} За вас би боље било, кад бисте време посветили на озбиљније и вама нужније с |
| S} Зар би то за мене штогод чудно било, кад бих морао ноћ провести на зеленој трави под плавим |
| се провео?{S} Мора да ти је добро било, кад си се толико задржао!{S} Јеси ли био код Љубице? —< |
| расположен, ипак беше ми необично мило, кад изиђох из собе своје.{S} Идући <pb n="108" /> полак |
| нка поче плакати: „Шта знамо да радимо, кад смо сирочад!“ — рече утирући сузе своје — „Но што м |
| ио.{S} И ја и Мита јако се обрадовасмо, кад се видесмо, но ипак не као Данка, која беше од радо |
| као што је пуно срце моје.{S} Наравно, кад помислим чак на ферије, то ми се ипак чини, као да |
| у шали; „Ваљда је ово мени и намењено, кад мени дајете?“</p> <p>— Вама! — рече тако тихо, да с |
| е срце било би навек умирено и утешено, кад год бих у њу погледао.{S} Но Љубицу ипак не могу ос |
| там сам себе, шта ме још веже за живот, кад живим без наде, без цели, без радости, па и не плач |
| /p> <p>— Треба навек да се молимо богу, кад лежемо и кад устајемо, и кадгод смо нас двоје зајед |
| се моји другови већ о том разговарају, кад и како ће који кући ићи.{S} Ја немам куће па за то |
| ко заустезао, да јој пружим руку своју, кад она беше у највећој невољи!..</p> <p>„Миливоје!{S} |
| био најбедније створење на целом свету, кад је не бих назвао и ја <hi>својом мајком</hi>!{S} Ја |
| душом живети за Данку; а овако, што ћу, кад би ми без ње био сав свет увек празан и мртав!..</p |
| и.{S} Па и оно неколико тренутака ноћу, кад угасим свећу, да легнем, па док не заспим, нису ми |
| ми ближе дођу.{S} Но како се изненадих, кад у том човеку познадох свога старог друга и доброг п |
| кад ли се смркне.{S} Чисто се зачудих, кад ми Данка рече, да је данас први дан пролећа.{S} Чин |
| n="33" /> у двориште чисто се зачудих, кад пред лепом великом кућом спазих дивну башту, која с |
| и кајем се, што опет к Љубици не одох, кад ме срце непрестано тамо вуче и када знам, да ми је |
| волим и љубим, волим свом душом својом: кад на једаред Паја, као из ведра неба да је пао, ступи |
| које ме и дању и ноћу прате непрестано: кад у вече лежем, ја мислим, хоћу ли сутра писмо добити |
| м се, шта ћу радити, ако га не добијем; кад ми сунце у зору пробије прозоре моје, ја опет пун н |
| рже уживи, него што то у срећи бива!{S} Кад сам Љубицу први пут, први и последњи пут загрлио, п |
| уга; а у Љубици, —- у њој све и сва!{S} Кад се дању послом уморим, па се спустим на меку постељ |
| {S} Ја сам поред тебе сасвим срећна!{S} Кад видех Миту, мени паде одма стрина на памет и ја се |
| милом Данком својом?..{S} Сиротица!{S} Кад ме данас рано зором из сна пробудила, беше већ обуч |
| м по Данку, да ми дође.{S} Сиротица!{S} Кад ми је ступила у собу, беше весела, јер она по свој |
| у садањост вратим...{S} Благи Боже!{S} Кад бих могао да пренесем лепу будућност своју у садање |
| о тако провео, само да ми ноћи није!{S} Кад се почне сумрак да хвата и у зиду попци зацврче: та |
| рам к њој!{S} И то што пре, што пре!{S} Кад чује тугу моју и кад види сузе моје, ваљда није кам |
| И заиста он у мом срцу слатко живи!{S} Кад бих у стању била, ја бих ове осећаје делила са цели |
| кад ти умреш, не ћу ни ја да живим!{S} Кад ти постанеш анђео, не ћу ни ја да будем грешна! —</ |
| и живот, за овај црни и немили свет!{S} Кад ти одеш кад одеш тамо, где нам је већ отац и мајка, |
| равити, но ме нада љуто вара!{S} Ах!{S} Кад зора засвити, ја мутним оком погледам на светле про |
| твоје девовање златно бити?..{S} Ах!{S} Кад бих се могао само још једаред с њоме састати, па да |
| и ти си доста за мене радио.{S} Ах!{S} Кад помислим само на стрину своју, од које си ме ти изб |
| јецам, да се тамо на живот жалим!..{S} Кад сам из вароши изишао у поље, онда тек пустим сасвим |
| о дана, па како ми је, тако ми је...{S} Кад ме ти узмеш к себи, тад ћу надокнадити сву ону радо |
| ви весело вичу: „Браца!{S} Браца!“..{S} Кад влак приспе, ми се ижљубисмо и растасмо.{S} Они вес |
| вам морала написати неколико табака.{S} Кад одосте онако тајно, (као што сами велите), да вам и |
| а при том је и неке штете починила.{S} Кад ми ово говораше, слушах је привидно мирно, а у мени |
| где затекох Данку у највећим мукама.{S} Кад седох поред постеље њене, она ме гледаше тужним уко |
| већином у страшним немилим сновима.{S} Кад год бих се с њиме састао, навек би био сав крвав и |
| пак не могу применити ово и на себе.{S} Кад би ово биле онаке бриге, које су само за то створен |
| је, а данас проведох га поред књиге.{S} Кад бих још знао, шта је с Данком и кад бих се још опро |
| и да види и чује, шта је и како је.{S} Кад ми данас дође, да узме „збогом“ од^мене и Данке, се |
| у сада разговор наш настависмо даље.{S} Кад би Љубица штогод говорила, то би знала тако лепо ре |
| на мене с отвореном чељусти чекаше.{S} Кад дођох у П—, упутих се одма стану стрица свога.{S} И |
| е,“ да бих тиме олакшао души својој.{S} Кад је исто дело изишло у „Јавору“ г. 1874 и 75, упозор |
| госпојице!{S} Но то није увек тако.{S} Кад је душа задовољна, па се сама собом бави, тад нема |
| а оне се две још и даље разговараху.{S} Кад сутра дан још пре зоре затутњи нешто као грмљавина |
| рави под плавим кровом ведрога неба?{S} Кад бих морао с обореном главом, но с мирном савешћу за |
| <pb n="43" /> у оној мртвој пустињи?{S} Кад дође вече, ја мислим, да је дошао час, да морам умр |
| S} С тога је плакала скоро читав дан. — Кад ми је то све исприповедала, запитах је, мисли ли та |
| то је дојенчету мајчино млеко слатко. — Кад сутра дан устадох и с Данком изиђох у двориште, ожи |
| дима својим осетио неку дивну милину. — Кад поче <pb n="37" /> сунце залазити, а ми се упутисмо |
| гласом гледајући јој у лепе црне очи: — Кад на њу мислим, тако ми је, као да и ње немам. —</p> |
| p>— Шта могу ја? — рече тихо уздишући — Кад није друкчије, а ми можемо ипак остати пријатељи. — |
| p> <p>„А знаш ли ти да певаш?“</p> <p>— Кад хоћу, знам. —</p> <p>Штета за ову сиротицу, — мишља |
| оведох читајући у својој тесној соби, а кад после подне одох у манастирску башту, беше ми све т |
| другима радила, па је њега школовала; а кад јој он издану, не имађаше више за кога да ради, па |
| в беше дакле небеска, анђеоска љубав; а кад сам одрастао, следоваше друга, сасвим противна љуба |
| престано у нади, да ће још оздравити; а кад већ паде у постељу и кад поче и сам увиђати, да њег |
| сле ни чудо, јер навек имам да радим; а кад не радим, онда опет мислим на Љубицу, и у тим слатк |
| /4</p> <p>Непрестано лежим и опет једва кад и кад могу да заспим, јер ми бриге не дају спавати. |
| а се тешим, да ће све моје невоље ваљда кад тад престати, те ће и мени једном сунце среће синут |
| несох венац, да јој накитим крст.{S} Ја кад умрем, мој крст не ће имати ко да кити, а она има ј |
| се из моје руке и хтеде поћи.{S} Но ја кад видех, да она хоће од мене да иде, мени би, као да |
| ругчија, могла би тамо бити.{S} Али она кад би видела ову сиротицу, би спрам мене била још гора |
| е да гледаш на земљу, шта људи раде, па кад видиш, да који што криво ради, а ти одеш, па кажеш |
| Гледаћу да што више новаца заштедим, па кад наступе опет ферије, даћу Данку у који женски завод |
| , да је гледа, па да буде срећан.{S} Па кад би се од те миле му голубице вратио у гњездо своје, |
| ?{S} Или за нас обадвоје?...</p> <p>„Па кад ћеш поћи?“ — питаше ме тужно.</p> <p>— Пошао бих ра |
| и навићи ћете се на своје пређање стање кад Паја беше још у школи; али ја на своју пустињу ника |
| мање тако поносит као што изгледаше пре кад се дизаше чак у облаке!{S} О мој Боже! он изгори у |
| ога дана и сама некако на крај срца, те кад ми рекоше, да идем из њихове куће, скупим све ствар |
| ва пред зору смилова се сан на мене, те кад се из постеље дигох, беше сунце већ високо одскочил |
| детињства свога немам коме да кажем, те кад бих могао с вама заједно да кажем то вашој мајци, б |
| ..{S} Више се пута у сну и заплачем, те кад се пробудим, ја сам себе питам, да ли могу друкчије |
| о ми је згодна прилика, да им пишем, те кад чују, за што сам отишао, не ће се на мене жалити. — |
| учинила, ја сам много на вас мислила, и кад онда нисам могла као ваша да останем, то сада још м |
| бити...</p> <p>Мој благи санак прође, и кад опет видех црну јаву пред собом, мени се туга као к |
| време другима буд’ за што продавати, и кад не ћу имати више ни за чим уздизати, већ срећан пос |
| авани су дотле само, док и ја спавам, и кад бих јаде своје хтео за навек успавати, морао бих и |
| а кола узе.{S} Неко сам време плакао, и кад ови добри људи видеше, да сам још сањив, они ми опе |
| је сузе видео па их ваљда и разумео, и кад Љубици за њих каже, ваљда ће их и она разумети...</ |
| кад срце у садањости вене и вене?{S} И кад једном увене, на што онда наде, те лепе и слатко на |
| алидасину „<title>Сакунталу</title>,“ и кад дођох на њене речи: „Игра ми десно око, драга мајко |
| <p>Непрестано лежим и опет једва кад и кад могу да заспим, јер ми бриге не дају спавати.{S} Да |
| /p> <p>У гори пробавих цело пре подне и кад дођох кући, изгледаше ми соба као каква костурница. |
| е.{S} Тек пред вече дођох опет к себи и кад отворих очи, сеђаше Данка поред мене, лице јој беше |
| {S} Кад бих још знао, шта је с Данком и кад бих се још опростио тих црних брига, ах! био бих ср |
| а навек да се молимо богу, кад лежемо и кад устајемо, и кадгод смо нас двоје заједно, да му се |
| о пре, што пре!{S} Кад чује тугу моју и кад види сузе моје, ваљда није камен, да ће бити равнод |
| ш оздравити; а кад већ паде у постељу и кад поче и сам увиђати, да његов тајни осећај почиње да |
| х у стаклени ходник, затекох Пају, који кад ме виде, зачуђен застаде гледајући ме тако, као да |
| рајско доба, да опет Љубицу видим; али кад на ову зиму погледам, у којој не могу <pb n="87" /> |
| м бави, тад нема ничега слађега.{S} Али кад на срцу јади леже, тад је то занимање душино горко. |
| лонити на своја сопствена крила.{S} Али кад кога почне несрећа да гони, она не зна, шта је дост |
| бити, но за сад то није могуће.{S} Али кад се Паја удоми, а међу тим и тебе удам, тад ћу моћи |
| расно волите, што ја добро знам.{S} Али кад је већ једанпут видите, да не може ваша бити; за шт |
| у спомињеш, то је истина тако, ал’ ипак кад бих ја срећан био, не би ни она несрећна била!{S} М |
| тим на постељу и склопим очи.{S} Но тек кад сам очи склопио, тад сам тек јасно видео и Љубицу и |
| ре!{S} Разлади ми врело чело моје!{S} О кад би могао да одуваш и тугу моју!...</p> <p>Много бих |
| и мени једном сунце среће синути!{S} О кад бих још сестру своју обезбеђеном видео!{S} Сирота Д |
| а својим у свет мира и спокојства.{S} О кад бих могао за навек успавати све јаде своје тако, ка |
| оно написали, што у срцу осећате.{S} О кад бих вам могла испричати све јаде своје, које морадо |
| мислим да нема ничег пријатнијег, него кад се душа сама собом <pb n="30" /> занима! — рече ми |
| е брзо јади моји ублажити моћи.{S} Само кад бих још знао, шта је с Данком мојом, онда бих могао |
| и своје, прошлости пуне јада и суза; но кад опет помислим на лепу будућност, која преда мном от |
| естано неке страшне чудновате снове; но кад зора сину, поче ми нека тешка, непоњатна туга срце |
| да се и моја туга даје ублажити.{S} Но кад видеше, да ми њихове речи не годе, они одоше. — Па |
| рилима у овоје безбрижно царство.{S} Но кад сам очи опет отворио, поче <pb n="94" /> се већ пом |
| ни сам не знајући, куда и за што?{S} Но кад почех осећати, да су ми се ноге умориле и да ме гла |
| ремену?“ — рекох горко смешећи се — „То кад станем издисати, па сам себе запитам, шта сам на зе |
| ога?{S} Не, то не могу!{S} И опет — бар кад бих знао, да је Љубица кадра принети све жртве, кој |
| о постајаше све милије и чаробније, јер кад ми поветарац зашушти у зеленом лишћу, мени се чини, |
| га беше Љубица главно лице за мене, јер кад јој погледим у њене црне очи, то бих одма у грудима |
| трине не би је за цело могао узети, јер кад би је од ње узео, куд би онда?“ —</p> <p>И ако сам |
| м људима и само бих сам себе мучио, јер кад би они почели да певају, тад бих ја морао да плачем |
| стабло мојих лепих и слатких нада; јер кад помислим, шта ме чека, то ми је онда пред очима све |
| ме од те душевне болести излечили; јер кад сам постељу напустио, често бих одлазио на гроб мој |
| и.</p> <p>— Онда ћу и ја умрети!{S} Јер кад ти умреш, не ћу ни ја да живим!{S} Кад ти постанеш |
| ах још <pb n="119" /> лудо дете, и опет кад се сетим тадање маште и тадањих осећаја, мени сузе |
| своје...{S} Ах!{S} Тако мислим, и опет кад би до тога дошло, не знам, како би ми било!..{S} Но |
| ме његов сасвим изненади, да не имадох кад прикрити узбуђење своје, тајну моју. — Љубичина мат |
| овај црни и немили свет!{S} Кад ти одеш кад одеш тамо, где нам је већ отац и мајка, онда на цел |
| еће, које ме немилице море!..{S} Па још кад у Данку погледам, то ми срце пуца, из ока ми полете |
| обу не увредим...</p> <pb n="167" /> <p>Кад сам јутрос устао, беху ми груди истина мирне, али у |
| ! како је тај сасвим променут!..</p> <p>Кад сам још дете био у мирном дому тада живих родитеља |
| какав демон гони ме лик њен!...</p> <p>Кад је свануло, мени као да је један камен мање на срцу |
| стаде за навек и сваки осмех!...</p> <p>Кад се приближило вече, скупило се неколико другова мој |
| цркви, по гробљу среће своје...</p> <p>Кад прегледасмо све ове споменике детињства <pb n="74" |
| ја на једаред заплаках горко...</p> <p>Кад се тако наплакасмо, умирени и утешени вратисмо се у |
| духови беху миливојеви родитељи.</p> <p>Кад је Миливој одустао од грозне намере своје, склонио |
| е дане мирно код њега провести.“</p> <p>Кад стара госпа изрече: „а међу тим и тебе удам,“ мени |
| <p>„А куда знам?“ — рече ми снуждено — „Кад сам досад издржала, издржаћу и ово неколико дана, п |
| <l>„Нит ко мари, кад сам вес’о.</l> <l>„Кад ми с’ очи срећно сјаје,..</l> </quote> <p>Тако сам |
| ће онда бити опет све добро! —</p> <p>„Кад оздравим, је л’ Миливоје, ти ћеш ме опет к себи узе |
| свим искрена, те вам кажем, да би сада, када Паје мога нема више овде, ваше честе посете биле с |
| ицу ипак не могу оставити, па још сада, када тек почех да живим!..</p> <p>У таким мислима дочек |
| би ми Љубица, те се сетих лањских зора, када су ме тице певачице из сна будиле, кад сам веселим |
| место оца мога.{S} Ах!{S} Како ми беше, када ступих у овај дом, у којем сам провео златно детињ |
| его речи њене.{S} Ах!{S} Давно то беше, када је видех последњи пут и она времена беху још лепа |
| „— Ево опет стиже дан рођења мога, дан, када треба да се сам собом рачунам! — Спољњи живот мој |
| , кад сам код стрица као дете становао, када сам иста врата равнодушно отварао и затварао, равн |
| беху тешки, у толико ми би већа радост, када чух од Паје, да му писасте, узрок одласка вашег ре |
| /p> <p>4/11</p> <p>Бејах још у кревету, када зазвонише манастирска звона на јутрење, и не знам, |
| ведем.{S} Пут беше леп, те и не осетих, када стигох.{S} По казивању пајином знао сам, где стану |
| ио, на том бих се месту Богу молио..{S} Када уђох у стаклени ходник, затекох Пају, који кад ме |
| опростим и дођем натраг у манастир.{S} Када уђох у собу своју, би ми, као да сам у костурници. |
| а и правећи планове за будући живот.{S} Када се ходом већ уморисмо, седосмо на меку зелену трав |
| и крви за народност и слободу своју.{S} Када је у бој пошао, беше врло озбиљан, али не беше ниш |
| лим путем бејах као у љутој грозници, и када стигох тамо, сав усплахирен уђем у кућу, где на ср |
| дох, кад ме срце непрестано тамо вуче и када знам, да ми је време само за то дуго, што нисам по |
| и.{S} Из почетка бејах сасвим миран, но када дођох на ону појаву, која се у цркви дешаваше, у м |
| ре мишљах, да је данас какав светац, но када чух, да поју „свјати Боже!“ видех, да је погреб.{S |
| ах ни мало потребу странога друштва; но када видех, да то није могуће, јер ме веће опазише и уп |
| ишљах одма, што ћу и како ћу с њоме; но када се први таласи радосног узбуђења мало утишаше и ср |
| Бејах још одма у почетку као утучен; но када свештеник поче да поје „Исаије ликуј,“ мени би, ка |
| "139" /> тим он све даље од мене!{S} Но када већ стигох на брег, са којег се манастир види и на |
| о, како је бити међу живим људима! — Но када прођох кроз варош и дођох у зелену гору, ту ми се |
| о још имам, то је у овим грудима!..“ Но када подиже главу своју с груди мојих, стаде ме гледати |
| ми срце пући од туге и бола!....</p> <p>Када пођох из манастира, путовах по <pb n="155" /> ветр |
| д свију тица једина сеница чује.</p> <p>Када сунце за брег зађе, увучем се у своју собу и стане |
| а будем од користи народу своме.</p> <p>Када бејах у средњим шкодама, имађах доброг пријатеља и |
| <p>„За што га називан срећним, што беше кадар да и после смрт своје продужи живот свој у сваком |
| ицу споменуо, а то сам и код ње опазио, кадгод бих јој тебе споменуо! —</p> <p>Мени беше повољн |
| S} Ја почех од то доба слабити, венути; кадгод бих сам био, навек бих плакао; срдио бих се на Б |
| о га бар већином професори називаху.{S} Кадгод имађасмо слободна времена, не разговарасмо се ни |
| латки оче!{S} Ако ми да Бог, да се и ја кадгод удомим и оцем постанем, то би била за мене најве |
| ведро бело чело, сумњајући јесам ли ја кадгод то красно лице збиља љубио? — — И у момка њеног |
| им, кад је она поред мене!“ А је ли она кадгод оболела, то сам већином провађао време седећи по |
| лимо богу, кад лежемо и кад устајемо, и кадгод смо нас двоје заједно, да му се молимо, да нам н |
| розно упропасти сву породицу нашу.{S} И кадгод себи те страшне појаве представим, мени одма лет |
| ећном дому добрих родитеља својих.{S} И кадгод ми овај дан дође, да се сам собом рачунам, мени |
| опет за себе задобити, — „Ми као анђели кадгод зажелимо, да видимо родитеље своје, ми ћемо к њи |
| ли ће одлетети за другим голубом?{S} Но кадгод је хтеде упитати, навек би се уздржао, јер голуб |
| ох јој доста мирно — „Да ли ћемо се још кадгод у животу видети, не може нико знати; за то збого |
| И опет — бар кад бих знао, да је Љубица кадра принети све жртве, које би принети морала, само д |
| гледаше као каква силна богиња, која је кадра да ме погледом својим сасвим уништи...</p> <p>„Љу |
| ем том, што другим начином заиста нисмо кадри извући се из овог жалосног стања...{S} Да иде да |
| овамо стигао и одма к мени дошао, да ми каже, шта је и како је са Љубицом.{S} Она је провела ск |
| ла и на сто метнула, па хтеде још да ми каже „збогом“.</p> <p>„Збогом, Миливоје!{S} Ја одлазим! |
| их ваљда и разумео, и кад Љубици за њих каже, ваљда ће их и она разумети...</p> <milestone unit |
| бити сами.{S} А шта ћу онда јадан ја да кажем?{S} Како је мени самовати <pb n="43" /> у оној мр |
| И ја сам некад лепо мислио, или боље да кажем, лепо сањао.{S} Ах! камо сада оних златних дана, |
| то име од детињства свога немам коме да кажем, те кад бих могао с вама заједно да кажем то вашо |
| жем, те кад бих могао с вама заједно да кажем то вашој мајци, благи Боже! ја не бих умео речима |
| виде.{S} Разговор нам поста жив, да не кажем весео, и трајаше прилично дуго, догод се Мита нај |
| аму у туђем свету, па да јој искрено не кажем, куда идем и за што идем?{S} У кратко јој исприча |
| 151" /> Ја вам то искрено и пријатељски кажем.“ </p> <p>Ја је мирно слушах, шта ми збори, и ако |
| „Мени се јако допада!{S} Искрено да ти кажем, ја је волим!“</p> <p>— Па то је лепо!{S} У остал |
| прилици мишљаше, да сам је звао, да јој кажем, да ћу је сутра — прексутра к себи узети...{S} Не |
| знадох, шта ли да мислим, шта ли да јој кажем?</p> <p>„Шта ћутиш, брате? — говораше ми Данка да |
| еђени, ако будем сасвим искрена, те вам кажем, да би сада, када Паје мога нема више овде, ваше |
| , мислим да је боље, него да вам усмено кажем, јер овако ћете се моћи боље предомислити, па ћет |
| , да који што криво ради, а ти одеш, па кажеш Богу, па се с њиме лепо разговараш!..{S} Марино!{ |
| с њиме лепо разговараш!..{S} Марино!{S} Кажи, хоћеш умрети?{S} Кажи!{S} Јер иначе- - -“</p> <p> |
| ..{S} Марино!{S} Кажи, хоћеш умрети?{S} Кажи!{S} Јер иначе- - -“</p> <p>И ја већ стискох песниц |
| <p>— Тако ми неба! —</p> <p>„Али хајде кажи и Бога ми!“</p> <p>Бога ми! —</p> <p>„Но! сад ти в |
| адох приморавати, да се закуне.</p> <p>„Кажи, тако ми сунца!“</p> <p>— Тако ми сунца! —</p> <p> |
| ца!“</p> <p>— Тако ми месеца! —</p> <p>„Кажи, тако ми неба!“</p> <p>— Тако ми неба! —</p> <p>„А |
| нца!“</p> <p>— Тако ми сунца! —</p> <p>„Кажи, тако ми месеца!“</p> <p>— Тако ми месеца! —</p> < |
| ћеш у болницу!{S} Ја сам већ и лечнику казала, да ћеш ти остати овде, јер и он ми рече да треб |
| ели, ја не знам; доста да сам им истину казао.{S} Они ме лепо приме и по мојој жељи одредише ми |
| „Шта ме питате за оно, што вам не могу казати?{S} Погледајте ми боље у очи, па ћете знати и са |
| ноћу у сну долазити, па ћемо их тешити, казаћемо им, да не плачу, јер нама је добро!“</p> <p>— |
| леп, те и не осетих, када стигох.{S} По казивању пајином знао сам, где станују, те ушавши <pb n |
| гу.{S} Покајах се, што одох од куће, но кајање беше већ касно, и ја се морадох спустити на једа |
| стадох одма дрхтати.{S} Почех се после кајати, што сам ствари тамо оставила или за што се ниса |
| , но данас ми беше време ужасно дуго, и кајем се, што опет к Љубици не одох, кад ме срце непрес |
| ако ти је драги болан?{S} Да л’ знадеш, какав се црн и страшан облак вије над главом његовом?{S |
| децом играм, ето те исте порте, но гле какав је звоник сада!{S} Такав не беше пре!{S} Сад је с |
| ијем и да о њој више не мислим, ах! као какав демон гони ме лик њен!...</p> <p>Кад је свануло, |
| чуном.{S} Цео дан прође ми поред ње као какав пријатан сан, после којег човек жали, што беше та |
| а управља мислима и осећајима мојим као какав рибар по тихој води својим лаким чуном.{S} Цео да |
| е црне очи: па ипак стајах пред њом као какав кип, јер ми изгледаше као каква силна богиња, кој |
| ! она лежаше и спаваше мирно, мирно као какав анђео...</p> <p>„Данко!{S} Драга Данко!{S} Отвори |
| ви.{S} Сви одма поскачемо с постеље, но какав ужасан призор беше пред нама!{S} По улицама трчаш |
| на звоне.{S} Најпре мишљах, да је данас какав светац, но када чух, да поју „свјати Боже!“ видех |
| е остаје ми ништа друго, него да одем у какав манастир, да тамо ферије проведем.{S} Но са новце |
| едаред ме музика трже. „Знаш ли, Данко, каква је то песма, што је сада свирају?“</p> <p>— Знам. |
| p>Данас одох на пошту, да видим, има ли каква писма за мене, но многи добише, који се ни надали |
| и кад дођох кући, изгледаше ми соба као каква костурница.{S} Нема више Данке, да ме певајући до |
| црну јаву пред собом, мени се туга као каква змија опет у срце увлачити поче, а из очију ми на |
| њом као какав кип, јер ми изгледаше као каква силна богиња, која је кадра да ме погледом својим |
| ише никог свога, остајем сам самцит као каква шибљика на широкој пољани, и све, што ће ми моћи |
| ко су грозне и подругљиве!..</p> <p>Као каква вила појави се Љубица на вратима и својим црним л |
| у П—, где ми стриц живи, па ако ме тамо каква несрећа снађе, не остаје ми ништа друго, него да |
| и сеја моја у разним жалосним сликама, какве машта само у неизвесности и злој слутњи ствара, ј |
| ледаше необичним оком, ваљда је опазила какве промене на лицу моме... —</p> <milestone unit="su |
| суморном небу вијаху се црни облаци као какве грдне хавети.{S} Поче и ветар да дува, хладан вет |
| спеш тамо?</p> <p>„Неки смо родови, али какви, ја управо ни сам не знам; но ипак ја их сваких ф |
| сам сирома!..{S} О Љубице!{S} Да знадеш какви су болови сада у грудима мојим, ти би се чудила, |
| ="subSection" /> <p>5/5</p> <p>Не знам, каквим словима да забележим данашњи дан у дневник свој, |
| живо оживи у души мојој!...{S} Ах!{S} С каквим сам осећајем лане дошао, а с каквим ли сада!</p> |
| } С каквим сам осећајем лане дошао, а с каквим ли сада!</p> <p>Дошав у манастир зачудише се кал |
| тако <pb n="156" /> силно колебаше као какво узрујано море.{S} Сећах се данкиног јадиковања, к |
| сам да увидим, да сам нико и ништа, за каквог ме она навек и држаше! —</p> <p>„Миливоје!{S} Шт |
| на памет и мени би, као да се тргох из каквог дугог и страшног сна; а из ока ми полете вреле с |
| што бих се ја већма упињао, да мислим о каквом другом предмету, то би ми исте мисли постајале с |
| мало са мном разговарати.{S} Ах!{S} Као каквом несретнику, који на целом свету нема никога свог |
| ајем пусте усамљености, и мени беше као каквом човеку, који нестрпељиво непрестано неког чека, |
| беше, као да сам с груди својих скинуо какву стену, испод које беше читав вулкан, те који доби |
| на мене хлебом храни!.. „Чуј, Миливоје! како се Мита данас са мном понашао? — рече ми гледајући |
| 1</p> <p>Данас је Данки много боље, ах! како би ми велики камен са срца спао, кад бих је видео |
| пролио...{S} Но унутарњи живот мој, ах! како је тај сасвим променут!..</p> <p>Кад сам још дете |
| а тама, као туга на срцу моме...{S} Ах! како је мирна ноћ и све је тако мирно, као да слушам ка |
| га превари, да она не покисне..{S} Ах! како ми <pb n="109" /> је мило гледати зелену гору, зел |
| ов млађи брат изиђе с колима пред њега, како га грли и љуби, како му навек донесе колача, меса, |
| , мислећи на жалосно стање себе самога, како сам бедан, да јој ни у чем помоћи не могу, а лик п |
| своје тако, као што беху успавани сада, како бих срећан био!{S} Но то је мени немогуће, јер мој |
| ако <pb n="84" /> ме је немилице тукла, како пред њом нисам смела никад да будем весела, а ника |
| вим равнодушно, да има већ недељу дана, како су је из службе отпустили, јер не беше за њих, сув |
| десити, кад већ има више од месец дана, како ми није ништа писао.{S} Не дао Бог, да ми се слутњ |
| уза.</p> <p>„Драга мој Паја!{S} Ко зна, како ће му тамо бити!“ рече ми мати његова, кад се враћ |
| море.{S} Сећах се данкиног јадиковања, како овде с њоме поступаху, те гледајући ову бездушну ж |
| х приповедати, како смо се играли рата, како смо наше непријатеље потукли, па ће и отац мој так |
| против Бога не можемо ништа!{S} Сирота, како се мучи; но не ће дуго!“</p> <p>И тек што надзират |
| а и весела, па и она вели, да не осећа, како јој време брзо пролази, што је сасвим природно, је |
| Да ли ова девојка знаде и да ли осећа, како ја њу волим?! —</p> <p>Она на моје питање слеже ра |
| у задовољно и весело лице озбиљног оца, како је милина гледати млађу браћу и сеје своје, где ок |
| м да надам, и заносим се у разне снове, како је грлим, како је љубим...{S} Тако о њој мислећи и |
| своје, он би целу ноћ сањао лепе снове, како се с њоме љуби и како се грле крилима својим.{S} Ч |
| иво надлећу; а око себе слушати косове, како весело звижде, слушати славује, како сетно прижељк |
| ећином седећи поред Данке гледајући је, како у хладном загрљају вечитог санка слатко спава.{S} |
| ти радосне сузе на грудима мајке своје, како је дивно гледати у задовољно и весело лице озбиљно |
| е, како весело звижде, слушати славује, како сетно прижељкују!.{S} Кудгод око бацим, свуд је ле |
| дође Данка и сузним оком јадаше ми се, како је јуче имала неугодан дан.{S} Неки часник, који р |
| а мајко!{S} Да вам је од куд да видите, како ваша деца живе!... —</p> <milestone unit="subSecti |
| лептири весело вијају; гледати у ласте, како се живо надлећу; а око себе слушати косове, како в |
| му се радују; а други нам приповедаше, како поред његовог села не пролази жељезница, већ мора |
| тано о путовању: један нам приповедаше, како га сваке године радосно дочекују родитељи, браћа и |
| та беше и слаткоречиво нам приповедаше, како сва деца, која умру пре навршене седме године, пос |
| ати.</p> <p>Мита ми за тим приповедаше, како је угодно путовао, како се лепо код куће провео и |
| {S} Господар и госпа јој добре су душе, како их до сад бар познаје; но најстарију ћерку исте по |
| колима пред њега, како га грли и љуби, како му навек донесе колача, меса, вина и дувана, што м |
| риповедаше ми, како су стрица саранили, како ми стрина не хтеде одма јавити за његову смрт, ваљ |
| ако добро.“</p> <p>Да су се договорили, како ће ме мучити, не би ме могли горе намучити, него ш |
| како је с њоме било.{S} Приповедаше ми, како су стрица саранили, како ми стрина не хтеде одма ј |
| и дође Данка у посету и приповедаше ми, како јој је у новим данима патничког живота свога.{S} Г |
| нута седи.{S} Ја јој почех приповедати, како смо се играли рата, како смо наше непријатеље поту |
| де се сада бави; но се не могох решити, како да је потражим. —</p> <milestone unit="subSection" |
| , као што трепте звезде у зимској ноћи, како бих тада био срећан и блажен!{S} Овако ми је тешко |
| о несносан, а њој још нисам! — Но реци, како си се провео?{S} Мора да ти је добро било, кад си |
| ица, не постане моја, већ да је гледам, како је други грли и љуби!...</p> <p>Чисто ми лакше би, |
| постају анђели божији, и описиваше нам, како анђели лепо живе.{S} Ја тада бејах тек у седмој го |
| , и опет кад би до тога дошло, не знам, како би ми било!..{S} Но са мном још како тако! али шта |
| дном приликом при чаши вина, — не знам, како започесмо разговор о неизвесности живота, о смрти, |
| радох одма и заспати, јер ја и не знам, како сам амо доспела!</p> <p>Док ми Данка ово приповеда |
| пред манастиром, не знајући већ ни сам, како ми је, само знајући то једно, да ми добро није...{ |
| рече!..{S} Ах!{S} Ја видим, ја осећам, како ми постаје цео свет празан, постаје ми цео свет мр |
| села, а никад нисам смела ни да плачем, како ми тада беше горко живети, а сада ми је живот тако |
| уду љубичини сватови; хоћу да је видим, како ће изгледати <pb n="152" /> као невеста.{S} Ах!{S} |
| аносим се у разне снове, како је грлим, како је љубим...{S} Тако о њој мислећи изиђох у гору ве |
| ни у гори!..{S} И смислио сам и начин, како ћу јој отворити срце своје; па онда, буде ли среће |
| им приповедаше, како је угодно путовао, како се лепо код куће провео и како се састао с Љубицом |
| n" /> <p>11/11</p> <p>Данас сам гледао, како се Љубица венчала.{S} Међу многим светом, који беш |
| огод дознао.{S} И не размишљајући дуго, како би до ње дошао, падоше ми на ум јавни листови, да |
| ..{S} О Љубице; Како бих ја срећан био, како би ми био живот сладак, кад би ти моја била!{S} Та |
| асвим удремала, да сам чисто заборавио, како је бити међу живим људима! — Но када прођох кроз в |
| још нисам ниједан једини корак учинио, како бих за њу <pb n="39" /> штогод дознао.{S} И не раз |
| напунише суза.</p> <p>„Реци ми, Данко, како дође овамо, јер надзиратељка ми рече, да те нађоше |
| како ми сада би на једанпут опет мило, како ми цео свет поста опет тако красан!</p> <p>„Што ви |
| маху.{S} Попесмо се на брег и гледасмо, како нестаје сунца у густом грању високе горе, цео запа |
| сваки задовољним и срећним, јер знају, како је слатко лити радосне сузе на грудима мајке своје |
| лаву окретао...{S} Сањам и мајку своју, како ми вели, да ће анђели бити сва деца која слушају р |
| а и мајке.{S} Погледајте му само мајку, како <pb n="27" /> се бије у груди; заиста је велика жа |
| о више, што гледах Љубицу и мајку њену, како су им очи пуне суза.</p> <p>„Драга мој Паја!{S} Ко |
| олебаним грудима; а час је опет гледах, како јој венац главу краси и како је девер к олтару вод |
| гдегод њега или Данку опазио и мишљах, како ће ми бити, кад се с њима састанем.{S} У таким мис |
| очи моје јадне сеје!..{S} Дуго мишљах, како бих дознати могао, где се сада бави; но се не мого |
| 15" /> тамо учим.{S} Идући у њу мишљах, како ћу провести ове ферије код стрица свога, јер ми је |
| аде одма стрина на памет и ја се сетих, како <pb n="84" /> ме је немилице тукла, како пред њом |
| у гору измамила?{S} Да л’ и ти слушаш, како тице дивно поју?{S} Њих слушаш, а на мене мислиш?{ |
| } О Љубице!{S} Љубице!{S} Да л’ знадеш, како ти је драги болан?{S} Да л’ знадеш, какав се црн и |
| ећа, да гледаш у лице божије, да чујеш, како анђели певају, па да и ти певаш с њима; тамо нема |
| то је ипак неко благо!...{S} О Љубице; Како бих ја срећан био, како би ми био живот сладак, ка |
| а да изиђем пред Љубицу? <pb n="140" /> Како ће ме предусрести она, па мати њена?...{S} Како са |
| здрава и питања <pb n="143" /> „од куд? како?“ измењиваху, отвори Паја врата од оближње собе и |
| S} Како ми овај ваздух слатко прија!{S} Како сада лако дишем!..{S} Умиљати поветарац играјући с |
| ба да певам и плачем.{S} Благи Боже!{S} Како бих сада у потпуној срећи с врелим срцем могао ужи |
| анастиру 3/11.</head> <p>Благи Боже!{S} Како ми се беше пут отегао, чињаше ми се, да што ја бли |
| сна да буди.{S} Како је свет оживео!{S} Како је живот обујио!{S} Моја ме болест сасвим удремала |
| добра учинити!“</p> <p>Сирома Марко!{S} Како је тај волео слободу!{S} Како је тај љубио народ с |
| ми беше пуно суза...{S} Света земљо!{S} Како ме чудном, тајном силом к себи <pb n="75" /> привл |
| ати доле на земљу.{S} Ах!{S} Марино!{S} Како те може бити жао, да постанеш анђео?{S} Да живиш у |
| Марко!{S} Како је тај волео слободу!{S} Како је тај љубио народ свој!...</p> <pb n="128" /> <p> |
| p> <p>Како славуји дивно прижељкују!{S} Како косови слатко звижде!{S} Сваки ме гласак њихов так |
| и је дошао на место оца мога.{S} Ах!{S} Како ми беше, када ступих у овај дом, у којем сам прове |
| издржати, па изиђох на поље.{S} Ах!{S} Како ми је свет сав црн и мрзак!{S} У мојим грудима као |
| ти, што ме опет здравог види.{S} Ах!{S} Како ми мило би, кад погледах на светли дан и на ведро |
| рењу, да ће бити анђео!..</p> <p>Ах!{S} Како ми тада беше, кад је гледах мртву на столу, покрив |
| сад тек први пут на јави видим!....{S} Како ми овај ваздух слатко прија!{S} Како сада лако диш |
| ме предусрести она, па мати њена?...{S} Како сав дршћем, кад помислим на могућност, да Љубица н |
| тихо њихане као да сетно уздисаху...{S} Како је природа сада са мном тако једнака!{S} Сва је ту |
| што и малом детету звезда на небу?..{S} Како ми је тешко живети!{S} Ја сам постао уморан, ломан |
| јање многих кола као из сна да буди.{S} Како је свет оживео!{S} Како је живот обујио!{S} Моја м |
| собу и станем сам о себи да мислим.{S} Како ћу сутра да изиђем пред Љубицу? <pb n="140" /> Как |
| јер ово ми је место на срцу остало.{S} Како су они ову последњу реченицу разумели, ја не знам; |
| два те нађох!“</p> <p>— Од куд дође?{S} Како дође? — „Побегла сам од стрине своје.{S} Још јуче |
| Пријатељи?{S} Да јој будем пријатељ?{S} Како ми је та реч сада хладна и гадна, та иначе света р |
| {S} А шта ћу онда јадан ја да кажем?{S} Како је мени самовати <pb n="43" /> у оној мртвој пусти |
| беше горчија.{S} Она прими савет мој, а како га је примила, најбоље говораше бистра суза, која |
| о, да се бар састанем с Данком, па онда како ми је, тако ми је!{S} Ах!{S} Не знађах јадан, да м |
| т, који је навек од свега најмилији, ма како бедан био? <pb n="151" /> Ја вам то искрено и приј |
| оћ сам намислио, да данас одем у К—, па како намислио, тако урадио, и провео се онако, као што |
| ржала, издржаћу и ово неколико дана, па како ми је, тако ми је...{S} Кад ме ти узмеш к себи, та |
| S} Његово је срце и онако пуно рана, па како би могао још и ту рану преболети?{S} Па за то наум |
| лици за неколико дана већ тамо бити, па како ћу се са својом милом сестром лепо забављати: прич |
| буде боље, онда што му драго, идем, па како ми је, тако ми је, тек свакако не ће ми горе бити, |
| ље овако устраје, бојим се и за њих, па како ћемо онда живети ја и моја добра Данка? —</p> <mil |
| се, да јој не дођем и ја на врат.{S} Па како је стрина с њоме зло поступала још за живота стрич |
| {S} Ево прођоше већ двадесет година, од како сам света угледао у мирном и срећном дому добрих р |
| } Давно је од како сносе тешке јаде, од како лију горке сузе!{S} Тада беху још мала деца, а сад |
| ве јаде своје, које морадох поднети, од како нам ви одосте, то бих вам морала написати неколико |
| да ће опет тако бити.{S} У осталом, од како си ми рекао, да ћеш ме опет к себи узети, могу све |
| ти не мари, а особито <pb n="149" /> од како је чула, да дадосте сестру своју, да буде служавка |
| њивим последицама њиховим.{S} Ах!{S} Од како остасмо без оца и мајке, ја сам се више пута о њих |
| ца осташе сирочад бедна!{S} Давно је од како сносе тешке јаде, од како лију горке сузе!{S} Тада |
| гао умерени труд навек издржати; али од како сам морао при истој снази труд знатно да увећам, с |
| може никако да га дочека.</p> <p>Но од како сам Љубицу упознао од онда су наступили нови дани |
| ро је сваки дан злоставила; нарочито од како се преселише у варошицу М—, додија јој невоља тако |
| а и сладост живота уживати моћи; јер од како сам болестан, никад ми нада не загрејаваше тако гр |
| здрхталим гласом, усиљавајући се, да се како не заплачем.</p> <p>У данкином се оку сузе заблист |
| већ мора два сата да путује на колима и како навек његов млађи брат изиђе с колима пред њега, к |
| ји другови већ о том разговарају, кад и како ће који кући ићи.{S} Ја немам куће па за то о тој |
| одма к мени дошао, да ми каже, шта је и како је са Љубицом.{S} Она је провела скоро три месеца |
| осети Љубицу и да види и чује, шта је и како је.{S} Кад ми данас дође, да узме „збогом“ од^мене |
| обу, где ми Данка приповедаше, шта је и како је с њоме било.{S} Приповедаше ми, како су стрица |
| к мени, па ме поче испитивати, шта је и како је; а очи јој се као и моје на мах напунише суза.{ |
| , а ја ћу вас после известити, шта је и како је.{S} А сад идите, молим вас! —</p> <p>„хоћу Љуби |
| свега света и нико не знађаше, где је и како је?{S} Тек на крају године изиђоше у новинама имен |
| ан зацело ће ти стрина јавити, где је и како је и шта је са сестром твојом, па ако воље узимаш, |
| дма иде све као преко врата! — Шта ће и како ће са мном бити, ја не знам и не могу да мислим! — |
| сањао лепе снове, како се с њоме љуби и како се грле крилима својим.{S} Често помишљаше и на из |
| ет гледах, како јој венац главу краси и како је девер к олтару води: па у залуд стадох трти и о |
| путовао, како се лепо код куће провео и како се састао с Љубицом, Пајом и пајином госпом. — У т |
| усти ноћ, а ја још не знађах, куда ћу и како ћу?{S} Киша још падаше и ветар непрестано дуваше, |
| и обрадован и не мишљах одма, што ћу и како ћу с њоме; но када се први таласи радосног узбуђењ |
| <p>— Да умремо! —</p> <p>„Добро!{S} Али како ћемо?“ упитах Марину снуждено, јер сад ми тек први |
| ах: „Данко!{S} Слатка Данко!{S} Реци ми како ти је?“</p> <p>У том дође лечник и стаде је дуго п |
| ати, па треба сад да спавам!{S} Но ипак како да спавам?{S} Могу ли спавати?{S} Одрећи се Данке |
| ноћ и све је тако мирно, као да слушам како људи у сну дишу...{S} И сама природа као да спава. |
| екох јој сабирући дух свој, да не будем како малодушан.</p> <p>Разговор нам прелажаше с једног |
| ени пуца срце тебе гледајући, јер видим како смо бедни!{S} Но само да оздравиш, да једном оздра |
| пред топлим зрацима жаркога сунца.{S} О како ми сада би на једанпут опет мило, како ми цео свет |
| них тица певачица јасно разлегаху.{S} О како ми та иста шума поста сада красна, спрам које сам |
| ута.{S} Али најпосле што му драго, било како било!{S} Мислим и овако и онако и најпосле тешим с |
| ве несносне постеље своје, па онда било како било! —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>1/5 |
| онда би био, опет сетан и жалостан; но како би се састао с овом другом голубицом, он би био <p |
| е.{S} Ја стајах као запета пушка.{S} Но како ми би, кад со врата отворише и ја спазих мени сасв |
| , где ће му скоро и сватови бити.{S} Но како ти се Љубица допада?{S} О том ми ништа и не рече! |
| тадох чекајући, да ми ближе дођу.{S} Но како се изненадих, кад у том човеку познадох свога стар |
| моји, јер само они једини навек знађаху како ми је...</p> <quote> <l>„Камо друга? пријатеља?</l |
| ваше хладан ветар, лудо мислећи, да бих како ублажио груди своје!{S} Но што дуже ходах, то ме г |
| м, како би ми било!..{S} Но са мном још како тако! али шта ће Данка да ми ради?{S} О Данко!{S} |
| се вече очекујем.{S} И опет бих дан још како тако провео, само да ми ноћи није!{S} Кад се почне |
| p>14/8</p> <p>Јучерањи дан проведох још како тако, но данас ми беше време ужасно дуго, и кајем |
| тако добро, као да сам у рају...</p> <p>Како Паја беше данас веома добре воље, јер је добио дра |
| one unit="subSection" /> <p>5/11</p> <p>Како човек много лакше поња несрећу и у њој се много бр |
| one unit="subSection" /> <p>15/7</p> <p>Како много великошколаца већ оде кући, то ми би могуће |
| tone unit="subSection" /> <p>3/9</p> <p>Како Паје сада нема код куће, то ћу имати увек прилике, |
| оме, и сама без сваке помоћи!..“</p> <p>Како славуји дивно прижељкују!{S} Како косови слатко зв |
| ице и пријавим се надзиратељци.</p> <p>„Како ми дође сестра овамо?“</p> <p>— Нађена је једне но |
| /> <p>7/6</p> <p>Узедох данас да читам Калидасину „<title>Сакунталу</title>,“ и кад дођох на њ |
| да!</p> <p>Дошав у манастир зачудише се калуђери, од куд сад у ово доба да им дођем?{S} Ја им р |
| постао, који сам и до сад био. — С овим калуђерима свакако ћу мало опћити, јер су ми људи немил |
| ђе та мисао на памет и мена као да паде камен на срце.</p> <p>— Треба навек да се молимо богу, |
| путем беше ми тако тешко, као да ми је камен на срце пао, и тек што сам кући дошла, ја сам се |
| у моју и кад види сузе моје, ваљда није камен, да ће бити равнодушна?! —</p> <pb n="137" /> <mi |
| Данки много боље, ах! како би ми велики камен са срца спао, кад бих је видео опет здраву и весе |
| морадох спустити на један хладни, мокри камен.{S} Глава ми клону, а чело ми проби ледени зној; |
| <p>Кад је свануло, мени као да је један камен мање на срцу и ја одем одма у болницу, да видим, |
| исмо гробу оца свога.{S} Она клече крај каменог крста, лепог и великог споменика страшне битке |
| , или боље да кажем, лепо сањао.{S} Ах! камо сада оних златних дана, кад су ми се све жеље и на |
| к себи узети?“</p> <p>— хоћу, Данко!{S} Камо среће, да се с тоб’м никад и не растајем! —</p> <p |
| ого лепши и слађи нег овај земаљски.{S} Камо среће, да и сад верујем!...{S} Све ударце овог жив |
| могу ни тамо јер немам шта да једем, а камо ли да путујем?!..,</p> <milestone unit="subSection |
| к знађаху како ми је...</p> <quote> <l>„Камо друга? пријатеља?</l> <l>„Да све с лица мога чита? |
| избијем и да о њој више не мислим, ах! као какав демон гони ме лик њен!...</p> <p>Кад је свану |
| ове речи чисто трже и тако ме погледа, као да би хтела погледом својим да загледа у душу моју. |
| свом душом својом: кад на једаред Паја, као из ведра неба да је пао, ступи преда ме и чисто се |
| а роса као да беше и од бисера дивнија, као да се неки небесни мирис разлио по целој шуми, у кр |
| проведе у великој ватри и таким мукама, као да се с душом бори...</p> <milestone unit="subSecti |
| лутам улицама, по којима је тешка тама, као туга на срцу моме...{S} Ах! како је мирна ноћ и све |
| та врата тако чудна и тако тајанствена, као да ћу кроз њих у рај или у пакао!{S} Најпосле осврт |
| не изгледаше тако дивна и тако умиљата, као што беше сада и у мени хтеде срце да прекипи, кад п |
| ако живо лепоту света и сладост живота, као што сада осећам! —</p> <pb n="96" /> <milestone uni |
| ти, јер сам сувише <pb n="101" /> слаб, као што сам се одма уверио, чим сам ступио ногом на зем |
| ој радњи проведу.{S} Више ми пута дође, као да ми је срце стегнуто гвозденим обручима, па хоће |
| ме тешити и хтедоше ми тугу да ублаже, као да се и моја туга даје ублажити.{S} Но кад видеше, |
| не очи: — Кад на њу мислим, тако ми је, као да и ње немам. —</p> <p>— „За што би се за сестру т |
| За што га срећним називате? — упита ме, као да ме није разумела, шта сам хтео тиме да рекнем.</ |
| и у тим слатким мислима лети ми време, као муња што лети.{S} Па и оно неколико тренутака ноћу, |
| истина мирне, али уједно и тако ледене, као да се у њима змије легу.{S} Пред очима душе моје бе |
| воје црне очи управи тако живо на мене, као да би хтела да ми с лица прочита одговор.</p> <p>„Т |
| које ми веселост из срца немилице гоне, као црв подгризајући зелено стабло мојих лепих и слатки |
| и мене обузе на мах тако чудно осећање, као да ми се срце помирило само собом...</p> <p>„Би л’ |
| о увек равнодушан био!{S} Чињаше ми се, као да тице умилније поју, као да се зелене гранчице ра |
| срцем и сузним оком!..{S} Чињаше ми се, као да ћу сад у ходнику наићи на оца свога и мајку свој |
| /> да идући данас улицама чињаше ми се, као да сам већ у гробу био и сада мало устао, да као мр |
| данас први дан пролећа.{S} Чини ми се, као да сам ову зиму преспавао, и не знам, да сам осим д |
| еверило и умиљате тице и мирисно цвеће, као и мене све моје лепе наде!.. —</p> <milestone unit= |
| грудима мојим све је јаче притискиваше, као да ми тиме хтеде рећи: „Ја немам нигде никог, ја не |
| нита срца; но нико те тако не уздизаше, као Љубица.{S} Ја управо не знам, али мени се чини, да |
| срце отварати поче!{S} Мени се чињаше, као да сам до сад о свету само сањао и као да га сад те |
| “ —</p> <p>Овај ми човек тако говораше, као да сваку реч из срца вади, и није чудо, да ме ове р |
| ка јој у мојој руци непрестано дрхташе, као да је грозница тресе.{S} На једаред подиже очи свој |
| пут загрлио, па је љубио, тад ми беше, као да сањам...{S} А сада, кад ми рече, да се немам нич |
| ок ми Данка ово приповедаше, мени беше, као да јој свака реч тешка клетва на мене несретнога, ј |
| ијатно и опет тако неугодно: мени беше, као да ме свега нестаје...</p> <pb n="56" /> <p>„Да чуј |
| срећнијег човека од мене!{S} Мени беше, као да сам већ постао анђео!..</p> <p>И ја опет не имађ |
| могао поверљиво најадати!{S} Мени беше, као да сам сам самцит на целом свету..{S} Суза и песма |
| ватим је страсно за руку.{S} Мени беше, као да сам с груди својих скинуо какву стену, испод кој |
| о ноћу мрак на земљи лежи, и мени беше, као да треба да певам и плачем.{S} Благи Боже!{S} Како |
| м плавим сетним оком.</p> <p>Мени беше, као да одлази од мене анђео среће моје: „Слатка Данко!{ |
| асвим равнодушан; а данас ми тако беше, као да свет грлим на грудима својим!..{S} О Љубице!{S} |
| е њене речи тако изненадише и увредише, као да ме за срце уједе.{S} Ја почех од једа и чуда пла |
| лику силу љубави своје, јер срцу ми би, као да се залеђава!..{S} О моје слатке наде и лепа буду |
| х, да она хоће од мене да иде, мени би, као да се небо на мене руши, као да се земља пода мном |
| <p>Чим Љубица ове речи изрече, мени би, као да ме из пакла на једаред у рај пренесоше, и моје ц |
| к поче да поје „Исаије ликуј,“ мени би, као да ми се сва црква поче окретати.{S} Не могох даље |
| ми на једаред Данка на памет и мени би, као да се тргох из каквог дугог и страшног сна; а из ок |
| ескидајући ока с ње, а срцу ми тако би, као да га прободе ножем...</p> <p>У том се Паја врати к |
| > <p>Чим ово Љубица рече, мени тако би, као да ми срце поче да грца у мору среће...{S} Мени ниј |
| а; на очи ми паде мрак, и мени тако би, као да ме несвест хвата.{S} Но то стање не трајаше дуго |
| на вежу ме за овај дом, и мени тако би, као да у овом тренутку постадох опет дете; но не више б |
| инути, јер она ће сада за мене да ради, као што сам до сад ја за њу радио.</p> <pb n="93" /> <m |
| икад ми нада не загрејаваше тако груди, као што ми сада загрејава. — О Мито!{S} Мито!{S} Ти ми |
| а једаред тако чудно око срца: беше ми, као да ми је санта леда на груди пала и неки грозничави |
| стир.{S} Када уђох у собу своју, би ми, као да сам у костурници...{S} Ја немам ничем да се нада |
| рне очи, а образи јој беху тако румени, као да јој се сва крв у лице слегла: „Дођите сутра, па |
| зашушти у зеленом лишћу, мени се чини, као да се шећу око мене виле и златне паунице!..</p> <p |
| /10</p> <p>Благи Боже!{S} Мени се чини, као да би ми сва туга и све бриге на једанпут престале, |
| то једино Љубице ради.{S} Мени се чини, као да ме је ова девојка очарала и да сада управља мисл |
| едну имам <pb n="46" /> и мени се чини, као да у њој имам накнаду за све оно, што сам изгубио у |
| слим чак на ферије, то ми се ипак чини, као да имам још читаву вечност да преживим, док дође то |
| ући са постеље скакао, и мени се учини, као да сам све то ове ноћи само сањао...{S} И опет нада |
| ко оптерећен, ипак су ми дани пријатни, као што бих само пожелети могао!{S} Данка ме скоро свак |
| анас и моји осећаји бити тако пријатни, као овај дан?..</p> <p>Дошав у К— стадох пред љубичину |
| и ми и поче ме смешећи се тако гледати, као да би ми тиме хтела рећи, да се збиља није надала, |
| о за то, што се ви знадосте претварати, као да ме волите, а ко мене воли, тог не могу ни ја мрз |
| лио, да проста жена може тако нарицати, као што сада нарицаше ова јадна мајка, — ми сви плакасм |
| шина и мени поче срце тако јако куцати, као да би хтео на поље да искочи, јер не могаше више да |
| напустити и од мене се јадног отуђити, као да ме никад ни познавали нисте?{S} Ах!{S} Ово немој |
| па се бојим, хоће ми на зло наслутити, као што је и Сакунтали на зло наслутило!.. —</p> <miles |
| — Спољњи живот мој још је онакав исти, као што и пре беше, јадан и бедан, с једном разликом, д |
| „— Давно већ не имађах тако мирне ноћи, као што беше ова прошла, јер надојен милином љубичиног |
| них очију појавише ми се још једне очи, као небо плаве, а као облак мутне, очи пуне суза, очи м |
| се насмешим и погледам јој право у очи, као да бих је хтео запитати, да ли је баш збиља уверена |
| , мени би, као да се небо на мене руши, као да се земља пода мном проваљује, и ја јој полако, н |
| ад га добих и тај ми санак беше сладак, као што је дојенчету мајчино млеко слатко. — Кад сутра |
| а другом остварују се пред очима мојим, као што се цветни пупољци у зору расцветавају, и мени ј |
| дана, који ми трепте пред душом мојом, као што трепте звезде у зимској ноћи, како бих тада био |
| ео!“ — рекох јој тако поузданим гласом, као да сам ја господар над животом и смрти.</p> <p>— Он |
| живети!{S} Ја сам постао уморан, ломан, као да ме когод претукао...{S} Оку ми ништа не годи, а |
| </p> <p>Ја бејах тако дирнут и узбуђен, као што већ давно не бејах; а очи ми беху тако пуне суз |
| јах тако јако узбуђен и зло расположен, као да ми се Бог зна шта страшно догодило.{S} И узрок с |
| могах дуго нагледати, све ми беше ново, као да у своме веку први пут природу гледам.{S} У том о |
| атив ме за руку — „Ти ниси онако весео, као што би требао да будеш!{S} Гле!{S} Ти плачеш!{S} Ми |
| мислио, тако урадио, и провео се онако, као што бих могао само пожелети, јер и Паја беше код ку |
| бро бити.</p> <p>„Али ако не буде тако, као што он вели шта ћемо онда?{S} Па и ако одма оздрави |
| да се сам собом рачунам, мени је тако, као да ми срце уједно и плаче и пева.{S} Силна ме туга |
| , шта ће бити са мном!{S} Мени је тако, као да сам оболела!..{S} Ноћас сам се у постељи заплака |
| ци у зору расцветавају, и мени је тако, као да сам у неком лепшем простору и бољем времену, ода |
| за навек успавати све јаде своје тако, као што беху успавани сада, како бих срећан био!{S} Но |
| разрогачи тужне очи и погледа ме тако, као да би ми хтела рећи: „Брате, помози ми!“...</p> <p> |
| иде, зачуђен застаде гледајући ме тако, као да сумње, да ли добро види?{S} Но одма раширив руке |
| би се моја деца поносила са мном тако, као ја с тобом!...{S} Тек после неколиких дана чух и за |
| и мирис разлио по целој шуми, у кратко, као да је неки ванредни дух овладао целом шумом: а то с |
| ођем кући; но путем беше ми тако тешко, као да ми је камен на срце пао, и тек што сам кући дошл |
| е, а тице певаху тако умиљато и весело, као да знају, да ћу данас да посетим Љубицу своју.{S} Н |
| суза.{S} Мисли ми се разиђоше тамо амо, као голуби, кад полете по свету, да хране траже: но се |
| ше ми се тако тајанствено и тако тужно, као да би хтела ова природа са мном да плаче.{S} Дуго и |
| {S} Моје здравље не беше онако темељно, као што би при бољим приликама могло да буде; но ипак ј |
| аве очи и погледа ме нежно и задовољно, као да би ми хтела рећи: „Брате!{S} Ја сам сад срећна!“ |
| како је мирна ноћ и све је тако мирно, као да слушам како људи у сну дишу...{S} И сама природа |
| а срце ми поста наједаред тако жалосно, као да не слути на добро...</p> <milestone unit="subSec |
| ође Мита и као стена сасвим равнодушно, као змија сасвим хладно рече ми: да је добио од Паје пи |
| ртав...{S} А поред ње ми је тако добро, као да сам у рају...</p> <p>Како Паја беше данас веома |
| смешење не беше онако слатко и умиљато, као што је у ње обично.</p> <p>„Иди, Данко, лези!“ — ти |
| S} У целом манастиру још је онако исто, као што беше и лане, с том разликом, што око манастира |
| што јој очи навек тако сетне изгледају, као да се у њима суза блиста, да би човек на први мах п |
| ињаше ми се, као да тице умилније поју, као да се зелене гранчице разгранатог дрвећа чаробније |
| , који се тако исто вашој срећи радују, као што би с вама у невољи плакали!“ рече ми стара госп |
| м у своме веку видео тако лепу девојку, као што је Љубица лепа!{S} Њено витко вилинсно тело кру |
| свем том лежаше ми тешка брига на челу, као што ноћу мрак на земљи лежи, и мени беше, као да тр |
| .{S} Љубица прими ове речи одма к срцу, као што знађаше, да од срца иду, те тако постасмо сви т |
| вети, јер је од старога много удеснији: као што сам желео на крају вароши, близу горе, а на нек |
| видим, како ће изгледати <pb n="152" /> као невеста.{S} Ах!{S} Ја непрестано мислим на њу, при |
| А до твоје среће много ми је стало!{S} Као сироче, знам, да не ћеш од глади умрети, јер добра |
| ћи изиђем из болнице на поље.{S} Ах!{S} Као да ми се душа отргла од телесних окова, па се с вас |
| е помало са мном разговарати.{S} Ах!{S} Као каквом несретнику, који на целом свету нема никога |
| свим противна љубав; љубав земаљска.{S} Као дете молио сам бога, да што пре умрем а сад почех м |
| својом лепом сејом Љубицом амо дође.{S} Као мало дете радовах се овом састанку, јер ја бејах же |
| ми се још једне очи, као небо плаве, а као облак мутне, очи пуне суза, очи моје јадне сеје!..{ |
| дне и кад дођох кући, изгледаше ми соба као каква костурница.{S} Нема више Данке, да ме певајућ |
| рестано, и опет сва ова срећа срца мога као да не беше потпуна; не знам да ли за то, што мишљах |
| па никог немам; и кога још имам, и тога као да немам, што ме још највећма и боли!“</p> <p>— Сир |
| идех црну јаву пред собом, мени се туга као каква змија опет у срце увлачити поче, а из очију м |
| м већ у гробу био и сада мало устао, да као мртвац ходам међу живим људима.{S} Више пута паде м |
| .{S} Моје душевно стање беше још и сада као јесење мутно небо.{S} Док ја тако лежах, чујем на ј |
| упутише.{S} Љубичин поглед беше ми сада као појав сунца после дуге несносне кише.{S} Сва туга м |
| рода свога после смрти своје.{S} И тада као да сам знао, да од овог живота не ћу много имати и |
| моје су очи сузе лиле, тако исто можда као и ваше! — Али — то вам не бих иначе рекла, да ме не |
| е.{S} Плаво ведро небо беше пуно звезда као и шеталиште што беше пуно света.{S} Ја и Данка хода |
| ед ја сад тек схваћам и разумем, а онда као дете само сам га дубоко у срце усадио. — Мало пре, |
| ко људи у сну дишу...{S} И сама природа као да спава...{S} Све је мирно, само нису мирне моје г |
| едаше сузним оком тешко уздишући.{S} Ја као дете нисам имао ни појма о рату, па за то сам је не |
| на вас мислила, и кад онда нисам могла као ваша да останем, то сада још мање.{S} И мене је бол |
| , да ми је икад глазба срцу тако годила као <pb n="141" /> сада ова сетна милозвучност малих зв |
| мноштво људи, које зврјање многих кола као из сна да буди.{S} Како је свет оживео!{S} Како је |
| мени се живот учини као робија, а земља као тамница, на коју је сваки осуђен, да неко време пре |
| знат, па се наравно нисам ни могао одма као такав показати; а овамо мишљах у себи: „Шта ме пита |
| вет сав црн и мрзак!{S} У мојим грудима као да више није срца, већ место њега велика лопта љуто |
| асвим мирно, при све том, што у грудима као да ми беше читав вулкан.</p> <p>— Хвала! — рече ми |
| а видимо родитеље своје, ми ћемо к њима као голуби долетати, или ћемо стати на шарену дугу, па |
| своје!.. —</p> <p>Љубица ме овим речима као громом поразила!..</p> <p>»О Љубице!“ — рекох јој о |
| е.{S} Паја виде, да ме је својим речима као стрелом ранио, па с тога ме стаде тешити: „Немој би |
| ="120" /> дође та мисао на памет и мена као да паде камен на срце.</p> <p>— Треба навек да се м |
| , шта ми збори, и ако ме свака реч њена као отровна стрела удараше у срце, у несретно срце, кој |
| а са мном тако једнака!{S} Сва је тужна као и душа моја!{S} По њеном се небу гоне мутни облаци |
| претходника свога.{S} Од дугог путовања као и од неспавања прошлих ноћи бејах тако уморен и сла |
| е једино тиме, што сам млад и здрав, па као такав могу се на све одважити, могу све непогоде сн |
| затворене, усне јој беху још румене, па као да ми тихо зборе: „Ја сам већ постала анђео, хајде |
| е моје срце топљаше у дивној милини, па као човек мишљах, да се и сва природа топи у таквој ист |
| спусти на столицу, покри руком очи, па као кроз плач поче говорити: „Ја не знам, шта ће бити с |
| ве своје и гледајући на зелену гору, па као да се смишља, да ли да се овде стани, или да послуш |
| а.</p> <p>— Збиља!{S} Сирома човек мора као и тиран да је свуда и оком и ногом, јер чим <pb n=" |
| зеленој <pb n="16" /> трави бистра роса као да беше и од бисера дивнија, као да се неки небесни |
| 44" /> тамо нисам поред ње.{S} И Љубица као да је разумела поглед мој, јер на једаред скочи с м |
| х се некадањих дана, кад сам код стрица као дете становао, када сам иста врата равнодушно отвар |
| <pb n="69" /> срећан и блажен, но никад као данас?{S} Зар бих могао прегорети очи њене?{S} Њене |
| говорити, али ми језик поста на једаред као олово тежак.</p> <p>И Љубици мора да у том тренутку |
| ко нагло мењаше боју.</p> <p>На једаред као да ми ноге саме пођоше к њој, дођем до ње, па је ух |
| воје. — „И они мене <pb n="121" /> љубе као и твоји тебе; но знаш, шта катихета вели, први је и |
| n="100" /> се мало уклони, одма иде све као преко врата! — Шта ће и како ће са мном бити, ја не |
| кише.{S} Сва туга моја на мах се разиђе као мутна магла пред топлим зрацима жаркога сунца.{S} О |
| убичиним лепим очима заблисташе се сузе као роса на цвећу, те с тога дирнут у срце рекох јој ту |
| да се немам ничем да надам, сад ми није као да сањам, сад осећам у свима живцима несносну јаву |
| ма и својим црним лепим оком и гледа ме као престрављена...{S} Ми се поздрависмо и руковасмо се |
| то у том жалостном сну ступише преда ме као на јави две свете душе, отац мој и мајка моја? — — |
| обрадовасмо, кад се видесмо, но ипак не као Данка, која беше од радости тако дирнута, да јој су |
| дрвећу голе гранчице ветром тихо њихане као да сетно уздисаху...{S} Како је природа сада са мно |
| уди: ми се загрлисмо...</p> <p>Око мене као да се окреташе цео свет.{S} О боже среће!{S} Хвала |
| порти људе секу.{S} Ох!{S} И саме иконе као да задрхташе од љуте вриске, од силна бола невиних |
| ким чуном.{S} Цео дан прође ми поред ње као какав пријатан сан, после којег човек жали, што беш |
| епше слике од ове, где све цвеће око ње као да беше живо и весело, само што с њоме још не пева; |
| иког нема!..{S} Но то тешко расположење као да беше само претеча оне тешке несреће, која преда |
| ме, где лице оперем од крви, па онда се као претучен вратим кући.{S} Ушавши у собу бејах тако и |
| . — У том ступи и Данка у собу, која се као мало дете обрадова, кад Миту виде.{S} Разговор нам |
| ка покри рукама лице своје и заплака се као мало дете, кад ступисмо гробу оца свога.{S} Она кле |
| празан и мртав!..</p> <p>На једарад се као из сна тргох, јер на манастирској кули поче избијат |
| добро! — рекох старој госпи тргнувши се као из сна, јер бејах јако расејан.</p> <pb n="51" /> < |
| итивати, шта је и како је; а очи јој се као и моје на мах напунише суза.{S} Одмах се свучем и л |
| <p>Овим је свршен миливојев дневник, те као што се види, Миливој хтеде сам себе да лиши свог до |
| и сеђаше ћутећи поред мене; а мени срце као да шћаше да искочи из тесних груди: милина и туга с |
| и се тако <pb n="156" /> силно колебаше као какво узрујано море.{S} Сећах се данкиног јадиковањ |
| ред њом као какав кип, јер ми изгледаше као каква силна богиња, која је кадра да ме погледом св |
| бар једну реч, она сва узбуђена стајаше као нема гледајући у земљу, а рука јој у мојој руци неп |
| радо одустао.{S} Но Љубица већ стајаше као запета пушка и једва чекаше, да почнем.{S} Ја почех |
| рече Мита гледајући у Данку, која беше као мало дете весела.</p> <p>— И опет има Данка прво те |
| осећајем пусте усамљености, и мени беше као каквом човеку, који нестрпељиво непрестано неког че |
| а усне своје и све моје мисли прелетеше као муња простор између мене и ње и све падоше на њене |
| ме загрли и пољуби, а сузе јој ударише као летња бујна киша... —</p> <milestone unit="subSecti |
| та: „Кога тражите?“ Ове ми рочи прођоше као лед кроз кости, но ипак ми нова мисао у глави сину: |
| /> <p>29/10</p> <p>Данас ми дође Мита и као стена сасвим равнодушно, као змија сасвим хладно ре |
| ци, жене и деца, све то беше у гомили и као поплашено стадо трчаше тамо и амо!{S} Но то још не |
| , да од овог живота не ћу много имати и као награду за то хтедох да живим бар после смрти своје |
| као да сам до сад о свету само сањао и као да га сад тек први пут на јави видим!....{S} Како м |
| војим плавим очима у ведро плаво небо и као да тиме хтеде рећи:{S} Лепо је бити анђео!..</p> <p |
| је им на сусрет пођох.{S} У мојој глави као да севнуше муње и ја стадох као укочен!{S} Да л’ да |
| дна млада госпа, коју ми Паја представи као жену своју.</p> <p>Први утисци овога састанка не бе |
| ам ил’ да плачем?..{S} Сви осећаји моји као да се на једаред из сна пробудише и ја стискох писм |
| озденим обручима, па хоће да пукне; или као да се сви осећаји претворише у ледену санту, па ми |
| у данкином погледу и говору, пријаше ми као најслађи мелем растуженом срцу моме.{S} Бог ће дати |
| м је дошао?“ Ове пајине речи прођоше ми као стреле кроз срце и моје око и уво на једаред полети |
| ајнога сунца!{S} О небо!{S} Изгледаш ми као срце тешког очајника! —</p> <pb n="41" /> <mileston |
| а је морам опет за себе задобити, — „Ми као анђели кадгод зажелимо, да видимо родитеље своје, м |
| едан дан, то се тешим, да ће и ови дани као и они тако исто брзо проћи.{S} И Данка ми је увек з |
| лик њен!...</p> <p>Кад је свануло, мени као да је један камен мање на срцу и ја одем одма у бол |
| <p>— Знам, — рече тако мирно да у мени као муња сену мисао, да је она можда наговорила на то м |
| јој одма пустим руку, а сва крв у мени као да се поче заледити.</p> <p>Но пре, него што сам јо |
| груди: милина и туга судараху се у мени као ватра и вода; милина, што имам тако добру и племени |
| ти и моје и њене, и мени се живот учини као робија, а земља као тамница, на коју је сваки осуђе |
| док не заспим, нису ми празни, већ пуни као што је пуно срце моје.{S} Наравно, кад помислим чак |
| м у соби бејах, почех јој се исповедати као што се тешки покајник пред олтаром пре причешћа исп |
| Данком својом, и слутња, да ћу ступити као непознат, за којег нико и не зна, да живи на свету. |
| се не бојим, на против сам жељан смрти као што ми је срце мира жељно.</p> <p>Бавећи се таким ц |
| повиках у очајном страху своме, дршћући као прут на ватри — „Моја мајка сада гори!{S} Моја сест |
| по суморном небу вијаху се црни облаци као какве грдне хавети.{S} Поче и ветар да дува, хладан |
| !{S} По њеном се небу гоне мутни облаци као и сузе у мојим очима!{S} Њу је све изневерило и уми |
| Љубица сасвим усколебана, јер моје речи као да је посве потресоше: — Оставимо то времену, јер и |
| ива, да ми цео живот мој изиђе пред очи као жалостан сан?{S} Или је узрок томе, што у том жалос |
| ви, моја бедна сестра изађе ми пред очи као сироче без неге и савета, остављена од целог света, |
| и ћу за цело, а сада идем,“ — рекох јој као ван себе од силне узбуђености.</p> <p>За неколико т |
| ирнут у срце овим лепим даром рекох јој као у шали; „Ваљда је ово мени и намењено, кад мени дај |
| тако понашао, Мита, којег је она навек као брата поштовала.</p> <p>„Немој плакати, Данко!{S} Ј |
| сада управља мислима и осећајима мојим као какав рибар по тихој води својим лаким чуном.{S} Це |
| да ме ступи Љубица, која доласком мојим као да беше мало изненађена.{S} Чим се поздрависмо, уђо |
| лепе црне очи: па ипак стајах пред њом као какав кип, јер ми изгледаше као каква силна богиња, |
| е дуго и дуго гледао.{S} Бејах цели дан као мало дете весео и сви се чуђаху, од куд та нагла пр |
| тио тих црних брига, ах! био бих срећан као тица у слободној гори! —</p> <pb n="49" /> <milesto |
| бих могао бити никако, те бих изгледао као кип међу живим људима и само бих сам себе мучио, је |
| жи, а поглед јој беше безбрижан и весео као у малог детета.{S} Дирнут у срце овим лепим даром р |
| ло изнемогло, али никад ми не беше тако као данас.{S} Целе прошле ноћи не могах мирно спавати, |
| има оживелих осећаја лећаху ми тамо амо као челице с једног цвета на други.</p> <p>„Љубице!{S} |
| заједно, два сирочета, уживајући једно као и друго даре дана својих и надајући се лепшем, срећ |
| ; ах! она лежаше и спаваше мирно, мирно као какав анђео...</p> <p>„Данко!{S} Драга Данко!{S} От |
| умре.{S} И њена смрт лепа је тако исто као и смрт оца мога: док ми отац гине бранећи народност |
| ад сутра дан још пре зоре затутњи нешто као грмљавина по селу тако јако, да се сва кућа затресл |
| трептати; а око манастира беше све тихо као на гробљу, осим што каткад увело лишће шушташе по г |
| pb n="87" /> дан од дана да оделим, јер као да се цела зима слила у један дан, то се тешим, да |
| аше и мене спомињаше.{S} Мени беше глас као познат и непознат, и чим сам неколико <pb n="65" /> |
| тан, не изгледа ни најмање тако поносит као што изгледаше пре кад се дизаше чак у облаке!{S} О |
| ам више никог свога, остајем сам самцит као каква шибљика на широкој пољани, и све, што ће ми м |
| човек.</p> <p>Бејах још одма у почетку као утучен; но када свештеник поче да поје „Исаије лику |
| мрт беше за мене велики удар јер у њему као да изгубих половину срца свога...{S} Ах! много шта |
| не зна, да живи на свету.{S} У дворишту као и у кући владаше нека необична тишина и мени поче с |
| рају и да неко к мени иде.{S} Ја стајах као запета пушка.{S} Но како ми би, кад со врата отвори |
| рв све већма удараше у главу и ја бејах као махнит!{S} Место суза беху <pb n="60" /> сада варни |
| падаху на моје лице...</p> <p>Ја бејах као на ватри, не знајући на коју ћу страну ватре да поб |
| утим се одма у К—.{S} Целим путем бејах као у љутој грозници, и када стигох тамо, сав усплахире |
| гледа ме тако умиљато, да постах на мах као јагње миран: „Не срдите се што вас молим да одете, |
| дојен милином љубичиног поздрава заспах као дојенче што заспи надојено мајчиним млеком.{S} Но у |
| болесницама.{S} Чим видех Данку, стадох као укочен поред постеље њене; ах! она лежаше и спаваше |
| ј глави као да севнуше муње и ја стадох као укочен!{S} Да л’ да верујем очима својим?{S} Та то |
| Читајући ово писмо удараше ме свака реч као стрела у срце и при свакој речи беше ми пред очима |
| ико табака.{S} Кад одосте онако тајно, (као што сами велите), да вам искрена будем, почех збиља |
| , тако су грозне и подругљиве!..</p> <p>Као каква вила појави се Љубица на вратима и својим црн |
| ву саслушао, а моју још не ће!..</p> <p>Као детету беше ми тешко носити толику <pb n="124" /> т |
| јој потражио срце, ако га има...</p> <p>Као без душе долетим до болнице и пријавим се надзирате |
| рабро дочекају и да се боре до последње капи крви за народност и слободу своју.{S} Када је у бо |
| и заспала! —</p> <p>„Дакле на улици под капијом?“ — рекох уздрхталим гласом уплашен оваком вест |
| ађена је једне ноћи на улици под једном капијом, где се склонила од ветра и кише, па тамо сирот |
| , да те нађоше ноћу на улици под једном капијом да спаваш?“</p> <p>— Јесте! — рече ми тешко узд |
| ти ни ићи, те за то се спустим под прву капију мислећи, да се мало одморим, но где морадох одма |
| изненадне среће.{S} Ах!{S} Што су кишне капљице цвећу, које је већ венути почело, то беше мени |
| е своје.{S} Изишав опет у гору прострем капут свој на зелену траву, легнем на њега и удубим се |
| ЕДСЕДНИКУ СРПСКЕ ЦРКВЕНЕ ОПШТИНЕ</p> <p>КАРЛОВАЧКЕ И ПОСЛАНИКУ ГРАДА</p> <p>ЗАГРЕБА И КАРЛОВЦА |
| ћу</p> <p>ВЕЛЕТРГОВЦУ И ГРАђАНИНУ ГРАДА КАРЛОВЦА,</p> <p>ПРЕДСЕДНИКУ СРПСКЕ ЦРКВЕНЕ ОПШТИНЕ</p> |
| АЧКЕ И ПОСЛАНИКУ ГРАДА</p> <p>ЗАГРЕБА И КАРЛОВЦА НА СРПСКОМ НАРОДНОМ ЦРКВЕНОМ САБОРУ</p> <p>И</ |
| /> сада варнице у очима мојим: „Касно! касно!{S} Сад нема те силе, која би ме од Љубице задржа |
| !...</p> <p>И опет још није касно, није касно!{S} Ја морам к њој!{S} И то што пре, што пре!{S} |
| еше у бољим рукама.{S} Но ипак још није касно, све још може добро да буде. —</p> <milestone uni |
| стаје живота!...</p> <p>И опет још није касно, није касно!{S} Ја морам к њој!{S} И то што пре, |
| е, што одох од куће, но кајање беше већ касно, и ја се морадох спустити на један хладни, мокри |
| n="60" /> сада варнице у очима мојим: „Касно! касно!{S} Сад нема те силе, која би ме од Љубице |
| /> љубе као и твоји тебе; но знаш, шта катихета вели, први је и први бог, па онда тек дођу дру |
| ру пре навршене седме године, то вам је катихета погрешно рекао; постају <pb n="125" /> анђели |
| Једном дође у школу свештеник, који нам катихета беше и слаткоречиво нам приповедаше, како сва |
| ми пред нашом школом поведем разговор о катихетиним речима.</p> <p>„Би л’ волела, Марино! да ум |
| еној нарави не годи, те се тако једи, а каткад и заплаче... —</p> <milestone unit="subSection" |
| ише пута о њих огрешио.{S} Али они хоће каткад дуго и да ћуте, али не ће никад ништа да прећуте |
| а беше све тихо као на гробљу, осим што каткад увело лишће шушташе по гори.{S} Очајним оком гле |
| ћивати, те ћемо бити опет заједно.{S} А кашње ћеш ме, је л’, брате, ти опет к себи узети?“</p> |
| штање не хтеде нико чути.{S} Једва мало кашње смилује се један голуб на њих и он их нарани и по |
| јер у Б— не бих имао од куда ићи.{S} Но кашње ипак паде ми на ум, за што да Љубица проведе баш |
| бе непрестано гонио, а куда? за чим? за ким? то нисам знао.{S} Сад знам за чим тежим, за чим че |
| м...</p> <p>Ја не имађах више никога, с ким бих се поверљиво насмејао, ком бих се могао поверљи |
| очи: па ипак стајах пред њом као какав кип, јер ми изгледаше као каква силна богиња, која је к |
| могао бити никако, те бих изгледао као кип међу живим људима и само бих сам себе мучио, јер ка |
| а кад умрем, мој крст не ће имати ко да кити, а она има још живог брата, па не треба да јој крс |
| ја још не знађах, куда ћу и како ћу?{S} Киша још падаше и ветар непрестано дуваше, те од умора |
| у Г — отићи, али непрестано пада бујна киша и дува тако хладан ветар, да се човеку срце мрзне, |
| уби, а сузе јој ударише као летња бујна киша... —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Поноћ |
| роши, при свем том, што промицаше ситна киша, и што дуваше хладан ветар, лудо мислећи, да бих к |
| данас Љубици отићи, али цели дан падаше киша и све беше тако тужно, тако мрачно!{S} Нигде да се |
| ја бејах врло слабо обучена, а ветар и киша беху тако хладни да стадох одма дрхтати.{S} Почех |
| ада као појав сунца после дуге несносне кише.{S} Сва туга моја на мах се разиђе као мутна магла |
| ном капијом, где се склонила од ветра и кише, па тамо сирота и заспала! —</p> <p>„Дакле на улиц |
| ти певаш с њима; тамо нема ни ветра, ни кише, ни блата; тамо је навек дан, јер тамо навек сунце |
| тира, путовах по <pb n="155" /> ветру и киши, и то несносно време још ми увећаваше тугу срца и |
| латке изненадне среће.{S} Ах!{S} Што су кишне капљице цвећу, које је већ венути почело, то беше |
| 75" /> привлачиш!{S} Морам крај тебе да клекнем, морам да наслоним на крст главу своју.</p> <p> |
| па да одемо на гроб оца свога, да тамо клекнемо и да се тамо заплачемо, ја мислим, да бисмо ср |
| , мени беше, као да јој свака реч тешка клетва на мене несретнога, јер ја да не одох Љубици, не |
| и нахладе почеше ми на једаред ноге да клецају, глава ме заболи и у њој ми поче да сева, очи м |
| на поље, но ми ноге стадоше на једаред клецати, а у очима не могох суза задржати.{S} Изиђох на |
| тадоше све јаче болети, ноге ми стадоше клецати, сва ме снага поче остављати, и ја видех, да са |
| е, кад ступисмо гробу оца свога.{S} Она клече крај каменог крста, лепог и великог споменика стр |
| гобројан, но сваки је мрачан и сваки је клизав...</p> <p>Док се ја бављах таким мислима, Данка |
| се руке обавише око ње, лепа јој глава клону на моје груди: ми се загрлисмо...</p> <p>Око мене |
| е ме снага на ново да оставља, глава ми клону, а тело ми поста грозничаво, што по свој прилици |
| један хладни, мокри камен.{S} Глава ми клону, а чело ми проби ледени зној; закашљах се, а крв |
| нага поче остављати, и ја видех, да сам клонуо и да даље не могу.{S} Покајах се, што одох од ку |
| шта ћу опет с ђацима својим?{S} Ја сам клонуо, па се више толико не могу напрезати; а они су м |
| етио сам равнотежу и сад сам ето сасвим клонуо...{S} За то, Данко, пази бар ти на своје здравље |
| д вече изиђох из собе и седох на дрвену клупу пред манастиром, не знајући већ ни сам, како ми ј |
| трепташе. — При поласку узеде неколико књига, јер вели, кад досле, хоће да чита.</p> <pb n="11 |
| е, а чим се поболи, његова уста постају књига срца његовога.{S} Тако беше и са мном.{S} Не знам |
| Љубице своје, а данас проведох га поред књиге.{S} Кад бих још знао, шта је с Данком и кад бих с |
| азвонише.{S} Но после подне не бејах за књигу расположен, те за то изиђох у гору.{S} Ишавши там |
| bSection" /> <p>7/7</p> <p>Данас узедох књигу и одох у неку шумицу, која беше одма иза вароши, |
| т свој назвати идилично — срећним.{S} У књизи имам темељ будућности своје; у Данки свети аманет |
| анастирлију, који стајаше пред вратима, ко је умрьо?</p> <p>„Е мој господине!“ — рече ми — „То |
| и гласно повика: „Љубице! хајде погоди, ко нам је дошао?“ Ове пајине речи прођоше ми као стреле |
| платише главом; само се још није знало, ко је све погинуо?{S} За оца свога не могох друго ништа |
| и пуне суза.</p> <p>„Драга мој Паја!{S} Ко зна, како ће му тамо бити!“ рече ми мати његова, кад |
| нити би когод знао, нити би марио...{S} Ко би се за мном заплакао?{S} Ко би мени гроб мој цвеће |
| земљи, остаћеш сама без брата свога.{S} Ко ти може добар стајати, да ћеш бити срећна?{S} А до т |
| рио...{S} Ко би се за мном заплакао?{S} Ко би мени гроб мој цвећем окитио?{S} Нико!{S} Нико!{S} |
| надосте претварати, као да ме волите, а ко мене воли, тог не могу ни ја мрзити, и да сам још не |
| .{S} Ја кад умрем, мој крст не ће имати ко да кити, а она има још живог брата, па не треба да ј |
| > <l>„Нит ко чује уздисаје,</l> <l>„Нит ко мари, кад сам вес’о.</l> <l>„Кад ми с’ очи срећно сј |
| > <l>„Не види ми сузе нико,</l> <l>„Нит ко чује уздисаје,</l> <l>„Нит ко мари, кад сам вес’о.</ |
| н и весео.{S} Но једном паде њему на ум кобна мисао, шта ће радити, ако му ова голубица одлети |
| сузним оком гледах то велико гробље.{S} Кобно гробље, на теби паде отац мој!{S} Свето гробље, у |
| облаке!{S} О мој Боже! он изгори у оно кобно доба!..</p> <p>Одох с Данком у цркву и стадох јој |
| исај...{S} За мене ће све престати, јер ког једаред земља загрли у своја хладна недра, тај се в |
| огреб.{S} Одма одем на улицу, да видим, кога сарањују?{S} Запитам једног манастирлију, који ста |
| мојим!{S} Да ли она уједно мишљаше, за кога да је уда?{S} Да ли јој бејах тада ја у глави?{S} |
| ости моје: па за што сам онда рођен, за кога ли сам онда живео?. <milestone unit="subSection" / |
| павицама блисташе се суза.{S} Ах!{S} За кога би та суза?{S} Да ли за мене или за њу?{S} Или за |
| а кад јој он издану, не имађаше више за кога да ради, па ни за кога да живи...{S} Сирота!{S} На |
| имађаше више за кога да ради, па ни за кога да живи...{S} Сирота!{S} На скоро је и она за њим |
| и мене когод дочекати?{S} хоћу ли и ја кога имати, на чијим ћу се грудима заплакати моћи?{S} х |
| ита ме Љубица.</p> <p>— „За то, што има кога; који се весели срећи његовој, па који би у невољи |
| ти на своја сопствена крила.{S} Али кад кога почне несрећа да гони, она не зна, шта је доста.{S |
| кинувши ову озбиљну тишину.</p> <p>— Од кога то? —</p> <p>„Од Љубице!“ рече и поче се смешити.< |
| гони.{S} Сироче сам, па никог немам; и кога још имам, и тога као да немам, што ме још највећма |
| елу, надајући се, да ћу тамо ваљда наћи кога, који ће ми за сада пружити руку своју.{S} Па тако |
| ту женску, која ме посве хладно упита: „Кога тражите?“ Ове ми рочи прођоше као лед кроз кости, |
| ати моћи?{S} хоће ли мени <pb n="18" /> когод весело „Браца!{S} Браца!“ повикати?{S} хоће ли пр |
| Више пута паде ми на памет, да ће сада когод к мени прићи, ухватити ме за раме и рећи: хајд од |
| Ја сам постао уморан, ломан, као да ме когод претукао...{S} Оку ми ништа не годи, а време ме м |
| } Браца!“ повикати?{S} хоће ли преда ме когод с ђаконијом изићи?..{S} Не ће!{S} Ја сам сироче!{ |
| посве равнодушна, а још мање, да би ме когод истерео из куће своје...{S} Ах!{S} Тако мислим, и |
| Свет иђаше тамо амо; не знам, да ли ме когод гледаше или не; доста то, да корачах све хитније, |
| ом тренутку добро би било, да је и мене когод утешити могао.</p> <pb n="114" /> <milestone unit |
| за њима тужним оком:{S} Да ли ће и мене когод дочекати?{S} хоћу ли и ја кога имати, на чијим ћу |
| освртати, по свој прилици, да га не би когод видео, да се са служавком јавно на улици разговар |
| м, само да остварим наде своје, нити би когод знао, нити би марио...{S} Ко би се за мном заплак |
| себи да долазим.{S} Ја бејах у селу Ј—, код зета истога човека, који ме на кола узе.{S} Неко са |
| чију...{S} Отац ми беше народни учитељ, код којег сам и ја онда у школу ишао.{S} И <pb n="8" /> |
| {S} Или је ваљда то само код мене тако, код мене, којег несрећа свуда верно прати и којем је ср |
| крви и доста допринео болести мојој.{S} Код остале двојице замењује ме један друг мој, али ако |
| S} Она је провела скоро три месеца у Б— код брата свога и тек је ових дана кући дошла.{S} Ова м |
| ео толико година у школи за то, да сада код куће седи; мора се радити, ако се хоће поштено да ж |
| ео већ неколике године.{S} Сад је Данка код мене, сад ће ми бити лакше.{S} Ах!{S} Лакше?{S} Још |
| n" /> <p>3/9</p> <p>Како Паје сада нема код куће, то ћу имати увек прилике, да с Љубицом будем |
| дана чух и за мајку своју, да лежи бона код једног рођака свога у И —.{S} Нашав брзо прилику од |
| ком је месту, доста је што знаш, да је код стрине своје; а при том си и онако оглас у новине д |
| ам јако благодаран бити и за то, што је код себе држи и што је хлебом храни. —</p> <milestone u |
| њу мишљах, како ћу провести ове ферије код стрица свога, јер ми је тако писао у последњем писм |
| Љубица проведе баш ово време у Б—, а не код своје куће, кад је могла бар претпостављати, да ћу |
| вно долази у тамошњу кућу, застаде јуче код ње и поче <pb n="133" /> с њоме свакојако шалу збиј |
| аше ми се у разним појавима: час сеђаше код гласовира и свираше и певаше тако дивно и тужно, да |
| их могао само пожелети, јер и Паја беше код куће, а он је човек, с којим се могу братски забављ |
| bSection" /> <p>24/12</p> <p>Данас беше код мене Мита са још неколико другова мојих и позваше м |
| о оцу намеснику, који нас лепо дочека и код њега остасмо до заласка сунца.{S} Сви беху весели, |
| икад доста благодарити не могу!{S} Па и код ње не бејах ништа друго, већ проста служавка, <pb n |
| чим сам ти Љубицу споменуо, а то сам и код ње опазио, кадгод бих јој тебе споменуо! —</p> <p>М |
| м помагати; а стрина, знам, да је не би код себе држала, те би се тако морала потуцати од немил |
| а да јој крст буде без венца. — Стојећи код њеног гроба излажаше ми појава за појавом целе прош |
| Данко!{S} Отвори очи!{S} Ево је Миливој код тебе!{S} Јадни Миливој!{S} Он хтеде своју тугу да м |
| мо да одеш.</p> <p>„А зар је био лечник код мене?“ — упитах је мало зачуђен.</p> <p>— Био је; о |
| ратима сећах се некадањих дана, кад сам код стрица као дете становао, када сам иста врата равно |
| /> и густих дрвећа нудећи ме, да седнем код њега.</p> <p>„Шта ли ми сада Данка ради?{S} Сиротиц |
| ад си се толико задржао!{S} Јеси ли био код Љубице? —</p> <p>— „Био сам.“ — рече и седе на стол |
| е моје: „Слатка Данко!{S} Седи још мало код мене, јер мене боли срце, што се <pb n="107" /> с т |
| не садањости...{S} Или је ваљда то само код мене тако, код мене, којег несрећа свуда верно прат |
| једва ноћу стигосмо у Т—, где одседосмо код учитеља <pb n="72" /> Бранка, који је дошао на мест |
| и к њему отићи и своје старе дане мирно код њега провести.“</p> <p>Кад стара госпа изрече: „а м |
| е, како је угодно путовао, како се лепо код куће провео и како се састао с Љубицом, Пајом и пај |
| ој ствари у сваком друштву и ћутим, јер код мене је „<foreign xml:lang="la">omnia mea mecum por |
| огах дочекати.{S} хоћеш ли бити вечерас код куће?{S} Ако можеш, причекај ме, ја ћу ти доћи.“ — |
| p>5/11</p> <p>Данас по подне бејах опет код Љубице, а боље бих урадио, да нисам отишао, јер ми |
| ion" /> <p>15/8</p> <p>Данас бејах опет код своје добре и лепе Љубице.{S} Ја видим, да ја ову д |
| ion" /> <p>25/8</p> <p>Данас бејах опет код Љубице.{S} Идући тамо мишљах, да не ће то већ много |
| p>4/5</p> <p>Данас ми Данка нађе службу код једног трговца и сутра већ ступа у нови део живота |
| своме, почем већ четири године не бејах код њега; па да ћу по свој прилици за неколико дана већ |
| сам тамо тугом заменила, јер док бејах код тебе, мени беше тако добро и ја бејах сасвим срећна |
| рњег сунца и ја скочив с постеље стадох код прозора, отворих оба крила, те дисах свежи горски в |
| могу и не умем да идем.{S} За то седох код прозора поред Данке своје, која пливаше у радости, |
| своју, и то једино због тога што је баш код стрине, своје, која никад не беше пријатељ ни мени |
| роду своме наслеђена од врлог оца мога, која ће ме у животу навек руководити, онда сам опет зад |
| спасен, и да се бољој будућности нада, која ће у толико бити слађа, у колико прошлост беше гор |
| примила, најбоље говораше бистра суза, која јој на дугим, плавим трепавицама мирно трепташе. — |
| </p> <p>Да ли је узрок томе машта моја, која постаде на једаред тако жива, да ми цео живот мој |
| , кад се видесмо, но ипак не као Данка, која беше од радости тако дирнута, да јој сузе потекоше |
| оца намесника из манастира више писама, која су ми са разних страна послата у манастир, и међу |
| у манастир, и међу <pb n="77" /> њима, која ми писаше другови моји, беше једно и од моје Љибиц |
| ер ми изгледаше као каква силна богиња, која је кадра да ме погледом својим сасвим уништи...</p |
| страшно, да се не показа по селу ватра, која све небо ужасно осветљиваше, те тиме и призор на у |
| постају <pb n="125" /> анђели сва деца, која су добра и слушају родитеље своје, па ма колико го |
| оречиво нам приповедаше, како сва деца, која умру пре навршене седме године, постају анђели бож |
| м својом споразумна, моја добра Љубица, која ми јуче рече, да је данас опет посетим!{S} То је у |
| одма отворише, и преда ме ступи Љубица, која доласком мојим као да беше мало изненађена.{S} Чим |
| е и на себе! —</p> <p>Ова дубока љубав, која беше у данкином погледу и говору, пријаше ми као н |
| због тога што је баш код стрине, своје, која никад не беше пријатељ ни мени ни њој.{S} Мени је |
| је издануо на рукама старе мајке своје, која је за њим много суза пролила, јер она је другима р |
| то седох код прозора поред Данке своје, која пливаше у радости, што ме опет здравог види.{S} Ах |
| им: „Касно! касно!{S} Сад нема те силе, која би ме од Љубице задржала!{S} Ја идем к њој, идем о |
| да беше само претеча оне тешке несреће, која преда мном стајаше и на мене с отвореном чељусти ч |
| е одречем ње, у којој та иста крв тече, која и у мени тече, и која на целом свету осим мене нем |
| иће на свету, у којем та иста крв тече, која и у мени тече, и које од истих удараца пати, од ко |
| се у мени туга с милином тако натицаше, која ће овладати срцем мојим, изрекоше сузе пресуду сво |
| и знам, да се не ће наћи ниједне душе, која би била на јаде моје посве равнодушна, а још мање, |
| ајка, „да само она деца постају анђели, која умру пре навршене седме године, то вам је катихета |
| ам кораке и за тили часак бејах у гори, која води у манастир.{S} Да ми усне непрестано тако стр |
| ди мисао, да могу и ја анђелом постати, која сваким даном све већма сазреваше.{S} Ах!{S} Благи |
| морамо и надајући се бољој будућности, која ће нам накнадити све оно, што нам садањост не да у |
| био живот мука и робија!“ рекох Љубици, која одма у почетку речи мојих подиже своју лепу главу, |
| но кад опет помислим на лепу будућност, која преда мном отворена стоји, и у којој се дивна звез |
| м госпом. — У том ступи и Данка у собу, која се као мало дете обрадова, кад Миту виде.{S} Разго |
| вим миран, но када дођох на ону појаву, која се у цркви дешаваше, у мени поче срце на једаред д |
| е стани, или да послуша шаљивчину шеву, која се око њега певајући улагује велећи му, да га друг |
| на с децом на грудима појурише у цркву, која беше одма до школе, да тамо потраже заклона и уточ |
| а остави, да ћу у П— наћи сестру своју, која ће ме весело дочекати и да ћу видети стрица свога, |
| пољуби мене и Данку, млађу сестру моју, која је онда тек навршила трећу годину.{S} Он оде, а ма |
| ру своју!“ рече Мита гледајући у Данку, која беше као мало дете весела.</p> <p>— И опет има Дан |
| ја спазих мени сасвим непознату женску, која ме посве хладно упита: „Кога тражите?“ Ове ми рочи |
| одаваше мисли моје: „Знам једну гатку, која нема свршетка.{S} Покушајте ви, да је завршите, па |
| {S} Чим сам се обукао, изиђем на чесму, која преко од цркве у зиду под кровом стоји, и ту се ст |
| д ни он ништа нема; а при том има жену, која носи само облик људски; — у осталом ја му морам ја |
| ником једну девојку, сиромашки обучену, која тужним погледом својих плавих очију гледаше на ову |
| b n="97" /> Не могу вам описати милину, која владаше срцем мојим читајући писмо ваше, из којег |
| удомити; па ви имате још сироту сестру, која осим вас никог нема, те се морате и за њу старати, |
| лепом великом кућом спазих дивну башту, која се отезаше преко целог дворишта и у којој беше оси |
| анас узедох књигу и одох у неку шумицу, која беше одма иза вароши, да <pb n="15" /> тамо учим.{ |
| в, да ми требаше само једна једина реч, која би ме дирнути могла, па да одма у плач грунем...{S |
| еље своје, па ма колико година имали, а која су деца непослушна, па ма не имали седам година, о |
| ину радост моју?{S} Ах!{S} Ти си једина која ме још <pb n="162" /> везиваше за овај уморни и до |
| ако ми вели, да ће анђели бити сва деца која слушају родитеље своје...{S} Па и Марка често сања |
| та иста крв тече, која и у мени тече, и која на целом свету осим мене нема никог свога?{S} Не, |
| коју при овим речима дивна румен обли и која своје дуге трепавице оборене држаше.{S} Још ми ник |
| тињства свога имао у животу своме доба, које ми тако брзо прође.{S} Но није најпосле ни чудо, ј |
| д не би било тих црних несносних брига, које ми веселост из срца немилице гоне, као црв подгриз |
| ом некојих другова добити још три ђака, које ћу од данас поучавати.{S} Сад имам свега четворицу |
| утешити знао и то својим лепим надама, које ми биваху живље и бујније, штогод ми јади беху теж |
| атном хладу разгранатих мирисавих липа, које се у више редова опружаху кроз целу долину опкољен |
| х јој црне велике очи пуне жара и чара, које јој румено лице тако дивно украшаваху, да није у с |
| кви понос мало вреди у животу сирочета, које нема нигде никог, нигде ништа!“</p> <p>„Ви у речим |
| мене добро било; но ово су бриге такве, које ми заробише сваку мисао и које ме и дању и ноћу пр |
| о после подне добих много црње гласове, које ми тада за навек срце ранише.{S} Чух, да ми је ота |
| , да је Љубица кадра принети све жртве, које би принети морала, само да остане моја, тад бих мо |
| а себе.{S} Кад би ово биле онаке бриге, које су само за то створене, да нисам без њих, онда би |
| то ми срце пуца, из ока ми полете сузе, које морам навек да скријем, јер моја једна суза изазов |
| корена ишчупати, а за моје јаде и сузе, које трпим и сносим, само да остварим наде своје, нити |
| бих вам могла испричати све јаде своје, које морадох поднети, од како нам ви одосте, то бих вам |
| аше непрестано на мени сузне очи своје, које мени више говораху него речи њене.{S} Ах!{S} Давно |
| } Ти <pb n="148" /> си била сунце моје, које ми је душу разведрило, које ми је живот омилело, п |
| е треба никад пропуштати онаке прилике, које јемче за сваку угодност, а таком приликом називаше |
| з живота свога, певаћу јој своје песме, које нису ништа друго, већ тужни звуци младог и јадног |
| неколики пријатељи моји на његове мане, које сам благодарно саслушао; па које према њиховим при |
| очи не беху без суза, особито љубичине, које непрестано на мене гледаху. — После тога сеђасмо ј |
| х на своме месту и слушах лепо свирање, које ми сада узбуђеним грудима мојим тако гођаше...{S} |
| ипак смелим корацима ступим у двориште, које ми сада изгледаше ружно и тужно, јер у њему не беш |
| пет понављати, а муке настају све веће, које ме немилице море!..{S} Па још кад у Данку погледам |
| с се преливаше разнобојно пољско цвеће, које шарени лептири и вредне челице весело облетаху, а |
| стрела удараше у срце, у несретно срце, које је већ и онако пуно рана...{S} Ах!{S} Она хоће, да |
| и, и да сам још неискусно лудо девојче, које верује у свачије речи и на њима зида ваздушне куле |
| лако улицама поче ме које мноштво људи, које зврјање многих кола као из сна да буди.{S} Како је |
| ко, то су ти тајни нам природни закони, које називамо „божијом вољом“, о које се сиромах тако л |
| кочено, а при свем том још и прве речи, које чух из љубичиних уста, тако су грозне и подругљиве |
| убичино писмо, да читам те слатке речи, које ме тако радосно потресоше. —</p> <milestone unit=" |
| ми се навек појаве њене лепе црне очи, које ме теше и на рад ободравају и које ме навек слатко |
| упитах је гледајући јој лепе црне очи, које гледаху сасвим безбрижно и весело.</p> <p>— Зар им |
| тешко!“ рекох и погледах јој црне очи, које још на мени стајаху и погледом својим хтедох јој р |
| , да љубим очи твоје, те миле лепе очи, које ме навек прате и у сну и на јави!...{S} Те очи сад |
| о прегорети очи њене?{S} Њене лепе очи, које сам данас тако страсно љубио и које бих могао још |
| сунце моје, које ми је душу разведрило, које ми је живот омилело, па остани ми и од сада сунце |
| о спаваше.{S} На крилу јој беше платно, које је шити почела, па шијући тако и заспала...{S} О Д |
| већ водим бригу о обичном једном писму, које не ће можда ни пет шест редака имати у свему.{S} Н |
| .{S} Ах!{S} Што су кишне капљице цвећу, које је већ венути почело, то беше мени њена свака реч: |
| с, који је отео дрвећу и пољском цвећу, које пред њим шарену главу своју по зеленој трави тамо |
| ао; па које према њиховим примедбама, а које и по својој сопственој увиђавности ево га сада пре |
| , а оно ње ради.{S} Па које та мисао, а које и друга вест, да Љубица има за сад два ваљана прос |
| сада стари јунаци из далеких векова, за које народ прича, да су се братимили с вилама, ти би ре |
| мане, које сам благодарно саслушао; па које према њиховим примедбама, а које и по својој сопст |
| ко не другог чега, а оно ње ради.{S} Па које та мисао, а које и друга вест, да Љубица има за са |
| да л’ бих могао оставити Љубицу, поред које бејах толико пута <pb n="69" /> срећан и блажен, н |
| } Кад помислим само на стрину своју, од које си ме ти избавио, то ти, брате! никад доста благод |
| груди својих скинуо какву стену, испод које беше читав вулкан, те који добив сада одушке поче |
| и <pb n="108" /> полако улицама поче ме које мноштво људи, које зврјање многих кола као из сна |
| и да ми срце не осећаше те дивне милине које тако жедно срках са лепих извора, ја бих морао пос |
| , своју сусеткињу, трговачку ћерку, без које нисам могао ни један дан да будем; а управо нит са |
| та иста крв тече, која и у мени тече, и које од истих удараца пати, од којих и ја патим! —</p> |
| и стоје непрестано у дубини душе моје и које ме свуда прате, кудгод ходим и гдегод станем!..{S} |
| е такве, које ми заробише сваку мисао и које ме и дању и ноћу прате непрестано: кад у вече леже |
| чи, које сам данас тако страсно љубио и које бих могао још много пута да љубим?{S} И опет — зар |
| очи, које ме теше и на рад ободравају и које ме навек слатко успавају велећи ми, да ће <pb n="8 |
| им оком, у којем се још сузе блистаху и које беше тако нежно и дивно: „Слатки брате! једва те н |
| и та иста шума поста сада красна, спрам које сам до сада скоро увек равнодушан био!{S} Чињаше м |
| акони, које називамо „божијом вољом“, о које се сиромах тако лако може и скоро мора да огреши, |
| х плавих очију гледаше на ову страну, с које им на сусрет пођох.{S} У мојој глави као да севнуш |
| , да се Мита с њоме тако понашао, Мита, којег је она навек као брата поштовала.</p> <p>„Немој п |
| ваљда то само код мене тако, код мене, којег несрећа свуда верно прати и којем је срећа скоро |
| бих од њега тајао?{S} Та он је једини, којег својим правим другом назвати могу, па таком треба |
| Љубице!{S} Љубице!{S} Јеси ли ти анђео, којег ми Вишњи посла, да усрећиш и моје груди?!..</p> < |
| еће брао и венце плео, и сваком човеку, којег бих год срео, сваком бих метуо венац на главу...< |
| слутња, да ћу ступити као непознат, за којег нико и не зна, да живи на свету.{S} У дворишту ка |
| мене!{S} Но када већ стигох на брег, са којег се манастир види и на којем сам лане више пута ле |
| ...{S} Отац ми беше народни учитељ, код којег сам и ја онда у школу ишао.{S} И <pb n="8" /> он |
| поред ње као какав пријатан сан, после којег човек жали, што беше тако кратак. —</p> <mileston |
| аше срцем мојим читајући писмо ваше, из којег видех, да ме још волите, јер то вам се види из св |
| ходник, који такође беше пун цвећа и из којег се у више соба улазаше.{S} У ходнику владаше нема |
| вде сели.{S} Истина, да бих морао и сам којег ђака напустити, јер све их не ћу моћи више држати |
| ицу, а да нисам тако слаб могао бих још којег узети.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>21/ |
| у живота, јер ја се враћах с гробља, на којем сам сахранио најмилије наде и сву радост своју.{S |
| на брег, са којег се манастир види и на којем сам лане више пута лежећи на зеленој трави премиш |
| мене, којег несрећа свуда верно прати и којем је срећа скоро то исто, што и малом детету звезда |
| , те гледах дуго у плаво ведро небо, по којем небројене звезде дивно светлуцаху.{S} Свуда беше |
| већ ако не могу у рат ићи, а ја ћу бар којем великом душману или слободе или народа нашег курш |
| у амо довезао и донесе мали завежљај, у којем беху све данкине ствари.{S} За тим уђосмо у моју |
| Како ми беше, када ступих у овај дом, у којем сам провео златно детињство своје!{S} Толико лепи |
| стаде ме гледати својим плавим оком, у којем се још сузе блистаху и које беше тако нежно и див |
| авек тешко растајем са сваким местом, у којем сам провео неко време живота свога.{S} Надам се, |
| вако бар има још једно биће на свету, у којем та иста крв тече, која и у мени тече, и које од и |
| пут даље и сад смо ево опет у месту, у којем сам провео већ неколике године.{S} Сад је Данка к |
| пријатеља, Пају Н—, земљомерника из К—, који са својом лепом сејом Љубицом амо дође.{S} Као мал |
| звестити, где се сада бави Светозар С—, који је пре неког времена овде становао?“ — Светозар С— |
| шта јој мати рече за мене? — упитах га, који ми управо у очи гледаше тражећи у њима одговор на |
| ка, старог познаника и пријатеља свога, који се сетно жуборећи вијугаше по чаробном хладу висок |
| а мене мислиш?{S} На мене драгог свога, који тако болан беше и сад опет здрав по гори хода?{S} |
| адајући се, да ћу тамо ваљда наћи кога, који ће ми за сада пружити руку своју.{S} Па тако и беш |
| Да ли јој бејах тада ја у глави?{S} Ја, који сам већ пред очима њеним?{S} И тако мислећи поглед |
| ејах у селу Ј—, код зета истога човека, који ме на кола узе.{S} Неко сам време плакао, и кад ов |
| досмо код учитеља <pb n="72" /> Бранка, који је дошао на место оца мога.{S} Ах!{S} Како ми беше |
| ате ваше дужности све из једног узрока, који вас ни мало не правда.{S} Ви волите моју кћер, и т |
| вим несрећног?{S} И ви имате пријатеља, који се тако исто вашој срећи радују, као што би с вама |
| .{S} Још се тако живо сећам онога дана, који нам онако грозно упропасти сву породицу нашу.{S} И |
| рчину да заменим сладошћу далеких дана, који ми трепте пред душом мојом, као што трепте звезде |
| новинама имена свију оних добровољаца, који славно погибоше под Луком Вукаловићем, и међу тим |
| оплог пролетњег сунца и да гледам људе, који улицом пролазе.{S} Срећни људи, који могу да ужива |
| оведаше домаћица о покојном мужу своме, који беше у истом месту тако омиљени лечник, да и данас |
| и каква писма за мене, но многи добише, који се ни надали нису, а за мене опет не би ништа.{S} |
| није и вама нужније ствари, особито ви, који се морате старати осим за себе још и за сестру сво |
| и њени родитељи плакаху, и плакаху сви, који се око ње искупише...</p> <p>Њу саранише.{S} Ја по |
| х на земљу скоро онесвешћен...{S} Људи, који туда трчаху, викаху ми непрестано, да бегам, ако м |
| е, који улицом пролазе.{S} Срећни људи, који могу да уживају дане своје!{S} Право вели наша пос |
| весело.</p> <p>— Зар има и таквих људи, који га не читају радо? — одговори ми и поче ме смешећи |
| никад не може доста благодарити, мени, који сам се толико заустезао, да јој пружим руку своју, |
| осећам, да су најслађи часи живота они, који се у озбиљној радњи проведу.{S} Више ми пута дође, |
| е: „И’те Бога вам, сирома је само онај, који је у глави сирома.“</p> <p>Ја јој не знадох на ове |
| века, јер у мени има неки тајни осећај, који ми навек вели, да ћу рано умрети, а то ме боли; ви |
| унила на жалост моју!{S} Један ђак мој, који и онако беше у наукама слаб, а иначе богат, оде пр |
| а, да се не нађе један постарији човек, који беше на колима, те видев ме и познав ме дигне ме н |
| дма се упутим у велики стаклени ходник, који такође беше пун цвећа и из којег се у више соба ул |
| .</p> <p>Једном дође у школу свештеник, који нам катихета беше и слаткоречиво нам приповедаше, |
| уче имала неугодан дан.{S} Неки часник, који редовно долази у тамошњу кућу, застаде јуче код ње |
| с дође Мита, мој друг и добар пријатељ, који ми је Данку од стрине избавио.{S} И ја и Мита јако |
| пати него ја...{S} Да још стрица немам, који је колико толико пази и васпитава, сам Бог знаде, |
| своје да растерам овим озбиљним радом, који ће уједно бити мелем мојим душевним ранама.{S} И м |
| ој узбуђен гледајући је таким погледом, који већ напред одаваше мисли моје: „Знам једну гатку, |
| подне малаксаше бриге пред тешким сном, који ме однесе на својим лаким крилима у овоје безбрижн |
| ет посећујем!“ рекох јој таквим гласом, који на мах одаваше усколебану душу моју.{S} Хтедох јој |
| Љубица венчала.{S} Међу многим светом, који беше у цркви, бејах и ја, те стадох тако, да могу |
| погледам на светле прозоре; гледам дан, који свима нове <pb n="92" /> наде у срце улева, а мени |
| да на једаред саже, узбра цветак један, који беше поред стазе, и тихо рече: „И’те Бога вам, сир |
| рајало, а ја бих опет онај исти постао, који сам и до сад био. — С овим калуђерима свакако ћу м |
| друге стране ходника неки женски глас, који се са оцем намесником разговараше и мене спомињаше |
| ледом лицу ћаркајући на ме благи мирис, који је отео дрвећу и пољском цвећу, које пред њим шаре |
| убав њихову, овако уживате дични понос, који од њих наследисте! —</p> <p>„Такви понос мало вред |
| {S} Ах!{S} Мој цео свет, мој лепи свет, који сам толико на срцу неговао, он ми се распада, он м |
| овим духом у живот не ступите, у живот, који је навек од свега најмилији, ма како бедан био? <p |
| се с малом Данком при страшном појаву, који се у цркви дешаваше, она се разболи и умре.{S} И њ |
| а уђох у стаклени ходник, затекох Пају, који кад ме виде, зачуђен застаде гледајући ме тако, ка |
| рањују?{S} Запитам једног манастирлију, који стајаше пред вратима, ко је умрьо?</p> <p>„Е мој г |
| љености, и мени беше као каквом човеку, који нестрпељиво непрестано неког чека, а не може никак |
| вог разговора одосмо сви оцу намеснику, који нас сада лепо гошћаше.{S} Ту се опет отпоче жив ра |
| таквог разговора одосмо оцу намеснику, који нас лепо дочека и код њега остасмо до заласка сунц |
| арати.{S} Ах!{S} Као каквом несретнику, који на целом свету нема никога свога, кад дође на гроб |
| бе и дигнув главу спазим Пају и Љубицу, који се управо к мени <pb n="45" /> упутише.{S} Љубичин |
| х пре стићи.“ </p> <p>У том дође возач, који је Данку амо довезао и донесе мали завежљај, у кој |
| Љубица.</p> <p>— „За то, што има кога; који се весели срећи његовој, па који би у невољи му с |
| земљу, шта људи раде, па кад видиш, да који што криво ради, а ти одеш, па кажеш Богу, па се с |
| ом си и онако оглас у новине дао, те за који дан зацело ће ти стрина јавити, где је и како је и |
| S} У мени се већ рађа мисао, ако још за који дан не добијем од ње одговора, да замолим Данку, д |
| зебња моја, да ће ме и од ова два ђака који оставити, ево се данас испунила на жалост моју!{S} |
| кога; који се весели срећи његовој, па који би у невољи му с њиме заједно и плакао! —</p> <p>— |
| стену, испод које беше читав вулкан, те који добив сада одушке поче дивље да куља!</p> <p>„Љуби |
| ви већ о том разговарају, кад и како ће који кући ићи.{S} Ја немам куће па за то о тој ствари у |
| {S} По красном плавом небу забели се по који залутали облачак тражећи другове своје и гледајући |
| а кад наступе опет ферије, даћу Данку у који женски завод, да се за то време тамо поучава, а ја |
| е знам, шта ћу и куда ћу?{S} Мораћу још који дан причекати, па ако опет ништа не буде, онда се |
| волео, а девојци дају онаког момка, за којим није никад узданула!..{S} Свесрдно поздравље вама |
| Љубицу мишљах и на могућност, да је ма којим начином не добијем, и ја почех одмах живо осећати |
| жа ми поглед само онај велики орах, под којим сам причао Љубици причу о голубу и голубици, и гл |
| а њена већ постаде несносна, јер што је којим даном дуже тамо, тим су и деца раскалашнија; хоће |
| састанку, јер ја бејах жељан човека, с којим би се могао разговорити.{S} Но у колико ме <pb n= |
| и Паја беше код куће, а он је човек, с којим се могу братски забављати.{S} Но осим њега беше Љ |
| о и уво на једаред полети к вратима, на којима Паја стајаше. „Не знам!“ зачу се из друге собе и |
| е сувише тесна, за то лутам улицама, по којима је тешка тама, као туга на срцу моме...{S} Ах! к |
| гледати зелену гору, зелене долине, по којима се несташни лептири весело вијају; гледати у лас |
| <pb n="22" /> јаде црних слутња мојих, којих ми груди већ препуне беху.{S} Моје расположење бе |
| тече, и које од истих удараца пати, од којих и ја патим! —</p> <p>— „Па шта би онда радио, кад |
| {S} Дивота беше сада гору погледати, по којој се дивни мирис распростираше, а тице певаху тако |
| е.“ — У таквим мислима дођох у шуму, по којој се умиљати поји дивних тица певачица јасно разлег |
| ролетно небо, кад погледах на улицу, по којој многи људи, сви здрави, тамо амо мирно ходаху!..{ |
| ута сузе пролио?{S} Да се одречем ње, у којој та иста крв тече, која и у мени тече, и која на ц |
| видим; али кад на ову зиму погледам, у којој не могу <pb n="87" /> дан од дана да оделим, јер |
| ратељка ме уведе у једну повећу собу, у којој беху неколико постеља с болесницама.{S} Чим видех |
| сањив, они ми опет наместише постељу, у којој брзо на ново заспах. — Сутра дан добисмо новости |
| ст, која преда мном отворена стоји, и у којој се дивна звезда сјаји, љубав моја к роду своме на |
| оја се отезаше преко целог дворишта и у којој беше осим разног цвећа још пуно великог разгранат |
| ћ имам поред мене милу сестру своју, за којом <pb n="118" /> сам некад доста суза пролио...{S} |
| Данке одрећи?{S} Једине сестре своје за којом сам толико пута сузе пролио?{S} Да се одречем ње, |
| ега <pb n="48" /> нека необична милина, коју у животу својем до сад још никад нисам осетио, а з |
| ичине мајке беше још једна млада госпа, коју ми Паја представи као жену своју.</p> <p>Први утис |
| једну реч!..{S} Ти си та бела голубица, коју је голуб тако заволео, а тај сам голуб ја!{S} Љуби |
| во неколико дана наћи већ четворо деце, коју ћу целе године поучавати; а тим сам и себи и сестр |
| еби, тад ћу надокнадити сву ону радост, коју сам тамо тугом заменила, јер док бејах код тебе, м |
| .{S} Чим се поздрависмо, уђосмо у собу, коју она својом назва и ту ми рече, да је Паја данас мо |
| а с тога и добије многи момак девојку, коју није никад волео, а девојци дају онаког момка, за |
| ?{S} И тако мислећи погледах на Љубицу, коју при овим речима дивна румен обли и која своје дуге |
| ини као робија, а земља као тамница, на коју је сваки осуђен, да неко време препати.{S} Данка ј |
| ливам међу животом и смрти; не знам, на коју ће ме страну вртлог времена бацити?{S} Да још Данк |
| таде нешто трептати, и ја не знадох, на коју ћу страну да погледам!{S} Но свему овом учини сада |
| црна мисао на памет: куда ћу сад?{S} На коју ћу страну сада да се винем?..{S} И не премишљајући |
| <p>Ја бејах као на ватри, не знајући на коју ћу страну ватре да побегнем: с једне стране не сме |
| уди тужна осећања хладне усамљености, у коју ми више пута душа тако утоне, да мислим, да сам жи |
| Пристао сам на данкин предлог, да иде у коју добру породицу, да служи; јер и мени се чини, да ћ |
| ма, те видев ме и познав ме дигне ме на кола, па онда стаде даље да гони.{S} Од тог тренутка вр |
| Ј—, код зета истога човека, који ме на кола узе.{S} Неко сам време плакао, и кад ови добри људ |
| смо и растасмо.{S} Они весело ступише у кола, а ја стајах и гледах за њима тужним оком:{S} Да л |
| које мноштво људи, које зврјање многих кола као из сна да буди.{S} Како је свет оживео!{S} Как |
| ко га грли и љуби, како му навек донесе колача, меса, вина и дувана, што мати за њега спреми.{S |
| , а у мени се тако <pb n="156" /> силно колебаше као какво узрујано море.{S} Сећах се данкиног |
| зику и бавећи се својим мислима.{S} Ах! колико имађах тако лепих вечери у немој манастирској пу |
| бити и да ће радост у толико бити већа, колико је сада туга тешка...{S} Љубица ће бити моја и у |
| алим за Пајом толико, што ћу сама бити, колико с тога, што ћу без њега бити; јер сам се на њега |
| Твоја рука не ће никад толико зарадити, колико ова невоља од нас изискује!</p> <p>„Може, брате! |
| том погледу беше толико наде и радости, колико зебње и слутње!{S} Тај поглед ја сад тек схваћам |
| не, уместо да је на рукама носим?...{S} Колико је ноћи поред моје постеље будна провела лебдећи |
| провела лебдећи на сваки покрет мој?{S} Колико је суза пролила, да мени сузе уштеди?..{S} Да ње |
| у добра и слушају родитеље своје, па ма колико година имали, а која су деца непослушна, па ма н |
| о ја...{S} Да још стрица немам, који је колико толико пази и васпитава, сам Бог знаде, шта би с |
| умрети, а тим својим делом опет ћу бар колико толико добра учинити!“</p> <p>Сирома Марко!{S} К |
| ти нада, која ће у толико бити слађа, у колико прошлост беше горчија.{S} Она прими савет мој, а |
| ећ само туговати.{S} Ова вечна тишина у колико срце теши и јаде ублажује, у толико опет буди ту |
| бити свакако је тешко!{S} Но ипак ви у колико изгубисте у родитељима својим, у толико и добист |
| и и на њима зида ваздушне куле!{S} Но у колико ови јади беху тешки, у толико ми би већа радост, |
| којим би се могао разговорити.{S} Но у колико ме <pb n="29" /> Паја обрадовао доласком својим, |
| заспи надојено мајчиним млеком.{S} Но у колико ми ова ноћ беше мила, у толико ми опет дан поста |
| од тешке туге и од велике милине, јер у колико ме сада срце заболело, што сам је онако оставио |
| e unit="subSection" /> <p>17/9</p> <p>У колико ми је жао, што сам манастир тако брзо оставио, у |
| тати овде, не могу још отићи!{S} Ма још колико отрова у срце лио, ништа не чини, биће ми сада и |
| љезница, већ мора два сата да путује на колима и како навек његов млађи брат изиђе с колима пре |
| ађе један постарији човек, који беше на колима, те видев ме и познав ме дигне ме на кола, па он |
| а и како навек његов млађи брат изиђе с колима пред њега, како га грли и љуби, како му навек до |
| ављаше.{S} По том одосмо нас двојица на колодвор. „Срећни Мито,“ — рекох му при поласку — „Ти и |
| ас весело дому своме.{S} И ја изиђох на колодвор, да их испратим и да им срећан пут пожелим.{S} |
| икога, с ким бих се поверљиво насмејао, ком бих се могао поверљиво најадати!{S} Мени беше, као |
| ? — рече ми Паја — Ако баш и не знаш, у ком је месту, доста је што знаш, да је код стрине своје |
| на туђа врата и запросити <pb n="19" /> комад хлеба?{S} Ја нисам никаква варалица, никакав крад |
| 4/5</p> <p>Дошавши пре подне дома нађем комад артије на столу. „Драги брате!“ — писаше ми Данка |
| нко!{S} Данко!{S} Ако већ умрети морам, коме ћу тебе да оставим?{S} Ово кратко време бесмо заје |
| ово свето име од детињства свога немам коме да кажем, те кад бих могао с вама заједно да кажем |
| ћеш од глади умрети, јер добра рука ако коме штогод даје, она прво сирочету даје, а добрих руку |
| ст гристи, што још нисам ниједан једини корак учинио, како бих за њу <pb n="39" /> штогод дозна |
| ише ваша бити; јер пре него што сам тај корак учинила, ја сам много на вас мислила, и кад онда |
| крају вароши, близу горе, а на неколико корака даље од њега простире се велика, дивна башта.</p |
| уди већ излазе из цркве, те зато убрзам кораке и за тили часак бејах у гори, која води у манаст |
| , и чим сам неколико <pb n="65" /> пута коракнуо, спазим са оцем намесником једну девојку, сиро |
| “ рекох љуто.{S} Немирним срцем и брзим корацима одох најпре породици где је Данка била, да се |
| е, кад је опет видим.{S} Но ипак смелим корацима ступим у двориште, које ми сада изгледаше ружн |
| гла, јер оком једва гледа и ногом једва корача... —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>20/4 |
| и ме когод гледаше или не; доста то, да корачах све хитније, само да бих што пре из вароши изиш |
| живих и лепих нада може један вихор из корена ишчупати, а за моје јаде и сузе, које трпим и сн |
| ити човеком и да ћу му временом бити од користи!!{S} Мој мили роде!{S} У мени си се преварио!.. |
| бих задовољити жеље своје, да будем од користи народу своме.</p> <p>Када бејах у средњим шкода |
| беше разнобојног и мирисног цвећа, већ коров и <pb n="142" /> жуто увело лишће.{S} Од свега др |
| едрага и служећи другога морала би себи кору хлеба заслуживати.{S} У таким мислима проведох ско |
| пролетно небо лице њено, пролетно цвеће коса њена, пролетне тице њене слатке речи, а њене меке |
| сам осетио, а заношљиви мирис њене црне косе поче ме чисто опијати, при свем том, што једва сам |
| ако се живо надлећу; а око себе слушати косове, како весело звижде, слушати славује, како сетно |
| >Како славуји дивно прижељкују!{S} Како косови слатко звижде!{S} Сваки ме гласак њихов тако чуд |
| отац мој!{S} Свето гробље, у теби леже кости оца мога!{S} Ах, крваво гробље, Србин те таквих м |
| жите?“ Ове ми рочи прођоше као лед кроз кости, но ипак ми нова мисао у глави сину:{S} Да се ниј |
| још живим не ради себе, већ ради светих костију добрих родитеља својих, да њих у гробу не увред |
| >И</p> <p>СУПРУЗИ МУ</p> <p>МАРИЈИ рођ. КОСТИћЕВОЈ,</p> <p>ЧИЈОМ ЈЕ ДОБРООМ ОВО ДЕЛО ШТАМПАНО.< |
| дођох кући, изгледаше ми соба као каква костурница.{S} Нема више Данке, да ме певајући дочека.{ |
| уђох у собу своју, би ми, као да сам у костурници...{S} Ја немам ничем да се надам, ничем!{S} |
| ше обучена сва у бело, а црну густу јој косу дивно украшаваше зелен венац...{S} Да су могли од |
| нас двоје на улици, кад сам с пијаце с котарчицом на руци дома полазила; ја се бејах обрадовал |
| рцем мојим, изрекоше сузе пресуду своју котрљајући се полако једна за другом по увелом лицу <pb |
| ?{S} Ја нисам никаква варалица, никакав крадљивац, већ бедно сироче, па могу свуда смело ступит |
| ми непрестано пред очима.{S} Но док ја крај пута тако мишљах и премишљах, поче се сунце <pb n= |
| ледам!{S} Но свему овом учини сада Паја крај, јер и он приђе Љубици и ухватив је за руку рече ј |
| а?{S} Бејах онога дана и сама некако на крај срца, те кад ми рекоше, да идем из њихове куће, ск |
| ступисмо гробу оца свога.{S} Она клече крај каменог крста, лепог и великог споменика страшне б |
| себи <pb n="75" /> привлачиш!{S} Морам крај тебе да клекнем, морам да наслоним на крст главу с |
| за што једаред не <pb n="154" /> учиним крај овом несретном животу?..{S} У тим мислима паде ми |
| ноге умориле и да ме глава боли, седох крај пута под једну тополу и дуго, дуго гледах око себе |
| з порте на поље, а смеју и весељу не би краја.{S} Тек пред вече уморан дошавши дома затечем мај |
| > <p>15/8</p> <p>Више пута помислим, да крајем овог месеца одем у манастир, јер ћу онда имати н |
| не знађаше, где је и како је?{S} Тек на крају године изиђоше у новинама имена свију оних добров |
| га много удеснији: као што сам желео на крају вароши, близу горе, а на неколико корака даље од |
| веће брала...{S} А на овом месту, ту на крају ходника, кад сунце залажаше, сеђаше нам отац толи |
| оче ми лице горети и штогод бејах ближе крају, то ми образе обузимаше све већи жар, да најпосле |
| а, а по подне одох у башту и у најдаљем крају под разгранатим дрвећем спустим уморено биће свој |
| свршена рада опет ми је свет тако мио и красан и срцу ми је <pb n="132" /> тако добро, да бих п |
| мило, како ми цео свет поста опет тако красан!</p> <p>„Што ви тако далеко бегате у самоћу!“ уп |
| ас је опет гледах, како јој венац главу краси и како је девер к олтару води: па у залуд стадох |
| у.{S} О како ми та иста шума поста сада красна, спрам које сам до сада скоро увек равнодушан би |
| е, твоје је срце задовољно!{S} Ти сањаш красне снове, <pb n="71" /> летиш по лепом свету невине |
| евоља једном престати и да ће наступити красније и слађе доба, кад се не ћу више са сиромаштвом |
| Кудгод око бацим, свуд је лепо и све је красно! — Посматрајући ове лепе дивоте купаше ми се срц |
| х у манастирску башту, беше ми све тако красно и пријатно, да се ничег не могах дуго нагледати, |
| о чело, сумњајући јесам ли ја кадгод то красно лице збиља љубио? — — И у момка њеног дуго гледа |
| !..{S} Све мисли моје одлетеше одавде у красно место дивне среће моје...</p> <p>На једаред ме м |
| зеленој трави тамо амо превијаше.{S} По красном плавом небу забели се по који залутали облачак |
| , после којег човек жали, што беше тако кратак. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>10/8</ |
| мћење има добро и надам се, да ћу је за кратко време моћи извести на прави пут посматрања себе |
| морам, коме ћу тебе да оставим?{S} Ово кратко време бесмо заједно, два сирочета, уживајући јед |
| јаше ова нема појава и моје мисли за то кратко време прелетеше сву прошлост моју и моје се груд |
| и небесни мирис разлио по целој шуми, у кратко, као да је неки ванредни дух овладао целом шумом |
| не кажем, куда идем и за што идем?{S} У кратко јој испричах сву невољу своју назвав Љубицу вере |
| и те могао познати!“ рече ми одма после краћег поздрава.</p> <p>— Збиља сам јадник! — рекох обр |
| Господине!“ — рече ми стара госпа после краћег ћутања — „Ви не радите добро!{S} Ви заостајете у |
| !“ рече Љубица мало тужним гласом после краћег поздрава.</p> <p>— А куда? — упитах је мало зачу |
| е, штогод сам од Мите чуо.{S} После још краћег разговора растанем се с њиме и дођем дома.{S} Но |
| ло ми проби ледени зној; закашљах се, а крв ми удари на нос и на уста; на очи ми паде мрак, и м |
| с у руке, закуца ми срце тако јако, сва крв поче у мени врити, и да сам могао, бих од тог читањ |
| р своју, те јој одма пустим руку, а сва крв у мени као да се поче заледити.</p> <p>Но пре, него |
| јој беху тако румени, као да јој се сва крв у лице слегла: „Дођите сутра, па ћемо се о том још |
| вај поглед тако изненади, да и мени сва крв у лице пође, моје се очи запламтише, кроз срце ми п |
| де ме у једанпут немила забуна, јер сва крв ми појури у лице, пред очима ми стаде нешто трептат |
| о?{S} Да се одречем ње, у којој та иста крв тече, која и у мени тече, и која на целом свету оси |
| ош једно биће на свету, у којем та иста крв тече, која и у мени тече, и које од истих удараца п |
| хвата.{S} Но то стање не трајаше дуго и крв ми брзо преста, те с тога се дигнем и полако <pb n= |
| само сан?!{S} Но што дуже мишљах, то ми крв све већма удараше у главу и ја бејах као махнит!{S} |
| бих се с њиме састао, навек би био сав крвав и навек би од мене главу окретао...{S} Сањам и ма |
| ј, да ли златним, што сам оздравио, или крвавим, што се растадох са милом Данком својом?..{S} С |
| бље, у теби леже кости оца мога!{S} Ах, крваво гробље, Србин те таквих много има!...</p> <p>О с |
| одем до прве чесме, где лице оперем од крви, па онда се као претучен вратим кући.{S} Ушавши у |
| дочекају и да се боре до последње капи крви за народност и слободу своју.{S} Када је у бој пош |
| адох и сам одрећи, јер ми је попио пуно крви и доста допринео болести мојој.{S} Код остале двој |
| ла живота мога <pb n="38" /> и ја још у кревету почех певати.{S} Кроз моје прозоре продираху зл |
| tion" /></p> <p>4/11</p> <p>Бејах још у кревету, када зазвонише манастирска звона на јутрење, и |
| <p>Једва дочеках, да прође подне, да се кренем у К— сунцу своме.{S} Дошавши тамо забављах се не |
| ли Паја још тамо?“</p> <p>— Заједно се кренусмо из К—, ја овамо, а он у Б—, где ће му скоро и |
| се у село.</p> <p>Сутра дан рано зором кренусмо се даље на пут.{S} Данка хтеде да идемо и на м |
| ве своје ствари, да бих се могао на пут кренути; те чим сам ту бригу смирио, поручим по Данку, |
| на наш последњи састанак, али ја нисам крива ни у чем.{S} Ја још не знам, за што моја мати так |
| та људи раде, па кад видиш, да који што криво ради, а ти одеш, па кажеш Богу, па се с њиме лепо |
| ="158" /> — Мене отпустише из службе ни криву ни дужну.{S} Деца полупаше нека стакла па за то с |
| постеље стадох код прозора, отворих оба крила, те дисах свежи горски ваздух и слушах дивне поје |
| ш не могаху ослонити на своја сопствена крила.{S} Али кад кога почне несрећа да гони, она не зн |
| ке груди и скиде тешки терет с уморених крила душе моје.{S} Бејах жељан санка, те сад га добих |
| ове, како се с њоме љуби и како се грле крилима својим.{S} Често помишљаше и на изгубљену голуб |
| убијен друг њен, па тужно гучући загрли крилима голубиће <pb n="54" /> своје, па умре и она.{S} |
| ој милини, а брзе мисли ношене на лаким крилима оживелих осећаја лећаху ми тамо амо као челице |
| з овог патничког света пренесе на лаким крилима својим у свет мира и спокојства.{S} О кад бих м |
| им сном, који ме однесе на својим лаким крилима у овоје безбрижно царство.{S} Но кад сам очи оп |
| а мојем узглављу и мирно спаваше.{S} На крилу јој беше платно, које је шити почела, па шијући т |
| Љубице!{S} Љубице!{S} Ти ваљда на меком крилу бајнога санка сада мирно спавам, око твојих <pb n |
| а чесму, која преко од цркве у зиду под кровом стоји, и ту се стадох умивати хладном и свежом в |
| оћ провести на зеленој трави под плавим кровом ведрога неба?{S} Кад бих морао с обореном главом |
| рв у лице пође, моје се очи запламтише, кроз срце ми прође нека дивна <pb n="50" /> милина и ја |
| /> и ја још у кревету почех певати.{S} Кроз моје прозоре продираху златни зраци јутарњег сунца |
| а тражите?“ Ове ми рочи прођоше као лед кроз кости, но ипак ми нова мисао у глави сину:{S} Да с |
| акати..{S} Ја погледах преко њене главе кроз отворени ходник у ведро плаво небо, а из ока мога |
| “ Ове пајине речи прођоше ми као стреле кроз срце и моје око и уво на једаред полети к вратима, |
| , кад спазих сунчане зраке, где пробише кроз прозор у моју собу.{S} У мени поче срце да пева од |
| ану или слободе или народа нашег куршум кроз главу пројурити, па онда нек ме вешају, нек ме пуш |
| сти на столицу, покри руком очи, па као кроз плач поче говорити: „Ја не знам, шта ће бити са мн |
| ако чудна и тако тајанствена, као да ћу кроз њих у рај или у пакао!{S} Најпосле освртох се на с |
| их липа, које се у више редова опружаху кроз целу долину опкољену високим горама.{S} Око нас се |
| ити међу живим људима! — Но када прођох кроз варош и дођох у зелену гору, ту ми се тек срце отв |
| ј тебе да клекнем, морам да наслоним на крст главу своју.</p> <p>Сећах се последње ноћи у манас |
| има још живог брата, па не треба да јој крст буде без венца. — Стојећи код њеног гроба излажаше |
| јој накитим крст.{S} Ја кад умрем, мој крст не ће имати ко да кити, а она има још живог брата, |
| ин гроб и понесох венац, да јој накитим крст.{S} Ја кад умрем, мој крст не ће имати ко да кити, |
| бу оца свога.{S} Она клече крај каменог крста, лепог и великог споменика страшне битке и умрлих |
| пајале у једну мисао, у мисао: венац на крсту од милог рода свога после смрти своје.{S} И тада |
| еља и вернога друга, Марка Михаиловића, круна не само нашег разреда, већ целе школе, тако га ба |
| убица лепа!{S} Њено витко вилинсно тело крунисано је тако дивним лицем, да је милина у њега гле |
| ас ни мало не правда.{S} Ви волите моју кћер, и то страсно волите, што ја добро знам.{S} Али ка |
| могао узети, јер кад би је од ње узео, куд би онда?“ —</p> <p>И ако сам о том често мислио, ип |
| и зид, па са светином бегати стадох.{S} Куд сам бегао, то нити ја, нити остали знадосмо.{S} Ми |
| шав у манастир зачудише се калуђери, од куд сад у ово доба да им дођем?{S} Ја им рекох, пут ме |
| као мало дете весео и сви се чуђаху, од куд та нагла промена тако?{S} Но ја за изговор рекох, д |
| тки брате! једва те нађох!“</p> <p>— Од куд дође?{S} Како дође? — „Побегла сам од стрине своје. |
| бице? — запитах га мало зачуђен. — А од куд ти да доспеш тамо?</p> <p>„Неки смо родови, али как |
| „Ја сам млада Српкиња“. —</p> <p>„А од куд знаш?“</p> <p>— Зар ме ти за такву Српкињу држиш, д |
| ачни оче и добра мајко!{S} Да вам је од куд да видите, како ваша деца живе!... —</p> <milestone |
| шаваше зелен венац...{S} Да су могли од куд устати сада стари јунаци из далеких векова, за које |
| е куће немам.{S} Да је Љубичина мати од куд <pb n="68" /> другчија, могла би тамо бити.{S} Али |
| па се са мном пољуби, говорећи ми: „Од куд, брате, у ово доба к нама?</p> <p>— Имао сам у Т— в |
| чи поздрава и питања <pb n="143" /> „од куд? како?“ измењиваху, отвори Паја врата од оближње со |
| b n="132" /> тако добро, да бих полетео куд год у гору, где има пуно мирисавог цвећа, па бих цв |
| итав час ходах тако, ни сам не знајући, куда и за што?{S} Но кад почех осећати, да су ми се ног |
| уђем свету, па да јој искрено не кажем, куда идем и за што идем?{S} У кратко јој испричах сву н |
| m porto</foreign>“ Ах!{S} Једино место, куда бих отићи желео, то је манастир; али не могу ни та |
| том се спусти ноћ, а ја још не знађах, куда ћу и како ћу?{S} Киша још падаше и ветар непрестан |
| ешке ли борбе!</p> <p>Читав дан мишљах, куда ћу с њоме?{S} Овде у манастиру не може остати, а д |
| груди, јер ми паде црна мисао на памет: куда ћу сад?{S} На коју ћу страну сада да се винем?..{S |
| дселила, и то још са једном девојком, а куда, то вам не знам рећи. —</p> <p>Мени се беше свет о |
| и чезнуо и сам себе непрестано гонио, а куда? за чим? за ким? то нисам знао.{S} Сад знам за чим |
| ласом после краћег поздрава.</p> <p>— А куда? — упитах је мало зачуђен.</p> <p>„У Б—, јер је та |
| тати још и ово неколико дана?</p> <p>„А куда знам?“ — рече ми снуждено — „Кад сам досад издржал |
| > је већ била наумила, побећи у свет ма куда.{S} У том чује срећом од мог доброг друга Мите Р—, |
| ене не хтедоше!{S} Чудни људи!...{S} Па куда ћу сада у овај хладни свет?...</p> <milestone unit |
| огао ни видети, јер у Б— не бих имао од куда ићи.{S} Но кашње ипак паде ми на ум, за што да Љуб |
| ећ разиђоше, а ја још не знам, шта ћу и куда ћу?{S} Мораћу још који дан причекати, па ако опет |
| дубини душе моје и које ме свуда прате, кудгод ходим и гдегод станем!..{S} У том ми изиђе пред |
| ати славује, како сетно прижељкују!.{S} Кудгод око бацим, свуд је лепо и све је красно! — Посма |
| ла, јер је дан врло пријатан, па да иде кудгод у шетњу.{S} Но почем не хтеде сама ићи, позове м |
| нова мисао у глави сину:{S} Да се није кудгод одселио?{S} Те за то запитах исту госпу: <pb n=" |
| ора навек други хранити!{S} Ја ћу отићи кудгод у службу, па ћу сама себе захрањивати, а уједно |
| љуте и страшне, јер ми изнеше пред очи кукавно и очајно стање моје.{S} Паја виде, да ме је сво |
| у свачије речи и на њима зида ваздушне куле!{S} Но у колико ови јади беху тешки, у толико ми б |
| е као из сна тргох, јер на манастирској кули поче избијати поноћ.{S} Треба да легнем, — рекох у |
| се јадан, па шта видех?{S} Видех велику кулу наше лепе цркве, где се у мору пламена васколиког |
| те који добив сада одушке поче дивље да куља!</p> <p>„Љубице, сунце моје!{S} Реци бар једну реч |
| красно! — Посматрајући ове лепе дивоте купаше ми се срце у слаткој милини, а брзе мисли ношене |
| subSection" /> <p>21/9</p> <p>Данас сам купио Данки „Српске народне песме“ и беше ми веома мило |
| ом душману или слободе или народа нашег куршум кроз главу пројурити, па онда нек ме вешају, нек |
| грмљавина по селу тако јако, да се сва кућа затресла.{S} То беху непријатељски топови.{S} Сви |
| ласом уплашен оваком вести, а сва ми се кућа стаде окретати...</p> <p>Надзиратељка ме уведе у ј |
| је село спаљено и да нису тек неколико кућа остале на миру.{S} Црква је сасвим изгорела.{S} Ма |
| аље не могу.{S} Покајах се, што одох од куће, но кајање беше већ касно, и ја се морадох спустит |
| олико година у школи за то, да сада код куће седи; мора се радити, ако се хоће поштено да живи! |
| > <p>3/9</p> <p>Како Паје сада нема код куће, то ћу имати увек прилике, да с Љубицом будем на с |
| огао само пожелети, јер и Паја беше код куће, а он је човек, с којим се могу братски забављати. |
| ако је угодно путовао, како се лепо код куће провео и како се састао с Љубицом, Пајом и пајином |
| дочекати.{S} хоћеш ли бити вечерас код куће?{S} Ако можеш, причекај ме, ја ћу ти доћи.“ — Тек |
| ца, те кад ми рекоше, да идем из њихове куће, скупим све ствари своје и бацим госпи пред ноге: |
| вде у манастиру не може остати, а друге куће немам.{S} Да је Љубичина мати од куд <pb n="68" /> |
| веде баш ово време у Б—, а не код своје куће, кад је могла бар претпостављати, да ћу опет у ман |
| , а још мање, да би ме когод истерео из куће своје...{S} Ах!{S} Тако мислим, и опет кад би до т |
| ад и како ће који кући ићи.{S} Ја немам куће па за то о тој ствари у сваком друштву и ћутим, је |
| о, догод се Мита најпосле не подиже, да кући иде.</p> <p>“Гледај, да оздравиш?“ — рече ми полаз |
| у Б— код брата свога и тек је ових дана кући дошла.{S} Ова ми вест беше у први <pb n="134" /> м |
| /p> <p>Како много великошколаца већ оде кући, то ми би могуће препоруком некојих другова добити |
| ћ о том разговарају, кад и како ће који кући ићи.{S} Ја немам куће па за то о тој ствари у свак |
| најмилији?..</p> <p>Ја видех, да у овој кући за мене више нема места, те с тога, чим Љубица дођ |
| ми је камен на срце пао, и тек што сам кући дошла, ја сам се заплакала и дуго сам плакала!.{S} |
| ово изрекла, окренем се од њега и пођем кући; но путем беше ми тако тешко, као да ми је камен н |
| од крви, па онда се као претучен вратим кући.{S} Ушавши у собу бејах тако изнемогао, да се не м |
| /3</p> <p>Јуче чух од Мите, да ће данас кући да иде, да тамо ускрс проведе.{S} На моју молбу ск |
| да живи на свету.{S} У дворишту као и у кући владаше нека необична тишина и мени поче срце тако |
| ори пробавих цело пре подне и кад дођох кући, изгледаше ми соба као каква костурница.{S} Нема в |
| исто се зачудих, кад пред лепом великом кућом спазих дивну башту, која се отезаше преко целог д |
| када стигох тамо, сав усплахирен уђем у кућу, где на срећу своју затечем Љубицу саму, јер мати |
| </p> <p>Дошав у К— стадох пред љубичину кућу, а срце ми закуца тако нагло, да морадох посумњати |
| и часник, који редовно долази у тамошњу кућу, застаде јуче код ње и поче <pb n="133" /> с њоме |
| мном отпрате Данку у њену нову и вечиту кућу.{S} Отпратисмо је сви; они су појали, а ја сам пла |
| онда полако закуцах на врата.{S} Но то куцање беше по свој прилици слабо, да га нико ни чуо ни |
| бична тишина и мени поче срце тако јако куцати, као да би хтео на поље да искочи, јер не могаше |
| о беше чудна тишина!{S} У мојим грудима куцаше срце тако јако, да сам могао сваки удар чути, и |
| еба брзе помоћи, но да њој помогнем, да л’ бих могао оставити Љубицу, поред које бејах толико п |
| оже Новембар дати.{S} Благи Боже!{S} Да л’ ће данас и моји осећаји бити тако пријатни, као овај |
| а вашу Љубицу.</p> <p>Благи Боже!{S} Да л’ да певам ил’ да плачем?..{S} Сви осећаји моји као да |
| ма мојим.{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Да л’ знадеш, како ти је драги болан?{S} Да л’ знадеш, как |
| /p> <p>„Љубице!{S} Слатка Љубице!{S} Да л’ је и тебе лепота данашњега дана у гору измамила?{S} |
| нуше муње и ја стадох као укочен!{S} Да л’ да верујем очима својим?{S} Та то је сестра моја, мо |
| Данка ради?{S} Моја сирота Данка?{S} Да л’ и она сада у вас гледа и тужним и сузним оком вас за |
| а данашњега дана у гору измамила?{S} Да л’ и ти слушаш, како тице дивно поју?{S} Њих слушаш, а |
| ’ знадеш, како ти је драги болан?{S} Да л’ знадеш, какав се црн и страшан облак вије над главом |
| дођем до ње, па је ухватим за руку: „Да л’ и ви знате за писмо, што ми данас посла мати ваша.“< |
| ити опет заједно.{S} А кашње ћеш ме, је л’, брате, ти опет к себи узети?“</p> <p>— хоћу, Данко! |
| т све добро! —</p> <p>„Кад оздравим, је л’ Миливоје, ти ћеш ме опет к себи узети?“</p> <p>— хоћ |
| рила у разним данима живота мога, оћете л‘ ми верни бити или ћете ме ладно напустити и од мене |
| да сам једва чути могао.</p> <p>„Оћете л’ се дуго овде бавити?“ — упита ме сада љубичина мати, |
| аву, да морам бити анђео.</p> <p>— А би л’ ти волео? — упита ме Марина и погледа својим плавим |
| срце помирило само собом...</p> <p>„Би л’ хтела Данко, да идемо на гроб оца свога?“ — рекох јо |
| зговор о катихетиним речима.</p> <p>„Би л’ волела, Марино! да умреш пре навршене седме године, |
| , а сада и рај и пакао...</p> <p>— Могу л’ се чему надати? — отрже ми се из уста нехотице, а у |
| ога, оћете л‘ ми верни бити или ћете ме ладно напустити и од мене се јадног отуђити, као да ме |
| слаткој милини, а брзе мисли ношене на лаким крилима оживелих осећаја лећаху ми тамо амо као ч |
| н ме из овог патничког света пренесе на лаким крилима својим у свет мира и спокојства.{S} О кад |
| шем!..{S} Умиљати поветарац играјући се лаким гранчицама и свирајући сетне песме своје по зелен |
| д тешким сном, који ме однесе на својим лаким крилима у овоје безбрижно царство.{S} Но кад сам |
| им као какав рибар по тихој води својим лаким чуном.{S} Цео дан прође ми поред ње као какав при |
| овај ваздух слатко прија!{S} Како сада лако дишем!..{S} Умиљати поветарац играјући се лаким гр |
| о сад.{S} Да ми није Љубице, било би ми лако.{S} Узео бих своју народну помоћ, па бих отишао с |
| „божијом вољом“, о које се сиромах тако лако може и скоро мора да огреши, <pb n="91" /> па да п |
| она ми не хтеде да открије тугу своју; лакше јој беше, да је сноси сама.{S} С тога ја безбрижа |
| д мене, сад ће ми бити лакше.{S} Ах!{S} Лакше?{S} Још има других рана срце моје, но шта ћу?{S} |
| озбиљно да радим, срцу ми постаје одма лакше и после свршена рада опет ми је свет тако мио и к |
| д верујем!...{S} Све ударце овог живота лакше бих сносио у нади, да све то на другом свету прес |
| , да ћеш ме опет к себи узети, могу све лакше да сносим, него што бих иначе могла сносити.“</p> |
| е други грли и љуби!...</p> <p>Чисто ми лакше би, кад стара госпа изиђе из собе и нас остави са |
| } Сад је Данка код мене, сад ће ми бити лакше.{S} Ах!{S} Лакше?{S} Још има других рана срце мој |
| ion" /> <p>5/11</p> <p>Како човек много лакше поња несрећу и у њој се много брже уживи, него шт |
| } Теците сузе! теците!.. јер ће ми срцу лакше бити. —</p> <p>Моја прва љубав беше дакле небеска |
| рече, па се безазлено насмеши.</p> <p>„Лакше ми је, да вам ту гатку читам, него да вам је прип |
| ми гођаше и телу и души, да сам постао лакши, снажнији и веселији.{S} И ту бих се по свој прил |
| стиру још је онако исто, као што беше и лане, с том разликом, што око манастира не шушти више з |
| жељи одредише ми они исту собу, где сам лане становао.{S} У целом манастиру још је онако исто, |
| а којег се манастир види и на којем сам лане више пута лежећи на зеленој трави премишљао о преж |
| јој!...{S} Ах!{S} С каквим сам осећајем лане дошао, а с каквим ли сада!</p> <p>Дошав у манастир |
| one unit="subSection" /> <p>12/7</p> <p>Лане сам био у ово доба брижан и тужан и много сам суза |
| S} Прва мисао би ми Љубица, те се сетих лањских зора, када су ме тице певачице из сна будиле, к |
| жељи себи будућност стварао, тад ми све лањско доба живо оживи у души мојој!...{S} Ах!{S} С как |
| сташни лептири весело вијају; гледати у ласте, како се живо надлећу; а око себе слушати косове, |
| е ноћи поред моје постеље будна провела лебдећи на сваки покрет мој?{S} Колико је суза пролила, |
| Ишавши тамо амо вратим се опет натраг, легнем на диван и удубим се у разне мисли.{S} У том се |
| ру прострем капут свој на зелену траву, легнем на њега и удубим се у разне мисли.{S} У том поче |
| ко тренутака ноћу, кад угасим свећу, да легнем, па док не заспим, нису ми празни, већ пуни као |
| ј кули поче избијати поноћ.{S} Треба да легнем, — рекох у себи — поноћ је, а ја сам и онако умо |
| ачити и док не дође час, да и ја у гроб легнем, имаћу да живим, јер сам добио своју народну пом |
| мах напунише суза.{S} Одмах се свучем и легнем у постељу, а Данку замолим, да отрчи по лечника. |
| рече нам, да одма идемо спавати.{S} Ми легосмо, а оне се две још и даље разговараху.{S} Кад су |
| о и тако ледене, као да се у њима змије легу.{S} Пред очима душе моје беше ми све мрачно и црно |
| „Кога тражите?“ Ове ми рочи прођоше као лед кроз кости, но ипак ми нова мисао у глави сину:{S} |
| о око срца: беше ми, као да ми је санта леда на груди пала и неки грозничави страх овлада срцем |
| и груди истина мирне, али уједно и тако ледене, као да се у њима змије легу.{S} Пред очима душе |
| ивати хладном и свежом водом.{S} Тешки, ледени хлад и оно тихо шуштање цеви тако ми гођаше и те |
| мен.{S} Глава ми клону, а чело ми проби ледени зној; закашљах се, а крв ми удари на нос и на ус |
| или као да се сви осећаји претворише у ледену санту, па ми сав свет постаје равнодушан, а сам |
| прешла и да се могу опростити несносног лежања свога.{S} Само се морам још неколико дана собе д |
| тек јасно видео и Љубицу и Данку!..{S} Лежах неко време, па опет устадох.{S} Ходах мало по соб |
| а као јесење мутно небо.{S} Док ја тако лежах, чујем на једанпут неки разговор близу себе и диг |
| као укочен поред постеље њене; ах! она лежаше и спаваше мирно, мирно као какав анђео...</p> <p |
| це беше пуно милине и опет при свем том лежаше ми тешка брига на челу, као што ноћу мрак на зем |
| и ноћ.{S} Данка уморена путовањем одма леже и за неколико тренутака мирно заспа.{S} Ја приђем |
| паде отац мој!{S} Свето гробље, у теби леже кости оца мога!{S} Ах, крваво гробље, Србин те так |
| ничега слађега.{S} Али кад на срцу јади леже, тад је то занимање душино горко...“</p> <p>— Зар |
| .“</p> <p>— Зар вама такви јади на срцу леже? — упита ме Љубица и осмејак јој беше много јачи н |
| ању и ноћу прате непрестано: кад у вече лежем, ја мислим, хоћу ли сутра писмо добити, и бринем |
| <p>— Треба навек да се молимо богу, кад лежемо и кад устајемо, и кадгод смо нас двоје заједно, |
| стир види и на којем сам лане више пута лежећи на зеленој трави премишљао о преживелој прошлост |
| а бројим?{S} Сада бројим сваки тренутак лежећи у постељи још увек болан.{S} Па и бриге ме море, |
| стадосмо: она оде журећи се, а ја остах лежећи, жалећи се на тешки живот свој...</p> <p>После д |
| неколиких дана чух и за мајку своју, да лежи бона код једног рођака свога у И —.{S} Нашав брзо |
| половину срца свога...{S} Ах! много шта лежи на души <pb n="129" /> мојој, па није чудо, да ми |
| а било да болан <pb n="21" /> у постељи лежи.{S} Но што ова борба наде са слутњама дуже трајаше |
| ига на челу, као што ноћу мрак на земљи лежи, и мени беше, као да треба да певам и плачем.{S} Б |
| ницу, јер ми сестра опасно болесна тамо лежи и данас је већ по трећи пут поруком питала, јесам |
| ubSection" /> <p>14/4</p> <p>Непрестано лежим и опет једва кад и кад могу да заспим, јер ми бри |
| што је у ње обично.</p> <p>„Иди, Данко, лези!“ — тихо јој рекох — „јер ти си ноћас мало спавала |
| престано летаху тамо амо узалуд тражећи лека ранама мојим.{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Да л’ зна |
| и, брате! ту намеру моју, јер друга нам лека нема, ако не ћемо да се ослонимо на туђу милост и |
| По улицама трчаше свет плачући, вичући, лелечући...{S} Старци, жене и деца, све то беше у гомил |
| беше за њих, сувише је тврдоглава, па и лења, а при том је и неке штете починила.{S} Кад ми ово |
| гледах, он је висок, црномањаст и доста леп човек.</p> <p>Бејах још одма у почетку као утучен; |
| , да се тамо мало проведем.{S} Пут беше леп, те и не осетих, када стигох.{S} По казивању пајино |
| тумачи срце њено?</p> <p>„Имаш и један леп поздрав, Миливоје!“ — рече ми сада прекинувши ову о |
| тренут ока моје се руке обавише око ње, лепа јој глава клону на моје груди: ми се загрлисмо...< |
| у тој негдањој празнини стоје сада два лепа црна ока, два неисцрпива извора дивних милина и бу |
| ео тако лепу девојку, као што је Љубица лепа!{S} Њено витко вилинсно тело крунисано је тако див |
| се залеђава!..{S} О моје слатке наде и лепа будућности! што ми вас је моја млада машта створил |
| , она се разболи и умре.{S} И њена смрт лепа је тако исто као и смрт оца мога: док ми отац гине |
| дех последњи пут и она времена беху још лепа времена; тада беше још мало, несташно девојче, а с |
| ишта и не рече! —</p> <pb n="83" /> <p>„Лепа девојка!{S} Добра девојка!“ — одговорим и почнем с |
| раху да ће бити боље и лепше..{S} Наде, лепе наде и бедна, горка садањост, увиђам, да није ништ |
| за цело, јер си ми донео <pb n="99" /> лепе вести! — рекох му сасвим поуздано, јер мени срце т |
| епо и све је красно! — Посматрајући ове лепе дивоте купаше ми се срце у слаткој милини, а брзе |
| уза, сад још садањост нек ми уништи све лепе наде будућности моје: па за што сам онда рођен, за |
| јадно срце!{S} Ах, очи твоје!{S} Твоје лепе црне очи!.. — <milestone unit="subSection" /></p> |
| ово речи!...{S} О моје лепе наде, моје лепе и слатке наде!{S} Зар ме тако брзо остависте?...{S |
| це и мирисно цвеће, као и мене све моје лепе наде!.. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>1 |
| прати и певајући дочека, а при том моје лепе наде сладе ово задовољство у такој мери, да могу ж |
| ан дао, да чујем ово речи!...{S} О моје лепе наде, моје лепе и слатке наде!{S} Зар ме тако брзо |
| о веровати, да љубим очи твоје, те миле лепе очи, које ме навек прате и у сну и на јави!...{S} |
| р бих могао прегорети очи њене?{S} Њене лепе очи, које сам данас тако страсно љубио и које бих |
| ку постељу, тад ми се навек појаве њене лепе црне очи, које ме теше и на рад ободравају и које |
| онда први пут јасно осећао, кад ми њене лепе црне они испунише сетно срце моје.{S} Моје груди н |
| ди своје и да јој обаспем пољупцима, те лепе црне очи: па ипак стајах пред њом као какав кип, ј |
| кад једном увене, на што онда наде, те лепе и слатко наде?!</p> <pb n="131" /> <milestone unit |
| иђам, да није ништа!{S} На што наде, те лепе слатке наде, кад срце у садањости вене и вене?{S} |
| па шта видех?{S} Видех велику кулу наше лепе цркве, где се у мору пламена васколиког села и сам |
| > <p>Данас бејах опет код своје добре и лепе Љубице.{S} Ја видим, да ја ову девојку сваким дано |
| воје одох у К—, где сам опет у црне очи лепе Љубице дуго и дуго гледао.{S} Бејах цели дан као м |
| и радо Бранка?“ упитах је гледајући јој лепе црне очи, које гледаху сасвим безбрижно и весело.< |
| ан и занесен, <pb n="153" /> гледах јој лепе црне очи, гледах јој ружичасте усне и ведро бело ч |
| ио у гњездо своје, он би целу ноћ сањао лепе снове, како се с њоме љуби и како се грле крилима |
| очију њених...{S} Ах! очи су њене тако лепе, тако миле, да бих радо провео цео век свој поред |
| у, — рекох тихим гласом гледајући јој у лепе црне очи: — Кад на њу мислим, тако ми је, као да и |
| лу главу с груди својих, погледам јој у лепе црне <pb n="62" /> очи, и —, о рајске среће! пољуб |
| трошном?...{S} Ах!{S} Мој цео свет, мој лепи свет, који сам толико на срцу неговао, он ми се ра |
| о у малог детета.{S} Дирнут у срце овим лепим даром рекох јој као у шали; „Ваљда је ово мени и |
| Јесам! — рече гледајући ме сетно својим лепим оком.</p> <p>То лепо око, кад у мене тако гледа, |
| навек сам себе утешити знао и то својим лепим надама, које ми биваху живље и бујније, штогод ми |
| тешко сам себи да верујем, да на њеним лепим црним очима беху збиља усне моје!... „Она ме воли |
| вас фали, али — — “</p> <p>У љубичиним лепим очима заблисташе се сузе као роса на цвећу, те с |
| ави се Љубица на вратима и својим црним лепим оком и гледа ме као престрављена...{S} Ми се позд |
| е дивне милине које тако жедно срках са лепих извора, ја бих морао посумњати у истину овог дана |
| “, — мишљах — „лисно дрво мојих живих и лепих нада може један вихор из корена ишчупати, а за мо |
| ојим мислима.{S} Ах! колико имађах тако лепих вечери у немој манастирској пустињи!{S} Тамо не и |
| ровео златно детињство своје!{S} Толико лепих и светих успомена вежу ме за овај дом, и мени так |
| не суза; али нема ни нежног осмејка око лепих усана...{S} Она више не плаче, али с плачем прест |
| страно би ми немогуће одрећи се својих лепих и слатких снова, одрећи се анђелства божијег, ах! |
| ари народа свога...{S} Лисно дрво мојих лепих нада хоће процветати, јер ће у мом животу наступи |
| ао црв подгризајући зелено стабло мојих лепих и слатких нада; јер кад помислим, шта ме чека, то |
| црне очи падоше ми на ум; но поред тих лепих црних очију појавише ми се још једне очи, као неб |
| м некад лепо мислио, или боље да кажем, лепо сањао.{S} Ах! камо сада оних златних дана, кад су |
| плаво небо и као да тиме хтеде рећи:{S} Лепо је бити анђео!..</p> <p>„Ја бих волео!{S} И ја мор |
| одосмо сви оцу намеснику, који нас сада лепо гошћаше.{S} Ту се опет отпоче жив разговор, сваки |
| то се на <pb n="146" /> скоро са свима лепо опростим и дођем натраг у манастир.{S} Када уђох у |
| цвеће, а у руци држаше неколико цветића лепо сложених.{S} О да дивне појаве!{S} Љубица и цвеће! |
| настависмо даље.{S} Најпосле ме Љубица лепо умоли, да им приповедам штогод из детињства свога, |
| } Опрости несретнику!{S} И ја сам некад лепо мислио, или боље да кажем, лепо сањао.{S} Ах! камо |
| ј башти показујући јој све, што је овде лепо; а за нама иђаше Паја с оцем намесником.</p> <p>„В |
| љубави мојој беше до сад празно, сад је лепо пуно, јер у тој негдањој празнини стоје сада два л |
| ижељкују!.{S} Кудгод око бацим, свуд је лепо и све је красно! — Посматрајући ове лепе дивоте ку |
| е узнемирише, и при свем том, што ме је лепо поздравила, ипак ми поче срце да зебе...{S} С тога |
| кажем, ја је волим!“</p> <p>— Па то је лепо!{S} У осталом ја сам већ мислио, да се вас двоје в |
| та, да јој сузе потекоше.</p> <p>„То је лепо, Миливоје, што си се тако заузео за сестру своју!“ |
| , тајну моју. — Љубичина мати такође ме лепо поздрави, али некако необичним погледом, да се у м |
| доста да сам им истину казао.{S} Они ме лепо приме и по мојој жељи одредише ми они исту собу, г |
| а ти одеш, па кажеш Богу, па се с њиме лепо разговараш!..{S} Марино!{S} Кажи, хоћеш умрети?{S} |
| сте, узрок одласка вашег рекосте и мене лепо поздрависте, јер и мати ми мораде признати, да сте |
| ведаше, како је угодно путовао, како се лепо код куће провео и како се састао с Љубицом, Пајом |
| на столицу поред постеље моје — „Она те лепо поздравља; ево ти писмо њено, нек оно место мене г |
| nit="subSection" /> <p>20/9</p> <p>Беше лепо топло вече.{S} Плаво ведро небо беше пуно звезда к |
| р на питање своје.</p> <p>„И она о теби лепо мисли, сирома си вели, но си поштен и вредан.“</p> |
| ли божији, и описиваше нам, како анђели лепо живе.{S} Ја тада бејах тек у седмој години и у мен |
| , па како ћу се са својом милом сестром лепо забављати: причаћу јој разне црте из живота свога, |
| убица штогод говорила, то би знала тако лепо рећи, да ми беше милина слушати је; а при том њене |
| и ме сетно својим лепим оком.</p> <p>То лепо око, кад у мене тако гледа, пре ми беше само рај, |
| ах исту госпу: <pb n="23" /> „Молим вас лепо, не бисте ли ме знали известити, где се сада бави |
| азговора одосмо оцу намеснику, који нас лепо дочека и код њега остасмо до заласка сунца.{S} Сви |
| че.{S} Ја остах на своме месту и слушах лепо свирање, које ми сада узбуђеним грудима мојим тако |
| свога.{S} Она клече крај каменог крста, лепог и великог споменика страшне битке и умрлих јунака |
| ђео?{S} Да живиш у рају, где има толико лепог цвећа, да гледаш у лице божије, да чујеш, како ан |
| > у двориште чисто се зачудих, кад пред лепом великом кућом спазих дивну башту, која се отезаше |
| Н—, земљомерника из К—, који са својом лепом сејом Љубицом амо дође.{S} Као мало дете радовах |
| аш красне снове, <pb n="71" /> летиш по лепом свету невине и безбрижне маште своје!{S} Слатка Д |
| е!{S} Слатка Љубице!{S} Да л’ је и тебе лепота данашњега дана у гору измамила?{S} Да л’ и ти сл |
| n="117" /> могаше више да седи очарана лепотом овог дивног места, па стаде своје сетне плаве о |
| м својим, у толико више очара ме Љубица лепотом својом.{S} Ја не знам, да сам у своме веку виде |
| нови дани у животу моме. <pb n="130" /> Лепоту света и сладост живота тек сам онда први пут јас |
| бејах здрав, никад не осећах тако живо лепоту света и сладост живота, као што сада осећам! —</ |
| тако чини, да ћу опет оздравити и опет лепоту света и сладост живота уживати моћи; јер од како |
| ше разнобојно пољско цвеће, које шарени лептири и вредне челице весело облетаху, а над главом у |
| у, зелене долине, по којима се несташни лептири весело вијају; гледати у ласте, како се живо на |
| сеђаше на столици поред моје постеље, а лепу главу своју држаше на мојем узглављу и мирно спава |
| не јада и суза; но кад опет помислим на лепу будућност, која преда мном отворена стоји, и у кој |
| лаги Боже!{S} Кад бих могао да пренесем лепу будућност своју у садање дане, и њихову горчину да |
| не знам, да сам у своме веку видео тако лепу девојку, као што је Љубица лепа!{S} Њено витко вил |
| одма у почетку речи мојих подиже своју лепу главу, па ме стаде својим црним расејаним оком сме |
| аде, да ће љубичина мати с временом све лепше мнење имати о мени.</p> <p>„Је ли Паја још тамо?“ |
| ми наде моје говораху да ће бити боље и лепше..{S} Наде, лепе наде и бедна, горка садањост, уви |
| цвеће!{S} Никад не бих могао замислити лепше слике од ове, где све цвеће око ње као да беше жи |
| ху, да није у стању ни сунце своје небо лепше да украси.</p> <p>— И опет ја мислим да нема ниче |
| тирских звона навек ме је узбуђивао и у лепше мисли бацао, па тако беше и данас.{S} Мишљах о Љу |
| и друго даре дана својих и надајући се лепшем, срећнијем животу.{S} Но ако се растанемо, за ме |
| ају, и мени је тако, као да сам у неком лепшем простору и бољем времену, одакле не бих тео више |
| у други живот, живот после смрти, много лепши и слађи нег овај земаљски.{S} Камо среће, да и са |
| 102" /> моме; а мисли ми још непрестано летаху тамо амо узалуд тражећи лека ранама мојим.{S} О |
| те страшне појаве представим, мени одма лете сузе из очију...{S} Отац ми беше народни учитељ, к |
| ем својим.{S} И тако је волећи често би летео к њој, да је може само да види и, да је гледа, па |
| не могаше никако наћи.{S} И тако тужан летећи даље по своту наиђе на једну белу прелепу голуби |
| слим на Љубицу, и у тим слатким мислима лети ми време, као муња што лети.{S} Па и оно неколико |
| а господар тога врта, на том би месту и лети и зими морало навек цвеће да цвета; на том бих мес |
| ким мислима лети ми време, као муња што лети.{S} Па и оно неколико тренутака ноћу, кад угасим с |
| S} Ти сањаш красне снове, <pb n="71" /> летиш по лепом свету невине и безбрижне маште своје!{S} |
| загрли и пољуби, а сузе јој ударише као летња бујна киша... —</p> <milestone unit="subSection" |
| ошене на лаким крилима оживелих осећаја лећаху ми тамо амо као челице с једног цвета на други.< |
| срце усадио. — Мало пре, него што ћемо лећи, дође једна жена матери мојој и рече јој, да ће се |
| злечити време, ове ћу оставити гробу да лечи!..“</p> <p>На скоро за тим дође у собу љубичина ма |
| } Од детињства ми време непрестано јаде лечи, али ове јаде, Љубице! не ће излечити време, ове ћ |
| и време узети штогод на себе, да и оно лечи, да не лечим све сам!... —</p> <pb n="76" /> <mile |
| ти штогод на себе, да и оно лечи, да не лечим све сам!... —</p> <pb n="76" /> <milestone unit=" |
| ам на земљи радио, могу слободно рећи: „Лечио сам се!“ Ах!{S} Од детињства ми време непрестано |
| Реци ми како ти је?“</p> <p>У том дође лечник и стаде је дуго посматрати.{S} Ја га запитах, шт |
| иратељка, да сутра зацело дођем, јер се лечник <pb n="161" /> изразио, ако сутрање болове прежи |
| е, који беше у истом месту тако омиљени лечник, да и данас још име његово свако са поштовањем с |
| реба тамо да одеш.</p> <p>„А зар је био лечник код мене?“ — упитах је мало зачуђен.</p> <p>— Би |
| ине сватове, јер она се удаје за једног лечника; већ је прстенована и за десет до четрнаест дан |
| оно срце једва дочеках час, да чујем од лечника, да је свака опасност прешла и да се могу опрос |
| у постељу, а Данку замолим, да отрчи по лечника.{S} Но док се она вратила, ја већ више не знађа |
| ли ти не ћеш у болницу!{S} Ја сам већ и лечнику казала, да ћеш ти остати овде, јер и он ми рече |
| биће подземни црви једну <pb n="164" /> лешину више, а ти мој добри роде, ти баш ништа!...{S} А |
| моје: па за што сам онда рођен, за кога ли сам онда живео?. <milestone unit="subSection" /></p> |
| на зелену гору, па као да се смишља, да ли да се овде стани, или да послуша шаљивчину шеву, кој |
| Идући улицама гледах на све стране, да ли бих гдегод њега или Данку опазио и мишљах, како ће м |
| аде гледајући ме тако, као да сумње, да ли добро види?{S} Но одма раширив руке загрли ме, па се |
| — одговорим и почнем се премишљати, да ли да му се поверим или не?{S} Но за што бих од њега та |
| у очи, као да бих је хтео запитати, да ли је баш збиља уверена, да ја нисам сирома? —</p> <p>П |
| абележим данашњи дан у дневник свој, да ли златним, што сам оздравио, или крвавим, што се раста |
| цу.{S} Свет иђаше тамо амо; не знам, да ли ме когод гледаше или не; доста то, да корачах све хи |
| мени срце тако говораше.{S} Не знам, да ли ме срце вара, али мени се тако чини, да ћу опет оздр |
| {S} Тако беше и са мном.{S} Не знам, да ли услед жалости своје или услед другог чега, доста, да |
| кад се пробудим, ја сам себе питам, да ли могу друкчије? —</p> <milestone unit="subSection" /> |
| S} Па за то науми, да пита голубицу, да ли ће она бити његова или ће одлетети за другим голубом |
| све мрачније, да најпосле посумњах, да ли је ово јава или је само сан?!{S} Но што дуже мишљах, |
| мишљах:{S} Боже мој!{S} Боже мој!{S} Да ли ова девојка знаде и да ли осећа, како ја њу волим?! |
| зничави страх овлада срцем мојим!{S} Да ли она уједно мишљаше, за кога да је уда?{S} Да ли јој |
| јах и гледах за њима тужним оком:{S} Да ли ће и мене когод дочекати?{S} хоћу ли и ја кога имати |
| једно мишљаше, за кога да је уда?{S} Да ли јој бејах тада ја у глави?{S} Ја, који сам већ пред |
| за.{S} Ах!{S} За кога би та суза?{S} Да ли за мене или за њу?{S} Или за нас обадвоје?...</p> <p |
| 145" /> би из ове собе даље чуло — „ Да ли добисте моје последње писмо?“</p> <p>— Јесам! — рече |
| о је, да сараним срце своје...{S} Па да ли је онда такав живот збиља од свега најмилији?..</p> |
| же мој!{S} Да ли ова девојка знаде и да ли осећа, како ја њу волим?! —</p> <p>Она на моје питањ |
| мога као да не беше потпуна; не знам да ли за то, што мишљах уједно и на матер њену или, што ми |
| се трести од горка јецања...</p> <p>Да ли је узрок томе машта моја, која постаде на једаред та |
| спођице!“ — рекох јој доста мирно — „Да ли ћемо се још кадгод у животу видети, не може нико зна |
| > <p>Данас одох на пошту, да видим, има ли каква писма за мене, но многи добише, који се ни над |
| p> <p>„Сувише је слаба!“</p> <p>- А има ли наде? — запитах опет гледајући га таким погледом, да |
| чисто не знадох, шта ли да мислим, шта ли да јој кажем?</p> <p>„Шта ћутиш, брате? — говораше м |
| ако изненадише, да чисто не знадох, шта ли да мислим, шта ли да јој кажем?</p> <p>„Шта ћутиш, б |
| ећи ме, да седнем код њега.</p> <p>„Шта ли ми сада Данка ради?{S} Сиротица!{S} Ах!{S} И она би |
| олазе, да чисто не знам, кад сване, кад ли се смркне.{S} Чисто се зачудих, кад ми Данка рече, д |
| јој отворити срце своје; па онда, буде ли среће, ах, Боже! да дивне ли среће!.. —</p> <milesto |
| ако волим, кад је она поред мене!“ А је ли она кадгод оболела, то сам већином провађао време се |
| ве лепше мнење имати о мени.</p> <p>„Је ли Паја још тамо?“</p> <p>— Заједно се кренусмо из К—, |
| а ради.</p> <p>Ах, благи Боже! да тешке ли борбе!</p> <p>Читав дан мишљах, куда ћу с њоме?{S} О |
| онда, буде ли среће, ах, Боже! да дивне ли среће!.. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>5/ |
| х, да се Бранком занима.</p> <p>„Читате ли радо Бранка?“ упитах је гледајући јој лепе црне очи, |
| , у звезде: “Ој драге звезде!{S} Видите ли, шта Данка ради?{S} Моја сирота Данка?{S} Да л’ и он |
| <pb n="23" /> „Молим вас лепо, не бисте ли ме знали известити, где се сада бави Светозар С—, ко |
| ло „Браца!{S} Браца!“ повикати?{S} хоће ли преда ме когод с ђаконијом изићи?..{S} Не ће!{S} Ја |
| м ћу се грудима заплакати моћи?{S} хоће ли мени <pb n="18" /> когод весело „Браца!{S} Браца!“ п |
| то све исприповедала, запитах је, мисли ли тамо остати још и ово неколико дана?</p> <p>„А куда |
| ојим!..{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Јеси ли ти анђео, којег ми Вишњи посла, да усрећиш и моје гр |
| било, кад си се толико задржао!{S} Јеси ли био код Љубице? —</p> <p>— „Био сам.“ — рече и седе |
| већ по трећи пут поруком питала, јесам ли већ једном дошао?{S} Чим ово чух, почех на мах дрхта |
| усне и ведро бело чело, сумњајући јесам ли ја кадгод то красно лице збиља љубио? — — И у момка |
| 3"> <head>У Г—.{S} 14/9</head> <p>Јесам ли могао другчије и боље урадити, него што сам урадио, |
| вим сам осећајем лане дошао, а с каквим ли сада!</p> <p>Дошав у манастир зачудише се калуђери, |
| не беше у том тренутку ништа друго, до ли једна мала — лирска песма!..{S} Од радости и милине |
| Љубице!“ — рекох јој раздражено — „Тако ли се ваша љубав брзо мења?{S} Ја никад не могох помисл |
| ни тамо јер немам шта да једем, а камо ли да путујем?!..,</p> <milestone unit="subSection" /> |
| вам!{S} Но ипак како да спавам?{S} Могу ли спавати?{S} Одрећи се Данке не могу, а с Љубицом не |
| тано: кад у вече лежем, ја мислим, хоћу ли сутра писмо добити, и бринем се, шта ћу радити, ако |
| Да ли ће и мене когод дочекати?{S} хоћу ли и ја кога имати, на чијим ћу се грудима заплакати мо |
| имну српских девојака? —</p> <p>„А знаш ли ти да певаш?“</p> <p>— Кад хоћу, знам. —</p> <p>Штет |
| /p> <p>На једаред ме музика трже. „Знаш ли, Данко, каква је то песма, што је сада свирају?“</p> |
| } Твоја деца плачу на твом гробу, чујеш ли њихов плач?...</p> <p>И што дуже стајах на гробу, то |
| арам, но те не могах дочекати.{S} хоћеш ли бити вечерас код куће?{S} Ако можеш, причекај ме, ја |
| но је од како сносе тешке јаде, од како лију горке сузе!{S} Тада беху још мала деца, а сада су |
| едан, да јој ни у чем помоћи не могу, а лик покојног стрица мога стајаше ми непрестано пред очи |
| не мислим, ах! као какав демон гони ме лик њен!...</p> <p>Кад је свануло, мени као да је један |
| но када свештеник поче да поје „Исаије ликуј,“ мени би, као да ми се сва црква поче окретати.{ |
| мене је болело срце, и моје су очи сузе лиле, тако исто можда као и ваше! — Али — то вам не бих |
| ш отићи!{S} Ма још колико отрова у срце лио, ништа не чини, биће ми сада и отров од ње сладак!. |
| у пријатном хладу разгранатих мирисавих липа, које се у више редова опружаху кроз целу долину о |
| ренутку ништа друго, до ли једна мала — лирска песма!..{S} Од радости и милине <pb n="58" /> по |
| ечи, а њене меке груди биће ми пролетна лисна гора, где се санак најслађе спава!.. —</p> </div> |
| једино општој ствари народа свога...{S} Лисно дрво мојих лепих нада хоће процветати, јер ће у м |
| огу и ја тако исто умрети“, — мишљах — „лисно дрво мојих живих и лепих нада може један вихор из |
| о би до ње дошао, падоше ми на ум јавни листови, да је путем њих потражим; те чим на ту мисао д |
| им и срећним, јер знају, како је слатко лити радосне сузе на грудима мајке своје, како је дивно |
| ушке на зелену траву, бацим шешир преко лица, склопим очи, па пустим мисли своје, нек раде и гр |
| Камо друга? пријатеља?</l> <l>„Да све с лица мога чита?</l> <l>„Да ме свега одма позна,</l> <l> |
| адржи?...{S} Ја је задовољно гледах и с лица јој могах читати, да је радосна и весела, при свем |
| о живо на мене, као да би хтела да ми с лица прочита одговор.</p> <p>„Тако је!“ — рекох јој тих |
| јући га таким погледом, да му одговор с лица у напред прочитам.</p> <p>Он слеже раменима и рече |
| д отворих очи, сеђаше Данка поред мене, лице јој беше бледо, а очи јој беху црвене и пуне суза. |
| аде на груди моје, а Данка покри рукама лице своје и заплака се као мало дете, кад ступисмо гро |
| о <pb n="89" /> одем до прве чесме, где лице оперем од крви, па онда се као претучен вратим кућ |
| стаде љубити и њене сузе падаху на моје лице...</p> <p>Ја бејах као на ватри, не знајући на кој |
| тов био, јер још одма у почетку поче ми лице горети и штогод бејах ближе крају, то ми образе об |
| ити.{S} А и за што би говорила, кад јој лице и онако тумачи срце њено?</p> <p>„Имаш и један леп |
| а зора биће ми усне њене, пролетно небо лице њено, пролетно цвеће коса њена, пролетне тице њене |
| о је дивно гледати у задовољно и весело лице озбиљног оца, како је милина гледати млађу браћу и |
| ати.{S} Но осим њега беше Љубица главно лице за мене, јер кад јој погледим у њене црне очи, то |
| ко збуњено, а румен јој обли цело дивно лице.</p> <p>Мене овај поглед тако изненади, да и мени |
| е очи пуне жара и чара, које јој румено лице тако дивно украшаваху, да није у стању ни сунце св |
| сумњајући јесам ли ја кадгод то красно лице збиља љубио? — — И у момка њеног дуго гледах, он ј |
| ху тако румени, као да јој се сва крв у лице слегла: „Дођите сутра, па ћемо се о том још разгов |
| глед тако изненади, да и мени сва крв у лице пође, моје се очи запламтише, кроз срце ми прође н |
| немила забуна, јер сва крв ми појури у лице, пред очима ми стаде нешто трептати, и ја не знадо |
| где има толико лепог цвећа, да гледаш у лице божије, да чујеш, како анђели певају, па да и ти п |
| и на моје „слободно“ ступи Мита веселим лицем у моју тужну собу.</p> <p>„Еј јадниче!{S} Гле, је |
| вилинсно тело крунисано је тако дивним лицем, да је милина у њега гледати.{S} Чим се с њоме уп |
| сто потући све непријатеље своје.{S} На лицу мајке моје сину при овим <pb n="9" /> речима блаже |
| оком, ваљда је опазила какве промене на лицу моме... —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>П |
| по зеленом лишћу, миловаше ме по бледом лицу ћаркајући на ме благи мирис, који је отео дрвећу и |
| ући се полако једна за другом по увелом лицу <pb n="102" /> моме; а мисли ми још непрестано лет |
| што се види, Миливој хтеде сам себе да лиши свог досадног живота.{S} Али велики духови силни с |
| лих певачица и чаробно шуштање зеленога лишћа груди задовољно надимаху.{S} Попесмо се на брег и |
| хо као на гробљу, осим што каткад увело лишће шушташе по гори.{S} Очајним оком гледах час у неб |
| , већ коров и <pb n="142" /> жуто увело лишће.{S} Од свега дрвећа задржа ми поглед само онај ве |
| је.{S} Под ногама ми шушташе жуто увело лишће, а над главом на дрвећу голе гранчице ветром тихо |
| и пуно звезда, око мене шушташе зелено лишће, с неба падаше роса на мене, и све то чињаше ми с |
| што око манастира не шушти више зелено лишће, већ увело жуто, и што се од свију тица једина се |
| свирајући сетне песме своје по зеленом лишћу, миловаше ме по бледом лицу ћаркајући на ме благи |
| јер кад ми поветарац зашушти у зеленом лишћу, мени се чини, као да се шећу око мене виле и зла |
| весело облетаху, а над главом у зеленом лишћу разлегаху се умиљати поји раздраганих певачица... |
| ци, не би тога ничег било.</p> <p>У том лођо надзиратељка и замоли ме, да одем, јер у то доба т |
| тешко живети!{S} Ја сам постао уморан, ломан, као да ме когод претукао...{S} Оку ми ништа не г |
| а више није срца, већ место њега велика лопта љутог отрова!.. —</p> <milestone unit="subSection |
| сти!{S} Зар сам те зидао на темељу тако лошом, тако трошном?...{S} Ах!{S} Мој цео свет, мој леп |
| ситна киша, и што дуваше хладан ветар, лудо мислећи, да бих како ублажио груди своје!{S} Но шт |
| Благи боже!{S} Бејах још <pb n="119" /> лудо дете, и опет кад се сетим тадање маште и тадањих о |
| гу ни ја мрзити, и да сам још неискусно лудо девојче, које верује у свачије речи и на њима зида |
| догодило.{S} И узрок свему томе беше у лудој слутњи, да ми се морало стрицу штогод ванредно де |
| тарост заборавља на младост и назива је лудошћу, а с тога и добије многи момак девојку, коју ни |
| х добровољаца, који славно погибоше под Луком Вукаловићем, и међу тим именима записано је име и |
| м!...{S} Соба ми је сувише тесна, за то лутам улицама, по којима је тешка тама, као туга на срц |
| саше другови моји, беше једно и од моје Љибице.{S} Она ми пише;</p> <p>Драги Миливоје!{S} Срце |
| стоји, и у којој се дивна звезда сјаји, љубав моја к роду своме наслеђена од врлог оца мога, ко |
| следоваше друга, сасвим противна љубав; љубав земаљска.{S} Као дете молио сам бога, да што пре |
| ми срцу лакше бити. —</p> <p>Моја прва љубав беше дакле небеска, анђеоска љубав; а кад сам одр |
| е мисао рађати, да може бити ови сви за љубав моју већ знају!</p> <milestone unit="subSection" |
| на тебе и на себе! —</p> <p>Ова дубока љубав, која беше у данкином погледу и говору, пријаше м |
| прва љубав беше дакле небеска, анђеоска љубав; а кад сам одрастао, следоваше друга, сасвим прот |
| астао, следоваше друга, сасвим противна љубав; љубав земаљска.{S} Као дете молио сам бога, да ш |
| љубави, не оваког осећања; ах! досадања љубав моја и досадања осећања моја беху сасвим празни!{ |
| рекох јој раздражено — „Тако ли се ваша љубав брзо мења?{S} Ја никад не могох помислити, да сте |
| су вам родитељи живи, ви бисте уживали љубав њихову, овако уживате дични понос, који од њих на |
| ћу гледати у њу, из мога ће ока сијати љубав, из њеног ока опет љубав...{S} О сестро!{S} Сестр |
| ће ока сијати љубав, из њеног ока опет љубав...{S} О сестро!{S} Сестро!{S} Ала ми је жеља силн |
| пуно љубави, пуно осећања, али не оваке љубави, не оваког осећања; ах! досадања љубав моја и до |
| срце пуно љубави, пуно вреле и искрене љубави, а то је ипак неко благо!...{S} О Љубице; Како б |
| едаше у њега и њене очи беху навек пуне љубави.“</p> <p>Док сам ја ово читао, Љубица ме је с на |
| и и несрећи, преживети без радости, без љубави, ах! то ме боли, то ме пече!{S} Прошлост ми је п |
| е признати, да сте племенити и достојни љубави не само моје, већ сваког чистог и доброг срца, ј |
| рим делом и њеном искреном, сестринском љубави!{S} Ах!{S} У место ја за њу да се старам и ја њу |
| она несрећна била!{S} Моје је срце пуно љубави, пуно вреле и искрене љубави, а то је ипак неко |
| .{S} Моје срце беше и до сад навек пуно љубави, пуно осећања, али не оваке љубави, не оваког ос |
| чех збиља сумњати у искреност и верност љубави ваше, у толико више, што ми се мати усиљаваше, д |
| а се једино Љубицом баве.{S} Оно, што у љубави мојој беше до сад празно, сад је лепо пуно, јер |
| ја почех одмах живо осећати велику силу љубави своје, јер срцу ми би, као да се залеђава!..{S} |
| ешки јади!{S} Но немојте мислити, да су љубавни јади!“ — рекох смешећи се — „За такве јаде још |
| ми мати из цркве доћи!“ — рече ми тако љубазно и погледа ме тако умиљато, да постах на мах као |
| очи своје. — „И они мене <pb n="121" /> љубе као и твоји тебе; но знаш, шта катихета вели, први |
| лу ноћ сањао лепе снове, како се с њоме љуби и како се грле крилима својим.{S} Често помишљаше |
| зиђе с колима пред њега, како га грли и љуби, како му навек донесе колача, меса, вина и дувана, |
| већ да је гледам, како је други грли и љуби!...</p> <p>Чисто ми лакше би, кад стара госпа изиђ |
| моје!{S} Чисто ми је тешко веровати, да љубим очи твоје, те миле лепе очи, које ме навек прате |
| убио и које бих могао још много пута да љубим?{S} И опет — зар бих се могао Данке одрећи?{S} Је |
| а ја ову девојку сваким даном све већма љубим!..{S} Моје срце беше и до сад навек пуно љубави, |
| е у разне снове, како је грлим, како је љубим...{S} Тако о њој мислећи изиђох у гору верно праћ |
| хтедох загрлити, па рећи, да је волим и љубим, волим свом душом својом: кад на једаред Паја, ка |
| моје, смем у њих да гледам, смем да их љубим, јер ти ме волиш!“</p> <p>Ја бејах у загрљају Љуб |
| јесам ли ја кадгод то красно лице збиља љубио? — — И у момка њеног дуго гледах, он је висок, цр |
| пут, први и последњи пут загрлио, па је љубио, тад ми беше, као да сањам...{S} А сада, кад ми р |
| ко је тај волео слободу!{S} Како је тај љубио народ свој!...</p> <pb n="128" /> <p>Моје дружење |
| е лепе очи, које сам данас тако страсно љубио и које бих могао још много пута да љубим?{S} И оп |
| каниш таких мисли!“</p> <p>Она ме стаде љубити и њене сузе падаху на моје лице...</p> <p>Ја беј |
| е љубави.“</p> <p>Док сам ја ово читао, Љубица ме је с највећом пажњом слушала.{S} Мене је стал |
| држала!{S} Ја идем к њој, идем одма!{S} Љубица не може бити с матером својом споразумна, моја д |
| лепо сложених.{S} О да дивне појаве!{S} Љубица и цвеће!{S} Никад не бих могао замислити лепше с |
| и већа, колико је сада туга тешка...{S} Љубица ће бити моја и у мојем душевном свету опет ће за |
| умирене и очи ми посташе опет ведре.{S} Љубица ме воли, — мишљах — а то ми је најбоље јемство, |
| мере, већ једино за то, што је воли.{S} Љубица прими ове речи одма к срцу, као што знађаше, да |
| тим!{S} То је урадила њена мати сама, а Љубица не зна за то ништа!{S} Не зна, моје ми срце вели |
| оро за тим дође у собу љубичина мати, а Љубица устаде и оде.</p> <p>„Господине!“ — рече ми стар |
| које та мисао, а које и друга вест, да Љубица има за сад два ваљана просиоца, јако ме узнемири |
| в дршћем, кад помислим на могућност, да Љубица не буде моја!{S} Да сав мој живот постане пустињ |
| прекипи, кад помислих на могућност, да Љубица, не постане моја, већ да је гледам, како је друг |
| Но кашње ипак паде ми на ум, за што да Љубица проведе баш ово време у Б—, а не код своје куће, |
| {S} Баша Љубица.“ —</p> <p>„Моја слатка Љубица!“ —- рекох прочитавши писмо сузним оком, јер ми |
| с матером својом споразумна, моја добра Љубица, која ми јуче рече, да је данас опет посетим!{S} |
| весрдно поздравље вама и Данки.{S} Баша Љубица.“ —</p> <p>„Моја слатка Љубица!“ —- рекох прочит |
| гу!{S} И опет — бар кад бих знао, да је Љубица кадра принети све жртве, које би принети морала, |
| еку видео тако лепу девојку, као што је Љубица лепа!{S} Њено витко вилинсно тело крунисано је т |
| доласком својим, у толико више очара ме Љубица лепотом својом.{S} Ја не знам, да сам у своме ве |
| ама такви јади на срцу леже? — упита ме Љубица и осмејак јој беше много јачи ного први пут.</p> |
| је у манастиру тешко живети? — упита ме Љубица и чисто ме жалећи погледа.</p> <p>„У почетку ми |
| по свој прилици сиромаштво? — упита ме Љубица и своје црне очи управи тако живо на мене, као д |
| што га ви срећним називате?“ — упита ме Љубица.</p> <p>— „За то, што има кога; који се весели с |
| тако далеко бегате у самоћу!“ упита ме Љубица весело се смешећи.</p> <p>— Мишљах на сестру сво |
| орахом настависмо даље.{S} Најпосле ме Љубица лепо умоли, да им приповедам штогод из детињства |
| тка врло пријатна, но реч по реч, па се Љубица расрди, те срдита хтеде изићи из собе.{S} Мени ј |
| љиве!..</p> <p>Као каква вила појави се Љубица на вратима и својим црним лепим оком и гледа ме |
| скоро и сватови бити.{S} Но како ти се Љубица допада?{S} О том ми ништа и не рече! —</p> <pb n |
| >11/11</p> <p>Данас сам гледао, како се Љубица венчала.{S} Међу многим светом, који беше у цркв |
| о доба.{S} Да!{S} Пролетно доба, јер ће Љубица бити моја и њене очи биће ми пролетно сунце, а п |
| и, да ме волиш!“</p> <p>— Волим! — рече Љубица тихо стиснувши главу своју на немирно, али срећн |
| ам за неколико дана сасвим отићи!“ рече Љубица мало тужним гласом после краћег поздрава.</p> <p |
| > <p>„Да чујем, шта је даље било?“ рече Љубица збуњено и устаде с места свога.{S} Ја видех, да |
| дуго гледах на ону страну где почиваше Љубица моја...{S} У том се већ поче и зора да се јавља |
| одма љубичин глас. „Слушај!“ — говораше Љубица даље: „Мита ми пише, да ми не може доћи у сватов |
| братски забављати.{S} Но осим њега беше Љубица главно лице за мене, јер кад јој погледим у њене |
| <pb n="44" /> тамо нисам поред ње.{S} И Љубица као да је разумела поглед мој, јер на једаред ск |
| в, да донесе мало „мученице.“ Тако ја и Љубица остадосмо за неколико тренутака сами.{S} Ми погл |
| у нашао.{S} Пред вече опрости се Паја и Љубица са мном и оцем намесником узевши од мене реч, да |
| " /> на Данку а при том ми непрестано и Љубица беше у глави и појављиваше ми се у разним појави |
| разговор наш настависмо даље.{S} Кад би Љубица штогод говорила, то би знала тако лепо рећи, да |
| и преда ме излази отац и мајка, излази Љубица, мој покојни друг Марко и другарица Марина, а с |
| а собом <pb n="30" /> занима! — рече ми Љубица гледајући ме својим умиљатим оком и смешећи се н |
| <pb n="150" /> <p>— Миливоје! — рече ми Љубица сасвим усколебана, јер моје речи као да је посве |
| о.</p> <p>„Драги Миливоје!“ — писаше ми Љубица — <pb n="97" /> Не могу вам описати милину, која |
| учност малих звона.{S} Прва мисао би ми Љубица, те се сетих лањских зора, када су ме тице певач |
| је онда цео свет срећан!“ — одговори ми Љубица и тихо се насмеши.</p> <p>— Није, госпојице!{S} |
| Тешке ме бриге данас обузеше, за што ми Љубица ништа не пише?{S} Да ми је хтела отписати, могао |
| лог одласка мога?{S} Па ваљда не зна ни Љубица?{S} Они ваљда мисле, да сам ја због тога отишао, |
| она се одма отворише, и преда ме ступи Љубица, која доласком мојим као да беше мало изненађена |
| нас онда бар не би остављао!“ одговори Љубица.</p> <p>— „Што мора бити, мора! — рече озбиљно с |
| орахом, те онда уђосмо у собу, где нам Љубица на гласовиру свираше и певаше.{S} Ја бејах песмо |
| за мене више нема места, те с тога, чим Љубица дође к нама, приђем к њој: „Збогом, госпођице!“ |
| о се о том још разговарати.“</p> <p>Чим Љубица ове речи изрече, мени би, као да ме из пакла на |
| срца; но нико те тако не уздизаше, као Љубица.{S} Ја управо не знам, али мени се чини, да сте |
| писмо без моје воље“...</p> <p>Чим ово Љубица рече, мени тако би, као да ми срце поче да грца |
| од тог читања тако радо одустао.{S} Но Љубица већ стајаше као запета пушка и једва чекаше, да |
| е не ћете овде самог оставити!“ </p> <p>Љубица се на ове речи трже, окрете се к мени, погледа м |
| е из груди нехотице отрже уздах.</p> <p>Љубица слеже раменима, па се онда на једаред саже, узбр |
| а се одречем породице своје!.. —</p> <p>Љубица ме овим речима као громом поразила!..</p> <p>»О |
| у вашем срцу тако слатко живи!“</p> <p>Љубица се на ове речи нежно насмеши, погледа ме умиљато |
| о је онда имали у целини обоје.“</p> <p>Љубица се на ове речи чисто трже и тако ме погледа, као |
| еме непрестано јаде лечи, али ове јаде, Љубице! не ће излечити време, ове ћу оставити гробу да |
| ко га знате, а ви га реците!{S} Реците, Љубице!{S} Љубице, сунце моје!..“</p> <p>Овако говорећи |
| {S} Реци и ти мени бар једну реч, реци, Љубице!{S} Заклињем те свим на свету!..“</p> <p>Док сам |
| овако узбуђене!“</p> <p>— Ја сам миран, Љубице! — рекох јој тихо, силећи себе, да будем миран — |
| е сама, па дођите сутра!</p> <p>„Добро, Љубице!{S} Доћи ћу за цело, а сада идем,“ — рекох јој к |
| моје се очи опет разведрише.</p> <p>Ах, Љубице!{S} Љубице!{S} Ти си заиста анђео хранитељ живот |
| уб тако заволео, а тај сам голуб ја!{S} Љубице, ја те волим, ја те обожавам!..{S} Реци и ти мен |
| , а ви га реците!{S} Реците, Љубице!{S} Љубице, сунце моје!..“</p> <p>Овако говорећи скочим и ј |
| опет разведрише.</p> <p>Ах, Љубице!{S} Љубице!{S} Ти си заиста анђео хранитељ живота мога!.. — |
| у да склопим очи своје!{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Сакри те твоје црне очи!..{S} Твоје црне очи |
| м не могу се растати!..{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Ти ваљда на меком крилу бајнога санка сада м |
| им на грудима својим!..{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Јеси ли ти анђео, којег ми Вишњи посла, да у |
| е мори, љуто ме мори...{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Да ти само једна моја суза на срце падне, тв |
| жећи лека ранама мојим.{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Да л’ знадеш, како ти је драги болан?{S} Да |
| > <p>„Ви сада имате два просиоца, драга Љубице! и мени срце чудновато зебе; но ипак где је зебњ |
| свим уништи...</p> <p>„Љубице!{S} Драга Љубице!“ — одважих се, те јој рекох усколебаним гласом |
| ета на други.</p> <p>„Љубице!{S} Слатка Љубице!{S} Да л’ је и тебе лепота данашњега дана у гору |
| јер ја хтедох ово неколико часова поред Љубице весело провести; али при свем том не могох јој о |
| <p>26/8</p> <p>Јуче проведох дан поред Љубице своје, а данас проведох га поред књиге.{S} Кад б |
| е!“ рече и поче се смешити.</p> <p>— Од Љубице? — запитах га мало зачуђен. — А од куд ти да дос |
| сно!{S} Сад нема те силе, која би ме од Љубице задржала!{S} Ја идем к њој, идем одма!{S} Љубица |
| бриге на једанпут престале, кад бих од Љубице добио бар неколико речи.{S} Али она ми ништа не |
| шину.</p> <p>— Од кога то? —</p> <p>„Од Љубице!“ рече и поче се смешити.</p> <p>— Од Љубице? — |
| и се толико задржао!{S} Јеси ли био код Љубице? —</p> <p>— „Био сам.“ — рече и седе на столицу |
| 11</p> <p>Данас по подне бејах опет код Љубице, а боље бих урадио, да нисам отишао, јер ми не б |
| /> <p>25/8</p> <p>Данас бејах опет код Љубице.{S} Идући тамо мишљах, да не ће то већ много бит |
| и, него што бејах до сад.{S} Да ми није Љубице, било би ми лако.{S} Узео бих своју народну помо |
| рујем?{S} Па чега ради?{S} Ради неверне Љубице!..{S} Па ипак још морам остати овде, не могу још |
| Данас бејах опет код своје добре и лепе Љубице.{S} Ја видим, да ја ову девојку сваким даном све |
| одох у К—, где сам опет у црне очи лепе Љубице дуго и дуго гледао.{S} Бејах цели дан као мало д |
| удубим се у разне мисли.{S} У том се и Љубице сетим, њене црне очи падоше ми на ум; но поред т |
| још не могу да склопим очи своје!{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Сакри те твоје црне очи!..{S} Тво |
| ем једино за то, што сам сирома!..{S} О Љубице!{S} Да знадеш какви су болови сада у грудима мој |
| а с Љубицом не могу се растати!..{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Ти ваљда на меком крилу бајнога с |
| да свет грлим на грудима својим!..{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Јеси ли ти анђео, којег ми Вишњи |
| убави, а то је ипак неко благо!...{S} О Љубице; Како бих ја срећан био, како би ми био живот сл |
| , а време ме мори, љуто ме мори...{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Да ти само једна моја суза на срц |
| узалуд тражећи лека ранама мојим.{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Да л’ знадеш, како ти је драги бо |
| речима као громом поразила!..</p> <p>»О Љубице!“ — рекох јој очајно, а хладан зној ми проби уза |
| срце рекох јој тужним гласом:</p> <p>„О Љубице што ми сестру спомињеш, то је истина тако, ал’ и |
| /8</p> <p>Данас бејах у К—, и то једино Љубице ради.{S} Мени се чини, као да ме је ова девојка |
| и ме волиш!“</p> <p>Ја бејах у загрљају Љубице своје заборавио на свет и све што је око мене... |
| А сад идите, молим вас! —</p> <p>„хоћу Љубице, душо моја!“—</p> <p>Ми се загрлисмо, пољубисмо |
| врата од оближње собе и гласно повика: „Љубице! хајде погоди, ко нам је дошао?“ Ове пајине речи |
| на очи, и ја јој срећан весело рекох: „Љубице, ти си моја!“</p> <p>— Ох, Миливоје!{S} Ман’те м |
| сада одушке поче дивље да куља!</p> <p>„Љубице, сунце моје!{S} Реци бар једну реч!..{S} Ти си т |
| б и душман, само не пријатељ!..</p> <p>„Љубице!“ — рекох јој раздражено — „Тако ли се ваша љуба |
| огледом својим сасвим уништи...</p> <p>„Љубице!{S} Драга Љубице!“ — одважих се, те јој рекох ус |
| бљах и чело, ал’ највише очи...</p> <p>„Љубице!{S} Реци, да ме волиш!“</p> <p>— Волим! — рече Љ |
| Ми погледасмо једно у друго...</p> <p>„Љубице!“ — рекох јој тихо, да се не <pb n="145" /> би и |
| немирно, али срећно срце моје.</p> <p>„Љубице, сунце моје!{S} Чисто ми је тешко веровати, да љ |
| челице с једног цвета на други.</p> <p>„Љубице!{S} Слатка Љубице!{S} Да л’ је и тебе лепота дан |
| вас двоје волите, јер што сам опазио на Љубици, то сам опазио ето и на теби. —</p> <p>„А шта си |
| сузе видео па их ваљда и разумео, и кад Љубици за њих каже, ваљда ће их и она разумети...</p> < |
| ом учини сада Паја крај, јер и он приђе Љубици и ухватив је за руку рече јој молећи је, да јој |
| та на једаред као олово тежак.</p> <p>И Љубици мора да у том тренутку беше чудно око срца, јер |
| еме ужасно дуго, и кајем се, што опет к Љубици не одох, кад ме срце непрестано тамо вуче и када |
| ацао, па тако беше и данас.{S} Мишљах о Љубици, чије ми очи стоје непрестано у дубини душе моје |
| онај велики орах, под којим сам причао Љубици причу о голубу и голубици, и гледајући на то срц |
| Section" /> <p>18/8</p> <p>Хтедох данас Љубици отићи, али цели дан падаше киша и све беше тако |
| ма; у Мити доброг и искреног друга; а у Љубици, —- у њој све и сва!{S} Кад се дању послом умори |
| гом“ од^мене и Данке, седох, те написах Љубици писмо, док ми се он са сејом забављаше.{S} По то |
| а на мене несретнога, јер ја да не одох Љубици, не би тога ничег било.</p> <p>У том лођо надзир |
| ком.</p> <p>„Веома ми је мило“, — рекох Љубици — „што се састадох с вама и што добих прилике, д |
| мени би био живот мука и робија!“ рекох Љубици, која одма у почетку речи мојих подиже своју леп |
| радио, не знам; тек ја одох, а не рекох Љубици ни „збогом!“ Читав дан путовасмо и једва ноћу ст |
| амо те чека радост и весеље!{S} Ићи ћеш Љубици, па ћеш и њу видети; а ја јадан при свој жељи и |
| дошао, да ми каже, шта је и како је са Љубицом.{S} Она је провела скоро три месеца у Б— код бр |
| рника из К—, који са својом лепом сејом Љубицом амо дође.{S} Као мало дете радовах се овом саст |
| моје и сви осећаји моји сада се једино Љубицом баве.{S} Оно, што у љубави мојој беше до сад пр |
| павати?{S} Одрећи се Данке не могу, а с Љубицом не могу се растати!..{S} О Љубице!{S} Љубице!{S |
| од куће, то ћу имати увек прилике, да с Љубицом будем на само.{S} Решио сам се, да јој отворим |
| анастиру, сећах се последњег састанка с Љубицом, сећах се целе прошлости своје, и то све тако с |
| драву и веселу!... — Питаше ме шта је с Љубицом?{S} Рекох јој, шта је, па је замолих, да ми то |
| } Дошавши тамо забављах се неко време с Љубицом у соби, а око четир сата изиђосмо у башту и сед |
| раго писмо од веренице своје, то поче с Љубицом шалу да збија.{S} Шала беше из почетка врло при |
| лепо код куће провео и како се састао с Љубицом, Пајом и пајином госпом. — У том ступи и Данка |
| ити, а дотле ћу настојати у споразуму с Љубицом, да и мати њена о мени боље мисли.</p> <milesto |
| собе и нас остави саме, јер се могох с Љубицом одма слободније разговарати.</p> <p>„Ви по свој |
| да се морам решити или за Данку или за Љубицу, оставити једну или другу!..{S} Данки треба брзе |
| осећати.{S} Но у том ми поглед паде на Љубицу, наши се погледи сусретоше, и моје се очи опет р |
| 15" /> се око засијало!..{S} Мислећи на Љубицу мишљах и на могућност, да је ма којим начином не |
| /p> <p>Чим сам очи отворио, одма сам на Љубицу помислио, на овог анђела живота мога <pb n="38" |
| им; а кад не радим, онда опет мислим на Љубицу, и у тим слатким мислима лети ми време, као муња |
| ма њеним?{S} И тако мислећи погледах на Љубицу, коју при овим речима дивна румен обли и која св |
| ко јој испричах сву невољу своју назвав Љубицу вереницом својом.{S} Обећах јој, да чим тамо гот |
| мислим.{S} Како ћу сутра да изиђем пред Љубицу? <pb n="140" /> Како ће ме предусрести она, па м |
| очи склопио, тад сам тек јасно видео и Љубицу и Данку!..{S} Лежах неко време, па опет устадох. |
| близу себе и дигнув главу спазим Пају и Љубицу, који се управо к мени <pb n="45" /> упутише.{S} |
| S} При поласку му рекох, да ми поздрави Љубицу, и чим сам њу споменуо мени потекоше сузе...{S} |
| ?“</p> <p>— Да си поцрвенио, чим сам ти Љубицу споменуо, а то сам и код ње опазио, кадгод бих ј |
| и обећа ми, да ће ићи у К —, да посети Љубицу и да види и чује, шта је и како је.{S} Кад ми да |
| њој помогнем, да л’ бих могао оставити Љубицу, поред које бејах толико пута <pb n="69" /> срећ |
| и, него што то у срећи бива!{S} Кад сам Љубицу први пут, први и последњи пут загрлио, па је љуб |
| ако да га дочека.</p> <p>Но од како сам Љубицу упознао од онда су наступили нови дани у животу |
| >27/8</p> <p>Дошавши данас у К— затечем Љубицу у башти, где весело певајући надгледаше цвеће, а |
| уђем у кућу, где на срећу своју затечем Љубицу саму, јер мати јој беше већ у цркви.</p> <p>„Гос |
| да имати нешто мало новаца, па да видим Љубицу и да напуним утехом и новим животом обамрло срце |
| о, као да знају, да ћу данас да посетим Љубицу своју.{S} Не оклевах дуго, већ се одма упутим и |
| ешено, кад год бих у њу погледао.{S} Но Љубицу ипак не могу оставити, па још сада, када тек поч |
| док дође то срећно рајско доба, да опет Љубицу видим; али кад на ову зиму погледам, у којој не |
| . „Ослоните се на вашу Љубицу!“ На вашу Љубицу!{S} Ти сама велиш, да си моја!{S} У твојим очима |
| е ослоните на мене, ослоните се на вашу Љубицу.</p> <p>Благи Боже!{S} Да л’ да певам ил’ да пла |
| n="78" /> воли... „Ослоните се на вашу Љубицу!“ На вашу Љубицу!{S} Ти сама велиш, да си моја!{ |
| њиме растати, у толико више, што гледах Љубицу и мајку њену, како су им очи пуне суза.</p> <p>„ |
| еше ми већ и онако немило, што не нађох Љубицу саму с мајком њеном, већ и Пају и његову госпу; |
| управо к мени <pb n="45" /> упутише.{S} Љубичин поглед беше ми сада као појав сунца после дуге |
| ачу се из друге собе и ја познадох одма љубичин глас. „Слушај!“ — говораше Љубица даље: „Мита м |
| ањем спомиње.{S} После ручка на предлог љубичин одосмо у башту и тамо разговор у пријатном хлад |
| прикрити узбуђење своје, тајну моју. — Љубичина мати такође ме лепо поздрави, али некако необи |
| ’ се дуго овде бавити?“ — упита ме сада љубичина мати, а из њеног погледа могох и морадох увиде |
| се ми тако разговарасмо, дође из цркве љубичина мати, жена прилично стара, али веома пријатна. |
| и бити за осам дана.{S} Међу тим устаде љубичина мати и пајина госпа на посао, а за њима се диж |
| же остати, а друге куће немам.{S} Да је Љубичина мати од куд <pb n="68" /> другчија, могла би т |
| радоваше, јер ми поткрепише наде, да ће љубичина мати с временом све лепше мнење имати о мени.< |
| више зачуђени него обрадовани, нарочито љубичина мати.{S} Док се прве речи поздрава и питања <p |
| !..“</p> <p>На скоро за тим дође у собу љубичина мати, а Љубица устаде и оде.</p> <p>„Господине |
| p> <p>Он ме одма уведе у собу, где осим љубичине мајке беше још једна млада госпа, коју ми Паја |
| и њихове очи не беху без суза, особито љубичине, које непрестано на мене гледаху. — После тога |
| је добио од Паје писмо, он га позива у љубичине сватове, јер она се удаје за једног лечника; в |
| ог предмета на други, и ту чујем, да ће љубичини сватови бити за осам дана.{S} Међу тим устаде |
| бар још ово неколико дана, док не буду љубичини сватови; хоћу да је видим, како ће изгледати < |
| жава, увек вас фали, али — — “</p> <p>У љубичиним лепим очима заблисташе се сузе као роса на цв |
| и свем том још и прве речи, које чух из љубичиних уста, тако су грозне и подругљиве!..</p> <p>К |
| тву собу! — рекох весео, па узедох опет љубичино писмо, да читам те слатке речи, које ме тако р |
| то беше ова прошла, јер надојен милином љубичиног поздрава заспах као дојенче што заспи надојен |
| ао.{S} То сво време од Маркове смрти до Љубичиног познанства провађао сам већином с непријатним |
| ај дан?..</p> <p>Дошав у К— стадох пред љубичину кућу, а срце ми закуца тако нагло, да морадох |
| чи...{S} Дуго их љубљах, љубљах и уста, љубљах и чело, ал’ највише очи...</p> <p>„Љубице!{S} Ре |
| љубим те црне очи...{S} Дуго их љубљах, љубљах и уста, љубљах и чело, ал’ највише очи...</p> <p |
| реће! пољубим те црне очи...{S} Дуго их љубљах, љубљах и уста, љубљах и чело, ал’ највише очи.. |
| павам, око твојих <pb n="70" /> румених љубљених усана ваљда се нежни осмејак весело вије, док |
| " /> да су до хиљаду Маџара обишли наше људе и војнике, да су преко Тамиша мост ударили, у село |
| н глас, да Маџари цркву пале, а у порти људе секу.{S} Ох!{S} И саме иконе као да задрхташе од љ |
| цима топлог пролетњег сунца и да гледам људе, који улицом пролазе.{S} Срећни људи, који могу да |
| е бацих на земљу скоро онесвешћен...{S} Људи, који туда трчаху, викаху ми непрестано, да бегам, |
| тренутака бејах на улици, где видех, да људи већ излазе из цркве, те зато убрзам кораке и за ти |
| гу, па са сваке да гледаш на земљу, шта људи раде, па кад видиш, да који што криво ради, а ти о |
| , кад погледах на улицу, по којој многи људи, сви здрави, тамо амо мирно ходаху!..{S} Моје срце |
| ерима свакако ћу мало опћити, јер су ми људи немили; још отац намесник чини ми се, да је најбољ |
| сахранише, а мене не хтедоше!{S} Чудни људи!...{S} Па куда ћу сада у овај хладни свет?...</p> |
| ам људе, који улицом пролазе.{S} Срећни људи, који могу да уживају дане своје!{S} Право вели на |
| Неко сам време плакао, и кад ови добри људи видеше, да сам још сањив, они ми опет наместише по |
| /> полако улицама поче ме које мноштво људи, које зврјање многих кола као из сна да буди.{S} К |
| и све је тако мирно, као да слушам како људи у сну дишу...{S} И сама природа као да спава...{S} |
| жно и весело.</p> <p>— Зар има и таквих људи, који га не читају радо? — одговори ми и поче ме с |
| е од љуте вриске, од силна бола невиних људи!...{S} И Маџари грунуше у цркву, да и то свето мес |
| ку своју.{S} Па тако и беше, јер добрих људи има свуд на свету. — Одатле до манастира морадох ј |
| исто заборавио, како је бити међу живим људима! — Но када прођох кроз варош и дођох у зелену го |
| о устао, да као мртвац ходам међу живим људима.{S} Више пута паде ми на памет, да ће сада когод |
| ако, те бих изгледао као кип међу живим људима и само бих сам себе мучио, јер кад би они почели |
| му бити, јер је срећан човек, а срећним људима свуда иде добро! — рекох старој госпи тргнувши с |
| при том има жену, која носи само облик људски; — у осталом ја му морам јако благодаран бити и |
| ливоја. —</p> <p>О чудна судбино живота људскога!</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| не могох на ногама држати, а при том ме љута грозница затресе, да мишљах, раздробиће ме.{S} Дан |
| Ох!{S} И саме иконе као да задрхташе од љуте вриске, од силна бола невиних људи!...{S} И Маџари |
| том често мислио, ипак беху ми ове речи љуте и страшне, јер ми изнеше пред очи кукавно и очајно |
| Оку ми ништа не годи, а време ме мори, љуто ме мори...{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Да ти само ј |
| ди, да ћу што пре оздравити, но ме нада љуто вара!{S} Ах!{S} Кад зора засвити, ја мутним оком п |
| нова несрећа и да ће срце на ново да ме љуто заболи!...</p> <p>Стигав пред вече овамо и дошав д |
| сте бештија! подла бештија!“ рекох јој љуто и горко, и да имадох тада ножа, бих јој потражио с |
| се све зло против мене заклело?“ рекох љуто.{S} Немирним срцем и брзим корацима одох најпре по |
| није срца, већ место њега велика лопта љутог отрова!.. —</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| е одма у К—.{S} Целим путем бејах као у љутој грозници, и када стигох тамо, сав усплахирен уђем |
| стрине своје.{S} Још јуче сам пошла из М—, но не могох пре стићи.“ </p> <p>У том дође возач, к |
| арочито од како се преселише у варошицу М—, додија јој невоља тако, да <pb n="67" /> је већ бил |
| хоћу, Данко!{S} Камо среће, да се с тоб’м никад и не растајем! —</p> <p>„Па збогом, брате!{S} Е |
| о дочекати и да ћу видети стрица свога, ма било да болан <pb n="21" /> у постељи лежи.{S} Но шт |
| ивот, који је навек од свега најмилији, ма како бедан био? <pb n="151" /> Ја вам то искрено и п |
| ја морам навек поред тебе бити, навек, ма никад не спавала, али ти не ћеш у болницу!{S} Ја сам |
| д сада двоструким трудом даље да радим, ма било и дању и ноћу, па ћемо опет моћи живети! —</p> |
| орам остати овде, не могу још отићи!{S} Ма још колико отрова у срце лио, ништа не чини, биће ми |
| на имали, а која су деца непослушна, па ма не имали седам година, опет не ће анђели никад бити! |
| а су добра и слушају родитеље своје, па ма колико година имали, а која су деца непослушна, па м |
| ба!...</p> <p>Док ја мишљах тако, приђе ма надзиратељка, погледа ме тужно и рече: „Вама је тешк |
| на Љубицу мишљах и на могућност, да је ма којим начином не добијем, и ја почех одмах живо осећ |
| " /> је већ била наумила, побећи у свет ма куда.{S} У том чује срећом од мог доброг друга Мите |
| ва туга моја на мах се разиђе као мутна магла пред топлим зрацима жаркога сунца.{S} О како ми с |
| се на пријатним зрацима топлога сунца; мајка би дошла к нама, па би се на нас насмејала и обој |
| тек навршила трећу годину.{S} Он оде, а мајка ми стаде пред школска врата и дуго за њим гледаше |
| о потраже заклона и уточишта.{S} И моја мајка узеде Данку на своје груди, а мене за руку, па по |
| воме, дршћући као прут на ватри — „Моја мајка сада гори!{S} Моја сестра гори!{S} Ох!{S} Оче!{S} |
| рицати, као што сада нарицаше ова јадна мајка, — ми сви плакасмо...</p> <p>Дошав натраг у манас |
| јер она сирота и не знађаше, где нам је мајка сарањена, а хтедох и ја, и ако нам не беше сасвим |
| о бих се навек уздржао бојећи се, да ће мајка оцу то рећи, па ће се њих двоје договорити и не ћ |
| као на јави две свете душе, отац мој и мајка моја? — — —</p> </div> </div> <div type="chapter" |
| са својим друштвом.{S} Ту ми је отац и мајка, ту ми је Данка, ту ми је Марко и Марина, они су |
| /p> <p>Од тог дана често би се и отац и мајка трудили, да ми те сањарије из главе избију; но им |
| акојаке слике, и преда ме излази отац и мајка, излази Љубица, мој покојни друг Марко и другариц |
| еш кад одеш тамо, где нам је већ отац и мајка, онда на целом свету немам више никог свога, оста |
| пута удубљен у бриге своје, а к њему би мајка дошла и поред њега села.{S} Ја бих тад отрчао у п |
| p>„Није истина Миливоје!“ — говораше ми мајка, „да само она деца постају анђели, која умру пре |
| улици поста много грознији.{S} Одмах ми мајка дочује, <pb n="10" /> да су до хиљаду Маџара обиш |
| ен завија!{S} Тада ми тек паде на памет мајка моја и сестра Данка!.. „Ох!{S} Боже!“ — повиках у |
| олтаром пре причешћа исповеда...</p> <p>Мајка ми плакаше, а плаках и ја с њоме!{S} Плакасмо зај |
| је слатко лити радосне сузе на грудима мајке своје, како је дивно гледати у задовољно и весело |
| у тим страховитим тренуцима изгубио од мајке своје, па у гомили уплашеног света истрчим из црк |
| отети нико не ће!“</p> <p>— Што се моје мајке тиче, то оставите мени, јер на мене се можете осл |
| бу и станем на прозор.{S} Запевка јадне мајке не могаше ми никако из главе изићи. „Данас сутра |
| ме одма уведе у собу, где осим љубичине мајке беше још једна млада госпа, коју ми Паја представ |
| ..</p> <p>Он је издануо на рукама старе мајке своје, која је за њим много суза пролила, јер она |
| ти своје; у Данки свети аманет од оца и мајке, да према њој покажем захвалност своју, дужну сво |
| и сестра моја остасмо сирочад без оца и мајке...{S} Она је живот свој жртвовала <pb n="13" /> д |
| оком тихо прошапћем: „Ми смо без оца и мајке.“ — У таквим мислима дођох у шуму, по којој се ум |
| им.{S} Ах!{S} Од како остасмо без оца и мајке, ја сам се више пута о њих огрешио.{S} Али они хо |
| емена, а ја и Данка остадосмо без оца и мајке.{S} Ах!{S} Чим на њихову смрт помислим, мене срце |
| /> <div type="titlepage"> <p>БЕЗ ОЦА И МАЈКЕ.</p> <p>написао</p> <p>Пера Радуловић</p> <p>У НО |
| с тога сам написао ово дело „Без оца и мајке,“ да бих тиме олакшао души својој.{S} Кад је исто |
| ио ваљан момак, при том јединац у оца и мајке.{S} Погледајте му само мајку, како <pb n="27" /> |
| отући све непријатеље своје.{S} На лицу мајке моје сину при овим <pb n="9" /> речима блажен осм |
| на њене речи: „Игра ми десно око, драга мајко! шта ће то да значи?“ постадох на једаред брижан |
| слатки родитељи!{S} Јуначни оче и добра мајко!{S} Да вам је од куд да видите, како ваша деца жи |
| у наши родитељи: „Где си оче?{S} Где си мајко?{S} Да видите овако загрљену децу своју, загрљена |
| у, кад је не бих назвао и ја <hi>својом мајком</hi>!{S} Ја ово свето име од детињства свога нем |
| прекипи, те за то једног вечера, кад с мајком својом сам у соби бејах, почех јој се исповедати |
| мах напунише суза...{S} Опростих се и с мајком њеном молећи је да ми ништа не замери; а поздрав |
| еше ништа жалостан.{S} Пољуби се прво с мајком, па онда пољуби мене и Данку, млађу сестру моју, |
| нако немило, што не нађох Љубицу саму с мајком њеном, већ и Пају и његову госпу; данашњи дан да |
| анђео да будеш, ти мораш слушати мене, мајку своју, а ја од тебе желим, да се оканиш таких мис |
| шта чути, осим да се храбро борио; а за мајку и сестру баш ниједне речи.{S} Но после подне доби |
| ..{S} Тек после неколиких дана чух и за мајку своју, да лежи бона код једног рођака свога у И — |
| а ћу сад у ходнику наићи на оца свога и мајку своју, да ће ме радосно стиснути на груди овоје, |
| за смрт, јер њој је жао оставити оца и мајку, она је јединица, па ће они за њом плакати.</p> < |
| би од мене главу окретао...{S} Сањам и мајку своју, како ми вели, да ће анђели бити сва деца к |
| ати, у толико више, што гледах Љубицу и мајку њену, како су им очи пуне суза.</p> <p>„Драга мој |
| иш, и мени је то доста!{S} Ја ћу молити мајку твоју; па ако мора бити, ја ћу пркосити и небу и |
| к пред вече уморан дошавши дома затечем мајку своју, где сама забринута седи.{S} Ја јој почех п |
| ац у оца и мајке.{S} Погледајте му само мајку, како <pb n="27" /> се бије у груди; заиста је ве |
| ту је и нада...{S} Поздравите милостиву мајку вашу и реците јој, да бих био најбедније створење |
| из собе никуд ићи, ја сам молио покојну мајку своју, да пошље по Марину, „јер ја тако волим, ка |
| с једне стране не смедох и не могох се мајци противити, а с друге страно би ми немогуће одрећи |
| и хтедох се више пута искрено поверити мајци својој, но бих се навек уздржао бојећи се, да ће |
| могао с вама заједно да кажем то вашој мајци, благи Боже! ја не бих умео речима изразити толик |
| ље на пут.{S} Данка хтеде да идемо и на мајчин гроб, јер она сирота и не знађаше, где нам је ма |
| а заспах као дојенче што заспи надојено мајчиним млеком.{S} Но у колико ми ова ноћ беше мила, у |
| санак беше сладак, као што је дојенчету мајчино млеко слатко. — Кад сутра дан устадох и с Данко |
| утехе на њиховим гробовима!...</p> <p>С мајчиног гроба настависмо пут даље и сад смо ево опет у |
| у том тренутку ништа друго, до ли једна мала — лирска песма!..{S} Од радости и милине <pb n="58 |
| како лију горке сузе!{S} Тада беху још мала деца, а сада су велика нарасла и дођоше, да тебе п |
| риге не дају спавати.{S} Данас по подне малаксаше бриге пред тешким сном, који ме однесе на сво |
| зач, који је Данку амо довезао и донесе мали завежљај, у којем беху све данкине ствари.{S} За т |
| ше смркло, Данка ми дође и донесе један мали завежљај, мете га на сто и рече: „Знам Миливоје! д |
| мало у гору, где нам умиљато сетни поји малих певачица и чаробно шуштање зеленога лишћа груди з |
| n="141" /> сада ова сетна милозвучност малих звона.{S} Прва мисао би ми Љубица, те се сетих ла |
| ете само сам га дубоко у срце усадио. — Мало пре, него што ћемо лећи, дође једна жена матери мо |
| во пиштање не хтеде нико чути.{S} Једва мало кашње смилује се један голуб на њих и он их нарани |
| ешити.</p> <p>— Од Љубице? — запитах га мало зачуђен. — А од куд ти да доспеш тамо?</p> <p>„Нек |
| и се, као да сам већ у гробу био и сада мало устао, да као мртвац ходам међу живим људима.{S} В |
| , па сам ти вечеру ево ја донела.“ — Ја мало што се нисам заплакао, тако бејах дирнут данкиним |
| о када се први таласи радосног узбуђења мало утишаше и срце мирније поста, тад поче и разум сво |
| еколико дана сасвим отићи!“ рече Љубица мало тужним гласом после краћег поздрава.</p> <p>— А ку |
| е, да ми не може доћи у сватове, јер је мало оболео, па ми честита и жели ми свако добро.“</p> |
| поздрава.</p> <p>— А куда? — упитах је мало зачуђен.</p> <p>„У Б—, јер је тамо добио сталну сл |
| ар је био лечник код мене?“ — упитах је мало зачуђен.</p> <p>— Био је; одма је са мном дошао.{S |
| оком и ногом, јер чим <pb n="100" /> се мало уклони, одма иде све као преко врата! — Шта ће и к |
| тадох с вама и што добих прилике, да се мало узвисим над обичним туговањем својим; јер овде не |
| Но ипак <pb n="105" /> пусти ме, да се мало забавим у прошлости својој, јер ми прошлост поста |
| спустим под прву капију мислећи, да се мало одморим, но где морадох одма и заспати, јер ја и н |
| ме овуда нанео, па сам намислио, да се мало свратим, јер ово ми је место на срцу остало.{S} Ка |
| bSection" /> <p>20/4</p> <p>Предигох се мало са своје несносне постеље и наслонив слабо тело св |
| а њима се диже и Паја, рекав, да донесе мало „мученице.“ Тако ја и Љубица остадосмо за неколико |
| Љубица, која доласком мојим као да беше мало изненађена.{S} Чим се поздрависмо, уђосмо у собу, |
| ности све из једног узрока, који вас ни мало не правда.{S} Ви волите моју кћер, и то страсно во |
| сакријем, јер у томе часу не осећах ни мало потребу странога друштва; но када видех, да то ниј |
| ом лепом сејом Љубицом амо дође.{S} Као мало дете радовах се овом састанку, јер ја бејах жељан |
| У том ступи и Данка у собу, која се као мало дете обрадова, кад Миту виде.{S} Разговор нам пост |
| окри рукама лице своје и заплака се као мало дете, кад ступисмо гробу оца свога.{S} Она клече к |
| е Мита гледајући у Данку, која беше као мало дете весела.</p> <p>— И опет има Данка прво теби д |
| го и дуго гледао.{S} Бејах цели дан као мало дете весео и сви се чуђаху, од куд та нагла промен |
| е даље да гони.{S} Од тог тренутка врло мало знам, шта се са мном догађало; тек пред вече почех |
| им, да се пешце у К— упутим, да се тамо мало проведем.{S} Пут беше леп, те и не осетих, када ст |
| љах се тамо два дана.“</p> <p>— Хајдемо мало да се проходамо, јер ја цели дан седим, па ми је ч |
| 37" /> сунце залазити, а ми се упутисмо мало у гору, где нам умиљато сетни поји малих певачица |
| дем у манастир, јер ћу онда имати нешто мало новаца, па да видим Љубицу и да напуним утехом и н |
| и!“ — тихо јој рекох — „јер ти си ноћас мало спавала.“</p> <p>Она ми не рече ништа, већ скупи с |
| д њих наследисте! —</p> <p>„Такви понос мало вреди у животу сирочета, које нема нигде никог, ни |
| прилику, да вас не посетим. — рекох му мало збуњено.</p> <p>Он ме одма уведе у собу, где осим |
| сад био. — С овим калуђерима свакако ћу мало опћити, јер су ми људи немили; још отац намесник ч |
| х неко време, па опет устадох.{S} Ходах мало по соби, па онда изиђох на поље у гору, да тамо че |
| узимаше све већи жар, да најпосле почех мало и муцати.{S} Но тек што сам ућутао, наши се поглед |
| а стеже.{S} Изиђох рано из собе и пођох мало из вароши, при свем том, што промицаше ситна киша, |
| на беху још лепа времена; тада беше још мало, несташно девојче, а сада је скоро велика девојка. |
| среће моје: „Слатка Данко!{S} Седи још мало код мене, јер мене боли срце, што се <pb n="107" / |
| мене гледаху. — После тога сеђасмо још мало под орахом, те онда уђосмо у собу, где нам Љубица |
| поглед јој беше безбрижан и весео као у малог детета.{S} Дирнут у срце овим лепим даром рекох ј |
| јој сабирући дух свој, да не будем како малодушан.</p> <p>Разговор нам прелажаше с једног предм |
| и и којем је срећа скоро то исто, што и малом детету звезда на небу?..{S} Како ми је тешко живе |
| n="13" /> деци својој, јер патећи се с малом Данком при страшном појаву, који се у цркви дешав |
| ти си моја!“</p> <p>— Ох, Миливоје!{S} Ман’те ме сада!{S} Сутра је недеља, мати ће ми ићи у цр |
| је ми ништа друго, него да одем у какав манастир, да тамо ферије проведем.{S} Но са новцем зло |
| дино место, куда бих отићи желео, то је манастир; али не могу ни тамо јер немам шта да једем, а |
| Но када већ стигох на брег, са којег се манастир види и на којем сам лане више пута лежећи на з |
| а себе изабрати могао, него што је овај манастир.{S} Ова света тишина и самоћа тако ми годи, да |
| 17/9</p> <p>У колико ми је жао, што сам манастир тако брзо оставио, у толико ми је опет мило, ј |
| , која су ми са разних страна послата у манастир, и међу <pb n="77" /> њима, која ми писаше дру |
| шао, а с каквим ли сада!</p> <p>Дошав у манастир зачудише се калуђери, од куд сад у ово доба да |
| и сви плакасмо...</p> <p>Дошав натраг у манастир затворим се у своју собу и станем на прозор.{S |
| одајући пробавим.{S} Вратив се натраг у манастир проведох читав дан читањем и писањем и једва с |
| са свима лепо опростим и дођем натраг у манастир.{S} Када уђох у собу своју, би ми, као да сам |
| за тили часак бејах у гори, која води у манастир.{S} Да ми усне непрестано тако страсно не дрхт |
| својој досадањој служби, а ја да одем у манастир, да се с њоме састанем и да јој се усмено наја |
| помислим, да крајем овог месеца одем у манастир, јер ћу онда имати нешто мало новаца, па да ви |
| дна, јер се радовах, што нисам отишао у манастир, те се нисам бадава истрошио, кад је не бих мо |
| реме тамо поучава, а ја ћу отићи опет у манастир, где ћу стари живот на ново продужити, а дотле |
| могла бар претпостављати, да ћу опет у манастир доћи, ако не другог чега, а оно ње ради.{S} Па |
| <p>Данас сам добио од оца намесника из манастира више писама, која су ми са разних страна посл |
| д туге и бола!....</p> <p>Када пођох из манастира, путовах по <pb n="155" /> ветру и киши, и то |
| рих људи има свуд на свету. — Одатле до манастира морадох још читав дан путовати, где тек јуче |
| екоја звезда тамо амо затрептати; а око манастира беше све тихо као на гробљу, осим што каткад |
| то беше и лане, с том разликом, што око манастира не шушти више зелено лишће, већ увело жуто, и |
| видим, кога сарањују?{S} Запитам једног манастирлију, који стајаше пред вратима, ко је умрьо?</ |
| ох из собе и седох на дрвену клупу пред манастиром, не знајући већ ни сам, како ми је, само зна |
| дубим се у разне мисли.{S} У том почеше манастирска звона да звоне.{S} Романтичан звук манастир |
| <p>Бејах још у кревету, када зазвонише манастирска звона на јутрење, и не знам, да ми је икад |
| unit="subSection" /> <p>Тек што дођох у манастирски ходник чух с друге стране ходника неки женс |
| пођем и ја за мртвацем.{S} Тужни звуци манастирских звона чињаху ову жалост још жалоснијом...{ |
| рска звона да звоне.{S} Романтичан звук манастирских звона навек ме је узбуђивао и у лепше мисл |
| >На једарад се као из сна тргох, јер на манастирској кули поче избијати поноћ.{S} Треба да легн |
| колико имађах тако лепих вечери у немој манастирској пустињи!{S} Тамо не имах Данке своје, тамо |
| ј тесној соби, а кад после подне одох у манастирску башту, беше ми све тако красно и пријатно, |
| т отегао, чињаше ми се, да што ја ближе манастиру, <pb n="139" /> тим он све даље од мене!{S} Н |
| посетити, <pb n="32" /> јер је К— овом манастиру и онако близу, нема по добра сата.</p> <miles |
| собу, где сам лане становао.{S} У целом манастиру још је онако исто, као што беше и лане, с том |
| ац намесник, те ме позва, да ме свуд по манастиру провађа. —</p> <milestone unit="subSection" / |
| в дан мишљах, куда ћу с њоме?{S} Овде у манастиру не може остати, а друге куће немам.{S} Да је |
| трже уздах из груди.</p> <p>— Вама је у манастиру тешко живети? — упита ме Љубица и чисто ме жа |
| своју.</p> <p>Сећах се последње ноћи у манастиру, сећах се последњег састанка с Љубицом, сећах |
| војим хтедох јој рећи, да ми је за то у манастиру тешко живети, што <pb n="44" /> тамо нисам по |
| hapter" xml:id="SRP18752_C1.2"> <head>У манастиру 26/7.</head> <p>При свем том, што сам могао м |
| hapter" xml:id="SRP18752_C2.2"> <head>У манастиру 3/11.</head> <p>Благи Боже!{S} Како ми се беш |
| крено неколики пријатељи моји на његове мане, које сам благодарно саслушао; па које према њихов |
| све живље и бујније.{S} За то најпосле манем све на страну и стрицу одма напишем писмо, молећи |
| је свануло, мени као да је један камен мање на срцу и ја одем одма у болницу, да видим, шта ми |
| ла на јаде моје посве равнодушна, а још мање, да би ме когод истерео из куће своје...{S} Ах!{S} |
| могла као ваша да останем, то сада још мање.{S} И мене је болело срце, и моје су очи сузе лиле |
| још гора, јер бих у очима њеним био још мањи, него што бејах до сад.{S} Да ми није Љубице, било |
| васте вероломном!..{S} Моја вас мати не мари, а особито <pb n="149" /> од како је чула, да дадо |
| с њоме да се титрају, а она опет то не мари.{S} Ја је почех световати, да трпи, кад друкчије н |
| l>„Нит ко чује уздисаје,</l> <l>„Нит ко мари, кад сам вес’о.</l> <l>„Кад ми с’ очи срећно сјаје |
| АБОРУ</p> <p>И</p> <p>СУПРУЗИ МУ</p> <p>МАРИЈИ рођ. КОСТИћЕВОЈ,</p> <p>ЧИЈОМ ЈЕ ДОБРООМ ОВО ДЕЛ |
| ђоше од овог дана ни неколико недеља, а Марина се поболи и — умре...{S} Умре у том тврдом увере |
| ва, одрећи се анђелства божијег, ах! та Марина ме чека и непрестано изгледа, кад ћу јој доћи?.. |
| ица, мој покојни друг Марко и другарица Марина, а с њима још много њих живих и мртвих, милих и |
| м смрти жељан! — </p> <p>Једном ми дође Марина сасвим невесела и предлагаше ми, да се више не м |
| .</p> <p>— А би л’ ти волео? — упита ме Марина и погледа својим плавим очима у ведро плаво небо |
| p> <p>— хоћу!{S} хоћу, Миливоје! — рече Марина и поче опет плакати.</p> <p>Но ја јој сад не хте |
| ли мени је тешко, да их оставим! — рече Марина и поче плакати.</p> <p>„За што да ти је тешко?“ |
| теку!..</p> <p>Једног јутра седећи ја и Марина сами пред нашом школом поведем разговор о катихе |
| мајка, ту ми је Данка, ту ми је Марко и Марина, они су око мене, с њима ћу ја да славим бадње в |
| често бих одлазио на гроб моје покојне Марине, тамо бих се навек заплакао и молио је, да ми оп |
| егови анђели! —</p> <p>Ја постадох овим марининим речима па једаред сасвим умирен, сасвим утеше |
| тихетиним речима.</p> <p>„Би л’ волела, Марино! да умреш пре навршене седме године, па да поста |
| а ћемо гледати доле на земљу.{S} Ах!{S} Марино!{S} Како те може бити жао, да постанеш анђео?{S} |
| огу, па се с њиме лепо разговараш!..{S} Марино!{S} Кажи, хоћеш умрети?{S} Кажи!{S} Јер иначе- - |
| ам пред школом са својом другарицом <hi>Марином</hi> седео толико пута рано у јутру и сунчао се |
| молио покојну мајку своју, да пошље по Марину, „јер ја тако волим, кад је она поред мене!“ А ј |
| не, па да постанеш анђео божији — питах Марину, јер ја већ бејах себи увртио у главу, да морам |
| p> <p>„Добро!{S} Али како ћемо?“ упитах Марину снуждено, јер сад ми тек први пут <pb n="120" /> |
| наде своје, нити би когод знао, нити би марио...{S} Ко би се за мном заплакао?{S} Ко би мени гр |
| мађах доброг пријатеља и вернога друга, Марка Михаиловића, круна не само нашег разреда, већ цел |
| која слушају родитеље своје...{S} Па и Марка често сањам, да му око сузом засија од бола, што |
| ко толико добра учинити!“</p> <p>Сирома Марко!{S} Како је тај волео слободу!{S} Како је тај љуб |
| мајка, излази Љубица, мој покојни друг Марко и другарица Марина, а с њима још много њих живих |
| а се сетим на њега и да помислим: да је Марко жив, и он би то урадио!...</p> <p>Он је издануо н |
| отац и мајка, ту ми је Данка, ту ми је Марко и Марина, они су око мене, с њима ћу ја да славим |
| неизвесности живота, о смрти, — рече ми Марко.</p> <p>„Брате!{S} Ја сумњам, да ћу бити дуга <pb |
| /p> <p>„Догод траје слободе,“ — поче ми Марко одушевљено говорити: „донде ће бити и њених прија |
| Тако сам онда певао.{S} То сво време од Маркове смрти до Љубичиног познанства провађао сам већи |
| нам да ли за то, што мишљах уједно и на матер њену или, што ми срце ваљда слућаше, да ће му се |
| мисао, да је она можда наговорила на то матер своју, те јој одма пустим руку, а сва крв у мени |
| ре, него што ћемо лећи, дође једна жена матери мојој и рече јој, да ће се наши најдуже сутра у |
| ох му при поласку — „Ти идеш сада оцу и матери, тамо те чека радост и весеље!{S} Ићи ћеш Љубици |
| ој, идем одма!{S} Љубица не може бити с матером својом споразумна, моја добра Љубица, која ми ј |
| ..{S} Ноћас сам се у постељи заплакала, мати ми чула плач, па сам јој онда рекла све...{S} Она |
| {S} Ман’те ме сада!{S} Сутра је недеља, мати ће ми ићи у цркву, а ја ћу остати овде сама, па до |
| к ми отац гине бранећи народност своју, мати ми умире чувајући децу своју. — Но и народ не оста |
| многи остављају село и да беже даље.{S} Мати моја при овим речима погледа брижно на нас децу св |
| е, да је Паја данас морао отпутовати, а мати јој у цркву оде, те тако оста дома сама и забављаш |
| , и боље што не знаш!{S} Шта би ти сада мати за мене рекла, кад би ме видела овако жалосног и о |
| она није дошла!“</p> <p>— Зар ме твоја мати мрзи? —</p> <p>„Не мрзи, не!{S} Али она увиђа, да |
| ог?!{S} Ах!{S} То ме боли, што ће твоја мати да добије опет право, јер морам сам да увидим, да |
| оже да полаже наде на мене, и ако твоја мати не ће и не може!...</p> <p>Много горких часова има |
| и у чем.{S} Ја још не знам, за што моја мати тако слабе наде полаже на вас, и узалуд оста све м |
| и ви знате за писмо, што ми данас посла мати ваша.“</p> <pb n="61" /> <p>— Знам, — рече тако ми |
| нас опет посетим!{S} То је урадила њена мати сама, а Љубица не зна за то ништа!{S} Не зна, моје |
| узбуђење своје, тајну моју. — Љубичина мати такође ме лепо поздрави, али некако необичним погл |
| овде бавити?“ — упита ме сада љубичина мати, а из њеног погледа могох и морадох увидети, да до |
| ко разговарасмо, дође из цркве љубичина мати, жена прилично стара, али веома пријатна.{S} Реч п |
| осам дана.{S} Међу тим устаде љубичина мати и пајина госпа на посао, а за њима се диже и Паја, |
| , а друге куће немам.{S} Да је Љубичина мати од куд <pb n="68" /> другчија, могла би тамо бити. |
| јер ми поткрепише наде, да ће љубичина мати с временом све лепше мнење имати о мени.</p> <p>„Ј |
| ђени него обрадовани, нарочито љубичина мати.{S} Док се прве речи поздрава и питања <pb n="143" |
| <p>На скоро за тим дође у собу љубичина мати, а Љубица устаде и оде.</p> <p>„Господине!“ — рече |
| "140" /> Како ће ме предусрести она, па мати њена?...{S} Како сав дршћем, кад помислим на могућ |
| ладу голубицу.{S} Но једног дана дочује мати голубица, да је убијен друг њен, па тужно гучући з |
| т љубави ваше, у толико више, што ми се мати усиљаваше, да ми вас из главе избије, говорећи ми, |
| у настојати у споразуму с Љубицом, да и мати њена о мени боље мисли.</p> <milestone unit="subSe |
| рекосте и мене лепо поздрависте, јер и мати ми мораде признати, да сте племенити и достојни љу |
| аваљиваше на мене дуго и дуго, догод ми мати осудно не рече, да или вас заборавим или да се одр |
| ван и сладак: „Ах, Миливоје!{S} Може ми мати сваки час из собе изићи, па шта ће нам рећи, ако н |
| ко мене...</p> <p>„Миливоје!{S} Може ми мати из цркве доћи!“ — рече ми тако љубазно и погледа м |
| Ко зна, како ће му тамо бити!“ рече ми мати његова, кад се враћасмо с паробродске станице.</p> |
| уго јако загледали?“</p> <p>— А шта јој мати рече за мене? — упитах га, који ми управо у очи гл |
| донесе колача, меса, вина и дувана, што мати за њега спреми.{S} И тако приповедаше сваки своје |
| на срећу своју затечем Љубицу саму, јер мати јој беше већ у цркви.</p> <p>„Госпојице!{S} Извини |
| е не назвасте вероломном!..{S} Моја вас мати не мари, а особито <pb n="149" /> од како је чула, |
| све то треба много времена.{S} Моја вас мати не мрзи.{S} Верујте мени, она вас уважава, увек ва |
| Ова ми вест беше у први <pb n="134" /> мах угодна, јер се радовах, што нисам отишао у манастир |
| дуге несносне кише.{S} Сва туга моја на мах се разиђе као мутна магла пред топлим зрацима жарко |
| на срце падне, твоје би срце од бола на мах <pb n="147" /> свисло, тако су моје сузе пуне горчи |
| асника, те видевши њега с њоме поста на мах тако сурова, да је посве невину погрђиваше.{S} С то |
| а једаред сву душу моју и мене обузе на мах тако чудно осећање, као да ми се срце помирило само |
| е и како је; а очи јој се као и моје на мах напунише суза.{S} Одмах се свучем и легнем у постељ |
| </p> <p>Чим јој ово рекох, очи ми се на мах напунише суза...{S} Опростих се и с мајком њеном мо |
| ми радосна стиште руку, а очи јој се на мах напунише суза.</p> <p>„Реци ми, Данко, како дође ов |
| ујем!“ рекох јој таквим гласом, који на мах одаваше усколебану душу моју.{S} Хтедох јој и даље |
| тајем!“ рекох јој тужно, а из ока ми на мах полетеше сузе.</p> <p>И Данка поче плакати: „Шта зн |
| S} Ова вест је тако обрадова, да јој на мах од радости потекоше сузе...{S} О моји слатки родите |
| и погледа ме тако умиљато, да постах на мах као јагње миран: „Не срдите се што вас молим да оде |
| једном дошао?{S} Чим ово чух, почех на мах дрхтати, јер страх ми се помеша са тугом мојом: „За |
| сретне груди, а сузе ми покуљаше на сав мах...</p> <p>О Данко!{S} Мила Данко!{S} Зар ћу и тебе |
| ћу се више моћи уздржати, отеће ми срце мах, отеће ми око мах!..{S} За то се на <pb n="146" /> |
| у њима суза блиста, да би човек на први мах помислио, сад ће се заплакати... — Она поче цвеће б |
| једном женском.{S} Ја се хтедох у први мах да сакријем, јер у томе часу не осећах ни мало потр |
| ку беше чудно око срца, јер беше у исти мах скоро бледа и црвена, тако нагло мењаше боју.</p> < |
| држати, отеће ми срце мах, отеће ми око мах!..{S} За то се на <pb n="146" /> скоро са свима леп |
| тељка ово рече, Данка поче обема рукама махати, разрогачи тужне очи и погледа ме тако, као да б |
| ве већма удараше у главу и ја бејах као махнит!{S} Место суза беху <pb n="60" /> сада варнице у |
| а дочује, <pb n="10" /> да су до хиљаду Маџара обишли наше људе и војнике, да су преко Тамиша м |
| а миру.{S} Црква је сасвим изгорела.{S} Маџари су потучени, али и многи наши платише главом; са |
| нутака, а оно нам стиже ужасан глас, да Маџари цркву пале, а у порти људе секу.{S} Ох!{S} И сам |
| ке, од силна бола невиних људи!...{S} И Маџари грунуше у цркву, да и то свето место опогане сеч |
| па будућности! што ми вас је моја млада машта створила у разним данима живота мога, оћете л‘ ми |
| а моја у разним жалосним сликама, какве машта само у неизвесности и злој слутњи ствара, јер ја |
| ка јецања...</p> <p>Да ли је узрок томе машта моја, која постаде на једаред тако жива, да ми це |
| да хвата и у зиду попци зацврче: тад ми машта ствара свакојаке слике, и преда ме излази отац и |
| летиш по лепом свету невине и безбрижне маште своје!{S} Слатка Данко!“</p> <p>И ја седох на њен |
| > лудо дете, и опет кад се сетим тадање маште и тадањих осећаја, мени сузе теку!..</p> <p>Једно |
| све жешћа: срце ми поста жалосно, јер у машти својој често гледах сестру своју остављену од цел |
| за то, што беше дирнута мојом детињском маштом.</p> <p>„Није истина Миливоје!“ — говораше ми ма |
| памет и ја се сетих, како <pb n="84" /> ме је немилице тукла, како пред њом нисам смела никад д |
| толику срећу!...{S} Ако <pb n="135" /> ме још нисте заборавили, уверен сам, да ћете ме бар с н |
| ме свега одма позна,</l> <l>„А да ништ’ ме и не пита..</l> <l>„Не види ми сузе нико,</l> <l>„Ни |
| ше ми на једаред ноге да клецају, глава ме заболи и у њој ми поче да сева, очи ми се напунише с |
| че болети, ноге ми стадоше клецати, сва ме снага поче остављати, и ја видех, да сам клонуо и да |
| јим речима као стрелом ранио, па с тога ме стаде тешити: „Немој бити дете, Миливоје!{S} У таким |
| е к мени отац намесник, те ме позва, да ме свуд по манастиру провађа. —</p> <milestone unit="su |
| трицу одма напишем писмо, молећи га, да ме извуче што пре из ове непријатне неизвесности моје. |
| ! — Али — то вам не бих иначе рекла, да ме не назвасте вероломном!..{S} Моја вас мати не мари, |
| о и очајно стање моје.{S} Паја виде, да ме је својим речима као стрелом ранио, па с тога ме ста |
| у радосно и пружи ми обе руке своје, да ме загрли.{S} Ми се загрлисмо и пољубисмо.</p> <p>— Сла |
| аква костурница.{S} Нема више Данке, да ме певајући дочека.{S} Ах!{S} С њом ми оде и сва светло |
| анка озбиљно. — „Ја нисам више дете, да ме мора навек други хранити!{S} Ја ћу отићи кудгод у сл |
| више очи...</p> <p>„Љубице!{S} Реци, да ме волиш!“</p> <p>— Волим! — рече Љубица тихо стиснувши |
| ко ми је!{S} Ах!{S} Не знађах јадан, да ме и овде чека нова несрећа и да ће срце на ново да ме |
| сваку реч из срца вади, и није чудо, да ме ове речи ражалише и онако већ жалоснога...{S} Скинув |
| читајући писмо ваше, из којег видех, да ме још волите, јер то вам се види из сваке речи ваше, а |
| ао каква силна богиња, која је кадра да ме погледом својим сасвим уништи...</p> <p>„Љубице!{S} |
| и само сањао...{S} И опет нада не ће да ме остави, божанствена нада, да ће још све добро бити и |
| осећати, да су ми се ноге умориле и да ме глава боли, седох крај пута под једну тополу и дуго, |
| га срећним називате? — упита ме, као да ме није разумела, шта сам хтео тиме да рекнем.</p> <p>„ |
| и опет тако неугодно: мени беше, као да ме свега нестаје...</p> <pb n="56" /> <p>„Да чујем, шта |
| речи тако изненадише и увредише, као да ме за срце уједе.{S} Ја почех од једа и чуда плакати, и |
| Љубица ове речи изрече, мени би, као да ме из пакла на једаред у рај пренесоше, и моје цело бић |
| чи ми паде мрак, и мени тако би, као да ме несвест хвата.{S} Но то стање не трајаше дуго и крв |
| но Љубице ради.{S} Мени се чини, као да ме је ова девојка очарала и да сада управља мислима и о |
| , што се ви знадосте претварати, као да ме волите, а ко мене воли, тог не могу ни ја мрзити, и |
| ити и од мене се јадног отуђити, као да ме никад ни познавали нисте?{S} Ах!{S} Ово немојте!{S} |
| {S} Ја сам постао уморан, ломан, као да ме когод претукао...{S} Оку ми ништа не годи, а време м |
| ка нова несрећа и да ће срце на ново да ме љуто заболи!...</p> <p>Стигав пред вече овамо и доша |
| <l>„Да све с лица мога чита?</l> <l>„Да ме свега одма позна,</l> <l>„А да ништ’ ме и не пита..< |
| атима и својим црним лепим оком и гледа ме као престрављена...{S} Ми се поздрависмо и руковасмо |
| ах тако, приђе ма надзиратељка, погледа ме тужно и рече: „Вама је тешко, вас боли срце; али про |
| на моје питање слеже раменима, погледа ме збуњено и тужним ми гласом рече: „Ничем!“</p> <p>— Н |
| ве речи трже, окрете се к мени, погледа ме својим црним оком, и тај поглед беже тако збуњен и н |
| сам јој могао на то одговорити, погледа ме чудним, некако очајним погледом, па се спусти на сто |
| а се на ове речи нежно насмеши, погледа ме умиљато својим црним оком, па тихо рече: — И заиста |
| <p>— Јесам! — рече смешећи се и погледа ме некако збуњено, а румен јој обли цело дивно лице.</p |
| отвори своје сетне плаве очи и погледа ме нежно и задовољно, као да би ми хтела рећи: „Брате!{ |
| а махати, разрогачи тужне очи и погледа ме тако, као да би ми хтела рећи: „Брате, помози ми!“.. |
| доћи!“ — рече ми тако љубазно и погледа ме тако умиљато, да постах на мах као јагње миран: „Не |
| , што у том жалостном сну ступише преда ме као на јави две свете душе, отац мој и мајка моја? — |
| и машта ствара свакојаке слике, и преда ме излази отац и мајка, излази Љубица, мој покојни друг |
| закуцах, она се одма отворише, и преда ме ступи Љубица, која доласком мојим као да беше мало и |
| !{S} Браца!“ повикати?{S} хоће ли преда ме когод с ђаконијом изићи?..{S} Не ће!{S} Ја сам сироч |
| ао из ведра неба да је пао, ступи преда ме и чисто се зачуди, кад ме виде свега збуњеног и уздр |
| но очајно викнем: „Госпојице!{S} Ваљда ме не ћете овде самог оставити!“ </p> <p>Љубица се на о |
| никакве слуге у породицу.{S} Па и Паја ме од вас одвраћаше говорећи ми, да човек не живи стоти |
| азих мени сасвим непознату женску, која ме посве хладно упита: „Кога тражите?“ Ове ми рочи прођ |
| адост моју?{S} Ах!{S} Ти си једина која ме још <pb n="162" /> везиваше за овај уморни и досадни |
| живео!{S} Како је живот обујио!{S} Моја ме болест сасвим удремала, да сам чисто заборавио, како |
| а стаде окретати...</p> <p>Надзиратељка ме уведе у једну повећу собу, у којој беху неколико пос |
| о што бих само пожелети могао!{S} Данка ме скоро сваки дан певајући испрати и певајући дочека, |
| живимо.{S} Но осим свега тога највећма ме пече, што ћу у тим невољама заостати у науци својој, |
| >О мој Боже!.{S} Не дај више несрећи на ме!{S} Слаб сам, да још више поднесем, па ће ми срце пу |
| миловаше ме по бледом лицу ћаркајући на ме благи мирис, који је отео дрвећу и пољском цвећу, ко |
| ећи се анђелства божијег, ах! та Марина ме чека и непрестано изгледа, кад ћу јој доћи?..</p> <p |
| ми срце уједно и плаче и пева.{S} Силна ме туга обузме, кад се сетим прошлости своје, прошлости |
| а.{S} Кад седох поред постеље њене, она ме гледаше тужним укоченим оком, али ми не могаше ништа |
| вратити и одма је к себи узети.{S} Она ме мирно слушаше, а на дугим плавим трепавицама блисташ |
| у, да се вратим у своју тамницу.{S} Она ме гледаше необичним оком, ваљда је опазила какве проме |
| pb n="9" /> речима блажен осмејак и она ме нежно погледа, а у том погледу беше толико наде и ра |
| лико ми опет певаше од радости, јер она ме заиста искрено <pb n="78" /> воли... „Ослоните се на |
| , да се оканиш таких мисли!“</p> <p>Она ме стаде љубити и њене сузе падаху на моје лице...</p> |
| ним очима беху збиља усне моје!... „Она ме воли! мишљах непрестано, и опет сва ова срећа срца м |
| груди пала и о врат се мени обесила, па ме плачући преклиње, да је узмем к себи, да јој будем н |
| м, брате!{S} Срећан ти пут!“ — рече, па ме загрли и пољуби, а сузе јој ударише као летња бујна |
| и жалосног притрчи уплашена к мени, па ме поче испитивати, шта је и како је; а очи јој се као |
| речи мојих подиже своју лепу главу, па ме стаде својим црним расејаним оком смешећи се да глед |
| већ проста служавка, <pb n="104" /> па ме је при свем том још немилице тукла; а сад где дођем, |
| ао доласком својим, у толико више очара ме Љубица лепотом својом.{S} Ја не знам, да сам у своме |
| р вама такви јади на срцу леже? — упита ме Љубица и осмејак јој беше много јачи ного први пут.< |
| p>— За што га срећним називате? — упита ме, као да ме није разумела, шта сам хтео тиме да рекне |
| ма је у манастиру тешко живети? — упита ме Љубица и чисто ме жалећи погледа.</p> <p>„У почетку |
| /> по свој прилици сиромаштво? — упита ме Љубица и своје црне очи управи тако живо на мене, ка |
| ђео.</p> <p>— А би л’ ти волео? — упита ме Марина и погледа својим плавим очима у ведро плаво н |
| за што га ви срећним називате?“ — упита ме Љубица.</p> <p>— „За то, што има кога; који се весел |
| „Оћете л’ се дуго овде бавити?“ — упита ме сада љубичина мати, а из њеног погледа могох и морад |
| ви тако далеко бегате у самоћу!“ упита ме Љубица весело се смешећи.</p> <p>— Мишљах на сестру |
| /> <p>18/12</p> <p>Питам сам себе, шта ме још веже за живот, кад живим без наде, без цели, без |
| х и слатких нада; јер кад помислим, шта ме чека, то ми је онда пред очима све мрачно и црно и ј |
| в показати; а овамо мишљах у себи: „Шта ме питате за оно, што вам не могу казати?{S} Погледајте |
| и.“</p> <p>Док сам ја ово читао, Љубица ме је с највећом пажњом слушала.{S} Мене је стало труда |
| и очи ми посташе опет ведре.{S} Љубица ме воли, — мишљах — а то ми је најбоље јемство, да је н |
| речем породице своје!.. —</p> <p>Љубица ме овим речима као громом поразила!..</p> <p>»О Љубице! |
| ?“ — рече ми смело и поуздано, погледав ме својим сузним очима.</p> <p>— Не премишљам се, Данко |
| ји беше на колима, те видев ме и познав ме дигне ме на кола, па онда стаде даље да гони.{S} Од |
| ји човек, који беше на колима, те видев ме и познав ме дигне ме на кола, па онда стаде даље да |
| је теби?“ — рече ми сада Данка ухватив ме за руку — „Ти ниси онако весео, као што би требао да |
| увидим, да сам нико и ништа, за каквог ме она навек и држаше! —</p> <p>„Миливоје!{S} Шта је те |
| њом навек тако тежио?{S} Бише пута, кад ме је штогод болело, па не смедох из собе никуд ићи, ја |
| , ступи преда ме и чисто се зачуди, кад ме виде свега збуњеног и уздрхталог.{S} Долазак ме њего |
| ајем се, што опет к Љубици не одох, кад ме срце непрестано тамо вуче и када знам, да ми је врем |
| ом Данком својом?..{S} Сиротица!{S} Кад ме данас рано зором из сна пробудила, беше већ обучена |
| на, па како ми је, тако ми је...{S} Кад ме ти узмеш к себи, тад ћу надокнадити сву ону радост, |
| стаклени ходник, затекох Пају, који кад ме виде, зачуђен застаде гледајући ме тако, као да сумњ |
| о дивне среће моје...</p> <p>На једаред ме музика трже. „Знаш ли, Данко, каква је то песма, што |
| у помоћ.{S} Да, народну помоћ!{S} Народ ме помаже надајући се, да ће ме начинити човеком и да ћ |
| ели, но си поштен и вредан.“</p> <p>Ове ме речи јако обрадоваше, јер ми поткрепише наде, да ће |
| у постељи још увек болан.{S} Па и бриге ме море, јер ето данас ми дође један ђак мој, син једно |
| а!{S} Но поред ове дивне милине спопаде ме у једанпут немила забуна, јер сва крв ми појури у ли |
| подиже главу своју с груди мојих, стаде ме гледати својим плавим оком, у којем се још сузе блис |
| ћица у тако звану „гостинску собу,“ где ме бела постеља прими на своје меке груди и скиде тешки |
| ујем црним слутњама својим.{S} Не хтеде ме нада да остави, да ћу у П— наћи сестру своју, која ћ |
| оје, тајну моју. — Љубичина мати такође ме лепо поздрави, али некако необичним погледом, да се |
| даром ове миле главе о моје груди прође ме свега <pb n="48" /> нека необична милина, коју у жив |
| ајући на то срцу моме свето место обузе ме милина и туга....{S} Да сам ја господар тога врта, н |
| онављати, а муке настају све веће, које ме немилице море!..{S} Па још кад у Данку погледам, то |
| но писмо, да читам те слатке речи, које ме тако радосно потресоше. —</p> <milestone unit="subSe |
| е навек појаве њене лепе црне очи, које ме теше и на рад ободравају и које ме навек слатко успа |
| љубим очи твоје, те миле лепе очи, које ме навек прате и у сну и на јави!...{S} Те очи сад су м |
| је непрестано у дубини душе моје и које ме свуда прате, кудгод ходим и гдегод станем!..{S} У то |
| ве, које ми заробише сваку мисао и које ме и дању и ноћу прате непрестано: кад у вече лежем, ја |
| које ме теше и на рад ободравају и које ме навек слатко успавају велећи ми, да ће <pb n="85" /> |
| и мојој.{S} Код остале двојице замењује ме један друг мој, али ако ова болест и даље овако устр |
| t="subSection" /> <p>25/10</p> <p>Тешке ме бриге данас обузеше, за што ми Љубица ништа не пише? |
| то мене говори!“</p> <p>— Гле!{S} Дакле ме није заборавила! — рекох радосно изненађен и руком д |
| тим орахом настависмо даље.{S} Најпосле ме Љубица лепо умоли, да им приповедам штогод из детињс |
| као...{S} Оку ми ништа не годи, а време ме мори, љуто ме мори...{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Да |
| а колима, те видев ме и познав ме дигне ме на кола, па онда стаде даље да гони.{S} Од тог трену |
| ио, да не дође к мени отац намесник, те ме позва, да ме свуд по манастиру провађа. —</p> <miles |
| моја!“</p> <p>— Ох, Миливоје!{S} Ман’те ме сада!{S} Сутра је недеља, мати ће ми ићи у цркву, а |
| ш нисте заборавили, уверен сам, да ћете ме бар с неколико милих речи ваших удостојити и обрадов |
| а мога, оћете л‘ ми верни бити или ћете ме ладно напустити и од мене се јадног отуђити, као да |
| поста неугоднији, јер зебња моја, да ће ме и од ова два ђака који оставити, ево се данас испуни |
| !{S} Народ ме помаже надајући се, да ће ме начинити човеком и да ћу му временом бити од користи |
| наићи на оца свога и мајку своју, да ће ме радосно стиснути на груди овоје, а ја ћу им рећи, да |
| ме наслеђена од врлог оца мога, која ће ме у животу навек руководити, онда сам опет задовољан и |
| , да ћу у П— наћи сестру своју, која ће ме весело дочекати и да ћу видети стрица свога, ма било |
| ох гледајући је сузним оком, — Бриге ће ме опет у постељу бацити!{S} Сирочад смо, Данко!{S} Ниг |
| о.“</p> <p>Да су се договорили, како ће ме мучити, не би ме могли горе намучити, него што је то |
| ђем пред Љубицу? <pb n="140" /> Како ће ме предусрести она, па мати њена?...{S} Како сав дршћем |
| ђу животом и смрти; не знам, на коју ће ме страну вртлог времена бацити?{S} Да још Данке немам, |
| грозница затресе, да мишљах, раздробиће ме.{S} Данка видевши ме бледог и жалосног притрчи уплаш |
| ми пише;</p> <p>Драги Миливоје!{S} Срце ме боли мислећи на наш последњи састанак, али ја нисам |
| дући <pb n="108" /> полако улицама поче ме које мноштво људи, које зврјање многих кола као из с |
| стварам...</p> <p>У таким мислима поче ме снага на ново да оставља, глава ми клону, а тело ми |
| , а заношљиви мирис њене црне косе поче ме чисто опијати, при свем том, што једва сам себи веро |
| љи плакали!“ рече ми стара госпа и поче ме тако гледати, да јој могох из очију прочитати, да су |
| га не читају радо? — одговори ми и поче ме смешећи се тако гледати, као да би ми тиме хтела рећ |
| са још неколико другова мојих и позваше ме, да идем с њима, да скупа славимо бадње вече.{S} Поч |
| песме своје по зеленом лишћу, миловаше ме по бледом лицу ћаркајући на ме благи мирис, који је |
| и.“ —</p> <p>Читајући ово писмо удараше ме свака реч као стрела у срце и при свакој речи беше м |
| видео опет здраву и веселу!... — Питаше ме шта је с Љубицом?{S} Рекох јој, шта је, па је замоли |
| ?...</p> <p>„Па кад ћеш поћи?“ — питаше ме тужно.</p> <p>— Пошао бих радо још вечерас, али ниса |
| да скупа славимо бадње вече.{S} Почеше ме тешити и хтедоше ми тугу да ублаже, као да се и моја |
| ишло у „Јавору“ г. 1874 и 75, упозорише ме искрено неколики пријатељи моји на његове мане, које |
| оје посве равнодушна, а још мање, да би ме когод истерео из куће своје...{S} Ах!{S} Тако мислим |
| омене не хтедох ни слушати.{S} Можда би ме светина и прегазила, да се не нађе један постарији ч |
| но! касно!{S} Сад нема те силе, која би ме од Љубице задржала!{S} Ја идем к њој, идем одма!{S} |
| требаше само једна једина реч, која би ме дирнути могла, па да одма у плач грунем...{S} Стојећ |
| а би ти сада мати за мене рекла, кад би ме видела овако жалосног и очајаног?!{S} Ах!{S} То ме б |
| се договорили, како ће ме мучити, не би ме могли горе намучити, него што је то било овако случа |
| у селу Ј—, код зета истога човека, који ме на кола узе.{S} Неко сам време плакао, и кад ови доб |
| малаксаше бриге пред тешким сном, који ме однесе на својим лаким крилима у овоје безбрижно цар |
| {S} Како косови слатко звижде!{S} Сваки ме гласак њихов тако чудно у срце дира!.{S} И што се ду |
| {S} Свет иђаше тамо амо; не знам, да ли ме когод гледаше или не; доста то, да корачах све хитни |
| и срце тако говораше.{S} Не знам, да ли ме срце вара, али мени се тако чини, да ћу опет оздрави |
| n="23" /> „Молим вас лепо, не бисте ли ме знали известити, где се сада бави Светозар С—, који |
| ја опет пун наде скачем с постеље, али ме уједно облеће и јато брига, шта ће бити, ако ми се н |
| /p> <p>У том лођо надзиратељка и замоли ме, да одем, јер у то доба треба да су болесници сами.{ |
| их у собу, притрчи Данка к мени, загрли ме и заплака се на мојим грудима.</p> <p>„Шта је теби с |
| ро види?{S} Но одма раширив руке загрли ме, па се са мном пољуби, говорећи ми: „Од куд, брате, |
| м; доста да сам им истину казао.{S} Они ме лепо приме и по мојој жељи одредише ми они исту собу |
| ише не мислим, ах! као какав демон гони ме лик њен!...</p> <p>Кад је свануло, мени као да је је |
| мислим само на стрину своју, од које си ме ти избавио, то ти, брате! никад доста благодарити не |
| о вели наша пословица; „Док ме имаш, ти ме не знаш.“ И збиља, док бејах здрав, никад не осећах |
| ми нова живота у скоро мртво тело, и ти ме оте од немиле смрти!“ —</p> <p>У таким мислима ходах |
| свет носио у грудима својим!..{S} Но ти ме волиш, и мени је то доста!{S} Ја ћу молити мајку тво |
| њих да гледам, смем да их љубим, јер ти ме волиш!“</p> <p>Ја бејах у загрљају Љубице своје забо |
| да ће сада когод к мени прићи, ухватити ме за раме и рећи: хајд одавде, ти ниси више наш!{S} И |
| ах на ногама, те с тога на скоро смести ме добра домаћица у тако звану „гостинску собу,“ где ме |
| Данко!{S} Но ипак <pb n="105" /> пусти ме, да се мало забавим у прошлости својој, јер ми прошл |
| х <pb n="110" /> и густих дрвећа нудећи ме, да седнем код њега.</p> <p>„Шта ли ми сада Данка ра |
| ек седи поред мене и навек ради, тешећи ме, да се немам за што бринути, јер она ће сада за мене |
| ико бринути!“ — рече ми Данка гледајући ме својим плавим сетним оком — „Знадем добро, да ти је |
| " /> занима! — рече ми Љубица гледајући ме својим умиљатим оком и смешећи се нежно и задовољно. |
| кад ме виде, зачуђен застаде гледајући ме тако, као да сумње, да ли добро види?{S} Но одма раш |
| исмо?“</p> <p>— Јесам! — рече гледајући ме сетно својим лепим оком.</p> <p>То лепо око, кад у м |
| } Ја одлазим!“ — тихо ми рече гледајући ме својим плавим сетним оком.</p> <p>Мени беше, као да |
| ас са мном понашао? — рече ми гледајући ме сетним оком својим: „Сусретнемо се нас двоје на улиц |
| мишљах, раздробиће ме.{S} Данка видевши ме бледог и жалосног притрчи уплашена к мени, па ме поч |
| ечерас код куће?{S} Ако можеш, причекај ме, ја ћу ти доћи.“ — Тек што се беше смркло, Данка ми |
| свега збуњеног и уздрхталог.{S} Долазак ме његов сасвим изненади, да не имадох кад прикрити узб |
| омантичан звук манастирских звона навек ме је узбуђивао и у лепше мисли бацао, па тако беше и д |
| у пројурити, па онда нек ме вешају, нек ме пушкарају, нек чине самном што им драго, јер ја тако |
| уршум кроз главу пројурити, па онда нек ме вешају, нек ме пушкарају, нек чине самном што им дра |
| оје!{S} Право вели наша пословица; „Док ме имаш, ти ме не знаш.“ И збиља, док бејах здрав, ника |
| се не могох на ногама држати, а при том ме љута грозница затресе, да мишљах, раздробиће ме.{S} |
| га смилова се најпосле сан на мене и он ме из овог патничког света пренесе на лаким крилима сво |
| тим. — рекох му мало збуњено.</p> <p>Он ме одма уведе у собу, где осим љубичине мајке беше још |
| најпре у П—, где ми стриц живи, па ако ме тамо каква несрећа снађе, не остаје ми ништа друго, |
| Ја је мирно слушах, шта ми збори, и ако ме свака реч њена као отровна стрела удараше у срце, у |
| прошлост и створена будућност, па свако ме друкчије гледа, свако ми друкчије збори; а ја их гле |
| ца има за сад два ваљана просиоца, јако ме узнемирише, и при свем том, што ме је лепо поздравил |
| ше пуно суза...{S} Света земљо!{S} Како ме чудном, тајном силом к себи <pb n="75" /> привлачиш! |
| Љубица се на ове речи чисто трже и тако ме погледа, као да би хтела погледом својим да загледа |
| би се могао разговорити.{S} Но у колико ме <pb n="29" /> Паја обрадовао доласком својим, у толи |
| е туге и од велике милине, јер у колико ме сада срце заболело, што сам је онако оставио и што в |
| одао нади, да ћу што пре оздравити, но ме нада љуто вара!{S} Ах!{S} Кад зора засвити, ја мутни |
| еживети без радости, без љубави, ах! то ме боли, то ме пече!{S} Прошлост ми је пуна суза, сад ј |
| радости, без љубави, ах! то ме боли, то ме пече!{S} Прошлост ми је пуна суза, сад још садањост |
| о груди своје!{S} Но што дуже ходах, то ме груди стадоше све јаче болети, ноге ми стадоше клеца |
| вако жалосног и очајаног?!{S} Ах!{S} То ме боли, што ће твоја мати да добије опет право, јер мо |
| ми навек вели, да ћу рано умрети, а то ме боли; више ми пута дође, да се тако слатко заплачем. |
| тешко живети? — упита ме Љубица и чисто ме жалећи погледа.</p> <p>„У почетку ми беше угодно, но |
| дне једине речи.{S} Мислећи о њој чисто ме поче савест гристи, што још нисам ниједан једини кор |
| ми ништа не годи, а време ме мори, љуто ме мори...{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Да ти само једна |
| још не зна срце моје!{S} Мене боли, што ме несрећа гони.{S} Сироче сам, па никог немам; и кога |
| анке своје, која пливаше у радости, што ме опет здравог види.{S} Ах!{S} Како ми мило би, кад по |
| кога још имам, и тога као да немам, што ме још највећма и боли!“</p> <p>— Сироче бити свакако ј |
| јако ме узнемирише, и при свем том, што ме је лепо поздравила, ипак ми поче срце да зебе...{S} |
| мисле, да сам ја због тога отишао, што ме стара госпа увредила?{S} У осталом ово ми је згодна |
| јој сватови.</p> <p>Благи Боже!{S} Што ме ниси пре громом ударио, нег што си ми овај дан дао, |
| адио, да сам још вечерас отпутовао, бар ме не би морило нестрпљење и ово ужасно дуго време, кад |
| е наде, моје лепе и слатке наде!{S} Зар ме тако брзо остависте?...{S} О моја мила будућности!{S |
| дете, док она није дошла!“</p> <p>— Зар ме твоја мати мрзи? —</p> <p>„Не мрзи, не!{S} Али она у |
| —</p> <p>„А од куд знаш?“</p> <p>— Зар ме ти за такву Српкињу држиш, да не знам ни химну српск |
| ; но када видех, да то није могуће, јер ме веће опазише и управо се к мени упутише, тад мирно с |
| указује благодарност своју на мени, јер ме помаже, да се школовати могу. —</p> <p>Моје је стање |
| <p>Сву прошлу ноћ не могах спавати, јер ме била обузела туга и брига за јадном мојом Данком.{S} |
| t="subSection" /> <p>28/11</p> <p>Данас ме упиташе, шта мислим да радим с ђацима својим?{S} Шта |
| о доба да им дођем?{S} Ја им рекох, пут ме овуда нанео, па сам намислио, да се мало свратим, је |
| {S} Толико лепих и светих успомена вежу ме за овај дом, и мени тако би, као да у овом тренутку |
| то сам амо дошао, и да не верује, да су ме друге прилике овамо на пут нанеле.</p> <p>— Не знам |
| бица, те се сетих лањских зора, када су ме тице певачице из сна будиле, кад сам веселим оком и |
| у; но им је требало дуго времена док су ме од те душевне болести излечили; јер кад сам постељу |
| још немилице тукла; а сад где дођем, ту ме не ће за цело нико тући!“</p> <p>Још није ове послед |
| У осталом, од како си ми рекао, да ћеш ме опет к себи узети, могу све лакше да сносим, него шт |
| ћемо бити опет заједно.{S} А кашње ћеш ме, је л’, брате, ти опет к себи узети?“</p> <p>— хоћу, |
| p>„Кад оздравим, је л’ Миливоје, ти ћеш ме опет к себи узети?“</p> <p>— хоћу, Данко, хоћу!{S} З |
| сам гледао, како се Љубица венчала.{S} Међу многим светом, који беше у цркви, бејах и ја, те с |
| љубичини сватови бити за осам дана.{S} Међу тим устаде љубичина мати и пајина госпа на посао, |
| ије могуће.{S} Али кад се Паја удоми, а међу тим и тебе удам, тад ћу моћи к њему отићи и своје |
| сти.“</p> <p>Кад стара госпа изрече: „а међу тим и тебе удам,“ мени поста на једаред тако чудно |
| лавно погибоше под Луком Вукаловићем, и међу тим именима записано је име и нашег Миливоја. —</p |
| са разних страна послата у манастир, и међу <pb n="77" /> њима, која ми писаше другови моји, б |
| еко време због свадбе задржавати, па ми међу осталим вели: „Миливоје!{S} Миливоје!{S} Ниси треб |
| а, да сам чисто заборавио, како је бити међу живим људима! — Но када прођох кроз варош и дођох |
| ох обрадован доласком његовим. — Пливам међу животом и смрти; не знам, на коју ће ме страну врт |
| и сада мало устао, да као мртвац ходам међу живим људима.{S} Више пута паде ми на памет, да ће |
| ао бити никако, те бих изгледао као кип међу живим људима и само бих сам себе мучио, јер кад би |
| бу,“ где ме бела постеља прими на своје меке груди и скиде тешки терет с уморених крила душе мо |
| пролетне тице њене слатке речи, а њене меке груди биће ми пролетна лисна гора, где се санак на |
| {S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Ти ваљда на меком крилу бајнога санка сада мирно спавам, око твојих |
| се дању послом уморим, па се спустим на меку постељу, тад ми се навек појаве њене лепе црне очи |
| Када се ходом већ уморисмо, седосмо на меку зелену траву у пријатном хладу разгранатих мирисав |
| ем спустим уморено биће своје на зелену меку траву.{S} Моје душевно стање беше још и сада као ј |
| а наукама, био сам несрећом пао у тешку меланхолију, те с тога сам написао ово дело „Без оца и |
| ти почело, то беше мени њена свака реч: мелем и души и телу, и ја почех одма нова живота у себи |
| гледу и говору, пријаше ми као најслађи мелем растуженом срцу моме.{S} Бог ће дати, на ће опет |
| вим озбиљним радом, који ће уједно бити мелем мојим душевним ранама.{S} И моја Данка отпоче так |
| <pb n="120" /> дође та мисао на памет и мена као да паде камен на срце.</p> <p>— Треба навек да |
| и, и мирно му рекнем: „Ви се господине! мене стидите!{S} За што бих вас ја у неприлику довађала |
| поче да сева, очи ми се напунише суза, мене поче несвест да хвата, почех посртати, не могох <p |
| {S} Ах!{S} Чим на њихову смрт помислим, мене срце боли и сузе ми теку.{S} Теците сузе! теците!. |
| „За такве јаде још не зна срце моје!{S} Мене боли, што ме несрећа гони.{S} Сироче сам, па никог |
| ица ме је с највећом пажњом слушала.{S} Мене је стало труда, док сам с овом гатком готов био, ј |
| рече ми тешко уздишући <pb n="158" /> — Мене отпустише из службе ни криву ни дужну.{S} Деца пол |
| ојали, а ја сам плакао; њу сахранише, а мене не хтедоше!{S} Чудни људи!...{S} Па куда ћу сада у |
| оја мајка узеде Данку на своје груди, а мене за руку, па потрчи и она у цркву.{S} Но не прође н |
| авље.“</p> <p>— Не бој се, Миливоје, за мене!{S} Пазићу ја и на тебе и на себе! —</p> <p>Ова ду |
| ијем животу.{S} Но ако се растанемо, за мене ће престати нада и радост, али ће уједно престати |
| уга и жалост, и суза и уздисај...{S} За мене ће све престати, јер ког једаред земља загрли у св |
| ги добише, који се ни надали нису, а за мене опет не би ништа.{S} Ја ово ћутање стрица свога не |
| емам за што бринути, јер она ће сада за мене да ради, као што сам до сад ја за њу радио.</p> <p |
| е и ово ужасно дуго време, кад санка за мене нема, те нема!...</p> </div> <div type="chapter" x |
| д удомим и оцем постанем, то би била за мене највећа срећа, кад би се моја деца поносила са мно |
| пошту, да видим, има ли каква писма за мене, но многи добише, који се ни надали нису, а за мен |
| ам за тебе радити, јер и ти си доста за мене радио.{S} Ах!{S} Кад помислим само на стрину своју |
| Но осим њега беше Љубица главно лице за мене, јер кад јој погледим у њене црне очи, то бих одма |
| едали?“</p> <p>— А шта јој мати рече за мене? — упитах га, који ми управо у очи гледаше тражећи |
| њим отишла.</p> <p>Његова смрт беше за мене велики удар јер у њему као да изгубих половину срц |
| Ах!{S} За кога би та суза?{S} Да ли за мене или за њу?{S} Или за нас обадвоје?...</p> <p>„Па к |
| што не знаш!{S} Шта би ти сада мати за мене рекла, кад би ме видела овако жалосног и очајаног? |
| и?..</p> <p>Ја видех, да у овој кући за мене више нема места, те с тога, чим Љубица дође к нама |
| тамо и амо!{S} Но то још не би било за мене тако страшно, да се не показа по селу ватра, која |
| азговор, сваки приповедаше своје; но за мене беше од свега најглавније, што чух од Паје, да ће |
| и онако веће навикнуо.{S} Зар би то за мене штогод чудно било, кад бих морао ноћ провести на з |
| вас гледа и тужним и сузним оком вас за мене пита?{S} Ах!{S} Поздрав’те је!{S} Поздрав’те је и |
| а пева, а звуци гласовира њеног беху за мене тако чаробни, да ми на једаред неко усхићење, а уј |
| {S} Њих слушаш, а на мене мислиш?{S} На мене драгог свога, који тако болан беше и сад опет здра |
| ко тице дивно поју?{S} Њих слушаш, а на мене мислиш?{S} На мене драгог свога, који тако болан б |
| е, као да јој свака реч тешка клетва на мене несретнога, јер ја да не одох Љубици, не би тога н |
| е и њене плаве сетне очи падоше одма на мене.</p> <p>„Миливоје!“ — викну радосно и пружи ми обе |
| аше зелено лишће, с неба падаше роса на мене, и све то чињаше ми се тако тајанствено и тако туж |
| е своје већ препатила, па сад је ред на мене, да и ја своје свршим. —</p> <pb n="165" /> <miles |
| воје срце хоће и може да полаже наде на мене, и ако твоја мати не ће и не може!...</p> <p>Много |
| пружи руку преко мојих груди, па се на мене сетно насмеши.{S} Из мојих груди отрже се тешки уз |
| ад чују, за што сам отишао, не ће се на мене жалити. —</p> <pb n="81" /> <milestone unit="subSe |
| речи.{S} Ах, Боже! бојах се, хоће се на мене заплакати, а то би ми теже било, него да ми падну |
| Данка се трже из сна свога и поче се на мене смешити; но то смешење не беше онако слатко и умиљ |
| јте губити сву наду, већ се ослоните на мене, ослоните се на вашу Љубицу.</p> <p>Благи Боже!{S} |
| њих и сав остали род мој наваљиваше на мене дуго и дуго, догод ми мати осудно не рече, да или |
| 8" /> <p>Моје дружење с њиме имађаше на мене великог уплива, јер он ми је у многом чему мисли р |
| е несреће, која преда мном стајаше и на мене с отвореном чељусти чекаше.{S} Кад дођох у П—, упу |
| је тешко; али ослони се и ти једном на мене!{S} Ја сам здрава, ако ниси ти!“</p> <pb n="103" / |
| и умора мога смилова се најпосле сан на мене и он ме из овог патничког света пренесе на лаким к |
| ноћ; једва пред зору смилова се сан на мене, те кад се из постеље дигох, беше сунце већ високо |
| мене да иде, мени би, као да се небо на мене руши, као да се земља пода мном проваљује, и ја јо |
| ца и своје црне очи управи тако живо на мене, као да би хтела да ми с лица прочита одговор.</p> |
| а, особито љубичине, које непрестано на мене гледаху. — После тога сеђасмо још мало под орахом, |
| је мајке тиче, то оставите мени, јер на мене се можете ослонити, а ја ћу вас после известити, ш |
| да се старам и ја њу да издржавам, она мене хлебом храни!.. „Чуј, Миливоје! како се Мита данас |
| са тугом мојом: „Зар се све зло против мене заклело?“ рекох љуто.{S} Немирним срцем и брзим ко |
| и и кад отворих очи, сеђаше Данка поред мене, лице јој беше бледо, а очи јој беху црвене и пуне |
| у, „јер ја тако волим, кад је она поред мене!“ А је ли она кадгод оболела, то сам већином прова |
| д свег срца заплакао; час стајаше поред мене држећи главу на мојим усколебаним грудима; а час ј |
| сањивог ока свога, већ навек седи поред мене и навек ради, тешећи ме, да се немам за што бринут |
| <p>Данка се умири и сеђаше ћутећи поред мене; а мени срце као да шћаше да искочи из тесних груд |
| иком, да нисам више сам, већ имам поред мене милу сестру своју, за којом <pb n="118" /> сам нек |
| беше на целом свету срећнијег човека од мене!{S} Мени беше, као да сам већ постао анђео!..</p> |
| ота, то ваљда нисам така, да се мора од мене сваки да стиди?“</p> <p>Рекавши ове последње речи |
| служи?{S} Да је дакле пустим, да иде од мене, уместо да је на рукама носим?...{S} Колико је ноћ |
| тиру, <pb n="139" /> тим он све даље од мене!{S} Но када већ стигох на брег, са којег се манаст |
| /p> <p>— Данас ми дође Мита, да узме од мене „збогом“.{S} При поласку му рекох, да ми поздрави |
| оћи.{S} Но ја кад видех, да она хоће од мене да иде, мени би, као да се небо на мене руши, као |
| и бити или ћете ме ладно напустити и од мене се јадног отуђити, као да ме никад ни познавали ни |
| о, навек би био сав крвав и навек би од мене главу окретао...{S} Сањам и мајку своју, како ми в |
| ком.</p> <p>Мени беше, као да одлази од мене анђео среће моје: „Слатка Данко!{S} Седи још мало |
| о збогом, па будите срећни, срећнији од мене!“</p> <p>Чим јој ово рекох, очи ми се на мах напун |
| тако што запитати.{S} И не чекајући од мене одговора рече даље: — Ја га знам већ скоро целог н |
| ица са мном и оцем намесником узевши од мене реч, да ћу их што пре у К— посетити, <pb n="32" /> |
| за не засија и док их бони уздах мој од мене све не растера!{S} И те појаве почну се опет понав |
| Или је ваљда то само код мене тако, код мене, којег несрећа свуда верно прати и којем је срећа |
| ећ неколике године.{S} Сад је Данка код мене, сад ће ми бити лакше.{S} Ах!{S} Лакше?{S} Још има |
| tion" /> <p>24/12</p> <p>Данас беше код мене Мита са још неколико другова мојих и позваше ме, д |
| а одеш.</p> <p>„А зар је био лечник код мене?“ — упитах је мало зачуђен.</p> <p>— Био је; одма |
| је: „Слатка Данко!{S} Седи још мало код мене, јер мене боли срце, што се <pb n="107" /> с тобом |
| адањости...{S} Или је ваљда то само код мене тако, код мене, којег несрећа свуда верно прати и |
| твари у сваком друштву и ћутим, јер код мене је „<foreign xml:lang="la">omnia mea mecum porto</ |
| .{S} Но почем не хтеде сама ићи, позове мене, да идем с њоме.{S} Ја јој се позиву драговољно од |
| анила срце моје; твоја смрт начинила је мене бедним сирочетом: али уједно и младо срце моје срп |
| а полупаше нека стакла па за то стадоше мене да грде, за што нисам на децу пазила?{S} Бејах оно |
| ваша да останем, то сада још мање.{S} И мене је болело срце, и моје су очи сузе лиле, тако исто |
| о у том тренутку добро би било, да је и мене когод утешити могао.</p> <pb n="114" /> <milestone |
| писасте, узрок одласка вашег рекосте и мене лепо поздрависте, јер и мати ми мораде признати, д |
| едах за њима тужним оком:{S} Да ли ће и мене когод дочекати?{S} хоћу ли и ја кога имати, на чиј |
| оји се са оцем намесником разговараше и мене спомињаше.{S} Мени беше глас као познат и непознат |
| о и умиљате тице и мирисно цвеће, као и мене све моје лепе наде!.. —</p> <milestone unit="subSe |
| х потресе ми на једаред сву душу моју и мене обузе на мах тако чудно осећање, као да ми се срце |
| Пољуби се прво с мајком, па онда пољуби мене и Данку, млађу сестру моју, која је онда тек наврш |
| ох јој тарући сузне очи своје. — „И они мене <pb n="121" /> љубе као и твоји тебе; но знаш, шта |
| ко ћеш анђео да будеш, ти мораш слушати мене, мајку своју, а ја од тебе желим, да се оканиш так |
| овати или просјачити?{S} Не, брате! док мене имаш, не ћеш ничији просјак бити!..{S} Ја сам дужн |
| ваљда се нежни осмејак весело вије, док мене јадног не може ни поноћ да успава!..</p> <p>„Благи |
| авно нисам видела; но он чим дође спрам мене, сав поцрвени и „А гле Данке!“ тихо и збуњено рече |
| на кад би видела ову сиротицу, би спрам мене била још гора, јер бих у очима њеним био још мањи, |
| у мени тече, и која на целом свету осим мене нема никог свога?{S} Не, то не могу!{S} И опет — б |
| ара.{S} Ја сам одма приметала, да се он мене стиди, и мирно му рекнем: „Ви се господине! мене с |
| осте претварати, као да ме волите, а ко мене воли, тог не могу ни ја мрзити, и да сам још неиск |
| бо беше сасвим ведро и пуно звезда, око мене шушташе зелено лишће, с неба падаше роса на мене, |
| воје заборавио на свет и све што је око мене...</p> <p>„Миливоје!{S} Може ми мати из цркве доћи |
| ка, ту ми је Марко и Марина, они су око мене, с њима ћу ја да славим бадње вече, они су моје др |
| лишћу, мени се чини, као да се шећу око мене виле и златне паунице!..</p> <p>У гори пробавих це |
| је груди: ми се загрлисмо...</p> <p>Око мене као да се окреташе цео свет.{S} О боже среће!{S} Х |
| во може имати на њу рђавог утиска, а по мене очајаних последица... —</p> <milestone unit="subSe |
| створене, да нисам без њих, онда би по мене добро било; но ово су бриге такве, које ми заробиш |
| жење не ће имати добрих последица ни по мене ни по вас.{S} Но немојте примити ово сасвим к срцу |
| равља; ево ти писмо њено, нек оно место мене говори!“</p> <p>— Гле!{S} Дакле ме није заборавила |
| а Данко!{S} Седи још мало код мене, јер мене боли срце, што се <pb n="107" /> с тобом растајем! |
| м лепим оком.</p> <p>То лепо око, кад у мене тако гледа, пре ми беше само рај, а сада и рај и п |
| не сећаше.{S} Она сузним оком гледаше у мене и светим страхом ходаше по цркви, по гробљу среће |
| до сад радити научила, она ће гледати у мене, ја ћу гледати у њу, из мога ће ока сијати љубав, |
| мисли прелетеше као муња простор између мене и ње и све падоше на њене црне очи, на њено добро |
| е речи поче опет тихо плакати...</p> <p>Мене је ова данкина новост јако дирнула, и беше ми веом |
| румен јој обли цело дивно лице.</p> <p>Мене овај поглед тако изненади, да и мени сва крв у лиц |
| иница, па ће они за њом плакати.</p> <p>Мене ове њене речи тако изненадише и увредише, као да м |
| о си ми ти толико пута говорио!“</p> <p>Мене ове данкине речи тако изненадише, да чисто не знад |
| Кад ми данас дође, да узме „збогом“ од^мене и Данке, седох, те написах Љубици писмо, док ми се |
| е сетим тадање маште и тадањих осећаја, мени сузе теку!..</p> <p>Једног јутра седећи ја и Марин |
| тугом заменила, јер док бејах код тебе, мени беше тако добро и ја бејах сасвим срећна, па се на |
| кад видех, да она хоће од мене да иде, мени би, као да се небо на мене руши, као да се земља п |
| но на једном месту; мени треба слободе, мени треба самоће.{S} Моја је глава сва узаврела, срце |
| је воље“...</p> <p>Чим ово Љубица рече, мени тако би, као да ми срце поче да грца у мору среће. |
| ти.“</p> <p>Чим Љубица ове речи изрече, мени би, као да ме из пакла на једаред у рај пренесоше, |
| а!</p> <p>Док ми Данка ово приповедаше, мени беше, као да јој свака реч тешка клетва на мене не |
| да ми никад не може доста благодарити, мени, који сам се толико заустезао, да јој пружим руку |
| овај дан дође, да се сам собом рачунам, мени је тако, као да ми срце уједно и плаче и пева.{S} |
| још немам те слободе, да вас посећујем, мени би био живот мука и робија!“ рекох Љубици, која од |
| дгод себи те страшне појаве представим, мени одма лете сузе из очију...{S} Отац ми беше народни |
| и кад опет видех црну јаву пред собом, мени се туга као каква змија опет у срце увлачити поче, |
| и ме лик њен!...</p> <p>Кад је свануло, мени као да је један камен мање на срцу и ја одем одма |
| тебе сасвим срећна!{S} Кад видех Миту, мени паде одма стрина на памет и ја се сетих, како <pb |
| д ми поветарац зашушти у зеленом лишћу, мени се чини, као да се шећу око мене виле и златне пау |
| н, јер заклона ни с једне стране немам: мени се не би срце растужило, не би <pb n="115" /> се о |
| еше тако пријатно и опет тако неугодно: мени беше, као да ме свега нестаје...</p> <pb n="56" /> |
| ејах песмом и свирком њеном сав очаран; мени се чињаше, да слушам вилу, да пева, а звуци гласов |
| „У Б—, јер је тамо добио сталну службу; мени би милије било, да је није никако ни добио, јер на |
| бих могао седети мирно на једном месту; мени треба слободе, мени треба самоће.{S} Моја је глава |
| tion" /> <p>27/10</p> <p>Благи Боже!{S} Мени се чини, као да би ми сва туга и све бриге на једа |
| елом свету срећнијег човека од мене!{S} Мени беше, као да сам већ постао анђео!..</p> <p>И ја о |
| ећам сву немоћ и сав чемер сиротиње!{S} Мени се одриче свако човечанско осећање једино за то, ш |
| ру, ту ми се тек срце отварати поче!{S} Мени се чињаше, као да сам до сад о свету само сањао и |
| ком бих се могао поверљиво најадати!{S} Мени беше, као да сам сам самцит на целом свету..{S} Су |
| и: „Ја не знам, шта ће бити са мном!{S} Мени је тако, као да сам оболела!..{S} Ноћас сам се у п |
| и пољубисмо.</p> <p>— Слатка Данко!{S} Мени пуца срце тебе гледајући, јер видим како смо бедни |
| хладна и гадна, та иначе света реч!{S} Мени се чини, да бих јој могао бити све друго, и роб и |
| вета, па и од рођеног брата свога!..{S} Мени ударише сузе на очи, при свем том, што сам <pb n=" |
| ми срце поче да грца у мору среће...{S} Мени није требало више ништа, сад сам све знао.{S} Поче |
| беше златан и сва гора беше златна.{S} Мени ова појава беше тако дивна и тако мила, при свем т |
| срди, те срдита хтеде изићи из собе.{S} Мени је беше веома жао, те за то скочим са столице, пот |
| , што сам изгубио у детињству своме.{S} Мени би моје стање било сто пута теже и несносније, кад |
| сником разговараше и мене спомињаше.{S} Мени беше глас као познат и непознат, и чим сам неколик |
| бејах у К—, и то једино Љубице ради.{S} Мени се чини, као да ме је ова девојка очарала и да сад |
| кад не беше пријатељ ни мени ни њој.{S} Мени је сестра све и сва, њу само једну имам <pb n="46" |
| ла, да ми детињство беше врло бурно.{S} Мени ова молба не беше баш најпријатнија, јер ја хтедох |
| к њој и ухватим је страсно за руку.{S} Мени беше, као да сам с груди својих скинуо какву стену |
| свештеник поче да поје „Исаије ликуј,“ мени би, као да ми се сва црква поче окретати.{S} Не мо |
| госпа изрече: „а међу тим и тебе удам,“ мени поста на једаред тако чудно око срца: беше ми, као |
| нове <pb n="92" /> наде у срце улева, а мени јато црних брига и очајаних мисли спушта на ум и н |
| се умири и сеђаше ћутећи поред мене; а мени срце као да шћаше да искочи из тесних груди: милин |
| крет мој?{S} Колико је суза пролила, да мени сузе уштеди?..{S} Да ње не имах, благи Боже! сада |
| има Данка прво теби да захвали, па онда мени! — одговорим Мити.{S} Данка беше при овим речима о |
| ни, да није!{S} Ево вам жива примера на мени! —</p> <p>„Ви се ваљда не држите за несрећног?{S} |
| и на теби. —</p> <p>„А шта си опазио на мени?“</p> <p>— Да си поцрвенио, чим сам ти Љубицу спом |
| едајући јаде своје држаше непрестано на мени сузне очи своје, које мени више говораху него речи |
| моме, он указује благодарност своју на мени, јер ме помаже, да се школовати могу. —</p> <p>Мој |
| ох и погледах јој црне очи, које још на мени стајаху и погледом својим хтедох јој рећи, да ми ј |
| али; „Ваљда је ово мени и намењено, кад мени дајете?“</p> <p>— Вама! — рече тако тихо, да сам ј |
| своју остављену од целога света, па је мени на груди пала и о врат се мени обесила, па ме плач |
| а ћу онда јадан ја да кажем?{S} Како је мени самовати <pb n="43" /> у оној мртвој пустињи?{S} К |
| сада, како бих срећан био!{S} Но то је мени немогуће, јер моји јади успавани су дотле само, до |
| епрестано на мени сузне очи своје, које мени више говораху него речи њене.{S} Ах!{S} Давно то б |
| а, па је мени на груди пала и о врат се мени обесила, па ме плачући преклиње, да је узмем к себ |
| p>— Што се моје мајке тиче, то оставите мени, јер на мене се можете ослонити, а ја ћу вас после |
| а.{S} Моја вас мати не мрзи.{S} Верујте мени, она вас уважава, увек вас фали, али — — “</p> <p> |
| уци младог и јадног срца мога, а она ће мени показивати разне радове своје, што је до сад радит |
| Чим се поздрависмо, а она набрано цвеће мени пружи, а поглед јој беше безбрижан и весео као у м |
| ећу, које је већ венути почело, то беше мени њена свака реч: мелем и души и телу, и ја почех од |
| ада имате два просиоца, драга Љубице! и мени срце чудновато зебе; но ипак где је зебња, ту је и |
| појавом целе прошлости и моје и њене, и мени се живот учини као робија, а земља као тамница, на |
| елу, као што ноћу мрак на земљи лежи, и мени беше, као да треба да певам и плачем.{S} Благи Бож |
| пријатним осећајем пусте усамљености, и мени беше као каквом човеку, који нестрпељиво непрестан |
| нуцима навек ми Данка изиђе пред очи, и мени дође, да плачем... —</p> <milestone unit="subSecti |
| а нос и на уста; на очи ми паде мрак, и мени тако би, као да ме несвест хвата.{S} Но то стање н |
| светих успомена вежу ме за овај дом, и мени тако би, као да у овом тренутку постадох опет дете |
| ним срцем певајући са постеље скакао, и мени се учини, као да сам све то ове ноћи само сањао... |
| е цветни пупољци у зору расцветавају, и мени је тако, као да сам у неком лепшем простору и боље |
| угог чега, доста, да падох у постељу, и мени беше немогуће, да сачувам дуже тајну своју.{S} Шћа |
| грудима својим!..{S} Но ти ме волиш, и мени је то доста!{S} Ја ћу молити мајку твоју; па ако м |
| сва, њу само једну имам <pb n="46" /> и мени се чини, као да у њој имам накнаду за све оно, што |
| <p>Мене овај поглед тако изненади, да и мени сва крв у лице пође, моје се очи запламтише, кроз |
| два сам себи веровах, да је ова дивна и мени тако мила глава збиља на мојим грудима!{S} Но поре |
| и у кући владаше нека необична тишина и мени поче срце тако јако куцати, као да би хтео на поље |
| ..</p> <p>Неко време бејах сам с њоме и мени дође, да је оберучке загрлим и стиснем на усколеба |
| невоље ваљда кад тад престати, те ће и мени једном сунце среће синути!{S} О кад бих још сестру |
| знежен срећом данашњег дана, а на очи и мени ударише сузе... —</p> <milestone unit="subSection" |
| у пустињу никад!“ рекох тужним гласом и мени се отрже уздах из груди.</p> <p>— Вама је у манаст |
| p>„Тако је!“ — рекох јој тихим гласом и мени се из груди нехотице отрже уздах.</p> <p>Љубица сл |
| звршење њено, па би се чешће заплакао и мени на срце мећао, ако будем жив и здрав да живим и ра |
| у коју добру породицу, да служи; јер и мени се чини, да ћемо се тим начином много савесније и |
| стадох на једаред брижан и тужан; јер и мени од неколико дана десно око непрестано игра.{S} Доб |
| има паде ми на једаред Данка на памет и мени би, као да се тргох из каквог дугог и страшног сна |
| {S} Ко би се за мном заплакао?{S} Ко би мени гроб мој цвећем окитио?{S} Нико!{S} Нико!{S} Јер < |
| у се грудима заплакати моћи?{S} хоће ли мени <pb n="18" /> когод весело „Браца!{S} Браца!“ пови |
| ше.{S} Не знам, да ли ме срце вара, али мени се тако чини, да ћу опет оздравити и опет лепоту с |
| , као Љубица.{S} Ја управо не знам, али мени се чини, да сте се вас двоје једно у друго јако за |
| плачу, јер нама је добро!“</p> <p>— Али мени је тешко, да их оставим! — рече Марина и поче плак |
| , своје, која никад не беше пријатељ ни мени ни њој.{S} Мени је сестра све и сва, њу само једну |
| е волим, ја те обожавам!..{S} Реци и ти мени бар једну реч, реци, Љубице!{S} Заклињем те свим н |
| >6/9</p> <p>Тек што изиђох из собе, а к мени приђе један човек и рече ми, да је из К— и да га ј |
| } Но чим ступих у собу, притрчи Данка к мени, загрли ме и заплака се на мојим грудима.</p> <p>„ |
| <p>Данас је Мита овамо стигао и одма к мени дошао, да ми каже, шта је и како је са Љубицом.{S} |
| ме бледог и жалосног притрчи уплашена к мени, па ме поче испитивати, шта је и како је; а очи јо |
| та паде ми на памет, да ће сада когод к мени прићи, ухватити ме за раме и рећи: хајд одавде, ти |
| свој прилици подуже бавио, да не дође к мени отац намесник, те ме позва, да ме свуд по манастир |
| Љубица се на ове речи трже, окрете се к мени, погледа ме својим црним оком, и тај поглед беже т |
| гуће, јер ме веће опазише и управо се к мени упутише, тад мирно стадох чекајући, да ми ближе до |
| спазим Пају и Љубицу, који се управо к мени <pb n="45" /> упутише.{S} Љубичин поглед беше ми с |
| а се изнутра врата отварају и да неко к мени иде.{S} Ја стајах као запета пушка.{S} Но како ми |
| еговом побегне од стрине и дође овамо к мени.</p> <p>Сирота Данка!{S} Ја се нисам ничем бољем н |
| асом — „Буди моја!{S} Поврати се опет к мени!{S} Ти <pb n="148" /> си била сунце моје, које ми |
| у споразуму с Љубицом, да и мати њена о мени боље мисли.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| једва чути могао.</p> <p>„Па онда сте о мени и мислили, кад сте ово цвеће брали?“</p> <p>— Јеса |
| мати с временом све лепше мнење имати о мени.</p> <p>„Је ли Паја још тамо?“</p> <p>— Заједно се |
| ром рекох јој као у шали; „Ваљда је ово мени и намењено, кад мени дајете?“</p> <p>— Вама! — реч |
| расхлађено у туђем свету: тако је исто мени сада, кад седим поред Данке!...</p> <p>Пошав из бо |
| поздрави Љубицу, и чим сам њу споменуо мени потекоше сузе...{S} Он ми је сузе видео па их ваљд |
| а, можда и у своје душевно здравље, јер мени беше тешко сам себи да верујем, да на њеним лепим |
| ко не ћу сам себе да мучим и морим, јер мени је без ње све празно и мртво, па и сам сам себи пр |
| вести! — рекох му сасвим поуздано, јер мени срце тако говораше.{S} Не знам, да ли ме срце вара |
| ону појаву, која се у цркви дешаваше, у мени поче срце на једаред да плаче.{S} Сва прошлост мој |
| ити од користи!!{S} Мој мили роде!{S} У мени си се преварио!...{S} Добиће подземни црви једну < |
| стаје тежа, а брига несносније!...{S} У мени се већ рађа мисао, ако још за који дан не добијем |
| е пробише кроз прозор у моју собу.{S} У мени поче срце да пева од радости, јер данас ми беше мо |
| говораше, слушах је привидно мирно, а у мени се тако <pb n="156" /> силно колебаше као какво уз |
| 1" /> <p>— Знам, — рече тако мирно да у мени као муња сену мисао, да је она можда наговорила на |
| у, те јој одма пустим руку, а сва крв у мени као да се поче заледити.</p> <p>Но пре, него што с |
| али некако необичним погледом, да се у мени поче мисао рађати, да може бити ови сви за љубав м |
| им у будућност своју!</p> <p>Докле се у мени туга с милином тако натицаше, која ће овладати срц |
| сних груди: милина и туга судараху се у мени као ватра и вода; милина, што имам тако добру и пл |
| акуца ми срце тако јако, сва крв поче у мени врити, и да сам могао, бих од тог читања тако радо |
| мислима дођох до стана стрица свога и у мени се поче опет нада са слутњом да бори: нада, да ћу |
| а и тако умиљата, као што беше сада и у мени хтеде срце да прекипи, кад помислих на могућност, |
| ње, у којој та иста крв тече, која и у мени тече, и која на целом свету осим мене нема никог с |
| ету, у којем та иста крв тече, која и у мени тече, и које од истих удараца пати, од којих и ја |
| } Ја тада бејах тек у седмој години и у мени се одма роди мисао, да могу и ја анђелом постати, |
| ћу бити дуга <pb n="127" /> века, јер у мени има неки тајни осећај, који ми навек вели, да ћу р |
| и би, кад со врата отворише и ја спазих мени сасвим непознату женску, која ме посве хладно упит |
| сада бих већ у гробу био!{S} И она још мени вели, да ми никад не може доста благодарити, мени, |
| ћи ме својим плавим сетним оком.</p> <p>Мени беше, као да одлази од мене анђео среће моје: „Сла |
| могу довољно да га се начитам! —</p> <p>Мени беше веома мило, што с таком ватром о Бранку говор |
| кадгод бих јој тебе споменуо! —</p> <p>Мени беше повољно све, штогод сам од Мите чуо.{S} После |
| , а куда, то вам не знам рећи. —</p> <p>Мени се беше свет окренуо и ја је погледах очајничким о |
| ма оним првим речима додадох још даље: „Мени се јако допада!{S} Искрено да ти кажем, ја је воли |
| аздражено — „Тако ли се ваша љубав брзо мења?{S} Ја никад не могох помислити, да сте тако верол |
| ти мах скоро бледа и црвена, тако нагло мењаше боју.</p> <p>На једаред као да ми ноге саме пођо |
| лепе наде сладе ово задовољство у такој мери, да могу живот свој назвати идилично — срећним.{S} |
| ли и љуби, како му навек донесе колача, меса, вина и дувана, што мати за њега спреми.{S} И тако |
| од ванредно десити, кад већ има више од месец дана, како ми није ништа писао.{S} Не дао Бог, да |
| ао?“ — Светозар С—?{S} Па он је још пре месец дана умрьо!{S} Госпа му се некуд одселила, и то ј |
| > <p>Више пута помислим, да крајем овог месеца одем у манастир, јер ћу онда имати нешто мало но |
| Тако ми сунца! —</p> <p>„Кажи, тако ми месеца!“</p> <p>— Тако ми месеца! —</p> <p>„Кажи, тако |
| Кажи, тако ми месеца!“</p> <p>— Тако ми месеца! —</p> <p>„Кажи, тако ми неба!“</p> <p>— Тако ми |
| са Љубицом.{S} Она је провела скоро три месеца у Б— код брата свога и тек је ових дана кући дош |
| видех, да у овој кући за мене више нема места, те с тога, чим Љубица дође к нама, приђем к њој: |
| ише да седи очарана лепотом овог дивног места, па стаде своје сетне плаве очи бацити час на јед |
| ..“</p> <p>Овако говорећи скочим и ја с места свога, приђем к њој и ухватим је страсно за руку. |
| е било?“ рече Љубица збуњено и устаде с места свога.{S} Ја видех, да је сасвим узбуђена, па за |
| мела поглед мој, јер на једаред скочи с места свога, приђе гласовиру, те свирати поче.{S} Ја ос |
| девојку испросила, да га жени, па гле, место сватова шта би!{S} Проклете богиње!{S} Дођоше му |
| араше у главу и ја бејах као махнит!{S} Место суза беху <pb n="60" /> сада варнице у очима моји |
| ко нам не беше сасвим уз пут.{S} Ах!{S} Место да весело с њима дане проводимо, ми тражимо утехе |
| <pb n="72" /> Бранка, који је дошао на место оца мога.{S} Ах!{S} Како ми беше, када ступих у о |
| слио, да се мало свратим, јер ово ми је место на срцу остало.{S} Како су они ову последњу речен |
| p>27/7</p> <p>Никад не бих за сада боље место за себе изабрати могао, него што је овај манастир |
| ан голуб на њих и он их нарани и пољуби место њихових родитеља.{S} Од тога дана овај голуб него |
| S} И што се дуже овде бављах, то ми ово место постајаше све милије и чаробније, јер кад ми пове |
| ea mecum porto</foreign>“ Ах!{S} Једино место, куда бих отићи желео, то је манастир; али не мог |
| о поздравља; ево ти писмо њено, нек оно место мене говори!“</p> <p>— Гле!{S} Дакле ме није забо |
| Све мисли моје одлетеше одавде у красно место дивне среће моје...</p> <p>На једаред ме музика т |
| бици, и гледајући на то срцу моме свето место обузе ме милина и туга....{S} Да сам ја господар |
| И Маџари грунуше у цркву, да и то свето место опогане сечом и тучом!..{S} Ја се још толико сећа |
| ојим грудима као да више није срца, већ место њега велика лопта љутог отрова!.. —</p> <mileston |
| креном, сестринском љубави!{S} Ах!{S} У место ја за њу да се старам и ја њу да издржавам, она м |
| у будућности мојој уступа ноћ ипак дану место своје; туга, што ми је сестра при свем том тако б |
| а, да се навек тешко растајем са сваким местом, у којем сам провео неко време живота свога.{S} |
| е ми Паја — Ако баш и не знаш, у ком је месту, доста је што знаш, да је код стрине своје; а при |
| , те свирати поче.{S} Ја остах на своме месту и слушах лепо свирање, које ми сада узбуђеним гру |
| м бих месту учио и радио, на том бих се месту Богу молио..{S} Када уђох у стаклени ходник, зате |
| Да сам ја господар тога врта, на том би месту и лети и зими морало навек цвеће да цвета; на том |
| и тамо нам цвеће брала...{S} А на овом месту, ту на крају ходника, кад сунце залажаше, сеђаше |
| уо, да бих могао седети мирно на једном месту; мени треба слободе, мени треба самоће.{S} Моја ј |
| покојном мужу своме, који беше у истом месту тако омиљени лечник, да и данас још име његово св |
| астависмо пут даље и сад смо ево опет у месту, у којем сам провео већ неколике године.{S} Сад ј |
| морало навек цвеће да цвета; на том бих месту учио и радио, на том бих се месту Богу молио..{S} |
| а ми дође и донесе један мали завежљај, мете га на сто и рече: „Знам Миливоје! да не ћеш имати |
| адни Миливој!{S} Он хтеде своју тугу да метне на твоје срце, <pb n="157" /> не знајући да је тв |
| све је у један завежљај завила и на сто метнула, па хтеде још да ми каже „збогом“.</p> <p>„Због |
| и ниси више наш!{S} И тада бих нехотице метнуо руку на чело, па у небо погледао:{S} Боже!{S} Бо |
| човеку, којег бих год срео, сваком бих метуо венац на главу...</p> <milestone unit="subSection |
| па би се чешће заплакао и мени на срце мећао, ако будем жив и здрав да живим и радим за народ |
| /p> <p>— „Па шта би онда радио, кад би, мећем случај, данас за њу дознао?{S} Зар је не би морао |
| год зажелимо, да видимо родитеље своје, ми ћемо к њима као голуби долетати, или ћемо стати на ш |
| Браца!{S} Браца!“..{S} Кад влак приспе, ми се ижљубисмо и растасмо.{S} Они весело ступише у кол |
| Место да весело с њима дане проводимо, ми тражимо утехе на њиховим гробовима!...</p> <p>С мајч |
| ђели?{S} Па најпосле ако баш и усплачу, ми ћемо им ноћу у сну долазити, па ћемо их тешити, каза |
| ње, лепа јој глава клону на моје груди: ми се загрлисмо...</p> <p>Око мене као да се окреташе ц |
| .{S} Ми бегасмо, само живот да спасемо; ми бегасмо од сурова и грозна непријатеља, не мислећи, |
| рече: „хоћу!“</p> <p>„Добро, Данко!{S} Ми морамо одма данас одавде даље!{S} Гроб оца нашег и о |
| оком и гледа ме као престрављена...{S} Ми се поздрависмо и руковасмо се.</p> <pb n="144" /> <p |
| ужи ми обе руке своје, да ме загрли.{S} Ми се загрлисмо и пољубисмо.</p> <p>— Слатка Данко!{S} |
| стадосмо за неколико тренутака сами.{S} Ми погледасмо једно у друго...</p> <p>„Љубице!“ — рекох |
| у и рече нам, да одма идемо спавати.{S} Ми легосмо, а оне се две још и даље разговараху.{S} Кад |
| о, то нити ја, нити остали знадосмо.{S} Ми бегасмо, само живот да спасемо; ми бегасмо од сурова |
| ао што сада нарицаше ова јадна мајка, — ми сви плакасмо...</p> <p>Дошав натраг у манастир затво |
| а у разним данима живота мога, оћете л‘ ми верни бити или ћете ме ладно напустити и од мене се |
| својој, да к’ њој одем, ипак не могу!“ Ми се загрлисмо <pb n="88" /> и пољубисмо, он седе и од |
| менике детињства <pb n="74" /> свога, а ми се полако упутисмо на гроб оца свога.{S} Силна туга |
| че тихо уздишући — Кад није друкчије, а ми можемо ипак остати пријатељи. —</p> <p>Пријатељи?{S} |
| ад поче <pb n="37" /> сунце залазити, а ми се упутисмо мало у гору, где нам умиљато сетни поји |
| ја не могу никако да спавам!...{S} Соба ми је сувише тесна, за то лутам улицама, по којима је т |
| поче ме снага на ново да оставља, глава ми клону, а тело ми поста грозничаво, што по свој прили |
| на један хладни, мокри камен.{S} Глава ми клону, а чело ми проби ледени зној; закашљах се, а к |
| но најстарију ћерку исте породице назва ми сујетном девојком.{S} А остала деца, њих тројица муш |
| а и тек је ових дана кући дошла.{S} Ова ми вест беше у први <pb n="134" /> мах угодна, јер се р |
| алим гласом уплашен оваком вести, а сва ми се кућа стаде окретати...</p> <p>Надзиратељка ме уве |
| ћи: „Лечио сам се!“ Ах!{S} Од детињства ми време непрестано јаде лечи, али ове јаде, Љубице! не |
| и неба! —</p> <p>„Али хајде кажи и Бога ми!“</p> <p>Бога ми! —</p> <p>„Но! сад ти верујем!“ — р |
| „Али хајде кажи и Бога ми!“</p> <p>Бога ми! —</p> <p>„Но! сад ти верујем!“ — рекох јој весело, |
| , која постаде на једаред тако жива, да ми цео живот мој изиђе пред очи као жалостан сан?{S} Ил |
| дан ђак мој, син једнога званичника, да ми се захвали на труду моме и да се са мном опрости, је |
| — и да га је послала госпа докторка, да ми <pb n="59" /> преда писмо.{S} Ја узех од њега писмо, |
| етињства свога, јер је од Паје чула, да ми детињство беше врло бурно.{S} Мени ова молба не беше |
| ја бејах сав тако узбуђен и осетљив, да ми требаше само једна једина реч, која би ме дирнути мо |
| ми није ништа писао.{S} Не дао Бог, да ми се слутња испуни, јер шта би ми онда радила моја јад |
| мо бих се навек заплакао и молио је, да ми опрости што још нисам умрьо...</p> <pb n="126" /> <p |
| лико више, што ми се мати усиљаваше, да ми вас из главе избије, говорећи ми, да вас волим једин |
| уга даје ублажити.{S} Но кад видеше, да ми њихове речи не годе, они одоше. — Па шта бих ја у њи |
| говораше Љубица даље: „Мита ми пише, да ми не може доћи у сватове, јер је мало оболео, па ми че |
| у гробу био!{S} И она још мени вели, да ми никад не може доста благодарити, мени, који сам се т |
| често би се и отац и мајка трудили, да ми те сањарије из главе избију; но им је требало дуго в |
| ира њеног беху за мене тако чаробни, да ми на једаред неко усхићење, а уједно и нека туга обузе |
| зрок свему томе беше у лудој слутњи, да ми се морало стрицу штогод ванредно десити, кад већ има |
| у и погледом својим хтедох јој рећи, да ми је за то у манастиру тешко живети, што <pb n="44" /> |
| оворила, то би знала тако лепо рећи, да ми беше милина слушати је; а при том њене црне очи глед |
| упутише, тад мирно стадох чекајући, да ми ближе дођу.{S} Но како се изненадих, кад у том човек |
| це непрестано тамо вуче и када знам, да ми је време само за то дуго, што нисам поред ње. —</p> |
| стирска звона на јутрење, и не знам, да ми је икад глазба срцу тако годила као <pb n="141" /> с |
| p> <p>Док сам је ја овако преклињао, да ми рекне бар једну реч, она сва узбуђена стајаше као не |
| та овамо стигао и одма к мени дошао, да ми каже, шта је и како је са Љубицом.{S} Она је провела |
| <pb n="129" /> мојој, па није чудо, да ми више пута дође да плачем, а ни сам не знам, за што д |
| , како ми је, само знајући то једно, да ми добро није...{S} По плавом небу вијаху се црни густи |
| м ту бригу смирио, поручим по Данку, да ми дође.{S} Сиротица!{S} Кад ми је ступила у собу, беше |
| 28/3</p> <p>Већ од неко доба осећах, да ми је тело изнемогло, али никад ми не беше тако као дан |
| S} Рекох јој, шта је, па је замолих, да ми то име више никад не спомене. —</p> <milestone unit= |
| е „збогом“.{S} При поласку му рекох, да ми поздрави Љубицу, и чим сам њу споменуо мени потекоше |
| и тада за навек срце ранише.{S} Чух, да ми је отац у боју погинуо и да су га једва познати могл |
| ини темељ будућности моје!{S} Ах!{S} Да ми је при свем том бар једном да оздравим и да се опрос |
| још мањи, него што бејах до сад.{S} Да ми није Љубице, било би ми лако.{S} Узео бих своју наро |
| јах у гори, која води у манастир.{S} Да ми усне непрестано тако страсно не дрхтаху и да ми срце |
| , за што ми Љубица ништа не пише?{S} Да ми је хтела отписати, могао бих већ пре неколико дана п |
| мном још како тако! али шта ће Данка да ми ради?{S} О Данко!{S} Данко!{S} И теби ће твоје девов |
| и тако живо на мене, као да би хтела да ми с лица прочита одговор.</p> <p>„Тако је!“ — рекох јо |
| ростих се и с мајком њеном молећи је да ми ништа не замери; а поздравих Пају и његову госпу, је |
| оја је глава сва узаврела, срце хоће да ми прекипи, па се бојим, бојим се, не ћу се више моћи у |
| непрестано тако страсно не дрхтаху и да ми срце не осећаше те дивне милине које тако жедно срка |
| и проведу.{S} Више ми пута дође, као да ми је срце стегнуто гвозденим обручима, па хоће да пукн |
| обузе на мах тако чудно осећање, као да ми се срце помирило само собом...</p> <p>„Би л’ хтела Д |
| мојим све је јаче притискиваше, као да ми тиме хтеде рећи: „Ја немам нигде никог, ја немам ниг |
| да поје „Исаије ликуј,“ мени би, као да ми се сва црква поче окретати.{S} Не могох даље издржат |
| м ово Љубица рече, мени тако би, као да ми срце поче да грца у мору среће...{S} Мени није треба |
| ед тако чудно око срца: беше ми, као да ми је санта леда на груди пала и неки грозничави страх |
| о јако узбуђен и зло расположен, као да ми се Бог зна шта страшно догодило.{S} И узрок свему то |
| сам собом рачунам, мени је тако, као да ми срце уједно и плаче и пева.{S} Силна ме туга обузме, |
| ћи; но путем беше ми тако тешко, као да ми је камен на срце пао, и тек што сам кући дошла, ја с |
| ем из болнице на поље.{S} Ах!{S} Као да ми се душа отргла од телесних окова, па се с васијоном |
| ирно, при све том, што у грудима као да ми беше читав вулкан.</p> <p>— Хвала! — рече ми тако ти |
| не, усне јој беху још румене, па као да ми тихо зборе: „Ја сам већ постала анђео, хајде и ти!{S |
| о мењаше боју.</p> <p>На једаред као да ми ноге саме пођоше к њој, дођем до ње, па је ухватим з |
| аплакати, а то би ми теже било, него да ми падну на срце јади свега света!..{S} Тако душевно уз |
| т бих дан још како тако провео, само да ми ноћи није!{S} Кад се почне сумрак да хвата и у зиду |
| авила и на сто метнула, па хтеде још да ми каже „збогом“.</p> <p>„Збогом, Миливоје!{S} Ја одлаз |
| о преко прага прелазио, а сада?{S} Сада ми се учинише та иста врата тако чудна и тако тајанстве |
| како ми тада беше горко живети, а сада ми је живот тако сладак!“</p> <p>— Бог ти свако добро д |
| > <p>„У почетку ми беше угодно, но сада ми је тешко, врло тешко!“ рекох и погледах јој црне очи |
| ог села и сама у пламен завија!{S} Тада ми тек паде на памет мајка моја и сестра Данка!.. „Ох!{ |
| бо погледао:{S} Боже!{S} Боже!{S} Ваљда ми не ћеш још и памет узети?... <milestone unit="subSec |
| што се нисам бар боље обукла; али онда ми то не паде на памет, а после се већ не могох и не хт |
| увело лишће.{S} Од свега дрвећа задржа ми поглед само онај велики орах, под којим сам причао Љ |
| настир, и међу <pb n="77" /> њима, која ми писаше другови моји, беше једно и од моје Љибице.{S} |
| јом споразумна, моја добра Љубица, која ми јуче рече, да је данас опет посетим!{S} То је урадил |
| више у тузи него у радости.{S} Али така ми је нарав моја, да се навек тешко растајем са сваким |
| вршила трећу годину.{S} Он оде, а мајка ми стаде пред школска врата и дуго за њим гледаше, глед |
| м пре причешћа исповеда...</p> <p>Мајка ми плакаше, а плаках и ја с њоме!{S} Плакасмо заједно, |
| анко, како дође овамо, јер надзиратељка ми рече, да те нађоше ноћу на улици под једном капијом |
| доћи.“ — Тек што се беше смркло, Данка ми дође и донесе један мали завежљај, мете га на сто и |
| и они тако исто брзо проћи.{S} И Данка ми је увек задовољна и весела, па и она вели, да не осе |
| тебе ћу једино да живим! —</p> <p>Данка ми радосна стиште руку, а очи јој се на мах напунише су |
| Данку погледам, то ми срце пуца, из ока ми полете сузе, које морам навек да скријем, јер моја ј |
| ом растајем!“ рекох јој тужно, а из ока ми на мах полетеше сузе.</p> <p>И Данка поче плакати: „ |
| з каквог дугог и страшног сна; а из ока ми полете вреле сузе...{S} Погледах сузним оком у небо, |
| вољама заостати у науци својој, а наука ми је све и сва, што могу својим назвати и она ми је је |
| љубав...{S} О сестро!{S} Сестро!{S} Ала ми је жеља силна, да те на своје груди братски загрлим, |
| се томе дару јако обрадова.{S} Обећала ми је, да ће их сваки дан читати и да ће некоје и на па |
| ћен од дубоке туге своје.{S} Под ногама ми шушташе жуто увело лишће, а над главом на дрвећу гол |
| ер сва крв ми појури у лице, пред очима ми стаде нешто трептати, и ја не знадох, на коју ћу стр |
| е Паја с оцем намесником.</p> <p>„Веома ми је мило“, — рекох Љубици — „што се састадох с вама и |
| ји, беше једно и од моје Љибице.{S} Она ми пише;</p> <p>Драги Миливоје!{S} Срце ме боли мислећи |
| ја је погледах очајничким оком.{S} Она ми стаде још нешто говорити, али шта, то нисам чуо.{S} |
| У данкином се оку сузе заблисташе и она ми тихо рече: „хоћу!“</p> <p>„Добро, Данко!{S} Ми морам |
| ве и сва, што могу својим назвати и она ми је једини темељ будућности моје!{S} Ах!{S} Да ми је |
| ице добио бар неколико речи.{S} Али она ми ништа не пише, и моја туга постаје тежа, а брига нес |
| но и питао, шта је тако боли?{S} Но она ми не хтеде да открије тугу своју; лакше јој беше, да ј |
| р ти си ноћас мало спавала.“</p> <p>Она ми не рече ништа, већ скупи ствари своје, па оде у свој |
| е неко време због свадбе задржавати, па ми међу осталим вели: „Миливоје!{S} Миливоје!{S} Ниси т |
| се проходамо, јер ја цели дан седим, па ми је чисто мука! — рекох Мити једино због тога, да га |
| доћи у сватове, јер је мало оболео, па ми честита и жели ми свако добро.“</p> <p>Да су се дого |
| и осећаји претворише у ледену санту, па ми сав свет постаје равнодушан, а сам себи празан и пиш |
| опет би срце могло мирно бити; али игра ми десно око, па се бојим, хоће ми на зло наслутити, ка |
| itle>,“ и кад дођох на њене речи: „Игра ми десно око, драга мајко! шта ће то да значи?“ постадо |
| м.</p> <p>Чим изиђосмо на улицу, а Мита ми рече: „Читао сам и твоје писмо, што си га Паји писао |
| нова живота у себи осећати.</p> <p>Мита ми за тим приповедаше, како је угодно путовао, како се |
| „Слушај!“ — говораше Љубица даље: „Мита ми пише, да ми не може доћи у сватове, јер је мало обол |
| таким црним мислима не знам ни сам, шта ми би на једаред?{S} За што почех плакати?{S} Моје цело |
| и ја одем одма у болницу, да видим, шта ми Данка ради?{S} Она беше и данас у ватри и мукама, ал |
| кажем.“ </p> <p>Ја је мирно слушах, шта ми збори, и ако ме свака реч њена као отровна стрела уд |
| еде.{S} На моју молбу склони се и обећа ми, да ће ићи у К —, да посети Љубицу и да види и чује, |
| уверим, да није више тамо.{S} Домаћица ми рече сасвим равнодушно, да има већ недељу дана, како |
| тек што сам узео рукопис у руке, закуца ми срце тако јако, сва крв поче у мени врити, и да сам |
| и проби ледени зној; закашљах се, а крв ми удари на нос и на уста; на очи ми паде мрак, и мени |
| е у једанпут немила забуна, јер сва крв ми појури у лице, пред очима ми стаде нешто трептати, и |
| а.{S} Но то стање не трајаше дуго и крв ми брзо преста, те с тога се дигнем и полако <pb n="89" |
| !{S} Љубице!{S} Јеси ли ти анђео, којег ми Вишњи посла, да усрећиш и моје груди?!..</p> <milest |
| ми беше, као да сањам...{S} А сада, кад ми рече, да се немам ничем да надам, сад ми није као да |
| тек сам онда први пут јасно осећао, кад ми њене лепе црне они испунише сетно срце моје.{S} Моје |
| ли се смркне.{S} Чисто се зачудих, кад ми Данка рече, да је данас први дан пролећа.{S} Чини ми |
| , шта ћу радити, ако га не добијем; кад ми сунце у зору пробије прозоре моје, ја опет пун наде |
| Данку, да ми дође.{S} Сиротица!{S} Кад ми је ступила у собу, беше весела, јер она по свој прил |
| ри том је и неке штете починила.{S} Кад ми ово говораше, слушах је привидно мирно, а у мени се |
| а види и чује, шта је и како је.{S} Кад ми данас дође, да узме „збогом“ од^мене и Данке, седох, |
| тога је плакала скоро читав дан. — Кад ми је то све исприповедала, запитах је, мисли ли тамо о |
| дана и сама некако на крај срца, те кад ми рекоше, да идем из њихове куће, скупим све ствари св |
| стајаше све милије и чаробније, јер кад ми поветарац зашушти у зеленом лишћу, мени се чини, као |
| Нит ко мари, кад сам вес’о.</l> <l>„Кад ми с’ очи срећно сјаје,..</l> </quote> <p>Тако сам онда |
| и моћи; јер од како сам болестан, никад ми нада не загрејаваше тако груди, као што ми сада загр |
| ћах, да ми је тело изнемогло, али никад ми не беше тако као данас.{S} Целе прошле ноћи не могах |
| и рече, да се немам ничем да надам, сад ми није као да сањам, сад осећам у свима живцима неснос |
| задужио до сад у болести својој, и сад ми остаде једва још за четрнаест дана да живети можемо. |
| ћемо?“ упитах Марину снуждено, јер сад ми тек први пут <pb n="120" /> дође та мисао на памет и |
| својој жељи себи будућност стварао, тад ми све лањско доба живо оживи у души мојој!...{S} Ах!{S |
| последњи пут загрлио, па је љубио, тад ми беше, као да сањам...{S} А сада, кад ми рече, да се |
| рим, па се спустим на меку постељу, тад ми се навек појаве њене лепе црне очи, које ме теше и н |
| ак да хвата и у зиду попци зацврче: тад ми машта ствара свакојаке слике, и преда ме излази отац |
| гледајући ову бездушну жену на једаред ми нестаде мог привидног мира: „Ви сте бештија! подла б |
| ому добрих родитеља својих.{S} И кадгод ми овај дан дође, да се сам собом рачунам, мени је тако |
| ј наваљиваше на мене дуго и дуго, догод ми мати осудно не рече, да или вас заборавим или да се |
| које ми биваху живље и бујније, штогод ми јади беху тежи; па тако беше и сад, и моје груди бех |
| дох и с Данком изиђох у двориште, оживе ми на једаред све <pb n="73" /> детињство моје!{S} Ту ј |
| посве хладно упита: „Кога тражите?“ Ове ми рочи прођоше као лед кроз кости, но ипак ми нова мис |
| а се ничег не могах дуго нагледати, све ми беше ново, као да у своме веку први пут природу глед |
| ме груди стадоше све јаче болети, ноге ми стадоше клецати, сва ме снага поче остављати, и ја в |
| сретном животу?..{S} У тим мислима паде ми на једаред Данка на памет и мени би, као да се тргох |
| ам међу живим људима.{S} Више пута паде ми на памет, да ће сада когод к мени прићи, ухватити ме |
| помало сумрачити и први поглед мој паде ми на Данку.{S} Ах!{S} Сиротица!{S} И њу је санак савла |
| имао од куда ићи.{S} Но кашње ипак паде ми на ум, за што да Љубица проведе баш ово време у Б—, |
| онда се морам упутити најпре у П—, где ми стриц живи, па ако ме тамо каква несрећа снађе, не о |
| вари.{S} За тим уђосмо у моју собу, где ми Данка приповедаше, шта је и како је с њоме било.{S} |
| могах...</p> <p>Данкина мисао не хтеде ми никако у главу, при свем том, што другим начином заи |
| {S} На једаред подиже очи своје и хтеде ми нешто рећи, али јој усне задрхташе и она окрете глав |
| ја бујно оживи, моја бедна сестра изађе ми пред очи као сироче без неге и савета, остављена од |
| > <p>18/6</p> <p>Данас после подне дође ми Данка и рече ми, да је госпа на цело после подне пус |
| ди својим лаким чуном.{S} Цео дан прође ми поред ње као какав пријатан сан, после којег човек ж |
| диван и сладак: „Ах, Миливоје!{S} Може ми мати сваки час из собе изићи, па шта ће нам рећи, ак |
| е око мене...</p> <p>„Миливоје!{S} Може ми мати из цркве доћи!“ — рече ми тако љубазно и поглед |
| p> <p>— Могу л’ се чему надати? — отрже ми се из уста нехотице, а у себи мишљах:{S} Боже мој!{S |
| пушта.{S} Уставши са зелене траве отрже ми се тешки уздах из боних груди, јер ми паде црна миса |
| тражим; те чим на ту мисао дођох, обузе ми детињаста радост ожалошћене груди моје. —</p> <miles |
| м главу на своје несретне груди, а сузе ми покуљаше на сав мах...</p> <p>О Данко!{S} Мила Данко |
| ву смрт помислим, мене срце боли и сузе ми теку.{S} Теците сузе! теците!.. јер ће ми срцу лакше |
| ме тамо каква несрећа снађе, не остаје ми ништа друго, него да одем у какав манастир, да тамо |
| ако ми постаје цео свет празан, постаје ми цео свет мртав!.. —</p> <milestone unit="subSection" |
| беше и данас.{S} Мишљах о Љубици, чије ми очи стоје непрестано у дубини душе моје и које ме св |
| ва свога имао у животу своме доба, које ми тако брзо прође.{S} Но није најпосле ни чудо, јер на |
| би било тих црних несносних брига, које ми веселост из срца немилице гоне, као црв подгризајући |
| ити знао и то својим лепим надама, које ми биваху живље и бујније, штогод ми јади беху тежи; па |
| добро било; но ово су бриге такве, које ми заробише сваку мисао и које ме и дању и ноћу прате н |
| ле подне добих много црње гласове, које ми тада за навек срце ранише.{S} Чух, да ми је отац у б |
| <pb n="148" /> си била сунце моје, које ми је душу разведрило, које ми је живот омилело, па ост |
| своме месту и слушах лепо свирање, које ми сада узбуђеним грудима мојим тако гођаше...{S} Гледа |
| смелим корацима ступим у двориште, које ми сада изгледаше ружно и тужно, јер у њему не беше раз |
| моје, које ми је душу разведрило, које ми је живот омилело, па остани ми и од сада сунце моје! |
| ица не зна за то ништа!{S} Не зна, моје ми срце вели, да не зна!{S} Идем к њој, идем одма!“ ... |
| писмо.{S} Ја узех од њега писмо, а руке ми тако задрхташе, да сам га једва отпечатио. „Шта ће с |
| Пају и његову госпу; данашњи дан дакле ми је већ изгубљен, јер не ћу моћи пред свима рећи, за |
| цело пре подне читањем и учењем и време ми тако брзо прође, да сам се зачудио, кад на ручак заз |
| ам себи празан и мртав...{S} А поред ње ми је тако добро, као да сам у рају...</p> <p>Како Паја |
| То лепо око, кад у мене тако гледа, пре ми беше само рај, а сада и рај и пакао...</p> <p>— Могу |
| рцу живи! —</p> <pb n="35" /> <p>Док се ми тако разговарасмо, дође из цркве љубичина мати, жена |
| </p> <p>Поглед овај очију њених потресе ми на једаред сву душу моју и мене обузе на мах тако чу |
| ћете се моћи боље предомислити, па ћете ми морати за право дати, а да при том опет останемо ста |
| у цркви.</p> <p>„Госпојице!{S} Извините ми смелост, што вас опет посећујем!“ рекох јој таквим г |
| и себе, да будем миран — Но ипак реците ми бар једну реч! —</p> <p>„А шта бих вам рекла?“ — про |
| , што вам не могу казати?{S} Погледајте ми боље у очи, па ћете знати и сами!“</p> <milestone un |
| ета тишина и самоћа тако ми годи, да ће ми се брзо јади моји ублажити моћи.{S} Само кад бих још |
| тлише, да сам одма могао мислити, да ће ми штогод ванредно рећи.</p> <p>„Догод траје слободе,“ |
| ста жив и пријатан, те могу рећи, да ће ми овај дан остати навек у милој успомени. —</p> <miles |
| и!..{S} Да сам бар сасвим уверен, да ће ми се наде збиља остварити, опет би срце могло мирно би |
| } Слаб сам, да још више поднесем, па ће ми срце пући од туге и бола!....</p> <p>Када пођох из м |
| одине.{S} Сад је Данка код мене, сад ће ми бити лакше.{S} Ах!{S} Лакше?{S} Још има других рана |
| , па ће се њих двоје договорити и не ће ми допустити, да умрем.{S} Али док је човек здрав, може |
| ко ми је, тако ми је, тек свакако не ће ми горе бити, него што ми је сада овде. —</p> </div> <d |
| се, да ћу тамо ваљда наћи кога, који ће ми за сада пружити руку своју.{S} Па тако и беше, јер д |
| те ме сада!{S} Сутра је недеља, мати ће ми ићи у цркву, а ја ћу остати овде сама, па дођите сут |
| њега или Данку опазио и мишљах, како ће ми бити, кад се с њима састанем.{S} У таким мислима дођ |
| ибљика на широкој пољани, и све, што ће ми моћи срцу живота дати, биће једино потуцање од гроба |
| теку.{S} Теците сузе! теците!.. јер ће ми срцу лакше бити. —</p> <p>Моја прва љубав беше дакле |
| се, не ћу се више моћи уздржати, отеће ми срце мах, отеће ми око мах!..{S} За то се на <pb n=" |
| моћи уздржати, отеће ми срце мах, отеће ми око мах!..{S} За то се на <pb n="146" /> скоро са св |
| отрова у срце лио, ништа не чини, биће ми сада и отров од ње сладак!.. —</p> <milestone unit=" |
| ми пролетно сунце, а пролетна зора биће ми усне њене, пролетно небо лице њено, пролетно цвеће к |
| ене слатке речи, а њене меке груди биће ми пролетна лисна гора, где се санак најслађе спава!.. |
| јер ће Љубица бити моја и њене очи биће ми пролетно сунце, а пролетна зора биће ми усне њене, п |
| ли игра ми десно око, па се бојим, хоће ми на зло наслутити, као што је и Сакунтали на зло насл |
| гробу, то ми туга биваше све тежа, срце ми беше пуно бола, око ми беше пуно суза...{S} Света зе |
| дуже трајаше, то биваше све жешћа: срце ми поста жалосно, јер у машти својој често гледах сестр |
| очију ми на ново потекоше сузе.{S} Срце ми пуцаше мислећи на сестру своју, мислећи на жалосно с |
| е сутра?“ — рекох чисто уплашен, а срце ми поста наједаред тако жалосно, као да не слути на доб |
| у К— стадох пред љубичину кућу, а срце ми закуца тако нагло, да морадох посумњати, да ћу моћи |
| пође, моје се очи запламтише, кроз срце ми прође нека дивна <pb n="50" /> милина и ја дођох у ч |
| а? — беше ми све, што могох рећи и срце ми се на једанпут тако стушти, да почех у очима сузе ос |
| ше читав вулкан.</p> <p>— Хвала! — рече ми тако тихо, да сам једва чути могао.</p> <p>„Оћете л’ |
| сама собом <pb n="30" /> занима! — рече ми Љубица гледајући ме својим умиљатим оком и смешећи с |
| p> <pb n="150" /> <p>— Миливоје! — рече ми Љубица сасвим усколебана, јер моје речи као да је по |
| вероломни?“</p> <p>— Господине! — рече ми усколебаним гласом — Ја сам већ прстенована и надам |
| ијом да спаваш?“</p> <p>— Јесте! — рече ми тешко уздишући <pb n="158" /> — Мене отпустише из сл |
| о неизвесности живота, о смрти, — рече ми Марко.</p> <p>„Брате!{S} Ја сумњам, да ћу бити дуга |
| о се Мита данас са мном понашао? — рече ми гледајући ме сетним оком својим: „Сусретнемо се нас |
| за сестру тако детињасто бринуо? — рече ми Паја — Ако баш и не знаш, у ком је месту, доста је ш |
| и један леп поздрав, Миливоје!“ — рече ми сада прекинувши ову озбиљну тишину.</p> <p>— Од кога |
| умрьо?</p> <p>„Е мој господине!“ — рече ми — „То је био ваљан момак, при том јединац у оца и ма |
| стаде и оде.</p> <p>„Господине!“ — рече ми стара госпа после краћег ћутања — „Ви не радите добр |
| изискује!</p> <p>„Може, брате!“ — рече ми Данка озбиљно. — „Ја нисам више дете, да ме мора нав |
| те!{S} Немој се толико бринути!“ — рече ми Данка гледајући ме својим плавим сетним оком — „Знад |
| {S} Може ми мати из цркве доћи!“ — рече ми тако љубазно и погледа ме тако умиљато, да постах на |
| > <p>„Миливоје!{S} Шта је теби?“ — рече ми сада Данка ухватив ме за руку — „Ти ниси онако весео |
| лико дана?</p> <p>„А куда знам?“ — рече ми снуждено — „Кад сам досад издржала, издржаћу и ово н |
| је!{S} Шта се толико премишљаш?“ — рече ми смело и поуздано, погледав ме својим сузним очима.</ |
| е.</p> <p>“Гледај, да оздравиш?“ — рече ми полазећи.</p> <p>— Оздравићу за цело, јер си ми доне |
| о што би с вама у невољи плакали!“ рече ми стара госпа и поче ме тако гледати, да јој могох из |
| } Гле, једва би те могао познати!“ рече ми одма после краћег поздрава.</p> <p>— Збиља сам јадни |
| {S} Ко зна, како ће му тамо бити!“ рече ми мати његова, кад се враћасмо с паробродске станице.< |
| тигав пред вече овамо и дошав дома рече ми газдарица, да што пре одем у болницу, јер ми сестра |
| Данке!...</p> <p>Пошав из болнице рече ми надзиратељка, да сутра зацело дођем, јер се лечник < |
| >Данас после подне дође ми Данка и рече ми, да је госпа на цело после подне пустила, јер је дан |
| собе, а к мени приђе један човек и рече ми, да је из К— и да га је послала госпа докторка, да м |
| авнодушно, као змија сасвим хладно рече ми: да је добио од Паје писмо, он га позива у љубичине |
| чудновате снове; но кад зора сину, поче ми нека тешка, непоњатна туга срце да стеже.{S} Изиђох |
| и.</p> <p>„Догод траје слободе,“ — поче ми Марко одушевљено говорити: „донде ће бити и њених пр |
| готов био, јер још одма у почетку поче ми лице горети и штогод бејах ближе крају, то ми образе |
| ано и Љубица беше у глави и појављиваше ми се у разним појавима: час сеђаше код гласовира и сви |
| ође Марина сасвим невесела и предлагаше ми, да се више не молимо Богу за смрт, јер њој је жао о |
| розор.{S} Запевка јадне мајке не могаше ми никако из главе изићи. „Данас сутра могу и ја тако и |
| анас ми дође Данка и сузним оком јадаше ми се, како је јуче имала неугодан дан.{S} Неки часник, |
| е и како је с њоме било.{S} Приповедаше ми, како су стрица саранили, како ми стрина не хтеде од |
| ас ми дође Данка у посету и приповедаше ми, како јој је у новим данима патничког живота свога.{ |
| о пре подне и кад дођох кући, изгледаше ми соба као каква костурница.{S} Нема више Данке, да ме |
| нца. — Стојећи код њеног гроба излажаше ми појава за појавом целе прошлости и моје и њене, и ме |
| пуно милине и опет при свем том лежаше ми тешка брига на челу, као што ноћу мрак на земљи лежи |
| огу, а лик покојног стрица мога стајаше ми непрестано пред очима.{S} Но док ја крај пута тако м |
| ше у данкином погледу и говору, пријаше ми као најслађи мелем растуженом срцу моме.{S} Бог ће д |
| !{S} Како ми се беше пут отегао, чињаше ми се, да што ја ближе манастиру, <pb n="139" /> тим он |
| да скоро увек равнодушан био!{S} Чињаше ми се, као да тице умилније поју, као да се зелене гран |
| тужним срцем и сузним оком!..{S} Чињаше ми се, као да ћу сад у ходнику наићи на оца свога и мај |
| ="166" /> да идући данас улицама чињаше ми се, као да сам већ у гробу био и сада мало устао, да |
| ба падаше роса на мене, и све то чињаше ми се тако тајанствено и тако тужно, као да би хтела ов |
| ! — Посматрајући ове лепе дивоте купаше ми се срце у слаткој милини, а брзе мисли ношене на лак |
| м?</p> <p>„Шта ћутиш, брате? — говораше ми Данка даље — „Зар није боље радити, него гладовати и |
| > <p>„Није истина Миливоје!“ — говораше ми мајка, „да само она деца постају анђели, која умру п |
| исмо.</p> <p>„Драги Миливоје!“ — писаше ми Љубица — <pb n="97" /> Не могу вам описати милину, к |
| ртије на столу. „Драги брате!“ — писаше ми Данка — „дођох данас у твој стан, да се с тобом саст |
| , да сачувам дуже тајну своју.{S} Шћаше ми срце да прекипи, те за то једног вечера, кад с мајко |
| ле подне одох у манастирску башту, беше ми све тако красно и пријатно, да се ничег не могах дуг |
| та на једаред тако чудно око срца: беше ми, као да ми је санта леда на груди пала и неки грозни |
| што је то било овако случајно.{S} Беше ми већ и онако немило, што не нађох Љубицу саму с мајко |
| речи својих.</p> <p>— Пријатеља? — беше ми све, што могох рећи и срце ми се на једанпут тако ст |
| "45" /> упутише.{S} Љубичин поглед беше ми сада као појав сунца после дуге несносне кише.{S} Св |
| мије легу.{S} Пред очима душе моје беше ми све мрачно и црно, ах! дан живота мога претворио се |
| стана свога и растајући се с њиме беше ми ипак нешто тешко, при свем том што сам једва чекао, |
| ова данкина новост јако дирнула, и беше ми веома жао, да се Мита с њоме тако понашао, Мита, кој |
| пио Данки „Српске народне песме“ и беше ми веома мило, што <pb n="80" /> се томе дару јако обра |
| , што у њој има, тако ми сада би и беше ми тако цели дан!... —</p> <pb n="163" /> <milestone un |
| шта хоће...{S} Цело бавлење у гори беше ми веома пријатно, чему и данкино добро расположење дос |
| ао стрела у срце и при свакој речи беше ми пред очима све мрачније, да најпосле посумњах, да ли |
| цели дан за плач расположен, ипак беше ми необично мило, кад изиђох из собе своје.{S} Идући <p |
| се од њега и пођем кући; но путем беше ми тако тешко, као да ми је камен на срце пао, и тек шт |
| оју још не ће!..</p> <p>Као детету беше ми тешко носити толику <pb n="124" /> тајну на младом с |
| но дуваше, те од умора и нахладе почеше ми на једаред ноге да клецају, глава ме заболи и у њој |
| , да ћу рано умрети, а то ме боли; више ми пута дође, да се тако слатко заплачем.{S} Тешко ми ј |
| ји се у озбиљној радњи проведу.{S} Више ми пута дође, као да ми је срце стегнуто гвозденим обру |
| но поред тих лепих црних очију појавише ми се још једне очи, као небо плаве, а као облак мутне, |
| ме лепо приме и по мојој жељи одредише ми они исту собу, где сам лане становао.{S} У целом ман |
| па се безазлено насмеши.</p> <p>„Лакше ми је, да вам ту гатку читам, него да вам је приповедам |
| >28/7</p> <p>Разне бриге моје не дадоше ми спавати скоро целу ноћ; једва пред зору смилова се с |
| ајући дуго, како би до ње дошао, падоше ми на ум јавни листови, да је путем њих потражим; те чи |
| се и Љубице сетим, њене црне очи падоше ми на ум; но поред тих лепих црних очију појавише ми се |
| дње вече.{S} Почеше ме тешити и хтедоше ми тугу да ублаже, као да се и моја туга даје ублажити. |
| д радости и милине <pb n="58" /> пођоше ми сузе на очи, и ја јој срећан весело рекох: „Љубице, |
| д радости, од милине, сузе среће пођоше ми на очи, и за тренут ока моје се руке обавише око ње, |
| нам је дошао?“ Ове пајине речи прођоше ми као стреле кроз срце и моје око и уво на једаред пол |
| сам ућутао, наши се погледи сусретоше и ми погледасмо једно другом оштро у очи, и за тим настад |
| манастир.{S} Када уђох у собу своју, би ми, као да сам у костурници...{S} Ја немам ничем да се |
| >Благи Боже!{S} Мени се чини, као да би ми сва туга и све бриге на једанпут престале, кад бих о |
| е ме смешећи се тако гледати, као да би ми тиме хтела рећи, да се збиља није надала, <pb n="34" |
| тужне очи и погледа ме тако, као да би ми хтела рећи: „Брате, помози ми!“...</p> <p>И за некол |
| погледа ме нежно и задовољно, као да би ми хтела рећи: „Брате!{S} Ја сам сад срећна!“ </p> <p>П |
| Бог, да ми се слутња испуни, јер шта би ми онда радила моја јадна Данка?{S} Ја је не бих могао |
| ивети за Данку; а овако, што ћу, кад би ми без ње био сав свет увек празан и мртав!..</p> <p>На |
| озвучност малих звона.{S} Прва мисао би ми Љубица, те се сетих лањских зора, када су ме тице пе |
| >Данас је Данки много боље, ах! како би ми велики камен са срца спао, кад бих је видео опет здр |
| кад би до тога дошло, не знам, како би ми било!..{S} Но са мном још како тако! али шта ће Данк |
| Љубице; Како бих ја срећан био, како би ми био живот сладак, кад би ти моја била!{S} Тада би би |
| х до сад.{S} Да ми није Љубице, било би ми лако.{S} Узео бих своју народну помоћ, па бих отишао |
| се мајци противити, а с друге страно би ми немогуће одрећи се својих лепих и слатких снова, одр |
| мислим о каквом другом предмету, то би ми исте мисли постајале све живље и бујније.{S} За то н |
| се, хоће се на мене заплакати, а то би ми теже било, него да ми падну на срце јади свега света |
| дна не могаше нигде ничега наћи, што би ми могло тугу да ублажи.{S} Због моје туге и умора мога |
| м да загледа у душу моју.</p> <p>— А ви ми приповедајте то, што знате, па ћемо свршетак скупа с |
| ога састанка не беху ми угодни, јер сви ми изгледаху више зачуђени него обрадовани, нарочито љу |
| адан ветар.{S} Дувај, ветре!{S} Разлади ми врело чело моје!{S} О кад би могао да одуваш и тугу |
| да ништ’ ме и не пита..</l> <l>„Не види ми сузе нико,</l> <l>„Нит ко чује уздисаје,</l> <l>„Нит |
| <p>„Миливоје!“ — викну радосно и пружи ми обе руке своје, да ме загрли.{S} Ми се загрлисмо и п |
| као да би ми хтела рећи: „Брате, помози ми!“...</p> <p>И за неколико тренутака она уздане, узда |
| ој мати рече за мене? — упитах га, који ми управо у очи гледаше тражећи у њима одговор на питањ |
| да заменим сладошћу далеких дана, који ми трепте пред душом мојом, као што трепте звезде у зим |
| јер у мени има неки тајни осећај, који ми навек вели, да ћу рано умрети, а то ме боли; више ми |
| е Мита, мој друг и добар пријатељ, који ми је Данку од стрине избавио.{S} И ја и Мита јако се о |
| ме, да седнем код њега.</p> <p>„Шта ли ми сада Данка ради?{S} Сиротица!{S} Ах!{S} И она би тре |
| ити, ја ћу пркосити и небу и земљи, али ми те отети нико не ће!“</p> <p>— Што се моје мајке тич |
| оју.{S} Хтедох јој и даље говорити, али ми језик поста на једаред као олово тежак.</p> <p>И Љуб |
| на ме гледаше тужним укоченим оком, али ми не могаше ништа рећи, и узалуд је питах: „Данко!{S} |
| ер је мало оболео, па ми честита и жели ми свако добро.“</p> <p>Да су се договорили, како ће ме |
| узео на себе велики терет, то ипак мили ми се, што могу остале бриге своје да растерам овим озб |
| стано пуне <pb n="24" /> суза.{S} Мисли ми се разиђоше тамо амо, као голуби, кад полете по свет |
| гледах час у небо, час у гору, а мисли ми беху све црне: за што једаред не <pb n="154" /> учин |
| велом лицу <pb n="102" /> моме; а мисли ми још непрестано летаху тамо амо узалуд тражећи лека р |
| хода?{S} Ах!{S} Твој слатки поздрав ули ми нова живота у скоро мртво тело, и ти ме оте од немил |
| ло, које ми је живот омилело, па остани ми и од сада сунце моје!“</p> <p>— Шта могу ја? — рече |
| , да је данас први дан пролећа.{S} Чини ми се, као да сам ову зиму преспавао, и не знам, да сам |
| ми људи немили; још отац намесник чини ми се, да је најбољи од њих свију. —</p> <pb n="26" /> |
| обри људи видеше, да сам још сањив, они ми опет наместише постељу, у којој брзо на ново заспах. |
| једно ћу моћи и тебе помагати. — Одобри ми, брате! ту намеру моју, јер друга нам лека нема, ако |
| уди, који га не читају радо? — одговори ми и поче ме смешећи се тако гледати, као да би ми тиме |
| то је онда цео свет срећан!“ — одговори ми Љубица и тихо се насмеши.</p> <p>— Није, госпојице!{ |
| пет тако бити.{S} У осталом, од како си ми рекао, да ћеш ме опет к себи узети, могу све лакше д |
| ити.{S} А да радити није срамота, то си ми ти толико пута говорио!“</p> <p>Мене ове данкине реч |
| о ме ниси пре громом ударио, нег што си ми овај дан дао, да чујем ово речи!...{S} О моје лепе н |
| ећи.</p> <p>— Оздравићу за цело, јер си ми донео <pb n="99" /> лепе вести! — рекох му сасвим по |
| ада загрејава. — О Мито!{S} Мито!{S} Ти ми донесе живота у моју мртву собу! — рекох весео, па у |
| Ноћас сам се у постељи заплакала, мати ми чула плач, па сам јој онда рекла све...{S} Она је по |
| отац гине бранећи народност своју, мати ми умире чувајући децу своју. — Но и народ не оста небл |
| сте и мене лепо поздрависте, јер и мати ми мораде признати, да сте племенити и достојни љубави |
| на Љубицу, и у тим слатким мислима лети ми време, као муња што лети.{S} Па и оно неколико трену |
| и које ме навек слатко успавају велећи ми, да ће <pb n="85" /> сва патња и невоља једном прест |
| ше, да ми вас из главе избије, говорећи ми, да вас волим једино за то, што се ви знадосте претв |
| грли ме, па се са мном пољуби, говорећи ми: „Од куд, брате, у ово доба к нама?</p> <p>— Имао са |
| Па и Паја ме од вас одвраћаше говорећи ми, да човек не живи стотину пута, већ једаред само, па |
| питах: „Данко!{S} Слатка Данко!{S} Реци ми како ти је?“</p> <p>У том дође лечник и стаде је дуг |
| ј се на мах напунише суза.</p> <p>„Реци ми, Данко, како дође овамо, јер надзиратељка ми рече, д |
| ме заболи и у њој ми поче да сева, очи ми се напунише суза, мене поче несвест да хвата, почех |
| од мене!“</p> <p>Чим јој ово рекох, очи ми се на мах напунише суза...{S} Опростих се и с мајком |
| олу и дуго, дуго гледах око себе, а очи ми беху непрестано пуне <pb n="24" /> суза.{S} Мисли ми |
| уђен, као што већ давно не бејах; а очи ми беху тако пуне суза, да једва гледати могах...</p> < |
| а крв ми удари на нос и на уста; на очи ми паде мрак, и мени тако би, као да ме несвест хвата.{ |
| груди беху на скоро опет умирене и очи ми посташе опет ведре.{S} Љубица ме воли, — мишљах — а |
| гдегод иза вароши близу горе, јер овај ми поста тако несносан и црн, да су ми у њему и мисли н |
| иње!{S} Дођоше му главе!“ —</p> <p>Овај ми човек тако говораше, као да сваку реч из срца вади, |
| ејах жељан санка, те сад га добих и тај ми санак беше сладак, као што је дојенчету мајчино млек |
| ице!“ — рекох јој очајно, а хладан зној ми проби узаврело чело — „Ја сад тек осећам сву немоћ и |
| оге да клецају, глава ме заболи и у њој ми поче да сева, очи ми се напунише суза, мене поче нес |
| ем том, што ме је лепо поздравила, ипак ми поче срце да зебе...{S} С тога намислим, да јој одма |
| очи прођоше као лед кроз кости, но ипак ми нова мисао у глави сину:{S} Да се није кудгод одсели |
| срце своје; но у таквим тренуцима навек ми Данка изиђе пред очи, и мени дође, да плачем... —</p |
| т ми је пуна суза, сад још садањост нек ми уништи све лепе наде будућности моје: па за што сам |
| ије збори; а ја их гледам и слушам, док ми се у очима суза не засија и док их бони уздах мој од |
| ке, седох, те написах Љубици писмо, док ми се он са сејом забављаше.{S} По том одосмо нас двоји |
| а је тако исто као и смрт оца мога: док ми отац гине бранећи народност своју, мати ми умире чув |
| знам, како сам амо доспела!</p> <p>Док ми Данка ово приповедаше, мени беше, као да јој свака р |
| е раменима, погледа ме збуњено и тужним ми гласом рече: „Ничем!“</p> <p>— Ничем! — рекох за њом |
| о са свим смрти жељан! — </p> <p>Једном ми дође Марина сасвим невесела и предлагаше ми, да се в |
| да ме певајући дочека.{S} Ах!{S} С њом ми оде и сва светлост из овог стана! —</p> <pb n="111" |
| слећи <pb n="160" /> на Данку а при том ми непрестано и Љубица беше у глави и појављиваше ми се |
| } Но како ти се Љубица допада?{S} О том ми ништа и не рече! —</p> <pb n="83" /> <p>„Лепа девојк |
| удгод ходим и гдегод станем!..{S} У том ми изиђе пред очи и сеја моја у разним жалосним сликама |
| почех у очима сузе осећати.{S} Но у том ми поглед паде на Љубицу, наши се погледи сусретоше, и |
| о на срцу неговао, он ми се распада, он ми се руши, јер у њему нестаје сунца, нестаје живота!.. |
| ет, који сам толико на срцу неговао, он ми се распада, он ми се руши, јер у њему нестаје сунца, |
| њу споменуо мени потекоше сузе...{S} Он ми је сузе видео па их ваљда и разумео, и кад Љубици за |
| казала, да ћеш ти остати овде, јер и он ми рече да треба тамо да одеш.</p> <p>„А зар је био леч |
| имађаше на мене великог уплива, јер он ми је у многом чему мисли рашчистио и осећаје узвисио.. |
| у, свог доброг и искреног друга.{S} Жао ми беше, што се морам с њиме растати, у толико више, шт |
| стара госпа увредила?{S} У осталом ово ми је згодна прилика, да им пишем, те кад чују, за што |
| м намислио, да се мало свратим, јер ово ми је место на срцу остало.{S} Како су они ову последњу |
| бити срећна?{S} А до твоје среће много ми је стало!{S} Као сироче, знам, да не ћеш од глади ум |
| о облеће и јато брига, шта ће бити, ако ми се нада и данас осујети?...</p> <milestone unit="sub |
| ху, викаху ми непрестано, да бегам, ако ми је живот мио; но ја те опомене не хтедох ни слушати. |
| духом напунила!{S} О слатки оче!{S} Ако ми да Бог, да се и ја кадгод удомим и оцем постанем, то |
| уго, већ му морадох опет писати, па ако ми и сад још ништа не одговори, онда не знам, шта ћу да |
| да живим и радим за народ свој, па ако ми штогод за руком испадне, да се сетим на њега и да по |
| бих тада био срећан и блажен!{S} Овако ми је тешко <pb n="116" /> чезнути и венути!..{S} Да са |
| ност, па свако ме друкчије гледа, свако ми друкчије збори; а ја их гледам и слушам, док ми се у |
| ревари, да она не покисне..{S} Ах! како ми <pb n="109" /> је мило гледати зелену гору, зелене д |
| и, кад већ има више од месец дана, како ми није ништа писао.{S} Не дао Бог, да ми се слутња исп |
| едаше ми, како су стрица саранили, како ми стрина не хтеде одма јавити за његову смрт, ваљда бо |
| манастиром, не знајући већ ни сам, како ми је, само знајући то једно, да ми добро није...{S} По |
| !..{S} Ах!{S} Ја видим, ја осећам, како ми постаје цео свет празан, постаје ми цео свет мртав!. |
| а никад нисам смела ни да плачем, како ми тада беше горко живети, а сада ми је живот тако слад |
| ми сада би на једанпут опет мило, како ми цео свет поста опет тако красан!</p> <p>„Што ви тако |
| окретао...{S} Сањам и мајку своју, како ми вели, да ће анђели бити сва деца која слушају родите |
| иру 3/11.</head> <p>Благи Боже!{S} Како ми се беше пут отегао, чињаше ми се, да што ја ближе ма |
| дошао на место оца мога.{S} Ах!{S} Како ми беше, када ступих у овај дом, у којем сам провео зла |
| жати, па изиђох на поље.{S} Ах!{S} Како ми је свет сав црн и мрзак!{S} У мојим грудима као да в |
| то ме опет здравог види.{S} Ах!{S} Како ми мило би, кад погледах на светли дан и на ведро проле |
| да ће бити анђео!..</p> <p>Ах!{S} Како ми тада беше, кад је гледах мртву на столу, покривену б |
| тек први пут на јави видим!....{S} Како ми овај ваздух слатко прија!{S} Како сада лако дишем!.. |
| малом детету звезда на небу?..{S} Како ми је тешко живети!{S} Ја сам постао уморан, ломан, као |
| тељи?{S} Да јој будем пријатељ?{S} Како ми је та реч сада хладна и гадна, та иначе света реч!{S |
| се бар састанем с Данком, па онда како ми је, тако ми је!{S} Ах!{S} Не знађах јадан, да ме и о |
| , издржаћу и ово неколико дана, па како ми је, тако ми је...{S} Кад ме ти узмеш к себи, тад ћу |
| боље, онда што му драго, идем, па како ми је, тако ми је, тек свакако не ће ми горе бити, него |
| топлим зрацима жаркога сунца.{S} О како ми сада би на једанпут опет мило, како ми цео свет пост |
| ица певачица јасно разлегаху.{S} О како ми та иста шума поста сада красна, спрам које сам до са |
| Ја стајах као запета пушка.{S} Но како ми би, кад со врата отворише и ја спазих мени сасвим не |
| јер само они једини навек знађаху како ми је...</p> <quote> <l>„Камо друга? пријатеља?</l> <l> |
| пријавим се надзиратељци.</p> <p>„Како ми дође сестра овамо?“</p> <p>— Нађена је једне ноћи на |
| обгрлила сву тугу, што у њој има, тако ми сада би и беше ми тако цели дан!... —</p> <pb n="163 |
| анем с Данком, па онда како ми је, тако ми је!{S} Ах!{S} Не знађах јадан, да ме и овде чека нов |
| ово неколико дана, па како ми је, тако ми је...{S} Кад ме ти узмеш к себи, тад ћу надокнадити |
| што му драго, идем, па како ми је, тако ми је, тек свакако не ће ми горе бити, него што ми је с |
| авати, да се закуне.</p> <p>„Кажи, тако ми сунца!“</p> <p>— Тако ми сунца! —</p> <p>„Кажи, тако |
| >— Тако ми месеца! —</p> <p>„Кажи, тако ми неба!“</p> <p>— Тако ми неба! —</p> <p>„Али хајде ка |
| p>— Тако ми сунца! —</p> <p>„Кажи, тако ми месеца!“</p> <p>— Тако ми месеца! —</p> <p>„Кажи, та |
| лепе црне очи: — Кад на њу мислим, тако ми је, као да и ње немам. —</p> <p>— „За што би се за с |
| о је опет видим, и дуго је гледах, тако ми изгледаше мила и дивна...</p> <p>Доласком њеним изне |
| немам ничем да се надам, ничем!{S} Тако ми она рече!..{S} Ах!{S} Ја видим, ја осећам, како ми п |
| немам ничем да се надам, ничем!{S} Тако ми она рече!..{S} Па зашто онда седим овде?{S} Шта чека |
| <p>„Кажи, тако ми неба!“</p> <p>— Тако ми неба! —</p> <p>„Али хајде кажи и Бога ми!“</p> <p>Бо |
| p>„Кажи, тако ми месеца!“</p> <p>— Тако ми месеца! —</p> <p>„Кажи, тако ми неба!“</p> <p>— Тако |
| <p>„Кажи, тако ми сунца!“</p> <p>— Тако ми сунца! —</p> <p>„Кажи, тако ми месеца!“</p> <p>— Так |
| стир.{S} Ова света тишина и самоћа тако ми годи, да ће ми се брзо јади моји ублажити моћи.{S} С |
| едени хлад и оно тихо шуштање цеви тако ми гођаше и телу и души, да сам постао лакши, снажнији |
| 2_C2.1"> <head>9/3 1861.</head> <p>Тако ми дани брзо пролазе, да чисто не знам, кад сване, кад |
| адојено мајчиним млеком.{S} Но у колико ми ова ноћ беше мила, у толико ми опет дан поста неугод |
| "subSection" /> <p>17/9</p> <p>У колико ми је жао, што сам манастир тако брзо оставио, у толико |
| у колико ми ова ноћ беше мила, у толико ми опет дан поста неугоднији, јер зебња моја, да ће ме |
| вио и што више нисам поред ње, у толико ми опет певаше од радости, јер она ме заиста искрено <p |
| у колико ови јади беху тешки, у толико ми би већа радост, када чух од Паје, да му писасте, узр |
| ам манастир тако брзо оставио, у толико ми је опет мило, јер дођох овамо први од свију ђака, те |
| е све тежа, срце ми беше пуно бола, око ми беше пуно суза...{S} Света земљо!{S} Како ме чудном, |
| е, да се тако слатко заплачем.{S} Тешко ми је отићи с овог света без икаква гласа!...{S} Па зна |
| ново да оставља, глава ми клону, а тело ми поста грозничаво, што по свој прилици би последица о |
| мокри камен.{S} Глава ми клону, а чело ми проби ледени зној; закашљах се, а крв ми удари на но |
| ам чуо.{S} Одма пођох хитно на поље, но ми ноге стадоше на једаред клецати, а у очима не могох |
| ад, да своје радове гдегод прода, а оно ми закуца неко на врата и на моје „слободно“ ступи Мита |
| е, јер ми срце непрестано зебе, а десно ми око непрестано игра... —</p> <milestone unit="subSec |
| нада; јер кад помислим, шта ме чека, то ми је онда пред очима све мрачно и црно и ја не могу се |
| Наравно, кад помислим чак на ферије, то ми се ипак чини, као да имам још читаву вечност да преж |
| , јер све их не ћу моћи више држати, то ми је ипак жао, што морам баш овог изгубити, јер беше н |
| ко много великошколаца већ оде кући, то ми би могуће препоруком некојих другова добити још три |
| е!..{S} Па још кад у Данку погледам, то ми срце пуца, из ока ми полете сузе, које морам навек д |
| .</p> <p>И што дуже стајах на гробу, то ми туга биваше све тежа, срце ми беше пуно бола, око ми |
| е горети и штогод бејах ближе крају, то ми образе обузимаше све већи жар, да најпосле почех мал |
| дира!.{S} И што се дуже овде бављах, то ми ово место постајаше све милије и чаробније, јер кад |
| је само сан?!{S} Но што дуже мишљах, то ми крв све већма удараше у главу и ја бејах као махнит! |
| > <p>2/8</p> <p>„Данас је недеља!“ — То ми беше прва мисао, чим сам очи отворио, те за то намис |
| дре.{S} Љубица ме воли, — мишљах — а то ми је најбоље јемство, да је не ћу изгубити.{S} Гледаћу |
| е.</p> <p>„Љубице, сунце моје!{S} Чисто ми је тешко веровати, да љубим очи твоје, те миле лепе |
| о је други грли и љуби!...</p> <p>Чисто ми лакше би, кад стара госпа изиђе из собе и нас остави |
| моје слатке наде и лепа будућности! што ми вас је моја млада машта створила у разним данима жив |
| па ноћ ипак дану место своје; туга, што ми је сестра при свем том тако бедна, па што ми је још |
| верност љубави ваше, у толико више, што ми се мати усиљаваше, да ми вас из главе избије, говоре |
| мишљах уједно и на матер њену или, што ми срце ваљда слућаше, да ће му се опет штогод ванредно |
| , па ево и ове године при свем том, што ми наде моје говораху да ће бити боље и лепше..{S} Наде |
| а руку: „Да л’ и ви знате за писмо, што ми данас посла мати ваша.“</p> <pb n="61" /> <p>— Знам, |
| <p>Тешке ме бриге данас обузеше, за што ми Љубица ништа не пише?{S} Да ми је хтела отписати, мо |
| сестра при свем том тако бедна, па што ми је још најгоре, да јој баш ја ту беду морам да ствар |
| јој тужним гласом:</p> <p>„О Љубице што ми сестру спомињеш, то је истина тако, ал’ ипак кад бих |
| нада не загрејаваше тако груди, као што ми сада загрејава. — О Мито!{S} Мито!{S} Ти ми донесе ж |
| ојим, на против сам жељан смрти као што ми је срце мира жељно.</p> <p>Бавећи се таким црним мис |
| оћу; што сам се напрезао више, него што ми допушташе снага моја.{S} Видиш, Данко, то су ти тајн |
| ек свакако не ће ми горе бити, него што ми је сада овде. —</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| ицу?“</p> <p>— Не ћеш у болницу! — тихо ми рече — <pb n="90" /> Не ћеш, Миливоје!{S} Ја ћу те н |
| богом, Миливоје!{S} Ја одлазим!“ — тихо ми рече гледајући ме својим плавим сетним оком.</p> <p> |
| отрова?{S} Зар још да га пијем?{S} Зар ми срце није доста отровано?{S} Зар још да га трујем?{S |
| овести ове ферије код стрица свога, јер ми је тако писао у последњем писму своме, почем већ чет |
| ак беху ми ове речи љуте и страшне, јер ми изнеше пред очи кукавно и очајно стање моје.{S} Паја |
| о добити; овако бојим се, бојим се, јер ми срце непрестано зебе, а десно ми око непрестано игра |
| /p> <p>Ове ме речи јако обрадоваше, јер ми поткрепише наде, да ће љубичина мати с временом све |
| е ми се тешки уздах из боних груди, јер ми паде црна мисао на памет: куда ћу сад?{S} На коју ћу |
| {S} Једног се морадох и сам одрећи, јер ми је попио пуно крви и доста допринео болести мојој.{S |
| се мало забавим у прошлости својој, јер ми прошлост поста на једаред тако необично жива! —</p> |
| премишљам?{S} За животом не жалим, јер ми се више не мили живети; а смрти се не бојим, на прот |
| пет једва кад и кад могу да заспим, јер ми бриге не дају спавати.{S} Данас по подне малаксаше б |
| рекох прочитавши писмо сузним оком, јер ми срце хтеде да прекипи од слатке изненадне среће.{S} |
| а боље бих урадио, да нисам отишао, јер ми не би моје несретно срце тако раздирали...</p> <p>Не |
| ипак стајах пред њом као какав кип, јер ми изгледаше као каква силна богиња, која је кадра да м |
| да нам не да довршити седму годину, јер ми оћемо да будемо његови анђели! —</p> <p>Ја постадох |
| здарица, да што пре одем у болницу, јер ми сестра опасно болесна тамо лежи и данас је већ по тр |
| ="subSection" /> <p>21/7</p> <p>— Данас ми дође Мита, да узме од мене „збогом“.{S} При поласку |
| о пута бејах сасвим равнодушан; а данас ми тако беше, као да свет грлим на грудима својим!..{S} |
| њи дан проведох још како тако, но данас ми беше време ужасно дуго, и кајем се, што опет к Љубиц |
| н.{S} Па и бриге ме море, јер ето данас ми дође један ђак мој, син једнога званичника, да ми се |
| поче срце да пева од радости, јер данас ми беше могуће посетити сунце своје.{S} Брзо се обучем, |
| "> <head>У Г- 1/7 1860.</head> <p>Данас ми је дан рођења мога.{S} Ево прођоше већ двадесет годи |
| t="subSection" /> <p>30/10</p> <p>Данас ми беше главна брига, да уредим све своје ствари, да би |
| t="subSection" /> <p>16/10</p> <p>Данас ми се тужи Данка, да јој служба њена већ постаде неснос |
| t="subSection" /> <p>29/10</p> <p>Данас ми дође Мита и као стена сасвим равнодушно, као змија с |
| it="subSection" /> <p>9/10</p> <p>Данас ми дође Данка и сузним оком јадаше ми се, како је јуче |
| nit="subSection" /> <p>4/5</p> <p>Данас ми Данка нађе службу код једног трговца и сутра већ сту |
| nit="subSection" /> <p>8/5</p> <p>Данас ми дође Данка у посету и приповедаше ми, како јој је у |
| је одма лакше и после свршена рада опет ми је свет тако мио и красан и срцу ми је <pb n="132" / |
| аћен!...{S} О слатки оче!{S} Твоја смрт ми је јако ранила срце моје; твоја смрт начинила је мен |
| ах! то ме боли, то ме пече!{S} Прошлост ми је пуна суза, сад још садањост нек ми уништи све леп |
| а опет у срце увлачити поче, а из очију ми на ново потекоше сузе.{S} Срце ми пуцаше мислећи на |
| мајке беше још једна млада госпа, коју ми Паја представи као жену своју.</p> <p>Први утисци ов |
| ужна осећања хладне усамљености, у коју ми више пута душа тако утоне, да мислим, да сам жив сар |
| ман, као да ме когод претукао...{S} Оку ми ништа не годи, а време ме мори, љуто ме мори...{S} О |
| то ме жалећи погледа.</p> <p>„У почетку ми беше угодно, но сада ми је тешко, врло тешко!“ рекох |
| ч, па дође време да се руча.{S} О ручку ми приповедаше домаћица о покојном мужу своме, који беш |
| за што?{S} Но кад почех осећати, да су ми се ноге умориле и да ме глава боли, седох крај пута |
| вај ми поста тако несносан и црн, да су ми у њему и мисли несносне и црне! —</p> <milestone uni |
| сника из манастира више писама, која су ми са разних страна послата у манастир, и међу <pb n="7 |
| Ах! камо сада оних златних дана, кад су ми се све жеље и наде спајале у једну мисао, у мисао: в |
| више толико не могу напрезати; а они су ми једино уздање моје!“</p> <p>— Ја имам готових радова |
| што сам послом јако оптерећен, ипак су ми дани пријатни, као што бих само пожелети могао!{S} Д |
| луђерима свакако ћу мало опћити, јер су ми људи немили; још отац намесник чини ми се, да је нај |
| већу, да легнем, па док не заспим, нису ми празни, већ пуни као што је пуно срце моје.{S} Нарав |
| друштвом.{S} Ту ми је отац и мајка, ту ми је Данка, ту ми је Марко и Марина, они су око мене, |
| ми је отац и мајка, ту ми је Данка, ту ми је Марко и Марина, они су око мене, с њима ћу ја да |
| ох кроз варош и дођох у зелену гору, ту ми се тек срце отварати поче!{S} Мени се чињаше, као да |
| дома, остаћу са својим друштвом.{S} Ту ми је отац и мајка, ту ми је Данка, ту ми је Марко и Ма |
| осмо у собу, коју она својом назва и ту ми рече, да је Паја данас морао отпутовати, а мати јој |
| ен...{S} Људи, који туда трчаху, викаху ми непрестано, да бегам, ако ми је живот мио; но ја те |
| а лаким крилима оживелих осећаја лећаху ми тамо амо као челице с једног цвета на други.</p> <p> |
| ="167" /> <p>Кад сам јутрос устао, беху ми груди истина мирне, али уједно и тако ледене, као да |
| т на целом свету..{S} Суза и песма беху ми једини искрени другови моји, јер само они једини нав |
| > <p>Први утисци овога састанка не беху ми угодни, јер сви ми изгледаху више зачуђени него обра |
| И ако сам о том често мислио, ипак беху ми ове речи љуте и страшне, јер ми изнеше пред очи кука |
| им почнем штогод озбиљно да радим, срцу ми постаје одма лакше и после свршена рада опет ми је с |
| ох за њоме нескидајући ока с ње, а срцу ми тако би, као да га прободе ножем...</p> <p>У том се |
| пет ми је свет тако мио и красан и срцу ми је <pb n="132" /> тако добро, да бих полетео куд год |
| ћати велику силу љубави своје, јер срцу ми би, као да се залеђава!..{S} О моје слатке наде и ле |
| на улици поста много грознији.{S} Одмах ми мајка дочује, <pb n="10" /> да су до хиљаду Маџара о |
| во чух, почех на мах дрхтати, јер страх ми се помеша са тугом мојом: „Зар се све зло против мен |
| ="22" /> јаде црних слутња мојих, којих ми груди већ препуне беху.{S} Моје расположење беше так |
| мени одма лете сузе из очију...{S} Отац ми беше народни учитељ, код којег сам и ја онда у школу |
| сјајнога сунца!{S} О небо!{S} Изгледаш ми као срце тешког очајника! —</p> <pb n="41" /> <miles |
| е дуге трепавице оборене држаше.{S} Још ми никад не изгледаше тако дивна и тако умиљата, као шт |
| > ветру и киши, и то несносно време још ми увећаваше тугу срца и досаду живота, јер ја се враћа |
| p> <p>„хоћу Љубице, душо моја!“—</p> <p>Ми се загрлисмо, пољубисмо и — растадосмо...</p> <pb n= |
| еба да сам данас рано већ тамо.“</p> <p>Ми се загрлисмо и пољубисмо, па се ћутећи растадосмо: о |
| јом главом сузним оком тихо прошапћем: „Ми смо без оца и мајке.“ — У таквим мислима дођох у шум |
| , да је морам опет за себе задобити, — „Ми као анђели кадгод зажелимо, да видимо родитеље своје |
| куљаше на сав мах...</p> <p>О Данко!{S} Мила Данко!{S} Зар ћу и тебе да изгубим?{S} И тебе, јед |
| ар ме тако брзо остависте?...{S} О моја мила будућности!{S} Зар сам те зидао на темељу тако лош |
| им, и дуго је гледах, тако ми изгледаше мила и дивна...</p> <p>Доласком њеним изненађен и обрад |
| млеком.{S} Но у колико ми ова ноћ беше мила, у толико ми опет дан поста неугоднији, јер зебња |
| Мени ова појава беше тако дивна и тако мила, при свем том, што ништа ново не беше, јер то сам |
| би веровах, да је ова дивна и мени тако мила глава збиља на мојим грудима!{S} Но поред ове дивн |
| виках гласно и притрчах к њој — „Сестро мила!..{S} Ах, благи Боже! ово је много све за један да |
| аде главом на моје груди.{S} Ударом ове миле главе о моје груди прође ме свега <pb n="48" /> не |
| тешко веровати, да љубим очи твоје, те миле лепе очи, које ме навек прате и у сну и на јави!.. |
| а да буде срећан.{S} Па кад би се од те миле му голубице вратио у гњездо своје, он би целу ноћ |
| х...{S} Ах! очи су њене тако лепе, тако миле, да бих радо провео цео век свој поред ње, па да ј |
| За животом не жалим, јер ми се више не мили живети; а смрти се не бојим, на против сам жељан с |
| ћу му временом бити од користи!!{S} Мој мили роде!{S} У мени си се преварио!...{S} Добиће подзе |
| сам узео на себе велики терет, то ипак мили ми се, што могу остале бриге своје да растерам ови |
| миливојев дневник, те као што се види, Миливој хтеде сам себе да лиши свог досадног живота.{S} |
| е је!{S} Поздрав’те је и реците јој, да Миливој живи и још ће да живи, за њу ће да живи!..“ —</ |
| беху миливојеви родитељи.</p> <p>Кад је Миливој одустао од грозне намере своје, склонио се од с |
| } Драга Данко!{S} Отвори очи!{S} Ево је Миливој код тебе!{S} Јадни Миливој!{S} Он хтеде своју т |
| и!{S} Ево је Миливој код тебе!{S} Јадни Миливој!{S} Он хтеде своју тугу да метне на твоје срце, |
| еђу тим именима записано је име и нашег Миливоја. —</p> <p>О чудна судбино живота људскога!</p> |
| њено?</p> <p>„Имаш и један леп поздрав, Миливоје!“ — рече ми сада прекинувши ову озбиљну тишину |
| на своје здравље.“</p> <p>— Не бој се, Миливоје, за мене!{S} Пазићу ја и на тебе и на себе! —< |
| тога ме стаде тешити: „Немој бити дете, Миливоје!{S} У таким приликама туга и брига ништа не по |
| државам, она мене хлебом храни!.. „Чуј, Миливоје! како се Мита данас са мном понашао? — рече ми |
| ош да ми каже „збогом“.</p> <p>„Збогом, Миливоје!{S} Ја одлазим!“ — тихо ми рече гледајући ме с |
| плакала!.{S} Па зар нисам имала право, Миливоје?{S} Ако сам ја сирота, то ваљда нисам така, да |
| јој сузе потекоше.</p> <p>„То је лепо, Миливоје, што си се тако заузео за сестру своју!“ рече |
| тискох песницу.</p> <p>— хоћу!{S} хоћу, Миливоје! — рече Марина и поче опет плакати.</p> <p>Но |
| ејасан и опет тако диван и сладак: „Ах, Миливоје!{S} Може ми мати сваки час из собе изићи, па ш |
| кох: „Љубице, ти си моја!“</p> <p>— Ох, Миливоје!{S} Ман’те ме сада!{S} Сутра је недеља, мати ћ |
| — тихо ми рече — <pb n="90" /> Не ћеш, Миливоје!{S} Ја ћу те неговати, ја морам навек поред те |
| где стадох читати:</p> <p>„Поштовани г. Миливоје! — Мислим, да се нећете наћи увређени, ако буд |
| па ми међу осталим вели: „Миливоје!{S} Миливоје!{S} Ниси требао тако урадити, јер ти беше у на |
| ебао да будеш!{S} Гле!{S} Ти плачеш!{S} Миливоје!{S} Реци, да ти није опет зло?“</p> <p>— Биће, |
| истој свести!.“</p> <pb n="150" /> <p>— Миливоје! — рече ми Љубица сасвим усколебана, јер моје |
| ве добро! —</p> <p>„Кад оздравим, је л’ Миливоје, ти ћеш ме опет к себи узети?“</p> <p>— хоћу, |
| м детињском маштом.</p> <p>„Није истина Миливоје!“ — говораше ми мајка, „да само она деца поста |
| је Љибице.{S} Она ми пише;</p> <p>Драги Миливоје!{S} Срце ме боли мислећи на наш последњи саста |
| ком дршћући примих писмо.</p> <p>„Драги Миливоје!“ — писаше ми Љубица — <pb n="97" /> Не могу в |
| завежљај, мете га на сто и рече: „Знам Миливоје! да не ћеш имати шта да вечераш, па сам ти веч |
| е задржавати, па ми међу осталим вели: „Миливоје!{S} Миливоје!{S} Ниси требао тако урадити, јер |
| д она беше у највећој невољи!..</p> <p>„Миливоје!{S} Шта се толико премишљаш?“ — рече ми смело |
| а свет и све што је око мене...</p> <p>„Миливоје!{S} Може ми мати из цркве доћи!“ — рече ми так |
| сетне очи падоше одма на мене.</p> <p>„Миливоје!“ — викну радосно и пружи ми обе руке своје, д |
| каквог ме она навек и држаше! —</p> <p>„Миливоје!{S} Шта је теби?“ — рече ми сада Данка ухватив |
| <head>ДОДАТАК.</head> <p>Овим је свршен миливојев дневник, те као што се види, Миливој хтеде са |
| г нараштаја свога.{S} Такви духови беху миливојеви родитељи.</p> <p>Кад је Миливој одустао од г |
| е бављах, то ми ово место постајаше све милије и чаробније, јер кад ми поветарац зашушти у зеле |
| ер је тамо добио сталну службу; мени би милије било, да је није никако ни добио, јер нас онда б |
| као да шћаше да искочи из тесних груди: милина и туга судараху се у мени као ватра и вода; мили |
| га судараху се у мени као ватра и вода; милина, што имам тако добру и племениту сестру и што у |
| срце ми прође нека дивна <pb n="50" /> милина и ја дођох у чудно расположење, —- ја је већ хте |
| ђе ме свега <pb n="48" /> нека необична милина, коју у животу својем до сад још никад нисам осе |
| о крунисано је тако дивним лицем, да је милина у њега гледати.{S} Чим се с њоме упознадох, а ја |
| љно и весело лице озбиљног оца, како је милина гледати млађу браћу и сеје своје, где око њега в |
| ћи на то срцу моме свето место обузе ме милина и туга....{S} Да сам ја господар тога врта, на т |
| чи!..{S} Твоје црне очи!{S} Ала су пуне милина за моје јадно срце!..{S} Твоје црне очи!{S} Ала |
| то би знала тако лепо рећи, да ми беше милина слушати је; а при том њене црне очи гледале би т |
| ругом...{S} У моме срцу поче се гложити милина и туга, и моја прва мисао беху наши родитељи: „Г |
| црна ока, два неисцрпива извора дивних милина и бујне среће за младо срце моје!{S} Ја сам срећ |
| е знао.{S} Почех дрхтати од радости, од милине, сузе среће пођоше ми на очи, и за тренут ока мо |
| заплаках се и од тешке туге и од велике милине, јер у колико ме сада срце заболело, што сам је |
| на мојим грудима!{S} Но поред ове дивне милине спопаде ме у једанпут немила забуна, јер сва крв |
| рхтаху и да ми срце не осећаше те дивне милине које тако жедно срках са лепих извора, ја бих мо |
| мала — лирска песма!..{S} Од радости и милине <pb n="58" /> пођоше ми сузе на очи, и ја јој ср |
| мирно ходаху!..{S} Моје срце беше пуно милине и опет при свем том лежаше ми тешка брига на чел |
| лепе дивоте купаше ми се срце у слаткој милини, а брзе мисли ношене на лаким крилима оживелих о |
| њене, што се моје срце топљаше у дивној милини, па као човек мишљах, да се и сва природа топи у |
| да се и сва природа топи у таквој истој милини!... —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>9/7 |
| и, као што беше ова прошла, јер надојен милином љубичиног поздрава заспах као дојенче што заспи |
| ст своју!</p> <p>Докле се у мени туга с милином тако натицаше, која ће овладати срцем мојим, из |
| ица — <pb n="97" /> Не могу вам описати милину, која владаше срцем мојим читајући писмо ваше, и |
| одма у грудима својим осетио неку дивну милину. — Кад поче <pb n="37" /> сунце залазити, а ми с |
| а с њима још много њих живих и мртвих, милих и немилих, преживела прошлост и створена будућнос |
| , уверен сам, да ћете ме бар с неколико милих речи ваших удостојити и обрадовати“. —</p> <miles |
| икога свога, кад дође на гробове својих милих умрлих, па му се тамо срце згрева расхлађено у ту |
| га се начитам! —</p> <p>Мени беше веома мило, што с таком ватром о Бранку говори и с мојих усан |
| „Српске народне песме“ и беше ми веома мило, што <pb n="80" /> се томе дару јако обрадова.{S} |
| исне..{S} Ах! како ми <pb n="109" /> је мило гледати зелену гору, зелене долине, по којима се н |
| с оцем намесником.</p> <p>„Веома ми је мило“, — рекох Љубици — „што се састадох с вама и што д |
| итељ нас радосно прими и рече, да му је мило, што може да угости сирочад врлог претходника свог |
| ме опет здравог види.{S} Ах!{S} Како ми мило би, кад погледах на светли дан и на ведро пролетно |
| не црне очи гледале би тако дивно, тако мило, да не могах очи своје скидати с очију њених...{S} |
| плач расположен, ипак беше ми необично мило, кад изиђох из собе своје.{S} Идући <pb n="108" /> |
| тако брзо оставио, у толико ми је опет мило, јер дођох овамо први од свију ђака, те тако бејах |
| .{S} О како ми сада би на једанпут опет мило, како ми цео свет поста опет тако красан!</p> <p>„ |
| ући сетне песме своје по зеленом лишћу, миловаше ме по бледом лицу ћаркајући на ме благи мирис, |
| једну мисао, у мисао: венац на крсту од милог рода свога после смрти своје.{S} И тада као да са |
| одила као <pb n="141" /> сада ова сетна милозвучност малих звона.{S} Прва мисао би ми Љубица, т |
| рећи, да ће ми овај дан остати навек у милој успомени. —</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| дравио, или крвавим, што се растадох са милом Данком својом?..{S} Сиротица!{S} Кад ме данас ран |
| већ тамо бити, па како ћу се са својом милом сестром лепо забављати: причаћу јој разне црте из |
| ема, ако не ћемо да се ослонимо на туђу милост и немилост, што ће нас горко стати, јер то је то |
| је зебња, ту је и нада...{S} Поздравите милостиву мајку вашу и реците јој, да бих био најбедниј |
| да нисам више сам, већ имам поред мене милу сестру своју, за којом <pb n="118" /> сам некад до |
| пољубим је у чело и уста, а она спусти милу главу своју на узбуђене груди моје и поче тихо пла |
| су!..{S} У блаженству овом подигнем јој милу главу с груди својих, погледам јој у лепе црне <pb |
| после свршена рада опет ми је свет тако мио и красан и срцу ми је <pb n="132" /> тако добро, да |
| и непрестано, да бегам, ако ми је живот мио; но ја те опомене не хтедох ни слушати.{S} Можда би |
| ену на једаред ми нестаде мог привидног мира: „Ви сте бештија! подла бештија!“ рекох јој љуто и |
| отив сам жељан смрти као што ми је срце мира жељно.</p> <p>Бавећи се таким црним мислима не зна |
| та ја немам мира ни дању ни ноћу, немам мира ни у соби ни у гори!..{S} И смислио сам и начин, к |
| ивети овако — не могу више, та ја немам мира ни дању ни ноћу, немам мира ни у соби ни у гори!.. |
| пренесе на лаким крилима својим у свет мира и спокојства.{S} О кад бих могао за навек успавати |
| ако умиљато, да постах на мах као јагње миран: „Не срдите се што вас молим да одете, док она ни |
| с види овако узбуђене!“</p> <p>— Ја сам миран, Љубице! — рекох јој тихо, силећи себе, да будем |
| — рекох јој тихо, силећи себе, да будем миран — Но ипак реците ми бар једну реч! —</p> <p>„А шт |
| 36" /> се из све снаге упињао, да будем миран.{S} Но и њихове очи не беху без суза, особито љуб |
| приповедати.{S} Из почетка бејах сасвим миран, но када дођох на ону појаву, која се у цркви деш |
| сад још никад нисам осетио, а заношљиви мирис њене црне косе поче ме чисто опијати, при свем то |
| ме по бледом лицу ћаркајући на ме благи мирис, који је отео дрвећу и пољском цвећу, које пред њ |
| сада гору погледати, по којој се дивни мирис распростираше, а тице певаху тако умиљато и весел |
| бисера дивнија, као да се неки небесни мирис разлио по целој шуми, у кратко, као да је неки ва |
| ену траву у пријатном хладу разгранатих мирисавих липа, које се у више редова опружаху кроз цел |
| их полетео куд год у гору, где има пуно мирисавог цвећа, па бих цвеће брао и венце плео, и свак |
| } Њу је све изневерило и умиљате тице и мирисно цвеће, као и мене све моје лепе наде!.. —</p> < |
| тужно, јер у њему не беше разнобојног и мирисног цвећа, већ коров и <pb n="142" /> жуто увело л |
| као туга на срцу моме...{S} Ах! како је мирна ноћ и све је тако мирно, као да слушам како људи |
| ље испунише све!{S} Твоје су груди сада мирне, твоје је срце задовољно!{S} Ти сањаш красне снов |
| сам јутрос устао, беху ми груди истина мирне, али уједно и тако ледене, као да се у њима змије |
| 26/4</p> <p>„— Давно већ не имађах тако мирне ноћи, као што беше ова прошла, јер надојен милино |
| да спава...{S} Све је мирно, само нису мирне моје груди!...</p> <p>Што поноћ даље преваљиваше, |
| и радосног узбуђења мало утишаше и срце мирније поста, тад поче и разум своје да ради.</p> <p>А |
| е њене; ах! она лежаше и спаваше мирно, мирно као какав анђео...</p> <p>„Данко!{S} Драга Данко! |
| ваљда на меком крилу бајнога санка сада мирно спавам, око твојих <pb n="70" /> румених љубљених |
| вањем одма леже и за неколико тренутака мирно заспа.{S} Ја приђем к прозору, наслоним се на гво |
| јаче..{S} Ја стајах неколико тренутака мирно и боним срцем и сузним оком гледах то велико гроб |
| , која јој на дугим, плавим трепавицама мирно трепташе. — При поласку узеде неколико књига, јер |
| „Збогом, госпођице!“ — рекох јој доста мирно — „Да ли ћемо се још кадгод у животу видети, не м |
| опазише и управо се к мени упутише, тад мирно стадох чекајући, да ми ближе дођу.{S} Но како се |
| ено и пријатељски кажем.“ </p> <p>Ја је мирно слушах, шта ми збори, и ако ме свака реч њена као |
| сама природа као да спава...{S} Све је мирно, само нису мирне моје груди!...</p> <p>Што поноћ |
| одело набавља.{S} И тако ћемо нас двоје мирно дан по дан проводити, сносећи све, што сносити мо |
| атити и одма је к себи узети.{S} Она ме мирно слушаше, а на дугим плавим трепавицама блисташе с |
| луб и голубица и они живљаху неко време мирно и срећно и имађаху још два голупчета, младог голу |
| ћу моћи к њему отићи и своје старе дане мирно код њега провести.“</p> <p>Кад стара госпа изрече |
| постеље њене; ах! она лежаше и спаваше мирно, мирно као какав анђео...</p> <p>„Данко!{S} Драга |
| е при овим речима оборила очи и гледаше мирно преда се, али не хтеде ништа одговорити.{S} А и з |
| етлуцаху.{S} Свуда беше тихо и све беше мирно, све, осим мојих груди..{S} Морадох увидети, да н |
| одма приметала, да се он мене стиди, и мирно му рекнем: „Ви се господине! мене стидите!{S} За |
| главу своју држаше на мојем узглављу и мирно спаваше.{S} На крилу јој беше платно, које је шит |
| видео и много чуо, да бих могао седети мирно на једном месту; мени треба слободе, мени треба с |
| о још сиромашније него до сад, оно ипак мирно и задовољно, јер моје срце било би навек умирено |
| х јој некако подругљиво, но ипак сасвим мирно, при све том, што у грудима као да ми беше читав |
| , шта је с Данком мојом, онда бих могао мирно дан по дан проводати и своје наде на ново оживљав |
| {S} Ах! како је мирна ноћ и све је тако мирно, као да слушам како људи у сну дишу...{S} И сама |
| p> <pb n="61" /> <p>— Знам, — рече тако мирно да у мени као муња сену мисао, да је она можда на |
| аде збиља остварити, опет би срце могло мирно бити; али игра ми десно око, па се бојим, хоће ми |
| којој многи људи, сви здрави, тамо амо мирно ходаху!..{S} Моје срце беше пуно милине и опет пр |
| Кад ми ово говораше, слушах је привидно мирно, а у мени се тако <pb n="156" /> силно колебаше к |
| као данас.{S} Целе прошле ноћи не могах мирно спавати, јер сањах непрестано неке страшне чуднов |
| ала, само да остане моја, тад бих могао мирном душом живети за Данку; а овако, што ћу, кад би м |
| } Кад бих морао с обореном главом, но с мирном савешћу закуцати на туђа врата и запросити <pb n |
| сет година, од како сам света угледао у мирном и срећном дому добрих родитеља својих.{S} И кадг |
| оменут!..</p> <p>Кад сам још дете био у мирном дому тада живих родитеља својих, имао сам једну |
| о и да нису тек неколико кућа остале на миру.{S} Црква је сасвим изгорела.{S} Маџари су потучен |
| оше као лед кроз кости, но ипак ми нова мисао у глави сину:{S} Да се није кудгод одселио?{S} Те |
| сетна милозвучност малих звона.{S} Прва мисао би ми Љубица, те се сетих лањских зора, када су м |
| е се гложити милина и туга, и моја прва мисао беху наши родитељи: „Где си оче?{S} Где си мајко? |
| <p>„Данас је недеља!“ — То ми беше прва мисао, чим сам очи отворио, те за то намислим, да се пе |
| га несносније!...{S} У мени се већ рађа мисао, ако још за који дан не добијем од ње одговора, д |
| сео.{S} Но једном паде њему на ум кобна мисао, шта ће радити, ако му ова голубица одлети за дру |
| а једва гледати могах...</p> <p>Данкина мисао не хтеде ми никако у главу, при свем том, што дру |
| уздах из боних груди, јер ми паде црна мисао на памет: куда ћу сад?{S} На коју ћу страну сада |
| ми тек први пут <pb n="120" /> дође та мисао на памет и мена као да паде камен на срце.</p> <p |
| угог чега, а оно ње ради.{S} Па које та мисао, а које и друга вест, да Љубица има за сад два ва |
| о необичним погледом, да се у мени поче мисао рађати, да може бити ови сви за љубав моју већ зн |
| к у седмој години и у мени се одма роди мисао, да могу и ја анђелом постати, која сваким даном |
| ве жеље и наде спајале у једну мисао, у мисао: венац на крсту од милог рода свога после смрти с |
| 1862</head> <p>Тако сам се већ уживео у мисао своју <pb n="166" /> да идући данас улицама чињаш |
| су бриге такве, које ми заробише сваку мисао и које ме и дању и ноћу прате непрестано: кад у в |
| у ми се све жеље и наде спајале у једну мисао, у мисао: венац на крсту од милог рода свога посл |
| рече тако мирно да у мени као муња сену мисао, да је она можда наговорила на то матер своју, те |
| да је путем њих потражим; те чим на ту мисао дођох, обузе ми детињаста радост ожалошћене груди |
| Па ваљда не зна ни Љубица?{S} Они ваљда мисле, да сам ја због тога отишао, што ме стара госпа у |
| Срце ми пуцаше мислећи на сестру своју, мислећи на жалосно стање себе самога, како сам бедан, д |
| би <pb n="115" /> се око засијало!..{S} Мислећи на Љубицу мишљах и на могућност, да је ма којим |
| а њене црне очи, на њено добро срце.{S} Мислећи на њу и гледајући у писмо њено заплаках се и од |
| е чух за њу још ниједне једине речи.{S} Мислећи о њој чисто ме поче савест гристи, што још ниса |
| асмо од сурова и грозна непријатеља, не мислећи, где су нам сродници <pb n="11" /> наши, шта је |
| а ново потекоше сузе.{S} Срце ми пуцаше мислећи на сестру своју, мислећи на жалосно стање себе |
| </p> <p>Драги Миливоје!{S} Срце ме боли мислећи на наш последњи састанак, али ја нисам крива ни |
| /p> <p>Не могах скоро целе ноћи спавати мислећи <pb n="160" /> на Данку а при том ми непрестано |
| е грлим, како је љубим...{S} Тако о њој мислећи изиђох у гору верно праћен од дубоке туге своје |
| а киша, и што дуваше хладан ветар, лудо мислећи, да бих како ублажио груди своје!{S} Но што дуж |
| оји сам већ пред очима њеним?{S} И тако мислећи погледах на Љубицу, коју при овим речима дивна |
| ћи, те за то се спустим под прву капију мислећи, да се мало одморим, но где морадох одма и засп |
| ми је то све исприповедала, запитах је, мисли ли тамо остати још и ово неколико дана?</p> <p>„А |
| непрестано пуне <pb n="24" /> суза.{S} Мисли ми се разиђоше тамо амо, као голуби, кад полете п |
| м оком гледах час у небо, час у гору, а мисли ми беху све црне: за што једаред не <pb n="154" / |
| м по увелом лицу <pb n="102" /> моме; а мисли ми још непрестано летаху тамо амо узалуд тражећи |
| дуго посматрати.{S} Ја га запитах, шта мисли?</p> <p>„Сувише је слаба!“</p> <p>- А има ли наде |
| нам за чим тежим, за чим чезнем!{S} Све мисли моје и сви осећаји моји сада се једино Љубицом ба |
| своје и опет тако срећан бити!..{S} Све мисли моје одлетеше одавде у красно место дивне среће м |
| аше ми се срце у слаткој милини, а брзе мисли ношене на лаким крилима оживелих осећаја лећаху м |
| је, стискох га на усне своје и све моје мисли прелетеше као муња простор између мене и ње и све |
| ренутака трајаше ова нема појава и моје мисли за то кратко време прелетеше сву прошлост моју и |
| у с Љубицом, да и мати њена о мени боље мисли.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>20/9</p> |
| аву, легнем на њега и удубим се у разне мисли.{S} У том почеше манастирска звона да звоне.{S} Р |
| аг, легнем на диван и удубим се у разне мисли.{S} У том се и Љубице сетим, њене црне очи падоше |
| цели дан и узалуд сам се трудио, да те мисли растерам читањем; јер што бих се ја већма упињао, |
| о каквом другом предмету, то би ми исте мисли постајале све живље и бујније.{S} За то најпосле |
| таким погледом, који већ напред одаваше мисли моје: „Знам једну гатку, која нема свршетка.{S} П |
| х звона навек ме је узбуђивао и у лепше мисли бацао, па тако беше и данас.{S} Мишљах о Љубици, |
| тако несносан и црн, да су ми у њему и мисли несносне и црне! —</p> <milestone unit="subSectio |
| ешир преко лица, склопим очи, па пустим мисли своје, нек раде и граде, шта хоће...{S} Цело бавл |
| питање своје.</p> <p>„И она о теби лепо мисли, сирома си вели, но си поштен и вредан.“</p> <p>О |
| иког уплива, јер он ми је у многом чему мисли рашчистио и осећаје узвисио...</p> <p>Догод се мо |
| орити, и од то доба ја не имађах других мисли, других жеља, других молитава, осим да умрем, да |
| ео!..</p> <p>И ја опет не имађах других мисли, <pb n="123" /> других жеља, других молитава, оси |
| а ја од тебе желим, да се оканиш таких мисли!“</p> <p>Она ме стаде љубити и њене сузе падаху н |
| ева, а мени јато црних брига и очајаних мисли спушта на ум и на срце, да њима бавећи се вече оч |
| тај корак учинила, ја сам много на вас мислила, и кад онда нисам могла као ваша да останем, то |
| ути могао.</p> <p>„Па онда сте о мени и мислили, кад сте ово цвеће брали?“</p> <p>— Јесам! — ре |
| и за сестру своју. — Што вам ово пишем, мислим да је боље, него да вам усмено кажем, јер овако |
| јпосле што му драго, било како било!{S} Мислим и овако и онако и најпосле тешим се једино тиме, |
| итати:</p> <p>„Поштовани г. Миливоје! — Мислим, да се нећете наћи увређени, ако будем сасвим ис |
| у коју ми више пута душа тако утоне, да мислим, да сам жив сарањен.“ — Ово говорећи гледах јој |
| њем; јер што бих се ја већма упињао, да мислим о каквом другом предмету, то би ми исте мисли по |
| се у своју собу и станем сам о себи да мислим.{S} Како ћу сутра да изиђем пред Љубицу? <pb n=" |
| ненадише, да чисто не знадох, шта ли да мислим, шта ли да јој кажем?</p> <p>„Шта ћутиш, брате? |
| е са мном бити, ја не знам и не могу да мислим! — Исплатио сам стан, храну и све, што сам задуж |
| та не одговори, онда не знам, шта ћу да мислим? —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>13/7</ |
| ој мртвој пустињи?{S} Кад дође вече, ја мислим, да је дошао час, да морам умрети!{S} Да још нем |
| прате непрестано: кад у вече лежем, ја мислим, хоћу ли сутра писмо добити, и бринем се, шта ћу |
| амо клекнемо и да се тамо заплачемо, ја мислим, да бисмо срећнији били... —</p> <milestone unit |
| ебо лепше да украси.</p> <p>— И опет ја мислим да нема ничег пријатнијег, него кад се душа сама |
| ет у постељу.{S} На данкино питање, шта мислим с њоме, рекох јој тужним гласом: „Тешко је бити |
| > <p>28/11</p> <p>Данас ме упиташе, шта мислим да радим с ђацима својим?{S} Шта да радим?{S} Ни |
| је из главе избијем и да о њој више не мислим, ах! као какав демон гони ме лик њен!...</p> <p> |
| истерео из куће своје...{S} Ах!{S} Тако мислим, и опет кад би до тога дошло, не знам, како би м |
| /> као невеста.{S} Ах!{S} Ја непрестано мислим на њу, при свем том, што се немам више ничем да |
| мам да радим; а кад не радим, онда опет мислим на Љубицу, и у тим слатким мислима лети ми време |
| дајући јој у лепе црне очи: — Кад на њу мислим, тако ми је, као да и ње немам. —</p> <p>— „За ш |
| е ова девојка очарала и да сада управља мислима и осећајима мојим као какав рибар по тихој води |
| м: „Ми смо без оца и мајке.“ — У таквим мислима дођох у шуму, по којој се умиљати поји дивних т |
| ако слушајући музику и бавећи се својим мислима.{S} Ах! колико имађах тако лепих вечери у немој |
| себи кору хлеба заслуживати.{S} У таким мислима проведох скоро цели дан и узалуд сам се трудио, |
| ити, кад се с њима састанем.{S} У таким мислима дођох до стана стрица свога и у мени се поче оп |
| да тек почех да живим!..</p> <p>У таким мислима дочеках и ноћ.{S} Данка уморена путовањем одма |
| је рана него његово!“...</p> <p>У таким мислима гледах је неколико тренутака оком пуним суза и |
| беду морам да стварам...</p> <p>У таким мислима поче ме снага на ново да оставља, глава ми клон |
| оте од немиле смрти!“ —</p> <p>У таким мислима ходах зеленом гором, док не дођох до једног пот |
| клизав...</p> <p>Док се ја бављах таким мислима, Данка се трже из сна свога и поче се на мене с |
| опет мислим на Љубицу, и у тим слатким мислима лети ми време, као муња што лети.{S} Па и оно н |
| ира жељно.</p> <p>Бавећи се таким црним мислима не знам ни сам, шта ми би на једаред?{S} За што |
| крај овом несретном животу?..{S} У тим мислима паде ми на једаред Данка на памет и мени би, ка |
| е стадосмо сви око раке.{S} Нисам никад мислио, да проста жена може тако нарицати, као што сада |
| ости несретнику!{S} И ја сам некад лепо мислио, или боље да кажем, лепо сањао.{S} Ах! камо сада |
| и онда?“ —</p> <p>И ако сам о том често мислио, ипак беху ми ове речи љуте и страшне, јер ми из |
| Па то је лепо!{S} У осталом ја сам већ мислио, да се вас двоје волите, јер што сам опазио на Љ |
| p> <p>„Ви у речима <hi>нигде ништа</hi> мислите <pb n="31" /> по свој прилици сиромаштво? — упи |
| пут.</p> <p>„Тешки јади!{S} Но немојте мислити, да су љубавни јади!“ — рекох смешећи се — „За |
| необично засветлише, да сам одма могао мислити, да ће ми штогод ванредно рећи.</p> <p>„Догод т |
| .</head> <p>При свем том, што сам могао мислити и знати, да се стрицу моме морало штогод ванред |
| це дивно поју?{S} Њих слушаш, а на мене мислиш?{S} На мене драгог свога, који тако болан беше и |
| ма жао, да се Мита с њоме тако понашао, Мита, којег је она навек као брата поштовала.</p> <p>„Н |
| Данком.</p> <p>Чим изиђосмо на улицу, а Мита ми рече: „Читао сам и твоје писмо, што си га Паји |
| tion" /> <p>21/7</p> <p>— Данас ми дође Мита, да узме од мене „збогом“.{S} При поласку му рекох |
| ction" /> <p>29/10</p> <p>Данас ми дође Мита и као стена сасвим равнодушно, као змија сасвим хл |
| ећ се почеше ђаци скупљати и данас дође Мита, мој друг и добар пријатељ, који ми је Данку од ст |
| subSection" /> <p>10/10</p> <p>Данас је Мита овамо стигао и одма к мени дошао, да ми каже, шта |
| /> <p>24/12</p> <p>Данас беше код мене Мита са још неколико другова мојих и позваше ме, да иде |
| ако дирнула, и беше ми веома жао, да се Мита с њоме тако понашао, Мита, којег је она навек као |
| есео, и трајаше прилично дуго, догод се Мита најпосле не подиже, да кући иде.</p> <p>“Гледај, д |
| хлебом храни!.. „Чуј, Миливоје! како се Мита данас са мном понашао? — рече ми гледајући ме сетн |
| и се тако заузео за сестру своју!“ рече Мита гледајући у Данку, која беше као мало дете весела. |
| и је Данку од стрине избавио.{S} И ја и Мита јако се обрадовасмо, кад се видесмо, но ипак не ка |
| еко на врата и на моје „слободно“ ступи Мита веселим лицем у моју тужну собу.</p> <p>„Еј јаднич |
| одма нова живота у себи осећати.</p> <p>Мита ми за тим приповедаше, како је угодно путовао, как |
| лас. „Слушај!“ — говораше Љубица даље: „Мита ми пише, да ми не може доћи у сватове, јер је мало |
| } У том чује срећом од мог доброг друга Мите Р—, да сам се у новинама за њу распитао, те помоћу |
| <p>Мени беше повољно све, штогод сам од Мите чуо.{S} После још краћег разговора растанем се с њ |
| bSection" /> <p>18/3</p> <p>Јуче чух од Мите, да ће данас кући да иде, да тамо ускрс проведе.{S |
| и да захвали, па онда мени! — одговорим Мити.{S} Данка беше при овим речима оборила очи и гледа |
| своју, дужну својим врлим родитељима; у Мити доброг и искреног друга; а у Љубици, —- у њој све |
| дан седим, па ми је чисто мука! — рекох Мити једино због тога, да га не испитујем пред Данком.< |
| као што ми сада загрејава. — О Мито!{S} Мито!{S} Ти ми донесе живота у моју мртву собу! — рекох |
| одосмо нас двојица на колодвор. „Срећни Мито,“ — рекох му при поласку — „Ти идеш сада оцу и мат |
| о груди, као што ми сада загрејава. — О Мито!{S} Мито!{S} Ти ми донесе живота у моју мртву собу |
| бу, која се као мало дете обрадова, кад Миту виде.{S} Разговор нам поста жив, да не кажем весео |
| поред тебе сасвим срећна!{S} Кад видех Миту, мени паде одма стрина на памет и ја се сетих, как |
| доброг пријатеља и вернога друга, Марка Михаиловића, круна не само нашег разреда, већ целе школ |
| беху збиља усне моје!... „Она ме воли! мишљах непрестано, и опет сва ова срећа срца мога као д |
| е мисли бацао, па тако беше и данас.{S} Мишљах о Љубици, чије ми очи стоје непрестано у дубини |
| ас сутра могу и ја тако исто умрети“, — мишљах — „лисно дрво мојих живих и лепих нада може једа |
| осташе опет ведре.{S} Љубица ме воли, — мишљах — а то ми је најбоље јемство, да је не ћу изгуби |
| знам. —</p> <p>Штета за ову сиротицу, — мишљах — што не беше у бољим рукама.{S} Но ипак још ниј |
| а ме Љубица весело се смешећи.</p> <p>— Мишљах на сестру своју, — рекох тихим гласом гледајући |
| ва отпечатио. „Шта ће сад то да значи?“ мишљах у себи, па се опет вратим у собу, где стадох чит |
| а при том ме љута грозница затресе, да мишљах, раздробиће ме.{S} Данка видевши ме бледог и жал |
| ање од гроба до гроба!...</p> <p>Док ја мишљах тако, приђе ма надзиратељка, погледа ме тужно и |
| бе не могах нигде наћи, те тако жалосна мишљах на тебе и плаках ходајући улицама.{S} У том се с |
| о јава или је само сан?!{S} Но што дуже мишљах, то ми крв све већма удараше у главу и ја бејах |
| ласком њеним изненађен и обрадован и не мишљах одма, што ћу и како ћу с њоме; но када се први т |
| те чујем, да сва звона звоне.{S} Најпре мишљах, да је данас какав светац, но када чух, да поју |
| а ли бих гдегод њега или Данку опазио и мишљах, како ће ми бити, кад се с њима састанем.{S} У т |
| отрже ми се из уста нехотице, а у себи мишљах:{S} Боже мој!{S} Боже мој!{S} Да ли ова девојка |
| е топљаше у дивној милини, па као човек мишљах, да се и сва природа топи у таквој истој милини! |
| же! да тешке ли борбе!</p> <p>Читав дан мишљах, куда ћу с њоме?{S} Овде у манастиру не може ост |
| не суза, очи моје јадне сеје!..{S} Дуго мишљах, како бих дознати могао, где се сада бави; но се |
| пред очима.{S} Но док ја крај пута тако мишљах и премишљах, поче се сунце <pb n="25" /> полако |
| могао одма као такав показати; а овамо мишљах у себи: „Шта ме питате за оно, што вам не могу к |
| ас бејах опет код Љубице.{S} Идући тамо мишљах, да не ће то већ много бито, што ја терам?{S} Ал |
| беше потпуна; не знам да ли за то, што мишљах уједно и на матер њену или, што ми срце ваљда сл |
| <pb n="15" /> тамо учим.{S} Идући у њу мишљах, како ћу провести ове ферије код стрица свога, ј |
| се око засијало!..{S} Мислећи на Љубицу мишљах и на могућност, да је ма којим начином не добије |
| у, беше весела, јер она по свој прилици мишљаше, да сам је звао, да јој кажем, да ћу је сутра — |
| овлада срцем мојим!{S} Да ли она уједно мишљаше, за кога да је уда?{S} Да ли јој бејах тада ја |
| <p>Моје је стање јадно и бедно, но ипак млад сам и здрав сам, па се тешим, да ће све моје невољ |
| а за то, брато, ако већ видим, да морам млад и зелен умрети, то опет не ћу изданути на гњилој п |
| најпосле тешим се једино тиме, што сам млад и здрав, па као такав могу се на све одважити, мог |
| е и лепа будућности! што ми вас је моја млада машта створила у разним данима живота мога, оћете |
| где осим љубичине мајке беше још једна млада госпа, коју ми Паја представи као жену своју.</p> |
| узе своје — „Но што му драго!{S} Ја сам млада и здрава, па ћу радити; а при том ћу те чешће пос |
| рају?“</p> <p>— Знам.{S} То је: „Ја сам млада Српкиња“. —</p> <p>„А од куд знаш?“</p> <p>— Зар |
| /> се, да би много плакала, јер си још млада и неука, а пут живота је многобројан, но сваки је |
| сника, где долази у башту са још једним младим човеком и једном женском.{S} Ја се хтедох у први |
| а извора дивних милина и бујне среће за младо срце моје!{S} Ја сам срећан!{S} Сасвим срећан!..— |
| је мене бедним сирочетом: али уједно и младо срце моје српским духом напунила!{S} О слатки оче |
| о и срећно и имађаху још два голупчета, младог голуба и младу голубицу.{S} Но једног дана дочуј |
| које нису ништа друго, већ тужни звуци младог и јадног срца мога, а она ће мени показивати раз |
| о носити толику <pb n="124" /> тајну на младом срцу своме и хтедох се више пута искрено поверит |
| , али шта ћемо?{S} Старост заборавља на младост и назива је лудошћу, а с тога и добије многи мо |
| ђаху још два голупчета, младог голуба и младу голубицу.{S} Но једног дана дочује мати голубица, |
| да путује на колима и како навек његов млађи брат изиђе с колима пред њега, како га грли и љуб |
| буде вечна робија!...</p> <p>Док бејах млађи, веровах и у други свет, свет на небу, и у други |
| с мајком, па онда пољуби мене и Данку, млађу сестру моју, која је онда тек навршила трећу годи |
| це озбиљног оца, како је милина гледати млађу браћу и сеје своје, где око њега весело скачу и с |
| ше сладак, као што је дојенчету мајчино млеко слатко. — Кад сутра дан устадох и с Данком изиђох |
| као дојенче што заспи надојено мајчиним млеком.{S} Но у колико ми ова ноћ беше мила, у толико м |
| а ће љубичина мати с временом све лепше мнење имати о мени.</p> <p>„Је ли Паја још тамо?“</p> < |
| утра у зору с непријатељем ударити и да многи остављају село и да беже даље.{S} Мати моја при о |
| и назива је лудошћу, а с тога и добије многи момак девојку, коју није никад волео, а девојци д |
| изгорела.{S} Маџари су потучени, али и многи наши платише главом; само се још није знало, ко ј |
| о небо, кад погледах на улицу, по којој многи људи, сви здрави, тамо амо мирно ходаху!..{S} Мој |
| а видим, има ли каква писма за мене, но многи добише, који се ни надали нису, а за мене опет не |
| one unit="subSection" /> <p>13/7</p> <p>Многи се ђаци почеше већ разилазити и неколики моји доб |
| tone unit="subSection" /> <p>9/7</p> <p>Многи се моји другови већ о том разговарају, кад и како |
| гледао, како се Љубица венчала.{S} Међу многим светом, који беше у цркви, бејах и ја, те стадох |
| поче ме које мноштво људи, које зврјање многих кола као из сна да буди.{S} Како је свет оживео! |
| а изгубих половину срца свога...{S} Ах! много шта лежи на души <pb n="129" /> мојој, па није чу |
| бу, и у други живот, живот после смрти, много лепши и слађи нег овај земаљски.{S} Камо среће, д |
| pb n="63" /> удомити, а за све то треба много времена.{S} Моја вас мати не мрзи.{S} Верујте мен |
| > <pb n="126" /> <p>Не прође од то доба много времена, а ја и Данка остадосмо без оца и мајке.{ |
| моћи угодније живети, јер је од старога много удеснији: као што сам желео на крају вароши, близ |
| љиваше, те тиме и призор на улици поста много грознији.{S} Одмах ми мајка дочује, <pb n="10" /> |
| ам; а на данкину заслугу не могу такође много рачунати, јер што сирота уради за недељу дана, то |
| умрем.{S} Али док је човек здрав, може много да поднесе, а чим се поболи, његова уста постају |
| естро мила!..{S} Ах, благи Боже! ово је много све за један дан!“</p> <p>И ја је загрлим оберучк |
| век много лакше поња несрећу и у њој се много брже уживи, него што то у срећи бива!{S} Кад сам |
| ше: — Оставимо то времену, јер и оно ће много штошта излечити! —</p> <p>„Да оставим то времену? |
| да ћеш бити срећна?{S} А до твоје среће много ми је стало!{S} Као сироче, знам, да не ћеш од гл |
| е? — упита ме Љубица и осмејак јој беше много јачи ного први пут.</p> <p>„Тешки јади!{S} Но нем |
| до сад у животу своме већ толико пута и много пута бејах сасвим равнодушан; а данас ми тако беш |
| ане сам био у ово доба брижан и тужан и много сам суза пролио, па ево и ове године при свем том |
| мете.</p> <p>Ја сам данас много видео и много чуо, да бих могао седети мирно на једном месту; м |
| } Но ипак бојим <pb n="95" /> се, да би много плакала, јер си још млада и неука, а пут живота ј |
| tion" /> <p>21/11</p> <p>Данас је Данки много боље, ах! како би ми велики камен са срца спао, к |
| ољем ни надао и знао сам, да ће пролити много суза, јер ће јој живот бити горак.{S} Приповедају |
| , шта би с њоме било!{S} Па и он би њој много и радо чинио, али шта ће јадан, кад ни он ништа н |
| ubSection" /> <p>5/11</p> <p>Како човек много лакше поња несрећу и у њој се много брже уживи, н |
| их груди..{S} Морадох увидети, да немам много да бирам, да се морам решити или за Данку или за |
| него што сам тај корак учинила, ја сам много на вас мислила, и кад онда нисам могла као ваша д |
| укама старе мајке своје, која је за њим много суза пролила, јер она је другима радила, па је ње |
| и мени се чини, да ћемо се тим начином много савесније и боље извући из овог жалосног <pb n="1 |
| nit="subSection" /> <p>15/7</p> <p>Како много великошколаца већ оде кући, то ми би могуће препо |
| слаби, болешљиви, ваљда због тога, што много пута гладовасмо.{S} Једном приликом при чаши вина |
| на друге предмете.</p> <p>Ја сам данас много видео и много чуо, да бих могао седети мирно на ј |
| .{S} Идући тамо мишљах, да не ће то већ много бито, што ја терам?{S} Али шта знам да радим?{S} |
| ао да сам знао, да од овог живота не ћу много имати и као награду за то хтедох да живим бар пос |
| ш ниједне речи.{S} Но после подне добих много црње гласове, које ми тада за навек срце ранише.{ |
| !{S} Ах, крваво гробље, Србин те таквих много има!...</p> <p>О слатки оче!{S} Ти паде за народ |
| Марко и другарица Марина, а с њима још много њих живих и мртвих, милих и немилих, преживела пр |
| тако страсно љубио и које бих могао још много пута да љубим?{S} И опет — зар бих се могао Данке |
| о твоја мати не ће и не може!...</p> <p>Много горких часова имађах до сад у животу своме и тад |
| могао да одуваш и тугу моју!...</p> <p>Много бих боље урадио, да сам још вечерас отпутовао, ба |
| р си још млада и неука, а пут живота је многобројан, но сваки је мрачан и сваки је клизав...</p |
| на мене великог уплива, јер он ми је у многом чему мисли рашчистио и осећаје узвисио...</p> <p |
| о претеча оне тешке несреће, која преда мном стајаше и на мене с отвореном чељусти чекаше.{S} К |
| помислим на лепу будућност, која преда мном отворена стоји, и у којој се дивна звезда сјаји, љ |
| небо на мене руши, као да се земља пода мном проваљује, и ја јој полако, но очајно викнем: „Гос |
| д знао, нити би марио...{S} Ко би се за мном заплакао?{S} Ко би мени гроб мој цвећем окитио?{S} |
| ала, одржи је и ти!{S} Моји родитељи за мном плачу, нек плачу и твоји!..“ Моје срце шћаше од бо |
| купило се неколико другова мојих, да са мном отпрате Данку у њену нову и вечиту кућу.{S} Отпрат |
| уздисаху...{S} Како је природа сада са мном тако једнака!{S} Сва је тужна као и душа моја!{S} |
| о тужно, као да би хтела ова природа са мном да плаче.{S} Дуго и дуго гледах на ону страну где |
| срећа, кад би се моја деца поносила са мном тако, као ја с тобом!...{S} Тек после неколиких да |
| } Пред вече опрости се Паја и Љубица са мном и оцем намесником узевши од мене реч, да ћу их што |
| ло зачуђен.</p> <p>— Био је; одма је са мном дошао.{S} И он вели, да ће све добро бити.</p> <p> |
| они не беху дома, ваљда за то, да се са мном не састану?.. —</p> <milestone unit="subSection" / |
| ми се захвали на труду моме и да се са мном опрости, јер му се отац с породицом одавде сели.{S |
| о одма раширив руке загрли ме, па се са мном пољуби, говорећи ми: „Од куд, брате, у ово доба к |
| тог тренутка врло мало знам, шта се са мном догађало; тек пред вече почех к себи да долазим.{S |
| као преко врата! — Шта ће и како ће са мном бити, ја не знам и не могу да мислим! — Исплатио с |
| књига срца његовога.{S} Тако беше и са мном.{S} Не знам, да ли услед жалости своје или услед д |
| е говорити: „Ја не знам, шта ће бити са мном!{S} Мени је тако, као да сам оболела!..{S} Ноћас с |
| р знађаше за себе и могаше се помало са мном разговарати.{S} Ах!{S} Као каквом несретнику, који |
| о, не знам, како би ми било!..{S} Но са мном још како тако! али шта ће Данка да ми ради?{S} О Д |
| . „Чуј, Миливоје! како се Мита данас са мном понашао? — рече ми гледајући ме сетним оком својим |
| n="108" /> полако улицама поче ме које мноштво људи, које зврјање многих кола као из сна да бу |
| у свет ма куда.{S} У том чује срећом од мог доброг друга Мите Р—, да сам се у новинама за њу ра |
| ову бездушну жену на једаред ми нестаде мог привидног мира: „Ви сте бештија! подла бештија!“ ре |
| ени ходник у ведро плаво небо, а из ока мога тецијаше једна суза за другом...{S} У моме срцу по |
| је само Данка узрок тако наглог одласка мога?{S} Па ваљда не зна ни Љубица?{S} Они ваљда мисле, |
| 1/7</p> <p>„— Ево опет стиже дан рођења мога, дан, када треба да се сам собом рачунам! — Спољњи |
| 1860.</head> <p>Данас ми је дан рођења мога.{S} Ево прођоше већ двадесет година, од како сам с |
| гу да ублажи.{S} Због моје туге и умора мога смилова се најпосле сан на мене и он ме из овог па |
| Љубицу помислио, на овог анђела живота мога <pb n="38" /> и ја још у кревету почех певати.{S} |
| а машта створила у разним данима живота мога, оћете л‘ ми верни бити или ћете ме ладно напустит |
| !{S} Ти си заиста анђео хранитељ живота мога!.. —</p> <pb n="52" /> <milestone unit="subSection |
| ше ми све мрачно и црно, ах! дан живота мога претворио се у вечиту црну ноћ...{S} Па шта чекам? |
| друга? пријатеља?</l> <l>„Да све с лица мога чита?</l> <l>„Да ме свега одма позна,</l> <l>„А да |
| м помоћи не могу, а лик покојног стрица мога стајаше ми непрестано пред очима.{S} Но док ја кра |
| оја к роду своме наслеђена од врлог оца мога, која ће ме у животу навек руководити, онда сам оп |
| {S} Свето гробље, у теби леже кости оца мога!{S} Ах, крваво гробље, Србин те таквих много има!. |
| " /> Бранка, који је дошао на место оца мога.{S} Ах!{S} Како ми беше, када ступих у овај дом, у |
| а смрт лепа је тако исто као и смрт оца мога: док ми отац гине бранећи народност своју, мати ми |
| х непрестано, и опет сва ова срећа срца мога као да не беше потпуна; не знам да ли за то, што м |
| о, већ тужни звуци младог и јадног срца мога, а она ће мени показивати разне радове своје, што |
| на, те вам кажем, да би сада, када Паје мога нема више овде, ваше честе посете биле сасвим неум |
| гледати у мене, ја ћу гледати у њу, из мога ће ока сијати љубав, из њеног ока опет љубав...{S} |
| угодност, а таком приликом називаше он мога вереника.{S} Па осим њих и сав остали род мој нава |
| та не пише?{S} Да ми је хтела отписати, могао бих већ пре неколико дана писмо добити; овако бој |
| тавити опет тамо, где си је и нашао?{S} Могао би је истина видети, и то би било све.{S} Од стри |
| а тако необично засветлише, да сам одма могао мислити, да ће ми штогод ванредно рећи.</p> <p>„Д |
| м свега четворицу, а да нисам тако слаб могао бих још којег узети.</p> <milestone unit="subSect |
| ер ја бејах жељан човека, с којим би се могао разговорити.{S} Но у колико ме <pb n="29" /> Паја |
| , да уредим све своје ствари, да бих се могао на пут кренути; те чим сам ту бригу смирио, поруч |
| ање златно бити?..{S} Ах!{S} Кад бих се могао само још једаред с њоме састати, па да одемо на г |
| м бих се поверљиво насмејао, ком бих се могао поверљиво најадати!{S} Мени беше, као да сам сам |
| о пута да љубим?{S} И опет — зар бих се могао Данке одрећи?{S} Једине сестре своје за којом сам |
| /p> <p>„Еј јадниче!{S} Гле, једва би те могао познати!“ рече ми одма после краћег поздрава.</p> |
| Разлади ми врело чело моје!{S} О кад би могао да одуваш и тугу моју!...</p> <p>Много бих боље у |
| о је срце и онако пуно рана, па како би могао још и ту рану преболети?{S} Па за то науми, да пи |
| <head>У Г—.{S} 14/9</head> <p>Јесам ли могао другчије и боље урадити, него што сам урадио, не |
| ш сасвим познат, па се наравно нисам ни могао одма као такав показати; а овамо мишљах у себи: „ |
| еје!..{S} Дуго мишљах, како бих дознати могао, где се сада бави; но се не могох решити, како да |
| бих за сада боље место за себе изабрати могао, него што је овај манастир.{S} Ова света тишина и |
| ани пријатни, као што бих само пожелети могао!{S} Данка ме скоро сваки дан певајући испрати и п |
| бро би било, да је и мене когод утешити могао.</p> <pb n="114" /> <milestone unit="subSection" |
| ма! — рече тако тихо, да сам једва чути могао.</p> <p>„Па онда сте о мени и мислили, кад сте ов |
| — рече ми тако тихо, да сам једва чути могао.</p> <p>„Оћете л’ се дуго овде бавити?“ — упита м |
| ледити.</p> <p>Но пре, него што сам јој могао на то одговорити, погледа ме чудним, некако очајн |
| света реч!{S} Мени се чини, да бих јој могао бити све друго, и роб и душман, само не пријатељ! |
| м грудима куцаше срце тако јако, да сам могао сваки удар чути, и моје расположење беше тако при |
| но ипак ја бејах толико снажан; да сам могао умерени труд навек издржати; али од како сам мора |
| ко, сва крв поче у мени врити, и да сам могао, бих од тог читања тако радо одустао.{S} Но Љубиц |
| у 26/7.</head> <p>При свем том, што сам могао мислити и знати, да се стрицу моме морало штогод |
| еткињу, трговачку ћерку, без које нисам могао ни један дан да будем; а управо нит сам онда знао |
| их сада у потпуној срећи с врелим срцем могао уживати часе живота свога, кад не би било тих црн |
| и бога да што дуже живим, јер само тако могао бих задовољити жеље своје, да будем од користи на |
| било све.{S} Од стрине не би је за цело могао узети, јер кад би је од ње узео, куд би онда?“ —< |
| е помоћи, но да њој помогнем, да л’ бих могао оставити Љубицу, поред које бејах толико пута <pb |
| едног ђака не добијам ни толико, да бих могао бар стан да плаћам; а на данкину заслугу не могу |
| м данас много видео и много чуо, да бих могао седети мирно на једном месту; мени треба слободе, |
| ш знао, шта је с Данком мојом, онда бих могао мирно дан по дан проводати и своје наде на ново о |
| ост вратим...{S} Благи Боже!{S} Кад бих могао да пренесем лепу будућност своју у садање дане, и |
| а свога немам коме да кажем, те кад бих могао с вама заједно да кажем то вашој мајци, благи Бож |
| у свет мира и спокојства.{S} О кад бих могао за навек успавати све јаде своје тако, као што бе |
| ти морала, само да остане моја, тад бих могао мирном душом живети за Данку; а овако, што ћу, ка |
| сам данас тако страсно љубио и које бих могао још много пута да љубим?{S} И опет — зар бих се м |
| аве!{S} Љубица и цвеће!{S} Никад не бих могао замислити лепше слике од ове, где све цвеће око њ |
| адила моја јадна Данка?{S} Ја је не бих могао ни у чем помагати; а стрина, знам, да је не би ко |
| се нисам бадава истрошио, кад је не бих могао ни видети, јер у Б— не бих имао од куда ићи.{S} Н |
| х ја у њиховом друштву?{S} Весео не бих могао бити никако, те бих изгледао као кип међу живим љ |
| урадио, и провео се онако, као што бих могао само пожелети, јер и Паја беше код куће, а он је |
| блажен, но никад као данас?{S} Зар бих могао прегорети очи њене?{S} Њене лепе очи, које сам да |
| гледале би тако дивно, тако мило, да не могах очи своје скидати с очију њених...{S} Ах! очи су |
| тако красно и пријатно, да се ничег не могах дуго нагледати, све ми беше ново, као да у своме |
| Цели дан ходах тамо амо, али службе не могах нигде наћи, те тако жалосна мишљах на тебе и плак |
| им и да се с тобом разговарам, но те не могах дочекати.{S} хоћеш ли бити вечерас код куће?{S} А |
| тако као данас.{S} Целе прошле ноћи не могах мирно спавати, јер сањах непрестано неке страшне |
| сам и онако уморан, јер прошле ноћи не могах спавати, па треба сад да спавам!{S} Но ипак како |
| ста, гола предрасуда, и при свем том не могах умирити срце своје.{S} Да нисам тако бедан и свак |
| on" /> <p>23/8</p> <p>Сву прошлу ноћ не могах спавати, јер ме била обузела туга и брига за јадн |
| unit="subSection" /> <p>23/11</p> <p>Не могах скоро целе ноћи спавати мислећи <pb n="160" /> на |
| и беху тако пуне суза, да једва гледати могах...</p> <p>Данкина мисао не хтеде ми никако у глав |
| гледајући за влаком, догод га догледати могах. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>28/3</p |
| {S} Ја је задовољно гледах и с лица јој могах читати, да је радосна и весела, при свем том, што |
| воје, тамо не беше толико света, и опет могах тако дивно проводити дане своје и опет тако срећа |
| беху већ прилично велики, али се још не могаху ослонити на своја сопствена крила.{S} Али кад ко |
| {S} Данка устаде, јер не <pb n="117" /> могаше више да седи очарана лепотом овог дивног места, |
| у вијаху се црни густи облаци, да једва могаше по гдекоја звезда тамо амо затрептати; а око ман |
| опет онако исто враћаше, јер ниједна не могаше нигде ничега наћи, што би ми могло тугу да ублаж |
| голубицом навек тужно гукао, али је не могаше никако наћи.{S} И тако тужан летећи даље по свот |
| ем на прозор.{S} Запевка јадне мајке не могаше ми никако из главе изићи. „Данас сутра могу и ја |
| гледаше тужним укоченим оком, али ми не могаше ништа рећи, и узалуд је питах: „Данко!{S} Слатка |
| ао да би хтео на поље да искочи, јер не могаше више да сноси загушљиве <pb n="22" /> јаде црних |
| ио и осећаје узвисио...</p> <p>Догод се могаше јадан на ногама држати, живљаше непрестано у над |
| мукама, али опет бар знађаше за себе и могаше се помало са мном разговарати.{S} Ах!{S} Као как |
| ина мати од куд <pb n="68" /> другчија, могла би тамо бити.{S} Али она кад би видела ову сироти |
| време у Б—, а не код своје куће, кад је могла бар претпостављати, да ћу опет у манастир доћи, а |
| све лакше да сносим, него што бих иначе могла сносити.“</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| мо једна једина реч, која би ме дирнути могла, па да одма у плач грунем...{S} Стојећи пред врат |
| и, што у срцу осећате.{S} О кад бих вам могла испричати све јаде своје, које морадох поднети, о |
| много на вас мислила, и кад онда нисам могла као ваша да останем, то сада још мање.{S} И мене |
| И ја бих волела, кад <pb n="42" /> бих могла с њиме заједно бити, но за сад то није могуће.{S} |
| договорили, како ће ме мучити, не би ме могли горе намучити, него што је то било овако случајно |
| у боју погинуо и да су га једва познати могли, тако је био нагрђен и осакаћен!...{S} О слатки о |
| ивно украшаваше зелен венац...{S} Да су могли од куд устати сада стари јунаци из далеких векова |
| темељно, као што би при бољим приликама могло да буде; но ипак ја бејах толико снажан; да сам м |
| и се наде збиља остварити, опет би срце могло мирно бити; али игра ми десно око, па се бојим, х |
| не могаше нигде ничега наћи, што би ми могло тугу да ублажи.{S} Због моје туге и умора мога см |
| сада љубичина мати, а из њеног погледа могох и морадох увидети, да добро зна, за што сам амо д |
| че несвест да хвата, почех посртати, не могох <pb n="159" /> више ни стајати ни ићи, те за то с |
| сутра — прексутра к себи узети...{S} Не могох срцу да одолим, да одем на далеки пут, а њу да ос |
| м главу све самим црним слутњама.{S} Не могох ништа друго, већ му морадох опет писати, па ако м |
| да ми се сва црква поче окретати.{S} Не могох даље издржати, па изиђох на поље.{S} Ах!{S} Како |
| , ко је све погинуо?{S} За оца свога не могох друго ништа чути, осим да се храбро борио; а за м |
| тадоше на једаред клецати, а у очима не могох суза задржати.{S} Изиђох на улицу.{S} Свет иђаше |
| се ваша љубав брзо мења?{S} Ја никад не могох помислити, да сте тако вероломни?“</p> <p>— Госпо |
| и у собу бејах тако изнемогао, да се не могох на ногама држати, а при том ме љута грозница затр |
| знати могао, где се сада бави; но се не могох решити, како да је потражим. —</p> <milestone uni |
| побегнем: с једне стране не смедох и не могох се мајци противити, а с друге страно би ми немогу |
| це весело провести; али при свем том не могох јој одрећи, већ почех приповедати.{S} Из почетка |
| оје.{S} Још јуче сам пошла из М—, но не могох пре стићи.“ </p> <p>У том дође возач, који је Дан |
| то не паде на памет, а после се већ не могох и не хтедох више вратити натраг.{S} Цели дан хода |
| изиђе из собе и нас остави саме, јер се могох с Љубицом одма слободније разговарати.</p> <p>„Ви |
| ра госпа и поче ме тако гледати, да јој могох из очију прочитати, да сумња у истину речи својих |
| </p> <p>— Пријатеља? — беше ми све, што могох рећи и срце ми се на једанпут тако стушти, да поч |
| ми рекао, да ћеш ме опет к себи узети, могу све лакше да сносим, него што бих иначе могла снос |
| , па као такав могу се на све одважити, могу све непогоде сносити, јер сам се на патњу и невољу |
| м себе запитам, шта сам на земљи радио, могу слободно рећи: „Лечио сам се!“ Ах!{S} Од детињства |
| а спавам!{S} Но ипак како да спавам?{S} Могу ли спавати?{S} Одрећи се Данке не могу, а с Љубицо |
| о рај, а сада и рај и пакао...</p> <p>— Могу л’ се чему надати? — отрже ми се из уста нехотице, |
| сладе ово задовољство у такој мери, да могу живот свој назвати идилично — срећним.{S} У књизи |
| години и у мени се одма роди мисао, да могу и ја анђелом постати, која сваким даном све већма |
| у цркви, бејах и ја, те стадох тако, да могу да је добро видим.{S} Она беше обучена сва у бело, |
| никакав крадљивац, већ бедно сироче, па могу свуда смело ступити, и знам, да се не ће наћи није |
| ми никако из главе изићи. „Данас сутра могу и ја тако исто умрети“, — мишљах — „лисно дрво мој |
| ми и од сада сунце моје!“</p> <p>— Шта могу ја? — рече тихо уздишући — Кад није друкчије, а ми |
| име, што сам млад и здрав, па као такав могу се на све одважити, могу све непогоде сносити, јер |
| Непрестано лежим и опет једва кад и кад могу да заспим, јер ми бриге не дају спавати.{S} Данас |
| збиља није надала, <pb n="34" /> да је могу тако што запитати.{S} И не чекајући од мене одгово |
| ..{S} Па ипак још морам остати овде, не могу још отићи!{S} Ма још колико отрова у срце лио, ниш |
| “ — писаше ми Љубица — <pb n="97" /> Не могу вам описати милину, која владаше срцем мојим читај |
| ворим срце своје, јер живети овако — не могу више, та ја немам мира ни дању ни ноћу, немам мира |
| ништа.{S} Ја ово ћутање стрица свога не могу да растумачим и тако пуним главу све самим црним с |
| надам се, да ћете хтети увидети, да не могу више ваша бити; јер пре него што сам тај корак учи |
| једино за то, што сам сирома!{S} Ја не могу тебе да добијем једино за то, што сам сирома!..{S} |
| " /> <p>Поноћ је већ превалила, а ја не могу никако да спавам!...{S} Соба ми је сувише тесна, з |
| да пред очима све мрачно и црно и ја не могу себе да замислим у будућност своју!</p> <p>Докле с |
| ао да ме волите, а ко мене воли, тог не могу ни ја мрзити, и да сам још неискусно лудо девојче, |
| памет и опет га навек читам и никад не могу довољно да га се начитам! —</p> <p>Мени беше веома |
| Могу ли спавати?{S} Одрећи се Данке не могу, а с Љубицом не могу се растати!..{S} О Љубице!{S} |
| и ја видех, да сам клонуо и да даље не могу.{S} Покајах се, што одох од куће, но кајање беше в |
| и како ће са мном бити, ја не знам и не могу да мислим! — Исплатио сам стан, храну и све, што с |
| бих отићи желео, то је манастир; али не могу ни тамо јер немам шта да једем, а камо ли да путуј |
| о ти, брате! никад доста благодарити не могу!{S} Па и код ње не бејах ништа друго, већ проста с |
| ко сам бедан, да јој ни у чем помоћи не могу, а лик покојног стрица мога стајаше ми непрестано |
| ли кад на ову зиму погледам, у којој не могу <pb n="87" /> дан од дана да оделим, јер као да се |
| и чежњи својој, да к’ њој одем, ипак не могу!“ Ми се загрлисмо <pb n="88" /> и пољубисмо, он се |
| то, да их <pb n="20" /> има, то ипак не могу применити ово и на себе.{S} Кад би ово биле онаке |
| бих у њу погледао.{S} Но Љубицу ипак не могу оставити, па још сада, када тек почех да живим!..< |
| себи: „Шта ме питате за оно, што вам не могу казати?{S} Погледајте ми боље у очи, па ћете знати |
| Одрећи се Данке не могу, а с Љубицом не могу се растати!..{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Ти ваљда |
| изданути на гњилој постељи, већ ако не могу у рат ићи, а ја ћу бар којем великом душману или с |
| {S} Ја сам клонуо, па се више толико не могу напрезати; а они су ми једино уздање моје!“</p> <p |
| сим мене нема никог свога?{S} Не, то не могу!{S} И опет — бар кад бих знао, да је Љубица кадра |
| сам ступио ногом на земљу, јер чисто не могу и не умем да идем.{S} За то седох код прозора поре |
| стан да плаћам; а на данкину заслугу не могу такође много рачунати, јер што сирота уради за нед |
| ноћ је већ давно превалила, а ја још не могу да склопим очи своје!{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} С |
| ка, да је свака опасност прешла и да се могу опростити несносног лежања свога.{S} Само се морам |
| еше код куће, а он је човек, с којим се могу братски забављати.{S} Но осим њега беше Љубица гла |
| е нам разговор доста жив и пријатан, те могу рећи, да ће ми овај дан остати навек у милој успом |
| ји улицом пролазе.{S} Срећни људи, који могу да уживају дане своје!{S} Право вели наша пословиц |
| д се пробудим, ја сам себе питам, да ли могу друкчије? —</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| ини, којег својим правим другом назвати могу, па таком треба и хоћу да се поверим.{S} И одма он |
| на мени, јер ме помаже, да се школовати могу. —</p> <p>Моје је стање јадно и бедно, но ипак мла |
| ци својој, а наука ми је све и сва, што могу својим назвати и она ми је једини темељ будућности |
| е велики терет, то ипак мили ми се, што могу остале бриге своје да растерам овим озбиљним радом |
| естано у њу и ја бејах ипак срећан, што могу да је видим и што могу да је гледам!..</p> <milest |
| ипак срећан, што могу да је видим и што могу да је гледам!..</p> <milestone unit="subSection" / |
| нога друштва; но када видех, да то није могуће, јер ме веће опазише и управо се к мени упутише, |
| с њиме заједно бити, но за сад то није могуће.{S} Али кад се Паја удоми, а међу тим и тебе уда |
| е да пева од радости, јер данас ми беше могуће посетити сунце своје.{S} Брзо се обучем, па изиђ |
| го великошколаца већ оде кући, то ми би могуће препоруком некојих другова добити још три ђака, |
| ало!..{S} Мислећи на Љубицу мишљах и на могућност, да је ма којим начином не добијем, и ја поче |
| ...{S} Како сав дршћем, кад помислим на могућност, да Љубица не буде моја!{S} Да сав мој живот |
| хтеде срце да прекипи, кад помислих на могућност, да Љубица, не постане моја, већ да је гледам |
| бих морао посумњати у истину овог дана, можда и у своје душевно здравље, јер мени беше тешко са |
| времена бацити?{S} Да још Данке немам, можда бих до сад већ у гробу био!{S} Сам себи већ поста |
| ја те опомене не хтедох ни слушати.{S} Можда би ме светина и прегазила, да се не нађе један по |
| а у мени као муња сену мисао, да је она можда наговорила на то матер своју, те јој одма пустим |
| ригу о обичном једном писму, које не ће можда ни пет шест редака имати у свему.{S} Но и ако се |
| рце, и моје су очи сузе лиле, тако исто можда као и ваше! — Али — то вам не бих иначе рекла, да |
| и, да умрем.{S} Али док је човек здрав, може много да поднесе, а чим се поболи, његова уста пос |
| тако диван и сладак: „Ах, Миливоје!{S} Може ми мати сваки час из собе изићи, па шта ће нам рећ |
| што је око мене...</p> <p>„Миливоје!{S} Може ми мати из цркве доћи!“ — рече ми тако љубазно и п |
| , што од стрица одговора не добијам.{S} Може бити, да ћу временом називати ово доба још златним |
| дом, да се у мени поче мисао рађати, да може бити ови сви за љубав моју већ знају!</p> <milesto |
| — „лисно дрво мојих живих и лепих нада може један вихор из корена ишчупати, а за моје јаде и с |
| .{S} Нисам никад мислио, да проста жена може тако нарицати, као што сада нарицаше ова јадна мај |
| о је волећи често би летео к њој, да је може само да види и, да је гледа, па да буде срећан.{S} |
| ћемо се још кадгод у животу видети, не може нико знати; за то збогом, па будите срећни, срећни |
| нестрпељиво непрестано неког чека, а не може никако да га дочека.</p> <p>Но од како сам Љубицу |
| } Али кад је већ једанпут видите, да не може ваша бити; за што онда сами себе не победите?{S} З |
| Ја идем к њој, идем одма!{S} Љубица не може бити с матером својом споразумна, моја добра Љубиц |
| осмејак весело вије, док мене јадног не може ни поноћ да успава!..</p> <p>„Благи Боже!{S} Теби |
| {S} И она још мени вели, да ми никад не може доста благодарити, мени, који сам се толико заусте |
| д обичним туговањем својим; јер овде не може човек збиља ништа друго радити, већ само туговати. |
| де на мене, и ако твоја мати не ће и не може!...</p> <p>Много горких часова имађах до сад у жив |
| ше Љубица даље: „Мита ми пише, да ми не може доћи у сватове, јер је мало оболео, па ми честита |
| свему.{S} Но и ако се вели, да човек не може бити без икаквих брига, јер ако их нема, он их сам |
| ше веома пријатан, да пријатнији већ не може Новембар дати.{S} Благи Боже!{S} Да л’ ће данас и |
| куда ћу с њоме?{S} Овде у манастиру не може остати, а друге куће немам.{S} Да је Љубичина мати |
| на земљу.{S} Ах!{S} Марино!{S} Како те може бити жао, да постанеш анђео?{S} Да живиш у рају, г |
| м дакле нико и ништа, твоје срце хоће и може да полаже наде на мене, и ако твоја мати не ће и н |
| остаћеш сама без брата свога.{S} Ко ти може добар стајати, да ћеш бити срећна?{S} А до твоје с |
| ено најадам; јер ово моје дуго одсуство може имати на њу рђавог утиска, а по мене очајаних посл |
| јом вољом“, о које се сиромах тако лако може и скоро мора да огреши, <pb n="91" /> па да после |
| адосно прими и рече, да му је мило, што може да угости сирочад врлог претходника свога.{S} Од д |
| ама.{S} Но ипак још није касно, све још може добро да буде. —</p> <milestone unit="subSection" |
| ико ова невоља од нас изискује!</p> <p>„Може, брате!“ — рече ми Данка озбиљно. — „Ја нисам више |
| ешко, вас боли срце; али против Бога не можемо ништа!{S} Сирота, како се мучи; но не ће дуго!“< |
| тихо уздишући — Кад није друкчије, а ми можемо ипак остати пријатељи. —</p> <p>Пријатељи?{S} Да |
| е једва још за четрнаест дана да живети можемо.{S} Од оног једног ђака не добијам ни толико, да |
| доста времена, док дођете дотле, да се можете удомити; па ви имате још сироту сестру, која оси |
| тиче, то оставите мени, јер на мене се можете ослонити, а ја ћу вас после известити, шта је и |
| са сестром твојом, па ако воље узимаш, можеш је у свако доба посетити и видети.“ —</p> <p>— До |
| ласом: „Тешко је бити господар, а слуга можеш бити у свако доба.“ —</p> <milestone unit="subSec |
| хоћеш ли бити вечерас код куће?{S} Ако можеш, причекај ме, ја ћу ти доћи.“ — Тек што се беше с |
| почеше ђаци скупљати и данас дође Мита, мој друг и добар пријатељ, који ми је Данку од стрине и |
| ме излази отац и мајка, излази Љубица, мој покојни друг Марко и другарица Марина, а с њима још |
| , да јој накитим крст.{S} Ја кад умрем, мој крст не ће имати ко да кити, а она има још живог бр |
| ако трошном?...{S} Ах!{S} Мој цео свет, мој лепи свет, који сам толико на срцу неговао, он ми с |
| да ћу му временом бити од користи!!{S} Мој мили роде!{S} У мени си се преварио!...{S} Добиће п |
| тако лошом, тако трошном?...{S} Ах!{S} Мој цео свет, мој лепи свет, који сам толико на срцу не |
| како су им очи пуне суза.</p> <p>„Драга мој Паја!{S} Ко зна, како ће му тамо бити!“ рече ми мат |
| се за мном заплакао?{S} Ко би мени гроб мој цвећем окитио?{S} Нико!{S} Нико!{S} Јер <pb n="28" |
| тица не пева, нити цвеће цвета; да сав мој живот буде вечна робија!...</p> <p>Док бејах млађи, |
| ност, да Љубица не буде моја!{S} Да сав мој живот постане пустиња, где тица не пева, нити цвеће |
| д остале двојице замењује ме један друг мој, али ако ова болест и даље овако устраје, бојим се |
| .{S} И Љубица као да је разумела поглед мој, јер на једаред скочи с места свога, приђе гласовир |
| > се већ помало сумрачити и први поглед мој паде ми на Данку.{S} Ах!{S} Сиротица!{S} И њу је са |
| реника.{S} Па осим њих и сав остали род мој наваљиваше на мене дуго и дуго, догод ми мати осудн |
| ше пред вратима, ко је умрьо?</p> <p>„Е мој господине!“ — рече ми — „То је био ваљан момак, при |
| , а у себи мишљах:{S} Боже мој!{S} Боже мој!{S} Да ли ова девојка знаде и да ли осећа, како ја |
| уста нехотице, а у себи мишљах:{S} Боже мој!{S} Боже мој!{S} Да ли ова девојка знаде и да ли ос |
| једну <pb n="164" /> лешину више, а ти мој добри роде, ти баш ништа!...{S} Ал’ опрости!{S} Опр |
| с испунила на жалост моју!{S} Један ђак мој, који и онако беше у наукама слаб, а иначе богат, о |
| е море, јер ето данас ми дође један ђак мој, син једнога званичника, да ми се захвали на труду |
| ше пре кад се дизаше чак у облаке!{S} О мој Боже! он изгори у оно кобно доба!..</p> <p>Одох с Д |
| 52_C2.3"> <head>У Г- 20/11.</head> <p>О мој Боже!.{S} Не дај више несрећи на ме!{S} Слаб сам, д |
| ошлост беше горчија.{S} Она прими савет мој, а како га је примила, најбоље говораше бистра суза |
| и ти моја била!{S} Тада би био цео свет мој, јер би цео свет носио у грудима својим!..{S} Но ти |
| е будна провела лебдећи на сваки покрет мој?{S} Колико је суза пролила, да мени сузе уштеди?..{ |
| да се сам собом рачунам! — Спољњи живот мој још је онакав исти, као што и пре беше, јадан и бед |
| ста суза пролио...{S} Но унутарњи живот мој, ах! како је тај сасвим променут!..</p> <p>Кад сам |
| е на једаред тако жива, да ми цео живот мој изиђе пред очи као жалостан сан?{S} Или је узрок то |
| чима суза не засија и док их бони уздах мој од мене све не растера!{S} И те појаве почну се опе |
| еда ме као на јави две свете душе, отац мој и мајка моја? — — —</p> </div> </div> <div type="ch |
| бље.{S} Кобно гробље, на теби паде отац мој!{S} Свето гробље, у теби леже кости оца мога!{S} Ах |
| наше непријатеље потукли, па ће и отац мој тако исто потући све непријатеље своје.{S} На лицу |
| х и сам за навек успаван бити...</p> <p>Мој благи санак прође, и кад опет видех црну јаву пред |
| тано изгледа, кад ћу јој доћи?..</p> <p>Мој сав одговор беше тихо плакање.</p> <p>Од тог дана ч |
| очима својим?{S} Та то је сестра моја, моја Данка!...</p> <p>„Сестро!“ — повиках гласно и прит |
| може бити с матером својом споразумна, моја добра Љубица, која ми јуче рече, да је данас опет |
| лаче.{S} Сва прошлост моја бујно оживи, моја бедна сестра изађе ми пред очи као сироче без неге |
| ут на ватри — „Моја мајка сада гори!{S} Моја сестра гори!{S} Ох!{S} Оче!{S} Оче!...“ И ја се ба |
| вет оживео!{S} Како је живот обујио!{S} Моја ме болест сасвим удремала, да сам чисто заборавио, |
| кла, да ме не назвасте вероломном!..{S} Моја вас мати не мари, а особито <pb n="149" /> од како |
| ти, а за све то треба много времена.{S} Моја вас мати не мрзи.{S} Верујте мени, она вас уважава |
| ни треба слободе, мени треба самоће.{S} Моја је глава сва узаврела, срце хоће да ми прекипи, па |
| везде!{S} Видите ли, шта Данка ради?{S} Моја сирота Данка?{S} Да л’ и она сада у вас гледа и ту |
| резао више, него што ми допушташе снага моја.{S} Видиш, Данко, то су ти тајни нам природни зако |
| а после дуге несносне кише.{S} Сва туга моја на мах се разиђе као мутна магла пред топлим зраци |
| у твоје руке!“</p> <p>Те речи беху сада моја молитва.{S} Обучен се спустим на постељу и склопим |
| ем!..{S} У том ми изиђе пред очи и сеја моја у разним жалосним сликама, какве машта само у неиз |
| а јави две свете душе, отац мој и мајка моја? — — —</p> </div> </div> <div type="chapter" xml:i |
| ија!{S} Тада ми тек паде на памет мајка моја и сестра Данка!.. „Ох!{S} Боже!“ — повиках у очајн |
| лутња испуни, јер шта би ми онда радила моја јадна Данка?{S} Ја је не бих могао ни у чем помага |
| Љубице!{S} Љубице!{S} Да ти само једна моја суза на срце падне, твоје би срце од бола на мах < |
| досадања љубав моја и досадања осећања моја беху сасвим празни!{S} Још од детињства свога осећ |
| ми опет дан поста неугоднији, јер зебња моја, да ће ме и од ова два ђака који оставити, ево се |
| ерујем очима својим?{S} Та то је сестра моја, моја Данка!...</p> <p>„Сестро!“ — повиках гласно |
| гох, она беше већ мртва, те ја и сестра моја остасмо сирочад без оца и мајке...{S} Она је живот |
| ="subSection" /> <p>22/11</p> <p>Сирота моја Данка!{S} Данас јој беше опет веома зло, јер читав |
| ања...</p> <p>Да ли је узрок томе машта моја, која постаде на једаред тако жива, да ми цео живо |
| ледах на ону страну где почиваше Љубица моја...{S} У том се већ поче и зора да се јавља и ја се |
| ако једнака!{S} Сва је тужна као и душа моја!{S} По њеном се небу гоне мутни облаци као и сузе |
| и у којој се дивна звезда сјаји, љубав моја к роду своме наслеђена од врлог оца мога, која ће |
| , не оваког осећања; ах! досадања љубав моја и досадања осећања моја беху сасвим празни!{S} Још |
| него у радости.{S} Али така ми је нарав моја, да се навек тешко растајем са сваким местом, у ко |
| омислим на могућност, да Љубица не буде моја!{S} Да сав мој живот постане пустиња, где тица не |
| е наде и лепа будућности! што ми вас је моја млада машта створила у разним данима живота мога, |
| које би принети морала, само да остане моја, тад бих могао мирном душом живети за Данку; а ова |
| лих на могућност, да Љубица, не постане моја, већ да је гледам, како је други грли и љуби!...</ |
| и била за мене највећа срећа, кад би се моја деца поносила са мном тако, као ја с тобом!...{S} |
| е срцу поче се гложити милина и туга, и моја прва мисао беху наши родитељи: „Где си оче?{S} Где |
| ко речи.{S} Али она ми ништа не пише, и моја туга постаје тежа, а брига несносније!...{S} У мен |
| бити мелем мојим душевним ранама.{S} И моја Данка отпоче такође свој рад, те ради по цео дан, |
| а тамо потраже заклона и уточишта.{S} И моја мајка узеде Данку на своје груди, а мене за руку, |
| и за њих, па како ћемо онда живети ја и моја добра Данка? —</p> <milestone unit="subSection" /> |
| хтедоше ми тугу да ублаже, као да се и моја туга даје ублажити.{S} Но кад видеше, да ми њихове |
| те јој рекох усколебаним гласом — „Буди моја!{S} Поврати се опет к мени!{S} Ти <pb n="148" /> с |
| На вашу Љубицу!{S} Ти сама велиш, да си моја!{S} У твојим очима нисам дакле нико и ништа, твоје |
| јој срећан весело рекох: „Љубице, ти си моја!“</p> <p>— Ох, Миливоје!{S} Ман’те ме сада!{S} Сут |
| како би ми био живот сладак, кад би ти моја била!{S} Тада би био цео свет мој, јер би цео свет |
| остављају село и да беже даље.{S} Мати моја при овим речима погледа брижно на нас децу своју и |
| а!{S} Пролетно доба, јер ће Љубица бити моја и њене очи биће ми пролетно сунце, а пролетна зора |
| је сада туга тешка...{S} Љубица ће бити моја и у мојем душевном свету опет ће засијати сунце... |
| {S} Зар ме тако брзо остависте?...{S} О моја мила будућности!{S} Зар сам те зидао на темељу так |
| ива ни у чем.{S} Ја још не знам, за што моја мати тако слабе наде полаже на вас, и узалуд оста |
| молим вас! —</p> <p>„хоћу Љубице, душо моја!“—</p> <p>Ми се загрлисмо, пољубисмо и — растадосм |
| сузе, које морам навек да скријем, јер моја једна суза изазове десет њених...{S} Сиротица!{S} |
| це на једаред да плаче.{S} Сва прошлост моја бујно оживи, моја бедна сестра изађе ми пред очи к |
| !.. јер ће ми срцу лакше бити. —</p> <p>Моја прва љубав беше дакле небеска, анђеоска љубав; а к |
| аху своме, дршћући као прут на ватри — „Моја мајка сада гори!{S} Моја сестра гори!{S} Ох!{S} Оч |
| ама и Данки.{S} Баша Љубица.“ —</p> <p>„Моја слатка Љубица!“ —- рекох прочитавши писмо сузним о |
| а Љубица не зна за то ништа!{S} Не зна, моје ми срце вели, да не зна!{S} Идем к њој, идем одма! |
| чујем ово речи!...{S} О моје лепе наде, моје лепе и слатке наде!{S} Зар ме тако брзо остависте? |
| зненади, да и мени сва крв у лице пође, моје се очи запламтише, кроз срце ми прође нека дивна < |
| це моје.{S} Моје груди нису више пусте, моје срце није више празно, ах! ја нисам несрећан, ниса |
| ћан био, не би ни она несрећна била!{S} Моје је срце пуно љубави, пуно вреле и искрене љубави, |
| ојку сваким даном све већма љубим!..{S} Моје срце беше и до сад навек пуно љубави, пуно осећања |
| сви здрави, тамо амо мирно ходаху!..{S} Моје срце беше пуно милине и опет при свем том лежаше м |
| е црне они испунише сетно срце моје.{S} Моје груди нису више пусте, моје срце није више празно, |
| е, али не ће никад ништа да прећуте.{S} Моје здравље не беше онако темељно, као што би при бољи |
| ено биће своје на зелену меку траву.{S} Моје душевно стање беше још и сада као јесење мутно неб |
| их, којих ми груди већ препуне беху.{S} Моје расположење беше тако тужно и ја бејах сав тако уз |
| на једаред?{S} За што почех плакати?{S} Моје цело тело стаде се трести од горка јецања...</p> < |
| љи за мном плачу, нек плачу и твоји!..“ Моје срце шћаше од бола да пукне, јер ја у њој не гледа |
| век предан био?...{S} Ах!{S} Боже!{S} А моје су жеље, да вечно живим у народу своме!..</p> <mil |
| же један вихор из корена ишчупати, а за моје јаде и сузе, које трпим и сносим, само да остварим |
| воје црне очи!{S} Ала су пуне милина за моје јадно срце!..{S} Твоје црне очи!{S} Ала су живе же |
| је црне очи!{S} Ала су живе жеравице за моје јадно срце!{S} Ах, очи твоје!{S} Твоје лепе црне о |
| среће пођоше ми на очи, и за тренут ока моје се руке обавише око ње, лепа јој глава клону на мо |
| Данко!{S} Јер свака твоја суза пада на моје срце!“</p> <p>Ја је почех тешити, но у том тренутк |
| ећа, како ја њу волим?! —</p> <p>Она на моје питање слеже раменима, погледа ме збуњено и тужним |
| и своје, и то све тако силно утицаше на моје боно срце, да се и ја на једаред заплаках горко... |
| ода, а оно ми закуца неко на врата и на моје „слободно“ ступи Мита веселим лицем у моју тужну с |
| вучем, да и она нехотице паде главом на моје груди.{S} Ударом ове миле главе о моје груди прође |
| обавише око ње, лепа јој глава клону на моје груди: ми се загрлисмо...</p> <p>Око мене као да с |
| а ме стаде љубити и њене сузе падаху на моје лице...</p> <p>Ја бејах као на ватри, не знајући н |
| ељу напустио, често бих одлазио на гроб моје покојне Марине, тамо бих се навек заплакао и молио |
| што би ми могло тугу да ублажи.{S} Због моје туге и умора мога смилова се најпосле сан на мене |
| укама носим?...{S} Колико је ноћи поред моје постеље будна провела лебдећи на сваки покрет мој? |
| к савладао, јер сеђаше на столици поред моје постеље, а лепу главу своју држаше на мојем узглав |
| ми писаше другови моји, беше једно и од моје Љибице.{S} Она ми пише;</p> <p>Драги Миливоје!{S} |
| е наде полаже на вас, и узалуд оста све моје мољакање, узалуд осташе све моје сузе, она остаје |
| те тице и мирисно цвеће, као и мене све моје лепе наде!.. —</p> <milestone unit="subSection" /> |
| сам и здрав сам, па се тешим, да ће све моје невоље ваљда кад тад престати, те ће и мени једном |
| та све моје мољакање, узалуд осташе све моје сузе, она остаје при своме, да наше даље дружење н |
| е своје, стискох га на усне своје и све моје мисли прелетеше као муња простор између мене и ње |
| bSection" /> <p>28/7</p> <p>Разне бриге моје не дадоше ми спавати скоро целу ноћ; једва пред зо |
| наћи ниједне душе, која би била на јаде моје посве равнодушна, а још мање, да би ме когод истер |
| и ове године при свем том, што ми наде моје говораху да ће бити боље и лепше..{S} Наде, лепе н |
| !{S} Кад чује тугу моју и кад види сузе моје, ваљда није камен, да ће бити равнодушна?! —</p> < |
| све непријатеље своје.{S} На лицу мајке моје сину при овим <pb n="9" /> речима блажен осмејак и |
| — рече и седе на столицу поред постеље моје — „Она те лепо поздравља; ево ти писмо њено, нек о |
| ава...{S} Све је мирно, само нису мирне моје груди!...</p> <p>Што поноћ даље преваљиваше, то но |
| њеним лепим црним очима беху збиља усне моје!... „Она ме воли! мишљах непрестано, и опет сва ов |
| гу напрезати; а они су ми једино уздање моје!“</p> <p>— Ја имам готових радова, па ћу то продат |
| изнеше пред очи кукавно и очајно стање моје.{S} Паја виде, да ме је својим речима као стрелом |
| ем; кад ми сунце у зору пробије прозоре моје, ја опет пун наде скачем с постеље, али ме уједно |
| ху ванредним осећајима напуњене, што се моје срце топљаше у дивној милини, па као човек мишљах, |
| и те отети нико не ће!“</p> <p>— Што се моје мајке тиче, то оставите мени, јер на мене се может |
| из ове собе даље чуло — „ Да ли добисте моје последње писмо?“</p> <p>— Јесам! — рече гледајући |
| етеше одавде у красно место дивне среће моје...</p> <p>На једаред ме музика трже. „Знаш ли, Дан |
| беше, као да одлази од мене анђео среће моје: „Слатка Данко!{S} Седи још мало код мене, јер мен |
| те!{S} Реците, Љубице!{S} Љубице, сунце моје!..“</p> <p>Овако говорећи скочим и ја с места свог |
| че дивље да куља!</p> <p>„Љубице, сунце моје!{S} Реци бар једну реч!..{S} Ти си та бела голубиц |
| срећно срце моје.</p> <p>„Љубице, сунце моје!{S} Чисто ми је тешко веровати, да љубим очи твоје |
| т омилело, па остани ми и од сада сунце моје!“</p> <p>— Шта могу ја? — рече тихо уздишући — Кад |
| ени!{S} Ти <pb n="148" /> си била сунце моје, које ми је душу разведрило, које ми је живот омил |
| е!{S} Твоја смрт ми је јако ранила срце моје; твоја смрт начинила је мене бедним сирочетом: али |
| !{S} Лакше?{S} Још има других рана срце моје, но шта ћу?{S} Ваљда ће и време узети штогод на се |
| ећи се — „За такве јаде још не зна срце моје!{S} Мене боли, што ме несрећа гони.{S} Сироче сам, |
| вних милина и бујне среће за младо срце моје!{S} Ја сам срећан!{S} Сасвим срећан!..—</p> <miles |
| дним сирочетом: али уједно и младо срце моје српским духом напунила!{S} О слатки оче!{S} Ако ми |
| њене лепе црне они испунише сетно срце моје.{S} Моје груди нису више пусте, моје срце није виш |
| главу своју на немирно, али срећно срце моје.</p> <p>„Љубице, сунце моје!{S} Чисто ми је тешко |
| и празни, већ пуни као што је пуно срце моје.{S} Наравно, кад помислим чак на ферије, то ми се |
| скиде тешки терет с уморених крила душе моје.{S} Бејах жељан санка, те сад га добих и тај ми са |
| е у њима змије легу.{S} Пред очима душе моје беше ми све мрачно и црно, ах! дан живота мога пре |
| е ми очи стоје непрестано у дубини душе моје и које ме свуда прате, кудгод ходим и гдегод стане |
| све...{S} Она је послала оно писмо без моје воље“...</p> <p>Чим ово Љубица рече, мени тако би, |
| окрете главу, <pb n="57" /> отрже се из моје руке и хтеде поћи.{S} Но ја кад видех, да она хоће |
| ја још у кревету почех певати.{S} Кроз моје прозоре продираху златни зраци јутарњег сунца и ја |
| и јади беху тежи; па тако беше и сад, и моје груди беху на скоро опет умирене и очи ми посташе |
| а још мање.{S} И мене је болело срце, и моје су очи сузе лиле, тако исто можда као и ваше! — Ал |
| из пакла на једаред у рај пренесоше, и моје цело биће не беше у том тренутку ништа друго, до л |
| на Љубицу, наши се погледи сусретоше, и моје се очи опет разведрише.</p> <p>Ах, Љубице!{S} Љуби |
| о јако, да сам могао сваки удар чути, и моје расположење беше тако пријатно и опет тако неугодн |
| воју, да заборавим за горку садањост, и моје наде једна за другом остварују се пред очима мојим |
| ико тренутака трајаше ова нема појава и моје мисли за то кратко време прелетеше сву прошлост мо |
| речи прођоше ми као стреле кроз срце и моје око и уво на једаред полети к вратима, на којима П |
| е ми појава за појавом целе прошлости и моје и њене, и мени се живот учини као робија, а земља |
| и, шта је и како је; а очи јој се као и моје на мах напунише суза.{S} Одмах се свучем и легнем |
| тко време прелетеше сву прошлост моју и моје се груди стадоше силно надимати и ја бејах опијен |
| ђео, којег ми Вишњи посла, да усрећиш и моје груди?!..</p> <milestone unit="subSection" /> <p>9 |
| х урадио, да нисам отишао, јер ми не би моје несретно срце тако раздирали...</p> <p>Неко време |
| м изгубио у детињству своме.{S} Мени би моје стање било сто пута теже и несносније, кад не бих |
| оца свога.{S} Силна туга паде на груди моје, а Данка покри рукама лице своје и заплака се као |
| усти милу главу своју на узбуђене груди моје и поче тихо плакати..{S} Ја погледах преко њене гл |
| зе ми детињаста радост ожалошћене груди моје. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>12/8</p> |
| чим тежим, за чим чезнем!{S} Све мисли моје и сви осећаји моји сада се једино Љубицом баве.{S} |
| и опет тако срећан бити!..{S} Све мисли моје одлетеше одавде у красно место дивне среће моје... |
| погледом, који већ напред одаваше мисли моје: „Знам једну гатку, која нема свршетка.{S} Покушај |
| што пре из ове непријатне неизвесности моје. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>7/7</p> |
| нек ми уништи све лепе наде будућности моје: па за што сам онда рођен, за кога ли сам онда жив |
| ати и она ми је једини темељ будућности моје!{S} Ах!{S} Да ми је при свем том бар једном да озд |
| , а као облак мутне, очи пуне суза, очи моје јадне сеје!..{S} Дуго мишљах, како бих дознати мог |
| ћи испрати и певајући дочека, а при том моје лепе наде сладе ово задовољство у такој мери, да м |
| срцу ми би, као да се залеђава!..{S} О моје слатке наде и лепа будућности! што ми вас је моја |
| вај дан дао, да чујем ово речи!...{S} О моје лепе наде, моје лепе и слатке наде!{S} Зар ме тако |
| моје груди.{S} Ударом ове миле главе о моје груди прође ме свега <pb n="48" /> нека необична м |
| нем и да јој се усмено најадам; јер ово моје дуго одсуство може имати на њу рђавог утиска, а по |
| на једаред све <pb n="73" /> детињство моје!{S} Ту још сија оно исто сунце, још се плави оно и |
| Дувај, ветре!{S} Разлади ми врело чело моје!{S} О кад би могао да одуваш и тугу моју!...</p> < |
| заласка сунца.{S} Сви беху весели, само моје весеље беше некако усиљено. —</p> <milestone unit= |
| сте племенити и достојни љубави не само моје, већ сваког чистог и доброг срца, јер такве браће |
| владао целом шумом: а то све за то, што моје груди беху ванредним осећајима напуњене, што се мо |
| — рече ми Љубица сасвим усколебана, јер моје речи као да је посве потресоше: — Оставимо то врем |
| {S} Ах!{S} Ово немојте!{S} Немојте, јер моје срце не ће моћи без вас да живи!... — Више се пута |
| до сад, оно ипак мирно и задовољно, јер моје срце било би навек умирено и утешено, кад год бих |
| и у сну и на јави!...{S} Те очи сад су моје, смем у њих да гледам, смем да их љубим, јер ти ме |
| њима ћу ја да славим бадње вече, они су моје друштво. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| а на мах <pb n="147" /> свисло, тако су моје сузе пуне горчине, отровне горчине, те очајничко с |
| ио народ свој!...</p> <pb n="128" /> <p>Моје дружење с њиме имађаше на мене великог уплива, јер |
| one unit="subSection" /> <p>20/7</p> <p>Моје чекање беше дакле посве залудно.{S} Ја сам се дана |
| one unit="subSection" /> <p>15/7</p> <p>Моје се црне слутње почеше испуњавати, јер се ђаци већи |
| помаже, да се школовати могу. —</p> <p>Моје је стање јадно и бедно, но ипак млад сам и здрав с |
| е постеље, а лепу главу своју држаше на мојем узглављу и мирно спаваше.{S} На крилу јој беше пл |
| уга тешка...{S} Љубица ће бити моја и у мојем душевном свету опет ће засијати сунце...</p> <p>С |
| ам своју реч одржала, одржи је и ти!{S} Моји родитељи за мном плачу, нек плачу и твоји!..“ Моје |
| ="subSection" /> <p>9/7</p> <p>Многи се моји другови већ о том разговарају, кад и како ће који |
| ати.{S} Благи Боже!{S} Да л’ ће данас и моји осећаји бити тако пријатни, као овај дан?..</p> <p |
| n="77" /> њима, која ми писаше другови моји, беше једно и од моје Љибице.{S} Она ми пише;</p> |
| и песма беху ми једини искрени другови моји, јер само они једини навек знађаху како ми је...</ |
| оћа тако ми годи, да ће ми се брзо јади моји ублажити моћи.{S} Само кад бих још знао, шта је с |
| а певам ил’ да плачем?..{S} Сви осећаји моји као да се на једаред из сна пробудише и ја стискох |
| чезнем!{S} Све мисли моје и сви осећаји моји сада се једино Љубицом баве.{S} Оно, што у љубави |
| е ђаци почеше већ разилазити и неколики моји добри другови одоше данас весело дому своме.{S} И |
| упозорише ме искрено неколики пријатељи моји на његове мане, које сам благодарно саслушао; па к |
| на мах од радости потекоше сузе...{S} О моји слатки родитељи!{S} Јуначни оче и добра мајко!{S} |
| ћан био!{S} Но то је мени немогуће, јер моји јади успавани су дотле само, док и ја спавам, и ка |
| аху тамо амо узалуд тражећи лека ранама мојим.{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Да л’ знадеш, како ти |
| стано плакаше и држећи главу на грудима мојим све је јаче притискиваше, као да ми тиме хтеде ре |
| свирање, које ми сада узбуђеним грудима мојим тако гођаше...{S} Гледах непрестано у њу и ја беј |
| а знадеш какви су болови сада у грудима мојим, ти би се чудила, да сам још при чистој свести!.“ |
| а и да сада управља мислима и осећајима мојим као какав рибар по тихој води својим лаким чуном. |
| одина 1848 дође главе добрим родитељима мојим.{S} Још се тако живо сећам онога дана, који нам о |
| једна за другом остварују се пред очима мојим, као што се цветни пупољци у зору расцветавају, и |
| беху <pb n="60" /> сада варнице у очима мојим: „Касно! касно!{S} Сад нема те силе, која би ме о |
| а дивна и мени тако мила глава збиља на мојим грудима!{S} Но поред ове дивне милине спопаде ме |
| Данка к мени, загрли ме и заплака се на мојим грудима.</p> <p>„Шта је теби сад?“ упитах је зачу |
| час стајаше поред мене држећи главу на мојим усколебаним грудима; а час је опет гледах, како ј |
| биљним радом, који ће уједно бити мелем мојим душевним ранама.{S} И моја Данка отпоче такође св |
| ла и неки грозничави страх овлада срцем мојим!{S} Да ли она уједно мишљаше, за кога да је уда?{ |
| вам описати милину, која владаше срцем мојим читајући писмо ваше, из којег видех, да ме још во |
| м тако натицаше, која ће овладати срцем мојим, изрекоше сузе пресуду своју котрљајући се полако |
| и преда ме ступи Љубица, која доласком мојим као да беше мало изненађена.{S} Чим се поздрависм |
| ренутака.{S} То беше чудна тишина!{S} У мојим грудима куцаше срце тако јако, да сам могао сваки |
| } Како ми је свет сав црн и мрзак!{S} У мојим грудима као да више није срца, већ место њега вел |
| се небу гоне мутни облаци као и сузе у мојим очима!{S} Њу је све изневерило и умиљате тице и м |
| ижило вече, скупило се неколико другова мојих, да са мном отпрате Данку у њену нову и вечиту ку |
| е код мене Мита са још неколико другова мојих и позваше ме, да идем с њима, да скупа славимо ба |
| гушљиве <pb n="22" /> јаде црних слутња мојих, којих ми груди већ препуне беху.{S} Моје располо |
| уди, па се на мене сетно насмеши.{S} Из мојих груди отрже се тешки уздах и ја јој обвијем обе р |
| !..“ Но када подиже главу своју с груди мојих, стаде ме гледати својим плавим оком, у којем се |
| рекох Љубици, која одма у почетку речи мојих подиже своју лепу главу, па ме стаде својим црним |
| а беше тихо и све беше мирно, све, осим мојих груди..{S} Морадох увидети, да немам много да бир |
| ој ствари народа свога...{S} Лисно дрво мојих лепих нада хоће процветати, јер ће у мом животу н |
| ко исто умрети“, — мишљах — „лисно дрво мојих живих и лепих нада може један вихор из корена ишч |
| ошао, утре сузе своје, пружи руку преко мојих груди, па се на мене сетно насмеши.{S} Из мојих г |
| оне, као црв подгризајући зелено стабло мојих лепих и слатких нада; јер кад помислим, шта ме че |
| што с таком ватром о Бранку говори и с мојих усана сасвим се нехотице отргоше речи: „Срећни Бр |
| ! много шта лежи на души <pb n="129" /> мојој, па није чудо, да ми више пута дође да плачем, а |
| дино Љубицом баве.{S} Оно, што у љубави мојој беше до сад празно, сад је лепо пуно, јер у тој н |
| о што ћемо лећи, дође једна жена матери мојој и рече јој, да ће се наши најдуже сутра у зору с |
| опио пуно крви и доста допринео болести мојој.{S} Код остале двојице замењује ме један друг мој |
| у и племениту сестру и што у будућности мојој уступа ноћ ипак дану место своје; туга, што ми је |
| ад ми све лањско доба живо оживи у души мојој!...{S} Ах!{S} С каквим сам осећајем лане дошао, а |
| истину казао.{S} Они ме лепо приме и по мојој жељи одредише ми они исту собу, где сам лане стан |
| страну, с које им на сусрет пођох.{S} У мојој глави као да севнуше муње и ја стадох као укочен! |
| ао нема гледајући у земљу, а рука јој у мојој руци непрестано дрхташе, као да је грозница тресе |
| по свој прилици за то, што беше дирнута мојом детињском маштом.</p> <p>„Није истина Миливоје!“ |
| рхтати, јер страх ми се помеша са тугом мојом: „Зар се све зло против мене заклело?“ рекох љуто |
| Само кад бих још знао, шта је с Данком мојом, онда бих могао мирно дан по дан проводати и свој |
| ме била обузела туга и брига за јадном мојом Данком.{S} Већ прође толико време, а ја не чух за |
| далеких дана, који ми трепте пред душом мојом, као што трепте звезде у зимској ноћи, како бих т |
| а Бога, што је њену молитву саслушао, а моју још не ће!..</p> <p>Као детету беше ми тешко носит |
| ћи да иде, да тамо ускрс проведе.{S} На моју молбу склони се и обећа ми, да ће ићи у К —, да по |
| о рађати, да може бити ови сви за љубав моју већ знају!</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| оји вас ни мало не правда.{S} Ви волите моју кћер, и то страсно волите, што ја добро знам.{S} А |
| ?{S} И тебе, једину наду, једину радост моју?{S} Ах!{S} Ти си једина која ме још <pb n="162" /> |
| тавити, ево се данас испунила на жалост моју!{S} Један ђак мој, који и онако беше у наукама сла |
| то кратко време прелетеше сву прошлост моју и моје се груди стадоше силно надимати и ја бејах |
| Мито!{S} Мито!{S} Ти ми донесе живота у моју мртву собу! — рекох весео, па узедох опет љубичино |
| е „слободно“ ступи Мита веселим лицем у моју тужну собу.</p> <p>„Еј јадниче!{S} Гле, једва би т |
| све данкине ствари.{S} За тим уђосмо у моју собу, где ми Данка приповедаше, шта је и како је с |
| унчане зраке, где пробише кроз прозор у моју собу.{S} У мени поче срце да пева од радости, јер |
| И то што пре, што пре!{S} Кад чује тугу моју и кад види сузе моје, ваљда није камен, да ће бити |
| оје!{S} О кад би могао да одуваш и тугу моју!...</p> <p>Много бих боље урадио, да сам још вечер |
| адох кад прикрити узбуђење своје, тајну моју. — Љубичина мати такође ме лепо поздрави, али нека |
| помагати. — Одобри ми, брате! ту намеру моју, јер друга нам лека нема, ако не ћемо да се ослони |
| онда пољуби мене и Данку, млађу сестру моју, која је онда тек навршила трећу годину.{S} Он оде |
| хтела погледом својим да загледа у душу моју.</p> <p>— А ви ми приповедајте то, што знате, па ћ |
| ју њених потресе ми на једаред сву душу моју и мене обузе на мах тако чудно осећање, као да ми |
| ом, који на мах одаваше усколебану душу моју.{S} Хтедох јој и даље говорити, али ми језик поста |
| д бола да пукне, јер ја у њој не гледах моју драгу другарицу, већ гледах анђела божијег, а у се |
| ја се морадох спустити на један хладни, мокри камен.{S} Глава ми клону, а чело ми проби ледени |
| детињство беше врло бурно.{S} Мени ова молба не беше баш најпријатнија, јер ја хтедох ово неко |
| иде, да тамо ускрс проведе.{S} На моју молбу склони се и обећа ми, да ће ићи у К —, да посети |
| на страну и стрицу одма напишем писмо, молећи га, да ме извуче што пре из ове непријатне неизв |
| ђе Љубици и ухватив је за руку рече јој молећи је, да јој није ништа рекао из зле намере, већ ј |
| суза...{S} Опростих се и с мајком њеном молећи је да ми ништа не замери; а поздравих Пају и њег |
| тити, шта је и како је.{S} А сад идите, молим вас! —</p> <p>„хоћу Љубице, душо моја!“—</p> <p>М |
| спава!..</p> <p>„Благи Боже!{S} Теби се молим и судбу своју полажем у твоје руке!“</p> <p>Те ре |
| као јагње миран: „Не срдите се што вас молим да одете, док она није дошла!“</p> <p>— Зар ме тв |
| а то запитах исту госпу: <pb n="23" /> „Молим вас лепо, не бисте ли ме знали известити, где се |
| невесела и предлагаше ми, да се више не молимо Богу за смрт, јер њој је жао оставити оца и мајк |
| мен на срце.</p> <p>— Треба навек да се молимо богу, кад лежемо и кад устајемо, и кадгод смо на |
| кадгод смо нас двоје заједно, да му се молимо, да нам не да довршити седму годину, јер ми оћем |
| ивна љубав; љубав земаљска.{S} Као дете молио сам бога, да што пре умрем а сад почех молити бог |
| не Марине, тамо бих се навек заплакао и молио је, да ми опрости што још нисам умрьо...</p> <pb |
| па не смедох из собе никуд ићи, ја сам молио покојну мајку своју, да пошље по Марину, „јер ја |
| учио и радио, на том бих се месту Богу молио..{S} Када уђох у стаклени ходник, затекох Пају, к |
| мађах других мисли, других жеља, других молитава, осим да умрем, да умрем!..{S} Ах!{S} Ја бејах |
| сли, <pb n="123" /> других жеља, других молитава, осим да умрем, да умрем!..</p> <p>Не прођоше |
| је руке!“</p> <p>Те речи беху сада моја молитва.{S} Обучен се спустим на постељу и склопим очи. |
| акао; срдио бих се на Бога, што је њену молитву саслушао, а моју још не ће!..</p> <p>Као детету |
| ме волиш, и мени је то доста!{S} Ја ћу молити мајку твоју; па ако мора бити, ја ћу пркосити и |
| сам бога, да што пре умрем а сад почех молити бога да што дуже живим, јер само тако могао бих |
| е полаже на вас, и узалуд оста све моје мољакање, узалуд осташе све моје сузе, она остаје при с |
| их лепих нада хоће процветати, јер ће у мом животу наступити пролетно доба.{S} Да!{S} Пролетно |
| ним оком, па тихо рече: — И заиста он у мом срцу слатко живи!{S} Кад бих у стању била, ја бих о |
| ива је лудошћу, а с тога и добије многи момак девојку, коју није никад волео, а девојци дају он |
| осподине!“ — рече ми — „То је био ваљан момак, при том јединац у оца и мајке.{S} Погледајте му |
| за другом по увелом лицу <pb n="102" /> моме; а мисли ми још непрестано летаху тамо амо узалуд |
| а тецијаше једна суза за другом...{S} У моме срцу поче се гложити милина и туга, и моја прва ми |
| а званичника, да ми се захвали на труду моме и да се са мном опрости, јер му се отац с породицо |
| од онда су наступили нови дани у животу моме. <pb n="130" /> Лепоту света и сладост живота тек |
| ваљда је опазила какве промене на лицу моме... —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Поноћ |
| сам могао мислити и знати, да се стрицу моме морало штогод ванредно десити, ипак не бејах у ста |
| и народ не оста неблагодаран врлом оцу моме, он указује благодарност своју на мени, јер ме пом |
| којима је тешка тама, као туга на срцу моме...{S} Ах! како је мирна ноћ и све је тако мирно, к |
| е ми као најслађи мелем растуженом срцу моме.{S} Бог ће дати, на ће опет све добро бити! —</p> |
| лубу и голубици, и гледајући на то срцу моме свето место обузе ме милина и туга....{S} Да сам ј |
| није никад волео, а девојци дају онаког момка, за којим није никад узданула!..{S} Свесрдно позд |
| год то красно лице збиља љубио? — — И у момка њеног дуго гледах, он је висок, црномањаст и дост |
| говори Љубица.</p> <p>— „Што мора бити, мора! — рече озбиљно стара госпа — јер ваљда није прове |
| а у школи за то, да сада код куће седи; мора се радити, ако се хоће поштено да живи!{S} И ја би |
| нисам! — Но реци, како си се провео?{S} Мора да ти је добро било, кад си се толико задржао!{S} |
| а озбиљно. — „Ја нисам више дете, да ме мора навек други хранити!{S} Ја ћу отићи кудгод у служб |
| м ја сирота, то ваљда нисам така, да се мора од мене сваки да стиди?“</p> <p>Рекавши ове послед |
| едаред као олово тежак.</p> <p>И Љубици мора да у том тренутку беше чудно око срца, јер беше у |
| оучава.</p> <p>— Збиља!{S} Сирома човек мора као и тиран да је свуда и оком и ногом, јер чим <p |
| та!{S} Ја ћу молити мајку твоју; па ако мора бити, ја ћу пркосити и небу и земљи, али ми те оте |
| које се сиромах тако лако може и скоро мора да огреши, <pb n="91" /> па да после невино страда |
| тављао!“ одговори Љубица.</p> <p>— „Што мора бити, мора! — рече озбиљно стара госпа — јер ваљда |
| његовог села не пролази жељезница, већ мора два сата да путује на колима и како навек његов мл |
| свакојако шалу збијати, да му најпосле мораде рећи неколико опорих речи.{S} У том дође најстар |
| и мене лепо поздрависте, јер и мати ми мораде признати, да сте племенити и достојни љубави не |
| беше мирно, све, осим мојих груди..{S} Морадох увидети, да немам много да бирам, да се морам р |
| ледица овог великог узбуђења, те с тога морадох опет у постељу.{S} На данкино питање, шта мисли |
| у кућу, а срце ми закуца тако нагло, да морадох посумњати, да ћу моћи одржати присуство духа и |
| ма свуд на свету. — Одатле до манастира морадох још читав дан путовати, где тек јуче пред вече |
| ију мислећи, да се мало одморим, но где морадох одма и заспати, јер ја и не знам, како сам амо |
| ам могла испричати све јаде своје, које морадох поднети, од како нам ви одосте, то бих вам мора |
| куће, но кајање беше већ касно, и ја се морадох спустити на један хладни, мокри камен.{S} Глава |
| најбољи од свију осталих.{S} Једног се морадох и сам одрећи, јер ми је попио пуно крви и доста |
| бичина мати, а из њеног погледа могох и морадох увидети, да добро зна, за што сам амо дошао, и |
| утњама.{S} Не могох ништа друго, већ му морадох опет писати, па ако ми и сад још ништа не одгов |
| од немила до недрага и служећи другога морала би себи кору хлеба заслуживати.{S} У таким мисли |
| адра принети све жртве, које би принети морала, само да остане моја, тад бих могао мирном душом |
| нети, од како нам ви одосте, то бих вам морала написати неколико табака.{S} Кад одосте онако та |
| је не би код себе држала, те би се тако морала потуцати од немила до недрага и служећи другога |
| огао мислити и знати, да се стрицу моме морало штогод ванредно десити, ипак не бејах у стању да |
| вему томе беше у лудој слутњи, да ми се морало стрицу штогод ванредно десити, кад већ има више |
| ога врта, на том би месту и лети и зими морало навек цвеће да цвета; на том бих месту учио и ра |
| ивлачиш!{S} Морам крај тебе да клекнем, морам да наслоним на крст главу своју.</p> <p>Сећах се |
| илом к себи <pb n="75" /> привлачиш!{S} Морам крај тебе да клекнем, морам да наслоним на крст г |
| .{S} Па за то, брато, ако већ видим, да морам млад и зелен умрети, то опет не ћу изданути на гњ |
| ђе вече, ја мислим, да је дошао час, да морам умрети!{S} Да још немам те слободе, да вас посећу |
| ер ја већ бејах себи увртио у главу, да морам бити анђео.</p> <p>— А би л’ ти волео? — упита ме |
| ова болест устраје дуже времена, па да морам прећи у болницу?“</p> <p>— Не ћеш у болницу! — ти |
| ћеш, Миливоје!{S} Ја ћу те неговати, ја морам навек поред тебе бити, навек, ма никад не спавала |
| бих волео!{S} И ја морам умрети!{S} Ја морам бити анђео!“ — рекох јој тако поузданим гласом, к |
| опет још није касно, није касно!{S} Ја морам к њој!{S} И то што пре, што пре!{S} Кад чује тугу |
| анђео!..</p> <p>„Ја бих волео!{S} И ја морам умрети!{S} Ја морам бити анђео!“ — рекох јој тако |
| ворити, јер се бејах сасвим упео, да је морам опет за себе задобити, — „Ми као анђели кадгод за |
| срце пуца, из ока ми полете сузе, које морам навек да скријем, јер моја једна суза изазове дес |
| увидети, да немам много да бирам, да се морам решити или за Данку или за Љубицу, оставити једну |
| ати, па ако опет ништа не буде, онда се морам упутити најпре у П—, где ми стриц живи, па ако ме |
| тити несносног лежања свога.{S} Само се морам још неколико дана собе држати, јер сам сувише <pb |
| искреног друга.{S} Жао ми беше, што се морам с њиме растати, у толико више, што гледах Љубицу |
| ичији просјак бити!..{S} Ја сам дужна и морам за тебе радити, јер и ти си доста за мене радио.{ |
| S} О Данко!{S} Данко!{S} Ако већ умрети морам, коме ћу тебе да оставим?{S} Ово кратко време бес |
| оћи више држати, то ми је ипак жао, што морам баш овог изгубити, јер беше најбољи од свију оста |
| ће твоја мати да добије опет право, јер морам сам да увидим, да сам нико и ништа, за каквог ме |
| ом што им драго, јер ја тако и тако већ морам умрети, а тим својим делом опет ћу бар колико тол |
| и је још најгоре, да јој баш ја ту беду морам да стварам...</p> <p>У таким мислима поче ме снаг |
| си само облик људски; — у осталом ја му морам јако благодаран бити и за то, што је код себе држ |
| } Ради неверне Љубице!..{S} Па ипак још морам остати овде, не могу још отићи!{S} Ма још колико |
| че: „хоћу!“</p> <p>„Добро, Данко!{S} Ми морамо одма данас одавде даље!{S} Гроб оца нашег и онак |
| дан проводити, сносећи све, што сносити морамо и надајући се бољој будућности, која ће нам накн |
| бих јаде своје хтео за навек успавати, морао бих и сам за навек успаван бити...</p> <p>Мој бла |
| кад би они почели да певају, тад бих ја морао да плачем.{S} Нек они само иду, па нека се веселе |
| ај, данас за њу дознао?{S} Зар је не би морао оставити опет тамо, где си је и нашао?{S} Могао б |
| ни труд навек издржати; али од како сам морао при истој снази труд знатно да увећам, само да би |
| ом назва и ту ми рече, да је Паја данас морао отпутовати, а мати јој у цркву оде, те тако оста |
| ородицом одавде сели.{S} Истина, да бих морао и сам којег ђака напустити, јер све их не ћу моћи |
| ако жедно срках са лепих извора, ја бих морао посумњати у истину овог дана, можда и у своје душ |
| и то за мене штогод чудно било, кад бих морао ноћ провести на зеленој трави под плавим кровом в |
| плавим кровом ведрога неба?{S} Кад бих морао с обореном главом, но с мирном савешћу закуцати н |
| ког нема, те се морате и за њу старати, морате и њу <pb n="63" /> удомити, а за све то треба мн |
| сестру, која осим вас никог нема, те се морате и за њу старати, морате и њу <pb n="63" /> удоми |
| ама нужније ствари, особито ви, који се морате старати осим за себе још и за сестру своју. — Шт |
| е се моћи боље предомислити, па ћете ми морати за право дати, а да при том опет останемо стари |
| а ја још не знам, шта ћу и куда ћу?{S} Мораћу још који дан причекати, па ако опет ништа не буд |
| tone unit="subSection" /> <p>7/5</p> <p>Мораћу тражити други стан, гдегод иза вароши близу горе |
| бити!{S} Ти ако ћеш анђео да будеш, ти мораш слушати мене, мајку своју, а ја од тебе желим, да |
| остељи још увек болан.{S} Па и бриге ме море, јер ето данас ми дође један ђак мој, син једнога |
| муке настају све веће, које ме немилице море!..{S} Па још кад у Данку погледам, то ми срце пуца |
| 6" /> силно колебаше као какво узрујано море.{S} Сећах се данкиног јадиковања, како овде с њоме |
| ...{S} Оку ми ништа не годи, а време ме мори, љуто ме мори...{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Да ти |
| ништа не годи, а време ме мори, љуто ме мори...{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Да ти само једна мој |
| сам још вечерас отпутовао, бар ме не би морило нестрпљење и ово ужасно дуго време, кад санка за |
| им к њој, ако не ћу сам себе да мучим и морим, јер мени је без ње све празно и мртво, па и сам |
| тако би, као да ми срце поче да грца у мору среће...{S} Мени није требало више ништа, сад сам |
| х велику кулу наше лепе цркве, где се у мору пламена васколиког села и сама у пламен завија!{S} |
| наше људе и војнике, да су преко Тамиша мост ударили, у село ушли, те палити, убијати и пљачкат |
| ро и надам се, да ћу је за кратко време моћи извести на прави пут посматрања себе и околине сво |
| да вам усмено кажем, јер овако ћете се моћи боље предомислити, па ћете ми морати за право дати |
| емојте!{S} Немојте, јер моје срце не ће моћи без вас да живи!... — Више се пута тако уживим у с |
| и, па се бојим, бојим се, не ћу се више моћи уздржати, отеће ми срце мах, отеће ми око мах!..{S |
| ика на широкој пољани, и све, што ће ми моћи срцу живота дати, биће једино потуцање од гроба до |
| т лепоту света и сладост живота уживати моћи; јер од како сам болестан, никад ми нада не загреј |
| имати, на чијим ћу се грудима заплакати моћи?{S} хоће ли мени <pb n="18" /> когод весело „Браца |
| ди, да ће ми се брзо јади моји ублажити моћи.{S} Само кад бих још знао, шта је с Данком мојом, |
| им, ма било и дању и ноћу, па ћемо опет моћи живети! —</p> <p>„Од тога нема ништа!{S} Ја за то |
| свога.{S} Надам се, да ћу у новом стану моћи угодније живети, јер је од старога много удеснији: |
| тако нагло, да морадох посумњати, да ћу моћи одржати присуство духа и задржати сузе, кад је опе |
| а удоми, а међу тим и тебе удам, тад ћу моћи к њему отићи и своје старе дане мирно код њега про |
| спавао прошле ноћи, па се бојим, не ћу моћи ову ноћ на путу издржати; за то ћу поћи сутра рано |
| дан дакле ми је већ изгубљен, јер не ћу моћи пред свима рећи, за што сам дошао; па онда сви се |
| којег ђака напустити, јер све их не ћу моћи више држати, то ми је ипак жао, што морам баш овог |
| а ћу сама себе захрањивати, а уједно ћу моћи и тебе помагати. — Одобри ми, брате! ту намеру мој |
| удари на нос и на уста; на очи ми паде мрак, и мени тако би, као да ме несвест хвата.{S} Но то |
| ше ми тешка брига на челу, као што ноћу мрак на земљи лежи, и мени беше, као да треба да певам |
| пут живота је многобројан, но сваки је мрачан и сваки је клизав...</p> <p>Док се ја бављах так |
| при свакој речи беше ми пред очима све мрачније, да најпосле посумњах, да ли је ово јава или ј |
| а ме чека, то ми је онда пред очима све мрачно и црно и ја не могу себе да замислим у будућност |
| гу.{S} Пред очима душе моје беше ми све мрачно и црно, ах! дан живота мога претворио се у вечит |
| падаше киша и све беше тако тужно, тако мрачно!{S} Нигде да се гдегод небо плави, нигде зрачка |
| ље.{S} Ах!{S} Како ми је свет сав црн и мрзак!{S} У мојим грудима као да више није срца, већ ме |
| реба много времена.{S} Моја вас мати не мрзи.{S} Верујте мени, она вас уважава, увек вас фали, |
| >— Зар ме твоја мати мрзи? —</p> <p>„Не мрзи, не!{S} Али она увиђа, да вама треба још доста вре |
| није дошла!“</p> <p>— Зар ме твоја мати мрзи? —</p> <p>„Не мрзи, не!{S} Али она увиђа, да вама |
| лите, а ко мене воли, тог не могу ни ја мрзити, и да сам још неискусно лудо девојче, које веруј |
| ва тако хладан ветар, да се човеку срце мрзне, кад из собе на поље погледи.{S} Ако и сутра не б |
| зно и мртво, па и сам сам себи празан и мртав...{S} А поред ње ми је тако добро, као да сам у р |
| би ми без ње био сав свет увек празан и мртав!..</p> <p>На једарад се као из сна тргох, јер на |
| ивота, а после смрти тек ћу бити сасвим мртав!...— </p> <milestone unit="subSection" /> <p>6/12 |
| је цео свет празан, постаје ми цео свет мртав!.. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>5/11< |
| ох тамо; но док ја стигох, она беше већ мртва, те ја и сестра моја остасмо сирочад без оца и ма |
| ћ у гробу био и сада мало устао, да као мртвац ходам међу живим људима.{S} Више пута паде ми на |
| нога...{S} Скинувши шешир пођем и ја за мртвацем.{S} Тужни звуци манастирских звона чињаху ову |
| Марина, а с њима још много њих живих и мртвих, милих и немилих, преживела прошлост и створена |
| морим, јер мени је без ње све празно и мртво, па и сам сам себи празан и мртав...{S} А поред њ |
| атки поздрав ули ми нова живота у скоро мртво тело, и ти ме оте од немиле смрти!“ —</p> <p>У та |
| о је мени самовати <pb n="43" /> у оној мртвој пустињи?{S} Кад дође вече, ја мислим, да је доша |
| {S} Мито!{S} Ти ми донесе живота у моју мртву собу! — рекох весео, па узедох опет љубичино писм |
| Ах!{S} Како ми тада беше, кад је гледах мртву на столу, покривену белим покровом, а плаве очи б |
| ми би већа радост, када чух од Паје, да му писасте, узрок одласка вашег рекосте и мене лепо поз |
| <p>Учитељ нас радосно прими и рече, да му је мило, што може да угости сирочад врлог претходник |
| 3" /> с њоме свакојако шалу збијати, да му најпосле мораде рећи неколико опорих речи.{S} У том |
| своје...{S} Па и Марка често сањам, да му око сузом засија од бола, што здравља нема, те умире |
| ах опет гледајући га таким погледом, да му одговор с лица у напред прочитам.</p> <p>Он слеже ра |
| емо, и кадгод смо нас двоје заједно, да му се молимо, да нам не да довршити седму годину, јер м |
| оворим и почнем се премишљати, да ли да му се поверим или не?{S} Но за што бих од њега тајао?{S |
| , а тако једно срце ето је и ваше, и ја му чисто завидим, што у вашем срцу тако слатко живи!“</ |
| носи само облик људски; — у осталом ја му морам јако благодаран бити и за то, што је код себе |
| упе сви њихови сродници и пријатељи, па му сви честитају и сви му се радују; а други нам припов |
| дође на гробове својих милих умрлих, па му се тамо срце згрева расхлађено у туђем свету: тако ј |
| н је још пре месец дана умрьо!{S} Госпа му се некуд одселила, и то још са једном девојком, а ку |
| буде срећан.{S} Па кад би се од те миле му голубице вратио у гњездо своје, он би целу ноћ сањао |
| ом јединац у оца и мајке.{S} Погледајте му само мајку, како <pb n="27" /> се бије у груди; заис |
| у или, што ми срце ваљда слућаше, да ће му се опет штогод ванредно десити...</p> <milestone uni |
| усмо из К—, ја овамо, а он у Б—, где ће му скоро и сватови бити.{S} Но како ти се Љубица допада |
| <p>„Драга мој Паја!{S} Ко зна, како ће му тамо бити!“ рече ми мати његова, кад се враћасмо с п |
| паробродске станице.</p> <p>— Добро ће му бити, јер је срећан човек, а срећним људима свуда ид |
| а шта би!{S} Проклете богиње!{S} Дођоше му главе!“ —</p> <p>Овај ми човек тако говораше, као да |
| и пријатељи, па му сви честитају и сви му се радују; а други нам приповедаше, како поред његов |
| ЦРКВЕНОМ САБОРУ</p> <p>И</p> <p>СУПРУЗИ МУ</p> <p>МАРИЈИ рођ. КОСТИћЕВОЈ,</p> <p>ЧИЈОМ ЈЕ ДОБРО |
| сели срећи његовој, па који би у невољи му с њиме заједно и плакао! —</p> <p>— „Па то је онда ц |
| оја се око њега певајући улагује велећи му, да га другови тамо на далеко чекају, само да га пре |
| вас ја у неприлику довађала?!“ Чим сам му ово изрекла, окренем се од њега и пођем кући; но пут |
| у на ум кобна мисао, шта ће радити, ако му ова голубица одлети за другим голубом?{S} Његово је |
| ма пред њега, како га грли и љуби, како му навек донесе колача, меса, вина и дувана, што мати з |
| приметала, да се он мене стиди, и мирно му рекнем: „Ви се господине! мене стидите!{S} За што би |
| .{S} Ако и сутра не буде боље, онда што му драго, идем, па како ми је, тако ми је, тек свакако |
| мати ни за по пута.{S} Али најпосле што му драго, било како било!{S} Мислим и овако и онако и н |
| д!“ — рече утирући сузе своје — „Но што му драго!{S} Ја сам млада и здрава, па ћу радити; а при |
| труду моме и да се са мном опрости, јер му се отац с породицом одавде сели.{S} Истина, да бих м |
| слутњама.{S} Не могох ништа друго, већ му морадох опет писати, па ако ми и сад још ништа не од |
| ста је велика жалост!{S} Сирота!{S} Већ му је била и девојку испросила, да га жени, па гле, мес |
| а узме од мене „збогом“.{S} При поласку му рекох, да ми поздрави Љубицу, и чим сам њу споменуо |
| и се, да ће ме начинити човеком и да ћу му временом бити од користи!!{S} Мој мили роде!{S} У ме |
| донео <pb n="99" /> лепе вести! — рекох му сасвим поуздано, јер мени срце тако говораше.{S} Не |
| ити прилику, да вас не посетим. — рекох му мало збуњено.</p> <p>Он ме одма уведе у собу, где ос |
| ица на колодвор. „Срећни Мито,“ — рекох му при поласку — „Ти идеш сада оцу и матери, тамо те че |
| учку ми приповедаше домаћица о покојном мужу своме, који беше у истом месту тако омиљени лечник |
| ивне среће моје...</p> <p>На једаред ме музика трже. „Знаш ли, Данко, каква је то песма, што је |
| дали смо <pb n="79" /> полако слушајући музику и бавећи се својим мислима.{S} Ах! колико имађах |
| , јер ја цели дан седим, па ми је чисто мука! — рекох Мити једино због тога, да га не испитујем |
| де, да вас посећујем, мени би био живот мука и робија!“ рекох Љубици, која одма у почетку речи |
| а слатко спава.{S} Сад нема више тешких мука, нису јој очи пуне суза; али нема ни нежног осмејк |
| нка ради?{S} Она беше и данас у ватри и мукама, али опет бар знађаше за себе и могаше се помало |
| тав дан проведе у великој ватри и таким мукама, као да се с душом бори...</p> <milestone unit=" |
| у болницу, где затекох Данку у највећим мукама.{S} Кад седох поред постеље њене, она ме гледаше |
| И те појаве почну се опет понављати, а муке настају све веће, које ме немилице море!..{S} Па ј |
| тим слатким мислима лети ми време, као муња што лети.{S} Па и оно неколико тренутака ноћу, кад |
| не своје и све моје мисли прелетеше као муња простор између мене и ње и све падоше на њене црне |
| — Знам, — рече тако мирно да у мени као муња сену мисао, да је она можда наговорила на то матер |
| пођох.{S} У мојој глави као да севнуше муње и ја стадох као укочен!{S} Да л’ да верујем очима |
| .{S} Сва туга моја на мах се разиђе као мутна магла пред топлим зрацима жаркога сунца.{S} О как |
| једне очи, као небо плаве, а као облак мутне, очи пуне суза, очи моје јадне сеје!..{S} Дуго ми |
| о и душа моја!{S} По њеном се небу гоне мутни облаци као и сузе у мојим очима!{S} Њу је све изн |
| то вара!{S} Ах!{S} Кад зора засвити, ја мутним оком погледам на светле прозоре; гледам дан, кој |
| ушевно стање беше још и сада као јесење мутно небо.{S} Док ја тако лежах, чујем на једанпут нек |
| све већи жар, да најпосле почех мало и муцати.{S} Но тек што сам ућутао, наши се погледи сусре |
| се диже и Паја, рекав, да донесе мало „мученице.“ Тако ја и Љубица остадосмо за неколико трену |
| ога не можемо ништа!{S} Сирота, како се мучи; но не ће дуго!“</p> <p>И тек што надзиратељка ово |
| да одлазим к њој, ако не ћу сам себе да мучим и морим, јер мени је без ње све празно и мртво, п |
| п међу живим људима и само бих сам себе мучио, јер кад би они почели да певају, тад бих ја мора |
| </p> <p>Да су се договорили, како ће ме мучити, не би ме могли горе намучити, него што је то би |
| девојком.{S} А остала деца, њих тројица мушких и једно девојче, вели веома су несташни, па хоће |
| а старог друга и доброг пријатеља, Пају Н—, земљомерника из К—, који са својом лепом сејом Љуби |
| саду живота, јер ја се враћах с гробља, на којем сам сахранио најмилије наде и сву радост своју |
| око и уво на једаред полети к вратима, на којима Паја стајаше. „Не знам!“ зачу се из друге соб |
| га....{S} Да сам ја господар тога врта, на том би месту и лети и зими морало навек цвеће да цве |
| учини као робија, а земља као тамница, на коју је сваки осуђен, да неко време препати.{S} Данк |
| же и несносније, кад не бих имао никог, на целом свету никог свога.{S} Овако бар има још једно |
| едах то велико гробље.{S} Кобно гробље, на теби паде отац мој!{S} Свето гробље, у теби леже кос |
| сти вене и вене?{S} И кад једном увене, на што онда наде, те лепе и слатко наде?!</p> <pb n="13 |
| водати и своје наде на ново оживљавати, на ново се посла и рада подухватити, и не би дуго траја |
| м растуженом срцу моме.{S} Бог ће дати, на ће опет све добро бити! —</p> <milestone unit="subSe |
| д дочекати?{S} хоћу ли и ја кога имати, на чијим ћу се грудима заплакати моћи?{S} хоће ли мени |
| ене и ње и све падоше на њене црне очи, на њено добро срце.{S} Мислећи на њу и гледајући у писм |
| — Пливам међу животом и смрти; не знам, на коју ће ме страну вртлог времена бацити?{S} Да још Д |
| ше не мили живети; а смрти се не бојим, на против сам жељан смрти као што ми је срце мира жељно |
| а цвета; на том бих месту учио и радио, на том бих се месту Богу молио..{S} Када уђох у стаклен |
| и отворио, одма сам на Љубицу помислио, на овог анђела живота мога <pb n="38" /> и ја још у кре |
| и стаде нешто трептати, и ја не знадох, на коју ћу страну да погледам!{S} Но свему овом учини с |
| ети и зими морало навек цвеће да цвета; на том бих месту учио и радио, на том бих се месту Богу |
| ах се, а крв ми удари на нос и на уста; на очи ми паде мрак, и мени тако би, као да ме несвест |
| еле ноћи спавати мислећи <pb n="160" /> на Данку а при том ми непрестано и Љубица беше у глави |
| па ни за кога да живи...{S} Сирота!{S} На скоро је и она за њим отишла.</p> <p>Његова смрт беш |
| рка садањост, увиђам, да није ништа!{S} На што наде, те лепе слатке наде, кад срце у садањости |
| кући да иде, да тамо ускрс проведе.{S} На моју молбу склони се и обећа ми, да ће ићи у К —, да |
| о исто потући све непријатеље своје.{S} На лицу мајке моје сину при овим <pb n="9" /> речима бл |
| о дрхташе, као да је грозница тресе.{S} На једаред подиже очи своје и хтеде ми нешто рећи, али |
| е на мојем узглављу и мирно спаваше.{S} На крилу јој беше платно, које је шити почела, па шијућ |
| та дома сама и забављаше се читањем.{S} На столу беху песме Бранка Радичевића и одма видех, да |
| а, те с тога морадох опет у постељу.{S} На данкино питање, шта мислим с њоме, рекох јој тужним |
| де црна мисао на памет: куда ћу сад?{S} На коју ћу страну сада да се винем?..{S} И не премишљај |
| ју?{S} Њих слушаш, а на мене мислиш?{S} На мене драгог свога, који тако болан беше и сад опет з |
| > воли... „Ослоните се на вашу Љубицу!“ На вашу Љубицу!{S} Ти сама велиш, да си моја!{S} У твој |
| д срца разнежен срећом данашњег дана, а на очи и мени ударише сузе... —</p> <milestone unit="su |
| ам желео на крају вароши, близу горе, а на неколико корака даље од њега простире се велика, див |
| себи узети.{S} Она ме мирно слушаше, а на дугим плавим трепавицама блисташе се суза.{S} Ах!{S} |
| како тице дивно поју?{S} Њих слушаш, а на мене мислиш?{S} На мене драгог свога, који тако бола |
| ико, да бих могао бар стан да плаћам; а на данкину заслугу не могу такође много рачунати, јер ш |
| у башту и тамо нам цвеће брала...{S} А на овом месту, ту на крају ходника, кад сунце залажаше, |
| беше, као да јој свака реч тешка клетва на мене несретнога, јер ја да не одох Љубици, не би тог |
| е и донесе један мали завежљај, мете га на сто и рече: „Знам Миливоје! да не ћеш имати шта да в |
| стискох писмо на срце своје, стискох га на усне своје и све моје мисли прелетеше као муња прост |
| ..</p> <p>У таким мислима поче ме снага на ново да оставља, глава ми клону, а тело ми поста гро |
| опет при свем том лежаше ми тешка брига на челу, као што ноћу мрак на земљи лежи, и мени беше, |
| да се једва држах на ногама, те с тога на скоро смести ме добра домаћица у тако звану „гостинс |
| цама, по којима је тешка тама, као туга на срцу моме...{S} Ах! како је мирна ноћ и све је тако |
| мени беше тешко сам себи да верујем, да на њеним лепим црним очима беху збиља усне моје!... „Он |
| ти, Данко!{S} Јер свака твоја суза пада на моје срце!“</p> <p>Ја је почех тешити, но у том трен |
| <pb n="91" /> па да после невино страда на строгим неизмењивим последицама њиховим.{S} Ах!{S} О |
| срца: беше ми, као да ми је санта леда на груди пала и неки грозничави страх овлада срцем моји |
| коро то исто, што и малом детету звезда на небу?..{S} Како ми је тешко живети!{S} Ја сам постао |
| !..{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Ти ваљда на меком крилу бајнога санка сада мирно спавам, око тво |
| тамо, где нам је већ отац и мајка, онда на целом свету немам више никог свога, остајем сам самц |
| p> <p>Љубица слеже раменима, па се онда на једаред саже, узбра цветак један, који беше поред ст |
| } Љубице!{S} Да ти само једна моја суза на срце падне, твоје би срце од бола на мах <pb n="147" |
| о утицаше на моје боно срце, да се и ја на једаред заплаках горко...</p> <p>Кад се тако наплака |
| , ваљда бојећи се, да јој не дођем и ја на врат.{S} Па како је стрина с њоме зло поступала још |
| стање кад Паја беше још у школи; али ја на своју пустињу никад!“ рекох тужним гласом и мени се |
| та крв тече, која и у мени тече, и која на целом свету осим мене нема никог свога?{S} Не, то не |
| ле дуге несносне кише.{S} Сва туга моја на мах се разиђе као мутна магла пред топлим зрацима жа |
| а, остајем сам самцит као каква шибљика на широкој пољани, и све, што ће ми моћи срцу живота да |
| У тим мислима паде ми на једаред Данка на памет и мени би, као да се тргох из каквог дугог и с |
| о са поштовањем спомиње.{S} После ручка на предлог љубичин одосмо у башту и тамо разговор у при |
| е не ће наћи ниједне душе, која би била на јаде моје посве равнодушна, а још мање, да би ме ког |
| ка који оставити, ево се данас испунила на жалост моју!{S} Један ђак мој, који и онако беше у н |
| сену мисао, да је она можда наговорила на то матер своју, те јој одма пустим руку, а сва крв у |
| ечи изрече, мени би, као да ме из пакла на једаред у рај пренесоше, и моје цело биће не беше у |
| за на срце падне, твоје би срце од бола на мах <pb n="147" /> свисло, тако су моје сузе пуне го |
| ати, али шта ћемо?{S} Старост заборавља на младост и назива је лудошћу, а с тога и добије многи |
| ова дивна и мени тако мила глава збиља на мојим грудима!{S} Но поред ове дивне милине спопаде |
| више и њене плаве сетне очи падоше одма на мене.</p> <p>„Миливоје!“ — викну радосно и пружи ми |
| } Кад видех Миту, мени паде одма стрина на памет и ја се сетих, како <pb n="84" /> ме је немили |
| осећа, како ја њу волим?! —</p> <p>Она на моје питање слеже раменима, погледа ме збуњено и туж |
| евету, када зазвонише манастирска звона на јутрење, и не знам, да ми је икад глазба срцу тако г |
| тим устаде љубичина мати и пајина госпа на посао, а за њима се диже и Паја, рекав, да донесе ма |
| не дође ми Данка и рече ми, да је госпа на цело после подне пустила, јер је дан врло пријатан, |
| ерени, да није!{S} Ево вам жива примера на мени! —</p> <p>„Ви се ваљда не држите за несрећног?{ |
| ушташе зелено лишће, с неба падаше роса на мене, и све то чињаше ми се тако тајанствено и тако |
| лепим очима заблисташе се сузе као роса на цвећу, те с тога дирнут у срце рекох јој тужним глас |
| у ми тамо амо као челице с једног цвета на други.</p> <p>„Љубице!{S} Слатка Љубице!{S} Да л’ је |
| азговор нам прелажаше с једног предмета на други, и ту чујем, да ће љубичини сватови бити за ос |
| г часника, те видевши њега с њоме поста на мах тако сурова, да је посве невину погрђиваше.{S} С |
| е: „а међу тим и тебе удам,“ мени поста на једаред тако чудно око срца: беше ми, као да ми је с |
| јој и даље говорити, али ми језик поста на једаред као олово тежак.</p> <p>И Љубици мора да у т |
| прошлости својој, јер ми прошлост поста на једаред тако необично жива! —</p> <p>Данка се умири |
| ато црних брига и очајаних мисли спушта на ум и на срце, да њима бавећи се вече очекујем.{S} И |
| СЛАНИКУ ГРАДА</p> <p>ЗАГРЕБА И КАРЛОВЦА НА СРПСКОМ НАРОДНОМ ЦРКВЕНОМ САБОРУ</p> <p>И</p> <p>СУП |
| </p> <p>Као каква вила појави се Љубица на вратима и својим црним лепим оком и гледа ме као пре |
| , те онда уђосмо у собу, где нам Љубица на гласовиру свираше и певаше.{S} Ја бејах песмом и сви |
| забављаше.{S} По том одосмо нас двојица на колодвор. „Срећни Мито,“ — рекох му при поласку — „Т |
| Једва мало кашње смилује се један голуб на њих и он их нарани и пољуби место њихових родитеља.{ |
| >Слажући јаде и наде једно преко другог на своје боно срце једва дочеках час, да чујем од лечни |
| рече даље: — Ја га знам већ скоро целог на памет и опет га навек читам и никад не могу довољно |
| тако брзо прође, да сам се зачудио, кад на ручак зазвонише.{S} Но после подне не бејах за књигу |
| м и љубим, волим свом душом својом: кад на једаред Паја, као из ведра неба да је пао, ступи пре |
| ом гледајући јој у лепе црне очи: — Кад на њу мислим, тако ми је, као да и ње немам. —</p> <p>— |
| ско доба, да опет Љубицу видим; али кад на ову зиму погледам, у којој не могу <pb n="87" /> дан |
| ви, тад нема ничега слађега.{S} Али кад на срцу јади леже, тад је то занимање душино горко...“< |
| а је своје већ препатила, па сад је ред на мене, да и ја своје свршим. —</p> <pb n="165" /> <mi |
| та ћу?{S} Ваљда ће и време узети штогод на себе, да и оно лечи, да не лечим све сам!... —</p> < |
| а тако и беше, јер добрих људи има свуд на свету. — Одатле до манастира морадох још читав дан п |
| р, да се човеку срце мрзне, кад из собе на поље погледи.{S} Ако и сутра не буде боље, онда што |
| гомили уплашеног света истрчим из цркве на поље, прескочим пола срушени зид, па са светином бег |
| и бујније.{S} За то најпосле манем све на страну и стрицу одма напишем писмо, молећи га, да ме |
| чини, као да би ми сва туга и све бриге на једанпут престале, кад бих од Љубице добио бар некол |
| , твоје срце хоће и може да полаже наде на мене, и ако твоја мати не ће и не може!...</p> <p>Мн |
| мирно дан по дан проводати и своје наде на ново оживљавати, на ново се посла и рада подухватити |
| о на гроб оца свога.{S} Силна туга паде на груди моје, а Данка покри рукама лице своје и заплак |
| узе осећати.{S} Но у том ми поглед паде на Љубицу, наши се погледи сусретоше, и моје се очи опе |
| бар боље обукла; али онда ми то не паде на памет, а после се већ не могох и не хтедох више врат |
| ма у пламен завија!{S} Тада ми тек паде на памет мајка моја и сестра Данка!.. „Ох!{S} Боже!“ — |
| је узрок томе машта моја, која постаде на једаред тако жива, да ми цео живот мој изиђе пред оч |
| х тамо, сав усплахирен уђем у кућу, где на срећу своју затечем Љубицу саму, јер мати јој беше в |
| це? —</p> <p>— „Био сам.“ — рече и седе на столицу поред постеље моје — „Она те лепо поздравља; |
| b n="122" /> да прелећеш с једне звезде на другу, па са сваке да гледаш на земљу, шта људи раде |
| И тако тужан летећи даље по своту наиђе на једну белу прелепу голубицу, и он њу заволи свим срц |
| целом свету нема никога свога, кад дође на гробове својих милих умрлих, па му се тамо срце згре |
| за што моја мати тако слабе наде полаже на вас, и узалуд оста све моје мољакање, узалуд осташе |
| и на једаред сву душу моју и мене обузе на мах тако чудно осећање, као да ми се срце помирило с |
| знају, како је слатко лити радосне сузе на грудима мајке своје, како је дивно гледати у задовољ |
| и добро ни изговорила а њој полете сузе на очи.</p> <p>Ја бејах тако дирнут и узбуђен, као што |
| ног брата свога!..{S} Мени ударише сузе на очи, при свем том, што сам <pb n="36" /> се из све с |
| и и милине <pb n="58" /> пођоше ми сузе на очи, и ја јој срећан весело рекох: „Љубице, ти си мо |
| ле пустим, да иде од мене, уместо да је на рукама носим?...{S} Колико је ноћи поред моје постељ |
| чех од једа и чуда плакати, и хтедох је на послетку и тући.</p> <p>„Зар ја немам родитеља?“ — р |
| шавши пре подне дома нађем комад артије на столу. „Драги брате!“ — писаше ми Данка — „дођох дан |
| м оком својим: „Сусретнемо се нас двоје на улици, кад сам с пијаце с котарчицом на руци дома по |
| атим дрвећем спустим уморено биће своје на зелену меку траву.{S} Моје душевно стање беше још и |
| сне постеље и наслонив слабо тело своје на данкино раме дођох до прозора и седох, да се сунчам |
| а је и како је; а очи јој се као и моје на мах напунише суза.{S} Одмах се свучем и легнем у пос |
| жељезница, већ мора два сата да путује на колима и како навек његов млађи брат изиђе с колима |
| и разне песме; а ја се пружим полеђушке на зелену траву, бацим шешир преко лица, склопим очи, п |
| љено и да нису тек неколико кућа остале на миру.{S} Црква је сасвим изгорела.{S} Маџари су поту |
| тамо сирота и заспала! —</p> <p>„Дакле на улици под капијом?“ — рекох уздрхталим гласом уплаше |
| ти на шарену дугу, па ћемо гледати доле на земљу.{S} Ах!{S} Марино!{S} Како те може бити жао, д |
| p>Сутра дан рано зором кренусмо се даље на пут.{S} Данка хтеде да идемо и на мајчин гроб, јер о |
| олима, те видев ме и познав ме дигне ме на кола, па онда стаде даље да гони.{S} Од тог тренутка |
| елу Ј—, код зета истога човека, који ме на кола узе.{S} Неко сам време плакао, и кад ови добри |
| им оком, ваљда је опазила какве промене на лицу моме... —</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| е у слаткој милини, а брзе мисли ношене на лаким крилима оживелих осећаја лећаху ми тамо амо ка |
| иливој!{S} Он хтеде своју тугу да метне на твоје срце, <pb n="157" /> не знајући да је твоје ср |
| вануло, мени као да је један камен мање на срцу и ја одем одма у болницу, да видим, шта ми Данк |
| ите јој, да бих био најбедније створење на целом свету, кад је не бих назвао и ја <hi>својом ма |
| плачем?..{S} Сви осећаји моји као да се на једаред из сна пробудише и ја стискох писмо на срце |
| лосног <pb n="106" /> стања, него да се на непознате тамо амо с просјачењем обраћамо.{S} У оста |
| чи Данка к мени, загрли ме и заплака се на мојим грудима.</p> <p>„Шта је теби сад?“ упитах је з |
| је, пружи руку преко мојих груди, па се на мене сетно насмеши.{S} Из мојих груди отрже се тешки |
| овде самог оставити!“ </p> <p>Љубица се на ове речи трже, окрете се к мени, погледа ме својим ц |
| рцу тако слатко живи!“</p> <p>Љубица се на ове речи нежно насмеши, погледа ме умиљато својим цр |
| имали у целини обоје.“</p> <p>Љубица се на ове речи чисто трже и тако ме погледа, као да би хте |
| збуњено рече и <pb n="113" /> стаде се на све стране освртати, по свој прилици, да га не би ко |
| чкати почели.{S} Вика и вриска стаде се на све стране разлегати.{S} Неколико слабачких стараца, |
| е од њега опет одучити и навићи ћете се на своје пређање стање кад Паја беше још у школи; али ј |
| у, већ се ослоните на мене, ослоните се на вашу Љубицу.</p> <p>Благи Боже!{S} Да л’ да певам ил |
| рено <pb n="78" /> воли... „Ослоните се на вашу Љубицу!“ На вашу Љубицу!{S} Ти сама велиш, да с |
| е кад чују, за што сам отишао, не ће се на мене жалити. —</p> <pb n="81" /> <milestone unit="su |
| не речи.{S} Ах, Боже! бојах се, хоће се на мене заплакати, а то би ми теже било, него да ми пад |
| а, Данка се трже из сна свога и поче се на мене смешити; но то смешење не беше онако слатко и у |
| сунца; мајка би дошла к нама, па би се на нас насмејала и обоје нас пољубила, одвела би нас у |
| еше ми све, што могох рећи и срце ми се на једанпут тако стушти, да почех у очима сузе осећати. |
| е!“</p> <p>Чим јој ово рекох, очи ми се на мах напунише суза...{S} Опростих се и с мајком њеном |
| журећи се, а ја остах лежећи, жалећи се на тешки живот свој...</p> <p>После дужег размишљања и |
| ка ми радосна стиште руку, а очи јој се на мах напунише суза.</p> <p>„Реци ми, Данко, како дође |
| , могу све непогоде сносити, јер сам се на патњу и невољу и онако веће навикнуо.{S} Зар би то з |
| тога, што ћу без њега бити; јер сам се на њега већ тако навикла, да бих хтела, да сам навек с |
| па.{S} Ја приђем к прозору, наслоним се на гвоздене шипке, те гледах дуго у плаво ведро небо, п |
| ео толико пута рано у јутру и сунчао се на пријатним зрацима топлога сунца; мајка би дошла к на |
| груди задовољно надимаху.{S} Попесмо се на брег и гледасмо, како нестаје сунца у густом грању в |
| це мах, отеће ми око мах!..{S} За то се на <pb n="146" /> скоро са свима лепо опростим и дођем |
| сам млад и здрав, па као такав могу се на све одважити, могу све непогоде сносити, јер сам се |
| сам био, навек бих плакао; срдио бих се на Бога, што је њену молитву саслушао, а моју још не ће |
| рај или у пакао!{S} Најпосле освртох се на све стране, па онда полако закуцах на врата.{S} Но т |
| бриге пред тешким сном, који ме однесе на својим лаким крилима у овоје безбрижно царство.{S} Н |
| и он ме из овог патничког света пренесе на лаким крилима својим у свет мира и спокојства.{S} О |
| Сестро!{S} Ала ми је жеља силна, да те на своје груди братски загрлим, да над твојом главом су |
| емојте губити сву наду, већ се ослоните на мене, ослоните се на вашу Љубицу.</p> <p>Благи Боже! |
| {S} Непријатеље наше истерасмо из порте на поље, а смеју и весељу не би краја.{S} Тек пред вече |
| свога.{S} Овако бар има још једно биће на свету, у којем та иста крв тече, која и у мени тече, |
| с њима дане проводимо, ми тражимо утехе на њиховим гробовима!...</p> <p>С мајчиног гроба настав |
| а тешко уздану, а дуге јој се трепавице на једаред раставише и њене плаве сетне очи падоше одма |
| не...</p> <p>Посрћући изиђем из болнице на поље.{S} Ах!{S} Као да ми се душа отргла од телесних |
| е и овде чека нова несрећа и да ће срце на ново да ме љуто заболи!...</p> <p>Стигав пред вече о |
| а се у цркви дешаваше, у мени поче срце на једаред да плаче.{S} Сва прошлост моја бујно оживи, |
| сим њих и сав остали род мој наваљиваше на мене дуго и дуго, догод ми мати осудно не рече, да и |
| им погледом својих плавих очију гледаше на ову страну, с које им на сусрет пођох.{S} У мојој гл |
| "128" /> <p>Моје дружење с њиме имађаше на мене великог уплива, јер он ми је у многом чему мисл |
| !{S} И њу је санак савладао, јер сеђаше на столици поред моје постеље, а лепу главу своју држаш |
| моје постеље, а лепу главу своју држаше на мојем узглављу и мирно спаваше.{S} На крилу јој беше |
| воје несретне груди, а сузе ми покуљаше на сав мах...</p> <p>О Данко!{S} Мила Данко!{S} Зар ћу |
| ости своје, и то све тако силно утицаше на моје боно срце, да се и ја на једаред заплаках горко |
| дима својим!.{S} У том тренутку не беше на целом свету срећнијег човека од мене!{S} Мени беше, |
| е нађе један постарији човек, који беше на колима, те видев ме и познав ме дигне ме на кола, па |
| а простор између мене и ње и све падоше на њене црне очи, на њено добро срце.{S} Мислећи на њу |
| пођох хитно на поље, но ми ноге стадоше на једаред клецати, а у очима не могох суза задржати.{S |
| ј се, Миливоје, за мене!{S} Пазићу ја и на тебе и на себе! —</p> <p>Ова дубока љубав, која беше |
| своје све је у један завежљај завила и на сто метнула, па хтеде још да ми каже „збогом“.</p> < |
| прода, а оно ми закуца неко на врата и на моје „слободно“ ступи Мита веселим лицем у моју тужн |
| воје, за мене!{S} Пазићу ја и на тебе и на себе! —</p> <p>Ова дубока љубав, која беше у данкино |
| песме већ је све прочитала, а неке је и на памет научила, па њих од свију песама најрадије и пе |
| ће их сваки дан читати и да ће некоје и на памет учити. — Уједно је почех поучавати у главним п |
| ешке несреће, која преда мном стајаше и на мене с отвореном чељусти чекаше.{S} Кад дођох у П—, |
| ле крилима својим.{S} Често помишљаше и на изгубљену голубицу своју, и онда би био, опет сетан |
| јаве њене лепе црне очи, које ме теше и на рад ободравају и које ме навек слатко успавају велећ |
| ох на брег, са којег се манастир види и на којем сам лане више пута лежећи на зеленој трави пре |
| о девојче, које верује у свачије речи и на њима зида ваздушне куле!{S} Но у колико ови јади бех |
| х брига и очајаних мисли спушта на ум и на срце, да њима бавећи се вече очекујем.{S} И опет бих |
| и мило би, кад погледах на светли дан и на ведро пролетно небо, кад погледах на улицу, по којој |
| /> има, то ипак не могу применити ово и на себе.{S} Кад би ово биле онаке бриге, које су само з |
| даље на пут.{S} Данка хтеде да идемо и на мајчин гроб, јер она сирота и не знађаше, где нам је |
| е знам да ли за то, што мишљах уједно и на матер њену или, што ми срце ваљда слућаше, да ће му |
| м опазио на Љубици, то сам опазио ето и на теби. —</p> <p>„А шта си опазио на мени?“</p> <p>— Д |
| ј; закашљах се, а крв ми удари на нос и на уста; на очи ми паде мрак, и мени тако би, као да ме |
| лепе очи, које ме навек прате и у сну и на јави!...{S} Те очи сад су моје, смем у њих да гледам |
| сијало!..{S} Мислећи на Љубицу мишљах и на могућност, да је ма којим начином не добијем, и ја п |
| има жаркога сунца.{S} О како ми сада би на једанпут опет мило, како ми цео свет поста опет тако |
| црним мислима не знам ни сам, шта ми би на једаред?{S} За што почех плакати?{S} Моје цело тело |
| познат, за којег нико и не зна, да живи на свету.{S} У дворишту као и у кући владаше нека необи |
| горко...“</p> <p>— Зар вама такви јади на срцу леже? — упита ме Љубица и осмејак јој беше мног |
| ину срца свога...{S} Ах! много шта лежи на души <pb n="129" /> мојој, па није чудо, да ми више |
| сећујем!“ рекох јој таквим гласом, који на мах одаваше усколебану душу моју.{S} Хтедох јој и да |
| .{S} Ах!{S} Као каквом несретнику, који на целом свету нема никога свога, кад дође на гробове с |
| рише ме искрено неколики пријатељи моји на његове мане, које сам благодарно саслушао; па које п |
| ин једнога званичника, да ми се захвали на труду моме и да се са мном опрости, јер му се отац с |
| а зло наслутити, као што је и Сакунтали на зло наслутило!.. —</p> <milestone unit="subSection" |
| би боље било, кад бисте време посветили на озбиљније и вама нужније ствари, особито ви, који се |
| њеног беху за мене тако чаробни, да ми на једаред неко усхићење, а уједно и нека туга обузе гр |
| растајем!“ рекох јој тужно, а из ока ми на мах полетеше сузе.</p> <p>И Данка поче плакати: „Шта |
| и с Данком изиђох у двориште, оживе ми на једаред све <pb n="73" /> детињство моје!{S} Ту још |
| тном животу?..{S} У тим мислима паде ми на једаред Данка на памет и мени би, као да се тргох из |
| међу живим људима.{S} Више пута паде ми на памет, да ће сада когод к мени прићи, ухватити ме за |
| ало сумрачити и први поглед мој паде ми на Данку.{S} Ах!{S} Сиротица!{S} И њу је санак савладао |
| о од куда ићи.{S} Но кашње ипак паде ми на ум, за што да Љубица проведе баш ово време у Б—, а н |
| > <p>Поглед овај очију њених потресе ми на једаред сву душу моју и мене обузе на мах тако чудно |
| игра ми десно око, па се бојим, хоће ми на зло наслутити, као што је и Сакунтали на зло наслути |
| дуваше, те од умора и нахладе почеше ми на једаред ноге да клецају, глава ме заболи и у њој ми |
| ћи дуго, како би до ње дошао, падоше ми на ум јавни листови, да је путем њих потражим; те чим н |
| и Љубице сетим, њене црне очи падоше ми на ум; но поред тих лепих црних очију појавише ми се јо |
| адости, од милине, сузе среће пођоше ми на очи, и за тренут ока моје се руке обавише око ње, ле |
| пет у срце увлачити поче, а из очију ми на ново потекоше сузе.{S} Срце ми пуцаше мислећи на сес |
| тинску собу,“ где ме бела постеља прими на своје меке груди и скиде тешки терет с уморених крил |
| у остављену од целога света, па је мени на груди пала и о врат се мени обесила, па ме плачући п |
| ње њено, па би се чешће заплакао и мени на срце мећао, ако будем жив и здрав да живим и радим з |
| страшне битке и умрлих јунака, наслони на њега главу своју и плакаше све јаче и јаче..{S} Ја с |
| едени зној; закашљах се, а крв ми удари на нос и на уста; на очи ми паде мрак, и мени тако би, |
| цео свет.{S} О боже среће!{S} Хвала ти на овом часу!..{S} У блаженству овом подигнем јој милу |
| клонуо...{S} За то, Данко, пази бар ти на своје здравље.“</p> <p>— Не бој се, Миливоје, за мен |
| ; јер ово моје дуго одсуство може имати на њу рђавог утиска, а по мене очајаних последица... —< |
| има као голуби долетати, или ћемо стати на шарену дугу, па ћемо гледати доле на земљу.{S} Ах!{S |
| Но док ја одем под земљу, ти ћеш остати на земљи, остаћеш сама без брата свога.{S} Ко ти може д |
| ом главом, но с мирном савешћу закуцати на туђа врата и запросити <pb n="19" /> комад хлеба?{S} |
| о велики, али се још не могаху ослонити на своја сопствена крила.{S} Али кад кога почне несрећа |
| еше већ касно, и ја се морадох спустити на један хладни, мокри камен.{S} Глава ми клону, а чело |
| , да ћу је за кратко време моћи извести на прави пут посматрања себе и околине своје. —</p> <mi |
| чудно било, кад бих морао ноћ провести на зеленој трави под плавим кровом ведрога неба?{S} Кад |
| , некако очајним погледом, па се спусти на столицу, покри руком очи, па као кроз плач поче гово |
| наједаред тако жалосно, као да не слути на добро...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>24/1 |
| и зелен умрети, то опет не ћу изданути на гњилој постељи, већ ако не могу у рат ићи, а ја ћу б |
| мајку своју, да ће ме радосно стиснути на груди овоје, а ја ћу им рећи, да сам нашао Данку!..< |
| оред моје постеље будна провела лебдећи на сваки покрет мој?{S} Колико је суза пролила, да мени |
| ди и на којем сам лане више пута лежећи на зеленој трави премишљао о преживелој прошлости и по |
| пуцаше мислећи на сестру своју, мислећи на жалосно стање себе самога, како сам бедан, да јој ни |
| ="115" /> се око засијало!..{S} Мислећи на Љубицу мишљах и на могућност, да је ма којим начином |
| рне очи, на њено добро срце.{S} Мислећи на њу и гледајући у писмо њено заплаках се и од тешке т |
| отекоше сузе.{S} Срце ми пуцаше мислећи на сестру своју, мислећи на жалосно стање себе самога, |
| Драги Миливоје!{S} Срце ме боли мислећи на наш последњи састанак, али ја нисам крива ни у чем.{ |
| <p>О мој Боже!.{S} Не дај више несрећи на ме!{S} Слаб сам, да још више поднесем, па ће ми срце |
| ше ми се, као да ћу сад у ходнику наићи на оца свога и мајку своју, да ће ме радосно стиснути н |
| а овамо?“</p> <p>— Нађена је једне ноћи на улици под једном капијом, где се склонила од ветра и |
| причу о голубу и голубици, и гледајући на то срцу моме свето место обузе ме милина и туга....{ |
| лачак тражећи другове своје и гледајући на зелену гору, па као да се смишља, да ли да се овде с |
| у, миловаше ме по бледом лицу ћаркајући на ме благи мирис, који је отео дрвећу и пољском цвећу, |
| p> <p>Ја бејах као на ватри, не знајући на коју ћу страну ватре да побегнем: с једне стране не |
| ову жалост још жалоснијом...{S} Дошавши на гробље стадосмо сви око раке.{S} Нисам никад мислио, |
| Изишав опет у гору прострем капут свој на зелену траву, легнем на њега и удубим се у разне мис |
| м.{S} Ова вест је тако обрадова, да јој на мах од радости потекоше сузе...{S} О моји слатки род |
| најбоље говораше бистра суза, која јој на дугим, плавим трепавицама мирно трепташе. — При пола |
| тешка брига на челу, као што ноћу мрак на земљи лежи, и мени беше, као да треба да певам и пла |
| срце моје.{S} Наравно, кад помислим чак на ферије, то ми се ипак чини, као да имам још читаву в |
| о да се у њима суза блиста, да би човек на први мах помислио, сад ће се заплакати... — Она поче |
| ко не знађаше, где је и како је?{S} Тек на крају године изиђоше у новинама имена свију оних доб |
| д зора засвити, ја мутним оком погледам на светле прозоре; гледам дан, који свима нове <pb n="9 |
| /8</p> <p>Чим сам очи отворио, одма сам на Љубицу помислио, на овог анђела живота мога <pb n="3 |
| издисати, па сам себе запитам, шта сам на земљи радио, могу слободно рећи: „Лечио сам се!“ Ах! |
| ubSection" /> <p>2/5</p> <p>Пристао сам на данкин предлог, да иде у коју добру породицу, да слу |
| а то стадоше мене да грде, за што нисам на децу пазила?{S} Бејах онога дана и сама некако на кр |
| дођох до прозора и седох, да се сунчам на пријатним зрацима топлог пролетњег сунца и да гледам |
| ...{S} Не могох срцу да одолим, да одем на далеки пут, а њу да оставим овде саму у туђем свету, |
| оже!“ видех, да је погреб.{S} Одма одем на улицу, да видим, кога сарањују?{S} Запитам једног ма |
| имати увек прилике, да с Љубицом будем на само.{S} Решио сам се, да јој отворим срце своје, је |
| одскочило.{S} Чим сам се обукао, изиђем на чесму, која преко од цркве у зиду под кровом стоји, |
| бих што пре из вароши изишао, да дођем на пољану, да тамо седнем, да тамо плачем и јецам, да с |
| ђавности ево га сада прерађеног издајем на јавност. —</p> </div> <pb n="6" /> </front> <body> < |
| мутно небо.{S} Док ја тако лежах, чујем на једанпут неки разговор близу себе и дигнув главу спа |
| астир затворим се у своју собу и станем на прозор.{S} Запевка јадне мајке не могаше ми никако и |
| тамо амо вратим се опет натраг, легнем на диван и удубим се у разне мисли.{S} У том се и Љубиц |
| трем капут свој на зелену траву, легнем на њега и удубим се у разне мисли.{S} У том почеше мана |
| дође, да је оберучке загрлим и стиснем на усколебане груди своје и да јој обаспем пољупцима, т |
| очију гледаше на ову страну, с које им на сусрет пођох.{S} У мојој глави као да севнуше муње и |
| реч, реци, Љубице!{S} Заклињем те свим на свету!..“</p> <p>Док сам је ја овако преклињао, да м |
| и изишао у поље, онда тек пустим сасвим на вољу срцу своме...{S} Читав час ходах тако, ни сам н |
| а данас ми тако беше, као да свет грлим на грудима својим!..{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Јеси ли |
| невеста.{S} Ах!{S} Ја непрестано мислим на њу, при свем том, што се немам више ничем да надам, |
| радим; а кад не радим, онда опет мислим на Љубицу, и у тим слатким мислима лети ми време, као м |
| на?...{S} Како сав дршћем, кад помислим на могућност, да Љубица не буде моја!{S} Да сав мој жив |
| пуне јада и суза; но кад опет помислим на лепу будућност, која преда мном отворена стоји, и у |
| крај тебе да клекнем, морам да наслоним на крст главу своју.</p> <p>Сећах се последње ноћи у ма |
| ми штогод за руком испадне, да се сетим на њега и да помислим: да је Марко жив, и он би то урад |
| ад се дању послом уморим, па се спустим на меку постељу, тад ми се навек појаве њене лепе црне |
| сада моја молитва.{S} Обучен се спустим на постељу и склопим очи.{S} Но тек кад сам очи склопио |
| стадосмо без оца и мајке.{S} Ах!{S} Чим на њихову смрт помислим, мене срце боли и сузе ми теку. |
| стови, да је путем њих потражим; те чим на ту мисао дођох, обузе ми детињаста радост ожалошћене |
| и врата беху редом затворена.{S} Но чим на прва врата закуцах, она се одма отворише, и преда ме |
| шушташе жуто увело лишће, а над главом на дрвећу голе гранчице ветром тихо њихане као да сетно |
| повучем, да и она нехотице паде главом на моје груди.{S} Ударом ове миле главе о моје груди пр |
| ам се одма уверио, чим сам ступио ногом на земљу, јер чисто не могу и не умем да идем.{S} За то |
| ти је тешко; али ослони се и ти једном на мене!{S} Ја сам здрава, ако ниси ти!“</p> <pb n="103 |
| лабачких стараца, неколико жена с децом на грудима појурише у цркву, која беше одма до школе, д |
| на улици, кад сам с пијаце с котарчицом на руци дома полазила; ја се бејах обрадовала, кад сам |
| узвисио...</p> <p>Догод се могаше јадан на ногама држати, живљаше непрестано у нади, да ће још |
| ге и умора мога смилова се најпосле сан на мене и он ме из овог патничког света пренесе на лаки |
| елу ноћ; једва пред зору смилова се сан на мене, те кад се из постеље дигох, беше сунце већ вис |
| мисао на памет и мена као да паде камен на срце.</p> <p>— Треба навек да се молимо богу, кад ле |
| беше ми тако тешко, као да ми је камен на срце пао, и тек што сам кући дошла, ја сам се заплак |
| редим све своје ствари, да бих се могао на пут кренути; те чим сам ту бригу смирио, поручим по |
| .</p> <p>Но пре, него што сам јој могао на то одговорити, погледа ме чудним, некако очајним пог |
| ја мила будућности!{S} Зар сам те зидао на темељу тако лошом, тако трошном?...{S} Ах!{S} Мој це |
| том жалостном сну ступише преда ме као на јави две свете душе, отац мој и мајка моја? — — —</p |
| тати; а око манастира беше све тихо као на гробљу, осим што каткад увело лишће шушташе по гори. |
| аху на моје лице...</p> <p>Ја бејах као на ватри, не знајући на коју ћу страну ватре да побегне |
| почиње да се остарује тад бих помишљао на некадању заверу своју, али слабост и болови тела не |
| из боних груди, јер ми паде црна мисао на памет: куда ћу сад?{S} На коју ћу страну сада да се |
| к први пут <pb n="120" /> дође та мисао на памет и мена као да паде камен на срце.</p> <p>— Тре |
| еља <pb n="72" /> Бранка, који је дошао на место оца мога.{S} Ах!{S} Како ми беше, када ступих |
| од мене да иде, мени би, као да се небо на мене руши, као да се земља пода мном проваљује, и ја |
| убица и своје црне очи управи тако живо на мене, као да би хтела да ми с лица прочита одговор.< |
| и као стреле кроз срце и моје око и уво на једаред полети к вратима, на којима Паја стајаше. „Н |
| што сам тај корак учинила, ја сам много на вас мислила, и кад онда нисам могла као ваша да оста |
| станак осигурао.{S} Истина, да сам узео на себе велики терет, то ипак мили ми се, што могу оста |
| арога много удеснији: као што сам желео на крају вароши, близу горе, а на неколико корака даље |
| е срце тако јако куцати, као да би хтео на поље да искочи, јер не могаше више да сноси загушљив |
| ми опет наместише постељу, у којој брзо на ново заспах. — Сутра дан добисмо новости из <pb n="1 |
| бејах у загрљају Љубице своје заборавио на свет и све што је око мене...</p> <p>„Миливоје!{S} М |
| сам постељу напустио, често бих одлазио на гроб моје покојне Марине, тамо бих се навек заплакао |
| то и на теби. —</p> <p>„А шта си опазио на мени?“</p> <p>— Да си поцрвенио, чим сам ти Љубицу с |
| се вас двоје волите, јер што сам опазио на Љубици, то сам опазио ето и на теби. —</p> <p>„А шта |
| зила?{S} Бејах онога дана и сама некако на крај срца, те кад ми рекоше, да идем из њихове куће, |
| дове гдегод прода, а оно ми закуца неко на врата и на моје „слободно“ ступи Мита веселим лицем |
| ео свет, мој лепи свет, који сам толико на срцу неговао, он ми се распада, он ми се руши, јер у |
| не верује, да су ме друге прилике овамо на пут нанеле.</p> <p>— Не знам још ни сам! — рекох јој |
| мене радио.{S} Ах!{S} Кад помислим само на стрину своју, од које си ме ти избавио, то ти, брате |
| нем, да тамо плачем и јецам, да се тамо на живот жалим!..{S} Кад сам из вароши изишао у поље, о |
| и улагује велећи му, да га другови тамо на далеко чекају, само да га превари, да она не покисне |
| ...</p> <p>„Би л’ хтела Данко, да идемо на гроб оца свога?“ — рекох јој уздрхталим гласом, усиљ |
| још једаред с њоме састати, па да одемо на гроб оца свога, да тамо клекнемо и да се тамо заплач |
| м лека нема, ако не ћемо да се ослонимо на туђу милост и немилост, што ће нас горко стати, јер |
| ред из сна пробудише и ја стискох писмо на срце своје, стискох га на усне своје и све моје мисл |
| ="74" /> свога, а ми се полако упутисмо на гроб оца свога.{S} Силна туга паде на груди моје, а |
| {S} Када се ходом већ уморисмо, седосмо на меку зелену траву у пријатном хладу разгранатих мири |
| итујем пред Данком.</p> <p>Чим изиђосмо на улицу, а Мита ми рече: „Читао сам и твоје писмо, што |
| суза, особито љубичине, које непрестано на мене гледаху. — После тога сеђасмо још мало под орах |
| поведајући јаде своје држаше непрестано на мени сузне очи своје, које мени више говораху него р |
| и когод видео, да се са служавком јавно на улици разговара.{S} Ја сам одма приметала, да се он |
| ати моја при овим речима погледа брижно на нас децу своју и рече нам, да одма идемо спавати.{S} |
| и много чуо, да бих могао седети мирно на једном месту; мени треба слободе, мени треба самоће. |
| шта, то нисам чуо.{S} Одма пођох хитно на поље, но ми ноге стадоше на једаред клецати, а у очи |
| вота лакше бих сносио у нади, да све то на другом свету престаје и замењује са вечном радошћу.. |
| да се мало свратим, јер ово ми је место на срцу остало.{S} Како су они ову последњу реченицу ра |
| нека туга обузе груди, да бих се чисто на ново заплакао!..{S} После свирке беше нам разговор д |
| н би то урадио!...</p> <p>Он је издануо на рукама старе мајке своје, која је за њим много суза |
| моје мајке тиче, то оставите мени, јер на мене се можете ослонити, а ја ћу вас после известити |
| бица као да је разумела поглед мој, јер на једаред скочи с места свога, приђе гласовиру, те сви |
| <p>На једарад се као из сна тргох, јер на манастирској кули поче избијати поноћ.{S} Треба да л |
| во у очи гледаше тражећи у њима одговор на питање своје.</p> <p>„И она о теби лепо мисли, сиром |
| бо ужасно осветљиваше, те тиме и призор на улици поста много грознији.{S} Одмах ми мајка дочује |
| етне плаве очи бацити час на једну, час на другу страну, не знајући, где ће поглед да задржи?.. |
| стаде своје сетне плаве очи бацити час на једну, час на другу страну, не знајући, где ће погле |
| јах млађи, веровах и у други свет, свет на небу, и у други живот, живот после смрти, много лепш |
| врати к нама и наш разговор пређе опет на друге предмете.</p> <p>Ја сам данас много видео и мн |
| н, нисам, јер не стојим више сам самцит на свету!... -</p> <milestone unit="subSection" /> <p>9 |
| ти!{S} Мени беше, као да сам сам самцит на целом свету..{S} Суза и песма беху ми једини искрени |
| ићи опет у манастир, где ћу стари живот на ново продужити, а дотле ћу настојати у споразуму с Љ |
| рујем само у овај једини живот, у живот на земљи: једаред се само живи.{S} Па и тај једини живо |
| само сањао и као да га сад тек први пут на јави видим!....{S} Како ми овај ваздух слатко прија! |
| очајном страху своме, дршћући као прут на ватри — „Моја мајка сада гори!{S} Моја сестра гори!{ |
| радиш ништа за сетру своју, то не; већ на против ради, али ради веселим срцем, а не туговањем! |
| е одма упутим и за тили часак бејах већ на извору среће своје.</p> <p>„Паја ће нам за неколико |
| е ноћи, па се бојим, не ћу моћи ову ноћ на путу издржати; за то ћу поћи сутра рано. —</p> <pb n |
| ао; час стајаше поред мене држећи главу на мојим усколебаним грудима; а час је опет гледах, как |
| > Она непрестано плакаше и држећи главу на грудима мојим све је јаче притискиваше, као да ми ти |
| ичким гласом и сав поражен оборим главу на своје несретне груди, а сузе ми покуљаше на сав мах. |
| Како ми тада беше, кад је гледах мртву на столу, покривену белим покровом, а плаве очи беху јо |
| УЗ ОВО ИЗДАЊЕ.</p> <p>Бавећи се у Прагу на наукама, био сам несрећом пао у тешку меланхолију, т |
| оцу моме, он указује благодарност своју на мени, јер ме помаже, да се школовати могу. —</p> <p> |
| рече Љубица тихо стиснувши главу своју на немирно, али срећно срце моје.</p> <p>„Љубице, сунце |
| о и уста, а она спусти милу главу своју на узбуђене груди моје и поче тихо плакати..{S} Ја погл |
| и уточишта.{S} И моја мајка узеде Данку на своје груди, а мене за руку, па потрчи и она у цркву |
| наш!{S} И тада бих нехотице метнуо руку на чело, па у небо погледао:{S} Боже!{S} Боже!{S} Ваљда |
| срећан и весео.{S} Но једном паде њему на ум кобна мисао, шта ће радити, ако му ова голубица о |
| а то би ми теже било, него да ми падну на срце јади свега света!..{S} Тако душевно узбуђен про |
| ступаху, те гледајући ову бездушну жену на једаред ми нестаде мог привидног мира: „Ви сте бешти |
| ешко носити толику <pb n="124" /> тајну на младом срцу своме и хтедох се више пута искрено пове |
| ке обавише око ње, лепа јој глава клону на моје груди: ми се загрлисмо...</p> <p>Око мене као д |
| м цвеће брала...{S} А на овом месту, ту на крају ходника, кад сунце залажаше, сеђаше нам отац т |
| надзиратељка ми рече, да те нађоше ноћу на улици под једном капијом да спаваш?“</p> <p>— Јесте! |
| >Она ме стаде љубити и њене сузе падаху на моје лице...</p> <p>Ја бејах као на ватри, не знајућ |
| ; па тако беше и сад, и моје груди беху на скоро опет умирене и очи ми посташе опет ведре.{S} Љ |
| ше, да тебе посете.{S} Твоја деца плачу на твом гробу, чујеш ли њихов плач?...</p> <p>И што дуж |
| , јер и после још споменом својим утичу на судбину потоњег нараштаја свога.{S} Такви духови бех |
| у стрица свога.{S} Идући улицама гледах на све стране, да ли бих гдегод њега или Данку опазио и |
| са мном да плаче.{S} Дуго и дуго гледах на ону страну где почиваше Љубица моја...{S} У том се в |
| S} Ах!{S} Како ми мило би, кад погледах на светли дан и на ведро пролетно небо, кад погледах на |
| и на ведро пролетно небо, кад погледах на улицу, по којој многи људи, сви здрави, тамо амо мир |
| очима њеним?{S} И тако мислећи погледах на Љубицу, коју при овим речима дивна румен обли и која |
| х тако уморен и слаб, да се једва држах на ногама, те с тога на скоро смести ме добра домаћица |
| ело, па је одма загрлим и дуго је држах на грудима својим!.{S} У том тренутку не беше на целом |
| њихов плач?...</p> <p>И што дуже стајах на гробу, то ми туга биваше све тежа, срце ми беше пуно |
| ="64" /> <p>За неколико тренутака бејах на улици, где видех, да људи већ излазе из цркве, те за |
| бица весело се смешећи.</p> <p>— Мишљах на сестру своју, — рекох тихим гласом гледајући јој у л |
| огах нигде наћи, те тако жалосна мишљах на тебе и плаках ходајући улицама.{S} У том се спусти н |
| гласовиру, те свирати поче.{S} Ја остах на своме месту и слушах лепо свирање, које ми сада узбу |
| но и погледа ме тако умиљато, да постах на мах као јагње миран: „Не срдите се што вас молим да |
| е на све стране, па онда полако закуцах на врата.{S} Но то куцање беше по свој прилици слабо, д |
| већ једном дошао?{S} Чим ово чух, почех на мах дрхтати, јер страх ми се помеша са тугом мојом: |
| ени хтеде срце да прекипи, кад помислих на могућност, да Љубица, не постане моја, већ да је гле |
| } Ох!{S} Оче!{S} Оче!...“ И ја се бацих на земљу скоро онесвешћен...{S} Људи, који туда трчаху, |
| све даље од мене!{S} Но када већ стигох на брег, са којег се манастир види и на којем сам лане |
| бу бејах тако изнемогао, да се не могох на ногама држати, а при том ме љута грозница затресе, д |
| глави сирома.“</p> <p>Ја јој не знадох на ове речи ништа одговорити, већ се насмешим и погледа |
| га мајко! шта ће то да значи?“ постадох на једаред брижан и тужан; јер и мени од неколико дана |
| је!{S} Слатка Данко!“</p> <p>И ја седох на њену постељу и пољубим је у бело, ведро чело.{S} Она |
| >Данас пред вече изиђох из собе и седох на дрвену клупу пред манастиром, не знајући већ ни сам, |
| ubSection" /> <p>6/12</p> <p>Данас одох на данкин гроб и понесох венац, да јој накитим крст.{S} |
| subSection" /> <p>9/7</p> <p>Данас одох на пошту, да видим, има ли каква писма за мене, но мног |
| очима не могох суза задржати.{S} Изиђох на улицу.{S} Свет иђаше тамо амо; не знам, да ли ме ког |
| .{S} Ходах мало по соби, па онда изиђох на поље у гору, да тамо чело разладим, да тамо груди уб |
| данас весело дому своме.{S} И ја изиђох на колодвор, да их испратим и да им срећан пут пожелим. |
| и.{S} Не могох даље издржати, па изиђох на поље.{S} Ах!{S} Како ми је свет сав црн и мрзак!{S} |
| четка бејах сасвим миран, но када дођох на ону појаву, која се у цркви дешаваше, у мени поче ср |
| „<title>Сакунталу</title>,“ и кад дођох на њене речи: „Игра ми десно око, драга мајко! шта ће т |
| е спајале у једну мисао, у мисао: венац на крсту од милог рода свога после смрти своје.{S} И та |
| ег бих год срео, сваком бих метуо венац на главу...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>15/8 |
| звезде на другу, па са сваке да гледаш на земљу, шта људи раде, па кад видиш, да који што крив |
| рекох и погледах јој црне очи, које још на мени стајаху и погледом својим хтедох јој рећи, да м |
| сав свет увек празан и мртав!..</p> <p>На једарад се као из сна тргох, јер на манастирској кул |
| красно место дивне среће моје...</p> <p>На једаред ме музика трже. „Знаш ли, Данко, каква је то |
| црвена, тако нагло мењаше боју.</p> <p>На једаред као да ми ноге саме пођоше к њој, дођем до њ |
| ве ћу оставити гробу да лечи!..“</p> <p>На скоро за тим дође у собу љубичина мати, а Љубица уст |
| прода, да својим трудом себи бар одело набавља.{S} И тако ћемо нас двоје мирно дан по дан пров |
| ни цвет!..{S} Чим се поздрависмо, а она набрано цвеће мени пружи, а поглед јој беше безбрижан и |
| ка.{S} Па осим њих и сав остали род мој наваљиваше на мене дуго и дуго, догод ми мати осудно не |
| голубом?{S} Но кадгод је хтеде упитати, навек би се уздржао, јер голубица беше спрам њега навек |
| говати, ја морам навек поред тебе бити, навек, ма никад не спавала, али ти не ћеш у болницу!{S} |
| овима.{S} Кад год бих се с њиме састао, навек би био сав крвав и навек би од мене главу окретао |
| ба слабити, венути; кадгод бих сам био, навек бих плакао; срдио бих се на Бога, што је њену мол |
| о да паде камен на срце.</p> <p>— Треба навек да се молимо богу, кад лежемо и кад устајемо, и к |
| знам већ скоро целог на памет и опет га навек читам и никад не могу довољно да га се начитам! — |
| е уздржао, јер голубица беше спрам њега навек тако добра и навек гледаше у њега и њене очи беху |
| бих много црње гласове, које ми тада за навек срце ранише.{S} Чух, да ми је отац у боју погинуо |
| више не плаче, али с плачем престаде за навек и сваки осмех!...</p> <p>Кад се приближило вече, |
| о за навек успавати, морао бих и сам за навек успаван бити...</p> <p>Мој благи санак прође, и к |
| ира и спокојства.{S} О кад бих могао за навек успавати све јаде своје тако, као што беху успава |
| ја спавам, и кад бих јаде своје хтео за навек успавати, морао бих и сам за навек успаван бити.. |
| ог немам!{S} Пустој заборавности бих за навек предан био?...{S} Ах!{S} Боже!{S} А моје су жеље, |
| амрло срце своје; но у таквим тренуцима навек ми Данка изиђе пред очи, и мени дође, да плачем.. |
| с њоме тако понашао, Мита, којег је она навек као брата поштовала.</p> <p>„Немој плакати, Данко |
| , да сам нико и ништа, за каквог ме она навек и држаше! —</p> <p>„Миливоје!{S} Шта је теби?“ — |
| .{S} Романтичан звук манастирских звона навек ме је узбуђивао и у лепше мисли бацао, па тако бе |
| иљно. — „Ја нисам више дете, да ме мора навек други хранити!{S} Ја ћу отићи кудгод у службу, па |
| ћма љубим!..{S} Моје срце беше и до сад навек пуно љубави, пуно осећања, али не оваке љубави, н |
| олико снажан; да сам могао умерени труд навек издржати; али од како сам морао при истој снази т |
| ом у живот не ступите, у живот, који је навек од свега најмилији, ма како бедан био? <pb n="151 |
| ма ни ветра, ни кише, ни блата; тамо је навек дан, јер тамо навек сунце сија; <pb n="122" /> да |
| им очи твоје, те миле лепе очи, које ме навек прате и у сну и на јави!...{S} Те очи сад су моје |
| е ме теше и на рад ободравају и које ме навек слатко успавају велећи ми, да ће <pb n="85" /> св |
| естано ил’ учи ил’ ради, а ово последње навек певајући.{S} Наше народне песме већ је све прочит |
| ти.{S} Али така ми је нарав моја, да се навек тешко растајем са сваким местом, у којем сам пров |
| а се спустим на меку постељу, тад ми се навек појаве њене лепе црне очи, које ме теше и на рад |
| а гроб моје покојне Марине, тамо бих се навек заплакао и молио је, да ми опрости што још нисам |
| скрено поверити мајци својој, но бих се навек уздржао бојећи се, да ће мајка оцу то рећи, па ће |
| бица беше спрам њега навек тако добра и навек гледаше у њега и њене очи беху навек пуне љубави. |
| с њиме састао, навек би био сав крвав и навек би од мене главу окретао...{S} Сањам и мајку свој |
| ока свога, већ навек седи поред мене и навек ради, тешећи ме, да се немам за што бринути, јер |
| ирно и задовољно, јер моје срце било би навек умирено и утешено, кад год бих у њу погледао.{S} |
| р у мени има неки тајни осећај, који ми навек вели, да ћу рано умрети, а то ме боли; више ми пу |
| крени другови моји, јер само они једини навек знађаху како ми је...</p> <quote> <l>„Камо друга? |
| те могу рећи, да ће ми овај дан остати навек у милој успомени. —</p> <milestone unit="subSecti |
| е ипак сетан...{S} За чудо! што јој очи навек тако сетне изгледају, као да се у њима суза блист |
| иливоје!{S} Ја ћу те неговати, ја морам навек поред тебе бити, навек, ма никад не спавала, али |
| пуца, из ока ми полете сузе, које морам навек да скријем, јер моја једна суза изазове десет њен |
| већ тако навикла, да бих хтела, да сам навек с њиме заједно. —</p> <p>„И ви ћете се од њега оп |
| тако?{S} Но ја за изговор рекох, да сам навек таки, али до сад не бејах још сасвим познат, па с |
| знао, нити сада знам, за што сам за њом навек тако тежио?{S} Бише пута, кад ме је штогод болело |
| но од другога.{S} Голуб би за голубицом навек тужно гукао, али је не могаше никако наћи.{S} И т |
| ора два сата да путује на колима и како навек његов млађи брат изиђе с колима пред њега, како г |
| а, на том би месту и лети и зими морало навек цвеће да цвета; на том бих месту учио и радио, на |
| , ни блата; тамо је навек дан, јер тамо навек сунце сија; <pb n="122" /> да прелећеш с једне зв |
| прође.{S} Но није најпосле ни чудо, јер навек имам да радим; а кад не радим, онда опет мислим н |
| е ноћи се склапа сањивог ока свога, већ навек седи поред мене и навек ради, тешећи ме, да се не |
| пред њега, како га грли и љуби, како му навек донесе колача, меса, вина и дувана, што мати за њ |
| тако урадити, јер ти беше у нашем дому навек добро дошао, па те незнатне ситнарије ниси требао |
| од врлог оца мога, која ће ме у животу навек руководити, онда сам опет задовољан и весео.</p> |
| и навек гледаше у њега и њене очи беху навек пуне љубави.“</p> <p>Док сам ја ово читао, Љубица |
| имађах до сад у животу своме и тад бих навек сам себе утешити знао и то својим лепим надама, к |
| њега бити; јер сам се на њега већ тако навикла, да бих хтела, да сам навек с њиме заједно. —</ |
| р сам се на патњу и невољу и онако веће навикнуо.{S} Зар би то за мене штогод чудно било, кад б |
| <p>„И ви ћете се од њега опет одучити и навићи ћете се на своје пређање стање кад Паја беше још |
| иповедаше, како сва деца, која умру пре навршене седме године, постају анђели божији, и описива |
| она деца постају анђели, која умру пре навршене седме године, то вам је катихета погрешно река |
| <p>„Би л’ волела, Марино! да умреш пре навршене седме године, па да постанеш анђео божији — пи |
| ку, млађу сестру моју, која је онда тек навршила трећу годину.{S} Он оде, а мајка ми стаде пред |
| о дете весео и сви се чуђаху, од куд та нагла промена тако?{S} Но ја за изговор рекох, да сам н |
| о и пријатно, да се ничег не могах дуго нагледати, све ми беше ново, као да у своме веку први п |
| е у исти мах скоро бледа и црвена, тако нагло мењаше боју.</p> <p>На једаред као да ми ноге сам |
| ед љубичину кућу, а срце ми закуца тако нагло, да морадох посумњати, да ћу моћи одржати присуст |
| љда не зна, да је само Данка узрок тако наглог одласка мога?{S} Па ваљда не зна ни Љубица?{S} О |
| ни као муња сену мисао, да је она можда наговорила на то матер своју, те јој одма пустим руку, |
| д детињства свога осећао сам неки силни нагон, неку велику тежњу и ја сам тежио и чезнуо и сам |
| од овог живота не ћу много имати и као награду за то хтедох да живим бар после смрти своје...{ |
| су га једва познати могли, тако је био нагрђен и осакаћен!...{S} О слатки оче!{S} Твоја смрт м |
| д ногама ми шушташе жуто увело лишће, а над главом на дрвећу голе гранчице ветром тихо њихане к |
| тири и вредне челице весело облетаху, а над главом у зеленом лишћу разлегаху се умиљати поји ра |
| а те на своје груди братски загрлим, да над твојом главом сузним оком тихо прошапћем: „Ми смо б |
| адеш, какав се црн и страшан облак вије над главом његовом?{S} Не знаш, и боље што не знаш!{S} |
| и што добих прилике, да се мало узвисим над обичним туговањем својим; јер овде не може човек зб |
| оузданим гласом, као да сам ја господар над животом и смрти.</p> <p>— Онда ћу и ја умрети!{S} Ј |
| и се поче опет нада са слутњом да бори: нада, да ћу се сада састати с Данком својом, и слутња, |
| ет нада не ће да ме остави, божанствена нада, да ће још све добро бити и да ће радост у толико |
| м црним слутњама својим.{S} Не хтеде ме нада да остави, да ћу у П— наћи сестру своју, која ће м |
| ао нади, да ћу што пре оздравити, но ме нада љуто вара!{S} Ах!{S} Кад зора засвити, ја мутним о |
| ће и јато брига, шта ће бити, ако ми се нада и данас осујети?...</p> <milestone unit="subSectio |
| ато зебе; но ипак где је зебња, ту је и нада...{S} Поздравите милостиву мајку вашу и реците јој |
| оћи; јер од како сам болестан, никад ми нада не загрејаваше тако груди, као што ми сада загреја |
| о ако се растанемо, за мене ће престати нада и радост, али ће уједно престати и туга и жалост, |
| рпен — спасен, и да се бољој будућности нада, која ће у толико бити слађа, у колико прошлост бе |
| тана стрица свога и у мени се поче опет нада са слутњом да бори: нада, да ћу се сада састати с |
| све то ове ноћи само сањао...{S} И опет нада не ће да ме остави, божанствена нада, да ће још св |
| ући зелено стабло мојих лепих и слатких нада; јер кад помислим, шта ме чека, то ми је онда пред |
| ишљах — „лисно дрво мојих живих и лепих нада може један вихор из корена ишчупати, а за моје јад |
| рода свога...{S} Лисно дрво мојих лепих нада хоће процветати, јер ће у мом животу наступити про |
| ишљајући дуго упутим се најближем селу, надајући се, да ћу тамо ваљда наћи кога, који ће ми за |
| } Да, народну помоћ!{S} Народ ме помаже надајући се, да ће ме начинити човеком и да ћу му време |
| дити, сносећи све, што сносити морамо и надајући се бољој будућности, која ће нам накнадити све |
| ћи једно као и друго даре дана својих и надајући се лепшем, срећнијем животу.{S} Но ако се раст |
| би ми тиме хтела рећи, да се збиља није надала, <pb n="34" /> да је могу тако што запитати.{S} |
| ма за мене, но многи добише, који се ни надали нису, а за мене опет не би ништа.{S} Ја ово ћута |
| сам провео неко време живота свога.{S} Надам се, да ћу у новом стану моћи угодније живети, јер |
| ри свем том, што се немам више ничем да надам, и заносим се у разне снове, како је грлим, како |
| сада, кад ми рече, да се немам ничем да надам, сад ми није као да сањам, сад осећам у свима жив |
| ајничко сузе!..{S} Ја немам ничем да се надам, ничем!{S} Тако ми она рече!..{S} Па зашто онда с |
| у костурници...{S} Ја немам ничем да се надам, ничем!{S} Тако ми она рече!..{S} Ах!{S} Ја видим |
| о добро и ја бејах сасвим срећна, па се надам, да ће опет тако бити.{S} У осталом, од како си м |
| баним гласом — Ја сам већ прстенована и надам се, да ћете хтети увидети, да не могу више ваша б |
| души.{S} Схватање и памћење има добро и надам се, да ћу је за кратко време моћи извести на прав |
| мо с просјачењем обраћамо.{S} У осталом надам се, да ће и то проћи, јер само да потпуно оздрави |
| сам себе утешити знао и то својим лепим надама, које ми биваху живље и бујније, штогод ми јади |
| та Данка!{S} Ја се нисам ничем бољем ни надао и знао сам, да ће пролити много суза, јер ће јој |
| рај и пакао...</p> <p>— Могу л’ се чему надати? — отрже ми се из уста нехотице, а у себи мишљах |
| чем Љубицу у башти, где весело певајући надгледаше цвеће, а у руци држаше неколико цветића лепо |
| едам дан, који свима нове <pb n="92" /> наде у срце улева, а мени јато црних брига и очајаних м |
| е говораху да ће бити боље и лепше..{S} Наде, лепе наде и бедна, горка садањост, увиђам, да ниј |
| /> у постељи лежи.{S} Но што ова борба наде са слутњама дуже трајаше, то биваше све жешћа: срц |
| ене?{S} И кад једном увене, на што онда наде, те лепе и слатко наде?!</p> <pb n="131" /> <miles |
| ош не знам, за што моја мати тако слабе наде полаже на вас, и узалуд оста све моје мољакање, уз |
| ништа, твоје срце хоће и може да полаже наде на мене, и ако твоја мати не ће и не може!...</p> |
| гробља, на којем сам сахранио најмилије наде и сву радост своју.{S} С тога једва чеках, да стиг |
| огао мирно дан по дан проводати и своје наде на ново оживљавати, на ново се посла и рада подухв |
| да заборавим за горку садањост, и моје наде једна за другом остварују се пред очима мојим, као |
| као да се залеђава!..{S} О моје слатке наде и лепа будућности! што ми вас је моја млада машта |
| е ништа!{S} На што наде, те лепе слатке наде, кад срце у садањости вене и вене?{S} И кад једном |
| S} О моје лепе наде, моје лепе и слатке наде!{S} Зар ме тако брзо остависте?...{S} О моја мила |
| да ће бити боље и лепше..{S} Наде, лепе наде и бедна, горка садањост, увиђам, да није ништа!{S} |
| сад још садањост нек ми уништи све лепе наде будућности моје: па за што сам онда рођен, за кога |
| мирисно цвеће, као и мене све моје лепе наде!.. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>11/11< |
| и певајући дочека, а при том моје лепе наде сладе ово задовољство у такој мери, да могу живот |
| о, да чујем ово речи!...{S} О моје лепе наде, моје лепе и слатке наде!{S} Зар ме тако брзо оста |
| } Да сам бар сасвим уверен, да ће ми се наде збиља остварити, опет би срце могло мирно бити; ал |
| речи јако обрадоваше, јер ми поткрепише наде, да ће љубичина мати с временом све лепше мнење им |
| шта ме још веже за живот, кад живим без наде, без цели, без радости, па и не плачем више? —</p> |
| ection" /> <p>1/5</p> <p>Слажући јаде и наде једно преко другог на своје боно срце једва дочека |
| х златних дана, кад су ми се све жеље и наде спајале у једну мисао, у мисао: венац на крсту од |
| <p>„Сувише је слаба!“</p> <p>- А има ли наде? — запитах опет гледајући га таким погледом, да му |
| а ево и ове године при свем том, што ми наде моје говораху да ће бити боље и лепше..{S} Наде, л |
| ће засијати сунце...</p> <p>Срцем пуним наде и опет пуним непобедљиве зебње изиђох из собе свој |
| , које трпим и сносим, само да остварим наде своје, нити би когод знао, нити би марио...{S} Ко |
| зору пробије прозоре моје, ја опет пун наде скачем с постеље, али ме уједно облеће и јато бриг |
| но погледа, а у том погледу беше толико наде и радости, колико зебње и слутње!{S} Тај поглед ја |
| ене, на што онда наде, те лепе и слатко наде?!</p> <pb n="131" /> <milestone unit="subSection" |
| ањост, увиђам, да није ништа!{S} На што наде, те лепе слатке наде, кад срце у садањости вене и |
| ...</p> <p>Док ја мишљах тако, приђе ма надзиратељка, погледа ме тужно и рече: „Вама је тешко, |
| нке!...</p> <p>Пошав из болнице рече ми надзиратељка, да сутра зацело дођем, јер се лечник <pb |
| е би тога ничег било.</p> <p>У том лођо надзиратељка и замоли ме, да одем, јер у то доба треба |
| мучи; но не ће дуго!“</p> <p>И тек што надзиратељка ово рече, Данка поче обема рукама махати, |
| p>„Реци ми, Данко, како дође овамо, јер надзиратељка ми рече, да те нађоше ноћу на улици под је |
| сва ми се кућа стаде окретати...</p> <p>Надзиратељка ме уведе у једну повећу собу, у којој беху |
| з душе долетим до болнице и пријавим се надзиратељци.</p> <p>„Како ми дође сестра овамо?“</p> < |
| Section" /> <p>9/4</p> <p>Бејах се одао нади, да ћу што пре оздравити, но ме нада љуто вара!{S} |
| е ударце овог живота лакше бих сносио у нади, да све то на другом свету престаје и замењује са |
| на ногама држати, живљаше непрестано у нади, да ће још оздравити; а кад већ паде у постељу и к |
| лост моју и моје се груди стадоше силно надимати и ја бејах опијен силом осећаја својих. <pb n= |
| шуштање зеленога лишћа груди задовољно надимаху.{S} Попесмо се на брег и гледасмо, како нестај |
| о вијају; гледати у ласте, како се живо надлећу; а око себе слушати косове, како весело звижде, |
| ирне ноћи, као што беше ова прошла, јер надојен милином љубичиног поздрава заспах као дојенче ш |
| г поздрава заспах као дојенче што заспи надојено мајчиним млеком.{S} Но у колико ми ова ноћ беш |
| је...{S} Кад ме ти узмеш к себи, тад ћу надокнадити сву ону радост, коју сам тамо тугом заменил |
| ово сасвим к срцу и немојте губити сву наду, већ се ослоните на мене, ослоните се на вашу Љуби |
| ћу и тебе да изгубим?{S} И тебе, једину наду, једину радост моју?{S} Ах!{S} Ти си једина која м |
| ection" /> <p>4/5</p> <p>Данас ми Данка нађе службу код једног трговца и сутра већ ступа у нови |
| жда би ме светина и прегазила, да се не нађе један постарији човек, који беше на колима, те вид |
| рота Данко!{S} Ти си опет срећна!{S} Ти нађе брата свога и твоје се жеље испунише све!{S} Твоје |
| > <p>14/5</p> <p>Дошавши пре подне дома нађем комад артије на столу. „Драги брате!“ — писаше ми |
| јер само да потпуно оздравим и да радње нађем, то ћу је опет к себи узети. —</p> <milestone uni |
| p>„Како ми дође сестра овамо?“</p> <p>— Нађена је једне ноћи на улици под једном капијом, где с |
| .{S} Беше ми већ и онако немило, што не нађох Љубицу саму с мајком њеном, већ и Пају и његову г |
| нежно и дивно: „Слатки брате! једва те нађох!“</p> <p>— Од куд дође?{S} Како дође? — „Побегла |
| овамо, јер надзиратељка ми рече, да те нађоше ноћу на улици под једном капијом да спаваш?“</p> |
| наје; но најстарију ћерку исте породице назва ми сујетном девојком.{S} А остала деца, њих троји |
| рависмо, уђосмо у собу, коју она својом назва и ту ми рече, да је Паја данас морао отпутовати, |
| У кратко јој испричах сву невољу своју назвав Љубицу вереницом својом.{S} Обећах јој, да чим т |
| створење на целом свету, кад је не бих назвао и ја <hi>својом мајком</hi>!{S} Ја ово свето име |
| и — то вам не бих иначе рекла, да ме не назвасте вероломном!..{S} Моја вас мати не мари, а особ |
| ољство у такој мери, да могу живот свој назвати идилично — срећним.{S} У књизи имам темељ будућ |
| наука ми је све и сва, што могу својим назвати и она ми је једини темељ будућности моје!{S} Ах |
| н је једини, којег својим правим другом назвати могу, па таком треба и хоћу да се поверим.{S} И |
| ћемо?{S} Старост заборавља на младост и назива је лудошћу, а с тога и добије многи момак девојк |
| о су ти тајни нам природни закони, које називамо „божијом вољом“, о које се сиромах тако лако м |
| хтео тиме да рекнем.</p> <p>„За што га називан срећним, што беше кадар да и после смрт своје п |
| ћни Бранко!“</p> <p>— За што га срећним називате? — упита ме, као да ме није разумела, шта сам |
| n="51" /> <p>— „А за што га ви срећним називате?“ — упита ме Љубица.</p> <p>— „За то, што има |
| е добијам.{S} Може бити, да ћу временом називати ово доба још златним и срећним, што немам већи |
| ле школе, тако га бар већином професори називаху.{S} Кадгод имађасмо слободна времена, не разго |
| мче за сваку угодност, а таком приликом називаше он мога вереника.{S} Па осим њих и сав остали |
| и.{S} И тако тужан летећи даље по своту наиђе на једну белу прелепу голубицу, и он њу заволи св |
| } Чињаше ми се, као да ћу сад у ходнику наићи на оца свога и мајку своју, да ће ме радосно стис |
| а се с њоме састанем и да јој се усмено најадам; јер ово моје дуго одсуство може имати на њу рђ |
| во насмејао, ком бих се могао поверљиво најадати!{S} Мени беше, као да сам сам самцит на целом |
| иву мајку вашу и реците јој, да бих био најбедније створење на целом свету, кад је не бих назва |
| ?..{S} И не премишљајући дуго упутим се најближем селу, надајући се, да ћу тамо ваљда наћи кога |
| прими савет мој, а како га је примила, најбоље говораше бистра суза, која јој на дугим, плавим |
| } Љубица ме воли, — мишљах — а то ми је најбоље јемство, да је не ћу изгубити.{S} Гледаћу да шт |
| ли; још отац намесник чини ми се, да је најбољи од њих свију. —</p> <pb n="26" /> <milestone un |
| , што морам баш овог изгубити, јер беше најбољи од свију осталих.{S} Једног се морадох и сам од |
| мим и оцем постанем, то би била за мене највећа срећа, кад би се моја деца поносила са мном так |
| нас рано у болницу, где затекох Данку у највећим мукама.{S} Кад седох поред постеље њене, она м |
| а дана да живимо.{S} Но осим свега тога највећма ме пече, што ћу у тим невољама заостати у науц |
| ш имам, и тога као да немам, што ме још највећма и боли!“</p> <p>— Сироче бити свакако је тешко |
| а јој пружим руку своју, кад она беше у највећој невољи!..</p> <p>„Миливоје!{S} Шта се толико п |
| <p>Док сам ја ово читао, Љубица ме је с највећом пажњом слушала.{S} Мене је стало труда, док са |
| бљах, љубљах и уста, љубљах и чело, ал’ највише очи...</p> <p>„Љубице!{S} Реци, да ме волиш!“</ |
| оведаше своје; но за мене беше од свега најглавније, што чух од Паје, да ће да се жени и да је |
| и свем том тако бедна, па што ми је још најгоре, да јој баш ја ту беду морам да стварам...</p> |
| ашњег дана, а по подне одох у башту и у најдаљем крају под разгранатим дрвећем спустим уморено |
| матери мојој и рече јој, да ће се наши најдуже сутра у зору с непријатељем ударити и да многи |
| — рекох чисто уплашен, а срце ми поста наједаред тако жалосно, као да не слути на добро...</p> |
| е ћу више са сиромаштвом борити и своје најлепше време другима буд’ за што продавати, и кад не |
| е своје, дотле она тужним срцем проводи најлепше време своје служећи и радећи другима, да би по |
| са свим низак и жалостан, не изгледа ни најмање тако поносит као што изгледаше пре кад се дизаш |
| враћах с гробља, на којем сам сахранио најмилије наде и сву радост своју.{S} С тога једва чека |
| а ли је онда такав живот збиља од свега најмилији?..</p> <p>Ја видех, да у овој кући за мене ви |
| тупите, у живот, који је навек од свега најмилији, ма како бедан био? <pb n="151" /> Ја вам то |
| ао да ћу кроз њих у рај или у пакао!{S} Најпосле освртох се на све стране, па онда полако закуц |
| разгранатим орахом настависмо даље.{S} Најпосле ме Љубица лепо умоли, да им приповедам штогод |
| ечи беше ми пред очима све мрачније, да најпосле посумњах, да ли је ово јава или је само сан?!{ |
| то ми образе обузимаше све већи жар, да најпосле почех мало и муцати.{S} Но тек што сам ућутао, |
| ће знати, да смо постали анђели?{S} Па најпосле ако баш и усплачу, ми ћемо им ноћу у сну долаз |
| и трајаше прилично дуго, догод се Мита најпосле не подиже, да кући иде.</p> <p>“Гледај, да озд |
| ба, које ми тако брзо прође.{S} Но није најпосле ни чудо, јер навек имам да радим; а кад не рад |
| Због моје туге и умора мога смилова се најпосле сан на мене и он ме из овог патничког света пр |
| како било!{S} Мислим и овако и онако и најпосле тешим се једино тиме, што сам млад и здрав, па |
| ојим, не ћу имати ни за по пута.{S} Али најпосле што му драго, било како било!{S} Мислим и овак |
| постајале све живље и бујније.{S} За то најпосле манем све на страну и стрицу одма напишем писм |
| /> с њоме свакојако шалу збијати, да му најпосле мораде рећи неколико опорих речи.{S} У том дођ |
| двориште чујем, да сва звона звоне.{S} Најпре мишљах, да је данас какав светац, но када чух, д |
| ет ништа не буде, онда се морам упутити најпре у П—, где ми стриц живи, па ако ме тамо каква не |
| S} Немирним срцем и брзим корацима одох најпре породици где је Данка била, да се баш збиља увер |
| ло бурно.{S} Мени ова молба не беше баш најпријатнија, јер ја хтедох ово неколико часова поред |
| а памет научила, па њих од свију песама најрадије и пева. —</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ће ми пролетна лисна гора, где се санак најслађе спава!.. —</p> </div> </div> <pb n="86" /> <di |
| нкином погледу и говору, пријаше ми као најслађи мелем растуженом срцу моме.{S} Бог ће дати, на |
| ше радим, тим све јасније осећам, да су најслађи часи живота они, који се у озбиљној радњи пров |
| ећи неколико опорих речи.{S} У том дође најстарија ћерка, вереница истог часника, те видевши ње |
| су душе, како их до сад бар познаје; но најстарију ћерку исте породице назва ми сујетном девојк |
| на данкин гроб и понесох венац, да јој накитим крст.{S} Ја кад умрем, мој крст не ће имати ко |
| дајући се бољој будућности, која ће нам накнадити све оно, што нам садањост не да уживати. —</p |
| 6" /> и мени се чини, као да у њој имам накнаду за све оно, што сам изгубио у детињству своме.{ |
| ри ми, брате! ту намеру моју, јер друга нам лека нема, ако не ћемо да се ослонимо на туђу милос |
| нас двоје заједно, да му се молимо, да нам не да довршити седму годину, јер ми оћемо да будемо |
| гроб, јер она сирота и не знађаше, где нам је мајка сарањена, а хтедох и ја, и ако нам не беше |
| свет!{S} Кад ти одеш кад одеш тамо, где нам је већ отац и мајка, онда на целом свету немам више |
| под орахом, те онда уђосмо у собу, где нам Љубица на гласовиру свираше и певаше.{S} Ја бејах п |
| зити, а ми се упутисмо мало у гору, где нам умиљато сетни поји малих певачица и чаробно шуштање |
| на извору среће своје.</p> <p>„Паја ће нам за неколико дана сасвим отићи!“ рече Љубица мало ту |
| и надајући се бољој будућности, која ће нам накнадити све оно, што нам садањост не да уживати. |
| мати сваки час из собе изићи, па шта ће нам рећи, ако нас види овако узбуђене!“</p> <p>— Ја сам |
| авде даље!{S} Гроб оца нашег и онако ће нам уз пут бити!“ —</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| погледа брижно на нас децу своју и рече нам, да одма идемо спавати.{S} Ми легосмо, а оне се две |
| ине, постају анђели божији, и описиваше нам, како анђели лепо живе.{S} Ја тада бејах тек у седм |
| ају ходника, кад сунце залажаше, сеђаше нам отац толико пута удубљен у бриге своје, а к њему би |
| едино што имадосмо још да свршимо, беше нам узајамна завера, да о том не ћемо ником ништа говор |
| акасмо заједно, и опет повод плача беше нам тако различит!{S} Она плакаше по свој прилици за то |
| а ново заплакао!..{S} После свирке беше нам разговор доста жив и пријатан, те могу рећи, да ће |
| и честитају и сви му се радују; а други нам приповедаше, како поред његовог села не пролази жељ |
| Још се тако живо сећам онога дана, који нам онако грозно упропасти сву породицу нашу.{S} И кадг |
| <p>Једном дође у школу свештеник, који нам катихета беше и слаткоречиво нам приповедаше, како |
| а моја.{S} Видиш, Данко, то су ти тајни нам природни закони, које називамо „божијом вољом“, о к |
| "17" /> се непрестано о путовању: један нам приповедаше, како га сваке године радосно дочекују |
| , који нам катихета беше и слаткоречиво нам приповедаше, како сва деца, која умру пре навршене |
| ласно повика: „Љубице! хајде погоди, ко нам је дошао?“ Ове пајине речи прођоше ми као стреле кр |
| је мајка сарањена, а хтедох и ја, и ако нам не беше сасвим уз пут.{S} Ах!{S} Место да весело с |
| де своје, које морадох поднети, од како нам ви одосте, то бих вам морала написати неколико таба |
| пољубила, одвела би нас у башту и тамо нам цвеће брала...{S} А на овом месту, ту на крају ходн |
| о не прође ни неколико тренутака, а оно нам стиже ужасан глас, да Маџари цркву пале, а у порти |
| сти, која ће нам накнадити све оно, што нам садањост не да уживати. —</p> <milestone unit="subS |
| те обрадова, кад Миту виде.{S} Разговор нам поста жив, да не кажем весео, и трајаше прилично ду |
| е будем како малодушан.</p> <p>Разговор нам прелажаше с једног предмета на други, и ту чујем, д |
| грозна непријатеља, не мислећи, где су нам сродници <pb n="11" /> наши, шта је с њима?..{S} Но |
| азујући јој све, што је овде лепо; а за нама иђаше Паја с оцем намесником.</p> <p>„Веома ми је |
| стеље, но какав ужасан призор беше пред нама!{S} По улицама трчаше свет плачући, вичући, лелечу |
| ворећи ми: „Од куд, брате, у ово доба к нама?</p> <p>— Имао сам у Т— важна посла, те тако дошав |
| зрацима топлога сунца; мајка би дошла к нама, па би се на нас насмејала и обоје нас пољубила, о |
| ема места, те с тога, чим Љубица дође к нама, приђем к њој: „Збогом, госпођице!“ — рекох јој до |
| е ножем...</p> <p>У том се Паја врати к нама и наш разговор пређе опет на друге предмете.</p> < |
| х тешити, казаћемо им, да не плачу, јер нама је добро!“</p> <p>— Али мени је тешко, да их остав |
| ох јој као у шали; „Ваљда је ово мени и намењено, кад мени дајете?“</p> <p>— Вама! — рече тако |
| лећи је, да јој није ништа рекао из зле намере, већ једино за то, што је воли.{S} Љубица прими |
| /p> <p>Кад је Миливој одустао од грозне намере своје, склонио се од свега света и нико не знађа |
| и тебе помагати. — Одобри ми, брате! ту намеру моју, јер друга нам лека нема, ако не ћемо да се |
| ци подуже бавио, да не дође к мени отац намесник, те ме позва, да ме свуд по манастиру провађа. |
| опћити, јер су ми људи немили; још отац намесник чини ми се, да је најбољи од њих свију. —</p> |
| > <p>18/9</p> <p>Данас сам добио од оца намесника из манастира више писама, која су ми са разни |
| пут природу гледам.{S} У том опазим оца намесника, где долази у башту са још једним младим чове |
| дника неки женски глас, који се са оцем намесником разговараше и мене спомињаше.{S} Мени беше г |
| n="65" /> пута коракнуо, спазим са оцем намесником једну девојку, сиромашки обучену, која тужни |
| опрости се Паја и Љубица са мном и оцем намесником узевши од мене реч, да ћу их што пре у К— по |
| овде лепо; а за нама иђаше Паја с оцем намесником.</p> <p>„Веома ми је мило“, — рекох Љубици — |
| подужег таквог разговора одосмо сви оцу намеснику, који нас сада лепо гошћаше.{S} Ту се опет от |
| сле подужег таквог разговора одосмо оцу намеснику, који нас лепо дочека и код њега остасмо до з |
| и видеше, да сам још сањив, они ми опет наместише постељу, у којој брзо на ново заспах. — Сутра |
| ипак ми поче срце да зебе...{S} С тога намислим, да јој одма пишем.{S} Писмо сам завршио овим |
| ва мисао, чим сам очи отворио, те за то намислим, да се пешце у К— упутим, да се тамо мало пров |
| /9</p> <p>Данас сам рекао Данки, да сам намислио, да ја првог Новембра опет к себи узмем.{S} Ов |
| Ја им рекох, пут ме овуда нанео, па сам намислио, да се мало свратим, јер ово ми је место на ср |
| без икаква гласа!...{S} Па знаш шта сам намислио?“</p> <p>И његове су црне озбиљне очи при овим |
| Section" /> <p>5/8</p> <p>Још синоћ сам намислио, да данас одем у К—, па како намислио, тако ур |
| м намислио, да данас одем у К—, па како намислио, тако урадио, и провео се онако, као што бих м |
| one unit="subSection" /> <p>6/11</p> <p>Намислио сам, да останем овде бар још ово неколико дана |
| како ће ме мучити, не би ме могли горе намучити, него што је то било овако случајно.{S} Беше м |
| је, да су ме друге прилике овамо на пут нанеле.</p> <p>— Не знам још ни сам! — рекох јој сабиру |
| им дођем?{S} Ја им рекох, пут ме овуда нанео, па сам намислио, да се мало свратим, јер ово ми |
| чи ваше, а уверена сам, да сте само оно написали, што у срцу осећате.{S} О кад бих вам могла ис |
| пао у тешку меланхолију, те с тога сам написао ово дело „Без оца и мајке,“ да бих тиме олакшао |
| "titlepage"> <p>БЕЗ ОЦА И МАЈКЕ.</p> <p>написао</p> <p>Пера Радуловић</p> <p>У НОВОМЕ САДУ.</p> |
| д како нам ви одосте, то бих вам морала написати неколико табака.{S} Кад одосте онако тајно, (к |
| зме „збогом“ од^мене и Данке, седох, те написах Љубици писмо, док ми се он са сејом забављаше.{ |
| после манем све на страну и стрицу одма напишем писмо, молећи га, да ме извуче што пре из ове н |
| ед заплаках горко...</p> <p>Кад се тако наплакасмо, умирени и утешени вратисмо се у село.</p> < |
| н гледајући је таким погледом, који већ напред одаваше мисли моје: „Знам једну гатку, која нема |
| таким погледом, да му одговор с лица у напред прочитам.</p> <p>Он слеже раменима и рече: „Нема |
| , што сам радио дању и ноћу; што сам се напрезао више, него што ми допушташе снага моја.{S} Вид |
| а сам клонуо, па се више толико не могу напрезати; а они су ми једино уздање моје!“</p> <p>— Ја |
| уједно и младо срце моје српским духом напунила!{S} О слатки оче!{S} Ако ми да Бог, да се и ја |
| то мало новаца, па да видим Љубицу и да напуним утехом и новим животом обамрло срце своје; но у |
| боли и у њој ми поче да сева, очи ми се напунише суза, мене поче несвест да хвата, почех посрта |
| како је; а очи јој се као и моје на мах напунише суза.{S} Одмах се свучем и легнем у постељу, а |
| <p>Чим јој ово рекох, очи ми се на мах напунише суза...{S} Опростих се и с мајком њеном молећи |
| адосна стиште руку, а очи јој се на мах напунише суза.</p> <p>„Реци ми, Данко, како дође овамо, |
| што моје груди беху ванредним осећајима напуњене, што се моје срце топљаше у дивној милини, па |
| е болести излечили; јер кад сам постељу напустио, често бих одлазио на гроб моје покојне Марине |
| } Истина, да бих морао и сам којег ђака напустити, јер све их не ћу моћи више држати, то ми је |
| ћете л‘ ми верни бити или ћете ме ладно напустити и од мене се јадног отуђити, као да ме никад |
| тузи него у радости.{S} Али така ми је нарав моја, да се навек тешко растајем са сваким местом |
| а; хоће с њоме да се титрају, што њеној нарави не годи, те се тако једи, а каткад и заплаче... |
| већ пуни као што је пуно срце моје.{S} Наравно, кад помислим чак на ферије, то ми се ипак чини |
| о сад не бејах још сасвим познат, па се наравно нисам ни могао одма као такав показати; а овамо |
| е смилује се један голуб на њих и он их нарани и пољуби место њихових родитеља.{S} Од тога дана |
| да беху још мала деца, а сада су велика нарасла и дођоше, да тебе посете.{S} Твоја деца плачу н |
| поменом својим утичу на судбину потоњег нараштаја свога.{S} Такви духови беху миливојеви родите |
| никад мислио, да проста жена може тако нарицати, као што сада нарицаше ова јадна мајка, — ми с |
| а жена може тако нарицати, као што сада нарицаше ова јадна мајка, — ми сви плакасмо...</p> <p>Д |
| народну помоћ.{S} Да, народну помоћ!{S} Народ ме помаже надајући се, да ће ме начинити човеком |
| !...</p> <p>О слатки оче!{S} Ти паде за народ свој и твоја деца осташе сирочад бедна!{S} Давно |
| о будем жив и здрав да живим и радим за народ свој, па ако ми штогод за руком испадне, да се се |
| стари јунаци из далеких векова, за које народ прича, да су се братимили с вилама, ти би рекли: |
| ти ми умире чувајући децу своју. — Но и народ не оста неблагодаран врлом оцу моме, он указује б |
| тај волео слободу!{S} Како је тај љубио народ свој!...</p> <pb n="128" /> <p>Моје дружење с њим |
| њених пријатеља и њених душмана.{S} Наш народ страда једино због ових последњих.{S} Па за то, б |
| р којем великом душману или слободе или народа нашег куршум кроз главу пројурити, па онда нек м |
| и живот и рад свој једино општој ствари народа свога...{S} Лисно дрво мојих лепих нада хоће про |
| оварасмо се ни о чем другом, већ о јаду народа свога.{S} Бесмо обадвојица слаби, болешљиви, ваљ |
| ивот свој у сваком нежном и топлом срцу народа свога, а тако једно срце ето је и ваше, и ја му |
| /9</p> <p>Данас сам купио Данки „Српске народне песме“ и беше ми веома мило, што <pb n="80" /> |
| а ово последње навек певајући.{S} Наше народне песме већ је све прочитала, а неке је и на паме |
| а лете сузе из очију...{S} Отац ми беше народни учитељ, код којег сам и ја онда у школу ишао.{S |
| ДА</p> <p>ЗАГРЕБА И КАРЛОВЦА НА СРПСКОМ НАРОДНОМ ЦРКВЕНОМ САБОРУ</p> <p>И</p> <p>СУПРУЗИ МУ</p> |
| у и да се боре до последње капи крви за народност и слободу своју.{S} Када је у бој пошао, беше |
| смрт оца мога: док ми отац гине бранећи народност своју, мати ми умире чувајући децу своју. — Н |
| р сам добио своју народну помоћ.{S} Да, народну помоћ!{S} Народ ме помаже надајући се, да ће ме |
| ем, имаћу да живим, јер сам добио своју народну помоћ.{S} Да, народну помоћ!{S} Народ ме помаже |
| ице, било би ми лако.{S} Узео бих своју народну помоћ, па бих отишао с Данком у Г—, тамо бих на |
| у школу ишао.{S} И <pb n="8" /> он се с народом сложи, да иду пред село, да непријатеља храбро |
| овољити жеље своје, да будем од користи народу своме.</p> <p>Када бејах у средњим шкодама, имађ |
| же!{S} А моје су жеље, да вечно живим у народу своме!..</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| сирочету даје, а добрих руку има још у народу нашом.{S} Но ипак бојим <pb n="95" /> се, да би |
| згледаху више зачуђени него обрадовани, нарочито љубичина мати.{S} Док се прве речи поздрава и |
| и његове скоро је сваки дан злоставила; нарочито од како се преселише у варошицу М—, додија јој |
| ?{S} Да ли за мене или за њу?{S} Или за нас обадвоје?...</p> <p>„Па кад ћеш поћи?“ — питаше ме |
| нца; мајка би дошла к нама, па би се на нас насмејала и обоје нас пољубила, одвела би нас у баш |
| моја при овим речима погледа брижно на нас децу своју и рече нам, да одма идемо спавати.{S} Ми |
| требао одма к срцу тако примити, да од нас — тако рећи — побеже!“</p> <p>Незнане ситнарије нис |
| д толико зарадити, колико ова невоља од нас изискује!</p> <p>„Може, брате!“ — рече ми Данка озб |
| нама, па би се на нас насмејала и обоје нас пољубила, одвела би нас у башту и тамо нам цвеће бр |
| и ме сетним оком својим: „Сусретнемо се нас двоје на улици, кад сам с пијаце с котарчицом на ру |
| онимо на туђу милост и немилост, што ће нас горко стати, јер то је то исто, што и просјак бити. |
| кше би, кад стара госпа изиђе из собе и нас остави саме, јер се могох с Љубицом одма слободније |
| смејала и обоје нас пољубила, одвела би нас у башту и тамо нам цвеће брала...{S} А на овом мест |
| азговора одосмо сви оцу намеснику, који нас сада лепо гошћаше.{S} Ту се опет отпоче жив разгово |
| ог разговора одосмо оцу намеснику, који нас лепо дочека и код њега остасмо до заласка сунца.{S} |
| ћи, да сам нашао Данку!..</p> <p>Учитељ нас радосно прими и рече, да му је мило, што може да уг |
| из собе изићи, па шта ће нам рећи, ако нас види овако узбуђене!“</p> <p>— Ја сам миран, Љубице |
| долину опкољену високим горама.{S} Око нас се преливаше разнобојно пољско цвеће, које шарени л |
| себи бар одело набавља.{S} И тако ћемо нас двоје мирно дан по дан проводити, сносећи све, што |
| кад лежемо и кад устајемо, и кадгод смо нас двоје заједно, да му се молимо, да нам не да доврши |
| он са сејом забављаше.{S} По том одосмо нас двојица на колодвор. „Срећни Мито,“ — рекох му при |
| е било, да је није никако ни добио, јер нас онда бар не би остављао!“ одговори Љубица.</p> <p>— |
| овако уживате дични понос, који од њих наследисте! —</p> <p>„Такви понос мало вреди у животу с |
| а звезда сјаји, љубав моја к роду своме наслеђена од врлог оца мога, која ће ме у животу навек |
| поменика страшне битке и умрлих јунака, наслони на њега главу своју и плакаше све јаче и јаче.. |
| гох се мало са своје несносне постеље и наслонив слабо тело своје на данкино раме дођох до проз |
| ка мирно заспа.{S} Ја приђем к прозору, наслоним се на гвоздене шипке, те гледах дуго у плаво в |
| S} Морам крај тебе да клекнем, морам да наслоним на крст главу своју.</p> <p>Сећах се последње |
| аслутити, као што је и Сакунтали на зло наслутило!.. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>1 |
| десно око, па се бојим, хоће ми на зло наслутити, као што је и Сакунтали на зло наслутило!.. — |
| мајка би дошла к нама, па би се на нас насмејала и обоје нас пољубила, одвела би нас у башту и |
| ђах више никога, с ким бих се поверљиво насмејао, ком бих се могао поверљиво најадати!{S} Мени |
| срећан!“ — одговори ми Љубица и тихо се насмеши.</p> <p>— Није, госпојице!{S} Будите уверени, д |
| купа саставити! — рече, па се безазлено насмеши.</p> <p>„Лакше ми је, да вам ту гатку читам, не |
| ви!“</p> <p>Љубица се на ове речи нежно насмеши, погледа ме умиљато својим црним оком, па тихо |
| преко мојих груди, па се на мене сетно насмеши.{S} Из мојих груди отрже се тешки уздах и ја јо |
| ох на ове речи ништа одговорити, већ се насмешим и погледам јој право у очи, као да бих је хтео |
| м гробовима!...</p> <p>С мајчиног гроба настависмо пут даље и сад смо ево опет у месту, у којем |
| тном хладу под густо разгранатим орахом настависмо даље.{S} Најпосле ме Љубица лепо умоли, да и |
| ичао живот свој, и ту сада разговор наш настависмо даље.{S} Кад би Љубица штогод говорила, то б |
| асмо једно другом оштро у очи, и за тим настаде нема тишина за неколико тренутака.{S} То беше ч |
| појаве почну се опет понављати, а муке настају све веће, које ме немилице море!..{S} Па још ка |
| ари живот на ново продужити, а дотле ћу настојати у споразуму с Љубицом, да и мати њена о мени |
| аћу да што више новаца заштедим, па кад наступе опет ферије, даћу Данку у који женски завод, да |
| о од како сам Љубицу упознао од онда су наступили нови дани у животу моме. <pb n="130" /> Лепот |
| патња и невоља једном престати и да ће наступити красније и слађе доба, кад се не ћу више са с |
| да хоће процветати, јер ће у мом животу наступити пролетно доба.{S} Да!{S} Пролетно доба, јер ћ |
| <p>Докле се у мени туга с милином тако натицаше, која ће овладати срцем мојим, изрекоше сузе п |
| да чим тамо готов будем, да ћу се одма натраг вратити и одма је к себи узети.{S} Она ме мирно |
| ајка, — ми сви плакасмо...</p> <p>Дошав натраг у манастир затворим се у своју собу и станем на |
| <p>14/11</p> <p>Хтедох још јуче одавде натраг у Г — отићи, али непрестано пада бујна киша и ду |
| ену, одакле не бих тео више никад да се натраг у садањост вратим...{S} Благи Боже!{S} Кад бих м |
| ва часа ходајући пробавим.{S} Вратив се натраг у манастир проведох читав дан читањем и писањем |
| {S} Но тек одмакавши од села освртох се натраг, освртох се јадан, па шта видех?{S} Видех велику |
| е већ не могох и не хтедох више вратити натраг.{S} Цели дан ходах тамо амо, али службе не могах |
| /> скоро са свима лепо опростим и дођем натраг у манастир.{S} Када уђох у собу своју, би ми, ка |
| гору.{S} Ишавши тамо амо вратим се опет натраг, легнем на диван и удубим се у разне мисли.{S} У |
| Не хтеде ме нада да остави, да ћу у П— наћи сестру своју, која ће ме весело дочекати и да ћу в |
| аше, јер ниједна не могаше нигде ничега наћи, што би ми могло тугу да ублажи.{S} Због моје туге |
| жем селу, надајући се, да ћу тамо ваљда наћи кога, који ће ми за сада пружити руку своју.{S} Па |
| тако бејах у стању за ово неколико дана наћи већ четворо деце, коју ћу целе године поучавати; а |
| дах тамо амо, али службе не могах нигде наћи, те тако жалосна мишљах на тебе и плаках ходајући |
| ани г. Миливоје! — Мислим, да се нећете наћи увређени, ако будем сасвим искрена, те вам кажем, |
| вуда смело ступити, и знам, да се не ће наћи ниједне душе, која би била на јаде моје посве равн |
| ек тужно гукао, али је не могаше никако наћи.{S} И тако тужан летећи даље по своту наиђе на јед |
| тим невољама заостати у науци својој, а наука ми је све и сва, што могу својим назвати и она ми |
| ОВО ИЗДАЊЕ.</p> <p>Бавећи се у Прагу на наукама, био сам несрећом пао у тешку меланхолију, те с |
| !{S} Један ђак мој, који и онако беше у наукама слаб, а иначе богат, оде професору своме, да га |
| поучавати у главним појмовима природне науке, а тако исто у повесници и науци о души.{S} Схват |
| ао још и ту рану преболети?{S} Па за то науми, да пита голубицу, да ли ће она бити његова или ћ |
| воља тако, да <pb n="67" /> је већ била наумила, побећи у свет ма куда.{S} У том чује срећом од |
| иродне науке, а тако исто у повесници и науци о души.{S} Схватање и памћење има добро и надам с |
| пече, што ћу у тим невољама заостати у науци својој, а наука ми је све и сва, што могу својим |
| азне радове своје, што је до сад радити научила, она ће гледати у мене, ја ћу гледати у њу, из |
| је све прочитала, а неке је и на памет научила, па њих од свију песама најрадије и пева. —</p> |
| ветар непрестано дуваше, те од умора и нахладе почеше ми на једаред ноге да клецају, глава ме |
| у соби ни у гори!..{S} И смислио сам и начин, како ћу јој отворити срце своје; па онда, буде л |
| ми је јако ранила срце моје; твоја смрт начинила је мене бедним сирочетом: али уједно и младо с |
| } Народ ме помаже надајући се, да ће ме начинити човеком и да ћу му временом бити од користи!!{ |
| икако у главу, при свем том, што другим начином заиста нисмо кадри извући се из овог жалосног с |
| у мишљах и на могућност, да је ма којим начином не добијем, и ја почех одмах живо осећати велик |
| ужи; јер и мени се чини, да ћемо се тим начином много савесније и боље извући из овог жалосног |
| читам и никад не могу довољно да га се начитам! —</p> <p>Мени беше веома мило, што с таком ват |
| и и њених пријатеља и њених душмана.{S} Наш народ страда једино због ових последњих.{S} Па за т |
| ги Миливоје!{S} Срце ме боли мислећи на наш последњи састанак, али ја нисам крива ни у чем.{S} |
| раме и рећи: хајд одавде, ти ниси више наш!{S} И тада бих нехотице метнуо руку на чело, па у н |
| ...</p> <p>У том се Паја врати к нама и наш разговор пређе опет на друге предмете.</p> <p>Ја са |
| , причао живот свој, и ту сада разговор наш настависмо даље.{S} Кад би Љубица штогод говорила, |
| гу да уживају дане своје!{S} Право вели наша пословица; „Док ме имаш, ти ме не знаш.“ И збиља, |
| бона код једног рођака свога у И —.{S} Нашав брзо прилику одох тамо; но док ја стигох, она беш |
| и морао оставити опет тамо, где си је и нашао?{S} Могао би је истина видети, и то би било све.{ |
| на груди овоје, а ја ћу им рећи, да сам нашао Данку!..</p> <p>Учитељ нас радосно прими и рече, |
| , да ће да се жени и да је себи девојку нашао.{S} Пред вече опрости се Паја и Љубица са мном и |
| , па бих отишао с Данком у Г—, тамо бих нашао неколику децу, да их поучавам, па бих живео, и ак |
| ради, а ово последње навек певајући.{S} Наше народне песме већ је све прочитала, а неке је и на |
| све моје сузе, она остаје при своме, да наше даље дружење не ће имати добрих последица ни по ме |
| та.{S} О да слатке игре!{S} Непријатеље наше истерасмо из порте на поље, а смеју и весељу не би |
| n="10" /> да су до хиљаду Маџара обишли наше људе и војнике, да су преко Тамиша мост ударили, у |
| дати, како смо се играли рата, како смо наше непријатеље потукли, па ће и отац мој тако исто по |
| дан, па шта видех?{S} Видех велику кулу наше лепе цркве, где се у мору пламена васколиког села |
| великом душману или слободе или народа нашег куршум кроз главу пројурити, па онда нек ме вешај |
| амо одма данас одавде даље!{S} Гроб оца нашег и онако ће нам уз пут бити!“ —</p> </div> <div ty |
| м, и међу тим именима записано је име и нашег Миливоја. —</p> <p>О чудна судбино живота људског |
| друга, Марка Михаиловића, круна не само нашег разреда, већ целе школе, тако га бар већином проф |
| Ниси требао тако урадити, јер ти беше у нашем дому навек добро дошао, па те незнатне ситнарије |
| ало и муцати.{S} Но тек што сам ућутао, наши се погледи сусретоше и ми погледасмо једно другом |
| .{S} Но у том ми поглед паде на Љубицу, наши се погледи сусретоше, и моје се очи опет разведриш |
| лећи, где су нам сродници <pb n="11" /> наши, шта је с њима?..{S} Но тек одмакавши од села освр |
| жена матери мојој и рече јој, да ће се наши најдуже сутра у зору с непријатељем ударити и да м |
| ела.{S} Маџари су потучени, али и многи наши платише главом; само се још није знало, ко је све |
| нда тек дођу други!“</p> <p>— Знам, али наши ће родитељи плакати! —</p> <p>„Не знам, за што би |
| и милина и туга, и моја прва мисао беху наши родитељи: „Где си оче?{S} Где си мајко?{S} Да види |
| дног јутра седећи ја и Марина сами пред нашом школом поведем разговор о катихетиним речима.</p> |
| ту даје, а добрих руку има још у народу нашом.{S} Но ипак бојим <pb n="95" /> се, да би много п |
| нам онако грозно упропасти сву породицу нашу.{S} И кадгод себи те страшне појаве представим, ме |
| естано јаде лечи, али ове јаде, Љубице! не ће излечити време, ове ћу оставити гробу да лечи!..“ |
| бегасмо од сурова и грозна непријатеља, не мислећи, где су нам сродници <pb n="11" /> наши, шта |
| у.{S} Кадгод имађасмо слободна времена, не разговарасмо се ни о чем другом, већ о јаду народа с |
| , кад помислих на могућност, да Љубица, не постане моја, већ да је гледам, како је други грли и |
| це!..{S} Па ипак још морам остати овде, не могу још отићи!{S} Ма још колико отрова у срце лио, |
| ви, па ако ме тамо каква несрећа снађе, не остаје ми ништа друго, него да одем у какав манастир |
| е да ми прекипи, па се бојим, бојим се, не ћу се више моћи уздржати, отеће ми срце мах, отеће м |
| ави, пуно осећања, али не оваке љубави, не оваког осећања; ах! досадања љубав моја и досадања о |
| ме твоја мати мрзи? —</p> <p>„Не мрзи, не!{S} Али она увиђа, да вама треба још доста времена, |
| е лице...</p> <p>Ја бејах као на ватри, не знајући на коју ћу страну ватре да побегнем: с једне |
| поче несвест да хвата, почех посртати, не могох <pb n="159" /> више ни стајати ни ићи, те за т |
| ли ћемо се још кадгод у животу видети, не може нико знати; за то збогом, па будите срећни, сре |
| Да су се договорили, како ће ме мучити, не би ме могли горе намучити, него што је то било овако |
| е несретнога, јер ја да не одох Љубици, не би тога ничег било.</p> <p>У том лођо надзиратељка и |
| нисам спавао прошле ноћи, па се бојим, не ћу моћи ову ноћ на путу издржати; за то ћу поћи сутр |
| е проведем.{S} Но са новцем зло стојим, не ћу имати ни за по пута.{S} Али најпосле што му драго |
| седох на дрвену клупу пред манастиром, не знајући већ ни сам, како ми је, само знајући то једн |
| ре!{S} Сад је са свим низак и жалостан, не изгледа ни најмање тако поносит као што изгледаше пр |
| пишем, те кад чују, за што сам отишао, не ће се на мене жалити. —</p> <pb n="81" /> <milestone |
| ја да живим!{S} Кад ти постанеш анђео, не ћу ни ја да будем грешна! —</p> <p>„Дакле да умремо? |
| а тако, ал’ ипак кад бих ја срећан био, не би ни она несрећна била!{S} Моје је срце пуно љубави |
| је и боље урадити, него што сам урадио, не знам; тек ја одох, а не рекох Љубици ни „збогом!“ Чи |
| не немам: мени се не би срце растужило, не би <pb n="115" /> се око засијало!..{S} Мислећи на Љ |
| ко мислим, и опет кад би до тога дошло, не знам, како би ми било!..{S} Но са мном још како тако |
| у госпу: <pb n="23" /> „Молим вас лепо, не бисте ли ме знали известити, где се сада бави Светоз |
| је њега школовала; а кад јој он издану, не имађаше више за кога да ради, па ни за кога да живи. |
| цити час на једну, час на другу страну, не знајући, где ће поглед да задржи?...{S} Ја је задово |
| росјачити?{S} Не, брате! док мене имаш, не ћеш ничији просјак бити!..{S} Ја сам дужна и морам з |
| да ћу и ја умрети!{S} Јер кад ти умреш, не ћу ни ја да живим!{S} Кад ти постанеш анђео, не ћу н |
| срећа срца мога као да не беше потпуна; не знам да ли за то, што мишљах уједно и на матер њену |
| његовим. — Пливам међу животом и смрти; не знам, на коју ће ме страну вртлог времена бацити?{S} |
| зиђох на улицу.{S} Свет иђаше тамо амо; не знам, да ли ме когод гледаше или не; доста то, да ко |
| болницу! — тихо ми рече — <pb n="90" /> Не ћеш, Миливоје!{S} Ја ћу те неговати, ја морам навек |
| да метне на твоје срце, <pb n="157" /> не знајући да је твоје срце још пуније рана него његово |
| је!“ — писаше ми Љубица — <pb n="97" /> Не могу вам описати милину, која владаше срцем мојим чи |
| и сама, а Љубица не зна за то ништа!{S} Не зна, моје ми срце вели, да не зна!{S} Идем к њој, ид |
| ликама туга и брига ништа не помаже!{S} Не велим ти, да не радиш ништа за сетру своју, то не; в |
| онда како ми је, тако ми је!{S} Ах!{S} Не знађах јадан, да ме и овде чека нова несрећа и да ће |
| d>У Г- 20/11.</head> <p>О мој Боже!.{S} Не дај више несрећи на ме!{S} Слаб сам, да још више под |
| је сутра — прексутра к себи узети...{S} Не могох срцу да одолим, да одем на далеки пут, а њу да |
| преда ме когод с ђаконијом изићи?..{S} Не ће!{S} Ја сам сироче!{S} Ја никог немам!“ — </p> <mi |
| уним главу све самим црним слутњама.{S} Не могох ништа друго, већ му морадох опет писати, па ак |
| о није, те с тога сада закуцах јаче.{S} Не прођоше ни два три тренутка, а ја чух, да се изнутра |
| уздано, јер мени срце тако говораше.{S} Не знам, да ли ме срце вара, али мени се тако чини, да |
| ао да ми се сва црква поче окретати.{S} Не могох даље издржати, па изиђох на поље.{S} Ах!{S} Ка |
| њу да верујем црним слутњама својим.{S} Не хтеде ме нада да остави, да ћу у П— наћи сестру свој |
| ца његовога.{S} Тако беше и са мном.{S} Не знам, да ли услед жалости своје или услед другог чег |
| есец дана, како ми није ништа писао.{S} Не дао Бог, да ми се слутња испуни, јер шта би ми онда |
| да ћу данас да посетим Љубицу своју.{S} Не оклевах дуго, већ се одма упутим и за тили часак беј |
| ом свету осим мене нема никог свога?{S} Не, то не могу!{S} И опет — бар кад бих знао, да је Љуб |
| дити, него гладовати или просјачити?{S} Не, брате! док мене имаш, не ћеш ничији просјак бити!.. |
| рашан облак вије над главом његовом?{S} Не знаш, и боље што не знаш!{S} Шта би ти сада мати за |
| мо.{S} Једном приликом при чаши вина, — не знам, како започесмо разговор о неизвесности живота, |
| отворим срце своје, јер живети овако — не могу више, та ја немам мира ни дању ни ноћу, немам м |
| аним оком смешећи се да гледа.</p> <p>— Не жалим за Пајом толико, што ћу сама бити, колико с то |
| гледав ме својим сузним очима.</p> <p>— Не премишљам се, Данко!{S} Но ипак <pb n="105" /> пусти |
| е прилике овамо на пут нанеле.</p> <p>— Не знам још ни сам! — рекох јој сабирући дух свој, да н |
| пази бар ти на своје здравље.“</p> <p>— Не бој се, Миливоје, за мене!{S} Пазићу ја и на тебе и |
| па да морам прећи у болницу?“</p> <p>— Не ћеш у болницу! — тихо ми рече — <pb n="90" /> Не ћеш |
| кад је не бих могао ни видети, јер у Б— не бих имао од куда ићи.{S} Но кашње ипак паде ми на ум |
| да Љубица проведе баш ово време у Б—, а не код своје куће, кад је могла бар претпостављати, да |
| ји нестрпељиво непрестано неког чека, а не може никако да га дочека.</p> <p>Но од како сам Љуби |
| против ради, али ради веселим срцем, а не туговањем!{S} Твоје сузе не ће њој ништа помоћи!“</p |
| што сам урадио, не знам; тек ја одох, а не рекох Љубици ни „збогом!“ Читав дан путовасмо и једв |
| ство беше врло бурно.{S} Мени ова молба не беше баш најпријатнија, јер ја хтедох ово неколико ч |
| а! — рекох Мити једино због тога, да га не испитујем пред Данком.</p> <p>Чим изиђосмо на улицу, |
| стране освртати, по свој прилици, да га не би когод видео, да се са служавком јавно на улици ра |
| /p> <p>— Зар има и таквих људи, који га не читају радо? — одговори ми и поче ме смешећи се тако |
| ити, и бринем се, шта ћу радити, ако га не добијем; кад ми сунце у зору пробије прозоре моје, ј |
| све редом приповедати јер она се ничега не сећаше.{S} Она сузним оком гледаше у мене и светим с |
| е тешко, вас боли срце; али против Бога не можемо ништа!{S} Сирота, како се мучи; но не ће дуго |
| би ништа.{S} Ја ово ћутање стрица свога не могу да растумачим и тако пуним главу све самим црни |
| ало, ко је све погинуо?{S} За оца свога не могох друго ништа чути, осим да се храбро борио; а з |
| те га на сто и рече: „Знам Миливоје! да не ћеш имати шта да вечераш, па сам ти вечеру ево ја до |
| иту виде.{S} Разговор нам поста жив, да не кажем весео, и трајаше прилично дуго, догод се Мита |
| .{S} Али кад је већ једанпут видите, да не може ваша бити; за што онда сами себе не победите?{S |
| S} Долазак ме његов сасвим изненади, да не имадох кад прикрити узбуђење своје, тајну моју. — Љу |
| к задовољна и весела, па и она вели, да не осећа, како јој време брзо пролази, што је сасвим пр |
| ништа!{S} Не зна, моје ми срце вели, да не зна!{S} Идем к њој, идем одма!“ ...{S} И не премишља |
| ига ништа не помаже!{S} Не велим ти, да не радиш ништа за сетру своју, то не; већ на против рад |
| а и надам се, да ћете хтети увидети, да не могу више ваша бити; јер пре него што сам тај корак |
| узети штогод на себе, да и оно лечи, да не лечим све сам!... —</p> <pb n="76" /> <milestone uni |
| сам! — рекох јој сабирући дух свој, да не будем како малодушан.</p> <p>Разговор нам прелажаше |
| го ми је стало!{S} Као сироче, знам, да не ћеш од глади умрети, јер добра рука ако коме штогод |
| ити, па ћемо их тешити, казаћемо им, да не плачу, јер нама је добро!“</p> <p>— Али мени је тешк |
| бих се по свој прилици подуже бавио, да не дође к мени отац намесник, те ме позва, да ме свуд п |
| чи гледале би тако дивно, тако мило, да не могах очи своје скидати с очију њених...{S} Ах! очи |
| ет код Љубице.{S} Идући тамо мишљах, да не ће то већ много бито, што ја терам?{S} Али шта знам |
| >— Зар ме ти за такву Српкињу држиш, да не знам ни химну српских девојака? —</p> <p>„А знаш ли |
| ка клетва на мене несретнога, јер ја да не одох Љубици, не би тога ничег било.</p> <p>У том лођ |
| а добро зна, за што сам амо дошао, и да не верује, да су ме друге прилике овамо на пут нанеле.< |
| ми поста наједаред тако жалосно, као да не слути на добро...</p> <milestone unit="subSection" / |
| , и опет сва ова срећа срца мога као да не беше потпуна; не знам да ли за то, што мишљах уједно |
| јер од како сам болестан, никад ми нада не загрејаваше тако груди, као што ми сада загрејава. — |
| о ове ноћи само сањао...{S} И опет нада не ће да ме остави, божанствена нада, да ће још све доб |
| к тако наглог одласка мога?{S} Па ваљда не зна ни Љубица?{S} Они ваљда мисле, да сам ја због то |
| примера на мени! —</p> <p>„Ви се ваљда не држите за несрећног?{S} За тако сасвим несрећног?{S} |
| Нисам требао побећи!{S} Ах!{S} Он ваљда не зна, да је само Данка узрок тако наглог одласка мога |
| ко ми и сад још ништа не одговори, онда не знам, шта ћу да мислим? —</p> <milestone unit="subSe |
| гледам и слушам, док ми се у очима суза не засија и док их бони уздах мој од мене све не растер |
| да кажем то вашој мајци, благи Боже! ја не бих умео речима изразити толику срећу!...{S} Ако <pb |
| они ову последњу реченицу разумели, ја не знам; доста да сам им истину казао.{S} Они ме лепо п |
| та! — Шта ће и како ће са мном бити, ја не знам и не могу да мислим! — Исплатио сам стан, храну |
| ање једино за то, што сам сирома!{S} Ја не могу тебе да добијем једино за то, што сам сирома!.. |
| е очара ме Љубица лепотом својом.{S} Ја не знам, да сам у своме веку видео тако лепу девојку, к |
| ion" /> <p>Поноћ је већ превалила, а ја не могу никако да спавам!...{S} Соба ми је сувише тесна |
| Данком.{S} Већ прође толико време, а ја не чух за њу још ниједне речи.{S} Ах, Боже! бојах се, х |
| о ником ништа говорити, и од то доба ја не имађах других мисли, других жеља, других молитава, о |
| ред очима ми стаде нешто трептати, и ја не знадох, на коју ћу страну да погледам!{S} Но свему о |
| онда пред очима све мрачно и црно и ја не могу себе да замислим у будућност своју!</p> <p>Докл |
| не знам, за што да плачем...</p> <p>Ја не имађах више никога, с ким бих се поверљиво насмејао, |
| чи, па као кроз плач поче говорити: „Ја не знам, шта ће бити са мном!{S} Мени је тако, као да с |
| а живети можемо.{S} Од оног једног ђака не добијам ни толико, да бих могао бар стан да плаћам; |
| воју.</p> <p>Први утисци овога састанка не беху ми угодни, јер сви ми изгледаху више зачуђени н |
| ти!“</p> <pb n="103" /> <p>— Твоја рука не ће никад толико зарадити, колико ова невоља од нас и |
| ам приповедаше, како поред његовог села не пролази жељезница, већ мора два сата да путује на ко |
| заверу своју, али слабост и болови тела не допуштаху извршење њено, па би се чешће заплакао и м |
| имали, а која су деца непослушна, па ма не имали седам година, опет не ће анђели никад бити!{S} |
| о.</p> <p>Бавећи се таким црним мислима не знам ни сам, шта ми би на једаред?{S} За што почех п |
| е стадоше на једаред клецати, а у очима не могох суза задржати.{S} Изиђох на улицу.{S} Свет иђа |
| се опет онако исто враћаше, јер ниједна не могаше нигде ничега наћи, што би ми могло тугу да уб |
| како су стрица саранили, како ми стрина не хтеде одма јавити за његову смрт, ваљда бојећи се, д |
| Али кад кога почне несрећа да гони, она не зна, шта је доста.{S} И овај добри голуб умре и голу |
| леко чекају, само да га превари, да она не покисне..{S} Ах! како ми <pb n="109" /> је мило глед |
| лази, што је сасвим природно, јер и она не престано ил’ учи ил’ ради, а ово последње навек пева |
| вернога друга, Марка Михаиловића, круна не само нашег разреда, већ целе школе, тако га бар већи |
| да кити, а она има још живог брата, па не треба да јој крст буде без венца. — Стојећи код њено |
| Бише пута, кад ме је штогод болело, па не смедох из собе никуд ићи, ја сам молио покојну мајку |
| лане, с том разликом, што око манастира не шушти више зелено лишће, већ увело жуто, и што се од |
| нем и јадикујем, што од стрица одговора не добијам.{S} Може бити, да ћу временом називати ово д |
| из собе на поље погледи.{S} Ако и сутра не буде боље, онда што му драго, идем, па како ми је, т |
| тада као да сам знао, да од овог живота не ћу много имати и као награду за то хтедох да живим б |
| Ма још колико отрова у срце лио, ништа не чини, биће ми сада и отров од ње сладак!.. —</p> <mi |
| S} У таким приликама туга и брига ништа не помаже!{S} Не велим ти, да не радиш ништа за сетру с |
| е данас обузеше, за што ми Љубица ништа не пише?{S} Да ми је хтела отписати, могао бих већ пре |
| и с мајком њеном молећи је да ми ништа не замери; а поздравих Пају и његову госпу, јер они не |
| бар неколико речи.{S} Али она ми ништа не пише, и моја туга постаје тежа, а брига несносније!. |
| да ме когод претукао...{S} Оку ми ништа не годи, а време ме мори, љуто ме мори...{S} О Љубице!{ |
| ш који дан причекати, па ако опет ништа не буде, онда се морам упутити најпре у П—, где ми стри |
| опет писати, па ако ми и сад још ништа не одговори, онда не знам, шта ћу да мислим? —</p> <mil |
| {S} Ја идем к њој, идем одма!{S} Љубица не може бити с матером својом споразумна, моја добра Љу |
| То је урадила њена мати сама, а Љубица не зна за то ништа!{S} Не зна, моје ми срце вели, да не |
| м, кад помислим на могућност, да Љубица не буде моја!{S} Да сав мој живот постане пустиња, где |
| сав мој живот постане пустиња, где тица не пева, нити цвеће цвета; да сав мој живот буде вечна |
| , но гле какав је звоник сада!{S} Такав не беше пре!{S} Сад је са свим низак и жалостан, не изг |
| све тако красно и пријатно, да се ничег не могах дуго нагледати, све ми беше ново, као да у сво |
| ни осмејак весело вије, док мене јадног не може ни поноћ да успава!..</p> <p>„Благи Боже!{S} Те |
| , као да ме волите, а ко мене воли, тог не могу ни ја мрзити, и да сам још неискусно лудо девој |
| p>11/4</p> <p>Где је сада оно доба, кад не бејах у стању ни дане да бројим?{S} Сада бројим свак |
| ем могао уживати часе живота свога, кад не би било тих црних несносних брига, које ми веселост |
| ње било сто пута теже и несносније, кад не бих имао никог, на целом свету никог свога.{S} Овако |
| ни чудо, јер навек имам да радим; а кад не радим, онда опет мислим на Љубицу, и у тим слатким м |
| ме другима буд’ за што продавати, и кад не ћу имати више ни за чим уздизати, већ срећан посвети |
| знаш.“ И збиља, док бејах здрав, никад не осећах тако живо лепоту света и сладост живота, као |
| вне појаве!{S} Љубица и цвеће!{S} Никад не бих могао замислити лепше слике од ове, где све цвећ |
| ли се ваша љубав брзо мења?{S} Ја никад не могох помислити, да сте тако вероломни?“</p> <p>— Го |
| то је баш код стрине, своје, која никад не беше пријатељ ни мени ни њој.{S} Мени је сестра све |
| навек поред тебе бити, навек, ма никад не спавала, али ти не ћеш у болницу!{S} Ја сам већ и ле |
| па је замолих, да ми то име више никад не спомене. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>22 |
| у своја хладна недра, тај се више никад не смеје, али никад и не плаче...{S} Но док ја одем под |
| на памет и опет га навек читам и никад не могу довољно да га се начитам! —</p> <p>Мени беше ве |
| ио!{S} И она још мени вели, да ми никад не може доста благодарити, мени, који сам се толико зау |
| епавице оборене држаше.{S} Још ми никад не изгледаше тако дивна и тако умиљата, као што беше са |
| it="subSection" /> <p>27/7</p> <p>Никад не бих за сада боље место за себе изабрати могао, него |
| поче опет плакати.</p> <p>Но ја јој сад не хтедох веровати, већ је стадох приморавати, да се за |
| ор рекох, да сам навек таки, али до сад не бејах још сасвим познат, па се наравно нисам ни мога |
| мисли ми беху све црне: за што једаред не <pb n="154" /> учиним крај овом несретном животу?..{ |
| умире чувајући децу своју. — Но и народ не оста неблагодаран врлом оцу моме, он указује благода |
| е може ваша бити; за што онда сами себе не победите?{S} За што не предате све то пустој заборав |
| {S} Цели дан ходах тамо амо, али службе не могах нигде наћи, те тако жалосна мишљах на тебе и п |
| ија и док их бони уздах мој од мене све не растера!{S} И те појаве почну се опет понављати, а м |
| кад и кад могу да заспим, јер ми бриге не дају спавати.{S} Данас по подне малаксаше бриге пред |
| над обичним туговањем својим; јер овде не може човек збиља ништа друго радити, већ само тугова |
| им срцем, а не туговањем!{S} Твоје сузе не ће њој ништа помоћи!“</p> <pb n="47" /> <p>После под |
| и у чем помагати; а стрина, знам, да је не би код себе држала, те би се тако морала потуцати од |
| љах — а то ми је најбоље јемство, да је не ћу изгубити.{S} Гледаћу да што више новаца заштедим, |
| онда радила моја јадна Данка?{S} Ја је не бих могао ни у чем помагати; а стрина, знам, да је н |
| ир, те се нисам бадава истрошио, кад је не бих могао ни видети, јер у Б— не бих имао од куда ић |
| бедније створење на целом свету, кад је не бих назвао и ја <hi>својом мајком</hi>!{S} Ја ово св |
| за голубицом навек тужно гукао, али је не могаше никако наћи.{S} И тако тужан летећи даље по с |
| м случај, данас за њу дознао?{S} Зар је не би морао оставити опет тамо, где си је и нашао?{S} М |
| одим бригу о обичном једном писму, које не ће можда ни пет шест редака имати у свему.{S} Но и а |
| ion" /> <p>28/7</p> <p>Разне бриге моје не дадоше ми спавати скоро целу ноћ; једва пред зору см |
| танем на прозор.{S} Запевка јадне мајке не могаше ми никако из главе изићи. „Данас сутра могу и |
| {S} Могу ли спавати?{S} Одрећи се Данке не могу, а с Љубицом не могу се растати!..{S} О Љубице! |
| лепшем простору и бољем времену, одакле не бих тео више никад да се натраг у садањост вратим... |
| е прилично дуго, догод се Мита најпосле не подиже, да кући иде.</p> <p>“Гледај, да оздравиш?“ — |
| ти, и ја видех, да сам клонуо и да даље не могу.{S} Покајах се, што одох од куће, но кајање беш |
| никад ништа да прећуте.{S} Моје здравље не беше онако темељно, као што би при бољим приликама м |
| Али — то вам не бих иначе рекла, да ме не назвасте вероломном!..{S} Моја вас мати не мари, а о |
| очајно викнем: „Госпојице!{S} Ваљда ме не ћете овде самог оставити!“ </p> <p>Љубица се на ове |
| ели наша пословица; „Док ме имаш, ти ме не знаш.“ И збиља, док бејах здрав, никад не осећах так |
| о, да сам још вечерас отпутовао, бар ме не би морило нестрпљење и ово ужасно дуго време, кад са |
| немилице тукла; а сад где дођем, ту ме не ће за цело нико тући!“</p> <p>Још није ове последње |
| трану ватре да побегнем: с једне стране не смедох и не могох се мајци противити, а с друге стра |
| д на ручак зазвонише.{S} Но после подне не бејах за књигу расположен, те за то изиђох у гору.{S |
| , а ја сам плакао; њу сахранише, а мене не хтедоше!{S} Чудни људи!...{S} Па куда ћу сада у овај |
| , ако ми је живот мио; но ја те опомене не хтедох ни слушати.{S} Можда би ме светина и прегазил |
| ем писму своме, почем већ четири године не бејах код њега; па да ћу по свој прилици за неколико |
| видети, и то би било све.{S} Од стрине не би је за цело могао узети, јер кад би је од ње узео, |
| ролила, да мени сузе уштеди?..{S} Да ње не имах, благи Боже! сада бих већ у гробу био!{S} И она |
| ста благодарити не могу!{S} Па и код ње не бејах ништа друго, већ проста служавка, <pb n="104" |
| као да ме несвест хвата.{S} Но то стање не трајаше дуго и крв ми брзо преста, те с тога се дигн |
| олубићи пиштаху дуго, но њихово пиштање не хтеде нико чути.{S} Једва мало кашње смилује се једа |
| остаје при своме, да наше даље дружење не ће имати добрих последица ни по мене ни по вас.{S} Н |
| поче се на мене смешити; но то смешење не беше онако слатко и умиљато, као што је у ње обично. |
| Можда би ме светина и прегазила, да се не нађе један постарији човек, који беше на колима, те |
| Шта да радим?{S} Ништа!{S} Знам, да се не ћу дуго по земљи повлачити и док не дође час, да и ј |
| могу свуда смело ступити, и знам, да се не ће наћи ниједне душе, која би била на јаде моје посв |
| авши у собу бејах тако изнемогао, да се не могох на ногама држати, а при том ме љута грозница з |
| не би било за мене тако страшно, да се не показа по селу ватра, која све небо ужасно осветљива |
| p> <p>„Љубице!“ — рекох јој тихо, да се не <pb n="145" /> би из ове собе даље чуло — „ Да ли до |
| наступити красније и слађе доба, кад се не ћу више са сиромаштвом борити и своје најлепше време |
| аклона ни с једне стране немам: мени се не би срце растужило, не би <pb n="115" /> се око засиј |
| р ми се више не мили живети; а смрти се не бојим, на против сам жељан смрти као што ми је срце |
| дознати могао, где се сада бави; но се не могох решити, како да је потражим. —</p> <milestone |
| видим и да се с тобом разговарам, но те не могах дочекати.{S} хоћеш ли бити вечерас код куће?{S |
| даред у рај пренесоше, и моје цело биће не беше у том тренутку ништа друго, до ли једна мала — |
| Ово немојте!{S} Немојте, јер моје срце не ће моћи без вас да живи!... — Више се пута тако ужив |
| но тако страсно не дрхтаху и да ми срце не осећаше те дивне милине које тако жедно срках са леп |
| осмејка око лепих усана...{S} Она више не плаче, али с плачем престаде за навек и сваки осмех! |
| им невесела и предлагаше ми, да се више не молимо Богу за смрт, јер њој је жао оставити оца и м |
| {S} За животом не жалим, јер ми се више не мили живети; а смрти се не бојим, на против сам жеља |
| да је из главе избијем и да о њој више не мислим, ах! као какав демон гони ме лик њен!...</p> |
| .{S} Но док се она вратила, ја већ више не знађах за себе.{S} Тек пред вече дођох опет к себи и |
| звонише манастирска звона на јутрење, и не знам, да ми је икад глазба срцу тако годила као <pb |
| на ново се посла и рада подухватити, и не би дуго трајало, а ја бих опет онај исти постао, кој |
| ми се, као да сам ову зиму преспавао, и не знам, да сам осим детињства свога имао у животу свом |
| на!{S} Идем к њој, идем одма!“ ...{S} И не премишљајући дуго упутим се одма у К—.{S} Целим путе |
| коју ћу страну сада да се винем?..{S} И не премишљајући дуго упутим се најближем селу, надајући |
| " /> да је могу тако што запитати.{S} И не чекајући од мене одговора рече даље: — Ја га знам ве |
| за њу <pb n="39" /> штогод дознао.{S} И не размишљајући дуго, како би до ње дошао, падоше ми на |
| но где морадох одма и заспати, јер ја и не знам, како сам амо доспела!</p> <p>Док ми Данка ово |
| м без наде, без цели, без радости, па и не плачем више? —</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| демо и на мајчин гроб, јер она сирота и не знађаше, где нам је мајка сарањена, а хтедох и ја, и |
| и се Љубица допада?{S} О том ми ништа и не рече! —</p> <pb n="83" /> <p>„Лепа девојка!{S} Добра |
| тај се више никад не смеје, али никад и не плаче...{S} Но док ја одем под земљу, ти ћеш остати |
| о!{S} Камо среће, да се с тоб’м никад и не растајем! —</p> <p>„Па збогом, брате!{S} Ето је већ |
| ега одма позна,</l> <l>„А да ништ’ ме и не пита..</l> <l>„Не види ми сузе нико,</l> <l>„Нит ко |
| мо мало проведем.{S} Пут беше леп, те и не осетих, када стигох.{S} По казивању пајином знао сам |
| наде на мене, и ако твоја мати не ће и не може!...</p> <p>Много горких часова имађах до сад у |
| о рећи, па ће се њих двоје договорити и не ће ми допустити, да умрем.{S} Али док је човек здрав |
| ће и како ће са мном бити, ја не знам и не могу да мислим! — Исплатио сам стан, храну и све, шт |
| >Доласком њеним изненађен и обрадован и не мишљах одма, што ћу и како ћу с њоме; но када се прв |
| у ступити као непознат, за којег нико и не зна, да живи на свету.{S} У дворишту као и у кући вл |
| пио ногом на земљу, јер чисто не могу и не умем да идем.{S} За то седох код прозора поред Данке |
| аде на памет, а после се већ не могох и не хтедох више вратити натраг.{S} Цели дан ходах тамо а |
| да побегнем: с једне стране не смедох и не могох се мајци противити, а с друге страно би ми нем |
| асто бринуо? — рече ми Паја — Ако баш и не знаш, у ком је месту, доста је што знаш, да је код с |
| ред само, па за то при женидби и удадби не треба никад пропуштати онаке прилике, које јемче за |
| и стара госпа после краћег ћутања — „Ви не радите добро!{S} Ви заостајете у вашим пословима и п |
| ати, да сте племенити и достојни љубави не само моје, већ сваког чистог и доброг срца, јер такв |
| с њоме да се титрају, што њеној нарави не годи, те се тако једи, а каткад и заплаче... —</p> < |
| ад навек пуно љубави, пуно осећања, али не оваке љубави, не оваког осећања; ах! досадања љубав |
| орила очи и гледаше мирно преда се, али не хтеде ништа одговорити.{S} А и за што би говорила, к |
| Али они хоће каткад дуго и да ћуте, али не ће никад ништа да прећуте.{S} Моје здравље не беше о |
| је у бој пошао, беше врло озбиљан, али не беше ништа жалостан.{S} Пољуби се прво с мајком, па |
| да бих отићи желео, то је манастир; али не могу ни тамо јер немам шта да једем, а камо ли да пу |
| мо; не знам, да ли ме когод гледаше или не; доста то, да корачах све хитније, само да бих што п |
| премишљати, да ли да му се поверим или не?{S} Но за што бих од њега тајао?{S} Та он је једини, |
| ораше Љубица даље: „Мита ми пише, да ми не може доћи у сватове, јер је мало оболео, па ми чести |
| погледао:{S} Боже!{S} Боже!{S} Ваљда ми не ћеш још и памет узети?... <milestone unit="subSectio |
| и питао, шта је тако боли?{S} Но она ми не хтеде да открије тугу своју; лакше јој беше, да је с |
| и си ноћас мало спавала.“</p> <p>Она ми не рече ништа, већ скупи ствари своје, па оде у своју с |
| , да ми је тело изнемогло, али никад ми не беше тако као данас.{S} Целе прошле ноћи не могах ми |
| ме гледаше тужним укоченим оком, али ми не могаше ништа рећи, и узалуд је питах: „Данко!{S} Сла |
| оље бих урадио, да нисам отишао, јер ми не би моје несретно срце тако раздирали...</p> <p>Неко |
| поздравих Пају и његову госпу, јер они не беху дома, ваљда за то, да се са мном не састану?.. |
| ити, навек, ма никад не спавала, али ти не ћеш у болницу!{S} Ја сам већ и лечнику казала, да ће |
| а полаже наде на мене, и ако твоја мати не ће и не може!...</p> <p>Много горких часова имађах д |
| назвасте вероломном!..{S} Моја вас мати не мари, а особито <pb n="149" /> од како је чула, да д |
| о треба много времена.{S} Моја вас мати не мрзи.{S} Верујте мени, она вас уважава, увек вас фал |
| , то ти, брате! никад доста благодарити не могу!{S} Па и код ње не бејах ништа друго, већ прост |
| како сам бедан, да јој ни у чем помоћи не могу, а лик покојног стрица мога стајаше ми непреста |
| еше тако као данас.{S} Целе прошле ноћи не могах мирно спавати, јер сањах непрестано неке страш |
| ја сам и онако уморан, јер прошле ноћи не могах спавати, па треба сад да спавам!{S} Но ипак ка |
| сно дуго, и кајем се, што опет к Љубици не одох, кад ме срце непрестано тамо вуче и када знам, |
| ти.{S} Но кад видеше, да ми њихове речи не годе, они одоше. — Па шта бих ја у њиховом друштву?{ |
| њао, да будем миран.{S} Но и њихове очи не беху без суза, особито љубичине, које непрестано на |
| ћање, а при том би још говорила, да јој не требају никакве слуге у породицу.{S} Па и Паја ме од |
| за његову смрт, ваљда бојећи се, да јој не дођем и ја на врат.{S} Па како је стрина с њоме зло |
| који је у глави сирома.“</p> <p>Ја јој не знадох на ове речи ништа одговорити, већ се насмешим |
| ; али кад на ову зиму погледам, у којој не могу <pb n="87" /> дан од дана да оделим, јер као да |
| це шћаше од бола да пукне, јер ја у њој не гледах моју драгу другарицу, већ гледах анђела божиј |
| оме морало штогод ванредно десити, ипак не бејах у стању да верујем црним слутњама својим.{S} Н |
| љи и чежњи својој, да к’ њој одем, ипак не могу!“ Ми се загрлисмо <pb n="88" /> и пољубисмо, он |
| се обрадовасмо, кад се видесмо, но ипак не као Данка, која беше од радости тако дирнута, да јој |
| за то, да их <pb n="20" /> има, то ипак не могу применити ово и на себе.{S} Кад би ово биле она |
| од бих у њу погледао.{S} Но Љубицу ипак не могу оставити, па још сада, када тек почех да живим! |
| у свему.{S} Но и ако се вели, да човек не може бити без икаквих брига, јер ако их нема, он их |
| од вас одвраћаше говорећи ми, да човек не живи стотину пута, већ једаред само, па за то при же |
| нем овде бар још ово неколико дана, док не буду љубичини сватови; хоћу да је видим, како ће изг |
| таким мислима ходах зеленом гором, док не дођох до једног потока, старог познаника и пријатеља |
| ћу, кад угасим свећу, да легнем, па док не заспим, нису ми празни, већ пуни као што је пуно срц |
| се не ћу дуго по земљи повлачити и док не дође час, да и ја у гроб легнем, имаћу да живим, јер |
| још са једном девојком, а куда, то вам не знам рећи. —</p> <p>Мени се беше свет окренуо и ја ј |
| о исто можда као и ваше! — Али — то вам не бих иначе рекла, да ме не назвасте вероломном!..{S} |
| у себи: „Шта ме питате за оно, што вам не могу казати?{S} Погледајте ми боље у очи, па ћете зн |
| двоје заједно, да му се молимо, да нам не да довршити седму годину, јер ми оћемо да будемо њег |
| ајка сарањена, а хтедох и ја, и ако нам не беше сасвим уз пут.{S} Ах!{S} Место да весело с њима |
| воме...{S} Читав час ходах тако, ни сам не знајући, куда и за што?{S} Но кад почех осећати, да |
| а ми више пута дође да плачем, а ни сам не знам, за што да плачем...</p> <p>Ја не имађах више н |
| смо родови, али какви, ја управо ни сам не знам; но ипак ја их сваких ферија <pb n="82" /> посе |
| клиње, да је узмем к себи, да јој будем не само брат, већ и отац, јер она никог, никог нема!..{ |
| , па да иде кудгод у шетњу.{S} Но почем не хтеде сама ићи, позове мене, да идем с њоме.{S} Ја ј |
| Ипак сам се данас одлучио, да још живим не ради себе, већ ради светих костију добрих родитеља с |
| и на могућност, да је ма којим начином не добијем, и ја почех одмах живо осећати велику силу љ |
| е беху дома, ваљда за то, да се са мном не састану?.. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| проста, гола предрасуда, и при свем том не могах умирити срце своје.{S} Да нисам тако бедан и с |
| убице весело провести; али при свем том не могох јој одрећи, већ почех приповедати.{S} Из почет |
| имо, беше нам узајамна завера, да о том не ћемо ником ништа говорити, и од то доба ја не имађах |
| {S} Шта се још премишљам?{S} За животом не жалим, јер ми се више не мили живети; а смрти се не |
| S} Одрећи се Данке не могу, а с Љубицом не могу се растати!..{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Ти ваљ |
| се већ рађа мисао, ако још за који дан не добијем од ње одговора, да замолим Данку, да остане |
| а гледати могах...</p> <p>Данкина мисао не хтеде ми никако у главу, при свем том, што другим на |
| о не уздизаше, као Љубица.{S} Ја управо не знам, али мени се чини, да сте се вас двоје једно у |
| тако мила, при свем том, што ништа ново не беше, јер то сам видео до сад у животу своме већ тол |
| шта бих ја у њиховом друштву?{S} Весео не бих могао бити никако, те бих изгледао као кип међу |
| меру моју, јер друга нам лека нема, ако не ћемо да се ослонимо на туђу милост и немилост, што ћ |
| ављати, да ћу опет у манастир доћи, ако не другог чега, а оно ње ради.{S} Па које та мисао, а к |
| } Ја сам приморан да одлазим к њој, ако не ћу сам себе да мучим и морим, јер мени је без ње све |
| , да ће све добро бити.</p> <p>„Али ако не буде тако, као што он вели шта ћемо онда?{S} Па и ак |
| ћу изданути на гњилој постељи, већ ако не могу у рат ићи, а ја ћу бар којем великом душману ил |
| алим гласом, усиљавајући се, да се како не заплачем.</p> <p>У данкином се оку сузе заблисташе и |
| па како ми је, тако ми је, тек свакако не ће ми горе бити, него што ми је сада овде. —</p> </d |
| и збиља племенита срца; но нико те тако не уздизаше, као Љубица.{S} Ја управо не знам, али мени |
| им?{S} Ја сам клонуо, па се више толико не могу напрезати; а они су ми једино уздање моје!“</p> |
| своје, склонио се од свега света и нико не знађаше, где је и како је?{S} Тек на крају године из |
| ти и небу и земљи, али ми те отети нико не ће!“</p> <p>— Што се моје мајке тиче, то оставите ме |
| све из једног узрока, који вас ни мало не правда.{S} Ви волите моју кћер, и то страсно волите, |
| Т— важна посла, те тако дошав већ овамо не хтедох пропустити прилику, да вас не посетим. — реко |
| ао бити све друго, и роб и душман, само не пријатељ!..</p> <p>„Љубице!“ — рекох јој раздражено |
| тињи!{S} Тамо не имах Данке своје, тамо не беше толико света, и опет могах тако дивно проводити |
| и у немој манастирској пустињи!{S} Тамо не имах Данке своје, тамо не беше толико света, и опет |
| своје.{S} Још јуче сам пошла из М—, но не могох пре стићи.“ </p> <p>У том дође возач, који је |
| у овом тренутку постадох опет дете; но не више безбрижно, весело дете, већ дете с тужним срцем |
| жемо ништа!{S} Сирота, како се мучи; но не ће дуго!“</p> <p>И тек што надзиратељка ово рече, Да |
| за руку, па потрчи и она у цркву.{S} Но не прође ни неколико тренутака, а оно нам стиже ужасан |
| ако дирнут и узбуђен, као што већ давно не бејах; а очи ми беху тако пуне суза, да једва гледат |
| мене дуго и дуго, догод ми мати осудно не рече, да или вас заборавим или да се одречем породиц |
| е саму у туђем свету, па да јој искрено не кажем, куда идем и за што идем?{S} У кратко јој испр |
| .{S} Да ми усне непрестано тако страсно не дрхтаху и да ми срце не осећаше те дивне милине које |
| у осим мене нема никог свога?{S} Не, то не могу!{S} И опет — бар кад бих знао, да је Љубица кад |
| и, да не радиш ништа за сетру своју, то не; већ на против ради, али ради веселим срцем, а не ту |
| е нисам бар боље обукла; али онда ми то не паде на памет, а после се већ не могох и не хтедох в |
| оће с њоме да се титрају, а она опет то не мари.{S} Ја је почех световати, да трпи, кад друкчиј |
| <p>Тако ми дани брзо пролазе, да чисто не знам, кад сване, кад ли се смркне.{S} Чисто се зачуд |
| данкине речи тако изненадише, да чисто не знадох, шта ли да мислим, шта ли да јој кажем?</p> < |
| им сам ступио ногом на земљу, јер чисто не могу и не умем да идем.{S} За то седох код прозора п |
| јно.{S} Беше ми већ и онако немило, што не нађох Љубицу саму с мајком њеном, већ и Пају и његов |
| p>Штета за ову сиротицу, — мишљах — што не беше у бољим рукама.{S} Но ипак још није касно, све |
| о онда сами себе не победите?{S} За што не предате све то пустој заборавности, па новим духом у |
| главом његовом?{S} Не знаш, и боље што не знаш!{S} Шта би ти сада мати за мене рекла, кад би м |
| није никако ни добио, јер нас онда бар не би остављао!“ одговори Љубица.</p> <p>— „Што мора би |
| одговорим: „Нема даље ништа!{S} Ја бар не знам свршетка; а ви, ако га знате, а ви га реците!{S |
| о онда седим овде?{S} Шта чекам?{S} Зар не би доста јучерањи пехар отрова?{S} Зар још да га пиј |
| аганих певачица...{S} Данка устаде, јер не <pb n="117" /> могаше више да седи очарана лепотом о |
| на, како су је из службе отпустили, јер не беше за њих, сувише је тврдоглава, па и лења, а при |
| , као да би хтео на поље да искочи, јер не могаше више да сноси загушљиве <pb n="22" /> јаде цр |
| азно, ах! ја нисам несрећан, нисам, јер не стојим више сам самцит на свету!... -</p> <milestone |
| нашњи дан дакле ми је већ изгубљен, јер не ћу моћи пред свима рећи, за што сам дошао; па онда с |
| мо не хтедох пропустити прилику, да вас не посетим. — рекох му мало збуњено.</p> <p>Он ме одма |
| и и злој слутњи ствара, јер ја до данас не чух за њу још ниједне једине речи.{S} Мислећи о њој |
| ушна, па ма не имали седам година, опет не ће анђели никад бити!{S} Ти ако ћеш анђео да будеш, |
| ам већ постао анђео!..</p> <p>И ја опет не имађах других мисли, <pb n="123" /> других жеља, дру |
| који се ни надали нису, а за мене опет не би ништа.{S} Ја ово ћутање стрица свога не могу да р |
| , да морам млад и зелен умрети, то опет не ћу изданути на гњилој постељи, већ ако не могу у рат |
| ој заборавности, па новим духом у живот не ступите, у живот, који је навек од свега најмилији, |
| нам накнадити све оно, што нам садањост не да уживати. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| накитим крст.{S} Ја кад умрем, мој крст не ће имати ко да кити, а она има још живог брата, па н |
| ми то не паде на памет, а после се већ не могох и не хтедох више вратити натраг.{S} Цели дан х |
| беше веома пријатан, да пријатнији већ не може Новембар дати.{S} Благи Боже!{S} Да л’ ће данас |
| Section" /> <p>26/4</p> <p>„— Давно већ не имађах тако мирне ноћи, као што беше ова прошла, јер |
| ction" /> <p>23/8</p> <p>Сву прошлу ноћ не могах спавати, јер ме била обузела туга и брига за ј |
| добрих родитеља својих, да њих у гробу не увредим...</p> <pb n="167" /> <p>Кад сам јутрос уста |
| ар стан да плаћам; а на данкину заслугу не могу такође много рачунати, јер што сирота уради за |
| х на грудима својим!.{S} У том тренутку не беше на целом свету срећнијег човека од мене!{S} Мен |
| асмо из порте на поље, а смеју и весељу не би краја.{S} Тек пред вече уморан дошавши дома затеч |
| ада изгледаше ружно и тужно, јер у њему не беше разнобојног и мирисног цвећа, већ коров и <pb n |
| ах, куда ћу с њоме?{S} Овде у манастиру не може остати, а друге куће немам.{S} Да је Љубичина м |
| у први мах да сакријем, јер у томе часу не осећах ни мало потребу странога друштва; но када вид |
| и сам којег ђака напустити, јер све их не ћу моћи више држати, то ми је ипак жао, што морам ба |
| али ја нисам крива ни у чем.{S} Ја још не знам, за што моја мати тако слабе наде полаже на вас |
| >Поноћ је већ давно превалила, а ја још не могу да склопим очи своје!{S} О Љубице!{S} Љубице!{S |
| се ђаци већином већ разиђоше, а ја још не знам, шта ћу и куда ћу?{S} Мораћу још који дан приче |
| ицама.{S} У том се спусти ноћ, а ја још не знађах, куда ћу и како ћу?{S} Киша још падаше и вета |
| — рекох смешећи се — „За такве јаде још не зна срце моје!{S} Мене боли, што ме несрећа гони.{S} |
| беше живо и весело, само што с њоме још не пева; а она опкољена цвећем беше тек прави божанстве |
| ћи беху већ прилично велики, али се још не могаху ослонити на своја сопствена крила.{S} Али кад |
| о стадо трчаше тамо и амо!{S} Но то још не би било за мене тако страшно, да се не показа по сел |
| то је њену молитву саслушао, а моју још не ће!..</p> <p>Као детету беше ми тешко носити толику |
| ош нисам умрьо...</p> <pb n="126" /> <p>Не прође од то доба много времена, а ја и Данка остадос |
| тава, осим да умрем, да умрем!..</p> <p>Не прођоше од овог дана ни неколико недеља, а Марина се |
| ne unit="subSection" /> <p>23/11</p> <p>Не могах скоро целе ноћи спавати мислећи <pb n="160" /> |
| tone unit="subSection" /> <p>5/5</p> <p>Не знам, каквим словима да забележим данашњи дан у днев |
| ети к вратима, на којима Паја стајаше. „Не знам!“ зачу се из друге собе и ја познадох одма љуби |
| ато, да постах на мах као јагње миран: „Не срдите се што вас молим да одете, док она није дошла |
| > <l>„А да ништ’ ме и не пита..</l> <l>„Не види ми сузе нико,</l> <l>„Нит ко чује уздисаје,</l> |
| али наши ће родитељи плакати! —</p> <p>„Не знам, за што би плакали, кад ће знати, да смо постал |
| <p>— Зар ме твоја мати мрзи? —</p> <p>„Не мрзи, не!{S} Али она увиђа, да вама треба још доста |
| зеленој трави под плавим кровом ведрога неба?{S} Кад бих морао с обореном главом, но с мирном с |
| ојом: кад на једаред Паја, као из ведра неба да је пао, ступи преда ме и чисто се зачуди, кад м |
| Тако ми месеца! —</p> <p>„Кажи, тако ми неба!“</p> <p>— Тако ми неба! —</p> <p>„Али хајде кажи |
| >„Кажи, тако ми неба!“</p> <p>— Тако ми неба! —</p> <p>„Али хајде кажи и Бога ми!“</p> <p>Бога |
| везда, око мене шушташе зелено лишће, с неба падаше роса на мене, и све то чињаше ми се тако та |
| ти. —</p> <p>Моја прва љубав беше дакле небеска, анђеоска љубав; а кад сам одрастао, следоваше |
| еше и од бисера дивнија, као да се неки небесни мирис разлио по целој шуми, у кратко, као да је |
| вајући децу своју. — Но и народ не оста неблагодаран врлом оцу моме, он указује благодарност св |
| ело разладим, да тамо груди ублажим.{S} Небо беше сасвим ведро и пуно звезда, око мене шушташе |
| жно, тако мрачно!{S} Нигде да се гдегод небо плави, нигде зрачка од сјајнога сунца!{S} О небо!{ |
| да се не показа по селу ватра, која све небо ужасно осветљиваше, те тиме и призор на улици пост |
| ашаваху, да није у стању ни сунце своје небо лепше да украси.</p> <p>— И опет ја мислим да нема |
| хоће од мене да иде, мени би, као да се небо на мене руши, као да се земља пода мном проваљује, |
| и, нигде зрачка од сјајнога сунца!{S} О небо!{S} Изгледаш ми као срце тешког очајника! —</p> <p |
| очију појавише ми се још једне очи, као небо плаве, а као облак мутне, очи пуне суза, очи моје |
| гледа својим плавим очима у ведро плаво небо и као да тиме хтеде рећи:{S} Лепо је бити анђео!.. |
| лаве кроз отворени ходник у ведро плаво небо, а из ока мога тецијаше једна суза за другом...{S} |
| олетна зора биће ми усне њене, пролетно небо лице њено, пролетно цвеће коса њена, пролетне тице |
| ледах на светли дан и на ведро пролетно небо, кад погледах на улицу, по којој многи људи, сви з |
| стање беше још и сада као јесење мутно небо.{S} Док ја тако лежах, чујем на једанпут неки разг |
| <p>Беше лепо топло вече.{S} Плаво ведро небо беше пуно звезда као и шеталиште што беше пуно све |
| ене шипке, те гледах дуго у плаво ведро небо, по којем небројене звезде дивно светлуцаху.{S} Св |
| а оно исто сунце, још се плави оно исто небо!{S} Све је оно исто и свега се сећам, свега!{S} Ту |
| бих нехотице метнуо руку на чело, па у небо погледао:{S} Боже!{S} Боже!{S} Ваљда ми не ћеш још |
| вреле сузе...{S} Погледах сузним оком у небо, у звезде: “Ој драге звезде!{S} Видите ли, шта Дан |
| е по гори.{S} Очајним оком гледах час у небо, час у гору, а мисли ми беху све црне: за што једа |
| ледах дуго у плаво ведро небо, по којем небројене звезде дивно светлуцаху.{S} Свуда беше тихо и |
| о то исто, што и малом детету звезда на небу?..{S} Како ми је тешко живети!{S} Ја сам постао ум |
| млађи, веровах и у други свет, свет на небу, и у други живот, живот после смрти, много лепши и |
| е тужна као и душа моја!{S} По њеном се небу гоне мутни облаци као и сузе у мојим очима!{S} Њу |
| оју; па ако мора бити, ја ћу пркосити и небу и земљи, али ми те отети нико не ће!“</p> <p>— Што |
| амо амо превијаше.{S} По красном плавом небу забели се по који залутали облачак тражећи другове |
| једно, да ми добро није...{S} По плавом небу вијаху се црни густи облаци, да једва могаше по гд |
| ноћ постаје све хладнија, а по суморном небу вијаху се црни облаци као какве грдне хавети.{S} П |
| да га трујем?{S} Па чега ради?{S} Ради неверне Љубице!..{S} Па ипак још морам остати овде, не |
| — </p> <p>Једном ми дође Марина сасвим невесела и предлагаше ми, да се више не молимо Богу за |
| м, како ће изгледати <pb n="152" /> као невеста.{S} Ах!{S} Ја непрестано мислим на њу, при свем |
| ове, <pb n="71" /> летиш по лепом свету невине и безбрижне маште своје!{S} Слатка Данко!“</p> < |
| задрхташе од љуте вриске, од силна бола невиних људи!...{S} И Маџари грунуше у цркву, да и то с |
| ра да огреши, <pb n="91" /> па да после невино страда на строгим неизмењивим последицама њихови |
| е поста на мах тако сурова, да је посве невину погрђиваше.{S} С тога је плакала скоро читав дан |
| не ће никад толико зарадити, колико ова невоља од нас изискује!</p> <p>„Може, брате!“ — рече ми |
| ећи ми, да ће <pb n="85" /> сва патња и невоља једном престати и да ће наступити красније и сла |
| се преселише у варошицу М—, додија јој невоља тако, да <pb n="67" /> је већ била наумила, побе |
| ега тога највећма ме пече, што ћу у тим невољама заостати у науци својој, а наука ми је све и с |
| здрав сам, па се тешим, да ће све моје невоље ваљда кад тад престати, те ће и мени једном сунц |
| жим руку своју, кад она беше у највећој невољи!..</p> <p>„Миливоје!{S} Шта се толико премишљаш? |
| вашој срећи радују, као што би с вама у невољи плакали!“ рече ми стара госпа и поче ме тако гле |
| и се весели срећи његовој, па који би у невољи му с њиме заједно и плакао! —</p> <p>— „Па то је |
| непогоде сносити, јер сам се на патњу и невољу и онако веће навикнуо.{S} Зар би то за мене штог |
| што идем?{S} У кратко јој испричах сву невољу своју назвав Љубицу вереницом својом.{S} Обећах |
| Боже!{S} Што ме ниси пре громом ударио, нег што си ми овај дан дао, да чујем ово речи!...{S} О |
| живот после смрти, много лепши и слађи нег овај земаљски.{S} Камо среће, да и сад верујем!...{ |
| сад празно, сад је лепо пуно, јер у тој негдањој празнини стоје сада два лепа црна ока, два неи |
| сестра изађе ми пред очи као сироче без неге и савета, остављена од целог света, па и од рођено |
| из овог жалосног <pb n="106" /> стања, него да се на непознате тамо амо с просјачењем обраћамо |
| ет ја мислим да нема ничег пријатнијег, него кад се душа сама собом <pb n="30" /> занима! — реч |
| — Што вам ово пишем, мислим да је боље, него да вам усмено кажем, јер овако ћете се моћи боље п |
| ам га дубоко у срце усадио. — Мало пре, него што ћемо лећи, дође једна жена матери мојој и рече |
| као да се поче заледити.</p> <p>Но пре, него што сам јој могао на то одговорити, погледа ме чуд |
| дању и ноћу; што сам се напрезао више, него што ми допушташе снага моја.{S} Видиш, Данко, то с |
| ња несрећу и у њој се много брже уживи, него што то у срећи бива!{S} Кад сам Љубицу први пут, п |
| ра, јер бих у очима њеним био још мањи, него што бејах до сад.{S} Да ми није Љубице, било би ми |
| ми је, тек свакако не ће ми горе бити, него што ми је сада овде. —</p> </div> <div type="chapt |
| ми Данка даље — „Зар није боље радити, него гладовати или просјачити?{S} Не, брате! док мене и |
| Јесам ли могао другчије и боље урадити, него што сам урадио, не знам; тек ја одох, а не рекох Љ |
| е мучити, не би ме могли горе намучити, него што је то било овако случајно.{S} Беше ми већ и он |
| <p>„Лакше ми је, да вам ту гатку читам, него да вам је приповедам.“</p> <p>И тек што сам узео р |
| к себи узети, могу све лакше да сносим, него што бих иначе могла сносити.“</p> <milestone unit= |
| сада боље место за себе изабрати могао, него што је овај манастир.{S} Ова света тишина и самоћа |
| есрећа снађе, не остаје ми ништа друго, него да одем у какав манастир, да тамо ферије проведем. |
| а мене заплакати, а то би ми теже било, него да ми падну на срце јади свега света!..{S} Тако ду |
| најући да је твоје срце још пуније рана него његово!“...</p> <p>У таким мислима гледах је некол |
| ам, па бих живео, и ако још сиромашније него до сад, оно ипак мирно и задовољно, јер моје срце |
| ети, да не могу више ваша бити; јер пре него што сам тај корак учинила, ја сам много на вас мис |
| тан, јер у старом сам живео више у тузи него у радости.{S} Али така ми је нарав моја, да се нав |
| дни, јер сви ми изгледаху више зачуђени него обрадовани, нарочито љубичина мати.{S} Док се прве |
| !{S} Сирота Данка!{S} Она још више пати него ја...{S} Да још стрица немам, који је колико толик |
| узне очи своје, које мени више говораху него речи њене.{S} Ах!{S} Давно то беше, када је видех |
| мој лепи свет, који сам толико на срцу неговао, он ми се распада, он ми се руши, јер у њему не |
| n="90" /> Не ћеш, Миливоје!{S} Ја ћу те неговати, ја морам навек поред тебе бити, навек, ма ник |
| их родитеља.{S} Од тога дана овај голуб неговаше ове голубиће и голубићи беху већ прилично вели |
| иливоје!{S} Ман’те ме сада!{S} Сутра је недеља, мати ће ми ићи у цркву, а ја ћу остати овде сам |
| "subSection" /> <p>2/8</p> <p>„Данас је недеља!“ — То ми беше прва мисао, чим сам очи отворио, |
| <p>Не прођоше од овог дана ни неколико недеља, а Марина се поболи и — умре...{S} Умре у том тв |
| ој рад, те ради по цео дан, и што преко недеље сврши, то ће гледати да гдегод прода, да својим |
| много рачунати, јер што сирота уради за недељу дана, то једва да имамо два дана да живимо.{S} Н |
| а ми рече сасвим равнодушно, да има већ недељу дана, како су је из службе отпустили, јер не беш |
| ког једаред земља загрли у своја хладна недра, тај се више никад не смеје, али никад и не плаче |
| би се тако морала потуцати од немила до недрага и служећи другога морала би себи кору хлеба зас |
| "70" /> румених љубљених усана ваљда се нежни осмејак весело вије, док мене јадног не може ни п |
| вори своје сетне плаве очи и погледа ме нежно и задовољно, као да би ми хтела рећи: „Брате!{S} |
| n="9" /> речима блажен осмејак и она ме нежно погледа, а у том погледу беше толико наде и радос |
| ћи ме својим умиљатим оком и смешећи се нежно и задовољно.</p> <p>„Верујем вам, госпојице!{S} Н |
| тко живи!“</p> <p>Љубица се на ове речи нежно насмеши, погледа ме умиљато својим црним оком, па |
| м се још сузе блистаху и које беше тако нежно и дивно: „Слатки брате! једва те нађох!“</p> <p>— |
| ка, нису јој очи пуне суза; али нема ни нежног осмејка око лепих усана...{S} Она више не плаче, |
| смрт своје продужи живот свој у сваком нежном и топлом срцу народа свога, а тако једно срце ет |
| да од нас — тако рећи — побеже!“</p> <p>Незнане ситнарије нисам требао тако к срцу примити!{S} |
| е у нашем дому навек добро дошао, па те незнатне ситнарије ниси требао одма к срцу тако примити |
| да ме извуче што пре из ове непријатне неизвесности моје. —</p> <milestone unit="subSection" / |
| а, — не знам, како започесмо разговор о неизвесности живота, о смрти, — рече ми Марко.</p> <p>„ |
| им жалосним сликама, какве машта само у неизвесности и злој слутњи ствара, јер ја до данас не ч |
| /> па да после невино страда на строгим неизмењивим последицама њиховим.{S} Ах!{S} Од како оста |
| тог не могу ни ја мрзити, и да сам још неискусно лудо девојче, које верује у свачије речи и на |
| знини стоје сада два лепа црна ока, два неисцрпива извора дивних милина и бујне среће за младо |
| м оком, и тај поглед беже тако збуњен и нејасан и опет тако диван и сладак: „Ах, Миливоје!{S} М |
| ца, склопим очи, па пустим мисли своје, нек раде и граде, шта хоће...{S} Цело бавлење у гори бе |
| а те лепо поздравља; ево ти писмо њено, нек оно место мене говори!“</p> <p>— Гле!{S} Дакле ме н |
| а онда нек ме вешају, нек ме пушкарају, нек чине самном што им драго, јер ја тако и тако већ мо |
| главу пројурити, па онда нек ме вешају, нек ме пушкарају, нек чине самном што им драго, јер ја |
| е и ти!{S} Моји родитељи за мном плачу, нек плачу и твоји!..“ Моје срце шћаше од бола да пукне, |
| певају, тад бих ја морао да плачем.{S} Нек они само иду, па нека се веселе, за њих је тако вес |
| ег куршум кроз главу пројурити, па онда нек ме вешају, нек ме пушкарају, нек чине самном што им |
| шлост ми је пуна суза, сад још садањост нек ми уништи све лепе наде будућности моје: па за што |
| моје груди прође ме свега <pb n="48" /> нека необична милина, коју у животу својем до сад још н |
| орао да плачем.{S} Нек они само иду, па нека се веселе, за њих је тако веселе, а ја ћу остати д |
| е се очи запламтише, кроз срце ми прође нека дивна <pb n="50" /> милина и ја дођох у чудно расп |
| ету.{S} У дворишту као и у кући владаше нека необична тишина и мени поче срце тако јако куцати, |
| жбе ни криву ни дужну.{S} Деца полупаше нека стакла па за то стадоше мене да грде, за што нисам |
| ми на једаред неко усхићење, а уједно и нека туга обузе груди, да бих се чисто на ново заплакао |
| новате снове; но кад зора сину, поче ми нека тешка, непоњатна туга срце да стеже.{S} Изиђох ран |
| стру своју, за којом <pb n="118" /> сам некад доста суза пролио...{S} Но унутарњи живот мој, ах |
| сти!{S} Опрости несретнику!{S} И ја сам некад лепо мислио, или боље да кажем, лепо сањао.{S} Ах |
| нем...{S} Стојећи пред вратима сећах се некадањих дана, кад сам код стрица као дете становао, к |
| чиње да се остарује тад бих помишљао на некадању заверу своју, али слабост и болови тела не доп |
| ао на то одговорити, погледа ме чудним, некако очајним погледом, па се спусти на столицу, покри |
| децу пазила?{S} Бејах онога дана и сама некако на крај срца, те кад ми рекоше, да идем из њихов |
| , за што сам дошао; па онда сви се држе некако укочено, а при свем том још и прве речи, које чу |
| — Јесам! — рече смешећи се и погледа ме некако збуњено, а румен јој обли цело дивно лице.</p> < |
| Сви беху весели, само моје весеље беше некако усиљено. —</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| ичина мати такође ме лепо поздрави, али некако необичним погледом, да се у мени поче мисао рађа |
| >„Честитам вам, госпојице!“ — рекох јој некако подругљиво, но ипак сасвим мирно, при све том, ш |
| е народне песме већ је све прочитала, а неке је и на памет научила, па њих од свију песама најр |
| е тврдоглава, па и лења, а при том је и неке штете починила.{S} Кад ми ово говораше, слушах је |
| гах мирно спавати, јер сањах непрестано неке страшне чудновате снове; но кад зора сину, поче ми |
| се, како је јуче имала неугодан дан.{S} Неки часник, који редовно долази у тамошњу кућу, застад |
| ирски ходник чух с друге стране ходника неки женски глас, који се са оцем намесником разговараш |
| уга <pb n="127" /> века, јер у мени има неки тајни осећај, који ми навек вели, да ћу рано умрет |
| злио по целој шуми, у кратко, као да је неки ванредни дух овладао целом шумом: а то све за то, |
| да беше и од бисера дивнија, као да се неки небесни мирис разлио по целој шуми, у кратко, као |
| као да ми је санта леда на груди пала и неки грозничави страх овлада срцем мојим!{S} Да ли она |
| и!{S} Још од детињства свога осећао сам неки силни нагон, неку велику тежњу и ја сам тежио и че |
| S} Док ја тако лежах, чујем на једанпут неки разговор близу себе и дигнув главу спазим Пају и Љ |
| . — А од куд ти да доспеш тамо?</p> <p>„Неки смо родови, али какви, ја управо ни сам не знам; н |
| истога човека, који ме на кола узе.{S} Неко сам време плакао, и кад ови добри људи видеше, да |
| ао тамница, на коју је сваки осуђен, да неко време препати.{S} Данка је своје већ препатила, па |
| чух, да се изнутра врата отварају и да неко к мени иде.{S} Ја стајах као запета пушка.{S} Но к |
| је радове гдегод прода, а оно ми закуца неко на врата и на моје „слободно“ ступи Мита веселим л |
| за мене тако чаробни, да ми на једаред неко усхићење, а уједно и нека туга обузе груди, да бих |
| t="subSection" /> <p>28/3</p> <p>Већ од неко доба осећах, да ми је тело изнемогло, али никад ми |
| t="subSection" /></p> <p>10/1</p> <p>Од неко доба сањам скоро сваке ноћи оца свога, и већином у |
| х писмо од Паје, писано у К—, где ће се неко време због свадбе задржавати, па ми међу осталим в |
| унцу своме.{S} Дошавши тамо забављах се неко време с Љубицом у соби, а око четир сата изиђосмо |
| но вреле и искрене љубави, а то је ипак неко благо!...{S} О Љубице; Како бих ја срећан био, как |
| ем са сваким местом, у којем сам провео неко време живота свога.{S} Надам се, да ћу у новом ста |
| е једном голуб и голубица и они живљаху неко време мирно и срећно и имађаху још два голупчета, |
| асно видео и Љубицу и Данку!..{S} Лежах неко време, па опет устадох.{S} Ходах мало по соби, па |
| несретно срце тако раздирали...</p> <p>Неко време бејах сам с њоме и мени дође, да је оберучке |
| е се сада бави Светозар С—, који је пре неког времена овде становао?“ — Светозар С—?{S} Па он ј |
| вом човеку, који нестрпељиво непрестано неког чека, а не може никако да га дочека.</p> <p>Но од |
| и је, да ће их сваки дан читати и да ће некоје и на памет учити. — Уједно је почех поучавати у |
| ећ оде кући, то ми би могуће препоруком некојих другова добити још три ђака, које ћу од данас п |
| во опет у месту, у којем сам провео већ неколике године.{S} Сад је Данка код мене, сад ће ми би |
| p>Многи се ђаци почеше већ разилазити и неколики моји добри другови одоше данас весело дому сво |
| ору“ г. 1874 и 75, упозорише ме искрено неколики пријатељи моји на његове мане, које сам благод |
| м тако, као ја с тобом!...{S} Тек после неколиких дана чух и за мајку своју, да лежи бона код ј |
| злегати.{S} Неколико слабачких стараца, неколико жена с децом на грудима појурише у цркву, која |
| оју, загрљена два бедна сирочета?“..{S} Неколико тренутака трајаше ова нема појава и моје мисли |
| ка стаде се на све стране разлегати.{S} Неколико слабачких стараца, неколико жена с децом на гр |
| у очи, и за тим настаде нема тишина за неколико тренутака.{S} То беше чудна тишина!{S} У мојим |
| Данка уморена путовањем одма леже и за неколико тренутака мирно заспа.{S} Ја приђем к прозору, |
| ећи: „Брате, помози ми!“...</p> <p>И за неколико тренутака она уздане, уздане, и издане...</p> |
| х код њега; па да ћу по свој прилици за неколико дана већ тамо бити, па како ћу се са својом ми |
| ору среће своје.</p> <p>„Паја ће нам за неколико дана сасвим отићи!“ рече Љубица мало тужним гл |
| ученице.“ Тако ја и Љубица остадосмо за неколико тренутака сами.{S} Ми погледасмо једно у друго |
| — растадосмо...</p> <pb n="64" /> <p>За неколико тренутака бејах на улици, где видех, да људи в |
| ан себе од силне узбуђености.</p> <p>За неколико тренутака после овог разговора ступисмо обоје |
| желео на крају вароши, близу горе, а на неколико корака даље од њега простире се велика, дивна |
| а једаред брижан и тужан; јер и мени од неколико дана десно око непрестано игра.{S} Добро знам, |
| ама мирно трепташе. — При поласку узеде неколико књига, јер вели, кад досле, хоће да чита.</p> |
| о!“...</p> <p>У таким мислима гледах је неколико тренутака оком пуним суза и срцем пуним бола, |
| ми је хтела отписати, могао бих већ пре неколико дана писмо добити; овако бојим се, бојим се, ј |
| > <p>Кад се приближило вече, скупило се неколико другова мојих, да са мном отпрате Данку у њену |
| ајући надгледаше цвеће, а у руци држаше неколико цветића лепо сложених.{S} О да дивне појаве!{S |
| ем!..</p> <p>Не прођоше од овог дана ни неколико недеља, а Марина се поболи и — умре...{S} Умре |
| потрчи и она у цркву.{S} Но не прође ни неколико тренутака, а оно нам стиже ужасан глас, да Маџ |
| м ви одосте, то бих вам морала написати неколико табака.{S} Кад одосте онако тајно, (као што са |
| алу збијати, да му најпосле мораде рећи неколико опорих речи.{S} У том дође најстарија ћерка, в |
| <p>Т—, да је село спаљено и да нису тек неколико кућа остале на миру.{S} Црква је сасвим изгоре |
| е глас као познат и непознат, и чим сам неколико <pb n="65" /> пута коракнуо, спазим са оцем на |
| вију ђака, те тако бејах у стању за ово неколико дана наћи већ четворо деце, коју ћу целе годин |
| „Кад сам досад издржала, издржаћу и ово неколико дана, па како ми је, тако ми је...{S} Кад ме т |
| итах је, мисли ли тамо остати још и ово неколико дана?</p> <p>„А куда знам?“ — рече ми снуждено |
| ше баш најпријатнија, јер ја хтедох ово неколико часова поред Љубице весело провести; али при с |
| мислио сам, да останем овде бар још ово неколико дана, док не буду љубичини сватови; хоћу да је |
| и време, као муња што лети.{S} Па и оно неколико тренутака ноћу, кад угасим свећу, да легнем, п |
| т престале, кад бих од Љубице добио бар неколико речи.{S} Али она ми ништа не пише, и моја туга |
| аборавили, уверен сам, да ћете ме бар с неколико милих речи ваших удостојити и обрадовати“. —</ |
| уведе у једну повећу собу, у којој беху неколико постеља с болесницама.{S} Чим видех Данку, ста |
| плакаше све јаче и јаче..{S} Ја стајах неколико тренутака мирно и боним срцем и сузним оком гл |
| </p> <p>Данас беше код мене Мита са још неколико другова мојих и позваше ме, да идем с њима, да |
| сног лежања свога.{S} Само се морам још неколико дана собе држати, јер сам сувише <pb n="101" / |
| v> <pb n="5" /> <div type="liminal"> <p>НЕКОЛИКО РЕЧИ УЗ ОВО ИЗДАЊЕ.</p> <p>Бавећи се у Прагу н |
| их отишао с Данком у Г—, тамо бих нашао неколику децу, да их поучавам, па бих живео, и ако још |
| цветавају, и мени је тако, као да сам у неком лепшем простору и бољем времену, одакле не бих те |
| ства свога осећао сам неки силни нагон, неку велику тежњу и ја сам тежио и чезнуо и сам себе не |
| чи, то бих одма у грудима својим осетио неку дивну милину. — Кад поче <pb n="37" /> сунце залаз |
| >7/7</p> <p>Данас узедох књигу и одох у неку шумицу, која беше одма иза вароши, да <pb n="15" / |
| ош пре месец дана умрьо!{S} Госпа му се некуд одселила, и то још са једном девојком, а куда, то |
| јер је К— овом манастиру и онако близу, нема по добра сата.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ледаше ми соба као каква костурница.{S} Нема више Данке, да ме певајући дочека.{S} Ах!{S} С њом |
| слеже раменима и рече: „Нема!“</p> <p>— Нема! — рекох очајничким гласом и сав поражен оборим гл |
| а?“..{S} Неколико тренутака трајаше ова нема појава и моје мисли за то кратко време прелетеше с |
| е вам кажем, да би сада, када Паје мога нема више овде, ваше честе посете биле сасвим неумесне. |
| емо опет моћи живети! —</p> <p>„Од тога нема ништа!{S} Ја за то сада и болујем, што сам радио д |
| да украси.</p> <p>— И опет ја мислим да нема ничег пријатнијег, него кад се душа сама собом <pb |
| ection" /> <p>3/9</p> <p>Како Паје сада нема код куће, то ћу имати увек прилике, да с Љубицом б |
| аше мисли моје: „Знам једну гатку, која нема свршетка.{S} Покушајте ви, да је завршите, па бисм |
| ате! ту намеру моју, јер друга нам лека нема, ако не ћемо да се ослонимо на туђу милост и немил |
| у око сузом засија од бола, што здравља нема, те умире без гласа и спомена...{S} Више се пута у |
| инио, али шта ће јадан, кад ни он ништа нема; а при том има жену, која носи само облик људски; |
| брат, већ и отац, јер она никог, никог нема!..{S} Но то тешко расположење као да беше само пре |
| још сироту сестру, која осим вас никог нема, те се морате и за њу старати, морате и њу <pb n=" |
| це у очима мојим: „Касно! касно!{S} Сад нема те силе, која би ме од Љубице задржала!{S} Ја идем |
| љају вечитог санка слатко спава.{S} Сад нема више тешких мука, нису јој очи пуне суза; али нема |
| а задовољна, па се сама собом бави, тад нема ничега слађега.{S} Али кад на срцу јади леже, тад |
| но другом оштро у очи, и за тим настаде нема тишина за неколико тренутака.{S} То беше чудна тиш |
| онос мало вреди у животу сирочета, које нема нигде никог, нигде ништа!“</p> <p>„Ви у речима <hi |
| во ужасно дуго време, кад санка за мене нема, те нема!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| и тече, и која на целом свету осим мене нема никог свога?{S} Не, то не могу!{S} И опет — бар ка |
| дуго време, кад санка за мене нема, те нема!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1875 |
| више соба улазаше.{S} У ходнику владаше нема тишина и врата беху редом затворена.{S} Но чим на |
| p>Ја видех, да у овој кући за мене више нема места, те с тога, чим Љубица дође к нама, приђем к |
| ешких мука, нису јој очи пуне суза; али нема ни нежног осмејка око лепих усана...{S} Она више н |
| једну реч, она сва узбуђена стајаше као нема гледајући у земљу, а рука јој у мојој руци непрест |
| и певају, па да и ти певаш с њима; тамо нема ни ветра, ни кише, ни блата; тамо је навек дан, је |
| каквом несретнику, који на целом свету нема никога свога, кад дође на гробове својих милих умр |
| може бити без икаквих брига, јер ако их нема, он их сам створи само за то, да их <pb n="20" /> |
| итам.</p> <p>Он слеже раменима и рече: „Нема!“</p> <p>— Нема! — рекох очајничким гласом и сав п |
| , па за то јој одма ватрено одговорим: „Нема даље ништа!{S} Ја бар не знам свршетка; а ви, ако |
| више, та ја немам мира ни дању ни ноћу, немам мира ни у соби ни у гори!..{S} И смислио сам и на |
| {S} Ја ово свето име од детињства свога немам коме да кажем, те кад бих могао с вама заједно да |
| им мојих груди..{S} Морадох увидети, да немам много да бирам, да се морам решити или за Данку и |
| г немам; и кога још имам, и тога као да немам, што ме још највећма и боли!“</p> <p>— Сироче бит |
| е хтеде рећи: „Ја немам нигде никог, ја немам нигде ништа; све, што још имам, то је у овим груд |
| вне горчине, те очајничко сузе!..{S} Ја немам ничем да се надам, ничем!{S} Тако ми она рече!..{ |
| би ми, као да сам у костурници...{S} Ја немам ничем да се надам, ничем!{S} Тако ми она рече!..{ |
| ају, кад и како ће који кући ићи.{S} Ја немам куће па за то о тој ствари у сваком друштву и ћут |
| јер живети овако — не могу више, та ја немам мира ни дању ни ноћу, немам мира ни у соби ни у г |
| х је на послетку и тући.</p> <p>„Зар ја немам родитеља?“ — рекох јој тарући сузне очи своје. — |
| скиваше, као да ми тиме хтеде рећи: „Ја немам нигде никог, ја немам нигде ништа; све, што још и |
| ш више пати него ја...{S} Да још стрица немам, који је колико толико пази и васпитава, сам Бог |
| {S} Нико!{S} Јер <pb n="28" /> ја никог немам!{S} Пустој заборавности бих за навек предан био?. |
| S} Не ће!{S} Ја сам сироче!{S} Ја никог немам!“ — </p> <milestone unit="subSection" /> <p>15/7< |
| е несрећа гони.{S} Сироче сам, па никог немам; и кога још имам, и тога као да немам, што ме још |
| вртлог времена бацити?{S} Да још Данке немам, можда бих до сад већ у гробу био!{S} Сам себи ве |
| изложен, јер заклона ни с једне стране немам: мени се не би срце растужило, не би <pb n="115" |
| д на њу мислим, тако ми је, као да и ње немам. —</p> <p>— „За што би се за сестру тако детињаст |
| ред мене и навек ради, тешећи ме, да се немам за што бринути, јер она ће сада за мене да ради, |
| сањам...{S} А сада, кад ми рече, да се немам ничем да надам, сад ми није као да сањам, сад осе |
| тано мислим на њу, при свем том, што се немам више ничем да надам, и заносим се у разне снове, |
| манастиру не може остати, а друге куће немам.{S} Да је Љубичина мати од куд <pb n="68" /> друг |
| ати ово доба још златним и срећним, што немам већих брига, већ водим бригу о обичном једном пис |
| то је манастир; али не могу ни тамо јер немам шта да једем, а камо ли да путујем?!..,</p> <mile |
| е већ отац и мајка, онда на целом свету немам више никог свога, остајем сам самцит као каква ши |
| з сна пробудио и видим да у овом животу немам живота, а после смрти тек ћу бити сасвим мртав!.. |
| е дошао час, да морам умрети!{S} Да још немам те слободе, да вас посећујем, мени би био живот м |
| ржала, те би се тако морала потуцати од немила до недрага и служећи другога морала би себи кору |
| ове дивне милине спопаде ме у једанпут немила забуна, јер сва крв ми појури у лице, пред очима |
| вота у скоро мртво тело, и ти ме оте од немиле смрти!“ —</p> <p>У таким мислима ходах зеленом г |
| уморни и досадни живот, за овај црни и немили свет!{S} Кад ти одеш кад одеш тамо, где нам је в |
| свакако ћу мало опћити, јер су ми људи немили; још отац намесник чини ми се, да је најбољи од |
| ке ноћи оца свога, и већином у страшним немилим сновима.{S} Кад год бих се с њиме састао, навек |
| а још много њих живих и мртвих, милих и немилих, преживела прошлост и створена будућност, па св |
| сносних брига, које ми веселост из срца немилице гоне, као црв подгризајући зелено стабло мојих |
| и ја се сетих, како <pb n="84" /> ме је немилице тукла, како пред њом нисам смела никад да буде |
| вљати, а муке настају све веће, које ме немилице море!..{S} Па још кад у Данку погледам, то ми |
| pb n="104" /> па ме је при свем том још немилице тукла; а сад где дођем, ту ме не ће за цело ни |
| овако случајно.{S} Беше ми већ и онако немило, што не нађох Љубицу саму с мајком њеном, већ и |
| не ћемо да се ослонимо на туђу милост и немилост, што ће нас горко стати, јер то је то исто, шт |
| ло против мене заклело?“ рекох љуто.{S} Немирним срцем и брзим корацима одох најпре породици гд |
| че Љубица тихо стиснувши главу своју на немирно, али срећно срце моје.</p> <p>„Љубице, сунце мо |
| доста, да падох у постељу, и мени беше немогуће, да сачувам дуже тајну своју.{S} Шћаше ми срце |
| мајци противити, а с друге страно би ми немогуће одрећи се својих лепих и слатких снова, одрећи |
| , како бих срећан био!{S} Но то је мени немогуће, јер моји јади успавани су дотле само, док и ј |
| нигде ништа! —</p> <p>„Слатки брате!{S} Немој се толико бринути!“ — рече ми Данка гледајући ме |
| } Ах! колико имађах тако лепих вечери у немој манастирској пустињи!{S} Тамо не имах Данке своје |
| елом ранио, па с тога ме стаде тешити: „Немој бити дете, Миливоје!{S} У таким приликама туга и |
| она навек као брата поштовала.</p> <p>„Немој плакати, Данко!{S} Јер свака твоја суза пада на м |
| навали нисте?{S} Ах!{S} Ово немојте!{S} Немојте, јер моје срце не ће моћи без вас да живи!... — |
| Но немојте примити ово сасвим к срцу и немојте губити сву наду, већ се ослоните на мене, ослон |
| никад ни познавали нисте?{S} Ах!{S} Ово немојте!{S} Немојте, јер моје срце не ће моћи без вас д |
| ого први пут.</p> <p>„Тешки јади!{S} Но немојте мислити, да су љубавни јади!“ — рекох смешећи с |
| х последица ни по мене ни по вас.{S} Но немојте примити ово сасвим к срцу и немојте губити сву |
| узаврело чело — „Ја сад тек осећам сву немоћ и сав чемер сиротиње!{S} Мени се одриче свако чов |
| груди прође ме свега <pb n="48" /> нека необична милина, коју у животу својем до сад још никад |
| S} У дворишту као и у кући владаше нека необична тишина и мени поче срце тако јако куцати, као |
| атим у своју тамницу.{S} Она ме гледаше необичним оком, ваљда је опазила какве промене на лицу |
| ати такође ме лепо поздрави, али некако необичним погледом, да се у мени поче мисао рађати, да |
| ли дан за плач расположен, ипак беше ми необично мило, кад изиђох из собе своје.{S} Идући <pb n |
| у црне озбиљне очи при овим речима тако необично засветлише, да сам одма могао мислити, да ће м |
| , јер ми прошлост поста на једаред тако необично жива! —</p> <p>Данка се умири и сеђаше ћутећи |
| ..</p> <p>Срцем пуним наде и опет пуним непобедљиве зебње изиђох из собе своје.{S} Дан беше вео |
| такав могу се на све одважити, могу све непогоде сносити, јер сам се на патњу и невољу и онако |
| омињаше.{S} Мени беше глас као познат и непознат, и чим сам неколико <pb n="65" /> пута коракну |
| ком својом, и слутња, да ћу ступити као непознат, за којег нико и не зна, да живи на свету.{S} |
| ног <pb n="106" /> стања, него да се на непознате тамо амо с просјачењем обраћамо.{S} У осталом |
| врата отворише и ја спазих мени сасвим непознату женску, која ме посве хладно упита: „Кога тра |
| ; но кад зора сину, поче ми нека тешка, непоњатна туга срце да стеже.{S} Изиђох рано из собе и |
| ма колико година имали, а која су деца непослушна, па ма не имали седам година, опет не ће анђ |
| pb n="152" /> као невеста.{S} Ах!{S} Ја непрестано мислим на њу, при свем том, што се немам виш |
| силом осећаја својих. <pb n="66" /> Она непрестано плакаше и држећи главу на грудима мојим све |
| ежњу и ја сам тежио и чезнуо и сам себе непрестано гонио, а куда? за чим? за ким? то нисам знао |
| м имао ни појма о рату, па за то сам је непрестано и питао, шта је тако боли?{S} Но она ми не х |
| е беху без суза, особито љубичине, које непрестано на мене гледаху. — После тога сеђасмо још ма |
| .{S} Мишљах о Љубици, чије ми очи стоје непрестано у дубини душе моје и које ме свуда прате, ку |
| о сам се!“ Ах!{S} Од детињства ми време непрестано јаде лечи, али ове јаде, Љубице! не ће излеч |
| ри, која води у манастир.{S} Да ми усне непрестано тако страсно не дрхтаху и да ми срце не осећ |
| јући влак разговарасмо <pb n="17" /> се непрестано о путовању: један нам приповедаше, како га с |
| аку мисао и које ме и дању и ноћу прате непрестано: кад у вече лежем, ја мислим, хоћу ли сутра |
| што опет к Љубици не одох, кад ме срце непрестано тамо вуче и када знам, да ми је време само з |
| ; овако бојим се, бојим се, јер ми срце непрестано зебе, а десно ми око непрестано игра... —</p |
| рак.{S} Приповедајући јаде своје држаше непрестано на мени сузне очи своје, које мени више гово |
| могаше јадан на ногама држати, живљаше непрестано у нади, да ће још оздравити; а кад већ паде |
| елства божијег, ах! та Марина ме чека и непрестано изгледа, кад ћу јој доћи?..</p> <p>Мој сав о |
| још јуче одавде натраг у Г — отићи, али непрестано пада бујна киша и дува тако хладан ветар, да |
| , а лик покојног стрица мога стајаше ми непрестано пред очима.{S} Но док ја крај пута тако мишљ |
| ћи <pb n="160" /> на Данку а при том ми непрестано и Љубица беше у глави и појављиваше ми се у |
| ..{S} Људи, који туда трчаху, викаху ми непрестано, да бегам, ако ми је живот мио; но ја те опо |
| дајући у земљу, а рука јој у мојој руци непрестано дрхташе, као да је грозница тресе.{S} На јед |
| еше као каквом човеку, који нестрпељиво непрестано неког чека, а не може никако да га дочека.</ |
| о цео век свој поред ње, па да јој тако непрестано у очи гледам...</p> <pb n="53" /> <p>„Госпој |
| ми срце непрестано зебе, а десно ми око непрестано игра... —</p> <milestone unit="subSection" / |
| ; јер и мени од неколико дана десно око непрестано игра.{S} Добро знам, да је тако веровање про |
| у и како ћу?{S} Киша још падаше и ветар непрестано дуваше, те од умора и нахладе почеше ми на ј |
| го, дуго гледах око себе, а очи ми беху непрестано пуне <pb n="24" /> суза.{S} Мисли ми се рази |
| грудима мојим тако гођаше...{S} Гледах непрестано у њу и ја бејах ипак срећан, што могу да је |
| биља усне моје!... „Она ме воли! мишљах непрестано, и опет сва ова срећа срца мога као да не бе |
| ноћи не могах мирно спавати, јер сањах непрестано неке страшне чудновате снове; но кад зора си |
| ицу <pb n="102" /> моме; а мисли ми још непрестано летаху тамо амо узалуд тражећи лека ранама м |
| one unit="subSection" /> <p>14/4</p> <p>Непрестано лежим и опет једва кад и кад могу да заспим, |
| е с народом сложи, да иду пред село, да непријатеља храбро дочекају и да се боре до последње ка |
| спасемо; ми бегасмо од сурова и грозна непријатеља, не мислећи, где су нам сродници <pb n="11" |
| се играти рата.{S} О да слатке игре!{S} Непријатеље наше истерасмо из порте на поље, а смеју и |
| , па ће и отац мој тако исто потући све непријатеље своје.{S} На лицу мајке моје сину при овим |
| како смо се играли рата, како смо наше непријатеље потукли, па ће и отац мој тако исто потући |
| ј, да ће се наши најдуже сутра у зору с непријатељем ударити и да многи остављају село и да беж |
| ко, да се сва кућа затресла.{S} То беху непријатељски топови.{S} Сви одма поскачемо с постеље, |
| молећи га, да ме извуче што пре из ове непријатне неизвесности моје. —</p> <milestone unit="su |
| чиног познанства провађао сам већином с непријатним осећајем пусте усамљености, и мени беше као |
| е! мене стидите!{S} За што бих вас ја у неприлику довађала?!“ Чим сам му ово изрекла, окренем с |
| ми паде мрак, и мени тако би, као да ме несвест хвата.{S} Но то стање не трајаше дуго и крв ми |
| ева, очи ми се напунише суза, мене поче несвест да хвата, почех посртати, не могох <pb n="159" |
| Ничем!“</p> <p>— Ничем! — рекох за њоме нескидајући ока с ње, а срцу ми тако би, као да га проб |
| већ у гробу био!{S} Сам себи већ постао несносан, а њој још нисам! — Но реци, како си се провео |
| роши близу горе, јер овај ми поста тако несносан и црн, да су ми у њему и мисли несносне и црне |
| и Данка, да јој служба њена већ постаде несносна, јер што је којим даном дуже тамо, тим су и де |
| једном да оздравим и да се опростим ове несносне постеље своје, па онда било како било! —</p> < |
| беше ми сада као појав сунца после дуге несносне кише.{S} Сва туга моја на мах се разиђе као му |
| је, ах! та данас је први дан после дуге несносне болести, да смем да оставим собу своју и да сл |
| p>20/4</p> <p>Предигох се мало са своје несносне постеље и наслонив слабо тело своје на данкино |
| несносан и црн, да су ми у њему и мисли несносне и црне! —</p> <milestone unit="subSection" /> |
| пише, и моја туга постаје тежа, а брига несносније!...{S} У мени се већ рађа мисао, ако још за |
| Мени би моје стање било сто пута теже и несносније, кад не бих имао никог, на целом свету никог |
| живота свога, кад не би било тих црних несносних брига, које ми веселост из срца немилице гоне |
| ах по <pb n="155" /> ветру и киши, и то несносно време још ми увећаваше тугу срца и досаду живо |
| опасност прешла и да се могу опростити несносног лежања свога.{S} Само се морам још неколико д |
| ао да сањам, сад осећам у свима живцима несносну јаву несретне садањости...{S} Или је ваљда то |
| ка свога.{S} Од дугог путовања као и од неспавања прошлих ноћи бејах тако уморен и слаб, да се |
| сом и сав поражен оборим главу на своје несретне груди, а сузе ми покуљаше на сав мах...</p> <p |
| ад осећам у свима живцима несносну јаву несретне садањости...{S} Или је ваљда то само код мене |
| аш ништа!...{S} Ал’ опрости!{S} Опрости несретнику!{S} И ја сам некад лепо мислио, или боље да |
| мном разговарати.{S} Ах!{S} Као каквом несретнику, који на целом свету нема никога свога, кад |
| дио, да нисам отишао, јер ми не би моје несретно срце тако раздирали...</p> <p>Неко време бејах |
| на као отровна стрела удараше у срце, у несретно срце, које је већ и онако пуно рана...{S} Ах!{ |
| о да јој свака реч тешка клетва на мене несретнога, јер ја да не одох Љубици, не би тога ничег |
| аред не <pb n="154" /> учиним крај овом несретном животу?..{S} У тим мислима паде ми на једаред |
| где ми стриц живи, па ако ме тамо каква несрећа снађе, не остаје ми ништа друго, него да одем у |
| Не знађах јадан, да ме и овде чека нова несрећа и да ће срце на ново да ме љуто заболи!...</p> |
| то само код мене тако, код мене, којег несрећа свуда верно прати и којем је срећа скоро то ист |
| не зна срце моје!{S} Мене боли, што ме несрећа гони.{S} Сироче сам, па никог немам; и кога још |
| сопствена крила.{S} Али кад кога почне несрећа да гони, она не зна, шта је доста.{S} И овај до |
| оје срце није више празно, ах! ја нисам несрећан, нисам, јер не стојим више сам самцит на свету |
| жење као да беше само претеча оне тешке несреће, која преда мном стајаше и на мене с отвореном |
| .</head> <p>О мој Боже!.{S} Не дај више несрећи на ме!{S} Слаб сам, да још више поднесем, па ће |
| а и тај једини живот преживети у беди и несрећи, преживети без радости, без љубави, ах! то ме б |
| пак кад бих ја срећан био, не би ни она несрећна била!{S} Моје је срце пуно љубави, пуно вреле |
| ени! —</p> <p>„Ви се ваљда не држите за несрећног?{S} За тако сасвим несрећног?{S} И ви имате п |
| држите за несрећног?{S} За тако сасвим несрећног?{S} И ви имате пријатеља, који се тако исто в |
| p>Бавећи се у Прагу на наукама, био сам несрећом пао у тешку меланхолију, те с тога сам написао |
| 5/11</p> <p>Како човек много лакше поња несрећу и у њој се много брже уживи, него што то у срећ |
| едајући ову бездушну жену на једаред ми нестаде мог привидног мира: „Ви сте бештија! подла бешт |
| н ми се руши, јер у њему нестаје сунца, нестаје живота!...</p> <p>И опет још није касно, није к |
| ко неугодно: мени беше, као да ме свега нестаје...</p> <pb n="56" /> <p>„Да чујем, шта је даље |
| {S} Попесмо се на брег и гледасмо, како нестаје сунца у густом грању високе горе, цео запад беш |
| и се распада, он ми се руши, јер у њему нестаје сунца, нестаје живота!...</p> <p>И опет још ниј |
| елену гору, зелене долине, по којима се несташни лептири весело вијају; гледати у ласте, како с |
| а мушких и једно девојче, вели веома су несташни, па хоће с њоме да се титрају, а она опет то н |
| у још лепа времена; тада беше још мало, несташно девојче, а сада је скоро велика девојка.{S} Ра |
| ти, и мени беше као каквом човеку, који нестрпељиво непрестано неког чека, а не може никако да |
| вечерас отпутовао, бар ме не би морило нестрпљење и ово ужасно дуго време, кад санка за мене н |
| „Поштовани г. Миливоје! — Мислим, да се нећете наћи увређени, ако будем сасвим искрена, те вам |
| м оком јадаше ми се, како је јуче имала неугодан дан.{S} Неки часник, који редовно долази у там |
| ћ беше мила, у толико ми опет дан поста неугоднији, јер зебња моја, да ће ме и од ова два ђака |
| положење беше тако пријатно и опет тако неугодно: мени беше, као да ме свега нестаје...</p> <pb |
| да би много плакала, јер си још млада и неука, а пут живота је многобројан, но сваки је мрачан |
| ише овде, ваше честе посете биле сасвим неумесне.{S} За вас би боље било, кад бисте време посве |
| нехотице је тако јако повучем, да и она нехотице паде главом на моје груди.{S} Ударом ове миле |
| ’ се чему надати? — отрже ми се из уста нехотице, а у себи мишљах:{S} Боже мој!{S} Боже мој!{S} |
| Бранку говори и с мојих усана сасвим се нехотице отргоше речи: „Срећни Бранко!“</p> <p>— За што |
| е, потрчим за њом, ухватим је за руку и нехотице је тако јако повучем, да и она нехотице паде г |
| кох јој тихим гласом и мени се из груди нехотице отрже уздах.</p> <p>Љубица слеже раменима, па |
| одавде, ти ниси више наш!{S} И тада бих нехотице метнуо руку на чело, па у небо погледао:{S} Бо |
| в ми појури у лице, пред очима ми стаде нешто трептати, и ја не знадох, на коју ћу страну да по |
| На једаред подиже очи своје и хтеде ми нешто рећи, али јој усне задрхташе и она окрете главу, |
| .{S} Кад сутра дан још пре зоре затутњи нешто као грмљавина по селу тако јако, да се сва кућа з |
| сеца одем у манастир, јер ћу онда имати нешто мало новаца, па да видим Љубицу и да напуним утех |
| вога и растајући се с њиме беше ми ипак нешто тешко, при свем том што сам једва чекао, да се пр |
| ах очајничким оком.{S} Она ми стаде још нешто говорити, али шта, то нисам чуо.{S} Одма пођох хи |
| и ти певаш с њима; тамо нема ни ветра, ни кише, ни блата; тамо је навек дан, јер тамо навек су |
| аш с њима; тамо нема ни ветра, ни кише, ни блата; тамо је навек дан, јер тамо навек сунце сија; |
| ала срећнија да буде, јер ни боље душе, ни хуђег живота!{S} Докле друге деве у њеним годинама с |
| срцу своме...{S} Читав час ходах тако, ни сам не знајући, куда и за што?{S} Но кад почех осећа |
| чудо, да ми више пута дође да плачем, а ни сам не знам, за што да плачем...</p> <p>Ја не имађах |
| ш последњи састанак, али ја нисам крива ни у чем.{S} Ја још не знам, за што моја мати тако слаб |
| је са свим низак и жалостан, не изгледа ни најмање тако поносит као што изгледаше пре кад се ди |
| обичном једном писму, које не ће можда ни пет шест редака имати у свему.{S} Но и ако се вели, |
| ад да будем весела, а никад нисам смела ни да плачем, како ми тада беше горко живети, а сада ми |
| мука, нису јој очи пуне суза; али нема ни нежног осмејка око лепих усана...{S} Она више не пла |
| ају, па да и ти певаш с њима; тамо нема ни ветра, ни кише, ни блата; тамо је навек дан, јер там |
| умрем!..</p> <p>Не прођоше од овог дана ни неколико недеља, а Марина се поболи и — умре...{S} У |
| наглог одласка мога?{S} Па ваљда не зна ни Љубица?{S} Они ваљда мисле, да сам ја због тога отиш |
| и свакој опасности изложен, јер заклона ни с једне стране немам: мени се не би срце растужило, |
| ну, не имађаше више за кога да ради, па ни за кога да живи...{S} Сирота!{S} На скоро је и она з |
| немам мира ни дању ни ноћу, немам мира ни у соби ни у гори!..{S} И смислио сам и начин, како ћ |
| овако — не могу више, та ја немам мира ни дању ни ноћу, немам мира ни у соби ни у гори!..{S} И |
| ље дружење не ће имати добрих последица ни по мене ни по вас.{S} Но немојте примити ово сасвим |
| ого и радо чинио, али шта ће јадан, кад ни он ништа нема; а при том има жену, која носи само об |
| мене се јадног отуђити, као да ме никад ни познавали нисте?{S} Ах!{S} Ово немојте!{S} Немојте, |
| b n="158" /> — Мене отпустише из службе ни криву ни дужну.{S} Деца полупаше нека стакла па за т |
| па потрчи и она у цркву.{S} Но не прође ни неколико тренутака, а оно нам стиже ужасан глас, да |
| ак весело вије, док мене јадног не може ни поноћ да успава!..</p> <p>„Благи Боже!{S} Теби се мо |
| почех световати, да трпи, кад друкчије ни]е, јер трпен — спасен, и да се бољој будућности нада |
| ми тако брзо прође.{S} Но није најпосле ни чудо, јер навек имам да радим; а кад не радим, онда |
| не ће имати добрих последица ни по мене ни по вас.{S} Но немојте примити ово сасвим к срцу и не |
| писма за мене, но многи добише, који се ни надали нису, а за мене опет не би ништа.{S} Ја ово ћ |
| мо слободна времена, не разговарасмо се ни о чем другом, већ о јаду народа свога.{S} Бесмо обад |
| посртати, не могох <pb n="159" /> више ни стајати ни ићи, те за то се спустим под прву капију |
| а што продавати, и кад не ћу имати више ни за чим уздизати, већ срећан посветити живот и рад св |
| с тога сада закуцах јаче.{S} Не прођоше ни два три тренутка, а ја чух, да се изнутра врата отва |
| , ал’ ипак кад бих ја срећан био, не би ни она несрећна била!{S} Моје је срце пуно љубави, пуно |
| а ни дању ни ноћу, немам мира ни у соби ни у гори!..{S} И смислио сам и начин, како ћу јој отво |
| је, која никад не беше пријатељ ни мени ни њој.{S} Мени је сестра све и сва, њу само једну имам |
| не могох <pb n="159" /> више ни стајати ни ићи, те за то се спустим под прву капију мислећи, да |
| S} Но са новцем зло стојим, не ћу имати ни за по пута.{S} Али најпосле што му драго, било како |
| не знам; тек ја одох, а не рекох Љубици ни „збогом!“ Читав дан путовасмо и једва ноћу стигосмо |
| ање себе самога, како сам бедан, да јој ни у чем помоћи не могу, а лик покојног стрица мога ста |
| ине, своје, која никад не беше пријатељ ни мени ни њој.{S} Мени је сестра све и сва, њу само је |
| жемо.{S} Од оног једног ђака не добијам ни толико, да бих могао бар стан да плаћам; а на данкин |
| е ти за такву Српкињу држиш, да не знам ни химну српских девојака? —</p> <p>„А знаш ли ти да пе |
| p>Бавећи се таким црним мислима не знам ни сам, шта ми би на једаред?{S} За што почех плакати?{ |
| још сасвим познат, па се наравно нисам ни могао одма као такав показати; а овамо мишљах у себи |
| ирота Данка!{S} Ја се нисам ничем бољем ни надао и знао сам, да ће пролити много суза, јер ће ј |
| , трговачку ћерку, без које нисам могао ни један дан да будем; а управо нит сам онда знао, нити |
| моја јадна Данка?{S} Ја је не бих могао ни у чем помагати; а стрина, знам, да је не би код себе |
| ам бадава истрошио, кад је не бих могао ни видети, јер у Б— не бих имао од куда ићи.{S} Но кашњ |
| шко уздишући.{S} Ја као дете нисам имао ни појма о рату, па за то сам је непрестано и питао, шт |
| >„Неки смо родови, али какви, ја управо ни сам не знам; но ипак ја их сваких ферија <pb n="82" |
| мени би милије било, да је није никако ни добио, јер нас онда бар не би остављао!“ одговори Љу |
| беше по свој прилици слабо, да га нико ни чуо није, те с тога сада закуцах јаче.{S} Не прођоше |
| /p> <p>Још није ове последње рочи добро ни изговорила а њој полете сузе на очи.</p> <p>Ја бејах |
| И она би требала срећнија да буде, јер ни боље душе, ни хуђег живота!{S} Докле друге деве у ње |
| дужности све из једног узрока, који вас ни мало не правда.{S} Ви волите моју кћер, и то страсно |
| у клупу пред манастиром, не знајући већ ни сам, како ми је, само знајући то једно, да ми добро |
| /> — Мене отпустише из службе ни криву ни дужну.{S} Деца полупаше нека стакла па за то стадоше |
| ме волите, а ко мене воли, тог не могу ни ја мрзити, и да сам још неискусно лудо девојче, које |
| тићи желео, то је манастир; али не могу ни тамо јер немам шта да једем, а камо ли да путујем?!. |
| не могу више, та ја немам мира ни дању ни ноћу, немам мира ни у соби ни у гори!..{S} И смислио |
| тако дивно украшаваху, да није у стању ни сунце своје небо лепше да украси.</p> <p>— И опет ја |
| је сада оно доба, кад не бејах у стању ни дане да бројим?{S} Сада бројим сваки тренутак лежећи |
| живим!{S} Кад ти постанеш анђео, не ћу ни ја да будем грешна! —</p> <p>„Дакле да умремо?“</p> |
| и ја умрети!{S} Јер кад ти умреш, не ћу ни ја да живим!{S} Кад ти постанеш анђео, не ћу ни ја д |
| да сакријем, јер у томе часу не осећах ни мало потребу странога друштва; но када видех, да то |
| е живот мио; но ја те опомене не хтедох ни слушати.{S} Можда би ме светина и прегазила, да се н |
| амо на пут нанеле.</p> <p>— Не знам још ни сам! — рекох јој сабирући дух свој, да не будем како |
| {S} Сирочад смо, Данко!{S} Нигде никог, нигде ништа! —</p> <p>„Слатки брате!{S} Немој се толико |
| животу сирочета, које нема нигде никог, нигде ништа!“</p> <p>„Ви у речима <hi>нигде ништа</hi> |
| ачно!{S} Нигде да се гдегод небо плави, нигде зрачка од сјајнога сунца!{S} О небо!{S} Изгледаш |
| стељу бацити!{S} Сирочад смо, Данко!{S} Нигде никог, нигде ништа! —</p> <p>„Слатки брате!{S} Не |
| и све беше тако тужно, тако мрачно!{S} Нигде да се гдегод небо плави, нигде зрачка од сјајнога |
| мало вреди у животу сирочета, које нема нигде никог, нигде ништа!“</p> <p>„Ви у речима <hi>нигд |
| ако исто враћаше, јер ниједна не могаше нигде ничега наћи, што би ми могло тугу да ублажи.{S} З |
| е рећи: „Ја немам нигде никог, ја немам нигде ништа; све, што још имам, то је у овим грудима!.. |
| е, као да ми тиме хтеде рећи: „Ја немам нигде никог, ја немам нигде ништа; све, што још имам, т |
| дан ходах тамо амо, али службе не могах нигде наћи, те тако жалосна мишљах на тебе и плаках ход |
| , нигде ништа!“</p> <p>„Ви у речима <hi>нигде ништа</hi> мислите <pb n="31" /> по свој прилици |
| S} Такав не беше пре!{S} Сад је са свим низак и жалостан, не изгледа ни најмање тако поносит ка |
| ивота!...</p> <p>И опет још није касно, није касно!{S} Ја морам к њој!{S} И то што пре, што пре |
| и ми Љубица и тихо се насмеши.</p> <p>— Није, госпојице!{S} Будите уверени, да није!{S} Ево вам |
| све ређе.{S} Она сада и сама увиђа, да није требала с вама тако поступати, али шта ћемо?{S} Ст |
| Није, госпојице!{S} Будите уверени, да није!{S} Ево вам жива примера на мени! —</p> <p>„Ви се |
| аде и бедна, горка садањост, увиђам, да није ништа!{S} На што наде, те лепе слатке наде, кад ср |
| Данка била, да се баш збиља уверим, да није више тамо.{S} Домаћица ми рече сасвим равнодушно, |
| ј румено лице тако дивно украшаваху, да није у стању ни сунце своје небо лепше да украси.</p> < |
| е тугу моју и кад види сузе моје, ваљда није камен, да ће бити равнодушна?! —</p> <pb n="137" / |
| — рече озбиљно стара госпа — јер ваљда није провео толико година у школи за то, да сада код ку |
| о да би ми тиме хтела рећи, да се збиља није надала, <pb n="34" /> да је могу тако што запитати |
| дите се што вас молим да одете, док она није дошла!“</p> <p>— Зар ме твоја мати мрзи? —</p> <p> |
| а лежи на души <pb n="129" /> мојој, па није чудо, да ми више пута дође да плачем, а ни сам не |
| Шта могу ја? — рече тихо уздишући — Кад није друкчије, а ми можемо ипак остати пријатељи. —</p> |
| алну службу; мени би милије било, да је није никако ни добио, јер нас онда бар не би остављао!“ |
| срећним називате? — упита ме, као да ме није разумела, шта сам хтео тиме да рекнем.</p> <p>„За |
| мене говори!“</p> <p>— Гле!{S} Дакле ме није заборавила! — рекох радосно изненађен и руком дршћ |
| ак ми нова мисао у глави сину:{S} Да се није кудгод одселио?{S} Те за то запитах исту госпу: <p |
| } Моје груди нису више пусте, моје срце није више празно, ах! ја нисам несрећан, нисам, јер не |
| {S} Зар још да га пијем?{S} Зар ми срце није доста отровано?{S} Зар још да га трујем?{S} Па чег |
| и мрзак!{S} У мојим грудима као да више није срца, већ место њега велика лопта љутог отрова!.. |
| ораше, као да сваку реч из срца вади, и није чудо, да ме ове речи ражалише и онако већ жалосног |
| ш мањи, него што бејах до сад.{S} Да ми није Љубице, било би ми лако.{S} Узео бих своју народну |
| ече, да се немам ничем да надам, сад ми није као да сањам, сад осећам у свима живцима несносну |
| кад већ има више од месец дана, како ми није ништа писао.{S} Не дао Бог, да ми се слутња испуни |
| це поче да грца у мору среће...{S} Мени није требало више ништа, сад сам све знао.{S} Почех дрх |
| Ти плачеш!{S} Миливоје!{S} Реци, да ти није опет зло?“</p> <p>— Биће, ако није! — тихо јој рек |
| сто, што и просјак бити.{S} А да радити није срамота, то си ми ти толико пута говорио!“</p> <p> |
| н још како тако провео, само да ми ноћи није!{S} Кад се почне сумрак да хвата и у зиду попци за |
| в је за руку рече јој молећи је, да јој није ништа рекао из зле намере, већ једино за то, што ј |
| , а девојци дају онаког момка, за којим није никад узданула!..{S} Свесрдно поздравље вама и Дан |
| а ти није опет зло?“</p> <p>— Биће, ако није! — тихо јој рекох гледајући је сузним оком, — Бриг |
| ме доба, које ми тако брзо прође.{S} Но није најпосле ни чудо, јер навек имам да радим; а кад н |
| је, само знајући то једно, да ми добро није...{S} По плавом небу вијаху се црни густи облаци, |
| странога друштва; но када видех, да то није могуће, јер ме веће опазише и управо се к мени упу |
| могла с њиме заједно бити, но за сад то није могуће.{S} Али кад се Паја удоми, а међу тим и теб |
| p> <p>„Верујем вам, госпојице!{S} Но то није увек тако.{S} Кад је душа задовољна, па се сама со |
| о свој прилици слабо, да га нико ни чуо није, те с тога сада закуцах јаче.{S} Не прођоше ни два |
| брате? — говораше ми Данка даље — „Зар није боље радити, него гладовати или просјачити?{S} Не, |
| тога и добије многи момак девојку, коју није никад волео, а девојци дају онаког момка, за којим |
| многи наши платише главом; само се још није знало, ко је све погинуо?{S} За оца свога не могох |
| не беше у бољим рукама.{S} Но ипак још није касно, све још може добро да буде. —</p> <mileston |
| а, нестаје живота!...</p> <p>И опет још није касно, није касно!{S} Ја морам к њој!{S} И то што |
| ме не ће за цело нико тући!“</p> <p>Још није ове последње рочи добро ни изговорила а њој полете |
| дирнута мојом детињском маштом.</p> <p>„Није истина Миливоје!“ — говораше ми мајка, „да само он |
| то ме поче савест гристи, што још нисам ниједан једини корак учинио, како бих за њу <pb n="39" |
| аже: но се опет онако исто враћаше, јер ниједна не могаше нигде ничега наћи, што би ми могло ту |
| смело ступити, и знам, да се не ће наћи ниједне душе, која би била на јаде моје посве равнодушн |
| е храбро борио; а за мајку и сестру баш ниједне речи.{S} Но после подне добих много црње гласов |
| ође толико време, а ја не чух за њу још ниједне речи.{S} Ах, Боже! бојах се, хоће се на мене за |
| твара, јер ја до данас не чух за њу још ниједне једине речи.{S} Мислећи о њој чисто ме поче сав |
| од које си ме ти избавио, то ти, брате! никад доста благодарити не могу!{S} Па и код ње не беја |
| ме не знаш.“ И збиља, док бејах здрав, никад не осећах тако живо лепоту света и сладост живота |
| уживати моћи; јер од како сам болестан, никад ми нада не загрејаваше тако груди, као што ми сад |
| да дивне појаве!{S} Љубица и цвеће!{S} Никад не бих могао замислити лепше слике од ове, где св |
| ом нисам смела никад да будем весела, а никад нисам смела ни да плачем, како ми тада беше горко |
| па за то при женидби и удадби не треба никад пропуштати онаке прилике, које јемче за сваку уго |
| „Тако ли се ваша љубав брзо мења?{S} Ја никад не могох помислити, да сте тако вероломни?“</p> < |
| тога што је баш код стрине, своје, која никад не беше пријатељ ни мени ни њој.{S} Мени је сестр |
| милице тукла, како пред њом нисам смела никад да будем весела, а никад нисам смела ни да плачем |
| морам навек поред тебе бити, навек, ма никад не спавала, али ти не ћеш у болницу!{S} Ја сам ве |
| евојци дају онаког момка, за којим није никад узданула!..{S} Свесрдно поздравље вама и Данки.{S |
| и добије многи момак девојку, коју није никад волео, а девојци дају онаког момка, за којим није |
| и од мене се јадног отуђити, као да ме никад ни познавали нисте?{S} Ах!{S} Ово немојте!{S} Нем |
| p> <pb n="103" /> <p>— Твоја рука не ће никад толико зарадити, колико ова невоља од нас изискуј |
| и хоће каткад дуго и да ћуте, али не ће никад ништа да прећуте.{S} Моје здравље не беше онако т |
| та је, па је замолих, да ми то име више никад не спомене. —</p> <milestone unit="subSection" /> |
| агрли у своја хладна недра, тај се више никад не смеје, али никад и не плаче...{S} Но док ја од |
| и бољем времену, одакле не бих тео више никад да се натраг у садањост вратим...{S} Благи Боже!{ |
| целог на памет и опет га навек читам и никад не могу довољно да га се начитам! —</p> <p>Мени б |
| недра, тај се више никад не смеје, али никад и не плаче...{S} Но док ја одем под земљу, ти ћеш |
| ба осећах, да ми је тело изнемогло, али никад ми не беше тако као данас.{S} Целе прошле ноћи не |
| е имали седам година, опет не ће анђели никад бити!{S} Ти ако ћеш анђео да будеш, ти мораш слуш |
| робу био!{S} И она још мени вели, да ми никад не може доста благодарити, мени, који сам се толи |
| уге трепавице оборене држаше.{S} Још ми никад не изгледаше тако дивна и тако умиљата, као што б |
| ћу, Данко!{S} Камо среће, да се с тоб’м никад и не растајем! —</p> <p>„Па збогом, брате!{S} Ето |
| гробље стадосмо сви око раке.{S} Нисам никад мислио, да проста жена може тако нарицати, као шт |
| пута <pb n="69" /> срећан и блажен, но никад као данас?{S} Зар бих могао прегорети очи њене?{S |
| ше још у школи; али ја на своју пустињу никад!“ рекох тужним гласом и мени се отрже уздах из гр |
| милина, коју у животу својем до сад још никад нисам осетио, а заношљиви мирис њене црне косе по |
| one unit="subSection" /> <p>27/7</p> <p>Никад не бих за сада боље место за себе изабрати могао, |
| ад хлеба?{S} Ја нисам никаква варалица, никакав крадљивац, већ бедно сироче, па могу свуда смел |
| <pb n="19" /> комад хлеба?{S} Ја нисам никаква варалица, никакав крадљивац, већ бедно сироче, |
| том би још говорила, да јој не требају никакве слуге у породицу.{S} Па и Паја ме од вас одвраћ |
| пељиво непрестано неког чека, а не може никако да га дочека.</p> <p>Но од како сам Љубицу упозн |
| службу; мени би милије било, да је није никако ни добио, јер нас онда бар не би остављао!“ одго |
| цом навек тужно гукао, али је не могаше никако наћи.{S} И тако тужан летећи даље по своту наиђе |
| гах...</p> <p>Данкина мисао не хтеде ми никако у главу, при свем том, што другим начином заиста |
| ор.{S} Запевка јадне мајке не могаше ми никако из главе изићи. „Данас сутра могу и ја тако исто |
| вом друштву?{S} Весео не бих могао бити никако, те бих изгледао као кип међу живим људима и сам |
| <p>Поноћ је већ превалила, а ја не могу никако да спавам!...{S} Соба ми је сувише тесна, за то |
| ени гроб мој цвећем окитио?{S} Нико!{S} Нико!{S} Јер <pb n="28" /> ја никог немам!{S} Пустој за |
| } Ко би мени гроб мој цвећем окитио?{S} Нико!{S} Нико!{S} Јер <pb n="28" /> ја никог немам!{S} |
| уцање беше по свој прилици слабо, да га нико ни чуо није, те с тога сада закуцах јаче.{S} Не пр |
| а, да ћу ступити као непознат, за којег нико и не зна, да живи на свету.{S} У дворишту као и у |
| иштаху дуго, но њихово пиштање не хтеде нико чути.{S} Једва мало кашње смилује се један голуб н |
| се још кадгод у животу видети, не може нико знати; за то збогом, па будите срећни, срећнији од |
| ме и не пита..</l> <l>„Не види ми сузе нико,</l> <l>„Нит ко чује уздисаје,</l> <l>„Нит ко мари |
| си моја!{S} У твојим очима нисам дакле нико и ништа, твоје срце хоће и може да полаже наде на |
| мере своје, склонио се од свега света и нико не знађаше, где је и како је?{S} Тек на крају годи |
| ркосити и небу и земљи, али ми те отети нико не ће!“</p> <p>— Што се моје мајке тиче, то остави |
| право, јер морам сам да увидим, да сам нико и ништа, за каквог ме она навек и држаше! —</p> <p |
| а; а сад где дођем, ту ме не ће за цело нико тући!“</p> <p>Још није ове последње рочи добро ни |
| рекосмо, да си збиља племенита срца; но нико те тако не уздизаше, као Љубица.{S} Ја управо не з |
| е само брат, већ и отац, јер она никог, никог нема!..{S} Но то тешко расположење као да беше са |
| Нико!{S} Нико!{S} Јер <pb n="28" /> ја никог немам!{S} Пустој заборавности бих за навек предан |
| ћи?..{S} Не ће!{S} Ја сам сироче!{S} Ја никог немам!“ — </p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| е, и која на целом свету осим мене нема никог свога?{S} Не, то не могу!{S} И опет — бар кад бих |
| будем не само брат, већ и отац, јер она никог, никог нема!..{S} Но то тешко расположење као да |
| што ме несрећа гони.{S} Сироче сам, па никог немам; и кога још имам, и тога као да немам, што |
| бацити!{S} Сирочад смо, Данко!{S} Нигде никог, нигде ништа! —</p> <p>„Слатки брате!{S} Немој се |
| реди у животу сирочета, које нема нигде никог, нигде ништа!“</p> <p>„Ви у речима <hi>нигде ништ |
| да ми тиме хтеде рећи: „Ја немам нигде никог, ја немам нигде ништа; све, што још имам, то је у |
| и мајка, онда на целом свету немам више никог свога, остајем сам самцит као каква шибљика на ши |
| пута теже и несносније, кад не бих имао никог, на целом свету никог свога.{S} Овако бар има још |
| имате још сироту сестру, која осим вас никог нема, те се морате и за њу старати, морате и њу < |
| , кад не бих имао никог, на целом свету никог свога.{S} Овако бар има још једно биће на свету, |
| ом несретнику, који на целом свету нема никога свога, кад дође на гробове својих милих умрлих, |
| о да плачем...</p> <p>Ја не имађах више никога, с ким бих се поверљиво насмејао, ком бих се мог |
| е нам узајамна завера, да о том не ћемо ником ништа говорити, и од то доба ја не имађах других |
| је штогод болело, па не смедох из собе никуд ићи, ја сам молио покојну мајку своју, да пошље п |
| ије више празно, ах! ја нисам несрећан, нисам, јер не стојим више сам самцит на свету!... -</p> |
| је нисам требао тако к срцу примити!{S} Нисам требао побећи!{S} Ах!{S} Он ваљда не зна, да је с |
| вши на гробље стадосмо сви око раке.{S} Нисам никад мислио, да проста жена може тако нарицати, |
| бриге, које су само за то створене, да нисам без њих, онда би по мене добро било; но ово су бр |
| е, јадан и бедан, с једном разликом, да нисам више сам, већ имам поред мене милу сестру своју, |
| опет код Љубице, а боље бих урадио, да нисам отишао, јер ми не би моје несретно срце тако разд |
| том не могах умирити срце своје.{S} Да нисам тако бедан и свакој опасности изложен, јер заклон |
| вати.{S} Сад имам свега четворицу, а да нисам тако слаб могао бих још којег узети.</p> <milesto |
| иливоје?{S} Ако сам ја сирота, то ваљда нисам така, да се мора од мене сваки да стиди?“</p> <p> |
| ја сам много на вас мислила, и кад онда нисам могла као ваша да останем, то сада још мање.{S} И |
| сте, моје срце није више празно, ах! ја нисам несрећан, нисам, јер не стојим више сам самцит на |
| росити <pb n="19" /> комад хлеба?{S} Ја нисам никаква варалица, никакав крадљивац, већ бедно си |
| тати, да ли је баш збиља уверена, да ја нисам сирома? —</p> <p>После подужег таквог разговора о |
| ислећи на наш последњи састанак, али ја нисам крива ни у чем.{S} Ја још не знам, за што моја ма |
| брате!“ — рече ми Данка озбиљно. — „Ја нисам више дете, да ме мора навек други хранити!{S} Ја |
| ма велиш, да си моја!{S} У твојим очима нисам дакле нико и ништа, твоје срце хоће и може да пол |
| ам смела никад да будем весела, а никад нисам смела ни да плачем, како ми тада беше горко живет |
| , коју у животу својем до сад још никад нисам осетио, а заношљиви мирис њене црне косе поче ме |
| ећи — побеже!“</p> <p>Незнане ситнарије нисам требао тако к срцу примити!{S} Нисам требао побећ |
| ју сусеткињу, трговачку ћерку, без које нисам могао ни један дан да будем; а управо нит сам онд |
| о к мени.</p> <p>Сирота Данка!{S} Ја се нисам ничем бољем ни надао и знао сам, да ће пролити мн |
| вах, што нисам отишао у манастир, те се нисам бадава истрошио, кад је не бих могао ни видети, ј |
| сам ствари тамо оставила или за што се нисам бар боље обукла; али онда ми то не паде на памет, |
| вечеру ево ја донела.“ — Ја мало што се нисам заплакао, тако бејах дирнут данкиним овим добрим |
| ним оком тешко уздишући.{S} Ја као дете нисам имао ни појма о рату, па за то сам је непрестано |
| ло, што сам је онако оставио и што више нисам поред ње, у толико ми опет певаше од радости, јер |
| p> <p>— Пошао бих радо још вечерас, али нисам спавао прошле ноћи, па се бојим, не ћу моћи ову н |
| /> ме је немилице тукла, како пред њом нисам смела никад да будем весела, а никад нисам смела |
| ру тешко живети, што <pb n="44" /> тамо нисам поред ње.{S} И Љубица као да је разумела поглед м |
| а, кад сам га спазила, јер га већ давно нисам видела; но он чим дође спрам мене, сав поцрвени и |
| бејах још сасвим познат, па се наравно нисам ни могао одма као такав показати; а овамо мишљах |
| и стаде још нешто говорити, али шта, то нисам чуо.{S} Одма пођох хитно на поље, но ми ноге стад |
| стано гонио, а куда? за чим? за ким? то нисам знао.{S} Сад знам за чим тежим, за чим чезнем!{S} |
| ам, да ми је време само за то дуго, што нисам поред ње. —</p> <pb n="40" /> <milestone unit="su |
| 134" /> мах угодна, јер се радовах, што нисам отишао у манастир, те се нисам бадава истрошио, к |
| а па за то стадоше мене да грде, за што нисам на децу пазила?{S} Бејах онога дана и сама некако |
| аплакала и дуго сам плакала!.{S} Па зар нисам имала право, Миливоје?{S} Ако сам ја сирота, то в |
| Сам себи већ постао несносан, а њој још нисам! — Но реци, како си се провео?{S} Мора да ти је д |
| ој чисто ме поче савест гристи, што још нисам ниједан једини корак учинио, како бих за њу <pb n |
| лакао и молио је, да ми опрости што још нисам умрьо...</p> <pb n="126" /> <p>Не прође од то доб |
| сталим вели: „Миливоје!{S} Миливоје!{S} Ниси требао тако урадити, јер ти беше у нашем дому наве |
| к добро дошао, па те незнатне ситнарије ниси требао одма к срцу тако примити, да од нас — тако |
| ј сватови.</p> <p>Благи Боже!{S} Што ме ниси пре громом ударио, нег што си ми овај дан дао, да |
| тити ме за раме и рећи: хајд одавде, ти ниси више наш!{S} И тада бих нехотице метнуо руку на че |
| ми сада Данка ухватив ме за руку — „Ти ниси онако весео, као што би требао да будеш!{S} Гле!{S |
| и једном на мене!{S} Ја сам здрава, ако ниси ти!“</p> <pb n="103" /> <p>— Твоја рука не ће ника |
| при свем том, што другим начином заиста нисмо кадри извући се из овог жалосног стања...{S} Да и |
| г отуђити, као да ме никад ни познавали нисте?{S} Ах!{S} Ово немојте!{S} Немојте, јер моје срце |
| срећу!...{S} Ако <pb n="135" /> ме још нисте заборавили, уверен сам, да ћете ме бар с неколико |
| ко спава.{S} Сад нема више тешких мука, нису јој очи пуне суза; али нема ни нежног осмејка око |
| сим свећу, да легнем, па док не заспим, нису ми празни, већ пуни као што је пуно срце моје.{S} |
| " /></p> <p>Т—, да је село спаљено и да нису тек неколико кућа остале на миру.{S} Црква је сасв |
| ота свога, певаћу јој своје песме, које нису ништа друго, већ тужни звуци младог и јадног срца |
| испунише сетно срце моје.{S} Моје груди нису више пусте, моје срце није више празно, ах! ја нис |
| ене, но многи добише, који се ни надали нису, а за мене опет не би ништа.{S} Ја ово ћутање стри |
| а као да спава...{S} Све је мирно, само нису мирне моје груди!...</p> <p>Што поноћ даље преваљи |
| м могао ни један дан да будем; а управо нит сам онда знао, нити сада знам, за што сам за њом на |
| ,</l> <l>„Нит ко чује уздисаје,</l> <l>„Нит ко мари, кад сам вес’о.</l> <l>„Кад ми с’ очи срећн |
| .</l> <l>„Не види ми сузе нико,</l> <l>„Нит ко чује уздисаје,</l> <l>„Нит ко мари, кад сам вес’ |
| ивот постане пустиња, где тица не пева, нити цвеће цвета; да сав мој живот буде вечна робија!.. |
| и стадох.{S} Куд сам бегао, то нити ја, нити остали знадосмо.{S} Ми бегасмо, само живот да спас |
| и сносим, само да остварим наде своје, нити би когод знао, нити би марио...{S} Ко би се за мно |
| н да будем; а управо нит сам онда знао, нити сада знам, за што сам за њом навек тако тежио?{S} |
| стварим наде своје, нити би когод знао, нити би марио...{S} Ко би се за мном заплакао?{S} Ко би |
| ном бегати стадох.{S} Куд сам бегао, то нити ја, нити остали знадосмо.{S} Ми бегасмо, само живо |
| е гранчице разгранатог дрвећа чаробније нихају, а по зеленој <pb n="16" /> трави бистра роса ка |
| а, јер ја да не одох Љубици, не би тога ничег било.</p> <p>У том лођо надзиратељка и замоли ме, |
| раси.</p> <p>— И опет ја мислим да нема ничег пријатнијег, него кад се душа сама собом <pb n="3 |
| ше ми све тако красно и пријатно, да се ничег не могах дуго нагледати, све ми беше ново, као да |
| овољна, па се сама собом бави, тад нема ничега слађега.{S} Али кад на срцу јади леже, тад је то |
| то враћаше, јер ниједна не могаше нигде ничега наћи, што би ми могло тугу да ублажи.{S} Због мо |
| ох јој све редом приповедати јер она се ничега не сећаше.{S} Она сузним оком гледаше у мене и с |
| сузе!..{S} Ја немам ничем да се надам, ничем!{S} Тако ми она рече!..{S} Па зашто онда седим ов |
| рници...{S} Ја немам ничем да се надам, ничем!{S} Тако ми она рече!..{S} Ах!{S} Ја видим, ја ос |
| ужним ми гласом рече: „Ничем!“</p> <p>— Ничем! — рекох за њоме нескидајући ока с ње, а срцу ми |
| на њу, при свем том, што се немам више ничем да надам, и заносим се у разне снове, како је грл |
| рчине, те очајничко сузе!..{S} Ја немам ничем да се надам, ничем!{S} Тако ми она рече!..{S} Па |
| као да сам у костурници...{S} Ја немам ничем да се надам, ничем!{S} Тако ми она рече!..{S} Ах! |
| ...{S} А сада, кад ми рече, да се немам ничем да надам, сад ми није као да сањам, сад осећам у |
| ни.</p> <p>Сирота Данка!{S} Ја се нисам ничем бољем ни надао и знао сам, да ће пролити много су |
| да ме збуњено и тужним ми гласом рече: „Ничем!“</p> <p>— Ничем! — рекох за њоме нескидајући ока |
| ти?{S} Не, брате! док мене имаш, не ћеш ничији просјак бити!..{S} Ја сам дужна и морам за тебе |
| l>„Да ме свега одма позна,</l> <l>„А да ништ’ ме и не пита..</l> <l>„Не види ми сузе нико,</l> |
| ћи!{S} Ма још колико отрова у срце лио, ништа не чини, биће ми сада и отров од ње сладак!.. —</ |
| им с ђацима својим?{S} Шта да радим?{S} Ништа!{S} Знам, да се не ћу дуго по земљи повлачити и д |
| воје!{S} У таким приликама туга и брига ништа не помаже!{S} Не велим ти, да не радиш ништа за с |
| ем својим; јер овде не може човек збиља ништа друго радити, већ само туговати.{S} Ова вечна тиш |
| пет моћи живети! —</p> <p>„Од тога нема ништа!{S} Ја за то сада и болујем, што сам радио дању и |
| е бриге данас обузеше, за што ми Љубица ништа не пише?{S} Да ми је хтела отписати, могао бих ве |
| каткад дуго и да ћуте, али не ће никад ништа да прећуте.{S} Моје здравље не беше онако темељно |
| рочад смо, Данко!{S} Нигде никог, нигде ништа! —</p> <p>„Слатки брате!{S} Немој се толико брину |
| сирочета, које нема нигде никог, нигде ништа!“</p> <p>„Ви у речима <hi>нигде ништа</hi> мислит |
| : „Ја немам нигде никог, ја немам нигде ништа; све, што још имам, то је у овим грудима!..“ Но к |
| е ништа!“</p> <p>„Ви у речима <hi>нигде ништа</hi> мислите <pb n="31" /> по свој прилици сирома |
| и гледаше мирно преда се, али не хтеде ништа одговорити.{S} А и за што би говорила, кад јој ли |
| бедна, горка садањост, увиђам, да није ништа!{S} На што наде, те лепе слатке наде, кад срце у |
| ећ има више од месец дана, како ми није ништа писао.{S} Не дао Бог, да ми се слутња испуни, јер |
| за руку рече јој молећи је, да јој није ништа рекао из зле намере, већ једино за то, што је вол |
| јој одма ватрено одговорим: „Нема даље ништа!{S} Ја бар не знам свршетка; а ви, ако га знате, |
| ас мало спавала.“</p> <p>Она ми не рече ништа, већ скупи ствари своје, па оде у своју собу.{S} |
| тужним укоченим оком, али ми не могаше ништа рећи, и узалуд је питах: „Данко!{S} Слатка Данко! |
| ј пошао, беше врло озбиљан, али не беше ништа жалостан.{S} Пољуби се прво с мајком, па онда пољ |
| мору среће...{S} Мени није требало више ништа, сад сам све знао.{S} Почех дрхтати од радости, о |
| а!{S} У твојим очима нисам дакле нико и ништа, твоје срце хоће и може да полаже наде на мене, и |
| јер морам сам да увидим, да сам нико и ништа, за каквог ме она навек и држаше! —</p> <p>„Милив |
| се ни надали нису, а за мене опет не би ништа.{S} Ја ово ћутање стрица свога не могу да растума |
| тих се и с мајком њеном молећи је да ми ништа не замери; а поздравих Пају и његову госпу, јер о |
| добио бар неколико речи.{S} Али она ми ништа не пише, и моја туга постаје тежа, а брига неснос |
| тамо каква несрећа снађе, не остаје ми ништа друго, него да одем у какав манастир, да тамо фер |
| о како ти се Љубица допада?{S} О том ми ништа и не рече! —</p> <pb n="83" /> <p>„Лепа девојка!{ |
| , као да ме когод претукао...{S} Оку ми ништа не годи, а време ме мори, љуто ме мори...{S} О Љу |
| а.“</p> <p>Ја јој не знадох на ове речи ништа одговорити, већ се насмешим и погледам јој право |
| а не туговањем!{S} Твоје сузе не ће њој ништа помоћи!“</p> <pb n="47" /> <p>После подужег такво |
| узајамна завера, да о том не ћемо ником ништа говорити, и од то доба ја не имађах других мисли, |
| радо чинио, али шта ће јадан, кад ни он ништа нема; а при том има жену, која носи само облик љу |
| погинуо?{S} За оца свога не могох друго ништа чути, осим да се храбро борио; а за мајку и сестр |
| ас боли срце; али против Бога не можемо ништа!{S} Сирота, како се мучи; но не ће дуго!“</p> <p> |
| а њена мати сама, а Љубица не зна за то ништа!{S} Не зна, моје ми срце вели, да не зна!{S} Идем |
| ко дивна и тако мила, при свем том, што ништа ново не беше, јер то сам видео до сад у животу св |
| аћу још који дан причекати, па ако опет ништа не буде, онда се морам упутити најпре у П—, где м |
| и моје цело биће не беше у том тренутку ништа друго, до ли једна мала — лирска песма!..{S} Од р |
| вога, певаћу јој своје песме, које нису ништа друго, већ тужни звуци младог и јадног срца мога, |
| дарити не могу!{S} Па и код ње не бејах ништа друго, већ проста служавка, <pb n="104" /> па ме |
| у све самим црним слутњама.{S} Не могох ништа друго, већ му морадох опет писати, па ако ми и са |
| ешину више, а ти мој добри роде, ти баш ништа!...{S} Ал’ опрости!{S} Опрости несретнику!{S} И ј |
| не помаже!{S} Не велим ти, да не радиш ништа за сетру своју, то не; већ на против ради, али ра |
| орадох опет писати, па ако ми и сад још ништа не одговори, онда не знам, шта ћу да мислим? —</p |
| ине своје.{S} Још јуче сам пошла из М—, но не могох пре стићи.“ </p> <p>У том дође возач, који |
| е зло поступала још за живота стричева, но после смрти његове скоро је сваки дан злоставила; на |
| {S} Шала беше из почетка врло пријатна, но реч по реч, па се Љубица расрди, те срдита хтеде изи |
| акше?{S} Још има других рана срце моје, но шта ћу?{S} Ваљда ће и време узети штогод на себе, да |
| опови.{S} Сви одма поскачемо с постеље, но какав ужасан призор беше пред нама!{S} По улицама тр |
| нисам чуо.{S} Одма пођох хитно на поље, но ми ноге стадоше на једаред клецати, а у очима не мог |
| , да видим, има ли каква писма за мене, но многи добише, који се ни надали нису, а за мене опет |
| да се с децом играм, ето те исте порте, но гле какав је звоник сада!{S} Такав не беше пре!{S} С |
| могу.{S} Покајах се, што одох од куће, но кајање беше већ касно, и ја се морадох спустити на ј |
| она о теби лепо мисли, сирома си вели, но си поштен и вредан.“</p> <p>Ове ме речи јако обрадов |
| ="42" /> бих могла с њиме заједно бити, но за сад то није могуће.{S} Али кад се Паја удоми, а м |
| се одао нади, да ћу што пре оздравити, но ме нада љуто вара!{S} Ах!{S} Кад зора засвити, ја му |
| моје срце!“</p> <p>Ја је почех тешити, но у том тренутку добро би било, да је и мене когод уте |
| Ове ми рочи прођоше као лед кроз кости, но ипак ми нова мисао у глави сину:{S} Да се није кудго |
| ли другу!..{S} Данки треба брзе помоћи, но да њој помогнем, да л’ бих могао оставити Љубицу, по |
| ише пута искрено поверити мајци својој, но бих се навек уздржао бојећи се, да ће мајка оцу то р |
| да те видим и да се с тобом разговарам, но те не могах дочекати.{S} хоћеш ли бити вечерас код к |
| рву капију мислећи, да се мало одморим, но где морадох одма и заспати, јер ја и не знам, како с |
| ба?{S} Кад бих морао с обореном главом, но с мирном савешћу закуцати на туђа врата и запросити |
| а и неука, а пут живота је многобројан, но сваки је мрачан и сваки је клизав...</p> <p>Док се ј |
| дати.{S} Из почетка бејах сасвим миран, но када дођох на ону појаву, која се у цркви дешаваше, |
| ико пута <pb n="69" /> срећан и блажен, но никад као данас?{S} Зар бих могао прегорети очи њене |
| појице!“ — рекох јој некако подругљиво, но ипак сасвим мирно, при све том, што у грудима као да |
| она.{S} Сиротани голубићи пиштаху дуго, но њихово пиштање не хтеде нико чути.{S} Једва мало каш |
| а пода мном проваљује, и ја јој полако, но очајно викнем: „Госпојице!{S} Ваљда ме не ћете овде |
| <p>Јучерањи дан проведох још како тако, но данас ми беше време ужасно дуго, и кајем се, што опе |
| та јако се обрадовасмо, кад се видесмо, но ипак не као Данка, која беше од радости тако дирнута |
| . —</p> <p>Моје је стање јадно и бедно, но ипак млад сам и здрав сам, па се тешим, да ће све мо |
| леда.</p> <p>„У почетку ми беше угодно, но сада ми је тешко, врло тешко!“ рекох и погледах јој |
| ајпре мишљах, да је данас какав светац, но када чух, да поју „свјати Боже!“ видех, да је погреб |
| равнодушан, а сам себи празан и пиштав: но чим почнем штогод озбиљно да радим, срцу ми постаје |
| и, кад полете по свету, да хране траже: но се опет онако исто враћаше, јер ниједна не могаше ни |
| сећах ни мало потребу странога друштва; но када видех, да то није могуће, јер ме веће опазише и |
| ости своје, прошлости пуне јада и суза; но кад опет помислим на лепу будућност, која преда мном |
| спазила, јер га већ давно нисам видела; но он чим дође спрам мене, сав поцрвени и „А гле Данке! |
| ви рекосмо, да си збиља племенита срца; но нико те тако не уздизаше, као Љубица.{S} Ја управо н |
| ага Љубице! и мени срце чудновато зебе; но ипак где је зебња, ту је и нада...{S} Поздравите мил |
| е <pb n="121" /> љубе као и твоји тебе; но знаш, шта катихета вели, први је и први бог, па онда |
| епрестано неке страшне чудновате снове; но кад зора сину, поче ми нека тешка, непоњатна туга ср |
| о би при бољим приликама могло да буде; но ипак ја бејах толико снажан; да сам могао умерени тр |
| ре су душе, како их до сад бар познаје; но најстарију ћерку исте породице назва ми сујетном дев |
| хом и новим животом обамрло срце своје; но у таквим тренуцима навек ми Данка изиђе пред очи, и |
| жив разговор, сваки приповедаше своје; но за мене беше од свега најглавније, што чух од Паје, |
| е мишљах одма, што ћу и како ћу с њоме; но када се први таласи радосног узбуђења мало утишаше и |
| да у овом тренутку постадох опет дете; но не више безбрижно, весело дете, већ дете с тужним ср |
| ко бих дознати могао, где се сада бави; но се не могох решити, како да је потражим. —</p> <mile |
| из сна свога и поче се на мене смешити; но то смешење не беше онако слатко и умиљато, као што ј |
| рекла, окренем се од њега и пођем кући; но путем беше ми тако тешко, као да ми је камен на срце |
| можемо ништа!{S} Сирота, како се мучи; но не ће дуго!“</p> <p>И тек што надзиратељка ово рече, |
| и, али какви, ја управо ни сам не знам; но ипак ја их сваких ферија <pb n="82" /> посећујем, па |
| е сетим, њене црне очи падоше ми на ум; но поред тих лепих црних очију појавише ми се још једне |
| , и онда би био, опет сетан и жалостан; но како би се састао с овом другом голубицом, он би био |
| <p>Бејах још одма у почетку као утучен; но када свештеник поче да поје „Исаије ликуј,“ мени би, |
| рестано, да бегам, ако ми је живот мио; но ја те опомене не хтедох ни слушати.{S} Можда би ме с |
| ам без њих, онда би по мене добро било; но ово су бриге такве, које ми заробише сваку мисао и к |
| у И —.{S} Нашав брзо прилику одох тамо; но док ја стигох, она беше већ мртва, те ја и сестра мо |
| или, да ми те сањарије из главе избију; но им је требало дуго времена док су ме од те душевне б |
| да ли је ово јава или је само сан?!{S} Но што дуже мишљах, то ми крв све већма удараше у главу |
| о мила глава збиља на мојим грудима!{S} Но поред ове дивне милине спопаде ме у једанпут немила |
| ћи, да бих како ублажио груди своје!{S} Но што дуже ходах, то ме груди стадоше све јаче болети, |
| е речи и на њима зида ваздушне куле!{S} Но у колико ови јади беху тешки, у толико ми би већа ра |
| n="139" /> тим он све даље од мене!{S} Но када већ стигох на брег, са којег се манастир види и |
| љно.</p> <p>„Верујем вам, госпојице!{S} Но то није увек тако.{S} Кад је душа задовољна, па се с |
| и ного први пут.</p> <p>„Тешки јади!{S} Но немојте мислити, да су љубавни јади!“ — рекох смешећ |
| гледајући, јер видим како смо бедни!{S} Но само да оздравиш, да једном оздравиш, па ће онда бит |
| гах спавати, па треба сад да спавам!{S} Но ипак како да спавам?{S} Могу ли спавати?{S} Одрећи с |
| адох, на коју ћу страну да погледам!{S} Но свему овом учини сада Паја крај, јер и он приђе Љуби |
| успавани сада, како бих срећан био!{S} Но то је мени немогуће, јер моји јади успавани су дотле |
| ма.</p> <p>— Не премишљам се, Данко!{S} Но ипак <pb n="105" /> пусти ме, да се мало забавим у п |
| > <p>— Сироче бити свакако је тешко!{S} Но ипак ви у колико изгубисте у родитељима својим, у то |
| о поплашено стадо трчаше тамо и амо!{S} Но то још не би било за мене тако страшно, да се не пок |
| и отац, јер она никог, никог нема!..{S} Но то тешко расположење као да беше само претеча оне те |
| и цео свет носио у грудима својим!..{S} Но ти ме волиш, и мени је то доста!{S} Ја ћу молити мај |
| а дошло, не знам, како би ми било!..{S} Но са мном још како тако! али шта ће Данка да ми ради?{ |
| ад не смеје, али никад и не плаче...{S} Но док ја одем под земљу, ти ћеш остати на земљи, остаћ |
| 8" /> сам некад доста суза пролио...{S} Но унутарњи живот мој, ах! како је тај сасвим променут! |
| <pb n="11" /> наши, шта је с њима?..{S} Но тек одмакавши од села освртох се натраг, освртох се |
| Данку замолим, да отрчи по лечника.{S} Но док се она вратила, ја већ више не знађах за себе.{S |
| иде.{S} Ја стајах као запета пушка.{S} Но како ми би, кад со врата отворише и ја спазих мени с |
| мишљах — што не беше у бољим рукама.{S} Но ипак још није касно, све још може добро да буде. —</ |
| га стајаше ми непрестано пред очима.{S} Но док ја крај пута тако мишљах и премишљах, поче се су |
| ора растанем се с њиме и дођем дома.{S} Но чим ступих у собу, притрчи Данка к мени, загрли ме и |
| тишина и врата беху редом затворена.{S} Но чим на прва врата закуцах, она се одма отворише, и п |
| ни тако би, као да ме несвест хвата.{S} Но то стање не трајаше дуго и крв ми брзо преста, те с |
| не, па онда полако закуцах на врата.{S} Но то куцање беше по свој прилици слабо, да га нико ни |
| своме доба, које ми тако брзо прође.{S} Но није најпосле ни чудо, јер навек имам да радим; а ка |
| видети.“ —</p> <p>— До душо тако је.{S} Но ипак ја се бојим за сестру своју, и то једино због т |
| се зачудио, кад на ручак зазвонише.{S} Но после подне не бејах за књигу расположен, те за то и |
| болан <pb n="21" /> у постељи лежи.{S} Но што ова борба наде са слутњама дуже трајаше, то бива |
| , с којим се могу братски забављати.{S} Но осим њега беше Љубица главно лице за мене, јер кад ј |
| ушти, да почех у очима сузе осећати.{S} Но у том ми поглед паде на Љубицу, наши се погледи суср |
| ар, да најпосле почех мало и муцати.{S} Но тек што сам ућутао, наши се погледи сусретоше и ми п |
| Б—, где ће му скоро и сватови бити.{S} Но како ти се Љубица допада?{S} О том ми ништа и не реч |
| као да се и моја туга даје ублажити.{S} Но кад видеше, да ми њихове речи не годе, они одоше. — |
| ка, с којим би се могао разговорити.{S} Но у колико ме <pb n="29" /> Паја обрадовао доласком св |
| и, јер у Б— не бих имао од куда ићи.{S} Но кашње ипак паде ми на ум, за што да Љубица проведе б |
| отрже се из моје руке и хтеде поћи.{S} Но ја кад видех, да она хоће од мене да иде, мени би, к |
| за мајку и сестру баш ниједне речи.{S} Но после подне добих много црње гласове, које ми тада з |
| се спустим на постељу и склопим очи.{S} Но тек кад сам очи склопио, тад сам тек јасно видео и Љ |
| в манастир, да тамо ферије проведем.{S} Но са новцем зло стојим, не ћу имати ни за по пута.{S} |
| и задржати сузе, кад је опет видим.{S} Но ипак смелим корацима ступим у двориште, које ми сада |
| што заспи надојено мајчиним млеком.{S} Но у колико ми ова ноћ беше мила, у толико ми опет дан |
| добрих руку има још у народу нашом.{S} Но ипак бојим <pb n="95" /> се, да би много плакала, је |
| из све снаге упињао, да будем миран.{S} Но и њихове очи не беху без суза, особито љубичине, кој |
| утешено, кад год бих у њу погледао.{S} Но Љубицу ипак не могу оставити, па још сада, када тек |
| бих од тог читања тако радо одустао.{S} Но Љубица већ стајаше као запета пушка и једва чекаше, |
| м крилима у овоје безбрижно царство.{S} Но кад сам очи опет отворио, поче <pb n="94" /> се већ |
| о <pb n="55" /> опет срећан и весео.{S} Но једном паде њему на ум кобна мисао, шта ће радити, а |
| о једва да имамо два дана да живимо.{S} Но осим свега тога највећма ме пече, што ћу у тим невољ |
| брих последица ни по мене ни по вас.{S} Но немојте примити ово сасвим к срцу и немојте губити с |
| не за руку, па потрчи и она у цркву.{S} Но не прође ни неколико тренутака, а оно нам стиже ужас |
| о стадох чекајући, да ми ближе дођу.{S} Но како се изненадих, кад у том човеку познадох свога с |
| да ни пет шест редака имати у свему.{S} Но и ако се вели, да човек не може бити без икаквих бри |
| пријатан, па да иде кудгод у шетњу.{S} Но почем не хтеде сама ићи, позове мене, да идем с њоме |
| адајући се лепшем, срећнијем животу.{S} Но ако се растанемо, за мене ће престати нада и радост, |
| ета, младог голуба и младу голубицу.{S} Но једног дана дочује мати голубица, да је убијен друг |
| љати, да ли да му се поверим или не?{S} Но за што бих од њега тајао?{S} Та он је једини, којег |
| ако, као да сумње, да ли добро види?{S} Но одма раширив руке загрли ме, па се са мном пољуби, г |
| епрестано и питао, шта је тако боли?{S} Но она ми не хтеде да открије тугу своју; лакше јој беш |
| а или ће одлетети за другим голубом?{S} Но кадгод је хтеде упитати, навек би се уздржао, јер го |
| уђаху, од куд та нагла промена тако?{S} Но ја за изговор рекох, да сам навек таки, али до сад н |
| о, ни сам не знајући, куда и за што?{S} Но кад почех осећати, да су ми се ноге умориле и да ме |
| авио, како је бити међу живим људима! — Но када прођох кроз варош и дођох у зелену гору, ту ми |
| већ постао несносан, а њој још нисам! — Но реци, како си се провео?{S} Мора да ти је добро било |
| у, мати ми умире чувајући децу своју. — Но и народ не оста неблагодаран врлом оцу моме, он указ |
| јој тихо, силећи себе, да будем миран — Но ипак реците ми бар једну реч! —</p> <p>„А шта бих ва |
| што још имам, то је у овим грудима!..“ Но када подиже главу своју с груди мојих, стаде ме глед |
| , а не може никако да га дочека.</p> <p>Но од како сам Љубицу упознао од онда су наступили нови |
| рече Марина и поче опет плакати.</p> <p>Но ја јој сад не хтедох веровати, већ је стадох примора |
| у мени као да се поче заледити.</p> <p>Но пре, него што сам јој могао на то одговорити, поглед |
| сирочад!“ — рече утирући сузе своје — „Но што му драго!{S} Ја сам млада и здрава, па ћу радити |
| и и Бога ми!“</p> <p>Бога ми! —</p> <p>„Но! сад ти верујем!“ — рекох јој весело, па је одма заг |
| !{S} Не знађах јадан, да ме и овде чека нова несрећа и да ће срце на ново да ме љуто заболи!... |
| ч: мелем и души и телу, и ја почех одма нова живота у себи осећати.</p> <p>Мита ми за тим припо |
| а?{S} Ах!{S} Твој слатки поздрав ули ми нова живота у скоро мртво тело, и ти ме оте од немиле с |
| прођоше као лед кроз кости, но ипак ми нова мисао у глави сину:{S} Да се није кудгод одселио?{ |
| не ћу изгубити.{S} Гледаћу да што више новаца заштедим, па кад наступе опет ферије, даћу Данку |
| манастир, јер ћу онда имати нешто мало новаца, па да видим Љубицу и да напуним утехом и новим |
| светле прозоре; гледам дан, који свима нове <pb n="92" /> наде у срце улева, а мени јато црних |
| ома пријатан, да пријатнији већ не може Новембар дати.{S} Благи Боже!{S} Да л’ ће данас и моји |
| као Данки, да сам намислио, да ја првог Новембра опет к себи узмем.{S} Ова вест је тако обрадов |
| сам Љубицу упознао од онда су наступили нови дани у животу моме. <pb n="130" /> Лепоту света и |
| код једног трговца и сутра већ ступа у нови део живота свога. —</p> <milestone unit="subSectio |
| што сам једва чекао, да се преместим у нови стан, јер у старом сам живео више у тузи него у ра |
| предате све то пустој заборавности, па новим духом у живот не ступите, у живот, који је навек |
| а да видим Љубицу и да напуним утехом и новим животом обамрло срце своје; но у таквим тренуцима |
| посету и приповедаше ми, како јој је у новим данима патничког живота свога.{S} Господар и госп |
| д мог доброг друга Мите Р—, да сам се у новинама за њу распитао, те помоћу његовом побегне од с |
| ко је?{S} Тек на крају године изиђоше у новинама имена свију оних добровољаца, који славно поги |
| ubSection" /> <p>12/8</p> <p>Пославши у новине оглас ради сестре своје одох у К—, где сам опет |
| ине своје; а при том си и онако оглас у новине дао, те за који дан зацело ће ти стрина јавити, |
| ати и своје наде на ново оживљавати, на ново се посла и рада подухватити, и не би дуго трајало, |
| /p> <p>У таким мислима поче ме снага на ново да оставља, глава ми клону, а тело ми поста грозни |
| но дан по дан проводати и своје наде на ново оживљавати, на ново се посла и рада подухватити, и |
| овде чека нова несрећа и да ће срце на ново да ме љуто заболи!...</p> <p>Стигав пред вече овам |
| у срце увлачити поче, а из очију ми на ново потекоше сузе.{S} Срце ми пуцаше мислећи на сестру |
| опет наместише постељу, у којој брзо на ново заспах. — Сутра дан добисмо новости из <pb n="12" |
| ка туга обузе груди, да бих се чисто на ново заплакао!..{S} После свирке беше нам разговор дост |
| опет у манастир, где ћу стари живот на ново продужити, а дотле ћу настојати у споразуму с Љуби |
| на и тако мила, при свем том, што ништа ново не беше, јер то сам видео до сад у животу своме ве |
| ег не могах дуго нагледати, све ми беше ново, као да у своме веку први пут природу гледам.{S} У |
| реме живота свога.{S} Надам се, да ћу у новом стану моћи угодније живети, јер је од старога мно |
| >написао</p> <p>Пера Радуловић</p> <p>У НОВОМЕ САДУ.</p> <p>ШТАМПАРИЈА А. ПАЈЕВИћА.</p> <p>1881 |
| о плакати...</p> <p>Мене је ова данкина новост јако дирнула, и беше ми веома жао, да се Мита с |
| рзо на ново заспах. — Сутра дан добисмо новости из <pb n="12" /></p> <p>Т—, да је село спаљено |
| мојих, да са мном отпрате Данку у њену нову и вечиту кућу.{S} Отпратисмо је сви; они су појали |
| стир, да тамо ферије проведем.{S} Но са новцем зло стојим, не ћу имати ни за по пута.{S} Али на |
| исио...</p> <p>Догод се могаше јадан на ногама држати, живљаше непрестано у нади, да ће још озд |
| ако уморен и слаб, да се једва држах на ногама, те с тога на скоро смести ме добра домаћица у т |
| бејах тако изнемогао, да се не могох на ногама држати, а при том ме љута грозница затресе, да м |
| рно праћен од дубоке туге своје.{S} Под ногама ми шушташе жуто увело лишће, а над главом на дрв |
| х, то ме груди стадоше све јаче болети, ноге ми стадоше клецати, сва ме снага поче остављати, и |
| од умора и нахладе почеше ми на једаред ноге да клецају, глава ме заболи и у њој ми поче да сев |
| пим све ствари своје и бацим госпи пред ноге: „Ево вам за ваша стакла!“ рекох увређена и ожалош |
| о?{S} Но кад почех осећати, да су ми се ноге умориле и да ме глава боли, седох крај пута под је |
| ењаше боју.</p> <p>На једаред као да ми ноге саме пођоше к њој, дођем до ње, па је ухватим за р |
| чуо.{S} Одма пођох хитно на поље, но ми ноге стадоше на једаред клецати, а у очима не могох суз |
| ме Љубица и осмејак јој беше много јачи ного први пут.</p> <p>„Тешки јади!{S} Но немојте мислит |
| асвим изнемогла, јер оком једва гледа и ногом једва корача... —</p> <milestone unit="subSection |
| к мора као и тиран да је свуда и оком и ногом, јер чим <pb n="100" /> се мало уклони, одма иде |
| што сам се одма уверио, чим сам ступио ногом на земљу, јер чисто не могу и не умем да идем.{S} |
| екох јој љуто и горко, и да имадох тада ножа, бих јој потражио срце, ако га има...</p> <p>Као б |
| е, а срцу ми тако би, као да га прободе ножем...</p> <p>У том се Паја врати к нама и наш разгов |
| ни зној; закашљах се, а крв ми удари на нос и на уста; на очи ми паде мрак, и мени тако би, као |
| он ништа нема; а при том има жену, која носи само облик људски; — у осталом ја му морам јако бл |
| да иде од мене, уместо да је на рукама носим?...{S} Колико је ноћи поред моје постеље будна пр |
| да би био цео свет мој, јер би цео свет носио у грудима својим!..{S} Но ти ме волиш, и мени је |
| е ће!..</p> <p>Као детету беше ми тешко носити толику <pb n="124" /> тајну на младом срцу своме |
| мајчиним млеком.{S} Но у колико ми ова ноћ беше мила, у толико ми опет дан поста неугоднији, ј |
| га на срцу моме...{S} Ах! како је мирна ноћ и све је тако мирно, као да слушам како људи у сну |
| сестру и што у будућности мојој уступа ноћ ипак дану место своје; туга, што ми је сестра при с |
| вим!..</p> <p>У таким мислима дочеках и ноћ.{S} Данка уморена путовањем одма леже и за неколико |
| ах ходајући улицама.{S} У том се спусти ноћ, а ја још не знађах, куда ћу и како ћу?{S} Киша још |
| а мене штогод чудно било, кад бих морао ноћ провести на зеленој трави под плавим кровом ведрога |
| .</p> <p>Што поноћ даље преваљиваше, то ноћ постаје све хладнија, а по суморном небу вијаху се |
| рошле ноћи, па се бојим, не ћу моћи ову ноћ на путу издржати; за то ћу поћи сутра рано. —</p> < |
| убице вратио у гњездо своје, он би целу ноћ сањао лепе снове, како се с њоме љуби и како се грл |
| ге моје не дадоше ми спавати скоро целу ноћ; једва пред зору смилова се сан на мене, те кад се |
| ubSection" /> <p>23/8</p> <p>Сву прошлу ноћ не могах спавати, јер ме била обузела туга и брига |
| живота мога претворио се у вечиту црну ноћ...{S} Па шта чекам?{S} Шта се још премишљам?{S} За |
| Мени је тако, као да сам оболела!..{S} Ноћас сам се у постељи заплакала, мати ми чула плач, па |
| о, лези!“ — тихо јој рекох — „јер ти си ноћас мало спавала.“</p> <p>Она ми не рече ништа, већ с |
| и мени се учини, као да сам све то ове ноћи само сањао...{S} И опет нада не ће да ме остави, б |
| да је на рукама носим?...{S} Колико је ноћи поред моје постеље будна провела лебдећи на сваки |
| 1</p> <p>Од неко доба сањам скоро сваке ноћи оца свога, и већином у страшним немилим сновима.{S |
| десет њених...{S} Сиротица!{S} По целе ноћи се склапа сањивог ока свога, већ навек седи поред |
| /> <p>23/11</p> <p>Не могах скоро целе ноћи спавати мислећи <pb n="160" /> на Данку а при том |
| не беше тако као данас.{S} Целе прошле ноћи не могах мирно спавати, јер сањах непрестано неке |
| до још вечерас, али нисам спавао прошле ноћи, па се бојим, не ћу моћи ову ноћ на путу издржати; |
| је, а ја сам и онако уморан, јер прошле ноћи не могах спавати, па треба сад да спавам!{S} Но ип |
| сестра овамо?“</p> <p>— Нађена је једне ноћи на улици под једном капијом, где се склонила од ве |
| p> <p>„— Давно већ не имађах тако мирне ноћи, као што беше ова прошла, јер надојен милином љуби |
| т главу своју.</p> <p>Сећах се последње ноћи у манастиру, сећах се последњег састанка с Љубицом |
| их дан још како тако провео, само да ми ноћи није!{S} Кад се почне сумрак да хвата и у зиду поп |
| мојом, као што трепте звезде у зимској ноћи, како бих тада био срећан и блажен!{S} Овако ми је |
| гог путовања као и од неспавања прошлих ноћи бејах тако уморен и слаб, да се једва држах на ног |
| и „збогом!“ Читав дан путовасмо и једва ноћу стигосмо у Т—, где одседосмо код учитеља <pb n="72 |
| то лети.{S} Па и оно неколико тренутака ноћу, кад угасим свећу, да легнем, па док не заспим, ни |
| јер надзиратељка ми рече, да те нађоше ноћу на улици под једном капијом да спаваш?“</p> <p>— Ј |
| заробише сваку мисао и које ме и дању и ноћу прате непрестано: кад у вече лежем, ја мислим, хоћ |
| трудом даље да радим, ма било и дању и ноћу, па ћемо опет моћи живети! —</p> <p>„Од тога нема |
| то сада и болујем, што сам радио дању и ноћу; што сам се напрезао више, него што ми допушташе с |
| могу више, та ја немам мира ни дању ни ноћу, немам мира ни у соби ни у гори!..{S} И смислио са |
| најпосле ако баш и усплачу, ми ћемо им ноћу у сну долазити, па ћемо их тешити, казаћемо им, да |
| лежаше ми тешка брига на челу, као што ноћу мрак на земљи лежи, и мени беше, као да треба да п |
| се срце у слаткој милини, а брзе мисли ношене на лаким крилима оживелих осећаја лећаху ми тамо |
| високих <pb n="110" /> и густих дрвећа нудећи ме, да седнем код њега.</p> <p>„Шта ли ми сада Д |
| сте време посветили на озбиљније и вама нужније ствари, особито ви, који се морате старати осим |
| а пролила, да мени сузе уштеди?..{S} Да ње не имах, благи Боже! сада бих већ у гробу био!{S} И |
| м сам себи празан и мртав...{S} А поред ње ми је тако добро, као да сам у рају...</p> <p>Како П |
| лаким чуном.{S} Цео дан прође ми поред ње као какав пријатан сан, после којег човек жали, што |
| , да бих радо провео цео век свој поред ње, па да јој тако непрестано у очи гледам...</p> <pb n |
| је онако оставио и што више нисам поред ње, у толико ми опет певаше од радости, јер она ме заис |
| ети, што <pb n="44" /> тамо нисам поред ње.{S} И Љубица као да је разумела поглед мој, јер на ј |
| време само за то дуго, што нисам поред ње. —</p> <pb n="40" /> <milestone unit="subSection" /> |
| ништа не чини, биће ми сада и отров од ње сладак!.. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>5 |
| е за цело могао узети, јер кад би је од ње узео, куд би онда?“ —</p> <p>И ако сам о том често м |
| исао, ако још за који дан не добијем од ње одговора, да замолим Данку, да остане бар још десета |
| долази у тамошњу кућу, застаде јуче код ње и поче <pb n="133" /> с њоме свакојако шалу збијати, |
| доста благодарити не могу!{S} Па и код ње не бејах ништа друго, већ проста служавка, <pb n="10 |
| сам ти Љубицу споменуо, а то сам и код ње опазио, кадгод бих јој тебе споменуо! —</p> <p>Мени |
| себе да мучим и морим, јер мени је без ње све празно и мртво, па и сам сам себи празан и мртав |
| а Данку; а овако, што ћу, кад би ми без ње био сав свет увек празан и мртав!..</p> <p>На једара |
| Кад на њу мислим, тако ми је, као да и ње немам. —</p> <p>— „За што би се за сестру тако детињ |
| релетеше као муња простор између мене и ње и све падоше на њене црне очи, на њено добро срце.{S |
| лико пута сузе пролио?{S} Да се одречем ње, у којој та иста крв тече, која и у мени тече, и кој |
| .{S} И не размишљајући дуго, како би до ње дошао, падоше ми на ум јавни листови, да је путем њи |
| да ми ноге саме пођоше к њој, дођем до ње, па је ухватим за руку: „Да л’ и ви знате за писмо, |
| ељи плакаху, и плакаху сви, који се око ње искупише...</p> <p>Њу саранише.{S} Ја почех од то до |
| и лепше слике од ове, где све цвеће око ње као да беше живо и весело, само што с њоме још не пе |
| за тренут ока моје се руке обавише око ње, лепа јој глава клону на моје груди: ми се загрлисмо |
| анастир доћи, ако не другог чега, а оно ње ради.{S} Па које та мисао, а које и друга вест, да Љ |
| ичем! — рекох за њоме нескидајући ока с ње, а срцу ми тако би, као да га прободе ножем...</p> < |
| ше онако слатко и умиљато, као што је у ње обично.</p> <p>„Иди, Данко, лези!“ — тихо јој рекох |
| олача, меса, вина и дувана, што мати за њега спреми.{S} И тако приповедаше сваки своје осећајућ |
| га, што ћу без њега бити; јер сам се на њега већ тако навикла, да бих хтела, да сам навек с њим |
| рашне битке и умрлих јунака, наслони на њега главу своју и плакаше све јаче и јаче..{S} Ја стај |
| м капут свој на зелену траву, легнем на њега и удубим се у разне мисли.{S} У том почеше манасти |
| штогод за руком испадне, да се сетим на њега и да помислим: да је Марко жив, и он би то урадио! |
| своје, а к њему би мајка дошла и поред њега села.{S} Ја бих тад отрчао у порту, да се с децом |
| ек његов млађи брат изиђе с колима пред њега, како га грли и љуби, како му навек донесе колача, |
| лизу горе, а на неколико корака даље од њега простире се велика, дивна башта.</p> <milestone un |
| њиме заједно. —</p> <p>„И ви ћете се од њега опет одучити и навићи ћете се на своје пређање ста |
| “ Чим сам му ово изрекла, окренем се од њега и пођем кући; но путем беше ми тако тешко, као да |
| pb n="59" /> преда писмо.{S} Ја узех од њега писмо, а руке ми тако задрхташе, да сам га једва о |
| се поверим или не?{S} Но за што бих од њега тајао?{S} Та он је једини, којег својим правим дру |
| гледах на све стране, да ли бих гдегод њега или Данку опазио и мишљах, како ће ми бити, кад се |
| у намеснику, који нас лепо дочека и код њега остасмо до заласка сунца.{S} Сви беху весели, само |
| густих дрвећа нудећи ме, да седнем код њега.</p> <p>„Шта ли ми сада Данка ради?{S} Сиротица!{S |
| њему отићи и своје старе дане мирно код њега провести.“</p> <p>Кад стара госпа изрече: „а међу |
| е, почем већ четири године не бејах код њега; па да ћу по свој прилици за неколико дана већ там |
| олила, јер она је другима радила, па је њега школовала; а кад јој он издану, не имађаше више за |
| ћу сама бити, колико с тога, што ћу без њега бити; јер сам се на њега већ тако навикла, да бих |
| рка, вереница истог часника, те видевши њега с њоме поста на мах тако сурова, да је посве невин |
| би се уздржао, јер голубица беше спрам њега навек тако добра и навек гледаше у њега и њене очи |
| м се могу братски забављати.{S} Но осим њега беше Љубица главно лице за мене, јер кад јој погле |
| едати млађу браћу и сеје своје, где око њега весело скачу и сви весело вичу: „Браца!{S} Браца!“ |
| да послуша шаљивчину шеву, која се око њега певајући улагује велећи му, да га другови тамо на |
| рудима као да више није срца, већ место њега велика лопта љутог отрова!.. —</p> <milestone unit |
| но је тако дивним лицем, да је милина у њега гледати.{S} Чим се с њоме упознадох, а ја је почех |
| њега навек тако добра и навек гледаше у њега и њене очи беху навек пуне љубави.“</p> <p>Док сам |
| у постељу и кад поче и сам увиђати, да његов тајни осећај почиње да се остарује тад бих помишљ |
| га збуњеног и уздрхталог.{S} Долазак ме његов сасвим изненади, да не имадох кад прикрити узбуђе |
| а сата да путује на колима и како навек његов млађи брат изиђе с колима пред њега, како га грли |
| може много да поднесе, а чим се поболи, његова уста постају књига срца његовога.{S} Тако беше и |
| на, како ће му тамо бити!“ рече ми мати његова, кад се враћасмо с паробродске станице.</p> <p>— |
| ми, да пита голубицу, да ли ће она бити његова или ће одлетети за другим голубом?{S} Но кадгод |
| На скоро је и она за њим отишла.</p> <p>Његова смрт беше за мене велики удар јер у њему као да |
| е ме искрено неколики пријатељи моји на његове мане, које сам благодарно саслушао; па које прем |
| {S} Па знаш шта сам намислио?“</p> <p>И његове су црне озбиљне очи при овим речима тако необичн |
| још за живота стричева, но после смрти његове скоро је сваки дан злоставила; нарочито од како |
| ти седму годину, јер ми оћемо да будемо његови анђели! —</p> <p>Ја постадох овим марининим речи |
| сам јадник! — рекох обрадован доласком његовим. — Пливам међу животом и смрти; не знам, на кој |
| а голубица одлети за другим голубом?{S} Његово је срце и онако пуно рана, па како би могао још |
| тако омиљени лечник, да и данас још име његово свако са поштовањем спомиње.{S} После ручка на п |
| и да је твоје срце још пуније рана него његово!“...</p> <p>У таким мислима гледах је неколико т |
| ју; а други нам приповедаше, како поред његовог села не пролази жељезница, већ мора два сата да |
| поболи, његова уста постају књига срца његовога.{S} Тако беше и са мном.{S} Не знам, да ли усл |
| то, што има кога; који се весели срећи његовој, па који би у невољи му с њиме заједно и плакао |
| се црн и страшан облак вије над главом његовом?{S} Не знаш, и боље што не знаш!{S} Шта би ти с |
| се у новинама за њу распитао, те помоћу његовом побегне од стрине и дође овамо к мени.</p> <p>С |
| како ми стрина не хтеде одма јавити за његову смрт, ваљда бојећи се, да јој не дођем и ја на в |
| убицу саму с мајком њеном, већ и Пају и његову госпу; данашњи дан дакле ми је већ изгубљен, јер |
| ми ништа не замери; а поздравих Пају и његову госпу, јер они не беху дома, ваљда за то, да се |
| тељи, браћа и сестре, па онда тога дана њему у почаст приређују домаћу забаву, где се искупе св |
| опет срећан и весео.{S} Но једном паде њему на ум кобна мисао, шта ће радити, ако му ова голуб |
| толико пута удубљен у бриге своје, а к њему би мајка дошла и поред њега села.{S} Ја бих тад от |
| , а међу тим и тебе удам, тад ћу моћи к њему отићи и своје старе дане мирно код њега провести.“ |
| и поста тако несносан и црн, да су ми у њему и мисли несносне и црне! —</p> <milestone unit="su |
| он ми се распада, он ми се руши, јер у њему нестаје сунца, нестаје живота!...</p> <p>И опет јо |
| ми сада изгледаше ружно и тужно, јер у њему не беше разнобојног и мирисног цвећа, већ коров и |
| ова смрт беше за мене велики удар јер у њему као да изгубих половину срца свога...{S} Ах! много |
| дочује мати голубица, да је убијен друг њен, па тужно гучући загрли крилима голубиће <pb n="54" |
| мислим, ах! као какав демон гони ме лик њен!...</p> <p>Кад је свануло, мени као да је један кам |
| p>Данас ми се тужи Данка, да јој служба њена већ постаде несносна, јер што је којим даном дуже |
| је данас опет посетим!{S} То је урадила њена мати сама, а Љубица не зна за то ништа!{S} Не зна, |
| тно небо лице њено, пролетно цвеће коса њена, пролетне тице њене слатке речи, а њене меке груди |
| и дешаваше, она се разболи и умре.{S} И њена смрт лепа је тако исто као и смрт оца мога: док ми |
| које је већ венути почело, то беше мени њена свака реч: мелем и души и телу, и ја почех одма но |
| /> Како ће ме предусрести она, па мати њена?...{S} Како сав дршћем, кад помислим на могућност, |
| тојати у споразуму с Љубицом, да и мати њена о мени боље мисли.</p> <milestone unit="subSection |
| лушах, шта ми збори, и ако ме свака реч њена као отровна стрела удараше у срце, у несретно срце |
| азне мисли.{S} У том се и Љубице сетим, њене црне очи падоше ми на ум; но поред тих лепих црних |
| S} Зар бих могао прегорети очи њене?{S} Њене лепе очи, које сам данас тако страсно љубио и које |
| њена, пролетне тице њене слатке речи, а њене меке груди биће ми пролетна лисна гора, где се сан |
| ростор између мене и ње и све падоше на њене црне очи, на њено добро срце.{S} Мислећи на њу и г |
| itle>Сакунталу</title>,“ и кад дођох на њене речи: „Игра ми десно око, драга мајко! шта ће то д |
| на меку постељу, тад ми се навек појаве њене лепе црне очи, које ме теше и на рад ободравају и |
| ће они за њом плакати.</p> <p>Мене ове њене речи тако изненадише и увредише, као да ме за срце |
| ном провађао време седећи поред постеље њене.</p> <p>Једном дође у школу свештеник, који нам ка |
| Данку, стадох као укочен поред постеље њене; ах! она лежаше и спаваше мирно, мирно као какав а |
| ећим мукама.{S} Кад седох поред постеље њене, она ме гледаше тужним укоченим оком, али ми не мо |
| тно сунце, а пролетна зора биће ми усне њене, пролетно небо лице њено, пролетно цвеће коса њена |
| пролетно цвеће коса њена, пролетне тице њене слатке речи, а њене меке груди биће ми пролетна ли |
| век тако добра и навек гледаше у њега и њене очи беху навек пуне љубави.“</p> <p>Док сам ја ово |
| ролетно доба, јер ће Љубица бити моја и њене очи биће ми пролетно сунце, а пролетна зора биће м |
| јава за појавом целе прошлости и моје и њене, и мени се живот учини као робија, а земља као там |
| јој се трепавице на једаред раставише и њене плаве сетне очи падоше одма на мене.</p> <p>„Милив |
| их мисли!“</p> <p>Она ме стаде љубити и њене сузе падаху на моје лице...</p> <p>Ја бејах као на |
| сам онда први пут јасно осећао, кад ми њене лепе црне они испунише сетно срце моје.{S} Моје гр |
| воје, које мени више говораху него речи њене.{S} Ах!{S} Давно то беше, када је видех последњи п |
| о данас?{S} Зар бих могао прегорети очи њене?{S} Њене лепе очи, које сам данас тако страсно љуб |
| да ми беше милина слушати је; а при том њене црне очи гледале би тако дивно, тако мило, да не м |
| оче тихо плакати..{S} Ја погледах преко њене главе кроз отворени ходник у ведро плаво небо, а и |
| ш никад нисам осетио, а заношљиви мирис њене црне косе поче ме чисто опијати, при свем том, што |
| но лице за мене, јер кад јој погледим у њене црне очи, то бих одма у грудима својим осетио неку |
| скидати с очију њених...{S} Ах! очи су њене тако лепе, тако миле, да бих радо провео цео век с |
| но дете...{S} Ја плаках дуго и горко, и њени родитељи плакаху, и плакаху сви, који се око ње ис |
| у глави?{S} Ја, који сам већ пред очима њеним?{S} И тако мислећи погледах на Љубицу, коју при о |
| рам мене била још гора, јер бих у очима њеним био још мањи, него што бејах до сад.{S} Да ми ниј |
| и беше тешко сам себи да верујем, да на њеним лепим црним очима беху збиља усне моје!... „Она м |
| гледаше мила и дивна...</p> <p>Доласком њеним изненађен и обрадован и не мишљах одма, што ћу и |
| ни хуђег живота!{S} Докле друге деве у њеним годинама справљају дарове за суђенога свога, безб |
| ити: „донде ће бити и њених пријатеља и њених душмана.{S} Наш народ страда једино због ових пос |
| о одушевљено говорити: „донде ће бити и њених пријатеља и њених душмана.{S} Наш народ страда је |
| ијем, јер моја једна суза изазове десет њених...{S} Сиротица!{S} По целе ноћи се склапа сањивог |
| сад срећна!“ </p> <p>Поглед овај очију њених потресе ми на једаред сву душу моју и мене обузе |
| , да не могах очи своје скидати с очију њених...{S} Ах! очи су њене тако лепе, тако миле, да би |
| епу девојку, као што је Љубица лепа!{S} Њено витко вилинсно тело крунисано је тако дивним лицем |
| и ње и све падоше на њене црне очи, на њено добро срце.{S} Мислећи на њу и гледајући у писмо њ |
| ост и болови тела не допуштаху извршење њено, па би се чешће заплакао и мени на срце мећао, ако |
| а биће ми усне њене, пролетно небо лице њено, пролетно цвеће коса њена, пролетне тице њене слат |
| орила, кад јој лице и онако тумачи срце њено?</p> <p>„Имаш и један леп поздрав, Миливоје!“ — ре |
| — „Она те лепо поздравља; ево ти писмо њено, нек оно место мене говори!“</p> <p>— Гле!{S} Дакл |
| е.{S} Мислећи на њу и гледајући у писмо њено заплаках се и од тешке туге и од велике милине, је |
| красно лице збиља љубио? — — И у момка њеног дуго гледах, он је висок, црномањаст и доста леп |
| слушам вилу, да пева, а звуци гласовира њеног беху за мене тако чаробни, да ми на једаред неко |
| јој крст буде без венца. — Стојећи код њеног гроба излажаше ми појава за појавом целе прошлост |
| и у њу, из мога ће ока сијати љубав, из њеног ока опет љубав...{S} О сестро!{S} Сестро!{S} Ала |
| и?“ — упита ме сада љубичина мати, а из њеног погледа могох и морадох увидети, да добро зна, за |
| лашнија; хоће с њоме да се титрају, што њеној нарави не годи, те се тако једи, а каткад и запла |
| јах дирнут данкиним овим добрим делом и њеном искреном, сестринском љубави!{S} Ах!{S} У место ј |
| унише суза...{S} Опростих се и с мајком њеном молећи је да ми ништа не замери; а поздравих Пају |
| мило, што не нађох Љубицу саму с мајком њеном, већ и Пају и његову госпу; данашњи дан дакле ми |
| и певаше.{S} Ја бејах песмом и свирком њеном сав очаран; мени се чињаше, да слушам вилу, да пе |
| {S} Сва је тужна као и душа моја!{S} По њеном се небу гоне мутни облаци као и сузе у мојим очим |
| {S} Слатка Данко!“</p> <p>И ја седох на њену постељу и пољубим је у бело, ведро чело.{S} Она се |
| их плакао; срдио бих се на Бога, што је њену молитву саслушао, а моју још не ће!..</p> <p>Као д |
| ли за то, што мишљах уједно и на матер њену или, што ми срце ваљда слућаше, да ће му се опет ш |
| угова мојих, да са мном отпрате Данку у њену нову и вечиту кућу.{S} Отпратисмо је сви; они су п |
| толико више, што гледах Љубицу и мајку њену, како су им очи пуне суза.</p> <p>„Драга мој Паја! |
| и...{S} Сирота!{S} На скоро је и она за њим отишла.</p> <p>Његова смрт беше за мене велики удар |
| на рукама старе мајке своје, која је за њим много суза пролила, јер она је другима радила, па ј |
| а ми стаде пред школска врата и дуго за њим гледаше, гледаше сузним оком тешко уздишући.{S} Ја |
| отео дрвећу и пољском цвећу, које пред њим шарену главу своју по зеленој трави тамо амо превиј |
| ослата у манастир, и међу <pb n="77" /> њима, која ми писаше другови моји, беше једно и од моје |
| ајаних мисли спушта на ум и на срце, да њима бавећи се вече очекујем.{S} И опет бих дан још как |
| чина мати и пајина госпа на посао, а за њима се диже и Паја, рекав, да донесе мало „мученице.“ |
| ступише у кола, а ја стајах и гледах за њима тужним оком:{S} Да ли ће и мене когод дочекати?{S} |
| евојче, које верује у свачије речи и на њима зида ваздушне куле!{S} Но у колико ови јади беху т |
| мо, да видимо родитеље своје, ми ћемо к њима као голуби долетати, или ћемо стати на шарену дугу |
| и је Марко и Марина, они су око мене, с њима ћу ја да славим бадње вече, они су моје друштво. — |
| ојни друг Марко и другарица Марина, а с њима још много њих живих и мртвих, милих и немилих, пре |
| м сродници <pb n="11" /> наши, шта је с њима?..{S} Но тек одмакавши од села освртох се натраг, |
| зио и мишљах, како ће ми бити, кад се с њима састанем.{S} У таким мислима дођох до стана стрица |
| о другова мојих и позваше ме, да идем с њима, да скупа славимо бадње вече.{S} Почеше ме тешити |
| вим уз пут.{S} Ах!{S} Место да весело с њима дане проводимо, ми тражимо утехе на њиховим гробов |
| како анђели певају, па да и ти певаш с њима; тамо нема ни ветра, ни кише, ни блата; тамо је на |
| , али уједно и тако ледене, као да се у њима змије легу.{S} Пред очима душе моје беше ми све мр |
| навек тако сетне изгледају, као да се у њима суза блиста, да би човек на први мах помислио, сад |
| који ми управо у очи гледаше тражећи у њима одговор на питање своје.</p> <p>„И она о теби лепо |
| х волела, кад <pb n="42" /> бих могла с њиме заједно бити, но за сад то није могуће.{S} Али кад |
| ..</p> <pb n="128" /> <p>Моје дружење с њиме имађаше на мене великог уплива, јер он ми је у мно |
| ради, а ти одеш, па кажеш Богу, па се с њиме лепо разговараш!..{S} Марино!{S} Кажи, хоћеш умрет |
| изиђох из стана свога и растајући се с њиме беше ми ипак нешто тешко, при свем том што сам јед |
| осле још краћег разговора растанем се с њиме и дођем дома.{S} Но чим ступих у собу, притрчи Дан |
| им немилим сновима.{S} Кад год бих се с њиме састао, навек би био сав крвав и навек би од мене |
| о навикла, да бих хтела, да сам навек с њиме заједно. —</p> <p>„И ви ћете се од њега опет одучи |
| г друга.{S} Жао ми беше, што се морам с њиме растати, у толико више, што гледах Љубицу и мајку |
| срећи његовој, па који би у невољи му с њиме заједно и плакао! —</p> <p>— „Па то је онда цео св |
| ми сујетном девојком.{S} А остала деца, њих тројица мушких и једно девојче, вели веома су неста |
| ’ и ти слушаш, како тице дивно поју?{S} Њих слушаш, а на мене мислиш?{S} На мене драгог свога, |
| етих костију добрих родитеља својих, да њих у гробу не увредим...</p> <pb n="167" /> <p>Кад сам |
| Нек они само иду, па нека се веселе, за њих је тако веселе, а ја ћу остати дома, остаћу са свој |
| је из службе отпустили, јер не беше за њих, сувише је тврдоглава, па и лења, а при том је и не |
| ест и даље овако устраје, бојим се и за њих, па како ћемо онда живети ја и моја добра Данка? —< |
| па их ваљда и разумео, и кад Љубици за њих каже, ваљда ће их и она разумети...</p> <milestone |
| ва мало кашње смилује се један голуб на њих и он их нарани и пољуби место њихових родитеља.{S} |
| итала, а неке је и на памет научила, па њих од свију песама најрадије и пева. —</p> <milestone |
| ову, овако уживате дични понос, који од њих наследисте! —</p> <p>„Такви понос мало вреди у живо |
| ц намесник чини ми се, да је најбољи од њих свију. —</p> <pb n="26" /> <milestone unit="subSect |
| и се, да ће мајка оцу то рећи, па ће се њих двоје договорити и не ће ми допустити, да умрем.{S} |
| је су само за то створене, да нисам без њих, онда би по мене добро било; но ово су бриге такве, |
| удна и тако тајанствена, као да ћу кроз њих у рај или у пакао!{S} Најпосле освртох се на све ст |
| оше ми на ум јавни листови, да је путем њих потражим; те чим на ту мисао дођох, обузе ми детиња |
| м називаше он мога вереника.{S} Па осим њих и сав остали род мој наваљиваше на мене дуго и дуго |
| без оца и мајке, ја сам се више пута о њих огрешио.{S} Али они хоће каткад дуго и да ћуте, али |
| и другарица Марина, а с њима још много њих живих и мртвих, милих и немилих, преживела прошлост |
| јави!...{S} Те очи сад су моје, смем у њих да гледам, смем да их љубим, јер ти ме волиш!“</p> |
| вом на дрвећу голе гранчице ветром тихо њихане као да сетно уздисаху...{S} Како је природа сада |
| воја деца плачу на твом гробу, чујеш ли њихов плач?...</p> <p>И што дуже стајах на гробу, то ми |
| осови слатко звижде!{S} Сваки ме гласак њихов тако чудно у срце дира!.{S} И што се дуже овде ба |
| крај срца, те кад ми рекоше, да идем из њихове куће, скупим све ствари своје и бацим госпи пред |
| е снаге упињао, да будем миран.{S} Но и њихове очи не беху без суза, особито љубичине, које неп |
| даје ублажити.{S} Но кад видеше, да ми њихове речи не годе, они одоше. — Па шта бих ја у њихов |
| ређују домаћу забаву, где се искупе сви њихови сродници и пријатељи, па му сви честитају и сви |
| рада на строгим неизмењивим последицама њиховим.{S} Ах!{S} Од како остасмо без оца и мајке, ја |
| сам благодарно саслушао; па које према њиховим примедбама, а које и по својој сопственој увиђа |
| има дане проводимо, ми тражимо утехе на њиховим гробовима!...</p> <p>С мајчиног гроба настависм |
| уб на њих и он их нарани и пољуби место њихових родитеља.{S} Од тога дана овај голуб неговаше о |
| .{S} Сиротани голубићи пиштаху дуго, но њихово пиштање не хтеде нико чути.{S} Једва мало кашње |
| и не годе, они одоше. — Па шта бих ја у њиховом друштву?{S} Весео не бих могао бити никако, те |
| досмо без оца и мајке.{S} Ах!{S} Чим на њихову смрт помислим, мене срце боли и сузе ми теку.{S} |
| м родитељи живи, ви бисте уживали љубав њихову, овако уживате дични понос, који од њих наследис |
| м лепу будућност своју у садање дане, и њихову горчину да заменим сладошћу далеких дана, који м |
| дан при свој жељи и чежњи својој, да к’ њој одем, ипак не могу!“ Ми се загрлисмо <pb n="88" /> |
| био!{S} Сам себи већ постао несносан, а њој још нисам! — Но реци, како си се провео?{S} Мора да |
| ове последње рочи добро ни изговорила а њој полете сузе на очи.</p> <p>Ја бејах тако дирнут и у |
| гу!..{S} Данки треба брзе помоћи, но да њој помогнем, да л’ бих могао оставити Љубицу, поред ко |
| и свети аманет од оца и мајке, да према њој покажем захвалност своју, дужну својим врлим родите |
| ем, а не туговањем!{S} Твоје сузе не ће њој ништа помоћи!“</p> <pb n="47" /> <p>После подужег т |
| наде, шта би с њоме било!{S} Па и он би њој много и радо чинио, али шта ће јадан, кад ни он ниш |
| која никад не беше пријатељ ни мени ни њој.{S} Мени је сестра све и сва, њу само једну имам <p |
| На једаред као да ми ноге саме пођоше к њој, дођем до ње, па је ухватим за руку: „Да л’ и ви зн |
| ш није касно, није касно!{S} Ја морам к њој!{S} И то што пре, што пре!{S} Кад чује тугу моју и |
| моје ми срце вели, да не зна!{S} Идем к њој, идем одма!“ ...{S} И не премишљајући дуго упутим с |
| би ме од Љубице задржала!{S} Ја идем к њој, идем одма!{S} Љубица не може бити с матером својом |
| ећи скочим и ја с места свога, приђем к њој и ухватим је страсно за руку.{S} Мени беше, као да |
| тога, чим Љубица дође к нама, приђем к њој: „Збогом, госпођице!“ — рекох јој доста мирно — „Да |
| радим?{S} Ја сам приморан да одлазим к њој, ако не ћу сам себе да мучим и морим, јер мени је б |
| м.{S} И тако је волећи често би летео к њој, да је може само да види и, да је гледа, па да буде |
| „Сестро!“ — повиках гласно и притрчах к њој — „Сестро мила!..{S} Ах, благи Боже! ово је много с |
| и и чело, да је из главе избијем и да о њој више не мислим, ах! као какав демон гони ме лик њен |
| у још ниједне једине речи.{S} Мислећи о њој чисто ме поче савест гристи, што још нисам ниједан |
| ко је грлим, како је љубим...{S} Тако о њој мислећи изиђох у гору верно праћен од дубоке туге с |
| да се више не молимо Богу за смрт, јер њој је жао оставити оца и мајку, она је јединица, па ће |
| брог и искреног друга; а у Љубици, —- у њој све и сва!{S} Кад се дању послом уморим, па се спус |
| <pb n="46" /> и мени се чини, као да у њој имам накнаду за све оно, што сам изгубио у детињств |
| е срце шћаше од бола да пукне, јер ја у њој не гледах моју драгу другарицу, већ гледах анђела б |
| ед ноге да клецају, глава ме заболи и у њој ми поче да сева, очи ми се напунише суза, мене поче |
| Како човек много лакше поња несрећу и у њој се много брже уживи, него што то у срећи бива!{S} К |
| оном спојила и обгрлила сву тугу, што у њој има, тако ми сада би и беше ми тако цели дан!... —< |
| и мајку, она је јединица, па ће они за њом плакати.</p> <p>Мене ове њене речи тако изненадише |
| нда знао, нити сада знам, за што сам за њом навек тако тежио?{S} Бише пута, кад ме је штогод бо |
| те за то скочим са столице, потрчим за њом, ухватим је за руку и нехотице је тако јако повучем |
| "84" /> ме је немилице тукла, како пред њом нисам смела никад да будем весела, а никад нисам см |
| , те лепе црне очи: па ипак стајах пред њом као какав кип, јер ми изгледаше као каква силна бог |
| нке, да ме певајући дочека.{S} Ах!{S} С њом ми оде и сва светлост из овог стана! —</p> <pb n="1 |
| че: „Ничем!“</p> <p>— Ничем! — рекох за њоме нескидајући ока с ње, а срцу ми тако би, као да га |
| аде јуче код ње и поче <pb n="133" /> с њоме свакојако шалу збијати, да му најпосле мораде рећи |
| реница истог часника, те видевши њега с њоме поста на мах тако сурова, да је посве невину погрђ |
| p> <p>Мајка ми плакаше, а плаках и ја с њоме!{S} Плакасмо заједно, и опет повод плача беше нам |
| ем и ја на врат.{S} Па како је стрина с њоме зло поступала још за живота стричева, но после смр |
| нула, и беше ми веома жао, да се Мита с њоме тако понашао, Мита, којег је она навек као брата п |
| {S} Кад бих се могао само још једаред с њоме састати, па да одемо на гроб оца свога, да тамо кл |
| ћах се данкиног јадиковања, како овде с њоме поступаху, те гледајући ову бездушну жену на једар |
| и Данка приповедаше, шта је и како је с њоме било.{S} Приповедаше ми, како су стрица саранили, |
| лужби, а ја да одем у манастир, да се с њоме састанем и да јој се усмено најадам; јер ово моје |
| а је милина у њега гледати.{S} Чим се с њоме упознадох, а ја је почех провађати по целој башти |
| би целу ноћ сањао лепе снове, како се с њоме љуби и како се грле крилима својим.{S} Често помиш |
| амо, тим су и деца раскалашнија; хоће с њоме да се титрају, што њеној нарави не годи, те се так |
| ојче, вели веома су несташни, па хоће с њоме да се титрају, а она опет то не мари.{S} Ја је поч |
| зи и васпитава, сам Бог знаде, шта би с њоме било!{S} Па и он би њој много и радо чинио, али шт |
| дирали...</p> <p>Неко време бејах сам с њоме и мени дође, да је оберучке загрлим и стиснем на у |
| хтеде сама ићи, позове мене, да идем с њоме.{S} Ја јој се позиву драговољно одзовем и одосмо д |
| ељу.{S} На данкино питање, шта мислим с њоме, рекох јој тужним гласом: „Тешко је бити господар, |
| е као да беше живо и весело, само што с њоме још не пева; а она опкољена цвећем беше тек прави |
| рбе!</p> <p>Читав дан мишљах, куда ћу с њоме?{S} Овде у манастиру не може остати, а друге куће |
| ан и не мишљах одма, што ћу и како ћу с њоме; но када се први таласи радосног узбуђења мало ути |
| ни ни њој.{S} Мени је сестра све и сва, њу само једну имам <pb n="46" /> и мени се чини, као да |
| је сви; они су појали, а ја сам плакао; њу сахранише, а мене не хтедоше!{S} Чудни људи!...{S} П |
| тни облаци као и сузе у мојим очима!{S} Њу је све изневерило и умиљате тице и мирисно цвеће, ка |
| рцу да одолим, да одем на далеки пут, а њу да оставим овде саму у туђем свету, па да јој искрен |
| ј, да Миливој живи и још ће да живи, за њу ће да живи!..“ —</p> <milestone unit="subSection" /> |
| мене да ради, као што сам до сад ја за њу радио.</p> <pb n="93" /> <milestone unit="subSection |
| ринском љубави!{S} Ах!{S} У место ја за њу да се старам и ја њу да издржавам, она мене хлебом х |
| друга Мите Р—, да сам се у новинама за њу распитао, те помоћу његовом побегне од стрине и дође |
| осим вас никог нема, те се морате и за њу старати, морате и њу <pb n="63" /> удомити, а за све |
| ога би та суза?{S} Да ли за мене или за њу?{S} Или за нас обадвоје?...</p> <p>„Па кад ћеш поћи? |
| а радио, кад би, мећем случај, данас за њу дознао?{S} Зар је не би морао оставити опет тамо, гд |
| иједан једини корак учинио, како бих за њу <pb n="39" /> штогод дознао.{S} И не размишљајући ду |
| Већ прође толико време, а ја не чух за њу још ниједне речи.{S} Ах, Боже! бојах се, хоће се на |
| лутњи ствара, јер ја до данас не чух за њу још ниједне једине речи.{S} Мислећи о њој чисто ме п |
| !{S} У место ја за њу да се старам и ја њу да издржавам, она мене хлебом храни!.. „Чуј, Миливој |
| ва девојка знаде и да ли осећа, како ја њу волим?! —</p> <p>Она на моје питање слеже раменима, |
| гледајући јој у лепе црне очи: — Кад на њу мислим, тако ми је, као да и ње немам. —</p> <p>— „З |
| ер ово моје дуго одсуство може имати на њу рђавог утиска, а по мене очајаних последица... —</p> |
| очи, на њено добро срце.{S} Мислећи на њу и гледајући у писмо њено заплаках се и од тешке туге |
| еста.{S} Ах!{S} Ја непрестано мислим на њу, при свем том, што се немам више ничем да надам, и з |
| е ми на Данку.{S} Ах!{S} Сиротица!{S} И њу је санак савладао, јер сеђаше на столици поред моје |
| те се морате и за њу старати, морате и њу <pb n="63" /> удомити, а за све то треба много време |
| т и весеље!{S} Ићи ћеш Љубици, па ћеш и њу видети; а ја јадан при свој жељи и чежњи својој, да |
| рекох, да ми поздрави Љубицу, и чим сам њу споменуо мени потекоше сузе...{S} Он ми је сузе виде |
| ђе на једну белу прелепу голубицу, и он њу заволи свим срцем својим.{S} И тако је волећи често |
| она ће гледати у мене, ја ћу гледати у њу, из мога ће ока сијати љубав, из њеног ока опет љуба |
| да <pb n="15" /> тамо учим.{S} Идући у њу мишљах, како ћу провести ове ферије код стрица свога |
| м тако гођаше...{S} Гледах непрестано у њу и ја бејах ипак срећан, што могу да је видим и што м |
| о врата, па дуго укоченим оком гледах у њу.</p> <p>„Сиротицо!“ — рекох јој тужним гласом — „Шта |
| навек умирено и утешено, кад год бих у њу погледао.{S} Но Љубицу ипак не могу оставити, па још |
| сви, који се око ње искупише...</p> <p>Њу саранише.{S} Ја почех од то доба слабити, венути; ка |
| јој у лепе црне <pb n="62" /> очи, и —, о рајске среће! пољубим те црне очи...{S} Дуго их љубља |
| закони, које називамо „божијом вољом“, о које се сиромах тако лако може и скоро мора да огреши |
| почесмо разговор о неизвесности живота, о смрти, — рече ми Марко.</p> <p>„Брате!{S} Ја сумњам, |
| до срце моје српским духом напунила!{S} О слатки оче!{S} Ако ми да Бог, да се и ја кадгод удоми |
| ави, нигде зрачка од сјајнога сунца!{S} О небо!{S} Изгледаш ми као срце тешког очајника! —</p> |
| ја још не могу да склопим очи своје!{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Сакри те твоје црне очи!..{S} Т |
| етре!{S} Разлади ми врело чело моје!{S} О кад би могао да одуваш и тугу моју!...</p> <p>Много б |
| даше пре кад се дизаше чак у облаке!{S} О мој Боже! он изгори у оно кобно доба!..</p> <p>Одох с |
| ће и мени једном сунце среће синути!{S} О кад бих још сестру своју обезбеђеном видео!{S} Сирота |
| ер срцу ми би, као да се залеђава!..{S} О моје слатке наде и лепа будућности! што ми вас је мој |
| ијем једино за то, што сам сирома!..{S} О Љубице!{S} Да знадеш какви су болови сада у грудима м |
| у, а с Љубицом не могу се растати!..{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Ти ваљда на меком крилу бајнога |
| о да свет грлим на грудима својим!..{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Јеси ли ти анђео, којег ми Вишњ |
| овај дан дао, да чујем ово речи!...{S} О моје лепе наде, моје лепе и слатке наде!{S} Зар ме та |
| , тако је био нагрђен и осакаћен!...{S} О слатки оче!{S} Твоја смрт ми је јако ранила срце моје |
| љубави, а то је ипак неко благо!...{S} О Љубице; Како бих ја срећан био, како би ми био живот |
| е!{S} Зар ме тако брзо остависте?...{S} О моја мила будућности!{S} Зар сам те зидао на темељу т |
| почела, па шијући тако и заспала...{S} О Данко!{S} Данко!{S} Ако већ умрети морам, коме ћу теб |
| ти љубав, из њеног ока опет љубав...{S} О сестро!{S} Сестро!{S} Ала ми је жеља силна, да те на |
| ј на мах од радости потекоше сузе...{S} О моји слатки родитељи!{S} Јуначни оче и добра мајко!{S |
| ди, а време ме мори, љуто ме мори...{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Да ти само једна моја суза на с |
| има својим у свет мира и спокојства.{S} О кад бих могао за навек успавати све јаде своје тако, |
| се у порти и почесмо се играти рата.{S} О да слатке игре!{S} Непријатеље наше истерасмо из порт |
| а пред топлим зрацима жаркога сунца.{S} О како ми сада би на једанпут опет мило, како ми цео св |
| еч по реч, па дође време да се руча.{S} О ручку ми приповедаше домаћица о покојном мужу своме, |
| мо оно написали, што у срцу осећате.{S} О кад бих вам могла испричати све јаде своје, које мора |
| мо узалуд тражећи лека ранама мојим.{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Да л’ знадеш, како ти је драги |
| ко мене као да се окреташе цео свет.{S} О боже среће!{S} Хвала ти на овом часу!..{S} У блаженст |
| ивних тица певачица јасно разлегаху.{S} О како ми та иста шума поста сада красна, спрам које са |
| жаше неколико цветића лепо сложених.{S} О да дивне појаве!{S} Љубица и цвеће!{S} Никад не бих м |
| ити.{S} Но како ти се Љубица допада?{S} О том ми ништа и не рече! —</p> <pb n="83" /> <p>„Лепа |
| о тако! али шта ће Данка да ми ради?{S} О Данко!{S} Данко!{S} И теби ће твоје девовање златно б |
| ако груди, као што ми сада загрејава. — О Мито!{S} Мито!{S} Ти ми донесе живота у моју мртву со |
| а свршимо, беше нам узајамна завера, да о том не ћемо ником ништа говорити, и од то доба ја не |
| очи и чело, да је из главе избијем и да о њој више не мислим, ах! као какав демон гони ме лик њ |
| ући.{S} Ја као дете нисам имао ни појма о рату, па за то сам је непрестано и питао, шта је тако |
| и у споразуму с Љубицом, да и мати њена о мени боље мисли.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| одговор на питање своје.</p> <p>„И она о теби лепо мисли, сирома си вели, но си поштен и вреда |
| мо без оца и мајке, ја сам се више пута о њих огрешио.{S} Али они хоће каткад дуго и да ћуте, а |
| уча.{S} О ручку ми приповедаше домаћица о покојном мужу своме, који беше у истом месту тако оми |
| е!{S} Мени се чињаше, као да сам до сад о свету само сањао и као да га сад тек први пут на јави |
| на моје груди.{S} Ударом ове миле главе о моје груди прође ме свега <pb n="48" /> нека необична |
| е вароши у зелену гору разговарајући се о јадним прошлим данима живота свога и правећи планове |
| лице слегла: „Дођите сутра, па ћемо се о том још разговарати.“</p> <p>Чим Љубица ове речи изре |
| м једва чути могао.</p> <p>„Па онда сте о мени и мислили, кад сте ово цвеће брали?“</p> <p>— Је |
| елога света, па је мени на груди пала и о врат се мени обесила, па ме плачући преклиње, да је у |
| слободна времена, не разговарасмо се ни о чем другом, већ о јаду народа свога.{S} Бесмо обадвој |
| а мати с временом све лепше мнење имати о мени.</p> <p>„Је ли Паја још тамо?“</p> <p>— Заједно |
| њу још ниједне једине речи.{S} Мислећи о њој чисто ме поче савест гристи, што још нисам ниједа |
| науке, а тако исто у повесници и науци о души.{S} Схватање и памћење има добро и надам се, да |
| ђе, увучем се у своју собу и станем сам о себи да мислим.{S} Како ћу сутра да изиђем пред Љубиц |
| узео, куд би онда?“ —</p> <p>И ако сам о том често мислио, ипак беху ми ове речи љуте и страшн |
| р што бих се ја већма упињао, да мислим о каквом другом предмету, то би ми исте мисли постајале |
| ени беше веома мило, што с таком ватром о Бранку говори и с мојих усана сасвим се нехотице отрг |
| пута лежећи на зеленој трави премишљао о преживелој прошлости и по својој жељи себи будућност |
| како је грлим, како је љубим...{S} Тако о њој мислећи изиђох у гору верно праћен од дубоке туге |
| азговарасмо <pb n="17" /> се непрестано о путовању: један нам приповедаше, како га сваке године |
| оји кући ићи.{S} Ја немам куће па за то о тој ствари у сваком друштву и ћутим, јер код мене је |
| сами пред нашом школом поведем разговор о катихетиним речима.</p> <p>„Би л’ волела, Марино! да |
| ина, — не знам, како започесмо разговор о неизвесности живота, о смрти, — рече ми Марко.</p> <p |
| не разговарасмо се ни о чем другом, већ о јаду народа свога.{S} Бесмо обадвојица слаби, болешљи |
| <p>9/7</p> <p>Многи се моји другови већ о том разговарају, кад и како ће који кући ићи.{S} Ја н |
| што немам већих брига, већ водим бригу о обичном једном писму, које не ће можда ни пет шест ре |
| орах, под којим сам причао Љубици причу о голубу и голубици, и гледајући на то срцу моме свето |
| бацао, па тако беше и данас.{S} Мишљах о Љубици, чије ми очи стоје непрестано у дубини душе мо |
| 8752_C2.3"> <head>У Г- 20/11.</head> <p>О мој Боже!.{S} Не дај више несрећи на ме!{S} Слаб сам, |
| е, Србин те таквих много има!...</p> <p>О слатки оче!{S} Ти паде за народ свој и твоја деца ост |
| а сузе ми покуљаше на сав мах...</p> <p>О Данко!{S} Мила Данко!{S} Зар ћу и тебе да изгубим?{S} |
| исано је име и нашег Миливоја. —</p> <p>О чудна судбино живота људскога!</p> </div> </body> </t |
| м речима као громом поразила!..</p> <p>»О Љубице!“ — рекох јој очајно, а хладан зној ми проби у |
| С—?{S} Па он је још пре месец дана умрьо!{S} Госпа му се некуд одселила, и то још са једном де |
| у, који стајаше пред вратима, ко је умрьо?</p> <p>„Е мој господине!“ — рече ми — „То је био ваљ |
| лио је, да ми опрости што још нисам умрьо...</p> <pb n="126" /> <p>Не прође од то доба много вр |
| исаје,</l> <l>„Нит ко мари, кад сам вес’о.</l> <l>„Кад ми с’ очи срећно сјаје,..</l> </quote> < |
| у срце рекох јој тужним гласом:</p> <p>„О Љубице што ми сестру спомињеш, то је истина тако, ал’ |
| в с постеље стадох код прозора, отворих оба крила, те дисах свежи горски ваздух и слушах дивне |
| ми на очи, и за тренут ока моје се руке обавише око ње, лепа јој глава клону на моје груди: ми |
| Да ли за мене или за њу?{S} Или за нас обадвоје?...</p> <p>„Па кад ћеш поћи?“ — питаше ме тужн |
| угом, већ о јаду народа свога.{S} Бесмо обадвојица слаби, болешљиви, ваљда због тога, што много |
| ицу и да напуним утехом и новим животом обамрло срце своје; но у таквим тренуцима навек ми Данк |
| снем на усколебане груди своје и да јој обаспем пољупцима, те лепе црне очи: па ипак стајах пре |
| јих груди отрже се тешки уздах и ја јој обвијем обе руке око врата, па дуго укоченим оком гледа |
| сних окова, па се с васијоном спојила и обгрлила сву тугу, што у њој има, тако ми сада би и беш |
| >„Миливоје!“ — викну радосно и пружи ми обе руке своје, да ме загрли.{S} Ми се загрлисмо и пољу |
| и отрже се тешки уздах и ја јој обвијем обе руке око врата, па дуго укоченим оком гледах у њу.< |
| е синути!{S} О кад бих још сестру своју обезбеђеном видео!{S} Сирота Данка!{S} Она још више пат |
| к што надзиратељка ово рече, Данка поче обема рукама махати, разрогачи тужне очи и погледа ме т |
| еме бејах сам с њоме и мени дође, да је оберучке загрлим и стиснем на усколебане груди своје и |
| е за један дан!“</p> <p>И ја је загрлим оберучке, пољубим је у чело и уста, а она спусти милу г |
| је мени на груди пала и о врат се мени обесила, па ме плачући преклиње, да је узмем к себи, да |
| с проведе.{S} На моју молбу склони се и обећа ми, да ће ићи у К —, да посети Љубицу и да види и |
| ="80" /> се томе дару јако обрадова.{S} Обећала ми је, да ће их сваки дан читати и да ће некоје |
| Тешким срцем опростим се са сиротицом и обећам јој, да ћу јој сутра опет доћи. —</p> <milestone |
| воју назвав Љубицу вереницом својом.{S} Обећах јој, да чим тамо готов будем, да ћу се одма натр |
| о добих прилике, да се мало узвисим над обичним туговањем својим; јер овде не може човек збиља |
| онако слатко и умиљато, као што је у ње обично.</p> <p>„Иди, Данко, лези!“ — тихо јој рекох — „ |
| то немам већих брига, већ водим бригу о обичном једном писму, које не ће можда ни пет шест реда |
| е, <pb n="10" /> да су до хиљаду Маџара обишли наше људе и војнике, да су преко Тамиша мост уда |
| S} Да л’ знадеш, какав се црн и страшан облак вије над главом његовом?{S} Не знаш, и боље што н |
| се још једне очи, као небо плаве, а као облак мутне, очи пуне суза, очи моје јадне сеје!..{S} Д |
| о што изгледаше пре кад се дизаше чак у облаке!{S} О мој Боже! он изгори у оно кобно доба!..</p |
| нија, а по суморном небу вијаху се црни облаци као какве грдне хавети.{S} Поче и ветар да дува, |
| ша моја!{S} По њеном се небу гоне мутни облаци као и сузе у мојим очима!{S} Њу је све изневерил |
| {S} По плавом небу вијаху се црни густи облаци, да једва могаше по гдекоја звезда тамо амо затр |
| плавом небу забели се по који залутали облачак тражећи другове своје и гледајући на зелену гор |
| е шарени лептири и вредне челице весело облетаху, а над главом у зеленом лишћу разлегаху се уми |
| ун наде скачем с постеље, али ме уједно облеће и јато брига, шта ће бити, ако ми се нада и дана |
| погледа ме некако збуњено, а румен јој обли цело дивно лице.</p> <p>Мене овај поглед тако изне |
| убицу, коју при овим речима дивна румен обли и која своје дуге трепавице оборене држаше.{S} Још |
| како?“ измењиваху, отвори Паја врата од оближње собе и гласно повика: „Љубице! хајде погоди, ко |
| ема; а при том има жену, која носи само облик људски; — у осталом ја му морам јако благодаран б |
| не лепе црне очи, које ме теше и на рад ободравају и које ме навек слатко успавају велећи ми, д |
| голуб ја!{S} Љубице, ја те волим, ја те обожавам!..{S} Реци и ти мени бар једну реч, реци, Љуби |
| шла к нама, па би се на нас насмејала и обоје нас пољубила, одвела би нас у башту и тамо нам цв |
| вршите, па бисмо је онда имали у целини обоје.“</p> <p>Љубица се на ове речи чисто трже и тако |
| тренутака после овог разговора ступисмо обоје у собу и ја пољубим стару госпу у руку, да се вра |
| је она поред мене!“ А је ли она кадгод оболела, то сам већином провађао време седећи поред пос |
| ти са мном!{S} Мени је тако, као да сам оболела!..{S} Ноћас сам се у постељи заплакала, мати ми |
| ми не може доћи у сватове, јер је мало оболео, па ми честита и жели ми свако добро.“</p> <p>Да |
| румен обли и која своје дуге трепавице оборене држаше.{S} Још ми никад не изгледаше тако дивна |
| кровом ведрога неба?{S} Кад бих морао с обореном главом, но с мирном савешћу закуцати на туђа в |
| p> <p>„А шта бих вам рекла?“ — прошапће оборивши своје црне очи, а образи јој беху тако румени, |
| рим Мити.{S} Данка беше при овим речима оборила очи и гледаше мирно преда се, али не хтеде ништ |
| — рекох очајничким гласом и сав поражен оборим главу на своје несретне груди, а сузе ми покуљаш |
| и и Данка у собу, која се као мало дете обрадова, кад Миту виде.{S} Разговор нам поста жив, да |
| ло, што <pb n="80" /> се томе дару јако обрадова.{S} Обећала ми је, да ће их сваки дан читати и |
| опет к себи узмем.{S} Ова вест је тако обрадова, да јој на мах од радости потекоше сузе...{S} |
| ицом на руци дома полазила; ја се бејах обрадовала, кад сам га спазила, јер га већ давно нисам |
| на...</p> <p>Доласком њеним изненађен и обрадован и не мишљах одма, што ћу и како ћу с њоме; но |
| ава.</p> <p>— Збиља сам јадник! — рекох обрадован доласком његовим. — Пливам међу животом и смр |
| јер сви ми изгледаху више зачуђени него обрадовани, нарочито љубичина мати.{S} Док се прве речи |
| и.{S} Но у колико ме <pb n="29" /> Паја обрадовао доласком својим, у толико више очара ме Љубиц |
| стрине избавио.{S} И ја и Мита јако се обрадовасмо, кад се видесмо, но ипак не као Данка, која |
| неколико милих речи ваших удостојити и обрадовати“. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>1 |
| штен и вредан.“</p> <p>Ове ме речи јако обрадоваше, јер ми поткрепише наде, да ће љубичина мати |
| орети и штогод бејах ближе крају, то ми образе обузимаше све већи жар, да најпосле почех мало и |
| “ — прошапће оборивши своје црне очи, а образи јој беху тако румени, као да јој се сва крв у ли |
| се на непознате тамо амо с просјачењем обраћамо.{S} У осталом надам се, да ће и то проћи, јер |
| е, као да ми је срце стегнуто гвозденим обручима, па хоће да пукне; или као да се сви осећаји п |
| њих потражим; те чим на ту мисао дођох, обузе ми детињаста радост ожалошћене груди моје. —</p> |
| ред неко усхићење, а уједно и нека туга обузе груди, да бих се чисто на ново заплакао!..{S} Пос |
| ресе ми на једаред сву душу моју и мене обузе на мах тако чудно осећање, као да ми се срце поми |
| и гледајући на то срцу моме свето место обузе ме милина и туга....{S} Да сам ја господар тога в |
| рошлу ноћ не могах спавати, јер ме била обузела туга и брига за јадном мојом Данком.{S} Већ про |
| /> <p>25/10</p> <p>Тешке ме бриге данас обузеше, за што ми Љубица ништа не пише?{S} Да ми је хт |
| штогод бејах ближе крају, то ми образе обузимаше све већи жар, да најпосле почех мало и муцати |
| уједно и плаче и пева.{S} Силна ме туга обузме, кад се сетим прошлости своје, прошлости пуне ја |
| } Како је свет оживео!{S} Како је живот обујио!{S} Моја ме болест сасвим удремала, да сам чисто |
| нце већ високо одскочило.{S} Чим сам се обукао, изиђем на чесму, која преко од цркве у зиду под |
| о оставила или за што се нисам бар боље обукла; али онда ми то не паде на памет, а после се већ |
| слушах дивне поје умиљатих певачица.{S} Обучем се и изиђем у гору, где читава два часа ходајући |
| могуће посетити сунце своје.{S} Брзо се обучем, па изиђем у гору.{S} Дивота беше сада гору погл |
| > <p>Те речи беху сада моја молитва.{S} Обучен се спустим на постељу и склопим очи.{S} Но тек к |
| да могу да је добро видим.{S} Она беше обучена сва у бело, а црну густу јој косу дивно украшав |
| ругу службу.{S} Али ја бејах врло слабо обучена, а ветар и киша беху тако хладни да стадох одма |
| с рано зором из сна пробудила, беше већ обучена и спремљена; ствари своје све је у један завежљ |
| цем намесником једну девојку, сиромашки обучену, која тужним погледом својих плавих очију гледа |
| свога и тек је ових дана кући дошла.{S} Ова ми вест беше у први <pb n="134" /> мах угодна, јер |
| шта друго радити, већ само туговати.{S} Ова вечна тишина у колико срце теши и јаде ублажује, у |
| ја првог Новембра опет к себи узмем.{S} Ова вест је тако обрадова, да јој на мах од радости пот |
| ти могао, него што је овај манастир.{S} Ова света тишина и самоћа тако ми годи, да ће ми се брз |
| ме воли! мишљах непрестано, и опет сва ова срећа срца мога као да не беше потпуна; не знам да |
| рцу тако годила као <pb n="141" /> сада ова сетна милозвучност малих звона.{S} Прва мисао би ми |
| јанствено и тако тужно, као да би хтела ова природа са мном да плаче.{S} Дуго и дуго гледах на |
| угоднији, јер зебња моја, да ће ме и од ова два ђака који оставити, ево се данас испунила на жа |
| том, што једва сам себи веровах, да је ова дивна и мени тако мила глава збиља на мојим грудима |
| ице ради.{S} Мени се чини, као да ме је ова девојка очарала и да сада управља мислима и осећаји |
| оче опет тихо плакати...</p> <p>Мене је ова данкина новост јако дирнула, и беше ми веома жао, д |
| очета?“..{S} Неколико тренутака трајаше ова нема појава и моје мисли за то кратко време прелете |
| же тако нарицати, као што сада нарицаше ова јадна мајка, — ми сви плакасмо...</p> <p>Дошав натр |
| не имађах тако мирне ноћи, као што беше ова прошла, јер надојен милином љубичиног поздрава засп |
| љах:{S} Боже мој!{S} Боже мој!{S} Да ли ова девојка знаде и да ли осећа, како ја њу волим?! —</ |
| јено мајчиним млеком.{S} Но у колико ми ова ноћ беше мила, у толико ми опет дан поста неугодниј |
| златан и сва гора беше златна.{S} Мени ова појава беше тако дивна и тако мила, при свем том, ш |
| а ми детињство беше врло бурно.{S} Мени ова молба не беше баш најпријатнија, јер ја хтедох ово |
| ј тужним гласом — „Шта ћемо радити, ако ова болест устраје дуже времена, па да морам прећи у бо |
| ице замењује ме један друг мој, али ако ова болест и даље овако устраје, бојим се и за њих, па |
| ука не ће никад толико зарадити, колико ова невоља од нас изискује!</p> <p>„Може, брате!“ — реч |
| <pb n="21" /> у постељи лежи.{S} Но што ова борба наде са слутњама дуже трајаше, то биваше све |
| а ум кобна мисао, шта ће радити, ако му ова голубица одлети за другим голубом?{S} Његово је срц |
| Пазићу ја и на тебе и на себе! —</p> <p>Ова дубока љубав, која беше у данкином погледу и говору |
| ваше за овај уморни и досадни живот, за овај црни и немили свет!{S} Кад ти одеш кад одеш тамо, |
| лико лепих и светих успомена вежу ме за овај дом, и мени тако би, као да у овом тренутку постад |
| која ме још <pb n="162" /> везиваше за овај уморни и досадни живот, за овај црни и немили свет |
| место њихових родитеља.{S} Од тога дана овај голуб неговаше ове голубиће и голубићи беху већ пр |
| от после смрти, много лепши и слађи нег овај земаљски.{S} Камо среће, да и сад верујем!...{S} С |
| !{S} Ја сам сад срећна!“ </p> <p>Поглед овај очију њених потресе ми на једаред сву душу моју и |
| сто за себе изабрати могао, него што је овај манастир.{S} Ова света тишина и самоћа тако ми год |
| н јој обли цело дивно лице.</p> <p>Мене овај поглед тако изненади, да и мени сва крв у лице пођ |
| да гони, она не зна, шта је доста.{S} И овај добри голуб умре и голубићи полетив у свет изгубе |
| добрих родитеља својих.{S} И кадгод ми овај дан дође, да се сам собом рачунам, мени је тако, к |
| жив и пријатан, те могу рећи, да ће ми овај дан остати навек у милој успомени. —</p> <mileston |
| е ниси пре громом ударио, нег што си ми овај дан дао, да чујем ово речи!...{S} О моје лепе наде |
| први пут на јави видим!....{S} Како ми овај ваздух слатко прија!{S} Како сада лако дишем!..{S} |
| и моји осећаји бити тако пријатни, као овај дан?..</p> <p>Дошав у К— стадох пред љубичину кућу |
| стан, гдегод иза вароши близу горе, јер овај ми поста тако несносан и црн, да су ми у њему и ми |
| {S} Чудни људи!...{S} Па куда ћу сада у овај хладни свет?...</p> <milestone unit="subSection" / |
| м радошћу...{S} Али сада верујем само у овај једини живот, у живот на земљи: једаред се само жи |
| .{S} Ах!{S} Како ми беше, када ступих у овај дом, у којем сам провео златно детињство своје!{S} |
| е богиње!{S} Дођоше му главе!“ —</p> <p>Овај ми човек тако говораше, као да сваку реч из срца в |
| навек пуно љубави, пуно осећања, али не оваке љубави, не оваког осећања; ах! досадања љубав мој |
| љи живи, ви бисте уживали љубав њихову, овако уживате дични понос, који од њих наследисте! —</p |
| бих већ пре неколико дана писмо добити; овако бојим се, бојим се, јер ми срце непрестано зебе, |
| , како бих тада био срећан и блажен!{S} Овако ми је тешко <pb n="116" /> чезнути и венути!..{S} |
| о никог, на целом свету никог свога.{S} Овако бар има још једно биће на свету, у којем та иста |
| х могао мирном душом живети за Данку; а овако, што ћу, кад би ми без ње био сав свет увек праза |
| свим на свету!..“</p> <p>Док сам је ја овако преклињао, да ми рекне бар једну реч, она сва узб |
| да мати за мене рекла, кад би ме видела овако жалосног и очајаног?!{S} Ах!{S} То ме боли, што ћ |
| дан друг мој, али ако ова болест и даље овако устраје, бојим се и за њих, па како ћемо онда жив |
| е си оче?{S} Где си мајко?{S} Да видите овако загрљену децу своју, загрљена два бедна сирочета? |
| о му драго, било како било!{S} Мислим и овако и онако и најпосле тешим се једино тиме, што сам |
| изићи, па шта ће нам рећи, ако нас види овако узбуђене!“</p> <p>— Ја сам миран, Љубице! — рекох |
| , да јој отворим срце своје, јер живети овако — не могу више, та ја немам мира ни дању ни ноћу, |
| огли горе намучити, него што је то било овако случајно.{S} Беше ми већ и онако немило, што не н |
| је боље, него да вам усмено кажем, јер овако ћете се моћи боље предомислити, па ћете ми морати |
| убице!{S} Љубице, сунце моје!..“</p> <p>Овако говорећи скочим и ја с места свога, приђем к њој |
| , пуно осећања, али не оваке љубави, не оваког осећања; ах! досадања љубав моја и досадања осећ |
| јом?“ — рекох уздрхталим гласом уплашен оваком вести, а сва ми се кућа стаде окретати...</p> <p |
| сам ни могао одма као такав показати; а овамо мишљах у себи: „Шта ме питате за оно, што вам не |
| </p> <p>— Заједно се кренусмо из К—, ја овамо, а он у Б—, где ће му скоро и сватови бити.{S} Но |
| дзиратељци.</p> <p>„Како ми дође сестра овамо?“</p> <p>— Нађена је једне ноћи на улици под једн |
| ction" /> <p>10/10</p> <p>Данас је Мита овамо стигао и одма к мени дошао, да ми каже, шта је и |
| помоћу његовом побегне од стрине и дође овамо к мени.</p> <p>Сирота Данка!{S} Ја се нисам ничем |
| суза.</p> <p>„Реци ми, Данко, како дође овамо, јер надзиратељка ми рече, да те нађоше ноћу на у |
| и да не верује, да су ме друге прилике овамо на пут нанеле.</p> <p>— Не знам још ни сам! — рек |
| љуто заболи!...</p> <p>Стигав пред вече овамо и дошав дома рече ми газдарица, да што пре одем у |
| воју.{S} С тога једва чеках, да стигнем овамо, да се бар састанем с Данком, па онда како ми је, |
| нај исти орах, где сам, дошав, први пут овамо, причао живот свој, и ту сада разговор наш настав |
| сам у Т— важна посла, те тако дошав већ овамо не хтедох пропустити прилику, да вас не посетим. |
| ио, у толико ми је опет мило, јер дођох овамо први од свију ђака, те тако бејах у стању за ово |
| <p>Читав дан мишљах, куда ћу с њоме?{S} Овде у манастиру не може остати, а друге куће немам.{S} |
| не ће ми горе бити, него што ми је сада овде. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18752 |
| Светозар С—, који је пре неког времена овде становао?“ — Светозар С—?{S} Па он је још пре месе |
| ко чудно у срце дира!.{S} И што се дуже овде бављах, то ми ово место постајаше све милије и чар |
| целој башти показујући јој све, што је овде лепо; а за нама иђаше Паја с оцем намесником.</p> |
| гору, па као да се смишља, да ли да се овде стани, или да послуша шаљивчину шеву, која се око |
| викнем: „Госпојице!{S} Ваљда ме не ћете овде самог оставити!“ </p> <p>Љубица се на ове речи трж |
| м, да би сада, када Паје мога нема више овде, ваше честе посете биле сасвим неумесне.{S} За вас |
| је!{S} Ах!{S} Не знађах јадан, да ме и овде чека нова несрећа и да ће срце на ново да ме љуто |
| већ и лечнику казала, да ћеш ти остати овде, јер и он ми рече да треба тамо да одеш.</p> <p>„А |
| е Љубице!..{S} Па ипак још морам остати овде, не могу још отићи!{S} Ма још колико отрова у срце |
| мати ће ми ићи у цркву, а ја ћу остати овде сама, па дођите сутра!</p> <p>„Добро, Љубице!{S} Д |
| <p>6/11</p> <p>Намислио сам, да останем овде бар још ово неколико дана, док не буду љубичини св |
| да одем на далеки пут, а њу да оставим овде саму у туђем свету, па да јој искрено не кажем, ку |
| о ми она рече!..{S} Па зашто онда седим овде?{S} Шта чекам?{S} Зар не би доста јучерањи пехар о |
| ва чути могао.</p> <p>„Оћете л’ се дуго овде бавити?“ — упита ме сада љубичина мати, а из њеног |
| .{S} Сећах се данкиног јадиковања, како овде с њоме поступаху, те гледајући ову бездушну жену н |
| висим над обичним туговањем својим; јер овде не може човек збиља ништа друго радити, већ само т |
| ове јаде, Љубице! не ће излечити време, ове ћу оставити гробу да лечи!..“</p> <p>На скоро за ти |
| ме посве хладно упита: „Кога тражите?“ Ове ми рочи прођоше као лед кроз кости, но ипак ми нова |
| Љубице! хајде погоди, ко нам је дошао?“ Ове пајине речи прођоше ми као стреле кроз срце и моје |
| е самог оставити!“ </p> <p>Љубица се на ове речи трже, окрете се к мени, погледа ме својим црни |
| тако слатко живи!“</p> <p>Љубица се на ове речи нежно насмеши, погледа ме умиљато својим црним |
| ли у целини обоје.“</p> <p>Љубица се на ове речи чисто трже и тако ме погледа, као да би хтела |
| ави сирома.“</p> <p>Ја јој не знадох на ове речи ништа одговорити, већ се насмешим и погледам ј |
| том још разговарати.“</p> <p>Чим Љубица ове речи изрече, мени би, као да ме из пакла на једаред |
| ава збиља на мојим грудима!{S} Но поред ове дивне милине спопаде ме у једанпут немила забуна, ј |
| д не бих могао замислити лепше слике од ове, где све цвеће око ње као да беше живо и весело, са |
| еће своје...</p> <p>Кад прегледасмо све ове споменике детињства <pb n="74" /> свога, а ми се по |
| ће за цело нико тући!“</p> <p>Још није ове последње рочи добро ни изговорила а њој полете сузе |
| ку реч из срца вади, и није чудо, да ме ове речи ражалише и онако већ жалоснога...{S} Скинувши |
| , па ће они за њом плакати.</p> <p>Мене ове њене речи тако изненадише и увредише, као да ме за |
| ми ти толико пута говорио!“</p> <p>Мене ове данкине речи тако изненадише, да чисто не знадох, ш |
| ља.{S} Од тога дана овај голуб неговаше ове голубиће и голубићи беху већ прилично велики, али с |
| смо, молећи га, да ме извуче што пре из ове непријатне неизвесности моје. —</p> <milestone unit |
| јој тихо, да се не <pb n="145" /> би из ове собе даље чуло — „ Да ли добисте моје последње писм |
| тужан и много сам суза пролио, па ево и ове године при свем том, што ми наде моје говораху да ћ |
| ства ми време непрестано јаде лечи, али ове јаде, Љубице! не ће излечити време, ове ћу оставити |
| ко сам о том често мислио, ипак беху ми ове речи љуте и страшне, јер ми изнеше пред очи кукавно |
| ино за то, што је воли.{S} Љубица прими ове речи одма к срцу, као што знађаше, да од срца иду, |
| {S} Идући у њу мишљах, како ћу провести ове ферије код стрица свога, јер ми је тако писао у пос |
| је лепо и све је красно! — Посматрајући ове лепе дивоте купаше ми се срце у слаткој милини, а б |
| од мене сваки да стиди?“</p> <p>Рекавши ове последње речи поче опет тихо плакати...</p> <p>Мене |
| бар једном да оздравим и да се опростим ове несносне постеље своје, па онда било како било! —</ |
| це паде главом на моје груди.{S} Ударом ове миле главе о моје груди прође ме свега <pb n="48" / |
| као, и мени се учини, као да сам све то ове ноћи само сањао...{S} И опет нада не ће да ме остав |
| о живи!{S} Кад бих у стању била, ја бих ове осећаје делила са целим светом, да у сваком срцу та |
| си вели, но си поштен и вредан.“</p> <p>Ове ме речи јако обрадоваше, јер ми поткрепише наде, да |
| ла узе.{S} Неко сам време плакао, и кад ови добри људи видеше, да сам још сањив, они ми опет на |
| слила у један дан, то се тешим, да ће и ови дани као и они тако исто брзо проћи.{S} И Данка ми |
| у мени поче мисао рађати, да може бити ови сви за љубав моју већ знају!</p> <milestone unit="s |
| њима зида ваздушне куле!{S} Но у колико ови јади беху тешки, у толико ми би већа радост, када ч |
| ем породице своје!.. —</p> <p>Љубица ме овим речима као громом поразила!..</p> <p>»О Љубице!“ — |
| ео као у малог детета.{S} Дирнут у срце овим лепим даром рекох јој као у шали; „Ваљда је ово ме |
| у село и да беже даље.{S} Мати моја при овим речима погледа брижно на нас децу своју и рече нам |
| ни! — одговорим Мити.{S} Данка беше при овим речима оборила очи и гледаше мирно преда се, али н |
| /p> <p>И његове су црне озбиљне очи при овим речима тако необично засветлише, да сам одма могао |
| ко мислећи погледах на Љубицу, коју при овим речима дивна румен обли и која своје дуге трепавиц |
| е своје.{S} На лицу мајке моје сину при овим <pb n="9" /> речима блажен осмејак и она ме нежно |
| што могу остале бриге своје да растерам овим озбиљним радом, који ће уједно бити мелем мојим ду |
| ам заплакао, тако бејах дирнут данкиним овим добрим делом и њеном искреном, сестринском љубави! |
| да јој одма пишем.{S} Писмо сам завршио овим речима:</p> <p>„Ви сада имате два просиоца, драга |
| исти постао, који сам и до сад био. — С овим калуђерима свакако ћу мало опћити, јер су ми људи |
| нигде ништа; све, што још имам, то је у овим грудима!..“ Но када подиже главу своју с груди мој |
| емо његови анђели! —</p> <p>Ја постадох овим марининим речима па једаред сасвим умирен, сасвим |
| "SRP18752_C3"> <head>ДОДАТАК.</head> <p>Овим је свршен миливојев дневник, те као што се види, М |
| ушмана.{S} Наш народ страда једино због ових последњих.{S} Па за то, брато, ако већ видим, да м |
| ри месеца у Б— код брата свога и тек је ових дана кући дошла.{S} Ова ми вест беше у први <pb n= |
| а на груди пала и неки грозничави страх овлада срцем мојим!{S} Да ли она уједно мишљаше, за ког |
| , у кратко, као да је неки ванредни дух овладао целом шумом: а то све за то, што моје груди бех |
| и туга с милином тако натицаше, која ће овладати срцем мојим, изрекоше сузе пресуду своју котрљ |
| ој — „Сестро мила!..{S} Ах, благи Боже! ово је много све за један дан!“</p> <p>И ја је загрлим |
| ме никад ни познавали нисте?{S} Ах!{S} Ово немојте!{S} Немојте, јер моје срце не ће моћи без в |
| рети морам, коме ћу тебе да оставим?{S} Ово кратко време бесмо заједно, два сирочета, уживајући |
| тоне, да мислим, да сам жив сарањен.“ — Ово говорећи гледах јој црне велике очи пуне жара и чар |
| р и она не престано ил’ учи ил’ ради, а ово последње навек певајући.{S} Наше народне песме већ |
| од свију ђака, те тако бејах у стању за ово неколико дана наћи већ четворо деце, коју ћу целе г |
| звао и ја <hi>својом мајком</hi>!{S} Ја ово свето име од детињства свога немам коме да кажем, т |
| нису, а за мене опет не би ништа.{S} Ја ово ћутање стрица свога не могу да растумачим и тако пу |
| у навек пуне љубави.“</p> <p>Док сам ја ово читао, Љубица ме је с највећом пажњом слушала.{S} М |
| ће дуго!“</p> <p>И тек што надзиратељка ово рече, Данка поче обема рукама махати, разрогачи туж |
| ко сам амо доспела!</p> <p>Док ми Данка ово приповедаше, мени беше, као да јој свака реч тешка |
| дочека, а при том моје лепе наде сладе ово задовољство у такој мери, да могу живот свој назват |
| м даром рекох јој као у шали; „Ваљда је ово мени и намењено, кад мени дајете?“</p> <p>— Вама! — |
| рачније, да најпосле посумњах, да ли је ово јава или је само сан?!{S} Но што дуже мишљах, то ми |
| >„Па онда сте о мени и мислили, кад сте ово цвеће брали?“</p> <p>— Јесам! — рече смешећи се и п |
| div type="liminal"> <p>НЕКОЛИКО РЕЧИ УЗ ОВО ИЗДАЊЕ.</p> <p>Бавећи се у Прагу на наукама, био са |
| товао, бар ме не би морило нестрпљење и ово ужасно дуго време, кад санка за мене нема, те нема! |
| о — „Кад сам досад издржала, издржаћу и ово неколико дана, па како ми је, тако ми је...{S} Кад |
| запитах је, мисли ли тамо остати још и ово неколико дана?</p> <p>„А куда знам?“ — рече ми снуж |
| могу применити ово и на себе.{S} Кад би ово биле онаке бриге, које су само за то створене, да н |
| том је и неке штете починила.{S} Кад ми ово говораше, слушах је привидно мирно, а у мени се так |
| а!.{S} И што се дуже овде бављах, то ми ово место постајаше све милије и чаробније, јер кад ми |
| .{S} Може бити, да ћу временом називати ово доба још златним и срећним, што немам већих брига, |
| о мене ни по вас.{S} Но немојте примити ово сасвим к срцу и немојте губити сву наду, већ се осл |
| ="20" /> има, то ипак не могу применити ово и на себе.{S} Кад би ово биле онаке бриге, које су |
| емо стари пријатељи.“ —</p> <p>Читајући ово писмо удараше ме свака реч као стрела у срце и при |
| ећни, срећнији од мене!“</p> <p>Чим јој ово рекох, очи ми се на мах напунише суза...{S} Опрости |
| а себе још и за сестру своју. — Што вам ово пишем, мислим да је боље, него да вам усмено кажем, |
| о, нег што си ми овај дан дао, да чујем ово речи!...{S} О моје лепе наде, моје лепе и слатке на |
| тала, јесам ли већ једном дошао?{S} Чим ово чух, почех на мах дрхтати, јер страх ми се помеша с |
| оно писмо без моје воље“...</p> <p>Чим ово Љубица рече, мени тако би, као да ми срце поче да г |
| о ме стара госпа увредила?{S} У осталом ово ми је згодна прилика, да им пишем, те кад чују, за |
| ођ. КОСТИћЕВОЈ,</p> <p>ЧИЈОМ ЈЕ ДОБРООМ ОВО ДЕЛО ШТАМПАНО.</p> <p>ПОСВЕћУЈЕ ГА</p> <p>ПИСАЦ.</p |
| ешку меланхолију, те с тога сам написао ово дело „Без оца и мајке,“ да бих тиме олакшао души св |
| без њих, онда би по мене добро било; но ово су бриге такве, које ми заробише сваку мисао и које |
| а сам намислио, да се мало свратим, јер ово ми је место на срцу остало.{S} Како су они ову посл |
| астанем и да јој се усмено најадам; јер ово моје дуго одсуство може имати на њу рђавог утиска, |
| пољуби, говорећи ми: „Од куд, брате, у ово доба к нама?</p> <p>— Имао сам у Т— важна посла, те |
| стир зачудише се калуђери, од куд сад у ово доба да им дођем?{S} Ја им рекох, пут ме овуда нане |
| ction" /> <p>12/7</p> <p>Лане сам био у ово доба брижан и тужан и много сам суза пролио, па ево |
| с ја у неприлику довађала?!“ Чим сам му ово изрекла, окренем се од њега и пођем кући; но путем |
| е беше баш најпријатнија, јер ја хтедох ово неколико часова поред Љубице весело провести; али п |
| ми на ум, за што да Љубица проведе баш ово време у Б—, а не код своје куће, кад је могла бар п |
| p>Намислио сам, да останем овде бар још ово неколико дана, док не буду љубичини сватови; хоћу д |
| творио, одма сам на Љубицу помислио, на овог анђела живота мога <pb n="38" /> и ја још у кревет |
| ичаво, што по свој прилици би последица овог великог узбуђења, те с тога морадох опет у постељу |
| своје.{S} И тада као да сам знао, да од овог живота не ћу много имати и као награду за то хтедо |
| умрем, да умрем!..</p> <p>Не прођоше од овог дана ни неколико недеља, а Марина се поболи и — ум |
| сти.</p> <p>За неколико тренутака после овог разговора ступисмо обоје у собу и ја пољубим стару |
| еће, да и сад верујем!...{S} Све ударце овог живота лакше бих сносио у нади, да све то на друго |
| лова се најпосле сан на мене и он ме из овог патничког света пренесе на лаким крилима својим у |
| начином заиста нисмо кадри извући се из овог жалосног стања...{S} Да иде да служи?{S} Да је дак |
| ачином много савесније и боље извући из овог жалосног <pb n="106" /> стања, него да се на непоз |
| } Ах!{S} С њом ми оде и сва светлост из овог стана! —</p> <pb n="111" /> <milestone unit="subSe |
| /8</p> <p>Више пута помислим, да крајем овог месеца одем у манастир, јер ћу онда имати нешто ма |
| /> могаше више да седи очарана лепотом овог дивног места, па стаде своје сетне плаве очи бацит |
| слатко заплачем.{S} Тешко ми је отићи с овог света без икаква гласа!...{S} Па знаш шта сам нами |
| извора, ја бих морао посумњати у истину овог дана, можда и у своје душевно здравље, јер мени бе |
| ржати, то ми је ипак жао, што морам баш овог изгубити, јер беше најбољи од свију осталих.{S} Је |
| тави као жену своју.</p> <p>Први утисци овога састанка не беху ми угодни, јер сви ми изгледаху |
| вега најмилији?..</p> <p>Ја видех, да у овој кући за мене више нема места, те с тога, чим Љубиц |
| оју, да ће ме радосно стиснути на груди овоје, а ја ћу им рећи, да сам нашао Данку!..</p> <p>Уч |
| оји ме однесе на својим лаким крилима у овоје безбрижно царство.{S} Но кад сам очи опет отворио |
| у К— посетити, <pb n="32" /> јер је К— овом манастиру и онако близу, нема по добра сата.</p> < |
| башту и тамо нам цвеће брала...{S} А на овом месту, ту на крају ходника, кад сунце залажаше, се |
| о свет.{S} О боже среће!{S} Хвала ти на овом часу!..{S} У блаженству овом подигнем јој милу гла |
| м амо дође.{S} Као мало дете радовах се овом састанку, јер ја бејах жељан човека, с којим би се |
| о једаред не <pb n="154" /> учиним крај овом несретном животу?..{S} У тим мислима паде ми на је |
| шала.{S} Мене је стало труда, док сам с овом гатком готов био, јер још одма у почетку поче ми л |
| етан и жалостан; но како би се састао с овом другом голубицом, он би био <pb n="55" /> опет сре |
| Сад сам се из сна пробудио и видим да у овом животу немам живота, а после смрти тек ћу бити сас |
| е за овај дом, и мени тако би, као да у овом тренутку постадох опет дете; но не више безбрижно, |
| вала ти на овом часу!..{S} У блаженству овом подигнем јој милу главу с груди својих, погледам ј |
| коју ћу страну да погледам!{S} Но свему овом учини сада Паја крај, јер и он приђе Љубици и ухва |
| <p>— Кад хоћу, знам. —</p> <p>Штета за ову сиротицу, — мишљах — што не беше у бољим рукама.{S} |
| добре и лепе Љубице.{S} Ја видим, да ја ову девојку сваким даном све већма љубим!..{S} Моје срц |
| би тамо бити.{S} Али она кад би видела ову сиротицу, би спрам мене била још гора, јер бих у оч |
| доба, да опет Љубицу видим; али кад на ову зиму погледам, у којој не могу <pb n="87" /> дан од |
| погледом својих плавих очију гледаше на ову страну, с које им на сусрет пођох.{S} У мојој глави |
| је место на срцу остало.{S} Како су они ову последњу реченицу разумели, ја не знам; доста да са |
| ао прошле ноћи, па се бојим, не ћу моћи ову ноћ на путу издржати; за то ћу поћи сутра рано. —</ |
| ако овде с њоме поступаху, те гледајући ову бездушну жену на једаред ми нестаде мог привидног м |
| в, Миливоје!“ — рече ми сада прекинувши ову озбиљну тишину.</p> <p>— Од кога то? —</p> <p>„Од Љ |
| дан пролећа.{S} Чини ми се, као да сам ову зиму преспавао, и не знам, да сам осим детињства св |
| } Тужни звуци манастирских звона чињаху ову жалост још жалоснијом...{S} Дошавши на гробље стадо |
| оба да им дођем?{S} Ја им рекох, пут ме овуда нанео, па сам намислио, да се мало свратим, јер о |
| on" /> <p>12/8</p> <p>Пославши у новине оглас ради сестре своје одох у К—, где сам опет у црне |
| код стрине своје; а при том си и онако оглас у новине дао, те за који дан зацело ће ти стрина |
| сиромах тако лако може и скоро мора да огреши, <pb n="91" /> па да после невино страда на стро |
| оца и мајке, ја сам се више пута о њих огрешио.{S} Али они хоће каткад дуго и да ћуте, али не |
| га.{S} Ево прођоше већ двадесет година, од како сам света угледао у мирном и срећном дому добри |
| !{S} Давно је од како сносе тешке јаде, од како лију горке сузе!{S} Тада беху још мала деца, а |
| иконе као да задрхташе од љуте вриске, од силна бола невиних људи!...{S} И Маџари грунуше у цр |
| >Дошав у манастир зачудише се калуђери, од куд сад у ово доба да им дођем?{S} Ја им рекох, пут |
| ени тече, и које од истих удараца пати, од којих и ја патим! —</p> <p>— „Па шта би онда радио, |
| и све јаде своје, које морадох поднети, од како нам ви одосте, то бих вам морала написати некол |
| све знао.{S} Почех дрхтати од радости, од милине, сузе среће пођоше ми на очи, и за тренут ока |
| ам, да ће опет тако бити.{S} У осталом, од како си ми рекао, да ћеш ме опет к себи узети, могу |
| !{S} Кад помислим само на стрину своју, од које си ме ти избавио, то ти, брате! никад доста бла |
| ан као мало дете весео и сви се чуђаху, од куд та нагла промена тако?{S} Но ја за изговор рекох |
| мати не мари, а особито <pb n="149" /> од како је чула, да дадосте сестру своју, да буде служа |
| змењивим последицама њиховим.{S} Ах!{S} Од како остасмо без оца и мајке, ја сам се више пута о |
| у слободно рећи: „Лечио сам се!“ Ах!{S} Од детињства ми време непрестано јаде лечи, али ове јад |
| , до ли једна мала — лирска песма!..{S} Од радости и милине <pb n="58" /> пођоше ми сузе на очи |
| сти сирочад врлог претходника свога.{S} Од дугог путовања као и од неспавања прошлих ноћи бејах |
| ани и пољуби место њихових родитеља.{S} Од тога дана овај голуб неговаше ове голубиће и голубић |
| је истина видети, и то би било све.{S} Од стрине не би је за цело могао узети, јер кад би је о |
| в и <pb n="142" /> жуто увело лишће.{S} Од свега дрвећа задржа ми поглед само онај велики орах, |
| на кола, па онда стаде даље да гони.{S} Од тог тренутка врло мало знам, шта се са мном догађало |
| за четрнаест дана да живети можемо.{S} Од оног једног ђака не добијам ни толико, да бих могао |
| бице!“ рече и поче се смешити.</p> <p>— Од Љубице? — запитах га мало зачуђен. — А од куд ти да |
| прекинувши ову озбиљну тишину.</p> <p>— Од кога то? —</p> <p>„Од Љубице!“ рече и поче се смешит |
| Слатки брате! једва те нађох!“</p> <p>— Од куд дође?{S} Како дође? — „Побегла сам од стрине сво |
| {S} Кад ми данас дође, да узме „збогом“ од^мене и Данке, седох, те написах Љубици писмо, док ми |
| Љубице? — запитах га мало зачуђен. — А од куд ти да доспеш тамо?</p> <p>„Неки смо родови, али |
| је: „Ја сам млада Српкиња“. —</p> <p>„А од куд знаш?“</p> <p>— Зар ме ти за такву Српкињу држиш |
| моју собу.{S} У мени поче срце да пева од радости, јер данас ми беше могуће посетити сунце сво |
| е речи одма к срцу, као што знађаше, да од срца иду, те тако постасмо сви троје опет добри и ве |
| иси требао одма к срцу тако примити, да од нас — тако рећи — побеже!“</p> <p>Незнане ситнарије |
| ти своје.{S} И тада као да сам знао, да од овог живота не ћу много имати и као награду за то хт |
| и мораш слушати мене, мајку своју, а ја од тебе желим, да се оканиш таких мисли!“</p> <p>Она ме |
| рка често сањам, да му око сузом засија од бола, што здравља нема, те умире без гласа и спомена |
| не беше на целом свету срећнијег човека од мене!{S} Мени беше, као да сам већ постао анђео!..</ |
| е да се гдегод небо плави, нигде зрачка од сјајнога сунца!{S} О небо!{S} Изгледаш ми као срце т |
| оље.{S} Ах!{S} Као да ми се душа отргла од телесних окова, па се с васијоном спојила и обгрлила |
| ици под једном капијом, где се склонила од ветра и кише, па тамо сирота и заспала! —</p> <p>„Да |
| .{S} Па да ли је онда такав живот збиља од свега најмилији?..</p> <p>Ја видех, да у овој кући з |
| икад толико зарадити, колико ова невоља од нас изискује!</p> <p>„Може, брате!“ — рече ми Данка |
| јаји, љубав моја к роду своме наслеђена од врлог оца мога, која ће ме у животу навек руководити |
| као сироче без неге и савета, остављена од целог света, па и од рођеног брата свога!..{S} Мени |
| сирота, то ваљда нисам така, да се мора од мене сваки да стиди?“</p> <p>Рекавши ове последње ре |
| д? како?“ измењиваху, отвори Паја врата од оближње собе и гласно повика: „Љубице! хајде погоди, |
| ио, ништа не чини, биће ми сада и отров од ње сладак!.. —</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| а сада идем,“ — рекох јој као ван себе од силне узбуђености.</p> <p>За неколико тренутака посл |
| да служи?{S} Да је дакле пустим, да иде од мене, уместо да је на рукама носим?...{S} Колико је |
| умрьо...</p> <pb n="126" /> <p>Не прође од то доба много времена, а ја и Данка остадосмо без оц |
| и је за цело могао узети, јер кад би је од ње узео, куд би онда?“ —</p> <p>И ако сам о том чест |
| Јуначни оче и добра мајко!{S} Да вам је од куд да видите, како ваша деца живе!... —</p> <milest |
| деца осташе сирочад бедна!{S} Давно је од како сносе тешке јаде, од како лију горке сузе!{S} Т |
| ведам штогод из детињства свога, јер је од Паје чула, да ми детињство беше врло бурно.{S} Мени |
| овом стану моћи угодније живети, јер је од старога много удеснији: као што сам желео на крају в |
| та крв тече, која и у мени тече, и које од истих удараца пати, од којих и ја патим! —</p> <p>— |
| икад не бих могао замислити лепше слике од ове, где све цвеће око ње као да беше живо и весело, |
| , близу горе, а на неколико корака даље од њега простире се велика, дивна башта.</p> <milestone |
| настиру, <pb n="139" /> тим он све даље од мене!{S} Но када већ стигох на брег, са којег се ман |
| какве слуге у породицу.{S} Па и Паја ме од вас одвраћаше говорећи ми, да човек не живи стотину |
| касно!{S} Сад нема те силе, која би ме од Љубице задржала!{S} Ја идем к њој, идем одма!{S} Љуб |
| но им је требало дуго времена док су ме од те душевне болести излечили; јер кад сам постељу нап |
| <p>Тако сам онда певао.{S} То сво време од Маркове смрти до Љубичиног познанства провађао сам в |
| /7</p> <p>— Данас ми дође Мита, да узме од мене „збогом“.{S} При поласку му рекох, да ми поздра |
| својом мајком</hi>!{S} Ја ово свето име од детињства свога немам коме да кажем, те кад бих мога |
| њу распитао, те помоћу његовом побегне од стрине и дође овамо к мени.</p> <p>Сирота Данка!{S} |
| срцу живота дати, биће једино потуцање од гроба до гроба!...</p> <p>Док ја мишљах тако, приђе |
| с њиме заједно. —</p> <p>„И ви ћете се од њега опет одучити и навићи ћете се на своје пређање |
| еда, па да буде срећан.{S} Па кад би се од те миле му голубице вратио у гњездо своје, он би цел |
| а?!“ Чим сам му ово изрекла, окренем се од њега и пођем кући; но путем беше ми тако тешко, као |
| стао од грозне намере своје, склонио се од свега света и нико не знађаше, где је и како је?{S} |
| зелено лишће, већ увело жуто, и што се од свију тица једина сеница чује.</p> <p>Када сунце за |
| ош падаше и ветар непрестано дуваше, те од умора и нахладе почеше ми на једаред ноге да клецају |
| живота у скоро мртво тело, и ти ме оте од немиле смрти!“ —</p> <p>У таким мислима ходах зелено |
| е поћи.{S} Но ја кад видех, да она хоће од мене да иде, мени би, као да се небо на мене руши, к |
| моја суза на срце падне, твоје би срце од бола на мах <pb n="147" /> свисло, тако су моје сузе |
| нисам поред ње, у толико ми опет певаше од радости, јер она ме заиста искрено <pb n="78" /> вол |
| S} Ох!{S} И саме иконе као да задрхташе од љуте вриске, од силна бола невиних људи!...{S} И Маџ |
| , нек плачу и твоји!..“ Моје срце шћаше од бола да пукне, јер ја у њој не гледах моју драгу дру |
| идесмо, но ипак не као Данка, која беше од радости тако дирнута, да јој сузе потекоше.</p> <p>„ |
| ваки приповедаше своје; но за мене беше од свега најглавније, што чух од Паје, да ће да се жени |
| тогод ванредно десити, кад већ има више од месец дана, како ми није ништа писао.{S} Не дао Бог, |
| да умрем, да умрем!..</p> <p>Не прођоше од овог дана ни неколико недеља, а Марина се поболи и — |
| а о том не ћемо ником ништа говорити, и од то доба ја не имађах других мисли, других жеља, друг |
| савета, остављена од целог света, па и од рођеног брата свога!..{S} Мени ударише сузе на очи, |
| исмо њено заплаках се и од тешке туге и од велике милине, јер у колико ме сада срце заболело, ш |
| неугоднији, јер зебња моја, да ће ме и од ова два ђака који оставити, ево се данас испунила на |
| и гледајући у писмо њено заплаках се и од тешке туге и од велике милине, јер у колико ме сада |
| "16" /> трави бистра роса као да беше и од бисера дивнија, као да се неки небесни мирис разлио |
| оје ми је живот омилело, па остани ми и од сада сунце моје!“</p> <p>— Шта могу ја? — рече тихо |
| ерни бити или ћете ме ладно напустити и од мене се јадног отуђити, као да ме никад ни познавали |
| дника свога.{S} Од дугог путовања као и од неспавања прошлих ноћи бејах тако уморен и слаб, да |
| ја ми писаше другови моји, беше једно и од моје Љибице.{S} Она ми пише;</p> <p>Драги Миливоје!{ |
| стао, навек би био сав крвав и навек би од мене главу окретао...{S} Сањам и мајку своју, како м |
| о ми је опет мило, јер дођох овамо први од свију ђака, те тако бејах у стању за ово неколико да |
| м оком.</p> <p>Мени беше, као да одлази од мене анђео среће моје: „Слатка Данко!{S} Седи још ма |
| а то збогом, па будите срећни, срећнији од мене!“</p> <p>Чим јој ово рекох, очи ми се на мах на |
| њихову, овако уживате дични понос, који од њих наследисте! —</p> <p>„Такви понос мало вреди у ж |
| могао умерени труд навек издржати; али од како сам морао при истој снази труд знатно да увећам |
| крашаваше зелен венац...{S} Да су могли од куд устати сада стари јунаци из далеких векова, за к |
| отац намесник чини ми се, да је најбољи од њих свију. —</p> <pb n="26" /> <milestone unit="subS |
| рам баш овог изгубити, јер беше најбољи од свију осталих.{S} Једног се морадох и сам одрећи, је |
| х на једаред брижан и тужан; јер и мени од неколико дана десно око непрестано игра.{S} Добро зн |
| зним оком, јер ми срце хтеде да прекипи од слатке изненадне среће.{S} Ах!{S} Што су кишне капљи |
| руге куће немам.{S} Да је Љубичина мати од куд <pb n="68" /> другчија, могла би тамо бити.{S} А |
| шта, сад сам све знао.{S} Почех дрхтати од радости, од милине, сузе среће пођоше ми на очи, и з |
| е држала, те би се тако морала потуцати од немила до недрага и служећи другога морала би себи к |
| чинити човеком и да ћу му временом бити од користи!!{S} Мој мили роде!{S} У мени си се преварио |
| кати?{S} Моје цело тело стаде се трести од горка јецања...</p> <p>Да ли је узрок томе машта мој |
| огу тако што запитати.{S} И не чекајући од мене одговора рече даље: — Ја га знам већ скоро цело |
| а још више поднесем, па ће ми срце пући од туге и бола!....</p> <p>Када пођох из манастира, пут |
| и, шта је с њима?..{S} Но тек одмакавши од села освртох се натраг, освртох се јадан, па шта вид |
| Љубица са мном и оцем намесником узевши од мене реч, да ћу их што пре у К— посетити, <pb n="32" |
| p>— Бог ти свако добро дао! — рекох јој од срца разнежен срећом данашњег дана, а на очи и мени |
| суза не засија и док их бони уздах мој од мене све не растера!{S} И те појаве почну се опет по |
| ивот не ступите, у живот, који је навек од свега најмилији, ма како бедан био? <pb n="151" /> Ј |
| куд дође?{S} Како дође? — „Побегла сам од стрине своје.{S} Још јуче сам пошла из М—, но не мог |
| p> <p>Мени беше повољно све, штогод сам од Мите чуо.{S} После још краћег разговора растанем се |
| гао бих задовољити жеље своје, да будем од користи народу своме.</p> <p>Када бејах у средњим шк |
| а мисао, ако још за који дан не добијем од ње одговора, да замолим Данку, да остане бар још дес |
| е боно срце једва дочеках час, да чујем од лечника, да је свака опасност прешла и да се могу оп |
| /> одем до прве чесме, где лице оперем од крви, па онда се као претучен вратим кући.{S} Ушавши |
| ћи у свет ма куда.{S} У том чује срећом од мог доброг друга Мите Р—, да сам се у новинама за њу |
| едам, у којој не могу <pb n="87" /> дан од дана да оделим, јер као да се цела зима слила у једа |
| аше тако дивно и тужно, да бих се јадан од свег срца заплакао; час стајаше поред мене држећи гл |
| њој мислећи изиђох у гору верно праћен од дубоке туге своје.{S} Под ногама ми шушташе жуто уве |
| х могао ни видети, јер у Б— не бих имао од куда ићи.{S} Но кашње ипак паде ми на ум, за што да |
| а.</p> <p>Но од како сам Љубицу упознао од онда су наступили нови дани у животу моме. <pb n="13 |
| родитељи.</p> <p>Кад је Миливој одустао од грозне намере своје, склонио се од свега света и ник |
| мија сасвим хладно рече ми: да је добио од Паје писмо, он га позива у љубичине сватове, јер она |
| tion" /> <p>18/9</p> <p>Данас сам добио од оца намесника из манастира више писама, која су ми с |
| се у тим страховитим тренуцима изгубио од мајке своје, па у гомили уплашеног света истрчим из |
| зиву драговољно одзовем и одосмо далеко од залармане и загушљиве вароши у зелену гору разговара |
| се обукао, изиђем на чесму, која преко од цркве у зиду под кровом стоји, и ту се стадох умиват |
| асмо, само живот да спасемо; ми бегасмо од сурова и грозна непријатеља, не мислећи, где су нам |
| ма добре воље, јер је добио драго писмо од веренице своје, то поче с Љубицом шалу да збија.{S} |
| on" /> <p>22/9</p> <p>Данас добих писмо од Паје, писано у К—, где ће се неко време због свадбе |
| не може никако да га дочека.</p> <p>Но од како сам Љубицу упознао од онда су наступили нови да |
| голубићи полетив у свет изгубе се једно од другога.{S} Голуб би за голубицом навек тужно гукао, |
| скоро је сваки дан злоставила; нарочито од како се преселише у варошицу М—, додија јој невоља т |
| <p>Сваки се дан бринем и јадикујем, што од стрица одговора не добијам.{S} Може бити, да ћу врем |
| вета и сладост живота уживати моћи; јер од како сам болестан, никад ми нада не загрејаваше тако |
| будућности своје; у Данки свети аманет од оца и мајке, да према њој покажем захвалност своју, |
| unit="subSection" /> <p>28/3</p> <p>Већ од неко доба осећах, да ми је тело изнемогло, али никад |
| друг и добар пријатељ, који ми је Данку од стрине избавио.{S} И ја и Мита јако се обрадовасмо, |
| јој често гледах сестру своју остављену од целога света, па је мени на груди пала и о врат се м |
| у једну мисао, у мисао: венац на крсту од милог рода свога после смрти своје.{S} И тада као да |
| их другова добити још три ђака, које ћу од данас поучавати.{S} Сад имам свега четворицу, а да н |
| радова, па ћу то продати; а при том ћу од сада двоструким трудом даље да радим, ма било и дању |
| ва вест је тако обрадова, да јој на мах од радости потекоше сузе...{S} О моји слатки родитељи!{ |
| и <pb n="59" /> преда писмо.{S} Ја узех од њега писмо, а руке ми тако задрхташе, да сам га једв |
| е, као да ме за срце уједе.{S} Ја почех од једа и чуда плакати, и хтедох је на послетку и тући. |
| пише...</p> <p>Њу саранише.{S} Ја почех од то доба слабити, венути; кадгод бих сам био, навек б |
| поче у мени врити, и да сам могао, бих од тог читања тако радо одустао.{S} Но Љубица већ стаја |
| све бриге на једанпут престале, кад бих од Љубице добио бар неколико речи.{S} Али она ми ништа |
| му се поверим или не?{S} Но за што бих од њега тајао?{S} Та он је једини, којег својим правим |
| а, а неке је и на памет научила, па њих од свију песама најрадије и пева. —</p> <milestone unit |
| а даље не могу.{S} Покајах се, што одох од куће, но кајање беше већ касно, и ја се морадох спус |
| и, у толико ми би већа радост, када чух од Паје, да му писасте, узрок одласка вашег рекосте и м |
| "subSection" /> <p>18/3</p> <p>Јуче чух од Мите, да ће данас кући да иде, да тамо ускрс проведе |
| мене беше од свега најглавније, што чух од Паје, да ће да се жени и да је себи девојку нашао.{S |
| е стало!{S} Као сироче, знам, да не ћеш од глади умрети, јер добра рука ако коме штогод даје, о |
| осећања моја беху сасвим празни!{S} Још од детињства свога осећао сам неки силни нагон, неку ве |
| ј сав одговор беше тихо плакање.</p> <p>Од тог дана често би се и отац и мајка трудили, да ми т |
| unit="subSection" /></p> <p>10/1</p> <p>Од неко доба сањам скоро сваке ноћи оца свога, и већино |
| ме, па се са мном пољуби, говорећи ми: „Од куд, брате, у ово доба к нама?</p> <p>— Имао сам у Т |
| речи поздрава и питања <pb n="143" /> „од куд? како?“ измењиваху, отвори Паја врата од оближње |
| ћу, па ћемо опет моћи живети! —</p> <p>„Од тога нема ништа!{S} Ја за то сада и болујем, што сам |
| тишину.</p> <p>— Од кога то? —</p> <p>„Од Љубице!“ рече и поче се смешити.</p> <p>— Од Љубице? |
| јући је таким погледом, који већ напред одаваше мисли моје: „Знам једну гатку, која нема свршет |
| !“ рекох јој таквим гласом, који на мах одаваше усколебану душу моју.{S} Хтедох јој и даље гово |
| прићи, ухватити ме за раме и рећи: хајд одавде, ти ниси више наш!{S} И тада бих нехотице метнуо |
| ion" /> <p>14/11</p> <p>Хтедох још јуче одавде натраг у Г — отићи, али непрестано пада бујна ки |
| ећан бити!..{S} Све мисли моје одлетеше одавде у красно место дивне среће моје...</p> <p>На јед |
| ном опрости, јер му се отац с породицом одавде сели.{S} Истина, да бих морао и сам којег ђака н |
| >„Добро, Данко!{S} Ми морамо одма данас одавде даље!{S} Гроб оца нашег и онако ће нам уз пут би |
| неком лепшем простору и бољем времену, одакле не бих тео више никад да се натраг у садањост вр |
| ="subSection" /> <p>9/4</p> <p>Бејах се одао нади, да ћу што пре оздравити, но ме нада љуто вар |
| е, јер добрих људи има свуд на свету. — Одатле до манастира морадох још читав дан путовати, где |
| ад и здрав, па као такав могу се на све одважити, могу све непогоде сносити, јер сам се на патњ |
| ...</p> <p>„Љубице!{S} Драга Љубице!“ — одважих се, те јој рекох усколебаним гласом — „Буди мој |
| на нас насмејала и обоје нас пољубила, одвела би нас у башту и тамо нам цвеће брала...{S} А на |
| луге у породицу.{S} Па и Паја ме од вас одвраћаше говорећи ми, да човек не живи стотину пута, в |
| ми управо у очи гледаше тражећи у њима одговор на питање своје.</p> <p>„И она о теби лепо мисл |
| е, као да би хтела да ми с лица прочита одговор.</p> <p>„Тако је!“ — рекох јој тихим гласом и м |
| леда, кад ћу јој доћи?..</p> <p>Мој сав одговор беше тихо плакање.</p> <p>Од тог дана често би |
| опет гледајући га таким погледом, да му одговор с лица у напред прочитам.</p> <p>Он слеже рамен |
| е дан бринем и јадикујем, што од стрица одговора не добијам.{S} Може бити, да ћу временом назив |
| што запитати.{S} И не чекајући од мене одговора рече даље: — Ја га знам већ скоро целог на пам |
| о, ако још за који дан не добијем од ње одговора, да замолим Данку, да остане бар још десетак < |
| таквих људи, који га не читају радо? — одговори ми и поче ме смешећи се тако гледати, као да б |
| <p>— „Па то је онда цео свет срећан!“ — одговори ми Љубица и тихо се насмеши.</p> <p>— Није, го |
| обио, јер нас онда бар не би остављао!“ одговори Љубица.</p> <p>— „Што мора бити, мора! — рече |
| ет писати, па ако ми и сад још ништа не одговори, онда не знам, шта ћу да мислим? —</p> <milest |
| а прво теби да захвали, па онда мени! — одговорим Мити.{S} Данка беше при овим речима оборила о |
| <p>„Лепа девојка!{S} Добра девојка!“ — одговорим и почнем се премишљати, да ли да му се повери |
| вим узбуђена, па за то јој одма ватрено одговорим: „Нема даље ништа!{S} Ја бар не знам свршетка |
| даше мирно преда се, али не хтеде ништа одговорити.{S} А и за што би говорила, кад јој лице и о |
| > <p>Ја јој не знадох на ове речи ништа одговорити, већ се насмешим и погледам јој право у очи, |
| <p>Но пре, него што сам јој могао на то одговорити, погледа ме чудним, некако очајним погледом, |
| ако беше у наукама слаб, а иначе богат, оде професору своме, да га он даље поучава.</p> <p>— Зб |
| ection" /> <p>25/4</p> <p>Тек што Данка оде у град, да своје радове гдегод прода, а оно ми заку |
| пољубисмо, па се ћутећи растадосмо: она оде журећи се, а ја остах лежећи, жалећи се на тешки жи |
| рече ништа, већ скупи ствари своје, па оде у своју собу.{S} Сиротица!{S} И она је већ сасвим и |
| у собу љубичина мати, а Љубица устаде и оде.</p> <p>„Господине!“ — рече ми стара госпа после кр |
| мо <pb n="88" /> и пољубисмо, он седе и оде, а ја остах гледајући за влаком, догод га догледати |
| ме певајући дочека.{S} Ах!{S} С њом ми оде и сва светлост из овог стана! —</p> <pb n="111" /> |
| е онда тек навршила трећу годину.{S} Он оде, а мајка ми стаде пред школска врата и дуго за њим |
| 5/7</p> <p>Како много великошколаца већ оде кући, то ми би могуће препоруком некојих другова до |
| ас морао отпутовати, а мати јој у цркву оде, те тако оста дома сама и забављаше се читањем.{S} |
| ој не могу <pb n="87" /> дан од дана да оделим, јер као да се цела зима слила у један дан, то с |
| гдегод прода, да својим трудом себи бар одело набавља.{S} И тако ћемо нас двоје мирно дан по да |
| с тога се дигнем и полако <pb n="89" /> одем до прве чесме, где лице оперем од крви, па онда се |
| У том лођо надзиратељка и замоли ме, да одем, јер у то доба треба да су болесници сами.{S} Тешк |
| узети...{S} Не могох срцу да одолим, да одем на далеки пут, а њу да оставим овде саму у туђем с |
| дана у својој досадањој служби, а ја да одем у манастир, да се с њоме састанем и да јој се усме |
| нађе, не остаје ми ништа друго, него да одем у какав манастир, да тамо ферије проведем.{S} Но с |
| као да је један камен мање на срцу и ја одем одма у болницу, да видим, шта ми Данка ради?{S} Он |
| е, али никад и не плаче...{S} Но док ја одем под земљу, ти ћеш остати на земљи, остаћеш сама бе |
| ати Боже!“ видех, да је погреб.{S} Одма одем на улицу, да видим, кога сарањују?{S} Запитам једн |
| ше пута помислим, да крајем овог месеца одем у манастир, јер ћу онда имати нешто мало новаца, п |
| ошав дома рече ми газдарица, да што пре одем у болницу, јер ми сестра опасно болесна тамо лежи |
| при свој жељи и чежњи својој, да к’ њој одем, ипак не могу!“ Ми се загрлисмо <pb n="88" /> и по |
| /p> <p>Још синоћ сам намислио, да данас одем у К—, па како намислио, тако урадио, и провео се о |
| само још једаред с њоме састати, па да одемо на гроб оца свога, да тамо клекнемо и да се тамо |
| е миран: „Не срдите се што вас молим да одете, док она није дошла!“</p> <p>— Зар ме твоја мати |
| овде, јер и он ми рече да треба тамо да одеш.</p> <p>„А зар је био лечник код мене?“ — упитах ј |
| црни и немили свет!{S} Кад ти одеш кад одеш тамо, где нам је већ отац и мајка, онда на целом с |
| кад видиш, да који што криво ради, а ти одеш, па кажеш Богу, па се с њиме лепо разговараш!..{S} |
| , за овај црни и немили свет!{S} Кад ти одеш кад одеш тамо, где нам је већ отац и мајка, онда н |
| с њоме.{S} Ја јој се позиву драговољно одзовем и одосмо далеко од залармане и загушљиве вароши |
| м сетним оком.</p> <p>Мени беше, као да одлази од мене анђео среће моје: „Слатка Данко!{S} Седи |
| та знам да радим?{S} Ја сам приморан да одлазим к њој, ако не ћу сам себе да мучим и морим, јер |
| богом“.</p> <p>„Збогом, Миливоје!{S} Ја одлазим!“ — тихо ми рече гледајући ме својим плавим сет |
| јер кад сам постељу напустио, често бих одлазио на гроб моје покојне Марине, тамо бих се навек |
| зна, да је само Данка узрок тако наглог одласка мога?{S} Па ваљда не зна ни Љубица?{S} Они ваљд |
| када чух од Паје, да му писасте, узрок одласка вашег рекосте и мене лепо поздрависте, јер и ма |
| лубицу, да ли ће она бити његова или ће одлетети за другим голубом?{S} Но кадгод је хтеде упита |
| т тако срећан бити!..{S} Све мисли моје одлетеше одавде у красно место дивне среће моје...</p> |
| сао, шта ће радити, ако му ова голубица одлети за другим голубом?{S} Његово је срце и онако пун |
| on" /> <p>15/1</p> <p>Ипак сам се данас одлучио, да још живим не ради себе, већ ради светих кос |
| јер чим <pb n="100" /> се мало уклони, одма иде све као преко врата! — Шта ће и како ће са мно |
| /> <p>10/8</p> <p>Чим сам очи отворио, одма сам на Љубицу помислио, на овог анђела живота мога |
| питах је мало зачуђен.</p> <p>— Био је; одма је са мном дошао.{S} И он вели, да ће све добро би |
| још пуно великог разгранатог дрвећа.{S} Одма се упутим у велики стаклени ходник, који такође бе |
| „свјати Боже!“ видех, да је погреб.{S} Одма одем на улицу, да видим, кога сарањују?{S} Запитам |
| што говорити, али шта, то нисам чуо.{S} Одма пођох хитно на поље, но ми ноге стадоше на једаред |
| е с лица мога чита?</l> <l>„Да ме свега одма позна,</l> <l>„А да ништ’ ме и не пита..</l> <l>„Н |
| брижно на нас децу своју и рече нам, да одма идемо спавати.{S} Ми легосмо, а оне се две још и д |
| на реч, која би ме дирнути могла, па да одма у плач грунем...{S} Стојећи пред вратима сећах се |
| ивот мука и робија!“ рекох Љубици, која одма у почетку речи мојих подиже своју лепу главу, па м |
| им срећна!{S} Кад видех Миту, мени паде одма стрина на памет и ја се сетих, како <pb n="84" /> |
| трица саранили, како ми стрина не хтеде одма јавити за његову смрт, ваљда бојећи се, да јој не |
| ти верујем!“ — рекох јој весело, па је одма загрлим и дуго је држах на грудима својим!.{S} У т |
| тогод озбиљно да радим, срцу ми постаје одма лакше и после свршена рада опет ми је свет тако ми |
| . — рекох му мало збуњено.</p> <p>Он ме одма уведе у собу, где осим љубичине мајке беше још јед |
| S} Но чим на прва врата закуцах, она се одма отворише, и преда ме ступи Љубица, која доласком м |
| а бејах тек у седмој години и у мени се одма роди мисао, да могу и ја анђелом постати, која сва |
| ише <pb n="101" /> слаб, као што сам се одма уверио, чим сам ступио ногом на земљу, јер чисто н |
| ...{S} И не премишљајући дуго упутим се одма у К—.{S} Целим путем бејах као у љутој грозници, и |
| убицу своју.{S} Не оклевах дуго, већ се одма упутим и за тили часак бејах већ на извору среће с |
| јој, да чим тамо готов будем, да ћу се одма натраг вратити и одма је к себи узети.{S} Она ме м |
| ти чекаше.{S} Кад дођох у П—, упутих се одма стану стрица свога.{S} Идући улицама гледах на све |
| на грудима појурише у цркву, која беше одма до школе, да тамо потраже заклона и уточишта.{S} И |
| х књигу и одох у неку шумицу, која беше одма иза вароши, да <pb n="15" /> тамо учим.{S} Идући у |
| раставише и њене плаве сетне очи падоше одма на мене.</p> <p>„Миливоје!“ — викну радосно и пруж |
| таком треба и хоћу да се поверим.{S} И одма оним првим речима додадох још даље: „Мени се јако |
| На столу беху песме Бранка Радичевића и одма видех, да се Бранком занима.</p> <p>„Читате ли рад |
| в будем, да ћу се одма натраг вратити и одма је к себи узети.{S} Она ме мирно слушаше, а на дуг |
| /10</p> <p>Данас је Мита овамо стигао и одма к мени дошао, да ми каже, шта је и како је са Љуби |
| S} То беху непријатељски топови.{S} Сви одма поскачемо с постеље, но какав ужасан призор беше п |
| ле, једва би те могао познати!“ рече ми одма после краћег поздрава.</p> <p>— Збиља сам јадник! |
| себи те страшне појаве представим, мени одма лете сузе из очију...{S} Отац ми беше народни учит |
| , што је воли.{S} Љубица прими ове речи одма к срцу, као што знађаше, да од срца иду, те тако п |
| е да зебе...{S} С тога намислим, да јој одма пишем.{S} Писмо сам завршио овим речима:</p> <p>„В |
| да наговорила на то матер своју, те јој одма пустим руку, а сва крв у мени као да се поче залед |
| ех, да је сасвим узбуђена, па за то јој одма ватрено одговорим: „Нема даље ништа!{S} Ја бар не |
| речима тако необично засветлише, да сам одма могао мислити, да ће ми штогод ванредно рећи.</p> |
| ком јавно на улици разговара.{S} Ја сам одма приметала, да се он мене стиди, и мирно му рекнем: |
| це вели, да не зна!{S} Идем к њој, идем одма!“ ...{S} И не премишљајући дуго упутим се одма у К |
| Љубице задржала!{S} Ја идем к њој, идем одма!{S} Љубица не може бити с матером својом споразумн |
| а је један камен мање на срцу и ја одем одма у болницу, да видим, шта ми Данка ради?{S} Она беш |
| чеках и ноћ.{S} Данка уморена путовањем одма леже и за неколико тренутака мирно заспа.{S} Ја пр |
| нас остави саме, јер се могох с Љубицом одма слободније разговарати.</p> <p>„Ви по свој прилици |
| о, па те незнатне ситнарије ниси требао одма к срцу тако примити, да од нас — тако рећи — побеж |
| им познат, па се наравно нисам ни могао одма као такав показати; а овамо мишљах у себи: „Шта ме |
| што он вели шта ћемо онда?{S} Па и ако одма оздравим, шта ћу опет с ђацима својим?{S} Ја сам к |
| ћу!“</p> <p>„Добро, Данко!{S} Ми морамо одма данас одавде даље!{S} Гроб оца нашег и онако ће на |
| , као да сумње, да ли добро види?{S} Но одма раширив руке загрли ме, па се са мном пољуби, гово |
| о најпосле манем све на страну и стрицу одма напишем писмо, молећи га, да ме извуче што пре из |
| њеним изненађен и обрадован и не мишљах одма, што ћу и како ћу с њоме; но када се први таласи р |
| ка реч: мелем и души и телу, и ја почех одма нова живота у себи осећати.</p> <p>Мита ми за тим |
| ад јој погледим у њене црне очи, то бих одма у грудима својим осетио неку дивну милину. — Кад п |
| м!“ зачу се из друге собе и ја познадох одма љубичин глас. „Слушај!“ — говораше Љубица даље: „М |
| ећи, да се мало одморим, но где морадох одма и заспати, јер ја и не знам, како сам амо доспела! |
| ветар и киша беху тако хладни да стадох одма дрхтати.{S} Почех се после кајати, што сам ствари |
| ок сам с овом гатком готов био, јер још одма у почетку поче ми лице горети и штогод бејах ближе |
| аст и доста леп човек.</p> <p>Бејах још одма у почетку као утучен; но када свештеник поче да по |
| 11" /> наши, шта је с њима?..{S} Но тек одмакавши од села освртох се натраг, освртох се јадан, |
| се као и моје на мах напунише суза.{S} Одмах се свучем и легнем у постељу, а Данку замолим, да |
| ризор на улици поста много грознији.{S} Одмах ми мајка дочује, <pb n="10" /> да су до хиљаду Ма |
| такла!“ рекох увређена и ожалошћена, то одмах одох да тражим себи другу службу.{S} Али ја бејах |
| ма којим начином не добијем, и ја почех одмах живо осећати велику силу љубави своје, јер срцу м |
| тим под прву капију мислећи, да се мало одморим, но где морадох одма и заспати, јер ја и не зна |
| лаксаше бриге пред тешким сном, који ме однесе на својим лаким крилима у овоје безбрижно царств |
| ти, а уједно ћу моћи и тебе помагати. — Одобри ми, брате! ту намеру моју, јер друга нам лека не |
| тра к себи узети...{S} Не могох срцу да одолим, да одем на далеки пут, а њу да оставим овде сам |
| 7" /> <p>После подужег таквог разговора одосмо оцу намеснику, који нас лепо дочека и код њега о |
| —</p> <p>После подужег таквог разговора одосмо сви оцу намеснику, који нас сада лепо гошћаше.{S |
| } Ја јој се позиву драговољно одзовем и одосмо далеко од залармане и загушљиве вароши у зелену |
| ми се он са сејом забављаше.{S} По том одосмо нас двојица на колодвор. „Срећни Мито,“ — рекох |
| миње.{S} После ручка на предлог љубичин одосмо у башту и тамо разговор у пријатном хладу под гу |
| морала написати неколико табака.{S} Кад одосте онако тајно, (као што сами велите), да вам искре |
| е, које морадох поднети, од како нам ви одосте, то бих вам морала написати неколико табака.{S} |
| и, него што сам урадио, не знам; тек ја одох, а не рекох Љубици ни „збогом!“ Читав дан путовасм |
| уто.{S} Немирним срцем и брзим корацима одох најпре породици где је Данка била, да се баш збиља |
| славши у новине оглас ради сестре своје одох у К—, где сам опет у црне очи лепе Љубице дуго и д |
| клетва на мене несретнога, јер ја да не одох Љубици, не би тога ничег било.</p> <p>У том лођо н |
| дуго, и кајем се, што опет к Љубици не одох, кад ме срце непрестано тамо вуче и када знам, да |
| у својој тесној соби, а кад после подне одох у манастирску башту, беше ми све тако красно и при |
| ложењу већину данашњег дана, а по подне одох у башту и у најдаљем крају под разгранатим дрвећем |
| " /> <p>7/7</p> <p>Данас узедох књигу и одох у неку шумицу, која беше одма иза вароши, да <pb n |
| а је сноси сама.{S} С тога ја безбрижан одох да се играм.{S} Читава гомила деце скуписмо се у п |
| n" /> <p>24/11</p> <p>Брижан и жалостан одох данас рано у болницу, где затекох Данку у највећим |
| о и да даље не могу.{S} Покајах се, што одох од куће, но кајање беше већ касно, и ја се морадох |
| it="subSection" /> <p>6/12</p> <p>Данас одох на данкин гроб и понесох венац, да јој накитим крс |
| nit="subSection" /> <p>9/7</p> <p>Данас одох на пошту, да видим, има ли каква писма за мене, но |
| it="subSection" /> <p>31/8</p> <p>Данас одох у К— и испратих Пају, свог доброг и искреног друга |
| ђака свога у И —.{S} Нашав брзо прилику одох тамо; но док ја стигох, она беше већ мртва, те ја |
| “ рекох увређена и ожалошћена, то одмах одох да тражим себи другу службу.{S} Али ја бејах врло |
| е! он изгори у оно кобно доба!..</p> <p>Одох с Данком у цркву и стадох јој све редом приповедат |
| азилазити и неколики моји добри другови одоше данас весело дому своме.{S} И ја изиђох на колодв |
| видеше, да ми њихове речи не годе, они одоше. — Па шта бих ја у њиховом друштву?{S} Весео не б |
| акле небеска, анђеоска љубав; а кад сам одрастао, следоваше друга, сасвим противна љубав; љубав |
| о.{S} Они ме лепо приме и по мојој жељи одредише ми они исту собу, где сам лане становао.{S} У |
| одрећи се својих лепих и слатких снова, одрећи се анђелства божијег, ах! та Марина ме чека и не |
| како да спавам?{S} Могу ли спавати?{S} Одрећи се Данке не могу, а с Љубицом не могу се растати |
| бим?{S} И опет — зар бих се могао Данке одрећи?{S} Једине сестре своје за којом сам толико пута |
| тивити, а с друге страно би ми немогуће одрећи се својих лепих и слатких снова, одрећи се анђел |
| провести; али при свем том не могох јој одрећи, већ почех приповедати.{S} Из почетка бејах сасв |
| ију осталих.{S} Једног се морадох и сам одрећи, јер ми је попио пуно крви и доста допринео боле |
| м сам толико пута сузе пролио?{S} Да се одречем ње, у којој та иста крв тече, која и у мени теч |
| не рече, да или вас заборавим или да се одречем породице своје!.. —</p> <p>Љубица ме овим речим |
| анђео, хајде и ти!{S} Ја сам своју реч одржала, одржи је и ти!{S} Моји родитељи за мном плачу, |
| нагло, да морадох посумњати, да ћу моћи одржати присуство духа и задржати сузе, кад је опет вид |
| ајде и ти!{S} Ја сам своју реч одржала, одржи је и ти!{S} Моји родитељи за мном плачу, нек плач |
| тру своју, да буде служавка.{S} Она вам одрицаше због тога свако човечанско осећање, а при том |
| немоћ и сав чемер сиротиње!{S} Мени се одриче свако човечанско осећање једино за то, што сам с |
| товасмо и једва ноћу стигосмо у Т—, где одседосмо код учитеља <pb n="72" /> Бранка, који је дош |
| месец дана умрьо!{S} Госпа му се некуд одселила, и то још са једном девојком, а куда, то вам н |
| исао у глави сину:{S} Да се није кудгод одселио?{S} Те за то запитах исту госпу: <pb n="23" /> |
| из постеље дигох, беше сунце већ високо одскочило.{S} Чим сам се обукао, изиђем на чесму, која |
| ој се усмено најадам; јер ово моје дуго одсуство може имати на њу рђавог утиска, а по мене очај |
| и врело чело моје!{S} О кад би могао да одуваш и тугу моју!...</p> <p>Много бих боље урадио, да |
| ивојеви родитељи.</p> <p>Кад је Миливој одустао од грозне намере своје, склонио се од свега све |
| сам могао, бих од тог читања тако радо одустао.{S} Но Љубица већ стајаше као запета пушка и је |
| но. —</p> <p>„И ви ћете се од њега опет одучити и навићи ћете се на своје пређање стање кад Пај |
| >„Догод траје слободе,“ — поче ми Марко одушевљено говорити: „донде ће бити и њених пријатеља и |
| е беше читав вулкан, те који добив сада одушке поче дивље да куља!</p> <p>„Љубице, сунце моје!{ |
| о вам за ваша стакла!“ рекох увређена и ожалошћена, то одмах одох да тражим себи другу службу.{ |
| мисао дођох, обузе ми детињаста радост ожалошћене груди моје. —</p> <milestone unit="subSectio |
| н устадох и с Данком изиђох у двориште, оживе ми на једаред све <pb n="73" /> детињство моје!{S |
| и, а брзе мисли ношене на лаким крилима оживелих осећаја лећаху ми тамо амо као челице с једног |
| ола као из сна да буди.{S} Како је свет оживео!{S} Како је живот обујио!{S} Моја ме болест сасв |
| ст стварао, тад ми све лањско доба живо оживи у души мојој!...{S} Ах!{S} С каквим сам осећајем |
| ед да плаче.{S} Сва прошлост моја бујно оживи, моја бедна сестра изађе ми пред очи као сироче б |
| н по дан проводати и своје наде на ново оживљавати, на ново се посла и рада подухватити, и не б |
| воју.{S} Када је у бој пошао, беше врло озбиљан, али не беше ништа жалостан.{S} Пољуби се прво |
| сам намислио?“</p> <p>И његове су црне озбиљне очи при овим речима тако необично засветлише, д |
| боље било, кад бисте време посветили на озбиљније и вама нужније ствари, особито ви, који се мо |
| огу остале бриге своје да растерам овим озбиљним радом, који ће уједно бити мелем мојим душевни |
| !</p> <p>„Може, брате!“ — рече ми Данка озбиљно. — „Ја нисам више дете, да ме мора навек други |
| и празан и пиштав: но чим почнем штогод озбиљно да радим, срцу ми постаје одма лакше и после св |
| .</p> <p>— „Што мора бити, мора! — рече озбиљно стара госпа — јер ваљда није провео толико годи |
| дивно гледати у задовољно и весело лице озбиљног оца, како је милина гледати млађу браћу и сеје |
| су најслађи часи живота они, који се у озбиљној радњи проведу.{S} Више ми пута дође, као да ми |
| иливоје!“ — рече ми сада прекинувши ову озбиљну тишину.</p> <p>— Од кога то? —</p> <p>„Од Љубиц |
| {S} Да ми је при свем том бар једном да оздравим и да се опростим ове несносне постеље своје, п |
| он вели шта ћемо онда?{S} Па и ако одма оздравим, шта ћу опет с ђацима својим?{S} Ја сам клонуо |
| онда бити опет све добро! —</p> <p>„Кад оздравим, је л’ Миливоје, ти ћеш ме опет к себи узети?“ |
| , да ће и то проћи, јер само да потпуно оздравим и да радње нађем, то ћу је опет к себи узети. |
| у дневник свој, да ли златним, што сам оздравио, или крвавим, што се растадох са милом Данком |
| p> <p>Бејах се одао нади, да ћу што пре оздравити, но ме нада љуто вара!{S} Ах!{S} Кад зора зас |
| о сутрање болове преживи, онда ће скоро оздравити.</p> <p>„Дакле сутра?“ — рекох чисто уплашен, |
| вара, али мени се тако чини, да ћу опет оздравити и опет лепоту света и сладост живота уживати |
| и, живљаше непрестано у нади, да ће још оздравити; а кад већ паде у постељу и кад поче и сам ув |
| оздравиш?“ — рече ми полазећи.</p> <p>— Оздравићу за цело, јер си ми донео <pb n="99" /> лепе в |
| подиже, да кући иде.</p> <p>“Гледај, да оздравиш?“ — рече ми полазећи.</p> <p>— Оздравићу за це |
| јер видим како смо бедни!{S} Но само да оздравиш, да једном оздравиш, па ће онда бити опет све |
| едни!{S} Но само да оздравиш, да једном оздравиш, па ће онда бити опет све добро! —</p> <p>„Кад |
| Погледах сузним оком у небо, у звезде: “Ој драге звезде!{S} Видите ли, шта Данка ради?{S} Моја |
| дањој празнини стоје сада два лепа црна ока, два неисцрпива извора дивних милина и бујне среће |
| тица!{S} По целе ноћи се склапа сањивог ока свога, већ навек седи поред мене и навек ради, теше |
| , из мога ће ока сијати љубав, из њеног ока опет љубав...{S} О сестро!{S} Сестро!{S} Ала ми је |
| у мене, ја ћу гледати у њу, из мога ће ока сијати љубав, из њеног ока опет љубав...{S} О сестр |
| д у Данку погледам, то ми срце пуца, из ока ми полете сузе, које морам навек да скријем, јер мо |
| творени ходник у ведро плаво небо, а из ока мога тецијаше једна суза за другом...{S} У моме срц |
| тобом растајем!“ рекох јој тужно, а из ока ми на мах полетеше сузе.</p> <p>И Данка поче плакат |
| ох из каквог дугог и страшног сна; а из ока ми полете вреле сузе...{S} Погледах сузним оком у н |
| <p>— Ничем! — рекох за њоме нескидајући ока с ње, а срцу ми тако би, као да га прободе ножем... |
| узе среће пођоше ми на очи, и за тренут ока моје се руке обавише око ње, лепа јој глава клону н |
| мајку своју, а ја од тебе желим, да се оканиш таких мисли!“</p> <p>Она ме стаде љубити и њене |
| заплакао?{S} Ко би мени гроб мој цвећем окитио?{S} Нико!{S} Нико!{S} Јер <pb n="28" /> ја никог |
| ћу данас да посетим Љубицу своју.{S} Не оклевах дуго, већ се одма упутим и за тили часак бејах |
| } Небо беше сасвим ведро и пуно звезда, око мене шушташе зелено лишће, с неба падаше роса на ме |
| иваше све тежа, срце ми беше пуно бола, око ми беше пуно суза...{S} Света земљо!{S} Како ме чуд |
| крилу бајнога санка сада мирно спавам, око твојих <pb n="70" /> румених љубљених усана ваљда с |
| целу долину опкољену високим горама.{S} Око нас се преливаше разнобојно пољско цвеће, које шаре |
| ављах се неко време с Љубицом у соби, а око четир сата изиђосмо у башту и седосмо под онај исти |
| о гдекоја звезда тамо амо затрептати; а око манастира беше све тихо као на гробљу, осим што кат |
| ледати у ласте, како се живо надлећу; а око себе слушати косове, како весело звижде, слушати сл |
| и пуне суза; али нема ни нежног осмејка око лепих усана...{S} Она више не плаче, али с плачем п |
| вује, како сетно прижељкују!.{S} Кудгод око бацим, свуд је лепо и све је красно! — Посматрајући |
| а гледати млађу браћу и сеје своје, где око њега весело скачу и сви весело вичу: „Браца!{S} Бра |
| це своје заборавио на свет и све што је око мене...</p> <p>„Миливоје!{S} Може ми мати из цркве |
| прођоше ми као стреле кроз срце и моје око и уво на једаред полети к вратима, на којима Паја с |
| е тешки уздах и ја јој обвијем обе руке око врата, па дуго укоченим оком гледах у њу.</p> <p>„С |
| срце растужило, не би <pb n="115" /> се око засијало!..{S} Мислећи на Љубицу мишљах и на могућн |
| или да послуша шаљивчину шеву, која се око њега певајући улагује велећи му, да га другови тамо |
| одитељи плакаху, и плакаху сви, који се око ње искупише...</p> <p>Њу саранише.{S} Ја почех од т |
| слити лепше слике од ове, где све цвеће око ње као да беше живо и весело, само што с њоме још н |
| и, и за тренут ока моје се руке обавише око ње, лепа јој глава клону на моје груди: ми се загрл |
| ом...{S} Дошавши на гробље стадосмо сви око раке.{S} Нисам никад мислио, да проста жена може та |
| и уздржати, отеће ми срце мах, отеће ми око мах!..{S} За то се на <pb n="146" /> скоро са свима |
| јер ми срце непрестано зебе, а десно ми око непрестано игра... —</p> <milestone unit="subSectio |
| убици мора да у том тренутку беше чудно око срца, јер беше у исти мах скоро бледа и црвена, так |
| удам,“ мени поста на једаред тако чудно око срца: беше ми, као да ми је санта леда на груди пал |
| ужан; јер и мени од неколико дана десно око непрестано игра.{S} Добро знам, да је тако веровање |
| рце могло мирно бити; али игра ми десно око, па се бојим, хоће ми на зло наслутити, као што је |
| кад дођох на њене речи: „Игра ми десно око, драга мајко! шта ће то да значи?“ постадох на једа |
| сетно својим лепим оком.</p> <p>То лепо око, кад у мене тако гледа, пре ми беше само рај, а сад |
| ао што беше и лане, с том разликом, што око манастира не шушти више зелено лишће, већ увело жут |
| оје...{S} Па и Марка често сањам, да му око сузом засија од бола, што здравља нема, те умире бе |
| Данка, ту ми је Марко и Марина, они су око мене, с њима ћу ја да славим бадње вече, они су мој |
| ном лишћу, мени се чини, као да се шећу око мене виле и златне паунице!..</p> <p>У гори пробави |
| та под једну тополу и дуго, дуго гледах око себе, а очи ми беху непрестано пуне <pb n="24" /> с |
| а моје груди: ми се загрлисмо...</p> <p>Око мене као да се окреташе цео свет.{S} О боже среће!{ |
| S} Као да ми се душа отргла од телесних окова, па се с васијоном спојила и обгрлила сву тугу, ш |
| извести на прави пут посматрања себе и околине своје. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| им мислима гледах је неколико тренутака оком пуним суза и срцем пуним бола, па се онда сагох и |
| ма човек мора као и тиран да је свуда и оком и ногом, јер чим <pb n="100" /> се мало уклони, од |
| и мојих, стаде ме гледати својим плавим оком, у којем се још сузе блистаху и које беше тако неж |
| вет окренуо и ја је погледах очајничким оком.{S} Она ми стаде још нешто говорити, али шта, то н |
| певачице из сна будиле, кад сам веселим оком и срећним срцем певајући са постеље скакао, и мени |
| аву, па ме стаде својим црним расејаним оком смешећи се да гледа.</p> <p>— Не жалим за Пајом то |
| ље њене, она ме гледаше тужним укоченим оком, али ми не могаше ништа рећи, и узалуд је питах: „ |
| ем обе руке око врата, па дуго укоченим оком гледах у њу.</p> <p>„Сиротицо!“ — рекох јој тужним |
| ла, а ја стајах и гледах за њима тужним оком:{S} Да ли ће и мене когод дочекати?{S} хоћу ли и ј |
| она се ничега не сећаше.{S} Она сузним оком гледаше у мене и светим страхом ходаше по цркви, п |
| е! — тихо јој рекох гледајући је сузним оком, — Бриге ће ме опет у постељу бацити!{S} Сирочад с |
| а и дуго за њим гледаше, гледаше сузним оком тешко уздишући.{S} Ја као дете нисам имао ни појма |
| /10</p> <p>Данас ми дође Данка и сузним оком јадаше ми се, како је јуче имала неугодан дан.{S} |
| дете, већ дете с тужним срцем и сузним оком!..{S} Чињаше ми се, као да ћу сад у ходнику наићи |
| тренутака мирно и боним срцем и сузним оком гледах то велико гробље.{S} Кобно гробље, на теби |
| она сада у вас гледа и тужним и сузним оком вас за мене пита?{S} Ах!{S} Поздрав’те је!{S} Позд |
| ки загрлим, да над твојом главом сузним оком тихо прошапћем: „Ми смо без оца и мајке.“ — У такв |
| бица!“ —- рекох прочитавши писмо сузним оком, јер ми срце хтеде да прекипи од слатке изненадне |
| полете вреле сузе...{S} Погледах сузним оком у небо, у звезде: “Ој драге звезде!{S} Видите ли, |
| увело лишће шушташе по гори.{S} Очајним оком гледах час у небо, час у гору, а мисли ми беху све |
| рете се к мени, погледа ме својим црним оком, и тај поглед беже тако збуњен и нејасан и опет та |
| асмеши, погледа ме умиљато својим црним оком, па тихо рече: — И заиста он у мом срцу слатко жив |
| понашао? — рече ми гледајући ме сетним оком својим: „Сусретнемо се нас двоје на улици, кад сам |
| Данка гледајући ме својим плавим сетним оком — „Знадем добро, да ти је тешко; али ослони се и т |
| рече гледајући ме својим плавим сетним оком.</p> <p>Мени беше, као да одлази од мене анђео сре |
| !{S} Ах!{S} Кад зора засвити, ја мутним оком погледам на светле прозоре; гледам дан, који свима |
| ју тамницу.{S} Она ме гледаше необичним оком, ваљда је опазила какве промене на лицу моме... —< |
| — рече гледајући ме сетно својим лепим оком.</p> <p>То лепо око, кад у мене тако гледа, пре ми |
| Љубица на вратима и својим црним лепим оком и гледа ме као престрављена...{S} Ми се поздрависм |
| ми Љубица гледајући ме својим умиљатим оком и смешећи се нежно и задовољно.</p> <p>„Верујем ва |
| !{S} И она је већ сасвим изнемогла, јер оком једва гледа и ногом једва корача... —</p> <milesto |
| ику довађала?!“ Чим сам му ово изрекла, окренем се од њега и пођем кући; но путем беше ми тако |
| е знам рећи. —</p> <p>Мени се беше свет окренуо и ја је погледах очајничким оком.{S} Она ми ста |
| био сав крвав и навек би од мене главу окретао...{S} Сањам и мајку своју, како ми вели, да ће |
| ен оваком вести, а сва ми се кућа стаде окретати...</p> <p>Надзиратељка ме уведе у једну повећу |
| ,“ мени би, као да ми се сва црква поче окретати.{S} Не могох даље издржати, па изиђох на поље. |
| загрлисмо...</p> <p>Око мене као да се окреташе цео свет.{S} О боже среће!{S} Хвала ти на овом |
| и!“ </p> <p>Љубица се на ове речи трже, окрете се к мени, погледа ме својим црним оком, и тај п |
| ешто рећи, али јој усне задрхташе и она окрете главу, <pb n="57" /> отрже се из моје руке и хте |
| , ломан, као да ме когод претукао...{S} Оку ми ништа не годи, а време ме мори, љуто ме мори...{ |
| како не заплачем.</p> <p>У данкином се оку сузе заблисташе и она ми тихо рече: „хоћу!“</p> <p> |
| ово дело „Без оца и мајке,“ да бих тиме олакшао души својој.{S} Кад је исто дело изишло у „Јаво |
| рити, али ми језик поста на једаред као олово тежак.</p> <p>И Љубици мора да у том тренутку беш |
| поведати као што се тешки покајник пред олтаром пре причешћа исповеда...</p> <p>Мајка ми плакаш |
| јој венац главу краси и како је девер к олтару води: па у залуд стадох трти и очи и чело, да је |
| ми је душу разведрило, које ми је живот омилело, па остани ми и од сада сунце моје!“</p> <p>— Ш |
| ужу своме, који беше у истом месту тако омиљени лечник, да и данас још име његово свако са пошт |
| се дизаше чак у облаке!{S} О мој Боже! он изгори у оно кобно доба!..</p> <p>Одох с Данком у цр |
| лико на срцу неговао, он ми се распада, он ми се руши, јер у њему нестаје сунца, нестаје живота |
| ити без икаквих брига, јер ако их нема, он их сам створи само за то, да их <pb n="20" /> има, т |
| миле му голубице вратио у гњездо своје, он би целу ноћ сањао лепе снове, како се с њоме љуби и |
| од не оста неблагодаран врлом оцу моме, он указује благодарност своју на мени, јер ме помаже, д |
| о би се састао с овом другом голубицом, он би био <pb n="55" /> опет срећан и весео.{S} Но једн |
| свет, који сам толико на срцу неговао, он ми се распада, он ми се руши, јер у њему нестаје сун |
| се загрлисмо <pb n="88" /> и пољубисмо, он седе и оде, а ја остах гледајући за влаком, догод га |
| дно рече ми: да је добио од Паје писмо, он га позива у љубичине сватове, јер она се удаје за је |
| љубио? — — И у момка њеног дуго гледах, он је висок, црномањаст и доста леп човек.</p> <p>Бејах |
| ја онда у школу ишао.{S} И <pb n="8" /> он се с народом сложи, да иду пред село, да непријатеља |
| Миливој код тебе!{S} Јадни Миливој!{S} Он хтеде своју тугу да метне на твоје срце, <pb n="157" |
| мити!{S} Нисам требао побећи!{S} Ах!{S} Он ваљда не зна, да је само Данка узрок тако наглог одл |
| ам њу споменуо мени потекоше сузе...{S} Он ми је сузе видео па их ваљда и разумео, и кад Љубици |
| а је онда тек навршила трећу годину.{S} Он оде, а мајка ми стаде пред школска врата и дуго за њ |
| о пожелети, јер и Паја беше код куће, а он је човек, с којим се могу братски забављати.{S} Но о |
| Заједно се кренусмо из К—, ја овамо, а он у Б—, где ће му скоро и сватови бити.{S} Но како ти |
| иначе богат, оде професору своме, да га он даље поучава.</p> <p>— Збиља!{S} Сирома човек мора к |
| на овде становао?“ — Светозар С—?{S} Па он је још пре месец дана умрьо!{S} Госпа му се некуд од |
| ?{S} Но за што бих од њега тајао?{S} Та он је једини, којег својим правим другом назвати могу, |
| им црним оком, па тихо рече: — И заиста он у мом срцу слатко живи!{S} Кад бих у стању била, ја |
| говара.{S} Ја сам одма приметала, да се он мене стиди, и мирно му рекнем: „Ви се господине! мен |
| дох, те написах Љубици писмо, док ми се он са сејом забављаше.{S} По том одосмо нас двојица на |
| аку угодност, а таком приликом називаше он мога вереника.{S} Па осим њих и сав остали род мој н |
| њега и да помислим: да је Марко жив, и он би то урадио!...</p> <p>Он је издануо на рукама стар |
| наиђе на једну белу прелепу голубицу, и он њу заволи свим срцем својим.{S} И тако је волећи чес |
| да у сваком срцу тако слатко живи.{S} И он је то заслужио и треба да у сваком срцу живи! —</p> |
| p>— Био је; одма је са мном дошао.{S} И он вели, да ће све добро бити.</p> <p>„Али ако не буде |
| Бог знаде, шта би с њоме било!{S} Па и он би њој много и радо чинио, али шта ће јадан, кад ни |
| мога смилова се најпосле сан на мене и он ме из овог патничког света пренесе на лаким крилима |
| ку казала, да ћеш ти остати овде, јер и он ми рече да треба тамо да одеш.</p> <p>„А зар је био |
| свему овом учини сада Паја крај, јер и он приђе Љубици и ухватив је за руку рече јој молећи је |
| о кашње смилује се један голуб на њих и он их нарани и пољуби место њихових родитеља.{S} Од тог |
| и радо чинио, али шта ће јадан, кад ни он ништа нема; а при том има жену, која носи само облик |
| радила, па је њега школовала; а кад јој он издану, не имађаше више за кога да ради, па ни за ко |
| ја ближе манастиру, <pb n="139" /> тим он све даље од мене!{S} Но када већ стигох на брег, са |
| зила, јер га већ давно нисам видела; но он чим дође спрам мене, сав поцрвени и „А гле Данке!“ т |
| .</p> <p>„Али ако не буде тако, као што он вели шта ћемо онда?{S} Па и ако одма оздравим, шта ћ |
| име имађаше на мене великог уплива, јер он ми је у многом чему мисли рашчистио и осећаје узвиси |
| Марко жив, и он би то урадио!...</p> <p>Он је издануо на рукама старе мајке своје, која је за њ |
| дговор с лица у напред прочитам.</p> <p>Он слеже раменима и рече: „Нема!“</p> <p>— Нема! — реко |
| осетим. — рекох му мало збуњено.</p> <p>Он ме одма уведе у собу, где осим љубичине мајке беше ј |
| адох као укочен поред постеље њене; ах! она лежаше и спаваше мирно, мирно као какав анђео...</p |
| ве своје, што је до сад радити научила, она ће гледати у мене, ја ћу гледати у њу, из мога ће о |
| мољакање, узалуд осташе све моје сузе, она остаје при своме, да наше даље дружење не ће имати |
| и, јер добра рука ако коме штогод даје, она прво сирочету даје, а добрих руку има још у народу |
| укама.{S} Кад седох поред постеље њене, она ме гледаше тужним укоченим оком, али ми не могаше н |
| ашном појаву, који се у цркви дешаваше, она се разболи и умре.{S} И њена смрт лепа је тако исто |
| Моја вас мати не мрзи.{S} Верујте мени, она вас уважава, увек вас фали, али — — “</p> <p>У љуби |
| {S} Али кад кога почне несрећа да гони, она не зна, шта је доста.{S} И овај добри голуб умре и |
| а њу да се старам и ја њу да издржавам, она мене хлебом храни!.. „Чуј, Миливоје! како се Мита д |
| т, јер њој је жао оставити оца и мајку, она је јединица, па ће они за њом плакати.</p> <p>Мене |
| орена.{S} Но чим на прва врата закуцах, она се одма отворише, и преда ме ступи Љубица, која дол |
| зо прилику одох тамо; но док ја стигох, она беше већ мртва, те ја и сестра моја остасмо сирочад |
| о преклињао, да ми рекне бар једну реч, она сва узбуђена стајаше као нема гледајући у земљу, а |
| о и пољубисмо, па се ћутећи растадосмо: она оде журећи се, а ја остах лежећи, жалећи се на тешк |
| јен силом осећаја својих. <pb n="66" /> Она непрестано плакаше и држећи главу на грудима мојим |
| обезбеђеном видео!{S} Сирота Данка!{S} Она још више пати него ја...{S} Да још стрица немам, ко |
| повод плача беше нам тако различит!{S} Она плакаше по свој прилици за то, што беше дирнута мој |
| е је већ и онако пуно рана...{S} Ах!{S} Она хоће, да сам себе победим и да све то пустој забора |
| ни нежног осмејка око лепих усана...{S} Она више не плаче, али с плачем престаде за навек и сва |
| а плач, па сам јој онда рекла све...{S} Она је послала оно писмо без моје воље“...</p> <p>Чим о |
| а остасмо сирочад без оца и мајке...{S} Она је живот свој жртвовала <pb n="13" /> деци својој, |
| дете, кад ступисмо гробу оца свога.{S} Она клече крај каменог крста, лепог и великог споменика |
| ађа, у колико прошлост беше горчија.{S} Она прими савет мој, а како га је примила, најбоље гово |
| осте сестру своју, да буде служавка.{S} Она вам одрицаше због тога свако човечанско осећање, а |
| ће има <pb n="98" /> данас све ређе.{S} Она сада и сама увиђа, да није требала с вама тако пост |
| и моји, беше једно и од моје Љибице.{S} Она ми пише;</p> <p>Драги Миливоје!{S} Срце ме боли мис |
| оведати јер она се ничега не сећаше.{S} Она сузним оком гледаше у мене и светим страхом ходаше |
| траг вратити и одма је к себи узети.{S} Она ме мирно слушаше, а на дугим плавим трепавицама бли |
| дох тако, да могу да је добро видим.{S} Она беше обучена сва у бело, а црну густу јој косу дивн |
| уо и ја је погледах очајничким оком.{S} Она ми стаде још нешто говорити, али шта, то нисам чуо. |
| и каже, шта је и како је са Љубицом.{S} Она је провела скоро три месеца у Б— код брата свога и |
| ељу и пољубим је у бело, ведро чело.{S} Она се из сна трже, отвори своје сетне плаве очи и погл |
| руку, да се вратим у своју тамницу.{S} Она ме гледаше необичним оком, ваљда је опазила какве п |
| олницу, да видим, шта ми Данка ради?{S} Она беше и данас у ватри и мукама, али опет бар знађаше |
| мах помислио, сад ће се заплакати... — Она поче цвеће брати и венац плести тихо певајући разне |
| ужни звуци младог и јадног срца мога, а она ће мени показивати разне радове своје, што је до са |
| м оберучке, пољубим је у чело и уста, а она спусти милу главу своју на узбуђене груди моје и по |
| рем, мој крст не ће имати ко да кити, а она има још живог брата, па не треба да јој крст буде б |
| ствени цвет!..{S} Чим се поздрависмо, а она набрано цвеће мени пружи, а поглед јој беше безбриж |
| сташни, па хоће с њоме да се титрају, а она опет то не мари.{S} Ја је почех световати, да трпи, |
| весело, само што с њоме још не пева; а она опкољена цвећем беше тек прави божанствени цвет!..{ |
| а далеко чекају, само да га превари, да она не покисне..{S} Ах! како ми <pb n="109" /> је мило |
| ке и хтеде поћи.{S} Но ја кад видех, да она хоће од мене да иде, мени би, као да се небо на мен |
| ми!“...</p> <p>И за неколико тренутака она уздане, уздане, и издане...</p> <p>Посрћући изиђем |
| аустезао, да јој пружим руку своју, кад она беше у највећој невољи!..</p> <p>„Миливоје!{S} Шта |
| но да у мени као муња сену мисао, да је она можда наговорила на то матер своју, те јој одма пус |
| ита с њоме тако понашао, Мита, којег је она навек као брата поштовала.</p> <p>„Немој плакати, Д |
| е по Марину, „јер ја тако волим, кад је она поред мене!“ А је ли она кадгод оболела, то сам већ |
| уживајући златно девовање своје, дотле она тужним срцем проводи најлепше време своје служећи и |
| идим, да сам нико и ништа, за каквог ме она навек и држаше! —</p> <p>„Миливоје!{S} Шта је теби? |
| олим, да отрчи по лечника.{S} Но док се она вратила, ја већ више не знађах за себе.{S} Тек пред |
| за то науми, да пита голубицу, да ли ће она бити његова или ће одлетети за другим голубом?{S} Н |
| па оде у своју собу.{S} Сиротица!{S} И она је већ сасвим изнемогла, јер оком једва гледа и ног |
| ги Боже! сада бих већ у гробу био!{S} И она још мени вели, да ми никад не може доста благодарит |
| да Данка ради?{S} Сиротица!{S} Ах!{S} И она би требала срећнија да буде, јер ни боље душе, ни х |
| ради?{S} Моја сирота Данка?{S} Да л’ и она сада у вас гледа и тужним и сузним оком вас за мене |
| у и нехотице је тако јако повучем, да и она нехотице паде главом на моје груди.{S} Ударом ове м |
| нка ми је увек задовољна и весела, па и она вели, да не осећа, како јој време брзо пролази, што |
| да живи...{S} Сирота!{S} На скоро је и она за њим отишла.</p> <p>Његова смрт беше за мене вели |
| голубиће <pb n="54" /> своје, па умре и она.{S} Сиротани голубићи пиштаху дуго, но њихово пишта |
| <p>У данкином се оку сузе заблисташе и она ми тихо рече: „хоћу!“</p> <p>„Добро, Данко!{S} Ми м |
| ми нешто рећи, али јој усне задрхташе и она окрете главу, <pb n="57" /> отрже се из моје руке и |
| је све и сва, што могу својим назвати и она ми је једини темељ будућности моје!{S} Ах!{S} Да ми |
| воје груди, а мене за руку, па потрчи и она у цркву.{S} Но не прође ни неколико тренутака, а он |
| им <pb n="9" /> речима блажен осмејак и она ме нежно погледа, а у том погледу беше толико наде |
| пролази, што је сасвим природно, јер и она не престано ил’ учи ил’ ради, а ово последње навек |
| о то беше, када је видех последњи пут и она времена беху још лепа времена; тада беше још мало, |
| и кад Љубици за њих каже, ваљда ће их и она разумети...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| њима одговор на питање своје.</p> <p>„И она о теби лепо мисли, сирома си вели, но си поштен и в |
| чави страх овлада срцем мојим!{S} Да ли она уједно мишљаше, за кога да је уда?{S} Да ли јој беј |
| волим, кад је она поред мене!“ А је ли она кадгод оболела, то сам већином провађао време седећ |
| ати мрзи? —</p> <p>„Не мрзи, не!{S} Али она увиђа, да вама треба још доста времена, док дођете |
| /> другчија, могла би тамо бити.{S} Али она кад би видела ову сиротицу, би спрам мене била још |
| Љубице добио бар неколико речи.{S} Али она ми ништа не пише, и моја туга постаје тежа, а брига |
| ам ничем да се надам, ничем!{S} Тако ми она рече!..{S} Ах!{S} Ја видим, ја осећам, како ми пост |
| ам ничем да се надам, ничем!{S} Тако ми она рече!..{S} Па зашто онда седим овде?{S} Шта чекам?{ |
| л’ ипак кад бих ја срећан био, не би ни она несрећна била!{S} Моје је срце пуно љубави, пуно вр |
| ? <pb n="140" /> Како ће ме предусрести она, па мати њена?...{S} Како сав дршћем, кад помислим |
| е срдите се што вас молим да одете, док она није дошла!“</p> <p>— Зар ме твоја мати мрзи? —</p> |
| иливоје!“ — говораше ми мајка, „да само она деца постају анђели, која умру пре навршене седме г |
| естано и питао, шта је тако боли?{S} Но она ми не хтеде да открије тугу своју; лакше јој беше, |
| ми је ступила у собу, беше весела, јер она по свој прилици мишљаше, да сам је звао, да јој каж |
| која је за њим много суза пролила, јер она је другима радила, па је њега школовала; а кад јој |
| ка хтеде да идемо и на мајчин гроб, јер она сирота и не знађаше, где нам је мајка сарањена, а х |
| о, он га позива у љубичине сватове, јер она се удаје за једног лечника; већ је прстенована и за |
| у толико ми опет певаше од радости, јер она ме заиста искрено <pb n="78" /> воли... „Ослоните с |
| ећи ме, да се немам за што бринути, јер она ће сада за мене да ради, као што сам до сад ја за њ |
| јој будем не само брат, већ и отац, јер она никог, никог нема!..{S} Но то тешко расположење као |
| и стадох јој све редом приповедати јер она се ничега не сећаше.{S} Она сузним оком гледаше у м |
| Чим се поздрависмо, уђосмо у собу, коју она својом назва и ту ми рече, да је Паја данас морао о |
| агох и пољубих је у чело и уста.</p> <p>Она тешко уздану, а дуге јој се трепавице на једаред ра |
| а ли осећа, како ја њу волим?! —</p> <p>Она на моје питање слеже раменима, погледа ме збуњено и |
| елим, да се оканиш таких мисли!“</p> <p>Она ме стаде љубити и њене сузе падаху на моје лице...< |
| „јер ти си ноћас мало спавала.“</p> <p>Она ми не рече ништа, већ скупи ствари своје, па оде у |
| м црним очима беху збиља усне моје!... „Она ме воли! мишљах непрестано, и опет сва ова срећа ср |
| и седе на столицу поред постеље моје — „Она те лепо поздравља; ево ти писмо њено, нек оно место |
| тир сата изиђосмо у башту и седосмо под онај исти орах, где сам, дошав, први пут овамо, причао |
| } Од свега дрвећа задржа ми поглед само онај велики орах, под којим сам причао Љубици причу о г |
| хо рече: „И’те Бога вам, сирома је само онај, који је у глави сирома.“</p> <p>Ја јој не знадох |
| ти, и не би дуго трајало, а ја бих опет онај исти постао, који сам и до сад био. — С овим калуђ |
| обом рачунам! — Спољњи живот мој још је онакав исти, као што и пре беше, јадан и бедан, с једно |
| енити ово и на себе.{S} Кад би ово биле онаке бриге, које су само за то створене, да нисам без |
| идби и удадби не треба никад пропуштати онаке прилике, које јемче за сваку угодност, а таком пр |
| олико ме сада срце заболело, што сам је онако оставио и што више нисам поред ње, у толико ми оп |
| е становао.{S} У целом манастиру још је онако исто, као што беше и лане, с том разликом, што ок |
| како намислио, тако урадио, и провео се онако, као што бих могао само пожелети, јер и Паја беше |
| написати неколико табака.{S} Кад одосте онако тајно, (као што сами велите), да вам искрена буде |
| шта да прећуте.{S} Моје здравље не беше онако темељно, као што би при бољим приликама могло да |
| на мене смешити; но то смешење не беше онако слатко и умиљато, као што је у ње обично.</p> <p> |
| данас одавде даље!{S} Гроб оца нашег и онако ће нам уз пут бити!“ —</p> </div> <div type="chap |
| А и за што би говорила, кад јој лице и онако тумачи срце њено?</p> <p>„Имаш и један леп поздра |
| за другим голубом?{S} Његово је срце и онако пуно рана, па како би могао још и ту рану преболе |
| и није чудо, да ме ове речи ражалише и онако већ жалоснога...{S} Скинувши шешир пођем и ја за |
| а жалост моју!{S} Један ђак мој, који и онако беше у наукама слаб, а иначе богат, оде професору |
| да је код стрине своје; а при том си и онако оглас у новине дао, те за који дан зацело ће ти с |
| , — рекох у себи — поноћ је, а ја сам и онако уморан, јер прошле ноћи не могах спавати, па треб |
| го, било како било!{S} Мислим и овако и онако и најпосле тешим се једино тиме, што сам млад и з |
| у срце, у несретно срце, које је већ и онако пуно рана...{S} Ах!{S} Она хоће, да сам себе побе |
| о било овако случајно.{S} Беше ми већ и онако немило, што не нађох Љубицу саму с мајком њеном, |
| сносити, јер сам се на патњу и невољу и онако веће навикнуо.{S} Зар би то за мене штогод чудно |
| pb n="32" /> јер је К— овом манастиру и онако близу, нема по добра сата.</p> <milestone unit="s |
| ада Данка ухватив ме за руку — „Ти ниси онако весео, као што би требао да будеш!{S} Гле!{S} Ти |
| се тако живо сећам онога дана, који нам онако грозно упропасти сву породицу нашу.{S} И кадгод с |
| те по свету, да хране траже: но се опет онако исто враћаше, јер ниједна не могаше нигде ничега |
| , коју није никад волео, а девојци дају онаког момка, за којим није никад узданула!..{S} Свесрд |
| одеш тамо, где нам је већ отац и мајка, онда на целом свету немам више никог свога, остајем сам |
| н причекати, па ако опет ништа не буде, онда се морам упутити најпре у П—, где ми стриц живи, п |
| е погледи.{S} Ако и сутра не буде боље, онда што му драго, идем, па како ми је, тако ми је, тек |
| !..{S} Кад сам из вароши изишао у поље, онда тек пустим сасвим на вољу срцу своме...{S} Читав ч |
| /> изразио, ако сутрање болове преживи, онда ће скоро оздравити.</p> <p>„Дакле сутра?“ — рекох |
| па ако ми и сад још ништа не одговори, онда не знам, шта ћу да мислим? —</p> <milestone unit=" |
| , која ће ме у животу навек руководити, онда сам опет задовољан и весео.</p> <p>Година 1848 дођ |
| ер навек имам да радим; а кад не радим, онда опет мислим на Љубицу, и у тим слатким мислима лет |
| ад бих још знао, шта је с Данком мојом, онда бих могао мирно дан по дан проводати и своје наде |
| само за то створене, да нисам без њих, онда би по мене добро било; но ово су бриге такве, које |
| господар над животом и смрти.</p> <p>— Онда ћу и ја умрети!{S} Јер кад ти умреш, не ћу ни ја д |
| поглед ја сад тек схваћам и разумем, а онда као дете само сам га дубоко у срце усадио. — Мало |
| беше народни учитељ, код којег сам и ја онда у школу ишао.{S} И <pb n="8" /> он се с народом сл |
| дев ме и познав ме дигне ме на кола, па онда стаде даље да гони.{S} Од тог тренутка врло мало з |
| а катихета вели, први је и први бог, па онда тек дођу други!“</p> <p>— Знам, али наши ће родите |
| опростим ове несносне постеље своје, па онда било како било! —</p> <milestone unit="subSection" |
| } Најпосле освртох се на све стране, па онда полако закуцах на врата.{S} Но то куцање беше по с |
| о дочекују родитељи, браћа и сестре, па онда тога дана њему у почаст приређују домаћу забаву, г |
| опет устадох.{S} Ходах мало по соби, па онда изиђох на поље у гору, да тамо чело разладим, да т |
| прве чесме, где лице оперем од крви, па онда се као претучен вратим кући.{S} Ушавши у собу беја |
| опет има Данка прво теби да захвали, па онда мени! — одговорим Мити.{S} Данка беше при овим реч |
| а нашег куршум кроз главу пројурити, па онда нек ме вешају, нек ме пушкарају, нек чине самном ш |
| алостан.{S} Пољуби се прво с мајком, па онда пољуби мене и Данку, млађу сестру моју, која је он |
| овамо, да се бар састанем с Данком, па онда како ми је, тако ми је!{S} Ах!{S} Не знађах јадан, |
| ин, како ћу јој отворити срце своје; па онда, буде ли среће, ах, Боже! да дивне ли среће!.. —</ |
| и пред свима рећи, за што сам дошао; па онда сви се држе некако укочено, а при свем том још и п |
| хо, да сам једва чути могао.</p> <p>„Па онда сте о мени и мислили, кад сте ово цвеће брали?“</p |
| ила, ја сам много на вас мислила, и кад онда нисам могла као ваша да останем, то сада још мање. |
| /p> <p>Но од како сам Љубицу упознао од онда су наступили нови дани у животу моме. <pb n="130" |
| ене и Данку, млађу сестру моју, која је онда тек навршила трећу годину.{S} Он оде, а мајка ми с |
| да сараним срце своје...{S} Па да ли је онда такав живот збиља од свега најмилији?..</p> <p>Ја |
| јер кад помислим, шта ме чека, то ми је онда пред очима све мрачно и црно и ја не могу себе да |
| кушајте ви, да је завршите, па бисмо је онда имали у целини обоје.“</p> <p>Љубица се на ове реч |
| заједно и плакао! —</p> <p>— „Па то је онда цео свет срећан!“ — одговори ми Љубица и тихо се н |
| ом пуним суза и срцем пуним бола, па се онда сагох и пољубих је у чело и уста.</p> <p>Она тешко |
| ах.</p> <p>Љубица слеже раменима, па се онда на једаред саже, узбра цветак један, који беше пор |
| ле тога сеђасмо још мало под орахом, те онда уђосмо у собу, где нам Љубица на гласовиру свираше |
| да оздравиш, да једном оздравиш, па ће онда бити опет све добро! —</p> <p>„Кад оздравим, је л’ |
| ишљаше и на изгубљену голубицу своју, и онда би био, опет сетан и жалостан; но како би се саста |
| којих и ја патим! —</p> <p>— „Па шта би онда радио, кад би, мећем случај, данас за њу дознао?{S |
| узети, јер кад би је од ње узео, куд би онда?“ —</p> <p>И ако сам о том често мислио, ипак беху |
| ли за што се нисам бар боље обукла; али онда ми то не паде на памет, а после се већ не могох и |
| , да ми се слутња испуни, јер шта би ми онда радила моја јадна Данка?{S} Ја је не бих могао ни |
| аплакала, мати ми чула плач, па сам јој онда рекла све...{S} Она је послала оно писмо без моје |
| а за што сам онда рођен, за кога ли сам онда живео?. <milestone unit="subSection" /></p> <p>4/1 |
| > Лепоту света и сладост живота тек сам онда први пут јасно осећао, кад ми њене лепе црне они и |
| рећно сјаје,..</l> </quote> <p>Тако сам онда певао.{S} То сво време од Маркове смрти до Љубичин |
| епе наде будућности моје: па за што сам онда рођен, за кога ли сам онда живео?. <milestone unit |
| ни један дан да будем; а управо нит сам онда знао, нити сада знам, за што сам за њом навек тако |
| не буде тако, као што он вели шта ћемо онда?{S} Па и ако одма оздравим, шта ћу опет с ђацима с |
| страје, бојим се и за њих, па како ћемо онда живети ја и моја добра Данка? —</p> <milestone uni |
| ут видите, да не може ваша бити; за што онда сами себе не победите?{S} За што не предате све то |
| е и вене?{S} И кад једном увене, на што онда наде, те лепе и слатко наде?!</p> <pb n="131" /> < |
| чем!{S} Тако ми она рече!..{S} Па зашто онда седим овде?{S} Шта чекам?{S} Зар не би доста јучер |
| ло, да је није никако ни добио, јер нас онда бар не би остављао!“ одговори Љубица.</p> <p>— „Шт |
| за то, што ћете бити сами.{S} А шта ћу онда јадан ја да кажем?{S} Како је мени самовати <pb n= |
| јем овог месеца одем у манастир, јер ћу онда имати нешто мало новаца, па да видим Љубицу и да н |
| да одма идемо спавати.{S} Ми легосмо, а оне се две још и даље разговараху.{S} Кад сутра дан још |
| ко расположење као да беше само претеча оне тешке несреће, која преда мном стајаше и на мене с |
| } Оче!...“ И ја се бацих на земљу скоро онесвешћен...{S} Људи, који туда трчаху, викаху ми непр |
| у ми је Данка, ту ми је Марко и Марина, они су око мене, с њима ћу ја да славим бадње вече, они |
| ви добри људи видеше, да сам још сањив, они ми опет наместише постељу, у којој брзо на ново зас |
| кад видеше, да ми њихове речи не годе, они одоше. — Па шта бих ја у њиховом друштву?{S} Весео |
| ене, с њима ћу ја да славим бадње вече, они су моје друштво. —</p> </div> <div type="chapter" x |
| ву и вечиту кућу.{S} Отпратисмо је сви; они су појали, а ја сам плакао; њу сахранише, а мене не |
| знам; доста да сам им истину казао.{S} Они ме лепо приме и по мојој жељи одредише ми они исту |
| приспе, ми се ижљубисмо и растасмо.{S} Они весело ступише у кола, а ја стајах и гледах за њима |
| мога?{S} Па ваљда не зна ни Љубица?{S} Они ваљда мисле, да сам ја због тога отишао, што ме ста |
| па се више толико не могу напрезати; а они су ми једино уздање моје!“</p> <p>— Ја имам готових |
| није осећам, да су најслађи часи живота они, који се у озбиљној радњи проведу.{S} Више ми пута |
| пут јасно осећао, кад ми њене лепе црне они испунише сетно срце моје.{S} Моје груди нису више п |
| ити оца и мајку, она је јединица, па ће они за њом плакати.</p> <p>Мене ове њене речи тако изне |
| </p> <p>„Беше једном голуб и голубица и они живљаху неко време мирно и срећно и имађаху још два |
| ан, то се тешим, да ће и ови дани као и они тако исто брзо проћи.{S} И Данка ми је увек задовољ |
| рекох јој тарући сузне очи своје. — „И они мене <pb n="121" /> љубе као и твоји тебе; но знаш, |
| а и само бих сам себе мучио, јер кад би они почели да певају, тад бих ја морао да плачем.{S} Не |
| сам се више пута о њих огрешио.{S} Али они хоће каткад дуго и да ћуте, али не ће никад ништа д |
| лепо приме и по мојој жељи одредише ми они исту собу, где сам лане становао.{S} У целом манаст |
| ају, тад бих ја морао да плачем.{S} Нек они само иду, па нека се веселе, за њих је тако веселе, |
| и једини искрени другови моји, јер само они једини навек знађаху како ми је...</p> <quote> <l>„ |
| и; а поздравих Пају и његову госпу, јер они не беху дома, ваљда за то, да се са мном не састану |
| ми је место на срцу остало.{S} Како су они ову последњу реченицу разумели, ја не знам; доста д |
| м треба и хоћу да се поверим.{S} И одма оним првим речима додадох још даље: „Мени се јако допад |
| да кажем, лепо сањао.{S} Ах! камо сада оних златних дана, кад су ми се све жеље и наде спајале |
| у године изиђоше у новинама имена свију оних добровољаца, који славно погибоше под Луком Вукало |
| вео, и ако још сиромашније него до сад, оно ипак мирно и задовољно, јер моје срце било би навек |
| ји моји сада се једино Љубицом баве.{S} Оно, што у љубави мојој беше до сад празно, сад је лепо |
| у манастир доћи, ако не другог чега, а оно ње ради.{S} Па које та мисао, а које и друга вест, |
| у град, да своје радове гдегод прода, а оно ми закуца неко на врата и на моје „слободно“ ступи |
| S} Но не прође ни неколико тренутака, а оно нам стиже ужасан глас, да Маџари цркву пале, а у по |
| bSection" /> <p>11/4</p> <p>Где је сада оно доба, кад не бејах у стању ни дане да бројим?{S} Са |
| овамо мишљах у себи: „Шта ме питате за оно, што вам не могу казати?{S} Погледајте ми боље у оч |
| ="73" /> детињство моје!{S} Ту још сија оно исто сунце, још се плави оно исто небо!{S} Све је о |
| јој онда рекла све...{S} Она је послала оно писмо без моје воље“...</p> <p>Чим ово Љубица рече, |
| чини, као да у њој имам накнаду за све оно, што сам изгубио у детињству своме.{S} Мени би моје |
| ј будућности, која ће нам накнадити све оно, што нам садањост не да уживати. —</p> <milestone u |
| , још се плави оно исто небо!{S} Све је оно исто и свега се сећам, свега!{S} Ту сам пред школом |
| а ће и време узети штогод на себе, да и оно лечи, да не лечим све сам!... —</p> <pb n="76" /> < |
| ти ми време, као муња што лети.{S} Па и оно неколико тренутака ноћу, кад угасим свећу, да легне |
| и свежом водом.{S} Тешки, ледени хлад и оно тихо шуштање цеви тако ми гођаше и телу и души, да |
| потресоше: — Оставимо то времену, јер и оно ће много штошта излечити! —</p> <p>„Да оставим то в |
| у још сија оно исто сунце, још се плави оно исто небо!{S} Све је оно исто и свега се сећам, све |
| лепо поздравља; ево ти писмо њено, нек оно место мене говори!“</p> <p>— Гле!{S} Дакле ме није |
| е речи ваше, а уверена сам, да сте само оно написали, што у срцу осећате.{S} О кад бих вам могл |
| ак у облаке!{S} О мој Боже! он изгори у оно кобно доба!..</p> <p>Одох с Данком у цркву и стадох |
| четрнаест дана да живети можемо.{S} Од оног једног ђака не добијам ни толико, да бих могао бар |
| тељима мојим.{S} Још се тако живо сећам онога дана, који нам онако грозно упропасти сву породиц |
| , за што нисам на децу пазила?{S} Бејах онога дана и сама некако на крај срца, те кад ми рекоше |
| } Како је мени самовати <pb n="43" /> у оној мртвој пустињи?{S} Кад дође вече, ја мислим, да је |
| мном да плаче.{S} Дуго и дуго гледах на ону страну где почиваше Љубица моја...{S} У том се већ |
| ка бејах сасвим миран, но када дођох на ону појаву, која се у цркви дешаваше, у мени поче срце |
| ти узмеш к себи, тад ћу надокнадити сву ону радост, коју сам тамо тугом заменила, јер док бејах |
| Она ме гледаше необичним оком, ваљда је опазила какве промене на лицу моме... —</p> <milestone |
| веку први пут природу гледам.{S} У том опазим оца намесника, где долази у башту са још једним |
| м ти Љубицу споменуо, а то сам и код ње опазио, кадгод бих јој тебе споменуо! —</p> <p>Мени беш |
| пазио ето и на теби. —</p> <p>„А шта си опазио на мени?“</p> <p>— Да си поцрвенио, чим сам ти Љ |
| е, јер што сам опазио на Љубици, то сам опазио ето и на теби. —</p> <p>„А шта си опазио на мени |
| ио, да се вас двоје волите, јер што сам опазио на Љубици, то сам опазио ето и на теби. —</p> <p |
| стране, да ли бих гдегод њега или Данку опазио и мишљах, како ће ми бити, кад се с њима састане |
| а видех, да то није могуће, јер ме веће опазише и управо се к мени упутише, тад мирно стадох че |
| а што пре одем у болницу, јер ми сестра опасно болесна тамо лежи и данас је већ по трећи пут по |
| х час, да чујем од лечника, да је свака опасност прешла и да се могу опростити несносног лежања |
| своје.{S} Да нисам тако бедан и свакој опасности изложен, јер заклона ни с једне стране немам: |
| n="89" /> одем до прве чесме, где лице оперем од крви, па онда се као претучен вратим кући.{S} |
| епослушна, па ма не имали седам година, опет не ће анђели никад бити!{S} Ти ако ћеш анђео да бу |
| ерен, да ће ми се наде збиља остварити, опет би срце могло мирно бити; али игра ми десно око, п |
| згубљену голубицу своју, и онда би био, опет сетан и жалостан; но како би се састао с овом друг |
| угом голубицом, он би био <pb n="55" /> опет срећан и весео.{S} Но једном паде њему на ум кобна |
| заједно. —</p> <p>„И ви ћете се од њега опет одучити и навићи ћете се на своје пређање стање ка |
| вим, док дође то срећно рајско доба, да опет Љубицу видим; али кад на ову зиму погледам, у којо |
| постаје одма лакше и после свршена рада опет ми је свет тако мио и красан и срцу ми је <pb n="1 |
| век имам да радим; а кад не радим, онда опет мислим на Љубицу, и у тим слатким мислима лети ми |
| и сунце у зору пробије прозоре моје, ја опет пун наде скачем с постеље, али ме уједно облеће и |
| да сам већ постао анђео!..</p> <p>И ја опет не имађах других мисли, <pb n="123" /> других жеља |
| ред собом, мени се туга као каква змија опет у срце увлачити поче, а из очију ми на ново потеко |
| мога ће ока сијати љубав, из њеног ока опет љубав...{S} О сестро!{S} Сестро!{S} Ала ми је жеља |
| ни, па хоће с њоме да се титрају, а она опет то не мари.{S} Ја је почех световати, да трпи, кад |
| бицу и Данку!..{S} Лежах неко време, па опет устадох.{S} Ходах мало по соби, па онда изиђох на |
| , да сам намислио, да ја првог Новембра опет к себи узмем.{S} Ова вест је тако обрадова, да јој |
| сиротицом и обећам јој, да ћу јој сутра опет доћи. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>21/ |
| анпут опет мило, како ми цео свет поста опет тако красан!</p> <p>„Што ви тако далеко бегате у с |
| че опростих тесне собе своје.{S} Изишав опет у гору прострем капут свој на зелену траву, легнем |
| ...</p> <p>Мој благи санак прође, и кад опет видех црну јаву пред собом, мени се туга као каква |
| оје, прошлости пуне јада и суза; но кад опет помислим на лепу будућност, која преда мном отворе |
| рагог свога, који тако болан беше и сад опет здрав по гори хода?{S} Ах!{S} Твој слатки поздрав |
| Паја врати к нама и наш разговор пређе опет на друге предмете.</p> <p>Ја сам данас много видео |
| присуство духа и задржати сузе, кад је опет видим.{S} Но ипак смелим корацима ступим у дворишт |
| астир тако брзо оставио, у толико ми је опет мило, јер дођох овамо први од свију ђака, те тако |
| о велика девојка.{S} Радовах се, што је опет видим, и дуго је гледах, тако ми изгледаше мила и |
| на мојим усколебаним грудима; а час је опет гледах, како јој венац главу краси и како је девер |
| уно оздравим и да радње нађем, то ћу је опет к себи узети. —</p> <milestone unit="subSection" / |
| То ме боли, што ће твоја мати да добије опет право, јер морам сам да увидим, да сам нико и ништ |
| лачеш!{S} Миливоје!{S} Реци, да ти није опет зло?“</p> <p>— Биће, ако није! — тихо јој рекох гл |
| од срца иду, те тако постасмо сви троје опет добри и весели. —</p> <milestone unit="subSection" |
| гледајући је сузним оком, — Бриге ће ме опет у постељу бацити!{S} Сирочад смо, Данко!{S} Нигде |
| е своје, која пливаше у радости, што ме опет здравог види.{S} Ах!{S} Како ми мило би, кад погле |
| осталом, од како си ми рекао, да ћеш ме опет к себи узети, могу све лакше да сносим, него што б |
| Кад оздравим, је л’ Миливоје, ти ћеш ме опет к себи узети?“</p> <p>— хоћу, Данко, хоћу!{S} За т |
| бише, који се ни надали нису, а за мене опет не би ништа.{S} Ја ово ћутање стрица свога не могу |
| то више новаца заштедим, па кад наступе опет ферије, даћу Данку у који женски завод, да се за т |
| се већ поче и зора да се јавља и ја се опет вратим у собу, где Данка још слатко спаваше.</p> < |
| сад то да значи?“ мишљах у себи, па се опет вратим у собу, где стадох читати:</p> <p>„Поштован |
| аним гласом — „Буди моја!{S} Поврати се опет к мени!{S} Ти <pb n="148" /> си била сунце моје, к |
| ох у гору.{S} Ишавши тамо амо вратим се опет натраг, легнем на диван и удубим се у разне мисли. |
| полете по свету, да хране траже: но се опет онако исто враћаше, јер ниједна не могаше нигде ни |
| што ми срце ваљда слућаше, да ће му се опет штогод ванредно десити...</p> <milestone unit="sub |
| све не растера!{S} И те појаве почну се опет понављати, а муке настају све веће, које ме немили |
| у, који нас сада лепо гошћаше.{S} Ту се опет отпоче жив разговор, сваки приповедаше своје; но з |
| бејах сасвим срећна, па се надам, да ће опет тако бити.{S} У осталом, од како си ми рекао, да ћ |
| уженом срцу моме.{S} Бог ће дати, на ће опет све добро бити! —</p> <milestone unit="subSection" |
| до стана стрица свога и у мени се поче опет нада са слутњом да бори: нада, да ћу се сада саста |
| S} хоћу, Миливоје! — рече Марина и поче опет плакати.</p> <p>Но ја јој сад не хтедох веровати, |
| “</p> <p>Рекавши ове последње речи поче опет тихо плакати...</p> <p>Мене је ова данкина новост |
| на скоро опет умирене и очи ми посташе опет ведре.{S} Љубица ме воли, — мишљах — а то ми је на |
| <p>Сирота моја Данка!{S} Данас јој беше опет веома зло, јер читав дан проведе у великој ватри и |
| нке своје, тамо не беше толико света, и опет могах тако дивно проводити дане своје и опет тако |
| } Бејах још <pb n="119" /> лудо дете, и опет кад се сетим тадање маште и тадањих осећаја, мени |
| куће своје...{S} Ах!{S} Тако мислим, и опет кад би до тога дошло, не знам, како би ми било!..{ |
| !... „Она ме воли! мишљах непрестано, и опет сва ова срећа срца мога као да не беше потпуна; не |
| ках и ја с њоме!{S} Плакасмо заједно, и опет повод плача беше нам тако различит!{S} Она плакаше |
| ма никог свога?{S} Не, то не могу!{S} И опет — бар кад бих знао, да је Љубица кадра принети све |
| сам све то ове ноћи само сањао...{S} И опет нада не ће да ме остави, божанствена нада, да ће ј |
| , да њима бавећи се вече очекујем.{S} И опет бих дан још како тако провео, само да ми ноћи није |
| бих могао још много пута да љубим?{S} И опет — зар бих се могао Данке одрећи?{S} Једине сестре |
| а беше као мало дете весела.</p> <p>— И опет има Данка прво теби да захвали, па онда мени! — од |
| своје небо лепше да украси.</p> <p>— И опет ја мислим да нема ничег пријатнијег, него кад се д |
| јати сунце...</p> <p>Срцем пуним наде и опет пуним непобедљиве зебње изиђох из собе своје.{S} Д |
| могах тако дивно проводити дане своје и опет тако срећан бити!..{S} Све мисли моје одлетеше ода |
| даху!..{S} Моје срце беше пуно милине и опет при свем том лежаше ми тешка брига на челу, као шт |
| ни се тако чини, да ћу опет оздравити и опет лепоту света и сладост живота уживати моћи; јер од |
| n" /> <p>14/4</p> <p>Непрестано лежим и опет једва кад и кад могу да заспим, јер ми бриге не да |
| тај поглед беже тако збуњен и нејасан и опет тако диван и сладак: „Ах, Миливоје!{S} Може ми мат |
| и моје расположење беше тако пријатно и опет тако неугодно: мени беше, као да ме свега нестаје. |
| — Ја га знам већ скоро целог на памет и опет га навек читам и никад не могу довољно да га се на |
| таје сунца, нестаје живота!...</p> <p>И опет још није касно, није касно!{S} Ја морам к њој!{S} |
| Она беше и данас у ватри и мукама, али опет бар знађаше за себе и могаше се помало са мном раз |
| и људи видеше, да сам још сањив, они ми опет наместише постељу, у којој брзо на ново заспах. — |
| олико ми ова ноћ беше мила, у толико ми опет дан поста неугоднији, јер зебња моја, да ће ме и о |
| и што више нисам поред ње, у толико ми опет певаше од радости, јер она ме заиста искрено <pb n |
| спаваше.</p> <p>„Сирота Данко!{S} Ти си опет срећна!{S} Ти нађе брата свога и твоје се жеље исп |
| но.{S} А кашње ћеш ме, је л’, брате, ти опет к себи узети?“</p> <p>— хоћу, Данко!{S} Камо среће |
| иш, да једном оздравиш, па ће онда бити опет све добро! —</p> <p>„Кад оздравим, је л’ Миливоје, |
| ом ћу те чешће посећивати, те ћемо бити опет заједно.{S} А кашње ћеш ме, је л’, брате, ти опет |
| дознао?{S} Зар је не би морао оставити опет тамо, где си је и нашао?{S} Могао би је истина вид |
| за то време тамо поучава, а ја ћу отићи опет у манастир, где ћу стари живот на ново продужити, |
| аши се погледи сусретоше, и моје се очи опет разведрише.</p> <p>Ах, Љубице!{S} Љубице!{S} Ти си |
| је безбрижно царство.{S} Но кад сам очи опет отворио, поче <pb n="94" /> се већ помало сумрачит |
| , јер се бејах сасвим упео, да је морам опет за себе задобити, — „Ми као анђели кадгод зажелимо |
| ме у животу навек руководити, онда сам опет задовољан и весео.</p> <p>Година 1848 дође главе д |
| ас ради сестре своје одох у К—, где сам опет у црне очи лепе Љубице дуго и дуго гледао.{S} Беја |
| ко већ морам умрети, а тим својим делом опет ћу бар колико толико добра учинити!“</p> <p>Сирома |
| е ми морати за право дати, а да при том опет останемо стари пријатељи.“ —</p> <p>Читајући ово п |
| it="subSection" /> <p>1/7</p> <p>„— Ево опет стиже дан рођења мога, дан, када треба да се сам с |
| гроба настависмо пут даље и сад смо ево опет у месту, у којем сам провео већ неколике године.{S |
| ки камен са срца спао, кад бих је видео опет здраву и веселу!... — Питаше ме шта је с Љубицом?{ |
| } Мораћу још који дан причекати, па ако опет ништа не буде, онда се морам упутити најпре у П—, |
| ико срце теши и јаде ублажује, у толико опет буди тужна осећања хладне усамљености, у коју ми в |
| а радим, ма било и дању и ноћу, па ћемо опет моћи живети! —</p> <p>„Од тога нема ништа!{S} Ја з |
| беше и сад, и моје груди беху на скоро опет умирене и очи ми посташе опет ведре.{S} Љубица ме |
| видим, да морам млад и зелен умрети, то опет не ћу изданути на гњилој постељи, већ ако не могу |
| беше време ужасно дуго, и кајем се, што опет к Љубици не одох, кад ме срце непрестано тамо вуче |
| појице!{S} Извините ми смелост, што вас опет посећујем!“ рекох јој таквим гласом, који на мах о |
| Љубица, која ми јуче рече, да је данас опет посетим!{S} То је урадила њена мати сама, а Љубица |
| сунца.{S} О како ми сада би на једанпут опет мило, како ми цео свет поста опет тако красан!</p> |
| а ће бити моја и у мојем душевном свету опет ће засијати сунце...</p> <p>Срцем пуним наде и опе |
| срце вара, али мени се тако чини, да ћу опет оздравити и опет лепоту света и сладост живота ужи |
| кад је могла бар претпостављати, да ћу опет у манастир доћи, ако не другог чега, а оно ње ради |
| онда?{S} Па и ако одма оздравим, шта ћу опет с ђацима својим?{S} Ја сам клонуо, па се више толи |
| /> <p>5/11</p> <p>Данас по подне бејах опет код Љубице, а боље бих урадио, да нисам отишао, је |
| bSection" /> <p>15/8</p> <p>Данас бејах опет код своје добре и лепе Љубице.{S} Ја видим, да ја |
| bSection" /> <p>25/8</p> <p>Данас бејах опет код Љубице.{S} Идући тамо мишљах, да не ће то већ |
| аба!“</p> <p>- А има ли наде? — запитах опет гледајући га таким погледом, да му одговор с лица |
| хватити, и не би дуго трајало, а ја бих опет онај исти постао, који сам и до сад био. — С овим |
| вог великог узбуђења, те с тога морадох опет у постељу.{S} На данкино питање, шта мислим с њоме |
| S} Не могох ништа друго, већ му морадох опет писати, па ако ми и сад још ништа не одговори, онд |
| ако би, као да у овом тренутку постадох опет дете; но не више безбрижно, весело дете, већ дете |
| ју мртву собу! — рекох весео, па узедох опет љубичино писмо, да читам те слатке речи, које ме т |
| знађах за себе.{S} Тек пред вече дођох опет к себи и кад отворих очи, сеђаше Данка поред мене, |
| љиви мирис њене црне косе поче ме чисто опијати, при свем том, што једва сам себи веровах, да ј |
| груди стадоше силно надимати и ја бејах опијен силом осећаја својих. <pb n="66" /> Она непреста |
| е ми Љубица — <pb n="97" /> Не могу вам описати милину, која владаше срцем мојим читајући писмо |
| седме године, постају анђели божији, и описиваше нам, како анђели лепо живе.{S} Ја тада бејах |
| ело, само што с њоме још не пева; а она опкољена цвећем беше тек прави божанствени цвет!..{S} Ч |
| у више редова опружаху кроз целу долину опкољену високим горама.{S} Око нас се преливаше разноб |
| ри грунуше у цркву, да и то свето место опогане сечом и тучом!..{S} Ја се још толико сећам, да |
| да бегам, ако ми је живот мио; но ја те опомене не хтедох ни слушати.{S} Можда би ме светина и |
| ти, да му најпосле мораде рећи неколико опорих речи.{S} У том дође најстарија ћерка, вереница и |
| де, ти баш ништа!...{S} Ал’ опрости!{S} Опрости несретнику!{S} И ја сам некад лепо мислио, или |
| мој добри роде, ти баш ништа!...{S} Ал’ опрости!{S} Опрости несретнику!{S} И ја сам некад лепо |
| да је себи девојку нашао.{S} Пред вече опрости се Паја и Љубица са мном и оцем намесником узев |
| бих се навек заплакао и молио је, да ми опрости што још нисам умрьо...</p> <pb n="126" /> <p>Не |
| е захвали на труду моме и да се са мном опрости, јер му се отац с породицом одавде сели.{S} Ист |
| свем том бар једном да оздравим и да се опростим ове несносне постеље своје, па онда било како |
| а да су болесници сами.{S} Тешким срцем опростим се са сиротицом и обећам јој, да ћу јој сутра |
| е на <pb n="146" /> скоро са свима лепо опростим и дођем натраг у манастир.{S} Када уђох у собу |
| знао, шта је с Данком и кад бих се још опростио тих црних брига, ах! био бих срећан као тица у |
| а је свака опасност прешла и да се могу опростити несносног лежања свога.{S} Само се морам још |
| х, очи ми се на мах напунише суза...{S} Опростих се и с мајком њеном молећи је да ми ништа не з |
| читањем и писањем и једва се пред вече опростих тесне собе своје.{S} Изишав опет у гору простр |
| х мирисавих липа, које се у више редова опружаху кроз целу долину опкољену високим горама.{S} О |
| не поучавати; а тим сам и себи и сестри опстанак осигурао.{S} Истина, да сам узео на себе велик |
| p> <p>При свем том, што сам послом јако оптерећен, ипак су ми дани пријатни, као што бих само п |
| ио. — С овим калуђерима свакако ћу мало опћити, јер су ми људи немили; још отац намесник чини м |
| ОВЦА,</p> <p>ПРЕДСЕДНИКУ СРПСКЕ ЦРКВЕНЕ ОПШТИНЕ</p> <p>КАРЛОВАЧКЕ И ПОСЛАНИКУ ГРАДА</p> <p>ЗАГР |
| рећан посветити живот и рад свој једино општој ствари народа свога...{S} Лисно дрво мојих лепих |
| рвећа задржа ми поглед само онај велики орах, под којим сам причао Љубици причу о голубу и голу |
| зиђосмо у башту и седосмо под онај исти орах, где сам, дошав, први пут овамо, причао живот свој |
| даху. — После тога сеђасмо још мало под орахом, те онда уђосмо у собу, где нам Љубица на гласов |
| у пријатном хладу под густо разгранатим орахом настависмо даље.{S} Најпосле ме Љубица лепо умол |
| ва познати могли, тако је био нагрђен и осакаћен!...{S} О слатки оче!{S} Твоја смрт ми је јако |
| у чујем, да ће љубичини сватови бити за осам дана.{S} Међу тим устаде љубичина мати и пајина го |
| аза по селу ватра, која све небо ужасно осветљиваше, те тиме и призор на улици поста много гроз |
| и <pb n="113" /> стаде се на све стране освртати, по свој прилици, да га не би когод видео, да |
| ек одмакавши од села освртох се натраг, освртох се јадан, па шта видех?{S} Видех велику кулу на |
| е с њима?..{S} Но тек одмакавши од села освртох се натраг, освртох се јадан, па шта видех?{S} В |
| кроз њих у рај или у пакао!{S} Најпосле освртох се на све стране, па онда полако закуцах на вра |
| у животу својем до сад још никад нисам осетио, а заношљиви мирис њене црне косе поче ме чисто |
| црне очи, то бих одма у грудима својим осетио неку дивну милину. — Кад поче <pb n="37" /> сунц |
| мало проведем.{S} Пут беше леп, те и не осетих, када стигох.{S} По казивању пајином знао сам, г |
| ако тужно и ја бејах сав тако узбуђен и осетљив, да ми требаше само једна једина реч, која би м |
| адовољна и весела, па и она вели, да не осећа, како јој време брзо пролази, што је сасвим приро |
| мој!{S} Да ли ова девојка знаде и да ли осећа, како ја њу волим?! —</p> <p>Она на моје питање с |
| кад поче и сам увиђати, да његов тајни осећај почиње да се остарује тад бих помишљао на некада |
| 127" /> века, јер у мени има неки тајни осећај, који ми навек вели, да ћу рано умрети, а то ме |
| силно надимати и ја бејах опијен силом осећаја својих. <pb n="66" /> Она непрестано плакаше и |
| мисли ношене на лаким крилима оживелих осећаја лећаху ми тамо амо као челице с једног цвета на |
| пет кад се сетим тадање маште и тадањих осећаја, мени сузе теку!..</p> <p>Једног јутра седећи ј |
| ви!{S} Кад бих у стању била, ја бих ове осећаје делила са целим светом, да у сваком срцу тако с |
| н ми је у многом чему мисли рашчистио и осећаје узвисио...</p> <p>Догод се могаше јадан на нога |
| у души мојој!...{S} Ах!{S} С каквим сам осећајем лане дошао, а с каквим ли сада!</p> <p>Дошав у |
| ства провађао сам већином с непријатним осећајем пусте усамљености, и мени беше као каквом чове |
| Да л’ да певам ил’ да плачем?..{S} Сви осећаји моји као да се на једаред из сна пробудише и ја |
| ма, па хоће да пукне; или као да се сви осећаји претворише у ледену санту, па ми сав свет поста |
| за чим чезнем!{S} Све мисли моје и сви осећаји моји сада се једино Љубицом баве.{S} Оно, што у |
| S} Благи Боже!{S} Да л’ ће данас и моји осећаји бити тако пријатни, као овај дан?..</p> <p>Доша |
| јка очарала и да сада управља мислима и осећајима мојим као какав рибар по тихој води својим ла |
| ве за то, што моје груди беху ванредним осећајима напуњене, што се моје срце топљаше у дивној м |
| реми.{S} И тако приповедаше сваки своје осећајући се сваки задовољним и срећним, јер знају, как |
| ту света и сладост живота, као што сада осећам! —</p> <pb n="96" /> <milestone unit="subSection |
| о ми она рече!..{S} Ах!{S} Ја видим, ја осећам, како ми постаје цео свет празан, постаје ми цео |
| да надам, сад ми није као да сањам, сад осећам у свима живцима несносну јаву несретне садањости |
| </p> <p>Што више радим, тим све јасније осећам, да су најслађи часи живота они, који се у озбиљ |
| ој ми проби узаврело чело — „Ја сад тек осећам сву немоћ и сав чемер сиротиње!{S} Мени се одрич |
| јаде ублажује, у толико опет буди тужна осећања хладне усамљености, у коју ми више пута душа та |
| ања; ах! досадања љубав моја и досадања осећања моја беху сасвим празни!{S} Још од детињства св |
| осећања, али не оваке љубави, не оваког осећања; ах! досадања љубав моја и досадања осећања мој |
| е беше и до сад навек пуно љубави, пуно осећања, али не оваке љубави, не оваког осећања; ах! до |
| вам одрицаше због тога свако човечанско осећање, а при том би још говорила, да јој не требају н |
| иње!{S} Мени се одриче свако човечанско осећање једино за то, што сам сирома!{S} Ја не могу теб |
| ушу моју и мене обузе на мах тако чудно осећање, као да ми се срце помирило само собом...</p> < |
| асвим празни!{S} Још од детињства свога осећао сам неки силни нагон, неку велику тежњу и ја сам |
| дост живота тек сам онда први пут јасно осећао, кад ми њене лепе црне они испунише сетно срце м |
| м, да сте само оно написали, што у срцу осећате.{S} О кад бих вам могла испричати све јаде свој |
| нпут тако стушти, да почех у очима сузе осећати.{S} Но у том ми поглед паде на Љубицу, наши се |
| елу, и ја почех одма нова живота у себи осећати.</p> <p>Мита ми за тим приповедаше, како је уго |
| чином не добијем, и ја почех одмах живо осећати велику силу љубави своје, јер срцу ми би, као д |
| знајући, куда и за што?{S} Но кад почех осећати, да су ми се ноге умориле и да ме глава боли, с |
| ion" /> <p>28/3</p> <p>Већ од неко доба осећах, да ми је тело изнемогло, али никад ми не беше т |
| аш.“ И збиља, док бејах здрав, никад не осећах тако живо лепоту света и сладост живота, као што |
| рви мах да сакријем, јер у томе часу не осећах ни мало потребу странога друштва; но када видех, |
| тако страсно не дрхтаху и да ми срце не осећаше те дивне милине које тако жедно срках са лепих |
| ати; а тим сам и себи и сестри опстанак осигурао.{S} Истина, да сам узео на себе велики терет, |
| их мисли, других жеља, других молитава, осим да умрем, да умрем!..{S} Ах!{S} Ја бејах тако са с |
| ="123" /> других жеља, других молитава, осим да умрем, да умрем!..</p> <p>Не прођоше од овог да |
| Свуда беше тихо и све беше мирно, све, осим мојих груди..{S} Морадох увидети, да немам много д |
| За оца свога не могох друго ништа чути, осим да се храбро борио; а за мајку и сестру баш ниједн |
| манастира беше све тихо као на гробљу, осим што каткад увело лишће шушташе по гори.{S} Очајним |
| ти; па ви имате још сироту сестру, која осим вас никог нема, те се морате и за њу старати, мора |
| иликом називаше он мога вереника.{S} Па осим њих и сав остали род мој наваљиваше на мене дуго и |
| но.</p> <p>Он ме одма уведе у собу, где осим љубичине мајке беше још једна млада госпа, коју ми |
| аше преко целог дворишта и у којој беше осим разног цвећа још пуно великог разгранатог дрвећа.{ |
| ари, особито ви, који се морате старати осим за себе још и за сестру своју. — Што вам ово пишем |
| м ову зиму преспавао, и не знам, да сам осим детињства свога имао у животу своме доба, које ми |
| којим се могу братски забављати.{S} Но осим њега беше Љубица главно лице за мене, јер кад јој |
| едва да имамо два дана да живимо.{S} Но осим свега тога највећма ме пече, што ћу у тим невољама |
| ја и у мени тече, и која на целом свету осим мене нема никог свога?{S} Не, то не могу!{S} И опе |
| ом — „Знадем добро, да ти је тешко; али ослони се и ти једном на мене!{S} Ја сам здрава, ако ни |
| друга нам лека нема, ако не ћемо да се ослонимо на туђу милост и немилост, што ће нас горко ст |
| бити сву наду, већ се ослоните на мене, ослоните се на вашу Љубицу.</p> <p>Благи Боже!{S} Да л’ |
| срцу и немојте губити сву наду, већ се ослоните на мене, ослоните се на вашу Љубицу.</p> <p>Бл |
| е заиста искрено <pb n="78" /> воли... „Ослоните се на вашу Љубицу!“ На вашу Љубицу!{S} Ти сама |
| то оставите мени, јер на мене се можете ослонити, а ја ћу вас после известити, шта је и како је |
| ћ прилично велики, али се још не могаху ослонити на своја сопствена крила.{S} Али кад кога почн |
| јади на срцу леже? — упита ме Љубица и осмејак јој беше много јачи ного први пут.</p> <p>„Тешк |
| > румених љубљених усана ваљда се нежни осмејак весело вије, док мене јадног не може ни поноћ д |
| ину при овим <pb n="9" /> речима блажен осмејак и она ме нежно погледа, а у том погледу беше то |
| у јој очи пуне суза; али нема ни нежног осмејка око лепих усана...{S} Она више не плаче, али с |
| али с плачем престаде за навек и сваки осмех!...</p> <p>Кад се приближило вече, скупило се нек |
| н.{S} Но и њихове очи не беху без суза, особито љубичине, које непрестано на мене гледаху. — По |
| или на озбиљније и вама нужније ствари, особито ви, који се морате старати осим за себе још и з |
| роломном!..{S} Моја вас мати не мари, а особито <pb n="149" /> од како је чула, да дадосте сест |
| тако слабе наде полаже на вас, и узалуд оста све моје мољакање, узалуд осташе све моје сузе, он |
| ре чувајући децу своју. — Но и народ не оста неблагодаран врлом оцу моме, он указује благодарно |
| товати, а мати јој у цркву оде, те тако оста дома сама и забављаше се читањем.{S} На столу беху |
| слутњама својим.{S} Не хтеде ме нада да остави, да ћу у П— наћи сестру своју, која ће ме весело |
| амо сањао...{S} И опет нада не ће да ме остави, божанствена нада, да ће још све добро бити и да |
| би, кад стара госпа изиђе из собе и нас остави саме, јер се могох с Љубицом одма слободније раз |
| ех се после кајати, што сам ствари тамо оставила или за што се нисам бар боље обукла; али онда |
| } Ако већ умрети морам, коме ћу тебе да оставим?{S} Ово кратко време бесмо заједно, два сирочет |
| после дуге несносне болести, да смем да оставим собу своју и да слободно ступим у живу природу. |
| одолим, да одем на далеки пут, а њу да оставим овде саму у туђем свету, па да јој искрено не к |
| ће много штошта излечити! —</p> <p>„Да оставим то времену?“ — рекох горко смешећи се — „То кад |
| бро!“</p> <p>— Али мени је тешко, да их оставим! — рече Марина и поче плакати.</p> <p>„За што д |
| моје речи као да је посве потресоше: — Оставимо то времену, јер и оно ће много штошта излечити |
| о ми је жао, што сам манастир тако брзо оставио, у толико ми је опет мило, јер дођох овамо први |
| ме сада срце заболело, што сам је онако оставио и што више нисам поред ње, у толико ми опет пев |
| лепе и слатке наде!{S} Зар ме тако брзо остависте?...{S} О моја мила будућности!{S} Зар сам те |
| е!“</p> <p>— Што се моје мајке тиче, то оставите мени, јер на мене се можете ослонити, а ја ћу |
| орам решити или за Данку или за Љубицу, оставити једну или другу!..{S} Данки треба брзе помоћи, |
| спојице!{S} Ваљда ме не ћете овде самог оставити!“ </p> <p>Љубица се на ове речи трже, окрете с |
| а моја, да ће ме и од ова два ђака који оставити, ево се данас испунила на жалост моју!{S} Једа |
| ћи, но да њој помогнем, да л’ бих могао оставити Љубицу, поред које бејах толико пута <pb n="69 |
| не молимо Богу за смрт, јер њој је жао оставити оца и мајку, она је јединица, па ће они за њом |
| нас за њу дознао?{S} Зар је не би морао оставити опет тамо, где си је и нашао?{S} Могао би је и |
| њу погледао.{S} Но Љубицу ипак не могу оставити, па још сада, када тек почех да живим!..</p> < |
| е, Љубице! не ће излечити време, ове ћу оставити гробу да лечи!..“</p> <p>На скоро за тим дође |
| таким мислима поче ме снага на ново да оставља, глава ми клону, а тело ми поста грозничаво, шт |
| зору с непријатељем ударити и да многи остављају село и да беже даље.{S} Мати моја при овим ре |
| никако ни добио, јер нас онда бар не би остављао!“ одговори Љубица.</p> <p>— „Што мора бити, мо |
| е ми стадоше клецати, сва ме снага поче остављати, и ја видех, да сам клонуо и да даље не могу. |
| пред очи као сироче без неге и савета, остављена од целог света, па и од рођеног брата свога!. |
| машти својој често гледах сестру своју остављену од целога света, па је мени на груди пала и о |
| дужио до сад у болести својој, и сад ми остаде једва још за четрнаест дана да живети можемо.{S} |
| од то доба много времена, а ја и Данка остадосмо без оца и мајке.{S} Ах!{S} Чим на њихову смрт |
| онесе мало „мученице.“ Тако ја и Љубица остадосмо за неколико тренутака сами.{S} Ми погледасмо |
| акање, узалуд осташе све моје сузе, она остаје при своме, да наше даље дружење не ће имати добр |
| па ако ме тамо каква несрећа снађе, не остаје ми ништа друго, него да одем у какав манастир, д |
| на целом свету немам више никог свога, остајем сам самцит као каква шибљика на широкој пољани, |
| родице назва ми сујетном девојком.{S} А остала деца, њих тројица мушких и једно девојче, вели в |
| ело спаљено и да нису тек неколико кућа остале на миру.{S} Црква је сасвим изгорела.{S} Маџари |
| и доста допринео болести мојој.{S} Код остале двојице замењује ме један друг мој, али ако ова |
| ики терет, то ипак мили ми се, што могу остале бриге своје да растерам овим озбиљним радом, кој |
| он мога вереника.{S} Па осим њих и сав остали род мој наваљиваше на мене дуго и дуго, догод ми |
| дох.{S} Куд сам бегао, то нити ја, нити остали знадосмо.{S} Ми бегасмо, само живот да спасемо; |
| реме због свадбе задржавати, па ми међу осталим вели: „Миливоје!{S} Миливоје!{S} Ниси требао та |
| вог изгубити, јер беше најбољи од свију осталих.{S} Једног се морадох и сам одрећи, јер ми је п |
| ло свратим, јер ово ми је место на срцу остало.{S} Како су они ову последњу реченицу разумели, |
| је волим!“</p> <p>— Па то је лепо!{S} У осталом ја сам већ мислио, да се вас двоје волите, јер |
| па се надам, да ће опет тако бити.{S} У осталом, од како си ми рекао, да ћеш ме опет к себи узе |
| е тамо амо с просјачењем обраћамо.{S} У осталом надам се, да ће и то проћи, јер само да потпуно |
| ишао, што ме стара госпа увредила?{S} У осталом ово ми је згодна прилика, да им пишем, те кад ч |
| жену, која носи само облик људски; — у осталом ја му морам јако благодаран бити и за то, што ј |
| ем од ње одговора, да замолим Данку, да остане бар још десетак <pb n="136" /> дана у својој дос |
| жртве, које би принети морала, само да остане моја, тад бих могао мирном душом живети за Данку |
| ion" /> <p>6/11</p> <p>Намислио сам, да останем овде бар још ово неколико дана, док не буду љуб |
| ила, и кад онда нисам могла као ваша да останем, то сада још мање.{S} И мене је болело срце, и |
| морати за право дати, а да при том опет останемо стари пријатељи.“ —</p> <p>Читајући ово писмо |
| азведрило, које ми је живот омилело, па остани ми и од сада сунце моје!“</p> <p>— Шта могу ја? |
| ати, да његов тајни осећај почиње да се остарује тад бих помишљао на некадању заверу своју, али |
| еснику, који нас лепо дочека и код њега остасмо до заласка сунца.{S} Сви беху весели, само моје |
| она беше већ мртва, те ја и сестра моја остасмо сирочад без оца и мајке...{S} Она је живот свој |
| последицама њиховим.{S} Ах!{S} Од како остасмо без оца и мајке, ја сам се више пута о њих огре |
| ћу с њоме?{S} Овде у манастиру не може остати, а друге куће немам.{S} Да је Љубичина мати од к |
| Ја сам већ и лечнику казала, да ћеш ти остати овде, јер и он ми рече да треба тамо да одеш.</p |
| и — Кад није друкчије, а ми можемо ипак остати пријатељи. —</p> <p>Пријатељи?{S} Да јој будем п |
| неверне Љубице!..{S} Па ипак још морам остати овде, не могу још отићи!{S} Ма још колико отрова |
| ијатан, те могу рећи, да ће ми овај дан остати навек у милој успомени. —</p> <milestone unit="s |
| сприповедала, запитах је, мисли ли тамо остати још и ово неколико дана?</p> <p>„А куда знам?“ — |
| веселе, за њих је тако веселе, а ја ћу остати дома, остаћу са својим друштвом.{S} Ту ми је ота |
| недеља, мати ће ми ићи у цркву, а ја ћу остати овде сама, па дођите сутра!</p> <p>„Добро, Љубиц |
| ...{S} Но док ја одем под земљу, ти ћеш остати на земљи, остаћеш сама без брата свога.{S} Ко ти |
| одем под земљу, ти ћеш остати на земљи, остаћеш сама без брата свога.{S} Ко ти може добар стаја |
| их је тако веселе, а ја ћу остати дома, остаћу са својим друштвом.{S} Ту ми је отац и мајка, ту |
| приђе гласовиру, те свирати поче.{S} Ја остах на своме месту и слушах лепо свирање, које ми сад |
| 88" /> и пољубисмо, он седе и оде, а ја остах гледајући за влаком, догод га догледати могах. —< |
| ећи растадосмо: она оде журећи се, а ја остах лежећи, жалећи се на тешки живот свој...</p> <p>П |
| !{S} Ти паде за народ свој и твоја деца осташе сирочад бедна!{S} Давно је од како сносе тешке ј |
| и узалуд оста све моје мољакање, узалуд осташе све моје сузе, она остаје при своме, да наше даљ |
| де и сузе, које трпим и сносим, само да остварим наде своје, нити би когод знао, нити би марио. |
| р сасвим уверен, да ће ми се наде збиља остварити, опет би срце могло мирно бити; али игра ми д |
| у садањост, и моје наде једна за другом остварују се пред очима мојим, као што се цветни пупољц |
| ваше на мене дуго и дуго, догод ми мати осудно не рече, да или вас заборавим или да се одречем |
| , а земља као тамница, на коју је сваки осуђен, да неко време препати.{S} Данка је своје већ пр |
| га, шта ће бити, ако ми се нада и данас осујети?...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>20/7 |
| ше преда ме као на јави две свете душе, отац мој и мајка моја? — — —</p> </div> </div> <div typ |
| вим, мени одма лете сузе из очију...{S} Отац ми беше народни учитељ, код којег сам и ја онда у |
| о гробље.{S} Кобно гробље, на теби паде отац мој!{S} Свето гробље, у теби леже кости оца мога!{ |
| за навек срце ранише.{S} Чух, да ми је отац у боју погинуо и да су га једва познати могли, так |
| остаћу са својим друштвом.{S} Ту ми је отац и мајка, ту ми је Данка, ту ми је Марко и Марина, |
| моме и да се са мном опрости, јер му се отац с породицом одавде сели.{S} Истина, да бих морао и |
| акање.</p> <p>Од тог дана често би се и отац и мајка трудили, да ми те сањарије из главе избију |
| о смо наше непријатеље потукли, па ће и отац мој тако исто потући све непријатеље своје.{S} На |
| себи, да јој будем не само брат, већ и отац, јер она никог, никог нема!..{S} Но то тешко распо |
| вара свакојаке слике, и преда ме излази отац и мајка, излази Љубица, мој покојни друг Марко и д |
| е тако исто као и смрт оца мога: док ми отац гине бранећи народност своју, мати ми умире чувају |
| прилици подуже бавио, да не дође к мени отац намесник, те ме позва, да ме свуд по манастиру про |
| ходника, кад сунце залажаше, сеђаше нам отац толико пута удубљен у бриге своје, а к њему би мај |
| д ти одеш кад одеш тамо, где нам је већ отац и мајка, онда на целом свету немам више никог свог |
| мало опћити, јер су ми људи немили; још отац намесник чини ми се, да је најбољи од њих свију. — |
| тренутка, а ја чух, да се изнутра врата отварају и да неко к мени иде.{S} Ја стајах као запета |
| тановао, када сам иста врата равнодушно отварао и затварао, равнодушно преко прага прелазио, а |
| дођох у зелену гору, ту ми се тек срце отварати поче!{S} Мени се чињаше, као да сам до сад о с |
| слим на лепу будућност, која преда мном отворена стоји, и у којој се дивна звезда сјаји, љубав |
| ..{S} Ја погледах преко њене главе кроз отворени ходник у ведро плаво небо, а из ока мога тециј |
| ће, која преда мном стајаше и на мене с отвореном чељусти чекаше.{S} Кад дођох у П—, упутих се |
| ело, ведро чело.{S} Она се из сна трже, отвори своје сетне плаве очи и погледа ме нежно и задов |
| n="143" /> „од куд? како?“ измењиваху, отвори Паја врата од оближње собе и гласно повика: „Љуб |
| ео...</p> <p>„Данко!{S} Драга Данко!{S} Отвори очи!{S} Ево је Миливој код тебе!{S} Јадни Миливо |
| будем на само.{S} Решио сам се, да јој отворим срце своје, јер живети овако — не могу више, та |
| !“ — То ми беше прва мисао, чим сам очи отворио, те за то намислим, да се пешце у К— упутим, да |
| bSection" /> <p>10/8</p> <p>Чим сам очи отворио, одма сам на Љубицу помислио, на овог анђела жи |
| збрижно царство.{S} Но кад сам очи опет отворио, поче <pb n="94" /> се већ помало сумрачити и п |
| .{S} И смислио сам и начин, како ћу јој отворити срце своје; па онда, буде ли среће, ах, Боже! |
| ја скочив с постеље стадох код прозора, отворих оба крила, те дисах свежи горски ваздух и слуша |
| } Тек пред вече дођох опет к себи и кад отворих очи, сеђаше Данка поред мене, лице јој беше бле |
| чим на прва врата закуцах, она се одма отворише, и преда ме ступи Љубица, која доласком мојим |
| а пушка.{S} Но како ми би, кад со врата отворише и ја спазих мени сасвим непознату женску, која |
| нова живота у скоро мртво тело, и ти ме оте од немиле смрти!“ —</p> <p>У таким мислима ходах зе |
| > <p>Благи Боже!{S} Како ми се беше пут отегао, чињаше ми се, да што ја ближе манастиру, <pb n= |
| ликом кућом спазих дивну башту, која се отезаше преко целог дворишта и у којој беше осим разног |
| цу ћаркајући на ме благи мирис, који је отео дрвећу и пољском цвећу, које пред њим шарену главу |
| а ћу пркосити и небу и земљи, али ми те отети нико не ће!“</p> <p>— Што се моје мајке тиче, то |
| бојим се, не ћу се више моћи уздржати, отеће ми срце мах, отеће ми око мах!..{S} За то се на < |
| више моћи уздржати, отеће ми срце мах, отеће ми око мах!..{S} За то се на <pb n="146" /> скоро |
| <p>Хтедох још јуче одавде натраг у Г — отићи, али непрестано пада бујна киша и дува тако хлада |
| се тако слатко заплачем.{S} Тешко ми је отићи с овог света без икаква гласа!...{S} Па знаш шта |
| " /> <p>18/8</p> <p>Хтедох данас Љубици отићи, али цели дан падаше киша и све беше тако тужно, |
| <p>„Паја ће нам за неколико дана сасвим отићи!“ рече Љубица мало тужним гласом после краћег поз |
| еђу тим и тебе удам, тад ћу моћи к њему отићи и своје старе дане мирно код њега провести.“</p> |
| а ме мора навек други хранити!{S} Ја ћу отићи кудгод у службу, па ћу сама себе захрањивати, а у |
| да се за то време тамо поучава, а ја ћу отићи опет у манастир, где ћу стари живот на ново проду |
| foreign>“ Ах!{S} Једино место, куда бих отићи желео, то је манастир; али не могу ни тамо јер не |
| ипак још морам остати овде, не могу још отићи!{S} Ма још колико отрова у срце лио, ништа не чин |
| S} Они ваљда мисле, да сам ја због тога отишао, што ме стара госпа увредила?{S} У осталом ово м |
| а, да им пишем, те кад чују, за што сам отишао, не ће се на мене жалити. —</p> <pb n="81" /> <m |
| код Љубице, а боље бих урадио, да нисам отишао, јер ми не би моје несретно срце тако раздирали. |
| > мах угодна, јер се радовах, што нисам отишао у манастир, те се нисам бадава истрошио, кад је |
| S} Узео бих своју народну помоћ, па бих отишао с Данком у Г—, тамо бих нашао неколику децу, да |
| {S} Сирота!{S} На скоро је и она за њим отишла.</p> <p>Његова смрт беше за мене велики удар јер |
| је тако боли?{S} Но она ми не хтеде да открије тугу своју; лакше јој беше, да је сноси сама.{S |
| руке ми тако задрхташе, да сам га једва отпечатио. „Шта ће сад то да значи?“ мишљах у себи, па |
| Љубица ништа не пише?{S} Да ми је хтела отписати, могао бих већ пре неколико дана писмо добити; |
| мојим душевним ранама.{S} И моја Данка отпоче такође свој рад, те ради по цео дан, и што преко |
| ји нас сада лепо гошћаше.{S} Ту се опет отпоче жив разговор, сваки приповедаше своје; но за мен |
| о се неколико другова мојих, да са мном отпрате Данку у њену нову и вечиту кућу.{S} Отпратисмо |
| ате Данку у њену нову и вечиту кућу.{S} Отпратисмо је сви; они су појали, а ја сам плакао; њу с |
| а већ недељу дана, како су је из службе отпустили, јер не беше за њих, сувише је тврдоглава, па |
| ми тешко уздишући <pb n="158" /> — Мене отпустише из службе ни криву ни дужну.{S} Деца полупаше |
| ого бих боље урадио, да сам још вечерас отпутовао, бар ме не би морило нестрпљење и ово ужасно |
| ва и ту ми рече, да је Паја данас морао отпутовати, а мати јој у цркву оде, те тако оста дома с |
| це на поље.{S} Ах!{S} Као да ми се душа отргла од телесних окова, па се с васијоном спојила и о |
| вори и с мојих усана сасвим се нехотице отргоше речи: „Срећни Бранко!“</p> <p>— За што га срећн |
| хташе и она окрете главу, <pb n="57" /> отрже се из моје руке и хтеде поћи.{S} Но ја кад видех, |
| о...</p> <p>— Могу л’ се чему надати? — отрже ми се из уста нехотице, а у себи мишљах:{S} Боже |
| и да спушта.{S} Уставши са зелене траве отрже ми се тешки уздах из боних груди, јер ми паде црн |
| у никад!“ рекох тужним гласом и мени се отрже уздах из груди.</p> <p>— Вама је у манастиру тешк |
| ихим гласом и мени се из груди нехотице отрже уздах.</p> <p>Љубица слеже раменима, па се онда н |
| а мене сетно насмеши.{S} Из мојих груди отрже се тешки уздах и ја јој обвијем обе руке око врат |
| срце лио, ништа не чини, биће ми сада и отров од ње сладак!.. —</p> <milestone unit="subSection |
| срца, већ место њега велика лопта љутог отрова!.. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>12/1 |
| де, не могу још отићи!{S} Ма још колико отрова у срце лио, ништа не чини, биће ми сада и отров |
| екам?{S} Зар не би доста јучерањи пехар отрова?{S} Зар још да га пијем?{S} Зар ми срце није дос |
| да га пијем?{S} Зар ми срце није доста отровано?{S} Зар још да га трујем?{S} Па чега ради?{S} |
| а ми збори, и ако ме свака реч њена као отровна стрела удараше у срце, у несретно срце, које је |
| свисло, тако су моје сузе пуне горчине, отровне горчине, те очајничко сузе!..{S} Ја немам ничем |
| дошла и поред њега села.{S} Ја бих тад отрчао у порту, да се с децом играм, ето те исте порте, |
| и легнем у постељу, а Данку замолим, да отрчи по лечника.{S} Но док се она вратила, ја већ више |
| ме ладно напустити и од мене се јадног отуђити, као да ме никад ни познавали нисте?{S} Ах!{S} |
| нам не да довршити седму годину, јер ми оћемо да будемо његови анђели! —</p> <p>Ја постадох ови |
| а створила у разним данима живота мога, оћете л‘ ми верни бити или ћете ме ладно напустити и од |
| тихо, да сам једва чути могао.</p> <p>„Оћете л’ се дуго овде бавити?“ — упита ме сада љубичина |
| ајка сада гори!{S} Моја сестра гори!{S} Ох!{S} Оче!{S} Оче!...“ И ја се бацих на земљу скоро он |
| ари цркву пале, а у порти људе секу.{S} Ох!{S} И саме иконе као да задрхташе од љуте вриске, од |
| о рекох: „Љубице, ти си моја!“</p> <p>— Ох, Миливоје!{S} Ман’те ме сада!{S} Сутра је недеља, ма |
| на памет мајка моја и сестра Данка!.. „Ох!{S} Боже!“ — повиках у очајном страху своме, дршћући |
| ош није знало, ко је све погинуо?{S} За оца свога не могох друго ништа чути, осим да се храбро |
| ми се, као да ћу сад у ходнику наићи на оца свога и мајку своју, да ће ме радосно стиснути на г |
| морамо одма данас одавде даље!{S} Гроб оца нашег и онако ће нам уз пут бити!“ —</p> </div> <di |
| <p>„Би л’ хтела Данко, да идемо на гроб оца свога?“ — рекох јој уздрхталим гласом, усиљавајући |
| ред с њоме састати, па да одемо на гроб оца свога, да тамо клекнемо и да се тамо заплачемо, ја |
| свога, а ми се полако упутисмо на гроб оца свога.{S} Силна туга паде на груди моје, а Данка по |
| ав моја к роду своме наслеђена од врлог оца мога, која ће ме у животу навек руководити, онда са |
| дати у задовољно и весело лице озбиљног оца, како је милина гледати млађу браћу и сеје своје, г |
| n" /> <p>18/9</p> <p>Данас сам добио од оца намесника из манастира више писама, која су ми са р |
| дућности своје; у Данки свети аманет од оца и мајке, да према њој покажем захвалност своју, дуж |
| те ја и сестра моја остасмо сирочад без оца и мајке...{S} Она је живот свој жртвовала <pb n="13 |
| сузним оком тихо прошапћем: „Ми смо без оца и мајке.“ — У таквим мислима дођох у шуму, по којој |
| њиховим.{S} Ах!{S} Од како остасмо без оца и мајке, ја сам се више пута о њих огрешио.{S} Али |
| ого времена, а ја и Данка остадосмо без оца и мајке.{S} Ах!{S} Чим на њихову смрт помислим, мен |
| n="1" /> <div type="titlepage"> <p>БЕЗ ОЦА И МАЈКЕ.</p> <p>написао</p> <p>Пера Радуловић</p> < |
| ју, те с тога сам написао ово дело „Без оца и мајке,“ да бих тиме олакшао души својој.{S} Кад ј |
| о Богу за смрт, јер њој је жао оставити оца и мајку, она је јединица, па ће они за њом плакати. |
| мој!{S} Свето гробље, у теби леже кости оца мога!{S} Ах, крваво гробље, Србин те таквих много и |
| <p>Од неко доба сањам скоро сваке ноћи оца свога, и већином у страшним немилим сновима.{S} Кад |
| рви пут природу гледам.{S} У том опазим оца намесника, где долази у башту са још једним младим |
| ="72" /> Бранка, који је дошао на место оца мога.{S} Ах!{S} Како ми беше, када ступих у овај до |
| њена смрт лепа је тако исто као и смрт оца мога: док ми отац гине бранећи народност своју, мат |
| о је био ваљан момак, при том јединац у оца и мајке.{S} Погледајте му само мајку, како <pb n="2 |
| ка се као мало дете, кад ступисмо гробу оца свога.{S} Она клече крај каменог крста, лепог и вел |
| не ходника неки женски глас, који се са оцем намесником разговараше и мене спомињаше.{S} Мени б |
| <pb n="65" /> пута коракнуо, спазим са оцем намесником једну девојку, сиромашки обучену, која |
| о ми да Бог, да се и ја кадгод удомим и оцем постанем, то би била за мене највећа срећа, кад би |
| вече опрости се Паја и Љубица са мном и оцем намесником узевши од мене реч, да ћу их што пре у |
| то је овде лепо; а за нама иђаше Паја с оцем намесником.</p> <p>„Веома ми је мило“, — рекох Љуб |
| — рекох му при поласку — „Ти идеш сада оцу и матери, тамо те чека радост и весеље!{S} Ићи ћеш |
| се навек уздржао бојећи се, да ће мајка оцу то рећи, па ће се њих двоје договорити и не ће ми д |
| сле подужег таквог разговора одосмо сви оцу намеснику, који нас сада лепо гошћаше.{S} Ту се опе |
| — Но и народ не оста неблагодаран врлом оцу моме, он указује благодарност своју на мени, јер ме |
| p>После подужег таквог разговора одосмо оцу намеснику, који нас лепо дочека и код њега остасмо |
| же имати на њу рђавог утиска, а по мене очајаних последица... —</p> <milestone unit="subSection |
| у срце улева, а мени јато црних брига и очајаних мисли спушта на ум и на срце, да њима бавећи с |
| екла, кад би ме видела овако жалосног и очајаног?!{S} Ах!{S} То ме боли, што ће твоја мати да д |
| О небо!{S} Изгледаш ми као срце тешког очајника! —</p> <pb n="41" /> <milestone unit="subSecti |
| каткад увело лишће шушташе по гори.{S} Очајним оком гледах час у небо, час у гору, а мисли ми |
| о одговорити, погледа ме чудним, некако очајним погледом, па се спусти на столицу, покри руком |
| и се беше свет окренуо и ја је погледах очајничким оком.{S} Она ми стаде још нешто говорити, ал |
| и рече: „Нема!“</p> <p>— Нема! — рекох очајничким гласом и сав поражен оборим главу на своје н |
| сузе пуне горчине, отровне горчине, те очајничко сузе!..{S} Ја немам ничем да се надам, ничем! |
| рашне, јер ми изнеше пред очи кукавно и очајно стање моје.{S} Паја виде, да ме је својим речима |
| азила!..</p> <p>»О Љубице!“ — рекох јој очајно, а хладан зној ми проби узаврело чело — „Ја сад |
| ода мном проваљује, и ја јој полако, но очајно викнем: „Госпојице!{S} Ваљда ме не ћете овде сам |
| тра Данка!.. „Ох!{S} Боже!“ — повиках у очајном страху своме, дршћући као прут на ватри — „Моја |
| брадовао доласком својим, у толико више очара ме Љубица лепотом својом.{S} Ја не знам, да сам у |
| Мени се чини, као да ме је ова девојка очарала и да сада управља мислима и осећајима мојим као |
| {S} Ја бејах песмом и свирком њеном сав очаран; мени се чињаше, да слушам вилу, да пева, а звуц |
| рекли: „То је вила!..“ Ја је гледах сав очаран и занесен, <pb n="153" /> гледах јој лепе црне о |
| р не <pb n="117" /> могаше више да седи очарана лепотом овог дивног места, па стаде своје сетне |
| {S} Моја сестра гори!{S} Ох!{S} Оче!{S} Оче!...“ И ја се бацих на земљу скоро онесвешћен...{S} |
| да гори!{S} Моја сестра гори!{S} Ох!{S} Оче!{S} Оче!...“ И ја се бацих на земљу скоро онесвешће |
| оје српским духом напунила!{S} О слатки оче!{S} Ако ми да Бог, да се и ја кадгод удомим и оцем |
| био нагрђен и осакаћен!...{S} О слатки оче!{S} Твоја смрт ми је јако ранила срце моје; твоја с |
| те таквих много има!...</p> <p>О слатки оче!{S} Ти паде за народ свој и твоја деца осташе сироч |
| .{S} О моји слатки родитељи!{S} Јуначни оче и добра мајко!{S} Да вам је од куд да видите, како |
| прва мисао беху наши родитељи: „Где си оче?{S} Где си мајко?{S} Да видите овако загрљену децу |
| на ум и на срце, да њима бавећи се вече очекујем.{S} И опет бих дан још како тако провео, само |
| и своје скидати с очију њених...{S} Ах! очи су њене тако лепе, тако миле, да бих радо провео це |
| лава ме заболи и у њој ми поче да сева, очи ми се напунише суза, мене поче несвест да хвата, по |
| лаве, а као облак мутне, очи пуне суза, очи моје јадне сеје!..{S} Дуго мишљах, како бих дознати |
| очи, као небо плаве, а као облак мутне, очи пуне суза, очи моје јадне сеје!..{S} Дуго мишљах, к |
| иве жеравице за моје јадно срце!{S} Ах, очи твоје!{S} Твоје лепе црне очи!.. — <milestone unit= |
| ији од мене!“</p> <p>Чим јој ово рекох, очи ми се на мах напунише суза...{S} Опростих се и с ма |
| погледам јој у лепе црне <pb n="62" /> очи, и —, о рајске среће! пољубим те црне очи...{S} Дуг |
| мари, кад сам вес’о.</l> <l>„Кад ми с’ очи срећно сјаје,..</l> </quote> <p>Тако сам онда певао |
| тополу и дуго, дуго гледах око себе, а очи ми беху непрестано пуне <pb n="24" /> суза.{S} Мисл |
| анка поред мене, лице јој беше бледо, а очи јој беху црвене и пуне суза.{S} Чим виде да сам к с |
| </p> <p>Данка ми радосна стиште руку, а очи јој се на мах напунише суза.</p> <p>„Реци ми, Данко |
| ме поче испитивати, шта је и како је; а очи јој се као и моје на мах напунише суза.{S} Одмах се |
| узбуђен, као што већ давно не бејах; а очи ми беху тако пуне суза, да једва гледати могах...</ |
| .{S} Данка беше при овим речима оборила очи и гледаше мирно преда се, али не хтеде ништа одгово |
| се, а крв ми удари на нос и на уста; на очи ми паде мрак, и мени тако би, као да ме несвест хва |
| рца разнежен срећом данашњег дана, а на очи и мени ударише сузе... —</p> <milestone unit="subSe |
| обро ни изговорила а њој полете сузе на очи.</p> <p>Ја бејах тако дирнут и узбуђен, као што већ |
| брата свога!..{S} Мени ударише сузе на очи, при свем том, што сам <pb n="36" /> се из све снаг |
| милине <pb n="58" /> пођоше ми сузе на очи, и ја јој срећан весело рекох: „Љубице, ти си моја! |
| сти, од милине, сузе среће пођоше ми на очи, и за тренут ока моје се руке обавише око ње, лепа |
| вим тренуцима навек ми Данка изиђе пред очи, и мени дође, да плачем... —</p> <milestone unit="s |
| гдегод станем!..{S} У том ми изиђе пред очи и сеја моја у разним жалосним сликама, какве машта |
| ко жива, да ми цео живот мој изиђе пред очи као жалостан сан?{S} Или је узрок томе, што у том ж |
| речи љуте и страшне, јер ми изнеше пред очи кукавно и очајно стање моје.{S} Паја виде, да ме је |
| оживи, моја бедна сестра изађе ми пред очи као сироче без неге и савета, остављена од целог св |
| толу, покривену белим покровом, а плаве очи беху јој затворене, усне јој беху још румене, па ка |
| ивног места, па стаде своје сетне плаве очи бацити час на једну, час на другу страну, не знајућ |
| е из сна трже, отвори своје сетне плаве очи и погледа ме нежно и задовољно, као да би ми хтела |
| упињао, да будем миран.{S} Но и њихове очи не беху без суза, особито љубичине, које непрестано |
| је грозница тресе.{S} На једаред подиже очи своје и хтеде ми нешто рећи, али јој усне задрхташе |
| “ — Ово говорећи гледах јој црне велике очи пуне жара и чара, које јој румено лице тако дивно у |
| их црних очију појавише ми се још једне очи, као небо плаве, а као облак мутне, очи пуне суза, |
| ако добра и навек гледаше у њега и њене очи беху навек пуне љубави.“</p> <p>Док сам ја ово чита |
| но доба, јер ће Љубица бити моја и њене очи биће ми пролетно сунце, а пролетна зора биће ми усн |
| че обема рукама махати, разрогачи тужне очи и погледа ме тако, као да би ми хтела рећи: „Брате, |
| е своје држаше непрестано на мени сузне очи своје, које мени више говораху него речи њене.{S} А |
| мам родитеља?“ — рекох јој тарући сузне очи своје. — „И они мене <pb n="121" /> љубе као и твој |
| ислио?“</p> <p>И његове су црне озбиљне очи при овим речима тако необично засветлише, да сам од |
| омаштво? — упита ме Љубица и своје црне очи управи тако живо на мене, као да би хтела да ми с л |
| рекла?“ — прошапће оборивши своје црне очи, а образи јој беху тако румени, као да јој се сва к |
| ина за моје јадно срце!..{S} Твоје црне очи!{S} Ала су живе жеравице за моје јадно срце!{S} Ах, |
| акри те твоје црне очи!..{S} Твоје црне очи!{S} Ала су пуне милина за моје јадно срце!..{S} Тво |
| бице!{S} Љубице!{S} Сакри те твоје црне очи!..{S} Твоје црне очи!{S} Ала су пуне милина за моје |
| .{S} У том се и Љубице сетим, њене црне очи падоше ми на ум; но поред тих лепих црних очију пој |
| еђу мене и ње и све падоше на њене црне очи, на њено добро срце.{S} Мислећи на њу и гледајући у |
| милина слушати је; а при том њене црне очи гледале би тако дивно, тако мило, да не могах очи с |
| мене, јер кад јој погледим у њене црне очи, то бих одма у грудима својим осетио неку дивну мил |
| е!{S} Ах, очи твоје!{S} Твоје лепе црне очи!.. — <milestone unit="subSection" /></p> <p>6/9</p> |
| , тад ми се навек појаве њене лепе црне очи, које ме теше и на рад ободравају и које ме навек с |
| да јој обаспем пољупцима, те лепе црне очи: па ипак стајах пред њом као какав кип, јер ми изгл |
| нка?“ упитах је гледајући јој лепе црне очи, које гледаху сасвим безбрижно и весело.</p> <p>— З |
| ен, <pb n="153" /> гледах јој лепе црне очи, гледах јој ружичасте усне и ведро бело чело, сумња |
| тихим гласом гледајући јој у лепе црне очи: — Кад на њу мислим, тако ми је, као да и ње немам. |
| и, и —, о рајске среће! пољубим те црне очи...{S} Дуго их љубљах, љубљах и уста, љубљах и чело, |
| врло тешко!“ рекох и погледах јој црне очи, које још на мени стајаху и погледом својим хтедох |
| ре своје одох у К—, где сам опет у црне очи лепе Љубице дуго и дуго гледао.{S} Бејах цели дан к |
| на једаред раставише и њене плаве сетне очи падоше одма на мене.</p> <p>„Миливоје!“ — викну рад |
| овати, да љубим очи твоје, те миле лепе очи, које ме навек прате и у сну и на јави!...{S} Те оч |
| могао прегорети очи њене?{S} Њене лепе очи, које сам данас тако страсно љубио и које бих могао |
| да и мени сва крв у лице пође, моје се очи запламтише, кроз срце ми прође нека дивна <pb n="50 |
| у, наши се погледи сусретоше, и моје се очи опет разведрише.</p> <p>Ах, Љубице!{S} Љубице!{S} Т |
| навек прате и у сну и на јави!...{S} Те очи сад су моје, смем у њих да гледам, смем да их љубим |
| бљах и уста, љубљах и чело, ал’ највише очи...</p> <p>„Љубице!{S} Реци, да ме волиш!“</p> <p>— |
| моје груди беху на скоро опет умирене и очи ми посташе опет ведре.{S} Љубица ме воли, — мишљах |
| к олтару води: па у залуд стадох трти и очи и чело, да је из главе избијем и да о њој више не м |
| ше и данас.{S} Мишљах о Љубици, чије ми очи стоје непрестано у дубини душе моје и које ме свуда |
| p> <p>„Данко!{S} Драга Данко!{S} Отвори очи!{S} Ево је Миливој код тебе!{S} Јадни Миливој!{S} О |
| д као данас?{S} Зар бих могао прегорети очи њене?{S} Њене лепе очи, које сам данас тако страсно |
| беше ипак сетан...{S} За чудо! што јој очи навек тако сетне изгледају, као да се у њима суза б |
| {S} Сад нема више тешких мука, нису јој очи пуне суза; али нема ни нежног осмејка око лепих уса |
| остељу и склопим очи.{S} Но тек кад сам очи склопио, тад сам тек јасно видео и Љубицу и Данку!. |
| овоје безбрижно царство.{S} Но кад сам очи опет отворио, поче <pb n="94" /> се већ помало сумр |
| деља!“ — То ми беше прва мисао, чим сам очи отворио, те за то намислим, да се пешце у К— упутим |
| ="subSection" /> <p>10/8</p> <p>Чим сам очи отворио, одма сам на Љубицу помислио, на овог анђел |
| гледах Љубицу и мајку њену, како су им очи пуне суза.</p> <p>„Драга мој Паја!{S} Ко зна, како |
| S} Чисто ми је тешко веровати, да љубим очи твоје, те миле лепе очи, које ме навек прате и у сн |
| траву, бацим шешир преко лица, склопим очи, па пустим мисли своје, нек раде и граде, шта хоће. |
| превалила, а ја још не могу да склопим очи своје!{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Сакри те твоје цр |
| Обучен се спустим на постељу и склопим очи.{S} Но тек кад сам очи склопио, тад сам тек јасно в |
| м, па се спусти на столицу, покри руком очи, па као кроз плач поче говорити: „Ја не знам, шта ћ |
| не могу казати?{S} Погледајте ми боље у очи, па ћете знати и сами!“</p> <milestone unit="subSec |
| већ се насмешим и погледам јој право у очи, као да бих је хтео запитати, да ли је баш збиља ув |
| за мене? — упитах га, који ми управо у очи гледаше тражећи у њима одговор на питање своје.</p> |
| ј поред ње, па да јој тако непрестано у очи гледам...</p> <pb n="53" /> <p>„Госпојице!“ — рекох |
| ше и ми погледасмо једно другом оштро у очи, и за тим настаде нема тишина за неколико тренутака |
| ње.{S} И мене је болело срце, и моје су очи сузе лиле, тако исто можда као и ваше! — Али — то в |
| е би тако дивно, тако мило, да не могах очи своје скидати с очију њених...{S} Ах! очи су њене т |
| ед вече дођох опет к себи и кад отворих очи, сеђаше Данка поред мене, лице јој беше бледо, а оч |
| а змија опет у срце увлачити поче, а из очију ми на ново потекоше сузе.{S} Срце ми пуцаше мисле |
| јаве представим, мени одма лете сузе из очију...{S} Отац ми беше народни учитељ, код којег сам |
| и поче ме тако гледати, да јој могох из очију прочитати, да сумња у истину речи својих.</p> <p> |
| Ја сам сад срећна!“ </p> <p>Поглед овај очију њених потресе ми на једаред сву душу моју и мене |
| о мило, да не могах очи своје скидати с очију њених...{S} Ах! очи су њене тако лепе, тако миле, |
| ену, која тужним погледом својих плавих очију гледаше на ову страну, с које им на сусрет пођох. |
| доше ми на ум; но поред тих лепих црних очију појавише ми се још једне очи, као небо плаве, а к |
| уна, јер сва крв ми појури у лице, пред очима ми стаде нешто трептати, и ја не знадох, на коју |
| е, као да се у њима змије легу.{S} Пред очима душе моје беше ми све мрачно и црно, ах! дан живо |
| мислим, шта ме чека, то ми је онда пред очима све мрачно и црно и ја не могу себе да замислим у |
| наде једна за другом остварују се пред очима мојим, као што се цветни пупољци у зору расцветав |
| а у срце и при свакој речи беше ми пред очима све мрачније, да најпосле посумњах, да ли је ово |
| стрица мога стајаше ми непрестано пред очима.{S} Но док ја крај пута тако мишљах и премишљах, |
| да ја у глави?{S} Ја, који сам већ пред очима њеним?{S} И тако мислећи погледах на Љубицу, коју |
| стадох као укочен!{S} Да л’ да верујем очима својим?{S} Та то је сестра моја, моја Данка!...</ |
| упита ме Марина и погледа својим плавим очима у ведро плаво небо и као да тиме хтеде рећи:{S} Л |
| Ти сама велиш, да си моја!{S} У твојим очима нисам дакле нико и ништа, твоје срце хоће и може |
| бу гоне мутни облаци као и сузе у мојим очима!{S} Њу је све изневерило и умиљате тице и мирисно |
| о и поуздано, погледав ме својим сузним очима.</p> <p>— Не премишљам се, Данко!{S} Но ипак <pb |
| еби да верујем, да на њеним лепим црним очима беху збиља усне моје!... „Она ме воли! мишљах неп |
| али, али — — “</p> <p>У љубичиним лепим очима заблисташе се сузе као роса на цвећу, те с тога д |
| ми ноге стадоше на једаред клецати, а у очима не могох суза задржати.{S} Изиђох на улицу.{S} Св |
| и; а ја их гледам и слушам, док ми се у очима суза не засија и док их бони уздах мој од мене св |
| суза беху <pb n="60" /> сада варнице у очима мојим: „Касно! касно!{S} Сад нема те силе, која б |
| се на једанпут тако стушти, да почех у очима сузе осећати.{S} Но у том ми поглед паде на Љубиц |
| би спрам мене била још гора, јер бих у очима њеним био још мањи, него што бејах до сад.{S} Да |
| сусретоше и ми погледасмо једно другом оштро у очи, и за тим настаде нема тишина за неколико т |
| не буде, онда се морам упутити најпре у П—, где ми стриц живи, па ако ме тамо каква несрећа сна |
| {S} Не хтеде ме нада да остави, да ћу у П— наћи сестру своју, која ће ме весело дочекати и да ћ |
| твореном чељусти чекаше.{S} Кад дођох у П—, упутих се одма стану стрица свога.{S} Идући улицама |
| синоћ сам намислио, да данас одем у К—, па како намислио, тако урадио, и провео се онако, као ш |
| р не беше за њих, сувише је тврдоглава, па и лења, а при том је и неке штете починила.{S} Кад м |
| што му драго!{S} Ја сам млада и здрава, па ћу радити; а при том ћу те чешће посећивати, те ћемо |
| моје!“</p> <p>— Ја имам готових радова, па ћу то продати; а при том ћу од сада двоструким трудо |
| да ми се душа отргла од телесних окова, па се с васијоном спојила и обгрлила сву тугу, што у њо |
| да је може само да види и, да је гледа, па да буде срећан.{S} Па кад би се од те миле му голуби |
| а једина реч, која би ме дирнути могла, па да одма у плач грунем...{S} Стојећи пред вратима сећ |
| И Данка ми је увек задовољна и весела, па и она вели, да не осећа, како јој време брзо пролази |
| у јој беше платно, које је шити почела, па шијући тако и заспала...{S} О Данко!{S} Данко!{S} Ак |
| уза пролила, јер она је другима радила, па је њега школовала; а кад јој он издану, не имађаше в |
| на груди пала и о врат се мени обесила, па ме плачући преклиње, да је узмем к себи, да јој буде |
| епати.{S} Данка је своје већ препатила, па сад је ред на мене, да и ја своје свршим. —</p> <pb |
| рочитала, а неке је и на памет научила, па њих од свију песама најрадије и пева. —</p> <milesto |
| ака оком пуним суза и срцем пуним бола, па се онда сагох и пољубих је у чело и уста.</p> <p>Она |
| видев ме и познав ме дигне ме на кола, па онда стаде даље да гони.{S} Од тог тренутка врло мал |
| један завежљај завила и на сто метнула, па хтеде још да ми каже „збогом“.</p> <p>„Збогом, Милив |
| а топлога сунца; мајка би дошла к нама, па би се на нас насмејала и обоје нас пољубила, одвела |
| ићи у цркву, а ја ћу остати овде сама, па дођите сутра!</p> <p>„Добро, Љубице!{S} Доћи ћу за ц |
| же уздах.</p> <p>Љубица слеже раменима, па се онда на једаред саже, узбра цветак један, који бе |
| ми је срце стегнуто гвозденим обручима, па хоће да пукне; или као да се сви осећаји претворише |
| издржала, издржаћу и ово неколико дана, па како ми је, тако ми је...{S} Кад ме ти узмеш к себи, |
| м?{S} Његово је срце и онако пуно рана, па како би могао још и ту рану преболети?{S} Па за то н |
| о ми је сестра при свем том тако бедна, па што ми је још најгоре, да јој баш ја ту беду морам д |
| га.{S} Ја видех, да је сасвим узбуђена, па за то јој одма ватрено одговорим: „Нема даље ништа!{ |
| и, ако ова болест устраје дуже времена, па да морам прећи у болницу?“</p> <p>— Не ћеш у болницу |
| је увек тако.{S} Кад је душа задовољна, па се сама собом бави, тад нема ничега слађега.{S} Али |
| n="140" /> Како ће ме предусрести она, па мати њена?...{S} Како сав дршћем, кад помислим на мо |
| ше тако добро и ја бејах сасвим срећна, па се надам, да ће опет тако бити.{S} У осталом, од как |
| одина имали, а која су деца непослушна, па ма не имали седам година, опет не ће анђели никад би |
| е сва крв у лице слегла: „Дођите сутра, па ћемо се о том још разговарати.“</p> <p>Чим Љубица ов |
| ко да кити, а она има још живог брата, па не треба да јој крст буде без венца. — Стојећи код њ |
| ах и ја јој обвијем обе руке око врата, па дуго укоченим оком гледах у њу.</p> <p>„Сиротицо!“ — |
| сестру своју остављену од целога света, па је мени на груди пала и о врат се мени обесила, па м |
| еге и савета, остављена од целог света, па и од рођеног брата свога!..{S} Мени ударише сузе на |
| седи очарана лепотом овог дивног места, па стаде своје сетне плаве очи бацити час на једну, час |
| д у гору, где има пуно мирисавог цвећа, па бих цвеће брао и венце плео, и сваком човеку, којег |
| р, јер ћу онда имати нешто мало новаца, па да видим Љубицу и да напуним утехом и новим животом |
| оставити оца и мајку, она је јединица, па ће они за њом плакати.</p> <p>Мене ове њене речи так |
| м се једино тиме, што сам млад и здрав, па као такав могу се на све одважити, могу све непогоде |
| шта катихета вели, први је и први бог, па онда тек дођу други!“</p> <p>— Знам, али наши ће род |
| ве на поље, прескочим пола срушени зид, па са светином бегати стадох.{S} Куд сам бегао, то нити |
| ваке да гледаш на земљу, шта људи раде, па кад видиш, да који што криво ради, а ти одеш, па каж |
| шта је с Љубицом?{S} Рекох јој, шта је, па је замолих, да ми то име више никад не спомене. —</p |
| и крилима голубиће <pb n="54" /> своје, па умре и она.{S} Сиротани голубићи пиштаху дуго, но њи |
| витим тренуцима изгубио од мајке своје, па у гомили уплашеног света истрчим из цркве на поље, п |
| која су добра и слушају родитеље своје, па ма колико година имали, а која су деца непослушна, п |
| се опростим ове несносне постеље своје, па онда било како било! —</p> <milestone unit="subSecti |
| не рече ништа, већ скупи ствари своје, па оде у своју собу.{S} Сиротица!{S} И она је већ сасви |
| иди?{S} Но одма раширив руке загрли ме, па се са мном пољуби, говорећи ми: „Од куд, брате, у ов |
| Љубицу и Данку!..{S} Лежах неко време, па опет устадох.{S} Ходах мало по соби, па онда изиђох |
| !{S} Најпосле освртох се на све стране, па онда полако закуцах на врата.{S} Но то куцање беше п |
| ој затворене, усне јој беху још румене, па као да ми тихо зборе: „Ја сам већ постала анђео, хај |
| но! да умреш пре навршене седме године, па да постанеш анђео божији — питах Марину, јер ја већ |
| бих радо провео цео век свој поред ње, па да јој тако непрестано у очи гледам...</p> <pb n="53 |
| ми ноге саме пођоше к њој, дођем до ње, па је ухватим за руку: „Да л’ и ви знате за писмо, што |
| осно дочекују родитељи, браћа и сестре, па онда тога дана њему у почаст приређују домаћу забаву |
| p>— А ви ми приповедајте то, што знате, па ћемо свршетак скупа саставити! — рече, па се безазле |
| шетка.{S} Покушајте ви, да је завршите, па бисмо је онда имали у целини обоје.“</p> <p>Љубица с |
| ћемо свршетак скупа саставити! — рече, па се безазлено насмеши.</p> <p>„Лакше ми је, да вам ту |
| огом, брате!{S} Срећан ти пут!“ — рече, па ме загрли и пољуби, а сузе јој ударише као летња буј |
| а, никакав крадљивац, већ бедно сироче, па могу свуда смело ступити, и знам, да се не ће наћи н |
| пијом, где се склонила од ветра и кише, па тамо сирота и заспала! —</p> <p>„Дакле на улици под |
| Шта ће сад то да значи?“ мишљах у себи, па се опет вратим у собу, где стадох читати:</p> <p>„По |
| па опет устадох.{S} Ходах мало по соби, па онда изиђох на поље у гору, да тамо чело разладим, д |
| упутити најпре у П—, где ми стриц живи, па ако ме тамо каква несрећа снађе, не остаје ми ништа |
| до прве чесме, где лице оперем од крви, па онда се као претучен вратим кући.{S} Ушавши у собу б |
| здану, не имађаше више за кога да ради, па ни за кога да живи...{S} Сирота!{S} На скоро је и он |
| зе своје, пружи руку преко мојих груди, па се на мене сетно насмеши.{S} Из мојих груди отрже се |
| И опет има Данка прво теби да захвали, па онда мени! — одговорим Мити.{S} Данка беше при овим |
| ата, како смо наше непријатеље потукли, па ће и отац мој тако исто потући све непријатеље своје |
| искупе сви њихови сродници и пријатељи, па му сви честитају и сви му се радују; а други нам при |
| е била и девојку испросила, да га жени, па гле, место сватова шта би!{S} Проклете богиње!{S} До |
| дог и жалосног притрчи уплашена к мени, па ме поче испитивати, шта је и како је; а очи јој се к |
| о се моје срце топљаше у дивној милини, па као човек мишљах, да се и сва природа топи у таквој |
| једно девојче, вели веома су несташни, па хоће с њоме да се титрају, а она опет то не мари.{S} |
| сва узаврела, срце хоће да ми прекипи, па се бојим, бојим се, не ћу се више моћи уздржати, оте |
| е се неко време због свадбе задржавати, па ми међу осталим вели: „Миливоје!{S} Миливоје!{S} Нис |
| оран, јер прошле ноћи не могах спавати, па треба сад да спавам!{S} Но ипак како да спавам?{S} М |
| че окретати.{S} Не могох даље издржати, па изиђох на поље.{S} Ах!{S} Како ми је свет сав црн и |
| а ћу?{S} Мораћу још који дан причекати, па ако опет ништа не буде, онда се морам упутити најпре |
| о смешећи се — „То кад станем издисати, па сам себе запитам, шта сам на земљи радио, могу слобо |
| ишта друго, већ му морадох опет писати, па ако ми и сад још ништа не одговори, онда не знам, шт |
| могао само још једаред с њоме састати, па да одемо на гроб оца свога, да тамо клекнемо и да се |
| прилици за неколико дана већ тамо бити, па како ћу се са својом милом сестром лепо забављати: п |
| ао.{S} Но Љубицу ипак не могу оставити, па још сада, када тек почех да живим!..</p> <p>У таким |
| сплачу, ми ћемо им ноћу у сну долазити, па ћемо их тешити, казаћемо им, да не плачу, јер нама ј |
| положење, —- ја је већ хтедох загрлити, па рећи, да је волим и љубим, волим свом душом својом: |
| р овако ћете се моћи боље предомислити, па ћете ми морати за право дати, а да при том опет оста |
| рода нашег куршум кроз главу пројурити, па онда нек ме вешају, нек ме пушкарају, нек чине самно |
| живим без наде, без цели, без радости, па и не плачем више? —</p> <milestone unit="subSection" |
| не предате све то пустој заборавности, па новим духом у живот не ступите, у живот, који је нав |
| жао бојећи се, да ће мајка оцу то рећи, па ће се њих двоје договорити и не ће ми допустити, да |
| } Може ми мати сваки час из собе изићи, па шта ће нам рећи, ако нас види овако узбуђене!“</p> < |
| вечерас, али нисам спавао прошле ноћи, па се бојим, не ћу моћи ову ноћ на путу издржати; за то |
| ека радост и весеље!{S} Ићи ћеш Љубици, па ћеш и њу видети; а ја јадан при свој жељи и чежњи св |
| у, бацим шешир преко лица, склопим очи, па пустим мисли своје, нек раде и граде, шта хоће...{S} |
| се спусти на столицу, покри руком очи, па као кроз плач поче говорити: „Ја не знам, шта ће бит |
| гу казати?{S} Погледајте ми боље у очи, па ћете знати и сами!“</p> <milestone unit="subSection" |
| има кога; који се весели срећи његовој, па који би у невољи му с њиме заједно и плакао! —</p> < |
| и здрав да живим и радим за народ свој, па ако ми штогод за руком испадне, да се сетим на њега |
| шта лежи на души <pb n="129" /> мојој, па није чудо, да ми више пута дође да плачем, а ни сам |
| их нашао неколику децу, да их поучавам, па бих живео, и ако још сиромашније него до сад, оно ип |
| и бедно, но ипак млад сам и здрав сам, па се тешим, да ће све моје невоље ваљда кад тад преста |
| ли, што ме несрећа гони.{S} Сироче сам, па никог немам; и кога још имам, и тога као да немам, ш |
| не буде боље, онда што му драго, идем, па како ми је, тако ми је, тек свакако не ће ми горе би |
| сваких ферија <pb n="82" /> посећујем, па и сада при поласку бављах се тамо два дана.“</p> <p> |
| така ноћу, кад угасим свећу, да легнем, па док не заспим, нису ми празни, већ пуни као што је п |
| ме!{S} Слаб сам, да још више поднесем, па ће ми срце пући од туге и бола!....</p> <p>Када пођо |
| осетити сунце своје.{S} Брзо се обучем, па изиђем у гору.{S} Дивота беше сада гору погледати, п |
| да се проходамо, јер ја цели дан седим, па ми је чисто мука! — рекох Мити једино због тога, да |
| S} Гледаћу да што више новаца заштедим, па кад наступе опет ферије, даћу Данку у који женски за |
| ве и сва!{S} Кад се дању послом уморим, па се спустим на меку постељу, тад ми се навек појаве њ |
| дети, не може нико знати; за то збогом, па будите срећни, срећнији од мене!“</p> <p>Чим јој ово |
| еда ме чудним, некако очајним погледом, па се спусти на столицу, покри руком очи, па као кроз п |
| е и како је и шта је са сестром твојом, па ако воље узимаш, можеш је у свако доба посетити и ви |
| а жалостан.{S} Пољуби се прво с мајком, па онда пољуби мене и Данку, млађу сестру моју, која је |
| нем овамо, да се бар састанем с Данком, па онда како ми је, тако ми је!{S} Ах!{S} Не знађах јад |
| , погледа ме умиљато својим црним оком, па тихо рече: — И заиста он у мом срцу слатко живи!{S} |
| ла освртох се натраг, освртох се јадан, па шта видех?{S} Видех велику кулу наше лепе цркве, где |
| одне пустила, јер је дан врло пријатан, па да иде кудгод у шетњу.{S} Но почем не хтеде сама ићи |
| е мати голубица, да је убијен друг њен, па тужно гучући загрли крилима голубиће <pb n="54" /> с |
| ме је узбуђивао и у лепше мисли бацао, па тако беше и данас.{S} Мишљах о Љубици, чије ми очи с |
| ти беше у нашем дому навек добро дошао, па те незнатне ситнарије ниси требао одма к срцу тако п |
| јер мени је без ње све празно и мртво, па и сам сам себи празан и мртав...{S} А поред ње ми је |
| оже доћи у сватове, јер је мало оболео, па ми честита и жели ми свако добро.“</p> <p>Да су се д |
| ем?{S} Ја им рекох, пут ме овуда нанео, па сам намислио, да се мало свратим, јер ово ми је мест |
| ивота у моју мртву собу! — рекох весео, па узедох опет љубичино писмо, да читам те слатке речи, |
| брижан и тужан и много сам суза пролио, па ево и ове године при свем том, што ми наде моје гово |
| први пут, први и последњи пут загрлио, па је љубио, тад ми беше, као да сањам...{S} А сада, ка |
| ме је својим речима као стрелом ранио, па с тога ме стаде тешити: „Немој бити дете, Миливоје!{ |
| огло мирно бити; али игра ми десно око, па се бојим, хоће ми на зло наслутити, као што је и Сак |
| у разведрило, које ми је живот омилело, па остани ми и од сада сунце моје!“</p> <p>— Шта могу ј |
| {S} Бише пута, кад ме је штогод болело, па не смедох из собе никуд ићи, ја сам молио покојну ма |
| о! сад ти верујем!“ — рекох јој весело, па је одма загрлим и дуго је држах на грудима својим!.{ |
| тада бих нехотице метнуо руку на чело, па у небо погледао:{S} Боже!{S} Боже!{S} Ваљда ми не ће |
| не живи стотину пута, већ једаред само, па за то при женидби и удадби не треба никад пропуштати |
| о.“</p> <p>Ми се загрлисмо и пољубисмо, па се ћутећи растадосмо: она оде журећи се, а ја остах |
| болови тела не допуштаху извршење њено, па би се чешће заплакао и мени на срце мећао, ако будем |
| опет с ђацима својим?{S} Ја сам клонуо, па се више толико не могу напрезати; а они су ми једино |
| али до сад не бејах још сасвим познат, па се наравно нисам ни могао одма као такав показати; а |
| реживела прошлост и створена будућност, па свако ме друкчије гледа, свако ми друкчије збори; а |
| лако.{S} Узео бих своју народну помоћ, па бих отишао с Данком у Г—, тамо бих нашао неколику де |
| ранити!{S} Ја ћу отићи кудгод у службу, па ћу сама себе захрањивати, а уједно ћу моћи и тебе по |
| тку речи мојих подиже своју лепу главу, па ме стаде својим црним расејаним оком смешећи се да г |
| о криво ради, а ти одеш, па кажеш Богу, па се с њиме лепо разговараш!..{S} Марино!{S} Кажи, хоћ |
| ојег својим правим другом назвати могу, па таком треба и хоћу да се поверим.{S} И одма оним прв |
| олетати, или ћемо стати на шарену дугу, па ћемо гледати доле на земљу.{S} Ах!{S} Марино!{S} Как |
| /> да прелећеш с једне звезде на другу, па са сваке да гледаш на земљу, шта људи раде, па кад в |
| а морао да плачем.{S} Нек они само иду, па нека се веселе, за њих је тако веселе, а ја ћу остат |
| е божије, да чујеш, како анђели певају, па да и ти певаш с њима; тамо нема ни ветра, ни кише, н |
| е Данку на своје груди, а мене за руку, па потрчи и она у цркву.{S} Но не прође ни неколико тре |
| угове своје и гледајући на зелену гору, па као да се смишља, да ли да се овде стани, или да пос |
| Ја као дете нисам имао ни појма о рату, па за то сам је непрестано и питао, шта је тако боли?{S |
| њу да оставим овде саму у туђем свету, па да јој искрено не кажем, куда идем и за што идем?{S} |
| сви осећаји претворише у ледену санту, па ми сав свет постаје равнодушан, а сам себи празан и |
| м даље да радим, ма било и дању и ноћу, па ћемо опет моћи живети! —</p> <p>„Од тога нема ништа! |
| ад дође на гробове својих милих умрлих, па му се тамо срце згрева расхлађено у туђем свету: так |
| даље овако устраје, бојим се и за њих, па како ћемо онда живети ја и моја добра Данка? —</p> < |
| у постељи заплакала, мати ми чула плач, па сам јој онда рекла све...{S} Она је послала оно писм |
| ара, али веома пријатна.{S} Реч по реч, па дође време да се руча.{S} О ручку ми приповедаше дом |
| з почетка врло пријатна, но реч по реч, па се Љубица расрди, те срдита хтеде изићи из собе.{S} |
| ливоје! да не ћеш имати шта да вечераш, па сам ти вечеру ево ја донела.“ — Ја мало што се нисам |
| диш, да који што криво ради, а ти одеш, па кажеш Богу, па се с њиме лепо разговараш!..{S} Марин |
| о само да оздравиш, да једном оздравиш, па ће онда бити опет све добро! —</p> <p>„Кад оздравим, |
| и уништи све лепе наде будућности моје: па за што сам онда рођен, за кога ли сам онда живео?. < |
| ву краси и како је девер к олтару води: па у залуд стадох трти и очи и чело, да је из главе изб |
| ој обаспем пољупцима, те лепе црне очи: па ипак стајах пред њом као какав кип, јер ми изгледаше |
| ем већ четири године не бејах код њега; па да ћу по свој прилици за неколико дана већ тамо бити |
| начин, како ћу јој отворити срце своје; па онда, буде ли среће, ах, Боже! да дивне ли среће!.. |
| ље и бујније, штогод ми јади беху тежи; па тако беше и сад, и моје груди беху на скоро опет уми |
| док дођете дотле, да се можете удомити; па ви имате још сироту сестру, која осим вас никог нема |
| моћи пред свима рећи, за што сам дошао; па онда сви се држе некако укочено, а при свем том још |
| ове мане, које сам благодарно саслушао; па које према њиховим примедбама, а које и по својој со |
| то доста!{S} Ја ћу молити мајку твоју; па ако мора бити, ја ћу пркосити и небу и земљи, али ми |
| е и скоро мора да огреши, <pb n="91" /> па да после невино страда на строгим неизмењивим послед |
| го, већ проста служавка, <pb n="104" /> па ме је при свем том још немилице тукла; а сад где дођ |
| , сам Бог знаде, шта би с њоме било!{S} Па и он би њој много и радо чинио, али шта ће јадан, ка |
| те! никад доста благодарити не могу!{S} Па и код ње не бејах ништа друго, већ проста служавка, |
| ам се заплакала и дуго сам плакала!.{S} Па зар нисам имала право, Миливоје?{S} Ако сам ја сирот |
| у све веће, које ме немилице море!..{S} Па још кад у Данку погледам, то ми срце пуца, из ока ми |
| чега ради?{S} Ради неверне Љубице!..{S} Па ипак још морам остати овде, не могу још отићи!{S} Ма |
| надам, ничем!{S} Тако ми она рече!..{S} Па зашто онда седим овде?{S} Шта чекам?{S} Зар не би до |
| ћи с овог света без икаква гласа!...{S} Па знаш шта сам намислио?“</p> <p>И његове су црне озби |
| а мене не хтедоше!{S} Чудни људи!...{S} Па куда ћу сада у овај хладни свет?...</p> <milestone u |
| деца која слушају родитеље своје...{S} Па и Марка често сањам, да му око сузом засија од бола, |
| м, а то је, да сараним срце своје...{S} Па да ли је онда такав живот збиља од свега најмилији?. |
| га претворио се у вечиту црну ноћ...{S} Па шта чекам?{S} Шта се још премишљам?{S} За животом не |
| приликом називаше он мога вереника.{S} Па осим њих и сав остали род мој наваљиваше на мене дуг |
| ивот на земљи: једаред се само живи.{S} Па и тај једини живот преживети у беди и несрећи, прежи |
| , ако не другог чега, а оно ње ради.{S} Па које та мисао, а које и друга вест, да Љубица има за |
| ма лети ми време, као муња што лети.{S} Па и оно неколико тренутака ноћу, кад угасим свећу, да |
| так лежећи у постељи још увек болан.{S} Па и бриге ме море, јер ето данас ми дође један ђак мој |
| и и, да је гледа, па да буде срећан.{S} Па кад би се од те миле му голубице вратио у гњездо сво |
| ћи се, да јој не дођем и ја на врат.{S} Па како је стрина с њоме зло поступала још за живота ст |
| ји ће ми за сада пружити руку своју.{S} Па тако и беше, јер добрих људи има свуд на свету. — Од |
| не требају никакве слуге у породицу.{S} Па и Паја ме од вас одвраћаше говорећи ми, да човек не |
| д страда једино због ових последњих.{S} Па за то, брато, ако већ видим, да морам млад и зелен у |
| емена овде становао?“ — Светозар С—?{S} Па он је још пре месец дана умрьо!{S} Госпа му се некуд |
| анка узрок тако наглог одласка мога?{S} Па ваљда не зна ни Љубица?{S} Они ваљда мисле, да сам ј |
| тако, као што он вели шта ћемо онда?{S} Па и ако одма оздравим, шта ћу опет с ђацима својим?{S} |
| кад ће знати, да смо постали анђели?{S} Па најпосле ако баш и усплачу, ми ћемо им ноћу у сну до |
| ко би могао још и ту рану преболети?{S} Па за то науми, да пита голубицу, да ли ће она бити њег |
| а отровано?{S} Зар још да га трујем?{S} Па чега ради?{S} Ради неверне Љубице!..{S} Па ипак још |
| да ми њихове речи не годе, они одоше. — Па шта бих ја у њиховом друштву?{S} Весео не бих могао |
| и сутра рано. —</p> <pb n="138" /> <p>— Па збогом, брате!{S} Срећан ти пут!“ — рече, па ме загр |
| ено да ти кажем, ја је волим!“</p> <p>— Па то је лепо!{S} У осталом ја сам већ мислио, да се ва |
| ни дужну.{S} Деца полупаше нека стакла па за то стадоше мене да грде, за што нисам на децу паз |
| p> <p>Ја постадох овим марининим речима па једаред сасвим умирен, сасвим утешен; једино што има |
| како ће који кући ићи.{S} Ја немам куће па за то о тој ствари у сваком друштву и ћутим, јер код |
| потекоше сузе...{S} Он ми је сузе видео па их ваљда и разумео, и кад Љубици за њих каже, ваљда |
| пати, од којих и ја патим! —</p> <p>— „Па шта би онда радио, кад би, мећем случај, данас за њу |
| му с њиме заједно и плакао! —</p> <p>— „Па то је онда цео свет срећан!“ — одговори ми Љубица и |
| њу?{S} Или за нас обадвоје?...</p> <p>„Па кад ћеш поћи?“ — питаше ме тужно.</p> <p>— Пошао бих |
| тихо, да сам једва чути могао.</p> <p>„Па онда сте о мени и мислили, кад сте ово цвеће брали?“ |
| с тоб’м никад и не растајем! —</p> <p>„Па збогом, брате!{S} Ето је већ у велико дан; а ја треб |
| плакати, Данко!{S} Јер свака твоја суза пада на моје срце!“</p> <p>Ја је почех тешити, но у том |
| авде натраг у Г — отићи, али непрестано пада бујна киша и дува тако хладан ветар, да се човеку |
| </p> <p>Она ме стаде љубити и њене сузе падаху на моје лице...</p> <p>Ја бејах као на ватри, не |
| , око мене шушташе зелено лишће, с неба падаше роса на мене, и све то чињаше ми се тако тајанст |
| Хтедох данас Љубици отићи, али цели дан падаше киша и све беше тако тужно, тако мрачно!{S} Нигд |
| знађах, куда ћу и како ћу?{S} Киша још падаше и ветар непрестано дуваше, те од умора и нахладе |
| утисмо на гроб оца свога.{S} Силна туга паде на груди моје, а Данка покри рукама лице своје и з |
| /> дође та мисао на памет и мена као да паде камен на срце.</p> <p>— Треба навек да се молимо б |
| ом несретном животу?..{S} У тим мислима паде ми на једаред Данка на памет и мени би, као да се |
| ц ходам међу живим људима.{S} Више пута паде ми на памет, да ће сада когод к мени прићи, ухвати |
| има сузе осећати.{S} Но у том ми поглед паде на Љубицу, наши се погледи сусретоше, и моје се оч |
| исам бар боље обукла; али онда ми то не паде на памет, а после се већ не могох и не хтедох више |
| је тако јако повучем, да и она нехотице паде главом на моје груди.{S} Ударом ове миле главе о м |
| велико гробље.{S} Кобно гробље, на теби паде отац мој!{S} Свето гробље, у теби леже кости оца м |
| рв ми удари на нос и на уста; на очи ми паде мрак, и мени тако би, као да ме несвест хвата.{S} |
| и се тешки уздах из боних груди, јер ми паде црна мисао на памет: куда ћу сад?{S} На коју ћу ст |
| сасвим срећна!{S} Кад видех Миту, мени паде одма стрина на памет и ја се сетих, како <pb n="84 |
| ного има!...</p> <p>О слатки оче!{S} Ти паде за народ свој и твоја деца осташе сирочад бедна!{S |
| већ помало сумрачити и први поглед мој паде ми на Данку.{S} Ах!{S} Сиротица!{S} И њу је санак |
| бих имао од куда ићи.{S} Но кашње ипак паде ми на ум, за што да Љубица проведе баш ово време у |
| и сама у пламен завија!{S} Тада ми тек паде на памет мајка моја и сестра Данка!.. „Ох!{S} Боже |
| 5" /> опет срећан и весео.{S} Но једном паде њему на ум кобна мисао, шта ће радити, ако му ова |
| у нади, да ће још оздравити; а кад већ паде у постељу и кад поче и сам увиђати, да његов тајни |
| !{S} Да ти само једна моја суза на срце падне, твоје би срце од бола на мах <pb n="147" /> свис |
| акати, а то би ми теже било, него да ми падну на срце јади свега света!..{S} Тако душевно узбуђ |
| своје или услед другог чега, доста, да падох у постељу, и мени беше немогуће, да сачувам дуже |
| размишљајући дуго, како би до ње дошао, падоше ми на ум јавни листови, да је путем њих потражим |
| као муња простор између мене и ње и све падоше на њене црне очи, на њено добро срце.{S} Мислећи |
| У том се и Љубице сетим, њене црне очи падоше ми на ум; но поред тих лепих црних очију појавиш |
| едаред раставише и њене плаве сетне очи падоше одма на мене.</p> <p>„Миливоје!“ — викну радосно |
| м ја ово читао, Љубица ме је с највећом пажњом слушала.{S} Мене је стало труда, док сам с овом |
| м ето сасвим клонуо...{S} За то, Данко, пази бар ти на своје здравље.“</p> <p>— Не бој се, Мили |
| још стрица немам, који је колико толико пази и васпитава, сам Бог знаде, шта би с њоме било!{S} |
| доше мене да грде, за што нисам на децу пазила?{S} Бејах онога дана и сама некако на крај срца, |
| > <p>— Не бој се, Миливоје, за мене!{S} Пазићу ја и на тебе и на себе! —</p> <p>Ова дубока љуба |
| ворити.{S} Но у колико ме <pb n="29" /> Паја обрадовао доласком својим, у толико више очара ме |
| ред очи кукавно и очајно стање моје.{S} Паја виде, да ме је својим речима као стрелом ранио, па |
| а погледам!{S} Но свему овом учини сада Паја крај, јер и он приђе Љубици и ухватив је за руку р |
| на једаред полети к вратима, на којима Паја стајаше. „Не знам!“ зачу се из друге собе и ја поз |
| вићи ћете се на своје пређање стање кад Паја беше још у школи; али ја на своју пустињу никад!“ |
| волим свом душом својом: кад на једаред Паја, као из ведра неба да је пао, ступи преда ме и чис |
| ју она својом назва и ту ми рече, да је Паја данас морао отпутовати, а мати јој у цркву оде, те |
| но за сад то није могуће.{S} Али кад се Паја удоми, а међу тим и тебе удам, тад ћу моћи к њему |
| девојку нашао.{S} Пред вече опрости се Паја и Љубица са мном и оцем намесником узевши од мене |
| да га прободе ножем...</p> <p>У том се Паја врати к нама и наш разговор пређе опет на друге пр |
| све, што је овде лепо; а за нама иђаше Паја с оцем намесником.</p> <p>„Веома ми је мило“, — ре |
| ебају никакве слуге у породицу.{S} Па и Паја ме од вас одвраћаше говорећи ми, да човек не живи |
| ина госпа на посао, а за њима се диже и Паја, рекав, да донесе мало „мученице.“ Тако ја и Љубиц |
| као што бих могао само пожелети, јер и Паја беше код куће, а он је човек, с којим се могу брат |
| лепше мнење имати о мени.</p> <p>„Је ли Паја још тамо?“</p> <p>— Заједно се кренусмо из К—, ја |
| сестру тако детињасто бринуо? — рече ми Паја — Ако баш и не знаш, у ком је месту, доста је што |
| јке беше још једна млада госпа, коју ми Паја представи као жену своју.</p> <p>Први утисци овога |
| " /> „од куд? како?“ измењиваху, отвори Паја врата од оближње собе и гласно повика: „Љубице! ха |
| су им очи пуне суза.</p> <p>„Драга мој Паја!{S} Ко зна, како ће му тамо бити!“ рече ми мати ње |
| добро, као да сам у рају...</p> <p>Како Паја беше данас веома добре воље, јер је добио драго пи |
| ејах већ на извору среће своје.</p> <p>„Паја ће нам за неколико дана сасвим отићи!“ рече Љубица |
| искрена, те вам кажем, да би сада, када Паје мога нема више овде, ваше честе посете биле сасвим |
| ам штогод из детињства свога, јер је од Паје чула, да ми детињство беше врло бурно.{S} Мени ова |
| а сасвим хладно рече ми: да је добио од Паје писмо, он га позива у љубичине сватове, јер она се |
| /> <p>22/9</p> <p>Данас добих писмо од Паје, писано у К—, где ће се неко време због свадбе зад |
| у толико ми би већа радост, када чух од Паје, да му писасте, узрок одласка вашег рекосте и мене |
| е беше од свега најглавније, што чух од Паје, да ће да се жени и да је себи девојку нашао.{S} П |
| unit="subSection" /> <p>3/9</p> <p>Како Паје сада нема код куће, то ћу имати увек прилике, да с |
| <p>У НОВОМЕ САДУ.</p> <p>ШТАМПАРИЈА А. ПАЈЕВИћА.</p> <p>1881.</p> <pb n="2" /> </div> <div typ |
| че: „Читао сам и твоје писмо, што си га Паји писао и сви рекосмо, да си збиља племенита срца; н |
| ана.{S} Међу тим устаде љубичина мати и пајина госпа на посао, а за њима се диже и Паја, рекав, |
| це! хајде погоди, ко нам је дошао?“ Ове пајине речи прођоше ми као стреле кроз срце и моје око |
| вео и како се састао с Љубицом, Пајом и пајином госпом. — У том ступи и Данка у собу, која се к |
| не осетих, када стигох.{S} По казивању пајином знао сам, где станују, те ушавши <pb n="33" /> |
| куће провео и како се састао с Љубицом, Пајом и пајином госпом. — У том ступи и Данка у собу, к |
| и.</p> <p>„Ви по свој прилици жалите за Пајом за то, што ћете бити сами.{S} А шта ћу онда јадан |
| ешећи се да гледа.</p> <p>— Не жалим за Пајом толико, што ћу сама бити, колико с тога, што ћу б |
| свога старог друга и доброг пријатеља, Пају Н—, земљомерника из К—, који са својом лепом сејом |
| нађох Љубицу саму с мајком њеном, већ и Пају и његову госпу; данашњи дан дакле ми је већ изгубљ |
| зговор близу себе и дигнув главу спазим Пају и Љубицу, који се управо к мени <pb n="45" /> упут |
| и је да ми ништа не замери; а поздравих Пају и његову госпу, јер они не беху дома, ваљда за то, |
| >31/8</p> <p>Данас одох у К— и испратих Пају, свог доброг и искреног друга.{S} Жао ми беше, што |
| S} Када уђох у стаклени ходник, затекох Пају, који кад ме виде, зачуђен застаде гледајући ме та |
| а, пре ми беше само рај, а сада и рај и пакао...</p> <p>— Могу л’ се чему надати? — отрже ми се |
| нствена, као да ћу кроз њих у рај или у пакао!{S} Најпосле освртох се на све стране, па онда по |
| ове речи изрече, мени би, као да ме из пакла на једаред у рај пренесоше, и моје цело биће не б |
| ше ми, као да ми је санта леда на груди пала и неки грозничави страх овлада срцем мојим!{S} Да |
| ну од целога света, па је мени на груди пала и о врат се мени обесила, па ме плачући преклиње, |
| нам стиже ужасан глас, да Маџари цркву пале, а у порти људе секу.{S} Ох!{S} И саме иконе као д |
| ко Тамиша мост ударили, у село ушли, те палити, убијати и пљачкати почели.{S} Вика и вриска ста |
| тим мислима паде ми на једаред Данка на памет и мени би, као да се тргох из каквог дугог и стра |
| ад видех Миту, мени паде одма стрина на памет и ја се сетих, како <pb n="84" /> ме је немилице |
| е даље: — Ја га знам већ скоро целог на памет и опет га навек читам и никад не могу довољно да |
| боље обукла; али онда ми то не паде на памет, а после се већ не могох и не хтедох више вратити |
| у пламен завија!{S} Тада ми тек паде на памет мајка моја и сестра Данка!.. „Ох!{S} Боже!“ — пов |
| ме већ је све прочитала, а неке је и на памет научила, па њих од свију песама најрадије и пева. |
| их сваки дан читати и да ће некоје и на памет учити. — Уједно је почех поучавати у главним појм |
| у живим људима.{S} Више пута паде ми на памет, да ће сада когод к мени прићи, ухватити ме за ра |
| боних груди, јер ми паде црна мисао на памет: куда ћу сад?{S} На коју ћу страну сада да се вин |
| рви пут <pb n="120" /> дође та мисао на памет и мена као да паде камен на срце.</p> <p>— Треба |
| Боже!{S} Боже!{S} Ваљда ми не ћеш још и памет узети?... <milestone unit="subSection" /></p> <p> |
| повесници и науци о души.{S} Схватање и памћење има добро и надам се, да ћу је за кратко време |
| а једаред Паја, као из ведра неба да је пао, ступи преда ме и чисто се зачуди, кад ме виде свег |
| тако тешко, као да ми је камен на срце пао, и тек што сам кући дошла, ја сам се заплакала и ду |
| се у Прагу на наукама, био сам несрећом пао у тешку меланхолију, те с тога сам написао ово дело |
| рече ми мати његова, кад се враћасмо с паробродске станице.</p> <p>— Добро ће му бити, јер је |
| ртвовала <pb n="13" /> деци својој, јер патећи се с малом Данком при страшном појаву, који се у |
| и у мени тече, и које од истих удараца пати, од којих и ја патим! —</p> <p>— „Па шта би онда р |
| видео!{S} Сирота Данка!{S} Она још више пати него ја...{S} Да још стрица немам, који је колико |
| је од истих удараца пати, од којих и ја патим! —</p> <p>— „Па шта би онда радио, кад би, мећем |
| поведаше ми, како јој је у новим данима патничког живота свога.{S} Господар и госпа јој добре с |
| се најпосле сан на мене и он ме из овог патничког света пренесе на лаким крилима својим у свет |
| вају велећи ми, да ће <pb n="85" /> сва патња и невоља једном престати и да ће наступити красни |
| огу све непогоде сносити, јер сам се на патњу и невољу и онако веће навикнуо.{S} Зар би то за м |
| , као да се шећу око мене виле и златне паунице!..</p> <p>У гори пробавих цело пре подне и кад |
| ран; мени се чињаше, да слушам вилу, да пева, а звуци гласовира њеног беху за мене тако чаробни |
| зор у моју собу.{S} У мени поче срце да пева од радости, јер данас ми беше могуће посетити сунц |
| мој живот постане пустиња, где тица не пева, нити цвеће цвета; да сав мој живот буде вечна роб |
| е живо и весело, само што с њоме још не пева; а она опкољена цвећем беше тек прави божанствени |
| ила, па њих од свију песама најрадије и пева. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>18/3</p> |
| е тако, као да ми срце уједно и плаче и пева.{S} Силна ме туга обузме, кад се сетим прошлости с |
| ам себе мучио, јер кад би они почели да певају, тад бих ја морао да плачем.{S} Нек они само иду |
| аш у лице божије, да чујеш, како анђели певају, па да и ти певаш с њима; тамо нема ни ветра, ни |
| ослуша шаљивчину шеву, која се око њега певајући улагује велећи му, да га другови тамо на далек |
| а костурница.{S} Нема више Данке, да ме певајући дочека.{S} Ах!{S} С њом ми оде и сва светлост |
| а ме скоро сваки дан певајући испрати и певајући дочека, а при том моје лепе наде сладе ово зад |
| ил’ учи ил’ ради, а ово последње навек певајући.{S} Наше народне песме већ је све прочитала, а |
| е, кад сам веселим оком и срећним срцем певајући са постеље скакао, и мени се учини, као да сам |
| лети могао!{S} Данка ме скоро сваки дан певајући испрати и певајући дочека, а при том моје лепе |
| у К— затечем Љубицу у башти, где весело певајући надгледаше цвеће, а у руци држаше неколико цве |
| на поче цвеће брати и венац плести тихо певајући разне песме; а ја се пружим полеђушке на зелен |
| Љубицу.</p> <p>Благи Боже!{S} Да л’ да певам ил’ да плачем?..{S} Сви осећаји моји као да се на |
| емљи лежи, и мени беше, као да треба да певам и плачем.{S} Благи Боже!{S} Како бих сада у потпу |
| сјаје,..</l> </quote> <p>Тако сам онда певао.{S} То сво време од Маркове смрти до Љубичиног по |
| <pb n="38" /> и ја још у кревету почех певати.{S} Кроз моје прозоре продираху златни зраци јут |
| причаћу јој разне црте из живота свога, певаћу јој своје песме, које нису ништа друго, већ тужн |
| ој се дивни мирис распростираше, а тице певаху тако умиљато и весело, као да знају, да ћу данас |
| у, по којој се умиљати поји дивних тица певачица јасно разлегаху.{S} О како ми та иста шума пос |
| гору, где нам умиљато сетни поји малих певачица и чаробно шуштање зеленога лишћа груди задовољ |
| у разлегаху се умиљати поји раздраганих певачица...{S} Данка устаде, јер не <pb n="117" /> мога |
| ски ваздух и слушах дивне поје умиљатих певачица.{S} Обучем се и изиђем у гору, где читава два |
| се сетих лањских зора, када су ме тице певачице из сна будиле, кад сам веселим оком и срећним |
| ких девојака? —</p> <p>„А знаш ли ти да певаш?“</p> <p>— Кад хоћу, знам. —</p> <p>Штета за ову |
| а чујеш, како анђели певају, па да и ти певаш с њима; тамо нема ни ветра, ни кише, ни блата; та |
| а: час сеђаше код гласовира и свираше и певаше тако дивно и тужно, да бих се јадан од свег срца |
| , где нам Љубица на гласовиру свираше и певаше.{S} Ја бејах песмом и свирком њеном сав очаран; |
| о више нисам поред ње, у толико ми опет певаше од радости, јер она ме заиста искрено <pb n="78" |
| >БЕЗ ОЦА И МАЈКЕ.</p> <p>написао</p> <p>Пера Радуловић</p> <p>У НОВОМЕ САДУ.</p> <p>ШТАМПАРИЈА |
| uote> <p>СВОМЕ ДРАГОМЕ ПОБРАТИМУ</p> <p>Пери Слијепчевићу</p> <p>ВЕЛЕТРГОВЦУ И ГРАђАНИНУ ГРАДА |
| је и на памет научила, па њих од свију песама најрадије и пева. —</p> <milestone unit="subSect |
| ништа друго, до ли једна мала — лирска песма!..{S} Од радости и милине <pb n="58" /> пођоше ми |
| м сам самцит на целом свету..{S} Суза и песма беху ми једини искрени другови моји, јер само они |
| зика трже. „Знаш ли, Данко, каква је то песма, што је сада свирају?“</p> <p>— Знам.{S} То је: „ |
| црте из живота свога, певаћу јој своје песме, које нису ништа друго, већ тужни звуци младог и |
| p>Данас сам купио Данки „Српске народне песме“ и беше ми веома мило, што <pb n="80" /> се томе |
| оследње навек певајући.{S} Наше народне песме већ је све прочитала, а неке је и на памет научил |
| рати и венац плести тихо певајући разне песме; а ја се пружим полеђушке на зелену траву, бацим |
| и се лаким гранчицама и свирајући сетне песме своје по зеленом лишћу, миловаше ме по бледом лиц |
| забављаше се читањем.{S} На столу беху песме Бранка Радичевића и одма видех, да се Бранком зан |
| гласовиру свираше и певаше.{S} Ја бејах песмом и свирком њеном сав очаран; мени се чињаше, да с |
| Јер иначе- - -“</p> <p>И ја већ стискох песницу.</p> <p>— хоћу!{S} хоћу, Миливоје! — рече Марин |
| ичном једном писму, које не ће можда ни пет шест редака имати у свему.{S} Но и ако се вели, да |
| Шта чекам?{S} Зар не би доста јучерањи пехар отрова?{S} Зар још да га пијем?{S} Зар ми срце ни |
| вимо.{S} Но осим свега тога највећма ме пече, што ћу у тим невољама заостати у науци својој, а |
| ости, без љубави, ах! то ме боли, то ме пече!{S} Прошлост ми је пуна суза, сад још садањост нек |
| м очи отворио, те за то намислим, да се пешце у К— упутим, да се тамо мало проведем.{S} Пут беш |
| етнемо се нас двоје на улици, кад сам с пијаце с котарчицом на руци дома полазила; ја се бејах |
| јучерањи пехар отрова?{S} Зар још да га пијем?{S} Зар ми срце није доста отровано?{S} Зар још д |
| обио од оца намесника из манастира више писама, која су ми са разних страна послата у манастир, |
| >22/9</p> <p>Данас добих писмо од Паје, писано у К—, где ће се неко време због свадбе задржават |
| у манастир проведох читав дан читањем и писањем и једва се пред вече опростих тесне собе своје. |
| више од месец дана, како ми није ништа писао.{S} Не дао Бог, да ми се слутња испуни, јер шта б |
| Читао сам и твоје писмо, што си га Паји писао и сви рекосмо, да си збиља племенита срца; но ник |
| ферије код стрица свога, јер ми је тако писао у последњем писму своме, почем већ четири године |
| би већа радост, када чух од Паје, да му писасте, узрок одласка вашег рекосте и мене лепо поздра |
| могох ништа друго, већ му морадох опет писати, па ако ми и сад још ништа не одговори, онда не |
| ЛО ШТАМПАНО.</p> <p>ПОСВЕћУЈЕ ГА</p> <p>ПИСАЦ.</p> </quote> <pb n="4" /> </div> <pb n="5" /> <d |
| римих писмо.</p> <p>„Драги Миливоје!“ — писаше ми Љубица — <pb n="97" /> Не могу вам описати ми |
| комад артије на столу. „Драги брате!“ — писаше ми Данка — „дођох данас у твој стан, да се с тоб |
| тир, и међу <pb n="77" /> њима, која ми писаше другови моји, беше једно и од моје Љибице.{S} Он |
| с одох на пошту, да видим, има ли каква писма за мене, но многи добише, који се ни надали нису, |
| С тога намислим, да јој одма пишем.{S} Писмо сам завршио овим речима:</p> <p>„Ви сада имате дв |
| "59" /> преда писмо.{S} Ја узех од њега писмо, а руке ми тако задрхташе, да сам га једва отпеча |
| спа докторка, да ми <pb n="59" /> преда писмо.{S} Ја узех од њега писмо, а руке ми тако задрхта |
| е ухватим за руку: „Да л’ и ви знате за писмо, што ми данас посла мати ваша.“</p> <pb n="61" /> |
| писати, могао бих већ пре неколико дана писмо добити; овако бојим се, бојим се, јер ми срце неп |
| у вече лежем, ја мислим, хоћу ли сутра писмо добити, и бринем се, шта ћу радити, ако га не доб |
| вим хладно рече ми: да је добио од Паје писмо, он га позива у љубичине сватове, јер она се удај |
| ицу, а Мита ми рече: „Читао сам и твоје писмо, што си га Паји писао и сви рекосмо, да си збиља |
| ље чуло — „ Да ли добисте моје последње писмо?“</p> <p>— Јесам! — рече гледајући ме сетно своји |
| е моје — „Она те лепо поздравља; ево ти писмо њено, нек оно место мене говори!“</p> <p>— Гле!{S |
| лину, која владаше срцем мојим читајући писмо ваше, из којег видех, да ме још волите, јер то ва |
| ^мене и Данке, седох, те написах Љубици писмо, док ми се он са сејом забављаше.{S} По том одосм |
| оја слатка Љубица!“ —- рекох прочитавши писмо сузним оком, јер ми срце хтеде да прекипи од слат |
| нем све на страну и стрицу одма напишем писмо, молећи га, да ме извуче што пре из ове непријатн |
| стари пријатељи.“ —</p> <p>Читајући ово писмо удараше ме свака реч као стрела у срце и при свак |
| ас веома добре воље, јер је добио драго писмо од веренице своје, то поче с Љубицом шалу да збиј |
| — рекох весео, па узедох опет љубичино писмо, да читам те слатке речи, које ме тако радосно по |
| онда рекла све...{S} Она је послала оно писмо без моје воље“...</p> <p>Чим ово Љубица рече, мен |
| ро срце.{S} Мислећи на њу и гледајући у писмо њено заплаках се и од тешке туге и од велике мили |
| bSection" /> <p>22/9</p> <p>Данас добих писмо од Паје, писано у К—, где ће се неко време због с |
| адосно изненађен и руком дршћући примих писмо.</p> <p>„Драги Миливоје!“ — писаше ми Љубица — <p |
| а једаред из сна пробудише и ја стискох писмо на срце своје, стискох га на усне своје и све мој |
| свога, јер ми је тако писао у последњем писму своме, почем већ четири године не бејах код њега; |
| брига, већ водим бригу о обичном једном писму, које не ће можда ни пет шест редака имати у свем |
| у рану преболети?{S} Па за то науми, да пита голубицу, да ли ће она бити његова или ће одлетети |
| одма позна,</l> <l>„А да ништ’ ме и не пита..</l> <l>„Не види ми сузе нико,</l> <l>„Нит ко чуј |
| леда и тужним и сузним оком вас за мене пита?{S} Ах!{S} Поздрав’те је!{S} Поздрав’те је и рецит |
| ежи и данас је већ по трећи пут поруком питала, јесам ли већ једном дошао?{S} Чим ово чух, поче |
| плачем, те кад се пробудим, ја сам себе питам, да ли могу друкчије? —</p> <milestone unit="subS |
| ne unit="subSection" /> <p>18/12</p> <p>Питам сам себе, шта ме још веже за живот, кад живим без |
| на мати.{S} Док се прве речи поздрава и питања <pb n="143" /> „од куд? како?“ измењиваху, отвор |
| у очи гледаше тражећи у њима одговор на питање своје.</p> <p>„И она о теби лепо мисли, сирома с |
| како ја њу волим?! —</p> <p>Она на моје питање слеже раменима, погледа ме збуњено и тужним ми г |
| а морадох опет у постељу.{S} На данкино питање, шта мислим с њоме, рекох јој тужним гласом: „Те |
| ма о рату, па за то сам је непрестано и питао, шта је тако боли?{S} Но она ми не хтеде да откри |
| оказати; а овамо мишљах у себи: „Шта ме питате за оно, што вам не могу казати?{S} Погледајте ми |
| е године, па да постанеш анђео божији — питах Марину, јер ја већ бејах себи увртио у главу, да |
| ли ми не могаше ништа рећи, и узалуд је питах: „Данко!{S} Слатка Данко!{S} Реци ми како ти је?“ |
| бих је видео опет здраву и веселу!... — Питаше ме шта је с Љубицом?{S} Рекох јој, шта је, па је |
| бадвоје?...</p> <p>„Па кад ћеш поћи?“ — питаше ме тужно.</p> <p>— Пошао бих радо још вечерас, а |
| анас обузеше, за што ми Љубица ништа не пише?{S} Да ми је хтела отписати, могао бих већ пре нек |
| р неколико речи.{S} Али она ми ништа не пише, и моја туга постаје тежа, а брига несносније!...{ |
| беше једно и од моје Љибице.{S} Она ми пише;</p> <p>Драги Миливоје!{S} Срце ме боли мислећи на |
| ушај!“ — говораше Љубица даље: „Мита ми пише, да ми не може доћи у сватове, јер је мало оболео, |
| зебе...{S} С тога намислим, да јој одма пишем.{S} Писмо сам завршио овим речима:</p> <p>„Ви сад |
| осталом ово ми је згодна прилика, да им пишем, те кад чују, за што сам отишао, не ће се на мене |
| бе још и за сестру своју. — Што вам ово пишем, мислим да је боље, него да вам усмено кажем, јер |
| постаје равнодушан, а сам себи празан и пиштав: но чим почнем штогод озбиљно да радим, срцу ми |
| ротани голубићи пиштаху дуго, но њихово пиштање не хтеде нико чути.{S} Једва мало кашње смилује |
| је, па умре и она.{S} Сиротани голубићи пиштаху дуго, но њихово пиштање не хтеде нико чути.{S} |
| у на столу, покривену белим покровом, а плаве очи беху јој затворене, усне јој беху још румене, |
| е трепавице на једаред раставише и њене плаве сетне очи падоше одма на мене.</p> <p>„Миливоје!“ |
| овог дивног места, па стаде своје сетне плаве очи бацити час на једну, час на другу страну, не |
| Она се из сна трже, отвори своје сетне плаве очи и погледа ме нежно и задовољно, као да би ми |
| појавише ми се још једне очи, као небо плаве, а као облак мутне, очи пуне суза, очи моје јадне |
| !{S} Ту још сија оно исто сунце, још се плави оно исто небо!{S} Све је оно исто и свега се сећа |
| тако мрачно!{S} Нигде да се гдегод небо плави, нигде зрачка од сјајнога сунца!{S} О небо!{S} Из |
| овораше бистра суза, која јој на дугим, плавим трепавицама мирно трепташе. — При поласку узеде |
| морао ноћ провести на зеленој трави под плавим кровом ведрога неба?{S} Кад бих морао с обореном |
| ти.{S} Она ме мирно слушаше, а на дугим плавим трепавицама блисташе се суза.{S} Ах!{S} За кога |
| лео? — упита ме Марина и погледа својим плавим очима у ведро плаво небо и као да тиме хтеде рећ |
| и!“ — рече ми Данка гледајући ме својим плавим сетним оком — „Знадем добро, да ти је тешко; али |
| им!“ — тихо ми рече гледајући ме својим плавим сетним оком.</p> <p>Мени беше, као да одлази од |
| с груди мојих, стаде ме гледати својим плавим оком, у којем се још сузе блистаху и које беше т |
| ки обучену, која тужним погледом својих плавих очију гледаше на ову страну, с које им на сусрет |
| <p>20/9</p> <p>Беше лепо топло вече.{S} Плаво ведро небо беше пуно звезда као и шеталиште што б |
| а и погледа својим плавим очима у ведро плаво небо и као да тиме хтеде рећи:{S} Лепо је бити ан |
| њене главе кроз отворени ходник у ведро плаво небо, а из ока мога тецијаше једна суза за другом |
| се на гвоздене шипке, те гледах дуго у плаво ведро небо, по којем небројене звезде дивно светл |
| трави тамо амо превијаше.{S} По красном плавом небу забели се по који залутали облачак тражећи |
| ући то једно, да ми добро није...{S} По плавом небу вијаху се црни густи облаци, да једва могаш |
| е посве невину погрђиваше.{S} С тога је плакала скоро читав дан. — Кад ми је то све исприповеда |
| и дошла, ја сам се заплакала и дуго сам плакала!.{S} Па зар нисам имала право, Миливоје?{S} Ако |
| пак бојим <pb n="95" /> се, да би много плакала, јер си још млада и неука, а пут живота је мног |
| и плакати! —</p> <p>„Не знам, за што би плакали, кад ће знати, да смо постали анђели?{S} Па нај |
| рећи радују, као што би с вама у невољи плакали!“ рече ми стара госпа и поче ме тако гледати, д |
| оћи?..</p> <p>Мој сав одговор беше тихо плакање.</p> <p>Од тог дана често би се и отац и мајка |
| који ме на кола узе.{S} Неко сам време плакао, и кад ови добри људи видеше, да сам још сањив, |
| па који би у невољи му с њиме заједно и плакао! —</p> <p>— „Па то је онда цео свет срећан!“ — о |
| ратисмо је сви; они су појали, а ја сам плакао; њу сахранише, а мене не хтедоше!{S} Чудни људи! |
| , венути; кадгод бих сам био, навек бих плакао; срдио бих се на Бога, што је њену молитву саслу |
| ка ми плакаше, а плаках и ја с њоме!{S} Плакасмо заједно, и опет повод плача беше нам тако разл |
| сада нарицаше ова јадна мајка, — ми сви плакасмо...</p> <p>Дошав натраг у манастир затворим се |
| срце уједе.{S} Ја почех од једа и чуда плакати, и хтедох је на послетку и тући.</p> <p>„Зар ја |
| мах полетеше сузе.</p> <p>И Данка поче плакати: „Шта знамо да радимо, кад смо сирочад!“ — рече |
| ко, да их оставим! — рече Марина и поче плакати.</p> <p>„За што да ти је тешко?“ — почех јој ст |
| и!“</p> <p>— Знам, али наши ће родитељи плакати! —</p> <p>„Не знам, за што би плакали, кад ће з |
| авек као брата поштовала.</p> <p>„Немој плакати, Данко!{S} Јер свака твоја суза пада на моје ср |
| ајку, она је јединица, па ће они за њом плакати.</p> <p>Мене ове њене речи тако изненадише и ув |
| воју на узбуђене груди моје и поче тихо плакати..{S} Ја погледах преко њене главе кроз отворени |
| екавши ове последње речи поче опет тихо плакати...</p> <p>Мене је ова данкина новост јако дирну |
| ћу, Миливоје! — рече Марина и поче опет плакати.</p> <p>Но ја јој сад не хтедох веровати, већ ј |
| , шта ми би на једаред?{S} За што почех плакати?{S} Моје цело тело стаде се трести од горка јец |
| исповеда...</p> <p>Мајка ми плакаше, а плаках и ја с њоме!{S} Плакасмо заједно, и опет повод п |
| дах грешно, сасвим грешно дете...{S} Ја плаках дуго и горко, и њени родитељи плакаху, и плакаху |
| наћи, те тако жалосна мишљах на тебе и плаках ходајући улицама.{S} У том се спусти ноћ, а ја ј |
| уго и горко, и њени родитељи плакаху, и плакаху сви, који се око ње искупише...</p> <p>Њу саран |
| Ја плаках дуго и горко, и њени родитељи плакаху, и плакаху сви, који се око ње искупише...</p> |
| од плача беше нам тако различит!{S} Она плакаше по свој прилици за то, што беше дирнута мојом д |
| х јунака, наслони на њега главу своју и плакаше све јаче и јаче..{S} Ја стајах неколико тренута |
| ре причешћа исповеда...</p> <p>Мајка ми плакаше, а плаках и ја с њоме!{S} Плакасмо заједно, и о |
| ја својих. <pb n="66" /> Она непрестано плакаше и држећи главу на грудима мојим све је јаче при |
| у мору пламена васколиког села и сама у пламен завија!{S} Тада ми тек паде на памет мајка моја |
| ику кулу наше лепе цркве, где се у мору пламена васколиког села и сама у пламен завија!{S} Тада |
| м прошлим данима живота свога и правећи планове за будући живот.{S} Када се ходом већ уморисмо, |
| S} Маџари су потучени, али и многи наши платише главом; само се још није знало, ко је све погин |
| у и мирно спаваше.{S} На крилу јој беше платно, које је шити почела, па шијући тако и заспала.. |
| јам ни толико, да бих могао бар стан да плаћам; а на данкину заслугу не могу такође много рачун |
| и свем том, што бејах скоро цели дан за плач расположен, ипак беше ми необично мило, кад изиђох |
| ам се у постељи заплакала, мати ми чула плач, па сам јој онда рекла све...{S} Она је послала он |
| еца плачу на твом гробу, чујеш ли њихов плач?...</p> <p>И што дуже стајах на гробу, то ми туга |
| а столицу, покри руком очи, па као кроз плач поче говорити: „Ја не знам, шта ће бити са мном!{S |
| која би ме дирнути могла, па да одма у плач грунем...{S} Стојећи пред вратима сећах се некадањ |
| њоме!{S} Плакасмо заједно, и опет повод плача беше нам тако различит!{S} Она плакаше по свој пр |
| ешаваше, у мени поче срце на једаред да плаче.{S} Сва прошлост моја бујно оживи, моја бедна сес |
| као да би хтела ова природа са мном да плаче.{S} Дуго и дуго гледах на ону страну где почиваше |
| мејка око лепих усана...{S} Она више не плаче, али с плачем престаде за навек и сваки осмех!... |
| се више никад не смеје, али никад и не плаче...{S} Но док ја одем под земљу, ти ћеш остати на |
| , мени је тако, као да ми срце уједно и плаче и пева.{S} Силна ме туга обузме, кад се сетим про |
| и Данка изиђе пред очи, и мени дође, да плачем... —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>22/9 |
| <p>Благи Боже!{S} Да л’ да певам ил’ да плачем?..{S} Сви осећаји моји као да се на једаред из с |
| , па није чудо, да ми више пута дође да плачем, а ни сам не знам, за што да плачем...</p> <p>Ја |
| будем весела, а никад нисам смела ни да плачем, како ми тада беше горко живети, а сада ми је жи |
| и почели да певају, тад бих ја морао да плачем.{S} Нек они само иду, па нека се веселе, за њих |
| да плачем, а ни сам не знам, за што да плачем...</p> <p>Ја не имађах више никога, с ким бих се |
| ез наде, без цели, без радости, па и не плачем више? —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>2 |
| и, и мени беше, као да треба да певам и плачем.{S} Благи Боже!{S} Како бих сада у потпуној срећ |
| ођем на пољану, да тамо седнем, да тамо плачем и јецам, да се тамо на живот жалим!..{S} Кад сам |
| их усана...{S} Она више не плаче, али с плачем престаде за навек и сваки осмех!...</p> <p>Кад с |
| о што би требао да будеш!{S} Гле!{S} Ти плачеш!{S} Миливоје!{S} Реци, да ти није опет зло?“</p> |
| и дођоше, да тебе посете.{S} Твоја деца плачу на твом гробу, чујеш ли њихов плач?...</p> <p>И ш |
| , па ћемо их тешити, казаћемо им, да не плачу, јер нама је добро!“</p> <p>— Али мени је тешко, |
| ти!{S} Моји родитељи за мном плачу, нек плачу и твоји!..“ Моје срце шћаше од бола да пукне, јер |
| одржи је и ти!{S} Моји родитељи за мном плачу, нек плачу и твоји!..“ Моје срце шћаше од бола да |
| ди пала и о врат се мени обесила, па ме плачући преклиње, да је узмем к себи, да јој будем не с |
| ше пред нама!{S} По улицама трчаше свет плачући, вичући, лелечући...{S} Старци, жене и деца, св |
| а Паји писао и сви рекосмо, да си збиља племенита срца; но нико те тако не уздизаше, као Љубица |
| , јер и мати ми мораде признати, да сте племенити и достојни љубави не само моје, већ сваког чи |
| а и вода; милина, што имам тако добру и племениту сестру и што у будућности мојој уступа ноћ ип |
| исавог цвећа, па бих цвеће брао и венце плео, и сваком човеку, којег бих год срео, сваком бих м |
| акати... — Она поче цвеће брати и венац плести тихо певајући разне песме; а ја се пружим полеђу |
| ! — рекох обрадован доласком његовим. — Пливам међу животом и смрти; не знам, на коју ће ме стр |
| дох код прозора поред Данке своје, која пливаше у радости, што ме опет здравог види.{S} Ах!{S} |
| рили, у село ушли, те палити, убијати и пљачкати почели.{S} Вика и вриска стаде се на све стран |
| и је сувише тесна, за то лутам улицама, по којима је тешка тама, као туга на срцу моме...{S} Ах |
| ило гледати зелену гору, зелене долине, по којима се несташни лептири весело вијају; гледати у |
| мене и светим страхом ходаше по цркви, по гробљу среће своје...</p> <p>Кад прегледасмо све ове |
| ру.{S} Дивота беше сада гору погледати, по којој се дивни мирис распростираше, а тице певаху та |
| 13" /> стаде се на све стране освртати, по свој прилици, да га не би когод видео, да се са служ |
| пке, те гледах дуго у плаво ведро небо, по којем небројене звезде дивно светлуцаху.{S} Свуда бе |
| ајке.“ — У таквим мислима дођох у шуму, по којој се умиљати поји дивних тица певачица јасно раз |
| о пролетно небо, кад погледах на улицу, по којој многи људи, сви здрави, тамо амо мирно ходаху! |
| >нигде ништа</hi> мислите <pb n="31" /> по свој прилици сиромаштво? — упита ме Љубица и своје ц |
| ка!{S} Сва је тужна као и душа моја!{S} По њеном се небу гоне мутни облаци као и сузе у мојим о |
| какав ужасан призор беше пред нама!{S} По улицама трчаше свет плачући, вичући, лелечући...{S} |
| изазове десет њених...{S} Сиротица!{S} По целе ноћи се склапа сањивог ока свога, већ навек сед |
| најући то једно, да ми добро није...{S} По плавом небу вијаху се црни густи облаци, да једва мо |
| по зеленој трави тамо амо превијаше.{S} По красном плавом небу забели се по који залутали облач |
| мо, док ми се он са сејом забављаше.{S} По том одосмо нас двојица на колодвор. „Срећни Мито,“ — |
| ше леп, те и не осетих, када стигох.{S} По казивању пајином знао сам, где станују, те ушавши <p |
| аљиваше, то ноћ постаје све хладнија, а по суморном небу вијаху се црни облаци као какве грдне |
| уство може имати на њу рђавог утиска, а по мене очајаних последица... —</p> <milestone unit="su |
| ном расположењу већину данашњег дана, а по подне одох у башту и у најдаљем крају под разгранати |
| разгранатог дрвећа чаробније нихају, а по зеленој <pb n="16" /> трави бистра роса као да беше |
| са новцем зло стојим, не ћу имати ни за по пута.{S} Али најпосле што му драго, било како било!{ |
| о за мене тако страшно, да се не показа по селу ватра, која све небо ужасно осветљиваше, те тим |
| е К— овом манастиру и онако близу, нема по добра сата.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>1 |
| ош пре зоре затутњи нешто као грмљавина по селу тако јако, да се сва кућа затресла.{S} То беху |
| је ступила у собу, беше весела, јер она по свој прилици мишљаше, да сам је звао, да јој кажем, |
| , који тако болан беше и сад опет здрав по гори хода?{S} Ах!{S} Твој слатки поздрав ули ми нова |
| отац намесник, те ме позва, да ме свуд по манастиру провађа. —</p> <milestone unit="subSection |
| ранчицама и свирајући сетне песме своје по зеленом лишћу, миловаше ме по бледом лицу ћаркајући |
| икако наћи.{S} И тако тужан летећи даље по своту наиђе на једну белу прелепу голубицу, и он њу |
| сам молио покојну мајку своју, да пошље по Марину, „јер ја тако волим, кад је она поред мене!“ |
| сме своје по зеленом лишћу, миловаше ме по бледом лицу ћаркајући на ме благи мирис, који је оте |
| ше.{S} По красном плавом небу забели се по који залутали облачак тражећи другове своје и гледај |
| ши, снажнији и веселији.{S} И ту бих се по свој прилици подуже бавио, да не дође к мени отац на |
| зиђоше тамо амо, као голуби, кад полете по свету, да хране траже: но се опет онако исто враћаше |
| у се црни густи облаци, да једва могаше по гдекоја звезда тамо амо затрептати; а око манастира |
| свога, који се сетно жуборећи вијугаше по чаробном хладу високих <pb n="110" /> и густих дрвећ |
| гледаше у мене и светим страхом ходаше по цркви, по гробљу среће своје...</p> <p>Кад прегледас |
| беше нам тако различит!{S} Она плакаше по свој прилици за то, што беше дирнута мојом детињском |
| љу, осим што каткад увело лишће шушташе по гори.{S} Очајним оком гледах час у небо, час у гору, |
| закуцах на врата.{S} Но то куцање беше по свој прилици слабо, да га нико ни чуо није, те с тог |
| које према њиховим примедбама, а које и по својој сопственој увиђавности ево га сада прерађеног |
| им истину казао.{S} Они ме лепо приме и по мојој жељи одредише ми они исту собу, где сам лане с |
| рави премишљао о преживелој прошлости и по својој жељи себи будућност стварао, тад ми све лањск |
| то створене, да нисам без њих, онда би по мене добро било; но ово су бриге такве, које ми заро |
| одма слободније разговарати.</p> <p>„Ви по свој прилици жалите за Пајом за то, што ћете бити са |
| а Данка отпоче такође свој рад, те ради по цео дан, и што преко недеље сврши, то ће гледати да |
| дружење не ће имати добрих последица ни по мене ни по вас.{S} Но немојте примити ово сасвим к с |
| ће имати добрих последица ни по мене ни по вас.{S} Но немојте примити ово сасвим к срцу и немој |
| њоме упознадох, а ја је почех провађати по целој башти показујући јој све, што је овде лепо; а |
| ем у постељу, а Данку замолим, да отрчи по лечника.{S} Но док се она вратила, ја већ више не зн |
| ти; те чим сам ту бригу смирио, поручим по Данку, да ми дође.{S} Сиротица!{S} Кад ми је ступила |
| ју котрљајући се полако једна за другом по увелом лицу <pb n="102" /> моме; а мисли ми још непр |
| вља.{S} И тако ћемо нас двоје мирно дан по дан проводити, сносећи све, што сносити морамо и над |
| Данком мојом, онда бих могао мирно дан по дан проводати и своје наде на ново оживљавати, на но |
| им?{S} Ништа!{S} Знам, да се не ћу дуго по земљи повлачити и док не дође час, да и ја у гроб ле |
| ја, као да се неки небесни мирис разлио по целој шуми, у кратко, као да је неки ванредни дух ов |
| о време, па опет устадох.{S} Ходах мало по соби, па онда изиђох на поље у гору, да тамо чело ра |
| клону, а тело ми поста грозничаво, што по свој прилици би последица овог великог узбуђења, те |
| слима и осећајима мојим као какав рибар по тихој води својим лаким чуном.{S} Цео дан прође ми п |
| јер ми бриге не дају спавати.{S} Данас по подне малаксаше бриге пред тешким сном, који ме одне |
| it="subSection" /> <p>5/11</p> <p>Данас по подне бејах опет код Љубице, а боље бих урадио, да н |
| опасно болесна тамо лежи и данас је већ по трећи пут поруком питала, јесам ли већ једном дошао? |
| цвећу, које пред њим шарену главу своју по зеленој трави тамо амо превијаше.{S} По красном плав |
| тири године не бејах код њега; па да ћу по свој прилици за неколико дана већ тамо бити, па како |
| /p> <p>Када пођох из манастира, путовах по <pb n="155" /> ветру и киши, и то несносно време још |
| лично стара, али веома пријатна.{S} Реч по реч, па дође време да се руча.{S} О ручку ми припове |
| а беше из почетка врло пријатна, но реч по реч, па се Љубица расрди, те срдита хтеде изићи из с |
| сањаш красне снове, <pb n="71" /> летиш по лепом свету невине и безбрижне маште своје!{S} Слатк |
| </p> <p>— Од куд дође?{S} Како дође? — „Побегла сам од стрине своје.{S} Још јуче сам пошла из М |
| инама за њу распитао, те помоћу његовом побегне од стрине и дође овамо к мени.</p> <p>Сирота Да |
| , не знајући на коју ћу страну ватре да побегнем: с једне стране не смедох и не могох се мајци |
| рана...{S} Ах!{S} Она хоће, да сам себе победим и да све то пустој заборавности предам, а то је |
| оже ваша бити; за што онда сами себе не победите?{S} За што не предате све то пустој заборавнос |
| у тако примити, да од нас — тако рећи — побеже!“</p> <p>Незнане ситнарије нисам требао тако к с |
| , да <pb n="67" /> је већ била наумила, побећи у свет ма куда.{S} У том чује срећом од мог добр |
| ао тако к срцу примити!{S} Нисам требао побећи!{S} Ах!{S} Он ваљда не зна, да је само Данка узр |
| ог дана ни неколико недеља, а Марина се поболи и — умре...{S} Умре у том тврдом уверењу, да ће |
| здрав, може много да поднесе, а чим се поболи, његова уста постају књига срца његовога.{S} Так |
| > <pb n="3" /> <quote> <p>СВОМЕ ДРАГОМЕ ПОБРАТИМУ</p> <p>Пери Слијепчевићу</p> <p>ВЕЛЕТРГОВЦУ И |
| дећи ја и Марина сами пред нашом школом поведем разговор о катихетиним речима.</p> <p>„Би л’ во |
| звати могу, па таком треба и хоћу да се поверим.{S} И одма оним првим речима додадох још даље: |
| и почнем се премишљати, да ли да му се поверим или не?{S} Но за што бих од њега тајао?{S} Та о |
| рцу своме и хтедох се више пута искрено поверити мајци својој, но бих се навек уздржао бојећи с |
| >Ја не имађах више никога, с ким бих се поверљиво насмејао, ком бих се могао поверљиво најадати |
| се поверљиво насмејао, ком бих се могао поверљиво најадати!{S} Мени беше, као да сам сам самцит |
| појмовима природне науке, а тако исто у повесници и науци о души.{S} Схватање и памћење има доб |
| јаше све милије и чаробније, јер кад ми поветарац зашушти у зеленом лишћу, мени се чини, као да |
| !{S} Како сада лако дишем!..{S} Умиљати поветарац играјући се лаким гранчицама и свирајући сетн |
| ..</p> <p>Надзиратељка ме уведе у једну повећу собу, у којој беху неколико постеља с болесницам |
| ори Паја врата од оближње собе и гласно повика: „Љубице! хајде погоди, ко нам је дошао?“ Ове па |
| "18" /> когод весело „Браца!{S} Браца!“ повикати?{S} хоће ли преда ме когод с ђаконијом изићи?. |
| моја и сестра Данка!.. „Ох!{S} Боже!“ — повиках у очајном страху своме, дршћући као прут на ват |
| моја, моја Данка!...</p> <p>„Сестро!“ — повиках гласно и притрчах к њој — „Сестро мила!..{S} Ах |
| шта!{S} Знам, да се не ћу дуго по земљи повлачити и док не дође час, да и ја у гроб легнем, има |
| ја с њоме!{S} Плакасмо заједно, и опет повод плача беше нам тако различит!{S} Она плакаше по с |
| х јој тебе споменуо! —</p> <p>Мени беше повољно све, штогод сам од Мите чуо.{S} После још краће |
| кох усколебаним гласом — „Буди моја!{S} Поврати се опет к мени!{S} Ти <pb n="148" /> си била су |
| атим је за руку и нехотице је тако јако повучем, да и она нехотице паде главом на моје груди.{S |
| ена свију оних добровољаца, који славно погибоше под Луком Вукаловићем, и међу тим именима запи |
| авом; само се још није знало, ко је све погинуо?{S} За оца свога не могох друго ништа чути, оси |
| це ранише.{S} Чух, да ми је отац у боју погинуо и да су га једва познати могли, тако је био наг |
| исмо, а она набрано цвеће мени пружи, а поглед јој беше безбрижан и весео као у малог детета.{S |
| оред ње.{S} И Љубица као да је разумела поглед мој, јер на једаред скочи с места свога, приђе г |
| час на другу страну, не знајући, где ће поглед да задржи?...{S} Ја је задовољно гледах и с лица |
| ="94" /> се већ помало сумрачити и први поглед мој паде ми на Данку.{S} Ах!{S} Сиротица!{S} И њ |
| ело лишће.{S} Од свега дрвећа задржа ми поглед само онај велики орах, под којим сам причао Љуби |
| ех у очима сузе осећати.{S} Но у том ми поглед паде на Љубицу, наши се погледи сусретоше, и мој |
| обли цело дивно лице.</p> <p>Мене овај поглед тако изненади, да и мени сва крв у лице пође, мо |
| радости, колико зебње и слутње!{S} Тај поглед ја сад тек схваћам и разумем, а онда као дете са |
| ни, погледа ме својим црним оком, и тај поглед беже тако збуњен и нејасан и опет тако диван и с |
| радосна и весела, при свем том, што јој поглед беше ипак сетан...{S} За чудо! што јој очи навек |
| мени <pb n="45" /> упутише.{S} Љубичин поглед беше ми сада као појав сунца после дуге несносне |
| „Брате!{S} Ја сам сад срећна!“ </p> <p>Поглед овај очију њених потресе ми на једаред сву душу |
| ја мишљах тако, приђе ма надзиратељка, погледа ме тужно и рече: „Вама је тешко, вас боли срце; |
| > <p>Она на моје питање слеже раменима, погледа ме збуњено и тужним ми гласом рече: „Ничем!“</p |
| се на ове речи трже, окрете се к мени, погледа ме својим црним оком, и тај поглед беже тако зб |
| его што сам јој могао на то одговорити, погледа ме чудним, некако очајним погледом, па се спуст |
| <p>Љубица се на ове речи нежно насмеши, погледа ме умиљато својим црним оком, па тихо рече: — И |
| беже даље.{S} Мати моја при овим речима погледа брижно на нас децу своју и рече нам, да одма ид |
| упита ме сада љубичина мати, а из њеног погледа могох и морадох увидети, да добро зна, за што с |
| ица се на ове речи чисто трже и тако ме погледа, као да би хтела погледом својим да загледа у д |
| — А би л’ ти волео? — упита ме Марина и погледа својим плавим очима у ведро плаво небо и као да |
| и?“</p> <p>— Јесам! — рече смешећи се и погледа ме некако збуњено, а румен јој обли цело дивно |
| на трже, отвори своје сетне плаве очи и погледа ме нежно и задовољно, као да би ми хтела рећи: |
| ма рукама махати, разрогачи тужне очи и погледа ме тако, као да би ми хтела рећи: „Брате, помоз |
| з цркве доћи!“ — рече ми тако љубазно и погледа ме тако умиљато, да постах на мах као јагње мир |
| ти? — упита ме Љубица и чисто ме жалећи погледа.</p> <p>„У почетку ми беше угодно, но сада ми ј |
| /> речима блажен осмејак и она ме нежно погледа, а у том погледу беше толико наде и радости, ко |
| премишљаш?“ — рече ми смело и поуздано, погледав ме својим сузним очима.</p> <p>— Не премишљам |
| омак, при том јединац у оца и мајке.{S} Погледајте му само мајку, како <pb n="27" /> се бије у |
| тате за оно, што вам не могу казати?{S} Погледајте ми боље у очи, па ћете знати и сами!“</p> <m |
| подигнем јој милу главу с груди својих, погледам јој у лепе црне <pb n="62" /> очи, и —, о рајс |
| и, и ја не знадох, на коју ћу страну да погледам!{S} Но свему овом учини сада Паја крај, јер и |
| ечи ништа одговорити, већ се насмешим и погледам јој право у очи, као да бих је хтео запитати, |
| Ах!{S} Кад зора засвити, ја мутним оком погледам на светле прозоре; гледам дан, који свима нове |
| немилице море!..{S} Па још кад у Данку погледам, то ми срце пуца, из ока ми полете сузе, које |
| опет Љубицу видим; али кад на ову зиму погледам, у којој не могу <pb n="87" /> дан од дана да |
| нехотице метнуо руку на чело, па у небо погледао:{S} Боже!{S} Боже!{S} Ваљда ми не ћеш још и па |
| век умирено и утешено, кад год бих у њу погледао.{S} Но Љубицу ипак не могу оставити, па још са |
| досмо за неколико тренутака сами.{S} Ми погледасмо једно у друго...</p> <p>„Љубице!“ — рекох јо |
| ућутао, наши се погледи сусретоше и ми погледасмо једно другом оштро у очи, и за тим настаде н |
| изиђем у гору.{S} Дивота беше сада гору погледати, по којој се дивни мирис распростираше, а тиц |
| на; а из ока ми полете вреле сузе...{S} Погледах сузним оком у небо, у звезде: “Ој драге звезде |
| груди моје и поче тихо плакати..{S} Ја погледах преко њене главе кроз отворени ходник у ведро |
| ог види.{S} Ах!{S} Како ми мило би, кад погледах на светли дан и на ведро пролетно небо, кад по |
| ветли дан и на ведро пролетно небо, кад погледах на улицу, по којој многи људи, сви здрави, там |
| p> <p>Мени се беше свет окренуо и ја је погледах очајничким оком.{S} Она ми стаде још нешто гов |
| сада ми је тешко, врло тешко!“ рекох и погледах јој црне очи, које још на мени стајаху и погле |
| већ пред очима њеним?{S} И тако мислећи погледах на Љубицу, коју при овим речима дивна румен об |
| човеку срце мрзне, кад из собе на поље погледи.{S} Ако и сутра не буде боље, онда што му драго |
| цати.{S} Но тек што сам ућутао, наши се погледи сусретоше и ми погледасмо једно другом оштро у |
| у том ми поглед паде на Љубицу, наши се погледи сусретоше, и моје се очи опет разведрише.</p> < |
| Љубица главно лице за мене, јер кад јој погледим у њене црне очи, то бих одма у грудима својим |
| трже и тако ме погледа, као да би хтела погледом својим да загледа у душу моју.</p> <p>— А ви м |
| каква силна богиња, која је кадра да ме погледом својим сасвим уништи...</p> <p>„Љубице!{S} Дра |
| ој црне очи, које још на мени стајаху и погледом својим хтедох јој рећи, да ми је за то у манас |
| наде? — запитах опет гледајући га таким погледом, да му одговор с лица у напред прочитам.</p> < |
| — рекох јој узбуђен гледајући је таким погледом, који већ напред одаваше мисли моје: „Знам јед |
| девојку, сиромашки обучену, која тужним погледом својих плавих очију гледаше на ову страну, с к |
| рити, погледа ме чудним, некако очајним погледом, па се спусти на столицу, покри руком очи, па |
| ме лепо поздрави, али некако необичним погледом, да се у мени поче мисао рађати, да може бити |
| >Ова дубока љубав, која беше у данкином погледу и говору, пријаше ми као најслађи мелем растуже |
| осмејак и она ме нежно погледа, а у том погледу беше толико наде и радости, колико зебње и слут |
| ње собе и гласно повика: „Љубице! хајде погоди, ко нам је дошао?“ Ове пајине речи прођоше ми ка |
| на мах тако сурова, да је посве невину погрђиваше.{S} С тога је плакала скоро читав дан. — Кад |
| ух, да поју „свјати Боже!“ видех, да је погреб.{S} Одма одем на улицу, да видим, кога сарањују? |
| вршене седме године, то вам је катихета погрешно рекао; постају <pb n="125" /> анђели сва деца, |
| задржа ми поглед само онај велики орах, под којим сам причао Љубици причу о голубу и голубици, |
| у верно праћен од дубоке туге своје.{S} Под ногама ми шушташе жуто увело лишће, а над главом на |
| иле и да ме глава боли, седох крај пута под једну тополу и дуго, дуго гледах око себе, а очи ми |
| оних добровољаца, који славно погибоше под Луком Вукаловићем, и међу тим именима записано је и |
| бих морао ноћ провести на зеленој трави под плавим кровом ведрога неба?{S} Кад бих морао с обор |
| ота и заспала! —</p> <p>„Дакле на улици под капијом?“ — рекох уздрхталим гласом уплашен оваком |
| </p> <p>— Нађена је једне ноћи на улици под једном капијом, где се склонила од ветра и кише, па |
| љка ми рече, да те нађоше ноћу на улици под једном капијом да спаваш?“</p> <p>— Јесте! — рече м |
| и никад и не плаче...{S} Но док ја одем под земљу, ти ћеш остати на земљи, остаћеш сама без бра |
| ни стајати ни ићи, те за то се спустим под прву капију мислећи, да се мало одморим, но где мор |
| гледаху. — После тога сеђасмо још мало под орахом, те онда уђосмо у собу, где нам Љубица на гл |
| о четир сата изиђосмо у башту и седосмо под онај исти орах, где сам, дошав, први пут овамо, при |
| башту и тамо разговор у пријатном хладу под густо разгранатим орахом настависмо даље.{S} Најпос |
| ем на чесму, која преко од цркве у зиду под кровом стоји, и ту се стадох умивати хладном и свеж |
| о подне одох у башту и у најдаљем крају под разгранатим дрвећем спустим уморено биће своје на з |
| а се небо на мене руши, као да се земља пода мном проваљује, и ја јој полако, но очајно викнем: |
| веселост из срца немилице гоне, као црв подгризајући зелено стабло мојих лепих и слатких нада; |
| {S} У мени си се преварио!...{S} Добиће подземни црви једну <pb n="164" /> лешину више, а ти мо |
| ти на овом часу!..{S} У блаженству овом подигнем јој милу главу с груди својих, погледам јој у |
| имам, то је у овим грудима!..“ Но када подиже главу своју с груди мојих, стаде ме гледати свој |
| као да је грозница тресе.{S} На једаред подиже очи своје и хтеде ми нешто рећи, али јој усне за |
| рилично дуго, догод се Мита најпосле не подиже, да кући иде.</p> <p>“Гледај, да оздравиш?“ — ре |
| Љубици, која одма у почетку речи мојих подиже своју лепу главу, па ме стаде својим црним расеј |
| де мог привидног мира: „Ви сте бештија! подла бештија!“ рекох јој љуто и горко, и да имадох тад |
| зи труд знатно да увећам, само да бисмо подмирили животне потребе своје: пореметио сам равнотеж |
| > <p>5/9</p> <p>Једва дочеках, да прође подне, да се кренем у К— сунцу своме.{S} Дошавши тамо з |
| ајући у својој тесној соби, а кад после подне одох у манастирску башту, беше ми све тако красно |
| ка и рече ми, да је госпа на цело после подне пустила, јер је дан врло пријатан, па да иде кудг |
| ио, кад на ручак зазвонише.{S} Но после подне не бејах за књигу расположен, те за то изиђох у г |
| и сестру баш ниједне речи.{S} Но после подне добих много црње гласове, које ми тада за навек с |
| bSection" /> <p>18/6</p> <p>Данас после подне дође ми Данка и рече ми, да је госпа на цело посл |
| bSection" /> <p>14/5</p> <p>Дошавши пре подне дома нађем комад артије на столу. „Драги брате!“ |
| нице!..</p> <p>У гори пробавих цело пре подне и кад дођох кући, изгледаше ми соба као каква кос |
| <p>1/8</p> <p>И данас проведох цело пре подне читањем и учењем и време ми тако брзо прође, да с |
| "subSection" /> <p>31/7</p> <p>Цело пре подне проведох читајући у својој тесној соби, а кад пос |
| расположењу већину данашњег дана, а по подне одох у башту и у најдаљем крају под разгранатим д |
| р ми бриге не дају спавати.{S} Данас по подне малаксаше бриге пред тешким сном, који ме однесе |
| "subSection" /> <p>5/11</p> <p>Данас по подне бејах опет код Љубице, а боље бих урадио, да ниса |
| } Али док је човек здрав, може много да поднесе, а чим се поболи, његова уста постају књига срц |
| несрећи на ме!{S} Слаб сам, да још више поднесем, па ће ми срце пући од туге и бола!....</p> <p |
| испричати све јаде своје, које морадох поднети, од како нам ви одосте, то бих вам морала напис |
| чух из љубичиних уста, тако су грозне и подругљиве!..</p> <p>Као каква вила појави се Љубица на |
| там вам, госпојице!“ — рекох јој некако подругљиво, но ипак сасвим мирно, при све том, што у гр |
| еселији.{S} И ту бих се по свој прилици подуже бавио, да не дође к мени отац намесник, те ме по |
| шта помоћи!“</p> <pb n="47" /> <p>После подужег таквог разговора одосмо оцу намеснику, који нас |
| ена, да ја нисам сирома? —</p> <p>После подужег таквог разговора одосмо сви оцу намеснику, који |
| ово оживљавати, на ново се посла и рада подухватити, и не би дуго трајало, а ја бих опет онај и |
| тако изненади, да и мени сва крв у лице пође, моје се очи запламтише, кроз срце ми прође нека д |
| ам му ово изрекла, окренем се од њега и пођем кући; но путем беше ми тако тешко, као да ми је к |
| нако већ жалоснога...{S} Скинувши шешир пођем и ја за мртвацем.{S} Тужни звуци манастирских зво |
| це пући од туге и бола!....</p> <p>Када пођох из манастира, путовах по <pb n="155" /> ветру и к |
| оворити, али шта, то нисам чуо.{S} Одма пођох хитно на поље, но ми ноге стадоше на једаред клец |
| срце да стеже.{S} Изиђох рано из собе и пођох мало из вароши, при свем том, што промицаше ситна |
| даше на ову страну, с које им на сусрет пођох.{S} У мојој глави као да севнуше муње и ја стадох |
| ..{S} Од радости и милине <pb n="58" /> пођоше ми сузе на очи, и ја јој срећан весело рекох: „Љ |
| .</p> <p>На једаред као да ми ноге саме пођоше к њој, дођем до ње, па је ухватим за руку: „Да л |
| хтати од радости, од милине, сузе среће пођоше ми на очи, и за тренут ока моје се руке обавише |
| провео се онако, као што бих могао само пожелети, јер и Паја беше код куће, а он је човек, с ко |
| к су ми дани пријатни, као што бих само пожелети могао!{S} Данка ме скоро сваки дан певајући ис |
| двор, да их испратим и да им срећан пут пожелим.{S} Чекајући влак разговарасмо <pb n="17" /> се |
| да не дође к мени отац намесник, те ме позва, да ме свуд по манастиру провађа. —</p> <mileston |
| не Мита са још неколико другова мојих и позваше ме, да идем с њима, да скупа славимо бадње вече |
| мене пита?{S} Ах!{S} Поздрав’те је!{S} Поздрав’те је и реците јој, да Миливој живи и још ће да |
| сузним оком вас за мене пита?{S} Ах!{S} Поздрав’те је!{S} Поздрав’те је и реците јој, да Миливо |
| рав по гори хода?{S} Ах!{S} Твој слатки поздрав ули ми нова живота у скоро мртво тело, и ти ме |
| ачи срце њено?</p> <p>„Имаш и један леп поздрав, Миливоје!“ — рече ми сада прекинувши ову озбиљ |
| гао познати!“ рече ми одма после краћег поздрава.</p> <p>— Збиља сам јадник! — рекох обрадован |
| Љубица мало тужним гласом после краћег поздрава.</p> <p>— А куда? — упитах је мало зачуђен.</p |
| а прошла, јер надојен милином љубичиног поздрава заспах као дојенче што заспи надојено мајчиним |
| чито љубичина мати.{S} Док се прве речи поздрава и питања <pb n="143" /> „од куд? како?“ измењи |
| збогом“.{S} При поласку му рекох, да ми поздрави Љубицу, и чим сам њу споменуо мени потекоше су |
| ну моју. — Љубичина мати такође ме лепо поздрави, али некако необичним погледом, да се у мени п |
| емирише, и при свем том, што ме је лепо поздравила, ипак ми поче срце да зебе...{S} С тога нами |
| и гледа ме као престрављена...{S} Ми се поздрависмо и руковасмо се.</p> <pb n="144" /> <p>„Чест |
| тек прави божанствени цвет!..{S} Чим се поздрависмо, а она набрано цвеће мени пружи, а поглед ј |
| као да беше мало изненађена.{S} Чим се поздрависмо, уђосмо у собу, коју она својом назва и ту |
| узрок одласка вашег рекосте и мене лепо поздрависте, јер и мати ми мораде признати, да сте плем |
| о ипак где је зебња, ту је и нада...{S} Поздравите милостиву мајку вашу и реците јој, да бих би |
| еном молећи је да ми ништа не замери; а поздравих Пају и његову госпу, јер они не беху дома, ва |
| олицу поред постеље моје — „Она те лепо поздравља; ево ти писмо њено, нек оно место мене говори |
| ојим није никад узданула!..{S} Свесрдно поздравље вама и Данки.{S} Баша Љубица.“ —</p> <p>„Моја |
| че ми: да је добио од Паје писмо, он га позива у љубичине сватове, јер она се удаје за једног л |
| зове мене, да идем с њоме.{S} Ја јој се позиву драговољно одзовем и одосмо далеко од залармане |
| ица мога чита?</l> <l>„Да ме свега одма позна,</l> <l>„А да ништ’ ме и не пита..</l> <l>„Не вид |
| век, који беше на колима, те видев ме и познав ме дигне ме на кола, па онда стаде даље да гони. |
| е се јадног отуђити, као да ме никад ни познавали нисте?{S} Ах!{S} Ово немојте!{S} Немојте, јер |
| . „Не знам!“ зачу се из друге собе и ја познадох одма љубичин глас. „Слушај!“ — говораше Љубица |
| Но како се изненадих, кад у том човеку познадох свога старог друга и доброг пријатеља, Пају Н— |
| а јој добре су душе, како их до сад бар познаје; но најстарију ћерку исте породице назва ми суј |
| , док не дођох до једног потока, старог познаника и пријатеља свога, који се сетно жуборећи виј |
| сво време од Маркове смрти до Љубичиног познанства провађао сам већином с непријатним осећајем |
| ек таки, али до сад не бејах још сасвим познат, па се наравно нисам ни могао одма као такав пок |
| и мене спомињаше.{S} Мени беше глас као познат и непознат, и чим сам неколико <pb n="65" /> пут |
| је отац у боју погинуо и да су га једва познати могли, тако је био нагрђен и осакаћен!...{S} О |
| >„Еј јадниче!{S} Гле, једва би те могао познати!“ рече ми одма после краћег поздрава.</p> <p>— |
| у шетњу.{S} Но почем не хтеде сама ићи, позове мене, да идем с њоме.{S} Ја јој се позиву драгов |
| ише.{S} Љубичин поглед беше ми сада као појав сунца после дуге несносне кише.{S} Сва туга моја |
| тан и сва гора беше златна.{S} Мени ова појава беше тако дивна и тако мила, при свем том, што н |
| {S} Неколико тренутака трајаше ова нема појава и моје мисли за то кратко време прелетеше сву пр |
| . — Стојећи код њеног гроба излажаше ми појава за појавом целе прошлости и моје и њене, и мени |
| ко цветића лепо сложених.{S} О да дивне појаве!{S} Љубица и цвеће!{S} Никад не бих могао замисл |
| одицу нашу.{S} И кадгод себи те страшне појаве представим, мени одма лете сузе из очију...{S} О |
| дах мој од мене све не растера!{S} И те појаве почну се опет понављати, а муке настају све веће |
| пустим на меку постељу, тад ми се навек појаве њене лепе црне очи, које ме теше и на рад ободра |
| е и подругљиве!..</p> <p>Као каква вила појави се Љубица на вратима и својим црним лепим оком и |
| ше у глави и појављиваше ми се у разним појавима: час сеђаше код гласовира и свираше и певаше т |
| и на ум; но поред тих лепих црних очију појавише ми се још једне очи, као небо плаве, а као обл |
| м ми непрестано и Љубица беше у глави и појављиваше ми се у разним појавима: час сеђаше код гла |
| и код њеног гроба излажаше ми појава за појавом целе прошлости и моје и њене, и мени се живот у |
| р патећи се с малом Данком при страшном појаву, који се у цркви дешаваше, она се разболи и умре |
| ејах сасвим миран, но када дођох на ону појаву, која се у цркви дешаваше, у мени поче срце на ј |
| читу кућу.{S} Отпратисмо је сви; они су појали, а ја сам плакао; њу сахранише, а мене не хтедош |
| у као утучен; но када свештеник поче да поје „Исаије ликуј,“ мени би, као да ми се сва црква по |
| исах свежи горски ваздух и слушах дивне поје умиљатих певачица.{S} Обучем се и изиђем у гору, г |
| исмо мало у гору, где нам умиљато сетни поји малих певачица и чаробно шуштање зеленога лишћа гр |
| слима дођох у шуму, по којој се умиљати поји дивних тица певачица јасно разлегаху.{S} О како ми |
| ом у зеленом лишћу разлегаху се умиљати поји раздраганих певачица...{S} Данка устаде, јер не <p |
| уздишући.{S} Ја као дете нисам имао ни појма о рату, па за то сам је непрестано и питао, шта ј |
| . — Уједно је почех поучавати у главним појмовима природне науке, а тако исто у повесници и нау |
| је данас какав светац, но када чух, да поју „свјати Боже!“ видех, да је погреб.{S} Одма одем н |
| !{S} Чињаше ми се, као да тице умилније поју, као да се зелене гранчице разгранатог дрвећа чаро |
| ?{S} Да л’ и ти слушаш, како тице дивно поју?{S} Њих слушаш, а на мене мислиш?{S} На мене драго |
| једанпут немила забуна, јер сва крв ми појури у лице, пред очима ми стаде нешто трептати, и ја |
| араца, неколико жена с децом на грудима појурише у цркву, која беше одма до школе, да тамо потр |
| ети аманет од оца и мајке, да према њој покажем захвалност своју, дужну својим врлим родитељима |
| би било за мене тако страшно, да се не показа по селу ватра, која све небо ужасно осветљиваше, |
| е наравно нисам ни могао одма као такав показати; а овамо мишљах у себи: „Шта ме питате за оно, |
| ладог и јадног срца мога, а она ће мени показивати разне радове своје, што је до сад радити нау |
| а ја је почех провађати по целој башти показујући јој све, што је овде лепо; а за нама иђаше П |
| ех, да сам клонуо и да даље не могу.{S} Покајах се, што одох од куће, но кајање беше већ касно, |
| очех јој се исповедати као што се тешки покајник пред олтаром пре причешћа исповеда...</p> <p>М |
| о чекају, само да га превари, да она не покисне..{S} Ах! како ми <pb n="109" /> је мило гледати |
| апустио, често бих одлазио на гроб моје покојне Марине, тамо бих се навек заплакао и молио је, |
| излази отац и мајка, излази Љубица, мој покојни друг Марко и другарица Марина, а с њима још мно |
| , да јој ни у чем помоћи не могу, а лик покојног стрица мога стајаше ми непрестано пред очима.{ |
| а.{S} О ручку ми приповедаше домаћица о покојном мужу своме, који беше у истом месту тако омиље |
| смедох из собе никуд ићи, ја сам молио покојну мајку своју, да пошље по Марину, „јер ја тако в |
| постеље будна провела лебдећи на сваки покрет мој?{S} Колико је суза пролила, да мени сузе ушт |
| јним погледом, па се спусти на столицу, покри руком очи, па као кроз плач поче говорити: „Ја не |
| Силна туга паде на груди моје, а Данка покри рукама лице своје и заплака се као мало дете, кад |
| ада беше, кад је гледах мртву на столу, покривену белим покровом, а плаве очи беху јој затворен |
| гледах мртву на столу, покривену белим покровом, а плаве очи беху јој затворене, усне јој беху |
| лаву на своје несретне груди, а сузе ми покуљаше на сав мах...</p> <p>О Данко!{S} Мила Данко!{S |
| нам једну гатку, која нема свршетка.{S} Покушајте ви, да је завршите, па бисмо је онда имали у |
| ета истрчим из цркве на поље, прескочим пола срушени зид, па са светином бегати стадох.{S} Куд |
| нико и ништа, твоје срце хоће и може да полаже наде на мене, и ако твоја мати не ће и не може!. |
| знам, за што моја мати тако слабе наде полаже на вас, и узалуд оста све моје мољакање, узалуд |
| ги Боже!{S} Теби се молим и судбу своју полажем у твоје руке!“</p> <p>Те речи беху сада моја мо |
| /p> <p>“Гледај, да оздравиш?“ — рече ми полазећи.</p> <p>— Оздравићу за цело, јер си ми донео < |
| сам с пијаце с котарчицом на руци дома полазила; ја се бејах обрадовала, кад сам га спазила, ј |
| м се данас спремио за пут и сутра зором полазим у име божије. —</p> </div> <div type="chapter" |
| премишљах, поче се сунце <pb n="25" /> полако к земљи да спушта.{S} Уставши са зелене траве от |
| из собе своје.{S} Идући <pb n="108" /> полако улицама поче ме које мноштво људи, које зврјање |
| {S} Ја и Данка ходали смо <pb n="79" /> полако слушајући музику и бавећи се својим мислима.{S} |
| после освртох се на све стране, па онда полако закуцах на врата.{S} Но то куцање беше по свој п |
| детињства <pb n="74" /> свога, а ми се полако упутисмо на гроб оца свога.{S} Силна туга паде н |
| рекоше сузе пресуду своју котрљајући се полако једна за другом по увелом лицу <pb n="102" /> мо |
| в ми брзо преста, те с тога се дигнем и полако <pb n="89" /> одем до прве чесме, где лице опере |
| се земља пода мном проваљује, и ја јој полако, но очајно викнем: „Госпојице!{S} Ваљда ме не ће |
| Мита, да узме од мене „збогом“.{S} При поласку му рекох, да ми поздрави Љубицу, и чим сам њу с |
| лавим трепавицама мирно трепташе. — При поласку узеде неколико књига, јер вели, кад досле, хоће |
| <pb n="82" /> посећујем, па и сада при поласку бављах се тамо два дана.“</p> <p>— Хајдемо мало |
| колодвор. „Срећни Мито,“ — рекох му при поласку — „Ти идеш сада оцу и матери, тамо те чека радо |
| хо певајући разне песме; а ја се пружим полеђушке на зелену траву, бацим шешир преко лица, скло |
| и се разиђоше тамо амо, као голуби, кад полете по свету, да хране траже: но се опет онако исто |
| ку погледам, то ми срце пуца, из ока ми полете сузе, које морам навек да скријем, јер моја једн |
| аквог дугог и страшног сна; а из ока ми полете вреле сузе...{S} Погледах сузним оком у небо, у |
| последње рочи добро ни изговорила а њој полете сузе на очи.</p> <p>Ја бејах тако дирнут и узбуђ |
| ми је <pb n="132" /> тако добро, да бих полетео куд год у гору, где има пуно мирисавог цвећа, п |
| м!“ рекох јој тужно, а из ока ми на мах полетеше сузе.</p> <p>И Данка поче плакати: „Шта знамо |
| е кроз срце и моје око и уво на једаред полети к вратима, на којима Паја стајаше. „Не знам!“ за |
| .{S} И овај добри голуб умре и голубићи полетив у свет изгубе се једно од другога.{S} Голуб би |
| е велики удар јер у њему као да изгубих половину срца свога...{S} Ах! много шта лежи на души <p |
| ше из службе ни криву ни дужну.{S} Деца полупаше нека стакла па за то стадоше мене да грде, за |
| сам самцит као каква шибљика на широкој пољани, и све, што ће ми моћи срцу живота дати, биће је |
| х што пре из вароши изишао, да дођем на пољану, да тамо седнем, да тамо плачем и јецам, да се т |
| да се човеку срце мрзне, кад из собе на поље погледи.{S} Ако и сутра не буде боље, онда што му |
| или уплашеног света истрчим из цркве на поље, прескочим пола срушени зид, па са светином бегати |
| Непријатеље наше истерасмо из порте на поље, а смеју и весељу не би краја.{S} Тек пред вече ум |
| ..</p> <p>Посрћући изиђем из болнице на поље.{S} Ах!{S} Као да ми се душа отргла од телесних ок |
| рце тако јако куцати, као да би хтео на поље да искочи, јер не могаше више да сноси загушљиве < |
| а, то нисам чуо.{S} Одма пођох хитно на поље, но ми ноге стадоше на једаред клецати, а у очима |
| } Ходах мало по соби, па онда изиђох на поље у гору, да тамо чело разладим, да тамо груди ублаж |
| S} Не могох даље издржати, па изиђох на поље.{S} Ах!{S} Како ми је свет сав црн и мрзак!{S} У м |
| жалим!..{S} Кад сам из вароши изишао у поље, онда тек пустим сасвим на вољу срцу своме...{S} Ч |
| ама.{S} Око нас се преливаше разнобојно пољско цвеће, које шарени лептири и вредне челице весел |
| а ме благи мирис, који је отео дрвећу и пољском цвећу, које пред њим шарену главу своју по зеле |
| озбиљан, али не беше ништа жалостан.{S} Пољуби се прво с мајком, па онда пољуби мене и Данку, м |
| ан.{S} Пољуби се прво с мајком, па онда пољуби мене и Данку, млађу сестру моју, која је онда те |
| Срећан ти пут!“ — рече, па ме загрли и пољуби, а сузе јој ударише као летња бујна киша... —</p |
| се један голуб на њих и он их нарани и пољуби место њихових родитеља.{S} Од тога дана овај гол |
| а раширив руке загрли ме, па се са мном пољуби, говорећи ми: „Од куд, брате, у ово доба к нама? |
| , па би се на нас насмејала и обоје нас пољубила, одвела би нас у башту и тамо нам цвеће брала. |
| <pb n="62" /> очи, и —, о рајске среће! пољубим те црне очи...{S} Дуго их љубљах, љубљах и уста |
| дан!“</p> <p>И ја је загрлим оберучке, пољубим је у чело и уста, а она спусти милу главу своју |
| ог разговора ступисмо обоје у собу и ја пољубим стару госпу у руку, да се вратим у своју тамниц |
| о!“</p> <p>И ја седох на њену постељу и пољубим је у бело, ведро чело.{S} Она се из сна трже, о |
| е, душо моја!“—</p> <p>Ми се загрлисмо, пољубисмо и — растадосмо...</p> <pb n="64" /> <p>За нек |
| могу!“ Ми се загрлисмо <pb n="88" /> и пољубисмо, он седе и оде, а ја остах гледајући за влако |
| оје, да ме загрли.{S} Ми се загрлисмо и пољубисмо.</p> <p>— Слатка Данко!{S} Мени пуца срце теб |
| ано већ тамо.“</p> <p>Ми се загрлисмо и пољубисмо, па се ћутећи растадосмо: она оде журећи се, |
| и срцем пуним бола, па се онда сагох и пољубих је у чело и уста.</p> <p>Она тешко уздану, а ду |
| усколебане груди своје и да јој обаспем пољупцима, те лепе црне очи: па ипак стајах пред њом ка |
| бе захрањивати, а уједно ћу моћи и тебе помагати. — Одобри ми, брате! ту намеру моју, јер друга |
| а Данка?{S} Ја је не бих могао ни у чем помагати; а стрина, знам, да је не би код себе држала, |
| омоћ.{S} Да, народну помоћ!{S} Народ ме помаже надајући се, да ће ме начинити човеком и да ћу м |
| зује благодарност своју на мени, јер ме помаже, да се школовати могу. —</p> <p>Моје је стање ја |
| У таким приликама туга и брига ништа не помаже!{S} Не велим ти, да не радиш ништа за сетру свој |
| ли опет бар знађаше за себе и могаше се помало са мном разговарати.{S} Ах!{S} Као каквом несрет |
| опет отворио, поче <pb n="94" /> се већ помало сумрачити и први поглед мој паде ми на Данку.{S} |
| , почех на мах дрхтати, јер страх ми се помеша са тугом мојом: „Зар се све зло против мене закл |
| х тако чудно осећање, као да ми се срце помирило само собом...</p> <p>„Би л’ хтела Данко, да ид |
| руком испадне, да се сетим на њега и да помислим: да је Марко жив, и он би то урадио!...</p> <p |
| subSection" /> <p>15/8</p> <p>Више пута помислим, да крајем овог месеца одем у манастир, јер ћу |
| а мати њена?...{S} Како сав дршћем, кад помислим на могућност, да Љубица не буде моја!{S} Да са |
| што је пуно срце моје.{S} Наравно, кад помислим чак на ферије, то ми се ипак чини, као да имам |
| и си доста за мене радио.{S} Ах!{S} Кад помислим само на стрину своју, од које си ме ти избавио |
| бло мојих лепих и слатких нада; јер кад помислим, шта ме чека, то ми је онда пред очима све мра |
| прошлости пуне јада и суза; но кад опет помислим на лепу будућност, која преда мном отворена ст |
| а и мајке.{S} Ах!{S} Чим на њихову смрт помислим, мене срце боли и сузе ми теку.{S} Теците сузе |
| Чим сам очи отворио, одма сам на Љубицу помислио, на овог анђела живота мога <pb n="38" /> и ја |
| ма суза блиста, да би човек на први мах помислио, сад ће се заплакати... — Она поче цвеће брати |
| а љубав брзо мења?{S} Ја никад не могох помислити, да сте тако вероломни?“</p> <p>— Господине! |
| ада и у мени хтеде срце да прекипи, кад помислих на могућност, да Љубица, не постане моја, већ |
| ни осећај почиње да се остарује тад бих помишљао на некадању заверу своју, али слабост и болови |
| и како се грле крилима својим.{S} Често помишљаше и на изгубљену голубицу своју, и онда би био, |
| е своје служећи и радећи другима, да би помогла брату своме, и сама без сваке помоћи!..“</p> <p |
| .{S} Данки треба брзе помоћи, но да њој помогнем, да л’ бих могао оставити Љубицу, поред које б |
| тако, као да би ми хтела рећи: „Брате, помози ми!“...</p> <p>И за неколико тренутака она уздан |
| био своју народну помоћ.{S} Да, народну помоћ!{S} Народ ме помаже надајући се, да ће ме начинит |
| у да живим, јер сам добио своју народну помоћ.{S} Да, народну помоћ!{S} Народ ме помаже надајућ |
| о би ми лако.{S} Узео бих своју народну помоћ, па бих отишао с Данком у Г—, тамо бих нашао неко |
| уговањем!{S} Твоје сузе не ће њој ништа помоћи!“</p> <pb n="47" /> <p>После подужег таквог разг |
| једну или другу!..{S} Данки треба брзе помоћи, но да њој помогнем, да л’ бих могао оставити Љу |
| и помогла брату своме, и сама без сваке помоћи!..“</p> <p>Како славуји дивно прижељкују!{S} Как |
| самога, како сам бедан, да јој ни у чем помоћи не могу, а лик покојног стрица мога стајаше ми н |
| да сам се у новинама за њу распитао, те помоћу његовом побегне од стрине и дође овамо к мени.</ |
| е растера!{S} И те појаве почну се опет понављати, а муке настају све веће, које ме немилице мо |
| ј, Миливоје! како се Мита данас са мном понашао? — рече ми гледајући ме сетним оком својим: „Су |
| ше ми веома жао, да се Мита с њоме тако понашао, Мита, којег је она навек као брата поштовала.< |
| 6/12</p> <p>Данас одох на данкин гроб и понесох венац, да јој накитим крст.{S} Ја кад умрем, мо |
| који од њих наследисте! —</p> <p>„Такви понос мало вреди у животу сирочета, које нема нигде ник |
| ивали љубав њихову, овако уживате дични понос, који од њих наследисте! —</p> <p>„Такви понос ма |
| мене највећа срећа, кад би се моја деца поносила са мном тако, као ја с тобом!...{S} Тек после |
| и жалостан, не изгледа ни најмање тако поносит као што изгледаше пре кад се дизаше чак у облак |
| ћ.{S} Треба да легнем, — рекох у себи — поноћ је, а ја сам и онако уморан, јер прошле ноћи не м |
| весело вије, док мене јадног не може ни поноћ да успава!..</p> <p>„Благи Боже!{S} Теби се молим |
| јер на манастирској кули поче избијати поноћ.{S} Треба да легнем, — рекох у себи — поноћ је, а |
| мо нису мирне моје груди!...</p> <p>Што поноћ даље преваљиваше, то ноћ постаје све хладнија, а |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Поноћ је већ давно превалила, а ја још не могу да склоп |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Поноћ је већ превалила, а ја не могу никако да спавам!. |
| > <p>5/11</p> <p>Како човек много лакше поња несрећу и у њој се много брже уживи, него што то у |
| нога лишћа груди задовољно надимаху.{S} Попесмо се на брег и гледасмо, како нестаје сунца у гус |
| дног се морадох и сам одрећи, јер ми је попио пуно крви и доста допринео болести мојој.{S} Код |
| жене и деца, све то беше у гомили и као поплашено стадо трчаше тамо и амо!{S} Но то још не би б |
| } Кад се почне сумрак да хвата и у зиду попци зацврче: тад ми машта ствара свакојаке слике, и п |
| — Нема! — рекох очајничким гласом и сав поражен оборим главу на своје несретне груди, а сузе ми |
| /p> <p>Љубица ме овим речима као громом поразила!..</p> <p>»О Љубице!“ — рекох јој очајно, а хл |
| огнем, да л’ бих могао оставити Љубицу, поред које бејах толико пута <pb n="69" /> срећан и бла |
| а и сам сам себи празан и мртав...{S} А поред ње ми је тако добро, као да сам у рају...</p> <p> |
| нија, јер ја хтедох ово неколико часова поред Љубице весело провести; али при свем том не могох |
| поред Љубице своје, а данас проведох га поред књиге.{S} Кад бих још знао, шта је с Данком и кад |
| к себи и кад отворих очи, сеђаше Данка поред мене, лице јој беше бледо, а очи јој беху црвене |
| Марину, „јер ја тако волим, кад је она поред мене!“ А је ли она кадгод оболела, то сам већином |
| мем да идем.{S} За то седох код прозора поред Данке своје, која пливаше у радости, што ме опет |
| адан од свег срца заплакао; час стајаше поред мене држећи главу на мојим усколебаним грудима; а |
| ред саже, узбра цветак један, који беше поред стазе, и тихо рече: „И’те Бога вам, сирома је сам |
| бриге своје, а к њему би мајка дошла и поред њега села.{S} Ја бих тад отрчао у порту, да се с |
| клапа сањивог ока свога, већ навек седи поред мене и навек ради, тешећи ме, да се немам за што |
| својим лаким чуном.{S} Цео дан прође ми поред ње као какав пријатан сан, после којег човек жали |
| а, то сам већином провађао време седећи поред постеље њене.</p> <p>Једном дође у школу свештени |
| /p> <p>Цели дан проведох већином седећи поред Данке гледајући је, како у хладном загрљају вечит |
| —</p> <p>Данка се умири и сеђаше ћутећи поред мене; а мени срце као да шћаше да искочи из тесни |
| е на рукама носим?...{S} Колико је ноћи поред моје постеље будна провела лебдећи на сваки покре |
| е санак савладао, јер сеђаше на столици поред моје постеље, а лепу главу своју држаше на мојем |
| о миле, да бих радо провео цео век свој поред ње, па да јој тако непрестано у очи гледам...</p> |
| е!{S} Ја ћу те неговати, ја морам навек поред тебе бити, навек, ма никад не спавала, али ти не |
| м разликом, да нисам више сам, већ имам поред мене милу сестру своју, за којом <pb n="118" /> с |
| ен.</p> <p>„Ах, слатки брате!{S} Ја сам поред тебе сасвим срећна!{S} Кад видех Миту, мени паде |
| о сам је онако оставио и што више нисам поред ње, у толико ми опет певаше од радости, јер она м |
| ко живети, што <pb n="44" /> тамо нисам поред ње.{S} И Љубица као да је разумела поглед мој, је |
| ми је време само за то дуго, што нисам поред ње. —</p> <pb n="40" /> <milestone unit="subSecti |
| вету: тако је исто мени сада, кад седим поред Данке!...</p> <p>Пошав из болнице рече ми надзира |
| on" /> <p>26/8</p> <p>Јуче проведох дан поред Љубице своје, а данас проведох га поред књиге.{S} |
| .{S} Чим видех Данку, стадох као укочен поред постеље њене; ах! она лежаше и спаваше мирно, мир |
| е радују; а други нам приповедаше, како поред његовог села не пролази жељезница, већ мора два с |
| етим, њене црне очи падоше ми на ум; но поред тих лепих црних очију појавише ми се још једне оч |
| ила глава збиља на мојим грудима!{S} Но поред ове дивне милине спопаде ме у једанпут немила заб |
| p>— „Био сам.“ — рече и седе на столицу поред постеље моје — „Она те лепо поздравља; ево ти пис |
| х Данку у највећим мукама.{S} Кад седох поред постеље њене, она ме гледаше тужним укоченим оком |
| бисмо подмирили животне потребе своје: пореметио сам равнотежу и сад сам ето сасвим клонуо...{ |
| д бар познаје; но најстарију ћерку исте породице назва ми сујетном девојком.{S} А остала деца, |
| да или вас заборавим или да се одречем породице своје!.. —</p> <p>Љубица ме овим речима као гр |
| рним срцем и брзим корацима одох најпре породици где је Данка била, да се баш збиља уверим, да |
| да се са мном опрости, јер му се отац с породицом одавде сели.{S} Истина, да бих морао и сам ко |
| рила, да јој не требају никакве слуге у породицу.{S} Па и Паја ме од вас одвраћаше говорећи ми, |
| на, који нам онако грозно упропасти сву породицу нашу.{S} И кадгод себи те страшне појаве предс |
| на данкин предлог, да иде у коју добру породицу, да служи; јер и мени се чини, да ћемо се тим |
| порту, да се с децом играм, ето те исте порте, но гле какав је звоник сада!{S} Такав не беше пр |
| игре!{S} Непријатеље наше истерасмо из порте на поље, а смеју и весељу не би краја.{S} Тек пре |
| ужасан глас, да Маџари цркву пале, а у порти људе секу.{S} Ох!{S} И саме иконе као да задрхташ |
| ам.{S} Читава гомила деце скуписмо се у порти и почесмо се играти рата.{S} О да слатке игре!{S} |
| поред њега села.{S} Ја бих тад отрчао у порту, да се с децом играм, ето те исте порте, но гле к |
| а тамо лежи и данас је већ по трећи пут поруком питала, јесам ли већ једном дошао?{S} Чим ово ч |
| ут кренути; те чим сам ту бригу смирио, поручим по Данку, да ми дође.{S} Сиротица!{S} Кад ми је |
| устаде љубичина мати и пајина госпа на посао, а за њима се диже и Паја, рекав, да донесе мало |
| с њоме поста на мах тако сурова, да је посве невину погрђиваше.{S} С тога је плакала скоро чит |
| вим усколебана, јер моје речи као да је посве потресоше: — Оставимо то времену, јер и оно ће мн |
| ниједне душе, која би била на јаде моје посве равнодушна, а још мање, да би ме когод истерео из |
| > <p>20/7</p> <p>Моје чекање беше дакле посве залудно.{S} Ја сам се данас спремио за пут и сутр |
| х мени сасвим непознату женску, која ме посве хладно упита: „Кога тражите?“ Ове ми рочи прођоше |
| S} За вас би боље било, кад бисте време посветили на озбиљније и вама нужније ствари, особито в |
| ати више ни за чим уздизати, већ срећан посветити живот и рад свој једино општој ствари народа |
| ОМ ЈЕ ДОБРООМ ОВО ДЕЛО ШТАМПАНО.</p> <p>ПОСВЕћУЈЕ ГА</p> <p>ПИСАЦ.</p> </quote> <pb n="4" /> </ |
| ада су велика нарасла и дођоше, да тебе посете.{S} Твоја деца плачу на твом гробу, чујеш ли њих |
| да Паје мога нема више овде, ваше честе посете биле сасвим неумесне.{S} За вас би боље било, ка |
| лони се и обећа ми, да ће ићи у К —, да посети Љубицу и да види и чује, шта је и како је.{S} Ка |
| и весело, као да знају, да ћу данас да посетим Љубицу своју.{S} Не оклевах дуго, већ се одма у |
| не хтедох пропустити прилику, да вас не посетим. — рекох му мало збуњено.</p> <p>Он ме одма уве |
| ца, која ми јуче рече, да је данас опет посетим!{S} То је урадила њена мати сама, а Љубица не з |
| евши од мене реч, да ћу их што пре у К— посетити, <pb n="32" /> јер је К— овом манастиру и онак |
| ако воље узимаш, можеш је у свако доба посетити и видети.“ —</p> <p>— До душо тако је.{S} Но и |
| ва од радости, јер данас ми беше могуће посетити сунце своје.{S} Брзо се обучем, па изиђем у го |
| /> <p>8/5</p> <p>Данас ми дође Данка у посету и приповедаше ми, како јој је у новим данима пат |
| ва, па ћу радити; а при том ћу те чешће посећивати, те ћемо бити опет заједно.{S} А кашње ћеш м |
| ипак ја их сваких ферија <pb n="82" /> посећујем, па и сада при поласку бављах се тамо два дан |
| ети!{S} Да још немам те слободе, да вас посећујем, мени би био живот мука и робија!“ рекох Љуби |
| е!{S} Извините ми смелост, што вас опет посећујем!“ рекох јој таквим гласом, који на мах одаваш |
| беху непријатељски топови.{S} Сви одма поскачемо с постеље, но какав ужасан призор беше пред н |
| ба к нама?</p> <p>— Имао сам у Т— важна посла, те тако дошав већ овамо не хтедох пропустити при |
| оје наде на ново оживљавати, на ново се посла и рада подухватити, и не би дуго трајало, а ја би |
| це!{S} Јеси ли ти анђео, којег ми Вишњи посла, да усрећиш и моје груди?!..</p> <milestone unit= |
| Да л’ и ви знате за писмо, што ми данас посла мати ваша.“</p> <pb n="61" /> <p>— Знам, — рече т |
| one unit="subSection" /> <p>12/8</p> <p>Пославши у новине оглас ради сестре своје одох у К—, гд |
| човек и рече ми, да је из К— и да га је послала госпа докторка, да ми <pb n="59" /> преда писмо |
| па сам јој онда рекла све...{S} Она је послала оно писмо без моје воље“...</p> <p>Чим ово Љуби |
| СКЕ ЦРКВЕНЕ ОПШТИНЕ</p> <p>КАРЛОВАЧКЕ И ПОСЛАНИКУ ГРАДА</p> <p>ЗАГРЕБА И КАРЛОВЦА НА СРПСКОМ НА |
| ише писама, која су ми са разних страна послата у манастир, и међу <pb n="77" /> њима, која ми |
| ође ми поред ње као какав пријатан сан, после којег човек жали, што беше тако кратак. —</p> <mi |
| да бих се чисто на ново заплакао!..{S} После свирке беше нам разговор доста жив и пријатан, те |
| његово свако са поштовањем спомиње.{S} После ручка на предлог љубичин одосмо у башту и тамо ра |
| повољно све, штогод сам од Мите чуо.{S} После још краћег разговора растанем се с њиме и дођем д |
| ине, које непрестано на мене гледаху. — После тога сеђасмо још мало под орахом, те онда уђосмо |
| видим да у овом животу немам живота, а после смрти тек ћу бити сасвим мртав!...— </p> <milesto |
| кла; али онда ми то не паде на памет, а после се већ не могох и не хтедох више вратити натраг.{ |
| сао: венац на крсту од милог рода свога после смрти своје.{S} И тада као да сам знао, да од ово |
| оро мора да огреши, <pb n="91" /> па да после невино страда на строгим неизмењивим последицама |
| буђености.</p> <p>За неколико тренутака после овог разговора ступисмо обоје у собу и ја пољубим |
| едва би те могао познати!“ рече ми одма после краћег поздрава.</p> <p>— Збиља сам јадник! — рек |
| > <p>„Господине!“ — рече ми стара госпа после краћег ћутања — „Ви не радите добро!{S} Ви заоста |
| чин поглед беше ми сада као појав сунца после дуге несносне кише.{S} Сва туга моја на мах се ра |
| ох читајући у својој тесној соби, а кад после подне одох у манастирску башту, беше ми све тако |
| дни да стадох одма дрхтати.{S} Почех се после кајати, што сам ствари тамо оставила или за што с |
| га називан срећним, што беше кадар да и после смрт своје продужи живот свој у сваком нежном и т |
| да радим, срцу ми постаје одма лакше и после свршена рада опет ми је свет тако мио и красан и |
| илни су и после смрти тела свога, јер и после још споменом својим утичу на судбину потоњег нара |
| живота.{S} Али велики духови силни су и после смрти тела свога, јер и после још споменом својим |
| са мном тако, као ја с тобом!...{S} Тек после неколиких дана чух и за мајку своју, да лежи бона |
| отићи!“ рече Љубица мало тужним гласом после краћег поздрава.</p> <p>— А куда? — упитах је мал |
| постеље своје, ах! та данас је први дан после дуге несносне болести, да смем да оставим собу св |
| ми Данка и рече ми, да је госпа на цело после подне пустила, јер је дан врло пријатан, па да ид |
| ло поступала још за живота стричева, но после смрти његове скоро је сваки дан злоставила; нароч |
| зачудио, кад на ручак зазвонише.{S} Но после подне не бејах за књигу расположен, те за то изиђ |
| мајку и сестру баш ниједне речи.{S} Но после подне добих много црње гласове, које ми тада за н |
| и као награду за то хтедох да живим бар после смрти своје...{S} Сад сам се из сна пробудио и ви |
| на мене се можете ослонити, а ја ћу вас после известити, шта је и како је.{S} А сад идите, моли |
| it="subSection" /> <p>18/6</p> <p>Данас после подне дође ми Данка и рече ми, да је госпа на цел |
| т, свет на небу, и у други живот, живот после смрти, много лепши и слађи нег овај земаљски.{S} |
| њој ништа помоћи!“</p> <pb n="47" /> <p>После подужег таквог разговора одосмо оцу намеснику, ко |
| жалећи се на тешки живот свој...</p> <p>После дужег размишљања и уздисања дигнем се и ја с пост |
| а уверена, да ја нисам сирома? —</p> <p>После подужег таквог разговора одосмо сви оцу намеснику |
| оста грозничаво, што по свој прилици би последица овог великог узбуђења, те с тога морадох опет |
| на њу рђавог утиска, а по мене очајаних последица... —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>2 |
| да наше даље дружење не ће имати добрих последица ни по мене ни по вас.{S} Но немојте примити о |
| ле невино страда на строгим неизмењивим последицама њиховим.{S} Ах!{S} Од како остасмо без оца |
| за цело нико тући!“</p> <p>Још није ове последње рочи добро ни изговорила а њој полете сузе на |
| ене сваки да стиди?“</p> <p>Рекавши ове последње речи поче опет тихо плакати...</p> <p>Мене је |
| е собе даље чуло — „ Да ли добисте моје последње писмо?“</p> <p>— Јесам! — рече гледајући ме се |
| им на крст главу своју.</p> <p>Сећах се последње ноћи у манастиру, сећах се последњег састанка |
| она не престано ил’ учи ил’ ради, а ово последње навек певајући.{S} Наше народне песме већ је с |
| ијатеља храбро дочекају и да се боре до последње капи крви за народност и слободу своју.{S} Кад |
| се последње ноћи у манастиру, сећах се последњег састанка с Љубицом, сећах се целе прошлости с |
| од стрица свога, јер ми је тако писао у последњем писму своме, почем већ четири године не бејах |
| ива!{S} Кад сам Љубицу први пут, први и последњи пут загрлио, па је љубио, тад ми беше, као да |
| {S} Ах!{S} Давно то беше, када је видех последњи пут и она времена беху још лепа времена; тада |
| иливоје!{S} Срце ме боли мислећи на наш последњи састанак, али ја нисам крива ни у чем.{S} Ја ј |
| а.{S} Наш народ страда једино због ових последњих.{S} Па за то, брато, ако већ видим, да морам |
| есто на срцу остало.{S} Како су они ову последњу реченицу разумели, ја не знам; доста да сам им |
| од једа и чуда плакати, и хтедох је на послетку и тући.</p> <p>„Зар ја немам родитеља?“ — реко |
| радите добро!{S} Ви заостајете у вашим пословима и пренебегавате ваше дужности све из једног у |
| уживају дане своје!{S} Право вели наша пословица; „Док ме имаш, ти ме не знаш.“ И збиља, док б |
| > <p>15/10</p> <p>При свем том, што сам послом јако оптерећен, ипак су ми дани пријатни, као шт |
| ици, —- у њој све и сва!{S} Кад се дању послом уморим, па се спустим на меку постељу, тад ми се |
| смишља, да ли да се овде стани, или да послуша шаљивчину шеву, која се око њега певајући улагу |
| бацим, свуд је лепо и све је красно! — Посматрајући ове лепе дивоте купаше ми се срце у слатко |
| кратко време моћи извести на прави пут посматрања себе и околине своје. —</p> <milestone unit= |
| p> <p>У том дође лечник и стаде је дуго посматрати.{S} Ја га запитах, шта мисли?</p> <p>„Сувише |
| суза, мене поче несвест да хвата, почех посртати, не могох <pb n="159" /> више ни стајати ни ић |
| она уздане, уздане, и издане...</p> <p>Посрћући изиђем из болнице на поље.{S} Ах!{S} Као да ми |
| но разлегаху.{S} О како ми та иста шума поста сада красна, спрам које сам до сада скоро увек ра |
| ог узбуђења мало утишаше и срце мирније поста, тад поче и разум своје да ради.</p> <p>Ах, благи |
| а истог часника, те видевши њега с њоме поста на мах тако сурова, да је посве невину погрђиваше |
| е трајаше, то биваше све жешћа: срце ми поста жалосно, јер у машти својој често гледах сестру с |
| утра?“ — рекох чисто уплашен, а срце ми поста наједаред тако жалосно, као да не слути на добро. |
| егод иза вароши близу горе, јер овај ми поста тако несносан и црн, да су ми у њему и мисли несн |
| о да оставља, глава ми клону, а тело ми поста грозничаво, што по свој прилици би последица овог |
| изрече: „а међу тим и тебе удам,“ мени поста на једаред тако чудно око срца: беше ми, као да м |
| осветљиваше, те тиме и призор на улици поста много грознији.{S} Одмах ми мајка дочује, <pb n=" |
| тедох јој и даље говорити, али ми језик поста на једаред као олово тежак.</p> <p>И Љубици мора |
| брадова, кад Миту виде.{S} Разговор нам поста жив, да не кажем весео, и трајаше прилично дуго, |
| ова ноћ беше мила, у толико ми опет дан поста неугоднији, јер зебња моја, да ће ме и од ова два |
| на једанпут опет мило, како ми цео свет поста опет тако красан!</p> <p>„Што ви тако далеко бега |
| вим у прошлости својој, јер ми прошлост поста на једаред тако необично жива! —</p> <p>Данка се |
| <p>Да ли је узрок томе машта моја, која постаде на једаред тако жива, да ми цео живот мој изиђе |
| и се тужи Данка, да јој служба њена већ постаде несносна, јер што је којим даном дуже тамо, тим |
| око, драга мајко! шта ће то да значи?“ постадох на једаред брижан и тужан; јер и мени од некол |
| мо да будемо његови анђели! —</p> <p>Ја постадох овим марининим речима па једаред сасвим умирен |
| и мени тако би, као да у овом тренутку постадох опет дете; но не више безбрижно, весело дете, |
| ом другом предмету, то би ми исте мисли постајале све живље и бујније.{S} За то најпосле манем |
| то се дуже овде бављах, то ми ово место постајаше све милије и чаробније, јер кад ми поветарац |
| сећам, како ми постаје цео свет празан, постаје ми цео свет мртав!.. —</p> <milestone unit="sub |
| } Али она ми ништа не пише, и моја туга постаје тежа, а брига несносније!...{S} У мени се већ р |
| {S} Ах!{S} Ја видим, ја осећам, како ми постаје цео свет празан, постаје ми цео свет мртав!.. — |
| почнем штогод озбиљно да радим, срцу ми постаје одма лакше и после свршена рада опет ми је свет |
| етворише у ледену санту, па ми сав свет постаје равнодушан, а сам себи празан и пиштав: но чим |
| > <p>Што поноћ даље преваљиваше, то ноћ постаје све хладнија, а по суморном небу вијаху се црни |
| а, која умру пре навршене седме године, постају анђели божији, и описиваше нам, како анђели леп |
| ине, то вам је катихета погрешно рекао; постају <pb n="125" /> анђели сва деца, која су добра и |
| а поднесе, а чим се поболи, његова уста постају књига срца његовога.{S} Тако беше и са мном.{S} |
| — говораше ми мајка, „да само она деца постају анђели, која умру пре навршене седме године, то |
| е, па као да ми тихо зборе: „Ја сам већ постала анђео, хајде и ти!{S} Ја сам своју реч одржала, |
| за што би плакали, кад ће знати, да смо постали анђели?{S} Па најпосле ако баш и усплачу, ми ће |
| ад помислих на могућност, да Љубица, не постане моја, већ да је гледам, како је други грли и љу |
| убица не буде моја!{S} Да сав мој живот постане пустиња, где тица не пева, нити цвеће цвета; да |
| да Бог, да се и ја кадгод удомим и оцем постанем, то би била за мене највећа срећа, кад би се м |
| S} Марино!{S} Како те може бити жао, да постанеш анђео?{S} Да живиш у рају, где има толико лепо |
| умреш пре навршене седме године, па да постанеш анђео божији — питах Марину, јер ја већ бејах |
| умреш, не ћу ни ја да живим!{S} Кад ти постанеш анђео, не ћу ни ја да будем грешна! —</p> <p>„ |
| и дуго трајало, а ја бих опет онај исти постао, који сам и до сад био. — С овим калуђерима свак |
| ви тако ми гођаше и телу и души, да сам постао лакши, снажнији и веселији.{S} И ту бих се по св |
| .{S} Како ми је тешко живети!{S} Ја сам постао уморан, ломан, као да ме когод претукао...{S} Ок |
| до сад већ у гробу био!{S} Сам себи већ постао несносан, а њој још нисам! — Но реци, како си се |
| а од мене!{S} Мени беше, као да сам већ постао анђео!..</p> <p>И ја опет не имађах других мисли |
| ветина и прегазила, да се не нађе један постарији човек, који беше на колима, те видев ме и поз |
| ао што знађаше, да од срца иду, те тако постасмо сви троје опет добри и весели. —</p> <mileston |
| е одма роди мисао, да могу и ја анђелом постати, која сваким даном све већма сазреваше.{S} Ах!{ |
| о љубазно и погледа ме тако умиљато, да постах на мах као јагње миран: „Не срдите се што вас мо |
| уди беху на скоро опет умирене и очи ми посташе опет ведре.{S} Љубица ме воли, — мишљах — а то |
| ако звану „гостинску собу,“ где ме бела постеља прими на своје меке груди и скиде тешки терет с |
| едну повећу собу, у којој беху неколико постеља с болесницама.{S} Чим видех Данку, стадох као у |
| еселим оком и срећним срцем певајући са постеље скакао, и мени се учини, као да сам све то ове |
| сам већином провађао време седећи поред постеље њене.</p> <p>Једном дође у школу свештеник, кој |
| им видех Данку, стадох као укочен поред постеље њене; ах! она лежаше и спаваше мирно, мирно као |
| ио сам.“ — рече и седе на столицу поред постеље моје — „Она те лепо поздравља; ево ти писмо њен |
| у у највећим мукама.{S} Кад седох поред постеље њене, она ме гледаше тужним укоченим оком, али |
| носим?...{S} Колико је ноћи поред моје постеље будна провела лебдећи на сваки покрет мој?{S} К |
| ладао, јер сеђаше на столици поред моје постеље, а лепу главу своју држаше на мојем узглављу и |
| оздравим и да се опростим ове несносне постеље своје, па онда било како било! —</p> <milestone |
| > <p>Предигох се мало са своје несносне постеље и наслонив слабо тело своје на данкино раме дођ |
| ру смилова се сан на мене, те кад се из постеље дигох, беше сунце већ високо одскочило.{S} Чим |
| размишљања и уздисања дигнем се и ја с постеље своје, ах! та данас је први дан после дуге несн |
| атни зраци јутарњег сунца и ја скочив с постеље стадох код прозора, отворих оба крила, те дисах |
| прозоре моје, ја опет пун наде скачем с постеље, али ме уједно облеће и јато брига, шта ће бити |
| атељски топови.{S} Сви одма поскачемо с постеље, но какав ужасан призор беше пред нама!{S} По у |
| мрети, то опет не ћу изданути на гњилој постељи, већ ако не могу у рат ићи, а ја ћу бар којем в |
| свога, ма било да болан <pb n="21" /> у постељи лежи.{S} Но што ова борба наде са слутњама дуже |
| као да сам оболела!..{S} Ноћас сам се у постељи заплакала, мати ми чула плач, па сам јој онда р |
| {S} Сада бројим сваки тренутак лежећи у постељи још увек болан.{S} Па и бриге ме море, јер ето |
| bSection" /> <p>20/8</p> <p>Бејах још у постељи, кад спазих сунчане зраке, где пробише кроз про |
| а моја молитва.{S} Обучен се спустим на постељу и склопим очи.{S} Но тек кад сам очи склопио, т |
| да сам још сањив, они ми опет наместише постељу, у којој брзо на ново заспах. — Сутра дан добис |
| е душевне болести излечили; јер кад сам постељу напустио, често бих одлазио на гроб моје покојн |
| , да ће још оздравити; а кад већ паде у постељу и кад поче и сам увиђати, да његов тајни осећај |
| ише суза.{S} Одмах се свучем и легнем у постељу, а Данку замолим, да отрчи по лечника.{S} Но до |
| ћи је сузним оком, — Бриге ће ме опет у постељу бацити!{S} Сирочад смо, Данко!{S} Нигде никог, |
| иког узбуђења, те с тога морадох опет у постељу.{S} На данкино питање, шта мислим с њоме, рекох |
| ли услед другог чега, доста, да падох у постељу, и мени беше немогуће, да сачувам дуже тајну св |
| њу послом уморим, па се спустим на меку постељу, тад ми се навек појаве њене лепе црне очи, кој |
| латка Данко!“</p> <p>И ја седох на њену постељу и пољубим је у бело, ведро чело.{S} Она се из с |
| а врат.{S} Па како је стрина с њоме зло поступала још за живота стричева, но после смрти његове |
| сама увиђа, да није требала с вама тако поступати, али шта ћемо?{S} Старост заборавља на младос |
| е данкиног јадиковања, како овде с њоме поступаху, те гледајући ову бездушну жену на једаред ми |
| дно срках са лепих извора, ја бих морао посумњати у истину овог дана, можда и у своје душевно з |
| а срце ми закуца тако нагло, да морадох посумњати, да ћу моћи одржати присуство духа и задржати |
| ми пред очима све мрачније, да најпосле посумњах, да ли је ово јава или је само сан?!{S} Но што |
| ше од радости тако дирнута, да јој сузе потекоше.</p> <p>„То је лепо, Миливоје, што си се тако |
| рави Љубицу, и чим сам њу споменуо мени потекоше сузе...{S} Он ми је сузе видео па их ваљда и р |
| тако обрадова, да јој на мах од радости потекоше сузе...{S} О моји слатки родитељи!{S} Јуначни |
| це увлачити поче, а из очију ми на ново потекоше сузе.{S} Срце ми пуцаше мислећи на сестру свој |
| <p>Ове ме речи јако обрадоваше, јер ми поткрепише наде, да ће љубичина мати с временом све леп |
| х зеленом гором, док не дођох до једног потока, старог познаника и пријатеља свога, који се сет |
| ле још споменом својим утичу на судбину потоњег нараштаја свога.{S} Такви духови беху миливојев |
| сва ова срећа срца мога као да не беше потпуна; не знам да ли за то, што мишљах уједно и на ма |
| надам се, да ће и то проћи, јер само да потпуно оздравим и да радње нађем, то ћу је опет к себи |
| ачем.{S} Благи Боже!{S} Како бих сада у потпуној срећи с врелим срцем могао уживати часе живота |
| цркву, која беше одма до школе, да тамо потраже заклона и уточишта.{S} И моја мајка узеде Данку |
| бави; но се не могох решити, како да је потражим. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>2/8< |
| ми на ум јавни листови, да је путем њих потражим; те чим на ту мисао дођох, обузе ми детињаста |
| и горко, и да имадох тада ножа, бих јој потражио срце, ако га има...</p> <p>Као без душе долети |
| увећам, само да бисмо подмирили животне потребе своје: пореметио сам равнотежу и сад сам ето са |
| ијем, јер у томе часу не осећах ни мало потребу странога друштва; но када видех, да то није мог |
| рећна!“ </p> <p>Поглед овај очију њених потресе ми на једаред сву душу моју и мене обузе на мах |
| колебана, јер моје речи као да је посве потресоше: — Оставимо то времену, јер и оно ће много шт |
| ам те слатке речи, које ме тако радосно потресоше. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>26/ |
| анку на своје груди, а мене за руку, па потрчи и она у цркву.{S} Но не прође ни неколико тренут |
| веома жао, те за то скочим са столице, потрчим за њом, ухватим је за руку и нехотице је тако ј |
| играли рата, како смо наше непријатеље потукли, па ће и отац мој тако исто потући све непријат |
| еље потукли, па ће и отац мој тако исто потући све непријатеље своје.{S} На лицу мајке моје син |
| е ми моћи срцу живота дати, биће једино потуцање од гроба до гроба!...</p> <p>Док ја мишљах так |
| и код себе држала, те би се тако морала потуцати од немила до недрага и служећи другога морала |
| Црква је сасвим изгорела.{S} Маџари су потучени, али и многи наши платише главом; само се још |
| n="57" /> отрже се из моје руке и хтеде поћи.{S} Но ја кад видех, да она хоће од мене да иде, м |
| моћи ову ноћ на путу издржати; за то ћу поћи сутра рано. —</p> <pb n="138" /> <p>— Па збогом, б |
| за нас обадвоје?...</p> <p>„Па кад ћеш поћи?“ — питаше ме тужно.</p> <p>— Пошао бих радо још в |
| Ја морам бити анђео!“ — рекох јој тако поузданим гласом, као да сам ја господар над животом и |
| се толико премишљаш?“ — рече ми смело и поуздано, погледав ме својим сузним очима.</p> <p>— Не |
| n="99" /> лепе вести! — рекох му сасвим поуздано, јер мени срце тако говораше.{S} Не знам, да л |
| гат, оде професору своме, да га он даље поучава.</p> <p>— Збиља!{S} Сирома човек мора као и тир |
| ји женски завод, да се за то време тамо поучава, а ја ћу отићи опет у манастир, где ћу стари жи |
| Г—, тамо бих нашао неколику децу, да их поучавам, па бих живео, и ако још сиромашније него до с |
| и већ четворо деце, коју ћу целе године поучавати; а тим сам и себи и сестри опстанак осигурао. |
| а добити још три ђака, које ћу од данас поучавати.{S} Сад имам свега четворицу, а да нисам тако |
| оје и на памет учити. — Уједно је почех поучавати у главним појмовима природне науке, а тако ис |
| видела; но он чим дође спрам мене, сав поцрвени и „А гле Данке!“ тихо и збуњено рече и <pb n=" |
| шта си опазио на мени?“</p> <p>— Да си поцрвенио, чим сам ти Љубицу споменуо, а то сам и код њ |
| раћа и сестре, па онда тога дана њему у почаст приређују домаћу забаву, где се искупе сви њихов |
| арство.{S} Но кад сам очи опет отворио, поче <pb n="94" /> се већ помало сумрачити и први погле |
| ашне чудновате снове; но кад зора сину, поче ми нека тешка, непоњатна туга срце да стеже.{S} Из |
| к ја крај пута тако мишљах и премишљах, поче се сунце <pb n="25" /> полако к земљи да спушта.{S |
| црни облаци као какве грдне хавети.{S} Поче и ветар да дува, хладан ветар.{S} Дувај, ветре!{S} |
| о рећи.</p> <p>„Догод траје слободе,“ — поче ми Марко одушевљено говорити: „донде ће бити и њен |
| ликуј,“ мени би, као да ми се сва црква поче окретати.{S} Не могох даље издржати, па изиђох на |
| , ноге ми стадоше клецати, сва ме снага поче остављати, и ја видех, да сам клонуо и да даље не |
| >И тек што надзиратељка ово рече, Данка поче обема рукама махати, разрогачи тужне очи и погледа |
| ми на мах полетеше сузе.</p> <p>И Данка поче плакати: „Шта знамо да радимо, кад смо сирочад!“ — |
| {S} Идући <pb n="108" /> полако улицама поче ме које мноштво људи, које зврјање многих кола као |
| ам да стварам...</p> <p>У таким мислима поче ме снага на ново да оставља, глава ми клону, а тел |
| помислио, сад ће се заплакати... — Она поче цвеће брати и венац плести тихо певајући разне пес |
| руке, закуца ми срце тако јако, сва крв поче у мени врити, и да сам могао, бих од тог читања та |
| својим осетио неку дивну милину. — Кад поче <pb n="37" /> сунце залазити, а ми се упутисмо мал |
| дравити; а кад већ паде у постељу и кад поче и сам увиђати, да његов тајни осећај почиње да се |
| мало утишаше и срце мирније поста, тад поче и разум своје да ради.</p> <p>Ах, благи Боже! да т |
| читав вулкан, те који добив сада одушке поче дивље да куља!</p> <p>„Љубице, сунце моје!{S} Реци |
| жалосног притрчи уплашена к мени, па ме поче испитивати, шта је и како је; а очи јој се као и м |
| једине речи.{S} Мислећи о њој чисто ме поче савест гристи, што још нисам ниједан једини корак |
| да сева, очи ми се напунише суза, мене поче несвест да хвата, почех посртати, не могох <pb n=" |
| пустим руку, а сва крв у мени као да се поче заледити.</p> <p>Но пре, него што сам јој могао на |
| дођох до стана стрица свога и у мени се поче опет нада са слутњом да бори: нада, да ћу се сада |
| сетио, а заношљиви мирис њене црне косе поче ме чисто опијати, при свем том, што једва сам себи |
| бица рече, мени тако би, као да ми срце поче да грца у мору среће...{S} Мени није требало више |
| м мислима, Данка се трже из сна свога и поче се на мене смешити; но то смешење не беше онако сл |
| оћу!{S} хоћу, Миливоје! — рече Марина и поче опет плакати.</p> <p>Но ја јој сад не хтедох веров |
| е тешко, да их оставим! — рече Марина и поче плакати.</p> <p>„За што да ти је тешко?“ — почех ј |
| невољи плакали!“ рече ми стара госпа и поче ме тако гледати, да јој могох из очију прочитати, |
| лу главу своју на узбуђене груди моје и поче тихо плакати..{S} Ја погледах преко њене главе кро |
| и у тамошњу кућу, застаде јуче код ње и поче <pb n="133" /> с њоме свакојако шалу збијати, да м |
| д кога то? —</p> <p>„Од Љубице!“ рече и поче се смешити.</p> <p>— Од Љубице? — запитах га мало |
| који га не читају радо? — одговори ми и поче ме смешећи се тако гледати, као да би ми тиме хтел |
| из сна тргох, јер на манастирској кули поче избијати поноћ.{S} Треба да легнем, — рекох у себи |
| да клецају, глава ме заболи и у њој ми поче да сева, очи ми се напунише суза, мене поче несвес |
| том, што ме је лепо поздравила, ипак ми поче срце да зебе...{S} С тога намислим, да јој одма пи |
| ући владаше нека необична тишина и мени поче срце тако јако куцати, као да би хтео на поље да и |
| ојаву, која се у цркви дешаваше, у мени поче срце на једаред да плаче.{S} Сва прошлост моја буј |
| бише кроз прозор у моју собу.{S} У мени поче срце да пева од радости, јер данас ми беше могуће |
| некако необичним погледом, да се у мени поче мисао рађати, да може бити ови сви за љубав моју в |
| зелену гору, ту ми се тек срце отварати поче!{S} Мени се чињаше, као да сам до сад о свету само |
| еста свога, приђе гласовиру, те свирати поче.{S} Ја остах на своме месту и слушах лепо свирање, |
| га као каква змија опет у срце увлачити поче, а из очију ми на ново потекоше сузе.{S} Срце ми п |
| тиди?“</p> <p>Рекавши ове последње речи поче опет тихо плакати...</p> <p>Мене је ова данкина но |
| у почетку као утучен; но када свештеник поче да поје „Исаије ликуј,“ мени би, као да ми се сва |
| добио драго писмо од веренице своје, то поче с Љубицом шалу да збија.{S} Шала беше из почетка в |
| почиваше Љубица моја...{S} У том се већ поче и зора да се јавља и ја се опет вратим у собу, где |
| атком готов био, јер још одма у почетку поче ми лице горети и штогод бејах ближе крају, то ми о |
| једна суза за другом...{S} У моме срцу поче се гложити милина и туга, и моја прва мисао беху н |
| лицу, покри руком очи, па као кроз плач поче говорити: „Ја не знам, шта ће бити са мном!{S} Мен |
| На крилу јој беше платно, које је шити почела, па шијући тако и заспала...{S} О Данко!{S} Данк |
| само бих сам себе мучио, јер кад би они почели да певају, тад бих ја морао да плачем.{S} Нек он |
| ело ушли, те палити, убијати и пљачкати почели.{S} Вика и вриска стаде се на све стране разлега |
| кишне капљице цвећу, које је већ венути почело, то беше мени њена свака реч: мелем и души и тел |
| је тако писао у последњем писму своме, почем већ четири године не бејах код њега; па да ћу по |
| ијатан, па да иде кудгод у шетњу.{S} Но почем не хтеде сама ићи, позове мене, да идем с њоме.{S |
| итава гомила деце скуписмо се у порти и почесмо се играти рата.{S} О да слатке игре!{S} Неприја |
| ој одрећи, већ почех приповедати.{S} Из почетка бејах сасвим миран, но када дођох на ону појаву |
| Љубицом шалу да збија.{S} Шала беше из почетка врло пријатна, но реч по реч, па се Љубица раср |
| ка и робија!“ рекох Љубици, која одма у почетку речи мојих подиже своју лепу главу, па ме стаде |
| с овом гатком готов био, јер још одма у почетку поче ми лице горети и штогод бејах ближе крају, |
| оста леп човек.</p> <p>Бејах још одма у почетку као утучен; но када свештеник поче да поје „Иса |
| ца и чисто ме жалећи погледа.</p> <p>„У почетку ми беше угодно, но сада ми је тешко, врло тешко |
| унише суза, мене поче несвест да хвата, почех посртати, не могох <pb n="159" /> више ни стајати |
| што сами велите), да вам искрена будем, почех збиља сумњати у искреност и верност љубави ваше, |
| , кад с мајком својом сам у соби бејах, почех јој се исповедати као што се тешки покајник пред |
| ам ли већ једном дошао?{S} Чим ово чух, почех на мах дрхтати, јер страх ми се помеша са тугом м |
| тако хладни да стадох одма дрхтати.{S} Почех се после кајати, што сам ствари тамо оставила или |
| ребало више ништа, сад сам све знао.{S} Почех дрхтати од радости, од милине, сузе среће пођоше |
| кати.</p> <p>„За што да ти је тешко?“ — почех јој страсно говорити, јер се бејах сасвим упео, д |
| срце ми се на једанпут тако стушти, да почех у очима сузе осећати.{S} Но у том ми поглед паде |
| вредише, као да ме за срце уједе.{S} Ја почех од једа и чуда плакати, и хтедох је на послетку и |
| е искупише...</p> <p>Њу саранише.{S} Ја почех од то доба слабити, венути; кадгод бих сам био, н |
| пушка и једва чекаше, да почнем.{S} Ја почех читати:</p> <p>„Беше једном голуб и голубица и он |
| да је ма којим начином не добијем, и ја почех одмах живо осећати велику силу љубави своје, јер |
| на свака реч: мелем и души и телу, и ја почех одма нова живота у себи осећати.</p> <p>Мита ми з |
| ам не знајући, куда и за што?{S} Но кад почех осећати, да су ми се ноге умориле и да ме глава б |
| молио сам бога, да што пре умрем а сад почех молити бога да што дуже живим, јер само тако мога |
| итрају, а она опет то не мари.{S} Ја је почех световати, да трпи, кад друкчије ни]е, јер трпен |
| ти.{S} Чим се с њоме упознадох, а ја је почех провађати по целој башти показујући јој све, што |
| а суза пада на моје срце!“</p> <p>Ја је почех тешити, но у том тренутку добро би било, да је и |
| ће некоје и на памет учити. — Уједно је почех поучавати у главним појмовима природне науке, а т |
| азе обузимаше све већи жар, да најпосле почех мало и муцати.{S} Но тек што сам ућутао, наши се |
| шта се са мном догађало; тек пред вече почех к себи да долазим.{S} Ја бејах у селу Ј—, код зет |
| оју, где сама забринута седи.{S} Ја јој почех приповедати, како смо се играли рата, како смо на |
| не могу оставити, па још сада, када тек почех да живим!..</p> <p>У таким мислима дочеках и ноћ. |
| ни сам, шта ми би на једаред?{S} За што почех плакати?{S} Моје цело тело стаде се трести од гор |
| и при свем том не могох јој одрећи, већ почех приповедати.{S} Из почетка бејах сасвим миран, но |
| а мога <pb n="38" /> и ја још у кревету почех певати.{S} Кроз моје прозоре продираху златни зра |
| с њима, да скупа славимо бадње вече.{S} Почеше ме тешити и хтедоше ми тугу да ублаже, као да се |
| епрестано дуваше, те од умора и нахладе почеше ми на једаред ноге да клецају, глава ме заболи и |
| " /> <p>15/7</p> <p>Моје се црне слутње почеше испуњавати, јер се ђаци већином већ разиђоше, а |
| t="subSection" /> <p>1/10</p> <p>Већ се почеше ђаци скупљати и данас дође Мита, мој друг и доба |
| ection" /> <p>13/7</p> <p>Многи се ђаци почеше већ разилазити и неколики моји добри другови одо |
| ега и удубим се у разне мисли.{S} У том почеше манастирска звона да звоне.{S} Романтичан звук м |
| S} Дуго и дуго гледах на ону страну где почиваше Љубица моја...{S} У том се већ поче и зора да |
| а, па и лења, а при том је и неке штете починила.{S} Кад ми ово говораше, слушах је привидно ми |
| че и сам увиђати, да његов тајни осећај почиње да се остарује тад бих помишљао на некадању заве |
| своја сопствена крила.{S} Али кад кога почне несрећа да гони, она не зна, шта је доста.{S} И о |
| провео, само да ми ноћи није!{S} Кад се почне сумрак да хвата и у зиду попци зацврче: тад ми ма |
| аше као запета пушка и једва чекаше, да почнем.{S} Ја почех читати:</p> <p>„Беше једном голуб и |
| војка!{S} Добра девојка!“ — одговорим и почнем се премишљати, да ли да му се поверим или не?{S} |
| шан, а сам себи празан и пиштав: но чим почнем штогод озбиљно да радим, срцу ми постаје одма ла |
| од мене све не растера!{S} И те појаве почну се опет понављати, а муке настају све веће, које |
| сада, кад седим поред Данке!...</p> <p>Пошав из болнице рече ми надзиратељка, да сутра зацело |
| ћеш поћи?“ — питаше ме тужно.</p> <p>— Пошао бих радо још вечерас, али нисам спавао прошле ноћ |
| дност и слободу своју.{S} Када је у бој пошао, беше врло озбиљан, али не беше ништа жалостан.{S |
| ла сам од стрине своје.{S} Још јуче сам пошла из М—, но не могох пре стићи.“ </p> <p>У том дође |
| и, ја сам молио покојну мајку своју, да пошље по Марину, „јер ја тако волим, кад је она поред м |
| теби лепо мисли, сирома си вели, но си поштен и вредан.“</p> <p>Ове ме речи јако обрадоваше, ј |
| куће седи; мора се радити, ако се хоће поштено да живи!{S} И ја бих волела, кад <pb n="42" /> |
| шао, Мита, којег је она навек као брата поштовала.</p> <p>„Немој плакати, Данко!{S} Јер свака т |
| атим у собу, где стадох читати:</p> <p>„Поштовани г. Миливоје! — Мислим, да се нећете наћи увре |
| ник, да и данас још име његово свако са поштовањем спомиње.{S} После ручка на предлог љубичин о |
| Section" /> <p>9/7</p> <p>Данас одох на пошту, да видим, има ли каква писма за мене, но многи д |
| е из једног узрока, који вас ни мало не правда.{S} Ви волите моју кћер, и то страсно волите, шт |
| о јадним прошлим данима живота свога и правећи планове за будући живот.{S} Када се ходом већ у |
| а ћу је за кратко време моћи извести на прави пут посматрања себе и околине своје. —</p> <miles |
| не пева; а она опкољена цвећем беше тек прави божанствени цвет!..{S} Чим се поздрависмо, а она |
| тајао?{S} Та он је једини, којег својим правим другом назвати могу, па таком треба и хоћу да се |
| ди, који могу да уживају дане своје!{S} Право вели наша пословица; „Док ме имаш, ти ме не знаш. |
| боље предомислити, па ћете ми морати за право дати, а да при том опет останемо стари пријатељи. |
| уго сам плакала!.{S} Па зар нисам имала право, Миливоје?{S} Ако сам ја сирота, то ваљда нисам т |
| оворити, већ се насмешим и погледам јој право у очи, као да бих је хтео запитати, да ли је баш |
| боли, што ће твоја мати да добије опет право, јер морам сам да увидим, да сам нико и ништа, за |
| но отварао и затварао, равнодушно преко прага прелазио, а сада?{S} Сада ми се учинише та иста в |
| РЕЧИ УЗ ОВО ИЗДАЊЕ.</p> <p>Бавећи се у Прагу на наукама, био сам несрећом пао у тешку меланхол |
| сав свет постаје равнодушан, а сам себи празан и пиштав: но чим почнем штогод озбиљно да радим, |
| е све празно и мртво, па и сам сам себи празан и мртав...{S} А поред ње ми је тако добро, као д |
| ћу, кад би ми без ње био сав свет увек празан и мртав!..</p> <p>На једарад се као из сна тргох |
| им, ја осећам, како ми постаје цео свет празан, постаје ми цео свет мртав!.. —</p> <milestone u |
| у, да легнем, па док не заспим, нису ми празни, већ пуни као што је пуно срце моје.{S} Наравно, |
| оја и досадања осећања моја беху сасвим празни!{S} Још од детињства свога осећао сам неки силни |
| о, сад је лепо пуно, јер у тој негдањој празнини стоје сада два лепа црна ока, два неисцрпива и |
| {S} Оно, што у љубави мојој беше до сад празно, сад је лепо пуно, јер у тој негдањој празнини с |
| а мучим и морим, јер мени је без ње све празно и мртво, па и сам сам себи празан и мртав...{S} |
| ди нису више пусте, моје срце није више празно, ах! ја нисам несрећан, нисам, јер не стојим виш |
| тано у дубини душе моје и које ме свуда прате, кудгод ходим и гдегод станем!..{S} У том ми изиђ |
| твоје, те миле лепе очи, које ме навек прате и у сну и на јави!...{S} Те очи сад су моје, смем |
| ише сваку мисао и које ме и дању и ноћу прате непрестано: кад у вече лежем, ја мислим, хоћу ли |
| ко, код мене, којег несрећа свуда верно прати и којем је срећа скоро то исто, што и малом детет |
| Тако о њој мислећи изиђох у гору верно праћен од дубоке туге своје.{S} Под ногама ми шушташе ж |
| ова сетна милозвучност малих звона.{S} Прва мисао би ми Љубица, те се сетих лањских зора, када |
| у поче се гложити милина и туга, и моја прва мисао беху наши родитељи: „Где си оче?{S} Где си м |
| ер ће ми срцу лакше бити. —</p> <p>Моја прва љубав беше дакле небеска, анђеоска љубав; а кад са |
| рата беху редом затворена.{S} Но чим на прва врата закуцах, она се одма отворише, и преда ме ст |
| </p> <p>„Данас је недеља!“ — То ми беше прва мисао, чим сам очи отворио, те за то намислим, да |
| вани, нарочито љубичина мати.{S} Док се прве речи поздрава и питања <pb n="143" /> „од куд? как |
| же некако укочено, а при свем том још и прве речи, које чух из љубичиних уста, тако су грозне и |
| е дигнем и полако <pb n="89" /> одем до прве чесме, где лице оперем од крви, па онда се као пре |
| смо под онај исти орах, где сам, дошав, први пут овамо, причао живот свој, и ту сада разговор н |
| твоји тебе; но знаш, шта катихета вели, први је и први бог, па онда тек дођу други!“</p> <p>— З |
| срећи бива!{S} Кад сам Љубицу први пут, први и последњи пут загрлио, па је љубио, тад ми беше, |
| оту света и сладост живота тек сам онда први пут јасно осећао, кад ми њене лепе црне они испуни |
| а се у њима суза блиста, да би човек на први мах помислио, сад ће се заплакати... — Она поче цв |
| е и ја с постеље своје, ах! та данас је први дан после дуге несносне болести, да смем да остави |
| ма, што ћу и како ћу с њоме; но када се први таласи радосног узбуђења мало утишаше и срце мирни |
| ; но знаш, шта катихета вели, први је и први бог, па онда тек дођу други!“</p> <p>— Знам, али н |
| <pb n="94" /> се већ помало сумрачити и први поглед мој паде ми на Данку.{S} Ах!{S} Сиротица!{S |
| о свету само сањао и као да га сад тек први пут на јави видим!....{S} Како ми овај ваздух слат |
| упитах Марину снуждено, јер сад ми тек први пут <pb n="120" /> дође та мисао на памет и мена к |
| бица и осмејак јој беше много јачи ного први пут.</p> <p>„Тешки јади!{S} Но немојте мислити, да |
| толико ми је опет мило, јер дођох овамо први од свију ђака, те тако бејах у стању за ово неколи |
| зачудих, кад ми Данка рече, да је данас први дан пролећа.{S} Чини ми се, као да сам ову зиму пр |
| дана кући дошла.{S} Ова ми вест беше у први <pb n="134" /> мах угодна, јер се радовах, што нис |
| ком и једном женском.{S} Ја се хтедох у први мах да сакријем, јер у томе часу не осећах ни мало |
| , све ми беше ново, као да у своме веку први пут природу гледам.{S} У том опазим оца намесника, |
| што то у срећи бива!{S} Кад сам Љубицу први пут, први и последњи пут загрлио, па је љубио, тад |
| и Паја представи као жену своју.</p> <p>Први утисци овога састанка не беху ми угодни, јер сви м |
| ба и хоћу да се поверим.{S} И одма оним првим речима додадох још даље: „Мени се јако допада!{S} |
| дете весела.</p> <p>— И опет има Данка прво теби да захвали, па онда мени! — одговорим Мити.{S |
| ер добра рука ако коме штогод даје, она прво сирочету даје, а добрих руку има још у народу нашо |
| ли не беше ништа жалостан.{S} Пољуби се прво с мајком, па онда пољуби мене и Данку, млађу сестр |
| сам рекао Данки, да сам намислио, да ја првог Новембра опет к себи узмем.{S} Ова вест је тако о |
| стајати ни ићи, те за то се спустим под прву капију мислећи, да се мало одморим, но где морадох |
| <p>То лепо око, кад у мене тако гледа, пре ми беше само рај, а сада и рај и пакао...</p> <p>— |
| , где се сада бави Светозар С—, који је пре неког времена овде становао?“ — Светозар С—?{S} Па |
| најмање тако поносит као што изгледаше пре кад се дизаше чак у облаке!{S} О мој Боже! он изгор |
| какав је звоник сада!{S} Такав не беше пре!{S} Сад је са свим низак и жалостан, не изгледа ни |
| живот мој још је онакав исти, као што и пре беше, јадан и бедан, с једном разликом, да нисам ви |
| тови.</p> <p>Благи Боже!{S} Што ме ниси пре громом ударио, нег што си ми овај дан дао, да чујем |
| ="subSection" /> <p>14/5</p> <p>Дошавши пре подне дома нађем комад артије на столу. „Драги брат |
| као што се тешки покајник пред олтаром пре причешћа исповеда...</p> <p>Мајка ми плакаше, а пла |
| амо сам га дубоко у срце усадио. — Мало пре, него што ћемо лећи, дође једна жена матери мојој и |
| паунице!..</p> <p>У гори пробавих цело пре подне и кад дођох кући, изгледаше ми соба као каква |
| /> <p>1/8</p> <p>И данас проведох цело пре подне читањем и учењем и време ми тако брзо прође, |
| nit="subSection" /> <p>31/7</p> <p>Цело пре подне проведох читајући у својој тесној соби, а кад |
| мени као да се поче заледити.</p> <p>Но пре, него што сам јој могао на то одговорити, погледа м |
| S} Ја морам к њој!{S} И то што пре, што пре!{S} Кад чује тугу моју и кад види сузе моје, ваљда |
| ска.{S} Као дете молио сам бога, да што пре умрем а сад почех молити бога да што дуже живим, је |
| и дошав дома рече ми газдарица, да што пре одем у болницу, јер ми сестра опасно болесна тамо л |
| ишем писмо, молећи га, да ме извуче што пре из ове непријатне неизвесности моје. —</p> <milesto |
| е касно!{S} Ја морам к њој!{S} И то што пре, што пре!{S} Кад чује тугу моју и кад види сузе мој |
| /4</p> <p>Бејах се одао нади, да ћу што пре оздравити, но ме нада љуто вара!{S} Ах!{S} Кад зора |
| сником узевши од мене реч, да ћу их што пре у К— посетити, <pb n="32" /> јер је К— овом манасти |
| да корачах све хитније, само да бих што пре из вароши изишао, да дођем на пољану, да тамо седне |
| увидети, да не могу више ваша бити; јер пре него што сам тај корак учинила, ја сам много на вас |
| Да ми је хтела отписати, могао бих већ пре неколико дана писмо добити; овако бојим се, бојим с |
| м приповедаше, како сва деца, која умру пре навршене седме године, постају анђели божији, и опи |
| само она деца постају анђели, која умру пре навршене седме године, то вам је катихета погрешно |
| } Још јуче сам пошла из М—, но не могох пре стићи.“ </p> <p>У том дође возач, који је Данку амо |
| </p> <p>„Би л’ волела, Марино! да умреш пре навршене седме године, па да постанеш анђео божији |
| ановао?“ — Светозар С—?{S} Па он је још пре месец дана умрьо!{S} Госпа му се некуд одселила, и |
| даље разговараху.{S} Кад сутра дан још пре зоре затутњи нешто као грмљавина по селу тако јако, |
| но рана, па како би могао још и ту рану преболети?{S} Па за то науми, да пита голубицу, да ли ћ |
| t="subSection" /> <p>Поноћ је већ давно превалила, а ја још не могу да склопим очи своје!{S} О |
| ne unit="subSection" /> <p>Поноћ је већ превалила, а ја не могу никако да спавам!...{S} Соба ми |
| не моје груди!...</p> <p>Што поноћ даље преваљиваше, то ноћ постаје све хладнија, а по суморном |
| угови тамо на далеко чекају, само да га превари, да она не покисне..{S} Ах! како ми <pb n="109" |
| сти!!{S} Мој мили роде!{S} У мени си се преварио!...{S} Добиће подземни црви једну <pb n="164" |
| у главу своју по зеленој трави тамо амо превијаше.{S} По красном плавом небу забели се по који |
| ох ни слушати.{S} Можда би ме светина и прегазила, да се не нађе један постарији човек, који бе |
| ви, по гробљу среће своје...</p> <p>Кад прегледасмо све ове споменике детињства <pb n="74" /> с |
| н, но никад као данас?{S} Зар бих могао прегорети очи њене?{S} Њене лепе очи, које сам данас та |
| а забуна, јер сва крв ми појури у лице, пред очима ми стаде нешто трептати, и ја не знадох, на |
| се жени и да је себи девојку нашао.{S} Пред вече опрости се Паја и Љубица са мном и оцем намес |
| ледене, као да се у њима змије легу.{S} Пред очима душе моје беше ми све мрачно и црно, ах! дан |
| дадоше ми спавати скоро целу ноћ; једва пред зору смилова се сан на мене, те кад се из постеље |
| ад помислим, шта ме чека, то ми је онда пред очима све мрачно и црно и ја не могу себе да замис |
| а моја на мах се разиђе као мутна магла пред топлим зрацима жаркога сунца.{S} О како ми сада би |
| о навек његов млађи брат изиђе с колима пред њега, како га грли и љуби, како му навек донесе ко |
| ово да ме љуто заболи!...</p> <p>Стигав пред вече овамо и дошав дома рече ми газдарица, да што |
| 33" /> у двориште чисто се зачудих, кад пред лепом великом кућом спазих дивну башту, која се от |
| вати.{S} Данас по подне малаксаше бриге пред тешким сном, који ме однесе на својим лаким крилим |
| ећу годину.{S} Он оде, а мајка ми стаде пред школска врата и дуго за њим гледаше, гледаше сузни |
| у таквим тренуцима навек ми Данка изиђе пред очи, и мени дође, да плачем... —</p> <milestone un |
| им и гдегод станем!..{S} У том ми изиђе пред очи и сеја моја у разним жалосним сликама, какве м |
| ед тако жива, да ми цео живот мој изиђе пред очи као жалостан сан?{S} Или је узрок томе, што у |
| ји је отео дрвећу и пољском цвећу, које пред њим шарену главу своју по зеленој трави тамо амо п |
| читав дан читањем и писањем и једва се пред вече опростих тесне собе своје.{S} Изишав опет у г |
| моје наде једна за другом остварују се пред очима мојим, као што се цветни пупољци у зору расц |
| м сладошћу далеких дана, који ми трепте пред душом мојом, као што трепте звезде у зимској ноћи, |
| ох још читав дан путовати, где тек јуче пред вече стигох.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| питам једног манастирлију, који стајаше пред вратима, ко је умрьо?</p> <p>„Е мој господине!“ — |
| с постеље, но какав ужасан призор беше пред нама!{S} По улицама трчаше свет плачући, вичући, л |
| ове речи љуте и страшне, јер ми изнеше пред очи кукавно и очајно стање моје.{S} Паја виде, да |
| бујно оживи, моја бедна сестра изађе ми пред очи као сироче без неге и савета, остављена од цел |
| стрела у срце и при свакој речи беше ми пред очима све мрачније, да најпосле посумњах, да ли је |
| <p>Једног јутра седећи ја и Марина сами пред нашом школом поведем разговор о катихетиним речима |
| , скупим све ствари своје и бацим госпи пред ноге: „Ево вам за ваша стакла!“ рекох увређена и о |
| па да одма у плач грунем...{S} Стојећи пред вратима сећах се некадањих дана, кад сам код стриц |
| акле ми је већ изгубљен, јер не ћу моћи пред свима рећи, за што сам дошао; па онда сви се држе |
| мало знам, шта се са мном догађало; тек пред вече почех к себи да долазим.{S} Ја бејах у селу Ј |
| е, а смеју и весељу не би краја.{S} Тек пред вече уморан дошавши дома затечем мајку своју, где |
| , ја већ више не знађах за себе.{S} Тек пред вече дођох опет к себи и кад отворих очи, сеђаше Д |
| се исповедати као што се тешки покајник пред олтаром пре причешћа исповеда...</p> <p>Мајка ми п |
| исто и свега се сећам, свега!{S} Ту сам пред школом са својом другарицом <hi>Марином</hi> седео |
| и да мислим.{S} Како ћу сутра да изиђем пред Љубицу? <pb n="140" /> Како ће ме предусрести она, |
| ти једино због тога, да га не испитујем пред Данком.</p> <p>Чим изиђосмо на улицу, а Мита ми ре |
| pb n="84" /> ме је немилице тукла, како пред њом нисам смела никад да будем весела, а никад нис |
| ојног стрица мога стајаше ми непрестано пред очима.{S} Но док ја крај пута тако мишљах и премиш |
| t="subSection" /> <p>12/11</p> <p>Данас пред вече изиђох из собе и седох на дрвену клупу пред м |
| ах тада ја у глави?{S} Ја, који сам већ пред очима њеним?{S} И тако мислећи погледах на Љубицу, |
| санак прође, и кад опет видех црну јаву пред собом, мени се туга као каква змија опет у срце ув |
| n="8" /> он се с народом сложи, да иду пред село, да непријатеља храбро дочекају и да се боре |
| изиђох из собе и седох на дрвену клупу пред манастиром, не знајући већ ни сам, како ми је, сам |
| пцима, те лепе црне очи: па ипак стајах пред њом као какав кип, јер ми изгледаше као каква силн |
| ао овај дан?..</p> <p>Дошав у К— стадох пред љубичину кућу, а срце ми закуца тако нагло, да мор |
| ала госпа докторка, да ми <pb n="59" /> преда писмо.{S} Ја узех од њега писмо, а руке ми тако з |
| ше само претеча оне тешке несреће, која преда мном стајаше и на мене с отвореном чељусти чекаше |
| д опет помислим на лепу будућност, која преда мном отворена стоји, и у којој се дивна звезда сј |
| к томе, што у том жалостном сну ступише преда ме као на јави две свете душе, отац мој и мајка м |
| тад ми машта ствара свакојаке слике, и преда ме излази отац и мајка, излази Љубица, мој покојн |
| врата закуцах, она се одма отворише, и преда ме ступи Љубица, која доласком мојим као да беше |
| „Браца!{S} Браца!“ повикати?{S} хоће ли преда ме когод с ђаконијом изићи?..{S} Не ће!{S} Ја сам |
| аја, као из ведра неба да је пао, ступи преда ме и чисто се зачуди, кад ме виде свега збуњеног |
| овим речима оборила очи и гледаше мирно преда се, али не хтеде ништа одговорити.{S} А и за што |
| победим и да све то пустој заборавности предам, а то је, да сараним срце своје...{S} Па да ли ј |
| ам!{S} Пустој заборавности бих за навек предан био?...{S} Ах!{S} Боже!{S} А моје су жеље, да ве |
| нда сами себе не победите?{S} За што не предате све то пустој заборавности, па новим духом у жи |
| one unit="subSection" /> <p>20/4</p> <p>Предигох се мало са своје несносне постеље и наслонив с |
| Једном ми дође Марина сасвим невесела и предлагаше ми, да се више не молимо Богу за смрт, јер њ |
| а поштовањем спомиње.{S} После ручка на предлог љубичин одосмо у башту и тамо разговор у пријат |
| /> <p>2/5</p> <p>Пристао сам на данкин предлог, да иде у коју добру породицу, да служи; јер и |
| </p> <p>Разговор нам прелажаше с једног предмета на други, и ту чујем, да ће љубичини сватови б |
| нама и наш разговор пређе опет на друге предмете.</p> <p>Ја сам данас много видео и много чуо, |
| већма упињао, да мислим о каквом другом предмету, то би ми исте мисли постајале све живље и буј |
| мено кажем, јер овако ћете се моћи боље предомислити, па ћете ми морати за право дати, а да при |
| знам, да је тако веровање проста, гола предрасуда, и при свем том не могах умирити срце своје. |
| ОВЦУ И ГРАђАНИНУ ГРАДА КАРЛОВЦА,</p> <p>ПРЕДСЕДНИКУ СРПСКЕ ЦРКВЕНЕ ОПШТИНЕ</p> <p>КАРЛОВАЧКЕ И |
| еше још једна млада госпа, коју ми Паја представи као жену своју.</p> <p>Први утисци овога саст |
| ашу.{S} И кадгод себи те страшне појаве представим, мени одма лете сузе из очију...{S} Отац ми |
| пред Љубицу? <pb n="140" /> Како ће ме предусрести она, па мати њена?...{S} Како сав дршћем, к |
| опет одучити и навићи ћете се на своје пређање стање кад Паја беше још у школи; али ја на свој |
| том се Паја врати к нама и наш разговор пређе опет на друге предмете.</p> <p>Ја сам данас много |
| го њих живих и мртвих, милих и немилих, преживела прошлост и створена будућност, па свако ме др |
| ута лежећи на зеленој трави премишљао о преживелој прошлости и по својој жељи себи будућност ст |
| едини живот преживети у беди и несрећи, преживети без радости, без љубави, ах! то ме боли, то м |
| се само живи.{S} Па и тај једини живот преживети у беди и несрећи, преживети без радости, без |
| n="161" /> изразио, ако сутрање болове преживи, онда ће скоро оздравити.</p> <p>„Дакле сутра?“ |
| чини, као да имам још читаву вечност да преживим, док дође то срећно рајско доба, да опет Љубиц |
| леп поздрав, Миливоје!“ — рече ми сада прекинувши ову озбиљну тишину.</p> <p>— Од кога то? —</ |
| писмо сузним оком, јер ми срце хтеде да прекипи од слатке изненадне среће.{S} Ах!{S} Што су киш |
| ао што беше сада и у мени хтеде срце да прекипи, кад помислих на могућност, да Љубица, не поста |
| м дуже тајну своју.{S} Шћаше ми срце да прекипи, те за то једног вечера, кад с мајком својом са |
| је глава сва узаврела, срце хоће да ми прекипи, па се бојим, бојим се, не ћу се више моћи уздр |
| на свету!..“</p> <p>Док сам је ја овако преклињао, да ми рекне бар једну реч, она сва узбуђена |
| и о врат се мени обесила, па ме плачући преклиње, да је узмем к себи, да јој будем не само брат |
| им сам се обукао, изиђем на чесму, која преко од цркве у зиду под кровом стоји, и ту се стадох |
| ћом спазих дивну башту, која се отезаше преко целог дворишта и у којој беше осим разног цвећа ј |
| 00" /> се мало уклони, одма иде све као преко врата! — Шта ће и како ће са мном бити, ја не зна |
| <p>1/5</p> <p>Слажући јаде и наде једно преко другог на своје боно срце једва дочеках час, да ч |
| внодушно отварао и затварао, равнодушно преко прага прелазио, а сада?{S} Сада ми се учинише та |
| ође свој рад, те ради по цео дан, и што преко недеље сврши, то ће гледати да гдегод прода, да с |
| полеђушке на зелену траву, бацим шешир преко лица, склопим очи, па пустим мисли своје, нек рад |
| себи дошао, утре сузе своје, пружи руку преко мојих груди, па се на мене сетно насмеши.{S} Из м |
| аџара обишли наше људе и војнике, да су преко Тамиша мост ударили, у село ушли, те палити, убиј |
| је и поче тихо плакати..{S} Ја погледах преко њене главе кроз отворени ходник у ведро плаво неб |
| је звао, да јој кажем, да ћу је сутра — прексутра к себи узети...{S} Не могох срцу да одолим, д |
| дем како малодушан.</p> <p>Разговор нам прелажаше с једног предмета на други, и ту чујем, да ће |
| арао и затварао, равнодушно преко прага прелазио, а сада?{S} Сада ми се учинише та иста врата т |
| етећи даље по своту наиђе на једну белу прелепу голубицу, и он њу заволи свим срцем својим.{S} |
| појава и моје мисли за то кратко време прелетеше сву прошлост моју и моје се груди стадоше сил |
| искох га на усне своје и све моје мисли прелетеше као муња простор између мене и ње и све падош |
| амо навек сунце сија; <pb n="122" /> да прелећеш с једне звезде на другу, па са сваке да гледаш |
| опкољену високим горама.{S} Око нас се преливаше разнобојно пољско цвеће, које шарени лептири |
| у Данки свети аманет од оца и мајке, да према њој покажем захвалност своју, дужну својим врлим |
| , које сам благодарно саслушао; па које према њиховим примедбама, а које и по својој сопственој |
| при свем том што сам једва чекао, да се преместим у нови стан, јер у старом сам живео више у ту |
| {S} Идем к њој, идем одма!“ ...{S} И не премишљајући дуго упутим се одма у К—.{S} Целим путем б |
| у ћу страну сада да се винем?..{S} И не премишљајући дуго упутим се најближем селу, надајући се |
| дав ме својим сузним очима.</p> <p>— Не премишљам се, Данко!{S} Но ипак <pb n="105" /> пусти ме |
| у ноћ...{S} Па шта чекам?{S} Шта се још премишљам?{S} За животом не жалим, јер ми се више не ми |
| лане више пута лежећи на зеленој трави премишљао о преживелој прошлости и по својој жељи себи |
| Добра девојка!“ — одговорим и почнем се премишљати, да ли да му се поверим или не?{S} Но за што |
| а.{S} Но док ја крај пута тако мишљах и премишљах, поче се сунце <pb n="25" /> полако к земљи д |
| и!..</p> <p>„Миливоје!{S} Шта се толико премишљаш?“ — рече ми смело и поуздано, погледав ме сво |
| о!{S} Ви заостајете у вашим пословима и пренебегавате ваше дужности све из једног узрока, који |
| на мене и он ме из овог патничког света пренесе на лаким крилима својим у свет мира и спокојств |
| м...{S} Благи Боже!{S} Кад бих могао да пренесем лепу будућност своју у садање дане, и њихову г |
| би, као да ме из пакла на једаред у рај пренесоше, и моје цело биће не беше у том тренутку ништ |
| на коју је сваки осуђен, да неко време препати.{S} Данка је своје већ препатила, па сад је ред |
| ко време препати.{S} Данка је своје већ препатила, па сад је ред на мене, да и ја своје свршим. |
| кошколаца већ оде кући, то ми би могуће препоруком некојих другова добити још три ђака, које ћу |
| црних слутња мојих, којих ми груди већ препуне беху.{S} Моје расположење беше тако тужно и ја |
| ојој сопственој увиђавности ево га сада прерађеног издајем на јавност. —</p> </div> <pb n="6" / |
| аки дан злоставила; нарочито од како се преселише у варошицу М—, додија јој невоља тако, да <pb |
| лашеног света истрчим из цркве на поље, прескочим пола срушени зид, па са светином бегати стадо |
| ећа.{S} Чини ми се, као да сам ову зиму преспавао, и не знам, да сам осим детињства свога имао |
| то стање не трајаше дуго и крв ми брзо преста, те с тога се дигнем и полако <pb n="89" /> одем |
| а...{S} Она више не плаче, али с плачем престаде за навек и сваки осмех!...</p> <p>Кад се прибл |
| носио у нади, да све то на другом свету престаје и замењује са вечном радошћу...{S} Али сада ве |
| би ми сва туга и све бриге на једанпут престале, кад бих од Љубице добио бар неколико речи.{S} |
| и, што је сасвим природно, јер и она не престано ил’ учи ил’ ради, а ово последње навек певајућ |
| им, да ће све моје невоље ваљда кад тад престати, те ће и мени једном сунце среће синути!{S} О |
| , и суза и уздисај...{S} За мене ће све престати, јер ког једаред земља загрли у своја хладна н |
| оту.{S} Но ако се растанемо, за мене ће престати нада и радост, али ће уједно престати и туга и |
| <pb n="85" /> сва патња и невоља једном престати и да ће наступити красније и слађе доба, кад с |
| е престати нада и радост, али ће уједно престати и туга и жалост, и суза и уздисај...{S} За мен |
| својим црним лепим оком и гледа ме као престрављена...{S} Ми се поздрависмо и руковасмо се.</p |
| ће овладати срцем мојим, изрекоше сузе пресуду своју котрљајући се полако једна за другом по у |
| волим једино за то, што се ви знадосте претварати, као да ме волите, а ко мене воли, тог не мо |
| све мрачно и црно, ах! дан живота мога претворио се у вечиту црну ноћ...{S} Па шта чекам?{S} Ш |
| оће да пукне; или као да се сви осећаји претворише у ледену санту, па ми сав свет постаје равно |
| о то тешко расположење као да беше само претеча оне тешке несреће, која преда мном стајаше и на |
| , а не код своје куће, кад је могла бар претпостављати, да ћу опет у манастир доћи, ако не друг |
| м постао уморан, ломан, као да ме когод претукао...{S} Оку ми ништа не годи, а време ме мори, љ |
| где лице оперем од крви, па онда се као претучен вратим кући.{S} Ушавши у собу бејах тако изнем |
| мило, што може да угости сирочад врлог претходника свога.{S} Од дугог путовања као и од неспав |
| олест устраје дуже времена, па да морам прећи у болницу?“</p> <p>— Не ћеш у болницу! — тихо ми |
| уго и да ћуте, али не ће никад ништа да прећуте.{S} Моје здравље не беше онако темељно, као што |
| чујем од лечника, да је свака опасност прешла и да се могу опростити несносног лежања свога.{S |
| ј могах читати, да је радосна и весела, при свем том, што јој поглед беше ипак сетан...{S} За ч |
| ова појава беше тако дивна и тако мила, при свем том, што ништа ново не беше, јер то сам видео |
| с њене црне косе поче ме чисто опијати, при свем том, што једва сам себи веровах, да је ова див |
| а свога!..{S} Мени ударише сузе на очи, при свем том, што сам <pb n="36" /> се из све снаге упи |
| ох рано из собе и пођох мало из вароши, при свем том, што промицаше ситна киша, и што дуваше хл |
| е!“ — рече ми — „То је био ваљан момак, при том јединац у оца и мајке.{S} Погледајте му само ма |
| ући се с њиме беше ми ипак нешто тешко, при свем том што сам једва чекао, да се преместим у нов |
| екако подругљиво, но ипак сасвим мирно, при све том, што у грудима као да ми беше читав вулкан. |
| нкина мисао не хтеде ми никако у главу, при свем том, што другим начином заиста нисмо кадри изв |
| .{S} Ах!{S} Ја непрестано мислим на њу, при свем том, што се немам више ничем да надам, и занос |
| дође Мита, да узме од мене „збогом“.{S} При поласку му рекох, да ми поздрави Љубицу, и чим сам |
| м, плавим трепавицама мирно трепташе. — При поласку узеде неколико књига, јер вели, кад досле, |
| н певајући испрати и певајући дочека, а при том моје лепе наде сладе ово задовољство у такој ме |
| њих, сувише је тврдоглава, па и лења, а при том је и неке штете починила.{S} Кад ми ово говораш |
| е због тога свако човечанско осећање, а при том би још говорила, да јој не требају никакве слуг |
| гао, да се не могох на ногама држати, а при том ме љута грозница затресе, да мишљах, раздробиће |
| ; па онда сви се држе некако укочено, а при свем том још и прве речи, које чух из љубичиних уст |
| и шта ће јадан, кад ни он ништа нема; а при том има жену, која носи само облик људски; — у оста |
| о рећи, да ми беше милина слушати је; а при том њене црне очи гледале би тако дивно, тако мило, |
| је што знаш, да је код стрине своје; а при том си и онако оглас у новине дао, те за који дан з |
| мам готових радова, па ћу то продати; а при том ћу од сада двоструким трудом даље да радим, ма |
| Ја сам млада и здрава, па ћу радити; а при том ћу те чешће посећивати, те ћемо бити опет зајед |
| авати мислећи <pb n="160" /> на Данку а при том ми непрестано и Љубица беше у глави и појављива |
| , па ћете ми морати за право дати, а да при том опет останемо стари пријатељи.“ —</p> <p>Читају |
| рија <pb n="82" /> посећујем, па и сада при поласку бављах се тамо два дана.“</p> <p>— Хајдемо |
| вљају село и да беже даље.{S} Мати моја при овим речима погледа брижно на нас децу своју и рече |
| ану место своје; туга, што ми је сестра при свем том тако бедна, па што ми је још најгоре, да ј |
| роста служавка, <pb n="104" /> па ме је при свем том још немилице тукла; а сад где дођем, ту ме |
| мељ будућности моје!{S} Ах!{S} Да ми је при свем том бар једном да оздравим и да се опростим ов |
| узалуд осташе све моје сузе, она остаје при своме, да наше даље дружење не ће имати добрих посл |
| го сам суза пролио, па ево и ове године при свем том, што ми наде моје говораху да ће бити боље |
| а мени! — одговорим Мити.{S} Данка беше при овим речима оборила очи и гледаше мирно преда се, а |
| ако веровање проста, гола предрасуда, и при свем том не могах умирити срце своје.{S} Да нисам т |
| ваљана просиоца, јако ме узнемирише, и при свем том, што ме је лепо поздравила, ипак ми поче с |
| дараше ме свака реч као стрела у срце и при свакој речи беше ми пред очима све мрачније, да нај |
| равље не беше онако темељно, као што би при бољим приликама могло да буде; но ипак ја бејах тол |
| асова поред Љубице весело провести; али при свем том не могох јој одрећи, већ почех приповедати |
| о?“</p> <p>И његове су црне озбиљне очи при овим речима тако необично засветлише, да сам одма м |
| ого пута гладовасмо.{S} Једном приликом при чаши вина, — не знам, како започесмо разговор о неи |
| ци својој, јер патећи се с малом Данком при страшном појаву, који се у цркви дешаваше, она се р |
| Љубици, па ћеш и њу видети; а ја јадан при свој жељи и чежњи својој, да к’ њој одем, ипак не м |
| д навек издржати; али од како сам морао при истој снази труд знатно да увећам, само да бисмо по |
| тотину пута, већ једаред само, па за то при женидби и удадби не треба никад пропуштати онаке пр |
| ..{S} Моје срце беше пуно милине и опет при свем том лежаше ми тешка брига на челу, као што ноћ |
| И тако мислећи погледах на Љубицу, коју при овим речима дивна румен обли и која своје дуге треп |
| на колодвор. „Срећни Мито,“ — рекох му при поласку — „Ти идеш сада оцу и матери, тамо те чека |
| атеље своје.{S} На лицу мајке моје сину при овим <pb n="9" /> речима блажен осмејак и она ме не |
| дима мојим, ти би се чудила, да сам још при чистој свести!.“</p> <pb n="150" /> <p>— Миливоје! |
| 1.2"> <head>У манастиру 26/7.</head> <p>При свем том, што сам могао мислити и знати, да се стри |
| слободно ступим у живу природу.</p> <p>При свем том, што бејах скоро цели дан за плач располож |
| ne unit="subSection" /> <p>15/10</p> <p>При свем том, што сам послом јако оптерећен, ипак су ми |
| а навек и сваки осмех!...</p> <p>Кад се приближило вече, скупило се неколико другова мојих, да |
| нила.{S} Кад ми ово говораше, слушах је привидно мирно, а у мени се тако <pb n="156" /> силно к |
| бездушну жену на једаред ми нестаде мог привидног мира: „Ви сте бештија! подла бештија!“ рекох |
| дном, тајном силом к себи <pb n="75" /> привлачиш!{S} Морам крај тебе да клекнем, морам да насл |
| ој, јер на једаред скочи с места свога, приђе гласовиру, те свирати поче.{S} Ја остах на своме |
| до гроба!...</p> <p>Док ја мишљах тако, приђе ма надзиратељка, погледа ме тужно и рече: „Вама ј |
| /p> <p>Тек што изиђох из собе, а к мени приђе један човек и рече ми, да је из К— и да га је пос |
| ему овом учини сада Паја крај, јер и он приђе Љубици и ухватив је за руку рече јој молећи је, д |
| ако говорећи скочим и ја с места свога, приђем к њој и ухватим је страсно за руку.{S} Мени беше |
| ста, те с тога, чим Љубица дође к нама, приђем к њој: „Збогом, госпођице!“ — рекох јој доста ми |
| а неколико тренутака мирно заспа.{S} Ја приђем к прозору, наслоним се на гвоздене шипке, те гле |
| ке помоћи!..“</p> <p>Како славуји дивно прижељкују!{S} Како косови слатко звижде!{S} Сваки ме г |
| ело звижде, слушати славује, како сетно прижељкују!.{S} Кудгод око бацим, свуд је лепо и све је |
| лепо поздрависте, јер и мати ми мораде признати, да сте племенити и достојни љубави не само мо |
| све небо ужасно осветљиваше, те тиме и призор на улици поста много грознији.{S} Одмах ми мајка |
| ма поскачемо с постеље, но какав ужасан призор беше пред нама!{S} По улицама трчаше свет плачућ |
| идим!....{S} Како ми овај ваздух слатко прија!{S} Како сада лако дишем!..{S} Умиљати поветарац |
| p> <p>Као без душе долетим до болнице и пријавим се надзиратељци.</p> <p>„Како ми дође сестра о |
| изиђох из собе своје.{S} Дан беше веома пријатан, да пријатнији већ не може Новембар дати.{S} Б |
| {S} Цео дан прође ми поред ње као какав пријатан сан, после којег човек жали, што беше тако кра |
| ле свирке беше нам разговор доста жив и пријатан, те могу рећи, да ће ми овај дан остати навек |
| ло после подне пустила, јер је дан врло пријатан, па да иде кудгод у шетњу.{S} Но почем не хтед |
| бити све друго, и роб и душман, само не пријатељ!..</p> <p>„Љубице!“ — рекох јој раздражено — „ |
| ш код стрине, своје, која никад не беше пријатељ ни мени ни њој.{S} Мени је сестра све и сва, њ |
| љи. —</p> <p>Пријатељи?{S} Да јој будем пријатељ?{S} Како ми је та реч сада хладна и гадна, та |
| ати и данас дође Мита, мој друг и добар пријатељ, који ми је Данку од стрине избавио.{S} И ја и |
| ко ми је...</p> <quote> <l>„Камо друга? пријатеља?</l> <l>„Да све с лица мога чита?</l> <l>„Да |
| да сумња у истину речи својих.</p> <p>— Пријатеља? — беше ми све, што могох рећи и срце ми се н |
| ку познадох свога старог друга и доброг пријатеља, Пају Н—, земљомерника из К—, који са својом |
| бејах у средњим шкодама, имађах доброг пријатеља и вернога друга, Марка Михаиловића, круна не |
| За тако сасвим несрећног?{S} И ви имате пријатеља, који се тако исто вашој срећи радују, као шт |
| ох до једног потока, старог познаника и пријатеља свога, који се сетно жуборећи вијугаше по чар |
| евљено говорити: „донде ће бити и њених пријатеља и њених душмана.{S} Наш народ страда једино з |
| ву, где се искупе сви њихови сродници и пријатељи, па му сви честитају и сви му се радују; а др |
| 874 и 75, упозорише ме искрено неколики пријатељи моји на његове мане, које сам благодарно сасл |
| дати, а да при том опет останемо стари пријатељи.“ —</p> <p>Читајући ово писмо удараше ме свак |
| није друкчије, а ми можемо ипак остати пријатељи. —</p> <p>Пријатељи?{S} Да јој будем пријатељ |
| можемо ипак остати пријатељи. —</p> <p>Пријатељи?{S} Да јој будем пријатељ?{S} Како ми је та р |
| био? <pb n="151" /> Ја вам то искрено и пријатељски кажем.“ </p> <p>Ја је мирно слушах, шта ми |
| на мати, жена прилично стара, али веома пријатна.{S} Реч по реч, па дође време да се руча.{S} О |
| да збија.{S} Шала беше из почетка врло пријатна, но реч по реч, па се Љубица расрди, те срдита |
| послом јако оптерећен, ипак су ми дани пријатни, као што бих само пожелети могао!{S} Данка ме |
| Да л’ ће данас и моји осећаји бити тако пријатни, као овај дан?..</p> <p>Дошав у К— стадох пред |
| /p> <p>— И опет ја мислим да нема ничег пријатнијег, него кад се душа сама собом <pb n="30" /> |
| е своје.{S} Дан беше веома пријатан, да пријатнији већ не може Новембар дати.{S} Благи Боже!{S} |
| толико пута рано у јутру и сунчао се на пријатним зрацима топлога сунца; мајка би дошла к нама, |
| ђох до прозора и седох, да се сунчам на пријатним зрацима топлог пролетњег сунца и да гледам љу |
| ..{S} Цело бавлење у гори беше ми веома пријатно, чему и данкино добро расположење доста доприн |
| тирску башту, беше ми све тако красно и пријатно, да се ничег не могах дуго нагледати, све ми б |
| удар чути, и моје расположење беше тако пријатно и опет тако неугодно: мени беше, као да ме све |
| убичин одосмо у башту и тамо разговор у пријатном хладу под густо разгранатим орахом настависмо |
| морисмо, седосмо на меку зелену траву у пријатном хладу разгранатих мирисавих липа, које се у в |
| која беше у данкином погледу и говору, пријаше ми као најслађи мелем растуженом срцу моме.{S} |
| његов сасвим изненади, да не имадох кад прикрити узбуђење своје, тајну моју. — Љубичина мати та |
| увредила?{S} У осталом ово ми је згодна прилика, да им пишем, те кад чују, за што сам отишао, н |
| „Немој бити дете, Миливоје!{S} У таким приликама туга и брига ништа не помаже!{S} Не велим ти, |
| еше онако темељно, као што би при бољим приликама могло да буде; но ипак ја бејах толико снажан |
| о дошао, и да не верује, да су ме друге прилике овамо на пут нанеле.</p> <p>— Не знам још ни са |
| удадби не треба никад пропуштати онаке прилике, које јемче за сваку угодност, а таком приликом |
| је сада нема код куће, то ћу имати увек прилике, да с Љубицом будем на само.{S} Решио сам се, д |
| и — „што се састадох с вама и што добих прилике, да се мало узвисим над обичним туговањем своји |
| , које јемче за сваку угодност, а таком приликом називаше он мога вереника.{S} Па осим њих и са |
| а, што много пута гладовасмо.{S} Једном приликом при чаши вина, — не знам, како започесмо разго |
| ко дошав већ овамо не хтедох пропустити прилику, да вас не посетим. — рекох му мало збуњено.</p |
| едног рођака свога у И —.{S} Нашав брзо прилику одох тамо; но док ја стигох, она беше већ мртва |
| таде се на све стране освртати, по свој прилици, да га не би когод видео, да се са служавком ја |
| ишта</hi> мислите <pb n="31" /> по свој прилици сиромаштво? — упита ме Љубица и своје црне очи |
| ла у собу, беше весела, јер она по свој прилици мишљаше, да сам је звао, да јој кажем, да ћу је |
| нији и веселији.{S} И ту бих се по свој прилици подуже бавио, да не дође к мени отац намесник, |
| м тако различит!{S} Она плакаше по свој прилици за то, што беше дирнута мојом детињском маштом. |
| на врата.{S} Но то куцање беше по свој прилици слабо, да га нико ни чуо није, те с тога сада з |
| бодније разговарати.</p> <p>„Ви по свој прилици жалите за Пајом за то, што ћете бити сами.{S} А |
| а тело ми поста грозничаво, што по свој прилици би последица овог великог узбуђења, те с тога м |
| ине не бејах код њега; па да ћу по свој прилици за неколико дана већ тамо бити, па како ћу се с |
| асмо, дође из цркве љубичина мати, жена прилично стара, али веома пријатна.{S} Реч по реч, па д |
| поста жив, да не кажем весео, и трајаше прилично дуго, догод се Мита најпосле не подиже, да кућ |
| говаше ове голубиће и голубићи беху већ прилично велики, али се још не могаху ослонити на своја |
| да сам им истину казао.{S} Они ме лепо приме и по мојој жељи одредише ми они исту собу, где са |
| годарно саслушао; па које према њиховим примедбама, а које и по својој сопственој увиђавности е |
| а их <pb n="20" /> има, то ипак не могу применити ово и на себе.{S} Кад би ово биле онаке бриге |
| удите уверени, да није!{S} Ево вам жива примера на мени! —</p> <p>„Ви се ваљда не држите за нес |
| авно на улици разговара.{S} Ја сам одма приметала, да се он мене стиди, и мирно му рекнем: „Ви |
| у „гостинску собу,“ где ме бела постеља прими на своје меке груди и скиде тешки терет с уморени |
| у колико прошлост беше горчија.{S} Она прими савет мој, а како га је примила, најбоље говораше |
| ећ једино за то, што је воли.{S} Љубица прими ове речи одма к срцу, као што знађаше, да од срца |
| ашао Данку!..</p> <p>Учитељ нас радосно прими и рече, да му је мило, што може да угости сирочад |
| а.{S} Она прими савет мој, а како га је примила, најбоље говораше бистра суза, која јој на дуги |
| ица ни по мене ни по вас.{S} Но немојте примити ово сасвим к срцу и немојте губити сву наду, ве |
| ситнарије ниси требао одма к срцу тако примити, да од нас — тако рећи — побеже!“</p> <p>Незнан |
| нане ситнарије нисам требао тако к срцу примити!{S} Нисам требао побећи!{S} Ах!{S} Он ваљда не |
| рекох радосно изненађен и руком дршћући примих писмо.</p> <p>„Драги Миливоје!“ — писаше ми Љуби |
| ј сад не хтедох веровати, већ је стадох приморавати, да се закуне.</p> <p>„Кажи, тако ми сунца! |
| ам?{S} Али шта знам да радим?{S} Ја сам приморан да одлазим к њој, ако не ћу сам себе да мучим |
| — бар кад бих знао, да је Љубица кадра принети све жртве, које би принети морала, само да оста |
| Љубица кадра принети све жртве, које би принети морала, само да остане моја, тад бих могао мирн |
| а загледа у душу моју.</p> <p>— А ви ми приповедајте то, што знате, па ћемо свршетак скупа саст |
| о суза, јер ће јој живот бити горак.{S} Приповедајући јаде своје држаше непрестано на мени сузн |
| , да вам ту гатку читам, него да вам је приповедам.“</p> <p>И тек што сам узео рукопис у руке, |
| S} Најпосле ме Љубица лепо умоли, да им приповедам штогод из детињства свога, јер је од Паје чу |
| с Данком у цркву и стадох јој све редом приповедати јер она се ничега не сећаше.{S} Она сузним |
| де сама забринута седи.{S} Ја јој почех приповедати, како смо се играли рата, како смо наше неп |
| свем том не могох јој одрећи, већ почех приповедати.{S} Из почетка бејах сасвим миран, но када |
| едаше, шта је и како је с њоме било.{S} Приповедаше ми, како су стрица саранили, како ми стрина |
| За тим уђосмо у моју собу, где ми Данка приповедаше, шта је и како је с њоме било.{S} Приповеда |
| 5</p> <p>Данас ми дође Данка у посету и приповедаше ми, како јој је у новим данима патничког жи |
| } Ту се опет отпоче жив разговор, сваки приповедаше своје; но за мене беше од свега најглавније |
| па дође време да се руча.{S} О ручку ми приповедаше домаћица о покојном мужу своме, који беше у |
| ститају и сви му се радују; а други нам приповедаше, како поред његовог села не пролази жељезни |
| /> се непрестано о путовању: један нам приповедаше, како га сваке године радосно дочекују роди |
| ји нам катихета беше и слаткоречиво нам приповедаше, како сва деца, која умру пре навршене седм |
| а у себи осећати.</p> <p>Мита ми за тим приповедаше, како је угодно путовао, како се лепо код к |
| ам амо доспела!</p> <p>Док ми Данка ово приповедаше, мени беше, као да јој свака реч тешка клет |
| ана, што мати за њега спреми.{S} И тако приповедаше сваки своје осећајући се сваки задовољним и |
| сестре, па онда тога дана њему у почаст приређују домаћу забаву, где се искупе сви њихови сродн |
| твено и тако тужно, као да би хтела ова природа са мном да плаче.{S} Дуго и дуго гледах на ону |
| илини, па као човек мишљах, да се и сва природа топи у таквој истој милини!... —</p> <milestone |
| лушам како људи у сну дишу...{S} И сама природа као да спава...{S} Све је мирно, само нису мирн |
| ане као да сетно уздисаху...{S} Како је природа сада са мном тако једнака!{S} Сва је тужна као |
| је почех поучавати у главним појмовима природне науке, а тако исто у повесници и науци о души. |
| ја.{S} Видиш, Данко, то су ти тајни нам природни закони, које називамо „божијом вољом“, о које |
| о јој време брзо пролази, што је сасвим природно, јер и она не престано ил’ учи ил’ ради, а ово |
| беше ново, као да у своме веку први пут природу гледам.{S} У том опазим оца намесника, где дола |
| собу своју и да слободно ступим у живу природу.</p> <p>При свем том, што бејах скоро цели дан |
| вичу: „Браца!{S} Браца!“..{S} Кад влак приспе, ми се ижљубисмо и растасмо.{S} Они весело ступи |
| tone unit="subSection" /> <p>2/5</p> <p>Пристао сам на данкин предлог, да иде у коју добру поро |
| а морадох посумњати, да ћу моћи одржати присуство духа и задржати сузе, кад је опет видим.{S} Н |
| жећи главу на грудима мојим све је јаче притискиваше, као да ми тиме хтеде рећи: „Ја немам нигд |
| ...</p> <p>„Сестро!“ — повиках гласно и притрчах к њој — „Сестро мила!..{S} Ах, благи Боже! ово |
| и дођем дома.{S} Но чим ступих у собу, притрчи Данка к мени, загрли ме и заплака се на мојим г |
| .{S} Данка видевши ме бледог и жалосног притрчи уплашена к мени, па ме поче испитивати, шта је |
| де ми на памет, да ће сада когод к мени прићи, ухватити ме за раме и рећи: хајд одавде, ти ниси |
| јунаци из далеких векова, за које народ прича, да су се братимили с вилама, ти би рекли: „То је |
| и орах, где сам, дошав, први пут овамо, причао живот свој, и ту сада разговор наш настависмо да |
| ед само онај велики орах, под којим сам причао Љубици причу о голубу и голубици, и гледајући на |
| са својом милом сестром лепо забављати: причаћу јој разне црте из живота свога, певаћу јој свој |
| ли бити вечерас код куће?{S} Ако можеш, причекај ме, ја ћу ти доћи.“ — Тек што се беше смркло, |
| та ћу и куда ћу?{S} Мораћу још који дан причекати, па ако опет ништа не буде, онда се морам упу |
| што се тешки покајник пред олтаром пре причешћа исповеда...</p> <p>Мајка ми плакаше, а плаках |
| елики орах, под којим сам причао Љубици причу о голубу и голубици, и гледајући на то срцу моме |
| ти мајку твоју; па ако мора бити, ја ћу пркосити и небу и земљи, али ми те отети нико не ће!“</ |
| ем у гору, где читава два часа ходајући пробавим.{S} Вратив се натраг у манастир проведох читав |
| виле и златне паунице!..</p> <p>У гори пробавих цело пре подне и кад дођох кући, изгледаше ми |
| !“ — рекох јој очајно, а хладан зној ми проби узаврело чело — „Ја сад тек осећам сву немоћ и са |
| кри камен.{S} Глава ми клону, а чело ми проби ледени зној; закашљах се, а крв ми удари на нос и |
| ако га не добијем; кад ми сунце у зору пробије прозоре моје, ја опет пун наде скачем с постеље |
| постељи, кад спазих сунчане зраке, где пробише кроз прозор у моју собу.{S} У мени поче срце да |
| ока с ње, а срцу ми тако би, као да га прободе ножем...</p> <p>У том се Паја врати к нама и на |
| тица!{S} Кад ме данас рано зором из сна пробудила, беше већ обучена и спремљена; ствари своје с |
| ише се пута у сну и заплачем, те кад се пробудим, ја сам себе питам, да ли могу друкчије? —</p> |
| сле смрти своје...{S} Сад сам се из сна пробудио и видим да у овом животу немам живота, а после |
| сећаји моји као да се на једаред из сна пробудише и ја стискох писмо на срце своје, стискох га |
| к, те ме позва, да ме свуд по манастиру провађа. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>30/7< |
| д Маркове смрти до Љубичиног познанства провађао сам већином с непријатним осећајем пусте усамљ |
| е ли она кадгод оболела, то сам већином провађао време седећи поред постеље њене.</p> <p>Једном |
| Чим се с њоме упознадох, а ја је почех провађати по целој башти показујући јој све, што је овд |
| на мене руши, као да се земља пода мном проваљује, и ја јој полако, но очајно викнем: „Госпојиц |
| ње ипак паде ми на ум, за што да Љубица проведе баш ово време у Б—, а не код своје куће, кад је |
| јој беше опет веома зло, јер читав дан проведе у великој ватри и таким мукама, као да се с душ |
| да ће данас кући да иде, да тамо ускрс проведе.{S} На моју молбу склони се и обећа ми, да ће и |
| а одем у какав манастир, да тамо ферије проведем.{S} Но са новцем зло стојим, не ћу имати ни за |
| а се пешце у К— упутим, да се тамо мало проведем.{S} Пут беше леп, те и не осетих, када стигох. |
| ерањи дан више равнодушно <pb n="14" /> проведох, то данас цели дан бејах тако јако узбуђен и з |
| у хлеба заслуживати.{S} У таким мислима проведох скоро цели дан и узалуд сам се трудио, да те м |
| ction" /> <p>31/7</p> <p>Цело пре подне проведох читајући у својој тесној соби, а кад после под |
| nit="subSection" /> <p>26/8</p> <p>Јуче проведох дан поред Љубице своје, а данас проведох га по |
| subSection" /> <p>25/11</p> <p>Цели дан проведох већином седећи поред Данке гледајући је, како |
| Section" /> <p>14/8</p> <p>Јучерањи дан проведох још како тако, но данас ми беше време ужасно д |
| свега света!..{S} Тако душевно узбуђен проведох у тужном расположењу већину данашњег дана, а п |
| робавим.{S} Вратив се натраг у манастир проведох читав дан читањем и писањем и једва се пред ве |
| роведох дан поред Љубице своје, а данас проведох га поред књиге.{S} Кад бих још знао, шта је с |
| t="subSection" /> <p>1/8</p> <p>И данас проведох цело пре подне читањем и учењем и време ми так |
| си живота они, који се у озбиљној радњи проведу.{S} Више ми пута дође, као да ми је срце стегну |
| Колико је ноћи поред моје постеље будна провела лебдећи на сваки покрет мој?{S} Колико је суза |
| шта је и како је са Љубицом.{S} Она је провела скоро три месеца у Б— код брата свога и тек је |
| че озбиљно стара госпа — јер ваљда није провео толико година у школи за то, да сада код куће се |
| а њој још нисам! — Но реци, како си се провео?{S} Мора да ти је добро било, кад си се толико з |
| е угодно путовао, како се лепо код куће провео и како се састао с Љубицом, Пајом и пајином госп |
| у К—, па како намислио, тако урадио, и провео се онако, као што бих могао само пожелети, јер и |
| ше, када ступих у овај дом, у којем сам провео златно детињство своје!{S} Толико лепих и светих |
| растајем са сваким местом, у којем сам провео неко време живота свога.{S} Надам се, да ћу у но |
| и сад смо ево опет у месту, у којем сам провео већ неколике године.{S} Сад је Данка код мене, с |
| њене тако лепе, тако миле, да бих радо провео цео век свој поред ње, па да јој тако непрестано |
| екујем.{S} И опет бих дан још како тако провео, само да ми ноћи није!{S} Кад се почне сумрак да |
| отићи и своје старе дане мирно код њега провести.“</p> <p>Кад стара госпа изрече: „а међу тим и |
| ово неколико часова поред Љубице весело провести; али при свем том не могох јој одрећи, већ поч |
| не штогод чудно било, кад бих морао ноћ провести на зеленој трави под плавим кровом ведрога неб |
| амо учим.{S} Идући у њу мишљах, како ћу провести ове ферије код стрица свога, јер ми је тако пи |
| мојом, онда бих могао мирно дан по дан проводати и своје наде на ново оживљавати, на ново се п |
| девовање своје, дотле она тужним срцем проводи најлепше време своје служећи и радећи другима, |
| .{S} Ах!{S} Место да весело с њима дане проводимо, ми тражимо утехе на њиховим гробовима!...</p |
| И тако ћемо нас двоје мирно дан по дан проводити, сносећи све, што сносити морамо и надајући с |
| е толико света, и опет могах тако дивно проводити дане своје и опет тако срећан бити!..{S} Све |
| о недеље сврши, то ће гледати да гдегод прода, да својим трудом себи бар одело набавља.{S} И та |
| анка оде у град, да своје радове гдегод прода, а оно ми закуца неко на врата и на моје „слободн |
| воје најлепше време другима буд’ за што продавати, и кад не ћу имати више ни за чим уздизати, в |
| > <p>— Ја имам готових радова, па ћу то продати; а при том ћу од сада двоструким трудом даље да |
| вету почех певати.{S} Кроз моје прозоре продираху златни зраци јутарњег сунца и ја скочив с пос |
| м, што беше кадар да и после смрт своје продужи живот свој у сваком нежном и топлом срцу народа |
| у манастир, где ћу стари живот на ново продужити, а дотле ћу настојати у споразуму с Љубицом, |
| ion" /> <p>5/9</p> <p>Једва дочеках, да прође подне, да се кренем у К— сунцу своме.{S} Дошавши |
| руку, па потрчи и она у цркву.{S} Но не прође ни неколико тренутака, а оно нам стиже ужасан гла |
| нисам умрьо...</p> <pb n="126" /> <p>Не прође од то доба много времена, а ја и Данка остадосмо |
| .{S} Ударом ове миле главе о моје груди прође ме свега <pb n="48" /> нека необична милина, коју |
| е, моје се очи запламтише, кроз срце ми прође нека дивна <pb n="50" /> милина и ја дођох у чудн |
| успаван бити...</p> <p>Мој благи санак прође, и кад опет видех црну јаву пред собом, мени се т |
| хој води својим лаким чуном.{S} Цео дан прође ми поред ње као какав пријатан сан, после којег ч |
| у животу своме доба, које ми тако брзо прође.{S} Но није најпосле ни чудо, јер навек имам да р |
| е читањем и учењем и време ми тако брзо прође, да сам се зачудио, кад на ручак зазвонише.{S} Но |
| и брига за јадном мојом Данком.{S} Већ прође толико време, а ја не чух за њу још ниједне речи. |
| ко је бити међу живим људима! — Но када прођох кроз варош и дођох у зелену гору, ту ми се тек с |
| ије, те с тога сада закуцах јаче.{S} Не прођоше ни два три тренутка, а ја чух, да се изнутра вр |
| а, осим да умрем, да умрем!..</p> <p>Не прођоше од овог дана ни неколико недеља, а Марина се по |
| годи, ко нам је дошао?“ Ове пајине речи прођоше ми као стреле кроз срце и моје око и уво на јед |
| адно упита: „Кога тражите?“ Ове ми рочи прођоше као лед кроз кости, но ипак ми нова мисао у гла |
| <p>Данас ми је дан рођења мога.{S} Ево прођоше већ двадесет година, од како сам света угледао |
| ир затворим се у своју собу и станем на прозор.{S} Запевка јадне мајке не могаше ми никако из г |
| спазих сунчане зраке, где пробише кроз прозор у моју собу.{S} У мени поче срце да пева од радо |
| сунца и ја скочив с постеље стадох код прозора, отворих оба крила, те дисах свежи горски вазду |
| у и не умем да идем.{S} За то седох код прозора поред Данке своје, која пливаше у радости, што |
| або тело своје на данкино раме дођох до прозора и седох, да се сунчам на пријатним зрацима топл |
| не добијем; кад ми сунце у зору пробије прозоре моје, ја опет пун наде скачем с постеље, али ме |
| ош у кревету почех певати.{S} Кроз моје прозоре продираху златни зраци јутарњег сунца и ја скоч |
| вити, ја мутним оком погледам на светле прозоре; гледам дан, који свима нове <pb n="92" /> наде |
| о тренутака мирно заспа.{S} Ја приђем к прозору, наслоним се на гвоздене шипке, те гледах дуго |
| боде или народа нашег куршум кроз главу пројурити, па онда нек ме вешају, нек ме пушкарају, нек |
| жени, па гле, место сватова шта би!{S} Проклете богиње!{S} Дођоше му главе!“ —</p> <p>Овај ми |
| њег сунца и да гледам људе, који улицом пролазе.{S} Срећни људи, који могу да уживају дане свој |
| d>9/3 1861.</head> <p>Тако ми дани брзо пролазе, да чисто не знам, кад сване, кад ли се смркне. |
| приповедаше, како поред његовог села не пролази жељезница, већ мора два сата да путује на колим |
| вели, да не осећа, како јој време брзо пролази, што је сасвим природно, јер и она не престано |
| ја и њене очи биће ми пролетно сунце, а пролетна зора биће ми усне њене, пролетно небо лице њен |
| слатке речи, а њене меке груди биће ми пролетна лисна гора, где се санак најслађе спава!.. —</ |
| бо лице њено, пролетно цвеће коса њена, пролетне тице њене слатке речи, а њене меке груди биће |
| нце, а пролетна зора биће ми усне њене, пролетно небо лице њено, пролетно цвеће коса њена, прол |
| ми усне њене, пролетно небо лице њено, пролетно цвеће коса њена, пролетне тице њене слатке реч |
| воту наступити пролетно доба.{S} Да!{S} Пролетно доба, јер ће Љубица бити моја и њене очи биће |
| ће Љубица бити моја и њене очи биће ми пролетно сунце, а пролетна зора биће ми усне њене, прол |
| оцветати, јер ће у мом животу наступити пролетно доба.{S} Да!{S} Пролетно доба, јер ће Љубица б |
| , кад погледах на светли дан и на ведро пролетно небо, кад погледах на улицу, по којој многи љу |
| а се сунчам на пријатним зрацима топлог пролетњег сунца и да гледам људе, који улицом пролазе.{ |
| кад ми Данка рече, да је данас први дан пролећа.{S} Чини ми се, као да сам ову зиму преспавао, |
| на сваки покрет мој?{S} Колико је суза пролила, да мени сузе уштеди?..{S} Да ње не имах, благи |
| мајке своје, која је за њим много суза пролила, јер она је другима радила, па је њега школовал |
| јом <pb n="118" /> сам некад доста суза пролио...{S} Но унутарњи живот мој, ах! како је тај сас |
| во доба брижан и тужан и много сам суза пролио, па ево и ове године при свем том, што ми наде м |
| тре своје за којом сам толико пута сузе пролио?{S} Да се одречем ње, у којој та иста крв тече, |
| ничем бољем ни надао и знао сам, да ће пролити много суза, јер ће јој живот бити горак.{S} При |
| весео и сви се чуђаху, од куд та нагла промена тако?{S} Но ја за изговор рекох, да сам навек т |
| необичним оком, ваљда је опазила какве промене на лицу моме... —</p> <milestone unit="subSecti |
| тарњи живот мој, ах! како је тај сасвим променут!..</p> <p>Кад сам још дете био у мирном дому т |
| пођох мало из вароши, при свем том, што промицаше ситна киша, и што дуваше хладан ветар, лудо м |
| осла, те тако дошав већ овамо не хтедох пропустити прилику, да вас не посетим. — рекох му мало |
| то при женидби и удадби не треба никад пропуштати онаке прилике, које јемче за сваку угодност, |
| овим речима:</p> <p>„Ви сада имате два просиоца, драга Љубице! и мени срце чудновато зебе; но |
| а вест, да Љубица има за сад два ваљана просиоца, јако ме узнемирише, и при свем том, што ме је |
| с горко стати, јер то је то исто, што и просјак бити.{S} А да радити није срамота, то си ми ти |
| Не, брате! док мене имаш, не ћеш ничији просјак бити!..{S} Ја сам дужна и морам за тебе радити, |
| ања, него да се на непознате тамо амо с просјачењем обраћамо.{S} У осталом надам се, да ће и то |
| ар није боље радити, него гладовати или просјачити?{S} Не, брате! док мене имаш, не ћеш ничији |
| сви око раке.{S} Нисам никад мислио, да проста жена може тако нарицати, као што сада нарицаше о |
| гра.{S} Добро знам, да је тако веровање проста, гола предрасуда, и при свем том не могах умирит |
| } Па и код ње не бејах ништа друго, већ проста служавка, <pb n="104" /> па ме је при свем том ј |
| горе, а на неколико корака даље од њега простире се велика, дивна башта.</p> <milestone unit="s |
| оје и све моје мисли прелетеше као муња простор између мене и ње и све падоше на њене црне очи, |
| мени је тако, као да сам у неком лепшем простору и бољем времену, одакле не бих тео више никад |
| тесне собе своје.{S} Изишав опет у гору прострем капут свој на зелену траву, легнем на њега и у |
| не мили живети; а смрти се не бојим, на против сам жељан смрти као што ми је срце мира жељно.</ |
| диш ништа за сетру своју, то не; већ на против ради, али ради веселим срцем, а не туговањем!{S} |
| ече: „Вама је тешко, вас боли срце; али против Бога не можемо ништа!{S} Сирота, како се мучи; н |
| помеша са тугом мојом: „Зар се све зло против мене заклело?“ рекох љуто.{S} Немирним срцем и б |
| не стране не смедох и не могох се мајци противити, а с друге страно би ми немогуће одрећи се св |
| д сам одрастао, следоваше друга, сасвим противна љубав; љубав земаљска.{S} Као дете молио сам б |
| ће и ови дани као и они тако исто брзо проћи.{S} И Данка ми је увек задовољна и весела, па и о |
| ћамо.{S} У осталом надам се, да ће и то проћи, јер само да потпуно оздравим и да радње нађем, т |
| да, већ целе школе, тако га бар већином професори називаху.{S} Кадгод имађасмо слободна времена |
| беше у наукама слаб, а иначе богат, оде професору своме, да га он даље поучава.</p> <p>— Збиља! |
| два дана.“</p> <p>— Хајдемо мало да се проходамо, јер ја цели дан седим, па ми је чисто мука! |
| ...{S} Лисно дрво мојих лепих нада хоће процветати, јер ће у мом животу наступити пролетно доба |
| о на мене, као да би хтела да ми с лица прочита одговор.</p> <p>„Тако је!“ — рекох јој тихим гл |
| —</p> <p>„Моја слатка Љубица!“ —- рекох прочитавши писмо сузним оком, јер ми срце хтеде да прек |
| ајући.{S} Наше народне песме већ је све прочитала, а неке је и на памет научила, па њих од свиј |
| погледом, да му одговор с лица у напред прочитам.</p> <p>Он слеже раменима и рече: „Нема!“</p> |
| ме тако гледати, да јој могох из очију прочитати, да сумња у истину речи својих.</p> <p>— Приј |
| реч! —</p> <p>„А шта бих вам рекла?“ — прошапће оборивши своје црне очи, а образи јој беху так |
| , да над твојом главом сузним оком тихо прошапћем: „Ми смо без оца и мајке.“ — У таквим мислима |
| мађах тако мирне ноћи, као што беше ова прошла, јер надојен милином љубичиног поздрава заспах к |
| икад ми не беше тако као данас.{S} Целе прошле ноћи не могах мирно спавати, јер сањах непрестан |
| бих радо још вечерас, али нисам спавао прошле ноћи, па се бојим, не ћу моћи ову ноћ на путу из |
| поноћ је, а ја сам и онако уморан, јер прошле ноћи не могах спавати, па треба сад да спавам!{S |
| у зелену гору разговарајући се о јадним прошлим данима живота свога и правећи планове за будући |
| S} Од дугог путовања као и од неспавања прошлих ноћи бејах тако уморен и слаб, да се једва држа |
| љубави, ах! то ме боли, то ме пече!{S} Прошлост ми је пуна суза, сад још садањост нек ми уништ |
| и поче срце на једаред да плаче.{S} Сва прошлост моја бујно оживи, моја бедна сестра изађе ми п |
| их и мртвих, милих и немилих, преживела прошлост и створена будућност, па свако ме друкчије гле |
| мало забавим у прошлости својој, јер ми прошлост поста на једаред тако необично жива! —</p> <p> |
| , која ће у толико бити слађа, у колико прошлост беше горчија.{S} Она прими савет мој, а како г |
| мисли за то кратко време прелетеше сву прошлост моју и моје се груди стадоше силно надимати и |
| а обузме, кад се сетим прошлости своје, прошлости пуне јада и суза; но кад опет помислим на леп |
| едњег састанка с Љубицом, сећах се целе прошлости своје, и то све тако силно утицаше на моје бо |
| роба излажаше ми појава за појавом целе прошлости и моје и њене, и мени се живот учини као роби |
| на зеленој трави премишљао о преживелој прошлости и по својој жељи себи будућност стварао, тад |
| .{S} Силна ме туга обузме, кад се сетим прошлости своје, прошлости пуне јада и суза; но кад опе |
| "105" /> пусти ме, да се мало забавим у прошлости својој, јер ми прошлост поста на једаред тако |
| unit="subSection" /> <p>23/8</p> <p>Сву прошлу ноћ не могах спавати, јер ме била обузела туга и |
| она се удаје за једног лечника; већ је прстенована и за десет до четрнаест данах биће јој сват |
| рече ми усколебаним гласом — Ја сам већ прстенована и надам се, да ћете хтети увидети, да не мо |
| е да сам к себи дошао, утре сузе своје, пружи руку преко мојих груди, па се на мене сетно насме |
| е.</p> <p>„Миливоје!“ — викну радосно и пружи ми обе руке своје, да ме загрли.{S} Ми се загрлис |
| е поздрависмо, а она набрано цвеће мени пружи, а поглед јој беше безбрижан и весео као у малог |
| ести тихо певајући разне песме; а ја се пружим полеђушке на зелену траву, бацим шешир преко лиц |
| и, који сам се толико заустезао, да јој пружим руку своју, кад она беше у највећој невољи!..</p |
| амо ваљда наћи кога, који ће ми за сада пружити руку своју.{S} Па тако и беше, јер добрих људи |
| ках у очајном страху своме, дршћући као прут на ватри — „Моја мајка сада гори!{S} Моја сестра г |
| и твоји!..“ Моје срце шћаше од бола да пукне, јер ја у њој не гледах моју драгу другарицу, већ |
| стегнуто гвозденим обручима, па хоће да пукне; или као да се сви осећаји претворише у ледену са |
| елики стаклени ходник, који такође беше пун цвећа и из којег се у више соба улазаше.{S} У ходни |
| це у зору пробије прозоре моје, ја опет пун наде скачем с постеље, али ме уједно облеће и јато |
| ме боли, то ме пече!{S} Прошлост ми је пуна суза, сад још садањост нек ми уништи све лепе наде |
| pb n="147" /> свисло, тако су моје сузе пуне горчине, отровне горчине, те очајничко сузе!..{S} |
| јој беше бледо, а очи јој беху црвене и пуне суза.{S} Чим виде да сам к себи дошао, утре сузе с |
| кад се сетим прошлости своје, прошлости пуне јада и суза; но кад опет помислим на лепу будућнос |
| као небо плаве, а као облак мутне, очи пуне суза, очи моје јадне сеје!..{S} Дуго мишљах, како |
| Ово говорећи гледах јој црне велике очи пуне жара и чара, које јој румено лице тако дивно украш |
| Сад нема више тешких мука, нису јој очи пуне суза; али нема ни нежног осмејка око лепих усана.. |
| дах Љубицу и мајку њену, како су им очи пуне суза.</p> <p>„Драга мој Паја!{S} Ко зна, како ће м |
| ек гледаше у њега и њене очи беху навек пуне љубави.“</p> <p>Док сам ја ово читао, Љубица ме је |
| већ давно не бејах; а очи ми беху тако пуне суза, да једва гледати могах...</p> <p>Данкина мис |
| едах око себе, а очи ми беху непрестано пуне <pb n="24" /> суза.{S} Мисли ми се разиђоше тамо а |
| рне очи!..{S} Твоје црне очи!{S} Ала су пуне милина за моје јадно срце!..{S} Твоје црне очи!{S} |
| , па док не заспим, нису ми празни, већ пуни као што је пуно срце моје.{S} Наравно, кад помисли |
| 157" /> не знајући да је твоје срце још пуније рана него његово!“...</p> <p>У таким мислима гле |
| олико тренутака оком пуним суза и срцем пуним бола, па се онда сагох и пољубих је у чело и уста |
| опет ће засијати сунце...</p> <p>Срцем пуним наде и опет пуним непобедљиве зебње изиђох из соб |
| слима гледах је неколико тренутака оком пуним суза и срцем пуним бола, па се онда сагох и пољуб |
| рица свога не могу да растумачим и тако пуним главу све самим црним слутњама.{S} Не могох ништа |
| сунце...</p> <p>Срцем пуним наде и опет пуним непобедљиве зебње изиђох из собе своје.{S} Дан бе |
| ећна била!{S} Моје је срце пуно љубави, пуно вреле и искрене љубави, а то је ипак неко благо!.. |
| е срце беше и до сад навек пуно љубави, пуно осећања, али не оваке љубави, не оваког осећања; а |
| да бих полетео куд год у гору, где има пуно мирисавог цвећа, па бих цвеће брао и венце плео, и |
| им, нису ми празни, већ пуни као што је пуно срце моје.{S} Наравно, кад помислим чак на ферије, |
| и ни она несрећна била!{S} Моје је срце пуно љубави, пуно вреле и искрене љубави, а то је ипак |
| о амо мирно ходаху!..{S} Моје срце беше пуно милине и опет при свем том лежаше ми тешка брига н |
| о ми туга биваше све тежа, срце ми беше пуно бола, око ми беше пуно суза...{S} Света земљо!{S} |
| жа, срце ми беше пуно бола, око ми беше пуно суза...{S} Света земљо!{S} Како ме чудном, тајном |
| по топло вече.{S} Плаво ведро небо беше пуно звезда као и шеталиште што беше пуно света.{S} Ја |
| ше пуно звезда као и шеталиште што беше пуно света.{S} Ја и Данка ходали смо <pb n="79" /> пола |
| ди ублажим.{S} Небо беше сасвим ведро и пуно звезда, око мене шушташе зелено лишће, с неба пада |
| бим!..{S} Моје срце беше и до сад навек пуно љубави, пуно осећања, али не оваке љубави, не овак |
| е морадох и сам одрећи, јер ми је попио пуно крви и доста допринео болести мојој.{S} Код остале |
| угим голубом?{S} Његово је срце и онако пуно рана, па како би могао још и ту рану преболети?{S} |
| е, у несретно срце, које је већ и онако пуно рана...{S} Ах!{S} Она хоће, да сам себе победим и |
| и мојој беше до сад празно, сад је лепо пуно, јер у тој негдањој празнини стоје сада два лепа ц |
| та и у којој беше осим разног цвећа још пуно великог разгранатог дрвећа.{S} Одма се упутим у ве |
| се пред очима мојим, као што се цветни пупољци у зору расцветавају, и мени је тако, као да сам |
| етно срце моје.{S} Моје груди нису више пусте, моје срце није више празно, ах! ја нисам несрећа |
| ађао сам већином с непријатним осећајем пусте усамљености, и мени беше као каквом човеку, који |
| ам се, Данко!{S} Но ипак <pb n="105" /> пусти ме, да се мало забавим у прошлости својој, јер ми |
| ече ми, да је госпа на цело после подне пустила, јер је дан врло пријатан, па да иде кудгод у ш |
| говорила на то матер своју, те јој одма пустим руку, а сва крв у мени као да се поче заледити.< |
| бацим шешир преко лица, склопим очи, па пустим мисли своје, нек раде и граде, шта хоће...{S} Це |
| а...{S} Да иде да служи?{S} Да је дакле пустим, да иде од мене, уместо да је на рукама носим?.. |
| д сам из вароши изишао у поље, онда тек пустим сасвим на вољу срцу своме...{S} Читав час ходах |
| буде моја!{S} Да сав мој живот постане пустиња, где тица не пева, нити цвеће цвета; да сав мој |
| ни самовати <pb n="43" /> у оној мртвој пустињи?{S} Кад дође вече, ја мислим, да је дошао час, |
| тако лепих вечери у немој манастирској пустињи!{S} Тамо не имах Данке своје, тамо не беше толи |
| Паја беше још у школи; али ја на своју пустињу никад!“ рекох тужним гласом и мени се отрже узд |
| S} Јер <pb n="28" /> ја никог немам!{S} Пустој заборавности бих за навек предан био?...{S} Ах!{ |
| а хоће, да сам себе победим и да све то пустој заборавности предам, а то је, да сараним срце св |
| е победите?{S} За што не предате све то пустој заборавности, па новим духом у живот не ступите, |
| у ово доба да им дођем?{S} Ја им рекох, пут ме овуда нанео, па сам намислио, да се мало свратим |
| К— упутим, да се тамо мало проведем.{S} Пут беше леп, те и не осетих, када стигох.{S} По казива |
| го плакала, јер си још млада и неука, а пут живота је многобројан, но сваки је мрачан и сваки ј |
| залудно.{S} Ја сам се данас спремио за пут и сутра зором полазим у име божије. —</p> </div> <d |
| утра дан рано зором кренусмо се даље на пут.{S} Данка хтеде да идемо и на мајчин гроб, јер она |
| им све своје ствари, да бих се могао на пут кренути; те чим сам ту бригу смирио, поручим по Дан |
| верује, да су ме друге прилике овамо на пут нанеле.</p> <p>— Не знам још ни сам! — рекох јој са |
| head> <p>Благи Боже!{S} Како ми се беше пут отегао, чињаше ми се, да што ја ближе манастиру, <p |
| ље!{S} Гроб оца нашег и онако ће нам уз пут бити!“ —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| тедох и ја, и ако нам не беше сасвим уз пут.{S} Ах!{S} Место да весело с њима дане проводимо, м |
| е за кратко време моћи извести на прави пут посматрања себе и околине своје. —</p> <milestone u |
| од онај исти орах, где сам, дошав, први пут овамо, причао живот свој, и ту сада разговор наш на |
| вета и сладост живота тек сам онда први пут јасно осећао, кад ми њене лепе црне они испунише се |
| ету само сањао и као да га сад тек први пут на јави видим!....{S} Како ми овај ваздух слатко пр |
| ах Марину снуждено, јер сад ми тек први пут <pb n="120" /> дође та мисао на памет и мена као да |
| и осмејак јој беше много јачи ного први пут.</p> <p>„Тешки јади!{S} Но немојте мислити, да су љ |
| ми беше ново, као да у своме веку први пут природу гледам.{S} У том опазим оца намесника, где |
| то у срећи бива!{S} Кад сам Љубицу први пут, први и последњи пут загрлио, па је љубио, тад ми б |
| могох срцу да одолим, да одем на далеки пут, а њу да оставим овде саму у туђем свету, па да јој |
| ад сам Љубицу први пут, први и последњи пут загрлио, па је љубио, тад ми беше, као да сањам...{ |
| } Давно то беше, када је видех последњи пут и она времена беху још лепа времена; тада беше још |
| /> <p>— Па збогом, брате!{S} Срећан ти пут!“ — рече, па ме загрли и пољуби, а сузе јој ударише |
| лесна тамо лежи и данас је већ по трећи пут поруком питала, јесам ли већ једном дошао?{S} Чим о |
| колодвор, да их испратим и да им срећан пут пожелим.{S} Чекајући влак разговарасмо <pb n="17" / |
| !...</p> <p>С мајчиног гроба настависмо пут даље и сад смо ево опет у месту, у којем сам провео |
| ознат, и чим сам неколико <pb n="65" /> пута коракнуо, спазим са оцем намесником једну девојку, |
| умире без гласа и спомена...{S} Више се пута у сну и заплачем, те кад се пробудим, ја сам себе |
| е ће моћи без вас да живи!... — Више се пута тако уживим у створену будућност своју, да заборав |
| то сам за њом навек тако тежио?{S} Бише пута, кад ме је штогод болело, па не смедох из собе ник |
| мртвац ходам међу живим људима.{S} Више пута паде ми на памет, да ће сада когод к мени прићи, у |
| манастир види и на којем сам лане више пута лежећи на зеленој трави премишљао о преживелој про |
| остасмо без оца и мајке, ја сам се више пута о њих огрешио.{S} Али они хоће каткад дуго и да ћу |
| у на младом срцу своме и хтедох се више пута искрено поверити мајци својој, но бих се навек узд |
| 129" /> мојој, па није чудо, да ми више пута дође да плачем, а ни сам не знам, за што да плачем |
| ћања хладне усамљености, у коју ми више пута душа тако утоне, да мислим, да сам жив сарањен.“ — |
| nit="subSection" /> <p>15/8</p> <p>Више пута помислим, да крајем овог месеца одем у манастир, ј |
| а ћу рано умрети, а то ме боли; више ми пута дође, да се тако слатко заплачем.{S} Тешко ми је о |
| се у озбиљној радњи проведу.{S} Више ми пута дође, као да ми је срце стегнуто гвозденим обручим |
| епрестано пред очима.{S} Но док ја крај пута тако мишљах и премишљах, поче се сунце <pb n="25" |
| умориле и да ме глава боли, седох крај пута под једну тополу и дуго, дуго гледах око себе, а о |
| у животу своме већ толико пута и много пута бејах сасвим равнодушан; а данас ми тако беше, као |
| , болешљиви, ваљда због тога, што много пута гладовасмо.{S} Једном приликом при чаши вина, — не |
| трасно љубио и које бих могао још много пута да љубим?{S} И опет — зар бих се могао Данке одрећ |
| радити није срамота, то си ми ти толико пута говорио!“</p> <p>Мене ове данкине речи тако изнена |
| Једине сестре своје за којом сам толико пута сузе пролио?{S} Да се одречем ње, у којој та иста |
| ругарицом <hi>Марином</hi> седео толико пута рано у јутру и сунчао се на пријатним зрацима топл |
| видео до сад у животу своме већ толико пута и много пута бејах сасвим равнодушан; а данас ми т |
| ставити Љубицу, поред које бејах толико пута <pb n="69" /> срећан и блажен, но никад као данас? |
| сунце залажаше, сеђаше нам отац толико пута удубљен у бриге своје, а к њему би мајка дошла и п |
| новцем зло стојим, не ћу имати ни за по пута.{S} Али најпосле што му драго, било како било!{S} |
| у своме.{S} Мени би моје стање било сто пута теже и несносније, кад не бих имао никог, на целом |
| е говорећи ми, да човек не живи стотину пута, већ једаред само, па за то при женидби и удадби н |
| о, падоше ми на ум јавни листови, да је путем њих потражим; те чим на ту мисао дођох, обузе ми |
| јући дуго упутим се одма у К—.{S} Целим путем бејах као у љутој грозници, и када стигох тамо, с |
| ла, окренем се од њега и пођем кући; но путем беше ми тако тешко, као да ми је камен на срце па |
| ад врлог претходника свога.{S} Од дугог путовања као и од неспавања прошлих ноћи бејах тако умо |
| мислима дочеках и ноћ.{S} Данка уморена путовањем одма леже и за неколико тренутака мирно заспа |
| говарасмо <pb n="17" /> се непрестано о путовању: један нам приповедаше, како га сваке године р |
| а ми за тим приповедаше, како је угодно путовао, како се лепо код куће провео и како се састао |
| не рекох Љубици ни „збогом!“ Читав дан путовасмо и једва ноћу стигосмо у Т—, где одседосмо код |
| атле до манастира морадох још читав дан путовати, где тек јуче пред вече стигох.</p> <milestone |
| ла!....</p> <p>Када пођох из манастира, путовах по <pb n="155" /> ветру и киши, и то несносно в |
| оћи, па се бојим, не ћу моћи ову ноћ на путу издржати; за то ћу поћи сутра рано. —</p> <pb n="1 |
| пролази жељезница, већ мора два сата да путује на колима и како навек његов млађи брат изиђе с |
| мо јер немам шта да једем, а камо ли да путујем?!..,</p> <milestone unit="subSection" /> <p>12/ |
| ам, да још више поднесем, па ће ми срце пући од туге и бола!....</p> <p>Када пођох из манастира |
| Па још кад у Данку погледам, то ми срце пуца, из ока ми полете сузе, које морам навек да скрије |
| љубисмо.</p> <p>— Слатка Данко!{S} Мени пуца срце тебе гледајући, јер видим како смо бедни!{S} |
| ју ми на ново потекоше сузе.{S} Срце ми пуцаше мислећи на сестру своју, мислећи на жалосно стањ |
| ао.{S} Но Љубица већ стајаше као запета пушка и једва чекаше, да почнем.{S} Ја почех читати:</p |
| еко к мени иде.{S} Ја стајах као запета пушка.{S} Но како ми би, кад со врата отворише и ја спа |
| ројурити, па онда нек ме вешају, нек ме пушкарају, нек чине самном што им драго, јер ја тако и |
| ом чује срећом од мог доброг друга Мите Р—, да сам се у новинама за њу распитао, те помоћу њего |
| у ледену санту, па ми сав свет постаје равнодушан, а сам себи празан и пиштав: но чим почнем ш |
| асна, спрам које сам до сада скоро увек равнодушан био!{S} Чињаше ми се, као да тице умилније п |
| ћ толико пута и много пута бејах сасвим равнодушан; а данас ми тако беше, као да свет грлим на |
| е душе, која би била на јаде моје посве равнодушна, а још мање, да би ме когод истерео из куће |
| сузе моје, ваљда није камен, да ће бити равнодушна?! —</p> <pb n="137" /> <milestone unit="subS |
| та врата равнодушно отварао и затварао, равнодушно преко прага прелазио, а сада?{S} Сада ми се |
| као дете становао, када сам иста врата равнодушно отварао и затварао, равнодушно преко прага п |
| /> <p>3/7</p> <p>Док јучерањи дан више равнодушно <pb n="14" /> проведох, то данас цели дан бе |
| p>Данас ми дође Мита и као стена сасвим равнодушно, као змија сасвим хладно рече ми: да је доби |
| е више тамо.{S} Домаћица ми рече сасвим равнодушно, да има већ недељу дана, како су је из служб |
| ли животне потребе своје: пореметио сам равнотежу и сад сам ето сасвим клонуо...{S} За то, Данк |
| е њене лепе црне очи, које ме теше и на рад ободравају и које ме навек слатко успавају велећи м |
| уздизати, већ срећан посветити живот и рад свој једино општој ствари народа свога...{S} Лисно |
| ама.{S} И моја Данка отпоче такође свој рад, те ради по цео дан, и што преко недеље сврши, то ћ |
| у ми постаје одма лакше и после свршена рада опет ми је свет тако мио и красан и срцу ми је <pb |
| на ново оживљавати, на ново се посла и рада подухватити, и не би дуго трајало, а ја бих опет о |
| а са сваке да гледаш на земљу, шта људи раде, па кад видиш, да који што криво ради, а ти одеш, |
| склопим очи, па пустим мисли своје, нек раде и граде, шта хоће...{S} Цело бавлење у гори беше м |
| проводи најлепше време своје служећи и радећи другима, да би помогла брату своме, и сама без с |
| р још да га трујем?{S} Па чега ради?{S} Ради неверне Љубице!..{S} Па ипак још морам остати овде |
| одно, јер и она не престано ил’ учи ил’ ради, а ово последње навек певајући.{S} Наше народне пе |
| но?{S} Зар још да га трујем?{S} Па чега ради?{S} Ради неверне Љубице!..{S} Па ипак још морам ос |
| ј он издану, не имађаше више за кога да ради, па ни за кога да живи...{S} Сирота!{S} На скоро ј |
| ирније поста, тад поче и разум своје да ради.</p> <p>Ах, благи Боже! да тешке ли борбе!</p> <p> |
| што бринути, јер она ће сада за мене да ради, као што сам до сад ја за њу радио.</p> <pb n="93" |
| код њега.</p> <p>„Шта ли ми сада Данка ради?{S} Сиротица!{S} Ах!{S} И она би требала срећнија |
| ј драге звезде!{S} Видите ли, шта Данка ради?{S} Моја сирота Данка?{S} Да л’ и она сада у вас г |
| одма у болницу, да видим, шта ми Данка ради?{S} Она беше и данас у ватри и мукама, али опет ба |
| та за сетру своју, то не; већ на против ради, али ради веселим срцем, а не туговањем!{S} Твоје |
| к сам се данас одлучио, да још живим не ради себе, већ ради светих костију добрих родитеља свој |
| стир доћи, ако не другог чега, а оно ње ради.{S} Па које та мисао, а које и друга вест, да Љуби |
| И моја Данка отпоче такође свој рад, те ради по цео дан, и што преко недеље сврши, то ће гледат |
| <p>Данас бејах у К—, и то једино Љубице ради.{S} Мени се чини, као да ме је ова девојка очарала |
| у своју, то не; већ на против ради, али ради веселим срцем, а не туговањем!{S} Твоје сузе не ће |
| м још како тако! али шта ће Данка да ми ради?{S} О Данко!{S} Данко!{S} И теби ће твоје девовање |
| вога, већ навек седи поред мене и навек ради, тешећи ме, да се немам за што бринути, јер она ће |
| и раде, па кад видиш, да који што криво ради, а ти одеш, па кажеш Богу, па се с њиме лепо разго |
| <p>12/8</p> <p>Пославши у новине оглас ради сестре своје одох у К—, где сам опет у црне очи ле |
| одлучио, да још живим не ради себе, већ ради светих костију добрих родитеља својих, да њих у гр |
| ми се слутња испуни, јер шта би ми онда радила моја јадна Данка?{S} Ја је не бих могао ни у чем |
| много суза пролила, јер она је другима радила, па је њега школовала; а кад јој он издану, не и |
| лим да радим с ђацима својим?{S} Шта да радим?{S} Ништа!{S} Знам, да се не ћу дуго по земљи пов |
| ом ћу од сада двоструким трудом даље да радим, ма било и дању и ноћу, па ћемо опет моћи живети! |
| ије најпосле ни чудо, јер навек имам да радим; а кад не радим, онда опет мислим на Љубицу, и у |
| бито, што ја терам?{S} Али шта знам да радим?{S} Ја сам приморан да одлазим к њој, ако не ћу с |
| </p> <p>Данас ме упиташе, шта мислим да радим с ђацима својим?{S} Шта да радим?{S} Ништа!{S} Зн |
| пиштав: но чим почнем штогод озбиљно да радим, срцу ми постаје одма лакше и после свршена рада |
| чудо, јер навек имам да радим; а кад не радим, онда опет мислим на Љубицу, и у тим слатким мисл |
| "subSection" /> <p>12/7</p> <p>Што више радим, тим све јасније осећам, да су најслађи часи живо |
| мећао, ако будем жив и здрав да живим и радим за народ свој, па ако ми штогод за руком испадне, |
| <p>И Данка поче плакати: „Шта знамо да радимо, кад смо сирочад!“ — рече утирући сузе своје — „ |
| и ја патим! —</p> <p>— „Па шта би онда радио, кад би, мећем случај, данас за њу дознао?{S} Зар |
| тебе радити, јер и ти си доста за мене радио.{S} Ах!{S} Кад помислим само на стрину своју, од |
| цвеће да цвета; на том бих месту учио и радио, на том бих се месту Богу молио..{S} Када уђох у |
| , па сам себе запитам, шта сам на земљи радио, могу слободно рећи: „Лечио сам се!“ Ах!{S} Од де |
| та!{S} Ја за то сада и болујем, што сам радио дању и ноћу; што сам се напрезао више, него што м |
| не да ради, као што сам до сад ја за њу радио.</p> <pb n="93" /> <milestone unit="subSection" / |
| тара госпа после краћег ћутања — „Ви не радите добро!{S} Ви заостајете у вашим пословима и прен |
| је то исто, што и просјак бити.{S} А да радити није срамота, то си ми ти толико пута говорио!“< |
| ивати разне радове своје, што је до сад радити научила, она ће гледати у мене, ја ћу гледати у |
| бити!..{S} Ја сам дужна и морам за тебе радити, јер и ти си доста за мене радио.{S} Ах!{S} Кад |
| говораше ми Данка даље — „Зар није боље радити, него гладовати или просјачити?{S} Не, брате! до |
| и за то, да сада код куће седи; мора се радити, ако се хоће поштено да живи!{S} И ја бих волела |
| ном паде њему на ум кобна мисао, шта ће радити, ако му ова голубица одлети за другим голубом?{S |
| ер овде не може човек збиља ништа друго радити, већ само туговати.{S} Ова вечна тишина у колико |
| “ — рекох јој тужним гласом — „Шта ћемо радити, ако ова болест устраје дуже времена, па да мора |
| драго!{S} Ја сам млада и здрава, па ћу радити; а при том ћу те чешће посећивати, те ћемо бити |
| сутра писмо добити, и бринем се, шта ћу радити, ако га не добијем; кад ми сунце у зору пробије |
| читањем.{S} На столу беху песме Бранка Радичевића и одма видех, да се Бранком занима.</p> <p>„ |
| ништа не помаже!{S} Не велим ти, да не радиш ништа за сетру своју, то не; већ на против ради, |
| роћи, јер само да потпуно оздравим и да радње нађем, то ћу је опет к себи узети. —</p> <milesto |
| ађи часи живота они, који се у озбиљној радњи проведу.{S} Више ми пута дође, као да ми је срце |
| с њоме било!{S} Па и он би њој много и радо чинио, али шта ће јадан, кад ни он ништа нема; а п |
| да се Бранком занима.</p> <p>„Читате ли радо Бранка?“ упитах је гледајући јој лепе црне очи, ко |
| и да сам могао, бих од тог читања тако радо одустао.{S} Но Љубица већ стајаше као запета пушка |
| ар има и таквих људи, који га не читају радо? — одговори ми и поче ме смешећи се тако гледати, |
| чи су њене тако лепе, тако миле, да бих радо провео цео век свој поред ње, па да јој тако непре |
| “ — питаше ме тужно.</p> <p>— Пошао бих радо још вечерас, али нисам спавао прошле ноћи, па се б |
| уздање моје!“</p> <p>— Ја имам готових радова, па ћу то продати; а при том ћу од сада двострук |
| јче, а сада је скоро велика девојка.{S} Радовах се, што је опет видим, и дуго је гледах, тако м |
| први <pb n="134" /> мах угодна, јер се радовах, што нисам отишао у манастир, те се нисам бадав |
| ејом Љубицом амо дође.{S} Као мало дете радовах се овом састанку, јер ја бејах жељан човека, с |
| > <p>Тек што Данка оде у град, да своје радове гдегод прода, а оно ми закуца неко на врата и на |
| ца мога, а она ће мени показивати разне радове своје, што је до сад радити научила, она ће глед |
| е бриге своје да растерам овим озбиљним радом, који ће уједно бити мелем мојим душевним ранама. |
| гледах и с лица јој могах читати, да је радосна и весела, при свем том, што јој поглед беше ипа |
| е ћу једино да живим! —</p> <p>Данка ми радосна стиште руку, а очи јој се на мах напунише суза. |
| срећним, јер знају, како је слатко лити радосне сузе на грудима мајке своје, како је дивно глед |
| ћи на оца свога и мајку своју, да ће ме радосно стиснути на груди овоје, а ја ћу им рећи, да са |
| н нам приповедаше, како га сваке године радосно дочекују родитељи, браћа и сестре, па онда тога |
| , да читам те слатке речи, које ме тако радосно потресоше. —</p> <milestone unit="subSection" / |
| да сам нашао Данку!..</p> <p>Учитељ нас радосно прими и рече, да му је мило, што може да угости |
| дма на мене.</p> <p>„Миливоје!“ — викну радосно и пружи ми обе руке своје, да ме загрли.{S} Ми |
| е!{S} Дакле ме није заборавила! — рекох радосно изненађен и руком дршћући примих писмо.</p> <p> |
| како ћу с њоме; но када се први таласи радосног узбуђења мало утишаше и срце мирније поста, та |
| Ти идеш сада оцу и матери, тамо те чека радост и весеље!{S} Ићи ћеш Љубици, па ћеш и њу видети; |
| м на ту мисао дођох, обузе ми детињаста радост ожалошћене груди моје. —</p> <milestone unit="su |
| ви јади беху тешки, у толико ми би већа радост, када чух од Паје, да му писасте, узрок одласка |
| нада, да ће још све добро бити и да ће радост у толико бити већа, колико је сада туга тешка... |
| е растанемо, за мене ће престати нада и радост, али ће уједно престати и туга и жалост, и суза |
| којем сам сахранио најмилије наде и сву радост своју.{S} С тога једва чеках, да стигнем овамо, |
| изгубим?{S} И тебе, једину наду, једину радост моју?{S} Ах!{S} Ти си једина која ме још <pb n=" |
| змеш к себи, тад ћу надокнадити сву ону радост, коју сам тамо тугом заменила, јер док бејах код |
| о ли једна мала — лирска песма!..{S} Од радости и милине <pb n="58" /> пођоше ми сузе на очи, и |
| ју собу.{S} У мени поче срце да пева од радости, јер данас ми беше могуће посетити сунце своје. |
| ам поред ње, у толико ми опет певаше од радости, јер она ме заиста искрено <pb n="78" /> воли.. |
| смо, но ипак не као Данка, која беше од радости тако дирнута, да јој сузе потекоше.</p> <p>„То |
| , сад сам све знао.{S} Почех дрхтати од радости, од милине, сузе среће пођоше ми на очи, и за т |
| вест је тако обрадова, да јој на мах од радости потекоше сузе...{S} О моји слатки родитељи!{S} |
| ивот, кад живим без наде, без цели, без радости, па и не плачем више? —</p> <milestone unit="su |
| еживети у беди и несрећи, преживети без радости, без љубави, ах! то ме боли, то ме пече!{S} Про |
| еда, а у том погледу беше толико наде и радости, колико зебње и слутње!{S} Тај поглед ја сад те |
| озора поред Данке своје, која пливаше у радости, што ме опет здравог види.{S} Ах!{S} Како ми ми |
| р у старом сам живео више у тузи него у радости.{S} Али така ми је нарав моја, да се навек тешк |
| гом свету престаје и замењује са вечном радошћу...{S} Али сада верујем само у овај једини живот |
| јатељи, па му сви честитају и сви му се радују; а други нам приповедаше, како поред његовог сел |
| ријатеља, који се тако исто вашој срећи радују, као што би с вама у невољи плакали!“ рече ми ст |
| ОЦА И МАЈКЕ.</p> <p>написао</p> <p>Пера Радуловић</p> <p>У НОВОМЕ САДУ.</p> <p>ШТАМПАРИЈА А. ПА |
| а брига несносније!...{S} У мени се већ рађа мисао, ако још за који дан не добијем од ње одгово |
| ичним погледом, да се у мени поче мисао рађати, да може бити ови сви за љубав моју већ знају!</ |
| срца вади, и није чудо, да ме ове речи ражалише и онако већ жалоснога...{S} Скинувши шешир пођ |
| ојаву, који се у цркви дешаваше, она се разболи и умре.{S} И њена смрт лепа је тако исто као и |
| /> си била сунце моје, које ми је душу разведрило, које ми је живот омилело, па остани ми и од |
| е погледи сусретоше, и моје се очи опет разведрише.</p> <p>Ах, Љубице!{S} Љубице!{S} Ти си заис |
| идео, да се са служавком јавно на улици разговара.{S} Ја сам одма приметала, да се он мене стид |
| </p> <p>Многи се моји другови већ о том разговарају, кад и како ће који кући ићи.{S} Ја немам к |
| армане и загушљиве вароши у зелену гору разговарајући се о јадним прошлим данима живота свога и |
| м састанем, да те видим и да се с тобом разговарам, но те не могах дочекати.{S} хоћеш ли бити в |
| S} Кадгод имађасмо слободна времена, не разговарасмо се ни о чем другом, већ о јаду народа свог |
| им срећан пут пожелим.{S} Чекајући влак разговарасмо <pb n="17" /> се непрестано о путовању: је |
| ! —</p> <pb n="35" /> <p>Док се ми тако разговарасмо, дође из цркве љубичина мати, жена приличн |
| јер се могох с Љубицом одма слободније разговарати.</p> <p>„Ви по свој прилици жалите за Пајом |
| ђаше за себе и могаше се помало са мном разговарати.{S} Ах!{S} Као каквом несретнику, који на ц |
| ла: „Дођите сутра, па ћемо се о том још разговарати.“</p> <p>Чим Љубица ове речи изрече, мени б |
| {S} Ми легосмо, а оне се две још и даље разговараху.{S} Кад сутра дан још пре зоре затутњи нешт |
| одеш, па кажеш Богу, па се с њиме лепо разговараш!..{S} Марино!{S} Кажи, хоћеш умрети?{S} Кажи |
| женски глас, који се са оцем намесником разговараше и мене спомињаше.{S} Мени беше глас као поз |
| о мало дете обрадова, кад Миту виде.{S} Разговор нам поста жив, да не кажем весео, и трајаше пр |
| пут овамо, причао живот свој, и ту сада разговор наш настависмо даље.{S} Кад би Љубица штогод г |
| лепо гошћаше.{S} Ту се опет отпоче жив разговор, сваки приповедаше своје; но за мене беше од с |
| к ја тако лежах, чујем на једанпут неки разговор близу себе и дигнув главу спазим Пају и Љубицу |
| во заплакао!..{S} После свирке беше нам разговор доста жив и пријатан, те могу рећи, да ће ми о |
| и Марина сами пред нашом школом поведем разговор о катихетиним речима.</p> <p>„Би л’ волела, Ма |
| а предлог љубичин одосмо у башту и тамо разговор у пријатном хладу под густо разгранатим орахом |
| ри чаши вина, — не знам, како започесмо разговор о неизвесности живота, о смрти, — рече ми Марк |
| /p> <p>У том се Паја врати к нама и наш разговор пређе опет на друге предмете.</p> <p>Ја сам да |
| вој, да не будем како малодушан.</p> <p>Разговор нам прелажаше с једног предмета на други, и ту |
| од сам од Мите чуо.{S} После још краћег разговора растанем се с њиме и дођем дома.{S} Но чим ст |
| > <pb n="47" /> <p>После подужег таквог разговора одосмо оцу намеснику, који нас лепо дочека и |
| м сирома? —</p> <p>После подужег таквог разговора одосмо сви оцу намеснику, који нас сада лепо |
| /p> <p>За неколико тренутака после овог разговора ступисмо обоје у собу и ја пољубим стару госп |
| бејах жељан човека, с којим би се могао разговорити.{S} Но у колико ме <pb n="29" /> Паја обрад |
| дне одох у башту и у најдаљем крају под разгранатим дрвећем спустим уморено биће своје на зелен |
| мо разговор у пријатном хладу под густо разгранатим орахом настависмо даље.{S} Најпосле ме Љуби |
| на меку зелену траву у пријатном хладу разгранатих мирисавих липа, које се у више редова опруж |
| беше осим разног цвећа још пуно великог разгранатог дрвећа.{S} Одма се упутим у велики стаклени |
| милније поју, као да се зелене гранчице разгранатог дрвећа чаробније нихају, а по зеленој <pb n |
| о, јер ми не би моје несретно срце тако раздирали...</p> <p>Неко време бејах сам с њоме и мени |
| зеленом лишћу разлегаху се умиљати поји раздраганих певачица...{S} Данка устаде, јер не <pb n=" |
| ријатељ!..</p> <p>„Љубице!“ — рекох јој раздражено — „Тако ли се ваша љубав брзо мења?{S} Ја ни |
| ом ме љута грозница затресе, да мишљах, раздробиће ме.{S} Данка видевши ме бледог и жалосног пр |
| сносне кише.{S} Сва туга моја на мах се разиђе као мутна магла пред топлим зрацима жаркога сунц |
| пуне <pb n="24" /> суза.{S} Мисли ми се разиђоше тамо амо, као голуби, кад полете по свету, да |
| еше испуњавати, јер се ђаци већином већ разиђоше, а ја још не знам, шта ћу и куда ћу?{S} Мораћу |
| <p>13/7</p> <p>Многи се ђаци почеше већ разилазити и неколики моји добри другови одоше данас ве |
| дува, хладан ветар.{S} Дувај, ветре!{S} Разлади ми врело чело моје!{S} О кад би могао да одуваш |
| нда изиђох на поље у гору, да тамо чело разладим, да тамо груди ублажим.{S} Небо беше сасвим ве |
| S} Вика и вриска стаде се на све стране разлегати.{S} Неколико слабачких стараца, неколико жена |
| умиљати поји дивних тица певачица јасно разлегаху.{S} О како ми та иста шума поста сада красна, |
| облетаху, а над главом у зеленом лишћу разлегаху се умиљати поји раздраганих певачица...{S} Да |
| што и пре беше, јадан и бедан, с једном разликом, да нисам више сам, већ имам поред мене милу с |
| онако исто, као што беше и лане, с том разликом, што око манастира не шушти више зелено лишће, |
| а дивнија, као да се неки небесни мирис разлио по целој шуми, у кратко, као да је неки ванредни |
| једно, и опет повод плача беше нам тако различит!{S} Она плакаше по свој прилици за то, што беш |
| њу <pb n="39" /> штогод дознао.{S} И не размишљајући дуго, како би до ње дошао, падоше ми на ум |
| тешки живот свој...</p> <p>После дужег размишљања и уздисања дигнем се и ја с постеље своје, а |
| ног срца мога, а она ће мени показивати разне радове своје, што је до сад радити научила, она ћ |
| веће брати и венац плести тихо певајући разне песме; а ја се пружим полеђушке на зелену траву, |
| лом сестром лепо забављати: причаћу јој разне црте из живота свога, певаћу јој своје песме, кој |
| ену траву, легнем на њега и удубим се у разне мисли.{S} У том почеше манастирска звона да звоне |
| т натраг, легнем на диван и удубим се у разне мисли.{S} У том се и Љубице сетим, њене црне очи |
| мам више ничем да надам, и заносим се у разне снове, како је грлим, како је љубим...{S} Тако о |
| one unit="subSection" /> <p>28/7</p> <p>Разне бриге моје не дадоше ми спавати скоро целу ноћ; ј |
| ти свако добро дао! — рекох јој од срца разнежен срећом данашњег дана, а на очи и мени ударише |
| } У том ми изиђе пред очи и сеја моја у разним жалосним сликама, какве машта само у неизвесност |
| о ми вас је моја млада машта створила у разним данима живота мога, оћете л‘ ми верни бити или ћ |
| бица беше у глави и појављиваше ми се у разним појавима: час сеђаше код гласовира и свираше и п |
| из манастира више писама, која су ми са разних страна послата у манастир, и међу <pb n="77" /> |
| високим горама.{S} Око нас се преливаше разнобојно пољско цвеће, које шарени лептири и вредне ч |
| едаше ружно и тужно, јер у њему не беше разнобојног и мирисног цвећа, већ коров и <pb n="142" / |
| реко целог дворишта и у којој беше осим разног цвећа још пуно великог разгранатог дрвећа.{S} Од |
| Марка Михаиловића, круна не само нашег разреда, већ целе школе, тако га бар већином професори |
| о рече, Данка поче обема рукама махати, разрогачи тужне очи и погледа ме тако, као да би ми хте |
| тишаше и срце мирније поста, тад поче и разум своје да ради.</p> <p>Ах, благи Боже! да тешке ли |
| о нисам поред ње.{S} И Љубица као да је разумела поглед мој, јер на једаред скочи с места свога |
| им називате? — упита ме, као да ме није разумела, шта сам хтео тиме да рекнем.</p> <p>„За што г |
| о.{S} Како су они ову последњу реченицу разумели, ја не знам; доста да сам им истину казао.{S} |
| тње!{S} Тај поглед ја сад тек схваћам и разумем, а онда као дете само сам га дубоко у срце усад |
| ..{S} Он ми је сузе видео па их ваљда и разумео, и кад Љубици за њих каже, ваљда ће их и она ра |
| д Љубици за њих каже, ваљда ће их и она разумети...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>12/7 |
| о гледа, пре ми беше само рај, а сада и рај и пакао...</p> <p>— Могу л’ се чему надати? — отрже |
| кад у мене тако гледа, пре ми беше само рај, а сада и рај и пакао...</p> <p>— Могу л’ се чему н |
| ени би, као да ме из пакла на једаред у рај пренесоше, и моје цело биће не беше у том тренутку |
| тако тајанствена, као да ћу кроз њих у рај или у пакао!{S} Најпосле освртох се на све стране, |
| ј у лепе црне <pb n="62" /> очи, и —, о рајске среће! пољубим те црне очи...{S} Дуго их љубљах, |
| вечност да преживим, док дође то срећно рајско доба, да опет Љубицу видим; али кад на ову зиму |
| поред ње ми је тако добро, као да сам у рају...</p> <p>Како Паја беше данас веома добре воље, ј |
| и жао, да постанеш анђео?{S} Да живиш у рају, где има толико лепог цвећа, да гледаш у лице божи |
| .{S} Дошавши на гробље стадосмо сви око раке.{S} Нисам никад мислио, да проста жена може тако н |
| сада когод к мени прићи, ухватити ме за раме и рећи: хајд одавде, ти ниси више наш!{S} И тада б |
| и наслонив слабо тело своје на данкино раме дођох до прозора и седох, да се сунчам на пријатни |
| хотице отрже уздах.</p> <p>Љубица слеже раменима, па се онда на једаред саже, узбра цветак једа |
| лим?! —</p> <p>Она на моје питање слеже раменима, погледа ме збуњено и тужним ми гласом рече: „ |
| лица у напред прочитам.</p> <p>Он слеже раменима и рече: „Нема!“</p> <p>— Нема! — рекох очајнич |
| не знајући да је твоје срце још пуније рана него његово!“...</p> <p>У таким мислима гледах је |
| голубом?{S} Његово је срце и онако пуно рана, па како би могао још и ту рану преболети?{S} Па з |
| несретно срце, које је већ и онако пуно рана...{S} Ах!{S} Она хоће, да сам себе победим и да св |
| кше.{S} Ах!{S} Лакше?{S} Још има других рана срце моје, но шта ћу?{S} Ваљда ће и време узети шт |
| ано летаху тамо амо узалуд тражећи лека ранама мојим.{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Да л’ знадеш, |
| оји ће уједно бити мелем мојим душевним ранама.{S} И моја Данка отпоче такође свој рад, те ради |
| О слатки оче!{S} Твоја смрт ми је јако ранила срце моје; твоја смрт начинила је мене бедним си |
| иде, да ме је својим речима као стрелом ранио, па с тога ме стаде тешити: „Немој бити дете, Мил |
| рње гласове, које ми тада за навек срце ранише.{S} Чух, да ми је отац у боју погинуо и да су га |
| ћ на путу издржати; за то ћу поћи сутра рано. —</p> <pb n="138" /> <p>— Па збогом, брате!{S} Ср |
| ицом <hi>Марином</hi> седео толико пута рано у јутру и сунчао се на пријатним зрацима топлога с |
| ни вратисмо се у село.</p> <p>Сутра дан рано зором кренусмо се даље на пут.{S} Данка хтеде да и |
| својом?..{S} Сиротица!{S} Кад ме данас рано зором из сна пробудила, беше већ обучена и спремље |
| ћ у велико дан; а ја треба да сам данас рано већ тамо.“</p> <p>Ми се загрлисмо и пољубисмо, па |
| /11</p> <p>Брижан и жалостан одох данас рано у болницу, где затекох Данку у највећим мукама.{S} |
| тајни осећај, који ми навек вели, да ћу рано умрети, а то ме боли; више ми пута дође, да се так |
| непоњатна туга срце да стеже.{S} Изиђох рано из собе и пођох мало из вароши, при свем том, што |
| ко пуно рана, па како би могао још и ту рану преболети?{S} Па за то науми, да пита голубицу, да |
| тргнувши се као из сна, јер бејах јако расејан.</p> <pb n="51" /> <p>— „А за што га ви срећним |
| ју лепу главу, па ме стаде својим црним расејаним оком смешећи се да гледа.</p> <p>— Не жалим з |
| је којим даном дуже тамо, тим су и деца раскалашнија; хоће с њоме да се титрају, што њеној нара |
| ји сам толико на срцу неговао, он ми се распада, он ми се руши, јер у њему нестаје сунца, неста |
| уга Мите Р—, да сам се у новинама за њу распитао, те помоћу његовом побегне од стрине и дође ов |
| цели дан бејах тако јако узбуђен и зло расположен, као да ми се Бог зна шта страшно догодило.{ |
| ше.{S} Но после подне не бејах за књигу расположен, те за то изиђох у гору.{S} Ишавши тамо амо |
| м том, што бејах скоро цели дан за плач расположен, ипак беше ми необично мило, кад изиђох из с |
| ојих ми груди већ препуне беху.{S} Моје расположење беше тако тужно и ја бејах сав тако узбуђен |
| о, да сам могао сваки удар чути, и моје расположење беше тако пријатно и опет тако неугодно: ме |
| она никог, никог нема!..{S} Но то тешко расположење као да беше само претеча оне тешке несреће, |
| <pb n="50" /> милина и ја дођох у чудно расположење, —- ја је већ хтедох загрлити, па рећи, да |
| ми веома пријатно, чему и данкино добро расположење доста допринашаше. —</p> <milestone unit="s |
| Тако душевно узбуђен проведох у тужном расположењу већину данашњег дана, а по подне одох у баш |
| гору погледати, по којој се дивни мирис распростираше, а тице певаху тако умиљато и весело, као |
| о пријатна, но реч по реч, па се Љубица расрди, те срдита хтеде изићи из собе.{S} Мени је беше |
| ану, а дуге јој се трепавице на једаред раставише и њене плаве сетне очи падоше одма на мене.</ |
| —</p> <p>Ми се загрлисмо, пољубисмо и — растадосмо...</p> <pb n="64" /> <p>За неколико тренутак |
| се загрлисмо и пољубисмо, па се ћутећи растадосмо: она оде журећи се, а ја остах лежећи, жалећ |
| , што сам оздравио, или крвавим, што се растадох са милом Данком својом?..{S} Сиротица!{S} Кад |
| S} Камо среће, да се с тоб’м никад и не растајем! —</p> <p>„Па збогом, брате!{S} Ето је већ у в |
| оли срце, што се <pb n="107" /> с тобом растајем!“ рекох јој тужно, а из ока ми на мах полетеше |
| ака ми је нарав моја, да се навек тешко растајем са сваким местом, у којем сам провео неко врем |
| /6</p> <p>Данас изиђох из стана свога и растајући се с њиме беше ми ипак нешто тешко, при свем |
| Мите чуо.{S} После још краћег разговора растанем се с њиме и дођем дома.{S} Но чим ступих у соб |
| лепшем, срећнијем животу.{S} Но ако се растанемо, за мене ће престати нада и радост, али ће уј |
| .{S} Кад влак приспе, ми се ижљубисмо и растасмо.{S} Они весело ступише у кола, а ја стајах и г |
| га.{S} Жао ми беше, што се морам с њиме растати, у толико више, што гледах Љубицу и мајку њену, |
| е Данке не могу, а с Љубицом не могу се растати!..{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Ти ваљда на меком |
| и док их бони уздах мој од мене све не растера!{S} И те појаве почну се опет понављати, а муке |
| и ми се, што могу остале бриге своје да растерам овим озбиљним радом, који ће уједно бити мелем |
| дан и узалуд сам се трудио, да те мисли растерам читањем; јер што бих се ја већма упињао, да ми |
| и говору, пријаше ми као најслађи мелем растуженом срцу моме.{S} Бог ће дати, на ће опет све до |
| једне стране немам: мени се не би срце растужило, не би <pb n="115" /> се око засијало!..{S} М |
| } Ја ово ћутање стрица свога не могу да растумачим и тако пуним главу све самим црним слутњама. |
| милих умрлих, па му се тамо срце згрева расхлађено у туђем свету: тако је исто мени сада, кад с |
| мојим, као што се цветни пупољци у зору расцветавају, и мени је тако, као да сам у неком лепшем |
| ти на гњилој постељи, већ ако не могу у рат ићи, а ја ћу бар којем великом душману или слободе |
| ј почех приповедати, како смо се играли рата, како смо наше непријатеље потукли, па ће и отац м |
| скуписмо се у порти и почесмо се играти рата.{S} О да слатке игре!{S} Непријатеље наше истерасм |
| и.{S} Ја као дете нисам имао ни појма о рату, па за то сам је непрестано и питао, шта је тако б |
| адгод ми овај дан дође, да се сам собом рачунам, мени је тако, као да ми срце уједно и плаче и |
| а мога, дан, када треба да се сам собом рачунам! — Спољњи живот мој још је онакав исти, као што |
| на данкину заслугу не могу такође много рачунати, јер што сирота уради за недељу дана, то једва |
| да сумње, да ли добро види?{S} Но одма раширив руке загрли ме, па се са мном пољуби, говорећи |
| плива, јер он ми је у многом чему мисли рашчистио и осећаје узвисио...</p> <p>Догод се могаше ј |
| ово моје дуго одсуство може имати на њу рђавог утиска, а по мене очајаних последица... —</p> <m |
| Данка је своје већ препатила, па сад је ред на мене, да и ја своје свршим. —</p> <pb n="165" /> |
| ном писму, које не ће можда ни пет шест редака имати у свему.{S} Но и ако се вели, да човек не |
| гранатих мирисавих липа, које се у више редова опружаху кроз целу долину опкољену високим горам |
| мала неугодан дан.{S} Неки часник, који редовно долази у тамошњу кућу, застаде јуче код ње и по |
| >Одох с Данком у цркву и стадох јој све редом приповедати јер она се ничега не сећаше.{S} Она с |
| однику владаше нема тишина и врата беху редом затворена.{S} Но чим на прва врата закуцах, она с |
| такве браће има <pb n="98" /> данас све ређе.{S} Она сада и сама увиђа, да није требала с вама |
| спа на посао, а за њима се диже и Паја, рекав, да донесе мало „мученице.“ Тако ја и Љубица оста |
| се мора од мене сваки да стиди?“</p> <p>Рекавши ове последње речи поче опет тихо плакати...</p> |
| у рече јој молећи је, да јој није ништа рекао из зле намере, већ једино за то, што је воли.{S} |
| тако бити.{S} У осталом, од како си ми рекао, да ћеш ме опет к себи узети, могу све лакше да с |
| subSection" /> <p>22/9</p> <p>Данас сам рекао Данки, да сам намислио, да ја првог Новембра опет |
| дме године, то вам је катихета погрешно рекао; постају <pb n="125" /> анђели сва деца, која су |
| ала, мати ми чула плач, па сам јој онда рекла све...{S} Она је послала оно писмо без моје воље“ |
| не знаш!{S} Шта би ти сада мати за мене рекла, кад би ме видела овако жалосног и очајаног?!{S} |
| као и ваше! — Али — то вам не бих иначе рекла, да ме не назвасте вероломном!..{S} Моја вас мати |
| бар једну реч! —</p> <p>„А шта бих вам рекла?“ — прошапће оборивши своје црне очи, а образи јо |
| ича, да су се братимили с вилама, ти би рекли: „То је вила!..“ Ја је гледах сав очаран и занесе |
| <p>Док сам је ја овако преклињао, да ми рекне бар једну реч, она сва узбуђена стајаше као нема |
| ме није разумела, шта сам хтео тиме да рекнем.</p> <p>„За што га називан срећним, што беше кад |
| метала, да се он мене стиди, и мирно му рекнем: „Ви се господине! мене стидите!{S} За што бих в |
| твоје писмо, што си га Паји писао и сви рекосмо, да си збиља племенита срца; но нико те тако не |
| аје, да му писасте, узрок одласка вашег рекосте и мене лепо поздрависте, јер и мати ми мораде п |
| } На данкино питање, шта мислим с њоме, рекох јој тужним гласом: „Тешко је бити господар, а слу |
| ица.“ —</p> <p>„Моја слатка Љубица!“ —- рекох прочитавши писмо сузним оком, јер ми срце хтеде д |
| лу!... — Питаше ме шта је с Љубицом?{S} Рекох јој, шта је, па је замолих, да ми то име више ник |
| цели дан седим, па ми је чисто мука! — рекох Мити једино због тога, да га не испитујем пред Да |
| p>— Гле!{S} Дакле ме није заборавила! — рекох радосно изненађен и руком дршћући примих писмо.</ |
| менима и рече: „Нема!“</p> <p>— Нема! — рекох очајничким гласом и сав поражен оборим главу на с |
| ђене!“</p> <p>— Ја сам миран, Љубице! — рекох јој тихо, силећи себе, да будем миран — Но ипак р |
| си ми донео <pb n="99" /> лепе вести! — рекох му сасвим поуздано, јер мени срце тако говораше.{ |
| поздрава.</p> <p>— Збиља сам јадник! — рекох обрадован доласком његовим. — Пливам међу животом |
| нанеле.</p> <p>— Не знам још ни сам! — рекох јој сабирући дух свој, да не будем како малодушан |
| гласом рече: „Ничем!“</p> <p>— Ничем! — рекох за њоме нескидајући ока с ње, а срцу ми тако би, |
| ак!“</p> <p>— Бог ти свако добро дао! — рекох јој од срца разнежен срећом данашњег дана, а на о |
| ек, а срећним људима свуда иде добро! — рекох старој госпи тргнувши се као из сна, јер бејах ја |
| и ми донесе живота у моју мртву собу! — рекох весео, па узедох опет љубичино писмо, да читам те |
| амесником.</p> <p>„Веома ми је мило“, — рекох Љубици — „што се састадох с вама и што добих прил |
| е избијати поноћ.{S} Треба да легнем, — рекох у себи — поноћ је, а ја сам и онако уморан, јер п |
| ећи.</p> <p>— Мишљах на сестру своју, — рекох тихим гласом гледајући јој у лепе црне очи: — Кад |
| ропустити прилику, да вас не посетим. — рекох му мало збуњено.</p> <p>Он ме одма уведе у собу, |
| ца прочита одговор.</p> <p>„Тако је!“ — рекох јој тихим гласом и мени се из груди нехотице отрж |
| громом поразила!..</p> <p>»О Љубице!“ — рекох јој очајно, а хладан зној ми проби узаврело чело |
| само не пријатељ!..</p> <p>„Љубице!“ — рекох јој раздражено — „Тако ли се ваша љубав брзо мења |
| смо једно у друго...</p> <p>„Љубице!“ — рекох јој тихо, да се не <pb n="145" /> би из ове собе |
| а, приђем к њој: „Збогом, госпођице!“ — рекох јој доста мирно — „Да ли ћемо се још кадгод у жив |
| 144" /> <p>„Честитам вам, госпојице!“ — рекох јој некако подругљиво, но ипак сасвим мирно, при |
| ...</p> <pb n="53" /> <p>„Госпојице!“ — рекох јој узбуђен гледајући је таким погледом, који већ |
| немојте мислити, да су љубавни јади!“ — рекох смешећи се — „За такве јаде још не зна срце моје! |
| га ми! —</p> <p>„Но! сад ти верујем!“ — рекох јој весело, па је одма загрлим и дуго је држах на |
| орам умрети!{S} Ја морам бити анђео!“ — рекох јој тако поузданим гласом, као да сам ја господар |
| оком гледах у њу.</p> <p>„Сиротицо!“ — рекох јој тужним гласом — „Шта ћемо радити, ако ова бол |
| це!{S} Доћи ћу за цело, а сада идем,“ — рекох јој као ван себе од силне узбуђености.</p> <p>За |
| с двојица на колодвор. „Срећни Мито,“ — рекох му при поласку — „Ти идеш сада оцу и матери, тамо |
| а Данко, да идемо на гроб оца свога?“ — рекох јој уздрхталим гласом, усиљавајући се, да се како |
| тући.</p> <p>„Зар ја немам родитеља?“ — рекох јој тарући сузне очи своје. — „И они мене <pb n=" |
| коро оздравити.</p> <p>„Дакле сутра?“ — рекох чисто уплашен, а срце ми поста наједаред тако жал |
| </p> <p>„Дакле на улици под капијом?“ — рекох уздрхталим гласом уплашен оваком вести, а сва ми |
| ти! —</p> <p>„Да оставим то времену?“ — рекох горко смешећи се — „То кад станем издисати, па са |
| ујем, мени би био живот мука и робија!“ рекох Љубици, која одма у почетку речи мојих подиже сво |
| мира: „Ви сте бештија! подла бештија!“ рекох јој љуто и горко, и да имадох тада ножа, бих јој |
| пи пред ноге: „Ево вам за ваша стакла!“ рекох увређена и ожалошћена, то одмах одох да тражим се |
| школи; али ја на своју пустињу никад!“ рекох тужним гласом и мени се отрже уздах из груди.</p> |
| то се <pb n="107" /> с тобом растајем!“ рекох јој тужно, а из ока ми на мах полетеше сузе.</p> |
| те ми смелост, што вас опет посећујем!“ рекох јој таквим гласом, који на мах одаваше усколебану |
| одно, но сада ми је тешко, врло тешко!“ рекох и погледах јој црне очи, које још на мени стајаху |
| : „Зар се све зло против мене заклело?“ рекох љуто.{S} Немирним срцем и брзим корацима одох нај |
| сам урадио, не знам; тек ја одох, а не рекох Љубици ни „збогом!“ Читав дан путовасмо и једва н |
| роса на цвећу, те с тога дирнут у срце рекох јој тужним гласом:</p> <p>„О Љубице што ми сестру |
| {S} Драга Љубице!“ — одважих се, те јој рекох усколебаним гласом — „Буди моја!{S} Поврати се оп |
| о?“</p> <p>— Биће, ако није! — тихо јој рекох гледајући је сузним оком, — Бриге ће ме опет у по |
| .</p> <p>„Иди, Данко, лези!“ — тихо јој рекох — „јер ти си ноћас мало спавала.“</p> <p>Она ми н |
| уд сад у ово доба да им дођем?{S} Ја им рекох, пут ме овуда нанео, па сам намислио, да се мало |
| тета.{S} Дирнут у срце овим лепим даром рекох јој као у шали; „Ваљда је ово мени и намењено, ка |
| , срећнији од мене!“</p> <p>Чим јој ово рекох, очи ми се на мах напунише суза...{S} Опростих се |
| ми сузе на очи, и ја јој срећан весело рекох: „Љубице, ти си моја!“</p> <p>— Ох, Миливоје!{S} |
| нагла промена тако?{S} Но ја за изговор рекох, да сам навек таки, али до сад не бејах још сасви |
| зме од мене „збогом“.{S} При поласку му рекох, да ми поздрави Љубицу, и чим сам њу споменуо мен |
| а и сама некако на крај срца, те кад ми рекоше, да идем из њихове куће, скупим све ствари своје |
| е тако гледати, као да би ми тиме хтела рећи, да се збиља није надала, <pb n="34" /> да је могу |
| и и погледа ме тако, као да би ми хтела рећи: „Брате, помози ми!“...</p> <p>И за неколико трену |
| е нежно и задовољно, као да би ми хтела рећи: „Брате!{S} Ја сам сад срећна!“ </p> <p>Поглед ова |
| већ изгубљен, јер не ћу моћи пред свима рећи, за што сам дошао; па онда сви се држе некако укоч |
| ожење, —- ја је већ хтедох загрлити, па рећи, да је волим и љубим, волим свом душом својом: кад |
| м укоченим оком, али ми не могаше ништа рећи, и узалуд је питах: „Данко!{S} Слатка Данко!{S} Ре |
| ако шалу збијати, да му најпосле мораде рећи неколико опорих речи.{S} У том дође најстарија ћер |
| у ведро плаво небо и као да тиме хтеде рећи:{S} Лепо је бити анђео!..</p> <p>„Ја бих волео!{S} |
| јаче притискиваше, као да ми тиме хтеде рећи: „Ја немам нигде никог, ја немам нигде ништа; све, |
| год к мени прићи, ухватити ме за раме и рећи: хајд одавде, ти ниси више наш!{S} И тада бих нехо |
| ни стајаху и погледом својим хтедох јој рећи, да ми је за то у манастиру тешко живети, што <pb |
| сваки час из собе изићи, па шта ће нам рећи, ако нас види овако узбуђене!“</p> <p>— Ја сам мир |
| једном девојком, а куда, то вам не знам рећи. —</p> <p>Мени се беше свет окренуо и ја је поглед |
| сно стиснути на груди овоје, а ја ћу им рећи, да сам нашао Данку!..</p> <p>Учитељ нас радосно п |
| а к срцу тако примити, да од нас — тако рећи — побеже!“</p> <p>Незнане ситнарије нисам требао т |
| могао мислити, да ће ми штогод ванредно рећи.</p> <p>„Догод траје слободе,“ — поче ми Марко оду |
| , шта сам на земљи радио, могу слободно рећи: „Лечио сам се!“ Ах!{S} Од детињства ми време непр |
| штогод говорила, то би знала тако лепо рећи, да ми беше милина слушати је; а при том њене црне |
| к уздржао бојећи се, да ће мајка оцу то рећи, па ће се њих двоје договорити и не ће ми допустит |
| даред подиже очи своје и хтеде ми нешто рећи, али јој усне задрхташе и она окрете главу, <pb n= |
| разговор доста жив и пријатан, те могу рећи, да ће ми овај дан остати навек у милој успомени. |
| p>— Пријатеља? — беше ми све, што могох рећи и срце ми се на једанпут тако стушти, да почех у о |
| вам!..{S} Реци и ти мени бар једну реч, реци, Љубице!{S} Заклињем те свим на свету!..“</p> <p>Д |
| !{S} Гле!{S} Ти плачеш!{S} Миливоје!{S} Реци, да ти није опет зло?“</p> <p>— Биће, ако није! — |
| да куља!</p> <p>„Љубице, сунце моје!{S} Реци бар једну реч!..{S} Ти си та бела голубица, коју ј |
| , ал’ највише очи...</p> <p>„Љубице!{S} Реци, да ме волиш!“</p> <p>— Волим! — рече Љубица тихо |
| д је питах: „Данко!{S} Слатка Данко!{S} Реци ми како ти је?“</p> <p>У том дође лечник и стаде ј |
| бице, ја те волим, ја те обожавам!..{S} Реци и ти мени бар једну реч, реци, Љубице!{S} Заклињем |
| постао несносан, а њој још нисам! — Но реци, како си се провео?{S} Мора да ти је добро било, к |
| чи јој се на мах напунише суза.</p> <p>„Реци ми, Данко, како дође овамо, јер надзиратељка ми ре |
| а ви, ако га знате, а ви га реците!{S} Реците, Љубице!{S} Љубице, сунце моје!..“</p> <p>Овако |
| м свршетка; а ви, ако га знате, а ви га реците!{S} Реците, Љубице!{S} Љубице, сунце моје!..“</p |
| х!{S} Поздрав’те је!{S} Поздрав’те је и реците јој, да Миливој живи и још ће да живи, за њу ће |
| ..{S} Поздравите милостиву мајку вашу и реците јој, да бих био најбедније створење на целом све |
| , силећи себе, да будем миран — Но ипак реците ми бар једну реч! —</p> <p>„А шта бих вам рекла? |
| прилично стара, али веома пријатна.{S} Реч по реч, па дође време да се руча.{S} О ручку ми при |
| венути почело, то беше мени њена свака реч: мелем и души и телу, и ја почех одма нова живота у |
| <p>Читајући ово писмо удараше ме свака реч као стрела у срце и при свакој речи беше ми пред оч |
| но слушах, шта ми збори, и ако ме свака реч њена као отровна стрела удараше у срце, у несретно |
| риповедаше, мени беше, као да јој свака реч тешка клетва на мене несретнога, јер ја да не одох |
| сетљив, да ми требаше само једна једина реч, која би ме дирнути могла, па да одма у плач грунем |
| Да јој будем пријатељ?{S} Како ми је та реч сада хладна и гадна, та иначе света реч!{S} Мени се |
| реч сада хладна и гадна, та иначе света реч!{S} Мени се чини, да бих јој могао бити све друго, |
| а мном и оцем намесником узевши од мене реч, да ћу их што пре у К— посетити, <pb n="32" /> јер |
| Шала беше из почетка врло пријатна, но реч по реч, па се Љубица расрди, те срдита хтеде изићи |
| но стара, али веома пријатна.{S} Реч по реч, па дође време да се руча.{S} О ручку ми приповедаш |
| еше из почетка врло пријатна, но реч по реч, па се Љубица расрди, те срдита хтеде изићи из собе |
| тала анђео, хајде и ти!{S} Ја сам своју реч одржала, одржи је и ти!{S} Моји родитељи за мном пл |
| ај ми човек тако говораше, као да сваку реч из срца вади, и није чудо, да ме ове речи ражалише |
| овако преклињао, да ми рекне бар једну реч, она сва узбуђена стајаше као нема гледајући у земљ |
| дем миран — Но ипак реците ми бар једну реч! —</p> <p>„А шта бих вам рекла?“ — прошапће оборивш |
| обожавам!..{S} Реци и ти мени бар једну реч, реци, Љубице!{S} Заклињем те свим на свету!..“</p> |
| >„Љубице, сунце моје!{S} Реци бар једну реч!..{S} Ти си та бела голубица, коју је голуб тако за |
| ми беше читав вулкан.</p> <p>— Хвала! — рече ми тако тихо, да сам једва чути могао.</p> <p>„Оће |
| ено, кад мени дајете?“</p> <p>— Вама! — рече тако тихо, да сам једва чути могао.</p> <p>„Па онд |
| душа сама собом <pb n="30" /> занима! — рече ми Љубица гледајући ме својим умиљатим оком и смеш |
| убица.</p> <p>— „Што мора бити, мора! — рече озбиљно стара госпа — јер ваљда није провео толико |
| цу.</p> <p>— хоћу!{S} хоћу, Миливоје! — рече Марина и поче опет плакати.</p> <p>Но ја јој сад н |
| !.“</p> <pb n="150" /> <p>— Миливоје! — рече ми Љубица сасвим усколебана, јер моје речи као да |
| тако вероломни?“</p> <p>— Господине! — рече ми усколебаним гласом — Ја сам већ прстенована и н |
| м капијом да спаваш?“</p> <p>— Јесте! — рече ми тешко уздишући <pb n="158" /> — Мене отпустише |
| те, па ћемо свршетак скупа саставити! — рече, па се безазлено насмеши.</p> <p>„Лакше ми је, да |
| сте ово цвеће брали?“</p> <p>— Јесам! — рече смешећи се и погледа ме некако збуњено, а румен јо |
| моје последње писмо?“</p> <p>— Јесам! — рече гледајући ме сетно својим лепим оком.</p> <p>То ле |
| p>— Али мени је тешко, да их оставим! — рече Марина и поче плакати.</p> <p>„За што да ти је теш |
| } Реци, да ме волиш!“</p> <p>— Волим! — рече Љубица тихо стиснувши главу своју на немирно, али |
| говор о неизвесности живота, о смрти, — рече ми Марко.</p> <p>„Брате!{S} Ја сумњам, да ћу бити |
| и ваша.“</p> <pb n="61" /> <p>— Знам, — рече тако мирно да у мени као муња сену мисао, да је он |
| да сунце моје!“</p> <p>— Шта могу ја? — рече тихо уздишући — Кад није друкчије, а ми можемо ипа |
| ! како се Мита данас са мном понашао? — рече ми гледајући ме сетним оком својим: „Сусретнемо се |
| и се за сестру тако детињасто бринуо? — рече ми Паја — Ако баш и не знаш, у ком је месту, доста |
| та знамо да радимо, кад смо сирочад!“ — рече утирући сузе своје — „Но што му драго!{S} Ја сам м |
| „Имаш и један леп поздрав, Миливоје!“ — рече ми сада прекинувши ову озбиљну тишину.</p> <p>— Од |
| о је умрьо?</p> <p>„Е мој господине!“ — рече ми — „То је био ваљан момак, при том јединац у оца |
| ица устаде и оде.</p> <p>„Господине!“ — рече ми стара госпа после краћег ћутања — „Ви не радите |
| д нас изискује!</p> <p>„Може, брате!“ — рече ми Данка озбиљно. — „Ја нисам више дете, да ме мор |
| и брате!{S} Немој се толико бринути!“ — рече ми Данка гледајући ме својим плавим сетним оком — |
| воје!{S} Може ми мати из цркве доћи!“ — рече ми тако љубазно и погледа ме тако умиљато, да пост |
| Па збогом, брате!{S} Срећан ти пут!“ — рече, па ме загрли и пољуби, а сузе јој ударише као лет |
| био код Љубице? —</p> <p>— „Био сам.“ — рече и седе на столицу поред постеље моје — „Она те леп |
| —</p> <p>„Миливоје!{S} Шта је теби?“ — рече ми сада Данка ухватив ме за руку — „Ти ниси онако |
| неколико дана?</p> <p>„А куда знам?“ — рече ми снуждено — „Кад сам досад издржала, издржаћу и |
| иливоје!{S} Шта се толико премишљаш?“ — рече ми смело и поуздано, погледав ме својим сузним очи |
| ћи иде.</p> <p>“Гледај, да оздравиш?“ — рече ми полазећи.</p> <p>— Оздравићу за цело, јер си ми |
| <p>— Од кога то? —</p> <p>„Од Љубице!“ рече и поче се смешити.</p> <p>— Од Љубице? — запитах г |
| у, као што би с вама у невољи плакали!“ рече ми стара госпа и поче ме тако гледати, да јој мого |
| че!{S} Гле, једва би те могао познати!“ рече ми одма после краћег поздрава.</p> <p>— Збиља сам |
| Паја!{S} Ко зна, како ће му тамо бити!“ рече ми мати његова, кад се враћасмо с паробродске стан |
| ће нам за неколико дана сасвим отићи!“ рече Љубица мало тужним гласом после краћег поздрава.</ |
| што си се тако заузео за сестру своју!“ рече Мита гледајући у Данку, која беше као мало дете ве |
| 56" /> <p>„Да чујем, шта је даље било?“ рече Љубица збуњено и устаде с места свога.{S} Ја видех |
| ркне.{S} Чисто се зачудих, кад ми Данка рече, да је данас први дан пролећа.{S} Чини ми се, као |
| <p>Стигав пред вече овамо и дошав дома рече ми газдарица, да што пре одем у болницу, јер ми се |
| ичем да се надам, ничем!{S} Тако ми она рече!..{S} Ах!{S} Ја видим, ја осећам, како ми постаје |
| ичем да се надам, ничем!{S} Тако ми она рече!..{S} Па зашто онда седим овде?{S} Шта чекам?{S} З |
| тати.{S} И не чекајући од мене одговора рече даље: — Ја га знам већ скоро целог на памет и опет |
| без моје воље“...</p> <p>Чим ово Љубица рече, мени тако би, као да ми срце поче да грца у мору |
| е Љубица допада?{S} О том ми ништа и не рече! —</p> <pb n="83" /> <p>„Лепа девојка!{S} Добра де |
| и ноћас мало спавала.“</p> <p>Она ми не рече ништа, већ скупи ствари своје, па оде у своју собу |
| не дуго и дуго, догод ми мати осудно не рече, да или вас заборавим или да се одречем породице с |
| поред Данке!...</p> <p>Пошав из болнице рече ми надзиратељка, да сутра зацело дођем, јер се леч |
| азумна, моја добра Љубица, која ми јуче рече, да је данас опет посетим!{S} То је урадила њена м |
| p> <p>Данас после подне дође ми Данка и рече ми, да је госпа на цело после подне пустила, јер ј |
| ед прочитам.</p> <p>Он слеже раменима и рече: „Нема!“</p> <p>— Нема! — рекох очајничким гласом |
| ку!..</p> <p>Учитељ нас радосно прими и рече, да му је мило, што може да угости сирочад врлог п |
| мо лећи, дође једна жена матери мојој и рече јој, да ће се наши најдуже сутра у зору с непријат |
| х из собе, а к мени приђе један човек и рече ми, да је из К— и да га је послала госпа докторка, |
| иђе ма надзиратељка, погледа ме тужно и рече: „Вама је тешко, вас боли срце; али против Бога не |
| е један мали завежљај, мете га на сто и рече: „Знам Миливоје! да не ћеш имати шта да вечераш, п |
| чима погледа брижно на нас децу своју и рече нам, да одма идемо спавати.{S} Ми легосмо, а оне с |
| о, како дође овамо, јер надзиратељка ми рече, да те нађоше ноћу на улици под једном капијом да |
| /p> <p>Чим изиђосмо на улицу, а Мита ми рече: „Читао сам и твоје писмо, што си га Паји писао и |
| ерим, да није више тамо.{S} Домаћица ми рече сасвим равнодушно, да има већ недељу дана, како су |
| беше, као да сањам...{S} А сада, кад ми рече, да се немам ничем да надам, сад ми није као да са |
| ала, да ћеш ти остати овде, јер и он ми рече да треба тамо да одеш.</p> <p>„А зар је био лечник |
| ?“</p> <p>— Не ћеш у болницу! — тихо ми рече — <pb n="90" /> Не ћеш, Миливоје!{S} Ја ћу те него |
| ом, Миливоје!{S} Ја одлазим!“ — тихо ми рече гледајући ме својим плавим сетним оком.</p> <p>Мен |
| о у собу, коју она својом назва и ту ми рече, да је Паја данас морао отпутовати, а мати јој у ц |
| ако загледали?“</p> <p>— А шта јој мати рече за мене? — упитах га, који ми управо у очи гледаше |
| , погледа ме збуњено и тужним ми гласом рече: „Ничем!“</p> <p>— Ничем! — рекох за њоме нескидај |
| уго!“</p> <p>И тек што надзиратељка ово рече, Данка поче обема рукама махати, разрогачи тужне о |
| вим равнодушно, као змија сасвим хладно рече ми: да је добио од Паје писмо, он га позива у љуби |
| оцрвени и „А гле Данке!“ тихо и збуњено рече и <pb n="113" /> стаде се на све стране освртати, |
| а ме умиљато својим црним оком, па тихо рече: — И заиста он у мом срцу слатко живи!{S} Кад бих |
| ак један, који беше поред стазе, и тихо рече: „И’те Бога вам, сирома је само онај, који је у гл |
| ом се оку сузе заблисташе и она ми тихо рече: „хоћу!“</p> <p>„Добро, Данко!{S} Ми морамо одма д |
| и он приђе Љубици и ухватив је за руку рече јој молећи је, да јој није ништа рекао из зле наме |
| рцу остало.{S} Како су они ову последњу реченицу разумели, ја не знам; доста да сам им истину к |
| мог оставити!“ </p> <p>Љубица се на ове речи трже, окрете се к мени, погледа ме својим црним ок |
| о слатко живи!“</p> <p>Љубица се на ове речи нежно насмеши, погледа ме умиљато својим црним око |
| целини обоје.“</p> <p>Љубица се на ове речи чисто трже и тако ме погледа, као да би хтела погл |
| сирома.“</p> <p>Ја јој не знадох на ове речи ништа одговорити, већ се насмешим и погледам јој п |
| још разговарати.“</p> <p>Чим Љубица ове речи изрече, мени би, као да ме из пакла на једаред у р |
| еч из срца вади, и није чудо, да ме ове речи ражалише и онако већ жалоснога...{S} Скинувши шеши |
| ам о том често мислио, ипак беху ми ове речи љуте и страшне, јер ми изнеше пред очи кукавно и о |
| за то, што је воли.{S} Љубица прими ове речи одма к срцу, као што знађаше, да од срца иду, те т |
| блажити.{S} Но кад видеше, да ми њихове речи не годе, они одоше. — Па шта бих ја у њиховом друш |
| нарочито љубичина мати.{S} Док се прве речи поздрава и питања <pb n="143" /> „од куд? како?“ и |
| како укочено, а при свем том још и прве речи, које чух из љубичиних уста, тако су грозне и подр |
| сно лудо девојче, које верује у свачије речи и на њима зида ваздушне куле!{S} Но у колико ови ј |
| е ми Љубица сасвим усколебана, јер моје речи као да је посве потресоше: — Оставимо то времену, |
| још волите, јер то вам се види из сваке речи ваше, а уверена сам, да сте само оно написали, што |
| ће коса њена, пролетне тице њене слатке речи, а њене меке груди биће ми пролетна лисна гора, гд |
| опет љубичино писмо, да читам те слатке речи, које ме тако радосно потресоше. —</p> <milestone |
| , но си поштен и вредан.“</p> <p>Ове ме речи јако обрадоваше, јер ми поткрепише наде, да ће љуб |
| борио; а за мајку и сестру баш ниједне речи.{S} Но после подне добих много црње гласове, које |
| ко време, а ја не чух за њу још ниједне речи.{S} Ах, Боже! бојах се, хоће се на мене заплакати, |
| Сакунталу</title>,“ и кад дођох на њене речи: „Игра ми десно око, драга мајко! шта ће то да зна |
| ни за њом плакати.</p> <p>Мене ове њене речи тако изненадише и увредише, као да ме за срце ујед |
| о данас не чух за њу још ниједне једине речи.{S} Мислећи о њој чисто ме поче савест гристи, што |
| де погоди, ко нам је дошао?“ Ове пајине речи прођоше ми као стреле кроз срце и моје око и уво н |
| пута говорио!“</p> <p>Мене ове данкине речи тако изненадише, да чисто не знадох, шта ли да мис |
| да стиди?“</p> <p>Рекавши ове последње речи поче опет тихо плакати...</p> <p>Мене је ова данки |
| своју полажем у твоје руке!“</p> <p>Те речи беху сада моја молитва.{S} Обучен се спустим на по |
| мојих усана сасвим се нехотице отргоше речи: „Срећни Бранко!“</p> <p>— За што га срећним назив |
| вака реч као стрела у срце и при свакој речи беше ми пред очима све мрачније, да најпосле посум |
| ег што си ми овај дан дао, да чујем ово речи!...{S} О моје лепе наде, моје лепе и слатке наде!{ |
| очи своје, које мени више говораху него речи њене.{S} Ах!{S} Давно то беше, када је видех после |
| е, кад бих од Љубице добио бар неколико речи.{S} Али она ми ништа не пише, и моја туга постаје |
| "5" /> <div type="liminal"> <p>НЕКОЛИКО РЕЧИ УЗ ОВО ИЗДАЊЕ.</p> <p>Бавећи се у Прагу на наукама |
| ија!“ рекох Љубици, која одма у почетку речи мојих подиже своју лепу главу, па ме стаде својим |
| х из очију прочитати, да сумња у истину речи својих.</p> <p>— Пријатеља? — беше ми све, што мог |
| ен сам, да ћете ме бар с неколико милих речи ваших удостојити и обрадовати“. —</p> <milestone u |
| му најпосле мораде рећи неколико опорих речи.{S} У том дође најстарија ћерка, вереница истог ча |
| у мајке моје сину при овим <pb n="9" /> речима блажен осмејак и она ме нежно погледа, а у том п |
| родице своје!.. —</p> <p>Љубица ме овим речима као громом поразила!..</p> <p>»О Љубице!“ — реко |
| о и да беже даље.{S} Мати моја при овим речима погледа брижно на нас децу своју и рече нам, да |
| одговорим Мити.{S} Данка беше при овим речима оборила очи и гледаше мирно преда се, али не хте |
| p>И његове су црне озбиљне очи при овим речима тако необично засветлише, да сам одма могао мисл |
| слећи погледах на Љубицу, коју при овим речима дивна румен обли и која своје дуге трепавице обо |
| ј одма пишем.{S} Писмо сам завршио овим речима:</p> <p>„Ви сада имате два просиоца, драга Љубиц |
| оћу да се поверим.{S} И одма оним првим речима додадох још даље: „Мени се јако допада!{S} Искре |
| ање моје.{S} Паја виде, да ме је својим речима као стрелом ранио, па с тога ме стаде тешити: „Н |
| ли! —</p> <p>Ја постадох овим марининим речима па једаред сасвим умирен, сасвим утешен; једино |
| м школом поведем разговор о катихетиним речима.</p> <p>„Би л’ волела, Марино! да умреш пре навр |
| вашој мајци, благи Боже! ја не бих умео речима изразити толику срећу!...{S} Ако <pb n="135" /> |
| нигде никог, нигде ништа!“</p> <p>„Ви у речима <hi>нигде ништа</hi> мислите <pb n="31" /> по св |
| прилике, да с Љубицом будем на само.{S} Решио сам се, да јој отворим срце своје, јер живети ова |
| и, да немам много да бирам, да се морам решити или за Данку или за Љубицу, оставити једну или д |
| могао, где се сада бави; но се не могох решити, како да је потражим. —</p> <milestone unit="sub |
| вља мислима и осећајима мојим као какав рибар по тихој води својим лаким чуном.{S} Цео дан прођ |
| ини, да бих јој могао бити све друго, и роб и душман, само не пријатељ!..</p> <p>„Љубице!“ — ре |
| веће цвета; да сав мој живот буде вечна робија!...</p> <p>Док бејах млађи, веровах и у други св |
| вас посећујем, мени би био живот мука и робија!“ рекох Љубици, која одма у почетку речи мојих п |
| моје и њене, и мени се живот учини као робија, а земља као тамница, на коју је сваки осуђен, д |
| а вереника.{S} Па осим њих и сав остали род мој наваљиваше на мене дуго и дуго, догод ми мати о |
| мисао, у мисао: венац на крсту од милог рода свога после смрти своје.{S} И тада као да сам знао |
| временом бити од користи!!{S} Мој мили роде!{S} У мени си се преварио!...{S} Добиће подземни ц |
| n="164" /> лешину више, а ти мој добри роде, ти баш ништа!...{S} Ал’ опрости!{S} Опрости несре |
| ах тек у седмој години и у мени се одма роди мисао, да могу и ја анђелом постати, која сваким д |
| а послетку и тући.</p> <p>„Зар ја немам родитеља?“ — рекох јој тарући сузне очи своје. — „И они |
| м још дете био у мирном дому тада живих родитеља својих, имао сам једну другарицу, своју сусетк |
| х и он их нарани и пољуби место њихових родитеља.{S} Од тога дана овај голуб неговаше ове голуб |
| ди себе, већ ради светих костију добрих родитеља својих, да њих у гробу не увредим...</p> <pb n |
| угледао у мирном и срећном дому добрих родитеља својих.{S} И кадгод ми овај дан дође, да се са |
| и као анђели кадгод зажелимо, да видимо родитеље своје, ми ћемо к њима као голуби долетати, или |
| да ће анђели бити сва деца која слушају родитеље своје...{S} Па и Марка често сањам, да му око |
| нђели сва деца, која су добра и слушају родитеље своје, па ма колико година имали, а која су де |
| дођу други!“</p> <p>— Знам, али наши ће родитељи плакати! —</p> <p>„Не знам, за што би плакали, |
| свога.{S} Такви духови беху миливојеви родитељи.</p> <p>Кад је Миливој одустао од грозне намер |
| оју реч одржала, одржи је и ти!{S} Моји родитељи за мном плачу, нек плачу и твоји!..“ Моје срце |
| дости потекоше сузе...{S} О моји слатки родитељи!{S} Јуначни оче и добра мајко!{S} Да вам је од |
| те...{S} Ја плаках дуго и горко, и њени родитељи плакаху, и плакаху сви, који се око ње искупиш |
| ина и туга, и моја прва мисао беху наши родитељи: „Где си оче?{S} Где си мајко?{S} Да видите ов |
| ојим, у толико и добисте: јер да су вам родитељи живи, ви бисте уживали љубав њихову, овако ужи |
| , како га сваке године радосно дочекују родитељи, браћа и сестре, па онда тога дана њему у поча |
| ем захвалност своју, дужну својим врлим родитељима; у Мити доброг и искреног друга; а у Љубици, |
| о.</p> <p>Година 1848 дође главе добрим родитељима мојим.{S} Још се тако живо сећам онога дана, |
| шко!{S} Но ипак ви у колико изгубисте у родитељима својим, у толико и добисте: јер да су вам ро |
| куд ти да доспеш тамо?</p> <p>„Неки смо родови, али какви, ја управо ни сам не знам; но ипак ја |
| јој се дивна звезда сјаји, љубав моја к роду своме наслеђена од врлог оца мога, која ће ме у жи |
| p> <p>И</p> <p>СУПРУЗИ МУ</p> <p>МАРИЈИ рођ. КОСТИћЕВОЈ,</p> <p>ЧИЈОМ ЈЕ ДОБРООМ ОВО ДЕЛО ШТАМП |
| за мајку своју, да лежи бона код једног рођака свога у И —.{S} Нашав брзо прилику одох тамо; но |
| аде будућности моје: па за што сам онда рођен, за кога ли сам онда живео?. <milestone unit="sub |
| вета, остављена од целог света, па и од рођеног брата свога!..{S} Мени ударише сузе на очи, при |
| /> <p>1/7</p> <p>„— Ево опет стиже дан рођења мога, дан, када треба да се сам собом рачунам! — |
| Г- 1/7 1860.</head> <p>Данас ми је дан рођења мога.{S} Ево прођоше већ двадесет година, од как |
| м почеше манастирска звона да звоне.{S} Романтичан звук манастирских звона навек ме је узбуђива |
| а по зеленој <pb n="16" /> трави бистра роса као да беше и од бисера дивнија, као да се неки не |
| ене шушташе зелено лишће, с неба падаше роса на мене, и све то чињаше ми се тако тајанствено и |
| иним лепим очима заблисташе се сузе као роса на цвећу, те с тога дирнут у срце рекох јој тужним |
| ико тући!“</p> <p>Још није ове последње рочи добро ни изговорила а њој полете сузе на очи.</p> |
| ве хладно упита: „Кога тражите?“ Ове ми рочи прођоше као лед кроз кости, но ипак ми нова мисао |
| /> гледах јој лепе црне очи, гледах јој ружичасте усне и ведро бело чело, сумњајући јесам ли ја |
| упим у двориште, које ми сада изгледаше ружно и тужно, јер у њему не беше разнобојног и мирисно |
| а стајаше као нема гледајући у земљу, а рука јој у мојој руци непрестано дрхташе, као да је гро |
| ниси ти!“</p> <pb n="103" /> <p>— Твоја рука не ће никад толико зарадити, колико ова невоља од |
| м, да не ћеш од глади умрети, јер добра рука ако коме штогод даје, она прво сирочету даје, а до |
| надзиратељка ово рече, Данка поче обема рукама махати, разрогачи тужне очи и погледа ме тако, к |
| пустим, да иде од мене, уместо да је на рукама носим?...{S} Колико је ноћи поред моје постеље б |
| и то урадио!...</p> <p>Он је издануо на рукама старе мајке своје, која је за њим много суза про |
| туга паде на груди моје, а Данка покри рукама лице своје и заплака се као мало дете, кад ступи |
| иротицу, — мишљах — што не беше у бољим рукама.{S} Но ипак још није касно, све још може добро д |
| реда писмо.{S} Ја узех од њега писмо, а руке ми тако задрхташе, да сам га једва отпечатио. „Шта |
| е, да ли добро види?{S} Но одма раширив руке загрли ме, па се са мном пољуби, говорећи ми: „Од |
| ливоје!“ — викну радосно и пружи ми обе руке своје, да ме загрли.{S} Ми се загрлисмо и пољубисм |
| рже се тешки уздах и ја јој обвијем обе руке око врата, па дуго укоченим оком гледах у њу.</p> |
| се молим и судбу своју полажем у твоје руке!“</p> <p>Те речи беху сада моја молитва.{S} Обучен |
| е главу, <pb n="57" /> отрже се из моје руке и хтеде поћи.{S} Но ја кад видех, да она хоће од м |
| ђоше ми на очи, и за тренут ока моје се руке обавише око ње, лепа јој глава клону на моје груди |
| м.“</p> <p>И тек што сам узео рукопис у руке, закуца ми срце тако јако, сва крв поче у мени ври |
| престрављена...{S} Ми се поздрависмо и руковасмо се.</p> <pb n="144" /> <p>„Честитам вам, госп |
| лог оца мога, која ће ме у животу навек руководити, онда сам опет задовољан и весео.</p> <p>Год |
| адим за народ свој, па ако ми штогод за руком испадне, да се сетим на њега и да помислим: да је |
| заборавила! — рекох радосно изненађен и руком дршћући примих писмо.</p> <p>„Драги Миливоје!“ — |
| огледом, па се спусти на столицу, покри руком очи, па као кроз плач поче говорити: „Ја не знам, |
| приповедам.“</p> <p>И тек што сам узео рукопис у руке, закуца ми срце тако јако, сва крв поче |
| , јер и он приђе Љубици и ухватив је за руку рече јој молећи је, да јој није ништа рекао из зле |
| столице, потрчим за њом, ухватим је за руку и нехотице је тако јако повучем, да и она нехотице |
| би?“ — рече ми сада Данка ухватив ме за руку — „Ти ниси онако весео, као што би требао да будеш |
| а узеде Данку на своје груди, а мене за руку, па потрчи и она у цркву.{S} Но не прође ни неколи |
| ше к њој, дођем до ње, па је ухватим за руку: „Да л’ и ви знате за писмо, што ми данас посла ма |
| а, приђем к њој и ухватим је страсно за руку.{S} Мени беше, као да сам с груди својих скинуо ка |
| живим! —</p> <p>Данка ми радосна стиште руку, а очи јој се на мах напунише суза.</p> <p>„Реци м |
| ам к себи дошао, утре сузе своје, пружи руку преко мојих груди, па се на мене сетно насмеши.{S} |
| а наћи кога, који ће ми за сада пружити руку своју.{S} Па тако и беше, јер добрих људи има свуд |
| сам се толико заустезао, да јој пружим руку своју, кад она беше у највећој невољи!..</p> <p>„М |
| а на то матер своју, те јој одма пустим руку, а сва крв у мени као да се поче заледити.</p> <p> |
| више наш!{S} И тада бих нехотице метнуо руку на чело, па у небо погледао:{S} Боже!{S} Боже!{S} |
| обоје у собу и ја пољубим стару госпу у руку, да се вратим у своју тамницу.{S} Она ме гледаше н |
| даје, она прво сирочету даје, а добрих руку има још у народу нашом.{S} Но ипак бојим <pb n="95 |
| ешећи се и погледа ме некако збуњено, а румен јој обли цело дивно лице.</p> <p>Мене овај поглед |
| х на Љубицу, коју при овим речима дивна румен обли и која своје дуге трепавице оборене држаше.{ |
| и беху јој затворене, усне јој беху још румене, па као да ми тихо зборе: „Ја сам већ постала ан |
| своје црне очи, а образи јој беху тако румени, као да јој се сва крв у лице слегла: „Дођите су |
| мирно спавам, око твојих <pb n="70" /> румених љубљених усана ваљда се нежни осмејак весело ви |
| е велике очи пуне жара и чара, које јој румено лице тако дивно украшаваху, да није у стању ни с |
| улици, кад сам с пијаце с котарчицом на руци дома полазила; ја се бејах обрадовала, кад сам га |
| а гледајући у земљу, а рука јој у мојој руци непрестано дрхташе, као да је грозница тресе.{S} Н |
| е весело певајући надгледаше цвеће, а у руци држаше неколико цветића лепо сложених.{S} О да див |
| тна.{S} Реч по реч, па дође време да се руча.{S} О ручку ми приповедаше домаћица о покојном муж |
| о брзо прође, да сам се зачудио, кад на ручак зазвонише.{S} Но после подне не бејах за књигу ра |
| о свако са поштовањем спомиње.{S} После ручка на предлог љубичин одосмо у башту и тамо разговор |
| по реч, па дође време да се руча.{S} О ручку ми приповедаше домаћица о покојном мужу своме, ко |
| да иде, мени би, као да се небо на мене руши, као да се земља пода мном проваљује, и ја јој пол |
| рцу неговао, он ми се распада, он ми се руши, јер у њему нестаје сунца, нестаје живота!...</p> |
| чем...</p> <p>Ја не имађах више никога, с ким бих се поверљиво насмејао, ком бих се могао повер |
| ом састанку, јер ја бејах жељан човека, с којим би се могао разговорити.{S} Но у колико ме <pb |
| још је онако исто, као што беше и лане, с том разликом, што око манастира не шушти више зелено |
| ми је Марко и Марина, они су око мене, с њима ћу ја да славим бадње вече, они су моје друштво. |
| звезда, око мене шушташе зелено лишће, с неба падаше роса на мене, и све то чињаше ми се тако |
| ер и Паја беше код куће, а он је човек, с којим се могу братски забављати.{S} Но осим њега беше |
| сти, као што и пре беше, јадан и бедан, с једном разликом, да нисам више сам, већ имам поред ме |
| јих плавих очију гледаше на ову страну, с које им на сусрет пођох.{S} У мојој глави као да севн |
| ћи на коју ћу страну ватре да побегнем: с једне стране не смедох и не могох се мајци противити, |
| стаде јуче код ње и поче <pb n="133" /> с њоме свакојако шалу збијати, да му најпосле мораде ре |
| р мене боли срце, што се <pb n="107" /> с тобом растајем!“ рекох јој тужно, а из ока ми на мах |
| а живо оживи у души мојој!...{S} Ах!{S} С каквим сам осећајем лане дошао, а с каквим ли сада!</ |
| Данке, да ме певајући дочека.{S} Ах!{S} С њом ми оде и сва светлост из овог стана! —</p> <pb n= |
| равила, ипак ми поче срце да зебе...{S} С тога намислим, да јој одма пишем.{S} Писмо сам заврши |
| у; лакше јој беше, да је сноси сама.{S} С тога ја безбрижан одох да се играм.{S} Читава гомила |
| рова, да је посве невину погрђиваше.{S} С тога је плакала скоро читав дан. — Кад ми је то све и |
| о најмилије наде и сву радост своју.{S} С тога једва чеках, да стигнем овамо, да се бар састане |
| ј исти постао, који сам и до сад био. — С овим калуђерима свакако ћу мало опћити, јер су ми људ |
| окојни друг Марко и другарица Марина, а с њима још много њих живих и мртвих, милих и немилих, п |
| смедох и не могох се мајци противити, а с друге страно би ми немогуће одрећи се својих лепих и |
| {S} С каквим сам осећајем лане дошао, а с каквим ли сада!</p> <p>Дошав у манастир зачудише се к |
| спавати?{S} Одрећи се Данке не могу, а с Љубицом не могу се растати!..{S} О Љубице!{S} Љубице! |
| равља на младост и назива је лудошћу, а с тога и добије многи момак девојку, коју није никад во |
| вереница истог часника, те видевши њега с њоме поста на мах тако сурова, да је посве невину пог |
| ност своју!</p> <p>Докле се у мени туга с милином тако натицаше, која ће овладати срцем мојим, |
| код куће, то ћу имати увек прилике, да с Љубицом будем на само.{S} Решио сам се, да јој отвори |
| ег размишљања и уздисања дигнем се и ја с постеље своје, ах! та данас је први дан после дуге не |
| е!..“</p> <p>Овако говорећи скочим и ја с места свога, приђем к њој и ухватим је страсно за рук |
| </p> <p>Мајка ми плакаше, а плаках и ја с њоме!{S} Плакасмо заједно, и опет повод плача беше на |
| моја деца поносила са мном тако, као ја с тобом!...{S} Тек после неколиких дана чух и за мајку |
| што је овде лепо; а за нама иђаше Паја с оцем намесником.</p> <p>„Веома ми је мило“, — рекох Љ |
| манастиру, сећах се последњег састанка с Љубицом, сећах се целе прошлости своје, и то све тако |
| Ничем! — рекох за њоме нескидајући ока с ње, а срцу ми тако би, као да га прободе ножем...</p> |
| Она сада и сама увиђа, да није требала с вама тако поступати, али шта ћемо?{S} Старост заборав |
| бих волела, кад <pb n="42" /> бих могла с њиме заједно бити, но за сад то није могуће.{S} Али к |
| ећу собу, у којој беху неколико постеља с болесницама.{S} Чим видех Данку, стадох као укочен по |
| колико слабачких стараца, неколико жена с децом на грудима појурише у цркву, која беше одма до |
| ођем и ја на врат.{S} Па како је стрина с њоме зло поступала још за живота стричева, но после с |
| је својим речима као стрелом ранио, па с тога ме стаде тешити: „Немој бити дете, Миливоје!{S} |
| ирнула, и беше ми веома жао, да се Мита с њоме тако понашао, Мита, којег је она навек као брата |
| златни зраци јутарњег сунца и ја скочив с постеље стадох код прозора, отворих оба крила, те дис |
| да прекипи, те за то једног вечера, кад с мајком својом сам у соби бејах, почех јој се исповеда |
| х!{S} Кад бих се могао само још једаред с њоме састати, па да одемо на гроб оца свога, да тамо |
| а!“ повикати?{S} хоће ли преда ме когод с ђаконијом изићи?..{S} Не ће!{S} Ја сам сироче!{S} Ја |
| >„Камо друга? пријатеља?</l> <l>„Да све с лица мога чита?</l> <l>„Да ме свега одма позна,</l> < |
| аље било?“ рече Љубица збуњено и устаде с места свога.{S} Ја видех, да је сасвим узбуђена, па з |
| Сећах се данкиног јадиковања, како овде с њоме поступаху, те гледајући ову бездушну жену на јед |
| има и како навек његов млађи брат изиђе с колима пред њега, како га грли и љуби, како му навек |
| нам сродници <pb n="11" /> наши, шта је с њима?..{S} Но тек одмакавши од села освртох се натраг |
| оред књиге.{S} Кад бих још знао, шта је с Данком и кад бих се још опростио тих црних брига, ах! |
| моћи.{S} Само кад бих још знао, шта је с Данком мојом, онда бих могао мирно дан по дан провода |
| здраву и веселу!... — Питаше ме шта је с Љубицом?{S} Рекох јој, шта је, па је замолих, да ми т |
| > <p>Док сам ја ово читао, Љубица ме је с највећом пажњом слушала.{S} Мене је стало труда, док |
| ми Данка приповедаше, шта је и како је с њоме било.{S} Приповедаше ми, како су стрица саранили |
| {S} Дошавши тамо забављах се неко време с Љубицом у соби, а око четир сата изиђосмо у башту и с |
| реће, која преда мном стајаше и на мене с отвореном чељусти чекаше.{S} Кад дођох у П—, упутих с |
| !...</p> <pb n="128" /> <p>Моје дружење с њиме имађаше на мене великог уплива, јер он ми је у м |
| <p>— хоћу, Данко!{S} Камо среће, да се с тоб’м никад и не растајем! —</p> <p>„Па збогом, брате |
| Данка — „дођох данас у твој стан, да се с тобом састанем, да те видим и да се с тобом разговара |
| служби, а ја да одем у манастир, да се с њоме састанем и да јој се усмено најадам; јер ово мој |
| ла.{S} Ја бих тад отрчао у порту, да се с децом играм, ето те исте порте, но гле какав је звони |
| е с тобом састанем, да те видим и да се с тобом разговарам, но те не могах дочекати.{S} хоћеш л |
| великој ватри и таким мукама, као да се с душом бори...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| се душа отргла од телесних окова, па се с васијоном спојила и обгрлила сву тугу, што у њој има, |
| о ради, а ти одеш, па кажеш Богу, па се с њиме лепо разговараш!..{S} Марино!{S} Кажи, хоћеш умр |
| пазио и мишљах, како ће ми бити, кад се с њима састанем.{S} У таким мислима дођох до стана стри |
| pb n="13" /> деци својој, јер патећи се с малом Данком при страшном појаву, који се у цркви деш |
| ас изиђох из стана свога и растајући се с њиме беше ми ипак нешто тешко, при свем том што сам ј |
| После још краћег разговора растанем се с њиме и дођем дома.{S} Но чим ступих у собу, притрчи Д |
| да је милина у њега гледати.{S} Чим се с њоме упознадох, а ја је почех провађати по целој башт |
| а у школу ишао.{S} И <pb n="8" /> он се с народом сложи, да иду пред село, да непријатеља храбр |
| н би целу ноћ сањао лепе снове, како се с њоме љуби и како се грле крилима својим.{S} Често пом |
| шним немилим сновима.{S} Кад год бих се с њиме састао, навек би био сав крвав и навек би од мен |
| и слаб, да се једва држах на ногама, те с тога на скоро смести ме добра домаћица у тако звану „ |
| би последица овог великог узбуђења, те с тога морадох опет у постељу.{S} На данкино питање, шт |
| у овој кући за мене више нема места, те с тога, чим Љубица дође к нама, приђем к њој: „Збогом, |
| е трајаше дуго и крв ми брзо преста, те с тога се дигнем и полако <pb n="89" /> одем до прве че |
| илици слабо, да га нико ни чуо није, те с тога сада закуцах јаче.{S} Не прођоше ни два три трен |
| ам несрећом пао у тешку меланхолију, те с тога сам написао ово дело „Без оца и мајке,“ да бих т |
| аблисташе се сузе као роса на цвећу, те с тога дирнут у срце рекох јој тужним гласом:</p> <p>„О |
| е више безбрижно, весело дете, већ дете с тужним срцем и сузним оком!..{S} Чињаше ми се, као да |
| тамо, тим су и деца раскалашнија; хоће с њоме да се титрају, што њеној нарави не годи, те се т |
| евојче, вели веома су несташни, па хоће с њоме да се титрају, а она опет то не мари.{S} Ја је п |
| се нас двоје на улици, кад сам с пијаце с котарчицом на руци дома полазила; ја се бејах обрадов |
| х осећаја лећаху ми тамо амо као челице с једног цвета на други.</p> <p>„Љубице!{S} Слатка Љуби |
| драго писмо од веренице своје, то поче с Љубицом шалу да збија.{S} Шала беше из почетка врло п |
| алодушан.</p> <p>Разговор нам прелажаше с једног предмета на други, и ту чујем, да ће љубичини |
| а мах напунише суза...{S} Опростих се и с мајком њеном молећи је да ми ништа не замери; а поздр |
| о, што с таком ватром о Бранку говори и с мојих усана сасвим се нехотице отргоше речи: „Срећни |
| задржи?...{S} Ја је задовољно гледах и с лица јој могах читати, да је радосна и весела, при св |
| млеко слатко. — Кад сутра дан устадох и с Данком изиђох у двориште, оживе ми на једаред све <pb |
| пази и васпитава, сам Бог знаде, шта би с њоме било!{S} Па и он би њој много и радо чинио, али |
| ако исто вашој срећи радују, као што би с вама у невољи плакали!“ рече ми стара госпа и поче ме |
| епих усана...{S} Она више не плаче, али с плачем престаде за навек и сваки осмех!...</p> <p>Кад |
| за које народ прича, да су се братимили с вилама, ти би рекли: „То је вила!..“ Ја је гледах сав |
| ако живо на мене, као да би хтела да ми с лица прочита одговор.</p> <p>„Тако је!“ — рекох јој т |
| ко мари, кад сам вес’о.</l> <l>„Кад ми с’ очи срећно сјаје,..</l> </quote> <p>Тако сам онда пе |
| вакој опасности изложен, јер заклона ни с једне стране немам: мени се не би срце растужило, не |
| ако мило, да не могах очи своје скидати с очију њених...{S} Ах! очи су њене тако лепе, тако мил |
| ми поткрепише наде, да ће љубичина мати с временом све лепше мнење имати о мени.</p> <p>„Је ли |
| ом да бори: нада, да ћу се сада састати с Данком својом, и слутња, да ћу ступити као непознат, |
| њој, идем одма!{S} Љубица не може бити с матером својом споразумна, моја добра Љубица, која ми |
| Боже!{S} Како бих сада у потпуној срећи с врелим срцем могао уживати часе живота свога, кад не |
| о слатко заплачем.{S} Тешко ми је отићи с овог света без икаква гласа!...{S} Па знаш шта сам на |
| зумела поглед мој, јер на једаред скочи с места свога, приђе гласовиру, те свирати поче.{S} Ја |
| ако навикла, да бих хтела, да сам навек с њиме заједно. —</p> <p>„И ви ћете се од њега опет оду |
| ног друга.{S} Жао ми беше, што се морам с њиме растати, у толико више, што гледах Љубицу и мајк |
| расно за руку.{S} Мени беше, као да сам с груди својих скинуо какву стену, испод које беше чита |
| сретнемо се нас двоје на улици, кад сам с пијаце с котарчицом на руци дома полазила; ја се беја |
| лушала.{S} Мене је стало труда, док сам с овом гатком готов био, јер још одма у почетку поче ми |
| аздирали...</p> <p>Неко време бејах сам с њоме и мени дође, да је оберучке загрлим и стиснем на |
| ико другова мојих и позваше ме, да идем с њима, да скупа славимо бадње вече.{S} Почеше ме тешит |
| не хтеде сама ићи, позове мене, да идем с њоме.{S} Ја јој се позиву драговољно одзовем и одосмо |
| х, да стигнем овамо, да се бар састанем с Данком, па онда како ми је, тако ми је!{S} Ах!{S} Не |
| е прозоре моје, ја опет пун наде скачем с постеље, али ме уједно облеће и јато брига, шта ће би |
| p>Данас ме упиташе, шта мислим да радим с ђацима својим?{S} Шта да радим?{S} Ништа!{S} Знам, да |
| стељу.{S} На данкино питање, шта мислим с њоме, рекох јој тужним гласом: „Тешко је бити господа |
| бичиног познанства провађао сам већином с непријатним осећајем пусте усамљености, и мени беше к |
| а немам коме да кажем, те кад бих могао с вама заједно да кажем то вашој мајци, благи Боже! ја |
| м кровом ведрога неба?{S} Кад бих морао с обореном главом, но с мирном савешћу закуцати на туђа |
| сетан и жалостан; но како би се састао с овом другом голубицом, он би био <pb n="55" /> опет с |
| е лепо код куће провео и како се састао с Љубицом, Пајом и пајином госпом. — У том ступи и Данк |
| бих своју народну помоћ, па бих отишао с Данком у Г—, тамо бих нашао неколику децу, да их поуч |
| беше ништа жалостан.{S} Пољуби се прво с мајком, па онда пољуби мене и Данку, млађу сестру мој |
| Пајом толико, што ћу сама бити, колико с тога, што ћу без њега бити; јер сам се на њега већ та |
| асвим уз пут.{S} Ах!{S} Место да весело с њима дане проводимо, ми тражимо утехе на њиховим гроб |
| стања, него да се на непознате тамо амо с просјачењем обраћамо.{S} У осталом надам се, да ће и |
| ијатељски топови.{S} Сви одма поскачемо с постеље, но какав ужасан призор беше пред нама!{S} По |
| !“ рече ми мати његова, кад се враћасмо с паробродске станице.</p> <p>— Добро ће му бити, јер ј |
| {S} Кад бих морао с обореном главом, но с мирном савешћу закуцати на туђа врата и запросити <pb |
| там! —</p> <p>Мени беше веома мило, што с таком ватром о Бранку говори и с мојих усана сасвим с |
| ње као да беше живо и весело, само што с њоме још не пева; а она опкољена цвећем беше тек прав |
| заборавили, уверен сам, да ћете ме бар с неколико милих речи ваших удостојити и обрадовати“. — |
| еког времена овде становао?“ — Светозар С—?{S} Па он је још пре месец дана умрьо!{S} Госпа му с |
| ли известити, где се сада бави Светозар С—, који је пре неког времена овде становао?“ — Светоза |
| дајући га таким погледом, да му одговор с лица у напред прочитам.</p> <p>Он слеже раменима и ре |
| {S} Па и ако одма оздравим, шта ћу опет с ђацима својим?{S} Ја сам клонуо, па се више толико не |
| на своје меке груди и скиде тешки терет с уморених крила душе моје.{S} Бејах жељан санка, те са |
| блаженству овом подигнем јој милу главу с груди својих, погледам јој у лепе црне <pb n="62" /> |
| грудима!..“ Но када подиже главу своју с груди мојих, стаде ме гледати својим плавим оком, у к |
| и срећи његовој, па који би у невољи му с њиме заједно и плакао! —</p> <p>— „Па то је онда цео |
| онако немило, што не нађох Љубицу саму с мајком њеном, већ и Пају и његову госпу; данашњи дан |
| ужити, а дотле ћу настојати у споразуму с Љубицом, да и мати њена о мени боље мисли.</p> <miles |
| јој, да ће се наши најдуже сутра у зору с непријатељем ударити и да многи остављају село и да б |
| борбе!</p> <p>Читав дан мишљах, куда ћу с њоме?{S} Овде у манастиру не може остати, а друге кућ |
| ован и не мишљах одма, што ћу и како ћу с њоме; но када се први таласи радосног узбуђења мало у |
| срца и досаду живота, јер ја се враћах с гробља, на којем сам сахранио најмилије наде и сву ра |
| из собе и нас остави саме, јер се могох с Љубицом одма слободније разговарати.</p> <p>„Ви по св |
| ило“, — рекох Љубици — „што се састадох с вама и што добих прилике, да се мало узвисим над обич |
| изгори у оно кобно доба!..</p> <p>Одох с Данком у цркву и стадох јој све редом приповедати јер |
| >Тек што дођох у манастирски ходник чух с друге стране ходника неки женски глас, који се са оце |
| и да се са мном опрости, јер му се отац с породицом одавде сели.{S} Истина, да бих морао и сам |
| ш, како анђели певају, па да и ти певаш с њима; тамо нема ни ветра, ни кише, ни блата; тамо је |
| сунце сија; <pb n="122" /> да прелећеш с једне звезде на другу, па са сваке да гледаш на земљу |
| о утехе на њиховим гробовима!...</p> <p>С мајчиног гроба настависмо пут даље и сад смо ево опет |
| од мене!{S} Но када већ стигох на брег, са којег се манастир види и на којем сам лане више пута |
| , скупило се неколико другова мојих, да са мном отпрате Данку у њену нову и вечиту кућу.{S} Отп |
| стрица свога и у мени се поче опет нада са слутњом да бори: нада, да ћу се сада састати с Данко |
| тно уздисаху...{S} Како је природа сада са мном тако једнака!{S} Сва је тужна као и душа моја!{ |
| тако тужно, као да би хтела ова природа са мном да плаче.{S} Дуго и дуго гледах на ону страну г |
| у стању била, ја бих ове осећаје делила са целим светом, да у сваком срцу тако слатко живи.{S} |
| ећа срећа, кад би се моја деца поносила са мном тако, као ја с тобом!...{S} Тек после неколиких |
| на поље, прескочим пола срушени зид, па са светином бегати стадох.{S} Куд сам бегао, то нити ја |
| да прелећеш с једне звезде на другу, па са сваке да гледаш на земљу, шта људи раде, па кад види |
| p>24/12</p> <p>Данас беше код мене Мита са још неколико другова мојих и позваше ме, да идем с њ |
| .{S} Пред вече опрости се Паја и Љубица са мном и оцем намесником узевши од мене реч, да ћу их |
| на мах дрхтати, јер страх ми се помеша са тугом мојом: „Зар се све зло против мене заклело?“ р |
| постељи лежи.{S} Но што ова борба наде са слутњама дуже трајаше, то биваше све жешћа: срце ми |
| мало зачуђен.</p> <p>— Био је; одма је са мном дошао.{S} И он вели, да ће све добро бити.</p> |
| трина јавити, где је и како је и шта је са сестром твојом, па ако воље узимаш, можеш је у свако |
| к сада!{S} Такав не беше пре!{S} Сад је са свим низак и жалостан, не изгледа ни најмање тако по |
| ени дошао, да ми каже, шта је и како је са Љубицом.{S} Она је провела скоро три месеца у Б— код |
| то на другом свету престаје и замењује са вечном радошћу...{S} Али сада верујем само у овај је |
| прилици, да га не би когод видео, да се са служавком јавно на улици разговара.{S} Ја сам одма п |
| ер они не беху дома, ваљда за то, да се са мном не састану?.. —</p> <milestone unit="subSection |
| да ми се захвали на труду моме и да се са мном опрости, јер му се отац с породицом одавде сели |
| } Но одма раширив руке загрли ме, па се са мном пољуби, говорећи ми: „Од куд, брате, у ово доба |
| Од тог тренутка врло мало знам, шта се са мном догађало; тек пред вече почех к себи да долазим |
| тране ходника неки женски глас, који се са оцем намесником разговараше и мене спомињаше.{S} Мен |
| сници сами.{S} Тешким срцем опростим се са сиротицом и обећам јој, да ћу јој сутра опет доћи. — |
| олико дана већ тамо бити, па како ћу се са својом милом сестром лепо забављати: причаћу јој раз |
| све као преко врата! — Шта ће и како ће са мном бити, ја не знам и не могу да мислим! — Исплати |
| расније и слађе доба, кад се не ћу више са сиромаштвом борити и своје најлепше време другима бу |
| ају књига срца његовога.{S} Тако беше и са мном.{S} Не знам, да ли услед жалости своје или усле |
| теља, Пају Н—, земљомерника из К—, који са својом лепом сејом Љубицом амо дође.{S} Као мало дет |
| ка из манастира више писама, која су ми са разних страна послата у манастир, и међу <pb n="77" |
| поче говорити: „Ја не знам, шта ће бити са мном!{S} Мени је тако, као да сам оболела!..{S} Ноћа |
| м веселим оком и срећним срцем певајући са постеље скакао, и мени се учини, као да сам све то о |
| /> полако к земљи да спушта.{S} Уставши са зелене траве отрже ми се тешки уздах из боних груди, |
| нарав моја, да се навек тешко растајем са сваким местом, у којем сам провео неко време живота |
| ико <pb n="65" /> пута коракнуо, спазим са оцем намесником једну девојку, сиромашки обучену, ко |
| Мени је беше веома жао, те за то скочим са столице, потрчим за њом, ухватим је за руку и нехоти |
| се сећам, свега!{S} Ту сам пред школом са својом другарицом <hi>Марином</hi> седео толико пута |
| много боље, ах! како би ми велики камен са срца спао, кад бих је видео опет здраву и веселу!... |
| , те написах Љубици писмо, док ми се он са сејом забављаше.{S} По том одосмо нас двојица на кол |
| лечник, да и данас још име његово свако са поштовањем спомиње.{S} После ручка на предлог љубичи |
| ем, да умрем!..{S} Ах!{S} Ја бејах тако са свим смрти жељан! — </p> <p>Једном ми дође Марина са |
| ion" /> <p>20/4</p> <p>Предигох се мало са своје несносне постеље и наслонив слабо тело своје н |
| бар знађаше за себе и могаше се помало са мном разговарати.{S} Ах!{S} Као каквом несретнику, к |
| ошло, не знам, како би ми било!..{S} Но са мном још како тако! али шта ће Данка да ми ради?{S} |
| анастир, да тамо ферије проведем.{S} Но са новцем зло стојим, не ћу имати ни за по пута.{S} Али |
| !..{S} За то се на <pb n="146" /> скоро са свима лепо опростим и дођем натраг у манастир.{S} Ка |
| и!.. „Чуј, Миливоје! како се Мита данас са мном понашао? — рече ми гледајући ме сетним оком сво |
| пазим оца намесника, где долази у башту са још једним младим човеком и једном женском.{S} Ја се |
| ако веселе, а ја ћу остати дома, остаћу са својим друштвом.{S} Ту ми је отац и мајка, ту ми је |
| е те дивне милине које тако жедно срках са лепих извора, ја бих морао посумњати у истину овог д |
| оздравио, или крвавим, што се растадох са милом Данком својом?..{S} Сиротица!{S} Кад ме данас |
| S} Госпа му се некуд одселила, и то још са једном девојком, а куда, то вам не знам рећи. —</p> |
| p> <p>— Не знам још ни сам! — рекох јој сабирући дух свој, да не будем како малодушан.</p> <p>Р |
| И КАРЛОВЦА НА СРПСКОМ НАРОДНОМ ЦРКВЕНОМ САБОРУ</p> <p>И</p> <p>СУПРУЗИ МУ</p> <p>МАРИЈИ рођ. КО |
| исам видела; но он чим дође спрам мене, сав поцрвени и „А гле Данке!“ тихо и збуњено рече и <pb |
| о у љутој грозници, и када стигох тамо, сав усплахирен уђем у кућу, где на срећу своју затечем |
| где тица не пева, нити цвеће цвета; да сав мој живот буде вечна робија!...</p> <p>Док бејах мл |
| огућност, да Љубица не буде моја!{S} Да сав мој живот постане пустиња, где тица не пева, нити ц |
| е несретне груди, а сузе ми покуљаше на сав мах...</p> <p>О Данко!{S} Мила Данко!{S} Зар ћу и т |
| <p>— Нема! — рекох очајничким гласом и сав поражен оборим главу на своје несретне груди, а суз |
| о чело — „Ја сад тек осећам сву немоћ и сав чемер сиротиње!{S} Мени се одриче свако човечанско |
| ваше он мога вереника.{S} Па осим њих и сав остали род мој наваљиваше на мене дуго и дуго, дого |
| сећаји претворише у ледену санту, па ми сав свет постаје равнодушан, а сам себи празан и пиштав |
| изгледа, кад ћу јој доћи?..</p> <p>Мој сав одговор беше тихо плакање.</p> <p>Од тог дана често |
| аше.{S} Ја бејах песмом и свирком њеном сав очаран; мени се чињаше, да слушам вилу, да пева, а |
| ; а овако, што ћу, кад би ми без ње био сав свет увек празан и мртав!..</p> <p>На једарад се ка |
| год бих се с њиме састао, навек би био сав крвав и навек би од мене главу окретао...{S} Сањам |
| едусрести она, па мати њена?...{S} Како сав дршћем, кад помислим на могућност, да Љубица не буд |
| иђох на поље.{S} Ах!{S} Како ми је свет сав црн и мрзак!{S} У мојим грудима као да више није ср |
| би рекли: „То је вила!..“ Ја је гледах сав очаран и занесен, <pb n="153" /> гледах јој лепе цр |
| расположење беше тако тужно и ја бејах сав тако узбуђен и осетљив, да ми требаше само једна је |
| и се чини, да ћемо се тим начином много савесније и боље извући из овог жалосног <pb n="106" /> |
| не речи.{S} Мислећи о њој чисто ме поче савест гристи, што још нисам ниједан једини корак учини |
| ико прошлост беше горчија.{S} Она прими савет мој, а како га је примила, најбоље говораше бистр |
| изађе ми пред очи као сироче без неге и савета, остављена од целог света, па и од рођеног брата |
| их морао с обореном главом, но с мирном савешћу закуцати на туђа врата и запросити <pb n="19" / |
| у.{S} Ах!{S} Сиротица!{S} И њу је санак савладао, јер сеђаше на столици поред моје постеље, а л |
| ним суза и срцем пуним бола, па се онда сагох и пољубих је у чело и уста.</p> <p>Она тешко узда |
| Бога ми!“</p> <p>Бога ми! —</p> <p>„Но! сад ти верујем!“ — рекох јој весело, па је одма загрлим |
| о ме пече!{S} Прошлост ми је пуна суза, сад још садањост нек ми уништи све лепе наде будућности |
| еће...{S} Мени није требало више ништа, сад сам све знао.{S} Почех дрхтати од радости, од милин |
| олике године.{S} Сад је Данка код мене, сад ће ми бити лакше.{S} Ах!{S} Лакше?{S} Још има други |
| ад ми рече, да се немам ничем да надам, сад ми није као да сањам, сад осећам у свима живцима не |
| чем да надам, сад ми није као да сањам, сад осећам у свима живцима несносну јаву несретне садањ |
| иста, да би човек на први мах помислио, сад ће се заплакати... — Она поче цвеће брати и венац п |
| што у љубави мојој беше до сад празно, сад је лепо пуно, јер у тој негдањој празнини стоје сад |
| е звоник сада!{S} Такав не беше пре!{S} Сад је са свим низак и жалостан, не изгледа ни најмање |
| арнице у очима мојим: „Касно! касно!{S} Сад нема те силе, која би ме од Љубице задржала!{S} Ја |
| ох да живим бар после смрти своје...{S} Сад сам се из сна пробудио и видим да у овом животу нем |
| загрљају вечитог санка слатко спава.{S} Сад нема више тешких мука, нису јој очи пуне суза; али |
| ојем сам провео већ неколике године.{S} Сад је Данка код мене, сад ће ми бити лакше.{S} Ах!{S} |
| ри ђака, које ћу од данас поучавати.{S} Сад имам свега четворицу, а да нисам тако слаб могао би |
| куда? за чим? за ким? то нисам знао.{S} Сад знам за чим тежим, за чим чезнем!{S} Све мисли моје |
| е је при свем том још немилице тукла; а сад где дођем, ту ме не ће за цело нико тући!“</p> <p>Ј |
| после известити, шта је и како је.{S} А сад идите, молим вас! —</p> <p>„хоћу Љубице, душо моја! |
| дете молио сам бога, да што пре умрем а сад почех молити бога да што дуже живим, јер само тако |
| прошле ноћи не могах спавати, па треба сад да спавам!{S} Но ипак како да спавам?{S} Могу ли сп |
| м до сад о свету само сањао и као да га сад тек први пут на јави видим!....{S} Како ми овај ваз |
| , а које и друга вест, да Љубица има за сад два ваљана просиоца, јако ме узнемирише, и при свем |
| /> бих могла с њиме заједно бити, но за сад то није могуће.{S} Али кад се Паја удоми, а међу ти |
| колико зебње и слутње!{S} Тај поглед ја сад тек схваћам и разумем, а онда као дете само сам га |
| ладан зној ми проби узаврело чело — „Ја сад тек осећам сву немоћ и сав чемер сиротиње!{S} Мени |
| ти.{S} Данка је своје већ препатила, па сад је ред на мене, да и ја своје свршим. —</p> <pb n=" |
| у манастир зачудише се калуђери, од куд сад у ово доба да им дођем?{S} Ја им рекох, пут ме овуд |
| ила душе моје.{S} Бејах жељан санка, те сад га добих и тај ми санак беше сладак, као што је дој |
| аше, да сам га једва отпечатио. „Шта ће сад то да значи?“ мишљах у себи, па се опет вратим у со |
| сам задужио до сад у болести својој, и сад ми остаде једва још за четрнаест дана да живети мож |
| нег овај земаљски.{S} Камо среће, да и сад верујем!...{S} Све ударце овог живота лакше бих сно |
| >С мајчиног гроба настависмо пут даље и сад смо ево опет у месту, у којем сам провео већ неколи |
| не драгог свога, који тако болан беше и сад опет здрав по гори хода?{S} Ах!{S} Твој слатки позд |
| тогод ми јади беху тежи; па тако беше и сад, и моје груди беху на скоро опет умирене и очи ми п |
| већ му морадох опет писати, па ако ми и сад још ништа не одговори, онда не знам, шта ћу да мисл |
| отребе своје: пореметио сам равнотежу и сад сам ето сасвим клонуо...{S} За то, Данко, пази бар |
| е на мојим грудима.</p> <p>„Шта је теби сад?“ упитах је зачуђен.</p> <p>„Ах, слатки брате!{S} Ј |
| к прате и у сну и на јави!...{S} Те очи сад су моје, смем у њих да гледам, смем да их љубим, је |
| а и поче опет плакати.</p> <p>Но ја јој сад не хтедох веровати, већ је стадох приморавати, да с |
| да би ми хтела рећи: „Брате!{S} Ја сам сад срећна!“ </p> <p>Поглед овај очију њених потресе ми |
| оказивати разне радове своје, што је до сад радити научила, она ће гледати у мене, ја ћу гледат |
| аве.{S} Оно, што у љубави мојој беше до сад празно, сад је лепо пуно, јер у тој негдањој празни |
| е већма љубим!..{S} Моје срце беше и до сад навек пуно љубави, пуно осећања, али не оваке љубав |
| их опет онај исти постао, који сам и до сад био. — С овим калуђерима свакако ћу мало опћити, је |
| зговор рекох, да сам навек таки, али до сад не бејах још сасвим познат, па се наравно нисам ни |
| поче!{S} Мени се чињаше, као да сам до сад о свету само сањао и као да га сад тек први пут на |
| ће сада за мене да ради, као што сам до сад ја за њу радио.</p> <pb n="93" /> <milestone unit=" |
| еобична милина, коју у животу својем до сад још никад нисам осетио, а заношљиви мирис њене црне |
| их живео, и ако још сиромашније него до сад, оно ипак мирно и задовољно, јер моје срце било би |
| ништа ново не беше, јер то сам видео до сад у животу своме већ толико пута и много пута бејах с |
| м стан, храну и све, што сам задужио до сад у болести својој, и сад ми остаде једва још за четр |
| ..</p> <p>Много горких часова имађах до сад у животу своме и тад бих навек сам себе утешити зна |
| а њеним био још мањи, него што бејах до сад.{S} Да ми није Љубице, било би ми лако.{S} Узео бих |
| р и госпа јој добре су душе, како их до сад бар познаје; но најстарију ћерку исте породице назв |
| ти?{S} Да још Данке немам, можда бих до сад већ у гробу био!{S} Сам себи већ постао несносан, а |
| како ћемо?“ упитах Марину снуждено, јер сад ми тек први пут <pb n="120" /> дође та мисао на пам |
| зним оком!..{S} Чињаше ми се, као да ћу сад у ходнику наићи на оца свога и мајку своју, да ће м |
| ер ми паде црна мисао на памет: куда ћу сад?{S} На коју ћу страну сада да се винем?..{S} И не п |
| уштеди?..{S} Да ње не имах, благи Боже! сада бих већ у гробу био!{S} И она још мени вели, да ми |
| ахнит!{S} Место суза беху <pb n="60" /> сада варнице у очима мојим: „Касно! касно!{S} Сад нема |
| зба срцу тако годила као <pb n="141" /> сада ова сетна милозвучност малих звона.{S} Прва мисао |
| одушно преко прага прелазио, а сада?{S} Сада ми се учинише та иста врата тако чудна и тако таја |
| не бејах у стању ни дане да бројим?{S} Сада бројим сваки тренутак лежећи у постељи још увек бо |
| рке сузе!{S} Тада беху још мала деца, а сада су велика нарасла и дођоше, да тебе посете.{S} Тво |
| тада беше још мало, несташно девојче, а сада је скоро велика девојка.{S} Радовах се, што је опе |
| ачем, како ми тада беше горко живети, а сада ми је живот тако сладак!“</p> <p>— Бог ти свако до |
| ене тако гледа, пре ми беше само рај, а сада и рај и пакао...</p> <p>— Могу л’ се чему надати? |
| рао, равнодушно преко прага прелазио, а сада?{S} Сада ми се учинише та иста врата тако чудна и |
| p>„Добро, Љубице!{S} Доћи ћу за цело, а сада идем,“ — рекох јој као ван себе од силне узбуђенос |
| убио, тад ми беше, као да сањам...{S} А сада, кад ми рече, да се немам ничем да надам, сад ми н |
| по својој сопственој увиђавности ево га сада прерађеног издајем на јавност. —</p> </div> <pb n= |
| лабо, да га нико ни чуо није, те с тога сада закуцах јаче.{S} Не прођоше ни два три тренутка, а |
| провео толико година у школи за то, да сада код куће седи; мора се радити, ако се хоће поштено |
| , као да ме је ова девојка очарала и да сада управља мислима и осећајима мојим као какав рибар |
| да сетно уздисаху...{S} Како је природа сада са мном тако једнака!{S} Сва је тужна као и душа м |
| ћу тамо ваљда наћи кога, који ће ми за сада пружити руку своју.{S} Па тако и беше, јер добрих |
| tion" /> <p>27/7</p> <p>Никад не бих за сада боље место за себе изабрати могао, него што је ова |
| дршћући као прут на ватри — „Моја мајка сада гори!{S} Моја сестра гори!{S} Ох!{S} Оче!{S} Оче!. |
| } Ти ваљда на меком крилу бајнога санка сада мирно спавам, око твојих <pb n="70" /> румених љуб |
| ма <pb n="98" /> данас све ређе.{S} Она сада и сама увиђа, да није требала с вама тако поступат |
| и?{S} Моја сирота Данка?{S} Да л’ и она сада у вас гледа и тужним и сузним оком вас за мене пит |
| легаху.{S} О како ми та иста шума поста сада красна, спрам које сам до сада скоро увек равнодуш |
| д које беше читав вулкан, те који добив сада одушке поче дивље да куља!</p> <p>„Љубице, сунце м |
| ми је живот омилело, па остани ми и од сада сунце моје!“</p> <p>— Шта могу ја? — рече тихо узд |
| дова, па ћу то продати; а при том ћу од сада двоструким трудом даље да радим, ма било и дању и |
| t="subSection" /> <p>11/4</p> <p>Где је сада оно доба, кад не бејах у стању ни дане да бројим?{ |
| како не ће ми горе бити, него што ми је сада овде. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| ће радост у толико бити већа, колико је сада туга тешка...{S} Љубица ће бити моја и у мојем душ |
| аш ли, Данко, каква је то песма, што је сада свирају?“</p> <p>— Знам.{S} То је: „Ја сам млада С |
| "subSection" /> <p>3/9</p> <p>Како Паје сада нема код куће, то ћу имати увек прилике, да с Љуби |
| пуно, јер у тој негдањој празнини стоје сада два лепа црна ока, два неисцрпива извора дивних ми |
| ете л’ се дуго овде бавити?“ — упита ме сада љубичина мати, а из њеног погледа могох и морадох |
| а!“</p> <p>— Ох, Миливоје!{S} Ман’те ме сада!{S} Сутра је недеља, мати ће ми ићи у цркву, а ја |
| уге и од велике милине, јер у колико ме сада срце заболело, што сам је онако оставио и што више |
| не бисте ли ме знали известити, где се сада бави Светозар С—, који је пре неког времена овде с |
| мишљах, како бих дознати могао, где се сада бави; но се не могох решити, како да је потражим. |
| нада са слутњом да бори: нада, да ћу се сада састати с Данком својом, и слутња, да ћу ступити к |
| а.{S} Више пута паде ми на памет, да ће сада когод к мени прићи, ухватити ме за раме и рећи: ха |
| да се немам за што бринути, јер она ће сада за мене да ради, као што сам до сад ја за њу радио |
| бучем, па изиђем у гору.{S} Дивота беше сада гору погледати, по којој се дивни мирис распростир |
| тако дивна и тако умиљата, као што беше сада и у мени хтеде срце да прекипи, кад помислих на мо |
| их ферија <pb n="82" /> посећујем, па и сада при поласку бављах се тамо два дана.“</p> <p>— Хај |
| аше ми се, као да сам већ у гробу био и сада мало устао, да као мртвац ходам међу живим људима. |
| траву.{S} Моје душевно стање беше још и сада као јесење мутно небо.{S} Док ја тако лежах, чујем |
| дем сасвим искрена, те вам кажем, да би сада, када Паје мога нема више овде, ваше честе посете |
| смо сам завршио овим речима:</p> <p>„Ви сада имате два просиоца, драга Љубице! и мени срце чудн |
| О Љубице!{S} Да знадеш какви су болови сада у грудима мојим, ти би се чудила, да сам још при ч |
| се жеље испунише све!{S} Твоје су груди сада мирне, твоје је срце задовољно!{S} Ти сањаш красне |
| м!{S} Све мисли моје и сви осећаји моји сада се једино Љубицом баве.{S} Оно, што у љубави мојој |
| сам осећајем лане дошао, а с каквим ли сада!</p> <p>Дошав у манастир зачудише се калуђери, од |
| и замењује са вечном радошћу...{S} Али сада верујем само у овај једини живот, у живот на земљи |
| ме месту и слушах лепо свирање, које ми сада узбуђеним грудима мојим тако гођаше...{S} Гледах н |
| лим корацима ступим у двориште, које ми сада изгледаше ружно и тужно, јер у њему не беше разноб |
| рова у срце лио, ништа не чини, биће ми сада и отров од ње сладак!.. —</p> <milestone unit="sub |
| један леп поздрав, Миливоје!“ — рече ми сада прекинувши ову озбиљну тишину.</p> <p>— Од кога то |
| p>„Миливоје!{S} Шта је теби?“ — рече ми сада Данка ухватив ме за руку — „Ти ниси онако весео, к |
| " /> упутише.{S} Љубичин поглед беше ми сада као појав сунца после дуге несносне кише.{S} Сва т |
| , да седнем код њега.</p> <p>„Шта ли ми сада Данка ради?{S} Сиротица!{S} Ах!{S} И она би требал |
| лим зрацима жаркога сунца.{S} О како ми сада би на једанпут опет мило, како ми цео свет поста о |
| грлила сву тугу, што у њој има, тако ми сада би и беше ми тако цели дан!... —</p> <pb n="163" / |
| а не загрејаваше тако груди, као што ми сада загрејава. — О Мито!{S} Мито!{S} Ти ми донесе живо |
| јаде своје тако, као што беху успавани сада, како бих срећан био!{S} Но то је мени немогуће, ј |
| лађено у туђем свету: тако је исто мени сада, кад седим поред Данке!...</p> <p>Пошав из болнице |
| ану да погледам!{S} Но свему овом учини сада Паја крај, јер и он приђе Љубици и ухватив је за р |
| знаш, и боље што не знаш!{S} Шта би ти сада мати за мене рекла, кад би ме видела овако жалосно |
| н венац...{S} Да су могли од куд устати сада стари јунаци из далеких векова, за које народ прич |
| будем; а управо нит сам онда знао, нити сада знам, за што сам за њом навек тако тежио?{S} Бише |
| о те исте порте, но гле какав је звоник сада!{S} Такав не беше пре!{S} Сад је са свим низак и ж |
| ма поста сада красна, спрам које сам до сада скоро увек равнодушан био!{S} Чињаше ми се, као да |
| ко ми овај ваздух слатко прија!{S} Како сада лако дишем!..{S} Умиљати поветарац играјући се лак |
| боље да кажем, лепо сањао.{S} Ах! камо сада оних златних дана, кад су ми се све жеље и наде сп |
| а.</p> <p>„У почетку ми беше угодно, но сада ми је тешко, врло тешко!“ рекох и погледах јој црн |
| нда нисам могла као ваша да останем, то сада још мање.{S} И мене је болело срце, и моје су очи |
| /p> <p>„Од тога нема ништа!{S} Ја за то сада и болујем, што сам радио дању и ноћу; што сам се н |
| лепоту света и сладост живота, као што сада осећам! —</p> <pb n="96" /> <milestone unit="subSe |
| проста жена може тако нарицати, као што сада нарицаше ова јадна мајка, — ми сви плакасмо...</p> |
| вора одосмо сви оцу намеснику, који нас сада лепо гошћаше.{S} Ту се опет отпоче жив разговор, с |
| амет: куда ћу сад?{S} На коју ћу страну сада да се винем?..{S} И не премишљајући дуго упутим се |
| први пут овамо, причао живот свој, и ту сада разговор наш настависмо даље.{S} Кад би Љубица што |
| тедоше!{S} Чудни људи!...{S} Па куда ћу сада у овај хладни свет?...</p> <milestone unit="subSec |
| ажем у твоје руке!“</p> <p>Те речи беху сада моја молитва.{S} Обучен се спустим на постељу и ск |
| ам и плачем.{S} Благи Боже!{S} Како бих сада у потпуној срећи с врелим срцем могао уживати часе |
| ој будем пријатељ?{S} Како ми је та реч сада хладна и гадна, та иначе света реч!{S} Мени се чин |
| ито,“ — рекох му при поласку — „Ти идеш сада оцу и матери, тамо те чека радост и весеље!{S} Ићи |
| Но Љубицу ипак не могу оставити, па још сада, када тек почех да живим!..</p> <p>У таким мислима |
| огао да пренесем лепу будућност своју у садање дане, и њихову горчину да заменим сладошћу далек |
| пше..{S} Наде, лепе наде и бедна, горка садањост, увиђам, да није ништа!{S} На што наде, те леп |
| која ће нам накнадити све оно, што нам садањост не да уживати. —</p> <milestone unit="subSecti |
| ле не бих тео више никад да се натраг у садањост вратим...{S} Благи Боже!{S} Кад бих могао да п |
| будућност своју, да заборавим за горку садањост, и моје наде једна за другом остварују се пред |
| е!{S} Прошлост ми је пуна суза, сад још садањост нек ми уништи све лепе наде будућности моје: п |
| у свима живцима несносну јаву несретне садањости...{S} Или је ваљда то само код мене тако, код |
| о наде, те лепе слатке наде, кад срце у садањости вене и вене?{S} И кад једном увене, на што он |
| о</p> <p>Пера Радуловић</p> <p>У НОВОМЕ САДУ.</p> <p>ШТАМПАРИЈА А. ПАЈЕВИћА.</p> <p>1881.</p> < |
| а слеже раменима, па се онда на једаред саже, узбра цветак један, који беше поред стазе, и тихо |
| ом постати, која сваким даном све већма сазреваше.{S} Ах!{S} Благи боже!{S} Бејах још <pb n="11 |
| м очи своје!{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Сакри те твоје црне очи!..{S} Твоје црне очи!{S} Ала су |
| женском.{S} Ја се хтедох у први мах да сакријем, јер у томе часу не осећах ни мало потребу стр |
| хоће ми на зло наслутити, као што је и Сакунтали на зло наслутило!.. —</p> <milestone unit="su |
| зедох данас да читам Калидасину „<title>Сакунталу</title>,“ и кад дођох на њене речи: „Игра ми |
| који је колико толико пази и васпитава, сам Бог знаде, шта би с њоме било!{S} Па и он би њој мн |
| у сестру своју, за којом <pb n="118" /> сам некад доста суза пролио...{S} Но унутарњи живот мој |
| м, можда бих до сад већ у гробу био!{S} Сам себи већ постао несносан, а њој још нисам! — Но рец |
| у, па ми сав свет постаје равнодушан, а сам себи празан и пиштав: но чим почнем штогод озбиљно |
| чисто опијати, при свем том, што једва сам себи веровах, да је ова дивна и мени тако мила глав |
| ећом пао у тешку меланхолију, те с тога сам написао ово дело „Без оца и мајке,“ да бих тиме ола |
| срећом од мог доброг друга Мите Р—, да сам се у новинама за њу распитао, те помоћу његовом поб |
| !{S} Моја ме болест сасвим удремала, да сам чисто заборавио, како је бити међу живим људима! — |
| њега већ тако навикла, да бих хтела, да сам навек с њиме заједно. —</p> <p>„И ви ћете се од њег |
| да у грудима мојим, ти би се чудила, да сам још при чистој свести!.“</p> <pb n="150" /> <p>— Ми |
| сестри опстанак осигурао.{S} Истина, да сам узео на себе велики терет, то ипак мили ми се, што |
| и учењем и време ми тако брзо прође, да сам се зачудио, кад на ручак зазвонише.{S} Но после под |
| е зна ни Љубица?{S} Они ваљда мисле, да сам ја због тога отишао, што ме стара госпа увредила?{S |
| ако пуно рана...{S} Ах!{S} Она хоће, да сам себе победим и да све то пустој заборавности предам |
| ла, јер она по свој прилици мишљаше, да сам је звао, да јој кажем, да ћу је сутра — прексутра к |
| ега писмо, а руке ми тако задрхташе, да сам га једва отпечатио. „Шта ће сад то да значи?“ мишља |
| плакао, и кад ови добри људи видеше, да сам још сањив, они ми опет наместише постељу, у којој б |
| вим речима тако необично засветлише, да сам одма могао мислити, да ће ми штогод ванредно рећи.< |
| p>22/9</p> <p>Данас сам рекао Данки, да сам намислио, да ја првог Новембра опет к себи узмем.{S |
| ути на груди овоје, а ја ћу им рећи, да сам нашао Данку!..</p> <p>Учитељ нас радосно прими и ре |
| е цеви тако ми гођаше и телу и души, да сам постао лакши, снажнији и веселији.{S} И ту бих се п |
| убица лепотом својом.{S} Ја не знам, да сам у своме веку видео тако лепу девојку, као што је Љу |
| а сам ову зиму преспавао, и не знам, да сам осим детињства свога имао у животу своме доба, које |
| тучом!..{S} Ја се још толико сећам, да сам се у тим страховитим тренуцима изгубио од мајке сво |
| опет право, јер морам сам да увидим, да сам нико и ништа, за каквог ме она навек и држаше! —</p |
| ише пута душа тако утоне, да мислим, да сам жив сарањен.“ — Ово говорећи гледах јој црне велике |
| ју!...</p> <p>Много бих боље урадио, да сам још вечерас отпутовао, бар ме не би морило нестрпље |
| мојим грудима куцаше срце тако јако, да сам могао сваки удар чути, и моје расположење беше тако |
| е?“</p> <p>— Вама! — рече тако тихо, да сам једва чути могао.</p> <p>„Па онда сте о мени и мисл |
| /p> <p>— Хвала! — рече ми тако тихо, да сам једва чути могао.</p> <p>„Оћете л’ се дуго овде бав |
| ме снага поче остављати, и ја видех, да сам клонуо и да даље не могу.{S} Покајах се, што одох о |
| ена тако?{S} Но ја за изговор рекох, да сам навек таки, али до сад не бејах још сасвим познат, |
| уде; но ипак ја бејах толико снажан; да сам могао умерени труд навек издржати; али од како сам |
| pb n="116" /> чезнути и венути!..{S} Да сам бар сасвим уверен, да ће ми се наде збиља остварити |
| место обузе ме милина и туга....{S} Да сам ја господар тога врта, на том би месту и лети и зим |
| Ето је већ у велико дан; а ја треба да сам данас рано већ тамо.“</p> <p>Ми се загрлисмо и пољу |
| реченицу разумели, ја не знам; доста да сам им истину казао.{S} Они ме лепо приме и по мојој же |
| беху црвене и пуне суза.{S} Чим виде да сам к себи дошао, утре сузе своје, пружи руку преко мој |
| не воли, тог не могу ни ја мрзити, и да сам још неискусно лудо девојче, које верује у свачије р |
| о јако, сва крв поче у мени врити, и да сам могао, бих од тог читања тако радо одустао.{S} Но Љ |
| дући данас улицама чињаше ми се, као да сам већ у гробу био и сада мало устао, да као мртвац хо |
| први дан пролећа.{S} Чини ми се, као да сам ову зиму преспавао, и не знам, да сам осим детињств |
| тварати поче!{S} Мени се чињаше, као да сам до сад о свету само сањао и као да га сад тек први |
| ег човека од мене!{S} Мени беше, као да сам већ постао анђео!..</p> <p>И ја опет не имађах друг |
| оверљиво најадати!{S} Мени беше, као да сам сам самцит на целом свету..{S} Суза и песма беху ми |
| е страсно за руку.{S} Мени беше, као да сам с груди својих скинуо какву стену, испод које беше |
| } Када уђох у собу своју, би ми, као да сам у костурници...{S} Ја немам ничем да се надам, ниче |
| постеље скакао, и мени се учини, као да сам све то ове ноћи само сањао...{S} И опет нада не ће |
| рекох јој тако поузданим гласом, као да сам ја господар над животом и смрти.</p> <p>— Онда ћу и |
| е бити са мном!{S} Мени је тако, као да сам оболела!..{S} Ноћас сам се у постељи заплакала, мат |
| ру расцветавају, и мени је тако, као да сам у неком лепшем простору и бољем времену, одакле не |
| {S} А поред ње ми је тако добро, као да сам у рају...</p> <p>Како Паја беше данас веома добре в |
| ога после смрти своје.{S} И тада као да сам знао, да од овог живота не ћу много имати и као наг |
| сам код стрица као дете становао, када сам иста врата равнодушно отварао и затварао, равнодушн |
| а ће ме у животу навек руководити, онда сам опет задовољан и весео.</p> <p>Година 1848 дође гла |
| пре него што сам тај корак учинила, ја сам много на вас мислила, и кад онда нисам могла као ва |
| срце пао, и тек што сам кући дошла, ја сам се заплакала и дуго сам плакала!.{S} Па зар нисам и |
| {S} Од како остасмо без оца и мајке, ја сам се више пута о њих огрешио.{S} Али они хоће каткад |
| ело, па не смедох из собе никуд ићи, ја сам молио покојну мајку своју, да пошље по Марину, „јер |
| сну и заплачем, те кад се пробудим, ја сам себе питам, да ли могу друкчије? —</p> <milestone u |
| и бујне среће за младо срце моје!{S} Ја сам срећан!{S} Сасвим срећан!..—</p> <milestone unit="s |
| ли ослони се и ти једном на мене!{S} Ја сам здрава, ако ниси ти!“</p> <pb n="103" /> <p>— Твоја |
| ачуђен.</p> <p>„Ах, слатки брате!{S} Ја сам поред тебе сасвим срећна!{S} Кад видех Миту, мени п |
| као да би ми хтела рећи: „Брате!{S} Ја сам сад срећна!“ </p> <p>Поглед овај очију њених потрес |
| од с ђаконијом изићи?..{S} Не ће!{S} Ја сам сироче!{S} Ја никог немам!“ — </p> <milestone unit= |
| ам већ постала анђео, хајде и ти!{S} Ја сам своју реч одржала, одржи је и ти!{S} Моји родитељи |
| бу?..{S} Како ми је тешко живети!{S} Ја сам постао уморан, ломан, као да ме когод претукао...{S |
| ћи сузе своје — „Но што му драго!{S} Ја сам млада и здрава, па ћу радити; а при том ћу те чешће |
| спавала, али ти не ћеш у болницу!{S} Ја сам већ и лечнику казала, да ћеш ти остати овде, јер и |
| аш, не ћеш ничији просјак бити!..{S} Ја сам дужна и морам за тебе радити, јер и ти си доста за |
| ужавком јавно на улици разговара.{S} Ја сам одма приметала, да се он мене стиди, и мирно му рек |
| чекање беше дакле посве залудно.{S} Ја сам се данас спремио за пут и сутра зором полазим у име |
| терам?{S} Али шта знам да радим?{S} Ја сам приморан да одлазим к њој, ако не ћу сам себе да му |
| вим, шта ћу опет с ђацима својим?{S} Ја сам клонуо, па се више толико не могу напрезати; а они |
| дине! — рече ми усколебаним гласом — Ја сам већ прстенована и надам се, да ћете хтети увидети, |
| о нас види овако узбуђене!“</p> <p>— Ја сам миран, Љубице! — рекох јој тихо, силећи себе, да бу |
| легнем, — рекох у себи — поноћ је, а ја сам и онако уморан, јер прошле ноћи не могах спавати, п |
| Отпратисмо је сви; они су појали, а ја сам плакао; њу сахранише, а мене не хтедоше!{S} Чудни љ |
| опрости!{S} Опрости несретнику!{S} И ја сам некад лепо мислио, или боље да кажем, лепо сањао.{S |
| еки силни нагон, неку велику тежњу и ја сам тежио и чезнуо и сам себе непрестано гонио, а куда? |
| /p> <p>— Па то је лепо!{S} У осталом ја сам већ мислио, да се вас двоје волите, јер што сам опа |
| пређе опет на друге предмете.</p> <p>Ја сам данас много видео и много чуо, да бих могао седети |
| свирају?“</p> <p>— Знам.{S} То је: „Ја сам млада Српкиња“. —</p> <p>„А од куд знаш?“</p> <p>— |
| ош румене, па као да ми тихо зборе: „Ја сам већ постала анђео, хајде и ти!{S} Ја сам своју реч |
| — Од куд дође?{S} Како дође? — „Побегла сам од стрине своје.{S} Још јуче сам пошла из М—, но не |
| а после краћег поздрава.</p> <p>— Збиља сам јадник! — рекох обрадован доласком његовим. — Плива |
| p>10/8</p> <p>Чим сам очи отворио, одма сам на Љубицу помислио, на овог анђела живота мога <pb |
| м се види из сваке речи ваше, а уверена сам, да сте само оно написали, што у срцу осећате.{S} О |
| мешећи се — „То кад станем издисати, па сам себе запитам, шта сам на земљи радио, могу слободно |
| {S} Ја им рекох, пут ме овуда нанео, па сам намислио, да се мало свратим, јер ово ми је место н |
| остељи заплакала, мати ми чула плач, па сам јој онда рекла све...{S} Она је послала оно писмо б |
| оје! да не ћеш имати шта да вечераш, па сам ти вечеру ево ја донела.“ — Ја мало што се нисам за |
| упита ме, као да ме није разумела, шта сам хтео тиме да рекнем.</p> <p>„За што га називан срећ |
| анем издисати, па сам себе запитам, шта сам на земљи радио, могу слободно рећи: „Лечио сам се!“ |
| ета без икаква гласа!...{S} Па знаш шта сам намислио?“</p> <p>И његове су црне озбиљне очи при |
| .{S} Не дај више несрећи на ме!{S} Слаб сам, да још више поднесем, па ће ми срце пући од туге и |
| јадно и бедно, но ипак млад сам и здрав сам, па се тешим, да ће све моје невоље ваљда кад тад п |
| живети; а смрти се не бојим, на против сам жељан смрти као што ми је срце мира жељно.</p> <p>Б |
| Отац ми беше народни учитељ, код којег сам и ја онда у школу ишао.{S} И <pb n="8" /> он се с н |
| а полазила; ја се бејах обрадовала, кад сам га спазила, јер га већ давно нисам видела; но он чи |
| ед вратима сећах се некадањих дана, кад сам код стрица као дете становао, када сам иста врата р |
| су ме тице певачице из сна будиле, кад сам веселим оком и срећним срцем певајући са постеље ск |
| чује уздисаје,</l> <l>„Нит ко мари, кад сам вес’о.</l> <l>„Кад ми с’ очи срећно сјаје,..</l> </ |
| „Сусретнемо се нас двоје на улици, кад сам с пијаце с котарчицом на руци дома полазила; ја се |
| уживи, него што то у срећи бива!{S} Кад сам Љубицу први пут, први и последњи пут загрлио, па је |
| ам, да се тамо на живот жалим!..{S} Кад сам из вароши изишао у поље, онда тек пустим сасвим на |
| ше дакле небеска, анђеоска љубав; а кад сам одрастао, следоваше друга, сасвим противна љубав; љ |
| на постељу и склопим очи.{S} Но тек кад сам очи склопио, тад сам тек јасно видео и Љубицу и Дан |
| ма у овоје безбрижно царство.{S} Но кад сам очи опет отворио, поче <pb n="94" /> се већ помало |
| од те душевне болести излечили; јер кад сам постељу напустио, често бих одлазио на гроб моје по |
| не увредим...</p> <pb n="167" /> <p>Кад сам јутрос устао, беху ми груди истина мирне, али уједн |
| ко је тај сасвим променут!..</p> <p>Кад сам још дете био у мирном дому тада живих родитеља свој |
| А куда знам?“ — рече ми снуждено — „Кад сам досад издржала, издржаћу и ово неколико дана, па ка |
| је је стање јадно и бедно, но ипак млад сам и здрав сам, па се тешим, да ће све моје невоље ваљ |
| ..{S} Мени није требало више ништа, сад сам све знао.{S} Почех дрхтати од радости, од милине, с |
| а живим бар после смрти своје...{S} Сад сам се из сна пробудио и видим да у овом животу немам ж |
| бе своје: пореметио сам равнотежу и сад сам ето сасвим клонуо...{S} За то, Данко, пази бар ти н |
| очи.{S} Но тек кад сам очи склопио, тад сам тек јасно видео и Љубицу и Данку!..{S} Лежах неко в |
| —</p> <p>Мени беше повољно све, штогод сам од Мите чуо.{S} После још краћег разговора растанем |
| д, па са светином бегати стадох.{S} Куд сам бегао, то нити ја, нити остали знадосмо.{S} Ми бега |
| ислима проведох скоро цели дан и узалуд сам се трудио, да те мисли растерам читањем; јер што би |
| на себе, да и оно лечи, да не лечим све сам!... —</p> <pb n="76" /> <milestone unit="subSection |
| оглас ради сестре своје одох у К—, где сам опет у црне очи лепе Љубице дуго и дуго гледао.{S} |
| јој жељи одредише ми они исту собу, где сам лане становао.{S} У целом манастиру још је онако ис |
| башту и седосмо под онај исти орах, где сам, дошав, први пут овамо, причао живот свој, и ту сад |
| вник, те као што се види, Миливој хтеде сам себе да лиши свог досадног живота.{S} Али велики ду |
| ики пријатељи моји на његове мане, које сам благодарно саслушао; па које према њиховим примедба |
| горети очи њене?{S} Њене лепе очи, које сам данас тако страсно љубио и које бих могао још много |
| иста шума поста сада красна, спрам које сам до сада скоро увек равнодушан био!{S} Чињаше ми се, |
| nit="subSection" /> <p>12/7</p> <p>Лане сам био у ово доба брижан и тужан и много сам суза прол |
| их.{S} И кадгод ми овај дан дође, да се сам собом рачунам, мени је тако, као да ми срце уједно |
| дан рођења мога, дан, када треба да се сам собом рачунам! — Спољњи живот мој још је онакав ист |
| не боли, што ме несрећа гони.{S} Сироче сам, па никог немам; и кога још имам, и тога као да нем |
| обегла сам од стрине своје.{S} Још јуче сам пошла из М—, но не могох пре стићи.“ </p> <p>У том |
| бедан, с једном разликом, да нисам више сам, већ имам поред мене милу сестру своју, за којом <p |
| сам несрећан, нисам, јер не стојим више сам самцит на свету!... -</p> <milestone unit="subSecti |
| мени је без ње све празно и мртво, па и сам сам себи празан и мртав...{S} А поред ње ми је тако |
| ; а кад већ паде у постељу и кад поче и сам увиђати, да његов тајни осећај почиње да се остаруј |
| одавде сели.{S} Истина, да бих морао и сам којег ђака напустити, јер све их не ћу моћи више др |
| велику тежњу и ја сам тежио и чезнуо и сам себе непрестано гонио, а куда? за чим? за ким? то н |
| оје хтео за навек успавати, морао бих и сам за навек успаван бити...</p> <p>Мој благи санак про |
| д свију осталих.{S} Једног се морадох и сам одрећи, јер ми је попио пуно крви и доста допринео |
| јој бејах тада ја у глави?{S} Ја, који сам већ пред очима њеним?{S} И тако мислећи погледах на |
| д не може доста благодарити, мени, који сам се толико заустезао, да јој пружим руку своју, кад |
| о, а ја бих опет онај исти постао, који сам и до сад био. — С овим калуђерима свакако ћу мало о |
| х!{S} Мој цео свет, мој лепи свет, који сам толико на срцу неговао, он ми се распада, он ми се |
| е: па за што сам онда рођен, за кога ли сам онда живео?. <milestone unit="subSection" /></p> <p |
| цу своме...{S} Читав час ходах тако, ни сам не знајући, куда и за што?{S} Но кад почех осећати, |
| о, да ми више пута дође да плачем, а ни сам не знам, за што да плачем...</p> <p>Ја не имађах ви |
| авећи се таким црним мислима не знам ни сам, шта ми би на једаред?{S} За што почех плакати?{S} |
| еки смо родови, али какви, ја управо ни сам не знам; но ипак ја их сваких ферија <pb n="82" /> |
| лупу пред манастиром, не знајући већ ни сам, како ми је, само знајући то једно, да ми добро ниј |
| на пут нанеле.</p> <p>— Не знам још ни сам! — рекох јој сабирући дух свој, да не будем како ма |
| бица, коју је голуб тако заволео, а тај сам голуб ја!{S} Љубице, ја те волим, ја те обожавам!.. |
| nit="subSection" /> <p>15/1</p> <p>Ипак сам се данас одлучио, да још живим не ради себе, већ ра |
| х до сад у животу своме и тад бих навек сам себе утешити знао и то својим лепим надама, које ми |
| 0" /> Лепоту света и сладост живота тек сам онда први пут јасно осећао, кад ми њене лепе црне о |
| ом слушала.{S} Мене је стало труда, док сам с овом гатком готов био, јер још одма у почетку поч |
| аклињем те свим на свету!..“</p> <p>Док сам је ја овако преклињао, да ми рекне бар једну реч, о |
| очи беху навек пуне љубави.“</p> <p>Док сам ја ово читао, Љубица ме је с највећом пажњом слушал |
| ја мати да добије опет право, јер морам сам да увидим, да сам нико и ништа, за каквог ме она на |
| љиво најадати!{S} Мени беше, као да сам сам самцит на целом свету..{S} Суза и песма беху ми јед |
| је без ње све празно и мртво, па и сам сам себи празан и мртав...{S} А поред ње ми је тако доб |
| t="subSection" /> <p>18/12</p> <p>Питам сам себе, шта ме још веже за живот, кад живим без наде, |
| м свету немам више никог свога, остајем сам самцит као каква шибљика на широкој пољани, и све, |
| та, јер ја се враћах с гробља, на којем сам сахранио најмилије наде и сву радост своју.{S} С то |
| г, са којег се манастир види и на којем сам лане више пута лежећи на зеленој трави премишљао о |
| и беше, када ступих у овај дом, у којем сам провео златно детињство своје!{S} Толико лепих и св |
| ешко растајем са сваким местом, у којем сам провео неко време живота свога.{S} Надам се, да ћу |
| аље и сад смо ево опет у месту, у којем сам провео већ неколике године.{S} Сад је Данка код мен |
| г зађе, увучем се у своју собу и станем сам о себи да мислим.{S} Како ћу сутра да изиђем пред Љ |
| иви у души мојој!...{S} Ах!{S} С каквим сам осећајем лане дошао, а с каквим ли сада!</p> <p>Дош |
| поглед само онај велики орах, под којим сам причао Љубици причу о голубу и голубици, и гледајућ |
| е, коју ћу целе године поучавати; а тим сам и себи и сестри опстанак осигурао.{S} Истина, да са |
| е недеља!“ — То ми беше прва мисао, чим сам очи отворио, те за то намислим, да се пешце у К— уп |
| на мени?“</p> <p>— Да си поцрвенио, чим сам ти Љубицу споменуо, а то сам и код ње опазио, кадго |
| > слаб, као што сам се одма уверио, чим сам ступио ногом на земљу, јер чисто не могу и не умем |
| беше сунце већ високо одскочило.{S} Чим сам се обукао, изиђем на чесму, која преко од цркве у з |
| бих вас ја у неприлику довађала?!“ Чим сам му ово изрекла, окренем се од њега и пођем кући; но |
| да бих се могао на пут кренути; те чим сам ту бригу смирио, поручим по Данку, да ми дође.{S} С |
| беше глас као познат и непознат, и чим сам неколико <pb n="65" /> пута коракнуо, спазим са оце |
| му рекох, да ми поздрави Љубицу, и чим сам њу споменуо мени потекоше сузе...{S} Он ми је сузе |
| unit="subSection" /> <p>10/8</p> <p>Чим сам очи отворио, одма сам на Љубицу помислио, на овог а |
| а то једног вечера, кад с мајком својом сам у соби бејах, почех јој се исповедати као што се те |
| одрећи?{S} Једине сестре своје за којом сам толико пута сузе пролио?{S} Да се одречем ње, у кој |
| се преместим у нови стан, јер у старом сам живео више у тузи него у радости.{S} Али така ми је |
| 135" /> ме још нисте заборавили, уверен сам, да ћете ме бар с неколико милих речи ваших удостој |
| смрти до Љубичиног познанства провађао сам већином с непријатним осећајем пусте усамљености, и |
| м дому тада живих родитеља својих, имао сам једну другарицу, своју сусеткињу, трговачку ћерку, |
| брате, у ово доба к нама?</p> <p>— Имао сам у Т— важна посла, те тако дошав већ овамо не хтедох |
| Ја се нисам ничем бољем ни надао и знао сам, да ће пролити много суза, јер ће јој живот бити го |
| ада стигох.{S} По казивању пајином знао сам, где станују, те ушавши <pb n="33" /> у двориште чи |
| иђосмо на улицу, а Мита ми рече: „Читао сам и твоје писмо, што си га Паји писао и сви рекосмо, |
| t="subSection" /> <p>2/5</p> <p>Пристао сам на данкин предлог, да иде у коју добру породицу, да |
| разни!{S} Још од детињства свога осећао сам неки силни нагон, неку велику тежњу и ја сам тежио |
| м био у ово доба брижан и тужан и много сам суза пролио, па ево и ове године при свем том, што |
| кући дошла, ја сам се заплакала и дуго сам плакала!.{S} Па зар нисам имала право, Миливоје?{S} |
| p> <p>Бавећи се у Прагу на наукама, био сам несрећом пао у тешку меланхолију, те с тога сам нап |
| Јеси ли био код Љубице? —</p> <p>— „Био сам.“ — рече и седе на столицу поред постеље моје — „Он |
| убав; љубав земаљска.{S} Као дете молио сам бога, да што пре умрем а сад почех молити бога да ш |
| "subSection" /> <p>6/11</p> <p>Намислио сам, да останем овде бар још ово неколико дана, док не |
| ира ни у соби ни у гори!..{S} И смислио сам и начин, како ћу јој отворити срце своје; па онда, |
| не знам и не могу да мислим! — Исплатио сам стан, храну и све, што сам задужио до сад у болести |
| мирили животне потребе своје: пореметио сам равнотежу и сад сам ето сасвим клонуо...{S} За то, |
| земљи радио, могу слободно рећи: „Лечио сам се!“ Ах!{S} Од детињства ми време непрестано јаде л |
| е, да с Љубицом будем на само.{S} Решио сам се, да јој отворим срце своје, јер живети овако — н |
| зар нисам имала право, Миливоје?{S} Ако сам ја сирота, то ваљда нисам така, да се мора од мене |
| д ње узео, куд би онда?“ —</p> <p>И ако сам о том често мислио, ипак беху ми ове речи љуте и ст |
| лећи на жалосно стање себе самога, како сам бедан, да јој ни у чем помоћи не могу, а лик покојн |
| одма и заспати, јер ја и не знам, како сам амо доспела!</p> <p>Док ми Данка ово приповедаше, м |
| во прођоше већ двадесет година, од како сам света угледао у мирном и срећном дому добрих родите |
| мерени труд навек издржати; али од како сам морао при истој снази труд знатно да увећам, само д |
| никако да га дочека.</p> <p>Но од како сам Љубицу упознао од онда су наступили нови дани у жив |
| ладост живота уживати моћи; јер од како сам болестан, никад ми нада не загрејаваше тако груди, |
| 52_C2.4"> <head>1/1 1862</head> <p>Тако сам се већ уживео у мисао своју <pb n="166" /> да идући |
| чи срећно сјаје,..</l> </quote> <p>Тако сам онда певао.{S} То сво време од Маркове смрти до Љуб |
| га човека, који ме на кола узе.{S} Неко сам време плакао, и кад ови добри људи видеше, да сам ј |
| је душевно здравље, јер мени беше тешко сам себи да верујем, да на њеним лепим црним очима беху |
| схваћам и разумем, а онда као дете само сам га дубоко у срце усадио. — Мало пре, него што ћемо |
| а намислим, да јој одма пишем.{S} Писмо сам завршио овим речима:</p> <p>„Ви сада имате два прос |
| д мене!“ А је ли она кадгод оболела, то сам већином провађао време седећи поред постеље њене.</ |
| олите, јер што сам опазио на Љубици, то сам опазио ето и на теби. —</p> <p>„А шта си опазио на |
| венио, чим сам ти Љубицу споменуо, а то сам и код ње опазио, кадгод бих јој тебе споменуо! —</p |
| те нисам имао ни појма о рату, па за то сам је непрестано и питао, шта је тако боли?{S} Но она |
| вем том, што ништа ново не беше, јер то сам видео до сад у животу своме већ толико пута и много |
| ! — Исплатио сам стан, храну и све, што сам задужио до сад у болести својој, и сад ми остаде је |
| ко и најпосле тешим се једино тиме, што сам млад и здрав, па као такав могу се на све одважити, |
| дрхтати.{S} Почех се после кајати, што сам ствари тамо оставила или за што се нисам бар боље о |
| ништа!{S} Ја за то сада и болујем, што сам радио дању и ноћу; што сам се напрезао више, него ш |
| дан у дневник свој, да ли златним, што сам оздравио, или крвавим, што се растадох са милом Дан |
| ударише сузе на очи, при свем том, што сам <pb n="36" /> се из све снаге упињао, да будем мира |
| стиру 26/7.</head> <p>При свем том, што сам могао мислити и знати, да се стрицу моме морало што |
| n" /> <p>15/10</p> <p>При свем том, што сам послом јако оптерећен, ипак су ми дани пријатни, ка |
| <p>17/9</p> <p>У колико ми је жао, што сам манастир тако брзо оставио, у толико ми је опет мил |
| јер у колико ме сада срце заболело, што сам је онако оставио и што више нисам поред ње, у толик |
| о да у њој имам накнаду за све оно, што сам изгубио у детињству своме.{S} Мени би моје стање би |
| ко човечанско осећање једино за то, што сам сирома!{S} Ја не могу тебе да добијем једино за то, |
| могу тебе да добијем једино за то, што сам сирома!..{S} О Љубице!{S} Да знадеш какви су болови |
| болујем, што сам радио дању и ноћу; што сам се напрезао више, него што ми допушташе снага моја. |
| и морадох увидети, да добро зна, за што сам амо дошао, и да не верује, да су ме друге прилике о |
| јер не ћу моћи пред свима рећи, за што сам дошао; па онда сви се држе некако укочено, а при св |
| т сам онда знао, нити сада знам, за што сам за њом навек тако тежио?{S} Бише пута, кад ме је шт |
| илика, да им пишем, те кад чују, за што сам отишао, не ће се на мене жалити. —</p> <pb n="81" / |
| ве лепе наде будућности моје: па за што сам онда рођен, за кога ли сам онда живео?. <milestone |
| о да ми је камен на срце пао, и тек што сам кући дошла, ја сам се заплакала и дуго сам плакала! |
| да вам је приповедам.“</p> <p>И тек што сам узео рукопис у руке, закуца ми срце тако јако, сва |
| осле почех мало и муцати.{S} Но тек што сам ућутао, наши се погледи сусретоше и ми погледасмо ј |
| е ми ипак нешто тешко, при свем том што сам једва чекао, да се преместим у нови стан, јер у ста |
| сам сувише <pb n="101" /> слаб, као што сам се одма уверио, чим сам ступио ногом на земљу, јер |
| ер она ће сада за мене да ради, као што сам до сад ја за њу радио.</p> <pb n="93" /> <milestone |
| р је од старога много удеснији: као што сам желео на крају вароши, близу горе, а на неколико ко |
| поче заледити.</p> <p>Но пре, него што сам јој могао на то одговорити, погледа ме чудним, нека |
| могао другчије и боље урадити, него што сам урадио, не знам; тек ја одох, а не рекох Љубици ни |
| е могу више ваша бити; јер пре него што сам тај корак учинила, ја сам много на вас мислила, и к |
| мислио, да се вас двоје волите, јер што сам опазио на Љубици, то сам опазио ето и на теби. —</p |
| е?...{S} О моја мила будућности!{S} Зар сам те зидао на темељу тако лошом, тако трошном?...{S} |
| орам још неколико дана собе држати, јер сам сувише <pb n="101" /> слаб, као што сам се одма уве |
| дважити, могу све непогоде сносити, јер сам се на патњу и невољу и онако веће навикнуо.{S} Зар |
| и ја у гроб легнем, имаћу да живим, јер сам добио своју народну помоћ.{S} Да, народну помоћ!{S} |
| олико с тога, што ћу без њега бити; јер сам се на њега већ тако навикла, да бих хтела, да сам н |
| t="subSection" /> <p>11/11</p> <p>Данас сам гледао, како се Љубица венчала.{S} Међу многим свет |
| it="subSection" /> <p>21/9</p> <p>Данас сам купио Данки „Српске народне песме“ и беше ми веома |
| it="subSection" /> <p>22/9</p> <p>Данас сам рекао Данки, да сам намислио, да ја првог Новембра |
| it="subSection" /> <p>18/9</p> <p>Данас сам добио од оца намесника из манастира више писама, ко |
| је тако, као да сам оболела!..{S} Ноћас сам се у постељи заплакала, мати ми чула плач, па сам ј |
| гао ни један дан да будем; а управо нит сам онда знао, нити сада знам, за што сам за њом навек |
| "subSection" /> <p>5/8</p> <p>Још синоћ сам намислио, да данас одем у К—, па како намислио, так |
| тад ћу надокнадити сву ону радост, коју сам тамо тугом заменила, јер док бејах код тебе, мени б |
| оно исто и свега се сећам, свега!{S} Ту сам пред школом са својом другарицом <hi>Марином</hi> с |
| ам приморан да одлазим к њој, ако не ћу сам себе да мучим и морим, јер мени је без ње све празн |
| ко раздирали...</p> <p>Неко време бејах сам с њоме и мени дође, да је оберучке загрлим и стисне |
| з икаквих брига, јер ако их нема, он их сам створи само за то, да их <pb n="20" /> има, то ипак |
| од то доба слабити, венути; кадгод бих сам био, навек бих плакао; срдио бих се на Бога, што је |
| ао као кип међу живим људима и само бих сам себе мучио, јер кад би они почели да певају, тад би |
| мати јој у цркву оде, те тако оста дома сама и забављаше се читањем.{S} На столу беху песме Бра |
| ема ничег пријатнијег, него кад се душа сама собом <pb n="30" /> занима! — рече ми Љубица гледа |
| ће ми ићи у цркву, а ја ћу остати овде сама, па дођите сутра!</p> <p>„Добро, Љубице!{S} Доћи ћ |
| н дошавши дома затечем мајку своју, где сама забринута седи.{S} Ја јој почех приповедати, како |
| де кудгод у шетњу.{S} Но почем не хтеде сама ићи, позове мене, да идем с њоме.{S} Ја јој се поз |
| к тако.{S} Кад је душа задовољна, па се сама собом бави, тад нема ничега слађега.{S} Али кад на |
| и другима, да би помогла брату своме, и сама без сваке помоћи!..“</p> <p>Како славуји дивно при |
| да слушам како људи у сну дишу...{S} И сама природа као да спава...{S} Све је мирно, само нису |
| n="98" /> данас све ређе.{S} Она сада и сама увиђа, да није требала с вама тако поступати, али |
| где се у мору пламена васколиког села и сама у пламен завија!{S} Тада ми тек паде на памет мајк |
| м на децу пазила?{S} Бејах онога дана и сама некако на крај срца, те кад ми рекоше, да идем из |
| тугу своју; лакше јој беше, да је сноси сама.{S} С тога ја безбрижан одох да се играм.{S} Читав |
| на вашу Љубицу!“ На вашу Љубицу!{S} Ти сама велиш, да си моја!{S} У твојим очима нисам дакле н |
| пет посетим!{S} То је урадила њена мати сама, а Љубица не зна за то ништа!{S} Не зна, моје ми с |
| !{S} Ја ћу отићи кудгод у службу, па ћу сама себе захрањивати, а уједно ћу моћи и тебе помагати |
| > <p>— Не жалим за Пајом толико, што ћу сама бити, колико с тога, што ћу без њега бити; јер сам |
| земљу, ти ћеш остати на земљи, остаћеш сама без брата свога.{S} Ко ти може добар стајати, да ћ |
| боју.</p> <p>На једаред као да ми ноге саме пођоше к њој, дођем до ње, па је ухватим за руку: |
| пале, а у порти људе секу.{S} Ох!{S} И саме иконе као да задрхташе од љуте вриске, од силна бо |
| стара госпа изиђе из собе и нас остави саме, јер се могох с Љубицом одма слободније разговарат |
| дите, да не може ваша бити; за што онда сами себе не победите?{S} За што не предате све то пуст |
| Љубица остадосмо за неколико тренутака сами.{S} Ми погледасмо једно у друго...</p> <p>„Љубице! |
| </p> <p>Једног јутра седећи ја и Марина сами пред нашом школом поведем разговор о катихетиним р |
| гледајте ми боље у очи, па ћете знати и сами!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>14/8</p> |
| ци жалите за Пајом за то, што ћете бити сами.{S} А шта ћу онда јадан ја да кажем?{S} Како је ме |
| ем, јер у то доба треба да су болесници сами.{S} Тешким срцем опростим се са сиротицом и обећам |
| ка.{S} Кад одосте онако тајно, (као што сами велите), да вам искрена будем, почех збиља сумњати |
| гу да растумачим и тако пуним главу све самим црним слутњама.{S} Не могох ништа друго, већ му м |
| к ме вешају, нек ме пушкарају, нек чине самном што им драго, јер ја тако и тако већ морам умрет |
| нети све жртве, које би принети морала, само да остане моја, тад бих могао мирном душом живети |
| ром, не знајући већ ни сам, како ми је, само знајући то једно, да ми добро није...{S} По плавом |
| и не; доста то, да корачах све хитније, само да бих што пре из вароши изишао, да дођем на пољан |
| о до заласка сунца.{S} Сви беху весели, само моје весеље беше некако усиљено. —</p> <milestone |
| при истој снази труд знатно да увећам, само да бисмо подмирили животне потребе своје: поремети |
| моје јаде и сузе, које трпим и сносим, само да остварим наде своје, нити би когод знао, нити б |
| ј могао бити све друго, и роб и душман, само не пријатељ!..</p> <p>„Љубице!“ — рекох јој раздра |
| S} И опет бих дан још како тако провео, само да ми ноћи није!{S} Кад се почне сумрак да хвата и |
| цвеће око ње као да беше живо и весело, само што с њоме још не пева; а она опкољена цвећем беше |
| а, нити остали знадосмо.{S} Ми бегасмо, само живот да спасемо; ми бегасмо од сурова и грозна не |
| рирода као да спава...{S} Све је мирно, само нису мирне моје груди!...</p> <p>Што поноћ даље пр |
| у, да га другови тамо на далеко чекају, само да га превари, да она не покисне..{S} Ах! како ми |
| учени, али и многи наши платише главом; само се још није знало, ко је све погинуо?{S} За оца св |
| гу опростити несносног лежања свога.{S} Само се морам још неколико дана собе држати, јер сам су |
| ми се брзо јади моји ублажити моћи.{S} Само кад бих још знао, шта је с Данком мојом, онда бих |
| ина Миливоје!“ — говораше ми мајка, „да само она деца постају анђели, која умру пре навршене се |
| ати увек прилике, да с Љубицом будем на само.{S} Решио сам се, да јој отворим срце своје, јер ж |
| у разним жалосним сликама, какве машта само у неизвесности и злој слутњи ствара, јер ја до дан |
| ће.{S} Од свега дрвећа задржа ми поглед само онај велики орах, под којим сам причао Љубици прич |
| човек не живи стотину пута, већ једаред само, па за то при женидби и удадби не треба никад проп |
| волећи често би летео к њој, да је може само да види и, да је гледа, па да буде срећан.{S} Па к |
| обећи!{S} Ах!{S} Он ваљда не зна, да је само Данка узрок тако наглог одласка мога?{S} Па ваљда |
| и тихо рече: „И’те Бога вам, сирома је само онај, који је у глави сирома.“</p> <p>Ја јој не зн |
| осле посумњах, да ли је ово јава или је само сан?!{S} Но што дуже мишљах, то ми крв све већма у |
| могуће, јер моји јади успавани су дотле само, док и ја спавам, и кад бих јаде своје хтео за нав |
| о тамо вуче и када знам, да ми је време само за то дуго, што нисам поред ње. —</p> <pb n="40" / |
| нога друга, Марка Михаиловића, круна не само нашег разреда, већ целе школе, тако га бар већином |
| , да сте племенити и достојни љубави не само моје, већ сваког чистог и доброг срца, јер такве б |
| ње, да је узмем к себи, да јој будем не само брат, већ и отац, јер она никог, никог нема!..{S} |
| ини живот, у живот на земљи: једаред се само живи.{S} Па и тај једини живот преживети у беди и |
| тек схваћам и разумем, а онда као дете само сам га дубоко у срце усадио. — Мало пре, него што |
| сваке речи ваше, а уверена сам, да сте само оно написали, што у срцу осећате.{S} О кад бих вам |
| в тако узбуђен и осетљив, да ми требаше само једна једина реч, која би ме дирнути могла, па да |
| {S} Но то тешко расположење као да беше само претеча оне тешке несреће, која преда мном стајаше |
| око, кад у мене тако гледа, пре ми беше само рај, а сада и рај и пакао...</p> <p>— Могу л’ се ч |
| их изгледао као кип међу живим људима и само бих сам себе мучио, јер кад би они почели да певај |
| тад бих ја морао да плачем.{S} Нек они само иду, па нека се веселе, за њих је тако веселе, а ј |
| рига, јер ако их нема, он их сам створи само за то, да их <pb n="20" /> има, то ипак не могу пр |
| шта нема; а при том има жену, која носи само облик људски; — у осталом ја му морам јако благода |
| ори...{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Да ти само једна моја суза на срце падне, твоје би срце од бо |
| ни се учини, као да сам све то ове ноћи само сањао...{S} И опет нада не ће да ме остави, божанс |
| а вечном радошћу...{S} Али сада верујем само у овај једини живот, у живот на земљи: једаред се |
| а за мене радио.{S} Ах!{S} Кад помислим само на стрину своју, од које си ме ти избавио, то ти, |
| атно бити?..{S} Ах!{S} Кад бих се могао само још једаред с њоме састати, па да одемо на гроб оц |
| о, и провео се онако, као што бих могао само пожелети, јер и Паја беше код куће, а он је човек, |
| дно осећање, као да ми се срце помирило само собом...</p> <p>„Би л’ хтела Данко, да идемо на гр |
| дајући, јер видим како смо бедни!{S} Но само да оздравиш, да једном оздравиш, па ће онда бити о |
| есретне садањости...{S} Или је ваљда то само код мене тако, код мене, којег несрећа свуда верно |
| еху ми једини искрени другови моји, јер само они једини навек знађаху како ми је...</p> <quote> |
| осталом надам се, да ће и то проћи, јер само да потпуно оздравим и да радње нађем, то ћу је опе |
| очех молити бога да што дуже живим, јер само тако могао бих задовољити жеље своје, да будем од |
| оже човек збиља ништа друго радити, већ само туговати.{S} Ова вечна тишина у колико срце теши и |
| јединац у оца и мајке.{S} Погледајте му само мајку, како <pb n="27" /> се бије у груди; заиста |
| ни њој.{S} Мени је сестра све и сва, њу само једну имам <pb n="46" /> и мени се чини, као да у |
| S} Кад би ово биле онаке бриге, које су само за то створене, да нисам без њих, онда би по мене |
| ни се чињаше, као да сам до сад о свету само сањао и као да га сад тек први пут на јави видим!. |
| , ипак су ми дани пријатни, као што бих само пожелети могао!{S} Данка ме скоро сваки дан певају |
| онда јадан ја да кажем?{S} Како је мени самовати <pb n="43" /> у оној мртвој пустињи?{S} Кад до |
| м: „Госпојице!{S} Ваљда ме не ћете овде самог оставити!“ </p> <p>Љубица се на ове речи трже, ок |
| ру своју, мислећи на жалосно стање себе самога, како сам бедан, да јој ни у чем помоћи не могу, |
| је овај манастир.{S} Ова света тишина и самоћа тако ми годи, да ће ми се брзо јади моји ублажит |
| м месту; мени треба слободе, мени треба самоће.{S} Моја је глава сва узаврела, срце хоће да ми |
| ан!</p> <p>„Што ви тако далеко бегате у самоћу!“ упита ме Љубица весело се смешећи.</p> <p>— Ми |
| дем на далеки пут, а њу да оставим овде саму у туђем свету, па да јој искрено не кажем, куда ид |
| кућу, где на срећу своју затечем Љубицу саму, јер мати јој беше већ у цркви.</p> <p>„Госпојице! |
| већ и онако немило, што не нађох Љубицу саму с мајком њеном, већ и Пају и његову госпу; данашњи |
| несрећан, нисам, јер не стојим више сам самцит на свету!... -</p> <milestone unit="subSection" |
| најадати!{S} Мени беше, као да сам сам самцит на целом свету..{S} Суза и песма беху ми једини |
| ету немам више никог свога, остајем сам самцит као каква шибљика на широкој пољани, и све, што |
| е туге и умора мога смилова се најпосле сан на мене и он ме из овог патничког света пренесе на |
| ро целу ноћ; једва пред зору смилова се сан на мене, те кад се из постеље дигох, беше сунце већ |
| ан прође ми поред ње као какав пријатан сан, после којег човек жали, што беше тако кратак. —</p |
| о живот мој изиђе пред очи као жалостан сан?{S} Или је узрок томе, што у том жалостном сну ступ |
| посумњах, да ли је ово јава или је само сан?!{S} Но што дуже мишљах, то ми крв све већма удараш |
| а Данку.{S} Ах!{S} Сиротица!{S} И њу је санак савладао, јер сеђаше на столици поред моје постељ |
| уди биће ми пролетна лисна гора, где се санак најслађе спава!.. —</p> </div> </div> <pb n="86" |
| навек успаван бити...</p> <p>Мој благи санак прође, и кад опет видех црну јаву пред собом, мен |
| х жељан санка, те сад га добих и тај ми санак беше сладак, као што је дојенчету мајчино млеко с |
| ице!{S} Ти ваљда на меком крилу бајнога санка сада мирно спавам, око твојих <pb n="70" /> румен |
| ући је, како у хладном загрљају вечитог санка слатко спава.{S} Сад нема више тешких мука, нису |
| нестрпљење и ово ужасно дуго време, кад санка за мене нема, те нема!...</p> </div> <div type="c |
| морених крила душе моје.{S} Бејах жељан санка, те сад га добих и тај ми санак беше сладак, као |
| о чудно око срца: беше ми, као да ми је санта леда на груди пала и неки грозничави страх овлада |
| о да се сви осећаји претворише у ледену санту, па ми сав свет постаје равнодушан, а сам себи пр |
| и навек би од мене главу окретао...{S} Сањам и мајку своју, како ми вели, да ће анђели бити св |
| ion" /></p> <p>10/1</p> <p>Од неко доба сањам скоро сваке ноћи оца свога, и већином у страшним |
| грлио, па је љубио, тад ми беше, као да сањам...{S} А сада, кад ми рече, да се немам ничем да н |
| емам ничем да надам, сад ми није као да сањам, сад осећам у свима живцима несносну јаву несретн |
| у родитеље своје...{S} Па и Марка често сањам, да му око сузом засија од бола, што здравља нема |
| учини, као да сам све то ове ноћи само сањао...{S} И опет нада не ће да ме остави, божанствена |
| чињаше, као да сам до сад о свету само сањао и као да га сад тек први пут на јави видим!....{S |
| ад лепо мислио, или боље да кажем, лепо сањао.{S} Ах! камо сада оних златних дана, кад су ми се |
| е вратио у гњездо своје, он би целу ноћ сањао лепе снове, како се с њоме љуби и како се грле кр |
| би се и отац и мајка трудили, да ми те сањарије из главе избију; но им је требало дуго времена |
| прошле ноћи не могах мирно спавати, јер сањах непрестано неке страшне чудновате снове; но кад з |
| а мирне, твоје је срце задовољно!{S} Ти сањаш красне снове, <pb n="71" /> летиш по лепом свету |
| и кад ови добри људи видеше, да сам још сањив, они ми опет наместише постељу, у којој брзо на н |
| {S} Сиротица!{S} По целе ноћи се склапа сањивог ока свога, већ навек седи поред мене и навек ра |
| било.{S} Приповедаше ми, како су стрица саранили, како ми стрина не хтеде одма јавити за његову |
| пустој заборавности предам, а то је, да сараним срце своје...{S} Па да ли је онда такав живот з |
| и, који се око ње искупише...</p> <p>Њу саранише.{S} Ја почех од то доба слабити, венути; кадго |
| душа тако утоне, да мислим, да сам жив сарањен.“ — Ово говорећи гледах јој црне велике очи пун |
| а сирота и не знађаше, где нам је мајка сарањена, а хтедох и ја, и ако нам не беше сасвим уз пу |
| .{S} Одма одем на улицу, да видим, кога сарањују?{S} Запитам једног манастирлију, који стајаше |
| в; а кад сам одрастао, следоваше друга, сасвим противна љубав; љубав земаљска.{S} Као дете моли |
| ининим речима па једаред сасвим умирен, сасвим утешен; једино што имадосмо још да свршимо, беше |
| анђела божијег, а у себи гледах грешно, сасвим грешно дете...{S} Ја плаках дуго и горко, и њени |
| а младо срце моје!{S} Ја сам срећан!{S} Сасвим срећан!..—</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| као стена сасвим равнодушно, као змија сасвим хладно рече ми: да је добио од Паје писмо, он га |
| е.</p> <p>„Паја ће нам за неколико дана сасвим отићи!“ рече Љубица мало тужним гласом после кра |
| ватром о Бранку говори и с мојих усана сасвим се нехотице отргоше речи: „Срећни Бранко!“</p> < |
| 0</p> <p>Данас ми дође Мита и као стена сасвим равнодушно, као змија сасвим хладно рече ми: да |
| жељан! — </p> <p>Једном ми дође Марина сасвим невесела и предлагаше ми, да се више не молимо Б |
| 150" /> <p>— Миливоје! — рече ми Љубица сасвим усколебана, јер моје речи као да је посве потрес |
| њеног и уздрхталог.{S} Долазак ме његов сасвим изненади, да не имадох кад прикрити узбуђење сво |
| стадох овим марининим речима па једаред сасвим умирен, сасвим утешен; једино што имадосмо још д |
| „Ах, слатки брате!{S} Ја сам поред тебе сасвим срећна!{S} Кад видех Миту, мени паде одма стрина |
| колико кућа остале на миру.{S} Црква је сасвим изгорела.{S} Маџари су потучени, али и многи наш |
| стаде с места свога.{S} Ја видех, да је сасвим узбуђена, па за то јој одма ватрено одговорим: „ |
| ћа, како јој време брзо пролази, што је сасвим природно, јер и она не престано ил’ учи ил’ ради |
| нема више овде, ваше честе посете биле сасвим неумесне.{S} За вас би боље било, кад бисте врем |
| да није више тамо.{S} Домаћица ми рече сасвим равнодушно, да има већ недељу дана, како су је и |
| ањена, а хтедох и ја, и ако нам не беше сасвим уз пут.{S} Ах!{S} Место да весело с њима дане пр |
| им, да тамо груди ублажим.{S} Небо беше сасвим ведро и пуно звезда, око мене шушташе зелено лиш |
| кад со врата отворише и ја спазих мени сасвим непознату женску, која ме посве хладно упита: „К |
| немам живота, а после смрти тек ћу бити сасвим мртав!...— </p> <milestone unit="subSection" /> |
| Но унутарњи живот мој, ах! како је тај сасвим променут!..</p> <p>Кад сам још дете био у мирном |
| — рекох јој некако подругљиво, но ипак сасвим мирно, при све том, што у грудима као да ми беше |
| , да се нећете наћи увређени, ако будем сасвим искрена, те вам кажем, да би сада, када Паје мог |
| ња, која је кадра да ме погледом својим сасвим уништи...</p> <p>„Љубице!{S} Драга Љубице!“ — од |
| з вароши изишао у поље, онда тек пустим сасвим на вољу срцу своме...{S} Читав час ходах тако, н |
| не ни по вас.{S} Но немојте примити ово сасвим к срцу и немојте губити сву наду, већ се ослонит |
| аљда не држите за несрећног?{S} За тако сасвим несрећног?{S} И ви имате пријатеља, који се тако |
| : пореметио сам равнотежу и сад сам ето сасвим клонуо...{S} За то, Данко, пази бар ти на своје |
| 6" /> чезнути и венути!..{S} Да сам бар сасвим уверен, да ће ми се наде збиља остварити, опет б |
| Како је живот обујио!{S} Моја ме болест сасвим удремала, да сам чисто заборавио, како је бити м |
| воју собу.{S} Сиротица!{S} И она је већ сасвим изнемогла, јер оком једва гледа и ногом једва ко |
| ео <pb n="99" /> лепе вести! — рекох му сасвим поуздано, јер мени срце тако говораше.{S} Не зна |
| едајући јој лепе црне очи, које гледаху сасвим безбрижно и весело.</p> <p>— Зар има и таквих љу |
| љубав моја и досадања осећања моја беху сасвим празни!{S} Још од детињства свога осећао сам нек |
| д тебе, мени беше тако добро и ја бејах сасвим срећна, па се надам, да ће опет тако бити.{S} У |
| почех приповедати.{S} Из почетка бејах сасвим миран, но када дођох на ону појаву, која се у цр |
| воме већ толико пута и много пута бејах сасвим равнодушан; а данас ми тако беше, као да свет гр |
| очех јој страсно говорити, јер се бејах сасвим упео, да је морам опет за себе задобити, — „Ми к |
| сам навек таки, али до сад не бејах још сасвим познат, па се наравно нисам ни могао одма као та |
| оји на његове мане, које сам благодарно саслушао; па које према њиховим примедбама, а које и по |
| дио бих се на Бога, што је њену молитву саслушао, а моју још не ће!..</p> <p>Као детету беше ми |
| е то, што знате, па ћемо свршетак скупа саставити! — рече, па се безазлено насмеши.</p> <p>„Лак |
| а ми је мило“, — рекох Љубици — „што се састадох с вама и што добих прилике, да се мало узвисим |
| S} Срце ме боли мислећи на наш последњи састанак, али ја нисам крива ни у чем.{S} Ја још не зна |
| мишљах, како ће ми бити, кад се с њима састанем.{S} У таким мислима дођох до стана стрица свог |
| , а ја да одем у манастир, да се с њоме састанем и да јој се усмено најадам; јер ово моје дуго |
| „дођох данас у твој стан, да се с тобом састанем, да те видим и да се с тобом разговарам, но те |
| едва чеках, да стигнем овамо, да се бар састанем с Данком, па онда како ми је, тако ми је!{S} А |
| ао жену своју.</p> <p>Први утисци овога састанка не беху ми угодни, јер сви ми изгледаху више з |
| ње ноћи у манастиру, сећах се последњег састанка с Љубицом, сећах се целе прошлости своје, и то |
| дође.{S} Као мало дете радовах се овом састанку, јер ја бејах жељан човека, с којим би се мога |
| еху дома, ваљда за то, да се са мном не састану?.. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>6/1 |
| милим сновима.{S} Кад год бих се с њиме састао, навек би био сав крвав и навек би од мене главу |
| о, опет сетан и жалостан; но како би се састао с овом другом голубицом, он би био <pb n="55" /> |
| како се лепо код куће провео и како се састао с Љубицом, Пајом и пајином госпом. — У том ступи |
| са слутњом да бори: нада, да ћу се сада састати с Данком својом, и слутња, да ћу ступити као не |
| ад бих се могао само још једаред с њоме састати, па да одемо на гроб оца свога, да тамо клекнем |
| села не пролази жељезница, већ мора два сата да путује на колима и како навек његов млађи брат |
| манастиру и онако близу, нема по добра сата.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>1/8</p> <p |
| еко време с Љубицом у соби, а око четир сата изиђосмо у башту и седосмо под онај исти орах, где |
| јер ја се враћах с гробља, на којем сам сахранио најмилије наде и сву радост своју.{S} С тога ј |
| сви; они су појали, а ја сам плакао; њу сахранише, а мене не хтедоше!{S} Чудни људи!...{S} Па к |
| дох у постељу, и мени беше немогуће, да сачувам дуже тајну своју.{S} Шћаше ми срце да прекипи, |
| е јаче болети, ноге ми стадоше клецати, сва ме снага поче остављати, и ја видех, да сам клонуо |
| копис у руке, закуца ми срце тако јако, сва крв поче у мени врити, и да сам могао, бих од тог ч |
| успавају велећи ми, да ће <pb n="85" /> сва патња и невоља једном престати и да ће наступити кр |
| е природа сада са мном тако једнака!{S} Сва је тужна као и душа моја!{S} По њеном се небу гоне |
| мени поче срце на једаред да плаче.{S} Сва прошлост моја бујно оживи, моја бедна сестра изађе |
| ојав сунца после дуге несносне кише.{S} Сва туга моја на мах се разиђе као мутна магла пред топ |
| дрхталим гласом уплашен оваком вести, а сва ми се кућа стаде окретати...</p> <p>Надзиратељка ме |
| матер своју, те јој одма пустим руку, а сва крв у мени као да се поче заледити.</p> <p>Но пре, |
| де, мени треба самоће.{S} Моја је глава сва узаврела, срце хоће да ми прекипи, па се бојим, бој |
| <p>Изишавши данас у двориште чујем, да сва звона звоне.{S} Најпре мишљах, да је данас какав св |
| да је добро видим.{S} Она беше обучена сва у бело, а црну густу јој косу дивно украшаваше зеле |
| еклињао, да ми рекне бар једну реч, она сва узбуђена стајаше као нема гледајући у земљу, а рука |
| као грмљавина по селу тако јако, да се сва кућа затресла.{S} То беху непријатељски топови.{S} |
| е „Исаије ликуј,“ мени би, као да ми се сва црква поче окретати.{S} Не могох даље издржати, па |
| ази јој беху тако румени, као да јој се сва крв у лице слегла: „Дођите сутра, па ћемо се о том |
| ни мени ни њој.{S} Мени је сестра све и сва, њу само једну имам <pb n="46" /> и мени се чини, к |
| ати у науци својој, а наука ми је све и сва, што могу својим назвати и она ми је једини темељ б |
| реног друга; а у Љубици, —- у њој све и сва!{S} Кад се дању послом уморим, па се спустим на мек |
| вајући дочека.{S} Ах!{S} С њом ми оде и сва светлост из овог стана! —</p> <pb n="111" /> <miles |
| ој милини, па као човек мишљах, да се и сва природа топи у таквој истој милини!... —</p> <miles |
| њу високе горе, цео запад беше златан и сва гора беше златна.{S} Мени ова појава беше тако дивн |
| но рекао; постају <pb n="125" /> анђели сва деца, која су добра и слушају родитеље своје, па ма |
| аги Боже!{S} Мени се чини, као да би ми сва туга и све бриге на једанпут престале, кад бих од Љ |
| не овај поглед тако изненади, да и мени сва крв у лице пође, моје се очи запламтише, кроз срце |
| своју, како ми вели, да ће анђели бити сва деца која слушају родитеље своје...{S} Па и Марка ч |
| ше и слаткоречиво нам приповедаше, како сва деца, која умру пре навршене седме године, постају |
| попаде ме у једанпут немила забуна, јер сва крв ми појури у лице, пред очима ми стаде нешто тре |
| „Она ме воли! мишљах непрестано, и опет сва ова срећа срца мога као да не беше потпуна; не знам |
| писано у К—, где ће се неко време због свадбе задржавати, па ми међу осталим вели: „Миливоје!{ |
| је већ венути почело, то беше мени њена свака реч: мелем и души и телу, и ја почех одма нова жи |
| дочеках час, да чујем од лечника, да је свака опасност прешла и да се могу опростити несносног |
| —</p> <p>Читајући ово писмо удараше ме свака реч као стрела у срце и при свакој речи беше ми п |
| је мирно слушах, шта ми збори, и ако ме свака реч њена као отровна стрела удараше у срце, у нес |
| ово приповедаше, мени беше, као да јој свака реч тешка клетва на мене несретнога, јер ја да не |
| а.</p> <p>„Немој плакати, Данко!{S} Јер свака твоја суза пада на моје срце!“</p> <p>Ја је почех |
| и сам и до сад био. — С овим калуђерима свакако ћу мало опћити, јер су ми људи немили; још отац |
| највећма и боли!“</p> <p>— Сироче бити свакако је тешко!{S} Но ипак ви у колико изгубисте у ро |
| о, идем, па како ми је, тако ми је, тек свакако не ће ми горе бити, него што ми је сада овде. — |
| утовању: један нам приповедаше, како га сваке године радосно дочекују родитељи, браћа и сестре, |
| прелећеш с једне звезде на другу, па са сваке да гледаш на земљу, шта људи раде, па кад видиш, |
| , да би помогла брату своме, и сама без сваке помоћи!..“</p> <p>Како славуји дивно прижељкују!{ |
| да ме још волите, јер то вам се види из сваке речи ваше, а уверена сам, да сте само оно написал |
| <p>10/1</p> <p>Од неко доба сањам скоро сваке ноћи оца свога, и већином у страшним немилим снов |
| аше.{S} Ту се опет отпоче жив разговор, сваки приповедаше своје; но за мене беше од свега најгл |
| љкују!{S} Како косови слатко звижде!{S} Сваки ме гласак њихов тако чудно у срце дира!.{S} И што |
| д моје постеље будна провела лебдећи на сваки покрет мој?{S} Колико је суза пролила, да мени су |
| тричева, но после смрти његове скоро је сваки дан злоставила; нарочито од како се преселише у в |
| робија, а земља као тамница, на коју је сваки осуђен, да неко време препати.{S} Данка је своје |
| то ваљда нисам така, да се мора од мене сваки да стиди?“</p> <p>Рекавши ове последње речи поче |
| ко приповедаше сваки своје осећајући се сваки задовољним и срећним, јер знају, како је слатко л |
| и за њега спреми.{S} И тако приповедаше сваки своје осећајући се сваки задовољним и срећним, је |
| плаче, али с плачем престаде за навек и сваки осмех!...</p> <p>Кад се приближило вече, скупило |
| та је многобројан, но сваки је мрачан и сваки је клизав...</p> <p>Док се ја бављах таким мислим |
| сладак: „Ах, Миливоје!{S} Може ми мати сваки час из собе изићи, па шта ће нам рећи, ако нас ви |
| стању ни дане да бројим?{S} Сада бројим сваки тренутак лежећи у постељи још увек болан.{S} Па и |
| има куцаше срце тако јако, да сам могао сваки удар чути, и моје расположење беше тако пријатно |
| неука, а пут живота је многобројан, но сваки је мрачан и сваки је клизав...</p> <p>Док се ја б |
| само пожелети могао!{S} Данка ме скоро сваки дан певајући испрати и певајући дочека, а при том |
| ко обрадова.{S} Обећала ми је, да ће их сваки дан читати и да ће некоје и на памет учити. — Ује |
| one unit="subSection" /> <p>19/7</p> <p>Сваки се дан бринем и јадикујем, што од стрица одговора |
| сао, да могу и ја анђелом постати, која сваким даном све већма сазреваше.{S} Ах!{S} Благи боже! |
| рав моја, да се навек тешко растајем са сваким местом, у којем сам провео неко време живота сво |
| Љубице.{S} Ја видим, да ја ову девојку сваким даном све већма љубим!..{S} Моје срце беше и до |
| ја управо ни сам не знам; но ипак ја их сваких ферија <pb n="82" /> посећујем, па и сада при по |
| будућност, па свако ме друкчије гледа, свако ми друкчије збори; а ја их гледам и слушам, док м |
| служавка.{S} Она вам одрицаше због тога свако човечанско осећање, а при том би још говорила, да |
| ивела прошлост и створена будућност, па свако ме друкчије гледа, свако ми друкчије збори; а ја |
| и сав чемер сиротиње!{S} Мени се одриче свако човечанско осећање једино за то, што сам сирома!{ |
| је мало оболео, па ми честита и жели ми свако добро.“</p> <p>Да су се договорили, како ће ме му |
| је живот тако сладак!“</p> <p>— Бог ти свако добро дао! — рекох јој од срца разнежен срећом да |
| иљени лечник, да и данас још име његово свако са поштовањем спомиње.{S} После ручка на предлог |
| твојом, па ако воље узимаш, можеш је у свако доба посетити и видети.“ —</p> <p>— До душо тако |
| је бити господар, а слуга можеш бити у свако доба.“ —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>2 |
| ити и достојни љубави не само моје, већ сваког чистог и доброг срца, јер такве браће има <pb n= |
| ти срце своје.{S} Да нисам тако бедан и свакој опасности изложен, јер заклона ни с једне стране |
| ше ме свака реч као стрела у срце и при свакој речи беше ми пред очима све мрачније, да најпосл |
| зиду попци зацврче: тад ми машта ствара свакојаке слике, и преда ме излази отац и мајка, излази |
| уче код ње и поче <pb n="133" /> с њоме свакојако шалу збијати, да му најпосле мораде рећи неко |
| о, и сваком човеку, којег бих год срео, сваком бих метуо венац на главу...</p> <milestone unit= |
| већа, па бих цвеће брао и венце плео, и сваком човеку, којег бих год срео, сваком бих метуо вен |
| ве осећаје делила са целим светом, да у сваком срцу тако слатко живи.{S} И он је то заслужио и |
| ви.{S} И он је то заслужио и треба да у сваком срцу живи! —</p> <pb n="35" /> <p>Док се ми тако |
| } Ја немам куће па за то о тој ствари у сваком друштву и ћутим, јер код мене је „<foreign xml:l |
| и после смрт своје продужи живот свој у сваком нежном и топлом срцу народа свога, а тако једно |
| <p>Овај ми човек тако говораше, као да сваку реч из срца вади, и није чудо, да ме ове речи раж |
| пропуштати онаке прилике, које јемче за сваку угодност, а таком приликом називаше он мога верен |
| но ово су бриге такве, које ми заробише сваку мисао и које ме и дању и ноћу прате непрестано: к |
| ани брзо пролазе, да чисто не знам, кад сване, кад ли се смркне.{S} Чисто се зачудих, кад ми Да |
| демон гони ме лик њен!...</p> <p>Кад је свануло, мени као да је један камен мање на срцу и ја о |
| ку испросила, да га жени, па гле, место сватова шта би!{S} Проклете богиње!{S} Дођоше му главе! |
| од Паје писмо, он га позива у љубичине сватове, јер она се удаје за једног лечника; већ је прс |
| ље: „Мита ми пише, да ми не може доћи у сватове, јер је мало оболео, па ми честита и жели ми св |
| ја овамо, а он у Б—, где ће му скоро и сватови бити.{S} Но како ти се Љубица допада?{S} О том |
| та на други, и ту чујем, да ће љубичини сватови бити за осам дана.{S} Међу тим устаде љубичина |
| ово неколико дана, док не буду љубичини сватови; хоћу да је видим, како ће изгледати <pb n="152 |
| и за десет до четрнаест данах биће јој сватови.</p> <p>Благи Боже!{S} Што ме ниси пре громом у |
| ш неискусно лудо девојче, које верује у свачије речи и на њима зида ваздушне куле!{S} Но у коли |
| ћи, лелечући...{S} Старци, жене и деца, све то беше у гомили и као поплашено стадо трчаше тамо |
| о, да се ничег не могах дуго нагледати, све ми беше ново, као да у своме веку први пут природу |
| у.{S} Свуда беше тихо и све беше мирно, све, осим мојих груди..{S} Морадох увидети, да немам мн |
| ољим рукама.{S} Но ипак још није касно, све још може добро да буде. —</p> <milestone unit="subS |
| емам нигде никог, ја немам нигде ништа; све, што још имам, то је у овим грудима!..“ Но када под |
| ад знам за чим тежим, за чим чезнем!{S} Све мисли моје и сви осећаји моји сада се једино Љубицо |
| о сунце, још се плави оно исто небо!{S} Све је оно исто и свега се сећам, свега!{S} Ту сам пред |
| ане своје и опет тако срећан бити!..{S} Све мисли моје одлетеше одавде у красно место дивне сре |
| {S} Камо среће, да и сад верујем!...{S} Све ударце овог живота лакше бих сносио у нади, да све |
| ..{S} И сама природа као да спава...{S} Све је мирно, само нису мирне моје груди!...</p> <p>Што |
| овог живота лакше бих сносио у нади, да све то на другом свету престаје и замењује са вечном ра |
| !{S} Она хоће, да сам себе победим и да све то пустој заборавности предам, а то је, да сараним |
| > <l>„Камо друга? пријатеља?</l> <l>„Да све с лица мога чита?</l> <l>„Да ме свега одма позна,</ |
| морате и њу <pb n="63" /> удомити, а за све то треба много времена.{S} Моја вас мати не мрзи.{S |
| и се чини, као да у њој имам накнаду за све оно, што сам изгубио у детињству своме.{S} Мени би |
| но, да се не показа по селу ватра, која све небо ужасно осветљиваше, те тиме и призор на улици |
| ати ми чула плач, па сам јој онда рекла све...{S} Она је послала оно писмо без моје воље“...</p |
| , шта ме чека, то ми је онда пред очима све мрачно и црно и ја не могу себе да замислим у будућ |
| це и при свакој речи беше ми пред очима све мрачније, да најпосле посумњах, да ли је ово јава и |
| уњено рече и <pb n="113" /> стаде се на све стране освртати, по свој прилици, да га не би когод |
| ти почели.{S} Вика и вриска стаде се на све стране разлегати.{S} Неколико слабачких стараца, не |
| м млад и здрав, па као такав могу се на све одважити, могу све непогоде сносити, јер сам се на |
| или у пакао!{S} Најпосле освртох се на све стране, па онда полако закуцах на врата.{S} Но то к |
| трица свога.{S} Идући улицама гледах на све стране, да ли бих гдегод њега или Данку опазио и ми |
| јатељ ни мени ни њој.{S} Мени је сестра све и сва, њу само једну имам <pb n="46" /> и мени се ч |
| слабе наде полаже на вас, и узалуд оста све моје мољакање, узалуд осташе све моје сузе, она ост |
| сан?!{S} Но што дуже мишљах, то ми крв све већма удараше у главу и ја бејах као махнит!{S} Мес |
| изиђох у двориште, оживе ми на једаред све <pb n="73" /> детињство моје!{S} Ту још сија оно ис |
| могао замислити лепше слике од ове, где све цвеће око ње као да беше живо и весело, само што с |
| <pb n="100" /> се мало уклони, одма иде све као преко врата! — Шта ће и како ће са мном бити, ј |
| заостати у науци својој, а наука ми је све и сва, што могу својим назвати и она ми је једини т |
| е главом; само се још није знало, ко је све погинуо?{S} За оца свога не могох друго ништа чути, |
| певајући.{S} Наше народне песме већ је све прочитала, а неке је и на памет научила, па њих од |
| лаци као и сузе у мојим очима!{S} Њу је све изневерило и умиљате тице и мирисно цвеће, као и ме |
| поноћ даље преваљиваше, то ноћ постаје све хладнија, а по суморном небу вијаху се црни облаци |
| е већ обучена и спремљена; ствари своје све је у један завежљај завила и на сто метнула, па хте |
| предмету, то би ми исте мисли постајале све живље и бујније.{S} За то најпосле манем све на стр |
| засија и док их бони уздах мој од мене све не растера!{S} И те појаве почну се опет понављати, |
| миљате тице и мирисно цвеће, као и мене све моје лепе наде!.. —</p> <milestone unit="subSection |
| бе да мучим и морим, јер мени је без ње све празно и мртво, па и сам сам себи празан и мртав... |
| мо сада оних златних дана, кад су ми се све жеље и наде спајале у једну мисао, у мисао: венац н |
| ах ми се помеша са тугом мојом: „Зар се све зло против мене заклело?“ рекох љуто.{S} Немирним с |
| себе не победите?{S} За што не предате све то пустој заборавности, па новим духом у живот не с |
| а је са мном дошао.{S} И он вели, да ће све добро бити.</p> <p>„Али ако не буде тако, као што о |
| лад сам и здрав сам, па се тешим, да ће све моје невоље ваљда кад тад престати, те ће и мени је |
| лост, и суза и уздисај...{S} За мене ће све престати, јер ког једаред земља загрли у своја хлад |
| дуже стајах на гробу, то ми туга биваше све тежа, срце ми беше пуно бола, око ми беше пуно суза |
| аде са слутњама дуже трајаше, то биваше све жешћа: срце ми поста жалосно, јер у машти својој че |
| овде бављах, то ми ово место постајаше све милије и чаробније, јер кад ми поветарац зашушти у |
| , наслони на њега главу своју и плакаше све јаче и јаче..{S} Ја стајах неколико тренутака мирно |
| јах ближе крају, то ми образе обузимаше све већи жар, да најпосле почех мало и муцати.{S} Но те |
| д оста све моје мољакање, узалуд осташе све моје сузе, она остаје при своме, да наше даље друже |
| мо амо затрептати; а око манастира беше све тихо као на гробљу, осим што каткад увело лишће шуш |
| ђе брата свога и твоје се жеље испунише све!{S} Твоје су груди сада мирне, твоје је срце задово |
| Но што дуже ходах, то ме груди стадоше све јаче болети, ноге ми стадоше клецати, сва ме снага |
| и свем том, што сам <pb n="36" /> се из све снаге упињао, да будем миран.{S} Но и њихове очи не |
| но лишће, с неба падаше роса на мене, и све то чињаше ми се тако тајанствено и тако тужно, као |
| као каква шибљика на широкој пољани, и све, што ће ми моћи срцу живота дати, биће једино потуц |
| } Мени се чини, као да би ми сва туга и све бриге на једанпут престале, кад бих од Љубице добио |
| убици отићи, али цели дан падаше киша и све беше тако тужно, тако мрачно!{S} Нигде да се гдегод |
| срце своје, стискох га на усне своје и све моје мисли прелетеше као муња простор између мене и |
| еше као муња простор између мене и ње и све падоше на њене црне очи, на њено добро срце.{S} Мис |
| у!.{S} Кудгод око бацим, свуд је лепо и све је красно! — Посматрајући ове лепе дивоте купаше ми |
| дивно светлуцаху.{S} Свуда беше тихо и све беше мирно, све, осим мојих груди..{S} Морадох увид |
| грљају Љубице своје заборавио на свет и све што је око мене...</p> <p>„Миливоје!{S} Може ми мат |
| срцу моме...{S} Ах! како је мирна ноћ и све је тако мирно, као да слушам како људи у сну дишу.. |
| да мислим! — Исплатио сам стан, храну и све, што сам задужио до сад у болести својој, и сад ми |
| јој жељи себи будућност стварао, тад ми све лањско доба живо оживи у души мојој!...{S} Ах!{S} С |
| подне одох у манастирску башту, беше ми све тако красно и пријатно, да се ничег не могах дуго н |
| и својих.</p> <p>— Пријатеља? — беше ми све, што могох рећи и срце ми се на једанпут тако стушт |
| е легу.{S} Пред очима душе моје беше ми све мрачно и црно, ах! дан живота мога претворио се у в |
| о подругљиво, но ипак сасвим мирно, при све том, што у грудима као да ми беше читав вулкан.</p> |
| а.{S} О кад бих могао за навек успавати све јаде своје тако, као што беху успавани сада, како б |
| ећате.{S} О кад бих вам могла испричати све јаде своје, које морадох поднети, од како нам ви од |
| ад бих знао, да је Љубица кадра принети све жртве, које би принети морала, само да остане моја, |
| {S} Мени се чини, да бих јој могао бити све друго, и роб и душман, само не пријатељ!..</p> <p>„ |
| бољој будућности, која ће нам накнадити све оно, што нам садањост не да уживати. —</p> <milesto |
| пословима и пренебегавате ваше дужности све из једног узрока, који вас ни мало не правда.{S} Ви |
| на суза, сад још садањост нек ми уништи све лепе наде будућности моје: па за што сам онда рођен |
| оје мирно дан по дан проводити, сносећи све, што сносити морамо и надајући се бољој будућности, |
| укли, па ће и отац мој тако исто потући све непријатеље своје.{S} На лицу мајке моје сину при о |
| провађати по целој башти показујући јој све, што је овде лепо; а за нама иђаше Паја с оцем наме |
| > <p>Одох с Данком у цркву и стадох јој све редом приповедати јер она се ничега не сећаше.{S} О |
| и искреног друга; а у Љубици, —- у њој све и сва!{S} Кад се дању послом уморим, па се спустим |
| еље скакао, и мени се учини, као да сам све то ове ноћи само сањао...{S} И опет нада не ће да м |
| } Мени није требало више ништа, сад сам све знао.{S} Почех дрхтати од радости, од милине, сузе |
| ивље и бујније.{S} За то најпосле манем све на страну и стрицу одма напишем писмо, молећи га, д |
| p>Данас ми беше главна брига, да уредим све своје ствари, да бих се могао на пут кренути; те чи |
| плакаше и држећи главу на грудима мојим све је јаче притискиваше, као да ми тиме хтеде рећи: „Ј |
| рекоше, да идем из њихове куће, скупим све ствари своје и бацим госпи пред ноге: „Ево вам за в |
| " /> <p>12/7</p> <p>Што више радим, тим све јасније осећам, да су најслађи часи живота они, кој |
| год на себе, да и оно лечи, да не лечим све сам!... —</p> <pb n="76" /> <milestone unit="subSec |
| и ја анђелом постати, која сваким даном све већма сазреваше.{S} Ах!{S} Благи боже!{S} Бејах још |
| а видим, да ја ову девојку сваким даном све већма љубим!..{S} Моје срце беше и до сад навек пун |
| ше наде, да ће љубичина мати с временом све лепше мнење имати о мени.</p> <p>„Је ли Паја још та |
| ближе манастиру, <pb n="139" /> тим он све даље од мене!{S} Но када већ стигох на брег, са кој |
| мила!..{S} Ах, благи Боже! ово је много све за један дан!“</p> <p>И ја је загрлим оберучке, пољ |
| Могао би је истина видети, и то би било све.{S} Од стрине не би је за цело могао узети, јер кад |
| у среће своје...</p> <p>Кад прегледасмо све ове споменике детињства <pb n="74" /> свога, а ми с |
| бе споменуо! —</p> <p>Мени беше повољно све, штогод сам од Мите чуо.{S} После још краћег разгов |
| ванредни дух овладао целом шумом: а то све за то, што моје груди беху ванредним осећајима напу |
| плакала скоро читав дан. — Кад ми је то све исприповедала, запитах је, мисли ли тамо остати још |
| ом, сећах се целе прошлости своје, и то све тако силно утицаше на моје боно срце, да се и ја на |
| х морао и сам којег ђака напустити, јер све их не ћу моћи више држати, то ми је ипак жао, што м |
| јер такве браће има <pb n="98" /> данас све ређе.{S} Она сада и сама увиђа, да није требала с в |
| м срцу моме.{S} Бог ће дати, на ће опет све добро бити! —</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| а једном оздравиш, па ће онда бити опет све добро! —</p> <p>„Кад оздравим, је л’ Миливоје, ти ћ |
| е могу да растумачим и тако пуним главу све самим црним слутњама.{S} Не могох ништа друго, већ |
| екао, да ћеш ме опет к себи узети, могу све лакше да сносим, него што бих иначе могла сносити.“ |
| као такав могу се на све одважити, могу све непогоде сносити, јер сам се на патњу и невољу и он |
| почну се опет понављати, а муке настају све веће, које ме немилице море!..{S} Па још кад у Данк |
| час у небо, час у гору, а мисли ми беху све црне: за што једаред не <pb n="154" /> учиним крај |
| ао и донесе мали завежљај, у којем беху све данкине ствари.{S} За тим уђосмо у моју собу, где м |
| од гледаше или не; доста то, да корачах све хитније, само да бих што пре из вароши изишао, да д |
| ме остави, божанствена нада, да ће још све добро бити и да ће радост у толико бити већа, колик |
| тако дивно и тужно, да бих се јадан од свег срца заплакао; час стајаше поред мене држећи главу |
| о!{S} Све је оно исто и свега се сећам, свега!{S} Ту сам пред школом са својом другарицом <hi>М |
| <pb n="142" /> жуто увело лишће.{S} Од свега дрвећа задржа ми поглед само онај велики орах, по |
| } Па да ли је онда такав живот збиља од свега најмилији?..</p> <p>Ја видех, да у овој кући за м |
| о од грозне намере своје, склонио се од свега света и нико не знађаше, где је и како је?{S} Тек |
| и приповедаше своје; но за мене беше од свега најглавније, што чух од Паје, да ће да се жени и |
| т не ступите, у живот, који је навек од свега најмилији, ма како бедан био? <pb n="151" /> Ја в |
| преда ме и чисто се зачуди, кад ме виде свега збуњеног и уздрхталог.{S} Долазак ме његов сасвим |
| пет тако неугодно: мени беше, као да ме свега нестаје...</p> <pb n="56" /> <p>„Да чујем, шта је |
| „Да све с лица мога чита?</l> <l>„Да ме свега одма позна,</l> <l>„А да ништ’ ме и не пита..</l> |
| ом ове миле главе о моје груди прође ме свега <pb n="48" /> нека необична милина, коју у животу |
| ави оно исто небо!{S} Све је оно исто и свега се сећам, свега!{S} Ту сам пред школом са својом |
| еже било, него да ми падну на срце јади свега света!..{S} Тако душевно узбуђен проведох у тужно |
| које ћу од данас поучавати.{S} Сад имам свега четворицу, а да нисам тако слаб могао бих још кој |
| да имамо два дана да живимо.{S} Но осим свега тога највећма ме пече, што ћу у тим невољама заос |
| од прозора, отворих оба крила, те дисах свежи горски ваздух и слушах дивне поје умиљатих певачи |
| стоји, и ту се стадох умивати хладном и свежом водом.{S} Тешки, ледени хлад и оно тихо шуштање |
| гах читати, да је радосна и весела, при свем том, што јој поглед беше ипак сетан...{S} За чудо! |
| појава беше тако дивна и тако мила, при свем том, што ништа ново не беше, јер то сам видео до с |
| не црне косе поче ме чисто опијати, при свем том, што једва сам себи веровах, да је ова дивна и |
| ога!..{S} Мени ударише сузе на очи, при свем том, што сам <pb n="36" /> се из све снаге упињао, |
| ано из собе и пођох мало из вароши, при свем том, што промицаше ситна киша, и што дуваше хладан |
| се с њиме беше ми ипак нешто тешко, при свем том што сам једва чекао, да се преместим у нови ст |
| а мисао не хтеде ми никако у главу, при свем том, што другим начином заиста нисмо кадри извући |
| Ах!{S} Ја непрестано мислим на њу, при свем том, што се немам више ничем да надам, и заносим с |
| онда сви се држе некако укочено, а при свем том још и прве речи, које чух из љубичиних уста, т |
| место своје; туга, што ми је сестра при свем том тако бедна, па што ми је још најгоре, да јој б |
| а служавка, <pb n="104" /> па ме је при свем том још немилице тукла; а сад где дођем, ту ме не |
| будућности моје!{S} Ах!{S} Да ми је при свем том бар једном да оздравим и да се опростим ове не |
| ам суза пролио, па ево и ове године при свем том, што ми наде моје говораху да ће бити боље и л |
| веровање проста, гола предрасуда, и при свем том не могах умирити срце своје.{S} Да нисам тако |
| ана просиоца, јако ме узнемирише, и при свем том, што ме је лепо поздравила, ипак ми поче срце |
| а поред Љубице весело провести; али при свем том не могох јој одрећи, већ почех приповедати.{S} |
| } Моје срце беше пуно милине и опет при свем том лежаше ми тешка брига на челу, као што ноћу мр |
| > <head>У манастиру 26/7.</head> <p>При свем том, што сам могао мислити и знати, да се стрицу м |
| бодно ступим у живу природу.</p> <p>При свем том, што бејах скоро цели дан за плач расположен, |
| nit="subSection" /> <p>15/10</p> <p>При свем том, што сам послом јако оптерећен, ипак су ми дан |
| ог зна шта страшно догодило.{S} И узрок свему томе беше у лудој слутњи, да ми се морало стрицу |
| х, на коју ћу страну да погледам!{S} Но свему овом учини сада Паја крај, јер и он приђе Љубици |
| не ће можда ни пет шест редака имати у свему.{S} Но и ако се вели, да човек не може бити без и |
| мка, за којим није никад узданула!..{S} Свесрдно поздравље вама и Данки.{S} Баша Љубица.“ —</p> |
| ти би се чудила, да сам још при чистој свести!.“</p> <pb n="150" /> <p>— Миливоје! — рече ми Љ |
| ок бејах млађи, веровах и у други свет, свет на небу, и у други живот, живот после смрти, много |
| х суза задржати.{S} Изиђох на улицу.{S} Свет иђаше тамо амо; не знам, да ли ме когод гледаше ил |
| авнодушан; а данас ми тако беше, као да свет грлим на грудима својим!..{S} О Љубице!{S} Љубице! |
| ах у загрљају Љубице своје заборавио на свет и све што је око мене...</p> <p>„Миливоје!{S} Може |
| ји претворише у ледену санту, па ми сав свет постаје равнодушан, а сам себи празан и пиштав: но |
| овако, што ћу, кад би ми без ње био сав свет увек празан и мртав!..</p> <p>На једарад се као из |
| па изиђох на поље.{S} Ах!{S} Како ми је свет сав црн и мрзак!{S} У мојим грудима као да више ни |
| а лакше и после свршена рада опет ми је свет тако мио и красан и срцу ми је <pb n="132" /> тако |
| гих кола као из сна да буди.{S} Како је свет оживео!{S} Како је живот обујио!{S} Моја ме болест |
| ор беше пред нама!{S} По улицама трчаше свет плачући, вичући, лелечући...{S} Старци, жене и дец |
| вам не знам рећи. —</p> <p>Мени се беше свет окренуо и ја је погледах очајничким оком.{S} Она м |
| > <p>Док бејах млађи, веровах и у други свет, свет на небу, и у други живот, живот после смрти, |
| и досадни живот, за овај црни и немили свет!{S} Кад ти одеш кад одеш тамо, где нам је већ отац |
| ди!...{S} Па куда ћу сада у овај хладни свет?...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>28/11</ |
| ом?...{S} Ах!{S} Мој цео свет, мој лепи свет, који сам толико на срцу неговао, он ми се распада |
| и плакао! —</p> <p>— „Па то је онда цео свет срећан!“ — одговори ми Љубица и тихо се насмеши.</ |
| а видим, ја осећам, како ми постаје цео свет празан, постаје ми цео свет мртав!.. —</p> <milest |
| </p> <p>Око мене као да се окреташе цео свет.{S} О боже среће!{S} Хвала ти на овом часу!..{S} У |
| S} Тада би био цео свет мој, јер би цео свет носио у грудима својим!..{S} Но ти ме волиш, и мен |
| постаје цео свет празан, постаје ми цео свет мртав!.. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| а би на једанпут опет мило, како ми цео свет поста опет тако красан!</p> <p>„Што ви тако далеко |
| шом, тако трошном?...{S} Ах!{S} Мој цео свет, мој лепи свет, који сам толико на срцу неговао, о |
| кад би ти моја била!{S} Тада би био цео свет мој, јер би цео свет носио у грудима својим!..{S} |
| ј добри голуб умре и голубићи полетив у свет изгубе се једно од другога.{S} Голуб би за голубиц |
| n="67" /> је већ била наумила, побећи у свет ма куда.{S} У том чује срећом од мог доброг друга |
| света пренесе на лаким крилима својим у свет мира и спокојства.{S} О кад бих могао за навек усп |
| пуно бола, око ми беше пуно суза...{S} Света земљо!{S} Како ме чудном, тајном силом к себи <pb |
| огао, него што је овај манастир.{S} Ова света тишина и самоћа тако ми годи, да ће ми се брзо ја |
| розне намере своје, склонио се од свега света и нико не знађаше, где је и како је?{S} Тек на кр |
| ло, него да ми падну на срце јади свега света!..{S} Тако душевно узбуђен проведох у тужном расп |
| гледах сестру своју остављену од целога света, па је мени на груди пала и о врат се мени обесил |
| о заплачем.{S} Тешко ми је отићи с овог света без икаква гласа!...{S} Па знаш шта сам намислио? |
| е сан на мене и он ме из овог патничког света пренесе на лаким крилима својим у свет мира и спо |
| е без неге и савета, остављена од целог света, па и од рођеног брата свога!..{S} Мени ударише с |
| о од мајке своје, па у гомили уплашеног света истрчим из цркве на поље, прескочим пола срушени |
| је та реч сада хладна и гадна, та иначе света реч!{S} Мени се чини, да бих јој могао бити све д |
| рођоше већ двадесет година, од како сам света угледао у мирном и срећном дому добрих родитеља с |
| е имах Данке своје, тамо не беше толико света, и опет могах тако дивно проводити дане своје и о |
| но звезда као и шеталиште што беше пуно света.{S} Ја и Данка ходали смо <pb n="79" /> полако сл |
| ни у животу моме. <pb n="130" /> Лепоту света и сладост живота тек сам онда први пут јасно осећ |
| здрав, никад не осећах тако живо лепоту света и сладост живота, као што сада осећам! —</p> <pb |
| ини, да ћу опет оздравити и опет лепоту света и сладост живота уживати моћи; јер од како сам бо |
| не.{S} Најпре мишљах, да је данас какав светац, но када чух, да поју „свјати Боже!“ видех, да ј |
| ом сну ступише преда ме као на јави две свете душе, отац мој и мајка моја? — — —</p> </div> </d |
| зи имам темељ будућности своје; у Данки свети аманет од оца и мајке, да према њој покажем захва |
| ше.{S} Она сузним оком гледаше у мене и светим страхом ходаше по цркви, по гробљу среће своје.. |
| не не хтедох ни слушати.{S} Можда би ме светина и прегазила, да се не нађе један постарији чове |
| поље, прескочим пола срушени зид, па са светином бегати стадох.{S} Куд сам бегао, то нити ја, н |
| атно детињство своје!{S} Толико лепих и светих успомена вежу ме за овај дом, и мени тако би, ка |
| ио, да још живим не ради себе, већ ради светих костију добрих родитеља својих, да њих у гробу н |
| ора засвити, ја мутним оком погледам на светле прозоре; гледам дан, који свима нове <pb n="92" |
| Ах!{S} Како ми мило би, кад погледах на светли дан и на ведро пролетно небо, кад погледах на ул |
| ћи дочека.{S} Ах!{S} С њом ми оде и сва светлост из овог стана! —</p> <pb n="111" /> <milestone |
| о небо, по којем небројене звезде дивно светлуцаху.{S} Свуда беше тихо и све беше мирно, све, о |
| Кобно гробље, на теби паде отац мој!{S} Свето гробље, у теби леже кости оца мога!{S} Ах, крваво |
| и голубици, и гледајући на то срцу моме свето место обузе ме милина и туга....{S} Да сам ја гос |
| и ја <hi>својом мајком</hi>!{S} Ја ово свето име од детињства свога немам коме да кажем, те ка |
| ..{S} И Маџари грунуше у цркву, да и то свето место опогане сечом и тучом!..{S} Ја се још толик |
| , а она опет то не мари.{S} Ја је почех световати, да трпи, кад друкчије ни]е, јер трпен — спас |
| је пре неког времена овде становао?“ — Светозар С—?{S} Па он је још пре месец дана умрьо!{S} Г |
| ли ме знали известити, где се сада бави Светозар С—, који је пре неког времена овде становао?“ |
| како се Љубица венчала.{S} Међу многим светом, који беше у цркви, бејах и ја, те стадох тако, |
| ила, ја бих ове осећаје делила са целим светом, да у сваком срцу тако слатко живи.{S} И он је т |
| ако и беше, јер добрих људи има свуд на свету. — Одатле до манастира морадох још читав дан путо |
| ога.{S} Овако бар има још једно биће на свету, у којем та иста крв тече, која и у мени тече, и |
| нат, за којег нико и не зна, да живи на свету.{S} У дворишту као и у кући владаше нека необична |
| ч, реци, Љубице!{S} Заклињем те свим на свету!..“</p> <p>Док сам је ја овако преклињао, да ми р |
| нисам, јер не стојим више сам самцит на свету!... -</p> <milestone unit="subSection" /> <p>9/7< |
| се тамо срце згрева расхлађено у туђем свету: тако је исто мени сада, кад седим поред Данке!.. |
| пут, а њу да оставим овде саму у туђем свету, па да јој искрено не кажем, куда идем и за што и |
| бих сносио у нади, да све то на другом свету престаје и замењује са вечном радошћу...{S} Али с |
| осније, кад не бих имао никог, на целом свету никог свога.{S} Овако бар има још једно биће на с |
| нам је већ отац и мајка, онда на целом свету немам више никог свога, остајем сам самцит као ка |
| че, која и у мени тече, и која на целом свету осим мене нема никог свога?{S} Не, то не могу!{S} |
| да бих био најбедније створење на целом свету, кад је не бих назвао и ја <hi>својом мајком</hi> |
| им!.{S} У том тренутку не беше на целом свету срећнијег човека од мене!{S} Мени беше, као да са |
| S} Као каквом несретнику, који на целом свету нема никога свога, кад дође на гробове својих мил |
| ни беше, као да сам сам самцит на целом свету..{S} Суза и песма беху ми једини искрени другови |
| Љубица ће бити моја и у мојем душевном свету опет ће засијати сунце...</p> <p>Срцем пуним наде |
| сне снове, <pb n="71" /> летиш по лепом свету невине и безбрижне маште своје!{S} Слатка Данко!“ |
| {S} Мени се чињаше, као да сам до сад о свету само сањао и као да га сад тек први пут на јави в |
| оше тамо амо, као голуби, кад полете по свету, да хране траже: но се опет онако исто враћаше, ј |
| оно неколико тренутака ноћу, кад угасим свећу, да легнем, па док не заспим, нису ми празни, већ |
| још одма у почетку као утучен; но када свештеник поче да поје „Исаије ликуј,“ мени би, као да |
| остеље њене.</p> <p>Једном дође у школу свештеник, који нам катихета беше и слаткоречиво нам пр |
| погледах на улицу, по којој многи људи, сви здрави, тамо амо мирно ходаху!..{S} Моје срце беше |
| !{S} Да л’ да певам ил’ да плачем?..{S} Сви осећаји моји као да се на једаред из сна пробудише |
| и код њега остасмо до заласка сунца.{S} Сви беху весели, само моје весеље беше некако усиљено. |
| ла.{S} То беху непријатељски топови.{S} Сви одма поскачемо с постеље, но какав ужасан призор бе |
| д свима рећи, за што сам дошао; па онда сви се држе некако укочено, а при свем том још и прве р |
| ну нову и вечиту кућу.{S} Отпратисмо је сви; они су појали, а ја сам плакао; њу сахранише, а ме |
| приређују домаћу забаву, где се искупе сви њихови сродници и пријатељи, па му сви честитају и |
| ручима, па хоће да пукне; или као да се сви осећаји претворише у ледену санту, па ми сав свет п |
| жим, за чим чезнем!{S} Све мисли моје и сви осећаји моји сада се једино Љубицом баве.{S} Оно, ш |
| м и твоје писмо, што си га Паји писао и сви рекосмо, да си збиља племенита срца; но нико те так |
| S} Бејах цели дан као мало дете весео и сви се чуђаху, од куд та нагла промена тако?{S} Но ја з |
| ници и пријатељи, па му сви честитају и сви му се радују; а други нам приповедаше, како поред њ |
| сеје своје, где око њега весело скачу и сви весело вичу: „Браца!{S} Браца!“..{S} Кад влак присп |
| ени поче мисао рађати, да може бити ови сви за љубав моју већ знају!</p> <milestone unit="subSe |
| што сада нарицаше ова јадна мајка, — ми сви плакасмо...</p> <p>Дошав натраг у манастир затворим |
| ађаше, да од срца иду, те тако постасмо сви троје опет добри и весели. —</p> <milestone unit="s |
| снијом...{S} Дошавши на гробље стадосмо сви око раке.{S} Нисам никад мислио, да проста жена мож |
| p>После подужег таквог разговора одосмо сви оцу намеснику, који нас сада лепо гошћаше.{S} Ту се |
| и овога састанка не беху ми угодни, јер сви ми изгледаху више зачуђени него обрадовани, нарочит |
| сви њихови сродници и пријатељи, па му сви честитају и сви му се радују; а други нам приповеда |
| рко, и њени родитељи плакаху, и плакаху сви, који се око ње искупише...</p> <p>Њу саранише.{S} |
| а крају године изиђоше у новинама имена свију оних добровољаца, који славно погибоше под Луком |
| лено лишће, већ увело жуто, и што се од свију тица једина сеница чује.</p> <p>Када сунце за бре |
| и је опет мило, јер дођох овамо први од свију ђака, те тако бејах у стању за ово неколико дана |
| баш овог изгубити, јер беше најбољи од свију осталих.{S} Једног се морадох и сам одрећи, јер м |
| а неке је и на памет научила, па њих од свију песама најрадије и пева. —</p> <milestone unit="s |
| месник чини ми се, да је најбољи од њих свију. —</p> <pb n="26" /> <milestone unit="subSection" |
| ада!{S} Такав не беше пре!{S} Сад је са свим низак и жалостан, не изгледа ни најмање тако понос |
| да умрем!..{S} Ах!{S} Ја бејах тако са свим смрти жељан! — </p> <p>Једном ми дође Марина сасви |
| једну реч, реци, Љубице!{S} Заклињем те свим на свету!..“</p> <p>Док сам је ја овако преклињао, |
| у белу прелепу голубицу, и он њу заволи свим срцем својим.{S} И тако је волећи често би летео к |
| {S} За то се на <pb n="146" /> скоро са свима лепо опростим и дођем натраг у манастир.{S} Када |
| ми је већ изгубљен, јер не ћу моћи пред свима рећи, за што сам дошао; па онда сви се држе некак |
| дам на светле прозоре; гледам дан, који свима нове <pb n="92" /> наде у срце улева, а мени јато |
| сад ми није као да сањам, сад осећам у свима живцима несносну јаву несретне садањости...{S} Ил |
| , Данко, каква је то песма, што је сада свирају?“</p> <p>— Знам.{S} То је: „Ја сам млада Српкињ |
| оветарац играјући се лаким гранчицама и свирајући сетне песме своје по зеленом лишћу, миловаше |
| } Ја остах на своме месту и слушах лепо свирање, које ми сада узбуђеним грудима мојим тако гођа |
| кочи с места свога, приђе гласовиру, те свирати поче.{S} Ја остах на своме месту и слушах лепо |
| им појавима: час сеђаше код гласовира и свираше и певаше тако дивно и тужно, да бих се јадан од |
| смо у собу, где нам Љубица на гласовиру свираше и певаше.{S} Ја бејах песмом и свирком њеном са |
| х се чисто на ново заплакао!..{S} После свирке беше нам разговор доста жив и пријатан, те могу |
| свираше и певаше.{S} Ја бејах песмом и свирком њеном сав очаран; мени се чињаше, да слушам вил |
| е би срце од бола на мах <pb n="147" /> свисло, тако су моје сузе пуне горчине, отровне горчине |
| нас какав светац, но када чух, да поју „свјати Боже!“ видех, да је погреб.{S} Одма одем на улиц |
| </quote> <p>Тако сам онда певао.{S} То сво време од Маркове смрти до Љубичиног познанства пров |
| /p> <p>Данас одох у К— и испратих Пају, свог доброг и искреног друга.{S} Жао ми беше, што се мо |
| се види, Миливој хтеде сам себе да лиши свог досадног живота.{S} Али велики духови силни су и п |
| е ове споменике детињства <pb n="74" /> свога, а ми се полако упутисмо на гроб оца свога.{S} Си |
| </hi>!{S} Ја ово свето име од детињства свога немам коме да кажем, те кад бих могао с вама заје |
| беху сасвим празни!{S} Још од детињства свога осећао сам неки силни нагон, неку велику тежњу и |
| и, да им приповедам штогод из детињства свога, јер је од Паје чула, да ми детињство беше врло б |
| павао, и не знам, да сам осим детињства свога имао у животу своме доба, које ми тако брзо прође |
| етнику, који на целом свету нема никога свога, кад дође на гробове својих милих умрлих, па му с |
| м годинама справљају дарове за суђенога свога, безбрижно уживајући златно девовање своје, дотле |
| , у мисао: венац на крсту од милог рода свога после смрти своје.{S} И тада као да сам знао, да |
| и рад свој једино општој ствари народа свога...{S} Лисно дрво мојих лепих нада хоће процветати |
| о се ни о чем другом, већ о јаду народа свога.{S} Бесмо обадвојица слаби, болешљиви, ваљда због |
| ој у сваком нежном и топлом срцу народа свога, а тако једно срце ето је и ваше, и ја му чисто з |
| ојим утичу на судбину потоњег нараштаја свога.{S} Такви духови беху миливојеви родитељи.</p> <p |
| у своју, да лежи бона код једног рођака свога у И —.{S} Нашав брзо прилику одох тамо; но док ја |
| оже да угости сирочад врлог претходника свога.{S} Од дугог путовања као и од неспавања прошлих |
| !{S} По целе ноћи се склапа сањивог ока свога, већ навек седи поред мене и навек ради, тешећи м |
| лики духови силни су и после смрти тела свога, јер и после још споменом својим утичу на судбину |
| ог потока, старог познаника и пријатеља свога, који се сетно жуборећи вијугаше по чаробном хлад |
| /> <p>1/6</p> <p>Данас изиђох из стана свога и растајући се с њиме беше ми ипак нешто тешко, п |
| љах таким мислима, Данка се трже из сна свога и поче се на мене смешити; но то смешење не беше |
| и да се могу опростити несносног лежања свога.{S} Само се морам још неколико дана собе држати, |
| а од целог света, па и од рођеног брата свога!..{S} Мени ударише сузе на очи, при свем том, што |
| провела скоро три месеца у Б— код брата свога и тек је ових дана кући дошла.{S} Ова ми вест беш |
| {S} Ти си опет срећна!{S} Ти нађе брата свога и твоје се жеље испунише све!{S} Твоје су груди с |
| остати на земљи, остаћеш сама без брата свога.{S} Ко ти може добар стајати, да ћеш бити срећна? |
| ајући се о јадним прошлим данима живота свога и правећи планове за будући живот.{S} Када се ход |
| јој је у новим данима патничког живота свога.{S} Господар и госпа јој добре су душе, како их д |
| м, у којем сам провео неко време живота свога.{S} Надам се, да ћу у новом стану моћи угодније ж |
| врелим срцем могао уживати часе живота свога, кад не би било тих црних несносних брига, које м |
| вљати: причаћу јој разне црте из живота свога, певаћу јој своје песме, које нису ништа друго, в |
| вца и сутра већ ступа у нови део живота свога. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>5/5</p> |
| > <p>Овако говорећи скочим и ја с места свога, приђем к њој и ухватим је страсно за руку.{S} Ме |
| ?“ рече Љубица збуњено и устаде с места свога.{S} Ја видех, да је сасвим узбуђена, па за то јој |
| оглед мој, јер на једаред скочи с места свога, приђе гласовиру, те свирати поче.{S} Ја остах на |
| } У таким мислима дођох до стана стрица свога и у мени се поче опет нада са слутњом да бори: на |
| како ћу провести ове ферије код стрица свога, јер ми је тако писао у последњем писму своме, по |
| ет не би ништа.{S} Ја ово ћутање стрица свога не могу да растумачим и тако пуним главу све сами |
| е весело дочекати и да ћу видети стрица свога, ма било да болан <pb n="21" /> у постељи лежи.{S |
| дођох у П—, упутих се одма стану стрица свога.{S} Идући улицама гледах на све стране, да ли бих |
| ије знало, ко је све погинуо?{S} За оца свога не могох друго ништа чути, осим да се храбро бори |
| е, као да ћу сад у ходнику наићи на оца свога и мајку своју, да ће ме радосно стиснути на груди |
| Би л’ хтела Данко, да идемо на гроб оца свога?“ — рекох јој уздрхталим гласом, усиљавајући се, |
| с њоме састати, па да одемо на гроб оца свога, да тамо клекнемо и да се тамо заплачемо, ја мисл |
| га, а ми се полако упутисмо на гроб оца свога.{S} Силна туга паде на груди моје, а Данка покри |
| Од неко доба сањам скоро сваке ноћи оца свога, и већином у страшним немилим сновима.{S} Кад год |
| е као мало дете, кад ступисмо гробу оца свога.{S} Она клече крај каменог крста, лепог и великог |
| јер у њему као да изгубих половину срца свога...{S} Ах! много шта лежи на души <pb n="129" /> м |
| аш, а на мене мислиш?{S} На мене драгог свога, који тако болан беше и сад опет здрав по гори хо |
| оја на целом свету осим мене нема никог свога?{S} Не, то не могу!{S} И опет — бар кад бих знао, |
| а, онда на целом свету немам више никог свога, остајем сам самцит као каква шибљика на широкој |
| не бих имао никог, на целом свету никог свога.{S} Овако бар има још једно биће на свету, у које |
| се изненадих, кад у том човеку познадох свога старог друга и доброг пријатеља, Пају Н—, земљоме |
| изати, већ срећан посветити живот и рад свој једино општој ствари народа свога...{S} Лисно дрво |
| p> <p>О слатки оче!{S} Ти паде за народ свој и твоја деца осташе сирочад бедна!{S} Давно је од |
| м жив и здрав да живим и радим за народ свој, па ако ми штогод за руком испадне, да се сетим на |
| лео слободу!{S} Како је тај љубио народ свој!...</p> <pb n="128" /> <p>Моје дружење с њиме имађ |
| м ранама.{S} И моја Данка отпоче такође свој рад, те ради по цео дан, и што преко недеље сврши, |
| ици, па ћеш и њу видети; а ја јадан при свој жељи и чежњи својој, да к’ њој одем, ипак не могу! |
| , тако миле, да бих радо провео цео век свој поред ње, па да јој тако непрестано у очи гледам.. |
| вима да забележим данашњи дан у дневник свој, да ли златним, што сам оздравио, или крвавим, што |
| /> стаде се на све стране освртати, по свој прилици, да га не би когод видео, да се са служавк |
| где ништа</hi> мислите <pb n="31" /> по свој прилици сиромаштво? — упита ме Љубица и своје црне |
| ступила у собу, беше весела, јер она по свој прилици мишљаше, да сам је звао, да јој кажем, да |
| снажнији и веселији.{S} И ту бих се по свој прилици подуже бавио, да не дође к мени отац намес |
| ше нам тако различит!{S} Она плакаше по свој прилици за то, што беше дирнута мојом детињском ма |
| куцах на врата.{S} Но то куцање беше по свој прилици слабо, да га нико ни чуо није, те с тога с |
| а слободније разговарати.</p> <p>„Ви по свој прилици жалите за Пајом за то, што ћете бити сами. |
| ону, а тело ми поста грозничаво, што по свој прилици би последица овог великог узбуђења, те с т |
| и године не бејах код њега; па да ћу по свој прилици за неколико дана већ тамо бити, па како ћу |
| очад без оца и мајке...{S} Она је живот свој жртвовала <pb n="13" /> деци својој, јер патећи се |
| дар да и после смрт своје продужи живот свој у сваком нежном и топлом срцу народа свога, а тако |
| остах лежећи, жалећи се на тешки живот свој...</p> <p>После дужег размишљања и уздисања дигнем |
| ам, дошав, први пут овамо, причао живот свој, и ту сада разговор наш настависмо даље.{S} Кад би |
| задовољство у такој мери, да могу живот свој назвати идилично — срећним.{S} У књизи имам темељ |
| е.{S} Изишав опет у гору прострем капут свој на зелену траву, легнем на њега и удубим се у разн |
| ам још ни сам! — рекох јој сабирући дух свој, да не будем како малодушан.</p> <p>Разговор нам п |
| елики, али се још не могаху ослонити на своја сопствена крила.{S} Али кад кога почне несрећа да |
| рестати, јер ког једаред земља загрли у своја хладна недра, тај се више никад не смеје, али ник |
| једино због тога што је баш код стрине, своје, која никад не беше пријатељ ни мени ни њој.{S} М |
| и загрли крилима голубиће <pb n="54" /> своје, па умре и она.{S} Сиротани голубићи пиштаху дуго |
| 5/4</p> <p>Тек што Данка оде у град, да своје радове гдегод прода, а оно ми закуца неко на врат |
| епатила, па сад је ред на мене, да и ја своје свршим. —</p> <pb n="165" /> <milestone unit="sub |
| при овим речима дивна румен обли и која своје дуге трепавице оборене држаше.{S} Још ми никад не |
| ажући јаде и наде једно преко другог на своје боно срце једва дочеках час, да чујем од лечника, |
| д њега опет одучити и навићи ћете се на своје пређање стање кад Паја беше још у школи; али ја н |
| стро!{S} Ала ми је жеља силна, да те на своје груди братски загрлим, да над твојом главом сузни |
| ску собу,“ где ме бела постеља прими на своје меке груди и скиде тешки терет с уморених крила д |
| онуо...{S} За то, Данко, пази бар ти на своје здравље.“</p> <p>— Не бој се, Миливоје, за мене!{ |
| им гласом и сав поражен оборим главу на своје несретне груди, а сузе ми покуљаше на сав мах...< |
| точишта.{S} И моја мајка узеде Данку на своје груди, а мене за руку, па потрчи и она у цркву.{S |
| " /> <p>20/4</p> <p>Предигох се мало са своје несносне постеље и наслонив слабо тело своје на д |
| ца проведе баш ово време у Б—, а не код своје куће, кад је могла бар претпостављати, да ћу опет |
| /> <p>15/8</p> <p>Данас бејах опет код своје добре и лепе Љубице.{S} Ја видим, да ја ову девој |
| само да бисмо подмирили животне потребе своје: пореметио сам равнотежу и сад сам ето сасвим кло |
| једва се пред вече опростих тесне собе своје.{S} Изишав опет у гору прострем капут свој на зел |
| ше ми необично мило, кад изиђох из собе своје.{S} Идући <pb n="108" /> полако улицама поче ме к |
| пуним непобедљиве зебње изиђох из собе своје.{S} Дан беше веома пријатан, да пријатнији већ не |
| о који залутали облачак тражећи другове своје и гледајући на зелену гору, па као да се смишља, |
| , а она ће мени показивати разне радове своје, што је до сад радити научила, она ће гледати у м |
| нас ми беше главна брига, да уредим све своје ствари, да бих се могао на пут кренути; те чим са |
| ипак мили ми се, што могу остале бриге своје да растерам овим озбиљним радом, који ће уједно б |
| ше нам отац толико пута удубљен у бриге своје, а к њему би мајка дошла и поред њега села.{S} Ја |
| иђох у гору верно праћен од дубоке туге своје.{S} Под ногама ми шушташе жуто увело лишће, а над |
| ад бих могао за навек успавати све јаде своје тако, као што беху успавани сада, како бих срећан |
| О кад бих вам могла испричати све јаде своје, које морадох поднети, од како нам ви одосте, то |
| живот бити горак.{S} Приповедајући јаде своје држаше непрестано на мени сузне очи своје, које м |
| е само, док и ја спавам, и кад бих јаде своје хтео за навек успавати, морао бих и сам за навек |
| е трпим и сносим, само да остварим наде своје, нити би когод знао, нити би марио...{S} Ко би се |
| ана лепотом овог дивног места, па стаде своје сетне плаве очи бацити час на једну, час на другу |
| Чим виде да сам к себи дошао, утре сузе своје, пружи руку преко мојих груди, па се на мене сетн |
| , кад смо сирочад!“ — рече утирући сузе своје — „Но што му драго!{S} Ја сам млада и здрава, па |
| ђен, да неко време препати.{S} Данка је своје већ препатила, па сад је ред на мене, да и ја сво |
| ко је милина гледати млађу браћу и сеје своје, где око њега весело скачу и сви весело вичу: „Бр |
| атко лити радосне сузе на грудима мајке своје, како је дивно гледати у задовољно и весело лице |
| страховитим тренуцима изгубио од мајке своје, па у гомили уплашеног света истрчим из цркве на |
| <p>Он је издануо на рукама старе мајке своје, која је за њим много суза пролила, јер она је др |
| {S} За то седох код прозора поред Данке своје, која пливаше у радости, што ме опет здравог види |
| стирској пустињи!{S} Тамо не имах Данке своје, тамо не беше толико света, и опет могах тако див |
| е!“ — викну радосно и пружи ми обе руке своје, да ме загрли.{S} Ми се загрлисмо и пољубисмо.</p |
| јер само тако могао бих задовољити жеље своје, да будем од користи народу своме.</p> <p>Када бе |
| ац мој тако исто потући све непријатеље своје.{S} На лицу мајке моје сину при овим <pb n="9" /> |
| ели кадгод зажелимо, да видимо родитеље своје, ми ћемо к њима као голуби долетати, или ћемо ста |
| ели бити сва деца која слушају родитеље своје...{S} Па и Марка често сањам, да му око сузом зас |
| деца, која су добра и слушају родитеље своје, па ма колико година имали, а која су деца непосл |
| м и да се опростим ове несносне постеље своје, па онда било како било! —</p> <milestone unit="s |
| ања и уздисања дигнем се и ја с постеље своје, ах! та данас је први дан после дуге несносне бол |
| она тужним срцем проводи најлепше време своје служећи и радећи другима, да би помогла брату сво |
| аким гранчицама и свирајући сетне песме своје по зеленом лишћу, миловаше ме по бледом лицу ћарк |
| и опет могах тако дивно проводити дане своје и опет тако срећан бити!..{S} Све мисли моје одле |
| Срећни људи, који могу да уживају дане своје!{S} Право вели наша пословица; „Док ме имаш, ти м |
| на прави пут посматрања себе и околине своје. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>22/9</p |
| {S} Како дође? — „Побегла сам од стрине своје.{S} Још јуче сам пошла из М—, но не могох пре сти |
| ту, доста је што знаш, да је код стрине своје; а при том си и онако оглас у новине дао, те за к |
| писмо на срце своје, стискох га на усне своје и све моје мисли прелетеше као муња простор измеђ |
| га, безбрижно уживајући златно девовање своје, дотле она тужним срцем проводи најлепше време св |
| ледаше тражећи у њима одговор на питање своје.</p> <p>„И она о теби лепо мисли, сирома си вели, |
| ади, да не имадох кад прикрити узбуђење своје, тајну моју. — Љубичина мати такође ме лепо поздр |
| Кад је Миливој одустао од грозне намере своје, склонио се од свега света и нико не знађаше, где |
| се могао Данке одрећи?{S} Једине сестре своје за којом сам толико пута сузе пролио?{S} Да се од |
| <p>Пославши у новине оглас ради сестре своје одох у К—, где сам опет у црне очи лепе Љубице ду |
| по лепом свету невине и безбрижне маште своје!{S} Слатка Данко!“</p> <p>И ја седох на њену пост |
| трахом ходаше по цркви, по гробљу среће своје...</p> <p>Кад прегледасмо све ове споменике детињ |
| за тили часак бејах већ на извору среће своје.</p> <p>„Паја ће нам за неколико дана сасвим отић |
| азгранатим дрвећем спустим уморено биће своје на зелену меку траву.{S} Моје душевно стање беше |
| ош мање, да би ме когод истерео из куће своје...{S} Ах!{S} Тако мислим, и опет кад би до тога д |
| 8</p> <p>Јуче проведох дан поред Љубице своје, а данас проведох га поред књиге.{S} Кад бих још |
| лиш!“</p> <p>Ја бејах у загрљају Љубице своје заборавио на свет и све што је око мене...</p> <p |
| ас заборавим или да се одречем породице своје!.. —</p> <p>Љубица ме овим речима као громом пора |
| а груди моје, а Данка покри рукама лице своје и заплака се као мало дете, кад ступисмо гробу оц |
| е, јер је добио драго писмо од веренице своје, то поче с Љубицом шалу да збија.{S} Шала беше из |
| но украшаваху, да није у стању ни сунце своје небо лепше да украси.</p> <p>— И опет ја мислим д |
| јер данас ми беше могуће посетити сунце своје.{S} Брзо се обучем, па изиђем у гору.{S} Дивота б |
| на пробудише и ја стискох писмо на срце своје, стискох га на усне своје и све моје мисли прелет |
| а, и при свем том не могах умирити срце своје.{S} Да нисам тако бедан и свакој опасности изложе |
| сам и начин, како ћу јој отворити срце своје; па онда, буде ли среће, ах, Боже! да дивне ли ср |
| вности предам, а то је, да сараним срце своје...{S} Па да ли је онда такав живот збиља од свега |
| о.{S} Решио сам се, да јој отворим срце своје, јер живети овако — не могу више, та ја немам мир |
| ним утехом и новим животом обамрло срце своје; но у таквим тренуцима навек ми Данка изиђе пред |
| отпоче жив разговор, сваки приповедаше своје; но за мене беше од свега најглавније, што чух од |
| прилици сиромаштво? — упита ме Љубица и своје црне очи управи тако живо на мене, као да би хтел |
| бих могао мирно дан по дан проводати и своје наде на ново оживљавати, на ново се посла и рада |
| д се не ћу више са сиромаштвом борити и своје најлепше време другима буд’ за што продавати, и к |
| и тебе удам, тад ћу моћи к њему отићи и своје старе дане мирно код њега провести.“</p> <p>Кад с |
| х одмах живо осећати велику силу љубави своје, јер срцу ми би, као да се залеђава!..{S} О моје |
| е загрлим и стиснем на усколебане груди своје и да јој обаспем пољупцима, те лепе црне очи: па |
| лудо мислећи, да бих како ублажио груди своје!{S} Но што дуже ходах, то ме груди стадоше све ја |
| ега спреми.{S} И тако приповедаше сваки своје осећајући се сваки задовољним и срећним, јер знај |
| реко лица, склопим очи, па пустим мисли своје, нек раде и граде, шта хоће...{S} Цело бавлење у |
| а, беше већ обучена и спремљена; ствари своје све је у један завежљај завила и на сто метнула, |
| идем из њихове куће, скупим све ствари своје и бацим госпи пред ноге: „Ево вам за ваша стакла! |
| >Она ми не рече ништа, већ скупи ствари своје, па оде у своју собу.{S} Сиротица!{S} И она је ве |
| дро чело.{S} Она се из сна трже, отвори своје сетне плаве очи и погледа ме нежно и задовољно, к |
| а крсту од милог рода свога после смрти своје.{S} И тада као да сам знао, да од овог живота не |
| у за то хтедох да живим бар после смрти своје...{S} Сад сам се из сна пробудио и видим да у ово |
| а мном.{S} Не знам, да ли услед жалости своје или услед другог чега, доста, да падох у постељу, |
| анка с Љубицом, сећах се целе прошлости своје, и то све тако силно утицаше на моје боно срце, д |
| ме туга обузме, кад се сетим прошлости своје, прошлости пуне јада и суза; но кад опет помислим |
| ећним.{S} У књизи имам темељ будућности своје; у Данки свети аманет од оца и мајке, да према њо |
| розница тресе.{S} На једаред подиже очи своје и хтеде ми нешто рећи, али јој усне задрхташе и о |
| оје држаше непрестано на мени сузне очи своје, које мени више говораху него речи њене.{S} Ах!{S |
| родитеља?“ — рекох јој тарући сузне очи своје. — „И они мене <pb n="121" /> љубе као и твоји те |
| валила, а ја још не могу да склопим очи своје!{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Сакри те твоје црне о |
| тако дивно, тако мило, да не могах очи своје скидати с очију њених...{S} Ах! очи су њене тако |
| шта бих вам рекла?“ — прошапће оборивши своје црне очи, а образи јој беху тако румени, као да ј |
| разне црте из живота свога, певаћу јој своје песме, које нису ништа друго, већ тужни звуци мла |
| и срце мирније поста, тад поче и разум своје да ради.</p> <p>Ах, благи Боже! да тешке ли борбе |
| ом, у којем сам провео златно детињство своје!{S} Толико лепих и светих успомена вежу ме за ова |
| од те миле му голубице вратио у гњездо своје, он би целу ноћ сањао лепе снове, како се с њоме |
| несносне постеље и наслонив слабо тело своје на данкино раме дођох до прозора и седох, да се с |
| ћности мојој уступа ноћ ипак дану место своје; туга, што ми је сестра при свем том тако бедна, |
| срећним, што беше кадар да и после смрт своје продужи живот свој у сваком нежном и топлом срцу |
| посумњати у истину овог дана, можда и у своје душевно здравље, јер мени беше тешко сам себи да |
| /> нека необична милина, коју у животу својем до сад још никад нисам осетио, а заношљиви мирис |
| врши, то ће гледати да гдегод прода, да својим трудом себи бар одело набавља.{S} И тако ћемо на |
| ’ ти волео? — упита ме Марина и погледа својим плавим очима у ведро плаво небо и као да тиме хт |
| бејах у стању да верујем црним слутњама својим.{S} Не хтеде ме нада да остави, да ћу у П— наћи |
| тако беше, као да свет грлим на грудима својим!..{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Јеси ли ти анђео, |
| одма загрлим и дуго је држах на грудима својим!.{S} У том тренутку не беше на целом свету срећн |
| у њене црне очи, то бих одма у грудима својим осетио неку дивну милину. — Кад поче <pb n="37" |
| ет мој, јер би цео свет носио у грудима својим!..{S} Но ти ме волиш, и мени је то доста!{S} Ја |
| о се с њоме љуби и како се грле крилима својим.{S} Често помишљаше и на изгубљену голубицу свој |
| атничког света пренесе на лаким крилима својим у свет мира и спокојства.{S} О кад бих могао за |
| ипак ви у колико изгубисте у родитељима својим, у толико и добисте: јер да су вам родитељи живи |
| е упиташе, шта мислим да радим с ђацима својим?{S} Шта да радим?{S} Ништа!{S} Знам, да се не ћу |
| ако одма оздравим, шта ћу опет с ђацима својим?{S} Ја сам клонуо, па се више толико не могу нап |
| х као укочен!{S} Да л’ да верујем очима својим?{S} Та то је сестра моја, моја Данка!...</p> <p> |
| иге пред тешким сном, који ме однесе на својим лаким крилима у овоје безбрижно царство.{S} Но к |
| веселе, а ја ћу остати дома, остаћу са својим друштвом.{S} Ту ми је отац и мајка, ту ми је Дан |
| д њега тајао?{S} Та он је једини, којег својим правим другом назвати могу, па таком треба и хоћ |
| их подиже своју лепу главу, па ме стаде својим црним расејаним оком смешећи се да гледа.</p> <p |
| ајно стање моје.{S} Паја виде, да ме је својим речима као стрелом ранио, па с тога ме стаде теш |
| речи трже, окрете се к мени, погледа ме својим црним оком, и тај поглед беже тако збуњен и неја |
| — рече ми смело и поуздано, погледав ме својим сузним очима.</p> <p>— Не премишљам се, Данко!{S |
| бринути!“ — рече ми Данка гледајући ме својим плавим сетним оком — „Знадем добро, да ти је теш |
| > занима! — рече ми Љубица гледајући ме својим умиљатим оком и смешећи се нежно и задовољно.</p |
| а одлазим!“ — тихо ми рече гледајући ме својим плавим сетним оком.</p> <p>Мени беше, као да одл |
| /> полако слушајући музику и бавећи се својим мислима.{S} Ах! колико имађах тако лепих вечери |
| аква вила појави се Љубица на вратима и својим црним лепим оком и гледа ме као престрављена...{ |
| има мојим као какав рибар по тихој води својим лаким чуном.{S} Цео дан прође ми поред ње као ка |
| у своју с груди мојих, стаде ме гледати својим плавим оком, у којем се још сузе блистаху и које |
| а се мало узвисим над обичним туговањем својим; јер овде не може човек збиља ништа друго радити |
| епу голубицу, и он њу заволи свим срцем својим.{S} И тако је волећи често би летео к њој, да је |
| ја тако и тако већ морам умрети, а тим својим делом опет ћу бар колико толико добра учинити!“< |
| ко ме погледа, као да би хтела погледом својим да загледа у душу моју.</p> <p>— А ви ми припове |
| на богиња, која је кадра да ме погледом својим сасвим уништи...</p> <p>„Љубице!{S} Драга Љубице |
| чи, које још на мени стајаху и погледом својим хтедох јој рећи, да ми је за то у манастиру тешк |
| шао? — рече ми гледајући ме сетним оком својим: „Сусретнемо се нас двоје на улици, кад сам с пи |
| е <pb n="29" /> Паја обрадовао доласком својим, у толико више очара ме Љубица лепотом својом.{S |
| ти тела свога, јер и после још споменом својим утичу на судбину потоњег нараштаја свога.{S} Так |
| > <p>— Јесам! — рече гледајући ме сетно својим лепим оком.</p> <p>То лепо око, кад у мене тако |
| ад бих навек сам себе утешити знао и то својим лепим надама, које ми биваху живље и бујније, шт |
| речи нежно насмеши, погледа ме умиљато својим црним оком, па тихо рече: — И заиста он у мом ср |
| ојој, а наука ми је све и сва, што могу својим назвати и она ми је једини темељ будућности моје |
| ема њој покажем захвалност своју, дужну својим врлим родитељима; у Мити доброг и искреног друга |
| адимати и ја бејах опијен силом осећаја својих. <pb n="66" /> Она непрестано плакаше и држећи г |
| е био у мирном дому тада живих родитеља својих, имао сам једну другарицу, своју сусеткињу, трго |
| већ ради светих костију добрих родитеља својих, да њих у гробу не увредим...</p> <pb n="167" /> |
| у мирном и срећном дому добрих родитеља својих.{S} И кадгод ми овај дан дође, да се сам собом р |
| , уживајући једно као и друго даре дана својих и надајући се лепшем, срећнијем животу.{S} Но ак |
| нема никога свога, кад дође на гробове својих милих умрлих, па му се тамо срце згрева расхлађе |
| с друге страно би ми немогуће одрећи се својих лепих и слатких снова, одрећи се анђелства божиј |
| руку.{S} Мени беше, као да сам с груди својих скинуо какву стену, испод које беше читав вулкан |
| ву овом подигнем јој милу главу с груди својих, погледам јој у лепе црне <pb n="62" /> очи, и — |
| очију прочитати, да сумња у истину речи својих.</p> <p>— Пријатеља? — беше ми све, што могох ре |
| сиромашки обучену, која тужним погледом својих плавих очију гледаше на ову страну, с које им на |
| идети; а ја јадан при свој жељи и чежњи својој, да к’ њој одем, ипак не могу!“ Ми се загрлисмо |
| и све, што сам задужио до сад у болести својој, и сад ми остаде једва још за четрнаест дана да |
| усти ме, да се мало забавим у прошлости својој, јер ми прошлост поста на једаред тако необично |
| шћа: срце ми поста жалосно, јер у машти својој често гледах сестру своју остављену од целога св |
| живот свој жртвовала <pb n="13" /> деци својој, јер патећи се с малом Данком при страшном појав |
| дох се више пута искрено поверити мајци својој, но бих се навек уздржао бојећи се, да ће мајка |
| што ћу у тим невољама заостати у науци својој, а наука ми је све и сва, што могу својим назват |
| оца и мајке,“ да бих тиме олакшао души својој.{S} Кад је исто дело изишло у „Јавору“ г. 1874 и |
| е према њиховим примедбама, а које и по својој сопственој увиђавности ево га сада прерађеног из |
| и премишљао о преживелој прошлости и по својој жељи себи будућност стварао, тад ми све лањско д |
| е бар још десетак <pb n="136" /> дана у својој досадањој служби, а ја да одем у манастир, да се |
| > <p>Цело пре подне проведох читајући у својој тесној соби, а кад после подне одох у манастирск |
| се поздрависмо, уђосмо у собу, коју она својом назва и ту ми рече, да је Паја данас морао отпут |
| ко дана већ тамо бити, па како ћу се са својом милом сестром лепо забављати: причаћу јој разне |
| а, Пају Н—, земљомерника из К—, који са својом лепом сејом Љубицом амо дође.{S} Као мало дете р |
| сећам, свега!{S} Ту сам пред школом са својом другарицом <hi>Марином</hi> седео толико пута ра |
| и, те за то једног вечера, кад с мајком својом сам у соби бејах, почех јој се исповедати као шт |
| рвавим, што се растадох са милом Данком својом?..{S} Сиротица!{S} Кад ме данас рано зором из сн |
| и: нада, да ћу се сада састати с Данком својом, и слутња, да ћу ступити као непознат, за којег |
| одма!{S} Љубица не може бити с матером својом споразумна, моја добра Љубица, која ми јуче рече |
| , у толико више очара ме Љубица лепотом својом.{S} Ја не знам, да сам у своме веку видео тако л |
| ву невољу своју назвав Љубицу вереницом својом.{S} Обећах јој, да чим тамо готов будем, да ћу с |
| , да је волим и љубим, волим свом душом својом: кад на једаред Паја, као из ведра неба да је па |
| ом свету, кад је не бих назвао и ја <hi>својом мајком</hi>!{S} Ја ово свето име од детињства св |
| итеља својих, имао сам једну другарицу, своју сусеткињу, трговачку ћерку, без које нисам могао |
| ње кад Паја беше још у школи; али ја на своју пустињу никад!“ рекох тужним гласом и мени се отр |
| код тебе!{S} Јадни Миливој!{S} Он хтеде своју тугу да метне на твоје срце, <pb n="157" /> не зн |
| , која одма у почетку речи мојих подиже своју лепу главу, па ме стаде својим црним расејаним ок |
| ећ постала анђео, хајде и ти!{S} Ја сам своју реч одржала, одржи је и ти!{S} Моји родитељи за м |
| head> <p>Тако сам се већ уживео у мисао своју <pb n="166" /> да идући данас улицама чињаше ми с |
| б легнем, имаћу да живим, јер сам добио своју народну помоћ.{S} Да, народну помоћ!{S} Народ ме |
| да је она можда наговорила на то матер своју, те јој одма пустим руку, а сва крв у мени као да |
| ам сахранио најмилије наде и сву радост своју.{S} С тога једва чеках, да стигнем овамо, да се б |
| ога: док ми отац гине бранећи народност своју, мати ми умире чувајући децу своју. — Но и народ |
| мајке, да према њој покажем захвалност своју, дужну својим врлим родитељима; у Мити доброг и и |
| врлом оцу моме, он указује благодарност своју на мени, јер ме помаже, да се школовати могу. —</ |
| ја не могу себе да замислим у будућност своју!</p> <p>Докле се у мени туга с милином тако натиц |
| е пута тако уживим у створену будућност своју, да заборавим за горку садањост, и моје наде једн |
| ад бих могао да пренесем лепу будућност своју у садање дане, и њихову горчину да заменим сладош |
| ништа, већ скупи ствари своје, па оде у своју собу.{S} Сиротица!{S} И она је већ сасвим изнемог |
| <p>Када сунце за брег зађе, увучем се у своју собу и станем сам о себи да мислим.{S} Како ћу су |
| p>Дошав натраг у манастир затворим се у своју собу и станем на прозор.{S} Запевка јадне мајке н |
| убим стару госпу у руку, да се вратим у своју тамницу.{S} Она ме гледаше необичним оком, ваљда |
| p>„Благи Боже!{S} Теби се молим и судбу своју полажем у твоје руке!“</p> <p>Те речи беху сада м |
| сносне болести, да смем да оставим собу своју и да слободно ступим у живу природу.</p> <p>При с |
| натраг у манастир.{S} Када уђох у собу своју, би ми, као да сам у костурници...{S} Ја немам ни |
| и умрлих јунака, наслони на њега главу своју и плакаше све јаче и јаче..{S} Ја стајах неколико |
| у овим грудима!..“ Но када подиже главу своју с груди мојих, стаде ме гледати својим плавим око |
| лим! — рече Љубица тихо стиснувши главу своју на немирно, али срећно срце моје.</p> <p>„Љубице, |
| лекнем, морам да наслоним на крст главу своју.</p> <p>Сећах се последње ноћи у манастиру, сећах |
| у чело и уста, а она спусти милу главу своју на узбуђене груди моје и поче тихо плакати..{S} Ј |
| љском цвећу, које пред њим шарену главу своју по зеленој трави тамо амо превијаше.{S} По красно |
| толици поред моје постеље, а лепу главу своју држаше на мојем узглављу и мирно спаваше.{S} На к |
| ?{S} Но она ми не хтеде да открије тугу своју; лакше јој беше, да је сноси сама.{S} С тога ја б |
| следње капи крви за народност и слободу своју.{S} Када је у бој пошао, беше врло озбиљан, али н |
| дати срцем мојим, изрекоше сузе пресуду своју котрљајући се полако једна за другом по увелом ли |
| да будеш, ти мораш слушати мене, мајку своју, а ја од тебе желим, да се оканиш таких мисли!“</ |
| Тек после неколиких дана чух и за мајку своју, да лежи бона код једног рођака свога у И —.{S} Н |
| ад у ходнику наићи на оца свога и мајку своју, да ће ме радосно стиснути на груди овоје, а ја ћ |
| мене главу окретао...{S} Сањам и мајку своју, како ми вели, да ће анђели бити сва деца која сл |
| вече уморан дошавши дома затечем мајку своју, где сама забринута седи.{S} Ја јој почех припове |
| е никуд ићи, ја сам молио покојну мајку своју, да пошље по Марину, „јер ја тако волим, кад је о |
| и кога, који ће ми за сада пружити руку своју.{S} Па тако и беше, јер добрих људи има свуд на с |
| се толико заустезао, да јој пружим руку своју, кад она беше у највећој невољи!..</p> <p>„Миливо |
| ем?{S} У кратко јој испричах сву невољу своју назвав Љубицу вереницом својом.{S} Обећах јој, да |
| госпа, коју ми Паја представи као жену своју.</p> <p>Први утисци овога састанка не беху ми уго |
| .{S} Ах!{S} Кад помислим само на стрину своју, од које си ме ти избавио, то ти, брате! никад до |
| ни беше немогуће, да сачувам дуже тајну своју.{S} Шћаше ми срце да прекипи, те за то једног веч |
| ује тад бих помишљао на некадању заверу своју, али слабост и болови тела не допуштаху извршење |
| Не велим ти, да не радиш ништа за сетру своју, то не; већ на против ради, али ради веселим срце |
| те старати осим за себе још и за сестру своју. — Што вам ово пишем, мислим да је боље, него да |
| ко је.{S} Но ипак ја се бојим за сестру своју, и то једино због тога што је баш код стрине, сво |
| ливоје, што си се тако заузео за сестру своју!“ рече Мита гледајући у Данку, која беше као мало |
| зе.{S} Срце ми пуцаше мислећи на сестру своју, мислећи на жалосно стање себе самога, како сам б |
| о се смешећи.</p> <p>— Мишљах на сестру своју, — рекох тихим гласом гледајући јој у лепе црне о |
| " /> од како је чула, да дадосте сестру своју, да буде служавка.{S} Она вам одрицаше због тога |
| нада да остави, да ћу у П— наћи сестру своју, која ће ме весело дочекати и да ћу видети стрица |
| ше сам, већ имам поред мене милу сестру своју, за којом <pb n="118" /> сам некад доста суза про |
| јер у машти својој често гледах сестру своју остављену од целога света, па је мени на груди па |
| е среће синути!{S} О кад бих још сестру своју обезбеђеном видео!{S} Сирота Данка!{S} Она још ви |
| ав усплахирен уђем у кућу, где на срећу своју затечем Љубицу саму, јер мати јој беше већ у цркв |
| ност своју, мати ми умире чувајући децу своју. — Но и народ не оста неблагодаран врлом оцу моме |
| овим речима погледа брижно на нас децу своју и рече нам, да одма идемо спавати.{S} Ми легосмо, |
| мајко?{S} Да видите овако загрљену децу своју, загрљена два бедна сирочета?“..{S} Неколико трен |
| Често помишљаше и на изгубљену голубицу своју, и онда би био, опет сетан и жалостан; но како би |
| да знају, да ћу данас да посетим Љубицу своју.{S} Не оклевах дуго, већ се одма упутим и за тили |
| је Љубице, било би ми лако.{S} Узео бих своју народну помоћ, па бих отишао с Данком у Г—, тамо |
| ти, па рећи, да је волим и љубим, волим свом душом својом: кад на једаред Паја, као из ведра не |
| совиру, те свирати поче.{S} Ја остах на своме месту и слушах лепо свирање, које ми сада узбуђен |
| уд осташе све моје сузе, она остаје при своме, да наше даље дружење не ће имати добрих последиц |
| о нагледати, све ми беше ново, као да у своме веку први пут природу гледам.{S} У том опазим оца |
| лепотом својом.{S} Ја не знам, да сам у своме веку видео тако лепу девојку, као што је Љубица л |
| за све оно, што сам изгубио у детињству своме.{S} Мени би моје стање било сто пута теже и несно |
| е дивна звезда сјаји, љубав моја к роду своме наслеђена од врлог оца мога, која ће ме у животу |
| жеље своје, да будем од користи народу своме.</p> <p>Када бејах у средњим шкодама, имађах добр |
| А моје су жеље, да вечно живим у народу своме!..</p> <milestone unit="subSection" /> <p>31/7</p |
| ми приповедаше домаћица о покојном мужу своме, који беше у истом месту тако омиљени лечник, да |
| и добри другови одоше данас весело дому своме.{S} И ја изиђох на колодвор, да их испратим и да |
| јер ми је тако писао у последњем писму своме, почем већ четири године не бејах код њега; па да |
| кама слаб, а иначе богат, оде професору своме, да га он даље поучава.</p> <p>— Збиља!{S} Сирома |
| и и радећи другима, да би помогла брату своме, и сама без сваке помоћи!..“</p> <p>Како славуји |
| беше, јер то сам видео до сад у животу своме већ толико пута и много пута бејах сасвим равноду |
| го горких часова имађах до сад у животу своме и тад бих навек сам себе утешити знао и то својим |
| сам осим детињства свога имао у животу своме доба, које ми тако брзо прође.{S} Но није најпосл |
| х!{S} Боже!“ — повиках у очајном страху своме, дршћући као прут на ватри — „Моја мајка сада гор |
| да прође подне, да се кренем у К— сунцу своме.{S} Дошавши тамо забављах се неко време с Љубицом |
| ику <pb n="124" /> тајну на младом срцу своме и хтедох се више пута искрено поверити мајци свој |
| ље, онда тек пустим сасвим на вољу срцу своме...{S} Читав час ходах тако, ни сам не знајући, ку |
| type="liminal"> <pb n="3" /> <quote> <p>СВОМЕ ДРАГОМЕ ПОБРАТИМУ</p> <p>Пери Слијепчевићу</p> <p |
| ко наћи.{S} И тако тужан летећи даље по своту наиђе на једну белу прелепу голубицу, и он њу зав |
| вуда нанео, па сам намислио, да се мало свратим, јер ово ми је место на срцу остало.{S} Како су |
| 2_C3"> <head>ДОДАТАК.</head> <p>Овим је свршен миливојев дневник, те као што се види, Миливој х |
| дим, срцу ми постаје одма лакше и после свршена рада опет ми је свет тако мио и красан и срцу м |
| ми приповедајте то, што знате, па ћемо свршетак скупа саставити! — рече, па се безазлено насме |
| исли моје: „Знам једну гатку, која нема свршетка.{S} Покушајте ви, да је завршите, па бисмо је |
| им: „Нема даље ништа!{S} Ја бар не знам свршетка; а ви, ако га знате, а ви га реците!{S} Реците |
| те ради по цео дан, и што преко недеље сврши, то ће гледати да гдегод прода, да својим трудом |
| а, па сад је ред на мене, да и ја своје свршим. —</p> <pb n="165" /> <milestone unit="subSectio |
| свим утешен; једино што имадосмо још да свршимо, беше нам узајамна завера, да о том не ћемо ник |
| а, па се с васијоном спојила и обгрлила сву тугу, што у њој има, тако ми сада би и беше ми тако |
| овај очију њених потресе ми на једаред сву душу моју и мене обузе на мах тако чудно осећање, к |
| моје мисли за то кратко време прелетеше сву прошлост моју и моје се груди стадоше силно надимат |
| на којем сам сахранио најмилије наде и сву радост своју.{S} С тога једва чеках, да стигнем ова |
| мити ово сасвим к срцу и немојте губити сву наду, већ се ослоните на мене, ослоните се на вашу |
| ме ти узмеш к себи, тад ћу надокнадити сву ону радост, коју сам тамо тугом заменила, јер док б |
| а дана, који нам онако грозно упропасти сву породицу нашу.{S} И кадгод себи те страшне појаве п |
| роби узаврело чело — „Ја сад тек осећам сву немоћ и сав чемер сиротиње!{S} Мени се одриче свако |
| и за што идем?{S} У кратко јој испричах сву невољу своју назвав Љубицу вереницом својом.{S} Обе |
| one unit="subSection" /> <p>23/8</p> <p>Сву прошлу ноћ не могах спавати, јер ме била обузела ту |
| сетно прижељкују!.{S} Кудгод око бацим, свуд је лепо и све је красно! — Посматрајући ове лепе д |
| {S} Па тако и беше, јер добрих људи има свуд на свету. — Одатле до манастира морадох још читав |
| мени отац намесник, те ме позва, да ме свуд по манастиру провађа. —</p> <milestone unit="subSe |
| м небројене звезде дивно светлуцаху.{S} Свуда беше тихо и све беше мирно, све, осим мојих груди |
| , јер је срећан човек, а срећним људима свуда иде добро! — рекох старој госпи тргнувши се као и |
| код мене тако, код мене, којег несрећа свуда верно прати и којем је срећа скоро то исто, што и |
| {S} Сирома човек мора као и тиран да је свуда и оком и ногом, јер чим <pb n="100" /> се мало ук |
| непрестано у дубини душе моје и које ме свуда прате, кудгод ходим и гдегод станем!..{S} У том м |
| ав крадљивац, већ бедно сироче, па могу свуда смело ступити, и знам, да се не ће наћи ниједне д |
| моје на мах напунише суза.{S} Одмах се свучем и легнем у постељу, а Данку замолим, да отрчи по |
| и оком и ногом, јер чим <pb n="100" /> се мало уклони, одма иде све као преко врата! — Шта ће |
| и беше ми веома мило, што <pb n="80" /> се томе дару јако обрадова.{S} Обећала ми је, да ће их |
| ам очи опет отворио, поче <pb n="94" /> се већ помало сумрачити и први поглед мој паде ми на Да |
| би срце растужило, не би <pb n="115" /> се око засијало!..{S} Мислећи на Љубицу мишљах и на мог |
| у нашом.{S} Но ипак бојим <pb n="95" /> се, да би много плакала, јер си још млада и неука, а пу |
| чи, при свем том, што сам <pb n="36" /> се из све снаге упињао, да будем миран.{S} Но и њихове |
| екајући влак разговарасмо <pb n="17" /> се непрестано о путовању: један нам приповедаше, како г |
| дајте му само мајку, како <pb n="27" /> се бије у груди; заиста је велика жалост!{S} Сирота!{S} |
| сам једва чути могао.</p> <p>„Оћете л’ се дуго овде бавити?“ — упита ме сада љубичина мати, а |
| сада и рај и пакао...</p> <p>— Могу л’ се чему надати? — отрже ми се из уста нехотице, а у себ |
| дох читав дан читањем и писањем и једва се пред вече опростих тесне собе своје.{S} Изишав опет |
| {S} Због моје туге и умора мога смилова се најпосле сан на мене и он ме из овог патничког света |
| скоро целу ноћ; једва пред зору смилова се сан на мене, те кад се из постеље дигох, беше сунце |
| век читам и никад не могу довољно да га се начитам! —</p> <p>Мени беше веома мило, што с таком |
| о исто небо!{S} Све је оно исто и свега се сећам, свега!{S} Ту сам пред школом са својом другар |
| ше дуго и крв ми брзо преста, те с тога се дигнем и полако <pb n="89" /> одем до прве чесме, гд |
| дости.{S} Али така ми је нарав моја, да се навек тешко растајем са сваким местом, у којем сам п |
| сам ја сирота, то ваљда нисам така, да се мора од мене сваки да стиди?“</p> <p>Рекавши ове пос |
| разговара.{S} Ја сам одма приметала, да се он мене стиди, и мирно му рекнем: „Ви се господине! |
| х најпре породици где је Данка била, да се баш збиља уверим, да није више тамо.{S} Домаћица ми |
| {S} Можда би ме светина и прегазила, да се не нађе један постарији човек, који беше на колима, |
| ошлих ноћи бејах тако уморен и слаб, да се једва држах на ногама, те с тога на скоро смести ме |
| !{S} О слатки оче!{S} Ако ми да Бог, да се и ја кадгод удомим и оцем постанем, то би била за ме |
| ије, даћу Данку у који женски завод, да се за то време тамо поучава, а ја ћу отићи опет у манас |
| ти, а то ме боли; више ми пута дође, да се тако слатко заплачем.{S} Тешко ми је отићи с овог св |
| војих.{S} И кадгод ми овај дан дође, да се сам собом рачунам, мени је тако, као да ми срце ујед |
| арност своју на мени, јер ме помаже, да се школовати могу. —</p> <p>Моје је стање јадно и бедно |
| састадох с вама и што добих прилике, да се мало узвисим над обичним туговањем својим; јер овде |
| још доста времена, док дођете дотле, да се можете удомити; па ви имате још сироту сестру, која |
| {S} Но ипак <pb n="105" /> пусти ме, да се мало забавим у прошлости својој, јер ми прошлост пос |
| поред мене и навек ради, тешећи ме, да се немам за што бринути, јер она ће сада за мене да рад |
| , па ако ми штогод за руком испадне, да се сетим на њега и да помислим: да је Марко жив, и он б |
| p> <p>Једва дочеках, да прође подне, да се кренем у К— сунцу своме.{S} Дошавши тамо забављах се |
| ј уздрхталим гласом, усиљавајући се, да се како не заплачем.</p> <p>У данкином се оку сузе забл |
| /p> <p>— хоћу, Данко!{S} Камо среће, да се с тоб’м никад и не растајем! —</p> <p>„Па збогом, бр |
| ако силно утицаше на моје боно срце, да се и ја на једаред заплаках горко...</p> <p>Кад се тако |
| да сањам...{S} А сада, кад ми рече, да се немам ничем да надам, сад ми није као да сањам, сад |
| ина сасвим невесела и предлагаше ми, да се више не молимо Богу за смрт, јер њој је жао оставити |
| веровати, већ је стадох приморавати, да се закуне.</p> <p>„Кажи, тако ми сунца!“</p> <p>— Тако |
| том, што сам могао мислити и знати, да се стрицу моме морало штогод ванредно десити, ипак не б |
| се спустим под прву капију мислећи, да се мало одморим, но где морадох одма и заспати, јер ја |
| едати, као да би ми тиме хтела рећи, да се збиља није надала, <pb n="34" /> да је могу тако што |
| {S} Шта да радим?{S} Ништа!{S} Знам, да се не ћу дуго по земљи повлачити и док не дође час, да |
| па могу свуда смело ступити, и знам, да се не ће наћи ниједне душе, која би била на јаде моје п |
| ох увидети, да немам много да бирам, да се морам решити или за Данку или за Љубицу, оставити је |
| тамо седнем, да тамо плачем и јецам, да се тамо на живот жалим!..{S} Кад сам из вароши изишао у |
| не, мајку своју, а ја од тебе желим, да се оканиш таких мисли!“</p> <p>Она ме стаде љубити и ње |
| <p>„Поштовани г. Миливоје! — Мислим, да се нећете наћи увређени, ако будем сасвим искрена, те в |
| сам очи отворио, те за то намислим, да се пешце у К— упутим, да се тамо мало проведем.{S} Пут |
| о намислим, да се пешце у К— упутим, да се тамо мало проведем.{S} Пут беше леп, те и не осетих, |
| рави, али некако необичним погледом, да се у мени поче мисао рађати, да може бити ови сви за љу |
| ми Данка — „дођох данас у твој стан, да се с тобом састанем, да те видим и да се с тобом разгов |
| Ушавши у собу бејах тако изнемогао, да се не могох на ногама држати, а при том ме љута грозниц |
| т јако дирнула, и беше ми веома жао, да се Мита с њоме тако понашао, Мита, којег је она навек к |
| о, при свем том што сам једва чекао, да се преместим у нови стан, јер у старом сам живео више у |
| ој прилици, да га не би когод видео, да се са служавком јавно на улици разговара.{S} Ја сам одм |
| епо!{S} У осталом ја сам већ мислио, да се вас двоје волите, јер што сам опазио на Љубици, то с |
| пут ме овуда нанео, па сам намислио, да се мало свратим, јер ово ми је место на срцу остало.{S} |
| што као грмљавина по селу тако јако, да се сва кућа затресла.{S} То беху непријатељски топови.{ |
| тога једва чеках, да стигнем овамо, да се бар састанем с Данком, па онда како ми је, тако ми ј |
| беше ми све тако красно и пријатно, да се ничег не могах дуго нагледати, све ми беше ново, као |
| још не би било за мене тако страшно, да се не показа по селу ватра, која све небо ужасно осветљ |
| , јер они не беху дома, ваљда за то, да се са мном не састану?.. —</p> <milestone unit="subSect |
| .</p> <p>„Љубице!“ — рекох јој тихо, да се не <pb n="145" /> би из ове собе даље чуло — „ Да ли |
| бујна киша и дува тако хладан ветар, да се човеку срце мрзне, кад из собе на поље погледи.{S} А |
| њој служби, а ја да одем у манастир, да се с њоме састанем и да јој се усмено најадам; јер ово |
| обу и ја пољубим стару госпу у руку, да се вратим у своју тамницу.{S} Она ме гледаше необичним |
| села.{S} Ја бих тад отрчао у порту, да се с децом играм, ето те исте порте, но гле какав је зв |
| дивној милини, па као човек мишљах, да се и сва природа топи у таквој истој милини!... —</p> < |
| есме Бранка Радичевића и одма видех, да се Бранком занима.</p> <p>„Читате ли радо Бранка?“ упит |
| нкино раме дођох до прозора и седох, да се сунчам на пријатним зрацима топлог пролетњег сунца и |
| ођоше ни два три тренутка, а ја чух, да се изнутра врата отварају и да неко к мени иде.{S} Ја с |
| ипак ми нова мисао у глави сину:{S} Да се није кудгод одселио?{S} Те за то запитах исту госпу: |
| ојом сам толико пута сузе пролио?{S} Да се одречем ње, у којој та иста крв тече, која и у мени |
| иже дан рођења мога, дан, када треба да се сам собом рачунам! — Спољњи живот мој још је онакав |
| да ћу сад?{S} На коју ћу страну сада да се винем?..{S} И не премишљајући дуго упутим се најближ |
| моја...{S} У том се већ поче и зора да се јавља и ја се опет вратим у собу, где Данка још слат |
| ремену, одакле не бих тео више никад да се натраг у садањост вратим...{S} Благи Боже!{S} Кад би |
| ше тако тужно, тако мрачно!{S} Нигде да се гдегод небо плави, нигде зрачка од сјајнога сунца!{S |
| ијатна.{S} Реч по реч, па дође време да се руча.{S} О ручку ми приповедаше домаћица о покојном |
| су и деца раскалашнија; хоће с њоме да се титрају, што њеној нарави не годи, те се тако једи, |
| ли веома су несташни, па хоће с њоме да се титрају, а она опет то не мари.{S} Ја је почех свето |
| виђати, да његов тајни осећај почиње да се остарује тад бих помишљао на некадању заверу своју, |
| најглавније, што чух од Паје, да ће да се жени и да је себи девојку нашао.{S} Пред вече опрост |
| друкчије ни]е, јер трпен — спасен, и да се бољој будућности нада, која ће у толико бити слађа, |
| чника, да је свака опасност прешла и да се могу опростити несносног лежања свога.{S} Само се мо |
| ка, да ми се захвали на труду моме и да се са мном опрости, јер му се отац с породицом одавде с |
| ри свем том бар једном да оздравим и да се опростим ове несносне постеље своје, па онда било ка |
| а се с тобом састанем, да те видим и да се с тобом разговарам, но те не могах дочекати.{S} хоће |
| а гроб оца свога, да тамо клекнемо и да се тамо заплачемо, ја мислим, да бисмо срећнији били... |
| ло, да непријатеља храбро дочекају и да се боре до последње капи крви за народност и слободу св |
| ену гору, па као да се смишља, да ли да се овде стани, или да послуша шаљивчину шеву, која се о |
| но не рече, да или вас заборавим или да се одречем породице своје!.. —</p> <p>Љубица ме овим ре |
| камен на срце.</p> <p>— Треба навек да се молимо богу, кад лежемо и кад устајемо, и кадгод смо |
| очајничко сузе!..{S} Ја немам ничем да се надам, ничем!{S} Тако ми она рече!..{S} Па зашто онд |
| ам у костурници...{S} Ја немам ничем да се надам, ничем!{S} Тако ми она рече!..{S} Ах!{S} Ја ви |
| вога не могох друго ништа чути, осим да се храбро борио; а за мајку и сестру баш ниједне речи.{ |
| као да беше и од бисера дивнија, као да се неки небесни мирис разлио по целој шуми, у кратко, к |
| у великој ватри и таким мукама, као да се с душом бори...</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ити и хтедоше ми тугу да ублаже, као да се и моја туга даје ублажити.{S} Но кад видеше, да ми њ |
| мирне, али уједно и тако ледене, као да се у њима змије легу.{S} Пред очима душе моје беше ми с |
| лу љубави своје, јер срцу ми би, као да се залеђава!..{S} О моје слатке наде и лепа будућности! |
| на хоће од мене да иде, мени би, као да се небо на мене руши, као да се земља пода мном проваљу |
| едаред Данка на памет и мени би, као да се тргох из каквог дугог и страшног сна; а из ока ми по |
| и у зеленом лишћу, мени се чини, као да се шећу око мене виле и златне паунице!..</p> <p>У гори |
| би, као да се небо на мене руши, као да се земља пода мном проваљује, и ја јој полако, но очајн |
| очи навек тако сетне изгледају, као да се у њима суза блиста, да би човек на први мах помислио |
| и се, као да тице умилније поју, као да се зелене гранчице разгранатог дрвећа чаробније нихају, |
| е и гледајући на зелену гору, па као да се смишља, да ли да се овде стани, или да послуша шаљив |
| се загрлисмо...</p> <p>Око мене као да се окреташе цео свет.{S} О боже среће!{S} Хвала ти на о |
| да плачем?..{S} Сви осећаји моји као да се на једаред из сна пробудише и ја стискох писмо на ср |
| обручима, па хоће да пукне; или као да се сви осећаји претворише у ледену санту, па ми сав све |
| ма пустим руку, а сва крв у мени као да се поче заледити.</p> <p>Но пре, него што сам јој могао |
| 7" /> дан од дана да оделим, јер као да се цела зима слила у један дан, то се тешим, да ће и ов |
| жалосног <pb n="106" /> стања, него да се на непознате тамо амо с просјачењем обраћамо.{S} У о |
| амо два дана.“</p> <p>— Хајдемо мало да се проходамо, јер ја цели дан седим, па ми је чисто мук |
| јер друга нам лека нема, ако не ћемо да се ослонимо на туђу милост и немилост, што ће нас горко |
| м љубави!{S} Ах!{S} У место ја за њу да се старам и ја њу да издржавам, она мене хлебом храни!. |
| назвати могу, па таком треба и хоћу да се поверим.{S} И одма оним првим речима додадох још даљ |
| си сама.{S} С тога ја безбрижан одох да се играм.{S} Читава гомила деце скуписмо се у порти и п |
| равећи планове за будући живот.{S} Када се ходом већ уморисмо, седосмо на меку зелену траву у п |
| одма, што ћу и како ћу с њоме; но када се први таласи радосног узбуђења мало утишаше и срце ми |
| Све мисли моје и сви осећаји моји сада се једино Љубицом баве.{S} Оно, што у љубави мојој беше |
| ечима оборила очи и гледаше мирно преда се, али не хтеде ништа одговорити.{S} А и за што би гов |
| n="70" /> румених љубљених усана ваљда се нежни осмејак весело вије, док мене јадног не може н |
| чекати, па ако опет ништа не буде, онда се морам упутити најпре у П—, где ми стриц живи, па ако |
| чесме, где лице оперем од крви, па онда се као претучен вратим кући.{S} Ушавши у собу бејах так |
| с котарчицом на руци дома полазила; ја се бејах обрадовала, кад сам га спазила, јер га већ дав |
| вамо к мени.</p> <p>Сирота Данка!{S} Ја се нисам ничем бољем ни надао и знао сам, да ће пролити |
| то место опогане сечом и тучом!..{S} Ја се још толико сећам, да сам се у тим страховитим тренуц |
| младим човеком и једном женском.{S} Ја се хтедох у први мах да сакријем, јер у томе часу не ос |
| плести тихо певајући разне песме; а ја се пружим полеђушке на зелену траву, бацим шешир преко |
| од куће, но кајање беше већ касно, и ја се морадох спустити на један хладни, мокри камен.{S} Гл |
| а гори!{S} Ох!{S} Оче!{S} Оче!...“ И ја се бацих на земљу скоро онесвешћен...{S} Људи, који туд |
| том се већ поче и зора да се јавља и ја се опет вратим у собу, где Данка још слатко спаваше.</p |
| ту, мени паде одма стрина на памет и ја се сетих, како <pb n="84" /> ме је немилице тукла, како |
| /p> <p>— До душо тако је.{S} Но ипак ја се бојим за сестру своју, и то једино због тога што је |
| аваше тугу срца и досаду живота, јер ја се враћах с гробља, на којем сам сахранио најмилије над |
| пом. — У том ступи и Данка у собу, која се као мало дете обрадова, кад Миту виде.{S} Разговор н |
| иран, но када дођох на ону појаву, која се у цркви дешаваше, у мени поче срце на једаред да пла |
| ни, или да послуша шаљивчину шеву, која се око њега певајући улагује велећи му, да га другови т |
| великом кућом спазих дивну башту, која се отезаше преко целог дворишта и у којој беше осим раз |
| Данка покри рукама лице своје и заплака се као мало дете, кад ступисмо гробу оца свога.{S} Она |
| итрчи Данка к мени, загрли ме и заплака се на мојим грудима.</p> <p>„Шта је теби сад?“ упитах ј |
| да плачем.{S} Нек они само иду, па нека се веселе, за њих је тако веселе, а ја ћу остати дома, |
| p>Док се ја бављах таким мислима, Данка се трже из сна свога и поче се на мене смешити; но то с |
| аред тако необично жива! —</p> <p>Данка се умири и сеђаше ћутећи поред мене; а мени срце као да |
| уно великог разгранатог дрвећа.{S} Одма се упутим у велики стаклени ходник, који такође беше пу |
| и зелену гору, зелене долине, по којима се несташни лептири весело вијају; гледати у ласте, как |
| мати и пајина госпа на посао, а за њима се диже и Паја, рекав, да донесе мало „мученице.“ Тако |
| овог дана ни неколико недеља, а Марина се поболи и — умре...{S} Умре у том тврдом уверењу, да |
| м појаву, који се у цркви дешаваше, она се разболи и умре.{S} И њена смрт лепа је тако исто као |
| а.{S} Но чим на прва врата закуцах, она се одма отворише, и преда ме ступи Љубица, која доласко |
| и пољубим је у бело, ведро чело.{S} Она се из сна трже, отвори своје сетне плаве очи и погледа |
| н га позива у љубичине сватове, јер она се удаје за једног лечника; већ је прстенована и за дес |
| тадох јој све редом приповедати јер она се ничега не сећаше.{S} Она сузним оком гледаше у мене |
| ми се душа отргла од телесних окова, па се с васијоном спојила и обгрлила сву тугу, што у њој и |
| оком пуним суза и срцем пуним бола, па се онда сагох и пољубих је у чело и уста.</p> <p>Она те |
| уздах.</p> <p>Љубица слеже раменима, па се онда на једаред саже, узбра цветак један, који беше |
| увек тако.{S} Кад је душа задовољна, па се сама собом бави, тад нема ничега слађега.{S} Али кад |
| тако добро и ја бејах сасвим срећна, па се надам, да ће опет тако бити.{S} У осталом, од како с |
| ?{S} Но одма раширив руке загрли ме, па се са мном пољуби, говорећи ми: „Од куд, брате, у ово д |
| мо свршетак скупа саставити! — рече, па се безазлено насмеши.</p> <p>„Лакше ми је, да вам ту га |
| ће сад то да значи?“ мишљах у себи, па се опет вратим у собу, где стадох читати:</p> <p>„Пошто |
| своје, пружи руку преко мојих груди, па се на мене сетно насмеши.{S} Из мојих груди отрже се те |
| а узаврела, срце хоће да ми прекипи, па се бојим, бојим се, не ћу се више моћи уздржати, отеће |
| черас, али нисам спавао прошле ноћи, па се бојим, не ћу моћи ову ноћ на путу издржати; за то ћу |
| бедно, но ипак млад сам и здрав сам, па се тешим, да ће све моје невоље ваљда кад тад престати, |
| и сва!{S} Кад се дању послом уморим, па се спустим на меку постељу, тад ми се навек појаве њене |
| ме чудним, некако очајним погледом, па се спусти на столицу, покри руком очи, па као кроз плач |
| о мирно бити; али игра ми десно око, па се бојим, хоће ми на зло наслутити, као што је и Сакунт |
| </p> <p>Ми се загрлисмо и пољубисмо, па се ћутећи растадосмо: она оде журећи се, а ја остах леж |
| т с ђацима својим?{S} Ја сам клонуо, па се више толико не могу напрезати; а они су ми једино уз |
| и до сад не бејах још сасвим познат, па се наравно нисам ни могао одма као такав показати; а ов |
| риво ради, а ти одеш, па кажеш Богу, па се с њиме лепо разговараш!..{S} Марино!{S} Кажи, хоћеш |
| очетка врло пријатна, но реч по реч, па се Љубица расрди, те срдита хтеде изићи из собе.{S} Мен |
| коли за то, да сада код куће седи; мора се радити, ако се хоће поштено да живи!{S} И ја бих вол |
| {S} Од тог тренутка врло мало знам, шта се са мном догађало; тек пред вече почех к себи да дола |
| ећој невољи!..</p> <p>„Миливоје!{S} Шта се толико премишљаш?“ — рече ми смело и поуздано, погле |
| иту црну ноћ...{S} Па шта чекам?{S} Шта се још премишљам?{S} За животом не жалим, јер ми се виш |
| те овде самог оставити!“ </p> <p>Љубица се на ове речи трже, окрете се к мени, погледа ме своји |
| м срцу тако слатко живи!“</p> <p>Љубица се на ове речи нежно насмеши, погледа ме умиљато својим |
| да имали у целини обоје.“</p> <p>Љубица се на ове речи чисто трже и тако ме погледа, као да би |
| је драги болан?{S} Да л’ знадеш, какав се црн и страшан облак вије над главом његовом?{S} Не з |
| а два часа ходајући пробавим.{S} Вратив се натраг у манастир проведох читав дан читањем и писањ |
| S} Но када већ стигох на брег, са којег се манастир види и на којем сам лане више пута лежећи н |
| , који такође беше пун цвећа и из којег се у више соба улазаше.{S} У ходнику владаше нема тишин |
| еше најбољи од свију осталих.{S} Једног се морадох и сам одрећи, јер ми је попио пуно крви и до |
| ће наступити красније и слађе доба, кад се не ћу више са сиромаштвом борити и своје најлепше вр |
| му тамо бити!“ рече ми мати његова, кад се враћасмо с паробродске станице.</p> <p>— Добро ће му |
| че и пева.{S} Силна ме туга обузме, кад се сетим прошлости своје, прошлости пуне јада и суза; н |
| у опазио и мишљах, како ће ми бити, кад се с њима састанем.{S} У таким мислима дођох до стана с |
| S} И ја и Мита јако се обрадовасмо, кад се видесмо, но ипак не као Данка, која беше од радости |
| а у Љубици, —- у њој све и сва!{S} Кад се дању послом уморим, па се спустим на меку постељу, т |
| ко провео, само да ми ноћи није!{S} Кад се почне сумрак да хвата и у зиду попци зацврче: тад ми |
| тако поносит као што изгледаше пре кад се дизаше чак у облаке!{S} О мој Боже! он изгори у оно |
| ред зору смилова се сан на мене, те кад се из постеље дигох, беше сунце већ високо одскочило.{S |
| } Више се пута у сну и заплачем, те кад се пробудим, ја сам себе питам, да ли могу друкчије? —< |
| и, но за сад то није могуће.{S} Али кад се Паја удоми, а међу тим и тебе удам, тад ћу моћи к ње |
| лим да нема ничег пријатнијег, него кад се душа сама собом <pb n="30" /> занима! — рече ми Љуби |
| ош <pb n="119" /> лудо дете, и опет кад се сетим тадање маште и тадањих осећаја, мени сузе теку |
| е за навек и сваки осмех!...</p> <p>Кад се приближило вече, скупило се неколико другова мојих, |
| на једаред заплаках горко...</p> <p>Кад се тако наплакасмо, умирени и утешени вратисмо се у сел |
| век празан и мртав!..</p> <p>На једарад се као из сна тргох, јер на манастирској кули поче изби |
| једини живот, у живот на земљи: једаред се само живи.{S} Па и тај једини живот преживети у беди |
| м весео, и трајаше прилично дуго, догод се Мита најпосле не подиже, да кући иде.</p> <p>“Гледај |
| истио и осећаје узвисио...</p> <p>Догод се могаше јадан на ногама држати, живљаше непрестано у |
| б умре и голубићи полетив у свет изгубе се једно од другога.{S} Голуб би за голубицом навек туж |
| о и збуњено рече и <pb n="113" /> стаде се на све стране освртати, по свој прилици, да га не би |
| пљачкати почели.{S} Вика и вриска стаде се на све стране разлегати.{S} Неколико слабачких стара |
| почех плакати?{S} Моје цело тело стаде се трести од горка јецања...</p> <p>Да ли је узрок томе |
| груди биће ми пролетна лисна гора, где се санак најслађе спава!.. —</p> </div> </div> <pb n="8 |
| Видех велику кулу наше лепе цркве, где се у мору пламена васколиког села и сама у пламен завиј |
| по, не бисте ли ме знали известити, где се сада бави Светозар С—, који је пре неког времена овд |
| е ноћи на улици под једном капијом, где се склонила од ветра и кише, па тамо сирота и заспала! |
| уго мишљах, како бих дознати могао, где се сада бави; но се не могох решити, како да је потражи |
| у у почаст приређују домаћу забаву, где се искупе сви њихови сродници и пријатељи, па му сви че |
| и она окрете главу, <pb n="57" /> отрже се из моје руке и хтеде поћи.{S} Но ја кад видех, да он |
| сетно насмеши.{S} Из мојих груди отрже се тешки уздах и ја јој обвијем обе руке око врата, па |
| срећна!{S} Ти нађе брата свога и твоје се жеље испунише све!{S} Твоје су груди сада мирне, тво |
| хладу разгранатих мирисавих липа, које се у више редова опружаху кроз целу долину опкољену вис |
| , које називамо „божијом вољом“, о које се сиромах тако лако може и скоро мора да огреши, <pb n |
| ди, да и мени сва крв у лице пође, моје се очи запламтише, кроз срце ми прође нека дивна <pb n= |
| пођоше ми на очи, и за тренут ока моје се руке обавише око ње, лепа јој глава клону на моје гр |
| бицу, наши се погледи сусретоше, и моје се очи опет разведрише.</p> <p>Ах, Љубице!{S} Љубице!{S |
| реме прелетеше сву прошлост моју и моје се груди стадоше силно надимати и ја бејах опијен силом |
| nit="subSection" /> <p>15/7</p> <p>Моје се црне слутње почеше испуњавати, јер се ђаци већином в |
| нико чути.{S} Једва мало кашње смилује се један голуб на њих и он их нарани и пољуби место њих |
| амислим у будућност своју!</p> <p>Докле се у мени туга с милином тако натицаше, која ће овладат |
| ли онда ми то не паде на памет, а после се већ не могох и не хтедох више вратити натраг.{S} Цел |
| јке тиче, то оставите мени, јер на мене се можете ослонити, а ја ћу вас после известити, шта је |
| и или ћете ме ладно напустити и од мене се јадног отуђити, као да ме никад ни познавали нисте?{ |
| дма идемо спавати.{S} Ми легосмо, а оне се две још и даље разговараху.{S} Кад сутра дан још пре |
| а неколико корака даље од њега простире се велика, дивна башта.</p> <milestone unit="subSection |
| ту сестру, која осим вас никог нема, те се морате и за њу старати, морате и њу <pb n="63" /> уд |
| х звона.{S} Прва мисао би ми Љубица, те се сетих лањских зора, када су ме тице певачице из сна |
| е титрају, што њеној нарави не годи, те се тако једи, а каткад и заплаче... —</p> <milestone un |
| адовах, што нисам отишао у манастир, те се нисам бадава истрошио, кад је не бих могао ни видети |
| > <p>Љубица се на ове речи трже, окрете се к мени, погледа ме својим црним оком, и тај поглед б |
| век с њиме заједно. —</p> <p>„И ви ћете се од њега опет одучити и навићи ћете се на своје пређа |
| е се од њега опет одучити и навићи ћете се на своје пређање стање кад Паја беше још у школи; ал |
| его да вам усмено кажем, јер овако ћете се моћи боље предомислити, па ћете ми морати за право д |
| стах на мах као јагње миран: „Не срдите се што вас молим да одете, док она није дошла!“</p> <p> |
| наду, већ се ослоните на мене, ослоните се на вашу Љубицу.</p> <p>Благи Боже!{S} Да л’ да певам |
| искрено <pb n="78" /> воли... „Ослоните се на вашу Љубицу!“ На вашу Љубицу!{S} Ти сама велиш, д |
| право не знам, али мени се чини, да сте се вас двоје једно у друго јако загледали?“</p> <p>— А |
| дна жена матери мојој и рече јој, да ће се наши најдуже сутра у зору с непријатељем ударити и д |
| јећи се, да ће мајка оцу то рећи, па ће се њих двоје договорити и не ће ми допустити, да умрем. |
| а би човек на први мах помислио, сад ће се заплакати... — Она поче цвеће брати и венац плести т |
| обих писмо од Паје, писано у К—, где ће се неко време због свадбе задржавати, па ми међу остали |
| , те кад чују, за што сам отишао, не ће се на мене жалити. —</p> <pb n="81" /> <milestone unit= |
| једне речи.{S} Ах, Боже! бојах се, хоће се на мене заплакати, а то би ми теже било, него да ми |
| крај пута тако мишљах и премишљах, поче се сунце <pb n="25" /> полако к земљи да спушта.{S} Уст |
| лима, Данка се трже из сна свога и поче се на мене смешити; но то смешење не беше онако слатко |
| а то? —</p> <p>„Од Љубице!“ рече и поче се смешити.</p> <p>— Од Љубице? — запитах га мало зачуђ |
| а суза за другом...{S} У моме срцу поче се гложити милина и туга, и моја прва мисао беху наши р |
| , али опет бар знађаше за себе и могаше се помало са мном разговарати.{S} Ах!{S} Као каквом нес |
| оде, те тако оста дома сама и забављаше се читањем.{S} На столу беху песме Бранка Радичевића и |
| а на дугим плавим трепавицама блисташе се суза.{S} Ах!{S} За кога би та суза?{S} Да ли за мене |
| > <p>У љубичиним лепим очима заблисташе се сузе као роса на цвећу, те с тога дирнут у срце реко |
| те умире без гласа и спомена...{S} Више се пута у сну и заплачем, те кад се пробудим, ја сам се |
| е не ће моћи без вас да живи!... — Више се пута тако уживим у створену будућност своју, да забо |
| сада!</p> <p>Дошав у манастир зачудише се калуђери, од куд сад у ово доба да им дођем?{S} Ја и |
| ога сунца; мајка би дошла к нама, па би се на нас насмејала и обоје нас пољубила, одвела би нас |
| тела не допуштаху извршење њено, па би се чешће заплакао и мени на срце мећао, ако будем жив и |
| о би била за мене највећа срећа, кад би се моја деца поносила са мном тако, као ја с тобом!...{ |
| гледа, па да буде срећан.{S} Па кад би се од те миле му голубице вратио у гњездо своје, он би |
| нам, да је не би код себе држала, те би се тако морала потуцати од немила до недрага и служећи |
| и су болови сада у грудима мојим, ти би се чудила, да сам још при чистој свести!.“</p> <pb n="1 |
| S} Но кадгод је хтеде упитати, навек би се уздржао, јер голубица беше спрам њега навек тако доб |
| , јер ја бејах жељан човека, с којим би се могао разговорити.{S} Но у колико ме <pb n="29" /> П |
| и когод знао, нити би марио...{S} Ко би се за мном заплакао?{S} Ко би мени гроб мој цвећем окит |
| био, опет сетан и жалостан; но како би се састао с овом другом голубицом, он би био <pb n="55" |
| хо плакање.</p> <p>Од тог дана често би се и отац и мајка трудили, да ми те сањарије из главе и |
| ао да и ње немам. —</p> <p>— „За што би се за сестру тако детињасто бринуо? — рече ми Паја — Ак |
| а успава!..</p> <p>„Благи Боже!{S} Теби се молим и судбу своју полажем у твоје руке!“</p> <p>Те |
| , али не беше ништа жалостан.{S} Пољуби се прво с мајком, па онда пољуби мене и Данку, млађу се |
| е он мене стиди, и мирно му рекнем: „Ви се господине! мене стидите!{S} За што бих вас ја у непр |
| вам жива примера на мени! —</p> <p>„Ви се ваљда не држите за несрећног?{S} За тако сасвим неср |
| ругљиве!..</p> <p>Као каква вила појави се Љубица на вратима и својим црним лепим оком и гледа |
| има рећи, за што сам дошао; па онда сви се држе некако укочено, а при свем том још и прве речи, |
| ејах цели дан као мало дете весео и сви се чуђаху, од куд та нагла промена тако?{S} Но ја за из |
| it="subSection" /> <p>13/7</p> <p>Многи се ђаци почеше већ разилазити и неколики моји добри дру |
| nit="subSection" /> <p>9/7</p> <p>Многи се моји другови већ о том разговарају, кад и како ће ко |
| тарог познаника и пријатеља свога, који се сетно жуборећи вијугаше по чаробном хладу високих <p |
| есрећног?{S} И ви имате пријатеља, који се тако исто вашој срећи радују, као што би с вама у не |
| ва писма за мене, но многи добише, који се ни надали нису, а за мене опет не би ништа.{S} Ја ов |
| и вама нужније ствари, особито ви, који се морате старати осим за себе још и за сестру своју. — |
| и родитељи плакаху, и плакаху сви, који се око ње искупише...</p> <p>Њу саранише.{S} Ја почех о |
| м, да су најслађи часи живота они, који се у озбиљној радњи проведу.{S} Више ми пута дође, као |
| е стране ходника неки женски глас, који се са оцем намесником разговараше и мене спомињаше.{S} |
| малом Данком при страшном појаву, који се у цркви дешаваше, она се разболи и умре.{S} И њена с |
| дигнув главу спазим Пају и Љубицу, који се управо к мени <pb n="45" /> упутише.{S} Љубичин погл |
| ца.</p> <p>— „За то, што има кога; који се весели срећи његовој, па који би у невољи му с њиме |
| it="subSection" /> <p>19/7</p> <p>Сваки се дан бринем и јадикујем, што од стрица одговора не до |
| зе, да чисто не знам, кад сване, кад ли се смркне.{S} Чисто се зачудих, кад ми Данка рече, да ј |
| ице!“ — рекох јој раздражено — „Тако ли се ваша љубав брзо мења?{S} Ја никад не могох помислити |
| голубићи беху већ прилично велики, али се још не могаху ослонити на своја сопствена крила.{S} |
| ијаше.{S} По красном плавом небу забели се по који залутали облачак тражећи другове своје и гле |
| ца!{S} Браца!“..{S} Кад влак приспе, ми се ижљубисмо и растасмо.{S} Они весело ступише у кола, |
| лепа јој глава клону на моје груди: ми се загрлисмо...</p> <p>Око мене као да се окреташе цео |
| ом и гледа ме као престрављена...{S} Ми се поздрависмо и руковасмо се.</p> <pb n="144" /> <p>„Ч |
| ми обе руке своје, да ме загрли.{S} Ми се загрлисмо и пољубисмо.</p> <p>— Слатка Данко!{S} Мен |
| ојој, да к’ њој одем, ипак не могу!“ Ми се загрлисмо <pb n="88" /> и пољубисмо, он седе и оде, |
| ике детињства <pb n="74" /> свога, а ми се полако упутисмо на гроб оца свога.{S} Силна туга пад |
| поче <pb n="37" /> сунце залазити, а ми се упутисмо мало у гору, где нам умиљато сетни поји мал |
| м гласом уплашен оваком вести, а сва ми се кућа стаде окретати...</p> <p>Надзиратељка ме уведе |
| ђак мој, син једнога званичника, да ми се захвали на труду моме и да се са мном опрости, јер м |
| није ништа писао.{S} Не дао Бог, да ми се слутња испуни, јер шта би ми онда радила моја јадна |
| к свему томе беше у лудој слутњи, да ми се морало стрицу штогод ванредно десити, кад већ има ви |
| зе на мах тако чудно осећање, као да ми се срце помирило само собом...</p> <p>„Би л’ хтела Данк |
| поје „Исаије ликуј,“ мени би, као да ми се сва црква поче окретати.{S} Не могох даље издржати, |
| ако узбуђен и зло расположен, као да ми се Бог зна шта страшно догодило.{S} И узрок свему томе |
| из болнице на поље.{S} Ах!{S} Као да ми се душа отргла од телесних окова, па се с васијоном спо |
| реко прага прелазио, а сада?{S} Сада ми се учинише та иста врата тако чудна и тако тајанствена, |
| , па се спустим на меку постељу, тад ми се навек појаве њене лепе црне очи, које ме теше и на р |
| <p>— Могу л’ се чему надати? — отрже ми се из уста нехотице, а у себи мишљах:{S} Боже мој!{S} Б |
| та.{S} Уставши са зелене траве отрже ми се тешки уздах из боних груди, јер ми паде црна мисао н |
| тишина и самоћа тако ми годи, да ће ми се брзо јади моји ублажити моћи.{S} Само кад бих још зн |
| .{S} Да сам бар сасвим уверен, да ће ми се наде збиља остварити, опет би срце могло мирно бити; |
| — беше ми све, што могох рећи и срце ми се на једанпут тако стушти, да почех у очима сузе осећа |
| и Љубица беше у глави и појављиваше ми се у разним појавима: час сеђаше код гласовира и свираш |
| с ми дође Данка и сузним оком јадаше ми се, како је јуче имала неугодан дан.{S} Неки часник, ко |
| } Како ми се беше пут отегао, чињаше ми се, да што ја ближе манастиру, <pb n="139" /> тим он св |
| скоро увек равнодушан био!{S} Чињаше ми се, као да тице умилније поју, као да се зелене гранчиц |
| ним срцем и сузним оком!..{S} Чињаше ми се, као да ћу сад у ходнику наићи на оца свога и мајку |
| 66" /> да идући данас улицама чињаше ми се, као да сам већ у гробу био и сада мало устао, да ка |
| падаше роса на мене, и све то чињаше ми се тако тајанствено и тако тужно, као да би хтела ова п |
| Посматрајући ове лепе дивоте купаше ми се срце у слаткој милини, а брзе мисли ношене на лаким |
| поред тих лепих црних очију појавише ми се још једне очи, као небо плаве, а као облак мутне, оч |
| о на себе велики терет, то ипак мили ми се, што могу остале бриге своје да растерам овим озбиљн |
| но пуне <pb n="24" /> суза.{S} Мисли ми се разиђоше тамо амо, као голуби, кад полете по свету, |
| а је данас први дан пролећа.{S} Чини ми се, као да сам ову зиму преспавао, и не знам, да сам ос |
| људи немили; још отац намесник чини ми се, да је најбољи од њих свију. —</p> <pb n="26" /> <mi |
| заболи и у њој ми поче да сева, очи ми се напунише суза, мене поче несвест да хвата, почех пос |
| мене!“</p> <p>Чим јој ово рекох, очи ми се на мах напунише суза...{S} Опростих се и с мајком ње |
| збори; а ја их гледам и слушам, док ми се у очима суза не засија и док их бони уздах мој од ме |
| седох, те написах Љубици писмо, док ми се он са сејом забављаше.{S} По том одосмо нас двојица |
| а срцу неговао, он ми се распада, он ми се руши, јер у њему нестаје сунца, нестаје живота!...</ |
| који сам толико на срцу неговао, он ми се распада, он ми се руши, јер у њему нестаје сунца, не |
| блеће и јато брига, шта ће бити, ако ми се нада и данас осујети?...</p> <milestone unit="subSec |
| 3/11.</head> <p>Благи Боже!{S} Како ми се беше пут отегао, чињаше ми се, да што ја ближе манас |
| авно, кад помислим чак на ферије, то ми се ипак чини, као да имам још читаву вечност да преживи |
| ност љубави ваше, у толико више, што ми се мати усиљаваше, да ми вас из главе избије, говорећи |
| емишљам?{S} За животом не жалим, јер ми се више не мили живети; а смрти се не бојим, на против |
| subSection" /> <p>16/10</p> <p>Данас ми се тужи Данка, да јој служба њена већ постаде несносна, |
| што?{S} Но кад почех осећати, да су ми се ноге умориле и да ме глава боли, седох крај пута под |
| камо сада оних златних дана, кад су ми се све жеље и наде спајале у једну мисао, у мисао: вена |
| кроз варош и дођох у зелену гору, ту ми се тек срце отварати поче!{S} Мени се чињаше, као да са |
| чух, почех на мах дрхтати, јер страх ми се помеша са тугом мојом: „Зар се све зло против мене з |
| <p>„хоћу Љубице, душо моја!“—</p> <p>Ми се загрлисмо, пољубисмо и — растадосмо...</p> <pb n="64 |
| да сам данас рано већ тамо.“</p> <p>Ми се загрлисмо и пољубисмо, па се ћутећи растадосмо: она |
| д опет видех црну јаву пред собом, мени се туга као каква змија опет у срце увлачити поче, а из |
| поветарац зашушти у зеленом лишћу, мени се чини, као да се шећу око мене виле и златне паунице! |
| р заклона ни с једне стране немам: мени се не би срце растужило, не би <pb n="115" /> се око за |
| песмом и свирком њеном сав очаран; мени се чињаше, да слушам вилу, да пева, а звуци гласовира њ |
| /> <p>27/10</p> <p>Благи Боже!{S} Мени се чини, као да би ми сва туга и све бриге на једанпут |
| сву немоћ и сав чемер сиротиње!{S} Мени се одриче свако човечанско осећање једино за то, што са |
| у ми се тек срце отварати поче!{S} Мени се чињаше, као да сам до сад о свету само сањао и као д |
| на и гадна, та иначе света реч!{S} Мени се чини, да бих јој могао бити све друго, и роб и душма |
| у К—, и то једино Љубице ради.{S} Мени се чини, као да ме је ова девојка очарала и да сада упр |
| ом целе прошлости и моје и њене, и мени се живот учини као робија, а земља као тамница, на коју |
| рцем певајући са постеље скакао, и мени се учини, као да сам све то ове ноћи само сањао...{S} И |
| њу само једну имам <pb n="46" /> и мени се чини, као да у њој имам накнаду за све оно, што сам |
| тињу никад!“ рекох тужним гласом и мени се отрже уздах из груди.</p> <p>— Вама је у манастиру т |
| ко је!“ — рекох јој тихим гласом и мени се из груди нехотице отрже уздах.</p> <p>Љубица слеже р |
| ју добру породицу, да служи; јер и мени се чини, да ћемо се тим начином много савесније и боље |
| } Не знам, да ли ме срце вара, али мени се тако чини, да ћу опет оздравити и опет лепоту света |
| Љубица.{S} Ја управо не знам, али мени се чини, да сте се вас двоје једно у друго јако загледа |
| тежа, а брига несносније!...{S} У мени се већ рађа мисао, ако још за који дан не добијем од ње |
| аше, слушах је привидно мирно, а у мени се тако <pb n="156" /> силно колебаше као какво узрујан |
| ма дођох до стана стрица свога и у мени се поче опет нада са слутњом да бори: нада, да ћу се са |
| тада бејах тек у седмој години и у мени се одма роди мисао, да могу и ја анђелом постати, која |
| уда, то вам не знам рећи. —</p> <p>Мени се беше свет окренуо и ја је погледах очајничким оком.{ |
| им првим речима додадох још даље: „Мени се јако допада!{S} Искрено да ти кажем, ја је волим!“</ |
| ускрс проведе.{S} На моју молбу склони се и обећа ми, да ће ићи у К —, да посети Љубицу и да в |
| надем добро, да ти је тешко; али ослони се и ти једном на мене!{S} Ја сам здрава, ако ниси ти!“ |
| ео?{S} Мора да ти је добро било, кад си се толико задржао!{S} Јеси ли био код Љубице? —</p> <p> |
| ористи!!{S} Мој мили роде!{S} У мени си се преварио!...{S} Добиће подземни црви једну <pb n="16 |
| ан, а њој још нисам! — Но реци, како си се провео?{S} Мора да ти је добро било, кад си се толик |
| е.</p> <p>„То је лепо, Миливоје, што си се тако заузео за сестру своју!“ рече Мита гледајући у |
| му скоро и сватови бити.{S} Но како ти се Љубица допада?{S} О том ми ништа и не рече! —</p> <p |
| лебаним гласом — „Буди моја!{S} Поврати се опет к мени!{S} Ти <pb n="148" /> си била сунце моје |
| јер ми се више не мили живети; а смрти се не бојим, на против сам жељан смрти као што ми је ср |
| еби девојку нашао.{S} Пред вече опрости се Паја и Љубица са мном и оцем намесником узевши од ме |
| спушта на ум и на срце, да њима бавећи се вече очекујем.{S} И опет бих дан још како тако прове |
| 79" /> полако слушајући музику и бавећи се својим мислима.{S} Ах! колико имађах тако лепих вече |
| ОЛИКО РЕЧИ УЗ ОВО ИЗДАЊЕ.</p> <p>Бавећи се у Прагу на наукама, био сам несрећом пао у тешку мел |
| то ми је срце мира жељно.</p> <p>Бавећи се таким црним мислима не знам ни сам, шта ми би на јед |
| дма јавити за његову смрт, ваљда бојећи се, да јој не дођем и ја на врат.{S} Па како је стрина |
| својој, но бих се навек уздржао бојећи се, да ће мајка оцу то рећи, па ће се њих двоје договор |
| де журећи се, а ја остах лежећи, жалећи се на тешки живот свој...</p> <p>После дужег размишљања |
| се својих лепих и слатких снова, одрећи се анђелства божијег, ах! та Марина ме чека и непрестан |
| а спавам?{S} Могу ли спавати?{S} Одрећи се Данке не могу, а с Љубицом не могу се растати!..{S} |
| а с друге страно би ми немогуће одрећи се својих лепих и слатких снова, одрећи се анђелства бо |
| па се ћутећи растадосмо: она оде журећи се, а ја остах лежећи, жалећи се на тешки живот свој... |
| а <pb n="13" /> деци својој, јер патећи се с малом Данком при страшном појаву, који се у цркви |
| у радо? — одговори ми и поче ме смешећи се тако гледати, као да би ми тиме хтела рећи, да се зб |
| брали?“</p> <p>— Јесам! — рече смешећи се и погледа ме некако збуњено, а румен јој обли цело д |
| ајући ме својим умиљатим оком и смешећи се нежно и задовољно.</p> <p>„Верујем вам, госпојице!{S |
| аде својим црним расејаним оком смешећи се да гледа.</p> <p>— Не жалим за Пајом толико, што ћу |
| авим то времену?“ — рекох горко смешећи се — „То кад станем издисати, па сам себе запитам, шта |
| и, да су љубавни јади!“ — рекох смешећи се — „За такве јаде још не зна срце моје!{S} Мене боли, |
| т њених...{S} Сиротица!{S} По целе ноћи се склапа сањивог ока свога, већ навек седи поред мене |
| ругим начином заиста нисмо кадри извући се из овог жалосног стања...{S} Да иде да служи?{S} Да |
| екох јој уздрхталим гласом, усиљавајући се, да се како не заплачем.</p> <p>У данкином се оку су |
| дуго упутим се најближем селу, надајући се, да ћу тамо ваљда наћи кога, који ће ми за сада пруж |
| одну помоћ!{S} Народ ме помаже надајући се, да ће ме начинити човеком и да ћу му временом бити |
| сећи све, што сносити морамо и надајући се бољој будућности, која ће нам накнадити све оно, што |
| као и друго даре дана својих и надајући се лепшем, срећнијем животу.{S} Но ако се растанемо, за |
| изрекоше сузе пресуду своју котрљајући се полако једна за другом по увелом лицу <pb n="102" /> |
| љиве вароши у зелену гору разговарајући се о јадним прошлим данима живота свога и правећи плано |
| дишем!..{S} Умиљати поветарац играјући се лаким гранчицама и свирајући сетне песме своје по зе |
| Данас изиђох из стана свога и растајући се с њиме беше ми ипак нешто тешко, при свем том што са |
| тако приповедаше сваки своје осећајући се сваки задовољним и срећним, јер знају, како је слатк |
| муцати.{S} Но тек што сам ућутао, наши се погледи сусретоше и ми погледасмо једно другом оштро |
| Но у том ми поглед паде на Љубицу, наши се погледи сусретоше, и моје се очи опет разведрише.</p |
| де добро! — рекох старој госпи тргнувши се као из сна, јер бејах јако расејан.</p> <pb n="51" / |
| земља загрли у своја хладна недра, тај се више никад не смеје, али никад и не плаче...{S} Но д |
| р ти на своје здравље.“</p> <p>— Не бој се, Миливоје, за мене!{S} Пазићу ја и на тебе и на себе |
| анастир, да се с њоме састанем и да јој се усмено најадам; јер ово моје дуго одсуство може имат |
| образи јој беху тако румени, као да јој се сва крв у лице слегла: „Дођите сутра, па ћемо се о т |
| позове мене, да идем с њоме.{S} Ја јој се позиву драговољно одзовем и одосмо далеко од заларма |
| та.</p> <p>Она тешко уздану, а дуге јој се трепавице на једаред раставише и њене плаве сетне оч |
| Данка ми радосна стиште руку, а очи јој се на мах напунише суза.</p> <p>„Реци ми, Данко, како д |
| испитивати, шта је и како је; а очи јој се као и моје на мах напунише суза.{S} Одмах се свучем |
| јком својом сам у соби бејах, почех јој се исповедати као што се тешки покајник пред олтаром пр |
| вота беше сада гору погледати, по којој се дивни мирис распростираше, а тице певаху тако умиљат |
| У таквим мислима дођох у шуму, по којој се умиљати поји дивних тица певачица јасно разлегаху.{S |
| ја преда мном отворена стоји, и у којој се дивна звезда сјаји, љубав моја к роду своме наслеђен |
| ништа! —</p> <p>„Слатки брате!{S} Немој се толико бринути!“ — рече ми Данка гледајући ме својим |
| човек много лакше поња несрећу и у њој се много брже уживи, него што то у срећи бива!{S} Кад с |
| адовани, нарочито љубичина мати.{S} Док се прве речи поздрава и питања <pb n="143" /> „од куд? |
| замолим, да отрчи по лечника.{S} Но док се она вратила, ја већ више не знађах за себе.{S} Тек п |
| м срцу живи! —</p> <pb n="35" /> <p>Док се ми тако разговарасмо, дође из цркве љубичина мати, ж |
| мрачан и сваки је клизав...</p> <p>Док се ја бављах таким мислима, Данка се трже из сна свога |
| јег видех, да ме још волите, јер то вам се види из сваке речи ваше, а уверена сам, да сте само |
| ровео неко време живота свога.{S} Надам се, да ћу у новом стану моћи угодније живети, јер је од |
| гласом — Ја сам већ прстенована и надам се, да ћете хтети увидети, да не могу више ваша бити; ј |
| S} Схватање и памћење има добро и надам се, да ћу је за кратко време моћи извести на прави пут |
| росјачењем обраћамо.{S} У осталом надам се, да ће и то проћи, јер само да потпуно оздравим и да |
| јим сузним очима.</p> <p>— Не премишљам се, Данко!{S} Но ипак <pb n="105" /> пусти ме, да се ма |
| ћом од мог доброг друга Мите Р—, да сам се у новинама за њу распитао, те помоћу његовом побегне |
| ењем и време ми тако брзо прође, да сам се зачудио, кад на ручак зазвонише.{S} Но после подне н |
| ом!..{S} Ја се још толико сећам, да сам се у тим страховитим тренуцима изгубио од мајке своје, |
| е пао, и тек што сам кући дошла, ја сам се заплакала и дуго сам плакала!.{S} Па зар нисам имала |
| Од како остасмо без оца и мајке, ја сам се више пута о њих огрешио.{S} Али они хоће каткад дуго |
| ање беше дакле посве залудно.{S} Ја сам се данас спремио за пут и сутра зором полазим у име бож |
| вим бар после смрти своје...{S} Сад сам се из сна пробудио и видим да у овом животу немам живот |
| ма проведох скоро цели дан и узалуд сам се трудио, да те мисли растерам читањем; јер што бих се |
| може доста благодарити, мени, који сам се толико заустезао, да јој пружим руку своју, кад она |
| "subSection" /> <p>15/1</p> <p>Ипак сам се данас одлучио, да још живим не ради себе, већ ради с |
| сунце већ високо одскочило.{S} Чим сам се обукао, изиђем на чесму, која преко од цркве у зиду |
| и радио, могу слободно рећи: „Лечио сам се!“ Ах!{S} Од детињства ми време непрестано јаде лечи, |
| а с Љубицом будем на само.{S} Решио сам се, да јој отворим срце своје, јер живети овако — не мо |
| 2.4"> <head>1/1 1862</head> <p>Тако сам се већ уживео у мисао своју <pb n="166" /> да идући дан |
| јем, што сам радио дању и ноћу; што сам се напрезао више, него што ми допушташе снага моја.{S} |
| сувише <pb n="101" /> слаб, као што сам се одма уверио, чим сам ступио ногом на земљу, јер чист |
| ити, могу све непогоде сносити, јер сам се на патњу и невољу и онако веће навикнуо.{S} Зар би т |
| о с тога, што ћу без њега бити; јер сам се на њега већ тако навикла, да бих хтела, да сам навек |
| ако, као да сам оболела!..{S} Ноћас сам се у постељи заплакала, мати ми чула плач, па сам јој о |
| анас ми беше време ужасно дуго, и кајем се, што опет к Љубици не одох, кад ме срце непрестано т |
| ме гледати својим плавим оком, у којем се још сузе блистаху и које беше тако нежно и дивно: „С |
| {S} После још краћег разговора растанем се с њиме и дођем дома.{S} Но чим ступих у собу, притрч |
| осле дужег размишљања и уздисања дигнем се и ја с постеље своје, ах! та данас је први дан после |
| ђала?!“ Чим сам му ово изрекла, окренем се од њега и пођем кући; но путем беше ми тако тешко, к |
| м, хоћу ли сутра писмо добити, и бринем се, шта ћу радити, ако га не добијем; кад ми сунце у зо |
| S} Добра девојка!“ — одговорим и почнем се премишљати, да ли да му се поверим или не?{S} Но за |
| дивне поје умиљатих певачица.{S} Обучем се и изиђем у гору, где читава два часа ходајући пробав |
| </p> <p>Када сунце за брег зађе, увучем се у своју собу и станем сам о себи да мислим.{S} Како |
| а зелену траву, легнем на њега и удубим се у разне мисли.{S} У том почеше манастирска звона да |
| е опет натраг, легнем на диван и удубим се у разне мисли.{S} У том се и Љубице сетим, њене црне |
| без душе долетим до болнице и пријавим се надзиратељци.</p> <p>„Како ми дође сестра овамо?“</p |
| о Бранку говори и с мојих усана сасвим се нехотице отргоше речи: „Срећни Бранко!“</p> <p>— За |
| ова болест и даље овако устраје, бојим се и за њих, па како ћемо онда живети ја и моја добра Д |
| ана писмо добити; овако бојим се, бојим се, јер ми срце непрестано зебе, а десно ми око непрест |
| хоће да ми прекипи, па се бојим, бојим се, не ћу се више моћи уздржати, отеће ми срце мах, оте |
| неколико дана писмо добити; овако бојим се, бојим се, јер ми срце непрестано зебе, а десно ми о |
| а беше код куће, а он је човек, с којим се могу братски забављати.{S} Но осим њега беше Љубица |
| заспа.{S} Ја приђем к прозору, наслоним се на гвоздене шипке, те гледах дуго у плаво ведро небо |
| /p> <p>Дошав натраг у манастир затворим се у своју собу и станем на прозор.{S} Запевка јадне ма |
| се немам више ничем да надам, и заносим се у разне снове, како је грлим, како је љубим...{S} Та |
| зиђох у гору.{S} Ишавши тамо амо вратим се опет натраг, легнем на диван и удубим се у разне мис |
| олесници сами.{S} Тешким срцем опростим се са сиротицом и обећам јој, да ћу јој сутра опет доћи |
| !“ ...{S} И не премишљајући дуго упутим се одма у К—.{S} Целим путем бејах као у љутој грозници |
| нем?..{S} И не премишљајући дуго упутим се најближем селу, надајући се, да ћу тамо ваљда наћи к |
| ше тек прави божанствени цвет!..{S} Чим се поздрависмо, а она набрано цвеће мени пружи, а погле |
| јим као да беше мало изненађена.{S} Чим се поздрависмо, уђосмо у собу, коју она својом назва и |
| ем, да је милина у њега гледати.{S} Чим се с њоме упознадох, а ја је почех провађати по целој б |
| век здрав, може много да поднесе, а чим се поболи, његова уста постају књига срца његовога.{S} |
| Мислим и овако и онако и најпосле тешим се једино тиме, што сам млад и здрав, па као такав могу |
| а је тужна као и душа моја!{S} По њеном се небу гоне мутни облаци као и сузе у мојим очима!{S} |
| се како не заплачем.</p> <p>У данкином се оку сузе заблисташе и она ми тихо рече: „хоћу!“</p> |
| ну где почиваше Љубица моја...{S} У том се већ поче и зора да се јавља и ја се опет вратим у со |
| ебе и плаках ходајући улицама.{S} У том се спусти ноћ, а ја још не знађах, куда ћу и како ћу?{S |
| ван и удубим се у разне мисли.{S} У том се и Љубице сетим, њене црне очи падоше ми на ум; но по |
| као да га прободе ножем...</p> <p>У том се Паја врати к нама и наш разговор пређе опет на друге |
| речи беху сада моја молитва.{S} Обучен се спустим на постељу и склопим очи.{S} Но тек кад сам |
| онда у школу ишао.{S} И <pb n="8" /> он се с народом сложи, да иду пред село, да непријатеља хр |
| седео толико пута рано у јутру и сунчао се на пријатним зрацима топлога сунца; мајка би дошла к |
| је могуће, јер ме веће опазише и управо се к мени упутише, тад мирно стадох чекајући, да ми бли |
| ме и од ова два ђака који оставити, ево се данас испунила на жалост моју!{S} Један ђак мој, кој |
| своје наде на ново оживљавати, на ново се посла и рада подухватити, и не би дуго трајало, а ја |
| па како намислио, тако урадио, и провео се онако, као што бих могао само пожелети, јер и Паја б |
| ше могуће посетити сунце своје.{S} Брзо се обучем, па изиђем у гору.{S} Дивота беше сада гору п |
| одустао од грозне намере своје, склонио се од свега света и нико не знађаше, где је и како је?{ |
| о и црно, ах! дан живота мога претворио се у вечиту црну ноћ...{S} Па шта чекам?{S} Шта се још |
| сада код куће седи; мора се радити, ако се хоће поштено да живи!{S} И ја бих волела, кад <pb n= |
| шест редака имати у свему.{S} Но и ако се вели, да човек не може бити без икаквих брига, јер а |
| се лепшем, срећнијем животу.{S} Но ако се растанемо, за мене ће престати нада и радост, али ће |
| од стрине избавио.{S} И ја и Мита јако се обрадовасмо, кад се видесмо, но ипак не као Данка, к |
| не хлебом храни!.. „Чуј, Миливоје! како се Мита данас са мном понашао? — рече ми гледајући ме с |
| в Бога не можемо ништа!{S} Сирота, како се мучи; но не ће дуго!“</p> <p>И тек што надзиратељка |
| , он би целу ноћ сањао лепе снове, како се с њоме љуби и како се грле крилима својим.{S} Често |
| ри весело вијају; гледати у ласте, како се живо надлећу; а око себе слушати косове, како весело |
| иповедаше, како је угодно путовао, како се лепо код куће провео и како се састао с Љубицом, Пај |
| <p>11/11</p> <p>Данас сам гледао, како се Љубица венчала.{S} Међу многим светом, који беше у ц |
| сваки дан злоставила; нарочито од како се преселише у варошицу М—, додија јој невоља тако, да |
| лепе снове, како се с њоме љуби и како се грле крилима својим.{S} Често помишљаше и на изгубље |
| ао, како се лепо код куће провео и како се састао с Љубицом, Пајом и пајином госпом. — У том ст |
| чекајући, да ми ближе дођу.{S} Но како се изненадих, кад у том човеку познадох свога старог др |
| егате у самоћу!“ упита ме Љубица весело се смешећи.</p> <p>— Мишљах на сестру своју, — рекох ти |
| </p> <p>Кад се приближило вече, скупило се неколико другова мојих, да са мном отпрате Данку у њ |
| , али и многи наши платише главом; само се још није знало, ко је све погинуо?{S} За оца свога н |
| ростити несносног лежања свога.{S} Само се морам још неколико дана собе држати, јер сам сувише |
| јући ме сетним оком својим: „Сусретнемо се нас двоје на улици, кад сам с пијаце с котарчицом на |
| , да служи; јер и мени се чини, да ћемо се тим начином много савесније и боље извући из овог жа |
| в у лице слегла: „Дођите сутра, па ћемо се о том још разговарати.“</p> <p>Чим Љубица ове речи и |
| “ — рекох јој доста мирно — „Да ли ћемо се још кадгод у животу видети, не може нико знати; за т |
| .{S} Ја јој почех приповедати, како смо се играли рата, како смо наше непријатеље потукли, па ћ |
| ена...{S} Ми се поздрависмо и руковасмо се.</p> <pb n="144" /> <p>„Честитам вам, госпојице!“ — |
| ђасмо слободна времена, не разговарасмо се ни о чем другом, већ о јаду народа свога.{S} Бесмо о |
| ћа груди задовољно надимаху.{S} Попесмо се на брег и гледасмо, како нестаје сунца у густом грањ |
| мила деце скуписмо се у порти и почесмо се играти рата.{S} О да слатке игре!{S} Непријатеље наш |
| е играм.{S} Читава гомила деце скуписмо се у порти и почесмо се играти рата.{S} О да слатке игр |
| наплакасмо, умирени и утешени вратисмо се у село.</p> <p>Сутра дан рано зором кренусмо се даље |
| о.</p> <p>Сутра дан рано зором кренусмо се даље на пут.{S} Данка хтеде да идемо и на мајчин гро |
| кад полете по свету, да хране траже: но се опет онако исто враћаше, јер ниједна не могаше нигде |
| бих дознати могао, где се сада бави; но се не могох решити, како да је потражим. —</p> <milesto |
| „Је ли Паја још тамо?“</p> <p>— Заједно се кренусмо из К—, ја овамо, а он у Б—, где ће му скоро |
| о да се цела зима слила у један дан, то се тешим, да ће и ови дани као и они тако исто брзо про |
| срце мах, отеће ми око мах!..{S} За то се на <pb n="146" /> скоро са свима лепо опростим и дођ |
| 59" /> више ни стајати ни ићи, те за то се спустим под прву капију мислећи, да се мало одморим, |
| , кад сване, кад ли се смркне.{S} Чисто се зачудих, кад ми Данка рече, да је данас први дан про |
| е ушавши <pb n="33" /> у двориште чисто се зачудих, кад пред лепом великом кућом спазих дивну б |
| неба да је пао, ступи преда ме и чисто се зачуди, кад ме виде свега збуњеног и уздрхталог.{S} |
| беху ванредним осећајима напуњене, што се моје срце топљаше у дивној милини, па као човек мишљ |
| мало код мене, јер мене боли срце, што се <pb n="107" /> с тобом растајем!“ рекох јој тужно, а |
| г и искреног друга.{S} Жао ми беше, што се морам с њиме растати, у толико више, што гледах Љуби |
| ним, што сам оздравио, или крвавим, што се растадох са милом Данком својом?..{S} Сиротица!{S} К |
| рестано мислим на њу, при свем том, што се немам више ничем да надам, и заносим се у разне снов |
| рећи ми, да вас волим једино за то, што се ви знадосте претварати, као да ме волите, а ко мене |
| и ми те отети нико не ће!“</p> <p>— Што се моје мајке тиче, то оставите мени, јер на мене се мо |
| што сам ствари тамо оставила или за што се нисам бар боље обукла; али онда ми то не паде на пам |
| ише зелено лишће, већ увело жуто, и што се од свију тица једина сеница чује.</p> <p>Када сунце |
| њихов тако чудно у срце дира!.{S} И што се дуже овде бављах, то ми ово место постајаше све мили |
| причекај ме, ја ћу ти доћи.“ — Тек што се беше смркло, Данка ми дође и донесе један мали завеж |
| остварују се пред очима мојим, као што се цветни пупољци у зору расцветавају, и мени је тако, |
| је свршен миливојев дневник, те као што се види, Миливој хтеде сам себе да лиши свог досадног ж |
| бејах, почех јој се исповедати као што се тешки покајник пред олтаром пре причешћа исповеда... |
| ти вечеру ево ја донела.“ — Ја мало што се нисам заплакао, тако бејах дирнут данкиним овим добр |
| еома ми је мило“, — рекох Љубици — „што се састадох с вама и што добих прилике, да се мало узви |
| ет срећан!“ — одговори ми Љубица и тихо се насмеши.</p> <p>— Није, госпојице!{S} Будите уверени |
| страх ми се помеша са тугом мојом: „Зар се све зло против мене заклело?“ рекох љуто.{S} Немирни |
| е у први <pb n="134" /> мах угодна, јер се радовах, што нисам отишао у манастир, те се нисам ба |
| па изиђе из собе и нас остави саме, јер се могох с Љубицом одма слободније разговарати.</p> <p> |
| е се црне слутње почеше испуњавати, јер се ђаци већином већ разиђоше, а ја још не знам, шта ћу |
| шко?“ — почех јој страсно говорити, јер се бејах сасвим упео, да је морам опет за себе задобити |
| адзиратељка, да сутра зацело дођем, јер се лечник <pb n="161" /> изразио, ако сутрање болове пр |
| ину опкољену високим горама.{S} Око нас се преливаше разнобојно пољско цвеће, које шарени лепти |
| вета, па је мени на груди пала и о врат се мени обесила, па ме плачући преклиње, да је узмем к |
| надох на ове речи ништа одговорити, већ се насмешим и погледам јој право у очи, као да бих је х |
| м Љубицу своју.{S} Не оклевах дуго, већ се одма упутим и за тили часак бејах већ на извору срећ |
| м к срцу и немојте губити сву наду, већ се ослоните на мене, ослоните се на вашу Љубицу.</p> <p |
| unit="subSection" /> <p>1/10</p> <p>Већ се почеше ђаци скупљати и данас дође Мита, мој друг и д |
| што сам млад и здрав, па као такав могу се на све одважити, могу све непогоде сносити, јер сам |
| и се Данке не могу, а с Љубицом не могу се растати!..{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Ти ваљда на ме |
| , и моје наде једна за другом остварују се пред очима мојим, као што се цветни пупољци у зору р |
| , и кадгод смо нас двоје заједно, да му се молимо, да нам не да довршити седму годину, јер ми о |
| рим и почнем се премишљати, да ли да му се поверим или не?{S} Но за што бих од њега тајао?{S} Т |
| е на гробове својих милих умрлих, па му се тамо срце згрева расхлађено у туђем свету: тако је и |
| е још пре месец дана умрьо!{S} Госпа му се некуд одселила, и то још са једном девојком, а куда, |
| ли, што ми срце ваљда слућаше, да ће му се опет штогод ванредно десити...</p> <milestone unit=" |
| пријатељи, па му сви честитају и сви му се радују; а други нам приповедаше, како поред његовог |
| ду моме и да се са мном опрости, јер му се отац с породицом одавде сели.{S} Истина, да бих мора |
| не све не растера!{S} И те појаве почну се опет понављати, а муке настају све веће, које ме нем |
| еких векова, за које народ прича, да су се братимили с вилама, ти би рекли: „То је вила!..“ Ја |
| та и жели ми свако добро.“</p> <p>Да су се договорили, како ће ме мучити, не би ме могли горе н |
| нику, који нас сада лепо гошћаше.{S} Ту се опет отпоче жив разговор, сваки приповедаше своје; н |
| од цркве у зиду под кровом стоји, и ту се стадох умивати хладном и свежом водом.{S} Тешки, лед |
| ет нада са слутњом да бори: нада, да ћу се сада састати с Данком својом, и слутња, да ћу ступит |
| ћах јој, да чим тамо готов будем, да ћу се одма натраг вратити и одма је к себи узети.{S} Она м |
| и прекипи, па се бојим, бојим се, не ћу се више моћи уздржати, отеће ми срце мах, отеће ми око |
| S} хоћу ли и ја кога имати, на чијим ћу се грудима заплакати моћи?{S} хоће ли мени <pb n="18" / |
| неколико дана већ тамо бити, па како ћу се са својом милом сестром лепо забављати: причаћу јој |
| а над главом у зеленом лишћу разлегаху се умиљати поји раздраганих певачица...{S} Данка устаде |
| добро није...{S} По плавом небу вијаху се црни густи облаци, да једва могаше по гдекоја звезда |
| све хладнија, а по суморном небу вијаху се црни облаци као какве грдне хавети.{S} Поче и ветар |
| из тесних груди: милина и туга судараху се у мени као ватра и вода; милина, што имам тако добру |
| на којима Паја стајаше. „Не знам!“ зачу се из друге собе и ја познадох одма љубичин глас. „Слуш |
| ада је скоро велика девојка.{S} Радовах се, што је опет видим, и дуго је гледах, тако ми изглед |
| ицом амо дође.{S} Као мало дете радовах се овом састанку, јер ја бејах жељан човека, с којим би |
| ам клонуо и да даље не могу.{S} Покајах се, што одох од куће, но кајање беше већ касно, и ја се |
| nit="subSection" /> <p>9/4</p> <p>Бејах се одао нади, да ћу што пре оздравити, но ме нада љуто |
| њу још ниједне речи.{S} Ах, Боже! бојах се, хоће се на мене заплакати, а то би ми теже било, не |
| на њу и гледајући у писмо њено заплаках се и од тешке туге и од велике милине, јер у колико ме |
| посећујем, па и сада при поласку бављах се тамо два дана.“</p> <p>— Хајдемо мало да се проходам |
| — сунцу своме.{S} Дошавши тамо забављах се неко време с Љубицом у соби, а око четир сата изиђос |
| , а чело ми проби ледени зној; закашљах се, а крв ми удари на нос и на уста; на очи ми паде мра |
| несносне кише.{S} Сва туга моја на мах се разиђе као мутна магла пред топлим зрацима жаркога с |
| о и моје на мах напунише суза.{S} Одмах се свучем и легнем у постељу, а Данку замолим, да отрчи |
| се последњег састанка с Љубицом, сећах се целе прошлости своје, и то све тако силно утицаше на |
| ћах се последње ноћи у манастиру, сећах се последњег састанка с Љубицом, сећах се целе прошлост |
| ебаше као какво узрујано море.{S} Сећах се данкиног јадиковања, како овде с њоме поступаху, те |
| грунем...{S} Стојећи пред вратима сећах се некадањих дана, кад сам код стрица као дете становао |
| лоним на крст главу своју.</p> <p>Сећах се последње ноћи у манастиру, сећах се последњег састан |
| хладни да стадох одма дрхтати.{S} Почех се после кајати, што сам ствари тамо оставила или за шт |
| уједно и нека туга обузе груди, да бих се чисто на ново заплакао!..{S} После свирке беше нам р |
| ига, да уредим све своје ствари, да бих се могао на пут кренути; те чим сам ту бригу смирио, по |
| аше и певаше тако дивно и тужно, да бих се јадан од свег срца заплакао; час стајаше поред мене |
| вовање златно бити?..{S} Ах!{S} Кад бих се могао само још једаред с њоме састати, па да одемо н |
| бих још знао, шта је с Данком и кад бих се још опростио тих црних брига, ах! био бих срећан као |
| трашним немилим сновима.{S} Кад год бих се с њиме састао, навек би био сав крвав и навек би од |
| <p>Ја не имађах више никога, с ким бих се поверљиво насмејао, ком бих се могао поверљиво најад |
| ким бих се поверљиво насмејао, ком бих се могао поверљиво најадати!{S} Мени беше, као да сам с |
| том бих месту учио и радио, на том бих се месту Богу молио..{S} Када уђох у стаклени ходник, з |
| их сам био, навек бих плакао; срдио бих се на Бога, што је њену молитву саслушао, а моју још не |
| о на гроб моје покојне Марине, тамо бих се навек заплакао и молио је, да ми опрости што још нис |
| а искрено поверити мајци својој, но бих се навек уздржао бојећи се, да ће мајка оцу то рећи, па |
| те мисли растерам читањем; јер што бих се ја већма упињао, да мислим о каквом другом предмету, |
| ного пута да љубим?{S} И опет — зар бих се могао Данке одрећи?{S} Једине сестре своје за којом |
| лакши, снажнији и веселији.{S} И ту бих се по свој прилици подуже бавио, да не дође к мени отац |
| <p>„Љубице!{S} Драга Љубице!“ — одважих се, те јој рекох усколебаним гласом — „Буди моја!{S} По |
| се на мах напунише суза...{S} Опростих се и с мајком њеном молећи је да ми ништа не замери; а |
| љусти чекаше.{S} Кад дођох у П—, упутих се одма стану стрица свога.{S} Идући улицама гледах на |
| "subSection" /> <p>20/4</p> <p>Предигох се мало са своје несносне постеље и наслонив слабо тело |
| ем: с једне стране не смедох и не могох се мајци противити, а с друге страно би ми немогуће одр |
| /> тајну на младом срцу своме и хтедох се више пута искрено поверити мајци својој, но бих се н |
| авши од села освртох се натраг, освртох се јадан, па шта видех?{S} Видех велику кулу наше лепе |
| ?..{S} Но тек одмакавши од села освртох се натраг, освртох се јадан, па шта видех?{S} Видех вел |
| у рај или у пакао!{S} Најпосле освртох се на све стране, па онда полако закуцах на врата.{S} Н |
| оје!{S} Ту још сија оно исто сунце, још се плави оно исто небо!{S} Све је оно исто и свега се с |
| е главе добрим родитељима мојим.{S} Још се тако живо сећам онога дана, који нам онако грозно уп |
| ватри и мукама, али опет бар знађаше за себе и могаше се помало са мном разговарати.{S} Ах!{S} |
| бито ви, који се морате старати осим за себе још и за сестру своју. — Што вам ово пишем, мислим |
| > <p>Никад не бих за сада боље место за себе изабрати могао, него што је овај манастир.{S} Ова |
| бејах сасвим упео, да је морам опет за себе задобити, — „Ми као анђели кадгод зажелимо, да вид |
| е она вратила, ја већ више не знађах за себе.{S} Тек пред вече дођох опет к себи и кад отворих |
| Ја ћу отићи кудгод у службу, па ћу сама себе захрањивати, а уједно ћу моћи и тебе помагати. — О |
| ћу?{S} Ваљда ће и време узети штогод на себе, да и оно лечи, да не лечим све сам!... —</p> <pb |
| е, за мене!{S} Пазићу ја и на тебе и на себе! —</p> <p>Ова дубока љубав, која беше у данкином п |
| има, то ипак не могу применити ово и на себе.{S} Кад би ово биле онаке бриге, које су само за т |
| нак осигурао.{S} Истина, да сам узео на себе велики терет, то ипак мили ми се, што могу остале |
| ме моћи извести на прави пут посматрања себе и околине своје. —</p> <milestone unit="subSection |
| ако благодаран бити и за то, што је код себе држи и што је хлебом храни. —</p> <milestone unit= |
| магати; а стрина, знам, да је не би код себе држала, те би се тако морала потуцати од немила до |
| сестру своју, мислећи на жалосно стање себе самога, како сам бедан, да јој ни у чем помоћи не |
| се данас одлучио, да још живим не ради себе, већ ради светих костију добрих родитеља својих, д |
| да не може ваша бити; за што онда сами себе не победите?{S} За што не предате све то пустој за |
| миран, Љубице! — рекох јој тихо, силећи себе, да будем миран — Но ипак реците ми бар једну реч! |
| пуно рана...{S} Ах!{S} Она хоће, да сам себе победим и да све то пустој заборавности предам, а |
| и заплачем, те кад се пробудим, ја сам себе питам, да ли могу друкчије? —</p> <milestone unit= |
| ћи се — „То кад станем издисати, па сам себе запитам, шта сам на земљи радио, могу слободно рећ |
| , те као што се види, Миливој хтеде сам себе да лиши свог досадног живота.{S} Али велики духови |
| ику тежњу и ја сам тежио и чезнуо и сам себе непрестано гонио, а куда? за чим? за ким? то нисам |
| сад у животу своме и тад бих навек сам себе утешити знао и то својим лепим надама, које ми бив |
| ubSection" /> <p>18/12</p> <p>Питам сам себе, шта ме још веже за живот, кад живим без наде, без |
| риморан да одлазим к њој, ако не ћу сам себе да мучим и морим, јер мени је без ње све празно и |
| ао кип међу живим људима и само бих сам себе мучио, јер кад би они почели да певају, тад бих ја |
| цело, а сада идем,“ — рекох јој као ван себе од силне узбуђености.</p> <p>За неколико тренутака |
| ти у ласте, како се живо надлећу; а око себе слушати косове, како весело звижде, слушати славуј |
| од једну тополу и дуго, дуго гледах око себе, а очи ми беху непрестано пуне <pb n="24" /> суза. |
| ед очима све мрачно и црно и ја не могу себе да замислим у будућност своју!</p> <p>Докле се у м |
| , чујем на једанпут неки разговор близу себе и дигнув главу спазим Пају и Љубицу, који се управ |
| пропасти сву породицу нашу.{S} И кадгод себи те страшне појаве представим, мени одма лете сузе |
| о чух од Паје, да ће да се жени и да је себи девојку нашао.{S} Пред вече опрости се Паја и Љуби |
| у ћу целе године поучавати; а тим сам и себи и сестри опстанак осигурао.{S} Истина, да сам узео |
| до недрага и служећи другога морала би себи кору хлеба заслуживати.{S} У таким мислима проведо |
| о преживелој прошлости и по својој жељи себи будућност стварао, тад ми све лањско доба живо ожи |
| јој кажем, да ћу је сутра — прексутра к себи узети...{S} Не могох срцу да одолим, да одем на да |
| а ћу се одма натраг вратити и одма је к себи узети.{S} Она ме мирно слушаше, а на дугим плавим |
| рвене и пуне суза.{S} Чим виде да сам к себи дошао, утре сузе своје, пружи руку преко мојих гру |
| , па ме плачући преклиње, да је узмем к себи, да јој будем не само брат, већ и отац, јер она ни |
| емљо!{S} Како ме чудном, тајном силом к себи <pb n="75" /> привлачиш!{S} Морам крај тебе да кле |
| м намислио, да ја првог Новембра опет к себи узмем.{S} Ова вест је тако обрадова, да јој на мах |
| равим и да радње нађем, то ћу је опет к себи узети. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>4/ |
| , од како си ми рекао, да ћеш ме опет к себи узети, могу све лакше да сносим, него што бих инач |
| равим, је л’ Миливоје, ти ћеш ме опет к себи узети?“</p> <p>— хоћу, Данко, хоћу!{S} За тебе ћу |
| А кашње ћеш ме, је л’, брате, ти опет к себи узети?“</p> <p>— хоћу, Данко!{S} Камо среће, да се |
| за себе.{S} Тек пред вече дођох опет к себи и кад отворих очи, сеђаше Данка поред мене, лице ј |
| са мном догађало; тек пред вече почех к себи да долазим.{S} Ја бејах у селу Ј—, код зета истога |
| је, тако ми је...{S} Кад ме ти узмеш к себи, тад ћу надокнадити сву ону радост, коју сам тамо |
| ожда бих до сад већ у гробу био!{S} Сам себи већ постао несносан, а њој још нисам! — Но реци, к |
| а ми сав свет постаје равнодушан, а сам себи празан и пиштав: но чим почнем штогод озбиљно да р |
| то опијати, при свем том, што једва сам себи веровах, да је ова дивна и мени тако мила глава зб |
| без ње све празно и мртво, па и сам сам себи празан и мртав...{S} А поред ње ми је тако добро, |
| ушевно здравље, јер мени беше тешко сам себи да верујем, да на њеним лепим црним очима беху зби |
| а и ожалошћена, то одмах одох да тражим себи другу службу.{S} Али ја бејах врло слабо обучена, |
| едати да гдегод прода, да својим трудом себи бар одело набавља.{S} И тако ћемо нас двоје мирно |
| , увучем се у своју собу и станем сам о себи да мислим.{S} Како ћу сутра да изиђем пред Љубицу? |
| угарицу, већ гледах анђела божијег, а у себи гледах грешно, сасвим грешно дете...{S} Ја плаках |
| ти? — отрже ми се из уста нехотице, а у себи мишљах:{S} Боже мој!{S} Боже мој!{S} Да ли ова дев |
| и и телу, и ја почех одма нова живота у себи осећати.</p> <p>Мита ми за тим приповедаше, како ј |
| тио. „Шта ће сад то да значи?“ мишљах у себи, па се опет вратим у собу, где стадох читати:</p> |
| ма као такав показати; а овамо мишљах у себи: „Шта ме питате за оно, што вам не могу казати?{S} |
| ти поноћ.{S} Треба да легнем, — рекох у себи — поноћ је, а ја сам и онако уморан, јер прошле но |
| божији — питах Марину, јер ја већ бејах себи увртио у главу, да морам бити анђео.</p> <p>— А би |
| ају, глава ме заболи и у њој ми поче да сева, очи ми се напунише суза, мене поче несвест да хва |
| а сусрет пођох.{S} У мојој глави као да севнуше муње и ја стадох као укочен!{S} Да л’ да верује |
| која су деца непослушна, па ма не имали седам година, опет не ће анђели никад бити!{S} Ти ако ћ |
| Љубице? —</p> <p>— „Био сам.“ — рече и седе на столицу поред постеље моје — „Она те лепо поздр |
| загрлисмо <pb n="88" /> и пољубисмо, он седе и оде, а ја остах гледајући за влаком, догод га до |
| м са својом другарицом <hi>Марином</hi> седео толико пута рано у јутру и сунчао се на пријатним |
| с много видео и много чуо, да бих могао седети мирно на једном месту; мени треба слободе, мени |
| , мени сузе теку!..</p> <p>Једног јутра седећи ја и Марина сами пред нашом школом поведем разго |
| оболела, то сам већином провађао време седећи поред постеље њене.</p> <p>Једном дође у школу с |
| >25/11</p> <p>Цели дан проведох већином седећи поред Данке гледајући је, како у хладном загрљај |
| ене анђео среће моје: „Слатка Данко!{S} Седи још мало код мене, јер мене боли срце, што се <pb |
| е, јер не <pb n="117" /> могаше више да седи очарана лепотом овог дивног места, па стаде своје |
| затечем мајку своју, где сама забринута седи.{S} Ја јој почех приповедати, како смо се играли р |
| година у школи за то, да сада код куће седи; мора се радити, ако се хоће поштено да живи!{S} И |
| се склапа сањивог ока свога, већ навек седи поред мене и навек ради, тешећи ме, да се немам за |
| S} Тако ми она рече!..{S} Па зашто онда седим овде?{S} Шта чекам?{S} Зар не би доста јучерањи п |
| уђем свету: тако је исто мени сада, кад седим поред Данке!...</p> <p>Пошав из болнице рече ми н |
| о мало да се проходамо, јер ја цели дан седим, па ми је чисто мука! — рекох Мити једино због то |
| , како сва деца, која умру пре навршене седме године, постају анђели божији, и описиваше нам, к |
| постају анђели, која умру пре навршене седме године, то вам је катихета погрешно рекао; постај |
| ’ волела, Марино! да умреш пре навршене седме године, па да постанеш анђео божији — питах Марин |
| нђели лепо живе.{S} Ја тада бејах тек у седмој години и у мени се одма роди мисао, да могу и ја |
| да му се молимо, да нам не да довршити седму годину, јер ми оћемо да будемо његови анђели! —</ |
| ="110" /> и густих дрвећа нудећи ме, да седнем код њега.</p> <p>„Шта ли ми сада Данка ради?{S} |
| оши изишао, да дођем на пољану, да тамо седнем, да тамо плачем и јецам, да се тамо на живот жал |
| и живот.{S} Када се ходом већ уморисмо, седосмо на меку зелену траву у пријатном хладу разграна |
| би, а око четир сата изиђосмо у башту и седосмо под онај исти орах, где сам, дошав, први пут ов |
| дође, да узме „збогом“ од^мене и Данке, седох, те написах Љубици писмо, док ми се он са сејом з |
| ми се ноге умориле и да ме глава боли, седох крај пута под једну тополу и дуго, дуго гледах ок |
| те своје!{S} Слатка Данко!“</p> <p>И ја седох на њену постељу и пољубим је у бело, ведро чело.{ |
| затекох Данку у највећим мукама.{S} Кад седох поред постеље њене, она ме гледаше тужним укочени |
| воје на данкино раме дођох до прозора и седох, да се сунчам на пријатним зрацима топлог пролетњ |
| /p> <p>Данас пред вече изиђох из собе и седох на дрвену клупу пред манастиром, не знајући већ н |
| сто не могу и не умем да идем.{S} За то седох код прозора поред Данке своје, која пливаше у рад |
| епрестано на мене гледаху. — После тога сеђасмо још мало под орахом, те онда уђосмо у собу, где |
| у на крају ходника, кад сунце залажаше, сеђаше нам отац толико пута удубљен у бриге своје, а к |
| че дођох опет к себи и кад отворих очи, сеђаше Данка поред мене, лице јој беше бледо, а очи јој |
| еобично жива! —</p> <p>Данка се умири и сеђаше ћутећи поред мене; а мени срце као да шћаше да и |
| иротица!{S} И њу је санак савладао, јер сеђаше на столици поред моје постеље, а лепу главу свој |
| ојављиваше ми се у разним појавима: час сеђаше код гласовира и свираше и певаше тако дивно и ту |
| станем!..{S} У том ми изиђе пред очи и сеја моја у разним жалосним сликама, какве машта само у |
| ак мутне, очи пуне суза, очи моје јадне сеје!..{S} Дуго мишљах, како бих дознати могао, где се |
| а, како је милина гледати млађу браћу и сеје своје, где око њега весело скачу и сви весело вичу |
| е написах Љубици писмо, док ми се он са сејом забављаше.{S} По том одосмо нас двојица на колодв |
| емљомерника из К—, који са својом лепом сејом Љубицом амо дође.{S} Као мало дете радовах се ово |
| с, да Маџари цркву пале, а у порти људе секу.{S} Ох!{S} И саме иконе као да задрхташе од љуте в |
| е, а к њему би мајка дошла и поред њега села.{S} Ја бих тад отрчао у порту, да се с децом играм |
| уги нам приповедаше, како поред његовог села не пролази жељезница, већ мора два сата да путује |
| цркве, где се у мору пламена васколиког села и сама у пламен завија!{S} Тада ми тек паде на пам |
| шта је с њима?..{S} Но тек одмакавши од села освртох се натраг, освртох се јадан, па шта видех? |
| ости, јер му се отац с породицом одавде сели.{S} Истина, да бих морао и сам којег ђака напустит |
| " /> он се с народом сложи, да иду пред село, да непријатеља храбро дочекају и да се боре до по |
| вости из <pb n="12" /></p> <p>Т—, да је село спаљено и да нису тек неколико кућа остале на миру |
| ике, да су преко Тамиша мост ударили, у село ушли, те палити, убијати и пљачкати почели.{S} Вик |
| акасмо, умирени и утешени вратисмо се у село.</p> <p>Сутра дан рано зором кренусмо се даље на п |
| пријатељем ударити и да многи остављају село и да беже даље.{S} Мати моја при овим речима погле |
| е премишљајући дуго упутим се најближем селу, надајући се, да ћу тамо ваљда наћи кога, који ће |
| а мене тако страшно, да се не показа по селу ватра, која све небо ужасно осветљиваше, те тиме и |
| пре зоре затутњи нешто као грмљавина по селу тако јако, да се сва кућа затресла.{S} То беху неп |
| почех к себи да долазим.{S} Ја бејах у селу Ј—, код зета истога човека, који ме на кола узе.{S |
| ело жуто, и што се од свију тица једина сеница чује.</p> <p>Када сунце за брег зађе, увучем се |
| м, — рече тако мирно да у мени као муња сену мисао, да је она можда наговорила на то матер свој |
| ватри — „Моја мајка сада гори!{S} Моја сестра гори!{S} Ох!{S} Оче!{S} Оче!...“ И ја се бацих н |
| а прошлост моја бујно оживи, моја бедна сестра изађе ми пред очи као сироче без неге и савета, |
| м се надзиратељци.</p> <p>„Како ми дође сестра овамо?“</p> <p>— Нађена је једне ноћи на улици п |
| ипак дану место своје; туга, што ми је сестра при свем том тако бедна, па што ми је још најгор |
| еше пријатељ ни мени ни њој.{S} Мени је сестра све и сва, њу само једну имам <pb n="46" /> и ме |
| л’ да верујем очима својим?{S} Та то је сестра моја, моја Данка!...</p> <p>„Сестро!“ — повиках |
| ја стигох, она беше већ мртва, те ја и сестра моја остасмо сирочад без оца и мајке...{S} Она ј |
| Тада ми тек паде на памет мајка моја и сестра Данка!.. „Ох!{S} Боже!“ — повиках у очајном стра |
| рица, да што пре одем у болницу, јер ми сестра опасно болесна тамо лежи и данас је већ по трећи |
| ар бих се могао Данке одрећи?{S} Једине сестре своје за којом сам толико пута сузе пролио?{S} Д |
| дине радосно дочекују родитељи, браћа и сестре, па онда тога дана њему у почаст приређују домаћ |
| 2/8</p> <p>Пославши у новине оглас ради сестре своје одох у К—, где сам опет у црне очи лепе Љу |
| ле године поучавати; а тим сам и себи и сестри опстанак осигурао.{S} Истина, да сам узео на себ |
| ним овим добрим делом и њеном искреном, сестринском љубави!{S} Ах!{S} У место ја за њу да се ст |
| њеног ока опет љубав...{S} О сестро!{S} Сестро!{S} Ала ми је жеља силна, да те на своје груди б |
| љубав, из њеног ока опет љубав...{S} О сестро!{S} Сестро!{S} Ала ми је жеља силна, да те на св |
| !“ — повиках гласно и притрчах к њој — „Сестро мила!..{S} Ах, благи Боже! ово је много све за ј |
| је сестра моја, моја Данка!...</p> <p>„Сестро!“ — повиках гласно и притрчах к њој — „Сестро ми |
| на јавити, где је и како је и шта је са сестром твојом, па ако воље узимаш, можеш је у свако до |
| амо бити, па како ћу се са својом милом сестром лепо забављати: причаћу јој разне црте из живот |
| и ње немам. —</p> <p>— „За што би се за сестру тако детињасто бринуо? — рече ми Паја — Ако баш |
| се морате старати осим за себе још и за сестру своју. — Што вам ово пишем, мислим да је боље, н |
| душо тако је.{S} Но ипак ја се бојим за сестру своју, и то једино због тога што је баш код стри |
| епо, Миливоје, што си се тако заузео за сестру своју!“ рече Мита гледајући у Данку, која беше к |
| коше сузе.{S} Срце ми пуцаше мислећи на сестру своју, мислећи на жалосно стање себе самога, как |
| а весело се смешећи.</p> <p>— Мишљах на сестру своју, — рекох тихим гласом гледајући јој у лепе |
| n="149" /> од како је чула, да дадосте сестру своју, да буде служавка.{S} Она вам одрицаше збо |
| , осим да се храбро борио; а за мајку и сестру баш ниједне речи.{S} Но после подне добих много |
| тужним гласом:</p> <p>„О Љубице што ми сестру спомињеш, то је истина тако, ал’ ипак кад бих ја |
| теде ме нада да остави, да ћу у П— наћи сестру своју, која ће ме весело дочекати и да ћу видети |
| ком, па онда пољуби мене и Данку, млађу сестру моју, која је онда тек навршила трећу годину.{S} |
| исам више сам, већ имам поред мене милу сестру своју, за којом <pb n="118" /> сам некад доста с |
| милина, што имам тако добру и племениту сестру и што у будућности мојој уступа ноћ ипак дану ме |
| можете удомити; па ви имате још сироту сестру, која осим вас никог нема, те се морате и за њу |
| алосно, јер у машти својој често гледах сестру своју остављену од целога света, па је мени на г |
| ом сунце среће синути!{S} О кад бих још сестру своју обезбеђеном видео!{S} Сирота Данка!{S} Она |
| при свем том, што јој поглед беше ипак сетан...{S} За чудо! што јој очи навек тако сетне изгле |
| ену голубицу своју, и онда би био, опет сетан и жалостан; но како би се састао с овом другом го |
| а ако ми штогод за руком испадне, да се сетим на њега и да помислим: да је Марко жив, и он би т |
| и пева.{S} Силна ме туга обузме, кад се сетим прошлости своје, прошлости пуне јада и суза; но к |
| <pb n="119" /> лудо дете, и опет кад се сетим тадање маште и тадањих осећаја, мени сузе теку!.. |
| се у разне мисли.{S} У том се и Љубице сетим, њене црне очи падоше ми на ум; но поред тих лепи |
| мени паде одма стрина на памет и ја се сетих, како <pb n="84" /> ме је немилице тукла, како пр |
| вона.{S} Прва мисао би ми Љубица, те се сетих лањских зора, када су ме тице певачице из сна буд |
| тако годила као <pb n="141" /> сада ова сетна милозвучност малих звона.{S} Прва мисао би ми Љуб |
| авице на једаред раставише и њене плаве сетне очи падоше одма на мене.</p> <p>„Миливоје!“ — вик |
| потом овог дивног места, па стаде своје сетне плаве очи бацити час на једну, час на другу стран |
| ло.{S} Она се из сна трже, отвори своје сетне плаве очи и погледа ме нежно и задовољно, као да |
| грајући се лаким гранчицама и свирајући сетне песме своје по зеленом лишћу, миловаше ме по блед |
| н...{S} За чудо! што јој очи навек тако сетне изгледају, као да се у њима суза блиста, да би чо |
| е упутисмо мало у гору, где нам умиљато сетни поји малих певачица и чаробно шуштање зеленога ли |
| са мном понашао? — рече ми гледајући ме сетним оком својим: „Сусретнемо се нас двоје на улици, |
| ече ми Данка гледајући ме својим плавим сетним оком — „Знадем добро, да ти је тешко; али ослони |
| тихо ми рече гледајући ме својим плавим сетним оком.</p> <p>Мени беше, као да одлази од мене ан |
| голе гранчице ветром тихо њихане као да сетно уздисаху...{S} Како је природа сада са мном тако |
| о?“</p> <p>— Јесам! — рече гледајући ме сетно својим лепим оком.</p> <p>То лепо око, кад у мене |
| и руку преко мојих груди, па се на мене сетно насмеши.{S} Из мојих груди отрже се тешки уздах и |
| ог познаника и пријатеља свога, који се сетно жуборећи вијугаше по чаробном хладу високих <pb n |
| ћао, кад ми њене лепе црне они испунише сетно срце моје.{S} Моје груди нису више пусте, моје ср |
| ко весело звижде, слушати славује, како сетно прижељкују!.{S} Кудгод око бацим, свуд је лепо и |
| е!{S} Не велим ти, да не радиш ништа за сетру своју, то не; већ на против ради, али ради весели |
| сто небо!{S} Све је оно исто и свега се сећам, свега!{S} Ту сам пред школом са својом другарицо |
| м родитељима мојим.{S} Још се тако живо сећам онога дана, који нам онако грозно упропасти сву п |
| не сечом и тучом!..{S} Ја се још толико сећам, да сам се у тим страховитим тренуцима изгубио од |
| сећах се последњег састанка с Љубицом, сећах се целе прошлости своје, и то све тако силно утиц |
| <p>Сећах се последње ноћи у манастиру, сећах се последњег састанка с Љубицом, сећах се целе пр |
| но колебаше као какво узрујано море.{S} Сећах се данкиног јадиковања, како овде с њоме поступах |
| плач грунем...{S} Стојећи пред вратима сећах се некадањих дана, кад сам код стрица као дете ст |
| да наслоним на крст главу своју.</p> <p>Сећах се последње ноћи у манастиру, сећах се последњег |
| редом приповедати јер она се ничега не сећаше.{S} Она сузним оком гледаше у мене и светим стра |
| ше у цркву, да и то свето место опогане сечом и тучом!..{S} Ја се још толико сећам, да сам се у |
| ти се опет к мени!{S} Ти <pb n="148" /> си била сунце моје, које ми је душу разведрило, које ми |
| што си га Паји писао и сви рекосмо, да си збиља племенита срца; но нико те тако не уздизаше, к |
| !“ На вашу Љубицу!{S} Ти сама велиш, да си моја!{S} У твојим очима нисам дакле нико и ништа, тв |
| >„А шта си опазио на мени?“</p> <p>— Да си поцрвенио, чим сам ти Љубицу споменуо, а то сам и ко |
| /p> <p>„И она о теби лепо мисли, сирома си вели, но си поштен и вредан.“</p> <p>Ове ме речи јак |
| м опазио ето и на теби. —</p> <p>„А шта си опазио на мени?“</p> <p>— Да си поцрвенио, чим сам т |
| ровео?{S} Мора да ти је добро било, кад си се толико задржао!{S} Јеси ли био код Љубице? —</p> |
| је не би морао оставити опет тамо, где си је и нашао?{S} Могао би је истина видети, и то би би |
| беху наши родитељи: „Где си оче?{S} Где си мајко?{S} Да видите овако загрљену децу своју, загрљ |
| оја прва мисао беху наши родитељи: „Где си оче?{S} Где си мајко?{S} Да видите овако загрљену де |
| помислим само на стрину своју, од које си ме ти избавио, то ти, брате! никад доста благодарити |
| д користи!!{S} Мој мили роде!{S} У мени си се преварио!...{S} Добиће подземни црви једну <pb n= |
| ја јој срећан весело рекох: „Љубице, ти си моја!“</p> <p>— Ох, Миливоје!{S} Ман’те ме сада!{S} |
| ше.</p> <p>Ах, Љубице!{S} Љубице!{S} Ти си заиста анђео хранитељ живота мога!.. —</p> <pb n="52 |
| ко спаваше.</p> <p>„Сирота Данко!{S} Ти си опет срећна!{S} Ти нађе брата свога и твоје се жеље |
| наду, једину радост моју?{S} Ах!{S} Ти си једина која ме још <pb n="162" /> везиваше за овај у |
| це моје!{S} Реци бар једну реч!..{S} Ти си та бела голубица, коју је голуб тако заволео, а тај |
| дужна и морам за тебе радити, јер и ти си доста за мене радио.{S} Ах!{S} Кад помислим само на |
| анко, лези!“ — тихо јој рекох — „јер ти си ноћас мало спавала.“</p> <p>Она ми не рече ништа, ве |
| знаш, да је код стрине своје; а при том си и онако оглас у новине дао, те за који дан зацело ће |
| носан, а њој још нисам! — Но реци, како си се провео?{S} Мора да ти је добро било, кад си се то |
| е опет тако бити.{S} У осталом, од како си ми рекао, да ћеш ме опет к себи узети, могу све лакш |
| а о теби лепо мисли, сирома си вели, но си поштен и вредан.“</p> <p>Ове ме речи јако обрадоваше |
| к бити.{S} А да радити није срамота, то си ми ти толико пута говорио!“</p> <p>Мене ове данкине |
| коше.</p> <p>„То је лепо, Миливоје, што си се тако заузео за сестру своју!“ рече Мита гледајући |
| ми рече: „Читао сам и твоје писмо, што си га Паји писао и сви рекосмо, да си збиља племенита с |
| Што ме ниси пре громом ударио, нег што си ми овај дан дао, да чујем ово речи!...{S} О моје леп |
| n="95" /> се, да би много плакала, јер си још млада и неука, а пут живота је многобројан, но с |
| лазећи.</p> <p>— Оздравићу за цело, јер си ми донео <pb n="99" /> лепе вести! — рекох му сасвим |
| тамо је навек дан, јер тамо навек сунце сија; <pb n="122" /> да прелећеш с једне звезде на друг |
| <pb n="73" /> детињство моје!{S} Ту још сија оно исто сунце, још се плави оно исто небо!{S} Све |
| ене, ја ћу гледати у њу, из мога ће ока сијати љубав, из њеног ока опет љубав...{S} О сестро!{S |
| ма мојим: „Касно! касно!{S} Сад нема те силе, која би ме од Љубице задржала!{S} Ја идем к њој, |
| Ја сам миран, Љубице! — рекох јој тихо, силећи себе, да будем миран — Но ипак реците ми бар јед |
| ао да ми срце уједно и плаче и пева.{S} Силна ме туга обузме, кад се сетим прошлости своје, про |
| е полако упутисмо на гроб оца свога.{S} Силна туга паде на груди моје, а Данка покри рукама лиц |
| о какав кип, јер ми изгледаше као каква силна богиња, која је кадра да ме погледом својим сасви |
| О сестро!{S} Сестро!{S} Ала ми је жеља силна, да те на своје груди братски загрлим, да над тво |
| оне као да задрхташе од љуте вриске, од силна бола невиних људи!...{S} И Маџари грунуше у цркву |
| сада идем,“ — рекох јој као ван себе од силне узбуђености.</p> <p>За неколико тренутака после о |
| г досадног живота.{S} Али велики духови силни су и после смрти тела свога, јер и после још спом |
| Још од детињства свога осећао сам неки силни нагон, неку велику тежњу и ја сам тежио и чезнуо |
| мирно, а у мени се тако <pb n="156" /> силно колебаше као какво узрујано море.{S} Сећах се дан |
| у прошлост моју и моје се груди стадоше силно надимати и ја бејах опијен силом осећаја својих. |
| се целе прошлости своје, и то све тако силно утицаше на моје боно срце, да се и ја на једаред |
| Света земљо!{S} Како ме чудном, тајном силом к себи <pb n="75" /> привлачиш!{S} Морам крај теб |
| тадоше силно надимати и ја бејах опијен силом осећаја својих. <pb n="66" /> Она непрестано плак |
| м, и ја почех одмах живо осећати велику силу љубави своје, јер срцу ми би, као да се залеђава!. |
| е, јер ето данас ми дође један ђак мој, син једнога званичника, да ми се захвали на труду моме |
| unit="subSection" /> <p>5/8</p> <p>Још синоћ сам намислио, да данас одем у К—, па како намисли |
| ке страшне чудновате снове; но кад зора сину, поче ми нека тешка, непоњатна туга срце да стеже. |
| епријатеље своје.{S} На лицу мајке моје сину при овим <pb n="9" /> речима блажен осмејак и она |
| оз кости, но ипак ми нова мисао у глави сину:{S} Да се није кудгод одселио?{S} Те за то запитах |
| естати, те ће и мени једном сунце среће синути!{S} О кад бих још сестру своју обезбеђеном видео |
| своје.</p> <p>„И она о теби лепо мисли, сирома си вели, но си поштен и вредан.“</p> <p>Ове ме р |
| ред стазе, и тихо рече: „И’те Бога вам, сирома је само онај, који је у глави сирома.“</p> <p>Ја |
| га он даље поучава.</p> <p>— Збиља!{S} Сирома човек мора као и тиран да је свуда и оком и ного |
| м, сирома је само онај, који је у глави сирома.“</p> <p>Ја јој не знадох на ове речи ништа одго |
| овечанско осећање једино за то, што сам сирома!{S} Ја не могу тебе да добијем једино за то, што |
| у тебе да добијем једино за то, што сам сирома!..{S} О Љубице!{S} Да знадеш какви су болови сад |
| да ли је баш збиља уверена, да ја нисам сирома? —</p> <p>После подужег таквог разговора одосмо |
| ар колико толико добра учинити!“</p> <p>Сирома Марко!{S} Како је тај волео слободу!{S} Како је |
| оје називамо „божијом вољом“, о које се сиромах тако лако може и скоро мора да огреши, <pb n="9 |
| пазим са оцем намесником једну девојку, сиромашки обучену, која тужним погледом својих плавих о |
| да их поучавам, па бих живео, и ако још сиромашније него до сад, оно ипак мирно и задовољно, је |
| > мислите <pb n="31" /> по свој прилици сиромаштво? — упита ме Љубица и своје црне очи управи т |
| није и слађе доба, кад се не ћу више са сиромаштвом борити и своје најлепше време другима буд’ |
| це; али против Бога не можемо ништа!{S} Сирота, како се мучи; но не ће дуго!“</p> <p>И тек што |
| још сестру своју обезбеђеном видео!{S} Сирота Данка!{S} Она још више пати него ја...{S} Да још |
| је у груди; заиста је велика жалост!{S} Сирота!{S} Већ му је била и девојку испросила, да га же |
| га да ради, па ни за кога да живи...{S} Сирота!{S} На скоро је и она за њим отишла.</p> <p>Њего |
| ам имала право, Миливоје?{S} Ако сам ја сирота, то ваљда нисам така, да се мора од мене сваки д |
| !{S} Видите ли, шта Данка ради?{S} Моја сирота Данка?{S} Да л’ и она сада у вас гледа и тужним |
| теде да идемо и на мајчин гроб, јер она сирота и не знађаше, где нам је мајка сарањена, а хтедо |
| де се склонила од ветра и кише, па тамо сирота и заспала! —</p> <p>„Дакле на улици под капијом? |
| не могу такође много рачунати, јер што сирота уради за недељу дана, то једва да имамо два дана |
| е од стрине и дође овамо к мени.</p> <p>Сирота Данка!{S} Ја се нисам ничем бољем ни надао и зна |
| ne unit="subSection" /> <p>22/11</p> <p>Сирота моја Данка!{S} Данас јој беше опет веома зло, је |
| , где Данка још слатко спаваше.</p> <p>„Сирота Данко!{S} Ти си опет срећна!{S} Ти нађе брата св |
| <pb n="54" /> своје, па умре и она.{S} Сиротани голубићи пиштаху дуго, но њихово пиштање не хт |
| Ја сад тек осећам сву немоћ и сав чемер сиротиње!{S} Мени се одриче свако човечанско осећање је |
| поглед мој паде ми на Данку.{S} Ах!{S} Сиротица!{S} И њу је санак савладао, јер сеђаше на стол |
| ја једна суза изазове десет њених...{S} Сиротица!{S} По целе ноћи се склапа сањивог ока свога, |
| е растадох са милом Данком својом?..{S} Сиротица!{S} Кад ме данас рано зором из сна пробудила, |
| мирио, поручим по Данку, да ми дође.{S} Сиротица!{S} Кад ми је ступила у собу, беше весела, јер |
| и ствари своје, па оде у своју собу.{S} Сиротица!{S} И она је већ сасвим изнемогла, јер оком је |
| .</p> <p>„Шта ли ми сада Данка ради?{S} Сиротица!{S} Ах!{S} И она би требала срећнија да буде, |
| дуго укоченим оком гледах у њу.</p> <p>„Сиротицо!“ — рекох јој тужним гласом — „Шта ћемо радити |
| ци сами.{S} Тешким срцем опростим се са сиротицом и обећам јој, да ћу јој сутра опет доћи. —</p |
| — Кад хоћу, знам. —</p> <p>Штета за ову сиротицу, — мишљах — што не беше у бољим рукама.{S} Но |
| тамо бити.{S} Али она кад би видела ову сиротицу, би спрам мене била још гора, јер бих у очима |
| , да се можете удомити; па ви имате још сироту сестру, која осим вас никог нема, те се морате и |
| — Бриге ће ме опет у постељу бацити!{S} Сирочад смо, Данко!{S} Нигде никог, нигде ништа! —</p> |
| паде за народ свој и твоја деца осташе сирочад бедна!{S} Давно је од како сносе тешке јаде, од |
| рече, да му је мило, што може да угости сирочад врлог претходника свога.{S} Од дугог путовања к |
| плакати: „Шта знамо да радимо, кад смо сирочад!“ — рече утирући сузе своје — „Но што му драго! |
| већ мртва, те ја и сестра моја остасмо сирочад без оца и мајке...{S} Она је живот свој жртвова |
| !{S} Мене боли, што ме несрећа гони.{S} Сироче сам, па никог немам; и кога још имам, и тога као |
| , што ме још највећма и боли!“</p> <p>— Сироче бити свакако је тешко!{S} Но ипак ви у колико из |
| ђаконијом изићи?..{S} Не ће!{S} Ја сам сироче!{S} Ја никог немам!“ — </p> <milestone unit="sub |
| о твоје среће много ми је стало!{S} Као сироче, знам, да не ћеш од глади умрети, јер добра рука |
| моја бедна сестра изађе ми пред очи као сироче без неге и савета, остављена од целог света, па |
| варалица, никакав крадљивац, већ бедно сироче, па могу свуда смело ступити, и знам, да се не ћ |
| {S} Ово кратко време бесмо заједно, два сирочета, уживајући једно као и друго даре дана својих |
| загрљену децу своју, загрљена два бедна сирочета?“..{S} Неколико тренутака трајаше ова нема пој |
| /p> <p>„Такви понос мало вреди у животу сирочета, које нема нигде никог, нигде ништа!“</p> <p>„ |
| оје; твоја смрт начинила је мене бедним сирочетом: али уједно и младо срце моје српским духом н |
| бра рука ако коме штогод даје, она прво сирочету даје, а добрих руку има још у народу нашом.{S} |
| из вароши, при свем том, што промицаше ситна киша, и што дуваше хладан ветар, лудо мислећи, да |
| с — тако рећи — побеже!“</p> <p>Незнане ситнарије нисам требао тако к срцу примити!{S} Нисам тр |
| дому навек добро дошао, па те незнатне ситнарије ниси требао одма к срцу тако примити, да од н |
| сам вес’о.</l> <l>„Кад ми с’ очи срећно сјаје,..</l> </quote> <p>Тако сам онда певао.{S} То сво |
| ворена стоји, и у којој се дивна звезда сјаји, љубав моја к роду своме наслеђена од врлог оца м |
| а се гдегод небо плави, нигде зрачка од сјајнога сунца!{S} О небо!{S} Изгледаш ми као срце тешк |
| ком и срећним срцем певајући са постеље скакао, и мени се учини, као да сам све то ове ноћи сам |
| пробије прозоре моје, ја опет пун наде скачем с постеље, али ме уједно облеће и јато брига, шт |
| браћу и сеје своје, где око њега весело скачу и сви весело вичу: „Браца!{S} Браца!“..{S} Кад вл |
| дивно, тако мило, да не могах очи своје скидати с очију њених...{S} Ах! очи су њене тако лепе, |
| ела постеља прими на своје меке груди и скиде тешки терет с уморених крила душе моје.{S} Бејах |
| чи ражалише и онако већ жалоснога...{S} Скинувши шешир пођем и ја за мртвацем.{S} Тужни звуци м |
| S} Мени беше, као да сам с груди својих скинуо какву стену, испод које беше читав вулкан, те ко |
| ених...{S} Сиротица!{S} По целе ноћи се склапа сањивог ока свога, већ навек седи поред мене и н |
| да тамо ускрс проведе.{S} На моју молбу склони се и обећа ми, да ће ићи у К —, да посети Љубицу |
| оћи на улици под једном капијом, где се склонила од ветра и кише, па тамо сирота и заспала! —</ |
| Миливој одустао од грозне намере своје, склонио се од свега света и нико не знађаше, где је и к |
| а зелену траву, бацим шешир преко лица, склопим очи, па пустим мисли своје, нек раде и граде, ш |
| ећ давно превалила, а ја још не могу да склопим очи своје!{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Сакри те |
| итва.{S} Обучен се спустим на постељу и склопим очи.{S} Но тек кад сам очи склопио, тад сам тек |
| љу и склопим очи.{S} Но тек кад сам очи склопио, тад сам тек јасно видео и Љубицу и Данку!..{S} |
| ко мах!..{S} За то се на <pb n="146" /> скоро са свима лепо опростим и дођем натраг у манастир. |
| ста сада красна, спрам које сам до сада скоро увек равнодушан био!{S} Чињаше ми се, као да тице |
| невину погрђиваше.{S} С тога је плакала скоро читав дан. — Кад ми је то све исприповедала, запи |
| и како је са Љубицом.{S} Она је провела скоро три месеца у Б— код брата свога и тек је ових дан |
| ни за кога да живи...{S} Сирота!{S} На скоро је и она за њим отишла.</p> <p>Његова смрт беше з |
| се једва држах на ногама, те с тога на скоро смести ме добра домаћица у тако звану „гостинску |
| а тако беше и сад, и моје груди беху на скоро опет умирене и очи ми посташе опет ведре.{S} Љуби |
| ћу оставити гробу да лечи!..“</p> <p>На скоро за тим дође у собу љубичина мати, а Љубица устаде |
| рећа свуда верно прати и којем је срећа скоро то исто, што и малом детету звезда на небу?..{S} |
| живота стричева, но после смрти његове скоро је сваки дан злоставила; нарочито од како се прес |
| е још мало, несташно девојче, а сада је скоро велика девојка.{S} Радовах се, што је опет видим, |
| то бих само пожелети могао!{S} Данка ме скоро сваки дан певајући испрати и певајући дочека, а п |
| ио, ако сутрање болове преживи, онда ће скоро оздравити.</p> <p>„Дакле сутра?“ — рекох чисто уп |
| ом“, о које се сиромах тако лако може и скоро мора да огреши, <pb n="91" /> па да после невино |
| p>Разне бриге моје не дадоше ми спавати скоро целу ноћ; једва пред зору смилова се сан на мене, |
| ></p> <p>10/1</p> <p>Од неко доба сањам скоро сваке ноћи оца свога, и већином у страшним немили |
| не одговора рече даље: — Ја га знам већ скоро целог на памет и опет га навек читам и никад не м |
| вој слатки поздрав ули ми нова живота у скоро мртво тело, и ти ме оте од немиле смрти!“ —</p> < |
| Оче!{S} Оче!...“ И ја се бацих на земљу скоро онесвешћен...{S} Људи, који туда трчаху, викаху м |
| о из К—, ја овамо, а он у Б—, где ће му скоро и сватови бити.{S} Но како ти се Љубица допада?{S |
| subSection" /> <p>23/11</p> <p>Не могах скоро целе ноћи спавати мислећи <pb n="160" /> на Данку |
| природу.</p> <p>При свем том, што бејах скоро цели дан за плач расположен, ипак беше ми необичн |
| еше чудно око срца, јер беше у исти мах скоро бледа и црвена, тако нагло мењаше боју.</p> <p>На |
| аслуживати.{S} У таким мислима проведох скоро цели дан и узалуд сам се трудио, да те мисли раст |
| је разумела поглед мој, јер на једаред скочи с места свога, приђе гласовиру, те свирати поче.{ |
| дираху златни зраци јутарњег сунца и ја скочив с постеље стадох код прозора, отворих оба крила, |
| е, сунце моје!..“</p> <p>Овако говорећи скочим и ја с места свога, приђем к њој и ухватим је ст |
| бе.{S} Мени је беше веома жао, те за то скочим са столице, потрчим за њом, ухватим је за руку и |
| ока ми полете сузе, које морам навек да скријем, јер моја једна суза изазове десет њених...{S} |
| мојих и позваше ме, да идем с њима, да скупа славимо бадње вече.{S} Почеше ме тешити и хтедоше |
| ведајте то, што знате, па ћемо свршетак скупа саставити! — рече, па се безазлено насмеши.</p> < |
| вала.“</p> <p>Она ми не рече ништа, већ скупи ствари своје, па оде у своју собу.{S} Сиротица!{S |
| смех!...</p> <p>Кад се приближило вече, скупило се неколико другова мојих, да са мном отпрате Д |
| кад ми рекоше, да идем из њихове куће, скупим све ствари своје и бацим госпи пред ноге: „Ево в |
| одох да се играм.{S} Читава гомила деце скуписмо се у порти и почесмо се играти рата.{S} О да с |
| n" /> <p>1/10</p> <p>Већ се почеше ђаци скупљати и данас дође Мита, мој друг и добар пријатељ, |
| е држати, јер сам сувише <pb n="101" /> слаб, као што сам се одма уверио, чим сам ступио ногом |
| Боже!.{S} Не дај више несрећи на ме!{S} Слаб сам, да још више поднесем, па ће ми срце пући од т |
| ан ђак мој, који и онако беше у наукама слаб, а иначе богат, оде професору своме, да га он даље |
| павања прошлих ноћи бејах тако уморен и слаб, да се једва држах на ногама, те с тога на скоро с |
| д имам свега четворицу, а да нисам тако слаб могао бих још којег узети.</p> <milestone unit="su |
| а запитах, шта мисли?</p> <p>„Сувише је слаба!“</p> <p>- А има ли наде? — запитах опет гледајућ |
| се на све стране разлегати.{S} Неколико слабачких стараца, неколико жена с децом на грудима пој |
| } Ја још не знам, за што моја мати тако слабе наде полаже на вас, и узалуд оста све моје мољака |
| јаду народа свога.{S} Бесмо обадвојица слаби, болешљиви, ваљда због тога, што много пута гладо |
| <p>Њу саранише.{S} Ја почех од то доба слабити, венути; кадгод бих сам био, навек бих плакао; |
| ло са своје несносне постеље и наслонив слабо тело своје на данкино раме дођох до прозора и сед |
| а.{S} Но то куцање беше по свој прилици слабо, да га нико ни чуо није, те с тога сада закуцах ј |
| себи другу службу.{S} Али ја бејах врло слабо обучена, а ветар и киша беху тако хладни да стадо |
| помишљао на некадању заверу своју, али слабост и болови тела не допуштаху извршење њено, па би |
| арина, они су око мене, с њима ћу ја да славим бадње вече, они су моје друштво. —</p> </div> <d |
| и позваше ме, да идем с њима, да скупа славимо бадње вече.{S} Почеше ме тешити и хтедоше ми ту |
| нама имена свију оних добровољаца, који славно погибоше под Луком Вукаловићем, и међу тим имени |
| ати косове, како весело звижде, слушати славује, како сетно прижељкују!.{S} Кудгод око бацим, с |
| и сама без сваке помоћи!..“</p> <p>Како славуји дивно прижељкују!{S} Како косови слатко звижде! |
| шта не чини, биће ми сада и отров од ње сладак!.. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>5/11 |
| ка, те сад га добих и тај ми санак беше сладак, као што је дојенчету мајчино млеко слатко. — Ка |
| ко збуњен и нејасан и опет тако диван и сладак: „Ах, Миливоје!{S} Може ми мати сваки час из соб |
| е горко живети, а сада ми је живот тако сладак!“</p> <p>— Бог ти свако добро дао! — рекох јој о |
| бих ја срећан био, како би ми био живот сладак, кад би ти моја била!{S} Тада би био цео свет мо |
| вајући дочека, а при том моје лепе наде сладе ово задовољство у такој мери, да могу живот свој |
| оту моме. <pb n="130" /> Лепоту света и сладост живота тек сам онда први пут јасно осећао, кад |
| икад не осећах тако живо лепоту света и сладост живота, као што сада осећам! —</p> <pb n="96" / |
| ћу опет оздравити и опет лепоту света и сладост живота уживати моћи; јер од како сам болестан, |
| адање дане, и њихову горчину да заменим сладошћу далеких дана, који ми трепте пред душом мојом, |
| будућности нада, која ће у толико бити слађа, у колико прошлост беше горчија.{S} Она прими сав |
| м престати и да ће наступити красније и слађе доба, кад се не ћу више са сиромаштвом борити и с |
| па се сама собом бави, тад нема ничега слађега.{S} Али кад на срцу јади леже, тад је то занима |
| живот, живот после смрти, много лепши и слађи нег овај земаљски.{S} Камо среће, да и сад верује |
| tone unit="subSection" /> <p>1/5</p> <p>Слажући јаде и наде једно преко другог на своје боно ср |
| вету невине и безбрижне маште своје!{S} Слатка Данко!“</p> <p>И ја седох на њену постељу и пољу |
| дног цвета на други.</p> <p>„Љубице!{S} Слатка Љубице!{S} Да л’ је и тебе лепота данашњега дана |
| шта рећи, и узалуд је питах: „Данко!{S} Слатка Данко!{S} Реци ми како ти је?“</p> <p>У том дође |
| } Ми се загрлисмо и пољубисмо.</p> <p>— Слатка Данко!{S} Мени пуца срце тебе гледајући, јер вид |
| Данки.{S} Баша Љубица.“ —</p> <p>„Моја слатка Љубица!“ —- рекох прочитавши писмо сузним оком, |
| ао да одлази од мене анђео среће моје: „Слатка Данко!{S} Седи још мало код мене, јер мене боли |
| порти и почесмо се играти рата.{S} О да слатке игре!{S} Непријатеље наше истерасмо из порте на |
| м оком, јер ми срце хтеде да прекипи од слатке изненадне среће.{S} Ах!{S} Што су кишне капљице |
| ми би, као да се залеђава!..{S} О моје слатке наде и лепа будућности! што ми вас је моја млада |
| тно цвеће коса њена, пролетне тице њене слатке речи, а њене меке груди биће ми пролетна лисна г |
| да није ништа!{S} На што наде, те лепе слатке наде, кад срце у садањости вене и вене?{S} И кад |
| узедох опет љубичино писмо, да читам те слатке речи, које ме тако радосно потресоше. —</p> <mil |
| чи!...{S} О моје лепе наде, моје лепе и слатке наде!{S} Зар ме тако брзо остависте?...{S} О мој |
| би сад?“ упитах је зачуђен.</p> <p>„Ах, слатки брате!{S} Ја сам поред тебе сасвим срећна!{S} Ка |
| х од радости потекоше сузе...{S} О моји слатки родитељи!{S} Јуначни оче и добра мајко!{S} Да ва |
| опет здрав по гори хода?{S} Ах!{S} Твој слатки поздрав ули ми нова живота у скоро мртво тело, и |
| срце моје српским духом напунила!{S} О слатки оче!{S} Ако ми да Бог, да се и ја кадгод удомим |
| тако је био нагрђен и осакаћен!...{S} О слатки оче!{S} Твоја смрт ми је јако ранила срце моје; |
| Србин те таквих много има!...</p> <p>О слатки оче!{S} Ти паде за народ свој и твоја деца осташ |
| истаху и које беше тако нежно и дивно: „Слатки брате! једва те нађох!“</p> <p>— Од куд дође?{S} |
| {S} Нигде никог, нигде ништа! —</p> <p>„Слатки брате!{S} Немој се толико бринути!“ — рече ми Да |
| им, онда опет мислим на Љубицу, и у тим слатким мислима лети ми време, као муња што лети.{S} Па |
| би ми немогуће одрећи се својих лепих и слатких снова, одрећи се анђелства божијег, ах! та Мари |
| одгризајући зелено стабло мојих лепих и слатких нада; јер кад помислим, шта ме чека, то ми је о |
| , како у хладном загрљају вечитог санка слатко спава.{S} Сад нема више тешких мука, нису јој оч |
| адовољним и срећним, јер знају, како је слатко лити радосне сузе на грудима мајке своје, како ј |
| дном увене, на што онда наде, те лепе и слатко наде?!</p> <pb n="131" /> <milestone unit="subSe |
| лавуји дивно прижељкују!{S} Како косови слатко звижде!{S} Сваки ме гласак њихов тако чудно у ср |
| еше и на рад ободравају и које ме навек слатко успавају велећи ми, да ће <pb n="85" /> сва патњ |
| не смешити; но то смешење не беше онако слатко и умиљато, као што је у ње обично.</p> <p>„Иди, |
| ме боли; више ми пута дође, да се тако слатко заплачем.{S} Тешко ми је отићи с овог света без |
| му чисто завидим, што у вашем срцу тако слатко живи!“</p> <p>Љубица се на ове речи нежно насмеш |
| са целим светом, да у сваком срцу тако слатко живи.{S} И он је то заслужио и треба да у сваком |
| дак, као што је дојенчету мајчино млеко слатко. — Кад сутра дан устадох и с Данком изиђох у дво |
| па тихо рече: — И заиста он у мом срцу слатко живи!{S} Кад бих у стању била, ја бих ове осећај |
| јави видим!....{S} Како ми овај ваздух слатко прија!{S} Како сада лако дишем!..{S} Умиљати пов |
| ја се опет вратим у собу, где Данка још слатко спаваше.</p> <p>„Сирота Данко!{S} Ти си опет сре |
| ући ове лепе дивоте купаше ми се срце у слаткој милини, а брзе мисли ношене на лаким крилима ож |
| олу свештеник, који нам катихета беше и слаткоречиво нам приповедаше, како сва деца, која умру |
| ко румени, као да јој се сва крв у лице слегла: „Дођите сутра, па ћемо се о том још разговарати |
| ка, анђеоска љубав; а кад сам одрастао, следоваше друга, сасвим противна љубав; љубав земаљска. |
| уди нехотице отрже уздах.</p> <p>Љубица слеже раменима, па се онда на једаред саже, узбра цвета |
| њу волим?! —</p> <p>Она на моје питање слеже раменима, погледа ме збуњено и тужним ми гласом р |
| вор с лица у напред прочитам.</p> <p>Он слеже раменима и рече: „Нема!“</p> <p>— Нема! — рекох о |
| <p>СВОМЕ ДРАГОМЕ ПОБРАТИМУ</p> <p>Пери Слијепчевићу</p> <p>ВЕЛЕТРГОВЦУ И ГРАђАНИНУ ГРАДА КАРЛО |
| пред очи и сеја моја у разним жалосним сликама, какве машта само у неизвесности и злој слутњи |
| зацврче: тад ми машта ствара свакојаке слике, и преда ме излази отац и мајка, излази Љубица, м |
| !{S} Никад не бих могао замислити лепше слике од ове, где све цвеће око ње као да беше живо и в |
| дана да оделим, јер као да се цела зима слила у један дан, то се тешим, да ће и ови дани као и |
| едети мирно на једном месту; мени треба слободе, мени треба самоће.{S} Моја је глава сва узавре |
| огод ванредно рећи.</p> <p>„Догод траје слободе,“ — поче ми Марко одушевљено говорити: „донде ћ |
| ас, да морам умрети!{S} Да још немам те слободе, да вас посећујем, мени би био живот мука и роб |
| , а ја ћу бар којем великом душману или слободе или народа нашег куршум кроз главу пројурити, п |
| професори називаху.{S} Кадгод имађасмо слободна времена, не разговарасмо се ни о чем другом, в |
| стави саме, јер се могох с Љубицом одма слободније разговарати.</p> <p>„Ви по свој прилици жали |
| сти, да смем да оставим собу своју и да слободно ступим у живу природу.</p> <p>При свем том, шт |
| е запитам, шта сам на земљи радио, могу слободно рећи: „Лечио сам се!“ Ах!{S} Од детињства ми в |
| оно ми закуца неко на врата и на моје „слободно“ ступи Мита веселим лицем у моју тужну собу.</ |
| их брига, ах! био бих срећан као тица у слободној гори! —</p> <pb n="49" /> <milestone unit="su |
| ре до последње капи крви за народност и слободу своју.{S} Када је у бој пошао, беше врло озбиља |
| > <p>Сирома Марко!{S} Како је тај волео слободу!{S} Како је тај љубио народ свој!...</p> <pb n= |
| ction" /> <p>5/5</p> <p>Не знам, каквим словима да забележим данашњи дан у дневник свој, да ли |
| , а у руци држаше неколико цветића лепо сложених.{S} О да дивне појаве!{S} Љубица и цвеће!{S} Н |
| ишао.{S} И <pb n="8" /> он се с народом сложи, да иду пред село, да непријатеља храбро дочекају |
| жним гласом: „Тешко је бити господар, а слуга можеш бити у свако доба.“ —</p> <milestone unit=" |
| још говорила, да јој не требају никакве слуге у породицу.{S} Па и Паја ме од вас одвраћаше гово |
| код ње не бејах ништа друго, већ проста служавка, <pb n="104" /> па ме је при свем том још неми |
| чула, да дадосте сестру своју, да буде служавка.{S} Она вам одрицаше због тога свако човечанск |
| лици, да га не би когод видео, да се са служавком јавно на улици разговара.{S} Ја сам одма прим |
| 0</p> <p>Данас ми се тужи Данка, да јој служба њена већ постаде несносна, јер што је којим дано |
| , да има већ недељу дана, како су је из службе отпустили, јер не беше за њих, сувише је тврдогл |
| шући <pb n="158" /> — Мене отпустише из службе ни криву ни дужну.{S} Деца полупаше нека стакла |
| натраг.{S} Цели дан ходах тамо амо, али службе не могах нигде наћи, те тако жалосна мишљах на т |
| <pb n="136" /> дана у својој досадањој служби, а ја да одем у манастир, да се с њоме састанем |
| n" /> <p>4/5</p> <p>Данас ми Данка нађе службу код једног трговца и сутра већ ступа у нови део |
| други хранити!{S} Ја ћу отићи кудгод у службу, па ћу сама себе захрањивати, а уједно ћу моћи и |
| ена, то одмах одох да тражим себи другу службу.{S} Али ја бејах врло слабо обучена, а ветар и к |
| </p> <p>„У Б—, јер је тамо добио сталну службу; мени би милије било, да је није никако ни добио |
| жним срцем проводи најлепше време своје служећи и радећи другима, да би помогла брату своме, и |
| морала потуцати од немила до недрага и служећи другога морала би себи кору хлеба заслуживати.{ |
| едлог, да иде у коју добру породицу, да служи; јер и мени се чини, да ћемо се тим начином много |
| из овог жалосног стања...{S} Да иде да служи?{S} Да је дакле пустим, да иде од мене, уместо да |
| поста наједаред тако жалосно, као да не слути на добро...</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| је ништа писао.{S} Не дао Бог, да ми се слутња испуни, јер шта би ми онда радила моја јадна Дан |
| а ћу се сада састати с Данком својом, и слутња, да ћу ступити као непознат, за којег нико и не |
| носи загушљиве <pb n="22" /> јаде црних слутња мојих, којих ми груди већ препуне беху.{S} Моје |
| стељи лежи.{S} Но што ова борба наде са слутњама дуже трајаше, то биваше све жешћа: срце ми пос |
| ипак не бејах у стању да верујем црним слутњама својим.{S} Не хтеде ме нада да остави, да ћу у |
| ачим и тако пуним главу све самим црним слутњама.{S} Не могох ништа друго, већ му морадох опет |
| Section" /> <p>15/7</p> <p>Моје се црне слутње почеше испуњавати, јер се ђаци већином већ разиђ |
| е толико наде и радости, колико зебње и слутње!{S} Тај поглед ја сад тек схваћам и разумем, а о |
| ило.{S} И узрок свему томе беше у лудој слутњи, да ми се морало стрицу штогод ванредно десити, |
| какве машта само у неизвесности и злој слутњи ствара, јер ја до данас не чух за њу још ниједне |
| ица свога и у мени се поче опет нада са слутњом да бори: нада, да ћу се сада састати с Данком с |
| и на матер њену или, што ми срце ваљда слућаше, да ће му се опет штогод ванредно десити...</p> |
| >— „Па шта би онда радио, кад би, мећем случај, данас за њу дознао?{S} Зар је не би морао остав |
| оре намучити, него што је то било овако случајно.{S} Беше ми већ и онако немило, што не нађох Љ |
| собе и ја познадох одма љубичин глас. „Слушај!“ — говораше Љубица даље: „Мита ми пише, да ми н |
| и вели, да ће анђели бити сва деца која слушају родитеље своје...{S} Па и Марка често сањам, да |
| 25" /> анђели сва деца, која су добра и слушају родитеље своје, па ма колико година имали, а ко |
| и Данка ходали смо <pb n="79" /> полако слушајући музику и бавећи се својим мислима.{S} Ах! кол |
| о читао, Љубица ме је с највећом пажњом слушала.{S} Мене је стало труда, док сам с овом гатком |
| ом њеном сав очаран; мени се чињаше, да слушам вилу, да пева, а звуци гласовира њеног беху за м |
| е мирна ноћ и све је тако мирно, као да слушам како људи у сну дишу...{S} И сама природа као да |
| ако ми друкчије збори; а ја их гледам и слушам, док ми се у очима суза не засија и док их бони |
| ебе слушати косове, како весело звижде, слушати славује, како сетно прижељкују!.{S} Кудгод око |
| знала тако лепо рећи, да ми беше милина слушати је; а при том њене црне очи гледале би тако див |
| ласте, како се живо надлећу; а око себе слушати косове, како весело звижде, слушати славује, ка |
| ивот мио; но ја те опомене не хтедох ни слушати.{S} Можда би ме светина и прегазила, да се не н |
| {S} Ти ако ћеш анђео да будеш, ти мораш слушати мене, мајку своју, а ја од тебе желим, да се ок |
| штете починила.{S} Кад ми ово говораше, слушах је привидно мирно, а у мени се тако <pb n="156" |
| рати поче.{S} Ја остах на своме месту и слушах лепо свирање, које ми сада узбуђеним грудима мој |
| а крила, те дисах свежи горски ваздух и слушах дивне поје умиљатих певачица.{S} Обучем се и изи |
| пријатељски кажем.“ </p> <p>Ја је мирно слушах, шта ми збори, и ако ме свака реч њена као отров |
| ега дана у гору измамила?{S} Да л’ и ти слушаш, како тице дивно поју?{S} Њих слушаш, а на мене |
| ти слушаш, како тице дивно поју?{S} Њих слушаш, а на мене мислиш?{S} На мене драгог свога, који |
| и одма је к себи узети.{S} Она ме мирно слушаше, а на дугим плавим трепавицама блисташе се суза |
| ше пута, кад ме је штогод болело, па не смедох из собе никуд ићи, ја сам молио покојну мајку св |
| ну ватре да побегнем: с једне стране не смедох и не могох се мајци противити, а с друге страно |
| воја хладна недра, тај се више никад не смеје, али никад и не плаче...{S} Но док ја одем под зе |
| теље наше истерасмо из порте на поље, а смеју и весељу не би краја.{S} Тек пред вече уморан дош |
| ла никад да будем весела, а никад нисам смела ни да плачем, како ми тада беше горко живети, а с |
| је немилице тукла, како пред њом нисам смела никад да будем весела, а никад нисам смела ни да |
| ати сузе, кад је опет видим.{S} Но ипак смелим корацима ступим у двориште, које ми сада изгледа |
| дљивац, већ бедно сироче, па могу свуда смело ступити, и знам, да се не ће наћи ниједне душе, к |
| {S} Шта се толико премишљаш?“ — рече ми смело и поуздано, погледав ме својим сузним очима.</p> |
| ркви.</p> <p>„Госпојице!{S} Извините ми смелост, што вас опет посећујем!“ рекох јој таквим глас |
| ну и на јави!...{S} Те очи сад су моје, смем у њих да гледам, смем да их љубим, јер ти ме волиш |
| очи сад су моје, смем у њих да гледам, смем да их љубим, јер ти ме волиш!“</p> <p>Ја бејах у з |
| рви дан после дуге несносне болести, да смем да оставим собу своју и да слободно ступим у живу |
| два држах на ногама, те с тога на скоро смести ме добра домаћица у тако звану „гостинску собу,“ |
| свога и поче се на мене смешити; но то смешење не беше онако слатко и умиљато, као што је у ње |
| не читају радо? — одговори ми и поче ме смешећи се тако гледати, као да би ми тиме хтела рећи, |
| те у самоћу!“ упита ме Љубица весело се смешећи.</p> <p>— Мишљах на сестру своју, — рекох тихим |
| во цвеће брали?“</p> <p>— Јесам! — рече смешећи се и погледа ме некако збуњено, а румен јој обл |
| ица гледајући ме својим умиљатим оком и смешећи се нежно и задовољно.</p> <p>„Верујем вам, госп |
| па ме стаде својим црним расејаним оком смешећи се да гледа.</p> <p>— Не жалим за Пајом толико, |
| >„Да оставим то времену?“ — рекох горко смешећи се — „То кад станем издисати, па сам себе запит |
| е мислити, да су љубавни јади!“ — рекох смешећи се — „За такве јаде још не зна срце моје!{S} Ме |
| се трже из сна свога и поче се на мене смешити; но то смешење не беше онако слатко и умиљато, |
| о? —</p> <p>„Од Љубице!“ рече и поче се смешити.</p> <p>— Од Љубице? — запитах га мало зачуђен. |
| ублажи.{S} Због моје туге и умора мога смилова се најпосле сан на мене и он ме из овог патничк |
| спавати скоро целу ноћ; једва пред зору смилова се сан на мене, те кад се из постеље дигох, беш |
| не хтеде нико чути.{S} Једва мало кашње смилује се један голуб на њих и он их нарани и пољуби м |
| гао на пут кренути; те чим сам ту бригу смирио, поручим по Данку, да ми дође.{S} Сиротица!{S} К |
| немам мира ни у соби ни у гори!..{S} И смислио сам и начин, како ћу јој отворити срце своје; п |
| гледајући на зелену гору, па као да се смишља, да ли да се овде стани, или да послуша шаљивчин |
| ам, за што би плакали, кад ће знати, да смо постали анђели?{S} Па најпосле ако баш и усплачу, м |
| поче плакати: „Шта знамо да радимо, кад смо сирочад!“ — рече утирући сузе своје — „Но што му др |
| ајчиног гроба настависмо пут даље и сад смо ево опет у месту, у којем сам провео већ неколике г |
| ће ме опет у постељу бацити!{S} Сирочад смо, Данко!{S} Нигде никог, нигде ништа! —</p> <p>„Слат |
| гу, кад лежемо и кад устајемо, и кадгод смо нас двоје заједно, да му се молимо, да нам не да до |
| од куд ти да доспеш тамо?</p> <p>„Неки смо родови, али какви, ја управо ни сам не знам; но ипа |
| о беше пуно света.{S} Ја и Данка ходали смо <pb n="79" /> полако слушајући музику и бавећи се с |
| главом сузним оком тихо прошапћем: „Ми смо без оца и мајке.“ — У таквим мислима дођох у шуму, |
| поведати, како смо се играли рата, како смо наше непријатеље потукли, па ће и отац мој тако ист |
| седи.{S} Ја јој почех приповедати, како смо се играли рата, како смо наше непријатеље потукли, |
| уца срце тебе гледајући, јер видим како смо бедни!{S} Но само да оздравиш, да једном оздравиш, |
| ј ме, ја ћу ти доћи.“ — Тек што се беше смркло, Данка ми дође и донесе један мали завежљај, мет |
| да чисто не знам, кад сване, кад ли се смркне.{S} Чисто се зачудих, кад ми Данка рече, да је д |
| о је и она за њим отишла.</p> <p>Његова смрт беше за мене велики удар јер у њему као да изгубих |
| лагаше ми, да се више не молимо Богу за смрт, јер њој је жао оставити оца и мајку, она је једин |
| смрт ми је јако ранила срце моје; твоја смрт начинила је мене бедним сирочетом: али уједно и мл |
| осакаћен!...{S} О слатки оче!{S} Твоја смрт ми је јако ранила срце моје; твоја смрт начинила ј |
| аваше, она се разболи и умре.{S} И њена смрт лепа је тако исто као и смрт оца мога: док ми отац |
| иван срећним, што беше кадар да и после смрт своје продужи живот свој у сваком нежном и топлом |
| {S} И њена смрт лепа је тако исто као и смрт оца мога: док ми отац гине бранећи народност своју |
| и стрина не хтеде одма јавити за његову смрт, ваљда бојећи се, да јој не дођем и ја на врат.{S} |
| ез оца и мајке.{S} Ах!{S} Чим на њихову смрт помислим, мене срце боли и сузе ми теку.{S} Теците |
| жалим, јер ми се више не мили живети; а смрти се не бојим, на против сам жељан смрти као што ми |
| онда певао.{S} То сво време од Маркове смрти до Љубичиног познанства провађао сам већином с не |
| скоро мртво тело, и ти ме оте од немиле смрти!“ —</p> <p>У таким мислима ходах зеленом гором, д |
| да у овом животу немам живота, а после смрти тек ћу бити сасвим мртав!...— </p> <milestone uni |
| енац на крсту од милог рода свога после смрти своје.{S} И тада као да сам знао, да од овог живо |
| .{S} Али велики духови силни су и после смрти тела свога, јер и после још споменом својим утичу |
| тупала још за живота стричева, но после смрти његове скоро је сваки дан злоставила; нарочито од |
| награду за то хтедох да живим бар после смрти своје...{S} Сад сам се из сна пробудио и видим да |
| т на небу, и у други живот, живот после смрти, много лепши и слађи нег овај земаљски.{S} Камо с |
| м, као да сам ја господар над животом и смрти.</p> <p>— Онда ћу и ја умрети!{S} Јер кад ти умре |
| ласком његовим. — Пливам међу животом и смрти; не знам, на коју ће ме страну вртлог времена бац |
| мрем!..{S} Ах!{S} Ја бејах тако са свим смрти жељан! — </p> <p>Једном ми дође Марина сасвим нев |
| смрти се не бојим, на против сам жељан смрти као што ми је срце мира жељно.</p> <p>Бавећи се т |
| чесмо разговор о неизвесности живота, о смрти, — рече ми Марко.</p> <p>„Брате!{S} Ја сумњам, да |
| да се тргох из каквог дугог и страшног сна; а из ока ми полете вреле сузе...{S} Погледах сузни |
| ви осећаји моји као да се на једаред из сна пробудише и ја стискох писмо на срце своје, стискох |
| бављах таким мислима, Данка се трже из сна свога и поче се на мене смешити; но то смешење не б |
| бим је у бело, ведро чело.{S} Она се из сна трже, отвори своје сетне плаве очи и погледа ме неж |
| р после смрти своје...{S} Сад сам се из сна пробудио и видим да у овом животу немам живота, а п |
| њских зора, када су ме тице певачице из сна будиле, кад сам веселим оком и срећним срцем певају |
| Сиротица!{S} Кад ме данас рано зором из сна пробудила, беше већ обучена и спремљена; ствари сво |
| о људи, које зврјање многих кола као из сна да буди.{S} Како је свет оживео!{S} Како је живот о |
| и мртав!..</p> <p>На једарад се као из сна тргох, јер на манастирској кули поче избијати поноћ |
| — рекох старој госпи тргнувши се као из сна, јер бејах јако расејан.</p> <pb n="51" /> <p>— „А |
| болети, ноге ми стадоше клецати, сва ме снага поче остављати, и ја видех, да сам клонуо и да да |
| варам...</p> <p>У таким мислима поче ме снага на ново да оставља, глава ми клону, а тело ми пос |
| се напрезао више, него што ми допушташе снага моја.{S} Видиш, Данко, то су ти тајни нам природн |
| ем том, што сам <pb n="36" /> се из све снаге упињао, да будем миран.{S} Но и њихове очи не бех |
| триц живи, па ако ме тамо каква несрећа снађе, не остаје ми ништа друго, него да одем у какав м |
| могло да буде; но ипак ја бејах толико снажан; да сам могао умерени труд навек издржати; али о |
| аше и телу и души, да сам постао лакши, снажнији и веселији.{S} И ту бих се по свој прилици под |
| држати; али од како сам морао при истој снази труд знатно да увећам, само да бисмо подмирили жи |
| могуће одрећи се својих лепих и слатких снова, одрећи се анђелства божијег, ах! та Марина ме че |
| ше ничем да надам, и заносим се у разне снове, како је грлим, како је љубим...{S} Тако о њој ми |
| е је срце задовољно!{S} Ти сањаш красне снове, <pb n="71" /> летиш по лепом свету невине и безб |
| гњездо своје, он би целу ноћ сањао лепе снове, како се с њоме љуби и како се грле крилима своји |
| сањах непрестано неке страшне чудновате снове; но кад зора сину, поче ми нека тешка, непоњатна |
| оца свога, и већином у страшним немилим сновима.{S} Кад год бих се с њиме састао, навек би био |
| ас по подне малаксаше бриге пред тешким сном, који ме однесе на својим лаким крилима у овоје бе |
| таше сирочад бедна!{S} Давно је од како сносе тешке јаде, од како лију горке сузе!{S} Тада беху |
| о нас двоје мирно дан по дан проводити, сносећи све, што сносити морамо и надајући се бољој буд |
| а поље да искочи, јер не могаше више да сноси загушљиве <pb n="22" /> јаде црних слутња мојих, |
| крије тугу своју; лакше јој беше, да је сноси сама.{S} С тога ја безбрижан одох да се играм.{S} |
| ме опет к себи узети, могу све лакше да сносим, него што бих иначе могла сносити.“</p> <milesto |
| ти, а за моје јаде и сузе, које трпим и сносим, само да остварим наде своје, нити би когод знао |
| ...{S} Све ударце овог живота лакше бих сносио у нади, да све то на другом свету престаје и зам |
| кше да сносим, него што бих иначе могла сносити.“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>10/10< |
| у се на све одважити, могу све непогоде сносити, јер сам се на патњу и невољу и онако веће нави |
| дан по дан проводити, сносећи све, што сносити морамо и надајући се бољој будућности, која ће |
| Или је узрок томе, што у том жалостном сну ступише преда ме као на јави две свете душе, отац м |
| ез гласа и спомена...{S} Више се пута у сну и заплачем, те кад се пробудим, ја сам себе питам, |
| миле лепе очи, које ме навек прате и у сну и на јави!...{S} Те очи сад су моје, смем у њих да |
| е тако мирно, као да слушам како људи у сну дишу...{S} И сама природа као да спава...{S} Све је |
| ле ако баш и усплачу, ми ћемо им ноћу у сну долазити, па ћемо их тешити, казаћемо им, да не пла |
| о дана?</p> <p>„А куда знам?“ — рече ми снуждено — „Кад сам досад издржала, издржаћу и ово неко |
| Добро!{S} Али како ћемо?“ упитах Марину снуждено, јер сад ми тек први пут <pb n="120" /> дође т |
| као запета пушка.{S} Но како ми би, кад со врата отворише и ја спазих мени сасвим непознату жен |
| а, а ја не могу никако да спавам!...{S} Соба ми је сувише тесна, за то лутам улицама, по којима |
| ође беше пун цвећа и из којег се у више соба улазаше.{S} У ходнику владаше нема тишина и врата |
| ре подне и кад дођох кући, изгледаше ми соба као каква костурница.{S} Нема више Данке, да ме пе |
| ога.{S} Само се морам још неколико дана собе држати, јер сам сувише <pb n="101" /> слаб, као шт |
| тихо, да се не <pb n="145" /> би из ове собе даље чуло — „ Да ли добисте моје последње писмо?“< |
| ја стајаше. „Не знам!“ зачу се из друге собе и ја познадох одма љубичин глас. „Слушај!“ — говор |
| њем и једва се пред вече опростих тесне собе своје.{S} Изишав опет у гору прострем капут свој н |
| змењиваху, отвори Паја врата од оближње собе и гласно повика: „Љубице! хајде погоди, ко нам је |
| ветар, да се човеку срце мрзне, кад из собе на поље погледи.{S} Ако и сутра не буде боље, онда |
| о ми лакше би, кад стара госпа изиђе из собе и нас остави саме, јер се могох с Љубицом одма сло |
| Љубица расрди, те срдита хтеде изићи из собе.{S} Мени је беше веома жао, те за то скочим са сто |
| а туга срце да стеже.{S} Изиђох рано из собе и пођох мало из вароши, при свем том, што промицаш |
| Миливоје!{S} Може ми мати сваки час из собе изићи, па шта ће нам рећи, ако нас види овако узбу |
| ад ме је штогод болело, па не смедох из собе никуд ићи, ја сам молио покојну мајку своју, да по |
| ак беше ми необично мило, кад изиђох из собе своје.{S} Идући <pb n="108" /> полако улицама поче |
| опет пуним непобедљиве зебње изиђох из собе своје.{S} Дан беше веома пријатан, да пријатнији в |
| >12/11</p> <p>Данас пред вече изиђох из собе и седох на дрвену клупу пред манастиром, не знајућ |
| /></p> <p>6/9</p> <p>Тек што изиђох из собе, а к мени приђе један човек и рече ми, да је из К— |
| подне проведох читајући у својој тесној соби, а кад после подне одох у манастирску башту, беше |
| реме, па опет устадох.{S} Ходах мало по соби, па онда изиђох на поље у гору, да тамо чело разла |
| м мира ни дању ни ноћу, немам мира ни у соби ни у гори!..{S} И смислио сам и начин, како ћу јој |
| едног вечера, кад с мајком својом сам у соби бејах, почех јој се исповедати као што се тешки по |
| тамо забављах се неко време с Љубицом у соби, а око четир сата изиђосмо у башту и седосмо под о |
| ичег пријатнијег, него кад се душа сама собом <pb n="30" /> занима! — рече ми Љубица гледајући |
| о.{S} Кад је душа задовољна, па се сама собом бави, тад нема ничега слађега.{S} Али кад на срцу |
| прође, и кад опет видех црну јаву пред собом, мени се туга као каква змија опет у срце увлачит |
| S} И кадгод ми овај дан дође, да се сам собом рачунам, мени је тако, као да ми срце уједно и пл |
| рођења мога, дан, када треба да се сам собом рачунам! — Спољњи живот мој још је онакав исти, к |
| сећање, као да ми се срце помирило само собом...</p> <p>„Би л’ хтела Данко, да идемо на гроб оц |
| ге несносне болести, да смем да оставим собу своју и да слободно ступим у живу природу.</p> <p> |
| пајином госпом. — У том ступи и Данка у собу, која се као мало дете обрадова, кад Миту виде.{S} |
| ђе.{S} Сиротица!{S} Кад ми је ступила у собу, беше весела, јер она по свој прилици мишљаше, да |
| мало збуњено.</p> <p>Он ме одма уведе у собу, где осим љубичине мајке беше још једна млада госп |
| лечи!..“</p> <p>На скоро за тим дође у собу љубичина мати, а Љубица устаде и оде.</p> <p>„Госп |
| а после овог разговора ступисмо обоје у собу и ја пољубим стару госпу у руку, да се вратим у св |
| е као претучен вратим кући.{S} Ушавши у собу бејах тако изнемогао, да се не могох на ногама држ |
| зора да се јавља и ја се опет вратим у собу, где Данка још слатко спаваше.</p> <p>„Сирота Данк |
| чи?“ мишљах у себи, па се опет вратим у собу, где стадох читати:</p> <p>„Поштовани г. Миливоје! |
| нађена.{S} Чим се поздрависмо, уђосмо у собу, коју она својом назва и ту ми рече, да је Паја да |
| о још мало под орахом, те онда уђосмо у собу, где нам Љубица на гласовиру свираше и певаше.{S} |
| с њиме и дођем дома.{S} Но чим ступих у собу, притрчи Данка к мени, загрли ме и заплака се на м |
| дођем натраг у манастир.{S} Када уђох у собу своју, би ми, као да сам у костурници...{S} Ја нем |
| то!{S} Ти ми донесе живота у моју мртву собу! — рекох весео, па узедох опет љубичино писмо, да |
| већ скупи ствари своје, па оде у своју собу.{S} Сиротица!{S} И она је већ сасвим изнемогла, је |
| а сунце за брег зађе, увучем се у своју собу и станем сам о себи да мислим.{S} Како ћу сутра да |
| в натраг у манастир затворим се у своју собу и станем на прозор.{S} Запевка јадне мајке не мога |
| данкине ствари.{S} За тим уђосмо у моју собу, где ми Данка приповедаше, шта је и како је с њоме |
| е зраке, где пробише кроз прозор у моју собу.{S} У мени поче срце да пева од радости, јер данас |
| добра домаћица у тако звану „гостинску собу,“ где ме бела постеља прими на своје меке груди и |
| “ ступи Мита веселим лицем у моју тужну собу.</p> <p>„Еј јадниче!{S} Гле, једва би те могао поз |
| ме и по мојој жељи одредише ми они исту собу, где сам лане становао.{S} У целом манастиру још ј |
| <p>Надзиратељка ме уведе у једну повећу собу, у којој беху неколико постеља с болесницама.{S} Ч |
| али се још не могаху ослонити на своја сопствена крила.{S} Али кад кога почне несрећа да гони, |
| њиховим примедбама, а које и по својој сопственој увиђавности ево га сада прерађеног издајем н |
| у сну дишу...{S} И сама природа као да спава...{S} Све је мирно, само нису мирне моје груди!.. |
| летна лисна гора, где се санак најслађе спава!.. —</p> </div> </div> <pb n="86" /> <div type="g |
| у хладном загрљају вечитог санка слатко спава.{S} Сад нема више тешких мука, нису јој очи пуне |
| век поред тебе бити, навек, ма никад не спавала, али ти не ћеш у болницу!{S} Ја сам већ и лечни |
| тихо јој рекох — „јер ти си ноћас мало спавала.“</p> <p>Она ми не рече ништа, већ скупи ствари |
| ноћи не могах спавати, па треба сад да спавам!{S} Но ипак како да спавам?{S} Могу ли спавати?{ |
| треба сад да спавам!{S} Но ипак како да спавам?{S} Могу ли спавати?{S} Одрећи се Данке не могу, |
| е већ превалила, а ја не могу никако да спавам!...{S} Соба ми је сувише тесна, за то лутам улиц |
| и јади успавани су дотле само, док и ја спавам, и кад бих јаде своје хтео за навек успавати, мо |
| на меком крилу бајнога санка сада мирно спавам, око твојих <pb n="70" /> румених љубљених усана |
| — Пошао бих радо још вечерас, али нисам спавао прошле ноћи, па се бојим, не ћу моћи ову ноћ на |
| !{S} Но ипак како да спавам?{S} Могу ли спавати?{S} Одрећи се Данке не могу, а с Љубицом не мог |
| /7</p> <p>Разне бриге моје не дадоше ми спавати скоро целу ноћ; једва пред зору смилова се сан |
| p>23/11</p> <p>Не могах скоро целе ноћи спавати мислећи <pb n="160" /> на Данку а при том ми не |
| ас децу своју и рече нам, да одма идемо спавати.{S} Ми легосмо, а оне се две још и даље разгова |
| нас.{S} Целе прошле ноћи не могах мирно спавати, јер сањах непрестано неке страшне чудновате сн |
| ад могу да заспим, јер ми бриге не дају спавати.{S} Данас по подне малаксаше бриге пред тешким |
| онако уморан, јер прошле ноћи не могах спавати, па треба сад да спавам!{S} Но ипак како да спа |
| <p>23/8</p> <p>Сву прошлу ноћ не могах спавати, јер ме била обузела туга и брига за јадном мој |
| оше ноћу на улици под једном капијом да спаваш?“</p> <p>— Јесте! — рече ми тешко уздишући <pb n |
| ен поред постеље њене; ах! она лежаше и спаваше мирно, мирно као какав анђео...</p> <p>„Данко!{ |
| пет вратим у собу, где Данка још слатко спаваше.</p> <p>„Сирота Данко!{S} Ти си опет срећна!{S} |
| своју држаше на мојем узглављу и мирно спаваше.{S} На крилу јој беше платно, које је шити поче |
| ила; ја се бејах обрадовала, кад сам га спазила, јер га већ давно нисам видела; но он чим дође |
| м неколико <pb n="65" /> пута коракнуо, спазим са оцем намесником једну девојку, сиромашки обуч |
| неки разговор близу себе и дигнув главу спазим Пају и Љубицу, који се управо к мени <pb n="45" |
| како ми би, кад со врата отворише и ја спазих мени сасвим непознату женску, која ме посве хлад |
| <p>20/8</p> <p>Бејах још у постељи, кад спазих сунчане зраке, где пробише кроз прозор у моју со |
| е зачудих, кад пред лепом великом кућом спазих дивну башту, која се отезаше преко целог дворишт |
| тних дана, кад су ми се све жеље и наде спајале у једну мисао, у мисао: венац на крсту од милог |
| из <pb n="12" /></p> <p>Т—, да је село спаљено и да нису тек неколико кућа остале на миру.{S} |
| ље, ах! како би ми велики камен са срца спао, кад бих је видео опет здраву и веселу!... — Питаш |
| знадосмо.{S} Ми бегасмо, само живот да спасемо; ми бегасмо од сурова и грозна непријатеља, не |
| да трпи, кад друкчије ни]е, јер трпен — спасен, и да се бољој будућности нада, која ће у толико |
| ла од телесних окова, па се с васијоном спојила и обгрлила сву тугу, што у њој има, тако ми сад |
| е на лаким крилима својим у свет мира и спокојства.{S} О кад бих могао за навек успавати све ја |
| , када треба да се сам собом рачунам! — Спољњи живот мој још је онакав исти, као што и пре беше |
| што здравља нема, те умире без гласа и спомена...{S} Више се пута у сну и заплачем, те кад се |
| је замолих, да ми то име више никад не спомене. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>22/11 |
| ече крај каменог крста, лепог и великог споменика страшне битке и умрлих јунака, наслони на њег |
| своје...</p> <p>Кад прегледасмо све ове споменике детињства <pb n="74" /> свога, а ми се полако |
| после смрти тела свога, јер и после још споменом својим утичу на судбину потоњег нараштаја свог |
| ам и код ње опазио, кадгод бих јој тебе споменуо! —</p> <p>Мени беше повољно све, штогод сам од |
| ох, да ми поздрави Љубицу, и чим сам њу споменуо мени потекоше сузе...{S} Он ми је сузе видео п |
| <p>— Да си поцрвенио, чим сам ти Љубицу споменуо, а то сам и код ње опазио, кадгод бих јој тебе |
| е са оцем намесником разговараше и мене спомињаше.{S} Мени беше глас као познат и непознат, и ч |
| анас још име његово свако са поштовањем спомиње.{S} После ручка на предлог љубичин одосмо у баш |
| гласом:</p> <p>„О Љубице што ми сестру спомињеш, то је истина тако, ал’ ипак кад бих ја срећан |
| м грудима!{S} Но поред ове дивне милине спопаде ме у једанпут немила забуна, јер сва крв ми пој |
| S} Љубица не може бити с матером својом споразумна, моја добра Љубица, која ми јуче рече, да је |
| ново продужити, а дотле ћу настојати у споразуму с Љубицом, да и мати њена о мени боље мисли.< |
| а!{S} Докле друге деве у њеним годинама справљају дарове за суђенога свога, безбрижно уживајући |
| како ми та иста шума поста сада красна, спрам које сам до сада скоро увек равнодушан био!{S} Чи |
| већ давно нисам видела; но он чим дође спрам мене, сав поцрвени и „А гле Данке!“ тихо и збуњен |
| навек би се уздржао, јер голубица беше спрам њега навек тако добра и навек гледаше у њега и ње |
| Али она кад би видела ову сиротицу, би спрам мене била још гора, јер бих у очима њеним био још |
| , меса, вина и дувана, што мати за њега спреми.{S} И тако приповедаше сваки своје осећајући се |
| дакле посве залудно.{S} Ја сам се данас спремио за пут и сутра зором полазим у име божије. —</p |
| ом из сна пробудила, беше већ обучена и спремљена; ствари своје све је у један завежљај завила |
| еручке, пољубим је у чело и уста, а она спусти милу главу своју на узбуђене груди моје и поче т |
| чудним, некако очајним погледом, па се спусти на столицу, покри руком очи, па као кроз плач по |
| и плаках ходајући улицама.{S} У том се спусти ноћ, а ја још не знађах, куда ћу и како ћу?{S} К |
| ва!{S} Кад се дању послом уморим, па се спустим на меку постељу, тад ми се навек појаве њене ле |
| чи беху сада моја молитва.{S} Обучен се спустим на постељу и склопим очи.{S} Но тек кад сам очи |
| /> више ни стајати ни ићи, те за то се спустим под прву капију мислећи, да се мало одморим, но |
| најдаљем крају под разгранатим дрвећем спустим уморено биће своје на зелену меку траву.{S} Мој |
| кајање беше већ касно, и ја се морадох спустити на један хладни, мокри камен.{S} Глава ми клон |
| е сунце <pb n="25" /> полако к земљи да спушта.{S} Уставши са зелене траве отрже ми се тешки уз |
| мени јато црних брига и очајаних мисли спушта на ум и на срце, да њима бавећи се вече очекујем |
| што и просјак бити.{S} А да радити није срамота, то си ми ти толико пута говорио!“</p> <p>Мене |
| е кости оца мога!{S} Ах, крваво гробље, Србин те таквих много има!...</p> <p>О слатки оче!{S} Т |
| ; кадгод бих сам био, навек бих плакао; срдио бих се на Бога, што је њену молитву саслушао, а м |
| но реч по реч, па се Љубица расрди, те срдита хтеде изићи из собе.{S} Мени је беше веома жао, |
| , да постах на мах као јагње миран: „Не срдите се што вас молим да одете, док она није дошла!“< |
| ристи народу своме.</p> <p>Када бејах у средњим шкодама, имађах доброг пријатеља и вернога друг |
| це плео, и сваком човеку, којег бих год срео, сваком бих метуо венац на главу...</p> <milestone |
| воли! мишљах непрестано, и опет сва ова срећа срца мога као да не беше потпуна; не знам да ли з |
| ем постанем, то би била за мене највећа срећа, кад би се моја деца поносила са мном тако, као ј |
| ег несрећа свуда верно прати и којем је срећа скоро то исто, што и малом детету звезда на небу? |
| ед које бејах толико пута <pb n="69" /> срећан и блажен, но никад као данас?{S} Зар бих могао п |
| pb n="138" /> <p>— Па збогом, брате!{S} Срећан ти пут!“ — рече, па ме загрли и пољуби, а сузе ј |
| то је истина тако, ал’ ипак кад бих ја срећан био, не би ни она несрећна била!{S} Моје је срце |
| неко благо!...{S} О Љубице; Како бих ја срећан био, како би ми био живот сладак, кад би ти моја |
| само да види и, да је гледа, па да буде срећан.{S} Па кад би се од те миле му голубице вратио у |
| нице.</p> <p>— Добро ће му бити, јер је срећан човек, а срећним људима свуда иде добро! — рекох |
| "58" /> пођоше ми сузе на очи, и ја јој срећан весело рекох: „Љубице, ти си моја!“</p> <p>— Ох, |
| Гледах непрестано у њу и ја бејах ипак срећан, што могу да је видим и што могу да је гледам!.. |
| јне среће за младо срце моје!{S} Ја сам срећан!{S} Сасвим срећан!..—</p> <milestone unit="subSe |
| ђох на колодвор, да их испратим и да им срећан пут пожелим.{S} Чекајући влак разговарасмо <pb n |
| срце моје!{S} Ја сам срећан!{S} Сасвим срећан!..—</p> <milestone unit="subSection" /> <p>18/8< |
| везде у зимској ноћи, како бих тада био срећан и блажен!{S} Овако ми је тешко <pb n="116" /> че |
| дивно проводити дане своје и опет тако срећан бити!..{S} Све мисли моје одлетеше одавде у крас |
| као! —</p> <p>— „Па то је онда цео свет срећан!“ — одговори ми Љубица и тихо се насмеши.</p> <p |
| голубицом, он би био <pb n="55" /> опет срећан и весео.{S} Но једном паде њему на ум кобна миса |
| е ћу имати више ни за чим уздизати, већ срећан посветити живот и рад свој једино општој ствари |
| ш опростио тих црних брига, ах! био бих срећан као тица у слободној гори! —</p> <pb n="49" /> < |
| о, као што беху успавани сада, како бих срећан био!{S} Но то је мени немогуће, јер моји јади ус |
| као да се окреташе цео свет.{S} О боже среће!{S} Хвала ти на овом часу!..{S} У блаженству овом |
| чех дрхтати од радости, од милине, сузе среће пођоше ми на очи, и за тренут ока моје се руке об |
| јати, да ћеш бити срећна?{S} А до твоје среће много ми је стало!{S} Као сироче, знам, да не ћеш |
| е црне <pb n="62" /> очи, и —, о рајске среће! пољубим те црне очи...{S} Дуго их љубљах, љубљах |
| је одлетеше одавде у красно место дивне среће моје...</p> <p>На једаред ме музика трже. „Знаш л |
| це хтеде да прекипи од слатке изненадне среће.{S} Ах!{S} Што су кишне капљице цвећу, које је ве |
| неисцрпива извора дивних милина и бујне среће за младо срце моје!{S} Ја сам срећан!{S} Сасвим с |
| тад престати, те ће и мени једном сунце среће синути!{S} О кад бих још сестру своју обезбеђеном |
| ј отворити срце своје; па онда, буде ли среће, ах, Боже! да дивне ли среће!.. —</p> <milestone |
| а, буде ли среће, ах, Боже! да дивне ли среће!.. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>5/9</ |
| >Мени беше, као да одлази од мене анђео среће моје: „Слатка Данко!{S} Седи још мало код мене, ј |
| и узети?“</p> <p>— хоћу, Данко!{S} Камо среће, да се с тоб’м никад и не растајем! —</p> <p>„Па |
| епши и слађи нег овај земаљски.{S} Камо среће, да и сад верујем!...{S} Све ударце овог живота л |
| етим страхом ходаше по цркви, по гробљу среће своје...</p> <p>Кад прегледасмо све ове споменике |
| тим и за тили часак бејах већ на извору среће своје.</p> <p>„Паја ће нам за неколико дана сасви |
| би, као да ми срце поче да грца у мору среће...{S} Мени није требало више ништа, сад сам све з |
| >— „За то, што има кога; који се весели срећи његовој, па који би у невољи му с њиме заједно и |
| Благи Боже!{S} Како бих сада у потпуној срећи с врелим срцем могао уживати часе живота свога, к |
| мате пријатеља, који се тако исто вашој срећи радују, као што би с вама у невољи плакали!“ рече |
| њој се много брже уживи, него што то у срећи бива!{S} Кад сам Љубицу први пут, први и последњи |
| би ми хтела рећи: „Брате!{S} Ја сам сад срећна!“ </p> <p>Поглед овај очију њених потресе ми на |
| } Ко ти може добар стајати, да ћеш бити срећна?{S} А до твоје среће много ми је стало!{S} Као с |
| атки брате!{S} Ја сам поред тебе сасвим срећна!{S} Кад видех Миту, мени паде одма стрина на пам |
| мени беше тако добро и ја бејах сасвим срећна, па се надам, да ће опет тако бити.{S} У осталом |
| ше.</p> <p>„Сирота Данко!{S} Ти си опет срећна!{S} Ти нађе брата свога и твоје се жеље испунише |
| да гледам људе, који улицом пролазе.{S} Срећни људи, који могу да уживају дане своје!{S} Право |
| оже нико знати; за то збогом, па будите срећни, срећнији од мене!“</p> <p>Чим јој ово рекох, оч |
| По том одосмо нас двојица на колодвор. „Срећни Мито,“ — рекох му при поласку — „Ти идеш сада оц |
| усана сасвим се нехотице отргоше речи: „Срећни Бранко!“</p> <p>— За што га срећним називате? — |
| S} Сиротица!{S} Ах!{S} И она би требала срећнија да буде, јер ни боље душе, ни хуђег живота!{S} |
| } У том тренутку не беше на целом свету срећнијег човека од мене!{S} Мени беше, као да сам већ |
| даре дана својих и надајући се лепшем, срећнијем животу.{S} Но ако се растанемо, за мене ће пр |
| знати; за то збогом, па будите срећни, срећнији од мене!“</p> <p>Чим јој ово рекох, очи ми се |
| се тамо заплачемо, ја мислим, да бисмо срећнији били... —</p> <milestone unit="subSection" /> |
| , да могу живот свој назвати идилично — срећним.{S} У књизи имам темељ будућности своје; у Данк |
| обро ће му бити, јер је срећан човек, а срећним људима свуда иде добро! — рекох старој госпи тр |
| чи: „Срећни Бранко!“</p> <p>— За што га срећним називате? — упита ме, као да ме није разумела, |
| и своје осећајући се сваки задовољним и срећним, јер знају, како је слатко лити радосне сузе на |
| ременом називати ово доба још златним и срећним, што немам већих брига, већ водим бригу о обичн |
| е из сна будиле, кад сам веселим оком и срећним срцем певајући са постеље скакао, и мени се учи |
| </p> <pb n="51" /> <p>— „А за што га ви срећним називате?“ — упита ме Љубица.</p> <p>— „За то, |
| ме да рекнем.</p> <p>„За што га називан срећним, што беше кадар да и после смрт своје продужи ж |
| лубица и они живљаху неко време мирно и срећно и имађаху још два голупчета, младог голуба и мла |
| о стиснувши главу своју на немирно, али срећно срце моје.</p> <p>„Љубице, сунце моје!{S} Чисто |
| и, кад сам вес’о.</l> <l>„Кад ми с’ очи срећно сјаје,..</l> </quote> <p>Тако сам онда певао.{S} |
| читаву вечност да преживим, док дође то срећно рајско доба, да опет Љубицу видим; али кад на ов |
| а, од како сам света угледао у мирном и срећном дому добрих родитеља својих.{S} И кадгод ми ова |
| а, побећи у свет ма куда.{S} У том чује срећом од мог доброг друга Мите Р—, да сам се у новинам |
| добро дао! — рекох јој од срца разнежен срећом данашњег дана, а на очи и мени ударише сузе... — |
| амо, сав усплахирен уђем у кућу, где на срећу своју затечем Љубицу саму, јер мати јој беше већ |
| ! ја не бих умео речима изразити толику срећу!...{S} Ако <pb n="135" /> ме још нисте заборавили |
| осећаше те дивне милине које тако жедно срках са лепих извора, ја бих морао посумњати у истину |
| домаћу забаву, где се искупе сви њихови сродници и пријатељи, па му сви честитају и сви му се р |
| зна непријатеља, не мислећи, где су нам сродници <pb n="11" /> наши, шта је с њима?..{S} Но тек |
| </p> <p>— Знам.{S} То је: „Ја сам млада Српкиња“. —</p> <p>„А од куд знаш?“</p> <p>— Зар ме ти |
| куд знаш?“</p> <p>— Зар ме ти за такву Српкињу држиш, да не знам ни химну српских девојака? —< |
| НИНУ ГРАДА КАРЛОВЦА,</p> <p>ПРЕДСЕДНИКУ СРПСКЕ ЦРКВЕНЕ ОПШТИНЕ</p> <p>КАРЛОВАЧКЕ И ПОСЛАНИКУ ГР |
| > <p>21/9</p> <p>Данас сам купио Данки „Српске народне песме“ и беше ми веома мило, што <pb n=" |
| сирочетом: али уједно и младо срце моје српским духом напунила!{S} О слатки оче!{S} Ако ми да Б |
| акву Српкињу држиш, да не знам ни химну српских девојака? —</p> <p>„А знаш ли ти да певаш?“</p> |
| НИКУ ГРАДА</p> <p>ЗАГРЕБА И КАРЛОВЦА НА СРПСКОМ НАРОДНОМ ЦРКВЕНОМ САБОРУ</p> <p>И</p> <p>СУПРУЗ |
| стрчим из цркве на поље, прескочим пола срушени зид, па са светином бегати стадох.{S} Куд сам б |
| им се поболи, његова уста постају књига срца његовога.{S} Тако беше и са мном.{S} Не знам, да л |
| го боље, ах! како би ми велики камен са срца спао, кад бих је видео опет здраву и веселу!... — |
| ао и сви рекосмо, да си збиља племенита срца; но нико те тако не уздизаше, као Љубица.{S} Ја уп |
| мишљах непрестано, и опет сва ова срећа срца мога као да не беше потпуна; не знам да ли за то, |
| дивно и тужно, да бих се јадан од свег срца заплакао; час стајаше поред мене држећи главу на м |
| друго, већ тужни звуци младог и јадног срца мога, а она ће мени показивати разне радове своје, |
| е само моје, већ сваког чистог и доброг срца, јер такве браће има <pb n="98" /> данас све ређе. |
| ечи одма к срцу, као што знађаше, да од срца иду, те тако постасмо сви троје опет добри и весел |
| Бог ти свако добро дао! — рекох јој од срца разнежен срећом данашњег дана, а на очи и мени уда |
| ак!{S} У мојим грудима као да више није срца, већ место њега велика лопта љутог отрова!.. —</p> |
| их несносних брига, које ми веселост из срца немилице гоне, као црв подгризајући зелено стабло |
| овек тако говораше, као да сваку реч из срца вади, и није чудо, да ме ове речи ражалише и онако |
| Бејах онога дана и сама некако на крај срца, те кад ми рекоше, да идем из њихове куће, скупим |
| и мора да у том тренутку беше чудно око срца, јер беше у исти мах скоро бледа и црвена, тако на |
| ,“ мени поста на једаред тако чудно око срца: беше ми, као да ми је санта леда на груди пала и |
| то несносно време још ми увећаваше тугу срца и досаду живота, јер ја се враћах с гробља, на кој |
| удар јер у њему као да изгубих половину срца свога...{S} Ах! много шта лежи на души <pb n="129" |
| х на гробу, то ми туга биваше све тежа, срце ми беше пуно бола, око ми беше пуно суза...{S} Све |
| самоће.{S} Моја је глава сва узаврела, срце хоће да ми прекипи, па се бојим, бојим се, не ћу с |
| њама дуже трајаше, то биваше све жешћа: срце ми поста жалосно, јер у машти својој често гледах |
| Она ми пише;</p> <p>Драги Миливоје!{S} Срце ме боли мислећи на наш последњи састанак, али ја н |
| а из очију ми на ново потекоше сузе.{S} Срце ми пуцаше мислећи на сестру своју, мислећи на жало |
| „Дакле сутра?“ — рекох чисто уплашен, а срце ми поста наједаред тако жалосно, као да не слути н |
| Дошав у К— стадох пред љубичину кућу, а срце ми закуца тако нагло, да морадох посумњати, да ћу |
| ину, поче ми нека тешка, непоњатна туга срце да стеже.{S} Изиђох рано из собе и пођох мало из в |
| од велике милине, јер у колико ме сада срце заболело, што сам је онако оставио и што више ниса |
| ако изненадише и увредише, као да ме за срце уједе.{S} Ја почех од једа и чуда плакати, и хтедо |
| ки оче!{S} Твоја смрт ми је јако ранила срце моје; твоја смрт начинила је мене бедним сирочетом |
| убице!{S} Да ти само једна моја суза на срце падне, твоје би срце од бола на мах <pb n="147" /> |
| рига и очајаних мисли спушта на ум и на срце, да њима бавећи се вече очекујем.{S} И опет бих да |
| њено, па би се чешће заплакао и мени на срце мећао, ако будем жив и здрав да живим и радим за н |
| ао на памет и мена као да паде камен на срце.</p> <p>— Треба навек да се молимо богу, кад лежем |
| ше ми тако тешко, као да ми је камен на срце пао, и тек што сам кући дошла, ја сам се заплакала |
| из сна пробудише и ја стискох писмо на срце своје, стискох га на усне своје и све моје мисли п |
| то би ми теже било, него да ми падну на срце јади свега света!..{S} Тако душевно узбуђен провед |
| S} Ах!{S} Лакше?{S} Још има других рана срце моје, но шта ћу?{S} Ваљда ће и време узети штогод |
| смешећи се — „За такве јаде још не зна срце моје!{S} Мене боли, што ме несрећа гони.{S} Сироче |
| мо.</p> <p>— Слатка Данко!{S} Мени пуца срце тебе гледајући, јер видим како смо бедни!{S} Но са |
| } На што наде, те лепе слатке наде, кад срце у садањости вене и вене?{S} И кад једном увене, на |
| иљата, као што беше сада и у мени хтеде срце да прекипи, кад помислих на могућност, да Љубица, |
| {S} Твоје су груди сада мирне, твоје је срце задовољно!{S} Ти сањаш красне снове, <pb n="71" /> |
| не би ни она несрећна била!{S} Моје је срце пуно љубави, пуно вреле и искрене љубави, а то је |
| еду.{S} Више ми пута дође, као да ми је срце стегнуто гвозденим обручима, па хоће да пукне; или |
| на против сам жељан смрти као што ми је срце мира жељно.</p> <p>Бавећи се таким црним мислима н |
| одлети за другим голубом?{S} Његово је срце и онако пуно рана, па како би могао још и ту рану |
| м очима нисам дакле нико и ништа, твоје срце хоће и може да полаже наде на мене, и ако твоја ма |
| } Он хтеде своју тугу да метне на твоје срце, <pb n="157" /> не знајући да је твоје срце још пу |
| , <pb n="157" /> не знајући да је твоје срце још пуније рана него његово!“...</p> <p>У таким ми |
| је.{S} Моје груди нису више пусте, моје срце није више празно, ах! ја нисам несрећан, нисам, је |
| сваким даном све већма љубим!..{S} Моје срце беше и до сад навек пуно љубави, пуно осећања, али |
| драви, тамо амо мирно ходаху!..{S} Моје срце беше пуно милине и опет при свем том лежаше ми теш |
| мном плачу, нек плачу и твоји!..“ Моје срце шћаше од бола да пукне, јер ја у њој не гледах мој |
| о!{S} Јер свака твоја суза пада на моје срце!“</p> <p>Ја је почех тешити, но у том тренутку доб |
| нредним осећајима напуњене, што се моје срце топљаше у дивној милини, па као човек мишљах, да с |
| х!{S} Ово немојте!{S} Немојте, јер моје срце не ће моћи без вас да живи!... — Више се пута тако |
| д, оно ипак мирно и задовољно, јер моје срце било би навек умирено и утешено, кад год бих у њу |
| м се, што опет к Љубици не одох, кад ме срце непрестано тамо вуче и када знам, да ми је време с |
| рце тако говораше.{S} Не знам, да ли ме срце вара, али мени се тако чини, да ћу опет оздравити |
| х!{S} Чим на њихову смрт помислим, мене срце боли и сузе ми теку.{S} Теците сузе! теците!.. јер |
| на мах тако чудно осећање, као да ми се срце помирило само собом...</p> <p>„Би л’ хтела Данко, |
| сматрајући ове лепе дивоте купаше ми се срце у слаткој милини, а брзе мисли ношене на лаким кри |
| да ме и овде чека нова несрећа и да ће срце на ново да ме љуто заболи!...</p> <p>Стигав пред в |
| што ме је лепо поздравила, ипак ми поче срце да зебе...{S} С тога намислим, да јој одма пишем.{ |
| ладаше нека необична тишина и мени поче срце тако јако куцати, као да би хтео на поље да искочи |
| , која се у цркви дешаваше, у мени поче срце на једаред да плаче.{S} Сва прошлост моја бујно ож |
| кроз прозор у моју собу.{S} У мени поче срце да пева од радости, јер данас ми беше могуће посет |
| чудна тишина!{S} У мојим грудима куцаше срце тако јако, да сам могао сваки удар чути, и моје ра |
| лице пође, моје се очи запламтише, кроз срце ми прође нека дивна <pb n="50" /> милина и ја дођо |
| пајине речи прођоше ми као стреле кроз срце и моје око и уво на једаред полети к вратима, на к |
| таласи радосног узбуђења мало утишаше и срце мирније поста, тад поче и разум своје да ради.</p> |
| јатеља? — беше ми све, што могох рећи и срце ми се на једанпут тако стушти, да почех у очима су |
| једна моја суза на срце падне, твоје би срце од бола на мах <pb n="147" /> свисло, тако су моје |
| ни с једне стране немам: мени се не би срце растужило, не би <pb n="115" /> се око засијало!.. |
| ће ми се наде збиља остварити, опет би срце могло мирно бити; али игра ми десно око, па се бој |
| } Седи још мало код мене, јер мене боли срце, што се <pb n="107" /> с тобом растајем!“ рекох јо |
| тужно и рече: „Вама је тешко, вас боли срце; али против Бога не можемо ништа!{S} Сирота, како |
| рестано тако страсно не дрхтаху и да ми срце не осећаше те дивне милине које тако жедно срках с |
| во Љубица рече, мени тако би, као да ми срце поче да грца у мору среће...{S} Мени није требало |
| собом рачунам, мени је тако, као да ми срце уједно и плаче и пева.{S} Силна ме туга обузме, ка |
| што сам узео рукопис у руке, закуца ми срце тако јако, сва крв поче у мени врити, и да сам мог |
| не зна за то ништа!{S} Не зна, моје ми срце вели, да не зна!{S} Идем к њој, идем одма!“ ...{S} |
| лаб сам, да још више поднесем, па ће ми срце пући од туге и бола!....</p> <p>Када пођох из мана |
| , не ћу се више моћи уздржати, отеће ми срце мах, отеће ми око мах!..{S} За то се на <pb n="146 |
| а сачувам дуже тајну своју.{S} Шћаше ми срце да прекипи, те за то једног вечера, кад с мајком с |
| .{S} Па још кад у Данку погледам, то ми срце пуца, из ока ми полете сузе, које морам навек да с |
| шљах уједно и на матер њену или, што ми срце ваљда слућаше, да ће му се опет штогод ванредно де |
| рова?{S} Зар још да га пијем?{S} Зар ми срце није доста отровано?{S} Зар још да га трујем?{S} П |
| обити; овако бојим се, бојим се, јер ми срце непрестано зебе, а десно ми око непрестано игра... |
| ох прочитавши писмо сузним оком, јер ми срце хтеде да прекипи од слатке изненадне среће.{S} Ах! |
| мири и сеђаше ћутећи поред мене; а мени срце као да шћаше да искочи из тесних груди: милина и т |
| мате два просиоца, драга Љубице! и мени срце чудновато зебе; но ипак где је зебња, ту је и нада |
| и! — рекох му сасвим поуздано, јер мени срце тако говораше.{S} Не знам, да ли ме срце вара, али |
| расуда, и при свем том не могах умирити срце своје.{S} Да нисам тако бедан и свакој опасности и |
| ислио сам и начин, како ћу јој отворити срце своје; па онда, буде ли среће, ах, Боже! да дивне |
| и говорила, кад јој лице и онако тумачи срце њено?</p> <p>„Имаш и један леп поздрав, Миливоје!“ |
| ого црње гласове, које ми тада за навек срце ранише.{S} Чух, да ми је отац у боју погинуо и да |
| рош и дођох у зелену гору, ту ми се тек срце отварати поче!{S} Мени се чињаше, као да сам до са |
| аборавности предам, а то је, да сараним срце своје...{S} Па да ли је онда такав живот збиља од |
| а само.{S} Решио сам се, да јој отворим срце своје, јер живети овако — не могу више, та ја нема |
| га сунца!{S} О небо!{S} Изгледаш ми као срце тешког очајника! —</p> <pb n="41" /> <milestone un |
| ра дивних милина и бујне среће за младо срце моје!{S} Ја сам срећан!{S} Сасвим срећан!..—</p> < |
| не бедним сирочетом: али уједно и младо срце моје српским духом напунила!{S} О слатки оче!{S} А |
| и да имадох тада ножа, бих јој потражио срце, ако га има...</p> <p>Као без душе долетим до болн |
| туговати.{S} Ова вечна тишина у колико срце теши и јаде ублажује, у толико опет буди тужна осе |
| , то сада још мање.{S} И мене је болело срце, и моје су очи сузе лиле, тако исто можда као и ва |
| напуним утехом и новим животом обамрло срце своје; но у таквим тренуцима навек ми Данка изиђе |
| бове својих милих умрлих, па му се тамо срце згрева расхлађено у туђем свету: тако је исто мени |
| чи!{S} Ала су пуне милина за моје јадно срце!..{S} Твоје црне очи!{S} Ала су живе жеравице за м |
| !{S} Ала су живе жеравице за моје јадно срце!{S} Ах, очи твоје!{S} Твоје лепе црне очи!.. — <mi |
| топлом срцу народа свога, а тако једно срце ето је и ваше, и ја му чисто завидим, што у вашем |
| и наде једно преко другог на своје боно срце једва дочеках час, да чујем од лечника, да је свак |
| то све тако силно утицаше на моје боно срце, да се и ја на једаред заплаках горко...</p> <p>Ка |
| исам отишао, јер ми не би моје несретно срце тако раздирали...</p> <p>Неко време бејах сам с њо |
| ровна стрела удараше у срце, у несретно срце, које је већ и онако пуно рана...{S} Ах!{S} Она хо |
| ад ми њене лепе црне они испунише сетно срце моје.{S} Моје груди нису више пусте, моје срце ниј |
| увши главу своју на немирно, али срећно срце моје.</p> <p>„Љубице, сунце моје!{S} Чисто ми је т |
| ису ми празни, већ пуни као што је пуно срце моје.{S} Наравно, кад помислим чак на ферије, то м |
| падоше на њене црне очи, на њено добро срце.{S} Мислећи на њу и гледајући у писмо њено заплака |
| гу још отићи!{S} Ма још колико отрова у срце лио, ништа не чини, биће ми сада и отров од ње сла |
| писмо удараше ме свака реч као стрела у срце и при свакој речи беше ми пред очима све мрачније, |
| н, који свима нове <pb n="92" /> наде у срце улева, а мени јато црних брига и очајаних мисли сп |
| а реч њена као отровна стрела удараше у срце, у несретно срце, које је већ и онако пуно рана... |
| м, а онда као дете само сам га дубоко у срце усадио. — Мало пре, него што ћемо лећи, дође једна |
| !{S} Сваки ме гласак њихов тако чудно у срце дира!.{S} И што се дуже овде бављах, то ми ово мес |
| ом, мени се туга као каква змија опет у срце увлачити поче, а из очију ми на ново потекоше сузе |
| и весео као у малог детета.{S} Дирнут у срце овим лепим даром рекох јој као у шали; „Ваљда је о |
| е као роса на цвећу, те с тога дирнут у срце рекох јој тужним гласом:</p> <p>„О Љубице што ми с |
| и дува тако хладан ветар, да се човеку срце мрзне, кад из собе на поље погледи.{S} Ако и сутра |
| уди пала и неки грозничави страх овлада срцем мојим!{S} Да ли она уједно мишљаше, за кога да је |
| е могу вам описати милину, која владаше срцем мојим читајући писмо ваше, из којег видех, да ме |
| је неколико тренутака оком пуним суза и срцем пуним бола, па се онда сагох и пољубих је у чело |
| милином тако натицаше, која ће овладати срцем мојим, изрекоше сузе пресуду своју котрљајући се |
| у прелепу голубицу, и он њу заволи свим срцем својим.{S} И тако је волећи често би летео к њој, |
| а треба да су болесници сами.{S} Тешким срцем опростим се са сиротицом и обећам јој, да ћу јој |
| Како бих сада у потпуној срећи с врелим срцем могао уживати часе живота свога, кад не би било т |
| е; већ на против ради, али ради веселим срцем, а не туговањем!{S} Твоје сузе не ће њој ништа по |
| златно девовање своје, дотле она тужним срцем проводи најлепше време своје служећи и радећи дру |
| збрижно, весело дете, већ дете с тужним срцем и сузним оком!..{S} Чињаше ми се, као да ћу сад у |
| стајах неколико тренутака мирно и боним срцем и сузним оком гледах то велико гробље.{S} Кобно г |
| мене заклело?“ рекох љуто.{S} Немирним срцем и брзим корацима одох најпре породици где је Данк |
| будиле, кад сам веселим оком и срећним срцем певајући са постеље скакао, и мени се учини, као |
| свету опет ће засијати сунце...</p> <p>Срцем пуним наде и опет пуним непобедљиве зебње изиђох |
| но чим почнем штогод озбиљно да радим, срцу ми постаје одма лакше и после свршена рада опет ми |
| — рекох за њоме нескидајући ока с ње, а срцу ми тако би, као да га прободе ножем...</p> <p>У то |
| утрење, и не знам, да ми је икад глазба срцу тако годила као <pb n="141" /> сада ова сетна мило |
| а, по којима је тешка тама, као туга на срцу моме...{S} Ах! како је мирна ноћ и све је тако мир |
| тад нема ничега слађега.{S} Али кад на срцу јади леже, тад је то занимање душино горко...“</p> |
| уло, мени као да је један камен мање на срцу и ја одем одма у болницу, да видим, шта ми Данка р |
| рко...“</p> <p>— Зар вама такви јади на срцу леже? — упита ме Љубица и осмејак јој беше много ј |
| свет, мој лепи свет, који сам толико на срцу неговао, он ми се распада, он ми се руши, јер у ње |
| се мало свратим, јер ово ми је место на срцу остало.{S} Како су они ову последњу реченицу разум |
| ијаше једна суза за другом...{S} У моме срцу поче се гложити милина и туга, и моја прва мисао б |
| ада опет ми је свет тако мио и красан и срцу ми је <pb n="132" /> тако добро, да бих полетео ку |
| ку.{S} Теците сузе! теците!.. јер ће ми срцу лакше бити. —</p> <p>Моја прва љубав беше дакле не |
| а широкој пољани, и све, што ће ми моћи срцу живота дати, биће једино потуцање од гроба до гроб |
| е воли.{S} Љубица прими ове речи одма к срцу, као што знађаше, да од срца иду, те тако постасмо |
| е незнатне ситнарије ниси требао одма к срцу тако примити, да од нас — тако рећи — побеже!“</p> |
| вас.{S} Но немојте примити ово сасвим к срцу и немојте губити сву наду, већ се ослоните на мене |
| p>Незнане ситнарије нисам требао тако к срцу примити!{S} Нисам требао побећи!{S} Ах!{S} Он ваљд |
| аше, и ја му чисто завидим, што у вашем срцу тако слатко живи!“</p> <p>Љубица се на ове речи не |
| и толику <pb n="124" /> тајну на младом срцу своме и хтедох се више пута искрено поверити мајци |
| аје делила са целим светом, да у сваком срцу тако слатко живи.{S} И он је то заслужио и треба д |
| И он је то заслужио и треба да у сваком срцу живи! —</p> <pb n="35" /> <p>Док се ми тако разгов |
| ужи живот свој у сваком нежном и топлом срцу народа свога, а тако једно срце ето је и ваше, и ј |
| оком, па тихо рече: — И заиста он у мом срцу слатко живи!{S} Кад бих у стању била, ја бих ове о |
| ријаше ми као најслађи мелем растуженом срцу моме.{S} Бог ће дати, на ће опет све добро бити! — |
| о голубу и голубици, и гледајући на то срцу моме свето место обузе ме милина и туга....{S} Да |
| о осећати велику силу љубави своје, јер срцу ми би, као да се залеђава!..{S} О моје слатке наде |
| на сам, да сте само оно написали, што у срцу осећате.{S} О кад бих вам могла испричати све јаде |
| у поље, онда тек пустим сасвим на вољу срцу своме...{S} Читав час ходах тако, ни сам не знајућ |
| — прексутра к себи узети...{S} Не могох срцу да одолим, да одем на далеки пут, а њу да оставим |
| илице гоне, као црв подгризајући зелено стабло мојих лепих и слатких нада; јер кад помислим, шт |
| када подиже главу своју с груди мојих, стаде ме гледати својим плавим оком, у којем се још суз |
| !“ тихо и збуњено рече и <pb n="113" /> стаде се на све стране освртати, по свој прилици, да га |
| е и познав ме дигне ме на кола, па онда стаде даље да гони.{S} Од тог тренутка врло мало знам, |
| ати и пљачкати почели.{S} Вика и вриска стаде се на све стране разлегати.{S} Неколико слабачких |
| и очарана лепотом овог дивног места, па стаде своје сетне плаве очи бацити час на једну, час на |
| уплашен оваком вести, а сва ми се кућа стаде окретати...</p> <p>Надзиратељка ме уведе у једну |
| речима као стрелом ранио, па с тога ме стаде тешити: „Немој бити дете, Миливоје!{S} У таким пр |
| а се оканиш таких мисли!“</p> <p>Она ме стаде љубити и њене сузе падаху на моје лице...</p> <p> |
| чи мојих подиже своју лепу главу, па ме стаде својим црним расејаним оком смешећи се да гледа.< |
| како ти је?“</p> <p>У том дође лечник и стаде је дуго посматрати.{S} Ја га запитах, шта мисли?< |
| ила трећу годину.{S} Он оде, а мајка ми стаде пред школска врата и дуго за њим гледаше, гледаше |
| сва крв ми појури у лице, пред очима ми стаде нешто трептати, и ја не знадох, на коју ћу страну |
| је погледах очајничким оком.{S} Она ми стаде још нешто говорити, али шта, то нисам чуо.{S} Одм |
| За што почех плакати?{S} Моје цело тело стаде се трести од горка јецања...</p> <p>Да ли је узро |
| а, све то беше у гомили и као поплашено стадо трчаше тамо и амо!{S} Но то још не би било за мен |
| још жалоснијом...{S} Дошавши на гробље стадосмо сви око раке.{S} Нисам никад мислио, да проста |
| теља с болесницама.{S} Чим видех Данку, стадох као укочен поред постеље њене; ах! она лежаше и |
| атни, као овај дан?..</p> <p>Дошав у К— стадох пред љубичину кућу, а срце ми закуца тако нагло, |
| ена, а ветар и киша беху тако хладни да стадох одма дрхтати.{S} Почех се после кајати, што сам |
| У мојој глави као да севнуше муње и ја стадох као укочен!{S} Да л’ да верујем очима својим?{S} |
| како је девер к олтару води: па у залуд стадох трти и очи и чело, да је из главе избијем и да о |
| х у себи, па се опет вратим у собу, где стадох читати:</p> <p>„Поштовани г. Миливоје! — Мислим, |
| о ја јој сад не хтедох веровати, већ је стадох приморавати, да се закуне.</p> <p>„Кажи, тако ми |
| ци јутарњег сунца и ја скочив с постеље стадох код прозора, отворих оба крила, те дисах свежи г |
| цркве у зиду под кровом стоји, и ту се стадох умивати хладном и свежом водом.{S} Тешки, ледени |
| етом, који беше у цркви, бејах и ја, те стадох тако, да могу да је добро видим.{S} Она беше обу |
| доба!..</p> <p>Одох с Данком у цркву и стадох јој све редом приповедати јер она се ничега не с |
| пола срушени зид, па са светином бегати стадох.{S} Куд сам бегао, то нити ја, нити остали знадо |
| е и управо се к мени упутише, тад мирно стадох чекајући, да ми ближе дођу.{S} Но како се изнена |
| S} Одма пођох хитно на поље, но ми ноге стадоше на једаред клецати, а у очима не могох суза зад |
| воје!{S} Но што дуже ходах, то ме груди стадоше све јаче болети, ноге ми стадоше клецати, сва м |
| етеше сву прошлост моју и моје се груди стадоше силно надимати и ја бејах опијен силом осећаја |
| груди стадоше све јаче болети, ноге ми стадоше клецати, сва ме снага поче остављати, и ја виде |
| .{S} Деца полупаше нека стакла па за то стадоше мене да грде, за што нисам на децу пазила?{S} Б |
| же, узбра цветак један, који беше поред стазе, и тихо рече: „И’те Бога вам, сирома је само онај |
| сртати, не могох <pb n="159" /> више ни стајати ни ићи, те за то се спустим под прву капију мис |
| ма без брата свога.{S} Ко ти може добар стајати, да ћеш бити срећна?{S} А до твоје среће много |
| своју и плакаше све јаче и јаче..{S} Ја стајах неколико тренутака мирно и боним срцем и сузним |
| та отварају и да неко к мени иде.{S} Ја стајах као запета пушка.{S} Но како ми би, кад со врата |
| смо.{S} Они весело ступише у кола, а ја стајах и гледах за њима тужним оком:{S} Да ли ће и мене |
| јеш ли њихов плач?...</p> <p>И што дуже стајах на гробу, то ми туга биваше све тежа, срце ми бе |
| ем пољупцима, те лепе црне очи: па ипак стајах пред њом као какав кип, јер ми изгледаше као как |
| погледах јој црне очи, које још на мени стајаху и погледом својим хтедох јој рећи, да ми је за |
| оћи не могу, а лик покојног стрица мога стајаше ми непрестано пред очима.{S} Но док ја крај пут |
| едаред полети к вратима, на којима Паја стајаше. „Не знам!“ зачу се из друге собе и ја познадох |
| и рекне бар једну реч, она сва узбуђена стајаше као нема гледајући у земљу, а рука јој у мојој |
| у?{S} Запитам једног манастирлију, који стајаше пред вратима, ко је умрьо?</p> <p>„Е мој господ |
| теча оне тешке несреће, која преда мном стајаше и на мене с отвореном чељусти чекаше.{S} Кад до |
| бих се јадан од свег срца заплакао; час стајаше поред мене држећи главу на мојим усколебаним гр |
| ања тако радо одустао.{S} Но Љубица већ стајаше као запета пушка и једва чекаше, да почнем.{S} |
| и криву ни дужну.{S} Деца полупаше нека стакла па за то стадоше мене да грде, за што нисам на д |
| бацим госпи пред ноге: „Ево вам за ваша стакла!“ рекох увређена и ожалошћена, то одмах одох да |
| атог дрвећа.{S} Одма се упутим у велики стаклени ходник, који такође беше пун цвећа и из којег |
| их се месту Богу молио..{S} Када уђох у стаклени ходник, затекох Пају, који кад ме виде, зачуђе |
| ачуђен.</p> <p>„У Б—, јер је тамо добио сталну службу; мени би милије било, да је није никако н |
| е с највећом пажњом слушала.{S} Мене је стало труда, док сам с овом гатком готов био, јер још о |
| срећна?{S} А до твоје среће много ми је стало!{S} Као сироче, знам, да не ћеш од глади умрети, |
| сам једва чекао, да се преместим у нови стан, јер у старом сам живео више у тузи него у радости |
| " /> <p>7/5</p> <p>Мораћу тражити други стан, гдегод иза вароши близу горе, јер овај ми поста т |
| — писаше ми Данка — „дођох данас у твој стан, да се с тобом састанем, да те видим и да се с тоб |
| нам и не могу да мислим! — Исплатио сам стан, храну и све, што сам задужио до сад у болести сво |
| не добијам ни толико, да бих могао бар стан да плаћам; а на данкину заслугу не могу такође мно |
| {S} С њом ми оде и сва светлост из овог стана! —</p> <pb n="111" /> <milestone unit="subSection |
| ction" /> <p>1/6</p> <p>Данас изиђох из стана свога и растајући се с њиме беше ми ипак нешто те |
| а састанем.{S} У таким мислима дођох до стана стрица свога и у мени се поче опет нада са слутњо |
| ну?“ — рекох горко смешећи се — „То кад станем издисати, па сам себе запитам, шта сам на земљи |
| е ме свуда прате, кудгод ходим и гдегод станем!..{S} У том ми изиђе пред очи и сеја моја у разн |
| за брег зађе, увучем се у своју собу и станем сам о себи да мислим.{S} Како ћу сутра да изиђем |
| г у манастир затворим се у своју собу и станем на прозор.{S} Запевка јадне мајке не могаше ми н |
| , па као да се смишља, да ли да се овде стани, или да послуша шаљивчину шеву, која се око њега |
| и његова, кад се враћасмо с паробродске станице.</p> <p>— Добро ће му бити, јер је срећан човек |
| озар С—, који је пре неког времена овде становао?“ — Светозар С—?{S} Па он је још пре месец дан |
| одредише ми они исту собу, где сам лане становао.{S} У целом манастиру још је онако исто, као ш |
| дањих дана, кад сам код стрица као дете становао, када сам иста врата равнодушно отварао и затв |
| каше.{S} Кад дођох у П—, упутих се одма стану стрица свога.{S} Идући улицама гледах на све стра |
| ивота свога.{S} Надам се, да ћу у новом стану моћи угодније живети, јер је од старога много уде |
| х.{S} По казивању пајином знао сам, где станују, те ушавши <pb n="33" /> у двориште чисто се за |
| извући из овог жалосног <pb n="106" /> стања, него да се на непознате тамо амо с просјачењем о |
| нисмо кадри извући се из овог жалосног стања...{S} Да иде да служи?{S} Да је дакле пустим, да |
| да се школовати могу. —</p> <p>Моје је стање јадно и бедно, но ипак млад сам и здрав сам, па с |
| убио у детињству своме.{S} Мени би моје стање било сто пута теже и несносније, кад не бих имао |
| учити и навићи ћете се на своје пређање стање кад Паја беше још у школи; али ја на своју пустињ |
| е на зелену меку траву.{S} Моје душевно стање беше још и сада као јесење мутно небо.{S} Док ја |
| јер ми изнеше пред очи кукавно и очајно стање моје.{S} Паја виде, да ме је својим речима као ст |
| ећи на сестру своју, мислећи на жалосно стање себе самога, како сам бедан, да јој ни у чем помо |
| о би, као да ме несвест хвата.{S} Но то стање не трајаше дуго и крв ми брзо преста, те с тога с |
| о лице тако дивно украшаваху, да није у стању ни сунце своје небо лепше да украси.</p> <p>— И о |
| <p>Где је сада оно доба, кад не бејах у стању ни дане да бројим?{S} Сада бројим сваки тренутак |
| штогод ванредно десити, ипак не бејах у стању да верујем црним слутњама својим.{S} Не хтеде ме |
| амо први од свију ђака, те тако бејах у стању за ово неколико дана наћи већ четворо деце, коју |
| он у мом срцу слатко живи!{S} Кад бих у стању била, ја бих ове осећаје делила са целим светом, |
| љуби!...</p> <p>Чисто ми лакше би, кад стара госпа изиђе из собе и нас остави саме, јер се мог |
| не мирно код њега провести.“</p> <p>Кад стара госпа изрече: „а међу тим и тебе удам,“ мени пост |
| сле, да сам ја због тога отишао, што ме стара госпа увредила?{S} У осталом ово ми је згодна при |
| де и оде.</p> <p>„Господине!“ — рече ми стара госпа после краћег ћутања — „Ви не радите добро!{ |
| то би с вама у невољи плакали!“ рече ми стара госпа и поче ме тако гледати, да јој могох из очи |
| >— „Што мора бити, мора! — рече озбиљно стара госпа — јер ваљда није провео толико година у шко |
| е из цркве љубичина мати, жена прилично стара, али веома пријатна.{S} Реч по реч, па дође време |
| убави!{S} Ах!{S} У место ја за њу да се старам и ја њу да издржавам, она мене хлебом храни!.. „ |
| није ствари, особито ви, који се морате старати осим за себе још и за сестру своју. — Што вам о |
| им вас никог нема, те се морате и за њу старати, морате и њу <pb n="63" /> удомити, а за све то |
| стране разлегати.{S} Неколико слабачких стараца, неколико жена с децом на грудима појурише у цр |
| адио!...</p> <p>Он је издануо на рукама старе мајке своје, која је за њим много суза пролила, ј |
| удам, тад ћу моћи к њему отићи и своје старе дане мирно код њега провести.“</p> <p>Кад стара г |
| ац...{S} Да су могли од куд устати сада стари јунаци из далеких векова, за које народ прича, да |
| право дати, а да при том опет останемо стари пријатељи.“ —</p> <p>Читајући ово писмо удараше м |
| , а ја ћу отићи опет у манастир, где ћу стари живот на ново продужити, а дотле ћу настојати у с |
| м гором, док не дођох до једног потока, старог познаника и пријатеља свога, који се сетно жубор |
| енадих, кад у том човеку познадох свога старог друга и доброг пријатеља, Пају Н—, земљомерника |
| м стану моћи угодније живети, јер је од старога много удеснији: као што сам желео на крају варо |
| срећним људима свуда иде добро! — рекох старој госпи тргнувши се као из сна, јер бејах јако рас |
| као, да се преместим у нови стан, јер у старом сам живео више у тузи него у радости.{S} Али так |
| с вама тако поступати, али шта ћемо?{S} Старост заборавља на младост и назива је лудошћу, а с т |
| вора ступисмо обоје у собу и ја пољубим стару госпу у руку, да се вратим у своју тамницу.{S} Он |
| ше свет плачући, вичући, лелечући...{S} Старци, жене и деца, све то беше у гомили и као поплаше |
| уђу милост и немилост, што ће нас горко стати, јер то је то исто, што и просјак бити.{S} А да р |
| мо к њима као голуби долетати, или ћемо стати на шарену дугу, па ћемо гледати доле на земљу.{S} |
| та и у зиду попци зацврче: тад ми машта ствара свакојаке слике, и преда ме излази отац и мајка, |
| машта само у неизвесности и злој слутњи ствара, јер ја до данас не чух за њу још ниједне једине |
| најгоре, да јој баш ја ту беду морам да стварам...</p> <p>У таким мислима поче ме снага на ново |
| ошлости и по својој жељи себи будућност стварао, тад ми све лањско доба живо оживи у души мојој |
| робудила, беше већ обучена и спремљена; ствари своје све је у један завежљај завила и на сто ме |
| оше, да идем из њихове куће, скупим све ствари своје и бацим госпи пред ноге: „Ево вам за ваша |
| е посветили на озбиљније и вама нужније ствари, особито ви, који се морате старати осим за себе |
| беше главна брига, да уредим све своје ствари, да бих се могао на пут кренути; те чим сам ту б |
| мали завежљај, у којем беху све данкине ствари.{S} За тим уђосмо у моју собу, где ми Данка прип |
| </p> <p>Она ми не рече ништа, већ скупи ствари своје, па оде у своју собу.{S} Сиротица!{S} И он |
| ћи ићи.{S} Ја немам куће па за то о тој ствари у сваком друштву и ћутим, јер код мене је „<fore |
| осветити живот и рад свој једино општој ствари народа свога...{S} Лисно дрво мојих лепих нада х |
| тати.{S} Почех се после кајати, што сам ствари тамо оставила или за што се нисам бар боље обукл |
| , милих и немилих, преживела прошлост и створена будућност, па свако ме друкчије гледа, свако м |
| во биле онаке бриге, које су само за то створене, да нисам без њих, онда би по мене добро било; |
| а живи!... — Више се пута тако уживим у створену будућност своју, да заборавим за горку садањос |
| ашу и реците јој, да бих био најбедније створење на целом свету, кад је не бих назвао и ја <hi> |
| аквих брига, јер ако их нема, он их сам створи само за то, да их <pb n="20" /> има, то ипак не |
| ућности! што ми вас је моја млада машта створила у разним данима живота мога, оћете л‘ ми верни |
| Ја управо не знам, али мени се чини, да сте се вас двоје једно у друго јако загледали?“</p> <p> |
| исте, јер и мати ми мораде признати, да сте племенити и достојни љубави не само моје, већ свако |
| ења?{S} Ја никад не могох помислити, да сте тако вероломни?“</p> <p>— Господине! — рече ми уско |
| и из сваке речи ваше, а уверена сам, да сте само оно написали, што у срцу осећате.{S} О кад бих |
| а сам једва чути могао.</p> <p>„Па онда сте о мени и мислили, кад сте ово цвеће брали?“</p> <p> |
| > <p>„Па онда сте о мени и мислили, кад сте ово цвеће брали?“</p> <p>— Јесам! — рече смешећи се |
| аред ми нестаде мог привидног мира: „Ви сте бештија! подла бештија!“ рекох јој љуто и горко, и |
| S} Више ми пута дође, као да ми је срце стегнуто гвозденим обручима, па хоће да пукне; или као |
| е ми нека тешка, непоњатна туга срце да стеже.{S} Изиђох рано из собе и пођох мало из вароши, п |
| p>29/10</p> <p>Данас ми дође Мита и као стена сасвим равнодушно, као змија сасвим хладно рече м |
| као да сам с груди својих скинуо какву стену, испод које беше читав вулкан, те који добив сада |
| це на ново да ме љуто заболи!...</p> <p>Стигав пред вече овамо и дошав дома рече ми газдарица, |
| /> <p>10/10</p> <p>Данас је Мита овамо стигао и одма к мени дошао, да ми каже, шта је и како ј |
| радост своју.{S} С тога једва чеках, да стигнем овамо, да се бар састанем с Данком, па онда как |
| огом!“ Читав дан путовасмо и једва ноћу стигосмо у Т—, где одседосмо код учитеља <pb n="72" /> |
| .{S} Пут беше леп, те и не осетих, када стигох.{S} По казивању пајином знао сам, где станују, т |
| утем бејах као у љутој грозници, и када стигох тамо, сав усплахирен уђем у кућу, где на срећу с |
| Нашав брзо прилику одох тамо; но док ја стигох, она беше већ мртва, те ја и сестра моја остасмо |
| ав дан путовати, где тек јуче пред вече стигох.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>27/7</p> |
| тим он све даље од мене!{S} Но када већ стигох на брег, са којег се манастир види и на којем са |
| нисам така, да се мора од мене сваки да стиди?“</p> <p>Рекавши ове последње речи поче опет тихо |
| S} Ја сам одма приметала, да се он мене стиди, и мирно му рекнем: „Ви се господине! мене стидит |
| мирно му рекнем: „Ви се господине! мене стидите!{S} За што бих вас ја у неприлику довађала?!“ Ч |
| прође ни неколико тренутака, а оно нам стиже ужасан глас, да Маџари цркву пале, а у порти људе |
| ubSection" /> <p>1/7</p> <p>„— Ево опет стиже дан рођења мога, дан, када треба да се сам собом |
| удише и ја стискох писмо на срце своје, стискох га на усне своје и све моје мисли прелетеше као |
| да се на једаред из сна пробудише и ја стискох писмо на срце своје, стискох га на усне своје и |
| ажи!{S} Јер иначе- - -“</p> <p>И ја већ стискох песницу.</p> <p>— хоћу!{S} хоћу, Миливоје! — ре |
| е и мени дође, да је оберучке загрлим и стиснем на усколебане груди своје и да јој обаспем пољу |
| иш!“</p> <p>— Волим! — рече Љубица тихо стиснувши главу своју на немирно, али срећно срце моје. |
| а свога и мајку своју, да ће ме радосно стиснути на груди овоје, а ја ћу им рећи, да сам нашао |
| ш јуче сам пошла из М—, но не могох пре стићи.“ </p> <p>У том дође возач, који је Данку амо дов |
| ино да живим! —</p> <p>Данка ми радосна стиште руку, а очи јој се на мах напунише суза.</p> <p> |
| донесе један мали завежљај, мете га на сто и рече: „Знам Миливоје! да не ћеш имати шта да вече |
| оје све је у један завежљај завила и на сто метнула, па хтеде још да ми каже „збогом“.</p> <p>„ |
| њству своме.{S} Мени би моје стање било сто пута теже и несносније, кад не бих имао никог, на ц |
| лепо пуно, јер у тој негдањој празнини стоје сада два лепа црна ока, два неисцрпива извора див |
| данас.{S} Мишљах о Љубици, чије ми очи стоје непрестано у дубини душе моје и које ме свуда пра |
| и могла, па да одма у плач грунем...{S} Стојећи пред вратима сећах се некадањих дана, кад сам к |
| не треба да јој крст буде без венца. — Стојећи код њеног гроба излажаше ми појава за појавом ц |
| епу будућност, која преда мном отворена стоји, и у којој се дивна звезда сјаји, љубав моја к ро |
| , која преко од цркве у зиду под кровом стоји, и ту се стадох умивати хладном и свежом водом.{S |
| о, ах! ја нисам несрећан, нисам, јер не стојим више сам самцит на свету!... -</p> <milestone un |
| мо ферије проведем.{S} Но са новцем зло стојим, не ћу имати ни за по пута.{S} Али најпосле што |
| и је беше веома жао, те за то скочим са столице, потрчим за њом, ухватим је за руку и нехотице |
| } И њу је санак савладао, јер сеђаше на столици поред моје постеље, а лепу главу своју држаше н |
| —</p> <p>— „Био сам.“ — рече и седе на столицу поред постеље моје — „Она те лепо поздравља; ев |
| екако очајним погледом, па се спусти на столицу, покри руком очи, па као кроз плач поче говорит |
| дома сама и забављаше се читањем.{S} На столу беху песме Бранка Радичевића и одма видех, да се |
| ши пре подне дома нађем комад артије на столу. „Драги брате!“ — писаше ми Данка — „дођох данас |
| ко ми тада беше, кад је гледах мртву на столу, покривену белим покровом, а плаве очи беху јој з |
| одвраћаше говорећи ми, да човек не живи стотину пута, већ једаред само, па за то при женидби и |
| пријатеља и њених душмана.{S} Наш народ страда једино због ових последњих.{S} Па за то, брато, |
| греши, <pb n="91" /> па да после невино страда на строгим неизмењивим последицама њиховим.{S} А |
| стира више писама, која су ми са разних страна послата у манастир, и међу <pb n="77" /> њима, к |
| о рече и <pb n="113" /> стаде се на све стране освртати, по свој прилици, да га не би когод вид |
| очели.{S} Вика и вриска стаде се на све стране разлегати.{S} Неколико слабачких стараца, неколи |
| у пакао!{S} Најпосле освртох се на све стране, па онда полако закуцах на врата.{S} Но то куцањ |
| а свога.{S} Идући улицама гледах на све стране, да ли бих гдегод њега или Данку опазио и мишљах |
| дођох у манастирски ходник чух с друге стране ходника неки женски глас, који се са оцем намесн |
| ју ћу страну ватре да побегнем: с једне стране не смедох и не могох се мајци противити, а с дру |
| асности изложен, јер заклона ни с једне стране немам: мени се не би срце растужило, не би <pb n |
| не могох се мајци противити, а с друге страно би ми немогуће одрећи се својих лепих и слатких |
| р у томе часу не осећах ни мало потребу странога друштва; но када видех, да то није могуће, јер |
| бујније.{S} За то најпосле манем све на страну и стрицу одма напишем писмо, молећи га, да ме из |
| животом и смрти; не знам, на коју ће ме страну вртлог времена бацити?{S} Да још Данке немам, мо |
| едом својих плавих очију гледаше на ову страну, с које им на сусрет пођох.{S} У мојој глави као |
| е очи бацити час на једну, час на другу страну, не знајући, где ће поглед да задржи?...{S} Ја ј |
| да плаче.{S} Дуго и дуго гледах на ону страну где почиваше Љубица моја...{S} У том се већ поче |
| то трептати, и ја не знадох, на коју ћу страну да погледам!{S} Но свему овом учини сада Паја кр |
| ао на памет: куда ћу сад?{S} На коју ћу страну сада да се винем?..{S} И не премишљајући дуго уп |
| јах као на ватри, не знајући на коју ћу страну ватре да побегнем: с једне стране не смедох и не |
| места свога, приђем к њој и ухватим је страсно за руку.{S} Мени беше, као да сам с груди своји |
| <p>„За што да ти је тешко?“ — почех јој страсно говорити, јер се бејах сасвим упео, да је морам |
| манастир.{S} Да ми усне непрестано тако страсно не дрхтаху и да ми срце не осећаше те дивне мил |
| ?{S} Њене лепе очи, које сам данас тако страсно љубио и које бих могао још много пута да љубим? |
| не правда.{S} Ви волите моју кћер, и то страсно волите, што ја добро знам.{S} Али кад је већ је |
| та леда на груди пала и неки грозничави страх овлада срцем мојим!{S} Да ли она уједно мишљаше, |
| Чим ово чух, почех на мах дрхтати, јер страх ми се помеша са тугом мојом: „Зар се све зло прот |
| Ја се још толико сећам, да сам се у тим страховитим тренуцима изгубио од мајке своје, па у гоми |
| Она сузним оком гледаше у мене и светим страхом ходаше по цркви, по гробљу среће своје...</p> < |
| а!.. „Ох!{S} Боже!“ — повиках у очајном страху своме, дршћући као прут на ватри — „Моја мајка с |
| болан?{S} Да л’ знадеш, какав се црн и страшан облак вије над главом његовом?{S} Не знаш, и бо |
| аменог крста, лепог и великог споменика страшне битке и умрлих јунака, наслони на њега главу св |
| ирно спавати, јер сањах непрестано неке страшне чудновате снове; но кад зора сину, поче ми нека |
| сву породицу нашу.{S} И кадгод себи те страшне појаве представим, мени одма лете сузе из очију |
| то мислио, ипак беху ми ове речи љуте и страшне, јер ми изнеше пред очи кукавно и очајно стање |
| скоро сваке ноћи оца свога, и већином у страшним немилим сновима.{S} Кад год бих се с њиме саст |
| ло расположен, као да ми се Бог зна шта страшно догодило.{S} И узрок свему томе беше у лудој сл |
| о!{S} Но то још не би било за мене тако страшно, да се не показа по селу ватра, која све небо у |
| и би, као да се тргох из каквог дугог и страшног сна; а из ока ми полете вреле сузе...{S} Погле |
| војој, јер патећи се с малом Данком при страшном појаву, који се у цркви дешаваше, она се разбо |
| ри, и ако ме свака реч њена као отровна стрела удараше у срце, у несретно срце, које је већ и о |
| јући ово писмо удараше ме свака реч као стрела у срце и при свакој речи беше ми пред очима све |
| дошао?“ Ове пајине речи прођоше ми као стреле кроз срце и моје око и уво на једаред полети к в |
| } Паја виде, да ме је својим речима као стрелом ранио, па с тога ме стаде тешити: „Немој бити д |
| Ја је не бих могао ни у чем помагати; а стрина, знам, да је не би код себе држала, те би се так |
| ећна!{S} Кад видех Миту, мени паде одма стрина на памет и ја се сетих, како <pb n="84" /> ме је |
| ој не дођем и ја на врат.{S} Па како је стрина с њоме зло поступала још за живота стричева, но |
| ше ми, како су стрица саранили, како ми стрина не хтеде одма јавити за његову смрт, ваљда бојећ |
| новине дао, те за који дан зацело ће ти стрина јавити, где је и како је и шта је са сестром тво |
| истина видети, и то би било све.{S} Од стрине не би је за цело могао узети, јер кад би је од њ |
| распитао, те помоћу његовом побегне од стрине и дође овамо к мени.</p> <p>Сирота Данка!{S} Ја |
| д дође?{S} Како дође? — „Побегла сам од стрине своје.{S} Још јуче сам пошла из М—, но не могох |
| г и добар пријатељ, који ми је Данку од стрине избавио.{S} И ја и Мита јако се обрадовасмо, кад |
| је месту, доста је што знаш, да је код стрине своје; а при том си и онако оглас у новине дао, |
| у, и то једино због тога што је баш код стрине, своје, која никад не беше пријатељ ни мени ни њ |
| е радио.{S} Ах!{S} Кад помислим само на стрину своју, од које си ме ти избавио, то ти, брате! н |
| да се морам упутити најпре у П—, где ми стриц живи, па ако ме тамо каква несрећа снађе, не оста |
| анем.{S} У таким мислима дођох до стана стрица свога и у мени се поче опет нада са слутњом да б |
| ни у чем помоћи не могу, а лик покојног стрица мога стајаше ми непрестано пред очима.{S} Но док |
| Сваки се дан бринем и јадикујем, што од стрица одговора не добијам.{S} Може бити, да ћу времено |
| мишљах, како ћу провести ове ферије код стрица свога, јер ми је тако писао у последњем писму св |
| ма сећах се некадањих дана, кад сам код стрица као дете становао, када сам иста врата равнодушн |
| мене опет не би ништа.{S} Ја ово ћутање стрица свога не могу да растумачим и тако пуним главу с |
| ја ће ме весело дочекати и да ћу видети стрица свога, ма било да болан <pb n="21" /> у постељи |
| S} Кад дођох у П—, упутих се одма стану стрица свога.{S} Идући улицама гледах на све стране, да |
| с њоме било.{S} Приповедаше ми, како су стрица саранили, како ми стрина не хтеде одма јавити за |
| Она још више пати него ја...{S} Да још стрица немам, који је колико толико пази и васпитава, с |
| м, што сам могао мислити и знати, да се стрицу моме морало штогод ванредно десити, ипак не беја |
| S} За то најпосле манем све на страну и стрицу одма напишем писмо, молећи га, да ме извуче што |
| ме беше у лудој слутњи, да ми се морало стрицу штогод ванредно десити, кад већ има више од месе |
| рина с њоме зло поступала још за живота стричева, но после смрти његове скоро је сваки дан злос |
| n="91" /> па да после невино страда на строгим неизмењивим последицама њиховим.{S} Ах!{S} Од к |
| е службу код једног трговца и сутра већ ступа у нови део живота свога. —</p> <milestone unit="s |
| аред Паја, као из ведра неба да је пао, ступи преда ме и чисто се зачуди, кад ме виде свега збу |
| куца неко на врата и на моје „слободно“ ступи Мита веселим лицем у моју тужну собу.</p> <p>„Еј |
| куцах, она се одма отворише, и преда ме ступи Љубица, која доласком мојим као да беше мало изне |
| убицом, Пајом и пајином госпом. — У том ступи и Данка у собу, која се као мало дете обрадова, к |
| , да ми дође.{S} Сиротица!{S} Кад ми је ступила у собу, беше весела, јер она по свој прилици ми |
| опет видим.{S} Но ипак смелим корацима ступим у двориште, које ми сада изгледаше ружно и тужно |
| мем да оставим собу своју и да слободно ступим у живу природу.</p> <p>При свем том, што бејах с |
| аб, као што сам се одма уверио, чим сам ступио ногом на земљу, јер чисто не могу и не умем да и |
| неколико тренутака после овог разговора ступисмо обоје у собу и ја пољубим стару госпу у руку, |
| е своје и заплака се као мало дете, кад ступисмо гробу оца свога.{S} Она клече крај каменог крс |
| заборавности, па новим духом у живот не ступите, у живот, који је навек од свега најмилији, ма |
| , већ бедно сироче, па могу свуда смело ступити, и знам, да се не ће наћи ниједне душе, која би |
| астати с Данком својом, и слутња, да ћу ступити као непознат, за којег нико и не зна, да живи н |
| оца мога.{S} Ах!{S} Како ми беше, када ступих у овај дом, у којем сам провео златно детињство |
| танем се с њиме и дођем дома.{S} Но чим ступих у собу, притрчи Данка к мени, загрли ме и заплак |
| се ижљубисмо и растасмо.{S} Они весело ступише у кола, а ја стајах и гледах за њима тужним око |
| је узрок томе, што у том жалостном сну ступише преда ме као на јави две свете душе, отац мој и |
| огох рећи и срце ми се на једанпут тако стушти, да почех у очима сузе осећати.{S} Но у том ми п |
| далеких векова, за које народ прича, да су се братимили с вилама, ти би рекли: „То је вила!..“ |
| а што сам амо дошао, и да не верује, да су ме друге прилике овамо на пут нанеле.</p> <p>— Не зн |
| у Маџара обишли наше људе и војнике, да су преко Тамиша мост ударили, у село ушли, те палити, у |
| а и за што?{S} Но кад почех осећати, да су ми се ноге умориле и да ме глава боли, седох крај пу |
| >„Тешки јади!{S} Но немојте мислити, да су љубавни јади!“ — рекох смешећи се — „За такве јаде ј |
| више радим, тим све јасније осећам, да су најслађи часи живота они, који се у озбиљној радњи п |
| р овај ми поста тако несносан и црн, да су ми у њему и мисли несносне и црне! —</p> <milestone |
| Одмах ми мајка дочује, <pb n="10" /> да су до хиљаду Маџара обишли наше људе и војнике, да су п |
| у дивно украшаваше зелен венац...{S} Да су могли од куд устати сада стари јунаци из далеких век |
| оли ме, да одем, јер у то доба треба да су болесници сами.{S} Тешким срцем опростим се са сирот |
| Чух, да ми је отац у боју погинуо и да су га једва познати могли, тако је био нагрђен и осакаћ |
| љима својим, у толико и добисте: јер да су вам родитељи живи, ви бисте уживали љубав њихову, ов |
| стита и жели ми свако добро.“</p> <p>Да су се договорили, како ће ме мучити, не би ме могли гор |
| Љубица, те се сетих лањских зора, када су ме тице певачице из сна будиле, кад сам веселим оком |
| узе!{S} Тада беху још мала деца, а сада су велика нарасла и дођоше, да тебе посете.{S} Твоја де |
| p>Но од како сам Љубицу упознао од онда су наступили нови дани у животу моме. <pb n="130" /> Ле |
| амесника из манастира више писама, која су ми са разних страна послата у манастир, и међу <pb n |
| ју <pb n="125" /> анђели сва деца, која су добра и слушају родитеље своје, па ма колико година |
| воје, па ма колико година имали, а која су деца непослушна, па ма не имали седам година, опет н |
| јадно срце!..{S} Твоје црне очи!{S} Ала су живе жеравице за моје јадно срце!{S} Ах, очи твоје!{ |
| е црне очи!..{S} Твоје црне очи!{S} Ала су пуне милина за моје јадно срце!..{S} Твоје црне очи! |
| јица мушких и једно девојче, вели веома су несташни, па хоће с њоме да се титрају, а она опет т |
| S} Ах! камо сада оних златних дана, кад су ми се све жеље и наде спајале у једну мисао, у мисао |
| ате и у сну и на јави!...{S} Те очи сад су моје, смем у њих да гледам, смем да их љубим, јер ти |
| знаш шта сам намислио?“</p> <p>И његове су црне озбиљне очи при овим речима тако необично засве |
| а и грозна непријатеља, не мислећи, где су нам сродници <pb n="11" /> наши, шта је с њима?..{S} |
| и твоје се жеље испунише све!{S} Твоје су груди сада мирне, твоје је срце задовољно!{S} Ти сањ |
| е.{S} Кад би ово биле онаке бриге, које су само за то створене, да нисам без њих, онда би по ме |
| редан био?...{S} Ах!{S} Боже!{S} А моје су жеље, да вечно живим у народу своме!..</p> <mileston |
| мање.{S} И мене је болело срце, и моје су очи сузе лиле, тако исто можда као и ваше! — Али — т |
| та свога.{S} Господар и госпа јој добре су душе, како их до сад бар познаје; но најстарију ћерк |
| рома!..{S} О Љубице!{S} Да знадеш какви су болови сада у грудима мојим, ти би се чудила, да сам |
| е мени немогуће, јер моји јади успавани су дотле само, док и ја спавам, и кад бих јаде своје хт |
| дног живота.{S} Али велики духови силни су и после смрти тела свога, јер и после још споменом с |
| је Данка, ту ми је Марко и Марина, они су око мене, с њима ћу ја да славим бадње вече, они су |
| с њима ћу ја да славим бадње вече, они су моје друштво. —</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| вечиту кућу.{S} Отпратисмо је сви; они су појали, а ја сам плакао; њу сахранише, а мене не хте |
| се више толико не могу напрезати; а они су ми једино уздање моје!“</p> <p>— Ја имам готових рад |
| {S} Црква је сасвим изгорела.{S} Маџари су потучени, али и многи наши платише главом; само се ј |
| оје скидати с очију њених...{S} Ах! очи су њене тако лепе, тако миле, да бих радо провео цео ве |
| ом, што сам послом јако оптерећен, ипак су ми дани пријатни, као што бих само пожелети могао!{S |
| бију; но им је требало дуго времена док су ме од те душевне болести излечили; јер кад сам посте |
| , јер што је којим даном дуже тамо, тим су и деца раскалашнија; хоће с њоме да се титрају, што |
| њих, онда би по мене добро било; но ово су бриге такве, које ми заробише сваку мисао и које ме |
| авнодушно, да има већ недељу дана, како су је из службе отпустили, јер не беше за њих, сувише ј |
| је с њоме било.{S} Приповедаше ми, како су стрица саранили, како ми стрина не хтеде одма јавити |
| е, што гледах Љубицу и мајку њену, како су им очи пуне суза.</p> <p>„Драга мој Паја!{S} Ко зна, |
| ово ми је место на срцу остало.{S} Како су они ову последњу реченицу разумели, ја не знам; дост |
| речи, које чух из љубичиних уста, тако су грозне и подругљиве!..</p> <p>Као каква вила појави |
| бола на мах <pb n="147" /> свисло, тако су моје сузе пуне горчине, отровне горчине, те очајничк |
| пушташе снага моја.{S} Видиш, Данко, то су ти тајни нам природни закони, које називамо „божијом |
| д слатке изненадне среће.{S} Ах!{S} Што су кишне капљице цвећу, које је већ венути почело, то б |
| калуђерима свакако ћу мало опћити, јер су ми људи немили; још отац намесник чини ми се, да је |
| з службе отпустили, јер не беше за њих, сувише је тврдоглава, па и лења, а при том је и неке шт |
| могу никако да спавам!...{S} Соба ми је сувише тесна, за то лутам улицама, по којима је тешка т |
| још неколико дана собе држати, јер сам сувише <pb n="101" /> слаб, као што сам се одма уверио, |
| и.{S} Ја га запитах, шта мисли?</p> <p>„Сувише је слаба!“</p> <p>- А има ли наде? — запитах опе |
| а искочи из тесних груди: милина и туга судараху се у мени као ватра и вода; милина, што имам т |
| име и нашег Миливоја. —</p> <p>О чудна судбино живота људскога!</p> </div> </body> </text> </T |
| ер и после још споменом својим утичу на судбину потоњег нараштаја свога.{S} Такви духови беху м |
| </p> <p>„Благи Боже!{S} Теби се молим и судбу своју полажем у твоје руке!“</p> <p>Те речи беху |
| ве у њеним годинама справљају дарове за суђенога свога, безбрижно уживајући златно девовање сво |
| и ми беху непрестано пуне <pb n="24" /> суза.{S} Мисли ми се разиђоше тамо амо, као голуби, кад |
| о да сам сам самцит на целом свету..{S} Суза и песма беху ми једини искрени другови моји, јер с |
| емој плакати, Данко!{S} Јер свака твоја суза пада на моје срце!“</p> <p>Ја је почех тешити, но |
| це!{S} Љубице!{S} Да ти само једна моја суза на срце падне, твоје би срце од бола на мах <pb n= |
| тако сетне изгледају, као да се у њима суза блиста, да би човек на први мах помислио, сад ће с |
| а их гледам и слушам, док ми се у очима суза не засија и док их бони уздах мој од мене све не р |
| морам навек да скријем, јер моја једна суза изазове десет њених...{S} Сиротица!{S} По целе ноћ |
| лаво небо, а из ока мога тецијаше једна суза за другом...{S} У моме срцу поче се гложити милина |
| оли, то ме пече!{S} Прошлост ми је пуна суза, сад још садањост нек ми уништи све лепе наде буду |
| га је примила, најбоље говораше бистра суза, која јој на дугим, плавим трепавицама мирно трепт |
| исташе се суза.{S} Ах!{S} За кога би та суза?{S} Да ли за мене или за њу?{S} Или за нас обадвој |
| за којом <pb n="118" /> сам некад доста суза пролио...{S} Но унутарњи живот мој, ах! како је та |
| бдећи на сваки покрет мој?{S} Колико је суза пролила, да мени сузе уштеди?..{S} Да ње не имах, |
| еше бледо, а очи јој беху црвене и пуне суза.{S} Чим виде да сам к себи дошао, утре сузе своје, |
| небо плаве, а као облак мутне, очи пуне суза, очи моје јадне сеје!..{S} Дуго мишљах, како бих д |
| ема више тешких мука, нису јој очи пуне суза; али нема ни нежног осмејка око лепих усана...{S} |
| убицу и мајку њену, како су им очи пуне суза.</p> <p>„Драга мој Паја!{S} Ко зна, како ће му там |
| давно не бејах; а очи ми беху тако пуне суза, да једва гледати могах...</p> <p>Данкина мисао не |
| на дугим плавим трепавицама блисташе се суза.{S} Ах!{S} За кога би та суза?{S} Да ли за мене ил |
| њој ми поче да сева, очи ми се напунише суза, мене поче несвест да хвата, почех посртати, не мо |
| а очи јој се као и моје на мах напунише суза.{S} Одмах се свучем и легнем у постељу, а Данку за |
| ој ово рекох, очи ми се на мах напунише суза...{S} Опростих се и с мајком њеном молећи је да ми |
| иште руку, а очи јој се на мах напунише суза.</p> <p>„Реци ми, Данко, како дође овамо, јер надз |
| м миран.{S} Но и њихове очи не беху без суза, особито љубичине, које непрестано на мене гледаху |
| и ће уједно престати и туга и жалост, и суза и уздисај...{S} За мене ће све престати, јер ког ј |
| прошлости своје, прошлости пуне јада и суза; но кад опет помислим на лепу будућност, која пред |
| о у ово доба брижан и тужан и много сам суза пролио, па ево и ове године при свем том, што ми н |
| гледах је неколико тренутака оком пуним суза и срцем пуним бола, па се онда сагох и пољубих је |
| и надао и знао сам, да ће пролити много суза, јер ће јој живот бити горак.{S} Приповедајући јад |
| старе мајке своје, која је за њим много суза пролила, јер она је другима радила, па је њега шко |
| рце ми беше пуно бола, око ми беше пуно суза...{S} Света земљо!{S} Како ме чудном, тајном силом |
| у главу и ја бејах као махнит!{S} Место суза беху <pb n="60" /> сада варнице у очима мојим: „Ка |
| на једаред клецати, а у очима не могох суза задржати.{S} Изиђох на улицу.{S} Свет иђаше тамо а |
| S} Почех дрхтати од радости, од милине, сузе среће пођоше ми на очи, и за тренут ока моје се ру |
| пут!“ — рече, па ме загрли и пољуби, а сузе јој ударише као летња бујна киша... —</p> <milesto |
| оборим главу на своје несретне груди, а сузе ми покуљаше на сав мах...</p> <p>О Данко!{S} Мила |
| једанпут тако стушти, да почех у очима сузе осећати.{S} Но у том ми поглед паде на Љубицу, наш |
| е сестре своје за којом сам толико пута сузе пролио?{S} Да се одречем ње, у којој та иста крв т |
| менуо мени потекоше сузе...{S} Он ми је сузе видео па их ваљда и разумео, и кад Љубици за њих к |
| веселим срцем, а не туговањем!{S} Твоје сузе не ће њој ништа помоћи!“</p> <pb n="47" /> <p>Посл |
| е моје мољакање, узалуд осташе све моје сузе, она остаје при своме, да наше даље дружење не ће |
| мах <pb n="147" /> свисло, тако су моје сузе пуне горчине, отровне горчине, те очајничко сузе!. |
| ко сносе тешке јаде, од како лију горке сузе!{S} Тада беху још мала деца, а сада су велика нара |
| страшног сна; а из ока ми полете вреле сузе...{S} Погледах сузним оком у небо, у звезде: “Ој д |
| сли!“</p> <p>Она ме стаде љубити и њене сузе падаху на моје лице...</p> <p>Ја бејах као на ватр |
| јер знају, како је слатко лити радосне сузе на грудима мајке своје, како је дивно гледати у за |
| .{S} Чим виде да сам к себи дошао, утре сузе своје, пружи руку преко мојих груди, па се на мене |
| p>У љубичиним лепим очима заблисташе се сузе као роса на цвећу, те с тога дирнут у срце рекох ј |
| рашне појаве представим, мени одма лете сузе из очију...{S} Отац ми беше народни учитељ, код ко |
| едам, то ми срце пуца, из ока ми полете сузе, које морам навек да скријем, јер моја једна суза |
| е рочи добро ни изговорила а њој полете сузе на очи.</p> <p>Ја бејах тако дирнут и узбуђен, као |
| ене срце боли и сузе ми теку.{S} Теците сузе! теците!.. јер ће ми срцу лакше бити. —</p> <p>Мој |
| јој тужно, а из ока ми на мах полетеше сузе.</p> <p>И Данка поче плакати: „Шта знамо да радимо |
| рођеног брата свога!..{S} Мени ударише сузе на очи, при свем том, што сам <pb n="36" /> се из |
| данашњег дана, а на очи и мени ударише сузе... —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>15/10< |
| која ће овладати срцем мојим, изрекоше сузе пресуду своју котрљајући се полако једна за другом |
| цу, и чим сам њу споменуо мени потекоше сузе...{S} Он ми је сузе видео па их ваљда и разумео, и |
| дова, да јој на мах од радости потекоше сузе...{S} О моји слатки родитељи!{S} Јуначни оче и доб |
| ти поче, а из очију ми на ново потекоше сузе.{S} Срце ми пуцаше мислећи на сестру своју, мислећ |
| ор из корена ишчупати, а за моје јаде и сузе, које трпим и сносим, само да остварим наде своје, |
| њихову смрт помислим, мене срце боли и сузе ми теку.{S} Теците сузе! теците!.. јер ће ми срцу |
| о њеном се небу гоне мутни облаци као и сузе у мојим очима!{S} Њу је све изневерило и умиљате т |
| о пре!{S} Кад чује тугу моју и кад види сузе моје, ваљда није камен, да ће бити равнодушна?! —< |
| адости и милине <pb n="58" /> пођоше ми сузе на очи, и ја јој срећан весело рекох: „Љубице, ти |
| ништ’ ме и не пита..</l> <l>„Не види ми сузе нико,</l> <l>„Нит ко чује уздисаје,</l> <l>„Нит ко |
| им тадање маште и тадањих осећаја, мени сузе теку!..</p> <p>Једног јутра седећи ја и Марина сам |
| мој?{S} Колико је суза пролила, да мени сузе уштеди?..{S} Да ње не имах, благи Боже! сада бих в |
| моћи одржати присуство духа и задржати сузе, кад је опет видим.{S} Но ипак смелим корацима сту |
| адимо, кад смо сирочад!“ — рече утирући сузе своје — „Но што му драго!{S} Ја сам млада и здрава |
| S} И мене је болело срце, и моје су очи сузе лиле, тако исто можда као и ваше! — Али — то вам н |
| ја беше од радости тако дирнута, да јој сузе потекоше.</p> <p>„То је лепо, Миливоје, што си се |
| горчине, отровне горчине, те очајничко сузе!..{S} Ја немам ничем да се надам, ничем!{S} Тако м |
| о не заплачем.</p> <p>У данкином се оку сузе заблисташе и она ми тихо рече: „хоћу!“</p> <p>„Доб |
| дати својим плавим оком, у којем се још сузе блистаху и које беше тако нежно и дивно: „Слатки б |
| ћи јаде своје држаше непрестано на мени сузне очи своје, које мени више говораху него речи њене |
| ја немам родитеља?“ — рекох јој тарући сузне очи своје. — „И они мене <pb n="121" /> љубе као |
| ати јер она се ничега не сећаше.{S} Она сузним оком гледаше у мене и светим страхом ходаше по ц |
| ако није! — тихо јој рекох гледајући је сузним оком, — Бриге ће ме опет у постељу бацити!{S} Си |
| ка врата и дуго за њим гледаше, гледаше сузним оком тешко уздишући.{S} Ја као дете нисам имао н |
| /> <p>9/10</p> <p>Данас ми дође Данка и сузним оком јадаше ми се, како је јуче имала неугодан д |
| весело дете, већ дете с тужним срцем и сузним оком!..{S} Чињаше ми се, као да ћу сад у ходнику |
| еколико тренутака мирно и боним срцем и сузним оком гледах то велико гробље.{S} Кобно гробље, н |
| Да л’ и она сада у вас гледа и тужним и сузним оком вас за мене пита?{S} Ах!{S} Поздрав’те је!{ |
| ми смело и поуздано, погледав ме својим сузним очима.</p> <p>— Не премишљам се, Данко!{S} Но ип |
| и братски загрлим, да над твојом главом сузним оком тихо прошапћем: „Ми смо без оца и мајке.“ — |
| атка Љубица!“ —- рекох прочитавши писмо сузним оком, јер ми срце хтеде да прекипи од слатке изн |
| ока ми полете вреле сузе...{S} Погледах сузним оком у небо, у звезде: “Ој драге звезде!{S} Види |
| ..{S} Па и Марка често сањам, да му око сузом засија од бола, што здравља нема, те умире без гл |
| најстарију ћерку исте породице назва ми сујетном девојком.{S} А остала деца, њих тројица мушких |
| ти, да јој могох из очију прочитати, да сумња у истину речи својих.</p> <p>— Пријатеља? — беше |
| х јој ружичасте усне и ведро бело чело, сумњајући јесам ли ја кадгод то красно лице збиља љубио |
| , — рече ми Марко.</p> <p>„Брате!{S} Ја сумњам, да ћу бити дуга <pb n="127" /> века, јер у мени |
| ите), да вам искрена будем, почех збиља сумњати у искреност и верност љубави ваше, у толико виш |
| чуђен застаде гледајући ме тако, као да сумње, да ли добро види?{S} Но одма раширив руке загрли |
| ваше, то ноћ постаје све хладнија, а по суморном небу вијаху се црни облаци као какве грдне хав |
| , само да ми ноћи није!{S} Кад се почне сумрак да хвата и у зиду попци зацврче: тад ми машта ст |
| ворио, поче <pb n="94" /> се већ помало сумрачити и први поглед мој паде ми на Данку.{S} Ах!{S} |
| мутна магла пред топлим зрацима жаркога сунца.{S} О како ми сада би на једанпут опет мило, како |
| сунчао се на пријатним зрацима топлога сунца; мајка би дошла к нама, па би се на нас насмејала |
| од небо плави, нигде зрачка од сјајнога сунца!{S} О небо!{S} Изгледаш ми као срце тешког очајни |
| по дочека и код њега остасмо до заласка сунца.{S} Сви беху весели, само моје весеље беше некако |
| } Љубичин поглед беше ми сада као појав сунца после дуге несносне кише.{S} Сва туга моја на мах |
| прозоре продираху златни зраци јутарњег сунца и ја скочив с постеље стадох код прозора, отворих |
| м на пријатним зрацима топлог пролетњег сунца и да гледам људе, који улицом пролазе.{S} Срећни |
| смо се на брег и гледасмо, како нестаје сунца у густом грању високе горе, цео запад беше златан |
| пада, он ми се руши, јер у њему нестаје сунца, нестаје живота!...</p> <p>И опет још није касно, |
| ти, да се закуне.</p> <p>„Кажи, тако ми сунца!“</p> <p>— Тако ми сунца! —</p> <p>„Кажи, тако ми |
| „Кажи, тако ми сунца!“</p> <p>— Тако ми сунца! —</p> <p>„Кажи, тако ми месеца!“</p> <p>— Тако м |
| а реците!{S} Реците, Љубице!{S} Љубице, сунце моје!..“</p> <p>Овако говорећи скочим и ја с мест |
| шке поче дивље да куља!</p> <p>„Љубице, сунце моје!{S} Реци бар једну реч!..{S} Ти си та бела г |
| , али срећно срце моје.</p> <p>„Љубице, сунце моје!{S} Чисто ми је тешко веровати, да љубим очи |
| дивну милину. — Кад поче <pb n="37" /> сунце залазити, а ми се упутисмо мало у гору, где нам у |
| ју тица једина сеница чује.</p> <p>Када сунце за брег зађе, увучем се у своју собу и станем сам |
| е живот омилело, па остани ми и од сада сунце моје!“</p> <p>— Шта могу ја? — рече тихо уздишући |
| ет к мени!{S} Ти <pb n="148" /> си била сунце моје, које ми је душу разведрило, које ми је живо |
| на овом месту, ту на крају ходника, кад сунце залажаше, сеђаше нам отац толико пута удубљен у б |
| ј пута тако мишљах и премишљах, поче се сунце <pb n="25" /> полако к земљи да спушта.{S} Уставш |
| мене, те кад се из постеље дигох, беше сунце већ високо одскочило.{S} Чим сам се обукао, изиђе |
| та ћу радити, ако га не добијем; кад ми сунце у зору пробије прозоре моје, ја опет пун наде ска |
| ко дивно украшаваху, да није у стању ни сунце своје небо лепше да украси.</p> <p>— И опет ја ми |
| у мојем душевном свету опет ће засијати сунце...</p> <p>Срцем пуним наде и опет пуним непобедљи |
| ости, јер данас ми беше могуће посетити сунце своје.{S} Брзо се обучем, па изиђем у гору.{S} Ди |
| лата; тамо је навек дан, јер тамо навек сунце сија; <pb n="122" /> да прелећеш с једне звезде н |
| а кад тад престати, те ће и мени једном сунце среће синути!{S} О кад бих још сестру своју обезб |
| а бити моја и њене очи биће ми пролетно сунце, а пролетна зора биће ми усне њене, пролетно небо |
| детињство моје!{S} Ту још сија оно исто сунце, још се плави оно исто небо!{S} Све је оно исто и |
| еках, да прође подне, да се кренем у К— сунцу своме.{S} Дошавши тамо забављах се неко време с Љ |
| но раме дођох до прозора и седох, да се сунчам на пријатним зрацима топлог пролетњег сунца и да |
| </p> <p>Бејах још у постељи, кад спазих сунчане зраке, где пробише кроз прозор у моју собу.{S} |
| м</hi> седео толико пута рано у јутру и сунчао се на пријатним зрацима топлога сунца; мајка би |
| АРОДНОМ ЦРКВЕНОМ САБОРУ</p> <p>И</p> <p>СУПРУЗИ МУ</p> <p>МАРИЈИ рођ. КОСТИћЕВОЈ,</p> <p>ЧИЈОМ |
| о, само живот да спасемо; ми бегасмо од сурова и грозна непријатеља, не мислећи, где су нам сро |
| е видевши њега с њоме поста на мах тако сурова, да је посве невину погрђиваше.{S} С тога је пла |
| својих, имао сам једну другарицу, своју сусеткињу, трговачку ћерку, без које нисам могао ни јед |
| ију гледаше на ову страну, с које им на сусрет пођох.{S} У мојој глави као да севнуше муње и ја |
| че ми гледајући ме сетним оком својим: „Сусретнемо се нас двоје на улици, кад сам с пијаце с ко |
| Но тек што сам ућутао, наши се погледи сусретоше и ми погледасмо једно другом оштро у очи, и з |
| поглед паде на Љубицу, наши се погледи сусретоше, и моје се очи опет разведрише.</p> <p>Ах, Љу |
| p>— Ох, Миливоје!{S} Ман’те ме сада!{S} Сутра је недеља, мати ће ми ићи у цркву, а ја ћу остати |
| постељу, у којој брзо на ново заспах. — Сутра дан добисмо новости из <pb n="12" /></p> <p>Т—, д |
| шав из болнице рече ми надзиратељка, да сутра зацело дођем, јер се лечник <pb n="161" /> изрази |
| е се две још и даље разговараху.{S} Кад сутра дан још пре зоре затутњи нешто као грмљавина по с |
| е дојенчету мајчино млеко слатко. — Кад сутра дан устадох и с Данком изиђох у двориште, оживе м |
| мојој и рече јој, да ће се наши најдуже сутра у зору с непријатељем ударити и да многи остављај |
| да сам је звао, да јој кажем, да ћу је сутра — прексутра к себи узети...{S} Не могох срцу да о |
| онда ће скоро оздравити.</p> <p>„Дакле сутра?“ — рекох чисто уплашен, а срце ми поста наједаре |
| ву, а ја ћу остати овде сама, па дођите сутра!</p> <p>„Добро, Љубице!{S} Доћи ћу за цело, а сад |
| а јој се сва крв у лице слегла: „Дођите сутра, па ћемо се о том још разговарати.“</p> <p>Чим Љу |
| Данка нађе службу код једног трговца и сутра већ ступа у нови део живота свога. —</p> <milesto |
| , кад из собе на поље погледи.{S} Ако и сутра не буде боље, онда што му драго, идем, па како ми |
| но.{S} Ја сам се данас спремио за пут и сутра зором полазим у име божије. —</p> </div> <div typ |
| о: кад у вече лежем, ја мислим, хоћу ли сутра писмо добити, и бринем се, шта ћу радити, ако га |
| ову ноћ на путу издржати; за то ћу поћи сутра рано. —</p> <pb n="138" /> <p>— Па збогом, брате! |
| се са сиротицом и обећам јој, да ћу јој сутра опет доћи. —</p> <milestone unit="subSection" /> |
| могаше ми никако из главе изићи. „Данас сутра могу и ја тако исто умрети“, — мишљах — „лисно др |
| станем сам о себи да мислим.{S} Како ћу сутра да изиђем пред Љубицу? <pb n="140" /> Како ће ме |
| ни и утешени вратисмо се у село.</p> <p>Сутра дан рано зором кренусмо се даље на пут.{S} Данка |
| р се лечник <pb n="161" /> изразио, ако сутрање болове преживи, онда ће скоро оздравити.</p> <p |
| ако исто у повесници и науци о души.{S} Схватање и памћење има добро и надам се, да ћу је за кр |
| ебње и слутње!{S} Тај поглед ја сад тек схваћам и разумем, а онда као дете само сам га дубоко у |
| у ово доба к нама?</p> <p>— Имао сам у Т— важна посла, те тако дошав већ овамо не хтедох пропу |
| в дан путовасмо и једва ноћу стигосмо у Т—, где одседосмо код учитеља <pb n="72" /> Бранка, кој |
| добисмо новости из <pb n="12" /></p> <p>Т—, да је село спаљено и да нису тек неколико кућа оста |
| снова, одрећи се анђелства божијег, ах! та Марина ме чека и непрестано изгледа, кад ћу јој доћи |
| ања дигнем се и ја с постеље своје, ах! та данас је први дан после дуге несносне болести, да см |
| Како ми је та реч сада хладна и гадна, та иначе света реч!{S} Мени се чини, да бих јој могао б |
| своје, јер живети овако — не могу више, та ја немам мира ни дању ни ноћу, немам мира ни у соби |
| н!{S} Да л’ да верујем очима својим?{S} Та то је сестра моја, моја Данка!...</p> <p>„Сестро!“ — |
| не?{S} Но за што бих од њега тајао?{S} Та он је једини, којег својим правим другом назвати мог |
| мало дете весео и сви се чуђаху, од куд та нагла промена тако?{S} Но ја за изговор рекох, да са |
| сад ми тек први пут <pb n="120" /> дође та мисао на памет и мена као да паде камен на срце.</p> |
| S} Да јој будем пријатељ?{S} Како ми је та реч сада хладна и гадна, та иначе света реч!{S} Мени |
| другог чега, а оно ње ради.{S} Па које та мисао, а које и друга вест, да Љубица има за сад два |
| прелазио, а сада?{S} Сада ми се учинише та иста врата тако чудна и тако тајанствена, као да ћу |
| блисташе се суза.{S} Ах!{S} За кога би та суза?{S} Да ли за мене или за њу?{S} Или за нас обад |
| певачица јасно разлегаху.{S} О како ми та иста шума поста сада красна, спрам које сам до сада |
| моје!{S} Реци бар једну реч!..{S} Ти си та бела голубица, коју је голуб тако заволео, а тај сам |
| зе пролио?{S} Да се одречем ње, у којој та иста крв тече, која и у мени тече, и која на целом с |
| ар има још једно биће на свету, у којем та иста крв тече, која и у мени тече, и које од истих у |
| те, то бих вам морала написати неколико табака.{S} Кад одосте онако тајно, (као што сами велите |
| би принети морала, само да остане моја, тад бих могао мирном душом живети за Данку; а овако, шт |
| ђења мало утишаше и срце мирније поста, тад поче и разум своје да ради.</p> <p>Ах, благи Боже! |
| слађега.{S} Али кад на срцу јади леже, тад је то занимање душино горко...“</p> <p>— Зар вама т |
| еће опазише и управо се к мени упутише, тад мирно стадох чекајући, да ми ближе дођу.{S} Но како |
| ако ми је...{S} Кад ме ти узмеш к себи, тад ћу надокнадити сву ону радост, коју сам тамо тугом |
| душа задовољна, па се сама собом бави, тад нема ничега слађега.{S} Али кад на срцу јади леже, |
| се Паја удоми, а међу тим и тебе удам, тад ћу моћи к њему отићи и своје старе дане мирно код њ |
| по својој жељи себи будућност стварао, тад ми све лањско доба живо оживи у души мојој!...{S} А |
| ви и последњи пут загрлио, па је љубио, тад ми беше, као да сањам...{S} А сада, кад ми рече, да |
| пим очи.{S} Но тек кад сам очи склопио, тад сам тек јасно видео и Љубицу и Данку!..{S} Лежах не |
| мучио, јер кад би они почели да певају, тад бих ја морао да плачем.{S} Нек они само иду, па нек |
| уморим, па се спустим на меку постељу, тад ми се навек појаве њене лепе црне очи, које ме теше |
| сумрак да хвата и у зиду попци зацврче: тад ми машта ствара свакојаке слике, и преда ме излази |
| тешим, да ће све моје невоље ваљда кад тад престати, те ће и мени једном сунце среће синути!{S |
| егов тајни осећај почиње да се остарује тад бих помишљао на некадању заверу своју, али слабост |
| х часова имађах до сад у животу своме и тад бих навек сам себе утешити знао и то својим лепим н |
| ајка дошла и поред њега села.{S} Ја бих тад отрчао у порту, да се с децом играм, ето те исте по |
| ут и она времена беху још лепа времена; тада беше још мало, несташно девојче, а сада је скоро в |
| коликог села и сама у пламен завија!{S} Тада ми тек паде на памет мајка моја и сестра Данка!.. |
| о живот сладак, кад би ти моја била!{S} Тада би био цео свет мој, јер би цео свет носио у груди |
| тешке јаде, од како лију горке сузе!{S} Тада беху још мала деца, а сада су велика нарасла и дођ |
| иваше нам, како анђели лепо живе.{S} Ја тада бејах тек у седмој години и у мени се одма роди ми |
| ћи: хајд одавде, ти ниси више наш!{S} И тада бих нехотице метнуо руку на чело, па у небо поглед |
| илог рода свога после смрти своје.{S} И тада као да сам знао, да од овог живота не ћу много има |
| подне добих много црње гласове, које ми тада за навек срце ранише.{S} Чух, да ми је отац у боју |
| никад нисам смела ни да плачем, како ми тада беше горко живети, а сада ми је живот тако сладак! |
| ће бити анђео!..</p> <p>Ах!{S} Како ми тада беше, кад је гледах мртву на столу, покривену бели |
| > <p>Кад сам још дете био у мирном дому тада живих родитеља својих, имао сам једну другарицу, с |
| , за кога да је уда?{S} Да ли јој бејах тада ја у глави?{S} Ја, који сам већ пред очима њеним?{ |
| трепте звезде у зимској ноћи, како бих тада био срећан и блажен!{S} Овако ми је тешко <pb n="1 |
| а!“ рекох јој љуто и горко, и да имадох тада ножа, бих јој потражио срце, ако га има...</p> <p> |
| "119" /> лудо дете, и опет кад се сетим тадање маште и тадањих осећаја, мени сузе теку!..</p> < |
| ете, и опет кад се сетим тадање маште и тадањих осећаја, мени сузе теку!..</p> <p>Једног јутра |
| аред земља загрли у своја хладна недра, тај се више никад не смеје, али никад и не плаче...{S} |
| де и радости, колико зебње и слутње!{S} Тај поглед ја сад тек схваћам и разумем, а онда као дет |
| голубица, коју је голуб тако заволео, а тај сам голуб ја!{S} Љубице, ја те волим, ја те обожава |
| .{S} Но унутарњи живот мој, ах! како је тај сасвим променут!..</p> <p>Кад сам још дете био у ми |
| инити!“</p> <p>Сирома Марко!{S} Како је тај волео слободу!{S} Како је тај љубио народ свој!...< |
| } Како је тај волео слободу!{S} Како је тај љубио народ свој!...</p> <pb n="128" /> <p>Моје дру |
| к мени, погледа ме својим црним оком, и тај поглед беже тако збуњен и нејасан и опет тако диван |
| на земљи: једаред се само живи.{S} Па и тај једини живот преживети у беди и несрећи, преживети |
| S} Бејах жељан санка, те сад га добих и тај ми санак беше сладак, као што је дојенчету мајчино |
| гу више ваша бити; јер пре него што сам тај корак учинила, ја сам много на вас мислила, и кад о |
| учинише та иста врата тако чудна и тако тајанствена, као да ћу кроз њих у рај или у пакао!{S} Н |
| оса на мене, и све то чињаше ми се тако тајанствено и тако тужно, као да би хтела ова природа с |
| оверим или не?{S} Но за што бих од њега тајао?{S} Та он је једини, којег својим правим другом н |
| тељу и кад поче и сам увиђати, да његов тајни осећај почиње да се остарује тад бих помишљао на |
| pb n="127" /> века, јер у мени има неки тајни осећај, који ми навек вели, да ћу рано умрети, а |
| е снага моја.{S} Видиш, Данко, то су ти тајни нам природни закони, које називамо „божијом вољом |
| ти неколико табака.{S} Кад одосте онако тајно, (као што сами велите), да вам искрена будем, поч |
| а...{S} Света земљо!{S} Како ме чудном, тајном силом к себи <pb n="75" /> привлачиш!{S} Морам к |
| не имадох кад прикрити узбуђење своје, тајну моју. — Љубичина мати такође ме лепо поздрави, ал |
| е ми тешко носити толику <pb n="124" /> тајну на младом срцу своме и хтедох се више пута искрен |
| , и мени беше немогуће, да сачувам дуже тајну своју.{S} Шћаше ми срце да прекипи, те за то једн |
| ивео више у тузи него у радости.{S} Али така ми је нарав моја, да се навек тешко растајем са св |
| е?{S} Ако сам ја сирота, то ваљда нисам така, да се мора од мене сваки да стиди?“</p> <p>Рекавш |
| порте, но гле какав је звоник сада!{S} Такав не беше пре!{S} Сад је са свим низак и жалостан, |
| раним срце своје...{S} Па да ли је онда такав живот збиља од свега најмилији?..</p> <p>Ја видех |
| , па се наравно нисам ни могао одма као такав показати; а овамо мишљах у себи: „Шта ме питате з |
| дино тиме, што сам млад и здрав, па као такав могу се на све одважити, могу све непогоде сносит |
| љубавни јади!“ — рекох смешећи се — „За такве јаде још не зна срце моје!{S} Мене боли, што ме н |
| би по мене добро било; но ово су бриге такве, које ми заробише сваку мисао и које ме и дању и |
| е, већ сваког чистог и доброг срца, јер такве браће има <pb n="98" /> данас све ређе.{S} Она са |
| на судбину потоњег нараштаја свога.{S} Такви духови беху миливојеви родитељи.</p> <p>Кад је Ми |
| мање душино горко...“</p> <p>— Зар вама такви јади на срцу леже? — упита ме Љубица и осмејак јо |
| онос, који од њих наследисте! —</p> <p>„Такви понос мало вреди у животу сирочета, које нема ниг |
| ост, што вас опет посећујем!“ рекох јој таквим гласом, који на мах одаваше усколебану душу моју |
| рошапћем: „Ми смо без оца и мајке.“ — У таквим мислима дођох у шуму, по којој се умиљати поји д |
| новим животом обамрло срце своје; но у таквим тренуцима навек ми Данка изиђе пред очи, и мени |
| ца мога!{S} Ах, крваво гробље, Србин те таквих много има!...</p> <p>О слатки оче!{S} Ти паде за |
| безбрижно и весело.</p> <p>— Зар има и таквих људи, који га не читају радо? — одговори ми и по |
| ћи!“</p> <pb n="47" /> <p>После подужег таквог разговора одосмо оцу намеснику, који нас лепо до |
| ја нисам сирома? —</p> <p>После подужег таквог разговора одосмо сви оцу намеснику, који нас сад |
| овек мишљах, да се и сва природа топи у таквој истој милини!... —</p> <milestone unit="subSecti |
| >„А од куд знаш?“</p> <p>— Зар ме ти за такву Српкињу држиш, да не знам ни химну српских девоја |
| S} Но ја за изговор рекох, да сам навек таки, али до сад не бејах још сасвим познат, па се нара |
| ма ли наде? — запитах опет гледајући га таким погледом, да му одговор с лица у напред прочитам. |
| јице!“ — рекох јој узбуђен гледајући је таким погледом, који већ напред одаваше мисли моје: „Зн |
| ми је срце мира жељно.</p> <p>Бавећи се таким црним мислима не знам ни сам, шта ми би на једаре |
| јер читав дан проведе у великој ватри и таким мукама, као да се с душом бори...</p> <milestone |
| ешити: „Немој бити дете, Миливоје!{S} У таким приликама туга и брига ништа не помаже!{S} Не вел |
| ла би себи кору хлеба заслуживати.{S} У таким мислима проведох скоро цели дан и узалуд сам се т |
| е ми бити, кад се с њима састанем.{S} У таким мислима дођох до стана стрица свога и у мени се п |
| да, када тек почех да живим!..</p> <p>У таким мислима дочеках и ноћ.{S} Данка уморена путовањем |
| ш пуније рана него његово!“...</p> <p>У таким мислима гледах је неколико тренутака оком пуним с |
| ја ту беду морам да стварам...</p> <p>У таким мислима поче ме снага на ново да оставља, глава м |
| ти ме оте од немиле смрти!“ —</p> <p>У таким мислима ходах зеленом гором, док не дођох до једн |
| ки је клизав...</p> <p>Док се ја бављах таким мислима, Данка се трже из сна свога и поче се на |
| своју, а ја од тебе желим, да се оканиш таких мисли!“</p> <p>Она ме стаде љубити и њене сузе па |
| ила и обгрлила сву тугу, што у њој има, тако ми сада би и беше ми тако цели дан!... —</p> <pb n |
| р беше у исти мах скоро бледа и црвена, тако нагло мењаше боју.</p> <p>На једаред као да ми ног |
| прве речи, које чух из љубичиних уста, тако су грозне и подругљиве!..</p> <p>Као каква вила по |
| састанем с Данком, па онда како ми је, тако ми је!{S} Ах!{S} Не знађах јадан, да ме и овде чек |
| аћу и ово неколико дана, па како ми је, тако ми је...{S} Кад ме ти узмеш к себи, тад ћу надокна |
| онда што му драго, идем, па како ми је, тако ми је, тек свакако не ће ми горе бити, него што ми |
| е болело срце, и моје су очи сузе лиле, тако исто можда као и ваше! — Али — то вам не бих иначе |
| не само нашег разреда, већ целе школе, тако га бар већином професори називаху.{S} Кадгод имађа |
| њених...{S} Ах! очи су њене тако лепе, тако миле, да бих радо провео цео век свој поред ње, па |
| риморавати, да се закуне.</p> <p>„Кажи, тако ми сунца!“</p> <p>— Тако ми сунца! —</p> <p>„Кажи, |
| p> <p>— Тако ми месеца! —</p> <p>„Кажи, тако ми неба!“</p> <p>— Тако ми неба! —</p> <p>„Али хај |
| /p> <p>— Тако ми сунца! —</p> <p>„Кажи, тако ми месеца!“</p> <p>— Тако ми месеца! —</p> <p>„Каж |
| погинуо и да су га једва познати могли, тако је био нагрђен и осакаћен!...{S} О слатки оче!{S} |
| ој у лепе црне очи: — Кад на њу мислим, тако ми је, као да и ње немам. —</p> <p>— „За што би се |
| Зар сам те зидао на темељу тако лошом, тако трошном?...{S} Ах!{S} Мој цео свет, мој лепи свет, |
| нела.“ — Ја мало што се нисам заплакао, тако бејах дирнут данкиним овим добрим делом и њеном ис |
| , да данас одем у К—, па како намислио, тако урадио, и провео се онако, као што бих могао само |
| е од бола на мах <pb n="147" /> свисло, тако су моје сузе пуне горчине, отровне горчине, те оча |
| ом њене црне очи гледале би тако дивно, тако мило, да не могах очи своје скидати с очију њених. |
| дан падаше киша и све беше тако тужно, тако мрачно!{S} Нигде да се гдегод небо плави, нигде зр |
| е, што је опет видим, и дуго је гледах, тако ми изгледаше мила и дивна...</p> <p>Доласком њеним |
| о срце згрева расхлађено у туђем свету: тако је исто мени сада, кад седим поред Данке!...</p> < |
| ио и красан и срцу ми је <pb n="132" /> тако добро, да бих полетео куд год у гору, где има пуно |
| } Ја немам ничем да се надам, ничем!{S} Тако ми она рече!..{S} Ах!{S} Ја видим, ја осећам, како |
| } Ја немам ничем да се надам, ничем!{S} Тако ми она рече!..{S} Па зашто онда седим овде?{S} Шта |
| огод истерео из куће своје...{S} Ах!{S} Тако мислим, и опет кад би до тога дошло, не знам, како |
| ми падну на срце јади свега света!..{S} Тако душевно узбуђен проведох у тужном расположењу већи |
| ове, како је грлим, како је љубим...{S} Тако о њој мислећи изиђох у гору верно праћен од дубоке |
| ва уста постају књига срца његовога.{S} Тако беше и са мном.{S} Не знам, да ли услед жалости св |
| о одма к срцу тако примити, да од нас — тако рећи — побеже!“</p> <p>Незнане ситнарије нисам тре |
| —</p> <p>„Кажи, тако ми неба!“</p> <p>— Тако ми неба! —</p> <p>„Али хајде кажи и Бога ми!“</p> |
| /p> <p>„Кажи, тако ми месеца!“</p> <p>— Тако ми месеца! —</p> <p>„Кажи, тако ми неба!“</p> <p>— |
| </p> <p>„Кажи, тако ми сунца!“</p> <p>— Тако ми сунца! —</p> <p>„Кажи, тако ми месеца!“</p> <p> |
| Паја, рекав, да донесе мало „мученице.“ Тако ја и Љубица остадосмо за неколико тренутака сами.{ |
| ом нежном и топлом срцу народа свога, а тако једно срце ето је и ваше, и ја му чисто завидим, ш |
| и у главним појмовима природне науке, а тако исто у повесници и науци о души.{S} Схватање и пам |
| , али непрестано пада бујна киша и дува тако хладан ветар, да се човеку срце мрзне, кад из собе |
| се ваљда не држите за несрећног?{S} За тако сасвим несрећног?{S} И ви имате пријатеља, који се |
| из главе изићи. „Данас сутра могу и ја тако исто умрети“, — мишљах — „лисно дрво мојих живих и |
| и сада као јесење мутно небо.{S} Док ја тако лежах, чујем на једанпут неки разговор близу себе |
| у, нек чине самном што им драго, јер ја тако и тако већ морам умрети, а тим својим делом опет ћ |
| ајку своју, да пошље по Марину, „јер ја тако волим, кад је она поред мене!“ А је ли она кадгод |
| би Љубица штогод говорила, то би знала тако лепо рећи, да ми беше милина слушати је; а при том |
| селише у варошицу М—, додија јој невоља тако, да <pb n="67" /> је већ била наумила, побећи у св |
| да и сама увиђа, да није требала с вама тако поступати, али шта ћемо?{S} Старост заборавља на м |
| ове су црне озбиљне очи при овим речима тако необично засветлише, да сам одма могао мислити, да |
| сви се чуђаху, од куд та нагла промена тако?{S} Но ја за изговор рекох, да сам навек таки, али |
| це што ми сестру спомињеш, то је истина тако, ал’ ипак кад бих ја срећан био, не би ни она неср |
| рити, и да сам могао, бих од тог читања тако радо одустао.{S} Но Љубица већ стајаше као запета |
| је узбуђивао и у лепше мисли бацао, па тако беше и данас.{S} Мишљах о Љубици, чије ми очи стој |
| и бујније, штогод ми јади беху тежи; па тако беше и сад, и моје груди беху на скоро опет умирен |
| ће ми за сада пружити руку своју.{S} Па тако и беше, јер добрих људи има свуд на свету. — Одатл |
| да?{S} Сада ми се учинише та иста врата тако чудна и тако тајанствена, као да ћу кроз њих у рај |
| за вароши близу горе, јер овај ми поста тако несносан и црн, да су ми у њему и мисли несносне и |
| моћи без вас да живи!... — Више се пута тако уживим у створену будућност своју, да заборавим за |
| тано пред очима.{S} Но док ја крај пута тако мишљах и премишљах, поче се сунце <pb n="25" /> по |
| манастир.{S} Ова света тишина и самоћа тако ми годи, да ће ми се брзо јади моји ублажити моћи. |
| ох пред љубичину кућу, а срце ми закуца тако нагло, да морадох посумњати, да ћу моћи одржати пр |
| е усамљености, у коју ми више пута душа тако утоне, да мислим, да сам жив сарањен.“ — Ово говор |
| } Ти си та бела голубица, коју је голуб тако заволео, а тај сам голуб ја!{S} Љубице, ја те воли |
| положење беше тако тужно и ја бејах сав тако узбуђен и осетљив, да ми требаше само једна једина |
| слатко звижде!{S} Сваки ме гласак њихов тако чудно у срце дира!.{S} И што се дуже овде бављах, |
| ело дивно лице.</p> <p>Мене овај поглед тако изненади, да и мени сва крв у лице пође, моје се о |
| тим и тебе удам,“ мени поста на једаред тако чудно око срца: беше ми, као да ми је санта леда н |
| војој, јер ми прошлост поста на једаред тако необично жива! —</p> <p>Данка се умири и сеђаше ћу |
| оме машта моја, која постаде на једаред тако жива, да ми цео живот мој изиђе пред очи као жалос |
| исто уплашен, а срце ми поста наједаред тако жалосно, као да не слути на добро...</p> <mileston |
| е одох у манастирску башту, беше ми све тако красно и пријатно, да се ничег не могах дуго нагле |
| сећах се целе прошлости своје, и то све тако силно утицаше на моје боно срце, да се и ја на јед |
| све добро бити.</p> <p>„Али ако не буде тако, као што он вели шта ћемо онда?{S} Па и ако одма о |
| ме својим црним оком, и тај поглед беже тако збуњен и нејасан и опет тако диван и сладак: „Ах, |
| Нисам никад мислио, да проста жена може тако нарицати, као што сада нарицаше ова јадна мајка, — |
| о непрестано игра.{S} Добро знам, да је тако веровање проста, гола предрасуда, и при свем том н |
| разболи и умре.{S} И њена смрт лепа је тако исто као и смрт оца мога: док ми отац гине бранећи |
| за то сам је непрестано и питао, шта је тако боли?{S} Но она ми не хтеде да открије тугу своју; |
| ме...{S} Ах! како је мирна ноћ и све је тако мирно, као да слушам како људи у сну дишу...{S} И |
| а њом, ухватим је за руку и нехотице је тако јако повучем, да и она нехотице паде главом на мој |
| и празан и мртав...{S} А поред ње ми је тако добро, као да сам у рају...</p> <p>Како Паја беше |
| ове ферије код стрица свога, јер ми је тако писао у последњем писму своме, почем већ четири го |
| дође, да се сам собом рачунам, мени је тако, као да ми срце уједно и плаче и пева.{S} Силна ме |
| е знам, шта ће бити са мном!{S} Мени је тако, као да сам оболела!..{S} Ноћас сам се у постељи з |
| пупољци у зору расцветавају, и мени је тако, као да сам у неком лепшем простору и бољем времен |
| } Њено витко вилинсно тело крунисано је тако дивним лицем, да је милина у њега гледати.{S} Чим |
| ембра опет к себи узмем.{S} Ова вест је тако обрадова, да јој на мах од радости потекоше сузе.. |
| само иду, па нека се веселе, за њих је тако веселе, а ја ћу остати дома, остаћу са својим друш |
| могао за навек успавати све јаде своје тако, као што беху успавани сада, како бих срећан био!{ |
| ми срце не осећаше те дивне милине које тако жедно срках са лепих извора, ја бих морао посумњат |
| ахати, разрогачи тужне очи и погледа ме тако, као да би ми хтела рећи: „Брате, помози ми!“...</ |
| и!“ — рече ми тако љубазно и погледа ме тако умиљато, да постах на мах као јагње миран: „Не срд |
| писмо, да читам те слатке речи, које ме тако радосно потресоше. —</p> <milestone unit="subSecti |
| плакали!“ рече ми стара госпа и поче ме тако гледати, да јој могох из очију прочитати, да сумња |
| д ме виде, зачуђен застаде гледајући ме тако, као да сумње, да ли добро види?{S} Но одма рашири |
| аде, моје лепе и слатке наде!{S} Зар ме тако брзо остависте?...{S} О моја мила будућности!{S} З |
| и беше ми веома жао, да се Мита с њоме тако понашао, Мита, којег је она навек као брата поштов |
| и амо!{S} Но то још не би било за мене тако страшно, да се не показа по селу ватра, која све н |
| а, а звуци гласовира њеног беху за мене тако чаробни, да ми на једаред неко усхићење, а уједно |
| сти...{S} Или је ваљда то само код мене тако, код мене, којег несрећа свуда верно прати и којем |
| им оком.</p> <p>То лепо око, кад у мене тако гледа, пре ми беше само рај, а сада и рај и пакао. |
| ати с очију њених...{S} Ах! очи су њене тако лепе, тако миле, да бих радо провео цео век свој п |
| низак и жалостан, не изгледа ни најмање тако поносит као што изгледаше пре кад се дизаше чак у |
| а то ме боли; више ми пута дође, да се тако слатко заплачем.{S} Тешко ми је отићи с овог света |
| једаред заплаках горко...</p> <p>Кад се тако наплакасмо, умирени и утешени вратисмо се у село.< |
| итрају, што њеној нарави не годи, те се тако једи, а каткад и заплаче... —</p> <milestone unit= |
| , да је не би код себе држала, те би се тако морала потуцати од немила до недрага и служећи дру |
| ећног?{S} И ви имате пријатеља, који се тако исто вашој срећи радују, као што би с вама у невољ |
| аше роса на мене, и све то чињаше ми се тако тајанствено и тако тужно, као да би хтела ова прир |
| е знам, да ли ме срце вара, али мени се тако чини, да ћу опет оздравити и опет лепоту света и с |
| , слушах је привидно мирно, а у мени се тако <pb n="156" /> силно колебаше као какво узрујано м |
| /p> <p>„То је лепо, Миливоје, што си се тако заузео за сестру своју!“ рече Мита гледајући у Дан |
| адо? — одговори ми и поче ме смешећи се тако гледати, као да би ми тиме хтела рећи, да се збиља |
| лаве добрим родитељима мојим.{S} Још се тако живо сећам онога дана, који нам онако грозно упроп |
| јер дођох овамо први од свију ђака, те тако бејах у стању за ово неколико дана наћи већ четвор |
| </p> <p>— Имао сам у Т— важна посла, те тако дошав већ овамо не хтедох пропустити прилику, да в |
| отпутовати, а мати јој у цркву оде, те тако оста дома сама и забављаше се читањем.{S} На столу |
| амо, али службе не могах нигде наћи, те тако жалосна мишљах на тебе и плаках ходајући улицама.{ |
| цу, као што знађаше, да од срца иду, те тако постасмо сви троје опет добри и весели. —</p> <mil |
| да си збиља племенита срца; но нико те тако не уздизаше, као Љубица.{S} Ја управо не знам, али |
| {S} Ја никад не могох помислити, да сте тако вероломни?“</p> <p>— Господине! — рече ми усколеба |
| пуне жара и чара, које јој румено лице тако дивно украшаваху, да није у стању ни сунце своје н |
| е нека необична тишина и мени поче срце тако јако куцати, као да би хтео на поље да искочи, јер |
| тишина!{S} У мојим грудима куцаше срце тако јако, да сам могао сваки удар чути, и моје располо |
| сам узео рукопис у руке, закуца ми срце тако јако, сва крв поче у мени врити, и да сам могао, б |
| рекох му сасвим поуздано, јер мени срце тако говораше.{S} Не знам, да ли ме срце вара, али мени |
| отишао, јер ми не би моје несретно срце тако раздирали...</p> <p>Неко време бејах сам с њоме и |
| кад мени дајете?“</p> <p>— Вама! — рече тако тихо, да сам једва чути могао.</p> <p>„Па онда сте |
| а.“</p> <pb n="61" /> <p>— Знам, — рече тако мирно да у мени као муња сену мисао, да је она мож |
| болестан, никад ми нада не загрејаваше тако груди, као што ми сада загрејава. — О Мито!{S} Мит |
| сеђаше код гласовира и свираше и певаше тако дивно и тужно, да бих се јадан од свег срца заплак |
| не држаше.{S} Још ми никад не изгледаше тако дивна и тако умиљата, као што беше сада и у мени х |
| ра беше златна.{S} Мени ова појава беше тако дивна и тако мила, при свем том, што ништа ново не |
| ћи, али цели дан падаше киша и све беше тако тужно, тако мрачно!{S} Нигде да се гдегод небо пла |
| којем се још сузе блистаху и које беше тако нежно и дивно: „Слатки брате! једва те нађох!“</p> |
| је тело изнемогло, али никад ми не беше тако као данас.{S} Целе прошле ноћи не могах мирно спав |
| препуне беху.{S} Моје расположење беше тако тужно и ја бејах сав тако узбуђен и осетљив, да ми |
| ваки удар чути, и моје расположење беше тако пријатно и опет тако неугодно: мени беше, као да м |
| нила, јер док бејах код тебе, мени беше тако добро и ја бејах сасвим срећна, па се надам, да ће |
| н сан, после којег човек жали, што беше тако кратак. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>1 |
| јим трудом себи бар одело набавља.{S} И тако ћемо нас двоје мирно дан по дан проводити, сносећи |
| и дувана, што мати за њега спреми.{S} И тако приповедаше сваки своје осећајући се сваки задовољ |
| као, али је не могаше никако наћи.{S} И тако тужан летећи даље по своту наиђе на једну белу пре |
| и он њу заволи свим срцем својим.{S} И тако је волећи често би летео к њој, да је може само да |
| Ја, који сам већ пред очима њеним?{S} И тако мислећи погледах на Љубицу, коју при овим речима д |
| Још ми никад не изгледаше тако дивна и тако умиљата, као што беше сада и у мени хтеде срце да |
| а.{S} Мени ова појава беше тако дивна и тако мила, при свем том, што ништа ново не беше, јер то |
| и се учинише та иста врата тако чудна и тако тајанствена, као да ћу кроз њих у рај или у пакао! |
| > <p>Љубица се на ове речи чисто трже и тако ме погледа, као да би хтела погледом својим да заг |
| ње стрица свога не могу да растумачим и тако пуним главу све самим црним слутњама.{S} Не могох |
| чине самном што им драго, јер ја тако и тако већ морам умрети, а тим својим делом опет ћу бар к |
| еху ми груди истина мирне, али уједно и тако ледене, као да се у њима змије легу.{S} Пред очима |
| све то чињаше ми се тако тајанствено и тако тужно, као да би хтела ова природа са мном да плач |
| је; а при том њене црне очи гледале би тако дивно, тако мило, да не могах очи своје скидати с |
| поста опет тако красан!</p> <p>„Што ви тако далеко бегате у самоћу!“ упита ме Љубица весело се |
| упита ме Љубица и своје црне очи управи тако живо на мене, као да би хтела да ми с лица прочита |
| ки, ледени хлад и оно тихо шуштање цеви тако ми гођаше и телу и души, да сам постао лакши, снаж |
| е мислиш?{S} На мене драгог свога, који тако болан беше и сад опет здрав по гори хода?{S} Ах!{S |
| свога имао у животу своме доба, које ми тако брзо прође.{S} Но није најпосле ни чудо, јер навек |
| мо.{S} Ја узех од њега писмо, а руке ми тако задрхташе, да сам га једва отпечатио. „Шта ће сад |
| о пре подне читањем и учењем и време ми тако брзо прође, да сам се зачудио, кад на ручак зазвон |
| живи! —</p> <pb n="35" /> <p>Док се ми тако разговарасмо, дође из цркве љубичина мати, жена пр |
| читав вулкан.</p> <p>— Хвала! — рече ми тако тихо, да сам једва чути могао.</p> <p>„Оћете л’ се |
| Може ми мати из цркве доћи!“ — рече ми тако љубазно и погледа ме тако умиљато, да постах на ма |
| то у њој има, тако ми сада би и беше ми тако цели дан!... —</p> <pb n="163" /> <milestone unit= |
| од њега и пођем кући; но путем беше ми тако тешко, као да ми је камен на срце пао, и тек што с |
| ута бејах сасвим равнодушан; а данас ми тако беше, као да свет грлим на грудима својим!..{S} О |
| за њоме нескидајући ока с ње, а срцу ми тако би, као да га прободе ножем...</p> <p>У том се Пај |
| ље“...</p> <p>Чим ово Љубица рече, мени тако би, као да ми срце поче да грца у мору среће...{S} |
| и на уста; на очи ми паде мрак, и мени тако би, као да ме несвест хвата.{S} Но то стање не тра |
| их успомена вежу ме за овај дом, и мени тако би, као да у овом тренутку постадох опет дете; но |
| ам себи веровах, да је ова дивна и мени тако мила глава збиља на мојим грудима!{S} Но поред ове |
| то се тешим, да ће и ови дани као и они тако исто брзо проћи.{S} И Данка ми је увек задовољна и |
| ем.{S} Ја још не знам, за што моја мати тако слабе наде полаже на вас, и узалуд оста све моје м |
| !{S} Да л’ ће данас и моји осећаји бити тако пријатни, као овај дан?..</p> <p>Дошав у К— стадох |
| ипак не као Данка, која беше од радости тако дирнута, да јој сузе потекоше.</p> <p>„То је лепо, |
| платно, које је шити почела, па шијући тако и заспала...{S} О Данко!{S} Данко!{S} Ако већ умре |
| њом плакати.</p> <p>Мене ове њене речи тако изненадише и увредише, као да ме за срце уједе.{S} |
| говорио!“</p> <p>Мене ове данкине речи тако изненадише, да чисто не знадох, шта ли да мислим, |
| провео цео век свој поред ње, па да јој тако непрестано у очи гледам...</p> <pb n="53" /> <p>„Г |
| и!{S} Ја морам бити анђео!“ — рекох јој тако поузданим гласом, као да сам ја господар над живот |
| е непријатеље потукли, па ће и отац мој тако исто потући све непријатеље своје.{S} На лицу мајк |
| жао, јер голубица беше спрам њега навек тако добра и навек гледаше у њега и њене очи беху навек |
| сетан...{S} За чудо! што јој очи навек тако сетне изгледају, као да се у њима суза блиста, да |
| нити сада знам, за што сам за њом навек тако тежио?{S} Бише пута, кад ме је штогод болело, па н |
| ођоше му главе!“ —</p> <p>Овај ми човек тако говораше, као да сваку реч из срца вади, и није чу |
| ујем вам, госпојице!{S} Но то није увек тако.{S} Кад је душа задовољна, па се сама собом бави, |
| Он ваљда не зна, да је само Данка узрок тако наглог одласка мога?{S} Па ваљда не зна ни Љубица? |
| мени као ватра и вода; милина, што имам тако добру и племениту сестру и што у будућности мојој |
| мо заједно, и опет повод плача беше нам тако различит!{S} Она плакаше по свој прилици за то, шт |
| е могах умирити срце своје.{S} Да нисам тако бедан и свакој опасности изложен, јер заклона ни с |
| S} Сад имам свега четворицу, а да нисам тако слаб могао бих још којег узети.</p> <milestone uni |
| е, које ми сада узбуђеним грудима мојим тако гођаше...{S} Гледах непрестано у њу и ја бејах ипа |
| !</p> <p>Докле се у мени туга с милином тако натицаше, која ће овладати срцем мојим, изрекоше с |
| саху...{S} Како је природа сада са мном тако једнака!{S} Сва је тужна као и душа моја!{S} По ње |
| а, кад би се моја деца поносила са мном тако, као ја с тобом!...{S} Тек после неколиких дана чу |
| је; туга, што ми је сестра при свем том тако бедна, па што ми је још најгоре, да јој баш ја ту |
| „Миливоје!{S} Миливоје!{S} Ниси требао тако урадити, јер ти беше у нашем дому навек добро доша |
| “</p> <p>Незнане ситнарије нисам требао тако к срцу примити!{S} Нисам требао побећи!{S} Ах!{S} |
| } Ја не знам, да сам у своме веку видео тако лепу девојку, као што је Љубица лепа!{S} Њено витк |
| ко би ми било!..{S} Но са мном још како тако! али шта ће Данка да ми ради?{S} О Данко!{S} Данко |
| че очекујем.{S} И опет бих дан још како тако провео, само да ми ноћи није!{S} Кад се почне сумр |
| 8</p> <p>Јучерањи дан проведох још како тако, но данас ми беше време ужасно дуго, и кајем се, ш |
| молити бога да што дуже живим, јер само тако могао бих задовољити жеље своје, да будем од корис |
| ди у манастир.{S} Да ми усне непрестано тако страсно не дрхтаху и да ми срце не осећаше те дивн |
| посетити и видети.“ —</p> <p>— До душо тако је.{S} Но ипак ја се бојим за сестру своју, и то ј |
| <p>У колико ми је жао, што сам манастир тако брзо оставио, у толико ми је опет мило, јер дођох |
| њене?{S} Њене лепе очи, које сам данас тако страсно љубио и које бих могао још много пута да љ |
| ше и после свршена рада опет ми је свет тако мио и красан и срцу ми је <pb n="132" /> тако добр |
| опет мило, како ми цео свет поста опет тако красан!</p> <p>„Што ви тако далеко бегате у самоћу |
| сасвим срећна, па се надам, да ће опет тако бити.{S} У осталом, од како си ми рекао, да ћеш ме |
| тако дивно проводити дане своје и опет тако срећан бити!..{S} Све мисли моје одлетеше одавде у |
| оглед беже тако збуњен и нејасан и опет тако диван и сладак: „Ах, Миливоје!{S} Може ми мати сва |
| е расположење беше тако пријатно и опет тако неугодно: мени беше, као да ме свега нестаје...</p |
| а беше горко живети, а сада ми је живот тако сладак!“</p> <p>— Бог ти свако добро дао! — рекох |
| што могох рећи и срце ми се на једанпут тако стушти, да почех у очима сузе осећати.{S} Но у том |
| у без њега бити; јер сам се на њега већ тако навикла, да бих хтела, да сам навек с њиме заједно |
| ога на скоро смести ме добра домаћица у тако звану „гостинску собу,“ где ме бела постеља прими |
| а није надала, <pb n="34" /> да је могу тако што запитати.{S} И не чекајући од мене одговора ре |
| оре затутњи нешто као грмљавина по селу тако јако, да се сва кућа затресла.{S} То беху непријат |
| дућности!{S} Зар сам те зидао на темељу тако лошом, тако трошном?...{S} Ах!{S} Мој цео свет, мо |
| мам. —</p> <p>— „За што би се за сестру тако детињасто бринуо? — рече ми Паја — Ако баш и не зн |
| ном мужу своме, који беше у истом месту тако омиљени лечник, да и данас још име његово свако са |
| ивни мирис распростираше, а тице певаху тако умиљато и весело, као да знају, да ћу данас да пос |
| врло слабо обучена, а ветар и киша беху тако хладни да стадох одма дрхтати.{S} Почех се после к |
| о што већ давно не бејах; а очи ми беху тако пуне суза, да једва гледати могах...</p> <p>Данкин |
| ривши своје црне очи, а образи јој беху тако румени, као да јој се сва крв у лице слегла: „Дођи |
| е, и не знам, да ми је икад глазба срцу тако годила као <pb n="141" /> сада ова сетна милозвучн |
| натне ситнарије ниси требао одма к срцу тако примити, да од нас — тако рећи — побеже!“</p> <p>Н |
| и ја му чисто завидим, што у вашем срцу тако слатко живи!“</p> <p>Љубица се на ове речи нежно н |
| елила са целим светом, да у сваком срцу тако слатко живи.{S} И он је то заслужио и треба да у с |
| тамо не беше толико света, и опет могах тако дивно проводити дане своје и опет тако срећан бити |
| а вољу срцу своме...{S} Читав час ходах тако, ни сам не знајући, куда и за што?{S} Но кад почех |
| > <p>26/4</p> <p>„— Давно већ не имађах тако мирне ноћи, као што беше ова прошла, јер надојен м |
| се својим мислима.{S} Ах! колико имађах тако лепих вечери у немој манастирској пустињи!{S} Тамо |
| а умрем, да умрем!..{S} Ах!{S} Ја бејах тако са свим смрти жељан! — </p> <p>Једном ми дође Мари |
| њој полете сузе на очи.</p> <p>Ја бејах тако дирнут и узбуђен, као што већ давно не бејах; а оч |
| а као и од неспавања прошлих ноћи бејах тако уморен и слаб, да се једва држах на ногама, те с т |
| 4" /> проведох, то данас цели дан бејах тако јако узбуђен и зло расположен, као да ми се Бог зн |
| чен вратим кући.{S} Ушавши у собу бејах тако изнемогао, да се не могох на ногама држати, а при |
| гроба до гроба!...</p> <p>Док ја мишљах тако, приђе ма надзиратељка, погледа ме тужно и рече: „ |
| ка, те видевши њега с њоме поста на мах тако сурова, да је посве невину погрђиваше.{S} С тога ј |
| даред сву душу моју и мене обузе на мах тако чудно осећање, као да ми се срце помирило само соб |
| вамо „божијом вољом“, о које се сиромах тако лако може и скоро мора да огреши, <pb n="91" /> па |
| збиља, док бејах здрав, никад не осећах тако живо лепоту света и сладост живота, као што сада о |
| оји беше у цркви, бејах и ја, те стадох тако, да могу да је добро видим.{S} Она беше обучена св |
| P18752_C2.1"> <head>9/3 1861.</head> <p>Тако ми дани брзо пролазе, да чисто не знам, кад сване, |
| RP18752_C2.4"> <head>1/1 1862</head> <p>Тако сам се већ уживео у мисао своју <pb n="166" /> да |
| с’ очи срећно сјаје,..</l> </quote> <p>Тако сам онда певао.{S} То сво време од Маркове смрти д |
| <p>„Љубице!“ — рекох јој раздражено — „Тако ли се ваша љубав брзо мења?{S} Ја никад не могох п |
| а да ми с лица прочита одговор.</p> <p>„Тако је!“ — рекох јој тихим гласом и мени се из груди н |
| душевним ранама.{S} И моја Данка отпоче такође свој рад, те ради по цео дан, и што преко недеље |
| е упутим у велики стаклени ходник, који такође беше пун цвећа и из којег се у више соба улазаше |
| ђење своје, тајну моју. — Љубичина мати такође ме лепо поздрави, али некако необичним погледом, |
| да плаћам; а на данкину заслугу не могу такође много рачунати, јер што сирота уради за недељу д |
| моје лепе наде сладе ово задовољство у такој мери, да могу живот свој назвати идилично — срећн |
| рилике, које јемче за сваку угодност, а таком приликом називаше он мога вереника.{S} Па осим њи |
| г својим правим другом назвати могу, па таком треба и хоћу да се поверим.{S} И одма оним првим |
| м! —</p> <p>Мени беше веома мило, што с таком ватром о Бранку говори и с мојих усана сасвим се |
| то ћу и како ћу с њоме; но када се први таласи радосног узбуђења мало утишаше и срце мирније по |
| за то лутам улицама, по којима је тешка тама, као туга на срцу моме...{S} Ах! како је мирна ноћ |
| обишли наше људе и војнике, да су преко Тамиша мост ударили, у село ушли, те палити, убијати и |
| се живот учини као робија, а земља као тамница, на коју је сваки осуђен, да неко време препати |
| тару госпу у руку, да се вратим у своју тамницу.{S} Она ме гледаше необичним оком, ваљда је опа |
| дну помоћ, па бих отишао с Данком у Г—, тамо бих нашао неколику децу, да их поучавам, па бих жи |
| ј пустињи!{S} Тамо не имах Данке своје, тамо не беше толико света, и опет могах тако дивно пров |
| их одлазио на гроб моје покојне Марине, тамо бих се навек заплакао и молио је, да ми опрости шт |
| улицу, по којој многи људи, сви здрави, тамо амо мирно ходаху!..{S} Моје срце беше пуно милине |
| и поласку — „Ти идеш сада оцу и матери, тамо те чека радост и весеље!{S} Ићи ћеш Љубици, па ћеш |
| анђели певају, па да и ти певаш с њима; тамо нема ни ветра, ни кише, ни блата; тамо је навек да |
| тамо нема ни ветра, ни кише, ни блата; тамо је навек дан, јер тамо навек сунце сија; <pb n="12 |
| настиру тешко живети, што <pb n="44" /> тамо нисам поред ње.{S} И Љубица као да је разумела пог |
| беше одма иза вароши, да <pb n="15" /> тамо учим.{S} Идући у њу мишљах, како ћу провести ове ф |
| вечери у немој манастирској пустињи!{S} Тамо не имах Данке своје, тамо не беше толико света, и |
| остати овде, јер и он ми рече да треба тамо да одеш.</p> <p>„А зар је био лечник код мене?“ — |
| тати, па да одемо на гроб оца свога, да тамо клекнемо и да се тамо заплачемо, ја мислим, да бис |
| ух од Мите, да ће данас кући да иде, да тамо ускрс проведе.{S} На моју молбу склони се и обећа |
| ше у цркву, која беше одма до школе, да тамо потраже заклона и уточишта.{S} И моја мајка узеде |
| да дођем на пољану, да тамо седнем, да тамо плачем и јецам, да се тамо на живот жалим!..{S} Ка |
| поље у гору, да тамо чело разладим, да тамо груди ублажим.{S} Небо беше сасвим ведро и пуно зв |
| руго, него да одем у какав манастир, да тамо ферије проведем.{S} Но са новцем зло стојим, не ћу |
| з вароши изишао, да дођем на пољану, да тамо седнем, да тамо плачем и јецам, да се тамо на живо |
| соби, па онда изиђох на поље у гору, да тамо чело разладим, да тамо груди ублажим.{S} Небо беше |
| лаци, да једва могаше по гдекоја звезда тамо амо затрептати; а око манастира беше све тихо као |
| у болницу, јер ми сестра опасно болесна тамо лежи и данас је већ по трећи пут поруком питала, ј |
| ом, где се склонила од ветра и кише, па тамо сирота и заспала! —</p> <p>„Дакле на улици под кап |
| е несносна, јер што је којим даном дуже тамо, тим су и деца раскалашнија; хоће с њоме да се тит |
| х је мало зачуђен.</p> <p>„У Б—, јер је тамо добио сталну службу; мени би милије било, да је ни |
| јпре у П—, где ми стриц живи, па ако ме тамо каква несрећа снађе, не остаје ми ништа друго, нег |
| у који женски завод, да се за то време тамо поучава, а ја ћу отићи опет у манастир, где ћу ста |
| о седнем, да тамо плачем и јецам, да се тамо на живот жалим!..{S} Кад сам из вароши изишао у по |
| амислим, да се пешце у К— упутим, да се тамо мало проведем.{S} Пут беше леп, те и не осетих, ка |
| роб оца свога, да тамо клекнемо и да се тамо заплачемо, ја мислим, да бисмо срећнији били... —< |
| а гробове својих милих умрлих, па му се тамо срце згрева расхлађено у туђем свету: тако је исто |
| ећујем, па и сада при поласку бављах се тамо два дана.“</p> <p>— Хајдемо мало да се проходамо, |
| "106" /> стања, него да се на непознате тамо амо с просјачењем обраћамо.{S} У осталом надам се, |
| жати.{S} Изиђох на улицу.{S} Свет иђаше тамо амо; не знам, да ли ме когод гледаше или не; доста |
| е у гомили и као поплашено стадо трчаше тамо и амо!{S} Но то још не би било за мене тако страшн |
| а, да се баш збиља уверим, да није више тамо.{S} Домаћица ми рече сасвим равнодушно, да има већ |
| n="24" /> суза.{S} Мисли ми се разиђоше тамо амо, као голуби, кад полете по свету, да хране тра |
| чка на предлог љубичин одосмо у башту и тамо разговор у пријатном хладу под густо разгранатим о |
| е нас пољубила, одвела би нас у башту и тамо нам цвеће брала...{S} А на овом месту, ту на крају |
| од куд <pb n="68" /> другчија, могла би тамо бити.{S} Али она кад би видела ову сиротицу, би сп |
| њим шарену главу своју по зеленој трави тамо амо превијаше.{S} По красном плавом небу забели се |
| вајући улагује велећи му, да га другови тамо на далеко чекају, само да га превари, да она не по |
| све исприповедала, запитах је, мисли ли тамо остати још и ово неколико дана?</p> <p>„А куда зна |
| аким крилима оживелих осећаја лећаху ми тамо амо као челице с једног цвета на други.</p> <p>„Љу |
| и желео, то је манастир; али не могу ни тамо јер немам шта да једем, а камо ли да путујем?!..,< |
| } Почех се после кајати, што сам ствари тамо оставила или за што се нисам бар боље обукла; али |
| p>Данас бејах опет код Љубице.{S} Идући тамо мишљах, да не ће то већ много бито, што ја терам?{ |
| ожен, те за то изиђох у гору.{S} Ишавши тамо амо вратим се опет натраг, легнем на диван и удуби |
| се кренем у К— сунцу своме.{S} Дошавши тамо забављах се неко време с Љубицом у соби, а око чет |
| ћу надокнадити сву ону радост, коју сам тамо тугом заменила, јер док бејах код тебе, мени беше |
| вереницом својом.{S} Обећах јој, да чим тамо готов будем, да ћу се одма натраг вратити и одма ј |
| Љубици не одох, кад ме срце непрестано тамо вуче и када знам, да ми је време само за то дуго, |
| кише, ни блата; тамо је навек дан, јер тамо навек сунце сија; <pb n="122" /> да прелећеш с јед |
| ао?{S} Зар је не би морао оставити опет тамо, где си је и нашао?{S} Могао би је истина видети, |
| ћу по свој прилици за неколико дана већ тамо бити, па како ћу се са својом милом сестром лепо з |
| о дан; а ја треба да сам данас рано већ тамо.“</p> <p>Ми се загрлисмо и пољубисмо, па се ћутећи |
| >„Драга мој Паја!{S} Ко зна, како ће му тамо бити!“ рече ми мати његова, кад се враћасмо с паро |
| м се најближем селу, надајући се, да ћу тамо ваљда наћи кога, који ће ми за сада пружити руку с |
| моме; а мисли ми још непрестано летаху тамо амо узалуд тражећи лека ранама мојим.{S} О Љубице! |
| више вратити натраг.{S} Цели дан ходах тамо амо, али службе не могах нигде наћи, те тако жалос |
| јах као у љутој грозници, и када стигох тамо, сав усплахирен уђем у кућу, где на срећу своју за |
| свога у И —.{S} Нашав брзо прилику одох тамо; но док ја стигох, она беше већ мртва, те ја и сес |
| и немили свет!{S} Кад ти одеш кад одеш тамо, где нам је већ отац и мајка, онда на целом свету |
| а мало зачуђен. — А од куд ти да доспеш тамо?</p> <p>„Неки смо родови, али какви, ја управо ни |
| ње имати о мени.</p> <p>„Је ли Паја још тамо?“</p> <p>— Заједно се кренусмо из К—, ја овамо, а |
| .{S} Неки часник, који редовно долази у тамошњу кућу, застаде јуче код ње и поче <pb n="133" /> |
| <p>„Зар ја немам родитеља?“ — рекох јој тарући сузне очи своје. — „И они мене <pb n="121" /> љу |
| сад опет здрав по гори хода?{S} Ах!{S} Твој слатки поздрав ули ми нова живота у скоро мртво те |
| те!“ — писаше ми Данка — „дођох данас у твој стан, да се с тобом састанем, да те видим и да се |
| Твоја смрт ми је јако ранила срце моје; твоја смрт начинила је мене бедним сирочетом: али уједн |
| рђен и осакаћен!...{S} О слатки оче!{S} Твоја смрт ми је јако ранила срце моје; твоја смрт начи |
| ка нарасла и дођоше, да тебе посете.{S} Твоја деца плачу на твом гробу, чујеш ли њихов плач?... |
| , ако ниси ти!“</p> <pb n="103" /> <p>— Твоја рука не ће никад толико зарадити, колико ова нево |
| <p>„Немој плакати, Данко!{S} Јер свака твоја суза пада на моје срце!“</p> <p>Ја је почех тешит |
| е, док она није дошла!“</p> <p>— Зар ме твоја мати мрзи? —</p> <p>„Не мрзи, не!{S} Али она увиђ |
| очајаног?!{S} Ах!{S} То ме боли, што ће твоја мати да добије опет право, јер морам сам да увиди |
| слатки оче!{S} Ти паде за народ свој и твоја деца осташе сирочад бедна!{S} Давно је од како сн |
| ће и може да полаже наде на мене, и ако твоја мати не ће и не може!...</p> <p>Много горких часо |
| твојим очима нисам дакле нико и ништа, твоје срце хоће и може да полаже наде на мене, и ако тв |
| ти само једна моја суза на срце падне, твоје би срце од бола на мах <pb n="147" /> свисло, так |
| нише све!{S} Твоје су груди сада мирне, твоје је срце задовољно!{S} Ти сањаш красне снове, <pb |
| свога и твоје се жеље испунише све!{S} Твоје су груди сада мирне, твоје је срце задовољно!{S} |
| а моје јадно срце!{S} Ах, очи твоје!{S} Твоје лепе црне очи!.. — <milestone unit="subSection" / |
| ради веселим срцем, а не туговањем!{S} Твоје сузе не ће њој ништа помоћи!“</p> <pb n="47" /> < |
| су пуне милина за моје јадно срце!..{S} Твоје црне очи!{S} Ала су живе жеравице за моје јадно с |
| убице!{S} Сакри те твоје црне очи!..{S} Твоје црне очи!{S} Ала су пуне милина за моје јадно срц |
| вој!{S} Он хтеде своју тугу да метне на твоје срце, <pb n="157" /> не знајући да је твоје срце |
| е срце, <pb n="157" /> не знајући да је твоје срце још пуније рана него његово!“...</p> <p>У та |
| је!{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Сакри те твоје црне очи!..{S} Твоје црне очи!{S} Ала су пуне мил |
| ади?{S} О Данко!{S} Данко!{S} И теби ће твоје девовање златно бити?..{S} Ах!{S} Кад бих се мога |
| и опет срећна!{S} Ти нађе брата свога и твоје се жеље испунише све!{S} Твоје су груди сада мирн |
| на улицу, а Мита ми рече: „Читао сам и твоје писмо, што си га Паји писао и сви рекосмо, да си |
| жеравице за моје јадно срце!{S} Ах, очи твоје!{S} Твоје лепе црне очи!.. — <milestone unit="sub |
| исто ми је тешко веровати, да љубим очи твоје, те миле лепе очи, које ме навек прате и у сну и |
| ар стајати, да ћеш бити срећна?{S} А до твоје среће много ми је стало!{S} Као сироче, знам, да |
| } Теби се молим и судбу своју полажем у твоје руке!“</p> <p>Те речи беху сада моја молитва.{S} |
| — „И они мене <pb n="121" /> љубе као и твоји тебе; но знаш, шта катихета вели, први је и први |
| оји родитељи за мном плачу, нек плачу и твоји!..“ Моје срце шћаше од бола да пукне, јер ја у њо |
| ицу!{S} Ти сама велиш, да си моја!{S} У твојим очима нисам дакле нико и ништа, твоје срце хоће |
| лу бајнога санка сада мирно спавам, око твојих <pb n="70" /> румених љубљених усана ваљда се не |
| на своје груди братски загрлим, да над твојом главом сузним оком тихо прошапћем: „Ми смо без о |
| и, где је и како је и шта је са сестром твојом, па ако воље узимаш, можеш је у свако доба посет |
| мени је то доста!{S} Ја ћу молити мајку твоју; па ако мора бити, ја ћу пркосити и небу и земљи, |
| да тебе посете.{S} Твоја деца плачу на твом гробу, чујеш ли њихов плач?...</p> <p>И што дуже с |
| тпустили, јер не беше за њих, сувише је тврдоглава, па и лења, а при том је и неке штете почини |
| ина се поболи и — умре...{S} Умре у том тврдом уверењу, да ће бити анђео!..</p> <p>Ах!{S} Како |
| ; но док ја стигох, она беше већ мртва, те ја и сестра моја остасмо сирочад без оца и мајке...{ |
| светом, који беше у цркви, бејах и ја, те стадох тако, да могу да је добро видим.{S} Она беше |
| ло, јер дођох овамо први од свију ђака, те тако бејах у стању за ово неколико дана наћи већ чет |
| јстарија ћерка, вереница истог часника, те видевши њега с њоме поста на мах тако сурова, да је |
| крила душе моје.{S} Бејах жељан санка, те сад га добих и тај ми санак беше сладак, као што је |
| ина, знам, да је не би код себе држала, те би се тако морала потуцати од немила до недрага и сл |
| стадох код прозора, отворих оба крила, те дисах свежи горски ваздух и слушах дивне поје умиљат |
| ма?</p> <p>— Имао сам у Т— важна посла, те тако дошав већ овамо не хтедох пропустити прилику, д |
| ен и слаб, да се једва држах на ногама, те с тога на скоро смести ме добра домаћица у тако зван |
| сузом засија од бола, што здравља нема, те умире без гласа и спомена...{S} Више се пута у сну и |
| ироту сестру, која осим вас никог нема, те се морате и за њу старати, морате и њу <pb n="63" /> |
| сно дуго време, кад санка за мене нема, те нема!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| н постарији човек, који беше на колима, те видев ме и познав ме дигне ме на кола, па онда стаде |
| груди своје и да јој обаспем пољупцима, те лепе црне очи: па ипак стајах пред њом као какав кип |
| аћи увређени, ако будем сасвим искрена, те вам кажем, да би сада, када Паје мога нема више овде |
| ици би последица овог великог узбуђења, те с тога морадох опет у постељу.{S} На данкино питање, |
| да у овој кући за мене више нема места, те с тога, чим Љубица дође к нама, приђем к њој: „Збого |
| е не трајаше дуго и крв ми брзо преста, те с тога се дигнем и полако <pb n="89" /> одем до прве |
| алих звона.{S} Прва мисао би ми Љубица, те се сетих лањских зора, када су ме тице певачице из с |
| онога дана и сама некако на крај срца, те кад ми рекоше, да идем из њихове куће, скупим све ст |
| S} И моја Данка отпоче такође свој рад, те ради по цео дан, и што преко недеље сврши, то ће гле |
| где видех, да људи већ излазе из цркве, те зато убрзам кораке и за тили часак бејах у гори, кој |
| } И кад једном увене, на што онда наде, те лепе и слатко наде?!</p> <pb n="131" /> <milestone u |
| увиђам, да није ништа!{S} На што наде, те лепе слатке наде, кад срце у садањости вене и вене?{ |
| рао отпутовати, а мати јој у цркву оде, те тако оста дома сама и забављаше се читањем.{S} На ст |
| прилици слабо, да га нико ни чуо није, те с тога сада закуцах јаче.{S} Не прођоше ни два три т |
| је тешко веровати, да љубим очи твоје, те миле лепе очи, које ме навек прате и у сну и на јави |
| прозору, наслоним се на гвоздене шипке, те гледах дуго у плаво ведро небо, по којем небројене з |
| једва пред зору смилова се сан на мене, те кад се из постеље дигох, беше сунце већ високо одско |
| оје сузе пуне горчине, отровне горчине, те очајничко сузе!..{S} Ја немам ничем да се надам, нич |
| Љубице!{S} Драга Љубице!“ — одважих се, те јој рекох усколебаним гласом — „Буди моја!{S} Поврат |
| атра, која све небо ужасно осветљиваше, те тиме и призор на улици поста много грознији.{S} Одма |
| а још падаше и ветар непрестано дуваше, те од умора и нахладе почеше ми на једаред ноге да клец |
| а се титрају, што њеној нарави не годи, те се тако једи, а каткад и заплаче... —</p> <milestone |
| на, но реч по реч, па се Љубица расрди, те срдита хтеде изићи из собе.{S} Мени је беше веома жа |
| преко Тамиша мост ударили, у село ушли, те палити, убијати и пљачкати почели.{S} Вика и вриска |
| јну своју.{S} Шћаше ми срце да прекипи, те за то једног вечера, кад с мајком својом сам у соби |
| дити; а при том ћу те чешће посећивати, те ћемо бити опет заједно.{S} А кашње ћеш ме, је л’, бр |
| све моје невоље ваљда кад тад престати, те ће и мени једном сунце среће синути!{S} О кад бих јо |
| мо амо, али службе не могах нигде наћи, те тако жалосна мишљах на тебе и плаках ходајући улицам |
| <pb n="159" /> више ни стајати ни ићи, те за то се спустим под прву капију мислећи, да се мало |
| d> <p>Овим је свршен миливојев дневник, те као што се види, Миливој хтеде сам себе да лиши свог |
| бавио, да не дође к мени отац намесник, те ме позва, да ме свуд по манастиру провађа. —</p> <mi |
| од детињства свога немам коме да кажем, те кад бих могао с вама заједно да кажем то вашој мајци |
| на...{S} Више се пута у сну и заплачем, те кад се пробудим, ја сам себе питам, да ли могу друкч |
| ово ми је згодна прилика, да им пишем, те кад чују, за што сам отишао, не ће се на мене жалити |
| После тога сеђасмо још мало под орахом, те онда уђосмо у собу, где нам Љубица на гласовиру свир |
| ву стену, испод које беше читав вулкан, те који добив сада одушке поче дивље да куља!</p> <p>„Љ |
| беше нам разговор доста жив и пријатан, те могу рећи, да ће ми овај дан остати навек у милој ус |
| сле подне не бејах за књигу расположен, те за то изиђох у гору.{S} Ишавши тамо амо вратим се оп |
| при том си и онако оглас у новине дао, те за који дан зацело ће ти стрина јавити, где је и как |
| ићи из собе.{S} Мени је беше веома жао, те за то скочим са столице, потрчим за њом, ухватим је |
| —, да сам се у новинама за њу распитао, те помоћу његовом побегне од стрине и дође овамо к мени |
| и беше прва мисао, чим сам очи отворио, те за то намислим, да се пешце у К— упутим, да се тамо |
| тву?{S} Весео не бих могао бити никако, те бих изгледао као кип међу живим људима и само бих са |
| се тамо мало проведем.{S} Пут беше леп, те и не осетих, када стигох.{S} По казивању пајином зна |
| е радовах, што нисам отишао у манастир, те се нисам бадава истрошио, кад је не бих могао ни вид |
| срцу, као што знађаше, да од срца иду, те тако постасмо сви троје опет добри и весели. —</p> < |
| о сам несрећом пао у тешку меланхолију, те с тога сам написао ово дело „Без оца и мајке,“ да би |
| она можда наговорила на то матер своју, те јој одма пустим руку, а сва крв у мени као да се поч |
| казивању пајином знао сам, где станују, те ушавши <pb n="33" /> у двориште чисто се зачудих, ка |
| д скочи с места свога, приђе гласовиру, те свирати поче.{S} Ја остах на своме месту и слушах ле |
| а заблисташе се сузе као роса на цвећу, те с тога дирнут у срце рекох јој тужним гласом:</p> <p |
| јадиковања, како овде с њоме поступаху, те гледајући ову бездушну жену на једаред ми нестаде мо |
| а узме „збогом“ од^мене и Данке, седох, те написах Љубици писмо, док ми се он са сејом забављаш |
| ствари, да бих се могао на пут кренути; те чим сам ту бригу смирио, поручим по Данку, да ми дођ |
| авни листови, да је путем њих потражим; те чим на ту мисао дођох, обузе ми детињаста радост ожа |
| ме навек прате и у сну и на јави!...{S} Те очи сад су моје, смем у њих да гледам, смем да их љу |
| сину:{S} Да се није кудгод одселио?{S} Те за то запитах исту госпу: <pb n="23" /> „Молим вас л |
| ако нежно и дивно: „Слатки брате! једва те нађох!“</p> <p>— Од куд дође?{S} Како дође? — „Побег |
| {S} Сестро!{S} Ала ми је жеља силна, да те на своје груди братски загрлим, да над твојом главом |
| ође овамо, јер надзиратељка ми рече, да те нађоше ноћу на улици под једном капијом да спаваш?“< |
| у твој стан, да се с тобом састанем, да те видим и да се с тобом разговарам, но те не могах доч |
| оро цели дан и узалуд сам се трудио, да те мисли растерам читањем; јер што бих се ја већма упињ |
| олео, а тај сам голуб ја!{S} Љубице, ја те волим, ја те обожавам!..{S} Реци и ти мени бар једну |
| ам голуб ја!{S} Љубице, ја те волим, ја те обожавам!..{S} Реци и ти мени бар једну реч, реци, Љ |
| о, да бегам, ако ми је живот мио; но ја те опомене не хтедох ни слушати.{S} Можда би ме светина |
| очима мојим: „Касно! касно!{S} Сад нема те силе, која би ме од Љубице задржала!{S} Ја идем к њо |
| де на столицу поред постеље моје — „Она те лепо поздравља; ево ти писмо њено, нек оно место мен |
| беше у нашем дому навек добро дошао, па те незнатне ситнарије ниси требао одма к срцу тако прим |
| им је требало дуго времена док су ме од те душевне болести излечили; јер кад сам постељу напуст |
| , па да буде срећан.{S} Па кад би се од те миле му голубице вратио у гњездо своје, он би целу н |
| асно не дрхтаху и да ми срце не осећаше те дивне милине које тако жедно срках са лепих извора, |
| уздах мој од мене све не растера!{S} И те појаве почну се опет понављати, а муке настају све в |
| у.</p> <p>„Еј јадниче!{S} Гле, једва би те могао познати!“ рече ми одма после краћег поздрава.< |
| сти сву породицу нашу.{S} И кадгод себи те страшне појаве представим, мени одма лете сузе из оч |
| сто би се и отац и мајка трудили, да ми те сањарије из главе избију; но им је требало дуго врем |
| , ја ћу пркосити и небу и земљи, али ми те отети нико не ће!“</p> <p>— Што се моје мајке тиче, |
| своје!{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Сакри те твоје црне очи!..{S} Твоје црне очи!{S} Ала су пуне |
| о час, да морам умрети!{S} Да још немам те слободе, да вас посећујем, мени би био живот мука и |
| .{S} О моја мила будућности!{S} Зар сам те зидао на темељу тако лошом, тако трошном?...{S} Ах!{ |
| па узедох опет љубичино писмо, да читам те слатке речи, које ме тако радосно потресоше. —</p> < |
| ар једну реч, реци, Љубице!{S} Заклињем те свим на свету!..“</p> <p>Док сам је ја овако преклињ |
| 2" /> очи, и —, о рајске среће! пољубим те црне очи...{S} Дуго их љубљах, љубљах и уста, љубљах |
| и оца мога!{S} Ах, крваво гробље, Србин те таквих много има!...</p> <p>О слатки оче!{S} Ти паде |
| оле на земљу.{S} Ах!{S} Марино!{S} Како те може бити жао, да постанеш анђео?{S} Да живиш у рају |
| мо, да си збиља племенита срца; но нико те тако не уздизаше, као Љубица.{S} Ја управо не знам, |
| аску — „Ти идеш сада оцу и матери, тамо те чека радост и весеље!{S} Ићи ћеш Љубици, па ћеш и њу |
| те видим и да се с тобом разговарам, но те не могах дочекати.{S} хоћеш ли бити вечерас код куће |
| трчао у порту, да се с децом играм, ето те исте порте, но гле какав је звоник сада!{S} Такав не |
| pb n="90" /> Не ћеш, Миливоје!{S} Ја ћу те неговати, ја морам навек поред тебе бити, навек, ма |
| да и здрава, па ћу радити; а при том ћу те чешће посећивати, те ћемо бити опет заједно.{S} А ка |
| дбу своју полажем у твоје руке!“</p> <p>Те речи беху сада моја молитва.{S} Обучен се спустим на |
| та?{S} Ах!{S} Поздрав’те је!{S} Поздрав’те је и реците јој, да Миливој живи и још ће да живи, з |
| ком вас за мене пита?{S} Ах!{S} Поздрав’те је!{S} Поздрав’те је и реците јој, да Миливој живи и |
| који беше поред стазе, и тихо рече: „И’те Бога вам, сирома је само онај, који је у глави сиром |
| си моја!“</p> <p>— Ох, Миливоје!{S} Ман’те ме сада!{S} Сутра је недеља, мати ће ми ићи у цркву, |
| , а сада су велика нарасла и дођоше, да тебе посете.{S} Твоја деца плачу на твом гробу, чујеш л |
| ети?“</p> <p>— хоћу, Данко, хоћу!{S} За тебе ћу једино да живим! —</p> <p>Данка ми радосна стиш |
| сјак бити!..{S} Ја сам дужна и морам за тебе радити, јер и ти си доста за мене радио.{S} Ах!{S} |
| е, Миливоје, за мене!{S} Пазићу ја и на тебе и на себе! —</p> <p>Ова дубока љубав, која беше у |
| х нигде наћи, те тако жалосна мишљах на тебе и плаках ходајући улицама.{S} У том се спусти ноћ, |
| Ја ћу те неговати, ја морам навек поред тебе бити, навек, ма никад не спавала, али ти не ћеш у |
| > <p>„Ах, слатки брате!{S} Ја сам поред тебе сасвим срећна!{S} Кад видех Миту, мени паде одма с |
| ораш слушати мене, мајку своју, а ја од тебе желим, да се оканиш таких мисли!“</p> <p>Она ме ст |
| о!{S} Отвори очи!{S} Ево је Миливој код тебе!{S} Јадни Миливој!{S} Он хтеде своју тугу да метне |
| тамо тугом заменила, јер док бејах код тебе, мени беше тако добро и ја бејах сасвим срећна, па |
| p> <p>— Слатка Данко!{S} Мени пуца срце тебе гледајући, јер видим како смо бедни!{S} Но само да |
| анко!{S} Зар ћу и тебе да изгубим?{S} И тебе, једину наду, једину радост моју?{S} Ах!{S} Ти си |
| Љубице!{S} Слатка Љубице!{S} Да л’ је и тебе лепота данашњега дана у гору измамила?{S} Да л’ и |
| ма себе захрањивати, а уједно ћу моћи и тебе помагати. — Одобри ми, брате! ту намеру моју, јер |
| {S} Али кад се Паја удоми, а међу тим и тебе удам, тад ћу моћи к њему отићи и своје старе дане |
| p>Кад стара госпа изрече: „а међу тим и тебе удам,“ мени поста на једаред тако чудно око срца: |
| <p>О Данко!{S} Мила Данко!{S} Зар ћу и тебе да изгубим?{S} И тебе, једину наду, једину радост |
| ни мене <pb n="121" /> љубе као и твоји тебе; но знаш, шта катихета вели, први је и први бог, п |
| <pb n="75" /> привлачиш!{S} Морам крај тебе да клекнем, морам да наслоним на крст главу своју. |
| то сам и код ње опазио, кадгод бих јој тебе споменуо! —</p> <p>Мени беше повољно све, штогод с |
| но за то, што сам сирома!{S} Ја не могу тебе да добијем једино за то, што сам сирома!..{S} О Љу |
| Данко!{S} Ако већ умрети морам, коме ћу тебе да оставим?{S} Ово кратко време бесмо заједно, два |
| ноћ да успава!..</p> <p>„Благи Боже!{S} Теби се молим и судбу своју полажем у твоје руке!“</p> |
| х то велико гробље.{S} Кобно гробље, на теби паде отац мој!{S} Свето гробље, у теби леже кости |
| пазио на Љубици, то сам опазио ето и на теби. —</p> <p>„А шта си опазио на мени?“</p> <p>— Да с |
| и држаше! —</p> <p>„Миливоје!{S} Шта је теби?“ — рече ми сада Данка ухватив ме за руку — „Ти ни |
| ака се на мојим грудима.</p> <p>„Шта је теби сад?“ упитах је зачуђен.</p> <p>„Ах, слатки брате! |
| да ми ради?{S} О Данко!{S} Данко!{S} И теби ће твоје девовање златно бити?..{S} Ах!{S} Кад бих |
| дговор на питање своје.</p> <p>„И она о теби лепо мисли, сирома си вели, но си поштен и вредан. |
| весела.</p> <p>— И опет има Данка прво теби да захвали, па онда мени! — одговорим Мити.{S} Дан |
| теби паде отац мој!{S} Свето гробље, у теби леже кости оца мога!{S} Ах, крваво гробље, Србин т |
| стајах на гробу, то ми туга биваше све тежа, срце ми беше пуно бола, око ми беше пуно суза...{ |
| а ми ништа не пише, и моја туга постаје тежа, а брига несносније!...{S} У мени се већ рађа миса |
| али ми језик поста на једаред као олово тежак.</p> <p>И Љубици мора да у том тренутку беше чудн |
| ме.{S} Мени би моје стање било сто пута теже и несносније, кад не бих имао никог, на целом свет |
| , хоће се на мене заплакати, а то би ми теже било, него да ми падну на срце јади свега света!.. |
| ху живље и бујније, штогод ми јади беху тежи; па тако беше и сад, и моје груди беху на скоро оп |
| ким? то нисам знао.{S} Сад знам за чим тежим, за чим чезнем!{S} Све мисли моје и сви осећаји м |
| силни нагон, неку велику тежњу и ја сам тежио и чезнуо и сам себе непрестано гонио, а куда? за |
| сада знам, за што сам за њом навек тако тежио?{S} Бише пута, кад ме је штогод болело, па не сме |
| сећао сам неки силни нагон, неку велику тежњу и ја сам тежио и чезнуо и сам себе непрестано гон |
| драго, идем, па како ми је, тако ми је, тек свакако не ће ми горе бити, него што ми је сада овд |
| урадити, него што сам урадио, не знам; тек ја одох, а не рекох Љубици ни „збогом!“ Читав дан п |
| рло мало знам, шта се са мном догађало; тек пред вече почех к себи да долазим.{S} Ја бејах у се |
| ила са мном тако, као ја с тобом!...{S} Тек после неколиких дана чух и за мајку своју, да лежи |
| поље, а смеју и весељу не би краја.{S} Тек пред вече уморан дошавши дома затечем мајку своју, |
| тила, ја већ више не знађах за себе.{S} Тек пред вече дођох опет к себи и кад отворих очи, сеђа |
| и нико не знађаше, где је и како је?{S} Тек на крају године изиђоше у новинама имена свију оних |
| о можеш, причекај ме, ја ћу ти доћи.“ — Тек што се беше смркло, Данка ми дође и донесе један ма |
| пак не могу оставити, па још сада, када тек почех да живим!..</p> <p>У таким мислима дочеках и |
| } Кад сам из вароши изишао у поље, онда тек пустим сасвим на вољу срцу своме...{S} Читав час хо |
| ихета вели, први је и први бог, па онда тек дођу други!“</p> <p>— Знам, али наши ће родитељи пл |
| Данку, млађу сестру моју, која је онда тек навршила трећу годину.{S} Он оде, а мајка ми стаде |
| ="130" /> Лепоту света и сладост живота тек сам онда први пут јасно осећао, кад ми њене лепе цр |
| сад о свету само сањао и као да га сад тек први пут на јави видим!....{S} Како ми овај ваздух |
| ко зебње и слутње!{S} Тај поглед ја сад тек схваћам и разумем, а онда као дете само сам га дубо |
| н зној ми проби узаврело чело — „Ја сад тек осећам сву немоћ и сав чемер сиротиње!{S} Мени се о |
| ира морадох још читав дан путовати, где тек јуче пред вече стигох.</p> <milestone unit="subSect |
| з варош и дођох у зелену гору, ту ми се тек срце отварати поче!{S} Мени се чињаше, као да сам д |
| још не пева; а она опкољена цвећем беше тек прави божанствени цвет!..{S} Чим се поздрависмо, а |
| ешко, као да ми је камен на срце пао, и тек што сам кући дошла, ја сам се заплакала и дуго сам |
| скоро три месеца у Б— код брата свога и тек је ових дана кући дошла.{S} Ова ми вест беше у први |
| како се мучи; но не ће дуго!“</p> <p>И тек што надзиратељка ово рече, Данка поче обема рукама |
| м, него да вам је приповедам.“</p> <p>И тек што сам узео рукопис у руке, закуца ми срце тако ја |
| села и сама у пламен завија!{S} Тада ми тек паде на памет мајка моја и сестра Данка!.. „Ох!{S} |
| мо?“ упитах Марину снуждено, јер сад ми тек први пут <pb n="120" /> дође та мисао на памет и ме |
| овом животу немам живота, а после смрти тек ћу бити сасвим мртав!...— </p> <milestone unit="sub |
| {S} Но тек кад сам очи склопио, тад сам тек јасно видео и Љубицу и Данку!..{S} Лежах неко време |
| n="11" /> наши, шта је с њима?..{S} Но тек одмакавши од села освртох се натраг, освртох се јад |
| да најпосле почех мало и муцати.{S} Но тек што сам ућутао, наши се погледи сусретоше и ми погл |
| спустим на постељу и склопим очи.{S} Но тек кад сам очи склопио, тад сам тек јасно видео и Љуби |
| /p> <p>Т—, да је село спаљено и да нису тек неколико кућа остале на миру.{S} Црква је сасвим из |
| како анђели лепо живе.{S} Ја тада бејах тек у седмој години и у мени се одма роди мисао, да мог |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тек што дођох у манастирски ходник чух с друге стране х |
| one unit="subSection" /> <p>25/4</p> <p>Тек што Данка оде у град, да своје радове гдегод прода, |
| unit="subSection" /></p> <p>6/9</p> <p>Тек што изиђох из собе, а к мени приђе један човек и ре |
| дање маште и тадањих осећаја, мени сузе теку!..</p> <p>Једног јутра седећи ја и Марина сами пре |
| смрт помислим, мене срце боли и сузе ми теку.{S} Теците сузе! теците!.. јер ће ми срцу лакше би |
| дању заверу своју, али слабост и болови тела не допуштаху извршење њено, па би се чешће заплака |
| ли велики духови силни су и после смрти тела свога, јер и после још споменом својим утичу на су |
| .{S} Ах!{S} Као да ми се душа отргла од телесних окова, па се с васијоном спојила и обгрлила св |
| а на ново да оставља, глава ми клону, а тело ми поста грозничаво, што по свој прилици би послед |
| p> <p>Већ од неко доба осећах, да ми је тело изнемогло, али никад ми не беше тако као данас.{S} |
| своје несносне постеље и наслонив слабо тело своје на данкино раме дођох до прозора и седох, да |
| оздрав ули ми нова живота у скоро мртво тело, и ти ме оте од немиле смрти!“ —</p> <p>У таким ми |
| ?{S} За што почех плакати?{S} Моје цело тело стаде се трести од горка јецања...</p> <p>Да ли је |
| је Љубица лепа!{S} Њено витко вилинсно тело крунисано је тако дивним лицем, да је милина у њег |
| оно тихо шуштање цеви тако ми гођаше и телу и души, да сам постао лакши, снажнији и веселији.{ |
| еше мени њена свака реч: мелем и души и телу, и ја почех одма нова живота у себи осећати.</p> < |
| могу својим назвати и она ми је једини темељ будућности моје!{S} Ах!{S} Да ми је при свем том |
| ати идилично — срећним.{S} У књизи имам темељ будућности своје; у Данки свети аманет од оца и м |
| прећуте.{S} Моје здравље не беше онако темељно, као што би при бољим приликама могло да буде; |
| мила будућности!{S} Зар сам те зидао на темељу тако лошом, тако трошном?...{S} Ах!{S} Мој цео с |
| простору и бољем времену, одакле не бих тео више никад да се натраг у садањост вратим...{S} Бла |
| љах, да не ће то већ много бито, што ја терам?{S} Али шта знам да радим?{S} Ја сам приморан да |
| .{S} Истина, да сам узео на себе велики терет, то ипак мили ми се, што могу остале бриге своје |
| прими на своје меке груди и скиде тешки терет с уморених крила душе моје.{S} Бејах жељан санка, |
| како да спавам!...{S} Соба ми је сувише тесна, за то лутам улицама, по којима је тешка тама, ка |
| и писањем и једва се пред вече опростих тесне собе своје.{S} Изишав опет у гору прострем капут |
| ; а мени срце као да шћаше да искочи из тесних груди: милина и туга судараху се у мени као ватр |
| ло пре подне проведох читајући у својој тесној соби, а кад после подне одох у манастирску башту |
| одник у ведро плаво небо, а из ока мога тецијаше једна суза за другом...{S} У моме срцу поче се |
| це боли и сузе ми теку.{S} Теците сузе! теците!.. јер ће ми срцу лакше бити. —</p> <p>Моја прва |
| слим, мене срце боли и сузе ми теку.{S} Теците сузе! теците!.. јер ће ми срцу лакше бити. —</p> |
| } Да се одречем ње, у којој та иста крв тече, која и у мени тече, и која на целом свету осим ме |
| едно биће на свету, у којем та иста крв тече, која и у мени тече, и које од истих удараца пати, |
| у којој та иста крв тече, која и у мени тече, и која на целом свету осим мене нема никог свога? |
| у којем та иста крв тече, која и у мени тече, и које од истих удараца пати, од којих и ја патим |
| авек појаве њене лепе црне очи, које ме теше и на рад ободравају и које ме навек слатко успавај |
| већ навек седи поред мене и навек ради, тешећи ме, да се немам за што бринути, јер она ће сада |
| вати.{S} Ова вечна тишина у колико срце теши и јаде ублажује, у толико опет буди тужна осећања |
| о!{S} Мислим и овако и онако и најпосле тешим се једино тиме, што сам млад и здрав, па као така |
| но, но ипак млад сам и здрав сам, па се тешим, да ће све моје невоље ваљда кад тад престати, те |
| а се цела зима слила у један дан, то се тешим, да ће и ови дани као и они тако исто брзо проћи. |
| а као стрелом ранио, па с тога ме стаде тешити: „Немој бити дете, Миливоје!{S} У таким приликам |
| скупа славимо бадње вече.{S} Почеше ме тешити и хтедоше ми тугу да ублаже, као да се и моја ту |
| пада на моје срце!“</p> <p>Ја је почех тешити, но у том тренутку добро би било, да је и мене к |
| ћемо им ноћу у сну долазити, па ћемо их тешити, казаћемо им, да не плачу, јер нама је добро!“</ |
| у толико бити већа, колико је сада туга тешка...{S} Љубица ће бити моја и у мојем душевном свет |
| е снове; но кад зора сину, поче ми нека тешка, непоњатна туга срце да стеже.{S} Изиђох рано из |
| есна, за то лутам улицама, по којима је тешка тама, као туга на срцу моме...{S} Ах! како је мир |
| но милине и опет при свем том лежаше ми тешка брига на челу, као што ноћу мрак на земљи лежи, и |
| ведаше, мени беше, као да јој свака реч тешка клетва на мене несретнога, јер ја да не одох Љуби |
| воје да ради.</p> <p>Ах, благи Боже! да тешке ли борбе!</p> <p>Читав дан мишљах, куда ћу с њоме |
| гледајући у писмо њено заплаках се и од тешке туге и од велике милине, јер у колико ме сада срц |
| асположење као да беше само претеча оне тешке несреће, која преда мном стајаше и на мене с отво |
| ирочад бедна!{S} Давно је од како сносе тешке јаде, од како лију горке сузе!{S} Тада беху још м |
| ne unit="subSection" /> <p>25/10</p> <p>Тешке ме бриге данас обузеше, за што ми Љубица ништа не |
| адох умивати хладном и свежом водом.{S} Тешки, ледени хлад и оно тихо шуштање цеви тако ми гођа |
| ећи се, а ја остах лежећи, жалећи се на тешки живот свој...</p> <p>После дужег размишљања и узд |
| стеља прими на своје меке груди и скиде тешки терет с уморених крила душе моје.{S} Бејах жељан |
| тно насмеши.{S} Из мојих груди отрже се тешки уздах и ја јој обвијем обе руке око врата, па дуг |
| {S} Уставши са зелене траве отрже ми се тешки уздах из боних груди, јер ми паде црна мисао на п |
| јах, почех јој се исповедати као што се тешки покајник пред олтаром пре причешћа исповеда...</p |
| ушне куле!{S} Но у колико ови јади беху тешки, у толико ми би већа радост, када чух од Паје, да |
| беше много јачи ного први пут.</p> <p>„Тешки јади!{S} Но немојте мислити, да су љубавни јади!“ |
| то доба треба да су болесници сами.{S} Тешким срцем опростим се са сиротицом и обећам јој, да |
| {S} Данас по подне малаксаше бриге пред тешким сном, који ме однесе на својим лаким крилима у о |
| ог санка слатко спава.{S} Сад нема више тешких мука, нису јој очи пуне суза; али нема ни нежног |
| та дође, да се тако слатко заплачем.{S} Тешко ми је отићи с овог света без икаква гласа!...{S} |
| и пољубих је у чело и уста.</p> <p>Она тешко уздану, а дуге јој се трепавице на једаред растав |
| ељка, погледа ме тужно и рече: „Вама је тешко, вас боли срце; али против Бога не можемо ништа!{ |
| У почетку ми беше угодно, но сада ми је тешко, врло тешко!“ рекох и погледах јој црне очи, које |
| ада био срећан и блажен!{S} Овако ми је тешко <pb n="116" /> чезнути и венути!..{S} Да сам бар |
| детету звезда на небу?..{S} Како ми је тешко живети!{S} Ја сам постао уморан, ломан, као да ме |
| <p>„Љубице, сунце моје!{S} Чисто ми је тешко веровати, да љубим очи твоје, те миле лепе очи, к |
| ер нама је добро!“</p> <p>— Али мени је тешко, да их оставим! — рече Марина и поче плакати.</p> |
| м сетним оком — „Знадем добро, да ти је тешко; али ослони се и ти једном на мене!{S} Ја сам здр |
| и поче плакати.</p> <p>„За што да ти је тешко?“ — почех јој страсно говорити, јер се бејах сасв |
| боли!“</p> <p>— Сироче бити свакако је тешко!{S} Но ипак ви у колико изгубисте у родитељима св |
| у своје душевно здравље, јер мени беше тешко сам себи да верујем, да на њеним лепим црним очим |
| м да спаваш?“</p> <p>— Јесте! — рече ми тешко уздишући <pb n="158" /> — Мене отпустише из служб |
| још не ће!..</p> <p>Као детету беше ми тешко носити толику <pb n="124" /> тајну на младом срцу |
| Али така ми је нарав моја, да се навек тешко растајем са сваким местом, у којем сам провео нек |
| уго за њим гледаше, гледаше сузним оком тешко уздишући.{S} Ја као дете нисам имао ни појма о ра |
| ега и пођем кући; но путем беше ми тако тешко, као да ми је камен на срце пао, и тек што сам ку |
| беше угодно, но сада ми је тешко, врло тешко!“ рекох и погледах јој црне очи, које још на мени |
| , јер она никог, никог нема!..{S} Но то тешко расположење као да беше само претеча оне тешке не |
| растајући се с њиме беше ми ипак нешто тешко, при свем том што сам једва чекао, да се премести |
| из груди.</p> <p>— Вама је у манастиру тешко живети? — упита ме Љубица и чисто ме жалећи погле |
| ох јој рећи, да ми је за то у манастиру тешко живети, што <pb n="44" /> тамо нисам поред ње.{S} |
| ислим с њоме, рекох јој тужним гласом: „Тешко је бити господар, а слуга можеш бити у свако доба |
| нца!{S} О небо!{S} Изгледаш ми као срце тешког очајника! —</p> <pb n="41" /> <milestone unit="s |
| рагу на наукама, био сам несрећом пао у тешку меланхолију, те с тога сам написао ово дело „Без |
| род прича, да су се братимили с вилама, ти би рекли: „То је вила!..“ Ја је гледах сав очаран и |
| хватити ме за раме и рећи: хајд одавде, ти ниси више наш!{S} И тада бих нехотице метнуо руку на |
| 4" /> лешину више, а ти мој добри роде, ти баш ништа!...{S} Ал’ опрости!{S} Опрости несретнику! |
| —</p> <p>„Кад оздравим, је л’ Миливоје, ти ћеш ме опет к себи узети?“</p> <p>— хоћу, Данко, хоћ |
| једно.{S} А кашње ћеш ме, је л’, брате, ти опет к себи узети?“</p> <p>— хоћу, Данко!{S} Камо ср |
| и ја јој срећан весело рекох: „Љубице, ти си моја!“</p> <p>— Ох, Миливоје!{S} Ман’те ме сада!{ |
| ш какви су болови сада у грудима мојим, ти би се чудила, да сам још при чистој свести!.“</p> <p |
| е плаче...{S} Но док ја одем под земљу, ти ћеш остати на земљи, остаћеш сама без брата свога.{S |
| раво вели наша пословица; „Док ме имаш, ти ме не знаш.“ И збиља, док бејах здрав, никад не осећ |
| кад бити!{S} Ти ако ћеш анђео да будеш, ти мораш слушати мене, мајку своју, а ја од тебе желим, |
| „Сирота Данко!{S} Ти си опет срећна!{S} Ти нађе брата свога и твоје се жеље испунише све!{S} Тв |
| као што би требао да будеш!{S} Гле!{S} Ти плачеш!{S} Миливоје!{S} Реци, да ти није опет зло?“< |
| дрише.</p> <p>Ах, Љубице!{S} Љубице!{S} Ти си заиста анђео хранитељ живота мога!.. —</p> <pb n= |
| е растати!..{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Ти ваљда на меком крилу бајнога санка сада мирно спавам |
| х много има!...</p> <p>О слатки оче!{S} Ти паде за народ свој и твоја деца осташе сирочад бедна |
| уди моја!{S} Поврати се опет к мени!{S} Ти <pb n="148" /> си била сунце моје, које ми је душу р |
| одина, опет не ће анђели никад бити!{S} Ти ако ћеш анђео да будеш, ти мораш слушати мене, мајку |
| латко спаваше.</p> <p>„Сирота Данко!{S} Ти си опет срећна!{S} Ти нађе брата свога и твоје се же |
| сада мирне, твоје је срце задовољно!{S} Ти сањаш красне снове, <pb n="71" /> летиш по лепом све |
| и сада загрејава. — О Мито!{S} Мито!{S} Ти ми донесе живота у моју мртву собу! — рекох весео, п |
| се на вашу Љубицу!“ На вашу Љубицу!{S} Ти сама велиш, да си моја!{S} У твојим очима нисам дакл |
| ину наду, једину радост моју?{S} Ах!{S} Ти си једина која ме још <pb n="162" /> везиваше за ова |
| сунце моје!{S} Реци бар једну реч!..{S} Ти си та бела голубица, коју је голуб тако заволео, а т |
| , да морам бити анђео.</p> <p>— А би л’ ти волео? — упита ме Марина и погледа својим плавим очи |
| рви једну <pb n="164" /> лешину више, а ти мој добри роде, ти баш ништа!...{S} Ал’ опрости!{S} |
| па кад видиш, да који што криво ради, а ти одеш, па кажеш Богу, па се с њиме лепо разговараш!.. |
| {S} Ти плачеш!{S} Миливоје!{S} Реци, да ти није опет зло?“</p> <p>— Биће, ако није! — тихо јој |
| плавим сетним оком — „Знадем добро, да ти је тешко; али ослони се и ти једном на мене!{S} Ја с |
| е мори...{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Да ти само једна моја суза на срце падне, твоје би срце од |
| Но реци, како си се провео?{S} Мора да ти је добро било, кад си се толико задржао!{S} Јеси ли |
| ље: „Мени се јако допада!{S} Искрено да ти кажем, ја је волим!“</p> <p>— Па то је лепо!{S} У ос |
| арина и поче плакати.</p> <p>„За што да ти је тешко?“ — почех јој страсно говорити, јер се беја |
| аше цео свет.{S} О боже среће!{S} Хвала ти на овом часу!..{S} У блаженству овом подигнем јој ми |
| ми је живот тако сладак!“</p> <p>— Бог ти свако добро дао! — рекох јој од срца разнежен срећом |
| ти умреш, не ћу ни ја да живим!{S} Кад ти постанеш анђео, не ћу ни ја да будем грешна! —</p> < |
| вот, за овај црни и немили свет!{S} Кад ти одеш кад одеш тамо, где нам је већ отац и мајка, онд |
| p> <p>— Онда ћу и ја умрети!{S} Јер кад ти умреш, не ћу ни ја да живим!{S} Кад ти постанеш анђе |
| ми!“</p> <p>Бога ми! —</p> <p>„Но! сад ти верујем!“ — рекох јој весело, па је одма загрлим и д |
| ? — запитах га мало зачуђен. — А од куд ти да доспеш тамо?</p> <p>„Неки смо родови, али какви, |
| па како ми је, тако ми је...{S} Кад ме ти узмеш к себи, тад ћу надокнадити сву ону радост, кој |
| лим само на стрину своју, од које си ме ти избавио, то ти, брате! никад доста благодарити не мо |
| /p> <p>„А од куд знаш?“</p> <p>— Зар ме ти за такву Српкињу држиш, да не знам ни химну српских |
| у новине дао, те за који дан зацело ће ти стрина јавити, где је и како је и шта је са сестром |
| ли ми нова живота у скоро мртво тело, и ти ме оте од немиле смрти!“ —</p> <p>У таким мислима хо |
| ашњега дана у гору измамила?{S} Да л’ и ти слушаш, како тице дивно поју?{S} Њих слушаш, а на ме |
| , да чујеш, како анђели певају, па да и ти певаш с њима; тамо нема ни ветра, ни кише, ни блата; |
| оре: „Ја сам већ постала анђео, хајде и ти!{S} Ја сам своју реч одржала, одржи је и ти!{S} Моји |
| S} Ја сам своју реч одржала, одржи је и ти!{S} Моји родитељи за мном плачу, нек плачу и твоји!. |
| добро, да ти је тешко; али ослони се и ти једном на мене!{S} Ја сам здрава, ако ниси ти!“</p> |
| а те волим, ја те обожавам!..{S} Реци и ти мени бар једну реч, реци, Љубице!{S} Заклињем те сви |
| сам дужна и морам за тебе радити, јер и ти си доста за мене радио.{S} Ах!{S} Кад помислим само |
| Не знаш, и боље што не знаш!{S} Шта би ти сада мати за мене рекла, кад би ме видела овако жало |
| ио, како би ми био живот сладак, кад би ти моја била!{S} Тада би био цео свет мој, јер би цео с |
| м!..{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Јеси ли ти анђео, којег ми Вишњи посла, да усрећиш и моје груди |
| у српских девојака? —</p> <p>„А знаш ли ти да певаш?“</p> <p>— Кад хоћу, знам. —</p> <p>Штета з |
| е бити, навек, ма никад не спавала, али ти не ћеш у болницу!{S} Ја сам већ и лечнику казала, да |
| .{S} А да радити није срамота, то си ми ти толико пута говорио!“</p> <p>Мене ове данкине речи т |
| ном на мене!{S} Ја сам здрава, ако ниси ти!“</p> <pb n="103" /> <p>— Твоја рука не ће никад тол |
| да не ћеш имати шта да вечераш, па сам ти вечеру ево ја донела.“ — Ја мало што се нисам заплак |
| ени?“</p> <p>— Да си поцрвенио, чим сам ти Љубицу споменуо, а то сам и код ње опазио, кадгод би |
| га и брига ништа не помаже!{S} Не велим ти, да не радиш ништа за сетру своју, то не; већ на про |
| 38" /> <p>— Па збогом, брате!{S} Срећан ти пут!“ — рече, па ме загрли и пољуби, а сузе јој удар |
| теље моје — „Она те лепо поздравља; ево ти писмо њено, нек оно место мене говори!“</p> <p>— Гле |
| љи, остаћеш сама без брата свога.{S} Ко ти може добар стајати, да ћеш бити срећна?{S} А до твој |
| убице!{S} Љубице!{S} Да л’ знадеш, како ти је драги болан?{S} Да л’ знадеш, какав се црн и стра |
| Данко!{S} Слатка Данко!{S} Реци ми како ти је?“</p> <p>У том дође лечник и стаде је дуго посмат |
| ће му скоро и сватови бити.{S} Но како ти се Љубица допада?{S} О том ми ништа и не рече! —</p> |
| ео свет носио у грудима својим!..{S} Но ти ме волиш, и мени је то доста!{S} Ја ћу молити мајку |
| ину своју, од које си ме ти избавио, то ти, брате! никад доста благодарити не могу!{S} Па и код |
| вим клонуо...{S} За то, Данко, пази бар ти на своје здравље.“</p> <p>— Не бој се, Миливоје, за |
| ивоје!{S} Ниси требао тако урадити, јер ти беше у нашем дому навек добро дошао, па те незнатне |
| у њих да гледам, смем да их љубим, јер ти ме волиш!“</p> <p>Ја бејах у загрљају Љубице своје з |
| , Данко, лези!“ — тихо јој рекох — „јер ти си ноћас мало спавала.“</p> <p>Она ми не рече ништа, |
| таше снага моја.{S} Видиш, Данко, то су ти тајни нам природни закони, које називамо „божијом во |
| куће?{S} Ако можеш, причекај ме, ја ћу ти доћи.“ — Тек што се беше смркло, Данка ми дође и дон |
| {S} Ја сам већ и лечнику казала, да ћеш ти остати овде, јер и он ми рече да треба тамо да одеш. |
| Срећни Мито,“ — рекох му при поласку — „Ти идеш сада оцу и матери, тамо те чека радост и весеље |
| ече ми сада Данка ухватив ме за руку — „Ти ниси онако весео, као што би требао да будеш!{S} Гле |
| зе из цркве, те зато убрзам кораке и за тили часак бејах у гори, која води у манастир.{S} Да ми |
| е оклевах дуго, већ се одма упутим и за тили часак бејах већ на извору среће своје.</p> <p>„Пај |
| tion" /> <p>12/7</p> <p>Што више радим, тим све јасније осећам, да су најслађи часи живота они, |
| осна, јер што је којим даном дуже тамо, тим су и деца раскалашнија; хоће с њоме да се титрају, |
| што ја ближе манастиру, <pb n="139" /> тим он све даље од мене!{S} Но када већ стигох на брег, |
| јер ја тако и тако већ морам умрети, а тим својим делом опет ћу бар колико толико добра учинит |
| деце, коју ћу целе године поучавати; а тим сам и себи и сестри опстанак осигурао.{S} Истина, д |
| у којем беху све данкине ствари.{S} За тим уђосмо у моју собу, где ми Данка приповедаше, шта ј |
| гледасмо једно другом оштро у очи, и за тим настаде нема тишина за неколико тренутака.{S} То бе |
| ивота у себи осећати.</p> <p>Мита ми за тим приповедаше, како је угодно путовао, како се лепо к |
| ти гробу да лечи!..“</p> <p>На скоро за тим дође у собу љубичина мати, а Љубица устаде и оде.</ |
| а служи; јер и мени се чини, да ћемо се тим начином много савесније и боље извући из овог жалос |
| иним крај овом несретном животу?..{S} У тим мислима паде ми на једаред Данка на памет и мени би |
| {S} Ја се још толико сећам, да сам се у тим страховитим тренуцима изгубио од мајке своје, па у |
| радим, онда опет мислим на Љубицу, и у тим слатким мислима лети ми време, као муња што лети.{S |
| м свега тога највећма ме пече, што ћу у тим невољама заостати у науци својој, а наука ми је све |
| чини сватови бити за осам дана.{S} Међу тим устаде љубичина мати и пајина госпа на посао, а за |
| огуће.{S} Али кад се Паја удоми, а међу тим и тебе удам, тад ћу моћи к њему отићи и своје старе |
| </p> <p>Кад стара госпа изрече: „а међу тим и тебе удам,“ мени поста на једаред тако чудно око |
| погибоше под Луком Вукаловићем, и међу тим именима записано је име и нашег Миливоја. —</p> <p> |
| лавим очима у ведро плаво небо и као да тиме хтеде рећи:{S} Лепо је бити анђео!..</p> <p>„Ја би |
| а, која све небо ужасно осветљиваше, те тиме и призор на улици поста много грознији.{S} Одмах м |
| јим све је јаче притискиваше, као да ми тиме хтеде рећи: „Ја немам нигде никог, ја немам нигде |
| е смешећи се тако гледати, као да би ми тиме хтела рећи, да се збиља није надала, <pb n="34" /> |
| , као да ме није разумела, шта сам хтео тиме да рекнем.</p> <p>„За што га називан срећним, што |
| вако и онако и најпосле тешим се једино тиме, што сам млад и здрав, па као такав могу се на све |
| исао ово дело „Без оца и мајке,“ да бих тиме олакшао души својој.{S} Кад је исто дело изишло у |
| <p>— Збиља!{S} Сирома човек мора као и тиран да је свуда и оком и ногом, јер чим <pb n="100" / |
| и деца раскалашнија; хоће с њоме да се титрају, што њеној нарави не годи, те се тако једи, а к |
| веома су несташни, па хоће с њоме да се титрају, а она опет то не мари.{S} Ја је почех световат |
| њене црне очи падоше ми на ум; но поред тих лепих црних очију појавише ми се још једне очи, као |
| а је с Данком и кад бих се још опростио тих црних брига, ах! био бих срећан као тица у слободно |
| ивати часе живота свога, кад не би било тих црних несносних брига, које ми веселост из срца нем |
| одговор.</p> <p>„Тако је!“ — рекох јој тихим гласом и мени се из груди нехотице отрже уздах.</ |
| p> <p>— Мишљах на сестру своју, — рекох тихим гласом гледајући јој у лепе црне очи: — Кад на њу |
| е опет зло?“</p> <p>— Биће, ако није! — тихо јој рекох гледајући је сузним оком, — Бриге ће ме |
| болницу?“</p> <p>— Не ћеш у болницу! — тихо ми рече — <pb n="90" /> Не ћеш, Миливоје!{S} Ја ћу |
| ње обично.</p> <p>„Иди, Данко, лези!“ — тихо јој рекох — „јер ти си ноћас мало спавала.“</p> <p |
| <p>„Збогом, Миливоје!{S} Ја одлазим!“ — тихо ми рече гледајући ме својим плавим сетним оком.</p |
| рам мене, сав поцрвени и „А гле Данке!“ тихо и збуњено рече и <pb n="113" /> стаде се на све ст |
| огледа ме умиљато својим црним оком, па тихо рече: — И заиста он у мом срцу слатко живи!{S} Кад |
| е волиш!“</p> <p>— Волим! — рече Љубица тихо стиснувши главу своју на немирно, али срећно срце |
| мо затрептати; а око манастира беше све тихо као на гробљу, осим што каткад увело лишће шушташе |
| нце моје!“</p> <p>— Шта могу ја? — рече тихо уздишући — Кад није друкчије, а ми можемо ипак ост |
| аву своју на узбуђене груди моје и поче тихо плакати..{S} Ја погледах преко њене главе кроз отв |
| звезде дивно светлуцаху.{S} Свуда беше тихо и све беше мирно, све, осим мојих груди..{S} Морад |
| јој доћи?..</p> <p>Мој сав одговор беше тихо плакање.</p> <p>Од тог дана често би се и отац и м |
| цветак један, који беше поред стазе, и тихо рече: „И’те Бога вам, сирома је само онај, који је |
| ео свет срећан!“ — одговори ми Љубица и тихо се насмеши.</p> <p>— Није, госпојице!{S} Будите ув |
| усне јој беху још румене, па као да ми тихо зборе: „Ја сам већ постала анђео, хајде и ти!{S} Ј |
| анкином се оку сузе заблисташе и она ми тихо рече: „хоћу!“</p> <p>„Добро, Данко!{S} Ми морамо о |
| . — Она поче цвеће брати и венац плести тихо певајући разне песме; а ја се пружим полеђушке на |
| <p>— Ја сам миран, Љубице! — рекох јој тихо, силећи себе, да будем миран — Но ипак реците ми б |
| у друго...</p> <p>„Љубице!“ — рекох јој тихо, да се не <pb n="145" /> би из ове собе даље чуло |
| грлим, да над твојом главом сузним оком тихо прошапћем: „Ми смо без оца и мајке.“ — У таквим ми |
| д главом на дрвећу голе гранчице ветром тихо њихане као да сетно уздисаху...{S} Како је природа |
| ени дајете?“</p> <p>— Вама! — рече тако тихо, да сам једва чути могао.</p> <p>„Па онда сте о ме |
| вулкан.</p> <p>— Хвала! — рече ми тако тихо, да сам једва чути могао.</p> <p>„Оћете л’ се дуго |
| ежом водом.{S} Тешки, ледени хлад и оно тихо шуштање цеви тако ми гођаше и телу и души, да сам |
| <p>Рекавши ове последње речи поче опет тихо плакати...</p> <p>Мене је ова данкина новост јако |
| ма и осећајима мојим као какав рибар по тихој води својим лаким чуном.{S} Цео дан прође ми поре |
| } Да сав мој живот постане пустиња, где тица не пева, нити цвеће цвета; да сав мој живот буде в |
| тих црних брига, ах! био бих срећан као тица у слободној гори! —</p> <pb n="49" /> <milestone u |
| ишће, већ увело жуто, и што се од свију тица једина сеница чује.</p> <p>Када сунце за брег зађе |
| у шуму, по којој се умиљати поји дивних тица певачица јасно разлегаху.{S} О како ми та иста шум |
| о којој се дивни мирис распростираше, а тице певаху тако умиљато и весело, као да знају, да ћу |
| равнодушан био!{S} Чињаше ми се, као да тице умилније поју, као да се зелене гранчице разгранат |
| а, те се сетих лањских зора, када су ме тице певачице из сна будиле, кад сам веселим оком и сре |
| ено, пролетно цвеће коса њена, пролетне тице њене слатке речи, а њене меке груди биће ми пролет |
| чима!{S} Њу је све изневерило и умиљате тице и мирисно цвеће, као и мене све моје лепе наде!.. |
| ру измамила?{S} Да л’ и ти слушаш, како тице дивно поју?{S} Њих слушаш, а на мене мислиш?{S} На |
| нико не ће!“</p> <p>— Што се моје мајке тиче, то оставите мени, јер на мене се можете ослонити, |
| угом оштро у очи, и за тим настаде нема тишина за неколико тренутака.{S} То беше чудна тишина!{ |
| соба улазаше.{S} У ходнику владаше нема тишина и врата беху редом затворена.{S} Но чим на прва |
| за неколико тренутака.{S} То беше чудна тишина!{S} У мојим грудима куцаше срце тако јако, да са |
| радити, већ само туговати.{S} Ова вечна тишина у колико срце теши и јаде ублажује, у толико опе |
| ишту као и у кући владаше нека необична тишина и мени поче срце тако јако куцати, као да би хте |
| него што је овај манастир.{S} Ова света тишина и самоћа тако ми годи, да ће ми се брзо јади мој |
| “ — рече ми сада прекинувши ову озбиљну тишину.</p> <p>— Од кога то? —</p> <p>„Од Љубице!“ рече |
| преживети без радости, без љубави, ах! то ме боли, то ме пече!{S} Прошлост ми је пуна суза, са |
| а, и то још са једном девојком, а куда, то вам не знам рећи. —</p> <p>Мени се беше свет окренуо |
| их нада; јер кад помислим, шта ме чека, то ми је онда пред очима све мрачно и црно и ја не могу |
| оред мене!“ А је ли она кадгод оболела, то сам већином провађао време седећи поред постеље њене |
| даље.{S} Кад би Љубица штогод говорила, то би знала тако лепо рећи, да ми беше милина слушати ј |
| ри само за то, да их <pb n="20" /> има, то ипак не могу применити ово и на себе.{S} Кад би ово |
| и, јер што сирота уради за недељу дана, то једва да имамо два дана да живимо.{S} Но осим свега |
| а стакла!“ рекох увређена и ожалошћена, то одмах одох да тражим себи другу службу.{S} Али ја бе |
| сјак бити.{S} А да радити није срамота, то си ми ти толико пута говорио!“</p> <p>Мене ове данки |
| право, Миливоје?{S} Ако сам ја сирота, то ваљда нисам така, да се мора од мене сваки да стиди? |
| а ми стаде још нешто говорити, али шта, то нисам чуо.{S} Одма пођох хитно на поље, но ми ноге с |
| S} Наравно, кад помислим чак на ферије, то ми се ипак чини, као да имам још читаву вечност да п |
| је добио драго писмо од веренице своје, то поче с Љубицом шалу да збија.{S} Шала беше из почетк |
| вету осим мене нема никог свога?{S} Не, то не могу!{S} И опет — бар кад бих знао, да је Љубица |
| и, која умру пре навршене седме године, то вам је катихета погрешно рекао; постају <pb n="125" |
| морадох поднети, од како нам ви одосте, то бих вам морала написати неколико табака.{S} Кад одос |
| /9</p> <p>Како Паје сада нема код куће, то ћу имати увек прилике, да с Љубицом будем на само.{S |
| е ће!“</p> <p>— Што се моје мајке тиче, то оставите мени, јер на мене се можете ослонити, а ја |
| !...</p> <p>Што поноћ даље преваљиваше, то ноћ постаје све хладнија, а по суморном небу вијаху |
| ва борба наде са слутњама дуже трајаше, то биваше све жешћа: срце ми поста жалосно, јер у машти |
| ез радости, без љубави, ах! то ме боли, то ме пече!{S} Прошлост ми је пуна суза, сад још садањо |
| ити, јер све их не ћу моћи више држати, то ми је ипак жао, што морам баш овог изгубити, јер беш |
| ећ видим, да морам млад и зелен умрети, то опет не ћу изданути на гњилој постељи, већ ако не мо |
| >Како много великошколаца већ оде кући, то ми би могуће препоруком некојих другова добити још т |
| е волите, јер што сам опазио на Љубици, то сам опазио ето и на теби. —</p> <p>„А шта си опазио |
| , јер кад јој погледим у њене црне очи, то бих одма у грудима својим осетио неку дивну милину. |
| и по цео дан, и што преко недеље сврши, то ће гледати да гдегод прода, да својим трудом себи ба |
| море!..{S} Па још кад у Данку погледам, то ми срце пуца, из ока ми полете сузе, које морам наве |
| а немам нигде ништа; све, што још имам, то је у овим грудима!..“ Но када подиже главу своју с г |
| о да потпуно оздравим и да радње нађем, то ћу је опет к себи узети. —</p> <milestone unit="subS |
| д онда нисам могла као ваша да останем, то сада још мање.{S} И мене је болело срце, и моје су о |
| се и ја кадгод удомим и оцем постанем, то би била за мене највећа срећа, кад би се моја деца п |
| као да се цела зима слила у један дан, то се тешим, да ће и ови дани као и они тако исто брзо |
| етином бегати стадох.{S} Куд сам бегао, то нити ја, нити остали знадосмо.{S} Ми бегасмо, само ж |
| {S} Једино место, куда бих отићи желео, то је манастир; али не могу ни тамо јер немам шта да је |
| стрину своју, од које си ме ти избавио, то ти, брате! никад доста благодарити не могу!{S} Па и |
| допушташе снага моја.{S} Видиш, Данко, то су ти тајни нам природни закони, које називамо „божи |
| пљице цвећу, које је већ венути почело, то беше мени њена свака реч: мелем и души и телу, и ја |
| тина, да сам узео на себе велики терет, то ипак мили ми се, што могу остале бриге своје да раст |
| ?...</p> <p>И што дуже стајах на гробу, то ми туга биваше све тежа, срце ми беше пуно бола, око |
| лице горети и штогод бејах ближе крају, то ми образе обузимаше све већи жар, да најпосле почех |
| м ти, да не радиш ништа за сетру своју, то не; већ на против ради, али ради веселим срцем, а не |
| ао, да мислим о каквом другом предмету, то би ми исте мисли постајале све живље и бујније.{S} З |
| ажио груди своје!{S} Но што дуже ходах, то ме груди стадоше све јаче болети, ноге ми стадоше кл |
| це дира!.{S} И што се дуже овде бављах, то ми ово место постајаше све милије и чаробније, јер к |
| ли је само сан?!{S} Но што дуже мишљах, то ми крв све већма удараше у главу и ја бејах као махн |
| више равнодушно <pb n="14" /> проведох, то данас цели дан бејах тако јако узбуђен и зло располо |
| p> <p>„О Љубице што ми сестру спомињеш, то је истина тако, ал’ ипак кад бих ја срећан био, не б |
| престано гонио, а куда? за чим? за ким? то нисам знао.{S} Сад знам за чим тежим, за чим чезнем! |
| јуче рече, да је данас опет посетим!{S} То је урадила њена мати сама, а Љубица не зна за то ниш |
| а овако жалосног и очајаног?!{S} Ах!{S} То ме боли, што ће твоја мати да добије опет право, јер |
| е нема тишина за неколико тренутака.{S} То беше чудна тишина!{S} У мојим грудима куцаше срце та |
| тако јако, да се сва кућа затресла.{S} То беху непријатељски топови.{S} Сви одма поскачемо с п |
| што је сада свирају?“</p> <p>— Знам.{S} То је: „Ја сам млада Српкиња“. —</p> <p>„А од куд знаш? |
| /l> </quote> <p>Тако сам онда певао.{S} То сво време од Маркове смрти до Љубичиног познанства п |
| " /> <p>2/8</p> <p>„Данас је недеља!“ — То ми беше прва мисао, чим сам очи отворио, те за то на |
| ле, тако исто можда као и ваше! — Али — то вам не бих иначе рекла, да ме не назвасте вероломном |
| љубави, пуно вреле и искрене љубави, а то је ипак неко благо!...{S} О Љубице; Како бих ја срећ |
| бојах се, хоће се на мене заплакати, а то би ми теже било, него да ми падну на срце јади свега |
| оји ми навек вели, да ћу рано умрети, а то ме боли; више ми пута дође, да се тако слатко заплач |
| да све то пустој заборавности предам, а то је, да сараним срце своје...{S} Па да ли је онда так |
| оцрвенио, чим сам ти Љубицу споменуо, а то сам и код ње опазио, кадгод бих јој тебе споменуо! — |
| еки ванредни дух овладао целом шумом: а то све за то, што моје груди беху ванредним осећајима н |
| ведре.{S} Љубица ме воли, — мишљах — а то ми је најбоље јемство, да је не ћу изгубити.{S} Глед |
| ши ову озбиљну тишину.</p> <p>— Од кога то? —</p> <p>„Од Љубице!“ рече и поче се смешити.</p> < |
| ебу странога друштва; но када видех, да то није могуће, јер ме веће опазише и управо се к мени |
| у несретне садањости...{S} Или је ваљда то само код мене тако, код мене, којег несрећа свуда ве |
| авам!...{S} Соба ми је сувише тесна, за то лутам улицама, по којима је тешка тама, као туга на |
| не ћу моћи ову ноћ на путу издржати; за то ћу поћи сутра рано. —</p> <pb n="138" /> <p>— Па збо |
| у животу видети, не може нико знати; за то збогом, па будите срећни, срећнији од мене!“</p> <p> |
| ми срце мах, отеће ми око мах!..{S} За то се на <pb n="146" /> скоро са свима лепо опростим и |
| жу и сад сам ето сасвим клонуо...{S} За то, Данко, пази бар ти на своје здравље.“</p> <p>— Не б |
| ли постајале све живље и бујније.{S} За то најпосле манем све на страну и стрицу одма напишем п |
| чисто не могу и не умем да идем.{S} За то седох код прозора поред Данке своје, која пливаше у |
| у госпу, јер они не беху дома, ваљда за то, да се са мном не састану?.. —</p> <milestone unit=" |
| —</p> <p>„Од тога нема ништа!{S} Ја за то сада и болујем, што сам радио дању и ноћу; што сам с |
| дила њена мати сама, а Љубица не зна за то ништа!{S} Не зна, моје ми срце вели, да не зна!{S} И |
| Ја видех, да је сасвим узбуђена, па за то јој одма ватрено одговорим: „Нема даље ништа!{S} Ја |
| и стотину пута, већ једаред само, па за то при женидби и удадби не треба никад пропуштати онаке |
| дете нисам имао ни појма о рату, па за то сам је непрестано и питао, шта је тако боли?{S} Но о |
| да једино због ових последњих.{S} Па за то, брато, ако већ видим, да морам млад и зелен умрети, |
| могао још и ту рану преболети?{S} Па за то науми, да пита голубицу, да ли ће она бити његова ил |
| жну.{S} Деца полупаше нека стакла па за то стадоше мене да грде, за што нисам на децу пазила?{S |
| е који кући ићи.{S} Ја немам куће па за то о тој ствари у сваком друштву и ћутим, јер код мене |
| ни дух овладао целом шумом: а то све за то, што моје груди беху ванредним осећајима напуњене, ш |
| дом својим хтедох јој рећи, да ми је за то у манастиру тешко живети, што <pb n="44" /> тамо нис |
| аћу Данку у који женски завод, да се за то време тамо поучава, а ја ћу отићи опет у манастир, г |
| оју.{S} Шћаше ми срце да прекипи, те за то једног вечера, кад с мајком својом сам у соби бејах, |
| ="159" /> више ни стајати ни ићи, те за то се спустим под прву капију мислећи, да се мало одмор |
| дне не бејах за књигу расположен, те за то изиђох у гору.{S} Ишавши тамо амо вратим се опет нат |
| собе.{S} Мени је беше веома жао, те за то скочим са столице, потрчим за њом, ухватим је за рук |
| прва мисао, чим сам очи отворио, те за то намислим, да се пешце у К— упутим, да се тамо мало п |
| {S} Да се није кудгод одселио?{S} Те за то запитах исту госпу: <pb n="23" /> „Молим вас лепо, н |
| м ја му морам јако благодаран бити и за то, што је код себе држи и што је хлебом храни. —</p> < |
| ао да не беше потпуна; не знам да ли за то, што мишљах уједно и на матер њену или, што ми срце |
| да није провео толико година у школи за то, да сада код куће седи; мора се радити, ако се хоће |
| трајаше ова нема појава и моје мисли за то кратко време прелетеше сву прошлост моју и моје се г |
| ичит!{S} Она плакаше по свој прилици за то, што беше дирнута мојом детињском маштом.</p> <p>„Ни |
| >„Ви по свој прилици жалите за Пајом за то, што ћете бити сами.{S} А шта ћу онда јадан ја да ка |
| уче и када знам, да ми је време само за то дуго, што нисам поред ње. —</p> <pb n="40" /> <miles |
| р ако их нема, он их сам створи само за то, да их <pb n="20" /> има, то ипак не могу применити |
| и ово биле онаке бриге, које су само за то створене, да нисам без њих, онда би по мене добро би |
| риче свако човечанско осећање једино за то, што сам сирома!{S} Ја не могу тебе да добијем једин |
| S} Ја не могу тебе да добијем једино за то, што сам сирома!..{S} О Љубице!{S} Да знадеш какви с |
| је, говорећи ми, да вас волим једино за то, што се ви знадосте претварати, као да ме волите, а |
| ишта рекао из зле намере, већ једино за то, што је воли.{S} Љубица прими ове речи одма к срцу, |
| вота не ћу много имати и као награду за то хтедох да живим бар после смрти своје...{S} Сад сам |
| ивате?“ — упита ме Љубица.</p> <p>— „За то, што има кога; који се весели срећи његовој, па који |
| ну мисао, да је она можда наговорила на то матер своју, те јој одма пустим руку, а сва крв у ме |
| ичу о голубу и голубици, и гледајући на то срцу моме свето место обузе ме милина и туга....{S} |
| p> <p>Но пре, него што сам јој могао на то одговорити, погледа ме чудним, некако очајним поглед |
| да ти кажем, ја је волим!“</p> <p>— Па то је лепо!{S} У осталом ја сам већ мислио, да се вас д |
| с њиме заједно и плакао! —</p> <p>— „Па то је онда цео свет срећан!“ — одговори ми Љубица и тих |
| S} Да л’ да верујем очима својим?{S} Та то је сестра моја, моја Данка!...</p> <p>„Сестро!“ — по |
| м, да ли ме когод гледаше или не; доста то, да корачах све хитније, само да бих што пре из варо |
| их могла с њиме заједно бити, но за сад то није могуће.{S} Али кад се Паја удоми, а међу тим и |
| да сам га једва отпечатио. „Шта ће сад то да значи?“ мишљах у себи, па се опет вратим у собу, |
| ьо...</p> <pb n="126" /> <p>Не прође од то доба много времена, а ја и Данка остадосмо без оца и |
| том не ћемо ником ништа говорити, и од то доба ја не имађах других мисли, других жеља, других |
| е...</p> <p>Њу саранише.{S} Ја почех од то доба слабити, венути; кадгод бих сам био, навек бих |
| бело чело, сумњајући јесам ли ја кадгод то красно лице збиља љубио? — — И у момка њеног дуго гл |
| лелечући...{S} Старци, жене и деца, све то беше у гомили и као поплашено стадо трчаше тамо и ам |
| живота лакше бих сносио у нади, да све то на другом свету престаје и замењује са вечном радошћ |
| Она хоће, да сам себе победим и да све то пустој заборавности предам, а то је, да сараним срце |
| те и њу <pb n="63" /> удомити, а за све то треба много времена.{S} Моја вас мати не мрзи.{S} Ве |
| е не победите?{S} За што не предате све то пустој заборавности, па новим духом у живот не ступи |
| ишће, с неба падаше роса на мене, и све то чињаше ми се тако тајанствено и тако тужно, као да б |
| скакао, и мени се учини, као да сам све то ове ноћи само сањао...{S} И опет нада не ће да ме ос |
| ош читаву вечност да преживим, док дође то срећно рајско доба, да опет Љубицу видим; али кад на |
| музика трже. „Знаш ли, Данко, каква је то песма, што је сада свирају?“</p> <p>— Знам.{S} То је |
| а.{S} Али кад на срцу јади леже, тад је то занимање душино горко...“</p> <p>— Зар вама такви ја |
| је плакала скоро читав дан. — Кад ми је то све исприповедала, запитах је, мисли ли тамо остати |
| својим!..{S} Но ти ме волиш, и мени је то доста!{S} Ја ћу молити мајку твоју; па ако мора бити |
| ваком срцу тако слатко живи.{S} И он је то заслужио и треба да у сваком срцу живи! —</p> <pb n= |
| лост, што ће нас горко стати, јер то је то исто, што и просјак бити.{S} А да радити није срамот |
| би ме могли горе намучити, него што је то било овако случајно.{S} Беше ми већ и онако немило, |
| ушу моју.</p> <p>— А ви ми приповедајте то, што знате, па ћемо свршетак скупа саставити! — рече |
| „Игра ми десно око, драга мајко! шта ће то да значи?“ постадох на једаред брижан и тужан; јер и |
| Љубице.{S} Идући тамо мишљах, да не ће то већ много бито, што ја терам?{S} Али шта знам да рад |
| n" /> <p>9/8</p> <p>Данас бејах у К—, и то једино Љубице ради.{S} Мени се чини, као да ме је ов |
| умрьо!{S} Госпа му се некуд одселила, и то још са једном девојком, а куда, то вам не знам рећи. |
| бицом, сећах се целе прошлости своје, и то све тако силно утицаше на моје боно срце, да се и ја |
| нашао?{S} Могао би је истина видети, и то би било све.{S} Од стрине не би је за цело могао узе |
| товах по <pb n="155" /> ветру и киши, и то несносно време још ми увећаваше тугу срца и досаду ж |
| ло не правда.{S} Ви волите моју кћер, и то страсно волите, што ја добро знам.{S} Али кад је већ |
| Но ипак ја се бојим за сестру своју, и то једино због тога што је баш код стрине, своје, која |
| но, није касно!{S} Ја морам к њој!{S} И то што пре, што пре!{S} Кад чује тугу моју и кад види с |
| и!...{S} И Маџари грунуше у цркву, да и то свето место опогане сечом и тучом!..{S} Ја се још то |
| браћамо.{S} У осталом надам се, да ће и то проћи, јер само да потпуно оздравим и да радње нађем |
| и тад бих навек сам себе утешити знао и то својим лепим надама, које ми биваху живље и бујније, |
| и да помислим: да је Марко жив, и он би то урадио!...</p> <p>Он је издануо на рукама старе мајк |
| невољу и онако веће навикнуо.{S} Зар би то за мене штогод чудно било, кад бих морао ноћ провест |
| Рекох јој, шта је, па је замолих, да ми то име више никад не спомене. —</p> <milestone unit="su |
| о се нисам бар боље обукла; али онда ми то не паде на памет, а после се већ не могох и не хтедо |
| ћи већ ни сам, како ми је, само знајући то једно, да ми добро није...{S} По плавом небу вијаху |
| а како бедан био? <pb n="151" /> Ја вам то искрено и пријатељски кажем.“ </p> <p>Ја је мирно сл |
| е кад бих могао с вама заједно да кажем то вашој мајци, благи Боже! ја не бих умео речима израз |
| о штошта излечити! —</p> <p>„Да оставим то времену?“ — рекох горко смешећи се — „То кад станем |
| и као да је посве потресоше: — Оставимо то времену, јер и оно ће много штошта излечити! —</p> < |
| сна свога и поче се на мене смешити; но то смешење не беше онако слатко и умиљато, као што је у |
| .</p> <p>„Верујем вам, госпојице!{S} Но то није увек тако.{S} Кад је душа задовољна, па се сама |
| павани сада, како бих срећан био!{S} Но то је мени немогуће, јер моји јади успавани су дотле са |
| оплашено стадо трчаше тамо и амо!{S} Но то још не би било за мене тако страшно, да се не показа |
| тац, јер она никог, никог нема!..{S} Но то тешко расположење као да беше само претеча оне тешке |
| тако би, као да ме несвест хвата.{S} Но то стање не трајаше дуго и крв ми брзо преста, те с тог |
| па онда полако закуцах на врата.{S} Но то куцање беше по свој прилици слабо, да га нико ни чуо |
| овораху него речи њене.{S} Ах!{S} Давно то беше, када је видех последњи пут и она времена беху |
| вуда верно прати и којем је срећа скоро то исто, што и малом детету звезда на небу?..{S} Како м |
| у и у њој се много брже уживи, него што то у срећи бива!{S} Кад сам Љубицу први пут, први и пос |
| , из којег видех, да ме још волите, јер то вам се види из сваке речи ваше, а уверена сам, да ст |
| и свем том, што ништа ново не беше, јер то сам видео до сад у животу своме већ толико пута и мн |
| и немилост, што ће нас горко стати, јер то је то исто, што и просјак бити.{S} А да радити није |
| а хоће с њоме да се титрају, а она опет то не мари.{S} Ја је почех световати, да трпи, кад друк |
| адзиратељка и замоли ме, да одем, јер у то доба треба да су болесници сами.{S} Тешким срцем опр |
| </p> <p>— Ја имам готових радова, па ћу то продати; а при том ћу од сада двоструким трудом даље |
| авек уздржао бојећи се, да ће мајка оцу то рећи, па ће се њих двоје договорити и не ће ми допус |
| ирно и боним срцем и сузним оком гледах то велико гробље.{S} Кобно гробље, на теби паде отац мо |
| јући ме сетно својим лепим оком.</p> <p>То лепо око, кад у мене тако гледа, пре ми беше само ра |
| су се братимили с вилама, ти би рекли: „То је вила!..“ Ја је гледах сав очаран и занесен, <pb n |
| о времену?“ — рекох горко смешећи се — „То кад станем издисати, па сам себе запитам, шта сам на |
| </p> <p>„Е мој господине!“ — рече ми — „То је био ваљан момак, при том јединац у оца и мајке.{S |
| дирнута, да јој сузе потекоше.</p> <p>„То је лепо, Миливоје, што си се тако заузео за сестру с |
| p>— хоћу, Данко!{S} Камо среће, да се с тоб’м никад и не растајем! —</p> <p>„Па збогом, брате!{ |
| мене боли срце, што се <pb n="107" /> с тобом растајем!“ рекох јој тужно, а из ока ми на мах по |
| ја деца поносила са мном тако, као ја с тобом!...{S} Тек после неколиких дана чух и за мајку св |
| нка — „дођох данас у твој стан, да се с тобом састанем, да те видим и да се с тобом разговарам, |
| с тобом састанем, да те видим и да се с тобом разговарам, но те не могах дочекати.{S} хоћеш ли |
| рати, као да ме волите, а ко мене воли, тог не могу ни ја мрзити, и да сам још неискусно лудо д |
| кола, па онда стаде даље да гони.{S} Од тог тренутка врло мало знам, шта се са мном догађало; т |
| че у мени врити, и да сам могао, бих од тог читања тако радо одустао.{S} Но Љубица већ стајаше |
| ав одговор беше тихо плакање.</p> <p>Од тог дана често би се и отац и мајка трудили, да ми те с |
| мо два дана да живимо.{S} Но осим свега тога највећма ме пече, што ћу у тим невољама заостати у |
| екују родитељи, браћа и сестре, па онда тога дана њему у почаст приређују домаћу забаву, где се |
| обадвојица слаби, болешљиви, ваљда због тога, што много пута гладовасмо.{S} Једном приликом при |
| ица?{S} Они ваљда мисле, да сам ја због тога отишао, што ме стара госпа увредила?{S} У осталом |
| буде служавка.{S} Она вам одрицаше због тога свако човечанско осећање, а при том би још говорил |
| је чисто мука! — рекох Мити једино због тога, да га не испитујем пред Данком.</p> <p>Чим изиђос |
| бојим за сестру своју, и то једино због тога што је баш код стрине, своје, која никад не беше п |
| и пољуби место њихових родитеља.{S} Од тога дана овај голуб неговаше ове голубиће и голубићи б |
| па ћемо опет моћи живети! —</p> <p>„Од тога нема ништа!{S} Ја за то сада и болујем, што сам ра |
| оје непрестано на мене гледаху. — После тога сеђасмо још мало под орахом, те онда уђосмо у собу |
| сам, па никог немам; и кога још имам, и тога као да немам, што ме још највећма и боли!“</p> <p> |
| етнога, јер ја да не одох Љубици, не би тога ничег било.</p> <p>У том лођо надзиратељка и замол |
| S} Ах!{S} Тако мислим, и опет кад би до тога дошло, не знам, како би ми било!..{S} Но са мном ј |
| милина и туга....{S} Да сам ја господар тога врта, на том би месту и лети и зими морало навек ц |
| вила, ипак ми поче срце да зебе...{S} С тога намислим, да јој одма пишем.{S} Писмо сам завршио |
| лакше јој беше, да је сноси сама.{S} С тога ја безбрижан одох да се играм.{S} Читава гомила де |
| ва, да је посве невину погрђиваше.{S} С тога је плакала скоро читав дан. — Кад ми је то све исп |
| најмилије наде и сву радост своју.{S} С тога једва чеках, да стигнем овамо, да се бар састанем |
| вља на младост и назива је лудошћу, а с тога и добије многи момак девојку, коју није никад воле |
| е својим речима као стрелом ранио, па с тога ме стаде тешити: „Немој бити дете, Миливоје!{S} У |
| слаб, да се једва држах на ногама, те с тога на скоро смести ме добра домаћица у тако звану „го |
| и последица овог великог узбуђења, те с тога морадох опет у постељу.{S} На данкино питање, шта |
| овој кући за мене више нема места, те с тога, чим Љубица дође к нама, приђем к њој: „Збогом, го |
| трајаше дуго и крв ми брзо преста, те с тога се дигнем и полако <pb n="89" /> одем до прве чесм |
| ици слабо, да га нико ни чуо није, те с тога сада закуцах јаче.{S} Не прођоше ни два три тренут |
| несрећом пао у тешку меланхолију, те с тога сам написао ово дело „Без оца и мајке,“ да бих тим |
| листаше се сузе као роса на цвећу, те с тога дирнут у срце рекох јој тужним гласом:</p> <p>„О Љ |
| ајом толико, што ћу сама бити, колико с тога, што ћу без њега бити; јер сам се на њега већ тако |
| и кући ићи.{S} Ја немам куће па за то о тој ствари у сваком друштву и ћутим, јер код мене је „< |
| до сад празно, сад је лепо пуно, јер у тој негдањој празнини стоје сада два лепа црна ока, два |
| м сам провео златно детињство своје!{S} Толико лепих и светих успомена вежу ме за овај дом, и м |
| анеш анђео?{S} Да живиш у рају, где има толико лепог цвећа, да гледаш у лице божије, да чујеш, |
| n="103" /> <p>— Твоја рука не ће никад толико зарадити, колико ова невоља од нас изискује!</p> |
| га за јадном мојом Данком.{S} Већ прође толико време, а ја не чух за њу још ниједне речи.{S} Ах |
| ј невољи!..</p> <p>„Миливоје!{S} Шта се толико премишљаш?“ — рече ми смело и поуздано, погледав |
| {S} Мора да ти је добро било, кад си се толико задржао!{S} Јеси ли био код Љубице? —</p> <p>— „ |
| та! —</p> <p>„Слатки брате!{S} Немој се толико бринути!“ — рече ми Данка гледајући ме својим пл |
| же доста благодарити, мени, који сам се толико заустезао, да јој пружим руку своју, кад она беш |
| Тамо не имах Данке своје, тамо не беше толико света, и опет могах тако дивно проводити дане св |
| ме нежно погледа, а у том погледу беше толико наде и радости, колико зебње и слутње!{S} Тај по |
| ма својим?{S} Ја сам клонуо, па се више толико не могу напрезати; а они су ми једино уздање мој |
| о.{S} Од оног једног ђака не добијам ни толико, да бих могао бар стан да плаћам; а на данкину з |
| } А да радити није срамота, то си ми ти толико пута говорио!“</p> <p>Мене ове данкине речи тако |
| } Мој цео свет, мој лепи свет, који сам толико на срцу неговао, он ми се распада, он ми се руши |
| ћи?{S} Једине сестре своје за којом сам толико пута сузе пролио?{S} Да се одречем ње, у којој т |
| се да гледа.</p> <p>— Не жалим за Пајом толико, што ћу сама бити, колико с тога, што ћу без њег |
| љно стара госпа — јер ваљда није провео толико година у школи за то, да сада код куће седи; мор |
| војом другарицом <hi>Марином</hi> седео толико пута рано у јутру и сунчао се на пријатним зраци |
| {S} Да још стрица немам, који је колико толико пази и васпитава, сам Бог знаде, шта би с њоме б |
| , а тим својим делом опет ћу бар колико толико добра учинити!“</p> <p>Сирома Марко!{S} Како је |
| то сам видео до сад у животу своме већ толико пута и много пута бејах сасвим равнодушан; а дан |
| {S} Но у колико ми ова ноћ беше мила, у толико ми опет дан поста неугоднији, јер зебња моја, да |
| а у колико срце теши и јаде ублажује, у толико опет буди тужна осећања хладне усамљености, у ко |
| ко оставио и што више нисам поред ње, у толико ми опет певаше од радости, јер она ме заиста иск |
| ти у искреност и верност љубави ваше, у толико више, што ми се мати усиљаваше, да ми вас из гла |
| !{S} Но у колико ови јади беху тешки, у толико ми би већа радост, када чух од Паје, да му писас |
| ми беше, што се морам с њиме растати, у толико више, што гледах Љубицу и мајку њену, како су им |
| колико изгубисте у родитељима својим, у толико и добисте: јер да су вам родитељи живи, ви бисте |
| 9" /> Паја обрадовао доласком својим, у толико више очара ме Љубица лепотом својом.{S} Ја не зн |
| , што сам манастир тако брзо оставио, у толико ми је опет мило, јер дођох овамо први од свију ђ |
| да се бољој будућности нада, која ће у толико бити слађа, у колико прошлост беше горчија.{S} О |
| ће још све добро бити и да ће радост у толико бити већа, колико је сада туга тешка...{S} Љубиц |
| иликама могло да буде; но ипак ја бејах толико снажан; да сам могао умерени труд навек издржати |
| могао оставити Љубицу, поред које бејах толико пута <pb n="69" /> срећан и блажен, но никад као |
| ка, кад сунце залажаше, сеђаше нам отац толико пута удубљен у бриге своје, а к њему би мајка до |
| о опогане сечом и тучом!..{S} Ја се још толико сећам, да сам се у тим страховитим тренуцима изг |
| ги Боже! ја не бих умео речима изразити толику срећу!...{S} Ако <pb n="135" /> ме још нисте заб |
| </p> <p>Као детету беше ми тешко носити толику <pb n="124" /> тајну на младом срцу своме и хтед |
| ...{S} Да сам ја господар тога врта, на том би месту и лети и зими морало навек цвеће да цвета; |
| вета; на том бих месту учио и радио, на том бих се месту Богу молио..{S} Када уђох у стаклени х |
| и зими морало навек цвеће да цвета; на том бих месту учио и радио, на том бих се месту Богу мо |
| другљиво, но ипак сасвим мирно, при све том, што у грудима као да ми беше читав вулкан.</p> <p> |
| — рече ми — „То је био ваљан момак, при том јединац у оца и мајке.{S} Погледајте му само мајку, |
| вајући испрати и певајући дочека, а при том моје лепе наде сладе ово задовољство у такој мери, |
| сувише је тврдоглава, па и лења, а при том је и неке штете починила.{S} Кад ми ово говораше, с |
| ог тога свако човечанско осећање, а при том би још говорила, да јој не требају никакве слуге у |
| да се не могох на ногама држати, а при том ме љута грозница затресе, да мишљах, раздробиће ме. |
| а ће јадан, кад ни он ништа нема; а при том има жену, која носи само облик људски; — у осталом |
| ћи, да ми беше милина слушати је; а при том њене црне очи гледале би тако дивно, тако мило, да |
| што знаш, да је код стрине своје; а при том си и онако оглас у новине дао, те за који дан зацел |
| готових радова, па ћу то продати; а при том ћу од сада двоструким трудом даље да радим, ма било |
| сам млада и здрава, па ћу радити; а при том ћу те чешће посећивати, те ћемо бити опет заједно.{ |
| и мислећи <pb n="160" /> на Данку а при том ми непрестано и Љубица беше у глави и појављиваше м |
| ћете ми морати за право дати, а да при том опет останемо стари пријатељи.“ —</p> <p>Читајући о |
| итати, да је радосна и весела, при свем том, што јој поглед беше ипак сетан...{S} За чудо! што |
| а беше тако дивна и тако мила, при свем том, што ништа ново не беше, јер то сам видео до сад у |
| не косе поче ме чисто опијати, при свем том, што једва сам себи веровах, да је ова дивна и мени |
| .{S} Мени ударише сузе на очи, при свем том, што сам <pb n="36" /> се из све снаге упињао, да б |
| з собе и пођох мало из вароши, при свем том, што промицаше ситна киша, и што дуваше хладан вета |
| њиме беше ми ипак нешто тешко, при свем том што сам једва чекао, да се преместим у нови стан, ј |
| ао не хтеде ми никако у главу, при свем том, што другим начином заиста нисмо кадри извући се из |
| S} Ја непрестано мислим на њу, при свем том, што се немам више ничем да надам, и заносим се у р |
| сви се држе некако укочено, а при свем том још и прве речи, које чух из љубичиних уста, тако с |
| своје; туга, што ми је сестра при свем том тако бедна, па што ми је још најгоре, да јој баш ја |
| жавка, <pb n="104" /> па ме је при свем том још немилице тукла; а сад где дођем, ту ме не ће за |
| ности моје!{S} Ах!{S} Да ми је при свем том бар једном да оздравим и да се опростим ове несносн |
| за пролио, па ево и ове године при свем том, што ми наде моје говораху да ће бити боље и лепше. |
| ање проста, гола предрасуда, и при свем том не могах умирити срце своје.{S} Да нисам тако бедан |
| росиоца, јако ме узнемирише, и при свем том, што ме је лепо поздравила, ипак ми поче срце да зе |
| ед Љубице весело провести; али при свем том не могох јој одрећи, већ почех приповедати.{S} Из п |
| е срце беше пуно милине и опет при свем том лежаше ми тешка брига на челу, као што ноћу мрак на |
| ad>У манастиру 26/7.</head> <p>При свем том, што сам могао мислити и знати, да се стрицу моме м |
| ступим у живу природу.</p> <p>При свем том, што бејах скоро цели дан за плач расположен, ипак |
| subSection" /> <p>15/10</p> <p>При свем том, што сам послом јако оптерећен, ипак су ми дани при |
| и.{S} Но како ти се Љубица допада?{S} О том ми ништа и не рече! —</p> <pb n="83" /> <p>„Лепа де |
| свршимо, беше нам узајамна завера, да о том не ћемо ником ништа говорити, и од то доба ја не им |
| ице слегла: „Дођите сутра, па ћемо се о том још разговарати.“</p> <p>Чим Љубица ове речи изрече |
| зео, куд би онда?“ —</p> <p>И ако сам о том често мислио, ипак беху ми ове речи љуте и страшне, |
| >9/7</p> <p>Многи се моји другови већ о том разговарају, кад и како ће који кући ићи.{S} Ја нем |
| док ми се он са сејом забављаше.{S} По том одосмо нас двојица на колодвор. „Срећни Мито,“ — ре |
| ш је онако исто, као што беше и лане, с том разликом, што око манастира не шушти више зелено ли |
| дуго је држах на грудима својим!.{S} У том тренутку не беше на целом свету срећнијег човека од |
| е, кудгод ходим и гдегод станем!..{S} У том ми изиђе пред очи и сеја моја у разним жалосним сли |
| страну где почиваше Љубица моја...{S} У том се већ поче и зора да се јавља и ја се опет вратим |
| ла наумила, побећи у свет ма куда.{S} У том чује срећом од мог доброг друга Мите Р—, да сам се |
| на тебе и плаках ходајући улицама.{S} У том се спусти ноћ, а ја још не знађах, куда ћу и како ћ |
| на њега и удубим се у разне мисли.{S} У том почеше манастирска звона да звоне.{S} Романтичан зв |
| а диван и удубим се у разне мисли.{S} У том се и Љубице сетим, њене црне очи падоше ми на ум; н |
| мораде рећи неколико опорих речи.{S} У том дође најстарија ћерка, вереница истог часника, те в |
| воме веку први пут природу гледам.{S} У том опазим оца намесника, где долази у башту са још јед |
| с Љубицом, Пајом и пајином госпом. — У том ступи и Данка у собу, која се као мало дете обрадов |
| жен осмејак и она ме нежно погледа, а у том погледу беше толико наде и радости, колико зебње и |
| олово тежак.</p> <p>И Љубици мора да у том тренутку беше чудно око срца, јер беше у исти мах с |
| же дођу.{S} Но како се изненадих, кад у том човеку познадох свога старог друга и доброг пријате |
| Марина се поболи и — умре...{S} Умре у том тврдом уверењу, да ће бити анђео!..</p> <p>Ах!{S} К |
| ј пренесоше, и моје цело биће не беше у том тренутку ништа друго, до ли једна мала — лирска пес |
| срце!“</p> <p>Ја је почех тешити, но у том тренутку добро би било, да је и мене когод утешити |
| да почех у очима сузе осећати.{S} Но у том ми поглед паде на Љубицу, наши се погледи сусретоше |
| лостан сан?{S} Или је узрок томе, што у том жалостном сну ступише преда ме као на јави две свет |
| з М—, но не могох пре стићи.“ </p> <p>У том дође возач, који је Данку амо довезао и донесе мали |
| би, као да га прободе ножем...</p> <p>У том се Паја врати к нама и наш разговор пређе опет на д |
| Љубици, не би тога ничег било.</p> <p>У том лођо надзиратељка и замоли ме, да одем, јер у то до |
| Данко!{S} Реци ми како ти је?“</p> <p>У том дође лечник и стаде је дуго посматрати.{S} Ја га за |
| еше ми веома мило, што <pb n="80" /> се томе дару јако обрадова.{S} Обећала ми је, да ће их сва |
| д горка јецања...</p> <p>Да ли је узрок томе машта моја, која постаде на једаред тако жива, да |
| д очи као жалостан сан?{S} Или је узрок томе, што у том жалостном сну ступише преда ме као на ј |
| се хтедох у први мах да сакријем, јер у томе часу не осећах ни мало потребу странога друштва; н |
| шта страшно догодило.{S} И узрок свему томе беше у лудој слутњи, да ми се морало стрицу штогод |
| а као човек мишљах, да се и сва природа топи у таквој истој милини!... —</p> <milestone unit="s |
| а на мах се разиђе као мутна магла пред топлим зрацима жаркога сунца.{S} О како ми сада би на ј |
| subSection" /> <p>20/9</p> <p>Беше лепо топло вече.{S} Плаво ведро небо беше пуно звезда као и |
| едох, да се сунчам на пријатним зрацима топлог пролетњег сунца и да гледам људе, који улицом пр |
| јутру и сунчао се на пријатним зрацима топлога сунца; мајка би дошла к нама, па би се на нас н |
| је продужи живот свој у сваком нежном и топлом срцу народа свога, а тако једно срце ето је и ва |
| им осећајима напуњене, што се моје срце топљаше у дивној милини, па као човек мишљах, да се и с |
| кућа затресла.{S} То беху непријатељски топови.{S} Сви одма поскачемо с постеље, но какав ужаса |
| е глава боли, седох крај пута под једну тополу и дуго, дуго гледах око себе, а очи ми беху непр |
| к земљи да спушта.{S} Уставши са зелене траве отрже ми се тешки уздах из боних груди, јер ми па |
| није нихају, а по зеленој <pb n="16" /> трави бистра роса као да беше и од бисера дивнија, као |
| , кад бих морао ноћ провести на зеленој трави под плавим кровом ведрога неба?{S} Кад бих морао |
| ем сам лане више пута лежећи на зеленој трави премишљао о преживелој прошлости и по својој жељи |
| пред њим шарену главу своју по зеленој трави тамо амо превијаше.{S} По красном плавом небу заб |
| устим уморено биће своје на зелену меку траву.{S} Моје душевно стање беше још и сада као јесење |
| сме; а ја се пружим полеђушке на зелену траву, бацим шешир преко лица, склопим очи, па пустим м |
| ет у гору прострем капут свој на зелену траву, легнем на њега и удубим се у разне мисли.{S} У т |
| ом већ уморисмо, седосмо на меку зелену траву у пријатном хладу разгранатих мирисавих липа, кој |
| о голуби, кад полете по свету, да хране траже: но се опет онако исто враћаше, јер ниједна не мо |
| и још непрестано летаху тамо амо узалуд тражећи лека ранама мојим.{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Д |
| упитах га, који ми управо у очи гледаше тражећи у њима одговор на питање своје.</p> <p>„И она о |
| небу забели се по који залутали облачак тражећи другове своје и гледајући на зелену гору, па ка |
| увређена и ожалошћена, то одмах одох да тражим себи другу службу.{S} Али ја бејах врло слабо об |
| сто да весело с њима дане проводимо, ми тражимо утехе на њиховим гробовима!...</p> <p>С мајчино |
| нску, која ме посве хладно упита: „Кога тражите?“ Ове ми рочи прођоше као лед кроз кости, но ип |
| it="subSection" /> <p>7/5</p> <p>Мораћу тражити други стан, гдегод иза вароши близу горе, јер о |
| посла и рада подухватити, и не би дуго трајало, а ја бих опет онај исти постао, који сам и до |
| една сирочета?“..{S} Неколико тренутака трајаше ова нема појава и моје мисли за то кратко време |
| Но што ова борба наде са слутњама дуже трајаше, то биваше све жешћа: срце ми поста жалосно, је |
| да ме несвест хвата.{S} Но то стање не трајаше дуго и крв ми брзо преста, те с тога се дигнем |
| вор нам поста жив, да не кажем весео, и трајаше прилично дуго, догод се Мита најпосле не подиже |
| ми штогод ванредно рећи.</p> <p>„Догод траје слободе,“ — поче ми Марко одушевљено говорити: „д |
| а свуда иде добро! — рекох старој госпи тргнувши се као из сна, јер бејах јако расејан.</p> <pb |
| о сам једну другарицу, своју сусеткињу, трговачку ћерку, без које нисам могао ни један дан да б |
| p>Данас ми Данка нађе службу код једног трговца и сутра већ ступа у нови део живота свога. —</p |
| ртав!..</p> <p>На једарад се као из сна тргох, јер на манастирској кули поче избијати поноћ.{S} |
| ред Данка на памет и мени би, као да се тргох из каквог дугог и страшног сна; а из ока ми полет |
| настирској кули поче избијати поноћ.{S} Треба да легнем, — рекох у себи — поноћ је, а ја сам и |
| ена као да паде камен на срце.</p> <p>— Треба навек да се молимо богу, кад лежемо и кад устајем |
| љка и замоли ме, да одем, јер у то доба треба да су болесници сами.{S} Тешким срцем опростим се |
| ћеш ти остати овде, јер и он ми рече да треба тамо да одеш.</p> <p>„А зар је био лечник код мен |
| мрак на земљи лежи, и мени беше, као да треба да певам и плачем.{S} Благи Боже!{S} Како бих сад |
| о опет стиже дан рођења мога, дан, када треба да се сам собом рачунам! — Спољњи живот мој још ј |
| брате!{S} Ето је већ у велико дан; а ја треба да сам данас рано већ тамо.“</p> <p>Ми се загрлис |
| „Не мрзи, не!{S} Али она увиђа, да вама треба још доста времена, док дођете дотле, да се можете |
| н, јер прошле ноћи не могах спавати, па треба сад да спавам!{S} Но ипак како да спавам?{S} Могу |
| кити, а она има још живог брата, па не треба да јој крст буде без венца. — Стојећи код њеног г |
| само, па за то при женидби и удадби не треба никад пропуштати онаке прилике, које јемче за сва |
| о слатко живи.{S} И он је то заслужио и треба да у сваком срцу живи! —</p> <pb n="35" /> <p>Док |
| у, оставити једну или другу!..{S} Данки треба брзе помоћи, но да њој помогнем, да л’ бих могао |
| једном месту; мени треба слободе, мени треба самоће.{S} Моја је глава сва узаврела, срце хоће |
| огао седети мирно на једном месту; мени треба слободе, мени треба самоће.{S} Моја је глава сва |
| им правим другом назвати могу, па таком треба и хоћу да се поверим.{S} И одма оним првим речима |
| и њу <pb n="63" /> удомити, а за све то треба много времена.{S} Моја вас мати не мрзи.{S} Веруј |
| е, а при том би још говорила, да јој не требају никакве слуге у породицу.{S} Па и Паја ме од ва |
| ређе.{S} Она сада и сама увиђа, да није требала с вама тако поступати, али шта ћемо?{S} Старост |
| а ради?{S} Сиротица!{S} Ах!{S} И она би требала срећнија да буде, јер ни боље душе, ни хуђег жи |
| и те сањарије из главе избију; но им је требало дуго времена док су ме од те душевне болести из |
| че да грца у мору среће...{S} Мени није требало више ништа, сад сам све знао.{S} Почех дрхтати |
| руку — „Ти ниси онако весео, као што би требао да будеш!{S} Гле!{S} Ти плачеш!{S} Миливоје!{S} |
| м вели: „Миливоје!{S} Миливоје!{S} Ниси требао тако урадити, јер ти беше у нашем дому навек доб |
| ро дошао, па те незнатне ситнарије ниси требао одма к срцу тако примити, да од нас — тако рећи |
| ам требао тако к срцу примити!{S} Нисам требао побећи!{S} Ах!{S} Он ваљда не зна, да је само Да |
| побеже!“</p> <p>Незнане ситнарије нисам требао тако к срцу примити!{S} Нисам требао побећи!{S} |
| бејах сав тако узбуђен и осетљив, да ми требаше само једна једина реч, која би ме дирнути могла |
| лине, сузе среће пођоше ми на очи, и за тренут ока моје се руке обавише око ње, лепа јој глава |
| ни дане да бројим?{S} Сада бројим сваки тренутак лежећи у постељи још увек болан.{S} Па и бриге |
| љена два бедна сирочета?“..{S} Неколико тренутака трајаше ова нема појава и моје мисли за то кр |
| за тим настаде нема тишина за неколико тренутака.{S} То беше чудна тишина!{S} У мојим грудима |
| орена путовањем одма леже и за неколико тренутака мирно заспа.{S} Ја приђем к прозору, наслоним |
| те, помози ми!“...</p> <p>И за неколико тренутака она уздане, уздане, и издане...</p> <p>Посрћу |
| Тако ја и Љубица остадосмо за неколико тренутака сами.{S} Ми погледасмо једно у друго...</p> < |
| смо...</p> <pb n="64" /> <p>За неколико тренутака бејах на улици, где видех, да људи већ излазе |
| д силне узбуђености.</p> <p>За неколико тренутака после овог разговора ступисмо обоје у собу и |
| > <p>У таким мислима гледах је неколико тренутака оком пуним суза и срцем пуним бола, па се онд |
| она у цркву.{S} Но не прође ни неколико тренутака, а оно нам стиже ужасан глас, да Маџари цркву |
| као муња што лети.{S} Па и оно неколико тренутака ноћу, кад угасим свећу, да легнем, па док не |
| све јаче и јаче..{S} Ја стајах неколико тренутака мирно и боним срцем и сузним оком гледах то в |
| , па онда стаде даље да гони.{S} Од тог тренутка врло мало знам, шта се са мном догађало; тек п |
| закуцах јаче.{S} Не прођоше ни два три тренутка, а ја чух, да се изнутра врата отварају и да н |
| овај дом, и мени тако би, као да у овом тренутку постадох опет дете; но не више безбрижно, весе |
| о је држах на грудима својим!.{S} У том тренутку не беше на целом свету срећнијег човека од мен |
| во тежак.</p> <p>И Љубици мора да у том тренутку беше чудно око срца, јер беше у исти мах скоро |
| енесоше, и моје цело биће не беше у том тренутку ништа друго, до ли једна мала — лирска песма!. |
| е!“</p> <p>Ја је почех тешити, но у том тренутку добро би било, да је и мене когод утешити мога |
| животом обамрло срце своје; но у таквим тренуцима навек ми Данка изиђе пред очи, и мени дође, д |
| лико сећам, да сам се у тим страховитим тренуцима изгубио од мајке своје, па у гомили уплашеног |
| бистра суза, која јој на дугим, плавим трепавицама мирно трепташе. — При поласку узеде неколик |
| Она ме мирно слушаше, а на дугим плавим трепавицама блисташе се суза.{S} Ах!{S} За кога би та с |
| чима дивна румен обли и која своје дуге трепавице оборене држаше.{S} Још ми никад не изгледаше |
| </p> <p>Она тешко уздану, а дуге јој се трепавице на једаред раставише и њене плаве сетне очи п |
| ојури у лице, пред очима ми стаде нешто трептати, и ја не знадох, на коју ћу страну да погледам |
| јој на дугим, плавим трепавицама мирно трепташе. — При поласку узеде неколико књига, јер вели, |
| заменим сладошћу далеких дана, који ми трепте пред душом мојом, као што трепте звезде у зимско |
| оји ми трепте пред душом мојом, као што трепте звезде у зимској ноћи, како бих тада био срећан |
| непрестано дрхташе, као да је грозница тресе.{S} На једаред подиже очи своје и хтеде ми нешто |
| чех плакати?{S} Моје цело тело стаде се трести од горка јецања...</p> <p>Да ли је узрок томе ма |
| сно болесна тамо лежи и данас је већ по трећи пут поруком питала, јесам ли већ једном дошао?{S} |
| сестру моју, која је онда тек навршила трећу годину.{S} Он оде, а мајка ми стаде пред школска |
| еће моје...</p> <p>На једаред ме музика трже. „Знаш ли, Данко, каква је то песма, што је сада с |
| је у бело, ведро чело.{S} Она се из сна трже, отвори своје сетне плаве очи и погледа ме нежно и |
| ок се ја бављах таким мислима, Данка се трже из сна свога и поче се на мене смешити; но то смеш |
| ставити!“ </p> <p>Љубица се на ове речи трже, окрете се к мени, погледа ме својим црним оком, и |
| је.“</p> <p>Љубица се на ове речи чисто трже и тако ме погледа, као да би хтела погледом својим |
| сада закуцах јаче.{S} Не прођоше ни два три тренутка, а ја чух, да се изнутра врата отварају и |
| је са Љубицом.{S} Она је провела скоро три месеца у Б— код брата свога и тек је ових дана кући |
| е препоруком некојих другова добити још три ђака, које ћу од данас поучавати.{S} Сад имам свега |
| е, да од срца иду, те тако постасмо сви троје опет добри и весели. —</p> <milestone unit="subSe |
| ујетном девојком.{S} А остала деца, њих тројица мушких и једно девојче, вели веома су несташни, |
| сам те зидао на темељу тако лошом, тако трошном?...{S} Ах!{S} Мој цео свет, мој лепи свет, који |
| товати, да трпи, кад друкчије ни]е, јер трпен — спасен, и да се бољој будућности нада, која ће |
| о не мари.{S} Ја је почех световати, да трпи, кад друкчије ни]е, јер трпен — спасен, и да се бо |
| а ишчупати, а за моје јаде и сузе, које трпим и сносим, само да остварим наде своје, нити би ко |
| девер к олтару води: па у залуд стадох трти и очи и чело, да је из главе избијем и да о њој ви |
| ; али од како сам морао при истој снази труд знатно да увећам, само да бисмо подмирили животне |
| јах толико снажан; да сам могао умерени труд навек издржати; али од како сам морао при истој сн |
| јвећом пажњом слушала.{S} Мене је стало труда, док сам с овом гатком готов био, јер још одма у |
| >Од тог дана често би се и отац и мајка трудили, да ми те сањарије из главе избију; но им је тр |
| проведох скоро цели дан и узалуд сам се трудио, да те мисли растерам читањем; јер што бих се ја |
| о ће гледати да гдегод прода, да својим трудом себи бар одело набавља.{S} И тако ћемо нас двоје |
| родати; а при том ћу од сада двоструким трудом даље да радим, ма било и дању и ноћу, па ћемо оп |
| једнога званичника, да ми се захвали на труду моме и да се са мном опрости, јер му се отац с по |
| е није доста отровано?{S} Зар још да га трујем?{S} Па чега ради?{S} Ради неверне Љубице!..{S} П |
| скоро онесвешћен...{S} Људи, који туда трчаху, викаху ми непрестано, да бегам, ако ми је живот |
| ан призор беше пред нама!{S} По улицама трчаше свет плачући, вичући, лелечући...{S} Старци, жен |
| то беше у гомили и као поплашено стадо трчаше тамо и амо!{S} Но то још не би било за мене тако |
| ћи и тебе помагати. — Одобри ми, брате! ту намеру моју, јер друга нам лека нема, ако не ћемо да |
| јим друштвом.{S} Ту ми је отац и мајка, ту ми је Данка, ту ми је Марко и Марина, они су око мен |
| Ту ми је отац и мајка, ту ми је Данка, ту ми је Марко и Марина, они су око мене, с њима ћу ја |
| е чудновато зебе; но ипак где је зебња, ту је и нада...{S} Поздравите милостиву мајку вашу и ре |
| ом још немилице тукла; а сад где дођем, ту ме не ће за цело нико тући!“</p> <p>Још није ове пос |
| рођох кроз варош и дођох у зелену гору, ту ми се тек срце отварати поче!{S} Мени се чињаше, као |
| нам цвеће брала...{S} А на овом месту, ту на крају ходника, кад сунце залажаше, сеђаше нам ота |
| је оно исто и свега се сећам, свега!{S} Ту сам пред школом са својом другарицом <hi>Марином</hi |
| ед све <pb n="73" /> детињство моје!{S} Ту још сија оно исто сунце, још се плави оно исто небо! |
| меснику, који нас сада лепо гошћаше.{S} Ту се опет отпоче жив разговор, сваки приповедаше своје |
| ати дома, остаћу са својим друштвом.{S} Ту ми је отац и мајка, ту ми је Данка, ту ми је Марко и |
| па што ми је још најгоре, да јој баш ја ту беду морам да стварам...</p> <p>У таким мислима поче |
| ви, да је путем њих потражим; те чим на ту мисао дођох, обузе ми детињаста радост ожалошћене гр |
| прелажаше с једног предмета на други, и ту чујем, да ће љубичини сватови бити за осам дана.{S} |
| еко од цркве у зиду под кровом стоји, и ту се стадох умивати хладном и свежом водом.{S} Тешки, |
| в, први пут овамо, причао живот свој, и ту сада разговор наш настависмо даље.{S} Кад би Љубица |
| постао лакши, снажнији и веселији.{S} И ту бих се по свој прилици подуже бавио, да не дође к ме |
| уђосмо у собу, коју она својом назва и ту ми рече, да је Паја данас морао отпутовати, а мати ј |
| онако пуно рана, па како би могао још и ту рану преболети?{S} Па за то науми, да пита голубицу, |
| но насмеши.</p> <p>„Лакше ми је, да вам ту гатку читам, него да вам је приповедам.“</p> <p>И те |
| бих се могао на пут кренути; те чим сам ту бригу смирио, поручим по Данку, да ми дође.{S} Сирот |
| мојој уступа ноћ ипак дану место своје; туга, што ми је сестра при свем том тако бедна, па што |
| сунца после дуге несносне кише.{S} Сва туга моја на мах се разиђе као мутна магла пред топлим |
| Боже!{S} Мени се чини, као да би ми сва туга и све бриге на једанпут престале, кад бих од Љубиц |
| дост у толико бити већа, колико је сада туга тешка...{S} Љубица ће бити моја и у мојем душевном |
| чи.{S} Али она ми ништа не пише, и моја туга постаје тежа, а брига несносније!...{S} У мени се |
| оше ми тугу да ублаже, као да се и моја туга даје ублажити.{S} Но кад видеше, да ми њихове речи |
| једаред неко усхићење, а уједно и нека туга обузе груди, да бих се чисто на ново заплакао!..{S |
| ћ не могах спавати, јер ме била обузела туга и брига за јадном мојом Данком.{S} Већ прође толик |
| ти дете, Миливоје!{S} У таким приликама туга и брига ништа не помаже!{S} Не велим ти, да не рад |
| ко упутисмо на гроб оца свога.{S} Силна туга паде на груди моје, а Данка покри рукама лице свој |
| ора сину, поче ми нека тешка, непоњатна туга срце да стеже.{S} Изиђох рано из собе и пођох мало |
| срце уједно и плаче и пева.{S} Силна ме туга обузме, кад се сетим прошлости своје, прошлости пу |
| пет видех црну јаву пред собом, мени се туга као каква змија опет у срце увлачити поче, а из оч |
| аше да искочи из тесних груди: милина и туга судараху се у мени као ватра и вода; милина, што и |
| срцу моме свето место обузе ме милина и туга....{S} Да сам ја господар тога врта, на том би мес |
| S} У моме срцу поче се гложити милина и туга, и моја прва мисао беху наши родитељи: „Где си оче |
| нада и радост, али ће уједно престати и туга и жалост, и суза и уздисај...{S} За мене ће све пр |
| p> <p>И што дуже стајах на гробу, то ми туга биваше све тежа, срце ми беше пуно бола, око ми бе |
| будућност своју!</p> <p>Докле се у мени туга с милином тако натицаше, која ће овладати срцем мо |
| м улицама, по којима је тешка тама, као туга на срцу моме...{S} Ах! како је мирна ноћ и све је |
| ош више поднесем, па ће ми срце пући од туге и бола!....</p> <p>Када пођох из манастира, путова |
| и ми могло тугу да ублажи.{S} Због моје туге и умора мога смилова се најпосле сан на мене и он |
| ћи изиђох у гору верно праћен од дубоке туге своје.{S} Под ногама ми шушташе жуто увело лишће, |
| ући у писмо њено заплаках се и од тешке туге и од велике милине, јер у колико ме сада срце забо |
| отив ради, али ради веселим срцем, а не туговањем!{S} Твоје сузе не ће њој ништа помоћи!“</p> < |
| прилике, да се мало узвисим над обичним туговањем својим; јер овде не може човек збиља ништа др |
| овек збиља ништа друго радити, већ само туговати.{S} Ова вечна тишина у колико срце теши и јаде |
| мах дрхтати, јер страх ми се помеша са тугом мојом: „Зар се све зло против мене заклело?“ реко |
| докнадити сву ону радост, коју сам тамо тугом заменила, јер док бејах код тебе, мени беше тако |
| боли?{S} Но она ми не хтеде да открије тугу своју; лакше јој беше, да је сноси сама.{S} С тога |
| !{S} И то што пре, што пре!{S} Кад чује тугу моју и кад види сузе моје, ваљда није камен, да ће |
| и, и то несносно време још ми увећаваше тугу срца и досаду живота, јер ја се враћах с гробља, н |
| ело моје!{S} О кад би могао да одуваш и тугу моју!...</p> <p>Много бих боље урадио, да сам још |
| вече.{S} Почеше ме тешити и хтедоше ми тугу да ублаже, као да се и моја туга даје ублажити.{S} |
| гаше нигде ничега наћи, што би ми могло тугу да ублажи.{S} Због моје туге и умора мога смилова |
| а се с васијоном спојила и обгрлила сву тугу, што у њој има, тако ми сада би и беше ми тако цел |
| бе!{S} Јадни Миливој!{S} Он хтеде своју тугу да метне на твоје срце, <pb n="157" /> не знајући |
| земљу скоро онесвешћен...{S} Људи, који туда трчаху, викаху ми непрестано, да бегам, ако ми је |
| главом, но с мирном савешћу закуцати на туђа врата и запросити <pb n="19" /> комад хлеба?{S} Ја |
| па му се тамо срце згрева расхлађено у туђем свету: тако је исто мени сада, кад седим поред Да |
| далеки пут, а њу да оставим овде саму у туђем свету, па да јој искрено не кажем, куда идем и за |
| ека нема, ако не ћемо да се ослонимо на туђу милост и немилост, што ће нас горко стати, јер то |
| /p> <p>Лане сам био у ово доба брижан и тужан и много сам суза пролио, па ево и ове године при |
| да значи?“ постадох на једаред брижан и тужан; јер и мени од неколико дана десно око непрестано |
| али је не могаше никако наћи.{S} И тако тужан летећи даље по своту наиђе на једну белу прелепу |
| Section" /> <p>16/10</p> <p>Данас ми се тужи Данка, да јој служба њена већ постаде несносна, је |
| да сада са мном тако једнака!{S} Сва је тужна као и душа моја!{S} По њеном се небу гоне мутни о |
| еши и јаде ублажује, у толико опет буди тужна осећања хладне усамљености, у коју ми више пута д |
| нка поче обема рукама махати, разрогачи тужне очи и погледа ме тако, као да би ми хтела рећи: „ |
| инувши шешир пођем и ја за мртвацем.{S} Тужни звуци манастирских звона чињаху ову жалост још жа |
| своје песме, које нису ништа друго, већ тужни звуци младог и јадног срца мога, а она ће мени по |
| једну девојку, сиромашки обучену, која тужним погледом својих плавих очију гледаше на ову стра |
| ше у кола, а ја стајах и гледах за њима тужним оком:{S} Да ли ће и мене когод дочекати?{S} хоћу |
| вајући златно девовање своје, дотле она тужним срцем проводи најлепше време своје служећи и рад |
| едох поред постеље њене, она ме гледаше тужним укоченим оком, али ми не могаше ништа рећи, и уз |
| анка?{S} Да л’ и она сада у вас гледа и тужним и сузним оком вас за мене пита?{S} Ах!{S} Поздра |
| ње слеже раменима, погледа ме збуњено и тужним ми гласом рече: „Ничем!“</p> <p>— Ничем! — рекох |
| но питање, шта мислим с њоме, рекох јој тужним гласом: „Тешко је бити господар, а слуга можеш б |
| ах у њу.</p> <p>„Сиротицо!“ — рекох јој тужним гласом — „Шта ћемо радити, ако ова болест устрај |
| већу, те с тога дирнут у срце рекох јој тужним гласом:</p> <p>„О Љубице што ми сестру спомињеш, |
| ко дана сасвим отићи!“ рече Љубица мало тужним гласом после краћег поздрава.</p> <p>— А куда? — |
| више безбрижно, весело дете, већ дете с тужним срцем и сузним оком!..{S} Чињаше ми се, као да ћ |
| ; али ја на своју пустињу никад!“ рекох тужним гласом и мени се отрже уздах из груди.</p> <p>— |
| ати голубица, да је убијен друг њен, па тужно гучући загрли крилима голубиће <pb n="54" /> свој |
| тако, приђе ма надзиратељка, погледа ме тужно и рече: „Вама је тешко, вас боли срце; али против |
| .</p> <p>„Па кад ћеш поћи?“ — питаше ме тужно.</p> <p>— Пошао бих радо још вечерас, али нисам с |
| асовира и свираше и певаше тако дивно и тужно, да бих се јадан од свег срца заплакао; час стаја |
| вориште, које ми сада изгледаше ружно и тужно, јер у њему не беше разнобојног и мирисног цвећа, |
| n="107" /> с тобом растајем!“ рекох јој тужно, а из ока ми на мах полетеше сузе.</p> <p>И Данка |
| другога.{S} Голуб би за голубицом навек тужно гукао, али је не могаше никако наћи.{S} И тако ту |
| ли цели дан падаше киша и све беше тако тужно, тако мрачно!{S} Нигде да се гдегод небо плави, н |
| уне беху.{S} Моје расположење беше тако тужно и ја бејах сав тако узбуђен и осетљив, да ми треб |
| то чињаше ми се тако тајанствено и тако тужно, као да би хтела ова природа са мном да плаче.{S} |
| а!..{S} Тако душевно узбуђен проведох у тужном расположењу већину данашњег дана, а по подне одо |
| ободно“ ступи Мита веселим лицем у моју тужну собу.</p> <p>„Еј јадниче!{S} Гле, једва би те мог |
| ови стан, јер у старом сам живео више у тузи него у радости.{S} Али така ми је нарав моја, да с |
| етих, како <pb n="84" /> ме је немилице тукла, како пред њом нисам смела никад да будем весела, |
| " /> па ме је при свем том још немилице тукла; а сад где дођем, ту ме не ће за цело нико тући!“ |
| а што би говорила, кад јој лице и онако тумачи срце њено?</p> <p>„Имаш и један леп поздрав, Мил |
| чуда плакати, и хтедох је на послетку и тући.</p> <p>„Зар ја немам родитеља?“ — рекох јој тарућ |
| сад где дођем, ту ме не ће за цело нико тући!“</p> <p>Још није ове последње рочи добро ни изгов |
| ву, да и то свето место опогане сечом и тучом!..{S} Ја се још толико сећам, да сам се у тим стр |
| леном лишћу, миловаше ме по бледом лицу ћаркајући на ме благи мирис, који је отео дрвећу и пољс |
| Новембар дати.{S} Благи Боже!{S} Да л’ ће данас и моји осећаји бити тако пријатни, као овај да |
| ати у мене, ја ћу гледати у њу, из мога ће ока сијати љубав, из њеног ока опет љубав...{S} О се |
| е ће да ме остави, божанствена нада, да ће још све добро бити и да ће радост у толико бити већа |
| ан поста неугоднији, јер зебња моја, да ће ме и од ова два ђака који оставити, ево се данас исп |
| обрадоваше, јер ми поткрепише наде, да ће љубичина мати с временом све лепше мнење имати о мен |
| ару јако обрадова.{S} Обећала ми је, да ће их сваки дан читати и да ће некоје и на памет учити. |
| свега најглавније, што чух од Паје, да ће да се жени и да је себи девојку нашао.{S} Пред вече |
| , но бих се навек уздржао бојећи се, да ће мајка оцу то рећи, па ће се њих двоје договорити и н |
| моћ!{S} Народ ме помаже надајући се, да ће ме начинити човеком и да ћу му временом бити од кори |
| њем обраћамо.{S} У осталом надам се, да ће и то проћи, јер само да потпуно оздравим и да радње |
| /> <p>18/3</p> <p>Јуче чух од Мите, да ће данас кући да иде, да тамо ускрс проведе.{S} На моју |
| њену или, што ми срце ваљда слућаше, да ће му се опет штогод ванредно десити...</p> <milestone |
| а држати, живљаше непрестано у нади, да ће још оздравити; а кад већ паде у постељу и кад поче и |
| света тишина и самоћа тако ми годи, да ће ми се брзо јади моји ублажити моћи.{S} Само кад бих |
| } Сањам и мајку своју, како ми вели, да ће анђели бити сва деца која слушају родитеље своје...{ |
| одма је са мном дошао.{S} И он вели, да ће све добро бити.</p> <p>„Али ако не буде тако, као шт |
| На моју молбу склони се и обећа ми, да ће ићи у К —, да посети Љубицу и да види и чује, шта је |
| ме навек слатко успавају велећи ми, да ће <pb n="85" /> сва патња и невоља једном престати и д |
| светлише, да сам одма могао мислити, да ће ми штогод ванредно рећи.</p> <p>„Догод траје слободе |
| доста жив и пријатан, те могу рећи, да ће ми овај дан остати навек у милој успомени. —</p> <mi |
| једна жена матери мојој и рече јој, да ће се наши најдуже сутра у зору с непријатељем ударити |
| ја бејах сасвим срећна, па се надам, да ће опет тако бити.{S} У осталом, од како си ми рекао, д |
| сам ничем бољем ни надао и знао сам, да ће пролити много суза, јер ће јој живот бити горак.{S} |
| едног предмета на други, и ту чујем, да ће љубичини сватови бити за осам дана.{S} Међу тим уста |
| к млад сам и здрав сам, па се тешим, да ће све моје невоље ваљда кад тад престати, те ће и мени |
| зима слила у један дан, то се тешим, да ће и ови дани као и они тако исто брзо проћи.{S} И Данк |
| ад види сузе моје, ваљда није камен, да ће бити равнодушна?! —</p> <pb n="137" /> <milestone un |
| нути!..{S} Да сам бар сасвим уверен, да ће ми се наде збиља остварити, опет би срце могло мирно |
| дима.{S} Више пута паде ми на памет, да ће сада когод к мени прићи, ухватити ме за раме и рећи: |
| ку наићи на оца свога и мајку своју, да ће ме радосно стиснути на груди овоје, а ја ћу им рећи, |
| мре...{S} Умре у том тврдом уверењу, да ће бити анђео!..</p> <p>Ах!{S} Како ми тада беше, кад ј |
| ан, да ме и овде чека нова несрећа и да ће срце на ново да ме љуто заболи!...</p> <p>Стигав пре |
| а ми је, да ће их сваки дан читати и да ће некоје и на памет учити. — Уједно је почех поучавати |
| сва патња и невоља једном престати и да ће наступити красније и слађе доба, кад се не ћу више с |
| ена нада, да ће још све добро бити и да ће радост у толико бити већа, колико је сада туга тешка |
| свем том, што ми наде моје говораху да ће бити боље и лепше..{S} Наде, лепе наде и бедна, горк |
| азумео, и кад Љубици за њих каже, ваљда ће их и она разумети...</p> <milestone unit="subSection |
| гих рана срце моје, но шта ћу?{S} Ваљда ће и време узети штогод на себе, да и оно лечи, да не л |
| разио, ако сутрање болове преживи, онда ће скоро оздравити.</p> <p>„Дакле сутра?“ — рекох чисто |
| већ на извору среће своје.</p> <p>„Паја ће нам за неколико дана сасвим отићи!“ рече Љубица мало |
| своме наслеђена од врлог оца мога, која ће ме у животу навек руководити, онда сам опет задовоља |
| ен, и да се бољој будућности нада, која ће у толико бити слађа, у колико прошлост беше горчија. |
| мени туга с милином тако натицаше, која ће овладати срцем мојим, изрекоше сузе пресуду своју ко |
| мо и надајући се бољој будућности, која ће нам накнадити све оно, што нам садањост не да уживат |
| ави, да ћу у П— наћи сестру своју, која ће ме весело дочекати и да ћу видети стрица свога, ма б |
| астуженом срцу моме.{S} Бог ће дати, на ће опет све добро бити! —</p> <milestone unit="subSecti |
| воје, што је до сад радити научила, она ће гледати у мене, ја ћу гледати у њу, из мога ће ока с |
| звуци младог и јадног срца мога, а она ће мени показивати разне радове своје, што је до сад ра |
| ме, да се немам за што бринути, јер она ће сада за мене да ради, као што сам до сад ја за њу ра |
| тавити оца и мајку, она је јединица, па ће они за њом плакати.</p> <p>Мене ове њене речи тако и |
| , како смо наше непријатеље потукли, па ће и отац мој тако исто потући све непријатеље своје.{S |
| бојећи се, да ће мајка оцу то рећи, па ће се њих двоје договорити и не ће ми допустити, да умр |
| !{S} Слаб сам, да још више поднесем, па ће ми срце пући од туге и бола!....</p> <p>Када пођох и |
| амо да оздравиш, да једном оздравиш, па ће онда бити опет све добро! —</p> <p>„Кад оздравим, је |
| и: „Игра ми десно око, драга мајко! шта ће то да значи?“ постадох на једаред брижан и тужан; је |
| али ме уједно облеће и јато брига, шта ће бити, ако ми се нада и данас осујети?...</p> <milest |
| оз плач поче говорити: „Ја не знам, шта ће бити са мном!{S} Мени је тако, као да сам оболела!.. |
| једном паде њему на ум кобна мисао, шта ће радити, ако му ова голубица одлети за другим голубом |
| ни, одма иде све као преко врата! — Шта ће и како ће са мном бити, ја не знам и не могу да мисл |
| ми мати сваки час из собе изићи, па шта ће нам рећи, ако нас види овако узбуђене!“</p> <p>— Ја |
| ..{S} Но са мном још како тако! али шта ће Данка да ми ради?{S} О Данко!{S} Данко!{S} И теби ће |
| и он би њој много и радо чинио, али шта ће јадан, кад ни он ништа нема; а при том има жену, кој |
| рхташе, да сам га једва отпечатио. „Шта ће сад то да значи?“ мишљах у себи, па се опет вратим у |
| колико је сада туга тешка...{S} Љубица ће бити моја и у мојем душевном свету опет ће засијати |
| лађи мелем растуженом срцу моме.{S} Бог ће дати, на ће опет све добро бити! —</p> <milestone un |
| /p> <p>„Не знам, за што би плакали, кад ће знати, да смо постали анђели?{S} Па најпосле ако баш |
| е године.{S} Сад је Данка код мене, сад ће ми бити лакше.{S} Ах!{S} Лакше?{S} Још има других ра |
| , да би човек на први мах помислио, сад ће се заплакати... — Она поче цвеће брати и венац плест |
| рекох гледајући је сузним оком, — Бриге ће ме опет у постељу бацити!{S} Сирочад смо, Данко!{S} |
| ренусмо из К—, ја овамо, а он у Б—, где ће му скоро и сватови бити.{S} Но како ти се Љубица доп |
| с добих писмо од Паје, писано у К—, где ће се неко време због свадбе задржавати, па ми међу ост |
| у, час на другу страну, не знајући, где ће поглед да задржи?...{S} Ја је задовољно гледах и с л |
| че ми Марко одушевљено говорити: „донде ће бити и њених пријатеља и њених душмана.{S} Наш народ |
| ано јаде лечи, али ове јаде, Љубице! не ће излечити време, ове ћу оставити гробу да лечи!..“</p |
| шем, те кад чују, за што сам отишао, не ће се на мене жалити. —</p> <pb n="81" /> <milestone un |
| еда ме когод с ђаконијом изићи?..{S} Не ће!{S} Ја сам сироче!{S} Ја никог немам!“ — </p> <miles |
| код Љубице.{S} Идући тамо мишљах, да не ће то већ много бито, што ја терам?{S} Али шта знам да |
| ве ноћи само сањао...{S} И опет нада не ће да ме остави, божанствена нада, да ће још све добро |
| “</p> <pb n="103" /> <p>— Твоја рука не ће никад толико зарадити, колико ова невоља од нас изис |
| срцем, а не туговањем!{S} Твоје сузе не ће њој ништа помоћи!“</p> <pb n="47" /> <p>После подуже |
| м бригу о обичном једном писму, које не ће можда ни пет шест редака имати у свему.{S} Но и ако |
| милице тукла; а сад где дођем, ту ме не ће за цело нико тући!“</p> <p>Још није ове последње роч |
| таје при своме, да наше даље дружење не ће имати добрих последица ни по мене ни по вас.{S} Но н |
| у свуда смело ступити, и знам, да се не ће наћи ниједне душе, која би била на јаде моје посве р |
| о немојте!{S} Немојте, јер моје срце не ће моћи без вас да живи!... — Више се пута тако уживим |
| ећи, па ће се њих двоје договорити и не ће ми допустити, да умрем.{S} Али док је човек здрав, м |
| они хоће каткад дуго и да ћуте, али не ће никад ништа да прећуте.{S} Моје здравље не беше онак |
| олаже наде на мене, и ако твоја мати не ће и не може!...</p> <p>Много горких часова имађах до с |
| како ми је, тако ми је, тек свакако не ће ми горе бити, него што ми је сада овде. —</p> </div> |
| и небу и земљи, али ми те отети нико не ће!“</p> <p>— Што се моје мајке тиче, то оставите мени, |
| о ништа!{S} Сирота, како се мучи; но не ће дуго!“</p> <p>И тек што надзиратељка ово рече, Данка |
| а, па ма не имали седам година, опет не ће анђели никад бити!{S} Ти ако ћеш анђео да будеш, ти |
| итим крст.{S} Ја кад умрем, мој крст не ће имати ко да кити, а она има још живог брата, па не т |
| је њену молитву саслушао, а моју још не ће!..</p> <p>Као детету беше ми тешко носити толику <pb |
| животу.{S} Но ако се растанемо, за мене ће престати нада и радост, али ће уједно престати и туг |
| жалост, и суза и уздисај...{S} За мене ће све престати, јер ког једаред земља загрли у своја х |
| моје невоље ваљда кад тад престати, те ће и мени једном сунце среће синути!{S} О кад бих још с |
| и ради?{S} О Данко!{S} Данко!{S} И теби ће твоје девовање златно бити?..{S} Ах!{S} Кад бих се м |
| ћи се, да ћу тамо ваљда наћи кога, који ће ми за сада пружити руку своју.{S} Па тако и беше, је |
| е да растерам овим озбиљним радом, који ће уједно бити мелем мојим душевним ранама.{S} И моја Д |
| Па за то науми, да пита голубицу, да ли ће она бити његова или ће одлетети за другим голубом?{S |
| и гледах за њима тужним оком:{S} Да ли ће и мене когод дочекати?{S} хоћу ли и ја кога имати, н |
| за мене ће престати нада и радост, али ће уједно престати и туга и жалост, и суза и уздисај... |
| голубицу, да ли ће она бити његова или ће одлетети за другим голубом?{S} Но кадгод је хтеде уп |
| ан’те ме сада!{S} Сутра је недеља, мати ће ми ићи у цркву, а ја ћу остати овде сама, па дођите |
| ек дођу други!“</p> <p>— Знам, али наши ће родитељи плакати! —</p> <p>„Не знам, за што би плака |
| /p> <p>„Драга мој Паја!{S} Ко зна, како ће му тамо бити!“ рече ми мати његова, кад се враћасмо |
| обро.“</p> <p>Да су се договорили, како ће ме мучити, не би ме могли горе намучити, него што је |
| убичини сватови; хоћу да је видим, како ће изгледати <pb n="152" /> као невеста.{S} Ах!{S} Ја н |
| од њега или Данку опазио и мишљах, како ће ми бити, кад се с њима састанем.{S} У таким мислима |
| изиђем пред Љубицу? <pb n="140" /> Како ће ме предусрести она, па мати њена?...{S} Како сав дрш |
| угови већ о том разговарају, кад и како ће који кући ићи.{S} Ја немам куће па за то о тој ствар |
| де све као преко врата! — Шта ће и како ће са мном бити, ја не знам и не могу да мислим! — Испл |
| одавде даље!{S} Гроб оца нашег и онако ће нам уз пут бити!“ —</p> </div> <div type="chapter" x |
| лас у новине дао, те за који дан зацело ће ти стрина јавити, где је и како је и шта је са сестр |
| есоше: — Оставимо то времену, јер и оно ће много штошта излечити! —</p> <p>„Да оставим то време |
| о с паробродске станице.</p> <p>— Добро ће му бити, јер је срећан човек, а срећним људима свуда |
| о цео дан, и што преко недеље сврши, то ће гледати да гдегод прода, да својим трудом себи бар о |
| а шибљика на широкој пољани, и све, што ће ми моћи срцу живота дати, биће једино потуцање од гр |
| и очајаног?!{S} Ах!{S} То ме боли, што ће твоја мати да добије опет право, јер морам сам да ув |
| ослонимо на туђу милост и немилост, што ће нас горко стати, јер то је то исто, што и просјак би |
| етно доба.{S} Да!{S} Пролетно доба, јер ће Љубица бити моја и њене очи биће ми пролетно сунце, |
| знао сам, да ће пролити много суза, јер ће јој живот бити горак.{S} Приповедајући јаде своје др |
| о мојих лепих нада хоће процветати, јер ће у мом животу наступити пролетно доба.{S} Да!{S} Прол |
| ми теку.{S} Теците сузе! теците!.. јер ће ми срцу лакше бити. —</p> <p>Моја прва љубав беше да |
| бити моја и у мојем душевном свету опет ће засијати сунце...</p> <p>Срцем пуним наде и опет пун |
| међу животом и смрти; не знам, на коју ће ме страну вртлог времена бацити?{S} Да још Данке нем |
| да Миливој живи и још ће да живи, за њу ће да живи!..“ —</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| је и реците јој, да Миливој живи и још ће да живи, за њу ће да живи!..“ —</p> <milestone unit= |
| одицу, да служи; јер и мени се чини, да ћемо се тим начином много савесније и боље извући из ов |
| ва крв у лице слегла: „Дођите сутра, па ћемо се о том још разговарати.“</p> <p>Чим Љубица ове р |
| А ви ми приповедајте то, што знате, па ћемо свршетак скупа саставити! — рече, па се безазлено |
| ачу, ми ћемо им ноћу у сну долазити, па ћемо их тешити, казаћемо им, да не плачу, јер нама је д |
| тати, или ћемо стати на шарену дугу, па ћемо гледати доле на земљу.{S} Ах!{S} Марино!{S} Како т |
| аље да радим, ма било и дању и ноћу, па ћемо опет моћи живети! —</p> <p>„Од тога нема ништа!{S} |
| требала с вама тако поступати, али шта ћемо?{S} Старост заборавља на младост и назива је лудош |
| и ако не буде тако, као што он вели шта ћемо онда?{S} Па и ако одма оздравим, шта ћу опет с ђац |
| тицо!“ — рекох јој тужним гласом — „Шта ћемо радити, ако ова болест устраје дуже времена, па да |
| , беше нам узајамна завера, да о том не ћемо ником ништа говорити, и од то доба ја не имађах др |
| у моју, јер друга нам лека нема, ако не ћемо да се ослонимо на туђу милост и немилост, што ће н |
| и; а при том ћу те чешће посећивати, те ћемо бити опет заједно.{S} А кашње ћеш ме, је л’, брате |
| ђице!“ — рекох јој доста мирно — „Да ли ћемо се још кадгод у животу видети, не може нико знати; |
| ми ћемо к њима као голуби долетати, или ћемо стати на шарену дугу, па ћемо гледати доле на земљ |
| зажелимо, да видимо родитеље своје, ми ћемо к њима као голуби долетати, или ћемо стати на шаре |
| и?{S} Па најпосле ако баш и усплачу, ми ћемо им ноћу у сну долазити, па ћемо их тешити, казаћем |
| ако устраје, бојим се и за њих, па како ћемо онда живети ја и моја добра Данка? —</p> <mileston |
| Да умремо! —</p> <p>„Добро!{S} Али како ћемо?“ упитах Марину снуждено, јер сад ми тек први пут |
| рудом себи бар одело набавља.{S} И тако ћемо нас двоје мирно дан по дан проводити, сносећи све, |
| око у срце усадио. — Мало пре, него што ћемо лећи, дође једна жена матери мојој и рече јој, да |
| о опорих речи.{S} У том дође најстарија ћерка, вереница истог часника, те видевши њега с њоме п |
| ко их до сад бар познаје; но најстарију ћерку исте породице назва ми сујетном девојком.{S} А ос |
| у другарицу, своју сусеткињу, трговачку ћерку, без које нисам могао ни један дан да будем; а уп |
| — Ја сам већ прстенована и надам се, да ћете хтети увидети, да не могу више ваша бити; јер пре |
| ме још нисте заборавили, уверен сам, да ћете ме бар с неколико милих речи ваших удостојити и об |
| вако ћете се моћи боље предомислити, па ћете ми морати за право дати, а да при том опет останем |
| казати?{S} Погледајте ми боље у очи, па ћете знати и сами!“</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ајно викнем: „Госпојице!{S} Ваљда ме не ћете овде самог оставити!“ </p> <p>Љубица се на ове реч |
| ам навек с њиме заједно. —</p> <p>„И ви ћете се од њега опет одучити и навићи ћете се на своје |
| живота мога, оћете л‘ ми верни бити или ћете ме ладно напустити и од мене се јадног отуђити, ка |
| и ћете се од њега опет одучити и навићи ћете се на своје пређање стање кад Паја беше још у школ |
| ље, него да вам усмено кажем, јер овако ћете се моћи боље предомислити, па ћете ми морати за пр |
| свој прилици жалите за Пајом за то, што ћете бити сами.{S} А шта ћу онда јадан ја да кажем?{S} |
| ицу!{S} Ја сам већ и лечнику казала, да ћеш ти остати овде, јер и он ми рече да треба тамо да о |
| свога.{S} Ко ти може добар стајати, да ћеш бити срећна?{S} А до твоје среће много ми је стало! |
| .{S} У осталом, од како си ми рекао, да ћеш ме опет к себи узети, могу све лакше да сносим, нег |
| радост и весеље!{S} Ићи ћеш Љубици, па ћеш и њу видети; а ја јадан при свој жељи и чежњи својо |
| Или за нас обадвоје?...</p> <p>„Па кад ћеш поћи?“ — питаше ме тужно.</p> <p>— Пошао бих радо ј |
| јачити?{S} Не, брате! док мене имаш, не ћеш ничији просјак бити!..{S} Ја сам дужна и морам за т |
| ницу! — тихо ми рече — <pb n="90" /> Не ћеш, Миливоје!{S} Ја ћу те неговати, ја морам навек пор |
| да морам прећи у болницу?“</p> <p>— Не ћеш у болницу! — тихо ми рече — <pb n="90" /> Не ћеш, М |
| га на сто и рече: „Знам Миливоје! да не ћеш имати шта да вечераш, па сам ти вечеру ево ја донел |
| ми је стало!{S} Као сироче, знам, да не ћеш од глади умрети, јер добра рука ако коме штогод дај |
| ледао:{S} Боже!{S} Боже!{S} Ваљда ми не ћеш још и памет узети?... <milestone unit="subSection" |
| , навек, ма никад не спавала, али ти не ћеш у болницу!{S} Ја сам већ и лечнику казала, да ћеш т |
| , те ћемо бити опет заједно.{S} А кашње ћеш ме, је л’, брате, ти опет к себи узети?“</p> <p>— х |
| p> <p>„Кад оздравим, је л’ Миливоје, ти ћеш ме опет к себи узети?“</p> <p>— хоћу, Данко, хоћу!{ |
| лаче...{S} Но док ја одем под земљу, ти ћеш остати на земљи, остаћеш сама без брата свога.{S} К |
| и, тамо те чека радост и весеље!{S} Ићи ћеш Љубици, па ћеш и њу видети; а ја јадан при свој жељ |
| опет не ће анђели никад бити!{S} Ти ако ћеш анђео да будеш, ти мораш слушати мене, мајку своју, |
| опет нада са слутњом да бори: нада, да ћу се сада састати с Данком својом, и слутња, да ћу сту |
| а састати с Данком својом, и слутња, да ћу ступити као непознат, за којег нико и не зна, да жив |
| утим се најближем селу, надајући се, да ћу тамо ваљда наћи кога, који ће ми за сада пружити рук |
| еко време живота свога.{S} Надам се, да ћу у новом стану моћи угодније живети, јер је од старог |
| тање и памћење има добро и надам се, да ћу је за кратко време моћи извести на прави пут посматр |
| ојим.{S} Не хтеде ме нада да остави, да ћу у П— наћи сестру своју, која ће ме весело дочекати и |
| /> <p>9/4</p> <p>Бејах се одао нади, да ћу што пре оздравити, но ме нада љуто вара!{S} Ах!{S} К |
| ки тајни осећај, који ми навек вели, да ћу рано умрети, а то ме боли; више ми пута дође, да се |
| ме срце вара, али мени се тако чини, да ћу опет оздравити и опет лепоту света и сладост живота |
| ће, кад је могла бар претпостављати, да ћу опет у манастир доћи, ако не другог чега, а оно ње р |
| ца тако нагло, да морадох посумњати, да ћу моћи одржати присуство духа и задржати сузе, кад је |
| а одговора не добијам.{S} Може бити, да ћу временом називати ово доба још златним и срећним, шт |
| ростим се са сиротицом и обећам јој, да ћу јој сутра опет доћи. —</p> <milestone unit="subSecti |
| Марко.</p> <p>„Брате!{S} Ја сумњам, да ћу бити дуга <pb n="127" /> века, јер у мени има неки т |
| Обећах јој, да чим тамо готов будем, да ћу се одма натраг вратити и одма је к себи узети.{S} Он |
| шљаше, да сам је звао, да јој кажем, да ћу је сутра — прексутра к себи узети...{S} Не могох срц |
| тако умиљато и весело, као да знају, да ћу данас да посетим Љубицу своју.{S} Не оклевах дуго, в |
| оцем намесником узевши од мене реч, да ћу их што пре у К— посетити, <pb n="32" /> јер је К— ов |
| четири године не бејах код њега; па да ћу по свој прилици за неколико дана већ тамо бити, па к |
| своју, која ће ме весело дочекати и да ћу видети стрица свога, ма било да болан <pb n="21" /> |
| јући се, да ће ме начинити човеком и да ћу му временом бити од користи!!{S} Мој мили роде!{S} У |
| а тако чудна и тако тајанствена, као да ћу кроз њих у рај или у пакао!{S} Најпосле освртох се н |
| сузним оком!..{S} Чињаше ми се, као да ћу сад у ходнику наићи на оца свога и мајку своју, да ћ |
| одар над животом и смрти.</p> <p>— Онда ћу и ја умрети!{S} Јер кад ти умреш, не ћу ни ја да жив |
| се спусти ноћ, а ја још не знађах, куда ћу и како ћу?{S} Киша још падаше и ветар непрестано дув |
| ли борбе!</p> <p>Читав дан мишљах, куда ћу с њоме?{S} Овде у манастиру не може остати, а друге |
| , јер ми паде црна мисао на памет: куда ћу сад?{S} На коју ћу страну сада да се винем?..{S} И н |
| е хтедоше!{S} Чудни људи!...{S} Па куда ћу сада у овај хладни свет?...</p> <milestone unit="sub |
| зиђоше, а ја још не знам, шта ћу и куда ћу?{S} Мораћу још који дан причекати, па ако опет ништа |
| код куће?{S} Ако можеш, причекај ме, ја ћу ти доћи.“ — Тек што се беше смркло, Данка ми дође и |
| дити научила, она ће гледати у мене, ја ћу гледати у њу, из мога ће ока сијати љубав, из њеног |
| олити мајку твоју; па ако мора бити, ја ћу пркосити и небу и земљи, али ми те отети нико не ће! |
| ти ме волиш, и мени је то доста!{S} Ја ћу молити мајку твоју; па ако мора бити, ја ћу пркосити |
| — <pb n="90" /> Не ћеш, Миливоје!{S} Ја ћу те неговати, ја морам навек поред тебе бити, навек, |
| , да ме мора навек други хранити!{S} Ја ћу отићи кудгод у службу, па ћу сама себе захрањивати, |
| д, да се за то време тамо поучава, а ја ћу отићи опет у манастир, где ћу стари живот на ново пр |
| е радосно стиснути на груди овоје, а ја ћу им рећи, да сам нашао Данку!..</p> <p>Учитељ нас рад |
| се веселе, за њих је тако веселе, а ја ћу остати дома, остаћу са својим друштвом.{S} Ту ми је |
| и, јер на мене се можете ослонити, а ја ћу вас после известити, шта је и како је.{S} А сад идит |
| остељи, већ ако не могу у рат ићи, а ја ћу бар којем великом душману или слободе или народа наш |
| је недеља, мати ће ми ићи у цркву, а ја ћу остати овде сама, па дођите сутра!</p> <p>„Добро, Љу |
| Марко и Марина, они су око мене, с њима ћу ја да славим бадње вече, они су моје друштво. —</p> |
| му драго!{S} Ја сам млада и здрава, па ћу радити; а при том ћу те чешће посећивати, те ћемо би |
| е!“</p> <p>— Ја имам готових радова, па ћу то продати; а при том ћу од сада двоструким трудом д |
| ити!{S} Ја ћу отићи кудгод у службу, па ћу сама себе захрањивати, а уједно ћу моћи и тебе помаг |
| ли сутра писмо добити, и бринем се, шта ћу радити, ако га не добијем; кад ми сунце у зору проби |
| ош ништа не одговори, онда не знам, шта ћу да мислим? —</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| ном већ разиђоше, а ја још не знам, шта ћу и куда ћу?{S} Мораћу још који дан причекати, па ако |
| мо онда?{S} Па и ако одма оздравим, шта ћу опет с ђацима својим?{S} Ја сам клонуо, па се више т |
| јом за то, што ћете бити сами.{S} А шта ћу онда јадан ја да кажем?{S} Како је мени самовати <pb |
| } Још има других рана срце моје, но шта ћу?{S} Ваљда ће и време узети штогод на себе, да и оно |
| арина ме чека и непрестано изгледа, кад ћу јој доћи?..</p> <p>Мој сав одговор беше тихо плакање |
| ми је...{S} Кад ме ти узмеш к себи, тад ћу надокнадити сву ону радост, коју сам тамо тугом заме |
| Паја удоми, а међу тим и тебе удам, тад ћу моћи к њему отићи и своје старе дане мирно код њега |
| </p> <p>— хоћу, Данко, хоћу!{S} За тебе ћу једино да живим! —</p> <p>Данка ми радосна стиште ру |
| јаде, Љубице! не ће излечити време, ове ћу оставити гробу да лечи!..“</p> <p>На скоро за тим до |
| ава, а ја ћу отићи опет у манастир, где ћу стари живот на ново продужити, а дотле ћу настојати |
| којих другова добити још три ђака, које ћу од данас поучавати.{S} Сад имам свега четворицу, а д |
| стари живот на ново продужити, а дотле ћу настојати у споразуму с Љубицом, да и мати њена о ме |
| S} Данко!{S} Ако већ умрети морам, коме ћу тебе да оставим?{S} Ово кратко време бесмо заједно, |
| а ми прекипи, па се бојим, бојим се, не ћу се више моћи уздржати, отеће ми срце мах, отеће ми о |
| сам спавао прошле ноћи, па се бојим, не ћу моћи ову ноћ на путу издржати; за то ћу поћи сутра р |
| роведем.{S} Но са новцем зло стојим, не ћу имати ни за по пута.{S} Али најпосле што му драго, б |
| да живим!{S} Кад ти постанеш анђео, не ћу ни ја да будем грешна! —</p> <p>„Дакле да умремо?“</ |
| ћу и ја умрети!{S} Јер кад ти умреш, не ћу ни ја да живим!{S} Кад ти постанеш анђео, не ћу ни ј |
| а као да сам знао, да од овог живота не ћу много имати и као награду за то хтедох да живим бар |
| другима буд’ за што продавати, и кад не ћу имати више ни за чим уздизати, већ срећан посветити |
| — а то ми је најбоље јемство, да је не ћу изгубити.{S} Гледаћу да што више новаца заштедим, па |
| а да радим?{S} Ништа!{S} Знам, да се не ћу дуго по земљи повлачити и док не дође час, да и ја у |
| тупити красније и слађе доба, кад се не ћу више са сиромаштвом борити и своје најлепше време др |
| а сам приморан да одлазим к њој, ако не ћу сам себе да мучим и морим, јер мени је без ње све пр |
| њи дан дакле ми је већ изгубљен, јер не ћу моћи пред свима рећи, за што сам дошао; па онда сви |
| а морам млад и зелен умрети, то опет не ћу изданути на гњилој постељи, већ ако не могу у рат ић |
| сам којег ђака напустити, јер све их не ћу моћи више држати, то ми је ипак жао, што морам баш о |
| е сутра!</p> <p>„Добро, Љубице!{S} Доћи ћу за цело, а сада идем,“ — рекох јој као ван себе од с |
| животу немам живота, а после смрти тек ћу бити сасвим мртав!...— </p> <milestone unit="subSect |
| и?{S} хоћу ли и ја кога имати, на чијим ћу се грудима заплакати моћи?{S} хоће ли мени <pb n="18 |
| вих радова, па ћу то продати; а при том ћу од сада двоструким трудом даље да радим, ма било и д |
| млада и здрава, па ћу радити; а при том ћу те чешће посећивати, те ћемо бити опет заједно.{S} А |
| гори!..{S} И смислио сам и начин, како ћу јој отворити срце своје; па онда, буде ли среће, ах, |
| > тамо учим.{S} Идући у њу мишљах, како ћу провести ове ферије код стрица свога, јер ми је тако |
| и станем сам о себи да мислим.{S} Како ћу сутра да изиђем пред Љубицу? <pb n="140" /> Како ће |
| за неколико дана већ тамо бити, па како ћу се са својом милом сестром лепо забављати: причаћу ј |
| ноћ, а ја још не знађах, куда ћу и како ћу?{S} Киша још падаше и ветар непрестано дуваше, те од |
| радован и не мишљах одма, што ћу и како ћу с њоме; но када се први таласи радосног узбуђења мал |
| до сад био. — С овим калуђерима свакако ћу мало опћити, јер су ми људи немили; још отац намесни |
| , па ћу сама себе захрањивати, а уједно ћу моћи и тебе помагати. — Одобри ми, брате! ту намеру |
| /p> <p>Како Паје сада нема код куће, то ћу имати увек прилике, да с Љубицом будем на само.{S} Р |
| а потпуно оздравим и да радње нађем, то ћу је опет к себи узети. —</p> <milestone unit="subSect |
| ћу моћи ову ноћ на путу издржати; за то ћу поћи сутра рано. —</p> <pb n="138" /> <p>— Па збогом |
| о, што ћу сама бити, колико с тога, што ћу без њега бити; јер сам се на њега већ тако навикла, |
| нађен и обрадован и не мишљах одма, што ћу и како ћу с њоме; но када се први таласи радосног уз |
| о осим свега тога највећма ме пече, што ћу у тим невољама заостати у науци својој, а наука ми ј |
| ном душом живети за Данку; а овако, што ћу, кад би ми без ње био сав свет увек празан и мртав!. |
| </p> <p>— Не жалим за Пајом толико, што ћу сама бити, колико с тога, што ћу без њега бити; јер |
| .</p> <p>О Данко!{S} Мила Данко!{S} Зар ћу и тебе да изгубим?{S} И тебе, једину наду, једину ра |
| крајем овог месеца одем у манастир, јер ћу онда имати нешто мало новаца, па да видим Љубицу и д |
| ћ морам умрети, а тим својим делом опет ћу бар колико толико добра учинити!“</p> <p>Сирома Марк |
| колико дана наћи већ четворо деце, коју ћу целе године поучавати; а тим сам и себи и сестри опс |
| нешто трептати, и ја не знадох, на коју ћу страну да погледам!{S} Но свему овом учини сада Паја |
| мисао на памет: куда ћу сад?{S} На коју ћу страну сада да се винем?..{S} И не премишљајући дуго |
| бејах као на ватри, не знајући на коју ћу страну ватре да побегнем: с једне стране не смедох и |
| не!“ — рече ми стара госпа после краћег ћутања — „Ви не радите добро!{S} Ви заостајете у вашим |
| , а за мене опет не би ништа.{S} Ја ово ћутање стрица свога не могу да растумачим и тако пуним |
| решио.{S} Али они хоће каткад дуго и да ћуте, али не ће никад ништа да прећуте.{S} Моје здравље |
| > <p>Ми се загрлисмо и пољубисмо, па се ћутећи растадосмо: она оде журећи се, а ја остах лежећи |
| жива! —</p> <p>Данка се умири и сеђаше ћутећи поред мене; а мени срце као да шћаше да искочи и |
| а за то о тој ствари у сваком друштву и ћутим, јер код мене је „<foreign xml:lang="la">omnia me |
| ислим, шта ли да јој кажем?</p> <p>„Шта ћутиш, брате? — говораше ми Данка даље — „Зар није боље |
| ости нада, која ће у толико бити слађа, у колико прошлост беше горчија.{S} Она прими савет мој, |
| м.{S} Но у колико ми ова ноћ беше мила, у толико ми опет дан поста неугоднији, јер зебња моја, |
| ина у колико срце теши и јаде ублажује, у толико опет буди тужна осећања хладне усамљености, у |
| на теби паде отац мој!{S} Свето гробље, у теби леже кости оца мога!{S} Ах, крваво гробље, Србин |
| нако оставио и што више нисам поред ње, у толико ми опет певаше од радости, јер она ме заиста и |
| пута сузе пролио?{S} Да се одречем ње, у којој та иста крв тече, која и у мени тече, и која на |
| ом пољуби, говорећи ми: „Од куд, брате, у ово доба к нама?</p> <p>— Имао сам у Т— важна посла, |
| сти, па новим духом у живот не ступите, у живот, који је навек од свега најмилији, ма како беда |
| њена као отровна стрела удараше у срце, у несретно срце, које је већ и онако пуно рана...{S} Ах |
| њати у искреност и верност љубави ваше, у толико више, што ми се мати усиљаваше, да ми вас из г |
| а ону појаву, која се у цркви дешаваше, у мени поче срце на једаред да плаче.{S} Сва прошлост м |
| ле!{S} Но у колико ови јади беху тешки, у толико ми би већа радост, када чух од Паје, да му пис |
| јнике, да су преко Тамиша мост ударили, у село ушли, те палити, убијати и пљачкати почели.{S} В |
| еки небесни мирис разлио по целој шуми, у кратко, као да је неки ванредни дух овладао целом шум |
| о ми беше, што се морам с њиме растати, у толико више, што гледах Љубицу и мајку њену, како су |
| буди тужна осећања хладне усамљености, у коју ми више пута душа тако утоне, да мислим, да сам |
| нку амо довезао и донесе мали завежљај, у којем беху све данкине ствари.{S} За тим уђосмо у мој |
| цу видим; али кад на ову зиму погледам, у којој не могу <pb n="87" /> дан од дана да оделим, је |
| у колико изгубисте у родитељима својим, у толико и добисте: јер да су вам родитељи живи, ви бис |
| "29" /> Паја обрадовао доласком својим, у толико више очара ме Љубица лепотом својом.{S} Ја не |
| } Како ми беше, када ступих у овај дом, у којем сам провео златно детињство своје!{S} Толико ле |
| х, стаде ме гледати својим плавим оком, у којем се још сузе блистаху и које беше тако нежно и д |
| навек тешко растајем са сваким местом, у којем сам провео неко време живота свога.{S} Надам се |
| све жеље и наде спајале у једну мисао, у мисао: венац на крсту од милог рода свога после смрти |
| сузе...{S} Погледах сузним оком у небо, у звезде: “Ој драге звезде!{S} Видите ли, шта Данка рад |
| ао, што сам манастир тако брзо оставио, у толико ми је опет мило, јер дођох овамо први од свију |
| сада верујем само у овај једини живот, у живот на земљи: једаред се само живи.{S} Па и тај јед |
| зиратељка ме уведе у једну повећу собу, у којој беху неколико постеља с болесницама.{S} Чим вид |
| ш сањив, они ми опет наместише постељу, у којој брзо на ново заспах. — Сутра дан добисмо новост |
| Овако бар има још једно биће на свету, у којем та иста крв тече, која и у мени тече, и које од |
| мо пут даље и сад смо ево опет у месту, у којем сам провео већ неколике године.{S} Сад је Данка |
| уо? — рече ми Паја — Ако баш и не знаш, у ком је месту, доста је што знаш, да је код стрине сво |
| доброг и искреног друга; а у Љубици, —- у њој све и сва!{S} Кад се дању послом уморим, па се сп |
| т своју, дужну својим врлим родитељима; у Мити доброг и искреног друга; а у Љубици, —- у њој св |
| S} У књизи имам темељ будућности своје; у Данки свети аманет од оца и мајке, да према њој покаж |
| а свога, ма било да болан <pb n="21" /> у постељи лежи.{S} Но што ова борба наде са слутњама ду |
| м, где станују, те ушавши <pb n="33" /> у двориште чисто се зачудих, кад пред лепом великом кућ |
| {S} Како је мени самовати <pb n="43" /> у оној мртвој пустињи?{S} Кад дође вече, ја мислим, да |
| убицу!{S} Ти сама велиш, да си моја!{S} У твојим очима нисам дакле нико и ништа, твоје срце хоћ |
| тренутака.{S} То беше чудна тишина!{S} У мојим грудима куцаше срце тако јако, да сам могао сва |
| бити од користи!!{S} Мој мили роде!{S} У мени си се преварио!...{S} Добиће подземни црви једну |
| тешити: „Немој бити дете, Миливоје!{S} У таким приликама туга и брига ништа не помаже!{S} Не в |
| {S} Како ми је свет сав црн и мрзак!{S} У мојим грудима као да више није срца, већ место њега в |
| а је волим!“</p> <p>— Па то је лепо!{S} У осталом ја сам већ мислио, да се вас двоје волите, је |
| искреном, сестринском љубави!{S} Ах!{S} У место ја за њу да се старам и ја њу да издржавам, она |
| и дуго је држах на грудима својим!.{S} У том тренутку не беше на целом свету срећнијег човека |
| ате, кудгод ходим и гдегод станем!..{S} У том ми изиђе пред очи и сеја моја у разним жалосним с |
| е среће!{S} Хвала ти на овом часу!..{S} У блаженству овом подигнем јој милу главу с груди своји |
| постаје тежа, а брига несносније!...{S} У мени се већ рађа мисао, ако још за који дан не добије |
| у страну где почиваше Љубица моја...{S} У том се већ поче и зора да се јавља и ја се опет врати |
| ога тецијаше једна суза за другом...{S} У моме срцу поче се гложити милина и туга, и моја прва |
| учиним крај овом несретном животу?..{S} У тим мислима паде ми на једаред Данка на памет и мени |
| била наумила, побећи у свет ма куда.{S} У том чује срећом од мог доброг друга Мите Р—, да сам с |
| х на тебе и плаках ходајући улицама.{S} У том се спусти ноћ, а ја још не знађах, куда ћу и како |
| а и из којег се у више соба улазаше.{S} У ходнику владаше нема тишина и врата беху редом затвор |
| м на њега и удубим се у разне мисли.{S} У том почеше манастирска звона да звоне.{S} Романтичан |
| на диван и удубим се у разне мисли.{S} У том се и Љубице сетим, њене црне очи падоше ми на ум; |
| рала би себи кору хлеба заслуживати.{S} У таким мислима проведох скоро цели дан и узалуд сам се |
| , па се надам, да ће опет тако бити.{S} У осталом, од како си ми рекао, да ћеш ме опет к себи у |
| ле мораде рећи неколико опорих речи.{S} У том дође најстарија ћерка, вереница истог часника, те |
| своме веку први пут природу гледам.{S} У том опазим оца намесника, где долази у башту са још ј |
| ће ми бити, кад се с њима састанем.{S} У таким мислима дођох до стана стрица свога и у мени се |
| вот свој назвати идилично — срећним.{S} У књизи имам темељ будућности своје; у Данки свети аман |
| ни исту собу, где сам лане становао.{S} У целом манастиру још је онако исто, као што беше и лан |
| ате тамо амо с просјачењем обраћамо.{S} У осталом надам се, да ће и то проћи, јер само да потпу |
| где пробише кроз прозор у моју собу.{S} У мени поче срце да пева од радости, јер данас ми беше |
| јег нико и не зна, да живи на свету.{S} У дворишту као и у кући владаше нека необична тишина и |
| у страну, с које им на сусрет пођох.{S} У мојој глави као да севнуше муње и ја стадох као укоче |
| отишао, што ме стара госпа увредила?{S} У осталом ово ми је згодна прилика, да им пишем, те кад |
| о не кажем, куда идем и за што идем?{S} У кратко јој испричах сву невољу своју назвав Љубицу ве |
| ао с Љубицом, Пајом и пајином госпом. — У том ступи и Данка у собу, која се као мало дете обрад |
| ма жену, која носи само облик људски; — у осталом ја му морам јако благодаран бити и за то, што |
| прошапћем: „Ми смо без оца и мајке.“ — У таквим мислима дођох у шуму, по којој се умиљати поји |
| лажен осмејак и она ме нежно погледа, а у том погледу беше толико наде и радости, колико зебње |
| другарицу, већ гледах анђела божијег, а у себи гледах грешно, сасвим грешно дете...{S} Ја плака |
| же ужасан глас, да Маџари цркву пале, а у порти људе секу.{S} Ох!{S} И саме иконе као да задрхт |
| где весело певајући надгледаше цвеће, а у руци држаше неколико цветића лепо сложених.{S} О да д |
| дати? — отрже ми се из уста нехотице, а у себи мишљах:{S} Боже мој!{S} Боже мој!{S} Да ли ова д |
| о ми ноге стадоше на једаред клецати, а у очима не могох суза задржати.{S} Изиђох на улицу.{S} |
| о говораше, слушах је привидно мирно, а у мени се тако <pb n="156" /> силно колебаше као какво |
| љима; у Мити доброг и искреног друга; а у Љубици, —- у њој све и сва!{S} Кад се дању послом умо |
| да је добио од Паје писмо, он га позива у љубичине сватове, јер она се удаје за једног лечника; |
| могу још отићи!{S} Ма још колико отрова у срце лио, ништа не чини, биће ми сада и отров од ње с |
| је добро видим.{S} Она беше обучена сва у бело, а црну густу јој косу дивно украшаваше зелен ве |
| у, да лежи бона код једног рођака свога у И —.{S} Нашав брзо прилику одох тамо; но док ја стиго |
| ове осећаје делила са целим светом, да у сваком срцу тако слатко живи.{S} И он је то заслужио |
| свега најмилији?..</p> <p>Ја видех, да у овој кући за мене више нема места, те с тога, чим Љуб |
| живи.{S} И он је то заслужио и треба да у сваком срцу живи! —</p> <pb n="35" /> <p>Док се ми та |
| ао олово тежак.</p> <p>И Љубици мора да у том тренутку беше чудно око срца, јер беше у исти мах |
| } Сад сам се из сна пробудио и видим да у овом животу немам живота, а после смрти тек ћу бити с |
| ме за овај дом, и мени тако би, као да у овом тренутку постадох опет дете; но не више безбрижн |
| ам <pb n="46" /> и мени се чини, као да у њој имам накнаду за све оно, што сам изгубио у детињс |
| уго нагледати, све ми беше ново, као да у своме веку први пут природу гледам.{S} У том опазим о |
| "61" /> <p>— Знам, — рече тако мирно да у мени као муња сену мисао, да је она можда наговорила |
| Моја сирота Данка?{S} Да л’ и она сада у вас гледа и тужним и сузним оком вас за мене пита?{S} |
| бице!{S} Да знадеш какви су болови сада у грудима мојим, ти би се чудила, да сам још при чистој |
| е!{S} Чудни људи!...{S} Па куда ћу сада у овај хладни свет?...</p> <milestone unit="subSection" |
| плачем.{S} Благи Боже!{S} Како бих сада у потпуној срећи с врелим срцем могао уживати часе живо |
| да би хтела погледом својим да загледа у душу моју.</p> <p>— А ви ми приповедајте то, што знат |
| народни учитељ, код којег сам и ја онда у школу ишао.{S} И <pb n="8" /> он се с народом сложи, |
| а да је уда?{S} Да ли јој бејах тада ја у глави?{S} Ја, који сам већ пред очима њеним?{S} И так |
| љи повлачити и док не дође час, да и ја у гроб легнем, имаћу да живим, јер сам добио своју наро |
| оје срце шћаше од бола да пукне, јер ја у њој не гледах моју драгу другарицу, већ гледах анђела |
| ине! мене стидите!{S} За што бих вас ја у неприлику довађала?!“ Чим сам му ово изрекла, окренем |
| ечи не годе, они одоше. — Па шта бих ја у њиховом друштву?{S} Весео не бих могао бити никако, т |
| {S} У том ми изиђе пред очи и сеја моја у разним жалосним сликама, какве машта само у неизвесно |
| n" /> <p>8/5</p> <p>Данас ми дође Данка у посету и приповедаше ми, како јој је у новим данима п |
| и пајином госпом. — У том ступи и Данка у собу, која се као мало дете обрадова, кад Миту виде.{ |
| о писмо удараше ме свака реч као стрела у срце и при свакој речи беше ми пред очима све мрачниј |
| а оделим, јер као да се цела зима слила у један дан, то се тешим, да ће и ови дани као и они та |
| дође.{S} Сиротица!{S} Кад ми је ступила у собу, беше весела, јер она по свој прилици мишљаше, д |
| што ми вас је моја млада машта створила у разним данима живота мога, оћете л‘ ми верни бити или |
| о вашој срећи радују, као што би с вама у невољи плакали!“ рече ми стара госпа и поче ме тако г |
| е у мору пламена васколиког села и сама у пламен завија!{S} Тада ми тек паде на памет мајка мој |
| ч, која би ме дирнути могла, па да одма у плач грунем...{S} Стојећи пред вратима сећах се некад |
| мука и робија!“ рекох Љубици, која одма у почетку речи мојих подиже своју лепу главу, па ме ста |
| } И не премишљајући дуго упутим се одма у К—.{S} Целим путем бејах као у љутој грозници, и када |
| један камен мање на срцу и ја одем одма у болницу, да видим, шта ми Данка ради?{S} Она беше и д |
| ј погледим у њене црне очи, то бих одма у грудима својим осетио неку дивну милину. — Кад поче < |
| м с овом гатком готов био, јер још одма у почетку поче ми лице горети и штогод бејах ближе крај |
| доста леп човек.</p> <p>Бејах још одма у почетку као утучен; но када свештеник поче да поје „И |
| који ме однесе на својим лаким крилима у овоје безбрижно царство.{S} Но кад сам очи опет отвор |
| ме Марина и погледа својим плавим очима у ведро плаво небо и као да тиме хтеде рећи:{S} Лепо је |
| ане бар још десетак <pb n="136" /> дана у својој досадањој служби, а ја да одем у манастир, да |
| } Да л’ је и тебе лепота данашњега дана у гору измамила?{S} Да л’ и ти слушаш, како тице дивно |
| а — јер ваљда није провео толико година у школи за то, да сада код куће седи; мора се радити, а |
| сано је тако дивним лицем, да је милина у њега гледати.{S} Чим се с њоме упознадох, а ја је поч |
| већ само туговати.{S} Ова вечна тишина у колико срце теши и јаде ублажује, у толико опет буди |
| груди, а мене за руку, па потрчи и она у цркву.{S} Но не прође ни неколико тренутака, а оно на |
| јој могох из очију прочитати, да сумња у истину речи својих.</p> <p>— Пријатеља? — беше ми све |
| им тренуцима изгубио од мајке своје, па у гомили уплашеног света истрчим из цркве на поље, прес |
| да бих нехотице метнуо руку на чело, па у небо погледао:{S} Боже!{S} Боже!{S} Ваљда ми не ћеш ј |
| краси и како је девер к олтару води: па у залуд стадох трти и очи и чело, да је из главе избије |
| бу код једног трговца и сутра већ ступа у нови део живота свога. —</p> <milestone unit="subSect |
| и рече јој, да ће се наши најдуже сутра у зору с непријатељем ударити и да многи остављају село |
| ма, која су ми са разних страна послата у манастир, и међу <pb n="77" /> њима, која ми писаше д |
| уши и телу, и ја почех одма нова живота у себи осећати.</p> <p>Мита ми за тим приповедаше, како |
| Твој слатки поздрав ули ми нова живота у скоро мртво тело, и ти ме оте од немиле смрти!“ —</p> |
| О Мито!{S} Мито!{S} Ти ми донесе живота у моју мртву собу! — рекох весео, па узедох опет љубичи |
| без гласа и спомена...{S} Више се пута у сну и заплачем, те кад се пробудим, ја сам себе питам |
| цом.{S} Она је провела скоро три месеца у Б— код брата свога и тек је ових дана кући дошла.{S} |
| га таким погледом, да му одговор с лица у напред прочитам.</p> <p>Он слеже раменима и рече: „Не |
| рних брига, ах! био бих срећан као тица у слободној гори! —</p> <pb n="49" /> <milestone unit=" |
| тога на скоро смести ме добра домаћица у тако звану „гостинску собу,“ где ме бела постеља прим |
| на брег и гледасмо, како нестаје сунца у густом грању високе горе, цео запад беше златан и сва |
| ни тако би, као да ми срце поче да грца у мору среће...{S} Мени није требало више ништа, сад са |
| дошао, а с каквим ли сада!</p> <p>Дошав у манастир зачудише се калуђери, од куд сад у ово доба |
| пријатни, као овај дан?..</p> <p>Дошав у К— стадох пред љубичину кућу, а срце ми закуца тако н |
| вај добри голуб умре и голубићи полетив у свет изгубе се једно од другога.{S} Голуб би за голуб |
| оју, те јој одма пустим руку, а сва крв у мени као да се поче заледити.</p> <p>Но пре, него што |
| беху тако румени, као да јој се сва крв у лице слегла: „Дођите сутра, па ћемо се о том још разг |
| поглед тако изненади, да и мени сва крв у лице пође, моје се очи запламтише, кроз срце ми прође |
| ми сви плакасмо...</p> <p>Дошав натраг у манастир затворим се у своју собу и станем на прозор. |
| 11</p> <p>Хтедох још јуче одавде натраг у Г — отићи, али непрестано пада бујна киша и дува тако |
| акле не бих тео више никад да се натраг у садањост вратим...{S} Благи Боже!{S} Кад бих могао да |
| ходајући пробавим.{S} Вратив се натраг у манастир проведох читав дан читањем и писањем и једва |
| о са свима лепо опростим и дођем натраг у манастир.{S} Када уђох у собу своју, би ми, као да са |
| јим лепим оком.</p> <p>То лепо око, кад у мене тако гледа, пре ми беше само рај, а сада и рај и |
| лиже дођу.{S} Но како се изненадих, кад у том човеку познадох свога старог друга и доброг прија |
| ме и дању и ноћу прате непрестано: кад у вече лежем, ја мислим, хоћу ли сутра писмо добити, и |
| које ме немилице море!..{S} Па још кад у Данку погледам, то ми срце пуца, из ока ми полете суз |
| настир зачудише се калуђери, од куд сад у ово доба да им дођем?{S} Ја им рекох, пут ме овуда на |
| а ново не беше, јер то сам видео до сад у животу своме већ толико пута и много пута бејах сасви |
| ан, храну и све, што сам задужио до сад у болести својој, и сад ми остаде једва још за четрнаес |
| p> <p>Много горких часова имађах до сад у животу своме и тад бих навек сам себе утешити знао и |
| оком!..{S} Чињаше ми се, као да ћу сад у ходнику наићи на оца свога и мајку своју, да ће ме ра |
| мени би, као да ме из пакла на једаред у рај пренесоше, и моје цело биће не беше у том тренутк |
| " /> тако добро, да бих полетео куд год у гору, где има пуно мирисавог цвећа, па бих цвеће брао |
| доста мирно — „Да ли ћемо се још кадгод у животу видети, не може нико знати; за то збогом, па б |
| је дан врло пријатан, па да иде кудгод у шетњу.{S} Но почем не хтеде сама ићи, позове мене, да |
| ек други хранити!{S} Ја ћу отићи кудгод у службу, па ћу сама себе захрањивати, а уједно ћу моћи |
| е, ни хуђег живота!{S} Докле друге деве у њеним годинама справљају дарове за суђенога свога, бе |
| о, изиђем на чесму, која преко од цркве у зиду под кровом стоји, и ту се стадох умивати хладном |
| ворила, да јој не требају никакве слуге у породицу.{S} Па и Паја ме од вас одвраћаше говорећи м |
| дан, који свима нове <pb n="92" /> наде у срце улева, а мени јато црних брига и очајаних мисли |
| ди, да ће још оздравити; а кад већ паде у постељу и кад поче и сам увиђати, да његов тајни осећ |
| ти!..{S} Све мисли моје одлетеше одавде у красно место дивне среће моје...</p> <p>На једаред ме |
| тав дан мишљах, куда ћу с њоме?{S} Овде у манастиру не може остати, а друге куће немам.{S} Да ј |
| е опет веома зло, јер читав дан проведе у великој ватри и таким мукама, као да се с душом бори. |
| у мало збуњено.</p> <p>Он ме одма уведе у собу, где осим љубичине мајке беше још једна млада го |
| кретати...</p> <p>Надзиратељка ме уведе у једну повећу собу, у којој беху неколико постеља с бо |
| пред душом мојом, као што трепте звезде у зимској ноћи, како бих тада био срећан и блажен!{S} О |
| p>Пристао сам на данкин предлог, да иде у коју добру породицу, да служи; јер и мени се чини, да |
| on" /> <p>25/4</p> <p>Тек што Данка оде у град, да своје радове гдегод прода, а оно ми закуца н |
| е ништа, већ скупи ствари своје, па оде у своју собу.{S} Сиротица!{S} И она је већ сасвим изнем |
| да лечи!..“</p> <p>На скоро за тим дође у собу љубичина мати, а Љубица устаде и оде.</p> <p>„Го |
| поред постеље њене.</p> <p>Једном дође у школу свештеник, који нам катихета беше и слаткоречив |
| ом се небу гоне мутни облаци као и сузе у мојим очима!{S} Њу је све изневерило и умиљате тице и |
| а народност и слободу своју.{S} Када је у бој пошао, беше врло озбиљан, али не беше ништа жалос |
| отрже уздах из груди.</p> <p>— Вама је у манастиру тешко живети? — упита ме Љубица и чисто ме |
| бучена и спремљена; ствари своје све је у један завежљај завила и на сто метнула, па хтеде још |
| Бога вам, сирома је само онај, који је у глави сирома.“</p> <p>Ја јој не знадох на ове речи ни |
| ше на мене великог уплива, јер он ми је у многом чему мисли рашчистио и осећаје узвисио...</p> |
| у посету и приповедаше ми, како јој је у новим данима патничког живота свога.{S} Господар и го |
| <p>И ја је загрлим оберучке, пољубим је у чело и уста, а она спусти милу главу своју на узбуђен |
| И ја седох на њену постељу и пољубим је у бело, ведро чело.{S} Она се из сна трже, отвори своје |
| м нигде ништа; све, што још имам, то је у овим грудима!..“ Но када подиже главу своју с груди м |
| беше онако слатко и умиљато, као што је у ње обично.</p> <p>„Иди, Данко, лези!“ — тихо јој реко |
| ним бола, па се онда сагох и пољубих је у чело и уста.</p> <p>Она тешко уздану, а дуге јој се т |
| ом твојом, па ако воље узимаш, можеш је у свако доба посетити и видети.“ —</p> <p>— До душо так |
| само мајку, како <pb n="27" /> се бије у груди; заиста је велика жалост!{S} Сирота!{S} Већ му |
| ено лице тако дивно украшаваху, да није у стању ни сунце своје небо лепше да украси.</p> <p>— И |
| ака после овог разговора ступисмо обоје у собу и ја пољубим стару госпу у руку, да се вратим у |
| још неискусно лудо девојче, које верује у свачије речи и на њима зида ваздушне куле!{S} Но у ко |
| а, кад су ми се све жеље и наде спајале у једну мисао, у мисао: венац на крсту од милог рода св |
| м не могу казати?{S} Погледајте ми боље у очи, па ћете знати и сами!“</p> <milestone unit="subS |
| ах мало по соби, па онда изиђох на поље у гору, да тамо чело разладим, да тамо груди ублажим.{S |
| S} Но поред ове дивне милине спопаде ме у једанпут немила забуна, јер сва крв ми појури у лице, |
| наслеђена од врлог оца мога, која ће ме у животу навек руководити, онда сам опет задовољан и ве |
| за што да Љубица проведе баш ово време у Б—, а не код своје куће, кад је могла бар претпостављ |
| де и граде, шта хоће...{S} Цело бавлење у гори беше ми веома пријатно, чему и данкино добро рас |
| а Марина се поболи и — умре...{S} Умре у том тврдом уверењу, да ће бити анђео!..</p> <p>Ах!{S} |
| ом узевши од мене реч, да ћу их што пре у К— посетити, <pb n="32" /> јер је К— овом манастиру и |
| а не буде, онда се морам упутити најпре у П—, где ми стриц живи, па ако ме тамо каква несрећа с |
| и, али некако необичним погледом, да се у мени поче мисао рађати, да може бити ови сви за љубав |
| не, али уједно и тако ледене, као да се у њима змије легу.{S} Пред очима душе моје беше ми све |
| и навек тако сетне изгледају, као да се у њима суза блиста, да би човек на први мах помислио, с |
| н, но када дођох на ону појаву, која се у цркви дешаваше, у мени поче срце на једаред да плаче. |
| оји такође беше пун цвећа и из којег се у више соба улазаше.{S} У ходнику владаше нема тишина и |
| дех велику кулу наше лепе цркве, где се у мору пламена васколиког села и сама у пламен завија!{ |
| аду разгранатих мирисавих липа, које се у више редова опружаху кроз целу долину опкољену високи |
| слим у будућност своју!</p> <p>Докле се у мени туга с милином тако натицаше, која ће овладати с |
| да су најслађи часи живота они, који се у озбиљној радњи проведу.{S} Више ми пута дође, као да |
| лом Данком при страшном појаву, који се у цркви дешаваше, она се разболи и умре.{S} И њена смрт |
| Љубица беше у глави и појављиваше ми се у разним појавима: час сеђаше код гласовира и свираше и |
| ори; а ја их гледам и слушам, док ми се у очима суза не засија и док их бони уздах мој од мене |
| КО РЕЧИ УЗ ОВО ИЗДАЊЕ.</p> <p>Бавећи се у Прагу на наукама, био сам несрећом пао у тешку меланх |
| од мог доброг друга Мите Р—, да сам се у новинама за њу распитао, те помоћу његовом побегне од |
| ..{S} Ја се још толико сећам, да сам се у тим страховитим тренуцима изгубио од мајке своје, па |
| , као да сам оболела!..{S} Ноћас сам се у постељи заплакала, мати ми чула плач, па сам јој онда |
| > <p>Када сунце за брег зађе, увучем се у своју собу и станем сам о себи да мислим.{S} Како ћу |
| елену траву, легнем на њега и удубим се у разне мисли.{S} У том почеше манастирска звона да зво |
| пет натраг, легнем на диван и удубим се у разне мисли.{S} У том се и Љубице сетим, њене црне оч |
| <p>Дошав натраг у манастир затворим се у своју собу и станем на прозор.{S} Запевка јадне мајке |
| немам више ничем да надам, и заносим се у разне снове, како је грлим, како је љубим...{S} Тако |
| црно, ах! дан живота мога претворио се у вечиту црну ноћ...{S} Па шта чекам?{S} Шта се још пре |
| грам.{S} Читава гомила деце скуписмо се у порти и почесмо се играти рата.{S} О да слатке игре!{ |
| плакасмо, умирени и утешени вратисмо се у село.</p> <p>Сутра дан рано зором кренусмо се даље на |
| тесних груди: милина и туга судараху се у мени као ватра и вода; милина, што имам тако добру и |
| асан!</p> <p>„Што ви тако далеко бегате у самоћу!“ упита ме Љубица весело се смешећи.</p> <p>— |
| — „Ви не радите добро!{S} Ви заостајете у вашим пословима и пренебегавате ваше дужности све из |
| тешко!{S} Но ипак ви у колико изгубисте у родитељима својим, у толико и добисте: јер да су вам |
| и да се бољој будућности нада, која ће у толико бити слађа, у колико прошлост беше горчија.{S} |
| ојих лепих нада хоће процветати, јер ће у мом животу наступити пролетно доба.{S} Да!{S} Пролетн |
| то суза беху <pb n="60" /> сада варнице у очима мојим: „Касно! касно!{S} Сад нема те силе, која |
| радити, ако га не добијем; кад ми сунце у зору пробије прозоре моје, ја опет пун наде скачем с |
| што наде, те лепе слатке наде, кад срце у садањости вене и вене?{S} И кад једном увене, на што |
| ајући ове лепе дивоте купаше ми се срце у слаткој милини, а брзе мисли ношене на лаким крилима |
| отворио, те за то намислим, да се пешце у К— упутим, да се тамо мало проведем.{S} Пут беше леп, |
| закуца ми срце тако јако, сва крв поче у мени врити, и да сам могао, бих од тог читања тако ра |
| прозора поред Данке своје, која пливаше у радости, што ме опет здравог види.{S} Ах!{S} Како ми |
| м њега навек тако добра и навек гледаше у њега и њене очи беху навек пуне љубави.“</p> <p>Док с |
| а не сећаше.{S} Она сузним оком гледаше у мене и светим страхом ходаше по цркви, по гробљу срећ |
| јима напуњене, што се моје срце топљаше у дивној милини, па као човек мишљах, да се и сва приро |
| ака реч њена као отровна стрела удараше у срце, у несретно срце, које је већ и онако пуно рана. |
| уже мишљах, то ми крв све већма удараше у главу и ја бејах као махнит!{S} Место суза беху <pb n |
| е! —</p> <p>Ова дубока љубав, која беше у данкином погледу и говору, пријаше ми као најслађи ме |
| да јој пружим руку своју, кад она беше у највећој невољи!..</p> <p>„Миливоје!{S} Шта се толико |
| у а при том ми непрестано и Љубица беше у глави и појављиваше ми се у разним појавима: час сеђа |
| но догодило.{S} И узрок свему томе беше у лудој слутњи, да ми се морало стрицу штогод ванредно |
| рај пренесоше, и моје цело биће не беше у том тренутку ништа друго, до ли једна мала — лирска п |
| за ову сиротицу, — мишљах — што не беше у бољим рукама.{S} Но ипак још није касно, све још може |
| маћица о покојном мужу своме, који беше у истом месту тако омиљени лечник, да и данас још име њ |
| нчала.{S} Међу многим светом, који беше у цркви, бејах и ја, те стадох тако, да могу да је добр |
| } Ниси требао тако урадити, јер ти беше у нашем дому навек добро дошао, па те незнатне ситнариј |
| ју!{S} Један ђак мој, који и онако беше у наукама слаб, а иначе богат, оде професору своме, да |
| ...{S} Старци, жене и деца, све то беше у гомили и као поплашено стадо трчаше тамо и амо!{S} Но |
| тренутку беше чудно око срца, јер беше у исти мах скоро бледа и црвена, тако нагло мењаше боју |
| их дана кући дошла.{S} Ова ми вест беше у први <pb n="134" /> мах угодна, јер се радовах, што н |
| нови стан, јер у старом сам живео више у тузи него у радости.{S} Али така ми је нарав моја, да |
| оставила; нарочито од како се преселише у варошицу М—, додија јој невоља тако, да <pb n="67" /> |
| бисмо и растасмо.{S} Они весело ступише у кола, а ја стајах и гледах за њима тужним оком:{S} Да |
| е; или као да се сви осећаји претворише у ледену санту, па ми сав свет постаје равнодушан, а са |
| колико жена с децом на грудима појурише у цркву, која беше одма до школе, да тамо потраже закло |
| како је?{S} Тек на крају године изиђоше у новинама имена свију оних добровољаца, који славно по |
| ла невиних људи!...{S} И Маџари грунуше у цркву, да и то свето место опогане сечом и тучом!..{S |
| ност, која преда мном отворена стоји, и у којој се дивна звезда сјаји, љубав моја к роду своме |
| веровах и у други свет, свет на небу, и у други живот, живот после смрти, много лепши и слађи н |
| не радим, онда опет мислим на Љубицу, и у тим слатким мислима лети ми време, као муња што лети. |
| адгод то красно лице збиља љубио? — — И у момка њеног дуго гледах, он је висок, црномањаст и до |
| м мислима дођох до стана стрица свога и у мени се поче опет нада са слутњом да бори: нада, да ћ |
| вна и тако умиљата, као што беше сада и у мени хтеде срце да прекипи, кад помислих на могућност |
| о посумњати у истину овог дана, можда и у своје душевно здравље, јер мени беше тешко сам себи д |
| ем ње, у којој та иста крв тече, која и у мени тече, и која на целом свету осим мене нема никог |
| свету, у којем та иста крв тече, која и у мени тече, и које од истих удараца пати, од којих и ј |
| туга тешка...{S} Љубица ће бити моја и у мојем душевном свету опет ће засијати сунце...</p> <p |
| није!{S} Кад се почне сумрак да хвата и у зиду попци зацврче: тад ми машта ствара свакојаке сли |
| која се отезаше преко целог дворишта и у којој беше осим разног цвећа још пуно великог разгран |
| те миле лепе очи, које ме навек прате и у сну и на јави!...{S} Те очи сад су моје, смем у њих д |
| аред ноге да клецају, глава ме заболи и у њој ми поче да сева, очи ми се напунише суза, мене по |
| {S} Ја тада бејах тек у седмој години и у мени се одма роди мисао, да могу и ја анђелом постати |
| астирских звона навек ме је узбуђивао и у лепше мисли бацао, па тако беше и данас.{S} Мишљах о |
| , да живи на свету.{S} У дворишту као и у кући владаше нека необична тишина и мени поче срце та |
| анашњег дана, а по подне одох у башту и у најдаљем крају под разгранатим дрвећем спустим уморен |
| p>Како човек много лакше поња несрећу и у њој се много брже уживи, него што то у срећи бива!{S} |
| а!...</p> <p>Док бејах млађи, веровах и у други свет, свет на небу, и у други живот, живот посл |
| оји се весели срећи његовој, па који би у невољи му с њиме заједно и плакао! —</p> <p>— „Па то |
| че бити свакако је тешко!{S} Но ипак ви у колико изгубисте у родитељима својим, у толико и доби |
| а нигде никог, нигде ништа!“</p> <p>„Ви у речима <hi>нигде ништа</hi> мислите <pb n="31" /> по |
| арао, тад ми све лањско доба живо оживи у души мојој!...{S} Ах!{S} С каквим сам осећајем лане д |
| дисте! —</p> <p>„Такви понос мало вреди у животу сирочета, које нема нигде никог, нигде ништа!“ |
| и за тили часак бејах у гори, која води у манастир.{S} Да ми усне непрестано тако страсно не др |
| је тако мирно, као да слушам како људи у сну дишу...{S} И сама природа као да спава...{S} Све |
| У том опазим оца намесника, где долази у башту са још једним младим човеком и једном женском.{ |
| ан.{S} Неки часник, који редовно долази у тамошњу кућу, застаде јуче код ње и поче <pb n="133" |
| да је завршите, па бисмо је онда имали у целини обоје.“</p> <p>Љубица се на ове речи чисто трж |
| јанствена, као да ћу кроз њих у рај или у пакао!{S} Најпосле освртох се на све стране, па онда |
| престати, јер ког једаред земља загрли у своја хладна недра, тај се више никад не смеје, али н |
| ми поста тако несносан и црн, да су ми у њему и мисли несносне и црне! —</p> <milestone unit=" |
| оследњи састанак, али ја нисам крива ни у чем.{S} Ја још не знам, за што моја мати тако слабе н |
| мам мира ни дању ни ноћу, немам мира ни у соби ни у гори!..{S} И смислио сам и начин, како ћу ј |
| и дању ни ноћу, немам мира ни у соби ни у гори!..{S} И смислио сам и начин, како ћу јој отворит |
| себе самога, како сам бедан, да јој ни у чем помоћи не могу, а лик покојног стрица мога стајаш |
| а јадна Данка?{S} Ја је не бих могао ни у чем помагати; а стрина, знам, да је не би код себе др |
| упознао од онда су наступили нови дани у животу моме. <pb n="130" /> Лепоту света и сладост жи |
| човек мишљах, да се и сва природа топи у таквој истој милини!... —</p> <milestone unit="subSec |
| {S} Ја немам куће па за то о тој ствари у сваком друштву и ћутим, јер код мене је „<foreign xml |
| {S} Ах! колико имађах тако лепих вечери у немој манастирској пустињи!{S} Тамо не имах Данке сво |
| чак у облаке!{S} О мој Боже! он изгори у оно кобно доба!..</p> <p>Одох с Данком у цркву и стад |
| ут немила забуна, јер сва крв ми појури у лице, пред очима ми стаде нешто трептати, и ја не зна |
| амет учити. — Уједно је почех поучавати у главним појмовима природне науке, а тако исто у повес |
| несташни лептири весело вијају; гледати у ласте, како се живо надлећу; а око себе слушати косов |
| е до сад радити научила, она ће гледати у мене, ја ћу гледати у њу, из мога ће ока сијати љубав |
| дима мајке своје, како је дивно гледати у задовољно и весело лице озбиљног оца, како је милина |
| а, она ће гледати у мене, ја ћу гледати у њу, из мога ће ока сијати љубав, из њеног ока опет љу |
| на ново продужити, а дотле ћу настојати у споразуму с Љубицом, да и мати њена о мени боље мисли |
| је не ће можда ни пет шест редака имати у свему.{S} Но и ако се вели, да човек не може бити без |
| вам искрена будем, почех збиља сумњати у искреност и верност љубави ваше, у толико више, што м |
| са лепих извора, ја бих морао посумњати у истину овог дана, можда и у своје душевно здравље, је |
| ме пече, што ћу у тим невољама заостати у науци својој, а наука ми је све и сва, што могу своји |
| иви.{S} Па и тај једини живот преживети у беди и несрећи, преживети без радости, без љубави, ах |
| ко је бити господар, а слуга можеш бити у свако доба.“ —</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| чаробније, јер кад ми поветарац зашушти у зеленом лишћу, мени се чини, као да се шећу око мене |
| b n="67" /> је већ била наумила, побећи у свет ма куда.{S} У том чује срећом од мог доброг друг |
| а, који ми управо у очи гледаше тражећи у њима одговор на питање своје.</p> <p>„И она о теби ле |
| м?{S} Сада бројим сваки тренутак лежећи у постељи још увек болан.{S} Па и бриге ме море, јер ет |
| устраје дуже времена, па да морам прећи у болницу?“</p> <p>— Не ћеш у болницу! — тихо ми рече — |
| у молбу склони се и обећа ми, да ће ићи у К —, да посети Љубицу и да види и чује, шта је и како |
| ада!{S} Сутра је недеља, мати ће ми ићи у цркву, а ја ћу остати овде сама, па дођите сутра!</p> |
| даље: „Мита ми пише, да ми не може доћи у сватове, јер је мало оболео, па ми честита и жели ми |
| ву своју.</p> <p>Сећах се последње ноћи у манастиру, сећах се последњег састанка с Љубицом, сећ |
| и, да <pb n="15" /> тамо учим.{S} Идући у њу мишљах, како ћу провести ове ферије код стрица сво |
| сва узбуђена стајаше као нема гледајући у земљу, а рука јој у мојој руци непрестано дрхташе, ка |
| о за сестру своју!“ рече Мита гледајући у Данку, која беше као мало дете весела.</p> <p>— И опе |
| обро срце.{S} Мислећи на њу и гледајући у писмо њено заплаках се и од тешке туге и од велике ми |
| /p> <p>Цело пре подне проведох читајући у својој тесној соби, а кад после подне одох у манастир |
| очима мојим, као што се цветни пупољци у зору расцветавају, и мени је тако, као да сам у неком |
| "subSection" /> <p>12/8</p> <p>Пославши у новине оглас ради сестре своје одох у К—, где сам опе |
| се као претучен вратим кући.{S} Ушавши у собу бејах тако изнемогао, да се не могох на ногама д |
| далеко од залармане и загушљиве вароши у зелену гору разговарајући се о јадним прошлим данима |
| а и после смрт своје продужи живот свој у сваком нежном и топлом срцу народа свога, а тако једн |
| као нема гледајући у земљу, а рука јој у мојој руци непрестано дрхташе, као да је грозница тре |
| Паја данас морао отпутовати, а мати јој у цркву оде, те тако оста дома сама и забављаше се чита |
| оју, — рекох тихим гласом гледајући јој у лепе црне очи: — Кад на њу мислим, тако ми је, као да |
| милу главу с груди својих, погледам јој у лепе црне <pb n="62" /> очи, и —, о рајске среће! пољ |
| као што изгледаше пре кад се дизаше чак у облаке!{S} О мој Боже! он изгори у оно кобно доба!..< |
| гу рећи, да ће ми овај дан остати навек у милој успомени. —</p> <milestone unit="subSection" /> |
| анђели лепо живе.{S} Ја тада бејах тек у седмој години и у мени се одма роди мисао, да могу и |
| х преко њене главе кроз отворени ходник у ведро плаво небо, а из ока мога тецијаше једна суза з |
| а лепотом својом.{S} Ја не знам, да сам у своме веку видео тако лепу девојку, као што је Љубица |
| да уђох у собу своју, би ми, као да сам у костурници...{S} Ја немам ничем да се надам, ничем!{S |
| асцветавају, и мени је тако, као да сам у неком лепшем простору и бољем времену, одакле не бих |
| А поред ње ми је тако добро, као да сам у рају...</p> <p>Како Паја беше данас веома добре воље, |
| једног вечера, кад с мајком својом сам у соби бејах, почех јој се исповедати као што се тешки |
| е, у ово доба к нама?</p> <p>— Имао сам у Т— важна посла, те тако дошав већ овамо не хтедох про |
| м, сад ми није као да сањам, сад осећам у свима живцима несносну јаву несретне садањости...{S} |
| у својој досадањој служби, а ја да одем у манастир, да се с њоме састанем и да јој се усмено на |
| не остаје ми ништа друго, него да одем у какав манастир, да тамо ферије проведем.{S} Но са нов |
| та помислим, да крајем овог месеца одем у манастир, јер ћу онда имати нешто мало новаца, па да |
| дома рече ми газдарица, да што пре одем у болницу, јер ми сестра опасно болесна тамо лежи и дан |
| p>Још синоћ сам намислио, да данас одем у К—, па како намислио, тако урадио, и провео се онако, |
| нце своје.{S} Брзо се обучем, па изиђем у гору.{S} Дивота беше сада гору погледати, по којој се |
| миљатих певачица.{S} Обучем се и изиђем у гору, где читава два часа ходајући пробавим.{S} Врати |
| и када стигох тамо, сав усплахирен уђем у кућу, где на срећу своју затечем Љубицу саму, јер мат |
| {S} Теби се молим и судбу своју полажем у твоје руке!“</p> <p>Те речи беху сада моја молитва.{S |
| на јави!...{S} Те очи сад су моје, смем у њих да гледам, смем да их љубим, јер ти ме волиш!“</p |
| унише суза.{S} Одмах се свучем и легнем у постељу, а Данку замолим, да отрчи по лечника.{S} Но |
| а дочеках, да прође подне, да се кренем у К— сунцу своме.{S} Дошавши тамо забављах се неко врем |
| оје „слободно“ ступи Мита веселим лицем у моју тужну собу.</p> <p>„Еј јадниче!{S} Гле, једва би |
| n="105" /> пусти ме, да се мало забавим у прошлости својој, јер ми прошлост поста на једаред та |
| Боже!{S} А моје су жеље, да вечно живим у народу своме!..</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| да живи!... — Више се пута тако уживим у створену будућност своју, да заборавим за горку садањ |
| авно лице за мене, јер кад јој погледим у њене црне очи, то бих одма у грудима својим осетио не |
| ас спремио за пут и сутра зором полазим у име божије. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| г света пренесе на лаким крилима својим у свет мира и спокојства.{S} О кад бих могао за навек у |
| но и црно и ја не могу себе да замислим у будућност своју!</p> <p>Докле се у мени туга с милино |
| идим.{S} Но ипак смелим корацима ступим у двориште, које ми сада изгледаше ружно и тужно, јер у |
| оставим собу своју и да слободно ступим у живу природу.</p> <p>При свем том, што бејах скоро це |
| ољубим стару госпу у руку, да се вратим у своју тамницу.{S} Она ме гледаше необичним оком, ваљд |
| и зора да се јавља и ја се опет вратим у собу, где Данка још слатко спаваше.</p> <p>„Сирота Да |
| начи?“ мишљах у себи, па се опет вратим у собу, где стадох читати:</p> <p>„Поштовани г. Миливој |
| ом што сам једва чекао, да се преместим у нови стан, јер у старом сам живео више у тузи него у |
| г разгранатог дрвећа.{S} Одма се упутим у велики стаклени ходник, који такође беше пун цвећа и |
| не челице весело облетаху, а над главом у зеленом лишћу разлегаху се умиљати поји раздраганих п |
| у народну помоћ, па бих отишао с Данком у Г—, тамо бих нашао неколику децу, да их поучавам, па |
| оно кобно доба!..</p> <p>Одох с Данком у цркву и стадох јој све редом приповедати јер она се н |
| е вреле сузе...{S} Погледах сузним оком у небо, у звезде: “Ој драге звезде!{S} Видите ли, шта Д |
| м скоро сваке ноћи оца свога, и већином у страшним немилим сновима.{S} Кад год бих се с њиме са |
| то пустој заборавности, па новим духом у живот не ступите, у живот, који је навек од свега нај |
| и тамо забављах се неко време с Љубицом у соби, а око четир сата изиђосмо у башту и седосмо под |
| каквим словима да забележим данашњи дан у дневник свој, да ли златним, што сам оздравио, или кр |
| ше, сеђаше нам отац толико пута удубљен у бриге своје, а к њему би мајка дошла и поред њега сел |
| једно се кренусмо из К—, ја овамо, а он у Б—, где ће му скоро и сватови бити.{S} Но како ти се |
| црним оком, па тихо рече: — И заиста он у мом срцу слатко живи!{S} Кад бих у стању била, ја бих |
| десет година, од како сам света угледао у мирном и срећном дому добрих родитеља својих.{S} И ка |
| т у срце овим лепим даром рекох јој као у шали; „Ваљда је ово мени и намењено, кад мени дајете? |
| а поглед јој беше безбрижан и весео као у малог детета.{S} Дирнут у срце овим лепим даром рекох |
| се одма у К—.{S} Целим путем бејах као у љутој грозници, и када стигох тамо, сав усплахирен уђ |
| знам, да сам осим детињства свога имао у животу своме доба, које ми тако брзо прође.{S} Но ниј |
| Прагу на наукама, био сам несрећом пао у тешку меланхолију, те с тога сам написао ово дело „Бе |
| о лед кроз кости, но ипак ми нова мисао у глави сину:{S} Да се није кудгод одселио?{S} Те за то |
| код стрица свога, јер ми је тако писао у последњем писму своме, почем већ четири године не беј |
| и поред њега села.{S} Ја бих тад отрчао у порту, да се с децом играм, ето те исте порте, но гле |
| от жалим!..{S} Кад сам из вароши изишао у поље, онда тек пустим сасвим на вољу срцу своме...{S} |
| годна, јер се радовах, што нисам отишао у манастир, те се нисам бадава истрошио, кад је не бих |
| и, већ се насмешим и погледам јој право у очи, као да бих је хтео запитати, да ли је баш збиља |
| че за мене? — упитах га, који ми управо у очи гледаше тражећи у њима одговор на питање своје.</ |
| ом моје лепе наде сладе ово задовољство у такој мери, да могу живот свој назвати идилично — сре |
| јер у старом сам живео више у тузи него у радости.{S} Али така ми је нарав моја, да се навек те |
| им се на гвоздене шипке, те гледах дуго у плаво ведро небо, по којем небројене звезде дивно све |
| 1 1862</head> <p>Тако сам се већ уживео у мисао своју <pb n="166" /> да идући данас улицама чињ |
| променут!..</p> <p>Кад сам још дете био у мирном дому тада живих родитеља својих, имао сам једн |
| Section" /> <p>12/7</p> <p>Лане сам био у ово доба брижан и тужан и много сам суза пролио, па е |
| мам накнаду за све оно, што сам изгубио у детињству своме.{S} Мени би моје стање било сто пута |
| био цео свет мој, јер би цео свет носио у грудима својим!..{S} Но ти ме волиш, и мени је то дос |
| Све ударце овог живота лакше бих сносио у нади, да све то на другом свету престаје и замењује с |
| кад би се од те миле му голубице вратио у гњездо своје, он би целу ноћ сањао лепе снове, како с |
| ах Марину, јер ја већ бејах себи увртио у главу, да морам бити анђео.</p> <p>— А би л’ ти волео |
| м седећи поред Данке гледајући је, како у хладном загрљају вечитог санка слатко спава.{S} Сад н |
| /p> <p>Данкина мисао не хтеде ми никако у главу, при свем том, што другим начином заиста нисмо |
| мем, а онда као дете само сам га дубоко у срце усадио. — Мало пре, него што ћемо лећи, дође јед |
| > сунце залазити, а ми се упутисмо мало у гору, где нам умиљато сетни поји малих певачица и чар |
| души својој.{S} Кад је исто дело изишло у „Јавору“ г. 1874 и 75, упозорише ме искрено неколики |
| зним жалосним сликама, какве машта само у неизвесности и злој слутњи ствара, јер ја до данас не |
| ном радошћу...{S} Али сада верујем само у овај једини живот, у живот на земљи: једаред се само |
| тав дан путовасмо и једва ноћу стигосмо у Т—, где одседосмо код учитеља <pb n="72" /> Бранка, к |
| } После ручка на предлог љубичин одосмо у башту и тамо разговор у пријатном хладу под густо раз |
| бицом у соби, а око четир сата изиђосмо у башту и седосмо под онај исти орах, где сам, дошав, п |
| ненађена.{S} Чим се поздрависмо, уђосмо у собу, коју она својом назва и ту ми рече, да је Паја |
| смо још мало под орахом, те онда уђосмо у собу, где нам Љубица на гласовиру свираше и певаше.{S |
| ху све данкине ствари.{S} За тим уђосмо у моју собу, где ми Данка приповедаше, шта је и како је |
| је срце!“</p> <p>Ја је почех тешити, но у том тренутку добро би било, да је и мене когод утешит |
| и новим животом обамрло срце своје; но у таквим тренуцима навек ми Данка изиђе пред очи, и мен |
| ечи и на њима зида ваздушне куле!{S} Но у колико ови јади беху тешки, у толико ми би већа радос |
| и, да почех у очима сузе осећати.{S} Но у том ми поглед паде на Љубицу, наши се погледи сусрето |
| с којим би се могао разговорити.{S} Но у колико ме <pb n="29" /> Паја обрадовао доласком своји |
| о заспи надојено мајчиним млеком.{S} Но у колико ми ова ноћ беше мила, у толико ми опет дан пос |
| <hi>Марином</hi> седео толико пута рано у јутру и сунчао се на пријатним зрацима топлога сунца; |
| p> <p>Брижан и жалостан одох данас рано у болницу, где затекох Данку у највећим мукама.{S} Кад |
| p> <p>Данас добих писмо од Паје, писано у К—, где ће се неко време због свадбе задржавати, па м |
| о Љубици, чије ми очи стоје непрестано у дубини душе моје и које ме свуда прате, кудгод ходим |
| ан на ногама држати, живљаше непрестано у нади, да ће још оздравити; а кад већ паде у постељу и |
| вој поред ње, па да јој тако непрестано у очи гледам...</p> <pb n="53" /> <p>„Госпојице!“ — рек |
| јим тако гођаше...{S} Гледах непрестано у њу и ја бејах ипак срећан, што могу да је видим и што |
| мени се чини, да сте се вас двоје једно у друго јако загледали?“</p> <p>— А шта јој мати рече з |
| тренутака сами.{S} Ми погледасмо једно у друго...</p> <p>„Љубице!“ — рекох јој тихо, да се не |
| де!{S} Сваки ме гласак њихов тако чудно у срце дира!.{S} И што се дуже овде бављах, то ми ово м |
| х, па му се тамо срце згрева расхлађено у туђем свету: тако је исто мени сада, кад седим поред |
| тоше и ми погледасмо једно другом оштро у очи, и за тим настаде нема тишина за неколико тренута |
| својим хтедох јој рећи, да ми је за то у манастиру тешко живети, што <pb n="44" /> тамо нисам |
| у њој се много брже уживи, него што то у срећи бива!{S} Кад сам Љубицу први пут, први и послед |
| м појмовима природне науке, а тако исто у повесници и науци о души.{S} Схватање и памћење има д |
| жалостан сан?{S} Или је узрок томе, што у том жалостном сну ступише преда ме као на јави две св |
| рена сам, да сте само оно написали, што у срцу осећате.{S} О кад бих вам могла испричати све ја |
| о је и ваше, и ја му чисто завидим, што у вашем срцу тако слатко живи!“</p> <p>Љубица се на ове |
| но ипак сасвим мирно, при све том, што у грудима као да ми беше читав вулкан.</p> <p>— Хвала! |
| ада се једино Љубицом баве.{S} Оно, што у љубави мојој беше до сад празно, сад је лепо пуно, је |
| ијоном спојила и обгрлила сву тугу, што у њој има, тако ми сада би и беше ми тако цели дан!... |
| мам тако добру и племениту сестру и што у будућности мојој уступа ноћ ипак дану место своје; ту |
| а ћу бити дуга <pb n="127" /> века, јер у мени има неки тајни осећај, који ми навек вели, да ћу |
| и од тешке туге и од велике милине, јер у колико ме сада срце заболело, што сам је онако остави |
| шио, кад је не бих могао ни видети, јер у Б— не бих имао од куда ићи.{S} Но кашње ипак паде ми |
| о, он ми се распада, он ми се руши, јер у њему нестаје сунца, нестаје живота!...</p> <p>И опет |
| надзиратељка и замоли ме, да одем, јер у то доба треба да су болесници сами.{S} Тешким срцем о |
| а се хтедох у први мах да сакријем, јер у томе часу не осећах ни мало потребу странога друштва; |
| чекао, да се преместим у нови стан, јер у старом сам живео више у тузи него у радости.{S} Али т |
| је ми сада изгледаше ружно и тужно, јер у њему не беше разнобојног и мирисног цвећа, већ коров |
| е све жешћа: срце ми поста жалосно, јер у машти својој често гледах сестру своју остављену од ц |
| ше до сад празно, сад је лепо пуно, јер у тој негдањој празнини стоје сада два лепа црна ока, д |
| егова смрт беше за мене велики удар јер у њему као да изгубих половину срца свога...{S} Ах! мно |
| љубичин одосмо у башту и тамо разговор у пријатном хладу под густо разгранатим орахом наставис |
| сунчане зраке, где пробише кроз прозор у моју собу.{S} У мени поче срце да пева од радости, је |
| трине своје; а при том си и онако оглас у новине дао, те за који дан зацело ће ти стрина јавити |
| ала и обоје нас пољубила, одвела би нас у башту и тамо нам цвеће брала...{S} А на овом месту, т |
| шта ми Данка ради?{S} Она беше и данас у ватри и мукама, али опет бар знађаше за себе и могаше |
| ction" /> <p>30/7</p> <p>Изишавши данас у двориште чујем, да сва звона звоне.{S} Најпре мишљах, |
| ection" /> <p>27/8</p> <p>Дошавши данас у К— затечем Љубицу у башти, где весело певајући надгле |
| рате!“ — писаше ми Данка — „дођох данас у твој стан, да се с тобом састанем, да те видим и да с |
| {S} Очајним оком гледах час у небо, час у гору, а мисли ми беху све црне: за што једаред не <pb |
| аше по гори.{S} Очајним оком гледах час у небо, час у гору, а мисли ми беху све црне: за што је |
| дам.“</p> <p>И тек што сам узео рукопис у руке, закуца ми срце тако јако, сва крв поче у мени в |
| обом, мени се туга као каква змија опет у срце увлачити поче, а из очију ми на ново потекоше су |
| ростих тесне собе своје.{S} Изишав опет у гору прострем капут свој на зелену траву, легнем на њ |
| јући је сузним оком, — Бриге ће ме опет у постељу бацити!{S} Сирочад смо, Данко!{S} Нигде никог |
| време тамо поучава, а ја ћу отићи опет у манастир, где ћу стари живот на ново продужити, а дот |
| ди сестре своје одох у К—, где сам опет у црне очи лепе Љубице дуго и дуго гледао.{S} Бејах цел |
| настависмо пут даље и сад смо ево опет у месту, у којем сам провео већ неколике године.{S} Сад |
| је могла бар претпостављати, да ћу опет у манастир доћи, ако не другог чега, а оно ње ради.{S} |
| еликог узбуђења, те с тога морадох опет у постељу.{S} На данкино питање, шта мислим с њоме, рек |
| да ће још све добро бити и да ће радост у толико бити већа, колико је сада туга тешка...{S} Љуб |
| н и весео као у малог детета.{S} Дирнут у срце овим лепим даром рекох јој као у шали; „Ваљда је |
| узе као роса на цвећу, те с тога дирнут у срце рекох јој тужним гласом:</p> <p>„О Љубице што ми |
| а још Данке немам, можда бих до сад већ у гробу био!{S} Сам себи већ постао несносан, а њој још |
| /p> <p>„Па збогом, брате!{S} Ето је већ у велико дан; а ја треба да сам данас рано већ тамо.“</ |
| ечем Љубицу саму, јер мати јој беше већ у цркви.</p> <p>„Госпојице!{S} Извините ми смелост, што |
| ас улицама чињаше ми се, као да сам већ у гробу био и сада мало устао, да као мртвац ходам међу |
| Да ње не имах, благи Боже! сада бих већ у гробу био!{S} И она још мени вели, да ми никад не мож |
| уморисмо, седосмо на меку зелену траву у пријатном хладу разгранатих мирисавих липа, које се у |
| нути на гњилој постељи, већ ако не могу у рат ићи, а ја ћу бар којем великом душману или слобод |
| могао да пренесем лепу будућност своју у садање дане, и њихову горчину да заменим сладошћу дал |
| pb n="48" /> нека необична милина, коју у животу својем до сад још никад нисам осетио, а заношљ |
| другова мојих, да са мном отпрате Данку у њену нову и вечиту кућу.{S} Отпратисмо је сви; они су |
| па кад наступе опет ферије, даћу Данку у који женски завод, да се за то време тамо поучава, а |
| данас рано у болницу, где затекох Данку у највећим мукама.{S} Кад седох поред постеље њене, она |
| а далеки пут, а њу да оставим овде саму у туђем свету, па да јој искрено не кажем, куда идем и |
| браћа и сестре, па онда тога дана њему у почаст приређују домаћу забаву, где се искупе сви њих |
| о обоје у собу и ја пољубим стару госпу у руку, да се вратим у своју тамницу.{S} Она ме гледаше |
| време живота свога.{S} Надам се, да ћу у новом стану моћи угодније живети, јер је од старога м |
| м.{S} Не хтеде ме нада да остави, да ћу у П— наћи сестру своју, која ће ме весело дочекати и да |
| сим свега тога највећма ме пече, што ћу у тим невољама заостати у науци својој, а наука ми је с |
| осле ако баш и усплачу, ми ћемо им ноћу у сну долазити, па ћемо их тешити, казаћемо им, да не п |
| p> <p>Дошавши данас у К— затечем Љубицу у башти, где весело певајући надгледаше цвеће, а у руци |
| око врата, па дуго укоченим оком гледах у њу.</p> <p>„Сиротицо!“ — рекох јој тужним гласом — „Ш |
| користи народу своме.</p> <p>Када бејах у средњим шкодама, имађах доброг пријатеља и вернога др |
| че почех к себи да долазим.{S} Ја бејах у селу Ј—, код зета истога човека, који ме на кола узе. |
| убим, јер ти ме волиш!“</p> <p>Ја бејах у загрљају Љубице своје заборавио на свет и све што је |
| > <p>Где је сада оно доба, кад не бејах у стању ни дане да бројим?{S} Сада бројим сваки тренута |
| о штогод ванредно десити, ипак не бејах у стању да верујем црним слутњама својим.{S} Не хтеде м |
| ато убрзам кораке и за тили часак бејах у гори, која води у манастир.{S} Да ми усне непрестано |
| овамо први од свију ђака, те тако бејах у стању за ово неколико дана наћи већ четворо деце, кој |
| ubSection" /> <p>9/8</p> <p>Данас бејах у К—, и то једино Љубице ради.{S} Мени се чини, као да |
| естра Данка!.. „Ох!{S} Боже!“ — повиках у очајном страху своме, дршћући као прут на ватри — „Мо |
| чатио. „Шта ће сад то да значи?“ мишљах у себи, па се опет вратим у собу, где стадох читати:</p |
| одма као такав показати; а овамо мишљах у себи: „Шта ме питате за оно, што вам не могу казати?{ |
| ми се на једанпут тако стушти, да почех у очима сузе осећати.{S} Но у том ми поглед паде на Љуб |
| а он у мом срцу слатко живи!{S} Кад бих у стању била, ја бих ове осећаје делила са целим светом |
| би навек умирено и утешено, кад год бих у њу погледао.{S} Но Љубицу ипак не могу оставити, па ј |
| у, би спрам мене била још гора, јер бих у очима њеним био још мањи, него што бејах до сад.{S} Д |
| костију добрих родитеља својих, да њих у гробу не увредим...</p> <pb n="167" /> <p>Кад сам јут |
| и тако тајанствена, као да ћу кроз њих у рај или у пакао!{S} Најпосле освртох се на све стране |
| га.{S} Ах!{S} Како ми беше, када ступих у овај дом, у којем сам провео златно детињство своје!{ |
| е с њиме и дођем дома.{S} Но чим ступих у собу, притрчи Данка к мени, загрли ме и заплака се на |
| или услед другог чега, доста, да падох у постељу, и мени беше немогуће, да сачувам дуже тајну |
| ета!..{S} Тако душевно узбуђен проведох у тужном расположењу већину данашњег дана, а по подне о |
| веком и једном женском.{S} Ја се хтедох у први мах да сакријем, јер у томе часу не осећах ни ма |
| и у новине оглас ради сестре своје одох у К—, где сам опет у црне очи лепе Љубице дуго и дуго г |
| јој тесној соби, а кад после подне одох у манастирску башту, беше ми све тако красно и пријатно |
| у већину данашњег дана, а по подне одох у башту и у најдаљем крају под разгранатим дрвећем спус |
| <p>7/7</p> <p>Данас узедох књигу и одох у неку шумицу, која беше одма иза вароши, да <pb n="15" |
| ubSection" /> <p>31/8</p> <p>Данас одох у К— и испратих Пају, свог доброг и искреног друга.{S} |
| е љубим...{S} Тако о њој мислећи изиђох у гору верно праћен од дубоке туге своје.{S} Под ногама |
| Кад сутра дан устадох и с Данком изиђох у двориште, оживе ми на једаред све <pb n="73" /> детињ |
| ах за књигу расположен, те за то изиђох у гору.{S} Ишавши тамо амо вратим се опет натраг, легне |
| а дивна <pb n="50" /> милина и ја дођох у чудно расположење, —- ја је већ хтедох загрлити, па р |
| оца и мајке.“ — У таквим мислима дођох у шуму, по којој се умиљати поји дивних тица певачица ј |
| отвореном чељусти чекаше.{S} Кад дођох у П—, упутих се одма стану стрица свога.{S} Идући улица |
| ма! — Но када прођох кроз варош и дођох у зелену гору, ту ми се тек срце отварати поче!{S} Мени |
| e unit="subSection" /> <p>Тек што дођох у манастирски ходник чух с друге стране ходника неки же |
| бих се месту Богу молио..{S} Када уђох у стаклени ходник, затекох Пају, који кад ме виде, зачу |
| и дођем натраг у манастир.{S} Када уђох у собу своју, би ми, као да сам у костурници...{S} Ја н |
| јати поноћ.{S} Треба да легнем, — рекох у себи — поноћ је, а ја сам и онако уморан, јер прошле |
| „То је био ваљан момак, при том јединац у оца и мајке.{S} Погледајте му само мајку, како <pb n= |
| авек срце ранише.{S} Чух, да ми је отац у боју погинуо и да су га једва познати могли, тако је |
| , где има толико лепог цвећа, да гледаш у лице божије, да чујеш, како анђели певају, па да и ти |
| морам прећи у болницу?“</p> <p>— Не ћеш у болницу! — тихо ми рече — <pb n="90" /> Не ћеш, Милив |
| век, ма никад не спавала, али ти не ћеш у болницу!{S} Ја сам већ и лечнику казала, да ћеш ти ос |
| ити жао, да постанеш анђео?{S} Да живиш у рају, где има толико лепог цвећа, да гледаш у лице бо |
| ђела живота мога <pb n="38" /> и ја још у кревету почех певати.{S} Кроз моје прозоре продираху |
| во сирочету даје, а добрих руку има још у народу нашом.{S} Но ипак бојим <pb n="95" /> се, да б |
| а своје пређање стање кад Паја беше још у школи; али ја на своју пустињу никад!“ рекох тужним г |
| ection" /></p> <p>4/11</p> <p>Бејах још у кревету, када зазвонише манастирска звона на јутрење, |
| subSection" /> <p>20/8</p> <p>Бејах још у постељи, кад спазих сунчане зраке, где пробише кроз п |
| "chapter" xml:id="SRP18752_C1.1"> <head>У Г- 1/7 1860.</head> <p>Данас ми је дан рођења мога.{S |
| "chapter" xml:id="SRP18752_C1.2"> <head>У манастиру 26/7.</head> <p>При свем том, што сам могао |
| "chapter" xml:id="SRP18752_C2.2"> <head>У манастиру 3/11.</head> <p>Благи Боже!{S} Како ми се б |
| "chapter" xml:id="SRP18752_C1.3"> <head>У Г—.{S} 14/9</head> <p>Јесам ли могао другчије и боље |
| "chapter" xml:id="SRP18752_C2.3"> <head>У Г- 20/11.</head> <p>О мој Боже!.{S} Не дај више несре |
| из М—, но не могох пре стићи.“ </p> <p>У том дође возач, који је Данку амо довезао и донесе ма |
| ко мене виле и златне паунице!..</p> <p>У гори пробавих цело пре подне и кад дођох кући, изглед |
| сада, када тек почех да живим!..</p> <p>У таким мислима дочеках и ноћ.{S} Данка уморена путовањ |
| још пуније рана него његово!“...</p> <p>У таким мислима гледах је неколико тренутака оком пуним |
| ш ја ту беду морам да стварам...</p> <p>У таким мислима поче ме снага на ново да оставља, глава |
| о би, као да га прободе ножем...</p> <p>У том се Паја врати к нама и наш разговор пређе опет на |
| јући се, да се како не заплачем.</p> <p>У данкином се оку сузе заблисташе и она ми тихо рече: „ |
| х Љубици, не би тога ничег било.</p> <p>У том лођо надзиратељка и замоли ме, да одем, јер у то |
| one unit="subSection" /> <p>17/9</p> <p>У колико ми је жао, што сам манастир тако брзо оставио, |
| и ти ме оте од немиле смрти!“ —</p> <p>У таким мислима ходах зеленом гором, док не дођох до је |
| важава, увек вас фали, али — — “</p> <p>У љубичиним лепим очима заблисташе се сузе као роса на |
| а Данко!{S} Реци ми како ти је?“</p> <p>У том дође лечник и стаде је дуго посматрати.{S} Ја га |
| <p>написао</p> <p>Пера Радуловић</p> <p>У НОВОМЕ САДУ.</p> <p>ШТАМПАРИЈА А. ПАЈЕВИћА.</p> <p>18 |
| бица и чисто ме жалећи погледа.</p> <p>„У почетку ми беше угодно, но сада ми је тешко, врло теш |
| куда? — упитах је мало зачуђен.</p> <p>„У Б—, јер је тамо добио сталну службу; мени би милије б |
| а мост ударили, у село ушли, те палити, убијати и пљачкати почели.{S} Вика и вриска стаде се на |
| једног дана дочује мати голубица, да је убијен друг њен, па тужно гучући загрли крилима голубић |
| } Почеше ме тешити и хтедоше ми тугу да ублаже, као да се и моја туга даје ублажити.{S} Но кад |
| де ничега наћи, што би ми могло тугу да ублажи.{S} Због моје туге и умора мога смилова се најпо |
| у, да тамо чело разладим, да тамо груди ублажим.{S} Небо беше сасвим ведро и пуно звезда, око м |
| хладан ветар, лудо мислећи, да бих како ублажио груди своје!{S} Но што дуже ходах, то ме груди |
| у да ублаже, као да се и моја туга даје ублажити.{S} Но кад видеше, да ми њихове речи не годе, |
| ако ми годи, да ће ми се брзо јади моји ублажити моћи.{S} Само кад бих још знао, шта је с Данко |
| вечна тишина у колико срце теши и јаде ублажује, у толико опет буди тужна осећања хладне усамљ |
| х, да људи већ излазе из цркве, те зато убрзам кораке и за тили часак бејах у гори, која води у |
| мати не мрзи.{S} Верујте мени, она вас уважава, увек вас фали, али — — “</p> <p>У љубичиним ле |
| екох му мало збуњено.</p> <p>Он ме одма уведе у собу, где осим љубичине мајке беше још једна мл |
| таде окретати...</p> <p>Надзиратељка ме уведе у једну повећу собу, у којој беху неколико постељ |
| мрзи.{S} Верујте мени, она вас уважава, увек вас фали, али — — “</p> <p>У љубичиним лепим очима |
| тако исто брзо проћи.{S} И Данка ми је увек задовољна и весела, па и она вели, да не осећа, ка |
| >„Верујем вам, госпојице!{S} Но то није увек тако.{S} Кад је душа задовољна, па се сама собом б |
| ко Паје сада нема код куће, то ћу имати увек прилике, да с Љубицом будем на само.{S} Решио сам |
| да красна, спрам које сам до сада скоро увек равнодушан био!{S} Чињаше ми се, као да тице умилн |
| , што ћу, кад би ми без ње био сав свет увек празан и мртав!..</p> <p>На једарад се као из сна |
| јим сваки тренутак лежећи у постељи још увек болан.{S} Па и бриге ме море, јер ето данас ми дођ |
| све тихо као на гробљу, осим што каткад увело лишће шушташе по гори.{S} Очајним оком гледах час |
| цвећа, већ коров и <pb n="142" /> жуто увело лишће.{S} Од свега дрвећа задржа ми поглед само о |
| ге своје.{S} Под ногама ми шушташе жуто увело лишће, а над главом на дрвећу голе гранчице ветро |
| настира не шушти више зелено лишће, већ увело жуто, и што се од свију тица једина сеница чује.< |
| котрљајући се полако једна за другом по увелом лицу <pb n="102" /> моме; а мисли ми још непрест |
| садањости вене и вене?{S} И кад једном увене, на што онда наде, те лепе и слатко наде?!</p> <p |
| <pb n="135" /> ме још нисте заборавили, уверен сам, да ћете ме бар с неколико милих речи ваших |
| езнути и венути!..{S} Да сам бар сасвим уверен, да ће ми се наде збиља остварити, опет би срце |
| ер то вам се види из сваке речи ваше, а уверена сам, да сте само оно написали, што у срцу осећа |
| их је хтео запитати, да ли је баш збиља уверена, да ја нисам сирома? —</p> <p>После подужег так |
| ши.</p> <p>— Није, госпојице!{S} Будите уверени, да није!{S} Ево вам жива примера на мени! —</p |
| поболи и — умре...{S} Умре у том тврдом уверењу, да ће бити анђео!..</p> <p>Ах!{S} Како ми тада |
| дици где је Данка била, да се баш збиља уверим, да није више тамо.{S} Домаћица ми рече сасвим р |
| pb n="101" /> слаб, као што сам се одма уверио, чим сам ступио ногом на земљу, јер чисто не мог |
| етру и киши, и то несносно време још ми увећаваше тугу срца и досаду живота, јер ја се враћах с |
| ам морао при истој снази труд знатно да увећам, само да бисмо подмирили животне потребе своје: |
| ћ прстенована и надам се, да ћете хтети увидети, да не могу више ваша бити; јер пре него што са |
| рно, све, осим мојих груди..{S} Морадох увидети, да немам много да бирам, да се морам решити ил |
| ати, а из њеног погледа могох и морадох увидети, да добро зна, за што сам амо дошао, и да не ве |
| да добије опет право, јер морам сам да увидим, да сам нико и ништа, за каквог ме она навек и д |
| " /> данас све ређе.{S} Она сада и сама увиђа, да није требала с вама тако поступати, али шта ћ |
| мрзи? —</p> <p>„Не мрзи, не!{S} Али она увиђа, да вама треба још доста времена, док дођете дотл |
| имедбама, а које и по својој сопственој увиђавности ево га сада прерађеног издајем на јавност. |
| аде, лепе наде и бедна, горка садањост, увиђам, да није ништа!{S} На што наде, те лепе слатке н |
| кад већ паде у постељу и кад поче и сам увиђати, да његов тајни осећај почиње да се остарује та |
| ени се туга као каква змија опет у срце увлачити поче, а из очију ми на ново потекоше сузе.{S} |
| ше ми као стреле кроз срце и моје око и уво на једаред полети к вратима, на којима Паја стајаше |
| ја због тога отишао, што ме стара госпа увредила?{S} У осталом ово ми је згодна прилика, да им |
| брих родитеља својих, да њих у гробу не увредим...</p> <pb n="167" /> <p>Кад сам јутрос устао, |
| <p>Мене ове њене речи тако изненадише и увредише, као да ме за срце уједе.{S} Ја почех од једа |
| д ноге: „Ево вам за ваша стакла!“ рекох увређена и ожалошћена, то одмах одох да тражим себи дру |
| . Миливоје! — Мислим, да се нећете наћи увређени, ако будем сасвим искрена, те вам кажем, да би |
| и — питах Марину, јер ја већ бејах себи увртио у главу, да морам бити анђео.</p> <p>— А би л’ т |
| а чује.</p> <p>Када сунце за брег зађе, увучем се у своју собу и станем сам о себи да мислим.{S |
| } Па и оно неколико тренутака ноћу, кад угасим свећу, да легнем, па док не заспим, нису ми праз |
| већ двадесет година, од како сам света угледао у мирном и срећном дому добрих родитеља својих. |
| ми вест беше у први <pb n="134" /> мах угодна, јер се радовах, што нисам отишао у манастир, те |
| p>Први утисци овога састанка не беху ми угодни, јер сви ми изгледаху више зачуђени него обрадов |
| .{S} Надам се, да ћу у новом стану моћи угодније живети, јер је од старога много удеснији: као |
| <p>Мита ми за тим приповедаше, како је угодно путовао, како се лепо код куће провео и како се |
| лећи погледа.</p> <p>„У почетку ми беше угодно, но сада ми је тешко, врло тешко!“ рекох и погле |
| тати онаке прилике, које јемче за сваку угодност, а таком приликом називаше он мога вереника.{S |
| рими и рече, да му је мило, што може да угости сирочад врлог претходника свога.{S} Од дугог пут |
| Да ли она уједно мишљаше, за кога да је уда?{S} Да ли јој бејах тада ја у глави?{S} Ја, који са |
| ећ једаред само, па за то при женидби и удадби не треба никад пропуштати онаке прилике, које је |
| а позива у љубичине сватове, јер она се удаје за једног лечника; већ је прстенована и за десет |
| ли кад се Паја удоми, а међу тим и тебе удам, тад ћу моћи к њему отићи и своје старе дане мирно |
| стара госпа изрече: „а међу тим и тебе удам,“ мени поста на једаред тако чудно око срца: беше |
| цаше срце тако јако, да сам могао сваки удар чути, и моје расположење беше тако пријатно и опет |
| </p> <p>Његова смрт беше за мене велики удар јер у њему као да изгубих половину срца свога...{S |
| че, која и у мени тече, и које од истих удараца пати, од којих и ја патим! —</p> <p>— „Па шта б |
| ко ме свака реч њена као отровна стрела удараше у срце, у несретно срце, које је већ и онако пу |
| Но што дуже мишљах, то ми крв све већма удараше у главу и ја бејах као махнит!{S} Место суза бе |
| пријатељи.“ —</p> <p>Читајући ово писмо удараше ме свака реч као стрела у срце и при свакој реч |
| роби ледени зној; закашљах се, а крв ми удари на нос и на уста; на очи ми паде мрак, и мени так |
| људе и војнике, да су преко Тамиша мост ударили, у село ушли, те палити, убијати и пљачкати поч |
| p>Благи Боже!{S} Што ме ниси пре громом ударио, нег што си ми овај дан дао, да чујем ово речи!. |
| аши најдуже сутра у зору с непријатељем ударити и да многи остављају село и да беже даље.{S} Ма |
| па и од рођеног брата свога!..{S} Мени ударише сузе на очи, при свем том, што сам <pb n="36" / |
| н срећом данашњег дана, а на очи и мени ударише сузе... —</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| рече, па ме загрли и пољуби, а сузе јој ударише као летња бујна киша... —</p> <milestone unit=" |
| нехотице паде главом на моје груди.{S} Ударом ове миле главе о моје груди прође ме свега <pb n |
| Камо среће, да и сад верујем!...{S} Све ударце овог живота лакше бих сносио у нади, да све то н |
| годније живети, јер је од старога много удеснији: као што сам желео на крају вароши, близу горе |
| сад то није могуће.{S} Али кад се Паја удоми, а међу тим и тебе удам, тад ћу моћи к њему отићи |
| че!{S} Ако ми да Бог, да се и ја кадгод удомим и оцем постанем, то би била за мене највећа срећ |
| а њу старати, морате и њу <pb n="63" /> удомити, а за све то треба много времена.{S} Моја вас м |
| времена, док дођете дотле, да се можете удомити; па ви имате још сироту сестру, која осим вас н |
| ћете ме бар с неколико милих речи ваших удостојити и обрадовати“. —</p> <milestone unit="subSec |
| живот обујио!{S} Моја ме болест сасвим удремала, да сам чисто заборавио, како је бити међу жив |
| свој на зелену траву, легнем на њега и удубим се у разне мисли.{S} У том почеше манастирска зв |
| ратим се опет натраг, легнем на диван и удубим се у разне мисли.{S} У том се и Љубице сетим, ње |
| е залажаше, сеђаше нам отац толико пута удубљен у бриге своје, а к њему би мајка дошла и поред |
| ици, и када стигох тамо, сав усплахирен уђем у кућу, где на срећу своју затечем Љубицу саму, је |
| мало изненађена.{S} Чим се поздрависмо, уђосмо у собу, коју она својом назва и ту ми рече, да ј |
| га сеђасмо још мало под орахом, те онда уђосмо у собу, где нам Љубица на гласовиру свираше и пе |
| ојем беху све данкине ствари.{S} За тим уђосмо у моју собу, где ми Данка приповедаше, шта је и |
| а том бих се месту Богу молио..{S} Када уђох у стаклени ходник, затекох Пају, који кад ме виде, |
| стим и дођем натраг у манастир.{S} Када уђох у собу своју, би ми, као да сам у костурници...{S} |
| Сви одма поскачемо с постеље, но какав ужасан призор беше пред нама!{S} По улицама трчаше свет |
| ни неколико тренутака, а оно нам стиже ужасан глас, да Маџари цркву пале, а у порти људе секу. |
| х још како тако, но данас ми беше време ужасно дуго, и кајем се, што опет к Љубици не одох, кад |
| не показа по селу ватра, која све небо ужасно осветљиваше, те тиме и призор на улици поста мно |
| о, бар ме не би морило нестрпљење и ово ужасно дуго време, кад санка за мене нема, те нема!...< |
| м пролазе.{S} Срећни људи, који могу да уживају дане своје!{S} Право вели наша пословица; „Док |
| атко време бесмо заједно, два сирочета, уживајући једно као и друго даре дана својих и надајући |
| ају дарове за суђенога свога, безбрижно уживајући златно девовање своје, дотле она тужним срцем |
| : јер да су вам родитељи живи, ви бисте уживали љубав њихову, овако уживате дични понос, који о |
| и, ви бисте уживали љубав њихову, овако уживате дични понос, који од њих наследисте! —</p> <p>„ |
| кнадити све оно, што нам садањост не да уживати. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>18/9< |
| ти и опет лепоту света и сладост живота уживати моћи; јер од како сам болестан, никад ми нада н |
| а у потпуној срећи с врелим срцем могао уживати часе живота свога, кад не би било тих црних нес |
| head>1/1 1862</head> <p>Тако сам се већ уживео у мисао своју <pb n="166" /> да идући данас улиц |
| акше поња несрећу и у њој се много брже уживи, него што то у срећи бива!{S} Кад сам Љубицу први |
| без вас да живи!... — Више се пута тако уживим у створену будућност своју, да заборавим за горк |
| > <div type="liminal"> <p>НЕКОЛИКО РЕЧИ УЗ ОВО ИЗДАЊЕ.</p> <p>Бавећи се у Прагу на наукама, био |
| даље!{S} Гроб оца нашег и онако ће нам уз пут бити!“ —</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| а хтедох и ја, и ако нам не беше сасвим уз пут.{S} Ах!{S} Место да весело с њима дане проводимо |
| мени треба самоће.{S} Моја је глава сва узаврела, срце хоће да ми прекипи, па се бојим, бојим с |
| екох јој очајно, а хладан зној ми проби узаврело чело — „Ја сад тек осећам сву немоћ и сав чеме |
| о што имадосмо још да свршимо, беше нам узајамна завера, да о том не ћемо ником ништа говорити, |
| а вас, и узалуд оста све моје мољакање, узалуд осташе све моје сузе, она остаје при своме, да н |
| им оком, али ми не могаше ништа рећи, и узалуд је питах: „Данко!{S} Слатка Данко!{S} Реци ми ка |
| а мати тако слабе наде полаже на вас, и узалуд оста све моје мољакање, узалуд осташе све моје с |
| таким мислима проведох скоро цели дан и узалуд сам се трудио, да те мисли растерам читањем; јер |
| мисли ми још непрестано летаху тамо амо узалуд тражећи лека ранама мојим.{S} О Љубице!{S} Љубиц |
| е раменима, па се онда на једаред саже, узбра цветак један, који беше поред стазе, и тихо рече: |
| е на очи.</p> <p>Ја бејах тако дирнут и узбуђен, као што већ давно не бејах; а очи ми беху тако |
| b n="53" /> <p>„Госпојице!“ — рекох јој узбуђен гледајући је таким погледом, који већ напред од |
| едох, то данас цели дан бејах тако јако узбуђен и зло расположен, као да ми се Бог зна шта стра |
| ење беше тако тужно и ја бејах сав тако узбуђен и осетљив, да ми требаше само једна једина реч, |
| рце јади свега света!..{S} Тако душевно узбуђен проведох у тужном расположењу већину данашњег д |
| њао, да ми рекне бар једну реч, она сва узбуђена стајаше као нема гледајући у земљу, а рука јој |
| места свога.{S} Ја видех, да је сасвим узбуђена, па за то јој одма ватрено одговорим: „Нема да |
| уста, а она спусти милу главу своју на узбуђене груди моје и поче тихо плакати..{S} Ја погледа |
| па шта ће нам рећи, ако нас види овако узбуђене!“</p> <p>— Ја сам миран, Љубице! — рекох јој т |
| сту и слушах лепо свирање, које ми сада узбуђеним грудима мојим тако гођаше...{S} Гледах непрес |
| дем,“ — рекох јој као ван себе од силне узбуђености.</p> <p>За неколико тренутака после овог ра |
| свој прилици би последица овог великог узбуђења, те с тога морадох опет у постељу.{S} На данки |
| с њоме; но када се први таласи радосног узбуђења мало утишаше и срце мирније поста, тад поче и |
| вим изненади, да не имадох кад прикрити узбуђење своје, тајну моју. — Љубичина мати такође ме л |
| чан звук манастирских звона навек ме је узбуђивао и у лепше мисли бацао, па тако беше и данас.{ |
| с вама и што добих прилике, да се мало узвисим над обичним туговањем својим; јер овде не може |
| у многом чему мисли рашчистио и осећаје узвисио...</p> <p>Догод се могаше јадан на ногама држат |
| еље, а лепу главу своју држаше на мојем узглављу и мирно спаваше.{S} На крилу јој беше платно, |
| <p>И за неколико тренутака она уздане, уздане, и издане...</p> <p>Посрћући изиђем из болнице н |
| “...</p> <p>И за неколико тренутака она уздане, уздане, и издане...</p> <p>Посрћући изиђем из б |
| убих је у чело и уста.</p> <p>Она тешко уздану, а дуге јој се трепавице на једаред раставише и |
| дају онаког момка, за којим није никад узданула!..{S} Свесрдно поздравље вама и Данки.{S} Баша |
| о не могу напрезати; а они су ми једино уздање моје!“</p> <p>— Ја имам готових радова, па ћу то |
| д!“ рекох тужним гласом и мени се отрже уздах из груди.</p> <p>— Вама је у манастиру тешко живе |
| ласом и мени се из груди нехотице отрже уздах.</p> <p>Љубица слеже раменима, па се онда на једа |
| смеши.{S} Из мојих груди отрже се тешки уздах и ја јој обвијем обе руке око врата, па дуго укоч |
| тавши са зелене траве отрже ми се тешки уздах из боних груди, јер ми паде црна мисао на памет: |
| се у очима суза не засија и док их бони уздах мој од мене све не растера!{S} И те појаве почну |
| авати, и кад не ћу имати више ни за чим уздизати, већ срећан посветити живот и рад свој једино |
| биља племенита срца; но нико те тако не уздизаше, као Љубица.{S} Ја управо не знам, али мени се |
| едно престати и туга и жалост, и суза и уздисај...{S} За мене ће све престати, јер ког једаред |
| види ми сузе нико,</l> <l>„Нит ко чује уздисаје,</l> <l>„Нит ко мари, кад сам вес’о.</l> <l>„К |
| свој...</p> <p>После дужег размишљања и уздисања дигнем се и ја с постеље своје, ах! та данас ј |
| ранчице ветром тихо њихане као да сетно уздисаху...{S} Како је природа сада са мном тако једнак |
| паваш?“</p> <p>— Јесте! — рече ми тешко уздишући <pb n="158" /> — Мене отпустише из службе ни к |
| њим гледаше, гледаше сузним оком тешко уздишући.{S} Ја као дете нисам имао ни појма о рату, па |
| оје!“</p> <p>— Шта могу ја? — рече тихо уздишући — Кад није друкчије, а ми можемо ипак остати п |
| Но кадгод је хтеде упитати, навек би се уздржао, јер голубица беше спрам њега навек тако добра |
| поверити мајци својој, но бих се навек уздржао бојећи се, да ће мајка оцу то рећи, па ће се њи |
| се бојим, бојим се, не ћу се више моћи уздржати, отеће ми срце мах, отеће ми око мах!..{S} За |
| а идемо на гроб оца свога?“ — рекох јој уздрхталим гласом, усиљавајући се, да се како не заплач |
| p>„Дакле на улици под капијом?“ — рекох уздрхталим гласом уплашен оваком вести, а сва ми се кућ |
| се зачуди, кад ме виде свега збуњеног и уздрхталог.{S} Долазак ме његов сасвим изненади, да не |
| код зета истога човека, који ме на кола узе.{S} Неко сам време плакао, и кад ови добри људи вид |
| Паја и Љубица са мном и оцем намесником узевши од мене реч, да ћу их што пре у К— посетити, <pb |
| аже заклона и уточишта.{S} И моја мајка узеде Данку на своје груди, а мене за руку, па потрчи и |
| епавицама мирно трепташе. — При поласку узеде неколико књига, јер вели, кад досле, хоће да чита |
| та у моју мртву собу! — рекох весео, па узедох опет љубичино писмо, да читам те слатке речи, ко |
| nit="subSection" /> <p>7/7</p> <p>Данас узедох књигу и одох у неку шумицу, која беше одма иза в |
| tone unit="subSection" /> <p>7/6</p> <p>Узедох данас да читам Калидасину „<title>Сакунталу</tit |
| Да ми није Љубице, било би ми лако.{S} Узео бих своју народну помоћ, па бих отишао с Данком у |
| а цело могао узети, јер кад би је од ње узео, куд би онда?“ —</p> <p>И ако сам о том често мисл |
| ри опстанак осигурао.{S} Истина, да сам узео на себе велики терет, то ипак мили ми се, што могу |
| ам је приповедам.“</p> <p>И тек што сам узео рукопис у руке, закуца ми срце тако јако, сва крв |
| да нисам тако слаб могао бих још којег узети.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>21/7</p> |
| це моје, но шта ћу?{S} Ваљда ће и време узети штогод на себе, да и оно лечи, да не лечим све са |
| ажем, да ћу је сутра — прексутра к себи узети...{S} Не могох срцу да одолим, да одем на далеки |
| се одма натраг вратити и одма је к себи узети.{S} Она ме мирно слушаше, а на дугим плавим трепа |
| и да радње нађем, то ћу је опет к себи узети. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>4/5</p> |
| како си ми рекао, да ћеш ме опет к себи узети, могу све лакше да сносим, него што бих иначе мог |
| , је л’ Миливоје, ти ћеш ме опет к себи узети?“</p> <p>— хоћу, Данко, хоћу!{S} За тебе ћу једин |
| ње ћеш ме, је л’, брате, ти опет к себи узети?“</p> <p>— хоћу, Данко!{S} Камо среће, да се с то |
| ве.{S} Од стрине не би је за цело могао узети, јер кад би је од ње узео, куд би онда?“ —</p> <p |
| S} Боже!{S} Ваљда ми не ћеш још и памет узети?... <milestone unit="subSection" /></p> <p>10/1</ |
| да ми <pb n="59" /> преда писмо.{S} Ја узех од њега писмо, а руке ми тако задрхташе, да сам га |
| и шта је са сестром твојом, па ако воље узимаш, можеш је у свако доба посетити и видети.“ —</p> |
| <p>21/7</p> <p>— Данас ми дође Мита, да узме од мене „збогом“.{S} При поласку му рекох, да ми п |
| је и како је.{S} Кад ми данас дође, да узме „збогом“ од^мене и Данке, седох, те написах Љубици |
| обесила, па ме плачући преклиње, да је узмем к себи, да јој будем не само брат, већ и отац, је |
| ислио, да ја првог Новембра опет к себи узмем.{S} Ова вест је тако обрадова, да јој на мах од р |
| како ми је, тако ми је...{S} Кад ме ти узмеш к себи, тад ћу надокнадити сву ону радост, коју с |
| има за сад два ваљана просиоца, јако ме узнемирише, и при свем том, што ме је лепо поздравила, |
| адост, када чух од Паје, да му писасте, узрок одласка вашег рекосте и мене лепо поздрависте, је |
| х!{S} Он ваљда не зна, да је само Данка узрок тако наглог одласка мога?{S} Па ваљда не зна ни Љ |
| ести од горка јецања...</p> <p>Да ли је узрок томе машта моја, која постаде на једаред тако жив |
| ђе пред очи као жалостан сан?{S} Или је узрок томе, што у том жалостном сну ступише преда ме ка |
| и се Бог зна шта страшно догодило.{S} И узрок свему томе беше у лудој слутњи, да ми се морало с |
| енебегавате ваше дужности све из једног узрока, који вас ни мало не правда.{S} Ви волите моју к |
| <pb n="156" /> силно колебаше као какво узрујано море.{S} Сећах се данкиног јадиковања, како ов |
| зненадише и увредише, као да ме за срце уједе.{S} Ја почех од једа и чуда плакати, и хтедох је |
| тати и да ће некоје и на памет учити. — Уједно је почех поучавати у главним појмовима природне |
| обни, да ми на једаред неко усхићење, а уједно и нека туга обузе груди, да бих се чисто на ново |
| службу, па ћу сама себе захрањивати, а уједно ћу моћи и тебе помагати. — Одобри ми, брате! ту |
| страх овлада срцем мојим!{S} Да ли она уједно мишљаше, за кога да је уда?{S} Да ли јој бејах т |
| опет пун наде скачем с постеље, али ме уједно облеће и јато брига, шта ће бити, ако ми се нада |
| а растерам овим озбиљним радом, који ће уједно бити мелем мојим душевним ранама.{S} И моја Данк |
| мене ће престати нада и радост, али ће уједно престати и туга и жалост, и суза и уздисај...{S} |
| м рачунам, мени је тако, као да ми срце уједно и плаче и пева.{S} Силна ме туга обузме, кад се |
| устао, беху ми груди истина мирне, али уједно и тако ледене, као да се у њима змије легу.{S} П |
| начинила је мене бедним сирочетом: али уједно и младо срце моје српским духом напунила!{S} О с |
| отпуна; не знам да ли за то, што мишљах уједно и на матер њену или, што ми срце ваљда слућаше, |
| не оста неблагодаран врлом оцу моме, он указује благодарност своју на мени, јер ме помаже, да с |
| и ногом, јер чим <pb n="100" /> се мало уклони, одма иде све као преко врата! — Шта ће и како ћ |
| сницама.{S} Чим видех Данку, стадох као укочен поред постеље њене; ах! она лежаше и спаваше мир |
| ави као да севнуше муње и ја стадох као укочен!{S} Да л’ да верујем очима својим?{S} Та то је с |
| ред постеље њене, она ме гледаше тужним укоченим оком, али ми не могаше ништа рећи, и узалуд је |
| јој обвијем обе руке око врата, па дуго укоченим оком гледах у њу.</p> <p>„Сиротицо!“ — рекох ј |
| о сам дошао; па онда сви се држе некако укочено, а при свем том још и прве речи, које чух из љу |
| је у стању ни сунце своје небо лепше да украси.</p> <p>— И опет ја мислим да нема ничег пријатн |
| и чара, које јој румено лице тако дивно украшаваху, да није у стању ни сунце своје небо лепше д |
| сва у бело, а црну густу јој косу дивно украшаваше зелен венац...{S} Да су могли од куд устати |
| љивчину шеву, која се око њега певајући улагује велећи му, да га другови тамо на далеко чекају, |
| еше пун цвећа и из којег се у више соба улазаше.{S} У ходнику владаше нема тишина и врата беху |
| ји свима нове <pb n="92" /> наде у срце улева, а мени јато црних брига и очајаних мисли спушта |
| ори хода?{S} Ах!{S} Твој слатки поздрав ули ми нова живота у скоро мртво тело, и ти ме оте од н |
| их се одма стану стрица свога.{S} Идући улицама гледах на све стране, да ли бих гдегод њега или |
| алосна мишљах на тебе и плаках ходајући улицама.{S} У том се спусти ноћ, а ја још не знађах, ку |
| S} Соба ми је сувише тесна, за то лутам улицама, по којима је тешка тама, као туга на срцу моме |
| е своје.{S} Идући <pb n="108" /> полако улицама поче ме које мноштво људи, које зврјање многих |
| кав ужасан призор беше пред нама!{S} По улицама трчаше свет плачући, вичући, лелечући...{S} Ста |
| сао своју <pb n="166" /> да идући данас улицама чињаше ми се, као да сам већ у гробу био и сада |
| ком својим: „Сусретнемо се нас двоје на улици, кад сам с пијаце с котарчицом на руци дома полаз |
| мо сирота и заспала! —</p> <p>„Дакле на улици под капијом?“ — рекох уздрхталим гласом уплашен о |
| вамо?“</p> <p>— Нађена је једне ноћи на улици под једном капијом, где се склонила од ветра и ки |
| огод видео, да се са служавком јавно на улици разговара.{S} Ја сам одма приметала, да се он мен |
| ужасно осветљиваше, те тиме и призор на улици поста много грознији.{S} Одмах ми мајка дочује, < |
| зиратељка ми рече, да те нађоше ноћу на улици под једном капијом да спаваш?“</p> <p>— Јесте! — |
| 4" /> <p>За неколико тренутака бејах на улици, где видех, да људи већ излазе из цркве, те зато |
| пролетњег сунца и да гледам људе, који улицом пролазе.{S} Срећни људи, који могу да уживају да |
| !“ видех, да је погреб.{S} Одма одем на улицу, да видим, кога сарањују?{S} Запитам једног манас |
| јем пред Данком.</p> <p>Чим изиђосмо на улицу, а Мита ми рече: „Читао сам и твоје писмо, што си |
| на ведро пролетно небо, кад погледах на улицу, по којој многи људи, сви здрави, тамо амо мирно |
| ма не могох суза задржати.{S} Изиђох на улицу.{S} Свет иђаше тамо амо; не знам, да ли ме когод |
| црних брига и очајаних мисли спушта на ум и на срце, да њима бавећи се вече очекујем.{S} И опе |
| д куда ићи.{S} Но кашње ипак паде ми на ум, за што да Љубица проведе баш ово време у Б—, а не к |
| дуго, како би до ње дошао, падоше ми на ум јавни листови, да је путем њих потражим; те чим на т |
| убице сетим, њене црне очи падоше ми на ум; но поред тих лепих црних очију појавише ми се још ј |
| ећан и весео.{S} Но једном паде њему на ум кобна мисао, шта ће радити, ако му ова голубица одле |
| ногом на земљу, јер чисто не могу и не умем да идем.{S} За то седох код прозора поред Данке св |
| м то вашој мајци, благи Боже! ја не бих умео речима изразити толику срећу!...{S} Ако <pb n="135 |
| ак ја бејах толико снажан; да сам могао умерени труд навек издржати; али од како сам морао при |
| {S} Да је дакле пустим, да иде од мене, уместо да је на рукама носим?...{S} Колико је ноћи поре |
| у зиду под кровом стоји, и ту се стадох умивати хладном и свежом водом.{S} Тешки, ледени хлад и |
| душан био!{S} Чињаше ми се, као да тице умилније поју, као да се зелене гранчице разгранатог др |
| ми никад не изгледаше тако дивна и тако умиљата, као што беше сада и у мени хтеде срце да преки |
| мојим очима!{S} Њу је све изневерило и умиљате тице и мирисно цвеће, као и мене све моје лепе |
| ко прија!{S} Како сада лако дишем!..{S} Умиљати поветарац играјући се лаким гранчицама и свирај |
| аквим мислима дођох у шуму, по којој се умиљати поји дивних тица певачица јасно разлегаху.{S} О |
| над главом у зеленом лишћу разлегаху се умиљати поји раздраганих певачица...{S} Данка устаде, ј |
| а! — рече ми Љубица гледајући ме својим умиљатим оком и смешећи се нежно и задовољно.</p> <p>„В |
| свежи горски ваздух и слушах дивне поје умиљатих певачица.{S} Обучем се и изиђем у гору, где чи |
| е на ове речи нежно насмеши, погледа ме умиљато својим црним оком, па тихо рече: — И заиста он |
| и; но то смешење не беше онако слатко и умиљато, као што је у ње обично.</p> <p>„Иди, Данко, ле |
| , а ми се упутисмо мало у гору, где нам умиљато сетни поји малих певачица и чаробно шуштање зел |
| рече ми тако љубазно и погледа ме тако умиљато, да постах на мах као јагње миран: „Не срдите с |
| мирис распростираше, а тице певаху тако умиљато и весело, као да знају, да ћу данас да посетим |
| ом засија од бола, што здравља нема, те умире без гласа и спомена...{S} Више се пута у сну и за |
| ц гине бранећи народност своју, мати ми умире чувајући децу своју. — Но и народ не оста неблаго |
| овим марининим речима па једаред сасвим умирен, сасвим утешен; једино што имадосмо још да сврши |
| и сад, и моје груди беху на скоро опет умирене и очи ми посташе опет ведре.{S} Љубица ме воли, |
| горко...</p> <p>Кад се тако наплакасмо, умирени и утешени вратисмо се у село.</p> <p>Сутра дан |
| задовољно, јер моје срце било би навек умирено и утешено, кад год бих у њу погледао.{S} Но Љуб |
| д тако необично жива! —</p> <p>Данка се умири и сеђаше ћутећи поред мене; а мени срце као да шћ |
| ола предрасуда, и при свем том не могах умирити срце своје.{S} Да нисам тако бедан и свакој опа |
| ависмо даље.{S} Најпосле ме Љубица лепо умоли, да им приповедам штогод из детињства свога, јер |
| падаше и ветар непрестано дуваше, те од умора и нахладе почеше ми на једаред ноге да клецају, г |
| гло тугу да ублажи.{S} Због моје туге и умора мога смилова се најпосле сан на мене и он ме из о |
| и весељу не би краја.{S} Тек пред вече уморан дошавши дома затечем мајку своју, где сама забри |
| ко ми је тешко живети!{S} Ја сам постао уморан, ломан, као да ме когод претукао...{S} Оку ми ни |
| кох у себи — поноћ је, а ја сам и онако уморан, јер прошле ноћи не могах спавати, па треба сад |
| и од неспавања прошлих ноћи бејах тако уморен и слаб, да се једва држах на ногама, те с тога н |
| У таким мислима дочеках и ноћ.{S} Данка уморена путовањем одма леже и за неколико тренутака мир |
| своје меке груди и скиде тешки терет с уморених крила душе моје.{S} Бејах жељан санка, те сад |
| м крају под разгранатим дрвећем спустим уморено биће своје на зелену меку траву.{S} Моје душевн |
| Но кад почех осећати, да су ми се ноге умориле и да ме глава боли, седох крај пута под једну т |
| у њој све и сва!{S} Кад се дању послом уморим, па се спустим на меку постељу, тад ми се навек |
| е за будући живот.{S} Када се ходом већ уморисмо, седосмо на меку зелену траву у пријатном хлад |
| ме још <pb n="162" /> везиваше за овај уморни и досадни живот, за овај црни и немили свет!{S} |
| озар С—?{S} Па он је још пре месец дана умрьо!{S} Госпа му се некуд одселила, и то још са једно |
| рлију, који стајаше пред вратима, ко је умрьо?</p> <p>„Е мој господине!“ — рече ми — „То је био |
| и молио је, да ми опрости што још нисам умрьо...</p> <pb n="126" /> <p>Не прође од то доба мног |
| деља, а Марина се поболи и — умре...{S} Умре у том тврдом уверењу, да ће бити анђео!..</p> <p>А |
| неколико недеља, а Марина се поболи и — умре...{S} Умре у том тврдом уверењу, да ће бити анђео! |
| рилима голубиће <pb n="54" /> своје, па умре и она.{S} Сиротани голубићи пиштаху дуго, но њихов |
| на, шта је доста.{S} И овај добри голуб умре и голубићи полетив у свет изгубе се једно од друго |
| и се у цркви дешаваше, она се разболи и умре.{S} И њена смрт лепа је тако исто као и смрт оца м |
| оје договорити и не ће ми допустити, да умрем.{S} Али док је човек здрав, може много да поднесе |
| еља, других молитава, осим да умрем, да умрем!..</p> <p>Не прођоше од овог дана ни неколико нед |
| еља, других молитава, осим да умрем, да умрем!..{S} Ах!{S} Ја бејах тако са свим смрти жељан! — |
| , других жеља, других молитава, осим да умрем, да умрем!..{S} Ах!{S} Ја бејах тако са свим смрт |
| > других жеља, других молитава, осим да умрем, да умрем!..</p> <p>Не прођоше од овог дана ни не |
| х венац, да јој накитим крст.{S} Ја кад умрем, мој крст не ће имати ко да кити, а она има још ж |
| {S} Као дете молио сам бога, да што пре умрем а сад почех молити бога да што дуже живим, јер са |
| —</p> <p>„Дакле да умремо?“</p> <p>— Да умремо! —</p> <p>„Добро!{S} Али како ћемо?“ упитах Мари |
| ја да будем грешна! —</p> <p>„Дакле да умремо?“</p> <p>— Да умремо! —</p> <p>„Добро!{S} Али ка |
| животом и смрти.</p> <p>— Онда ћу и ја умрети!{S} Јер кад ти умреш, не ћу ни ја да живим!{S} К |
| S} Као сироче, знам, да не ћеш од глади умрети, јер добра рука ако коме штогод даје, она прво с |
| е, ја мислим, да је дошао час, да морам умрети!{S} Да још немам те слободе, да вас посећујем, м |
| !..</p> <p>„Ја бих волео!{S} И ја морам умрети!{S} Ја морам бити анђео!“ — рекох јој тако поузд |
| им драго, јер ја тако и тако већ морам умрети, а тим својим делом опет ћу бар колико толико до |
| о, ако већ видим, да морам млад и зелен умрети, то опет не ћу изданути на гњилој постељи, већ а |
| осећај, који ми навек вели, да ћу рано умрети, а то ме боли; више ми пута дође, да се тако сла |
| изићи. „Данас сутра могу и ја тако исто умрети“, — мишљах — „лисно дрво мојих живих и лепих над |
| ала...{S} О Данко!{S} Данко!{S} Ако већ умрети морам, коме ћу тебе да оставим?{S} Ово кратко вр |
| разговараш!..{S} Марино!{S} Кажи, хоћеш умрети?{S} Кажи!{S} Јер иначе- - -“</p> <p>И ја већ сти |
| ечима.</p> <p>„Би л’ волела, Марино! да умреш пре навршене седме године, па да постанеш анђео б |
| <p>— Онда ћу и ја умрети!{S} Јер кад ти умреш, не ћу ни ја да живим!{S} Кад ти постанеш анђео, |
| пог и великог споменика страшне битке и умрлих јунака, наслони на њега главу своју и плакаше св |
| свога, кад дође на гробове својих милих умрлих, па му се тамо срце згрева расхлађено у туђем св |
| во нам приповедаше, како сва деца, која умру пре навршене седме године, постају анђели божији, |
| „да само она деца постају анђели, која умру пре навршене седме године, то вам је катихета погр |
| и је пуна суза, сад још садањост нек ми уништи све лепе наде будућности моје: па за што сам онд |
| а је кадра да ме погледом својим сасвим уништи...</p> <p>„Љубице!{S} Драга Љубице!“ — одважих с |
| /> сам некад доста суза пролио...{S} Но унутарњи живот мој, ах! како је тај сасвим променут!..< |
| ј страсно говорити, јер се бејах сасвим упео, да је морам опет за себе задобити, — „Ми као анђе |
| стерам читањем; јер што бих се ја већма упињао, да мислим о каквом другом предмету, то би ми ис |
| , што сам <pb n="36" /> се из све снаге упињао, да будем миран.{S} Но и њихове очи не беху без |
| p>— Зар вама такви јади на срцу леже? — упита ме Љубица и осмејак јој беше много јачи ного први |
| </p> <p>— За што га срећним називате? — упита ме, као да ме није разумела, шта сам хтео тиме да |
| p>— Вама је у манастиру тешко живети? — упита ме Љубица и чисто ме жалећи погледа.</p> <p>„У по |
| n="31" /> по свој прилици сиромаштво? — упита ме Љубица и своје црне очи управи тако живо на ме |
| ити анђео.</p> <p>— А би л’ ти волео? — упита ме Марина и погледа својим плавим очима у ведро п |
| >— „А за што га ви срећним називате?“ — упита ме Љубица.</p> <p>— „За то, што има кога; који се |
| p> <p>„Оћете л’ се дуго овде бавити?“ — упита ме сада љубичина мати, а из њеног погледа могох и |
| p>„Што ви тако далеко бегате у самоћу!“ упита ме Љубица весело се смешећи.</p> <p>— Мишљах на с |
| непознату женску, која ме посве хладно упита: „Кога тражите?“ Ове ми рочи прођоше као лед кроз |
| а другим голубом?{S} Но кадгод је хтеде упитати, навек би се уздржао, јер голубица беше спрам њ |
| сле краћег поздрава.</p> <p>— А куда? — упитах је мало зачуђен.</p> <p>„У Б—, јер је тамо добио |
| /p> <p>— А шта јој мати рече за мене? — упитах га, који ми управо у очи гледаше тражећи у њима |
| p> <p>„А зар је био лечник код мене?“ — упитах је мало зачуђен.</p> <p>— Био је; одма је са мно |
| занима.</p> <p>„Читате ли радо Бранка?“ упитах је гледајући јој лепе црне очи, које гледаху сас |
| ојим грудима.</p> <p>„Шта је теби сад?“ упитах је зачуђен.</p> <p>„Ах, слатки брате!{S} Ја сам |
| мо! —</p> <p>„Добро!{S} Али како ћемо?“ упитах Марину снуждено, јер сад ми тек први пут <pb n=" |
| subSection" /> <p>28/11</p> <p>Данас ме упиташе, шта мислим да радим с ђацима својим?{S} Шта да |
| под капијом?“ — рекох уздрхталим гласом уплашен оваком вести, а сва ми се кућа стаде окретати.. |
| ти.</p> <p>„Дакле сутра?“ — рекох чисто уплашен, а срце ми поста наједаред тако жалосно, као да |
| ка видевши ме бледог и жалосног притрчи уплашена к мени, па ме поче испитивати, шта је и како ј |
| има изгубио од мајке своје, па у гомили уплашеног света истрчим из цркве на поље, прескочим пол |
| дружење с њиме имађаше на мене великог уплива, јер он ми је у многом чему мисли рашчистио и ос |
| милина у њега гледати.{S} Чим се с њоме упознадох, а ја је почех провађати по целој башти показ |
| га дочека.</p> <p>Но од како сам Љубицу упознао од онда су наступили нови дани у животу моме. < |
| то дело изишло у „Јавору“ г. 1874 и 75, упозорише ме искрено неколики пријатељи моји на његове |
| тво? — упита ме Љубица и своје црне очи управи тако живо на мене, као да би хтела да ми с лица |
| да ме је ова девојка очарала и да сада управља мислима и осећајима мојим као какав рибар по ти |
| је нисам могао ни један дан да будем; а управо нит сам онда знао, нити сада знам, за што сам за |
| </p> <p>„Неки смо родови, али какви, ја управо ни сам не знам; но ипак ја их сваких ферија <pb |
| те тако не уздизаше, као Љубица.{S} Ја управо не знам, али мени се чини, да сте се вас двоје ј |
| нув главу спазим Пају и Љубицу, који се управо к мени <pb n="45" /> упутише.{S} Љубичин поглед |
| а то није могуће, јер ме веће опазише и управо се к мени упутише, тад мирно стадох чекајући, да |
| мати рече за мене? — упитах га, који ми управо у очи гледаше тражећи у њима одговор на питање с |
| сећам онога дана, који нам онако грозно упропасти сву породицу нашу.{S} И кадгод себи те страшн |
| ио, те за то намислим, да се пешце у К— упутим, да се тамо мало проведем.{S} Пут беше леп, те и |
| своју.{S} Не оклевах дуго, већ се одма упутим и за тили часак бејах већ на извору среће своје. |
| великог разгранатог дрвећа.{S} Одма се упутим у велики стаклени ходник, који такође беше пун ц |
| ем одма!“ ...{S} И не премишљајући дуго упутим се одма у К—.{S} Целим путем бејах као у љутој г |
| а се винем?..{S} И не премишљајући дуго упутим се најближем селу, надајући се, да ћу тамо ваљда |
| е <pb n="37" /> сунце залазити, а ми се упутисмо мало у гору, где нам умиљато сетни поји малих |
| тва <pb n="74" /> свога, а ми се полако упутисмо на гроб оца свога.{S} Силна туга паде на груди |
| а ако опет ништа не буде, онда се морам упутити најпре у П—, где ми стриц живи, па ако ме тамо |
| еном чељусти чекаше.{S} Кад дођох у П—, упутих се одма стану стрица свога.{S} Идући улицама гле |
| цу, који се управо к мени <pb n="45" /> упутише.{S} Љубичин поглед беше ми сада као појав сунца |
| јер ме веће опазише и управо се к мени упутише, тад мирно стадох чекајући, да ми ближе дођу.{S |
| у такође много рачунати, јер што сирота уради за недељу дана, то једва да имамо два дана да жив |
| ече, да је данас опет посетим!{S} То је урадила њена мати сама, а Љубица не зна за то ништа!{S} |
| ш и тугу моју!...</p> <p>Много бих боље урадио, да сам још вечерас отпутовао, бар ме не би мори |
| о другчије и боље урадити, него што сам урадио, не знам; тек ја одох, а не рекох Љубици ни „збо |
| данас одем у К—, па како намислио, тако урадио, и провео се онако, као што бих могао само пожел |
| а помислим: да је Марко жив, и он би то урадио!...</p> <p>Он је издануо на рукама старе мајке с |
| подне бејах опет код Љубице, а боље бих урадио, да нисам отишао, јер ми не би моје несретно срц |
| head> <p>Јесам ли могао другчије и боље урадити, него што сам урадио, не знам; тек ја одох, а н |
| ивоје!{S} Миливоје!{S} Ниси требао тако урадити, јер ти беше у нашем дому навек добро дошао, па |
| 0</p> <p>Данас ми беше главна брига, да уредим све своје ствари, да бих се могао на пут кренути |
| онда као дете само сам га дубоко у срце усадио. — Мало пре, него што ћемо лећи, дође једна жена |
| у толико опет буди тужна осећања хладне усамљености, у коју ми више пута душа тако утоне, да ми |
| ам већином с непријатним осећајем пусте усамљености, и мени беше као каквом човеку, који нестрп |
| таком ватром о Бранку говори и с мојих усана сасвим се нехотице отргоше речи: „Срећни Бранко!“ |
| о твојих <pb n="70" /> румених љубљених усана ваљда се нежни осмејак весело вије, док мене јадн |
| а; али нема ни нежног осмејка око лепих усана...{S} Она више не плаче, али с плачем престаде за |
| свога?“ — рекох јој уздрхталим гласом, усиљавајући се, да се како не заплачем.</p> <p>У данкин |
| ави ваше, у толико више, што ми се мати усиљаваше, да ми вас из главе избије, говорећи ми, да в |
| ху весели, само моје весеље беше некако усиљено. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>25/8< |
| <p>— Миливоје! — рече ми Љубица сасвим усколебана, јер моје речи као да је посве потресоше: — |
| ђе, да је оберучке загрлим и стиснем на усколебане груди своје и да јој обаспем пољупцима, те л |
| роломни?“</p> <p>— Господине! — рече ми усколебаним гласом — Ја сам већ прстенована и надам се, |
| тајаше поред мене држећи главу на мојим усколебаним грудима; а час је опет гледах, како јој вен |
| ага Љубице!“ — одважих се, те јој рекох усколебаним гласом — „Буди моја!{S} Поврати се опет к м |
| јој таквим гласом, који на мах одаваше усколебану душу моју.{S} Хтедох јој и даље говорити, ал |
| Мите, да ће данас кући да иде, да тамо ускрс проведе.{S} На моју молбу склони се и обећа ми, д |
| Тако беше и са мном.{S} Не знам, да ли услед жалости своје или услед другог чега, доста, да па |
| Не знам, да ли услед жалости своје или услед другог чега, доста, да падох у постељу, и мени бе |
| стир, да се с њоме састанем и да јој се усмено најадам; јер ово моје дуго одсуство може имати н |
| о пишем, мислим да је боље, него да вам усмено кажем, јер овако ћете се моћи боље предомислити, |
| кровом, а плаве очи беху јој затворене, усне јој беху још румене, па као да ми тихо зборе: „Ја |
| а на њеним лепим црним очима беху збиља усне моје!... „Она ме воли! мишљах непрестано, и опет с |
| скох писмо на срце своје, стискох га на усне своје и све моје мисли прелетеше као муња простор |
| јој лепе црне очи, гледах јој ружичасте усне и ведро бело чело, сумњајући јесам ли ја кадгод то |
| у гори, која води у манастир.{S} Да ми усне непрестано тако страсно не дрхтаху и да ми срце не |
| пролетно сунце, а пролетна зора биће ми усне њене, пролетно небо лице њено, пролетно цвеће коса |
| чи своје и хтеде ми нешто рећи, али јој усне задрхташе и она окрете главу, <pb n="57" /> отрже |
| је, док мене јадног не може ни поноћ да успава!..</p> <p>„Благи Боже!{S} Теби се молим и судбу |
| а рад ободравају и које ме навек слатко успавају велећи ми, да ће <pb n="85" /> сва патња и нев |
| авек успавати, морао бих и сам за навек успаван бити...</p> <p>Мој благи санак прође, и кад опе |
| } Но то је мени немогуће, јер моји јади успавани су дотле само, док и ја спавам, и кад бих јаде |
| авати све јаде своје тако, као што беху успавани сада, како бих срећан био!{S} Но то је мени не |
| спокојства.{S} О кад бих могао за навек успавати све јаде своје тако, као што беху успавани сад |
| вам, и кад бих јаде своје хтео за навек успавати, морао бих и сам за навек успаван бити...</p> |
| љутој грозници, и када стигох тамо, сав усплахирен уђем у кућу, где на срећу своју затечем Љуби |
| остали анђели?{S} Па најпосле ако баш и усплачу, ми ћемо им ноћу у сну долазити, па ћемо их теш |
| тињство своје!{S} Толико лепих и светих успомена вежу ме за овај дом, и мени тако би, као да у |
| да ће ми овај дан остати навек у милој успомени. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>5/8< |
| и ли ти анђео, којег ми Вишњи посла, да усрећиш и моје груди?!..</p> <milestone unit="subSectio |
| ого да поднесе, а чим се поболи, његова уста постају књига срца његовога.{S} Тако беше и са мно |
| закашљах се, а крв ми удари на нос и на уста; на очи ми паде мрак, и мени тако би, као да ме не |
| огу л’ се чему надати? — отрже ми се из уста нехотице, а у себи мишљах:{S} Боже мој!{S} Боже мо |
| е загрлим оберучке, пољубим је у чело и уста, а она спусти милу главу своју на узбуђене груди м |
| па се онда сагох и пољубих је у чело и уста.</p> <p>Она тешко уздану, а дуге јој се трепавице |
| црне очи...{S} Дуго их љубљах, љубљах и уста, љубљах и чело, ал’ највише очи...</p> <p>„Љубице! |
| још и прве речи, које чух из љубичиних уста, тако су грозне и подругљиве!..</p> <p>Као каква в |
| n="25" /> полако к земљи да спушта.{S} Уставши са зелене траве отрже ми се тешки уздах из бони |
| и поји раздраганих певачица...{S} Данка устаде, јер не <pb n="117" /> могаше више да седи очара |
| тим дође у собу љубичина мати, а Љубица устаде и оде.</p> <p>„Господине!“ — рече ми стара госпа |
| та је даље било?“ рече Љубица збуњено и устаде с места свога.{S} Ја видех, да је сасвим узбуђен |
| сватови бити за осам дана.{S} Међу тим устаде љубичина мати и пајина госпа на посао, а за њима |
| у мајчино млеко слатко. — Кад сутра дан устадох и с Данком изиђох у двориште, оживе ми на једар |
| и Данку!..{S} Лежах неко време, па опет устадох.{S} Ходах мало по соби, па онда изиђох на поље |
| век да се молимо богу, кад лежемо и кад устајемо, и кадгод смо нас двоје заједно, да му се моли |
| као да сам већ у гробу био и сада мало устао, да као мртвац ходам међу живим људима.{S} Више п |
| ..</p> <pb n="167" /> <p>Кад сам јутрос устао, беху ми груди истина мирне, али уједно и тако ле |
| ше зелен венац...{S} Да су могли од куд устати сада стари јунаци из далеких векова, за које нар |
| уг мој, али ако ова болест и даље овако устраје, бојим се и за њих, па како ћемо онда живети ја |
| асом — „Шта ћемо радити, ако ова болест устраје дуже времена, па да морам прећи у болницу?“</p> |
| емениту сестру и што у будућности мојој уступа ноћ ипак дану место своје; туга, што ми је сестр |
| ене тако чаробни, да ми на једаред неко усхићење, а уједно и нека туга обузе груди, да бих се ч |
| есело с њима дане проводимо, ми тражимо утехе на њиховим гробовима!...</p> <p>С мајчиног гроба |
| новаца, па да видим Љубицу и да напуним утехом и новим животом обамрло срце своје; но у таквим |
| речима па једаред сасвим умирен, сасвим утешен; једино што имадосмо још да свршимо, беше нам уз |
| p> <p>Кад се тако наплакасмо, умирени и утешени вратисмо се у село.</p> <p>Сутра дан рано зором |
| , јер моје срце било би навек умирено и утешено, кад год бих у њу погледао.{S} Но Љубицу ипак н |
| нутку добро би било, да је и мене когод утешити могао.</p> <pb n="114" /> <milestone unit="subS |
| у животу своме и тад бих навек сам себе утешити знао и то својим лепим надама, које ми биваху ж |
| амо да радимо, кад смо сирочад!“ — рече утирући сузе своје — „Но што му драго!{S} Ја сам млада |
| е дуго одсуство може имати на њу рђавог утиска, а по мене очајаних последица... —</p> <mileston |
| а представи као жену своју.</p> <p>Први утисци овога састанка не беху ми угодни, јер сви ми изг |
| ле прошлости своје, и то све тако силно утицаше на моје боно срце, да се и ја на једаред заплак |
| свога, јер и после још споменом својим утичу на судбину потоњег нараштаја свога.{S} Такви духо |
| а се први таласи радосног узбуђења мало утишаше и срце мирније поста, тад поче и разум своје да |
| мљености, у коју ми више пута душа тако утоне, да мислим, да сам жив сарањен.“ — Ово говорећи г |
| дма до школе, да тамо потраже заклона и уточишта.{S} И моја мајка узеде Данку на своје груди, а |
| суза.{S} Чим виде да сам к себи дошао, утре сузе своје, пружи руку преко мојих груди, па се на |
| ек.</p> <p>Бејах још одма у почетку као утучен; но када свештеник поче да поје „Исаије ликуј,“ |
| почех мало и муцати.{S} Но тек што сам ућутао, наши се погледи сусретоше и ми погледасмо једно |
| !{S} Шта је теби?“ — рече ми сада Данка ухватив ме за руку — „Ти ниси онако весео, као што би т |
| сада Паја крај, јер и он приђе Љубици и ухватив је за руку рече јој молећи је, да јој није ништ |
| а то скочим са столице, потрчим за њом, ухватим је за руку и нехотице је тако јако повучем, да |
| е саме пођоше к њој, дођем до ње, па је ухватим за руку: „Да л’ и ви знате за писмо, што ми дан |
| очим и ја с места свога, приђем к њој и ухватим је страсно за руку.{S} Мени беше, као да сам с |
| а памет, да ће сада когод к мени прићи, ухватити ме за раме и рећи: хајд одавде, ти ниси више н |
| данас проведох цело пре подне читањем и учењем и време ми тако брзо прође, да сам се зачудио, к |
| вим природно, јер и она не престано ил’ учи ил’ ради, а ово последње навек певајући.{S} Наше на |
| одма иза вароши, да <pb n="15" /> тамо учим.{S} Идући у њу мишљах, како ћу провести ове ферије |
| м певајући са постеље скакао, и мени се учини, као да сам све то ове ноћи само сањао...{S} И оп |
| ћу страну да погледам!{S} Но свему овом учини сада Паја крај, јер и он приђе Љубици и ухватив ј |
| рошлости и моје и њене, и мени се живот учини као робија, а земља као тамница, на коју је сваки |
| ша бити; јер пре него што сам тај корак учинила, ја сам много на вас мислила, и кад онда нисам |
| црне: за што једаред не <pb n="154" /> учиним крај овом несретном животу?..{S} У тим мислима п |
| сти, што још нисам ниједан једини корак учинио, како бих за њу <pb n="39" /> штогод дознао.{S} |
| м делом опет ћу бар колико толико добра учинити!“</p> <p>Сирома Марко!{S} Како је тај волео сло |
| о прага прелазио, а сада?{S} Сада ми се учинише та иста врата тако чудна и тако тајанствена, ка |
| навек цвеће да цвета; на том бих месту учио и радио, на том бих се месту Богу молио..{S} Када |
| узе из очију...{S} Отац ми беше народни учитељ, код којег сам и ја онда у школу ишао.{S} И <pb |
| у им рећи, да сам нашао Данку!..</p> <p>Учитељ нас радосно прими и рече, да му је мило, што мож |
| а ноћу стигосмо у Т—, где одседосмо код учитеља <pb n="72" /> Бранка, који је дошао на место оц |
| ки дан читати и да ће некоје и на памет учити. — Уједно је почех поучавати у главним појмовима |
| па онда се као претучен вратим кући.{S} Ушавши у собу бејах тако изнемогао, да се не могох на н |
| ивању пајином знао сам, где станују, те ушавши <pb n="33" /> у двориште чисто се зачудих, кад п |
| да су преко Тамиша мост ударили, у село ушли, те палити, убијати и пљачкати почели.{S} Вика и в |
| S} Колико је суза пролила, да мени сузе уштеди?..{S} Да ње не имах, благи Боже! сада бих већ у |
| Верујте мени, она вас уважава, увек вас фали, али — — “</p> <p>У љубичиним лепим очима заблиста |
| во ни сам не знам; но ипак ја их сваких ферија <pb n="82" /> посећујем, па и сада при поласку б |
| е моје.{S} Наравно, кад помислим чак на ферије, то ми се ипак чини, као да имам још читаву вечн |
| Идући у њу мишљах, како ћу провести ове ферије код стрица свога, јер ми је тако писао у последњ |
| него да одем у какав манастир, да тамо ферије проведем.{S} Но са новцем зло стојим, не ћу имат |
| ше новаца заштедим, па кад наступе опет ферије, даћу Данку у који женски завод, да се за то вре |
| у вијаху се црни облаци као какве грдне хавети.{S} Поче и ветар да дува, хладан ветар.{S} Дувај |
| мени прићи, ухватити ме за раме и рећи: хајд одавде, ти ниси више наш!{S} И тада бих нехотице м |
| оближње собе и гласно повика: „Љубице! хајде погоди, ко нам је дошао?“ Ове пајине речи прођоше |
| тихо зборе: „Ја сам већ постала анђео, хајде и ти!{S} Ја сам своју реч одржала, одржи је и ти! |
| !“</p> <p>— Тако ми неба! —</p> <p>„Али хајде кажи и Бога ми!“</p> <p>Бога ми! —</p> <p>„Но! са |
| аску бављах се тамо два дана.“</p> <p>— Хајдемо мало да се проходамо, јер ја цели дан седим, па |
| окреташе цео свет.{S} О боже среће!{S} Хвала ти на овом часу!..{S} У блаженству овом подигнем |
| а као да ми беше читав вулкан.</p> <p>— Хвала! — рече ми тако тихо, да сам једва чути могао.</p |
| ми ноћи није!{S} Кад се почне сумрак да хвата и у зиду попци зацврче: тад ми машта ствара свако |
| се напунише суза, мене поче несвест да хвата, почех посртати, не могох <pb n="159" /> више ни |
| мрак, и мени тако би, као да ме несвест хвата.{S} Но то стање не трајаше дуго и крв ми брзо пре |
| ми мајка дочује, <pb n="10" /> да су до хиљаду Маџара обишли наше људе и војнике, да су преко Т |
| и за такву Српкињу држиш, да не знам ни химну српских девојака? —</p> <p>„А знаш ли ти да певаш |
| ледаше или не; доста то, да корачах све хитније, само да бих што пре из вароши изишао, да дођем |
| и, али шта, то нисам чуо.{S} Одма пођох хитно на поље, но ми ноге стадоше на једаред клецати, а |
| ладном и свежом водом.{S} Тешки, ледени хлад и оно тихо шуштање цеви тако ми гођаше и телу и ду |
| грдне хавети.{S} Поче и ветар да дува, хладан ветар.{S} Дувај, ветре!{S} Разлади ми врело чело |
| p> <p>»О Љубице!“ — рекох јој очајно, а хладан зној ми проби узаврело чело — „Ја сад тек осећам |
| што промицаше ситна киша, и што дуваше хладан ветар, лудо мислећи, да бих како ублажио груди с |
| непрестано пада бујна киша и дува тако хладан ветар, да се човеку срце мрзне, кад из собе на п |
| дем пријатељ?{S} Како ми је та реч сада хладна и гадна, та иначе света реч!{S} Мени се чини, да |
| и, јер ког једаред земља загрли у своја хладна недра, тај се више никад не смеје, али никад и н |
| ажује, у толико опет буди тужна осећања хладне усамљености, у коју ми више пута душа тако утоне |
| удни људи!...{S} Па куда ћу сада у овај хладни свет?...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| асно, и ја се морадох спустити на један хладни, мокри камен.{S} Глава ми клону, а чело ми проби |
| слабо обучена, а ветар и киша беху тако хладни да стадох одма дрхтати.{S} Почех се после кајати |
| оћ даље преваљиваше, то ноћ постаје све хладнија, а по суморном небу вијаху се црни облаци као |
| сасвим непознату женску, која ме посве хладно упита: „Кога тражите?“ Ове ми рочи прођоше као л |
| ена сасвим равнодушно, као змија сасвим хладно рече ми: да је добио од Паје писмо, он га позива |
| од кровом стоји, и ту се стадох умивати хладном и свежом водом.{S} Тешки, ледени хлад и оно тих |
| седећи поред Данке гледајући је, како у хладном загрљају вечитог санка слатко спава.{S} Сад нем |
| се сетно жуборећи вијугаше по чаробном хладу високих <pb n="110" /> и густих дрвећа нудећи ме, |
| смо у башту и тамо разговор у пријатном хладу под густо разгранатим орахом настависмо даље.{S} |
| едосмо на меку зелену траву у пријатном хладу разгранатих мирисавих липа, које се у више редова |
| а врата и запросити <pb n="19" /> комад хлеба?{S} Ја нисам никаква варалица, никакав крадљивац, |
| а и служећи другога морала би себи кору хлеба заслуживати.{S} У таким мислима проведох скоро це |
| и за то, што је код себе држи и што је хлебом храни. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| е старам и ја њу да издржавам, она мене хлебом храни!.. „Чуј, Миливоје! како се Мита данас са м |
| ако болан беше и сад опет здрав по гори хода?{S} Ах!{S} Твој слатки поздрав ули ми нова живота |
| се и изиђем у гору, где читава два часа ходајући пробавим.{S} Вратив се натраг у манастир прове |
| те тако жалосна мишљах на тебе и плаках ходајући улицама.{S} У том се спусти ноћ, а ја још не з |
| иште што беше пуно света.{S} Ја и Данка ходали смо <pb n="79" /> полако слушајући музику и баве |
| бу био и сада мало устао, да као мртвац ходам међу живим људима.{S} Више пута паде ми на памет, |
| } Лежах неко време, па опет устадох.{S} Ходах мало по соби, па онда изиђох на поље у гору, да т |
| немиле смрти!“ —</p> <p>У таким мислима ходах зеленом гором, док не дођох до једног потока, ста |
| ако ублажио груди своје!{S} Но што дуже ходах, то ме груди стадоше све јаче болети, ноге ми ста |
| хтедох више вратити натраг.{S} Цели дан ходах тамо амо, али службе не могах нигде наћи, те тако |
| свим на вољу срцу своме...{S} Читав час ходах тако, ни сам не знајући, куда и за што?{S} Но кад |
| многи људи, сви здрави, тамо амо мирно ходаху!..{S} Моје срце беше пуно милине и опет при свем |
| им оком гледаше у мене и светим страхом ходаше по цркви, по гробљу среће своје...</p> <p>Кад пр |
| душе моје и које ме свуда прате, кудгод ходим и гдегод станем!..{S} У том ми изиђе пред очи и с |
| tion" /> <p>Тек што дођох у манастирски ходник чух с друге стране ходника неки женски глас, кој |
| ћа.{S} Одма се упутим у велики стаклени ходник, који такође беше пун цвећа и из којег се у више |
| ту Богу молио..{S} Када уђох у стаклени ходник, затекох Пају, који кад ме виде, зачуђен застаде |
| погледах преко њене главе кроз отворени ходник у ведро плаво небо, а из ока мога тецијаше једна |
| у манастирски ходник чух с друге стране ходника неки женски глас, који се са оцем намесником ра |
| рала...{S} А на овом месту, ту на крају ходника, кад сунце залажаше, сеђаше нам отац толико пут |
| и из којег се у више соба улазаше.{S} У ходнику владаше нема тишина и врата беху редом затворен |
| ком!..{S} Чињаше ми се, као да ћу сад у ходнику наићи на оца свога и мајку своју, да ће ме радо |
| ећи планове за будући живот.{S} Када се ходом већ уморисмо, седосмо на меку зелену траву у приј |
| де неколико књига, јер вели, кад досле, хоће да чита.</p> <pb n="112" /> <milestone unit="subSe |
| ош ниједне речи.{S} Ах, Боже! бојах се, хоће се на мене заплакати, а то би ми теже било, него д |
| ти; али игра ми десно око, па се бојим, хоће ми на зло наслутити, као што је и Сакунтали на зло |
| дуже тамо, тим су и деца раскалашнија; хоће с њоме да се титрају, што њеној нарави не годи, те |
| весело „Браца!{S} Браца!“ повикати?{S} хоће ли преда ме когод с ђаконијом изићи?..{S} Не ће!{S |
| чијим ћу се грудима заплакати моћи?{S} хоће ли мени <pb n="18" /> когод весело „Браца!{S} Брац |
| свога...{S} Лисно дрво мојих лепих нада хоће процветати, јер ће у мом животу наступити пролетно |
| већ и онако пуно рана...{S} Ах!{S} Она хоће, да сам себе победим и да све то пустој заборавнос |
| хтеде поћи.{S} Но ја кад видех, да она хоће од мене да иде, мени би, као да се небо на мене ру |
| је срце стегнуто гвозденим обручима, па хоће да пукне; или као да се сви осећаји претворише у л |
| дно девојче, вели веома су несташни, па хоће с њоме да се титрају, а она опет то не мари.{S} Ја |
| стим мисли своје, нек раде и граде, шта хоће...{S} Цело бавлење у гори беше ми веома пријатно, |
| а код куће седи; мора се радити, ако се хоће поштено да живи!{S} И ја бих волела, кад <pb n="42 |
| ће.{S} Моја је глава сва узаврела, срце хоће да ми прекипи, па се бојим, бојим се, не ћу се виш |
| ма нисам дакле нико и ништа, твоје срце хоће и може да полаже наде на мене, и ако твоја мати не |
| се више пута о њих огрешио.{S} Али они хоће каткад дуго и да ћуте, али не ће никад ништа да пр |
| лепо разговараш!..{S} Марино!{S} Кажи, хоћеш умрети?{S} Кажи!{S} Јер иначе- - -“</p> <p>И ја в |
| разговарам, но те не могах дочекати.{S} хоћеш ли бити вечерас код куће?{S} Ако можеш, причекај |
| епрестано: кад у вече лежем, ја мислим, хоћу ли сутра писмо добити, и бринем се, шта ћу радити, |
| ет к себи узети?“</p> <p>— хоћу, Данко, хоћу!{S} За тебе ћу једино да живим! —</p> <p>Данка ми |
| ико дана, док не буду љубичини сватови; хоћу да је видим, како ће изгледати <pb n="152" /> као |
| већ стискох песницу.</p> <p>— хоћу!{S} хоћу, Миливоје! — рече Марина и поче опет плакати.</p> |
| :{S} Да ли ће и мене когод дочекати?{S} хоћу ли и ја кога имати, на чијим ћу се грудима заплака |
| > <p>И ја већ стискох песницу.</p> <p>— хоћу!{S} хоћу, Миливоје! — рече Марина и поче опет плак |
| ти ћеш ме опет к себи узети?“</p> <p>— хоћу, Данко, хоћу!{S} За тебе ћу једино да живим! —</p> |
| брате, ти опет к себи узети?“</p> <p>— хоћу, Данко!{S} Камо среће, да се с тоб’м никад и не ра |
| p>„А знаш ли ти да певаш?“</p> <p>— Кад хоћу, знам. —</p> <p>Штета за ову сиротицу, — мишљах — |
| м другом назвати могу, па таком треба и хоћу да се поверим.{S} И одма оним првим речима додадох |
| ку сузе заблисташе и она ми тихо рече: „хоћу!“</p> <p>„Добро, Данко!{S} Ми морамо одма данас од |
| е.{S} А сад идите, молим вас! —</p> <p>„хоћу Љубице, душо моја!“—</p> <p>Ми се загрлисмо, пољуб |
| сложи, да иду пред село, да непријатеља храбро дочекају и да се боре до последње капи крви за н |
| а не могох друго ништа чути, осим да се храбро борио; а за мајку и сестру баш ниједне речи.{S} |
| мо, као голуби, кад полете по свету, да хране траже: но се опет онако исто враћаше, јер ниједна |
| о, што је код себе држи и што је хлебом храни. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>3/7</p> |
| м и ја њу да издржавам, она мене хлебом храни!.. „Чуј, Миливоје! како се Мита данас са мном пон |
| убице!{S} Љубице!{S} Ти си заиста анђео хранитељ живота мога!.. —</p> <pb n="52" /> <milestone |
| нисам више дете, да ме мора навек други хранити!{S} Ја ћу отићи кудгод у службу, па ћу сама себ |
| не могу да мислим! — Исплатио сам стан, храну и све, што сам задужио до сад у болести својој, и |
| зором кренусмо се даље на пут.{S} Данка хтеде да идемо и на мајчин гроб, јер она сирота и не зн |
| ан завежљај завила и на сто метнула, па хтеде још да ми каже „збогом“.</p> <p>„Збогом, Миливоје |
| по реч, па се Љубица расрди, те срдита хтеде изићи из собе.{S} Мени је беше веома жао, те за т |
| тети за другим голубом?{S} Но кадгод је хтеде упитати, навек би се уздржао, јер голубица беше с |
| очима у ведро плаво небо и као да тиме хтеде рећи:{S} Лепо је бити анђео!..</p> <p>„Ја бих вол |
| ве је јаче притискиваше, као да ми тиме хтеде рећи: „Ја немам нигде никог, ја немам нигде ништа |
| да верујем црним слутњама својим.{S} Не хтеде ме нада да остави, да ћу у П— наћи сестру своју, |
| о су стрица саранили, како ми стрина не хтеде одма јавити за његову смрт, ваљда бојећи се, да ј |
| бићи пиштаху дуго, но њихово пиштање не хтеде нико чути.{S} Једва мало кашње смилује се један г |
| ла очи и гледаше мирно преда се, али не хтеде ништа одговорити.{S} А и за што би говорила, кад |
| итао, шта је тако боли?{S} Но она ми не хтеде да открије тугу своју; лакше јој беше, да је снос |
| а да иде кудгод у шетњу.{S} Но почем не хтеде сама ићи, позове мене, да идем с њоме.{S} Ја јој |
| ледати могах...</p> <p>Данкина мисао не хтеде ми никако у главу, при свем том, што другим начин |
| очитавши писмо сузним оком, јер ми срце хтеде да прекипи од слатке изненадне среће.{S} Ах!{S} Ш |
| тресе.{S} На једаред подиже очи своје и хтеде ми нешто рећи, али јој усне задрхташе и она окрет |
| , <pb n="57" /> отрже се из моје руке и хтеде поћи.{S} Но ја кад видех, да она хоће од мене да |
| ако умиљата, као што беше сада и у мени хтеде срце да прекипи, кад помислих на могућност, да Љу |
| ев дневник, те као што се види, Миливој хтеде сам себе да лиши свог досадног живота.{S} Али вел |
| ливој код тебе!{S} Јадни Миливој!{S} Он хтеде своју тугу да метне на твоје срце, <pb n="157" /> |
| на мах одаваше усколебану душу моју.{S} Хтедох јој и даље говорити, али ми језик поста на једар |
| е знађаше, где нам је мајка сарањена, а хтедох и ја, и ако нам не беше сасвим уз пут.{S} Ах!{S} |
| молба не беше баш најпријатнија, јер ја хтедох ово неколико часова поред Љубице весело провести |
| е опет плакати.</p> <p>Но ја јој сад не хтедох веровати, већ је стадох приморавати, да се закун |
| ко ми је живот мио; но ја те опомене не хтедох ни слушати.{S} Можда би ме светина и прегазила, |
| на памет, а после се већ не могох и не хтедох више вратити натраг.{S} Цели дан ходах тамо амо, |
| важна посла, те тако дошав већ овамо не хтедох пропустити прилику, да вас не посетим. — рекох м |
| адим човеком и једном женском.{S} Ја се хтедох у први мах да сакријем, јер у томе часу не осећа |
| .{S} Ја почех од једа и чуда плакати, и хтедох је на послетку и тући.</p> <p>„Зар ја немам роди |
| n="124" /> тајну на младом срцу своме и хтедох се више пута искрено поверити мајци својој, но б |
| е још на мени стајаху и погледом својим хтедох јој рећи, да ми је за то у манастиру тешко живет |
| а не ћу много имати и као награду за то хтедох да живим бар после смрти своје...{S} Сад сам се |
| дођох у чудно расположење, —- ја је већ хтедох загрлити, па рећи, да је волим и љубим, волим св |
| ne unit="subSection" /> <p>14/11</p> <p>Хтедох још јуче одавде натраг у Г — отићи, али непреста |
| one unit="subSection" /> <p>18/8</p> <p>Хтедох данас Љубици отићи, али цели дан падаше киша и с |
| ја сам плакао; њу сахранише, а мене не хтедоше!{S} Чудни људи!...{S} Па куда ћу сада у овај хл |
| авимо бадње вече.{S} Почеше ме тешити и хтедоше ми тугу да ублаже, као да се и моја туга даје у |
| це помирило само собом...</p> <p>„Би л’ хтела Данко, да идемо на гроб оца свога?“ — рекох јој у |
| то ми Љубица ништа не пише?{S} Да ми је хтела отписати, могао бих већ пре неколико дана писмо д |
| шећи се тако гледати, као да би ми тиме хтела рећи, да се збиља није надала, <pb n="34" /> да ј |
| чисто трже и тако ме погледа, као да би хтела погледом својим да загледа у душу моју.</p> <p>— |
| очи управи тако живо на мене, као да би хтела да ми с лица прочита одговор.</p> <p>„Тако је!“ — |
| ако тајанствено и тако тужно, као да би хтела ова природа са мном да плаче.{S} Дуго и дуго глед |
| жне очи и погледа ме тако, као да би ми хтела рећи: „Брате, помози ми!“...</p> <p>И за неколико |
| леда ме нежно и задовољно, као да би ми хтела рећи: „Брате!{S} Ја сам сад срећна!“ </p> <p>Погл |
| сам се на њега већ тако навикла, да бих хтела, да сам навек с њиме заједно. —</p> <p>„И ви ћете |
| погледам јој право у очи, као да бих је хтео запитати, да ли је баш збиља уверена, да ја нисам |
| , док и ја спавам, и кад бих јаде своје хтео за навек успавати, морао бих и сам за навек успава |
| и поче срце тако јако куцати, као да би хтео на поље да искочи, јер не могаше више да сноси заг |
| та ме, као да ме није разумела, шта сам хтео тиме да рекнем.</p> <p>„За што га називан срећним, |
| сам већ прстенована и надам се, да ћете хтети увидети, да не могу више ваша бити; јер пре него |
| срећнија да буде, јер ни боље душе, ни хуђег живота!{S} Докле друге деве у њеним годинама спра |
| својим лаким крилима у овоје безбрижно царство.{S} Но кад сам очи опет отворио, поче <pb n="94 |
| ољена цвећем беше тек прави божанствени цвет!..{S} Чим се поздрависмо, а она набрано цвеће мени |
| сту и лети и зими морало навек цвеће да цвета; на том бих месту учио и радио, на том бих се мес |
| лећаху ми тамо амо као челице с једног цвета на други.</p> <p>„Љубице!{S} Слатка Љубице!{S} Да |
| е пустиња, где тица не пева, нити цвеће цвета; да сав мој живот буде вечна робија!...</p> <p>До |
| нима, па се онда на једаред саже, узбра цветак један, који беше поред стазе, и тихо рече: „И’те |
| гледаше цвеће, а у руци држаше неколико цветића лепо сложених.{S} О да дивне појаве!{S} Љубица |
| тварују се пред очима мојим, као што се цветни пупољци у зору расцветавају, и мени је тако, као |
| куд год у гору, где има пуно мирисавог цвећа, па бих цвеће брао и венце плео, и сваком човеку, |
| лог дворишта и у којој беше осим разног цвећа још пуно великог разгранатог дрвећа.{S} Одма се у |
| р у њему не беше разнобојног и мирисног цвећа, већ коров и <pb n="142" /> жуто увело лишће.{S} |
| } Да живиш у рају, где има толико лепог цвећа, да гледаш у лице божије, да чујеш, како анђели п |
| и стаклени ходник, који такође беше пун цвећа и из којег се у више соба улазаше.{S} У ходнику в |
| о замислити лепше слике од ове, где све цвеће око ње као да беше живо и весело, само што с њоме |
| слио, сад ће се заплакати... — Она поче цвеће брати и венац плести тихо певајући разне песме; а |
| у башти, где весело певајући надгледаше цвеће, а у руци држаше неколико цветића лепо сложених.{ |
| ених.{S} О да дивне појаве!{S} Љубица и цвеће!{S} Никад не бих могао замислити лепше слике од о |
| постане пустиња, где тица не пева, нити цвеће цвета; да сав мој живот буде вечна робија!...</p> |
| том би месту и лети и зими морало навек цвеће да цвета; на том бих месту учио и радио, на том б |
| убила, одвела би нас у башту и тамо нам цвеће брала...{S} А на овом месту, ту на крају ходника, |
| онда сте о мени и мислили, кад сте ово цвеће брали?“</p> <p>— Јесам! — рече смешећи се и погле |
| Око нас се преливаше разнобојно пољско цвеће, које шарени лептири и вредне челице весело облет |
| ..{S} Чим се поздрависмо, а она набрано цвеће мени пружи, а поглед јој беше безбрижан и весео к |
| све изневерило и умиљате тице и мирисно цвеће, као и мене све моје лепе наде!.. —</p> <mileston |
| њене, пролетно небо лице њено, пролетно цвеће коса њена, пролетне тице њене слатке речи, а њене |
| у, где има пуно мирисавог цвећа, па бих цвеће брао и венце плео, и сваком човеку, којег бих год |
| што с њоме још не пева; а она опкољена цвећем беше тек прави божанствени цвет!..{S} Чим се поз |
| а мном заплакао?{S} Ко би мени гроб мој цвећем окитио?{S} Нико!{S} Нико!{S} Јер <pb n="28" /> ј |
| им очима заблисташе се сузе као роса на цвећу, те с тога дирнут у срце рекох јој тужним гласом: |
| е среће.{S} Ах!{S} Што су кишне капљице цвећу, које је већ венути почело, то беше мени њена сва |
| ги мирис, који је отео дрвећу и пољском цвећу, које пред њим шарену главу своју по зеленој трав |
| } Тешки, ледени хлад и оно тихо шуштање цеви тако ми гођаше и телу и души, да сам постао лакши, |
| /> дан од дана да оделим, јер као да се цела зима слила у један дан, то се тешим, да ће и ови д |
| али никад ми не беше тако као данас.{S} Целе прошле ноћи не могах мирно спавати, јер сањах непр |
| последњег састанка с Љубицом, сећах се целе прошлости своје, и то све тако силно утицаше на мо |
| ног гроба излажаше ми појава за појавом целе прошлости и моје и њене, и мени се живот учини као |
| азове десет њених...{S} Сиротица!{S} По целе ноћи се склапа сањивог ока свога, већ навек седи п |
| tion" /> <p>23/11</p> <p>Не могах скоро целе ноћи спавати мислећи <pb n="160" /> на Данку а при |
| овића, круна не само нашег разреда, већ целе школе, тако га бар већином професори називаху.{S} |
| ико дана наћи већ четворо деце, коју ћу целе године поучавати; а тим сам и себи и сестри опстан |
| гох и не хтедох више вратити натраг.{S} Цели дан ходах тамо амо, али службе не могах нигде наћи |
| >— Хајдемо мало да се проходамо, јер ја цели дан седим, па ми је чисто мука! — рекох Мити једин |
| веже за живот, кад живим без наде, без цели, без радости, па и не плачем више? —</p> <mileston |
| 8</p> <p>Хтедох данас Љубици отићи, али цели дан падаше киша и све беше тако тужно, тако мрачно |
| њој има, тако ми сада би и беше ми тако цели дан!... —</p> <pb n="163" /> <milestone unit="subS |
| у.</p> <p>При свем том, што бејах скоро цели дан за плач расположен, ипак беше ми необично мило |
| вати.{S} У таким мислима проведох скоро цели дан и узалуд сам се трудио, да те мисли растерам ч |
| одушно <pb n="14" /> проведох, то данас цели дан бејах тако јако узбуђен и зло расположен, као |
| епе Љубице дуго и дуго гледао.{S} Бејах цели дан као мало дете весео и сви се чуђаху, од куд та |
| ne unit="subSection" /> <p>25/11</p> <p>Цели дан проведох већином седећи поред Данке гледајући |
| емишљајући дуго упутим се одма у К—.{S} Целим путем бејах као у љутој грозници, и када стигох т |
| тању била, ја бих ове осећаје делила са целим светом, да у сваком срцу тако слатко живи.{S} И о |
| а је завршите, па бисмо је онда имали у целини обоје.“</p> <p>Љубица се на ове речи чисто трже |
| своје, нек раде и граде, шта хоће...{S} Цело бавлење у гори беше ми веома пријатно, чему и данк |
| о би било све.{S} Од стрине не би је за цело могао узети, јер кад би је од ње узео, куд би онда |
| тукла; а сад где дођем, ту ме не ће за цело нико тући!“</p> <p>Још није ове последње рочи добр |
| а!</p> <p>„Добро, Љубице!{S} Доћи ћу за цело, а сада идем,“ — рекох јој као ван себе од силне у |
| рече ми полазећи.</p> <p>— Оздравићу за цело, јер си ми донео <pb n="99" /> лепе вести! — рекох |
| дође ми Данка и рече ми, да је госпа на цело после подне пустила, јер је дан врло пријатан, па |
| даред?{S} За што почех плакати?{S} Моје цело тело стаде се трести од горка јецања...</p> <p>Да |
| акла на једаред у рај пренесоше, и моје цело биће не беше у том тренутку ништа друго, до ли јед |
| еда ме некако збуњено, а румен јој обли цело дивно лице.</p> <p>Мене овај поглед тако изненади, |
| латне паунице!..</p> <p>У гори пробавих цело пре подне и кад дођох кући, изгледаше ми соба као |
| tion" /> <p>1/8</p> <p>И данас проведох цело пре подне читањем и учењем и време ми тако брзо пр |
| one unit="subSection" /> <p>31/7</p> <p>Цело пре подне проведох читајући у својој тесној соби, |
| сироче без неге и савета, остављена од целог света, па и од рођеног брата свога!..{S} Мени уда |
| азих дивну башту, која се отезаше преко целог дворишта и у којој беше осим разног цвећа још пун |
| овора рече даље: — Ја га знам већ скоро целог на памет и опет га навек читам и никад не могу до |
| често гледах сестру своју остављену од целога света, па је мени на груди пала и о врат се мени |
| е упознадох, а ја је почех провађати по целој башти показујући јој све, што је овде лепо; а за |
| као да се неки небесни мирис разлио по целој шуми, у кратко, као да је неки ванредни дух овлад |
| и несносније, кад не бих имао никог, на целом свету никог свога.{S} Овако бар има још једно бић |
| о, где нам је већ отац и мајка, онда на целом свету немам више никог свога, остајем сам самцит |
| крв тече, која и у мени тече, и која на целом свету осим мене нема никог свога?{S} Не, то не мо |
| јој, да бих био најбедније створење на целом свету, кад је не бих назвао и ја <hi>својом мајко |
| а својим!.{S} У том тренутку не беше на целом свету срећнијег човека од мене!{S} Мени беше, као |
| } Ах!{S} Као каквом несретнику, који на целом свету нема никога свога, кад дође на гробове свој |
| {S} Мени беше, као да сам сам самцит на целом свету..{S} Суза и песма беху ми једини искрени др |
| ко, као да је неки ванредни дух овладао целом шумом: а то све за то, што моје груди беху ванред |
| исту собу, где сам лане становао.{S} У целом манастиру још је онако исто, као што беше и лане, |
| па, које се у више редова опружаху кроз целу долину опкољену високим горама.{S} Око нас се прел |
| у голубице вратио у гњездо своје, он би целу ноћ сањао лепе снове, како се с њоме љуби и како с |
| е бриге моје не дадоше ми спавати скоро целу ноћ; једва пред зору смилова се сан на мене, те ка |
| стаје сунца у густом грању високе горе, цео запад беше златан и сва гора беше златна.{S} Мени о |
| ар по тихој води својим лаким чуном.{S} Цео дан прође ми поред ње као какав пријатан сан, после |
| дно и плакао! —</p> <p>— „Па то је онда цео свет срећан!“ — одговори ми Љубица и тихо се насмеш |
| S} Ја видим, ја осећам, како ми постаје цео свет празан, постаје ми цео свет мртав!.. —</p> <mi |
| о...</p> <p>Око мене као да се окреташе цео свет.{S} О боже среће!{S} Хвала ти на овом часу!..{ |
| ла!{S} Тада би био цео свет мој, јер би цео свет носио у грудима својим!..{S} Но ти ме волиш, и |
| оја постаде на једаред тако жива, да ми цео живот мој изиђе пред очи као жалостан сан?{S} Или ј |
| ми постаје цео свет празан, постаје ми цео свет мртав!.. —</p> <milestone unit="subSection" /> |
| сада би на једанпут опет мило, како ми цео свет поста опет тако красан!</p> <p>„Што ви тако да |
| о лошом, тако трошном?...{S} Ах!{S} Мој цео свет, мој лепи свет, који сам толико на срцу негова |
| ако лепе, тако миле, да бих радо провео цео век свој поред ње, па да јој тако непрестано у очи |
| ак, кад би ти моја била!{S} Тада би био цео свет мој, јер би цео свет носио у грудима својим!.. |
| анка отпоче такође свој рад, те ради по цео дан, и што преко недеље сврши, то ће гледати да где |
| ми веселост из срца немилице гоне, као црв подгризајући зелено стабло мојих лепих и слатких на |
| срца, јер беше у исти мах скоро бледа и црвена, тако нагло мењаше боју.</p> <p>На једаред као д |
| не, лице јој беше бледо, а очи јој беху црвене и пуне суза.{S} Чим виде да сам к себи дошао, ут |
| и си се преварио!...{S} Добиће подземни црви једну <pb n="164" /> лешину више, а ти мој добри р |
| су тек неколико кућа остале на миру.{S} Црква је сасвим изгорела.{S} Маџари су потучени, али и |
| саије ликуј,“ мени би, као да ми се сва црква поче окретати.{S} Не могох даље издржати, па изиђ |
| обукао, изиђем на чесму, која преко од цркве у зиду под кровом стоји, и ту се стадох умивати х |
| а видех?{S} Видех велику кулу наше лепе цркве, где се у мору пламена васколиког села и сама у п |
| <p>Док се ми тако разговарасмо, дође из цркве љубичина мати, жена прилично стара, али веома при |
| улици, где видех, да људи већ излазе из цркве, те зато убрзам кораке и за тили часак бејах у го |
| ..</p> <p>„Миливоје!{S} Може ми мати из цркве доћи!“ — рече ми тако љубазно и погледа ме тако у |
| па у гомили уплашеног света истрчим из цркве на поље, прескочим пола срушени зид, па са светин |
| АДА КАРЛОВЦА,</p> <p>ПРЕДСЕДНИКУ СРПСКЕ ЦРКВЕНЕ ОПШТИНЕ</p> <p>КАРЛОВАЧКЕ И ПОСЛАНИКУ ГРАДА</p> |
| >ЗАГРЕБА И КАРЛОВЦА НА СРПСКОМ НАРОДНОМ ЦРКВЕНОМ САБОРУ</p> <p>И</p> <p>СУПРУЗИ МУ</p> <p>МАРИЈ |
| едаше у мене и светим страхом ходаше по цркви, по гробљу среће своје...</p> <p>Кад прегледасмо |
| но када дођох на ону појаву, која се у цркви дешаваше, у мени поче срце на једаред да плаче.{S |
| м Данком при страшном појаву, који се у цркви дешаваше, она се разболи и умре.{S} И њена смрт л |
| ала.{S} Међу многим светом, који беше у цркви, бејах и ја, те стадох тако, да могу да је добро |
| ем Љубицу саму, јер мати јој беше већ у цркви.</p> <p>„Госпојице!{S} Извините ми смелост, што в |
| а оно нам стиже ужасан глас, да Маџари цркву пале, а у порти људе секу.{S} Ох!{S} И саме иконе |
| руди, а мене за руку, па потрчи и она у цркву.{S} Но не прође ни неколико тренутака, а оно нам |
| лико жена с децом на грудима појурише у цркву, која беше одма до школе, да тамо потраже заклона |
| невиних људи!...{S} И Маџари грунуше у цркву, да и то свето место опогане сечом и тучом!..{S} |
| а!{S} Сутра је недеља, мати ће ми ићи у цркву, а ја ћу остати овде сама, па дођите сутра!</p> < |
| ја данас морао отпутовати, а мати јој у цркву оде, те тако оста дома сама и забављаше се читање |
| но кобно доба!..</p> <p>Одох с Данком у цркву и стадох јој све редом приповедати јер она се нич |
| на поље.{S} Ах!{S} Како ми је свет сав црн и мрзак!{S} У мојим грудима као да више није срца, |
| драги болан?{S} Да л’ знадеш, какав се црн и страшан облак вије над главом његовом?{S} Не знаш |
| горе, јер овај ми поста тако несносан и црн, да су ми у њему и мисли несносне и црне! —</p> <mi |
| ј негдањој празнини стоје сада два лепа црна ока, два неисцрпива извора дивних милина и бујне с |
| тешки уздах из боних груди, јер ми паде црна мисао на памет: куда ћу сад?{S} На коју ћу страну |
| у небо, час у гору, а мисли ми беху све црне: за што једаред не <pb n="154" /> учиним крај овом |
| и сиромаштво? — упита ме Љубица и своје црне очи управи тако живо на мене, као да би хтела да м |
| х вам рекла?“ — прошапће оборивши своје црне очи, а образи јој беху тако румени, као да јој се |
| е милина за моје јадно срце!..{S} Твоје црне очи!{S} Ала су живе жеравице за моје јадно срце!{S |
| {S} Сакри те твоје црне очи!..{S} Твоје црне очи!{S} Ала су пуне милина за моје јадно срце!..{S |
| О Љубице!{S} Љубице!{S} Сакри те твоје црне очи!..{S} Твоје црне очи!{S} Ала су пуне милина за |
| мисли.{S} У том се и Љубице сетим, њене црне очи падоше ми на ум; но поред тих лепих црних очиј |
| р између мене и ње и све падоше на њене црне очи, на њено добро срце.{S} Мислећи на њу и гледај |
| беше милина слушати је; а при том њене црне очи гледале би тако дивно, тако мило, да не могах |
| ад нисам осетио, а заношљиви мирис њене црне косе поче ме чисто опијати, при свем том, што једв |
| це за мене, јер кад јој погледим у њене црне очи, то бих одма у грудима својим осетио неку дивн |
| о срце!{S} Ах, очи твоје!{S} Твоје лепе црне очи!.. — <milestone unit="subSection" /></p> <p>6/ |
| стељу, тад ми се навек појаве њене лепе црне очи, које ме теше и на рад ободравају и које ме на |
| први пут јасно осећао, кад ми њене лепе црне они испунише сетно срце моје.{S} Моје груди нису в |
| оје и да јој обаспем пољупцима, те лепе црне очи: па ипак стајах пред њом као какав кип, јер ми |
| о Бранка?“ упитах је гледајући јој лепе црне очи, које гледаху сасвим безбрижно и весело.</p> < |
| занесен, <pb n="153" /> гледах јој лепе црне очи, гледах јој ружичасте усне и ведро бело чело, |
| рекох тихим гласом гледајући јој у лепе црне очи: — Кад на њу мислим, тако ми је, као да и ње н |
| аву с груди својих, погледам јој у лепе црне <pb n="62" /> очи, и —, о рајске среће! пољубим те |
| ="subSection" /> <p>15/7</p> <p>Моје се црне слутње почеше испуњавати, јер се ђаци већином већ |
| /> очи, и —, о рајске среће! пољубим те црне очи...{S} Дуго их љубљах, љубљах и уста, љубљах и |
| црн, да су ми у њему и мисли несносне и црне! —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>8/5</p> |
| жив сарањен.“ — Ово говорећи гледах јој црне велике очи пуне жара и чара, које јој румено лице |
| ешко, врло тешко!“ рекох и погледах јој црне очи, које још на мени стајаху и погледом својим хт |
| сестре своје одох у К—, где сам опет у црне очи лепе Љубице дуго и дуго гледао.{S} Бејах цели |
| ш шта сам намислио?“</p> <p>И његове су црне озбиљне очи при овим речима тако необично засветли |
| бро није...{S} По плавом небу вијаху се црни густи облаци, да једва могаше по гдекоја звезда та |
| хладнија, а по суморном небу вијаху се црни облаци као какве грдне хавети.{S} Поче и ветар да |
| за овај уморни и досадни живот, за овај црни и немили свет!{S} Кад ти одеш кад одеш тамо, где н |
| есити, ипак не бејах у стању да верујем црним слутњама својим.{S} Не хтеде ме нада да остави, д |
| же своју лепу главу, па ме стаде својим црним расејаним оком смешећи се да гледа.</p> <p>— Не ж |
| же, окрете се к мени, погледа ме својим црним оком, и тај поглед беже тако збуњен и нејасан и о |
| ла појави се Љубица на вратима и својим црним лепим оком и гледа ме као престрављена...{S} Ми с |
| ежно насмеши, погледа ме умиљато својим црним оком, па тихо рече: — И заиста он у мом срцу слат |
| срце мира жељно.</p> <p>Бавећи се таким црним мислима не знам ни сам, шта ми би на једаред?{S} |
| растумачим и тако пуним главу све самим црним слутњама.{S} Не могох ништа друго, већ му морадох |
| сам себи да верујем, да на њеним лепим црним очима беху збиља усне моје!... „Она ме воли! мишљ |
| е да сноси загушљиве <pb n="22" /> јаде црних слутња мојих, којих ми груди већ препуне беху.{S} |
| ="92" /> наде у срце улева, а мени јато црних брига и очајаних мисли спушта на ум и на срце, да |
| очи падоше ми на ум; но поред тих лепих црних очију појавише ми се још једне очи, као небо плав |
| с Данком и кад бих се још опростио тих црних брига, ах! био бих срећан као тица у слободној го |
| и часе живота свога, кад не би било тих црних несносних брига, које ми веселост из срца немилиц |
| , то ми је онда пред очима све мрачно и црно и ја не могу себе да замислим у будућност своју!</ |
| ед очима душе моје беше ми све мрачно и црно, ах! дан живота мога претворио се у вечиту црну но |
| у момка њеног дуго гледах, он је висок, црномањаст и доста леп човек.</p> <p>Бејах још одма у п |
| идим.{S} Она беше обучена сва у бело, а црну густу јој косу дивно украшаваше зелен венац...{S} |
| ! дан живота мога претворио се у вечиту црну ноћ...{S} Па шта чекам?{S} Шта се још премишљам?{S |
| Мој благи санак прође, и кад опет видех црну јаву пред собом, мени се туга као каква змија опет |
| дне речи.{S} Но после подне добих много црње гласове, које ми тада за навек срце ранише.{S} Чух |
| стром лепо забављати: причаћу јој разне црте из живота свога, певаћу јој своје песме, које нису |
| сит као што изгледаше пре кад се дизаше чак у облаке!{S} О мој Боже! он изгори у оно кобно доба |
| уно срце моје.{S} Наравно, кад помислим чак на ферије, то ми се ипак чини, као да имам још чита |
| гледах јој црне велике очи пуне жара и чара, које јој румено лице тако дивно украшаваху, да ни |
| звуци гласовира њеног беху за мене тако чаробни, да ми на једаред неко усхићење, а уједно и нек |
| а се зелене гранчице разгранатог дрвећа чаробније нихају, а по зеленој <pb n="16" /> трави бист |
| то ми ово место постајаше све милије и чаробније, јер кад ми поветарац зашушти у зеленом лишћу |
| нам умиљато сетни поји малих певачица и чаробно шуштање зеленога лишћа груди задовољно надимаху |
| ога, који се сетно жуборећи вијугаше по чаробном хладу високих <pb n="110" /> и густих дрвећа н |
| ори.{S} Очајним оком гледах час у небо, час у гору, а мисли ми беху све црне: за што једаред не |
| је сетне плаве очи бацити час на једну, час на другу страну, не знајући, где ће поглед да задрж |
| и појављиваше ми се у разним појавима: час сеђаше код гласовира и свираше и певаше тако дивно |
| да бих се јадан од свег срца заплакао; час стајаше поред мене држећи главу на мојим усколебани |
| и главу на мојим усколебаним грудима; а час је опет гледах, како јој венац главу краси и како ј |
| м сасвим на вољу срцу своме...{S} Читав час ходах тако, ни сам не знајући, куда и за што?{S} Но |
| у дуго по земљи повлачити и док не дође час, да и ја у гроб легнем, имаћу да живим, јер сам доб |
| к: „Ах, Миливоје!{S} Може ми мати сваки час из собе изићи, па шта ће нам рећи, ако нас види ова |
| , па стаде своје сетне плаве очи бацити час на једну, час на другу страну, не знајући, где ће п |
| } Кад дође вече, ја мислим, да је дошао час, да морам умрети!{S} Да још немам те слободе, да ва |
| шушташе по гори.{S} Очајним оком гледах час у небо, час у гору, а мисли ми беху све црне: за шт |
| другог на своје боно срце једва дочеках час, да чујем од лечника, да је свака опасност прешла и |
| учем се и изиђем у гору, где читава два часа ходајући пробавим.{S} Вратив се натраг у манастир |
| цркве, те зато убрзам кораке и за тили часак бејах у гори, која води у манастир.{S} Да ми усне |
| евах дуго, већ се одма упутим и за тили часак бејах већ на извору среће своје.</p> <p>„Паја ће |
| уној срећи с врелим срцем могао уживати часе живота свога, кад не би било тих црних несносних б |
| тим све јасније осећам, да су најслађи часи живота они, који се у озбиљној радњи проведу.{S} В |
| ако је јуче имала неугодан дан.{S} Неки часник, који редовно долази у тамошњу кућу, застаде јуч |
| м дође најстарија ћерка, вереница истог часника, те видевши њега с њоме поста на мах тако суров |
| јпријатнија, јер ја хтедох ово неколико часова поред Љубице весело провести; али при свем том н |
| не ће и не може!...</p> <p>Много горких часова имађах до сад у животу своме и тад бих навек сам |
| едох у први мах да сакријем, јер у томе часу не осећах ни мало потребу странога друштва; но кад |
| т.{S} О боже среће!{S} Хвала ти на овом часу!..{S} У блаженству овом подигнем јој милу главу с |
| пута гладовасмо.{S} Једном приликом при чаши вина, — не знам, како започесмо разговор о неизвес |
| тровано?{S} Зар још да га трујем?{S} Па чега ради?{S} Ради неверне Љубице!..{S} Па ипак још мор |
| ли услед жалости своје или услед другог чега, доста, да падох у постељу, и мени беше немогуће, |
| ћу опет у манастир доћи, ако не другог чега, а оно ње ради.{S} Па које та мисао, а које и друг |
| и њу видети; а ја јадан при свој жељи и чежњи својој, да к’ њој одем, ипак не могу!“ Ми се загр |
| знао.{S} Сад знам за чим тежим, за чим чезнем!{S} Све мисли моје и сви осећаји моји сада се је |
| гон, неку велику тежњу и ја сам тежио и чезнуо и сам себе непрестано гонио, а куда? за чим? за |
| ен!{S} Овако ми је тешко <pb n="116" /> чезнути и венути!..{S} Да сам бар сасвим уверен, да ће |
| веку, који нестрпељиво непрестано неког чека, а не може никако да га дочека.</p> <p>Но од како |
| S} Ах!{S} Не знађах јадан, да ме и овде чека нова несрећа и да ће срце на ново да ме љуто забол |
| се анђелства божијег, ах! та Марина ме чека и непрестано изгледа, кад ћу јој доћи?..</p> <p>Мо |
| слатких нада; јер кад помислим, шта ме чека, то ми је онда пред очима све мрачно и црно и ја н |
| у — „Ти идеш сада оцу и матери, тамо те чека радост и весеље!{S} Ићи ћеш Љубици, па ћеш и њу ви |
| велећи му, да га другови тамо на далеко чекају, само да га превари, да она не покисне..{S} Ах! |
| испратим и да им срећан пут пожелим.{S} Чекајући влак разговарасмо <pb n="17" /> се непрестано |
| > да је могу тако што запитати.{S} И не чекајући од мене одговора рече даље: — Ја га знам већ с |
| аво се к мени упутише, тад мирно стадох чекајући, да ми ближе дођу.{S} Но како се изненадих, ка |
| !..{S} Па зашто онда седим овде?{S} Шта чекам?{S} Зар не би доста јучерањи пехар отрова?{S} Зар |
| ворио се у вечиту црну ноћ...{S} Па шта чекам?{S} Шта се још премишљам?{S} За животом не жалим, |
| nit="subSection" /> <p>20/7</p> <p>Моје чекање беше дакле посве залудно.{S} Ја сам се данас спр |
| нешто тешко, при свем том што сам једва чекао, да се преместим у нови стан, јер у старом сам жи |
| аде и сву радост своју.{S} С тога једва чеках, да стигнем овамо, да се бар састанем с Данком, п |
| ца већ стајаше као запета пушка и једва чекаше, да почнем.{S} Ја почех читати:</p> <p>„Беше јед |
| м стајаше и на мене с отвореном чељусти чекаше.{S} Кад дођох у П—, упутих се одма стану стрица |
| ско цвеће, које шарени лептири и вредне челице весело облетаху, а над главом у зеленом лишћу ра |
| оживелих осећаја лећаху ми тамо амо као челице с једног цвета на други.</p> <p>„Љубице!{S} Слат |
| адни, мокри камен.{S} Глава ми клону, а чело ми проби ледени зној; закашљах се, а крв ми удари |
| !{S} И тада бих нехотице метнуо руку на чело, па у небо погледао:{S} Боже!{S} Боже!{S} Ваљда ми |
| ру води: па у залуд стадох трти и очи и чело, да је из главе избијем и да о њој више не мислим, |
| Дуго их љубљах, љубљах и уста, љубљах и чело, ал’ највише очи...</p> <p>„Љубице!{S} Реци, да ме |
| гледах јој ружичасте усне и ведро бело чело, сумњајући јесам ли ја кадгод то красно лице збиља |
| р.{S} Дувај, ветре!{S} Разлади ми врело чело моје!{S} О кад би могао да одуваш и тугу моју!...< |
| очајно, а хладан зној ми проби узаврело чело — „Ја сад тек осећам сву немоћ и сав чемер сиротињ |
| па онда изиђох на поље у гору, да тамо чело разладим, да тамо груди ублажим.{S} Небо беше сасв |
| њену постељу и пољубим је у бело, ведро чело.{S} Она се из сна трже, отвори своје сетне плаве о |
| >И ја је загрлим оберучке, пољубим је у чело и уста, а она спусти милу главу своју на узбуђене |
| м бола, па се онда сагох и пољубих је у чело и уста.</p> <p>Она тешко уздану, а дуге јој се тре |
| т при свем том лежаше ми тешка брига на челу, као што ноћу мрак на земљи лежи, и мени беше, као |
| реда мном стајаше и на мене с отвореном чељусти чекаше.{S} Кад дођох у П—, упутих се одма стану |
| ободна времена, не разговарасмо се ни о чем другом, већ о јаду народа свога.{S} Бесмо обадвојиц |
| ледњи састанак, али ја нисам крива ни у чем.{S} Ја још не знам, за што моја мати тако слабе над |
| ебе самога, како сам бедан, да јој ни у чем помоћи не могу, а лик покојног стрица мога стајаше |
| јадна Данка?{S} Ја је не бих могао ни у чем помагати; а стрина, знам, да је не би код себе држа |
| ло — „Ја сад тек осећам сву немоћ и сав чемер сиротиње!{S} Мени се одриче свако човечанско осећ |
| бавлење у гори беше ми веома пријатно, чему и данкино добро расположење доста допринашаше. —</ |
| да и рај и пакао...</p> <p>— Могу л’ се чему надати? — отрже ми се из уста нехотице, а у себи м |
| е великог уплива, јер он ми је у многом чему мисли рашчистио и осећаје узвисио...</p> <p>Догод |
| нем и полако <pb n="89" /> одем до прве чесме, где лице оперем од крви, па онда се као претучен |
| кочило.{S} Чим сам се обукао, изиђем на чесму, која преко од цркве у зиду под кровом стоји, и т |
| да, када Паје мога нема више овде, ваше честе посете биле сасвим неумесне.{S} За вас би боље би |
| ћи у сватове, јер је мало оболео, па ми честита и жели ми свако добро.“</p> <p>Да су се договор |
| њихови сродници и пријатељи, па му сви честитају и сви му се радују; а други нам приповедаше, |
| и руковасмо се.</p> <pb n="144" /> <p>„Честитам вам, госпојице!“ — рекох јој некако подругљиво |
| излечили; јер кад сам постељу напустио, често бих одлазио на гроб моје покојне Марине, тамо бих |
| љуби и како се грле крилима својим.{S} Често помишљаше и на изгубљену голубицу своју, и онда б |
| слушају родитеље своје...{S} Па и Марка често сањам, да му око сузом засија од бола, што здрављ |
| р беше тихо плакање.</p> <p>Од тог дана често би се и отац и мајка трудили, да ми те сањарије и |
| свим срцем својим.{S} И тако је волећи често би летео к њој, да је може само да види и, да је |
| це ми поста жалосно, јер у машти својој често гледах сестру своју остављену од целога света, па |
| куд би онда?“ —</p> <p>И ако сам о том често мислио, ипак беху ми ове речи љуте и страшне, јер |
| у од данас поучавати.{S} Сад имам свега четворицу, а да нисам тако слаб могао бих још којег узе |
| х у стању за ово неколико дана наћи већ четворо деце, коју ћу целе године поучавати; а тим сам |
| х се неко време с Љубицом у соби, а око четир сата изиђосмо у башту и седосмо под онај исти ора |
| исао у последњем писму своме, почем већ четири године не бејах код њега; па да ћу по свој прили |
| ти својој, и сад ми остаде једва још за четрнаест дана да живети можемо.{S} Од оног једног ђака |
| чника; већ је прстенована и за десет до четрнаест данах биће јој сватови.</p> <p>Благи Боже!{S} |
| ла не допуштаху извршење њено, па би се чешће заплакао и мени на срце мећао, ако будем жив и зд |
| и здрава, па ћу радити; а при том ћу те чешће посећивати, те ћемо бити опет заједно.{S} А кашње |
| тако беше и данас.{S} Мишљах о Љубици, чије ми очи стоје непрестано у дубини душе моје и које |
| очекати?{S} хоћу ли и ја кога имати, на чијим ћу се грудима заплакати моћи?{S} хоће ли мени <pb |
| У</p> <p>МАРИЈИ рођ. КОСТИћЕВОЈ,</p> <p>ЧИЈОМ ЈЕ ДОБРООМ ОВО ДЕЛО ШТАМПАНО.</p> <p>ПОСВЕћУЈЕ ГА |
| ући за мене више нема места, те с тога, чим Љубица дође к нама, приђем к њој: „Збогом, госпођиц |
| ас је недеља!“ — То ми беше прва мисао, чим сам очи отворио, те за то намислим, да се пешце у К |
| зио на мени?“</p> <p>— Да си поцрвенио, чим сам ти Љубицу споменуо, а то сам и код ње опазио, к |
| 1" /> слаб, као што сам се одма уверио, чим сам ступио ногом на земљу, јер чисто не могу и не у |
| ка остадосмо без оца и мајке.{S} Ах!{S} Чим на њихову смрт помислим, мене срце боли и сузе ми т |
| м беше тек прави божанствени цвет!..{S} Чим се поздрависмо, а она набрано цвеће мени пружи, а п |
| , а очи јој беху црвене и пуне суза.{S} Чим виде да сам к себи дошао, утре сузе своје, пружи ру |
| беху неколико постеља с болесницама.{S} Чим видех Данку, стадох као укочен поред постеље њене; |
| м мојим као да беше мало изненађена.{S} Чим се поздрависмо, уђосмо у собу, коју она својом назв |
| лицем, да је милина у њега гледати.{S} Чим се с њоме упознадох, а ја је почех провађати по цел |
| ох, беше сунце већ високо одскочило.{S} Чим сам се обукао, изиђем на чесму, која преко од цркве |
| м питала, јесам ли већ једном дошао?{S} Чим ово чух, почех на мах дрхтати, јер страх ми се поме |
| што бих вас ја у неприлику довађала?!“ Чим сам му ово изрекла, окренем се од њега и пођем кући |
| е човек здрав, може много да поднесе, а чим се поболи, његова уста постају књига срца његовога. |
| ицу вереницом својом.{S} Обећах јој, да чим тамо готов будем, да ћу се одма натраг вратити и од |
| исам знао.{S} Сад знам за чим тежим, за чим чезнем!{S} Све мисли моје и сви осећаји моји сада с |
| и сам себе непрестано гонио, а куда? за чим? за ким? то нисам знао.{S} Сад знам за чим тежим, з |
| продавати, и кад не ћу имати више ни за чим уздизати, већ срећан посветити живот и рад свој јед |
| ? за ким? то нисам знао.{S} Сад знам за чим тежим, за чим чезнем!{S} Све мисли моје и сви осећа |
| ари, да бих се могао на пут кренути; те чим сам ту бригу смирио, поручим по Данку, да ми дође.{ |
| и листови, да је путем њих потражим; те чим на ту мисао дођох, обузе ми детињаста радост ожалош |
| Мени беше глас као познат и непознат, и чим сам неколико <pb n="65" /> пута коракнуо, спазим са |
| аску му рекох, да ми поздрави Љубицу, и чим сам њу споменуо мени потекоше сузе...{S} Он ми је с |
| а, јер га већ давно нисам видела; но он чим дође спрам мене, сав поцрвени и „А гле Данке!“ тихо |
| нодушан, а сам себи празан и пиштав: но чим почнем штогод озбиљно да радим, срцу ми постаје одм |
| растанем се с њиме и дођем дома.{S} Но чим ступих у собу, притрчи Данка к мени, загрли ме и за |
| ина и врата беху редом затворена.{S} Но чим на прва врата закуцах, она се одма отворише, и пред |
| и тиран да је свуда и оком и ногом, јер чим <pb n="100" /> се мало уклони, одма иде све као пре |
| лала оно писмо без моје воље“...</p> <p>Чим ово Љубица рече, мени тако би, као да ми срце поче |
| да га не испитујем пред Данком.</p> <p>Чим изиђосмо на улицу, а Мита ми рече: „Читао сам и тво |
| one unit="subSection" /> <p>10/8</p> <p>Чим сам очи отворио, одма сам на Љубицу помислио, на ов |
| удите срећни, срећнији од мене!“</p> <p>Чим јој ово рекох, очи ми се на мах напунише суза...{S} |
| ћемо се о том још разговарати.“</p> <p>Чим Љубица ове речи изрече, мени би, као да ме из пакла |
| да нек ме вешају, нек ме пушкарају, нек чине самном што им драго, јер ја тако и тако већ морам |
| рече, да је данас први дан пролећа.{S} Чини ми се, као да сам ову зиму преспавао, и не знам, д |
| још колико отрова у срце лио, ништа не чини, биће ми сада и отров од ње сладак!.. —</p> <miles |
| етарац зашушти у зеленом лишћу, мени се чини, као да се шећу око мене виле и златне паунице!..< |
| <p>27/10</p> <p>Благи Боже!{S} Мени се чини, као да би ми сва туга и све бриге на једанпут пре |
| и гадна, та иначе света реч!{S} Мени се чини, да бих јој могао бити све друго, и роб и душман, |
| К—, и то једино Љубице ради.{S} Мени се чини, као да ме је ова девојка очарала и да сада управљ |
| само једну имам <pb n="46" /> и мени се чини, као да у њој имам накнаду за све оно, што сам изг |
| добру породицу, да служи; јер и мени се чини, да ћемо се тим начином много савесније и боље изв |
| бица.{S} Ја управо не знам, али мени се чини, да сте се вас двоје једно у друго јако загледали? |
| д помислим чак на ферије, то ми се ипак чини, као да имам још читаву вечност да преживим, док д |
| ер су ми људи немили; још отац намесник чини ми се, да је најбољи од њих свију. —</p> <pb n="26 |
| м, да ли ме срце вара, али мени се тако чини, да ћу опет оздравити и опет лепоту света и сладос |
| ме било!{S} Па и он би њој много и радо чинио, али шта ће јадан, кад ни он ништа нема; а при то |
| ацем.{S} Тужни звуци манастирских звона чињаху ову жалост још жалоснијом...{S} Дошавши на гробљ |
| ги Боже!{S} Како ми се беше пут отегао, чињаше ми се, да што ја ближе манастиру, <pb n="139" /> |
| м до сада скоро увек равнодушан био!{S} Чињаше ми се, као да тице умилније поју, као да се зеле |
| дете с тужним срцем и сузним оком!..{S} Чињаше ми се, као да ћу сад у ходнику наићи на оца свог |
| у <pb n="166" /> да идући данас улицама чињаше ми се, као да сам већ у гробу био и сада мало ус |
| мом и свирком њеном сав очаран; мени се чињаше, да слушам вилу, да пева, а звуци гласовира њено |
| и се тек срце отварати поче!{S} Мени се чињаше, као да сам до сад о свету само сањао и као да г |
| е, с неба падаше роса на мене, и све то чињаше ми се тако тајанствено и тако тужно, као да би х |
| це моје.</p> <p>„Љубице, сунце моје!{S} Чисто ми је тешко веровати, да љубим очи твоје, те миле |
| е знам, кад сване, кад ли се смркне.{S} Чисто се зачудих, кад ми Данка рече, да је данас први д |
| /head> <p>Тако ми дани брзо пролазе, да чисто не знам, кад сване, кад ли се смркне.{S} Чисто се |
| не ове данкине речи тако изненадише, да чисто не знадох, шта ли да мислим, шта ли да јој кажем? |
| ходамо, јер ја цели дан седим, па ми је чисто мука! — рекох Мити једино због тога, да га не исп |
| заношљиви мирис њене црне косе поче ме чисто опијати, при свем том, што једва сам себи веровах |
| едно и нека туга обузе груди, да бих се чисто на ново заплакао!..{S} После свирке беше нам разг |
| ују, те ушавши <pb n="33" /> у двориште чисто се зачудих, кад пред лепом великом кућом спазих д |
| стиру тешко живети? — упита ме Љубица и чисто ме жалећи погледа.</p> <p>„У почетку ми беше угод |
| ведра неба да је пао, ступи преда ме и чисто се зачуди, кад ме виде свега збуњеног и уздрхтало |
| ни обоје.“</p> <p>Љубица се на ове речи чисто трже и тако ме погледа, као да би хтела погледом |
| ш ниједне једине речи.{S} Мислећи о њој чисто ме поче савест гристи, што још нисам ниједан једи |
| Моја ме болест сасвим удремала, да сам чисто заборавио, како је бити међу живим људима! — Но к |
| рио, чим сам ступио ногом на земљу, јер чисто не могу и не умем да идем.{S} За то седох код про |
| тако једно срце ето је и ваше, и ја му чисто завидим, што у вашем срцу тако слатко живи!“</p> |
| здравити.</p> <p>„Дакле сутра?“ — рекох чисто уплашен, а срце ми поста наједаред тако жалосно, |
| м, како је други грли и љуби!...</p> <p>Чисто ми лакше би, кад стара госпа изиђе из собе и нас |
| остојни љубави не само моје, већ сваког чистог и доброг срца, јер такве браће има <pb n="98" /> |
| мојим, ти би се чудила, да сам још при чистој свести!.“</p> <pb n="150" /> <p>— Миливоје! — ре |
| ? пријатеља?</l> <l>„Да све с лица мога чита?</l> <l>„Да ме свега одма позна,</l> <l>„А да ништ |
| ико књига, јер вели, кад досле, хоће да чита.</p> <pb n="112" /> <milestone unit="subSection" / |
| пустим сасвим на вољу срцу своме...{S} Читав час ходах тако, ни сам не знајући, куда и за што? |
| ја одох, а не рекох Љубици ни „збогом!“ Читав дан путовасмо и једва ноћу стигосмо у Т—, где одс |
| јих скинуо какву стену, испод које беше читав вулкан, те који добив сада одушке поче дивље да к |
| и све том, што у грудима као да ми беше читав вулкан.</p> <p>— Хвала! — рече ми тако тихо, да с |
| погрђиваше.{S} С тога је плакала скоро читав дан. — Кад ми је то све исприповедала, запитах је |
| !{S} Данас јој беше опет веома зло, јер читав дан проведе у великој ватри и таким мукама, као д |
| S} Вратив се натраг у манастир проведох читав дан читањем и писањем и једва се пред вече опрост |
| вету. — Одатле до манастира морадох још читав дан путовати, где тек јуче пред вече стигох.</p> |
| , благи Боже! да тешке ли борбе!</p> <p>Читав дан мишљах, куда ћу с њоме?{S} Овде у манастиру н |
| тога ја безбрижан одох да се играм.{S} Читава гомила деце скуписмо се у порти и почесмо се игр |
| чица.{S} Обучем се и изиђем у гору, где читава два часа ходајући пробавим.{S} Вратив се натраг |
| је, то ми се ипак чини, као да имам још читаву вечност да преживим, док дође то срећно рајско д |
| <p>— Зар има и таквих људи, који га не читају радо? — одговори ми и поче ме смешећи се тако гл |
| писати милину, која владаше срцем мојим читајући писмо ваше, из којег видех, да ме још волите, |
| <p>31/7</p> <p>Цело пре подне проведох читајући у својој тесној соби, а кад после подне одох у |
| пет останемо стари пријатељи.“ —</p> <p>Читајући ово писмо удараше ме свака реч као стрела у ср |
| есео, па узедох опет љубичино писмо, да читам те слатке речи, које ме тако радосно потресоше. — |
| ction" /> <p>7/6</p> <p>Узедох данас да читам Калидасину „<title>Сакунталу</title>,“ и кад дођо |
| ећ скоро целог на памет и опет га навек читам и никад не могу довољно да га се начитам! —</p> < |
| и.</p> <p>„Лакше ми је, да вам ту гатку читам, него да вам је приповедам.“</p> <p>И тек што сам |
| мени врити, и да сам могао, бих од тог читања тако радо одустао.{S} Но Љубица већ стајаше као |
| </p> <p>И данас проведох цело пре подне читањем и учењем и време ми тако брзо прође, да сам се |
| , те тако оста дома сама и забављаше се читањем.{S} На столу беху песме Бранка Радичевића и одм |
| луд сам се трудио, да те мисли растерам читањем; јер што бих се ја већма упињао, да мислим о ка |
| се натраг у манастир проведох читав дан читањем и писањем и једва се пред вече опростих тесне с |
| век пуне љубави.“</p> <p>Док сам ја ово читао, Љубица ме је с највећом пажњом слушала.{S} Мене |
| Чим изиђосмо на улицу, а Мита ми рече: „Читао сам и твоје писмо, што си га Паји писао и сви рек |
| ма видех, да се Бранком занима.</p> <p>„Читате ли радо Бранка?“ упитах је гледајући јој лепе цр |
| а.{S} Обећала ми је, да ће их сваки дан читати и да ће некоје и на памет учити. — Уједно је поч |
| је задовољно гледах и с лица јој могах читати, да је радосна и весела, при свем том, што јој п |
| и једва чекаше, да почнем.{S} Ја почех читати:</p> <p>„Беше једном голуб и голубица и они живљ |
| и, па се опет вратим у собу, где стадох читати:</p> <p>„Поштовани г. Миливоје! — Мислим, да се |
| имати у свему.{S} Но и ако се вели, да човек не може бити без икаквих брига, јер ако их нема, |
| аја ме од вас одвраћаше говорећи ми, да човек не живи стотину пута, већ једаред само, па за то |
| даље поучава.</p> <p>— Збиља!{S} Сирома човек мора као и тиран да је свуда и оком и ногом, јер |
| ње као какав пријатан сан, после којег човек жали, што беше тако кратак. —</p> <milestone unit |
| чним туговањем својим; јер овде не може човек збиља ништа друго радити, већ само туговати.{S} О |
| е ми допустити, да умрем.{S} Али док је човек здрав, може много да поднесе, а чим се поболи, ње |
| лети, јер и Паја беше код куће, а он је човек, с којим се могу братски забављати.{S} Но осим ње |
| ју, као да се у њима суза блиста, да би човек на први мах помислио, сад ће се заплакати... — Он |
| регазила, да се не нађе један постарији човек, који беше на колима, те видев ме и познав ме диг |
| !{S} Дођоше му главе!“ —</p> <p>Овај ми човек тако говораше, као да сваку реч из срца вади, и н |
| то изиђох из собе, а к мени приђе један човек и рече ми, да је из К— и да га је послала госпа д |
| p> <p>— Добро ће му бити, јер је срећан човек, а срећним људима свуда иде добро! — рекох старој |
| је срце топљаше у дивној милини, па као човек мишљах, да се и сва природа топи у таквој истој м |
| nit="subSection" /> <p>5/11</p> <p>Како човек много лакше поња несрећу и у њој се много брже уж |
| ах, он је висок, црномањаст и доста леп човек.</p> <p>Бејах још одма у почетку као утучен; но к |
| {S} Ја бејах у селу Ј—, код зета истога човека, који ме на кола узе.{S} Неко сам време плакао, |
| енутку не беше на целом свету срећнијег човека од мене!{S} Мени беше, као да сам већ постао анђ |
| ах се овом састанку, јер ја бејах жељан човека, с којим би се могао разговорити.{S} Но у колико |
| е помаже надајући се, да ће ме начинити човеком и да ћу му временом бити од користи!!{S} Мој ми |
| где долази у башту са још једним младим човеком и једном женском.{S} Ја се хтедох у први мах да |
| на киша и дува тако хладан ветар, да се човеку срце мрзне, кад из собе на поље погледи.{S} Ако |
| сте усамљености, и мени беше као каквом човеку, који нестрпељиво непрестано неког чека, а не мо |
| а бих цвеће брао и венце плео, и сваком човеку, којег бих год срео, сваком бих метуо венац на г |
| ођу.{S} Но како се изненадих, кад у том човеку познадох свога старог друга и доброг пријатеља, |
| ка.{S} Она вам одрицаше због тога свако човечанско осећање, а при том би још говорила, да јој н |
| чемер сиротиње!{S} Мени се одриче свако човечанско осећање једино за то, што сам сирома!{S} Ја |
| бранећи народност своју, мати ми умире чувајући децу своју. — Но и народ не оста неблагодаран |
| ме за срце уједе.{S} Ја почех од једа и чуда плакати, и хтедох је на послетку и тући.</p> <p>„З |
| у болови сада у грудима мојим, ти би се чудила, да сам још при чистој свести!.“</p> <pb n="150" |
| ишина за неколико тренутака.{S} То беше чудна тишина!{S} У мојим грудима куцаше срце тако јако, |
| ано је име и нашег Миливоја. —</p> <p>О чудна судбино живота људскога!</p> </div> </body> </tex |
| } Сада ми се учинише та иста врата тако чудна и тако тајанствена, као да ћу кроз њих у рај или |
| ао; њу сахранише, а мене не хтедоше!{S} Чудни људи!...{S} Па куда ћу сада у овај хладни свет?.. |
| јој могао на то одговорити, погледа ме чудним, некако очајним погледом, па се спусти на столиц |
| е навикнуо.{S} Зар би то за мене штогод чудно било, кад бих морао ноћ провести на зеленој трави |
| <p>И Љубици мора да у том тренутку беше чудно око срца, јер беше у исти мах скоро бледа и црвен |
| о звижде!{S} Сваки ме гласак њихов тако чудно у срце дира!.{S} И што се дуже овде бављах, то ми |
| тебе удам,“ мени поста на једаред тако чудно око срца: беше ми, као да ми је санта леда на гру |
| сву душу моју и мене обузе на мах тако чудно осећање, као да ми се срце помирило само собом... |
| дивна <pb n="50" /> милина и ја дођох у чудно расположење, —- ја је већ хтедох загрлити, па рећ |
| вати, јер сањах непрестано неке страшне чудновате снове; но кад зора сину, поче ми нека тешка, |
| два просиоца, драга Љубице! и мени срце чудновато зебе; но ипак где је зебња, ту је и нада...{S |
| пуно суза...{S} Света земљо!{S} Како ме чудном, тајном силом к себи <pb n="75" /> привлачиш!{S} |
| што јој поглед беше ипак сетан...{S} За чудо! што јој очи навек тако сетне изгледају, као да се |
| и на души <pb n="129" /> мојој, па није чудо, да ми више пута дође да плачем, а ни сам не знам, |
| , као да сваку реч из срца вади, и није чудо, да ме ове речи ражалише и онако већ жалоснога...{ |
| тако брзо прође.{S} Но није најпосле ни чудо, јер навек имам да радим; а кад не радим, онда опе |
| х цели дан као мало дете весео и сви се чуђаху, од куд та нагла промена тако?{S} Но ја за изгов |
| да издржавам, она мене хлебом храни!.. „Чуј, Миливоје! како се Мита данас са мном понашао? — ре |
| о, и што се од свију тица једина сеница чује.</p> <p>Када сунце за брег зађе, увучем се у своју |
| к њој!{S} И то што пре, што пре!{S} Кад чује тугу моју и кад види сузе моје, ваљда није камен, |
| ићи у К —, да посети Љубицу и да види и чује, шта је и како је.{S} Кад ми данас дође, да узме „ |
| аумила, побећи у свет ма куда.{S} У том чује срећом од мог доброг друга Мите Р—, да сам се у но |
| l>„Не види ми сузе нико,</l> <l>„Нит ко чује уздисаје,</l> <l>„Нит ко мари, кад сам вес’о.</l> |
| есење мутно небо.{S} Док ја тако лежах, чујем на једанпут неки разговор близу себе и дигнув гла |
| ударио, нег што си ми овај дан дао, да чујем ово речи!...{S} О моје лепе наде, моје лепе и сла |
| а своје боно срце једва дочеках час, да чујем од лечника, да је свака опасност прешла и да се м |
| ега нестаје...</p> <pb n="56" /> <p>„Да чујем, шта је даље било?“ рече Љубица збуњено и устаде |
| p>30/7</p> <p>Изишавши данас у двориште чујем, да сва звона звоне.{S} Најпре мишљах, да је дана |
| лажаше с једног предмета на други, и ту чујем, да ће љубичини сватови бити за осам дана.{S} Међ |
| ете.{S} Твоја деца плачу на твом гробу, чујеш ли њихов плач?...</p> <p>И што дуже стајах на гро |
| епог цвећа, да гледаш у лице божије, да чујеш, како анђели певају, па да и ти певаш с њима; там |
| је згодна прилика, да им пишем, те кад чују, за што сам отишао, не ће се на мене жалити. —</p> |
| ри, а особито <pb n="149" /> од како је чула, да дадосте сестру своју, да буде служавка.{S} Она |
| огод из детињства свога, јер је од Паје чула, да ми детињство беше врло бурно.{S} Мени ова молб |
| ћас сам се у постељи заплакала, мати ми чула плач, па сам јој онда рекла све...{S} Она је посла |
| е не <pb n="145" /> би из ове собе даље чуло — „ Да ли добисте моје последње писмо?“</p> <p>— Ј |
| какав рибар по тихој води својим лаким чуном.{S} Цео дан прође ми поред ње као какав пријатан |
| ни беше повољно све, штогод сам од Мите чуо.{S} После још краћег разговора растанем се с њиме и |
| ше по свој прилици слабо, да га нико ни чуо није, те с тога сада закуцах јаче.{S} Не прођоше ни |
| е још нешто говорити, али шта, то нисам чуо.{S} Одма пођох хитно на поље, но ми ноге стадоше на |
| /p> <p>Ја сам данас много видео и много чуо, да бих могао седети мирно на једном месту; мени тр |
| >— Вама! — рече тако тихо, да сам једва чути могао.</p> <p>„Па онда сте о мени и мислили, кад с |
| вала! — рече ми тако тихо, да сам једва чути могао.</p> <p>„Оћете л’ се дуго овде бавити?“ — уп |
| о?{S} За оца свога не могох друго ништа чути, осим да се храбро борио; а за мајку и сестру баш |
| у дуго, но њихово пиштање не хтеде нико чути.{S} Једва мало кашње смилује се један голуб на њих |
| срце тако јако, да сам могао сваки удар чути, и моје расположење беше тако пријатно и опет тако |
| , које ми тада за навек срце ранише.{S} Чух, да ми је отац у боју погинуо и да су га једва позн |
| тешки, у толико ми би већа радост, када чух од Паје, да му писасте, узрок одласка вашег рекосте |
| шљах, да је данас какав светац, но када чух, да поју „свјати Боже!“ видех, да је погреб.{S} Одм |
| S} Не прођоше ни два три тренутка, а ја чух, да се изнутра врата отварају и да неко к мени иде. |
| с тобом!...{S} Тек после неколиких дана чух и за мајку своју, да лежи бона код једног рођака св |
| о, а при свем том још и прве речи, које чух из љубичиних уста, тако су грозне и подругљиве!..</ |
| ком.{S} Већ прође толико време, а ја не чух за њу још ниједне речи.{S} Ах, Боже! бојах се, хоће |
| злој слутњи ствара, јер ја до данас не чух за њу још ниједне једине речи.{S} Мислећи о њој чис |
| nit="subSection" /> <p>18/3</p> <p>Јуче чух од Мите, да ће данас кући да иде, да тамо ускрс про |
| > <p>Тек што дођох у манастирски ходник чух с друге стране ходника неки женски глас, који се са |
| , јесам ли већ једном дошао?{S} Чим ово чух, почех на мах дрхтати, јер страх ми се помеша са ту |
| за мене беше од свега најглавније, што чух од Паје, да ће да се жени и да је себи девојку наша |
| је, то поче с Љубицом шалу да збија.{S} Шала беше из почетка врло пријатна, но реч по реч, па с |
| у срце овим лепим даром рекох јој као у шали; „Ваљда је ово мени и намењено, кад мени дајете?“< |
| мо од веренице своје, то поче с Љубицом шалу да збија.{S} Шала беше из почетка врло пријатна, н |
| и поче <pb n="133" /> с њоме свакојако шалу збијати, да му најпосле мораде рећи неколико опори |
| да ли да се овде стани, или да послуша шаљивчину шеву, која се око њега певајући улагује велећ |
| преливаше разнобојно пољско цвеће, које шарени лептири и вредне челице весело облетаху, а над г |
| као голуби долетати, или ћемо стати на шарену дугу, па ћемо гледати доле на земљу.{S} Ах!{S} М |
| о дрвећу и пољском цвећу, које пред њим шарену главу своју по зеленој трави тамо амо превијаше. |
| се овде стани, или да послуша шаљивчину шеву, која се око њега певајући улагује велећи му, да г |
| м једном писму, које не ће можда ни пет шест редака имати у свему.{S} Но и ако се вели, да чове |
| Плаво ведро небо беше пуно звезда као и шеталиште што беше пуно света.{S} Ја и Данка ходали смо |
| е дан врло пријатан, па да иде кудгод у шетњу.{S} Но почем не хтеде сама ићи, позове мене, да и |
| зеленом лишћу, мени се чини, као да се шећу око мене виле и златне паунице!..</p> <p>У гори пр |
| ше и онако већ жалоснога...{S} Скинувши шешир пођем и ја за мртвацем.{S} Тужни звуци манастирск |
| пружим полеђушке на зелену траву, бацим шешир преко лица, склопим очи, па пустим мисли своје, н |
| ког свога, остајем сам самцит као каква шибљика на широкој пољани, и све, што ће ми моћи срцу ж |
| ој беше платно, које је шити почела, па шијући тако и заспала...{S} О Данко!{S} Данко!{S} Ако в |
| иђем к прозору, наслоним се на гвоздене шипке, те гледах дуго у плаво ведро небо, по којем небр |
| остајем сам самцит као каква шибљика на широкој пољани, и све, што ће ми моћи срцу живота дати, |
| е.{S} На крилу јој беше платно, које је шити почела, па шијући тако и заспала...{S} О Данко!{S} |
| роду своме.</p> <p>Када бејах у средњим шкодама, имађах доброг пријатеља и вернога друга, Марка |
| , круна не само нашег разреда, већ целе школе, тако га бар већином професори називаху.{S} Кадго |
| има појурише у цркву, која беше одма до школе, да тамо потраже заклона и уточишта.{S} И моја ма |
| — јер ваљда није провео толико година у школи за то, да сада код куће седи; мора се радити, ако |
| своје пређање стање кад Паја беше још у школи; али ја на своју пустињу никад!“ рекох тужним гла |
| , јер она је другима радила, па је њега школовала; а кад јој он издану, не имађаше више за кога |
| ост своју на мени, јер ме помаже, да се школовати могу. —</p> <p>Моје је стање јадно и бедно, н |
| и свега се сећам, свега!{S} Ту сам пред школом са својом другарицом <hi>Марином</hi> седео толи |
| утра седећи ја и Марина сами пред нашом школом поведем разговор о катихетиним речима.</p> <p>„Б |
| одину.{S} Он оде, а мајка ми стаде пред школска врата и дуго за њим гледаше, гледаше сузним око |
| родни учитељ, код којег сам и ја онда у школу ишао.{S} И <pb n="8" /> он се с народом сложи, да |
| оред постеље њене.</p> <p>Једном дође у школу свештеник, који нам катихета беше и слаткоречиво |
| речи: „Игра ми десно око, драга мајко! шта ће то да значи?“ постадох на једаред брижан и тужан |
| еље, али ме уједно облеће и јато брига, шта ће бити, ако ми се нада и данас осујети?...</p> <mi |
| е? — упита ме, као да ме није разумела, шта сам хтео тиме да рекнем.</p> <p>„За што га називан |
| кога почне несрећа да гони, она не зна, шта је доста.{S} И овај добри голуб умре и голубићи пол |
| ion" /> <p>18/12</p> <p>Питам сам себе, шта ме још веже за живот, кад живим без наде, без цели, |
| толико пази и васпитава, сам Бог знаде, шта би с њоме било!{S} Па и он би њој много и радо чини |
| а пустим мисли своје, нек раде и граде, шта хоће...{S} Цело бавлење у гори беше ми веома пријат |
| стигао и одма к мени дошао, да ми каже, шта је и како је са Љубицом.{S} Она је провела скоро тр |
| К —, да посети Љубицу и да види и чује, шта је и како је.{S} Кад ми данас дође, да узме „збогом |
| х опет у постељу.{S} На данкино питање, шта мислим с њоме, рекох јој тужним гласом: „Тешко је б |
| оћу ли сутра писмо добити, и бринем се, шта ћу радити, ако га не добијем; кад ми сунце у зору п |
| у моју собу, где ми Данка приповедаше, шта је и како је с њоме било.{S} Приповедаше ми, како с |
| n" /> <p>28/11</p> <p>Данас ме упиташе, шта мислим да радим с ђацима својим?{S} Шта да радим?{S |
| звезде: “Ој драге звезде!{S} Видите ли, шта Данка ради?{S} Моја сирота Данка?{S} Да л’ и она са |
| уплашена к мени, па ме поче испитивати, шта је и како је; а очи јој се као и моје на мах напуни |
| ослонити, а ја ћу вас после известити, шта је и како је.{S} А сад идите, молим вас! —</p> <p>„ |
| где су нам сродници <pb n="11" /> наши, шта је с њима?..{S} Но тек одмакавши од села освртох се |
| таше ме шта је с Љубицом?{S} Рекох јој, шта је, па је замолих, да ми то име више никад не споме |
| ад још ништа не одговори, онда не знам, шта ћу да мислим? —</p> <milestone unit="subSection" /> |
| о кроз плач поче говорити: „Ја не знам, шта ће бити са мном!{S} Мени је тако, као да сам оболел |
| већином већ разиђоше, а ја још не знам, шта ћу и куда ћу?{S} Мораћу још који дан причекати, па |
| они.{S} Од тог тренутка врло мало знам, шта се са мном догађало; тек пред вече почех к себи да |
| се таким црним мислима не знам ни сам, шта ми би на једаред?{S} За што почех плакати?{S} Моје |
| д станем издисати, па сам себе запитам, шта сам на земљи радио, могу слободно рећи: „Лечио сам |
| таје...</p> <pb n="56" /> <p>„Да чујем, шта је даље било?“ рече Љубица збуњено и устаде с места |
| а ћемо онда?{S} Па и ако одма оздравим, шта ћу опет с ђацима својим?{S} Ја сам клонуо, па се ви |
| рцу и ја одем одма у болницу, да видим, шта ми Данка ради?{S} Она беше и данас у ватри и мукама |
| , да чисто не знадох, шта ли да мислим, шта ли да јој кажем?</p> <p>„Шта ћутиш, брате? — говора |
| лепих и слатких нада; јер кад помислим, шта ме чека, то ми је онда пред очима све мрачно и црно |
| ох га поред књиге.{S} Кад бих још знао, шта је с Данком и кад бих се још опростио тих црних бри |
| блажити моћи.{S} Само кад бих још знао, шта је с Данком мојом, онда бих могао мирно дан по дан |
| Но једном паде њему на ум кобна мисао, шта ће радити, ако му ова голубица одлети за другим гол |
| ту, па за то сам је непрестано и питао, шта је тако боли?{S} Но она ми не хтеде да открије тугу |
| другу, па са сваке да гледаш на земљу, шта људи раде, па кад видиш, да који што криво ради, а |
| е је дуго посматрати.{S} Ја га запитах, шта мисли?</p> <p>„Сувише је слаба!“</p> <p>- А има ли |
| ски кажем.“ </p> <p>Ја је мирно слушах, шта ми збори, и ако ме свака реч њена као отровна стрел |
| чи тако изненадише, да чисто не знадох, шта ли да мислим, шта ли да јој кажем?</p> <p>„Шта ћути |
| 121" /> љубе као и твоји тебе; но знаш, шта катихета вели, први је и први бог, па онда тек дођу |
| највећој невољи!..</p> <p>„Миливоје!{S} Шта се толико премишљаш?“ — рече ми смело и поуздано, п |
| навек и држаше! —</p> <p>„Миливоје!{S} Шта је теби?“ — рече ми сада Данка ухватив ме за руку — |
| вом?{S} Не знаш, и боље што не знаш!{S} Шта би ти сада мати за мене рекла, кад би ме видела ова |
| рече!..{S} Па зашто онда седим овде?{S} Шта чекам?{S} Зар не би доста јучерањи пехар отрова?{S} |
| вечиту црну ноћ...{S} Па шта чекам?{S} Шта се још премишљам?{S} За животом не жалим, јер ми се |
| шта мислим да радим с ђацима својим?{S} Шта да радим?{S} Ништа!{S} Знам, да се не ћу дуго по зе |
| уклони, одма иде све као преко врата! — Шта ће и како ће са мном бити, ја не знам и не могу да |
| тани ми и од сада сунце моје!“</p> <p>— Шта могу ја? — рече тихо уздишући — Кад није друкчије, |
| а Пајом за то, што ћете бити сами.{S} А шта ћу онда јадан ја да кажем?{S} Како је мени самовати |
| дно у друго јако загледали?“</p> <p>— А шта јој мати рече за мене? — упитах га, који ми управо |
| ак реците ми бар једну реч! —</p> <p>„А шта бих вам рекла?“ — прошапће оборивши своје црне очи, |
| о сам опазио ето и на теби. —</p> <p>„А шта си опазио на мени?“</p> <p>— Да си поцрвенио, чим с |
| сила, да га жени, па гле, место сватова шта би!{S} Проклете богиње!{S} Дођоше му главе!“ —</p> |
| и зло расположен, као да ми се Бог зна шта страшно догодило.{S} И узрок свему томе беше у лудо |
| оже ми мати сваки час из собе изићи, па шта ће нам рећи, ако нас види овако узбуђене!“</p> <p>— |
| освртох се натраг, освртох се јадан, па шта видех?{S} Видех велику кулу наше лепе цркве, где се |
| претворио се у вечиту црну ноћ...{S} Па шта чекам?{S} Шта се још премишљам?{S} За животом не жа |
| ми њихове речи не годе, они одоше. — Па шта бих ја у њиховом друштву?{S} Весео не бих могао бит |
| ти, од којих и ја патим! —</p> <p>— „Па шта би онда радио, кад би, мећем случај, данас за њу до |
| ео опет здраву и веселу!... — Питаше ме шта је с Љубицом?{S} Рекох јој, шта је, па је замолих, |
| ће ти стрина јавити, где је и како је и шта је са сестром твојом, па ако воље узимаш, можеш је |
| ило!..{S} Но са мном још како тако! али шта ће Данка да ми ради?{S} О Данко!{S} Данко!{S} И теб |
| није требала с вама тако поступати, али шта ћемо?{S} Старост заборавља на младост и назива је л |
| S} Она ми стаде још нешто говорити, али шта, то нисам чуо.{S} Одма пођох хитно на поље, но ми н |
| Па и он би њој много и радо чинио, али шта ће јадан, кад ни он ништа нема; а при том има жену, |
| то већ много бито, што ја терам?{S} Али шта знам да радим?{S} Ја сам приморан да одлазим к њој, |
| >„Али ако не буде тако, као што он вели шта ћемо онда?{S} Па и ако одма оздравим, шта ћу опет с |
| и рече: „Знам Миливоје! да не ћеш имати шта да вечераш, па сам ти вечеру ево ја донела.“ — Ја м |
| манастир; али не могу ни тамо јер немам шта да једем, а камо ли да путујем?!..,</p> <milestone |
| бих половину срца свога...{S} Ах! много шта лежи на души <pb n="129" /> мојој, па није чудо, да |
| е?{S} Још има других рана срце моје, но шта ћу?{S} Ваљда ће и време узети штогод на себе, да и |
| Не дао Бог, да ми се слутња испуни, јер шта би ми онда радила моја јадна Данка?{S} Ја је не бих |
| г света без икаква гласа!...{S} Па знаш шта сам намислио?“</p> <p>И његове су црне озбиљне очи |
| задрхташе, да сам га једва отпечатио. „Шта ће сад то да значи?“ мишљах у себи, па се опет врат |
| такав показати; а овамо мишљах у себи: „Шта ме питате за оно, што вам не могу казати?{S} Поглед |
| еше сузе.</p> <p>И Данка поче плакати: „Шта знамо да радимо, кад смо сирочад!“ — рече утирући с |
| Сиротицо!“ — рекох јој тужним гласом — „Шта ћемо радити, ако ова болест устраје дуже времена, п |
| нудећи ме, да седнем код њега.</p> <p>„Шта ли ми сада Данка ради?{S} Сиротица!{S} Ах!{S} И она |
| и заплака се на мојим грудима.</p> <p>„Шта је теби сад?“ упитах је зачуђен.</p> <p>„Ах, слатки |
| да мислим, шта ли да јој кажем?</p> <p>„Шта ћутиш, брате? — говораше ми Данка даље — „Зар није |
| ћЕВОЈ,</p> <p>ЧИЈОМ ЈЕ ДОБРООМ ОВО ДЕЛО ШТАМПАНО.</p> <p>ПОСВЕћУЈЕ ГА</p> <p>ПИСАЦ.</p> </quote |
| Радуловић</p> <p>У НОВОМЕ САДУ.</p> <p>ШТАМПАРИЈА А. ПАЈЕВИћА.</p> <p>1881.</p> <pb n="2" /> < |
| ваш?“</p> <p>— Кад хоћу, знам. —</p> <p>Штета за ову сиротицу, — мишљах — што не беше у бољим р |
| доглава, па и лења, а при том је и неке штете починила.{S} Кад ми ово говораше, слушах је приви |
| } О моје слатке наде и лепа будућности! што ми вас је моја млада машта створила у разним данима |
| ј поглед беше ипак сетан...{S} За чудо! што јој очи навек тако сетне изгледају, као да се у њим |
| науци својој, а наука ми је све и сва, што могу својим назвати и она ми је једини темељ будућн |
| навек бих плакао; срдио бих се на Бога, што је њену молитву саслушао, а моју још не ће!..</p> < |
| јица слаби, болешљиви, ваљда због тога, што много пута гладовасмо.{S} Једном приликом при чаши |
| олико, што ћу сама бити, колико с тога, што ћу без њега бити; јер сам се на њега већ тако навик |
| уступа ноћ ипак дану место своје; туга, што ми је сестра при свем том тако бедна, па што ми је |
| сањам, да му око сузом засија од бола, што здравља нема, те умире без гласа и спомена...{S} Ви |
| изненађен и обрадован и не мишљах одма, што ћу и како ћу с њоме; но када се први таласи радосно |
| же. „Знаш ли, Данко, каква је то песма, што је сада свирају?“</p> <p>— Знам.{S} То је: „Ја сам |
| век донесе колача, меса, вина и дувана, што мати за њега спреми.{S} И тако приповедаше сваки св |
| аху се у мени као ватра и вода; милина, што имам тако добру и племениту сестру и што у будућнос |
| нигде никог, ја немам нигде ништа; све, што још имам, то је у овим грудима!..“ Но када подиже г |
| каква шибљика на широкој пољани, и све, што ће ми моћи срцу живота дати, биће једино потуцање о |
| слим! — Исплатио сам стан, храну и све, што сам задужио до сад у болести својој, и сад ми остад |
| јих.</p> <p>— Пријатеља? — беше ми све, што могох рећи и срце ми се на једанпут тако стушти, да |
| ирно дан по дан проводити, сносећи све, што сносити морамо и надајући се бољој будућности, која |
| ђати по целој башти показујући јој све, што је овде лепо; а за нама иђаше Паја с оцем намеснико |
| ; но за мене беше од свега најглавније, што чух од Паје, да ће да се жени и да је себи девојку |
| потекоше.</p> <p>„То је лепо, Миливоје, што си се тако заузео за сестру своју!“ рече Мита гледа |
| ће мени показивати разне радове своје, што је до сад радити научила, она ће гледати у мене, ја |
| онако и најпосле тешим се једино тиме, што сам млад и здрав, па као такав могу се на све одваж |
| као жалостан сан?{S} Или је узрок томе, што у том жалостном сну ступише преда ме као на јави дв |
| руди беху ванредним осећајима напуњене, што се моје срце топљаше у дивној милини, па као човек |
| но!{S} Ја морам к њој!{S} И то што пре, што пре!{S} Кад чује тугу моју и кад види сузе моје, ва |
| себе велики терет, то ипак мили ми се, што могу остале бриге своје да растерам овим озбиљним р |
| ми беше време ужасно дуго, и кајем се, што опет к Љубици не одох, кад ме срце непрестано тамо |
| је скоро велика девојка.{S} Радовах се, што је опет видим, и дуго је гледах, тако ми изгледаше |
| лонуо и да даље не могу.{S} Покајах се, што одох од куће, но кајање беше већ касно, и ја се мор |
| волите моју кћер, и то страсно волите, што ја добро знам.{S} Али кад је већ једанпут видите, д |
| још мало код мене, јер мене боли срце, што се <pb n="107" /> с тобом растајем!“ рекох јој тужн |
| S} Но осим свега тога највећма ме пече, што ћу у тим невољама заостати у науци својој, а наука |
| оброг и искреног друга.{S} Жао ми беше, што се морам с њиме растати, у толико више, што гледах |
| т и верност љубави ваше, у толико више, што ми се мати усиљаваше, да ми вас из главе избије, го |
| се морам с њиме растати, у толико више, што гледах Љубицу и мајку њену, како су им очи пуне суз |
| не осећа, како јој време брзо пролази, што је сасвим природно, јер и она не престано ил’ учи и |
| в пријатан сан, после којег човек жали, што беше тако кратак. —</p> <milestone unit="subSection |
| уверена сам, да сте само оно написали, што у срцу осећате.{S} О кад бих вам могла испричати св |
| што мишљах уједно и на матер њену или, што ми срце ваљда слућаше, да ће му се опет штогод ванр |
| сног и очајаног?!{S} Ах!{S} То ме боли, што ће твоја мати да добије опет право, јер морам сам д |
| аде још не зна срце моје!{S} Мене боли, што ме несрећа гони.{S} Сироче сам, па никог немам; и к |
| одма дрхтати.{S} Почех се после кајати, што сам ствари тамо оставила или за што се нисам бар бо |
| а ми је за то у манастиру тешко живети, што <pb n="44" /> тамо нисам поред ње.{S} И Љубица као |
| лећи о њој чисто ме поче савест гристи, што још нисам ниједан једини корак учинио, како бих за |
| ед Данке своје, која пливаше у радости, што ме опет здравог види.{S} Ах!{S} Како ми мило би, ка |
| ер ниједна не могаше нигде ничега наћи, што би ми могло тугу да ублажи.{S} Због моје туге и умо |
| ; и кога још имам, и тога као да немам, што ме још највећма и боли!“</p> <p>— Сироче бити свака |
| /p> <p>Сваки се дан бринем и јадикујем, што од стрица одговора не добијам.{S} Може бити, да ћу |
| нема ништа!{S} Ја за то сада и болујем, што сам радио дању и ноћу; што сам се напрезао више, не |
| златним, што сам оздравио, или крвавим, што се растадох са милом Данком својом?..{S} Сиротица!{ |
| е ето је и ваше, и ја му чисто завидим, што у вашем срцу тако слатко живи!“</p> <p>Љубица се на |
| ашњи дан у дневник свој, да ли златним, што сам оздравио, или крвавим, што се растадох са милом |
| азивати ово доба још златним и срећним, што немам већих брига, већ водим бригу о обичном једном |
| нем.</p> <p>„За што га називан срећним, што беше кадар да и после смрт своје продужи живот свој |
| о, као што беше и лане, с том разликом, што око манастира не шушти више зелено лишће, већ увело |
| иво, но ипак сасвим мирно, при све том, што у грудима као да ми беше читав вулкан.</p> <p>— Хва |
| , да је радосна и весела, при свем том, што јој поглед беше ипак сетан...{S} За чудо! што јој о |
| е тако дивна и тако мила, при свем том, што ништа ново не беше, јер то сам видео до сад у живот |
| се поче ме чисто опијати, при свем том, што једва сам себи веровах, да је ова дивна и мени тако |
| Мени ударише сузе на очи, при свем том, што сам <pb n="36" /> се из све снаге упињао, да будем |
| е и пођох мало из вароши, при свем том, што промицаше ситна киша, и што дуваше хладан ветар, лу |
| хтеде ми никако у главу, при свем том, што другим начином заиста нисмо кадри извући се из овог |
| непрестано мислим на њу, при свем том, што се немам више ничем да надам, и заносим се у разне |
| олио, па ево и ове године при свем том, што ми наде моје говораху да ће бити боље и лепше..{S} |
| ца, јако ме узнемирише, и при свем том, што ме је лепо поздравила, ипак ми поче срце да зебе... |
| манастиру 26/7.</head> <p>При свем том, што сам могао мислити и знати, да се стрицу моме морало |
| им у живу природу.</p> <p>При свем том, што бејах скоро цели дан за плач расположен, ипак беше |
| ction" /> <p>15/10</p> <p>При свем том, што сам послом јако оптерећен, ипак су ми дани пријатни |
| непрестано у њу и ја бејах ипак срећан, што могу да је видим и што могу да је гледам!..</p> <mi |
| " /> <p>17/9</p> <p>У колико ми је жао, што сам манастир тако брзо оставио, у толико ми је опет |
| ћу моћи више држати, то ми је ипак жао, што морам баш овог изгубити, јер беше најбољи од свију |
| аљда мисле, да сам ја због тога отишао, што ме стара госпа увредила?{S} У осталом ово ми је зго |
| а ми клону, а тело ми поста грозничаво, што по свој прилици би последица овог великог узбуђења, |
| а знам, да ми је време само за то дуго, што нисам поред ње. —</p> <pb n="40" /> <milestone unit |
| мирном душом живети за Данку; а овако, што ћу, кад би ми без ње био сав свет увек празан и мрт |
| еда.</p> <p>— Не жалим за Пајом толико, што ћу сама бити, колико с тога, што ћу без њега бити; |
| не, јер у колико ме сада срце заболело, што сам је онако оставио и што више нисам поред ње, у т |
| начитам! —</p> <p>Мени беше веома мило, што с таком ватром о Бранку говори и с мојих усана сасв |
| ке народне песме“ и беше ми веома мило, што <pb n="80" /> се томе дару јако обрадова.{S} Обећал |
| ас радосно прими и рече, да му је мило, што може да угости сирочад врлог претходника свога.{S} |
| лучајно.{S} Беше ми већ и онако немило, што не нађох Љубицу саму с мајком њеном, већ и Пају и њ |
| им за руку: „Да л’ и ви знате за писмо, што ми данас посла мати ваша.“</p> <pb n="61" /> <p>— З |
| Мита ми рече: „Читао сам и твоје писмо, што си га Паји писао и сви рекосмо, да си збиља племени |
| ји сада се једино Љубицом баве.{S} Оно, што у љубави мојој беше до сад празно, сад је лепо пуно |
| о мишљах у себи: „Шта ме питате за оно, што вам не могу казати?{S} Погледајте ми боље у очи, па |
| , као да у њој имам накнаду за све оно, што сам изгубио у детињству своме.{S} Мени би моје стањ |
| ућности, која ће нам накнадити све оно, што нам садањост не да уживати. —</p> <milestone unit=" |
| ух овладао целом шумом: а то све за то, што моје груди беху ванредним осећајима напуњене, што с |
| му морам јако благодаран бити и за то, што је код себе држи и што је хлебом храни. —</p> <mile |
| а не беше потпуна; не знам да ли за то, што мишљах уједно и на матер њену или, што ми срце ваљд |
| !{S} Она плакаше по свој прилици за то, што беше дирнута мојом детињском маштом.</p> <p>„Није и |
| по свој прилици жалите за Пајом за то, што ћете бити сами.{S} А шта ћу онда јадан ја да кажем? |
| свако човечанско осећање једино за то, што сам сирома!{S} Ја не могу тебе да добијем једино за |
| а не могу тебе да добијем једино за то, што сам сирома!..{S} О Љубице!{S} Да знадеш какви су бо |
| говорећи ми, да вас волим једино за то, што се ви знадосте претварати, као да ме волите, а ко м |
| рекао из зле намере, већ једино за то, што је воли.{S} Љубица прими ове речи одма к срцу, као |
| е?“ — упита ме Љубица.</p> <p>— „За то, што има кога; који се весели срећи његовој, па који би |
| моју.</p> <p>— А ви ми приповедајте то, што знате, па ћемо свршетак скупа саставити! — рече, па |
| амо мишљах, да не ће то већ много бито, што ја терам?{S} Али шта знам да радим?{S} Ја сам примо |
| ће нас горко стати, јер то је то исто, што и просјак бити.{S} А да радити није срамота, то си |
| о прати и којем је срећа скоро то исто, што и малом детету звезда на небу?..{S} Како ми је тешк |
| <p>„Госпојице!{S} Извините ми смелост, што вас опет посећујем!“ рекох јој таквим гласом, који |
| се ослонимо на туђу милост и немилост, што ће нас горко стати, јер то је то исто, што и просја |
| васијоном спојила и обгрлила сву тугу, што у њој има, тако ми сада би и беше ми тако цели дан! |
| аскалашнија; хоће с њоме да се титрају, што њеној нарави не годи, те се тако једи, а каткад и з |
| n="134" /> мах угодна, јер се радовах, што нисам отишао у манастир, те се нисам бадава истроши |
| а и болујем, што сам радио дању и ноћу; што сам се напрезао више, него што ми допушташе снага м |
| биће јој сватови.</p> <p>Благи Боже!{S} Што ме ниси пре громом ударио, нег што си ми овај дан д |
| пи од слатке изненадне среће.{S} Ах!{S} Што су кишне капљице цвећу, које је већ венути почело, |
| и осим за себе још и за сестру своју. — Што вам ово пишем, мислим да је боље, него да вам усмен |
| p> <p>Штета за ову сиротицу, — мишљах — што не беше у бољим рукама.{S} Но ипак још није касно, |
| , али ми те отети нико не ће!“</p> <p>— Што се моје мајке тиче, то оставите мени, јер на мене с |
| за сестру своју, и то једино због тога што је баш код стрине, своје, која никад не беше пријат |
| емаљска.{S} Као дете молио сам бога, да што пре умрем а сад почех молити бога да што дуже живим |
| вамо и дошав дома рече ми газдарица, да што пре одем у болницу, јер ми сестра опасно болесна та |
| ми се беше пут отегао, чињаше ми се, да што ја ближе манастиру, <pb n="139" /> тим он све даље |
| то пре умрем а сад почех молити бога да што дуже живим, јер само тако могао бих задовољити жеље |
| во, да је не ћу изгубити.{S} Гледаћу да што више новаца заштедим, па кад наступе опет ферије, д |
| леди.{S} Ако и сутра не буде боље, онда што му драго, идем, па како ми је, тако ми је, тек свак |
| гох и морадох увидети, да добро зна, за што сам амо дошао, и да не верује, да су ме друге прили |
| такла па за то стадоше мене да грде, за што нисам на децу пазила?{S} Бејах онога дана и сама не |
| /p> <p>Тешке ме бриге данас обузеше, за што ми Љубица ништа не пише?{S} Да ми је хтела отписати |
| љен, јер не ћу моћи пред свима рећи, за што сам дошао; па онда сви се држе некако укочено, а пр |
| о нит сам онда знао, нити сада знам, за што сам за њом навек тако тежио?{S} Бише пута, кад ме ј |
| та дође да плачем, а ни сам не знам, за што да плачем...</p> <p>Ја не имађах више никога, с ким |
| м крива ни у чем.{S} Ја још не знам, за што моја мати тако слабе наде полаже на вас, и узалуд о |
| родитељи плакати! —</p> <p>„Не знам, за што би плакали, кад ће знати, да смо постали анђели?{S} |
| ићи.{S} Но кашње ипак паде ми на ум, за што да Љубица проведе баш ово време у Б—, а не код свој |
| а прилика, да им пишем, те кад чују, за што сам отишао, не ће се на мене жалити. —</p> <pb n="8 |
| ас у гору, а мисли ми беху све црне: за што једаред не <pb n="154" /> учиним крај овом несретно |
| данпут видите, да не може ваша бити; за што онда сами себе не победите?{S} За што не предате св |
| : „Ви се господине! мене стидите!{S} За што бих вас ја у неприлику довађала?!“ Чим сам му ово и |
| нам ни сам, шта ми би на једаред?{S} За што почех плакати?{S} Моје цело тело стаде се трести од |
| а што онда сами себе не победите?{S} За што не предате све то пустој заборавности, па новим дух |
| гоше речи: „Срећни Бранко!“</p> <p>— За што га срећним називате? — упита ме, као да ме није раз |
| и своје најлепше време другима буд’ за што продавати, и кад не ћу имати више ни за чим уздизат |
| о расејан.</p> <pb n="51" /> <p>— „А за што га ви срећним називате?“ — упита ме Љубица.</p> <p> |
| ти све лепе наде будућности моје: па за што сам онда рођен, за кога ли сам онда живео?. <milest |
| ли не хтеде ништа одговорити.{S} А и за што би говорила, кад јој лице и онако тумачи срце њено? |
| одах тако, ни сам не знајући, куда и за што?{S} Но кад почех осећати, да су ми се ноге умориле |
| да јој искрено не кажем, куда идем и за што идем?{S} У кратко јој испричах сву невољу своју наз |
| ти, што сам ствари тамо оставила или за што се нисам бар боље обукла; али онда ми то не паде на |
| и навек ради, тешећи ме, да се немам за што бринути, јер она ће сада за мене да ради, као што с |
| да ли да му се поверим или не?{S} Но за што бих од њега тајао?{S} Та он је једини, којег својим |
| и је, као да и ње немам. —</p> <p>— „За што би се за сестру тако детињасто бринуо? — рече ми Па |
| рече Марина и поче плакати.</p> <p>„За што да ти је тешко?“ — почех јој страсно говорити, јер |
| шта сам хтео тиме да рекнем.</p> <p>„За што га називан срећним, што беше кадар да и после смрт |
| вене и вене?{S} И кад једном увене, на што онда наде, те лепе и слатко наде?!</p> <pb n="131" |
| садањост, увиђам, да није ништа!{S} На што наде, те лепе слатке наде, кад срце у садањости вен |
| слатким мислима лети ми време, као муња што лети.{S} Па и оно неколико тренутака ноћу, кад угас |
| и је сестра при свем том тако бедна, па што ми је још најгоре, да јој баш ја ту беду морам да с |
| !{S} Што ме ниси пре громом ударио, нег што си ми овај дан дао, да чујем ово речи!...{S} О моје |
| ју Љубице своје заборавио на свет и све што је око мене...</p> <p>„Миливоје!{S} Може ми мати из |
| баш и не знаш, у ком је месту, доста је што знаш, да је код стрине своје; а при том си и онако |
| ћу имати ни за по пута.{S} Али најпосле што му драго, било како било!{S} Мислим и овако и онако |
| над главом његовом?{S} Не знаш, и боље што не знаш!{S} Шта би ти сада мати за мене рекла, кад |
| х на мах као јагње миран: „Не срдите се што вас молим да одете, док она није дошла!“</p> <p>— З |
| о небо беше пуно звезда као и шеталиште што беше пуно света.{S} Ја и Данка ходали смо <pb n="79 |
| кох јој тужним гласом:</p> <p>„О Љубице што ми сестру спомињеш, то је истина тако, ал’ ипак кад |
| м љубичиног поздрава заспах као дојенче што заспи надојено мајчиним млеком.{S} Но у колико ми о |
| напишем писмо, молећи га, да ме извуче што пре из ове непријатне неизвесности моје. —</p> <mil |
| и свем том, што промицаше ситна киша, и што дуваше хладан ветар, лудо мислећи, да бих како убла |
| такође свој рад, те ради по цео дан, и што преко недеље сврши, то ће гледати да гдегод прода, |
| ти више зелено лишће, већ увело жуто, и што се од свију тица једина сеница чује.</p> <p>Када су |
| сак њихов тако чудно у срце дира!.{S} И што се дуже овде бављах, то ми ово место постајаше све |
| екох Љубици — „што се састадох с вама и што добих прилике, да се мало узвисим над обичним тугов |
| ан бити и за то, што је код себе држи и што је хлебом храни. —</p> <milestone unit="subSection" |
| јах ипак срећан, што могу да је видим и што могу да је гледам!..</p> <milestone unit="subSectio |
| це заболело, што сам је онако оставио и што више нисам поред ње, у толико ми опет певаше од рад |
| то имам тако добру и племениту сестру и што у будућности мојој уступа ноћ ипак дану место своје |
| гробу, чујеш ли њихов плач?...</p> <p>И што дуже стајах на гробу, то ми туга биваше све тежа, с |
| у, шта људи раде, па кад видиш, да који што криво ради, а ти одеш, па кажеш Богу, па се с њиме |
| авек заплакао и молио је, да ми опрости што још нисам умрьо...</p> <pb n="126" /> <p>Не прође о |
| жеш, причекај ме, ја ћу ти доћи.“ — Тек што се беше смркло, Данка ми дође и донесе један мали з |
| , као да ми је камен на срце пао, и тек што сам кући дошла, ја сам се заплакала и дуго сам плак |
| о се мучи; но не ће дуго!“</p> <p>И тек што надзиратељка ово рече, Данка поче обема рукама маха |
| его да вам је приповедам.“</p> <p>И тек што сам узео рукопис у руке, закуца ми срце тако јако, |
| најпосле почех мало и муцати.{S} Но тек што сам ућутао, наши се погледи сусретоше и ми погледас |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Тек што дођох у манастирски ходник чух с друге стране ходни |
| unit="subSection" /> <p>25/4</p> <p>Тек што Данка оде у град, да своје радове гдегод прода, а о |
| t="subSection" /></p> <p>6/9</p> <p>Тек што изиђох из собе, а к мени приђе један човек и рече м |
| стира беше све тихо као на гробљу, осим што каткад увело лишће шушташе по гори.{S} Очајним оком |
| шају, нек ме пушкарају, нек чине самном што им драго, јер ја тако и тако већ морам умрети, а ти |
| беше ми ипак нешто тешко, при свем том што сам једва чекао, да се преместим у нови стан, јер у |
| згледаше тако дивна и тако умиљата, као што беше сада и у мени хтеде срце да прекипи, кад помис |
| живо лепоту света и сладост живота, као што сада осећам! —</p> <pb n="96" /> <milestone unit="s |
| јер сам сувише <pb n="101" /> слаб, као што сам се одма уверио, чим сам ступио ногом на земљу, |
| и, јер она ће сада за мене да ради, као што сам до сад ја за њу радио.</p> <pb n="93" /> <miles |
| ми нада не загрејаваше тако груди, као што ми сада загрејава. — О Мито!{S} Мито!{S} Ти ми доне |
| птерећен, ипак су ми дани пријатни, као што бих само пожелети могао!{S} Данка ме скоро сваки да |
| да проста жена може тако нарицати, као што сада нарицаше ова јадна мајка, — ми сви плакасмо... |
| се бојим, хоће ми на зло наслутити, као што је и Сакунтали на зло наслутило!.. —</p> <milestone |
| пољњи живот мој још је онакав исти, као што и пре беше, јадан и бедан, с једном разликом, да ни |
| авно већ не имађах тако мирне ноћи, као што беше ова прошла, јер надојен милином љубичиног позд |
| а добих и тај ми санак беше сладак, као што је дојенчету мајчино млеко слатко. — Кад сутра дан |
| угом остварују се пред очима мојим, као што се цветни пупољци у зору расцветавају, и мени је та |
| а, који ми трепте пред душом мојом, као што трепте звезде у зимској ноћи, како бих тада био сре |
| <p>Ја бејах тако дирнут и узбуђен, као што већ давно не бејах; а очи ми беху тако пуне суза, д |
| ме за руку — „Ти ниси онако весео, као што би требао да будеш!{S} Гле!{S} Ти плачеш!{S} Миливо |
| ио, тако урадио, и провео се онако, као што бих могао само пожелети, јер и Паја беше код куће, |
| бити.</p> <p>„Али ако не буде тако, као што он вели шта ћемо онда?{S} Па и ако одма оздравим, ш |
| навек успавати све јаде своје тако, као што беху успавани сада, како бих срећан био!{S} Но то ј |
| Моје здравље не беше онако темељно, као што би при бољим приликама могло да буде; но ипак ја бе |
| ење не беше онако слатко и умиљато, као што је у ње обично.</p> <p>„Иди, Данко, лези!“ — тихо ј |
| целом манастиру још је онако исто, као што беше и лане, с том разликом, што око манастира не ш |
| ји се тако исто вашој срећи радују, као што би с вама у невољи плакали!“ рече ми стара госпа и |
| своме веку видео тако лепу девојку, као што је Љубица лепа!{S} Њено витко вилинсно тело круниса |
| том лежаше ми тешка брига на челу, као што ноћу мрак на земљи лежи, и мени беше, као да треба |
| Љубица прими ове речи одма к срцу, као што знађаше, да од срца иду, те тако постасмо сви троје |
| , јер је од старога много удеснији: као што сам желео на крају вароши, близу горе, а на неколик |
| вим је свршен миливојев дневник, те као што се види, Миливој хтеде сам себе да лиши свог досадн |
| не заспим, нису ми празни, већ пуни као што је пуно срце моје.{S} Наравно, кад помислим чак на |
| соби бејах, почех јој се исповедати као што се тешки покајник пред олтаром пре причешћа исповед |
| не бојим, на против сам жељан смрти као што ми је срце мира жељно.</p> <p>Бавећи се таким црним |
| не изгледа ни најмање тако поносит као што изгледаше пре кад се дизаше чак у облаке!{S} О мој |
| табака.{S} Кад одосте онако тајно, (као што сами велите), да вам искрена будем, почех збиља сум |
| дубоко у срце усадио. — Мало пре, него што ћемо лећи, дође једна жена матери мојој и рече јој, |
| а се поче заледити.</p> <p>Но пре, него што сам јој могао на то одговорити, погледа ме чудним, |
| и ноћу; што сам се напрезао више, него што ми допушташе снага моја.{S} Видиш, Данко, то су ти |
| срећу и у њој се много брже уживи, него што то у срећи бива!{S} Кад сам Љубицу први пут, први и |
| ер бих у очима њеним био још мањи, него што бејах до сад.{S} Да ми није Љубице, било би ми лако |
| е, тек свакако не ће ми горе бити, него што ми је сада овде. —</p> </div> <div type="chapter" x |
| ли могао другчије и боље урадити, него што сам урадио, не знам; тек ја одох, а не рекох Љубици |
| ити, не би ме могли горе намучити, него што је то било овако случајно.{S} Беше ми већ и онако н |
| и узети, могу све лакше да сносим, него што бих иначе могла сносити.“</p> <milestone unit="subS |
| боље место за себе изабрати могао, него што је овај манастир.{S} Ова света тишина и самоћа тако |
| да не могу више ваша бити; јер пре него што сам тај корак учинила, ја сам много на вас мислила, |
| е надала, <pb n="34" /> да је могу тако што запитати.{S} И не чекајући од мене одговора рече да |
| сам ти вечеру ево ја донела.“ — Ја мало што се нисам заплакао, тако бејах дирнут данкиним овим |
| око ње као да беше живо и весело, само што с њоме још не пева; а она опкољена цвећем беше тек |
| ли је ово јава или је само сан?!{S} Но што дуже мишљах, то ми крв све већма удараше у главу и |
| да бих како ублажио груди своје!{S} Но што дуже ходах, то ме груди стадоше све јаче болети, но |
| лан <pb n="21" /> у постељи лежи.{S} Но што ова борба наде са слутњама дуже трајаше, то биваше |
| рочад!“ — рече утирући сузе своје — „Но што му драго!{S} Ја сам млада и здрава, па ћу радити; а |
| ед сасвим умирен, сасвим утешен; једино што имадосмо још да свршимо, беше нам узајамна завера, |
| није касно!{S} Ја морам к њој!{S} И то што пре, што пре!{S} Кад чује тугу моју и кад види сузе |
| ј служба њена већ постаде несносна, јер што је којим даном дуже тамо, тим су и деца раскалашниј |
| већ мислио, да се вас двоје волите, јер што сам опазио на Љубици, то сам опазио ето и на теби. |
| лугу не могу такође много рачунати, јер што сирота уради за недељу дана, то једва да имамо два |
| удио, да те мисли растерам читањем; јер што бих се ја већма упињао, да мислим о каквом другом п |
| <p>9/4</p> <p>Бејах се одао нади, да ћу што пре оздравити, но ме нада љуто вара!{S} Ах!{S} Кад |
| намесником узевши од мене реч, да ћу их што пре у К— посетити, <pb n="32" /> јер је К— овом ман |
| то, да корачах све хитније, само да бих што пре из вароши изишао, да дођем на пољану, да тамо с |
| , само нису мирне моје груди!...</p> <p>Што поноћ даље преваљиваше, то ноћ постаје све хладнија |
| one unit="subSection" /> <p>12/7</p> <p>Што више радим, тим све јасније осећам, да су најслађи |
| p>„Веома ми је мило“, — рекох Љубици — „што се састадох с вама и што добих прилике, да се мало |
| и остављао!“ одговори Љубица.</p> <p>— „Што мора бити, мора! — рече озбиљно стара госпа — јер в |
| ео свет поста опет тако красан!</p> <p>„Што ви тако далеко бегате у самоћу!“ упита ме Љубица ве |
| оменуо! —</p> <p>Мени беше повољно све, штогод сам од Мите чуо.{S} После још краћег разговора р |
| надама, које ми биваху живље и бујније, штогод ми јади беху тежи; па тако беше и сад, и моје гр |
| ак учинио, како бих за њу <pb n="39" /> штогод дознао.{S} И не размишљајући дуго, како би до ње |
| р наш настависмо даље.{S} Кад би Љубица штогод говорила, то би знала тако лепо рећи, да ми беше |
| век тако тежио?{S} Бише пута, кад ме је штогод болело, па не смедох из собе никуд ићи, ја сам м |
| д глади умрети, јер добра рука ако коме штогод даје, она прво сирочету даје, а добрих руку има |
| ако веће навикнуо.{S} Зар би то за мене штогод чудно било, кад бих морао ноћ провести на зелено |
| ош одма у почетку поче ми лице горети и штогод бејах ближе крају, то ми образе обузимаше све ве |
| ше, да сам одма могао мислити, да ће ми штогод ванредно рећи.</p> <p>„Догод траје слободе,“ — п |
| живим и радим за народ свој, па ако ми штогод за руком испадне, да се сетим на њега и да помис |
| е, но шта ћу?{S} Ваљда ће и време узети штогод на себе, да и оно лечи, да не лечим све сам!... |
| ме Љубица лепо умоли, да им приповедам штогод из детињства свога, јер је од Паје чула, да ми д |
| сам себи празан и пиштав: но чим почнем штогод озбиљно да радим, срцу ми постаје одма лакше и п |
| слити и знати, да се стрицу моме морало штогод ванредно десити, ипак не бејах у стању да верује |
| ми срце ваљда слућаше, да ће му се опет штогод ванредно десити...</p> <milestone unit="subSecti |
| у лудој слутњи, да ми се морало стрицу штогод ванредно десити, кад већ има више од месец дана, |
| Оставимо то времену, јер и оно ће много штошта излечити! —</p> <p>„Да оставим то времену?“ — ре |
| могуће, да сачувам дуже тајну своју.{S} Шћаше ми срце да прекипи, те за то једног вечера, кад с |
| е ћутећи поред мене; а мени срце као да шћаше да искочи из тесних груди: милина и туга судараху |
| плачу, нек плачу и твоји!..“ Моје срце шћаше од бола да пукне, јер ја у њој не гледах моју дра |
| а јасно разлегаху.{S} О како ми та иста шума поста сада красна, спрам које сам до сада скоро ув |
| а се неки небесни мирис разлио по целој шуми, у кратко, као да је неки ванредни дух овладао цел |
| /p> <p>Данас узедох књигу и одох у неку шумицу, која беше одма иза вароши, да <pb n="15" /> там |
| о да је неки ванредни дух овладао целом шумом: а то све за то, што моје груди беху ванредним ос |
| ца и мајке.“ — У таквим мислима дођох у шуму, по којој се умиљати поји дивних тица певачица јас |
| ато сетни поји малих певачица и чаробно шуштање зеленога лишћа груди задовољно надимаху.{S} Поп |
| водом.{S} Тешки, ледени хлад и оно тихо шуштање цеви тако ми гођаше и телу и души, да сам поста |
| ше сасвим ведро и пуно звезда, око мене шушташе зелено лишће, с неба падаше роса на мене, и све |
| на гробљу, осим што каткад увело лишће шушташе по гори.{S} Очајним оком гледах час у небо, час |
| од дубоке туге своје.{S} Под ногама ми шушташе жуто увело лишће, а над главом на дрвећу голе г |
| е, с том разликом, што око манастира не шушти више зелено лишће, већ увело жуто, и што се од св |
| <l>„Кад ми с’ очи срећно сјаје,..</l> </quote> <p>Тако сам онда певао.{S} То сво време од Марко |
| /p> <p>ПОСВЕћУЈЕ ГА</p> <p>ПИСАЦ.</p> </quote> <pb n="4" /> </div> <pb n="5" /> <div type="limi |
| div> <div type="liminal"> <pb n="3" /> <quote> <p>СВОМЕ ДРАГОМЕ ПОБРАТИМУ</p> <p>Пери Слијепчев |
| једини навек знађаху како ми је...</p> <quote> <l>„Камо друга? пријатеља?</l> <l>„Да све с лица |