вино, неко ракију; неко погађа »попа«, а неко »у каиш«.{S} Док стадоше кола пред механом.{S} В |
ака оно њихово дугачко: »многаја љета«, а вирауни почучну као орлушине око стрвине па тек дрекн |
тава три месеца.{S} Вели: »Не може се«, а овамо неће да ради, па се још и пропио...</p> <p>Утом |
Моли се богу, Радане, што петао запева, а ти би заиста упамтио мене.{S} Него свеједно ту је гла |
ли ове године, Дашо, бити добра жетва, а?</p> <p>— Хвала богу и власти, господине! — одговори |
е »многаја љета«; Ђуко пали из пиштоља, а вирауни ударише тако горопадно »зорт« и туш да се чак |
ића препеченице, па онда заводни очима, а све пљуцка, штуца, искрмачи сваки акт који до руке до |
ећера...{S} Капетана одмах мину љутина, а још се држи намргођен. »Шта чиниш ти тамо, море?!« пр |
еби је, чини ми се, свака година Добра, а?</p> <p>— Не брини се ти за њ, господине — упада у ре |
то ли то сад пита?« мислим сам.{S} Кад, а ми право окретосмо се кући Радановој.{S} Толи је!{S} |
е тутнеш.{S} Некад се давало наочиглед, а сад то иде згодно испод руке...{S} Људи им знаду ћуд, |
лонити.{S} Кућу да градиш, немаш откуд, а мораш.{S} Већ и ружно је — све се спрда »Ено га каки |
а сила послана у казну за грехе њихове, а кад сутрадан са страхом приступише и отворише врата — |
гледај па подај другоме нека ти изеде, а ти опет живи као скот!...</p> <p>— А зар је он мало њ |
се капетан са свима, седе у кола и оде, а Вучевчани осташе врло задовољни што умедоше тако лело |
, искрмачи сваки акт који до руке дође, а канцеларија му заудара као ракијска мешина.{S} А овај |
и...{S} А три дана држасте оно бденије, а?{S} Него нека, деде још по једну! — и опет се куцну.< |
ићкој реци.{S} Таман би насред ћуприје, а одовуд, мало поводећи се, преда њ Радан.</p> <p>— Јес |
!...{S} Зарони ти он лепо.{S} Кад доле, а пређа се натакла на неку грдну пањину; једва је распе |
о си који пут нешто туробан и зле воље, а ти само сврати — особито ако то буде зими и кад је ка |
други — да му спремимо једно јагњенце, а?{S} Шта ти кô велиш, Ђуко?</p> <p>— Не шал̓те се глав |
епо га, кажу, понесе у облак као перце, а у жиљу му заплетен човек, црн као угарак, а закачене |
ваљда није била ни на циганској слави, а камоли на другој којој крштеној.{S} Ваљало је сад да |
та да барем стигне до механе у дубрави, а већ даље лако му је.{S} Кад се мало поодмори... стићи |
восак!...</p> <p>— Аох! — повикаше сви, а очима узверише од страха.</p> <p>— Погледа... баш бук |
п Перо с учитељима затури се да дивани, а Давид и капетан наставише своје.</p> <p>— Дела ти, Да |
<p>— Па, Ђуко, јесу л̓ батли Вучевчани, а?</p> <p>— Добро је, господине, добро! — одговара</p> |
ужност одмах га јавити свом остарешини, а он ће већ даље чинити што треба.{S} Еле, насетова их |
ити.{S} Штета је што је она рђа открњи, а свуд бих је могао дати по три талира.</p> <p>— А пошт |
авид и хтеде нешто још жешће да дотури, а капетан га прекиде:</p> <p>— А хоће ли ове године, Да |
нга.{S} Он узе букагије у руке па носи, а опучи сад брже...{S} Иде тако иде, док ти њега нека р |
Паре, море, требају ми!« Он неће имати, а ми ћемо њему јарца пред кућу, па ето си се докопао!.. |
све...{S} Прође година, ваља исплатити, а нема се откуд.{S} Молих га, кумих да ме почека још ко |
о.{S} Усред подне сумња те онуде проћи, а камоли ноћу — потврди онај што је окретао попа.</p> < |
Е нека је за дукат...{S} Људи смо наши, а три цванцика није богзна шта... дајте паре, ето зове |
жиљу му заплетен човек, црн као угарак, а закачене му на уста, па кроз образ и леви и десни, дв |
и још осташе.{S} Мало се угрејао пићем, а мало се богме и узјазбио од оних прича, па му све пир |
подржи под родољубивом управом његовом, а све на срећу верних синова земље ове, који знаду свач |
у воду; разлеже се пљесак под ћупријом, а он се некако извраћено насмеја: — Ха, хааа!{S} Куме!{ |
ур с пиштољима и јатаганима за појасом, а о појасу му виси читав вашар од тоболаца, поласака, ч |
нема удела у очевини с осталом браћом, а он после удари још горе у пискарање и адвокатисање, и |
</p> <p>— Хе, кући! — прекиде га Радан, а јетко се насмехну. — Какој кући?{S} Ти мислиш оно је |
ша глава! ха, ха, ха!« Осврте се Радан, а оно извадило из торбе главу шећера, па одломи озго је |
. »Откуд сад дете овде?« помисли Радан, а обузе га сумња.{S} Дете плаче једнако.{S} Погледа опе |
је поп? — упита готово певајући један, а држи у десној руци две и у левој једну карту, хитро и |
<p>— Шта — осамдесет? — упита капетан, а мало се устури и набра обрве.</p> <p>— Осамдесет дука |
ма.{S} Тек једно јутро зове ме капетан, а осмехује се: »Хајде, Ђуко, спреми се да идемо на једн |
што му драго... — изговара се капетан, а Ђуку се само смеши брк.</p> <p>— А немој што замерити |
ош и боље од њега — иако је он капетан, а ја човек прост, његов пандур: него куд бих се ја још |
ред њим црн поп!{S} Асли црн као угљен, а лице и све му зарасло у саму браду. »Дај ми те букаги |
. »Не дирај тај шећер!« издера се на њ, а помисли у себи: »Ово нису чиста посла!« Оно се трже и |
од вас...{S} Је ли, досад није долазио, а? — упита их Ђуко вребајући згоду да оствари свој план |
S} Капетан се беше нешто на њ испизмио, а запело му око за његов виноград.{S} Узловић, опет, зи |
у!{S} Да га у сну усниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њима кака посла.{S} Оно, додуше, ни |
ШЕЋЕРА</head> <p>Тек се сунце смирило, а Радан Радановић из Крнића измиче с празним колима из |
p>— Е, хоћемо ли, Дашо, да му дрекнемо, а? — упита капетан Узловића пошто је већ прилично омезе |
жно разлепршале и закокоташе поплашено, а пилићи се само прибише уза њих па изврљивши своје још |
о беше жестока мећава.{S} Звижди ветар, а прећавац магли у очи куд се год окренеш.{S} У кафани |
сељу; набрао обрве, па јурну на прозор, а чисто цичи: »Та камо тај?{S} Пали, море!« Но баш у та |
S} Дете плаче једнако.{S} Погледа опет, а оно се спушта к њему: малено детенце, као ћупић... цр |
уну излази да је продато више једанпут, а по мом не излази.{S} И баш могу се сад где хоћеш закл |
но, господине — поче мало тише Узловић, а унесе се ближе пред капетана — не би још требало — би |
оде уза шљивар, затурио на леђа торбу, а из не вири врх главе шећера...{S} Капетана одмах мину |
тога како ћемо добити — ти ону ливаду, а ја онај виноград!...{S} Деде, море, реци — пошто?</p> |
гме, имам муке.{S} Ваља ми дати порезу, а мораћу платити и оном поганцу интерез да ће ми очи ис |
паде на насип.{S} Затрча се право њему, а све веће расте, расте, расте... и окреће се исто као |
сложише се њих два и одоше да их зовну, а Ђуко оста осмејкујући се задовољан што му тако славно |
зи.{S} Капетан то наговести мало кмету, а, међутим, завара очи свима те намигну на свог верног |
не даде — груну пушка кроз једну баџу, а мој се Узловић преврте, баш ни ногом не маче!...</p> |
е жали на музиканте што свирају чардаш, а он им наручио: »Сећаш ли се оног сата«, и то се тако |
окаш...{S} А он удри загрћи оним жаром; а оно пишти, пуца, истура жишке чак у пајанте...{S} А о |
ету па пуши из чибука; те — узима мито; а већ нос, главу, врат, трбух, и ноге немој ни спомињат |
онај свет, растопе сребра па га залију; а тело му никад не може иструнути у земљи; него поцрни |
Сирочад Раданова потуцају се по најму; а жена му некако убрзо пресвисла од тешка јада...{S} Ет |
ашо!{S} Ражањ је — ражањ, зец је — зец; а нама сад, код овако лепа печења и вина, није стало ни |
па.</p> <p>— Бог ти помог̓о, Радане!{S} А одакле ти у ово доба? — упита га један, што већ беше |
сали су то они одмах, али су ћутали!{S} А и шта би му?...{S} Зар ти још не знаш ко су наши капе |
у дућана.{S} Хеј, хеј, баш незгодно!{S} А могли бисте им купити по лимун, или по малко шећера л |
ојој врзмају, али тек је похабана...{S} А и време је већ да се похаба, јер ово је сад трећи Ђур |
по одвратише човека те му не даде...{S} А како се, сиромах, беше обрадовао!{S} Чисто наново ожи |
и по неко руно и ћилими или јагње...{S} А сад нико ни да се пошали.{S} Нема, нема — браћо ништа |
пуца, истура жишке чак у пајанте...{S} А он једнако загрће, док се већ не утаја.{S} Још натрпа |
а тебе — ти пуну оканицу на глави...{S} А три дана држасте оно бденије, а?{S} Него нека, деде ј |
кмет. — Немој ни ти сад затезати...{S} А заиста да није тако оштећена, дали бисмо ти три талир |
p>— А јок!{S} То неће бити у реду...{S} А и да је — он прасаца сад има.{S} Ту баш пре неки дан |
есет дуката те начиним ону кућицу...{S} А богами, да ми није оне деце, сутра бих угарак у њу!</ |
ика, пуцњава, као да кокице кокаш...{S} А он удри загрћи оним жаром; а оно пишти, пуца, истура |
рија му заудара као ракијска мешина.{S} А овај капетан јок!{S} Он дође изјутра трезан, чист, ле |
него опет ми чиновници и старешине.{S} А како ћеш му, врага, управљати кад те се не боји!...{S |
Нећеш ти бити тако тврд на погодби.{S} А збиља, како ти они остали дужници?{S} Како Стојан Пав |
крњена...</p> <p>— Ништа то не мари.{S} А богами, дао сам равна три Талира.{S} Није право да шт |
, наједи се, па је поваздан туробан.{S} А сад, видите ли само, како је разговоран и како се сме |
а шишам!...{S} Само ти буди паметан.{S} А већ трећа пара твоја и божија!</p> <p>— Хвала, господ |
.{S} Еле, насетова их много и много.{S} А и ваљало је да их насетује.{S} Сад је тек први пут из |
у; чак сјаше с коња, па му ода чест.{S} А данас јок!{S} Прође мимо те, готово да се раменом оче |
је зло угазио, он поклизну и у раду.{S} А ком ће се, опет, милити рад кад му други све односе?{ |
чекао да час изиђеш на чист ваздух.{S} А овај капетан јок!{S} У њега су послеподне, особито ле |
ну демократију«, те не знам шта још.{S} А не знају они, јадни, шта би било од нас!{S} Ево, доша |
читељ Симо и опет се осу: »Ха, ха, ха!« а Цигани се већ изврћу од смеха и згађају један другог |
вирауни већ промукоше вичући: »зооорт!« а међу гостима захори се граја, каква ваљда није била н |
д наш капетан не узима ни од ког мита?« А он виде где се ја чудим, па ми каза како је он ту гла |
да усред глувог доба онде зарони!... — А зар је заронио? — упита један</p> <p>— Ја шта ти мисл |
придигнув се мало и машив се за капу. — А већ за то не бери бригу.{S} Умећу ја њима подићи како |
, ја! — рече Радан, па га онда упита: — А богати, не замери што ћу те запитати, шта си ти?</p> |
само што не плаче.{S} Питам га шта је — а већ амо знам, капетан ми наручио. »Мука и зло«, вели, |
Свуда је вала незгодно — почеће Радан — а на оном броду код воденице и горе мало, поред вира Пе |
лајвазом.{S} Кад би да се прорачунамо — а то смо радили сваког месеца — по његовом рачуну излаз |
о сагори.{S} Кад после разгрте супрет — а оно црне као угљен!...</p> <p>— Ви̓ш огорела она неча |
де, не дао му бог весела дана!</p> <p>— А привали добар интерез, привали — је ли? — упита онај |
омаде кад оно силазих у варош!</p> <p>— А!{S} Знате шта? — узвикну Ђуко као досетивши се. — Кад |
е, а ти опет живи као скот!...</p> <p>— А зар је он мало њих упропастио, мој Радане! — рече јед |
га не испратимо празне руке...</p> <p>— А знате ли ви — поче пандур веома поверљиво и чисто шап |
нестаде — ни сам није знао...</p> <p>— А јеси ли их ти видео? — упита Радан.</p> <p>— Нисам ја |
а и остали шта је који хтео...</p> <p>— А шта си то ћарио у чаршији? — упита онај што је на каи |
е га одмах отпратише у хапс...</p> <p>— А шта би од продаје?</p> <p>— Продаја се извршила.{S} С |
<p>— Туцнемо је мало па онда.</p> <p>— А опанке кад идете у цркву?</p> <p>— Ја, кад идемо у цр |
редњи и стражњи јастук у кола.</p> <p>— А је ли то старо, брале? — упита господин.</p> <p>Радан |
чашу у којој беше допола вина.</p> <p>— А, молим, молим — убрза Узловић и докопа флашу да послу |
адан већ излазећи из стрпљења.</p> <p>— А има ли деце?</p> <p>— Има двоје-троје...</p> <p>— Па |
упита онај што је бацао попа.</p> <p>— А њему скоту — ја!</p> <p>— Е како те Узловић закачио у |
вио капетану ону главу шећера.</p> <p>— А што је на робији? — упита Пајо зачуђено.</p> <p>— Што |
х је могао дати по три талира.</p> <p>— А пошто прође овако?</p> <p>— Једва по дукат.</p> <p>— |
ерад да дивани кад му се хита.</p> <p>— А богати, брале, шта радиш с тим? — упита господин.</p> |
нако — нека се говори којешта.</p> <p>— А не бојите се змија кад идете боси?</p> <p>— Јок, не б |
еки дан опрасила му се крмача.</p> <p>— А би ли ваљало једно јаренце?{S} Деца воле јариће...</p |
нас, хвала богу, то не граде.</p> <p>— А имате капетана?</p> <p>— Имамо — ја! — одговори Радан |
е старешине.</p> <p>— Лепо је.</p> <p>— А купили сте за ваше паре?</p> <p>— Није.{S} Он је дао. |
до те и ово мало бог још даје.</p> <p>— А баталио се, брате, дакако! — наставља капетан. — Ено, |
.. — и показује прстом у теме.</p> <p>— А деца, куме?</p> <p>— Те, деца — моја деца?...{S} Није |
па се чак и Цигани насмејаше.</p> <p>— А ти ми јамачно жњеш српом, попе! — врати му доскочицу |
тан, а Ђуку се само смеши брк.</p> <p>— А немој што замерити, господине — вели кмет. — Ми смо љ |
један између њих упрепашћено.</p> <p>— А ја шта ћу, мој брате!...{S} Да ми дође добош пред кућ |
вако?</p> <p>— Једва по дукат.</p> <p>— А колико си их већ завезао?</p> <p>— Онолико колико смо |
ет ишао кастиле за то у варош.</p> <p>— А да ли ће ваљати?</p> <p>— Како не би ваљало?{S} Ја шт |
идев торбу са стварима, упита:</p> <p>— А шта ти је брале ово?</p> <p>— Ето торба? — рече Радан |
е по вољи, уозбиљи се и упита:</p> <p>— А шта вам је то?</p> <p>— Та, ето, мало шећера, велимо |
дотури, а капетан га прекиде:</p> <p>— А хоће ли ове године, Дашо, бити добра жетва, а?</p> <p |
кривећи уста на једну страну:</p> <p>— А шта ти је то, брале?</p> <p>— Које?</p> <p>— Ово овде |
спремимо једно прасенце мало?</p> <p>— А јок!{S} То неће бити у реду...{S} А и да је — он прас |
јим се да не буде за те скупо?</p> <p>— А шта цените, брале? — упита господин, радостан што Рад |
ибу ноћу, па хајд Виру.{S} Лепо, тишина а вода мирна; месечина — није баш највидније, али се те |
може да носи пуну оканицу вина на глави а да не упусти, и што увек води са собом једну црну кер |
— Не могу ја, господине, сад сећи ражањ а зец још у шуми.</p> <p>— Ама, окани се ти спрдње, Даш |
а!{S} Уђем ја једно јутро у канцеларију а она му стоји на асталу.{S} Ја се мало зачудим, богме. |
; у мраку не може ни да га види добро. »А што плачеш, мали?« упита га Радан. »Изгубио сам козе, |
»Изгубио сам козе, па не смем кући.« — »А чији си ти?« Оно плаче, не хтеде казати. — »Оди на ко |
ећи ће капетан кад већ кола измакоше из авлије и појурише друмом. — Најближе је и најзгодније д |
а он после удари још горе у пискарање и адвокатисање, изучи у прсте све законе и положне и одре |
ит човек, али се некако заплете у дуг. 3адужи се једном каишару — неком Узловићу, па му лепо до |
ају у кожу.{S} Мрдне мало да се стресе, аја — још горе притеже! — Волови запели, једва помичу к |
о...{S} Бе деде, бе деде, отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуче на дно!...{S} Он ти онда држ р |
ињче, па да скрпим и да му исплатим.{S} Аја!{S} Неће ни главе да окрепе, него вели: »Паре на пл |
</p> <p>— Добро ћу ти платити.</p> <p>— Аја, не могу никако — рече Радан и пође.</p> <p>— Ама м |
велим му ја, »па да виш онда!« — »Ама, ако хоће само, донећу — ко не би, само нека буде вајде! |
?...{S} Нек пропадне!{S} Баци молим те, ако си ми кум!</p> <p>— Платио сам.{S} Како да бацим?</ |
понизно руку на прси. — Добро ће бити, ако бог да!{S} Само имам мало муке с Раданом.</p> <p>— |
рекне да узимам мит...{S} Видиш и сам, ако им узмеш јабуку из руке, дигну на те вику, као на б |
<p>— Тссс, куме, шта ћеш? — поче Радан, ако и пијан, да се правда. — Брига, брига, куме! — и ту |
не знаш ко су наши капетани.{S} Просто, ако му није воља, неће да те чује док му што не тутнеш. |
еких година, знам — прође старешина.{S} Ако га сретне почем сељак, макар и не био из његовог по |
петански.{S} Ја мислим да сте га виђали ако сте били који пут о Васкрсу или о Госпођинудне на с |
т дуката — не бих вам ни погледао, само ако је мит...{S} Овако за љубав и добро познанство могу |
— одговара скромно давид.</p> <p>— Само ако где запне — мени ти њих, па ће мо ми њима добош пре |
и зле воље, а ти само сврати — особито ако то буде зими и кад је кака жестока мећава — у кафан |
па опет каве.{S} Затим примети пандуру ако је нашао што необрисано и ненаређено, узме акта и в |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ако си који пут нешто туробан и зле воље, а ти само свр |
ма, а све пљуцка, штуца, искрмачи сваки акт који до руке дође, а канцеларија му заудара као рак |
агојаћена, непроветрена, заудара на она акта; осим што се у лето изувао у канцеларији и држао н |
нашао што необрисано и ненаређено, узме акта и већ — почне свој рад...{S} Ето, на пример, какав |
ао у канцеларији и држао на полици међу актима увек боцу сурутке, што је »пио од груди«...{S} Е |
Једном се био тако занео да је на неком акту уместо нумере, коју је требало записати, записао » |
то као радиш; дојури већ до њега, кад — ал̓ опет онај црни поп па иште букагије.{S} Петар не да |
ини макар мало крова над главом.{S} Кад ал̓ хоћеш...{S} Не мо̓ш ишчупати паре да клечиш!{S} Дај |
, па га је бог тако наказио...</p> <p>— Ала је то била хала и ветар, мој брате! — зачуди се она |
<p>— Ја, богме, не може боље бити...{S} Алал вам вера и вашем дочеку!{S} Ви осветласте образ да |
брат-Ђуко, и алали!</p> <p>— Нек ти је алал, брате! — рече Ђуко предајући главу кмету.{S} Зати |
и даде Ђуку:</p> <p>— На, брат-Ђуко, и алали!</p> <p>— Нек ти је алал, брате! — рече Ђуко пред |
идео? — упита Радан.</p> <p>— Нисам ја, али су ми казивали баш људи који су гледали...</p> <p>Е |
им срезом.{S} Он је често походио села, али се увек дешавало да Вучевицу обиђе; није му било по |
с кола, да бар воловима олакша.{S} Кад, али — хоће оно да га обори.{S} Омане да стресе — не мож |
своју воденицу. — Оно, истина, тако је, али шта ћемо — кад то некако неће бити у реду? — И пошт |
мирна; месечина — није баш највидније, али се тек види.{S} Дође, баци једном пређу, ухвати неш |
е само интерез, било би цвеће и ковиље, али уписа у облигацију осамдесет дуката, па још интерез |
̓ш ишчупати паре да клечиш!{S} Дају ти, али по дупло.{S} Најпосле зажмурим, па хајд, оном нашем |
ву...</p> <p>— Па оно могу деци понети, али баш нисте требали то чинити; право да вам кажем, ни |
ом веку нити је пукнуо нити ће пукнути, али — баш сада не чуше се његови пиштољи.{S} Капетан из |
снађе беда!{S} Био је то честит човек, али се некако заплете у дуг. 3адужи се једном каишару — |
сто дуката. »Сад«, вели, »да променимо, али да начинимо на сто педесет дуката.« Окрени, обрни — |
у? — упита Пајо.</p> <p>— Дао је нешто, али закиде ми равних двадесет дуката!...{S} Знаш, кад ј |
што се туда по дужности својој врзмају, али тек је похабана...{S} А и време је већ да се похаба |
у ја!...{S} Намирисали су то они одмах, али су ћутали!{S} А и шта би му?...{S} Зар ти још не зн |
ва је распетља, повуче и пође навише... али хоћеш!{S} Нешто ти њега стегло за обе ноге па тегли |
ит.{S} Испребијали га, вели, ветрењаци; али им баш и није дао да учине штете...</p> <p>— И свак |
пет, опет — и то некако није лепо...{S} Али ви̓ш, ви овде немате близу дућана.{S} Хеј, хеј, баш |
је овај ионако пун јада и накарада.{S} Али што баш све накараде писати, те, ни за што ни кроз |
пе на разна масна пецива да омезете.{S} Али тек уз то масно мезетисање осуо би се пријатан разг |
вољи.{S} И не бих узео да нисте ви.{S} Али сад што му драго... — изговара се капетан, а Ђуку с |
новаца.{S} Хтеде се лепо искобељати.{S} Али, не лези враже, то некако прокопкају капетан и Узло |
угледа капетан, донесе је међу њих.{S} Али оштар поглед капетанов добро је пратио Ђуку шта рад |
траг за раме.{S} Окрете се Петар, кад — али опет онај поп. »Дај ми, море, те букагије!« — Не да |
у — треба ми, како ћу продати!</p> <p>— Али молим те, брале, продај ми!</p> <p>— Не могу ја — т |
натраг.{S} Матни се руком на раме, кад али — шапа!{S} На друго, и ту — шапа!{S} Једва се мало |
?...{S} Ви може бити то и не помишљате, ама опет некако излази налик.{S} И што је још најглавни |
вајде!</p> <p>— Јес̓, истина, поскупо, ама је и ваљано!{S} Погледајте ви, колика је то глава ш |
а из те беде?</p> <p>— Налазио је и то, ама му све подлију воду.{S} Капетан се беше нешто на њ |
људима што пишу у новине и књиге!...{S} Ама нека ко год замочи перо, одмах ти ту потегне капета |
што вам је први пут дошао у село...{S} Ама, он ће сам мислити да га митите, па не ваља.</p> <p |
се знаде куд оде ни шта би од њега.{S} Ама да рекнеш да је што шушнуло... ништа!{S} Иде он опе |
би још требало — биће и томе земана.{S} Ама, некако траљаво иде с интересом.{S} Не плаћа на вре |
} Та ено га, ено — црни се!...</p> <p>— Ама шта је?</p> <p>— Дете — оно, куме!{S} Зар не видиш? |
дало је ту новаца као кише!...</p> <p>— Ама, опет ти не каза мени како се завадисте.</p> <p>— С |
њим присташе и два општинара.</p> <p>— Ама ти ништа, Ђуко, не руча, вере ми — рећи ће један од |
гу никако — рече Радан и пође.</p> <p>— Ама молим те, брале, стани!</p> <p>Радан опет стаде, па |
по неко главу шећера од мене.</p> <p>— Ама зар то нису људи потпазили шта радите?</p> <p>— Нис |
ела дана више! — додаде други.</p> <p>— Ама ко ли први измисли тај несрећни интерез да ми је зн |
д сећи ражањ а зец још у шуми.</p> <p>— Ама, окани се ти спрдње, Дашо!{S} Ражањ је — ражањ, зец |
о — некаким нечувеним језиком.</p> <p>— Ама јес ти... — уноси се Узловић пред поп-Перу посрћући |
кеш«, велим му ја, »па да виш онда!« — »Ама, ако хоће само, донећу — ко не би, само нека буде в |
црни и скамени се, па тако остане век и амин — као црн огорео пањ.</p> <p>— Ко узимље интерез и |
закачи се пређа.{S} Повуци тамо, повуци амо, не мош маћи...{S} Дај да се зарони.{S} Свуче ти се |
то не плаче.{S} Питам га шта је — а већ амо знам, капетан ми наручио. »Мука и зло«, вели, »ја н |
, па уз пут сустигох капетана, те пођох амо с њим.{S} Ја сам купио за моју чељад нешто шећера — |
идим! — заиска кмет; узе и преврте тамо-амо, па рече: — Није вајде, добра глава само штета што |
у жуте букагије, као восак!...</p> <p>— Аох! — повикаше сви, а очима узверише од страха.</p> <p |
...{S} Док се обре пред њим црн поп!{S} Асли црн као угљен, а лице и све му зарасло у саму брад |
о јутро у канцеларију а она му стоји на асталу.{S} Ја се мало зачудим, богме. »Откуд сад то«, м |
било по згоди да сврати и у њу.</p> <p>3атим је настала добра част.{S} Јело се и пило скоро до |
го... — задиви се Ђука толикој штети. — Ах, то је све крив Радан.</p> <p>— Нека га вала, Ђуко!. |
обијаш стаде, погледа га, па узвикну: — Аха, Ђуко!{S} Нуто, богати — откуд ти овде?</p> <p>— До |
ије режњем роткве; други те нуди сланим бадемом; трећи ти се жали на музиканте што свирају чард |
је било дати.{S} Купи он главу и однесе бајаги капетаници.{S} Одмах капетан с њим друкчије; пот |
ију му очину! — викну погађач. — Баш си баксуз, Радане!</p> <p>— Баксузи сте, чини ми се ви сви |
жи каиш. — Дај цванцик!</p> <p>— Баш си баксуз, Радане! — рече онај што беше забо прст, тргнувш |
ађач. — Баш си баксуз, Радане!</p> <p>— Баксузи сте, чини ми се ви сви... — одговори Радан. — Д |
балу...{S} Сиђе Радан полако с кола, да бар воловима олакша.{S} Кад, али — хоће оно да га обори |
е да се иде.{S} Давид нуди да се попије бар још по једна за срећна пута — онако с ногу.{S} Поп |
рени кола! — рече капетан и Ђуко оде да барата нешто с кочијашем око кола.</p> <p>Док се још ка |
е од смеха.{S} Ошину волове и похита да барем стигне до механе у дубрави, а већ даље лако му је |
запели, једва помичу кола.{S} Да му је барем на обалу изићи.{S} Ошину их што игда може — те је |
би гроша добио!...</p> <p>— Па је ли ти барем дао ту трећу пару? — упита Пајо.</p> <p>— Дао је |
те и ово мало бог још даје.</p> <p>— А баталио се, брате, дакако! — наставља капетан. — Ено, п |
Овај се данашњи појас некако обезочио и баталио да бог сачува!...{S} Шта се чини, чудо те и ово |
и се ви сви... — одговори Радан. — Деде баталите ту спрдњу да седнемо као људи.</p> <p>— Богами |
верном Ђуку:</p> <p>— Па, Ђуко, јесу л̓ батли Вучевчани, а?</p> <p>— Добро је, господине, добро |
о »севте«.{S} И доиста, десише се веома батли људи, ти Вучевчани!...{S} Шта је пута наш капетан |
S} Ту ћемо учинити севте, па елбет буду батли Вучевчани...</p> <p>И тако наш лепи капетан пусти |
з, привали — је ли? — упита онај што је бацао попа.</p> <p>— О, мој брате, да је само интерез, |
Је ли то Узловићу? — упита онај што је бацао попа.</p> <p>— А њему скоту — ја!</p> <p>— Е како |
ш највидније, али се тек види.{S} Дође, баци једном пређу, ухвати нешто рибе; баци и опет — ухв |
н има однекуд.</p> <p>— Молим те, куме, баци то!{S} Тапија!...{S} Каква тапија?...{S} Нек пропа |
, баци једном пређу, ухвати нешто рибе; баци и опет — ухвати; кад баци трећи пут, закачи се пре |
S} Каква тапија?...{S} Нек пропадне!{S} Баци молим те, ако си ми кум!</p> <p>— Платио сам.{S} К |
и нешто рибе; баци и опет — ухвати; кад баци трећи пут, закачи се пређа.{S} Повуци тамо, повуци |
ми кум!</p> <p>— Платио сам.{S} Како да бацим?</p> <p>— Хе, мој куме — рече Радан сасвим јетко. |
део, богати? — упиташе остали.</p> <p>— Бацио их на таван и ту су му стајале, богзна докле...{S |
а прва глава у воду — онај сељак кад је бацио — одем ја у Београд, те набавим другу исту онаку. |
них двадесет дуката!...{S} Знаш, кад је бачена она прва глава у воду — онај сељак кад је бацио |
ти бог не даде — груну пушка кроз једну баџу, а мој се Узловић преврте, баш ни ногом не маче!.. |
знаш које је горе...</p> <p>— Јес̓ ја, баш је страшно код Петрова вира — рећи ће на то онај шт |
з једну баџу, а мој се Узловић преврте, баш ни ногом не маче!...</p> <p>— Уби га! — зачуди се П |
овде немате близу дућана.{S} Хеј, хеј, баш незгодно!{S} А могли бисте им купити по лимун, или |
о!</p> <p>— Зар ову главу?</p> <p>— Ту, баш ту исту главу — познајем је добро!...{S} Ја сам је |
узверише од страха.</p> <p>— Погледа... баш букагије!...{S} Шта ће сад?{S} Скинути не може.{S} |
ета, зурлају зурле, циче ћеманета...{S} Баш одавно није било толико хуке и чуда ни у Владимирци |
кмет.</p> <p>— Та није то требало...{S} Баш није требало — вајка се токорсе капетан. — Ја ни од |
шушкају заједно и спремају му замке.{S} Баш кад му хтеде бити продаја, нађе, сиромах, неког пош |
p>— Одбише ветрењаци! — додаде један. — Баш онда на Врх Превоја потукоше се...{S} Ломи се, ломи |
, ороспију му очину! — викну погађач. — Баш си баксуз, Радане!</p> <p>— Баксузи сте, чини ми се |
стасу и облику његовом.{S} Није вајде — баш кад га човек погледа, мора признати да га је сама п |
у нити је пукнуо нити ће пукнути, али — баш сада не чуше се његови пиштољи.{S} Капетан из коже |
што држи каиш. — Дај цванцик!</p> <p>— Баш си баксуз, Радане! — рече онај што беше забо прст, |
тета што је онај лола окрњи...</p> <p>— Баш штета, господине.{S} Онако велика глава...{S} Нисам |
инара. — Само да није окрњена.</p> <p>— Баш, Ђуко, доста ти је дукат — рећи ће кмет. — Немој ни |
нолико колико смо села обишли.</p> <p>— Баш смо на штети што је окрњена — рече капетан, па прор |
лазили чешће — одговори један.</p> <p>— Баш би ваљало — рећи ће на то други — да му спремимо је |
ми те букагије да ти скинем!«</p> <p>— Баш лепо заиска? — упиташе неки од њих.</p> <p>— Заиска |
мимо те, готово да се раменом очеше, па баш ни у уво!...{S} Зовем га, брате, ето послом званичн |
чељад нешто шећера — могу вам дати, кад баш хоћете...{S} Макар ја опет ишао кастиле за то у вар |
и — равна три талира дао сам за њу. — Е баш скупо си платио, брат-Ђуко! — при</p> <p>мети кмет. |
е наћи лако ни у Београду...</p> <p>— Е баш, Ђуко, хвала ти!...{S} Хајде да зовнемо и ону двоји |
.</p> <p>— Е, те још како!...{S} Сад је баш ишла како ваља!...{S} Само да ти кажем.{S} Дође нек |
е ме капетан; похитајте и ви.{S} Сад је баш и у реду, као на поласку да му дате...</p> <p>Кмет |
о, тишина а вода мирна; месечина — није баш највидније, али се тек види.{S} Дође, баци једном п |
/p> <p>— Господине — почеће кмет — није баш у реду да одеш од нас тако празне руке... — па му п |
више једанпут, а по мом не излази.{S} И баш могу се сад где хоћеш заклети, није ми о главу да л |
.</p> <p>— Па оно могу деци понети, али баш нисте требали то чинити; право да вам кажем, није м |
.</p> <p>— Нисам ја, али су ми казивали баш људи који су гледали...</p> <p>Еле, тако се, уз пић |
у као струк лука и туку се...{S} Ја сам баш гледао кад се купао летос у реци — сав модар као чи |
тивши се. — Кад рече у варош — и ја сам баш јутрос из вароши, па уз пут сустигох капетана, те п |
опет гракну Вучевчани.</p> <p>— Био сам баш млађи писар код покојног Вула Ивића, капетана.{S} К |
Испребијали га, вели, ветрењаци; али им баш и није дао да учине штете...</p> <p>— И сваке се го |
посла.{S} Оно, додуше, ни ја их толико баш не браним; има их и накарада.{S} Свет је овај ионак |
цичи: »Та камо тај?{S} Пали, море!« Но баш у тај мах растаде се Ђуко с једним сењаком; сељак о |
ионако пун јада и накарада.{S} Али што баш све накараде писати, те, ни за што ни кроз што плаш |
...</p> <p>— Их, Радане, забога!{S} Зар баш даде?! — узвикну један између њих упрепашћено.</p> |
ар и ти?!...{S} Што ће ти то?...{S} Јес баш она — ево окрњена!...{S} Куме, шта ће ти ово?</p> < |
ћи се рече:</p> <p>— Та оно, ја ти могу баш и продати; само бојим се да не буде за те скупо?</p |
оје.</p> <p>— Дела ти, Дашо, да ми њему баш дрекнемо, најбоље ће бити.{S} И тако мени је веома |
} А и да је — он прасаца сад има.{S} Ту баш пре неки дан опрасила му се крмача.</p> <p>— А би л |
три дана и три ноћи читали су три попа бденије док се црква опет очистила.{S} Дакле, да не спо |
у на глави...{S} А три дана држасте оно бденије, а?{S} Него нека, деде још по једну! — и опет с |
тегли наниже, као олово...{S} Бе деде, бе деде, отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуче на дно! |
е ноге па тегли наниже, као олово...{S} Бе деде, бе деде, отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуч |
— Што је?...{S} Што га, сиромаха, снађе беда!{S} Био је то честит човек, али се некако заплете |
еког поштеног човека да га ишчупа из те беде?</p> <p>— Налазио је и то, ама му све подлију воду |
и на све могуће столове; људи су далеко бежали, мислећи да се јавила нека чудна сила послана у |
о добро рађа, овце се близне, ројеви не беже.{S} Како је нестало гусеница, врана и чавака што з |
упада у реч поп Перо. — Жње он добро и без српа...{S} Ха, ха, ха!{S} Је ли, Дашо?</p> <p>На ов |
ћуд, па шта ће — плаћају.{S} Виде да им без тога обићи не може.{S} Да се, опет, жале — куд ће ш |
ви пут дошао — неће ваљати да оде онако без ишта.</p> <p>— Ја, ја — поче опет Ђуко да навраћа в |
оше квочке са сметлишта, у коме се беху безбрижно разлепршале и закокоташе поплашено, а пилићи |
тамо он, »луд!{S} Зар овом пропалици и бекрији да даш?{S} Та он је презадужен и косом на глави |
шу пред поп-Пером.</p> <p>— Деде, попе, бекријо стара!...{S} Знам ја тебе — ти пуну оканицу на |
ами!...{S} Ко се данас задужи — нема му бела дана више! — додаде други.</p> <p>— Ама ко ли први |
ера; кад се год прода, повучем по једну белегу плајвазом.{S} Кад би да се прорачунамо — а то см |
није ми о главу да лажем, да сам право бележио.{S} Око тога ти се, богме, ми здрпимо ваљано.{S |
преварити.{S} Кад је тако, станем и ја бележити на глави шећера; кад се год прода, повучем по |
м дочеку!{S} Ви осветласте образ данас, бели! — узе их хвалити Ђуко и потапка обојицу по рамену |
абуку из руке, дигну на те вику, као на белу врану...{S} Овако ћу ја њих друкчије мало да шишам |
у — онај сељак кад је бацио — одем ја у Београд, те набавим другу исту онаку.{S} После је више |
т правници и лицејисте, што уче тамо по Београду, мисле тако је то; мисле овамо печене шеве пад |
ашна.{S} Један му је син већ поодавна у Београду; учи гимназију.</p> <p>Еле, као што видите, ре |
у главу шећера не можете наћи лако ни у Београду...</p> <p>— Е баш, Ђуко, хвала ти!...{S} Хајде |
{S} Твој верни Ђуко зна шта ради.{S} Не бери ти бриге!«</p> <p>Утом сва четири општинара и кмет |
ло и машив се за капу. — А већ за то не бери бригу.{S} Умећу ја њима подићи како ваља...{S} Ти |
на.</p> <p>— Нема, ја — нестало је оног берићета.{S} Памтим ја, док сам био практикант, па са ш |
рђују остали.</p> <p>— Нема ти данас ни берићета — ништа!{S} Изопачио се и овај свет.{S} Нико т |
прошле су оне старе године кад је било берићета...</p> <p>— Право велиш, господине, богами! — |
а звања свога.{S} Свуда је говорио лепе беседе, пуне поуке, какву може само исказати тако вреда |
родају!« Спремим се ја и пођемо.{S} Кад бесмо већ у Крнић — путем поред винограда, он ће тек пр |
шица заносио!...{S} Њему је лако — седи беспослен по вас дан, па изволева...{S} Тако је било и |
у тргоше квочке са сметлишта, у коме се беху безбрижно разлепршале и закокоташе поплашено, а пи |
петан заговарао с људма, дотле кола већ беху спремна.{S} Кочијаш држи у руди вођице и чека да п |
аш кад оно, има већ ваљда десет годена, беше некако око Илијинадне она велика хала и ветрина, т |
те му не даде...{S} А како се, сиромах, беше обрадовао!{S} Чисто наново оживео, па ми се хвали |
ећи ће Радан. — Ено, преклане кака сила беше духнула и овуда.{S} Хоћаше све град потући у корен |
не свој рад...{S} Ето, на пример, какав беше онај Сима Симеуновић пред Јаковом.{S} Канцеларија |
лепог капетана. — Ето, на пример, какав беше капетан Јаков Јаковљевић, што је био над овом капе |
јастуку и натера волове на воду.{S} Кад беше насред воде, док дете поче да се церека; не смеје |
... — позва га Мато те пође.</p> <p>Кад беше код вратница да се растану, Радан хукне и рече:</p |
ама му све подлију воду.{S} Капетан се беше нешто на њ испизмио, а запело му око за његов вино |
иси из цркве поп-Перин кер.{S} По цркви беше све испретурано и узорвано; три дана и три ноћи чи |
у се капетан маши руком за чашу у којој беше допола вина.</p> <p>— А, молим, молим — убрза Узло |
бога вече зими.</p> <p>Једно вече тако беше жестока мећава.{S} Звижди ветар, а прећавац магли |
ружи прст на велики сврдо јармењак, што беше задевен у јастук предњи.</p> <p>— Па ето видиш шта |
се од малене тачке, од главе шћера што беше у торби Ђукиној, па се разви до најширих граница.{ |
Баш си баксуз, Радане! — рече онај што беше забо прст, тргнувши руку као опарен. — Ето, чим те |
и у ово доба? — упита га један, што већ беше забо прст у каиш, и погледа Радана.</p> <p>— Ниси |
рече Радан чисто спрдајући се, јер већ беше видео да је господин мало ударен обојком.</p> <p>— |
човека накараду!{S} Да га у сну усниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њима кака посла.{S} О |
га господин.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Би ли ти то мени продао?</p> <p>— Не могу — треба ми, к |
и дан опрасила му се крмача.</p> <p>— А би ли ваљало једно јаренце?{S} Деца воле јариће...</p> |
p>Радан већ виде с ким има посла, па да би га се отресао рече:</p> <p>— Одкако је бога и вола, |
му онда понудим главу шећера и кажем да би то најприличније било дати.{S} Купи он главу и однес |
би? — промишља, божем Ђуко... — Хе, шта би — то је мука сад!{S} Да је нешто за децу онако лепо. |
шта још.{S} А не знају они, јадни, шта би било од нас!{S} Ево, дошао би лепо Немац или Инглиз |
} Него као шта би?</p> <p>— Хм, хм, шта би? — промишља, божем Ђуко... — Хе, шта би — то је мука |
дмах отпратише у хапс...</p> <p>— А шта би од продаје?</p> <p>— Продаја се извршила.{S} Све му |
то они одмах, али су ћутали!{S} А и шта би му?...{S} Зар ти још не знаш ко су наши капетани.{S} |
естаде.{S} Нити се знаде куд оде ни шта би од њега.{S} Ама да рекнеш да је што шушнуло... ништа |
с, богами, право велиш!{S} Него као шта би?</p> <p>— Хм, хм, шта би? — промишља, божем Ђуко... |
вучем по једну белегу плајвазом.{S} Кад би да се прорачунамо — а то смо радили сваког месеца — |
чисто си му по очима могао познати, где би му рекао: боже, па и оно јадно учи некога!...</p> <p |
ш, хвала богу, да му није било мене, не би гроша добио!...</p> <p>— Па је ли ти барем дао ту тр |
ић, а унесе се ближе пред капетана — не би још требало — биће и томе земана.{S} Ама, некако тра |
што плашити поштене људе?{S} Што се не би написао какав леп капетан?!{S} Ето, на пример, знам |
« — »Ама, ако хоће само, донећу — ко не би, само нека буде вајде!« — Ја му онда понудим главу ш |
p>— А да ли ће ваљати?</p> <p>— Како не би ваљало?{S} Ја што купим — пред начелника да изнесем, |
!{S} Лупежу над лупежима!« Умало што не би и за вратове.{S} Ја духнем те изиђем од њега...{S} И |
олико се пута прода.{S} Видим ја, па ми би за зло што записује; ваљда га ја нећу преварити.{S} |
се богу, Радане, што петао запева, а ти би заиста упамтио мене.{S} Него свеједно ту је глава ше |
је сад ваљда на крнићкој реци.{S} Таман би насред ћуприје, а одовуд, мало поводећи се, преда њ |
ији поглед од погледа капетанова, могао би лепо опазити како се капетан задовољно осмехну кад в |
адни, шта би било од нас!{S} Ево, дошао би лепо Немац или Инглиз те нас све овако купио и одвео |
аше Ђуко на ту жељу њихову. — Та сатрео би ме хлеб и со ваша.{S} Јок, богами — равна три талира |
нешто отме Босна јали Херцеговина — ко би управљао оним народом, него опет ми чиновници и стар |
.</p> <p>— Па дела, Ђуко, вере ти, како би се то могло? — упиташе га прибивши се уза њ да боље |
О, мој брате, да је само интерез, било би цвеће и ковиље, али уписа у облигацију осамдесет дук |
или шећером... милина ти ући.{S} Чисто би се сваки дан судио, само да улазиш у тако чисту, так |
љути као кад му поднесе човек нешто што би се могло рећи да је мит.{S} Ето, вере ми, тако се ра |
{S} Али тек уз то масно мезетисање осуо би се пријатан разговор.{S} Сви су били знанци, па је и |
ете у кућу.{S} Сви се загледасмо шта му би сад!{S} Док, ништа ти бог не даде — груну пушка кроз |
ли чешће — одговори један.</p> <p>— Баш би ваљало — рећи ће на то други — да му спремимо једно |
ине штете...</p> <p>— И сваке се године бију на Превоју... не може се обићи друкчије — рећи ће |
мље поизваљивано...</p> <p>— Ојађено се бију те хале пред тучом... да бог сачува!</p> <p>— Јеси |
стима захори се граја, каква ваљда није била ни на циганској слави, а камоли на другој којој кр |
бог тако наказио...</p> <p>— Ала је то била хала и ветар, мој брате! — зачуди се онај што је р |
.{S} Ја мислим да сте га виђали ако сте били који пут о Васкрсу или о Госпођинудне на сабору ко |
осуо би се пријатан разговор.{S} Сви су били знанци, па је и разговор њихов био поверљив...</p> |
Ђуке до капетана — докле већ гости нису били дошли у тако стање да нису више ни разумевали једа |
<p>— О, мој брате, да је само интерез, било би цвеће и ковиље, али уписа у облигацију осамдесе |
:</p> <p>— Ето, због тога је, мој Пајо, било и потегни и повуци!...</p> <p>— Богати, кажи ми пр |
уше приче све страшније и страшније.{S} Било је већ право глуво доба кад се Радан кренуо из мех |
нда ветар извалио један грм крај пута — било му је ваљда више од триста година.{S} Лепо га, каж |
ишта; прошле су оне старе године кад је било берићета...</p> <p>— Право велиш, господине, богам |
н по вас дан, па изволева...{S} Тако је било и с том главом шећера!{S} Уђем ја једно јутро у ка |
ле, циче ћеманета...{S} Баш одавно није било толико хуке и чуда ни у Владимирцима, где је капет |
ог Степана Стенчића.</p> <p>Одавно није било таке журбе око дочека, као тај дан у Вучевици.{S} |
...{S} Та, знаш, хвала богу, да му није било мене, не би гроша добио!...</p> <p>— Па је ли ти б |
у шећера и кажем да би то најприличније било дати.{S} Купи он главу и однесе бајаги капетаници. |
а још.{S} А не знају они, јадни, шта би било од нас!{S} Ево, дошао би лепо Немац или Инглиз те |
век дешавало да Вучевицу обиђе; није му било по згоди да сврати и у њу.</p> <p>3атим је настала |
е знамо, како капетан.{S} Да ли је њему било по вољи? — рећи ће на то онај други.</p> <p>— Како |
о поодмори... стићи ће понајлак.</p> <p>Било је већ близу поноћи.{S} У механи у Дубрави седи јо |
...{S} Што га, сиромаха, снађе беда!{S} Био је то честит човек, али се некако заплете у дуг. 3а |
дине! — опет гракну Вучевчани.</p> <p>— Био сам баш млађи писар код покојног Вула Ивића, капета |
су били знанци, па је и разговор њихов био поверљив...</p> <p>— Служите се, господине! — нуди |
вредан и ревносан капетан.{S} Свуда је био добро почашћен и дочекан.{S} И, напослетку, свуда ј |
в беше капетан Јаков Јаковљевић, што је био над овом капетанијом пре Максима.{S} Никад не дође |
} Ако га сретне почем сељак, макар и не био из његовог подручја, он ће му на читав пушкомет ста |
сто се удуби у рачунање...{S} Једном се био тако занео да је на неком акту уместо нумере, коју |
сти« својој.</p> <p>Кад се већ вратио и био надомак Владимирцима, где је среска кућа — рећи ће |
је оног берићета.{S} Памтим ја, док сам био практикант, па са шездесет талира живио сам боље не |
са синџиром и јајетом...{S} То је, кажу био некаква што је криво мерио, па га је бог тако наказ |
S} А заиста да није тако оштећена, дали бисмо ти три талира...</p> <p>— Хајде, Ђуко, да се иде, |
.{S} Хеј, хеј, баш незгодно!{S} А могли бисте им купити по лимун, или по малко шећера лепа...</ |
е:</p> <p>— А хоће ли ове године, Дашо, бити добра жетва, а?</p> <p>— Хвала богу и власти, госп |
о лети, прозори отворени, на столу мора бити цвећа; зими кади се измирном или шећером... милина |
спремају му замке.{S} Баш кад му хтеде бити продаја, нађе, сиромах, неког поштеног човека овде |
то изгледа као неки мит?...{S} Ви може бити то и не помишљате, ама опет некако излази налик.{S |
д њих.</p> <p>— Ја, богме, не може боље бити...{S} Алал вам вера и вашем дочеку!{S} Ви осветлас |
смешећи се. — Само је могло још и боље бити.{S} Штета је што је она рђа открњи, а свуд бих је |
шо, да ми њему баш дрекнемо, најбоље ће бити.{S} И тако мени је веома запело око за онај његов |
тнувши понизно руку на прси. — Добро ће бити, ако бог да!{S} Само имам мало муке с Раданом.</p> |
— учи их Ђуко чисто шапћући... — То ће бити најбоље!</p> <p>— Јес, богами, право велиш!{S} Нег |
о је, али шта ћемо — кад то некако неће бити у реду? — И пошто се мало промисли додаде: — Тек, |
асенце мало?</p> <p>— А јок!{S} То неће бити у реду...{S} А и да је — он прасаца сад има.{S} Ту |
во.{S} Накити, бого мој, што може лепше бити!{S} Како је Владимирцима и свуда по срезу томе нас |
а тапшати капетан по рамену. — Нећеш ти бити тако тврд на погодби.{S} А збиља, како ти они оста |
рат од ујака.{S} Навали капетал: »Немој бити«, тамо он, »луд!{S} Зар овом пропалици и бекрији д |
иже пред капетана — не би још требало — биће и томе земана.{S} Ама, некако траљаво иде с интере |
на... неког Максима Сармашевића.</p> <p>Биће две године како је добио чин капетански.{S} Ја мис |
S} А богами, да ми није оне деце, сутра бих угарак у њу!</p> <p>— И даде ти педесет дуката? — у |
Штета је што је она рђа открњи, а свуд бих је могао дати по три талира.</p> <p>— А пошто прође |
ја човек прост, његов пандур: него куд бих се ја још око таких потркушица заносио!...{S} Њему |
о купим — пред начелника да изнесем, не бих се застидио.{S} Онолику главу шећера не можете наћи |
— Да ми дате пун овај вајат дуката — не бих вам ни погледао, само ако је мит...{S} Овако за љуб |
? — затеже капетан да се ценка. — Ја не бих...</p> <p>— Не, не господине! — брже-боље упаде му |
да вам кажем, није ми по вољи.{S} И не бих узео да нисте ви.{S} Али сад што му драго... — изго |
ав мит — боже сачувај!...</p> <p>— Нити бих вам узео ја мит — прекиде га капетан. — Да ми дате |
е се...{S} Ломи се, ломи, ломи... рекао бих, све ће у содом!{S} Док се отиште она сила планином |
његово званично понашање!{S} Ево, смео бих се с вама опкладити у што год хоћете да нисте досад |
господине.« — »Шта ћеш?« — »Та потврдио бих неку процену.« — »Дођи сутра!« осече се капетан на |
да не буде одвећ скупо«.</p> <p>— Како бих ја вама прескупио! — одговараше Ђуко на ту жељу њих |
ада, ни суше.{S} Како је на све стране »благодет и изобилије у вину, житу и овошчију...« И то с |
не — поче мало тише Узловић, а унесе се ближе пред капетана — не би још требало — биће и томе з |
} Како од онда жито добро рађа, овце се близне, ројеви не беже.{S} Како је нестало гусеница, вр |
бору код н-ске цркве.{S} Среска је кућа близу; нема ни сахат хода одатле.{S} Дакле, кад је год |
ије лепо...{S} Али ви̓ш, ви овде немате близу дућана.{S} Хеј, хеј, баш незгодно!{S} А могли бис |
. стићи ће понајлак.</p> <p>Било је већ близу поноћи.{S} У механи у Дубрави седи још неколико њ |
м, браћо! — назва свима скупа.</p> <p>— Бог ти помог̓о, Радане!{S} А одакле ти у ово доба? — уп |
корети што шушка с капетаном.</p> <p>— Бог душмана заборавио, браћо! — Извињује се Давид дослу |
та онај што је погађао у каиш.</p> <p>— Бог зна ко је!... — поче онај што је изгубио на попу. — |
јађено се бију те хале пред тучом... да бог сачува!</p> <p>— Јеси слушао нашег Станка?{S} Ето о |
>— И не питај, брате, колико сам.{S} Да бог сачува сваког таке позајмице!...{S} Знаш кад се оно |
ашњи појас некако обезочио и баталио да бог сачува!...{S} Шта се чини, чудо те и ово мало бог ј |
ио некаква што је криво мерио, па га је бог тако наказио...</p> <p>— Ала је то била хала и вета |
ана. — Служите се, изволите — колико је бог дао и добра година донела.</p> <p>— Хм, хм, Дашо! — |
е и почасте, колико се може и колико је бог дао; напија се у здравље домаћина Давида, који је с |
немој ни спомињати!{S} То начине да те бог сачува и саклони...{S} Начине од здрава и читава чо |
ледасмо шта му би сад!{S} Док, ништа ти бог не даде — груну пушка кроз једну баџу, а мој се Узл |
па букагије усред ватре!...{S} Ништа ти бог не даде, него стаде писка, цика, пуцњава, као да ко |
едак старешина у ово подручје, које нек бог дâ да се дугољетно подржи под родољубивом управом њ |
изно руку на прси. — Добро ће бити, ако бог да!{S} Само имам мало муке с Раданом.</p> <p>— Шта? |
!...{S} Шта се чини, чудо те и ово мало бог још даје.</p> <p>— А баталио се, брате, дакако! — н |
ајде, Вели, да се полако гамиже, па што бог да!...{S} Узме пређу и оно мало рибе па хајд насипо |
огађао у каиш.</p> <p>— Даде, не дао му бог весела дана!</p> <p>— А привали добар интерез, прив |
Лако ћемо се. погодити.{S} Нека стоји, бога ви, други пут!</p> <p>— Е добро, добро... — Знам ј |
их га опет, молих већ као самог господа бога — боже опрости! — Напослетку вели: »Хајде да проме |
га се отресао рече:</p> <p>— Одкако је бога и вола, од онда је и сврдо.</p> <p>— Зар тако стар |
бруји!...{S} Тако је то готово свако у бога вече зими.</p> <p>Једно вече тако беше жестока мећ |
ета...</p> <p>— Право велиш, господине, богами! — рећи ће један од сељака.{S} Овај се данашњи п |
Та сатрео би ме хлеб и со ваша.{S} Јок, богами — равна три талира дао сам за њу. — Е баш скупо |
мало. — Ето ја... видиш, тако!{S} Мало, богами, куме, па...{S} Шта му знам.</p> <p>— Зар опет, |
да и ти читав останеш.</p> <p>— Мучно, богами!...{S} Ко се данас задужи — нема му бела дана ви |
... — То ће бити најбоље!</p> <p>— Јес, богами, право велиш!{S} Него као шта би?</p> <p>— Хм, х |
ту спрдњу да седнемо као људи.</p> <p>— Богами, право велиш — рекоше они што су изгубили, па се |
ет дуката те начиним ону кућицу...{S} А богами, да ми није оне деце, сутра бих угарак у њу!</p> |
њена...</p> <p>— Ништа то не мари.{S} А богами, дао сам равна три Талира.{S} Није право да штет |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Богами, ја не знам шта су ти јадни капетани толико натр |
рећи ће Радан.</p> <p>— Па куд их део, богати? — упиташе остали.</p> <p>— Бацио их на таван и |
а га, па узвикну: — Аха, Ђуко!{S} Нуто, богати — откуд ти овде?</p> <p>— Донесе и мене ветар, Р |
о, било и потегни и повуци!...</p> <p>— Богати, кажи ми право, ко се први сети таког ђаволства? |
ја! — рече Радан, па га онда упита: — А богати, не замери што ћу те запитати, шта си ти?</p> <p |
ад да дивани кад му се хита.</p> <p>— А богати, брале, шта радиш с тим? — упита господин.</p> < |
стави капетан са својим вредним Ђуком и богатом жетвом.</p> <p>Све је опет пошло својим путем к |
— Бацио их на таван и ту су му стајале, богзна докле...{S} Ишли су људи, као на чудо те гледали |
.{S} Људи смо наши, а три цванцика није богзна шта... дајте паре, ето зове ме капетан; похитајт |
оли, нити иде у цркву...</p> <p>— Јес̓, богме, господине, право кажеш! — гракну они око њега.</ |
есели до неко доба ноћи.</p> <p>— Јес̓, богме, господине! — опет гракну Вучевчани.</p> <p>— Био |
него данас, као капетан.</p> <p>— Јес̓, богме, господине! — потврђују остали.</p> <p>— Нема ти |
ми — рећи ће један од њих.</p> <p>— Ја, богме, не може боље бити...{S} Алал вам вера и вашем до |
а сам право бележио.{S} Око тога ти се, богме, ми здрпимо ваљано.{S} Он мени: »Лопове!« Ја опет |
жита и вуне...{S} Иде Ђурђевдан, па ти, богме, имам муке.{S} Ваља ми дати порезу, а мораћу плат |
стоји на асталу.{S} Ја се мало зачудим, богме. »Откуд сад то«, мислим сам, »кад наш капетан не |
ут с рогатима изићи накрај!...</p> <p>— Богме, ви сте ту много зарадили!</p> <p>— Ја шта мислиш |
ари!...« Ниси никуд пристао...</p> <p>— Богме никуд! — рекоше неки..</p> <p>— Шта ћеш, куд ћеш? |
ти чарапе, пешкири, јабуке, тканице, па богме, и по неко руно и ћилими или јагње...{S} А сад ни |
ше.{S} Мало се угрејао пићем, а мало се богме и узјазбио од оних прича, па му све пири некаки в |
богу, па онда заседну за совру, призову богме и своје старешине, па се ту гости и весели до нек |
равицу у здравље капетаново.{S} Накити, бого мој, што може лепше бити!{S} Како је Владимирцима |
у за својих десет година, па сад, хвала богу, има чиме дочекати своје знанце и пријатеље.{S} Не |
то ће капетан градити.{S} У нас, хвала богу, то не граде.</p> <p>— А имате капетана?</p> <p>— |
обрече трећу пару...{S} Та, знаш, хвала богу, да му није било мене, не би гроша добио!...</p> < |
шо, бити добра жетва, а?</p> <p>— Хвала богу и власти, господине! — одговори Узловић, улагујући |
празника тушта света.{S} Лепо се помоле богу, па онда заседну за совру, призову богме и своје с |
а страну.{S} Обазре се и рече: »Моли се богу, Радане, што петао запева, а ти би заиста упамтио |
ка, ни попа, никога...{S} Нити се ко ту богу моли, нити иде у цркву...</p> <p>— Јес̓, богме, го |
е, па не ваља.</p> <p>— Јок!{S} Не дај, боже, да га митимо — поче уверавати Ђуку један ,од њих |
о очима могао познати, где би му рекао: боже, па и оно јадно учи некога!...</p> <p>И ошинув вол |
пет, молих већ као самог господа бога — боже опрости! — Напослетку вели: »Хајде да променимо об |
прости...{S} Није да рекнеш какав мит — боже сачувај!...</p> <p>— Нити бих вам узео ја мит — пр |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Боже мој, каква ли је то граја у Крнићу?!{S} Бубњају бу |
и?</p> <p>— Хм, хм, шта би? — промишља, божем Ђуко... — Хе, шта би — то је мука сад!{S} Да је н |
ди паметан.{S} А већ трећа пара твоја и божија!</p> <p>— Хвала, господине! — захвали Ђуко приди |
о ћеш му, врага, управљати кад те се не боји!...{S} И ти, опет правници и лицејисте, што уче та |
Та оно, ја ти могу баш и продати; само бојим се да не буде за те скупо?</p> <p>— А шта цените, |
змија кад идете боси?</p> <p>— Јок, не бојимо се!</p> <p>Господин утом разви један замотач у т |
— нека се говори којешта.</p> <p>— А не бојите се змија кад идете боси?</p> <p>— Јок, не бојимо |
го зарадили!</p> <p>— Ја шта мислиш ти, болан!...{S} Видиш ову кавану?{S} Њу је сазидао капетан |
ли по малко шећера лепа...</p> <p>— Их, болан, да сам знао — вајкаше се један — могао сам купит |
p>— Јок, јок — нећка се Иво — ти, попе, боље умеш.{S} На тебе је ред.</p> <p>Сви гракнуше:</p> |
у ноћ пљуцкати и постати зловољнији.{S} Боље иди ти у кафану »Код петла«.{S} Ту је тек позоришт |
огло? — упиташе га прибивши се уза њ да боље чују.</p> <p>— Спремите ви њему нешто, нек понесе |
дан од њих.</p> <p>— Ја, богме, не може боље бити...{S} Алал вам вера и вашем дочеку!{S} Ви осв |
се и ја доста којечему довити, па још и боље од њега — иако је он капетан, а ја човек прост, ње |
>Ђуко смешећи се. — Само је могло још и боље бити.{S} Штета је што је она рђа открњи, а свуд би |
тикант, па са шездесет талира живио сам боље него данас, као капетан.</p> <p>— Јес̓, богме, гос |
трче на све стране и наређују да се што боље спреми част...{S} Ту се кољу пилићи, прасци, јањци |
во — вели поп. — Де ти, Иво!{S} Ти умеш боље.</p> <p>— Јок, јок — нећка се Иво — ти, попе, боље |
а у њ као да га познаје; загледа се још боље, па га зовну:</p> <p>— јесте ти, Радане?!</p> <p>Р |
их...</p> <p>— Не, не господине! — брже-боље упаде му у реч Узловић. — Шалим се...{S} Лако ћемо |
, онај виноград?« — »Добар«, велим ја, »бољег ретко где има.« »Што ли то сад пита?« мислим сам. |
а га мртви зној проби...{S} Читав сахат борио се тако с том нечастивом силом.{S} Док се чуше ср |
/p> <p>— А не бојите се змија кад идете боси?</p> <p>— Јок, не бојимо се!</p> <p>Господин утом |
идемо у цркву.</p> <p>— Други пут идете боси?</p> <p>— Јес̓, други пут идемо боси. — Одговараше |
те боси?</p> <p>— Јес̓, други пут идемо боси. — Одговараше Радан тек онако — нека се говори кој |
а прилика!...{S} Сутра да се нешто отме Босна јали Херцеговина — ко би управљао оним народом, н |
рији и држао на полици међу актима увек боцу сурутке, што је »пио од груди«...{S} Еле, просто с |
ин омален, буљавих очију, с постриженом брадом и кратким чибучићем у зубима, па га упита кривећ |
гаја пилетине.{S} Поп Перо ухвати се за браду и учини као јарац: »Мехе-хеее!« И сви се гости гр |
о угљен, а лице и све му зарасло у саму браду. »Дај ми те букагије да ти скинем!«</p> <p>— Баш |
че Радан и пође.</p> <p>— Ама молим те, брале, стани!</p> <p>Радан опет стаде, па као затежући |
како ћу продати!</p> <p>— Али молим те, брале, продај ми!</p> <p>— Не могу ја — треба мени сврд |
уде за те скупо?</p> <p>— А шта цените, брале? — упита господин, радостан што Радан пристаје да |
ове да иду, и сам пође.</p> <p>— Стани, брале, молим те! — устави га господин.</p> <p>— Шта ћеш |
ален господин у шубари па виче: »Стани, брале!{S} Хеј, брале стани!« и маше на њ руком да стане |
вани кад му се хита.</p> <p>— А богати, брале, шта радиш с тим? — упита господин.</p> <p>— Врти |
шубари па виче: »Стани, брале!{S} Хеј, брале стани!« и маше на њ руком да стане.{S} Окрете се |
стук у кола.</p> <p>— А је ли то старо, брале? — упита господин.</p> <p>Радан већ виде с ким им |
једну страну:</p> <p>— А шта ти је то, брале?</p> <p>— Које?</p> <p>— Ово овде — рече господин |
а стварима, упита:</p> <p>— А шта ти је брале ово?</p> <p>— Ето торба? — рече Радан чисто спрда |
{S} Оно, додуше, ни ја их толико баш не браним; има их и накарада.{S} Свет је овај ионако пун ј |
дукат у злату и даде Ђуку:</p> <p>— На, брат-Ђуко, и алали!</p> <p>— Нек ти је алал, брате! — р |
дао сам за њу. — Е баш скупо си платио, брат-Ђуко! — при</p> <p>мети кмет. — Скупо, није вајде! |
Раданову, десио се тај човек — капетану брат од ујака.{S} Навали капетал: »Немој бити«, тамо он |
.{S} Знаш кад се оно ономлане оделих од брата.{S} Остадох једин, са женом и децом...{S} Куд ћу |
очеше, па баш ни у уво!...{S} Зовем га, брате, ето послом званичним у канцеларију — неће да дођ |
ло бог још даје.</p> <p>— А баталио се, брате, дакако! — наставља капетан. — Ено, пре неких год |
и узајмио од њега?</p> <p>— И не питај, брате, колико сам.{S} Да бог сачува сваког таке позајми |
Ђуко, и алали!</p> <p>— Нек ти је алал, брате! — рече Ђуко предајући главу кмету.{S} Затим приђ |
вори професор.</p> <p>— Е да си поштен, брате! — рече Радан, па га погледа тако сажаљиво што је |
онај што је бацао попа.</p> <p>— О, мој брате, да је само интерез, било би цвеће и ковиље, али |
толикој смелости.</p> <p>— Јакако, мој брате!...{S} Зарони ти он лепо.{S} Кад доле, а пређа се |
> <p>— Ала је то била хала и ветар, мој брате! — зачуди се онај што је растурао попа.</p> <p>— |
упрепашћено.</p> <p>— А ја шта ћу, мој брате!...{S} Да ми дође добош пред кућу, куда ћу онда?. |
та један</p> <p>— Ја шта ти мислиш, мој брате!{S} Дигао се, вели у рибу ноћу, па хајд Виру.{S} |
е и уђе Радан.</p> <p>— Добар вече вам, браћо! — назва свима скупа.</p> <p>— Бог ти помог̓о, Ра |
етаном.</p> <p>— Бог душмана заборавио, браћо! — Извињује се Давид дослужујући им.</p> <p>Капет |
д нико ни да се пошали.{S} Нема, нема — браћо ништа; прошле су оне старе године кад је било бер |
а њ и да нема удела у очевини с осталом браћом, а он после удари још горе у пискарање и адвокат |
добош пред кућу!...{S} Добош ја!{S} Што бре, узимаш паре кад не мош вратити!...{S} У мене, Дашо |
не бих...</p> <p>— Не, не господине! — брже-боље упаде му у реч Узловић. — Шалим се...{S} Лако |
зе букагије у руке па носи, а опучи сад брже...{S} Иде тако иде, док ти њега нека рука дохвати |
ранга.{S} Он је узе у руку па пође мало брже.{S} Кад на читав пушкомет зацрни се нешто малено к |
продаја...{S} Што је, опет, та продаја брзо извршена, ниси видео!{S} Ја сам се зачудио кад се |
p>— Каки шећер?{S} Дај да видим!... — и брзо извади из торбе главу шећера, загледа је, па климн |
ан, ако и пијан, да се правда. — Брига, брига, куме! — и ту махну руком као да је све пропало.< |
оче Радан, ако и пијан, да се правда. — Брига, брига, куме! — и ту махну руком као да је све пр |
верни Ђуко зна шта ради.{S} Не бери ти бриге!«</p> <p>Утом сва четири општинара и кмет, те за |
машив се за капу. — А већ за то не бери бригу.{S} Умећу ја њима подићи како ваља...{S} Ти само |
Ти, Дашо...{S} Јес — виноград...{S} Не брини се...{S} Добош сам ја, море!...{S} Јест, ја — доб |
се, свака година Добра, а?</p> <p>— Не брини се ти за њ, господине — упада у реч поп Перо. — Ж |
говара се капетан, а Ђуку се само смеши брк.</p> <p>— А немој што замерити, господине — вели км |
врућ ветар око ушију.{S} Сад ће већ на брод под воденицом.{S} Таман да нагази кад стаде плакат |
тану.{S} Ево, где је окрњи црно дете на броду више Петрова вира!...{S} Виш, па девет пута, мој |
ала незгодно — почеће Радан — а на оном броду код воденице и горе мало, поред вира Петрова, не |
нцеларији припијајући каву, шапуће неке бројеве и често се удуби у рачунање...{S} Једном се био |
еновац, Миокус, и тако даље по свих, на броју преко 54 села у својој капетанији.{S} Свуда је им |
ор, вика, лупа, свирка, певанија — само бруји!...{S} Тако је то готово свако у бога вече зими.< |
мој, каква ли је то граја у Крнићу?!{S} Бубњају бубњеви, лупају даирета, зурлају зурле, циче ће |
ва ли је то граја у Крнићу?!{S} Бубњају бубњеви, лупају даирета, зурлају зурле, циче ћеманета.. |
знати да га је сама природа створила да буде капетан.{S} Па још оно његово званично понашање!{S |
хоће само, донећу — ко не би, само нека буде вајде!« — Ја му онда понудим главу шећера и кажем |
могу баш и продати; само бојим се да не буде за те скупо?</p> <p>— А шта цените, брале? — упита |
го у тај мах зажелели, него »само да не буде одвећ скупо«.</p> <p>— Како бих ја вама прескупио! |
мета зовните — рече Ђуко — да му што не буде криво, где га не питате.</p> <p>— Јес̓, јес̓ и кме |
воље, а ти само сврати — особито ако то буде зими и кад је кака жестока мећава — у кафану »Код |
х друкчије мало да шишам!...{S} Само ти буди паметан.{S} А већ трећа пара твоја и божија!</p> < |
оштују своје старешине, да их слушају и буду им на руци у сваком послу њиховом.{S} Даље опомену |
, поучио људе да слушају власт и да јој буду на руци; и ту су парничне стране дале капетану гла |
ицу.{S} Ту ћемо учинити севте, па елбет буду батли Вучевчани...</p> <p>И тако наш лепи капетан |
ад се добро разгори, он разгрте жар, па букагије усред ватре!...{S} Ништа ти бог не даде, него |
} Спаде Петру и друга пранга.{S} Он узе букагије у руке па носи, а опучи сад брже...{S} Иде так |
— али опет онај поп. »Дај ми, море, те букагије!« — Не да он никако.{S} Салета тако, салета... |
све му зарасло у саму браду. »Дај ми те букагије да ти скинем!«</p> <p>— Баш лепо заиска? — упи |
о! — прича он даље: »Дај ми«, вели, »те букагије!« »Не дам«, вели Петар. »Море дај, немој се му |
има шта видети!...{S} На ногама му жуте букагије, као восак!...</p> <p>— Аох! — повикаше сви, а |
а, кад — ал̓ опет онај црни поп па иште букагије.{S} Петар не да никако...{S} Облета поп и иска |
..{S} Нестаде попа.</p> <p>— Носи ли он букагије? — упита онај што је растурао карте.</p> <p>— |
рише од страха.</p> <p>— Погледа... баш букагије!...{S} Шта ће сад?{S} Скинути не може.{S} Хајд |
ви волове.{S} Приђе му господин омален, буљавих очију, с постриженом брадом и кратким чибучићем |
е добро чувају »републиканаца« и уопште бургијаша, немирних и подозривих људи, и чим кога опазе |
ареди нешто, негде испита да нема каких бургијаша и тако даље, шта већ иде у званичну дужност т |
љда кад хоћете да растресете вуну, онда бушите тим јастуке па повадите? — рече господин мислећи |
олове...{S} Док ти се навали њему нешто ва леђа, па све теже, теже... хоће да га завали натраг. |
акле, да не спомињем те личности што су вазда друштво Узловићево, него да поменем само даљне го |
а људи...{S} Гле ти њега!{S} Ушушкао се ваздан тамо око тих сјајних пулија, па нас и заборавио! |
.</p> <p>— Хајде ти, море!{S} Шта чекаш ваздан? — обрецну се на њ жандарм, отворивши врата, и Р |
то си једва чекао да час изиђеш на чист ваздух.{S} А овај капетан јок!{S} У њега су послеподне, |
вешт, иступи мало на страну, па зађе за вајат.{S} За њим присташе и два општинара.</p> <p>— Ама |
Утом сва четири општинара и кмет, те за вајат Ђуки.</p> <p>— Е па дајде, Ђуко — рећи ће један о |
екиде га капетан. — Да ми дате пун овај вајат дуката — не бих вам ни погледао, само ако је мит. |
иде посао за руком.{S} Извири мало иза вајата и погледа капетана, па намигне — као вели: »Гост |
, Ђуко! — викну капетан и неки потрчаше вајату да га зовну.</p> <p>— Ето ме, господине, ето сад |
само, донећу — ко не би, само нека буде вајде!« — Ја му онда понудим главу шећера и кажем да би |
! — при</p> <p>мети кмет. — Скупо, није вајде!</p> <p>— Јес̓, истина, поскупо, ама је и ваљано! |
о лепом стасу и облику његовом.{S} Није вајде — баш кад га човек погледа, мора признати да га ј |
узе и преврте тамо-амо, па рече: — Није вајде, добра глава само штета што је окрњена...</p> <p> |
од урадиш, подај њему.{S} Ни ода шта ти вајде није...{S} Ради, скапавај, гледај па подај другом |
ије то требало...{S} Баш није требало — вајка се токорсе капетан. — Ја ни од кога не узимам ниш |
па...</p> <p>— Их, болан, да сам знао — вајкаше се један — могао сам купити ономаде кад оно сил |
а је у целој капетанији онаке!</p> <p>— Вала, Дашо, нема ни онаког винограда у три капетаније.. |
бићи друкчије — рећи ће Радан.</p> <p>— Вала и јес̓ ружно место.{S} Усред подне сумња те онуде |
то је све крив Радан.</p> <p>— Нека га вала, Ђуко!...{S} Платиће он то мени лепо... — попрети |
виче, и пита узгред Радана.</p> <p>— Ја вала, сад из вароши — одговори Радан.</p> <p>— Ово је п |
во. — Хајде кући, куме, хајде!{S} Сутра вала поранити...</p> <p>— Хе, кући! — прекиде га Радан, |
што је окретао попа.</p> <p>— Свуда је вала незгодно — почеће Радан — а на оном броду код воде |
S} Све је то у другога друкчије!</p> <p>Вала само сести па гледати сехира.</p> <p>Дође један, н |
још интерез на све...{S} Прође година, ваља исплатити, а нема се откуд.{S} Молих га, кумих да |
Ђурђевдан, па ти, богме, имам муке.{S} Ваља ми дати порезу, а мораћу платити и оном поганцу ин |
, он ће сам мислити да га митите, па не ваља.</p> <p>— Јок!{S} Не дај, боже, да га митимо — поч |
те још како!...{S} Сад је баш ишла како ваља!...{S} Само да ти кажем.{S} Дође неки Милета из Ми |
ери бригу.{S} Умећу ја њима подићи како ваља...{S} Ти само гледај сехира док дођемо у Вучевицу. |
, а камоли на другој којој крштеној.{S} Ваљало је сад да Ђуко пукне из својих пиштоља што игда |
Еле, насетова их много и много.{S} А и ваљало је да их насетује.{S} Сад је тек први пут изишао |
А да ли ће ваљати?</p> <p>— Како не би ваљало?{S} Ја што купим — пред начелника да изнесем, не |
чешће — одговори један.</p> <p>— Баш би ваљало — рећи ће на то други — да му спремимо једно јаг |
опрасила му се крмача.</p> <p>— А би ли ваљало једно јаренце?{S} Деца воле јариће...</p> <p>— Т |
p> <p>— Јес̓, истина, поскупо, ама је и ваљано!{S} Погледајте ви, колика је то глава шећера!</p |
о.{S} Око тога ти се, богме, ми здрпимо ваљано.{S} Он мени: »Лопове!« Ја опет њему: »Варалицо!{ |
тиле за то у варош.</p> <p>— А да ли ће ваљати?</p> <p>— Како не би ваљало?{S} Ја што купим — п |
велимо где нам је први пут дошао — неће ваљати да оде онако без ишта.</p> <p>— Ја, ја — поче оп |
ет своје.{S} Виноград је добио.{S} Сад, ваљда, има опет неког те му помаже да тргује с главом ш |
Видим ја, па ми би за зло што записује; ваљда га ја нећу преварити.{S} Кад је тако, станем и ја |
господина од пете до перчина.</p> <p>— Ваљда кад хоћете да растресете вуну, онда бушите тим ја |
« а међу гостима захори се граја, каква ваљда није била ни на циганској слави, а камоли на друг |
наиђе на ћуприју ону стару, што је сад ваљда на крнићкој реци.{S} Таман би насред ћуприје, а о |
звалио један грм крај пута — било му је ваљда више од триста година.{S} Лепо га, кажу, понесе у |
из својих пиштоља што игда може, и што ваљда, никад у свом веку нити је пукнуо нити ће пукнути |
је увијао каиш — Знаш кад оно, има већ ваљда десет годена, беше некако око Илијинадне она вели |
Јес̓, глава шећера!</p> <p>— То за каву ваљда?</p> <p>— Ја, за каву.</p> <p>— И градите слатко, |
и баш нисте требали то чинити; право да вам кажем, није ми по вољи.{S} И не бих узео да нисте в |
ољи, уозбиљи се и упита:</p> <p>— А шта вам је то?</p> <p>— Та, ето, мало шећера, велимо да пон |
соби — пред канцеларијом.</p> <p>— Сад вам јамачно није тако ишла трговина? — примети Пајо.</p |
ворише и уђе Радан.</p> <p>— Добар вече вам, браћо! — назва свима скупа.</p> <p>— Бог ти помог̓ |
Ја, богме, не може боље бити...{S} Алал вам вера и вашем дочеку!{S} Ви осветласте образ данас, |
руке ради, да дате своме старешини што вам је први пут дошао у село...{S} Ама, он ће сам мисли |
купио за моју чељад нешто шећера — могу вам дати, кад баш хоћете...{S} Макар ја опет ишао касти |
и су то гости — у далеко их није.{S} Ту вам је учитељ Иво из Скупљена; па онај други Иво, учите |
ми дате пун овај вајат дуката — не бих вам ни погледао, само ако је мит...{S} Овако за љубав и |
ит — боже сачувај!...</p> <p>— Нити бих вам узео ја мит — прекиде га капетан. — Да ми дате пун |
буде одвећ скупо«.</p> <p>— Како бих ја вама прескупио! — одговараше Ђуко на ту жељу њихову. — |
ванично понашање!{S} Ево, смео бих се с вама опкладити у што год хоћете да нисте досад нашли та |
о.{S} Он мени: »Лопове!« Ја опет њему: »Варалицо!{S} Лупежу над лупежима!« Умало што не би и за |
кну Ђуко као досетивши се. — Кад рече у варош — и ја сам баш јутрос из вароши, па уз пут сустиг |
.{S} Макар ја опет ишао кастиле за то у варош.</p> <p>— А да ли ће ваљати?</p> <p>— Како не би |
ао сам купити ономаде кад оно силазих у варош!</p> <p>— А!{S} Знате шта? — узвикну Ђуко као дос |
узгред Радана.</p> <p>— Ја вала, сад из вароши — одговори Радан.</p> <p>— Ово је поп! — викну ј |
»за своју кућу набавио кад је јутрос из вароши пошао«, и дадоше капетану тек, руке ради, да пон |
д рече у варош — и ја сам баш јутрос из вароши, па уз пут сустигох капетана, те пођох амо с њим |
ако се смеје...{S} Сад као први пут код вас...{S} Је ли, досад није долазио, а? — упита их Ђуко |
...{S} Њему је лако — седи беспослен по вас дан, па изволева...{S} Тако је било и с том главом |
а сте га виђали ако сте били који пут о Васкрсу или о Госпођинудне на сабору код н-ске цркве.{S |
гори, он разгрте жар, па букагије усред ватре!...{S} Ништа ти бог не даде, него стаде писка, ци |
} Донесе их тако кући.{S} Наложи, вели, ватру, као да ће вола пећи.{S} Кад се добро разгори, он |
ељу њихову. — Та сатрео би ме хлеб и со ваша.{S} Јок, богами — равна три талира дао сам за њу. |
ма за појасом, а о појасу му виси читав вашар од тоболаца, поласака, чакмака и осталих пандурск |
<p>— Лепо је.</p> <p>— А купили сте за ваше паре?</p> <p>— Није.{S} Он је дао.</p> <p>— Да, да |
ан тако дочекан као што сте ви дочекали вашег капетана.{S} Ено, познајем га по разговору, како |
не може боље бити...{S} Алал вам вера и вашем дочеку!{S} Ви осветласте образ данас, бели! — узе |
је то шала остати са ситном децом — под ведрим небом, као просјак!...{S} Начини се ту галама, д |
его поцрни и скамени се, па тако остане век и амин — као црн огорео пањ.</p> <p>— Ко узимље инт |
то игда може, и што ваљда, никад у свом веку нити је пукнуо нити ће пукнути, али — баш сада не |
писање, изиђе равних сто дуката. »Сад«, вели, »да променимо, али да начинимо на сто педесет дук |
ска, јакако! — прича он даље: »Дај ми«, вели, »те букагије!« »Не дам«, вели Петар. »Море дај, н |
Дај ми«, вели, »те букагије!« »Не дам«, вели Петар. »Море дај, немој се мучити... скинућу ти их |
знам, капетан ми наручио. »Мука и зло«, вели, »ја не знам кад ће доћи и на ме ред једном!« — »М |
сав модар као чивит.{S} Испребијали га, вели, ветрењаци; али им баш и није дао да учине штете.. |
а ће сад?{S} Скинути не може.{S} Хајде, Вели, да се полако гамиже, па што бог да!...{S} Узме пр |
ди, као на чудо те гледали...{S} После, вели, нестаде их.{S} Или их неко украде, или их онако н |
ка?{S} Ето он је ветрењак...{S} Кад се, вели, побију, докопају грм за врх па га ишчупају као ст |
шта ти мислиш, мој брате!{S} Дигао се, вели у рибу ноћу, па хајд Виру.{S} Лепо, тишина а вода |
е...{S} Донесе их тако кући.{S} Наложи, вели, ватру, као да ће вола пећи.{S} Кад се добро разго |
Прође иза рока по читава три месеца.{S} Вели: »Не може се«, а овамо неће да ради, па се још и п |
ј дечици, нек су ти жива и здрава!... — вели кмет.</p> <p>— Та није то требало...{S} Баш није т |
<p>— А немој што замерити, господине — вели кмет. — Ми смо људи прости...{S} Није да рекнеш ка |
цу.</p> <p>— Нека наздрави учитељ Иво — вели поп. — Де ти, Иво!{S} Ти умеш боље.</p> <p>— Јок, |
та и погледа капетана, па намигне — као вели: »Гости се ти, господине, још мало!{S} Твој верни |
} Аја!{S} Неће ни главе да окрепе, него вели: »Паре на плац, јали ћу те суду!...« О, невоље и м |
спода бога — боже опрости! — Напослетку вели: »Хајде да променимо облигацију.« Нарачуни тамо — |
годена, беше некако око Илијинадне она велика хала и ветрина, тамо по Међеднику.{S} Казују да |
/p> <p>— Баш штета, господине.{S} Онако велика глава...{S} Нисам је веће видео...{S} Па ми ту с |
во овде — рече господин и пружи прст на велики сврдо јармењак, што беше задевен у јастук предњи |
мо својим приљежним и ревносним радом и великим снисхођењем према претпостављеним својим дотера |
— дукат!...</p> <p>Еле, као што видите, велико весеље чини Давид Узловић.{S} Ту се једе, ту се |
камоли у Крнићу.{S} Не треба се чудити, велико је весеље!</p> <p>Славу слави Давид Узловић, ћат |
трахом приступише и отворише врата — за велико чудо клиси из цркве поп-Перин кер.{S} По цркви б |
опада, Ђуко, онај виноград?« — »Добар«, велим ја, »бољег ретко где има.« »Што ли то сад пита?« |
ти штогод деци капетановој на пешкеш«, велим му ја, »па да виш онда!« — »Ама, ако хоће само, д |
м је то?</p> <p>— Та, ето, мало шећера, велимо да понесеш твојој дечици, нек су ти жива и здрав |
уверавати Ђуку један ,од њих — него ко велимо где нам је први пут дошао — неће ваљати да оде о |
премимо једно јагњенце, а?{S} Шта ти кô велиш, Ђуко?</p> <p>— Не шал̓те се главом! — искоси се |
мари ништа...{S} Моћи ће проћи.{S} Шта велиш, Ђуко?</p> <p>— О те још како, господине!{S} Ова |
ти најбоље!</p> <p>— Јес, богами, право велиш!{S} Него као шта би?</p> <p>— Хм, хм, шта би? — п |
еднемо као људи.</p> <p>— Богами, право велиш — рекоше они што су изгубили, па се дигоше и седо |
кад је било берићета...</p> <p>— Право велиш, господине, богами! — рећи ће један од сељака.{S} |
х пандурских дрангулија.{S} Тог пандура веома воле капетан; довео га чак из другог среза кад се |
тан?!{S} Ето, на пример, знам ја једног веома финог и лепог капетана... неког Максима Сармашеви |
емо, најбоље ће бити.{S} И тако мени је веома запело око за онај његов виноград у Прљинама...</ |
аменито »севте«.{S} И доиста, десише се веома батли људи, ти Вучевчани!...{S} Шта је пута наш к |
захвали им на дочеку, изговори неколико веома поучних речи, па пође.{S} Док му приђе кмет и за |
..</p> <p>— А знате ли ви — поче пандур веома поверљиво и чисто шапћући да их уверава — да то и |
богме, не може боље бити...{S} Алал вам вера и вашем дочеку!{S} Ви осветласте образ данас, бели |
.</p> <p>— Ама ти ништа, Ђуко, не руча, вере ми — рећи ће један од њих.</p> <p>— Ја, богме, не |
бош пред кућу, куда ћу онда?...{S} Сад, вере ми ни сам не знам шта ћу...{S} Идем често као луд. |
капетаније...{S} Хоћеш ми га уступити, вере ти?</p> <p>— Драге воље, господине, само да ми се |
ко празне руке.</p> <p>— Па дела, Ђуко, вере ти, како би се то могло? — упиташе га прибивши се |
што би се могло рећи да је мит.{S} Ето, вере ми, тако се ражљути да по два дана ништа не окуси |
анџе, не ишчупа га се ти шале!</p> <p>— Вере ти, Радане — упита један од њих — право ми каже, к |
?</p> <p>— Прекјуче сам пошао.</p> <p>— Вере ти, шта ли је од моје веселе деце?{S} Где ли су са |
ваничној дужности!...{S} Шта ли је пута верни Ђуко његов чинио пазар с оном главом шећера и ник |
сти се ти, господине, још мало!{S} Твој верни Ђуко зна шта ради.{S} Не бери ти бриге!«</p> <p>У |
петан пусти се у дуг разговор са својим верним Ђуком.{S} Ту се развише големи планови; измерише |
љубивом управом његовом, а све на срећу верних синова земље ове, који знаду свачије заслуге оце |
им, завара очи свима те намигну на свог верног Ђуку.{S} Ђука је врло добро разумео тај намиг го |
е среска кућа — рећи ће задовољно своме верном Ђуку:</p> <p>— Па, Ђуко, јесу л̓ батли Вучевчани |
авловића да је немиран, да псује закон, веру, да развраћа деду, даје им којекаке скаредне књиге |
ао у каиш.</p> <p>— Даде, не дао му бог весела дана!</p> <p>— А привали добар интерез, привали |
ао.</p> <p>— Вере ти, шта ли је од моје веселе деце?{S} Где ли су сад?...</p> <p>— Хајде ти, мо |
гме и своје старешине, па се ту гости и весели до неко доба ноћи.</p> <p>— Јес̓, богме, господи |
је све пропало.</p> <p>— Хеј, хеј, мој весели куме! — рече Мато чисто жалостиво. — Хајде кући, |
ј куме, није шала!...</p> <p>— Хеј, мој весели Радане! — прошапута Мато и окрете навише стазом |
о!... заврши Радан, па климну главом не весело, погледа нешто доле у воду, па тек повуче Мату з |
даљне госте који се потрудише да му на весеље дођу.{S} Красни су то гости — у далеко их није.{ |
рнићу.{S} Не треба се чудити, велико је весеље!</p> <p>Славу слави Давид Узловић, ћата општинск |
!...</p> <p>Еле, као што видите, велико весеље чини Давид Узловић.{S} Ту се једе, ту се смеје и |
тине што Ђуко не даде израза сад такоме весељу; набрао обрве, па јурну на прозор, а чисто цичи: |
Ено, познајем га по разговору, како је весео и добре воље.{S} Никад га нисам видео тако добров |
тамо по Међеднику.{S} Казују да је онда ветар извалио један грм крај пута — било му је ваљда ви |
— откуд ти овде?</p> <p>— Донесе и мене ветар, Радане.{S} Ви'ш, ја с мојим капетаном квит!</p> |
казио...</p> <p>— Ала је то била хала и ветар, мој брате! — зачуди се онај што је растурао попа |
ече тако беше жестока мећава.{S} Звижди ветар, а прећавац магли у очи куд се год окренеш.{S} У |
шкиљи још једна лампа.{S} Напољу звижди ветар, и сићани прећавац засипље у прозоре.{S} Негде да |
оних прича, па му све пири некаки врућ ветар око ушију.{S} Сад ће већ на брод под воденицом.{S |
Јеси слушао нашег Станка?{S} Ето он је ветрењак...{S} Кад се, вели, побију, докопају грм за вр |
дар као чивит.{S} Испребијали га, вели, ветрењаци; али им баш и није дао да учине штете...</p> |
е не учини много квара.</p> <p>— Одбише ветрењаци! — додаде један. — Баш онда на Врх Превоја по |
некако око Илијинадне она велика хала и ветрина, тамо по Међеднику.{S} Казују да је онда ветар |
у левој једну карту, хитро их премеће, већ што треба у тој игри н виче, и пита узгред Радана.< |
варено; њему опет све теже и теже...{S} Већ опажа како му нокти од оних шапа пробили гуњац, па |
ућу да градиш, немаш откуд, а мораш.{S} Већ и ружно је — све се спрда »Ено га каки је радин!{S} |
да барем стигне до механе у дубрави, а већ даље лако му је.{S} Кад се мало поодмори... стићи ћ |
у па пуши из чибука; те — узима мито; а већ нос, главу, врат, трбух, и ноге немој ни спомињати! |
шишам!...{S} Само ти буди паметан.{S} А већ трећа пара твоја и божија!</p> <p>— Хвала, господин |
идигнув се мало и машив се за капу. — А већ за то не бери бригу.{S} Умећу ја њима подићи како в |
мо што не плаче.{S} Питам га шта је — а већ амо знам, капетан ми наручио. »Мука и зло«, вели, » |
ски Дошли су гости све по избору.{S} Да већ и не помињем одабране људе из самог места — на прил |
ш капетан заговарао с људма, дотле кола већ беху спремна.{S} Кочијаш држи у руди вођице и чека |
што је увијао каиш — Знаш кад оно, има већ ваљда десет годена, беше некако око Илијинадне она |
му нокти од оних шапа пробили гуњац, па већ дохитају у кожу.{S} Мрдне мало да се стресе, аја — |
а нема каких бургијаша и тако даље, шта већ иде у званичну дужност тако врсног капетана, који ј |
право у Вучевицу — рећи ће капетан кад већ кола измакоше из авлије и појурише друмом. — Најбли |
а је натоварен воденични точак.{S} Дође већ да се свисне од терета.{S} Свога га мртви зној проб |
али тек је похабана...{S} А и време је већ да се похаба, јер ово је сад трећи Ђурђевдан одонда |
е све страшније и страшније.{S} Било је већ право глуво доба кад се Радан кренуо из механе.{S} |
ри... стићи ће понајлак.</p> <p>Било је већ близу поноћи.{S} У механи у Дубрави седи још неколи |
.</p> <p>— Е није него још!...{S} То је већ ишчупано. — Та ишчупао си му још онда чим си му поз |
о, а? — упита капетан Узловића пошто је већ прилично омезетио.</p> <p>— Та оно, господине — поч |
але и љубави у њега.</p> <p>Капетану је већ прилично похабана униформа; истина, још је одвојила |
а до Ђуке и од Ђуке до капетана — докле већ гости нису били дошли у тако стање да нису више ни |
.</p> <p>По неком истинкту пођоше да се већ једанпут разилазе.{S} Сваки је понешто мрмољио — не |
се оног сата«, и то се тако жали да се већ и теби самом чисто сажали што не свирају »Сећаш ли |
аничној дужности« својој.</p> <p>Кад се већ вратио и био надомак Владимирцима, где је среска ку |
опет се осу: »Ха, ха, ха!« а Цигани се већ изврћу од смеха и згађају један другог даиретима у |
јанте...{S} А он једнако загрће, док се већ не утаја.{S} Још натрпа озго дрва, да добро сагори. |
и Пајо одоше.{S} Остали гости одавно се већ разишли.{S} Газда дрема у једном крају за столом.{S |
некаки врућ ветар око ушију.{S} Сад ће већ на брод под воденицом.{S} Таман да нагази кад стаде |
дмах га јавити свом остарешини, а он ће већ даље чинити што треба.{S} Еле, насетова их много и |
{S} У том разговору и планирању стигоше већ и у Вучевицу.</p> <p>Капетан је одсео код кмета сео |
о тек учинише: »ћрррр!...« И сама живеж већ види да се некака чудевенија збивају.</p> <p>Еле, т |
то необрисано и ненаређено, узме акта и већ — почне свој рад...{S} Ето, на пример, какав беше о |
ову главу у кола!... — Ђуко одмах узе и већ остави је, где је и стајала.</p> <p>Опрости се капе |
рмашевић.{S} Остало су општинске ћате и већ тако — опет гости одабрани, који доликују ћати и им |
здрави тако жестоко здравицу да вирауни већ промукоше вичући: »зооорт!« а међу гостима захори с |
е... и окреће се исто као радиш; дојури већ до њега, кад — ал̓ опет онај црни поп па иште букаг |
годније да се доручкује штогод...{S} Ти већ знаш...{S} Ја, збиља, да ли си ти понео и оно? — уп |
рт! зорт! зорт! зооорт!« и загребу онај већ сваком познати вираунски туш.</p> <p>Здравице, пева |
и ће један од оних што су малочас с њим већ уредили посао.{S} Ђуко приђе колима и извуче торбу, |
лепо... — попрети капетан.</p> <p>Утом већ и кола стигоше пред среску кућу, где се устави капе |
— Да си користан дабогда! — удари Радан већ да се спрда.</p> <p>— Слуга сам! — рече опет профес |
?</p> <p>— Имамо — ја! — одговори Радан већ излазећи из стрпљења.</p> <p>— А има ли деце?</p> < |
, брале? — упита господин.</p> <p>Радан већ виде с ким има посла, па да би га се отресао рече:< |
не треба власт слушати, што је капетан већ к знању«, и добио, наравно, опет главу шећера да је |
на су мало несташна.{S} Један му је син већ поодавна у Београду; учи гимназију.</p> <p>Еле, као |
а ни од кога не узимам ништа...{S} Него већ...</p> <p>— Понеси, понеси деци, господине! — гракн |
!« Спремим се ја и пођемо.{S} Кад бесмо већ у Крнић — путем поред винограда, он ће тек пружити |
ле ти у ово доба? — упита га један, што већ беше забо прст у каиш, и погледа Радана.</p> <p>— Н |
а? — рече Радан чисто спрдајући се, јер већ беше видео да је господин мало ударен обојком.</p> |
тани, полако!{S} Казаћу ти...{S} Кад му већ подлише воду код тог трговца, онда Узловић тек прит |
ој чак до заранка.{S} Неки гости почињу већ увиђати да је доста и зову друге да се иде.{S} Дави |
Једва по дукат.</p> <p>— А колико си их већ завезао?</p> <p>— Онолико колико смо села обишли.</ |
земље ископати.{S} Молих га опет, молих већ као самог господа бога — боже опрости! — Напослетку |
а насип.{S} Затрча се право њему, а све веће расте, расте, расте... и окреће се исто као радиш; |
е.{S} Онако велика глава...{S} Нисам је веће видео...{S} Па ми ту соли памет да га нешто плашил |
и!...{S} Тако је то готово свако у бога вече зими.</p> <p>Једно вече тако беше жестока мећава.{ |
во свако у бога вече зими.</p> <p>Једно вече тако беше жестока мећава.{S} Звижди ветар, а прећа |
се отворише и уђе Радан.</p> <p>— Добар вече вам, браћо! — назва свима скупа.</p> <p>— Бог ти п |
капетаново, па терај редом, док стиже и вечера.{S} После вечере колале су здравице од капетана |
рај редом, док стиже и вечера.{S} После вечере колале су здравице од капетана до Ђуке и од Ђуке |
ну керину, па једанпут закључа је после вечерње у цркву: сву ноћ је несрећна керина вијала по ц |
а?</p> <p>— Јес̓ — њему.</p> <p>— Е, е, ви̓те, то је лепо — кад сељани воле тако своје старешин |
гатима изићи накрај!...</p> <p>— Богме, ви сте ту много зарадили!</p> <p>— Ја шта мислиш ти, бо |
о се мало промисли додаде: — Тек, опет, ви можете да не изгледа ки као мит, нити да, опет, оде |
— и то некако није лепо...{S} Али ви̓ш, ви овде немате близу дућана.{S} Хеј, хеј, баш незгодно! |
раћено насмеја: — Ха, хааа!{S} Куме!{S} Ви'ш, оооде!...</p> <p>Мати пође коса навише.</p> <p>— |
...{S} Алал вам вера и вашем дочеку!{S} Ви осветласте образ данас, бели! — узе их хвалити Ђуко |
ава — да то изгледа као неки мит?...{S} Ви може бити то и не помишљате, ама опет некако излази |
н.</p> <p>— Нуто оно доле — ви'ш?...{S} Ви'ш како седи!...{S} Та ено га, ено — црни се!...</p> |
ве паре купили сте.{S} Лепо, лепо...{S} Ви̓те он ће то да гради деци локумиће.</p> <p>— Хоће, х |
p> <p>— Донесе и мене ветар, Радане.{S} Ви'ш, ја с мојим капетаном квит!</p> <p>— Јеси давно из |
Мато узјазбен.</p> <p>— Нуто оно доле — ви'ш?...{S} Ви'ш како седи!...{S} Та ено га, ено — црни |
рет — а оно црне као угљен!...</p> <p>— Ви̓ш огорела она нечастива сила! — рећи ће Радан.</p> < |
н оде не дочекавши ни одговор.</p> <p>— Ви'ш, сиромах!... — рећи ће Ђуко гледајући за њим — То |
ћемо се. погодити.{S} Нека стоји, бога ви, други пут!</p> <p>— Е добро, добро... — Знам ја теб |
не окуси од тешка дерта.{S} Ја знам да ви немате ни зашто да га подмићујете.{S} Него хоћете он |
Опанака, соли и још штошта.</p> <p>— Па ви то мећете у парчадима со у јело? — упита господин ра |
адане!</p> <p>— Баксузи сте, чини ми се ви сви... — одговори Радан. — Деде баталите ту спрдњу д |
вић и докопа флашу да послужи. — Нећете ви на мојој слави по пола чаше!</p> <p>— Ехе, Дашо, и о |
е уза њ да боље чују.</p> <p>— Спремите ви њему нешто, нек понесе деци... — учи их Ђуко чисто ш |
поскупо, ама је и ваљано!{S} Погледајте ви, колика је то глава шећера!</p> <p>— Дајде, Ђуко, да |
иједан капетан тако дочекан као што сте ви дочекали вашег капетана.{S} Ено, познајем га по разг |
е ми по вољи.{S} И не бих узео да нисте ви.{S} Али сад што му драго... — изговара се капетан, а |
паре, ето зове ме капетан; похитајте и ви.{S} Сад је баш и у реду, као на поласку да му дате.. |
{S} И што је још најглавније — знате ли ви да овај капетан неће ни да чује за мит...{S} Ништа г |
тимо празне руке...</p> <p>— А знате ли ви — поче пандур веома поверљиво и чисто шапћући да их |
опет — и то некако није лепо...{S} Али ви̓ш, ви овде немате близу дућана.{S} Хеј, хеј, баш нез |
и им знаду ћуд, па шта ће — плаћају.{S} Виде да им без тога обићи не може.{S} Да се, опет, жале |
и како се капетан задовољно осмехну кад виде где Ђука узе торбу из кола.{S} Ђуко саопшти целу с |
гације... никад отарасити.{S} Кад човек виде у како је зло угазио, он поклизну и у раду.{S} А к |
капетан не узима ни од ког мита?« А он виде где се ја чудим, па ми каза како је он ту главу на |
але? — упита господин.</p> <p>Радан већ виде с ким има посла, па да би га се отресао рече:</p> |
ке, и прими сврдо.{S} Завири у кола, па видев торбу са стварима, упита:</p> <p>— А шта ти је бр |
Онако велика глава...{S} Нисам је веће видео...{S} Па ми ту соли памет да га нешто плашило и о |
Радан чисто спрдајући се, јер већ беше видео да је господин мало ударен обојком.</p> <p>— Знам |
е, опет, та продаја брзо извршена, ниси видео!{S} Ја сам се зачудио кад се то пре огласи, кад л |
м није знао...</p> <p>— А јеси ли их ти видео? — упита Радан.</p> <p>— Нисам ја, али су ми кази |
е весео и добре воље.{S} Никад га нисам видео тако добровољна!...{S} По другим селима, наљуте г |
едва изгамбуља на обалу.{S} Кад има шта видети!...{S} На ногама му жуте букагије, као восак!... |
шају при полицији гдегод; пред вратима, види се кроз стакло на среди, стоји жандарм.{S} Робијаш |
вићу поганом. »Дај забога и побогу!...« Види, где ти је преша, па шиша како он хоће.{S} И тако |
ић... црни се; у мраку не може ни да га види добро. »А што плачеш, мали?« упита га Радан. »Изгу |
ечина — није баш највидније, али се тек види.{S} Дође, баци једном пређу, ухвати нешто рибе; ба |
к учинише: »ћрррр!...« И сама живеж већ види да се некака чудевенија збивају.</p> <p>Еле, тако |
чео записивати колико се пута прода.{S} Видим ја, па ми би за зло што записује; ваљда га ја нећ |
глава шећера!</p> <p>— Дајде, Ђуко, да видим! — заиска кмет; узе и преврте тамо-амо, па рече: |
и шећер.</p> <p>— Каки шећер?{S} Дај да видим!... — и брзо извади из торбе главу шећера, заглед |
и се, па је поваздан туробан.{S} А сад, видите ли само, како је разговоран и како се смеје...{S |
пакост — дукат!...</p> <p>Еле, као што видите, велико весеље чини Давид Узловић.{S} Ту се једе |
аду; учи гимназију.</p> <p>Еле, као што видите, ретко где има тако лепо и згодно капетанско пле |
е Радан као тргнув се мало. — Ето ја... видиш, тако!{S} Мало, богами, куме, па...{S} Шта му зна |
/p> <p>— Ја шта мислиш ти, болан!...{S} Видиш ову кавану?{S} Њу је сазидао капетан том главом ш |
нећу да ми се рекне да узимам мит...{S} Видиш и сам, ако им узмеш јабуку из руке, дигну на те в |
е?</p> <p>— Дете — оно, куме!{S} Зар не видиш?...{S} Та станиде!... — викну Радан и опсова тако |
адевен у јастук предњи.</p> <p>— Па ето видиш шта је... сврдо — одговори Радан нерад да дивани |
чин капетански.{S} Ја мислим да сте га виђали ако сте били који пут о Васкрсу или о Госпођинуд |
рње у цркву: сву ноћ је несрећна керина вијала по цркви ускакујући на све могуће столове; људи |
дати...</p> <p>Еле на све стране жагор, вика, лупа, свирка, певанија — само бруји!...{S} Тако ј |
огледа Радана.</p> <p>— Ниси погодио! — викну онај што држи каиш. — Дај цванцик!</p> <p>— Баш с |
p> <p>— Хајде, Ђуко, да се иде, Ђуко! — викну капетан и неки потрчаше вајату да га зовну.</p> < |
одговори Радан.</p> <p>— Ово је поп! — викну један од погађача и лупи по једној карти.</p> <p> |
ејаше.</p> <p>— Кеца, попе у — шевар! — викну учитељ Симо и опет се осу: »Ха, ха, ха!« а Цигани |
страда!...</p> <p>— Молим, фајерунт! — викну један келнер успремајући столице по кафани.{S} Ђу |
дама.</p> <p>— Их, ороспију му очину! — викну погађач. — Баш си баксуз, Радане!</p> <p>— Баксуз |
S} Зар не видиш?...{S} Та станиде!... — викну Радан и опсова тако страшно да се Мато стресе од |
Ја шта мислиш ти... — потврди Радан па викну на волове да иду, и сам пође.</p> <p>— Стани, бра |
оног сељака, па онда трже оба пиштоља и викнувши што игда може: »зооорт!« опали их.</p> <p>— Жи |
ко им узмеш јабуку из руке, дигну на те вику, као на белу врану...{S} Овако ћу ја њих друкчије |
маши руком за чашу у којој беше допола вина.</p> <p>— А, молим, молим — убрза Узловић и докопа |
ец; а нама сад, код овако лепа печења и вина, није стало ни до зеца ни до ражња, него до добоша |
заједно с Раданом.{S} Наручи Радан себи вина и остали шта је који хтео...</p> <p>— А шта си то |
трку на коњу може да носи пуну оканицу вина на глави а да не упусти, и што увек води са собом |
{S} Јело се и пило скоро до заранка.{S} Вино вучевичко добро, па се мало капетан и разгрејао и |
ан држећи се за свог Ђуку да не падне — вино...{S} Ти, Дашо...{S} Јес — виноград...{S} Не брини |
петане!...{S} Знаш — ливада...</p> <p>— Вино... — мрмољи опет капетан држећи се за свог Ђуку да |
лико њих из оближњих села.{S} Неко пије вино, неко ракију; неко погађа »попа«, а неко »у каиш«. |
— гракнуше остали гости, опазивши да се вино дослужује. — И ми нисмо по пола људи...{S} Гле ти |
издржао.{S} Капетан тера опет своје.{S} Виноград је добио.{S} Сад, ваљда, има опет неког те му |
падне — вино...{S} Ти, Дашо...{S} Јес — виноград...{S} Не брини се...{S} Добош сам ја, море!... |
на њ испизмио, а запело му око за његов виноград.{S} Узловић, опет, зинуо на ливаду, па све шуш |
мени је веома запело око за онај његов виноград у Прљинама...</p> <p>— Та и мени је запело око |
да, он ће тек пружити прстом на Раданов виноград: »Како ти се допада, Ђуко, онај виноград?« — » |
иноград: »Како ти се допада, Ђуко, онај виноград?« — »Добар«, велим ја, »бољег ретко где има.« |
копао!...{S} Него, колико иштеш за онај виноград да се сад погодимо?</p> <p>— Не могу ја, госпо |
ћемо добити — ти ону ливаду, а ја онај виноград!...{S} Деде, море, реци — пошто?</p> <p>— Лако |
ке!</p> <p>— Вала, Дашо, нема ни онаког винограда у три капетаније...{S} Хоћеш ми га уступити, |
{S} Кад бесмо већ у Крнић — путем поред винограда, он ће тек пружити прстом на Раданов виноград |
е на све стране »благодет и изобилије у вину, житу и овошчију...« И то све одонда откако је дош |
е он лепо, засуче ногавице, па зарони у вир...</p> <p>— Зар глуво доба, па зарони у воду? — упи |
p>— Јес̓ ја, баш је страшно код Петрова вира — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — Ја се |
е окрњи црно дете на броду више Петрова вира!...{S} Виш, па девет пута, мој куме, и — ево докле |
м броду код воденице и горе мало, поред вира Петрова, не знаш које је горе...</p> <p>— Јес̓ ја, |
а оно њихово дугачко: »многаја љета«, а вирауни почучну као орлушине око стрвине па тек дрекну |
»многаја љета«; Ђуко пали из пиштоља, а вирауни ударише тако горопадно »зорт« и туш да се чак у |
опет наздрави тако жестоко здравицу да вирауни већ промукоше вичући: »зооорт!« а међу гостима |
орт!« и загребу онај већ сваком познати вираунски туш.</p> <p>Здравице, певање и свирање прекид |
мо...{S} Хоће републику, комуну?!...{S} Виргаз њима треба — виргаз!</p> <p>И тако док се част с |
ику, комуну?!...{S} Виргаз њима треба — виргаз!</p> <p>И тако док се част спреми, наш се лепи к |
шљивар, затурио на леђа торбу, а из не вири врх главе шећера...{S} Капетана одмах мину љутина, |
{S} Дигао се, вели у рибу ноћу, па хајд Виру.{S} Лепо, тишина а вода мирна; месечина — није баш |
и јатаганима за појасом, а о појасу му виси читав вашар од тоболаца, поласака, чакмака и остал |
а њим један омален господин у шубари па виче: »Стани, брале!{S} Хеј, брале стани!« и маше на њ |
их премеће, већ што треба у тој игри н виче, и пита узгред Радана.</p> <p>— Ја вала, сад из ва |
стоко здравицу да вирауни већ промукоше вичући: »зооорт!« а међу гостима захори се граја, каква |
Хеј, мој куме!{S} Узловић — Узловић!{S} Виш, ту ми се попео!... — и показује прстом у теме.</p> |
дете на броду више Петрова вира!...{S} Виш, па девет пута, мој куме, и — ево докле сам доспео! |
тановој на пешкеш«, велим му ја, »па да виш онда!« — »Ама, ако хоће само, донећу — ко не би, са |
један грм крај пута — било му је ваљда више од триста година.{S} Лепо га, кажу, понесе у облак |
ет, него — чак и једно од она »три села више«.{S} Сав је тај свет разнолик.{S} Нигде нећеш наћи |
Ко се данас задужи — нема му бела дана више! — додаде други.</p> <p>— Ама ко ли први измисли т |
е набавим другу исту онаку.{S} После је више нисмо носили по селима, него сам је чувао ја у мој |
зи кад стаде плакати неко дете у страни више пута. »Откуд сад дете овде?« помисли Радан, а обуз |
по његовом рачуну излази да је продато више једанпут, а по мом не излази.{S} И баш могу се сад |
S} Ево, где је окрњи црно дете на броду више Петрова вира!...{S} Виш, па девет пута, мој куме, |
ти нису били дошли у тако стање да нису више ни разумевали један другога.</p> <p>По неком истин |
људно и у свом реду.{S} Па и деца му се владају некако господски — истина су мало несташна.{S} |
абор код н-ске цркве, дођу и господа из Владимираца на сабор.{S} Капетана ћете лако познати.{S} |
капетаном квит!</p> <p>— Јеси давно из Владимираца?</p> <p>— Прекјуче сам пошао.</p> <p>— Вере |
најновија униформа од све униформисане владимирачке господе.{S} За њим на три корака увек иде |
го мој, што може лепше бити!{S} Како је Владимирцима и свуда по срезу томе настала срећа откако |
</p> <p>Кад се већ вратио и био надомак Владимирцима, где је среска кућа — рећи ће задовољно св |
давно није било толико хуке и чуда ни у Владимирцима, где је капетанија, камоли у Крнићу.{S} Не |
о некаква празнина; каже им да не треба власт слушати, што је капетан већ к знању«, и добио, на |
сеоске воденице, поучио људе да слушају власт и да јој буду на руци; и ту су парничне стране да |
и добра жетва, а?</p> <p>— Хвала богу и власти, господине! — одговори Узловић, улагујући се и м |
децу развраћао и говорио нешто ружно о власти.{S} Нећу помињати ни самог домаћина што се, чим |
ане отераше чак тамо негде око Мироча у Влахе, за казну што је децу развраћао и говорио нешто р |
у ноћу, па хајд Виру.{S} Лепо, тишина а вода мирна; месечина — није баш највидније, али се тек |
тера волове на воду.{S} Кад беше насред воде, док дете поче да се церека; не смеје се као остал |
па заиште од пандура свога чашу хладне воде и парченце шећера, што му се одмах донесе на чисто |
о као клупко...{S} Учини се Петру да из воде излете и паде на насип.{S} Затрча се право њему, а |
но — почеће Радан — а на оном броду код воденице и горе мало, поред вира Петрова, не знаш које |
петан извидио опет спор око неке сеоске воденице, поучио људе да слушају власт и да јој буду на |
ар око ушију.{S} Сад ће већ на брод под воденицом.{S} Таман да нагази кад стаде плакати неко де |
поче опет Ђуко да навраћа воду на своју воденицу. — Оно, истина, тако је, али шта ћемо — кад то |
нај јастук под њим, као да је натоварен воденични точак.{S} Дође већ да се свисне од терета.{S} |
ина на глави а да не упусти, и што увек води са собом једну црну керину, па једанпут закључа је |
и на предњем јастуку и натера волове на воду.{S} Кад беше насред воде, док дете поче да се цере |
<p>— Ја, ја — поче опет Ђуко да навраћа воду на своју воденицу. — Оно, истина, тако је, али шта |
пијне, па опет чисти нокте — док попије воду и очисти нокте лепо.{S} Затим му се донесе кава.{S |
!{S} Казаћу ти...{S} Кад му већ подлише воду код тог трговца, онда Узловић тек притеже и навали |
S} Знаш, кад је бачена она прва глава у воду — онај сељак кад је бацио — одем ја у Београд, те |
главом не весело, погледа нешто доле у воду, па тек повуче Мату за рукав шапћући: — Куме, куме |
..</p> <p>— Зар глуво доба, па зарони у воду? — упиташе сви чудећи се толикој смелости.</p> <p> |
ћера, па што игда може измахну те њом у воду; разлеже се пљесак под ћупријом, а он се некако из |
p>— Налазио је и то, ама му све подлију воду.{S} Капетан се беше нешто на њ испизмио, а запело |
ећ беху спремна.{S} Кочијаш држи у руди вођице и чека да пође.{S} Ђуко спреман чека код кола.</ |
кући.{S} Наложи, вели, ватру, као да ће вола пећи.{S} Кад се добро разгори, он разгрте жар, па |
отресао рече:</p> <p>— Одкако је бога и вола, од онда је и сврдо.</p> <p>— Зар тако старо? — за |
урских дрангулија.{S} Тог пандура веома воле капетан; довео га чак из другог среза кад се преме |
— А би ли ваљало једно јаренце?{S} Деца воле јариће...</p> <p>— Та оно воле, него, опет, опет — |
>— Е, е, ви̓те, то је лепо — кад сељани воле тако своје старешине.</p> <p>— Лепо је.</p> <p>— А |
{S} Деца воле јариће...</p> <p>— Та оно воле, него, опет, опет — и то некако није лепо...{S} Ал |
ислиш ти... — потврди Радан па викну на волове да иду, и сам пође.</p> <p>— Стани, брале, молим |
Радан седи на предњем јастуку и натера волове на воду.{S} Кад беше насред воде, док дете поче |
недара и убриса се од зноја, па потера волове.{S} Петли учесташе.{S} У саму зору стигао је кућ |
но јадно учи некога!...</p> <p>И ошинув волове, пође и рече:</p> <p>— У здрављу, господину пров |
че с празним колима из Ш. Почесто ошине волове — хита кући, далеко му је...{S} Док ето ти трчи |
м да стане.{S} Окрете се Радан и устави волове.{S} Приђе му господин омален, буљавих очију, с п |
че Радан и зацену се од смеха.{S} Ошину волове и похита да барем стигне до механе у дубрави, а |
бу.{S} Он се опет окрене напред и ошину волове...{S} Док ти се навали њему нешто ва леђа, па св |
сврте, нема детета да седи у колима.{S} Волови запели па сипљу, као да је камење натоварено; ње |
да се стресе, аја — још горе притеже! — Волови запели, једва помичу кола.{S} Да му је барем на |
му пуцају.{S} Попне се на кола, не могу волови готово да макну.{S} Пуца онај јастук под њим, ка |
...{S} Сиђе Радан полако с кола, да бар воловима олакша.{S} Кад, али — хоће оно да га обори.{S} |
у наши капетани.{S} Просто, ако му није воља, неће да те чује док му што не тутнеш.{S} Некад се |
ми га уступити, вере ти?</p> <p>— Драге воље, господине, само да ми се докопати...</p> <p>— Хм, |
<p>Ако си који пут нешто туробан и зле воље, а ти само сврати — особито ако то буде зими и кад |
га по разговору, како је весео и добре воље.{S} Никад га нисам видео тако добровољна!...{S} По |
Капетан као чинећи се да му то није по вољи, уозбиљи се и упита:</p> <p>— А шта вам је то?</p> |
чинити; право да вам кажем, није ми по вољи.{S} И не бих узео да нисте ви.{S} Али сад што му д |
како капетан.{S} Да ли је њему било по вољи? — рећи ће на то онај други.</p> <p>— Како није! — |
ли!{S} Одмах ћете му укварити ову добру вољу.</p> <p>— Та оно ми кô хтедосмо — поче један од њи |
!...{S} На ногама му жуте букагије, као восак!...</p> <p>— Аох! — повикаше сви, а очима узвериш |
ало гусеница, врана и чавака што затиру воће и усеве.{S} Како сад нема ни пламењаче, ни поплаве |
иновници и старешине.{S} А како ћеш му, врага, управљати кад те се не боји!...{S} И ти, опет пр |
еде се лепо искобељати.{S} Али, не лези враже, то некако прокопкају капетан и Узловић па потеци |
и не беже.{S} Како је нестало гусеница, врана и чавака што затиру воће и усеве.{S} Како сад нем |
из руке, дигну на те вику, као на белу врану...{S} Овако ћу ја њих друкчије мало да шишам!...{ |
ука; те — узима мито; а већ нос, главу, врат, трбух, и ноге немој ни спомињати!{S} То начине да |
левом руком фес с кићанком до рамена за врат.</p> <p>— И ти ћеш са мном...{S} Реци нек окрену к |
«.{S} Док стадоше кола пред механом.{S} Врата се отворише и уђе Радан.</p> <p>— Добар вече вам, |
иште и комедија!{S} Ко год се помоли на врата — изгледа као да се спремио да одигра улогу из ка |
традан са страхом приступише и отворише врата — за велико чудо клиси из цркве поп-Перин кер.{S} |
н? — обрецну се на њ жандарм, отворивши врата, и Радан оде не дочекавши ни одговор.</p> <p>— Ви |
леви и десни, две куке кантарске, и око врата му уплетен кантар читав онако са синџиром и јајет |
о, па ми се хвали како ће скинути зло с врата...</p> <p>— Па дела казуј, што допаде робије.</p> |
p>— А ти ми јамачно жњеш српом, попе! — врати му доскочицу Давид и хтеде нешто још жешће да дот |
е, па слушају при полицији гдегод; пред вратима, види се кроз стакло на среди, стоји жандарм.{S |
окојног Вула Ивића, капетана.{S} Кад се вратимо тако са сабора — носе два пандура пуне вреће да |
ној дужности« својој.</p> <p>Кад се већ вратио и био надомак Владимирцима, где је среска кућа — |
и шта ћу?{S} Не знаш шта ћеш пре: јали вратити стоку, јали притврдити ограду, јали оплести, ја |
ја!{S} Што бре, узимаш паре кад не мош вратити!...{S} У мене, Дашо, нема шале! — Ту се капетан |
ва га Мато те пође.</p> <p>Кад беше код вратница да се растану, Радан хукне и рече:</p> <p>— Де |
уме, кући!{S} Хајде — и ја ћу до твојих вратница!... — позва га Мато те пође.</p> <p>Кад беше к |
ежу над лупежима!« Умало што не би и за вратове.{S} Ја духнем те изиђем од њега...{S} И кад се |
досад није долазио, а? — упита их Ђуко вребајући згоду да оствари свој план.</p> <p>— Није до |
ве одонда откако је дошао тако »честит, вредан, ревносан и редак старешина у ово подручје, које |
не поуке, какву може само исказати тако вредан и ревносан капетан.{S} Свуда је био добро почашћ |
во да штетујем...</p> <p>— Напослетку и вреди... — рече један од општинара. — Само да није окрњ |
у кућу, где се устави капетан са својим вредним Ђуком и богатом жетвом.</p> <p>Све је опет пошл |
траљаво иде с интересом.{S} Не плаћа на време.{S} Прође иза рока по читава три месеца.{S} Вели: |
Частило се дуго и за много.</p> <p>Дође време да се полази.{S} Капетан то наговести мало кмету, |
врзмају, али тек је похабана...{S} А и време је већ да се похаба, јер ово је сад трећи Ђурђевд |
амо, опет, седиш у кошари.{S} Удари зло време, немаш се где склонити.{S} Кућу да градиш, немаш |
тако са сабора — носе два пандура пуне вреће дарова.{S} Ту су ти чарапе, пешкири, јабуке, ткан |
осталих што се туда по дужности својој врзмају, али тек је похабана...{S} А и време је већ да |
намигну на свог верног Ђуку.{S} Ђука је врло добро разумео тај намиг господина свога.{S} Као чи |
, седе у кола и оде, а Вучевчани осташе врло задовољни што умедоше тако лело дочекати свога ста |
тељ из Муратовца; па поп Јеротије, онај врљоки из Миокуса, што рже за женскињем кад се мало ћев |
ље, шта већ иде у званичну дужност тако врсног капетана, који је само својим приљежним и ревнос |
радиш с тим? — упита господин.</p> <p>— Вртим главчине, јармове, јастуке и још којешта — рече Р |
ио од оних прича, па му све пири некаки врућ ветар око ушију.{S} Сад ће већ на брод под водениц |
} Кад се, вели, побију, докопају грм за врх па га ишчупају као струк лука и туку се...{S} Ја са |
етрењаци! — додаде један. — Баш онда на Врх Превоја потукоше се...{S} Ломи се, ломи, ломи... ре |
ар, затурио на леђа торбу, а из не вири врх главе шећера...{S} Капетана одмах мину љутина, а јо |
ошло својим путем као и пре; дужност се вршила као и досад — само што је сад почела да стоји у |
н Павловић и Обрад Јешић?{S} Како Иван, Вуксан, Ђурађ, Ненад, и они други?...{S} Мо'ш ли с њима |
>— Био сам баш млађи писар код покојног Вула Ивића, капетана.{S} Кад се вратимо тако са сабора |
згубио.</p> <p>— Продао сам мало жита и вуне...{S} Иде Ђурђевдан, па ти, богме, имам муке.{S} В |
/p> <p>— Ваљда кад хоћете да растресете вуну, онда бушите тим јастуке па повадите? — рече госпо |
ло таке журбе око дочека, као тај дан у Вучевици.{S} Кмет Степан, његови општинари и млађи трче |
о походио села, али се увек дешавало да Вучевицу обиђе; није му било по згоди да сврати и у њу. |
м разговору и планирању стигоше већ и у Вучевицу.</p> <p>Капетан је одсео код кмета сеоског Сте |
сетује.{S} Сад је тек први пут изишао у Вучевицу, откако га поставише да је капетан над тим сре |
ану.</p> <p>— Е сад ћемо, Ђуко, право у Вучевицу — рећи ће капетан кад већ кола измакоше из авл |
.{S} Ти само гледај сехира док дођемо у Вучевицу.{S} Ту ћемо учинити севте, па елбет буду батли |
ело се и пило скоро до заранка.{S} Вино вучевичко добро, па се мало капетан и разгрејао и тек с |
ике оваквих разговора.{S} Упути скромне Вучевчане да поштују своје старешине, да их слушају и б |
капетан са свима, седе у кола и оде, а Вучевчани осташе врло задовољни што умедоше тако лело д |
рђевдан одонда кад му први пут учи нише Вучевчани оно знаменито »севте«.{S} И доиста, десише се |
Ђуку:</p> <p>— Па, Ђуко, јесу л̓ батли Вучевчани, а?</p> <p>— Добро је, господине, добро! — од |
ћемо учинити севте, па елбет буду батли Вучевчани...</p> <p>И тако наш лепи капетан пусти се у |
доиста, десише се веома батли људи, ти Вучевчани!...{S} Шта је пута наш капетан обилазио срез |
— Јес̓, богме, господине! — опет гракну Вучевчани.</p> <p>— Био сам баш млађи писар код покојно |
све овако купио и одвео на море да лађе вучемо...{S} Хоће републику, комуну?!...{S} Виргаз њима |
и ја ћу до твојих вратница!... — позва га Мато те пође.</p> <p>Кад беше код вратница да се рас |
ђе већ да се свисне од терета.{S} Свога га мртви зној проби...{S} Читав сахат борио се тако с т |
ваља.</p> <p>— Јок!{S} Не дај, боже, да га митимо — поче уверавати Ђуку један ,од њих — него ко |
здрава и читава човека накараду!{S} Да га у сну усниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њима |
— поче један од њих снебивајући се — да га не испратимо празне руке...</p> <p>— А знате ли ви — |
} Како не нађе неког поштеног човека да га ишчупа из те беде?</p> <p>— Налазио је и то, ама му |
о ва леђа, па све теже, теже... хоће да га завали натраг.{S} Матни се руком на раме, кад али — |
ћупић... црни се; у мраку не може ни да га види добро. »А што плачеш, мали?« упита га Радан. »И |
кад га човек погледа, мора признати да га је сама природа створила да буде капетан.{S} Па још |
у село...{S} Ама, он ће сам мислити да га митите, па не ваља.</p> <p>— Јок!{S} Не дај, боже, д |
наш дугајлија, па се загледа у њ као да га познаје; загледа се још боље, па га зовну:</p> <p>— |
овима олакша.{S} Кад, али — хоће оно да га обори.{S} Омане да стресе — не можеш маћи.{S} Притеж |
та.{S} Ја знам да ви немате ни зашто да га подмићујете.{S} Него хоћете онако, руке ради, да дат |
веће видео...{S} Па ми ту соли памет да га нешто плашило и откинуло парче...{S} Као да ја не зн |
викну капетан и неки потрчаше вајату да га зовну.</p> <p>— Ето ме, господине, ето сад! — одазва |
Радане?!</p> <p>Робијаш стаде, погледа га, па узвикну: — Аха, Ђуко!{S} Нуто, богати — откуд ти |
ја, па ми би за зло што записује; ваљда га ја нећу преварити.{S} Кад је тако, станем и ја бележ |
Ах, то је све крив Радан.</p> <p>— Нека га вала, Ђуко!...{S} Платиће он то мени лепо... — попре |
е да никако...{S} Облета поп и иска, па га опет нестане...{S} Спаде Петру и друга пранга.{S} Он |
брадом и кратким чибучићем у зубима, па га упита кривећи уста на једну страну:</p> <p>— А шта т |
да га познаје; загледа се још боље, па га зовну:</p> <p>— јесте ти, Радане?!</p> <p>Робијаш ст |
ће, хоће да гради, ја! — рече Радан, па га онда упита: — А богати, не замери што ћу те запитати |
Е да си поштен, брате! — рече Радан, па га погледа тако сажаљиво што је онаки; чисто си му по о |
кажу био некаква што је криво мерио, па га је бог тако наказио...</p> <p>— Ала је то била хала |
де душа на онај свет, растопе сребра па га залију; а тело му никад не може иструнути у земљи; н |
е, вели, побију, докопају грм за врх па га ишчупају као струк лука и туку се...{S} Ја сам баш г |
зловић закачио у своје канџе, не ишчупа га се ти шале!</p> <p>— Вере ти, Радане — упита један о |
аслоним да слушам. »Одакле си ти?« пита га капетан онако мало оштро. »Из Миокуса, господине.« — |
види добро. »А што плачеш, мали?« упита га Радан. »Изгубио сам козе, па не смем кући.« — »А чиј |
ане!{S} А одакле ти у ово доба? — упита га један, што већ беше забо прст у каиш, и погледа Рада |
знам.</p> <p>— Зар опет, куме? — упита га Мато прекорно.</p> <p>— Тссс, куме, шта ћеш? — поче |
етан неће ни да чује за мит...{S} Ништа га тако не ражљути као кад му поднесе човек нешто што б |
облику његовом.{S} Није вајде — баш кад га човек погледа, мора признати да га је сама природа с |
у, како је весео и добре воље.{S} Никад га нисам видео тако добровољна!...{S} По другим селима, |
..{S} Њега на испит, па после суду, суд га осуди на робију, и ето, сиромах, још није издржао.{S |
једно ту је глава шећера!...« И нестаде га.{S} Радан се прекрсти, извади пешкир из недара и убр |
ече Ђуко — да му што не буде криво, где га не питате.</p> <p>— Јес̓, јес̓ и кмета да зовнемо — |
оранити...</p> <p>— Хе, кући! — прекиде га Радан, а јетко се насмехну. — Какој кући?{S} Ти мисл |
<p>— Нити бих вам узео ја мит — прекиде га капетан. — Да ми дате пун овај вајат дуката — не бих |
ро, добро... — Знам ја тебе, Дашо — узе га тапшати капетан по рамену. — Нећеш ти бити тако тврд |
сад дете овде?« помисли Радан, а обузе га сумња.{S} Дете плаче једнако.{S} Погледа опет, а оно |
пискарање по сеоским канцеларијама, те га и отац одрину од себе да не зна за њ и да нема удела |
Он, сиромах, сам изиђе и предаде се, те га одмах отпратише у хапс...</p> <p>— А шта би од прода |
био чин капетански.{S} Ја мислим да сте га виђали ако сте били који пут о Васкрсу или о Госпођи |
ровољна!...{S} По другим селима, наљуте га, наједи се, па је поваздан туробан.{S} А сад, видите |
вере ти, како би се то могло? — упиташе га прибивши се уза њ да боље чују.</p> <p>— Спремите ви |
пулија, па нас и заборавио!... — узеше га корети што шушка с капетаном.</p> <p>— Бог душмана з |
адан већ виде с ким има посла, па да би га се отресао рече:</p> <p>— Одкако је бога и вола, од |
, баш ни ногом не маче!...</p> <p>— Уби га! — зачуди се Пајо.</p> <p>— Уби, дабоме.{S} Догорчал |
> <p>— Стани, брале, молим те! — устави га господин.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Би ли ти то мен |
и — сав модар као чивит.{S} Испребијали га, вели, ветрењаци; али им баш и није дао да учине ште |
, хоће да извади паре из фонда — стегли га неки дужници.{S} Снуждио се, невесео: пустим га у ка |
нограда у три капетаније...{S} Хоћеш ми га уступити, вере ти?</p> <p>— Драге воље, господине, с |
дугачку флашу пива, па пође.{S} Смотри га наш дугајлија, па се загледа у њ као да га познаје; |
ли ми се, ја слежем раменима.{S} Ето ти га сутрадан рано — моли опет.{S} Опет капетан одлаже: » |
друкчије; потврди му и процену и научи га још како ће час пре доћи до пара.{S} Чим оде човек, |
дође; по десет пута шаљем пандура, док га једва дотерам...{S} Ето каки је данашњи свет!{S} Ето |
еларије, па само што не плаче.{S} Питам га шта је — а већ амо знам, капетан ми наручио. »Мука и |
ном очеше, па баш ни у уво!...{S} Зовем га, брате, ето послом званичним у канцеларију — неће да |
чекали вашег капетана.{S} Ено, познајем га по разговору, како је весео и добре воље.{S} Никад г |
дужници.{S} Снуждио се, невесео: пустим га у канцеларију капетану, па се наслоним да слушам. »О |
де нешто још жешће да дотури, а капетан га прекиде:</p> <p>— А хоће ли ове године, Дашо, бити д |
} Тог пандура веома воле капетан; довео га чак из другог среза кад се преместио. — Осим униформ |
година, знам — прође старешина.{S} Ако га сретне почем сељак, макар и не био из његовог подруч |
тек први пут изишао у Вучевицу, откако га поставише да је капетан над тим срезом.{S} Он је чес |
ет капетан одлаже: »Сутра!...« Еле тако га одбија неколико пута.{S} Човеку притужила нужда.{S} |
и'ш?...{S} Ви'ш како седи!...{S} Та ено га, ено — црни се!...</p> <p>— Ама шта је?</p> <p>— Дет |
.{S} Већ и ружно је — све се спрда »Ено га каки је радин!{S} Седи толико земана у кошари!...« Н |
је ваљда више од триста година.{S} Лепо га, кажу, понесе у облак као перце, а у жиљу му заплете |
јо зачуђено.</p> <p>— Што је?...{S} Што га, сиромаха, снађе беда!{S} Био је то честит човек, ал |
је заменио Сретена Павловића, оног што га лане отераше чак тамо негде око Мироча у Влахе, за к |
с главом шећера, где је спустио, секну га нешто те прекиде што је почео и нагло упита: — Шта т |
и чим кога опазе да им је дужност одмах га јавити свом остарешини, а он ће већ даље чинити што |
ља исплатити, а нема се откуд.{S} Молих га, кумих да ме почека још који месец дана, кад продам |
{S} Не мо̓ш из земље ископати.{S} Молих га опет, молих већ као самог господа бога — боже опрост |
Остали гости одавно се већ разишли.{S} Газда дрема у једном крају за столом.{S} Само шкиљи још |
небом, као просјак!...{S} Начини се ту галама, дотрчаше још људи из села.{S} Он, сиромах, сам |
и не може.{S} Хајде, Вели, да се полако гамиже, па што бог да!...{S} Узме пређу и оно мало рибе |
један робијаш од оних којима је скинуто гвожђе, па слушају при полицији гдегод; пред вратима, в |
већ вратио и био надомак Владимирцима, где је среска кућа — рећи ће задовољно своме верном Ђук |
о толико хуке и чуда ни у Владимирцима, где је капетанија, камоли у Крнићу.{S} Не треба се чуди |
тривши крај Мате торбу с главом шећера, где је спустио, секну га нешто те прекиде што је почео |
У Кујавици је извидио спор око потеса, где обе парничне стране купише од Ђука наизменце главу |
а!... — Ђуко одмах узе и већ остави је, где је и стајала.</p> <p>Опрости се капетан са свима, с |
оганом. »Дај забога и побогу!...« Види, где ти је преша, па шиша како он хоће.{S} И тако на јед |
ки; чисто си му по очима могао познати, где би му рекао: боже, па и оно јадно учи некога!...</p |
} Ја сам је и набавио капетану.{S} Ево, где је окрњи црно дете на броду више Петрова вира!...{S |
— рече Ђуко — да му што не буде криво, где га не питате.</p> <p>— Јес̓, јес̓ и кмета да зовнем |
ом већ и кола стигоше пред среску кућу, где се устави капетан са својим вредним Ђуком и богатом |
Поп! поп! поп!...{S} У ово доба?...{S} Где је поп? — упита готово певајући један, а држи у дес |
е ти, шта ли је од моје веселе деце?{S} Где ли су сад?...</p> <p>— Хајде ти, море!{S} Шта чекаш |
по мом не излази.{S} И баш могу се сад где хоћеш заклети, није ми о главу да лажем, да сам пра |
о се капетан задовољно осмехну кад виде где Ђука узе торбу из кола.{S} Ђуко саопшти целу ствар |
тан не узима ни од ког мита?« А он виде где се ја чудим, па ми каза како је он ту главу набавио |
у кошари.{S} Удари зло време, немаш се где склонити.{S} Кућу да градиш, немаш откуд, а мораш.{ |
говара скромно давид.</p> <p>— Само ако где запне — мени ти њих, па ће мо ми њима добош пред ку |
зију.</p> <p>Еле, као што видите, ретко где има тако лепо и згодно капетанско племе...{S} И тај |
рад?« — »Добар«, велим ја, »бољег ретко где има.« »Што ли то сад пита?« мислим сам.{S} Кад, а м |
ати Ђуку један ,од њих — него ко велимо где нам је први пут дошао — неће ваљати да оде онако бе |
скинуто гвожђе, па слушају при полицији гдегод; пред вратима, види се кроз стакло на среди, сто |
кољу пилићи, прасци, јањци; ту се граде гибанице, уштипци и цицваре; ту се тражи млад кајмак, с |
му је син већ поодавна у Београду; учи гимназију.</p> <p>Еле, као што видите, ретко где има та |
} Та то је глава шећера!</p> <p>— Јес̓, глава шећера!</p> <p>— То за каву ваљда?</p> <p>— Ја, з |
ата!...{S} Знаш, кад је бачена она прва глава у воду — онај сељак кад је бацио — одем ја у Беог |
— Баш штета, господине.{S} Онако велика глава...{S} Нисам је веће видео...{S} Па ми ту соли пам |
тамо-амо, па рече: — Није вајде, добра глава само штета што је окрњена...</p> <p>— Ништа то не |
извраћено: »Наша глава! ха, ха!{S} Наша глава! ха, ха, ха!« Осврте се Радан, а оно извадило из |
ца, него некако сасвим извраћено: »Наша глава! ха, ха!{S} Наша глава! ха, ха, ха!« Осврте се Ра |
дећи се:</p> <p>— Гле, гле!{S} Та то је глава шећера!</p> <p>— Јес̓, глава шећера!</p> <p>— То |
та упамтио мене.{S} Него свеједно ту је глава шећера!...« И нестаде га.{S} Радан се прекрсти, и |
ваљано!{S} Погледајте ви, колика је то глава шећера!</p> <p>— Дајде, Ђуко, да видим! — заиска |
751" xml:lang="sr"> <text> <body> <head>ГЛАВА ШЕЋЕРА</head> <p>Тек се сунце смирило, а Радан Ра |
анпут рећи: поче се од малене тачке, од главе шћера што беше у торби Ђукиној, па се разви до на |
им и да му исплатим.{S} Аја!{S} Неће ни главе да окрепе, него вели: »Паре на плац, јали ћу те с |
затурио на леђа торбу, а из не вири врх главе шећера...{S} Капетана одмах мину љутина, а још се |
коњу може да носи пуну оканицу вина на глави а да не упусти, и што увек води са собом једну цр |
S} Кад је тако, станем и ја бележити на глави шећера; кад се год прода, повучем по једну белегу |
даш?{S} Та он је презадужен и косом на глави...{S} Све ће ти пропасти!« И лепо одвратише човек |
..{S} Знам ја тебе — ти пуну оканицу на глави...{S} А три дана држасте оно бденије, а?{S} Него |
а њих па изврљивши своје још голуждраве главице само тек учинише: »ћрррр!...« И сама живеж већ |
, па се наплело које интереса, које ово главно, које на промену облигације... никад отарасити.{ |
укиној пред канцеларијом и она торба са главом шећера, и што капетан сад, кад хода изјутра по к |
адужи, дасе начини макар мало крова над главом.{S} Кад ал̓ хоћеш...{S} Не мо̓ш ишчупати паре да |
и кô велиш, Ђуко?</p> <p>— Не шал̓те се главом! — искоси се Ђуко чисто љутито. — Јок.{S} То нип |
море?!« привикну на Ђуку и као попрети главом. »Сад, сад, господине — ето ме!« одговори Ђуко м |
одине — ето ме!« одговори Ђуко махнувши главом на оног сељака, па онда трже оба пиштоља и викну |
} Знаш, кад смо почели трговати с новом главом, он је почео записивати колико се пута прода.{S} |
ута верни Ђуко његов чинио пазар с оном главом шећера и никад да је прода за три талира, него с |
ву кавану?{S} Њу је сазидао капетан том главом шећера.{S} Мој Пајо, падало је ту новаца као киш |
па изволева...{S} Тако је било и с том главом шећера!{S} Уђем ја једно јутро у канцеларију а о |
му приђе кмет и за њим два општинара с главом шећера.</p> <p>— Господине — почеће кмет — није |
има опет неког те му помаже да тргује с главом шећера...{S} Сирочад Раданова потуцају се по нај |
реда се, па смотривши крај Мате торбу с главом шећера, где је спустио, секну га нешто те прекид |
рбе главу шећера, загледа је, па климну главом: — Их, куме, зар и ти?!...{S} Што ће ти то?...{S |
сам доспео!... заврши Радан, па климну главом не весело, погледа нешто доле у воду, па тек пов |
т тако исто Ђука.</p> <p>Капетан климну главом да јесте.</p> <p>— Понео сам...{S} Ех, господине |
из чибука; те — узима мито; а већ нос, главу, врат, трбух, и ноге немој ни спомињати!{S} То на |
пре доћи до пара.{S} Чим оде човек, ја главу те у моју собу...{S} Дође други да моли за нешто |
нису чиста посла!« Оно се трже и стрпа главу шећера у торбу.{S} Он се опет окрене напред и оши |
господин мислећи о јастуцима што се под главу међу.</p> <p>— Та није то, него ове јастуке — реч |
ј да видим!... — и брзо извади из торбе главу шећера, загледа је, па климну главом: — Их, куме, |
сврте се Радан, а оно извадило из торбе главу шећера, па одломи озго један окрајак и загризе. » |
арничне стране купише од Ђука наизменце главу шећера, коју је он »за своју кућу набавио кад је |
д нас тако празне руке... — па му пружи главу шећера.{S} Капетан као чинећи се да му то није по |
тише да не чује кочијаш.</p> <p>— Је ли главу?... — упита опет тако исто Ђука.</p> <p>Капетан к |
троје...</p> <p>— Па то сте њему купили главу шећера?</p> <p>— Јес̓ — њему.</p> <p>— Е, е, ви̓т |
и је алал, брате! — рече Ђуко предајући главу кмету.{S} Затим приђе капетану и упита: — Хоћемо |
нека буде вајде!« — Ја му онда понудим главу шећера и кажем да би то најприличније било дати.{ |
то најприличније било дати.{S} Купи он главу и однесе бајаги капетаници.{S} Одмах капетан с њи |
огу се сад где хоћеш заклети, није ми о главу да лажем, да сам право бележио.{S} Око тога ти се |
он.{S} Еле, сваки дан тек купи по неко главу шећера од мене.</p> <p>— Ама зар то нису људи пот |
ан већ к знању«, и добио, наравно, опет главу шећера да је, руке ради, »понесе деци«.{S} Одатле |
меха и згађају један другог даиретима у главу.</p> <p>— Е, хоћемо ли, Дашо, да му дрекнемо, а? |
Ђуку и рече: — Деде, Ђуко, метни и ову главу у кола!... — Ђуко одмах узе и већ остави је, где |
да се Мато стресе од страха; сподби ову главу шећера, па што игда може измахну те њом у воду; р |
сад девет пута платио!</p> <p>— Зар ову главу?</p> <p>— Ту, баш ту исту главу — познајем је доб |
он то пијан одломио...{S} Нагрдио онаку главу! — Не мари ништа...{S} Моћи ће проћи.{S} Шта вели |
изнесем, не бих се застидио.{S} Онолику главу шећера не можете наћи лако ни у Београду...</p> < |
; и ту су парничне стране дале капетану главу шећера да понесе деци тек руке ради.{S} У Крнићу |
онај сељак што је набавио капетану ону главу шећера.</p> <p>— А што је на робији? — упита Пајо |
е се ја чудим, па ми каза како је он ту главу набавио, каза ми све: како је мислио и шта ће с њ |
И, напослетку, свуда је добио ону исту главу шећера из торбе Ђукине, да је понесе својој деци |
Зар ову главу?</p> <p>— Ту, баш ту исту главу — познајем је добро!...{S} Ја сам је и набавио ка |
с тим? — упита господин.</p> <p>— Вртим главчине, јармове, јастуке и још којешта — рече Радан м |
ше у здравље Ђукино.{S} Опет се јављају гласови да се иде.{S} Опет нуди Давид »по једну с ногу |
, па рече, као чудећи се:</p> <p>— Гле, гле!{S} Та то је глава шећера!</p> <p>— Јес̓, глава шећ |
ти то, Радане?</p> <p>— Кум-Мато!...{S} Гле, ти си! — рече Радан као тргнув се мало. — Ето ја.. |
лужује. — И ми нисмо по пола људи...{S} Гле ти њега!{S} Ушушкао се ваздан тамо око тих сјајних |
торби, па рече, као чудећи се:</p> <p>— Гле, гле!{S} Та то је глава шећера!</p> <p>— Јес̓, глав |
шта ти вајде није...{S} Ради, скапавај, гледај па подај другоме нека ти изеде, а ти опет живи к |
ја њима подићи како ваља...{S} Ти само гледај сехира док дођемо у Вучевицу.{S} Ту ћемо учинити |
> <p>— Ви'ш, сиромах!... — рећи ће Ђуко гледајући за њим — То је, Пајо, онај сељак што је набав |
а планином.{S} Ишли су сутрадан људи те гледали...{S} Све грмље поизваљивано...</p> <p>— Ојађен |
окле...{S} Ишли су људи, као на чудо те гледали...{S} После, вели, нестаде их.{S} Или их неко у |
ја, али су ми казивали баш људи који су гледали...</p> <p>Еле, тако се, уз пиће осуше приче све |
о струк лука и туку се...{S} Ја сам баш гледао кад се купао летос у реци — сав модар као чивит. |
ога друкчије!</p> <p>Вала само сести па гледати сехира.</p> <p>Дође један, нуди те што може љуб |
шније и страшније.{S} Било је већ право глуво доба кад се Радан кренуо из механе.{S} Они још ос |
гавице, па зарони у вир...</p> <p>— Зар глуво доба, па зарони у воду? — упиташе сви чудећи се т |
чудим како имаде куражи Петар да усред глувог доба онде зарони!... — А зар је заронио? — упита |
— Одговараше Радан тек онако — нека се говори којешта.</p> <p>— А не бојите се змија кад идете |
отерао до тога звања свога.{S} Свуда је говорио лепе беседе, пуне поуке, какву може само исказа |
Влахе, за казну што је децу развраћао и говорио нешто ружно о власти.{S} Нећу помињати ни самог |
односе?{S} Поче и да се опија.{S} Узеше говорити да је и памећу шенуо.</p> <p>— Е, јадник!{S} К |
осад нашли таквог капетана да му се и у говору, и у смеху, и у погледу, и у сваком ма и најмање |
ни сахат хода одатле.{S} Дакле, кад је год сабор код н-ске цркве, дођу и господа из Владимирац |
м и ја бележити на глави шећера; кад се год прода, повучем по једну белегу плајвазом.{S} Кад би |
ди ветар, а прећавац магли у очи куд се год окренеш.{S} У кафани »Код петла« пуно.{S} За једним |
} Ту је тек позориште и комедија!{S} Ко год се помоли на врата — изгледа као да се спремио да о |
ишу у новине и књиге!...{S} Ама нека ко год замочи перо, одмах ти ту потегне капетана: те не зн |
шта ћу...{S} Идем често као луд.{S} Што год урадиш, подај њему.{S} Ни ода шта ти вајде није...{ |
Ево, смео бих се с вама опкладити у што год хоћете да нисте досад нашли таквог капетана да му с |
аиш — Знаш кад оно, има већ ваљда десет годена, беше некако око Илијинадне она велика хала и ве |
н капетан. — Теби је, чини ми се, свака година Добра, а?</p> <p>— Не брини се ти за њ, господин |
е, изволите — колико је бог дао и добра година донела.</p> <p>— Хм, хм, Дашо! — поче чисто да с |
пута — било му је ваљда више од триста година.{S} Лепо га, кажу, понесе у облак као перце, а у |
ката, па још интерез на све...{S} Прође година, ваља исплатити, а нема се откуд.{S} Молих га, к |
е износи ракија препеченица од неколико година.{S} Капетан сео у хладу на прострте шаренице; ок |
ећи се« стече неку пару за својих десет година, па сад, хвала богу, има чиме дочекати своје зна |
о! — наставља капетан. — Ено, пре неких година, знам — прође старешина.{S} Ако га сретне почем |
акојако, господине!{S} Нема оних старих година.</p> <p>— Нема, ја — нестало је оног берићета.{S |
ог Максима Сармашевића.</p> <p>Биће две године како је добио чин капетански.{S} Ја мислим да ст |
па се разговарају.</p> <p>— Како је ове године летина? — пита капетан једнога од њих.</p> <p>— |
етан га прекиде:</p> <p>— А хоће ли ове године, Дашо, бити добра жетва, а?</p> <p>— Хвала богу |
нема — браћо ништа; прошле су оне старе године кад је било берићета...</p> <p>— Право велиш, го |
о да учине штете...</p> <p>— И сваке се године бију на Превоју... не може се обићи друкчије — р |
а својим верним Ђуком.{S} Ту се развише големи планови; измерише се све прилике и средства; изр |
прибише уза њих па изврљивши своје још голуждраве главице само тек учинише: »ћрррр!...« И сама |
ке скаредне књиге да читају, каже им да горе нема неба ни раја — него да је то некаква празнина |
ло, поред вира Петрова, не знаш које је горе...</p> <p>— Јес̓ ја, баш је страшно код Петрова ви |
Радан — а на оном броду код воденице и горе мало, поред вира Петрова, не знаш које је горе...< |
.{S} Мрдне мало да се стресе, аја — још горе притеже! — Волови запели, једва помичу кола.{S} Да |
с осталом браћом, а он после удари још горе у пискарање и адвокатисање, изучи у прсте све зако |
пали из пиштоља, а вирауни ударише тако горопадно »зорт« и туш да се чак у другом селу тргоше к |
.{S} Молих га опет, молих већ као самог господа бога — боже опрости! — Напослетку вели: »Хајде |
ад је год сабор код н-ске цркве, дођу и господа из Владимираца на сабор.{S} Капетана ћете лако |
иформа од све униформисане владимирачке господе.{S} За њим на три корака увек иде један дугачак |
м у свачије здравље Напија се у здравље господе и онога ко измисли господу; напија се у здравље |
p>— Стани, брале, молим те! — устави га господин.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Би ли ти то мени п |
?</p> <p>— А шта цените, брале? — упита господин, радостан што Радан пристаје да прода.</p> <p> |
> <p>— А је ли то старо, брале? — упита господин.</p> <p>Радан већ виде с ким има посла, па да |
богати, брале, шта радиш с тим? — упита господин.</p> <p>— Вртим главчине, јармове, јастуке и ј |
о мећете у парчадима со у јело? — упита господин разгледајући крушац соли. — Је л̓ те?</p> <p>— |
спрдајући се, јер већ беше видео да је господин мало ударен обојком.</p> <p>— Знам, знам...{S} |
о.</p> <p>— Зар тако старо? — зачуди се господин.</p> <p>— Ја шта мислиш ти... — потврди Радан |
бушите тим јастуке па повадите? — рече господин мислећи о јастуцима што се под главу међу.</p> |
/p> <p>— Које?</p> <p>— Ово овде — рече господин и пружи прст на велики сврдо јармењак, што беш |
рода.</p> <p>— Две рубље.</p> <p>Извади господин одмах две рубље из шпага па Радану у руке, и п |
{S} Док ето ти трчи за њим један омален господин у шубари па виче: »Стани, брале!{S} Хеј, брале |
е се Радан и устави волове.{S} Приђе му господин омален, буљавих очију, с постриженом брадом и |
оси?</p> <p>— Јок, не бојимо се!</p> <p>Господин утом разви један замотач у торби, па рече, као |
S} Ђука је врло добро разумео тај намиг господина свога.{S} Као чинећи се свему невешт, иступи |
стуке и још којешта — рече Радан мерећи господина од пете до перчина.</p> <p>— Ваљда кад хоћете |
ката и два талира!</p> <p>— Их, забога, господине!{S} Много... — задиви се Ђука толикој штети. |
а се сад погодимо?</p> <p>— Не могу ја, господине, сад сећи ражањ а зец још у шуми.</p> <p>— Ам |
ћа пара твоја и божија!</p> <p>— Хвала, господине! — захвали Ђуко придигнув се мало и машив се |
капетан онако мало оштро. »Из Миокуса, господине.« — »Шта ћеш?« — »Та потврдио бих неку процен |
онај лола окрњи...</p> <p>— Баш штета, господине.{S} Онако велика глава...{S} Нисам је веће ви |
а Ђуку и као попрети главом. »Сад, сад, господине — ето ме!« одговори Ђуко махнувши главом на о |
батли Вучевчани, а?</p> <p>— Добро је, господине, добро! — одговара</p> <p>Ђуко смешећи се. — |
уступити, вере ти?</p> <p>— Драге воље, господине, само да ми се докопати...</p> <p>— Хм, и ти |
ше вајату да га зовну.</p> <p>— Ето ме, господине, ето сад! — одазва се Ђуко, па навали на општ |
ти иде у цркву...</p> <p>— Јес̓, богме, господине, право кажеш! — гракну они око њега.</p> <p>— |
о неко доба ноћи.</p> <p>— Јес̓, богме, господине! — опет гракну Вучевчани.</p> <p>— Био сам ба |
нас, као капетан.</p> <p>— Јес̓, богме, господине! — потврђују остали.</p> <p>— Нема ти данас н |
ов био поверљив...</p> <p>— Служите се, господине! — нуди некаком суровом радошћу опијен Давид |
им приђе капетану и упита: — Хоћемо ли, господине?</p> <p>— Спреми и окрени кола! — рече капета |
а, па намигне — као вели: »Гости се ти, господине, још мало!{S} Твој верни Ђуко зна шта ради.{S |
еши брк.</p> <p>— А немој што замерити, господине — вели кмет. — Ми смо људи прости...{S} Није |
жетва, а?</p> <p>— Хвала богу и власти, господине! — одговори Узловић, улагујући се и метнувши |
го већ...</p> <p>— Понеси, понеси деци, господине! — гракнуше остали. — Деца су, нека им заслад |
пандура, свог љубимца.</p> <p>— Јесам, господине! — одговори пандур смахнув левом руком фес с |
Добра, а?</p> <p>— Не брини се ти за њ, господине — упада у реч поп Перо. — Жње он добро и без |
једнога од њих.</p> <p>— Та свакојако, господине!{S} Нема оних старих година.</p> <p>— Нема, ј |
та велиш, Ђуко?</p> <p>— О те још како, господине!{S} Ова луда светина... шта ти она зна?{S} Пр |
, колико смо на штети?</p> <p>— Колико, господине?</p> <p>— Педесет и четири села — равних десе |
ма...</p> <p>— Та и мени је запело око, господине, за ону ливаду у луци...{S} Нема је у целој к |
накрај?...</p> <p>— Та кубурим помало, господине — одговара скромно давид.</p> <p>— Само ако г |
море, реци — пошто?</p> <p>— Лако ћемо, господине.{S} Само да му ишчупамо из шака...</p> <p>— Е |
већ прилично омезетио.</p> <p>— Та оно, господине — поче мало тише Узловић, а унесе се ближе пр |
мени реци — пошто?</p> <p>— Осамдесет, господине!</p> <p>— Шта — осамдесет? — упита капетан, а |
да јесте.</p> <p>— Понео сам...{S} Ех, господине, зар ја то да заборавем!</p> <p>— Само штета |
било берићета...</p> <p>— Право велиш, господине, богами! — рећи ће један од сељака.{S} Овај с |
два општинара с главом шећера.</p> <p>— Господине — почеће кмет — није баш у реду да одеш од на |
е ценка. — Ја не бих...</p> <p>— Не, не господине! — брже-боље упаде му у реч Узловић. — Шалим |
олове, пође и рече:</p> <p>— У здрављу, господину провесоре!</p> <p>— Сервус! — рече професор.< |
реду.{S} Па и деца му се владају некако господски — истина су мало несташна.{S} Један му је син |
се у здравље господе и онога ко измисли господу; напија се у здравље »добрих људи« који почитуј |
е у здравље »добрих људи« који почитују господу, призивају је у свој дом те угосте и почасте, к |
и ако сте били који пут о Васкрсу или о Госпођинудне на сабору код н-ске цркве.{S} Среска је ку |
ћу опијен Давид Узловић свог најмилијег госта — нашег лепог капетана. — Служите се, изволите — |
те може данас уљудно дочекати одабране госте своје.{S} Све су здравице китњастије од китњастиј |
Узловићево, него да поменем само даљне госте који се потрудише да му на весеље дођу.{S} Красни |
вање и свирање прекидало се само кад се гости наклопе на разна масна пецива да омезете.{S} Али |
учини као јарац: »Мехе-хеее!« И сви се гости грехотом насмејаше.</p> <p>— Кеца, попе у — шевар |
али их.</p> <p>— Живио Ђуко! — гракнуше гости.</p> <p>— Хајд ову у здравље Ђукино! — рече капет |
слави Давидовој чак до заранка.{S} Неки гости почињу већ увиђати да је доста и зову друге да се |
кафани.{S} Ђуко и Пајо одоше.{S} Остали гости одавно се већ разишли.{S} Газда дрема у једном кр |
Дашо, и овамо и овамо — гракнуше остали гости, опазивши да се вино дослужује. — И ми нисмо по п |
е да му на весеље дођу.{S} Красни су то гости — у далеко их није.{S} Ту вам је учитељ Иво из Ск |
ало су општинске ћате и већ тако — опет гости одабрани, који доликују ћати и имају хвале и љуба |
Ђуке и од Ђуке до капетана — докле већ гости нису били дошли у тако стање да нису више ни разу |
Давид Узловић, ћата општински Дошли су гости све по избору.{S} Да већ и не помињем одабране љу |
изову богме и своје старешине, па се ту гости и весели до неко доба ноћи.</p> <p>— Јес̓, богме, |
гледа капетана, па намигне — као вели: »Гости се ти, господине, још мало!{S} Твој верни Ђуко зн |
већ промукоше вичући: »зооорт!« а међу гостима захори се граја, каква ваљда није била ни на ци |
p> <p>На ову досетку попову осу се међу гостима грохотом:{S} Ха, ха, ха! па се чак и Цигани нас |
чест.{S} А данас јок!{S} Прође мимо те, готово да се раменом очеше, па баш ни у уво!...{S} Зове |
фану »Код петла« слегне се цео свет, па готово не само цео свет, него — чак и једно од она »три |
} У ово доба?...{S} Где је поп? — упита готово певајући један, а држи у десној руци две и у лев |
ју.{S} Попне се на кола, не могу волови готово да макну.{S} Пуца онај јастук под њим, као да је |
певанија — само бруји!...{S} Тако је то готово свако у бога вече зими.</p> <p>Једно вече тако б |
ила беше духнула и овуда.{S} Хоћаше све град потући у корен...{S} Срећом обиђе на планину, те н |
о сад нема ни пламењаче, ни поплаве, ни града, ни суше.{S} Како је на све стране »благодет и из |
ан градити.{S} У нас, хвала богу, то не граде.</p> <p>— А имате капетана?</p> <p>— Имамо — ја! |
Ту се кољу пилићи, прасци, јањци; ту се граде гибанице, уштипци и цицваре; ту се тражи млад кај |
и деци локумиће.</p> <p>— Хоће, хоће да гради, ја! — рече Радан, па га онда упита: — А богати, |
.{S} Лепо, лепо...{S} Ви̓те он ће то да гради деци локумиће.</p> <p>— Хоће, хоће да гради, ја! |
ваљда?</p> <p>— Ја, за каву.</p> <p>— И градите слатко, штрудлу, локумиће, гурабије... је л̓ те |
је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, то ће капетан градити.{S} У нас, хвала богу, то не граде.</p> <p>— А |
реме, немаш се где склонити.{S} Кућу да градиш, немаш откуд, а мораш.{S} Већ и ружно је — све с |
ући: »зооорт!« а међу гостима захори се граја, каква ваљда није била ни на циганској слави, а к |
Section" /> <p>Боже мој, каква ли је то граја у Крнићу?!{S} Бубњају бубњеви, лупају даирета, зу |
Јес̓, богме, господине, право кажеш! — гракну они око њега.</p> <p>— Ено, знам ја пре...{S} До |
/p> <p>— Јес̓, богме, господине! — опет гракну Вучевчани.</p> <p>— Био сам баш млађи писар код |
<p>— Понеси, понеси деци, господине! — гракнуше остали. — Деца су, нека им засладе каву...</p> |
оорт!« опали их.</p> <p>— Живио Ђуко! — гракнуше гости.</p> <p>— Хајд ову у здравље Ђукино! — р |
!</p> <p>— Ехе, Дашо, и овамо и овамо — гракнуше остали гости, опазивши да се вино дослужује. — |
у.</p> <p>Сви дигоше чаше, куцнуше се и гракнуше:</p> <p>— Хајд ову у здравље капетаново!{S} Ха |
оље умеш.{S} На тебе је ред.</p> <p>Сви гракнуше:</p> <p>— Поп Пера!...{S} Поп Пера!...{S} Дела |
кадре извирити све могуће поуке у свима гранама живота сељачкога...{S} Частило се дуго и за мно |
торби Ђукиној, па се разви до најширих граница.{S} У том разговору и планирању стигоше већ и у |
S} Кад доле, а пређа се натакла на неку грдну пањину; једва је распетља, повуче и пође навише.. |
тако уабоноси у земљи.{S} Не да му онај грех ни да иструне као остали луди...</p> <p>— Јес̓, је |
вила нека чудна сила послана у казну за грехе њихове, а кад сутрадан са страхом приступише и от |
као јарац: »Мехе-хеее!« И сви се гости грехотом насмејаше.</p> <p>— Кеца, попе у — шевар! — ви |
} Казују да је онда ветар извалио један грм крај пута — било му је ваљда више од триста година. |
ак...{S} Кад се, вели, побију, докопају грм за врх па га ишчупају као струк лука и туку се...{S |
и су сутрадан људи те гледали...{S} Све грмље поизваљивано...</p> <p>— Ојађено се бију те хале |
ити и уважити — на многаја љета!« И сад грмну опет једно опште »многаја љета«; Ђуко пали из пиш |
ову досетку попову осу се међу гостима грохотом:{S} Ха, ха, ха! па се чак и Цигани насмејаше.< |
хвала богу, да му није било мене, не би гроша добио!...</p> <p>— Па је ли ти барем дао ту трећу |
ктима увек боцу сурутке, што је »пио од груди«...{S} Еле, просто си једва чекао да час изиђеш н |
би сад!{S} Док, ништа ти бог не даде — груну пушка кроз једну баџу, а мој се Узловић преврте, |
пажа како му нокти од оних шапа пробили гуњац, па већ дохитају у кожу.{S} Мрдне мало да се стре |
м столом у крају седи један дугајлија у гуњцу и сукненим чакширама, накривио фес, затурио се, п |
>— И градите слатко, штрудлу, локумиће, гурабије... је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, то ће капетан град |
зне, ројеви не беже.{S} Како је нестало гусеница, врана и чавака што затиру воће и усеве.{S} Ка |
старешина у ово подручје, које нек бог дâ да се дугољетно подржи под родољубивом управом његов |
ан уседе, па махну руком на Ђуку: — Хај̓д, пењи се! — Ђуко се посади у кола према капетану.</p> |
већ не утаја.{S} Још натрпа озго дрва, да добро сагори.{S} Кад после разгрте супрет — а оно цр |
> <p>— Није.{S} Он је дао.</p> <p>— Да, да, за његове паре купили сте.{S} Лепо, лепо...{S} Ви̓т |
што учиш оне старије ђаке?</p> <p>— Да, да — одговори професор.</p> <p>— Е да си поштен, брате! |
а обалу...{S} Сиђе Радан полако с кола, да бар воловима олакша.{S} Кад, али — хоће оно да га об |
огод...{S} Ти већ знаш...{S} Ја, збиља, да ли си ти понео и оно? — упита капетан Ђуку мало поти |
не ваља.</p> <p>— Јок!{S} Не дај, боже, да га митимо — поче уверавати Ђуку један ,од њих — него |
е док се црква опет очистила.{S} Дакле, да не спомињем те личности што су вазда друштво Узловић |
ону исту главу шећера из торбе Ђукине, да је понесе својој деци »тек руке ради«...{S} Читаву н |
е Вучевчане да поштују своје старешине, да их слушају и буду им на руци у сваком послу њиховом. |
о је бацао попа.</p> <p>— О, мој брате, да је само интерез, било би цвеће и ковиље, али уписа у |
шао«, и дадоше капетану тек, руке ради, да понесе деци.{S} У Звезду је капетан извидио опет спо |
ујете.{S} Него хоћете онако, руке ради, да дате своме старешини што вам је први пут дошао у сел |
ад?{S} Скинути не може.{S} Хајде, Вели, да се полако гамиже, па што бог да!...{S} Узме пређу и |
а те начиним ону кућицу...{S} А богами, да ми није оне деце, сутра бих угарак у њу!</p> <p>— И |
оћеш заклети, није ми о главу да лажем, да сам право бележио.{S} Око тога ти се, богме, ми здрп |
ме, шта ћеш? — поче Радан, ако и пијан, да се правда. — Брига, брига, куме! — и ту махну руком |
алко шећера лепа...</p> <p>— Их, болан, да сам знао — вајкаше се један — могао сам купити онома |
читеља Сретена Павловића да је немиран, да псује закон, веру, да развраћа деду, даје им којекак |
то глава шећера!</p> <p>— Дајде, Ђуко, да видим! — заиска кмет; узе и преврте тамо-амо, па реч |
ти три талира...</p> <p>— Хајде, Ђуко, да се иде, Ђуко! — викну капетан и неки потрчаше вајату |
а у главу.</p> <p>— Е, хоћемо ли, Дашо, да му дрекнемо, а? — упита капетан Узловића пошто је ве |
аставише своје.</p> <p>— Дела ти, Дашо, да ми њему баш дрекнемо, најбоље ће бити.{S} И тако мен |
трећу пару...{S} Та, знаш, хвала богу, да му није било мене, не би гроша добио!...</p> <p>— Па |
ћа да је немиран, да псује закон, веру, да развраћа деду, даје им којекаке скаредне књиге да чи |
— Ојађено се бију те хале пред тучом... да бог сачува!</p> <p>— Јеси слушао нашег Станка?{S} Ет |
ко... — Хе, шта би — то је мука сад!{S} Да је нешто за децу онако лепо...</p> <p>— Да спремимо |
од здрава и читава човека накараду!{S} Да га у сну усниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њи |
</p> <p>— А ја шта ћу, мој брате!...{S} Да ми дође добош пред кућу, куда ћу онда?...{S} Сад, ве |
— Волови запели, једва помичу кола.{S} Да му је барем на обалу изићи.{S} Ошину их што игда мож |
} Виде да им без тога обићи не може.{S} Да се, опет, жале — куд ће шут с рогатима изићи накрај! |
<p>— И не питај, брате, колико сам.{S} Да бог сачува сваког таке позајмице!...{S} Знаш кад се |
p> <p>— Само не знамо, како капетан.{S} Да ли је њему било по вољи? — рећи ће на то онај други. |
тински Дошли су гости све по избору.{S} Да већ и не помињем одабране људе из самог места — на п |
арешина у ово подручје, које нек бог дâ да се дугољетно подржи под родољубивом управом његовом, |
вам узео ја мит — прекиде га капетан. — Да ми дате пун овај вајат дуката — не бих вам ни поглед |
верљиво и чисто шапћући да их уверава — да то изгледа као неки мит?...{S} Ви може бити то и не |
мо — поче један од њих снебивајући се — да га не испратимо празне руке...</p> <p>— А знате ли в |
— Баш би ваљало — рећи ће на то други — да му спремимо једно јагњенце, а?{S} Шта ти кô велиш, Ђ |
</p> <p>— И кмета зовните — рече Ђуко — да му што не буде криво, где га не питате.</p> <p>— Јес |
је нешто за децу онако лепо...</p> <p>— Да спремимо једно прасенце мало?</p> <p>— А јок!{S} То |
?</p> <p>— Није.{S} Он је дао.</p> <p>— Да, да, за његове паре купили сте.{S} Лепо, лепо...{S} |
<p>— Сервус! — рече професор.</p> <p>— Да си користан дабогда! — удари Радан већ да се спрда.< |
сор што учиш оне старије ђаке?</p> <p>— Да, да — одговори професор.</p> <p>— Е да си поштен, бр |
ишао кастиле за то у варош.</p> <p>— А да ли ће ваљати?</p> <p>— Како не би ваљало?{S} Ја што |
же да носи пуну оканицу вина на глави а да не упусти, и што увек води са собом једну црну керин |
се гости наклопе на разна масна пецива да омезете.{S} Али тек уз то масно мезетисање осуо би с |
ио, мој Радане! — рече један. — Дабогда да и ти читав останеш.</p> <p>— Мучно, богами!...{S} Ко |
!{S} Како не нађе неког поштеног човека да га ишчупа из те беде?</p> <p>— Налазио је и то, ама |
а.{S} Кочијаш држи у руди вођице и чека да пође.{S} Ђуко спреман чека код кола.</p> <p>Устаде и |
аљало?{S} Ја што купим — пред начелника да изнесем, не бих се застидио.{S} Онолику главу шећера |
ла као и досад — само што је сад почела да стоји у соби Ђукиној пред канцеларијом и она торба с |
признати да га је сама природа створила да буде капетан.{S} Па још оно његово званично понашање |
знаде куд оде ни шта би од њега.{S} Ама да рекнеш да је што шушнуло... ништа!{S} Иде он опет на |
те да нисте досад нашли таквог капетана да му се и у говору, и у смеху, и у погледу, и у сваком |
> <p>Радан већ виде с ким има посла, па да би га се отресао рече:</p> <p>— Одкако је бога и вол |
на, кад продам ракију и неко свињче, па да скрпим и да му исплатим.{S} Аја!{S} Неће ни главе да |
апетановој на пешкеш«, велим му ја, »па да виш онда!« — »Ама, ако хоће само, донећу — ко не би, |
у«, и добио, наравно, опет главу шећера да је, руке ради, »понесе деци«.{S} Одатле је кренуо у |
ничне стране дале капетану главу шећера да понесе деци тек руке ради.{S} У Крнићу је опет извиђ |
{S} Мрка капа, зла прилика!...{S} Сутра да се нешто отме Босна јали Херцеговина — ко би управља |
и кажем.{S} Дође неки Милета из Миокуса да потврди процену.{S} Нужда човеку, хоће да извади пар |
не питате.</p> <p>— Јес̓, јес̓ и кмета да зовнемо — и сложише се њих два и одоше да их зовну, |
а!{S} Једва се мало осврте, нема детета да седи у колима.{S} Волови запели па сипљу, као да је |
спор, негде нареди нешто, негде испита да нема каких бургијаша и тако даље, шта већ иде у зван |
у се од смеха.{S} Ошину волове и похита да барем стигне до механе у дубрави, а већ даље лако му |
Немој ни ти сад затезати...{S} А заиста да није тако оштећена, дали бисмо ти три талира...</p> |
се пожали на учитеља Сретена Павловића да је немиран, да псује закон, веру, да развраћа деду, |
о те пође.</p> <p>Кад беше код вратница да се растану, Радан хукне и рече:</p> <p>— Девет пута, |
руку на прси. — Добро ће бити, ако бог да!{S} Само имам мало муке с Раданом.</p> <p>— Шта?{S} |
, Вели, да се полако гамиже, па што бог да!...{S} Узме пређу и оно мало рибе па хајд насипом Ид |
инио пазар с оном главом шећера и никад да је прода за три талира, него све као за пакост — дук |
{S} Него, колико иштеш за онај виноград да се сад погодимо?</p> <p>— Не могу ја, господине, сад |
шта је... сврдо — одговори Радан нерад да дивани кад му се хита.</p> <p>— А богати, брале, шта |
другој којој крштеној.{S} Ваљало је сад да Ђуко пукне из својих пиштоља што игда може, и што ва |
Да, да — одговори професор.</p> <p>— Е да си поштен, брате! — рече Радан, па га погледа тако с |
целаријама, те га и отац одрину од себе да не зна за њ и да нема удела у очевини с осталом браћ |
а му исплатим.{S} Аја!{S} Неће ни главе да окрепе, него вели: »Паре на плац, јали ћу те суду!.. |
и... — потврди Радан па викну на волове да иду, и сам пође.</p> <p>— Стани, брале, молим те! — |
а деду, даје им којекаке скаредне књиге да читају, каже им да горе нема неба ни раја — него да |
њу већ увиђати да је доста и зову друге да се иде.{S} Давид нуди да се попије бар још по једна |
ђе, сиромах, неког поштеног човека овде да му да новаца.{S} Хтеде се лепо искобељати.{S} Али, н |
знаду ћуд, па шта ће — плаћају.{S} Виде да им без тога обићи не може.{S} Да се, опет, жале — ку |
<p>— Е баш, Ђуко, хвала ти!...{S} Хајде да зовнемо и ону двојицу општинара.</p> <p>— И кмета зо |
боже опрости! — Напослетку вели: »Хајде да променимо облигацију.« Нарачуни тамо — не знам дангу |
окрени кола! — рече капетан и Ђуко оде да барата нешто с кочијашем око кола.</p> <p>Док се још |
р око неке сеоске воденице, поучио људе да слушају власт и да јој буду на руци; и ту су парничн |
Сад, ваљда, има опет неког те му помаже да тргује с главом шећера...{S} Сирочад Раданова потуца |
, оног што у највећем трку на коњу може да носи пуну оканицу вина на глави а да не упусти, и шт |
них и подозривих људи, и чим кога опазе да им је дужност одмах га јавити свом остарешини, а он |
това их много и много.{S} А и ваљало је да их насетује.{S} Сад је тек први пут изишао у Вучевиц |
а господин, радостан што Радан пристаје да прода.</p> <p>— Две рубље.</p> <p>Извади господин од |
расло у саму браду. »Дај ми те букагије да ти скинем!«</p> <p>— Баш лепо заиска? — упиташе неки |
и кмет. — Ми смо људи прости...{S} Није да рекнеш какав мит — боже сачувај!...</p> <p>— Нити би |
ише друмом. — Најближе је и најзгодније да се доручкује штогод...{S} Ти већ знаш...{S} Ја, збиљ |
о се дуго и за много.</p> <p>Дође време да се полази.{S} Капетан то наговести мало кмету, а, ме |
— и он се тако уабоноси у земљи.{S} Не да му онај грех ни да иструне као остали луди...</p> <p |
поп. »Дај ми, море, те букагије!« — Не да он никако.{S} Салета тако, салета...{S} Док запева п |
црни поп па иште букагије.{S} Петар не да никако...{S} Облета поп и иска, па га опет нестане.. |
д, али — хоће оно да га обори.{S} Омане да стресе — не можеш маћи.{S} Притеже, кости му пуцају. |
х разговора.{S} Упути скромне Вучевчане да поштују своје старешине, да их слушају и буду им на |
и ноге немој ни спомињати!{S} То начине да те бог сачува и саклони...{S} Начине од здрава и чит |
ца проглавио.{S} Ја нећу да ми се рекне да узимам мит...{S} Видиш и сам, ако им узмеш јабуку из |
већ гости нису били дошли у тако стање да нису више ни разумевали један другога.</p> <p>По нек |
д ал̓ хоћеш...{S} Не мо̓ш ишчупати паре да клечиш!{S} Дају ти, али по дупло.{S} Најпосле зажмур |
те нас све овако купио и одвео на море да лађе вучемо...{S} Хоће републику, комуну?!...{S} Вир |
вуче торбу, па као заклањајући је за се да не угледа капетан, донесе је међу њих.{S} Али оштар |
а осмехује се: »Хајде, Ђуко, спреми се да идемо на једну продају!« Спремим се ја и пођемо.{S} |
<p>Утом поп Перо с учитељима затури се да дивани, а Давид и капетан наставише своје.</p> <p>— |
главу шећера.{S} Капетан као чинећи се да му то није по вољи, уозбиљи се и упита:</p> <p>— А ш |
а срећна пута«.{S} И тако спремајући се да иду напише у здравље учитељ-Симе, па у здравље и јед |
ја ти могу баш и продати; само бојим се да не буде за те скупо?</p> <p>— А шта цените, брале? — |
или ћевапчић сав уваљан у со и моли те да само »кошташ« за његову љубав.{S} Онамо се, опет, је |
промисли додаде: — Тек, опет, ви можете да не изгледа ки као мит, нити да, опет, оде онако праз |
е до перчина.</p> <p>— Ваљда кад хоћете да растресете вуну, онда бушите тим јастуке па повадите |
их се с вама опкладити у што год хоћете да нисте досад нашли таквог капетана да му се и у говор |
тани.{S} Просто, ако му није воља, неће да те чује док му што не тутнеш.{S} Некад се давало нао |
о послом званичним у канцеларију — неће да дође; по десет пута шаљем пандура, док га једва доте |
ца.{S} Вели: »Не може се«, а овамо неће да ради, па се још и пропио...</p> <p>Утом поп Перо с у |
ради деци локумиће.</p> <p>— Хоће, хоће да гради, ја! — рече Радан, па га онда упита: — А богат |
потврди процену.{S} Нужда човеку, хоће да извади паре из фонда — стегли га неки дужници.{S} Сн |
ешто ва леђа, па све теже, теже... хоће да га завали натраг.{S} Матни се руком на раме, кад али |
доскочицу Давид и хтеде нешто још жешће да дотури, а капетан га прекиде:</p> <p>— А хоће ли ове |
{S} Кад беше насред воде, док дете поче да се церека; не смеје се као остала деца, него некако |
изишао у Вучевицу, откако га поставише да је капетан над тим срезом.{S} Он је често походио се |
енем само даљне госте који се потрудише да му на весеље дођу.{S} Красни су то гости — у далеко |
и оно? — упита капетан Ђуку мало потише да не чује кочијаш.</p> <p>— Је ли главу?... — упита оп |
зовнемо — и сложише се њих два и одоше да их зовну, а Ђуко оста осмејкујући се задовољан што м |
ругога.</p> <p>По неком истинкту пођоше да се већ једанпут разилазе.{S} Сваки је понешто мрмољи |
ко ли први измисли тај несрећни интерез да ми је знати? — упита онај што је погађао у каиш.</p> |
а мораћу платити и оном поганцу интерез да ће ми очи ископати.</p> <p>— Је ли то Узловићу? — уп |
етанов добро је пратио Ђуку шта ради, и да се откуд ту десио какав још оштрији поглед од поглед |
А јок!{S} То неће бити у реду...{S} А и да је — он прасаца сад има.{S} Ту баш пре неки дан опра |
рад кад му други све односе?{S} Поче и да се опија.{S} Узеше говорити да је и памећу шенуо.</p |
ам ракију и неко свињче, па да скрпим и да му исплатим.{S} Аја!{S} Неће ни главе да окрепе, нег |
и отац одрину од себе да не зна за њ и да нема удела у очевини с осталом браћом, а он после уд |
оденице, поучио људе да слушају власт и да јој буду на руци; и ту су парничне стране дале капет |
ем по једну белегу плајвазом.{S} Кад би да се прорачунамо — а то смо радили сваког месеца — по |
И што је још најглавније — знате ли ви да овај капетан неће ни да чује за мит...{S} Ништа га т |
авље Ђукино.{S} Опет се јављају гласови да се иде.{S} Опет нуди Давид »по једну с ногу за срећн |
а главу те у моју собу...{S} Дође други да моли за нешто — тако прође и он.{S} Еле, сваки дан т |
нише: »ћрррр!...« И сама живеж већ види да се некака чудевенија збивају.</p> <p>Еле, тако се то |
а Вучевицу обиђе; није му било по згоди да сврати и у њу.</p> <p>3атим је настала добра част.{S |
а и зову друге да се иде.{S} Давид нуди да се попије бар још по једна за срећна пута — онако с |
ваког месеца — по његовом рачуну излази да је продато више једанпут, а по мом не излази.{S} И б |
, »луд!{S} Зар овом пропалици и бекрији да даш?{S} Та он је презадужен и косом на глави...{S} С |
дуката. »Сад«, вели, »да променимо, али да начинимо на сто педесет дуката.« Окрени, обрни — нем |
овца, онда Узловић тек притеже и навали да се учини продаја...{S} Што је, опет, та продаја брзо |
ћаш ли се оног сата«, и то се тако жали да се већ и теби самом чисто сажали што не свирају »Сећ |
га у сну усниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њима кака посла.{S} Оно, додуше, ни ја их тол |
ао ћупић... црни се; у мраку не може ни да га види добро. »А што плачеш, мали?« упита га Радан. |
е — знате ли ви да овај капетан неће ни да чује за мит...{S} Ништа га тако не ражљути као кад м |
и ћилими или јагње...{S} А сад нико ни да се пошали.{S} Нема, нема — браћо ништа; прошле су он |
оноси у земљи.{S} Не да му онај грех ни да иструне као остали луди...</p> <p>— Јес̓, јес̓, и ко |
мени како се завадисте.</p> <p>— Стани да ти кажем...{S} Знаш, кад смо почели трговати с новом |
ранка.{S} Неки гости почињу већ увиђати да је доста и зову друге да се иде.{S} Давид нуди да се |
где нам је први пут дошао — неће ваљати да оде онако без ишта.</p> <p>— Ја, ја — поче опет Ђуко |
баш кад га човек погледа, мора признати да га је сама природа створила да буде капетан.{S} Па ј |
шао у село...{S} Ама, он ће сам мислити да га митите, па не ваља.</p> <p>— Јок!{S} Не дај, боже |
и можете да не изгледа ки као мит, нити да, опет, оде онако празне руке.</p> <p>— Па дела, Ђуко |
} Поче и да се опија.{S} Узеше говорити да је и памећу шенуо.</p> <p>— Е, јадник!{S} Како не на |
е мит.{S} Ето, вере ми, тако се ражљути да по два дана ништа не окуси од тешка дерта.{S} Ја зна |
столове; људи су далеко бежали, мислећи да се јавила нека чудна сила послана у казну за грехе њ |
однесе човек нешто што би се могло рећи да је мит.{S} Ето, вере ми, тако се ражљути да по два д |
пандур веома поверљиво и чисто шапћући да их уверава — да то изгледа као неки мит?...{S} Ви мо |
овамо — гракнуше остали гости, опазивши да се вино дослужује. — И ми нисмо по пола људи...{S} Г |
..</p> <p>— Шта ћеш, куд ћеш?...{S} Дај да се задужи, дасе начини макар мало крова над главом.{ |
тамо, повуци амо, не мош маћи...{S} Дај да се зарони.{S} Свуче ти се он лепо, засуче ногавице, |
неки шећер.</p> <p>— Каки шећер?{S} Дај да видим!... — и брзо извади из торбе главу шећера, заг |
да...{S} Ето, мој Пајо, како може човек да страда!...</p> <p>— Молим, фајерунт! — викну један к |
није! — поче даље Ђуко, хвалити. — 3нам да није ни у једној капетанији ниједан капетан тако доч |
шта не окуси од тешка дерта.{S} Ја знам да ви немате ни зашто да га подмићујете.{S} Него хоћете |
откинуло парче...{S} Као да ја не знам да је он то пијан одломио...{S} Нагрдио онаку главу! — |
Ја му онда понудим главу шећера и кажем да би то најприличније било дати.{S} Купи он главу и од |
екаке скаредне књиге да читају, каже им да горе нема неба ни раја — него да је то некаква празн |
него да је то некаква празнина; каже им да не треба власт слушати, што је капетан већ к знању«, |
о је добио чин капетански.{S} Ја мислим да сте га виђали ако сте били који пут о Васкрсу или о |
у канцеларију капетану, па се наслоним да слушам. »Одакле си ти?« пита га капетан онако мало о |
исто Ђука.</p> <p>Капетан климну главом да јесте.</p> <p>— Понео сам...{S} Ех, господине, зар ј |
— Само, Ђуко, паметно!...{S} Нећу ником да си словца проглавио.{S} Ја нећу да ми се рекне да уз |
S} Хеј, брале стани!« и маше на њ руком да стане.{S} Окрете се Радан и устави волове.{S} Приђе |
ће већ на брод под воденицом.{S} Таман да нагази кад стаде плакати неко дете у страни више пут |
<p>— Каких осамдесет? — затеже капетан да се ценка. — Ја не бих...</p> <p>— Не, не господине! |
о могло? — упиташе га прибивши се уза њ да боље чују.</p> <p>— Спремите ви њему нешто, нек поне |
вели, ветрењаци; али им баш и није дао да учине штете...</p> <p>— И сваке се године бију на Пр |
е, него стаде писка, цика, пуцњава, као да кокице кокаш...{S} А он удри загрћи оним жаром; а он |
оцупкују онако седећи на столицама, као да играју коло.{S} Онамо за другим столом плачу и кмече |
макну.{S} Пуца онај јастук под њим, као да је натоварен воденични точак.{S} Дође већ да се свис |
колима.{S} Волови запели па сипљу, као да је камење натоварено; њему опет све теже и теже...{S |
тако кући.{S} Наложи, вели, ватру, као да ће вола пећи.{S} Кад се добро разгори, он разгрте жа |
ешто плашило и откинуло парче...{S} Као да ја не знам да је он то пијан одломио...{S} Нагрдио о |
Ко год се помоли на врата — изгледа као да се спремио да одигра улогу из какве комедије и то — |
га, брига, куме! — и ту махну руком као да је све пропало.</p> <p>— Хеј, хеј, мој весели куме! |
га наш дугајлија, па се загледа у њ као да га познаје; загледа се још боље, па га зовну:</p> <p |
груди«...{S} Еле, просто си једва чекао да час изиђеш на чист ваздух.{S} А овај капетан јок!{S} |
али баш нисте требали то чинити; право да вам кажем, није ми по вољи.{S} И не бих узео да нист |
дао сам равна три Талира.{S} Није право да штетујем...</p> <p>— Напослетку и вреди... — рече је |
} А данас јок!{S} Прође мимо те, готово да се раменом очеше, па баш ни у уво!...{S} Зовем га, б |
Попне се на кола, не могу волови готово да макну.{S} Пуца онај јастук под њим, као да је натова |
и што су вазда друштво Узловићево, него да поменем само даљне госте који се потрудише да му на |
аже им да горе нема неба ни раја — него да је то некаква празнина; каже им да не треба власт сл |
чисто спрдајући се, јер већ беше видео да је господин мало ударен обојком.</p> <p>— Знам, знам |
ажем, није ми по вољи.{S} И не бих узео да нисте ви.{S} Али сад што му драго... — изговара се к |
рачунање...{S} Једном се био тако занео да је на неком акту уместо нумере, коју је требало запи |
данашњи појас некако обезочио и баталио да бог сачува!...{S} Шта се чини, чудо те и ово мало бо |
ли на врата — изгледа као да се спремио да одигра улогу из какве комедије и то — сваки друкчију |
си ми кум!</p> <p>— Платио сам.{S} Како да бацим?</p> <p>— Хе, мој куме — рече Радан сасвим јет |
ишта.</p> <p>— Ја, ја — поче опет Ђуко да навраћа воду на своју воденицу. — Оно, истина, тако |
есто походио села, али се увек дешавало да Вучевицу обиђе; није му било по згоди да сврати и у |
ану...{S} Овако ћу ја њих друкчије мало да шишам!...{S} Само ти буди паметан.{S} А већ трећа па |
, па већ дохитају у кожу.{S} Мрдне мало да се стресе, аја — још горе притеже! — Волови запели, |
и?</p> <p>— Драге воље, господине, само да ми се докопати...</p> <p>— Хм, и ти још — само да ти |
и.{S} Чисто би се сваки дан судио, само да улазиш у тако чисту, тако проветрену и намирисану ка |
} Сад је баш ишла како ваља!...{S} Само да ти кажем.{S} Дође неки Милета из Миокуса да потврди |
</p> <p>— Лако ћемо, господине.{S} Само да му ишчупамо из шака...</p> <p>— Е није него још!...{ |
ди... — рече један од општинара. — Само да није окрњена.</p> <p>— Баш, Ђуко, доста ти је дукат |
окопати...</p> <p>— Хм, и ти још — само да ти се докопати!?{S} Стегни ти њега: »Паре, море, тре |
та друго у тај мах зажелели, него »само да не буде одвећ скупо«.</p> <p>— Како бих ја вама прес |
?</p> <p>— Та, ето, мало шећера, велимо да понесеш твојој дечици, нек су ти жива и здрава!... — |
воловима олакша.{S} Кад, али — хоће оно да га обори.{S} Омане да стресе — не можеш маћи.{S} При |
ара и кмету сасвим потанко и разговетно да они нису ништа друго у тај мах зажелели, него »само |
... — викну Радан и опсова тако страшно да се Мато стресе од страха; сподби ову главу шећера, п |
, бе деде, отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуче на дно!...{S} Он ти онда држ рукама за жиле, |
ом.</p> <p>— Шта?{S} Хоћемо ли му скоро да дрекнемо с јаретом?{S} Ха, ха, ха! — пита и смеје се |
тај лепи капетан опремио се једно јутро да иде по срезу.</p> <p>— Јеси ли спремио, Ђуко? — упит |
онео сам...{S} Ех, господине, зар ја то да заборавем!</p> <p>— Само штета што је онај лола окрњ |
сте.{S} Лепо, лепо...{S} Ви̓те он ће то да гради деци локумиће.</p> <p>— Хоће, хоће да гради, ј |
ла.</p> <p>— Хм, хм, Дашо! — поче чисто да се шали онако доста накићен капетан. — Теби је, чини |
дерта.{S} Ја знам да ви немате ни зашто да га подмићујете.{S} Него хоћете онако, руке ради, да |
Ђуко чисто љутито. — Јок.{S} То нипошто да нисте радили!{S} Одмах ћете му укварити ову добру во |
се и сад чудим како имаде куражи Петар да усред глувог доба онде зарони!... — А зар је заронио |
је веће видео...{S} Па ми ту соли памет да га нешто плашило и откинуло парче...{S} Као да ја не |
натоварен воденични точак.{S} Дође већ да се свисне од терета.{S} Свога га мртви зној проби... |
тек је похабана...{S} А и време је већ да се похаба, јер ово је сад трећи Ђурђевдан одонда кад |
си користан дабогда! — удари Радан већ да се спрда.</p> <p>— Слуга сам! — рече опет професор к |
сад где хоћеш заклети, није ми о главу да лажем, да сам право бележио.{S} Око тога ти се, богм |
сподине — почеће кмет — није баш у реду да одеш од нас тако празне руке... — па му пружи главу |
зио, а? — упита их Ђуко вребајући згоду да оствари свој план.</p> <p>— Није до данас.{S} Ово је |
и и млађи трче на све стране и наређују да се што боље спреми част...{S} Ту се кољу пилићи, пра |
и ветрина, тамо по Међеднику.{S} Казују да је онда ветар извалио један грм крај пута — било му |
{S} Сад је баш и у реду, као на поласку да му дате...</p> <p>Кмет извади из кесе дукат у злату |
ољи опет капетан држећи се за свог Ђуку да не падне — вино...{S} Ти, Дашо...{S} Јес — виноград. |
ромах, неког поштеног човека овде да му да новаца.{S} Хтеде се лепо искобељати.{S} Али, не лези |
ти ово?</p> <p>— Та хоћу сутра капетану да ми потврди неку тапију, па узех...</p> <p>— Од Ђуке, |
говори Радан. — Деде баталите ту спрдњу да седнемо као људи.</p> <p>— Богами, право велиш — рек |
здравиде, поп-Перо! — понудише поп-Перу да очита здравицу.</p> <p>— Нека наздрави учитељ Иво — |
малено као клупко...{S} Учини се Петру да из воде излете и паде на насип.{S} Затрча се право њ |
— викну капетан и неки потрчаше вајату да га зовну.</p> <p>— Ето ме, господине, ето сад! — ода |
иком да си словца проглавио.{S} Ја нећу да ми се рекне да узимам мит...{S} Видиш и сам, ако им |
о време, немаш се где склонити.{S} Кућу да градиш, немаш откуд, а мораш.{S} Већ и ружно је — св |
еро опет наздрави тако жестоко здравицу да вирауни већ промукоше вичући: »зооорт!« а међу гости |
м, молим — убрза Узловић и докопа флашу да послужи. — Нећете ви на мојој слави по пола чаше!</p |
ваком послу њиховом.{S} Даље опомену их да се добро чувају »републиканаца« и уопште бургијаша, |
ти, а нема се откуд.{S} Молих га, кумих да ме почека још који месец дана, кад продам ракију и н |
оде ни шта би од њега.{S} Ама да рекнеш да је што шушнуло... ништа!{S} Иде он опет најлак насип |
уни ударише тако горопадно »зорт« и туш да се чак у другом селу тргоше квочке са сметлишта, у к |
изиђе равних сто дуката. »Сад«, вели, »да променимо, али да начинимо на сто педесет дуката.« О |
упропастио, мој Радане! — рече један. — Дабогда да и ти читав останеш.</p> <p>— Мучно, богами!. |
рече професор.</p> <p>— Да си користан дабогда! — удари Радан већ да се спрда.</p> <p>— Слуга |
Уби га! — зачуди се Пајо.</p> <p>— Уби, дабоме.{S} Догорчало човеку.{S} Није то шала остати са |
чује док му што не тутнеш.{S} Некад се давало наочиглед, а сад то иде згодно испод руке...{S} |
да је доста и зову друге да се иде.{S} Давид нуди да се попије бар још по једна за срећна пута |
Перо с учитељима затури се да дивани, а Давид и капетан наставише своје.</p> <p>— Дела ти, Дашо |
душмана заборавио, браћо! — Извињује се Давид дослужујући им.</p> <p>Капетан диже чашу и куцну |
и, велико је весеље!</p> <p>Славу слави Давид Узловић, ћата општински Дошли су гости све по изб |
јављају гласови да се иде.{S} Опет нуди Давид »по једну с ногу за срећна пута«.{S} И тако спрем |
Еле, као што видите, велико весеље чини Давид Узловић.{S} Ту се једе, ту се смеје и пева, ту се |
! — нуди некаком суровом радошћу опијен Давид Узловић свог најмилијег госта — нашег лепог капет |
им помало, господине — одговара скромно давид.</p> <p>— Само ако где запне — мени ти њих, па ће |
жњеш српом, попе! — врати му доскочицу Давид и хтеде нешто још жешће да дотури, а капетан га п |
е бог дао; напија се у здравље домаћина Давида, који је с Трудом стекао свој поштени дом и у до |
Еле, тако се то частило и пило на слави Давидовој чак до заранка.{S} Неки гости почињу већ увиђ |
ј се џумбус утаја...{S} Утаја се у кући Давидовој; умири се по Крнићу све.{S} Месечина сири пом |
а с мојим капетаном квит!</p> <p>— Јеси давно из Владимираца?</p> <p>— Прекјуче сам пошао.</p> |
та онај што је погађао у каиш.</p> <p>— Даде, не дао му бог весела дана!</p> <p>— А привали доб |
шта му би сад!{S} Док, ништа ти бог не даде — груну пушка кроз једну баџу, а мој се Узловић пр |
гије усред ватре!...{S} Ништа ти бог не даде, него стаде писка, цика, пуцњава, као да кокице ко |
ан из коже искочи од љутине што Ђуко не даде израза сад такоме весељу; набрао обрве, па јурну н |
асти!« И лепо одвратише човека те му не даде...{S} А како се, сиромах, беше обрадовао!{S} Чисто |
деце, сутра бих угарак у њу!</p> <p>— И даде ти педесет дуката? — упита онај што је погађао у к |
<p>Кмет извади из кесе дукат у злату и даде Ђуку:</p> <p>— На, брат-Ђуко, и алали!</p> <p>— Не |
/p> <p>— Их, Радане, забога!{S} Зар баш даде?! — узвикну један између њих упрепашћено.</p> <p>— |
бавио кад је јутрос из вароши пошао«, и дадоше капетану тек, руке ради, да понесе деци.{S} У Зв |
а у Крнићу?!{S} Бубњају бубњеви, лупају даирета, зурлају зурле, циче ћеманета...{S} Баш одавно |
изврћу од смеха и згађају један другог даиретима у главу.</p> <p>— Е, хоћемо ли, Дашо, да му д |
неки..</p> <p>— Шта ћеш, куд ћеш?...{S} Дај да се задужи, дасе начини макар мало крова над глав |
уци тамо, повуци амо, не мош маћи...{S} Дај да се зарони.{S} Свуче ти се он лепо, засуче ногави |
та, неки шећер.</p> <p>— Каки шећер?{S} Дај да видим!... — и брзо извади из торбе главу шећера, |
погодио! — викну онај што држи каиш. — Дај цванцик!</p> <p>— Баш си баксуз, Радане! — рече она |
митите, па не ваља.</p> <p>— Јок!{S} Не дај, боже, да га митимо — поче уверавати Ђуку један ,од |
букагије!« »Не дам«, вели Петар. »Море дај, немој се мучити... скинућу ти их!« »Јок не дам!« р |
оном нашем Чивутину, Узловићу поганом. »Дај забога и побогу!...« Види, где ти је преша, па шиша |
ете се Петар, кад — али опет онај поп. »Дај ми, море, те букагије!« — Не да он никако.{S} Салет |
а лице и све му зарасло у саму браду. »Дај ми те букагије да ти скинем!«</p> <p>— Баш лепо заи |
<p>— Заиска, јакако! — прича он даље: »Дај ми«, вели, »те букагије!« »Не дам«, вели Петар. »Мо |
ви, колика је то глава шећера!</p> <p>— Дајде, Ђуко, да видим! — заиска кмет; узе и преврте там |
и кмет, те за вајат Ђуки.</p> <p>— Е па дајде, Ђуко — рећи ће један од оних што су малочас с њи |
да псује закон, веру, да развраћа деду, даје им којекаке скаредне књиге да читају, каже им да г |
Шта се чини, чудо те и ово мало бог још даје.</p> <p>— А баталио се, брате, дакако! — наставља |
наши, а три цванцика није богзна шта... дајте паре, ето зове ме капетан; похитајте и ви.{S} Сад |
{S} Не мо̓ш ишчупати паре да клечиш!{S} Дају ти, али по дупло.{S} Најпосле зажмурим, па хајд, о |
још даје.</p> <p>— А баталио се, брате, дакако! — наставља капетан. — Ено, пре неких година, зн |
бденије док се црква опет очистила.{S} Дакле, да не спомињем те личности што су вазда друштво |
ћа близу; нема ни сахат хода одатле.{S} Дакле, кад је год сабор код н-ске цркве, дођу и господа |
ј буду на руци; и ту су парничне стране дале капетану главу шећера да понесе деци тек руке ради |
из Ш. Почесто ошине волове — хита кући, далеко му је...{S} Док ето ти трчи за њим један омален |
ни прећавац засипље у прозоре.{S} Негде далеко чује се песма пијаних људи.</p> </body> </text> |
весеље дођу.{S} Красни су то гости — у далеко их није.{S} Ту вам је учитељ Иво из Скупљена; па |
какујући на све могуће столове; људи су далеко бежали, мислећи да се јавила нека чудна сила пос |
и...{S} А заиста да није тако оштећена, дали бисмо ти три талира...</p> <p>— Хајде, Ђуко, да се |
у им на руци у сваком послу њиховом.{S} Даље опомену их да се добро чувају »републиканаца« и уо |
онај други.</p> <p>— Како није! — поче даље Ђуко, хвалити. — 3нам да није ни у једној капетани |
их.</p> <p>— Заиска, јакако! — прича он даље: »Дај ми«, вели, »те букагије!« »Не дам«, вели Пет |
, Драгојевац, Мрђеновац, Миокус, и тако даље по свих, на броју преко 54 села у својој капетаниј |
е испита да нема каких бургијаша и тако даље, шта већ иде у званичну дужност тако врсног капета |
барем стигне до механе у дубрави, а већ даље лако му је.{S} Кад се мало поодмори... стићи ће по |
га јавити свом остарешини, а он ће већ даље чинити што треба.{S} Еле, насетова их много и мног |
руштво Узловићево, него да поменем само даљне госте који се потрудише да му на весеље дођу.{S} |
дуката.« Окрени, обрни — немаш куд!{S} Дам му облигацију...</p> <p>— Их, Радане, забога!{S} За |
ој се мучити... скинућу ти их!« »Јок не дам!« рече Петар и пође.{S} Попа нестаде.{S} Нити се зн |
аље: »Дај ми«, вели, »те букагије!« »Не дам«, вели Петар. »Море дај, немој се мучити... скинућу |
ај што разбацује, изврну карту, кад оно дама.</p> <p>— Их, ороспију му очину! — викну погађач. |
нешто — тако прође и он.{S} Еле, сваки дан тек купи по неко главу шећера од мене.</p> <p>— Ама |
... милина ти ући.{S} Чисто би се сваки дан судио, само да улазиш у тако чисту, тако проветрену |
он прасаца сад има.{S} Ту баш пре неки дан опрасила му се крмача.</p> <p>— А би ли ваљало једн |
ије било таке журбе око дочека, као тај дан у Вучевици.{S} Кмет Степан, његови општинари и млађ |
S} Њему је лако — седи беспослен по вас дан, па изволева...{S} Тако је било и с том главом шеће |
Ето, вере ми, тако се ражљути да по два дана ништа не окуси од тешка дерта.{S} Ја знам да ви не |
..{S} Ко се данас задужи — нема му бела дана више! — додаде други.</p> <p>— Ама ко ли први изми |
иш.</p> <p>— Даде, не дао му бог весела дана!</p> <p>— А привали добар интерез, привали — је ли |
ви беше све испретурано и узорвано; три дана и три ноћи читали су три попа бденије док се црква |
— ти пуну оканицу на глави...{S} А три дана држасте оно бденије, а?{S} Него нека, деде још по |
еци »тек руке ради«...{S} Читаву недељу дана зачамао је наш лепи капетан, путујући по срезу »по |
х га, кумих да ме почека још који месец дана, кад продам ракију и неко свињче, па да скрпим и д |
чак сјаше с коња, па му ода чест.{S} А данас јок!{S} Прође мимо те, готово да се раменом очеше |
и дом и у дому махала и захире, те може данас уљудно дочекати одабране госте своје.{S} Све су з |
еш.</p> <p>— Мучно, богами!...{S} Ко се данас задужи — нема му бела дана више! — додаде други.< |
и вашем дочеку!{S} Ви осветласте образ данас, бели! — узе их хвалити Ђуко и потапка обојицу по |
е! — потврђују остали.</p> <p>— Нема ти данас ни берићета — ништа!{S} Изопачио се и овај свет.{ |
са шездесет талира живио сам боље него данас, као капетан.</p> <p>— Јес̓, богме, господине! — |
да оствари свој план.</p> <p>— Није до данас.{S} Ово је тек први пут.{S} Други су долазили чеш |
то каки је данашњи свет!{S} Ето каки је данашњи нараштај!{S} И ми се нечему надамо?!{S} Мрка ка |
док га једва дотерам...{S} Ето каки је данашњи свет!{S} Ето каки је данашњи нараштај!{S} И ми |
! — рећи ће један од сељака.{S} Овај се данашњи појас некако обезочио и баталио да бог сачува!. |
мо облигацију.« Нарачуни тамо — не знам дангубу, те интерез, те писање, изиђе равних сто дуката |
/p> <p>— Ништа то не мари.{S} А богами, дао сам равна три Талира.{S} Није право да штетујем...< |
о ту трећу пару? — упита Пајо.</p> <p>— Дао је нешто, али закиде ми равних двадесет дуката!...{ |
ваша.{S} Јок, богами — равна три талира дао сам за њу. — Е баш скупо си платио, брат-Ђуко! — пр |
— Служите се, изволите — колико је бог дао и добра година донела.</p> <p>— Хм, хм, Дашо! — поч |
почасте, колико се може и колико је бог дао; напија се у здравље домаћина Давида, који је с Тру |
е за ваше паре?</p> <p>— Није.{S} Он је дао.</p> <p>— Да, да, за његове паре купили сте.{S} Леп |
отимао, па све узалуд.{S} Најпре му је дао нешто мало, па се наплело које интереса, које ово г |
га, вели, ветрењаци; али им баш и није дао да учине штете...</p> <p>— И сваке се године бију н |
то је погађао у каиш.</p> <p>— Даде, не дао му бог весела дана!</p> <p>— А привали добар интере |
ша добио!...</p> <p>— Па је ли ти барем дао ту трећу пару? — упита Пајо.</p> <p>— Дао је нешто, |
са сабора — носе два пандура пуне вреће дарова.{S} Ту су ти чарапе, пешкири, јабуке, тканице, п |
а ћеш, куд ћеш?...{S} Дај да се задужи, дасе начини макар мало крова над главом.{S} Кад ал̓ хоћ |
те.{S} Него хоћете онако, руке ради, да дате своме старешини што вам је први пут дошао у село.. |
ео ја мит — прекиде га капетан. — Да ми дате пун овај вајат дуката — не бих вам ни погледао, са |
д је баш и у реду, као на поласку да му дате...</p> <p>Кмет извади из кесе дукат у злату и даде |
ан, па ти, богме, имам муке.{S} Ваља ми дати порезу, а мораћу платити и оном поганцу интерез да |
о за моју чељад нешто шећера — могу вам дати, кад баш хоћете...{S} Макар ја опет ишао кастиле з |
је она рђа открњи, а свуд бих је могао дати по три талира.</p> <p>— А пошто прође овако?</p> < |
ера и кажем да би то најприличније било дати.{S} Купи он главу и однесе бајаги капетаници.{S} О |
луд!{S} Зар овом пропалици и бекрији да даш?{S} Та он је презадужен и косом на глави...{S} Све |
целој капетанији онаке!</p> <p>— Вала, Дашо, нема ни онаког винограда у три капетаније...{S} Х |
<p>— Е добро, добро... — Знам ја тебе, Дашо — узе га тапшати капетан по рамену. — Нећеш ти бит |
паре кад не мош вратити!...{S} У мене, Дашо, нема шале! — Ту се капетан маши руком за чашу у к |
прекиде:</p> <p>— А хоће ли ове године, Дашо, бити добра жетва, а?</p> <p>— Хвала богу и власти |
шуми.</p> <p>— Ама, окани се ти спрдње, Дашо!{S} Ражањ је — ражањ, зец је — зец; а нама сад, ко |
мојој слави по пола чаше!</p> <p>— Ехе, Дашо, и овамо и овамо — гракнуше остали гости, опазивши |
и без српа...{S} Ха, ха, ха!{S} Је ли, Дашо?</p> <p>На ову досетку попову осу се међу гостима |
иретима у главу.</p> <p>— Е, хоћемо ли, Дашо, да му дрекнемо, а? — упита капетан Узловића пошто |
свог Ђуку да не падне — вино...{S} Ти, Дашо...{S} Јес — виноград...{S} Не брини се...{S} Добош |
етан наставише своје.</p> <p>— Дела ти, Дашо, да ми њему баш дрекнемо, најбоље ће бити.{S} И та |
и добра година донела.</p> <p>— Хм, хм, Дашо! — поче чисто да се шали онако доста накићен капет |
S} Кад се вратимо тако са сабора — носе два пандура пуне вреће дарова.{S} Ту су ти чарапе, пешк |
т и четири села — равних десет дуката и два талира!</p> <p>— Их, забога, господине!{S} Много... |
па зађе за вајат.{S} За њим присташе и два општинара.</p> <p>— Ама ти ништа, Ђуко, не руча, ве |
па пође.{S} Док му приђе кмет и за њим два општинара с главом шећера.</p> <p>— Господине — поч |
{S} Ето, вере ми, тако се ражљути да по два дана ништа не окуси од тешка дерта.{S} Ја знам да в |
̓ и кмета да зовнемо — и сложише се њих два и одоше да их зовну, а Ђуко оста осмејкујући се зад |
кад се прорачунасмо, закиде ми читавих двадесет дуката!...</p> <p>Утом уђе у кафану један роби |
<p>— Дао је нешто, али закиде ми равних двадесет дуката!...{S} Знаш, кад је бачена она прва гла |
на уста, па кроз образ и леви и десни, две куке кантарске, и око врата му уплетен кантар читав |
н што Радан пристаје да прода.</p> <p>— Две рубље.</p> <p>Извади господин одмах две рубље из шп |
неког Максима Сармашевића.</p> <p>Биће две године како је добио чин капетански.{S} Ја мислим д |
во певајући један, а држи у десној руци две и у левој једну карту, хитро их премеће, већ што тр |
Две рубље.</p> <p>Извади господин одмах две рубље из шпага па Радану у руке, и прими сврдо.{S} |
стим столом с њим.{S} Келнер донесе још две чаше пива пред њих.{S} Дугајлија узе чашу, куцну се |
а.</p> <p>— А има ли деце?</p> <p>— Има двоје-троје...</p> <p>— Па то сте њему купили главу шећ |
кола.{S} Ђуко саопшти целу ствар и оној двојици општинара и кмету сасвим потанко и разговетно д |
хвала ти!...{S} Хајде да зовнемо и ону двојицу општинара.</p> <p>— И кмета зовните — рече Ђуко |
Нека наздрави учитељ Иво — вели поп. — Де ти, Иво!{S} Ти умеш боље.</p> <p>— Јок, јок — нећка |
е растану, Радан хукне и рече:</p> <p>— Девет пута, мој куме, није шала!...</p> <p>— Хеј, мој в |
броду више Петрова вира!...{S} Виш, па девет пута, мој куме, и — ево докле сам доспео!... завр |
е Радан сасвим јетко. — Ја сам је досад девет пута платио!</p> <p>— Зар ову главу?</p> <p>— Ту, |
г капетана!...</p> <p>Па и капетаница и деда Максимова — све ти је то некако уљудно и у свом ре |
а држасте оно бденије, а?{S} Него нека, деде још по једну! — и опет се куцну.</p> <p>Сви дигоше |
и ону ливаду, а ја онај виноград!...{S} Деде, море, реци — пошто?</p> <p>— Лако ћемо, господине |
ини ми се ви сви... — одговори Радан. — Деде баталите ту спрдњу да седнемо као људи.</p> <p>— Б |
шећера... — Ту се окрете Ђуку и рече: — Деде, Ђуко, метни и ову главу у кола!... — Ђуко одмах у |
куцну њом чашу пред поп-Пером.</p> <p>— Деде, попе, бекријо стара!...{S} Знам ја тебе — ти пуну |
ка.{S} Дође ред на кућу.{S} Стаде писка деде, жена му удари у запевку.{S} Он, сиромах као згран |
гли наниже, као олово...{S} Бе деде, бе деде, отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуче на дно!... |
оге па тегли наниже, као олово...{S} Бе деде, бе деде, отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуче н |
иран, да псује закон, веру, да развраћа деду, даје им којекаке скаредне књиге да читају, каже и |
т дуката!...{S} Знам ја то!...{S} Него, дела ти мени реци — пошто?</p> <p>— Осамдесет, господин |
p> <p>— Поп Пера!...{S} Поп Пера!...{S} Дела, попе!...</p> <p>Диже се поп Перо и наздрави заист |
вид и капетан наставише своје.</p> <p>— Дела ти, Дашо, да ми њему баш дрекнемо, најбоље ће бити |
о ће скинути зло с врата...</p> <p>— Па дела казуј, што допаде робије.</p> <p>— Стани, полако!{ |
пет, оде онако празне руке.</p> <p>— Па дела, Ђуко, вере ти, како би се то могло? — упиташе га |
»републику«, те »комуну«, те »социјалну демократију«, те не знам шта још.{S} А не знају они, ја |
ла! — рећи ће Радан.</p> <p>— Па куд их део, богати? — упиташе остали.</p> <p>— Бацио их на тав |
да по два дана ништа не окуси од тешка дерта.{S} Ја знам да ви немате ни зашто да га подмићује |
сле овамо печене шеве падају с неба.{S} Деру се једнако »републику«, те »комуну«, те »социјалну |
ијао каиш — Знаш кад оно, има већ ваљда десет годена, беше некако око Илијинадне она велика хал |
ничним у канцеларију — неће да дође; по десет пута шаљем пандура, док га једва дотерам...{S} Ет |
и мучећи се« стече неку пару за својих десет година, па сад, хвала богу, има чиме дочекати сво |
/p> <p>— Педесет и четири села — равних десет дуката и два талира!</p> <p>— Их, забога, господи |
том човеку.{S} Као за несрећу Раданову, десио се тај човек — капетану брат од ујака.{S} Навали |
пратио Ђуку шта ради, и да се откуд ту десио какав још оштрији поглед од погледа капетанова, м |
ани оно знаменито »севте«.{S} И доиста, десише се веома батли људи, ти Вучевчани!...{S} Шта је |
чене му на уста, па кроз образ и леви и десни, две куке кантарске, и око врата му уплетен канта |
— упита готово певајући један, а држи у десној руци две и у левој једну карту, хитро их премеће |
е?« помисли Радан, а обузе га сумња.{S} Дете плаче једнако.{S} Погледа опет, а оно се спушта к |
ни се!...</p> <p>— Ама шта је?</p> <p>— Дете — оно, куме!{S} Зар не видиш?...{S} Та станиде!... |
еко дете у страни више пута. »Откуд сад дете овде?« помисли Радан, а обузе га сумња.{S} Дете пл |
е на воду.{S} Кад беше насред воде, док дете поче да се церека; не смеје се као остала деца, не |
Таман да нагази кад стаде плакати неко дете у страни више пута. »Откуд сад дете овде?« помисли |
вио капетану.{S} Ево, где је окрњи црно дете на броду више Петрова вира!...{S} Виш, па девет пу |
се чуше срећом и петли...{S} Одскочи му дете с леђа, па наже уза страну.{S} Обазре се и рече: » |
да опет, а оно се спушта к њему: малено детенце, као ћупић... црни се; у мраку не може ни да га |
у — шапа!{S} Једва се мало осврте, нема детета да седи у колима.{S} Волови запели па сипљу, као |
ме.</p> <p>— А деца, куме?</p> <p>— Те, деца — моја деца?...{S} Није свет решето! — Ту Радан по |
> <p>— А би ли ваљало једно јаренце?{S} Деца воле јариће...</p> <p>— Та оно воле, него, опет, о |
и деци, господине! — гракнуше остали. — Деца су, нека им засладе каву...</p> <p>— Па оно могу д |
— и показује прстом у теме.</p> <p>— А деца, куме?</p> <p>— Те, деца — моја деца?...{S} Није с |
А деца, куме?</p> <p>— Те, деца — моја деца?...{S} Није свет решето! — Ту Радан погледа снужде |
че да се церека; не смеје се као остала деца, него некако сасвим извраћено: »Наша глава! ха, ха |
S} Онамо за другим столом плачу и кмече деца, церека се некако женскиње и халачу солдати...</p> |
то некако уљудно и у свом реду.{S} Па и деца му се владају некако господски — истина су мало не |
дан сав позеленио од муке.{S} Жена му и деца као потучени...{S} Поче се продавати — махом све к |
<p>— Вере ти, шта ли је од моје веселе деце?{S} Где ли су сад?...</p> <p>— Хајде ти, море!{S} |
у кућицу...{S} А богами, да ми није оне деце, сутра бих угарак у њу!</p> <p>— И даде ти педесет |
излазећи из стрпљења.</p> <p>— А има ли деце?</p> <p>— Има двоје-троје...</p> <p>— Па то сте ње |
ред једном!« — »Море, донеси ти штогод деци капетановој на пешкеш«, велим му ја, »па да виш он |
доше капетану тек, руке ради, да понесе деци.{S} У Звезду је капетан извидио опет спор око неке |
не дале капетану главу шећера да понесе деци тек руке ради.{S} У Крнићу је опет извиђао неки сп |
<p>— Спремите ви њему нешто, нек понесе деци... — учи их Ђуко чисто шапћући... — То ће бити нај |
главу шећера да је, руке ради, »понесе деци«.{S} Одатле је кренуо у Прхово, Драгојевац, Мрђено |
епо, лепо...{S} Ви̓те он ће то да гради деци локумиће.</p> <p>— Хоће, хоће да гради, ја! — рече |
{S} Него већ...</p> <p>— Понеси, понеси деци, господине! — гракнуше остали. — Деца су, нека им |
за љубав и добро познанство могу понети деци то мало шећера... — Ту се окрете Ђуку и рече: — Де |
ра из торбе Ђукине, да је понесе својој деци »тек руке ради«...{S} Читаву недељу дана зачамао ј |
им засладе каву...</p> <p>— Па оно могу деци понети, али баш нисте требали то чинити; право да |
од брата.{S} Остадох једин, са женом и децом...{S} Куд ћу и шта ћу?{S} Не знаш шта ћеш пре: ја |
овеку.{S} Није то шала остати са ситном децом — под ведрим небом, као просјак!...{S} Начини се |
би — то је мука сад!{S} Да је нешто за децу онако лепо...</p> <p>— Да спремимо једно прасенце |
где око Мироча у Влахе, за казну што је децу развраћао и говорио нешто ружно о власти.{S} Нећу |
, мало шећера, велимо да понесеш твојој дечици, нек су ти жива и здрава!... — вели кмет.</p> <p |
} Он је често походио села, али се увек дешавало да Вучевицу обиђе; није му било по згоди да св |
а је... сврдо — одговори Радан нерад да дивани кад му се хита.</p> <p>— А богати, брале, шта ра |
>Утом поп Перо с учитељима затури се да дивани, а Давид и капетан наставише своје.</p> <p>— Дел |
p> <p>— Ја шта ти мислиш, мој брате!{S} Дигао се, вели у рибу ноћу, па хајд Виру.{S} Лепо, тиши |
опет, један Маџар помамио по музици, па дигао ногу и туче штиклом у сто.{S} Тамо, опет, за једн |
диш и сам, ако им узмеш јабуку из руке, дигну на те вику, као на белу врану...{S} Овако ћу ја њ |
лиш — рекоше они што су изгубили, па се дигоше и седоше за један подугачак сто.{S} Поустајаше с |
по једну! — и опет се куцну.</p> <p>Сви дигоше чаше, куцнуше се и гракнуше:</p> <p>— Хајд ову у |
се Давид дослужујући им.</p> <p>Капетан диже чашу и куцну њом чашу пред поп-Пером.</p> <p>— Дед |
} Поп Пера!...{S} Дела, попе!...</p> <p>Диже се поп Перо и наздрави заиста лепу здравицу у здра |
дломи озго један окрајак и загризе. »Не дирај тај шећер!« издера се на њ, а помисли у себи: »Ов |
м младићем, па искренувши допола убриса дланом усне и рече:</p> <p>— Ето, због тога је, мој Пај |
имљи се он; аја, хоће лепо да одвуче на дно!...{S} Он ти онда држ рукама за жиле, те једва изга |
е вечере колале су здравице од капетана до Ђуке и од Ђуке до капетана — докле већ гости нису би |
оду да оствари свој план.</p> <p>— Није до данас.{S} Ово је тек први пут.{S} Други су долазили |
здравице од капетана до Ђуке и од Ђуке до капетана — докле већ гости нису били дошли у тако ст |
} Ошину волове и похита да барем стигне до механе у дубрави, а већ даље лако му је.{S} Кад се м |
а — рече Радан мерећи господина од пете до перчина.</p> <p>— Ваљда кад хоћете да растресете вун |
и до зеца ни до ражња, него до добоша и до тога како ћемо добити — ти ону ливаду, а ја онај вин |
а што беше у торби Ђукиној, па се разви до најширих граница.{S} У том разговору и планирању сти |
пљуцка, штуца, искрмачи сваки акт који до руке дође, а канцеларија му заудара као ракијска меш |
воје старешине, па се ту гости и весели до неко доба ноћи.</p> <p>— Јес̓, богме, господине! — о |
печења и вина, није стало ни до зеца ни до ражња, него до добоша и до тога како ћемо добити — т |
овако лепа печења и вина, није стало ни до зеца ни до ражња, него до добоша и до тога како ћемо |
ену и научи га још како ће час пре доћи до пара.{S} Чим оде човек, ја главу те у моју собу...{S |
о частило и пило на слави Давидовој чак до заранка.{S} Неки гости почињу већ увиђати да је дост |
ндур смахнув левом руком фес с кићанком до рамена за врат.</p> <p>— И ти ћеш са мном...{S} Реци |
ем према претпостављеним својим дотерао до тога звања свога.{S} Свуда је говорио лепе беседе, п |
није стало ни до зеца ни до ражња, него до добоша и до тога како ћемо добити — ти ону ливаду, а |
ала добра част.{S} Јело се и пило скоро до заранка.{S} Вино вучевичко добро, па се мало капетан |
еком Узловићу, па му лепо дохака, и ето до шта је доспео...{S} Кобељао се, јадан, кобељао и оти |
и окреће се исто као радиш; дојури већ до њега, кад — ал̓ опет онај црни поп па иште букагије. |
еним јеменијама с репићима; те — тур му до земље; те прекрстио ноге на сиџадету па пуши из чибу |
Хајдемо, куме, кући!{S} Хајде — и ја ћу до твојих вратница!... — позва га Мато те пође.</p> <p> |
како имаде куражи Петар да усред глувог доба онде зарони!... — А зар је заронио? — упита један< |
ле ти?...{S} Поп! поп! поп!...{S} У ово доба?...{S} Где је поп? — упита готово певајући један, |
и помог̓о, Радане!{S} А одакле ти у ово доба? — упита га један, што већ беше забо прст у каиш, |
и страшније.{S} Било је већ право глуво доба кад се Радан кренуо из механе.{S} Они још осташе.{ |
, па зарони у вир...</p> <p>— Зар глуво доба, па зарони у воду? — упиташе сви чудећи се толикој |
решине, па се ту гости и весели до неко доба ноћи.</p> <p>— Јес̓, богме, господине! — опет грак |
Врата се отворише и уђе Радан.</p> <p>— Добар вече вам, браћо! — назва свима скупа.</p> <p>— Бо |
му бог весела дана!</p> <p>— А привали добар интерез, привали — је ли? — упита онај што је бац |
срезу томе настала срећа откако је тако добар капетан дошао.{S} Како од онда жито добро рађа, о |
ти се допада, Ђуко, онај виноград?« — »Добар«, велим ја, »бољег ретко где има.« »Што ли то сад |
богу, да му није било мене, не би гроша добио!...</p> <p>— Па је ли ти барем дао ту трећу пару? |
н и дочекан.{S} И, напослетку, свуда је добио ону исту главу шећера из торбе Ђукине, да је поне |
Капетан тера опет своје.{S} Виноград је добио.{S} Сад, ваљда, има опет неког те му помаже да тр |
ашевића.</p> <p>Биће две године како је добио чин капетански.{S} Ја мислим да сте га виђали ако |
слушати, што је капетан већ к знању«, и добио, наравно, опет главу шећера да је, руке ради, »по |
жња, него до добоша и до тога како ћемо добити — ти ону ливаду, а ја онај виноград!...{S} Деде, |
па ће мо ми њима добош пред кућу!...{S} Добош ја!{S} Што бре, узимаш паре кад не мош вратити!.. |
Јес — виноград...{S} Не брини се...{S} Добош сам ја, море!...{S} Јест, ја — добош!</p> <p>Напо |
S} Добош сам ја, море!...{S} Јест, ја — добош!</p> <p>Напослетку и тај се џумбус утаја...{S} Ут |
е запне — мени ти њих, па ће мо ми њима добош пред кућу!...{S} Добош ја!{S} Што бре, узимаш пар |
ја шта ћу, мој брате!...{S} Да ми дође добош пред кућу, куда ћу онда?...{S} Сад, вере ми ни са |
е стало ни до зеца ни до ражња, него до добоша и до тога како ћемо добити — ти ону ливаду, а ја |
реврте тамо-амо, па рече: — Није вајде, добра глава само штета што је окрњена...</p> <p>— Ништа |
сврати и у њу.</p> <p>3атим је настала добра част.{S} Јело се и пило скоро до заранка.{S} Вино |
ан. — Теби је, чини ми се, свака година Добра, а?</p> <p>— Не брини се ти за њ, господине — упа |
жите се, изволите — колико је бог дао и добра година донела.</p> <p>— Хм, хм, Дашо! — поче чист |
> <p>— А хоће ли ове године, Дашо, бити добра жетва, а?</p> <p>— Хвала богу и власти, господине |
знајем га по разговору, како је весео и добре воље.{S} Никад га нисам видео тако добровољна!... |
о измисли господу; напија се у здравље »добрих људи« који почитују господу, призивају је у свој |
вчани, а?</p> <p>— Добро је, господине, добро! — одговара</p> <p>Ђуко смешећи се. — Само је мог |
, бога ви, други пут!</p> <p>— Е добро, добро... — Знам ја тебе, Дашо — узе га тапшати капетан |
и се и метнувши понизно руку на прси. — Добро ће бити, ако бог да!{S} Само имам мало муке с Рад |
Не могу ја — треба мени сврдо.</p> <p>— Добро ћу ти платити.</p> <p>— Аја, не могу никако — реч |
о, јесу л̓ батли Вучевчани, а?</p> <p>— Добро је, господине, добро! — одговара</p> <p>Ђуко смеш |
ћ не утаја.{S} Још натрпа озго дрва, да добро сагори.{S} Кад после разгрте супрет — а оно црне |
међу њих.{S} Али оштар поглед капетанов добро је пратио Ђуку шта ради, и да се откуд ту десио к |
т извиђао неки спор око потеса и узгред добро саслушао попа Перу Пеповића, који ,му се пожали н |
а стоји, бога ви, други пут!</p> <p>— Е добро, добро... — Знам ја тебе, Дашо — узе га тапшати к |
p>— Ту, баш ту исту главу — познајем је добро!...{S} Ја сам је и набавио капетану.{S} Ево, где |
послу њиховом.{S} Даље опомену их да се добро чувају »републиканаца« и уопште бургијаша, немирн |
, ватру, као да ће вола пећи.{S} Кад се добро разгори, он разгрте жар, па букагије усред ватре! |
само ако је мит...{S} Овако за љубав и добро познанство могу понети деци то мало шећера... — Т |
црни се; у мраку не може ни да га види добро. »А што плачеш, мали?« упита га Радан. »Изгубио с |
подине — упада у реч поп Перо. — Жње он добро и без српа...{S} Ха, ха, ха!{S} Је ли, Дашо?</p> |
дан и ревносан капетан.{S} Свуда је био добро почашћен и дочекан.{S} И, напослетку, свуда је до |
ило скоро до заранка.{S} Вино вучевичко добро, па се мало капетан и разгрејао и тек сад раздреш |
ну на свог верног Ђуку.{S} Ђука је врло добро разумео тај намиг господина свога.{S} Као чинећи |
бар капетан дошао.{S} Како од онда жито добро рађа, овце се близне, ројеви не беже.{S} Како је |
обре воље.{S} Никад га нисам видео тако добровољна!...{S} По другим селима, наљуте га, наједи с |
е радили!{S} Одмах ћете му укварити ову добру вољу.</p> <p>— Та оно ми кô хтедосмо — поче један |
ија.{S} Тог пандура веома воле капетан; довео га чак из другог среза кад се преместио. — Осим у |
но, додуше, могу се и ја доста којечему довити, па још и боље од њега — иако је он капетан, а ј |
ачуди се Пајо.</p> <p>— Уби, дабоме.{S} Догорчало човеку.{S} Није то шала остати са ситном децо |
анас задужи — нема му бела дана више! — додаде други.</p> <p>— Ама ко ли први измисли тај несре |
ого квара.</p> <p>— Одбише ветрењаци! — додаде један. — Баш онда на Врх Превоја потукоше се...{ |
— рече капетан, па прорачунавши у себи додаде: — Знаш, Ђуко, колико смо на штети?</p> <p>— Кол |
бити у реду? — И пошто се мало промисли додаде: — Тек, опет, ви можете да не изгледа ки као мит |
моли да имаш с њима кака посла.{S} Оно, додуше, ни ја их толико баш не браним; има их и накарад |
н, ето ко! — одговори дугајлија. — Оно, додуше, могу се и ја доста којечему довити, па још и бо |
о њега.</p> <p>— Ено, знам ја пре...{S} Дође ти на сабор код цркве сваког празника тушта света. |
де човек, ја главу те у моју собу...{S} Дође други да моли за нешто — тако прође и он.{S} Еле, |
и не лицитирају; жао и њима човека.{S} Дође ред на кућу.{S} Стаде писка деде, жена му удари у |
ије баш највидније, али се тек види.{S} Дође, баци једном пређу, ухвати нешто рибе; баци и опет |
као да је натоварен воденични точак.{S} Дође већ да се свисне од терета.{S} Свога га мртви зној |
а како ваља!...{S} Само да ти кажем.{S} Дође неки Милета из Миокуса да потврди процену.{S} Нужд |
ослом званичним у канцеларију — неће да дође; по десет пута шаљем пандура, док га једва дотерам |
штуца, искрмачи сваки акт који до руке дође, а канцеларија му заудара као ракијска мешина.{S} |
ом капетанијом пре Максима.{S} Никад не дође у канцеларију изјутра пре док не попије у механи п |
p>— А ја шта ћу, мој брате!...{S} Да ми дође добош пред кућу, куда ћу онда?...{S} Сад, вере ми |
ка мешина.{S} А овај капетан јок!{S} Он дође изјутра трезан, чист, лепо очешљан, умивен; седне |
ла само сести па гледати сехира.</p> <p>Дође један, нуди те што може љубазније режњем роткве; д |
.{S} Частило се дуго и за много.</p> <p>Дође време да се полази.{S} Капетан то наговести мало к |
ко ваља...{S} Ти само гледај сехира док дођемо у Вучевицу.{S} Ту ћемо учинити севте, па елбет б |
?« — »Та потврдио бих неку процену.« — »Дођи сутра!« осече се капетан на њ.{S} Изиђе сиромах, ж |
акле, кад је год сабор код н-ске цркве, дођу и господа из Владимираца на сабор.{S} Капетана ћет |
госте који се потрудише да му на весеље дођу.{S} Красни су то гости — у далеко их није.{S} Ту в |
е Вучевчани оно знаменито »севте«.{S} И доиста, десише се веома батли људи, ти Вучевчани!...{S} |
е, расте... и окреће се исто као радиш; дојури већ до њега, кад — ал̓ опет онај црни поп па ишт |
нестало је оног берићета.{S} Памтим ја, док сам био практикант, па са шездесет талира живио сам |
е да дође; по десет пута шаљем пандура, док га једва дотерам...{S} Ето каки је данашњи свет!{S} |
и, а опучи сад брже...{S} Иде тако иде, док ти њега нека рука дохвати остраг за раме.{S} Окрете |
олове на воду.{S} Кад беше насред воде, док дете поче да се церека; не смеје се као остала деца |
ак у пајанте...{S} А он једнако загрће, док се већ не утаја.{S} Још натрпа озго дрва, да добро |
а у здравље капетаново, па терај редом, док стиже и вечера.{S} После вечере колале су здравице |
{S} Сви се загледасмо шта му би сад!{S} Док, ништа ти бог не даде — груну пушка кроз једну баџу |
, ломи... рекао бих, све ће у содом!{S} Док се отиште она сила планином.{S} Ишли су сутрадан љу |
он никако.{S} Салета тако, салета...{S} Док запева петао негде у селу...{S} Нестаде попа.</p> < |
опет окрене напред и ошину волове...{S} Док ти се навали њему нешто ва леђа, па све теже, теже. |
} Иде он опет најлак насипом, иде...{S} Док ти њему спаде с леве ноге једна пранга.{S} Он је уз |
хајд насипом Иде тако полако, иде...{S} Док се обре пред њим црн поп!{S} Асли црн као угљен, а |
волове — хита кући, далеко му је...{S} Док ето ти трчи за њим један омален господин у шубари п |
неко погађа »попа«, а неко »у каиш«.{S} Док стадоше кола пред механом.{S} Врата се отворише и у |
еколико веома поучних речи, па пође.{S} Док му приђе кмет и за њим два општинара с главом шећер |
орио се тако с том нечастивом силом.{S} Док се чуше срећом и петли...{S} Одскочи му дете с леђа |
е, па опет пијне, па опет чисти нокте — док попије воду и очисти нокте лепо.{S} Затим му се дон |
и како ваља...{S} Ти само гледај сехира док дођемо у Вучевицу.{S} Ту ћемо учинити севте, па елб |
а и три ноћи читали су три попа бденије док се црква опет очистила.{S} Дакле, да не спомињем те |
осто, ако му није воља, неће да те чује док му што не тутнеш.{S} Некад се давало наочиглед, а с |
Никад не дође у канцеларију изјутра пре док не попије у механи пет-шест полића препеченице, па |
ргаз њима треба — виргаз!</p> <p>И тако док се част спреми, наш се лепи капетан сит наразговара |
рата нешто с кочијашем око кола.</p> <p>Док се још капетан заговарао с људма, дотле кола већ бе |
апетана до Ђуке и од Ђуке до капетана — докле већ гости нису били дошли у тако стање да нису ви |
их на таван и ту су му стајале, богзна докле...{S} Ишли су људи, као на чудо те гледали...{S} |
} Виш, па девет пута, мој куме, и — ево докле сам доспео!... заврши Радан, па климну главом не |
ве законе и положне и одречне, после се докопа општинског писарства и у тој својој дужности »шт |
<p>— А, молим, молим — убрза Узловић и докопа флашу да послужи. — Нећете ви на мојој слави по |
је ветрењак...{S} Кад се, вели, побију, докопају грм за врх па га ишчупају као струк лука и тук |
ћемо њему јарца пред кућу, па ето си се докопао!...{S} Него, колико иштеш за онај виноград да с |
>— Драге воље, господине, само да ми се докопати...</p> <p>— Хм, и ти још — само да ти се докоп |
.</p> <p>— Хм, и ти још — само да ти се докопати!?{S} Стегни ти њега: »Паре, море, требају ми!« |
ас.{S} Ово је тек први пут.{S} Други су долазили чешће — одговори један.</p> <p>— Баш би ваљало |
рви пут код вас...{S} Је ли, досад није долазио, а? — упита их Ђуко вребајући згоду да оствари |
брате!...{S} Зарони ти он лепо.{S} Кад доле, а пређа се натакла на неку грдну пањину; једва је |
упита Мато узјазбен.</p> <p>— Нуто оно доле — ви'ш?...{S} Ви'ш како седи!...{S} Та ено га, ено |
климну главом не весело, погледа нешто доле у воду, па тек повуче Мату за рукав шапћући: — Кум |
и већ тако — опет гости одабрани, који доликују ћати и имају хвале и љубави у њега.</p> <p>Кап |
а, који је с Трудом стекао свој поштени дом и у дому махала и захире, те може данас уљудно доче |
и почитују господу, призивају је у свој дом те угосте и почасте, колико се може и колико је бог |
жно о власти.{S} Нећу помињати ни самог домаћина што се, чим је изучио оно мало основне школе, |
колико је бог дао; напија се у здравље домаћина Давида, који је с Трудом стекао свој поштени д |
је с Трудом стекао свој поштени дом и у дому махала и захире, те може данас уљудно дочекати ода |
лите — колико је бог дао и добра година донела.</p> <p>— Хм, хм, Дашо! — поче чисто да се шали |
лањајући је за се да не угледа капетан, донесе је међу њих.{S} Али оштар поглед капетанов добро |
те.</p> <p>— Не пушта он њих шале...{S} Донесе их тако кући.{S} Наложи, вели, ватру, као да ће |
Нуто, богати — откуд ти овде?</p> <p>— Донесе и мене ветар, Радане.{S} Ви'ш, ја с мојим капета |
оду и очисти нокте лепо.{S} Затим му се донесе кава.{S} Он запали цигару, пуши мало и шета се п |
о седи за истим столом с њим.{S} Келнер донесе још две чаше пива пред њих.{S} Дугајлија узе чаш |
воде и парченце шећера, што му се одмах донесе на чистом служавнику.{S} Он онда пијне мало, па |
д ће доћи и на ме ред једном!« — »Море, донеси ти штогод деци капетановој на пешкеш«, велим му |
па да виш онда!« — »Ама, ако хоће само, донећу — ко не би, само нека буде вајде!« — Ја му онда |
прстом на Раданов виноград: »Како ти се допада, Ђуко, онај виноград?« — »Добар«, велим ја, »бољ |
с врата...</p> <p>— Па дела казуј, што допаде робије.</p> <p>— Стани, полако!{S} Казаћу ти...{ |
капетан маши руком за чашу у којој беше допола вина.</p> <p>— А, молим, молим — убрза Узловић и |
куцну се с оним младићем, па искренувши допола убриса дланом усне и рече:</p> <p>— Ето, због то |
умом. — Најближе је и најзгодније да се доручкује штогод...{S} Ти већ знаш...{S} Ја, збиља, да |
} Сад као први пут код вас...{S} Је ли, досад није долазио, а? — упита их Ђуко вребајући згоду |
— рече Радан сасвим јетко. — Ја сам је досад девет пута платио!</p> <p>— Зар ову главу?</p> <p |
ама опкладити у што год хоћете да нисте досад нашли таквог капетана да му се и у говору, и у см |
утем као и пре; дужност се вршила као и досад — само што је сад почела да стоји у соби Ђукиној |
p>— А!{S} Знате шта? — узвикну Ђуко као досетивши се. — Кад рече у варош — и ја сам баш јутрос |
, ха, ха!{S} Је ли, Дашо?</p> <p>На ову досетку попову осу се међу гостима грохотом:{S} Ха, ха, |
ми јамачно жњеш српом, попе! — врати му доскочицу Давид и хтеде нешто још жешће да дотури, а ка |
кнуше остали гости, опазивши да се вино дослужује. — И ми нисмо по пола људи...{S} Гле ти њега! |
а заборавио, браћо! — Извињује се Давид дослужујући им.</p> <p>Капетан диже чашу и куцну њом ча |
ићу, па му лепо дохака, и ето до шта је доспео...{S} Кобељао се, јадан, кобељао и отимао, па св |
девет пута, мој куме, и — ево докле сам доспео!... заврши Радан, па климну главом не весело, по |
мо да није окрњена.</p> <p>— Баш, Ђуко, доста ти је дукат — рећи ће кмет. — Немој ни ти сад зат |
дугајлија. — Оно, додуше, могу се и ја доста којечему довити, па још и боље од њега — иако је |
{S} Неки гости почињу већ увиђати да је доста и зову друге да се иде.{S} Давид нуди да се попиј |
хм, Дашо! — поче чисто да се шали онако доста накићен капетан. — Теби је, чини ми се, свака год |
десет пута шаљем пандура, док га једва дотерам...{S} Ето каки је данашњи свет!{S} Ето каки је |
нисхођењем према претпостављеним својим дотерао до тога звања свога.{S} Свуда је говорио лепе б |
p>Док се још капетан заговарао с људма, дотле кола већ беху спремна.{S} Кочијаш држи у руди вођ |
као просјак!...{S} Начини се ту галама, дотрчаше још људи из села.{S} Он, сиромах, сам изиђе и |
кочицу Давид и хтеде нешто још жешће да дотури, а капетан га прекиде:</p> <p>— А хоће ли ове го |
процену и научи га још како ће час пре доћи до пара.{S} Чим оде човек, ја главу те у моју собу |
»Мука и зло«, вели, »ја не знам кад ће доћи и на ме ред једном!« — »Море, донеси ти штогод дец |
ом каишару — неком Узловићу, па му лепо дохака, и ето до шта је доспео...{S} Кобељао се, јадан, |
{S} Иде тако иде, док ти њега нека рука дохвати остраг за раме.{S} Окрете се Петар, кад — али о |
окти од оних шапа пробили гуњац, па већ дохитају у кожу.{S} Мрдне мало да се стресе, аја — још |
</p> <p>Одавно није било таке журбе око дочека, као тај дан у Вучевици.{S} Кмет Степан, његови |
андарм, отворивши врата, и Радан оде не дочекавши ни одговор.</p> <p>— Ви'ш, сиромах!... — рећи |
дан капетан тако дочекан као што сте ви дочекали вашег капетана.{S} Ено, познајем га по разгово |
петан.{S} Свуда је био добро почашћен и дочекан.{S} И, напослетку, свуда је добио ону исту глав |
једној капетанији ниједан капетан тако дочекан као што сте ви дочекали вашег капетана.{S} Ено, |
ет година, па сад, хвала богу, има чиме дочекати своје знанце и пријатеље.{S} Нећу помињати ни |
ше врло задовољни што умедоше тако лело дочекати свога старешину...</p> <p>Одатле се крену капе |
у махала и захире, те може данас уљудно дочекати одабране госте своје.{S} Све су здравице китња |
</p> <p>Устаде и капетан, захвали им на дочеку, изговори неколико веома поучних речи, па пође.{ |
е боље бити...{S} Алал вам вера и вашем дочеку!{S} Ви осветласте образ данас, бели! — узе их хв |
они, јадни, шта би било од нас!{S} Ево, дошао би лепо Немац или Инглиз те нас све овако купио и |
овошчију...« И то све одонда откако је дошао тако »честит, вредан, ревносан и редак старешина |
тала срећа откако је тако добар капетан дошао.{S} Како од онда жито добро рађа, овце се близне, |
ате своме старешини што вам је први пут дошао у село...{S} Ама, он ће сам мислити да га митите, |
их — него ко велимо где нам је први пут дошао — неће ваљати да оде онако без ишта.</p> <p>— Ја, |
аву слави Давид Узловић, ћата општински Дошли су гости све по избору.{S} Да већ и не помињем од |
до капетана — докле већ гости нису били дошли у тако стање да нису више ни разумевали један дру |
Хоћеш ми га уступити, вере ти?</p> <p>— Драге воље, господине, само да ми се докопати...</p> <p |
бих узео да нисте ви.{S} Али сад што му драго... — изговара се капетан, а Ђуку се само смеши бр |
се деци«.{S} Одатле је кренуо у Прхово, Драгојевац, Мрђеновац, Миокус, и тако даље по свих, на |
поласака, чакмака и осталих пандурских дрангулија.{S} Тог пандура веома воле капетан; довео га |
док се већ не утаја.{S} Још натрпа озго дрва, да добро сагори.{S} Кад после разгрте супрет — а |
</p> <p>— Шта?{S} Хоћемо ли му скоро да дрекнемо с јаретом?{S} Ха, ха, ха! — пита и смеје се ка |
аву.</p> <p>— Е, хоћемо ли, Дашо, да му дрекнемо, а? — упита капетан Узловића пошто је већ прил |
</p> <p>— Дела ти, Дашо, да ми њему баш дрекнемо, најбоље ће бити.{S} И тако мени је веома запе |
почучну као орлушине око стрвине па тек дрекну из петних жила: »зоооорт! зорт! зорт! зооорт!« и |
и гости одавно се већ разишли.{S} Газда дрема у једном крају за столом.{S} Само шкиљи још једна |
лепо да одвуче на дно!...{S} Он ти онда држ рукама за жиле, те једва изгамбуља на обалу.{S} Кад |
им што се у лето изувао у канцеларији и држао на полици међу актима увек боцу сурутке, што је » |
пуну оканицу на глави...{S} А три дана држасте оно бденије, а?{S} Него нека, деде још по једну |
ам! — рече опет професор клањајући се и држећи оно сврдо.</p> <p>— Хајд̓ тако право — на камен |
</p> <p>— Вино... — мрмољи опет капетан држећи се за свог Ђуку да не падне — вино...{S} Ти, Даш |
е поп? — упита готово певајући један, а држи у десној руци две и у левој једну карту, хитро их |
S} Капетана одмах мину љутина, а још се држи намргођен. »Шта чиниш ти тамо, море?!« привикну на |
/p> <p>— Ниси погодио! — викну онај што држи каиш. — Дај цванцик!</p> <p>— Баш си баксуз, Радан |
дотле кола већ беху спремна.{S} Кочијаш држи у руди вођице и чека да пође.{S} Ђуко спреман чека |
па га опет нестане...{S} Спаде Петру и друга пранга.{S} Он узе букагије у руке па носи, а опуч |
и почињу већ увиђати да је доста и зову друге да се иде.{S} Давид нуди да се попије бар још по |
>— Други пут идете боси?</p> <p>— Јес̓, други пут идемо боси. — Одговараше Радан тек онако — не |
о се. погодити.{S} Нека стоји, бога ви, други пут!</p> <p>— Е добро, добро... — Знам ја тебе, Д |
ди те што може љубазније режњем роткве; други те нуди сланим бадемом; трећи ти се жали на музик |
је до данас.{S} Ово је тек први пут.{S} Други су долазили чешће — одговори један.</p> <p>— Баш |
p> <p>— Ја, кад идемо у цркву.</p> <p>— Други пут идете боси?</p> <p>— Јес̓, други пут идемо бо |
дужи — нема му бела дана више! — додаде други.</p> <p>— Ама ко ли први измисли тај несрећни инт |
век, ја главу те у моју собу...{S} Дође други да моли за нешто — тако прође и он.{S} Еле, сваки |
Како Иван, Вуксан, Ђурађ, Ненад, и они други?...{S} Мо'ш ли с њима изићи накрај?...</p> <p>— Т |
вам је учитељ Иво из Скупљена; па онај други Иво, учитељ из Јаловика; па Станоје, учитељ из Му |
њему било по вољи? — рећи ће на то онај други.</p> <p>— Како није! — поче даље Ђуко, хвалити. — |
</p> <p>— Баш би ваљало — рећи ће на то други — да му спремимо једно јагњенце, а?{S} Шта ти кô |
S} А ком ће се, опет, милити рад кад му други све односе?{S} Поче и да се опија.{S} Узеше говор |
лицама, као да играју коло.{S} Онамо за другим столом плачу и кмече деца, церека се некако женс |
а нисам видео тако добровољна!...{S} По другим селима, наљуте га, наједи се, па је поваздан тур |
се руком на раме, кад али — шапа!{S} На друго, и ту — шапа!{S} Једва се мало осврте, нема детет |
потанко и разговетно да они нису ништа друго у тај мах зажелели, него »само да не буде одвећ с |
ура веома воле капетан; довео га чак из другог среза кад се преместио. — Осим униформе и пандур |
ље учитељ-Симе, па у здравље и једног и другог Иве, па у здравље поп-Пере, па поп-Јеротије; па |
се већ изврћу од смеха и згађају један другог даиретима у главу.</p> <p>— Е, хоћемо ли, Дашо, |
стање да нису више ни разумевали један другога.</p> <p>По неком истинкту пођоше да се већ једа |
а, ни одеће, ни обуће...{S} Све је то у другога друкчије!</p> <p>Вала само сести па гледати сех |
била ни на циганској слави, а камоли на другој којој крштеној.{S} Ваљало је сад да Ђуко пукне и |
а једним округлим столом пометали један другом руке на раме, па поцупкују онако седећи на столи |
тако горопадно »зорт« и туш да се чак у другом селу тргоше квочке са сметлишта, у коме се беху |
е...{S} Ради, скапавај, гледај па подај другоме нека ти изеде, а ти опет живи као скот!...</p> |
е бацио — одем ја у Београд, те набавим другу исту онаку.{S} После је више нисмо носили по сели |
еће, ни обуће...{S} Све је то у другога друкчије!</p> <p>Вала само сести па гледати сехира.</p> |
ине бију на Превоју... не може се обићи друкчије — рећи ће Радан.</p> <p>— Вала и јес̓ ружно ме |
јаги капетаници.{S} Одмах капетан с њим друкчије; потврди му и процену и научи га још како ће ч |
као на белу врану...{S} Овако ћу ја њих друкчије мало да шишам!...{S} Само ти буди паметан.{S} |
ра улогу из какве комедије и то — сваки друкчију улогу...{S} У кафану »Код петла« слегне се цео |
већ кола измакоше из авлије и појурише друмом. — Најближе је и најзгодније да се доручкује што |
да не спомињем те личности што су вазда друштво Узловићево, него да поменем само даљне госте ко |
ве и похита да барем стигне до механе у дубрави, а већ даље лако му је.{S} Кад се мало поодмори |
Било је већ близу поноћи.{S} У механи у Дубрави седи још неколико њих из оближњих села.{S} Неко |
— Продаја се извршила.{S} Све му оде за дуг и трошкове, још се није могло ни исплатити...{S} Ње |
> <p>И тако наш лепи капетан пусти се у дуг разговор са својим верним Ђуком.{S} Ту се развише г |
о честит човек, али се некако заплете у дуг. 3адужи се једном каишару — неком Узловићу, па му л |
р донесе још две чаше пива пред њих.{S} Дугајлија узе чашу, куцну се с оним младићем, па искрен |
</p> <p>— Ко?{S} Он, ето ко! — одговори дугајлија. — Оно, додуше, могу се и ја доста којечему д |
едним маленим столом у крају седи један дугајлија у гуњцу и сукненим чакширама, накривио фес, з |
у флашу пива, па пође.{S} Смотри га наш дугајлија, па се загледа у њ као да га познаје; загледа |
{S} За њим на три корака увек иде један дугачак пандур с пиштољима и јатаганима за појасом, а о |
завију на стотине завијутака оно њихово дугачко: »многаја љета«, а вирауни почучну као орлушине |
еди, стоји жандарм.{S} Робијаш узе неку дугачку флашу пива, па пође.{S} Смотри га наш дугајлија |
анама живота сељачкога...{S} Частило се дуго и за много.</p> <p>Дође време да се полази.{S} Кап |
а у ово подручје, које нек бог дâ да се дугољетно подржи под родољубивом управом његовом, а све |
а извади паре из фонда — стегли га неки дужници.{S} Снуждио се, невесео: пустим га у канцелариј |
погодби.{S} А збиља, како ти они остали дужници?{S} Како Стојан Павловић и Обрад Јешић?{S} Како |
е је опет пошло својим путем као и пре; дужност се вршила као и досад — само што је сад почела |
озривих људи, и чим кога опазе да им је дужност одмах га јавити свом остарешини, а он ће већ да |
аша и тако даље, шта већ иде у званичну дужност тако врсног капетана, који је само својим приље |
опа општинског писарства и у тој својој дужности »штедећи и мучећи се« стече неку пару за своји |
наш капетан обилазио срез по званичној дужности!...{S} Шта ли је пута верни Ђуко његов чинио п |
апетан, путујући по срезу »по званичној дужности« својој.</p> <p>Кад се већ вратио и био надома |
ш је одвојила од осталих што се туда по дужности својој врзмају, али тек је похабана...{S} А и |
коју је требало записати, записао »№ 54 дук. са 12%...«</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
за три талира, него све као за пакост — дукат!...</p> <p>Еле, као што видите, велико весеље чин |
па навали на општинаре. — Е нека је за дукат...{S} Људи смо наши, а три цванцика није богзна ш |
крњена.</p> <p>— Баш, Ђуко, доста ти је дукат — рећи ће кмет. — Немој ни ти сад затезати...{S} |
а му дате...</p> <p>Кмет извади из кесе дукат у злату и даде Ђуку:</p> <p>— На, брат-Ђуко, и ал |
А пошто прође овако?</p> <p>— Једва по дукат.</p> <p>— А колико си их већ завезао?</p> <p>— Он |
те интерез, те писање, изиђе равних сто дуката. »Сад«, вели, »да променимо, али да начинимо на |
га капетан. — Да ми дате пун овај вајат дуката — не бих вам ни погледао, само ако је мит...{S} |
>— Педесет и четири села — равних десет дуката и два талира!</p> <p>— Их, забога, господине!{S} |
рорачунасмо, закиде ми читавих двадесет дуката!...</p> <p>Утом уђе у кафану један робијаш од он |
је нешто, али закиде ми равних двадесет дуката!...{S} Знаш, кад је бачена она прва глава у воду |
угарак у њу!</p> <p>— И даде ти педесет дуката? — упита онај што је погађао у каиш.</p> <p>— Да |
И тако на једвите јаде ишчупам педесет дуката те начиним ону кућицу...{S} А богами, да ми није |
оменимо, али да начинимо на сто педесет дуката.« Окрени, обрни — немаш куд!{S} Дам му облигациј |
ош онда чим си му позајмио оних педесет дуката!...{S} Знам ја то!...{S} Него, дела ти мени реци |
стури и набра обрве.</p> <p>— Осамдесет дуката... — рече Узловић ласкаво се смешећи.{S} Мислим, |
овиље, али уписа у облигацију осамдесет дуката, па још интерез на све...{S} Прође година, ваља |
пати паре да клечиш!{S} Дају ти, али по дупло.{S} Најпосле зажмурим, па хајд, оном нашем Чивути |
по...{S} Али ви̓ш, ви овде немате близу дућана.{S} Хеј, хеј, баш незгодно!{S} А могли бисте им |
а!« Умало што не би и за вратове.{S} Ја духнем те изиђем од њега...{S} И кад се прорачунасмо, з |
е Радан. — Ено, преклане кака сила беше духнула и овуда.{S} Хоћаше све град потући у корен...{S |
шао од старих људи, кад интережџији оде душа на онај свет, растопе сребра па га залију; а тело |
ети што шушка с капетаном.</p> <p>— Бог душмана заборавио, браћо! — Извињује се Давид дослужују |
и, кажи ми право, ко се први сети таког ђаволства? — упита Пајо.</p> <p>— Ко?{S} Он, ето ко! — |
{S} Ти си провесор што учиш оне старије ђаке?</p> <p>— Да, да — одговори професор.</p> <p>— Е д |
вима те намигну на свог верног Ђуку.{S} Ђука је врло добро разумео тај намиг господина свога.{S |
теса, где обе парничне стране купише од Ђука наизменце главу шећера, коју је он »за своју кућу |
капетан задовољно осмехну кад виде где Ђука узе торбу из кола.{S} Ђуко саопшти целу ствар и он |
ога, господине!{S} Много... — задиви се Ђука толикој штети. — Ах, то је све крив Радан.</p> <p> |
Је ли главу?... — упита опет тако исто Ђука.</p> <p>Капетан климну главом да јесте.</p> <p>— П |
рди неку тапију, па узех...</p> <p>— Од Ђуке, је ли?</p> <p>— Ја, он има однекуд.</p> <p>— Моли |
ле су здравице од капетана до Ђуке и од Ђуке до капетана — докле већ гости нису били дошли у та |
ечере колале су здравице од капетана до Ђуке и од Ђуке до капетана — докле већ гости нису били |
ва четири општинара и кмет, те за вајат Ђуки.</p> <p>— Е па дајде, Ђуко — рећи ће један од оних |
је добио ону исту главу шећера из торбе Ђукине, да је понесе својој деци »тек руке ради«...{S} |
} Сви се латише чаше и напише у здравље Ђукино.{S} Опет се јављају гласови да се иде.{S} Опет н |
нуше гости.</p> <p>— Хајд ову у здравље Ђукино! — рече капетан пришав столу и узевши понајвећу |
само што је сад почела да стоји у соби Ђукиној пред канцеларијом и она торба са главом шећера, |
тачке, од главе шћера што беше у торби Ђукиној, па се разви до најширих граница.{S} У том разг |
а Раданов виноград: »Како ти се допада, Ђуко, онај виноград?« — »Добар«, велим ја, »бољег ретко |
све крив Радан.</p> <p>— Нека га вала, Ђуко!...{S} Платиће он то мени лепо... — попрети капета |
де онако празне руке.</p> <p>— Па дела, Ђуко, вере ти, како би се то могло? — упиташе га прибив |
довољно своме верном Ђуку:</p> <p>— Па, Ђуко, јесу л̓ батли Вучевчани, а?</p> <p>— Добро је, го |
и два општинара.</p> <p>— Ама ти ништа, Ђуко, не руча, вере ми — рећи ће један од њих.</p> <p>— |
ш стаде, погледа га, па узвикну: — Аха, Ђуко!{S} Нуто, богати — откуд ти овде?</p> <p>— Донесе |
... — Ту се окрете Ђуку и рече: — Деде, Ђуко, метни и ову главу у кола!... — Ђуко одмах узе и в |
ира...</p> <p>— Хајде, Ђуко, да се иде, Ђуко! — викну капетан и неки потрчаше вајату да га зовн |
ика је то глава шећера!</p> <p>— Дајде, Ђуко, да видим! — заиска кмет; узе и преврте тамо-амо, |
те за вајат Ђуки.</p> <p>— Е па дајде, Ђуко — рећи ће један од оних што су малочас с њим већ у |
бисмо ти три талира...</p> <p>— Хајде, Ђуко, да се иде, Ђуко! — викну капетан и неки потрчаше |
зове ме капетан, а осмехује се: »Хајде, Ђуко, спреми се да идемо на једну продају!« Спремим се |
иде по срезу.</p> <p>— Јеси ли спремио, Ђуко? — упита свог пандура, свог љубимца.</p> <p>— Јеса |
она зна?{S} Права марва!</p> <p>— Само, Ђуко, паметно!...{S} Нећу ником да си словца проглавио. |
ла према капетану.</p> <p>— Е сад ћемо, Ђуко, право у Вучевицу — рећи ће капетан кад већ кола и |
. — Само да није окрњена.</p> <p>— Баш, Ђуко, доста ти је дукат — рећи ће кмет. — Немој ни ти с |
и лако ни у Београду...</p> <p>— Е баш, Ђуко, хвала ти!...{S} Хајде да зовнемо и ону двојицу оп |
па прорачунавши у себи додаде: — Знаш, Ђуко, колико смо на штети?</p> <p>— Колико, господине?< |
једно јагњенце, а?{S} Шта ти кô велиш, Ђуко?</p> <p>— Не шал̓те се главом! — искоси се Ђуко чи |
ишта...{S} Моћи ће проћи.{S} Шта велиш, Ђуко?</p> <p>— О те још како, господине!{S} Ова луда св |
грмну опет једно опште »многаја љета«; Ђуко пали из пиштоља, а вирауни ударише тако горопадно |
кад виде где Ђука узе торбу из кола.{S} Ђуко саопшти целу ствар и оној двојици општинара и кмет |
ш држи у руди вођице и чека да пође.{S} Ђуко спреман чека код кола.</p> <p>Устаде и капетан, за |
елнер успремајући столице по кафани.{S} Ђуко и Пајо одоше.{S} Остали гости одавно се већ разишл |
су малочас с њим већ уредили посао.{S} Ђуко приђе колима и извуче торбу, па као заклањајући је |
ахну руком на Ђуку: — Хај̓д, пењи се! — Ђуко се посади у кола према капетану.</p> <p>— Е сад ће |
е, Ђуко, метни и ову главу у кола!... — Ђуко одмах узе и већ остави је, где је и стајала.</p> < |
ожише се њих два и одоше да их зовну, а Ђуко оста осмејкујући се задовољан што му тако славно и |
гој којој крштеној.{S} Ваљало је сад да Ђуко пукне из својих пиштоља што игда може, и што ваљда |
други.</p> <p>— Како није! — поче даље Ђуко, хвалити. — 3нам да није ни у једној капетанији ни |
Ето ме, господине, ето сад! — одазва се Ђуко, па навали на општинаре. — Е нека је за дукат...{S |
али, море!« Но баш у тај мах растаде се Ђуко с једним сењаком; сељак оде уза шљивар, затурио на |
> <p>— Не шал̓те се главом! — искоси се Ђуко чисто љутито. — Јок.{S} То нипошто да нисте радили |
р.</p> <p>— Ви'ш, сиромах!... — рећи ће Ђуко гледајући за њим — То је, Пајо, онај сељак што је |
</p> <p>— Нек ти је алал, брате! — рече Ђуко предајући главу кмету.{S} Затим приђе капетану и у |
тинара.</p> <p>— И кмета зовните — рече Ђуко — да му што не буде криво, где га не питате.</p> < |
ако бих ја вама прескупио! — одговараше Ђуко на ту жељу њихову. — Та сатрео би ме хлеб и со ваш |
Спреми и окрени кола! — рече капетан и Ђуко оде да барата нешто с кочијашем око кола.</p> <p>Д |
а!</p> <p>— Хвала, господине! — захвали Ђуко придигнув се мало и машив се за капу. — А већ за т |
ој дужности!...{S} Шта ли је пута верни Ђуко његов чинио пазар с оном главом шећера и никад да |
ти, господине, још мало!{S} Твој верни Ђуко зна шта ради.{S} Не бери ти бриге!«</p> <p>Утом св |
Сад, сад, господине — ето ме!« одговори Ђуко махнувши главом на оног сељака, па онда трже оба п |
сте образ данас, бели! — узе их хвалити Ђуко и потапка обојицу по рамену.</p> <p>— Само не знам |
<p>— Хм, хм, шта би? — промишља, божем Ђуко... — Хе, шта би — то је мука сад!{S} Да је нешто з |
оже: »зооорт!« опали их.</p> <p>— Живио Ђуко! — гракнуше гости.</p> <p>— Хајд ову у здравље Ђук |
S} Капетан из коже искочи од љутине што Ђуко не даде израза сад такоме весељу; набрао обрве, па |
о без ишта.</p> <p>— Ја, ја — поче опет Ђуко да навраћа воду на своју воденицу. — Оно, истина, |
ош!</p> <p>— А!{S} Знате шта? — узвикну Ђуко као досетивши се. — Кад рече у варош — и ја сам ба |
равити.{S} Чим се која наздрави — одмах Ђуко пали из пиштоља; учитељи и попови тек завију на ст |
е ли, досад није долазио, а? — упита их Ђуко вребајући згоду да оствари свој план.</p> <p>— Ниј |
њему нешто, нек понесе деци... — учи их Ђуко чисто шапћући... — То ће бити најбоље!</p> <p>— Је |
у злату и даде Ђуку:</p> <p>— На, брат-Ђуко, и алали!</p> <p>— Нек ти је алал, брате! — рече Ђ |
ам за њу. — Е баш скупо си платио, брат-Ђуко! — при</p> <p>мети кмет. — Скупо, није вајде!</p> |
је, господине, добро! — одговара</p> <p>Ђуко смешећи се. — Само је могло још и боље бити.{S} Шт |
где се устави капетан са својим вредним Ђуком и богатом жетвом.</p> <p>Све је опет пошло својим |
усти се у дуг разговор са својим верним Ђуком.{S} Ту се развише големи планови; измерише се све |
то му драго... — изговара се капетан, а Ђуку се само смеши брк.</p> <p>— А немој што замерити, |
нуше и капетан уседе, па махну руком на Ђуку: — Хај̓д, пењи се! — Ђуко се посади у кола према к |
»Шта чиниш ти тамо, море?!« привикну на Ђуку и као попрети главом. »Сад, сад, господине — ето м |
— мрмољи опет капетан држећи се за свог Ђуку да не падне — вино...{S} Ти, Дашо...{S} Јес — вино |
ара очи свима те намигну на свог верног Ђуку.{S} Ђука је врло добро разумео тај намиг господина |
мет извади из кесе дукат у злату и даде Ђуку:</p> <p>— На, брат-Ђуко, и алали!</p> <p>— Нек ти |
и деци то мало шећера... — Ту се окрете Ђуку и рече: — Деде, Ђуко, метни и ову главу у кола!... |
ај, боже, да га митимо — поче уверавати Ђуку један ,од њих — него ко велимо где нам је први пут |
а кућа — рећи ће задовољно своме верном Ђуку:</p> <p>— Па, Ђуко, јесу л̓ батли Вучевчани, а?</p |
а ли си ти понео и оно? — упита капетан Ђуку мало потише да не чује кочијаш.</p> <p>— Је ли гла |
оштар поглед капетанов добро је пратио Ђуку шта ради, и да се откуд ту десио какав још оштрији |
ић и Обрад Јешић?{S} Како Иван, Вуксан, Ђурађ, Ненад, и они други?...{S} Мо'ш ли с њима изићи н |
— Продао сам мало жита и вуне...{S} Иде Ђурђевдан, па ти, богме, имам муке.{S} Ваља ми дати пор |
већ да се похаба, јер ово је сад трећи Ђурђевдан одонда кад му први пут учи нише Вучевчани оно |
ћера?</p> <p>— Јес̓ — њему.</p> <p>— Е, е, ви̓те, то је лепо — кад сељани воле тако своје старе |
азва се Ђуко, па навали на општинаре. — Е нека је за дукат...{S} Људи смо наши, а три цванцика |
ами — равна три талира дао сам за њу. — Е баш скупо си платио, брат-Ђуко! — при</p> <p>мети кме |
а.</p> <p>— А њему скоту — ја!</p> <p>— Е како те Узловић закачио у своје канџе, не ишчупа га с |
ека стоји, бога ви, други пут!</p> <p>— Е добро, добро... — Знам ја тебе, Дашо — узе га тапшати |
Само да му ишчупамо из шака...</p> <p>— Е није него још!...{S} То је већ ишчупано. — Та ишчупао |
ете наћи лако ни у Београду...</p> <p>— Е баш, Ђуко, хвала ти!...{S} Хајде да зовнемо и ону дво |
нара и кмет, те за вајат Ђуки.</p> <p>— Е па дајде, Ђуко — рећи ће један од оних што су малочас |
те погледах, изгубих цванцик.</p> <p>— Е, хоћеш ти каиш!...{S} Шта ћу ти ја! — рече Радан.</p> |
ишла трговина? — примети Пајо.</p> <p>— Е, те још како!...{S} Сад је баш ишла како ваља!...{S} |
говорити да је и памећу шенуо.</p> <p>— Е, јадник!{S} Како не нађе неког поштеног човека да га |
>— Да, да — одговори професор.</p> <p>— Е да си поштен, брате! — рече Радан, па га погледа тако |
едан другог даиретима у главу.</p> <p>— Е, хоћемо ли, Дашо, да му дрекнемо, а? — упита капетан |
шећера?</p> <p>— Јес̓ — њему.</p> <p>— Е, е, ви̓те, то је лепо — кад сељани воле тако своје ст |
посади у кола према капетану.</p> <p>— Е сад ћемо, Ђуко, право у Вучевицу — рећи ће капетан ка |
Па још оно његово званично понашање!{S} Ево, смео бих се с вама опкладити у што год хоћете да н |
нају они, јадни, шта би било од нас!{S} Ево, дошао би лепо Немац или Инглиз те нас све овако ку |
...{S} Ја сам је и набавио капетану.{S} Ево, где је окрњи црно дете на броду више Петрова вира! |
..{S} Што ће ти то?...{S} Јес баш она — ево окрњена!...{S} Куме, шта ће ти ово?</p> <p>— Та хоћ |
..{S} Виш, па девет пута, мој куме, и — ево докле сам доспео!... заврши Радан, па климну главом |
Вучевицу.{S} Ту ћемо учинити севте, па елбет буду батли Вучевчани...</p> <p>И тако наш лепи ка |
цу сурутке, што је »пио од груди«...{S} Еле, просто си једва чекао да час изиђеш на чист ваздух |
, а он ће већ даље чинити што треба.{S} Еле, насетова их много и много.{S} А и ваљало је да их |
да моли за нешто — тако прође и он.{S} Еле, сваки дан тек купи по неко главу шећера од мене.</ |
ет.{S} Опет капетан одлаже: »Сутра!...« Еле тако га одбија неколико пута.{S} Човеку притужила н |
го све као за пакост — дукат!...</p> <p>Еле, као што видите, велико весеље чини Давид Узловић.{ |
вали баш људи који су гледали...</p> <p>Еле, тако се, уз пиће осуше приче све страшније и страш |
ако женскиње и халачу солдати...</p> <p>Еле на све стране жагор, вика, лупа, свирка, певанија — |
да се некака чудевенија збивају.</p> <p>Еле, тако се то частило и пило на слави Давидовој чак д |
давна у Београду; учи гимназију.</p> <p>Еле, као што видите, ретко где има тако лепо и згодно к |
...{S} Ви'ш како седи!...{S} Та ено га, ено — црни се!...</p> <p>— Ама шта је?</p> <p>— Дете — |
што сте ви дочекали вашег капетана.{S} Ено, познајем га по разговору, како је весео и добре во |
> <p>— Ја шта мислиш — рећи ће Радан. — Ено, преклане кака сила беше духнула и овуда.{S} Хоћаше |
е, брате, дакако! — наставља капетан. — Ено, пре неких година, знам — прође старешина.{S} Ако г |
кажеш! — гракну они око њега.</p> <p>— Ено, знам ја пре...{S} Дође ти на сабор код цркве свако |
— ви'ш?...{S} Ви'ш како седи!...{S} Та ено га, ено — црни се!...</p> <p>— Ама шта је?</p> <p>— |
ораш.{S} Већ и ружно је — све се спрда »Ено га каки је радин!{S} Седи толико земана у кошари!.. |
</p> <p>— А шта вам је то?</p> <p>— Та, ето, мало шећера, велимо да понесеш твојој дечици, нек |
а га зовну.</p> <p>— Ето ме, господине, ето сад! — одазва се Ђуко, па навали на општинаре. — Е |
цванцика није богзна шта... дајте паре, ето зове ме капетан; похитајте и ви.{S} Сад је баш и у |
па баш ни у уво!...{S} Зовем га, брате, ето послом званичним у канцеларију — неће да дође; по д |
ства? — упита Пајо.</p> <p>— Ко?{S} Он, ето ко! — одговори дугајлија. — Оно, додуше, могу се и |
се не би написао какав леп капетан?!{S} Ето, на пример, знам ја једног веома финог и лепог капе |
ерам...{S} Ето каки је данашњи свет!{S} Ето каки је данашњи нараштај!{S} И ми се нечему надамо? |
ако убрзо пресвисла од тешка јада...{S} Ето, мој Пајо, како може човек да страда!...</p> <p>— М |
узме акта и већ — почне свој рад...{S} Ето, на пример, какав беше онај Сима Симеуновић пред Ја |
љем пандура, док га једва дотерам...{S} Ето каки је данашњи свет!{S} Ето каки је данашњи нарашт |
мах, жали ми се, ја слежем раменима.{S} Ето ти га сутрадан рано — моли опет.{S} Опет капетан од |
ешто што би се могло рећи да је мит.{S} Ето, вере ми, тако се ражљути да по два дана ништа не о |
!</p> <p>— Јеси слушао нашег Станка?{S} Ето он је ветрењак...{S} Кад се, вели, побију, докопају |
ма Сармашевића, нашег лепог капетана. — Ето, на пример, какав беше капетан Јаков Јаковљевић, шт |
забо прст, тргнувши руку као опарен. — Ето, чим те погледах, изгубих цванцик.</p> <p>— Е, хоће |
си! — рече Радан као тргнув се мало. — Ето ја... видиш, тако!{S} Мало, богами, куме, па...{S} |
попрети главом. »Сад, сад, господине — ето ме!« одговори Ђуко махнувши главом на оног сељака, |
и потрчаше вајату да га зовну.</p> <p>— Ето ме, господине, ето сад! — одазва се Ђуко, па навали |
ола убриса дланом усне и рече:</p> <p>— Ето, због тога је, мој Пајо, било и потегни и повуци!.. |
p> <p>— А шта ти је брале ово?</p> <p>— Ето торба? — рече Радан чисто спрдајући се, јер већ беш |
ати, а ми ћемо њему јарца пред кућу, па ето си се докопао!...{S} Него, колико иштеш за онај вин |
ше задевен у јастук предњи.</p> <p>— Па ето видиш шта је... сврдо — одговори Радан нерад да див |
ћу све.{S} Месечина сири помало.{S} Кад ето ти оног сељака с торбом преко рамена — наиђе на ћуп |
— неком Узловићу, па му лепо дохака, и ето до шта је доспео...{S} Кобељао се, јадан, кобељао и |
а после суду, суд га осуди на робију, и ето, сиромах, још није издржао.{S} Капетан тера опет св |
ове — хита кући, далеко му је...{S} Док ето ти трчи за њим један омален господин у шубари па ви |
авом да јесте.</p> <p>— Понео сам...{S} Ех, господине, зар ја то да заборавем!</p> <p>— Само шт |
и на мојој слави по пола чаше!</p> <p>— Ехе, Дашо, и овамо и овамо — гракнуше остали гости, опа |
ачу солдати...</p> <p>Еле на све стране жагор, вика, лупа, свирка, певанија — само бруји!...{S} |
без тога обићи не може.{S} Да се, опет, жале — куд ће шут с рогатима изићи накрај!...</p> <p>— |
сече се капетан на њ.{S} Изиђе сиромах, жали ми се, ја слежем раменима.{S} Ето ти га сутрадан р |
уги те нуди сланим бадемом; трећи ти се жали на музиканте што свирају чардаш, а он им наручио: |
: »Сећаш ли се оног сата«, и то се тако жали да се већ и теби самом чисто сажали што не свирају |
хеј, мој весели куме! — рече Мато чисто жалостиво. — Хајде кући, куме, хајде!{S} Сутра вала пор |
ма, види се кроз стакло на среди, стоји жандарм.{S} Робијаш узе неку дугачку флашу пива, па пођ |
{S} Шта чекаш ваздан? — обрецну се на њ жандарм, отворивши врата, и Радан оде не дочекавши ни о |
ћ, сељаци и лицитирају и не лицитирају; жао и њима човека.{S} Дође ред на кућу.{S} Стаде писка |
ћи.{S} Кад се добро разгори, он разгрте жар, па букагије усред ватре!...{S} Ништа ти бог не дад |
окице кокаш...{S} А он удри загрћи оним жаром; а оно пишти, пуца, истура жишке чак у пајанте... |
вама прескупио! — одговараше Ђуко на ту жељу њихову. — Та сатрео би ме хлеб и со ваша.{S} Јок, |
Дође ред на кућу.{S} Стаде писка деде, жена му удари у запевку.{S} Он, сиромах као згранован, |
Сиромах Радан сав позеленио од муке.{S} Жена му и деца као потучени...{S} Поче се продавати — м |
ирочад Раданова потуцају се по најму; а жена му некако убрзо пресвисла од тешка јада...{S} Ето, |
е оделих од брата.{S} Остадох једин, са женом и децом...{S} Куд ћу и шта ћу?{S} Не знаш шта ћеш |
ом плачу и кмече деца, церека се некако женскиње и халачу солдати...</p> <p>Еле на све стране ж |
ије, онај врљоки из Миокуса, што рже за женскињем кад се мало ћевне и што пева заједно са Циган |
особито ако то буде зими и кад је кака жестока мећава — у кафану »Код петла«.{S} То ти је најп |
вече зими.</p> <p>Једно вече тако беше жестока мећава.{S} Звижди ветар, а прећавац магли у очи |
с ногу.{S} Поп Перо опет наздрави тако жестоко здравицу да вирауни већ промукоше вичући: »зооо |
А хоће ли ове године, Дашо, бити добра жетва, а?</p> <p>— Хвала богу и власти, господине! — од |
петан са својим вредним Ђуком и богатом жетвом.</p> <p>Све је опет пошло својим путем као и пре |
ти му доскочицу Давид и хтеде нешто још жешће да дотури, а капетан га прекиде:</p> <p>— А хоће |
имо да понесеш твојој дечици, нек су ти жива и здрава!... — вели кмет.</p> <p>— Та није то треб |
це само тек учинише: »ћрррр!...« И сама живеж већ види да се некака чудевенија збивају.</p> <p> |
подај другоме нека ти изеде, а ти опет живи као скот!...</p> <p>— А зар је он мало њих упропас |
игда може: »зооорт!« опали их.</p> <p>— Живио Ђуко! — гракнуше гости.</p> <p>— Хајд ову у здрав |
м био практикант, па са шездесет талира живио сам боље него данас, као капетан.</p> <p>— Јес̓, |
вирити све могуће поуке у свима гранама живота сељачкога...{S} Частило се дуго и за много.</p> |
ине око стрвине па тек дрекну из петних жила: »зоооорт! зорт! зорт! зооорт!« и загребу онај већ |
на дно!...{S} Он ти онда држ рукама за жиле, те једва изгамбуља на обалу.{S} Кад има шта видет |
га, кажу, понесе у облак као перце, а у жиљу му заплетен човек, црн као угарак, а закачене му н |
каишу изгубио.</p> <p>— Продао сам мало жита и вуне...{S} Иде Ђурђевдан, па ти, богме, имам мук |
ко добар капетан дошао.{S} Како од онда жито добро рађа, овце се близне, ројеви не беже.{S} Как |
ве стране »благодет и изобилије у вину, житу и овошчију...« И то све одонда откако је дошао так |
и оним жаром; а оно пишти, пуца, истура жишке чак у пајанте...{S} А он једнако загрће, док се в |
њ, господине — упада у реч поп Перо. — Жње он добро и без српа...{S} Ха, ха, ха!{S} Је ли, Даш |
ани насмејаше.</p> <p>— А ти ми јамачно жњеш српом, попе! — врати му доскочицу Давид и хтеде не |
Стенчића.</p> <p>Одавно није било таке журбе око дочека, као тај дан у Вучевици.{S} Кмет Степа |
Кад има шта видети!...{S} На ногама му жуте букагије, као восак!...</p> <p>— Аох! — повикаше с |
>— Није.{S} Он је дао.</p> <p>— Да, да, за његове паре купили сте.{S} Лепо, лепо...{S} Ви̓те он |
/p> <p>— То за каву ваљда?</p> <p>— Ја, за каву.</p> <p>— И градите слатко, штрудлу, локумиће, |
p>— Та и мени је запело око, господине, за ону ливаду у луци...{S} Нема је у целој капетанији о |
раше чак тамо негде око Мироча у Влахе, за казну што је децу развраћао и говорио нешто ружно о |
гу и туче штиклом у сто.{S} Тамо, опет, за једним округлим столом пометали један другом руке на |
е униформисане владимирачке господе.{S} За њим на три корака увек иде један дугачак пандур с пи |
ренеш.{S} У кафани »Код петла« пуно.{S} За једним маленим столом у крају седи један дугајлија у |
пи мало на страну, па зађе за вајат.{S} За њим присташе и два општинара.</p> <p>— Ама ти ништа, |
уваљан у со и моли те да само »кошташ« за његову љубав.{S} Онамо се, опет, један Маџар помамио |
а страхом приступише и отворише врата — за велико чудо клиси из цркве поп-Перин кер.{S} По цркв |
оном главом шећера и никад да је прода за три талира, него све као за пакост — дукат!...</p> < |
уче на дно!...{S} Он ти онда држ рукама за жиле, те једва изгамбуља на обалу.{S} Кад има шта ви |
дугачак пандур с пиштољима и јатаганима за појасом, а о појасу му виси читав вашар од тоболаца, |
авид нуди да се попије бар још по једна за срећна пута — онако с ногу.{S} Поп Перо опет наздрав |
ув левом руком фес с кићанком до рамена за врат.</p> <p>— И ти ћеш са мном...{S} Реци нек окрен |
, те га и отац одрину од себе да не зна за њ и да нема удела у очевини с осталом браћом, а он п |
е, док ти њега нека рука дохвати остраг за раме.{S} Окрете се Петар, кад — али опет онај поп. » |
<p>— Продаја се извршила.{S} Све му оде за дуг и трошкове, још се није могло ни исплатити...{S} |
баш и продати; само бојим се да не буде за те скупо?</p> <p>— А шта цените, брале? — упита госп |
невешт, иступи мало на страну, па зађе за вајат.{S} За њим присташе и два општинара.</p> <p>— |
ротије, онај врљоки из Миокуса, што рже за женскињем кад се мало ћевне и што пева заједно са Ци |
ко, па навали на општинаре. — Е нека је за дукат...{S} Људи смо наши, а три цванцика није богзн |
а и извуче торбу, па као заклањајући је за се да не угледа капетан, донесе је међу њих.{S} Али |
е ли ви да овај капетан неће ни да чује за мит...{S} Ништа га тако не ражљути као кад му поднес |
хоћете...{S} Макар ја опет ишао кастиле за то у варош.</p> <p>— А да ли ће ваљати?</p> <p>— Как |
езан, чист, лепо очешљан, умивен; седне за свој сто, па заиште од пандура свога чашу хладне вод |
хвали Ђуко придигнув се мало и машив се за капу. — А већ за то не бери бригу.{S} Умећу ја њима |
алогаја пилетине.{S} Поп Перо ухвати се за браду и учини као јарац: »Мехе-хеее!« И сви се гости |
Вино... — мрмољи опет капетан држећи се за свог Ђуку да не падне — вино...{S} Ти, Дашо...{S} Је |
<p>Утом сва четири општинара и кмет, те за вајат Ђуки.</p> <p>— Е па дајде, Ђуко — рећи ће једа |
/p> <p>— Лепо је.</p> <p>— А купили сте за ваше паре?</p> <p>— Није.{S} Он је дао.</p> <p>— Да, |
што су изгубили, па се дигоше и седоше за један подугачак сто.{S} Поустајаше сви, махнуше се и |
Лупежу над лупежима!« Умало што не би и за вратове.{S} Ја духнем те изиђем од њега...{S} И кад |
ивота сељачкога...{S} Частило се дуго и за много.</p> <p>Дође време да се полази.{S} Капетан то |
х речи, па пође.{S} Док му приђе кмет и за њим два општинара с главом шећера.</p> <p>— Господин |
ко се пута прода.{S} Видим ја, па ми би за зло што записује; ваљда га ја нећу преварити.{S} Кад |
ама прича нешто једном младићу што седи за истим столом с њим.{S} Келнер донесе још две чаше пи |
те у моју собу...{S} Дође други да моли за нешто — тако прође и он.{S} Еле, сваки дан тек купи |
Али што баш све накараде писати, те, ни за што ни кроз што плашити поштене људе?{S} Што се не б |
одина Добра, а?</p> <p>— Не брини се ти за њ, господине — упада у реч поп Перо. — Жње он добро |
ш, сиромах!... — рећи ће Ђуко гледајући за њим — То је, Пајо, онај сељак што је набавио капетан |
ући, далеко му је...{S} Док ето ти трчи за њим један омален господин у шубари па виче: »Стани, |
Јок, богами — равна три талира дао сам за њу. — Е баш скупо си платио, брат-Ђуко! — при</p> <p |
, нема шале! — Ту се капетан маши руком за чашу у којој беше допола вина.</p> <p>— А, молим, мо |
.{S} Кад се, вели, побију, докопају грм за врх па га ишчупају као струк лука и туку се...{S} Ја |
и Узловић па потеци том човеку.{S} Као за несрећу Раданову, десио се тај човек — капетану брат |
да је прода за три талира, него све као за пакост — дукат!...</p> <p>Еле, као што видите, велик |
задовољан што му тако славно иде посао за руком.{S} Извири мало иза вајата и погледа капетана, |
на, те пођох амо с њим.{S} Ја сам купио за моју чељад нешто шећера — могу вам дати, кад баш хоћ |
и погледао, само ако је мит...{S} Овако за љубав и добро познанство могу понети деци то мало ше |
ити.{S} И тако мени је веома запело око за онај његов виноград у Прљинама...</p> <p>— Та и мени |
ше нешто на њ испизмио, а запело му око за његов виноград.{S} Узловић, опет, зинуо на ливаду, п |
е... али хоћеш!{S} Нешто ти њега стегло за обе ноге па тегли наниже, као олово...{S} Бе деде, б |
столицама, као да играју коло.{S} Онамо за другим столом плачу и кмече деца, церека се некако ж |
p> <p>— Јес̓, глава шећера!</p> <p>— То за каву ваљда?</p> <p>— Ја, за каву.</p> <p>— И градите |
шта би — то је мука сад!{S} Да је нешто за децу онако лепо...</p> <p>— Да спремимо једно прасен |
нув се мало и машив се за капу. — А већ за то не бери бригу.{S} Умећу ја њима подићи како ваља. |
де.{S} Опет нуди Давид »по једну с ногу за срећна пута«.{S} И тако спремајући се да иду напише |
разишли.{S} Газда дрема у једном крају за столом.{S} Само шкиљи још једна лампа.{S} Напољу зви |
S} Лепо се помоле богу, па онда заседну за совру, призову богме и своје старешине, па се ту гос |
јавила нека чудна сила послана у казну за грехе њихове, а кад сутрадан са страхом приступише и |
и »штедећи и мучећи се« стече неку пару за својих десет година, па сад, хвала богу, има чиме до |
а нешто доле у воду, па тек повуче Мату за рукав шапћући: — Куме, куме!{S} Нуто, нуто!</p> <p>— |
си се докопао!...{S} Него, колико иштеш за онај виноград да се сад погодимо?</p> <p>— Не могу ј |
ука наизменце главу шећера, коју је он »за своју кућу набавио кад је јутрос из вароши пошао«, и |
си баксуз, Радане! — рече онај што беше забо прст, тргнувши руку као опарен. — Ето, чим те погл |
во доба? — упита га један, што већ беше забо прст у каиш, и погледа Радана.</p> <p>— Ниси погод |
м му облигацију...</p> <p>— Их, Радане, забога!{S} Зар баш даде?! — узвикну један између њих уп |
десет дуката и два талира!</p> <p>— Их, забога, господине!{S} Много... — задиви се Ђука толикој |
нашем Чивутину, Узловићу поганом. »Дај забога и побогу!...« Види, где ти је преша, па шиша как |
о сам...{S} Ех, господине, зар ја то да заборавем!</p> <p>— Само штета што је онај лола окрњи.. |
шушка с капетаном.</p> <p>— Бог душмана заборавио, браћо! — Извињује се Давид дослужујући им.</ |
н тамо око тих сјајних пулија, па нас и заборавио!... — узеше га корети што шушка с капетаном.< |
<p>— Ама, опет ти не каза мени како се завадисте.</p> <p>— Стани да ти кажем...{S} Знаш, кад с |
а леђа, па све теже, теже... хоће да га завали натраг.{S} Матни се руком на раме, кад али — шап |
ан то наговести мало кмету, а, међутим, завара очи свима те намигну на свог верног Ђуку.{S} Ђук |
а по дукат.</p> <p>— А колико си их већ завезао?</p> <p>— Онолико колико смо села обишли.</p> < |
о пали из пиштоља; учитељи и попови тек завију на стотине завијутака оно њихово дугачко: »многа |
учитељи и попови тек завију на стотине завијутака оно њихово дугачко: »многаја љета«, а вираун |
ага па Радану у руке, и прими сврдо.{S} Завири у кола, па видев торбу са стварима, упита:</p> < |
ни пет-шест полића препеченице, па онда заводни очима, а све пљуцка, штуца, искрмачи сваки акт |
мој куме, и — ево докле сам доспео!... заврши Радан, па климну главом не весело, погледа нешто |
— и брзо извади из торбе главу шећера, загледа је, па климну главом: — Их, куме, зар и ти?!... |
а, па се загледа у њ као да га познаје; загледа се још боље, па га зовну:</p> <p>— јесте ти, Ра |
пође.{S} Смотри га наш дугајлија, па се загледа у њ као да га познаје; загледа се још боље, па |
као згранован, улете у кућу.{S} Сви се загледасмо шта му би сад!{S} Док, ништа ти бог не даде |
шем око кола.</p> <p>Док се још капетан заговарао с људма, дотле кола већ беху спремна.{S} Кочи |
ић пред Јаковом.{S} Канцеларија му увек загојаћена, непроветрена, заудара на она акта; осим што |
жила: »зоооорт! зорт! зорт! зооорт!« и загребу онај већ сваком познати вираунски туш.</p> <p>З |
шећера, па одломи озго један окрајак и загризе. »Не дирај тај шећер!« издера се на њ, а помисл |
жишке чак у пајанте...{S} А он једнако загрће, док се већ не утаја.{S} Још натрпа озго дрва, д |
ва, као да кокице кокаш...{S} А он удри загрћи оним жаром; а оно пишти, пуца, истура жишке чак |
прст на велики сврдо јармењак, што беше задевен у јастук предњи.</p> <p>— Па ето видиш шта је.. |
>— Их, забога, господине!{S} Много... — задиви се Ђука толикој штети. — Ах, то је све крив Рада |
да их зовну, а Ђуко оста осмејкујући се задовољан што му тако славно иде посао за руком.{S} Изв |
е у кола и оде, а Вучевчани осташе врло задовољни што умедоше тако лело дочекати свога старешин |
димирцима, где је среска кућа — рећи ће задовољно своме верном Ђуку:</p> <p>— Па, Ђуко, јесу л̓ |
, могао би лепо опазити како се капетан задовољно осмехну кад виде где Ђука узе торбу из кола.{ |
<p>— Шта ћеш, куд ћеш?...{S} Дај да се задужи, дасе начини макар мало крова над главом.{S} Кад |
> <p>— Мучно, богами!...{S} Ко се данас задужи — нема му бела дана више! — додаде други.</p> <p |
свему невешт, иступи мало на страну, па зађе за вајат.{S} За њим присташе и два општинара.</p> |
ветно да они нису ништа друго у тај мах зажелели, него »само да не буде одвећ скупо«.</p> <p>— |
!{S} Дају ти, али по дупло.{S} Најпосле зажмурим, па хајд, оном нашем Чивутину, Узловићу погано |
ћера!</p> <p>— Дајде, Ђуко, да видим! — заиска кмет; узе и преврте тамо-амо, па рече: — Није ва |
заиска? — упиташе неки од њих.</p> <p>— Заиска, јакако! — прича он даље: »Дај ми«, вели, »те бу |
кагије да ти скинем!«</p> <p>— Баш лепо заиска? — упиташе неки од њих.</p> <p>— Заиска, јакако! |
мет. — Немој ни ти сад затезати...{S} А заиста да није тако оштећена, дали бисмо ти три талира. |
богу, Радане, што петао запева, а ти би заиста упамтио мене.{S} Него свеједно ту је глава шећер |
!...</p> <p>Диже се поп Перо и наздрави заиста лепу здравицу у здравље капетаново.{S} Накити, б |
очешљан, умивен; седне за свој сто, па заиште од пандура свога чашу хладне воде и парченце шећ |
женскињем кад се мало ћевне и што пева заједно са Циганима некакве скаредне песме.{S} Ту је ча |
ше сви, махнуше се игре, и сви заседоше заједно с Раданом.{S} Наручи Радан себи вина и остали ш |
, опет, зинуо на ливаду, па све шушкају заједно и спремају му замке.{S} Баш кад му хтеде бити п |
љу му заплетен човек, црн као угарак, а закачене му на уста, па кроз образ и леви и десни, две |
ци и опет — ухвати; кад баци трећи пут, закачи се пређа.{S} Повуци тамо, повуци амо, не мош маћ |
скоту — ја!</p> <p>— Е како те Узловић закачио у своје канџе, не ишчупа га се ти шале!</p> <p> |
ем од њега...{S} И кад се прорачунасмо, закиде ми читавих двадесет дуката!...</p> <p>Утом уђе у |
упита Пајо.</p> <p>— Дао је нешто, али закиде ми равних двадесет дуката!...{S} Знаш, кад је ба |
уко приђе колима и извуче торбу, па као заклањајући је за се да не угледа капетан, донесе је ме |
излази.{S} И баш могу се сад где хоћеш заклети, није ми о главу да лажем, да сам право бележио |
са собом једну црну керину, па једанпут закључа је после вечерње у цркву: сву ноћ је несрећна к |
у коме се беху безбрижно разлепршале и закокоташе поплашено, а пилићи се само прибише уза њих |
етена Павловића да је немиран, да псује закон, веру, да развраћа деду, даје им којекаке скаредн |
арање и адвокатисање, изучи у прсте све законе и положне и одречне, после се докопа општинског |
душа на онај свет, растопе сребра па га залију; а тело му никад не може иструнути у земљи; него |
— пита и смеје се капетан преко масног залогаја пилетине.{S} Поп Перо ухвати се за браду и учи |
ку: новог учитеља Симу Стојнића, што је заменио Сретена Павловића, оног што га лане отераше чак |
Радан, па га онда упита: — А богати, не замери што ћу те запитати, шта си ти?</p> <p>— Ја?{S} Ј |
се само смеши брк.</p> <p>— А немој што замерити, господине — вели кмет. — Ми смо људи прости.. |
у, па све шушкају заједно и спремају му замке.{S} Баш кад му хтеде бити продаја, нађе, сиромах, |
мо се!</p> <p>Господин утом разви један замотач у торби, па рече, као чудећи се:</p> <p>— Гле, |
у новине и књиге!...{S} Ама нека ко год замочи перо, одмах ти ту потегне капетана: те не знам — |
уби у рачунање...{S} Једном се био тако занео да је на неком акту уместо нумере, коју је требал |
куд бих се ја још око таких потркушица заносио!...{S} Њему је лако — седи беспослен по вас дан |
лепо.{S} Затим му се донесе кава.{S} Он запали цигару, пуши мало и шета се по канцеларији, па с |
икако.{S} Салета тако, салета...{S} Док запева петао негде у селу...{S} Нестаде попа.</p> <p>— |
рече: »Моли се богу, Радане, што петао запева, а ти би заиста упамтио мене.{S} Него свеједно т |
у.{S} Стаде писка деде, жена му удари у запевку.{S} Он, сиромах као згранован, улете у кућу.{S} |
нема детета да седи у колима.{S} Волови запели па сипљу, као да је камење натоварено; њему опет |
тресе, аја — још горе притеже! — Волови запели, једва помичу кола.{S} Да му је барем на обалу и |
Капетан се беше нешто на њ испизмио, а запело му око за његов виноград.{S} Узловић, опет, зину |
ајбоље ће бити.{S} И тако мени је веома запело око за онај његов виноград у Прљинама...</p> <p> |
рад у Прљинама...</p> <p>— Та и мени је запело око, господине, за ону ливаду у луци...{S} Нема |
место нумере, коју је требало записати, записао »№ 54 дук. са 12%...«</p> <milestone unit="subS |
ком акту уместо нумере, коју је требало записати, записао »№ 54 дук. са 12%...«</p> <milestone |
ли трговати с новом главом, он је почео записивати колико се пута прода.{S} Видим ја, па ми би |
прода.{S} Видим ја, па ми би за зло што записује; ваљда га ја нећу преварити.{S} Кад је тако, с |
упита: — А богати, не замери што ћу те запитати, шта си ти?</p> <p>— Ја?{S} Је л̓ те?</p> <p>— |
} Био је то честит човек, али се некако заплете у дуг. 3адужи се једном каишару — неком Узловић |
, понесе у облак као перце, а у жиљу му заплетен човек, црн као угарак, а закачене му на уста, |
ра скромно давид.</p> <p>— Само ако где запне — мени ти њих, па ће мо ми њима добош пред кућу!. |
гледа је, па климну главом: — Их, куме, зар и ти?!...{S} Што ће ти то?...{S} Јес баш она — ево |
/p> <p>— Понео сам...{S} Ех, господине, зар ја то да заборавем!</p> <p>— Само штета што је онај |
цију...</p> <p>— Их, Радане, забога!{S} Зар баш даде?! — узвикну један између њих упрепашћено.< |
апетал: »Немој бити«, тамо он, »луд!{S} Зар овом пропалици и бекрији да даш?{S} Та он је презад |
а шта је?</p> <p>— Дете — оно, куме!{S} Зар не видиш?...{S} Та станиде!... — викну Радан и опсо |
али су ћутали!{S} А и шта би му?...{S} Зар ти још не знаш ко су наши капетани.{S} Просто, ако |
ам је досад девет пута платио!</p> <p>— Зар ову главу?</p> <p>— Ту, баш ту исту главу — познаје |
е ногавице, па зарони у вир...</p> <p>— Зар глуво доба, па зарони у воду? — упиташе сви чудећи |
и, куме, па...{S} Шта му знам.</p> <p>— Зар опет, куме? — упита га Мато прекорно.</p> <p>— Тссс |
га и вола, од онда је и сврдо.</p> <p>— Зар тако старо? — зачуди се господин.</p> <p>— Ја шта м |
а усред глувог доба онде зарони!... — А зар је заронио? — упита један</p> <p>— Ја шта ти мислиш |
а ти опет живи као скот!...</p> <p>— А зар је он мало њих упропастио, мој Радане! — рече један |
неко главу шећера од мене.</p> <p>— Ама зар то нису људи потпазили шта радите?</p> <p>— Нису ја |
рај!...</p> <p>— Богме, ви сте ту много зарадили!</p> <p>— Ја шта мислиш ти, болан!...{S} Видиш |
астило и пило на слави Давидовој чак до заранка.{S} Неки гости почињу већ увиђати да је доста и |
добра част.{S} Јело се и пило скоро до заранка.{S} Вино вучевичко добро, па се мало капетан и |
{S} Асли црн као угљен, а лице и све му зарасло у саму браду. »Дај ми те букагије да ти скинем! |
ости.</p> <p>— Јакако, мој брате!...{S} Зарони ти он лепо.{S} Кад доле, а пређа се натакла на н |
ни у вир...</p> <p>— Зар глуво доба, па зарони у воду? — упиташе сви чудећи се толикој смелости |
вуче ти се он лепо, засуче ногавице, па зарони у вир...</p> <p>— Зар глуво доба, па зарони у во |
куражи Петар да усред глувог доба онде зарони!... — А зар је заронио? — упита један</p> <p>— Ј |
повуци амо, не мош маћи...{S} Дај да се зарони.{S} Свуче ти се он лепо, засуче ногавице, па зар |
глувог доба онде зарони!... — А зар је заронио? — упита један</p> <p>— Ја шта ти мислиш, мој б |
света.{S} Лепо се помоле богу, па онда заседну за совру, призову богме и своје старешине, па с |
Поустајаше сви, махнуше се игре, и сви заседоше заједно с Раданом.{S} Наручи Радан себи вина и |
Напољу звижди ветар, и сићани прећавац засипље у прозоре.{S} Негде далеко чује се песма пијани |
! — гракнуше остали. — Деца су, нека им засладе каву...</p> <p>— Па оно могу деци понети, али б |
их синова земље ове, који знаду свачије заслуге оценити и уважити — на многаја љета!« И сад грм |
— пред начелника да изнесем, не бих се застидио.{S} Онолику главу шећера не можете наћи лако н |
ј да се зарони.{S} Свуче ти се он лепо, засуче ногавице, па зарони у вир...</p> <p>— Зар глуво |
није скупо?</p> <p>— Каких осамдесет? — затеже капетан да се ценка. — Ја не бих...</p> <p>— Не, |
стани!</p> <p>Радан опет стаде, па као затежући се рече:</p> <p>— Та оно, ја ти могу баш и про |
дукат — рећи ће кмет. — Немој ни ти сад затезати...{S} А заиста да није тако оштећена, дали бис |
а опет пуши и шета се, па опет каве.{S} Затим примети пандуру ако је нашао што необрисано и нен |
док попије воду и очисти нокте лепо.{S} Затим му се донесе кава.{S} Он запали цигару, пуши мало |
! — рече Ђуко предајући главу кмету.{S} Затим приђе капетану и упита: — Хоћемо ли, господине?</ |
је нестало гусеница, врана и чавака што затиру воће и усеве.{S} Како сад нема ни пламењаче, ни |
у да из воде излете и паде на насип.{S} Затрча се право њему, а све веће расте, расте, расте... |
пио...</p> <p>Утом поп Перо с учитељима затури се да дивани, а Давид и капетан наставише своје. |
с једним сењаком; сељак оде уза шљивар, затурио на леђа торбу, а из не вири врх главе шећера... |
њцу и сукненим чакширама, накривио фес, затурио се, па млатарајући рукама прича нешто једном мл |
арија му увек загојаћена, непроветрена, заудара на она акта; осим што се у лето изувао у канцел |
акт који до руке дође, а канцеларија му заудара као ракијска мешина.{S} А овај капетан јок!{S} |
чека код кола.</p> <p>Устаде и капетан, захвали им на дочеку, изговори неколико веома поучних р |
и божија!</p> <p>— Хвала, господине! — захвали Ђуко придигнув се мало и машив се за капу. — А |
екао свој поштени дом и у дому махала и захире, те може данас уљудно дочекати одабране госте св |
мукоше вичући: »зооорт!« а међу гостима захори се граја, каква ваљда није била ни на циганској |
о право — на камен стао! — рече Радан и зацену се од смеха.{S} Ошину волове и похита да барем с |
ође мало брже.{S} Кад на читав пушкомет зацрни се нешто малено као клупко...{S} Учини се Петру |
тек руке ради«...{S} Читаву недељу дана зачамао је наш лепи капетан, путујући по срезу »по зван |
ни ногом не маче!...</p> <p>— Уби га! — зачуди се Пајо.</p> <p>— Уби, дабоме.{S} Догорчало чове |
а је то била хала и ветар, мој брате! — зачуди се онај што је растурао попа.</p> <p>— Ја шта ми |
је и сврдо.</p> <p>— Зар тако старо? — зачуди се господин.</p> <p>— Ја шта мислиш ти... — потв |
а она му стоји на асталу.{S} Ја се мало зачудим, богме. »Откуд сад то«, мислим сам, »кад наш ка |
брзо извршена, ниси видео!{S} Ја сам се зачудио кад се то пре огласи, кад ли пре изиђе у новина |
> <p>— А што је на робији? — упита Пајо зачуђено.</p> <p>— Што је?...{S} Што га, сиромаха, снађ |
тешка дерта.{S} Ја знам да ви немате ни зашто да га подмићујете.{S} Него хоћете онако, руке рад |
живеж већ види да се некака чудевенија збивају.</p> <p>Еле, тако се то частило и пило на слави |
кује штогод...{S} Ти већ знаш...{S} Ја, збиља, да ли си ти понео и оно? — упита капетан Ђуку ма |
ећеш ти бити тако тврд на погодби.{S} А збиља, како ти они остали дужници?{S} Како Стојан Павло |
бриса дланом усне и рече:</p> <p>— Ето, због тога је, мој Пајо, било и потегни и повуци!...</p> |
ј капетанији.{S} Свуда је имао по нешто званична посла: негде извиди какав спор, негде нареди н |
уво!...{S} Зовем га, брате, ето послом званичним у канцеларију — неће да дође; по десет пута ш |
а да буде капетан.{S} Па још оно његово званично понашање!{S} Ево, смео бих се с вама опкладити |
о и тек сад раздрешио неисцрпљиву торбу званичнога разговора; торбу, из које су кадре извирити |
та је пута наш капетан обилазио срез по званичној дужности!...{S} Шта ли је пута верни Ђуко њег |
наш лепи капетан, путујући по срезу »по званичној дужности« својој.</p> <p>Кад се већ вратио и |
ком ма и најмањем покрету огледа строга званичност као што је у Максима Сармашевића, нашег лепо |
их бургијаша и тако даље, шта већ иде у званичну дужност тако врсног капетана, који је само сво |
претпостављеним својим дотерао до тога звања свога.{S} Свуда је говорио лепе беседе, пуне поук |
ну тек, руке ради, да понесе деци.{S} У Звезду је капетан извидио опет спор око неке сеоске вод |
Једно вече тако беше жестока мећава.{S} Звижди ветар, а прећавац магли у очи куд се год окренеш |
} Само шкиљи још једна лампа.{S} Напољу звижди ветар, и сићани прећавац засипље у прозоре.{S} Н |
ха!« а Цигани се већ изврћу од смеха и згађају један другог даиретима у главу.</p> <p>— Е, хоћ |
вало да Вучевицу обиђе; није му било по згоди да сврати и у њу.</p> <p>3атим је настала добра ч |
попе и ћате надмећу се — ко ће лепше и згодније окитити и наздравити.{S} Чим се која наздрави |
Некад се давало наочиглед, а сад то иде згодно испод руке...{S} Људи им знаду ћуд, па шта ће — |
о што видите, ретко где има тако лепо и згодно капетанско племе...{S} И тај лепи капетан опреми |
е долазио, а? — упита их Ђуко вребајући згоду да оствари свој план.</p> <p>— Није до данас.{S} |
му удари у запевку.{S} Он, сиромах као згранован, улете у кућу.{S} Сви се загледасмо шта му би |
те бог сачува и саклони...{S} Начине од здрава и читава човека накараду!{S} Да га у сну усниш, |
понесеш твојој дечици, нек су ти жива и здрава!... — вели кмет.</p> <p>— Та није то требало...{ |
очекати одабране госте своје.{S} Све су здравице китњастије од китњастијих; учитељи, попе и ћат |
иже и вечера.{S} После вечере колале су здравице од капетана до Ђуке и од Ђуке до капетана — до |
ећ сваком познати вираунски туш.</p> <p>Здравице, певање и свирање прекидало се само кад се гос |
поп-Перо! — понудише поп-Перу да очита здравицу.</p> <p>— Нека наздрави учитељ Иво — вели поп. |
{S} Поп Перо опет наздрави тако жестоко здравицу да вирауни већ промукоше вичући: »зооорт!« а м |
Диже се поп Перо и наздрави заиста лепу здравицу у здравље капетаново.{S} Накити, бого мој, што |
ра н игра, ту се напија редом у свачије здравље Напија се у здравље господе и онога ко измисли |
а поп-Јеротије; па опет с почетка, па у здравље капетаново, па терај редом, док стиже и вечера. |
а у здравље и једног и другог Иве, па у здравље поп-Пере, па поп-Јеротије; па опет с почетка, п |
иду напише у здравље учитељ-Симе, па у здравље и једног и другог Иве, па у здравље поп-Пере, п |
ајд ову у здравље капетаново!{S} Хајд у здравље капетаново...{S} Наздравиде, поп-Перо! — понуди |
е може и колико је бог дао; напија се у здравље домаћина Давида, који је с Трудом стекао свој п |
и онога ко измисли господу; напија се у здравље »добрих људи« који почитују господу, призивају |
ија редом у свачије здравље Напија се у здравље господе и онога ко измисли господу; напија се у |
чашу.{S} Сви се латише чаше и напише у здравље Ђукино.{S} Опет се јављају гласови да се иде.{S |
S} И тако спремајући се да иду напише у здравље учитељ-Симе, па у здравље и једног и другог Иве |
! — гракнуше гости.</p> <p>— Хајд ову у здравље Ђукино! — рече капетан пришав столу и узевши по |
нуше се и гракнуше:</p> <p>— Хајд ову у здравље капетаново!{S} Хајд у здравље капетаново...{S} |
Перо и наздрави заиста лепу здравицу у здравље капетаново.{S} Накити, бого мој, што може лепше |
ошинув волове, пође и рече:</p> <p>— У здрављу, господину провесоре!</p> <p>— Сервус! — рече п |
о бележио.{S} Око тога ти се, богме, ми здрпимо ваљано.{S} Он мени: »Лопове!« Ја опет њему: »Ва |
етана — не би још требало — биће и томе земана.{S} Ама, некако траљаво иде с интересом.{S} Не п |
а »Ено га каки је радин!{S} Седи толико земана у кошари!...« Ниси никуд пристао...</p> <p>— Бог |
м његовом, а све на срећу верних синова земље ове, који знаду свачије заслуге оценити и уважити |
{S} Потеци на све стране.{S} Не мо̓ш из земље ископати.{S} Молих га опет, молих већ као самог г |
м јеменијама с репићима; те — тур му до земље; те прекрстио ноге на сиџадету па пуши из чибука; |
огађао у каиш — и он се тако уабоноси у земљи.{S} Не да му онај грех ни да иструне као остали л |
ју; а тело му никад не може иструнути у земљи; него поцрни и скамени се, па тако остане век и а |
е ти спрдње, Дашо!{S} Ражањ је — ражањ, зец је — зец; а нама сад, код овако лепа печења и вина, |
ње, Дашо!{S} Ражањ је — ражањ, зец је — зец; а нама сад, код овако лепа печења и вина, није ста |
Не могу ја, господине, сад сећи ражањ а зец још у шуми.</p> <p>— Ама, окани се ти спрдње, Дашо! |
ко лепа печења и вина, није стало ни до зеца ни до ражња, него до добоша и до тога како ћемо до |
ори отворени, на столу мора бити цвећа; зими кади се измирном или шећером... милина ти ући.{S} |
а ти само сврати — особито ако то буде зими и кад је кака жестока мећава — у кафану »Код петла |
{S} Тако је то готово свако у бога вече зими.</p> <p>Једно вече тако беше жестока мећава.{S} Зв |
ко за његов виноград.{S} Узловић, опет, зинуо на ливаду, па све шушкају заједно и спремају му з |
} И ми се нечему надамо?!{S} Мрка капа, зла прилика!...{S} Сутра да се нешто отме Босна јали Хе |
е...</p> <p>Кмет извади из кесе дукат у злату и даде Ђуку:</p> <p>— На, брат-Ђуко, и алали!</p> |
" /> <p>Ако си који пут нешто туробан и зле воље, а ти само сврати — особито ако то буде зими и |
се пута прода.{S} Видим ја, па ми би за зло што записује; ваљда га ја нећу преварити.{S} Кад је |
отарасити.{S} Кад човек виде у како је зло угазио, он поклизну и у раду.{S} А ком ће се, опет, |
ћ амо знам, капетан ми наручио. »Мука и зло«, вели, »ја не знам кад ће доћи и на ме ред једном! |
} Овамо, опет, седиш у кошари.{S} Удари зло време, немаш се где склонити.{S} Кућу да градиш, не |
оживео, па ми се хвали како ће скинути зло с врата...</p> <p>— Па дела казуј, што допаде робиј |
можеш после сву ноћ пљуцкати и постати зловољнији.{S} Боље иди ти у кафану »Код петла«.{S} Ту |
говори којешта.</p> <p>— А не бојите се змија кад идете боси?</p> <p>— Јок, не бојимо се!</p> < |
дине!{S} Ова луда светина... шта ти она зна?{S} Права марва!</p> <p>— Само, Ђуко, паметно!...{S |
нај што је погађао у каиш.</p> <p>— Бог зна ко је!... — поче онај што је изгубио на попу. — Ја |
јама, те га и отац одрину од себе да не зна за њ и да нема удела у очевини с осталом браћом, а |
господине, још мало!{S} Твој верни Ђуко зна шта ради.{S} Не бери ти бриге!«</p> <p>Утом сва чет |
тар и пође.{S} Попа нестаде.{S} Нити се знаде куд оде ни шта би од њега.{S} Ама да рекнеш да је |
на срећу верних синова земље ове, који знаду свачије заслуге оценити и уважити — на многаја ље |
то иде згодно испод руке...{S} Људи им знаду ћуд, па шта ће — плаћају.{S} Виде да им без тога |
мократију«, те не знам шта још.{S} А не знају они, јадни, шта би било од нас!{S} Ево, дошао би |
тавља капетан. — Ено, пре неких година, знам — прође старешина.{S} Ако га сретне почем сељак, м |
дин мало ударен обојком.</p> <p>— Знам, знам...{S} Него шта си то накуповао?</p> <p>— Опанака, |
ш! — гракну они око њега.</p> <p>— Ено, знам ја пре...{S} Дође ти на сабор код цркве сваког пра |
какав леп капетан?!{S} Ето, на пример, знам ја једног веома финог и лепог капетана... неког Ма |
> <p>— Деде, попе, бекријо стара!...{S} Знам ја тебе — ти пуну оканицу на глави...{S} А три дан |
му позајмио оних педесет дуката!...{S} Знам ја то!...{S} Него, дела ти мени реци — пошто?</p> |
други пут!</p> <p>— Е добро, добро... — Знам ја тебе, Дашо — узе га тапшати капетан по рамену. |
господин мало ударен обојком.</p> <p>— Знам, знам...{S} Него шта си то накуповао?</p> <p>— Опа |
на ништа не окуси од тешка дерта.{S} Ја знам да ви немате ни зашто да га подмићујете.{S} Него х |
о се кући Радановој.{S} Толи је!{S} Сад знам.{S} Ту и Узловић, ту сељаци, неки трговчићи сеоски |
оменимо облигацију.« Нарачуни тамо — не знам дангубу, те интерез, те писање, изиђе равних сто д |
e unit="subSection" /> <p>Богами, ја не знам шта су ти јадни капетани толико натрунили тим људи |
ило и откинуло парче...{S} Као да ја не знам да је он то пијан одломио...{S} Нагрдио онаку глав |
ми наручио. »Мука и зло«, вели, »ја не знам кад ће доћи и на ме ред једном!« — »Море, донеси т |
уну«, те »социјалну демократију«, те не знам шта још.{S} А не знају они, јадни, шта би било од |
ро, одмах ти ту потегне капетана: те не знам — у црвеним јеменијама с репићима; те — тур му до |
а ћу онда?...{S} Сад, вере ми ни сам не знам шта ћу...{S} Идем често као луд.{S} Што год урадиш |
е плаче.{S} Питам га шта је — а већ амо знам, капетан ми наручио. »Мука и зло«, вели, »ја не зн |
{S} Мало, богами, куме, па...{S} Шта му знам.</p> <p>— Зар опет, куме? — упита га Мато прекорно |
кад му први пут учи нише Вучевчани оно знаменито »севте«.{S} И доиста, десише се веома батли љ |
пка обојицу по рамену.</p> <p>— Само не знамо, како капетан.{S} Да ли је њему било по вољи? — р |
ад, хвала богу, има чиме дочекати своје знанце и пријатеље.{S} Нећу помињати ни поп-Перу, оног |
би се пријатан разговор.{S} Сви су били знанци, па је и разговор њихов био поверљив...</p> <p>— |
еба власт слушати, што је капетан већ к знању«, и добио, наравно, опет главу шећера да је, руке |
аде, или их онако нестаде — ни сам није знао...</p> <p>— А јеси ли их ти видео? — упита Радан.< |
ћера лепа...</p> <p>— Их, болан, да сам знао — вајкаше се један — могао сам купити ономаде кад |
<p>— Јес̓, ти, шта си?</p> <p>— Ја сам, знате, професор.</p> <p>— Тако!{S} Ти си провесор што у |
кад оно силазих у варош!</p> <p>— А!{S} Знате шта? — узвикну Ђуко као досетивши се. — Кад рече |
зи налик.{S} И што је још најглавније — знате ли ви да овај капетан неће ни да чује за мит...{S |
не испратимо празне руке...</p> <p>— А знате ли ви — поче пандур веома поверљиво и чисто шапћу |
и измисли тај несрећни интерез да ми је знати? — упита онај што је погађао у каиш.</p> <p>— Бог |
ом.{S} Мени обрече трећу пару...{S} Та, знаш, хвала богу, да му није било мене, не би гроша доб |
закиде ми равних двадесет дуката!...{S} Знаш, кад је бачена она прва глава у воду — онај сељак |
ћући. — Ја, јес ти чуо, капетане!...{S} Знаш — ливада...</p> <p>— Вино... — мрмољи опет капетан |
бог сачува сваког таке позајмице!...{S} Знаш кад се оно ономлане оделих од брата.{S} Остадох је |
дисте.</p> <p>— Стани да ти кажем...{S} Знаш, кад смо почели трговати с новом главом, он је поч |
петан, па прорачунавши у себи додаде: — Знаш, Ђуко, колико смо на штети?</p> <p>— Колико, госпо |
— прихватиће онај што је увијао каиш — Знаш кад оно, има већ ваљда десет годена, беше некако о |
ице и горе мало, поред вира Петрова, не знаш које је горе...</p> <p>— Јес̓ ја, баш је страшно к |
ом и децом...{S} Куд ћу и шта ћу?{S} Не знаш шта ћеш пре: јали вратити стоку, јали притврдити о |
!{S} А и шта би му?...{S} Зар ти још не знаш ко су наши капетани.{S} Просто, ако му није воља, |
ије да се доручкује штогод...{S} Ти већ знаш...{S} Ја, збиља, да ли си ти понео и оно? — упита |
се свисне од терета.{S} Свога га мртви зној проби...{S} Читав сахат борио се тако с том нечаст |
извади пешкир из недара и убриса се од зноја, па потера волове.{S} Петли учесташе.{S} У саму з |
ре изиђе у новинама.{S} Тек једно јутро зове ме капетан, а осмехује се: »Хајде, Ђуко, спреми се |
цика није богзна шта... дајте паре, ето зове ме капетан; похитајте и ви.{S} Сад је баш и у реду |
е раменом очеше, па баш ни у уво!...{S} Зовем га, брате, ето послом званичним у канцеларију — н |
питате.</p> <p>— Јес̓, јес̓ и кмета да зовнемо — и сложише се њих два и одоше да их зовну, а Ђ |
— Е баш, Ђуко, хвала ти!...{S} Хајде да зовнемо и ону двојицу општинара.</p> <p>— И кмета зовни |
ону двојицу општинара.</p> <p>— И кмета зовните — рече Ђуко — да му што не буде криво, где га н |
ну капетан и неки потрчаше вајату да га зовну.</p> <p>— Ето ме, господине, ето сад! — одазва се |
га познаје; загледа се још боље, па га зовну:</p> <p>— јесте ти, Радане?!</p> <p>Робијаш стаде |
мо — и сложише се њих два и одоше да их зовну, а Ђуко оста осмејкујући се задовољан што му тако |
гости почињу већ увиђати да је доста и зову друге да се иде.{S} Давид нуди да се попије бар јо |
стрвине па тек дрекну из петних жила: »зоооорт! зорт! зорт! зооорт!« и загребу онај већ сваком |
у из петних жила: »зоооорт! зорт! зорт! зооорт!« и загребу онај већ сваком познати вираунски ту |
оба пиштоља и викнувши што игда може: »зооорт!« опали их.</p> <p>— Живио Ђуко! — гракнуше гост |
авицу да вирауни већ промукоше вичући: »зооорт!« а међу гостима захори се граја, каква ваљда ни |
дрекну из петних жила: »зоооорт! зорт! зорт! зооорт!« и загребу онај већ сваком познати вираун |
па тек дрекну из петних жила: »зоооорт! зорт! зорт! зооорт!« и загребу онај већ сваком познати |
тоља, а вирауни ударише тако горопадно »зорт« и туш да се чак у другом селу тргоше квочке са см |
ра волове.{S} Петли учесташе.{S} У саму зору стигао је кући.</p> <milestone unit="subSection" / |
остриженом брадом и кратким чибучићем у зубима, па га упита кривећи уста на једну страну:</p> < |
у?!{S} Бубњају бубњеви, лупају даирета, зурлају зурле, циче ћеманета...{S} Баш одавно није било |
убњају бубњеви, лупају даирета, зурлају зурле, циче ћеманета...{S} Баш одавно није било толико |
он им наручио: »Сећаш ли се оног сата«, и то се тако жали да се већ и теби самом чисто сажали ш |
набавио кад је јутрос из вароши пошао«, и дадоше капетану тек, руке ради, да понесе деци.{S} У |
т слушати, што је капетан већ к знању«, и добио, наравно, опет главу шећера да је, руке ради, » |
као остали луди...</p> <p>— Јес̓, јес̓, и ко мери криво и њега стигне проклетиња — прихватиће о |
ру — неком Узловићу, па му лепо дохака, и ето до шта је доспео...{S} Кобељао се, јадан, кобељао |
целаријом и она торба са главом шећера, и што капетан сад, кад хода изјутра по канцеларији прип |
рецну се на њ жандарм, отворивши врата, и Радан оде не дочекавши ни одговор.</p> <p>— Ви'ш, сир |
ић?{S} Како Иван, Вуксан, Ђурађ, Ненад, и они други?...{S} Мо'ш ли с њима изићи накрај?...</p> |
пукне из својих пиштоља што игда може, и што ваљда, никад у свом веку нити је пукнуо нити ће п |
раз и леви и десни, две куке кантарске, и око врата му уплетен кантар читав онако са синџиром и |
ах две рубље из шпага па Радану у руке, и прими сврдо.{S} Завири у кола, па видев торбу са ства |
пе, пешкири, јабуке, тканице, па богме, и по неко руно и ћилими или јагње...{S} А сад нико ни д |
ра!...{S} Виш, па девет пута, мој куме, и — ево докле сам доспео!... заврши Радан, па климну гл |
то.{S} Поустајаше сви, махнуше се игре, и сви заседоше заједно с Раданом.{S} Наручи Радан себи |
емеће, већ што треба у тој игри н виче, и пита узгред Радана.</p> <p>— Ја вала, сад из вароши — |
апетанов добро је пратио Ђуку шта ради, и да се откуд ту десио какав још оштрији поглед од погл |
бургијаша, немирних и подозривих људи, и чим кога опазе да им је дужност одмах га јавити свом |
у оканицу вина на глави а да не упусти, и што увек води са собом једну црну керину, па једанпут |
само да ми се докопати...</p> <p>— Хм, и ти још — само да ти се докопати!?{S} Стегни ти њега: |
м на раме, кад али — шапа!{S} На друго, и ту — шапа!{S} Једва се мало осврте, нема детета да се |
ту и даде Ђуку:</p> <p>— На, брат-Ђуко, и алали!</p> <p>— Нек ти је алал, брате! — рече Ђуко пр |
слави по пола чаше!</p> <p>— Ехе, Дашо, и овамо и овамо — гракнуше остали гости, опазивши да се |
ош једна лампа.{S} Напољу звижди ветар, и сићани прећавац засипље у прозоре.{S} Негде далеко чу |
Прхово, Драгојевац, Мрђеновац, Миокус, и тако даље по свих, на броју преко 54 села у својој ка |
се и у говору, и у смеху, и у погледу, и у сваком ма и најмањем покрету огледа строга званично |
отврди Радан па викну на волове да иду, и сам пође.</p> <p>— Стани, брале, молим те! — устави г |
па после суду, суд га осуди на робију, и ето, сиромах, још није издржао.{S} Капетан тера опет |
ли таквог капетана да му се и у говору, и у смеху, и у погледу, и у сваком ма и најмањем покрет |
апетана да му се и у говору, и у смеху, и у погледу, и у сваком ма и најмањем покрету огледа ст |
ма мито; а већ нос, главу, врат, трбух, и ноге немој ни спомињати!{S} То начине да те бог сачув |
а један, што већ беше забо прст у каиш, и погледа Радана.</p> <p>— Ниси погодио! — викну онај ш |
њему, а све веће расте, расте, расте... и окреће се исто као радиш; дојури већ до њега, кад — а |
да слушају власт и да јој буду на руци; и ту су парничне стране дале капетану главу шећера да п |
ет!{S} Ето каки је данашњи нараштај!{S} И ми се нечему надамо?!{S} Мрка капа, зла прилика!...{S |
ага, управљати кад те се не боји!...{S} И ти, опет правници и лицејисте, што уче тамо по Београ |
е.{S} Ја духнем те изиђем од њега...{S} И кад се прорачунасмо, закиде ми читавих двадесет дукат |
ко лепо и згодно капетанско племе...{S} И тај лепи капетан опремио се једно јутро да иде по сре |
ид »по једну с ногу за срећна пута«.{S} И тако спремајући се да иду напише у здравље учитељ-Сим |
ише Вучевчани оно знаменито »севте«.{S} И доиста, десише се веома батли људи, ти Вучевчани!...{ |
е ти је преша, па шиша како он хоће.{S} И тако на једвите јаде ишчупам педесет дуката те начини |
о више једанпут, а по мом не излази.{S} И баш могу се сад где хоћеш заклети, није ми о главу да |
право да вам кажем, није ми по вољи.{S} И не бих узео да нисте ви.{S} Али сад што му драго... — |
њему баш дрекнемо, најбоље ће бити.{S} И тако мени је веома запело око за онај његов виноград |
шљате, ама опет некако излази налик.{S} И што је још најглавније — знате ли ви да овај капетан |
уда је био добро почашћен и дочекан.{S} И, напослетку, свуда је добио ону исту главу шећера из |
е оценити и уважити — на многаја љета!« И сад грмну опет једно опште »многаја љета«; Ђуко пали |
а браду и учини као јарац: »Мехе-хеее!« И сви се гости грехотом насмејаше.</p> <p>— Кеца, попе |
е: »Стани, брале!{S} Хеј, брале стани!« и маше на њ руком да стане.{S} Окрете се Радан и устави |
сом на глави...{S} Све ће ти пропасти!« И лепо одвратише човека те му не даде...{S} А како се, |
их жила: »зоооорт! зорт! зорт! зооорт!« и загребу онај већ сваком познати вираунски туш.</p> <p |
} Него свеједно ту је глава шећера!...« И нестаде га.{S} Радан се прекрсти, извади пешкир из не |
е главице само тек учинише: »ћрррр!...« И сама живеж већ види да се некака чудевенија збивају.< |
и изобилије у вину, житу и овошчију...« И то све одонда откако је дошао тако »честит, вредан, р |
у их да се добро чувају »републиканаца« и уопште бургијаша, немирних и подозривих људи, и чим к |
а вирауни ударише тако горопадно »зорт« и туш да се чак у другом селу тргоше квочке са сметлишт |
, где га не питате.</p> <p>— Јес̓, јес̓ и кмета да зовнемо — и сложише се њих два и одоше да их |
, да се правда. — Брига, брига, куме! — и ту махну руком као да је све пропало.</p> <p>— Хеј, х |
, а?{S} Него нека, деде још по једну! — и опет се куцну.</p> <p>Сви дигоше чаше, куцнуше се и г |
<p>— Каки шећер?{S} Дај да видим!... — и брзо извади из торбе главу шећера, загледа је, па кли |
— Узловић!{S} Виш, ту ми се попео!... — и показује прстом у теме.</p> <p>— А деца, куме?</p> <p |
гости, опазивши да се вино дослужује. — И ми нисмо по пола људи...{S} Гле ти њега!{S} Ушушкао с |
емо — кад то некако неће бити у реду? — И пошто се мало промисли додаде: — Тек, опет, ви можете |
p> <p>— Хајдемо, куме, кући!{S} Хајде — и ја ћу до твојих вратница!... — позва га Мато те пође. |
p> <p>— Јес̓, јес̓ и кмета да зовнемо — и сложише се њих два и одоше да их зовну, а Ђуко оста о |
p> <p>— Та оно воле, него, опет, опет — и то некако није лепо...{S} Али ви̓ш, ви овде немате бл |
и ће на то онај што је погађао у каиш — и он се тако уабоноси у земљи.{S} Не да му онај грех ни |
као досетивши се. — Кад рече у варош — и ја сам баш јутрос из вароши, па уз пут сустигох капет |
е деце, сутра бих угарак у њу!</p> <p>— И даде ти педесет дуката? — упита онај што је погађао у |
ш и није дао да учине штете...</p> <p>— И сваке се године бију на Превоју... не може се обићи д |
внемо и ону двојицу општинара.</p> <p>— И кмета зовните — рече Ђуко — да му што не буде криво, |
с кићанком до рамена за врат.</p> <p>— И ти ћеш са мном...{S} Реци нек окрену кола. — Кола се |
у ваљда?</p> <p>— Ја, за каву.</p> <p>— И градите слатко, штрудлу, локумиће, гурабије... је л̓ |
же, колико си узајмио од њега?</p> <p>— И не питај, брате, колико сам.{S} Да бог сачува сваког |
ли су то они одмах, али су ћутали!{S} А и шта би му?...{S} Зар ти још не знаш ко су наши капета |
ој врзмају, али тек је похабана...{S} А и време је већ да се похаба, јер ово је сад трећи Ђурђе |
— А јок!{S} То неће бити у реду...{S} А и да је — он прасаца сад има.{S} Ту баш пре неки дан оп |
S} Еле, насетова их много и много.{S} А и ваљало је да их насетује.{S} Сад је тек први пут изиш |
сачува и саклони...{S} Начине од здрава и читава човека накараду!{S} Да га у сну усниш, би се у |
кмета да зовнемо — и сложише се њих два и одоше да их зовну, а Ђуко оста осмејкујући се задовољ |
а понесеш твојој дечици, нек су ти жива и здрава!... — вели кмет.</p> <p>— Та није то требало.. |
е, после се докопа општинског писарства и у тој својој дужности »штедећи и мучећи се« стече нек |
помињати!{S} То начине да те бог сачува и саклони...{S} Начине од здрава и читава човека накара |
скарање по сеоским канцеларијама, те га и отац одрину од себе да не зна за њ и да нема удела у |
е отресао рече:</p> <p>— Одкако је бога и вола, од онда је и сврдо.</p> <p>— Зар тако старо? — |
Чивутину, Узловићу поганом. »Дај забога и побогу!...« Види, где ти је преша, па шиша како он хо |
мој Радане! — рече један. — Дабогда да и ти читав останеш.</p> <p>— Мучно, богами!...{S} Ко се |
карада.{S} Свет је овај ионако пун јада и накарада.{S} Али што баш све накараде писати, те, ни |
оно мало основне школе, одметнуо од ода и пустио се у пискарање по сеоским канцеларијама, те га |
идемо на једну продају!« Спремим се ја и пођемо.{S} Кад бесмо већ у Крнић — путем поред виногр |
буди паметан.{S} А већ трећа пара твоја и божија!</p> <p>— Хвала, господине! — захвали Ђуко при |
ав вашар од тоболаца, поласака, чакмака и осталих пандурских дрангулија.{S} Тог пандура веома в |
рм за врх па га ишчупају као струк лука и туку се...{S} Ја сам баш гледао кад се купао летос у |
већ амо знам, капетан ми наручио. »Мука и зло«, вели, »ја не знам кад ће доћи и на ме ред једно |
друкчије — рећи ће Радан.</p> <p>— Вала и јес̓ ружно место.{S} Усред подне сумња те онуде проћи |
е некако око Илијинадне она велика хала и ветрина, тамо по Међеднику.{S} Казују да је онда вета |
наказио...</p> <p>— Ала је то била хала и ветар, мој брате! — зачуди се онај што је растурао по |
стекао свој поштени дом и у дому махала и захире, те може данас уљудно дочекати одабране госте |
прости се капетан са свима, седе у кола и оде, а Вучевчани осташе врло задовољни што умедоше та |
— Ено, преклане кака сила беше духнула и овуда.{S} Хоћаше све град потући у корен...{S} Срећом |
а оног сељака, па онда трже оба пиштоља и викнувши што игда може: »зооорт!« опали их.</p> <p>— |
, и у смеху, и у погледу, и у сваком ма и најмањем покрету огледа строга званичност као што је |
већ уредили посао.{S} Ђуко приђе колима и извуче торбу, па као заклањајући је за се да не углед |
ек иде један дугачак пандур с пиштољима и јатаганима за појасом, а о појасу му виси читав вашар |
оже лепше бити!{S} Како је Владимирцима и свуда по срезу томе настала срећа откако је тако доба |
ше све испретурано и узорвано; три дана и три ноћи читали су три попа бденије док се црква опет |
еже.{S} Како је нестало гусеница, врана и чавака што затиру воће и усеве.{S} Како сад нема ни п |
униформе и пандура, познаћете капетана и по лепом стасу и облику његовом.{S} Није вајде — баш |
но с Раданом.{S} Наручи Радан себи вина и остали шта је који хтео...</p> <p>— А шта си то ћарио |
зец; а нама сад, код овако лепа печења и вина, није стало ни до зеца ни до ражња, него до добо |
огао познати, где би му рекао: боже, па и оно јадно учи некога!...</p> <p>И ошинув волове, пође |
е то некако уљудно и у свом реду.{S} Па и деца му се владају некако господски — истина су мало |
и код тако лепог капетана!...</p> <p>Па и капетаница и деда Максимова — све ти је то некако уљу |
ан се прекрсти, извади пешкир из недара и убриса се од зноја, па потера волове.{S} Петли учеста |
риге!«</p> <p>Утом сва четири општинара и кмет, те за вајат Ђуки.</p> <p>— Е па дајде, Ђуко — р |
шти целу ствар и оној двојици општинара и кмету сасвим потанко и разговетно да они нису ништа д |
, не може боље бити...{S} Алал вам вера и вашем дочеку!{S} Ви осветласте образ данас, бели! — у |
његов чинио пазар с оном главом шећера и никад да је прода за три талира, него све као за пако |
јде!« — Ја му онда понудим главу шећера и кажем да би то најприличније било дати.{S} Купи он гл |
ћу је опет извиђао неки спор око потеса и узгред добро саслушао попа Перу Пеповића, који ,му се |
егов виноград у Прљинама...</p> <p>— Та и мени је запело око, господине, за ону ливаду у луци.. |
сао за руком.{S} Извири мало иза вајата и погледа капетана, па намигне — као вели: »Гости се ти |
сет и четири села — равних десет дуката и два талира!</p> <p>— Их, забога, господине!{S} Много. |
изгубио.</p> <p>— Продао сам мало жита и вуне...{S} Иде Ђурђевдан, па ти, богме, имам муке.{S} |
екнемо с јаретом?{S} Ха, ха, ха! — пита и смеје се капетан преко масног залогаја пилетине.{S} П |
што необрисано и ненаређено, узме акта и већ — почне свој рад...{S} Ето, на пример, какав беше |
ки гости почињу већ увиђати да је доста и зову друге да се иде.{S} Давид нуди да се попије бар |
а, ха!« а Цигани се већ изврћу од смеха и згађају један другог даиретима у главу.</p> <p>— Е, х |
пог капетана!...</p> <p>Па и капетаница и деда Максимова — све ти је то некако уљудно и у свом |
— Ово је поп! — викну један од погађача и лупи по једној карти.</p> <p>— Сутра! — узвикну онај |
о, негде испита да нема каких бургијаша и тако даље, шта већ иде у званичну дужност тако врсног |
ни до зеца ни до ражња, него до добоша и до тога како ћемо добити — ти ону ливаду, а ја онај в |
ту жељу њихову. — Та сатрео би ме хлеб и со ваша.{S} Јок, богами — равна три талира дао сам за |
о, само ако је мит...{S} Овако за љубав и добро познанство могу понети деци то мало шећера... — |
авље учитељ-Симе, па у здравље и једног и другог Иве, па у здравље поп-Пере, па поп-Јеротије; п |
, на пример, знам ја једног веома финог и лепог капетана... неког Максима Сармашевића.</p> <p>Б |
одаја се извршила.{S} Све му оде за дуг и трошкове, још се није могло ни исплатити...{S} Њега н |
ра у торбу.{S} Он се опет окрене напред и ошину волове...{S} Док ти се навали њему нешто ва леђ |
учитељима затури се да дивани, а Давид и капетан наставише своје.</p> <p>— Дела ти, Дашо, да м |
српом, попе! — врати му доскочицу Давид и хтеде нешто још жешће да дотури, а капетан га прекиде |
евајући један, а држи у десној руци две и у левој једну карту, хитро их премеће, већ што треба |
и припијајући каву, шапуће неке бројеве и често се удуби у рачунање...{S} Једном се био тако за |
н и зацену се од смеха.{S} Ошину волове и похита да барем стигне до механе у дубрави, а већ даљ |
ко спреман чека код кола.</p> <p>Устаде и капетан, захвали им на дочеку, изговори неколико веом |
аиште од пандура свога чашу хладне воде и парченце шећера, што му се одмах донесе на чистом слу |
ије здравље Напија се у здравље господе и онога ко измисли господу; напија се у здравље »добрих |
људи из села.{S} Он, сиромах, сам изиђе и предаде се, те га одмах отпратише у хапс...</p> <p>— |
некога!...</p> <p>И ошинув волове, пође и рече:</p> <p>— У здрављу, господину провесоре!</p> <p |
ође други да моли за нешто — тако прође и он.{S} Еле, сваки дан тек купи по неко главу шећера о |
е камење натоварено; њему опет све теже и теже...{S} Већ опажа како му нокти од оних шапа проби |
д тог трговца, онда Узловић тек притеже и навали да се учини продаја...{S} Што је, опет, та про |
е капетаново, па терај редом, док стиже и вечера.{S} После вечере колале су здравице од капетан |
дом те угосте и почасте, колико се може и колико је бог дао; напија се у здравље домаћина Давид |
би: »Ово нису чиста посла!« Оно се трже и стрпа главу шећера у торбу.{S} Он се опет окрене напр |
јде, Ђуко, да видим! — заиска кмет; узе и преврте тамо-амо, па рече: — Није вајде, добра глава |
и ову главу у кола!... — Ђуко одмах узе и већ остави је, где је и стајала.</p> <p>Опрости се ка |
и да се опија.{S} Узеше говорити да је и памећу шенуо.</p> <p>— Е, јадник!{S} Како не нађе нек |
<p>— Одкако је бога и вола, од онда је и сврдо.</p> <p>— Зар тако старо? — зачуди се господин. |
</p> <p>— Јес̓, истина, поскупо, ама је и ваљано!{S} Погледајте ви, колика је то глава шећера!< |
разговор.{S} Сви су били знанци, па је и разговор њихов био поверљив...</p> <p>— Служите се, г |
Ђуко одмах узе и већ остави је, где је и стајала.</p> <p>Опрости се капетан са свима, седе у к |
авлије и појурише друмом. — Најближе је и најзгодније да се доручкује штогод...{S} Ти већ знаш. |
ву — познајем је добро!...{S} Ја сам је и набавио капетану.{S} Ево, где је окрњи црно дете на б |
ишчупа из те беде?</p> <p>— Налазио је и то, ама му све подлију воду.{S} Капетан се беше нешто |
вид Узловић.{S} Ту се једе, ту се смеје и пева, ту се пије, Ту се свира н игра, ту се напија ре |
ремио да одигра улогу из какве комедије и то — сваки друкчију улогу...{S} У кафану »Код петла« |
капетан кад већ кола измакоше из авлије и појурише друмом. — Најближе је и најзгодније да се до |
о се, уз пиће осуше приче све страшније и страшније.{S} Било је већ право глуво доба кад се Рад |
големи планови; измерише се све прилике и средства; израчуна се капитал; позидаше се куће, једа |
колале су здравице од капетана до Ђуке и од Ђуке до капетана — докле већ гости нису били дошли |
> <p>— Вртим главчине, јармове, јастуке и још којешта — рече Радан мерећи господина од пете до |
...{S} Баш одавно није било толико хуке и чуда ни у Владимирцима, где је капетанија, камоли у К |
брани, који доликују ћати и имају хвале и љубави у њега.</p> <p>Капетану је већ прилично похаба |
а, у коме се беху безбрижно разлепршале и закокоташе поплашено, а пилићи се само прибише уза њи |
ише у здравље учитељ-Симе, па у здравље и једног и другог Иве, па у здравље поп-Пере, па поп-Је |
на плац, јали ћу те суду!...« О, невоље и муке моје!{S} Потеци на све стране.{S} Не мо̓ш из зем |
Мало се угрејао пићем, а мало се богме и узјазбио од оних прича, па му све пири некаки врућ ве |
па онда заседну за совру, призову богме и своје старешине, па се ту гости и весели до неко доба |
среза кад се преместио. — Осим униформе и пандура, познаћете капетана и по лепом стасу и облику |
ви општинари и млађи трче на све стране и наређују да се што боље спреми част...{S} Ту се кољу |
што рже за женскињем кад се мало ћевне и што пева заједно са Циганима некакве скаредне песме.{ |
ање, изучи у прсте све законе и положне и одречне, после се докопа општинског писарства и у тој |
натрунили тим људима што пишу у новине и књиге!...{S} Ама нека ко год замочи перо, одмах ти ту |
код вратница да се растану, Радан хукне и рече:</p> <p>— Девет пута, мој куме, није шала!...</p |
адвокатисање, изучи у прсте све законе и положне и одречне, после се докопа општинског писарст |
па искренувши допола убриса дланом усне и рече:</p> <p>— Ето, због тога је, мој Пајо, било и по |
вираунски туш.</p> <p>Здравице, певање и свирање прекидало се само кад се гости наклопе на раз |
, а он после удари још горе у пискарање и адвокатисање, изучи у прсте све законе и положне и од |
и кмече деца, церека се некако женскиње и халачу солдати...</p> <p>Еле на све стране жагор, вик |
итњастије од китњастијих; учитељи, попе и ћате надмећу се — ко ће лепше и згодније окитити и на |
а то онај што је погађао у каиш — Ја се и сад чудим како имаде куражи Петар да усред глувог доб |
леђа, па наже уза страну.{S} Обазре се и рече: »Моли се богу, Радане, што петао запева, а ти б |
цну.</p> <p>Сви дигоше чаше, куцнуше се и гракнуше:</p> <p>— Хајд ову у здравље капетаново!{S} |
ћи се да му то није по вољи, уозбиљи се и упита:</p> <p>— А шта вам је то?</p> <p>— Та, ето, ма |
сам! — рече опет професор клањајући се и држећи оно сврдо.</p> <p>— Хајд̓ тако право — на каме |
одине! — одговори Узловић, улагујући се и метнувши понизно руку на прси. — Добро ће бити, ако б |
нас ни берићета — ништа!{S} Изопачио се и овај свет.{S} Нико ти ту не поштује старијега, ни чин |
3атим је настала добра част.{S} Јело се и пило скоро до заранка.{S} Вино вучевичко добро, па се |
овори дугајлија. — Оно, додуше, могу се и ја доста којечему довити, па још и боље од њега — иак |
те досад нашли таквог капетана да му се и у говору, и у смеху, и у погледу, и у сваком ма и нај |
богати — откуд ти овде?</p> <p>— Донесе и мене ветар, Радане.{S} Ви'ш, ја с мојим капетаном кви |
бог сачува!...{S} Шта се чини, чудо те и ово мало бог још даје.</p> <p>— А баталио се, брате, |
Сармашевић.{S} Остало су општинске ћате и већ тако — опет гости одабрани, који доликују ћати и |
...{S} Учини се Петру да из воде излете и паде на насип.{S} Затрча се право њему, а све веће ра |
те паре, ето зове ме капетан; похитајте и ви.{S} Сад је баш и у реду, као на поласку да му дате |
поду, призивају је у свој дом те угосте и почасте, колико се може и колико је бог дао; напија с |
ану »Код петла«.{S} Ту је тек позориште и комедија!{S} Ко год се помоли на врата — изгледа као |
рате, да је само интерез, било би цвеће и ковиље, али уписа у облигацију осамдесет дуката, па ј |
ред капетана — не би још требало — биће и томе земана.{S} Ама, некако траљаво иде с интересом.{ |
усеница, врана и чавака што затиру воће и усеве.{S} Како сад нема ни пламењаче, ни поплаве, ни |
спремна.{S} Кочијаш држи у руди вођице и чека да пође.{S} Ђуко спреман чека код кола.</p> <p>У |
црн поп!{S} Асли црн као угљен, а лице и све му зарасло у саму браду. »Дај ми те букагије да т |
ће Радан — а на оном броду код воденице и горе мало, поред вира Петрова, не знаш које је горе.. |
ла богу, има чиме дочекати своје знанце и пријатеље.{S} Нећу помињати ни поп-Перу, оног што у н |
ти рад кад му други све односе?{S} Поче и да се опија.{S} Узеше говорити да је и памећу шенуо.< |
грдну пањину; једва је распетља, повуче и пође навише... али хоћеш!{S} Нешто ти њега стегло за |
у, па зађе за вајат.{S} За њим присташе и два општинара.</p> <p>— Ама ти ништа, Ђуко, не руча, |
и понајвећу чашу.{S} Сви се латише чаше и напише у здравље Ђукино.{S} Опет се јављају гласови д |
е, а кад сутрадан са страхом приступише и отворише врата — за велико чудо клиси из цркве поп-Пе |
кола пред механом.{S} Врата се отворише и уђе Радан.</p> <p>— Добар вече вам, браћо! — назва св |
екоше они што су изгубили, па се дигоше и седоше за један подугачак сто.{S} Поустајаше сви, мах |
и, попе и ћате надмећу се — ко ће лепше и згодније окитити и наздравити.{S} Чим се која наздрав |
еци нек окрену кола. — Кола се окренуше и капетан уседе, па махну руком на Ђуку: — Хај̓д, пењи |
к, а закачене му на уста, па кроз образ и леви и десни, две куке кантарске, и око врата му упле |
огорео пањ.</p> <p>— Ко узимље интерез и ко криво мери — рећи ће на то онај што је погађао у к |
} Лупежу над лупежима!« Умало што не би и за вратове.{S} Ја духнем те изиђем од њега...{S} И ка |
качене му на уста, па кроз образ и леви и десни, две куке кантарске, и око врата му уплетен кан |
осим што се у лето изувао у канцеларији и држао на полици међу актима увек боцу сурутке, што је |
аренице; око њега се искупили постарији и одабранији људи, па се разговарају.</p> <p>— Како је |
си то накуповао?</p> <p>— Опанака, соли и још штошта.</p> <p>— Па ви то мећете у парчадима со у |
и — одмах Ђуко пали из пиштоља; учитељи и попови тек завију на стотине завијутака оно њихово ду |
— Хоћемо ли, господине?</p> <p>— Спреми и окрени кола! — рече капетан и Ђуко оде да барата нешт |
само сврати — особито ако то буде зими и кад је кака жестока мећава — у кафану »Код петла«.{S} |
због тога је, мој Пајо, било и потегни и повуци!...</p> <p>— Богати, кажи ми право, ко се први |
не може иструнути у земљи; него поцрни и скамени се, па тако остане век и амин — као црн огоре |
окрете Ђуку и рече: — Деде, Ђуко, метни и ову главу у кола!... — Ђуко одмах узе и већ остави је |
е — рече Радан и показа му руком предњи и стражњи јастук у кола.</p> <p>— А је ли то старо, бра |
евици.{S} Кмет Степан, његови општинари и млађи трче на све стране и наређују да се што боље сп |
есет? — упита капетан, а мало се устури и набра обрве.</p> <p>— Осамдесет дуката... — рече Узло |
ј ићи, јер можеш после сву ноћ пљуцкати и постати зловољнији.{S} Боље иди ти у кафану »Код петл |
обиђе; није му било по згоди да сврати и у њу.</p> <p>3атим је настала добра част.{S} Јело се |
ручја, он ће му на читав пушкомет стати и скинути капу; чак сјаше с коња, па му ода чест.{S} А |
опет гости одабрани, који доликују ћати и имају хвале и љубави у њега.</p> <p>Капетану је већ п |
ове, који знаду свачије заслуге оценити и уважити — на многаја љета!« И сад грмну опет једно оп |
} Ваља ми дати порезу, а мораћу платити и оном поганцу интерез да ће ми очи ископати.</p> <p>— |
ећу се — ко ће лепше и згодније окитити и наздравити.{S} Чим се која наздрави — одмах Ђуко пали |
богме и своје старешине, па се ту гости и весели до неко доба ноћи.</p> <p>— Јес̓, богме, госпо |
арства и у тој својој дужности »штедећи и мучећи се« стече неку пару за својих десет година, па |
а и зло«, вели, »ја не знам кад ће доћи и на ме ред једном!« — »Море, донеси ти штогод деци кап |
и једном пређу, ухвати нешто рибе; баци и опет — ухвати; кад баци трећи пут, закачи се пређа.{S |
вати — махом све купује Узловић, сељаци и лицитирају и не лицитирају; жао и њима човека.{S} Дођ |
«, тамо он, »луд!{S} Зар овом пропалици и бекрији да даш?{S} Та он је презадужен и косом на гла |
е се не боји!...{S} И ти, опет правници и лицејисте, што уче тамо по Београду, мисле тако је то |
ао оним народом, него опет ми чиновници и старешине.{S} А како ћеш му, врага, управљати кад те |
и, јањци; ту се граде гибанице, уштипци и цицваре; ту се тражи млад кајмак, сир и млеко; ту се |
афану »Код петла«.{S} То ти је најпречи и најсигурнији лек.{S} У позориште слободно немој ићи, |
анцеларији, па сркне каве, па опет пуши и шета се, па опет каве.{S} Затим примети пандуру ако ј |
ву шећера, па одломи озго један окрајак и загризе. »Не дирај тај шећер!« издера се на њ, а поми |
па готово не само цео свет, него — чак и једно од она »три села више«.{S} Сав је тај свет разн |
ма некакве скаредне песме.{S} Ту је чак и сам капетан Максим Сармашевић.{S} Остало су општинске |
тима грохотом:{S} Ха, ха, ха! па се чак и Цигани насмејаше.</p> <p>— А ти ми јамачно жњеш српом |
поцрни и скамени се, па тако остане век и амин — као црн огорео пањ.</p> <p>— Ко узимље интерез |
нећу преварити.{S} Кад је тако, станем и ја бележити на глави шећера; кад се год прода, повуче |
капетана, који је само својим приљежним и ревносним радом и великим снисхођењем према претпоста |
одам ракију и неко свињче, па да скрпим и да му исплатим.{S} Аја!{S} Неће ни главе да окрепе, н |
оји је с Трудом стекао свој поштени дом и у дому махала и захире, те може данас уљудно дочекати |
само својим приљежним и ревносним радом и великим снисхођењем према претпостављеним својим доте |
ен, буљавих очију, с постриженом брадом и кратким чибучићем у зубима, па га упита кривећи уста |
стоји у соби Ђукиној пред канцеларијом и она торба са главом шећера, и што капетан сад, кад хо |
устави капетан са својим вредним Ђуком и богатом жетвом.</p> <p>Све је опет пошло својим путем |
их од брата.{S} Остадох једин, са женом и децом...{S} Куд ћу и шта ћу?{S} Не знаш шта ћеш пре: |
уплетен кантар читав онако са синџиром и јајетом...{S} То је, кажу био некаква што је криво ме |
нечастивом силом.{S} Док се чуше срећом и петли...{S} Одскочи му дете с леђа, па наже уза стран |
on" /> <p>Ако си који пут нешто туробан и зле воље, а ти само сврати — особито ако то буде зими |
таше остали.</p> <p>— Бацио их на таван и ту су му стајале, богзна докле...{S} Ишли су људи, ка |
на њ руком да стане.{S} Окрете се Радан и устави волове.{S} Приђе му господин омален, буљавих о |
ако право — на камен стао! — рече Радан и зацену се од смеха.{S} Ошину волове и похита да барем |
није то, него ове јастуке — рече Радан и показа му руком предњи и стражњи јастук у кола.</p> < |
> <p>— Аја, не могу никако — рече Радан и пође.</p> <p>— Ама молим те, брале, стани!</p> <p>Рад |
диш?...{S} Та станиде!... — викну Радан и опсова тако страшно да се Мато стресе од страха; спод |
е, какву може само исказати тако вредан и ревносан капетан.{S} Свуда је био добро почашћен и до |
сад, видите ли само, како је разговоран и како се смеје...{S} Сад као први пут код вас...{S} Је |
је дошао тако »честит, вредан, ревносан и редак старешина у ово подручје, које нек бог дâ да се |
>— Спреми и окрени кола! — рече капетан и Ђуко оде да барата нешто с кочијашем око кола.</p> <p |
ино вучевичко добро, па се мало капетан и разгрејао и тек сад раздрешио неисцрпљиву торбу звани |
ези враже, то некако прокопкају капетан и Узловић па потеци том човеку.{S} Као за несрећу Радан |
Ђуко, да се иде, Ђуко! — викну капетан и неки потрчаше вајату да га зовну.</p> <p>— Ето ме, го |
бекрији да даш?{S} Та он је презадужен и косом на глави...{S} Све ће ти пропасти!« И лепо одвр |
капетан.{S} Свуда је био добро почашћен и дочекан.{S} И, напослетку, свуда је добио ону исту гл |
Које?</p> <p>— Ово овде — рече господин и пружи прст на велики сврдо јармењак, што беше задевен |
га и отац одрину од себе да не зна за њ и да нема удела у очевини с осталом браћом, а он после |
лужите се, изволите — колико је бог дао и добра година донела.</p> <p>— Хм, хм, Дашо! — поче чи |
ељаци и лицитирају и не лицитирају; жао и њима човека.{S} Дође ред на кућу.{S} Стаде писка деде |
о добро, па се мало капетан и разгрејао и тек сад раздрешио неисцрпљиву торбу званичнога разгов |
путем као и пре; дужност се вршила као и досад — само што је сад почела да стоји у соби Ђукино |
> <p>Све је опет пошло својим путем као и пре; дужност се вршила као и досад — само што је сад |
доспео...{S} Кобељао се, јадан, кобељао и отимао, па све узалуд.{S} Најпре му је дао нешто мало |
у Влахе, за казну што је децу развраћао и говорио нешто ружно о власти.{S} Нећу помињати ни сам |
ате ли ви — поче пандур веома поверљиво и чисто шапћући да их уверава — да то изгледа као неки |
..</p> <p>— Јес̓, јес̓, и ко мери криво и њега стигне проклетиња — прихватиће онај што је увија |
ти што треба.{S} Еле, насетова их много и много.{S} А и ваљало је да их насетује.{S} Сад је тек |
живота сељачкога...{S} Частило се дуго и за много.</p> <p>Дође време да се полази.{S} Капетан |
знаш...{S} Ја, збиља, да ли си ти понео и оно? — упита капетан Ђуку мало потише да не чује кочи |
познајем га по разговору, како је весео и добре воље.{S} Никад га нисам видео тако добровољна!. |
секну га нешто те прекиде што је почео и нагло упита: — Шта ти је то, куме?</p> <p>— Ништа, не |
ву набавио, каза ми све: како је мислио и шта ће с њом.{S} Мени обрече трећу пару...{S} Та, зна |
Немац или Инглиз те нас све овако купио и одвео на море да лађе вучемо...{S} Хоће републику, ко |
ности« својој.</p> <p>Кад се већ вратио и био надомак Владимирцима, где је среска кућа — рећи ћ |
} Овај се данашњи појас некако обезочио и баталио да бог сачува!...{S} Шта се чини, чудо те и о |
Тссс, куме, шта ћеш? — поче Радан, ако и пијан, да се правда. — Брига, брига, куме! — и ту мах |
војици општинара и кмету сасвим потанко и разговетно да они нису ништа друго у тај мах зажелели |
успремајући столице по кафани.{S} Ђуко и Пајо одоше.{S} Остали гости одавно се већ разишли.{S} |
браз данас, бели! — узе их хвалити Ђуко и потапка обојицу по рамену.</p> <p>— Само не знамо, ка |
одине! — захвали Ђуко придигнув се мало и машив се за капу. — А већ за то не бери бригу.{S} Уме |
се кава.{S} Он запали цигару, пуши мало и шета се по канцеларији, па сркне каве, па опет пуши и |
<p>— Ето, због тога је, мој Пајо, било и потегни и повуци!...</p> <p>— Богати, кажи ми право, |
вас дан, па изволева...{S} Тако је било и с том главом шећера!{S} Уђем ја једно јутро у канцела |
збивају.</p> <p>Еле, тако се то частило и пило на слави Давидовој чак до заранка.{S} Неки гости |
Па ми ту соли памет да га нешто плашило и откинуло парче...{S} Као да ја не знам да је он то пи |
пола чаше!</p> <p>— Ехе, Дашо, и овамо и овамо — гракнуше остали гости, опазивши да се вино до |
Ђуко, хвала ти!...{S} Хајде да зовнемо и ону двојицу општинара.</p> <p>— И кмета зовните — реч |
ца, попе у — шевар! — викну учитељ Симо и опет се осу: »Ха, ха, ха!« а Цигани се већ изврћу од |
н кер.{S} По цркви беше све испретурано и узорвано; три дана и три ноћи читали су три попа бден |
ети пандуру ако је нашао што необрисано и ненаређено, узме акта и већ — почне свој рад...{S} Ет |
зинуо на ливаду, па све шушкају заједно и спремају му замке.{S} Баш кад му хтеде бити продаја, |
Максимова — све ти је то некако уљудно и у свом реду.{S} Па и деца му се владају некако господ |
буке, тканице, па богме, и по неко руно и ћилими или јагње...{S} А сад нико ни да се пошали.{S} |
као што видите, ретко где има тако лепо и згодно капетанско племе...{S} И тај лепи капетан опре |
— упада у реч поп Перо. — Жње он добро и без српа...{S} Ха, ха, ха!{S} Је ли, Дашо?</p> <p>На |
Дела, попе!...</p> <p>Диже се поп Перо и наздрави заиста лепу здравицу у здравље капетаново.{S |
нос чварак или ћевапчић сав уваљан у со и моли те да само »кошташ« за његову љубав.{S} Онамо се |
еда као неки мит?...{S} Ви може бити то и не помишљате, ама опет некако излази налик.{S} И што |
еј, мој весели Радане! — прошапута Мато и окрете навише стазом кући својој...</p> <milestone un |
{S} Петар не да никако...{S} Облета поп и иска, па га опет нестане...{S} Спаде Петру и друга пр |
рбу из кола.{S} Ђуко саопшти целу ствар и оној двојици општинара и кмету сасвим потанко и разго |
а је, па климну главом: — Их, куме, зар и ти?!...{S} Што ће ти то?...{S} Јес баш она — ево окрњ |
на.{S} Ако га сретне почем сељак, макар и не био из његовог подручја, он ће му на читав пушкоме |
кинућу ти их!« »Јок не дам!« рече Петар и пође.{S} Попа нестаде.{S} Нити се знаде куд оде ни шт |
и цицваре; ту се тражи млад кајмак, сир и млеко; ту се износи ракија препеченица од неколико го |
дан тамо око тих сјајних пулија, па нас и заборавио!... — узеше га корети што шушка с капетаном |
уше.{S} Како је на све стране »благодет и изобилије у вину, житу и овошчију...« И то све одонда |
них речи, па пође.{S} Док му приђе кмет и за њим два општинара с главом шећера.</p> <p>— Господ |
p>— Колико, господине?</p> <p>— Педесет и четири села — равних десет дуката и два талира!</p> < |
воденице, поучио људе да слушају власт и да јој буду на руци; и ту су парничне стране дале кап |
да градиш, немаш откуд, а мораш.{S} Већ и ружно је — све се спрда »Ено га каки је радин!{S} Сед |
Дошли су гости све по избору.{S} Да већ и не помињем одабране људе из самог места — на прилику: |
оног сата«, и то се тако жали да се већ и теби самом чисто сажали што не свирају »Сећаш ли се о |
У том разговору и планирању стигоше већ и у Вучевицу.</p> <p>Капетан је одсео код кмета сеоског |
о... — попрети капетан.</p> <p>Утом већ и кола стигоше пред среску кућу, где се устави капетан |
остали дужници?{S} Како Стојан Павловић и Обрад Јешић?{S} Како Иван, Вуксан, Ђурађ, Ненад, и он |
p> <p>— А, молим, молим — убрза Узловић и докопа флашу да послужи. — Нећете ви на мојој слави п |
јприличније било дати.{S} Купи он главу и однесе бајаги капетаници.{S} Одмах капетан с њим друк |
ити добра жетва, а?</p> <p>— Хвала богу и власти, господине! — одговори Узловић, улагујући се и |
Маџар помамио по музици, па дигао ногу и туче штиклом у сто.{S} Тамо, опет, за једним округлим |
илетине.{S} Поп Перо ухвати се за браду и учини као јарац: »Мехе-хеее!« И сви се гости грехотом |
, па опет чисти нокте — док попије воду и очисти нокте лепо.{S} Затим му се донесе кава.{S} Он |
гамиже, па што бог да!...{S} Узме пређу и оно мало рибе па хајд насипом Иде тако полако, иде... |
кад је год сабор код н-ске цркве, дођу и господа из Владимираца на сабор.{S} Капетана ћете лак |
све купује Узловић, сељаци и лицитирају и не лицитирају; жао и њима човека.{S} Дође ред на кућу |
поштују своје старешине, да их слушају и буду им на руци у сваком послу њиховом.{S} Даље опоме |
још који месец дана, кад продам ракију и неко свињче, па да скрпим и да му исплатим.{S} Аја!{S |
ако проветрену и намирисану канцеларију и код тако лепог капетана!...</p> <p>Па и капетаница и |
раво да штетујем...</p> <p>— Напослетку и вреди... — рече један од општинара. — Само да није ок |
{S} Јест, ја — добош!</p> <p>Напослетку и тај се џумбус утаја...{S} Утаја се у кући Давидовој; |
чиниш ти тамо, море?!« привикну на Ђуку и као попрети главом. »Сад, сад, господине — ето ме!« о |
и то мало шећера... — Ту се окрете Ђуку и рече: — Деде, Ђуко, метни и ову главу у кола!... — Ђу |
кола.{S} Радан седи на предњем јастуку и натера волове на воду.{S} Кад беше насред воде, док д |
вље Ђукино! — рече капетан пришав столу и узевши понајвећу чашу.{S} Сви се латише чаше и напише |
Радан сав позеленио од муке.{S} Жена му и деца као потучени...{S} Поче се продавати — махом све |
дмах капетан с њим друкчије; потврди му и процену и научи га још како ће час пре доћи до пара.{ |
ћи главу кмету.{S} Затим приђе капетану и упита: — Хоћемо ли, господине?</p> <p>— Спреми и окре |
да улазиш у тако чисту, тако проветрену и намирисану канцеларију и код тако лепог капетана!...< |
ан с њим друкчије; потврди му и процену и научи га још како ће час пре доћи до пара.{S} Чим оде |
виде у како је зло угазио, он поклизну и у раду.{S} А ком ће се, опет, милити рад кад му други |
до најширих граница.{S} У том разговору и планирању стигоше већ и у Вучевицу.</p> <p>Капетан је |
а, па га опет нестане...{S} Спаде Петру и друга пранга.{S} Он узе букагије у руке па носи, а оп |
ра, познаћете капетана и по лепом стасу и облику његовом.{S} Није вајде — баш кад га човек погл |
дановој.{S} Толи је!{S} Сад знам.{S} Ту и Узловић, ту сељаци, неки трговчићи сеоски укрутили се |
p> <p>Кмет извади из кесе дукат у злату и даде Ђуку:</p> <p>— На, брат-Ђуко, и алали!</p> <p>— |
ране »благодет и изобилије у вину, житу и овошчију...« И то све одонда откако је дошао тако »че |
ох једин, са женом и децом...{S} Куд ћу и шта ћу?{S} Не знаш шта ћеш пре: јали вратити стоку, ј |
ом у крају седи један дугајлија у гуњцу и сукненим чакширама, накривио фес, затурио се, па млат |
у коло.{S} Онамо за другим столом плачу и кмече деца, церека се некако женскиње и халачу солдат |
ослужујући им.</p> <p>Капетан диже чашу и куцну њом чашу пред поп-Пером.</p> <p>— Деде, попе, б |
, ни ја их толико баш не браним; има их и накарада.{S} Свет је овај ионако пун јада и накарада. |
бликанаца« и уопште бургијаша, немирних и подозривих људи, и чим кога опазе да им је дужност од |
капетан; похитајте и ви.{S} Сад је баш и у реду, као на поласку да му дате...</p> <p>Кмет изва |
ебијали га, вели, ветрењаци; али им баш и није дао да учине штете...</p> <p>— И сваке се године |
е рече:</p> <p>— Та оно, ја ти могу баш и продати; само бојим се да не буде за те скупо?</p> <p |
а ми се рекне да узимам мит...{S} Видиш и сам, ако им узмеш јабуку из руке, дигну на те вику, к |
у се и ја доста којечему довити, па још и боље од њега — иако је он капетан, а ја човек прост, |
же се«, а овамо неће да ради, па се још и пропио...</p> <p>Утом поп Перо с учитељима затури се |
<p>Ђуко смешећи се. — Само је могло још и боље бити.{S} Штета је што је она рђа открњи, а свуд |
.{S} Виргаз њима треба — виргаз!</p> <p>И тако док се част спреми, наш се лепи капетан сит нара |
е, па и оно јадно учи некога!...</p> <p>И ошинув волове, пође и рече:</p> <p>— У здрављу, госпо |
па елбет буду батли Вучевчани...</p> <p>И тако наш лепи капетан пусти се у дуг разговор са свој |
ојечему довити, па још и боље од њега — иако је он капетан, а ја човек прост, његов пандур: нег |
Стојан Павловић и Обрад Јешић?{S} Како Иван, Вуксан, Ђурађ, Ненад, и они други?...{S} Мо'ш ли |
ељ-Симе, па у здравље и једног и другог Иве, па у здравље поп-Пере, па поп-Јеротије; па опет с |
о сам баш млађи писар код покојног Вула Ивића, капетана.{S} Кад се вратимо тако са сабора — нос |
аздрави учитељ Иво — вели поп. — Де ти, Иво!{S} Ти умеш боље.</p> <p>— Јок, јок — нећка се Иво |
умеш боље.</p> <p>— Јок, јок — нећка се Иво — ти, попе, боље умеш.{S} На тебе је ред.</p> <p>Св |
е учитељ Иво из Скупљена; па онај други Иво, учитељ из Јаловика; па Станоје, учитељ из Муратовц |
— у далеко их није.{S} Ту вам је учитељ Иво из Скупљена; па онај други Иво, учитељ из Јаловика; |
здравицу.</p> <p>— Нека наздрави учитељ Иво — вели поп. — Де ти, Иво!{S} Ти умеш боље.</p> <p>— |
сад да Ђуко пукне из својих пиштоља што игда може, и што ваљда, никад у свом веку нити је пукну |
страха; сподби ову главу шећера, па што игда може измахну те њом у воду; разлеже се пљесак под |
па онда трже оба пиштоља и викнувши што игда може: »зооорт!« опали их.</p> <p>— Живио Ђуко! — г |
е барем на обалу изићи.{S} Ошину их што игда може — те једва извукоше кола на обалу...{S} Сиђе |
смеје и пева, ту се пије, Ту се свира н игра, ту се напија редом у свачије здравље Напија се у |
пкују онако седећи на столицама, као да играју коло.{S} Онамо за другим столом плачу и кмече де |
ачак сто.{S} Поустајаше сви, махнуше се игре, и сви заседоше заједно с Раданом.{S} Наручи Радан |
, хитро их премеће, већ што треба у тој игри н виче, и пита узгред Радана.</p> <p>— Ја вала, са |
. ништа!{S} Иде он опет најлак насипом, иде...{S} Док ти њему спаде с леве ноге једна пранга.{S |
о рибе па хајд насипом Иде тако полако, иде...{S} Док се обре пред њим црн поп!{S} Асли црн као |
а рекнеш да је што шушнуло... ништа!{S} Иде он опет најлак насипом, иде...{S} Док ти њему спаде |
у руке па носи, а опучи сад брже...{S} Иде тако иде, док ти њега нека рука дохвати остраг за р |
<p>— Продао сам мало жита и вуне...{S} Иде Ђурђевдан, па ти, богме, имам муке.{S} Ваља ми дати |
лепи капетан опремио се једно јутро да иде по срезу.</p> <p>— Јеси ли спремио, Ђуко? — упита с |
и талира...</p> <p>— Хајде, Ђуко, да се иде, Ђуко! — викну капетан и неки потрчаше вајату да га |
увиђати да је доста и зову друге да се иде.{S} Давид нуди да се попије бар још по једна за сре |
укино.{S} Опет се јављају гласови да се иде.{S} Опет нуди Давид »по једну с ногу за срећна пута |
ога...{S} Нити се ко ту богу моли, нити иде у цркву...</p> <p>— Јес̓, богме, господине, право к |
е господе.{S} За њим на три корака увек иде један дугачак пандур с пиштољима и јатаганима за по |
е пређу и оно мало рибе па хајд насипом Иде тако полако, иде...{S} Док се обре пред њим црн поп |
е и томе земана.{S} Ама, некако траљаво иде с интересом.{S} Не плаћа на време.{S} Прође иза рок |
а носи, а опучи сад брже...{S} Иде тако иде, док ти њега нека рука дохвати остраг за раме.{S} О |
јкујући се задовољан што му тако славно иде посао за руком.{S} Извири мало иза вајата и погледа |
{S} Некад се давало наочиглед, а сад то иде згодно испод руке...{S} Људи им знаду ћуд, па шта ћ |
ма каких бургијаша и тако даље, шта већ иде у званичну дужност тако врсног капетана, који је са |
ад, вере ми ни сам не знам шта ћу...{S} Идем често као луд.{S} Што год урадиш, подај њему.{S} Н |
осмехује се: »Хајде, Ђуко, спреми се да идемо на једну продају!« Спремим се ја и пођемо.{S} Кад |
нке кад идете у цркву?</p> <p>— Ја, кад идемо у цркву.</p> <p>— Други пут идете боси?</p> <p>— |
ут идете боси?</p> <p>— Јес̓, други пут идемо боси. — Одговараше Радан тек онако — нека се гово |
ешта.</p> <p>— А не бојите се змија кад идете боси?</p> <p>— Јок, не бојимо се!</p> <p>Господин |
је мало па онда.</p> <p>— А опанке кад идете у цркву?</p> <p>— Ја, кад идемо у цркву.</p> <p>— |
, кад идемо у цркву.</p> <p>— Други пут идете боси?</p> <p>— Јес̓, други пут идемо боси. — Одго |
пљуцкати и постати зловољнији.{S} Боље иди ти у кафану »Код петла«.{S} Ту је тек позориште и к |
. — потврди Радан па викну на волове да иду, и сам пође.</p> <p>— Стани, брале, молим те! — уст |
рећна пута«.{S} И тако спремајући се да иду напише у здравље учитељ-Симе, па у здравље и једног |
љиву торбу званичнога разговора; торбу, из које су кадре извирити све могуће поуке у свима гран |
де уза шљивар, затурио на леђа торбу, а из не вири врх главе шећера...{S} Капетана одмах мину љ |
лено као клупко...{S} Учини се Петру да из воде излете и паде на насип.{S} Затрча се право њему |
д сабор код н-ске цркве, дођу и господа из Владимираца на сабор.{S} Капетана ћете лако познати. |
новић из Крнића измиче с празним колима из Ш. Почесто ошине волове — хита кући, далеко му је... |
нађе неког поштеног човека да га ишчупа из те беде?</p> <p>— Налазио је и то, ама му све подлиј |
у, свуда је добио ону исту главу шећера из торбе Ђукине, да је понесе својој деци »тек руке рад |
} Само да ти кажем.{S} Дође неки Милета из Миокуса да потврди процену.{S} Нужда човеку, хоће да |
та узгред Радана.</p> <p>— Ја вала, сад из вароши — одговори Радан.</p> <p>— Ово је поп! — викн |
у.{S} Да већ и не помињем одабране људе из самог места — на прилику: новог учитеља Симу Стојнић |
</p> <p>Извади господин одмах две рубље из шпага па Радану у руке, и прими сврдо.{S} Завири у к |
рштеној.{S} Ваљало је сад да Ђуко пукне из својих пиштоља што игда може, и што ваљда, никад у с |
у.{S} Нужда човеку, хоће да извади паре из фонда — стегли га неки дужници.{S} Снуждио се, невес |
— рећи ће капетан кад већ кола измакоше из авлије и појурише друмом. — Најближе је и најзгодниј |
ер?{S} Дај да видим!... — и брзо извади из торбе главу шећера, загледа је, па климну главом: — |
оласку да му дате...</p> <p>Кмет извади из кесе дукат у злату и даде Ђуку:</p> <p>— На, брат-Ђу |
Начини се ту галама, дотрчаше још људи из села.{S} Он, сиромах, сам изиђе и предаде се, те га |
Муратовца; па поп Јеротије, онај врљоки из Миокуса, што рже за женскињем кад се мало ћевне и шт |
т једно опште »многаја љета«; Ђуко пали из пиштоља, а вирауни ударише тако горопадно »зорт« и т |
Чим се која наздрави — одмах Ђуко пали из пиштоља; учитељи и попови тек завију на стотине зави |
и отворише врата — за велико чудо клиси из цркве поп-Перин кер.{S} По цркви беше све испретуран |
амо — ја! — одговори Радан већ излазећи из стрпљења.</p> <p>— А има ли деце?</p> <p>— Има двоје |
; те прекрстио ноге на сиџадету па пуши из чибука; те — узима мито; а већ нос, главу, врат, трб |
андура веома воле капетан; довео га чак из другог среза кад се преместио. — Осим униформе и пан |
учитељ из Јаловика; па Станоје, учитељ из Муратовца; па поп Јеротије, онај врљоки из Миокуса, |
из Скупљена; па онај други Иво, учитељ из Јаловика; па Станоје, учитељ из Муратовца; па поп Је |
Човеку притужила нужда.{S} Изиђе једном из канцеларије, па само што не плаче.{S} Питам га шта ј |
а не чуше се његови пиштољи.{S} Капетан из коже искочи од љутине што Ђуко не даде израза сад та |
далеко их није.{S} Ту вам је учитељ Иво из Скупљена; па онај други Иво, учитељ из Јаловика; па |
о га сретне почем сељак, макар и не био из његовог подручја, он ће му на читав пушкомет стати и |
а, ха!« Осврте се Радан, а оно извадило из торбе главу шећера, па одломи озго један окрајак и з |
ћемо, господине.{S} Само да му ишчупамо из шака...</p> <p>— Е није него још!...{S} То је већ иш |
јим капетаном квит!</p> <p>— Јеси давно из Владимираца?</p> <p>— Прекјуче сам пошао.</p> <p>— В |
ећ право глуво доба кад се Радан кренуо из механе.{S} Они још осташе.{S} Мало се угрејао пићем, |
га.{S} Радан се прекрсти, извади пешкир из недара и убриса се од зноја, па потера волове.{S} Пе |
он »за своју кућу набавио кад је јутрос из вароши пошао«, и дадоше капетану тек, руке ради, да |
Кад рече у варош — и ја сам баш јутрос из вароши, па уз пут сустигох капетана, те пођох амо с |
Тек се сунце смирило, а Радан Радановић из Крнића измиче с празним колима из Ш. Почесто ошине в |
љно осмехну кад виде где Ђука узе торбу из кола.{S} Ђуко саопшти целу ствар и оној двојици општ |
гледа као да се спремио да одигра улогу из какве комедије и то — сваки друкчију улогу...{S} У к |
...{S} Видиш и сам, ако им узмеш јабуку из руке, дигну на те вику, као на белу врану...{S} Овак |
као орлушине око стрвине па тек дрекну из петних жила: »зоооорт! зорт! зорт! зооорт!« и загреб |
механи у Дубрави седи још неколико њих из оближњих села.{S} Неко пије вино, неко ракију; неко |
је!{S} Потеци на све стране.{S} Не мо̓ш из земље ископати.{S} Молих га опет, молих већ као само |
ти?« пита га капетан онако мало оштро. »Из Миокуса, господине.« — »Шта ћеш?« — »Та потврдио бих |
тересом.{S} Не плаћа на време.{S} Прође иза рока по читава три месеца.{S} Вели: »Не може се«, а |
авно иде посао за руком.{S} Извири мало иза вајата и погледа капетана, па намигне — као вели: » |
ћ, ћата општински Дошли су гости све по избору.{S} Да већ и не помињем одабране људе из самог м |
..« И нестаде га.{S} Радан се прекрсти, извади пешкир из недара и убриса се од зноја, па потера |
тврди процену.{S} Нужда човеку, хоће да извади паре из фонда — стегли га неки дужници.{S} Снужд |
аки шећер?{S} Дај да видим!... — и брзо извади из торбе главу шећера, загледа је, па климну гла |
ао на поласку да му дате...</p> <p>Кмет извади из кесе дукат у злату и даде Ђуку:</p> <p>— На, |
је да прода.</p> <p>— Две рубље.</p> <p>Извади господин одмах две рубље из шпага па Радану у ру |
ва! ха, ха, ха!« Осврте се Радан, а оно извадило из торбе главу шећера, па одломи озго један ок |
о Међеднику.{S} Казују да је онда ветар извалио један грм крај пута — било му је ваљда више од |
је имао по нешто званична посла: негде извиди какав спор, негде нареди нешто, негде испита да |
обилазити остала села.{S} У Кујавици је извидио спор око потеса, где обе парничне стране купише |
да понесе деци.{S} У Звезду је капетан извидио опет спор око неке сеоске воденице, поучио људе |
деци тек руке ради.{S} У Крнићу је опет извиђао неки спор око потеса и узгред добро саслушао по |
p> <p>— Бог душмана заборавио, браћо! — Извињује се Давид дослужујући им.</p> <p>Капетан диже ч |
о му тако славно иде посао за руком.{S} Извири мало иза вајата и погледа капетана, па намигне — |
нога разговора; торбу, из које су кадре извирити све могуће поуке у свима гранама живота сељачк |
је лако — седи беспослен по вас дан, па изволева...{S} Тако је било и с том главом шећера!{S} У |
а — нашег лепог капетана. — Служите се, изволите — колико је бог дао и добра година донела.</p> |
се као остала деца, него некако сасвим извраћено: »Наша глава! ха, ха!{S} Наша глава! ха, ха, |
се пљесак под ћупријом, а он се некако извраћено насмеја: — Ха, хааа!{S} Куме!{S} Ви'ш, оооде! |
но, а пилићи се само прибише уза њих па изврљивши своје још голуждраве главице само тек учинише |
>— Сутра! — узвикну онај што разбацује, изврну карту, кад оно дама.</p> <p>— Их, ороспију му оч |
т се осу: »Ха, ха, ха!« а Цигани се већ изврћу од смеха и згађају један другог даиретима у глав |
аја...{S} Што је, опет, та продаја брзо извршена, ниси видео!{S} Ја сам се зачудио кад се то пр |
шта би од продаје?</p> <p>— Продаја се извршила.{S} Све му оде за дуг и трошкове, још се није |
и.{S} Ошину их што игда може — те једва извукоше кола на обалу...{S} Сиђе Радан полако с кола, |
ћ уредили посао.{S} Ђуко приђе колима и извуче торбу, па као заклањајући је за се да не угледа |
Он ти онда држ рукама за жиле, те једва изгамбуља на обалу.{S} Кад има шта видети!...{S} На ног |
омедија!{S} Ко год се помоли на врата — изгледа као да се спремио да одигра улогу из какве коме |
ли додаде: — Тек, опет, ви можете да не изгледа ки као мит, нити да, опет, оде онако празне рук |
о и чисто шапћући да их уверава — да то изгледа као неки мит?...{S} Ви може бити то и не помишљ |
нисте ви.{S} Али сад што му драго... — изговара се капетан, а Ђуку се само смеши брк.</p> <p>— |
Устаде и капетан, захвали им на дочеку, изговори неколико веома поучних речи, па пође.{S} Док м |
Богами, право велиш — рекоше они што су изгубили, па се дигоше и седоше за један подугачак сто. |
>— Бог зна ко је!... — поче онај што је изгубио на попу. — Ја сам слушао од старих људи, кад ин |
у чаршији? — упита онај што је на каишу изгубио.</p> <p>— Продао сам мало жита и вуне...{S} Иде |
»А што плачеш, мали?« упита га Радан. »Изгубио сам козе, па не смем кући.« — »А чији си ти?« О |
уку као опарен. — Ето, чим те погледах, изгубих цванцик.</p> <p>— Е, хоћеш ти каиш!...{S} Шта ћ |
крајак и загризе. »Не дирај тај шећер!« издера се на њ, а помисли у себи: »Ово нису чиста посла |
уди на робију, и ето, сиромах, још није издржао.{S} Капетан тера опет своје.{S} Виноград је доб |
апавај, гледај па подај другоме нека ти изеде, а ти опет живи као скот!...</p> <p>— А зар је он |
не знам дангубу, те интерез, те писање, изиђе равних сто дуката. »Сад«, вели, »да променимо, ал |
ико пута.{S} Човеку притужила нужда.{S} Изиђе једном из канцеларије, па само што не плаче.{S} П |
»Дођи сутра!« осече се капетан на њ.{S} Изиђе сиромах, жали ми се, ја слежем раменима.{S} Ето т |
ачудио кад се то пре огласи, кад ли пре изиђе у новинама.{S} Тек једно јутро зове ме капетан, а |
е још људи из села.{S} Он, сиромах, сам изиђе и предаде се, те га одмах отпратише у хапс...</p> |
што не би и за вратове.{S} Ја духнем те изиђем од њега...{S} И кад се прорачунасмо, закиде ми ч |
..{S} Еле, просто си једва чекао да час изиђеш на чист ваздух.{S} А овај капетан јок!{S} У њега |
енад, и они други?...{S} Мо'ш ли с њима изићи накрај?...</p> <p>— Та кубурим помало, господине |
се, опет, жале — куд ће шут с рогатима изићи накрај!...</p> <p>— Богме, ви сте ту много заради |
помичу кола.{S} Да му је барем на обалу изићи.{S} Ошину их што игда може — те једва извукоше ко |
да их насетује.{S} Сад је тек први пут изишао у Вучевицу, откако га поставише да је капетан на |
вом шећера, и што капетан сад, кад хода изјутра по канцеларији припијајући каву, шапуће неке бр |
шина.{S} А овај капетан јок!{S} Он дође изјутра трезан, чист, лепо очешљан, умивен; седне за св |
Максима.{S} Никад не дође у канцеларију изјутра пре док не попије у механи пет-шест полића преп |
> <p>— Имамо — ја! — одговори Радан већ излазећи из стрпљења.</p> <p>— А има ли деце?</p> <p>— |
а је продато више једанпут, а по мом не излази.{S} И баш могу се сад где хоћеш заклети, није ми |
бити то и не помишљате, ама опет некако излази налик.{S} И што је још најглавније — знате ли ви |
адили сваког месеца — по његовом рачуну излази да је продато више једанпут, а по мом не излази. |
клупко...{S} Учини се Петру да из воде излете и паде на насип.{S} Затрча се право њему, а све |
Вучевицу — рећи ће капетан кад већ кола измакоше из авлије и појурише друмом. — Најближе је и н |
одби ову главу шећера, па што игда може измахну те њом у воду; разлеже се пљесак под ћупријом, |
бога!{S} Зар баш даде?! — узвикну један између њих упрепашћено.</p> <p>— А ја шта ћу, мој брате |
Ђуком.{S} Ту се развише големи планови; измерише се све прилике и средства; израчуна се капитал |
на столу мора бити цвећа; зими кади се измирном или шећером... милина ти ући.{S} Чисто би се с |
— додаде други.</p> <p>— Ама ко ли први измисли тај несрећни интерез да ми је знати? — упита он |
Напија се у здравље господе и онога ко измисли господу; напија се у здравље »добрих људи« који |
це смирило, а Радан Радановић из Крнића измиче с празним колима из Ш. Почесто ошине волове — хи |
ло?{S} Ја што купим — пред начелника да изнесем, не бих се застидио.{S} Онолику главу шећера не |
е тражи млад кајмак, сир и млеко; ту се износи ракија препеченица од неколико година.{S} Капета |
е.{S} Како је на све стране »благодет и изобилије у вину, житу и овошчију...« И то све одонда о |
— Нема ти данас ни берићета — ништа!{S} Изопачио се и овај свет.{S} Нико ти ту не поштује стари |
коже искочи од љутине што Ђуко не даде израза сад такоме весељу; набрао обрве, па јурну на про |
ви; измерише се све прилике и средства; израчуна се капитал; позидаше се куће, једанпут рећи: п |
заудара на она акта; осим што се у лето изувао у канцеларији и држао на полици међу актима увек |
ри још горе у пискарање и адвокатисање, изучи у прсте све законе и положне и одречне, после се |
мињати ни самог домаћина што се, чим је изучио оно мало основне школе, одметнуо од ода и пустио |
ели, нестаде их.{S} Или их неко украде, или их онако нестаде — ни сам није знао...</p> <p>— А ј |
о!{S} А могли бисте им купити по лимун, или по малко шећера лепа...</p> <p>— Их, болан, да сам |
едали...{S} После, вели, нестаде их.{S} Или их неко украде, или их онако нестаде — ни сам није |
нице, па богме, и по неко руно и ћилими или јагње...{S} А сад нико ни да се пошали.{S} Нема, не |
ети пришао па ти подноси под нос чварак или ћевапчић сав уваљан у со и моли те да само »кошташ« |
мора бити цвећа; зими кади се измирном или шећером... милина ти ући.{S} Чисто би се сваки дан |
виђали ако сте били који пут о Васкрсу или о Госпођинудне на сабору код н-ске цркве.{S} Среска |
ило од нас!{S} Ево, дошао би лепо Немац или Инглиз те нас све овако купио и одвео на море да ла |
већ ваљда десет годена, беше некако око Илијинадне она велика хала и ветрина, тамо по Међеднику |
ду ћуд, па шта ће — плаћају.{S} Виде да им без тога обићи не може.{S} Да се, опет, жале — куд ћ |
и подозривих људи, и чим кога опазе да им је дужност одмах га јавити свом остарешини, а он ће |
ине! — гракнуше остали. — Деца су, нека им засладе каву...</p> <p>— Па оно могу деци понети, ал |
којекаке скаредне књиге да читају, каже им да горе нема неба ни раја — него да је то некаква пр |
— него да је то некаква празнина; каже им да не треба власт слушати, што је капетан већ к знањ |
ује закон, веру, да развраћа деду, даје им којекаке скаредне књиге да читају, каже им да горе н |
еј, хеј, баш незгодно!{S} А могли бисте им купити по лимун, или по малко шећера лепа...</p> <p> |
сад то иде згодно испод руке...{S} Људи им знаду ћуд, па шта ће — плаћају.{S} Виде да им без то |
S} Испребијали га, вели, ветрењаци; али им баш и није дао да учине штете...</p> <p>— И сваке се |
кола.</p> <p>Устаде и капетан, захвали им на дочеку, изговори неколико веома поучних речи, па |
браћо! — Извињује се Давид дослужујући им.</p> <p>Капетан диже чашу и куцну њом чашу пред поп- |
и на музиканте што свирају чардаш, а он им наручио: »Сећаш ли се оног сата«, и то се тако жали |
не да узимам мит...{S} Видиш и сам, ако им узмеш јабуку из руке, дигну на те вику, као на белу |
у своје старешине, да их слушају и буду им на руци у сваком послу њиховом.{S} Даље опомену их д |
е.{S} Виноград је добио.{S} Сад, ваљда, има опет неког те му помаже да тргује с главом шећера.. |
онај што је увијао каиш — Знаш кад оно, има већ ваљда десет годена, беше некако око Илијинадне |
војих десет година, па сад, хвала богу, има чиме дочекати своје знанце и пријатеље.{S} Нећу пом |
додуше, ни ја их толико баш не браним; има их и накарада.{S} Свет је овај ионако пун јада и на |
пљења.</p> <p>— А има ли деце?</p> <p>— Има двоје-троје...</p> <p>— Па то сте њему купили главу |
ан већ излазећи из стрпљења.</p> <p>— А има ли деце?</p> <p>— Има двоје-троје...</p> <p>— Па то |
ле, те једва изгамбуља на обалу.{S} Кад има шта видети!...{S} На ногама му жуте букагије, као в |
у реду...{S} А и да је — он прасаца сад има.{S} Ту баш пре неки дан опрасила му се крмача.</p> |
.</p> <p>Еле, као што видите, ретко где има тако лепо и згодно капетанско племе...{S} И тај леп |
« — »Добар«, велим ја, »бољег ретко где има.« »Што ли то сад пита?« мислим сам.{S} Кад, а ми пр |
а господин.</p> <p>Радан већ виде с ким има посла, па да би га се отресао рече:</p> <p>— Одкако |
p> <p>— Од Ђуке, је ли?</p> <p>— Ја, он има однекуд.</p> <p>— Молим те, куме, баци то!{S} Тапиј |
погађао у каиш — Ја се и сад чудим како имаде куражи Петар да усред глувог доба онде зарони!... |
ет гости одабрани, који доликују ћати и имају хвале и љубави у њега.</p> <p>Капетану је већ при |
вуне...{S} Иде Ђурђевдан, па ти, богме, имам муке.{S} Ваља ми дати порезу, а мораћу платити и о |
и. — Добро ће бити, ако бог да!{S} Само имам мало муке с Раданом.</p> <p>— Шта?{S} Хоћемо ли му |
де.</p> <p>— А имате капетана?</p> <p>— Имамо — ја! — одговори Радан већ излазећи из стрпљења.< |
4 села у својој капетанији.{S} Свуда је имао по нешто званична посла: негде извиди какав спор, |
ас, хвала богу, то не граде.</p> <p>— А имате капетана?</p> <p>— Имамо — ја! — одговори Радан в |
њега: »Паре, море, требају ми!« Он неће имати, а ми ћемо њему јарца пред кућу, па ето си се док |
у сну усниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њима кака посла.{S} Оно, додуше, ни ја их толико |
од нас!{S} Ево, дошао би лепо Немац или Инглиз те нас све овако купио и одвео на море да лађе в |
пу. — Ја сам слушао од старих људи, кад интережџији оде душа на онај свет, растопе сребра па га |
као црн огорео пањ.</p> <p>— Ко узимље интерез и ко криво мери — рећи ће на то онај што је пог |
у.« Нарачуни тамо — не знам дангубу, те интерез, те писање, изиђе равних сто дуката. »Сад«, вел |
p>— Ама ко ли први измисли тај несрећни интерез да ми је знати? — упита онај што је погађао у к |
попа.</p> <p>— О, мој брате, да је само интерез, било би цвеће и ковиље, али уписа у облигацију |
г весела дана!</p> <p>— А привали добар интерез, привали — је ли? — упита онај што је бацао поп |
порезу, а мораћу платити и оном поганцу интерез да ће ми очи ископати.</p> <p>— Је ли то Узлови |
а у облигацију осамдесет дуката, па још интерез на све...{S} Прође година, ваља исплатити, а не |
у је дао нешто мало, па се наплело које интереса, које ово главно, које на промену облигације.. |
ме земана.{S} Ама, некако траљаво иде с интересом.{S} Не плаћа на време.{S} Прође иза рока по ч |
ним; има их и накарада.{S} Свет је овај ионако пун јада и накарада.{S} Али што баш све накараде |
} Петар не да никако...{S} Облета поп и иска, па га опет нестане...{S} Спаде Петру и друга пран |
епе беседе, пуне поуке, какву може само исказати тако вредан и ревносан капетан.{S} Свуда је би |
овде да му да новаца.{S} Хтеде се лепо искобељати.{S} Али, не лези враже, то некако прокопкају |
теци на све стране.{S} Не мо̓ш из земље ископати.{S} Молих га опет, молих већ као самог господа |
ити и оном поганцу интерез да ће ми очи ископати.</p> <p>— Је ли то Узловићу? — упита онај што |
, Ђуко?</p> <p>— Не шал̓те се главом! — искоси се Ђуко чисто љутито. — Јок.{S} То нипошто да ни |
е се његови пиштољи.{S} Капетан из коже искочи од љутине што Ђуко не даде израза сад такоме вес |
узе чашу, куцну се с оним младићем, па искренувши допола убриса дланом усне и рече:</p> <p>— Е |
нда заводни очима, а све пљуцка, штуца, искрмачи сваки акт који до руке дође, а канцеларија му |
хладу на прострте шаренице; око њега се искупили постарији и одабранији људи, па се разговарају |
ију воду.{S} Капетан се беше нешто на њ испизмио, а запело му око за његов виноград.{S} Узловић |
е није могло ни исплатити...{S} Њега на испит, па после суду, суд га осуди на робију, и ето, си |
и какав спор, негде нареди нешто, негде испита да нема каких бургијаша и тако даље, шта већ иде |
ију и неко свињче, па да скрпим и да му исплатим.{S} Аја!{S} Неће ни главе да окрепе, него вели |
интерез на све...{S} Прође година, ваља исплатити, а нема се откуд.{S} Молих га, кумих да ме по |
за дуг и трошкове, још се није могло ни исплатити...{S} Њега на испит, па после суду, суд га ос |
е давало наочиглед, а сад то иде згодно испод руке...{S} Људи им знаду ћуд, па шта ће — плаћају |
један од њих снебивајући се — да га не испратимо празне руке...</p> <p>— А знате ли ви — поче |
летос у реци — сав модар као чивит.{S} Испребијали га, вели, ветрењаци; али им баш и није дао |
трговчићи сеоски укрутили се, па ходају испред куће.{S} Сиромах Радан сав позеленио од муке.{S} |
кве поп-Перин кер.{S} По цркви беше све испретурано и узорвано; три дана и три ноћи читали су т |
прича нешто једном младићу што седи за истим столом с њим.{S} Келнер донесе још две чаше пива |
ет. — Скупо, није вајде!</p> <p>— Јес̓, истина, поскупо, ама је и ваљано!{S} Погледајте ви, кол |
навраћа воду на своју воденицу. — Оно, истина, тако је, али шта ћемо — кад то некако неће бити |
тану је већ прилично похабана униформа; истина, још је одвојила од осталих што се туда по дужно |
и деца му се владају некако господски — истина су мало несташна.{S} Један му је син већ поодавн |
зумевали један другога.</p> <p>По неком истинкту пођоше да се већ једанпут разилазе.{S} Сваки ј |
веће расте, расте, расте... и окреће се исто као радиш; дојури већ до њега, кад — ал̓ опет онај |
<p>— Је ли главу?... — упита опет тако исто Ђука.</p> <p>Капетан климну главом да јесте.</p> < |
си у земљи.{S} Не да му онај грех ни да иструне као остали луди...</p> <p>— Јес̓, јес̓, и ко ме |
а па га залију; а тело му никад не може иструнути у земљи; него поцрни и скамени се, па тако ос |
о — одем ја у Београд, те набавим другу исту онаку.{S} После је више нисмо носили по селима, не |
н.{S} И, напослетку, свуда је добио ону исту главу шећера из торбе Ђукине, да је понесе својој |
<p>— Зар ову главу?</p> <p>— Ту, баш ту исту главу — познајем је добро!...{S} Ја сам је и набав |
а свога.{S} Као чинећи се свему невешт, иступи мало на страну, па зађе за вајат.{S} За њим прис |
и загрћи оним жаром; а оно пишти, пуца, истура жишке чак у пајанте...{S} А он једнако загрће, д |
нији лек.{S} У позориште слободно немој ићи, јер можеш после сву ноћ пљуцкати и постати зловољн |
шећера, загледа је, па климну главом: — Их, куме, зар и ти?!...{S} Што ће ти то?...{S} Јес баш |
них десет дуката и два талира!</p> <p>— Их, забога, господине!{S} Много... — задиви се Ђука тол |
н, или по малко шећера лепа...</p> <p>— Их, болан, да сам знао — вајкаше се један — могао сам к |
ш куд!{S} Дам му облигацију...</p> <p>— Их, Радане, забога!{S} Зар баш даде?! — узвикну један и |
е, изврну карту, кад оно дама.</p> <p>— Их, ороспију му очину! — викну погађач. — Баш си баксуз |
даље чинити што треба.{S} Еле, насетова их много и много.{S} А и ваљало је да их насетује.{S} С |
учевчане да поштују своје старешине, да их слушају и буду им на руци у сваком послу њиховом.{S} |
а их много и много.{S} А и ваљало је да их насетује.{S} Сад је тек први пут изишао у Вучевицу, |
внемо — и сложише се њих два и одоше да их зовну, а Ђуко оста осмејкујући се задовољан што му т |
ндур веома поверљиво и чисто шапћући да их уверава — да то изгледа као неки мит?...{S} Ви може |
њима кака посла.{S} Оно, додуше, ни ја их толико баш не браним; има их и накарада.{S} Свет је |
уше, ни ја их толико баш не браним; има их и накарада.{S} Свет је овај ионако пун јада и накара |
} Је ли, досад није долазио, а? — упита их Ђуко вребајући згоду да оствари свој план.</p> <p>— |
сила! — рећи ће Радан.</p> <p>— Па куд их део, богати? — упиташе остали.</p> <p>— Бацио их на |
о те гледали...{S} После, вели, нестаде их.{S} Или их неко украде, или их онако нестаде — ни са |
Ви осветласте образ данас, бели! — узе их хвалити Ђуко и потапка обојицу по рамену.</p> <p>— С |
<p>— Не пушта он њих шале...{S} Донесе их тако кући.{S} Наложи, вели, ватру, као да ће вола пе |
ни сам није знао...</p> <p>— А јеси ли их ти видео? — упита Радан.</p> <p>— Нисам ја, али су м |
викнувши што игда може: »зооорт!« опали их.</p> <p>— Живио Ђуко! — гракнуше гости.</p> <p>— Хај |
нестаде их.{S} Или их неко украде, или их онако нестаде — ни сам није знао...</p> <p>— А јеси |
и...{S} После, вели, нестаде их.{S} Или их неко украде, или их онако нестаде — ни сам није знао |
>— Једва по дукат.</p> <p>— А колико си их већ завезао?</p> <p>— Онолико колико смо села обишли |
Море дај, немој се мучити... скинућу ти их!« »Јок не дам!« рече Петар и пође.{S} Попа нестаде.{ |
ви њему нешто, нек понесе деци... — учи их Ђуко чисто шапћући... — То ће бити најбоље!</p> <p>— |
огати? — упиташе остали.</p> <p>— Бацио их на таван и ту су му стајале, богзна докле...{S} Ишли |
дођу.{S} Красни су то гости — у далеко их није.{S} Ту вам је учитељ Иво из Скупљена; па онај д |
ј руци две и у левој једну карту, хитро их премеће, већ што треба у тој игри н виче, и пита узг |
у сваком послу њиховом.{S} Даље опомену их да се добро чувају »републиканаца« и уопште бургијаш |
Да му је барем на обалу изићи.{S} Ошину их што игда може — те једва извукоше кола на обалу...{S |
ати, кад баш хоћете...{S} Макар ја опет ишао кастиле за то у варош.</p> <p>— А да ли ће ваљати? |
јом.</p> <p>— Сад вам јамачно није тако ишла трговина? — примети Пајо.</p> <p>— Е, те још како! |
> <p>— Е, те још како!...{S} Сад је баш ишла како ваља!...{S} Само да ти кажем.{S} Дође неки Ми |
и ту су му стајале, богзна докле...{S} Ишли су људи, као на чудо те гледали...{S} После, вели, |
{S} Док се отиште она сила планином.{S} Ишли су сутрадан људи те гледали...{S} Све грмље поизва |
ут дошао — неће ваљати да оде онако без ишта.</p> <p>— Ја, ја — поче опет Ђуко да навраћа воду |
о њега, кад — ал̓ опет онај црни поп па иште букагије.{S} Петар не да никако...{S} Облета поп и |
а ето си се докопао!...{S} Него, колико иштеш за онај виноград да се сад погодимо?</p> <p>— Не |
ако не нађе неког поштеног човека да га ишчупа из те беде?</p> <p>— Налазио је и то, ама му све |
ко те Узловић закачио у своје канџе, не ишчупа га се ти шале!</p> <p>— Вере ти, Радане — упита |
вели, побију, докопају грм за врх па га ишчупају као струк лука и туку се...{S} Ја сам баш глед |
како он хоће.{S} И тако на једвите јаде ишчупам педесет дуката те начиним ону кућицу...{S} А бо |
p>— Лако ћемо, господине.{S} Само да му ишчупамо из шака...</p> <p>— Е није него још!...{S} То |
> <p>— Е није него још!...{S} То је већ ишчупано. — Та ишчупао си му још онда чим си му позајми |
его још!...{S} То је већ ишчупано. — Та ишчупао си му још онда чим си му позајмио оних педесет |
главом.{S} Кад ал̓ хоћеш...{S} Не мо̓ш ишчупати паре да клечиш!{S} Дају ти, али по дупло.{S} Н |
ати да оде онако без ишта.</p> <p>— Ја, ја — поче опет Ђуко да навраћа воду на своју воденицу. |
Нема оних старих година.</p> <p>— Нема, ја — нестало је оног берићета.{S} Памтим ја, док сам би |
тан на њ.{S} Изиђе сиромах, жали ми се, ја слежем раменима.{S} Ето ти га сутрадан рано — моли о |
локумиће.</p> <p>— Хоће, хоће да гради, ја! — рече Радан, па га онда упита: — А богати, не заме |
lestone unit="subSection" /> <p>Богами, ја не знам шта су ти јадни капетани толико натрунили ти |
час пре доћи до пара.{S} Чим оде човек, ја главу те у моју собу...{S} Дође други да моли за неш |
као затежући се рече:</p> <p>— Та оно, ја ти могу баш и продати; само бојим се да не буде за т |
е...{S} Добош сам ја, море!...{S} Јест, ја — добош!</p> <p>Напослетку и тај се џумбус утаја...{ |
— Донесе и мене ветар, Радане.{S} Ви'ш, ја с мојим капетаном квит!</p> <p>— Јеси давно из Влади |
а продаја брзо извршена, ниси видео!{S} Ја сам се зачудио кад се то пре огласи, кад ли пре изиђ |
у исту главу — познајем је добро!...{S} Ја сам је и набавио капетану.{S} Ево, где је окрњи црно |
ишчупају као струк лука и туку се...{S} Ја сам баш гледао кад се купао летос у реци — сав модар |
оручкује штогод...{S} Ти већ знаш...{S} Ја, збиља, да ли си ти понео и оно? — упита капетан Ђук |
дана ништа не окуси од тешка дерта.{S} Ја знам да ви немате ни зашто да га подмићујете.{S} Нег |
жима!« Умало што не би и за вратове.{S} Ја духнем те изиђем од њега...{S} И кад се прорачунасмо |
године како је добио чин капетански.{S} Ја мислим да сте га виђали ако сте били који пут о Васк |
стигох капетана, те пођох амо с њим.{S} Ја сам купио за моју чељад нешто шећера — могу вам дати |
} Нећу ником да си словца проглавио.{S} Ја нећу да ми се рекне да узимам мит...{S} Видиш и сам, |
анцеларију а она му стоји на асталу.{S} Ја се мало зачудим, богме. »Откуд сад то«, мислим сам, |
ваљати?</p> <p>— Како не би ваљало?{S} Ја што купим — пред начелника да изнесем, не бих се зас |
и здрпимо ваљано.{S} Он мени: »Лопове!« Ја опет њему: »Варалицо!{S} Лупежу над лупежима!« Умало |
, не знаш које је горе...</p> <p>— Јес̓ ја, баш је страшно код Петрова вира — рећи ће на то она |
мдесет? — затеже капетан да се ценка. — Ја не бих...</p> <p>— Не, не господине! — брже-боље упа |
си се Узловић пред поп-Перу посрћући. — Ја, јес ти чуо, капетане!...{S} Знаш — ливада...</p> <p |
е требало — вајка се токорсе капетан. — Ја ни од кога не узимам ништа...{S} Него већ...</p> <p> |
, мој куме — рече Радан сасвим јетко. — Ја сам је досад девет пута платио!</p> <p>— Зар ову гла |
. — поче онај што је изгубио на попу. — Ја сам слушао од старих људи, кад интережџији оде душа |
ћу — ко не би, само нека буде вајде!« — Ја му онда понудим главу шећера и кажем да би то најпри |
<p>— А имате капетана?</p> <p>— Имамо — ја! — одговори Радан већ излазећи из стрпљења.</p> <p>— |
је бацао попа.</p> <p>— А њему скоту — ја!</p> <p>— Е како те Узловић закачио у своје канџе, н |
и ће на то онај што је погађао у каиш — Ја се и сад чудим како имаде куражи Петар да усред глув |
гме, ви сте ту много зарадили!</p> <p>— Ја шта мислиш ти, болан!...{S} Видиш ову кавану?{S} Њу |
н виче, и пита узгред Радана.</p> <p>— Ја вала, сад из вароши — одговори Радан.</p> <p>— Ово ј |
се онај што је растурао попа.</p> <p>— Ја шта мислиш — рећи ће Радан. — Ено, преклане кака сил |
ваљати да оде онако без ишта.</p> <p>— Ја, ја — поче опет Ђуко да навраћа воду на своју водени |
о старо? — зачуди се господин.</p> <p>— Ја шта мислиш ти... — потврди Радан па викну на волове |
ере ми — рећи ће један од њих.</p> <p>— Ја, богме, не може боље бити...{S} Алал вам вера и ваше |
ра!</p> <p>— То за каву ваљда?</p> <p>— Ја, за каву.</p> <p>— И градите слатко, штрудлу, локуми |
ех...</p> <p>— Од Ђуке, је ли?</p> <p>— Ја, он има однекуд.</p> <p>— Молим те, куме, баци то!{S |
те?</p> <p>— Јес̓, ти, шта си?</p> <p>— Ја сам, знате, професор.</p> <p>— Тако!{S} Ти си провес |
што ћу те запитати, шта си ти?</p> <p>— Ја?{S} Је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, ти, шта си?</p> <p>— Ја |
>— А опанке кад идете у цркву?</p> <p>— Ја, кад идемо у цркву.</p> <p>— Други пут идете боси?</ |
зар је заронио? — упита један</p> <p>— Ја шта ти мислиш, мој брате!{S} Дигао се, вели у рибу н |
и боље од њега — иако је он капетан, а ја човек прост, његов пандур: него куд бих се ја још ок |
ога како ћемо добити — ти ону ливаду, а ја онај виноград!...{S} Деде, море, реци — пошто?</p> < |
едан између њих упрепашћено.</p> <p>— А ја шта ћу, мој брате!...{S} Да ми дође добош пред кућу, |
па ми би за зло што записује; ваљда га ја нећу преварити.{S} Кад је тако, станем и ја бележити |
о плашило и откинуло парче...{S} Као да ја не знам да је он то пијан одломио...{S} Нагрдио онак |
узима ни од ког мита?« А он виде где се ја чудим, па ми каза како је он ту главу набавио, каза |
да идемо на једну продају!« Спремим се ја и пођемо.{S} Кад бесмо већ у Крнић — путем поред вин |
ек прост, његов пандур: него куд бих се ја још око таких потркушица заносио!...{S} Њему је лако |
<p>— Хајдемо, куме, кући!{S} Хајде — и ја ћу до твојих вратница!... — позва га Мато те пође.</ |
ао досетивши се. — Кад рече у варош — и ја сам баш јутрос из вароши, па уз пут сустигох капетан |
ори дугајлија. — Оно, додуше, могу се и ја доста којечему довити, па још и боље од њега — иако |
ећу преварити.{S} Кад је тако, станем и ја бележити на глави шећера; кад се год прода, повучем |
ш с њима кака посла.{S} Оно, додуше, ни ја их толико баш не браним; има их и накарада.{S} Свет |
<p>— Е, хоћеш ти каиш!...{S} Шта ћу ти ја! — рече Радан.</p> <p>— Како си, Радане?...{S} Поп!{ |
гракну они око њега.</p> <p>— Ено, знам ја пре...{S} Дође ти на сабор код цркве сваког празника |
в леп капетан?!{S} Ето, на пример, знам ја једног веома финог и лепог капетана... неког Максима |
— Деде, попе, бекријо стара!...{S} Знам ја тебе — ти пуну оканицу на глави...{S} А три дана држ |
озајмио оних педесет дуката!...{S} Знам ја то!...{S} Него, дела ти мени реци — пошто?</p> <p>— |
пут!</p> <p>— Е добро, добро... — Знам ја тебе, Дашо — узе га тапшати капетан по рамену. — Нећ |
оград...{S} Не брини се...{S} Добош сам ја, море!...{S} Јест, ја — добош!</p> <p>Напослетку и т |
ти видео? — упита Радан.</p> <p>— Нисам ја, али су ми казивали баш људи који су гледали...</p> |
у воду — онај сељак кад је бацио — одем ја у Београд, те набавим другу исту онаку.{S} После је |
је било и с том главом шећера!{S} Уђем ја једно јутро у канцеларију а она му стоји на асталу.{ |
писивати колико се пута прода.{S} Видим ја, па ми би за зло што записује; ваљда га ја нећу прев |
Ђуко, онај виноград?« — »Добар«, велим ја, »бољег ретко где има.« »Што ли то сад пита?« мислим |
а — нестало је оног берићета.{S} Памтим ја, док сам био практикант, па са шездесет талира живио |
смо носили по селима, него сам је чувао ја у мојој соби — пред канцеларијом.</p> <p>— Сад вам ј |
сачувај!...</p> <p>— Нити бих вам узео ја мит — прекиде га капетан. — Да ми дате пун овај ваја |
— рече Радан као тргнув се мало. — Ето ја... видиш, тако!{S} Мало, богами, куме, па...{S} Шта |
<p>— Понео сам...{S} Ех, господине, зар ја то да заборавем!</p> <p>— Само штета што је онај лол |
гу вам дати, кад баш хоћете...{S} Макар ја опет ишао кастиле за то у варош.</p> <p>— А да ли ће |
те, брале, продај ми!</p> <p>— Не могу ја — треба мени сврдо.</p> <p>— Добро ћу ти платити.</p |
ад да се сад погодимо?</p> <p>— Не могу ја, господине, сад сећи ражањ а зец још у шуми.</p> <p> |
д деци капетановој на пешкеш«, велим му ја, »па да виш онда!« — »Ама, ако хоће само, донећу — к |
уди потпазили шта радите?</p> <p>— Нису ја!...{S} Намирисали су то они одмах, али су ћутали!{S} |
вику, као на белу врану...{S} Овако ћу ја њих друкчије мало да шишам!...{S} Само ти буди памет |
. — А већ за то не бери бригу.{S} Умећу ја њима подићи како ваља...{S} Ти само гледај сехира до |
не буде одвећ скупо«.</p> <p>— Како бих ја вама прескупио! — одговараше Ђуко на ту жељу њихову. |
мо ми њима добош пред кућу!...{S} Добош ја!{S} Што бре, узимаш паре кад не мош вратити!...{S} У |
апетан ми наручио. »Мука и зло«, вели, »ја не знам кад ће доћи и на ме ред једном!« — »Море, до |
ће дарова.{S} Ту су ти чарапе, пешкири, јабуке, тканице, па богме, и по неко руно и ћилими или |
мам мит...{S} Видиш и сам, ако им узмеш јабуку из руке, дигну на те вику, као на белу врану...{ |
е; људи су далеко бежали, мислећи да се јавила нека чудна сила послана у казну за грехе њихове, |
им кога опазе да им је дужност одмах га јавити свом остарешини, а он ће већ даље чинити што тре |
е и напише у здравље Ђукино.{S} Опет се јављају гласови да се иде.{S} Опет нуди Давид »по једну |
, па богме, и по неко руно и ћилими или јагње...{S} А сад нико ни да се пошали.{S} Нема, нема — |
и ће на то други — да му спремимо једно јагњенце, а?{S} Шта ти кô велиш, Ђуко?</p> <p>— Не шал̓ |
жена му некако убрзо пресвисла од тешка јада...{S} Ето, мој Пајо, како може човек да страда!... |
и накарада.{S} Свет је овај ионако пун јада и накарада.{S} Али што баш све накараде писати, те |
ето до шта је доспео...{S} Кобељао се, јадан, кобељао и отимао, па све узалуд.{S} Најпре му је |
шиша како он хоће.{S} И тако на једвите јаде ишчупам педесет дуката те начиним ону кућицу...{S} |
те не знам шта још.{S} А не знају они, јадни, шта би било од нас!{S} Ево, дошао би лепо Немац |
ion" /> <p>Богами, ја не знам шта су ти јадни капетани толико натрунили тим људима што пишу у н |
орити да је и памећу шенуо.</p> <p>— Е, јадник!{S} Како не нађе неког поштеног човека да га ишч |
ознати, где би му рекао: боже, па и оно јадно учи некога!...</p> <p>И ошинув волове, пође и реч |
плетен кантар читав онако са синџиром и јајетом...{S} То је, кажу био некаква што је криво мери |
— упиташе неки од њих.</p> <p>— Заиска, јакако! — прича он даље: »Дај ми«, вели, »те букагије!« |
ви чудећи се толикој смелости.</p> <p>— Јакако, мој брате!...{S} Зарони ти он лепо.{S} Кад доле |
а. — Ето, на пример, какав беше капетан Јаков Јаковљевић, што је био над овом капетанијом пре М |
то, на пример, какав беше капетан Јаков Јаковљевић, што је био над овом капетанијом пре Максима |
р, какав беше онај Сима Симеуновић пред Јаковом.{S} Канцеларија му увек загојаћена, непроветрен |
, јали притврдити ограду, јали оплести, јала окопати...{S} Овамо, опет, седиш у кошари.{S} Удар |
вратити стоку, јали притврдити ограду, јали оплести, јала окопати...{S} Овамо, опет, седиш у к |
е знаш шта ћеш пре: јали вратити стоку, јали притврдити ограду, јали оплести, јала окопати...{S |
ве да окрепе, него вели: »Паре на плац, јали ћу те суду!...« О, невоље и муке моје!{S} Потеци н |
уд ћу и шта ћу?{S} Не знаш шта ћеш пре: јали вратити стоку, јали притврдити ограду, јали оплест |
ика!...{S} Сутра да се нешто отме Босна јали Херцеговина — ко би управљао оним народом, него оп |
Скупљена; па онај други Иво, учитељ из Јаловика; па Станоје, учитељ из Муратовца; па поп Јерот |
ак и Цигани насмејаше.</p> <p>— А ти ми јамачно жњеш српом, попе! — врати му доскочицу Давид и |
и — пред канцеларијом.</p> <p>— Сад вам јамачно није тако ишла трговина? — примети Пајо.</p> <p |
и част...{S} Ту се кољу пилићи, прасци, јањци; ту се граде гибанице, уштипци и цицваре; ту се т |
Поп Перо ухвати се за браду и учини као јарац: »Мехе-хеее!« И сви се гости грехотом насмејаше.< |
е крмача.</p> <p>— А би ли ваљало једно јаренце?{S} Деца воле јариће...</p> <p>— Та оно воле, н |
та?{S} Хоћемо ли му скоро да дрекнемо с јаретом?{S} Ха, ха, ха! — пита и смеје се капетан преко |
и ли ваљало једно јаренце?{S} Деца воле јариће...</p> <p>— Та оно воле, него, опет, опет — и то |
е господин и пружи прст на велики сврдо јармењак, што беше задевен у јастук предњи.</p> <p>— Па |
пита господин.</p> <p>— Вртим главчине, јармове, јастуке и још којешта — рече Радан мерећи госп |
бају ми!« Он неће имати, а ми ћемо њему јарца пред кућу, па ето си се докопао!...{S} Него, коли |
адан и показа му руком предњи и стражњи јастук у кола.</p> <p>— А је ли то старо, брале? — упит |
гу волови готово да макну.{S} Пуца онај јастук под њим, као да је натоварен воденични точак.{S} |
лики сврдо јармењак, што беше задевен у јастук предњи.</p> <p>— Па ето видиш шта је... сврдо — |
один.</p> <p>— Вртим главчине, јармове, јастуке и још којешта — рече Радан мерећи господина од |
аву међу.</p> <p>— Та није то, него ове јастуке — рече Радан и показа му руком предњи и стражњи |
ете да растресете вуну, онда бушите тим јастуке па повадите? — рече господин мислећи о јастуцим |
скочи на кола.{S} Радан седи на предњем јастуку и натера волове на воду.{S} Кад беше насред вод |
па повадите? — рече господин мислећи о јастуцима што се под главу међу.</p> <p>— Та није то, н |
иде један дугачак пандур с пиштољима и јатаганима за појасом, а о појасу му виси читав вашар о |
ку тапију, па узех...</p> <p>— Од Ђуке, је ли?</p> <p>— Ја, он има однекуд.</p> <p>— Молим те, |
слатко, штрудлу, локумиће, гурабије... је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, то ће капетан градити.{S} У на |
н добро и без српа...{S} Ха, ха, ха!{S} Је ли, Дашо?</p> <p>На ову досетку попову осу се међу г |
је...{S} Сад као први пут код вас...{S} Је ли, досад није долазио, а? — упита их Ђуко вребајући |
те запитати, шта си ти?</p> <p>— Ја?{S} Је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, ти, шта си?</p> <p>— Ја сам, з |
та господин разгледајући крушац соли. — Је л̓ те?</p> <p>— Туцнемо је мало па онда.</p> <p>— А |
<p>— А привали добар интерез, привали — је ли? — упита онај што је бацао попа.</p> <p>— О, мој |
интерез да ће ми очи ископати.</p> <p>— Је ли то Узловићу? — упита онај што је бацао попа.</p> |
ало потише да не чује кочијаш.</p> <p>— Је ли главу?... — упита опет тако исто Ђука.</p> <p>Кап |
дњи и стражњи јастук у кола.</p> <p>— А је ли то старо, брале? — упита господин.</p> <p>Радан в |
се натакла на неку грдну пањину; једва је распетља, повуче и пође навише... али хоћеш!{S} Нешт |
д га човек погледа, мора признати да га је сама природа створила да буде капетан.{S} Па још оно |
у био некаква што је криво мерио, па га је бог тако наказио...</p> <p>— Ала је то била хала и в |
ом усне и рече:</p> <p>— Ето, због тога је, мој Пајо, било и потегни и повуци!...</p> <p>— Бога |
у исту главу шећера из торбе Ђукине, да је понесе својој деци »тек руке ради«...{S} Читаву неде |
е бацао попа.</p> <p>— О, мој брате, да је само интерез, било би цвеће и ковиље, али уписа у об |
.. — Хе, шта би — то је мука сад!{S} Да је нешто за децу онако лепо...</p> <p>— Да спремимо јед |
и добио, наравно, опет главу шећера да је, руке ради, »понесе деци«.{S} Одатле је кренуо у Прх |
пожали на учитеља Сретена Павловића да је немиран, да псује закон, веру, да развраћа деду, дај |
о пазар с оном главом шећера и никад да је прода за три талира, него све као за пакост — дукат! |
ишао у Вучевицу, откако га поставише да је капетан над тим срезом.{S} Он је често походио села, |
ок!{S} То неће бити у реду...{S} А и да је — он прасаца сад има.{S} Ту баш пре неки дан опрасил |
ог месеца — по његовом рачуну излази да је продато више једанпут, а по мом не излази.{S} И баш |
ка.{S} Неки гости почињу већ увиђати да је доста и зову друге да се иде.{S} Давид нуди да се по |
оче и да се опија.{S} Узеше говорити да је и памећу шенуо.</p> <p>— Е, јадник!{S} Како не нађе |
есе човек нешто што би се могло рећи да је мит.{S} Ето, вере ми, тако се ражљути да по два дана |
кинуло парче...{S} Као да ја не знам да је он то пијан одломио...{S} Нагрдио онаку главу! — Не |
ну.{S} Пуца онај јастук под њим, као да је натоварен воденични точак.{S} Дође већ да се свисне |
лима.{S} Волови запели па сипљу, као да је камење натоварено; њему опет све теже и теже...{S} В |
брига, куме! — и ту махну руком као да је све пропало.</p> <p>— Хеј, хеј, мој весели куме! — р |
им да горе нема неба ни раја — него да је то некаква празнина; каже им да не треба власт слуша |
сто спрдајући се, јер већ беше видео да је господин мало ударен обојком.</p> <p>— Знам, знам... |
унање...{S} Једном се био тако занео да је на неком акту уместо нумере, коју је требало записат |
етрина, тамо по Међеднику.{S} Казују да је онда ветар извалио један грм крај пута — било му је |
ни шта би од њега.{S} Ама да рекнеш да је што шушнуло... ништа!{S} Иде он опет најлак насипом, |
о извади из торбе главу шећера, загледа је, па климну главом: — Их, куме, зар и ти?!...{S} Што |
/p> <p>— Одкако је бога и вола, од онда је и сврдо.</p> <p>— Зар тако старо? — зачуди се господ |
шћен и дочекан.{S} И, напослетку, свуда је добио ону исту главу шећера из торбе Ђукине, да је п |
м дотерао до тога звања свога.{S} Свуда је говорио лепе беседе, пуне поуке, какву може само иск |
о 54 села у својој капетанији.{S} Свуда је имао по нешто званична посла: негде извиди какав спо |
ако вредан и ревносан капетан.{S} Свуда је био добро почашћен и дочекан.{S} И, напослетку, свуд |
нај што је окретао попа.</p> <p>— Свуда је вала незгодно — почеће Радан — а на оном броду код в |
Ђуко, па навали на општинаре. — Е нека је за дукат...{S} Људи смо наши, а три цванцика није бо |
а је и ваљано!{S} Погледајте ви, колика је то глава шећера!</p> <p>— Дајде, Ђуко, да видим! — з |
не на сабору код н-ске цркве.{S} Среска је кућа близу; нема ни сахат хода одатле.{S} Дакле, кад |
те намигну на свог верног Ђуку.{S} Ђука је врло добро разумео тај намиг господина свога.{S} Као |
га је бог тако наказио...</p> <p>— Ала је то била хала и ветар, мој брате! — зачуди се онај шт |
де!</p> <p>— Јес̓, истина, поскупо, ама је и ваљано!{S} Погледајте ви, колика је то глава шећер |
подине, за ону ливаду у луци...{S} Нема је у целој капетанији онаке!</p> <p>— Вала, Дашо, нема |
е у кафану један робијаш од оних којима је скинуто гвожђе, па слушају при полицији гдегод; пред |
другим селима, наљуте га, наједи се, па је поваздан туробан.{S} А сад, видите ли само, како је |
тан разговор.{S} Сви су били знанци, па је и разговор њихов био поверљив...</p> <p>— Служите се |
мене, не би гроша добио!...</p> <p>— Па је ли ти барем дао ту трећу пару? — упита Пајо.</p> <p> |
Само је могло још и боље бити.{S} Штета је што је она рђа открњи, а свуд бих је могао дати по т |
ома батли људи, ти Вучевчани!...{S} Шта је пута наш капетан обилазио срез по званичној дужности |
, па само што не плаче.{S} Питам га шта је — а већ амо знам, капетан ми наручио. »Мука и зло«, |
га, ено — црни се!...</p> <p>— Ама шта је?</p> <p>— Дете — оно, куме!{S} Зар не видиш?...{S} Т |
{S} Наручи Радан себи вина и остали шта је који хтео...</p> <p>— А шта си то ћарио у чаршији? — |
ловићу, па му лепо дохака, и ето до шта је доспео...{S} Кобељао се, јадан, кобељао и отимао, па |
астук предњи.</p> <p>— Па ето видиш шта је... сврдо — одговори Радан нерад да дивани кад му се |
једну црну керину, па једанпут закључа је после вечерње у цркву: сву ноћ је несрећна керина ви |
и једно од она »три села више«.{S} Сав је тај свет разнолик.{S} Нигде нећеш наћи слична ни нос |
ема ни сахат хода одатле.{S} Дакле, кад је год сабор код н-ске цркве, дођу и господа из Владими |
равних двадесет дуката!...{S} Знаш, кад је бачена она прва глава у воду — онај сељак кад је бац |
ује; ваљда га ја нећу преварити.{S} Кад је тако, станем и ја бележити на глави шећера; кад се г |
о ништа; прошле су оне старе године кад је било берићета...</p> <p>— Право велиш, господине, бо |
сврати — особито ако то буде зими и кад је кака жестока мећава — у кафану »Код петла«.{S} То ти |
она прва глава у воду — онај сељак кад је бацио — одем ја у Београд, те набавим другу исту она |
, коју је он »за своју кућу набавио кад је јутрос из вароши пошао«, и дадоше капетану тек, руке |
S} Капетан тера опет своје.{S} Виноград је добио.{S} Сад, ваљда, има опет неког те му помаже да |
ајо.</p> <p>— Е, те још како!...{S} Сад је баш ишла како ваља!...{S} Само да ти кажем.{S} Дође |
S} А и ваљало је да их насетује.{S} Сад је тек први пут изишао у Вучевицу, откако га поставише |
зове ме капетан; похитајте и ви.{S} Сад је баш и у реду, као на поласку да му дате...</p> <p>Км |
е Иво — ти, попе, боље умеш.{S} На тебе је ред.</p> <p>Сви гракнуше:</p> <p>— Поп Пера!...{S} П |
, ни лица, ни одеће, ни обуће...{S} Све је то у другога друкчије!</p> <p>Вала само сести па гле |
дним Ђуком и богатом жетвом.</p> <p>Све је опет пошло својим путем као и пре; дужност се вршила |
вратио и био надомак Владимирцима, где је среска кућа — рећи ће задовољно своме верном Ђуку:</ |
лико хуке и чуда ни у Владимирцима, где је капетанија, камоли у Крнићу.{S} Не треба се чудити, |
ши крај Мате торбу с главом шећера, где је спустио, секну га нешто те прекиде што је почео и на |
. — Ђуко одмах узе и већ остави је, где је и стајала.</p> <p>Опрости се капетан са свима, седе |
сам је и набавио капетану.{S} Ево, где је окрњи црно дете на броду више Петрова вира!...{S} Ви |
! поп! поп!...{S} У ово доба?...{S} Где је поп? — упита готово певајући један, а држи у десној |
из авлије и појурише друмом. — Најближе је и најзгодније да се доручкује штогод...{S} Ти већ зн |
мало, поред вира Петрова, не знаш које је горе...</p> <p>— Јес̓ ја, баш је страшно код Петрова |
, те набавим другу исту онаку.{S} После је више нисмо носили по селима, него сам је чувао ја у |
је, руке ради, »понесе деци«.{S} Одатле је кренуо у Прхово, Драгојевац, Мрђеновац, Миокус, и та |
ју, али тек је похабана...{S} А и време је већ да се похаба, јер ово је сад трећи Ђурђевдан одо |
и је за се да не угледа капетан, донесе је међу њих.{S} Али оштар поглед капетанов добро је пра |
али онако доста накићен капетан. — Теби је, чини ми се, свака година Добра, а?</p> <p>— Не брин |
кола!... — Ђуко одмах узе и већ остави је, где је и стајала.</p> <p>Опрости се капетан са свим |
пија се у здравље домаћина Давида, који је с Трудом стекао свој поштени дом и у дому махала и з |
ичну дужност тако врсног капетана, који је само својим приљежним и ревносним радом и великим сн |
е да се већ једанпут разилазе.{S} Сваки је понешто мрмољио — некаким нечувеним језиком.</p> <p> |
и ружно је — све се спрда »Ено га каки је радин!{S} Седи толико земана у кошари!...« Ниси нику |
} Ето каки је данашњи свет!{S} Ето каки је данашњи нараштај!{S} И ми се нечему надамо?!{S} Мрка |
ра, док га једва дотерам...{S} Ето каки је данашњи свет!{S} Ето каки је данашњи нараштај!{S} И |
t="subSection" /> <p>Боже мој, каква ли је то граја у Крнићу?!{S} Бубњају бубњеви, лупају даире |
— Само не знамо, како капетан.{S} Да ли је њему било по вољи? — рећи ће на то онај други.</p> < |
уче сам пошао.</p> <p>— Вере ти, шта ли је од моје веселе деце?{S} Где ли су сад?...</p> <p>— Х |
рез по званичној дужности!...{S} Шта ли је пута верни Ђуко његов чинио пазар с оном главом шеће |
во окретосмо се кући Радановој.{S} Толи је!{S} Сад знам.{S} Ту и Узловић, ту сељаци, неки тргов |
први измисли тај несрећни интерез да ми је знати? — упита онај што је погађао у каиш.</p> <p>— |
ноград у Прљинама...</p> <p>— Та и мени је запело око, господине, за ону ливаду у луци...{S} Не |
екнемо, најбоље ће бити.{S} И тако мени је веома запело око за онај његов виноград у Прљинама.. |
е окрњена.</p> <p>— Баш, Ђуко, доста ти је дукат — рећи ће кмет. — Немој ни ти сад затезати...{ |
де што је почео и нагло упита: — Шта ти је то, куме?</p> <p>— Ништа, неки шећер.</p> <p>— Каки |
у са стварима, упита:</p> <p>— А шта ти је брале ово?</p> <p>— Ето торба? — рече Радан чисто сп |
уста на једну страну:</p> <p>— А шта ти је то, брале?</p> <p>— Које?</p> <p>— Ово овде — рече г |
и капетаница и деда Максимова — све ти је то некако уљудно и у свом реду.{S} Па и деца му се в |
»Дај забога и побогу!...« Види, где ти је преша, па шиша како он хоће.{S} И тако на једвите ја |
На, брат-Ђуко, и алали!</p> <p>— Нек ти је алал, брате! — рече Ђуко предајући главу кмету.{S} З |
мећава — у кафану »Код петла«.{S} То ти је најпречи и најсигурнији лек.{S} У позориште слободно |
же, и што ваљда, никад у свом веку нити је пукнуо нити ће пукнути, али — баш сада не чуше се ње |
лима и извуче торбу, па као заклањајући је за се да не угледа капетан, донесе је међу њих.{S} А |
ан обилазити остала села.{S} У Кујавици је извидио спор око потеса, где обе парничне стране куп |
уда по дужности својој врзмају, али тек је похабана...{S} А и време је већ да се похаба, јер ов |
уозбиљи се и упита:</p> <p>— А шта вам је то?</p> <p>— Та, ето, мало шећера, велимо да понесеш |
е ради, да дате своме старешини што вам је први пут дошао у село...{S} Ама, он ће сам мислити д |
то гости — у далеко их није.{S} Ту вам је учитељ Иво из Скупљена; па онај други Иво, учитељ из |
један ,од њих — него ко велимо где нам је први пут дошао — неће ваљати да оде онако без ишта.< |
главу — познајем је добро!...{S} Ја сам је и набавио капетану.{S} Ево, где је окрњи црно дете н |
уме — рече Радан сасвим јетко. — Ја сам је досад девет пута платио!</p> <p>— Зар ову главу?</p> |
е више нисмо носили по селима, него сам је чувао ја у мојој соби — пред канцеларијом.</p> <p>— |
дине.{S} Онако велика глава...{S} Нисам је веће видео...{S} Па ми ту соли памет да га нешто пла |
> <p>— Ту, баш ту исту главу — познајем је добро!...{S} Ја сам је и набавио капетану.{S} Ево, г |
подозривих људи, и чим кога опазе да им је дужност одмах га јавити свом остарешини, а он ће већ |
по згоди да сврати и у њу.</p> <p>3атим је настала добра част.{S} Јело се и пило скоро до заран |
помињати ни самог домаћина што се, чим је изучио оно мало основне школе, одметнуо од ода и пус |
тигоше већ и у Вучевицу.</p> <p>Капетан је одсео код кмета сеоског Степана Стенчића.</p> <p>Ода |
смо почели трговати с новом главом, он је почео записивати колико се пута прода.{S} Видим ја, |
у спаде с леве ноге једна пранга.{S} Он је узе у руку па пође мало брже.{S} Кад на читав пушком |
сте за ваше паре?</p> <p>— Није.{S} Он је дао.</p> <p>— Да, да, за његове паре купили сте.{S} |
ише да је капетан над тим срезом.{S} Он је често походио села, али се увек дешавало да Вучевицу |
ом пропалици и бекрији да даш?{S} Та он је презадужен и косом на глави...{S} Све ће ти пропасти |
p>— Јеси слушао нашег Станка?{S} Ето он је ветрењак...{S} Кад се, вели, побију, докопају грм за |
Ама, окани се ти спрдње, Дашо!{S} Ражањ је — ражањ, зец је — зец; а нама сад, код овако лепа пе |
} Петли учесташе.{S} У саму зору стигао је кући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Богами, |
трећу пару? — упита Пајо.</p> <p>— Дао је нешто, али закиде ми равних двадесет дуката!...{S} З |
ради«...{S} Читаву недељу дана зачамао је наш лепи капетан, путујући по срезу »по званичној ду |
ој план.</p> <p>— Није до данас.{S} Ово је тек први пут.{S} Други су долазили чешће — одговори |
з вароши — одговори Радан.</p> <p>— Ово је поп! — викну један од погађача и лупи по једној карт |
А и време је већ да се похаба, јер ово је сад трећи Ђурђевдан одонда кад му први пут учи нише |
S} Што га, сиромаха, снађе беда!{S} Био је то честит човек, али се некако заплете у дуг. 3адужи |
га ишчупа из те беде?</p> <p>— Налазио је и то, ама му све подлију воду.{S} Капетан се беше не |
је погађао у каиш.</p> <p>— Бог зна ко је!... — поче онај што је изгубио на попу. — Ја сам слу |
ката — не бих вам ни погледао, само ако је мит...{S} Овако за љубав и добро познанство могу пон |
опет каве.{S} Затим примети пандуру ако је нашао што необрисано и ненаређено, узме акта и већ — |
му довити, па још и боље од њега — иако је он капетан, а ја човек прост, његов пандур: него куд |
туробан.{S} А сад, видите ли само, како је разговоран и како се смеје...{S} Сад као први пут ко |
{S} Ено, познајем га по разговору, како је весео и добре воље.{S} Никад га нисам видео тако доб |
он ту главу набавио, каза ми све: како је мислио и шта ће с њом.{S} Мени обрече трећу пару...{ |
бого мој, што може лепше бити!{S} Како је Владимирцима и свуда по срезу томе настала срећа отк |
овце се близне, ројеви не беже.{S} Како је нестало гусеница, врана и чавака што затиру воће и у |
ни поплаве, ни града, ни суше.{S} Како је на све стране »благодет и изобилије у вину, житу и о |
људи, па се разговарају.</p> <p>— Како је ове године летина? — пита капетан једнога од њих.</p |
н виде где се ја чудим, па ми каза како је он ту главу набавио, каза ми све: како је мислио и ш |
армашевића.</p> <p>Биће две године како је добио чин капетански.{S} Ја мислим да сте га виђали |
кад отарасити.{S} Кад човек виде у како је зло угазио, он поклизну и у раду.{S} А ком ће се, оп |
би га се отресао рече:</p> <p>— Одкако је бога и вола, од онда је и сврдо.</p> <p>— Зар тако с |
у и овошчију...« И то све одонда откако је дошао тако »честит, вредан, ревносан и редак стареши |
вуда по срезу томе настала срећа откако је тако добар капетан дошао.{S} Како од онда жито добро |
на своју воденицу. — Оно, истина, тако је, али шта ћемо — кад то некако неће бити у реду? — И |
ирка, певанија — само бруји!...{S} Тако је то готово свако у бога вече зими.</p> <p>Једно вече |
слен по вас дан, па изволева...{S} Тако је било и с том главом шећера!{S} Уђем ја једно јутро у |
е, што уче тамо по Београду, мисле тако је то; мисле овамо печене шеве падају с неба.{S} Деру с |
у Крнићу.{S} Не треба се чудити, велико је весеље!</p> <p>Славу слави Давид Узловић, ћата општи |
петана. — Служите се, изволите — колико је бог дао и добра година донела.</p> <p>— Хм, хм, Дашо |
осте и почасте, колико се може и колико је бог дао; напија се у здравље домаћина Давида, који ј |
том главом шећера.{S} Мој Пајо, падало је ту новаца као кише!...</p> <p>— Ама, опет ти не каза |
оли на другој којој крштеној.{S} Ваљало је сад да Ђуко пукне из својих пиштоља што игда може, и |
асетова их много и много.{S} А и ваљало је да их насетује.{S} Сад је тек први пут изишао у Вуче |
рих година.</p> <p>— Нема, ја — нестало је оног берићета.{S} Памтим ја, док сам био практикант, |
риче све страшније и страшније.{S} Било је већ право глуво доба кад се Радан кренуо из механе.{ |
дмори... стићи ће понајлак.</p> <p>Било је већ близу поноћи.{S} У механи у Дубрави седи још нек |
одговара</p> <p>Ђуко смешећи се. — Само је могло још и боље бити.{S} Штета је што је она рђа от |
ушац соли. — Је л̓ те?</p> <p>— Туцнемо је мало па онда.</p> <p>— А опанке кад идете у цркву?</ |
ш, немаш откуд, а мораш.{S} Већ и ружно је — све се спрда »Ено га каки је радин!{S} Седи толико |
асмехну. — Какој кући?{S} Ти мислиш оно је моја?...{S} Хеј, мој куме!{S} Узловић — Узловић!{S} |
оле тако своје старешине.</p> <p>— Лепо је.</p> <p>— А купили сте за ваше паре?</p> <p>— Није.{ |
у л̓ батли Вучевчани, а?</p> <p>— Добро је, господине, добро! — одговара</p> <p>Ђуко смешећи се |
их.{S} Али оштар поглед капетанов добро је пратио Ђуку шта ради, и да се откуд ту десио какав ј |
— Јес̓ — њему.</p> <p>— Е, е, ви̓те, то је лепо — кад сељани воле тако своје старешине.</p> <p> |
задиви се Ђука толикој штети. — Ах, то је све крив Радан.</p> <p>— Нека га вала, Ђуко!...{S} П |
а...</p> <p>— Е није него још!...{S} То је већ ишчупано. — Та ишчупао си му још онда чим си му |
ав онако са синџиром и јајетом...{S} То је, кажу био некаква што је криво мерио, па га је бог т |
омишља, божем Ђуко... — Хе, шта би — то је мука сад!{S} Да је нешто за децу онако лепо...</p> < |
.. — рећи ће Ђуко гледајући за њим — То је, Пајо, онај сељак што је набавио капетану ону главу |
чудећи се:</p> <p>— Гле, гле!{S} Та то је глава шећера!</p> <p>— Јес̓, глава шећера!</p> <p>— |
илику: новог учитеља Симу Стојнића, што је заменио Сретена Павловића, оног што га лане отераше |
лици међу актима увек боцу сурутке, што је »пио од груди«...{S} Еле, просто си једва чекао да ч |
каже им да не треба власт слушати, што је капетан већ к знању«, и добио, наравно, опет главу ш |
акав беше капетан Јаков Јаковљевић, што је био над овом капетанијом пре Максима.{S} Никад не до |
амена — наиђе на ћуприју ону стару, што је сад ваљда на крнићкој реци.{S} Таман би насред ћупри |
и навали да се учини продаја...{S} Што је, опет, та продаја брзо извршена, ниси видео!{S} Ја с |
ји? — упита Пајо зачуђено.</p> <p>— Што је?...{S} Што га, сиромаха, снађе беда!{S} Био је то че |
петану ону главу шећера.</p> <p>— А што је на робији? — упита Пајо зачуђено.</p> <p>— Што је?.. |
јетом...{S} То је, кажу био некаква што је криво мерио, па га је бог тако наказио...</p> <p>— А |
о да заборавем!</p> <p>— Само штета што је онај лола окрњи...</p> <p>— Баш штета, господине.{S} |
Није вајде, добра глава само штета што је окрњена...</p> <p>— Ништа то не мари.{S} А богами, д |
спустио, секну га нешто те прекиде што је почео и нагло упита: — Шта ти је то, куме?</p> <p>— |
могло још и боље бити.{S} Штета је што је она рђа открњи, а свуд бих је могао дати по три тали |
ама опет некако излази налик.{S} И што је још најглавније — знате ли ви да овај капетан неће н |
а обишли.</p> <p>— Баш смо на штети што је окрњена — рече капетан, па прорачунавши у себи додад |
аде ти педесет дуката? — упита онај што је погађао у каиш.</p> <p>— Даде, не дао му бог весела |
— Носи ли он букагије? — упита онај што је растурао карте.</p> <p>— Не пушта он њих шале...{S} |
си то ћарио у чаршији? — упита онај што је на каишу изгубио.</p> <p>— Продао сам мало жита и ву |
ерез, привали — је ли? — упита онај што је бацао попа.</p> <p>— О, мој брате, да је само интере |
нтерез да ми је знати? — упита онај што је погађао у каиш.</p> <p>— Бог зна ко је!... — поче он |
p>— Је ли то Узловићу? — упита онај што је бацао попа.</p> <p>— А њему скоту — ја!</p> <p>— Е к |
ветар, мој брате! — зачуди се онај што је растурао попа.</p> <p>— Ја шта мислиш — рећи ће Рада |
стигне проклетиња — прихватиће онај што је увијао каиш — Знаш кад оно, има већ ваљда десет годе |
<p>— Бог зна ко је!... — поче онај што је изгубио на попу. — Ја сам слушао од старих људи, кад |
проћи, а камоли ноћу — потврди онај што је окретао попа.</p> <p>— Свуда је вала незгодно — поче |
д Петрова вира — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — Ја се и сад чудим како имаде куражи |
ко криво мери — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — и он се тако уабоноси у земљи.{S} Н |
ћи за њим — То је, Пајо, онај сељак што је набавио капетану ону главу шећера.</p> <p>— А што је |
окрету огледа строга званичност као што је у Максима Сармашевића, нашег лепог капетана. — Ето, |
Радан, па га погледа тако сажаљиво што је онаки; чисто си му по очима могао познати, где би му |
ужност се вршила као и досад — само што је сад почела да стоји у соби Ђукиној пред канцеларијом |
негде око Мироча у Влахе, за казну што је децу развраћао и говорио нешто ружно о власти.{S} Не |
немо, а? — упита капетан Узловића пошто је већ прилично омезетио.</p> <p>— Та оно, господине — |
ред глувог доба онде зарони!... — А зар је заронио? — упита један</p> <p>— Ја шта ти мислиш, мо |
и опет живи као скот!...</p> <p>— А зар је он мало њих упропастио, мој Радане! — рече један. — |
ш не браним; има их и накарада.{S} Свет је овај ионако пун јада и накарада.{S} Али што баш све |
кључа је после вечерње у цркву: сву ноћ је несрећна керина вијала по цркви ускакујући на све мо |
руке ради, да понесе деци.{S} У Звезду је капетан извидио опет спор око неке сеоске воденице, |
људи« који почитују господу, призивају је у свој дом те угосте и почасте, колико се може и кол |
ше од Ђука наизменце главу шећера, коју је он »за своју кућу набавио кад је јутрос из вароши по |
да је на неком акту уместо нумере, коју је требало записати, записао »№ 54 дук. са 12%...«</p> |
ови запели, једва помичу кола.{S} Да му је барем на обалу изићи.{S} Ошину их што игда може — те |
о и отимао, па све узалуд.{S} Најпре му је дао нешто мало, па се наплело које интереса, које ов |
— истина су мало несташна.{S} Један му је син већ поодавна у Београду; учи гимназију.</p> <p>Е |
до механе у дубрави, а већ даље лако му је.{S} Кад се мало поодмори... стићи ће понајлак.</p> < |
сто ошине волове — хита кући, далеко му је...{S} Док ето ти трчи за њим један омален господин у |
р извалио један грм крај пута — било му је ваљда више од триста година.{S} Лепо га, кажу, понес |
ко таких потркушица заносио!...{S} Њему је лако — седи беспослен по вас дан, па изволева...{S} |
Капетана ћете лако познати.{S} На њему је најновија униформа од све униформисане владимирачке |
хвале и љубави у њега.</p> <p>Капетану је већ прилично похабана униформа; истина, још је одвој |
и, болан!...{S} Видиш ову кавану?{S} Њу је сазидао капетан том главом шећера.{S} Мој Пајо, пада |
Боље иди ти у кафану »Код петла«.{S} Ту је тек позориште и комедија!{S} Ко год се помоли на вра |
Циганима некакве скаредне песме.{S} Ту је чак и сам капетан Максим Сармашевић.{S} Остало су оп |
аиста упамтио мене.{S} Него свеједно ту је глава шећера!...« И нестаде га.{S} Радан се прекрсти |
понесе деци тек руке ради.{S} У Крнићу је опет извиђао неки спор око потеса и узгред добро сас |
та је што је она рђа открњи, а свуд бих је могао дати по три талира.</p> <p>— А пошто прође ова |
спрдње, Дашо!{S} Ражањ је — ражањ, зец је — зец; а нама сад, код овако лепа печења и вина, ниј |
ш које је горе...</p> <p>— Јес̓ ја, баш је страшно код Петрова вира — рећи ће на то онај што је |
прилично похабана униформа; истина, још је одвојила од осталих што се туда по дужности својој в |
аш« за његову љубав.{S} Онамо се, опет, један Маџар помамио по музици, па дигао ногу и туче шти |
господски — истина су мало несташна.{S} Један му је син већ поодавна у Београду; учи гимназију. |
!{S} А одакле ти у ово доба? — упита га један, што већ беше забо прст у каиш, и погледа Радана. |
о су изгубили, па се дигоше и седоше за један подугачак сто.{S} Поустајаше сви, махнуше се игре |
зарони!... — А зар је заронио? — упита један</p> <p>— Ја шта ти мислиш, мој брате!{S} Дигао се |
шале!</p> <p>— Вере ти, Радане — упита један од њих — право ми каже, колико си узајмио од њега |
ра.</p> <p>— Одбише ветрењаци! — додаде један. — Баш онда на Врх Превоја потукоше се...{S} Ломи |
споде.{S} За њим на три корака увек иде један дугачак пандур с пиштољима и јатаганима за појасо |
мо сести па гледати сехира.</p> <p>Дође један, нуди те што може љубазније режњем роткве; други |
p>— Их, болан, да сам знао — вајкаше се један — могао сам купити ономаде кад оно силазих у варо |
аво велиш, господине, богами! — рећи ће један од сељака.{S} Овај се данашњи појас некако обезоч |
ништа, Ђуко, не руча, вере ми — рећи ће један од њих.</p> <p>— Ја, богме, не може боље бити...{ |
ки.</p> <p>— Е па дајде, Ђуко — рећи ће један од оних што су малочас с њим већ уредили посао.{S |
мало њих упропастио, мој Радане! — рече један. — Дабогда да и ти читав останеш.</p> <p>— Мучно, |
.</p> <p>— Напослетку и вреди... — рече један од општинара. — Само да није окрњена.</p> <p>— Ба |
.</p> <p>— Та оно ми кô хтедосмо — поче један од њих снебивајући се — да га не испратимо празне |
е бојимо се!</p> <p>Господин утом разви један замотач у торби, па рече, као чудећи се:</p> <p>— |
} За једним маленим столом у крају седи један дугајлија у гуњцу и сукненим чакширама, накривио |
у тако стање да нису више ни разумевали један другога.</p> <p>По неком истинкту пођоше да се ве |
пет, за једним округлим столом пометали један другом руке на раме, па поцупкују онако седећи на |
.{S} Други су долазили чешће — одговори један.</p> <p>— Баш би ваљало — рећи ће на то други — д |
{S} Где је поп? — упита готово певајући један, а држи у десној руци две и у левој једну карту, |
леко му је...{S} Док ето ти трчи за њим један омален господин у шубари па виче: »Стани, брале!{ |
о из торбе главу шећера, па одломи озго један окрајак и загризе. »Не дирај тај шећер!« издера с |
ику.{S} Казују да је онда ветар извалио један грм крај пута — било му је ваљда више од триста г |
Цигани се већ изврћу од смеха и згађају један другог даиретима у главу.</p> <p>— Е, хоћемо ли, |
оже, да га митимо — поче уверавати Ђуку један ,од њих — него ко велимо где нам је први пут доша |
сет дуката!...</p> <p>Утом уђе у кафану један робијаш од оних којима је скинуто гвожђе, па слуш |
ори Радан.</p> <p>— Ово је поп! — викну један од погађача и лупи по једној карти.</p> <p>— Сутр |
а!...</p> <p>— Молим, фајерунт! — викну један келнер успремајући столице по кафани.{S} Ђуко и П |
не, забога!{S} Зар баш даде?! — узвикну један између њих упрепашћено.</p> <p>— А ја шта ћу, мој |
израчуна се капитал; позидаше се куће, једанпут рећи: поче се од малене тачке, од главе шћера |
век води са собом једну црну керину, па једанпут закључа је после вечерње у цркву: сву ноћ је н |
еговом рачуну излази да је продато више једанпут, а по мом не излази.{S} И баш могу се сад где |
> <p>По неком истинкту пођоше да се већ једанпут разилазе.{S} Сваки је понешто мрмољио — некаки |
ја — још горе притеже! — Волови запели, једва помичу кола.{S} Да му је барем на обалу изићи.{S} |
пређа се натакла на неку грдну пањину; једва је распетља, повуче и пође навише... али хоћеш!{S |
ли — шапа!{S} На друго, и ту — шапа!{S} Једва се мало осврте, нема детета да седи у колима.{S} |
</p> <p>— А пошто прође овако?</p> <p>— Једва по дукат.</p> <p>— А колико си их већ завезао?</p |
ђе; по десет пута шаљем пандура, док га једва дотерам...{S} Ето каки је данашњи свет!{S} Ето ка |
..{S} Он ти онда држ рукама за жиле, те једва изгамбуља на обалу.{S} Кад има шта видети!...{S} |
у изићи.{S} Ошину их што игда може — те једва извукоше кола на обалу...{S} Сиђе Радан полако с |
је »пио од груди«...{S} Еле, просто си једва чекао да час изиђеш на чист ваздух.{S} А овај кап |
еша, па шиша како он хоће.{S} И тако на једвите јаде ишчупам педесет дуката те начиним ону кући |
ико весеље чини Давид Узловић.{S} Ту се једе, ту се смеје и пева, ту се пије, Ту се свира н игр |
но ономлане оделих од брата.{S} Остадох једин, са женом и децом...{S} Куд ћу и шта ћу?{S} Не зн |
иде...{S} Док ти њему спаде с леве ноге једна пранга.{S} Он је узе у руку па пође мало брже.{S} |
.{S} Давид нуди да се попије бар још по једна за срећна пута — онако с ногу.{S} Поп Перо опет н |
дном крају за столом.{S} Само шкиљи још једна лампа.{S} Напољу звижди ветар, и сићани прећавац |
о печене шеве падају с неба.{S} Деру се једнако »републику«, те »комуну«, те »социјалну демокра |
Радан, а обузе га сумња.{S} Дете плаче једнако.{S} Погледа опет, а оно се спушта к њему: мален |
, истура жишке чак у пајанте...{S} А он једнако загрће, док се већ не утаја.{S} Још натрпа озго |
и туче штиклом у сто.{S} Тамо, опет, за једним округлим столом пометали један другом руке на ра |
еш.{S} У кафани »Код петла« пуно.{S} За једним маленим столом у крају седи један дугајлија у гу |
ре!« Но баш у тај мах растаде се Ђуко с једним сењаком; сељак оде уза шљивар, затурио на леђа т |
било и с том главом шећера!{S} Уђем ја једно јутро у канцеларију а она му стоји на асталу.{S} |
еме...{S} И тај лепи капетан опремио се једно јутро да иде по срезу.</p> <p>— Јеси ли спремио, |
а готово не само цео свет, него — чак и једно од она »три села више«.{S} Сав је тај свет разнол |
си, кад ли пре изиђе у новинама.{S} Тек једно јутро зове ме капетан, а осмехује се: »Хајде, Ђук |
а му се крмача.</p> <p>— А би ли ваљало једно јаренце?{S} Деца воле јариће...</p> <p>— Та оно в |
децу онако лепо...</p> <p>— Да спремимо једно прасенце мало?</p> <p>— А јок!{S} То неће бити у |
— рећи ће на то други — да му спремимо једно јагњенце, а?{S} Шта ти кô велиш, Ђуко?</p> <p>— Н |
ти — на многаја љета!« И сад грмну опет једно опште »многаја љета«; Ђуко пали из пиштоља, а вир |
о готово свако у бога вече зими.</p> <p>Једно вече тако беше жестока мећава.{S} Звижди ветар, а |
еп капетан?!{S} Ето, на пример, знам ја једног веома финог и лепог капетана... неког Максима Са |
е у здравље учитељ-Симе, па у здравље и једног и другог Иве, па у здравље поп-Пере, па поп-Јеро |
ко је ове године летина? — пита капетан једнога од њих.</p> <p>— Та свакојако, господине!{S} Не |
оп! — викну један од погађача и лупи по једној карти.</p> <p>— Сутра! — узвикну онај што разбац |
даље Ђуко, хвалити. — 3нам да није ни у једној капетанији ниједан капетан тако дочекан као што |
ојеве и често се удуби у рачунање...{S} Једном се био тако занео да је на неком акту уместо нум |
ли, »ја не знам кад ће доћи и на ме ред једном!« — »Море, донеси ти штогод деци капетановој на |
та.{S} Човеку притужила нужда.{S} Изиђе једном из канцеларије, па само што не плаче.{S} Питам г |
али се некако заплете у дуг. 3адужи се једном каишару — неком Узловићу, па му лепо дохака, и е |
видније, али се тек види.{S} Дође, баци једном пређу, ухвати нешто рибе; баци и опет — ухвати; |
о се, па млатарајући рукама прича нешто једном младићу што седи за истим столом с њим.{S} Келне |
одавно се већ разишли.{S} Газда дрема у једном крају за столом.{S} Само шкиљи још једна лампа.{ |
м у зубима, па га упита кривећи уста на једну страну:</p> <p>— А шта ти је то, брале?</p> <p>— |
се: »Хајде, Ђуко, спреми се да идемо на једну продају!« Спремим се ја и пођемо.{S} Кад бесмо ве |
ништа ти бог не даде — груну пушка кроз једну баџу, а мој се Узловић преврте, баш ни ногом не м |
дан, а држи у десној руци две и у левој једну карту, хитро их премеће, већ што треба у тој игри |
да не упусти, и што увек води са собом једну црну керину, па једанпут закључа је после вечерње |
ви шећера; кад се год прода, повучем по једну белегу плајвазом.{S} Кад би да се прорачунамо — а |
о бденије, а?{S} Него нека, деде још по једну! — и опет се куцну.</p> <p>Сви дигоше чаше, куцну |
асови да се иде.{S} Опет нуди Давид »по једну с ногу за срећна пута«.{S} И тако спремајући се д |
је понешто мрмољио — некаким нечувеним језиком.</p> <p>— Ама јес ти... — уноси се Узловић пред |
</p> <p>3атим је настала добра част.{S} Јело се и пило скоро до заранка.{S} Вино вучевичко добр |
> <p>— Па ви то мећете у парчадима со у јело? — упита господин разгледајући крушац соли. — Је л |
отегне капетана: те не знам — у црвеним јеменијама с репићима; те — тур му до земље; те прекрст |
на...{S} А и време је већ да се похаба, јер ово је сад трећи Ђурђевдан одонда кад му први пут у |
торба? — рече Радан чисто спрдајући се, јер већ беше видео да је господин мало ударен обојком.< |
лек.{S} У позориште слободно немој ићи, јер можеш после сву ноћ пљуцкати и постати зловољнији.{ |
па Станоје, учитељ из Муратовца; па поп Јеротије, онај врљоки из Миокуса, што рже за женскињем |
угог Иве, па у здравље поп-Пере, па поп-Јеротије; па опет с почетка, па у здравље капетаново, п |
труне као остали луди...</p> <p>— Јес̓, јес̓, и ко мери криво и њега стигне проклетиња — прихва |
криво, где га не питате.</p> <p>— Јес̓, јес̓ и кмета да зовнемо — и сложише се њих два и одоше |
е Узловић пред поп-Перу посрћући. — Ја, јес ти чуо, капетане!...{S} Знаш — ливада...</p> <p>— В |
е, зар и ти?!...{S} Што ће ти то?...{S} Јес баш она — ево окрњена!...{S} Куме, шта ће ти ово?</ |
да не падне — вино...{S} Ти, Дашо...{S} Јес — виноград...{S} Не брини се...{S} Добош сам ја, мо |
гле!{S} Та то је глава шећера!</p> <p>— Јес̓, глава шећера!</p> <p>— То за каву ваљда?</p> <p>— |
ети кмет. — Скупо, није вајде!</p> <p>— Јес̓, истина, поскупо, ама је и ваљано!{S} Погледајте в |
пћући... — То ће бити најбоље!</p> <p>— Јес, богами, право велиш!{S} Него као шта би?</p> <p>— |
трова, не знаш које је горе...</p> <p>— Јес̓ ја, баш је страшно код Петрова вира — рећи ће на т |
да иструне као остали луди...</p> <p>— Јес̓, јес̓, и ко мери криво и њега стигне проклетиња — |
богу моли, нити иде у цркву...</p> <p>— Јес̓, богме, господине, право кажеш! — гракну они око њ |
буде криво, где га не питате.</p> <p>— Јес̓, јес̓ и кмета да зовнемо — и сложише се њих два и |
ти и весели до неко доба ноћи.</p> <p>— Јес̓, богме, господине! — опет гракну Вучевчани.</p> <p |
ло поводећи се, преда њ Радан.</p> <p>— Јес ти то, Радане?</p> <p>— Кум-Мато!...{S} Гле, ти си! |
боље него данас, као капетан.</p> <p>— Јес̓, богме, господине! — потврђују остали.</p> <p>— Не |
сте њему купили главу шећера?</p> <p>— Јес̓ — њему.</p> <p>— Е, е, ви̓те, то је лепо — кад сељ |
окумиће, гурабије... је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, то ће капетан градити.{S} У нас, хвала богу, то н |
ти?</p> <p>— Ја?{S} Је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, ти, шта си?</p> <p>— Ја сам, знате, професор.</p> |
/p> <p>— Други пут идете боси?</p> <p>— Јес̓, други пут идемо боси. — Одговараше Радан тек онак |
некаким нечувеним језиком.</p> <p>— Ама јес ти... — уноси се Узловић пред поп-Перу посрћући. — |
укчије — рећи ће Радан.</p> <p>— Вала и јес̓ ружно место.{S} Усред подне сумња те онуде проћи, |
та свог пандура, свог љубимца.</p> <p>— Јесам, господине! — одговори пандур смахнув левом руком |
е пред тучом... да бог сачува!</p> <p>— Јеси слушао нашег Станка?{S} Ето он је ветрењак...{S} К |
'ш, ја с мојим капетаном квит!</p> <p>— Јеси давно из Владимираца?</p> <p>— Прекјуче сам пошао. |
е једно јутро да иде по срезу.</p> <p>— Јеси ли спремио, Ђуко? — упита свог пандура, свог љубим |
естаде — ни сам није знао...</p> <p>— А јеси ли их ти видео? — упита Радан.</p> <p>— Нисам ја, |
рини се...{S} Добош сам ја, море!...{S} Јест, ја — добош!</p> <p>Напослетку и тај се џумбус ута |
леда се још боље, па га зовну:</p> <p>— јесте ти, Радане?!</p> <p>Робијаш стаде, погледа га, па |
о Ђука.</p> <p>Капетан климну главом да јесте.</p> <p>— Понео сам...{S} Ех, господине, зар ја т |
о своме верном Ђуку:</p> <p>— Па, Ђуко, јесу л̓ батли Вучевчани, а?</p> <p>— Добро је, господин |
p> <p>— Хе, кући! — прекиде га Радан, а јетко се насмехну. — Какој кући?{S} Ти мислиш оно је мо |
> <p>— Хе, мој куме — рече Радан сасвим јетко. — Ја сам је досад девет пута платио!</p> <p>— За |
на кола«, рече му Радан.{S} Оно одмах, јечећи, скочи на кола.{S} Радан седи на предњем јастуку |
ужници?{S} Како Стојан Павловић и Обрад Јешић?{S} Како Иван, Вуксан, Ђурађ, Ненад, и они други? |
нице, поучио људе да слушају власт и да јој буду на руци; и ту су парничне стране дале капетану |
ти, Иво!{S} Ти умеш боље.</p> <p>— Јок, јок — нећка се Иво — ти, попе, боље умеш.{S} На тебе је |
у. — Та сатрео би ме хлеб и со ваша.{S} Јок, богами — равна три талира дао сам за њу. — Е баш с |
лавом! — искоси се Ђуко чисто љутито. — Јок.{S} То нипошто да нисте радили!{S} Одмах ћете му ук |
лити да га митите, па не ваља.</p> <p>— Јок!{S} Не дај, боже, да га митимо — поче уверавати Ђук |
— Де ти, Иво!{S} Ти умеш боље.</p> <p>— Јок, јок — нећка се Иво — ти, попе, боље умеш.{S} На те |
ојите се змија кад идете боси?</p> <p>— Јок, не бојимо се!</p> <p>Господин утом разви један зам |
премимо једно прасенце мало?</p> <p>— А јок!{S} То неће бити у реду...{S} А и да је — он прасац |
као ракијска мешина.{S} А овај капетан јок!{S} Он дође изјутра трезан, чист, лепо очешљан, уми |
зиђеш на чист ваздух.{S} А овај капетан јок!{S} У њега су послеподне, особито лети, прозори отв |
јаше с коња, па му ода чест.{S} А данас јок!{S} Прође мимо те, готово да се раменом очеше, па б |
ај, немој се мучити... скинућу ти их!« »Јок не дам!« рече Петар и пође.{S} Попа нестаде.{S} Нит |
већ прилично похабана униформа; истина, још је одвојила од осталих што се туда по дужности свој |
ршила.{S} Све му оде за дуг и трошкове, још се није могло ни исплатити...{S} Њега на испит, па |
не — као вели: »Гости се ти, господине, још мало!{S} Твој верни Ђуко зна шта ради.{S} Не бери т |
суд га осуди на робију, и ето, сиромах, још није издржао.{S} Капетан тера опет своје.{S} Виногр |
једнако загрће, док се већ не утаја.{S} Још натрпа озго дрва, да добро сагори.{S} Кад после раз |
кожу.{S} Мрдне мало да се стресе, аја — још горе притеже! — Волови запели, једва помичу кола.{S |
ера...{S} Капетана одмах мину љутина, а још се држи намргођен. »Шта чиниш ти тамо, море?!« прив |
укчије; потврди му и процену и научи га још како ће час пре доћи до пара.{S} Чим оде човек, ја |
прост, његов пандур: него куд бих се ја још око таких потркушица заносио!...{S} Њему је лако — |
откуд.{S} Молих га, кумих да ме почека још који месец дана, кад продам ракију и неко свињче, п |
уписа у облигацију осамдесет дуката, па још интерез на све...{S} Прође година, ваља исплатити, |
могу се и ја доста којечему довити, па још и боље од њега — иако је он капетан, а ја човек про |
природа створила да буде капетан.{S} Па још оно његово званично понашање!{S} Ево, смео бих се с |
»социјалну демократију«, те не знам шта још.{S} А не знају они, јадни, шта би било од нас!{S} Е |
шта ради, и да се откуд ту десио какав још оштрији поглед од погледа капетанова, могао би лепо |
{S} Шта се чини, чудо те и ово мало бог још даје.</p> <p>— А баталио се, брате, дакако! — наста |
асте оно бденије, а?{S} Него нека, деде још по једну! — и опет се куцну.</p> <p>Сви дигоше чаше |
а опет некако излази налик.{S} И што је још најглавније — знате ли ви да овај капетан неће ни д |
само прибише уза њих па изврљивши своје још голуждраве главице само тек учинише: »ћрррр!...« И |
гледа у њ као да га познаје; загледа се још боље, па га зовну:</p> <p>— јесте ти, Радане?!</p> |
е може се«, а овамо неће да ради, па се још и пропио...</p> <p>Утом поп Перо с учитељима затури |
што с кочијашем око кола.</p> <p>Док се још капетан заговарао с људма, дотле кола већ беху спре |
за истим столом с њим.{S} Келнер донесе још две чаше пива пред њих.{S} Дугајлија узе чашу, куцн |
рговина? — примети Пајо.</p> <p>— Е, те још како!...{S} Сад је баш ишла како ваља!...{S} Само д |
роћи.{S} Шта велиш, Ђуко?</p> <p>— О те још како, господине!{S} Ова луда светина... шта ти она |
ак!...{S} Начини се ту галама, дотрчаше још људи из села.{S} Он, сиромах, сам изиђе и предаде с |
<p>— Вртим главчине, јармове, јастуке и још којешта — рече Радан мерећи господина од пете до пе |
то накуповао?</p> <p>— Опанака, соли и још штошта.</p> <p>— Па ви то мећете у парчадима со у ј |
а унесе се ближе пред капетана — не би још требало — биће и томе земана.{S} Ама, некако траљав |
лизу поноћи.{S} У механи у Дубрави седи још неколико њих из оближњих села.{S} Неко пије вино, н |
у једном крају за столом.{S} Само шкиљи још једна лампа.{S} Напољу звижди ветар, и сићани прећа |
а кад се Радан кренуо из механе.{S} Они још осташе.{S} Мало се угрејао пићем, а мало се богме и |
вини с осталом браћом, а он после удари још горе у пискарање и адвокатисање, изучи у прсте све |
да ми се докопати...</p> <p>— Хм, и ти још — само да ти се докопати!?{S} Стегни ти њега: »Паре |
ћутали!{S} А и шта би му?...{S} Зар ти још не знаш ко су наши капетани.{S} Просто, ако му није |
шчупамо из шака...</p> <p>— Е није него још!...{S} То је већ ишчупано. — Та ишчупао си му још о |
/p> <p>Ђуко смешећи се. — Само је могло још и боље бити.{S} Штета је што је она рђа открњи, а с |
врати му доскочицу Давид и хтеде нешто још жешће да дотури, а капетан га прекиде:</p> <p>— А х |
се иде.{S} Давид нуди да се попије бар још по једна за срећна пута — онако с ногу.{S} Поп Перо |
То је већ ишчупано. — Та ишчупао си му још онда чим си му позајмио оних педесет дуката!...{S} |
огу ја, господине, сад сећи ражањ а зец још у шуми.</p> <p>— Ама, окани се ти спрдње, Дашо!{S} |
аза сад такоме весељу; набрао обрве, па јурну на прозор, а чисто цичи: »Та камо тај?{S} Пали, м |
и с том главом шећера!{S} Уђем ја једно јутро у канцеларију а она му стоји на асталу.{S} Ја се |
{S} И тај лепи капетан опремио се једно јутро да иде по срезу.</p> <p>— Јеси ли спремио, Ђуко? |
д ли пре изиђе у новинама.{S} Тек једно јутро зове ме капетан, а осмехује се: »Хајде, Ђуко, спр |
оју је он »за своју кућу набавио кад је јутрос из вароши пошао«, и дадоше капетану тек, руке ра |
и се. — Кад рече у варош — и ја сам баш јутрос из вароши, па уз пут сустигох капетана, те пођох |
днако.{S} Погледа опет, а оно се спушта к њему: малено детенце, као ћупић... црни се; у мраку н |
рити ову добру вољу.</p> <p>— Та оно ми кô хтедосмо — поче један од њих снебивајући се — да га |
у спремимо једно јагњенце, а?{S} Шта ти кô велиш, Ђуко?</p> <p>— Не шал̓те се главом! — искоси |
треба власт слушати, што је капетан већ к знању«, и добио, наравно, опет главу шећера да је, ру |
чисти нокте лепо.{S} Затим му се донесе кава.{S} Он запали цигару, пуши мало и шета се по канце |
а шта мислиш ти, болан!...{S} Видиш ову кавану?{S} Њу је сазидао капетан том главом шећера.{S} |
мало и шета се по канцеларији, па сркне каве, па опет пуши и шета се, па опет каве.{S} Затим пр |
е каве, па опет пуши и шета се, па опет каве.{S} Затим примети пандуру ако је нашао што необрис |
<p>— То за каву ваљда?</p> <p>— Ја, за каву.</p> <p>— И градите слатко, штрудлу, локумиће, гур |
<p>— Јес̓, глава шећера!</p> <p>— То за каву ваљда?</p> <p>— Ја, за каву.</p> <p>— И градите сл |
нуше остали. — Деца су, нека им засладе каву...</p> <p>— Па оно могу деци понети, али баш нисте |
хода изјутра по канцеларији припијајући каву, шапуће неке бројеве и често се удуби у рачунање.. |
се исто као радиш; дојури већ до њега, кад — ал̓ опет онај црни поп па иште букагије.{S} Петар |
опанке кад идете у цркву?</p> <p>— Ја, кад идемо у цркву.</p> <p>— Други пут идете боси?</p> < |
кумих да ме почека још који месец дана, кад продам ракију и неко свињче, па да скрпим и да му и |
ба са главом шећера, и што капетан сад, кад хода изјутра по канцеларији припијајући каву, шапућ |
у; нема ни сахат хода одатле.{S} Дакле, кад је год сабор код н-ске цркве, дођу и господа из Вла |
вали натраг.{S} Матни се руком на раме, кад али — шапа!{S} На друго, и ту — шапа!{S} Једва се м |
а попу. — Ја сам слушао од старих људи, кад интережџији оде душа на онај свет, растопе сребра п |
Ја сам се зачудио кад се то пре огласи, кад ли пре изиђе у новинама.{S} Тек једно јутро зове ме |
оју чељад нешто шећера — могу вам дати, кад баш хоћете...{S} Макар ја опет ишао кастиле за то у |
ати остраг за раме.{S} Окрете се Петар, кад — али опет онај поп. »Дај ми, море, те букагије!« — |
викну онај што разбацује, изврну карту, кад оно дама.</p> <p>— Их, ороспију му очину! — викну п |
ми равних двадесет дуката!...{S} Знаш, кад је бачена она прва глава у воду — онај сељак кад је |
</p> <p>— Стани да ти кажем...{S} Знаш, кад смо почели трговати с новом главом, он је почео зап |
, станем и ја бележити на глави шећера; кад се год прода, повучем по једну белегу плајвазом.{S} |
хвати нешто рибе; баци и опет — ухвати; кад баци трећи пут, закачи се пређа.{S} Повуци тамо, по |
<p>— Стани, полако!{S} Казаћу ти...{S} Кад му већ подлише воду код тог трговца, онда Узловић т |
шег Станка?{S} Ето он је ветрењак...{S} Кад се, вели, побију, докопају грм за врх па га ишчупај |
р код покојног Вула Ивића, капетана.{S} Кад се вратимо тако са сабора — носе два пандура пуне в |
лако с кола, да бар воловима олакша.{S} Кад, али — хоће оно да га обори.{S} Омане да стресе — н |
Он је узе у руку па пође мало брже.{S} Кад на читав пушкомет зацрни се нешто малено као клупко |
не у дубрави, а већ даље лако му је.{S} Кад се мало поодмори... стићи ће понајлак.</p> <p>Било |
ш натрпа озго дрва, да добро сагори.{S} Кад после разгрте супрет — а оно црне као угљен!...</p> |
аписује; ваљда га ја нећу преварити.{S} Кад је тако, станем и ја бележити на глави шећера; кад |
омену облигације... никад отарасити.{S} Кад човек виде у како је зло угазио, он поклизну и у ра |
и, вели, ватру, као да ће вола пећи.{S} Кад се добро разгори, он разгрте жар, па букагије усред |
.« »Што ли то сад пита?« мислим сам.{S} Кад, а ми право окретосмо се кући Радановој.{S} Толи је |
начини макар мало крова над главом.{S} Кад ал̓ хоћеш...{S} Не мо̓ш ишчупати паре да клечиш!{S} |
, повучем по једну белегу плајвазом.{S} Кад би да се прорачунамо — а то смо радили сваког месец |
Крнићу све.{S} Месечина сири помало.{S} Кад ето ти оног сељака с торбом преко рамена — наиђе на |
ну продају!« Спремим се ја и пођемо.{S} Кад бесмо већ у Крнић — путем поред винограда, он ће те |
мој брате!...{S} Зарони ти он лепо.{S} Кад доле, а пређа се натакла на неку грдну пањину; једв |
њем јастуку и натера волове на воду.{S} Кад беше насред воде, док дете поче да се церека; не см |
а жиле, те једва изгамбуља на обалу.{S} Кад има шта видети!...{S} На ногама му жуте букагије, к |
шта? — узвикну Ђуко као досетивши се. — Кад рече у варош — и ја сам баш јутрос из вароши, па уз |
— Оно, истина, тако је, али шта ћемо — кад то некако неће бити у реду? — И пошто се мало проми |
ему.</p> <p>— Е, е, ви̓те, то је лепо — кад сељани воле тако своје старешине.</p> <p>— Лепо је. |
сила послана у казну за грехе њихове, а кад сутрадан са страхом приступише и отворише врата — з |
ашније.{S} Било је већ право глуво доба кад се Радан кренуо из механе.{S} Они још осташе.{S} Ма |
дина од пете до перчина.</p> <p>— Ваљда кад хоћете да растресете вуну, онда бушите тим јастуке |
, јер ово је сад трећи Ђурђевдан одонда кад му први пут учи нише Вучевчани оно знаменито »севте |
е капетан; довео га чак из другог среза кад се преместио. — Осим униформе и пандура, познаћете |
којешта.</p> <p>— А не бојите се змија кад идете боси?</p> <p>— Јок, не бојимо се!</p> <p>Госп |
раду.{S} А ком ће се, опет, милити рад кад му други све односе?{S} Поче и да се опија.{S} Узеш |
аше се један — могао сам купити ономаде кад оно силазих у варош!</p> <p>— А!{S} Знате шта? — уз |
немо је мало па онда.</p> <p>— А опанке кад идете у цркву?</p> <p>— Ја, кад идемо у цркву.</p> |
браћо ништа; прошле су оне старе године кад је било берићета...</p> <p>— Право велиш, господине |
..{S} Добош ја!{S} Што бре, узимаш паре кад не мош вратити!...{S} У мене, Дашо, нема шале! — Ту |
{S} Ја духнем те изиђем од њега...{S} И кад се прорачунасмо, закиде ми читавих двадесет дуката! |
амо сврати — особито ако то буде зими и кад је кака жестока мећава — у кафану »Код петла«.{S} Т |
брод под воденицом.{S} Таман да нагази кад стаде плакати неко дете у страни више пута. »Откуд |
сврдо — одговори Радан нерад да дивани кад му се хита.</p> <p>— А богати, брале, шта радиш с т |
ине.{S} А како ћеш му, врага, управљати кад те се не боји!...{S} И ти, опет правници и лицејист |
чена она прва глава у воду — онај сељак кад је бацио — одем ја у Београд, те набавим другу исту |
аручио. »Мука и зло«, вели, »ја не знам кад ће доћи и на ме ред једном!« — »Море, донеси ти што |
врљоки из Миокуса, што рже за женскињем кад се мало ћевне и што пева заједно са Циганима некакв |
уко, право у Вучевицу — рећи ће капетан кад већ кола измакоше из авлије и појурише друмом. — На |
лука и туку се...{S} Ја сам баш гледао кад се купао летос у реци — сав модар као чивит.{S} Исп |
мит...{S} Ништа га тако не ражљути као кад му поднесе човек нешто што би се могло рећи да је м |
ћера, коју је он »за своју кућу набавио кад је јутрос из вароши пошао«, и дадоше капетану тек, |
ршена, ниси видео!{S} Ја сам се зачудио кад се то пре огласи, кад ли пре изиђе у новинама.{S} Т |
ице, певање и свирање прекидало се само кад се гости наклопе на разна масна пецива да омезете.{ |
азити како се капетан задовољно осмехну кад виде где Ђука узе торбу из кола.{S} Ђуко саопшти це |
ају заједно и спремају му замке.{S} Баш кад му хтеде бити продаја, нађе, сиромах, неког поштено |
у и облику његовом.{S} Није вајде — баш кад га човек погледа, мора признати да га је сама приро |
ачува сваког таке позајмице!...{S} Знаш кад се оно ономлане оделих од брата.{S} Остадох једин, |
ихватиће онај што је увијао каиш — Знаш кад оно, има већ ваљда десет годена, беше некако око Ил |
ица!... — позва га Мато те пође.</p> <p>Кад беше код вратница да се растану, Радан хукне и рече |
»по званичној дужности« својој.</p> <p>Кад се већ вратио и био надомак Владимирцима, где је ср |
им, богме. »Откуд сад то«, мислим сам, »кад наш капетан не узима ни од ког мита?« А он виде где |
творени, на столу мора бити цвећа; зими кади се измирном или шећером... милина ти ући.{S} Чисто |
званичнога разговора; торбу, из које су кадре извирити све могуће поуке у свима гранама живота |
е им којекаке скаредне књиге да читају, каже им да горе нема неба ни раја — него да је то некак |
раја — него да је то некаква празнина; каже им да не треба власт слушати, што је капетан већ к |
Радане — упита један од њих — право ми каже, колико си узајмио од њега?</p> <p>— И не питај, б |
е!« — Ја му онда понудим главу шећера и кажем да би то најприличније било дати.{S} Купи он глав |
како се завадисте.</p> <p>— Стани да ти кажем...{S} Знаш, кад смо почели трговати с новом главо |
је баш ишла како ваља!...{S} Само да ти кажем.{S} Дође неки Милета из Миокуса да потврди процен |
ш нисте требали то чинити; право да вам кажем, није ми по вољи.{S} И не бих узео да нисте ви.{S |
</p> <p>— Јес̓, богме, господине, право кажеш! — гракну они око њега.</p> <p>— Ено, знам ја пре |
и потегни и повуци!...</p> <p>— Богати, кажи ми право, ко се први сети таког ђаволства? — упита |
аљда више од триста година.{S} Лепо га, кажу, понесе у облак као перце, а у жиљу му заплетен чо |
нако са синџиром и јајетом...{S} То је, кажу био некаква што је криво мерио, па га је бог тако |
па ми каза како је он ту главу набавио, каза ми све: како је мислио и шта ће с њом.{S} Мени обр |
а као кише!...</p> <p>— Ама, опет ти не каза мени како се завадисте.</p> <p>— Стани да ти кажем |
мита?« А он виде где се ја чудим, па ми каза како је он ту главу набавио, каза ми све: како је |
« — »А чији си ти?« Оно плаче, не хтеде казати. — »Оди на кола«, рече му Радан.{S} Оно одмах, ј |
паде робије.</p> <p>— Стани, полако!{S} Казаћу ти...{S} Кад му већ подлише воду код тог трговца |
ита Радан.</p> <p>— Нисам ја, али су ми казивали баш људи који су гледали...</p> <p>Еле, тако с |
е чак тамо негде око Мироча у Влахе, за казну што је децу развраћао и говорио нешто ружно о вла |
да се јавила нека чудна сила послана у казну за грехе њихове, а кад сутрадан са страхом присту |
скинути зло с врата...</p> <p>— Па дела казуј, што допаде робије.</p> <p>— Стани, полако!{S} Ка |
а хала и ветрина, тамо по Међеднику.{S} Казују да је онда ветар извалио један грм крај пута — б |
p>— Ниси погодио! — викну онај што држи каиш. — Дај цванцик!</p> <p>— Баш си баксуз, Радане! — |
, изгубих цванцик.</p> <p>— Е, хоћеш ти каиш!...{S} Шта ћу ти ја! — рече Радан.</p> <p>— Како с |
клетиња — прихватиће онај што је увијао каиш — Знаш кад оно, има већ ваљда десет годена, беше н |
т дуката? — упита онај што је погађао у каиш.</p> <p>— Даде, не дао му бог весела дана!</p> <p> |
је знати? — упита онај што је погађао у каиш.</p> <p>— Бог зна ко је!... — поче онај што је изг |
а — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — Ја се и сад чудим како имаде куражи Петар да уср |
и — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — и он се тако уабоноси у земљи.{S} Не да му онај |
пита га један, што већ беше забо прст у каиш, и погледа Радана.</p> <p>— Ниси погодио! — викну |
о ракију; неко погађа »попа«, а неко »у каиш«.{S} Док стадоше кола пред механом.{S} Врата се от |
некако заплете у дуг. 3адужи се једном каишару — неком Узловићу, па му лепо дохака, и ето до ш |
ћарио у чаршији? — упита онај што је на каишу изгубио.</p> <p>— Продао сам мало жита и вуне...{ |
це, уштипци и цицваре; ту се тражи млад кајмак, сир и млеко; ту се износи ракија препеченица од |
би се уплашио, а камоли да имаш с њима кака посла.{S} Оно, додуше, ни ја их толико баш не бран |
ати — особито ако то буде зими и кад је кака жестока мећава — у кафану »Код петла«.{S} То ти је |
мислиш — рећи ће Радан. — Ено, преклане кака сила беше духнула и овуда.{S} Хоћаше све град поту |
— почне свој рад...{S} Ето, на пример, какав беше онај Сима Симеуновић пред Јаковом.{S} Канцел |
нашег лепог капетана. — Ето, на пример, какав беше капетан Јаков Јаковљевић, што је био над ово |
о по нешто званична посла: негде извиди какав спор, негде нареди нешто, негде испита да нема ка |
и поштене људе?{S} Што се не би написао какав леп капетан?!{S} Ето, на пример, знам ја једног в |
о Ђуку шта ради, и да се откуд ту десио какав још оштрији поглед од погледа капетанова, могао б |
Ми смо људи прости...{S} Није да рекнеш какав мит — боже сачувај!...</p> <p>— Нити бих вам узео |
ооорт!« а међу гостима захори се граја, каква ваљда није била ни на циганској слави, а камоли н |
stone unit="subSection" /> <p>Боже мој, каква ли је то граја у Крнићу?!{S} Бубњају бубњеви, луп |
лим те, куме, баци то!{S} Тапија!...{S} Каква тапија?...{S} Нек пропадне!{S} Баци молим те, ако |
да као да се спремио да одигра улогу из какве комедије и то — сваки друкчију улогу...{S} У кафа |
уда је говорио лепе беседе, пуне поуке, какву може само исказати тако вредан и ревносан капетан |
е?</p> <p>— Ништа, неки шећер.</p> <p>— Каки шећер?{S} Дај да видим!... — и брзо извади из торб |
} Већ и ружно је — све се спрда »Ено га каки је радин!{S} Седи толико земана у кошари!...« Ниси |
...{S} Ето каки је данашњи свет!{S} Ето каки је данашњи нараштај!{S} И ми се нечему надамо?!{S} |
пандура, док га једва дотерам...{S} Ето каки је данашњи свет!{S} Ето каки је данашњи нараштај!{ |
мешећи.{S} Мислим, није скупо?</p> <p>— Каких осамдесет? — затеже капетан да се ценка. — Ја не |
егде нареди нешто, негде испита да нема каких бургијаша и тако даље, шта већ иде у званичну дуж |
бити тако тврд на погодби.{S} А збиља, како ти они остали дужници?{S} Како Стојан Павловић и О |
ни продао?</p> <p>— Не могу — треба ми, како ћу продати!</p> <p>— Али молим те, брале, продај м |
руке.</p> <p>— Па дела, Ђуко, вере ти, како би се то могло? — упиташе га прибивши се уза њ да |
исла од тешка јада...{S} Ето, мој Пајо, како може човек да страда!...</p> <p>— Молим, фајерунт! |
јицу по рамену.</p> <p>— Само не знамо, како капетан.{S} Да ли је њему било по вољи? — рећи ће |
здан туробан.{S} А сад, видите ли само, како је разговоран и како се смеје...{S} Сад као први п |
тана.{S} Ено, познајем га по разговору, како је весео и добре воље.{S} Никад га нисам видео так |
ко је он ту главу набавио, каза ми све: како је мислио и шта ће с њом.{S} Мени обрече трећу пар |
кити, бого мој, што може лепше бити!{S} Како је Владимирцима и свуда по срезу томе настала срећ |
и памећу шенуо.</p> <p>— Е, јадник!{S} Како не нађе неког поштеног човека да га ишчупа из те б |
на и чавака што затиру воће и усеве.{S} Како сад нема ни пламењаче, ни поплаве, ни града, ни су |
ађа, овце се близне, ројеви не беже.{S} Како је нестало гусеница, врана и чавака што затиру воћ |
њаче, ни поплаве, ни града, ни суше.{S} Како је на све стране »благодет и изобилије у вину, жит |
ако си ми кум!</p> <p>— Платио сам.{S} Како да бацим?</p> <p>— Хе, мој куме — рече Радан сасви |
откако је тако добар капетан дошао.{S} Како од онда жито добро рађа, овце се близне, ројеви не |
А збиља, како ти они остали дужници?{S} Како Стојан Павловић и Обрад Јешић?{S} Како Иван, Вукса |
Како Стојан Павловић и Обрад Јешић?{S} Како Иван, Вуксан, Ђурађ, Ненад, и они други?...{S} Мо' |
»само да не буде одвећ скупо«.</p> <p>— Како бих ја вама прескупио! — одговараше Ђуко на ту жељ |
и? — рећи ће на то онај други.</p> <p>— Како није! — поче даље Ђуко, хвалити. — 3нам да није ни |
S} Шта ћу ти ја! — рече Радан.</p> <p>— Како си, Радане?...{S} Поп!{S} Поп! поп!...{S} Одакле т |
анији људи, па се разговарају.</p> <p>— Како је ове године летина? — пита капетан једнога од њи |
ш.</p> <p>— А да ли ће ваљати?</p> <p>— Како не би ваљало?{S} Ја што купим — пред начелника да |
одвратише човека те му не даде...{S} А како се, сиромах, беше обрадовао!{S} Чисто наново оживе |
его опет ми чиновници и старешине.{S} А како ћеш му, врага, управљати кад те се не боји!...{S} |
а ни до ражња, него до добоша и до тога како ћемо добити — ти ону ливаду, а ја онај виноград!.. |
му опет све теже и теже...{S} Већ опажа како му нокти од оних шапа пробили гуњац, па већ дохита |
« А он виде где се ја чудим, па ми каза како је он ту главу набавио, каза ми све: како је мисли |
— Е, те још како!...{S} Сад је баш ишла како ваља!...{S} Само да ти кажем.{S} Дође неки Милета |
огу!...« Види, где ти је преша, па шиша како он хоће.{S} И тако на једвите јаде ишчупам педесет |
</p> <p>— А њему скоту — ја!</p> <p>— Е како те Узловић закачио у своје канџе, не ишчупа га се |
има Сармашевића.</p> <p>Биће две године како је добио чин капетански.{S} Ја мислим да сте га ви |
д, видите ли само, како је разговоран и како се смеје...{S} Сад као први пут код вас...{S} Је л |
{S} Чисто наново оживео, па ми се хвали како ће скинути зло с врата...</p> <p>— Па дела казуј, |
!...</p> <p>— Ама, опет ти не каза мени како се завадисте.</p> <p>— Стани да ти кажем...{S} Зна |
гледа капетанова, могао би лепо опазити како се капетан задовољно осмехну кад виде где Ђука узе |
не бери бригу.{S} Умећу ја њима подићи како ваља...{S} Ти само гледај сехира док дођемо у Вуче |
о је погађао у каиш — Ја се и сад чудим како имаде куражи Петар да усред глувог доба онде зарон |
.. никад отарасити.{S} Кад човек виде у како је зло угазио, он поклизну и у раду.{S} А ком ће с |
> <p>— Нуто оно доле — ви'ш?...{S} Ви'ш како седи!...{S} Та ено га, ено — црни се!...</p> <p>— |
је; потврди му и процену и научи га још како ће час пре доћи до пара.{S} Чим оде човек, ја глав |
ина? — примети Пајо.</p> <p>— Е, те још како!...{S} Сад је баш ишла како ваља!...{S} Само да ти |
.{S} Шта велиш, Ђуко?</p> <p>— О те још како, господине!{S} Ова луда светина... шта ти она зна? |
ек пружити прстом на Раданов виноград: »Како ти се допада, Ђуко, онај виноград?« — »Добар«, вел |
рекиде га Радан, а јетко се насмехну. — Какој кући?{S} Ти мислиш оно је моја?...{S} Хеј, мој ку |
о сврдо.</p> <p>— Хајд̓ тако право — на камен стао! — рече Радан и зацену се од смеха.{S} Ошину |
а.{S} Волови запели па сипљу, као да је камење натоварено; њему опет све теже и теже...{S} Већ |
, па јурну на прозор, а чисто цичи: »Та камо тај?{S} Пали, море!« Но баш у тај мах растаде се Ђ |
а ни у Владимирцима, где је капетанија, камоли у Крнићу.{S} Не треба се чудити, велико је весељ |
аљда није била ни на циганској слави, а камоли на другој којој крштеној.{S} Ваљало је сад да Ђу |
{S} Усред подне сумња те онуде проћи, а камоли ноћу — потврди онај што је окретао попа.</p> <p> |
{S} Да га у сну усниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њима кака посла.{S} Оно, додуше, ни ја |
куке кантарске, и око врата му уплетен кантар читав онако са синџиром и јајетом...{S} То је, к |
па кроз образ и леви и десни, две куке кантарске, и око врата му уплетен кантар читав онако са |
е онај Сима Симеуновић пред Јаковом.{S} Канцеларија му увек загојаћена, непроветрена, заудара н |
искрмачи сваки акт који до руке дође, а канцеларија му заудара као ракијска мешина.{S} А овај к |
ода и пустио се у пискарање по сеоским канцеларијама, те га и отац одрину од себе да не зна за |
еку притужила нужда.{S} Изиђе једном из канцеларије, па само што не плаче.{S} Питам га шта је — |
и што капетан сад, кад хода изјутра по канцеларији припијајући каву, шапуће неке бројеве и чес |
н запали цигару, пуши мало и шета се по канцеларији, па сркне каве, па опет пуши и шета се, па |
а она акта; осим што се у лето изувао у канцеларији и држао на полици међу актима увек боцу сур |
его сам је чувао ја у мојој соби — пред канцеларијом.</p> <p>— Сад вам јамачно није тако ишла т |
сад почела да стоји у соби Ђукиној пред канцеларијом и она торба са главом шећера, и што капета |
ци.{S} Снуждио се, невесео: пустим га у канцеларију капетану, па се наслоним да слушам. »Одакле |
танијом пре Максима.{S} Никад не дође у канцеларију изјутра пре док не попије у механи пет-шест |
Зовем га, брате, ето послом званичним у канцеларију — неће да дође; по десет пута шаљем пандура |
главом шећера!{S} Уђем ја једно јутро у канцеларију а она му стоји на асталу.{S} Ја се мало зач |
ако чисту, тако проветрену и намирисану канцеларију и код тако лепог капетана!...</p> <p>Па и к |
<p>— Е како те Узловић закачио у своје канџе, не ишчупа га се ти шале!</p> <p>— Вере ти, Радан |
даде, него стаде писка, цика, пуцњава, као да кокице кокаш...{S} А он удри загрћи оним жаром; |
Одавно није било таке журбе око дочека, као тај дан у Вучевици.{S} Кмет Степан, његови општинар |
па поцупкују онако седећи на столицама, као да играју коло.{S} Онамо за другим столом плачу и к |
ега стегло за обе ноге па тегли наниже, као олово...{S} Бе деде, бе деде, отимљи се он; аја, хо |
дети!...{S} На ногама му жуте букагије, као восак!...</p> <p>— Аох! — повикаше сви, а очима узв |
е као за пакост — дукат!...</p> <p>Еле, као што видите, велико весеље чини Давид Узловић.{S} Ту |
у Београду; учи гимназију.</p> <p>Еле, као што видите, ретко где има тако лепо и згодно капета |
а оно се спушта к њему: малено детенце, као ћупић... црни се; у мраку не може ни да га види доб |
м разви један замотач у торби, па рече, као чудећи се:</p> <p>— Гле, гле!{S} Та то је глава шећ |
ајале, богзна докле...{S} Ишли су људи, као на чудо те гледали...{S} После, вели, нестаде их.{S |
да макну.{S} Пуца онај јастук под њим, као да је натоварен воденични точак.{S} Дође већ да се |
ати са ситном децом — под ведрим небом, као просјак!...{S} Начини се ту галама, дотрчаше још љу |
десет талира живио сам боље него данас, као капетан.</p> <p>— Јес̓, богме, господине! — потврђу |
похитајте и ви.{S} Сад је баш и у реду, као на поласку да му дате...</p> <p>Кмет извади из кесе |
узмеш јабуку из руке, дигну на те вику, као на белу врану...{S} Овако ћу ја њих друкчије мало д |
ди у колима.{S} Волови запели па сипљу, као да је камење натоварено; њему опет све теже и теже. |
е их тако кући.{S} Наложи, вели, ватру, као да ће вола пећи.{S} Кад се добро разгори, он разгрт |
га нешто плашило и откинуло парче...{S} Као да ја не знам да је он то пијан одломио...{S} Нагрд |
о разумео тај намиг господина свога.{S} Као чинећи се свему невешт, иступи мало на страну, па з |
етан и Узловић па потеци том човеку.{S} Као за несрећу Раданову, десио се тај човек — капетану |
вајата и погледа капетана, па намигне — као вели: »Гости се ти, господине, још мало!{S} Твој ве |
скамени се, па тако остане век и амин — као црн огорео пањ.</p> <p>— Ко узимље интерез и ко кри |
{S} Ко год се помоли на врата — изгледа као да се спремио да одигра улогу из какве комедије и т |
о шапћући да их уверава — да то изгледа као неки мит?...{S} Ви може бити то и не помишљате, ама |
ојим путем као и пре; дужност се вршила као и досад — само што је сад почела да стоји у соби Ђу |
але, стани!</p> <p>Радан опет стаде, па као затежући се рече:</p> <p>— Та оно, ја ти могу баш и |
S} Ђуко приђе колима и извуче торбу, па као заклањајући је за се да не угледа капетан, донесе ј |
до руке дође, а канцеларија му заудара као ракијска мешина.{S} А овај капетан јок!{S} Он дође |
ећера.{S} Мој Пајо, падало је ту новаца као кише!...</p> <p>— Ама, опет ти не каза мени како се |
ав позеленио од муке.{S} Жена му и деца као потучени...{S} Поче се продавати — махом све купује |
је разговоран и како се смеје...{S} Сад као први пут код вас...{S} Је ли, досад није долазио, а |
кад да је прода за три талира, него све као за пакост — дукат!...</p> <p>Еле, као што видите, в |
} Кад после разгрте супрет — а оно црне као угљен!...</p> <p>— Ви̓ш огорела она нечастива сила! |
љи.{S} Не да му онај грех ни да иструне као остали луди...</p> <p>— Јес̓, јес̓, и ко мери криво |
док дете поче да се церека; не смеје се као остала деца, него некако сасвим извраћено: »Наша гл |
ниш ти тамо, море?!« привикну на Ђуку и као попрети главом. »Сад, сад, господине — ето ме!« одг |
ј другоме нека ти изеде, а ти опет живи као скот!...</p> <p>— А зар је он мало њих упропастио, |
— Тек, опет, ви можете да не изгледа ки као мит, нити да, опет, оде онако празне руке.</p> <p>— |
{S} Поп Перо ухвати се за браду и учини као јарац: »Мехе-хеее!« И сви се гости грехотом насмеја |
е за мит...{S} Ништа га тако не ражљути као кад му поднесе човек нешто што би се могло рећи да |
одина.{S} Лепо га, кажу, понесе у облак као перце, а у жиљу му заплетен човек, црн као угарак, |
.</p> <p>Све је опет пошло својим путем као и пре; дужност се вршила као и досад — само што је |
Брига, брига, куме! — и ту махну руком као да је све пропало.</p> <p>— Хеј, хеј, мој весели ку |
ум-Мато!...{S} Гле, ти си! — рече Радан као тргнув се мало. — Ето ја... видиш, тако!{S} Мало, б |
капетанији ниједан капетан тако дочекан као што сте ви дочекали вашег капетана.{S} Ено, познаје |
— па му пружи главу шећера.{S} Капетан као чинећи се да му то није по вољи, уозбиљи се и упита |
перце, а у жиљу му заплетен човек, црн као угарак, а закачене му на уста, па кроз образ и леви |
к се обре пред њим црн поп!{S} Асли црн као угљен, а лице и све му зарасло у саму браду. »Дај м |
три га наш дугајлија, па се загледа у њ као да га познаје; загледа се још боље, па га зовну:</p |
<p>— Јес, богами, право велиш!{S} Него као шта би?</p> <p>— Хм, хм, шта би? — промишља, божем |
p> <p>— А!{S} Знате шта? — узвикну Ђуко као досетивши се. — Кад рече у варош — и ја сам баш јут |
н. — Деде баталите ту спрдњу да седнемо као људи.</p> <p>— Богами, право велиш — рекоше они што |
а читав пушкомет зацрни се нешто малено као клупко...{S} Учини се Петру да из воде излете и пад |
ни сам не знам шта ћу...{S} Идем често као луд.{S} Што год урадиш, подај њему.{S} Ни ода шта т |
расте, расте, расте... и окреће се исто као радиш; дојури већ до њега, кад — ал̓ опет онај црни |
о кад се купао летос у реци — сав модар као чивит.{S} Испребијали га, вели, ветрењаци; али им б |
јмањем покрету огледа строга званичност као што је у Максима Сармашевића, нашег лепог капетана. |
е ископати.{S} Молих га опет, молих већ као самог господа бога — боже опрости! — Напослетку вел |
ију, докопају грм за врх па га ишчупају као струк лука и туку се...{S} Ја сам баш гледао кад се |
онај што беше забо прст, тргнувши руку као опарен. — Ето, чим те погледах, изгубих цванцик.</p |
ачко: »многаја љета«, а вирауни почучну као орлушине око стрвине па тек дрекну из петних жила: |
жена му удари у запевку.{S} Он, сиромах као згранован, улете у кућу.{S} Сви се загледасмо шта м |
тај!{S} И ми се нечему надамо?!{S} Мрка капа, зла прилика!...{S} Сутра да се нешто отме Босна ј |
е нећеш наћи слична ни носа, ни ока, ни капе, ни хаљине, ни лица, ни одеће, ни обуће...{S} Све |
век — капетану брат од ујака.{S} Навали капетал: »Немој бити«, тамо он, »луд!{S} Зар овом пропа |
е.{S} Питам га шта је — а већ амо знам, капетан ми наручио. »Мука и зло«, вели, »ја не знам кад |
кија препеченица од неколико година.{S} Капетан сео у хладу на прострте шаренице; око њега се и |
руке... — па му пружи главу шећера.{S} Капетан као чинећи се да му то није по вољи, уозбиљи се |
ого.</p> <p>Дође време да се полази.{S} Капетан то наговести мало кмету, а, међутим, завара очи |
баш сада не чуше се његови пиштољи.{S} Капетан из коже искочи од љутине што Ђуко не даде израз |
у, и ето, сиромах, још није издржао.{S} Капетан тера опет своје.{S} Виноград је добио.{S} Сад, |
ио је и то, ама му све подлију воду.{S} Капетан се беше нешто на њ испизмио, а запело му око за |
ид и хтеде нешто још жешће да дотури, а капетан га прекиде:</p> <p>— А хоће ли ове године, Дашо |
оним да слушам. »Одакле си ти?« пита га капетан онако мало оштро. »Из Миокуса, господине.« — »Ш |
— Нити бих вам узео ја мит — прекиде га капетан. — Да ми дате пун овај вајат дуката — не бих ва |
а као заклањајући је за се да не угледа капетан, донесе је међу њих.{S} Али оштар поглед капета |
А баталио се, брате, дакако! — наставља капетан. — Ено, пре неких година, знам — прође старешин |
<p>— Како је ове године летина? — пита капетан једнога од њих.</p> <p>— Та свакојако, господин |
мо ли, Дашо, да му дрекнемо, а? — упита капетан Узловића пошто је већ прилично омезетио.</p> <p |
збиља, да ли си ти понео и оно? — упита капетан Ђуку мало потише да не чује кочијаш.</p> <p>— Ј |
дине!</p> <p>— Шта — осамдесет? — упита капетан, а мало се устури и набра обрве.</p> <p>— Осамд |
да га је сама природа створила да буде капетан.{S} Па још оно његово званично понашање!{S} Ево |
упо?</p> <p>— Каких осамдесет? — затеже капетан да се ценка. — Ја не бих...</p> <p>— Не, не гос |
о у Вучевицу, откако га поставише да је капетан над тим срезом.{S} Он је често походио села, ал |
же им да не треба власт слушати, што је капетан већ к знању«, и добио, наравно, опет главу шеће |
ке ради, да понесе деци.{S} У Звезду је капетан извидио опет спор око неке сеоске воденице, поу |
х дрангулија.{S} Тог пандура веома воле капетан; довео га чак из другог среза кад се преместио. |
у новинама.{S} Тек једно јутро зове ме капетан, а осмехује се: »Хајде, Ђуко, спреми се да идем |
е богзна шта... дајте паре, ето зове ме капетан; похитајте и ви.{S} Сад је баш и у реду, као на |
} Али сад што му драго... — изговара се капетан, а Ђуку се само смеши брк.</p> <p>— А немој што |
ретом?{S} Ха, ха, ха! — пита и смеје се капетан преко масног залогаја пилетине.{S} Поп Перо ухв |
неку процену.« — »Дођи сутра!« осече се капетан на њ.{S} Изиђе сиромах, жали ми се, ја слежем р |
је, где је и стајала.</p> <p>Опрости се капетан са свима, седе у кола и оде, а Вучевчани осташе |
петанова, могао би лепо опазити како се капетан задовољно осмехну кад виде где Ђука узе торбу и |
...{S} У мене, Дашо, нема шале! — Ту се капетан маши руком за чашу у којој беше допола вина.</p |
{S} Баш није требало — вајка се токорсе капетан. — Ја ни од кога не узимам ништа...{S} Него већ |
ћемо, Ђуко, право у Вучевицу — рећи ће капетан кад већ кола измакоше из авлије и појурише друм |
абије... је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, то ће капетан градити.{S} У нас, хвала богу, то не граде.</p> |
?</p> <p>— Спреми и окрени кола! — рече капетан и Ђуко оде да барата нешто с кочијашем око кола |
<p>— Хајд ову у здравље Ђукино! — рече капетан пришав столу и узевши понајвећу чашу.{S} Сви се |
Баш смо на штети што је окрњена — рече капетан, па прорачунавши у себи додаде: — Знаш, Ђуко, к |
капетана. — Ето, на пример, какав беше капетан Јаков Јаковљевић, што је био над овом капетаниј |
читељима затури се да дивани, а Давид и капетан наставише своје.</p> <p>— Дела ти, Дашо, да ми |
спреман чека код кола.</p> <p>Устаде и капетан, захвали им на дочеку, изговори неколико веома |
и нек окрену кола. — Кола се окренуше и капетан уседе, па махну руком на Ђуку: — Хај̓д, пењи се |
стигоше пред среску кућу, где се устави капетан са својим вредним Ђуком и богатом жетвом.</p> < |
>И тако док се част спреми, наш се лепи капетан сит наразговара отприлике оваквих разговора.{S} |
годно капетанско племе...{S} И тај лепи капетан опремио се једно јутро да иде по срезу.</p> <p> |
Читаву недељу дана зачамао је наш лепи капетан, путујући по срезу »по званичној дужности« свој |
тли Вучевчани...</p> <p>И тако наш лепи капетан пусти се у дуг разговор са својим верним Ђуком. |
. — Знам ја тебе, Дашо — узе га тапшати капетан по рамену. — Нећеш ти бити тако тврд на погодби |
S} Платиће он то мени лепо... — попрети капетан.</p> <p>Утом већ и кола стигоше пред среску кућ |
заудара као ракијска мешина.{S} А овај капетан јок!{S} Он дође изјутра трезан, чист, лепо очеш |
да час изиђеш на чист ваздух.{S} А овај капетан јок!{S} У њега су послеподне, особито лети, про |
е још најглавније — знате ли ви да овај капетан неће ни да чује за мит...{S} Ништа га тако не р |
акве скаредне песме.{S} Ту је чак и сам капетан Максим Сармашевић.{S} Остало су општинске ћате |
да није ни у једној капетанији ниједан капетан тако дочекан као што сте ви дочекали вашег капе |
же само исказати тако вредан и ревносан капетан.{S} Свуда је био добро почашћен и дочекан.{S} И |
че чисто да се шали онако доста накићен капетан. — Теби је, чини ми се, свака година Добра, а?< |
ити, па још и боље од њега — иако је он капетан, а ја човек прост, његов пандур: него куд бих с |
.{S} Видиш ову кавану?{S} Њу је сазидао капетан том главом шећера.{S} Мој Пајо, падало је ту но |
т талира живио сам боље него данас, као капетан.</p> <p>— Јес̓, богме, господине! — потврђују о |
по рамену.</p> <p>— Само не знамо, како капетан.{S} Да ли је њему било по вољи? — рећи ће на то |
ка.{S} Вино вучевичко добро, па се мало капетан и разгрејао и тек сад раздрешио неисцрпљиву тор |
јом и она торба са главом шећера, и што капетан сад, кад хода изјутра по канцеларији припијајућ |
људе?{S} Што се не би написао какав леп капетан?!{S} Ето, на пример, знам ја једног веома финог |
томе настала срећа откако је тако добар капетан дошао.{S} Како од онда жито добро рађа, овце се |
и га сутрадан рано — моли опет.{S} Опет капетан одлаже: »Сутра!...« Еле тако га одбија неколико |
ивада...</p> <p>— Вино... — мрмољи опет капетан држећи се за свог Ђуку да не падне — вино...{S} |
ли, не лези враже, то некако прокопкају капетан и Узловић па потеци том човеку.{S} Као за несре |
ога старешину...</p> <p>Одатле се крену капетан обилазити остала села.{S} У Кујавици је извидио |
— Хајде, Ђуко, да се иде, Ђуко! — викну капетан и неки потрчаше вајату да га зовну.</p> <p>— Ет |
ву и однесе бајаги капетаници.{S} Одмах капетан с њим друкчије; потврди му и процену и научи га |
ди, ти Вучевчани!...{S} Шта је пута наш капетан обилазио срез по званичној дужности!...{S} Шта |
е. »Откуд сад то«, мислим сам, »кад наш капетан не узима ни од ког мита?« А он виде где се ја ч |
с кочијашем око кола.</p> <p>Док се још капетан заговарао с људма, дотле кола већ беху спремна. |
... — упита опет тако исто Ђука.</p> <p>Капетан климну главом да јесте.</p> <p>— Понео сам...{S |
звињује се Давид дослужујући им.</p> <p>Капетан диже чашу и куцну њом чашу пред поп-Пером.</p> |
нирању стигоше већ и у Вучевицу.</p> <p>Капетан је одсео код кмета сеоског Степана Стенчића.</p |
аш млађи писар код покојног Вула Ивића, капетана.{S} Кад се вратимо тако са сабора — носе два п |
бу, а из не вири врх главе шећера...{S} Капетана одмах мину љутина, а још се држи намргођен. »Ш |
у и господа из Владимираца на сабор.{S} Капетана ћете лако познати.{S} На њему је најновија уни |
ом.{S} Извири мало иза вајата и погледа капетана, па намигне — као вели: »Гости се ти, господин |
о дочекан као што сте ви дочекали вашег капетана.{S} Ено, познајем га по разговору, како је вес |
год хоћете да нисте досад нашли таквог капетана да му се и у говору, и у смеху, и у погледу, и |
већ иде у званичну дужност тако врсног капетана, који је само својим приљежним и ревносним рад |
о је у Максима Сармашевића, нашег лепог капетана. — Ето, на пример, какав беше капетан Јаков Ја |
вић свог најмилијег госта — нашег лепог капетана. — Служите се, изволите — колико је бог дао и |
мер, знам ја једног веома финог и лепог капетана... неког Максима Сармашевића.</p> <p>Биће две |
намирисану канцеларију и код тако лепог капетана!...</p> <p>Па и капетаница и деда Максимова — |
ало тише Узловић, а унесе се ближе пред капетана — не би још требало — биће и томе земана.{S} А |
.{S} После вечере колале су здравице од капетана до Ђуке и од Ђуке до капетана — докле већ гост |
ко год замочи перо, одмах ти ту потегне капетана: те не знам — у црвеним јеменијама с репићима; |
ала богу, то не граде.</p> <p>— А имате капетана?</p> <p>— Имамо — ја! — одговори Радан већ изл |
о. — Осим униформе и пандура, познаћете капетана и по лепом стасу и облику његовом.{S} Није вај |
равице од капетана до Ђуке и од Ђуке до капетана — докле већ гости нису били дошли у тако стање |
аш јутрос из вароши, па уз пут сустигох капетана, те пођох амо с њим.{S} Ја сам купио за моју ч |
ед поп-Перу посрћући. — Ја, јес ти чуо, капетане!...{S} Знаш — ливада...</p> <p>— Вино... — мрм |
> <p>Богами, ја не знам шта су ти јадни капетани толико натрунили тим људима што пишу у новине |
му?...{S} Зар ти још не знаш ко су наши капетани.{S} Просто, ако му није воља, неће да те чује |
о хуке и чуда ни у Владимирцима, где је капетанија, камоли у Крнићу.{S} Не треба се чудити, вел |
а, Дашо, нема ни онаког винограда у три капетаније...{S} Хоћеш ми га уступити, вере ти?</p> <p> |
о свих, на броју преко 54 села у својој капетанији.{S} Свуда је имао по нешто званична посла: н |
ону ливаду у луци...{S} Нема је у целој капетанији онаке!</p> <p>— Вала, Дашо, нема ни онаког в |
ко, хвалити. — 3нам да није ни у једној капетанији ниједан капетан тако дочекан као што сте ви |
н Јаков Јаковљевић, што је био над овом капетанијом пре Максима.{S} Никад не дође у канцеларију |
код тако лепог капетана!...</p> <p>Па и капетаница и деда Максимова — све ти је то некако уљудн |
дати.{S} Купи он главу и однесе бајаги капетаници.{S} Одмах капетан с њим друкчије; потврди му |
донесе је међу њих.{S} Али оштар поглед капетанов добро је пратио Ђуку шта ради, и да се откуд |
сио какав још оштрији поглед од погледа капетанова, могао би лепо опазити како се капетан задов |
ротије; па опет с почетка, па у здравље капетаново, па терај редом, док стиже и вечера.{S} Посл |
у здравље капетаново!{S} Хајд у здравље капетаново...{S} Наздравиде, поп-Перо! — понудише поп-П |
и гракнуше:</p> <p>— Хајд ову у здравље капетаново!{S} Хајд у здравље капетаново...{S} Наздрави |
наздрави заиста лепу здравицу у здравље капетаново.{S} Накити, бого мој, што може лепше бити!{S |
једном!« — »Море, донеси ти штогод деци капетановој на пешкеш«, велим му ја, »па да виш онда!« |
мене ветар, Радане.{S} Ви'ш, ја с мојим капетаном квит!</p> <p>— Јеси давно из Владимираца?</p> |
равио!... — узеше га корети што шушка с капетаном.</p> <p>— Бог душмана заборавио, браћо! — Изв |
p> <p>Биће две године како је добио чин капетански.{S} Ја мислим да сте га виђали ако сте били |
идите, ретко где има тако лепо и згодно капетанско племе...{S} И тај лепи капетан опремио се је |
несрећу Раданову, десио се тај човек — капетану брат од ујака.{S} Навали капетал: »Немој бити« |
пењи се! — Ђуко се посади у кола према капетану.</p> <p>— Е сад ћемо, Ђуко, право у Вучевицу — |
, шта ће ти ово?</p> <p>— Та хоћу сутра капетану да ми потврди неку тапију, па узех...</p> <p>— |
о предајући главу кмету.{S} Затим приђе капетану и упита: — Хоћемо ли, господине?</p> <p>— Спре |
у на руци; и ту су парничне стране дале капетану главу шећера да понесе деци тек руке ради.{S} |
ад је јутрос из вароши пошао«, и дадоше капетану тек, руке ради, да понесе деци.{S} У Звезду је |
То је, Пајо, онај сељак што је набавио капетану ону главу шећера.</p> <p>— А што је на робији? |
јем је добро!...{S} Ја сам је и набавио капетану.{S} Ево, где је окрњи црно дете на броду више |
ио се, невесео: пустим га у канцеларију капетану, па се наслоним да слушам. »Одакле си ти?« пит |
и и имају хвале и љубави у њега.</p> <p>Капетану је већ прилично похабана униформа; истина, још |
се све прилике и средства; израчуна се капитал; позидаше се куће, једанпут рећи: поче се од ма |
ли Ђуко придигнув се мало и машив се за капу. — А већ за то не бери бригу.{S} Умећу ја њима под |
ће му на читав пушкомет стати и скинути капу; чак сјаше с коња, па му ода чест.{S} А данас јок! |
букагије? — упита онај што је растурао карте.</p> <p>— Не пушта он њих шале...{S} Донесе их та |
икну један од погађача и лупи по једној карти.</p> <p>— Сутра! — узвикну онај што разбацује, из |
држи у десној руци две и у левој једну карту, хитро их премеће, већ што треба у тој игри н вич |
а! — узвикну онај што разбацује, изврну карту, кад оно дама.</p> <p>— Их, ороспију му очину! — |
кад баш хоћете...{S} Макар ја опет ишао кастиле за то у варош.</p> <p>— А да ли ће ваљати?</p> |
кну један келнер успремајући столице по кафани.{S} Ђуко и Пајо одоше.{S} Остали гости одавно се |
ац магли у очи куд се год окренеш.{S} У кафани »Код петла« пуно.{S} За једним маленим столом у |
ије и то — сваки друкчију улогу...{S} У кафану »Код петла« слегне се цео свет, па готово не сам |
е зими и кад је кака жестока мећава — у кафану »Код петла«.{S} То ти је најпречи и најсигурнији |
х двадесет дуката!...</p> <p>Утом уђе у кафану један робијаш од оних којима је скинуто гвожђе, |
и постати зловољнији.{S} Боље иди ти у кафану »Код петла«.{S} Ту је тек позориште и комедија!{ |
ћом обиђе на планину, те не учини много квара.</p> <p>— Одбише ветрењаци! — додаде један. — Баш |
, Радане.{S} Ви'ш, ја с мојим капетаном квит!</p> <p>— Јеси давно из Владимираца?</p> <p>— Прек |
т« и туш да се чак у другом селу тргоше квочке са сметлишта, у коме се беху безбрижно разлепрша |
дићу што седи за истим столом с њим.{S} Келнер донесе још две чаше пива пред њих.{S} Дугајлија |
/p> <p>— Молим, фајерунт! — викну један келнер успремајући столице по кафани.{S} Ђуко и Пајо од |
за велико чудо клиси из цркве поп-Перин кер.{S} По цркви беше све испретурано и узорвано; три д |
ле вечерње у цркву: сву ноћ је несрећна керина вијала по цркви ускакујући на све могуће столове |
ти, и што увек води са собом једну црну керину, па једанпут закључа је после вечерње у цркву: с |
ску да му дате...</p> <p>Кмет извади из кесе дукат у злату и даде Ђуку:</p> <p>— На, брат-Ђуко, |
и се гости грехотом насмејаше.</p> <p>— Кеца, попе у — шевар! — викну учитељ Симо и опет се осу |
е: — Тек, опет, ви можете да не изгледа ки као мит, нити да, опет, оде онако празне руке.</p> < |
упита господин.</p> <p>Радан већ виде с ким има посла, па да би га се отресао рече:</p> <p>— Од |
дабране госте своје.{S} Све су здравице китњастије од китњастијих; учитељи, попе и ћате надмећу |
своје.{S} Све су здравице китњастије од китњастијих; учитељи, попе и ћате надмећу се — ко ће ле |
говори пандур смахнув левом руком фес с кићанком до рамена за врат.</p> <p>— И ти ћеш са мном.. |
а.{S} Мој Пајо, падало је ту новаца као кише!...</p> <p>— Ама, опет ти не каза мени како се зав |
p> <p>— Слуга сам! — рече опет професор клањајући се и држећи оно сврдо.</p> <p>— Хајд̓ тако пр |
л̓ хоћеш...{S} Не мо̓ш ишчупати паре да клечиш!{S} Дају ти, али по дупло.{S} Најпосле зажмурим, |
и из торбе главу шећера, загледа је, па климну главом: — Их, куме, зар и ти?!...{S} Што ће ти т |
о докле сам доспео!... заврши Радан, па климну главом не весело, погледа нешто доле у воду, па |
ита опет тако исто Ђука.</p> <p>Капетан климну главом да јесте.</p> <p>— Понео сам...{S} Ех, го |
упише и отворише врата — за велико чудо клиси из цркве поп-Перин кер.{S} По цркви беше све испр |
тав пушкомет зацрни се нешто малено као клупко...{S} Учини се Петру да из воде излете и паде на |
око дочека, као тај дан у Вучевици.{S} Кмет Степан, његови општинари и млађи трче на све стран |
p> <p>— Дајде, Ђуко, да видим! — заиска кмет; узе и преврте тамо-амо, па рече: — Није вајде, до |
поучних речи, па пође.{S} Док му приђе кмет и за њим два општинара с главом шећера.</p> <p>— Г |
Баш, Ђуко, доста ти је дукат — рећи ће кмет. — Немој ни ти сад затезати...{S} А заиста да није |
вом шећера.</p> <p>— Господине — почеће кмет — није баш у реду да одеш од нас тако празне руке. |
ге!«</p> <p>Утом сва четири општинара и кмет, те за вајат Ђуки.</p> <p>— Е па дајде, Ђуко — рећ |
ици, нек су ти жива и здрава!... — вели кмет.</p> <p>— Та није то требало...{S} Баш није требал |
А немој што замерити, господине — вели кмет. — Ми смо људи прости...{S} Није да рекнеш какав м |
си платио, брат-Ђуко! — при</p> <p>мети кмет. — Скупо, није вајде!</p> <p>— Јес̓, истина, поску |
ду, као на поласку да му дате...</p> <p>Кмет извади из кесе дукат у злату и даде Ђуку:</p> <p>— |
у Вучевицу.</p> <p>Капетан је одсео код кмета сеоског Степана Стенчића.</p> <p>Одавно није било |
где га не питате.</p> <p>— Јес̓, јес̓ и кмета да зовнемо — и сложише се њих два и одоше да их з |
емо и ону двојицу општинара.</p> <p>— И кмета зовните — рече Ђуко — да му што не буде криво, гд |
и целу ствар и оној двојици општинара и кмету сасвим потанко и разговетно да они нису ништа дру |
се полази.{S} Капетан то наговести мало кмету, а, међутим, завара очи свима те намигну на свог |
лал, брате! — рече Ђуко предајући главу кмету.{S} Затим приђе капетану и упита: — Хоћемо ли, го |
коло.{S} Онамо за другим столом плачу и кмече деца, церека се некако женскиње и халачу солдати. |
азвраћа деду, даје им којекаке скаредне књиге да читају, каже им да горе нема неба ни раја — не |
атрунили тим људима што пишу у новине и књиге!...{S} Ама нека ко год замочи перо, одмах ти ту п |
уци!...</p> <p>— Богати, кажи ми право, ко се први сети таког ђаволства? — упита Пајо.</p> <p>— |
.{S} Ту је тек позориште и комедија!{S} Ко год се помоли на врата — изгледа као да се спремио д |
останеш.</p> <p>— Мучно, богами!...{S} Ко се данас задужи — нема му бела дана више! — додаде д |
се нешто отме Босна јали Херцеговина — ко би управљао оним народом, него опет ми чиновници и с |
ијих; учитељи, попе и ћате надмећу се — ко ће лепше и згодније окитити и наздравити.{S} Чим се |
онда!« — »Ама, ако хоће само, донећу — ко не би, само нека буде вајде!« — Ја му онда понудим г |
к и амин — као црн огорео пањ.</p> <p>— Ко узимље интерез и ко криво мери — рећи ће на то онај |
таког ђаволства? — упита Пајо.</p> <p>— Ко?{S} Он, ето ко! — одговори дугајлија. — Оно, додуше, |
вље Напија се у здравље господе и онога ко измисли господу; напија се у здравље »добрих људи« к |
о пишу у новине и књиге!...{S} Ама нека ко год замочи перо, одмах ти ту потегне капетана: те не |
дана више! — додаде други.</p> <p>— Ама ко ли први измисли тај несрећни интерез да ми је знати? |
што је погађао у каиш.</p> <p>— Бог зна ко је!... — поче онај што је изгубио на попу. — Ја сам |
иновника, ни попа, никога...{S} Нити се ко ту богу моли, нити иде у цркву...</p> <p>— Јес̓, бог |
о остали луди...</p> <p>— Јес̓, јес̓, и ко мери криво и њега стигне проклетиња — прихватиће она |
горео пањ.</p> <p>— Ко узимље интерез и ко криво мери — рећи ће на то онај што је погађао у каи |
оче уверавати Ђуку један ,од њих — него ко велимо где нам је први пут дошао — неће ваљати да од |
? — упита Пајо.</p> <p>— Ко?{S} Он, ето ко! — одговори дугајлија. — Оно, додуше, могу се и ја д |
А и шта би му?...{S} Зар ти још не знаш ко су наши капетани.{S} Просто, ако му није воља, неће |
шта је доспео...{S} Кобељао се, јадан, кобељао и отимао, па све узалуд.{S} Најпре му је дао не |
по дохака, и ето до шта је доспео...{S} Кобељао се, јадан, кобељао и отимао, па све узалуд.{S} |
те, да је само интерез, било би цвеће и ковиље, али уписа у облигацију осамдесет дуката, па још |
им сам, »кад наш капетан не узима ни од ког мита?« А он виде где се ја чудим, па ми каза како ј |
— вајка се токорсе капетан. — Ја ни од кога не узимам ништа...{S} Него већ...</p> <p>— Понеси, |
јаша, немирних и подозривих људи, и чим кога опазе да им је дужност одмах га јавити свом остаре |
њ је — ражањ, зец је — зец; а нама сад, код овако лепа печења и вина, није стало ни до зеца ни |
це и чека да пође.{S} Ђуко спреман чека код кола.</p> <p>Устаде и капетан, захвали им на дочеку |
позва га Мато те пође.</p> <p>Кад беше код вратница да се растану, Радан хукне и рече:</p> <p> |
о проветрену и намирисану канцеларију и код тако лепог капетана!...</p> <p>Па и капетаница и де |
ћ и у Вучевицу.</p> <p>Капетан је одсео код кмета сеоског Степана Стенчића.</p> <p>Одавно није |
оре...</p> <p>— Јес̓ ја, баш је страшно код Петрова вира — рећи ће на то онај што је погађао у |
вчани.</p> <p>— Био сам баш млађи писар код покојног Вула Ивића, капетана.{S} Кад се вратимо та |
Ено, знам ја пре...{S} Дође ти на сабор код цркве сваког празника тушта света.{S} Лепо се помол |
хода одатле.{S} Дакле, кад је год сабор код н-ске цркве, дођу и господа из Владимираца на сабор |
и како се смеје...{S} Сад као први пут код вас...{S} Је ли, досад није долазио, а? — упита их |
Казаћу ти...{S} Кад му већ подлише воду код тог трговца, онда Узловић тек притеже и навали да с |
згодно — почеће Радан — а на оном броду код воденице и горе мало, поред вира Петрова, не знаш к |
о Васкрсу или о Госпођинудне на сабору код н-ске цркве.{S} Среска је кућа близу; нема ни сахат |
у очи куд се год окренеш.{S} У кафани »Код петла« пуно.{S} За једним маленим столом у крају се |
— сваки друкчију улогу...{S} У кафану »Код петла« слегне се цео свет, па готово не само цео св |
кад је кака жестока мећава — у кафану »Код петла«.{S} То ти је најпречи и најсигурнији лек.{S} |
ти зловољнији.{S} Боље иди ти у кафану »Код петла«.{S} Ту је тек позориште и комедија!{S} Ко го |
е чуше се његови пиштољи.{S} Капетан из коже искочи од љутине што Ђуко не даде израза сад таком |
х шапа пробили гуњац, па већ дохитају у кожу.{S} Мрдне мало да се стресе, аја — још горе притеж |
еш, мали?« упита га Радан. »Изгубио сам козе, па не смем кући.« — »А чији си ти?« Оно плаче, не |
годније окитити и наздравити.{S} Чим се која наздрави — одмах Ђуко пали из пиштоља; учитељи и п |
ешто мало, па се наплело које интереса, које ово главно, које на промену облигације... никад от |
носан и редак старешина у ово подручје, које нек бог дâ да се дугољетно подржи под родољубивом |
наплело које интереса, које ово главно, које на промену облигације... никад отарасити.{S} Кад ч |
p> <p>— А шта ти је то, брале?</p> <p>— Које?</p> <p>— Ово овде — рече господин и пружи прст на |
у торбу званичнога разговора; торбу, из које су кадре извирити све могуће поуке у свима гранама |
пре му је дао нешто мало, па се наплело које интереса, које ово главно, које на промену облигац |
горе мало, поред вира Петрова, не знаш које је горе...</p> <p>— Јес̓ ја, баш је страшно код Пе |
закон, веру, да развраћа деду, даје им којекаке скаредне књиге да читају, каже им да горе нема |
лија. — Оно, додуше, могу се и ја доста којечему довити, па још и боље од њега — иако је он кап |
вараше Радан тек онако — нека се говори којешта.</p> <p>— А не бојите се змија кад идете боси?< |
Вртим главчине, јармове, јастуке и још којешта — рече Радан мерећи господина од пете до перчин |
о; напија се у здравље домаћина Давида, који је с Трудом стекао свој поштени дом и у дому махал |
званичну дужност тако врсног капетана, који је само својим приљежним и ревносним радом и велик |
гред добро саслушао попа Перу Пеповића, који ,му се пожали на учитеља Сретена Павловића да је н |
а све на срећу верних синова земље ове, који знаду свачије заслуге оценити и уважити — на многа |
ћате и већ тако — опет гости одабрани, који доликују ћати и имају хвале и љубави у њега.</p> < |
поду; напија се у здравље »добрих људи« који почитују господу, призивају је у свој дом те угост |
Наручи Радан себи вина и остали шта је који хтео...</p> <p>— А шта си то ћарио у чаршији? — уп |
ићево, него да поменем само даљне госте који се потрудише да му на весеље дођу.{S} Красни су то |
— Нисам ја, али су ми казивали баш људи који су гледали...</p> <p>Еле, тако се, уз пиће осуше п |
Ја мислим да сте га виђали ако сте били који пут о Васкрсу или о Госпођинудне на сабору код н-с |
ilestone unit="subSection" /> <p>Ако си који пут нешто туробан и зле воље, а ти само сврати — о |
а све пљуцка, штуца, искрмачи сваки акт који до руке дође, а канцеларија му заудара као ракијск |
уд.{S} Молих га, кумих да ме почека још који месец дана, кад продам ракију и неко свињче, па да |
Утом уђе у кафану један робијаш од оних којима је скинуто гвожђе, па слушају при полицији гдего |
на циганској слави, а камоли на другој којој крштеној.{S} Ваљало је сад да Ђуко пукне из своји |
е! — Ту се капетан маши руком за чашу у којој беше допола вина.</p> <p>— А, молим, молим — убрз |
купише од Ђука наизменце главу шећера, коју је он »за своју кућу набавио кад је јутрос из варо |
анео да је на неком акту уместо нумере, коју је требало записати, записао »№ 54 дук. са 12%...« |
аде писка, цика, пуцњава, као да кокице кокаш...{S} А он удри загрћи оним жаром; а оно пишти, п |
него стаде писка, цика, пуцњава, као да кокице кокаш...{S} А он удри загрћи оним жаром; а оно п |
ш са мном...{S} Реци нек окрену кола. — Кола се окренуше и капетан уседе, па махну руком на Ђук |
ритеже, кости му пуцају.{S} Попне се на кола, не могу волови готово да макну.{S} Пуца онај јаст |
« Оно плаче, не хтеде казати. — »Оди на кола«, рече му Радан.{S} Оно одмах, јечећи, скочи на ко |
у Радан.{S} Оно одмах, јечећи, скочи на кола.{S} Радан седи на предњем јастуку и натера волове |
чека да пође.{S} Ђуко спреман чека код кола.</p> <p>Устаде и капетан, захвали им на дочеку, из |
се још капетан заговарао с људма, дотле кола већ беху спремна.{S} Кочијаш држи у руди вођице и |
»попа«, а неко »у каиш«.{S} Док стадоше кола пред механом.{S} Врата се отворише и уђе Радан.</p |
ну их што игда може — те једва извукоше кола на обалу...{S} Сиђе Радан полако с кола, да бар во |
осмехну кад виде где Ђука узе торбу из кола.{S} Ђуко саопшти целу ствар и оној двојици општина |
.. — попрети капетан.</p> <p>Утом већ и кола стигоше пред среску кућу, где се устави капетан са |
ли, господине?</p> <p>— Спреми и окрени кола! — рече капетан и Ђуко оде да барата нешто с кочиј |
уко оде да барата нешто с кочијашем око кола.</p> <p>Док се још капетан заговарао с људма, дотл |
кола на обалу...{S} Сиђе Радан полако с кола, да бар воловима олакша.{S} Кад, али — хоће оно да |
во у Вучевицу — рећи ће капетан кад већ кола измакоше из авлије и појурише друмом. — Најближе ј |
<p>Опрости се капетан са свима, седе у кола и оде, а Вучевчани осташе врло задовољни што умедо |
у: — Хај̓д, пењи се! — Ђуко се посади у кола према капетану.</p> <p>— Е сад ћемо, Ђуко, право у |
дану у руке, и прими сврдо.{S} Завири у кола, па видев торбу са стварима, упита:</p> <p>— А шта |
каза му руком предњи и стражњи јастук у кола.</p> <p>— А је ли то старо, брале? — упита господи |
рече: — Деде, Ђуко, метни и ову главу у кола!... — Ђуко одмах узе и већ остави је, где је и ста |
И ти ћеш са мном...{S} Реци нек окрену кола. — Кола се окренуше и капетан уседе, па махну руко |
притеже! — Волови запели, једва помичу кола.{S} Да му је барем на обалу изићи.{S} Ошину их што |
ом, док стиже и вечера.{S} После вечере колале су здравице од капетана до Ђуке и од Ђуке до кап |
упо, ама је и ваљано!{S} Погледајте ви, колика је то глава шећера!</p> <p>— Дајде, Ђуко, да вид |
е — упита један од њих — право ми каже, колико си узајмио од њега?</p> <p>— И не питај, брате, |
ио од њега?</p> <p>— И не питај, брате, колико сам.{S} Да бог сачува сваког таке позајмице!...{ |
вају је у свој дом те угосте и почасте, колико се може и колико је бог дао; напија се у здравље |
кућу, па ето си се докопао!...{S} Него, колико иштеш за онај виноград да се сад погодимо?</p> < |
орачунавши у себи додаде: — Знаш, Ђуко, колико смо на штети?</p> <p>— Колико, господине?</p> <p |
епог капетана. — Служите се, изволите — колико је бог дао и добра година донела.</p> <p>— Хм, х |
аш, Ђуко, колико смо на штети?</p> <p>— Колико, господине?</p> <p>— Педесет и четири села — рав |
ко?</p> <p>— Једва по дукат.</p> <p>— А колико си их већ завезао?</p> <p>— Онолико колико смо с |
м те угосте и почасте, колико се може и колико је бог дао; напија се у здравље домаћина Давида, |
с новом главом, он је почео записивати колико се пута прода.{S} Видим ја, па ми би за зло што |
ико си их већ завезао?</p> <p>— Онолико колико смо села обишли.</p> <p>— Баш смо на штети што ј |
с њим већ уредили посао.{S} Ђуко приђе колима и извуче торбу, па као заклањајући је за се да н |
ан Радановић из Крнића измиче с празним колима из Ш. Почесто ошине волове — хита кући, далеко м |
а се мало осврте, нема детета да седи у колима.{S} Волови запели па сипљу, као да је камење нат |
нако седећи на столицама, као да играју коло.{S} Онамо за другим столом плачу и кмече деца, цер |
да се што боље спреми част...{S} Ту се кољу пилићи, прасци, јањци; ту се граде гибанице, уштип |
зло угазио, он поклизну и у раду.{S} А ком ће се, опет, милити рад кад му други све односе?{S} |
угом селу тргоше квочке са сметлишта, у коме се беху безбрижно разлепршале и закокоташе поплаше |
у »Код петла«.{S} Ту је тек позориште и комедија!{S} Ко год се помоли на врата — изгледа као да |
да се спремио да одигра улогу из какве комедије и то — сваки друкчију улогу...{S} У кафану »Ко |
ре да лађе вучемо...{S} Хоће републику, комуну?!...{S} Виргаз њима треба — виргаз!</p> <p>И так |
ба.{S} Деру се једнако »републику«, те »комуну«, те »социјалну демократију«, те не знам шта још |
комет стати и скинути капу; чак сјаше с коња, па му ода чест.{S} А данас јок!{S} Прође мимо те, |
и поп-Перу, оног што у највећем трку на коњу може да носи пуну оканицу вина на глави а да не уп |
владимирачке господе.{S} За њим на три корака увек иде један дугачак пандур с пиштољима и јата |
ла и овуда.{S} Хоћаше све град потући у корен...{S} Срећом обиђе на планину, те не учини много |
лија, па нас и заборавио!... — узеше га корети што шушка с капетаном.</p> <p>— Бог душмана забо |
Сервус! — рече професор.</p> <p>— Да си користан дабогда! — удари Радан већ да се спрда.</p> <p |
ме!{S} Ви'ш, оооде!...</p> <p>Мати пође коса навише.</p> <p>— Хајдемо, куме, кући!{S} Хајде — и |
екрији да даш?{S} Та он је презадужен и косом на глави...{S} Све ће ти пропасти!« И лепо одврат |
да стресе — не можеш маћи.{S} Притеже, кости му пуцају.{S} Попне се на кола, не могу волови го |
људма, дотле кола већ беху спремна.{S} Кочијаш држи у руди вођице и чека да пође.{S} Ђуко спре |
ита капетан Ђуку мало потише да не чује кочијаш.</p> <p>— Је ли главу?... — упита опет тако ист |
че капетан и Ђуко оде да барата нешто с кочијашем око кола.</p> <p>Док се још капетан заговарао |
каки је радин!{S} Седи толико земана у кошари!...« Ниси никуд пристао...</p> <p>— Богме никуд! |
јала окопати...{S} Овамо, опет, седиш у кошари.{S} Удари зло време, немаш се где склонити.{S} К |
пчић сав уваљан у со и моли те да само »кошташ« за његову љубав.{S} Онамо се, опет, један Маџар |
погледа снуждено преда се, па смотривши крај Мате торбу с главом шећера, где је спустио, секну |
зују да је онда ветар извалио један грм крај пута — било му је ваљда више од триста година.{S} |
се већ разишли.{S} Газда дрема у једном крају за столом.{S} Само шкиљи још једна лампа.{S} Напо |
ла« пуно.{S} За једним маленим столом у крају седи један дугајлија у гуњцу и сукненим чакширама |
и се потрудише да му на весеље дођу.{S} Красни су то гости — у далеко их није.{S} Ту вам је учи |
, буљавих очију, с постриженом брадом и кратким чибучићем у зубима, па га упита кривећи уста на |
ати свога старешину...</p> <p>Одатле се крену капетан обилазити остала села.{S} У Кујавици је и |
руке ради, »понесе деци«.{S} Одатле је кренуо у Прхово, Драгојевац, Мрђеновац, Миокус, и тако |
ло је већ право глуво доба кад се Радан кренуо из механе.{S} Они још осташе.{S} Мало се угрејао |
се Ђука толикој штети. — Ах, то је све крив Радан.</p> <p>— Нека га вала, Ђуко!...{S} Платиће |
кратким чибучићем у зубима, па га упита кривећи уста на једну страну:</p> <p>— А шта ти је то, |
зовните — рече Ђуко — да му што не буде криво, где га не питате.</p> <p>— Јес̓, јес̓ и кмета да |
ом...{S} То је, кажу био некаква што је криво мерио, па га је бог тако наказио...</p> <p>— Ала |
луди...</p> <p>— Јес̓, јес̓, и ко мери криво и њега стигне проклетиња — прихватиће онај што је |
ео пањ.</p> <p>— Ко узимље интерез и ко криво мери — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — |
.{S} Ту баш пре неки дан опрасила му се крмача.</p> <p>— А би ли ваљало једно јаренце?{S} Деца |
емим се ја и пођемо.{S} Кад бесмо већ у Крнић — путем поред винограда, он ће тек пружити прстом |
се сунце смирило, а Радан Радановић из Крнића измиче с празним колима из Ш. Почесто ошине воло |
ћуприју ону стару, што је сад ваљда на крнићкој реци.{S} Таман би насред ћуприје, а одовуд, ма |
Утаја се у кући Давидовој; умири се по Крнићу све.{S} Месечина сири помало.{S} Кад ето ти оног |
ћера да понесе деци тек руке ради.{S} У Крнићу је опет извиђао неки спор око потеса и узгред до |
/> <p>Боже мој, каква ли је то граја у Крнићу?!{S} Бубњају бубњеви, лупају даирета, зурлају зу |
адимирцима, где је капетанија, камоли у Крнићу.{S} Не треба се чудити, велико је весеље!</p> <p |
ај да се задужи, дасе начини макар мало крова над главом.{S} Кад ал̓ хоћеш...{S} Не мо̓ш ишчупа |
Док, ништа ти бог не даде — груну пушка кроз једну баџу, а мој се Узловић преврте, баш ни ногом |
н као угарак, а закачене му на уста, па кроз образ и леви и десни, две куке кантарске, и око вр |
полицији гдегод; пред вратима, види се кроз стакло на среди, стоји жандарм.{S} Робијаш узе нек |
ш све накараде писати, те, ни за што ни кроз што плашити поштене људе?{S} Што се не би написао |
о у јело? — упита господин разгледајући крушац соли. — Је л̓ те?</p> <p>— Туцнемо је мало па он |
ганској слави, а камоли на другој којој крштеној.{S} Ваљало је сад да Ђуко пукне из својих пишт |
ли с њима изићи накрај?...</p> <p>— Та кубурим помало, господине — одговара скромно давид.</p> |
икуд! — рекоше неки..</p> <p>— Шта ћеш, куд ћеш?...{S} Дај да се задужи, дасе начини макар мало |
} Остадох једин, са женом и децом...{S} Куд ћу и шта ћу?{S} Не знаш шта ћеш пре: јали вратити с |
а обићи не може.{S} Да се, опет, жале — куд ће шут с рогатима изићи накрај!...</p> <p>— Богме, |
тива сила! — рећи ће Радан.</p> <p>— Па куд их део, богати? — упиташе остали.</p> <p>— Бацио их |
пође.{S} Попа нестаде.{S} Нити се знаде куд оде ни шта би од њега.{S} Ама да рекнеш да је што ш |
S} Звижди ветар, а прећавац магли у очи куд се год окренеш.{S} У кафани »Код петла« пуно.{S} За |
н, а ја човек прост, његов пандур: него куд бих се ја још око таких потркушица заносио!...{S} Њ |
педесет дуката.« Окрени, обрни — немаш куд!{S} Дам му облигацију...</p> <p>— Их, Радане, забог |
рате!...{S} Да ми дође добош пред кућу, куда ћу онда?...{S} Сад, вере ми ни сам не знам шта ћу. |
ену капетан обилазити остала села.{S} У Кујавици је извидио спор око потеса, где обе парничне с |
уста, па кроз образ и леви и десни, две куке кантарске, и око врата му уплетен кантар читав она |
н.</p> <p>— Јес ти то, Радане?</p> <p>— Кум-Мато!...{S} Гле, ти си! — рече Радан као тргнув се |
к пропадне!{S} Баци молим те, ако си ми кум!</p> <p>— Платио сам.{S} Како да бацим?</p> <p>— Хе |
и пијан, да се правда. — Брига, брига, куме! — и ту махну руком као да је све пропало.</p> <p> |
уме, куме!{S} Нуто, нуто!</p> <p>— Шта, куме? — упита Мато узјазбен.</p> <p>— Нуто оно доле — в |
оказује прстом у теме.</p> <p>— А деца, куме?</p> <p>— Те, деца — моја деца?...{S} Није свет ре |
к повуче Мату за рукав шапћући: — Куме, куме!{S} Нуто, нуто!</p> <p>— Шта, куме? — упита Мато у |
Ја, он има однекуд.</p> <p>— Молим те, куме, баци то!{S} Тапија!...{S} Каква тапија?...{S} Нек |
Ето ја... видиш, тако!{S} Мало, богами, куме, па...{S} Шта му знам.</p> <p>— Зар опет, куме? — |
ече Мато чисто жалостиво. — Хајде кући, куме, хајде!{S} Сутра вала поранити...</p> <p>— Хе, кућ |
ати пође коса навише.</p> <p>— Хајдемо, куме, кући!{S} Хајде — и ја ћу до твојих вратница!... — |
> <p>— Ама шта је?</p> <p>— Дете — оно, куме!{S} Зар не видиш?...{S} Та станиде!... — викну Рад |
је почео и нагло упита: — Шта ти је то, куме?</p> <p>— Ништа, неки шећер.</p> <p>— Каки шећер?{ |
упита га Мато прекорно.</p> <p>— Тссс, куме, шта ћеш? — поче Радан, ако и пијан, да се правда. |
а...{S} Шта му знам.</p> <p>— Зар опет, куме? — упита га Мато прекорно.</p> <p>— Тссс, куме, шт |
ра, загледа је, па климну главом: — Их, куме, зар и ти?!...{S} Што ће ти то?...{S} Јес баш она |
екако извраћено насмеја: — Ха, хааа!{S} Куме!{S} Ви'ш, оооде!...</p> <p>Мати пође коса навише.< |
...{S} Јес баш она — ево окрњена!...{S} Куме, шта ће ти ово?</p> <p>— Та хоћу сутра капетану да |
па тек повуче Мату за рукав шапћући: — Куме, куме!{S} Нуто, нуто!</p> <p>— Шта, куме? — упита |
пропало.</p> <p>— Хеј, хеј, мој весели куме! — рече Мато чисто жалостиво. — Хајде кући, куме, |
хукне и рече:</p> <p>— Девет пута, мој куме, није шала!...</p> <p>— Хеј, мој весели Радане! — |
ова вира!...{S} Виш, па девет пута, мој куме, и — ево докле сам доспео!... заврши Радан, па кли |
сам.{S} Како да бацим?</p> <p>— Хе, мој куме — рече Радан сасвим јетко. — Ја сам је досад девет |
} Ти мислиш оно је моја?...{S} Хеј, мој куме!{S} Узловић — Узловић!{S} Виш, ту ми се попео!... |
сплатити, а нема се откуд.{S} Молих га, кумих да ме почека још који месец дана, кад продам раки |
туку се...{S} Ја сам баш гледао кад се купао летос у реци — сав модар као чивит.{S} Испребијал |
ем да би то најприличније било дати.{S} Купи он главу и однесе бајаги капетаници.{S} Одмах капе |
тако прође и он.{S} Еле, сваки дан тек купи по неко главу шећера од мене.</p> <p>— Ама зар то |
старешине.</p> <p>— Лепо је.</p> <p>— А купили сте за ваше паре?</p> <p>— Није.{S} Он је дао.</ |
је дао.</p> <p>— Да, да, за његове паре купили сте.{S} Лепо, лепо...{S} Ви̓те он ће то да гради |
двоје-троје...</p> <p>— Па то сте њему купили главу шећера?</p> <p>— Јес̓ — њему.</p> <p>— Е, |
?</p> <p>— Како не би ваљало?{S} Ја што купим — пред начелника да изнесем, не бих се застидио.{ |
капетана, те пођох амо с њим.{S} Ја сам купио за моју чељад нешто шећера — могу вам дати, кад б |
лепо Немац или Инглиз те нас све овако купио и одвео на море да лађе вучемо...{S} Хоће републи |
сам знао — вајкаше се један — могао сам купити ономаде кад оно силазих у варош!</p> <p>— А!{S} |
хеј, баш незгодно!{S} А могли бисте им купити по лимун, или по малко шећера лепа...</p> <p>— И |
пор око потеса, где обе парничне стране купише од Ђука наизменце главу шећера, коју је он »за с |
ени...{S} Поче се продавати — махом све купује Узловић, сељаци и лицитирају и не лицитирају; жа |
о у каиш — Ја се и сад чудим како имаде куражи Петар да усред глувог доба онде зарони!... — А з |
био надомак Владимирцима, где је среска кућа — рећи ће задовољно своме верном Ђуку:</p> <p>— Па |
на сабору код н-ске цркве.{S} Среска је кућа близу; нема ни сахат хода одатле.{S} Дакле, кад је |
ћи сеоски укрутили се, па ходају испред куће.{S} Сиромах Радан сав позеленио од муке.{S} Жена м |
дства; израчуна се капитал; позидаше се куће, једанпут рећи: поче се од малене тачке, од главе |
ђе коса навише.</p> <p>— Хајдемо, куме, кући!{S} Хајде — и ја ћу до твојих вратница!... — позва |
{S} Сутра вала поранити...</p> <p>— Хе, кући! — прекиде га Радан, а јетко се насмехну. — Какој |
олима из Ш. Почесто ошине волове — хита кући, далеко му је...{S} Док ето ти трчи за њим један о |
е! — рече Мато чисто жалостиво. — Хајде кући, куме, хајде!{S} Сутра вала поранити...</p> <p>— Х |
етли учесташе.{S} У саму зору стигао је кући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Богами, ја |
им сам.{S} Кад, а ми право окретосмо се кући Радановој.{S} Толи је!{S} Сад знам.{S} Ту и Узлови |
га Радан, а јетко се насмехну. — Какој кући?{S} Ти мислиш оно је моја?...{S} Хеј, мој куме!{S} |
га Радан. »Изгубио сам козе, па не смем кући.« — »А чији си ти?« Оно плаче, не хтеде казати. — |
— прошапута Мато и окрете навише стазом кући својој...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>А |
пушта он њих шале...{S} Донесе их тако кући.{S} Наложи, вели, ватру, као да ће вола пећи.{S} К |
и тај се џумбус утаја...{S} Утаја се у кући Давидовој; умири се по Крнићу све.{S} Месечина сир |
е ишчупам педесет дуката те начиним ону кућицу...{S} А богами, да ми није оне деце, сутра бих у |
ри зло време, немаш се где склонити.{S} Кућу да градиш, немаш откуд, а мораш.{S} Већ и ружно је |
рају; жао и њима човека.{S} Дође ред на кућу.{S} Стаде писка деде, жена му удари у запевку.{S} |
н неће имати, а ми ћемо њему јарца пред кућу, па ето си се докопао!...{S} Него, колико иштеш за |
ени ти њих, па ће мо ми њима добош пред кућу!...{S} Добош ја!{S} Што бре, узимаш паре кад не мо |
мој брате!...{S} Да ми дође добош пред кућу, куда ћу онда?...{S} Сад, вере ми ни сам не знам ш |
.{S} Он, сиромах као згранован, улете у кућу.{S} Сви се загледасмо шта му би сад!{S} Док, ништа |
енце главу шећера, коју је он »за своју кућу набавио кад је јутрос из вароши пошао«, и дадоше к |
<p>Утом већ и кола стигоше пред среску кућу, где се устави капетан са својим вредним Ђуком и б |
е пива пред њих.{S} Дугајлија узе чашу, куцну се с оним младићем, па искренувши допола убриса д |
го нека, деде још по једну! — и опет се куцну.</p> <p>Сви дигоше чаше, куцнуше се и гракнуше:</ |
лужујући им.</p> <p>Капетан диже чашу и куцну њом чашу пред поп-Пером.</p> <p>— Деде, попе, бек |
опет се куцну.</p> <p>Сви дигоше чаше, куцнуше се и гракнуше:</p> <p>— Хајд ову у здравље капе |
атко, штрудлу, локумиће, гурабије... је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, то ће капетан градити.{S} У нас, |
запитати, шта си ти?</p> <p>— Ја?{S} Је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, ти, шта си?</p> <p>— Ја сам, знат |
господин разгледајући крушац соли. — Је л̓ те?</p> <p>— Туцнемо је мало па онда.</p> <p>— А опа |
ме верном Ђуку:</p> <p>— Па, Ђуко, јесу л̓ батли Вучевчани, а?</p> <p>— Добро је, господине, до |
нас све овако купио и одвео на море да лађе вучемо...{S} Хоће републику, комуну?!...{S} Виргаз |
д где хоћеш заклети, није ми о главу да лажем, да сам право бележио.{S} Око тога ти се, богме, |
паде му у реч Узловић. — Шалим се...{S} Лако ћемо се. погодити.{S} Нека стоји, бога ви, други п |
.{S} Деде, море, реци — пошто?</p> <p>— Лако ћемо, господине.{S} Само да му ишчупамо из шака... |
таких потркушица заносио!...{S} Њему је лако — седи беспослен по вас дан, па изволева...{S} Так |
стигне до механе у дубрави, а већ даље лако му је.{S} Кад се мало поодмори... стићи ће понајла |
Владимираца на сабор.{S} Капетана ћете лако познати.{S} На њему је најновија униформа од све у |
{S} Онолику главу шећера не можете наћи лако ни у Београду...</p> <p>— Е баш, Ђуко, хвала ти!.. |
рају за столом.{S} Само шкиљи још једна лампа.{S} Напољу звижди ветар, и сићани прећавац засипљ |
заменио Сретена Павловића, оног што га лане отераше чак тамо негде око Мироча у Влахе, за казн |
<p>— Осамдесет дуката... — рече Узловић ласкаво се смешећи.{S} Мислим, није скупо?</p> <p>— Как |
толу и узевши понајвећу чашу.{S} Сви се латише чаше и напише у здравље Ђукино.{S} Опет се јавља |
насипом, иде...{S} Док ти њему спаде с леве ноге једна пранга.{S} Он је узе у руку па пође мал |
а закачене му на уста, па кроз образ и леви и десни, две куке кантарске, и око врата му уплете |
ући један, а држи у десној руци две и у левој једну карту, хитро их премеће, већ што треба у то |
м, господине! — одговори пандур смахнув левом руком фес с кићанком до рамена за врат.</p> <p>— |
ве...{S} Док ти се навали њему нешто ва леђа, па све теже, теже... хоће да га завали натраг.{S} |
њаком; сељак оде уза шљивар, затурио на леђа торбу, а из не вири врх главе шећера...{S} Капетан |
срећом и петли...{S} Одскочи му дете с леђа, па наже уза страну.{S} Обазре се и рече: »Моли се |
S} Хтеде се лепо искобељати.{S} Али, не лези враже, то некако прокопкају капетан и Узловић па п |
а«.{S} То ти је најпречи и најсигурнији лек.{S} У позориште слободно немој ићи, јер можеш после |
осташе врло задовољни што умедоше тако лело дочекати свога старешину...</p> <p>Одатле се крену |
ене људе?{S} Што се не би написао какав леп капетан?!{S} Ето, на пример, знам ја једног веома ф |
им купити по лимун, или по малко шећера лепа...</p> <p>— Их, болан, да сам знао — вајкаше се је |
ањ, зец је — зец; а нама сад, код овако лепа печења и вина, није стало ни до зеца ни до ражња, |
о тога звања свога.{S} Свуда је говорио лепе беседе, пуне поуке, какву може само исказати тако |
p> <p>И тако док се част спреми, наш се лепи капетан сит наразговара отприлике оваквих разговор |
о и згодно капетанско племе...{S} И тај лепи капетан опремио се једно јутро да иде по срезу.</p |
..{S} Читаву недељу дана зачамао је наш лепи капетан, путујући по срезу »по званичној дужности« |
ду батли Вучевчани...</p> <p>И тако наш лепи капетан пусти се у дуг разговор са својим верним Ђ |
да, за његове паре купили сте.{S} Лепо, лепо...{S} Ви̓те он ће то да гради деци локумиће.</p> < |
н јок!{S} Он дође изјутра трезан, чист, лепо очешљан, умивен; седне за свој сто, па заиште од п |
о му је ваљда више од триста година.{S} Лепо га, кажу, понесе у облак као перце, а у жиљу му за |
д цркве сваког празника тушта света.{S} Лепо се помоле богу, па онда заседну за совру, призову |
— Да, да, за његове паре купили сте.{S} Лепо, лепо...{S} Ви̓те он ће то да гради деци локумиће. |
се, вели у рибу ноћу, па хајд Виру.{S} Лепо, тишина а вода мирна; месечина — није баш највидни |
ани воле тако своје старешине.</p> <p>— Лепо је.</p> <p>— А купили сте за ваше паре?</p> <p>— Н |
ес̓ — њему.</p> <p>— Е, е, ви̓те, то је лепо — кад сељани воле тако своје старешине.</p> <p>— Л |
ле, него, опет, опет — и то некако није лепо...{S} Али ви̓ш, ви овде немате близу дућана.{S} Хе |
овека овде да му да новаца.{S} Хтеде се лепо искобељати.{S} Али, не лези враже, то некако проко |
нокте — док попије воду и очисти нокте лепо.{S} Затим му се донесе кава.{S} Он запали цигару, |
деде, бе деде, отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуче на дно!...{S} Он ти онда држ рукама за ж |
м на глави...{S} Све ће ти пропасти!« И лепо одвратише човека те му не даде...{S} А како се, си |
поглед од погледа капетанова, могао би лепо опазити како се капетан задовољно осмехну кад виде |
и, шта би било од нас!{S} Ево, дошао би лепо Немац или Инглиз те нас све овако купио и одвео на |
га вала, Ђуко!...{S} Платиће он то мени лепо... — попрети капетан.</p> <p>Утом већ и кола стиго |
{S} Дај да се зарони.{S} Свуче ти се он лепо, засуче ногавице, па зарони у вир...</p> <p>— Зар |
— Јакако, мој брате!...{S} Зарони ти он лепо.{S} Кад доле, а пређа се натакла на неку грдну пањ |
мука сад!{S} Да је нешто за децу онако лепо...</p> <p>— Да спремимо једно прасенце мало?</p> < |
Еле, као што видите, ретко где има тако лепо и згодно капетанско племе...{S} И тај лепи капетан |
једном каишару — неком Узловићу, па му лепо дохака, и ето до шта је доспео...{S} Кобељао се, ј |
те букагије да ти скинем!«</p> <p>— Баш лепо заиска? — упиташе неки од њих.</p> <p>— Заиска, ја |
као што је у Максима Сармашевића, нашег лепог капетана. — Ето, на пример, какав беше капетан Ја |
д Узловић свог најмилијег госта — нашег лепог капетана. — Служите се, изволите — колико је бог |
на пример, знам ја једног веома финог и лепог капетана... неког Максима Сармашевића.</p> <p>Бић |
ену и намирисану канцеларију и код тако лепог капетана!...</p> <p>Па и капетаница и деда Максим |
орме и пандура, познаћете капетана и по лепом стасу и облику његовом.{S} Није вајде — баш кад г |
> <p>Диже се поп Перо и наздрави заиста лепу здравицу у здравље капетаново.{S} Накити, бого мој |
петаново.{S} Накити, бого мој, што може лепше бити!{S} Како је Владимирцима и свуда по срезу то |
учитељи, попе и ћате надмећу се — ко ће лепше и згодније окитити и наздравити.{S} Чим се која н |
н јок!{S} У њега су послеподне, особито лети, прозори отворени, на столу мора бити цвећа; зими |
азговарају.</p> <p>— Како је ове године летина? — пита капетан једнога од њих.</p> <p>— Та свак |
ена, заудара на она акта; осим што се у лето изувао у канцеларији и држао на полици међу актима |
се...{S} Ја сам баш гледао кад се купао летос у реци — сав модар као чивит.{S} Испребијали га, |
unit="subSection" /> <p>Боже мој, каква ли је то граја у Крнићу?!{S} Бубњају бубњеви, лупају да |
д...{S} Ти већ знаш...{S} Ја, збиља, да ли си ти понео и оно? — упита капетан Ђуку мало потише |
<p>— Само не знамо, како капетан.{S} Да ли је њему било по вољи? — рећи ће на то онај други.</p |
ао кастиле за то у варош.</p> <p>— А да ли ће ваљати?</p> <p>— Како не би ваљало?{S} Ја што куп |
ећ излазећи из стрпљења.</p> <p>— А има ли деце?</p> <p>— Има двоје-троје...</p> <p>— Па то сте |
екјуче сам пошао.</p> <p>— Вере ти, шта ли је од моје веселе деце?{S} Где ли су сад?...</p> <p> |
о срез по званичној дужности!...{S} Шта ли је пута верни Ђуко његов чинио пазар с оном главом ш |
ам се зачудио кад се то пре огласи, кад ли пре изиђе у новинама.{S} Тек једно јутро зове ме кап |
, шта ли је од моје веселе деце?{S} Где ли су сад?...</p> <p>— Хајде ти, море!{S} Шта чекаш ваз |
тапију, па узех...</p> <p>— Од Ђуке, је ли?</p> <p>— Ја, он има однекуд.</p> <p>— Молим те, кум |
обро и без српа...{S} Ха, ха, ха!{S} Је ли, Дашо?</p> <p>На ову досетку попову осу се међу гост |
..{S} Сад као први пут код вас...{S} Је ли, досад није долазио, а? — упита их Ђуко вребајући зг |
— А привали добар интерез, привали — је ли? — упита онај што је бацао попа.</p> <p>— О, мој бра |
ерез да ће ми очи ископати.</p> <p>— Је ли то Узловићу? — упита онај што је бацао попа.</p> <p> |
потише да не чује кочијаш.</p> <p>— Је ли главу?... — упита опет тако исто Ђука.</p> <p>Капета |
и стражњи јастук у кола.</p> <p>— А је ли то старо, брале? — упита господин.</p> <p>Радан већ |
е, не би гроша добио!...</p> <p>— Па је ли ти барем дао ту трећу пару? — упита Пајо.</p> <p>— Д |
ик.{S} И што је још најглавније — знате ли ви да овај капетан неће ни да чује за мит...{S} Ништ |
пратимо празне руке...</p> <p>— А знате ли ви — поче пандур веома поверљиво и чисто шапћући да |
а је поваздан туробан.{S} А сад, видите ли само, како је разговоран и како се смеје...{S} Сад к |
, а капетан га прекиде:</p> <p>— А хоће ли ове године, Дашо, бити добра жетва, а?</p> <p>— Хвал |
господин.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Би ли ти то мени продао?</p> <p>— Не могу — треба ми, како |
ан опрасила му се крмача.</p> <p>— А би ли ваљало једно јаренце?{S} Деца воле јариће...</p> <p> |
но јутро да иде по срезу.</p> <p>— Јеси ли спремио, Ђуко? — упита свог пандура, свог љубимца.</ |
е — ни сам није знао...</p> <p>— А јеси ли их ти видео? — упита Радан.</p> <p>— Нисам ја, али с |
селу...{S} Нестаде попа.</p> <p>— Носи ли он букагије? — упита онај што је растурао карте.</p> |
а више! — додаде други.</p> <p>— Ама ко ли први измисли тај несрећни интерез да ми је знати? — |
г даиретима у главу.</p> <p>— Е, хоћемо ли, Дашо, да му дрекнемо, а? — упита капетан Узловића п |
муке с Раданом.</p> <p>— Шта?{S} Хоћемо ли му скоро да дрекнемо с јаретом?{S} Ха, ха, ха! — пит |
Затим приђе капетану и упита: — Хоћемо ли, господине?</p> <p>— Спреми и окрени кола! — рече ка |
, велим ја, »бољег ретко где има.« »Што ли то сад пита?« мислим сам.{S} Кад, а ми право окретос |
, Ђурађ, Ненад, и они други?...{S} Мо'ш ли с њима изићи накрај?...</p> <p>— Та кубурим помало, |
свирају чардаш, а он им наручио: »Сећаш ли се оног сата«, и то се тако жали да се већ и теби са |
амом чисто сажали што не свирају »Сећаш ли се оног сата«; пети пришао па ти подноси под нос чва |
Ја, јес ти чуо, капетане!...{S} Знаш — ливада...</p> <p>— Вино... — мрмољи опет капетан држећи |
ов виноград.{S} Узловић, опет, зинуо на ливаду, па све шушкају заједно и спремају му замке.{S} |
и мени је запело око, господине, за ону ливаду у луци...{S} Нема је у целој капетанији онаке!</ |
оша и до тога како ћемо добити — ти ону ливаду, а ја онај виноград!...{S} Деде, море, реци — по |
незгодно!{S} А могли бисте им купити по лимун, или по малко шећера лепа...</p> <p>— Их, болан, |
ни носа, ни ока, ни капе, ни хаљине, ни лица, ни одеће, ни обуће...{S} Све је то у другога друк |
д њим црн поп!{S} Асли црн као угљен, а лице и све му зарасло у саму браду. »Дај ми те букагије |
се не боји!...{S} И ти, опет правници и лицејисте, што уче тамо по Београду, мисле тако је то; |
упује Узловић, сељаци и лицитирају и не лицитирају; жао и њима човека.{S} Дође ред на кућу.{S} |
ти — махом све купује Узловић, сељаци и лицитирају и не лицитирају; жао и њима човека.{S} Дође |
т очистила.{S} Дакле, да не спомињем те личности што су вазда друштво Узловићево, него да помен |
ву.</p> <p>— И градите слатко, штрудлу, локумиће, гурабије... је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, то ће ка |
лепо...{S} Ви̓те он ће то да гради деци локумиће.</p> <p>— Хоће, хоће да гради, ја! — рече Рада |
оравем!</p> <p>— Само штета што је онај лола окрњи...</p> <p>— Баш штета, господине.{S} Онако в |
Врх Превоја потукоше се...{S} Ломи се, ломи, ломи... рекао бих, све ће у содом!{S} Док се отиш |
ревоја потукоше се...{S} Ломи се, ломи, ломи... рекао бих, све ће у содом!{S} Док се отиште она |
ш онда на Врх Превоја потукоше се...{S} Ломи се, ломи, ломи... рекао бих, све ће у содом!{S} До |
богме, ми здрпимо ваљано.{S} Он мени: »Лопове!« Ја опет њему: »Варалицо!{S} Лупежу над лупежим |
сам не знам шта ћу...{S} Идем често као луд.{S} Што год урадиш, подај њему.{S} Ни ода шта ти ва |
Навали капетал: »Немој бити«, тамо он, »луд!{S} Зар овом пропалици и бекрији да даш?{S} Та он ј |
> <p>— О те још како, господине!{S} Ова луда светина... шта ти она зна?{S} Права марва!</p> <p> |
а му онај грех ни да иструне као остали луди...</p> <p>— Јес̓, јес̓, и ко мери криво и њега сти |
ају грм за врх па га ишчупају као струк лука и туку се...{S} Ја сам баш гледао кад се купао лет |
.</p> <p>Еле на све стране жагор, вика, лупа, свирка, певанија — само бруји!...{S} Тако је то г |
то граја у Крнићу?!{S} Бубњају бубњеви, лупају даирета, зурлају зурле, циче ћеманета...{S} Баш |
Ја опет њему: »Варалицо!{S} Лупежу над лупежима!« Умало што не би и за вратове.{S} Ја духнем т |
: »Лопове!« Ја опет њему: »Варалицо!{S} Лупежу над лупежима!« Умало што не би и за вратове.{S} |
Ово је поп! — викну један од погађача и лупи по једној карти.</p> <p>— Сутра! — узвикну онај шт |
запело око, господине, за ону ливаду у луци...{S} Нема је у целој капетанији онаке!</p> <p>— В |
заслуге оценити и уважити — на многаја љета!« И сад грмну опет једно опште »многаја љета«; Ђук |
завијутака оно њихово дугачко: »многаја љета«, а вирауни почучну као орлушине око стрвине па те |
« И сад грмну опет једно опште »многаја љета«; Ђуко пали из пиштоља, а вирауни ударише тако гор |
огледао, само ако је мит...{S} Овако за љубав и добро познанство могу понети деци то мало шећер |
со и моли те да само »кошташ« за његову љубав.{S} Онамо се, опет, један Маџар помамио по музици |
ани, који доликују ћати и имају хвале и љубави у њега.</p> <p>Капетану је већ прилично похабана |
ра.</p> <p>Дође један, нуди те што може љубазније режњем роткве; други те нуди сланим бадемом; |
ремио, Ђуко? — упита свог пандура, свог љубимца.</p> <p>— Јесам, господине! — одговори пандур с |
избору.{S} Да већ и не помињем одабране људе из самог места — на прилику: новог учитеља Симу Ст |
, ни за што ни кроз што плашити поштене људе?{S} Што се не би написао какав леп капетан?!{S} Ет |
т спор око неке сеоске воденице, поучио људе да слушају власт и да јој буду на руци; и ту су па |
цркви ускакујући на све могуће столове; људи су далеко бежали, мислећи да се јавила нека чудна |
д, а сад то иде згодно испод руке...{S} Људи им знаду ћуд, па шта ће — плаћају.{S} Виде да им б |
а општинаре. — Е нека је за дукат...{S} Људи смо наши, а три цванцика није богзна шта... дајте |
се вино дослужује. — И ми нисмо по пола људи...{S} Гле ти њега!{S} Ушушкао се ваздан тамо око т |
њега се искупили постарији и одабранији људи, па се разговарају.</p> <p>— Како је ове године ле |
те«.{S} И доиста, десише се веома батли људи, ти Вучевчани!...{S} Шта је пута наш капетан обила |
она сила планином.{S} Ишли су сутрадан људи те гледали...{S} Све грмље поизваљивано...</p> <p> |
Деде баталите ту спрдњу да седнемо као људи.</p> <p>— Богами, право велиш — рекоше они што су |
мерити, господине — вели кмет. — Ми смо људи прости...{S} Није да рекнеш какав мит — боже сачув |
му стајале, богзна докле...{S} Ишли су људи, као на чудо те гледали...{S} После, вели, нестаде |
ећера од мене.</p> <p>— Ама зар то нису људи потпазили шта радите?</p> <p>— Нису ја!...{S} Нами |
уопште бургијаша, немирних и подозривих људи, и чим кога опазе да им је дужност одмах га јавити |
.{S} Негде далеко чује се песма пијаних људи.</p> </body> </text> </TEI> |
убио на попу. — Ја сам слушао од старих људи, кад интережџији оде душа на онај свет, растопе ср |
ли господу; напија се у здравље »добрих људи« који почитују господу, призивају је у свој дом те |
> <p>— Нисам ја, али су ми казивали баш људи који су гледали...</p> <p>Еле, тако се, уз пиће ос |
..{S} Начини се ту галама, дотрчаше још људи из села.{S} Он, сиромах, сам изиђе и предаде се, т |
ти јадни капетани толико натрунили тим људима што пишу у новине и књиге!...{S} Ама нека ко год |
.</p> <p>Док се још капетан заговарао с људма, дотле кола већ беху спремна.{S} Кочијаш држи у р |
главе шећера...{S} Капетана одмах мину љутина, а још се држи намргођен. »Шта чиниш ти тамо, мо |
и пиштољи.{S} Капетан из коже искочи од љутине што Ђуко не даде израза сад такоме весељу; набра |
ал̓те се главом! — искоси се Ђуко чисто љутито. — Јок.{S} То нипошто да нисте радили!{S} Одмах |
ору, и у смеху, и у погледу, и у сваком ма и најмањем покрету огледа строга званичност као што |
ока мећава.{S} Звижди ветар, а прећавац магли у очи куд се год окренеш.{S} У кафани »Код петла« |
тарешина.{S} Ако га сретне почем сељак, макар и не био из његовог подручја, он ће му на читав п |
а — могу вам дати, кад баш хоћете...{S} Макар ја опет ишао кастиле за то у варош.</p> <p>— А да |
еш?...{S} Дај да се задужи, дасе начини макар мало крова над главом.{S} Кад ал̓ хоћеш...{S} Не |
не се на кола, не могу волови готово да макну.{S} Пуца онај јастук под њим, као да је натоварен |
редне песме.{S} Ту је чак и сам капетан Максим Сармашевић.{S} Остало су општинске ћате и већ та |
г веома финог и лепог капетана... неког Максима Сармашевића.</p> <p>Биће две године како је доб |
ић, што је био над овом капетанијом пре Максима.{S} Никад не дође у канцеларију изјутра пре док |
у огледа строга званичност као што је у Максима Сармашевића, нашег лепог капетана. — Ето, на пр |
етана!...</p> <p>Па и капетаница и деда Максимова — све ти је то некако уљудно и у свом реду.{S |
даше се куће, једанпут рећи: поче се од малене тачке, од главе шћера што беше у торби Ђукиној, |
У кафани »Код петла« пуно.{S} За једним маленим столом у крају седи један дугајлија у гуњцу и с |
} Погледа опет, а оно се спушта к њему: малено детенце, као ћупић... црни се; у мраку не може н |
} Кад на читав пушкомет зацрни се нешто малено као клупко...{S} Учини се Петру да из воде излет |
оже ни да га види добро. »А што плачеш, мали?« упита га Радан. »Изгубио сам козе, па не смем ку |
могли бисте им купити по лимун, или по малко шећера лепа...</p> <p>— Их, болан, да сам знао — |
.{S} Таман би насред ћуприје, а одовуд, мало поводећи се, преда њ Радан.</p> <p>— Јес ти то, Ра |
<p>— А шта вам је то?</p> <p>— Та, ето, мало шећера, велимо да понесеш твојој дечици, нек су ти |
ув се мало. — Ето ја... видиш, тако!{S} Мало, богами, куме, па...{S} Шта му знам.</p> <p>— Зар |
кренуо из механе.{S} Они још осташе.{S} Мало се угрејао пићем, а мало се богме и узјазбио од он |
још осташе.{S} Мало се угрејао пићем, а мало се богме и узјазбио од оних прича, па му све пири |
p>— Шта — осамдесет? — упита капетан, а мало се устури и набра обрве.</p> <p>— Осамдесет дуката |
дна пранга.{S} Он је узе у руку па пође мало брже.{S} Кад на читав пушкомет зацрни се нешто мал |
ц соли. — Је л̓ те?</p> <p>— Туцнемо је мало па онда.</p> <p>— А опанке кад идете у цркву?</p> |
лу врану...{S} Овако ћу ја њих друкчије мало да шишам!...{S} Само ти буди паметан.{S} А већ тре |
гуњац, па већ дохитају у кожу.{S} Мрдне мало да се стресе, аја — још горе притеже! — Волови зап |
на чистом служавнику.{S} Он онда пијне мало, па чисти нокте, па опет пијне, па опет чисти нокт |
н — а на оном броду код воденице и горе мало, поред вира Петрова, не знаш које је горе...</p> < |
!{S} На друго, и ту — шапа!{S} Једва се мало осврте, нема детета да седи у колима.{S} Волови за |
рију а она му стоји на асталу.{S} Ја се мало зачудим, богме. »Откуд сад то«, мислим сам, »кад н |
заранка.{S} Вино вучевичко добро, па се мало капетан и разгрејао и тек сад раздрешио неисцрпљив |
господине! — захвали Ђуко придигнув се мало и машив се за капу. — А већ за то не бери бригу.{S |
Гле, ти си! — рече Радан као тргнув се мало. — Ето ја... видиш, тако!{S} Мало, богами, куме, п |
брави, а већ даље лако му је.{S} Кад се мало поодмори... стићи ће понајлак.</p> <p>Било је већ |
из Миокуса, што рже за женскињем кад се мало ћевне и што пева заједно са Циганима некакве скаре |
о некако неће бити у реду? — И пошто се мало промисли додаде: — Тек, опет, ви можете да не изгл |
...</p> <p>— Да спремимо једно прасенце мало?</p> <p>— А јок!{S} То неће бити у реду...{S} А и |
етио.</p> <p>— Та оно, господине — поче мало тише Узловић, а унесе се ближе пред капетана — не |
.{S} Као чинећи се свему невешт, иступи мало на страну, па зађе за вајат.{S} За њим присташе и |
ко славно иде посао за руком.{S} Извири мало иза вајата и погледа капетана, па намигне — као ве |
е да се полази.{S} Капетан то наговести мало кмету, а, међутим, завара очи свима те намигну на |
донесе кава.{S} Он запали цигару, пуши мало и шета се по канцеларији, па сркне каве, па опет п |
Добро ће бити, ако бог да!{S} Само имам мало муке с Раданом.</p> <p>— Шта?{S} Хоћемо ли му скор |
е на каишу изгубио.</p> <p>— Продао сам мало жита и вуне...{S} Иде Ђурђевдан, па ти, богме, има |
и се, јер већ беше видео да је господин мало ударен обојком.</p> <p>— Знам, знам...{S} Него шта |
живи као скот!...</p> <p>— А зар је он мало њих упропастио, мој Радане! — рече један. — Дабогд |
ачува!...{S} Шта се чини, чудо те и ово мало бог још даје.</p> <p>— А баталио се, брате, дакако |
. »Одакле си ти?« пита га капетан онако мало оштро. »Из Миокуса, господине.« — »Шта ћеш?« — »Та |
, па што бог да!...{S} Узме пређу и оно мало рибе па хајд насипом Иде тако полако, иде...{S} До |
амог домаћина што се, чим је изучио оно мало основне школе, одметнуо од ода и пустио се у писка |
и добро познанство могу понети деци то мало шећера... — Ту се окрете Ђуку и рече: — Деде, Ђуко |
а све узалуд.{S} Најпре му је дао нешто мало, па се наплело које интереса, које ово главно, кој |
{S} Дај да се задужи, дасе начини макар мало крова над главом.{S} Кад ал̓ хоћеш...{S} Не мо̓ш и |
си ти понео и оно? — упита капетан Ђуку мало потише да не чује кочијаш.</p> <p>— Је ли главу?.. |
се владају некако господски — истина су мало несташна.{S} Један му је син већ поодавна у Београ |
као вели: »Гости се ти, господине, још мало!{S} Твој верни Ђуко зна шта ради.{S} Не бери ти бр |
де, Ђуко — рећи ће један од оних што су малочас с њим већ уредили посао.{S} Ђуко приђе колима и |
уда светина... шта ти она зна?{S} Права марва!</p> <p>— Само, Ђуко, паметно!...{S} Нећу ником д |
одломио...{S} Нагрдио онаку главу! — Не мари ништа...{S} Моћи ће проћи.{S} Шта велиш, Ђуко?</p> |
што је окрњена...</p> <p>— Ништа то не мари.{S} А богами, дао сам равна три Талира.{S} Није пр |
о се само кад се гости наклопе на разна масна пецива да омезете.{S} Али тек уз то масно мезетис |
сна пецива да омезете.{S} Али тек уз то масно мезетисање осуо би се пријатан разговор.{S} Сви с |
ха, ха! — пита и смеје се капетан преко масног залогаја пилетине.{S} Поп Перо ухвати се за брад |
да снуждено преда се, па смотривши крај Мате торбу с главом шећера, где је спустио, секну га не |
ааа!{S} Куме!{S} Ви'ш, оооде!...</p> <p>Мати пође коса навише.</p> <p>— Хајдемо, куме, кући!{S} |
е, теже... хоће да га завали натраг.{S} Матни се руком на раме, кад али — шапа!{S} На друго, и |
ја ћу до твојих вратница!... — позва га Мато те пође.</p> <p>Кад беше код вратница да се растан |
ам.</p> <p>— Зар опет, куме? — упита га Мато прекорно.</p> <p>— Тссс, куме, шта ћеш? — поче Рад |
Нуто, нуто!</p> <p>— Шта, куме? — упита Мато узјазбен.</p> <p>— Нуто оно доле — ви'ш?...{S} Ви' |
p>— Хеј, мој весели Радане! — прошапута Мато и окрете навише стазом кући својој...</p> <milesto |
викну Радан и опсова тако страшно да се Мато стресе од страха; сподби ову главу шећера, па што |
<p>— Хеј, хеј, мој весели куме! — рече Мато чисто жалостиво. — Хајде кући, куме, хајде!{S} Сут |
p> <p>— Јес ти то, Радане?</p> <p>— Кум-Мато!...{S} Гле, ти си! — рече Радан као тргнув се мало |
огледа нешто доле у воду, па тек повуче Мату за рукав шапћући: — Куме, куме!{S} Нуто, нуто!</p> |
га обори.{S} Омане да стресе — не можеш маћи.{S} Притеже, кости му пуцају.{S} Попне се на кола, |
еђа.{S} Повуци тамо, повуци амо, не мош маћи...{S} Дај да се зарони.{S} Свуче ти се он лепо, за |
азговетно да они нису ништа друго у тај мах зажелели, него »само да не буде одвећ скупо«.</p> < |
камо тај?{S} Пали, море!« Но баш у тај мах растаде се Ђуко с једним сењаком; сељак оде уза шљи |
Трудом стекао свој поштени дом и у дому махала и захире, те може данас уљудно дочекати одабране |
— Кола се окренуше и капетан уседе, па махну руком на Ђуку: — Хај̓д, пењи се! — Ђуко се посади |
се правда. — Брига, брига, куме! — и ту махну руком као да је све пропало.</p> <p>— Хеј, хеј, м |
сад, господине — ето ме!« одговори Ђуко махнувши главом на оног сељака, па онда трже оба пиштољ |
један подугачак сто.{S} Поустајаше сви, махнуше се игре, и сви заседоше заједно с Раданом.{S} Н |
као потучени...{S} Поче се продавати — махом све купује Узловић, сељаци и лицитирају и не лици |
мој се Узловић преврте, баш ни ногом не маче!...</p> <p>— Уби га! — зачуди се Пајо.</p> <p>— Уб |
његову љубав.{S} Онамо се, опет, један Маџар помамио по музици, па дигао ногу и туче штиклом у |
»Стани, брале!{S} Хеј, брале стани!« и маше на њ руком да стане.{S} Окрете се Радан и устави в |
мене, Дашо, нема шале! — Ту се капетан маши руком за чашу у којој беше допола вина.</p> <p>— А |
ине! — захвали Ђуко придигнув се мало и машив се за капу. — А већ за то не бери бригу.{S} Умећу |
а нема се откуд.{S} Молих га, кумих да ме почека још који месец дана, кад продам ракију и неко |
ло«, вели, »ја не знам кад ће доћи и на ме ред једном!« — »Море, донеси ти штогод деци капетано |
иђе у новинама.{S} Тек једно јутро зове ме капетан, а осмехује се: »Хајде, Ђуко, спреми се да и |
није богзна шта... дајте паре, ето зове ме капетан; похитајте и ви.{S} Сад је баш и у реду, као |
Ђуко на ту жељу њихову. — Та сатрео би ме хлеб и со ваша.{S} Јок, богами — равна три талира да |
рети главом. »Сад, сад, господине — ето ме!« одговори Ђуко махнувши главом на оног сељака, па о |
трчаше вајату да га зовну.</p> <p>— Ето ме, господине, ето сад! — одазва се Ђуко, па навали на |
адне она велика хала и ветрина, тамо по Међеднику.{S} Казују да је онда ветар извалио један грм |
рауни већ промукоше вичући: »зооорт!« а међу гостима захори се граја, каква ваљда није била ни |
е за се да не угледа капетан, донесе је међу њих.{S} Али оштар поглед капетанов добро је пратио |
шо?</p> <p>На ову досетку попову осу се међу гостима грохотом:{S} Ха, ха, ха! па се чак и Циган |
изувао у канцеларији и држао на полици међу актима увек боцу сурутке, што је »пио од груди«... |
ин мислећи о јастуцима што се под главу међу.</p> <p>— Та није то, него ове јастуке — рече Рада |
{S} Капетан то наговести мало кмету, а, међутим, завара очи свима те намигну на свог верног Ђук |
цива да омезете.{S} Али тек уз то масно мезетисање осуо би се пријатан разговор.{S} Сви су били |
ки дан тек купи по неко главу шећера од мене.</p> <p>— Ама зар то нису људи потпазили шта радит |
гати — откуд ти овде?</p> <p>— Донесе и мене ветар, Радане.{S} Ви'ш, ја с мојим капетаном квит! |
то петао запева, а ти би заиста упамтио мене.{S} Него свеједно ту је глава шећера!...« И нестад |
} Та, знаш, хвала богу, да му није било мене, не би гроша добио!...</p> <p>— Па је ли ти барем |
узимаш паре кад не мош вратити!...{S} У мене, Дашо, нема шале! — Ту се капетан маши руком за ча |
све: како је мислио и шта ће с њом.{S} Мени обрече трећу пару...{S} Та, знаш, хвала богу, да м |
но давид.</p> <p>— Само ако где запне — мени ти њих, па ће мо ми њима добош пред кућу!...{S} До |
продај ми!</p> <p>— Не могу ја — треба мени сврдо.</p> <p>— Добро ћу ти платити.</p> <p>— Аја, |
кише!...</p> <p>— Ама, опет ти не каза мени како се завадисте.</p> <p>— Стани да ти кажем...{S |
ов виноград у Прљинама...</p> <p>— Та и мени је запело око, господине, за ону ливаду у луци...{ |
!...{S} Знам ја то!...{S} Него, дела ти мени реци — пошто?</p> <p>— Осамдесет, господине!</p> < |
ти се, богме, ми здрпимо ваљано.{S} Он мени: »Лопове!« Ја опет њему: »Варалицо!{S} Лупежу над |
аш дрекнемо, најбоље ће бити.{S} И тако мени је веома запело око за онај његов виноград у Прљин |
</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Би ли ти то мени продао?</p> <p>— Не могу — треба ми, како ћу прода |
Нека га вала, Ђуко!...{S} Платиће он то мени лепо... — попрети капетан.</p> <p>Утом већ и кола |
ове, јастуке и још којешта — рече Радан мерећи господина од пете до перчина.</p> <p>— Ваљда кад |
.</p> <p>— Ко узимље интерез и ко криво мери — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — и он |
стали луди...</p> <p>— Јес̓, јес̓, и ко мери криво и њега стигне проклетиња — прихватиће онај ш |
S} То је, кажу био некаква што је криво мерио, па га је бог тако наказио...</p> <p>— Ала је то |
} Молих га, кумих да ме почека још који месец дана, кад продам ракију и неко свињче, па да скрп |
се прорачунамо — а то смо радили сваког месеца — по његовом рачуну излази да је продато више је |
време.{S} Прође иза рока по читава три месеца.{S} Вели: »Не може се«, а овамо неће да ради, па |
ајд Виру.{S} Лепо, тишина а вода мирна; месечина — није баш највидније, али се тек види.{S} Дођ |
и Давидовој; умири се по Крнићу све.{S} Месечина сири помало.{S} Кад ето ти оног сељака с торбо |
већ и не помињем одабране људе из самог места — на прилику: новог учитеља Симу Стојнића, што је |
ћи ће Радан.</p> <p>— Вала и јес̓ ружно место.{S} Усред подне сумња те онуде проћи, а камоли но |
купо си платио, брат-Ђуко! — при</p> <p>мети кмет. — Скупо, није вајде!</p> <p>— Јес̓, истина, |
Ту се окрете Ђуку и рече: — Деде, Ђуко, метни и ову главу у кола!... — Ђуко одмах узе и већ ост |
ине! — одговори Узловић, улагујући се и метнувши понизно руку на прси. — Добро ће бити, ако бог |
ако то буде зими и кад је кака жестока мећава — у кафану »Код петла«.{S} То ти је најпречи и н |
ми.</p> <p>Једно вече тако беше жестока мећава.{S} Звижди ветар, а прећавац магли у очи куд се |
а, соли и још штошта.</p> <p>— Па ви то мећете у парчадима со у јело? — упита господин разгледа |
право глуво доба кад се Радан кренуо из механе.{S} Они још осташе.{S} Мало се угрејао пићем, а |
шину волове и похита да барем стигне до механе у дубрави, а већ даље лако му је.{S} Кад се мало |
.</p> <p>Било је већ близу поноћи.{S} У механи у Дубрави седи још неколико њих из оближњих села |
канцеларију изјутра пре док не попије у механи пет-шест полића препеченице, па онда заводни очи |
неко »у каиш«.{S} Док стадоше кола пред механом.{S} Врата се отворише и уђе Радан.</p> <p>— Доб |
ухвати се за браду и учини као јарац: »Мехе-хеее!« И сви се гости грехотом насмејаше.</p> <p>— |
, а канцеларија му заудара као ракијска мешина.{S} А овај капетан јок!{S} Он дође изјутра треза |
раво бележио.{S} Око тога ти се, богме, ми здрпимо ваљано.{S} Он мени: »Лопове!« Ја опет њему: |
што замерити, господине — вели кмет. — Ми смо људи прости...{S} Није да рекнеш какав мит — бож |
ли то сад пита?« мислим сам.{S} Кад, а ми право окретосмо се кући Радановој.{S} Толи је!{S} Са |
ре, море, требају ми!« Он неће имати, а ми ћемо њему јарца пред кућу, па ето си се докопао!...{ |
о мени продао?</p> <p>— Не могу — треба ми, како ћу продати!</p> <p>— Али молим те, брале, прод |
е начиним ону кућицу...{S} А богами, да ми није оне деце, сутра бих угарак у њу!</p> <p>— И дад |
авише своје.</p> <p>— Дела ти, Дашо, да ми њему баш дрекнемо, најбоље ће бити.{S} И тако мени ј |
> <p>— А ја шта ћу, мој брате!...{S} Да ми дође добош пред кућу, куда ћу онда?...{S} Сад, вере |
узео ја мит — прекиде га капетан. — Да ми дате пун овај вајат дуката — не бих вам ни погледао, |
ли први измисли тај несрећни интерез да ми је знати? — упита онај што је погађао у каиш.</p> <p |
/p> <p>— Драге воље, господине, само да ми се докопати...</p> <p>— Хм, и ти још — само да ти се |
ово?</p> <p>— Та хоћу сутра капетану да ми потврди неку тапију, па узех...</p> <p>— Од Ђуке, је |
м да си словца проглавио.{S} Ја нећу да ми се рекне да узимам мит...{S} Видиш и сам, ако им узм |
каза како је он ту главу набавио, каза ми све: како је мислио и шта ће с њом.{S} Мени обрече т |
евдан, па ти, богме, имам муке.{S} Ваља ми дати порезу, а мораћу платити и оном поганцу интерез |
и колико се пута прода.{S} Видим ја, па ми би за зло што записује; ваљда га ја нећу преварити.{ |
ог мита?« А он виде где се ја чудим, па ми каза како је он ту главу набавио, каза ми све: како |
е обрадовао!{S} Чисто наново оживео, па ми се хвали како ће скинути зло с врата...</p> <p>— Па |
лава...{S} Нисам је веће видео...{S} Па ми ту соли памет да га нешто плашило и откинуло парче.. |
ега...{S} И кад се прорачунасмо, закиде ми читавих двадесет дуката!...</p> <p>Утом уђе у кафану |
Пајо.</p> <p>— Дао је нешто, али закиде ми равних двадесет дуката!...{S} Знаш, кад је бачена он |
баш могу се сад где хоћеш заклети, није ми о главу да лажем, да сам право бележио.{S} Око тога |
али то чинити; право да вам кажем, није ми по вољи.{S} И не бих узео да нисте ви.{S} Али сад шт |
<p>— Ама ти ништа, Ђуко, не руча, вере ми — рећи ће један од њих.</p> <p>— Ја, богме, не може |
ред кућу, куда ћу онда?...{S} Сад, вере ми ни сам не знам шта ћу...{S} Идем често као луд.{S} Ш |
и се могло рећи да је мит.{S} Ето, вере ми, тако се ражљути да по два дана ништа не окуси од те |
ћу платити и оном поганцу интерез да ће ми очи ископати.</p> <p>— Је ли то Узловићу? — упита он |
!{S} Ето каки је данашњи нараштај!{S} И ми се нечему надамо?!{S} Мрка капа, зла прилика!...{S} |
сти, опазивши да се вино дослужује. — И ми нисмо по пола људи...{S} Гле ти њега!{S} Ушушкао се |
егни и повуци!...</p> <p>— Богати, кажи ми право, ко се први сети таког ђаволства? — упита Пајо |
се капетан на њ.{S} Изиђе сиромах, жали ми се, ја слежем раменима.{S} Ето ти га сутрадан рано — |
доста накићен капетан. — Теби је, чини ми се, свака година Добра, а?</p> <p>— Не брини се ти з |
суз, Радане!</p> <p>— Баксузи сте, чини ми се ви сви... — одговори Радан. — Деде баталите ту сп |
Нек пропадне!{S} Баци молим те, ако си ми кум!</p> <p>— Платио сам.{S} Како да бацим?</p> <p>— |
е чак и Цигани насмејаше.</p> <p>— А ти ми јамачно жњеш српом, попе! — врати му доскочицу Давид |
се Петар, кад — али опет онај поп. »Дај ми, море, те букагије!« — Не да он никако.{S} Салета та |
ице и све му зарасло у саму браду. »Дај ми те букагије да ти скинем!«</p> <p>— Баш лепо заиска? |
— Заиска, јакако! — прича он даље: »Дај ми«, вели, »те букагије!« »Не дам«, вели Петар. »Море д |
и!</p> <p>— Али молим те, брале, продај ми!</p> <p>— Не могу ја — треба мени сврдо.</p> <p>— До |
там га шта је — а већ амо знам, капетан ми наручио. »Мука и зло«, вели, »ја не знам кад ће доћи |
ти, Радане — упита један од њих — право ми каже, колико си узајмио од њега?</p> <p>— И не питај |
о ако где запне — мени ти њих, па ће мо ми њима добош пред кућу!...{S} Добош ја!{S} Што бре, уз |
кварити ову добру вољу.</p> <p>— Та оно ми кô хтедосмо — поче један од њих снебивајући се — да |
ко би управљао оним народом, него опет ми чиновници и старешине.{S} А како ћеш му, врага, упра |
S} Стегни ти њега: »Паре, море, требају ми!« Он неће имати, а ми ћемо њему јарца пред кућу, па |
упита Радан.</p> <p>— Нисам ја, али су ми казивали баш људи који су гледали...</p> <p>Еле, так |
куме!{S} Узловић — Узловић!{S} Виш, ту ми се попео!... — и показује прстом у теме.</p> <p>— А |
винограда у три капетаније...{S} Хоћеш ми га уступити, вере ти?</p> <p>— Драге воље, господине |
а!...{S} Само да ти кажем.{S} Дође неки Милета из Миокуса да потврди процену.{S} Нужда човеку, |
а; зими кади се измирном или шећером... милина ти ући.{S} Чисто би се сваки дан судио, само да |
оклизну и у раду.{S} А ком ће се, опет, милити рад кад му други све односе?{S} Поче и да се опи |
а му ода чест.{S} А данас јок!{S} Прође мимо те, готово да се раменом очеше, па баш ни у уво!.. |
и врх главе шећера...{S} Капетана одмах мину љутина, а још се држи намргођен. »Шта чиниш ти там |
кренуо у Прхово, Драгојевац, Мрђеновац, Миокус, и тако даље по свих, на броју преко 54 села у с |
амо да ти кажем.{S} Дође неки Милета из Миокуса да потврди процену.{S} Нужда човеку, хоће да из |
атовца; па поп Јеротије, онај врљоки из Миокуса, што рже за женскињем кад се мало ћевне и што п |
« пита га капетан онако мало оштро. »Из Миокуса, господине.« — »Шта ћеш?« — »Та потврдио бих не |
у, па хајд Виру.{S} Лепо, тишина а вода мирна; месечина — није баш највидније, али се тек види. |
што га лане отераше чак тамо негде око Мироча у Влахе, за казну што је децу развраћао и говори |
и лицејисте, што уче тамо по Београду, мисле тако је то; мисле овамо печене шеве падају с неба |
уче тамо по Београду, мисле тако је то; мисле овамо печене шеве падају с неба.{S} Деру се једна |
могуће столове; људи су далеко бежали, мислећи да се јавила нека чудна сила послана у казну за |
им јастуке па повадите? — рече господин мислећи о јастуцима што се под главу међу.</p> <p>— Та |
се мало зачудим, богме. »Откуд сад то«, мислим сам, »кад наш капетан не узима ни од ког мита?« |
. — рече Узловић ласкаво се смешећи.{S} Мислим, није скупо?</p> <p>— Каких осамдесет? — затеже |
г ретко где има.« »Што ли то сад пита?« мислим сам.{S} Кад, а ми право окретосмо се кући Радано |
ине како је добио чин капетански.{S} Ја мислим да сте га виђали ако сте били који пут о Васкрсу |
ту главу набавио, каза ми све: како је мислио и шта ће с њом.{S} Мени обрече трећу пару...{S} |
и пут дошао у село...{S} Ама, он ће сам мислити да га митите, па не ваља.</p> <p>— Јок!{S} Не д |
сте ту много зарадили!</p> <p>— Ја шта мислиш ти, болан!...{S} Видиш ову кавану?{S} Њу је сази |
ј што је растурао попа.</p> <p>— Ја шта мислиш — рећи ће Радан. — Ено, преклане кака сила беше |
? — зачуди се господин.</p> <p>— Ја шта мислиш ти... — потврди Радан па викну на волове да иду, |
јетко се насмехну. — Какој кући?{S} Ти мислиш оно је моја?...{S} Хеј, мој куме!{S} Узловић — У |
ронио? — упита један</p> <p>— Ја шта ти мислиш, мој брате!{S} Дигао се, вели у рибу ноћу, па ха |
и ви да овај капетан неће ни да чује за мит...{S} Ништа га тако не ражљути као кад му поднесе ч |
чувај!...</p> <p>— Нити бих вам узео ја мит — прекиде га капетан. — Да ми дате пун овај вајат д |
људи прости...{S} Није да рекнеш какав мит — боже сачувај!...</p> <p>— Нити бих вам узео ја ми |
човек нешто што би се могло рећи да је мит.{S} Ето, вере ми, тако се ражљути да по два дана ни |
а — не бих вам ни погледао, само ако је мит...{S} Овако за љубав и добро познанство могу понети |
да их уверава — да то изгледа као неки мит?...{S} Ви може бити то и не помишљате, ама опет нек |
ио.{S} Ја нећу да ми се рекне да узимам мит...{S} Видиш и сам, ако им узмеш јабуку из руке, диг |
к, опет, ви можете да не изгледа ки као мит, нити да, опет, оде онако празне руке.</p> <p>— Па |
ам, »кад наш капетан не узима ни од ког мита?« А он виде где се ја чудим, па ми каза како је он |
а.</p> <p>— Јок!{S} Не дај, боже, да га митимо — поче уверавати Ђуку један ,од њих — него ко ве |
село...{S} Ама, он ће сам мислити да га митите, па не ваља.</p> <p>— Јок!{S} Не дај, боже, да г |
сиџадету па пуши из чибука; те — узима мито; а већ нос, главу, врат, трбух, и ноге немој ни сп |
ибанице, уштипци и цицваре; ту се тражи млад кајмак, сир и млеко; ту се износи ракија препечени |
{S} Дугајлија узе чашу, куцну се с оним младићем, па искренувши допола убриса дланом усне и реч |
а млатарајући рукама прича нешто једном младићу што седи за истим столом с њим.{S} Келнер донес |
ици.{S} Кмет Степан, његови општинари и млађи трче на све стране и наређују да се што боље спре |
гракну Вучевчани.</p> <p>— Био сам баш млађи писар код покојног Вула Ивића, капетана.{S} Кад с |
чакширама, накривио фес, затурио се, па млатарајући рукама прича нешто једном младићу што седи |
цицваре; ту се тражи млад кајмак, сир и млеко; ту се износи ракија препеченица од неколико годи |
свачије заслуге оценити и уважити — на многаја љета!« И сад грмну опет једно опште »многаја ље |
стотине завијутака оно њихово дугачко: »многаја љета«, а вирауни почучну као орлушине око стрви |
ја љета!« И сад грмну опет једно опште »многаја љета«; Ђуко пали из пиштоља, а вирауни ударише |
ира!</p> <p>— Их, забога, господине!{S} Много... — задиви се Ђука толикој штети. — Ах, то је св |
та сељачкога...{S} Частило се дуго и за много.</p> <p>Дође време да се полази.{S} Капетан то на |
што треба.{S} Еле, насетова их много и много.{S} А и ваљало је да их насетује.{S} Сад је тек п |
S} Срећом обиђе на планину, те не учини много квара.</p> <p>— Одбише ветрењаци! — додаде један. |
ћи накрај!...</p> <p>— Богме, ви сте ту много зарадили!</p> <p>— Ја шта мислиш ти, болан!...{S} |
е чинити што треба.{S} Еле, насетова их много и много.{S} А и ваљало је да их насетује.{S} Сад |
до рамена за врат.</p> <p>— И ти ћеш са мном...{S} Реци нек окрену кола. — Кола се окренуше и к |
уксан, Ђурађ, Ненад, и они други?...{S} Мо'ш ли с њима изићи накрај?...</p> <p>— Та кубурим пом |
а над главом.{S} Кад ал̓ хоћеш...{S} Не мо̓ш ишчупати паре да клечиш!{S} Дају ти, али по дупло. |
ке моје!{S} Потеци на све стране.{S} Не мо̓ш из земље ископати.{S} Молих га опет, молих већ као |
Само ако где запне — мени ти њих, па ће мо ми њима добош пред кућу!...{S} Добош ја!{S} Што бре, |
ш оштрији поглед од погледа капетанова, могао би лепо опазити како се капетан задовољно осмехну |
болан, да сам знао — вајкаше се један — могао сам купити ономаде кад оно силазих у варош!</p> < |
љиво што је онаки; чисто си му по очима могао познати, где би му рекао: боже, па и оно јадно уч |
је што је она рђа открњи, а свуд бих је могао дати по три талира.</p> <p>— А пошто прође овако? |
дућана.{S} Хеј, хеј, баш незгодно!{S} А могли бисте им купити по лимун, или по малко шећера леп |
овара</p> <p>Ђуко смешећи се. — Само је могло још и боље бити.{S} Штета је што је она рђа открњ |
е му оде за дуг и трошкове, још се није могло ни исплатити...{S} Њега на испит, па после суду, |
ао кад му поднесе човек нешто што би се могло рећи да је мит.{S} Ето, вере ми, тако се ражљути |
— Па дела, Ђуко, вере ти, како би се то могло? — упиташе га прибивши се уза њ да боље чују.</p> |
о! — одговори дугајлија. — Оно, додуше, могу се и ја доста којечему довити, па још и боље од ње |
сам купио за моју чељад нешто шећера — могу вам дати, кад баш хоћете...{S} Макар ја опет ишао |
— Добро ћу ти платити.</p> <p>— Аја, не могу никако — рече Радан и пође.</p> <p>— Ама молим те, |
ости му пуцају.{S} Попне се на кола, не могу волови готово да макну.{S} Пуца онај јастук под њи |
молим те, брале, продај ми!</p> <p>— Не могу ја — треба мени сврдо.</p> <p>— Добро ћу ти платит |
>— Би ли ти то мени продао?</p> <p>— Не могу — треба ми, како ћу продати!</p> <p>— Али молим те |
иноград да се сад погодимо?</p> <p>— Не могу ја, господине, сад сећи ражањ а зец још у шуми.</p |
атежући се рече:</p> <p>— Та оно, ја ти могу баш и продати; само бојим се да не буде за те скуп |
..{S} Овако за љубав и добро познанство могу понети деци то мало шећера... — Ту се окрете Ђуку |
нека им засладе каву...</p> <p>— Па оно могу деци понети, али баш нисте требали то чинити; прав |
једанпут, а по мом не излази.{S} И баш могу се сад где хоћеш заклети, није ми о главу да лажем |
ерина вијала по цркви ускакујући на све могуће столове; људи су далеко бежали, мислећи да се ја |
а; торбу, из које су кадре извирити све могуће поуке у свима гранама живота сељачкога...{S} Час |
гледао кад се купао летос у реци — сав модар као чивит.{S} Испребијали га, вели, ветрењаци; ал |
а Ђуко пукне из својих пиштоља што игда може, и што ваљда, никад у свом веку нити је пукнуо нит |
а; сподби ову главу шећера, па што игда може измахну те њом у воду; разлеже се пљесак под ћупри |
да трже оба пиштоља и викнувши што игда може: »зооорт!« опали их.</p> <p>— Живио Ђуко! — гракну |
ем на обалу изићи.{S} Ошину их што игда може — те једва извукоше кола на обалу...{S} Сиђе Радан |
ће један од њих.</p> <p>— Ја, богме, не може боље бити...{S} Алал вам вера и вашем дочеку!{S} В |
И сваке се године бију на Превоју... не може се обићи друкчије — рећи ће Радан.</p> <p>— Вала и |
сребра па га залију; а тело му никад не може иструнути у земљи; него поцрни и скамени се, па та |
кагије!...{S} Шта ће сад?{S} Скинути не може.{S} Хајде, Вели, да се полако гамиже, па што бог д |
лаћају.{S} Виде да им без тога обићи не може.{S} Да се, опет, жале — куд ће шут с рогатима изић |
тенце, као ћупић... црни се; у мраку не може ни да га види добро. »А што плачеш, мали?« упита г |
рока по читава три месеца.{S} Вели: »Не може се«, а овамо неће да ради, па се још и пропио...</ |
свој дом те угосте и почасте, колико се може и колико је бог дао; напија се у здравље домаћина |
оштени дом и у дому махала и захире, те може данас уљудно дочекати одабране госте своје.{S} Све |
— да то изгледа као неки мит?...{S} Ви може бити то и не помишљате, ама опет некако излази нал |
од тешка јада...{S} Ето, мој Пајо, како може човек да страда!...</p> <p>— Молим, фајерунт! — ви |
ље капетаново.{S} Накити, бого мој, што може лепше бити!{S} Како је Владимирцима и свуда по сре |
сехира.</p> <p>Дође један, нуди те што може љубазније режњем роткве; други те нуди сланим баде |
говорио лепе беседе, пуне поуке, какву може само исказати тако вредан и ревносан капетан.{S} С |
-Перу, оног што у највећем трку на коњу може да носи пуну оканицу вина на глави а да не упусти, |
се застидио.{S} Онолику главу шећера не можете наћи лако ни у Београду...</p> <p>— Е баш, Ђуко, |
е мало промисли додаде: — Тек, опет, ви можете да не изгледа ки као мит, нити да, опет, оде она |
но да га обори.{S} Омане да стресе — не можеш маћи.{S} Притеже, кости му пуцају.{S} Попне се на |
{S} У позориште слободно немој ићи, јер можеш после сву ноћ пљуцкати и постати зловољнији.{S} Б |
адан хукне и рече:</p> <p>— Девет пута, мој куме, није шала!...</p> <p>— Хеј, мој весели Радане |
Петрова вира!...{S} Виш, па девет пута, мој куме, и — ево докле сам доспео!... заврши Радан, па |
сне и рече:</p> <p>— Ето, због тога је, мој Пајо, било и потегни и повуци!...</p> <p>— Богати, |
тио сам.{S} Како да бацим?</p> <p>— Хе, мој куме — рече Радан сасвим јетко. — Ја сам је досад д |
о да је све пропало.</p> <p>— Хеј, хеј, мој весели куме! — рече Мато чисто жалостиво. — Хајде к |
и?{S} Ти мислиш оно је моја?...{S} Хеј, мој куме!{S} Узловић — Узловић!{S} Виш, ту ми се попео! |
, мој куме, није шала!...</p> <p>— Хеј, мој весели Радане! — прошапута Мато и окрете навише ста |
ита онај што је бацао попа.</p> <p>— О, мој брате, да је само интерез, било би цвеће и ковиље, |
> <p>— А зар је он мало њих упропастио, мој Радане! — рече један. — Дабогда да и ти читав остан |
и се толикој смелости.</p> <p>— Јакако, мој брате!...{S} Зарони ти он лепо.{S} Кад доле, а пређ |
брзо пресвисла од тешка јада...{S} Ето, мој Пајо, како може човек да страда!...</p> <p>— Молим, |
.</p> <p>— Ала је то била хала и ветар, мој брате! — зачуди се онај што је растурао попа.</p> < |
њих упрепашћено.</p> <p>— А ја шта ћу, мој брате!...{S} Да ми дође добош пред кућу, куда ћу он |
упита један</p> <p>— Ја шта ти мислиш, мој брате!{S} Дигао се, вели у рибу ноћу, па хајд Виру. |
е сазидао капетан том главом шећера.{S} Мој Пајо, падало је ту новаца као кише!...</p> <p>— Ама |
е даде — груну пушка кроз једну баџу, а мој се Узловић преврте, баш ни ногом не маче!...</p> <p |
<milestone unit="subSection" /> <p>Боже мој, каква ли је то граја у Крнићу?!{S} Бубњају бубњеви |
у у здравље капетаново.{S} Накити, бого мој, што може лепше бити!{S} Како је Владимирцима и сву |
<p>— А деца, куме?</p> <p>— Те, деца — моја деца?...{S} Није свет решето! — Ту Радан погледа с |
ехну. — Какој кући?{S} Ти мислиш оно је моја?...{S} Хеј, мој куме!{S} Узловић — Узловић!{S} Виш |
м пошао.</p> <p>— Вере ти, шта ли је од моје веселе деце?{S} Где ли су сад?...</p> <p>— Хајде т |
, јали ћу те суду!...« О, невоље и муке моје!{S} Потеци на све стране.{S} Не мо̓ш из земље иско |
есе и мене ветар, Радане.{S} Ви'ш, ја с мојим капетаном квит!</p> <p>— Јеси давно из Владимирац |
докопа флашу да послужи. — Нећете ви на мојој слави по пола чаше!</p> <p>— Ехе, Дашо, и овамо и |
осили по селима, него сам је чувао ја у мојој соби — пред канцеларијом.</p> <p>— Сад вам јамачн |
те пођох амо с њим.{S} Ја сам купио за моју чељад нешто шећера — могу вам дати, кад баш хоћете |
о пара.{S} Чим оде човек, ја главу те у моју собу...{S} Дође други да моли за нешто — тако прођ |
раменима.{S} Ето ти га сутрадан рано — моли опет.{S} Опет капетан одлаже: »Сутра!...« Еле тако |
лаву те у моју собу...{S} Дође други да моли за нешто — тако прође и он.{S} Еле, сваки дан тек |
с чварак или ћевапчић сав уваљан у со и моли те да само »кошташ« за његову љубав.{S} Онамо се, |
и попа, никога...{S} Нити се ко ту богу моли, нити иде у цркву...</p> <p>— Јес̓, богме, господи |
наже уза страну.{S} Обазре се и рече: »Моли се богу, Радане, што петао запева, а ти би заиста |
у у којој беше допола вина.</p> <p>— А, молим, молим — убрза Узловић и докопа флашу да послужи. |
иду, и сам пође.</p> <p>— Стани, брале, молим те! — устави га господин.</p> <p>— Шта ћеш?</p> < |
ој беше допола вина.</p> <p>— А, молим, молим — убрза Узловић и докопа флашу да послужи. — Неће |
како може човек да страда!...</p> <p>— Молим, фајерунт! — викну један келнер успремајући столи |
?</p> <p>— Ја, он има однекуд.</p> <p>— Молим те, куме, баци то!{S} Тапија!...{S} Каква тапија? |
икако — рече Радан и пође.</p> <p>— Ама молим те, брале, стани!</p> <p>Радан опет стаде, па као |
треба ми, како ћу продати!</p> <p>— Али молим те, брале, продај ми!</p> <p>— Не могу ја — треба |
ква тапија?...{S} Нек пропадне!{S} Баци молим те, ако си ми кум!</p> <p>— Платио сам.{S} Како д |
̓ш из земље ископати.{S} Молих га опет, молих већ као самог господа бога — боже опрости! — Напо |
на, ваља исплатити, а нема се откуд.{S} Молих га, кумих да ме почека још који месец дана, кад п |
тране.{S} Не мо̓ш из земље ископати.{S} Молих га опет, молих већ као самог господа бога — боже |
злази да је продато више једанпут, а по мом не излази.{S} И баш могу се сад где хоћеш заклети, |
Није вајде — баш кад га човек погледа, мора признати да га је сама природа створила да буде ка |
собито лети, прозори отворени, на столу мора бити цвећа; зими кади се измирном или шећером... м |
е, имам муке.{S} Ваља ми дати порезу, а мораћу платити и оном поганцу интерез да ће ми очи иско |
нити.{S} Кућу да градиш, немаш откуд, а мораш.{S} Већ и ружно је — све се спрда »Ено га каки је |
д...{S} Не брини се...{S} Добош сам ја, море!...{S} Јест, ја — добош!</p> <p>Напослетку и тај с |
ливаду, а ја онај виноград!...{S} Деде, море, реци — пошто?</p> <p>— Лако ћемо, господине.{S} С |
се докопати!?{S} Стегни ти њега: »Паре, море, требају ми!« Он неће имати, а ми ћемо њему јарца |
р, а чисто цичи: »Та камо тај?{S} Пали, море!« Но баш у тај мах растаде се Ђуко с једним сењако |
етар, кад — али опет онај поп. »Дај ми, море, те букагије!« — Не да он никако.{S} Салета тако, |
S} Где ли су сад?...</p> <p>— Хајде ти, море!{S} Шта чекаш ваздан? — обрецну се на њ жандарм, о |
се држи намргођен. »Шта чиниш ти тамо, море?!« привикну на Ђуку и као попрети главом. »Сад, са |
нглиз те нас све овако купио и одвео на море да лађе вучемо...{S} Хоће републику, комуну?!...{S |
, »те букагије!« »Не дам«, вели Петар. »Море дај, немој се мучити... скинућу ти их!« »Јок не да |
нам кад ће доћи и на ме ред једном!« — »Море, донеси ти штогод деци капетановој на пешкеш«, вел |
рдио онаку главу! — Не мари ништа...{S} Моћи ће проћи.{S} Шта велиш, Ђуко?</p> <p>— О те још ка |
е пређа.{S} Повуци тамо, повуци амо, не мош маћи...{S} Дај да се зарони.{S} Свуче ти се он лепо |
обош ја!{S} Што бре, узимаш паре кад не мош вратити!...{S} У мене, Дашо, нема шале! — Ту се кап |
малено детенце, као ћупић... црни се; у мраку не може ни да га види добро. »А што плачеш, мали? |
обили гуњац, па већ дохитају у кожу.{S} Мрдне мало да се стресе, аја — још горе притеже! — Воло |
Одатле је кренуо у Прхово, Драгојевац, Мрђеновац, Миокус, и тако даље по свих, на броју преко |
нараштај!{S} И ми се нечему надамо?!{S} Мрка капа, зла прилика!...{S} Сутра да се нешто отме Бо |
{S} Знаш — ливада...</p> <p>— Вино... — мрмољи опет капетан држећи се за свог Ђуку да не падне |
једанпут разилазе.{S} Сваки је понешто мрмољио — некаким нечувеним језиком.</p> <p>— Ама јес т |
већ да се свисне од терета.{S} Свога га мртви зној проби...{S} Читав сахат борио се тако с том |
главу.</p> <p>— Е, хоћемо ли, Дашо, да му дрекнемо, а? — упита капетан Узловића пошто је већ п |
ећу пару...{S} Та, знаш, хвала богу, да му није било мене, не би гроша добио!...</p> <p>— Па је |
Волови запели, једва помичу кола.{S} Да му је барем на обалу изићи.{S} Ошину их што игда може — |
аш би ваљало — рећи ће на то други — да му спремимо једно јагњенце, а?{S} Шта ти кô велиш, Ђуко |
> <p>— И кмета зовните — рече Ђуко — да му што не буде криво, где га не питате.</p> <p>— Јес̓, |
да нисте досад нашли таквог капетана да му се и у говору, и у смеху, и у погледу, и у сваком ма |
сиромах, неког поштеног човека овде да му да новаца.{S} Хтеде се лепо искобељати.{S} Али, не л |
и он се тако уабоноси у земљи.{S} Не да му онај грех ни да иструне као остали луди...</p> <p>— |
аву шећера.{S} Капетан као чинећи се да му то није по вољи, уозбиљи се и упита:</p> <p>— А шта |
м само даљне госте који се потрудише да му на весеље дођу.{S} Красни су то гости — у далеко их |
ракију и неко свињче, па да скрпим и да му исплатим.{S} Аја!{S} Неће ни главе да окрепе, него в |
> <p>— Лако ћемо, господине.{S} Само да му ишчупамо из шака...</p> <p>— Е није него још!...{S} |
Сад је баш и у реду, као на поласку да му дате...</p> <p>Кмет извади из кесе дукат у злату и д |
него ове јастуке — рече Радан и показа му руком предњи и стражњи јастук у кола.</p> <p>— А је |
— ко не би, само нека буде вајде!« — Ја му онда понудим главу шећера и кажем да би то најприлич |
Симеуновић пред Јаковом.{S} Канцеларија му увек загојаћена, непроветрена, заудара на она акта; |
ки акт који до руке дође, а канцеларија му заудара као ракијска мешина.{S} А овај капетан јок!{ |
ад има.{S} Ту баш пре неки дан опрасила му се крмача.</p> <p>— А би ли ваљало једно јаренце?{S} |
те беде?</p> <p>— Налазио је и то, ама му све подлију воду.{S} Капетан се беше нешто на њ испи |
{S} Кад има шта видети!...{S} На ногама му жуте букагије, као восак!...</p> <p>— Аох! — повикаш |
богами!...{S} Ко се данас задужи — нема му бела дана више! — додаде други.</p> <p>— Ама ко ли п |
ред на кућу.{S} Стаде писка деде, жена му удари у запевку.{S} Он, сиромах као згранован, улете |
ах Радан сав позеленио од муке.{S} Жена му и деца као потучени...{S} Поче се продавати — махом |
д Раданова потуцају се по најму; а жена му некако убрзо пресвисла од тешка јада...{S} Ето, мој |
Уђем ја једно јутро у канцеларију а она му стоји на асталу.{S} Ја се мало зачудим, богме. »Отку |
ти и скинути капу; чак сјаше с коња, па му ода чест.{S} А данас јок!{S} Прође мимо те, готово д |
о се богме и узјазбио од оних прича, па му све пири некаки врућ ветар око ушију.{S} Сад ће већ |
се једном каишару — неком Узловићу, па му лепо дохака, и ето до шта је доспео...{S} Кобељао се |
да одеш од нас тако празне руке... — па му пружи главу шећера.{S} Капетан као чинећи се да му т |
десни, две куке кантарске, и око врата му уплетен кантар читав онако са синџиром и јајетом...{ |
ко!{S} Мало, богами, куме, па...{S} Шта му знам.</p> <p>— Зар опет, куме? — упита га Мато преко |
улете у кућу.{S} Сви се загледасмо шта му би сад!{S} Док, ништа ти бог не даде — груну пушка к |
како уљудно и у свом реду.{S} Па и деца му се владају некако господски — истина су мало несташн |
— Стани, полако!{S} Казаћу ти...{S} Кад му већ подлише воду код тог трговца, онда Узловић тек п |
р ово је сад трећи Ђурђевдан одонда кад му први пут учи нише Вучевчани оно знаменито »севте«.{S |
у.{S} А ком ће се, опет, милити рад кад му други све односе?{S} Поче и да се опија.{S} Узеше го |
до — одговори Радан нерад да дивани кад му се хита.</p> <p>— А богати, брале, шта радиш с тим? |
...{S} Ништа га тако не ражљути као кад му поднесе човек нешто што би се могло рећи да је мит.{ |
заједно и спремају му замке.{S} Баш кад му хтеде бити продаја, нађе, сиромах, неког поштеног чо |
е?</p> <p>— Продаја се извршила.{S} Све му оде за дуг и трошкове, још се није могло ни исплатит |
оп!{S} Асли црн као угљен, а лице и све му зарасло у саму браду. »Дај ми те букагије да ти скин |
p>— Не, не господине! — брже-боље упаде му у реч Узловић. — Шалим се...{S} Лако ћемо се. погоди |
рете се Радан и устави волове.{S} Приђе му господин омален, буљавих очију, с постриженом брадом |
е увек дешавало да Вучевицу обиђе; није му било по згоди да сврати и у њу.</p> <p>3атим је наст |
летен човек, црн као угарак, а закачене му на уста, па кроз образ и леви и десни, две куке кант |
ељао и отимао, па све узалуд.{S} Најпре му је дао нешто мало, па се наплело које интереса, које |
и пропасти!« И лепо одвратише човека те му не даде...{S} А како се, сиромах, беше обрадовао!{S} |
добио.{S} Сад, ваљда, има опет неког те му помаже да тргује с главом шећера...{S} Сирочад Радан |
нипошто да нисте радили!{S} Одмах ћете му укварити ову добру вољу.</p> <p>— Та оно ми кô хтедо |
кар и не био из његовог подручја, он ће му на читав пушкомет стати и скинути капу; чак сјаше с |
не хтеде казати. — »Оди на кола«, рече му Радан.{S} Оно одмах, јечећи, скочи на кола.{S} Радан |
они одмах, али су ћутали!{S} А и шта би му?...{S} Зар ти још не знаш ко су наши капетани.{S} Пр |
то си му по очима могао познати, где би му рекао: боже, па и оно јадно учи некога!...</p> <p>И |
} Одмах капетан с њим друкчије; потврди му и процену и научи га још како ће час пре доћи до пар |
е с Раданом.</p> <p>— Шта?{S} Хоћемо ли му скоро да дрекнемо с јаретом?{S} Ха, ха, ха! — пита и |
ано. — Та ишчупао си му још онда чим си му позајмио оних педесет дуката!...{S} Знам ја то!...{S |
{S} То је већ ишчупано. — Та ишчупао си му још онда чим си му позајмио оних педесет дуката!...{ |
да тако сажаљиво што је онаки; чисто си му по очима могао познати, где би му рекао: боже, па и |
ти ми јамачно жњеш српом, попе! — врати му доскочицу Давид и хтеде нешто још жешће да дотури, а |
ресе — не можеш маћи.{S} Притеже, кости му пуцају.{S} Попне се на кола, не могу волови готово д |
ок се чуше срећом и петли...{S} Одскочи му дете с леђа, па наже уза страну.{S} Обазре се и рече |
ико веома поучних речи, па пође.{S} Док му приђе кмет и за њим два општинара с главом шећера.</ |
, ако му није воља, неће да те чује док му што не тутнеш.{S} Некад се давало наочиглед, а сад т |
ата.« Окрени, обрни — немаш куд!{S} Дам му облигацију...</p> <p>— Их, Радане, забога!{S} Зар ба |
огод деци капетановој на пешкеш«, велим му ја, »па да виш онда!« — »Ама, ако хоће само, донећу |
пије воду и очисти нокте лепо.{S} Затим му се донесе кава.{S} Он запали цигару, пуши мало и шет |
ски — истина су мало несташна.{S} Један му је син већ поодавна у Београду; учи гимназију.</p> < |
е погађао у каиш.</p> <p>— Даде, не дао му бог весела дана!</p> <p>— А привали добар интерез, п |
наш ко су наши капетани.{S} Просто, ако му није воља, неће да те чује док му што не тутнеш.{S} |
ет све теже и теже...{S} Већ опажа како му нокти од оних шапа пробили гуњац, па већ дохитају у |
не до механе у дубрави, а већ даље лако му је.{S} Кад се мало поодмори... стићи ће понајлак.</p |
очесто ошине волове — хита кући, далеко му је...{S} Док ето ти трчи за њим један омален господи |
н се беше нешто на њ испизмио, а запело му око за његов виноград.{S} Узловић, опет, зинуо на ли |
ет, растопе сребра па га залију; а тело му никад не може иструнути у земљи; него поцрни и скаме |
етар извалио један грм крај пута — било му је ваљда више од триста година.{S} Лепо га, кажу, по |
чашу хладне воде и парченце шећера, што му се одмах донесе на чистом служавнику.{S} Он онда пиј |
не бих узео да нисте ви.{S} Али сад што му драго... — изговара се капетан, а Ђуку се само смеши |
Ђуко оста осмејкујући се задовољан што му тако славно иде посао за руком.{S} Извири мало иза в |
црвеним јеменијама с репићима; те — тур му до земље; те прекрстио ноге на сиџадету па пуши из ч |
ваду, па све шушкају заједно и спремају му замке.{S} Баш кад му хтеде бити продаја, нађе, сиром |
ту, кад оно дама.</p> <p>— Их, ороспију му очину! — викну погађач. — Баш си баксуз, Радане!</p> |
ажу, понесе у облак као перце, а у жиљу му заплетен човек, црн као угарак, а закачене му на уст |
али.</p> <p>— Бацио их на таван и ту су му стајале, богзна докле...{S} Ишли су људи, као на чуд |
има и јатаганима за појасом, а о појасу му виси читав вашар од тоболаца, поласака, чакмака и ос |
ми чиновници и старешине.{S} А како ћеш му, врага, управљати кад те се не боји!...{S} И ти, опе |
обро саслушао попа Перу Пеповића, који ,му се пожали на учитеља Сретена Павловића да је немиран |
уди сланим бадемом; трећи ти се жали на музиканте што свирају чардаш, а он им наручио: »Сећаш л |
Онамо се, опет, један Маџар помамио по музици, па дигао ногу и туче штиклом у сто.{S} Тамо, оп |
шља, божем Ђуко... — Хе, шта би — то је мука сад!{S} Да је нешто за децу онако лепо...</p> <p>— |
— а већ амо знам, капетан ми наручио. »Мука и зло«, вели, »ја не знам кад ће доћи и на ме ред |
куће.{S} Сиромах Радан сав позеленио од муке.{S} Жена му и деца као потучени...{S} Поче се прод |
плац, јали ћу те суду!...« О, невоље и муке моје!{S} Потеци на све стране.{S} Не мо̓ш из земље |
..{S} Иде Ђурђевдан, па ти, богме, имам муке.{S} Ваља ми дати порезу, а мораћу платити и оном п |
ће бити, ако бог да!{S} Само имам мало муке с Раданом.</p> <p>— Шта?{S} Хоћемо ли му скоро да |
итељ из Јаловика; па Станоје, учитељ из Муратовца; па поп Јеротије, онај врљоки из Миокуса, што |
ства и у тој својој дужности »штедећи и мучећи се« стече неку пару за својих десет година, па с |
е дам«, вели Петар. »Море дај, немој се мучити... скинућу ти их!« »Јок не дам!« рече Петар и по |
Дабогда да и ти читав останеш.</p> <p>— Мучно, богами!...{S} Ко се данас задужи — нема му бела |
е смеје и пева, ту се пије, Ту се свира н игра, ту се напија редом у свачије здравље Напија се |
одатле.{S} Дакле, кад је год сабор код н-ске цркве, дођу и господа из Владимираца на сабор.{S} |
аскрсу или о Госпођинудне на сабору код н-ске цркве.{S} Среска је кућа близу; нема ни сахат ход |
ро их премеће, већ што треба у тој игри н виче, и пита узгред Радана.</p> <p>— Ја вала, сад из |
еподне, особито лети, прозори отворени, на столу мора бити цвећа; зими кади се измирном или шећ |
би написао какав леп капетан?!{S} Ето, на пример, знам ја једног веома финог и лепог капетана. |
акта и већ — почне свој рад...{S} Ето, на пример, какав беше онај Сима Симеуновић пред Јаковом |
рмашевића, нашег лепог капетана. — Ето, на пример, какав беше капетан Јаков Јаковљевић, што је |
Мрђеновац, Миокус, и тако даље по свих, на броју преко 54 села у својој капетанији.{S} Свуда је |
ни се руком на раме, кад али — шапа!{S} На друго, и ту — шапа!{S} Једва се мало осврте, нема де |
на обалу.{S} Кад има шта видети!...{S} На ногама му жуте букагије, као восак!...</p> <p>— Аох! |
абор.{S} Капетана ћете лако познати.{S} На њему је најновија униформа од све униформисане влади |
нећка се Иво — ти, попе, боље умеш.{S} На тебе је ред.</p> <p>Сви гракнуше:</p> <p>— Поп Пера! |
помињем одабране људе из самог места — на прилику: новог учитеља Симу Стојнића, што је заменио |
аду свачије заслуге оценити и уважити — на многаја љета!« И сад грмну опет једно опште »многаја |
оно сврдо.</p> <p>— Хајд̓ тако право — на камен стао! — рече Радан и зацену се од смеха.{S} Ош |
есе дукат у злату и даде Ђуку:</p> <p>— На, брат-Ђуко, и алали!</p> <p>— Нек ти је алал, брате! |
уда је вала незгодно — почеће Радан — а на оном броду код воденице и горе мало, поред вира Петр |
ш се није могло ни исплатити...{S} Њега на испит, па после суду, суд га осуди на робију, и ето, |
на ћуприју ону стару, што је сад ваљда на крнићкој реци.{S} Таман би насред ћуприје, а одовуд, |
е ветрењаци! — додаде један. — Баш онда на Врх Превоја потукоше се...{S} Ломи се, ломи, ломи... |
н лепо.{S} Кад доле, а пређа се натакла на неку грдну пањину; једва је распетља, повуче и пође |
што игда може — те једва извукоше кола на обалу...{S} Сиђе Радан полако с кола, да бар воловим |
држ рукама за жиле, те једва изгамбуља на обалу.{S} Кад има шта видети!...{S} На ногама му жут |
на коњу може да носи пуну оканицу вина на глави а да не упусти, и што увек води са собом једну |
увек загојаћена, непроветрена, заудара на она акта; осим што се у лето изувао у канцеларији и |
ићем у зубима, па га упита кривећи уста на једну страну:</p> <p>— А шта ти је то, брале?</p> <p |
ко траљаво иде с интересом.{S} Не плаћа на време.{S} Прође иза рока по читава три месеца.{S} Ве |
ке цркве, дођу и господа из Владимираца на сабор.{S} Капетана ћете лако познати.{S} На њему је |
д старих људи, кад интережџији оде душа на онај свет, растопе сребра па га залију; а тело му ни |
је узе у руку па пође мало брже.{S} Кад на читав пушкомет зацрни се нешто малено као клупко...{ |
итирају; жао и њима човека.{S} Дође ред на кућу.{S} Стаде писка деде, жена му удари у запевку.{ |
ан по рамену. — Нећеш ти бити тако тврд на погодби.{S} А збиља, како ти они остали дужници?{S} |
седи на предњем јастуку и натера волове на воду.{S} Кад беше насред воде, док дете поче да се ц |
под родољубивом управом његовом, а све на срећу верних синова земље ове, који знаду свачије за |
те — тур му до земље; те прекрстио ноге на сиџадету па пуши из чибука; те — узима мито; а већ н |
Учини се Петру да из воде излете и паде на насип.{S} Затрча се право њему, а све веће расте, ра |
ог сељака с торбом преко рамена — наиђе на ћуприју ону стару, што је сад ваљда на крнићкој реци |
град потући у корен...{S} Срећом обиђе на планину, те не учини много квара.</p> <p>— Одбише ве |
ње...{S} Једном се био тако занео да је на неком акту уместо нумере, коју је требало записати, |
поплаве, ни града, ни суше.{S} Како је на све стране »благодет и изобилије у вину, житу и овош |
ану ону главу шећера.</p> <p>— А што је на робији? — упита Пајо зачуђено.</p> <p>— Што је?...{S |
то ћарио у чаршији? — упита онај што је на каишу изгубио.</p> <p>— Продао сам мало жита и вуне. |
ло које интереса, које ово главно, које на промену облигације... никад отарасити.{S} Кад човек |
углим столом пометали један другом руке на раме, па поцупкују онако седећи на столицама, као да |
женскиње и халачу солдати...</p> <p>Еле на све стране жагор, вика, лупа, свирка, певанија — сам |
и који пут о Васкрсу или о Госпођинудне на сабору код н-ске цркве.{S} Среска је кућа близу; нем |
прекидало се само кад се гости наклопе на разна масна пецива да омезете.{S} Али тек уз то масн |
ће ни главе да окрепе, него вели: »Паре на плац, јали ћу те суду!...« О, невоље и муке моје!{S} |
агризе. »Не дирај тај шећер!« издера се на њ, а помисли у себи: »Ово нису чиста посла!« Оно се |
} Притеже, кости му пуцају.{S} Попне се на кола, не могу волови готово да макну.{S} Пуца онај ј |
море!{S} Шта чекаш ваздан? — обрецну се на њ жандарм, отворивши врата, и Радан оде не дочекавши |
парченце шећера, што му се одмах донесе на чистом служавнику.{S} Он онда пијне мало, па чисти н |
апетану.{S} Ево, где је окрњи црно дете на броду више Петрова вира!...{S} Виш, па девет пута, м |
} Да ли је њему било по вољи? — рећи ће на то онај други.</p> <p>— Како није! — поче даље Ђуко, |
ш је страшно код Петрова вира — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — Ја се и сад чудим ка |
зимље интерез и ко криво мери — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — и он се тако уабонос |
један.</p> <p>— Баш би ваљало — рећи ће на то други — да му спремимо једно јагњенце, а?{S} Шта |
т Степан, његови општинари и млађи трче на све стране и наређују да се што боље спреми част...{ |
отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуче на дно!...{S} Он ти онда држ рукама за жиле, те једва и |
ни, брале!{S} Хеј, брале стани!« и маше на њ руком да стане.{S} Окрете се Радан и устави волове |
гацију осамдесет дуката, па још интерез на све...{S} Прође година, ваља исплатити, а нема се от |
и зло«, вели, »ја не знам кад ће доћи и на ме ред једном!« — »Море, донеси ти штогод деци капет |
и докопа флашу да послужи. — Нећете ви на мојој слави по пола чаше!</p> <p>— Ехе, Дашо, и овам |
х, јечећи, скочи на кола.{S} Радан седи на предњем јастуку и натера волове на воду.{S} Кад беше |
ти?« Оно плаче, не хтеде казати. — »Оди на кола«, рече му Радан.{S} Оно одмах, јечећи, скочи на |
а на испит, па после суду, суд га осуди на робију, и ето, сиромах, још није издржао.{S} Капетан |
едно јутро у канцеларију а она му стоји на асталу.{S} Ја се мало зачудим, богме. »Откуд сад то« |
е, ето сад! — одазва се Ђуко, па навали на општинаре. — Е нека је за дукат...{S} Људи смо наши, |
е нуди сланим бадемом; трећи ти се жали на музиканте што свирају чардаш, а он им наручио: »Сећа |
попа Перу Пеповића, који ,му се пожали на учитеља Сретена Павловића да је немиран, да псује за |
је била ни на циганској слави, а камоли на другој којој крштеној.{S} Ваљало је сад да Ђуко пукн |
зориште и комедија!{S} Ко год се помоли на врата — изгледа као да се спремио да одигра улогу из |
хори се граја, каква ваљда није била ни на циганској слави, а камоли на другој којој крштеној.{ |
/p> <p>— Ено, знам ја пре...{S} Дође ти на сабор код цркве сваког празника тушта света.{S} Лепо |
и.{S} Кад је тако, станем и ја бележити на глави шећера; кад се год прода, повучем по једну бел |
руке на раме, па поцупкују онако седећи на столицама, као да играју коло.{S} Онамо за другим ст |
рећна керина вијала по цркви ускакујући на све могуће столове; људи су далеко бежали, мислећи д |
у!...« О, невоље и муке моје!{S} Потеци на све стране.{S} Не мо̓ш из земље ископати.{S} Молих г |
е му Радан.{S} Оно одмах, јечећи, скочи на кола.{S} Радан седи на предњем јастуку и натера воло |
Море, донеси ти штогод деци капетановој на пешкеш«, велим му ја, »па да виш онда!« — »Ама, ако |
и, једва помичу кола.{S} Да му је барем на обалу изићи.{S} Ошину их што игда може — те једва из |
ла.</p> <p>Устаде и капетан, захвали им на дочеку, изговори неколико веома поучних речи, па пођ |
воје старешине, да их слушају и буду им на руци у сваком послу њиховом.{S} Даље опомену их да с |
рмисане владимирачке господе.{S} За њим на три корака увек иде један дугачак пандур с пиштољима |
ето ме!« одговори Ђуко махнувши главом на оног сељака, па онда трже оба пиштоља и викнувши што |
да га завали натраг.{S} Матни се руком на раме, кад али — шапа!{S} На друго, и ту — шапа!{S} Ј |
кренуше и капетан уседе, па махну руком на Ђуку: — Хај̓д, пењи се! — Ђуко се посади у кола прем |
да даш?{S} Та он је презадужен и косом на глави...{S} Све ће ти пропасти!« И лепо одвратише чо |
ред винограда, он ће тек пружити прстом на Раданов виноград: »Како ти се допада, Ђуко, онај вин |
цену.« — »Дођи сутра!« осече се капетан на њ.{S} Изиђе сиромах, жали ми се, ја слежем раменима. |
се у лето изувао у канцеларији и држао на полици међу актима увек боцу сурутке, што је »пио од |
е, богзна докле...{S} Ишли су људи, као на чудо те гледали...{S} После, вели, нестаде их.{S} Ил |
тајте и ви.{S} Сад је баш и у реду, као на поласку да му дате...</p> <p>Кмет извади из кесе дук |
ш јабуку из руке, дигну на те вику, као на белу врану...{S} Овако ћу ја њих друкчије мало да ши |
и Инглиз те нас све овако купио и одвео на море да лађе вучемо...{S} Хоће републику, комуну?!.. |
на ко је!... — поче онај што је изгубио на попу. — Ја сам слушао од старих људи, кад интережџиј |
сењаком; сељак оде уза шљивар, затурио на леђа торбу, а из не вири врх главе шећера...{S} Капе |
преша, па шиша како он хоће.{S} И тако на једвите јаде ишчупам педесет дуката те начиним ону к |
их ја вама прескупио! — одговараше Ђуко на ту жељу њихову. — Та сатрео би ме хлеб и со ваша.{S} |
Као чинећи се свему невешт, иступи мало на страну, па зађе за вајат.{S} За њим присташе и два о |
.</p> <p>Еле, тако се то частило и пило на слави Давидовој чак до заранка.{S} Неки гости почињу |
егод; пред вратима, види се кроз стакло на среди, стоји жандарм.{S} Робијаш узе неку дугачку фл |
је се: »Хајде, Ђуко, спреми се да идемо на једну продају!« Спремим се ја и пођемо.{S} Кад бесмо |
«, вели, »да променимо, али да начинимо на сто педесет дуката.« Окрени, обрни — немаш куд!{S} Д |
у себи додаде: — Знаш, Ђуко, колико смо на штети?</p> <p>— Колико, господине?</p> <p>— Педесет |
олико смо села обишли.</p> <p>— Баш смо на штети што је окрњена — рече капетан, па прорачунавши |
подлију воду.{S} Капетан се беше нешто на њ испизмио, а запело му око за његов виноград.{S} Уз |
његов виноград.{S} Узловић, опет, зинуо на ливаду, па све шушкају заједно и спремају му замке.{ |
— Ово овде — рече господин и пружи прст на велики сврдо јармењак, што беше задевен у јастук пре |
аки врућ ветар око ушију.{S} Сад ће већ на брод под воденицом.{S} Таман да нагази кад стаде пла |
неколико година.{S} Капетан сео у хладу на прострте шаренице; око њега се искупили постарији и |
Ја, ја — поче опет Ђуко да навраћа воду на своју воденицу. — Оно, истина, тако је, али шта ћемо |
чио људе да слушају власт и да јој буду на руци; и ту су парничне стране дале капетану главу ше |
тете...</p> <p>— И сваке се године бију на Превоју... не може се обићи друкчије — рећи ће Радан |
из пиштоља; учитељи и попови тек завију на стотине завијутака оно њихово дугачко: »многаја љета |
и ни поп-Перу, оног што у највећем трку на коњу може да носи пуну оканицу вина на глави а да не |
ћ, улагујући се и метнувши понизно руку на прси. — Добро ће бити, ако бог да!{S} Само имам мало |
амо даљне госте који се потрудише да му на весеље дођу.{S} Красни су то гости — у далеко их ниј |
ен човек, црн као угарак, а закачене му на уста, па кроз образ и леви и десни, две куке кантарс |
и не био из његовог подручја, он ће му на читав пушкомет стати и скинути капу; чак сјаше с коњ |
сам, ако им узмеш јабуку из руке, дигну на те вику, као на белу врану...{S} Овако ћу ја њих дру |
а, међутим, завара очи свима те намигну на свог верног Ђуку.{S} Ђука је врло добро разумео тај |
а мислиш ти... — потврди Радан па викну на волове да иду, и сам пође.</p> <p>— Стани, брале, мо |
н. »Шта чиниш ти тамо, море?!« привикну на Ђуку и као попрети главом. »Сад, сад, господине — ет |
д такоме весељу; набрао обрве, па јурну на прозор, а чисто цичи: »Та камо тај?{S} Пали, море!« |
а!...{S} Знам ја тебе — ти пуну оканицу на глави...{S} А три дана држасте оно бденије, а?{S} Не |
ти? — упиташе остали.</p> <p>— Бацио их на таван и ту су му стајале, богзна докле...{S} Ишли су |
ле, просто си једва чекао да час изиђеш на чист ваздух.{S} А овај капетан јок!{S} У њега су пос |
.{S} Ха, ха, ха!{S} Је ли, Дашо?</p> <p>На ову досетку попову осу се међу гостима грохотом:{S} |
ак кад је бацио — одем ја у Београд, те набавим другу исту онаку.{S} После је више нисмо носили |
за њим — То је, Пајо, онај сељак што је набавио капетану ону главу шећера.</p> <p>— А што је на |
— познајем је добро!...{S} Ја сам је и набавио капетану.{S} Ево, где је окрњи црно дете на бро |
а чудим, па ми каза како је он ту главу набавио, каза ми све: како је мислио и шта ће с њом.{S} |
главу шећера, коју је он »за своју кућу набавио кад је јутрос из вароши пошао«, и дадоше капета |
ет? — упита капетан, а мало се устури и набра обрве.</p> <p>— Осамдесет дуката... — рече Узлови |
Ђуко не даде израза сад такоме весељу; набрао обрве, па јурну на прозор, а чисто цичи: »Та кам |
тај човек — капетану брат од ујака.{S} Навали капетал: »Немој бити«, тамо он, »луд!{S} Зар ово |
осподине, ето сад! — одазва се Ђуко, па навали на општинаре. — Е нека је за дукат...{S} Људи см |
е напред и ошину волове...{S} Док ти се навали њему нешто ва леђа, па све теже, теже... хоће да |
тог трговца, онда Узловић тек притеже и навали да се учини продаја...{S} Што је, опет, та прода |
} Ви'ш, оооде!...</p> <p>Мати пође коса навише.</p> <p>— Хајдемо, куме, кући!{S} Хајде — и ја ћ |
ањину; једва је распетља, повуче и пође навише... али хоћеш!{S} Нешто ти њега стегло за обе ног |
есели Радане! — прошапута Мато и окрете навише стазом кући својој...</p> <milestone unit="subSe |
та.</p> <p>— Ја, ја — поче опет Ђуко да навраћа воду на своју воденицу. — Оно, истина, тако је, |
већ на брод под воденицом.{S} Таман да нагази кад стаде плакати неко дете у страни више пута. |
екну га нешто те прекиде што је почео и нагло упита: — Шта ти је то, куме?</p> <p>— Ништа, неки |
>Дође време да се полази.{S} Капетан то наговести мало кмету, а, међутим, завара очи свима те н |
не знам да је он то пијан одломио...{S} Нагрдио онаку главу! — Не мари ништа...{S} Моћи ће проћ |
се задужи, дасе начини макар мало крова над главом.{S} Кад ал̓ хоћеш...{S} Не мо̓ш ишчупати пар |
вицу, откако га поставише да је капетан над тим срезом.{S} Он је често походио села, али се уве |
ше капетан Јаков Јаковљевић, што је био над овом капетанијом пре Максима.{S} Никад не дође у ка |
ве!« Ја опет њему: »Варалицо!{S} Лупежу над лупежима!« Умало што не би и за вратове.{S} Ја духн |
је данашњи нараштај!{S} И ми се нечему надамо?!{S} Мрка капа, зла прилика!...{S} Сутра да се н |
је од китњастијих; учитељи, попе и ћате надмећу се — ко ће лепше и згодније окитити и наздравит |
својој.</p> <p>Кад се већ вратио и био надомак Владимирцима, где је среска кућа — рећи ће задо |
амке.{S} Баш кад му хтеде бити продаја, нађе, сиромах, неког поштеног човека овде да му да нова |
у шенуо.</p> <p>— Е, јадник!{S} Како не нађе неког поштеног човека да га ишчупа из те беде?</p> |
петли...{S} Одскочи му дете с леђа, па наже уза страну.{S} Обазре се и рече: »Моли се богу, Ра |
адан.</p> <p>— Добар вече вам, браћо! — назва свима скупа.</p> <p>— Бог ти помог̓о, Радане!{S} |
је окитити и наздравити.{S} Чим се која наздрави — одмах Ђуко пали из пиштоља; учитељи и попови |
п-Перу да очита здравицу.</p> <p>— Нека наздрави учитељ Иво — вели поп. — Де ти, Иво!{S} Ти уме |
ела, попе!...</p> <p>Диже се поп Перо и наздрави заиста лепу здравицу у здравље капетаново.{S} |
а пута — онако с ногу.{S} Поп Перо опет наздрави тако жестоко здравицу да вирауни већ промукоше |
ово!{S} Хајд у здравље капетаново...{S} Наздравиде, поп-Перо! — понудише поп-Перу да очита здра |
у се — ко ће лепше и згодније окитити и наздравити.{S} Чим се која наздрави — одмах Ђуко пали и |
ти оног сељака с торбом преко рамена — наиђе на ћуприју ону стару, што је сад ваљда на крнићко |
где обе парничне стране купише од Ђука наизменце главу шећера, коју је он »за своју кућу набав |
измакоше из авлије и појурише друмом. — Најближе је и најзгодније да се доручкује штогод...{S} |
Дела ти, Дашо, да ми њему баш дрекнемо, најбоље ће бити.{S} И тако мени је веома запело око за |
и их Ђуко чисто шапћући... — То ће бити најбоље!</p> <p>— Јес, богами, право велиш!{S} Него као |
} Нећу помињати ни поп-Перу, оног што у највећем трку на коњу може да носи пуну оканицу вина на |
ишина а вода мирна; месечина — није баш највидније, али се тек види.{S} Дође, баци једном пређу |
ет некако излази налик.{S} И што је још најглавније — знате ли ви да овај капетан неће ни да чу |
љна!...{S} По другим селима, наљуте га, наједи се, па је поваздан туробан.{S} А сад, видите ли |
лије и појурише друмом. — Најближе је и најзгодније да се доручкује штогод...{S} Ти већ знаш... |
је што шушнуло... ништа!{S} Иде он опет најлак насипом, иде...{S} Док ти њему спаде с леве ноге |
и у смеху, и у погледу, и у сваком ма и најмањем покрету огледа строга званичност као што је у |
ровом радошћу опијен Давид Узловић свог најмилијег госта — нашег лепог капетана. — Служите се, |
а...{S} Сирочад Раданова потуцају се по најму; а жена му некако убрзо пресвисла од тешка јада.. |
петана ћете лако познати.{S} На њему је најновија униформа од све униформисане владимирачке гос |
да клечиш!{S} Дају ти, али по дупло.{S} Најпосле зажмурим, па хајд, оном нашем Чивутину, Узлови |
ан, кобељао и отимао, па све узалуд.{S} Најпре му је дао нешто мало, па се наплело које интерес |
ава — у кафану »Код петла«.{S} То ти је најпречи и најсигурнији лек.{S} У позориште слободно не |
а понудим главу шећера и кажем да би то најприличније било дати.{S} Купи он главу и однесе баја |
ану »Код петла«.{S} То ти је најпречи и најсигурнији лек.{S} У позориште слободно немој ићи, је |
то беше у торби Ђукиној, па се разви до најширих граница.{S} У том разговору и планирању стигош |
а што је криво мерио, па га је бог тако наказио...</p> <p>— Ала је то била хала и ветар, мој бр |
рада.{S} Свет је овај ионако пун јада и накарада.{S} Али што баш све накараде писати, те, ни за |
ни ја их толико баш не браним; има их и накарада.{S} Свет је овај ионако пун јада и накарада.{S |
пун јада и накарада.{S} Али што баш све накараде писати, те, ни за што ни кроз што плашити пошт |
...{S} Начине од здрава и читава човека накараду!{S} Да га у сну усниш, би се уплашио, а камоли |
лепу здравицу у здравље капетаново.{S} Накити, бого мој, што може лепше бити!{S} Како је Влади |
шо! — поче чисто да се шали онако доста накићен капетан. — Теби је, чини ми се, свака година До |
свирање прекидало се само кад се гости наклопе на разна масна пецива да омезете.{S} Али тек уз |
и они други?...{S} Мо'ш ли с њима изићи накрај?...</p> <p>— Та кубурим помало, господине — одго |
пет, жале — куд ће шут с рогатима изићи накрај!...</p> <p>— Богме, ви сте ту много зарадили!</p |
дугајлија у гуњцу и сукненим чакширама, накривио фес, затурио се, па млатарајући рукама прича н |
p> <p>— Знам, знам...{S} Него шта си то накуповао?</p> <p>— Опанака, соли и још штошта.</p> <p> |
овека да га ишчупа из те беде?</p> <p>— Налазио је и то, ама му све подлију воду.{S} Капетан се |
и не помишљате, ама опет некако излази налик.{S} И што је још најглавније — знате ли ви да ова |
њих шале...{S} Донесе их тако кући.{S} Наложи, вели, ватру, као да ће вола пећи.{S} Кад се доб |
ако добровољна!...{S} По другим селима, наљуте га, наједи се, па је поваздан туробан.{S} А сад, |
Ђуку један ,од њих — него ко велимо где нам је први пут дошао — неће ваљати да оде онако без иш |
ако није! — поче даље Ђуко, хвалити. — 3нам да није ни у једној капетанији ниједан капетан тако |
о!{S} Ражањ је — ражањ, зец је — зец; а нама сад, код овако лепа печења и вина, није стало ни д |
Ђуку.{S} Ђука је врло добро разумео тај намиг господина свога.{S} Као чинећи се свему невешт, и |
мало иза вајата и погледа капетана, па намигне — као вели: »Гости се ти, господине, још мало!{ |
кмету, а, међутим, завара очи свима те намигну на свог верног Ђуку.{S} Ђука је врло добро разу |
или шта радите?</p> <p>— Нису ја!...{S} Намирисали су то они одмах, али су ћутали!{S} А и шта б |
улазиш у тако чисту, тако проветрену и намирисану канцеларију и код тако лепог капетана!...</p |
петана одмах мину љутина, а још се држи намргођен. »Шта чиниш ти тамо, море?!« привикну на Ђуку |
што ти њега стегло за обе ноге па тегли наниже, као олово...{S} Бе деде, бе деде, отимљи се он; |
о се, сиромах, беше обрадовао!{S} Чисто наново оживео, па ми се хвали како ће скинути зло с вра |
ок му што не тутнеш.{S} Некад се давало наочиглед, а сад то иде згодно испод руке...{S} Људи им |
те, колико се може и колико је бог дао; напија се у здравље домаћина Давида, који је с Трудом с |
вље господе и онога ко измисли господу; напија се у здравље »добрих људи« који почитују господу |
а, ту се напија редом у свачије здравље Напија се у здравље господе и онога ко измисли господу; |
, ту се пије, Ту се свира н игра, ту се напија редом у свачије здравље Напија се у здравље госп |
о плашити поштене људе?{S} Што се не би написао какав леп капетан?!{S} Ето, на пример, знам ја |
понајвећу чашу.{S} Сви се латише чаше и напише у здравље Ђукино.{S} Опет се јављају гласови да |
а пута«.{S} И тако спремајући се да иду напише у здравље учитељ-Симе, па у здравље и једног и д |
.{S} Најпре му је дао нешто мало, па се наплело које интереса, које ово главно, које на промену |
олом.{S} Само шкиљи још једна лампа.{S} Напољу звижди ветар, и сићани прећавац засипље у прозор |
је био добро почашћен и дочекан.{S} И, напослетку, свуда је добио ону исту главу шећера из тор |
ао самог господа бога — боже опрости! — Напослетку вели: »Хајде да променимо облигацију.« Нарач |
.{S} Није право да штетујем...</p> <p>— Напослетку и вреди... — рече један од општинара. — Само |
а, море!...{S} Јест, ја — добош!</p> <p>Напослетку и тај се џумбус утаја...{S} Утаја се у кући |
ву шећера у торбу.{S} Он се опет окрене напред и ошину волове...{S} Док ти се навали њему нешто |
, што је капетан већ к знању«, и добио, наравно, опет главу шећера да је, руке ради, »понесе де |
се част спреми, наш се лепи капетан сит наразговара отприлике оваквих разговора.{S} Упути скром |
вели: »Хајде да променимо облигацију.« Нарачуни тамо — не знам дангубу, те интерез, те писање, |
је данашњи свет!{S} Ето каки је данашњи нараштај!{S} И ми се нечему надамо?!{S} Мрка капа, зла |
а посла: негде извиди какав спор, негде нареди нешто, негде испита да нема каких бургијаша и та |
општинари и млађи трче на све стране и наређују да се што боље спреми част...{S} Ту се кољу пи |
јали Херцеговина — ко би управљао оним народом, него опет ми чиновници и старешине.{S} А како |
е, и сви заседоше заједно с Раданом.{S} Наручи Радан себи вина и остали шта је који хтео...</p> |
га шта је — а већ амо знам, капетан ми наручио. »Мука и зло«, вели, »ја не знам кад ће доћи и |
а музиканте што свирају чардаш, а он им наручио: »Сећаш ли се оног сата«, и то се тако жали да |
ваздан тамо око тих сјајних пулија, па нас и заборавио!... — узеше га корети што шушка с капет |
} А не знају они, јадни, шта би било од нас!{S} Ево, дошао би лепо Немац или Инглиз те нас све |
очеће кмет — није баш у реду да одеш од нас тако празне руке... — па му пружи главу шећера.{S} |
Ево, дошао би лепо Немац или Инглиз те нас све овако купио и одвео на море да лађе вучемо...{S |
<p>— Јес̓, то ће капетан градити.{S} У нас, хвала богу, то не граде.</p> <p>— А имате капетана |
н ће већ даље чинити што треба.{S} Еле, насетова их много и много.{S} А и ваљало је да их насет |
х много и много.{S} А и ваљало је да их насетује.{S} Сад је тек први пут изишао у Вучевицу, отк |
ни се Петру да из воде излете и паде на насип.{S} Затрча се право њему, а све веће расте, расте |
.{S} Узме пређу и оно мало рибе па хајд насипом Иде тако полако, иде...{S} Док се обре пред њим |
шушнуло... ништа!{S} Иде он опет најлак насипом, иде...{S} Док ти њему спаде с леве ноге једна |
пустим га у канцеларију капетану, па се наслоним да слушам. »Одакле си ти?« пита га капетан она |
под ћупријом, а он се некако извраћено насмеја: — Ха, хааа!{S} Куме!{S} Ви'ш, оооде!...</p> <p |
отом:{S} Ха, ха, ха! па се чак и Цигани насмејаше.</p> <p>— А ти ми јамачно жњеш српом, попе! — |
ц: »Мехе-хеее!« И сви се гости грехотом насмејаше.</p> <p>— Кеца, попе у — шевар! — викну учите |
е, кући! — прекиде га Радан, а јетко се насмехну. — Какој кући?{S} Ти мислиш оно је моја?...{S} |
ку и натера волове на воду.{S} Кад беше насред воде, док дете поче да се церека; не смеје се ка |
сад ваљда на крнићкој реци.{S} Таман би насред ћуприје, а одовуд, мало поводећи се, преда њ Рад |
затури се да дивани, а Давид и капетан наставише своје.</p> <p>— Дела ти, Дашо, да ми њему баш |
/p> <p>— А баталио се, брате, дакако! — наставља капетан. — Ено, пре неких година, знам — прође |
згоди да сврати и у њу.</p> <p>3атим је настала добра част.{S} Јело се и пило скоро до заранка. |
о је Владимирцима и свуда по срезу томе настала срећа откако је тако добар капетан дошао.{S} Ка |
они ти он лепо.{S} Кад доле, а пређа се натакла на неку грдну пањину; једва је распетља, повуче |
ола.{S} Радан седи на предњем јастуку и натера волове на воду.{S} Кад беше насред воде, док дет |
{S} Пуца онај јастук под њим, као да је натоварен воденични точак.{S} Дође већ да се свисне од |
олови запели па сипљу, као да је камење натоварено; њему опет све теже и теже...{S} Већ опажа к |
па све теже, теже... хоће да га завали натраг.{S} Матни се руком на раме, кад али — шапа!{S} Н |
ако загрће, док се већ не утаја.{S} Још натрпа озго дрва, да добро сагори.{S} Кад после разгрте |
не знам шта су ти јадни капетани толико натрунили тим људима што пишу у новине и књиге!...{S} А |
идио.{S} Онолику главу шећера не можете наћи лако ни у Београду...</p> <p>— Е баш, Ђуко, хвала |
ав је тај свет разнолик.{S} Нигде нећеш наћи слична ни носа, ни ока, ни капе, ни хаљине, ни лиц |
с њим друкчије; потврди му и процену и научи га још како ће час пре доћи до пара.{S} Чим оде ч |
ко не би ваљало?{S} Ја што купим — пред начелника да изнесем, не бих се застидио.{S} Онолику гл |
начине да те бог сачува и саклони...{S} Начине од здрава и читава човека накараду!{S} Да га у с |
трбух, и ноге немој ни спомињати!{S} То начине да те бог сачува и саклони...{S} Начине од здрав |
— под ведрим небом, као просјак!...{S} Начини се ту галама, дотрчаше још људи из села.{S} Он, |
, куд ћеш?...{S} Дај да се задужи, дасе начини макар мало крова над главом.{S} Кад ал̓ хоћеш... |
једвите јаде ишчупам педесет дуката те начиним ону кућицу...{S} А богами, да ми није оне деце, |
ата. »Сад«, вели, »да променимо, али да начинимо на сто педесет дуката.« Окрени, обрни — немаш |
ргаз!</p> <p>И тако док се част спреми, наш се лепи капетан сит наразговара отприлике оваквих р |
гачку флашу пива, па пође.{S} Смотри га наш дугајлија, па се загледа у њ као да га познаје; заг |
и људи, ти Вучевчани!...{S} Шта је пута наш капетан обилазио срез по званичној дужности!...{S} |
богме. »Откуд сад то«, мислим сам, »кад наш капетан не узима ни од ког мита?« А он виде где се |
ди«...{S} Читаву недељу дана зачамао је наш лепи капетан, путујући по срезу »по званичној дужно |
т буду батли Вучевчани...</p> <p>И тако наш лепи капетан пусти се у дуг разговор са својим верн |
свим извраћено: »Наша глава! ха, ха!{S} Наша глава! ха, ха, ха!« Осврте се Радан, а оно извадил |
ла деца, него некако сасвим извраћено: »Наша глава! ха, ха!{S} Наша глава! ха, ха, ха!« Осврте |
т каве.{S} Затим примети пандуру ако је нашао што необрисано и ненаређено, узме акта и већ — по |
чност као што је у Максима Сармашевића, нашег лепог капетана. — Ето, на пример, какав беше капе |
н Давид Узловић свог најмилијег госта — нашег лепог капетана. — Служите се, изволите — колико ј |
... да бог сачува!</p> <p>— Јеси слушао нашег Станка?{S} Ето он је ветрењак...{S} Кад се, вели, |
ло.{S} Најпосле зажмурим, па хајд, оном нашем Чивутину, Узловићу поганом. »Дај забога и побогу! |
ре. — Е нека је за дукат...{S} Људи смо наши, а три цванцика није богзна шта... дајте паре, ето |
а би му?...{S} Зар ти још не знаш ко су наши капетани.{S} Просто, ако му није воља, неће да те |
кладити у што год хоћете да нисте досад нашли таквог капетана да му се и у говору, и у смеху, и |
денице и горе мало, поред вира Петрова, не знаш које је горе...</p> <p>— Јес̓ ја, баш је страшн |
<p>— Добро ћу ти платити.</p> <p>— Аја, не могу никако — рече Радан и пође.</p> <p>— Ама молим |
, кости му пуцају.{S} Попне се на кола, не могу волови готово да макну.{S} Пуца онај јастук под |
ј што је погађао у каиш.</p> <p>— Даде, не дао му бог весела дана!</p> <p>— А привали добар инт |
ћи ће један од њих.</p> <p>— Ја, богме, не може боље бити...{S} Алал вам вера и вашем дочеку!{S |
а се ценка. — Ја не бих...</p> <p>— Не, не господине! — брже-боље упаде му у реч Узловић. — Шал |
знаш, хвала богу, да му није било мене, не би гроша добио!...</p> <p>— Па је ли ти барем дао ту |
мем кући.« — »А чији си ти?« Оно плаче, не хтеде казати. — »Оди на кола«, рече му Радан.{S} Оно |
како те Узловић закачио у своје канџе, не ишчупа га се ти шале!</p> <p>— Вере ти, Радане — упи |
а.{S} Хтеде се лепо искобељати.{S} Али, не лези враже, то некако прокопкају капетан и Узловић п |
че Радан, па га онда упита: — А богати, не замери што ћу те запитати, шта си ти?</p> <p>— Ја?{S |
се змија кад идете боси?</p> <p>— Јок, не бојимо се!</p> <p>Господин утом разви један замотач |
што купим — пред начелника да изнесем, не бих се застидио.{S} Онолику главу шећера не можете н |
општинара.</p> <p>— Ама ти ништа, Ђуко, не руча, вере ми — рећи ће један од њих.</p> <p>— Ја, б |
и се пређа.{S} Повуци тамо, повуци амо, не мош маћи...{S} Дај да се зарони.{S} Свуче ти се он л |
>— И сваке се године бију на Превоју... не може се обићи друкчије — рећи ће Радан.</p> <p>— Вал |
асред воде, док дете поче да се церека; не смеје се као остала деца, него некако сасвим извраће |
га митите, па не ваља.</p> <p>— Јок!{S} Не дај, боже, да га митимо — поче уверавати Ђуку један |
{S} Ти, Дашо...{S} Јес — виноград...{S} Не брини се...{S} Добош сам ја, море!...{S} Јест, ја — |
рова над главом.{S} Кад ал̓ хоћеш...{S} Не мо̓ш ишчупати паре да клечиш!{S} Дају ти, али по дуп |
муке моје!{S} Потеци на све стране.{S} Не мо̓ш из земље ископати.{S} Молих га опет, молих већ |
ло!{S} Твој верни Ђуко зна шта ради.{S} Не бери ти бриге!«</p> <p>Утом сва четири општинара и к |
аиш — и он се тако уабоноси у земљи.{S} Не да му онај грех ни да иструне као остали луди...</p> |
Ама, некако траљаво иде с интересом.{S} Не плаћа на време.{S} Прође иза рока по читава три месе |
где је капетанија, камоли у Крнићу.{S} Не треба се чудити, велико је весеље!</p> <p>Славу слав |
женом и децом...{S} Куд ћу и шта ћу?{S} Не знаш шта ћеш пре: јали вратити стоку, јали притврдит |
ан одломио...{S} Нагрдио онаку главу! — Не мари ништа...{S} Моћи ће проћи.{S} Шта велиш, Ђуко?< |
нај поп. »Дај ми, море, те букагије!« — Не да он никако.{S} Салета тако, салета...{S} Док запев |
ловић, а унесе се ближе пред капетана — не би још требало — биће и томе земана.{S} Ама, некако |
н. — Да ми дате пун овај вајат дуката — не бих вам ни погледао, само ако је мит...{S} Овако за |
е оно да га обори.{S} Омане да стресе — не можеш маћи.{S} Притеже, кости му пуцају.{S} Попне се |
променимо облигацију.« Нарачуни тамо — не знам дангубу, те интерез, те писање, изиђе равних ст |
ли молим те, брале, продај ми!</p> <p>— Не могу ја — треба мени сврдо.</p> <p>— Добро ћу ти пла |
ан да се ценка. — Ја не бих...</p> <p>— Не, не господине! — брже-боље упаде му у реч Узловић. — |
та онај што је растурао карте.</p> <p>— Не пушта он њих шале...{S} Донесе их тако кући.{S} Нало |
ми се, свака година Добра, а?</p> <p>— Не брини се ти за њ, господине — упада у реч поп Перо. |
<p>— Би ли ти то мени продао?</p> <p>— Не могу — треба ми, како ћу продати!</p> <p>— Али молим |
, а?{S} Шта ти кô велиш, Ђуко?</p> <p>— Не шал̓те се главом! — искоси се Ђуко чисто љутито. — Ј |
ј виноград да се сад погодимо?</p> <p>— Не могу ја, господине, сад сећи ражањ а зец још у шуми. |
демократију«, те не знам шта још.{S} А не знају они, јадни, шта би било од нас!{S} Ево, дошао |
ко — нека се говори којешта.</p> <p>— А не бојите се змија кад идете боси?</p> <p>— Јок, не бој |
оче један од њих снебивајући се — да га не испратимо празне руке...</p> <p>— А знате ли ви — по |
Ђуко — да му што не буде криво, где га не питате.</p> <p>— Јес̓, јес̓ и кмета да зовнемо — и с |
јка се токорсе капетан. — Ја ни од кога не узимам ништа...{S} Него већ...</p> <p>— Понеси, поне |
ок се црква опет очистила.{S} Дакле, да не спомињем те личности што су вазда друштво Узловићево |
да носи пуну оканицу вина на глави а да не упусти, и што увек води са собом једну црну керину, |
аријама, те га и отац одрину од себе да не зна за њ и да нема удела у очевини с осталом браћом, |
е торбу, па као заклањајући је за се да не угледа капетан, донесе је међу њих.{S} Али оштар пог |
ти могу баш и продати; само бојим се да не буде за те скупо?</p> <p>— А шта цените, брале? — уп |
мисли додаде: — Тек, опет, ви можете да не изгледа ки као мит, нити да, опет, оде онако празне |
но? — упита капетан Ђуку мало потише да не чује кочијаш.</p> <p>— Је ли главу?... — упита опет |
о да је то некаква празнина; каже им да не треба власт слушати, што је капетан већ к знању«, и |
друго у тај мах зажелели, него »само да не буде одвећ скупо«.</p> <p>— Како бих ја вама прескуп |
опет капетан држећи се за свог Ђуку да не падне — вино...{S} Ти, Дашо...{S} Јес — виноград...{ |
пукнуо нити ће пукнути, али — баш сада не чуше се његови пиштољи.{S} Капетан из коже искочи од |
tone unit="subSection" /> <p>Богами, ја не знам шта су ти јадни капетани толико натрунили тим љ |
сет? — затеже капетан да се ценка. — Ја не бих...</p> <p>— Не, не господине! — брже-боље упаде |
лашило и откинуло парче...{S} Као да ја не знам да је он то пијан одломио...{S} Нагрдио онаку г |
тан ми наручио. »Мука и зло«, вели, »ја не знам кад ће доћи и на ме ред једном!« — »Море, донес |
« упита га Радан. »Изгубио сам козе, па не смем кући.« — »А чији си ти?« Оно плаче, не хтеде ка |
Ама, он ће сам мислити да га митите, па не ваља.</p> <p>— Јок!{S} Не дај, боже, да га митимо — |
их се застидио.{S} Онолику главу шећера не можете наћи лако ни у Београду...</p> <p>— Е баш, Ђу |
и, тако се ражљути да по два дана ништа не окуси од тешка дерта.{S} Ја знам да ви немате ни заш |
смо шта му би сад!{S} Док, ништа ти бог не даде — груну пушка кроз једну баџу, а мој се Узловић |
укагије усред ватре!...{S} Ништа ти бог не даде, него стаде писка, цика, пуцњава, као да кокице |
} Добош ја!{S} Што бре, узимаш паре кад не мош вратити!...{S} У мене, Дашо, нема шале! — Ту се |
овом капетанијом пре Максима.{S} Никад не дође у канцеларију изјутра пре док не попије у механ |
пе сребра па га залију; а тело му никад не може иструнути у земљи; него поцрни и скамени се, па |
њ жандарм, отворивши врата, и Радан оде не дочекавши ни одговор.</p> <p>— Ви'ш, сиромах!... — р |
како ћеш му, врага, управљати кад те се не боји!...{S} И ти, опет правници и лицејисте, што уче |
роз што плашити поштене људе?{S} Што се не би написао какав леп капетан?!{S} Ето, на пример, зн |
комуну«, те »социјалну демократију«, те не знам шта још.{S} А не знају они, јадни, шта би било |
корен...{S} Срећом обиђе на планину, те не учини много квара.</p> <p>— Одбише ветрењаци! — дода |
перо, одмах ти ту потегне капетана: те не знам — у црвеним јеменијама с репићима; те — тур му |
уза шљивар, затурио на леђа торбу, а из не вири врх главе шећера...{S} Капетана одмах мину љути |
аво да вам кажем, није ми по вољи.{S} И не бих узео да нисте ви.{S} Али сад што му драго... — и |
, колико си узајмио од њега?</p> <p>— И не питај, брате, колико сам.{S} Да бог сачува сваког та |
а као неки мит?...{S} Ви може бити то и не помишљате, ама опет некако излази налик.{S} И што је |
.{S} Ако га сретне почем сељак, макар и не био из његовог подручја, он ће му на читав пушкомет |
шли су гости све по избору.{S} Да већ и не помињем одабране људе из самог места — на прилику: н |
е купује Узловић, сељаци и лицитирају и не лицитирају; жао и њима човека.{S} Дође ред на кућу.{ |
жито добро рађа, овце се близне, ројеви не беже.{S} Како је нестало гусеница, врана и чавака шт |
ваца као кише!...</p> <p>— Ама, опет ти не каза мени како се завадисте.</p> <p>— Стани да ти ка |
букагије!...{S} Шта ће сад?{S} Скинути не може.{S} Хајде, Вели, да се полако гамиже, па што бо |
— плаћају.{S} Виде да им без тога обићи не може.{S} Да се, опет, жале — куд ће шут с рогатима и |
д не дође у канцеларију изјутра пре док не попије у механи пет-шест полића препеченице, па онда |
немој се мучити... скинућу ти их!« »Јок не дам!« рече Петар и пође.{S} Попа нестаде.{S} Нити се |
куда ћу онда?...{S} Сад, вере ми ни сам не знам шта ћу...{S} Идем често као луд.{S} Што год ура |
спео!... заврши Радан, па климну главом не весело, погледа нешто доле у воду, па тек повуче Мат |
а мој се Узловић преврте, баш ни ногом не маче!...</p> <p>— Уби га! — зачуди се Пајо.</p> <p>— |
и да је продато више једанпут, а по мом не излази.{S} И баш могу се сад где хоћеш заклети, није |
д сад то«, мислим сам, »кад наш капетан не узима ни од ког мита?« А он виде где се ја чудим, па |
од петла« слегне се цео свет, па готово не само цео свет, него — чак и једно од она »три села в |
да!« — »Ама, ако хоће само, донећу — ко не би, само нека буде вајде!« — Ја му онда понудим глав |
мећу шенуо.</p> <p>— Е, јадник!{S} Како не нађе неког поштеног човека да га ишчупа из те беде?< |
> <p>— А да ли ће ваљати?</p> <p>— Како не би ваљало?{S} Ја што купим — пред начелника да изнес |
е ни да чује за мит...{S} Ништа га тако не ражљути као кад му поднесе човек нешто што би се мог |
петан из коже искочи од љутине што Ђуко не даде израза сад такоме весељу; набрао обрве, па јурн |
отапка обојицу по рамену.</p> <p>— Само не знамо, како капетан.{S} Да ли је њему било по вољи? |
петан градити.{S} У нас, хвала богу, то не граде.</p> <p>— А имате капетана?</p> <p>— Имамо — ј |
мало и машив се за капу. — А већ за то не бери бригу.{S} Умећу ја њима подићи како ваља...{S} |
ета што је окрњена...</p> <p>— Ништа то не мари.{S} А богами, дао сам равна три Талира.{S} Није |
да се већ и теби самом чисто сажали што не свирају »Сећаш ли се оног сата«; пети пришао па ти п |
ицо!{S} Лупежу над лупежима!« Умало што не би и за вратове.{S} Ја духнем те изиђем од њега...{S |
зиђе једном из канцеларије, па само што не плаче.{S} Питам га шта је — а већ амо знам, капетан |
И кмета зовните — рече Ђуко — да му што не буде криво, где га не питате.</p> <p>— Јес̓, јес̓ и |
у није воља, неће да те чује док му што не тутнеш.{S} Некад се давало наочиглед, а сад то иде з |
а је?</p> <p>— Дете — оно, куме!{S} Зар не видиш?...{S} Та станиде!... — викну Радан и опсова т |
нај црни поп па иште букагије.{S} Петар не да никако...{S} Облета поп и иска, па га опет нестан |
е...{S} А он једнако загрће, док се већ не утаја.{S} Још натрпа озго дрва, да добро сагори.{S} |
детенце, као ћупић... црни се; у мраку не може ни да га види добро. »А што плачеш, мали?« упит |
ропасти!« И лепо одвратише човека те му не даде...{S} А како се, сиромах, беше обрадовао!{S} Чи |
Изопачио се и овај свет.{S} Нико ти ту не поштује старијега, ни чиновника, ни попа, никога...{ |
ла.{S} Оно, додуше, ни ја их толико баш не браним; има их и накарада.{S} Свет је овај ионако пу |
али!{S} А и шта би му?...{S} Зар ти још не знаш ко су наши капетани.{S} Просто, ако му није вољ |
а одломи озго један окрајак и загризе. »Не дирај тај шећер!« издера се на њ, а помисли у себи: |
за рока по читава три месеца.{S} Вели: »Не може се«, а овамо неће да ради, па се још и пропио.. |
н даље: »Дај ми«, вели, »те букагије!« »Не дам«, вели Петар. »Море дај, немој се мучити... скин |
е књиге да читају, каже им да горе нема неба ни раја — него да је то некаква празнина; каже им |
је то; мисле овамо печене шеве падају с неба.{S} Деру се једнако »републику«, те »комуну«, те » |
ала остати са ситном децом — под ведрим небом, као просјак!...{S} Начини се ту галама, дотрчаше |
стегли га неки дужници.{S} Снуждио се, невесео: пустим га у канцеларију капетану, па се наслон |
господина свога.{S} Као чинећи се свему невешт, иступи мало на страну, па зађе за вајат.{S} За |
»Паре на плац, јали ћу те суду!...« О, невоље и муке моје!{S} Потеци на све стране.{S} Не мо̓ш |
извиди какав спор, негде нареди нешто, негде испита да нема каких бургијаша и тако даље, шта в |
ванична посла: негде извиди какав спор, негде нареди нешто, негде испита да нема каких бургијаш |
Свуда је имао по нешто званична посла: негде извиди какав спор, негде нареди нешто, негде испи |
и сићани прећавац засипље у прозоре.{S} Негде далеко чује се песма пијаних људи.</p> </body> </ |
ета тако, салета...{S} Док запева петао негде у селу...{S} Нестаде попа.</p> <p>— Носи ли он бу |
вића, оног што га лане отераше чак тамо негде око Мироча у Влахе, за казну што је децу развраћа |
} После је више нисмо носили по селима, него сам је чувао ја у мојој соби — пред канцеларијом.< |
ина, није стало ни до зеца ни до ражња, него до добоша и до тога како ћемо добити — ти ону лива |
ћера и никад да је прода за три талира, него све као за пакост — дукат!...</p> <p>Еле, као што |
се церека; не смеје се као остала деца, него некако сасвим извраћено: »Наша глава! ха, ха!{S} Н |
сред ватре!...{S} Ништа ти бог не даде, него стаде писка, цика, пуцњава, као да кокице кокаш... |
ца воле јариће...</p> <p>— Та оно воле, него, опет, опет — и то некако није лепо...{S} Али ви̓ш |
им.{S} Аја!{S} Неће ни главе да окрепе, него вели: »Паре на плац, јали ћу те суду!...« О, невољ |
ни нису ништа друго у тај мах зажелели, него »само да не буде одвећ скупо«.</p> <p>— Како бих ј |
цеговина — ко би управљао оним народом, него опет ми чиновници и старешине.{S} А како ћеш му, в |
чности што су вазда друштво Узловићево, него да поменем само даљне госте који се потрудише да м |
се под главу међу.</p> <p>— Та није то, него ове јастуке — рече Радан и показа му руком предњи |
е цео свет, па готово не само цео свет, него — чак и једно од она »три села више«.{S} Сав је та |
апетан, а ја човек прост, његов пандур: него куд бих се ја још око таких потркушица заносио!... |
ело му никад не може иструнути у земљи; него поцрни и скамени се, па тако остане век и амин — к |
!</p> <p>— Јес, богами, право велиш!{S} Него као шта би?</p> <p>— Хм, хм, шта би? — промишља, б |
пред кућу, па ето си се докопао!...{S} Него, колико иштеш за онај виноград да се сад погодимо? |
педесет дуката!...{S} Знам ја то!...{S} Него, дела ти мени реци — пошто?</p> <p>— Осамдесет, го |
. — Ја ни од кога не узимам ништа...{S} Него већ...</p> <p>— Понеси, понеси деци, господине! — |
арен обојком.</p> <p>— Знам, знам...{S} Него шта си то накуповао?</p> <p>— Опанака, соли и још |
запева, а ти би заиста упамтио мене.{S} Него свеједно ту је глава шећера!...« И нестаде га.{S} |
и немате ни зашто да га подмићујете.{S} Него хоћете онако, руке ради, да дате своме старешини ш |
} А три дана држасте оно бденије, а?{S} Него нека, деде још по једну! — и опет се куцну.</p> <p |
ју, каже им да горе нема неба ни раја — него да је то некаква празнина; каже им да не треба вла |
о — поче уверавати Ђуку један ,од њих — него ко велимо где нам је први пут дошао — неће ваљати |
му ишчупамо из шака...</p> <p>— Е није него још!...{S} То је већ ишчупано. — Та ишчупао си му |
т, па са шездесет талира живио сам боље него данас, као капетан.</p> <p>— Јес̓, богме, господин |
{S} Радан се прекрсти, извади пешкир из недара и убриса се од зноја, па потера волове.{S} Петли |
војој деци »тек руке ради«...{S} Читаву недељу дана зачамао је наш лепи капетан, путујући по ср |
је окретао попа.</p> <p>— Свуда је вала незгодно — почеће Радан — а на оном броду код воденице |
е немате близу дућана.{S} Хеј, хеј, баш незгодно!{S} А могли бисте им купити по лимун, или по м |
капетан и разгрејао и тек сад раздрешио неисцрпљиву торбу званичнога разговора; торбу, из које |
ећера, велимо да понесеш твојој дечици, нек су ти жива и здрава!... — вели кмет.</p> <p>— Та ни |
чују.</p> <p>— Спремите ви њему нешто, нек понесе деци... — учи их Ђуко чисто шапћући... — То |
о!{S} Тапија!...{S} Каква тапија?...{S} Нек пропадне!{S} Баци молим те, ако си ми кум!</p> <p>— |
> <p>— На, брат-Ђуко, и алали!</p> <p>— Нек ти је алал, брате! — рече Ђуко предајући главу кмет |
и редак старешина у ово подручје, које нек бог дâ да се дугољетно подржи под родољубивом управ |
т.</p> <p>— И ти ћеш са мном...{S} Реци нек окрену кола. — Кола се окренуше и капетан уседе, па |
осподине! — гракнуше остали. — Деца су, нека им засладе каву...</p> <p>— Па оно могу деци понет |
лим се...{S} Лако ћемо се. погодити.{S} Нека стоји, бога ви, други пут!</p> <p>— Е добро, добро |
мо боси. — Одговараше Радан тек онако — нека се говори којешта.</p> <p>— А не бојите се змија к |
и. — Ах, то је све крив Радан.</p> <p>— Нека га вала, Ђуко!...{S} Платиће он то мени лепо... — |
ше поп-Перу да очита здравицу.</p> <p>— Нека наздрави учитељ Иво — вели поп. — Де ти, Иво!{S} Т |
ад брже...{S} Иде тако иде, док ти њега нека рука дохвати остраг за раме.{S} Окрете се Петар, к |
су далеко бежали, мислећи да се јавила нека чудна сила послана у казну за грехе њихове, а кад |
ма што пишу у новине и књиге!...{S} Ама нека ко год замочи перо, одмах ти ту потегне капетана: |
ва се Ђуко, па навали на општинаре. — Е нека је за дукат...{S} Људи смо наши, а три цванцика ни |
Ради, скапавај, гледај па подај другоме нека ти изеде, а ти опет живи као скот!...</p> <p>— А з |
ри дана држасте оно бденије, а?{S} Него нека, деде још по једну! — и опет се куцну.</p> <p>Сви |
ако хоће само, донећу — ко не би, само нека буде вајде!« — Ја му онда понудим главу шећера и к |
еће да те чује док му што не тутнеш.{S} Некад се давало наочиглед, а сад то иде згодно испод ру |
»ћрррр!...« И сама живеж већ види да се некака чудевенија збивају.</p> <p>Еле, тако се то части |
инџиром и јајетом...{S} То је, кажу био некаква што је криво мерио, па га је бог тако наказио.. |
горе нема неба ни раја — него да је то некаква празнина; каже им да не треба власт слушати, шт |
ло ћевне и што пева заједно са Циганима некакве скаредне песме.{S} Ту је чак и сам капетан Макс |
узјазбио од оних прича, па му све пири некаки врућ ветар око ушију.{S} Сад ће већ на брод под |
разилазе.{S} Сваки је понешто мрмољио — некаким нечувеним језиком.</p> <p>— Ама јес ти... — уно |
ш требало — биће и томе земана.{S} Ама, некако траљаво иде с интересом.{S} Не плаћа на време.{S |
им столом плачу и кмече деца, церека се некако женскиње и халачу солдати...</p> <p>Еле на све с |
беда!{S} Био је то честит човек, али се некако заплете у дуг. 3адужи се једном каишару — неком |
разлеже се пљесак под ћупријом, а он се некако извраћено насмеја: — Ха, хааа!{S} Куме!{S} Ви'ш, |
д оно, има већ ваљда десет годена, беше некако око Илијинадне она велика хала и ветрина, тамо п |
река; не смеје се као остала деца, него некако сасвим извраћено: »Наша глава! ха, ха!{S} Наша г |
о искобељати.{S} Али, не лези враже, то некако прокопкају капетан и Узловић па потеци том човек |
истина, тако је, али шта ћемо — кад то некако неће бити у реду? — И пошто се мало промисли дод |
етаница и деда Максимова — све ти је то некако уљудно и у свом реду.{S} Па и деца му се владају |
>— Та оно воле, него, опет, опет — и то некако није лепо...{S} Али ви̓ш, ви овде немате близу д |
дан од сељака.{S} Овај се данашњи појас некако обезочио и баталио да бог сачува!...{S} Шта се ч |
и може бити то и не помишљате, ама опет некако излази налик.{S} И што је још најглавније — знат |
у свом реду.{S} Па и деца му се владају некако господски — истина су мало несташна.{S} Један му |
аданова потуцају се по најму; а жена му некако убрзо пресвисла од тешка јада...{S} Ето, мој Пај |
</p> <p>— Служите се, господине! — нуди некаком суровом радошћу опијен Давид Узловић свог најми |
по канцеларији припијајући каву, шапуће неке бројеве и често се удуби у рачунање...{S} Једном с |
Звезду је капетан извидио опет спор око неке сеоске воденице, поучио људе да слушају власт и да |
: — Шта ти је то, куме?</p> <p>— Ништа, неки шећер.</p> <p>— Каки шећер?{S} Дај да видим!... — |
} Сад знам.{S} Ту и Узловић, ту сељаци, неки трговчићи сеоски укрутили се, па ходају испред кућ |
о на слави Давидовој чак до заранка.{S} Неки гости почињу већ увиђати да је доста и зову друге |
оће да извади паре из фонда — стегли га неки дужници.{S} Снуждио се, невесео: пустим га у канце |
о ваља!...{S} Само да ти кажем.{S} Дође неки Милета из Миокуса да потврди процену.{S} Нужда чов |
је — он прасаца сад има.{S} Ту баш пре неки дан опрасила му се крмача.</p> <p>— А би ли ваљало |
м!«</p> <p>— Баш лепо заиска? — упиташе неки од њих.</p> <p>— Заиска, јакако! — прича он даље: |
истао...</p> <p>— Богме никуд! — рекоше неки..</p> <p>— Шта ћеш, куд ћеш?...{S} Дај да се задуж |
уко, да се иде, Ђуко! — викну капетан и неки потрчаше вајату да га зовну.</p> <p>— Ето ме, госп |
руке ради.{S} У Крнићу је опет извиђао неки спор око потеса и узгред добро саслушао попа Перу |
пћући да их уверава — да то изгледа као неки мит?...{S} Ви може бити то и не помишљате, ама опе |
дакако! — наставља капетан. — Ено, пре неких година, знам — прође старешина.{S} Ако га сретне |
их из оближњих села.{S} Неко пије вино, неко ракију; неко погађа »попа«, а неко »у каиш«.{S} До |
х села.{S} Неко пије вино, неко ракију; неко погађа »попа«, а неко »у каиш«.{S} Док стадоше кол |
и још неколико њих из оближњих села.{S} Неко пије вино, неко ракију; неко погађа »попа«, а неко |
ино, неко ракију; неко погађа »попа«, а неко »у каиш«.{S} Док стадоше кола пред механом.{S} Вра |
ош који месец дана, кад продам ракију и неко свињче, па да скрпим и да му исплатим.{S} Аја!{S} |
м.{S} Таман да нагази кад стаде плакати неко дете у страни више пута. »Откуд сад дете овде?« по |
е старешине, па се ту гости и весели до неко доба ноћи.</p> <p>— Јес̓, богме, господине! — опет |
ешкири, јабуке, тканице, па богме, и по неко руно и ћилими или јагње...{S} А сад нико ни да се |
ође и он.{S} Еле, сваки дан тек купи по неко главу шећера од мене.</p> <p>— Ама зар то нису људ |
.{S} После, вели, нестаде их.{S} Или их неко украде, или их онако нестаде — ни сам није знао... |
д му хтеде бити продаја, нађе, сиромах, неког поштеног човека овде да му да новаца.{S} Хтеде се |
једног веома финог и лепог капетана... неког Максима Сармашевића.</p> <p>Биће две године како |
уо.</p> <p>— Е, јадник!{S} Како не нађе неког поштеног човека да га ишчупа из те беде?</p> <p>— |
оград је добио.{S} Сад, ваљда, има опет неког те му помаже да тргује с главом шећера...{S} Сиро |
е би му рекао: боже, па и оно јадно учи некога!...</p> <p>И ошинув волове, пође и рече:</p> <p> |
одлаже: »Сутра!...« Еле тако га одбија неколико пута.{S} Човеку притужила нужда.{S} Изиђе једн |
еко; ту се износи ракија препеченица од неколико година.{S} Капетан сео у хладу на прострте шар |
капетан, захвали им на дочеку, изговори неколико веома поучних речи, па пође.{S} Док му приђе к |
поноћи.{S} У механи у Дубрави седи још неколико њих из оближњих села.{S} Неко пије вино, неко |
плете у дуг. 3адужи се једном каишару — неком Узловићу, па му лепо дохака, и ето до шта је досп |
..{S} Једном се био тако занео да је на неком акту уместо нумере, коју је требало записати, зап |
ни разумевали један другога.</p> <p>По неком истинкту пођоше да се већ једанпут разилазе.{S} С |
епо.{S} Кад доле, а пређа се натакла на неку грдну пањину; једва је распетља, повуче и пође нав |
на среди, стоји жандарм.{S} Робијаш узе неку дугачку флашу пива, па пође.{S} Смотри га наш дуга |
ој дужности »штедећи и мучећи се« стече неку пару за својих десет година, па сад, хвала богу, и |
>— Та хоћу сутра капетану да ми потврди неку тапију, па узех...</p> <p>— Од Ђуке, је ли?</p> <p |
одине.« — »Шта ћеш?« — »Та потврдио бих неку процену.« — »Дођи сутра!« осече се капетан на њ.{S |
S} А сад нико ни да се пошали.{S} Нема, нема — браћо ништа; прошле су оне старе године кад је б |
, и ту — шапа!{S} Једва се мало осврте, нема детета да седи у колима.{S} Волови запели па сипљу |
капетанији онаке!</p> <p>— Вала, Дашо, нема ни онаког винограда у три капетаније...{S} Хоћеш м |
кад не мош вратити!...{S} У мене, Дашо, нема шале! — Ту се капетан маши руком за чашу у којој б |
д н-ске цркве.{S} Среска је кућа близу; нема ни сахат хода одатле.{S} Дакле, кад је год сабор к |
х.</p> <p>— Та свакојако, господине!{S} Нема оних старих година.</p> <p>— Нема, ја — нестало је |
, господине, за ону ливаду у луци...{S} Нема је у целој капетанији онаке!</p> <p>— Вала, Дашо, |
ње...{S} А сад нико ни да се пошали.{S} Нема, нема — браћо ништа; прошле су оне старе године ка |
чно, богами!...{S} Ко се данас задужи — нема му бела дана више! — додаде други.</p> <p>— Ама ко |
е!{S} Нема оних старих година.</p> <p>— Нема, ја — нестало је оног берићета.{S} Памтим ја, док |
господине! — потврђују остали.</p> <p>— Нема ти данас ни берићета — ништа!{S} Изопачио се и ова |
е...{S} Прође година, ваља исплатити, а нема се откуд.{S} Молих га, кумих да ме почека још који |
ор, негде нареди нешто, негде испита да нема каких бургијаша и тако даље, шта већ иде у званичн |
отац одрину од себе да не зна за њ и да нема удела у очевини с осталом браћом, а он после удари |
ка што затиру воће и усеве.{S} Како сад нема ни пламењаче, ни поплаве, ни града, ни суше.{S} Ка |
аредне књиге да читају, каже им да горе нема неба ни раја — него да је то некаква празнина; каж |
екако није лепо...{S} Али ви̓ш, ви овде немате близу дућана.{S} Хеј, хеј, баш незгодно!{S} А мо |
окуси од тешка дерта.{S} Ја знам да ви немате ни зашто да га подмићујете.{S} Него хоћете онако |
а би било од нас!{S} Ево, дошао би лепо Немац или Инглиз те нас све овако купио и одвео на море |
ет, седиш у кошари.{S} Удари зло време, немаш се где склонити.{S} Кућу да градиш, немаш откуд, |
маш се где склонити.{S} Кућу да градиш, немаш откуд, а мораш.{S} Већ и ружно је — све се спрда |
на сто педесет дуката.« Окрени, обрни — немаш куд!{S} Дам му облигацију...</p> <p>— Их, Радане, |
жали на учитеља Сретена Павловића да је немиран, да псује закон, веру, да развраћа деду, даје и |
ају »републиканаца« и уопште бургијаша, немирних и подозривих људи, и чим кога опазе да им је д |
гије!« »Не дам«, вели Петар. »Море дај, немој се мучити... скинућу ти их!« »Јок не дам!« рече П |
ко, доста ти је дукат — рећи ће кмет. — Немој ни ти сад затезати...{S} А заиста да није тако ош |
н, а Ђуку се само смеши брк.</p> <p>— А немој што замерити, господине — вели кмет. — Ми смо људ |
; а већ нос, главу, врат, трбух, и ноге немој ни спомињати!{S} То начине да те бог сачува и сак |
јсигурнији лек.{S} У позориште слободно немој ићи, јер можеш после сву ноћ пљуцкати и постати з |
тану брат од ујака.{S} Навали капетал: »Немој бити«, тамо он, »луд!{S} Зар овом пропалици и бек |
рад Јешић?{S} Како Иван, Вуксан, Ђурађ, Ненад, и они други?...{S} Мо'ш ли с њима изићи накрај?. |
и пандуру ако је нашао што необрисано и ненаређено, узме акта и већ — почне свој рад...{S} Ето, |
Затим примети пандуру ако је нашао што необрисано и ненаређено, узме акта и већ — почне свој р |
вом.{S} Канцеларија му увек загојаћена, непроветрена, заудара на она акта; осим што се у лето и |
видиш шта је... сврдо — одговори Радан нерад да дивани кад му се хита.</p> <p>— А богати, брал |
ча је после вечерње у цркву: сву ноћ је несрећна керина вијала по цркви ускакујући на све могућ |
ги.</p> <p>— Ама ко ли први измисли тај несрећни интерез да ми је знати? — упита онај што је по |
Узловић па потеци том човеку.{S} Као за несрећу Раданову, десио се тај човек — капетану брат од |
о на чудо те гледали...{S} После, вели, нестаде их.{S} Или их неко украде, или их онако нестаде |
{S} Док запева петао негде у селу...{S} Нестаде попа.</p> <p>— Носи ли он букагије? — упита она |
Јок не дам!« рече Петар и пође.{S} Попа нестаде.{S} Нити се знаде куд оде ни шта би од њега.{S} |
Него свеједно ту је глава шећера!...« И нестаде га.{S} Радан се прекрсти, извади пешкир из неда |
их.{S} Или их неко украде, или их онако нестаде — ни сам није знао...</p> <p>— А јеси ли их ти |
оних старих година.</p> <p>— Нема, ја — нестало је оног берићета.{S} Памтим ја, док сам био пра |
е се близне, ројеви не беже.{S} Како је нестало гусеница, врана и чавака што затиру воће и усев |
ако...{S} Облета поп и иска, па га опет нестане...{S} Спаде Петру и друга пранга.{S} Он узе бук |
адају некако господски — истина су мало несташна.{S} Један му је син већ поодавна у Београду; у |
капетани.{S} Просто, ако му није воља, неће да те чује док му што не тутнеш.{S} Некад се давал |
да скрпим и да му исплатим.{S} Аја!{S} Неће ни главе да окрепе, него вели: »Паре на плац, јали |
о ко велимо где нам је први пут дошао — неће ваљати да оде онако без ишта.</p> <p>— Ја, ја — по |
е, ето послом званичним у канцеларију — неће да дође; по десет пута шаљем пандура, док га једва |
јглавније — знате ли ви да овај капетан неће ни да чује за мит...{S} Ништа га тако не ражљути к |
и ти њега: »Паре, море, требају ми!« Он неће имати, а ми ћемо њему јарца пред кућу, па ето си с |
, тако је, али шта ћемо — кад то некако неће бити у реду? — И пошто се мало промисли додаде: — |
месеца.{S} Вели: »Не може се«, а овамо неће да ради, па се још и пропио...</p> <p>Утом поп Пер |
но прасенце мало?</p> <p>— А јок!{S} То неће бити у реду...{S} А и да је — он прасаца сад има.{ |
за Узловић и докопа флашу да послужи. — Нећете ви на мојој слави по пола чаше!</p> <p>— Ехе, Да |
о — узе га тапшати капетан по рамену. — Нећеш ти бити тако тврд на погодби.{S} А збиља, како ти |
.{S} Сав је тај свет разнолик.{S} Нигде нећеш наћи слична ни носа, ни ока, ни капе, ни хаљине, |
о!{S} Ти умеш боље.</p> <p>— Јок, јок — нећка се Иво — ти, попе, боље умеш.{S} На тебе је ред.< |
ва!</p> <p>— Само, Ђуко, паметно!...{S} Нећу ником да си словца проглавио.{S} Ја нећу да ми се |
е дочекати своје знанце и пријатеље.{S} Нећу помињати ни поп-Перу, оног што у највећем трку на |
аћао и говорио нешто ружно о власти.{S} Нећу помињати ни самог домаћина што се, чим је изучио о |
ећу ником да си словца проглавио.{S} Ја нећу да ми се рекне да узимам мит...{S} Видиш и сам, ак |
ми би за зло што записује; ваљда га ја нећу преварити.{S} Кад је тако, станем и ја бележити на |
као угљен!...</p> <p>— Ви̓ш огорела она нечастива сила! — рећи ће Радан.</p> <p>— Па куд их део |
и...{S} Читав сахат борио се тако с том нечастивом силом.{S} Док се чуше срећом и петли...{S} О |
то каки је данашњи нараштај!{S} И ми се нечему надамо?!{S} Мрка капа, зла прилика!...{S} Сутра |
.{S} Сваки је понешто мрмољио — некаким нечувеним језиком.</p> <p>— Ама јес ти... — уноси се Уз |
, повуче и пође навише... али хоћеш!{S} Нешто ти њега стегло за обе ноге па тегли наниже, као о |
е видео...{S} Па ми ту соли памет да га нешто плашило и откинуло парче...{S} Као да ја не знам |
главом шећера, где је спустио, секну га нешто те прекиде што је почео и нагло упита: — Шта ти ј |
ан, па климну главом не весело, погледа нешто доле у воду, па тек повуче Мату за рукав шапћући: |
у моју собу...{S} Дође други да моли за нешто — тако прође и он.{S} Еле, сваки дан тек купи по |
ла! — рече капетан и Ђуко оде да барата нешто с кочијашем око кола.</p> <p>Док се још капетан з |
затурио се, па млатарајући рукама прича нешто једном младићу што седи за истим столом с њим.{S} |
мо с њим.{S} Ја сам купио за моју чељад нешто шећера — могу вам дати, кад баш хоћете...{S} Мака |
опе! — врати му доскочицу Давид и хтеде нешто још жешће да дотури, а капетан га прекиде:</p> <p |
— Хе, шта би — то је мука сад!{S} Да је нешто за децу онако лепо...</p> <p>— Да спремимо једно |
ећу пару? — упита Пајо.</p> <p>— Дао је нешто, али закиде ми равних двадесет дуката!...{S} Знаш |
ка капа, зла прилика!...{S} Сутра да се нешто отме Босна јали Херцеговина — ко би управљао оним |
рже.{S} Кад на читав пушкомет зацрни се нешто малено као клупко...{S} Учини се Петру да из воде |
му све подлију воду.{S} Капетан се беше нешто на њ испизмио, а запело му око за његов виноград. |
: негде извиди какав спор, негде нареди нешто, негде испита да нема каких бургијаша и тако даље |
иди.{S} Дође, баци једном пређу, ухвати нешто рибе; баци и опет — ухвати; кад баци трећи пут, з |
ако не ражљути као кад му поднесе човек нешто што би се могло рећи да је мит.{S} Ето, вере ми, |
мао, па све узалуд.{S} Најпре му је дао нешто мало, па се наплело које интереса, које ово главн |
а казну што је децу развраћао и говорио нешто ружно о власти.{S} Нећу помињати ни самог домаћин |
својој капетанији.{S} Свуда је имао по нешто званична посла: негде извиди какав спор, негде на |
unit="subSection" /> <p>Ако си који пут нешто туробан и зле воље, а ти само сврати — особито ак |
да боље чују.</p> <p>— Спремите ви њему нешто, нек понесе деци... — учи их Ђуко чисто шапћући.. |
шину волове...{S} Док ти се навали њему нешто ва леђа, па све теже, теже... хоће да га завали н |
ет.{S} Нико ти ту не поштује старијега, ни чиновника, ни попа, никога...{S} Нити се ко ту богу |
ема ни пламењаче, ни поплаве, ни града, ни суше.{S} Како је на све стране »благодет и изобилије |
ту не поштује старијега, ни чиновника, ни попа, никога...{S} Нити се ко ту богу моли, нити иде |
игде нећеш наћи слична ни носа, ни ока, ни капе, ни хаљине, ни лица, ни одеће, ни обуће...{S} С |
ик.{S} Нигде нећеш наћи слична ни носа, ни ока, ни капе, ни хаљине, ни лица, ни одеће, ни обуће |
а, ни ока, ни капе, ни хаљине, ни лица, ни одеће, ни обуће...{S} Све је то у другога друкчије!< |
Како сад нема ни пламењаче, ни поплаве, ни града, ни суше.{S} Како је на све стране »благодет и |
на ни носа, ни ока, ни капе, ни хаљине, ни лица, ни одеће, ни обуће...{S} Све је то у другога д |
ш наћи слична ни носа, ни ока, ни капе, ни хаљине, ни лица, ни одеће, ни обуће...{S} Све је то |
S} Али што баш све накараде писати, те, ни за што ни кроз што плашити поштене људе?{S} Што се н |
ни капе, ни хаљине, ни лица, ни одеће, ни обуће...{S} Све је то у другога друкчије!</p> <p>Вал |
и усеве.{S} Како сад нема ни пламењаче, ни поплаве, ни града, ни суше.{S} Како је на све стране |
имаш с њима кака посла.{S} Оно, додуше, ни ја их толико баш не браним; има их и накарада.{S} Св |
луд.{S} Што год урадиш, подај њему.{S} Ни ода шта ти вајде није...{S} Ради, скапавај, гледај п |
их неко украде, или их онако нестаде — ни сам није знао...</p> <p>— А јеси ли их ти видео? — у |
ге да читају, каже им да горе нема неба ни раја — него да је то некаква празнина; каже им да не |
Баш одавно није било толико хуке и чуда ни у Владимирцима, где је капетанија, камоли у Крнићу.{ |
ребало — вајка се токорсе капетан. — Ја ни од кога не узимам ништа...{S} Него већ...</p> <p>— П |
захори се граја, каква ваљда није била ни на циганској слави, а камоли на другој којој крштено |
танији онаке!</p> <p>— Вала, Дашо, нема ни онаког винограда у три капетаније...{S} Хоћеш ми га |
ке цркве.{S} Среска је кућа близу; нема ни сахат хода одатле.{S} Дакле, кад је год сабор код н- |
о затиру воће и усеве.{S} Како сад нема ни пламењаче, ни поплаве, ни града, ни суше.{S} Како је |
, мислим сам, »кад наш капетан не узима ни од ког мита?« А он виде где се ја чудим, па ми каза |
ет разнолик.{S} Нигде нећеш наћи слична ни носа, ни ока, ни капе, ни хаљине, ни лица, ни одеће, |
па печења и вина, није стало ни до зеца ни до ражња, него до добоша и до тога како ћемо добити |
Попа нестаде.{S} Нити се знаде куд оде ни шта би од њега.{S} Ама да рекнеш да је што шушнуло.. |
, као ћупић... црни се; у мраку не може ни да га види добро. »А што плачеш, мали?« упита га Рад |
поче даље Ђуко, хвалити. — 3нам да није ни у једној капетанији ниједан капетан тако дочекан као |
од тешка дерта.{S} Ја знам да ви немате ни зашто да га подмићујете.{S} Него хоћете онако, руке |
крпим и да му исплатим.{S} Аја!{S} Неће ни главе да окрепе, него вели: »Паре на плац, јали ћу т |
није — знате ли ви да овај капетан неће ни да чује за мит...{S} Ништа га тако не ражљути као ка |
су били дошли у тако стање да нису више ни разумевали један другога.</p> <p>По неком истинкту п |
кућу, куда ћу онда?...{S} Сад, вере ми ни сам не знам шта ћу...{S} Идем често као луд.{S} Што |
је знанце и пријатеље.{S} Нећу помињати ни поп-Перу, оног што у највећем трку на коњу може да н |
нешто ружно о власти.{S} Нећу помињати ни самог домаћина што се, чим је изучио оно мало основн |
воривши врата, и Радан оде не дочекавши ни одговор.</p> <p>— Ви'ш, сиромах!... — рећи ће Ђуко г |
ста ти је дукат — рећи ће кмет. — Немој ни ти сад затезати...{S} А заиста да није тако оштећена |
ћ нос, главу, врат, трбух, и ноге немој ни спомињати!{S} То начине да те бог сачува и саклони.. |
дате пун овај вајат дуката — не бих вам ни погледао, само ако је мит...{S} Овако за љубав и доб |
нолику главу шећера не можете наћи лако ни у Београду...</p> <p>— Е баш, Ђуко, хвала ти!...{S} |
уно и ћилими или јагње...{S} А сад нико ни да се пошали.{S} Нема, нема — браћо ништа; прошле су |
од овако лепа печења и вина, није стало ни до зеца ни до ражња, него до добоша и до тога како ћ |
де за дуг и трошкове, још се није могло ни исплатити...{S} Њега на испит, па после суду, суд га |
баш све накараде писати, те, ни за што ни кроз што плашити поштене људе?{S} Што се не би напис |
отврђују остали.</p> <p>— Нема ти данас ни берићета — ништа!{S} Изопачио се и овај свет.{S} Ник |
уабоноси у земљи.{S} Не да му онај грех ни да иструне као остали луди...</p> <p>— Јес̓, јес̓, и |
дну баџу, а мој се Узловић преврте, баш ни ногом не маче!...</p> <p>— Уби га! — зачуди се Пајо. |
те, готово да се раменом очеше, па баш ни у уво!...{S} Зовем га, брате, ето послом званичним у |
више«.{S} Сав је тај свет разнолик.{S} Нигде нећеш наћи слична ни носа, ни ока, ни капе, ни ха |
нама сад, код овако лепа печења и вина, није стало ни до зеца ни до ражња, него до добоша и до |
и рече:</p> <p>— Девет пута, мој куме, није шала!...</p> <p>— Хеј, мој весели Радане! — прошап |
S} И баш могу се сад где хоћеш заклети, није ми о главу да лажем, да сам право бележио.{S} Око |
требали то чинити; право да вам кажем, није ми по вољи.{S} И не бих узео да нисте ви.{S} Али с |
Узловић ласкаво се смешећи.{S} Мислим, није скупо?</p> <p>— Каких осамдесет? — затеже капетан |
-Ђуко! — при</p> <p>мети кмет. — Скупо, није вајде!</p> <p>— Јес̓, истина, поскупо, ама је и ва |
али се увек дешавало да Вучевицу обиђе; није му било по згоди да сврати и у њу.</p> <p>3атим је |
е?</p> <p>— Те, деца — моја деца?...{S} Није свет решето! — Ту Радан погледа снуждено преда се, |
— вели кмет. — Ми смо људи прости...{S} Није да рекнеш какав мит — боже сачувај!...</p> <p>— Ни |
А богами, дао сам равна три Талира.{S} Није право да штетујем...</p> <p>— Напослетку и вреди.. |
а и по лепом стасу и облику његовом.{S} Није вајде — баш кад га човек погледа, мора признати да |
>— Уби, дабоме.{S} Догорчало човеку.{S} Није то шала остати са ситном децом — под ведрим небом, |
мет; узе и преврте тамо-амо, па рече: — Није вајде, добра глава само штета што је окрњена...</p |
} Лепо, тишина а вода мирна; месечина — није баш највидније, али се тек види.{S} Дође, баци јед |
ера.</p> <p>— Господине — почеће кмет — није баш у реду да одеш од нас тако празне руке... — па |
ћи згоду да оствари свој план.</p> <p>— Није до данас.{S} Ово је тек први пут.{S} Други су дола |
p>— А купили сте за ваше паре?</p> <p>— Није.{S} Он је дао.</p> <p>— Да, да, за његове паре куп |
ој ни ти сад затезати...{S} А заиста да није тако оштећена, дали бисмо ти три талира...</p> <p> |
е! — поче даље Ђуко, хвалити. — 3нам да није ни у једној капетанији ниједан капетан тако дочека |
.. — рече један од општинара. — Само да није окрњена.</p> <p>— Баш, Ђуко, доста ти је дукат — р |
ђу гостима захори се граја, каква ваљда није била ни на циганској слави, а камоли на другој кој |
кат...{S} Људи смо наши, а три цванцика није богзна шта... дајте паре, ето зове ме капетан; пох |
а и здрава!... — вели кмет.</p> <p>— Та није то требало...{S} Баш није требало — вајка се токор |
цима што се под главу међу.</p> <p>— Та није то, него ове јастуке — рече Радан и показа му руко |
као први пут код вас...{S} Је ли, досад није долазио, а? — упита их Ђуко вребајући згоду да ост |
мо да му ишчупамо из шака...</p> <p>— Е није него још!...{S} То је већ ишчупано. — Та ишчупао с |
диш, подај њему.{S} Ни ода шта ти вајде није...{S} Ради, скапавај, гледај па подај другоме нека |
S} Све му оде за дуг и трошкове, још се није могло ни исплатити...{S} Њега на испит, па после с |
ијали га, вели, ветрењаци; али им баш и није дао да учине штете...</p> <p>— И сваке се године б |
ачиним ону кућицу...{S} А богами, да ми није оне деце, сутра бих угарак у њу!</p> <p>— И даде т |
о украде, или их онако нестаде — ни сам није знао...</p> <p>— А јеси ли их ти видео? — упита Ра |
рећи ће на то онај други.</p> <p>— Како није! — поче даље Ђуко, хвалити. — 3нам да није ни у је |
но воле, него, опет, опет — и то некако није лепо...{S} Али ви̓ш, ви овде немате близу дућана.{ |
у зурле, циче ћеманета...{S} Баш одавно није било толико хуке и чуда ни у Владимирцима, где је |
сеоског Степана Стенчића.</p> <p>Одавно није било таке журбе око дочека, као тај дан у Вучевици |
канцеларијом.</p> <p>— Сад вам јамачно није тако ишла трговина? — примети Пајо.</p> <p>— Е, те |
ћера.{S} Капетан као чинећи се да му то није по вољи, уозбиљи се и упита:</p> <p>— А шта вам је |
пару...{S} Та, знаш, хвала богу, да му није било мене, не би гроша добио!...</p> <p>— Па је ли |
ко су наши капетани.{S} Просто, ако му није воља, неће да те чује док му што не тутнеш.{S} Нек |
ђу.{S} Красни су то гости — у далеко их није.{S} Ту вам је учитељ Иво из Скупљена; па онај друг |
.</p> <p>— Та није то требало...{S} Баш није требало — вајка се токорсе капетан. — Ја ни од ког |
га осуди на робију, и ето, сиромах, још није издржао.{S} Капетан тера опет своје.{S} Виноград ј |
. — 3нам да није ни у једној капетанији ниједан капетан тако дочекан као што сте ви дочекали ва |
јих пиштоља што игда може, и што ваљда, никад у свом веку нити је пукнуо нити ће пукнути, али — |
о главно, које на промену облигације... никад отарасити.{S} Кад човек виде у како је зло угазио |
ио над овом капетанијом пре Максима.{S} Никад не дође у канцеларију изјутра пре док не попије у |
зговору, како је весео и добре воље.{S} Никад га нисам видео тако добровољна!...{S} По другим с |
егов чинио пазар с оном главом шећера и никад да је прода за три талира, него све као за пакост |
растопе сребра па га залију; а тело му никад не може иструнути у земљи; него поцрни и скамени |
ни поп па иште букагије.{S} Петар не да никако...{S} Облета поп и иска, па га опет нестане...{S |
»Дај ми, море, те букагије!« — Не да он никако.{S} Салета тако, салета...{S} Док запева петао н |
ро ћу ти платити.</p> <p>— Аја, не могу никако — рече Радан и пође.</p> <p>— Ама молим те, брал |
— ништа!{S} Изопачио се и овај свет.{S} Нико ти ту не поштује старијега, ни чиновника, ни попа, |
еко руно и ћилими или јагње...{S} А сад нико ни да се пошали.{S} Нема, нема — браћо ништа; прош |
штује старијега, ни чиновника, ни попа, никога...{S} Нити се ко ту богу моли, нити иде у цркву. |
p> <p>— Само, Ђуко, паметно!...{S} Нећу ником да си словца проглавио.{S} Ја нећу да ми се рекне |
.« Ниси никуд пристао...</p> <p>— Богме никуд! — рекоше неки..</p> <p>— Шта ћеш, куд ћеш?...{S} |
} Седи толико земана у кошари!...« Ниси никуд пристао...</p> <p>— Богме никуд! — рекоше неки..< |
коси се Ђуко чисто љутито. — Јок.{S} То нипошто да нисте радили!{S} Одмах ћете му укварити ову |
господине.{S} Онако велика глава...{S} Нисам је веће видео...{S} Па ми ту соли памет да га неш |
ли их ти видео? — упита Радан.</p> <p>— Нисам ја, али су ми казивали баш људи који су гледали.. |
како је весео и добре воље.{S} Никад га нисам видео тако добровољна!...{S} По другим селима, на |
Што је, опет, та продаја брзо извршена, ниси видео!{S} Ја сам се зачудио кад се то пре огласи, |
ин!{S} Седи толико земана у кошари!...« Ниси никуд пристао...</p> <p>— Богме никуд! — рекоше не |
прст у каиш, и погледа Радана.</p> <p>— Ниси погодио! — викну онај што држи каиш. — Дај цванцик |
авим другу исту онаку.{S} После је више нисмо носили по селима, него сам је чувао ја у мојој со |
, опазивши да се вино дослужује. — И ми нисмо по пола људи...{S} Гле ти њега!{S} Ушушкао се ваз |
се с вама опкладити у што год хоћете да нисте досад нашли таквог капетана да му се и у говору, |
м, није ми по вољи.{S} И не бих узео да нисте ви.{S} Али сад што му драго... — изговара се капе |
о чисто љутито. — Јок.{S} То нипошто да нисте радили!{S} Одмах ћете му укварити ову добру вољу. |
> <p>— Па оно могу деци понети, али баш нисте требали то чинити; право да вам кажем, није ми по |
ису људи потпазили шта радите?</p> <p>— Нису ја!...{S} Намирисали су то они одмах, али су ћутал |
ћ гости нису били дошли у тако стање да нису више ни разумевали један другога.</p> <p>По неком |
мету сасвим потанко и разговетно да они нису ништа друго у тај мах зажелели, него »само да не б |
и од Ђуке до капетана — докле већ гости нису били дошли у тако стање да нису више ни разумевали |
издера се на њ, а помисли у себи: »Ово нису чиста посла!« Оно се трже и стрпа главу шећера у т |
аву шећера од мене.</p> <p>— Ама зар то нису људи потпазили шта радите?</p> <p>— Нису ја!...{S} |
, никога...{S} Нити се ко ту богу моли, нити иде у цркву...</p> <p>— Јес̓, богме, господине, пр |
ет, ви можете да не изгледа ки као мит, нити да, опет, оде онако празне руке.</p> <p>— Па дела, |
га, ни чиновника, ни попа, никога...{S} Нити се ко ту богу моли, нити иде у цркву...</p> <p>— Ј |
рече Петар и пође.{S} Попа нестаде.{S} Нити се знаде куд оде ни шта би од њега.{S} Ама да рекн |
ш какав мит — боже сачувај!...</p> <p>— Нити бих вам узео ја мит — прекиде га капетан. — Да ми |
ваљда, никад у свом веку нити је пукнуо нити ће пукнути, али — баш сада не чуше се његови пишто |
да може, и што ваљда, никад у свом веку нити је пукнуо нити ће пукнути, али — баш сада не чуше |
ћи Ђурђевдан одонда кад му први пут учи нише Вучевчани оно знаменито »севте«.{S} И доиста, деси |
ви се загледасмо шта му би сад!{S} Док, ништа ти бог не даде — груну пушка кроз једну баџу, а м |
.{S} Ама да рекнеш да је што шушнуло... ништа!{S} Иде он опет најлак насипом, иде...{S} Док ти |
рте жар, па букагије усред ватре!...{S} Ништа ти бог не даде, него стаде писка, цика, пуцњава, |
ај капетан неће ни да чује за мит...{S} Ништа га тако не ражљути као кад му поднесе човек нешто |
и.</p> <p>— Нема ти данас ни берићета — ништа!{S} Изопачио се и овај свет.{S} Нико ти ту не пош |
а само штета што је окрњена...</p> <p>— Ништа то не мари.{S} А богами, дао сам равна три Талира |
о упита: — Шта ти је то, куме?</p> <p>— Ништа, неки шећер.</p> <p>— Каки шећер?{S} Дај да видим |
вере ми, тако се ражљути да по два дана ништа не окуси од тешка дерта.{S} Ја знам да ви немате |
ио...{S} Нагрдио онаку главу! — Не мари ништа...{S} Моћи ће проћи.{S} Шта велиш, Ђуко?</p> <p>— |
исташе и два општинара.</p> <p>— Ама ти ништа, Ђуко, не руча, вере ми — рећи ће један од њих.</ |
орсе капетан. — Ја ни од кога не узимам ништа...{S} Него већ...</p> <p>— Понеси, понеси деци, г |
ни да се пошали.{S} Нема, нема — браћо ништа; прошле су оне старе године кад је било берићета. |
сасвим потанко и разговетно да они нису ништа друго у тај мах зажелели, него »само да не буде о |
сто цичи: »Та камо тај?{S} Пали, море!« Но баш у тај мах растаде се Ђуко с једним сењаком; сеља |
ах, неког поштеног човека овде да му да новаца.{S} Хтеде се лепо искобељати.{S} Али, не лези вр |
лавом шећера.{S} Мој Пајо, падало је ту новаца као кише!...</p> <p>— Ама, опет ти не каза мени |
ад се то пре огласи, кад ли пре изиђе у новинама.{S} Тек једно јутро зове ме капетан, а осмехуј |
толико натрунили тим људима што пишу у новине и књиге!...{S} Ама нека ко год замочи перо, одма |
бране људе из самог места — на прилику: новог учитеља Симу Стојнића, што је заменио Сретена Пав |
м...{S} Знаш, кад смо почели трговати с новом главом, он је почео записивати колико се пута про |
зарони.{S} Свуче ти се он лепо, засуче ногавице, па зарони у вир...</p> <p>— Зар глуво доба, п |
обалу.{S} Кад има шта видети!...{S} На ногама му жуте букагије, као восак!...</p> <p>— Аох! — |
и хоћеш!{S} Нешто ти њега стегло за обе ноге па тегли наниже, као олово...{S} Бе деде, бе деде, |
пом, иде...{S} Док ти њему спаде с леве ноге једна пранга.{S} Он је узе у руку па пође мало брж |
мито; а већ нос, главу, врат, трбух, и ноге немој ни спомињати!{S} То начине да те бог сачува |
има; те — тур му до земље; те прекрстио ноге на сиџадету па пуши из чибука; те — узима мито; а |
баџу, а мој се Узловић преврте, баш ни ногом не маче!...</p> <p>— Уби га! — зачуди се Пајо.</p |
један Маџар помамио по музици, па дигао ногу и туче штиклом у сто.{S} Тамо, опет, за једним окр |
р још по једна за срећна пута — онако с ногу.{S} Поп Перо опет наздрави тако жестоко здравицу д |
се иде.{S} Опет нуди Давид »по једну с ногу за срећна пута«.{S} И тако спремајући се да иду на |
авнику.{S} Он онда пијне мало, па чисти нокте, па опет пијне, па опет чисти нокте — док попије |
сти нокте, па опет пијне, па опет чисти нокте — док попије воду и очисти нокте лепо.{S} Затим м |
чисти нокте — док попије воду и очисти нокте лепо.{S} Затим му се донесе кава.{S} Он запали ци |
све теже и теже...{S} Већ опажа како му нокти од оних шапа пробили гуњац, па већ дохитају у кож |
ог сата«; пети пришао па ти подноси под нос чварак или ћевапчић сав уваљан у со и моли те да са |
пуши из чибука; те — узима мито; а већ нос, главу, врат, трбух, и ноге немој ни спомињати!{S} |
разнолик.{S} Нигде нећеш наћи слична ни носа, ни ока, ни капе, ни хаљине, ни лица, ни одеће, ни |
ана.{S} Кад се вратимо тако са сабора — носе два пандура пуне вреће дарова.{S} Ту су ти чарапе, |
где у селу...{S} Нестаде попа.</p> <p>— Носи ли он букагије? — упита онај што је растурао карте |
ног што у највећем трку на коњу може да носи пуну оканицу вина на глави а да не упусти, и што у |
га пранга.{S} Он узе букагије у руке па носи, а опучи сад брже...{S} Иде тако иде, док ти њега |
ругу исту онаку.{S} После је више нисмо носили по селима, него сам је чувао ја у мојој соби — п |
т закључа је после вечерње у цркву: сву ноћ је несрећна керина вијала по цркви ускакујући на св |
слободно немој ићи, јер можеш после сву ноћ пљуцкати и постати зловољнији.{S} Боље иди ти у каф |
е, па се ту гости и весели до неко доба ноћи.</p> <p>— Јес̓, богме, господине! — опет гракну Ву |
испретурано и узорвано; три дана и три ноћи читали су три попа бденије док се црква опет очист |
ед подне сумња те онуде проћи, а камоли ноћу — потврди онај што је окретао попа.</p> <p>— Свуда |
иш, мој брате!{S} Дигао се, вели у рибу ноћу, па хајд Виру.{S} Лепо, тишина а вода мирна; месеч |
и па гледати сехира.</p> <p>Дође један, нуди те што може љубазније режњем роткве; други те нуди |
ив...</p> <p>— Служите се, господине! — нуди некаком суровом радошћу опијен Давид Узловић свог |
доста и зову друге да се иде.{S} Давид нуди да се попије бар још по једна за срећна пута — она |
може љубазније режњем роткве; други те нуди сланим бадемом; трећи ти се жали на музиканте што |
т се јављају гласови да се иде.{S} Опет нуди Давид »по једну с ногу за срећна пута«.{S} И тако |
илета из Миокуса да потврди процену.{S} Нужда човеку, хоће да извади паре из фонда — стегли га |
бија неколико пута.{S} Човеку притужила нужда.{S} Изиђе једном из канцеларије, па само што не п |
о тако занео да је на неком акту уместо нумере, коју је требало записати, записао »№ 54 дук. са |
а рукав шапћући: — Куме, куме!{S} Нуто, нуто!</p> <p>— Шта, куме? — упита Мато узјазбен.</p> <p |
Мату за рукав шапћући: — Куме, куме!{S} Нуто, нуто!</p> <p>— Шта, куме? — упита Мато узјазбен.< |
погледа га, па узвикну: — Аха, Ђуко!{S} Нуто, богати — откуд ти овде?</p> <p>— Донесе и мене ве |
, куме? — упита Мато узјазбен.</p> <p>— Нуто оно доле — ви'ш?...{S} Ви'ш како седи!...{S} Та ен |
рије, а одовуд, мало поводећи се, преда њ Радан.</p> <p>— Јес ти то, Радане?</p> <p>— Кум-Мато! |
е га и отац одрину од себе да не зна за њ и да нема удела у очевини с осталом браћом, а он посл |
на Добра, а?</p> <p>— Не брини се ти за њ, господине — упада у реч поп Перо. — Жње он добро и б |
то могло? — упиташе га прибивши се уза њ да боље чују.</p> <p>— Спремите ви њему нешто, нек по |
изе. »Не дирај тај шећер!« издера се на њ, а помисли у себи: »Ово нису чиста посла!« Оно се трж |
е!{S} Шта чекаш ваздан? — обрецну се на њ жандарм, отворивши врата, и Радан оде не дочекавши ни |
брале!{S} Хеј, брале стани!« и маше на њ руком да стане.{S} Окрете се Радан и устави волове.{S |
у.« — »Дођи сутра!« осече се капетан на њ.{S} Изиђе сиромах, жали ми се, ја слежем раменима.{S} |
длију воду.{S} Капетан се беше нешто на њ испизмио, а запело му око за његов виноград.{S} Узлов |
мотри га наш дугајлија, па се загледа у њ као да га познаје; загледа се још боље, па га зовну:< |
е, још се није могло ни исплатити...{S} Њега на испит, па после суду, суд га осуди на робију, и |
доста којечему довити, па још и боље од њега — иако је он капетан, а ја човек прост, његов панд |
.{S} Нити се знаде куд оде ни шта би од њега.{S} Ама да рекнеш да је што шушнуло... ништа!{S} И |
и за вратове.{S} Ја духнем те изиђем од њега...{S} И кад се прорачунасмо, закиде ми читавих два |
х — право ми каже, колико си узајмио од њега?</p> <p>— И не питај, брате, колико сам.{S} Да бог |
</p> <p>— Јес̓, јес̓, и ко мери криво и њега стигне проклетиња — прихватиће онај што је увијао |
— И ми нисмо по пола људи...{S} Гле ти њега!{S} Ушушкао се ваздан тамо око тих сјајних пулија, |
— само да ти се докопати!?{S} Стегни ти њега: »Паре, море, требају ми!« Он неће имати, а ми ћем |
учи сад брже...{S} Иде тако иде, док ти њега нека рука дохвати остраг за раме.{S} Окрете се Пет |
и пође навише... али хоћеш!{S} Нешто ти њега стегло за обе ноге па тегли наниже, као олово...{S |
окреће се исто као радиш; дојури већ до њега, кад — ал̓ опет онај црни поп па иште букагије.{S} |
н сео у хладу на прострте шаренице; око њега се искупили постарији и одабранији људи, па се раз |
осподине, право кажеш! — гракну они око њега.</p> <p>— Ено, знам ја пре...{S} Дође ти на сабор |
ист ваздух.{S} А овај капетан јок!{S} У њега су послеподне, особито лети, прозори отворени, на |
доликују ћати и имају хвале и љубави у њега.</p> <p>Капетану је већ прилично похабана униформа |
— иако је он капетан, а ја човек прост, његов пандур: него куд бих се ја још око таких потркуши |
нешто на њ испизмио, а запело му око за његов виноград.{S} Узловић, опет, зинуо на ливаду, па с |
И тако мени је веома запело око за онај његов виноград у Прљинама...</p> <p>— Та и мени је запе |
жности!...{S} Шта ли је пута верни Ђуко његов чинио пазар с оном главом шећера и никад да је пр |
Није.{S} Он је дао.</p> <p>— Да, да, за његове паре купили сте.{S} Лепо, лепо...{S} Ви̓те он ће |
као тај дан у Вучевици.{S} Кмет Степан, његови општинари и млађи трче на све стране и наређују |
и ће пукнути, али — баш сада не чуше се његови пиштољи.{S} Капетан из коже искочи од љутине што |
створила да буде капетан.{S} Па још оно његово званично понашање!{S} Ево, смео бих се с вама оп |
а сретне почем сељак, макар и не био из његовог подручја, он ће му на читав пушкомет стати и ск |
угољетно подржи под родољубивом управом његовом, а све на срећу верних синова земље ове, који з |
мо — а то смо радили сваког месеца — по његовом рачуну излази да је продато више једанпут, а по |
ћете капетана и по лепом стасу и облику његовом.{S} Није вајде — баш кад га човек погледа, мора |
аљан у со и моли те да само »кошташ« за његову љубав.{S} Онамо се, опет, један Маџар помамио по |
па сипљу, као да је камење натоварено; њему опет све теже и теже...{S} Већ опажа како му нокти |
још око таких потркушица заносио!...{S} Њему је лако — седи беспослен по вас дан, па изволева.. |
му купили главу шећера?</p> <p>— Јес̓ — њему.</p> <p>— Е, е, ви̓те, то је лепо — кад сељани вол |
пита онај што је бацао попа.</p> <p>— А њему скоту — ја!</p> <p>— Е како те Узловић закачио у с |
р.{S} Капетана ћете лако познати.{S} На њему је најновија униформа од све униформисане владимир |
амо не знамо, како капетан.{S} Да ли је њему било по вољи? — рећи ће на то онај други.</p> <p>— |
— Има двоје-троје...</p> <p>— Па то сте њему купили главу шећера?</p> <p>— Јес̓ — њему.</p> <p> |
за њ да боље чују.</p> <p>— Спремите ви њему нешто, нек понесе деци... — учи их Ђуко чисто шапћ |
д и ошину волове...{S} Док ти се навали њему нешто ва леђа, па све теже, теже... хоће да га зав |
ше своје.</p> <p>— Дела ти, Дашо, да ми њему баш дрекнемо, најбоље ће бити.{S} И тако мени је в |
н опет најлак насипом, иде...{S} Док ти њему спаде с леве ноге једна пранга.{S} Он је узе у рук |
често као луд.{S} Што год урадиш, подај њему.{S} Ни ода шта ти вајде није...{S} Ради, скапавај, |
ако.{S} Погледа опет, а оно се спушта к њему: малено детенце, као ћупић... црни се; у мраку не |
ете и паде на насип.{S} Затрча се право њему, а све веће расте, расте, расте... и окреће се ист |
, требају ми!« Он неће имати, а ми ћемо њему јарца пред кућу, па ето си се докопао!...{S} Него, |
о ваљано.{S} Он мени: »Лопове!« Ја опет њему: »Варалицо!{S} Лупежу над лупежима!« Умало што не |
ниформисане владимирачке господе.{S} За њим на три корака увек иде један дугачак пандур с пишто |
мало на страну, па зађе за вајат.{S} За њим присташе и два општинара.</p> <p>— Ама ти ништа, Ђу |
ечи, па пође.{S} Док му приђе кмет и за њим два општинара с главом шећера.</p> <p>— Господине — |
сиромах!... — рећи ће Ђуко гледајући за њим — То је, Пајо, онај сељак што је набавио капетану о |
, далеко му је...{S} Док ето ти трчи за њим један омален господин у шубари па виче: »Стани, бра |
тако полако, иде...{S} Док се обре пред њим црн поп!{S} Асли црн као угљен, а лице и све му зар |
отово да макну.{S} Пуца онај јастук под њим, као да је натоварен воденични точак.{S} Дође већ д |
дном младићу што седи за истим столом с њим.{S} Келнер донесе још две чаше пива пред њих.{S} Ду |
е бајаги капетаници.{S} Одмах капетан с њим друкчије; потврди му и процену и научи га још како |
з пут сустигох капетана, те пођох амо с њим.{S} Ја сам купио за моју чељад нешто шећера — могу |
рећи ће један од оних што су малочас с њим већ уредили посао.{S} Ђуко приђе колима и извуче то |
А већ за то не бери бригу.{S} Умећу ја њима подићи како ваља...{S} Ти само гледај сехира док д |
} Хоће републику, комуну?!...{S} Виргаз њима треба — виргаз!</p> <p>И тако док се част спреми, |
аци и лицитирају и не лицитирају; жао и њима човека.{S} Дође ред на кућу.{S} Стаде писка деде, |
ко где запне — мени ти њих, па ће мо ми њима добош пред кућу!...{S} Добош ја!{S} Што бре, узима |
ађ, Ненад, и они други?...{S} Мо'ш ли с њима изићи накрај?...</p> <p>— Та кубурим помало, госпо |
сниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њима кака посла.{S} Оно, додуше, ни ја их толико баш не |
поплашено, а пилићи се само прибише уза њих па изврљивши своје још голуждраве главице само тек |
ку, као на белу врану...{S} Овако ћу ја њих друкчије мало да шишам!...{S} Само ти буди паметан. |
S} Келнер донесе још две чаше пива пред њих.{S} Дугајлија узе чашу, куцну се с оним младићем, п |
одине летина? — пита капетан једнога од њих.</p> <p>— Та свакојако, господине!{S} Нема оних ста |
<p>— Баш лепо заиска? — упиташе неки од њих.</p> <p>— Заиска, јакако! — прича он даље: »Дај ми« |
> <p>— Вере ти, Радане — упита један од њих — право ми каже, колико си узајмио од њега?</p> <p> |
ко, не руча, вере ми — рећи ће један од њих.</p> <p>— Ја, богме, не може боље бити...{S} Алал в |
— Та оно ми кô хтедосмо — поче један од њих снебивајући се — да га не испратимо празне руке...< |
митимо — поче уверавати Ђуку један ,од њих — него ко велимо где нам је први пут дошао — неће в |
јес̓ и кмета да зовнемо — и сложише се њих два и одоше да их зовну, а Ђуко оста осмејкујући се |
.</p> <p>— Само ако где запне — мени ти њих, па ће мо ми њима добош пред кућу!...{S} Добош ја!{ |
је растурао карте.</p> <p>— Не пушта он њих шале...{S} Донесе их тако кући.{S} Наложи, вели, ва |
S} У механи у Дубрави седи још неколико њих из оближњих села.{S} Неко пије вино, неко ракију; н |
као скот!...</p> <p>— А зар је он мало њих упропастио, мој Радане! — рече један. — Дабогда да |
се да не угледа капетан, донесе је међу њих.{S} Али оштар поглед капетанов добро је пратио Ђуку |
} Зар баш даде?! — узвикну један између њих упрепашћено.</p> <p>— А ја шта ћу, мој брате!...{S} |
S} Сви су били знанци, па је и разговор њихов био поверљив...</p> <p>— Служите се, господине! — |
ека чудна сила послана у казну за грехе њихове, а кад сутрадан са страхом приступише и отворише |
ви тек завију на стотине завијутака оно њихово дугачко: »многаја љета«, а вирауни почучну као о |
лушају и буду им на руци у сваком послу њиховом.{S} Даље опомену их да се добро чувају »републи |
прескупио! — одговараше Ђуко на ту жељу њихову. — Та сатрео би ме хлеб и со ваша.{S} Јок, богам |
аву шећера, па што игда може измахну те њом у воду; разлеже се пљесак под ћупријом, а он се нек |
каза ми све: како је мислио и шта ће с њом.{S} Мени обрече трећу пару...{S} Та, знаш, хвала бо |
ћи им.</p> <p>Капетан диже чашу и куцну њом чашу пред поп-Пером.</p> <p>— Деде, попе, бекријо с |
ш ти, болан!...{S} Видиш ову кавану?{S} Њу је сазидао капетан том главом шећера.{S} Мој Пајо, п |
к, богами — равна три талира дао сам за њу. — Е баш скупо си платио, брат-Ђуко! — при</p> <p>ме |
ђе; није му било по згоди да сврати и у њу.</p> <p>3атим је настала добра част.{S} Јело се и пи |
да ми није оне деце, сутра бих угарак у њу!</p> <p>— И даде ти педесет дуката? — упита онај што |
ли: »Паре на плац, јали ћу те суду!...« О, невоље и муке моје!{S} Потеци на све стране.{S} Не м |
упита онај што је бацао попа.</p> <p>— О, мој брате, да је само интерез, било би цвеће и ковиљ |
ће проћи.{S} Шта велиш, Ђуко?</p> <p>— О те још како, господине!{S} Ова луда светина... шта ти |
с пиштољима и јатаганима за појасом, а о појасу му виси читав вашар од тоболаца, поласака, чак |
али ако сте били који пут о Васкрсу или о Госпођинудне на сабору код н-ске цркве.{S} Среска је |
могу се сад где хоћеш заклети, није ми о главу да лажем, да сам право бележио.{S} Око тога ти |
ке па повадите? — рече господин мислећи о јастуцима што се под главу међу.</p> <p>— Та није то, |
је децу развраћао и говорио нешто ружно о власти.{S} Нећу помињати ни самог домаћина што се, чи |
да сте га виђали ако сте били који пут о Васкрсу или о Госпођинудне на сабору код н-ске цркве. |
азва свима скупа.</p> <p>— Бог ти помог̓о, Радане!{S} А одакле ти у ово доба? — упита га један, |
вши главом на оног сељака, па онда трже оба пиштоља и викнувши што игда може: »зооорт!« опали и |
му дете с леђа, па наже уза страну.{S} Обазре се и рече: »Моли се богу, Радане, што петао запе |
о игда може — те једва извукоше кола на обалу...{S} Сиђе Радан полако с кола, да бар воловима о |
ж рукама за жиле, те једва изгамбуља на обалу.{S} Кад има шта видети!...{S} На ногама му жуте б |
једва помичу кола.{S} Да му је барем на обалу изићи.{S} Ошину их што игда може — те једва извук |
. али хоћеш!{S} Нешто ти њега стегло за обе ноге па тегли наниже, као олово...{S} Бе деде, бе д |
ујавици је извидио спор око потеса, где обе парничне стране купише од Ђука наизменце главу шеће |
сељака.{S} Овај се данашњи појас некако обезочио и баталио да бог сачува!...{S} Шта се чини, чу |
ше све град потући у корен...{S} Срећом обиђе на планину, те не учини много квара.</p> <p>— Одб |
села, али се увек дешавало да Вучевицу обиђе; није му било по згоди да сврати и у њу.</p> <p>3 |
учевчани!...{S} Шта је пута наш капетан обилазио срез по званичној дужности!...{S} Шта ли је пу |
ешину...</p> <p>Одатле се крену капетан обилазити остала села.{S} У Кујавици је извидио спор ок |
та ће — плаћају.{S} Виде да им без тога обићи не може.{S} Да се, опет, жале — куд ће шут с рога |
се године бију на Превоју... не може се обићи друкчије — рећи ће Радан.</p> <p>— Вала и јес̓ ру |
везао?</p> <p>— Онолико колико смо села обишли.</p> <p>— Баш смо на штети што је окрњена — рече |
иста година.{S} Лепо га, кажу, понесе у облак као перце, а у жиљу му заплетен човек, црн као уг |
е букагије.{S} Петар не да никако...{S} Облета поп и иска, па га опет нестане...{S} Спаде Петру |
ереса, које ово главно, које на промену облигације... никад отарасити.{S} Кад човек виде у како |
— Напослетку вели: »Хајде да променимо облигацију.« Нарачуни тамо — не знам дангубу, те интере |
ез, било би цвеће и ковиље, али уписа у облигацију осамдесет дуката, па још интерез на све...{S |
.« Окрени, обрни — немаш куд!{S} Дам му облигацију...</p> <p>— Их, Радане, забога!{S} Зар баш д |
хани у Дубрави седи још неколико њих из оближњих села.{S} Неко пије вино, неко ракију; неко пог |
, познаћете капетана и по лепом стасу и облику његовом.{S} Није вајде — баш кад га човек поглед |
, бели! — узе их хвалити Ђуко и потапка обојицу по рамену.</p> <p>— Само не знамо, како капетан |
ћ беше видео да је господин мало ударен обојком.</p> <p>— Знам, знам...{S} Него шта си то накуп |
ма олакша.{S} Кад, али — хоће оно да га обори.{S} Омане да стресе — не можеш маћи.{S} Притеже, |
тали дужници?{S} Како Стојан Павловић и Обрад Јешић?{S} Како Иван, Вуксан, Ђурађ, Ненад, и они |
не даде...{S} А како се, сиромах, беше обрадовао!{S} Чисто наново оживео, па ми се хвали како |
м вера и вашем дочеку!{S} Ви осветласте образ данас, бели! — узе их хвалити Ђуко и потапка обој |
угарак, а закачене му на уста, па кроз образ и леви и десни, две куке кантарске, и око врата м |
упита капетан, а мало се устури и набра обрве.</p> <p>— Осамдесет дуката... — рече Узловић ласк |
е даде израза сад такоме весељу; набрао обрве, па јурну на прозор, а чисто цичи: »Та камо тај?{ |
сипом Иде тако полако, иде...{S} Док се обре пред њим црн поп!{S} Асли црн као угљен, а лице и |
Хајде ти, море!{S} Шта чекаш ваздан? — обрецну се на њ жандарм, отворивши врата, и Радан оде н |
како је мислио и шта ће с њом.{S} Мени обрече трећу пару...{S} Та, знаш, хвала богу, да му ниј |
ачинимо на сто педесет дуката.« Окрени, обрни — немаш куд!{S} Дам му облигацију...</p> <p>— Их, |
»Откуд сад дете овде?« помисли Радан, а обузе га сумња.{S} Дете плаче једнако.{S} Погледа опет, |
капе, ни хаљине, ни лица, ни одеће, ни обуће...{S} Све је то у другога друкчије!</p> <p>Вала с |
?</p> <p>— О те још како, господине!{S} Ова луда светина... шта ти она зна?{S} Права марва!</p> |
, богами! — рећи ће један од сељака.{S} Овај се данашњи појас некако обезочио и баталио да бог |
ја му заудара као ракијска мешина.{S} А овај капетан јок!{S} Он дође изјутра трезан, чист, лепо |
екао да час изиђеш на чист ваздух.{S} А овај капетан јок!{S} У њега су послеподне, особито лети |
што је још најглавније — знате ли ви да овај капетан неће ни да чује за мит...{S} Ништа га тако |
е браним; има их и накарада.{S} Свет је овај ионако пун јада и накарада.{S} Али што баш све нак |
с ни берићета — ништа!{S} Изопачио се и овај свет.{S} Нико ти ту не поштује старијега, ни чинов |
— прекиде га капетан. — Да ми дате пун овај вајат дуката — не бих вам ни погледао, само ако је |
лепи капетан сит наразговара отприлике оваквих разговора.{S} Упути скромне Вучевчане да поштуј |
вам ни погледао, само ако је мит...{S} Овако за љубав и добро познанство могу понети деци то м |
гну на те вику, као на белу врану...{S} Овако ћу ја њих друкчије мало да шишам!...{S} Само ти б |
— ражањ, зец је — зец; а нама сад, код овако лепа печења и вина, није стало ни до зеца ни до р |
шао би лепо Немац или Инглиз те нас све овако купио и одвео на море да лађе вучемо...{S} Хоће р |
и по три талира.</p> <p>— А пошто прође овако?</p> <p>— Једва по дукат.</p> <p>— А колико си их |
граду, јали оплести, јала окопати...{S} Овамо, опет, седиш у кошари.{S} Удари зло време, немаш |
ва три месеца.{S} Вели: »Не може се«, а овамо неће да ради, па се још и пропио...</p> <p>Утом п |
мо по Београду, мисле тако је то; мисле овамо печене шеве падају с неба.{S} Деру се једнако »ре |
ави по пола чаше!</p> <p>— Ехе, Дашо, и овамо и овамо — гракнуше остали гости, опазивши да се в |
ола чаше!</p> <p>— Ехе, Дашо, и овамо и овамо — гракнуше остали гости, опазивши да се вино досл |
а, нађе, сиромах, неког поштеног човека овде да му да новаца.{S} Хтеде се лепо искобељати.{S} А |
ете у страни више пута. »Откуд сад дете овде?« помисли Радан, а обузе га сумња.{S} Дете плаче ј |
то некако није лепо...{S} Али ви̓ш, ви овде немате близу дућана.{S} Хеј, хеј, баш незгодно!{S} |
— Аха, Ђуко!{S} Нуто, богати — откуд ти овде?</p> <p>— Донесе и мене ветар, Радане.{S} Ви'ш, ја |
то, брале?</p> <p>— Које?</p> <p>— Ово овде — рече господин и пружи прст на велики сврдо јарме |
ди, па се разговарају.</p> <p>— Како је ове године летина? — пита капетан једнога од њих.</p> < |
вом, а све на срећу верних синова земље ове, који знаду свачије заслуге оценити и уважити — на |
капетан га прекиде:</p> <p>— А хоће ли ове године, Дашо, бити добра жетва, а?</p> <p>— Хвала б |
д главу међу.</p> <p>— Та није то, него ове јастуке — рече Радан и показа му руком предњи и стр |
и свој план.</p> <p>— Није до данас.{S} Ово је тек први пут.{S} Други су долазили чешће — одгов |
ад из вароши — одговори Радан.</p> <p>— Ово је поп! — викну један од погађача и лупи по једној |
и је то, брале?</p> <p>— Које?</p> <p>— Ово овде — рече господин и пружи прст на велики сврдо ј |
мало, па се наплело које интереса, које ово главно, које на промену облигације... никад отараси |
рима, упита:</p> <p>— А шта ти је брале ово?</p> <p>— Ето торба? — рече Радан чисто спрдајући с |
ог сачува!...{S} Шта се чини, чудо те и ово мало бог још даје.</p> <p>— А баталио се, брате, да |
на — ево окрњена!...{S} Куме, шта ће ти ово?</p> <p>— Та хоћу сутра капетану да ми потврди неку |
.{S} А и време је већ да се похаба, јер ово је сад трећи Ђурђевдан одонда кад му први пут учи н |
Одакле ти?...{S} Поп! поп! поп!...{S} У ово доба?...{S} Где је поп? — упита готово певајући јед |
т, вредан, ревносан и редак старешина у ово подручје, које нек бог дâ да се дугољетно подржи по |
ог ти помог̓о, Радане!{S} А одакле ти у ово доба? — упита га један, што већ беше забо прст у ка |
ер!« издера се на њ, а помисли у себи: »Ово нису чиста посла!« Оно се трже и стрпа главу шећера |
апетан Јаков Јаковљевић, што је био над овом капетанијом пре Максима.{S} Никад не дође у канцел |
ал: »Немој бити«, тамо он, »луд!{S} Зар овом пропалици и бекрији да даш?{S} Та он је презадужен |
не »благодет и изобилије у вину, житу и овошчију...« И то све одонда откако је дошао тако »чест |
} Ха, ха, ха!{S} Је ли, Дашо?</p> <p>На ову досетку попову осу се међу гостима грохотом:{S} Ха, |
о Ђуко! — гракнуше гости.</p> <p>— Хајд ову у здравље Ђукино! — рече капетан пришав столу и узе |
е, куцнуше се и гракнуше:</p> <p>— Хајд ову у здравље капетаново!{S} Хајд у здравље капетаново. |
рете Ђуку и рече: — Деде, Ђуко, метни и ову главу у кола!... — Ђуко одмах узе и већ остави је, |
шно да се Мато стресе од страха; сподби ову главу шећера, па што игда може измахну те њом у вод |
нисте радили!{S} Одмах ћете му укварити ову добру вољу.</p> <p>— Та оно ми кô хтедосмо — поче ј |
е досад девет пута платио!</p> <p>— Зар ову главу?</p> <p>— Ту, баш ту исту главу — познајем је |
>— Ја шта мислиш ти, болан!...{S} Видиш ову кавану?{S} Њу је сазидао капетан том главом шећера. |
Ено, преклане кака сила беше духнула и овуда.{S} Хоћаше све град потући у корен...{S} Срећом о |
дошао.{S} Како од онда жито добро рађа, овце се близне, ројеви не беже.{S} Како је нестало гусе |
део!{S} Ја сам се зачудио кад се то пре огласи, кад ли пре изиђе у новинама.{S} Тек једно јутро |
гледу, и у сваком ма и најмањем покрету огледа строга званичност као што је у Максима Сармашеви |
а оно црне као угљен!...</p> <p>— Ви̓ш огорела она нечастива сила! — рећи ће Радан.</p> <p>— П |
се, па тако остане век и амин — као црн огорео пањ.</p> <p>— Ко узимље интерез и ко криво мери |
ре: јали вратити стоку, јали притврдити ограду, јали оплести, јала окопати...{S} Овамо, опет, с |
о рече:</p> <p>— Одкако је бога и вола, од онда је и сврдо.</p> <p>— Зар тако старо? — зачуди с |
једанпут рећи: поче се од малене тачке, од главе шћера што беше у торби Ђукиној, па се разви до |
отврди неку тапију, па узех...</p> <p>— Од Ђуке, је ли?</p> <p>— Ја, он има однекуд.</p> <p>— М |
е године летина? — пита капетан једнога од њих.</p> <p>— Та свакојако, господине!{S} Нема оних |
абана униформа; истина, још је одвојила од осталих што се туда по дужности својој врзмају, али |
најму; а жена му некако убрзо пресвисла од тешка јада...{S} Ето, мој Пајо, како може човек да с |
знати.{S} На њему је најновија униформа од све униформисане владимирачке господе.{S} За њим на |
ш којешта — рече Радан мерећи господина од пете до перчина.</p> <p>— Ваљда кад хоћете да растре |
сваки дан тек купи по неко главу шећера од мене.</p> <p>— Ама зар то нису људи потпазили шта ра |
млеко; ту се износи ракија препеченица од неколико година.{S} Капетан сео у хладу на прострте |
откуд ту десио какав још оштрији поглед од погледа капетанова, могао би лепо опазити како се ка |
сам пошао.</p> <p>— Вере ти, шта ли је од моје веселе деце?{S} Где ли су сад?...</p> <p>— Хајд |
те своје.{S} Све су здравице китњастије од китњастијих; учитељи, попе и ћате надмећу се — ко ће |
ја доста којечему довити, па још и боље од њега — иако је он капетан, а ја човек прост, његов п |
да те бог сачува и саклони...{S} Начине од здрава и читава човека накараду!{S} Да га у сну усни |
денични точак.{S} Дође већ да се свисне од терета.{S} Свога га мртви зној проби...{S} Читав сах |
ти, извади пешкир из недара и убриса се од зноја, па потера волове.{S} Петли учесташе.{S} У сам |
озидаше се куће, једанпут рећи: поче се од малене тачке, од главе шћера што беше у торби Ђукино |
на камен стао! — рече Радан и зацену се од смеха.{S} Ошину волове и похита да барем стигне до м |
и опсова тако страшно да се Мато стресе од страха; сподби ову главу шећера, па што игда може из |
н, умивен; седне за свој сто, па заиште од пандура свога чашу хладне воде и парченце шећера, шт |
ера.{S} После вечере колале су здравице од капетана до Ђуке и од Ђуке до капетана — докле већ г |
н грм крај пута — било му је ваљда више од триста година.{S} Лепо га, кажу, понесе у облак као |
потеса, где обе парничне стране купише од Ђука наизменце главу шећера, коју је он »за своју ку |
— Аох! — повикаше сви, а очима узверише од страха.</p> <p>— Погледа... баш букагије!...{S} Шта |
олале су здравице од капетана до Ђуке и од Ђуке до капетана — докле већ гости нису били дошли у |
х отпратише у хапс...</p> <p>— А шта би од продаје?</p> <p>— Продаја се извршила.{S} Све му оде |
аде.{S} Нити се знаде куд оде ни шта би од њега.{S} Ама да рекнеш да је што шушнуло... ништа!{S |
p> <p>— Баш лепо заиска? — упиташе неки од њих.</p> <p>— Заиска, јакако! — прича он даље: »Дај |
ало — вајка се токорсе капетан. — Ја ни од кога не узимам ништа...{S} Него већ...</p> <p>— Поне |
ислим сам, »кад наш капетан не узима ни од ког мита?« А он виде где се ја чудим, па ми каза как |
е ражљути да по два дана ништа не окуси од тешка дерта.{S} Ја знам да ви немате ни зашто да га |
же и теже...{S} Већ опажа како му нокти од оних шапа пробили гуњац, па већ дохитају у кожу.{S} |
гови пиштољи.{S} Капетан из коже искочи од љутине што Ђуко не даде израза сад такоме весељу; на |
би и за вратове.{S} Ја духнем те изиђем од њега...{S} И кад се прорачунасмо, закиде ми читавих |
</p> <p>— Вере ти, Радане — упита један од њих — право ми каже, колико си узајмио од њега?</p> |
лиш, господине, богами! — рећи ће један од сељака.{S} Овај се данашњи појас некако обезочио и б |
Ђуко, не руча, вере ми — рећи ће један од њих.</p> <p>— Ја, богме, не може боље бити...{S} Ала |
> <p>— Е па дајде, Ђуко — рећи ће један од оних што су малочас с њим већ уредили посао.{S} Ђуко |
<p>— Напослетку и вреди... — рече један од општинара. — Само да није окрњена.</p> <p>— Баш, Ђук |
<p>— Та оно ми кô хтедосмо — поче један од њих снебивајући се — да га не испратимо празне руке. |
дан.</p> <p>— Ово је поп! — викну један од погађача и лупи по једној карти.</p> <p>— Сутра! — у |
што је изгубио на попу. — Ја сам слушао од старих људи, кад интережџији оде душа на онај свет, |
рејао пићем, а мало се богме и узјазбио од оних прича, па му све пири некаки врућ ветар око уши |
њих — право ми каже, колико си узајмио од њега?</p> <p>— И не питај, брате, колико сам.{S} Да |
ед куће.{S} Сиромах Радан сав позеленио од муке.{S} Жена му и деца као потучени...{S} Поче се п |
у актима увек боцу сурутке, што је »пио од груди«...{S} Еле, просто си једва чекао да час изиђе |
ко је тако добар капетан дошао.{S} Како од онда жито добро рађа, овце се близне, ројеви не беже |
.{S} А не знају они, јадни, шта би било од нас!{S} Ево, дошао би лепо Немац или Инглиз те нас с |
во не само цео свет, него — чак и једно од она »три села више«.{S} Сав је тај свет разнолик.{S} |
изучио оно мало основне школе, одметнуо од ода и пустио се у пискарање по сеоским канцеларијама |
појасом, а о појасу му виси читав вашар од тоболаца, поласака, чакмака и осталих пандурских дра |
ову, десио се тај човек — капетану брат од ујака.{S} Навали капетал: »Немој бити«, тамо он, »лу |
ским канцеларијама, те га и отац одрину од себе да не зна за њ и да нема удела у очевини с оста |
у: »Ха, ха, ха!« а Цигани се већ изврћу од смеха и згађају један другог даиретима у главу.</p> |
!...{S} Знаш кад се оно ономлане оделих од брата.{S} Остадох једин, са женом и децом...{S} Куд |
</p> <p>Утом уђе у кафану један робијаш од оних којима је скинуто гвожђе, па слушају при полици |
— почеће кмет — није баш у реду да одеш од нас тако празне руке... — па му пружи главу шећера.{ |
га митимо — поче уверавати Ђуку један ,од њих — него ко велимо где нам је први пут дошао — нећ |
чио оно мало основне школе, одметнуо од ода и пустио се у пискарање по сеоским канцеларијама, т |
д.{S} Што год урадиш, подај њему.{S} Ни ода шта ти вајде није...{S} Ради, скапавај, гледај па п |
и скинути капу; чак сјаше с коња, па му ода чест.{S} А данас јок!{S} Прође мимо те, готово да с |
и захире, те може данас уљудно дочекати одабране госте своје.{S} Све су здравице китњастије од |
и све по избору.{S} Да већ и не помињем одабране људе из самог места — на прилику: новог учитељ |
општинске ћате и већ тако — опет гости одабрани, који доликују ћати и имају хвале и љубави у њ |
енице; око њега се искупили постарији и одабранији људи, па се разговарају.</p> <p>— Како је ов |
.{S} Ђуко и Пајо одоше.{S} Остали гости одавно се већ разишли.{S} Газда дрема у једном крају за |
зурлају зурле, циче ћеманета...{S} Баш одавно није било толико хуке и чуда ни у Владимирцима, |
кмета сеоског Степана Стенчића.</p> <p>Одавно није било таке журбе око дочека, као тај дан у В |
</p> <p>— Ето ме, господине, ето сад! — одазва се Ђуко, па навали на општинаре. — Е нека је за |
, Радане?...{S} Поп!{S} Поп! поп!...{S} Одакле ти?...{S} Поп! поп! поп!...{S} У ово доба?...{S} |
.</p> <p>— Бог ти помог̓о, Радане!{S} А одакле ти у ово доба? — упита га један, што већ беше за |
ју капетану, па се наслоним да слушам. »Одакле си ти?« пита га капетан онако мало оштро. »Из Ми |
ера да је, руке ради, »понесе деци«.{S} Одатле је кренуо у Прхово, Драгојевац, Мрђеновац, Миоку |
реска је кућа близу; нема ни сахат хода одатле.{S} Дакле, кад је год сабор код н-ске цркве, дођ |
лело дочекати свога старешину...</p> <p>Одатле се крену капетан обилазити остала села.{S} У Куј |
капетан одлаже: »Сутра!...« Еле тако га одбија неколико пута.{S} Човеку притужила нужда.{S} Изи |
нину, те не учини много квара.</p> <p>— Одбише ветрењаци! — додаде један. — Баш онда на Врх Пре |
мац или Инглиз те нас све овако купио и одвео на море да лађе вучемо...{S} Хоће републику, кому |
тај мах зажелели, него »само да не буде одвећ скупо«.</p> <p>— Како бих ја вама прескупио! — од |
лично похабана униформа; истина, још је одвојила од осталих што се туда по дужности својој врзм |
глави...{S} Све ће ти пропасти!« И лепо одвратише човека те му не даде...{S} А како се, сиромах |
е деде, отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуче на дно!...{S} Он ти онда држ рукама за жиле, те |
</p> <p>— Добро је, господине, добро! — одговара</p> <p>Ђуко смешећи се. — Само је могло још и |
/p> <p>— Та кубурим помало, господине — одговара скромно давид.</p> <p>— Само ако где запне — м |
</p> <p>— Како бих ја вама прескупио! — одговараше Ђуко на ту жељу њихову. — Та сатрео би ме хл |
</p> <p>— Јес̓, други пут идемо боси. — Одговараше Радан тек онако — нека се говори којешта.</p |
ивши врата, и Радан оде не дочекавши ни одговор.</p> <p>— Ви'ш, сиромах!... — рећи ће Ђуко глед |
главом. »Сад, сад, господине — ето ме!« одговори Ђуко махнувши главом на оног сељака, па онда т |
имате капетана?</p> <p>— Имамо — ја! — одговори Радан већ излазећи из стрпљења.</p> <p>— А има |
<p>— Хвала богу и власти, господине! — одговори Узловић, улагујући се и метнувши понизно руку |
г љубимца.</p> <p>— Јесам, господине! — одговори пандур смахнув левом руком фес с кићанком до р |
ита Пајо.</p> <p>— Ко?{S} Он, ето ко! — одговори дугајлија. — Оно, додуше, могу се и ја доста к |
p>— Баксузи сте, чини ми се ви сви... — одговори Радан. — Деде баталите ту спрдњу да седнемо ка |
чиш оне старије ђаке?</p> <p>— Да, да — одговори професор.</p> <p>— Е да си поштен, брате! — ре |
први пут.{S} Други су долазили чешће — одговори један.</p> <p>— Баш би ваљало — рећи ће на то |
дана.</p> <p>— Ја вала, сад из вароши — одговори Радан.</p> <p>— Ово је поп! — викну један од п |
/p> <p>— Па ето видиш шта је... сврдо — одговори Радан нерад да дивани кад му се хита.</p> <p>— |
а не изгледа ки као мит, нити да, опет, оде онако празне руке.</p> <p>— Па дела, Ђуко, вере ти, |
нам је први пут дошао — неће ваљати да оде онако без ишта.</p> <p>— Ја, ја — поче опет Ђуко да |
.{S} Попа нестаде.{S} Нити се знаде куд оде ни шта би од њега.{S} Ама да рекнеш да је што шушну |
ости се капетан са свима, седе у кола и оде, а Вучевчани осташе врло задовољни што умедоше тако |
слушао од старих људи, кад интережџији оде душа на онај свет, растопе сребра па га залију; а т |
растаде се Ђуко с једним сењаком; сељак оде уза шљивар, затурио на леђа торбу, а из не вири врх |
ош како ће час пре доћи до пара.{S} Чим оде човек, ја главу те у моју собу...{S} Дође други да |
на њ жандарм, отворивши врата, и Радан оде не дочекавши ни одговор.</p> <p>— Ви'ш, сиромах!... |
ми и окрени кола! — рече капетан и Ђуко оде да барата нешто с кочијашем око кола.</p> <p>Док се |
/p> <p>— Продаја се извршила.{S} Све му оде за дуг и трошкове, још се није могло ни исплатити.. |
зајмице!...{S} Знаш кад се оно ономлане оделих од брата.{S} Остадох једин, са женом и децом...{ |
лава у воду — онај сељак кад је бацио — одем ја у Београд, те набавим другу исту онаку.{S} Посл |
ни ока, ни капе, ни хаљине, ни лица, ни одеће, ни обуће...{S} Све је то у другога друкчије!</p> |
дине — почеће кмет — није баш у реду да одеш од нас тако празне руке... — па му пружи главу шећ |
си ти?« Оно плаче, не хтеде казати. — »Оди на кола«, рече му Радан.{S} Оно одмах, јечећи, скоч |
на врата — изгледа као да се спремио да одигра улогу из какве комедије и то — сваки друкчију ул |
, па да би га се отресао рече:</p> <p>— Одкако је бога и вола, од онда је и сврдо.</p> <p>— Зар |
радан рано — моли опет.{S} Опет капетан одлаже: »Сутра!...« Еле тако га одбија неколико пута.{S |
оно извадило из торбе главу шећера, па одломи озго један окрајак и загризе. »Не дирај тај шеће |
{S} Као да ја не знам да је он то пијан одломио...{S} Нагрдио онаку главу! — Не мари ништа...{S |
иге!...{S} Ама нека ко год замочи перо, одмах ти ту потегне капетана: те не знам — у црвеним је |
Јок.{S} То нипошто да нисте радили!{S} Одмах ћете му укварити ову добру вољу.</p> <p>— Та оно |
он главу и однесе бајаги капетаници.{S} Одмах капетан с њим друкчије; потврди му и процену и на |
и наздравити.{S} Чим се која наздрави — одмах Ђуко пали из пиштоља; учитељи и попови тек завију |
сиромах, сам изиђе и предаде се, те га одмах отпратише у хапс...</p> <p>— А шта би од продаје? |
не вири врх главе шећера...{S} Капетана одмах мину љутина, а још се држи намргођен. »Шта чиниш |
ладне воде и парченце шећера, што му се одмах донесе на чистом служавнику.{S} Он онда пијне мал |
p>— Нису ја!...{S} Намирисали су то они одмах, али су ћутали!{S} А и шта би му?...{S} Зар ти јо |
<p>— Две рубље.</p> <p>Извади господин одмах две рубље из шпага па Радану у руке, и прими сврд |
ко, метни и ову главу у кола!... — Ђуко одмах узе и већ остави је, где је и стајала.</p> <p>Опр |
— »Оди на кола«, рече му Радан.{S} Оно одмах, јечећи, скочи на кола.{S} Радан седи на предњем |
људи, и чим кога опазе да им је дужност одмах га јавити свом остарешини, а он ће већ даље чинит |
, чим је изучио оно мало основне школе, одметнуо од ода и пустио се у пискарање по сеоским канц |
p>— Од Ђуке, је ли?</p> <p>— Ја, он има однекуд.</p> <p>— Молим те, куме, баци то!{S} Тапија!.. |
риличније било дати.{S} Купи он главу и однесе бајаги капетаници.{S} Одмах капетан с њим друкчи |
е се, опет, милити рад кад му други све односе?{S} Поче и да се опија.{S} Узеше говорити да је |
кој реци.{S} Таман би насред ћуприје, а одовуд, мало поводећи се, преда њ Радан.</p> <p>— Јес т |
је у вину, житу и овошчију...« И то све одонда откако је дошао тако »честит, вредан, ревносан и |
похаба, јер ово је сад трећи Ђурђевдан одонда кад му први пут учи нише Вучевчани оно знаменито |
ета да зовнемо — и сложише се њих два и одоше да их зовну, а Ђуко оста осмејкујући се задовољан |
ајући столице по кафани.{S} Ђуко и Пајо одоше.{S} Остали гости одавно се већ разишли.{S} Газда |
е, изучи у прсте све законе и положне и одречне, после се докопа општинског писарства и у тој с |
по сеоским канцеларијама, те га и отац одрину од себе да не зна за њ и да нема удела у очевини |
оше већ и у Вучевицу.</p> <p>Капетан је одсео код кмета сеоског Степана Стенчића.</p> <p>Одавно |
ом.{S} Док се чуше срећом и петли...{S} Одскочи му дете с леђа, па наже уза страну.{S} Обазре с |
иромах, беше обрадовао!{S} Чисто наново оживео, па ми се хвали како ће скинути зло с врата...</ |
рће, док се већ не утаја.{S} Још натрпа озго дрва, да добро сагори.{S} Кад после разгрте супрет |
вадило из торбе главу шећера, па одломи озго један окрајак и загризе. »Не дирај тај шећер!« изд |
.{S} Све грмље поизваљивано...</p> <p>— Ојађено се бију те хале пред тучом... да бог сачува!</p |
{S} Нигде нећеш наћи слична ни носа, ни ока, ни капе, ни хаљине, ни лица, ни одеће, ни обуће... |
и ражањ а зец још у шуми.</p> <p>— Ама, окани се ти спрдње, Дашо!{S} Ражањ је — ражањ, зец је — |
највећем трку на коњу може да носи пуну оканицу вина на глави а да не упусти, и што увек води с |
ијо стара!...{S} Знам ја тебе — ти пуну оканицу на глави...{S} А три дана држасте оно бденије, |
ате надмећу се — ко ће лепше и згодније окитити и наздравити.{S} Чим се која наздрави — одмах Ђ |
петан сео у хладу на прострте шаренице; око њега се искупили постарији и одабранији људи, па се |
лаву да лажем, да сам право бележио.{S} Око тога ти се, богме, ми здрпимо ваљано.{S} Он мени: » |
ића.</p> <p>Одавно није било таке журбе око дочека, као тај дан у Вучевици.{S} Кмет Степан, њег |
оног што га лане отераше чак тамо негде око Мироча у Влахе, за казну што је децу развраћао и го |
а љета«, а вирауни почучну као орлушине око стрвине па тек дрекну из петних жила: »зоооорт! зор |
з и леви и десни, две куке кантарске, и око врата му уплетен кантар читав онако са синџиром и ј |
е, господине, право кажеш! — гракну они око њега.</p> <p>— Ено, знам ја пре...{S} Дође ти на са |
и Ђуко оде да барата нешто с кочијашем око кола.</p> <p>Док се још капетан заговарао с људма, |
има већ ваљда десет годена, беше некако око Илијинадне она велика хала и ветрина, тамо по Међед |
ће бити.{S} И тако мени је веома запело око за онај његов виноград у Прљинама...</p> <p>— Та и |
рљинама...</p> <p>— Та и мени је запело око, господине, за ону ливаду у луци...{S} Нема је у це |
Гле ти њега!{S} Ушушкао се ваздан тамо око тих сјајних пулија, па нас и заборавио!... — узеше |
прича, па му све пири некаки врућ ветар око ушију.{S} Сад ће већ на брод под воденицом.{S} Тама |
.{S} У Крнићу је опет извиђао неки спор око потеса и узгред добро саслушао попа Перу Пеповића, |
ала села.{S} У Кујавици је извидио спор око потеса, где обе парничне стране купише од Ђука наиз |
} У Звезду је капетан извидио опет спор око неке сеоске воденице, поучио људе да слушају власт |
е беше нешто на њ испизмио, а запело му око за његов виноград.{S} Узловић, опет, зинуо на ливад |
т, његов пандур: него куд бих се ја још око таких потркушица заносио!...{S} Њему је лако — седи |
и притврдити ограду, јали оплести, јала окопати...{S} Овамо, опет, седиш у кошари.{S} Удари зло |
орбе главу шећера, па одломи озго један окрајак и загризе. »Не дирај тај шећер!« издера се на њ |
рпа главу шећера у торбу.{S} Он се опет окрене напред и ошину волове...{S} Док ти се навали њем |
етар, а прећавац магли у очи куд се год окренеш.{S} У кафани »Код петла« пуно.{S} За једним мал |
али да начинимо на сто педесет дуката.« Окрени, обрни — немаш куд!{S} Дам му облигацију...</p> |
Хоћемо ли, господине?</p> <p>— Спреми и окрени кола! — рече капетан и Ђуко оде да барата нешто |
p> <p>— И ти ћеш са мном...{S} Реци нек окрену кола. — Кола се окренуше и капетан уседе, па мах |
м...{S} Реци нек окрену кола. — Кола се окренуше и капетан уседе, па махну руком на Ђуку: — Хај |
у исплатим.{S} Аја!{S} Неће ни главе да окрепе, него вели: »Паре на плац, јали ћу те суду!...« |
ћи, а камоли ноћу — потврди онај што је окретао попа.</p> <p>— Свуда је вала незгодно — почеће |
га нека рука дохвати остраг за раме.{S} Окрете се Петар, кад — али опет онај поп. »Дај ми, море |
стани!« и маше на њ руком да стане.{S} Окрете се Радан и устави волове.{S} Приђе му господин о |
у понети деци то мало шећера... — Ту се окрете Ђуку и рече: — Деде, Ђуко, метни и ову главу у к |
, мој весели Радане! — прошапута Мато и окрете навише стазом кући својој...</p> <milestone unit |
д пита?« мислим сам.{S} Кад, а ми право окретосмо се кући Радановој.{S} Толи је!{S} Сад знам.{S |
му, а све веће расте, расте, расте... и окреће се исто као радиш; дојури већ до њега, кад — ал̓ |
је вајде, добра глава само штета што је окрњена...</p> <p>— Ништа то не мари.{S} А богами, дао |
бишли.</p> <p>— Баш смо на штети што је окрњена — рече капетан, па прорачунавши у себи додаде: |
рече један од општинара. — Само да није окрњена.</p> <p>— Баш, Ђуко, доста ти је дукат — рећи ћ |
} Што ће ти то?...{S} Јес баш она — ево окрњена!...{S} Куме, шта ће ти ово?</p> <p>— Та хоћу су |
м!</p> <p>— Само штета што је онај лола окрњи...</p> <p>— Баш штета, господине.{S} Онако велика |
м је и набавио капетану.{S} Ево, где је окрњи црно дете на броду више Петрова вира!...{S} Виш, |
штиклом у сто.{S} Тамо, опет, за једним округлим столом пометали један другом руке на раме, па |
тако се ражљути да по два дана ништа не окуси од тешка дерта.{S} Ја знам да ви немате ни зашто |
ђе Радан полако с кола, да бар воловима олакша.{S} Кад, али — хоће оно да га обори.{S} Омане да |
стегло за обе ноге па тегли наниже, као олово...{S} Бе деде, бе деде, отимљи се он; аја, хоће л |
у је...{S} Док ето ти трчи за њим један омален господин у шубари па виче: »Стани, брале!{S} Хеј |
н и устави волове.{S} Приђе му господин омален, буљавих очију, с постриженом брадом и кратким ч |
{S} Кад, али — хоће оно да га обори.{S} Омане да стресе — не можеш маћи.{S} Притеже, кости му п |
гости наклопе на разна масна пецива да омезете.{S} Али тек уз то масно мезетисање осуо би се п |
капетан Узловића пошто је већ прилично омезетио.</p> <p>— Та оно, господине — поче мало тише У |
мо већ у Крнић — путем поред винограда, он ће тек пружити прстом на Раданов виноград: »Како ти |
.</p> <p>— Од Ђуке, је ли?</p> <p>— Ја, он има однекуд.</p> <p>— Молим те, куме, баци то!{S} Та |
ак, макар и не био из његовог подручја, он ће му на читав пушкомет стати и скинути капу; чак сј |
вам је први пут дошао у село...{S} Ама, он ће сам мислити да га митите, па не ваља.</p> <p>— Јо |
ће вола пећи.{S} Кад се добро разгори, он разгрте жар, па букагије усред ватре!...{S} Ништа ти |
кад смо почели трговати с новом главом, он је почео записивати колико се пута прода.{S} Видим ј |
S} Кад човек виде у како је зло угазио, он поклизну и у раду.{S} А ком ће се, опет, милити рад |
ијска мешина.{S} А овај капетан јок!{S} Он дође изјутра трезан, чист, лепо очешљан, умивен; сед |
аја, хоће лепо да одвуче на дно!...{S} Он ти онда држ рукама за жиле, те једва изгамбуља на об |
те лепо.{S} Затим му се донесе кава.{S} Он запали цигару, пуши мало и шета се по канцеларији, п |
не...{S} Спаде Петру и друга пранга.{S} Он узе букагије у руке па носи, а опучи сад брже...{S} |
њему спаде с леве ноге једна пранга.{S} Он је узе у руку па пође мало брже.{S} Кад на читав пуш |
у галама, дотрчаше још људи из села.{S} Он, сиромах, сам изиђе и предаде се, те га одмах отпрат |
или сте за ваше паре?</p> <p>— Није.{S} Он је дао.</p> <p>— Да, да, за његове паре купили сте.{ |
тавише да је капетан над тим срезом.{S} Он је често походио села, али се увек дешавало да Вучев |
ога ти се, богме, ми здрпимо ваљано.{S} Он мени: »Лопове!« Ја опет њему: »Варалицо!{S} Лупежу н |
е трже и стрпа главу шећера у торбу.{S} Он се опет окрене напред и ошину волове...{S} Док ти се |
писка деде, жена му удари у запевку.{S} Он, сиромах као згранован, улете у кућу.{S} Сви се загл |
е одмах донесе на чистом служавнику.{S} Он онда пијне мало, па чисти нокте, па опет пијне, па о |
аволства? — упита Пајо.</p> <p>— Ко?{S} Он, ето ко! — одговори дугајлија. — Оно, додуше, могу с |
егни ти њега: »Паре, море, требају ми!« Он неће имати, а ми ћемо њему јарца пред кућу, па ето с |
} То неће бити у реду...{S} А и да је — он прасаца сад има.{S} Ту баш пре неки дан опрасила му |
ност одмах га јавити свом остарешини, а он ће већ даље чинити што треба.{S} Еле, насетова их мн |
воду; разлеже се пљесак под ћупријом, а он се некако извраћено насмеја: — Ха, хааа!{S} Куме!{S} |
ема удела у очевини с осталом браћом, а он после удари још горе у пискарање и адвокатисање, изу |
жали на музиканте што свирају чардаш, а он им наручио: »Сећаш ли се оног сата«, и то се тако жа |
уца, истура жишке чак у пајанте...{S} А он једнако загрће, док се већ не утаја.{S} Још натрпа о |
а, пуцњава, као да кокице кокаш...{S} А он удри загрћи оним жаром; а оно пишти, пуца, истура жи |
наш капетан не узима ни од ког мита?« А он виде где се ја чудим, па ми каза како је он ту главу |
п. »Дај ми, море, те букагије!« — Не да он никако.{S} Салета тако, салета...{S} Док запева пета |
овом пропалици и бекрији да даш?{S} Та он је презадужен и косом на глави...{S} Све ће ти пропа |
то је растурао карте.</p> <p>— Не пушта он њих шале...{S} Донесе их тако кући.{S} Наложи, вели, |
д њих.</p> <p>— Заиска, јакако! — прича он даље: »Дај ми«, вели, »те букагије!« »Не дам«, вели |
кнеш да је што шушнуло... ништа!{S} Иде он опет најлак насипом, иде...{S} Док ти њему спаде с л |
уло парче...{S} Као да ја не знам да је он то пијан одломио...{S} Нагрдио онаку главу! — Не мар |
довити, па још и боље од њега — иако је он капетан, а ја човек прост, његов пандур: него куд би |
иде где се ја чудим, па ми каза како је он ту главу набавио, каза ми све: како је мислио и шта |
пет живи као скот!...</p> <p>— А зар је он мало њих упропастио, мој Радане! — рече један. — Даб |
од Ђука наизменце главу шећера, коју је он »за своју кућу набавио кад је јутрос из вароши пошао |
господине — упада у реч поп Перо. — Жње он добро и без српа...{S} Ха, ха, ха!{S} Је ли, Дашо?</ |
олово...{S} Бе деде, бе деде, отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуче на дно!...{S} Он ти онда д |
...{S} Дај да се зарони.{S} Свуче ти се он лепо, засуче ногавице, па зарони у вир...</p> <p>— З |
е купили сте.{S} Лепо, лепо...{S} Ви̓те он ће то да гради деци локумиће.</p> <p>— Хоће, хоће да |
<p>— Нека га вала, Ђуко!...{S} Платиће он то мени лепо... — попрети капетан.</p> <p>Утом већ и |
ће на то онај што је погађао у каиш — и он се тако уабоноси у земљи.{S} Не да му онај грех ни д |
е други да моли за нешто — тако прође и он.{S} Еле, сваки дан тек купи по неко главу шећера од |
лу...{S} Нестаде попа.</p> <p>— Носи ли он букагије? — упита онај што је растурао карте.</p> <p |
би то најприличније било дати.{S} Купи он главу и однесе бајаги капетаници.{S} Одмах капетан с |
<p>— Јакако, мој брате!...{S} Зарони ти он лепо.{S} Кад доле, а пређа се натакла на неку грдну |
..« Види, где ти је преша, па шиша како он хоће.{S} И тако на једвите јаде ишчупам педесет дука |
.{S} Навали капетал: »Немој бити«, тамо он, »луд!{S} Зар овом пропалици и бекрији да даш?{S} Та |
> <p>— Јеси слушао нашег Станка?{S} Ето он је ветрењак...{S} Кад се, вели, побију, докопају грм |
{S} Уђем ја једно јутро у канцеларију а она му стоји на асталу.{S} Ја се мало зачудим, богме. » |
рне као угљен!...</p> <p>— Ви̓ш огорела она нечастива сила! — рећи ће Радан.</p> <p>— Па куд их |
ек загојаћена, непроветрена, заудара на она акта; осим што се у лето изувао у канцеларији и држ |
десет дуката!...{S} Знаш, кад је бачена она прва глава у воду — онај сељак кад је бацио — одем |
не само цео свет, него — чак и једно од она »три села више«.{S} Сав је тај свет разнолик.{S} Ни |
гло још и боље бити.{S} Штета је што је она рђа открњи, а свуд бих је могао дати по три талира. |
есет годена, беше некако око Илијинадне она велика хала и ветрина, тамо по Међеднику.{S} Казују |
о бих, све ће у содом!{S} Док се отиште она сила планином.{S} Ишли су сутрадан људи те гледали. |
тоји у соби Ђукиној пред канцеларијом и она торба са главом шећера, и што капетан сад, кад хода |
осподине!{S} Ова луда светина... шта ти она зна?{S} Права марва!</p> <p>— Само, Ђуко, паметно!. |
ти?!...{S} Што ће ти то?...{S} Јес баш она — ево окрњена!...{S} Куме, шта ће ти ово?</p> <p>— |
, учитељ из Муратовца; па поп Јеротије, онај врљоки из Миокуса, што рже за женскињем кад се мал |
ће Ђуко гледајући за њим — То је, Пајо, онај сељак што је набавио капетану ону главу шећера.</p |
нов виноград: »Како ти се допада, Ђуко, онај виноград?« — »Добар«, велим ја, »бољег ретко где и |
, кад је бачена она прва глава у воду — онај сељак кад је бацио — одем ја у Београд, те набавим |
.{S} И тако мени је веома запело око за онај његов виноград у Прљинама...</p> <p>— Та и мени је |
се докопао!...{S} Него, колико иштеш за онај виноград да се сад погодимо?</p> <p>— Не могу ја, |
како ћемо добити — ти ону ливаду, а ја онај виноград!...{S} Деде, море, реци — пошто?</p> <p>— |
тарих људи, кад интережџији оде душа на онај свет, растопе сребра па га залију; а тело му никад |
S} Ту вам је учитељ Иво из Скупљена; па онај други Иво, учитељ из Јаловика; па Станоје, учитељ |
<p>— И даде ти педесет дуката? — упита онај што је погађао у каиш.</p> <p>— Даде, не дао му бо |
.</p> <p>— Носи ли он букагије? — упита онај што је растурао карте.</p> <p>— Не пушта он њих ша |
>— А шта си то ћарио у чаршији? — упита онај што је на каишу изгубио.</p> <p>— Продао сам мало |
добар интерез, привали — је ли? — упита онај што је бацао попа.</p> <p>— О, мој брате, да је са |
есрећни интерез да ми је знати? — упита онај што је погађао у каиш.</p> <p>— Бог зна ко је!... |
ти.</p> <p>— Је ли то Узловићу? — упита онај што је бацао попа.</p> <p>— А њему скоту — ја!</p> |
не могу волови готово да макну.{S} Пуца онај јастук под њим, као да је натоварен воденични точа |
а заборавем!</p> <p>— Само штета што је онај лола окрњи...</p> <p>— Баш штета, господине.{S} Он |
ла хала и ветар, мој брате! — зачуди се онај што је растурао попа.</p> <p>— Ја шта мислиш — рећ |
о и њега стигне проклетиња — прихватиће онај што је увијао каиш — Знаш кад оно, има већ ваљда д |
</p> <p>— Баш си баксуз, Радане! — рече онај што беше забо прст, тргнувши руку као опарен. — Ет |
каиш.</p> <p>— Бог зна ко је!... — поче онај што је изгубио на попу. — Ја сам слушао од старих |
ој рад...{S} Ето, на пример, какав беше онај Сима Симеуновић пред Јаковом.{S} Канцеларија му ув |
те онуде проћи, а камоли ноћу — потврди онај што је окретао попа.</p> <p>— Свуда је вала незгод |
и је њему било по вољи? — рећи ће на то онај други.</p> <p>— Како није! — поче даље Ђуко, хвали |
трашно код Петрова вира — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — Ја се и сад чудим како има |
интерез и ко криво мери — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — и он се тако уабоноси у зе |
диш; дојури већ до њега, кад — ал̓ опет онај црни поп па иште букагије.{S} Петар не да никако.. |
аме.{S} Окрете се Петар, кад — али опет онај поп. »Дај ми, море, те букагије!« — Не да он никак |
зоооорт! зорт! зорт! зооорт!« и загребу онај већ сваком познати вираунски туш.</p> <p>Здравице, |
н се тако уабоноси у земљи.{S} Не да му онај грех ни да иструне као остали луди...</p> <p>— Јес |
Радана.</p> <p>— Ниси погодио! — викну онај што држи каиш. — Дај цванцик!</p> <p>— Баш си бакс |
једној карти.</p> <p>— Сутра! — узвикну онај што разбацује, изврну карту, кад оно дама.</p> <p> |
у луци...{S} Нема је у целој капетанији онаке!</p> <p>— Вала, Дашо, нема ни онаког винограда у |
дан, па га погледа тако сажаљиво што је онаки; чисто си му по очима могао познати, где би му ре |
њи...</p> <p>— Баш штета, господине.{S} Онако велика глава...{S} Нисам је веће видео...{S} Па м |
опије бар још по једна за срећна пута — онако с ногу.{S} Поп Перо опет наздрави тако жестоко зд |
ке, и око врата му уплетен кантар читав онако са синџиром и јајетом...{S} То је, кажу био некак |
изгледа ки као мит, нити да, опет, оде онако празне руке.</p> <p>— Па дела, Ђуко, вере ти, как |
је први пут дошао — неће ваљати да оде онако без ишта.</p> <p>— Ја, ја — поче опет Ђуко да нав |
зашто да га подмићујете.{S} Него хоћете онако, руке ради, да дате своме старешини што вам је пр |
— Хм, хм, Дашо! — поче чисто да се шали онако доста накићен капетан. — Теби је, чини ми се, сва |
пут идемо боси. — Одговараше Радан тек онако — нека се говори којешта.</p> <p>— А не бојите се |
слушам. »Одакле си ти?« пита га капетан онако мало оштро. »Из Миокуса, господине.« — »Шта ћеш?« |
један другом руке на раме, па поцупкују онако седећи на столицама, као да играју коло.{S} Онамо |
то је мука сад!{S} Да је нешто за децу онако лепо...</p> <p>— Да спремимо једно прасенце мало? |
стаде их.{S} Или их неко украде, или их онако нестаде — ни сам није знао...</p> <p>— А јеси ли |
ији онаке!</p> <p>— Вала, Дашо, нема ни онаког винограда у три капетаније...{S} Хоћеш ми га уст |
да је он то пијан одломио...{S} Нагрдио онаку главу! — Не мари ништа...{S} Моћи ће проћи.{S} Шт |
дем ја у Београд, те набавим другу исту онаку.{S} После је више нисмо носили по селима, него са |
те да само »кошташ« за његову љубав.{S} Онамо се, опет, један Маџар помамио по музици, па дигао |
ћи на столицама, као да играју коло.{S} Онамо за другим столом плачу и кмече деца, церека се не |
ад му већ подлише воду код тог трговца, онда Узловић тек притеже и навали да се учини продаја.. |
>— Ваљда кад хоћете да растресете вуну, онда бушите тим јастуке па повадите? — рече господин ми |
хоће да гради, ја! — рече Радан, па га онда упита: — А богати, не замери што ћу те запитати, ш |
Ђуко махнувши главом на оног сељака, па онда трже оба пиштоља и викнувши што игда може: »зооорт |
механи пет-шест полића препеченице, па онда заводни очима, а све пљуцка, штуца, искрмачи сваки |
тушта света.{S} Лепо се помоле богу, па онда заседну за совру, призову богме и своје старешине, |
— Је л̓ те?</p> <p>— Туцнемо је мало па онда.</p> <p>— А опанке кад идете у цркву?</p> <p>— Ја, |
ече:</p> <p>— Одкако је бога и вола, од онда је и сврдо.</p> <p>— Зар тако старо? — зачуди се г |
је тако добар капетан дошао.{S} Како од онда жито добро рађа, овце се близне, ројеви не беже.{S |
ина, тамо по Међеднику.{S} Казују да је онда ветар извалио један грм крај пута — било му је ваљ |
хоће лепо да одвуче на дно!...{S} Он ти онда држ рукама за жиле, те једва изгамбуља на обалу.{S |
дмах донесе на чистом служавнику.{S} Он онда пијне мало, па чисти нокте, па опет пијне, па опет |
о не би, само нека буде вајде!« — Ја му онда понудим главу шећера и кажем да би то најприличниј |
{S} Да ми дође добош пред кућу, куда ћу онда?...{S} Сад, вере ми ни сам не знам шта ћу...{S} Ид |
Одбише ветрењаци! — додаде један. — Баш онда на Врх Превоја потукоше се...{S} Ломи се, ломи, ло |
вој на пешкеш«, велим му ја, »па да виш онда!« — »Ама, ако хоће само, донећу — ко не би, само н |
је већ ишчупано. — Та ишчупао си му још онда чим си му позајмио оних педесет дуката!...{S} Знам |
имаде куражи Петар да усред глувог доба онде зарони!... — А зар је заронио? — упита један</p> < |
м ону кућицу...{S} А богами, да ми није оне деце, сутра бих угарак у њу!</p> <p>— И даде ти пед |
{S} Нема, нема — браћо ништа; прошле су оне старе године кад је било берићета...</p> <p>— Право |
> <p>— Тако!{S} Ти си провесор што учиш оне старије ђаке?</p> <p>— Да, да — одговори професор.< |
доба кад се Радан кренуо из механе.{S} Они још осташе.{S} Мало се угрејао пићем, а мало се бог |
и кмету сасвим потанко и разговетно да они нису ништа друго у тај мах зажелели, него »само да |
.</p> <p>— Богами, право велиш — рекоше они што су изгубили, па се дигоше и седоше за један под |
?{S} Како Иван, Вуксан, Ђурађ, Ненад, и они други?...{S} Мо'ш ли с њима изићи накрај?...</p> <p |
ко тврд на погодби.{S} А збиља, како ти они остали дужници?{S} Како Стојан Павловић и Обрад Јеш |
p> <p>— Нису ја!...{S} Намирисали су то они одмах, али су ћутали!{S} А и шта би му?...{S} Зар т |
ију«, те не знам шта још.{S} А не знају они, јадни, шта би било од нас!{S} Ево, дошао би лепо Н |
богме, господине, право кажеш! — гракну они око њега.</p> <p>— Ено, знам ја пре...{S} Дође ти н |
да кокице кокаш...{S} А он удри загрћи оним жаром; а оно пишти, пуца, истура жишке чак у пајан |
Босна јали Херцеговина — ко би управљао оним народом, него опет ми чиновници и старешине.{S} А |
њих.{S} Дугајлија узе чашу, куцну се с оним младићем, па искренувши допола убриса дланом усне |
> <p>— Та свакојако, господине!{S} Нема оних старих година.</p> <p>— Нема, ја — нестало је оног |
и теже...{S} Већ опажа како му нокти од оних шапа пробили гуњац, па већ дохитају у кожу.{S} Мрд |
p>— Е па дајде, Ђуко — рећи ће један од оних што су малочас с њим већ уредили посао.{S} Ђуко пр |
ао пићем, а мало се богме и узјазбио од оних прича, па му све пири некаки врућ ветар око ушију. |
> <p>Утом уђе у кафану један робијаш од оних којима је скинуто гвожђе, па слушају при полицији |
чупао си му још онда чим си му позајмио оних педесет дуката!...{S} Знам ја то!...{S} Него, дела |
а камоли да имаш с њима кака посла.{S} Оно, додуше, ни ја их толико баш не браним; има их и на |
ати. — »Оди на кола«, рече му Радан.{S} Оно одмах, јечећи, скочи на кола.{S} Радан седи на пред |
помисли у себи: »Ово нису чиста посла!« Оно се трже и стрпа главу шећера у торбу.{S} Он се опет |
зе, па не смем кући.« — »А чији си ти?« Оно плаче, не хтеде казати. — »Оди на кола«, рече му Ра |
{S} Он, ето ко! — одговори дугајлија. — Оно, додуше, могу се и ја доста којечему довити, па још |
ко да навраћа воду на своју воденицу. — Оно, истина, тако је, али шта ћемо — кад то некако неће |
..</p> <p>— Ама шта је?</p> <p>— Дете — оно, куме!{S} Зар не видиш?...{S} Та станиде!... — викн |
глава! ха, ха, ха!« Осврте се Радан, а оно извадило из торбе главу шећера, па одломи озго једа |
Дете плаче једнако.{S} Погледа опет, а оно се спушта к њему: малено детенце, као ћупић... црни |
аш...{S} А он удри загрћи оним жаром; а оно пишти, пуца, истура жишке чак у пајанте...{S} А он |
сагори.{S} Кад после разгрте супрет — а оно црне као угљен!...</p> <p>— Ви̓ш огорела она нечаст |
попови тек завију на стотине завијутака оно њихово дугачко: »многаја љета«, а вирауни почучну к |
су, нека им засладе каву...</p> <p>— Па оно могу деци понети, али баш нисте требали то чинити; |
нце?{S} Деца воле јариће...</p> <p>— Та оно воле, него, опет, опет — и то некако није лепо...{S |
о је већ прилично омезетио.</p> <p>— Та оно, господине — поче мало тише Узловић, а унесе се бли |
му укварити ову добру вољу.</p> <p>— Та оно ми кô хтедосмо — поче један од њих снебивајући се — |
е, па као затежући се рече:</p> <p>— Та оно, ја ти могу баш и продати; само бојим се да не буде |
у онај што разбацује, изврну карту, кад оно дама.</p> <p>— Их, ороспију му очину! — викну погађ |
се један — могао сам купити ономаде кад оно силазих у варош!</p> <p>— А!{S} Знате шта? — узвикн |
тиће онај што је увијао каиш — Знаш кад оно, има већ ваљда десет годена, беше некако око Илијин |
ваког таке позајмице!...{S} Знаш кад се оно ономлане оделих од брата.{S} Остадох једин, са жено |
аницу на глави...{S} А три дана држасте оно бденије, а?{S} Него нека, деде још по једну! — и оп |
бар воловима олакша.{S} Кад, али — хоће оно да га обори.{S} Омане да стресе — не можеш маћи.{S} |
ао познати, где би му рекао: боже, па и оно јадно учи некога!...</p> <p>И ошинув волове, пође и |
аш...{S} Ја, збиља, да ли си ти понео и оно? — упита капетан Ђуку мало потише да не чује кочија |
миже, па што бог да!...{S} Узме пређу и оно мало рибе па хајд насипом Иде тако полако, иде...{S |
онда кад му први пут учи нише Вучевчани оно знаменито »севте«.{S} И доиста, десише се веома бат |
ече опет професор клањајући се и држећи оно сврдо.</p> <p>— Хајд̓ тако право — на камен стао! — |
ни самог домаћина што се, чим је изучио оно мало основне школе, одметнуо од ода и пустио се у п |
е? — упита Мато узјазбен.</p> <p>— Нуто оно доле — ви'ш?...{S} Ви'ш како седи!...{S} Та ено га, |
се насмехну. — Какој кући?{S} Ти мислиш оно је моја?...{S} Хеј, мој куме!{S} Узловић — Узловић! |
ода створила да буде капетан.{S} Па још оно његово званично понашање!{S} Ево, смео бих се с вам |
нића, што је заменио Сретена Павловића, оног што га лане отераше чак тамо негде око Мироча у Вл |
ријатеље.{S} Нећу помињати ни поп-Перу, оног што у највећем трку на коњу може да носи пуну окан |
о ме!« одговори Ђуко махнувши главом на оног сељака, па онда трже оба пиштоља и викнувши што иг |
година.</p> <p>— Нема, ја — нестало је оног берићета.{S} Памтим ја, док сам био практикант, па |
у чардаш, а он им наручио: »Сећаш ли се оног сата«, и то се тако жали да се већ и теби самом чи |
исто сажали што не свирају »Сећаш ли се оног сата«; пети пришао па ти подноси под нос чварак ил |
{S} Месечина сири помало.{S} Кад ето ти оног сељака с торбом преко рамена — наиђе на ћуприју он |
е здравље Напија се у здравље господе и онога ко измисли господу; напија се у здравље »добрих љ |
у из кола.{S} Ђуко саопшти целу ствар и оној двојици општинара и кмету сасвим потанко и разгове |
>— А колико си их већ завезао?</p> <p>— Онолико колико смо села обишли.</p> <p>— Баш смо на ште |
ника да изнесем, не бих се застидио.{S} Онолику главу шећера не можете наћи лако ни у Београду. |
о дупло.{S} Најпосле зажмурим, па хајд, оном нашем Чивутину, Узловићу поганом. »Дај забога и по |
је вала незгодно — почеће Радан — а на оном броду код воденице и горе мало, поред вира Петрова |
Ваља ми дати порезу, а мораћу платити и оном поганцу интерез да ће ми очи ископати.</p> <p>— Је |
је пута верни Ђуко његов чинио пазар с оном главом шећера и никад да је прода за три талира, н |
о — вајкаше се један — могао сам купити ономаде кад оно силазих у варош!</p> <p>— А!{S} Знате ш |
г таке позајмице!...{S} Знаш кад се оно ономлане оделих од брата.{S} Остадох једин, са женом и |
Та и мени је запело око, господине, за ону ливаду у луци...{S} Нема је у целој капетанији онак |
уко, хвала ти!...{S} Хајде да зовнемо и ону двојицу општинара.</p> <p>— И кмета зовните — рече |
добоша и до тога како ћемо добити — ти ону ливаду, а ја онај виноград!...{S} Деде, море, реци |
јаде ишчупам педесет дуката те начиним ону кућицу...{S} А богами, да ми није оне деце, сутра б |
чекан.{S} И, напослетку, свуда је добио ону исту главу шећера из торбе Ђукине, да је понесе сво |
торбом преко рамена — наиђе на ћуприју ону стару, што је сад ваљда на крнићкој реци.{S} Таман |
ајо, онај сељак што је набавио капетану ону главу шећера.</p> <p>— А што је на робији? — упита |
с̓ ружно место.{S} Усред подне сумња те онуде проћи, а камоли ноћу — потврди онај што је окрета |
насмеја: — Ха, хааа!{S} Куме!{S} Ви'ш, оооде!...</p> <p>Мати пође коса навише.</p> <p>— Хајдем |
но; њему опет све теже и теже...{S} Већ опажа како му нокти од оних шапа пробили гуњац, па већ |
немирних и подозривих људи, и чим кога опазе да им је дужност одмах га јавити свом остарешини, |
овамо и овамо — гракнуше остали гости, опазивши да се вино дослужује. — И ми нисмо по пола људ |
ед од погледа капетанова, могао би лепо опазити како се капетан задовољно осмехну кад виде где |
оља и викнувши што игда може: »зооорт!« опали их.</p> <p>— Живио Ђуко! — гракнуше гости.</p> <p |
.{S} Него шта си то накуповао?</p> <p>— Опанака, соли и још штошта.</p> <p>— Па ви то мећете у |
p>— Туцнемо је мало па онда.</p> <p>— А опанке кад идете у цркву?</p> <p>— Ја, кад идемо у цркв |
ј што беше забо прст, тргнувши руку као опарен. — Ето, чим те погледах, изгубих цванцик.</p> <p |
жете да не изгледа ки као мит, нити да, опет, оде онако празне руке.</p> <p>— Па дела, Ђуко, ве |
је ту новаца као кише!...</p> <p>— Ама, опет ти не каза мени како се завадисте.</p> <p>— Стани |
авали да се учини продаја...{S} Што је, опет, та продаја брзо извршена, ниси видео!{S} Ја сам с |
да им без тога обићи не може.{S} Да се, опет, жале — куд ће шут с рогатима изићи накрај!...</p> |
, он поклизну и у раду.{S} А ком ће се, опет, милити рад кад му други све односе?{S} Поче и да |
»кошташ« за његову љубав.{S} Онамо се, опет, један Маџар помамио по музици, па дигао ногу и ту |
прављати кад те се не боји!...{S} И ти, опет правници и лицејисте, што уче тамо по Београду, ми |
И пошто се мало промисли додаде: — Тек, опет, ви можете да не изгледа ки као мит, нити да, опет |
е јариће...</p> <p>— Та оно воле, него, опет, опет — и то некако није лепо...{S} Али ви̓ш, ви о |
јали оплести, јала окопати...{S} Овамо, опет, седиш у кошари.{S} Удари зло време, немаш се где |
гао ногу и туче штиклом у сто.{S} Тамо, опет, за једним округлим столом пометали један другом р |
капетан већ к знању«, и добио, наравно, опет главу шећера да је, руке ради, »понесе деци«.{S} О |
ће...</p> <p>— Та оно воле, него, опет, опет — и то некако није лепо...{S} Али ви̓ш, ви овде не |
о му око за његов виноград.{S} Узловић, опет, зинуо на ливаду, па све шушкају заједно и спремај |
} Опет се јављају гласови да се иде.{S} Опет нуди Давид »по једну с ногу за срећна пута«.{S} И |
тише чаше и напише у здравље Ђукино.{S} Опет се јављају гласови да се иде.{S} Опет нуди Давид » |
Ето ти га сутрадан рано — моли опет.{S} Опет капетан одлаже: »Сутра!...« Еле тако га одбија нек |
ао радиш; дојури већ до њега, кад — ал̓ опет онај црни поп па иште букагије.{S} Петар не да ник |
оћи.</p> <p>— Јес̓, богме, господине! — опет гракну Вучевчани.</p> <p>— Био сам баш млађи писар |
} Остало су општинске ћате и већ тако — опет гости одабрани, који доликују ћати и имају хвале и |
читали су три попа бденије док се црква опет очистила.{S} Дакле, да не спомињем те личности што |
а никако...{S} Облета поп и иска, па га опет нестане...{S} Спаде Петру и друга пранга.{S} Он уз |
Не мо̓ш из земље ископати.{S} Молих га опет, молих већ као самог господа бога — боже опрости! |
умња.{S} Дете плаче једнако.{S} Погледа опет, а оно се спушта к њему: малено детенце, као ћупић |
дрпимо ваљано.{S} Он мени: »Лопове!« Ја опет њему: »Варалицо!{S} Лупежу над лупежима!« Умало шт |
вам дати, кад баш хоћете...{S} Макар ја опет ишао кастиле за то у варош.</p> <p>— А да ли ће ва |
{S} Ви може бити то и не помишљате, ама опет некако излази налик.{S} И што је још најглавније — |
} Виноград је добио.{S} Сад, ваљда, има опет неког те му помаже да тргује с главом шећера...{S} |
та се по канцеларији, па сркне каве, па опет пуши и шета се, па опет каве.{S} Затим примети пан |
мало, па чисти нокте, па опет пијне, па опет чисти нокте — док попије воду и очисти нокте лепо. |
сркне каве, па опет пуши и шета се, па опет каве.{S} Затим примети пандуру ако је нашао што не |
Он онда пијне мало, па чисти нокте, па опет пијне, па опет чисти нокте — док попије воду и очи |
у здравље поп-Пере, па поп-Јеротије; па опет с почетка, па у здравље капетаново, па терај редом |
омах, још није издржао.{S} Капетан тера опет своје.{S} Виноград је добио.{S} Сад, ваљда, има оп |
чијаш.</p> <p>— Је ли главу?... — упита опет тако исто Ђука.</p> <p>Капетан климну главом да је |
м Ђуком и богатом жетвом.</p> <p>Све је опет пошло својим путем као и пре; дужност се вршила ка |
несе деци тек руке ради.{S} У Крнићу је опет извиђао неки спор око потеса и узгред добро саслуш |
и стрпа главу шећера у торбу.{S} Он се опет окрене напред и ошину волове...{S} Док ти се навал |
да се спрда.</p> <p>— Слуга сам! — рече опет професор клањајући се и држећи оно сврдо.</p> <p>— |
онако без ишта.</p> <p>— Ја, ја — поче опет Ђуко да навраћа воду на своју воденицу. — Оно, ист |
а?{S} Него нека, деде још по једну! — и опет се куцну.</p> <p>Сви дигоше чаше, куцнуше се и гра |
једном пређу, ухвати нешто рибе; баци и опет — ухвати; кад баци трећи пут, закачи се пређа.{S} |
, попе у — шевар! — викну учитељ Симо и опет се осу: »Ха, ха, ха!« а Цигани се већ изврћу од см |
за раме.{S} Окрете се Петар, кад — али опет онај поп. »Дај ми, море, те букагије!« — Не да он |
нима.{S} Ето ти га сутрадан рано — моли опет.{S} Опет капетан одлаже: »Сутра!...« Еле тако га о |
ш — ливада...</p> <p>— Вино... — мрмољи опет капетан држећи се за свог Ђуку да не падне — вино. |
ај па подај другоме нека ти изеде, а ти опет живи као скот!...</p> <p>— А зар је он мало њих уп |
ма молим те, брале, стани!</p> <p>Радан опет стаде, па као затежући се рече:</p> <p>— Та оно, ј |
ш да је што шушнуло... ништа!{S} Иде он опет најлак насипом, иде...{S} Док ти њему спаде с леве |
ина — ко би управљао оним народом, него опет ми чиновници и старешине.{S} А како ћеш му, врага, |
се деци.{S} У Звезду је капетан извидио опет спор око неке сеоске воденице, поучио људе да слуш |
срећна пута — онако с ногу.{S} Поп Перо опет наздрави тако жестоко здравицу да вирауни већ пром |
уме, па...{S} Шта му знам.</p> <p>— Зар опет, куме? — упита га Мато прекорно.</p> <p>— Тссс, ку |
ипљу, као да је камење натоварено; њему опет све теже и теже...{S} Већ опажа како му нокти од о |
уважити — на многаја љета!« И сад грмну опет једно опште »многаја љета«; Ђуко пали из пиштоља, |
ад му други све односе?{S} Поче и да се опија.{S} Узеше говорити да је и памећу шенуо.</p> <p>— |
сподине! — нуди некаком суровом радошћу опијен Давид Узловић свог најмилијег госта — нашег лепо |
но понашање!{S} Ево, смео бих се с вама опкладити у што год хоћете да нисте досад нашли таквог |
ити стоку, јали притврдити ограду, јали оплести, јала окопати...{S} Овамо, опет, седиш у кошари |
на руци у сваком послу њиховом.{S} Даље опомену их да се добро чувају »републиканаца« и уопште |
прасаца сад има.{S} Ту баш пре неки дан опрасила му се крмача.</p> <p>— А би ли ваљало једно ја |
петанско племе...{S} И тај лепи капетан опремио се једно јутро да иде по срезу.</p> <p>— Јеси л |
молих већ као самог господа бога — боже опрости! — Напослетку вели: »Хајде да променимо облигац |
већ остави је, где је и стајала.</p> <p>Опрости се капетан са свима, седе у кола и оде, а Вучев |
ш?...{S} Та станиде!... — викну Радан и опсова тако страшно да се Мато стресе од страха; сподби |
а.{S} Он узе букагије у руке па носи, а опучи сад брже...{S} Иде тако иде, док ти њега нека рук |
а многаја љета!« И сад грмну опет једно опште »многаја љета«; Ђуко пали из пиштоља, а вирауни у |
зађе за вајат.{S} За њим присташе и два општинара.</p> <p>— Ама ти ништа, Ђуко, не руча, вере м |
пође.{S} Док му приђе кмет и за њим два општинара с главом шећера.</p> <p>— Господине — почеће |
— Напослетку и вреди... — рече један од општинара. — Само да није окрњена.</p> <p>— Баш, Ђуко, |
бери ти бриге!«</p> <p>Утом сва четири општинара и кмет, те за вајат Ђуки.</p> <p>— Е па дајде |
Ђуко саопшти целу ствар и оној двојици општинара и кмету сасвим потанко и разговетно да они ни |
и!...{S} Хајде да зовнемо и ону двојицу општинара.</p> <p>— И кмета зовните — рече Ђуко — да му |
ето сад! — одазва се Ђуко, па навали на општинаре. — Е нека је за дукат...{S} Људи смо наши, а |
дан у Вучевици.{S} Кмет Степан, његови општинари и млађи трче на све стране и наређују да се ш |
капетан Максим Сармашевић.{S} Остало су општинске ћате и већ тако — опет гости одабрани, који д |
</p> <p>Славу слави Давид Узловић, ћата општински Дошли су гости све по избору.{S} Да већ и не |
не и положне и одречне, после се докопа општинског писарства и у тој својој дужности »штедећи и |
: »многаја љета«, а вирауни почучну као орлушине око стрвине па тек дрекну из петних жила: »зоо |
зврну карту, кад оно дама.</p> <p>— Их, ороспију му очину! — викну погађач. — Баш си баксуз, Ра |
>— Осамдесет, господине!</p> <p>— Шта — осамдесет? — упита капетан, а мало се устури и набра об |
мало се устури и набра обрве.</p> <p>— Осамдесет дуката... — рече Узловић ласкаво се смешећи.{ |
го, дела ти мени реци — пошто?</p> <p>— Осамдесет, господине!</p> <p>— Шта — осамдесет? — упита |
цвеће и ковиље, али уписа у облигацију осамдесет дуката, па још интерез на све...{S} Прође год |
.{S} Мислим, није скупо?</p> <p>— Каких осамдесет? — затеже капетан да се ценка. — Ја не бих... |
{S} Алал вам вера и вашем дочеку!{S} Ви осветласте образ данас, бели! — узе их хвалити Ђуко и п |
ва! ха, ха!{S} Наша глава! ха, ха, ха!« Осврте се Радан, а оно извадило из торбе главу шећера, |
На друго, и ту — шапа!{S} Једва се мало осврте, нема детета да седи у колима.{S} Волови запели |
рдио бих неку процену.« — »Дођи сутра!« осече се капетан на њ.{S} Изиђе сиромах, жали ми се, ја |
ена, непроветрена, заудара на она акта; осим што се у лето изувао у канцеларији и држао на поли |
чак из другог среза кад се преместио. — Осим униформе и пандура, познаћете капетана и по лепом |
их два и одоше да их зовну, а Ђуко оста осмејкујући се задовољан што му тако славно иде посао з |
лепо опазити како се капетан задовољно осмехну кад виде где Ђука узе торбу из кола.{S} Ђуко са |
.{S} Тек једно јутро зове ме капетан, а осмехује се: »Хајде, Ђуко, спреми се да идемо на једну |
домаћина што се, чим је изучио оно мало основне школе, одметнуо од ода и пустио се у пискарање |
ј капетан јок!{S} У њега су послеподне, особито лети, прозори отворени, на столу мора бити цвећ |
туробан и зле воље, а ти само сврати — особито ако то буде зими и кад је кака жестока мећава — |
се њих два и одоше да их зовну, а Ђуко оста осмејкујући се задовољан што му тако славно иде по |
главу у кола!... — Ђуко одмах узе и већ остави је, где је и стајала.</p> <p>Опрости се капетан |
кад се оно ономлане оделих од брата.{S} Остадох једин, са женом и децом...{S} Куд ћу и шта ћу?{ |
p> <p>Одатле се крену капетан обилазити остала села.{S} У Кујавици је извидио спор око потеса, |
дете поче да се церека; не смеје се као остала деца, него некако сасвим извраћено: »Наша глава! |
ице по кафани.{S} Ђуко и Пајо одоше.{S} Остали гости одавно се већ разишли.{S} Газда дрема у је |
> <p>— Па куд их део, богати? — упиташе остали.</p> <p>— Бацио их на таван и ту су му стајале, |
еси, понеси деци, господине! — гракнуше остали. — Деца су, нека им засладе каву...</p> <p>— Па |
— Ехе, Дашо, и овамо и овамо — гракнуше остали гости, опазивши да се вино дослужује. — И ми нис |
с Раданом.{S} Наручи Радан себи вина и остали шта је који хтео...</p> <p>— А шта си то ћарио у |
врд на погодби.{S} А збиља, како ти они остали дужници?{S} Како Стојан Павловић и Обрад Јешић?{ |
S} Не да му онај грех ни да иструне као остали луди...</p> <p>— Јес̓, јес̓, и ко мери криво и њ |
p>— Јес̓, богме, господине! — потврђују остали.</p> <p>— Нема ти данас ни берићета — ништа!{S} |
на униформа; истина, још је одвојила од осталих што се туда по дужности својој врзмају, али тек |
вашар од тоболаца, поласака, чакмака и осталих пандурских дрангулија.{S} Тог пандура веома вол |
чак и сам капетан Максим Сармашевић.{S} Остало су општинске ћате и већ тако — опет гости одабра |
не зна за њ и да нема удела у очевини с осталом браћом, а он после удари још горе у пискарање и |
емљи; него поцрни и скамени се, па тако остане век и амин — као црн огорео пањ.</p> <p>— Ко узи |
! — рече један. — Дабогда да и ти читав останеш.</p> <p>— Мучно, богами!...{S} Ко се данас заду |
е да им је дужност одмах га јавити свом остарешини, а он ће већ даље чинити што треба.{S} Еле, |
е.{S} Догорчало човеку.{S} Није то шала остати са ситном децом — под ведрим небом, као просјак! |
а свима, седе у кола и оде, а Вучевчани осташе врло задовољни што умедоше тако лело дочекати св |
д се Радан кренуо из механе.{S} Они још осташе.{S} Мало се угрејао пићем, а мало се богме и узј |
, а? — упита их Ђуко вребајући згоду да оствари свој план.</p> <p>— Није до данас.{S} Ово је те |
тако иде, док ти њега нека рука дохвати остраг за раме.{S} Окрете се Петар, кад — али опет онај |
— шевар! — викну учитељ Симо и опет се осу: »Ха, ха, ха!« а Цигани се већ изврћу од смеха и зг |
ли, Дашо?</p> <p>На ову досетку попову осу се међу гостима грохотом:{S} Ха, ха, ха! па се чак |
S} Њега на испит, па после суду, суд га осуди на робију, и ето, сиромах, још није издржао.{S} К |
зете.{S} Али тек уз то масно мезетисање осуо би се пријатан разговор.{S} Сви су били знанци, па |
гледали...</p> <p>Еле, тако се, уз пиће осуше приче све страшније и страшније.{S} Било је већ п |
но, које на промену облигације... никад отарасити.{S} Кад човек виде у како је зло угазио, он п |
арање по сеоским канцеларијама, те га и отац одрину од себе да не зна за њ и да нема удела у оч |
га су послеподне, особито лети, прозори отворени, на столу мора бити цвећа; зими кади се измирн |
екаш ваздан? — обрецну се на њ жандарм, отворивши врата, и Радан оде не дочекавши ни одговор.</ |
стадоше кола пред механом.{S} Врата се отворише и уђе Радан.</p> <p>— Добар вече вам, браћо! — |
а кад сутрадан са страхом приступише и отворише врата — за велико чудо клиси из цркве поп-Пери |
нио Сретена Павловића, оног што га лане отераше чак тамо негде око Мироча у Влахе, за казну што |
спео...{S} Кобељао се, јадан, кобељао и отимао, па све узалуд.{S} Најпре му је дао нешто мало, |
ниже, као олово...{S} Бе деде, бе деде, отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуче на дно!...{S} Он |
.. рекао бих, све ће у содом!{S} Док се отиште она сила планином.{S} Ишли су сутрадан људи те г |
Сад је тек први пут изишао у Вучевицу, откако га поставише да је капетан над тим срезом.{S} Он |
ну, житу и овошчију...« И то све одонда откако је дошао тако »честит, вредан, ревносан и редак |
има и свуда по срезу томе настала срећа откако је тако добар капетан дошао.{S} Како од онда жит |
ми ту соли памет да га нешто плашило и откинуло парче...{S} Као да ја не знам да је он то пија |
и боље бити.{S} Штета је што је она рђа открњи, а свуд бих је могао дати по три талира.</p> <p> |
узвикну: — Аха, Ђуко!{S} Нуто, богати — откуд ти овде?</p> <p>— Донесе и мене ветар, Радане.{S} |
добро је пратио Ђуку шта ради, и да се откуд ту десио какав још оштрији поглед од погледа капе |
Прође година, ваља исплатити, а нема се откуд.{S} Молих га, кумих да ме почека још који месец д |
где склонити.{S} Кућу да градиш, немаш откуд, а мораш.{S} Већ и ружно је — све се спрда »Ено г |
плакати неко дете у страни више пута. »Откуд сад дете овде?« помисли Радан, а обузе га сумња.{ |
асталу.{S} Ја се мало зачудим, богме. »Откуд сад то«, мислим сам, »кад наш капетан не узима ни |
а, зла прилика!...{S} Сутра да се нешто отме Босна јали Херцеговина — ко би управљао оним народ |
ах, сам изиђе и предаде се, те га одмах отпратише у хапс...</p> <p>— А шта би од продаје?</p> < |
ми, наш се лепи капетан сит наразговара отприлике оваквих разговора.{S} Упути скромне Вучевчане |
ећ виде с ким има посла, па да би га се отресао рече:</p> <p>— Одкако је бога и вола, од онда ј |
а земље ове, који знаду свачије заслуге оценити и уважити — на многаја љета!« И сад грмну опет |
д себе да не зна за њ и да нема удела у очевини с осталом браћом, а он после удари још горе у п |
{S} Прође мимо те, готово да се раменом очеше, па баш ни у уво!...{S} Зовем га, брате, ето посл |
!{S} Он дође изјутра трезан, чист, лепо очешљан, умивен; седне за свој сто, па заиште од пандур |
аговести мало кмету, а, међутим, завара очи свима те намигну на свог верног Ђуку.{S} Ђука је вр |
платити и оном поганцу интерез да ће ми очи ископати.</p> <p>— Је ли то Узловићу? — упита онај |
ва.{S} Звижди ветар, а прећавац магли у очи куд се год окренеш.{S} У кафани »Код петла« пуно.{S |
е.{S} Приђе му господин омален, буљавих очију, с постриженом брадом и кратким чибучићем у зубим |
сак!...</p> <p>— Аох! — повикаше сви, а очима узверише од страха.</p> <p>— Погледа... баш букаг |
ест полића препеченице, па онда заводни очима, а све пљуцка, штуца, искрмачи сваки акт који до |
о сажаљиво што је онаки; чисто си му по очима могао познати, где би му рекао: боже, па и оно ја |
кад оно дама.</p> <p>— Их, ороспију му очину! — викну погађач. — Баш си баксуз, Радане!</p> <p |
па опет чисти нокте — док попије воду и очисти нокте лепо.{S} Затим му се донесе кава.{S} Он за |
и су три попа бденије док се црква опет очистила.{S} Дакле, да не спомињем те личности што су в |
авиде, поп-Перо! — понудише поп-Перу да очита здравицу.</p> <p>— Нека наздрави учитељ Иво — вел |
а измиче с празним колима из Ш. Почесто ошине волове — хита кући, далеко му је...{S} Док ето ти |
! — рече Радан и зацену се од смеха.{S} Ошину волове и похита да барем стигне до механе у дубра |
а.{S} Да му је барем на обалу изићи.{S} Ошину их што игда може — те једва извукоше кола на обал |
у торбу.{S} Он се опет окрене напред и ошину волове...{S} Док ти се навали њему нешто ва леђа, |
па и оно јадно учи некога!...</p> <p>И ошинув волове, пође и рече:</p> <p>— У здрављу, господи |
еда капетан, донесе је међу њих.{S} Али оштар поглед капетанов добро је пратио Ђуку шта ради, и |
ад затезати...{S} А заиста да није тако оштећена, дали бисмо ти три талира...</p> <p>— Хајде, Ђ |
ради, и да се откуд ту десио какав још оштрији поглед од погледа капетанова, могао би лепо опа |
акле си ти?« пита га капетан онако мало оштро. »Из Миокуса, господине.« — »Шта ћеш?« — »Та потв |
е међу гостима грохотом:{S} Ха, ха, ха! па се чак и Цигани насмејаше.</p> <p>— А ти ми јамачно |
арони у вир...</p> <p>— Зар глуво доба, па зарони у воду? — упиташе сви чудећи се толикој смело |
S} Робијаш узе неку дугачку флашу пива, па пође.{S} Смотри га наш дугајлија, па се загледа у њ |
ане?!</p> <p>Робијаш стаде, погледа га, па узвикну: — Аха, Ђуко!{S} Нуто, богати — откуд ти овд |
S} Док ти се навали њему нешто ва леђа, па све теже, теже... хоће да га завали натраг.{S} Матни |
м и петли...{S} Одскочи му дете с леђа, па наже уза страну.{S} Обазре се и рече: »Моли се богу, |
вати колико се пута прода.{S} Видим ја, па ми би за зло што записује; ваљда га ја нећу преварит |
а, па пође.{S} Смотри га наш дугајлија, па се загледа у њ као да га познаје; загледа се још бољ |
се ваздан тамо око тих сјајних пулија, па нас и заборавио!... — узеше га корети што шушка с ка |
пешкир из недара и убриса се од зноја, па потера волове.{S} Петли учесташе.{S} У саму зору сти |
ри Ђуко махнувши главом на оног сељака, па онда трже оба пиштоља и викнувши што игда може: »зоо |
р не да никако...{S} Облета поп и иска, па га опет нестане...{S} Спаде Петру и друга пранга.{S} |
ре, па поп-Јеротије; па опет с почетка, па у здравље капетаново, па терај редом, док стиже и ве |
руке, и прими сврдо.{S} Завири у кола, па видев торбу са стварима, упита:</p> <p>— А шта ти је |
</p> <p>Радан већ виде с ким има посла, па да би га се отресао рече:</p> <p>— Одкако је бога и |
ом брадом и кратким чибучићем у зубима, па га упита кривећи уста на једну страну:</p> <p>— А шт |
ири мало иза вајата и погледа капетана, па намигне — као вели: »Гости се ти, господине, још мал |
стече неку пару за својих десет година, па сад, хвала богу, има чиме дочекати своје знанце и пр |
стати и скинути капу; чак сјаше с коња, па му ода чест.{S} А данас јок!{S} Прође мимо те, готов |
, а оно извадило из торбе главу шећера, па одломи озго један окрајак и загризе. »Не дирај тај ш |
есе од страха; сподби ову главу шећера, па што игда може измахну те њом у воду; разлеже се пљес |
ли уписа у облигацију осамдесет дуката, па још интерез на све...{S} Прође година, ваља исплатит |
црн као угарак, а закачене му на уста, па кроз образ и леви и десни, две куке кантарске, и око |
мало се богме и узјазбио од оних прича, па му све пири некаки врућ ветар око ушију.{S} Сад ће в |
га и побогу!...« Види, где ти је преша, па шиша како он хоће.{S} И тако на једвите јаде ишчупам |
дно испод руке...{S} Људи им знаду ћуд, па шта ће — плаћају.{S} Виде да им без тога обићи не мо |
шета се по канцеларији, па сркне каве, па опет пуши и шета се, па опет каве.{S} Затим примети |
ме, па у здравље и једног и другог Иве, па у здравље поп-Пере, па поп-Јеротије; па опет с почет |
израза сад такоме весељу; набрао обрве, па јурну на прозор, а чисто цичи: »Та камо тај?{S} Пали |
брале, стани!</p> <p>Радан опет стаде, па као затежући се рече:</p> <p>— Та оно, ја ти могу ба |
ла. — Кола се окренуше и капетан уседе, па махну руком на Ђуку: — Хај̓д, пењи се! — Ђуко се пос |
бијаш од оних којима је скинуто гвожђе, па слушају при полицији гдегод; пред вратима, види се к |
е.{S} Хајде, Вели, да се полако гамиже, па што бог да!...{S} Узме пређу и оно мало рибе па хајд |
а могао познати, где би му рекао: боже, па и оно јадно учи некога!...</p> <p>И ошинув волове, п |
ли?« упита га Радан. »Изгубио сам козе, па не смем кући.« — »А чији си ти?« Оно плаче, не хтеде |
вади из торбе главу шећера, загледа је, па климну главом: — Их, куме, зар и ти?!...{S} Што ће т |
нужда.{S} Изиђе једном из канцеларије, па само што не плаче.{S} Питам га шта је — а већ амо зн |
као да га познаје; загледа се још боље, па га зовну:</p> <p>— јесте ти, Радане?!</p> <p>Робијаш |
лом пометали један другом руке на раме, па поцупкују онако седећи на столицама, као да играју к |
се да иду напише у здравље учитељ-Симе, па у здравље и једног и другог Иве, па у здравље поп-Пе |
... видиш, тако!{S} Мало, богами, куме, па...{S} Шта му знам.</p> <p>— Зар опет, куме? — упита |
совру, призову богме и своје старешине, па се ту гости и весели до неко доба ноћи.</p> <p>— Јес |
не мало, па чисти нокте, па опет пијне, па опет чисти нокте — док попије воду и очисти нокте ле |
ог и другог Иве, па у здравље поп-Пере, па поп-Јеротије; па опет с почетка, па у здравље капета |
! — Ту Радан погледа снуждено преда се, па смотривши крај Мате торбу с главом шећера, где је сп |
па сркне каве, па опет пуши и шета се, па опет каве.{S} Затим примети пандуру ако је нашао што |
По другим селима, наљуте га, наједи се, па је поваздан туробан.{S} А сад, видите ли само, како |
аци, неки трговчићи сеоски укрутили се, па ходају испред куће.{S} Сиромах Радан сав позеленио о |
нути у земљи; него поцрни и скамени се, па тако остане век и амин — као црн огорео пањ.</p> <p> |
им чакширама, накривио фес, затурио се, па млатарајући рукама прича нешто једном младићу што се |
о у Вучевицу.{S} Ту ћемо учинити севте, па елбет буду батли Вучевчани...</p> <p>И тако наш лепи |
S} Ама, он ће сам мислити да га митите, па не ваља.</p> <p>— Јок!{S} Не дај, боже, да га митимо |
{S} Он онда пијне мало, па чисти нокте, па опет пијне, па опет чисти нокте — док попије воду и |
} Свуче ти се он лепо, засуче ногавице, па зарони у вир...</p> <p>— Зар глуво доба, па зарони у |
су ти чарапе, пешкири, јабуке, тканице, па богме, и по неко руно и ћилими или јагње...{S} А сад |
е у механи пет-шест полића препеченице, па онда заводни очима, а све пљуцка, штуца, искрмачи св |
дана, кад продам ракију и неко свињче, па да скрпим и да му исплатим.{S} Аја!{S} Неће ни главе |
ђе мимо те, готово да се раменом очеше, па баш ни у уво!...{S} Зовем га, брате, ето послом зван |
подин утом разви један замотач у торби, па рече, као чудећи се:</p> <p>— Гле, гле!{S} Та то је |
ли: »Не може се«, а овамо неће да ради, па се још и пропио...</p> <p>Утом поп Перо с учитељима |
е искупили постарији и одабранији људи, па се разговарају.</p> <p>— Како је ове године летина? |
ру, пуши мало и шета се по канцеларији, па сркне каве, па опет пуши и шета се, па опет каве.{S} |
аво велиш — рекоше они што су изгубили, па се дигоше и седоше за један подугачак сто.{S} Поуста |
ше, могу се и ја доста којечему довити, па још и боље од њега — иако је он капетан, а ја човек |
е, опет, један Маџар помамио по музици, па дигао ногу и туче штиклом у сто.{S} Тамо, опет, за ј |
ијатан разговор.{S} Сви су били знанци, па је и разговор њихов био поверљив...</p> <p>— Служите |
, изговори неколико веома поучних речи, па пође.{S} Док му приђе кмет и за њим два општинара с |
варош — и ја сам баш јутрос из вароши, па уз пут сустигох капетана, те пођох амо с њим.{S} Ја |
д главе шћера што беше у торби Ђукиној, па се разви до најширих граница.{S} У том разговору и п |
ија узе чашу, куцну се с оним младићем, па искренувши допола убриса дланом усне и рече:</p> <p> |
д ког мита?« А он виде где се ја чудим, па ми каза како је он ту главу набавио, каза ми све: ка |
ти, али по дупло.{S} Најпосле зажмурим, па хајд, оном нашем Чивутину, Узловићу поганом. »Дај за |
му је лако — седи беспослен по вас дан, па изволева...{S} Тако је било и с том главом шећера!{S |
Хоће, хоће да гради, ја! — рече Радан, па га онда упита: — А богати, не замери што ћу те запит |
>— Е да си поштен, брате! — рече Радан, па га погледа тако сажаљиво што је онаки; чисто си му п |
ево докле сам доспео!... заврши Радан, па климну главом не весело, погледа нешто доле у воду, |
м мало жита и вуне...{S} Иде Ђурђевдан, па ти, богме, имам муке.{S} Ваља ми дати порезу, а мора |
на штети што је окрњена — рече капетан, па прорачунавши у себи додаде: — Знаш, Ђуко, колико смо |
S} Кобељао се, јадан, кобељао и отимао, па све узалуд.{S} Најпре му је дао нешто мало, па се на |
пет с почетка, па у здравље капетаново, па терај редом, док стиже и вечера.{S} После вечере кол |
беше обрадовао!{S} Чисто наново оживео, па ми се хвали како ће скинути зло с врата...</p> <p>— |
е, кажу био некаква што је криво мерио, па га је бог тако наказио...</p> <p>— Ала је то била ха |
, господине, ето сад! — одазва се Ђуко, па навали на општинаре. — Е нека је за дукат...{S} Људи |
стом служавнику.{S} Он онда пијне мало, па чисти нокте, па опет пијне, па опет чисти нокте — до |
узалуд.{S} Најпре му је дао нешто мало, па се наплело које интереса, које ово главно, које на п |
— заиска кмет; узе и преврте тамо-амо, па рече: — Није вајде, добра глава само штета што је ок |
ро до заранка.{S} Вино вучевичко добро, па се мало капетан и разгрејао и тек сад раздрешио неис |
епо очешљан, умивен; седне за свој сто, па заиште од пандура свога чашу хладне воде и парченце |
} Кад се добро разгори, он разгрте жар, па букагије усред ватре!...{S} Ништа ти бог не даде, не |
кафану »Код петла« слегне се цео свет, па готово не само цео свет, него — чак и једно од она » |
могло ни исплатити...{S} Њега на испит, па после суду, суд га осуди на робију, и ето, сиромах, |
.{S} Памтим ја, док сам био практикант, па са шездесет талира живио сам боље него данас, као ка |
о.{S} Ђуко приђе колима и извуче торбу, па као заклањајући је за се да не угледа капетан, донес |
ка тушта света.{S} Лепо се помоле богу, па онда заседну за совру, призову богме и своје стареши |
рад.{S} Узловић, опет, зинуо на ливаду, па све шушкају заједно и спремају му замке.{S} Баш кад |
м не весело, погледа нешто доле у воду, па тек повуче Мату за рукав шапћући: — Куме, куме!{S} Н |
тра капетану да ми потврди неку тапију, па узех...</p> <p>— Од Ђуке, је ли?</p> <p>— Ја, он има |
се свему невешт, иступи мало на страну, па зађе за вајат.{S} За њим присташе и два општинара.</ |
есео: пустим га у канцеларију капетану, па се наслоним да слушам. »Одакле си ти?« пита га капет |
о увек води са собом једну црну керину, па једанпут закључа је после вечерње у цркву: сву ноћ ј |
ужи се једном каишару — неком Узловићу, па му лепо дохака, и ето до шта је доспео...{S} Кобељао |
ј брате!{S} Дигао се, вели у рибу ноћу, па хајд Виру.{S} Лепо, тишина а вода мирна; месечина — |
имати, а ми ћемо њему јарца пред кућу, па ето си се докопао!...{S} Него, колико иштеш за онај |
<p>— Само ако где запне — мени ти њих, па ће мо ми њима добош пред кућу!...{S} Добош ја!{S} Шт |
ко му нокти од оних шапа пробили гуњац, па већ дохитају у кожу.{S} Мрдне мало да се стресе, аја |
на броду више Петрова вира!...{S} Виш, па девет пута, мој куме, и — ево докле сам доспео!... з |
па онај други Иво, учитељ из Јаловика; па Станоје, учитељ из Муратовца; па поп Јеротије, онај |
е.{S} Ту вам је учитељ Иво из Скупљена; па онај други Иво, учитељ из Јаловика; па Станоје, учит |
овика; па Станоје, учитељ из Муратовца; па поп Јеротије, онај врљоки из Миокуса, што рже за жен |
па у здравље поп-Пере, па поп-Јеротије; па опет с почетка, па у здравље капетаново, па терај ре |
а глава...{S} Нисам је веће видео...{S} Па ми ту соли памет да га нешто плашило и откинуло парч |
ма природа створила да буде капетан.{S} Па још оно његово званично понашање!{S} Ево, смео бих с |
и је то некако уљудно и у свом реду.{S} Па и деца му се владају некако господски — истина су ма |
ду да одеш од нас тако празне руке... — па му пружи главу шећера.{S} Капетан као чинећи се да м |
ло мене, не би гроша добио!...</p> <p>— Па је ли ти барем дао ту трећу пару? — упита Пајо.</p> |
како ће скинути зло с врата...</p> <p>— Па дела казуј, што допаде робије.</p> <p>— Стани, полак |
е?</p> <p>— Има двоје-троје...</p> <p>— Па то сте њему купили главу шећера?</p> <p>— Јес̓ — њем |
ца су, нека им засладе каву...</p> <p>— Па оно могу деци понети, али баш нисте требали то чинит |
>— Опанака, соли и још штошта.</p> <p>— Па ви то мећете у парчадима со у јело? — упита господин |
, опет, оде онако празне руке.</p> <p>— Па дела, Ђуко, вере ти, како би се то могло? — упиташе |
беше задевен у јастук предњи.</p> <p>— Па ето видиш шта је... сврдо — одговори Радан нерад да |
частива сила! — рећи ће Радан.</p> <p>— Па куд их део, богати? — упиташе остали.</p> <p>— Бацио |
е задовољно своме верном Ђуку:</p> <p>— Па, Ђуко, јесу л̓ батли Вучевчани, а?</p> <p>— Добро је |
звади господин одмах две рубље из шпага па Радану у руке, и прими сврдо.{S} Завири у кола, па в |
и оде душа на онај свет, растопе сребра па га залију; а тело му никад не може иструнути у земљи |
ра и кмет, те за вајат Ђуки.</p> <p>— Е па дајде, Ђуко — рећи ће један од оних што су малочас с |
ог да!...{S} Узме пређу и оно мало рибе па хајд насипом Иде тако полако, иде...{S} Док се обре |
еш!{S} Нешто ти њега стегло за обе ноге па тегли наниже, као олово...{S} Бе деде, бе деде, отим |
друга пранга.{S} Он узе букагије у руке па носи, а опучи сад брже...{S} Иде тако иде, док ти ње |
астресете вуну, онда бушите тим јастуке па повадите? — рече господин мислећи о јастуцима што се |
ирауни почучну као орлушине око стрвине па тек дрекну из петних жила: »зоооорт! зорт! зорт! зоо |
тета да седи у колима.{S} Волови запели па сипљу, као да је камење натоварено; њему опет све те |
и за њим један омален господин у шубари па виче: »Стани, брале!{S} Хеј, брале стани!« и маше на |
ругога друкчије!</p> <p>Вала само сести па гледати сехира.</p> <p>Дође један, нуди те што може |
вајде није...{S} Ради, скапавај, гледај па подај другоме нека ти изеде, а ти опет живи као скот |
p>— Ја шта мислиш ти... — потврди Радан па викну на волове да иду, и сам пође.</p> <p>— Стани, |
ју »Сећаш ли се оног сата«; пети пришао па ти подноси под нос чварак или ћевапчић сав уваљан у |
и. — Је л̓ те?</p> <p>— Туцнемо је мало па онда.</p> <p>— А опанке кад идете у цркву?</p> <p>— |
ћ до њега, кад — ал̓ опет онај црни поп па иште букагије.{S} Петар не да никако...{S} Облета по |
то некако прокопкају капетан и Узловић па потеци том човеку.{S} Као за несрећу Раданову, десио |
ноге једна пранга.{S} Он је узе у руку па пође мало брже.{S} Кад на читав пушкомет зацрни се н |
до земље; те прекрстио ноге на сиџадету па пуши из чибука; те — узима мито; а већ нос, главу, в |
ашено, а пилићи се само прибише уза њих па изврљивши своје још голуждраве главице само тек учин |
д се, вели, побију, докопају грм за врх па га ишчупају као струк лука и туку се...{S} Ја сам ба |
ју и код тако лепог капетана!...</p> <p>Па и капетаница и деда Максимова — све ти је то некако |
и капетановој на пешкеш«, велим му ја, »па да виш онда!« — »Ама, ако хоће само, донећу — ко не |
о ти они остали дужници?{S} Како Стојан Павловић и Обрад Јешић?{S} Како Иван, Вуксан, Ђурађ, Не |
, који ,му се пожали на учитеља Сретена Павловића да је немиран, да псује закон, веру, да развр |
а Симу Стојнића, што је заменио Сретена Павловића, оног што га лане отераше чак тамо негде око |
сле тако је то; мисле овамо печене шеве падају с неба.{S} Деру се једнако »републику«, те »кому |
капетан том главом шећера.{S} Мој Пајо, падало је ту новаца као кише!...</p> <p>— Ама, опет ти |
.{S} Учини се Петру да из воде излете и паде на насип.{S} Затрча се право њему, а све веће раст |
ет капетан држећи се за свог Ђуку да не падне — вино...{S} Ти, Дашо...{S} Јес — виноград...{S} |
} Шта ли је пута верни Ђуко његов чинио пазар с оном главом шећера и никад да је прода за три т |
; а оно пишти, пуца, истура жишке чак у пајанте...{S} А он једнако загрће, док се већ не утаја. |
рећи ће Ђуко гледајући за њим — То је, Пајо, онај сељак што је набавио капетану ону главу шеће |
о се први сети таког ђаволства? — упита Пајо.</p> <p>— Ко?{S} Он, ето ко! — одговори дугајлија. |
а.</p> <p>— А што је на робији? — упита Пајо зачуђено.</p> <p>— Што је?...{S} Што га, сиромаха, |
ли ти барем дао ту трећу пару? — упита Пајо.</p> <p>— Дао је нешто, али закиде ми равних дваде |
е маче!...</p> <p>— Уби га! — зачуди се Пајо.</p> <p>— Уби, дабоме.{S} Догорчало човеку.{S} Ниј |
спремајући столице по кафани.{S} Ђуко и Пајо одоше.{S} Остали гости одавно се већ разишли.{S} Г |
ачно није тако ишла трговина? — примети Пајо.</p> <p>— Е, те још како!...{S} Сад је баш ишла ка |
и рече:</p> <p>— Ето, због тога је, мој Пајо, било и потегни и повуци!...</p> <p>— Богати, кажи |
пресвисла од тешка јада...{S} Ето, мој Пајо, како може човек да страда!...</p> <p>— Молим, фај |
зидао капетан том главом шећера.{S} Мој Пајо, падало је ту новаца као кише!...</p> <p>— Ама, оп |
је прода за три талира, него све као за пакост — дукат!...</p> <p>Еле, као што видите, велико в |
прозор, а чисто цичи: »Та камо тај?{S} Пали, море!« Но баш у тај мах растаде се Ђуко с једним |
у опет једно опште »многаја љета«; Ђуко пали из пиштоља, а вирауни ударише тако горопадно »зорт |
и.{S} Чим се која наздрави — одмах Ђуко пали из пиштоља; учитељи и попови тек завију на стотине |
Нисам је веће видео...{S} Па ми ту соли памет да га нешто плашило и откинуло парче...{S} Као да |
кчије мало да шишам!...{S} Само ти буди паметан.{S} А већ трећа пара твоја и божија!</p> <p>— Х |
а?{S} Права марва!</p> <p>— Само, Ђуко, паметно!...{S} Нећу ником да си словца проглавио.{S} Ја |
да се опија.{S} Узеше говорити да је и памећу шенуо.</p> <p>— Е, јадник!{S} Како не нађе неког |
Нема, ја — нестало је оног берићета.{S} Памтим ја, док сам био практикант, па са шездесет талир |
је он капетан, а ја човек прост, његов пандур: него куд бих се ја још око таких потркушица зан |
е руке...</p> <p>— А знате ли ви — поче пандур веома поверљиво и чисто шапћући да их уверава — |
.</p> <p>— Јесам, господине! — одговори пандур смахнув левом руком фес с кићанком до рамена за |
им на три корака увек иде један дугачак пандур с пиштољима и јатаганима за појасом, а о појасу |
ад се вратимо тако са сабора — носе два пандура пуне вреће дарова.{S} Ту су ти чарапе, пешкири, |
p>— Јеси ли спремио, Ђуко? — упита свог пандура, свог љубимца.</p> <p>— Јесам, господине! — одг |
и осталих пандурских дрангулија.{S} Тог пандура веома воле капетан; довео га чак из другог срез |
умивен; седне за свој сто, па заиште од пандура свога чашу хладне воде и парченце шећера, што м |
еза кад се преместио. — Осим униформе и пандура, познаћете капетана и по лепом стасу и облику њ |
ију — неће да дође; по десет пута шаљем пандура, док га једва дотерам...{S} Ето каки је данашњи |
д тоболаца, поласака, чакмака и осталих пандурских дрангулија.{S} Тог пандура веома воле капета |
шета се, па опет каве.{S} Затим примети пандуру ако је нашао што необрисано и ненаређено, узме |
тако остане век и амин — као црн огорео пањ.</p> <p>— Ко узимље интерез и ко криво мери — рећи |
доле, а пређа се натакла на неку грдну пањину; једва је распетља, повуче и пође навише... али |
S} Само ти буди паметан.{S} А већ трећа пара твоја и божија!</p> <p>— Хвала, господине! — захва |
и научи га још како ће час пре доћи до пара.{S} Чим оде човек, ја главу те у моју собу...{S} Д |
} Он је дао.</p> <p>— Да, да, за његове паре купили сте.{S} Лепо, лепо...{S} Ви̓те он ће то да |
а три цванцика није богзна шта... дајте паре, ето зове ме капетан; похитајте и ви.{S} Сад је ба |
Лепо је.</p> <p>— А купили сте за ваше паре?</p> <p>— Није.{S} Он је дао.</p> <p>— Да, да, за |
роцену.{S} Нужда човеку, хоће да извади паре из фонда — стегли га неки дужници.{S} Снуждио се, |
S} Кад ал̓ хоћеш...{S} Не мо̓ш ишчупати паре да клечиш!{S} Дају ти, али по дупло.{S} Најпосле з |
ућу!...{S} Добош ја!{S} Што бре, узимаш паре кад не мош вратити!...{S} У мене, Дашо, нема шале! |
да ти се докопати!?{S} Стегни ти њега: »Паре, море, требају ми!« Он неће имати, а ми ћемо њему |
S} Неће ни главе да окрепе, него вели: »Паре на плац, јали ћу те суду!...« О, невоље и муке мој |
ици је извидио спор око потеса, где обе парничне стране купише од Ђука наизменце главу шећера, |
ју власт и да јој буду на руци; и ту су парничне стране дале капетану главу шећера да понесе де |
жности »штедећи и мучећи се« стече неку пару за својих десет година, па сад, хвала богу, има чи |
ио и шта ће с њом.{S} Мени обрече трећу пару...{S} Та, знаш, хвала богу, да му није било мене, |
/p> <p>— Па је ли ти барем дао ту трећу пару? — упита Пајо.</p> <p>— Дао је нешто, али закиде м |
још штошта.</p> <p>— Па ви то мећете у парчадима со у јело? — упита господин разгледајући круш |
ли памет да га нешто плашило и откинуло парче...{S} Као да ја не знам да је он то пијан одломио |
ште од пандура свога чашу хладне воде и парченце шећера, што му се одмах донесе на чистом служа |
д Узловић.{S} Ту се једе, ту се смеје и пева, ту се пије, Ту се свира н игра, ту се напија редо |
же за женскињем кад се мало ћевне и што пева заједно са Циганима некакве скаредне песме.{S} Ту |
доба?...{S} Где је поп? — упита готово певајући један, а држи у десној руци две и у левој једн |
а све стране жагор, вика, лупа, свирка, певанија — само бруји!...{S} Тако је то готово свако у |
познати вираунски туш.</p> <p>Здравице, певање и свирање прекидало се само кад се гости наклопе |
и?</p> <p>— Колико, господине?</p> <p>— Педесет и четири села — равних десет дуката и два талир |
тра бих угарак у њу!</p> <p>— И даде ти педесет дуката? — упита онај што је погађао у каиш.</p> |
хоће.{S} И тако на једвите јаде ишчупам педесет дуката те начиним ону кућицу...{S} А богами, да |
, »да променимо, али да начинимо на сто педесет дуката.« Окрени, обрни — немаш куд!{S} Дам му о |
си му још онда чим си му позајмио оних педесет дуката!...{S} Знам ја то!...{S} Него, дела ти м |
уседе, па махну руком на Ђуку: — Хај̓д, пењи се! — Ђуко се посади у кола према капетану.</p> <p |
отеса и узгред добро саслушао попа Перу Пеповића, који ,му се пожали на учитеља Сретена Павлови |
гракнуше:</p> <p>— Поп Пера!...{S} Поп Пера!...{S} Дела, попе!...</p> <p>Диже се поп Перо и на |
ред.</p> <p>Сви гракнуше:</p> <p>— Поп Пера!...{S} Поп Пера!...{S} Дела, попе!...</p> <p>Диже |
и једног и другог Иве, па у здравље поп-Пере, па поп-Јеротије; па опет с почетка, па у здравље |
ата — за велико чудо клиси из цркве поп-Перин кер.{S} По цркви беше све испретурано и узорвано; |
е и књиге!...{S} Ама нека ко год замочи перо, одмах ти ту потегне капетана: те не знам — у црве |
преко масног залогаја пилетине.{S} Поп Перо ухвати се за браду и учини као јарац: »Мехе-хеее!« |
а за срећна пута — онако с ногу.{S} Поп Перо опет наздрави тако жестоко здравицу да вирауни већ |
..{S} Дела, попе!...</p> <p>Диже се поп Перо и наздрави заиста лепу здравицу у здравље капетано |
, па се још и пропио...</p> <p>Утом поп Перо с учитељима затури се да дивани, а Давид и капетан |
се ти за њ, господине — упада у реч поп Перо. — Жње он добро и без српа...{S} Ха, ха, ха!{S} Је |
дравље капетаново...{S} Наздравиде, поп-Перо! — понудише поп-Перу да очита здравицу.</p> <p>— Н |
тан диже чашу и куцну њом чашу пред поп-Пером.</p> <p>— Деде, попе, бекријо стара!...{S} Знам ј |
око потеса и узгред добро саслушао попа Перу Пеповића, који ,му се пожали на учитеља Сретена Па |
а јес ти... — уноси се Узловић пред поп-Перу посрћући. — Ја, јес ти чуо, капетане!...{S} Знаш — |
S} Наздравиде, поп-Перо! — понудише поп-Перу да очита здравицу.</p> <p>— Нека наздрави учитељ И |
це и пријатеље.{S} Нећу помињати ни поп-Перу, оног што у највећем трку на коњу може да носи пун |
а.{S} Лепо га, кажу, понесе у облак као перце, а у жиљу му заплетен човек, црн као угарак, а за |
рече Радан мерећи господина од пете до перчина.</p> <p>— Ваљда кад хоћете да растресете вуну, |
ипље у прозоре.{S} Негде далеко чује се песма пијаних људи.</p> </body> </text> </TEI> |
ва заједно са Циганима некакве скаредне песме.{S} Ту је чак и сам капетан Максим Сармашевић.{S} |
рију изјутра пре док не попије у механи пет-шест полића препеченице, па онда заводни очима, а с |
S} Салета тако, салета...{S} Док запева петао негде у селу...{S} Нестаде попа.</p> <p>— Носи ли |
е се и рече: »Моли се богу, Радане, што петао запева, а ти би заиста упамтио мене.{S} Него свеј |
опет онај црни поп па иште букагије.{S} Петар не да никако...{S} Облета поп и иска, па га опет |
ка дохвати остраг за раме.{S} Окрете се Петар, кад — али опет онај поп. »Дај ми, море, те букаг |
и... скинућу ти их!« »Јок не дам!« рече Петар и пође.{S} Попа нестаде.{S} Нити се знаде куд оде |
ш — Ја се и сад чудим како имаде куражи Петар да усред глувог доба онде зарони!... — А зар је з |
и«, вели, »те букагије!« »Не дам«, вели Петар. »Море дај, немој се мучити... скинућу ти их!« »Ј |
ојешта — рече Радан мерећи господина од пете до перчина.</p> <p>— Ваљда кад хоћете да растресет |
што не свирају »Сећаш ли се оног сата«; пети пришао па ти подноси под нос чварак или ћевапчић с |
чи куд се год окренеш.{S} У кафани »Код петла« пуно.{S} За једним маленим столом у крају седи ј |
ваки друкчију улогу...{S} У кафану »Код петла« слегне се цео свет, па готово не само цео свет, |
је кака жестока мећава — у кафану »Код петла«.{S} То ти је најпречи и најсигурнији лек.{S} У п |
ловољнији.{S} Боље иди ти у кафану »Код петла«.{S} Ту је тек позориште и комедија!{S} Ко год се |
бриса се од зноја, па потера волове.{S} Петли учесташе.{S} У саму зору стигао је кући.</p> <mil |
частивом силом.{S} Док се чуше срећом и петли...{S} Одскочи му дете с леђа, па наже уза страну. |
о орлушине око стрвине па тек дрекну из петних жила: »зоооорт! зорт! зорт! зооорт!« и загребу о |
ду код воденице и горе мало, поред вира Петрова, не знаш које је горе...</p> <p>— Јес̓ ја, баш |
..</p> <p>— Јес̓ ја, баш је страшно код Петрова вира — рећи ће на то онај што је погађао у каиш |
о, где је окрњи црно дете на броду више Петрова вира!...{S} Виш, па девет пута, мој куме, и — е |
и иска, па га опет нестане...{S} Спаде Петру и друга пранга.{S} Он узе букагије у руке па носи |
нешто малено као клупко...{S} Учини се Петру да из воде излете и паде на насип.{S} Затрча се п |
{S} Наложи, вели, ватру, као да ће вола пећи.{S} Кад се добро разгори, он разгрте жар, па букаг |
амо кад се гости наклопе на разна масна пецива да омезете.{S} Али тек уз то масно мезетисање ос |
Београду, мисле тако је то; мисле овамо печене шеве падају с неба.{S} Деру се једнако »републик |
ец је — зец; а нама сад, код овако лепа печења и вина, није стало ни до зеца ни до ражња, него |
е, донеси ти штогод деци капетановој на пешкеш«, велим му ја, »па да виш онда!« — »Ама, ако хоћ |
естаде га.{S} Радан се прекрсти, извади пешкир из недара и убриса се од зноја, па потера волове |
пуне вреће дарова.{S} Ту су ти чарапе, пешкири, јабуке, тканице, па богме, и по неко руно и ћи |
ом с њим.{S} Келнер донесе још две чаше пива пред њих.{S} Дугајлија узе чашу, куцну се с оним м |
дарм.{S} Робијаш узе неку дугачку флашу пива, па пође.{S} Смотри га наш дугајлија, па се заглед |
ссс, куме, шта ћеш? — поче Радан, ако и пијан, да се правда. — Брига, брига, куме! — и ту махну |
рче...{S} Као да ја не знам да је он то пијан одломио...{S} Нагрдио онаку главу! — Не мари ништ |
прозоре.{S} Негде далеко чује се песма пијаних људи.</p> </body> </text> </TEI> |
} Ту се једе, ту се смеје и пева, ту се пије, Ту се свира н игра, ту се напија редом у свачије |
неколико њих из оближњих села.{S} Неко пије вино, неко ракију; неко погађа »попа«, а неко »у к |
донесе на чистом служавнику.{S} Он онда пијне мало, па чисти нокте, па опет пијне, па опет чист |
нда пијне мало, па чисти нокте, па опет пијне, па опет чисти нокте — док попије воду и очисти н |
смеје се капетан преко масног залогаја пилетине.{S} Поп Перо ухвати се за браду и учини као ја |
о разлепршале и закокоташе поплашено, а пилићи се само прибише уза њих па изврљивши своје још г |
е што боље спреми част...{S} Ту се кољу пилићи, прасци, јањци; ту се граде гибанице, уштипци и |
тим је настала добра част.{S} Јело се и пило скоро до заранка.{S} Вино вучевичко добро, па се м |
ивају.</p> <p>Еле, тако се то частило и пило на слави Давидовој чак до заранка.{S} Неки гости п |
међу актима увек боцу сурутке, што је »пио од груди«...{S} Еле, просто си једва чекао да час и |
гме и узјазбио од оних прича, па му све пири некаки врућ ветар око ушију.{S} Сад ће већ на брод |
тамо — не знам дангубу, те интерез, те писање, изиђе равних сто дуката. »Сад«, вели, »да проме |
у Вучевчани.</p> <p>— Био сам баш млађи писар код покојног Вула Ивића, капетана.{S} Кад се врат |
е и одречне, после се докопа општинског писарства и у тој својој дужности »штедећи и мучећи се« |
и накарада.{S} Али што баш све накараде писати, те, ни за што ни кроз што плашити поштене људе? |
а човека.{S} Дође ред на кућу.{S} Стаде писка деде, жена му удари у запевку.{S} Он, сиромах као |
...{S} Ништа ти бог не даде, него стаде писка, цика, пуцњава, као да кокице кокаш...{S} А он уд |
лом браћом, а он после удари још горе у пискарање и адвокатисање, изучи у прсте све законе и по |
не школе, одметнуо од ода и пустио се у пискарање по сеоским канцеларијама, те га и отац одрину |
се наслоним да слушам. »Одакле си ти?« пита га капетан онако мало оштро. »Из Миокуса, господин |
да дрекнемо с јаретом?{S} Ха, ха, ха! — пита и смеје се капетан преко масног залогаја пилетине. |
.</p> <p>— Како је ове године летина? — пита капетан једнога од њих.</p> <p>— Та свакојако, гос |
, »бољег ретко где има.« »Што ли то сад пита?« мислим сам.{S} Кад, а ми право окретосмо се кући |
еће, већ што треба у тој игри н виче, и пита узгред Радана.</p> <p>— Ја вала, сад из вароши — о |
олико си узајмио од њега?</p> <p>— И не питај, брате, колико сам.{S} Да бог сачува сваког таке |
з канцеларије, па само што не плаче.{S} Питам га шта је — а већ амо знам, капетан ми наручио. » |
ко — да му што не буде криво, где га не питате.</p> <p>— Јес̓, јес̓ и кмета да зовнемо — и слож |
и су гледали...</p> <p>Еле, тако се, уз пиће осуше приче све страшније и страшније.{S} Било је |
.{S} Они још осташе.{S} Мало се угрејао пићем, а мало се богме и узјазбио од оних прича, па му |
.{S} А он удри загрћи оним жаром; а оно пишти, пуца, истура жишке чак у пајанте...{S} А он једн |
главом на оног сељака, па онда трже оба пиштоља и викнувши што игда може: »зооорт!« опали их.</ |
едно опште »многаја љета«; Ђуко пали из пиштоља, а вирауни ударише тако горопадно »зорт« и туш |
м се која наздрави — одмах Ђуко пали из пиштоља; учитељи и попови тек завију на стотине завијут |
} Ваљало је сад да Ђуко пукне из својих пиштоља што игда може, и што ваљда, никад у свом веку н |
кнути, али — баш сада не чуше се његови пиштољи.{S} Капетан из коже искочи од љутине што Ђуко н |
корака увек иде један дугачак пандур с пиштољима и јатаганима за појасом, а о појасу му виси ч |
апетани толико натрунили тим људима што пишу у новине и књиге!...{S} Ама нека ко год замочи пер |
д се год прода, повучем по једну белегу плајвазом.{S} Кад би да се прорачунамо — а то смо радил |
воденицом.{S} Таман да нагази кад стаде плакати неко дете у страни више пута. »Откуд сад дете о |
атиру воће и усеве.{S} Како сад нема ни пламењаче, ни поплаве, ни града, ни суше.{S} Како је на |
их Ђуко вребајући згоду да оствари свој план.</p> <p>— Није до данас.{S} Ово је тек први пут.{S |
е ће у содом!{S} Док се отиште она сила планином.{S} Ишли су сутрадан људи те гледали...{S} Све |
ад потући у корен...{S} Срећом обиђе на планину, те не учини много квара.</p> <p>— Одбише ветре |
најширих граница.{S} У том разговору и планирању стигоше већ и у Вучевицу.</p> <p>Капетан је о |
м верним Ђуком.{S} Ту се развише големи планови; измерише се све прилике и средства; израчуна с |
Баци молим те, ако си ми кум!</p> <p>— Платио сам.{S} Како да бацим?</p> <p>— Хе, мој куме — р |
вим јетко. — Ја сам је досад девет пута платио!</p> <p>— Зар ову главу?</p> <p>— Ту, баш ту ист |
талира дао сам за њу. — Е баш скупо си платио, брат-Ђуко! — при</p> <p>мети кмет. — Скупо, ниј |
треба мени сврдо.</p> <p>— Добро ћу ти платити.</p> <p>— Аја, не могу никако — рече Радан и по |
муке.{S} Ваља ми дати порезу, а мораћу платити и оном поганцу интерез да ће ми очи ископати.</ |
дан.</p> <p>— Нека га вала, Ђуко!...{S} Платиће он то мени лепо... — попрети капетан.</p> <p>Ут |
, некако траљаво иде с интересом.{S} Не плаћа на време.{S} Прође иза рока по читава три месеца. |
ке...{S} Људи им знаду ћуд, па шта ће — плаћају.{S} Виде да им без тога обићи не може.{S} Да се |
ни главе да окрепе, него вели: »Паре на плац, јали ћу те суду!...« О, невоље и муке моје!{S} По |
е једном из канцеларије, па само што не плаче.{S} Питам га шта је — а већ амо знам, капетан ми |
омисли Радан, а обузе га сумња.{S} Дете плаче једнако.{S} Погледа опет, а оно се спушта к њему: |
па не смем кући.« — »А чији си ти?« Оно плаче, не хтеде казати. — »Оди на кола«, рече му Радан. |
аку не може ни да га види добро. »А што плачеш, мали?« упита га Радан. »Изгубио сам козе, па не |
играју коло.{S} Онамо за другим столом плачу и кмече деца, церека се некако женскиње и халачу |
о...{S} Па ми ту соли памет да га нешто плашило и откинуло парче...{S} Као да ја не знам да је |
араде писати, те, ни за што ни кроз што плашити поштене људе?{S} Што се не би написао какав леп |
о где има тако лепо и згодно капетанско племе...{S} И тај лепи капетан опремио се једно јутро д |
може измахну те њом у воду; разлеже се пљесак под ћупријом, а он се некако извраћено насмеја: |
епеченице, па онда заводни очима, а све пљуцка, штуца, искрмачи сваки акт који до руке дође, а |
одно немој ићи, јер можеш после сву ноћ пљуцкати и постати зловољнији.{S} Боље иди ти у кафану |
званичним у канцеларију — неће да дође; по десет пута шаљем пандура, док га једва дотерам...{S} |
д га нисам видео тако добровољна!...{S} По другим селима, наљуте га, наједи се, па је поваздан |
о чудо клиси из цркве поп-Перин кер.{S} По цркви беше све испретурано и узорвано; три дана и тр |
унамо — а то смо радили сваког месеца — по његовом рачуну излази да је продато више једанпут, а |
у излази да је продато више једанпут, а по мом не излази.{S} И баш могу се сад где хоћеш заклет |
p>— А пошто прође овако?</p> <p>— Једва по дукат.</p> <p>— А колико си их већ завезао?</p> <p>— |
али вашег капетана.{S} Ено, познајем га по разговору, како је весео и добре воље.{S} Никад га н |
ит.{S} Ето, вере ми, тако се ражљути да по два дана ништа не окуси од тешка дерта.{S} Ја знам д |
е бити!{S} Како је Владимирцима и свуда по срезу томе настала срећа откако је тако добар капета |
још је одвојила од осталих што се туда по дужности својој врзмају, али тек је похабана...{S} А |
S} Не плаћа на време.{S} Прође иза рока по читава три месеца.{S} Вели: »Не може се«, а овамо не |
ркву: сву ноћ је несрећна керина вијала по цркви ускакујући на све могуће столове; људи су дале |
ра, и што капетан сад, кад хода изјутра по канцеларији припијајући каву, шапуће неке бројеве и |
овић, ћата општински Дошли су гости све по избору.{S} Да већ и не помињем одабране људе из само |
и капетан опремио се једно јутро да иде по срезу.</p> <p>— Јеси ли спремио, Ђуко? — упита свог |
{S} Капетан као чинећи се да му то није по вољи, уозбиљи се и упита:</p> <p>— А шта вам је то?< |
гојевац, Мрђеновац, Миокус, и тако даље по свих, на броју преко 54 села у својој капетанији.{S} |
одметнуо од ода и пустио се у пискарање по сеоским канцеларијама, те га и отац одрину од себе д |
} Он запали цигару, пуши мало и шета се по канцеларији, па сркне каве, па опет пуши и шета се, |
{S} Утаја се у кући Давидовој; умири се по Крнићу све.{S} Месечина сири помало.{S} Кад ето ти о |
ћера...{S} Сирочад Раданова потуцају се по најму; а жена му некако убрзо пресвисла од тешка јад |
викну један келнер успремајући столице по кафани.{S} Ђуко и Пајо одоше.{S} Остали гости одавно |
} Шта је пута наш капетан обилазио срез по званичној дужности!...{S} Шта ли је пута верни Ђуко |
, пешкири, јабуке, тканице, па богме, и по неко руно и ћилими или јагње...{S} А сад нико ни да |
ниформе и пандура, познаћете капетана и по лепом стасу и облику његовом.{S} Није вајде — баш ка |
да послужи. — Нећете ви на мојој слави по пола чаше!</p> <p>— Ехе, Дашо, и овамо и овамо — гра |
шчупати паре да клечиш!{S} Дају ти, али по дупло.{S} Најпосле зажмурим, па хајд, оном нашем Чив |
} А могли бисте им купити по лимун, или по малко шећера лепа...</p> <p>— Их, болан, да сам знао |
ту онаку.{S} После је више нисмо носили по селима, него сам је чувао ја у мојој соби — пред кан |
то чинити; право да вам кажем, није ми по вољи.{S} И не бих узео да нисте ви.{S} Али сад што м |
прође и он.{S} Еле, сваки дан тек купи по неко главу шећера од мене.</p> <p>— Ама зар то нису |
е поп! — викну један од погађача и лупи по једној карти.</p> <p>— Сутра! — узвикну онај што раз |
на рђа открњи, а свуд бих је могао дати по три талира.</p> <p>— А пошто прође овако?</p> <p>— Ј |
аш незгодно!{S} А могли бисте им купити по лимун, или по малко шећера лепа...</p> <p>— Их, бола |
а зачамао је наш лепи капетан, путујући по срезу »по званичној дужности« својој.</p> <p>Кад се |
глави шећера; кад се год прода, повучем по једну белегу плајвазом.{S} Кад би да се прорачунамо |
ја тебе, Дашо — узе га тапшати капетан по рамену. — Нећеш ти бити тако тврд на погодби.{S} А з |
ио!...{S} Њему је лако — седи беспослен по вас дан, па изволева...{S} Тако је било и с том глав |
а у својој капетанији.{S} Свуда је имао по нешто званична посла: негде извиди какав спор, негде |
{S} Онамо се, опет, један Маџар помамио по музици, па дигао ногу и туче штиклом у сто.{S} Тамо, |
ешавало да Вучевицу обиђе; није му било по згоди да сврати и у њу.</p> <p>3атим је настала добр |
мо, како капетан.{S} Да ли је њему било по вољи? — рећи ће на то онај други.</p> <p>— Како није |
јинадне она велика хала и ветрина, тамо по Међеднику.{S} Казују да је онда ветар извалио један |
опет правници и лицејисте, што уче тамо по Београду, мисле тако је то; мисле овамо печене шеве |
ивши да се вино дослужује. — И ми нисмо по пола људи...{S} Гле ти њега!{S} Ушушкао се ваздан та |
тако сажаљиво што је онаки; чисто си му по очима могао познати, где би му рекао: боже, па и оно |
— узе их хвалити Ђуко и потапка обојицу по рамену.</p> <p>— Само не знамо, како капетан.{S} Да |
оно бденије, а?{S} Него нека, деде још по једну! — и опет се куцну.</p> <p>Сви дигоше чаше, ку |
иде.{S} Давид нуди да се попије бар још по једна за срећна пута — онако с ногу.{S} Поп Перо опе |
ише ни разумевали један другога.</p> <p>По неком истинкту пођоше да се већ једанпут разилазе.{S |
гласови да се иде.{S} Опет нуди Давид »по једну с ногу за срећна пута«.{S} И тако спремајући с |
је наш лепи капетан, путујући по срезу »по званичној дужности« својој.</p> <p>Кад се већ вратио |
Ето он је ветрењак...{S} Кад се, вели, побију, докопају грм за врх па га ишчупају као струк лу |
вутину, Узловићу поганом. »Дај забога и побогу!...« Види, где ти је преша, па шиша како он хоће |
ресете вуну, онда бушите тим јастуке па повадите? — рече господин мислећи о јастуцима што се по |
гим селима, наљуте га, наједи се, па је поваздан туробан.{S} А сад, видите ли само, како је раз |
били знанци, па је и разговор њихов био поверљив...</p> <p>— Служите се, господине! — нуди нека |
<p>— А знате ли ви — поче пандур веома поверљиво и чисто шапћући да их уверава — да то изгледа |
букагије, као восак!...</p> <p>— Аох! — повикаше сви, а очима узверише од страха.</p> <p>— Погл |
Таман би насред ћуприје, а одовуд, мало поводећи се, преда њ Радан.</p> <p>— Јес ти то, Радане? |
и пут, закачи се пређа.{S} Повуци тамо, повуци амо, не мош маћи...{S} Дај да се зарони.{S} Свуч |
кад баци трећи пут, закачи се пређа.{S} Повуци тамо, повуци амо, не мош маћи...{S} Дај да се за |
бог тога је, мој Пајо, било и потегни и повуци!...</p> <p>— Богати, кажи ми право, ко се први с |
а неку грдну пањину; једва је распетља, повуче и пође навише... али хоћеш!{S} Нешто ти њега сте |
село, погледа нешто доле у воду, па тек повуче Мату за рукав шапћући: — Куме, куме!{S} Нуто, ну |
жити на глави шећера; кад се год прода, повучем по једну белегу плајвазом.{S} Кад би да се прор |
а.{S} Неко пије вино, неко ракију; неко погађа »попа«, а неко »у каиш«.{S} Док стадоше кола пре |
ти педесет дуката? — упита онај што је погађао у каиш.</p> <p>— Даде, не дао му бог весела дан |
рез да ми је знати? — упита онај што је погађао у каиш.</p> <p>— Бог зна ко је!... — поче онај |
етрова вира — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — Ја се и сад чудим како имаде куражи Пе |
криво мери — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — и он се тако уабоноси у земљи.{S} Не д |
/p> <p>— Их, ороспију му очину! — викну погађач. — Баш си баксуз, Радане!</p> <p>— Баксузи сте, |
.</p> <p>— Ово је поп! — викну један од погађача и лупи по једној карти.</p> <p>— Сутра! — узви |
па хајд, оном нашем Чивутину, Узловићу поганом. »Дај забога и побогу!...« Види, где ти је преш |
ми дати порезу, а мораћу платити и оном поганцу интерез да ће ми очи ископати.</p> <p>— Је ли т |
да се откуд ту десио какав још оштрији поглед од погледа капетанова, могао би лепо опазити как |
петан, донесе је међу њих.{S} Али оштар поглед капетанов добро је пратио Ђуку шта ради, и да се |
есте ти, Радане?!</p> <p>Робијаш стаде, погледа га, па узвикну: — Аха, Ђуко!{S} Нуто, богати — |
врши Радан, па климну главом не весело, погледа нешто доле у воду, па тек повуче Мату за рукав |
узе га сумња.{S} Дете плаче једнако.{S} Погледа опет, а оно се спушта к њему: малено детенце, к |
и, а очима узверише од страха.</p> <p>— Погледа... баш букагије!...{S} Шта ће сад?{S} Скинути н |
а си поштен, брате! — рече Радан, па га погледа тако сажаљиво што је онаки; чисто си му по очим |
уд ту десио какав још оштрији поглед од погледа капетанова, могао би лепо опазити како се капет |
један, што већ беше забо прст у каиш, и погледа Радана.</p> <p>— Ниси погодио! — викну онај што |
о за руком.{S} Извири мало иза вајата и погледа капетана, па намигне — као вели: »Гости се ти, |
говом.{S} Није вајде — баш кад га човек погледа, мора признати да га је сама природа створила д |
еца?...{S} Није свет решето! — Ту Радан погледа снуждено преда се, па смотривши крај Мате торбу |
̓, истина, поскупо, ама је и ваљано!{S} Погледајте ви, колика је то глава шећера!</p> <p>— Дајд |
е пун овај вајат дуката — не бих вам ни погледао, само ако је мит...{S} Овако за љубав и добро |
тргнувши руку као опарен. — Ето, чим те погледах, изгубих цванцик.</p> <p>— Е, хоћеш ти каиш!.. |
ана да му се и у говору, и у смеху, и у погледу, и у сваком ма и најмањем покрету огледа строга |
по рамену. — Нећеш ти бити тако тврд на погодби.{S} А збиља, како ти они остали дужници?{S} Как |
колико иштеш за онај виноград да се сад погодимо?</p> <p>— Не могу ја, господине, сад сећи ража |
у каиш, и погледа Радана.</p> <p>— Ниси погодио! — викну онај што држи каиш. — Дај цванцик!</p> |
Узловић. — Шалим се...{S} Лако ћемо се. погодити.{S} Нека стоји, бога ви, други пут!</p> <p>— Е |
} Није то шала остати са ситном децом — под ведрим небом, као просјак!...{S} Начини се ту галам |
ветар око ушију.{S} Сад ће већ на брод под воденицом.{S} Таман да нагази кад стаде плакати нек |
ече господин мислећи о јастуцима што се под главу међу.</p> <p>— Та није то, него ове јастуке — |
које нек бог дâ да се дугољетно подржи под родољубивом управом његовом, а све на срећу верних |
е оног сата«; пети пришао па ти подноси под нос чварак или ћевапчић сав уваљан у со и моли те д |
змахну те њом у воду; разлеже се пљесак под ћупријом, а он се некако извраћено насмеја: — Ха, х |
ви готово да макну.{S} Пуца онај јастук под њим, као да је натоварен воденични точак.{S} Дође в |
Идем често као луд.{S} Што год урадиш, подај њему.{S} Ни ода шта ти вајде није...{S} Ради, ска |
де није...{S} Ради, скапавај, гледај па подај другоме нека ти изеде, а ти опет живи као скот!.. |
ћ за то не бери бригу.{S} Умећу ја њима подићи како ваља...{S} Ти само гледај сехира док дођемо |
е?</p> <p>— Налазио је и то, ама му све подлију воду.{S} Капетан се беше нешто на њ испизмио, а |
, полако!{S} Казаћу ти...{S} Кад му већ подлише воду код тог трговца, онда Узловић тек притеже |
{S} Ја знам да ви немате ни зашто да га подмићујете.{S} Него хоћете онако, руке ради, да дате с |
<p>— Вала и јес̓ ружно место.{S} Усред подне сумња те онуде проћи, а камоли ноћу — потврди она |
{S} Ништа га тако не ражљути као кад му поднесе човек нешто што би се могло рећи да је мит.{S} |
ћаш ли се оног сата«; пети пришао па ти подноси под нос чварак или ћевапчић сав уваљан у со и м |
иканаца« и уопште бургијаша, немирних и подозривих људи, и чим кога опазе да им је дужност одма |
дручје, које нек бог дâ да се дугољетно подржи под родољубивом управом његовом, а све на срећу |
почем сељак, макар и не био из његовог подручја, он ће му на читав пушкомет стати и скинути ка |
редан, ревносан и редак старешина у ово подручје, које нек бог дâ да се дугољетно подржи под ро |
згубили, па се дигоше и седоше за један подугачак сто.{S} Поустајаше сви, махнуше се игре, и св |
учи некога!...</p> <p>И ошинув волове, пође и рече:</p> <p>— У здрављу, господину провесоре!</ |
S} Кочијаш држи у руди вођице и чека да пође.{S} Ђуко спреман чека код кола.</p> <p>Устаде и ка |
Робијаш узе неку дугачку флашу пива, па пође.{S} Смотри га наш дугајлија, па се загледа у њ као |
зговори неколико веома поучних речи, па пође.{S} Док му приђе кмет и за њим два општинара с гла |
ге једна пранга.{S} Он је узе у руку па пође мало брже.{S} Кад на читав пушкомет зацрни се нешт |
твојих вратница!... — позва га Мато те пође.</p> <p>Кад беше код вратница да се растану, Радан |
дну пањину; једва је распетља, повуче и пође навише... али хоћеш!{S} Нешто ти њега стегло за об |
<p>— Аја, не могу никако — рече Радан и пође.</p> <p>— Ама молим те, брале, стани!</p> <p>Радан |
нућу ти их!« »Јок не дам!« рече Петар и пође.{S} Попа нестаде.{S} Нити се знаде куд оде ни шта |
S} Куме!{S} Ви'ш, оооде!...</p> <p>Мати пође коса навише.</p> <p>— Хајдемо, куме, кући!{S} Хајд |
Радан па викну на волове да иду, и сам пође.</p> <p>— Стани, брале, молим те! — устави га госп |
демо на једну продају!« Спремим се ја и пођемо.{S} Кад бесмо већ у Крнић — путем поред виноград |
вароши, па уз пут сустигох капетана, те пођох амо с њим.{S} Ја сам купио за моју чељад нешто ше |
један другога.</p> <p>По неком истинкту пођоше да се већ једанпут разилазе.{S} Сваки је понешто |
аслушао попа Перу Пеповића, који ,му се пожали на учитеља Сретена Павловића да је немиран, да п |
. — Та ишчупао си му још онда чим си му позајмио оних педесет дуката!...{S} Знам ја то!...{S} Н |
олико сам.{S} Да бог сачува сваког таке позајмице!...{S} Знаш кад се оно ономлане оделих од бра |
ајде — и ја ћу до твојих вратница!... — позва га Мато те пође.</p> <p>Кад беше код вратница да |
одају испред куће.{S} Сиромах Радан сав позеленио од муке.{S} Жена му и деца као потучени...{S} |
рилике и средства; израчуна се капитал; позидаше се куће, једанпут рећи: поче се од малене тачк |
дугајлија, па се загледа у њ као да га познаје; загледа се још боље, па га зовну:</p> <p>— јес |
сте ви дочекали вашег капетана.{S} Ено, познајем га по разговору, како је весео и добре воље.{S |
главу?</p> <p>— Ту, баш ту исту главу — познајем је добро!...{S} Ја сам је и набавио капетану.{ |
ако је мит...{S} Овако за љубав и добро познанство могу понети деци то мало шећера... — Ту се о |
орт! зооорт!« и загребу онај већ сваком познати вираунски туш.</p> <p>Здравице, певање и свирањ |
то је онаки; чисто си му по очима могао познати, где би му рекао: боже, па и оно јадно учи неко |
имираца на сабор.{S} Капетана ћете лако познати.{S} На њему је најновија униформа од све унифор |
е преместио. — Осим униформе и пандура, познаћете капетана и по лепом стасу и облику његовом.{S |
и ти у кафану »Код петла«.{S} Ту је тек позориште и комедија!{S} Ко год се помоли на врата — из |
ти је најпречи и најсигурнији лек.{S} У позориште слободно немој ићи, јер можеш после сву ноћ п |
утрадан људи те гледали...{S} Све грмље поизваљивано...</p> <p>— Ојађено се бију те хале пред т |
ће један од сељака.{S} Овај се данашњи појас некако обезочио и баталио да бог сачува!...{S} Шт |
ачак пандур с пиштољима и јатаганима за појасом, а о појасу му виси читав вашар од тоболаца, по |
пиштољима и јатаганима за појасом, а о појасу му виси читав вашар од тоболаца, поласака, чакма |
петан кад већ кола измакоше из авлије и појурише друмом. — Најближе је и најзгодније да се дору |
ије то, него ове јастуке — рече Радан и показа му руком предњи и стражњи јастук у кола.</p> <p> |
Узловић!{S} Виш, ту ми се попео!... — и показује прстом у теме.</p> <p>— А деца, куме?</p> <p>— |
Кад човек виде у како је зло угазио, он поклизну и у раду.{S} А ком ће се, опет, милити рад кад |
и.</p> <p>— Био сам баш млађи писар код покојног Вула Ивића, капетана.{S} Кад се вратимо тако с |
, и у погледу, и у сваком ма и најмањем покрету огледа строга званичност као што је у Максима С |
послужи. — Нећете ви на мојој слави по пола чаше!</p> <p>— Ехе, Дашо, и овамо и овамо — гракну |
и да се вино дослужује. — И ми нисмо по пола људи...{S} Гле ти њега!{S} Ушушкао се ваздан тамо |
уго и за много.</p> <p>Дође време да се полази.{S} Капетан то наговести мало кмету, а, међутим, |
зуј, што допаде робије.</p> <p>— Стани, полако!{S} Казаћу ти...{S} Кад му већ подлише воду код |
Скинути не може.{S} Хајде, Вели, да се полако гамиже, па што бог да!...{S} Узме пређу и оно ма |
извукоше кола на обалу...{S} Сиђе Радан полако с кола, да бар воловима олакша.{S} Кад, али — хо |
оно мало рибе па хајд насипом Иде тако полако, иде...{S} Док се обре пред њим црн поп!{S} Асли |
појасу му виси читав вашар од тоболаца, поласака, чакмака и осталих пандурских дрангулија.{S} Т |
те и ви.{S} Сад је баш и у реду, као на поласку да му дате...</p> <p>Кмет извади из кесе дукат |
тра пре док не попије у механи пет-шест полића препеченице, па онда заводни очима, а све пљуцка |
у лето изувао у канцеларији и држао на полици међу актима увек боцу сурутке, што је »пио од гр |
ојима је скинуто гвожђе, па слушају при полицији гдегод; пред вратима, види се кроз стакло на с |
двокатисање, изучи у прсте све законе и положне и одречне, после се докопа општинског писарства |
ио.{S} Сад, ваљда, има опет неког те му помаже да тргује с главом шећера...{S} Сирочад Раданова |
мири се по Крнићу све.{S} Месечина сири помало.{S} Кад ето ти оног сељака с торбом преко рамена |
ма изићи накрај?...</p> <p>— Та кубурим помало, господине — одговара скромно давид.</p> <p>— Са |
у љубав.{S} Онамо се, опет, један Маџар помамио по музици, па дигао ногу и туче штиклом у сто.{ |
то су вазда друштво Узловићево, него да поменем само даљне госте који се потрудише да му на вес |
} Тамо, опет, за једним округлим столом пометали један другом руке на раме, па поцупкују онако |
екати своје знанце и пријатеље.{S} Нећу помињати ни поп-Перу, оног што у највећем трку на коњу |
и говорио нешто ружно о власти.{S} Нећу помињати ни самог домаћина што се, чим је изучио оно ма |
су гости све по избору.{S} Да већ и не помињем одабране људе из самог места — на прилику: ново |
трани више пута. »Откуд сад дете овде?« помисли Радан, а обузе га сумња.{S} Дете плаче једнако. |
»Не дирај тај шећер!« издера се на њ, а помисли у себи: »Ово нису чиста посла!« Оно се трже и с |
ош горе притеже! — Волови запели, једва помичу кола.{S} Да му је барем на обалу изићи.{S} Ошину |
ао неки мит?...{S} Ви може бити то и не помишљате, ама опет некако излази налик.{S} И што је јо |
о! — назва свима скупа.</p> <p>— Бог ти помог̓о, Радане!{S} А одакле ти у ово доба? — упита га |
сваког празника тушта света.{S} Лепо се помоле богу, па онда заседну за совру, призову богме и |
тек позориште и комедија!{S} Ко год се помоли на врата — изгледа као да се спремио да одигра у |
о! — рече капетан пришав столу и узевши понајвећу чашу.{S} Сви се латише чаше и напише у здрављ |
је.{S} Кад се мало поодмори... стићи ће понајлак.</p> <p>Било је већ близу поноћи.{S} У механи |
капетан.{S} Па још оно његово званично понашање!{S} Ево, смео бих се с вама опкладити у што го |
апетан климну главом да јесте.</p> <p>— Понео сам...{S} Ех, господине, зар ја то да заборавем!< |
и већ знаш...{S} Ја, збиља, да ли си ти понео и оно? — упита капетан Ђуку мало потише да не чуј |
ише од триста година.{S} Лепо га, кажу, понесе у облак као перце, а у жиљу му заплетен човек, ц |
«, и дадоше капетану тек, руке ради, да понесе деци.{S} У Звезду је капетан извидио опет спор о |
не стране дале капетану главу шећера да понесе деци тек руке ради.{S} У Крнићу је опет извиђао |
сту главу шећера из торбе Ђукине, да је понесе својој деци »тек руке ради«...{S} Читаву недељу |
у.</p> <p>— Спремите ви њему нешто, нек понесе деци... — учи их Ђуко чисто шапћући... — То ће б |
о, опет главу шећера да је, руке ради, »понесе деци«.{S} Одатле је кренуо у Прхово, Драгојевац, |
p> <p>— Та, ето, мало шећера, велимо да понесеш твојој дечици, нек су ти жива и здрава!... — ве |
ишта...{S} Него већ...</p> <p>— Понеси, понеси деци, господине! — гракнуше остали. — Деца су, н |
узимам ништа...{S} Него већ...</p> <p>— Понеси, понеси деци, господине! — гракнуше остали. — Де |
сладе каву...</p> <p>— Па оно могу деци понети, али баш нисте требали то чинити; право да вам к |
Овако за љубав и добро познанство могу понети деци то мало шећера... — Ту се окрете Ђуку и реч |
а се већ једанпут разилазе.{S} Сваки је понешто мрмољио — некаким нечувеним језиком.</p> <p>— А |
говори Узловић, улагујући се и метнувши понизно руку на прси. — Добро ће бити, ако бог да!{S} С |
и ће понајлак.</p> <p>Било је већ близу поноћи.{S} У механи у Дубрави седи још неколико њих из |
би, само нека буде вајде!« — Ја му онда понудим главу шећера и кажем да би то најприличније бил |
апетаново...{S} Наздравиде, поп-Перо! — понудише поп-Перу да очита здравицу.</p> <p>— Нека назд |
у мало несташна.{S} Један му је син већ поодавна у Београду; учи гимназију.</p> <p>Еле, као што |
, а већ даље лако му је.{S} Кад се мало поодмори... стићи ће понајлак.</p> <p>Било је већ близу |
! поп!...{S} Одакле ти?...{S} Поп! поп! поп!...{S} У ово доба?...{S} Где је поп? — упита готово |
p>— Како си, Радане?...{S} Поп!{S} Поп! поп!...{S} Одакле ти?...{S} Поп! поп! поп!...{S} У ово |
} Поп! поп!...{S} Одакле ти?...{S} Поп! поп! поп!...{S} У ово доба?...{S} Где је поп? — упита г |
у здравље капетаново...{S} Наздравиде, поп-Перо! — понудише поп-Перу да очита здравицу.</p> <p |
/p> <p>— Како си, Радане?...{S} Поп!{S} Поп! поп!...{S} Одакле ти?...{S} Поп! поп! поп!...{S} У |
>Сви гракнуше:</p> <p>— Поп Пера!...{S} Поп Пера!...{S} Дела, попе!...</p> <p>Диже се поп Перо |
Радан.</p> <p>— Како си, Радане?...{S} Поп!{S} Поп! поп!...{S} Одакле ти?...{S} Поп! поп! поп! |
оп!{S} Поп! поп!...{S} Одакле ти?...{S} Поп! поп! поп!...{S} У ово доба?...{S} Где је поп? — уп |
етан преко масног залогаја пилетине.{S} Поп Перо ухвати се за браду и учини као јарац: »Мехе-хе |
једна за срећна пута — онако с ногу.{S} Поп Перо опет наздрави тако жестоко здравицу да вирауни |
е је ред.</p> <p>Сви гракнуше:</p> <p>— Поп Пера!...{S} Поп Пера!...{S} Дела, попе!...</p> <p>Д |
и другог Иве, па у здравље поп-Пере, па поп-Јеротије; па опет с почетка, па у здравље капетанов |
ка; па Станоје, учитељ из Муратовца; па поп Јеротије, онај врљоки из Миокуса, што рже за женски |
ије.{S} Петар не да никако...{S} Облета поп и иска, па га опет нестане...{S} Спаде Петру и друг |
— Ама јес ти... — уноси се Узловић пред поп-Перу посрћући. — Ја, јес ти чуо, капетане!...{S} Зн |
Капетан диже чашу и куцну њом чашу пред поп-Пером.</p> <p>— Деде, попе, бекријо стара!...{S} Зн |
е врата — за велико чудо клиси из цркве поп-Перин кер.{S} По цркви беше све испретурано и узорв |
оп! поп!...{S} У ово доба?...{S} Где је поп? — упита готово певајући један, а држи у десној руц |
ароши — одговори Радан.</p> <p>— Ово је поп! — викну један од погађача и лупи по једној карти.< |
вље и једног и другог Иве, па у здравље поп-Пере, па поп-Јеротије; па опет с почетка, па у здра |
ра!...{S} Дела, попе!...</p> <p>Диже се поп Перо и наздрави заиста лепу здравицу у здравље капе |
...{S} Наздравиде, поп-Перо! — понудише поп-Перу да очита здравицу.</p> <p>— Нека наздрави учит |
p> <p>— Нека наздрави учитељ Иво — вели поп. — Де ти, Иво!{S} Ти умеш боље.</p> <p>— Јок, јок — |
знанце и пријатеље.{S} Нећу помињати ни поп-Перу, оног што у највећем трку на коњу може да носи |
и већ до њега, кад — ал̓ опет онај црни поп па иште букагије.{S} Петар не да никако...{S} Облет |
S} Окрете се Петар, кад — али опет онај поп. »Дај ми, море, те букагије!« — Не да он никако.{S} |
ради, па се још и пропио...</p> <p>Утом поп Перо с учитељима затури се да дивани, а Давид и кап |
ако, иде...{S} Док се обре пред њим црн поп!{S} Асли црн као угљен, а лице и све му зарасло у с |
ини се ти за њ, господине — упада у реч поп Перо. — Жње он добро и без српа...{S} Ха, ха, ха!{S |
х!« »Јок не дам!« рече Петар и пође.{S} Попа нестаде.{S} Нити се знаде куд оде ни шта би од њег |
запева петао негде у селу...{S} Нестаде попа.</p> <p>— Носи ли он букагије? — упита онај што је |
не поштује старијега, ни чиновника, ни попа, никога...{S} Нити се ко ту богу моли, нити иде у |
вано; три дана и три ноћи читали су три попа бденије док се црква опет очистила.{S} Дакле, да н |
брате! — зачуди се онај што је растурао попа.</p> <p>— Ја шта мислиш — рећи ће Радан. — Ено, пр |
моли ноћу — потврди онај што је окретао попа.</p> <p>— Свуда је вала незгодно — почеће Радан — |
вали — је ли? — упита онај што је бацао попа.</p> <p>— О, мој брате, да је само интерез, било б |
то Узловићу? — упита онај што је бацао попа.</p> <p>— А њему скоту — ја!</p> <p>— Е како те Уз |
спор око потеса и узгред добро саслушао попа Перу Пеповића, који ,му се пожали на учитеља Срете |
ко пије вино, неко ракију; неко погађа »попа«, а неко »у каиш«.{S} Док стадоше кола пред механо |
— Поп Пера!...{S} Поп Пера!...{S} Дела, попе!...</p> <p>Диже се поп Перо и наздрави заиста лепу |
ости грехотом насмејаше.</p> <p>— Кеца, попе у — шевар! — викну учитељ Симо и опет се осу: »Ха, |
њом чашу пред поп-Пером.</p> <p>— Деде, попе, бекријо стара!...{S} Знам ја тебе — ти пуну окани |
ице китњастије од китњастијих; учитељи, попе и ћате надмећу се — ко ће лепше и згодније окитити |
</p> <p>— Јок, јок — нећка се Иво — ти, попе, боље умеш.{S} На тебе је ред.</p> <p>Сви гракнуше |
е.</p> <p>— А ти ми јамачно жњеш српом, попе! — врати му доскочицу Давид и хтеде нешто још жешћ |
{S} Узловић — Узловић!{S} Виш, ту ми се попео!... — и показује прстом у теме.</p> <p>— А деца, |
е дође у канцеларију изјутра пре док не попије у механи пет-шест полића препеченице, па онда за |
ву друге да се иде.{S} Давид нуди да се попије бар још по једна за срећна пута — онако с ногу.{ |
а опет пијне, па опет чисти нокте — док попије воду и очисти нокте лепо.{S} Затим му се донесе |
севе.{S} Како сад нема ни пламењаче, ни поплаве, ни града, ни суше.{S} Како је на све стране »б |
беху безбрижно разлепршале и закокоташе поплашено, а пилићи се само прибише уза њих па изврљивш |
ш маћи.{S} Притеже, кости му пуцају.{S} Попне се на кола, не могу волови готово да макну.{S} Пу |
— одмах Ђуко пали из пиштоља; учитељи и попови тек завију на стотине завијутака оно њихово дуга |
!{S} Је ли, Дашо?</p> <p>На ову досетку попову осу се међу гостима грохотом:{S} Ха, ха, ха! па |
уко!...{S} Платиће он то мени лепо... — попрети капетан.</p> <p>Утом већ и кола стигоше пред ср |
ти тамо, море?!« привикну на Ђуку и као попрети главом. »Сад, сад, господине — ето ме!« одговор |
ко је!... — поче онај што је изгубио на попу. — Ја сам слушао од старих људи, кад интережџији о |
Хајде кући, куме, хајде!{S} Сутра вала поранити...</p> <p>— Хе, кући! — прекиде га Радан, а је |
на оном броду код воденице и горе мало, поред вира Петрова, не знаш које је горе...</p> <p>— Је |
ођемо.{S} Кад бесмо већ у Крнић — путем поред винограда, он ће тек пружити прстом на Раданов ви |
а ти, богме, имам муке.{S} Ваља ми дати порезу, а мораћу платити и оном поганцу интерез да ће м |
ом на Ђуку: — Хај̓д, пењи се! — Ђуко се посади у кола према капетану.</p> <p>— Е сад ћемо, Ђуко |
ући се задовољан што му тако славно иде посао за руком.{S} Извири мало иза вајата и погледа кап |
д оних што су малочас с њим већ уредили посао.{S} Ђуко приђе колима и извуче торбу, па као закл |
упо, није вајде!</p> <p>— Јес̓, истина, поскупо, ама је и ваљано!{S} Погледајте ви, колика је т |
е уплашио, а камоли да имаш с њима кака посла.{S} Оно, додуше, ни ја их толико баш не браним; и |
сподин.</p> <p>Радан већ виде с ким има посла, па да би га се отресао рече:</p> <p>— Одкако је |
ији.{S} Свуда је имао по нешто званична посла: негде извиди какав спор, негде нареди нешто, нег |
на њ, а помисли у себи: »Ово нису чиста посла!« Оно се трже и стрпа главу шећера у торбу.{S} Он |
и, мислећи да се јавила нека чудна сила послана у казну за грехе њихове, а кад сутрадан са стра |
у прсте све законе и положне и одречне, после се докопа општинског писарства и у тој својој дуж |
и су људи, као на чудо те гледали...{S} После, вели, нестаде их.{S} Или их неко украде, или их |
па терај редом, док стиже и вечера.{S} После вечере колале су здравице од капетана до Ђуке и о |
еоград, те набавим другу исту онаку.{S} После је више нисмо носили по селима, него сам је чувао |
ло ни исплатити...{S} Њега на испит, па после суду, суд га осуди на робију, и ето, сиромах, још |
трпа озго дрва, да добро сагори.{S} Кад после разгрте супрет — а оно црне као угљен!...</p> <p> |
дну црну керину, па једанпут закључа је после вечерње у цркву: сву ноћ је несрећна керина вијал |
удела у очевини с осталом браћом, а он после удари још горе у пискарање и адвокатисање, изучи |
позориште слободно немој ићи, јер можеш после сву ноћ пљуцкати и постати зловољнији.{S} Боље ид |
ух.{S} А овај капетан јок!{S} У њега су послеподне, особито лети, прозори отворени, на столу мо |
аш ни у уво!...{S} Зовем га, брате, ето послом званичним у канцеларију — неће да дође; по десет |
а их слушају и буду им на руци у сваком послу њиховом.{S} Даље опомену их да се добро чувају »р |
молим — убрза Узловић и докопа флашу да послужи. — Нећете ви на мојој слави по пола чаше!</p> < |
ти... — уноси се Узловић пред поп-Перу посрћући. — Ја, јес ти чуо, капетане!...{S} Знаш — лива |
к први пут изишао у Вучевицу, откако га поставише да је капетан над тим срезом.{S} Он је често |
прострте шаренице; око њега се искупили постарији и одабранији људи, па се разговарају.</p> <p> |
ићи, јер можеш после сву ноћ пљуцкати и постати зловољнији.{S} Боље иди ти у кафану »Код петла« |
ђе му господин омален, буљавих очију, с постриженом брадом и кратким чибучићем у зубима, па га |
и оној двојици општинара и кмету сасвим потанко и разговетно да они нису ништа друго у тај мах |
аз данас, бели! — узе их хвалити Ђуко и потапка обојицу по рамену.</p> <p>— Само не знамо, како |
аници.{S} Одмах капетан с њим друкчије; потврди му и процену и научи га још како ће час пре доћ |
осподин.</p> <p>— Ја шта мислиш ти... — потврди Радан па викну на волове да иду, и сам пође.</p |
е сумња те онуде проћи, а камоли ноћу — потврди онај што је окретао попа.</p> <p>— Свуда је вал |
ажем.{S} Дође неки Милета из Миокуса да потврди процену.{S} Нужда човеку, хоће да извади паре и |
?</p> <p>— Та хоћу сутра капетану да ми потврди неку тапију, па узех...</p> <p>— Од Ђуке, је ли |
Миокуса, господине.« — »Шта ћеш?« — »Та потврдио бих неку процену.« — »Дођи сутра!« осече се ка |
тан.</p> <p>— Јес̓, богме, господине! — потврђују остали.</p> <p>— Нема ти данас ни берићета — |
ма нека ко год замочи перо, одмах ти ту потегне капетана: те не знам — у црвеним јеменијама с р |
p>— Ето, због тога је, мој Пајо, било и потегни и повуци!...</p> <p>— Богати, кажи ми право, ко |
шкир из недара и убриса се од зноја, па потера волове.{S} Петли учесташе.{S} У саму зору стигао |
У Крнићу је опет извиђао неки спор око потеса и узгред добро саслушао попа Перу Пеповића, који |
села.{S} У Кујавици је извидио спор око потеса, где обе парничне стране купише од Ђука наизменц |
те суду!...« О, невоље и муке моје!{S} Потеци на све стране.{S} Не мо̓ш из земље ископати.{S} |
некако прокопкају капетан и Узловић па потеци том човеку.{S} Као за несрећу Раданову, десио се |
понео и оно? — упита капетан Ђуку мало потише да не чује кочијаш.</p> <p>— Је ли главу?... — у |
од мене.</p> <p>— Ама зар то нису људи потпазили шта радите?</p> <p>— Нису ја!...{S} Намирисал |
андур: него куд бих се ја још око таких потркушица заносио!...{S} Њему је лако — седи беспослен |
его да поменем само даљне госте који се потрудише да му на весеље дођу.{S} Красни су то гости — |
да се иде, Ђуко! — викну капетан и неки потрчаше вајату да га зовну.</p> <p>— Ето ме, господине |
додаде један. — Баш онда на Врх Превоја потукоше се...{S} Ломи се, ломи, ломи... рекао бих, све |
еше духнула и овуда.{S} Хоћаше све град потући у корен...{S} Срећом обиђе на планину, те не учи |
с главом шећера...{S} Сирочад Раданова потуцају се по најму; а жена му некако убрзо пресвисла |
озеленио од муке.{S} Жена му и деца као потучени...{S} Поче се продавати — махом све купује Узл |
.{S} Свуда је говорио лепе беседе, пуне поуке, какву може само исказати тако вредан и ревносан |
у, из које су кадре извирити све могуће поуке у свима гранама живота сељачкога...{S} Частило се |
оше и седоше за један подугачак сто.{S} Поустајаше сви, махнуше се игре, и сви заседоше заједно |
дио опет спор око неке сеоске воденице, поучио људе да слушају власт и да јој буду на руци; и т |
и им на дочеку, изговори неколико веома поучних речи, па пође.{S} Док му приђе кмет и за њим дв |
е похабана...{S} А и време је већ да се похаба, јер ово је сад трећи Ђурђевдан одонда кад му пр |
по дужности својој врзмају, али тек је похабана...{S} А и време је већ да се похаба, јер ово ј |
у њега.</p> <p>Капетану је већ прилично похабана униформа; истина, још је одвојила од осталих ш |
и зацену се од смеха.{S} Ошину волове и похита да барем стигне до механе у дубрави, а већ даље |
шта... дајте паре, ето зове ме капетан; похитајте и ви.{S} Сад је баш и у реду, као на поласку |
капетан над тим срезом.{S} Он је често походио села, али се увек дешавало да Вучевицу обиђе; н |
у никад не може иструнути у земљи; него поцрни и скамени се, па тако остане век и амин — као цр |
пометали један другом руке на раме, па поцупкују онако седећи на столицама, као да играју коло |
ду, призивају је у свој дом те угосте и почасте, колико се може и колико је бог дао; напија се |
ревносан капетан.{S} Свуда је био добро почашћен и дочекан.{S} И, напослетку, свуда је добио он |
питал; позидаше се куће, једанпут рећи: поче се од малене тачке, од главе шћера што беше у торб |
е.{S} Жена му и деца као потучени...{S} Поче се продавати — махом све купује Узловић, сељаци и |
милити рад кад му други све односе?{S} Поче и да се опија.{S} Узеше говорити да је и памећу ше |
на то онај други.</p> <p>— Како није! — поче даље Ђуко, хвалити. — 3нам да није ни у једној кап |
година донела.</p> <p>— Хм, хм, Дашо! — поче чисто да се шали онако доста накићен капетан. — Те |
ао у каиш.</p> <p>— Бог зна ко је!... — поче онај што је изгубио на попу. — Ја сам слушао од ст |
екорно.</p> <p>— Тссс, куме, шта ћеш? — поче Радан, ако и пијан, да се правда. — Брига, брига, |
а оде онако без ишта.</p> <p>— Ја, ја — поче опет Ђуко да навраћа воду на своју воденицу. — Оно |
омезетио.</p> <p>— Та оно, господине — поче мало тише Узловић, а унесе се ближе пред капетана |
празне руке...</p> <p>— А знате ли ви — поче пандур веома поверљиво и чисто шапћући да их увера |
>— Јок!{S} Не дај, боже, да га митимо — поче уверавати Ђуку један ,од њих — него ко велимо где |
вољу.</p> <p>— Та оно ми кô хтедосмо — поче један од њих снебивајући се — да га не испратимо п |
воду.{S} Кад беше насред воде, док дете поче да се церека; не смеје се као остала деца, него не |
нема се откуд.{S} Молих га, кумих да ме почека још који месец дана, кад продам ракију и неко св |
се вршила као и досад — само што је сад почела да стоји у соби Ђукиној пред канцеларијом и она |
— Стани да ти кажем...{S} Знаш, кад смо почели трговати с новом главом, он је почео записивати |
нам — прође старешина.{S} Ако га сретне почем сељак, макар и не био из његовог подручја, он ће |
о почели трговати с новом главом, он је почео записивати колико се пута прода.{S} Видим ја, па |
устио, секну га нешто те прекиде што је почео и нагло упита: — Шта ти је то, куме?</p> <p>— Ниш |
из Крнића измиче с празним колима из Ш. Почесто ошине волове — хита кући, далеко му је...{S} До |
ље поп-Пере, па поп-Јеротије; па опет с почетка, па у здравље капетаново, па терај редом, док с |
а с главом шећера.</p> <p>— Господине — почеће кмет — није баш у реду да одеш од нас тако празн |
попа.</p> <p>— Свуда је вала незгодно — почеће Радан — а на оном броду код воденице и горе мало |
Давидовој чак до заранка.{S} Неки гости почињу већ увиђати да је доста и зову друге да се иде.{ |
напија се у здравље »добрих људи« који почитују господу, призивају је у свој дом те угосте и п |
брисано и ненаређено, узме акта и већ — почне свој рад...{S} Ето, на пример, какав беше онај Си |
хово дугачко: »многаја љета«, а вирауни почучну као орлушине око стрвине па тек дрекну из петни |
ими или јагње...{S} А сад нико ни да се пошали.{S} Нема, нема — браћо ништа; прошле су оне стар |
ју кућу набавио кад је јутрос из вароши пошао«, и дадоше капетану тек, руке ради, да понесе дец |
о из Владимираца?</p> <p>— Прекјуче сам пошао.</p> <p>— Вере ти, шта ли је од моје веселе деце? |
ом и богатом жетвом.</p> <p>Све је опет пошло својим путем као и пре; дужност се вршила као и д |
а — одговори професор.</p> <p>— Е да си поштен, брате! — рече Радан, па га погледа тако сажаљив |
сати, те, ни за што ни кроз што плашити поштене људе?{S} Што се не би написао какав леп капетан |
на Давида, који је с Трудом стекао свој поштени дом и у дому махала и захире, те може данас уљу |
теде бити продаја, нађе, сиромах, неког поштеног човека овде да му да новаца.{S} Хтеде се лепо |
> <p>— Е, јадник!{S} Како не нађе неког поштеног човека да га ишчупа из те беде?</p> <p>— Налаз |
онај виноград!...{S} Деде, море, реци — пошто?</p> <p>— Лако ћемо, господине.{S} Само да му ишч |
ја то!...{S} Него, дела ти мени реци — пошто?</p> <p>— Осамдесет, господине!</p> <p>— Шта — ос |
је могао дати по три талира.</p> <p>— А пошто прође овако?</p> <p>— Једва по дукат.</p> <p>— А |
у дрекнемо, а? — упита капетан Узловића пошто је већ прилично омезетио.</p> <p>— Та оно, господ |
о — кад то некако неће бити у реду? — И пошто се мало промисли додаде: — Тек, опет, ви можете д |
опачио се и овај свет.{S} Нико ти ту не поштује старијега, ни чиновника, ни попа, никога...{S} |
азговора.{S} Упути скромне Вучевчане да поштују своје старешине, да их слушају и буду им на руц |
Ова луда светина... шта ти она зна?{S} Права марва!</p> <p>— Само, Ђуко, паметно!...{S} Нећу н |
а ћеш? — поче Радан, ако и пијан, да се правда. — Брига, брига, куме! — и ту махну руком као да |
ати кад те се не боји!...{S} И ти, опет правници и лицејисте, што уче тамо по Београду, мисле т |
кву...</p> <p>— Јес̓, богме, господине, право кажеш! — гракну они око њега.</p> <p>— Ено, знам |
ће бити најбоље!</p> <p>— Јес, богами, право велиш!{S} Него као шта би?</p> <p>— Хм, хм, шта б |
у да седнемо као људи.</p> <p>— Богами, право велиш — рекоше они што су изгубили, па се дигоше |
ма капетану.</p> <p>— Е сад ћемо, Ђуко, право у Вучевицу — рећи ће капетан кад већ кола измакош |
онети, али баш нисте требали то чинити; право да вам кажем, није ми по вољи.{S} И не бих узео д |
Вере ти, Радане — упита један од њих — право ми каже, колико си узајмио од њега?</p> <p>— И не |
године кад је било берићета...</p> <p>— Право велиш, господине, богами! — рећи ће један од сеља |
гами, дао сам равна три Талира.{S} Није право да штетујем...</p> <p>— Напослетку и вреди... — р |
де излете и паде на насип.{S} Затрча се право њему, а све веће расте, расте, расте... и окреће |
то сад пита?« мислим сам.{S} Кад, а ми право окретосмо се кући Радановој.{S} Толи је!{S} Сад з |
и и повуци!...</p> <p>— Богати, кажи ми право, ко се први сети таког ђаволства? — упита Пајо.</ |
клети, није ми о главу да лажем, да сам право бележио.{S} Око тога ти се, богме, ми здрпимо ваљ |
и држећи оно сврдо.</p> <p>— Хајд̓ тако право — на камен стао! — рече Радан и зацену се од смех |
е страшније и страшније.{S} Било је већ право глуво доба кад се Радан кренуо из механе.{S} Они |
да ки као мит, нити да, опет, оде онако празне руке.</p> <p>— Па дела, Ђуко, вере ти, како би с |
т — није баш у реду да одеш од нас тако празне руке... — па му пружи главу шећера.{S} Капетан к |
њих снебивајући се — да га не испратимо празне руке...</p> <p>— А знате ли ви — поче пандур вео |
..{S} Дође ти на сабор код цркве сваког празника тушта света.{S} Лепо се помоле богу, па онда з |
о, а Радан Радановић из Крнића измиче с празним колима из Ш. Почесто ошине волове — хита кући, |
ма неба ни раја — него да је то некаква празнина; каже им да не треба власт слушати, што је кап |
ног берићета.{S} Памтим ја, док сам био практикант, па са шездесет талира живио сам боље него д |
опет нестане...{S} Спаде Петру и друга пранга.{S} Он узе букагије у руке па носи, а опучи сад |
{S} Док ти њему спаде с леве ноге једна пранга.{S} Он је узе у руку па пође мало брже.{S} Кад н |
о неће бити у реду...{S} А и да је — он прасаца сад има.{S} Ту баш пре неки дан опрасила му се |
нако лепо...</p> <p>— Да спремимо једно прасенце мало?</p> <p>— А јок!{S} То неће бити у реду.. |
ље спреми част...{S} Ту се кољу пилићи, прасци, јањци; ту се граде гибанице, уштипци и цицваре; |
{S} Али оштар поглед капетанов добро је пратио Ђуку шта ради, и да се откуд ту десио какав још |
т дуката!...{S} Знаш, кад је бачена она прва глава у воду — онај сељак кад је бацио — одем ја у |
ади, да дате своме старешини што вам је први пут дошао у село...{S} Ама, он ће сам мислити да г |
дан ,од њих — него ко велимо где нам је први пут дошао — неће ваљати да оде онако без ишта.</p> |
.</p> <p>— Богати, кажи ми право, ко се први сети таког ђаволства? — упита Пајо.</p> <p>— Ко?{S |
ише! — додаде други.</p> <p>— Ама ко ли први измисли тај несрећни интерез да ми је знати? — упи |
ваљало је да их насетује.{S} Сад је тек први пут изишао у Вучевицу, откако га поставише да је к |
.</p> <p>— Није до данас.{S} Ово је тек први пут.{S} Други су долазили чешће — одговори један.< |
азговоран и како се смеје...{S} Сад као први пут код вас...{S} Је ли, досад није долазио, а? — |
во је сад трећи Ђурђевдан одонда кад му први пут учи нише Вучевчани оно знаменито »севте«.{S} И |
ате, дакако! — наставља капетан. — Ено, пре неких година, знам — прође старешина.{S} Ако га сре |
кну они око њега.</p> <p>— Ено, знам ја пре...{S} Дође ти на сабор код цркве сваког празника ту |
{S} Никад не дође у канцеларију изјутра пре док не попије у механи пет-шест полића препеченице, |
<p>Све је опет пошло својим путем као и пре; дужност се вршила као и досад — само што је сад по |
се зачудио кад се то пре огласи, кад ли пре изиђе у новинама.{S} Тек једно јутро зове ме капета |
вљевић, што је био над овом капетанијом пре Максима.{S} Никад не дође у канцеларију изјутра пре |
и видео!{S} Ја сам се зачудио кад се то пре огласи, кад ли пре изиђе у новинама.{S} Тек једно ј |
му и процену и научи га још како ће час пре доћи до пара.{S} Чим оде човек, ја главу те у моју |
и да је — он прасаца сад има.{S} Ту баш пре неки дан опрасила му се крмача.</p> <p>— А би ли ва |
{S} Куд ћу и шта ћу?{S} Не знаш шта ћеш пре: јали вратити стоку, јали притврдити ограду, јали о |
и за зло што записује; ваљда га ја нећу преварити.{S} Кад је тако, станем и ја бележити на глав |
њаци! — додаде један. — Баш онда на Врх Превоја потукоше се...{S} Ломи се, ломи, ломи... рекао |
е...</p> <p>— И сваке се године бију на Превоју... не може се обићи друкчије — рећи ће Радан.</ |
е, Ђуко, да видим! — заиска кмет; узе и преврте тамо-амо, па рече: — Није вајде, добра глава са |
пушка кроз једну баџу, а мој се Узловић преврте, баш ни ногом не маче!...</p> <p>— Уби га! — за |
гвожђе, па слушају при полицији гдегод; пред вратима, види се кроз стакло на среди, стоји жанда |
ма, него сам је чувао ја у мојој соби — пред канцеларијом.</p> <p>— Сад вам јамачно није тако и |
>— Како не би ваљало?{S} Ја што купим — пред начелника да изнесем, не бих се застидио.{S} Оноли |
њим.{S} Келнер донесе још две чаше пива пред њих.{S} Дугајлија узе чашу, куцну се с оним младић |
«, а неко »у каиш«.{S} Док стадоше кола пред механом.{S} Врата се отворише и уђе Радан.</p> <p> |
и!« Он неће имати, а ми ћемо њему јарца пред кућу, па ето си се докопао!...{S} Него, колико ишт |
оче мало тише Узловић, а унесе се ближе пред капетана — не би још требало — биће и томе земана. |
ано...</p> <p>— Ојађено се бију те хале пред тучом... да бог сачува!</p> <p>— Јеси слушао нашег |
Иде тако полако, иде...{S} Док се обре пред њим црн поп!{S} Асли црн као угљен, а лице и све м |
капетан.</p> <p>Утом већ и кола стигоше пред среску кућу, где се устави капетан са својим вредн |
о је сад почела да стоји у соби Ђукиној пред канцеларијом и она торба са главом шећера, и што к |
> <p>— Ама јес ти... — уноси се Узловић пред поп-Перу посрћући. — Ја, јес ти чуо, капетане!...{ |
пример, какав беше онај Сима Симеуновић пред Јаковом.{S} Канцеларија му увек загојаћена, непров |
> <p>Капетан диже чашу и куцну њом чашу пред поп-Пером.</p> <p>— Деде, попе, бекријо стара!...{ |
е — мени ти њих, па ће мо ми њима добош пред кућу!...{S} Добош ја!{S} Што бре, узимаш паре кад |
а ћу, мој брате!...{S} Да ми дође добош пред кућу, куда ћу онда?...{S} Сад, вере ми ни сам не з |
ед ћуприје, а одовуд, мало поводећи се, преда њ Радан.</p> <p>— Јес ти то, Радане?</p> <p>— Кум |
вет решето! — Ту Радан погледа снуждено преда се, па смотривши крај Мате торбу с главом шећера, |
ди из села.{S} Он, сиромах, сам изиђе и предаде се, те га одмах отпратише у хапс...</p> <p>— А |
<p>— Нек ти је алал, брате! — рече Ђуко предајући главу кмету.{S} Затим приђе капетану и упита: |
јечећи, скочи на кола.{S} Радан седи на предњем јастуку и натера волове на воду.{S} Кад беше на |
рдо јармењак, што беше задевен у јастук предњи.</p> <p>— Па ето видиш шта је... сврдо — одговор |
јастуке — рече Радан и показа му руком предњи и стражњи јастук у кола.</p> <p>— А је ли то ста |
..{S} Зарони ти он лепо.{S} Кад доле, а пређа се натакла на неку грдну пањину; једва је распетљ |
— ухвати; кад баци трећи пут, закачи се пређа.{S} Повуци тамо, повуци амо, не мош маћи...{S} Да |
олако гамиже, па што бог да!...{S} Узме пређу и оно мало рибе па хајд насипом Иде тако полако, |
, али се тек види.{S} Дође, баци једном пређу, ухвати нешто рибе; баци и опет — ухвати; кад бац |
пропалици и бекрији да даш?{S} Та он је презадужен и косом на глави...{S} Све ће ти пропасти!« |
туш.</p> <p>Здравице, певање и свирање прекидало се само кад се гости наклопе на разна масна п |
а вала поранити...</p> <p>— Хе, кући! — прекиде га Радан, а јетко се насмехну. — Какој кући?{S} |
...</p> <p>— Нити бих вам узео ја мит — прекиде га капетан. — Да ми дате пун овај вајат дуката |
нешто још жешће да дотури, а капетан га прекиде:</p> <p>— А хоће ли ове године, Дашо, бити добр |
ћера, где је спустио, секну га нешто те прекиде што је почео и нагло упита: — Шта ти је то, кум |
p>— Јеси давно из Владимираца?</p> <p>— Прекјуче сам пошао.</p> <p>— Вере ти, шта ли је од моје |
— Ја шта мислиш — рећи ће Радан. — Ено, преклане кака сила беше духнула и овуда.{S} Хоћаше све |
ало.{S} Кад ето ти оног сељака с торбом преко рамена — наиђе на ћуприју ону стару, што је сад в |
} Ха, ха, ха! — пита и смеје се капетан преко масног залогаја пилетине.{S} Поп Перо ухвати се з |
, Миокус, и тако даље по свих, на броју преко 54 села у својој капетанији.{S} Свуда је имао по |
p> <p>— Зар опет, куме? — упита га Мато прекорно.</p> <p>— Тссс, куме, шта ћеш? — поче Радан, а |
а шећера!...« И нестаде га.{S} Радан се прекрсти, извади пешкир из недара и убриса се од зноја, |
ма с репићима; те — тур му до земље; те прекрстио ноге на сиџадету па пуши из чибука; те — узим |
Хај̓д, пењи се! — Ђуко се посади у кола према капетану.</p> <p>— Е сад ћемо, Ђуко, право у Вуче |
и ревносним радом и великим снисхођењем према претпостављеним својим дотерао до тога звања свог |
ан; довео га чак из другог среза кад се преместио. — Осим униформе и пандура, познаћете капетан |
уци две и у левој једну карту, хитро их премеће, већ што треба у тој игри н виче, и пита узгред |
ајмак, сир и млеко; ту се износи ракија препеченица од неколико година.{S} Капетан сео у хладу |
док не попије у механи пет-шест полића препеченице, па онда заводни очима, а све пљуцка, штуца |
ају се по најму; а жена му некако убрзо пресвисла од тешка јада...{S} Ето, мој Пајо, како може |
одвећ скупо«.</p> <p>— Како бих ја вама прескупио! — одговараше Ђуко на ту жељу њихову. — Та са |
осним радом и великим снисхођењем према претпостављеним својим дотерао до тога звања свога.{S} |
беше жестока мећава.{S} Звижди ветар, а прећавац магли у очи куд се год окренеш.{S} У кафани »К |
лампа.{S} Напољу звижди ветар, и сићани прећавац засипље у прозоре.{S} Негде далеко чује се пес |
ај забога и побогу!...« Види, где ти је преша, па шиша како он хоће.{S} И тако на једвите јаде |
. — Е баш скупо си платио, брат-Ђуко! — при</p> <p>мети кмет. — Скупо, није вајде!</p> <p>— Јес |
их којима је скинуто гвожђе, па слушају при полицији гдегод; пред вратима, види се кроз стакло |
е ти, како би се то могло? — упиташе га прибивши се уза њ да боље чују.</p> <p>— Спремите ви ње |
закокоташе поплашено, а пилићи се само прибише уза њих па изврљивши своје још голуждраве глави |
дана!</p> <p>— А привали добар интерез, привали — је ли? — упита онај што је бацао попа.</p> <p |
, не дао му бог весела дана!</p> <p>— А привали добар интерез, привали — је ли? — упита онај шт |
намргођен. »Шта чиниш ти тамо, море?!« привикну на Ђуку и као попрети главом. »Сад, сад, госпо |
> <p>— Хвала, господине! — захвали Ђуко придигнув се мало и машив се за капу. — А већ за то не |
{S} Окрете се Радан и устави волове.{S} Приђе му господин омален, буљавих очију, с постриженом |
че Ђуко предајући главу кмету.{S} Затим приђе капетану и упита: — Хоћемо ли, господине?</p> <p> |
алочас с њим већ уредили посао.{S} Ђуко приђе колима и извуче торбу, па као заклањајући је за с |
веома поучних речи, па пође.{S} Док му приђе кмет и за њим два општинара с главом шећера.</p> |
ље »добрих људи« који почитују господу, призивају је у свој дом те угосте и почасте, колико се |
вајде — баш кад га човек погледа, мора признати да га је сама природа створила да буде капетан |
помоле богу, па онда заседну за совру, призову богме и своје старешине, па се ту гости и весел |
и тек уз то масно мезетисање осуо би се пријатан разговор.{S} Сви су били знанци, па је и разго |
богу, има чиме дочекати своје знанце и пријатеље.{S} Нећу помињати ни поп-Перу, оног што у нај |
ми се нечему надамо?!{S} Мрка капа, зла прилика!...{S} Сутра да се нешто отме Босна јали Херцег |
развише големи планови; измерише се све прилике и средства; израчуна се капитал; позидаше се ку |
мињем одабране људе из самог места — на прилику: новог учитеља Симу Стојнића, што је заменио Ср |
? — упита капетан Узловића пошто је већ прилично омезетио.</p> <p>— Та оно, господине — поче ма |
и љубави у њега.</p> <p>Капетану је већ прилично похабана униформа; истина, још је одвојила од |
ко врсног капетана, који је само својим приљежним и ревносним радом и великим снисхођењем према |
написао какав леп капетан?!{S} Ето, на пример, знам ја једног веома финог и лепог капетана... |
та и већ — почне свој рад...{S} Ето, на пример, какав беше онај Сима Симеуновић пред Јаковом.{S |
шевића, нашег лепог капетана. — Ето, на пример, какав беше капетан Јаков Јаковљевић, што је био |
вам јамачно није тако ишла трговина? — примети Пајо.</p> <p>— Е, те још како!...{S} Сад је баш |
пуши и шета се, па опет каве.{S} Затим примети пандуру ако је нашао што необрисано и ненаређен |
две рубље из шпага па Радану у руке, и прими сврдо.{S} Завири у кола, па видев торбу са ствари |
ан сад, кад хода изјутра по канцеларији припијајући каву, шапуће неке бројеве и често се удуби |
ек погледа, мора признати да га је сама природа створила да буде капетан.{S} Па још оно његово |
е? — упита господин, радостан што Радан пристаје да прода.</p> <p>— Две рубље.</p> <p>Извади го |
толико земана у кошари!...« Ниси никуд пристао...</p> <p>— Богме никуд! — рекоше неки..</p> <p |
на страну, па зађе за вајат.{S} За њим присташе и два општинара.</p> <p>— Ама ти ништа, Ђуко, |
грехе њихове, а кад сутрадан са страхом приступише и отворише врата — за велико чудо клиси из ц |
ш шта ћеш пре: јали вратити стоку, јали притврдити ограду, јали оплести, јала окопати...{S} Ова |
{S} Омане да стресе — не можеш маћи.{S} Притеже, кости му пуцају.{S} Попне се на кола, не могу |
Мрдне мало да се стресе, аја — још горе притеже! — Волови запели, једва помичу кола.{S} Да му ј |
воду код тог трговца, онда Узловић тек притеже и навали да се учини продаја...{S} Што је, опет |
тако га одбија неколико пута.{S} Човеку притужила нужда.{S} Изиђе једном из канцеларије, па сам |
о мери криво и њега стигне проклетиња — прихватиће онај што је увијао каиш — Знаш кад оно, има |
неки од њих.</p> <p>— Заиска, јакако! — прича он даље: »Дај ми«, вели, »те букагије!« »Не дам«, |
фес, затурио се, па млатарајући рукама прича нешто једном младићу што седи за истим столом с њ |
ћем, а мало се богме и узјазбио од оних прича, па му све пири некаки врућ ветар око ушију.{S} С |
и...</p> <p>Еле, тако се, уз пиће осуше приче све страшније и страшније.{S} Било је већ право г |
јд ову у здравље Ђукино! — рече капетан пришав столу и узевши понајвећу чашу.{S} Сви се латише |
е свирају »Сећаш ли се оног сата«; пети пришао па ти подноси под нос чварак или ћевапчић сав ув |
ома запело око за онај његов виноград у Прљинама...</p> <p>— Та и мени је запело око, господине |
висне од терета.{S} Свога га мртви зној проби...{S} Читав сахат борио се тако с том нечастивом |
S} Већ опажа како му нокти од оних шапа пробили гуњац, па већ дохитају у кожу.{S} Мрдне мало да |
нате, професор.</p> <p>— Тако!{S} Ти си провесор што учиш оне старије ђаке?</p> <p>— Да, да — о |
е и рече:</p> <p>— У здрављу, господину провесоре!</p> <p>— Сервус! — рече професор.</p> <p>— Д |
удио, само да улазиш у тако чисту, тако проветрену и намирисану канцеларију и код тако лепог ка |
паметно!...{S} Нећу ником да си словца проглавио.{S} Ја нећу да ми се рекне да узимам мит...{S |
осподин, радостан што Радан пристаје да прода.</p> <p>— Две рубље.</p> <p>Извади господин одмах |
, он је почео записивати колико се пута прода.{S} Видим ја, па ми би за зло што записује; ваљда |
ја бележити на глави шећера; кад се год прода, повучем по једну белегу плајвазом.{S} Кад би да |
азар с оном главом шећера и никад да је прода за три талира, него све као за пакост — дукат!... |
на му и деца као потучени...{S} Поче се продавати — махом све купује Узловић, сељаци и лицитира |
продати!</p> <p>— Али молим те, брале, продај ми!</p> <p>— Не могу ја — треба мени сврдо.</p> |
</p> <p>— А шта би од продаје?</p> <p>— Продаја се извршила.{S} Све му оде за дуг и трошкове, ј |
се учини продаја...{S} Што је, опет, та продаја брзо извршена, ниси видео!{S} Ја сам се зачудио |
зловић тек притеже и навали да се учини продаја...{S} Што је, опет, та продаја брзо извршена, н |
мају му замке.{S} Баш кад му хтеде бити продаја, нађе, сиромах, неког поштеног човека овде да м |
тпратише у хапс...</p> <p>— А шта би од продаје?</p> <p>— Продаја се извршила.{S} Све му оде за |
ајде, Ђуко, спреми се да идемо на једну продају!« Спремим се ја и пођемо.{S} Кад бесмо већ у Кр |
х да ме почека још који месец дана, кад продам ракију и неко свињче, па да скрпим и да му испла |
онај што је на каишу изгубио.</p> <p>— Продао сам мало жита и вуне...{S} Иде Ђурђевдан, па ти, |
<p>— Шта ћеш?</p> <p>— Би ли ти то мени продао?</p> <p>— Не могу — треба ми, како ћу продати!</ |
рече:</p> <p>— Та оно, ја ти могу баш и продати; само бојим се да не буде за те скупо?</p> <p>— |
о?</p> <p>— Не могу — треба ми, како ћу продати!</p> <p>— Али молим те, брале, продај ми!</p> < |
месеца — по његовом рачуну излази да је продато више једанпут, а по мом не излази.{S} И баш мог |
оња, па му ода чест.{S} А данас јок!{S} Прође мимо те, готово да се раменом очеше, па баш ни у |
сет дуката, па још интерез на све...{S} Прође година, ваља исплатити, а нема се откуд.{S} Молих |
е с интересом.{S} Не плаћа на време.{S} Прође иза рока по читава три месеца.{S} Вели: »Не може |
апетан. — Ено, пре неких година, знам — прође старешина.{S} Ако га сретне почем сељак, макар и |
.{S} Дође други да моли за нешто — тако прође и он.{S} Еле, сваки дан тек купи по неко главу ше |
ао дати по три талира.</p> <p>— А пошто прође овако?</p> <p>— Једва по дукат.</p> <p>— А колико |
акоме весељу; набрао обрве, па јурну на прозор, а чисто цичи: »Та камо тај?{S} Пали, море!« Но |
ижди ветар, и сићани прећавац засипље у прозоре.{S} Негде далеко чује се песма пијаних људи.</p |
{S} У њега су послеподне, особито лети, прозори отворени, на столу мора бити цвећа; зими кади с |
с̓, јес̓, и ко мери криво и њега стигне проклетиња — прихватиће онај што је увијао каиш — Знаш |
ељати.{S} Али, не лези враже, то некако прокопкају капетан и Узловић па потеци том човеку.{S} К |
е опрости! — Напослетку вели: »Хајде да променимо облигацију.« Нарачуни тамо — не знам дангубу, |
иђе равних сто дуката. »Сад«, вели, »да променимо, али да начинимо на сто педесет дуката.« Окре |
које интереса, које ово главно, које на промену облигације... никад отарасити.{S} Кад човек вид |
ако неће бити у реду? — И пошто се мало промисли додаде: — Тек, опет, ви можете да не изгледа к |
као шта би?</p> <p>— Хм, хм, шта би? — промишља, божем Ђуко... — Хе, шта би — то је мука сад!{ |
ви тако жестоко здравицу да вирауни већ промукоше вичући: »зооорт!« а међу гостима захори се гр |
} Тапија!...{S} Каква тапија?...{S} Нек пропадне!{S} Баци молим те, ако си ми кум!</p> <p>— Пла |
Немој бити«, тамо он, »луд!{S} Зар овом пропалици и бекрији да даш?{S} Та он је презадужен и ко |
куме! — и ту махну руком као да је све пропало.</p> <p>— Хеј, хеј, мој весели куме! — рече Мат |
адужен и косом на глави...{S} Све ће ти пропасти!« И лепо одвратише човека те му не даде...{S} |
се«, а овамо неће да ради, па се још и пропио...</p> <p>Утом поп Перо с учитељима затури се да |
штети што је окрњена — рече капетан, па прорачунавши у себи додаде: — Знаш, Ђуко, колико смо на |
једну белегу плајвазом.{S} Кад би да се прорачунамо — а то смо радили сваког месеца — по његово |
духнем те изиђем од њега...{S} И кад се прорачунасмо, закиде ми читавих двадесет дуката!...</p> |
са ситном децом — под ведрим небом, као просјак!...{S} Начини се ту галама, дотрчаше још људи и |
д њега — иако је он капетан, а ја човек прост, његов пандур: него куд бих се ја још око таких п |
и, господине — вели кмет. — Ми смо људи прости...{S} Није да рекнеш какав мит — боже сачувај!.. |
рутке, што је »пио од груди«...{S} Еле, просто си једва чекао да час изиђеш на чист ваздух.{S} |
ти још не знаш ко су наши капетани.{S} Просто, ако му није воља, неће да те чује док му што не |
олико година.{S} Капетан сео у хладу на прострте шаренице; око њега се искупили постарији и ода |
но место.{S} Усред подне сумња те онуде проћи, а камоли ноћу — потврди онај што је окретао попа |
ку главу! — Не мари ништа...{S} Моћи ће проћи.{S} Шта велиш, Ђуко?</p> <p>— О те још како, госп |
с̓, ти, шта си?</p> <p>— Ја сам, знате, професор.</p> <p>— Тако!{S} Ти си провесор што учиш оне |
дину провесоре!</p> <p>— Сервус! — рече професор.</p> <p>— Да си користан дабогда! — удари Рада |
тарије ђаке?</p> <p>— Да, да — одговори професор.</p> <p>— Е да си поштен, брате! — рече Радан, |
спрда.</p> <p>— Слуга сам! — рече опет професор клањајући се и држећи оно сврдо.</p> <p>— Хајд |
ах капетан с њим друкчије; потврди му и процену и научи га још како ће час пре доћи до пара.{S} |
Дође неки Милета из Миокуса да потврди процену.{S} Нужда човеку, хоће да извади паре из фонда |
.« — »Шта ћеш?« — »Та потврдио бих неку процену.« — »Дођи сутра!« осече се капетан на њ.{S} Изи |
!...</p> <p>— Хеј, мој весели Радане! — прошапута Мато и окрете навише стазом кући својој...</p |
се пошали.{S} Нема, нема — браћо ништа; прошле су оне старе године кад је било берићета...</p> |
улагујући се и метнувши понизно руку на прси. — Добро ће бити, ако бог да!{S} Само имам мало му |
> <p>— Ово овде — рече господин и пружи прст на велики сврдо јармењак, што беше задевен у јасту |
ксуз, Радане! — рече онај што беше забо прст, тргнувши руку као опарен. — Ето, чим те погледах, |
ба? — упита га један, што већ беше забо прст у каиш, и погледа Радана.</p> <p>— Ниси погодио! — |
оре у пискарање и адвокатисање, изучи у прсте све законе и положне и одречне, после се докопа о |
S} Виш, ту ми се попео!... — и показује прстом у теме.</p> <p>— А деца, куме?</p> <p>— Те, деца |
утем поред винограда, он ће тек пружити прстом на Раданов виноград: »Како ти се допада, Ђуко, о |
је?</p> <p>— Ово овде — рече господин и пружи прст на велики сврдо јармењак, што беше задевен у |
одеш од нас тако празне руке... — па му пружи главу шећера.{S} Капетан као чинећи се да му то н |
рнић — путем поред винограда, он ће тек пружити прстом на Раданов виноград: »Како ти се допада, |
и, »понесе деци«.{S} Одатле је кренуо у Прхово, Драгојевац, Мрђеновац, Миокус, и тако даље по с |
еља Сретена Павловића да је немиран, да псује закон, веру, да развраћа деду, даје им којекаке с |
ојој крштеној.{S} Ваљало је сад да Ђуко пукне из својих пиштоља што игда може, и што ваљда, ник |
и што ваљда, никад у свом веку нити је пукнуо нити ће пукнути, али — баш сада не чуше се његов |
икад у свом веку нити је пукнуо нити ће пукнути, али — баш сада не чуше се његови пиштољи.{S} К |
Ушушкао се ваздан тамо око тих сјајних пулија, па нас и заборавио!... — узеше га корети што шу |
мит — прекиде га капетан. — Да ми дате пун овај вајат дуката — не бих вам ни погледао, само ак |
а их и накарада.{S} Свет је овај ионако пун јада и накарада.{S} Али што баш све накараде писати |
свога.{S} Свуда је говорио лепе беседе, пуне поуке, какву може само исказати тако вредан и ревн |
атимо тако са сабора — носе два пандура пуне вреће дарова.{S} Ту су ти чарапе, пешкири, јабуке, |
се год окренеш.{S} У кафани »Код петла« пуно.{S} За једним маленим столом у крају седи један ду |
то у највећем трку на коњу може да носи пуну оканицу вина на глави а да не упусти, и што увек в |
бекријо стара!...{S} Знам ја тебе — ти пуну оканицу на глави...{S} А три дана држасте оно бден |
вчани...</p> <p>И тако наш лепи капетан пусти се у дуг разговор са својим верним Ђуком.{S} Ту с |
а неки дужници.{S} Снуждио се, невесео: пустим га у канцеларију капетану, па се наслоним да слу |
о мало основне школе, одметнуо од ода и пустио се у пискарање по сеоским канцеларијама, те га и |
— и ја сам баш јутрос из вароши, па уз пут сустигох капетана, те пођох амо с њим.{S} Ја сам ку |
да дате своме старешини што вам је први пут дошао у село...{S} Ама, он ће сам мислити да га мит |
од њих — него ко велимо где нам је први пут дошао — неће ваљати да оде онако без ишта.</p> <p>— |
о је да их насетује.{S} Сад је тек први пут изишао у Вучевицу, откако га поставише да је капета |
<p>— Није до данас.{S} Ово је тек први пут.{S} Други су долазили чешће — одговори један.</p> < |
оран и како се смеје...{S} Сад као први пут код вас...{S} Је ли, досад није долазио, а? — упита |
сад трећи Ђурђевдан одонда кад му први пут учи нише Вучевчани оно знаменито »севте«.{S} И доис |
ги пут идете боси?</p> <p>— Јес̓, други пут идемо боси. — Одговараше Радан тек онако — нека се |
погодити.{S} Нека стоји, бога ви, други пут!</p> <p>— Е добро, добро... — Знам ја тебе, Дашо — |
— Ја, кад идемо у цркву.</p> <p>— Други пут идете боси?</p> <p>— Јес̓, други пут идемо боси. — |
слим да сте га виђали ако сте били који пут о Васкрсу или о Госпођинудне на сабору код н-ске цр |
one unit="subSection" /> <p>Ако си који пут нешто туробан и зле воље, а ти само сврати — особит |
е; баци и опет — ухвати; кад баци трећи пут, закачи се пређа.{S} Повуци тамо, повуци амо, не мо |
да се попије бар још по једна за срећна пута — онако с ногу.{S} Поп Перо опет наздрави тако жес |
т нуди Давид »по једну с ногу за срећна пута«.{S} И тако спремајући се да иду напише у здравље |
батли људи, ти Вучевчани!...{S} Шта је пута наш капетан обилазио срез по званичној дужности!.. |
по званичној дужности!...{S} Шта ли је пута верни Ђуко његов чинио пазар с оном главом шећера |
лавом, он је почео записивати колико се пута прода.{S} Видим ја, па ми би за зло што записује; |
д стаде плакати неко дете у страни више пута. »Откуд сад дете овде?« помисли Радан, а обузе га |
да је онда ветар извалио један грм крај пута — било му је ваљда више од триста година.{S} Лепо |
»Сутра!...« Еле тако га одбија неколико пута.{S} Човеку притужила нужда.{S} Изиђе једном из кан |
ану, Радан хукне и рече:</p> <p>— Девет пута, мој куме, није шала!...</p> <p>— Хеј, мој весели |
више Петрова вира!...{S} Виш, па девет пута, мој куме, и — ево докле сам доспео!... заврши Рад |
н сасвим јетко. — Ја сам је досад девет пута платио!</p> <p>— Зар ову главу?</p> <p>— Ту, баш т |
у канцеларију — неће да дође; по десет пута шаљем пандура, док га једва дотерам...{S} Ето каки |
ја и пођемо.{S} Кад бесмо већ у Крнић — путем поред винограда, он ће тек пружити прстом на Рада |
жетвом.</p> <p>Све је опет пошло својим путем као и пре; дужност се вршила као и досад — само ш |
едељу дана зачамао је наш лепи капетан, путујући по срезу »по званичној дужности« својој.</p> < |
он удри загрћи оним жаром; а оно пишти, пуца, истура жишке чак у пајанте...{S} А он једнако заг |
ола, не могу волови готово да макну.{S} Пуца онај јастук под њим, као да је натоварен воденични |
е — не можеш маћи.{S} Притеже, кости му пуцају.{S} Попне се на кола, не могу волови готово да м |
ти бог не даде, него стаде писка, цика, пуцњава, као да кокице кокаш...{S} А он удри загрћи они |
му се донесе кава.{S} Он запали цигару, пуши мало и шета се по канцеларији, па сркне каве, па о |
земље; те прекрстио ноге на сиџадету па пуши из чибука; те — узима мито; а већ нос, главу, врат |
по канцеларији, па сркне каве, па опет пуши и шета се, па опет каве.{S} Затим примети пандуру |
д!{S} Док, ништа ти бог не даде — груну пушка кроз једну баџу, а мој се Узловић преврте, баш ни |
руку па пође мало брже.{S} Кад на читав пушкомет зацрни се нешто малено као клупко...{S} Учини |
из његовог подручја, он ће му на читав пушкомет стати и скинути капу; чак сјаше с коња, па му |
онај што је растурао карте.</p> <p>— Не пушта он њих шале...{S} Донесе их тако кући.{S} Наложи, |
би ме хлеб и со ваша.{S} Јок, богами — равна три талира дао сам за њу. — Е баш скупо си платио |
Ништа то не мари.{S} А богами, дао сам равна три Талира.{S} Није право да штетујем...</p> <p>— |
одине?</p> <p>— Педесет и четири села — равних десет дуката и два талира!</p> <p>— Их, забога, |
м дангубу, те интерез, те писање, изиђе равних сто дуката. »Сад«, вели, »да променимо, али да н |
о.</p> <p>— Дао је нешто, али закиде ми равних двадесет дуката!...{S} Знаш, кад је бачена она п |
и у раду.{S} А ком ће се, опет, милити рад кад му други све односе?{S} Поче и да се опија.{S} |
енаређено, узме акта и већ — почне свој рад...{S} Ето, на пример, какав беше онај Сима Симеунов |
<p>Кад беше код вратница да се растану, Радан хукне и рече:</p> <p>— Девет пута, мој куме, није |
у је глава шећера!...« И нестаде га.{S} Радан се прекрсти, извади пешкир из недара и убриса се |
S} Оно одмах, јечећи, скочи на кола.{S} Радан седи на предњем јастуку и натера волове на воду.{ |
ЕЋЕРА</head> <p>Тек се сунце смирило, а Радан Радановић из Крнића измиче с празним колима из Ш. |
и добро. »А што плачеш, мали?« упита га Радан. »Изгубио сам козе, па не смем кући.« — »А чији с |
нити...</p> <p>— Хе, кући! — прекиде га Радан, а јетко се насмехну. — Какој кући?{S} Ти мислиш |
/p> <p>— А јеси ли их ти видео? — упита Радан.</p> <p>— Нисам ја, али су ми казивали баш људи к |
ука толикој штети. — Ах, то је све крив Радан.</p> <p>— Нека га вала, Ђуко!...{S} Платиће он то |
једва извукоше кола на обалу...{S} Сиђе Радан полако с кола, да бар воловима олакша.{S} Кад, ал |
ред механом.{S} Врата се отворише и уђе Радан.</p> <p>— Добар вече вам, браћо! — назва свима ск |
{S} Било је већ право глуво доба кад се Радан кренуо из механе.{S} Они још осташе.{S} Мало се у |
маше на њ руком да стане.{S} Окрете се Радан и устави волове.{S} Приђе му господин омален, буљ |
!{S} Наша глава! ха, ха, ха!« Осврте се Радан, а оно извадило из торбе главу шећера, па одломи |
ш огорела она нечастива сила! — рећи ће Радан.</p> <p>— Па куд их део, богати? — упиташе остали |
... не може се обићи друкчије — рећи ће Радан.</p> <p>— Вала и јес̓ ружно место.{S} Усред подне |
попа.</p> <p>— Ја шта мислиш — рећи ће Радан. — Ено, преклане кака сила беше духнула и овуда.{ |
p> <p>— Свуда је вала незгодно — почеће Радан — а на оном броду код воденице и горе мало, поред |
p> <p>— Хоће, хоће да гради, ја! — рече Радан, па га онда упита: — А богати, не замери што ћу т |
ћеш ти каиш!...{S} Шта ћу ти ја! — рече Радан.</p> <p>— Како си, Радане?...{S} Поп!{S} Поп! поп |
</p> <p>— Е да си поштен, брате! — рече Радан, па га погледа тако сажаљиво што је онаки; чисто |
<p>— Кум-Мато!...{S} Гле, ти си! — рече Радан као тргнув се мало. — Ето ја... видиш, тако!{S} М |
ајд̓ тако право — на камен стао! — рече Радан и зацену се од смеха.{S} Ошину волове и похита да |
е брале ово?</p> <p>— Ето торба? — рече Радан чисто спрдајући се, јер већ беше видео да је госп |
, јармове, јастуке и још којешта — рече Радан мерећи господина од пете до перчина.</p> <p>— Ваљ |
p>— Та није то, него ове јастуке — рече Радан и показа му руком предњи и стражњи јастук у кола. |
да бацим?</p> <p>— Хе, мој куме — рече Радан сасвим јетко. — Ја сам је досад девет пута платио |
ти.</p> <p>— Аја, не могу никако — рече Радан и пође.</p> <p>— Ама молим те, брале, стани!</p> |
о.</p> <p>— Тссс, куме, шта ћеш? — поче Радан, ако и пијан, да се правда. — Брига, брига, куме! |
ес̓, други пут идемо боси. — Одговараше Радан тек онако — нека се говори којешта.</p> <p>— А не |
цну се на њ жандарм, отворивши врата, и Радан оде не дочекавши ни одговор.</p> <p>— Ви'ш, сиром |
</p> <p>— Ја шта мислиш ти... — потврди Радан па викну на волове да иду, и сам пође.</p> <p>— С |
ше пута. »Откуд сад дете овде?« помисли Радан, а обузе га сумња.{S} Дете плаче једнако.{S} Погл |
p> <p>— Да си користан дабогда! — удари Радан већ да се спрда.</p> <p>— Слуга сам! — рече опет |
петана?</p> <p>— Имамо — ја! — одговори Радан већ излазећи из стрпљења.</p> <p>— А има ли деце? |
зи сте, чини ми се ви сви... — одговори Радан. — Деде баталите ту спрдњу да седнемо као људи.</ |
<p>— Ја вала, сад из вароши — одговори Радан.</p> <p>— Ово је поп! — викну један од погађача и |
Па ето видиш шта је... сврдо — одговори Радан нерад да дивани кад му се хита.</p> <p>— А богати |
и заседоше заједно с Раданом.{S} Наручи Радан себи вина и остали шта је који хтео...</p> <p>— А |
ме, и — ево докле сам доспео!... заврши Радан, па климну главом не весело, погледа нешто доле у |
је, а одовуд, мало поводећи се, преда њ Радан.</p> <p>— Јес ти то, Радане?</p> <p>— Кум-Мато!.. |
, брале? — упита господин, радостан што Радан пристаје да прода.</p> <p>— Две рубље.</p> <p>Изв |
хтеде казати. — »Оди на кола«, рече му Радан.{S} Оно одмах, јечећи, скочи на кола.{S} Радан се |
не видиш?...{S} Та станиде!... — викну Радан и опсова тако страшно да се Мато стресе од страха |
моја деца?...{S} Није свет решето! — Ту Радан погледа снуждено преда се, па смотривши крај Мате |
и се, па ходају испред куће.{S} Сиромах Радан сав позеленио од муке.{S} Жена му и деца као поту |
<p>— Ама молим те, брале, стани!</p> <p>Радан опет стаде, па као затежући се рече:</p> <p>— Та |
старо, брале? — упита господин.</p> <p>Радан већ виде с ким има посла, па да би га се отресао |
то већ беше забо прст у каиш, и погледа Радана.</p> <p>— Ниси погодио! — викну онај што држи ка |
треба у тој игри н виче, и пита узгред Радана.</p> <p>— Ја вала, сад из вароши — одговори Рада |
чину! — викну погађач. — Баш си баксуз, Радане!</p> <p>— Баксузи сте, чини ми се ви сви... — од |
— Дај цванцик!</p> <p>— Баш си баксуз, Радане! — рече онај што беше забо прст, тргнувши руку к |
ти ја! — рече Радан.</p> <p>— Како си, Радане?...{S} Поп!{S} Поп! поп!...{S} Одакле ти?...{S} |
ишчупа га се ти шале!</p> <p>— Вере ти, Радане — упита један од њих — право ми каже, колико си |
ш боље, па га зовну:</p> <p>— јесте ти, Радане?!</p> <p>Робијаш стаде, погледа га, па узвикну: |
а свима скупа.</p> <p>— Бог ти помог̓о, Радане!{S} А одакле ти у ово доба? — упита га један, шт |
се, преда њ Радан.</p> <p>— Јес ти то, Радане?</p> <p>— Кум-Мато!...{S} Гле, ти си! — рече Рад |
ти овде?</p> <p>— Донесе и мене ветар, Радане.{S} Ви'ш, ја с мојим капетаном квит!</p> <p>— Је |
ну.{S} Обазре се и рече: »Моли се богу, Радане, што петао запева, а ти би заиста упамтио мене.{ |
д!{S} Дам му облигацију...</p> <p>— Их, Радане, забога!{S} Зар баш даде?! — узвикну један измеђ |
није шала!...</p> <p>— Хеј, мој весели Радане! — прошапута Мато и окрете навише стазом кући св |
>— А зар је он мало њих упропастио, мој Радане! — рече један. — Дабогда да и ти читав останеш.< |
винограда, он ће тек пружити прстом на Раданов виноград: »Како ти се допада, Ђуко, онај виногр |
да тргује с главом шећера...{S} Сирочад Раданова потуцају се по најму; а жена му некако убрзо п |
/head> <p>Тек се сунце смирило, а Радан Радановић из Крнића измиче с празним колима из Ш. Почес |
м.{S} Кад, а ми право окретосмо се кући Радановој.{S} Толи је!{S} Сад знам.{S} Ту и Узловић, ту |
па потеци том човеку.{S} Као за несрећу Раданову, десио се тај човек — капетану брат од ујака.{ |
и, ако бог да!{S} Само имам мало муке с Раданом.</p> <p>— Шта?{S} Хоћемо ли му скоро да дрекнем |
хнуше се игре, и сви заседоше заједно с Раданом.{S} Наручи Радан себи вина и остали шта је који |
ди господин одмах две рубље из шпага па Радану у руке, и прими сврдо.{S} Завири у кола, па виде |
њему.{S} Ни ода шта ти вајде није...{S} Ради, скапавај, гледај па подај другоме нека ти изеде, |
{S} Вели: »Не може се«, а овамо неће да ради, па се још и пропио...</p> <p>Утом поп Перо с учит |
е, још мало!{S} Твој верни Ђуко зна шта ради.{S} Не бери ти бриге!«</p> <p>Утом сва четири општ |
глед капетанов добро је пратио Ђуку шта ради, и да се откуд ту десио какав још оштрији поглед о |
наравно, опет главу шећера да је, руке ради, »понесе деци«.{S} Одатле је кренуо у Прхово, Драг |
оши пошао«, и дадоше капетану тек, руке ради, да понесе деци.{S} У Звезду је капетан извидио оп |
подмићујете.{S} Него хоћете онако, руке ради, да дате своме старешини што вам је први пут дошао |
ну главу шећера да понесе деци тек руке ради.{S} У Крнићу је опет извиђао неки спор око потеса |
ине, да је понесе својој деци »тек руке ради«...{S} Читаву недељу дана зачамао је наш лепи капе |
о љутито. — Јок.{S} То нипошто да нисте радили!{S} Одмах ћете му укварити ову добру вољу.</p> < |
{S} Кад би да се прорачунамо — а то смо радили сваког месеца — по његовом рачуну излази да је п |
ружно је — све се спрда »Ено га каки је радин!{S} Седи толико земана у кошари!...« Ниси никуд п |
<p>— Ама зар то нису људи потпазили шта радите?</p> <p>— Нису ја!...{S} Намирисали су то они од |
се хита.</p> <p>— А богати, брале, шта радиш с тим? — упита господин.</p> <p>— Вртим главчине, |
е, расте, расте... и окреће се исто као радиш; дојури већ до њега, кад — ал̓ опет онај црни поп |
ји је само својим приљежним и ревносним радом и великим снисхођењем према претпостављеним своји |
А шта цените, брале? — упита господин, радостан што Радан пристаје да прода.</p> <p>— Две рубљ |
е се, господине! — нуди некаком суровом радошћу опијен Давид Узловић свог најмилијег госта — на |
е у како је зло угазио, он поклизну и у раду.{S} А ком ће се, опет, милити рад кад му други све |
петан дошао.{S} Како од онда жито добро рађа, овце се близне, ројеви не беже.{S} Како је нестал |
<p>— Ама, окани се ти спрдње, Дашо!{S} Ражањ је — ражањ, зец је — зец; а нама сад, код овако л |
окани се ти спрдње, Дашо!{S} Ражањ је — ражањ, зец је — зец; а нама сад, код овако лепа печења |
p> <p>— Не могу ја, господине, сад сећи ражањ а зец још у шуми.</p> <p>— Ама, окани се ти спрдњ |
и да чује за мит...{S} Ништа га тако не ражљути као кад му поднесе човек нешто што би се могло |
ећи да је мит.{S} Ето, вере ми, тако се ражљути да по два дана ништа не окуси од тешка дерта.{S |
ења и вина, није стало ни до зеца ни до ражња, него до добоша и до тога како ћемо добити — ти о |
рти.</p> <p>— Сутра! — узвикну онај што разбацује, изврну карту, кад оно дама.</p> <p>— Их, оро |
е шћера што беше у торби Ђукиној, па се разви до најширих граница.{S} У том разговору и планира |
Јок, не бојимо се!</p> <p>Господин утом разви један замотач у торби, па рече, као чудећи се:</p |
зговор са својим верним Ђуком.{S} Ту се развише големи планови; измерише се све прилике и средс |
да је немиран, да псује закон, веру, да развраћа деду, даје им којекаке скаредне књиге да читај |
ко Мироча у Влахе, за казну што је децу развраћао и говорио нешто ружно о власти.{S} Нећу помињ |
у парчадима со у јело? — упита господин разгледајући крушац соли. — Је л̓ те?</p> <p>— Туцнемо |
пили постарији и одабранији људи, па се разговарају.</p> <p>— Како је ове године летина? — пита |
јици општинара и кмету сасвим потанко и разговетно да они нису ништа друго у тај мах зажелели, |
>И тако наш лепи капетан пусти се у дуг разговор са својим верним Ђуком.{S} Ту се развише голем |
азговор.{S} Сви су били знанци, па је и разговор њихов био поверљив...</p> <p>— Служите се, гос |
то масно мезетисање осуо би се пријатан разговор.{S} Сви су били знанци, па је и разговор њихов |
раздрешио неисцрпљиву торбу званичнога разговора; торбу, из које су кадре извирити све могуће |
петан сит наразговара отприлике оваквих разговора.{S} Упути скромне Вучевчане да поштују своје |
обан.{S} А сад, видите ли само, како је разговоран и како се смеје...{S} Сад као први пут код в |
се разви до најширих граница.{S} У том разговору и планирању стигоше већ и у Вучевицу.</p> <p> |
вашег капетана.{S} Ено, познајем га по разговору, како је весео и добре воље.{S} Никад га ниса |
у, као да ће вола пећи.{S} Кад се добро разгори, он разгрте жар, па букагије усред ватре!...{S} |
о вучевичко добро, па се мало капетан и разгрејао и тек сад раздрешио неисцрпљиву торбу званичн |
зго дрва, да добро сагори.{S} Кад после разгрте супрет — а оно црне као угљен!...</p> <p>— Ви̓ш |
вола пећи.{S} Кад се добро разгори, он разгрте жар, па букагије усред ватре!...{S} Ништа ти бо |
а се мало капетан и разгрејао и тек сад раздрешио неисцрпљиву торбу званичнога разговора; торбу |
еком истинкту пођоше да се већ једанпут разилазе.{S} Сваки је понешто мрмољио — некаким нечувен |
јо одоше.{S} Остали гости одавно се већ разишли.{S} Газда дрема у једном крају за столом.{S} Са |
па што игда може измахну те њом у воду; разлеже се пљесак под ћупријом, а он се некако извраћен |
са сметлишта, у коме се беху безбрижно разлепршале и закокоташе поплашено, а пилићи се само пр |
екидало се само кад се гости наклопе на разна масна пецива да омезете.{S} Али тек уз то масно м |
она »три села више«.{S} Сав је тај свет разнолик.{S} Нигде нећеш наћи слична ни носа, ни ока, н |
били дошли у тако стање да нису више ни разумевали један другога.</p> <p>По неком истинкту пођо |
свог верног Ђуку.{S} Ђука је врло добро разумео тај намиг господина свога.{S} Као чинећи се све |
да читају, каже им да горе нема неба ни раја — него да је то некаква празнина; каже им да не тр |
млад кајмак, сир и млеко; ту се износи ракија препеченица од неколико година.{S} Капетан сео у |
руке дође, а канцеларија му заудара као ракијска мешина.{S} А овај капетан јок!{S} Он дође изју |
почека још који месец дана, кад продам ракију и неко свињче, па да скрпим и да му исплатим.{S} |
оближњих села.{S} Неко пије вино, неко ракију; неко погађа »попа«, а неко »у каиш«.{S} Док ста |
док ти њега нека рука дохвати остраг за раме.{S} Окрете се Петар, кад — али опет онај поп. »Дај |
им столом пометали један другом руке на раме, па поцупкују онако седећи на столицама, као да иг |
га завали натраг.{S} Матни се руком на раме, кад али — шапа!{S} На друго, и ту — шапа!{S} Једв |
р смахнув левом руком фес с кићанком до рамена за врат.</p> <p>— И ти ћеш са мном...{S} Реци не |
} Кад ето ти оног сељака с торбом преко рамена — наиђе на ћуприју ону стару, што је сад ваљда н |
S} Изиђе сиромах, жали ми се, ја слежем раменима.{S} Ето ти га сутрадан рано — моли опет.{S} Оп |
нас јок!{S} Прође мимо те, готово да се раменом очеше, па баш ни у уво!...{S} Зовем га, брате, |
тебе, Дашо — узе га тапшати капетан по рамену. — Нећеш ти бити тако тврд на погодби.{S} А збиљ |
зе их хвалити Ђуко и потапка обојицу по рамену.</p> <p>— Само не знамо, како капетан.{S} Да ли |
слежем раменима.{S} Ето ти га сутрадан рано — моли опет.{S} Опет капетан одлаже: »Сутра!...« Е |
натакла на неку грдну пањину; једва је распетља, повуче и пође навише... али хоћеш!{S} Нешто т |
о тај?{S} Пали, море!« Но баш у тај мах растаде се Ђуко с једним сењаком; сељак оде уза шљивар, |
ође.</p> <p>Кад беше код вратница да се растану, Радан хукне и рече:</p> <p>— Девет пута, мој к |
се право њему, а све веће расте, расте, расте... и окреће се исто као радиш; дојури већ до њега |
Затрча се право њему, а све веће расте, расте, расте... и окреће се исто као радиш; дојури већ |
ип.{S} Затрча се право њему, а све веће расте, расте, расте... и окреће се исто као радиш; доју |
кад интережџији оде душа на онај свет, растопе сребра па га залију; а тело му никад не може ис |
о перчина.</p> <p>— Ваљда кад хоћете да растресете вуну, онда бушите тим јастуке па повадите? — |
оси ли он букагије? — упита онај што је растурао карте.</p> <p>— Не пушта он њих шале...{S} Дон |
тар, мој брате! — зачуди се онај што је растурао попа.</p> <p>— Ја шта мислиш — рећи ће Радан. |
шапуће неке бројеве и често се удуби у рачунање...{S} Једном се био тако занео да је на неком |
о смо радили сваког месеца — по његовом рачуну излази да је продато више једанпут, а по мом не |
још и боље бити.{S} Штета је што је она рђа открњи, а свуд бих је могао дати по три талира.</p> |
а откако је дошао тако »честит, вредан, ревносан и редак старешина у ово подручје, које нек бог |
какву може само исказати тако вредан и ревносан капетан.{S} Свуда је био добро почашћен и доче |
петана, који је само својим приљежним и ревносним радом и великим снисхођењем према претпостављ |
лицитирају; жао и њима човека.{S} Дође ред на кућу.{S} Стаде писка деде, жена му удари у запев |
во — ти, попе, боље умеш.{S} На тебе је ред.</p> <p>Сви гракнуше:</p> <p>— Поп Пера!...{S} Поп |
, вели, »ја не знам кад ће доћи и на ме ред једном!« — »Море, донеси ти штогод деци капетановој |
дошао тако »честит, вредан, ревносан и редак старешина у ово подручје, које нек бог дâ да се д |
пије, Ту се свира н игра, ту се напија редом у свачије здравље Напија се у здравље господе и о |
етка, па у здравље капетаново, па терај редом, док стиже и вечера.{S} После вечере колале су зд |
а — све ти је то некако уљудно и у свом реду.{S} Па и деца му се владају некако господски — ист |
етан; похитајте и ви.{S} Сад је баш и у реду, као на поласку да му дате...</p> <p>Кмет извади и |
ли шта ћемо — кад то некако неће бити у реду? — И пошто се мало промисли додаде: — Тек, опет, в |
мало?</p> <p>— А јок!{S} То неће бити у реду...{S} А и да је — он прасаца сад има.{S} Ту баш пр |
>— Господине — почеће кмет — није баш у реду да одеш од нас тако празне руке... — па му пружи г |
>Дође један, нуди те што може љубазније режњем роткве; други те нуди сланим бадемом; трећи ти с |
отукоше се...{S} Ломи се, ломи, ломи... рекао бих, све ће у содом!{S} Док се отиште она сила пл |
си му по очима могао познати, где би му рекао: боже, па и оно јадно учи некога!...</p> <p>И оши |
и словца проглавио.{S} Ја нећу да ми се рекне да узимам мит...{S} Видиш и сам, ако им узмеш јаб |
де куд оде ни шта би од њега.{S} Ама да рекнеш да је што шушнуло... ништа!{S} Иде он опет најла |
мет. — Ми смо људи прости...{S} Није да рекнеш какав мит — боже сачувај!...</p> <p>— Нити бих в |
икуд пристао...</p> <p>— Богме никуд! — рекоше неки..</p> <p>— Шта ћеш, куд ћеш?...{S} Дај да с |
ао људи.</p> <p>— Богами, право велиш — рекоше они што су изгубили, па се дигоше и седоше за је |
на: те не знам — у црвеним јеменијама с репићима; те — тур му до земље; те прекрстио ноге на си |
{S} Даље опомену их да се добро чувају »републиканаца« и уопште бургијаша, немирних и подозриви |
одвео на море да лађе вучемо...{S} Хоће републику, комуну?!...{S} Виргаз њима треба — виргаз!</ |
шеве падају с неба.{S} Деру се једнако »републику«, те »комуну«, те »социјалну демократију«, те |
гимназију.</p> <p>Еле, као што видите, ретко где има тако лепо и згодно капетанско племе...{S} |
виноград?« — »Добар«, велим ја, »бољег ретко где има.« »Што ли то сад пита?« мислим сам.{S} Ка |
<p>— Ви̓ш огорела она нечастива сила! — рећи ће Радан.</p> <p>— Па куд их део, богати? — упиташ |
<p>— Право велиш, господине, богами! — рећи ће један од сељака.{S} Овај се данашњи појас некак |
и одговор.</p> <p>— Ви'ш, сиромах!... — рећи ће Ђуко гледајући за њим — То је, Пајо, онај сељак |
петан.{S} Да ли је њему било по вољи? — рећи ће на то онај други.</p> <p>— Како није! — поче да |
̓ ја, баш је страшно код Петрова вира — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — Ја се и сад |
омак Владимирцима, где је среска кућа — рећи ће задовољно своме верном Ђуку:</p> <p>— Па, Ђуко, |
Превоју... не може се обићи друкчије — рећи ће Радан.</p> <p>— Вала и јес̓ ружно место.{S} Уср |
Ама ти ништа, Ђуко, не руча, вере ми — рећи ће један од њих.</p> <p>— Ја, богме, не може боље |
p>— Ко узимље интерез и ко криво мери — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — и он се тако |
вајат Ђуки.</p> <p>— Е па дајде, Ђуко — рећи ће један од оних што су малочас с њим већ уредили |
дговори један.</p> <p>— Баш би ваљало — рећи ће на то други — да му спремимо једно јагњенце, а? |
/p> <p>— Баш, Ђуко, доста ти је дукат — рећи ће кмет. — Немој ни ти сад затезати...{S} А заиста |
>— Е сад ћемо, Ђуко, право у Вучевицу — рећи ће капетан кад већ кола измакоше из авлије и појур |
растурао попа.</p> <p>— Ја шта мислиш — рећи ће Радан. — Ено, преклане кака сила беше духнула и |
му поднесе човек нешто што би се могло рећи да је мит.{S} Ето, вере ми, тако се ражљути да по |
се капитал; позидаше се куће, једанпут рећи: поче се од малене тачке, од главе шћера што беше |
, а ја онај виноград!...{S} Деде, море, реци — пошто?</p> <p>— Лако ћемо, господине.{S} Само да |
а врат.</p> <p>— И ти ћеш са мном...{S} Реци нек окрену кола. — Кола се окренуше и капетан усед |
S} Знам ја то!...{S} Него, дела ти мени реци — пошто?</p> <p>— Осамдесет, господине!</p> <p>— Ш |
ону стару, што је сад ваљда на крнићкој реци.{S} Таман би насред ћуприје, а одовуд, мало поводе |
Ја сам баш гледао кад се купао летос у реци — сав модар као чивит.{S} Испребијали га, вели, ве |
е брини се ти за њ, господине — упада у реч поп Перо. — Жње он добро и без српа...{S} Ха, ха, х |
е, не господине! — брже-боље упаде му у реч Узловић. — Шалим се...{S} Лако ћемо се. погодити.{S |
лаче, не хтеде казати. — »Оди на кола«, рече му Радан.{S} Оно одмах, јечећи, скочи на кола.{S} |
мучити... скинућу ти их!« »Јок не дам!« рече Петар и пође.{S} Попа нестаде.{S} Нити се знаде ку |
ће.</p> <p>— Хоће, хоће да гради, ја! — рече Радан, па га онда упита: — А богати, не замери што |
Е, хоћеш ти каиш!...{S} Шта ћу ти ја! — рече Радан.</p> <p>— Како си, Радане?...{S} Поп!{S} Поп |
одине?</p> <p>— Спреми и окрени кола! — рече капетан и Ђуко оде да барата нешто с кочијашем око |
.</p> <p>— Хеј, хеј, мој весели куме! — рече Мато чисто жалостиво. — Хајде кући, куме, хајде!{S |
нцик!</p> <p>— Баш си баксуз, Радане! — рече онај што беше забо прст, тргнувши руку као опарен. |
е он мало њих упропастио, мој Радане! — рече један. — Дабогда да и ти читав останеш.</p> <p>— М |
лали!</p> <p>— Нек ти је алал, брате! — рече Ђуко предајући главу кмету.{S} Затим приђе капетан |
есор.</p> <p>— Е да си поштен, брате! — рече Радан, па га погледа тако сажаљиво што је онаки; ч |
</p> <p>— Кум-Мато!...{S} Гле, ти си! — рече Радан као тргнув се мало. — Ето ја... видиш, тако! |
већ да се спрда.</p> <p>— Слуга сам! — рече опет професор клањајући се и држећи оно сврдо.</p> |
p>— Хајд̓ тако право — на камен стао! — рече Радан и зацену се од смеха.{S} Ошину волове и похи |
.</p> <p>— Хајд ову у здравље Ђукино! — рече капетан пришав столу и узевши понајвећу чашу.{S} С |
господину провесоре!</p> <p>— Сервус! — рече професор.</p> <p>— Да си користан дабогда! — удари |
а обрве.</p> <p>— Осамдесет дуката... — рече Узловић ласкаво се смешећи.{S} Мислим, није скупо? |
јем...</p> <p>— Напослетку и вреди... — рече један од општинара. — Само да није окрњена.</p> <p |
ти је брале ово?</p> <p>— Ето торба? — рече Радан чисто спрдајући се, јер већ беше видео да је |
онда бушите тим јастуке па повадите? — рече господин мислећи о јастуцима што се под главу међу |
<p>— Баш смо на штети што је окрњена — рече капетан, па прорачунавши у себи додаде: — Знаш, Ђу |
вчине, јармове, јастуке и још којешта — рече Радан мерећи господина од пете до перчина.</p> <p> |
але?</p> <p>— Које?</p> <p>— Ово овде — рече господин и пружи прст на велики сврдо јармењак, шт |
/p> <p>— Та није то, него ове јастуке — рече Радан и показа му руком предњи и стражњи јастук у |
Како да бацим?</p> <p>— Хе, мој куме — рече Радан сасвим јетко. — Ја сам је досад девет пута п |
у општинара.</p> <p>— И кмета зовните — рече Ђуко — да му што не буде криво, где га не питате.< |
платити.</p> <p>— Аја, не могу никако — рече Радан и пође.</p> <p>— Ама молим те, брале, стани! |
ин утом разви један замотач у торби, па рече, као чудећи се:</p> <p>— Гле, гле!{S} Та то је гла |
заиска кмет; узе и преврте тамо-амо, па рече: — Није вајде, добра глава само штета што је окрње |
— узвикну Ђуко као досетивши се. — Кад рече у варош — и ја сам баш јутрос из вароши, па уз пут |
<p>Радан опет стаде, па као затежући се рече:</p> <p>— Та оно, ја ти могу баш и продати; само б |
кога!...</p> <p>И ошинув волове, пође и рече:</p> <p>— У здрављу, господину провесоре!</p> <p>— |
д вратница да се растану, Радан хукне и рече:</p> <p>— Девет пута, мој куме, није шала!...</p> |
искренувши допола убриса дланом усне и рече:</p> <p>— Ето, због тога је, мој Пајо, било и поте |
еђа, па наже уза страну.{S} Обазре се и рече: »Моли се богу, Радане, што петао запева, а ти би |
то мало шећера... — Ту се окрете Ђуку и рече: — Деде, Ђуко, метни и ову главу у кола!... — Ђуко |
с ким има посла, па да би га се отресао рече:</p> <p>— Одкако је бога и вола, од онда је и сврд |
дочеку, изговори неколико веома поучних речи, па пође.{S} Док му приђе кмет и за њим два општин |
— Те, деца — моја деца?...{S} Није свет решето! — Ту Радан погледа снуждено преда се, па смотри |
п Јеротије, онај врљоки из Миокуса, што рже за женскињем кад се мало ћевне и што пева заједно с |
што бог да!...{S} Узме пређу и оно мало рибе па хајд насипом Иде тако полако, иде...{S} Док се |
} Дође, баци једном пређу, ухвати нешто рибе; баци и опет — ухвати; кад баци трећи пут, закачи |
мислиш, мој брате!{S} Дигао се, вели у рибу ноћу, па хајд Виру.{S} Лепо, тишина а вода мирна; |
кроз стакло на среди, стоји жандарм.{S} Робијаш узе неку дугачку флашу пива, па пође.{S} Смотри |
ката!...</p> <p>Утом уђе у кафану један робијаш од оних којима је скинуто гвожђе, па слушају пр |
вну:</p> <p>— јесте ти, Радане?!</p> <p>Робијаш стаде, погледа га, па узвикну: — Аха, Ђуко!{S} |
а...</p> <p>— Па дела казуј, што допаде робије.</p> <p>— Стани, полако!{S} Казаћу ти...{S} Кад |
ону главу шећера.</p> <p>— А што је на робији? — упита Пајо зачуђено.</p> <p>— Што је?...{S} Ш |
а испит, па после суду, суд га осуди на робију, и ето, сиромах, још није издржао.{S} Капетан те |
же.{S} Да се, опет, жале — куд ће шут с рогатима изићи накрај!...</p> <p>— Богме, ви сте ту мно |
е нек бог дâ да се дугољетно подржи под родољубивом управом његовом, а све на срећу верних сино |
д онда жито добро рађа, овце се близне, ројеви не беже.{S} Како је нестало гусеница, врана и ча |
сом.{S} Не плаћа на време.{S} Прође иза рока по читава три месеца.{S} Вели: »Не може се«, а ова |
едан, нуди те што може љубазније режњем роткве; други те нуди сланим бадемом; трећи ти се жали |
о Радан пристаје да прода.</p> <p>— Две рубље.</p> <p>Извади господин одмах две рубље из шпага |
рубље.</p> <p>Извади господин одмах две рубље из шпага па Радану у руке, и прими сврдо.{S} Зави |
ола већ беху спремна.{S} Кочијаш држи у руди вођице и чека да пође.{S} Ђуко спреман чека код ко |
е — рећи ће Радан.</p> <p>— Вала и јес̓ ружно место.{S} Усред подне сумња те онуде проћи, а кам |
градиш, немаш откуд, а мораш.{S} Већ и ружно је — све се спрда »Ено га каки је радин!{S} Седи |
у што је децу развраћао и говорио нешто ружно о власти.{S} Нећу помињати ни самог домаћина што |
же...{S} Иде тако иде, док ти њега нека рука дохвати остраг за раме.{S} Окрете се Петар, кад — |
ешто доле у воду, па тек повуче Мату за рукав шапћући: — Куме, куме!{S} Нуто, нуто!</p> <p>— Шт |
да одвуче на дно!...{S} Он ти онда држ рукама за жиле, те једва изгамбуља на обалу.{S} Кад има |
акривио фес, затурио се, па млатарајући рукама прича нешто једном младићу што седи за истим сто |
обио, наравно, опет главу шећера да је, руке ради, »понесе деци«.{S} Одатле је кренуо у Прхово, |
з вароши пошао«, и дадоше капетану тек, руке ради, да понесе деци.{S} У Звезду је капетан извид |
а га подмићујете.{S} Него хоћете онако, руке ради, да дате своме старешини што вам је први пут |
ло наочиглед, а сад то иде згодно испод руке...{S} Људи им знаду ћуд, па шта ће — плаћају.{S} В |
ао мит, нити да, опет, оде онако празне руке.</p> <p>— Па дела, Ђуко, вере ти, како би се то мо |
е баш у реду да одеш од нас тако празне руке... — па му пружи главу шећера.{S} Капетан као чине |
бивајући се — да га не испратимо празне руке...</p> <p>— А знате ли ви — поче пандур веома пове |
{S} Видиш и сам, ако им узмеш јабуку из руке, дигну на те вику, као на белу врану...{S} Овако ћ |
апетану главу шећера да понесе деци тек руке ради.{S} У Крнићу је опет извиђао неки спор око по |
е Ђукине, да је понесе својој деци »тек руке ради«...{S} Читаву недељу дана зачамао је наш лепи |
м округлим столом пометали један другом руке на раме, па поцупкују онако седећи на столицама, к |
уцка, штуца, искрмачи сваки акт који до руке дође, а канцеларија му заудара као ракијска мешина |
ру и друга пранга.{S} Он узе букагије у руке па носи, а опучи сад брже...{S} Иде тако иде, док |
ин одмах две рубље из шпага па Радану у руке, и прими сврдо.{S} Завири у кола, па видев торбу с |
довољан што му тако славно иде посао за руком.{S} Извири мало иза вајата и погледа капетана, па |
. хоће да га завали натраг.{S} Матни се руком на раме, кад али — шапа!{S} На друго, и ту — шапа |
, Дашо, нема шале! — Ту се капетан маши руком за чашу у којој беше допола вина.</p> <p>— А, мол |
подине! — одговори пандур смахнув левом руком фес с кићанком до рамена за врат.</p> <p>— И ти ћ |
рале!{S} Хеј, брале стани!« и маше на њ руком да стане.{S} Окрете се Радан и устави волове.{S} |
го ове јастуке — рече Радан и показа му руком предњи и стражњи јастук у кола.</p> <p>— А је ли |
а се окренуше и капетан уседе, па махну руком на Ђуку: — Хај̓д, пењи се! — Ђуко се посади у кол |
вда. — Брига, брига, куме! — и ту махну руком као да је све пропало.</p> <p>— Хеј, хеј, мој вес |
рече онај што беше забо прст, тргнувши руку као опарен. — Ето, чим те погледах, изгубих цванци |
зловић, улагујући се и метнувши понизно руку на прси. — Добро ће бити, ако бог да!{S} Само имам |
леве ноге једна пранга.{S} Он је узе у руку па пође мало брже.{S} Кад на читав пушкомет зацрни |
и, јабуке, тканице, па богме, и по неко руно и ћилими или јагње...{S} А сад нико ни да се пошал |
е старешине, да их слушају и буду им на руци у сваком послу њиховом.{S} Даље опомену их да се д |
људе да слушају власт и да јој буду на руци; и ту су парничне стране дале капетану главу шећер |
готово певајући један, а држи у десној руци две и у левој једну карту, хитро их премеће, већ ш |
тинара.</p> <p>— Ама ти ништа, Ђуко, не руча, вере ми — рећи ће један од њих.</p> <p>— Ја, богм |
риђе му господин омален, буљавих очију, с постриженом брадом и кратким чибучићем у зубима, па г |
онесе и мене ветар, Радане.{S} Ви'ш, ја с мојим капетаном квит!</p> <p>— Јеси давно из Владимир |
сири помало.{S} Кад ето ти оног сељака с торбом преко рамена — наиђе на ћуприју ону стару, што |
боравио!... — узеше га корети што шушка с капетаном.</p> <p>— Бог душмана заборавио, браћо! — И |
тана: те не знам — у црвеним јеменијама с репићима; те — тур му до земље; те прекрстио ноге на |
ок му приђе кмет и за њим два општинара с главом шећера.</p> <p>— Господине — почеће кмет — ниј |
ак насипом, иде...{S} Док ти њему спаде с леве ноге једна пранга.{S} Он је узе у руку па пође м |
томе земана.{S} Ама, некако траљаво иде с интересом.{S} Не плаћа на време.{S} Прође иза рока по |
— упита господин.</p> <p>Радан већ виде с ким има посла, па да би га се отресао рече:</p> <p>— |
а се у здравље домаћина Давида, који је с Трудом стекао свој поштени дом и у дому махала и захи |
, има опет неког те му помаже да тргује с главом шећера...{S} Сирочад Раданова потуцају се по н |
ити, ако бог да!{S} Само имам мало муке с Раданом.</p> <p>— Шта?{S} Хоћемо ли му скоро да дрекн |
ед њих.{S} Дугајлија узе чашу, куцну се с оним младићем, па искренувши допола убриса дланом усн |
званично понашање!{S} Ево, смео бих се с вама опкладити у што год хоћете да нисте досад нашли |
ше срећом и петли...{S} Одскочи му дете с леђа, па наже уза страну.{S} Обазре се и рече: »Моли |
о, каза ми све: како је мислио и шта ће с њом.{S} Мени обрече трећу пару...{S} Та, знаш, хвала |
ило, а Радан Радановић из Крнића измиче с празним колима из Ш. Почесто ошине волове — хита кући |
ушкомет стати и скинути капу; чак сјаше с коња, па му ода чест.{S} А данас јок!{S} Прође мимо т |
с дан, па изволева...{S} Тако је било и с том главом шећера!{S} Уђем ја једно јутро у канцелари |
урађ, Ненад, и они други?...{S} Мо'ш ли с њима изићи накрај?...</p> <p>— Та кубурим помало, гос |
а не зна за њ и да нема удела у очевини с осталом браћом, а он после удари још горе у пискарање |
жем...{S} Знаш, кад смо почели трговати с новом главом, он је почео записивати колико се пута п |
једном младићу што седи за истим столом с њим.{S} Келнер донесе још две чаше пива пред њих.{S} |
есе бајаги капетаници.{S} Одмах капетан с њим друкчије; потврди му и процену и научи га још как |
ла.</p> <p>Док се још капетан заговарао с људма, дотле кола већ беху спремна.{S} Кочијаш држи у |
е кола на обалу...{S} Сиђе Радан полако с кола, да бар воловима олакша.{S} Кад, али — хоће оно |
бар још по једна за срећна пута — онако с ногу.{S} Поп Перо опет наздрави тако жестоко здравицу |
ј проби...{S} Читав сахат борио се тако с том нечастивом силом.{S} Док се чуше срећом и петли.. |
море!« Но баш у тај мах растаде се Ђуко с једним сењаком; сељак оде уза шљивар, затурио на леђа |
вео, па ми се хвали како ће скинути зло с врата...</p> <p>— Па дела казуј, што допаде робије.</ |
уз пут сустигох капетана, те пођох амо с њим.{S} Ја сам купио за моју чељад нешто шећера — мог |
Шта?{S} Хоћемо ли му скоро да дрекнемо с јаретом?{S} Ха, ха, ха! — пита и смеје се капетан пре |
махнуше се игре, и сви заседоше заједно с Раданом.{S} Наручи Радан себи вина и остали шта је ко |
се још и пропио...</p> <p>Утом поп Перо с учитељима затури се да дивани, а Давид и капетан наст |
рече капетан и Ђуко оде да барата нешто с кочијашем око кола.</p> <p>Док се још капетан заговар |
ли је пута верни Ђуко његов чинио пазар с оном главом шећера и никад да је прода за три талира, |
ри корака увек иде један дугачак пандур с пиштољима и јатаганима за појасом, а о појасу му виси |
— рећи ће један од оних што су малочас с њим већ уредили посао.{S} Ђуко приђе колима и извуче |
одговори пандур смахнув левом руком фес с кићанком до рамена за врат.</p> <p>— И ти ћеш са мном |
авље поп-Пере, па поп-Јеротије; па опет с почетка, па у здравље капетаново, па терај редом, док |
може.{S} Да се, опет, жале — куд ће шут с рогатима изићи накрај!...</p> <p>— Богме, ви сте ту м |
преда се, па смотривши крај Мате торбу с главом шећера, где је спустио, секну га нешто те прек |
о је то; мисле овамо печене шеве падају с неба.{S} Деру се једнако »републику«, те »комуну«, те |
да се иде.{S} Опет нуди Давид »по једну с ногу за срећна пута«.{S} И тако спремајући се да иду |
усниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њима кака посла.{S} Оно, додуше, ни ја их толико баш |
та.</p> <p>— А богати, брале, шта радиш с тим? — упита господин.</p> <p>— Вртим главчине, јармо |
лане оделих од брата.{S} Остадох једин, са женом и децом...{S} Куд ћу и шта ћу?{S} Не знаш шта |
је требало записати, записао »№ 54 дук. са 12%...«</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Боже |
и Ђукиној пред канцеларијом и она торба са главом шећера, и што капетан сад, кад хода изјутра п |
} Памтим ја, док сам био практикант, па са шездесет талира живио сам боље него данас, као капет |
ш да се чак у другом селу тргоше квочке са сметлишта, у коме се беху безбрижно разлепршале и за |
а глави а да не упусти, и што увек води са собом једну црну керину, па једанпут закључа је посл |
огорчало човеку.{S} Није то шала остати са ситном децом — под ведрим небом, као просјак!...{S} |
у казну за грехе њихове, а кад сутрадан са страхом приступише и отворише врата — за велико чудо |
је и стајала.</p> <p>Опрости се капетан са свима, седе у кола и оде, а Вучевчани осташе врло за |
пред среску кућу, где се устави капетан са својим вредним Ђуком и богатом жетвом.</p> <p>Све је |
око врата му уплетен кантар читав онако са синџиром и јајетом...{S} То је, кажу био некаква што |
Ивића, капетана.{S} Кад се вратимо тако са сабора — носе два пандура пуне вреће дарова.{S} Ту с |
ем кад се мало ћевне и што пева заједно са Циганима некакве скаредне песме.{S} Ту је чак и сам |
аш лепи капетан пусти се у дуг разговор са својим верним Ђуком.{S} Ту се развише големи планови |
сврдо.{S} Завири у кола, па видев торбу са стварима, упита:</p> <p>— А шта ти је брале ово?</p> |
ом до рамена за врат.</p> <p>— И ти ћеш са мном...{S} Реци нек окрену кола. — Кола се окренуше |
цркве, дођу и господа из Владимираца на сабор.{S} Капетана ћете лако познати.{S} На њему је нај |
<p>— Ено, знам ја пре...{S} Дође ти на сабор код цркве сваког празника тушта света.{S} Лепо се |
сахат хода одатле.{S} Дакле, кад је год сабор код н-ске цркве, дођу и господа из Владимираца на |
ћа, капетана.{S} Кад се вратимо тако са сабора — носе два пандура пуне вреће дарова.{S} Ту су т |
оји пут о Васкрсу или о Госпођинудне на сабору код н-ске цркве.{S} Среска је кућа близу; нема н |
чак и једно од она »три села више«.{S} Сав је тај свет разнолик.{S} Нигде нећеш наћи слична ни |
баш гледао кад се купао летос у реци — сав модар као чивит.{S} Испребијали га, вели, ветрењаци |
па ходају испред куће.{S} Сиромах Радан сав позеленио од муке.{S} Жена му и деца као потучени.. |
ти подноси под нос чварак или ћевапчић сав уваљан у со и моли те да само »кошташ« за његову љу |
таја.{S} Још натрпа озго дрва, да добро сагори.{S} Кад после разгрте супрет — а оно црне као уг |
и пита узгред Радана.</p> <p>— Ја вала, сад из вароши — одговори Радан.</p> <p>— Ово је поп! — |
кну на Ђуку и као попрети главом. »Сад, сад, господине — ето ме!« одговори Ђуко махнувши главом |
годимо?</p> <p>— Не могу ја, господине, сад сећи ражањ а зец још у шуми.</p> <p>— Ама, окани се |
тосмо се кући Радановој.{S} Толи је!{S} Сад знам.{S} Ту и Узловић, ту сељаци, неки трговчићи се |
ти Пајо.</p> <p>— Е, те још како!...{S} Сад је баш ишла како ваља!...{S} Само да ти кажем.{S} Д |
ђе добош пред кућу, куда ћу онда?...{S} Сад, вере ми ни сам не знам шта ћу...{S} Идем често као |
ако је разговоран и како се смеје...{S} Сад као први пут код вас...{S} Је ли, досад није долази |
го.{S} А и ваљало је да их насетује.{S} Сад је тек први пут изишао у Вучевицу, откако га постав |
ето зове ме капетан; похитајте и ви.{S} Сад је баш и у реду, као на поласку да му дате...</p> < |
ра опет своје.{S} Виноград је добио.{S} Сад, ваљда, има опет неког те му помаже да тргује с гла |
ве пири некаки врућ ветар око ушију.{S} Сад ће већ на брод под воденицом.{S} Таман да нагази ка |
ојој соби — пред канцеларијом.</p> <p>— Сад вам јамачно није тако ишла трговина? — примети Пајо |
тутнеш.{S} Некад се давало наочиглед, а сад то иде згодно испод руке...{S} Људи им знаду ћуд, п |
по неко руно и ћилими или јагње...{S} А сад нико ни да се пошали.{S} Нема, нема — браћо ништа; |
наједи се, па је поваздан туробан.{S} А сад, видите ли само, како је разговоран и како се смеје |
скочи од љутине што Ђуко не даде израза сад такоме весељу; набрао обрве, па јурну на прозор, а |
божем Ђуко... — Хе, шта би — то је мука сад!{S} Да је нешто за децу онако лепо...</p> <p>— Да с |
Ражањ је — ражањ, зец је — зец; а нама сад, код овако лепа печења и вина, није стало ни до зец |
че неку пару за својих десет година, па сад, хвала богу, има чиме дочекати своје знанце и прија |
ити у реду...{S} А и да је — он прасаца сад има.{S} Ту баш пре неки дан опрасила му се крмача.< |
ти неко дете у страни више пута. »Откуд сад дете овде?« помисли Радан, а обузе га сумња.{S} Дет |
у.{S} Ја се мало зачудим, богме. »Откуд сад то«, мислим сам, »кад наш капетан не узима ни од ко |
осади у кола према капетану.</p> <p>— Е сад ћемо, Ђуко, право у Вучевицу — рећи ће капетан кад |
и време је већ да се похаба, јер ово је сад трећи Ђурђевдан одонда кад му први пут учи нише Вуч |
на другој којој крштеној.{S} Ваљало је сад да Ђуко пукне из својих пиштоља што игда може, и шт |
на — наиђе на ћуприју ону стару, што је сад ваљда на крнићкој реци.{S} Таман би насред ћуприје, |
ост се вршила као и досад — само што је сад почела да стоји у соби Ђукиној пред канцеларијом и |
го, колико иштеш за онај виноград да се сад погодимо?</p> <p>— Не могу ја, господине, сад сећи |
т, а по мом не излази.{S} И баш могу се сад где хоћеш заклети, није ми о главу да лажем, да сам |
— Погледа... баш букагије!...{S} Шта ће сад?{S} Скинути не може.{S} Хајде, Вели, да се полако г |
оценити и уважити — на многаја љета!« И сад грмну опет једно опште »многаја љета«; Ђуко пали из |
то онај што је погађао у каиш — Ја се и сад чудим како имаде куражи Петар да усред глувог доба |
у кућу.{S} Сви се загледасмо шта му би сад!{S} Док, ништа ти бог не даде — груну пушка кроз је |
и.{S} И не бих узео да нисте ви.{S} Али сад што му драго... — изговара се капетан, а Ђуку се са |
је дукат — рећи ће кмет. — Немој ни ти сад затезати...{S} А заиста да није тако оштећена, дали |
Он узе букагије у руке па носи, а опучи сад брже...{S} Иде тако иде, док ти њега нека рука дохв |
о, па се мало капетан и разгрејао и тек сад раздрешио неисцрпљиву торбу званичнога разговора; т |
а торба са главом шећера, и што капетан сад, кад хода изјутра по канцеларији припијајући каву, |
чавака што затиру воће и усеве.{S} Како сад нема ни пламењаче, ни поплаве, ни града, ни суше.{S |
м ја, »бољег ретко где има.« »Што ли то сад пита?« мислим сам.{S} Кад, а ми право окретосмо се |
зовну.</p> <p>— Ето ме, господине, ето сад! — одазва се Ђуко, па навали на општинаре. — Е нека |
ли је од моје веселе деце?{S} Где ли су сад?...</p> <p>— Хајде ти, море!{S} Шта чекаш ваздан? — |
з, те писање, изиђе равних сто дуката. »Сад«, вели, »да променимо, али да начинимо на сто педес |
привикну на Ђуку и као попрети главом. »Сад, сад, господине — ето ме!« одговори Ђуко махнувши г |
ти је пукнуо нити ће пукнути, али — баш сада не чуше се његови пиштољи.{S} Капетан из коже иско |
тако жали да се већ и теби самом чисто сажали што не свирају »Сећаш ли се оног сата«; пети при |
брате! — рече Радан, па га погледа тако сажаљиво што је онаки; чисто си му по очима могао позна |
болан!...{S} Видиш ову кавану?{S} Њу је сазидао капетан том главом шећера.{S} Мој Пајо, падало |
мињати!{S} То начине да те бог сачува и саклони...{S} Начине од здрава и читава човека накараду |
је!« — Не да он никако.{S} Салета тако, салета...{S} Док запева петао негде у селу...{S} Нестад |
ре, те букагије!« — Не да он никако.{S} Салета тако, салета...{S} Док запева петао негде у селу |
рчаше још људи из села.{S} Он, сиромах, сам изиђе и предаде се, те га одмах отпратише у хапс... |
и Радан већ да се спрда.</p> <p>— Слуга сам! — рече опет професор клањајући се и држећи оно свр |
ш заклети, није ми о главу да лажем, да сам право бележио.{S} Око тога ти се, богме, ми здрпимо |
о шећера лепа...</p> <p>— Их, болан, да сам знао — вајкаше се један — могао сам купити ономаде |
родаја брзо извршена, ниси видео!{S} Ја сам се зачудио кад се то пре огласи, кад ли пре изиђе у |
сту главу — познајем је добро!...{S} Ја сам је и набавио капетану.{S} Ево, где је окрњи црно де |
упају као струк лука и туку се...{S} Ја сам баш гледао кад се купао летос у реци — сав модар ка |
гох капетана, те пођох амо с њим.{S} Ја сам купио за моју чељад нешто шећера — могу вам дати, к |
ој куме — рече Радан сасвим јетко. — Ја сам је досад девет пута платио!</p> <p>— Зар ову главу? |
поче онај што је изгубио на попу. — Ја сам слушао од старих људи, кад интережџији оде душа на |
</p> <p>— Јес̓, ти, шта си?</p> <p>— Ја сам, знате, професор.</p> <p>— Тако!{S} Ти си провесор |
досетивши се. — Кад рече у варош — и ја сам баш јутрос из вароши, па уз пут сустигох капетана, |
па девет пута, мој куме, и — ево докле сам доспео!... заврши Радан, па климну главом не весело |
први пут дошао у село...{S} Ама, он ће сам мислити да га митите, па не ваља.</p> <p>— Јок!{S} |
давно из Владимираца?</p> <p>— Прекјуче сам пошао.</p> <p>— Вере ти, шта ли је од моје веселе д |
врди Радан па викну на волове да иду, и сам пође.</p> <p>— Стани, брале, молим те! — устави га |
некакве скаредне песме.{S} Ту је чак и сам капетан Максим Сармашевић.{S} Остало су општинске ћ |
ми се рекне да узимам мит...{S} Видиш и сам, ако им узмеш јабуку из руке, дигну на те вику, као |
неко украде, или их онако нестаде — ни сам није знао...</p> <p>— А јеси ли их ти видео? — упит |
ћу, куда ћу онда?...{S} Сад, вере ми ни сам не знам шта ћу...{S} Идем често као луд.{S} Што год |
ало је оног берићета.{S} Памтим ја, док сам био практикант, па са шездесет талира живио сам бољ |
зачудим, богме. »Откуд сад то«, мислим сам, »кад наш капетан не узима ни од ког мита?« А он ви |
где има.« »Што ли то сад пита?« мислим сам.{S} Кад, а ми право окретосмо се кући Радановој.{S} |
да сам знао — вајкаше се један — могао сам купити ономаде кад оно силазих у варош!</p> <p>— А! |
<p>— Ништа то не мари.{S} А богами, дао сам равна три Талира.{S} Није право да штетујем...</p> |
.{S} Јок, богами — равна три талира дао сам за њу. — Е баш скупо си платио, брат-Ђуко! — при</p |
то је на каишу изгубио.</p> <p>— Продао сам мало жита и вуне...{S} Иде Ђурђевдан, па ти, богме, |
ле је више нисмо носили по селима, него сам је чувао ја у мојој соби — пред канцеларијом.</p> < |
климну главом да јесте.</p> <p>— Понео сам...{S} Ех, господине, зар ја то да заборавем!</p> <p |
! — опет гракну Вучевчани.</p> <p>— Био сам баш млађи писар код покојног Вула Ивића, капетана.{ |
плачеш, мали?« упита га Радан. »Изгубио сам козе, па не смем кући.« — »А чији си ти?« Оно плаче |
практикант, па са шездесет талира живио сам боље него данас, као капетан.</p> <p>— Јес̓, богме, |
олим те, ако си ми кум!</p> <p>— Платио сам.{S} Како да бацим?</p> <p>— Хе, мој куме — рече Рад |
ега?</p> <p>— И не питај, брате, колико сам.{S} Да бог сачува сваког таке позајмице!...{S} Знаш |
виноград...{S} Не брини се...{S} Добош сам ја, море!...{S} Јест, ја — добош!</p> <p>Напослетку |
а човек погледа, мора признати да га је сама природа створила да буде капетан.{S} Па још оно ње |
главице само тек учинише: »ћрррр!...« И сама живеж већ види да се некака чудевенија збивају.</p |
ере ти?</p> <p>— Драге воље, господине, само да ми се докопати...</p> <p>— Хм, и ти још — само |
»Ама, ако хоће само, донећу — ко не би, само нека буде вајде!« — Ја му онда понудим главу шећер |
вајат дуката — не бих вам ни погледао, само ако је мит...{S} Овако за љубав и добро познанство |
ти ући.{S} Чисто би се сваки дан судио, само да улазиш у тако чисту, тако проветрену и намириса |
<p>— Та оно, ја ти могу баш и продати; само бојим се да не буде за те скупо?</p> <p>— А шта це |
а прси. — Добро ће бити, ако бог да!{S} Само имам мало муке с Раданом.</p> <p>— Шта?{S} Хоћемо |
...{S} Сад је баш ишла како ваља!...{S} Само да ти кажем.{S} Дође неки Милета из Миокуса да пот |
ћу ја њих друкчије мало да шишам!...{S} Само ти буди паметан.{S} А већ трећа пара твоја и божиј |
ошто?</p> <p>— Лако ћемо, господине.{S} Само да му ишчупамо из шака...</p> <p>— Е није него још |
азда дрема у једном крају за столом.{S} Само шкиљи још једна лампа.{S} Напољу звижди ветар, и с |
и вреди... — рече један од општинара. — Само да није окрњена.</p> <p>— Баш, Ђуко, доста ти је д |
о! — одговара</p> <p>Ђуко смешећи се. — Само је могло још и боље бити.{S} Штета је што је она р |
е жагор, вика, лупа, свирка, певанија — само бруји!...{S} Тако је то готово свако у бога вече з |
и пре; дужност се вршила као и досад — само што је сад почела да стоји у соби Ђукиној пред кан |
се докопати...</p> <p>— Хм, и ти још — само да ти се докопати!?{S} Стегни ти њега: »Паре, море |
та ти она зна?{S} Права марва!</p> <p>— Само, Ђуко, паметно!...{S} Нећу ником да си словца прог |
одине, зар ја то да заборавем!</p> <p>— Само штета што је онај лола окрњи...</p> <p>— Баш штета |
дине — одговара скромно давид.</p> <p>— Само ако где запне — мени ти њих, па ће мо ми њима добо |
о и потапка обојицу по рамену.</p> <p>— Само не знамо, како капетан.{S} Да ли је њему било по в |
амо, па рече: — Није вајде, добра глава само штета што је окрњена...</p> <p>— Ништа то не мари. |
и ћевапчић сав уваљан у со и моли те да само »кошташ« за његову љубав.{S} Онамо се, опет, један |
е је то у другога друкчије!</p> <p>Вала само сести па гледати сехира.</p> <p>Дође један, нуди т |
жда.{S} Изиђе једном из канцеларије, па само што не плаче.{S} Питам га шта је — а већ амо знам, |
рио лепе беседе, пуне поуке, какву може само исказати тако вредан и ревносан капетан.{S} Свуда |
ацао попа.</p> <p>— О, мој брате, да је само интерез, било би цвеће и ковиље, али уписа у облиг |
у дужност тако врсног капетана, који је само својим приљежним и ревносним радом и великим снисх |
петла« слегне се цео свет, па готово не само цео свет, него — чак и једно од она »три села више |
але и закокоташе поплашено, а пилићи се само прибише уза њих па изврљивши своје још голуждраве |
Здравице, певање и свирање прекидало се само кад се гости наклопе на разна масна пецива да омез |
аго... — изговара се капетан, а Ђуку се само смеши брк.</p> <p>— А немој што замерити, господин |
ја, »па да виш онда!« — »Ама, ако хоће само, донећу — ко не би, само нека буде вајде!« — Ја му |
изврљивши своје још голуждраве главице само тек учинише: »ћрррр!...« И сама живеж већ види да |
е поваздан туробан.{S} А сад, видите ли само, како је разговоран и како се смеје...{S} Сад као |
Умећу ја њима подићи како ваља...{S} Ти само гледај сехира док дођемо у Вучевицу.{S} Ту ћемо уч |
који пут нешто туробан и зле воље, а ти само сврати — особито ако то буде зими и кад је кака же |
зда друштво Узловићево, него да поменем само даљне госте који се потрудише да му на весеље дођу |
у ништа друго у тај мах зажелели, него »само да не буде одвећ скупо«.</p> <p>— Како бих ја вама |
S} Да већ и не помињем одабране људе из самог места — на прилику: новог учитеља Симу Стојнића, |
што ружно о власти.{S} Нећу помињати ни самог домаћина што се, чим је изучио оно мало основне ш |
копати.{S} Молих га опет, молих већ као самог господа бога — боже опрости! — Напослетку вели: » |
та«, и то се тако жали да се већ и теби самом чисто сажали што не свирају »Сећаш ли се оног сат |
потера волове.{S} Петли учесташе.{S} У саму зору стигао је кући.</p> <milestone unit="subSecti |
рн као угљен, а лице и све му зарасло у саму браду. »Дај ми те букагије да ти скинем!«</p> <p>— |
иде где Ђука узе торбу из кола.{S} Ђуко саопшти целу ствар и оној двојици општинара и кмету сас |
есме.{S} Ту је чак и сам капетан Максим Сармашевић.{S} Остало су општинске ћате и већ тако — оп |
финог и лепог капетана... неког Максима Сармашевића.</p> <p>Биће две године како је добио чин к |
строга званичност као што је у Максима Сармашевића, нашег лепог капетана. — Ето, на пример, ка |
цим?</p> <p>— Хе, мој куме — рече Радан сасвим јетко. — Ја сам је досад девет пута платио!</p> |
е смеје се као остала деца, него некако сасвим извраћено: »Наша глава! ха, ха!{S} Наша глава! х |
ствар и оној двојици општинара и кмету сасвим потанко и разговетно да они нису ништа друго у т |
ђао неки спор око потеса и узгред добро саслушао попа Перу Пеповића, који ,му се пожали на учит |
даш, а он им наручио: »Сећаш ли се оног сата«, и то се тако жали да се већ и теби самом чисто с |
сажали што не свирају »Сећаш ли се оног сата«; пети пришао па ти подноси под нос чварак или ћев |
одговараше Ђуко на ту жељу њихову. — Та сатрео би ме хлеб и со ваша.{S} Јок, богами — равна три |
} Свога га мртви зној проби...{S} Читав сахат борио се тако с том нечастивом силом.{S} Док се ч |
цркве.{S} Среска је кућа близу; нема ни сахат хода одатле.{S} Дакле, кад је год сабор код н-ске |
но се бију те хале пред тучом... да бог сачува!</p> <p>— Јеси слушао нашег Станка?{S} Ето он је |
не питај, брате, колико сам.{S} Да бог сачува сваког таке позајмице!...{S} Знаш кад се оно оно |
појас некако обезочио и баталио да бог сачува!...{S} Шта се чини, чудо те и ово мало бог још д |
ој ни спомињати!{S} То начине да те бог сачува и саклони...{S} Начине од здрава и читава човека |
и...{S} Није да рекнеш какав мит — боже сачувај!...</p> <p>— Нити бих вам узео ја мит — прекиде |
ради.{S} Не бери ти бриге!«</p> <p>Утом сва четири општинара и кмет, те за вајат Ђуки.</p> <p>— |
накићен капетан. — Теби је, чини ми се, свака година Добра, а?</p> <p>— Не брини се ти за њ, го |
и није дао да учине штете...</p> <p>— И сваке се године бију на Превоју... не може се обићи дру |
оли за нешто — тако прође и он.{S} Еле, сваки дан тек купи по неко главу шећера од мене.</p> <p |
пођоше да се већ једанпут разилазе.{S} Сваки је понешто мрмољио — некаким нечувеним језиком.</ |
а одигра улогу из какве комедије и то — сваки друкчију улогу...{S} У кафану »Код петла« слегне |
ећером... милина ти ући.{S} Чисто би се сваки дан судио, само да улазиш у тако чисту, тако пров |
ни очима, а све пљуцка, штуца, искрмачи сваки акт који до руке дође, а канцеларија му заудара к |
а — само бруји!...{S} Тако је то готово свако у бога вече зими.</p> <p>Једно вече тако беше жес |
ај, брате, колико сам.{S} Да бог сачува сваког таке позајмице!...{S} Знаш кад се оно ономлане о |
ја пре...{S} Дође ти на сабор код цркве сваког празника тушта света.{S} Лепо се помоле богу, па |
би да се прорачунамо — а то смо радили сваког месеца — по његовом рачуну излази да је продато |
ита капетан једнога од њих.</p> <p>— Та свакојако, господине!{S} Нема оних старих година.</p> < |
зорт! зорт! зооорт!« и загребу онај већ сваком познати вираунски туш.</p> <p>Здравице, певање и |
и у говору, и у смеху, и у погледу, и у сваком ма и најмањем покрету огледа строга званичност к |
шине, да их слушају и буду им на руци у сваком послу њиховом.{S} Даље опомену их да се добро чу |
у се свира н игра, ту се напија редом у свачије здравље Напија се у здравље господе и онога ко |
ећу верних синова земље ове, који знаду свачије заслуге оценити и уважити — на многаја љета!« И |
..{S} Ломи се, ломи, ломи... рекао бих, све ће у содом!{S} Док се отиште она сила планином.{S} |
љине, ни лица, ни одеће, ни обуће...{S} Све је то у другога друкчије!</p> <p>Вала само сести па |
он је презадужен и косом на глави...{S} Све ће ти пропасти!« И лепо одвратише човека те му не д |
Ишли су сутрадан људи те гледали...{S} Све грмље поизваљивано...</p> <p>— Ојађено се бију те х |
одаје?</p> <p>— Продаја се извршила.{S} Све му оде за дуг и трошкове, још се није могло ни испл |
људно дочекати одабране госте своје.{S} Све су здравице китњастије од китњастијих; учитељи, поп |
> <p>Па и капетаница и деда Максимова — све ти је то некако уљудно и у свом реду.{S} Па и деца |
маш откуд, а мораш.{S} Већ и ружно је — све се спрда »Ено га каки је радин!{S} Седи толико зема |
а препеченице, па онда заводни очима, а све пљуцка, штуца, искрмачи сваки акт који до руке дође |
држи под родољубивом управом његовом, а све на срећу верних синова земље ове, који знаду свачиј |
де на насип.{S} Затрча се право њему, а све веће расте, расте, расте... и окреће се исто као ра |
плаве, ни града, ни суше.{S} Како је на све стране »благодет и изобилије у вину, житу и овошчиј |
скиње и халачу солдати...</p> <p>Еле на све стране жагор, вика, лупа, свирка, певанија — само б |
тепан, његови општинари и млађи трче на све стране и наређују да се што боље спреми част...{S} |
ију осамдесет дуката, па још интерез на све...{S} Прође година, ваља исплатити, а нема се откуд |
на керина вијала по цркви ускакујући на све могуће столове; људи су далеко бежали, мислећи да с |
..« О, невоље и муке моје!{S} Потеци на све стране.{S} Не мо̓ш из земље ископати.{S} Молих га о |
Док ти се навали њему нешто ва леђа, па све теже, теже... хоће да га завали натраг.{S} Матни се |
Кобељао се, јадан, кобељао и отимао, па све узалуд.{S} Најпре му је дао нешто мало, па се напле |
.{S} Узловић, опет, зинуо на ливаду, па све шушкају заједно и спремају му замке.{S} Баш кад му |
ти.{S} На њему је најновија униформа од све униформисане владимирачке господе.{S} За њим на три |
ига, куме! — и ту махну руком као да је све пропало.</p> <p>— Хеј, хеј, мој весели куме! — рече |
диви се Ђука толикој штети. — Ах, то је све крив Радан.</p> <p>— Нека га вала, Ђуко!...{S} Плат |
се развише големи планови; измерише се све прилике и средства; израчуна се капитал; позидаше с |
пискарање и адвокатисање, изучи у прсте све законе и положне и одречне, после се докопа општинс |
p> <p>Еле, тако се, уз пиће осуше приче све страшније и страшније.{S} Било је већ право глуво д |
ка сила беше духнула и овуда.{S} Хоћаше све град потући у корен...{S} Срећом обиђе на планину, |
з цркве поп-Перин кер.{S} По цркви беше све испретурано и узорвано; три дана и три ноћи читали |
рн поп!{S} Асли црн као угљен, а лице и све му зарасло у саму браду. »Дај ми те букагије да ти |
ом ће се, опет, милити рад кад му други све односе?{S} Поче и да се опија.{S} Узеше говорити да |
за како је он ту главу набавио, каза ми све: како је мислио и шта ће с њом.{S} Мени обрече трећ |
овора; торбу, из које су кадре извирити све могуће поуке у свима гранама живота сељачкога...{S} |
Узловић, ћата општински Дошли су гости све по избору.{S} Да већ и не помињем одабране људе из |
отучени...{S} Поче се продавати — махом све купује Узловић, сељаци и лицитирају и не лицитирају |
и никад да је прода за три талира, него све као за пакост — дукат!...</p> <p>Еле, као што видит |
билије у вину, житу и овошчију...« И то све одонда откако је дошао тако »честит, вредан, ревнос |
, дошао би лепо Немац или Инглиз те нас све овако купио и одвео на море да лађе вучемо...{S} Хо |
као да је камење натоварено; њему опет све теже и теже...{S} Већ опажа како му нокти од оних ш |
беде?</p> <p>— Налазио је и то, ама му све подлију воду.{S} Капетан се беше нешто на њ испизми |
е богме и узјазбио од оних прича, па му све пири некаки врућ ветар око ушију.{S} Сад ће већ на |
се у кући Давидовој; умири се по Крнићу све.{S} Месечина сири помало.{S} Кад ето ти оног сељака |
ако пун јада и накарада.{S} Али што баш све накараде писати, те, ни за што ни кроз што плашити |
вредним Ђуком и богатом жетвом.</p> <p>Све је опет пошло својим путем као и пре; дужност се вр |
а, а ти би заиста упамтио мене.{S} Него свеједно ту је глава шећера!...« И нестаде га.{S} Радан |
намиг господина свога.{S} Као чинећи се свему невешт, иступи мало на страну, па зађе за вајат.{ |
ко баш не браним; има их и накарада.{S} Свет је овај ионако пун јада и накарада.{S} Али што баш |
> <p>— Те, деца — моја деца?...{S} Није свет решето! — Ту Радан погледа снуждено преда се, па с |
једва дотерам...{S} Ето каки је данашњи свет!{S} Ето каки је данашњи нараштај!{S} И ми се нечем |
берићета — ништа!{S} Изопачио се и овај свет.{S} Нико ти ту не поштује старијега, ни чиновника, |
људи, кад интережџији оде душа на онај свет, растопе сребра па га залију; а тело му никад не м |
о од она »три села више«.{S} Сав је тај свет разнолик.{S} Нигде нећеш наћи слична ни носа, ни о |
.{S} У кафану »Код петла« слегне се цео свет, па готово не само цео свет, него — чак и једно од |
егне се цео свет, па готово не само цео свет, него — чак и једно од она »три села више«.{S} Сав |
а сабор код цркве сваког празника тушта света.{S} Лепо се помоле богу, па онда заседну за совру |
— О те још како, господине!{S} Ова луда светина... шта ти она зна?{S} Права марва!</p> <p>— Сам |
тисање осуо би се пријатан разговор.{S} Сви су били знанци, па је и разговор њихов био поверљив |
сиромах као згранован, улете у кућу.{S} Сви се загледасмо шта му би сад!{S} Док, ништа ти бог н |
ришав столу и узевши понајвећу чашу.{S} Сви се латише чаше и напише у здравље Ђукино.{S} Опет с |
е за један подугачак сто.{S} Поустајаше сви, махнуше се игре, и сви заседоше заједно с Раданом. |
као восак!...</p> <p>— Аох! — повикаше сви, а очима узверише од страха.</p> <p>— Погледа... ба |
глуво доба, па зарони у воду? — упиташе сви чудећи се толикој смелости.</p> <p>— Јакако, мој бр |
.{S} Поустајаше сви, махнуше се игре, и сви заседоше заједно с Раданом.{S} Наручи Радан себи ви |
браду и учини као јарац: »Мехе-хеее!« И сви се гости грехотом насмејаше.</p> <p>— Кеца, попе у |
не!</p> <p>— Баксузи сте, чини ми се ви сви... — одговори Радан. — Деде баталите ту спрдњу да с |
е, боље умеш.{S} На тебе је ред.</p> <p>Сви гракнуше:</p> <p>— Поп Пера!...{S} Поп Пера!...{S} |
још по једну! — и опет се куцну.</p> <p>Сви дигоше чаше, куцнуше се и гракнуше:</p> <p>— Хајд о |
/p> <p>— Добар вече вам, браћо! — назва свима скупа.</p> <p>— Бог ти помог̓о, Радане!{S} А одак |
и стајала.</p> <p>Опрости се капетан са свима, седе у кола и оде, а Вучевчани осташе врло задов |
ести мало кмету, а, међутим, завара очи свима те намигну на свог верног Ђуку.{S} Ђука је врло д |
је су кадре извирити све могуће поуке у свима гранама живота сељачкога...{S} Частило се дуго и |
ји месец дана, кад продам ракију и неко свињче, па да скрпим и да му исплатим.{S} Аја!{S} Неће |
, ту се смеје и пева, ту се пије, Ту се свира н игра, ту се напија редом у свачије здравље Напи |
се већ и теби самом чисто сажали што не свирају »Сећаш ли се оног сата«; пети пришао па ти подн |
емом; трећи ти се жали на музиканте што свирају чардаш, а он им наручио: »Сећаш ли се оног сата |
ираунски туш.</p> <p>Здравице, певање и свирање прекидало се само кад се гости наклопе на разна |
<p>Еле на све стране жагор, вика, лупа, свирка, певанија — само бруји!...{S} Тако је то готово |
арен воденични точак.{S} Дође већ да се свисне од терета.{S} Свога га мртви зној проби...{S} Чи |
евац, Мрђеновац, Миокус, и тако даље по свих, на броју преко 54 села у својој капетанији.{S} Св |
ли спремио, Ђуко? — упита свог пандура, свог љубимца.</p> <p>— Јесам, господине! — одговори пан |
о... — мрмољи опет капетан држећи се за свог Ђуку да не падне — вино...{S} Ти, Дашо...{S} Јес — |
међутим, завара очи свима те намигну на свог верног Ђуку.{S} Ђука је врло добро разумео тај нам |
/p> <p>— Јеси ли спремио, Ђуко? — упита свог пандура, свог љубимца.</p> <p>— Јесам, господине! |
ом суровом радошћу опијен Давид Узловић свог најмилијег госта — нашег лепог капетана. — Служите |
{S} Дође већ да се свисне од терета.{S} Свога га мртви зној проби...{S} Читав сахат борио се та |
врло добро разумео тај намиг господина свога.{S} Као чинећи се свему невешт, иступи мало на ст |
остављеним својим дотерао до тога звања свога.{S} Свуда је говорио лепе беседе, пуне поуке, как |
седне за свој сто, па заиште од пандура свога чашу хладне воде и парченце шећера, што му се одм |
адовољни што умедоше тако лело дочекати свога старешину...</p> <p>Одатле се крену капетан обила |
н, чист, лепо очешљан, умивен; седне за свој сто, па заиште од пандура свога чашу хладне воде и |
о и ненаређено, узме акта и већ — почне свој рад...{S} Ето, на пример, какав беше онај Сима Сим |
пита их Ђуко вребајући згоду да оствари свој план.</p> <p>— Није до данас.{S} Ово је тек први п |
омаћина Давида, који је с Трудом стекао свој поштени дом и у дому махала и захире, те може дана |
« који почитују господу, призивају је у свој дом те угосте и почасте, колико се може и колико ј |
же данас уљудно дочекати одабране госте своје.{S} Све су здравице китњастије од китњастијих; уч |
да дивани, а Давид и капетан наставише своје.</p> <p>— Дела ти, Дашо, да ми њему баш дрекнемо, |
онда заседну за совру, призову богме и своје старешине, па се ту гости и весели до неко доба н |
, па сад, хвала богу, има чиме дочекати своје знанце и пријатеље.{S} Нећу помињати ни поп-Перу, |
ћи се само прибише уза њих па изврљивши своје још голуждраве главице само тек учинише: »ћрррр!. |
и̓те, то је лепо — кад сељани воле тако своје старешине.</p> <p>— Лепо је.</p> <p>— А купили ст |
још није издржао.{S} Капетан тера опет своје.{S} Виноград је добио.{S} Сад, ваљда, има опет не |
а!</p> <p>— Е како те Узловић закачио у своје канџе, не ишчупа га се ти шале!</p> <p>— Вере ти, |
.{S} Упути скромне Вучевчане да поштују своје старешине, да их слушају и буду им на руци у свак |
д среску кућу, где се устави капетан са својим вредним Ђуком и богатом жетвом.</p> <p>Све је оп |
лепи капетан пусти се у дуг разговор са својим верним Ђуком.{S} Ту се развише големи планови; и |
ликим снисхођењем према претпостављеним својим дотерао до тога звања свога.{S} Свуда је говорио |
огатом жетвом.</p> <p>Све је опет пошло својим путем као и пре; дужност се вршила као и досад — |
ност тако врсног капетана, који је само својим приљежним и ревносним радом и великим снисхођење |
штедећи и мучећи се« стече неку пару за својих десет година, па сад, хвала богу, има чиме дочек |
еној.{S} Ваљало је сад да Ђуко пукне из својих пиштоља што игда може, и што ваљда, никад у свом |
тујући по срезу »по званичној дужности« својој.</p> <p>Кад се већ вратио и био надомак Владимир |
ву шећера из торбе Ђукине, да је понесе својој деци »тек руке ради«...{S} Читаву недељу дана за |
јила од осталих што се туда по дужности својој врзмају, али тек је похабана...{S} А и време је |
шапута Мато и окрете навише стазом кући својој...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ако си |
се докопа општинског писарства и у тој својој дужности »штедећи и мучећи се« стече неку пару з |
даље по свих, на броју преко 54 села у својој капетанији.{S} Свуда је имао по нешто званична п |
наизменце главу шећера, коју је он »за своју кућу набавио кад је јутрос из вароши пошао«, и да |
ја — поче опет Ђуко да навраћа воду на своју воденицу. — Оно, истина, тако је, али шта ћемо — |
опазе да им је дужност одмах га јавити свом остарешини, а он ће већ даље чинити што треба.{S} |
оља што игда може, и што ваљда, никад у свом веку нити је пукнуо нити ће пукнути, али — баш сад |
симова — све ти је то некако уљудно и у свом реду.{S} Па и деца му се владају некако господски |
} Него хоћете онако, руке ради, да дате своме старешини што вам је први пут дошао у село...{S} |
где је среска кућа — рећи ће задовољно своме верном Ђуку:</p> <p>— Па, Ђуко, јесу л̓ батли Вуч |
учевицу обиђе; није му било по згоди да сврати и у њу.</p> <p>3атим је настала добра част.{S} Ј |
пут нешто туробан и зле воље, а ти само сврати — особито ако то буде зими и кад је кака жестока |
предњи.</p> <p>— Па ето видиш шта је... сврдо — одговори Радан нерад да дивани кад му се хита.< |
p>— Одкако је бога и вола, од онда је и сврдо.</p> <p>— Зар тако старо? — зачуди се господин.</ |
— рече господин и пружи прст на велики сврдо јармењак, што беше задевен у јастук предњи.</p> < |
убље из шпага па Радану у руке, и прими сврдо.{S} Завири у кола, па видев торбу са стварима, уп |
ај ми!</p> <p>— Не могу ја — треба мени сврдо.</p> <p>— Добро ћу ти платити.</p> <p>— Аја, не м |
опет професор клањајући се и држећи оно сврдо.</p> <p>— Хајд̓ тако право — на камен стао! — реч |
анпут закључа је после вечерње у цркву: сву ноћ је несрећна керина вијала по цркви ускакујући н |
ште слободно немој ићи, јер можеш после сву ноћ пљуцкати и постати зловољнији.{S} Боље иди ти у |
и.{S} Штета је што је она рђа открњи, а свуд бих је могао дати по три талира.</p> <p>— А пошто |
о почашћен и дочекан.{S} И, напослетку, свуда је добио ону исту главу шећера из торбе Ђукине, д |
својим дотерао до тога звања свога.{S} Свуда је говорио лепе беседе, пуне поуке, какву може са |
у преко 54 села у својој капетанији.{S} Свуда је имао по нешто званична посла: негде извиди как |
зати тако вредан и ревносан капетан.{S} Свуда је био добро почашћен и дочекан.{S} И, напослетку |
врди онај што је окретао попа.</p> <p>— Свуда је вала незгодно — почеће Радан — а на оном броду |
е лепше бити!{S} Како је Владимирцима и свуда по срезу томе настала срећа откако је тако добар |
не мош маћи...{S} Дај да се зарони.{S} Свуче ти се он лепо, засуче ногавице, па зарони у вир.. |
апетанија, камоли у Крнићу.{S} Не треба се чудити, велико је весеље!</p> <p>Славу слави Давид У |
апа!{S} На друго, и ту — шапа!{S} Једва се мало осврте, нема детета да седи у колима.{S} Волови |
>— Ето ме, господине, ето сад! — одазва се Ђуко, па навали на општинаре. — Е нека је за дукат.. |
вић закачио у своје канџе, не ишчупа га се ти шале!</p> <p>— Вере ти, Радане — упита један од њ |
н већ виде с ким има посла, па да би га се отресао рече:</p> <p>— Одкако је бога и вола, од онд |
у хладу на прострте шаренице; око њега се искупили постарији и одабранији људи, па се разговар |
{S} Скинути не може.{S} Хајде, Вели, да се полако гамиже, па што бог да!...{S} Узме пређу и оно |
шта ћеш? — поче Радан, ако и пијан, да се правда. — Брига, брига, куме! — и ту махну руком као |
три талира...</p> <p>— Хајде, Ђуко, да се иде, Ђуко! — викну капетан и неки потрчаше вајату да |
иде да им без тога обићи не може.{S} Да се, опет, жале — куд ће шут с рогатима изићи накрај!... |
шина у ово подручје, које нек бог дâ да се дугољетно подржи под родољубивом управом његовом, а |
Мрка капа, зла прилика!...{S} Сутра да се нешто отме Босна јали Херцеговина — ко би управљао о |
е пође.</p> <p>Кад беше код вратница да се растану, Радан хукне и рече:</p> <p>— Девет пута, мо |
Него, колико иштеш за онај виноград да се сад погодимо?</p> <p>— Не могу ја, господине, сад се |
већ увиђати да је доста и зову друге да се иде.{S} Давид нуди да се попије бар још по једна за |
друмом. — Најближе је и најзгодније да се доручкује штогод...{S} Ти већ знаш...{S} Ја, збиља, |
е дуго и за много.</p> <p>Дође време да се полази.{S} Капетан то наговести мало кмету, а, међут |
Кад беше насред воде, док дете поче да се церека; не смеје се као остала деца, него некако сас |
ога.</p> <p>По неком истинкту пођоше да се већ једанпут разилазе.{S} Сваки је понешто мрмољио — |
нов добро је пратио Ђуку шта ради, и да се откуд ту десио какав још оштрији поглед од погледа к |
д кад му други све односе?{S} Поче и да се опија.{S} Узеше говорити да је и памећу шенуо.</p> < |
по једну белегу плајвазом.{S} Кад би да се прорачунамо — а то смо радили сваког месеца — по њег |
е Ђукино.{S} Опет се јављају гласови да се иде.{S} Опет нуди Давид »по једну с ногу за срећна п |
е: »ћрррр!...« И сама живеж већ види да се некака чудевенија збивају.</p> <p>Еле, тако се то ча |
зову друге да се иде.{S} Давид нуди да се попије бар још по једна за срећна пута — онако с ног |
а, онда Узловић тек притеже и навали да се учини продаја...{S} Што је, опет, та продаја брзо из |
ли се оног сата«, и то се тако жали да се већ и теби самом чисто сажали што не свирају »Сећаш |
ћилими или јагње...{S} А сад нико ни да се пошали.{S} Нема, нема — браћо ништа; прошле су оне с |
лове; људи су далеко бежали, мислећи да се јавила нека чудна сила послана у казну за грехе њихо |
мо — гракнуше остали гости, опазивши да се вино дослужује. — И ми нисмо по пола људи...{S} Гле |
/p> <p>— Шта ћеш, куд ћеш?...{S} Дај да се задужи, дасе начини макар мало крова над главом.{S} |
о, повуци амо, не мош маћи...{S} Дај да се зарони.{S} Свуче ти се он лепо, засуче ногавице, па |
>— Каких осамдесет? — затеже капетан да се ценка. — Ја не бих...</p> <p>— Не, не господине! — б |
год се помоли на врата — изгледа као да се спремио да одигра улогу из какве комедије и то — сва |
данас јок!{S} Прође мимо те, готово да се раменом очеше, па баш ни у уво!...{S} Зовем га, брат |
а већ дохитају у кожу.{S} Мрдне мало да се стресе, аја — још горе притеже! — Волови запели, јед |
— викну Радан и опсова тако страшно да се Мато стресе од страха; сподби ову главу шећера, па ш |
</p> <p>— Хм, хм, Дашо! — поче чисто да се шали онако доста накићен капетан. — Теби је, чини ми |
товарен воденични точак.{S} Дође већ да се свисне од терета.{S} Свога га мртви зној проби...{S} |
к је похабана...{S} А и време је већ да се похаба, јер ово је сад трећи Ђурђевдан одонда кад му |
користан дабогда! — удари Радан већ да се спрда.</p> <p>— Слуга сам! — рече опет професор клањ |
млађи трче на све стране и наређују да се што боље спреми част...{S} Ту се кољу пилићи, прасци |
ом послу њиховом.{S} Даље опомену их да се добро чувају »републиканаца« и уопште бургијаша, нем |
ударише тако горопадно »зорт« и туш да се чак у другом селу тргоше квочке са сметлишта, у коме |
загледа у њ као да га познаје; загледа се још боље, па га зовну:</p> <p>— јесте ти, Радане?!</ |
шето! — Ту Радан погледа снуждено преда се, па смотривши крај Мате торбу с главом шећера, где ј |
Зарони ти он лепо.{S} Кад доле, а пређа се натакла на неку грдну пањину; једва је распетља, пов |
извуче торбу, па као заклањајући је за се да не угледа капетан, донесе је међу њих.{S} Али ошт |
еларију а она му стоји на асталу.{S} Ја се мало зачудим, богме. »Откуд сад то«, мислим сам, »ка |
е на то онај што је погађао у каиш — Ја се и сад чудим како имаде куражи Петар да усред глувог |
— А шта би од продаје?</p> <p>— Продаја се извршила.{S} Све му оде за дуг и трошкове, још се ни |
летку и тај се џумбус утаја...{S} Утаја се у кући Давидовој; умири се по Крнићу све.{S} Месечин |
ико се може и колико је бог дао; напија се у здравље домаћина Давида, који је с Трудом стекао с |
поде и онога ко измисли господу; напија се у здравље »добрих људи« који почитују господу, призи |
е напија редом у свачије здравље Напија се у здравље господе и онога ко измисли господу; напија |
си. — Одговараше Радан тек онако — нека се говори којешта.</p> <p>— А не бојите се змија кад ид |
ругим столом плачу и кмече деца, церека се некако женскиње и халачу солдати...</p> <p>Еле на св |
требало...{S} Баш није требало — вајка се токорсе капетан. — Ја ни од кога не узимам ништа...{ |
Ти умеш боље.</p> <p>— Јок, јок — нећка се Иво — ти, попе, боље умеш.{S} На тебе је ред.</p> <p |
мном...{S} Реци нек окрену кола. — Кола се окренуше и капетан уседе, па махну руком на Ђуку: — |
S} Прође година, ваља исплатити, а нема се откуд.{S} Молих га, кумих да ме почека још који месе |
ише се све прилике и средства; израчуна се капитал; позидаше се куће, једанпут рећи: поче се од |
еђу гостима грохотом:{S} Ха, ха, ха! па се чак и Цигани насмејаше.</p> <p>— А ти ми јамачно жње |
па пође.{S} Смотри га наш дугајлија, па се загледа у њ као да га познаје; загледа се још боље, |
ру, призову богме и своје старешине, па се ту гости и весели до неко доба ноћи.</p> <p>— Јес̓, |
»Не може се«, а овамо неће да ради, па се још и пропио...</p> <p>Утом поп Перо с учитељима зат |
скупили постарији и одабранији људи, па се разговарају.</p> <p>— Како је ове године летина? — п |
велиш — рекоше они што су изгубили, па се дигоше и седоше за један подугачак сто.{S} Поустајаш |
лаве шћера што беше у торби Ђукиној, па се разви до најширих граница.{S} У том разговору и план |
луд.{S} Најпре му је дао нешто мало, па се наплело које интереса, које ово главно, које на пром |
до заранка.{S} Вино вучевичко добро, па се мало капетан и разгрејао и тек сад раздрешио неисцрп |
о: пустим га у канцеларију капетану, па се наслоним да слушам. »Одакле си ти?« пита га капетан |
.{S} Али сад што му драго... — изговара се капетан, а Ђуку се само смеши брк.</p> <p>— А немој |
и загризе. »Не дирај тај шећер!« издера се на њ, а помисли у себи: »Ово нису чиста посла!« Оно |
крсти, извади пешкир из недара и убриса се од зноја, па потера волове.{S} Петли учесташе.{S} У |
Док стадоше кола пред механом.{S} Врата се отворише и уђе Радан.</p> <p>— Добар вече вам, браћо |
ији, па сркне каве, па опет пуши и шета се, па опет каве.{S} Затим примети пандуру ако је нашао |
.{S} Он запали цигару, пуши мало и шета се по канцеларији, па сркне каве, па опет пуши и шета с |
очио и баталио да бог сачува!...{S} Шта се чини, чудо те и ово мало бог још даје.</p> <p>— А ба |
воде излете и паде на насип.{S} Затрча се право њему, а све веће расте, расте, расте... и окре |
захвали Ђуко придигнув се мало и машив се за капу. — А већ за то не бери бригу.{S} Умећу ја њи |
ла, господине! — захвали Ђуко придигнув се мало и машив се за капу. — А већ за то не бери бригу |
{S} Гле, ти си! — рече Радан као тргнув се мало. — Ето ја... видиш, тако!{S} Мало, богами, куме |
анем и ја бележити на глави шећера; кад се год прода, повучем по једну белегу плајвазом.{S} Кад |
Станка?{S} Ето он је ветрењак...{S} Кад се, вели, побију, докопају грм за врх па га ишчупају ка |
д покојног Вула Ивића, капетана.{S} Кад се вратимо тако са сабора — носе два пандура пуне вреће |
дубрави, а већ даље лако му је.{S} Кад се мало поодмори... стићи ће понајлак.</p> <p>Било је в |
ели, ватру, као да ће вола пећи.{S} Кад се добро разгори, он разгрте жар, па букагије усред ват |
је.{S} Било је већ право глуво доба кад се Радан кренуо из механе.{S} Они још осташе.{S} Мало с |
петан; довео га чак из другог среза кад се преместио. — Осим униформе и пандура, познаћете капе |
Ја духнем те изиђем од њега...{S} И кад се прорачунасмо, закиде ми читавих двадесет дуката!...< |
ки из Миокуса, што рже за женскињем кад се мало ћевне и што пева заједно са Циганима некакве ск |
а и туку се...{S} Ја сам баш гледао кад се купао летос у реци — сав модар као чивит.{S} Испреби |
а, ниси видео!{S} Ја сам се зачудио кад се то пре огласи, кад ли пре изиђе у новинама.{S} Тек ј |
певање и свирање прекидало се само кад се гости наклопе на разна масна пецива да омезете.{S} А |
а сваког таке позајмице!...{S} Знаш кад се оно ономлане оделих од брата.{S} Остадох једин, са ж |
званичној дужности« својој.</p> <p>Кад се већ вратио и био надомак Владимирцима, где је среска |
те чује док му што не тутнеш.{S} Некад се давало наочиглед, а сад то иде згодно испод руке...{ |
је тек позориште и комедија!{S} Ко год се помоли на врата — изгледа као да се спремио да одигр |
вижди ветар, а прећавац магли у очи куд се год окренеш.{S} У кафани »Код петла« пуно.{S} За јед |
откуд, а мораш.{S} Већ и ружно је — све се спрда »Ено га каки је радин!{S} Седи толико земана у |
ла.{S} Он, сиромах, сам изиђе и предаде се, те га одмах отпратише у хапс...</p> <p>— А шта би о |
} Пали, море!« Но баш у тај мах растаде се Ђуко с једним сењаком; сељак оде уза шљивар, затурио |
ећ и кола стигоше пред среску кућу, где се устави капетан са својим вредним Ђуком и богатом жет |
не узима ни од ког мита?« А он виде где се ја чудим, па ми каза како је он ту главу набавио, ка |
г човека овде да му да новаца.{S} Хтеде се лепо искобељати.{S} Али, не лези враже, то некако пр |
гда може измахну те њом у воду; разлеже се пљесак под ћупријом, а он се некако извраћено насмеј |
Пера!...{S} Дела, попе!...</p> <p>Диже се поп Перо и наздрави заиста лепу здравицу у здравље к |
ке се године бију на Превоју... не може се обићи друкчије — рећи ће Радан.</p> <p>— Вала и јес̓ |
по читава три месеца.{S} Вели: »Не може се«, а овамо неће да ради, па се још и пропио...</p> <p |
е, док дете поче да се церека; не смеје се као остала деца, него некако сасвим извраћено: »Наша |
јаретом?{S} Ха, ха, ха! — пита и смеје се капетан преко масног залогаја пилетине.{S} Поп Перо |
ог душмана заборавио, браћо! — Извињује се Давид дослужујући им.</p> <p>Капетан диже чашу и куц |
једно јутро зове ме капетан, а осмехује се: »Хајде, Ђуко, спреми се да идемо на једну продају!« |
засипље у прозоре.{S} Негде далеко чује се песма пијаних људи.</p> </body> </text> </TEI> |
дао да учине штете...</p> <p>— И сваке се године бију на Превоју... не може се обићи друкчије |
е све законе и положне и одречне, после се докопа општинског писарства и у тој својој дужности |
чекати свога старешину...</p> <p>Одатле се крену капетан обилазити остала села.{S} У Кујавици ј |
селу тргоше квочке са сметлишта, у коме се беху безбрижно разлепршале и закокоташе поплашено, а |
улогу...{S} У кафану »Код петла« слегне се цео свет, па готово не само цео свет, него — чак и ј |
.{S} Притеже, кости му пуцају.{S} Попне се на кола, не могу волови готово да макну.{S} Пуца она |
е с леђа, па наже уза страну.{S} Обазре се и рече: »Моли се богу, Радане, што петао запева, а т |
одине — поче мало тише Узловић, а унесе се ближе пред капетана — не би још требало — биће и том |
А како ћеш му, врага, управљати кад те се не боји!...{S} И ти, опет правници и лицејисте, што |
а ти кô велиш, Ђуко?</p> <p>— Не шал̓те се главом! — искоси се Ђуко чисто љутито. — Јок.{S} То |
рука дохвати остраг за раме.{S} Окрете се Петар, кад — али опет онај поп. »Дај ми, море, те бу |
« и маше на њ руком да стане.{S} Окрете се Радан и устави волове.{S} Приђе му господин омален, |
госта — нашег лепог капетана. — Служите се, изволите — колико је бог дао и добра година донела. |
њихов био поверљив...</p> <p>— Служите се, господине! — нуди некаком суровом радошћу опијен Да |
се говори којешта.</p> <p>— А не бојите се змија кад идете боси?</p> <p>— Јок, не бојимо се!</p |
ха!{S} Наша глава! ха, ха, ха!« Осврте се Радан, а оно извадило из торбе главу шећера, па одло |
азио, он поклизну и у раду.{S} А ком ће се, опет, милити рад кад му други све односе?{S} Поче и |
ве веће расте, расте, расте... и окреће се исто као радиш; дојури већ до њега, кад — ал̓ опет о |
.{S} Како од онда жито добро рађа, овце се близне, ројеви не беже.{S} Како је нестало гусеница, |
их неку процену.« — »Дођи сутра!« осече се капетан на њ.{S} Изиђе сиромах, жали ми се, ја слеже |
; позидаше се куће, једанпут рећи: поче се од малене тачке, од главе шћера што беше у торби Ђук |
Жена му и деца као потучени...{S} Поче се продавати — махом све купује Узловић, сељаци и лицит |
средства; израчуна се капитал; позидаше се куће, једанпут рећи: поче се од малене тачке, од гла |
> <p>— Их, болан, да сам знао — вајкаше се један — могао сам купити ономаде кад оно силазих у в |
с̓, јес̓ и кмета да зовнемо — и сложише се њих два и одоше да их зовну, а Ђуко оста осмејкујући |
Ту се развише големи планови; измерише се све прилике и средства; израчуна се капитал; позидаш |
знаменито »севте«.{S} И доиста, десише се веома батли људи, ти Вучевчани!...{S} Шта је пута на |
дан. — Баш онда на Врх Превоја потукоше се...{S} Ломи се, ломи, ломи... рекао бих, све ће у сод |
дугачак сто.{S} Поустајаше сви, махнуше се игре, и сви заседоше заједно с Раданом.{S} Наручи Ра |
куцну.</p> <p>Сви дигоше чаше, куцнуше се и гракнуше:</p> <p>— Хајд ову у здравље капетаново!{ |
нити ће пукнути, али — баш сада не чуше се његови пиштољи.{S} Капетан из коже искочи од љутине |
века накараду!{S} Да га у сну усниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њима кака посла.{S} Оно, |
p> <p>— Па дела, Ђуко, вере ти, како би се то могло? — упиташе га прибивши се уза њ да боље чуј |
и шећером... милина ти ући.{S} Чисто би се сваки дан судио, само да улазиш у тако чисту, тако п |
и као кад му поднесе човек нешто што би се могло рећи да је мит.{S} Ето, вере ми, тако се ражљу |
Али тек уз то масно мезетисање осуо би се пријатан разговор.{S} Сви су били знанци, па је и ра |
забога, господине!{S} Много... — задиви се Ђука толикој штети. — Ах, то је све крив Радан.</p> |
мах као згранован, улете у кућу.{S} Сви се загледасмо шта му би сад!{S} Док, ништа ти бог не да |
в столу и узевши понајвећу чашу.{S} Сви се латише чаше и напише у здравље Ђукино.{S} Опет се ја |
у и учини као јарац: »Мехе-хеее!« И сви се гости грехотом насмејаше.</p> <p>— Кеца, попе у — ше |
ни, на столу мора бити цвећа; зими кади се измирном или шећером... милина ти ући.{S} Чисто би с |
{S} По другим селима, наљуте га, наједи се, па је поваздан туробан.{S} А сад, видите ли само, к |
при полицији гдегод; пред вратима, види се кроз стакло на среди, стоји жандарм.{S} Робијаш узе |
м не маче!...</p> <p>— Уби га! — зачуди се Пајо.</p> <p>— Уби, дабоме.{S} Догорчало човеку.{S} |
била хала и ветар, мој брате! — зачуди се онај што је растурао попа.</p> <p>— Ја шта мислиш — |
врдо.</p> <p>— Зар тако старо? — зачуди се господин.</p> <p>— Ја шта мислиш ти... — потврди Рад |
ек, али се некако заплете у дуг. 3адужи се једном каишару — неком Узловићу, па му лепо дохака, |
, него да поменем само даљне госте који се потрудише да му на весеље дођу.{S} Красни су то гост |
рају чардаш, а он им наручио: »Сећаш ли се оног сата«, и то се тако жали да се већ и теби самом |
м чисто сажали што не свирају »Сећаш ли се оног сата«; пети пришао па ти подноси под нос чварак |
резом.{S} Он је често походио села, али се увек дешавало да Вучевицу обиђе; није му било по зго |
на; месечина — није баш највидније, али се тек види.{S} Дође, баци једном пређу, ухвати нешто р |
ђе беда!{S} Био је то честит човек, али се некако заплете у дуг. 3адужи се једном каишару — нек |
сељаци, неки трговчићи сеоски укрутили се, па ходају испред куће.{S} Сиромах Радан сав позелен |
уза страну.{S} Обазре се и рече: »Моли се богу, Радане, што петао запева, а ти би заиста упамт |
инећи се да му то није по вољи, уозбиљи се и упита:</p> <p>— А шта вам је то?</p> <p>— Та, ето, |
ао олово...{S} Бе деде, бе деде, отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуче на дно!...{S} Он ти онд |
<p>— Драге воље, господине, само да ми се докопати...</p> <p>— Хм, и ти још — само да ти се до |
а си словца проглавио.{S} Ја нећу да ми се рекне да узимам мит...{S} Видиш и сам, ако им узмеш |
брадовао!{S} Чисто наново оживео, па ми се хвали како ће скинути зло с врата...</p> <p>— Па дел |
} Ето каки је данашњи нараштај!{S} И ми се нечему надамо?!{S} Мрка капа, зла прилика!...{S} Сут |
капетан на њ.{S} Изиђе сиромах, жали ми се, ја слежем раменима.{S} Ето ти га сутрадан рано — мо |
ста накићен капетан. — Теби је, чини ми се, свака година Добра, а?</p> <p>— Не брини се ти за њ |
, Радане!</p> <p>— Баксузи сте, чини ми се ви сви... — одговори Радан. — Деде баталите ту спрдњ |
ме!{S} Узловић — Узловић!{S} Виш, ту ми се попео!... — и показује прстом у теме.</p> <p>— А дец |
ан, а осмехује се: »Хајде, Ђуко, спреми се да идемо на једну продају!« Спремим се ја и пођемо.{ |
а на Врх Превоја потукоше се...{S} Ломи се, ломи, ломи... рекао бих, све ће у содом!{S} Док се |
о и опет се осу: »Ха, ха, ха!« а Цигани се већ изврћу од смеха и згађају један другог даиретима |
њ а зец још у шуми.</p> <p>— Ама, окани се ти спрдње, Дашо!{S} Ражањ је — ражањ, зец је — зец; |
струнути у земљи; него поцрни и скамени се, па тако остане век и амин — као црн огорео пањ.</p> |
ашо...{S} Јес — виноград...{S} Не брини се...{S} Добош сам ја, море!...{S} Јест, ја — добош!</p |
вака година Добра, а?</p> <p>— Не брини се ти за њ, господине — упада у реч поп Перо. — Жње он |
ведрим небом, као просјак!...{S} Начини се ту галама, дотрчаше још људи из села.{S} Он, сиромах |
се нешто малено као клупко...{S} Учини се Петру да из воде излете и паде на насип.{S} Затрча с |
њему: малено детенце, као ћупић... црни се; у мраку не може ни да га види добро. »А што плачеш, |
како седи!...{S} Та ено га, ено — црни се!...</p> <p>— Ама шта је?</p> <p>— Дете — оно, куме!{ |
о брже.{S} Кад на читав пушкомет зацрни се нешто малено као клупко...{S} Учини се Петру да из в |
е... хоће да га завали натраг.{S} Матни се руком на раме, кад али — шапа!{S} На друго, и ту — ш |
, па махну руком на Ђуку: — Хај̓д, пењи се! — Ђуко се посади у кола према капетану.</p> <p>— Е |
...{S} Утаја се у кући Давидовој; умири се по Крнићу све.{S} Месечина сири помало.{S} Кад ето т |
вичући: »зооорт!« а међу гостима захори се граја, каква ваљда није била ни на циганској слави, |
/p> <p>Утом поп Перо с учитељима затури се да дивани, а Давид и капетан наставише своје.</p> <p |
ми ћемо њему јарца пред кућу, па ето си се докопао!...{S} Него, колико иштеш за онај виноград д |
</p> <p>— Не шал̓те се главом! — искоси се Ђуко чисто љутито. — Јок.{S} То нипошто да нисте рад |
језиком.</p> <p>— Ама јес ти... — уноси се Узловић пред поп-Перу посрћући. — Ја, јес ти чуо, ка |
м, да сам право бележио.{S} Око тога ти се, богме, ми здрпимо ваљано.{S} Он мени: »Лопове!« Ја |
и...</p> <p>— Хм, и ти још — само да ти се докопати!?{S} Стегни ти њега: »Паре, море, требају м |
аћи...{S} Дај да се зарони.{S} Свуче ти се он лепо, засуче ногавице, па зарони у вир...</p> <p> |
други те нуди сланим бадемом; трећи ти се жали на музиканте што свирају чардаш, а он им наручи |
рене напред и ошину волове...{S} Док ти се навали њему нешто ва леђа, па све теже, теже... хоће |
ти прстом на Раданов виноград: »Како ти се допада, Ђуко, онај виноград?« — »Добар«, велим ја, » |
г залогаја пилетине.{S} Поп Перо ухвати се за браду и учини као јарац: »Мехе-хеее!« И сви се го |
и чиновника, ни попа, никога...{S} Нити се ко ту богу моли, нити иде у цркву...</p> <p>— Јес̓, |
Петар и пође.{S} Попа нестаде.{S} Нити се знаде куд оде ни шта би од њега.{S} Ама да рекнеш да |
капетана, па намигне — као вели: »Гости се ти, господине, још мало!{S} Твој верни Ђуко зна шта |
ви је, где је и стајала.</p> <p>Опрости се капетан са свима, седе у кола и оде, а Вучевчани ост |
..</p> <p>И тако наш лепи капетан пусти се у дуг разговор са својим верним Ђуком.{S} Ту се разв |
насред ћуприје, а одовуд, мало поводећи се, преда њ Радан.</p> <p>— Јес ти то, Радане?</p> <p>— |
па зарони у воду? — упиташе сви чудећи се толикој смелости.</p> <p>— Јакако, мој брате!...{S} |
ан замотач у торби, па рече, као чудећи се:</p> <p>— Гле, гле!{S} Та то је глава шећера!</p> <p |
>— Вино... — мрмољи опет капетан држећи се за свог Ђуку да не падне — вино...{S} Ти, Дашо...{S} |
ај намиг господина свога.{S} Као чинећи се свему невешт, иступи мало на страну, па зађе за ваја |
ужи главу шећера.{S} Капетан као чинећи се да му то није по вољи, уозбиљи се и упита:</p> <p>— |
у тој својој дужности »штедећи и мучећи се« стече неку пару за својих десет година, па сад, хва |
, добро! — одговара</p> <p>Ђуко смешећи се. — Само је могло још и боље бити.{S} Штета је што је |
пршале и закокоташе поплашено, а пилићи се само прибише уза њих па изврљивши своје још голуждра |
p> <p>Радан опет стаде, па као затежући се рече:</p> <p>— Та оно, ја ти могу баш и продати; сам |
тедосмо — поче један од њих снебивајући се — да га не испратимо празне руке...</p> <p>— А знате |
Ето торба? — рече Радан чисто спрдајући се, јер већ беше видео да је господин мало ударен обојк |
у за срећна пута«.{S} И тако спремајући се да иду напише у здравље учитељ-Симе, па у здравље и |
уга сам! — рече опет професор клањајући се и држећи оно сврдо.</p> <p>— Хајд̓ тако право — на к |
осподине! — одговори Узловић, улагујући се и метнувши понизно руку на прси. — Добро ће бити, ак |
ше да их зовну, а Ђуко оста осмејкујући се задовољан што му тако славно иде посао за руком.{S} |
ет — ухвати; кад баци трећи пут, закачи се пређа.{S} Повуци тамо, повуци амо, не мош маћи...{S} |
о би се то могло? — упиташе га прибивши се уза њ да боље чују.</p> <p>— Спремите ви њему нешто, |
Знате шта? — узвикну Ђуко као досетивши се. — Кад рече у варош — и ја сам баш јутрос из вароши, |
ами! — рећи ће један од сељака.{S} Овај се данашњи појас некако обезочио и баталио да бог сачув |
ст, ја — добош!</p> <p>Напослетку и тај се џумбус утаја...{S} Утаја се у кући Давидовој; умири |
де — груну пушка кроз једну баџу, а мој се Узловић преврте, баш ни ногом не маче!...</p> <p>— У |
»Не дам«, вели Петар. »Море дај, немој се мучити... скинућу ти их!« »Јок не дам!« рече Петар и |
<body> <head>ГЛАВА ШЕЋЕРА</head> <p>Тек се сунце смирило, а Радан Радановић из Крнића измиче с |
пајанте...{S} А он једнако загрће, док се већ не утаја.{S} Још натрпа озго дрва, да добро саго |
ми... рекао бих, све ће у содом!{S} Док се отиште она сила планином.{S} Ишли су сутрадан људи т |
насипом Иде тако полако, иде...{S} Док се обре пред њим црн поп!{S} Асли црн као угљен, а лице |
се тако с том нечастивом силом.{S} Док се чуше срећом и петли...{S} Одскочи му дете с леђа, па |
три ноћи читали су три попа бденије док се црква опет очистила.{S} Дакле, да не спомињем те лич |
њима треба — виргаз!</p> <p>И тако док се част спреми, наш се лепи капетан сит наразговара отп |
нешто с кочијашем око кола.</p> <p>Док се још капетан заговарао с људма, дотле кола већ беху с |
ја брзо извршена, ниси видео!{S} Ја сам се зачудио кад се то пре огласи, кад ли пре изиђе у нов |
о, ја ти могу баш и продати; само бојим се да не буде за те скупо?</p> <p>— А шта цените, брале |
же-боље упаде му у реч Узловић. — Шалим се...{S} Лако ћемо се. погодити.{S} Нека стоји, бога ви |
се да идемо на једну продају!« Спремим се ја и пођемо.{S} Кад бесмо већ у Крнић — путем поред |
и згодније окитити и наздравити.{S} Чим се која наздрави — одмах Ђуко пали из пиштоља; учитељи |
често се удуби у рачунање...{S} Једном се био тако занео да је на неком акту уместо нумере, ко |
лава шећера!...« И нестаде га.{S} Радан се прекрсти, извади пешкир из недара и убриса се од зно |
то, ама му све подлију воду.{S} Капетан се беше нешто на њ испизмио, а запело му око за његов в |
рже и стрпа главу шећера у торбу.{S} Он се опет окрене напред и ошину волове...{S} Док ти се на |
у; разлеже се пљесак под ћупријом, а он се некако извраћено насмеја: — Ха, хааа!{S} Куме!{S} Ви |
на то онај што је погађао у каиш — и он се тако уабоноси у земљи.{S} Не да му онај грех ни да и |
— Ја шта ти мислиш, мој брате!{S} Дигао се, вели у рибу ноћу, па хајд Виру.{S} Лепо, тишина а в |
пола људи...{S} Гле ти њега!{S} Ушушкао се ваздан тамо око тих сјајних пулија, па нас и заборав |
а, и ето до шта је доспео...{S} Кобељао се, јадан, кобељао и отимао, па све узалуд.{S} Најпре м |
мдесет дуката... — рече Узловић ласкаво се смешећи.{S} Мислим, није скупо?</p> <p>— Каких осамд |
да — стегли га неки дужници.{S} Снуждио се, невесео: пустим га у канцеларију капетану, па се на |
о мало бог још даје.</p> <p>— А баталио се, брате, дакако! — наставља капетан. — Ено, пре неких |
племе...{S} И тај лепи капетан опремио се једно јутро да иде по срезу.</p> <p>— Јеси ли спреми |
ртви зној проби...{S} Читав сахат борио се тако с том нечастивом силом.{S} Док се чуше срећом и |
кненим чакширама, накривио фес, затурио се, па млатарајући рукама прича нешто једном младићу шт |
веку.{S} Као за несрећу Раданову, десио се тај човек — капетану брат од ујака.{S} Навали капета |
основне школе, одметнуо од ода и пустио се у пискарање по сеоским канцеларијама, те га и отац о |
данас ни берићета — ништа!{S} Изопачио се и овај свет.{S} Нико ти ту не поштује старијега, ни |
!...</p> <p>— Богати, кажи ми право, ко се први сети таког ђаволства? — упита Пајо.</p> <p>— Ко |
танеш.</p> <p>— Мучно, богами!...{S} Ко се данас задужи — нема му бела дана више! — додаде друг |
атише човека те му не даде...{S} А како се, сиромах, беше обрадовао!{S} Чисто наново оживео, па |
дите ли само, како је разговоран и како се смеје...{S} Сад као први пут код вас...{S} Је ли, до |
/p> <p>— Ама, опет ти не каза мени како се завадисте.</p> <p>— Стани да ти кажем...{S} Знаш, ка |
капетанова, могао би лепо опазити како се капетан задовољно осмехну кад виде где Ђука узе торб |
уди који су гледали...</p> <p>Еле, тако се, уз пиће осуше приче све страшније и страшније.{S} Б |
ка чудевенија збивају.</p> <p>Еле, тако се то частило и пило на слави Давидовој чак до заранка. |
о рећи да је мит.{S} Ето, вере ми, тако се ражљути да по два дана ништа не окуси од тешка дерта |
у свој дом те угосте и почасте, колико се може и колико је бог дао; напија се у здравље домаћи |
м главом, он је почео записивати колико се пута прода.{S} Видим ја, па ми би за зло што записуј |
— Хе, кући! — прекиде га Радан, а јетко се насмехну. — Какој кући?{S} Ти мислиш оно је моја?... |
руком на Ђуку: — Хај̓д, пењи се! — Ђуко се посади у кола према капетану.</p> <p>— Е сад ћемо, Ђ |
<p>Здравице, певање и свирање прекидало се само кад се гости наклопе на разна масна пецива да о |
о из механе.{S} Они још осташе.{S} Мало се угрејао пићем, а мало се богме и узјазбио од оних пр |
сташе.{S} Мало се угрејао пићем, а мало се богме и узјазбио од оних прича, па му све пири некак |
та — осамдесет? — упита капетан, а мало се устури и набра обрве.</p> <p>— Осамдесет дуката... — |
<p>3атим је настала добра част.{S} Јело се и пило скоро до заранка.{S} Вино вучевичко добро, па |
гранама живота сељачкога...{S} Частило се дуго и за много.</p> <p>Дође време да се полази.{S} |
само »кошташ« за његову љубав.{S} Онамо се, опет, један Маџар помамио по музици, па дигао ногу |
реч Узловић. — Шалим се...{S} Лако ћемо се. погодити.{S} Нека стоји, бога ви, други пут!</p> <p |
кад идете боси?</p> <p>— Јок, не бојимо се!</p> <p>Господин утом разви један замотач у торби, п |
ислим сам.{S} Кад, а ми право окретосмо се кући Радановој.{S} Толи је!{S} Сад знам.{S} Ту и Узл |
ко и Пајо одоше.{S} Остали гости одавно се већ разишли.{S} Газда дрема у једном крају за столом |
грмље поизваљивано...</p> <p>— Ојађено се бију те хале пред тучом... да бог сачува!</p> <p>— Ј |
сли у себи: »Ово нису чиста посла!« Оно се трже и стрпа главу шећера у торбу.{S} Он се опет окр |
е плаче једнако.{S} Погледа опет, а оно се спушта к њему: малено детенце, као ћупић... црни се; |
ве сваког празника тушта света.{S} Лепо се помоле богу, па онда заседну за совру, призову богме |
наручио: »Сећаш ли се оног сата«, и то се тако жали да се већ и теби самом чисто сажали што не |
ајући каву, шапуће неке бројеве и често се удуби у рачунање...{S} Једном се био тако занео да ј |
и кроз што плашити поштене људе?{S} Што се не би написао какав леп капетан?!{S} Ето, на пример, |
— рече господин мислећи о јастуцима што се под главу међу.</p> <p>— Та није то, него ове јастук |
{S} Нећу помињати ни самог домаћина што се, чим је изучио оно мало основне школе, одметнуо од о |
оветрена, заудара на она акта; осим што се у лето изувао у канцеларији и држао на полици међу а |
истина, још је одвојила од осталих што се туда по дужности својој врзмају, али тек је похабана |
д то некако неће бити у реду? — И пошто се мало промисли додаде: — Тек, опет, ви можете да не и |
чаше и напише у здравље Ђукино.{S} Опет се јављају гласови да се иде.{S} Опет нуди Давид »по је |
Него нека, деде још по једну! — и опет се куцну.</p> <p>Сви дигоше чаше, куцнуше се и гракнуше |
е у — шевар! — викну учитељ Симо и опет се осу: »Ха, ха, ха!« а Цигани се већ изврћу од смеха и |
т пошло својим путем као и пре; дужност се вршила као и досад — само што је сад почела да стоји |
одговори дугајлија. — Оно, додуше, могу се и ја доста којечему довити, па још и боље од њега — |
нпут, а по мом не излази.{S} И баш могу се сад где хоћеш заклети, није ми о главу да лажем, да |
шећера...{S} Сирочад Раданова потуцају се по најму; а жена му некако убрзо пресвисла од тешка |
драго... — изговара се капетан, а Ђуку се само смеши брк.</p> <p>— А немој што замерити, госпо |
рх па га ишчупају као струк лука и туку се...{S} Ја сам баш гледао кад се купао летос у реци — |
нисте досад нашли таквог капетана да му се и у говору, и у смеху, и у погледу, и у сваком ма и |
има.{S} Ту баш пре неки дан опрасила му се крмача.</p> <p>— А би ли ваљало једно јаренце?{S} Де |
о уљудно и у свом реду.{S} Па и деца му се владају некако господски — истина су мало несташна.{ |
— одговори Радан нерад да дивани кад му се хита.</p> <p>— А богати, брале, шта радиш с тим? — у |
е воду и очисти нокте лепо.{S} Затим му се донесе кава.{S} Он запали цигару, пуши мало и шета с |
у хладне воде и парченце шећера, што му се одмах донесе на чистом служавнику.{S} Он онда пијне |
о саслушао попа Перу Пеповића, који ,му се пожали на учитеља Сретена Павловића да је немиран, д |
— на камен стао! — рече Радан и зацену се од смеха.{S} Ошину волове и похита да барем стигне д |
и, море!{S} Шта чекаш ваздан? — обрецну се на њ жандарм, отворивши врата, и Радан оде не дочека |
пред њих.{S} Дугајлија узе чашу, куцну се с оним младићем, па искренувши допола убриса дланом |
вамо печене шеве падају с неба.{S} Деру се једнако »републику«, те »комуну«, те »социјалну демо |
Дашо?</p> <p>На ову досетку попову осу се међу гостима грохотом:{S} Ха, ха, ха! па се чак и Ци |
.{S} Ту се једе, ту се смеје и пева, ту се пије, Ту се свира н игра, ту се напија редом у свачи |
ева, ту се пије, Ту се свира н игра, ту се напија редом у свачије здравље Напија се у здравље г |
е чини Давид Узловић.{S} Ту се једе, ту се смеје и пева, ту се пије, Ту се свира н игра, ту се |
еде, ту се смеје и пева, ту се пије, Ту се свира н игра, ту се напија редом у свачије здравље Н |
е граде гибанице, уштипци и цицваре; ту се тражи млад кајмак, сир и млеко; ту се износи ракија |
S} Ту се кољу пилићи, прасци, јањци; ту се граде гибанице, уштипци и цицваре; ту се тражи млад |
у се тражи млад кајмак, сир и млеко; ту се износи ракија препеченица од неколико година.{S} Кап |
ују да се што боље спреми част...{S} Ту се кољу пилићи, прасци, јањци; ту се граде гибанице, уш |
разговор са својим верним Ђуком.{S} Ту се развише големи планови; измерише се све прилике и ср |
велико весеље чини Давид Узловић.{S} Ту се једе, ту се смеје и пева, ту се пије, Ту се свира н |
ти!...{S} У мене, Дашо, нема шале! — Ту се капетан маши руком за чашу у којој беше допола вина. |
могу понети деци то мало шећера... — Ту се окрете Ђуку и рече: — Деде, Ђуко, метни и ову главу |
тњастијих; учитељи, попе и ћате надмећу се — ко ће лепше и згодније окитити и наздравити.{S} Чи |
човек прост, његов пандур: него куд бих се ја још око таких потркушица заносио!...{S} Њему је л |
пим — пред начелника да изнесем, не бих се застидио.{S} Онолику главу шећера не можете наћи лак |
ово званично понашање!{S} Ево, смео бих се с вама опкладити у што год хоћете да нисте досад наш |
диш у кошари.{S} Удари зло време, немаш се где склонити.{S} Кућу да градиш, немаш откуд, а мора |
!</p> <p>И тако док се част спреми, наш се лепи капетан сит наразговара отприлике оваквих разго |
а.{S} Све му оде за дуг и трошкове, још се није могло ни исплатити...{S} Њега на испит, па посл |
..{S} Капетана одмах мину љутина, а још се држи намргођен. »Шта чиниш ти тамо, море?!« привикну |
м канцеларијама, те га и отац одрину од себе да не зна за њ и да нема удела у очевини с осталом |
доше заједно с Раданом.{S} Наручи Радан себи вина и остали шта је који хтео...</p> <p>— А шта с |
тај шећер!« издера се на њ, а помисли у себи: »Ово нису чиста посла!« Оно се трже и стрпа главу |
рњена — рече капетан, па прорачунавши у себи додаде: — Знаш, Ђуко, колико смо на штети?</p> <p> |
к дођемо у Вучевицу.{S} Ту ћемо учинити севте, па елбет буду батли Вучевчани...</p> <p>И тако н |
и пут учи нише Вучевчани оно знаменито »севте«.{S} И доиста, десише се веома батли људи, ти Вуч |
ла.</p> <p>Опрости се капетан са свима, седе у кола и оде, а Вучевчани осташе врло задовољни шт |
другом руке на раме, па поцупкују онако седећи на столицама, као да играју коло.{S} Онамо за др |
све се спрда »Ено га каки је радин!{S} Седи толико земана у кошари!...« Ниси никуд пристао...< |
отркушица заносио!...{S} Њему је лако — седи беспослен по вас дан, па изволева...{S} Тако је би |
S} Једва се мало осврте, нема детета да седи у колима.{S} Волови запели па сипљу, као да је кам |
већ близу поноћи.{S} У механи у Дубрави седи још неколико њих из оближњих села.{S} Неко пије ви |
одмах, јечећи, скочи на кола.{S} Радан седи на предњем јастуку и натера волове на воду.{S} Кад |
— Нуто оно доле — ви'ш?...{S} Ви'ш како седи!...{S} Та ено га, ено — црни се!...</p> <p>— Ама ш |
и рукама прича нешто једном младићу што седи за истим столом с њим.{S} Келнер донесе још две ча |
но.{S} За једним маленим столом у крају седи један дугајлија у гуњцу и сукненим чакширама, накр |
плести, јала окопати...{S} Овамо, опет, седиш у кошари.{S} Удари зло време, немаш се где склони |
тра трезан, чист, лепо очешљан, умивен; седне за свој сто, па заиште од пандура свога чашу хлад |
ори Радан. — Деде баталите ту спрдњу да седнемо као људи.</p> <p>— Богами, право велиш — рекоше |
оше они што су изгубили, па се дигоше и седоше за један подугачак сто.{S} Поустајаше сви, махну |
торбу с главом шећера, где је спустио, секну га нешто те прекиде што је почео и нагло упита: — |
и тако даље по свих, на броју преко 54 села у својој капетанији.{S} Свуда је имао по нешто зва |
датле се крену капетан обилазити остала села.{S} У Кујавици је извидио спор око потеса, где обе |
чини се ту галама, дотрчаше још људи из села.{S} Он, сиромах, сам изиђе и предаде се, те га одм |
о, господине?</p> <p>— Педесет и четири села — равних десет дуката и два талира!</p> <p>— Их, з |
ео свет, него — чак и једно од она »три села више«.{S} Сав је тај свет разнолик.{S} Нигде нећеш |
над тим срезом.{S} Он је често походио села, али се увек дешавало да Вучевицу обиђе; није му б |
ећ завезао?</p> <p>— Онолико колико смо села обишли.</p> <p>— Баш смо на штети што је окрњена — |
брави седи још неколико њих из оближњих села.{S} Неко пије вино, неко ракију; неко погађа »попа |
видео тако добровољна!...{S} По другим селима, наљуте га, наједи се, па је поваздан туробан.{S |
онаку.{S} После је више нисмо носили по селима, него сам је чувао ја у мојој соби — пред канцел |
е старешини што вам је први пут дошао у село...{S} Ама, он ће сам мислити да га митите, па не в |
ропадно »зорт« и туш да се чак у другом селу тргоше квочке са сметлишта, у коме се беху безбриж |
, салета...{S} Док запева петао негде у селу...{S} Нестаде попа.</p> <p>— Носи ли он букагије? |
ј мах растаде се Ђуко с једним сењаком; сељак оде уза шљивар, затурио на леђа торбу, а из не ви |
ко гледајући за њим — То је, Пајо, онај сељак што је набавио капетану ону главу шећера.</p> <p> |
је бачена она прва глава у воду — онај сељак кад је бацио — одем ја у Београд, те набавим друг |
прође старешина.{S} Ако га сретне почем сељак, макар и не био из његовог подручја, он ће му на |
« одговори Ђуко махнувши главом на оног сељака, па онда трже оба пиштоља и викнувши што игда мо |
есечина сири помало.{S} Кад ето ти оног сељака с торбом преко рамена — наиђе на ћуприју ону ста |
, господине, богами! — рећи ће један од сељака.{S} Овај се данашњи појас некако обезочио и бата |
</p> <p>— Е, е, ви̓те, то је лепо — кад сељани воле тако своје старешине.</p> <p>— Лепо је.</p> |
е продавати — махом све купује Узловић, сељаци и лицитирају и не лицитирају; жао и њима човека. |
ли је!{S} Сад знам.{S} Ту и Узловић, ту сељаци, неки трговчићи сеоски укрутили се, па ходају ис |
све могуће поуке у свима гранама живота сељачкога...{S} Частило се дуго и за много.</p> <p>Дође |
баш у тај мах растаде се Ђуко с једним сењаком; сељак оде уза шљивар, затурио на леђа торбу, а |
печеница од неколико година.{S} Капетан сео у хладу на прострте шаренице; око њега се искупили |
у је капетан извидио опет спор око неке сеоске воденице, поучио људе да слушају власт и да јој |
Ту и Узловић, ту сељаци, неки трговчићи сеоски укрутили се, па ходају испред куће.{S} Сиромах Р |
етнуо од ода и пустио се у пискарање по сеоским канцеларијама, те га и отац одрину од себе да н |
вицу.</p> <p>Капетан је одсео код кмета сеоског Степана Стенчића.</p> <p>Одавно није било таке |
здрављу, господину провесоре!</p> <p>— Сервус! — рече професор.</p> <p>— Да си користан дабогд |
то у другога друкчије!</p> <p>Вала само сести па гледати сехира.</p> <p>Дође један, нуди те што |
<p>— Богати, кажи ми право, ко се први сети таког ђаволства? — упита Пајо.</p> <p>— Ко?{S} Он, |
е што свирају чардаш, а он им наручио: »Сећаш ли се оног сата«, и то се тако жали да се већ и т |
теби самом чисто сажали што не свирају »Сећаш ли се оног сата«; пети пришао па ти подноси под н |
мо?</p> <p>— Не могу ја, господине, сад сећи ражањ а зец још у шуми.</p> <p>— Ама, окани се ти |
чије!</p> <p>Вала само сести па гледати сехира.</p> <p>Дође један, нуди те што може љубазније р |
а подићи како ваља...{S} Ти само гледај сехира док дођемо у Вучевицу.{S} Ту ћемо учинити севте, |
>— Сервус! — рече професор.</p> <p>— Да си користан дабогда! — удари Радан већ да се спрда.</p> |
, да — одговори професор.</p> <p>— Е да си поштен, брате! — рече Радан, па га погледа тако сажа |
амо, Ђуко, паметно!...{S} Нећу ником да си словца проглавио.{S} Ја нећу да ми се рекне да узима |
Ја?{S} Је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, ти, шта си?</p> <p>— Ја сам, знате, професор.</p> <p>— Тако!{S} |
гати, не замери што ћу те запитати, шта си ти?</p> <p>— Ја?{S} Је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, ти, шта |
тали шта је који хтео...</p> <p>— А шта си то ћарио у чаршији? — упита онај што је на каишу изг |
ком.</p> <p>— Знам, знам...{S} Него шта си то накуповао?</p> <p>— Опанака, соли и још штошта.</ |
тану, па се наслоним да слушам. »Одакле си ти?« пита га капетан онако мало оштро. »Из Миокуса, |
о сам козе, па не смем кући.« — »А чији си ти?« Оно плаче, не хтеде казати. — »Оди на кола«, ре |
.{S} Ти већ знаш...{S} Ја, збиља, да ли си ти понео и оно? — упита капетан Ђуку мало потише да |
адане?</p> <p>— Кум-Мато!...{S} Гле, ти си! — рече Радан као тргнув се мало. — Ето ја... видиш, |
, знате, професор.</p> <p>— Тако!{S} Ти си провесор што учиш оне старије ђаке?</p> <p>— Да, да |
чупано. — Та ишчупао си му још онда чим си му позајмио оних педесет дуката!...{S} Знам ја то!.. |
...{S} То је већ ишчупано. — Та ишчупао си му још онда чим си му позајмио оних педесет дуката!. |
{S} Нек пропадне!{S} Баци молим те, ако си ми кум!</p> <p>— Платио сам.{S} Како да бацим?</p> < |
<milestone unit="subSection" /> <p>Ако си који пут нешто туробан и зле воље, а ти само сврати |
а ћу ти ја! — рече Радан.</p> <p>— Како си, Радане?...{S} Поп!{S} Поп! поп!...{S} Одакле ти?... |
та један од њих — право ми каже, колико си узајмио од њега?</p> <p>— И не питај, брате, колико |
<p>— Једва по дукат.</p> <p>— А колико си их већ завезао?</p> <p>— Онолико колико смо села оби |
три талира дао сам за њу. — Е баш скупо си платио, брат-Ђуко! — при</p> <p>мети кмет. — Скупо, |
а ми ћемо њему јарца пред кућу, па ето си се докопао!...{S} Него, колико иштеш за онај виногра |
гледа тако сажаљиво што је онаки; чисто си му по очима могао познати, где би му рекао: боже, па |
што је »пио од груди«...{S} Еле, просто си једва чекао да час изиђеш на чист ваздух.{S} А овај |
оспију му очину! — викну погађач. — Баш си баксуз, Радане!</p> <p>— Баксузи сте, чини ми се ви |
држи каиш. — Дај цванцик!</p> <p>— Баш си баксуз, Радане! — рече онај што беше забо прст, тргн |
— те једва извукоше кола на обалу...{S} Сиђе Радан полако с кола, да бар воловима олакша.{S} Ка |
...</p> <p>— Ви̓ш огорела она нечастива сила! — рећи ће Радан.</p> <p>— Па куд их део, богати? |
ш — рећи ће Радан. — Ено, преклане кака сила беше духнула и овуда.{S} Хоћаше све град потући у |
бежали, мислећи да се јавила нека чудна сила послана у казну за грехе њихове, а кад сутрадан са |
х, све ће у содом!{S} Док се отиште она сила планином.{S} Ишли су сутрадан људи те гледали...{S |
едан — могао сам купити ономаде кад оно силазих у варош!</p> <p>— А!{S} Знате шта? — узвикну Ђу |
ав сахат борио се тако с том нечастивом силом.{S} Док се чуше срећом и петли...{S} Одскочи му д |
д...{S} Ето, на пример, какав беше онај Сима Симеуновић пред Јаковом.{S} Канцеларија му увек за |
ајући се да иду напише у здравље учитељ-Симе, па у здравље и једног и другог Иве, па у здравље |
S} Ето, на пример, какав беше онај Сима Симеуновић пред Јаковом.{S} Канцеларија му увек загојаћ |
>— Кеца, попе у — шевар! — викну учитељ Симо и опет се осу: »Ха, ха, ха!« а Цигани се већ изврћ |
самог места — на прилику: новог учитеља Симу Стојнића, што је заменио Сретена Павловића, оног ш |
истина су мало несташна.{S} Један му је син већ поодавна у Београду; учи гимназију.</p> <p>Еле, |
управом његовом, а све на срећу верних синова земље ове, који знаду свачије заслуге оценити и |
врата му уплетен кантар читав онако са синџиром и јајетом...{S} То је, кажу био некаква што је |
а да седи у колима.{S} Волови запели па сипљу, као да је камење натоварено; њему опет све теже |
пци и цицваре; ту се тражи млад кајмак, сир и млеко; ту се износи ракија препеченица од неколик |
ој; умири се по Крнићу све.{S} Месечина сири помало.{S} Кад ето ти оног сељака с торбом преко р |
S} Баш кад му хтеде бити продаја, нађе, сиромах, неког поштеног човека овде да му да новаца.{S} |
е човека те му не даде...{S} А како се, сиромах, беше обрадовао!{S} Чисто наново оживео, па ми |
лама, дотрчаше још људи из села.{S} Он, сиромах, сам изиђе и предаде се, те га одмах отпратише |
а деде, жена му удари у запевку.{S} Он, сиромах као згранован, улете у кућу.{S} Сви се загледас |
ле суду, суд га осуди на робију, и ето, сиромах, још није издржао.{S} Капетан тера опет своје.{ |
не дочекавши ни одговор.</p> <p>— Ви'ш, сиромах!... — рећи ће Ђуко гледајући за њим — То је, Па |
укрутили се, па ходају испред куће.{S} Сиромах Радан сав позеленио од муке.{S} Жена му и деца |
сутра!« осече се капетан на њ.{S} Изиђе сиромах, жали ми се, ја слежем раменима.{S} Ето ти га с |
ачуђено.</p> <p>— Што је?...{S} Што га, сиромаха, снађе беда!{S} Био је то честит човек, али се |
помаже да тргује с главом шећера...{S} Сирочад Раданова потуцају се по најму; а жена му некако |
док се част спреми, наш се лепи капетан сит наразговара отприлике оваквих разговора.{S} Упути с |
рчало човеку.{S} Није то шала остати са ситном децом — под ведрим небом, као просјак!...{S} Нач |
једна лампа.{S} Напољу звижди ветар, и сићани прећавац засипље у прозоре.{S} Негде далеко чује |
— тур му до земље; те прекрстио ноге на сиџадету па пуши из чибука; те — узима мито; а већ нос, |
њега!{S} Ушушкао се ваздан тамо око тих сјајних пулија, па нас и заборавио!... — узеше га корет |
итав пушкомет стати и скинути капу; чак сјаше с коња, па му ода чест.{S} А данас јок!{S} Прође |
е може иструнути у земљи; него поцрни и скамени се, па тако остане век и амин — као црн огорео |
S} Ни ода шта ти вајде није...{S} Ради, скапавај, гледај па подај другоме нека ти изеде, а ти о |
и што пева заједно са Циганима некакве скаредне песме.{S} Ту је чак и сам капетан Максим Сарма |
еру, да развраћа деду, даје им којекаке скаредне књиге да читају, каже им да горе нема неба ни |
датле.{S} Дакле, кад је год сабор код н-ске цркве, дођу и господа из Владимираца на сабор.{S} К |
крсу или о Госпођинудне на сабору код н-ске цркве.{S} Среска је кућа близу; нема ни сахат хода |
у саму браду. »Дај ми те букагије да ти скинем!«</p> <p>— Баш лепо заиска? — упиташе неки од њи |
а... баш букагије!...{S} Шта ће сад?{S} Скинути не може.{S} Хајде, Вели, да се полако гамиже, п |
о наново оживео, па ми се хвали како ће скинути зло с врата...</p> <p>— Па дела казуј, што допа |
чја, он ће му на читав пушкомет стати и скинути капу; чак сјаше с коња, па му ода чест.{S} А да |
кафану један робијаш од оних којима је скинуто гвожђе, па слушају при полицији гдегод; пред вр |
ли Петар. »Море дај, немој се мучити... скинућу ти их!« »Јок не дам!« рече Петар и пође.{S} Поп |
ошари.{S} Удари зло време, немаш се где склонити.{S} Кућу да градиш, немаш откуд, а мораш.{S} В |
е настала добра част.{S} Јело се и пило скоро до заранка.{S} Вино вучевичко добро, па се мало к |
Раданом.</p> <p>— Шта?{S} Хоћемо ли му скоро да дрекнемо с јаретом?{S} Ха, ха, ха! — пита и см |
угоме нека ти изеде, а ти опет живи као скот!...</p> <p>— А зар је он мало њих упропастио, мој |
онај што је бацао попа.</p> <p>— А њему скоту — ја!</p> <p>— Е како те Узловић закачио у своје |
«, рече му Радан.{S} Оно одмах, јечећи, скочи на кола.{S} Радан седи на предњем јастуку и натер |
а отприлике оваквих разговора.{S} Упути скромне Вучевчане да поштују своје старешине, да их слу |
Та кубурим помало, господине — одговара скромно давид.</p> <p>— Само ако где запне — мени ти њи |
кад продам ракију и неко свињче, па да скрпим и да му исплатим.{S} Аја!{S} Неће ни главе да ок |
>— Добар вече вам, браћо! — назва свима скупа.</p> <p>— Бог ти помог̓о, Радане!{S} А одакле ти |
еко их није.{S} Ту вам је учитељ Иво из Скупљена; па онај други Иво, учитељ из Јаловика; па Ста |
о, брат-Ђуко! — при</p> <p>мети кмет. — Скупо, није вајде!</p> <p>— Јес̓, истина, поскупо, ама |
вић ласкаво се смешећи.{S} Мислим, није скупо?</p> <p>— Каких осамдесет? — затеже капетан да се |
продати; само бојим се да не буде за те скупо?</p> <p>— А шта цените, брале? — упита господин, |
х зажелели, него »само да не буде одвећ скупо«.</p> <p>— Како бих ја вама прескупио! — одговара |
равна три талира дао сам за њу. — Е баш скупо си платио, брат-Ђуко! — при</p> <p>мети кмет. — С |
p> <p>Еле, тако се то частило и пило на слави Давидовој чак до заранка.{S} Неки гости почињу ве |
флашу да послужи. — Нећете ви на мојој слави по пола чаше!</p> <p>— Ехе, Дашо, и овамо и овамо |
, каква ваљда није била ни на циганској слави, а камоли на другој којој крштеној.{S} Ваљало је |
чудити, велико је весеље!</p> <p>Славу слави Давид Узловић, ћата општински Дошли су гости све |
та осмејкујући се задовољан што му тако славно иде посао за руком.{S} Извири мало иза вајата и |
еба се чудити, велико је весеље!</p> <p>Славу слави Давид Узловић, ћата општински Дошли су гост |
љубазније режњем роткве; други те нуди сланим бадемом; трећи ти се жали на музиканте што свира |
p> <p>— Ја, за каву.</p> <p>— И градите слатко, штрудлу, локумиће, гурабије... је л̓ те?</p> <p |
укчију улогу...{S} У кафану »Код петла« слегне се цео свет, па готово не само цео свет, него — |
на њ.{S} Изиђе сиромах, жали ми се, ја слежем раменима.{S} Ето ти га сутрадан рано — моли опет |
тај свет разнолик.{S} Нигде нећеш наћи слична ни носа, ни ока, ни капе, ни хаљине, ни лица, ни |
речи и најсигурнији лек.{S} У позориште слободно немој ићи, јер можеш после сву ноћ пљуцкати и |
, Ђуко, паметно!...{S} Нећу ником да си словца проглавио.{S} Ја нећу да ми се рекне да узимам м |
<p>— Јес̓, јес̓ и кмета да зовнемо — и сложише се њих два и одоше да их зовну, а Ђуко оста осм |
— удари Радан већ да се спрда.</p> <p>— Слуга сам! — рече опет професор клањајући се и држећи о |
ећера, што му се одмах донесе на чистом служавнику.{S} Он онда пијне мало, па чисти нокте, па о |
милијег госта — нашег лепог капетана. — Служите се, изволите — колико је бог дао и добра година |
разговор њихов био поверљив...</p> <p>— Служите се, господине! — нуди некаком суровом радошћу о |
ко неке сеоске воденице, поучио људе да слушају власт и да јој буду на руци; и ту су парничне с |
аш од оних којима је скинуто гвожђе, па слушају при полицији гдегод; пред вратима, види се кроз |
вчане да поштују своје старешине, да их слушају и буду им на руци у сваком послу њиховом.{S} Да |
канцеларију капетану, па се наслоним да слушам. »Одакле си ти?« пита га капетан онако мало оштр |
д тучом... да бог сачува!</p> <p>— Јеси слушао нашег Станка?{S} Ето он је ветрењак...{S} Кад се |
е онај што је изгубио на попу. — Ја сам слушао од старих људи, кад интережџији оде душа на онај |
ква празнина; каже им да не треба власт слушати, што је капетан већ к знању«, и добио, наравно, |
p>— Јесам, господине! — одговори пандур смахнув левом руком фес с кићанком до рамена за врат.</ |
ед воде, док дете поче да се церека; не смеје се као остала деца, него некако сасвим извраћено: |
е ли само, како је разговоран и како се смеје...{S} Сад као први пут код вас...{S} Је ли, досад |
ини Давид Узловић.{S} Ту се једе, ту се смеје и пева, ту се пије, Ту се свира н игра, ту се нап |
немо с јаретом?{S} Ха, ха, ха! — пита и смеје се капетан преко масног залогаја пилетине.{S} Поп |
у воду? — упиташе сви чудећи се толикој смелости.</p> <p>— Јакако, мој брате!...{S} Зарони ти о |
пита га Радан. »Изгубио сам козе, па не смем кући.« — »А чији си ти?« Оно плаче, не хтеде казат |
ш оно његово званично понашање!{S} Ево, смео бих се с вама опкладити у што год хоћете да нисте |
а се чак у другом селу тргоше квочке са сметлишта, у коме се беху безбрижно разлепршале и закок |
камен стао! — рече Радан и зацену се од смеха.{S} Ошину волове и похита да барем стигне до меха |
»Ха, ха, ха!« а Цигани се већ изврћу од смеха и згађају један другог даиретима у главу.</p> <p> |
аквог капетана да му се и у говору, и у смеху, и у погледу, и у сваком ма и најмањем покрету ог |
сет дуката... — рече Узловић ласкаво се смешећи.{S} Мислим, није скупо?</p> <p>— Каких осамдесе |
осподине, добро! — одговара</p> <p>Ђуко смешећи се. — Само је могло још и боље бити.{S} Штета ј |
. — изговара се капетан, а Ђуку се само смеши брк.</p> <p>— А немој што замерити, господине — в |
ead>ГЛАВА ШЕЋЕРА</head> <p>Тек се сунце смирило, а Радан Радановић из Крнића измиче с празним к |
<p>— Стани да ти кажем...{S} Знаш, кад смо почели трговати с новом главом, он је почео записив |
тинаре. — Е нека је за дукат...{S} Људи смо наши, а три цванцика није богзна шта... дајте паре, |
о замерити, господине — вели кмет. — Ми смо људи прости...{S} Није да рекнеш какав мит — боже с |
вши у себи додаде: — Знаш, Ђуко, колико смо на штети?</p> <p>— Колико, господине?</p> <p>— Педе |
их већ завезао?</p> <p>— Онолико колико смо села обишли.</p> <p>— Баш смо на штети што је окрње |
зом.{S} Кад би да се прорачунамо — а то смо радили сваког месеца — по његовом рачуну излази да |
ко колико смо села обишли.</p> <p>— Баш смо на штети што је окрњена — рече капетан, па прорачун |
зе неку дугачку флашу пива, па пође.{S} Смотри га наш дугајлија, па се загледа у њ као да га по |
Ту Радан погледа снуждено преда се, па смотривши крај Мате торбу с главом шећера, где је спуст |
p> <p>— Што је?...{S} Што га, сиромаха, снађе беда!{S} Био је то честит човек, али се некако за |
оно ми кô хтедосмо — поче један од њих снебивајући се — да га не испратимо празне руке...</p> |
м приљежним и ревносним радом и великим снисхођењем према претпостављеним својим дотерао до тог |
ва и читава човека накараду!{S} Да га у сну усниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њима кака |
S} Није свет решето! — Ту Радан погледа снуждено преда се, па смотривши крај Мате торбу с главо |
е из фонда — стегли га неки дужници.{S} Снуждио се, невесео: пустим га у канцеларију капетану, |
а.</p> <p>— Па ви то мећете у парчадима со у јело? — упита господин разгледајући крушац соли. — |
у жељу њихову. — Та сатрео би ме хлеб и со ваша.{S} Јок, богами — равна три талира дао сам за њ |
од нос чварак или ћевапчић сав уваљан у со и моли те да само »кошташ« за његову љубав.{S} Онамо |
по селима, него сам је чувао ја у мојој соби — пред канцеларијом.</p> <p>— Сад вам јамачно није |
сад — само што је сад почела да стоји у соби Ђукиној пред канцеларијом и она торба са главом ше |
лави а да не упусти, и што увек води са собом једну црну керину, па једанпут закључа је после в |
а.{S} Чим оде човек, ја главу те у моју собу...{S} Дође други да моли за нешто — тако прође и о |
Лепо се помоле богу, па онда заседну за совру, призову богме и своје старешине, па се ту гости |
и се, ломи, ломи... рекао бих, све ће у содом!{S} Док се отиште она сила планином.{S} Ишли су с |
еца, церека се некако женскиње и халачу солдати...</p> <p>Еле на све стране жагор, вика, лупа, |
шта си то накуповао?</p> <p>— Опанака, соли и још штошта.</p> <p>— Па ви то мећете у парчадима |
.{S} Нисам је веће видео...{S} Па ми ту соли памет да га нешто плашило и откинуло парче...{S} К |
о? — упита господин разгледајући крушац соли. — Је л̓ те?</p> <p>— Туцнемо је мало па онда.</p> |
е једнако »републику«, те »комуну«, те »социјалну демократију«, те не знам шта још.{S} А не зна |
та поп и иска, па га опет нестане...{S} Спаде Петру и друга пранга.{S} Он узе букагије у руке п |
т најлак насипом, иде...{S} Док ти њему спаде с леве ноге једна пранга.{S} Он је узе у руку па |
ко страшно да се Мато стресе од страха; сподби ову главу шећера, па што игда може измахну те њо |
ос, главу, врат, трбух, и ноге немој ни спомињати!{S} То начине да те бог сачува и саклони...{S |
се црква опет очистила.{S} Дакле, да не спомињем те личности што су вазда друштво Узловићево, н |
ешто званична посла: негде извиди какав спор, негде нареди нешто, негде испита да нема каких бу |
ради.{S} У Крнићу је опет извиђао неки спор око потеса и узгред добро саслушао попа Перу Пепов |
и остала села.{S} У Кујавици је извидио спор око потеса, где обе парничне стране купише од Ђука |
ци.{S} У Звезду је капетан извидио опет спор око неке сеоске воденице, поучио људе да слушају в |
ристан дабогда! — удари Радан већ да се спрда.</p> <p>— Слуга сам! — рече опет професор клањају |
уд, а мораш.{S} Већ и ружно је — све се спрда »Ено га каки је радин!{S} Седи толико земана у ко |
</p> <p>— Ето торба? — рече Радан чисто спрдајући се, јер већ беше видео да је господин мало уд |
ц још у шуми.</p> <p>— Ама, окани се ти спрдње, Дашо!{S} Ражањ је — ражањ, зец је — зец; а нама |
.. — одговори Радан. — Деде баталите ту спрдњу да седнемо као људи.</p> <p>— Богами, право вели |
нуо на ливаду, па све шушкају заједно и спремају му замке.{S} Баш кад му хтеде бити продаја, на |
једну с ногу за срећна пута«.{S} И тако спремајући се да иду напише у здравље учитељ-Симе, па у |
и у руди вођице и чека да пође.{S} Ђуко спреман чека код кола.</p> <p>Устаде и капетан, захвали |
е капетан, а осмехује се: »Хајде, Ђуко, спреми се да идемо на једну продају!« Спремим се ја и п |
упита: — Хоћемо ли, господине?</p> <p>— Спреми и окрени кола! — рече капетан и Ђуко оде да бара |
на све стране и наређују да се што боље спреми част...{S} Ту се кољу пилићи, прасци, јањци; ту |
еба — виргаз!</p> <p>И тако док се част спреми, наш се лепи капетан сит наразговара отприлике о |
, спреми се да идемо на једну продају!« Спремим се ја и пођемо.{S} Кад бесмо већ у Крнић — путе |
нешто за децу онако лепо...</p> <p>— Да спремимо једно прасенце мало?</p> <p>— А јок!{S} То нећ |
би ваљало — рећи ће на то други — да му спремимо једно јагњенце, а?{S} Шта ти кô велиш, Ђуко?</ |
се помоли на врата — изгледа као да се спремио да одигра улогу из какве комедије и то — сваки |
јутро да иде по срезу.</p> <p>— Јеси ли спремио, Ђуко? — упита свог пандура, свог љубимца.</p> |
рибивши се уза њ да боље чују.</p> <p>— Спремите ви њему нешто, нек понесе деци... — учи их Ђук |
заговарао с људма, дотле кола већ беху спремна.{S} Кочијаш држи у руди вођице и чека да пође.{ |
крај Мате торбу с главом шећера, где је спустио, секну га нешто те прекиде што је почео и нагло |
лаче једнако.{S} Погледа опет, а оно се спушта к њему: малено детенце, као ћупић... црни се; у |
ережџији оде душа на онај свет, растопе сребра па га залију; а тело му никад не може иструнути |
д; пред вратима, види се кроз стакло на среди, стоји жандарм.{S} Робијаш узе неку дугачку флашу |
леми планови; измерише се све прилике и средства; израчуна се капитал; позидаше се куће, једанп |
...{S} Шта је пута наш капетан обилазио срез по званичној дужности!...{S} Шта ли је пута верни |
ма воле капетан; довео га чак из другог среза кад се преместио. — Осим униформе и пандура, позн |
како га поставише да је капетан над тим срезом.{S} Он је често походио села, али се увек дешава |
ити!{S} Како је Владимирцима и свуда по срезу томе настала срећа откако је тако добар капетан д |
апетан опремио се једно јутро да иде по срезу.</p> <p>— Јеси ли спремио, Ђуко? — упита свог пан |
ачамао је наш лепи капетан, путујући по срезу »по званичној дужности« својој.</p> <p>Кад се већ |
пођинудне на сабору код н-ске цркве.{S} Среска је кућа близу; нема ни сахат хода одатле.{S} Дак |
атио и био надомак Владимирцима, где је среска кућа — рећи ће задовољно своме верном Ђуку:</p> |
ан.</p> <p>Утом већ и кола стигоше пред среску кућу, где се устави капетан са својим вредним Ђу |
Пеповића, који ,му се пожали на учитеља Сретена Павловића да је немиран, да псује закон, веру, |
г учитеља Симу Стојнића, што је заменио Сретена Павловића, оног што га лане отераше чак тамо не |
дина, знам — прође старешина.{S} Ако га сретне почем сељак, макар и не био из његовог подручја, |
димирцима и свуда по срезу томе настала срећа откако је тако добар капетан дошао.{S} Како од он |
д нуди да се попије бар још по једна за срећна пута — онако с ногу.{S} Поп Перо опет наздрави т |
{S} Опет нуди Давид »по једну с ногу за срећна пута«.{S} И тако спремајући се да иду напише у з |
S} Хоћаше све град потући у корен...{S} Срећом обиђе на планину, те не учини много квара.</p> < |
с том нечастивом силом.{S} Док се чуше срећом и петли...{S} Одскочи му дете с леђа, па наже уз |
д родољубивом управом његовом, а све на срећу верних синова земље ове, који знаду свачије заслу |
пуши мало и шета се по канцеларији, па сркне каве, па опет пуши и шета се, па опет каве.{S} За |
да у реч поп Перо. — Жње он добро и без српа...{S} Ха, ха, ха!{S} Је ли, Дашо?</p> <p>На ову до |
асмејаше.</p> <p>— А ти ми јамачно жњеш српом, попе! — врати му доскочицу Давид и хтеде нешто ј |
и њима човека.{S} Дође ред на кућу.{S} Стаде писка деде, жена му удари у запевку.{S} Он, сиром |
д под воденицом.{S} Таман да нагази кад стаде плакати неко дете у страни више пута. »Откуд сад |
ватре!...{S} Ништа ти бог не даде, него стаде писка, цика, пуцњава, као да кокице кокаш...{S} А |
лим те, брале, стани!</p> <p>Радан опет стаде, па као затежући се рече:</p> <p>— Та оно, ја ти |
<p>— јесте ти, Радане?!</p> <p>Робијаш стаде, погледа га, па узвикну: — Аха, Ђуко!{S} Нуто, бо |
погађа »попа«, а неко »у каиш«.{S} Док стадоше кола пред механом.{S} Врата се отворише и уђе Р |
адане! — прошапута Мато и окрете навише стазом кући својој...</p> <milestone unit="subSection" |
уко одмах узе и већ остави је, где је и стајала.</p> <p>Опрости се капетан са свима, седе у кол |
.</p> <p>— Бацио их на таван и ту су му стајале, богзна докле...{S} Ишли су људи, као на чудо т |
цији гдегод; пред вратима, види се кроз стакло на среди, стоји жандарм.{S} Робијаш узе неку дуг |
сад, код овако лепа печења и вина, није стало ни до зеца ни до ражња, него до добоша и до тога |
Хеј, брале стани!« и маше на њ руком да стане.{S} Окрете се Радан и устави волове.{S} Приђе му |
а га ја нећу преварити.{S} Кад је тако, станем и ја бележити на глави шећера; кад се год прода, |
н и пође.</p> <p>— Ама молим те, брале, стани!</p> <p>Радан опет стаде, па као затежући се рече |
на волове да иду, и сам пође.</p> <p>— Стани, брале, молим те! — устави га господин.</p> <p>— |
дела казуј, што допаде робије.</p> <p>— Стани, полако!{S} Казаћу ти...{S} Кад му већ подлише во |
е каза мени како се завадисте.</p> <p>— Стани да ти кажем...{S} Знаш, кад смо почели трговати с |
и па виче: »Стани, брале!{S} Хеј, брале стани!« и маше на њ руком да стане.{S} Окрете се Радан |
едан омален господин у шубари па виче: »Стани, брале!{S} Хеј, брале стани!« и маше на њ руком д |
— оно, куме!{S} Зар не видиш?...{S} Та станиде!... — викну Радан и опсова тако страшно да се М |
бог сачува!</p> <p>— Јеси слушао нашег Станка?{S} Ето он је ветрењак...{S} Кад се, вели, побиј |
онај други Иво, учитељ из Јаловика; па Станоје, учитељ из Муратовца; па поп Јеротије, онај врљ |
докле већ гости нису били дошли у тако стање да нису више ни разумевали један другога.</p> <p> |
о.</p> <p>— Хајд̓ тако право — на камен стао! — рече Радан и зацену се од смеха.{S} Ошину волов |
поп-Пером.</p> <p>— Деде, попе, бекријо стара!...{S} Знам ја тебе — ти пуну оканицу на глави... |
Нема, нема — браћо ништа; прошле су оне старе године кад је било берићета...</p> <p>— Право вел |
. — Ено, пре неких година, знам — прође старешина.{S} Ако га сретне почем сељак, макар и не био |
тако »честит, вредан, ревносан и редак старешина у ово подручје, које нек бог дâ да се дугољет |
заседну за совру, призову богме и своје старешине, па се ту гости и весели до неко доба ноћи.</ |
то је лепо — кад сељани воле тако своје старешине.</p> <p>— Лепо је.</p> <p>— А купили сте за в |
пути скромне Вучевчане да поштују своје старешине, да их слушају и буду им на руци у сваком пос |
оним народом, него опет ми чиновници и старешине.{S} А како ћеш му, врага, управљати кад те се |
хоћете онако, руке ради, да дате своме старешини што вам је први пут дошао у село...{S} Ама, о |
ни што умедоше тако лело дочекати свога старешину...</p> <p>Одатле се крену капетан обилазити о |
>— Тако!{S} Ти си провесор што учиш оне старије ђаке?</p> <p>— Да, да — одговори професор.</p> |
е и овај свет.{S} Нико ти ту не поштује старијега, ни чиновника, ни попа, никога...{S} Нити се |
је изгубио на попу. — Ја сам слушао од старих људи, кад интережџији оде душа на онај свет, рас |
— Та свакојако, господине!{S} Нема оних старих година.</p> <p>— Нема, ја — нестало је оног бери |
, од онда је и сврдо.</p> <p>— Зар тако старо? — зачуди се господин.</p> <p>— Ја шта мислиш ти. |
ажњи јастук у кола.</p> <p>— А је ли то старо, брале? — упита господин.</p> <p>Радан већ виде с |
бом преко рамена — наиђе на ћуприју ону стару, што је сад ваљда на крнићкој реци.{S} Таман би н |
пандура, познаћете капетана и по лепом стасу и облику његовом.{S} Није вајде — баш кад га чове |
ог подручја, он ће му на читав пушкомет стати и скинути капу; чак сјаше с коња, па му ода чест. |
узе торбу из кола.{S} Ђуко саопшти целу ствар и оној двојици општинара и кмету сасвим потанко и |
до.{S} Завири у кола, па видев торбу са стварима, упита:</p> <p>— А шта ти је брале ово?</p> <p |
да, мора признати да га је сама природа створила да буде капетан.{S} Па још оно његово званично |
е добио чин капетански.{S} Ја мислим да сте га виђали ако сте били који пут о Васкрсу или о Гос |
има изићи накрај!...</p> <p>— Богме, ви сте ту много зарадили!</p> <p>— Ја шта мислиш ти, болан |
Баш си баксуз, Радане!</p> <p>— Баксузи сте, чини ми се ви сви... — одговори Радан. — Деде бата |
не.</p> <p>— Лепо је.</p> <p>— А купили сте за ваше паре?</p> <p>— Није.{S} Он је дао.</p> <p>— |
</p> <p>— Да, да, за његове паре купили сте.{S} Лепо, лепо...{S} Ви̓те он ће то да гради деци л |
нски.{S} Ја мислим да сте га виђали ако сте били који пут о Васкрсу или о Госпођинудне на сабор |
<p>— Има двоје-троје...</p> <p>— Па то сте њему купили главу шећера?</p> <p>— Јес̓ — њему.</p> |
ји ниједан капетан тако дочекан као што сте ви дочекали вашег капетана.{S} Ено, познајем га по |
човеку, хоће да извади паре из фонда — стегли га неки дужници.{S} Снуждио се, невесео: пустим |
е навише... али хоћеш!{S} Нешто ти њега стегло за обе ноге па тегли наниже, као олово...{S} Бе |
и ти још — само да ти се докопати!?{S} Стегни ти њега: »Паре, море, требају ми!« Он неће имати |
равље домаћина Давида, који је с Трудом стекао свој поштени дом и у дому махала и захире, те мо |
етан је одсео код кмета сеоског Степана Стенчића.</p> <p>Одавно није било таке журбе око дочека |
дочека, као тај дан у Вучевици.{S} Кмет Степан, његови општинари и млађи трче на све стране и н |
> <p>Капетан је одсео код кмета сеоског Степана Стенчића.</p> <p>Одавно није било таке журбе ок |
ј својој дужности »штедећи и мучећи се« стече неку пару за својих десет година, па сад, хвала б |
лове.{S} Петли учесташе.{S} У саму зору стигао је кући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
<p>— Јес̓, јес̓, и ко мери криво и њега стигне проклетиња — прихватиће онај што је увијао каиш |
меха.{S} Ошину волове и похита да барем стигне до механе у дубрави, а већ даље лако му је.{S} К |
попрети капетан.</p> <p>Утом већ и кола стигоше пред среску кућу, где се устави капетан са свој |
граница.{S} У том разговору и планирању стигоше већ и у Вучевицу.</p> <p>Капетан је одсео код к |
здравље капетаново, па терај редом, док стиже и вечера.{S} После вечере колале су здравице од к |
лако му је.{S} Кад се мало поодмори... стићи ће понајлак.</p> <p>Било је већ близу поноћи.{S} |
вели, »да променимо, али да начинимо на сто педесет дуката.« Окрени, обрни — немаш куд!{S} Дам |
ст, лепо очешљан, умивен; седне за свој сто, па заиште од пандура свога чашу хладне воде и парч |
а се дигоше и седоше за један подугачак сто.{S} Поустајаше сви, махнуше се игре, и сви заседоше |
музици, па дигао ногу и туче штиклом у сто.{S} Тамо, опет, за једним округлим столом пометали |
бу, те интерез, те писање, изиђе равних сто дуката. »Сад«, вели, »да променимо, али да начинимо |
ља, како ти они остали дужници?{S} Како Стојан Павловић и Обрад Јешић?{S} Како Иван, Вуксан, Ђу |
вратима, види се кроз стакло на среди, стоји жандарм.{S} Робијаш узе неку дугачку флашу пива, |
као и досад — само што је сад почела да стоји у соби Ђукиној пред канцеларијом и она торба са г |
е...{S} Лако ћемо се. погодити.{S} Нека стоји, бога ви, други пут!</p> <p>— Е добро, добро... — |
м ја једно јутро у канцеларију а она му стоји на асталу.{S} Ја се мало зачудим, богме. »Откуд с |
места — на прилику: новог учитеља Симу Стојнића, што је заменио Сретена Павловића, оног што га |
у?{S} Не знаш шта ћеш пре: јали вратити стоку, јали притврдити ограду, јали оплести, јала окопа |
е на раме, па поцупкују онако седећи на столицама, као да играју коло.{S} Онамо за другим столо |
ерунт! — викну један келнер успремајући столице по кафани.{S} Ђуко и Пајо одоше.{S} Остали гост |
ијала по цркви ускакујући на све могуће столове; људи су далеко бежали, мислећи да се јавила не |
зишли.{S} Газда дрема у једном крају за столом.{S} Само шкиљи још једна лампа.{S} Напољу звижди |
као да играју коло.{S} Онамо за другим столом плачу и кмече деца, церека се некако женскиње и |
сто.{S} Тамо, опет, за једним округлим столом пометали један другом руке на раме, па поцупкују |
»Код петла« пуно.{S} За једним маленим столом у крају седи један дугајлија у гуњцу и сукненим |
нешто једном младићу што седи за истим столом с њим.{S} Келнер донесе још две чаше пива пред њ |
дне, особито лети, прозори отворени, на столу мора бити цвећа; зими кади се измирном или шећеро |
у здравље Ђукино! — рече капетан пришав столу и узевши понајвећу чашу.{S} Сви се латише чаше и |
пиштоља; учитељи и попови тек завију на стотине завијутака оно њихово дугачко: »многаја љета«, |
..{S} Ето, мој Пајо, како може човек да страда!...</p> <p>— Молим, фајерунт! — викну један келн |
— рече Радан и показа му руком предњи и стражњи јастук у кола.</p> <p>— А је ли то старо, брале |
е, ни града, ни суше.{S} Како је на све стране »благодет и изобилије у вину, житу и овошчију... |
е и халачу солдати...</p> <p>Еле на све стране жагор, вика, лупа, свирка, певанија — само бруји |
н, његови општинари и млађи трче на све стране и наређују да се што боље спреми част...{S} Ту с |
О, невоље и муке моје!{S} Потеци на све стране.{S} Не мо̓ш из земље ископати.{S} Молих га опет, |
видио спор око потеса, где обе парничне стране купише од Ђука наизменце главу шећера, коју је о |
и да јој буду на руци; и ту су парничне стране дале капетану главу шећера да понесе деци тек ру |
да нагази кад стаде плакати неко дете у страни више пута. »Откуд сад дете овде?« помисли Радан, |
{S} Одскочи му дете с леђа, па наже уза страну.{S} Обазре се и рече: »Моли се богу, Радане, што |
чинећи се свему невешт, иступи мало на страну, па зађе за вајат.{S} За њим присташе и два општ |
бима, па га упита кривећи уста на једну страну:</p> <p>— А шта ти је то, брале?</p> <p>— Које?< |
псова тако страшно да се Мато стресе од страха; сподби ову главу шећера, па што игда може измах |
ох! — повикаше сви, а очима узверише од страха.</p> <p>— Погледа... баш букагије!...{S} Шта ће |
азну за грехе њихове, а кад сутрадан са страхом приступише и отворише врата — за велико чудо кл |
p>Еле, тако се, уз пиће осуше приче све страшније и страшније.{S} Било је већ право глуво доба |
се, уз пиће осуше приче све страшније и страшније.{S} Било је већ право глуво доба кад се Радан |
оје је горе...</p> <p>— Јес̓ ја, баш је страшно код Петрова вира — рећи ће на то онај што је по |
станиде!... — викну Радан и опсова тако страшно да се Мато стресе од страха; сподби ову главу ш |
та«, а вирауни почучну као орлушине око стрвине па тек дрекну из петних жила: »зоооорт! зорт! з |
али — хоће оно да га обори.{S} Омане да стресе — не можеш маћи.{S} Притеже, кости му пуцају.{S} |
ећ дохитају у кожу.{S} Мрдне мало да се стресе, аја — још горе притеже! — Волови запели, једва |
Радан и опсова тако страшно да се Мато стресе од страха; сподби ову главу шећера, па што игда |
и у сваком ма и најмањем покрету огледа строга званичност као што је у Максима Сармашевића, наш |
: »Ово нису чиста посла!« Оно се трже и стрпа главу шећера у торбу.{S} Он се опет окрене напред |
— ја! — одговори Радан већ излазећи из стрпљења.</p> <p>— А има ли деце?</p> <p>— Има двоје-тр |
докопају грм за врх па га ишчупају као струк лука и туку се...{S} Ја сам баш гледао кад се куп |
аздух.{S} А овај капетан јок!{S} У њега су послеподне, особито лети, прозори отворени, на столу |
му се владају некако господски — истина су мало несташна.{S} Један му је син већ поодавна у Бео |
ubSection" /> <p>Богами, ја не знам шта су ти јадни капетани толико натрунили тим људима што пи |
и, господине! — гракнуше остали. — Деца су, нека им засладе каву...</p> <p>— Па оно могу деци п |
о дочекати одабране госте своје.{S} Све су здравице китњастије од китњастијих; учитељи, попе и |
бу званичнога разговора; торбу, из које су кадре извирити све могуће поуке у свима гранама живо |
стиже и вечера.{S} После вечере колале су здравице од капетана до Ђуке и од Ђуке до капетана — |
ли.{S} Нема, нема — браћо ништа; прошле су оне старе године кад је било берићета...</p> <p>— Пр |
ње осуо би се пријатан разговор.{S} Сви су били знанци, па је и разговор њихов био поверљив...< |
данас.{S} Ово је тек први пут.{S} Други су долазили чешће — одговори један.</p> <p>— Баш би ваљ |
ускакујући на све могуће столове; људи су далеко бежали, мислећи да се јавила нека чудна сила |
ам ја, али су ми казивали баш људи који су гледали...</p> <p>Еле, тако се, уз пиће осуше приче |
та ли је од моје веселе деце?{S} Где ли су сад?...</p> <p>— Хајде ти, море!{S} Шта чекаш ваздан |
? — упита Радан.</p> <p>— Нисам ја, али су ми казивали баш људи који су гледали...</p> <p>Еле, |
!...{S} Намирисали су то они одмах, али су ћутали!{S} А и шта би му?...{S} Зар ти још не знаш к |
ите?</p> <p>— Нису ја!...{S} Намирисали су то они одмах, али су ћутали!{S} А и шта би му?...{S} |
и узорвано; три дана и три ноћи читали су три попа бденије док се црква опет очистила.{S} Дакл |
су му стајале, богзна докле...{S} Ишли су људи, као на чудо те гледали...{S} После, вели, нест |
ок се отиште она сила планином.{S} Ишли су сутрадан људи те гледали...{S} Све грмље поизваљиван |
ави Давид Узловић, ћата општински Дошли су гости све по избору.{S} Да већ и не помињем одабране |
трудише да му на весеље дођу.{S} Красни су то гости — у далеко их није.{S} Ту вам је учитељ Иво |
а, велимо да понесеш твојој дечици, нек су ти жива и здрава!... — вели кмет.</p> <p>— Та није т |
шта би му?...{S} Зар ти још не знаш ко су наши капетани.{S} Просто, ако му није воља, неће да |
ам капетан Максим Сармашевић.{S} Остало су општинске ћате и већ тако — опет гости одабрани, кој |
>— Богами, право велиш — рекоше они што су изгубили, па се дигоше и седоше за један подугачак с |
} Дакле, да не спомињем те личности што су вазда друштво Узловићево, него да поменем само даљне |
дајде, Ђуко — рећи ће један од оних што су малочас с њим већ уредили посао.{S} Ђуко приђе колим |
се два пандура пуне вреће дарова.{S} Ту су ти чарапе, пешкири, јабуке, тканице, па богме, и по |
ушају власт и да јој буду на руци; и ту су парничне стране дале капетану главу шећера да понесе |
остали.</p> <p>— Бацио их на таван и ту су му стајале, богзна докле...{S} Ишли су људи, као на |
ити...{S} Њега на испит, па после суду, суд га осуди на робију, и ето, сиромах, још није издржа |
милина ти ући.{S} Чисто би се сваки дан судио, само да улазиш у тако чисту, тако проветрену и н |
исплатити...{S} Њега на испит, па после суду, суд га осуди на робију, и ето, сиромах, још није |
е, него вели: »Паре на плац, јали ћу те суду!...« О, невоље и муке моје!{S} Потеци на све стран |
у крају седи један дугајлија у гуњцу и сукненим чакширама, накривио фес, затурио се, па млатар |
д дете овде?« помисли Радан, а обузе га сумња.{S} Дете плаче једнако.{S} Погледа опет, а оно се |
Вала и јес̓ ружно место.{S} Усред подне сумња те онуде проћи, а камоли ноћу — потврди онај што |
dy> <head>ГЛАВА ШЕЋЕРА</head> <p>Тек се сунце смирило, а Радан Радановић из Крнића измиче с пра |
, да добро сагори.{S} Кад после разгрте супрет — а оно црне као угљен!...</p> <p>— Ви̓ш огорела |
— Служите се, господине! — нуди некаком суровом радошћу опијен Давид Узловић свог најмилијег го |
и држао на полици међу актима увек боцу сурутке, што је »пио од груди«...{S} Еле, просто си јед |
ја сам баш јутрос из вароши, па уз пут сустигох капетана, те пођох амо с њим.{S} Ја сам купио |
цу...{S} А богами, да ми није оне деце, сутра бих угарак у њу!</p> <p>— И даде ти педесет дукат |
алостиво. — Хајде кући, куме, хајде!{S} Сутра вала поранити...</p> <p>— Хе, кући! — прекиде га |
дамо?!{S} Мрка капа, зла прилика!...{S} Сутра да се нешто отме Босна јали Херцеговина — ко би у |
гађача и лупи по једној карти.</p> <p>— Сутра! — узвикну онај што разбацује, изврну карту, кад |
»Та потврдио бих неку процену.« — »Дођи сутра!« осече се капетан на њ.{S} Изиђе сиромах, жали м |
} Куме, шта ће ти ово?</p> <p>— Та хоћу сутра капетану да ми потврди неку тапију, па узех...</p |
о — моли опет.{S} Опет капетан одлаже: »Сутра!...« Еле тако га одбија неколико пута.{S} Човеку |
ми се, ја слежем раменима.{S} Ето ти га сутрадан рано — моли опет.{S} Опет капетан одлаже: »Сут |
послана у казну за грехе њихове, а кад сутрадан са страхом приступише и отворише врата — за ве |
се отиште она сила планином.{S} Ишли су сутрадан људи те гледали...{S} Све грмље поизваљивано.. |
ни пламењаче, ни поплаве, ни града, ни суше.{S} Како је на све стране »благодет и изобилије у |
да се учини продаја...{S} Што је, опет, та продаја брзо извршена, ниси видео!{S} Ја сам се зачу |
е, као чудећи се:</p> <p>— Гле, гле!{S} Та то је глава шећера!</p> <p>— Јес̓, глава шећера!</p> |
оле — ви'ш?...{S} Ви'ш како седи!...{S} Та ено га, ено — црни се!...</p> <p>— Ама шта је?</p> < |
ете — оно, куме!{S} Зар не видиш?...{S} Та станиде!... — викну Радан и опсова тако страшно да с |
с њом.{S} Мени обрече трећу пару...{S} Та, знаш, хвала богу, да му није било мене, не би гроша |
Зар овом пропалици и бекрији да даш?{S} Та он је презадужен и косом на глави...{S} Све ће ти пр |
е него још!...{S} То је већ ишчупано. — Та ишчупао си му још онда чим си му позајмио оних педес |
— одговараше Ђуко на ту жељу њихову. — Та сатрео би ме хлеб и со ваша.{S} Јок, богами — равна |
о'ш ли с њима изићи накрај?...</p> <p>— Та кубурим помало, господине — одговара скромно давид.< |
ј његов виноград у Прљинама...</p> <p>— Та и мени је запело око, господине, за ону ливаду у луц |
аренце?{S} Деца воле јариће...</p> <p>— Та оно воле, него, опет, опет — и то некако није лепо.. |
ошто је већ прилично омезетио.</p> <p>— Та оно, господине — поче мало тише Узловић, а унесе се |
жива и здрава!... — вели кмет.</p> <p>— Та није то требало...{S} Баш није требало — вајка се то |
стуцима што се под главу међу.</p> <p>— Та није то, него ове јастуке — рече Радан и показа му р |
те му укварити ову добру вољу.</p> <p>— Та оно ми кô хтедосмо — поче један од њих снебивајући с |
— пита капетан једнога од њих.</p> <p>— Та свакојако, господине!{S} Нема оних старих година.</p |
таде, па као затежући се рече:</p> <p>— Та оно, ја ти могу баш и продати; само бојим се да не б |
на!...{S} Куме, шта ће ти ово?</p> <p>— Та хоћу сутра капетану да ми потврди неку тапију, па уз |
ита:</p> <p>— А шта вам је то?</p> <p>— Та, ето, мало шећера, велимо да понесеш твојој дечици, |
рве, па јурну на прозор, а чисто цичи: »Та камо тај?{S} Пали, море!« Но баш у тај мах растаде с |
Из Миокуса, господине.« — »Шта ћеш?« — »Та потврдио бих неку процену.« — »Дођи сутра!« осече се |
— упиташе остали.</p> <p>— Бацио их на таван и ту су му стајале, богзна докле...{S} Ишли су љу |
једно од она »три села више«.{S} Сав је тај свет разнолик.{S} Нигде нећеш наћи слична ни носа, |
у.{S} Као за несрећу Раданову, десио се тај човек — капетану брат од ујака.{S} Навали капетал: |
лепо и згодно капетанско племе...{S} И тај лепи капетан опремио се једно јутро да иде по срезу |
} Јест, ја — добош!</p> <p>Напослетку и тај се џумбус утаја...{S} Утаја се у кући Давидовој; ум |
други.</p> <p>— Ама ко ли први измисли тај несрећни интерез да ми је знати? — упита онај што ј |
озго један окрајак и загризе. »Не дирај тај шећер!« издера се на њ, а помисли у себи: »Ово нису |
но није било таке журбе око дочека, као тај дан у Вучевици.{S} Кмет Степан, његови општинари и |
ног Ђуку.{S} Ђука је врло добро разумео тај намиг господина свога.{S} Као чинећи се свему невеш |
јурну на прозор, а чисто цичи: »Та камо тај?{S} Пали, море!« Но баш у тај мах растаде се Ђуко с |
и разговетно да они нису ништа друго у тај мах зажелели, него »само да не буде одвећ скупо«.</ |
»Та камо тај?{S} Пали, море!« Но баш у тај мах растаде се Ђуко с једним сењаком; сељак оде уза |
и у што год хоћете да нисте досад нашли таквог капетана да му се и у говору, и у смеху, и у пог |
те, колико сам.{S} Да бог сачува сваког таке позајмице!...{S} Знаш кад се оно ономлане оделих о |
епана Стенчића.</p> <p>Одавно није било таке журбе око дочека, као тај дан у Вучевици.{S} Кмет |
егов пандур: него куд бих се ја још око таких потркушица заносио!...{S} Њему је лако — седи бес |
воду на своју воденицу. — Оно, истина, тако је, али шта ћемо — кад то некако неће бити у реду? |
баш људи који су гледали...</p> <p>Еле, тако се, уз пиће осуше приче све страшније и страшније. |
некака чудевенија збивају.</p> <p>Еле, тако се то частило и пило на слави Давидовој чак до зар |
могло рећи да је мит.{S} Ето, вере ми, тако се ражљути да по два дана ништа не окуси од тешка |
дан судио, само да улазиш у тако чисту, тако проветрену и намирисану канцеларију и код тако леп |
као тргнув се мало. — Ето ја... видиш, тако!{S} Мало, богами, куме, па...{S} Шта му знам.</p> |
а, свирка, певанија — само бруји!...{S} Тако је то готово свако у бога вече зими.</p> <p>Једно |
беспослен по вас дан, па изволева...{S} Тако је било и с том главом шећера!{S} Уђем ја једно ју |
и се и држећи оно сврдо.</p> <p>— Хајд̓ тако право — на камен стао! — рече Радан и зацену се од |
обу...{S} Дође други да моли за нешто — тако прође и он.{S} Еле, сваки дан тек купи по неко гла |
<p>— Ја сам, знате, професор.</p> <p>— Тако!{S} Ти си провесор што учиш оне старије ђаке?</p> |
} Та станиде!... — викну Радан и опсова тако страшно да се Мато стресе од страха; сподби ову гл |
н неће ни да чује за мит...{S} Ништа га тако не ражљути као кад му поднесе човек нешто што би с |
тен, брате! — рече Радан, па га погледа тако сажаљиво што је онаки; чисто си му по очима могао |
> <p>Еле, као што видите, ретко где има тако лепо и згодно капетанско племе...{S} И тај лепи ка |
и у земљи; него поцрни и скамени се, па тако остане век и амин — као црн огорео пањ.</p> <p>— К |
букагије!« — Не да он никако.{S} Салета тако, салета...{S} Док запева петао негде у селу...{S} |
екаква што је криво мерио, па га је бог тако наказио...</p> <p>— Ала је то била хала и ветар, м |
оветрену и намирисану канцеларију и код тако лепог капетана!...</p> <p>Па и капетаница и деда М |
уке па носи, а опучи сад брже...{S} Иде тако иде, док ти њега нека рука дохвати остраг за раме. |
еђу и оно мало рибе па хајд насипом Иде тако полако, иде...{S} Док се обре пред њим црн поп!{S} |
; ваљда га ја нећу преварити.{S} Кад је тако, станем и ја бележити на глави шећера; кад се год |
а по срезу томе настала срећа откако је тако добар капетан дошао.{S} Како од онда жито добро ра |
ти сад затезати...{S} А заиста да није тако оштећена, дали бисмо ти три талира...</p> <p>— Хај |
еларијом.</p> <p>— Сад вам јамачно није тако ишла трговина? — примети Пајо.</p> <p>— Е, те још |
S} Опет капетан одлаже: »Сутра!...« Еле тако га одбија неколико пута.{S} Човеку притужила нужда |
е, ви̓те, то је лепо — кад сељани воле тако своје старешине.</p> <p>— Лепо је.</p> <p>— А купи |
ејисте, што уче тамо по Београду, мисле тако је то; мисле овамо печене шеве падају с неба.{S} Д |
то онај што је погађао у каиш — и он се тако уабоноси у земљи.{S} Не да му онај грех ни да истр |
и зној проби...{S} Читав сахат борио се тако с том нечастивом силом.{S} Док се чуше срећом и пе |
ручио: »Сећаш ли се оног сата«, и то се тако жали да се већ и теби самом чисто сажали што не св |
ако у бога вече зими.</p> <p>Једно вече тако беше жестока мећава.{S} Звижди ветар, а прећавац м |
Ђуко пали из пиштоља, а вирауни ударише тако горопадно »зорт« и туш да се чак у другом селу трг |
вчани осташе врло задовољни што умедоше тако лело дочекати свога старешину...</p> <p>Одатле се |
рхово, Драгојевац, Мрђеновац, Миокус, и тако даље по свих, на броју преко 54 села у својој капе |
»по једну с ногу за срећна пута«.{S} И тако спремајући се да иду напише у здравље учитељ-Симе, |
ти је преша, па шиша како он хоће.{S} И тако на једвите јаде ишчупам педесет дуката те начиним |
ему баш дрекнемо, најбоље ће бити.{S} И тако мени је веома запело око за онај његов виноград у |
негде испита да нема каких бургијаша и тако даље, шта већ иде у званичну дужност тако врсног к |
S} Виргаз њима треба — виргаз!</p> <p>И тако док се част спреми, наш се лепи капетан сит наразг |
елбет буду батли Вучевчани...</p> <p>И тако наш лепи капетан пусти се у дуг разговор са својим |
онако с ногу.{S} Поп Перо опет наздрави тако жестоко здравицу да вирауни већ промукоше вичући: |
е, пуне поуке, какву може само исказати тако вредан и ревносан капетан.{S} Свуда је био добро п |
шати капетан по рамену. — Нећеш ти бити тако тврд на погодби.{S} А збиља, како ти они остали ду |
ни у једној капетанији ниједан капетан тако дочекан као што сте ви дочекали вашег капетана.{S} |
ију...« И то све одонда откако је дошао тако »честит, вредан, ревносан и редак старешина у ово |
о и добре воље.{S} Никад га нисам видео тако добровољна!...{S} По другим селима, наљуте га, нај |
се удуби у рачунање...{S} Једном се био тако занео да је на неком акту уместо нумере, коју је т |
Вула Ивића, капетана.{S} Кад се вратимо тако са сабора — носе два пандура пуне вреће дарова.{S} |
вола, од онда је и сврдо.</p> <p>— Зар тако старо? — зачуди се господин.</p> <p>— Ја шта мисли |
е кмет — није баш у реду да одеш од нас тако празне руке... — па му пружи главу шећера.{S} Капе |
.</p> <p>— Је ли главу?... — упита опет тако исто Ђука.</p> <p>Капетан климну главом да јесте.< |
ко даље, шта већ иде у званичну дужност тако врсног капетана, који је само својим приљежним и р |
евић.{S} Остало су општинске ћате и већ тако — опет гости одабрани, који доликују ћати и имају |
ана — докле већ гости нису били дошли у тако стање да нису више ни разумевали један другога.</p |
би се сваки дан судио, само да улазиш у тако чисту, тако проветрену и намирисану канцеларију и |
ко оста осмејкујући се задовољан што му тако славно иде посао за руком.{S} Извири мало иза ваја |
>— Не пушта он њих шале...{S} Донесе их тако кући.{S} Наложи, вели, ватру, као да ће вола пећи. |
Богати, кажи ми право, ко се први сети таког ђаволства? — упита Пајо.</p> <p>— Ко?{S} Он, ето |
и од љутине што Ђуко не даде израза сад такоме весељу; набрао обрве, па јурну на прозор, а чист |
четири села — равних десет дуката и два талира!</p> <p>— Их, забога, господине!{S} Много... — з |
лавом шећера и никад да је прода за три талира, него све као за пакост — дукат!...</p> <p>Еле, |
б и со ваша.{S} Јок, богами — равна три талира дао сам за њу. — Е баш скупо си платио, брат-Ђук |
не мари.{S} А богами, дао сам равна три Талира.{S} Није право да штетујем...</p> <p>— Напослетк |
а није тако оштећена, дали бисмо ти три талира...</p> <p>— Хајде, Ђуко, да се иде, Ђуко! — викн |
открњи, а свуд бих је могао дати по три талира.</p> <p>— А пошто прође овако?</p> <p>— Једва по |
док сам био практикант, па са шездесет талира живио сам боље него данас, као капетан.</p> <p>— |
, што је сад ваљда на крнићкој реци.{S} Таман би насред ћуприје, а одовуд, мало поводећи се, пр |
S} Сад ће већ на брод под воденицом.{S} Таман да нагази кад стаде плакати неко дете у страни ви |
ујака.{S} Навали капетал: »Немој бити«, тамо он, »луд!{S} Зар овом пропалици и бекрији да даш?{ |
о Илијинадне она велика хала и ветрина, тамо по Међеднику.{S} Казују да је онда ветар извалио ј |
па дигао ногу и туче штиклом у сто.{S} Тамо, опет, за једним округлим столом пометали један др |
да видим! — заиска кмет; узе и преврте тамо-амо, па рече: — Није вајде, добра глава само штета |
ти, опет правници и лицејисте, што уче тамо по Београду, мисле тако је то; мисле овамо печене |
ајде да променимо облигацију.« Нарачуни тамо — не знам дангубу, те интерез, те писање, изиђе ра |
а још се држи намргођен. »Шта чиниш ти тамо, море?!« привикну на Ђуку и као попрети главом. »С |
и трећи пут, закачи се пређа.{S} Повуци тамо, повуци амо, не мош маћи...{S} Дај да се зарони.{S |
Павловића, оног што га лане отераше чак тамо негде око Мироча у Влахе, за казну што је децу раз |
..{S} Гле ти њега!{S} Ушушкао се ваздан тамо око тих сјајних пулија, па нас и заборавио!... — у |
д.</p> <p>— Молим те, куме, баци то!{S} Тапија!...{S} Каква тапија?...{S} Нек пропадне!{S} Баци |
, куме, баци то!{S} Тапија!...{S} Каква тапија?...{S} Нек пропадне!{S} Баци молим те, ако си ми |
хоћу сутра капетану да ми потврди неку тапију, па узех...</p> <p>— Од Ђуке, је ли?</p> <p>— Ја |
добро... — Знам ја тебе, Дашо — узе га тапшати капетан по рамену. — Нећеш ти бити тако тврд на |
куће, једанпут рећи: поче се од малене тачке, од главе шћера што беше у торби Ђукиној, па се р |
: »Гости се ти, господине, још мало!{S} Твој верни Ђуко зна шта ради.{S} Не бери ти бриге!«</p> |
мо ти буди паметан.{S} А већ трећа пара твоја и божија!</p> <p>— Хвала, господине! — захвали Ђу |
демо, куме, кући!{S} Хајде — и ја ћу до твојих вратница!... — позва га Мато те пође.</p> <p>Кад |
Та, ето, мало шећера, велимо да понесеш твојој дечици, нек су ти жива и здрава!... — вели кмет. |
капетан по рамену. — Нећеш ти бити тако тврд на погодби.{S} А збиља, како ти они остали дужници |
е »комуну«, те »социјалну демократију«, те не знам шта још.{S} А не знају они, јадни, шта би би |
с неба.{S} Деру се једнако »републику«, те »комуну«, те »социјалну демократију«, те не знам шта |
ру се једнако »републику«, те »комуну«, те »социјалну демократију«, те не знам шта још.{S} А не |
е у пискарање по сеоским канцеларијама, те га и отац одрину од себе да не зна за њ и да нема уд |
из вароши, па уз пут сустигох капетана, те пођох амо с њим.{S} Ја сам купио за моју чељад нешто |
сељак кад је бацио — одем ја у Београд, те набавим другу исту онаку.{S} После је више нисмо нос |
а трговина? — примети Пајо.</p> <p>— Е, те још како!...{S} Сад је баш ишла како ваља!...{S} Сам |
о!...{S} Он ти онда држ рукама за жиле, те једва изгамбуља на обалу.{S} Кад има шта видети!...{ |
ј поштени дом и у дому махала и захире, те може данас уљудно дочекати одабране госте своје.{S} |
кад — али опет онај поп. »Дај ми, море, те букагије!« — Не да он никако.{S} Салета тако, салета |
S} Он, сиромах, сам изиђе и предаде се, те га одмах отпратише у хапс...</p> <p>— А шта би од пр |
уни тамо — не знам дангубу, те интерез, те писање, изиђе равних сто дуката. »Сад«, вели, »да пр |
да.{S} Али што баш све накараде писати, те, ни за што ни кроз што плашити поштене људе?{S} Што |
p> <p>Утом сва четири општинара и кмет, те за вајат Ђуки.</p> <p>— Е па дајде, Ђуко — рећи ће ј |
цију.« Нарачуни тамо — не знам дангубу, те интерез, те писање, изиђе равних сто дуката. »Сад«, |
у корен...{S} Срећом обиђе на планину, те не учини много квара.</p> <p>— Одбише ветрењаци! — д |
очи перо, одмах ти ту потегне капетана: те не знам — у црвеним јеменијама с репићима; те — тур |
тио ноге на сиџадету па пуши из чибука; те — узима мито; а већ нос, главу, врат, трбух, и ноге |
знам — у црвеним јеменијама с репићима; те — тур му до земље; те прекрстио ноге на сиџадету па |
ијама с репићима; те — тур му до земље; те прекрстио ноге на сиџадету па пуши из чибука; те — у |
о, штрудлу, локумиће, гурабије... је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, то ће капетан градити.{S} У нас, хва |
итати, шта си ти?</p> <p>— Ја?{S} Је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, ти, шта си?</p> <p>— Ја сам, знате, |
подин разгледајући крушац соли. — Је л̓ те?</p> <p>— Туцнемо је мало па онда.</p> <p>— А опанке |
балу изићи.{S} Ошину их што игда може — те једва извукоше кола на обалу...{S} Сиђе Радан полако |
у теме.</p> <p>— А деца, куме?</p> <p>— Те, деца — моја деца?...{S} Није свет решето! — Ту Рада |
оге немој ни спомињати!{S} То начине да те бог сачува и саклони...{S} Начине од здрава и читава |
и.{S} Просто, ако му није воља, неће да те чује док му што не тутнеш.{S} Некад се давало наочиг |
и продати; само бојим се да не буде за те скупо?</p> <p>— А шта цените, брале? — упита господи |
е ти пропасти!« И лепо одвратише човека те му не даде...{S} А како се, сиромах, беше обрадовао! |
ало кмету, а, међутим, завара очи свима те намигну на свог верног Ђуку.{S} Ђука је врло добро р |
, ако им узмеш јабуку из руке, дигну на те вику, као на белу врану...{S} Овако ћу ја њих друкчи |
јес̓ ружно место.{S} Усред подне сумња те онуде проћи, а камоли ноћу — потврди онај што је окр |
на једвите јаде ишчупам педесет дуката те начиним ону кућицу...{S} А богами, да ми није оне де |
је добио.{S} Сад, ваљда, има опет неког те му помаже да тргује с главом шећера...{S} Сирочад Ра |
{S} А како ћеш му, врага, управљати кад те се не боји!...{S} И ти, опет правници и лицејисте, ш |
е неког поштеног човека да га ишчупа из те беде?</p> <p>— Налазио је и то, ама му све подлију в |
{S} Ево, дошао би лепо Немац или Инглиз те нас све овако купио и одвео на море да лађе вучемо.. |
што може љубазније режњем роткве; други те нуди сланим бадемом; трећи ти се жали на музиканте ш |
сила планином.{S} Ишли су сутрадан људи те гледали...{S} Све грмље поизваљивано...</p> <p>— Оја |
гледати сехира.</p> <p>Дође један, нуди те што може љубазније режњем роткве; други те нуди слан |
рак или ћевапчић сав уваљан у со и моли те да само »кошташ« за његову љубав.{S} Онамо се, опет, |
и све му зарасло у саму браду. »Дај ми те букагије да ти скинем!«</p> <p>— Баш лепо заиска? — |
ло што не би и за вратове.{S} Ја духнем те изиђем од њега...{S} И кад се прорачунасмо, закиде м |
опет очистила.{S} Дакле, да не спомињем те личности што су вазда друштво Узловићево, него да по |
сам пође.</p> <p>— Стани, брале, молим те! — устави га господин.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Би |
<p>— Ја, он има однекуд.</p> <p>— Молим те, куме, баци то!{S} Тапија!...{S} Каква тапија?...{S} |
— рече Радан и пође.</p> <p>— Ама молим те, брале, стани!</p> <p>Радан опет стаде, па као затеж |
ми, како ћу продати!</p> <p>— Али молим те, брале, продај ми!</p> <p>— Не могу ја — треба мени |
пија?...{S} Нек пропадне!{S} Баци молим те, ако си ми кум!</p> <p>— Платио сам.{S} Како да баци |
т, тргнувши руку као опарен. — Ето, чим те погледах, изгубих цванцик.</p> <p>— Е, хоћеш ти каиш |
читују господу, призивају је у свој дом те угосте и почасте, колико се може и колико је бог дао |
е проћи.{S} Шта велиш, Ђуко?</p> <p>— О те још како, господине!{S} Ова луда светина... шта ти о |
да бог сачува!...{S} Шта се чини, чудо те и ово мало бог још даје.</p> <p>— А баталио се, брат |
а докле...{S} Ишли су људи, као на чудо те гледали...{S} После, вели, нестаде их.{S} Или их нек |
<p>— А њему скоту — ја!</p> <p>— Е како те Узловић закачио у своје канџе, не ишчупа га се ти ша |
ода чест.{S} А данас јок!{S} Прође мимо те, готово да се раменом очеше, па баш ни у уво!...{S} |
до твојих вратница!... — позва га Мато те пође.</p> <p>Кад беше код вратница да се растану, Ра |
шећера, где је спустио, секну га нешто те прекиде што је почео и нагло упита: — Шта ти је то, |
оћи до пара.{S} Чим оде човек, ја главу те у моју собу...{S} Дође други да моли за нешто — тако |
оизваљивано...</p> <p>— Ојађено се бију те хале пред тучом... да бог сачува!</p> <p>— Јеси слуш |
главу шећера, па што игда може измахну те њом у воду; разлеже се пљесак под ћупријом, а он се |
репе, него вели: »Паре на плац, јали ћу те суду!...« О, невоље и муке моје!{S} Потеци на све ст |
нда упита: — А богати, не замери што ћу те запитати, шта си ти?</p> <p>— Ја?{S} Је л̓ те?</p> < |
како! — прича он даље: »Дај ми«, вели, »те букагије!« »Не дам«, вели Петар. »Море дај, немој се |
/p> <p>— Јес̓ — њему.</p> <p>— Е, е, ви̓те, то је лепо — кад сељани воле тако своје старешине.< |
паре купили сте.{S} Лепо, лепо...{S} Ви̓те он ће то да гради деци локумиће.</p> <p>— Хоће, хоће |
Шта ти кô велиш, Ђуко?</p> <p>— Не шал̓те се главом! — искоси се Ђуко чисто љутито. — Јок.{S} |
еде, попе, бекријо стара!...{S} Знам ја тебе — ти пуну оканицу на глави...{S} А три дана држаст |
т!</p> <p>— Е добро, добро... — Знам ја тебе, Дашо — узе га тапшати капетан по рамену. — Нећеш |
ћка се Иво — ти, попе, боље умеш.{S} На тебе је ред.</p> <p>Сви гракнуше:</p> <p>— Поп Пера!... |
се шали онако доста накићен капетан. — Теби је, чини ми се, свака година Добра, а?</p> <p>— Не |
ог сата«, и то се тако жали да се већ и теби самом чисто сажали што не свирају »Сећаш ли се оно |
{S} Нешто ти њега стегло за обе ноге па тегли наниже, као олово...{S} Бе деде, бе деде, отимљи |
навали њему нешто ва леђа, па све теже, теже... хоће да га завали натраг.{S} Матни се руком на |
ти се навали њему нешто ва леђа, па све теже, теже... хоће да га завали натраг.{S} Матни се рук |
да је камење натоварено; њему опет све теже и теже...{S} Већ опажа како му нокти од оних шапа |
камење натоварено; њему опет све теже и теже...{S} Већ опажа како му нокти од оних шапа пробили |
огласи, кад ли пре изиђе у новинама.{S} Тек једно јутро зове ме капетан, а осмехује се: »Хајде, |
у? — И пошто се мало промисли додаде: — Тек, опет, ви можете да не изгледа ки као мит, нити да, |
е весело, погледа нешто доле у воду, па тек повуче Мату за рукав шапћући: — Куме, куме!{S} Нуто |
уни почучну као орлушине око стрвине па тек дрекну из петних жила: »зоооорт! зорт! зорт! зооорт |
А и ваљало је да их насетује.{S} Сад је тек први пут изишао у Вучевицу, откако га поставише да |
план.</p> <p>— Није до данас.{S} Ово је тек први пут.{S} Други су долазили чешће — одговори јед |
е иди ти у кафану »Код петла«.{S} Ту је тек позориште и комедија!{S} Ко год се помоли на врата |
месечина — није баш највидније, али се тек види.{S} Дође, баци једном пређу, ухвати нешто рибе |
у Крнић — путем поред винограда, он ће тек пружити прстом на Раданов виноград: »Како ти се доп |
добро, па се мало капетан и разгрејао и тек сад раздрешио неисцрпљиву торбу званичнога разговор |
Ђуко пали из пиштоља; учитељи и попови тек завију на стотине завијутака оно њихово дугачко: »м |
се туда по дужности својој врзмају, али тек је похабана...{S} А и време је већ да се похаба, је |
а разна масна пецива да омезете.{S} Али тек уз то масно мезетисање осуо би се пријатан разговор |
ле капетану главу шећера да понесе деци тек руке ради.{S} У Крнићу је опет извиђао неки спор ок |
то — тако прође и он.{S} Еле, сваки дан тек купи по неко главу шећера од мене.</p> <p>— Ама зар |
руги пут идемо боси. — Одговараше Радан тек онако — нека се говори којешта.</p> <p>— А не бојит |
љивши своје још голуждраве главице само тек учинише: »ћрррр!...« И сама живеж већ види да се не |
лише воду код тог трговца, онда Узловић тек притеже и навали да се учини продаја...{S} Што је, |
рос из вароши пошао«, и дадоше капетану тек, руке ради, да понесе деци.{S} У Звезду је капетан |
xt> <body> <head>ГЛАВА ШЕЋЕРА</head> <p>Тек се сунце смирило, а Радан Радановић из Крнића измич |
торбе Ђукине, да је понесе својој деци »тек руке ради«...{S} Читаву недељу дана зачамао је наш |
ај свет, растопе сребра па га залију; а тело му никад не може иструнути у земљи; него поцрни и |
у ми се попео!... — и показује прстом у теме.</p> <p>— А деца, куме?</p> <p>— Те, деца — моја д |
, сиромах, још није издржао.{S} Капетан тера опет своје.{S} Виноград је добио.{S} Сад, ваљда, и |
с почетка, па у здравље капетаново, па терај редом, док стиже и вечера.{S} После вечере колале |
ични точак.{S} Дође већ да се свисне од терета.{S} Свога га мртви зној проби...{S} Читав сахат |
му; а жена му некако убрзо пресвисла од тешка јада...{S} Ето, мој Пајо, како може човек да стра |
ажљути да по два дана ништа не окуси од тешка дерта.{S} Ја знам да ви немате ни зашто да га под |
p> <p>— Ја?{S} Је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, ти, шта си?</p> <p>— Ја сам, знате, професор.</p> <p>— |
, Радане?</p> <p>— Кум-Мато!...{S} Гле, ти си! — рече Радан као тргнув се мало. — Ето ја... вид |
} И доиста, десише се веома батли људи, ти Вучевчани!...{S} Шта је пута наш капетан обилазио ср |
учитељ Иво — вели поп. — Де ти, Иво!{S} Ти умеш боље.</p> <p>— Јок, јок — нећка се Иво — ти, по |
сам, знате, професор.</p> <p>— Тако!{S} Ти си провесор што учиш оне старије ђаке?</p> <p>— Да, |
S} Умећу ја њима подићи како ваља...{S} Ти само гледај сехира док дођемо у Вучевицу.{S} Ту ћемо |
ајзгодније да се доручкује штогод...{S} Ти већ знаш...{S} Ја, збиља, да ли си ти понео и оно? — |
е за свог Ђуку да не падне — вино...{S} Ти, Дашо...{S} Јес — виноград...{S} Не брини се...{S} Д |
, а јетко се насмехну. — Какој кући?{S} Ти мислиш оно је моја?...{S} Хеј, мој куме!{S} Узловић |
пе, бекријо стара!...{S} Знам ја тебе — ти пуну оканицу на глави...{S} А три дана држасте оно б |
до добоша и до тога како ћемо добити — ти ону ливаду, а ја онај виноград!...{S} Деде, море, ре |
оље.</p> <p>— Јок, јок — нећка се Иво — ти, попе, боље умеш.{S} На тебе је ред.</p> <p>Сви грак |
ли се богу, Радане, што петао запева, а ти би заиста упамтио мене.{S} Него свеједно ту је глава |
ледај па подај другоме нека ти изеде, а ти опет живи као скот!...</p> <p>— А зар је он мало њих |
си који пут нешто туробан и зле воље, а ти само сврати — особито ако то буде зими и кад је кака |
а се чак и Цигани насмејаше.</p> <p>— А ти ми јамачно жњеш српом, попе! — врати му доскочицу Да |
ажем, да сам право бележио.{S} Око тога ти се, богме, ми здрпимо ваљано.{S} Он мени: »Лопове!« |
ло у саму браду. »Дај ми те букагије да ти скинем!«</p> <p>— Баш лепо заиска? — упиташе неки од |
ни како се завадисте.</p> <p>— Стани да ти кажем...{S} Знаш, кад смо почели трговати с новом гл |
ад је баш ишла како ваља!...{S} Само да ти кажем.{S} Дође неки Милета из Миокуса да потврди про |
пати...</p> <p>— Хм, и ти још — само да ти се докопати!?{S} Стегни ти њега: »Паре, море, требај |
о затежући се рече:</p> <p>— Та оно, ја ти могу баш и продати; само бојим се да не буде за те с |
скапавај, гледај па подај другоме нека ти изеде, а ти опет живи као скот!...</p> <p>— А зар је |
Београду...</p> <p>— Е баш, Ђуко, хвала ти!...{S} Хајде да зовнемо и ону двојицу општинара.</p> |
ата!...{S} Знам ја то!...{S} Него, дела ти мени реци — пошто?</p> <p>— Осамдесет, господине!</p |
капетан наставише своје.</p> <p>— Дела ти, Дашо, да ми њему баш дрекнемо, најбоље ће бити.{S} |
присташе и два општинара.</p> <p>— Ама ти ништа, Ђуко, не руча, вере ми — рећи ће један од њих |
дине! — потврђују остали.</p> <p>— Нема ти данас ни берићета — ништа!{S} Изопачио се и овај све |
кади се измирном или шећером... милина ти ући.{S} Чисто би се сваки дан судио, само да улазиш |
ало жита и вуне...{S} Иде Ђурђевдан, па ти, богме, имам муке.{S} Ваља ми дати порезу, а мораћу |
»Сећаш ли се оног сата«; пети пришао па ти подноси под нос чварак или ћевапчић сав уваљан у со |
није окрњена.</p> <p>— Баш, Ђуко, доста ти је дукат — рећи ће кмет. — Немој ни ти сад затезати. |
, господине!{S} Ова луда светина... шта ти она зна?{S} Права марва!</p> <p>— Само, Ђуко, паметн |
а му спремимо једно јагњенце, а?{S} Шта ти кô велиш, Ђуко?</p> <p>— Не шал̓те се главом! — иско |
екиде што је почео и нагло упита: — Шта ти је то, куме?</p> <p>— Ништа, неки шећер.</p> <p>— Ка |
орбу са стварима, упита:</p> <p>— А шта ти је брале ово?</p> <p>— Ето торба? — рече Радан чисто |
ћи уста на једну страну:</p> <p>— А шта ти је то, брале?</p> <p>— Које?</p> <p>— Ово овде — реч |
о год урадиш, подај њему.{S} Ни ода шта ти вајде није...{S} Ради, скапавај, гледај па подај дру |
заронио? — упита један</p> <p>— Ја шта ти мислиш, мој брате!{S} Дигао се, вели у рибу ноћу, па |
загледасмо шта му би сад!{S} Док, ништа ти бог не даде — груну пушка кроз једну баџу, а мој се |
р, па букагије усред ватре!...{S} Ништа ти бог не даде, него стаде писка, цика, пуцњава, као да |
раћо! — назва свима скупа.</p> <p>— Бог ти помог̓о, Радане!{S} А одакле ти у ово доба? — упита |
у: — Аха, Ђуко!{S} Нуто, богати — откуд ти овде?</p> <p>— Донесе и мене ветар, Радане.{S} Ви'ш, |
>Па и капетаница и деда Максимова — све ти је то некако уљудно и у свом реду.{S} Па и деца му с |
ка наздрави учитељ Иво — вели поп. — Де ти, Иво!{S} Ти умеш боље.</p> <p>— Јок, јок — нећка се |
сутра бих угарак у њу!</p> <p>— И даде ти педесет дуката? — упита онај што је погађао у каиш.< |
ом. »Дај забога и побогу!...« Види, где ти је преша, па шиша како он хоће.{S} И тако на једвите |
це?{S} Где ли су сад?...</p> <p>— Хајде ти, море!{S} Шта чекаш ваздан? — обрецну се на њ жандар |
а.</p> <p>— Ено, знам ја пре...{S} Дође ти на сабор код цркве сваког празника тушта света.{S} Л |
је. — И ми нисмо по пола људи...{S} Гле ти њега!{S} Ушушкао се ваздан тамо око тих сјајних пули |
е?...{S} Поп!{S} Поп! поп!...{S} Одакле ти?...{S} Поп! поп! поп!...{S} У ово доба?...{S} Где је |
p>— Бог ти помог̓о, Радане!{S} А одакле ти у ово доба? — упита га један, што већ беше забо прст |
таније...{S} Хоћеш ми га уступити, вере ти?</p> <p>— Драге воље, господине, само да ми се докоп |
азне руке.</p> <p>— Па дела, Ђуко, вере ти, како би се то могло? — упиташе га прибивши се уза њ |
не ишчупа га се ти шале!</p> <p>— Вере ти, Радане — упита један од њих — право ми каже, колико |
<p>— Прекјуче сам пошао.</p> <p>— Вере ти, шта ли је од моје веселе деце?{S} Где ли су сад?... |
закачио у своје канџе, не ишчупа га се ти шале!</p> <p>— Вере ти, Радане — упита један од њих |
зец још у шуми.</p> <p>— Ама, окани се ти спрдње, Дашо!{S} Ражањ је — ражањ, зец је — зец; а н |
а година Добра, а?</p> <p>— Не брини се ти за њ, господине — упада у реч поп Перо. — Жње он доб |
етана, па намигне — као вели: »Гости се ти, господине, још мало!{S} Твој верни Ђуко зна шта рад |
е још боље, па га зовну:</p> <p>— јесте ти, Радане?!</p> <p>Робијаш стаде, погледа га, па узвик |
ш она — ево окрњена!...{S} Куме, шта ће ти ово?</p> <p>— Та хоћу сутра капетану да ми потврди н |
резадужен и косом на глави...{S} Све ће ти пропасти!« И лепо одвратише човека те му не даде...{ |
ом: — Их, куме, зар и ти?!...{S} Што ће ти то?...{S} Јес баш она — ево окрњена!...{S} Куме, шта |
ш маћи...{S} Дај да се зарони.{S} Свуче ти се он лепо, засуче ногавице, па зарони у вир...</p> |
амо да ми се докопати...</p> <p>— Хм, и ти још — само да ти се докопати!?{S} Стегни ти њега: »П |
а, управљати кад те се не боји!...{S} И ти, опет правници и лицејисте, што уче тамо по Београду |
кићанком до рамена за врат.</p> <p>— И ти ћеш са мном...{S} Реци нек окрену кола. — Кола се ок |
ој Радане! — рече један. — Дабогда да и ти читав останеш.</p> <p>— Мучно, богами!...{S} Ко се д |
је, па климну главом: — Их, куме, зар и ти?!...{S} Што ће ти то?...{S} Јес баш она — ево окрњен |
цкати и постати зловољнији.{S} Боље иди ти у кафану »Код петла«.{S} Ту је тек позориште и комед |
не би гроша добио!...</p> <p>— Па је ли ти барем дао ту трећу пару? — упита Пајо.</p> <p>— Дао |
подин.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Би ли ти то мени продао?</p> <p>— Не могу — треба ми, како ћу |
ти је дукат — рећи ће кмет. — Немој ни ти сад затезати...{S} А заиста да није тако оштећена, д |
ош — само да ти се докопати!?{S} Стегни ти њега: »Паре, море, требају ми!« Он неће имати, а ми |
вид.</p> <p>— Само ако где запне — мени ти њих, па ће мо ми њима добош пред кућу!...{S} Добош ј |
p> <p>— Јакако, мој брате!...{S} Зарони ти он лепо.{S} Кад доле, а пређа се натакла на неку грд |
вој верни Ђуко зна шта ради.{S} Не бери ти бриге!«</p> <p>Утом сва четири општинара и кмет, те |
и, не замери што ћу те запитати, шта си ти?</p> <p>— Ја?{S} Је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, ти, шта си |
у, па се наслоним да слушам. »Одакле си ти?« пита га капетан онако мало оштро. »Из Миокуса, гос |
ам козе, па не смем кући.« — »А чији си ти?« Оно плаче, не хтеде казати. — »Оди на кола«, рече |
} Ти већ знаш...{S} Ја, збиља, да ли си ти понео и оно? — упита капетан Ђуку мало потише да не |
ћи и на ме ред једном!« — »Море, донеси ти штогод деци капетановој на пешкеш«, велим му ја, »па |
ве; други те нуди сланим бадемом; трећи ти се жали на музиканте што свирају чардаш, а он им нар |
>— На, брат-Ђуко, и алали!</p> <p>— Нек ти је алал, брате! — рече Ђуко предајући главу кмету.{S |
опучи сад брже...{S} Иде тако иде, док ти њега нека рука дохвати остраг за раме.{S} Окрете се |
окрене напред и ошину волове...{S} Док ти се навали њему нешто ва леђа, па све теже, теже... х |
е он опет најлак насипом, иде...{S} Док ти њему спаде с леве ноге једна пранга.{S} Он је узе у |
а, хоће лепо да одвуче на дно!...{S} Он ти онда држ рукама за жиле, те једва изгамбуља на обалу |
тако тврд на погодби.{S} А збиља, како ти они остали дужници?{S} Како Стојан Павловић и Обрад |
ужити прстом на Раданов виноград: »Како ти се допада, Ђуко, онај виноград?« — »Добар«, велим ја |
та!{S} Изопачио се и овај свет.{S} Нико ти ту не поштује старијега, ни чиновника, ни попа, нико |
њих друкчије мало да шишам!...{S} Само ти буди паметан.{S} А већ трећа пара твоја и божија!</p |
аиста да није тако оштећена, дали бисмо ти три талира...</p> <p>— Хајде, Ђуко, да се иде, Ђуко! |
ка мећава — у кафану »Код петла«.{S} То ти је најпречи и најсигурнији лек.{S} У позориште слобо |
жали ми се, ја слежем раменима.{S} Ето ти га сутрадан рано — моли опет.{S} Опет капетан одлаже |
ве.{S} Месечина сири помало.{S} Кад ето ти оног сељака с торбом преко рамена — наиђе на ћуприју |
— хита кући, далеко му је...{S} Док ето ти трчи за њим један омален господин у шубари па виче: |
че и пође навише... али хоћеш!{S} Нешто ти њега стегло за обе ноге па тегли наниже, као олово.. |
су ћутали!{S} А и шта би му?...{S} Зар ти још не знаш ко су наши капетани.{S} Просто, ако му н |
ловић пред поп-Перу посрћући. — Ја, јес ти чуо, капетане!...{S} Знаш — ливада...</p> <p>— Вино. |
оводећи се, преда њ Радан.</p> <p>— Јес ти то, Радане?</p> <p>— Кум-Мато!...{S} Гле, ти си! — р |
ким нечувеним језиком.</p> <p>— Ама јес ти... — уноси се Узловић пред поп-Перу посрћући. — Ја, |
новаца као кише!...</p> <p>— Ама, опет ти не каза мени како се завадисте.</p> <p>— Стани да ти |
е мо̓ш ишчупати паре да клечиш!{S} Дају ти, али по дупло.{S} Најпосле зажмурим, па хајд, оном н |
ection" /> <p>Богами, ја не знам шта су ти јадни капетани толико натрунили тим људима што пишу |
велимо да понесеш твојој дечици, нек су ти жива и здрава!... — вели кмет.</p> <p>— Та није то т |
два пандура пуне вреће дарова.{S} Ту су ти чарапе, пешкири, јабуке, тканице, па богме, и по нек |
/p> <p>— Е, хоћеш ти каиш!...{S} Шта ћу ти ја! — рече Радан.</p> <p>— Како си, Радане?...{S} По |
а — треба мени сврдо.</p> <p>— Добро ћу ти платити.</p> <p>— Аја, не могу никако — рече Радан и |
бије.</p> <p>— Стани, полако!{S} Казаћу ти...{S} Кад му већ подлише воду код тог трговца, онда |
. »Море дај, немој се мучити... скинућу ти их!« »Јок не дам!« рече Петар и пође.{S} Попа нестад |
.{S} Ама нека ко год замочи перо, одмах ти ту потегне капетана: те не знам — у црвеним јеменија |
сам није знао...</p> <p>— А јеси ли их ти видео? — упита Радан.</p> <p>— Нисам ја, али су ми к |
е га тапшати капетан по рамену. — Нећеш ти бити тако тврд на погодби.{S} А збиља, како ти они о |
дах, изгубих цванцик.</p> <p>— Е, хоћеш ти каиш!...{S} Шта ћу ти ја! — рече Радан.</p> <p>— Как |
много зарадили!</p> <p>— Ја шта мислиш ти, болан!...{S} Видиш ову кавану?{S} Њу је сазидао кап |
уди се господин.</p> <p>— Ја шта мислиш ти... — потврди Радан па викну на волове да иду, и сам |
на, а још се држи намргођен. »Шта чиниш ти тамо, море?!« привикну на Ђуку и као попрети главом. |
, откако га поставише да је капетан над тим срезом.{S} Он је често походио села, али се увек де |
хоћете да растресете вуну, онда бушите тим јастуке па повадите? — рече господин мислећи о јаст |
а су ти јадни капетани толико натрунили тим људима што пишу у новине и књиге!...{S} Ама нека ко |
.</p> <p>— А богати, брале, шта радиш с тим? — упита господин.</p> <p>— Вртим главчине, јармове |
ти њега!{S} Ушушкао се ваздан тамо око тих сјајних пулија, па нас и заборавио!... — узеше га к |
</p> <p>— Та оно, господине — поче мало тише Узловић, а унесе се ближе пред капетана — не би јо |
ели у рибу ноћу, па хајд Виру.{S} Лепо, тишина а вода мирна; месечина — није баш највидније, ал |
а.{S} Ту су ти чарапе, пешкири, јабуке, тканице, па богме, и по неко руно и ћилими или јагње... |
е, гурабије... је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, то ће капетан градити.{S} У нас, хвала богу, то не град |
лепо искобељати.{S} Али, не лези враже, то некако прокопкају капетан и Узловић па потеци том чо |
<p>— Јес̓ — њему.</p> <p>— Е, е, ви̓те, то је лепо — кад сељани воле тако своје старешине.</p> |
капетан градити.{S} У нас, хвала богу, то не граде.</p> <p>— А имате капетана?</p> <p>— Имамо |
. — задиви се Ђука толикој штети. — Ах, то је све крив Радан.</p> <p>— Нека га вала, Ђуко!...{S |
т, трбух, и ноге немој ни спомињати!{S} То начине да те бог сачува и саклони...{S} Начине од зд |
једно прасенце мало?</p> <p>— А јок!{S} То неће бити у реду...{S} А и да је — он прасаца сад им |
шака...</p> <p>— Е није него још!...{S} То је већ ишчупано. — Та ишчупао си му још онда чим си |
читав онако са синџиром и јајетом...{S} То је, кажу био некаква што је криво мерио, па га је бо |
стока мећава — у кафану »Код петла«.{S} То ти је најпречи и најсигурнији лек.{S} У позориште сл |
искоси се Ђуко чисто љутито. — Јок.{S} То нипошто да нисте радили!{S} Одмах ћете му укварити о |
еци... — учи их Ђуко чисто шапћући... — То ће бити најбоље!</p> <p>— Јес, богами, право велиш!{ |
промишља, божем Ђуко... — Хе, шта би — то је мука сад!{S} Да је нешто за децу онако лепо...</p |
х!... — рећи ће Ђуко гледајући за њим — То је, Пајо, онај сељак што је набавио капетану ону гла |
!</p> <p>— Јес̓, глава шећера!</p> <p>— То за каву ваљда?</p> <p>— Ја, за каву.</p> <p>— И град |
јвазом.{S} Кад би да се прорачунамо — а то смо радили сваког месеца — по његовом рачуну излази |
љиво и чисто шапћући да их уверава — да то изгледа као неки мит?...{S} Ви може бити то и не пом |
ете...{S} Макар ја опет ишао кастиле за то у варош.</p> <p>— А да ли ће ваљати?</p> <p>— Како н |
се мало и машив се за капу. — А већ за то не бери бригу.{S} Умећу ја њима подићи како ваља...{ |
јмио оних педесет дуката!...{S} Знам ја то!...{S} Него, дела ти мени реци — пошто?</p> <p>— Оса |
— Понео сам...{S} Ех, господине, зар ја то да заборавем!</p> <p>— Само штета што је онај лола о |
а ли је њему било по вољи? — рећи ће на то онај други.</p> <p>— Како није! — поче даље Ђуко, хв |
е страшно код Петрова вира — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — Ја се и сад чудим како |
ље интерез и ко криво мери — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — и он се тако уабоноси у |
ан.</p> <p>— Баш би ваљало — рећи ће на то други — да му спремимо једно јагњенце, а?{S} Шта ти |
/p> <p>— Има двоје-троје...</p> <p>— Па то сте њему купили главу шећера?</p> <p>— Јес̓ — њему.< |
као чудећи се:</p> <p>— Гле, гле!{S} Та то је глава шећера!</p> <p>— Јес̓, глава шећера!</p> <p |
штета што је окрњена...</p> <p>— Ништа то не мари.{S} А богами, дао сам равна три Талира.{S} Н |
но, истина, тако је, али шта ћемо — кад то некако неће бити у реду? — И пошто се мало промисли |
еш.{S} Некад се давало наочиглед, а сад то иде згодно испод руке...{S} Људи им знаду ћуд, па шт |
} Ја се мало зачудим, богме. »Откуд сад то«, мислим сам, »кад наш капетан не узима ни од ког ми |
да горе нема неба ни раја — него да је то некаква празнина; каже им да не треба власт слушати, |
е и ваљано!{S} Погледајте ви, колика је то глава шећера!</p> <p>— Дајде, Ђуко, да видим! — заис |
је бог тако наказио...</p> <p>— Ала је то била хала и ветар, мој брате! — зачуди се онај што ј |
и лица, ни одеће, ни обуће...{S} Све је то у другога друкчије!</p> <p>Вала само сести па гледат |
subSection" /> <p>Боже мој, каква ли је то граја у Крнићу?!{S} Бубњају бубњеви, лупају даирета, |
што је почео и нагло упита: — Шта ти је то, куме?</p> <p>— Ништа, неки шећер.</p> <p>— Каки шећ |
а на једну страну:</p> <p>— А шта ти је то, брале?</p> <p>— Које?</p> <p>— Ово овде — рече госп |
капетаница и деда Максимова — све ти је то некако уљудно и у свом реду.{S} Па и деца му се влад |
збиљи се и упита:</p> <p>— А шта вам је то?</p> <p>— Та, ето, мало шећера, велимо да понесеш тв |
Што га, сиромаха, снађе беда!{S} Био је то честит човек, али се некако заплете у дуг. 3адужи се |
а, певанија — само бруји!...{S} Тако је то готово свако у бога вече зими.</p> <p>Једно вече так |
што уче тамо по Београду, мисле тако је то; мисле овамо печене шеве падају с неба.{S} Деру се ј |
и, дабоме.{S} Догорчало човеку.{S} Није то шала остати са ситном децом — под ведрим небом, као |
драва!... — вели кмет.</p> <p>— Та није то требало...{S} Баш није требало — вајка се токорсе ка |
што се под главу међу.</p> <p>— Та није то, него ове јастуке — рече Радан и показа му руком пре |
ниси видео!{S} Ја сам се зачудио кад се то пре огласи, кад ли пре изиђе у новинама.{S} Тек једн |
<p>— Па дела, Ђуко, вере ти, како би се то могло? — упиташе га прибивши се уза њ да боље чују.< |
чудевенија збивају.</p> <p>Еле, тако се то частило и пило на слави Давидовој чак до заранка.{S} |
ли сте.{S} Лепо, лепо...{S} Ви̓те он ће то да гради деци локумиће.</p> <p>— Хоће, хоће да гради |
масна пецива да омезете.{S} Али тек уз то масно мезетисање осуо би се пријатан разговор.{S} Св |
им наручио: »Сећаш ли се оног сата«, и то се тако жали да се већ и теби самом чисто сажали што |
изобилије у вину, житу и овошчију...« И то све одонда откако је дошао тако »честит, вредан, рев |
<p>— Та оно воле, него, опет, опет — и то некако није лепо...{S} Али ви̓ш, ви овде немате близ |
шчупа из те беде?</p> <p>— Налазио је и то, ама му све подлију воду.{S} Капетан се беше нешто н |
мио да одигра улогу из какве комедије и то — сваки друкчију улогу...{S} У кафану »Код петла« сл |
онда понудим главу шећера и кажем да би то најприличније било дати.{S} Купи он главу и однесе б |
нака, соли и још штошта.</p> <p>— Па ви то мећете у парчадима со у јело? — упита господин разгл |
з да ће ми очи ископати.</p> <p>— Је ли то Узловићу? — упита онај што је бацао попа.</p> <p>— А |
стражњи јастук у кола.</p> <p>— А је ли то старо, брале? — упита господин.</p> <p>Радан већ вид |
елим ја, »бољег ретко где има.« »Што ли то сад пита?« мислим сам.{S} Кад, а ми право окретосмо |
могу деци понети, али баш нисте требали то чинити; право да вам кажем, није ми по вољи.{S} И не |
и шта је који хтео...</p> <p>— А шта си то ћарио у чаршији? — упита онај што је на каишу изгуби |
.</p> <p>— Знам, знам...{S} Него шта си то накуповао?</p> <p>— Опанака, соли и још штошта.</p> |
— Их, куме, зар и ти?!...{S} Што ће ти то?...{S} Јес баш она — ево окрњена!...{S} Куме, шта ће |
ин.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Би ли ти то мени продао?</p> <p>— Не могу — треба ми, како ћу пр |
дећи се, преда њ Радан.</p> <p>— Јес ти то, Радане?</p> <p>— Кум-Мато!...{S} Гле, ти си! — рече |
згледа као неки мит?...{S} Ви може бити то и не помишљате, ама опет некако излази налик.{S} И ш |
однекуд.</p> <p>— Молим те, куме, баци то!{S} Тапија!...{S} Каква тапија?...{S} Нек пропадне!{ |
бав и добро познанство могу понети деци то мало шећера... — Ту се окрете Ђуку и рече: — Деде, Ђ |
<p>Дође време да се полази.{S} Капетан то наговести мало кмету, а, међутим, завара очи свима т |
парче...{S} Као да ја не знам да је он то пијан одломио...{S} Нагрдио онаку главу! — Не мари н |
>— Нека га вала, Ђуко!...{S} Платиће он то мени лепо... — попрети капетан.</p> <p>Утом већ и ко |
ле воље, а ти само сврати — особито ако то буде зими и кад је кака жестока мећава — у кафану »К |
главу шећера од мене.</p> <p>— Ама зар то нису људи потпазили шта радите?</p> <p>— Нису ја!... |
шећера.{S} Капетан као чинећи се да му то није по вољи, уозбиљи се и упита:</p> <p>— А шта вам |
?</p> <p>— Нису ја!...{S} Намирисали су то они одмах, али су ћутали!{S} А и шта би му?...{S} За |
дише да му на весеље дођу.{S} Красни су то гости — у далеко их није.{S} Ту вам је учитељ Иво из |
асом, а о појасу му виси читав вашар од тоболаца, поласака, чакмака и осталих пандурских дрангу |
ака и осталих пандурских дрангулија.{S} Тог пандура веома воле капетан; довео га чак из другог |
ћу ти...{S} Кад му већ подлише воду код тог трговца, онда Узловић тек притеже и навали да се уч |
дланом усне и рече:</p> <p>— Ето, због тога је, мој Пајо, било и потегни и повуци!...</p> <p>— |
па шта ће — плаћају.{S} Виде да им без тога обићи не може.{S} Да се, опет, жале — куд ће шут с |
о зеца ни до ражња, него до добоша и до тога како ћемо добити — ти ону ливаду, а ја онај виногр |
према претпостављеним својим дотерао до тога звања свога.{S} Свуда је говорио лепе беседе, пуне |
да лажем, да сам право бележио.{S} Око тога ти се, богме, ми здрпимо ваљано.{S} Он мени: »Лопо |
арту, хитро их премеће, већ што треба у тој игри н виче, и пита узгред Радана.</p> <p>— Ја вала |
осле се докопа општинског писарства и у тој својој дужности »штедећи и мучећи се« стече неку па |
ебало...{S} Баш није требало — вајка се токорсе капетан. — Ја ни од кога не узимам ништа...{S} |
и право окретосмо се кући Радановој.{S} Толи је!{S} Сад знам.{S} Ту и Узловић, ту сељаци, неки |
се спрда »Ено га каки је радин!{S} Седи толико земана у кошари!...« Ниси никуд пристао...</p> < |
ми, ја не знам шта су ти јадни капетани толико натрунили тим људима што пишу у новине и књиге!. |
иче ћеманета...{S} Баш одавно није било толико хуке и чуда ни у Владимирцима, где је капетанија |
ма кака посла.{S} Оно, додуше, ни ја их толико баш не браним; има их и накарада.{S} Свет је ова |
господине!{S} Много... — задиви се Ђука толикој штети. — Ах, то је све крив Радан.</p> <p>— Нек |
зарони у воду? — упиташе сви чудећи се толикој смелости.</p> <p>— Јакако, мој брате!...{S} Зар |
прокопкају капетан и Узловић па потеци том човеку.{S} Као за несрећу Раданову, десио се тај чо |
иш ову кавану?{S} Њу је сазидао капетан том главом шећера.{S} Мој Пајо, падало је ту новаца као |
дан, па изволева...{S} Тако је било и с том главом шећера!{S} Уђем ја једно јутро у канцеларију |
проби...{S} Читав сахат борио се тако с том нечастивом силом.{S} Док се чуше срећом и петли...{ |
, па се разви до најширих граница.{S} У том разговору и планирању стигоше већ и у Вучевицу.</p> |
д капетана — не би још требало — биће и томе земана.{S} Ама, некако траљаво иде с интересом.{S} |
} Како је Владимирцима и свуда по срезу томе настала срећа откако је тако добар капетан дошао.{ |
у соби Ђукиној пред канцеларијом и она торба са главом шећера, и што капетан сад, кад хода изј |
p>— А шта ти је брале ово?</p> <p>— Ето торба? — рече Радан чисто спрдајући се, јер већ беше ви |
свуда је добио ону исту главу шећера из торбе Ђукине, да је понесе својој деци »тек руке ради«. |
{S} Дај да видим!... — и брзо извади из торбе главу шећера, загледа је, па климну главом: — Их, |
ха!« Осврте се Радан, а оно извадило из торбе главу шећера, па одломи озго један окрајак и загр |
малене тачке, од главе шћера што беше у торби Ђукиној, па се разви до најширих граница.{S} У то |
<p>Господин утом разви један замотач у торби, па рече, као чудећи се:</p> <p>— Гле, гле!{S} Та |
ири помало.{S} Кад ето ти оног сељака с торбом преко рамена — наиђе на ћуприју ону стару, што ј |
неисцрпљиву торбу званичнога разговора; торбу, из које су кадре извирити све могуће поуке у сви |
; сељак оде уза шљивар, затурио на леђа торбу, а из не вири врх главе шећера...{S} Капетана одм |
прими сврдо.{S} Завири у кола, па видев торбу са стварима, упита:</p> <p>— А шта ти је брале ов |
задовољно осмехну кад виде где Ђука узе торбу из кола.{S} Ђуко саопшти целу ствар и оној двојиц |
уждено преда се, па смотривши крај Мате торбу с главом шећера, где је спустио, секну га нешто т |
ли посао.{S} Ђуко приђе колима и извуче торбу, па као заклањајући је за се да не угледа капетан |
ла!« Оно се трже и стрпа главу шећера у торбу.{S} Он се опет окрене напред и ошину волове...{S} |
згрејао и тек сад раздрешио неисцрпљиву торбу званичнога разговора; торбу, из које су кадре изв |
под њим, као да је натоварен воденични точак.{S} Дође већ да се свисне од терета.{S} Свога га |
раде гибанице, уштипци и цицваре; ту се тражи млад кајмак, сир и млеко; ту се износи ракија пре |
ло — биће и томе земана.{S} Ама, некако траљаво иде с интересом.{S} Не плаћа на време.{S} Прође |
е — узима мито; а већ нос, главу, врат, трбух, и ноге немој ни спомињати!{S} То начине да те бо |
ато!...{S} Гле, ти си! — рече Радан као тргнув се мало. — Ето ја... видиш, тако!{S} Мало, богам |
Радане! — рече онај што беше забо прст, тргнувши руку као опарен. — Ето, чим те погледах, изгуб |
да ти кажем...{S} Знаш, кад смо почели трговати с новом главом, он је почео записивати колико |
/p> <p>— Сад вам јамачно није тако ишла трговина? — примети Пајо.</p> <p>— Е, те још како!...{S |
и...{S} Кад му већ подлише воду код тог трговца, онда Узловић тек притеже и навали да се учини |
знам.{S} Ту и Узловић, ту сељаци, неки трговчићи сеоски укрутили се, па ходају испред куће.{S} |
но »зорт« и туш да се чак у другом селу тргоше квочке са сметлишта, у коме се беху безбрижно ра |
, ваљда, има опет неког те му помаже да тргује с главом шећера...{S} Сирочад Раданова потуцају |
брале, продај ми!</p> <p>— Не могу ја — треба мени сврдо.</p> <p>— Добро ћу ти платити.</p> <p> |
и ти то мени продао?</p> <p>— Не могу — треба ми, како ћу продати!</p> <p>— Али молим те, брале |
е републику, комуну?!...{S} Виргаз њима треба — виргаз!</p> <p>И тако док се част спреми, наш с |
е је капетанија, камоли у Крнићу.{S} Не треба се чудити, велико је весеље!</p> <p>Славу слави Д |
а је то некаква празнина; каже им да не треба власт слушати, што је капетан већ к знању«, и доб |
остарешини, а он ће већ даље чинити што треба.{S} Еле, насетова их много и много.{S} А и ваљало |
једну карту, хитро их премеће, већ што треба у тој игри н виче, и пита узгред Радана.</p> <p>— |
опати!?{S} Стегни ти њега: »Паре, море, требају ми!« Он неће имати, а ми ћемо њему јарца пред к |
Па оно могу деци понети, али баш нисте требали то чинити; право да вам кажем, није ми по вољи. |
је на неком акту уместо нумере, коју је требало записати, записао »№ 54 дук. са 12%...«</p> <mi |
<p>— Та није то требало...{S} Баш није требало — вајка се токорсе капетан. — Ја ни од кога не |
ва!... — вели кмет.</p> <p>— Та није то требало...{S} Баш није требало — вајка се токорсе капет |
несе се ближе пред капетана — не би још требало — биће и томе земана.{S} Ама, некако траљаво ид |
А овај капетан јок!{S} Он дође изјутра трезан, чист, лепо очешљан, умивен; седне за свој сто, |
м!...{S} Само ти буди паметан.{S} А већ трећа пара твоја и божија!</p> <p>— Хвала, господине! — |
м роткве; други те нуди сланим бадемом; трећи ти се жали на музиканте што свирају чардаш, а он |
еме је већ да се похаба, јер ово је сад трећи Ђурђевдан одонда кад му први пут учи нише Вучевча |
то рибе; баци и опет — ухвати; кад баци трећи пут, закачи се пређа.{S} Повуци тамо, повуци амо, |
е мислио и шта ће с њом.{S} Мени обрече трећу пару...{S} Та, знаш, хвала богу, да му није било |
о!...</p> <p>— Па је ли ти барем дао ту трећу пару? — упита Пајо.</p> <p>— Дао је нешто, али за |
махнувши главом на оног сељака, па онда трже оба пиштоља и викнувши што игда може: »зооорт!« оп |
у себи: »Ово нису чиста посла!« Оно се трже и стрпа главу шећера у торбу.{S} Он се опет окрене |
цркви беше све испретурано и узорвано; три дана и три ноћи читали су три попа бденије док се ц |
нека је за дукат...{S} Људи смо наши, а три цванцика није богзна шта... дајте паре, ето зове ме |
тебе — ти пуну оканицу на глави...{S} А три дана држасте оно бденије, а?{S} Него нека, деде још |
а на време.{S} Прође иза рока по читава три месеца.{S} Вели: »Не може се«, а овамо неће да ради |
ом главом шећера и никад да је прода за три талира, него све као за пакост — дукат!...</p> <p>Е |
сане владимирачке господе.{S} За њим на три корака увек иде један дугачак пандур с пиштољима и |
хлеб и со ваша.{S} Јок, богами — равна три талира дао сам за њу. — Е баш скупо си платио, брат |
то не мари.{S} А богами, дао сам равна три Талира.{S} Није право да штетујем...</p> <p>— Напос |
све испретурано и узорвано; три дана и три ноћи читали су три попа бденије док се црква опет о |
та да није тако оштећена, дали бисмо ти три талира...</p> <p>— Хајде, Ђуко, да се иде, Ђуко! — |
рђа открњи, а свуд бих је могао дати по три талира.</p> <p>— А пошто прође овако?</p> <p>— Једв |
Вала, Дашо, нема ни онаког винограда у три капетаније...{S} Хоћеш ми га уступити, вере ти?</p> |
узорвано; три дана и три ноћи читали су три попа бденије док се црква опет очистила.{S} Дакле, |
мо цео свет, него — чак и једно од она »три села више«.{S} Сав је тај свет разнолик.{S} Нигде н |
рм крај пута — било му је ваљда више од триста година.{S} Лепо га, кажу, понесе у облак као пер |
мињати ни поп-Перу, оног што у највећем трку на коњу може да носи пуну оканицу вина на глави а |
<p>— А има ли деце?</p> <p>— Има двоје-троје...</p> <p>— Па то сте њему купили главу шећера?</ |
аја се извршила.{S} Све му оде за дуг и трошкове, још се није могло ни исплатити...{S} Њега на |
се у здравље домаћина Давида, који је с Трудом стекао свој поштени дом и у дому махала и захире |
} Кмет Степан, његови општинари и млађи трче на све стране и наређују да се што боље спреми час |
ита кући, далеко му је...{S} Док ето ти трчи за њим један омален господин у шубари па виче: »Ст |
уме? — упита га Мато прекорно.</p> <p>— Тссс, куме, шта ћеш? — поче Радан, ако и пијан, да се п |
вић.{S} Ту се једе, ту се смеје и пева, ту се пије, Ту се свира н игра, ту се напија редом у св |
и пева, ту се пије, Ту се свира н игра, ту се напија редом у свачије здравље Напија се у здрављ |
сеље чини Давид Узловић.{S} Ту се једе, ту се смеје и пева, ту се пије, Ту се свира н игра, ту |
е једе, ту се смеје и пева, ту се пије, Ту се свира н игра, ту се напија редом у свачије здрављ |
Толи је!{S} Сад знам.{S} Ту и Узловић, ту сељаци, неки трговчићи сеоски укрутили се, па ходају |
мој куме!{S} Узловић — Узловић!{S} Виш, ту ми се попео!... — и показује прстом у теме.</p> <p>— |
у се граде гибанице, уштипци и цицваре; ту се тражи млад кајмак, сир и млеко; ту се износи раки |
..{S} Ту се кољу пилићи, прасци, јањци; ту се граде гибанице, уштипци и цицваре; ту се тражи мл |
; ту се тражи млад кајмак, сир и млеко; ту се износи ракија препеченица од неколико година.{S} |
ређују да се што боље спреми част...{S} Ту се кољу пилићи, прасци, јањци; ту се граде гибанице, |
S} Боље иди ти у кафану »Код петла«.{S} Ту је тек позориште и комедија!{S} Ко год се помоли на |
носе два пандура пуне вреће дарова.{S} Ту су ти чарапе, пешкири, јабуке, тканице, па богме, и |
.{S} А и да је — он прасаца сад има.{S} Ту баш пре неки дан опрасила му се крмача.</p> <p>— А б |
асни су то гости — у далеко их није.{S} Ту вам је учитељ Иво из Скупљена; па онај други Иво, уч |
са Циганима некакве скаредне песме.{S} Ту је чак и сам капетан Максим Сармашевић.{S} Остало су |
Радановој.{S} Толи је!{S} Сад знам.{S} Ту и Узловић, ту сељаци, неки трговчићи сеоски укрутили |
дуг разговор са својим верним Ђуком.{S} Ту се развише големи планови; измерише се све прилике и |
е, велико весеље чини Давид Узловић.{S} Ту се једе, ту се смеје и пева, ту се пије, Ту се свира |
гледај сехира док дођемо у Вучевицу.{S} Ту ћемо учинити севте, па елбет буду батли Вучевчани... |
атити!...{S} У мене, Дашо, нема шале! — Ту се капетан маши руком за чашу у којој беше допола ви |
— моја деца?...{S} Није свет решето! — Ту Радан погледа снуждено преда се, па смотривши крај М |
во могу понети деци то мало шећера... — Ту се окрете Ђуку и рече: — Деде, Ђуко, метни и ову гла |
латио!</p> <p>— Зар ову главу?</p> <p>— Ту, баш ту исту главу — познајем је добро!...{S} Ја сам |
ја вама прескупио! — одговараше Ђуко на ту жељу њихову. — Та сатрео би ме хлеб и со ваша.{S} Јо |
је пратио Ђуку шта ради, и да се откуд ту десио какав још оштрији поглед од погледа капетанова |
м главом шећера.{S} Мој Пајо, падало је ту новаца као кише!...</p> <p>— Ама, опет ти не каза ме |
призову богме и своје старешине, па се ту гости и весели до неко доба ноћи.</p> <p>— Јес̓, бог |
рим небом, као просјак!...{S} Начини се ту галама, дотрчаше још људи из села.{S} Он, сиромах, с |
ви... — одговори Радан. — Деде баталите ту спрдњу да седнемо као људи.</p> <p>— Богами, право в |
изићи накрај!...</p> <p>— Богме, ви сте ту много зарадили!</p> <p>— Ја шта мислиш ти, болан!... |
на раме, кад али — шапа!{S} На друго, и ту — шапа!{S} Једва се мало осврте, нема детета да седи |
слушају власт и да јој буду на руци; и ту су парничне стране дале капетану главу шећера да пон |
да се правда. — Брига, брига, куме! — и ту махну руком као да је све пропало.</p> <p>— Хеј, хеј |
ше остали.</p> <p>— Бацио их на таван и ту су му стајале, богзна докле...{S} Ишли су људи, као |
а...{S} Нисам је веће видео...{S} Па ми ту соли памет да га нешто плашило и откинуло парче...{S |
{S} Изопачио се и овај свет.{S} Нико ти ту не поштује старијега, ни чиновника, ни попа, никога. |
} Ама нека ко год замочи перо, одмах ти ту потегне капетана: те не знам — у црвеним јеменијама |
где се ја чудим, па ми каза како је он ту главу набавио, каза ми све: како је мислио и шта ће |
обио!...</p> <p>— Па је ли ти барем дао ту трећу пару? — упита Пајо.</p> <p>— Дао је нешто, али |
вника, ни попа, никога...{S} Нити се ко ту богу моли, нити иде у цркву...</p> <p>— Јес̓, богме, |
и заиста упамтио мене.{S} Него свеједно ту је глава шећера!...« И нестаде га.{S} Радан се прекр |
p> <p>— Зар ову главу?</p> <p>— Ту, баш ту исту главу — познајем је добро!...{S} Ја сам је и на |
тина, још је одвојила од осталих што се туда по дужности својој врзмају, али тек је похабана... |
за врх па га ишчупају као струк лука и туку се...{S} Ја сам баш гледао кад се купао летос у ре |
— у црвеним јеменијама с репићима; те — тур му до земље; те прекрстио ноге на сиџадету па пуши |
а, наљуте га, наједи се, па је поваздан туробан.{S} А сад, видите ли само, како је разговоран и |
subSection" /> <p>Ако си који пут нешто туробан и зле воље, а ти само сврати — особито ако то б |
ије воља, неће да те чује док му што не тутнеш.{S} Некад се давало наочиглед, а сад то иде згод |
ајући крушац соли. — Је л̓ те?</p> <p>— Туцнемо је мало па онда.</p> <p>— А опанке кад идете у |
аџар помамио по музици, па дигао ногу и туче штиклом у сто.{S} Тамо, опет, за једним округлим с |
.</p> <p>— Ојађено се бију те хале пред тучом... да бог сачува!</p> <p>— Јеси слушао нашег Стан |
вирауни ударише тако горопадно »зорт« и туш да се чак у другом селу тргоше квочке са сметлишта, |
гребу онај већ сваком познати вираунски туш.</p> <p>Здравице, певање и свирање прекидало се сам |
е ти на сабор код цркве сваког празника тушта света.{S} Лепо се помоле богу, па онда заседну за |
та је који хтео...</p> <p>— А шта си то ћарио у чаршији? — упита онај што је на каишу изгубио.< |
сеље!</p> <p>Славу слави Давид Узловић, ћата општински Дошли су гости све по избору.{S} Да већ |
ксим Сармашевић.{S} Остало су општинске ћате и већ тако — опет гости одабрани, који доликују ћа |
њастије од китњастијих; учитељи, попе и ћате надмећу се — ко ће лепше и згодније окитити и назд |
ко — опет гости одабрани, који доликују ћати и имају хвале и љубави у њега.</p> <p>Капетану је |
ораћу платити и оном поганцу интерез да ће ми очи ископати.</p> <p>— Је ли то Узловићу? — упита |
ко кући.{S} Наложи, вели, ватру, као да ће вола пећи.{S} Кад се добро разгори, он разгрте жар, |
>— Само ако где запне — мени ти њих, па ће мо ми њима добош пред кућу!...{S} Добош ја!{S} Што б |
баш она — ево окрњена!...{S} Куме, шта ће ти ово?</p> <p>— Та хоћу сутра капетану да ми потврд |
<p>— Погледа... баш букагије!...{S} Шта ће сад?{S} Скинути не може.{S} Хајде, Вели, да се полак |
од руке...{S} Људи им знаду ћуд, па шта ће — плаћају.{S} Виде да им без тога обићи не може.{S} |
авио, каза ми све: како је мислио и шта ће с њом.{S} Мени обрече трећу пару...{S} Та, знаш, хва |
ио. »Мука и зло«, вели, »ја не знам кад ће доћи и на ме ред једном!« — »Море, донеси ти штогод |
ири некаки врућ ветар око ушију.{S} Сад ће већ на брод под воденицом.{S} Таман да нагази кад ст |
ићи не може.{S} Да се, опет, жале — куд ће шут с рогатима изићи накрај!...</p> <p>— Богме, ви с |
} Ломи се, ломи, ломи... рекао бих, све ће у содом!{S} Док се отиште она сила планином.{S} Ишли |
е презадужен и косом на глави...{S} Све ће ти пропасти!« И лепо одвратише човека те му не даде. |
Дашо, да ми њему баш дрекнемо, најбоље ће бити.{S} И тако мени је веома запело око за онај њег |
кастиле за то у варош.</p> <p>— А да ли ће ваљати?</p> <p>— Како не би ваљало?{S} Ја што купим |
, никад у свом веку нити је пукнуо нити ће пукнути, али — баш сада не чуше се његови пиштољи.{S |
Ви̓ш огорела она нечастива сила! — рећи ће Радан.</p> <p>— Па куд их део, богати? — упиташе ост |
Право велиш, господине, богами! — рећи ће један од сељака.{S} Овај се данашњи појас некако обе |
овор.</p> <p>— Ви'ш, сиромах!... — рећи ће Ђуко гледајући за њим — То је, Пајо, онај сељак што |
.{S} Да ли је њему било по вољи? — рећи ће на то онај други.</p> <p>— Како није! — поче даље Ђу |
баш је страшно код Петрова вира — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — Ја се и сад чудим |
Владимирцима, где је среска кућа — рећи ће задовољно своме верном Ђуку:</p> <p>— Па, Ђуко, јесу |
оју... не може се обићи друкчије — рећи ће Радан.</p> <p>— Вала и јес̓ ружно место.{S} Усред по |
ти ништа, Ђуко, не руча, вере ми — рећи ће један од њих.</p> <p>— Ја, богме, не може боље бити. |
о узимље интерез и ко криво мери — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — и он се тако уабо |
Ђуки.</p> <p>— Е па дајде, Ђуко — рећи ће један од оних што су малочас с њим већ уредили посао |
ри један.</p> <p>— Баш би ваљало — рећи ће на то други — да му спремимо једно јагњенце, а?{S} Ш |
p>— Баш, Ђуко, доста ти је дукат — рећи ће кмет. — Немој ни ти сад затезати...{S} А заиста да н |
сад ћемо, Ђуко, право у Вучевицу — рећи ће капетан кад већ кола измакоше из авлије и појурише д |
рао попа.</p> <p>— Ја шта мислиш — рећи ће Радан. — Ено, преклане кака сила беше духнула и овуд |
му је.{S} Кад се мало поодмори... стићи ће понајлак.</p> <p>Било је већ близу поноћи.{S} У меха |
онаку главу! — Не мари ништа...{S} Моћи ће проћи.{S} Шта велиш, Ђуко?</p> <p>— О те још како, г |
угазио, он поклизну и у раду.{S} А ком ће се, опет, милити рад кад му други све односе?{S} Поч |
већ у Крнић — путем поред винограда, он ће тек пружити прстом на Раданов виноград: »Како ти се |
макар и не био из његовог подручја, он ће му на читав пушкомет стати и скинути капу; чак сјаше |
је први пут дошао у село...{S} Ама, он ће сам мислити да га митите, па не ваља.</p> <p>— Јок!{ |
т одмах га јавити свом остарешини, а он ће већ даље чинити што треба.{S} Еле, насетова их много |
упили сте.{S} Лепо, лепо...{S} Ви̓те он ће то да гради деци локумиће.</p> <p>— Хоће, хоће да гр |
х; учитељи, попе и ћате надмећу се — ко ће лепше и згодније окитити и наздравити.{S} Чим се кој |
исто наново оживео, па ми се хвали како ће скинути зло с врата...</p> <p>— Па дела казуј, што д |
отврди му и процену и научи га још како ће час пре доћи до пара.{S} Чим оде човек, ја главу те |
метнувши понизно руку на прси. — Добро ће бити, ако бог да!{S} Само имам мало муке с Раданом.< |
гурабије... је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, то ће капетан градити.{S} У нас, хвала богу, то не граде.< |
... — учи их Ђуко чисто шапћући... — То ће бити најбоље!</p> <p>— Јес, богами, право велиш!{S} |
лавом: — Их, куме, зар и ти?!...{S} Што ће ти то?...{S} Јес баш она — ево окрњена!...{S} Куме, |
пришао па ти подноси под нос чварак или ћевапчић сав уваљан у со и моли те да само »кошташ« за |
окуса, што рже за женскињем кад се мало ћевне и што пева заједно са Циганима некакве скаредне п |
ви, лупају даирета, зурлају зурле, циче ћеманета...{S} Баш одавно није било толико хуке и чуда |
деницу. — Оно, истина, тако је, али шта ћемо — кад то некако неће бити у реду? — И пошто се мал |
и у кола према капетану.</p> <p>— Е сад ћемо, Ђуко, право у Вучевицу — рећи ће капетан кад већ |
море, требају ми!« Он неће имати, а ми ћемо њему јарца пред кућу, па ето си се докопао!...{S} |
до ражња, него до добоша и до тога како ћемо добити — ти ону ливаду, а ја онај виноград!...{S} |
му у реч Узловић. — Шалим се...{S} Лако ћемо се. погодити.{S} Нека стоји, бога ви, други пут!</ |
Деде, море, реци — пошто?</p> <p>— Лако ћемо, господине.{S} Само да му ишчупамо из шака...</p> |
дај сехира док дођемо у Вучевицу.{S} Ту ћемо учинити севте, па елбет буду батли Вучевчани...</p |
да из Владимираца на сабор.{S} Капетана ћете лако познати.{S} На њему је најновија униформа од |
S} То нипошто да нисте радили!{S} Одмах ћете му укварити ову добру вољу.</p> <p>— Та оно ми кô |
Мато прекорно.</p> <p>— Тссс, куме, шта ћеш? — поче Радан, ако и пијан, да се правда. — Брига, |
гме никуд! — рекоше неки..</p> <p>— Шта ћеш, куд ћеш?...{S} Дај да се задужи, дасе начини макар |
те! — устави га господин.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Би ли ти то мени продао?</p> <p>— Не могу |
м...{S} Куд ћу и шта ћу?{S} Не знаш шта ћеш пре: јали вратити стоку, јали притврдити ограду, ја |
оштро. »Из Миокуса, господине.« — »Шта ћеш?« — »Та потврдио бих неку процену.« — »Дођи сутра!« |
! — рекоше неки..</p> <p>— Шта ћеш, куд ћеш?...{S} Дај да се задужи, дасе начини макар мало кро |
ћанком до рамена за врат.</p> <p>— И ти ћеш са мном...{S} Реци нек окрену кола. — Кола се окрен |
пет ми чиновници и старешине.{S} А како ћеш му, врага, управљати кад те се не боји!...{S} И ти, |
ке, тканице, па богме, и по неко руно и ћилими или јагње...{S} А сад нико ни да се пошали.{S} Н |
ш голуждраве главице само тек учинише: »ћрррр!...« И сама живеж већ види да се некака чудевениј |
...{S} Да ми дође добош пред кућу, куда ћу онда?...{S} Сад, вере ми ни сам не знам шта ћу...{S} |
>— Хајдемо, куме, кући!{S} Хајде — и ја ћу до твојих вратница!... — позва га Мато те пође.</p> |
к.</p> <p>— Е, хоћеш ти каиш!...{S} Шта ћу ти ја! — рече Радан.</p> <p>— Како си, Радане?...{S} |
међу њих упрепашћено.</p> <p>— А ја шта ћу, мој брате!...{S} Да ми дође добош пред кућу, куда ћ |
ин, са женом и децом...{S} Куд ћу и шта ћу?{S} Не знаш шта ћеш пре: јали вратити стоку, јали пр |
?...{S} Сад, вере ми ни сам не знам шта ћу...{S} Идем често као луд.{S} Што год урадиш, подај њ |
тадох једин, са женом и децом...{S} Куд ћу и шта ћу?{S} Не знаш шта ћеш пре: јали вратити стоку |
окрепе, него вели: »Паре на плац, јали ћу те суду!...« О, невоље и муке моје!{S} Потеци на све |
те вику, као на белу врану...{S} Овако ћу ја њих друкчије мало да шишам!...{S} Само ти буди па |
одао?</p> <p>— Не могу — треба ми, како ћу продати!</p> <p>— Али молим те, брале, продај ми!</p |
у ја — треба мени сврдо.</p> <p>— Добро ћу ти платити.</p> <p>— Аја, не могу никако — рече Рада |
а онда упита: — А богати, не замери што ћу те запитати, шта си ти?</p> <p>— Ја?{S} Је л̓ те?</p |
е згодно испод руке...{S} Људи им знаду ћуд, па шта ће — плаћају.{S} Виде да им без тога обићи |
о се спушта к њему: малено детенце, као ћупић... црни се; у мраку не може ни да га види добро. |
да на крнићкој реци.{S} Таман би насред ћуприје, а одовуд, мало поводећи се, преда њ Радан.</p> |
ну те њом у воду; разлеже се пљесак под ћупријом, а он се некако извраћено насмеја: — Ха, хааа! |
сељака с торбом преко рамена — наиђе на ћуприју ону стару, што је сад ваљда на крнићкој реци.{S |
.{S} Намирисали су то они одмах, али су ћутали!{S} А и шта би му?...{S} Зар ти још не знаш ко с |
другом селу тргоше квочке са сметлишта, у коме се беху безбрижно разлепршале и закокоташе попла |
: малено детенце, као ћупић... црни се; у мраку не може ни да га види добро. »А што плачеш, мал |
чист ваздух.{S} А овај капетан јок!{S} У њега су послеподне, особито лети, прозори отворени, н |
, узимаш паре кад не мош вратити!...{S} У мене, Дашо, нема шале! — Ту се капетан маши руком за |
} Одакле ти?...{S} Поп! поп! поп!...{S} У ово доба?...{S} Где је поп? — упита готово певајући ј |
едије и то — сваки друкчију улогу...{S} У кафану »Код петла« слегне се цео свет, па готово не с |
крену капетан обилазити остала села.{S} У Кујавици је извидио спор око потеса, где обе парничне |
ој, па се разви до најширих граница.{S} У том разговору и планирању стигоше већ и у Вучевицу.</ |
па потера волове.{S} Петли учесташе.{S} У саму зору стигао је кући.</p> <milestone unit="subSec |
шећера да понесе деци тек руке ради.{S} У Крнићу је опет извиђао неки спор око потеса и узгред |
p> <p>— Јес̓, то ће капетан градити.{S} У нас, хвала богу, то не граде.</p> <p>— А имате капета |
ак.</p> <p>Било је већ близу поноћи.{S} У механи у Дубрави седи још неколико њих из оближњих се |
тану тек, руке ради, да понесе деци.{S} У Звезду је капетан извидио опет спор око неке сеоске в |
о ти је најпречи и најсигурнији лек.{S} У позориште слободно немој ићи, јер можеш после сву ноћ |
авац магли у очи куд се год окренеш.{S} У кафани »Код петла« пуно.{S} За једним маленим столом |
уде зими и кад је кака жестока мећава — у кафану »Код петла«.{S} То ти је најпречи и најсигурни |
на весеље дођу.{S} Красни су то гости — у далеко их није.{S} Ту вам је учитељ Иво из Скупљена; |
ах ти ту потегне капетана: те не знам — у црвеним јеменијама с репићима; те — тур му до земље; |
>И ошинув волове, пође и рече:</p> <p>— У здрављу, господину провесоре!</p> <p>— Сервус! — рече |
о га, кажу, понесе у облак као перце, а у жиљу му заплетен човек, црн као угарак, а закачене му |
карту, хитро их премеће, већ што треба у тој игри н виче, и пита узгред Радана.</p> <p>— Ја ва |
.{S} Знаш, кад је бачена она прва глава у воду — онај сељак кад је бацио — одем ја у Београд, т |
рава и читава човека накараду!{S} Да га у сну усниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њима как |
ници.{S} Снуждио се, невесео: пустим га у канцеларију капетану, па се наслоним да слушам. »Одак |
Не брини се ти за њ, господине — упада у реч поп Перо. — Жње он добро и без српа...{S} Ха, ха, |
>— Вала, Дашо, нема ни онаког винограда у три капетаније...{S} Хоћеш ми га уступити, вере ти?</ |
Смотри га наш дугајлија, па се загледа у њ као да га познаје; загледа се још боље, па га зовну |
оду — онај сељак кад је бацио — одем ја у Београд, те набавим другу исту онаку.{S} После је виш |
носили по селима, него сам је чувао ја у мојој соби — пред канцеларијом.</p> <p>— Сад вам јама |
n" /> <p>Боже мој, каква ли је то граја у Крнићу?!{S} Бубњају бубњеви, лупају даирета, зурлају |
ним столом у крају седи један дугајлија у гуњцу и сукненим чакширама, накривио фес, затурио се, |
од себе да не зна за њ и да нема удела у очевини с осталом браћом, а он после удари још горе у |
ко даље по свих, на броју преко 54 села у својој капетанији.{S} Свуда је имао по нешто званична |
и одавно се већ разишли.{S} Газда дрема у једном крају за столом.{S} Само шкиљи још једна лампа |
смеха и згађају један другог даиретима у главу.</p> <p>— Е, хоћемо ли, Дашо, да му дрекнемо, а |
ћи да се јавила нека чудна сила послана у казну за грехе њихове, а кад сутрадан са страхом прис |
га каки је радин!{S} Седи толико земана у кошари!...« Ниси никуд пристао...</p> <p>— Богме нику |
сташна.{S} Један му је син већ поодавна у Београду; учи гимназију.</p> <p>Еле, као што видите, |
тит, вредан, ревносан и редак старешина у ово подручје, које нек бог дâ да се дугољетно подржи |
па поп-Јеротије; па опет с почетка, па у здравље капетаново, па терај редом, док стиже и вечер |
па у здравље и једног и другог Иве, па у здравље поп-Пере, па поп-Јеротије; па опет с почетка, |
да иду напише у здравље учитељ-Симе, па у здравље и једног и другог Иве, па у здравље поп-Пере, |
осла!« Оно се трже и стрпа главу шећера у торбу.{S} Он се опет окрене напред и ошину волове...{ |
ерез, било би цвеће и ковиље, али уписа у облигацију осамдесет дуката, па још интерез на све... |
лане отераше чак тамо негде око Мироча у Влахе, за казну што је децу развраћао и говорио нешто |
штоља што игда може, и што ваљда, никад у свом веку нити је пукнуо нити ће пукнути, али — баш с |
веома запело око за онај његов виноград у Прљинама...</p> <p>— Та и мени је запело око, господи |
Хајд ову у здравље капетаново!{S} Хајд у здравље капетаново...{S} Наздравиде, поп-Перо! — пону |
ко, салета...{S} Док запева петао негде у селу...{S} Нестаде попа.</p> <p>— Носи ли он букагије |
p> <p>Опрости се капетан са свима, седе у кола и оде, а Вучевчани осташе врло задовољни што уме |
..{S} Нити се ко ту богу моли, нити иде у цркву...</p> <p>— Јес̓, богме, господине, право кажеш |
аких бургијаша и тако даље, шта већ иде у званичну дужност тако врсног капетана, који је само с |
е... никад отарасити.{S} Кад човек виде у како је зло угазио, он поклизну и у раду.{S} А ком ће |
кад се то пре огласи, кад ли пре изиђе у новинама.{S} Тек једно јутро зове ме капетан, а осмех |
петанијом пре Максима.{S} Никад не дође у канцеларију изјутра пре док не попије у механи пет-ше |
вих двадесет дуката!...</p> <p>Утом уђе у кафану један робијаш од оних којима је скинуто гвожђе |
с леве ноге једна пранга.{S} Он је узе у руку па пође мало брже.{S} Кад на читав пушкомет зацр |
ине, за ону ливаду у луци...{S} Нема је у целој капетанији онаке!</p> <p>— Вала, Дашо, нема ни |
ету огледа строга званичност као што је у Максима Сармашевића, нашег лепог капетана. — Ето, на |
ди« који почитују господу, призивају је у свој дом те угосте и почасте, колико се може и колико |
етру и друга пранга.{S} Он узе букагије у руке па носи, а опучи сад брже...{S} Иде тако иде, до |
је на све стране »благодет и изобилије у вину, житу и овошчију...« И то све одонда откако је д |
у канцеларију изјутра пре док не попије у механи пет-шест полића препеченице, па онда заводни о |
које су кадре извирити све могуће поуке у свима гранама живота сељачкога...{S} Частило се дуго |
ну главом не весело, погледа нешто доле у воду, па тек повуче Мату за рукав шапћући: — Куме, ку |
звижди ветар, и сићани прећавац засипље у прозоре.{S} Негде далеко чује се песма пијаних људи.< |
лове и похита да барем стигне до механе у дубрави, а већ даље лако му је.{S} Кад се мало поодмо |
у, па једанпут закључа је после вечерње у цркву: сву ноћ је несрећна керина вијала по цркви уск |
грехотом насмејаше.</p> <p>— Кеца, попе у — шевар! — викну учитељ Симо и опет се осу: »Ха, ха, |
талом браћом, а он после удари још горе у пискарање и адвокатисање, изучи у прсте све законе и |
ку и тај се џумбус утаја...{S} Утаја се у кући Давидовој; умири се по Крнићу све.{S} Месечина с |
се може и колико је бог дао; напија се у здравље домаћина Давида, који је с Трудом стекао свој |
е и онога ко измисли господу; напија се у здравље »добрих људи« који почитују господу, призивај |
апија редом у свачије здравље Напија се у здравље господе и онога ко измисли господу; напија се |
/p> <p>И тако наш лепи капетан пусти се у дуг разговор са својим верним Ђуком.{S} Ту се развише |
овне школе, одметнуо од ода и пустио се у пискарање по сеоским канцеларијама, те га и отац одри |
трена, заудара на она акта; осим што се у лето изувао у канцеларији и држао на полици међу акти |
триста година.{S} Лепо га, кажу, понесе у облак као перце, а у жиљу му заплетен човек, црн као |
до пара.{S} Чим оде човек, ја главу те у моју собу...{S} Дође други да моли за нешто — тако пр |
н да нагази кад стаде плакати неко дете у страни више пута. »Откуд сад дете овде?« помисли Рада |
ло па онда.</p> <p>— А опанке кад идете у цркву?</p> <p>— Ја, кад идемо у цркву.</p> <p>— Други |
то честит човек, али се некако заплете у дуг. 3адужи се једном каишару — неком Узловићу, па му |
ку.{S} Он, сиромах као згранован, улете у кућу.{S} Сви се загледасмо шта му би сад!{S} Док, ниш |
и још штошта.</p> <p>— Па ви то мећете у парчадима со у јело? — упита господин разгледајући кр |
оми се, ломи, ломи... рекао бих, све ће у содом!{S} Док се отиште она сила планином.{S} Ишли су |
викну Ђуко као досетивши се. — Кад рече у варош — и ја сам баш јутрос из вароши, па уз пут суст |
д малене тачке, од главе шћера што беше у торби Ђукиној, па се разви до најширих граница.{S} У |
ћу чашу.{S} Сви се латише чаше и напише у здравље Ђукино.{S} Опет се јављају гласови да се иде. |
.{S} И тако спремајући се да иду напише у здравље учитељ-Симе, па у здравље и једног и другог И |
иђе и предаде се, те га одмах отпратише у хапс...</p> <p>— А шта би од продаје?</p> <p>— Продај |
е и у говору, и у смеху, и у погледу, и у сваком ма и најмањем покрету огледа строга званичност |
таквог капетана да му се и у говору, и у смеху, и у погледу, и у сваком ма и најмањем покрету |
етана да му се и у говору, и у смеху, и у погледу, и у сваком ма и најмањем покрету огледа стро |
после се докопа општинског писарства и у тој својој дужности »штедећи и мучећи се« стече неку |
ајући један, а држи у десној руци две и у левој једну карту, хитро их премеће, већ што треба у |
досад нашли таквог капетана да му се и у говору, и у смеху, и у погледу, и у сваком ма и најма |
биђе; није му било по згоди да сврати и у њу.</p> <p>3атим је настала добра част.{S} Јело се и |
и је с Трудом стекао свој поштени дом и у дому махала и захире, те може данас уљудно дочекати о |
аксимова — све ти је то некако уљудно и у свом реду.{S} Па и деца му се владају некако господск |
том разговору и планирању стигоше већ и у Вучевицу.</p> <p>Капетан је одсео код кмета сеоског С |
иде у како је зло угазио, он поклизну и у раду.{S} А ком ће се, опет, милити рад кад му други с |
апетан; похитајте и ви.{S} Сад је баш и у реду, као на поласку да му дате...</p> <p>Кмет извади |
у, шапуће неке бројеве и често се удуби у рачунање...{S} Једном се био тако занео да је на неко |
ји доликују ћати и имају хвале и љубави у њега.</p> <p>Капетану је већ прилично похабана унифор |
уку: — Хај̓д, пењи се! — Ђуко се посади у кола према капетану.</p> <p>— Е сад ћемо, Ђуко, право |
два се мало осврте, нема детета да седи у колима.{S} Волови запели па сипљу, као да је камење н |
? — упита готово певајући један, а држи у десној руци две и у левој једну карту, хитро их преме |
кола већ беху спремна.{S} Кочијаш држи у руди вођице и чека да пође.{S} Ђуко спреман чека код |
досад — само што је сад почела да стоји у соби Ђукиној пред канцеларијом и она торба са главом |
ћава.{S} Звижди ветар, а прећавац магли у очи куд се год окренеш.{S} У кафани »Код петла« пуно. |
ти мислиш, мој брате!{S} Дигао се, вели у рибу ноћу, па хајд Виру.{S} Лепо, тишина а вода мирна |
Владимирцима, где је капетанија, камоли у Крнићу.{S} Не треба се чудити, велико је весеље!</p> |
ј тај шећер!« издера се на њ, а помисли у себи: »Ово нису чиста посла!« Оно се трже и стрпа гла |
етана — докле већ гости нису били дошли у тако стање да нису више ни разумевали један другога.< |
одавно није било толико хуке и чуда ни у Владимирцима, где је капетанија, камоли у Крнићу.{S} |
е даље Ђуко, хвалити. — 3нам да није ни у једној капетанији ниједан капетан тако дочекан као шт |
ику главу шећера не можете наћи лако ни у Београду...</p> <p>— Е баш, Ђуко, хвала ти!...{S} Хај |
, готово да се раменом очеше, па баш ни у уво!...{S} Зовем га, брате, ето послом званичним у ка |
p>Било је већ близу поноћи.{S} У механи у Дубрави седи још неколико њих из оближњих села.{S} Не |
р...</p> <p>— Зар глуво доба, па зарони у воду? — упиташе сви чудећи се толикој смелости.</p> < |
се он лепо, засуче ногавице, па зарони у вир...</p> <p>— Зар глуво доба, па зарони у воду? — у |
ућу.{S} Стаде писка деде, жена му удари у запевку.{S} Он, сиромах као згранован, улете у кућу.{ |
Радану у руке, и прими сврдо.{S} Завири у кола, па видев торбу са стварима, упита:</p> <p>— А ш |
погађао у каиш — и он се тако уабоноси у земљи.{S} Не да му онај грех ни да иструне као остали |
Бог ти помог̓о, Радане!{S} А одакле ти у ово доба? — упита га један, што већ беше забо прст у |
ти и постати зловољнији.{S} Боље иди ти у кафану »Код петла«.{S} Ту је тек позориште и комедија |
али шта ћемо — кад то некако неће бити у реду? — И пошто се мало промисли додаде: — Тек, опет, |
е мало?</p> <p>— А јок!{S} То неће бити у реду...{S} А и да је — он прасаца сад има.{S} Ту баш |
е!{S} Ево, смео бих се с вама опкладити у што год хоћете да нисте досад нашли таквог капетана д |
лију; а тело му никад не може иструнути у земљи; него поцрни и скамени се, па тако остане век и |
нула и овуда.{S} Хоћаше све град потући у корен...{S} Срећом обиђе на планину, те не учини мног |
решине, да их слушају и буду им на руци у сваком послу њиховом.{S} Даље опомену их да се добро |
горе у пискарање и адвокатисање, изучи у прсте све законе и положне и одречне, после се докопа |
окрњена — рече капетан, па прорачунавши у себи додаде: — Знаш, Ђуко, колико смо на штети?</p> < |
, да ми није оне деце, сутра бих угарак у њу!</p> <p>— И даде ти педесет дуката? — упита онај ш |
ом; а оно пишти, пуца, истура жишке чак у пајанте...{S} А он једнако загрће, док се већ не утај |
е тако горопадно »зорт« и туш да се чак у другом селу тргоше квочке са сметлишта, у коме се бех |
показа му руком предњи и стражњи јастук у кола.</p> <p>— А је ли то старо, брале? — упита госпо |
постриженом брадом и кратким чибучићем у зубима, па га упита кривећи уста на једну страну:</p> |
} Зовем га, брате, ето послом званичним у канцеларију — неће да дође; по десет пута шаљем панду |
Ту се свира н игра, ту се напија редом у свачије здравље Напија се у здравље господе и онога к |
по музици, па дигао ногу и туче штиклом у сто.{S} Тамо, опет, за једним округлим столом пометал |
етла« пуно.{S} За једним маленим столом у крају седи један дугајлија у гуњцу и сукненим чакшира |
шећера, па што игда може измахну те њом у воду; разлеже се пљесак под ћупријом, а он се некако |
ту ми се попео!... — и показује прстом у теме.</p> <p>— А деца, куме?</p> <p>— Те, деца — моја |
било таке журбе око дочека, као тај дан у Вучевици.{S} Кмет Степан, његови општинари и млађи тр |
под нос чварак или ћевапчић сав уваљан у со и моли те да само »кошташ« за његову љубав.{S} Она |
велики сврдо јармењак, што беше задевен у јастук предњи.</p> <p>— Па ето видиш шта је... сврдо |
то ти трчи за њим један омален господин у шубари па виче: »Стани, брале!{S} Хеј, брале стани!« |
на она акта; осим што се у лето изувао у канцеларији и држао на полици међу актима увек боцу с |
сет дуката? — упита онај што је погађао у каиш.</p> <p>— Даде, не дао му бог весела дана!</p> < |
и је знати? — упита онај што је погађао у каиш.</p> <p>— Бог зна ко је!... — поче онај што је и |
ира — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — Ја се и сад чудим како имаде куражи Петар да у |
ери — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — и он се тако уабоноси у земљи.{S} Не да му она |
насетује.{S} Сад је тек први пут изишао у Вучевицу, откако га поставише да је капетан над тим с |
оме старешини што вам је први пут дошао у село...{S} Ама, он ће сам мислити да га митите, па не |
етану.</p> <p>— Е сад ћемо, Ђуко, право у Вучевицу — рећи ће капетан кад већ кола измакоше из а |
ко и разговетно да они нису ништа друго у тај мах зажелели, него »само да не буде одвећ скупо«. |
ница од неколико година.{S} Капетан сео у хладу на прострте шаренице; око њега се искупили пост |
који хтео...</p> <p>— А шта си то ћарио у чаршији? — упита онај што је на каишу изгубио.</p> <p |
ја!</p> <p>— Е како те Узловић закачио у своје канџе, не ишчупа га се ти шале!</p> <p>— Вере т |
мо бруји!...{S} Тако је то готово свако у бога вече зими.</p> <p>Једно вече тако беше жестока м |
црн као угљен, а лице и све му зарасло у саму браду. »Дај ми те букагије да ти скинем!«</p> <p |
д идете у цркву?</p> <p>— Ја, кад идемо у цркву.</p> <p>— Други пут идете боси?</p> <p>— Јес̓, |
...{S} Ти само гледај сехира док дођемо у Вучевицу.{S} Ту ћемо учинити севте, па елбет буду бат |
м главом шећера!{S} Уђем ја једно јутро у канцеларију а она му стоји на асталу.{S} Ја се мало з |
/p> <p>— Па ви то мећете у парчадима со у јело? — упита господин разгледајући крушац соли. — Је |
...{S} Макар ја опет ишао кастиле за то у варош.</p> <p>— А да ли ће ваљати?</p> <p>— Како не б |
ица, ни одеће, ни обуће...{S} Све је то у другога друкчије!</p> <p>Вала само сести па гледати с |
{S} Нећу помињати ни поп-Перу, оног што у највећем трку на коњу може да носи пуну оканицу вина |
ади, »понесе деци«.{S} Одатле је кренуо у Прхово, Драгојевац, Мрђеновац, Миокус, и тако даље по |
S} Ја сам баш гледао кад се купао летос у реци — сав модар као чивит.{S} Испребијали га, вели, |
ате...</p> <p>Кмет извади из кесе дукат у злату и даде Ђуку:</p> <p>— На, брат-Ђуко, и алали!</ |
упита га један, што већ беше забо прст у каиш, и погледа Радана.</p> <p>— Ниси погодио! — викн |
премим се ја и пођемо.{S} Кад бесмо већ у Крнић — путем поред винограда, он ће тек пружити прст |
и рече: — Деде, Ђуко, метни и ову главу у кола!... — Ђуко одмах узе и већ остави је, где је и с |
ко! — гракнуше гости.</p> <p>— Хајд ову у здравље Ђукино! — рече капетан пришав столу и узевши |
уцнуше се и гракнуше:</p> <p>— Хајд ову у здравље капетаново!{S} Хајд у здравље капетаново...{S |
је запело око, господине, за ону ливаду у луци...{S} Нема је у целој капетанији онаке!</p> <p>— |
них шапа пробили гуњац, па већ дохитају у кожу.{S} Мрдне мало да се стресе, аја — још горе прит |
Не, не господине! — брже-боље упаде му у реч Узловић. — Шалим се...{S} Лако ћемо се. погодити. |
один одмах две рубље из шпага па Радану у руке, и прими сврдо.{S} Завири у кола, па видев торбу |
оп Перо и наздрави заиста лепу здравицу у здравље капетаново.{S} Накити, бого мој, што може леп |
але! — Ту се капетан маши руком за чашу у којој беше допола вина.</p> <p>— А, молим, молим — уб |
ни толико натрунили тим људима што пишу у новине и књиге!...{S} Ама нека ко год замочи перо, од |
огао сам купити ономаде кад оно силазих у варош!</p> <p>— А!{S} Знате шта? — узвикну Ђуко као д |
p> <p>Господин утом разви један замотач у торби, па рече, као чудећи се:</p> <p>— Гле, гле!{S} |
<p>— Господине — почеће кмет — није баш у реду да одеш од нас тако празне руке... — па му пружи |
и: »Та камо тај?{S} Пали, море!« Но баш у тај мах растаде се Ђуко с једним сењаком; сељак оде у |
, јала окопати...{S} Овамо, опет, седиш у кошари.{S} Удари зло време, немаш се где склонити.{S} |
о би се сваки дан судио, само да улазиш у тако чисту, тако проветрену и намирисану канцеларију |
ја, господине, сад сећи ражањ а зец још у шуми.</p> <p>— Ама, окани се ти спрдње, Дашо!{S} Ража |
еко ракију; неко погађа »попа«, а неко »у каиш«.{S} Док стадоше кола пред механом.{S} Врата се |
ај што је погађао у каиш — и он се тако уабоноси у земљи.{S} Не да му онај грех ни да иструне к |
врте, баш ни ногом не маче!...</p> <p>— Уби га! — зачуди се Пајо.</p> <p>— Уби, дабоме.{S} Дого |
<p>— Уби га! — зачуди се Пајо.</p> <p>— Уби, дабоме.{S} Догорчало човеку.{S} Није то шала остат |
допола вина.</p> <p>— А, молим, молим — убрза Узловић и докопа флашу да послужи. — Нећете ви на |
потуцају се по најму; а жена му некако убрзо пресвисла од тешка јада...{S} Ето, мој Пајо, како |
е с оним младићем, па искренувши допола убриса дланом усне и рече:</p> <p>— Ето, због тога је, |
се прекрсти, извади пешкир из недара и убриса се од зноја, па потера волове.{S} Петли учесташе |
е, који знаду свачије заслуге оценити и уважити — на многаја љета!« И сад грмну опет једно општ |
подноси под нос чварак или ћевапчић сав уваљан у со и моли те да само »кошташ« за његову љубав. |
ирачке господе.{S} За њим на три корака увек иде један дугачак пандур с пиштољима и јатаганима |
нцеларији и држао на полици међу актима увек боцу сурутке, што је »пио од груди«...{S} Еле, про |
ом.{S} Он је често походио села, али се увек дешавало да Вучевицу обиђе; није му било по згоди |
ицу вина на глави а да не упусти, и што увек води са собом једну црну керину, па једанпут закљу |
еуновић пред Јаковом.{S} Канцеларија му увек загојаћена, непроветрена, заудара на она акта; оси |
р веома поверљиво и чисто шапћући да их уверава — да то изгледа као неки мит?...{S} Ви може бит |
к!{S} Не дај, боже, да га митимо — поче уверавати Ђуку један ,од њих — него ко велимо где нам ј |
ак до заранка.{S} Неки гости почињу већ увиђати да је доста и зову друге да се иде.{S} Давид ну |
гне проклетиња — прихватиће онај што је увијао каиш — Знаш кад оно, има већ ваљда десет годена, |
готово да се раменом очеше, па баш ни у уво!...{S} Зовем га, брате, ето послом званичним у канц |
расити.{S} Кад човек виде у како је зло угазио, он поклизну и у раду.{S} А ком ће се, опет, мил |
це, а у жиљу му заплетен човек, црн као угарак, а закачене му на уста, па кроз образ и леви и д |
богами, да ми није оне деце, сутра бих угарак у њу!</p> <p>— И даде ти педесет дуката? — упита |
орбу, па као заклањајући је за се да не угледа капетан, донесе је међу њих.{S} Али оштар поглед |
д после разгрте супрет — а оно црне као угљен!...</p> <p>— Ви̓ш огорела она нечастива сила! — р |
обре пред њим црн поп!{S} Асли црн као угљен, а лице и све му зарасло у саму браду. »Дај ми те |
ују господу, призивају је у свој дом те угосте и почасте, колико се може и колико је бог дао; н |
з механе.{S} Они још осташе.{S} Мало се угрејао пићем, а мало се богме и узјазбио од оних прича |
јер већ беше видео да је господин мало ударен обојком.</p> <p>— Знам, знам...{S} Него шта си т |
и...{S} Овамо, опет, седиш у кошари.{S} Удари зло време, немаш се где склонити.{S} Кућу да град |
сор.</p> <p>— Да си користан дабогда! — удари Радан већ да се спрда.</p> <p>— Слуга сам! — рече |
у очевини с осталом браћом, а он после удари још горе у пискарање и адвокатисање, изучи у прст |
д на кућу.{S} Стаде писка деде, жена му удари у запевку.{S} Он, сиромах као згранован, улете у |
љета«; Ђуко пали из пиштоља, а вирауни ударише тако горопадно »зорт« и туш да се чак у другом |
одрину од себе да не зна за њ и да нема удела у очевини с осталом браћом, а он после удари још |
пуцњава, као да кокице кокаш...{S} А он удри загрћи оним жаром; а оно пишти, пуца, истура жишке |
ћи каву, шапуће неке бројеве и често се удуби у рачунање...{S} Једном се био тако занео да је н |
ла пред механом.{S} Врата се отворише и уђе Радан.</p> <p>— Добар вече вам, браћо! — назва свим |
читавих двадесет дуката!...</p> <p>Утом уђе у кафану један робијаш од оних којима је скинуто гв |
Тако је било и с том главом шећера!{S} Уђем ја једно јутро у канцеларију а она му стоји на аст |
који су гледали...</p> <p>Еле, тако се, уз пиће осуше приче све страшније и страшније.{S} Било |
рош — и ја сам баш јутрос из вароши, па уз пут сустигох капетана, те пођох амо с њим.{S} Ја сам |
зна масна пецива да омезете.{S} Али тек уз то масно мезетисање осуо би се пријатан разговор.{S} |
аде се Ђуко с једним сењаком; сељак оде уза шљивар, затурио на леђа торбу, а из не вири врх гла |
и...{S} Одскочи му дете с леђа, па наже уза страну.{S} Обазре се и рече: »Моли се богу, Радане, |
и се то могло? — упиташе га прибивши се уза њ да боље чују.</p> <p>— Спремите ви њему нешто, не |
аше поплашено, а пилићи се само прибише уза њих па изврљивши своје још голуждраве главице само |
један од њих — право ми каже, колико си узајмио од њега?</p> <p>— И не питај, брате, колико сам |
љао се, јадан, кобељао и отимао, па све узалуд.{S} Најпре му је дао нешто мало, па се наплело к |
.</p> <p>— Аох! — повикаше сви, а очима узверише од страха.</p> <p>— Погледа... баш букагије!.. |
Их, Радане, забога!{S} Зар баш даде?! — узвикну један између њих упрепашћено.</p> <p>— А ја шта |
лупи по једној карти.</p> <p>— Сутра! — узвикну онај што разбацује, изврну карту, кад оно дама. |
их у варош!</p> <p>— А!{S} Знате шта? — узвикну Ђуко као досетивши се. — Кад рече у варош — и ј |
?!</p> <p>Робијаш стаде, погледа га, па узвикну: — Аха, Ђуко!{S} Нуто, богати — откуд ти овде?< |
већ што треба у тој игри н виче, и пита узгред Радана.</p> <p>— Ја вала, сад из вароши — одгово |
је опет извиђао неки спор око потеса и узгред добро саслушао попа Перу Пеповића, који ,му се п |
— Дајде, Ђуко, да видим! — заиска кмет; узе и преврте тамо-амо, па рече: — Није вајде, добра гл |
!{S} Ви осветласте образ данас, бели! — узе их хвалити Ђуко и потапка обојицу по рамену.</p> <p |
добро, добро... — Знам ја тебе, Дашо — узе га тапшати капетан по рамену. — Нећеш ти бити тако |
ош две чаше пива пред њих.{S} Дугајлија узе чашу, куцну се с оним младићем, па искренувши допол |
тан задовољно осмехну кад виде где Ђука узе торбу из кола.{S} Ђуко саопшти целу ствар и оној дв |
паде с леве ноге једна пранга.{S} Он је узе у руку па пође мало брже.{S} Кад на читав пушкомет |
..{S} Спаде Петру и друга пранга.{S} Он узе букагије у руке па носи, а опучи сад брже...{S} Иде |
тни и ову главу у кола!... — Ђуко одмах узе и већ остави је, где је и стајала.</p> <p>Опрости с |
кло на среди, стоји жандарм.{S} Робијаш узе неку дугачку флашу пива, па пође.{S} Смотри га наш |
е Ђукино! — рече капетан пришав столу и узевши понајвећу чашу.{S} Сви се латише чаше и напише у |
боже сачувај!...</p> <p>— Нити бих вам узео ја мит — прекиде га капетан. — Да ми дате пун овај |
вам кажем, није ми по вољи.{S} И не бих узео да нисте ви.{S} Али сад што му драго... — изговара |
капетану да ми потврди неку тапију, па узех...</p> <p>— Од Ђуке, је ли?</p> <p>— Ја, он има од |
и све односе?{S} Поче и да се опија.{S} Узеше говорити да је и памећу шенуо.</p> <p>— Е, јадник |
јајних пулија, па нас и заборавио!... — узеше га корети што шушка с капетаном.</p> <p>— Бог душ |
оге на сиџадету па пуши из чибука; те — узима мито; а већ нос, главу, врат, трбух, и ноге немој |
ад то«, мислим сам, »кад наш капетан не узима ни од ког мита?« А он виде где се ја чудим, па ми |
проглавио.{S} Ја нећу да ми се рекне да узимам мит...{S} Видиш и сам, ако им узмеш јабуку из ру |
се токорсе капетан. — Ја ни од кога не узимам ништа...{S} Него већ...</p> <p>— Понеси, понеси |
пред кућу!...{S} Добош ја!{S} Што бре, узимаш паре кад не мош вратити!...{S} У мене, Дашо, нем |
амин — као црн огорео пањ.</p> <p>— Ко узимље интерез и ко криво мери — рећи ће на то онај што |
нуто!</p> <p>— Шта, куме? — упита Мато узјазбен.</p> <p>— Нуто оно доле — ви'ш?...{S} Ви'ш как |
ало се угрејао пићем, а мало се богме и узјазбио од оних прича, па му све пири некаки врућ вета |
иш оно је моја?...{S} Хеј, мој куме!{S} Узловић — Узловић!{S} Виш, ту ми се попео!... — и показ |
, а запело му око за његов виноград.{S} Узловић, опет, зинуо на ливаду, па све шушкају заједно |
моја?...{S} Хеј, мој куме!{S} Узловић — Узловић!{S} Виш, ту ми се попео!... — и показује прстом |
већ подлише воду код тог трговца, онда Узловић тек притеже и навали да се учини продаја...{S} |
вина.</p> <p>— А, молим, молим — убрза Узловић и докопа флашу да послужи. — Нећете ви на мојој |
ико је весеље!</p> <p>Славу слави Давид Узловић, ћата општински Дошли су гости све по избору.{S |
ао што видите, велико весеље чини Давид Узловић.{S} Ту се једе, ту се смеје и пева, ту се пије, |
ди некаком суровом радошћу опијен Давид Узловић свог најмилијег госта — нашег лепог капетана. — |
S} Поче се продавати — махом све купује Узловић, сељаци и лицитирају и не лицитирају; жао и њим |
иком.</p> <p>— Ама јес ти... — уноси се Узловић пред поп-Перу посрћући. — Ја, јес ти чуо, капет |
— груну пушка кроз једну баџу, а мој се Узловић преврте, баш ни ногом не маче!...</p> <p>— Уби |
— А њему скоту — ја!</p> <p>— Е како те Узловић закачио у своје канџе, не ишчупа га се ти шале! |
ве.</p> <p>— Осамдесет дуката... — рече Узловић ласкаво се смешећи.{S} Мислим, није скупо?</p> |
<p>— Та оно, господине — поче мало тише Узловић, а унесе се ближе пред капетана — не би још тре |
и враже, то некако прокопкају капетан и Узловић па потеци том човеку.{S} Као за несрећу Раданов |
новој.{S} Толи је!{S} Сад знам.{S} Ту и Узловић, ту сељаци, неки трговчићи сеоски укрутили се, |
ла богу и власти, господине! — одговори Узловић, улагујући се и метнувши понизно руку на прси. |
е господине! — брже-боље упаде му у реч Узловић. — Шалим се...{S} Лако ћемо се. погодити.{S} Не |
ашо, да му дрекнемо, а? — упита капетан Узловића пошто је већ прилично омезетио.</p> <p>— Та он |
омињем те личности што су вазда друштво Узловићево, него да поменем само даљне госте који се по |
зажмурим, па хајд, оном нашем Чивутину, Узловићу поганом. »Дај забога и побогу!...« Види, где т |
у дуг. 3адужи се једном каишару — неком Узловићу, па му лепо дохака, и ето до шта је доспео...{ |
а ће ми очи ископати.</p> <p>— Је ли то Узловићу? — упита онај што је бацао попа.</p> <p>— А ње |
о је нашао што необрисано и ненаређено, узме акта и већ — почне свој рад...{S} Ето, на пример, |
се полако гамиже, па што бог да!...{S} Узме пређу и оно мало рибе па хајд насипом Иде тако пол |
да узимам мит...{S} Видиш и сам, ако им узмеш јабуку из руке, дигну на те вику, као на белу вра |
кер.{S} По цркви беше све испретурано и узорвано; три дана и три ноћи читали су три попа бдениј |
, десио се тај човек — капетану брат од ујака.{S} Навали капетал: »Немој бити«, тамо он, »луд!{ |
пошто да нисте радили!{S} Одмах ћете му укварити ову добру вољу.</p> <p>— Та оно ми кô хтедосмо |
После, вели, нестаде их.{S} Или их неко украде, или их онако нестаде — ни сам није знао...</p> |
ловић, ту сељаци, неки трговчићи сеоски укрутили се, па ходају испред куће.{S} Сиромах Радан са |
власти, господине! — одговори Узловић, улагујући се и метнувши понизно руку на прси. — Добро ћ |
S} Чисто би се сваки дан судио, само да улазиш у тако чисту, тако проветрену и намирисану канце |
запевку.{S} Он, сиромах као згранован, улете у кућу.{S} Сви се загледасмо шта му би сад!{S} До |
а — изгледа као да се спремио да одигра улогу из какве комедије и то — сваки друкчију улогу...{ |
из какве комедије и то — сваки друкчију улогу...{S} У кафану »Код петла« слегне се цео свет, па |
и деда Максимова — све ти је то некако уљудно и у свом реду.{S} Па и деца му се владају некако |
и у дому махала и захире, те може данас уљудно дочекати одабране госте своје.{S} Све су здравиц |
му: »Варалицо!{S} Лупежу над лупежима!« Умало што не би и за вратове.{S} Ја духнем те изиђем од |
, а Вучевчани осташе врло задовољни што умедоше тако лело дочекати свога старешину...</p> <p>Од |
м се био тако занео да је на неком акту уместо нумере, коју је требало записати, записао »№ 54 |
а капу. — А већ за то не бери бригу.{S} Умећу ја њима подићи како ваља...{S} Ти само гледај сех |
ок, јок — нећка се Иво — ти, попе, боље умеш.{S} На тебе је ред.</p> <p>Сви гракнуше:</p> <p>— |
тељ Иво — вели поп. — Де ти, Иво!{S} Ти умеш боље.</p> <p>— Јок, јок — нећка се Иво — ти, попе, |
ође изјутра трезан, чист, лепо очешљан, умивен; седне за свој сто, па заиште од пандура свога ч |
утаја...{S} Утаја се у кући Давидовој; умири се по Крнићу све.{S} Месечина сири помало.{S} Кад |
, господине — поче мало тише Узловић, а унесе се ближе пред капетана — не би још требало — биће |
е лако познати.{S} На њему је најновија униформа од све униформисане владимирачке господе.{S} З |
p> <p>Капетану је већ прилично похабана униформа; истина, још је одвојила од осталих што се туд |
з другог среза кад се преместио. — Осим униформе и пандура, познаћете капетана и по лепом стасу |
S} На њему је најновија униформа од све униформисане владимирачке господе.{S} За њим на три кор |
веним језиком.</p> <p>— Ама јес ти... — уноси се Узловић пред поп-Перу посрћући. — Ја, јес ти ч |
ан као чинећи се да му то није по вољи, уозбиљи се и упита:</p> <p>— А шта вам је то?</p> <p>— |
их да се добро чувају »републиканаца« и уопште бургијаша, немирних и подозривих људи, и чим ког |
> <p>— Не брини се ти за њ, господине — упада у реч поп Перо. — Жње он добро и без српа...{S} Х |
</p> <p>— Не, не господине! — брже-боље упаде му у реч Узловић. — Шалим се...{S} Лако ћемо се. |
адане, што петао запева, а ти би заиста упамтио мене.{S} Него свеједно ту је глава шећера!...« |
мо интерез, било би цвеће и ковиље, али уписа у облигацију осамдесет дуката, па још интерез на |
ири у кола, па видев торбу са стварима, упита:</p> <p>— А шта ти је брале ово?</p> <p>— Ето тор |
да га види добро. »А што плачеш, мали?« упита га Радан. »Изгубио сам козе, па не смем кући.« — |
ује кочијаш.</p> <p>— Је ли главу?... — упита опет тако исто Ђука.</p> <p>Капетан климну главом |
с...{S} Је ли, досад није долазио, а? — упита их Ђуко вребајући згоду да оствари свој план.</p> |
, хоћемо ли, Дашо, да му дрекнемо, а? — упита капетан Узловића пошто је већ прилично омезетио.< |
о, Радане!{S} А одакле ти у ово доба? — упита га један, што већ беше забо прст у каиш, и поглед |
аво, ко се први сети таког ђаволства? — упита Пајо.</p> <p>— Ко?{S} Он, ето ко! — одговори дуга |
у!</p> <p>— И даде ти педесет дуката? — упита онај што је погађао у каиш.</p> <p>— Даде, не дао |
е попа.</p> <p>— Носи ли он букагије? — упита онај што је растурао карте.</p> <p>— Не пушта он |
скупо?</p> <p>— А шта цените, брале? — упита господин, радостан што Радан пристаје да прода.</ |
ла.</p> <p>— А је ли то старо, брале? — упита господин.</p> <p>Радан већ виде с ким има посла, |
е!{S} Нуто, нуто!</p> <p>— Шта, куме? — упита Мато узјазбен.</p> <p>— Нуто оно доле — ви'ш?...{ |
Шта му знам.</p> <p>— Зар опет, куме? — упита га Мато прекорно.</p> <p>— Тссс, куме, шта ћеш? — |
шећера.</p> <p>— А што је на робији? — упита Пајо зачуђено.</p> <p>— Што је?...{S} Што га, сир |
/p> <p>— А шта си то ћарио у чаршији? — упита онај што је на каишу изгубио.</p> <p>— Продао сам |
ивали добар интерез, привали — је ли? — упита онај што је бацао попа.</p> <p>— О, мој брате, да |
тај несрећни интерез да ми је знати? — упита онај што је погађао у каиш.</p> <p>— Бог зна ко ј |
p>— А богати, брале, шта радиш с тим? — упита господин.</p> <p>— Вртим главчине, јармове, јасту |
ао...</p> <p>— А јеси ли их ти видео? — упита Радан.</p> <p>— Нисам ја, али су ми казивали баш |
а онде зарони!... — А зар је заронио? — упита један</p> <p>— Ја шта ти мислиш, мој брате!{S} Ди |
резу.</p> <p>— Јеси ли спремио, Ђуко? — упита свог пандура, свог љубимца.</p> <p>— Јесам, госпо |
а ви то мећете у парчадима со у јело? — упита господин разгледајући крушац соли. — Је л̓ те?</p |
} Ја, збиља, да ли си ти понео и оно? — упита капетан Ђуку мало потише да не чује кочијаш.</p> |
!...{S} У ово доба?...{S} Где је поп? — упита готово певајући један, а држи у десној руци две и |
господине!</p> <p>— Шта — осамдесет? — упита капетан, а мало се устури и набра обрве.</p> <p>— |
Па је ли ти барем дао ту трећу пару? — упита Пајо.</p> <p>— Дао је нешто, али закиде ми равних |
ископати.</p> <p>— Је ли то Узловићу? — упита онај што је бацао попа.</p> <p>— А њему скоту — ј |
се ти шале!</p> <p>— Вере ти, Радане — упита један од њих — право ми каже, колико си узајмио о |
дом и кратким чибучићем у зубима, па га упита кривећи уста на једну страну:</p> <p>— А шта ти ј |
да гради, ја! — рече Радан, па га онда упита: — А богати, не замери што ћу те запитати, шта си |
се да му то није по вољи, уозбиљи се и упита:</p> <p>— А шта вам је то?</p> <p>— Та, ето, мало |
главу кмету.{S} Затим приђе капетану и упита: — Хоћемо ли, господине?</p> <p>— Спреми и окрени |
а нешто те прекиде што је почео и нагло упита: — Шта ти је то, куме?</p> <p>— Ништа, неки шећер |
ти скинем!«</p> <p>— Баш лепо заиска? — упиташе неки од њих.</p> <p>— Заиска, јакако! — прича о |
адан.</p> <p>— Па куд их део, богати? — упиташе остали.</p> <p>— Бацио их на таван и ту су му с |
, Ђуко, вере ти, како би се то могло? — упиташе га прибивши се уза њ да боље чују.</p> <p>— Спр |
p>— Зар глуво доба, па зарони у воду? — упиташе сви чудећи се толикој смелости.</p> <p>— Јакако |
а накараду!{S} Да га у сну усниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њима кака посла.{S} Оно, до |
сни, две куке кантарске, и око врата му уплетен кантар читав онако са синџиром и јајетом...{S} |
што отме Босна јали Херцеговина — ко би управљао оним народом, него опет ми чиновници и стареши |
и и старешине.{S} А како ћеш му, врага, управљати кад те се не боји!...{S} И ти, опет правници |
да се дугољетно подржи под родољубивом управом његовом, а све на срећу верних синова земље ове |
р баш даде?! — узвикну један између њих упрепашћено.</p> <p>— А ја шта ћу, мој брате!...{S} Да |
скот!...</p> <p>— А зар је он мало њих упропастио, мој Радане! — рече један. — Дабогда да и ти |
носи пуну оканицу вина на глави а да не упусти, и што увек води са собом једну црну керину, па |
зговара отприлике оваквих разговора.{S} Упути скромне Вучевчане да поштују своје старешине, да |
ћу...{S} Идем често као луд.{S} Што год урадиш, подај њему.{S} Ни ода шта ти вајде није...{S} Р |
један од оних што су малочас с њим већ уредили посао.{S} Ђуко приђе колима и извуче торбу, па |
еница, врана и чавака што затиру воће и усеве.{S} Како сад нема ни пламењаче, ни поплаве, ни гр |
рену кола. — Кола се окренуше и капетан уседе, па махну руком на Ђуку: — Хај̓д, пењи се! — Ђуко |
ноћ је несрећна керина вијала по цркви ускакујући на све могуће столове; људи су далеко бежали |
ћем, па искренувши допола убриса дланом усне и рече:</p> <p>— Ето, због тога је, мој Пајо, било |
читава човека накараду!{S} Да га у сну усниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њима кака посл |
— Молим, фајерунт! — викну један келнер успремајући столице по кафани.{S} Ђуко и Пајо одоше.{S} |
н.</p> <p>— Вала и јес̓ ружно место.{S} Усред подне сумња те онуде проћи, а камоли ноћу — потвр |
и сад чудим како имаде куражи Петар да усред глувог доба онде зарони!... — А зар је заронио? — |
ро разгори, он разгрте жар, па букагије усред ватре!...{S} Ништа ти бог не даде, него стаде пис |
човек, црн као угарак, а закачене му на уста, па кроз образ и леви и десни, две куке кантарске, |
чибучићем у зубима, па га упита кривећи уста на једну страну:</p> <p>— А шта ти је то, брале?</ |
ође.</p> <p>— Стани, брале, молим те! — устави га господин.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Би ли ти |
и кола стигоше пред среску кућу, где се устави капетан са својим вредним Ђуком и богатом жетвом |
њ руком да стане.{S} Окрете се Радан и устави волове.{S} Приђе му господин омален, буљавих очи |
.{S} Ђуко спреман чека код кола.</p> <p>Устаде и капетан, захвали им на дочеку, изговори неколи |
рада у три капетаније...{S} Хоћеш ми га уступити, вере ти?</p> <p>— Драге воље, господине, само |
— осамдесет? — упита капетан, а мало се устури и набра обрве.</p> <p>— Осамдесет дуката... — ре |
>Напослетку и тај се џумбус утаја...{S} Утаја се у кући Давидовој; умири се по Крнићу све.{S} М |
.{S} А он једнако загрће, док се већ не утаја.{S} Још натрпа озго дрва, да добро сагори.{S} Кад |
обош!</p> <p>Напослетку и тај се џумбус утаја...{S} Утаја се у кући Давидовој; умири се по Крни |
<p>— Јок, не бојимо се!</p> <p>Господин утом разви један замотач у торби, па рече, као чудећи с |
е ми читавих двадесет дуката!...</p> <p>Утом уђе у кафану један робијаш од оних којима је скину |
е да ради, па се још и пропио...</p> <p>Утом поп Перо с учитељима затури се да дивани, а Давид |
мени лепо... — попрети капетан.</p> <p>Утом већ и кола стигоше пред среску кућу, где се устави |
шта ради.{S} Не бери ти бриге!«</p> <p>Утом сва четири општинара и кмет, те за вајат Ђуки.</p> |
ди се измирном или шећером... милина ти ући.{S} Чисто би се сваки дан судио, само да улазиш у т |
е тек види.{S} Дође, баци једном пређу, ухвати нешто рибе; баци и опет — ухвати; кад баци трећи |
пређу, ухвати нешто рибе; баци и опет — ухвати; кад баци трећи пут, закачи се пређа.{S} Повуци |
о масног залогаја пилетине.{S} Поп Перо ухвати се за браду и учини као јарац: »Мехе-хеее!« И св |
S} И ти, опет правници и лицејисте, што уче тамо по Београду, мисле тако је то; мисле овамо печ |
се од зноја, па потера волове.{S} Петли учесташе.{S} У саму зору стигао је кући.</p> <milestone |
едан му је син већ поодавна у Београду; учи гимназију.</p> <p>Еле, као што видите, ретко где им |
ите ви њему нешто, нек понесе деци... — учи их Ђуко чисто шапћући... — То ће бити најбоље!</p> |
, где би му рекао: боже, па и оно јадно учи некога!...</p> <p>И ошинув волове, пође и рече:</p> |
трећи Ђурђевдан одонда кад му први пут учи нише Вучевчани оно знаменито »севте«.{S} И доиста, |
ли, ветрењаци; али им баш и није дао да учине штете...</p> <p>— И сваке се године бију на Прево |
зацрни се нешто малено као клупко...{S} Учини се Петру да из воде излете и паде на насип.{S} За |
ен...{S} Срећом обиђе на планину, те не учини много квара.</p> <p>— Одбише ветрењаци! — додаде |
онда Узловић тек притеже и навали да се учини продаја...{S} Што је, опет, та продаја брзо изврш |
етине.{S} Поп Перо ухвати се за браду и учини као јарац: »Мехе-хеее!« И сви се гости грехотом н |
ехира док дођемо у Вучевицу.{S} Ту ћемо учинити севте, па елбет буду батли Вучевчани...</p> <p> |
и своје још голуждраве главице само тек учинише: »ћрррр!...« И сама живеж већ види да се некака |
ги Иво, учитељ из Јаловика; па Станоје, учитељ из Муратовца; па поп Јеротије, онај врљоки из Ми |
тељ Иво из Скупљена; па онај други Иво, учитељ из Јаловика; па Станоје, учитељ из Муратовца; па |
гости — у далеко их није.{S} Ту вам је учитељ Иво из Скупљена; па онај други Иво, учитељ из Ја |
о спремајући се да иду напише у здравље учитељ-Симе, па у здравље и једног и другог Иве, па у з |
очита здравицу.</p> <p>— Нека наздрави учитељ Иво — вели поп. — Де ти, Иво!{S} Ти умеш боље.</ |
</p> <p>— Кеца, попе у — шевар! — викну учитељ Симо и опет се осу: »Ха, ха, ха!« а Цигани се ве |
па Перу Пеповића, који ,му се пожали на учитеља Сретена Павловића да је немиран, да псује закон |
људе из самог места — на прилику: новог учитеља Симу Стојнића, што је заменио Сретена Павловића |
наздрави — одмах Ђуко пали из пиштоља; учитељи и попови тек завију на стотине завијутака оно њ |
су здравице китњастије од китњастијих; учитељи, попе и ћате надмећу се — ко ће лепше и згодниј |
још и пропио...</p> <p>Утом поп Перо с учитељима затури се да дивани, а Давид и капетан настав |
р.</p> <p>— Тако!{S} Ти си провесор што учиш оне старије ђаке?</p> <p>— Да, да — одговори профе |
а, па му све пири некаки врућ ветар око ушију.{S} Сад ће већ на брод под воденицом.{S} Таман да |
и, прасци, јањци; ту се граде гибанице, уштипци и цицваре; ту се тражи млад кајмак, сир и млеко |
исмо по пола људи...{S} Гле ти њега!{S} Ушушкао се ваздан тамо око тих сјајних пулија, па нас и |
оже човек да страда!...</p> <p>— Молим, фајерунт! — викну један келнер успремајући столице по к |
! — одговори пандур смахнув левом руком фес с кићанком до рамена за врат.</p> <p>— И ти ћеш са |
у гуњцу и сукненим чакширама, накривио фес, затурио се, па млатарајући рукама прича нешто једн |
S} Ето, на пример, знам ја једног веома финог и лепог капетана... неког Максима Сармашевића.</p |
, молим, молим — убрза Узловић и докопа флашу да послужи. — Нећете ви на мојој слави по пола ча |
ји жандарм.{S} Робијаш узе неку дугачку флашу пива, па пође.{S} Смотри га наш дугајлија, па се |
S} Нужда човеку, хоће да извади паре из фонда — стегли га неки дужници.{S} Снуждио се, невесео: |
но: »Наша глава! ха, ха!{S} Наша глава! ха, ха, ха!« Осврте се Радан, а оно извадило из торбе г |
о некако сасвим извраћено: »Наша глава! ха, ха!{S} Наша глава! ха, ха, ха!« Осврте се Радан, а |
»Наша глава! ха, ха!{S} Наша глава! ха, ха, ха!« Осврте се Радан, а оно извадило из торбе главу |
како сасвим извраћено: »Наша глава! ха, ха!{S} Наша глава! ха, ха, ха!« Осврте се Радан, а оно |
а глава! ха, ха!{S} Наша глава! ха, ха, ха!« Осврте се Радан, а оно извадило из торбе главу шећ |
— Жње он добро и без српа...{S} Ха, ха, ха!{S} Је ли, Дашо?</p> <p>На ову досетку попову осу се |
су се међу гостима грохотом:{S} Ха, ха, ха! па се чак и Цигани насмејаше.</p> <p>— А ти ми јама |
скоро да дрекнемо с јаретом?{S} Ха, ха, ха! — пита и смеје се капетан преко масног залогаја пил |
кну учитељ Симо и опет се осу: »Ха, ха, ха!« а Цигани се већ изврћу од смеха и згађају један др |
ро. — Жње он добро и без српа...{S} Ха, ха, ха!{S} Је ли, Дашо?</p> <p>На ову досетку попову ос |
ву осу се међу гостима грохотом:{S} Ха, ха, ха! па се чак и Цигани насмејаше.</p> <p>— А ти ми |
му скоро да дрекнемо с јаретом?{S} Ха, ха, ха! — пита и смеје се капетан преко масног залогаја |
— викну учитељ Симо и опет се осу: »Ха, ха, ха!« а Цигани се већ изврћу од смеха и згађају једа |
п Перо. — Жње он добро и без српа...{S} Ха, ха, ха!{S} Је ли, Дашо?</p> <p>На ову досетку попов |
попову осу се међу гостима грохотом:{S} Ха, ха, ха! па се чак и Цигани насмејаше.</p> <p>— А ти |
о ли му скоро да дрекнемо с јаретом?{S} Ха, ха, ха! — пита и смеје се капетан преко масног зало |
ом, а он се некако извраћено насмеја: — Ха, хааа!{S} Куме!{S} Ви'ш, оооде!...</p> <p>Мати пође |
ар! — викну учитељ Симо и опет се осу: »Ха, ха, ха!« а Цигани се већ изврћу од смеха и згађају |
а он се некако извраћено насмеја: — Ха, хааа!{S} Куме!{S} Ви'ш, оооде!...</p> <p>Мати пође коса |
апетан уседе, па махну руком на Ђуку: — Хај̓д, пењи се! — Ђуко се посади у кола према капетану. |
<p>— Хајд ову у здравље капетаново!{S} Хајд у здравље капетаново...{S} Наздравиде, поп-Перо! — |
Живио Ђуко! — гракнуше гости.</p> <p>— Хајд ову у здравље Ђукино! — рече капетан пришав столу |
ањајући се и држећи оно сврдо.</p> <p>— Хајд̓ тако право — на камен стао! — рече Радан и зацену |
е чаше, куцнуше се и гракнуше:</p> <p>— Хајд ову у здравље капетаново!{S} Хајд у здравље капета |
али по дупло.{S} Најпосле зажмурим, па хајд, оном нашем Чивутину, Узловићу поганом. »Дај забог |
рате!{S} Дигао се, вели у рибу ноћу, па хајд Виру.{S} Лепо, тишина а вода мирна; месечина — ниј |
да!...{S} Узме пређу и оно мало рибе па хајд насипом Иде тако полако, иде...{S} Док се обре пре |
то чисто жалостиво. — Хајде кући, куме, хајде!{S} Сутра вала поранити...</p> <p>— Хе, кући! — п |
авише.</p> <p>— Хајдемо, куме, кући!{S} Хајде — и ја ћу до твојих вратница!... — позва га Мато |
.</p> <p>— Е баш, Ђуко, хвала ти!...{S} Хајде да зовнемо и ону двојицу општинара.</p> <p>— И км |
.{S} Шта ће сад?{S} Скинути не може.{S} Хајде, Вели, да се полако гамиже, па што бог да!...{S} |
ли куме! — рече Мато чисто жалостиво. — Хајде кући, куме, хајде!{S} Сутра вала поранити...</p> |
еле деце?{S} Где ли су сад?...</p> <p>— Хајде ти, море!{S} Шта чекаш ваздан? — обрецну се на њ |
а, дали бисмо ти три талира...</p> <p>— Хајде, Ђуко, да се иде, Ђуко! — викну капетан и неки по |
јутро зове ме капетан, а осмехује се: »Хајде, Ђуко, спреми се да идемо на једну продају!« Спре |
ога — боже опрости! — Напослетку вели: »Хајде да променимо облигацију.« Нарачуни тамо — не знам |
</p> <p>Мати пође коса навише.</p> <p>— Хајдемо, куме, кући!{S} Хајде — и ја ћу до твојих вратн |
, беше некако око Илијинадне она велика хала и ветрина, тамо по Међеднику.{S} Казују да је онда |
тако наказио...</p> <p>— Ала је то била хала и ветар, мој брате! — зачуди се онај што је растур |
кмече деца, церека се некако женскиње и халачу солдати...</p> <p>Еле на све стране жагор, вика, |
ваљивано...</p> <p>— Ојађено се бију те хале пред тучом... да бог сачува!</p> <p>— Јеси слушао |
аћи слична ни носа, ни ока, ни капе, ни хаљине, ни лица, ни одеће, ни обуће...{S} Све је то у д |
е и предаде се, те га одмах отпратише у хапс...</p> <p>— А шта би од продаје?</p> <p>— Продаја |
ку пару за својих десет година, па сад, хвала богу, има чиме дочекати своје знанце и пријатеље. |
ни у Београду...</p> <p>— Е баш, Ђуко, хвала ти!...{S} Хајде да зовнемо и ону двојицу општинар |
Јес̓, то ће капетан градити.{S} У нас, хвала богу, то не граде.</p> <p>— А имате капетана?</p> |
Мени обрече трећу пару...{S} Та, знаш, хвала богу, да му није било мене, не би гроша добио!... |
већ трећа пара твоја и божија!</p> <p>— Хвала, господине! — захвали Ђуко придигнув се мало и ма |
не, Дашо, бити добра жетва, а?</p> <p>— Хвала богу и власти, господине! — одговори Узловић, ула |
ти одабрани, који доликују ћати и имају хвале и љубави у њега.</p> <p>Капетану је већ прилично |
довао!{S} Чисто наново оживео, па ми се хвали како ће скинути зло с врата...</p> <p>— Па дела к |
.</p> <p>— Како није! — поче даље Ђуко, хвалити. — 3нам да није ни у једној капетанији ниједан |
осветласте образ данас, бели! — узе их хвалити Ђуко и потапка обојицу по рамену.</p> <p>— Само |
хм, шта би? — промишља, божем Ђуко... — Хе, шта би — то је мука сад!{S} Да је нешто за децу она |
јде!{S} Сутра вала поранити...</p> <p>— Хе, кући! — прекиде га Радан, а јетко се насмехну. — Ка |
Платио сам.{S} Како да бацим?</p> <p>— Хе, мој куме — рече Радан сасвим јетко. — Ја сам је дос |
ти се за браду и учини као јарац: »Мехе-хеее!« И сви се гости грехотом насмејаше.</p> <p>— Кеца |
ш, ви овде немате близу дућана.{S} Хеј, хеј, баш незгодно!{S} А могли бисте им купити по лимун, |
ом као да је све пропало.</p> <p>— Хеј, хеј, мој весели куме! — рече Мато чисто жалостиво. — Ха |
дин у шубари па виче: »Стани, брале!{S} Хеј, брале стани!« и маше на њ руком да стане.{S} Окрет |
ј кући?{S} Ти мислиш оно је моја?...{S} Хеј, мој куме!{S} Узловић — Узловић!{S} Виш, ту ми се п |
и ви̓ш, ви овде немате близу дућана.{S} Хеј, хеј, баш незгодно!{S} А могли бисте им купити по л |
пута, мој куме, није шала!...</p> <p>— Хеј, мој весели Радане! — прошапута Мато и окрете навиш |
у руком као да је све пропало.</p> <p>— Хеј, хеј, мој весели куме! — рече Мато чисто жалостиво. |
..{S} Сутра да се нешто отме Босна јали Херцеговина — ко би управљао оним народом, него опет ми |
ним колима из Ш. Почесто ошине волове — хита кући, далеко му је...{S} Док ето ти трчи за њим је |
дговори Радан нерад да дивани кад му се хита.</p> <p>— А богати, брале, шта радиш с тим? — упит |
десној руци две и у левој једну карту, хитро их премеће, већ што треба у тој игри н виче, и пи |
ој сто, па заиште од пандура свога чашу хладне воде и парченце шећера, што му се одмах донесе н |
ца од неколико година.{S} Капетан сео у хладу на прострте шаренице; око њега се искупили постар |
ко на ту жељу њихову. — Та сатрео би ме хлеб и со ваша.{S} Јок, богами — равна три талира дао с |
дао и добра година донела.</p> <p>— Хм, хм, Дашо! — поче чисто да се шали онако доста накићен к |
велиш!{S} Него као шта би?</p> <p>— Хм, хм, шта би? — промишља, божем Ђуко... — Хе, шта би — то |
ине, само да ми се докопати...</p> <p>— Хм, и ти још — само да ти се докопати!?{S} Стегни ти ње |
бог дао и добра година донела.</p> <p>— Хм, хм, Дашо! — поче чисто да се шали онако доста накић |
аво велиш!{S} Него као шта би?</p> <p>— Хм, хм, шта би? — промишља, божем Ђуко... — Хе, шта би |
а главом шећера, и што капетан сад, кад хода изјутра по канцеларији припијајући каву, шапуће не |
{S} Среска је кућа близу; нема ни сахат хода одатле.{S} Дакле, кад је год сабор код н-ске цркве |
, неки трговчићи сеоски укрутили се, па ходају испред куће.{S} Сиромах Радан сав позеленио од м |
лане кака сила беше духнула и овуда.{S} Хоћаше све град потући у корен...{S} Срећом обиђе на пл |
S} Бе деде, бе деде, отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуче на дно!...{S} Он ти онда држ рукама |
да гради деци локумиће.</p> <p>— Хоће, хоће да гради, ја! — рече Радан, па га онда упита: — А |
са да потврди процену.{S} Нужда човеку, хоће да извади паре из фонда — стегли га неки дужници.{ |
ему нешто ва леђа, па све теже, теже... хоће да га завали натраг.{S} Матни се руком на раме, ка |
ио и одвео на море да лађе вучемо...{S} Хоће републику, комуну?!...{S} Виргаз њима треба — вирг |
, да бар воловима олакша.{S} Кад, али — хоће оно да га обори.{S} Омане да стресе — не можеш маћ |
ће то да гради деци локумиће.</p> <p>— Хоће, хоће да гради, ја! — рече Радан, па га онда упита |
отури, а капетан га прекиде:</p> <p>— А хоће ли ове године, Дашо, бити добра жетва, а?</p> <p>— |
Види, где ти је преша, па шиша како он хоће.{S} И тако на једвите јаде ишчупам педесет дуката |
им му ја, »па да виш онда!« — »Ама, ако хоће само, донећу — ко не би, само нека буде вајде!« — |
н другог даиретима у главу.</p> <p>— Е, хоћемо ли, Дашо, да му дрекнемо, а? — упита капетан Узл |
м мало муке с Раданом.</p> <p>— Шта?{S} Хоћемо ли му скоро да дрекнемо с јаретом?{S} Ха, ха, ха |
ету.{S} Затим приђе капетану и упита: — Хоћемо ли, господине?</p> <p>— Спреми и окрени кола! — |
од пете до перчина.</p> <p>— Ваљда кад хоћете да растресете вуну, онда бушите тим јастуке па п |
смео бих се с вама опкладити у што год хоћете да нисте досад нашли таквог капетана да му се и |
ате ни зашто да га подмићујете.{S} Него хоћете онако, руке ради, да дате своме старешини што ва |
д нешто шећера — могу вам дати, кад баш хоћете...{S} Макар ја опет ишао кастиле за то у варош.< |
погледах, изгубих цванцик.</p> <p>— Е, хоћеш ти каиш!...{S} Шта ћу ти ја! — рече Радан.</p> <p |
онаког винограда у три капетаније...{S} Хоћеш ми га уступити, вере ти?</p> <p>— Драге воље, гос |
макар мало крова над главом.{S} Кад ал̓ хоћеш...{S} Не мо̓ш ишчупати паре да клечиш!{S} Дају ти |
мом не излази.{S} И баш могу се сад где хоћеш заклети, није ми о главу да лажем, да сам право б |
е распетља, повуче и пође навише... али хоћеш!{S} Нешто ти њега стегло за обе ноге па тегли нан |
...{S} Куме, шта ће ти ово?</p> <p>— Та хоћу сутра капетану да ми потврди неку тапију, па узех. |
оштеног човека овде да му да новаца.{S} Хтеде се лепо искобељати.{S} Али, не лези враже, то нек |
кући.« — »А чији си ти?« Оно плаче, не хтеде казати. — »Оди на кола«, рече му Радан.{S} Оно од |
пом, попе! — врати му доскочицу Давид и хтеде нешто још жешће да дотури, а капетан га прекиде:< |
едно и спремају му замке.{S} Баш кад му хтеде бити продаја, нађе, сиромах, неког поштеног човек |
и ову добру вољу.</p> <p>— Та оно ми кô хтедосмо — поче један од њих снебивајући се — да га не |
чи Радан себи вина и остали шта је који хтео...</p> <p>— А шта си то ћарио у чаршији? — упита о |
анета...{S} Баш одавно није било толико хуке и чуда ни у Владимирцима, где је капетанија, камол |
беше код вратница да се растану, Радан хукне и рече:</p> <p>— Девет пута, мој куме, није шала! |
одио! — викну онај што држи каиш. — Дај цванцик!</p> <p>— Баш си баксуз, Радане! — рече онај шт |
опарен. — Ето, чим те погледах, изгубих цванцик.</p> <p>— Е, хоћеш ти каиш!...{S} Шта ћу ти ја! |
је за дукат...{S} Људи смо наши, а три цванцика није богзна шта... дајте паре, ето зове ме кап |
и, прозори отворени, на столу мора бити цвећа; зими кади се измирном или шећером... милина ти у |
мој брате, да је само интерез, било би цвеће и ковиље, али уписа у облигацију осамдесет дуката |
е, за ону ливаду у луци...{S} Нема је у целој капетанији онаке!</p> <p>— Вала, Дашо, нема ни он |
Ђука узе торбу из кола.{S} Ђуко саопшти целу ствар и оној двојици општинара и кмету сасвим пота |
да не буде за те скупо?</p> <p>— А шта цените, брале? — упита господин, радостан што Радан при |
Каких осамдесет? — затеже капетан да се ценка. — Ја не бих...</p> <p>— Не, не господине! — брже |
гу...{S} У кафану »Код петла« слегне се цео свет, па готово не само цео свет, него — чак и једн |
« слегне се цео свет, па готово не само цео свет, него — чак и једно од она »три села више«.{S} |
мо за другим столом плачу и кмече деца, церека се некако женскиње и халачу солдати...</p> <p>Ел |
д беше насред воде, док дете поче да се церека; не смеје се као остала деца, него некако сасвим |
тељ Симо и опет се осу: »Ха, ха, ха!« а Цигани се већ изврћу од смеха и згађају један другог да |
ма грохотом:{S} Ха, ха, ха! па се чак и Цигани насмејаше.</p> <p>— А ти ми јамачно жњеш српом, |
кад се мало ћевне и што пева заједно са Циганима некакве скаредне песме.{S} Ту је чак и сам кап |
и се граја, каква ваљда није била ни на циганској слави, а камоли на другој којој крштеној.{S} |
} Затим му се донесе кава.{S} Он запали цигару, пуши мало и шета се по канцеларији, па сркне ка |
Ништа ти бог не даде, него стаде писка, цика, пуцњава, као да кокице кокаш...{S} А он удри загр |
јањци; ту се граде гибанице, уштипци и цицваре; ту се тражи млад кајмак, сир и млеко; ту се из |
бубњеви, лупају даирета, зурлају зурле, циче ћеманета...{S} Баш одавно није било толико хуке и |
брао обрве, па јурну на прозор, а чисто цичи: »Та камо тај?{S} Пали, море!« Но баш у тај мах ра |
ти ту потегне капетана: те не знам — у црвеним јеменијама с репићима; те — тур му до земље; те |
ноћи читали су три попа бденије док се црква опет очистила.{S} Дакле, да не спомињем те личнос |
знам ја пре...{S} Дође ти на сабор код цркве сваког празника тушта света.{S} Лепо се помоле бо |
е.{S} Дакле, кад је год сабор код н-ске цркве, дођу и господа из Владимираца на сабор.{S} Капет |
или о Госпођинудне на сабору код н-ске цркве.{S} Среска је кућа близу; нема ни сахат хода одат |
творише врата — за велико чудо клиси из цркве поп-Перин кер.{S} По цркви беше све испретурано и |
удо клиси из цркве поп-Перин кер.{S} По цркви беше све испретурано и узорвано; три дана и три н |
у: сву ноћ је несрећна керина вијала по цркви ускакујући на све могуће столове; људи су далеко |
{S} Нити се ко ту богу моли, нити иде у цркву...</p> <p>— Јес̓, богме, господине, право кажеш! |
па једанпут закључа је после вечерње у цркву: сву ноћ је несрећна керина вијала по цркви ускак |
па онда.</p> <p>— А опанке кад идете у цркву?</p> <p>— Ја, кад идемо у цркву.</p> <p>— Други п |
идете у цркву?</p> <p>— Ја, кад идемо у цркву.</p> <p>— Други пут идете боси?</p> <p>— Јес̓, др |
као перце, а у жиљу му заплетен човек, црн као угарак, а закачене му на уста, па кроз образ и |
} Док се обре пред њим црн поп!{S} Асли црн као угљен, а лице и све му зарасло у саму браду. »Д |
полако, иде...{S} Док се обре пред њим црн поп!{S} Асли црн као угљен, а лице и све му зарасло |
ени се, па тако остане век и амин — као црн огорео пањ.</p> <p>— Ко узимље интерез и ко криво м |
ри.{S} Кад после разгрте супрет — а оно црне као угљен!...</p> <p>— Ви̓ш огорела она нечастива |
та к њему: малено детенце, као ћупић... црни се; у мраку не може ни да га види добро. »А што пл |
Ви'ш како седи!...{S} Та ено га, ено — црни се!...</p> <p>— Ама шта је?</p> <p>— Дете — оно, к |
дојури већ до њега, кад — ал̓ опет онај црни поп па иште букагије.{S} Петар не да никако...{S} |
набавио капетану.{S} Ево, где је окрњи црно дете на броду више Петрова вира!...{S} Виш, па дев |
упусти, и што увек води са собом једну црну керину, па једанпут закључа је после вечерње у црк |
е.{S} Како је нестало гусеница, врана и чавака што затиру воће и усеве.{S} Како сад нема ни пла |
на читав пушкомет стати и скинути капу; чак сјаше с коња, па му ода чест.{S} А данас јок!{S} Пр |
вет, па готово не само цео свет, него — чак и једно од она »три села више«.{S} Сав је тај свет |
ог пандура веома воле капетан; довео га чак из другог среза кад се преместио. — Осим униформе и |
ганима некакве скаредне песме.{S} Ту је чак и сам капетан Максим Сармашевић.{S} Остало су општи |
жаром; а оно пишти, пуца, истура жишке чак у пајанте...{S} А он једнако загрће, док се већ не |
арише тако горопадно »зорт« и туш да се чак у другом селу тргоше квочке са сметлишта, у коме се |
гостима грохотом:{S} Ха, ха, ха! па се чак и Цигани насмејаше.</p> <p>— А ти ми јамачно жњеш с |
ена Павловића, оног што га лане отераше чак тамо негде око Мироча у Влахе, за казну што је децу |
се то частило и пило на слави Давидовој чак до заранка.{S} Неки гости почињу већ увиђати да је |
виси читав вашар од тоболаца, поласака, чакмака и осталих пандурских дрангулија.{S} Тог пандура |
седи један дугајлија у гуњцу и сукненим чакширама, накривио фес, затурио се, па млатарајући рук |
пандура пуне вреће дарова.{S} Ту су ти чарапе, пешкири, јабуке, тканице, па богме, и по неко р |
ећи ти се жали на музиканте што свирају чардаш, а он им наручио: »Сећаш ли се оног сата«, и то |
ји хтео...</p> <p>— А шта си то ћарио у чаршији? — упита онај што је на каишу изгубио.</p> <p>— |
ди«...{S} Еле, просто си једва чекао да час изиђеш на чист ваздух.{S} А овај капетан јок!{S} У |
рди му и процену и научи га још како ће час пре доћи до пара.{S} Чим оде човек, ја главу те у м |
и и у њу.</p> <p>3атим је настала добра част.{S} Јело се и пило скоро до заранка.{S} Вино вучев |
ма треба — виргаз!</p> <p>И тако док се част спреми, наш се лепи капетан сит наразговара отприл |
стране и наређују да се што боље спреми част...{S} Ту се кољу пилићи, прасци, јањци; ту се град |
у свима гранама живота сељачкога...{S} Частило се дуго и за много.</p> <p>Дође време да се пол |
евенија збивају.</p> <p>Еле, тако се то частило и пило на слави Давидовој чак до заранка.{S} Не |
ужи. — Нећете ви на мојој слави по пола чаше!</p> <p>— Ехе, Дашо, и овамо и овамо — гракнуше ос |
столом с њим.{S} Келнер донесе још две чаше пива пред њих.{S} Дугајлија узе чашу, куцну се с о |
узевши понајвећу чашу.{S} Сви се латише чаше и напише у здравље Ђукино.{S} Опет се јављају глас |
у! — и опет се куцну.</p> <p>Сви дигоше чаше, куцнуше се и гракнуше:</p> <p>— Хајд ову у здрављ |
за свој сто, па заиште од пандура свога чашу хладне воде и парченце шећера, што му се одмах дон |
ема шале! — Ту се капетан маши руком за чашу у којој беше допола вина.</p> <p>— А, молим, молим |
вид дослужујући им.</p> <p>Капетан диже чашу и куцну њом чашу пред поп-Пером.</p> <p>— Деде, по |
ве чаше пива пред њих.{S} Дугајлија узе чашу, куцну се с оним младићем, па искренувши допола уб |
м.</p> <p>Капетан диже чашу и куцну њом чашу пред поп-Пером.</p> <p>— Деде, попе, бекријо стара |
капетан пришав столу и узевши понајвећу чашу.{S} Сви се латише чаше и напише у здравље Ђукино.{ |
ата«; пети пришао па ти подноси под нос чварак или ћевапчић сав уваљан у со и моли те да само » |
премна.{S} Кочијаш држи у руди вођице и чека да пође.{S} Ђуко спреман чека код кола.</p> <p>Уст |
вођице и чека да пође.{S} Ђуко спреман чека код кола.</p> <p>Устаде и капетан, захвали им на д |
ио од груди«...{S} Еле, просто си једва чекао да час изиђеш на чист ваздух.{S} А овај капетан ј |
сад?...</p> <p>— Хајде ти, море!{S} Шта чекаш ваздан? — обрецну се на њ жандарм, отворивши врат |
ођох амо с њим.{S} Ја сам купио за моју чељад нешто шећера — могу вам дати, кад баш хоћете...{S |
инути капу; чак сјаше с коња, па му ода чест.{S} А данас јок!{S} Прође мимо те, готово да се ра |
га, сиромаха, снађе беда!{S} Био је то честит човек, али се некако заплете у дуг. 3адужи се је |
« И то све одонда откако је дошао тако »честит, вредан, ревносан и редак старешина у ово подруч |
да је капетан над тим срезом.{S} Он је често походио села, али се увек дешавало да Вучевицу об |
припијајући каву, шапуће неке бројеве и често се удуби у рачунање...{S} Једном се био тако зане |
ере ми ни сам не знам шта ћу...{S} Идем често као луд.{S} Што год урадиш, подај њему.{S} Ни ода |
.{S} Не бери ти бриге!«</p> <p>Утом сва четири општинара и кмет, те за вајат Ђуки.</p> <p>— Е п |
— Колико, господине?</p> <p>— Педесет и четири села — равних десет дуката и два талира!</p> <p> |
о је тек први пут.{S} Други су долазили чешће — одговори један.</p> <p>— Баш би ваљало — рећи ћ |
е прекрстио ноге на сиџадету па пуши из чибука; те — узима мито; а већ нос, главу, врат, трбух, |
х очију, с постриженом брадом и кратким чибучићем у зубима, па га упита кривећи уста на једну с |
д се купао летос у реци — сав модар као чивит.{S} Испребијали га, вели, ветрењаци; али им баш и |
Најпосле зажмурим, па хајд, оном нашем Чивутину, Узловићу поганом. »Дај забога и побогу!...« В |
згубио сам козе, па не смем кући.« — »А чији си ти?« Оно плаче, не хтеде казати. — »Оди на кола |
Нећу помињати ни самог домаћина што се, чим је изучио оно мало основне школе, одметнуо од ода и |
прст, тргнувши руку као опарен. — Ето, чим те погледах, изгубих цванцик.</p> <p>— Е, хоћеш ти |
га још како ће час пре доћи до пара.{S} Чим оде човек, ја главу те у моју собу...{S} Дође други |
пше и згодније окитити и наздравити.{S} Чим се која наздрави — одмах Ђуко пали из пиштоља; учит |
ћ ишчупано. — Та ишчупао си му још онда чим си му позајмио оних педесет дуката!...{S} Знам ја т |
ургијаша, немирних и подозривих људи, и чим кога опазе да им је дужност одмах га јавити свом ос |
х десет година, па сад, хвала богу, има чиме дочекати своје знанце и пријатеље.{S} Нећу помињат |
а.</p> <p>Биће две године како је добио чин капетански.{S} Ја мислим да сте га виђали ако сте б |
зумео тај намиг господина свога.{S} Као чинећи се свему невешт, иступи мало на страну, па зађе |
а му пружи главу шећера.{S} Капетан као чинећи се да му то није по вољи, уозбиљи се и упита:</p |
онако доста накићен капетан. — Теби је, чини ми се, свака година Добра, а?</p> <p>— Не брини се |
и баксуз, Радане!</p> <p>— Баксузи сте, чини ми се ви сви... — одговори Радан. — Деде баталите |
> <p>Еле, као што видите, велико весеље чини Давид Узловић.{S} Ту се једе, ту се смеје и пева, |
о и баталио да бог сачува!...{S} Шта се чини, чудо те и ово мало бог још даје.</p> <p>— А батал |
!...{S} Шта ли је пута верни Ђуко његов чинио пазар с оном главом шећера и никад да је прода за |
авити свом остарешини, а он ће већ даље чинити што треба.{S} Еле, насетова их много и много.{S} |
у деци понети, али баш нисте требали то чинити; право да вам кажем, није ми по вољи.{S} И не би |
у љутина, а још се држи намргођен. »Шта чиниш ти тамо, море?!« привикну на Ђуку и као попрети г |
{S} Нико ти ту не поштује старијега, ни чиновника, ни попа, никога...{S} Нити се ко ту богу мол |
би управљао оним народом, него опет ми чиновници и старешине.{S} А како ћеш му, врага, управља |
капетан јок!{S} Он дође изјутра трезан, чист, лепо очешљан, умивен; седне за свој сто, па заишт |
просто си једва чекао да час изиђеш на чист ваздух.{S} А овај капетан јок!{S} У њега су послеп |
ра се на њ, а помисли у себи: »Ово нису чиста посла!« Оно се трже и стрпа главу шећера у торбу. |
м служавнику.{S} Он онда пијне мало, па чисти нокте, па опет пијне, па опет чисти нокте — док п |
па чисти нокте, па опет пијне, па опет чисти нокте — док попије воду и очисти нокте лепо.{S} З |
га погледа тако сажаљиво што је онаки; чисто си му по очима могао познати, где би му рекао: бо |
А како се, сиромах, беше обрадовао!{S} Чисто наново оживео, па ми се хвали како ће скинути зло |
мирном или шећером... милина ти ући.{S} Чисто би се сваки дан судио, само да улазиш у тако чист |
љу; набрао обрве, па јурну на прозор, а чисто цичи: »Та камо тај?{S} Пали, море!« Но баш у тај |
а донела.</p> <p>— Хм, хм, Дашо! — поче чисто да се шали онако доста накићен капетан. — Теби је |
е ли ви — поче пандур веома поверљиво и чисто шапћући да их уверава — да то изгледа као неки ми |
то се тако жали да се већ и теби самом чисто сажали што не свирају »Сећаш ли се оног сата«; пе |
е ово?</p> <p>— Ето торба? — рече Радан чисто спрдајући се, јер већ беше видео да је господин м |
— Не шал̓те се главом! — искоси се Ђуко чисто љутито. — Јок.{S} То нипошто да нисте радили!{S} |
нешто, нек понесе деци... — учи их Ђуко чисто шапћући... — То ће бити најбоље!</p> <p>— Јес, бо |
Хеј, хеј, мој весели куме! — рече Мато чисто жалостиво. — Хајде кући, куме, хајде!{S} Сутра ва |
ченце шећера, што му се одмах донесе на чистом служавнику.{S} Он онда пијне мало, па чисти нокт |
сваки дан судио, само да улазиш у тако чисту, тако проветрену и намирисану канцеларију и код т |
ета.{S} Свога га мртви зној проби...{S} Читав сахат борио се тако с том нечастивом силом.{S} До |
узе у руку па пође мало брже.{S} Кад на читав пушкомет зацрни се нешто малено као клупко...{S} |
не био из његовог подручја, он ће му на читав пушкомет стати и скинути капу; чак сјаше с коња, |
таганима за појасом, а о појасу му виси читав вашар од тоболаца, поласака, чакмака и осталих па |
Радане! — рече један. — Дабогда да и ти читав останеш.</p> <p>— Мучно, богами!...{S} Ко се дана |
антарске, и око врата му уплетен кантар читав онако са синџиром и јајетом...{S} То је, кажу био |
чува и саклони...{S} Начине од здрава и читава човека накараду!{S} Да га у сну усниш, би се упл |
Не плаћа на време.{S} Прође иза рока по читава три месеца.{S} Вели: »Не може се«, а овамо неће |
...{S} И кад се прорачунасмо, закиде ми читавих двадесет дуката!...</p> <p>Утом уђе у кафану је |
онесе својој деци »тек руке ради«...{S} Читаву недељу дана зачамао је наш лепи капетан, путујућ |
еду, даје им којекаке скаредне књиге да читају, каже им да горе нема неба ни раја — него да је |
етурано и узорвано; три дана и три ноћи читали су три попа бденије док се црква опет очистила.{ |
ику његовом.{S} Није вајде — баш кад га човек погледа, мора признати да га је сама природа ство |
боље од њега — иако је он капетан, а ја човек прост, његов пандур: него куд бих се ја још око т |
у облигације... никад отарасити.{S} Кад човек виде у како је зло угазио, он поклизну и у раду.{ |
ако ће час пре доћи до пара.{S} Чим оде човек, ја главу те у моју собу...{S} Дође други да моли |
шка јада...{S} Ето, мој Пајо, како може човек да страда!...</p> <p>— Молим, фајерунт! — викну ј |
а га тако не ражљути као кад му поднесе човек нешто што би се могло рећи да је мит.{S} Ето, вер |
} Као за несрећу Раданову, десио се тај човек — капетану брат од ујака.{S} Навали капетал: »Нем |
у облак као перце, а у жиљу му заплетен човек, црн као угарак, а закачене му на уста, па кроз о |
ромаха, снађе беда!{S} Био је то честит човек, али се некако заплете у дуг. 3адужи се једном ка |
саклони...{S} Начине од здрава и читава човека накараду!{S} Да га у сну усниш, би се уплашио, а |
лицитирају и не лицитирају; жао и њима човека.{S} Дође ред на кућу.{S} Стаде писка деде, жена |
продаја, нађе, сиромах, неког поштеног човека овде да му да новаца.{S} Хтеде се лепо искобељат |
јадник!{S} Како не нађе неког поштеног човека да га ишчупа из те беде?</p> <p>— Налазио је и т |
} Све ће ти пропасти!« И лепо одвратише човека те му не даде...{S} А како се, сиромах, беше обр |
.« Еле тако га одбија неколико пута.{S} Човеку притужила нужда.{S} Изиђе једном из канцеларије, |
из Миокуса да потврди процену.{S} Нужда човеку, хоће да извади паре из фонда — стегли га неки д |
копкају капетан и Узловић па потеци том човеку.{S} Као за несрећу Раданову, десио се тај човек |
ајо.</p> <p>— Уби, дабоме.{S} Догорчало човеку.{S} Није то шала остати са ситном децом — под ве |
њиховом.{S} Даље опомену их да се добро чувају »републиканаца« и уопште бургијаша, немирних и п |
ише нисмо носили по селима, него сам је чувао ја у мојој соби — пред канцеларијом.</p> <p>— Сад |
.{S} Баш одавно није било толико хуке и чуда ни у Владимирцима, где је капетанија, камоли у Крн |
...« И сама живеж већ види да се некака чудевенија збивају.</p> <p>Еле, тако се то частило и пи |
о доба, па зарони у воду? — упиташе сви чудећи се толикој смелости.</p> <p>— Јакако, мој брате! |
зви један замотач у торби, па рече, као чудећи се:</p> <p>— Гле, гле!{S} Та то је глава шећера! |
ма ни од ког мита?« А он виде где се ја чудим, па ми каза како је он ту главу набавио, каза ми |
нај што је погађао у каиш — Ја се и сад чудим како имаде куражи Петар да усред глувог доба онде |
танија, камоли у Крнићу.{S} Не треба се чудити, велико је весеље!</p> <p>Славу слави Давид Узло |
алеко бежали, мислећи да се јавила нека чудна сила послана у казну за грехе њихове, а кад сутра |
талио да бог сачува!...{S} Шта се чини, чудо те и ово мало бог још даје.</p> <p>— А баталио се, |
богзна докле...{S} Ишли су људи, као на чудо те гледали...{S} После, вели, нестаде их.{S} Или и |
приступише и отворише врата — за велико чудо клиси из цркве поп-Перин кер.{S} По цркви беше све |
знате ли ви да овај капетан неће ни да чује за мит...{S} Ништа га тако не ражљути као кад му п |
— упита капетан Ђуку мало потише да не чује кочијаш.</p> <p>— Је ли главу?... — упита опет так |
S} Просто, ако му није воља, неће да те чује док му што не тутнеш.{S} Некад се давало наочиглед |
авац засипље у прозоре.{S} Негде далеко чује се песма пијаних људи.</p> </body> </text> </TEI> |
— упиташе га прибивши се уза њ да боље чују.</p> <p>— Спремите ви њему нешто, нек понесе деци. |
ић пред поп-Перу посрћући. — Ја, јес ти чуо, капетане!...{S} Знаш — ливада...</p> <p>— Вино... |
кнуо нити ће пукнути, али — баш сада не чуше се његови пиштољи.{S} Капетан из коже искочи од љу |
тако с том нечастивом силом.{S} Док се чуше срећом и петли...{S} Одскочи му дете с леђа, па на |
ја — добош!</p> <p>Напослетку и тај се џумбус утаја...{S} Утаја се у кући Давидовој; умири се |
ић из Крнића измиче с празним колима из Ш. Почесто ошине волове — хита кући, далеко му је...{S} |
ено насмеја: — Ха, хааа!{S} Куме!{S} Ви'ш, оооде!...</p> <p>Мати пође коса навише.</p> <p>— Хај |
/p> <p>— Нуто оно доле — ви'ш?...{S} Ви'ш како седи!...{S} Та ено га, ено — црни се!...</p> <p> |
<p>— Донесе и мене ветар, Радане.{S} Ви'ш, ја с мојим капетаном квит!</p> <p>— Јеси давно из Вл |
о узјазбен.</p> <p>— Нуто оно доле — ви'ш?...{S} Ви'ш како седи!...{S} Та ено га, ено — црни се |
де не дочекавши ни одговор.</p> <p>— Ви'ш, сиромах!... — рећи ће Ђуко гледајући за њим — То је, |
ан, Ђурађ, Ненад, и они други?...{S} Мо'ш ли с њима изићи накрај?...</p> <p>— Та кубурим помало |
— а оно црне као угљен!...</p> <p>— Ви̓ш огорела она нечастива сила! — рећи ће Радан.</p> <p>— |
ет — и то некако није лепо...{S} Али ви̓ш, ви овде немате близу дућана.{S} Хеј, хеј, баш незгод |
ад главом.{S} Кад ал̓ хоћеш...{S} Не мо̓ш ишчупати паре да клечиш!{S} Дају ти, али по дупло.{S} |
моје!{S} Потеци на све стране.{S} Не мо̓ш из земље ископати.{S} Молих га опет, молих већ као са |
о, господине.{S} Само да му ишчупамо из шака...</p> <p>— Е није него још!...{S} То је већ ишчуп |
?{S} Шта ти кô велиш, Ђуко?</p> <p>— Не шал̓те се главом! — искоси се Ђуко чисто љутито. — Јок. |
че:</p> <p>— Девет пута, мој куме, није шала!...</p> <p>— Хеј, мој весели Радане! — прошапута М |
дабоме.{S} Догорчало човеку.{S} Није то шала остати са ситном децом — под ведрим небом, као про |
е мош вратити!...{S} У мене, Дашо, нема шале! — Ту се капетан маши руком за чашу у којој беше д |
качио у своје канџе, не ишчупа га се ти шале!</p> <p>— Вере ти, Радане — упита један од њих — п |
астурао карте.</p> <p>— Не пушта он њих шале...{S} Донесе их тако кући.{S} Наложи, вели, ватру, |
> <p>— Хм, хм, Дашо! — поче чисто да се шали онако доста накићен капетан. — Теби је, чини ми се |
! — брже-боље упаде му у реч Узловић. — Шалим се...{S} Лако ћемо се. погодити.{S} Нека стоји, б |
нцеларију — неће да дође; по десет пута шаљем пандура, док га једва дотерам...{S} Ето каки је д |
г.{S} Матни се руком на раме, кад али — шапа!{S} На друго, и ту — шапа!{S} Једва се мало осврте |
ме, кад али — шапа!{S} На друго, и ту — шапа!{S} Једва се мало осврте, нема детета да седи у ко |
е...{S} Већ опажа како му нокти од оних шапа пробили гуњац, па већ дохитају у кожу.{S} Мрдне ма |
оле у воду, па тек повуче Мату за рукав шапћући: — Куме, куме!{S} Нуто, нуто!</p> <p>— Шта, кум |
и — поче пандур веома поверљиво и чисто шапћући да их уверава — да то изгледа као неки мит?...{ |
нек понесе деци... — учи их Ђуко чисто шапћући... — То ће бити најбоље!</p> <p>— Јес, богами, |
зјутра по канцеларији припијајући каву, шапуће неке бројеве и често се удуби у рачунање...{S} Ј |
ина.{S} Капетан сео у хладу на прострте шаренице; око њега се искупили постарији и одабранији љ |
отом насмејаше.</p> <p>— Кеца, попе у — шевар! — викну учитељ Симо и опет се осу: »Ха, ха, ха!« |
у, мисле тако је то; мисле овамо печене шеве падају с неба.{S} Деру се једнако »републику«, те |
амтим ја, док сам био практикант, па са шездесет талира живио сам боље него данас, као капетан. |
опија.{S} Узеше говорити да је и памећу шенуо.</p> <p>— Е, јадник!{S} Како не нађе неког поштен |
изјутра пре док не попије у механи пет-шест полића препеченице, па онда заводни очима, а све п |
целарији, па сркне каве, па опет пуши и шета се, па опет каве.{S} Затим примети пандуру ако је |
кава.{S} Он запали цигару, пуши мало и шета се по канцеларији, па сркне каве, па опет пуши и ш |
> <p>— Ништа, неки шећер.</p> <p>— Каки шећер?{S} Дај да видим!... — и брзо извади из торбе гла |
та ти је то, куме?</p> <p>— Ништа, неки шећер.</p> <p>— Каки шећер?{S} Дај да видим!... — и брз |
један окрајак и загризе. »Не дирај тај шећер!« издера се на њ, а помисли у себи: »Ово нису чис |
о је глава шећера!</p> <p>— Јес̓, глава шећера!</p> <p>— То за каву ваљда?</p> <p>— Ја, за каву |
е:</p> <p>— Гле, гле!{S} Та то је глава шећера!</p> <p>— Јес̓, глава шећера!</p> <p>— То за кав |
мтио мене.{S} Него свеједно ту је глава шећера!...« И нестаде га.{S} Радан се прекрсти, извади |
о!{S} Погледајте ви, колика је то глава шећера!</p> <p>— Дајде, Ђуко, да видим! — заиска кмет; |
ml:lang="sr"> <text> <body> <head>ГЛАВА ШЕЋЕРА</head> <p>Тек се сунце смирило, а Радан Раданови |
о на леђа торбу, а из не вири врх главе шећера...{S} Капетана одмах мину љутина, а још се држи |
ндура свога чашу хладне воде и парченце шећера, што му се одмах донесе на чистом служавнику.{S} |
је тако, станем и ја бележити на глави шећера; кад се год прода, повучем по једну белегу плајв |
пред канцеларијом и она торба са главом шећера, и што капетан сад, кад хода изјутра по канцелар |
ни Ђуко његов чинио пазар с оном главом шећера и никад да је прода за три талира, него све као |
ну?{S} Њу је сазидао капетан том главом шећера.{S} Мој Пајо, падало је ту новаца као кише!...</ |
олева...{S} Тако је било и с том главом шећера!{S} Уђем ја једно јутро у канцеларију а она му с |
ђе кмет и за њим два општинара с главом шећера.</p> <p>— Господине — почеће кмет — није баш у р |
т неког те му помаже да тргује с главом шећера...{S} Сирочад Раданова потуцају се по најму; а ж |
, па смотривши крај Мате торбу с главом шећера, где је спустио, секну га нешто те прекиде што ј |
бисте им купити по лимун, или по малко шећера лепа...</p> <p>— Их, болан, да сам знао — вајкаш |
А шта вам је то?</p> <p>— Та, ето, мало шећера, велимо да понесеш твојој дечици, нек су ти жива |
бро познанство могу понети деци то мало шећера... — Ту се окрете Ђуку и рече: — Деде, Ђуко, мет |
им.{S} Ја сам купио за моју чељад нешто шећера — могу вам дати, кад баш хоћете...{S} Макар ја о |
чиста посла!« Оно се трже и стрпа главу шећера у торбу.{S} Он се опет окрене напред и ошину вол |
идим!... — и брзо извади из торбе главу шећера, загледа је, па климну главом: — Их, куме, зар и |
се Радан, а оно извадило из торбе главу шећера, па одломи озго један окрајак и загризе. »Не дир |
е стране купише од Ђука наизменце главу шећера, коју је он »за своју кућу набавио кад је јутрос |
тако празне руке... — па му пружи главу шећера.{S} Капетан као чинећи се да му то није по вољи, |
..</p> <p>— Па то сте њему купили главу шећера?</p> <p>— Јес̓ — њему.</p> <p>— Е, е, ви̓те, то |
буде вајде!« — Ја му онда понудим главу шећера и кажем да би то најприличније било дати.{S} Куп |
} Еле, сваки дан тек купи по неко главу шећера од мене.</p> <p>— Ама зар то нису људи потпазили |
к знању«, и добио, наравно, опет главу шећера да је, руке ради, »понесе деци«.{S} Одатле је кр |
Мато стресе од страха; сподби ову главу шећера, па што игда може измахну те њом у воду; разлеже |
м, не бих се застидио.{S} Онолику главу шећера не можете наћи лако ни у Београду...</p> <p>— Е |
су парничне стране дале капетану главу шећера да понесе деци тек руке ради.{S} У Крнићу је опе |
сељак што је набавио капетану ону главу шећера.</p> <p>— А што је на робији? — упита Пајо зачуђ |
послетку, свуда је добио ону исту главу шећера из торбе Ђукине, да је понесе својој деци »тек р |
а бити цвећа; зими кади се измирном или шећером... милина ти ући.{S} Чисто би се сваки дан суди |
и побогу!...« Види, где ти је преша, па шиша како он хоће.{S} И тако на једвите јаде ишчупам пе |
...{S} Овако ћу ја њих друкчије мало да шишам!...{S} Само ти буди паметан.{S} А већ трећа пара |
дрема у једном крају за столом.{S} Само шкиљи још једна лампа.{S} Напољу звижди ветар, и сићани |
што се, чим је изучио оно мало основне школе, одметнуо од ода и пустио се у пискарање по сеоск |
се Ђуко с једним сењаком; сељак оде уза шљивар, затурио на леђа торбу, а из не вири врх главе ш |
> <p>Извади господин одмах две рубље из шпага па Радану у руке, и прими сврдо.{S} Завири у кола |
д му се хита.</p> <p>— А богати, брале, шта радиш с тим? — упита господин.</p> <p>— Вртим главч |
та да нема каких бургијаша и тако даље, шта већ иде у званичну дужност тако врсног капетана, ко |
га Мато прекорно.</p> <p>— Тссс, куме, шта ћеш? — поче Радан, ако и пијан, да се правда. — Бри |
Јес баш она — ево окрњена!...{S} Куме, шта ће ти ово?</p> <p>— Та хоћу сутра капетану да ми по |
шта би? — промишља, божем Ђуко... — Хе, шта би — то је мука сад!{S} Да је нешто за децу онако л |
знам шта још.{S} А не знају они, јадни, шта би било од нас!{S} Ево, дошао би лепо Немац или Инг |
p>— Ја?{S} Је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, ти, шта си?</p> <p>— Ја сам, знате, професор.</p> <p>— Тако |
— Прекјуче сам пошао.</p> <p>— Вере ти, шта ли је од моје веселе деце?{S} Где ли су сад?...</p> |
А богати, не замери што ћу те запитати, шта си ти?</p> <p>— Ја?{S} Је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, ти, |
ш!{S} Него као шта би?</p> <p>— Хм, хм, шта би? — промишља, божем Ђуко... — Хе, шта би — то је |
како, господине!{S} Ова луда светина... шта ти она зна?{S} Права марва!</p> <p>— Само, Ђуко, па |
су сад?...</p> <p>— Хајде ти, море!{S} Шта чекаш ваздан? — обрецну се на њ жандарм, отворивши |
обезочио и баталио да бог сачува!...{S} Шта се чини, чудо те и ово мало бог још даје.</p> <p>— |
/p> <p>— Погледа... баш букагије!...{S} Шта ће сад?{S} Скинути не може.{S} Хајде, Вели, да се п |
е веома батли људи, ти Вучевчани!...{S} Шта је пута наш капетан обилазио срез по званичној дужн |
лазио срез по званичној дужности!...{S} Шта ли је пута верни Ђуко његов чинио пазар с оном глав |
анцик.</p> <p>— Е, хоћеш ти каиш!...{S} Шта ћу ти ја! — рече Радан.</p> <p>— Како си, Радане?.. |
, тако!{S} Мало, богами, куме, па...{S} Шта му знам.</p> <p>— Зар опет, куме? — упита га Мато п |
— Не мари ништа...{S} Моћи ће проћи.{S} Шта велиш, Ђуко?</p> <p>— О те још како, господине!{S} |
— да му спремимо једно јагњенце, а?{S} Шта ти кô велиш, Ђуко?</p> <p>— Не шал̓те се главом! — |
е прекиде што је почео и нагло упита: — Шта ти је то, куме?</p> <p>— Ништа, неки шећер.</p> <p> |
/p> <p>— Осамдесет, господине!</p> <p>— Шта — осамдесет? — упита капетан, а мало се устури и на |
: — Куме, куме!{S} Нуто, нуто!</p> <p>— Шта, куме? — упита Мато узјазбен.</p> <p>— Нуто оно дол |
— Богме никуд! — рекоше неки..</p> <p>— Шта ћеш, куд ћеш?...{S} Дај да се задужи, дасе начини м |
Само имам мало муке с Раданом.</p> <p>— Шта?{S} Хоћемо ли му скоро да дрекнемо с јаретом?{S} Ха |
олим те! — устави га господин.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Би ли ти то мени продао?</p> <p>— Не |
и остали шта је који хтео...</p> <p>— А шта си то ћарио у чаршији? — упита онај што је на каишу |
га одмах отпратише у хапс...</p> <p>— А шта би од продаје?</p> <p>— Продаја се извршила.{S} Све |
ев торбу са стварима, упита:</p> <p>— А шта ти је брале ово?</p> <p>— Ето торба? — рече Радан ч |
по вољи, уозбиљи се и упита:</p> <p>— А шта вам је то?</p> <p>— Та, ето, мало шећера, велимо да |
ривећи уста на једну страну:</p> <p>— А шта ти је то, брале?</p> <p>— Које?</p> <p>— Ово овде — |
м се да не буде за те скупо?</p> <p>— А шта цените, брале? — упита господин, радостан што Радан |
рије, па само што не плаче.{S} Питам га шта је — а већ амо знам, капетан ми наручио. »Мука и зл |
} Што год урадиш, подај њему.{S} Ни ода шта ти вајде није...{S} Ради, скапавај, гледај па подај |
, ви сте ту много зарадили!</p> <p>— Ја шта мислиш ти, болан!...{S} Видиш ову кавану?{S} Њу је |
онај што је растурао попа.</p> <p>— Ја шта мислиш — рећи ће Радан. — Ено, преклане кака сила б |
таро? — зачуди се господин.</p> <p>— Ја шта мислиш ти... — потврди Радан па викну на волове да |
р је заронио? — упита један</p> <p>— Ја шта ти мислиш, мој брате!{S} Дигао се, вели у рибу ноћу |
н између њих упрепашћено.</p> <p>— А ја шта ћу, мој брате!...{S} Да ми дође добош пред кућу, ку |
ено га, ено — црни се!...</p> <p>— Ама шта је?</p> <p>— Дете — оно, куме!{S} Зар не видиш?...{ |
те једва изгамбуља на обалу.{S} Кад има шта видети!...{S} На ногама му жуте букагије, као восак |
одине, још мало!{S} Твој верни Ђуко зна шта ради.{S} Не бери ти бриге!«</p> <p>Утом сва четири |
ди смо наши, а три цванцика није богзна шта... дајте паре, ето зове ме капетан; похитајте и ви. |
испод руке...{S} Људи им знаду ћуд, па шта ће — плаћају.{S} Виде да им без тога обићи не може. |
о силазих у варош!</p> <p>— А!{S} Знате шта? — узвикну Ђуко као досетивши се. — Кад рече у варо |
су то они одмах, али су ћутали!{S} А и шта би му?...{S} Зар ти још не знаш ко су наши капетани |
набавио, каза ми све: како је мислио и шта ће с њом.{S} Мени обрече трећу пару...{S} Та, знаш, |
једин, са женом и децом...{S} Куд ћу и шта ћу?{S} Не знаш шта ћеш пре: јали вратити стоку, јал |
у воденицу. — Оно, истина, тако је, али шта ћемо — кад то некако неће бити у реду? — И пошто се |
ном.{S} Наручи Радан себи вина и остали шта је који хтео...</p> <p>— А шта си то ћарио у чаршиј |
/p> <p>— Ама зар то нису људи потпазили шта радите?</p> <p>— Нису ја!...{S} Намирисали су то он |
па нестаде.{S} Нити се знаде куд оде ни шта би од њега.{S} Ама да рекнеш да је што шушнуло... н |
t="subSection" /> <p>Богами, ја не знам шта су ти јадни капетани толико натрунили тим људима шт |
те »социјалну демократију«, те не знам шта још.{S} А не знају они, јадни, шта би било од нас!{ |
онда?...{S} Сад, вере ми ни сам не знам шта ћу...{S} Идем често као луд.{S} Што год урадиш, под |
— Јес, богами, право велиш!{S} Него као шта би?</p> <p>— Хм, хм, шта би? — промишља, божем Ђуко |
обојком.</p> <p>— Знам, знам...{S} Него шта си то накуповао?</p> <p>— Опанака, соли и још штошт |
м Узловићу, па му лепо дохака, и ето до шта је доспео...{S} Кобељао се, јадан, кобељао и отимао |
ван, улете у кућу.{S} Сви се загледасмо шта му би сад!{S} Док, ништа ти бог не даде — груну пуш |
р поглед капетанов добро је пратио Ђуку шта ради, и да се откуд ту десио какав још оштрији погл |
децом...{S} Куд ћу и шта ћу?{S} Не знаш шта ћеш пре: јали вратити стоку, јали притврдити ограду |
у јастук предњи.</p> <p>— Па ето видиш шта је... сврдо — одговори Радан нерад да дивани кад му |
мину љутина, а још се држи намргођен. »Шта чиниш ти тамо, море?!« привикну на Ђуку и као попре |
мало оштро. »Из Миокуса, господине.« — »Шта ћеш?« — »Та потврдио бих неку процену.« — »Дођи сут |
ског писарства и у тој својој дужности »штедећи и мучећи се« стече неку пару за својих десет го |
се. — Само је могло још и боље бити.{S} Штета је што је она рђа открњи, а свуд бих је могао дат |
, зар ја то да заборавем!</p> <p>— Само штета што је онај лола окрњи...</p> <p>— Баш штета, гос |
па рече: — Није вајде, добра глава само штета што је окрњена...</p> <p>— Ништа то не мари.{S} А |
што је онај лола окрњи...</p> <p>— Баш штета, господине.{S} Онако велика глава...{S} Нисам је |
трењаци; али им баш и није дао да учине штете...</p> <p>— И сваке се године бију на Превоју... |
еби додаде: — Знаш, Ђуко, колико смо на штети?</p> <p>— Колико, господине?</p> <p>— Педесет и ч |
ко смо села обишли.</p> <p>— Баш смо на штети што је окрњена — рече капетан, па прорачунавши у |
е!{S} Много... — задиви се Ђука толикој штети. — Ах, то је све крив Радан.</p> <p>— Нека га вал |
сам равна три Талира.{S} Није право да штетујем...</p> <p>— Напослетку и вреди... — рече један |
помамио по музици, па дигао ногу и туче штиклом у сто.{S} Тамо, опет, за једним округлим столом |
ога чашу хладне воде и парченце шећера, што му се одмах донесе на чистом служавнику.{S} Он онда |
а поп Јеротије, онај врљоки из Миокуса, што рже за женскињем кад се мало ћевне и што пева зајед |
а прилику: новог учитеља Симу Стојнића, што је заменио Сретена Павловића, оног што га лане отер |
а полици међу актима увек боцу сурутке, што је »пио од груди«...{S} Еле, просто си једва чекао |
базре се и рече: »Моли се богу, Радане, што петао запева, а ти би заиста упамтио мене.{S} Него |
...{S} И ти, опет правници и лицејисте, што уче тамо по Београду, мисле тако је то; мисле овамо |
ина; каже им да не треба власт слушати, што је капетан већ к знању«, и добио, наравно, опет гла |
дравље капетаново.{S} Накити, бого мој, што може лепше бити!{S} Како је Владимирцима и свуда по |
зло с врата...</p> <p>— Па дела казуј, што допаде робије.</p> <p>— Стани, полако!{S} Казаћу ти |
и пружи прст на велики сврдо јармењак, што беше задевен у јастук предњи.</p> <p>— Па ето видиш |
одакле ти у ово доба? — упита га један, што већ беше забо прст у каиш, и погледа Радана.</p> <p |
р, какав беше капетан Јаков Јаковљевић, што је био над овом капетанијом пре Максима.{S} Никад н |
ко рамена — наиђе на ћуприју ону стару, што је сад ваљда на крнићкој реци.{S} Таман би насред ћ |
има добош пред кућу!...{S} Добош ја!{S} Што бре, узимаш паре кад не мош вратити!...{S} У мене, |
ну главом: — Их, куме, зар и ти?!...{S} Што ће ти то?...{S} Јес баш она — ево окрњена!...{S} Ку |
а Пајо зачуђено.</p> <p>— Што је?...{S} Што га, сиромаха, снађе беда!{S} Био је то честит човек |
теже и навали да се учини продаја...{S} Што је, опет, та продаја брзо извршена, ниси видео!{S} |
нам шта ћу...{S} Идем често као луд.{S} Што год урадиш, подај њему.{S} Ни ода шта ти вајде није |
то ни кроз што плашити поштене људе?{S} Што се не би написао какав леп капетан?!{S} Ето, на при |
робији? — упита Пајо зачуђено.</p> <p>— Што је?...{S} Што га, сиромаха, снађе беда!{S} Био је т |
о капетану ону главу шећера.</p> <p>— А што је на робији? — упита Пајо зачуђено.</p> <p>— Што ј |
у мраку не може ни да га види добро. »А што плачеш, мали?« упита га Радан. »Изгубио сам козе, п |
и јајетом...{S} То је, кажу био некаква што је криво мерио, па га је бог тако наказио...</p> <p |
што баш све накараде писати, те, ни за што ни кроз што плашити поштене људе?{S} Што се не би н |
љати?</p> <p>— Како не би ваљало?{S} Ја што купим — пред начелника да изнесем, не бих се застид |
ако је нестало гусеница, врана и чавака што затиру воће и усеве.{S} Како сад нема ни пламењаче, |
је сад да Ђуко пукне из својих пиштоља што игда може, и што ваљда, никад у свом веку нити је п |
ни капетани толико натрунили тим људима што пишу у новине и књиге!...{S} Ама нека ко год замочи |
те? — рече господин мислећи о јастуцима што се под главу међу.</p> <p>— Та није то, него ове ја |
сти.{S} Нећу помињати ни самог домаћина што се, чим је изучио оно мало основне школе, одметнуо |
од страха; сподби ову главу шећера, па што игда може измахну те њом у воду; разлеже се пљесак |
S} Хајде, Вели, да се полако гамиже, па што бог да!...{S} Узме пређу и оно мало рибе па хајд на |
поче се од малене тачке, од главе шћера што беше у торби Ђукиној, па се разви до најширих грани |
ја то да заборавем!</p> <p>— Само штета што је онај лола окрњи...</p> <p>— Баш штета, господине |
е: — Није вајде, добра глава само штета што је окрњена...</p> <p>— Ништа то не мари.{S} А богам |
што је заменио Сретена Павловића, оног што га лане отераше чак тамо негде око Мироча у Влахе, |
еље.{S} Нећу помињати ни поп-Перу, оног што у највећем трку на коњу може да носи пуну оканицу в |
} И не бих узео да нисте ви.{S} Али сад што му драго... — изговара се капетан, а Ђуку се само с |
е је спустио, секну га нешто те прекиде што је почео и нагло упита: — Шта ти је то, куме?</p> < |
шта би од њега.{S} Ама да рекнеш да је што шушнуло... ништа!{S} Иде он опет најлак насипом, ид |
о је могло још и боље бити.{S} Штета је што је она рђа открњи, а свуд бих је могао дати по три |
љи.{S} Капетан из коже искочи од љутине што Ђуко не даде израза сад такоме весељу; набрао обрве |
ађи трче на све стране и наређују да се што боље спреми част...{S} Ту се кољу пилићи, прасци, ј |
дати сехира.</p> <p>Дође један, нуди те што може љубазније режњем роткве; други те нуди сланим |
бадемом; трећи ти се жали на музиканте што свирају чардаш, а он им наручио: »Сећаш ли се оног |
накараде писати, те, ни за што ни кроз што плашити поштене људе?{S} Што се не би написао какав |
ларијом и она торба са главом шећера, и што капетан сад, кад хода изјутра по канцеларији припиј |
укне из својих пиштоља што игда може, и што ваљда, никад у свом веку нити је пукнуо нити ће пук |
оканицу вина на глави а да не упусти, и што увек води са собом једну црну керину, па једанпут з |
ате, ама опет некако излази налик.{S} И што је још најглавније — знате ли ви да овај капетан не |
то рже за женскињем кад се мало ћевне и што пева заједно са Циганима некакве скаредне песме.{S} |
овај ионако пун јада и накарада.{S} Али што баш све накараде писати, те, ни за што ни кроз што |
али да се већ и теби самом чисто сажали што не свирају »Сећаш ли се оног сата«; пети пришао па |
ако, руке ради, да дате своме старешини што вам је први пут дошао у село...{S} Ама, он ће сам м |
оде, а Вучевчани осташе врло задовољни што умедоше тако лело дочекати свога старешину...</p> < |
> <p>— Богами, право велиш — рекоше они што су изгубили, па се дигоше и седоше за један подугач |
па га онда упита: — А богати, не замери што ћу те запитати, шта си ти?</p> <p>— Ја?{S} Је л̓ те |
а нас и заборавио!... — узеше га корети што шушка с капетаном.</p> <p>— Бог душмана заборавио, |
села обишли.</p> <p>— Баш смо на штети што је окрњена — рече капетан, па прорачунавши у себи д |
вом остарешини, а он ће већ даље чинити што треба.{S} Еле, насетова их много и много.{S} А и ва |
а.{S} Дакле, да не спомињем те личности што су вазда друштво Узловићево, него да поменем само д |
ка, па онда трже оба пиштоља и викнувши што игда може: »зооорт!« опали их.</p> <p>— Живио Ђуко! |
И даде ти педесет дуката? — упита онај што је погађао у каиш.</p> <p>— Даде, не дао му бог вес |
<p>— Носи ли он букагије? — упита онај што је растурао карте.</p> <p>— Не пушта он њих шале... |
шта си то ћарио у чаршији? — упита онај што је на каишу изгубио.</p> <p>— Продао сам мало жита |
интерез, привали — је ли? — упита онај што је бацао попа.</p> <p>— О, мој брате, да је само ин |
ни интерез да ми је знати? — упита онај што је погађао у каиш.</p> <p>— Бог зна ко је!... — поч |
p> <p>— Је ли то Узловићу? — упита онај што је бацао попа.</p> <p>— А њему скоту — ја!</p> <p>— |
ла и ветар, мој брате! — зачуди се онај што је растурао попа.</p> <p>— Ја шта мислиш — рећи ће |
ега стигне проклетиња — прихватиће онај што је увијао каиш — Знаш кад оно, има већ ваљда десет |
<p>— Баш си баксуз, Радане! — рече онај што беше забо прст, тргнувши руку као опарен. — Ето, чи |
</p> <p>— Бог зна ко је!... — поче онај што је изгубио на попу. — Ја сам слушао од старих људи, |
уде проћи, а камоли ноћу — потврди онај што је окретао попа.</p> <p>— Свуда је вала незгодно — |
о код Петрова вира — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — Ја се и сад чудим како имаде ку |
ез и ко криво мери — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — и он се тако уабоноси у земљи.{ |
на.</p> <p>— Ниси погодио! — викну онај што држи каиш. — Дај цванцик!</p> <p>— Баш си баксуз, Р |
ј карти.</p> <p>— Сутра! — узвикну онај што разбацује, изврну карту, кад оно дама.</p> <p>— Их, |
уку се само смеши брк.</p> <p>— А немој што замерити, господине — вели кмет. — Ми смо људи прос |
дајући за њим — То је, Пајо, онај сељак што је набавио капетану ону главу шећера.</p> <p>— А шт |
непроветрена, заудара на она акта; осим што се у лето изувао у канцеларији и држао на полици ме |
у, а Ђуко оста осмејкујући се задовољан што му тако славно иде посао за руком.{S} Извири мало и |
ните, брале? — упита господин, радостан што Радан пристаје да прода.</p> <p>— Две рубље.</p> <p |
о за пакост — дукат!...</p> <p>Еле, као што видите, велико весеље чини Давид Узловић.{S} Ту се |
еограду; учи гимназију.</p> <p>Еле, као што видите, ретко где има тако лепо и згодно капетанско |
танији ниједан капетан тако дочекан као што сте ви дочекали вашег капетана.{S} Ено, познајем га |
ем покрету огледа строга званичност као што је у Максима Сармашевића, нашег лепог капетана. — Е |
.{S} Затим примети пандуру ако је нашао што необрисано и ненаређено, узме акта и већ — почне св |
рече Радан, па га погледа тако сажаљиво што је онаки; чисто си му по очима могао познати, где б |
аралицо!{S} Лупежу над лупежима!« Умало што не би и за вратове.{S} Ја духнем те изиђем од њега. |
ута прода.{S} Видим ја, па ми би за зло што записује; ваљда га ја нећу преварити.{S} Кад је так |
е; дужност се вршила као и досад — само што је сад почела да стоји у соби Ђукиној пред канцелар |
S} Изиђе једном из канцеларије, па само што не плаче.{S} Питам га шта је — а већ амо знам, капе |
ражљути као кад му поднесе човек нешто што би се могло рећи да је мит.{S} Ето, вере ми, тако с |
фесор.</p> <p>— Тако!{S} Ти си провесор што учиш оне старије ђаке?</p> <p>— Да, да — одговори п |
евој једну карту, хитро их премеће, већ што треба у тој игри н виче, и пита узгред Радана.</p> |
{S} Ево, смео бих се с вама опкладити у што год хоћете да нисте досад нашли таквог капетана да |
p>— И кмета зовните — рече Ђуко — да му што не буде криво, где га не питате.</p> <p>— Јес̓, јес |
ко му није воља, неће да те чује док му што не тутнеш.{S} Некад се давало наочиглед, а сад то и |
тамо негде око Мироча у Влахе, за казну што је децу развраћао и говорио нешто ружно о власти.{S |
ајући рукама прича нешто једном младићу што седи за истим столом с њим.{S} Келнер донесе још дв |
му је барем на обалу изићи.{S} Ошину их што игда може — те једва извукоше кола на обалу...{S} С |
рма; истина, још је одвојила од осталих што се туда по дужности својој врзмају, али тек је поха |
па дајде, Ђуко — рећи ће један од оних што су малочас с њим већ уредили посао.{S} Ђуко приђе к |
бар«, велим ја, »бољег ретко где има.« »Што ли то сад пита?« мислим сам.{S} Кад, а ми право окр |
јближе је и најзгодније да се доручкује штогод...{S} Ти већ знаш...{S} Ја, збиља, да ли си ти п |
и на ме ред једном!« — »Море, донеси ти штогод деци капетановој на пешкеш«, велим му ја, »па да |
накуповао?</p> <p>— Опанака, соли и још штошта.</p> <p>— Па ви то мећете у парчадима со у јело? |
Ја, за каву.</p> <p>— И градите слатко, штрудлу, локумиће, гурабије... је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, |
е, па онда заводни очима, а све пљуцка, штуца, искрмачи сваки акт који до руке дође, а канцелар |
рећи: поче се од малене тачке, од главе шћера што беше у торби Ђукиној, па се разви до најширих |
ти трчи за њим један омален господин у шубари па виче: »Стани, брале!{S} Хеј, брале стани!« и |
, господине, сад сећи ражањ а зец још у шуми.</p> <p>— Ама, окани се ти спрдње, Дашо!{S} Ражањ |
не може.{S} Да се, опет, жале — куд ће шут с рогатима изићи накрај!...</p> <p>— Богме, ви сте |
с и заборавио!... — узеше га корети што шушка с капетаном.</p> <p>— Бог душмана заборавио, браћ |
Узловић, опет, зинуо на ливаду, па све шушкају заједно и спремају му замке.{S} Баш кад му хтед |
би од њега.{S} Ама да рекнеш да је што шушнуло... ништа!{S} Иде он опет најлак насипом, иде... |